Respir.

sistem
1.kaalj tussis
2.ispljuvak sputum
3.vizing wheezing
4.bol u grudima.
5.hemoptizija haemoptysis.
6.hemoptoja haemoptoe.
7.sekrecija iz nosa.
8.dispnoja.

Kaalj Tussis
2 gl.uzroka kalja:
1.obolj respir.sistema.
2.nadraaj receptora za kaalj du vagusa, van respir.sistema (farinx, sred.uho).
Receptori za kaalj: u TB-stablu du cele sluznice sve do periferije plua.
1.akut.kaalj.
2.hron.kaalj.(2-4ned).
Nadraajni, neprodukt.kaalj esto iscrpljuje bolesnika.
Produkt.kaalj kod bronhiektazija puno sekreta, naroito ujutro.
Gl.uzrok kalja akut.virus.zapalj gornjih respir.puteva.
-obino brzo prolazi.
Psihogeni kaalj kod neurotinih osoba - !kaljucanje!
!Magarei kaalj! - jak kaalj sa jakim udahom i estim povraanjem.
-pertusis kod dece.
Jako zapalj trahee i larinxa suv, naporan kaalj + retrosternal.bol (imitira
anginoz.bol).
Gl.uzroci hron.kalja:
-hron.bronhitis, sa/bez emfizema.
-bronhiektazije.
-pneumonija (bronhopneumonije).
-bronh.astma (ote.expiracija, vizing).
-kolaps plua.
-Ca plua (sa/bez hemoptizija).
-TBC plua.
-parenhim.obolj plua (plu.edem, fibrozir.alveolitis).
-strana tela.
Znaaj kalja pomae da se odstrane sluz i patol.primese (gnoj, produkti nekroze
elija, krv iz TB-stabla).
Samo 1.faza kalja je efikasna.
Produenje kalja je neefikasno i zamara.
-mali disaj.putevi se brzo zatvaraju pri kalju dalje izbacivanje sekreta je
onemogueno.
Izbacivanje male koliine sluzi pod norm.uslovima aktivnou treplj.elija.
Stimulansi kalja kod osoba sa hron.kaljem puenje, zagaenje vazduha,
industr.praina, hlad.vazduh sa maglom.
Kaalj kod hron.bronhitisa uobiajen jutarnji kaalj, koji kasnije poputa.
Osn.uzroci kalja:
-zapalj.promene na sluznici.
-opstrukcija i kompresija disaj.puteva.
-spazam, edem i poveano luenje sluzi u disaj.putevima.
Kaalj u bronh.astmi vezan esto za odre.god.doba (cvetanje poseb.biljaka i
cvea izloenost odre.alergenima) + praen vizingom (sviranje u grudima).

Ispljuvak = Sputum
Produkt sekrecije TB-stabla.
Oskudan, srednje obilan ili obilan.
Posmatramo:
-koliinu.
-boju.
-miris.
-konzistenciju.
Kke sputuma mogu pomoi u dg!
Sputum u razl.bolestima:
-hron.bronhitis = proziran, beliast ili siv.
-bakt.pneumonija = ut ili zelen gui (gnoj, detritus).
-virus.zapalj disaj.puteva = malo + sluzav, prozirnosiv.
-bronhiektazije = puno + preteno ujutro + sa/bez primesa krvi.
-otvor.apsces u pluima = naglo izbacivanje + puno + gnoj + teak, neprijatan miris
(posebno ako ima anaerob.bakt).
-bronh.astma = gust, lepljiv i proziran sa grudvicama i mirkoskop.partikulama
(tzv.Charcot-Leydenovi kristali i Curshmanove spirale) + prisutni eozinofili (znak
alerg.procesa).
-lobar.pneumonija (danas retka) = rasta boja + lepljiv.
-akut.edem plua = penuav + ruiasto obojen + obilan.

Vizing = Wheezing
Sviranje u grudima ili hroptanje pri disanju.
I normalno se moe uti forsir.voljnom expiraciom.
Uzrok = dufuz.opstrukcija disaj.puteva.
uje se u = hron.bronhitisu, emfizemu i astmi.
Astma = vizing posle izloenosti inhalac.alergenima (polen, kuna praina...) +
posle fiz.napora + posle virus.infekcija gornjih disaj.puteva.
Noni vizing = moe se pogreno tumaiti kao sr.astma.
Interkurent.infekcije kod hron.bronhitisa = pojaana opstrukcija i vizing koji se
pojaava.
Strano telo ili tumor bronhija = suenje bronhija izazvano = inspirat.stridor (kao
zvidanje) sa jedne strane plua.

Bol u grudima
Fokus na osn.kke bola:
-mesto irenja bola.
-tip.
-uticaj okol.faktora.
-olakanje i pogoranje bola.
-trajanje.
3 vrste bola:
-trahelani.
-pluni.
-pleuralni.
Bol kod jakog zapalj trahee:
-zbog neprodukt.suvog kalja.
-jaki retrostrenal.bolovi.
-smanjuje se kad se pojaa luenje sluzi.
Plu.parenhim ima malo senzit.inervacije ali irenje tumora ili dr.masa mogu
izazvati uporne tupe bolove u hilar.regiji ili vie prema periferiji.
Medijastinal.tumori = mogu izazvati retrosternal.bolove.
Gl.uzrok bola = nadraaj parijetal.pleure (suvi pleuritis).
-uvek jasno lokalizovan.
-kao ubod ili probadanje.
-pojaava se disanjem, kaljem, kijanjem.
-smanjuje se pojavom exudacije i najzad nestaje.
Bol kod spont.pneumotoraxa = kratak, jak bol.
Uvek mora ddg dr.uzroka bola u grudima posebno:
-povrede rebara, mm.
-srce, jednjak, GIT, herpes zoster.
-Pancoast tumor (retko) erozije rebara.
-psihogeni bol.

Hemoptizija = Haemoptysis
Sukrviav ispljuvak ili mala koliina krvi.
Krv ne potie iz usne duplje, desni ili gornjih delova RT (nos) + niti iz GIT
(hematemeza povraanje krvi koja se zatim aspirira).
Obino kratko ali se esto ponavlja.
Mora detaljno ispitivanje jer mogui ozbiljni uzroci.
Banalni uzroci virusno zapalj bronhija.
Ozbiljni uzroci:
-ozbiljna oboljenja plua bronhiektazije, pneumonija, TBC plua, Ca bronha.
-ozbiljna oboljenja srca mitral.stenoza, HTA.
-nekad i kod plu.embolije.
Hemoptoja = Haemoptoe
Obilnije krvarenje iz plua.
Uzroci:
-najee kavernozna TBC plua.
-izraene bronhiektazije.
-Ca bronhija.

Sekrecija iz nosa
Bakter.sinuzitis = providni teni obilni sekret iz nosa + oseaj zapuenosti.
-est.
Sezonska (polenska) kijavica = rinoreja (obilna sekrecija) + glavobolja.
-alerg.poreklo.
Epistaksa = krvarenje iz nosa.
-uzroci:
-ugl lokaliz.patol.promene u nosu (povrede, slabost krv.sudova, zapalj
paranazal.upljina).
-mogu i poremeaji hemostaze (trombocitopenija...).

Dispnoja u respir.obolj
Uvek kad VC plua smanjen.
-VC = ventilatorni kapacitet.
Uzroci:
-opstrukt.obolj plua = astma + hron.bronhitis + emfizem.
-restrikt.obolj plua = fibroza plua + kolaps + kongestija + pleur.izliv +
pneumotorax + kifoskolioza + ankiloz.spondilitis.
-slabost respir.mm = miopatija + neuropatije.
-izraena gojaznost (smanjuje pokrete i rad mm g.koa).
-tireotoksikoza (direkt.stimulacija respir.centra + poveana potronja O2).
Akut.dispnoja u:
-spont.pneumotoraxu.
-masiv.plu.emboliji.
-kolapsu plua.
-masiv.plu.izlivu.
Proxizmalna dispnoja u:
-bronh.astmi (+ vizing + produ.expiracija).
-kardijal.astmi (kod poputanja levog srca).
Progresivna dispnoja = kod znaajnog poputanja fje plua zbog ozbilj.bolesti:
-hron.opstrukt.bronhitis.
-odmakli emfizem.
-uporn bronh.astma.
-plu.embolija.
-fibroza plua.
Centar za disanje = u ponsu i meduli.
Na centar za disanje utie x faktora:
-lokal.faktori = cerebralna aktivnost + lokal.pCO2 i pH + t u hipotalamusu.
-indirekt.stimulansi preko aktivacije receptora u karotid.telu (hipoksija ili
hiperkapnija).
-indirekt.stimulansi preko receptora du vagusa u diafragmi, zidu g.koa +
pri rastezanju plua.