Sie sind auf Seite 1von 8

Niti jedan drugi materijal ne ostavlja dojam udobnosti i topline doma kao to to ini drvo.

U
prolosti su se kue gradile od drva, ali je ono u graditeljstvu zamijenjeno opekom i betonom.
Ipak, u modernoj arhitekturi drvo se vratilo u ulozi drvenih fasadnih obloga ili estetskih detalja
koji kui daju prirodno elegantan izgled.
Fasadne obloge se mogu postaviti na bilo koju povrinu, no svakako ih postavite slijedei
pravila strunog postavljanja. Jedino e kvalitetno postavljanje i odravanje uiniti fasadne
obloge dugorono odlinom investicijom.
Drvene fasade se postavljaju kao ventilirane fasade, a kako im ime kae, proputaju strujanje
zraka. Na izolaciju koja se postavlja na vanjske zidove, montiraju se metalni ili drveni nosai, a
na njih zatim drvena fasada uz pomo spojnica. Kod takvih drvenih fasada se voda ne smije
zadravati ni na kojem dijelu ve mora otjecati. Izmeu pojedinih fasadnih elemenata mora biti
prostora 3-5 mm da se drvo sui i ima mogunost irenja i skupljanja.
Drvena fasada kui daje svje i prirodan izgled ukoliko je nova ili dobro odravana. S druge
strane, loe izvedena ili neodravana drvena fasada djeluje jeftino i staro. Kako bi drvena fasada
to due izgledala kao nova, vrlo je vano koja vrsta drva se koristi i na koji nain se drvo
obrauje prije nego se ugradi na fasadu. Voeni preporukama da je u tu svrhu najbolji jasen,
Jeluii su se obratili tvrtki PPS-Galekovi koja za fasadne obloge koristi iskljuivo termo
tretirani jasen.
Toplinska modifikacija drveta znatno poboljava kvalitetu i mijenja odreene karakteristike drva
koritenjem samo visoke temperature, tlaka i vodene pare, dakle bez ikakvih kemijskih
dodataka. Vlaga drva se visokom temperaturom sputa do ispod 1%, mijenjaju se tehnika i
fizika svojstva, i ravnomjerno se mijenja boja drva u tamnije tonove. Dodavanjem vodene pare
ponovno se podie vlaga. Gledajui strukturu stanica pod mikroskopom primjeuje se slinost s
drvom koje je bilo pod zemljom 200 godina. Toplinskom modifikacijom drva smanjuje se
vodoupojnost, poboljava se dimenzijska stabilnost, poveavaju se bioloka trajnost i izolacijska
svojstva, te ravnomjerno kroz cijeli presjek se promijeni boja u tamnije tonove. Samim time i
fasadne obloge od termo tretiranog jasena postaju idealan materijal za ukraavanje vaih
domova.
Drvene obloge u eksterijeru trebaju par godina da se adaptiraju na okolinu i mikroklimu gdje
su ugraene. U tom periodu reagiraju na vanjske uvijete (sunce, voda, sol, neistoe) te se
mijenjaju. Glavna promjena koja e se zamijetiti je promjena boje. S vremenom e boja
izblijedjeti odnosno izgubiti pigment i doi e do uoljivih razlika na osunanim mjestima i
mjestima zaklonjenim od sunca. Povrina drveta takoer e varirati. Od prvobitne glatke
povrine pod utjecajem atmosferskih uvjeta moe doi do pojave sitnih pranja u obliku dlaica.
Uz to, drvo e s vremenom dobiti sitne pore kao posljedica klimatskih i atmosferskih utjecaja. To
sve ne znai da fasada propada ve da stari. Pravilnim odravanje i premazivanjem drva uljem,
proces starenja moe usporiti, premda sivi rustikalni izgled drva ima svoju dra. Ovisno o
atmosferskim utjecajima, svaka drvena obloga se iri i skuplja. Drugim rijeima, drvo "radi". To
je normalan proces primanja i otputanja vlage unutar drveta. Drvene obloge e kroz godinu
prolaziti kroz dvije osnovne faze visoke i niske vlage: kroz ljetnu fazu pod utjecajem sunca i
niske vlage zbog izloenosti visokoj temperaturi elementi se skupljaju, dok kroz zimsku fazu pod
utjecajem snijega, kie i visoke vlage se ire i mogu se ak djelomino "koritati". Gubitkom
vlage elementi se vraaju u prvobitni oblik.
Ne zaboravite da drvo nije umjetni ve ivi materijal za koji se treba brinuti. Preporuuje se
jednom do dva puta godinje premazati drvenu fasadu zatitnim slojevima ulja, kako bi fasadne
obloge ostale ouvane od vanjskih utjecaja, pogotovo u prvim godinama koritenja. Koriste se i
pigmentirana ulja kojima se moete poigrati s nijansom drveta ali najvie se koriste kako bi se
usporilo starenje drva.
Drvene fasade se najee koriste kao detalj na fasadi, iako se oblau i itave kue, a tim
detaljem e se vaa kua sigurno istaknuti.

Vrste drvenih fasada


Drvo je prirodni materijal koji je podvrgnut promjenama zbog starenja, zato su vane njegova
obrada, ugradnja, konstrukcijska i kemijska zatita... Za drvene fasade Riko najee
upotrebljavamo drvo aria, kao i smreku i cedar.Razliiti naini polaganja, novi oblici i
kombinacije s drugim materijalima nude bogate mogunosti za isticanje individualnosti vae
zgrade.

Ari
Ari ima visoka samozatitna svojstva, zato ne treba dodatnu kemijsku zatitu. Drvo na
povrini napravi oskidacijski sloj, koji ga uinkovito titi od vremenskih utjecaja. Ari s
vremenom dobije sivu patinu, to je samo estetski uinak, a ne utjee na funkcionalnost i ivotni
vijek fasade.
Promjena boje prirodan je proces, koji osim aria pogaa sve vrste drvetakoje
upotrebljavamo za vanjske fasade. Ako elimo sauvati originalnu boju ariovog drveta, fasadu
moemo premazati bezbojnim tankoslojnim lazurama na osnovi organskih otapala. Potrebna
su najmanje dva nanosa, a tri su preporuljiva. Premaz je potrebno obnavljati svake dvije do tri
godine.

Smreka
Smreka pripada manje otpornim vrstama drvea, zato za nju preporuamo kemijsku zatitu.
Prvi nanos je impregnacija, kojom joj produimo trajnost i zatitimo ju od vremenskih utjecaja.
Nakon impregnacije slijede jo tri nanosa tankoslojnih lazurnih premaza, u razliitim
nijansama. Predvieno obnavljanje tankoslojnih premaza je svakih tri do pet godina (ovisno o
poloaju objekta i klimatskih uvjeta), a preporuljiva je godinja kontrola.

Cedar
Cedar je ekskluzivna i trajna vrsta drveta koja ne treba posebno odravanje. Drvo u vanjskom
okoliu dobije jednakomjernu sivu boju. Cedar pripada najlakem igliastom drveu.

Kvaliteta i trajnost
Kvalitetu drvene fasade opredjeljuje pravilan izbor vrste drveta, temeljita ugradnja istruna
izvedba detalja. Pravilan nain ugradnje je od temeljnog znaenja za trajnost drvene fasadne
obloge. Ako se uvaavaju principi konstrukcijske zatite i injenica da drvena fasada mora biti
ventilirana, briga o trajnosti drvenih fasada je suvina.
Drvene fasade mogu da budu zaista vrlo svestrane: arhitektonski jednostavne ili ukraene i
zaigrane, neobraene ili premazane jakim bojama, bauhaus ili stilskog usmerenja. Isto kao to
danas uobiajeni montani objekti sa unutranjom drvenom konstrukcijom prema vrsti spoljanje
obloge prodaju pod "ciglu", tako i prave zidane kue spolja mogu da se prekriju drvenom
oblogom.
Osim prirodnog spoljanjeg izgleda takva obloga nudi iroke mogunosti toplotne izolacije.
Zavisno od vrste i naina montae kao i od preseka i profila samog drvenog materijala,
mogue je ostvariti razliit spoljanji izgled. U pravilu se razlikuju sledee vrste oblaganja:
horizontalno, jedna letvica preko druge
vertikalno od poda do plafona
pero utor montaa
montaa u obliku lamela.
Zavisno od naina oblaganja, drvena fasada moe da se slae vertikalno ili horizontalno. Kao i

kod odevanja, i ovde vredi osnovno pravilo: vertikalno postavljena drvena fasada objekat e
uiniti optiki vitkijim, dok e horizontalno postavljene drvene letvice objekat "proiriti".
Savet - Onaj ko se odlui za prirodno starenje drveta, treba sa projektantom da na vreme
sve dogovori. Zavisno od usmerenja zgrade i njenih zatitnih elemenata (strehe, nadstrenice,
balkona i tremova) eljeni srebrnkasti efekat nastupie razliitom brzinom. Takvo
neujednaeno starenje moe da zasmeta oku. Pomoi e poseban premaz koji nestaje sa
godinama i omoguava lagano i ravnomerno nastajanje srebrnkaste patine.
U prodavnicama je mogue kupiti razliite profile koji unapred odreuju izgled spoljanje fasade
i daju joj odreen karakter. Mogu da se nau letvice sa zaobljenom gornjom povrinom koje e
fasadi dati izgled tradicionalne brvnare, dok e se vertikalne daske sa preklopom koristiti za
horizontalno slaganje daske preko daske. Glatki ugaoni profili razliitih formata koristie se za
razliite vrste plafonsko podnih montaa, ali takvi su profili prikladni i za lamelisane fasade.
Vrsta drveta odreuje vek trajanja
U osnovi drvene fasade mogu da budu vrlo dugovene, a i one neobraene mogu da traju kroz
vie decenija. Vek trajanja odreuje upotrebljena vrsta drveta. Da li e se odabrati domae vrste
poput smreke, bora ili tise ili zapadni crveni kedar, stvar je linog uverenja.
Kod meranti drveta radi se o uvoznoj vrsti iz Indonezije koja potie iz nadajmo se, kontrolisanih
plantanih uzgoja (obratiti panju na FSC certifikat), a osim ove vrste u Evropu se u velikim
koliinama uvozi i zapadni crveni kedar. Te uvozne vrste su vrlo otporne na spoljanje
vremenske uticaje. Ipak ni kod domaih sorti drveta nikada ne postoji sto postotna sigurnost da
se ne radi o uvezenom drvetu iz uglavnom severnih evropskih zemalja koje je prolo dugaak
transportni put.
Kod svake drvene fasade nameu se sledea pitanja: prirodan izgled, glazura ili lak?
Odgovor na to pitanje uglavnom je stvar linog ukusa i ne utie preterano na vek trajanja.
Da bi ostarilo, drvo ne treba da se premazuje. Prirodna drvena fasada izloena spoljanjim
vremenskim uticajima, u vrlo kratkom vremenu dobie specifinu srebrnkastu patinu.
Ovde treba upozoriti na to da ta patina nee biti ravnomerno rasporeena. Na posebno zatienim
mestima kao to su ona ispod krovne strehe, netretirano drvo jo e dugo vremena zadrati svoj
"svei" izgled. Ali, prednost je to to izostaju redovna premazivanja bojom koja su neizbena
im se drvena fasada jednom oboji.
Naravno da drvena fasada upeatljive crvene boje, poput onih vedskih, izgleda fantastino, ali
takva fasada mora da se otprilike svakih pet godina premazuje, pa ko voli.. Kao vrste premaza u
obzir dolaze lazure sa otvorenim porama i difuzijski otvoreni lakovi koji drvetu omoguuju
disanje i izmenu vlage. Na dugovenost drvene fasade vrsta i odabir premaza ne igraju veliku
ulogu.
Zatita drveta je neophodna
Od vrste premaza puno je vanija ispravna obrada drveta i njegova montaa. Pri tome postoje
neka pravila koja mogu da se stave pod zajedniki imenilac "konstruktivne zatite drveta".
Konstruktivna zatita drveta hemijsku obradu smatra suvinom. Pri tome treba znati sledee:
najvei neprijatelj drveta je voda, a tek onda sledi napad insektima koji je takoe omoguen i
olakan ako je drvo vlano.
Naravno da fasadno drvo moe samo delimino da se zatiti od snanih kia i to najee uz
pomo irokih krovnih streha. Kontakt sa vodom nikada ne moe u potpunosti da se izbegne i to
ne predstavlja vei problem sve dok postoji mogunost njegovog brzog suenja.
Cilj konstruktivne zatite drveta takoe u obzir mora da uzme brzo oticanje vode uz pomo
kapljine ivice na letvicama koje se preklapaju ili prekrivanjem posebno osetljivih delova
cinkovanim ploama. Uz to drvene fasade podrazumevanju u svojoj osnovi i funkcionalnu

pozadinsku ventilaciju. "Funkcionalna pozadinska ventilacija" podrazumeva funkcionalno


vertikalno strujanje vazduha du cele visine fasade koje ni u kom sluaju ne sme da bude
prekinuto postavljanjem poprenih daski ili toplotne izolacije.
Drvene fasade mogu da se optimalno toplotno izoluju
Dodatne mogunosti toplotne izolacije danas su uglavnom najvaniji razlog odabira spoljanje
drvene fasade. Iza drvene fasade sa pozadinskom ventilacijom mogue je nagurati dovoljno
toplotnog izolacijskog materijala koji e objekat vrlo brzo po standardima da svrsta meu
niskoenergetske objekte. Pri tome je vrlo bitno da se tokom postavljanja izolacije izbegnu sve
vrste toplotnih mostova.
Toplotni mostovi ne uzrokuju samo gubitak toplote, nego su i mesta stvaranja kondenzacije.
Izolacioni slojevi u svakom sluaju ne smeju da budu u nivou pozadinske ventilacije pa u obzir
dolaze dve metode: dvoslojno izvoenje kontraletvicama, pri kojem podkostrukcija ve sadri
dodatnu zatitu od vlage. Alternativa tome je upotreba aluminijumske podkonstrukcije otporne
na ranje.

Kod obloge koja se


postavlja vertikalno od
poda do plafona tako
da se daske meusobno
poklapaju, vrlo je laka
njihova pojedinana
zamena.

Kod obloge gde se


letvice slau
Fasada sa
Moderna, izdrljiva
horizontalno jedna
vertikalnim daskama
i vrlo skupa je
preko druge, treba
koje se slau jedna fasada od lamela sa
osigurati brzo oticanje
do druge izgleda vrlo
pozadinskom
kie ime se spreavju
mirno i ujednaeno.
ventilacijom.
konstantne vlane
take.

injenica je da drvo kao fasada nudi raznovrsne mogunosti oblikovanja. Iza drvene fasade
postoji mogunost postavljanja odline dodatne toplotne izolacije. Prirodne drvene fasade tokom
godina dobijaju neravnomernu srebrnkastu patinu dok se one premazane lakom ili lazurom
moraju redovno renovirati svakih 3 do 10 godina. Kod korektne konstruktivne zatite drveta bez
hemijskih preparata vek trajanja drvene fasade bez ikakvih premaza iznosi vie decenija.
Drvo u spoljanjem prostoru je izloeno kombinovanom delovanju abiotikih i biotikih faktora
koji dovode do njegove degradacije. U te faktore spadaju: suneva svetlost (posebno njena UV
komponenta), voda (kia, sneg, led, rosa) i vlaga, gasovi iz vazduha, gljive i insekti. Proces koji
nastaje pod njihovim uticajem se najee naziva vedering i on izaziva modifikaciju molekularne
strukture drveta kroz kompleksnu kombinaciju hemijskih, mehanikih, biolokih i promena
uzrokovanih svetlou koja esto rezultuje diskoloracijom, propadanjem povrine i slabljenjem
veze izmeu podloge i premaza.
PROCES VEDERINGA
Prvi znak vederinga je promena boje drveta koja nastaje kao rezultat razgradnje ekstraktiva sa

povrine i, u sledeoj fazi procesa, razgradnje lignina uzrokovane sunevom svetlou, posebno
UV zraenjem. Fotohemijska degradacija se, nakon poetne promene boje, dalje manifestuje
slabljenjem drvnih vlakana i postepenom erozijom drvne povrine. Kia spira razgraen drvni
materijal sa povrine i tokom vremena povrina drveta erodira u zavisnosti od izloenosti, vrste i
intenziteta UV zraenja.
Kako se vedering nastavlja, povrina postaje siva. Ovu promenu uzrokuju dva procesa koji mogu
da se pojave istovremeno. Prvi proces je obogaenje povrine celulozom koje izaziva razgradnja
lignina braon boje i curenje ekstraktiva. Drugi proces koji izaziva sivljenje drveta je izazvan
razvojem bui. Odreene vrste organizama koje izazivaju bu pojavljuju se svuda gde je
dostupno povremeno snabdevanje vlagom; ovi organizmi mogu da izazovu uniformno sivljenje
povrine drveta u roku od nekoliko nedelja. Organizmi mogu, takoe, da proizvedu tamne spore i
micelije, koje mogu da izazovu tamno siv/crn, neugledan izgled nekih vrsta drveta zahvaenih
vederingom.
Propadanje povrine
Kao dodatak promeni boje i eroziji, povrinu drveta razara i vlaga. Drvo apsorbuje ili oslobaa
vlagu iz vazduha sa promenama relativne vlanosti koja znaajno varira u dnevnim ili godinjim
ciklusima. Drvo je pored toga izloeno kvaenju i od vode u tenom stanju, od kie, rose, snega i
leda nakon ega se brzo sui na direktnoj sunevoj svetlosti. Ove promene u sadraju vlage u
drvetu izazivaju bubrenje i utezanje, na taj nain napreui povrinu drveta. Vlaga, u kombinaciji
sa sunevom svetlou, uzrokuje makroskopske i mikroskopske unutarelijske i vanelijske
pukotine, zatim vee povrinske pukotine, krivljenje i koritavost. Razliito utezanje i bubrenje
ranog i kasnog drveta moe, takoe, da podigne vlakna. Sa razgradnjom lignina koju pokree
sunce povrina drveta gubi snagu; dodatne dimenzionalne promene uzrokovane vodom polako
erodiraju oslabljenu povrinu, a pesak i praina koje nanose grad i vetar ubrzavaju razaranje.
U zavisnosti od namene, drvo se moe zatititi razliitim metodama koje obuhvataju pravilnu
selekciju drveta u skladu sa njegovim prirodnim karakteristikama, konstruktivne mere zatite i
povrinske mere, odnosno upotrebu sistema premaza. Za proizvode koji su izloeni vederingu
treba koristiti vrste sa prirodno otpornom srikom, male gustine, uskih traka kasnog drveta i
ujednaene teksture i uske, preteno radijalne daske. Treba odabrati grau bez vorova koji,
generalno, apsorbuju premaz drugaije od okolnog drveta i mogu da utiu na njegov izgled, a
esto sadre i visok procenat smole, to moe da uzrokuje diskoloraciju premaza na njima i/ili
slabo prianjanje.
KONSTRUKTIVNE MERE ZATITE DRVENIH FASADA
Sadraj vlage u drvetu tokom transporta, skladitenja, u vreme izgradnje i tokom perioda trajanja
objekta je najkritiniji faktor koji utie na ponaanje premaza i osetljivost na truljenje i napad
insekata. Potovanje odreenih pravila u projektovanju i izgradnji i paljiva izrada detalja
pomau da se teta nastala na objektu od vlage svede na minimum i tako produi vek trajanja
objektu, drvetu i premazima u spoljnoj sredini.
Pravila izgradnje
Jedan od najvanijih elemenata u zatiti drvenih fasadnih obloga je iroka streha, kao i
preputene gornje etae na objektu koje obezbeuju odreenu koliinu zatite od sunca i kie,
posebno gornjim delovima objekta. Limene opivke po obodu krova, u krovnim uvalama,
spojevima krova i zida, du krovnih prozora, na spojevima panelnih proizvoda i oko dimnjaka,
kao i okapnice iznad prozora i vrata, pomau da se sprei prodiranje vode. Dobro odravani oluci
i olune vertikale mogu da spree prelivanje i kvaenje streha i prskanje po fasadi blizu nivoa
terena. Adekvatna izolacija i ventilacija tavana i prostora ispod kue (kod kua koje nemaju
podrum) pomau da se smanji kondenzacija vlage i visok sadraj vlage u ostatku objekta. Veoma
vlane prostorije, kao to su kupatila i kuhinje, treba ventilirati da bi se eliminisala vlaga a
instalacije treba dobro odravati. Kod kua koje nemaju podrum, kritian faktor za kontrolisanje

vlage su razdvajanje terena i nosaa poda i dreniranje vode od objekta. Drvo na fasadi ne sme da
bude u kontaktu sa zemljom, tako da oblogu, podlogu i nosee grede treba postaviti bar 20 cm
iznad spoljne linije terena, osim ako su tretirani zatitnim sredstvom tretmanom pod pritiskom.
Projektovanje ventilirane fasada takoe pomae da se smanji sadraj vlage u drvetu. Uz pomo
drvenih letvi stvara se vazduni prostor izmeu fasadne obloge i konstrukcije, bilo da je zidana
ili drvena, kroz koji je omogueno slobodno strujanje vazduha i suenje drveta. Kroz otvore na
dnu i ispod strehe se dozvoljava neograniena razmena vazduha a spreava prodor vode. Ispod
obloge, posebno ako je izraena sa otvorenim spojnicama, treba postaviti sloj materijala koji
spreava prodor vode, ali je paropropustan. Ovaj sloj spreava da voda ue u konstrukciju, ali
dozvoljava suenje fasadnih dasaka.
Osim ovog sloja, u fasadnim zidovima i u podovima iznad podruma koji se ne greju, treba
postaviti i parnu branu. Parne brane su originalno osmiljene da dre vlagu van zidova i krovova
i da spree ili smanje kondenzaciju i tetu nastalu difuzijom vlage kroz zidove. Parna brana mora
biti kontinualna a prekidi za cevi, utinice i prekidae i otvore za hlaenje/grejanje moraju biti
potpuno zaptiveni.
Pozicija parne brane je na unutranjoj strani zidova u hladnim podnebljima (gde se enterijer
greje) i sa spoljne strane u toplim podrujima (gde se enterijer rashlauje). Klima ureaji koji se
koriste leti u umerenim klimama obino ne prave ozbiljne probleme sa parom u spoljnim
zidovima i tavanicama. Normalno, ohlaeni vazduh nije mnogo hladniji od take rose spoljnog
vazduha. Zato parnu branu treba postaviti na najbolje mesto za spreavanje zimske kondenzacije.
Iako se kondenzacija moe pojaviti i u odreenim letnjim uslovima, moe se zanemariti. U
vlanim i toplim klimama kada u stambenim objektima klima ureaji rade tokom cele godine,
vlaan topao vazduh se moe kretati od spolja i kondenzovati na hladnijoj unutranjoj strani
spoljnih zidova. Ova situacija je obrnuta u odnosu na kondenzaciju u hladnim klimama na severu
i parne brane treba koristiti sa spoljne strane spoljanjih zidova.
Fasada od rezane grae
Metodi za postavljanje fasade su odreeni vrstom fasade. Ovi metodi uzimaju u obzir
karakteristike drvene fasade, oekivane dimenzionalne promene, i snagu veznih elemenata.
Metodi najbolje funcioniu ako je graa transportovana i skladitena na gradilitu u dobrim
uslovima, zatitiena od vlage i skupljanja prljavtine.
Celovitost bilo koje drvene strukture u mnogome zavisi od toga kako su njene komponente
povezane. Najee vezno sredstvo za drvene fasade su ekseri za etinarske daske, odnosno vijci
za drvo za daske od liarskih vrsta. Sila koju mogu da izdre i zatita od korozije su dve
najbitnije stvari kod izbora veznih sredstava. Neodgovarajua vezna sredstva mogu da popuste
kada se drvo utee i bubri kao posledica delovanja vlage na drvo. Korozija slabi elina vezna
sredstva a hemijska reakcija moe takoe da oslabi i okolno drvo.
elina vezna sredstava koja se koriste u spoljnim uslovima moraju biti adekvatno zatiena od
korozije nekom vrstom obloge. U najblaoj varijanti, korozija moe dovesti do pojave mrlja na
drvetu. U ozbiljnim sluajevima, korozija moe da izazove potpunu dezintegraciju veznih
sredstava i potpuni gubitak strukturalne stabilnosti. Nekoliko vrsta obloga se koristi za zatitu
veznih sredstava - boje, plastika, keramika i metal. Pocinkovanje je esto koriena metoda za
vezna sredstva koja se koriste u spoljnim uslovima.

Razliiti naini postavljanja fasadnih dasaka


Postoje mnogobrojni sistemi za postavljanje rezane drvene grae na fasadi - daske na pero i ljeb
i daske sa poluljebovima, sistem sa preklopnom lajsnom ili kominovanje ploa i punog drveta,
koje se mogu postavljati horizontalno, vertikalno ili pod uglom. Adekvatan preklop je
neophodan da bi dozvolio utezanje, ali preveliki preklop moe da napravi problem kod
ukucavanja eksera. Ako se ekseri ukucaju previe daleko od donje ivice gornje daske, postoji
tendencija ka koritanju. Koritanje moe da bude ozbiljan problem kod irokih tangencijalnih
dasaka. Fasadu treba postavitii sa razmakom izmeu dodirujuih dasaka da bi se dozvolilo
bubrenje i spreilo kapilarno upijanje vlage. Sve poprene preseke bi trebalo tretirati
vodoodbojnim zatitnim sredstvom, kao i zadnje strane dasaka. Fasada od punog drveta treba da
je ukucana na takav nain da su daske slobodne da se uteu i bubre i tako smanji napon koji se
razvija na ekserima koji moe da uzrokuje pucanje i naprsline.

Razliiti naini postavljanja fasadnih dasaka

Bewerten