Sie sind auf Seite 1von 3

Xegan Marija

STARIJI I MLA I ANALISTI

Napomena

Predstoje i tekst predstavlja kombinaciju slede ih tekstova:

— D. Panteli , Stari Rim, Izvori za stari Rim

— Belexke An e Stojqi sa predavanja M. Ricl 22.10.2002. u Beogradu

Analisti

Stariji

Gnej Nevije bio je rodom iz Kampanije, ali poreklom Latin. Uqestvovao je u Pr- vom punskom ratu. Na latinskom jeziku u italsko-saturnijskom stihu sastavio je spev o Prvom punskom ratu. Spev se sastojao iz 4 000 stihova, od kojih su danas saquvani svega nekoliko stotina i to u delima kasnijih pisaca. Mada je pisao na latinskom jeziku, Nevije se koristio Homerom i helenistiqkim pesnicima. Veruje se da je poznavao grqki jezik i da je bio veoma obrazovan.

Kvint Enije, koji je iveo na prelazu iz III u II vek p. n. e., sastavio je spev pod imenom Anali ili Godixnjaci. Ideja vodilja je bila da opeva rimsku istoriju od osnivanja grada do pixqeva vremena. Kvint Enije je pisao na latinskom

u heksametru. Spev se sastojao od 18 pevanja ili 30 000 stihova, od kojih je

danas saquvano oko 600 i to u delima kasnijih pisaca. Prva tri pevanja bila su posve ena mitovima o Eneji, osnivanju grada i dobu kraljeva. Slede a dva pevanja za predmet su imala doga aje V i IV veka p. n. e.

Kvint Enije je bio prijatelj Katona Starijeg, koji ga je i doveo u Rim. Bio je pesnik patriota. Slavio je rimske vojne uspehe, zanimao se za rimske starine. Nije poznato koliki je uticaj ostavio na istoriqare, ali se zna da je rado qitan sve do carstva. Njegov bogat stil je hvaljen, kao i nove kovanice koje uvodi u latinski jezik.

U me uvremenu, Rimljani dobijaju svog prvog i pravog istoriqara, Kvinta Fa-

bija Piktora, koji se smatra rodonaqelnikom grupe starijih analista.

Kvint Fabije Piktor poreklo je vodio iz ugledne, patriciske porodice. Bio je senator. Oko 200. godine p. n. e. na grqkom jeziku sastavio je delo pod imenom Anali, u kome doga aje izla e hronoloxki, poqev od imena konzula. Piktor pixe na grqkom jer je u to vreme latinski smatran varvarskim jezikom i jer je grqki predstavljao jedini pravi knji evni jezik. Piktor je prvi pisac koji pokuxava opravdati i objasniti rimsku vlast u grqkom svetu. On se posebno zanima periodom osnivanja grada, kao i periodom u kome sam ivi. Njegovo delo, izuzev neznatnih odlomaka i citata kod Livija i Dionisija, je danas izgubljeno. Od starijih analista treba jox pomenuti Lucija Cincinija Alimenta i Lucija Postumija Albina.

Lucije Cincinije Aliment poreklo je vodio iz ugledne, patriciske porodice. Bio

je senator, kao i Piktor. Jedno vreme je proveo u zarobljenixtvu kod Hanibala,

da bi se potom naxao na slobodi. Sastavio je na grqkom jeziku jedne anale.

Lucije Postumije Albin sastavio je na grqkom jeziku tako e jedne anale. Bio je filhelen. Polibije nema visoko mixljenje o njemu.

1

Marko Porcije Katon Stariji bio je prvi istoriqar koji je sastavio jednu rim- sku istoriju na latinskom jeziku. Katon Stariji poreklo je vodio iz ugledne porodice. Godine 195. vrxio je du nost konzula, a 184. cenzora. Bio je izuzetno neprijateljski raspolo en prema Grcima. Njihovu kulturu smatrao je inferi- ornom u odnosu na rimsku. Znao je da veliqa rimske vrline. Dok je Piktor iveo u vremenu kad se Rim spremao na osvajanja, u vreme Katona Starijeg za- vrxen je III makedonski rat, Rim nema konkurenta na Sredozemlju i u skladu sa tim ne mora da se pravda nikome, pa ni Grcima. Katon Stariji je na latinskom jeziku sastavio jedno delo pod imenom Origines ili Poqeci. Smatra se da delo nastaje po zavrxetku III makedonskog rata, u periodu izme u 168. i 149. p. n. e. Sastojalo se iz sedam knjiga. Prva je bila posve ena osnivanju grada, a slede e dve, koje su izgubljene, osnivanju italskih gradova. IV, V, VI i VII knjiga bile su posve ene ratovima Rima i Kartagine, kao i ratovima sa Makedonijom. Dok je za rani period Katon koristio dela ranijih pisaca, poslednje knjige sastavljao je na osnovu sopstvenog iskustva. Smatra se da je uqestvovao u svim diplomatskim pregovorima sa helenistiqkim dr avama. Ciceron pixe kako je stil Katona Starijeg nezanimljiv, ali ga hvali kao is- toriqara. Od Katonova dela danas je saquvano oko 150 odlomaka.

Po smrti Katona Starijeg, oko 130. ili 120. godine, pontifex maximus Publije Mucije Scevola odluqio je izdati Annales Maximi, koji se sastojao od svih anala od 753. do 130. ili 120. Svake godine pontifeks, sa sedixtem u nekadaxnjoj kraljevoj palati, imao je obiqaj da na zidu Regije stavi jedan natpis. Natpis je bio urezan na jednoj ili vixe ploqica. Na poqetku natpisa stavljalo se ime konzula, eponimnog magistrata. Potom su re ani doga aji koji su oznaqili godinu u kojoj je pomenuti konzul vrxio slu bu: objava rata, zakljuqenje mira,

Po Katonovoj smrti Mucije Scevola izdaje sve

trijumfi, katastrofe, qudesa

postoje e anale u osamdeset knjiga. Prema tradiciji od 753., mada je to malo verovatno, jer su Rimljani pismo od Etruraca primili tek oko 700. Annales Maximi danas nije saquvan. Odlomke prepoznajemo u delima kasnijih pisaca.

Sa Scevolom se zavrxava starija analistika.

Mla i

Mla i analisti predstavljaju pisce I veka p. n. e. To je period novog po- leta, razvoja rimske istoriografije. U Rimu, me u istoriqarima javlja se svest o znaqaju dokumenata, elja za shvatanjem proxlosti, pisanjem politiqkih istorija. Od mla ih analista treba izdvojiti qetvoricu: Kvinta Klaudija Kvadrigarija, Gaja Licinija Macera, Valerija Atija i Tuberona. Mada njihova dela danas nisu saquvana, poznato je da su sastavili vixe knjiga no stariji analisti.

Kvint Klaudije Kvadrigarije je danas slabo poznat. Sastavio je jedno delo u 23 knjige, koje je poqinje 390. godinom ili galskim zauzimanjem Rima. Naime, po galskom zauzimanju grada unixteni su svi rimski spisi i dokumenti koji su do tada postojali. Poxto se o doga ajima pre galske najezde znalo samo na osnovu kazivanja, Kvadrigarije svoju istoriju poqinje 390. godinom kada su izvori ve pouzdaniji.

Gaj Licinije Macer vrxio je slu bu narodnog tribuna 73. godine i bio je va- treni pristalica politike Gaja Marija. Interesovao se za politiku, ali i za rimske starine. Imao je obiqaj pose ivati arhive pri hramovima, prouqavati dokumenta. Dr avni arhiv nalazio se u hramu Saturna. Ciceron i Livije, koji su ga koristili, nisu imali visoko mixljenje o njemu.

Valerije Atija stvarao je kad i Macer, osamdesetih godina I veka p. n. e. Poticao je iz ugledne porodice. Imao je obiqaj preuveliqavati zasluge svoje porodice ili broj vojnika koji je uqestvovao ili pak poginuo u jednoj bici. Interesovao se za rimske institucije. Livije ga dosta koristi.

2

Tuberon je bio veliki prijatelj Dionisija Halikarnaxanina. Posvetio mu je i

jedan spis o Tukididu, koji se oquvao do danas. Bio je samostalan istra ivaq

i konsultovao je dokumente.

Marko Terencije Varon je stvarao nexto pre Tit Livija. iveo je od 116. do 24. godine p. n. e. Mo da najplodniji rimski pisac, sigurno najve i rimski en- ciklopedista. Bio je prijatelj Cicerona i Pompeja. Nije pisao anale, ve eseje

o rimskim institucijama, politici, religiji, obiqajima, umetnosti

se da je sastavio oko 490 ili 620 knjiga, od kojih je danas saquvano svega de- vet: O zemljoradnji (3 knjige) i O latinskom jeziku (6 knjiga). Utvrdio je rimsku hronologiju. Pru a podatke da je Rim osnovan 753. godine, da je Republika os- novana 509. godine, da se galsko zauzimanje Rima odigralo 390. godine p. n. e. Bio je sistematiqan i pa ljiv istoriqar, mo da najpouzdaniji od svih rimskih istoriografa. Dosta ga je koristio Dionisije Halikarnaxanin.

Strabon, geograf, savremenik Livijev. Ro en u Maloj Aziji, a u Rim dolazi

1 Smatra

posle 31. godine. Napisao je jednu istoriju koja nije saquvana, ali je saquvana Geografija u sedamnaest knjiga. Petu knjigu svog dela posvetio je Etruriji, Rimu

i Laciju. Delo obiluje istorijskim podacima. Bio je ozbiljan istra ivaq. (! Ostalo neobra eno pitanje fasta.)

1 Spada u grupu pisaca koje nazivaju antikvarima

3