Sie sind auf Seite 1von 4

Biografija: filozof Artur openhauer

Opusteno - 12:39 pm Sre 21, Mar 2012

Share
Like

52
52

Tweet

Biografija: glumac Ljubia


Najgledanije
NovoSamardi Aktuelno
Biografija: glumac Milan Gutovi

Artur openhauer (nem. Arthur Schopenhauer; 22. februara godine 1788. u Gdanjsku 21.
septembar godine 1860. u Franfurtu na Majni) nemaki filozof idealist, klasini predstavnik
pesimizma; uio da je volja osnova svega, Kantova stvar po sebi, sutina sveta koji je samo
predstava. Volja je veito nezadovoljena, i zato je ivot beskrajna patnja a ovaj svet najgori
mogui svet. Cilj svega je nirvana (budizam). Glavno delo mu je Svet kao volja i pretstava. Do
veeg uticaja doao tek pred kraj ivota i posle smrti. Ostala dela prevedena kod nas:
Metafizika lepog, Metafizika polne ljubavi, O stilu i pisanju, O geniju i dr.

Biografija: glumac Sran Todorovi


Biografija: kompozitor Volfgang Amadeus Mocart
Biografija: glumac Mihailo Janketi
Biografija: glumac Marko Nikoli
Biografija: glumac Aleksandar Berek

Biografija

Biografija: glumac Zoran Radmilovi

openhauer je roen u Gdanjsku 22. februara godine 1788. Otac mu je bio trgovac poznat zbog
svoje obdarenosti, osorljivosti, nezavisnog karaktera, i zbog svoje ljubavi prema slobodi. Kad
je Arturu bilo pet godina, otac mu se iz Gdanjska preselio u Hamburg, jer je Gdanjsk
aneksijom Poljske godine 1793. izgubio svoju slobodu. Tako je mladi openhauer odrastao
usred poslovnog i finansiskog ivota. Mada je napustio ubrzo trgovaku karijeru u koju ga je
otac bio uvukao, ipak je ona ostavila tragova u njemu, koji su se ogledali u izvesnoj sirovosti
manira, u realistinom dranju duha, u poznavanju sveta i ljudi. To ga je uinilo antipodom
onim kabinetskim ili akademskim filosofima to ih je on tako prezirao. Otac mu je umro, misli
se od svoje vlastite ruke, godine 1805. Baba sa oeve strane bila je umno bolesna.
Karakter ili volja (kae openhauer) nasleuju se od oca, a intelekt od majke. Njegova
majka imala je intelekta ona je bila jedna od najomiljenijih spisateljki romana svoga
vremena ali je imala temperamenta i zle udi. Bila je nesrena u ivotu sa svojim
prozainim muem; i posle njegove smrti, ona je usvojila slobodnu ljubav, i krenula u Vajmar
kao najpodesnije mesto za takav nain ivota. Artur openhauer gledao je na to kao Hamlet na
drugi brak svoje majke. Njegove svae sa majkom donele su mu najvei deo onih poluistina o
eni kojima je zainjena njegova filosofija. Jedno njeno pismo osvetljava stanje njihovih
odnosa: Ti si dosadan i nesnosan, i meni je veoma teko da ivim sa tobom. Sve tvoje dobre
osobine pomrailo je uobraenje da si suvie pametan i uinilo ih nepodesnim za svet, prosto
zato to ne moe da savlada svoj bes da zna sve bolje no drugi. Time ogorava ljude oko
sebe. Zato su reili da ive odvojeno; on je mogao da je samo poseuje u njenoj kui, i da
bude jedan gost meu drugima; na taj nain mogli su da utivo saobraaju jedno sa drugim
kao stranci, umesto da se mrze kao roaci. Gete, koji je podnosio gospou openhauer zato
to mu je doputala da je poseuje sa svojom Hristijanom, jo je vie zategao odnose izmeu
majke i sina kad je majci saoptio da e joj sin postati slavan ovek; mati jo nikad nije ula
da ista porodica moe imati dva genija. Naposletku, kad su svae dole do vrhunca, mati gurne
svoga sina i takmaca niza stepenice; a na filosof na to joj ogoreno izjavi da e njeno ime biti
poznato potomstvu samo po njemu.

Vuk Karadi - citati


Proitajte neke od najpoznatijih i najumnijih
citata koje je Vuk Karadi zabeleio i izgovorio za
svojega...

Reenice koje e promeniti va pogled na...


Slavni citati koji e vam ulepati dan...
Mudrosti: vrednost svakog trenutka...
Nesrea: mudre poslovice...

openhauer je ubrzo ostavio Vajmar; i mada mu je majka ivela jo dvadeset i etiri godine,
on je nikad vie nije video. ini se da je Bajron, koji se takoe rodio godine 1788, imao slinu
nevolju sa svojom majkom. Moda zbog te okolnosti su obojica postali pesimisti.
Meutim, openhauer je zavrio svoje gimnazijske i univerzitetske studije, i nauio je vie
nego to su mu ovi instituti dali. Doiveo je svoj susret sa ljubavlju i sa svetom, i posledice
toga uticale su na njegov karakter i njegovu filosofiju. Postao je sumoran, cinian i podloan
sumnji. Bio je opsednut melanholijom i zlom voljom. Svoje lule drao je pod kljuem i rezom,
a svoj vrat nikad nije poveravao brijaevoj britvi. Uvek bi legao nakon to bi pitolje stavio
nastranu pored svoje postelje svakako da se njima poslui ako bi naili provalnici. Graju nije
mogao da podnosi: Ja ve odavno mislim (pie on) da kvantitet graje koju svako s lakoom
moe da podnosi stoji u obrnutoj srazmeri prema njegovim duhovnim snagama, i da se otuda
moe posmatrati kao sluajna mera tih snaga. Graja je za njega jedno muenje za
inteligentno bie. Tako preterana upotreba ivih snaga u kucanju, udaranju i zabijanju
svakodnevno me je muila kroz ceo moj ivot. On je imao bezmalo paranoinu ideju o svojoj
neshvaenoj veliini. Poto su mu uskraeni uspeh i slava, on se okrenuo u sebe i rastakao je
svoju sopstvenu duu.
Nije imao ni majke, ni ene, ni deteta, ni porodice, ni otadbine. Bio je apsolutno usamljen,
bez ijednog prijatelja a izmeu jednog i nijednog itava je beskrajnost. Nacionalistikim
groznicama svoga vremena bio je jo manje pristupaan nego Gete. Godine 1813. pao je isprva
toliko pod uticaj Fihteovog entuzijazma za jedan oslobodilaki rat protiv Napoleona da je
mislio na dobrovoljaku slubu, i stvarno kupio ratnu opremu. Ali, kasnije se predomislio;
mislio je da je Napoleon najzad samo snano i nesmetano izrazio isti nagon za
samoodranjem i istu udnju za ivotom koju oseaju svi smrtni ljudi, ali je moraju uguivati.
Umesto da ide u rat, on je otiao na selo i napisao svoju doktorsku tezu iz filosofije.
Posle svoje disertacije O etvorostrukom korenu stava dovoljnog osnova (1813.), openhauer
je sve svoje vreme i svu svoju snagu posvetio radu koji e biti njegovo majstorsko delo Svetu
kao volji i pretstavi. Svoj rukopis magna cum laude poslao je izdavau; tu je delo, pisao je,
koje nije samo podgrejavanje starih ideja, nego jedan izvanredno koherentan sistem
originalnih misli, u najviem stepenu jasan, razgovetan, i ne bez lepote; to e biti jedna od
onih knjiga koje docnije postaju izvor i podstrek stotinama drugih knjiga. Mnogo godina
kasnije, openhauer je bio toliko uveren u svoje reenje glavnih problema filosofije da je hteo
da nosi peatni prsten sa slikom sfinge koja se strovaljuje u ponor, kao to je obeala da e to
uiniti kad se odgonenu njene zagonetke.
Pored svega toga, knjiga je jedva privlaila panju; svet je bio isuvie siromaan i iscrpen da bi
pored siromatva i iscrpljenosti itao knjige. esnaest godina posle objavljivanja dela izdava
je saoptio openhaueru da je vea polovina izdanja prodata kao makulatura. U odeljku O
onom ta ko pretstavlja u Aforizmima mudrosti o ivotu, on navodi, s oevidnom aluzijom na
svoje majstorsko delo, dve Lihtenbergove napomene: Takva dela su ogledala; ako u njih
gleda kakav majmun, ne moe iz njih da gleda nikakav apostol; i kad se sukobe glava i
knjiga, jei praznina; da li je to svaki put u knjizi? S tonom uvreene sujete, openhauer
dodaje: to vie neko pripada potomstvu - drutima reima, oveanstvu uopte - sve je vie
tu svome vremenu; poto njegovo delo nije specijalno posveeno ovome, dakle poto ne
pripada njemu kao takvom, nego samo ukoliko je deo oveanstva, otuda i ne nosi prisnu
lokalnu boju: zato se lako moe dogoditi da ono ne obrati panju na takvo delo.
openhauer je sebe svega toliko uneo u to jedno delo da su svi njegovi kasniji radovi samo
komentari tog dela; on je postao talmudista svoje sopstvene Tore. Godine 1836. objavio je
veu raspravu O volji u prirodi, koja je, donekle preraena 1844, ula u proireno izdanje
Sveta kao volje i predstave. Godine 1841. izala su Oba osnovna problema etike, a 1851. dve
sadrinom bogate sveske Parerga i paralipomena (doslovno: Sporedni radovi i dopune), koje su
i na engleski prevedene kao Ogledi. Za ovo svoje najpopularnije i mudrou i duhovitou
ispunjeno delo openhauer je, kao celokupan honorar, dobio deset besplatnih primeraka.
Poto je ostavio Vajmar, samo jedna avantura pomela je monotoniju njegove istraivake
usamljenosti. Nadao se da e moi da predaje svoju filosofiju na nekom od velikih nemakih
univerziteta; godine 1822. mu se za to pruila prilika, kad su mu dopustili da se u Berlinu
habilituje kao privatni docenat. Svoja predavanja stavljao je namerno u one iste termine u
koje je tada i moni Hegel stavljao svoja. openhauer je oekivao da e studenti njega i
Hegela posmatrati oima potomstva; ali, itao je pred praznim klupama. Odrekao se
predavanja, i osvetio se ljutim napomenama protiv Hegela koje unakauju kasnija izdanja
njegovog glavnog dela. Godine 1831. u Berlinu je izbila kolera; izbegli su i Hegel i openhauer;
ali, Hegel se vratio suvie rano, zarazio se, i umro za veoma kratko vreme. openhauer se
zaustavio u Frankfurtu na Majni, gde je ostao do smrti.
Kao osetljiv pesimista, klonio se pokuaja da svoje izdravanje zasluuje perom. Bio je
nasledio jedan deo oeve radnje, pa je iveo u skromnoj udobnosti od prihoda koje je dobijao
od tog dela. Svoj novac ulagao je s umenou neobinom za jednog filosofa. Kad je poslovno
drutvo u kojem je imao svoj deo palo pod steaj, i drugi poverioci bili sporazumni da budu
podmireni sedamdesetprocentnim podmirenjem, openhauer je uporno traio punu isplatu, i
dobio ju je. Imao je dovoljno sredstava da uzme pod kiriju dve sobe; u njima je stanovao
trideset godina, sa svojim kudrovom, kao jedinim drugom. Malom psu dao je ime Atma
(bramanski izraz za Svetsku duu); ali, varoki vragolani zvali su ga mladi openhauer.
Veerao bi obino u Engleskom dvoru. Svaki put kad bi poeo da jede stavio bi preda se na
sto jedan dukat; posle jela metnuo bi ga opet u dep. Naposletku, jedan nesumnjivo
neuzdrljiv konobar zapitao ga je ta znai ta nepromenljiva ceremonija. openhauer je
odgvorio da se tajno zavetovao da e u sandue u koje se stavlja milostinja ubaciti dukat im
prisutni engleski oficiri prestanu da govore samo o konjima, enama i psima.
Univerziteti nisu nita zabeleili o njemu i o njegovim delima da se kao obistini njegovo
tvrenje kako se svaki napredak u filosofiji vri izvan akademskih zidova. Nita nemake
naunike nije vrealo jae nego openhauerova razlinost od njih, kae Nie. Ali, openhauer
se postepeno navikavao da bude strpljiv; bio je uveren da e ga, mada kasno, ipak priznati. I
naposletku, polagano, priznanje je dolo. Ljudi srednjih klasa advokati, lekari, trgovci
nali su u njemu filosofa koji im je pruao ne samo pretenciozan metafiziki argon, nego
razumljiv pregled pojava aktuelnog ivota. Evropa koja je izgubila veru u ideale i napore 1848.
godine doekala je gotovo sa klicanjem tu filosofiju koja je izraavala oajanje od godine
1815. Napad nauke na teologiju, socijalistiko optuivanje zbog siromatva i rata, bioloko
naglaavanje borbe za opstanak svi ti inioci pomogli su najzad da se rairi openhauerova

Vukova borba za uvoenje narodnog jezika


u ...

Borba Vuka Karadia za uvoenje narodnog jezika


u knjievnost Vuk je imao neprijatelje u redovima
crkve i...

Vuk Karadi kao knjievni kritiar i...


Vuk Karadi o podeli postojanja narodnih...
Vuk Karadi i sakupljanje narodnih...
Predgovor prvom izdanju srpskog rjenika -...

Nemogua slagalica: kako se pojavilo prazno


polje?
Prikazaemo vam jednu
veoma neobinu slagalicu koja
e vas baciti na razmiljanje.
U ovoj slagalici se nalazi...

Test dobrog razmiljanja - Inteligencija...


Test iskrenosti - zakljuiete sami...
Najtei sudoku na svetu...
TEST: Koliko ste duhovno uravnoteeni...

ta je genije
ta je to genije? Tu i tamo
ujemo u koli o nekome koga
ljudi smatraju genijem, ili
itamo u novinama kako je...

Istorijski sukob Nikole Tesle i Tomasa...


Stvari koje smo uili u koli, a vie...
Kako nastaju zvezde...
Brzina svetlosti...

Opusteno
Like

71,037 people like Opusteno.

Facebook social plugin

On jo nije bio suvie star da uiva u svojoj popularnosti: poudno je itao sve lanke koji su o
njemu napisani; molio je svoje prijatelje da mu alju svaku tampanu napomenu koju mogu
nai a on e platiti potarinu. Godine 1854. Vagner mu je poslao jedan primerak svog dela
Prsten nibelunga, sa nekoliko popratnih rei kojima odaje priznanje openhauerovoj filosofiji
muzike. Veliki pesimista preobrazio se u svojoj starosti u optimistu; posle jela svirao bi
istrajno u flautu, i blagodario bi vremenu to ga je oslobodilo vatre njegove mladosti. Sa svih
strana dolazili su ljudi da ga pohode; i o svom sedamdesetom roendanu, godine 1858, bio je
pretrpan estitkama sa svih strana sveta.
Ovaj preobraaj nije doao prerano: ostalo mu je da ivi jo dve godine. 21. septembra 1860.
seo je da dorukuje, i inilo se da se nalazi u najboljem zdravlju. Sat vremena kasnije nala ga
je gazdarica kako jo sedi za stolom, ali mrtav.
(izvor:sr.wikipedia.org)
Tweet

Like
Share

52

BIOGRAFIJA

FILOZOF

ARTUR

OPENHAUER

52

Add a comment...
Comment using...

Jelena Djordjevic
Irvin D.Jalom,Lecenje Sopenhauerom,sjajno objasnjeno ono sto je Nice rekao:"Nista nemacke
naucnike nije nerviralo tako kao Sopenhauerova razlicitost od njih."Sjajna knjiga o velikom coveku!
Reply Like November 10, 2013 at 1:05pm
Facebook social plugin

Zabava >

Zanimljivosti >

Biografije poznatih linosti > Biografija: filozof Artur openhauer

Biografija: filozof Sokrat


Poto Sokrat (Atina, oko 470-399. g.p.n.e.) nije nita napisao, o
njegovom uenju i ivotu znamo najvie iz Platonovih dela, u kojima
je najee glavni lik, i iz spisa njegovog savremenika Ksenofonta Uspomene o Sokratu. Sokrat je ostavio veliki peat u filozofiji...

Biografija: Filozof Rene Dekart


Rene Dekart 31.3.1596. - 11.2.1650 Cogito, ergo sum - Mislim, dakle
postojim Rene Dekart, francuski matematiar, naunik ili filozof koji
se smatra osnivaem savremene filozofije. Razvio je dualistiki
sistem u kojem je korenito razlikovao misao, ija je sutina ...

Biografija: filozof Didu Krinamurti


Didu Krinamurti (1895 1986) je bio poznati filozof i pisac,
indijskog porekla. Govorio je o duhovnosti, meditaciji, ljudskim
odnosa i pozitivnoj promeni u globalnom drutvu. Krinamurti je
roen 12. maja 1895. godine u bramanskoj porodici u Madanapalu, u
Indiji...

Biografija: filozof Branislav Petronijevi


Jedan od najveih srpskih filosofa i osniva Srpskog filosofskog
drutva, roen je 7. marta 1875. u Sovljaku, a umro 3. marta 1954. u
Beogradu. U svojoj 19. godini ivota odlazi u Be na studije medicine,
ne toliko zbog tog studija koliko zbog mogunosti da se ...

Biografija: Filozof Nikolo Makijaveli


Nikolo Makijaveli (ital. Niccol Machiavelli; 3. maj 1469 21. jun
1527) je bio italijanski politiki filozof tokom renesanse. Njegovo
najpoznatije delo, Vladalac (Il Principe), je knjiga namenjena da
bude prirunik za vladare. Izdata nakon njegove ...

Biografija: Filozof Seren Kjerkegor


Danski filozof Seren Kjerkegor - 5. maj 1813 - 11. novembar 1855
Danski filozof, teolog i pesnik, jedan od osnivaa egzistencijalistie
filozofije. Veliki kritiar sistematizovane racionalistike misli,
posebno hegelizma, ali i formalnih obiaja crkve. Kao i sve ...

Biografija: filozof Gotfrid Vilhelm Lajbnic


Gotfrid Vilhelm Lajbnic (Gottfried Wilhelm Leibniz) roen je 3. jula
1646. godine u Lajpcigu (Lipicama, nekadanjm sreditu polapskih
Slovena, kasnijih Luikih Srba). Vodi poreklo, prema sopstvenoj
izjavi, od slovenske porodice Ljubeni (Lubeniecs)...

Biografija: filozof Fransoa Mari Arue - Volter


Biografija: Filozof Fransoa Mari Arue - Volter Jedan otroumni ovek,
koji je umro pre tano 230 godina, zasluan je, ili kriv, to danas
svako za sebe moe da kae da je jako tolerantan. Fransoa Mari-Arue,
poznatiji pod pseudonimom Volter (21. novembar ...

Putovanja Noni ivot Knjievnost Mudrosti Biografije poznatih


Zanimljive ankete Poune prie Zanimljivi testovi Forum Radio stanice uivo
Izai iz kue

Humor
Posteri
Smene slike
Facebook statusi
Zanimljivosti

Horoskop i astrologija
Ljubav i romantika
Muko enski kutak
Korisni saveti
Zdrav ivot

2005-2014 Opusteno.rs - sva prava zadrana

Arhitektura
Svet ivotinja
Slike
Nauka
Oputeno
Uslovi korienja

Muki svet
Automobilizam
Koncepti
Atraktivne devojke
OnLine prenosi utakmica

ena
Moda
Kuhinja
Traevi

Marketing

Kontakt