ZAKON

O STANDARDIZACIJI

niu Slubeni list SRJ

Z AK O N
O STANDARDIZACIJI

I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim zakonom ureuje se jedinstveni sistem standardizacije pro-izvoda, robe i
usluga u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugosla-viji, koji obuhvata donoenje i
primenjivanje standarda i propisa predvienih ovim zakonom, mera za obezbeenje
tehnike i konstrukcione sigurnosti i kvaliteta proizvoda, robe i usluga i nadzor nad
njihovim sprovoenjem.
Standardi i propisi predvieni ovim zakonom donose se i primenjuju radi stvaranja
jedinstvene tehniko-tehnoloke osnove za:
razvoj jedinstvenog jugoslovenskog trita i otklanjanje pepreka u prometu robe i
usluga sa inostranstvom;
tipizaciju i unifikaciju proizvoda, robe odnosno usluga i raci-onalno korienje
prirodnih dobara i energije;
obezbeivanje zatite ivota i zdravlja ljudi, ivotne sredine i drugih prirodnih i
radom stvorenih vrednosti;
jaanje odbrambene sposobnosti i bezbednosti zemlje;
razvoj i unapreenje proizvodnje i prometa robe, izvoenja radova, odnosno
vrenja usluga, utvrivanje i obezbeivanje kvaliteta i tehniku i konstrukcionu sigurnost
objekata, postrojenja, ureaja, opreme i drugih sredstava rada;
zatitu i obavetenost potroaa u pogledu kvaliteta proizvoda
0 robe, odnosno usluga;
0 obradu i brzo, tano i lako razumljivo saoptavanje i prenoenje informacija;
*

Ovaj zakon je objavljen u Slubenom listu SFRJ, br. 37/88 i 23/91 i Slubenom listu
SRJ, broj 24/94.

8) ukljuivanje u meunarodnu saradnju, naroito tehniko-tehnolo-ku podelu

rada.
Kao osnova za izradu standarda i propisa predvienih ovim zakonom koristie se,
u celini ili delimino, meunarodni standardi, u skladu s odredbama meunarodnih
ugovora koji obavezuju Socijalistiku Fede-rativnu Republiku Jugoslaviju.
Standardi i propisi predvieni ovim zakonom ne mogu se donositi ili primenjivati
u cilju stvaranja prepreka u prometu robe i usluga sa inostranstvom.
lan 2.
Proizvodima, odnosno robom, u smislu ovog zakona, smatraju se: si-rovine,
poluproizvodi, delovi, sklopovi i gotovi industrijski i zanatski proizvodi: poljoprivredni i
prehrambeni proizvodi, bezalkoholna i al-koholna pia, aditivi, seme i sadni materijal
poljoprivrednog i umskog bilja: objekti, postrojenja, ureaji, oprema i druga sredstva
rada.
Uslugama, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se usluge koje u okviru uslunih
delatnosti vre preduzea i druga pravna lica, kao i odreeni radovi.
Odreenim radovima, u smislu stava 2. ovog lana, podrazumevaju se radni
postupci pri montai, tehnikoj zatiti, odravanju, popravkama, prepravkama i tehnikoj
kontroli, radni postupci u graevinarstvu, ru-darstvu, poljoprivredi, saobraaju, vezama i
telekomunikacijama, kao i ra-dovi koji se izvode radi zatite ivotne sredine i
racionalnog korienja prirodnih dobara i energije.
lan 3.
Pod standardom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se dokument koji je utvrdilo
nadleno telo za standardizaciju, koji sadri sve ili samo neke od sledeih elemenata:
tehniko-tehnoloke i druge s njima povezane zahteve, uslove i pravila kojima se
definiu proizvodi, roba i usluge: radne po-stupke i procese u proizvodnji proizvoda,
izvoenju radova, odnosno vrenju usluga: postupke, nain i metode ispitivanja
proizvoda, odnosno karakteri-stika i kvaliteta robe i usluga; jednoobrazne termine,
definicije, simbole, oznake, znakove, kodove, ifre, veliine i jedinice.
lan 4.
Radi obezbeivanja tehnike i konstrukcione sigurnosti objekata, postrojenja,
ureaja, opreme i drugih sredstava rada propisuju se, saglasno odredbama ovog zakona,
tehniki normativi u oblasti industrije, ener-getike, rudarstva, graevinarstva,
poljoprivrede, saobraaja, veza i te-lekomunikacija.
Pod tehnikim normativima, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se tehniki
parametri koji obuhvataju tehniko-tehnoloke uslove, zahteve i pravila od ijeg
primenjivanja zavisi tehnika i konstrukciona sigurnost objekata, postrojenja, ureaja,
opreme i drugih sredstava rada, kao i sigur-nost pri izvoenju radova.
4

lan 5.
Postrojenja, ureaji, oprema i druga sredstva za rad u objektima i pro-storima
ugroenim eksplozivnim i zapaljivim smeama gasova, pare i pra-ine, tetnim
zraenjima ili drugim slinim opasnostima, kao i materijal, delovi i sklopovi za njihovu
izradu, podlee, u skladu s odred-bama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog
zakona, tehnikom nadzoru u proizvodnji, prometu i upotrebi.
lan 6.
Radi postizanja potrebnog nivoa kvaliteta proizvoda, robe i usluga propisuju se,
saglasno odredbama ovog zakona, norme kvaliteta, tehniki uslovi i zahtevi za
postizanje, proveravanje i ouvanje kvaliteta, postupci za obezbeenje kvaliteta
proizvoda, robe i usluga i postupci i nain atestiranja proizvoda.
Pod normama kvaliteta, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se ka-rakteristike
kvaliteta proizvoda, robe i usluga koje su definisane propi-sanim svojstvima, sastojcima,
vrednostima i postupcima.
lan 7.
Pod atestiranjem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se atestiranje poizvoda,
ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proivoaa, odnosno isporuioca, ocenjivanje
sposobnosti laboratorija za vrenje ispitivanja i osposobljavanje kadrova za ocenjivanje i
proveravanje sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca.
Pod deklaracijom o saobraznosti proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva
se izjava proizvoaa, na sopstvenu odgovornost, da su proiz-vodi koji nisu obuhvaeni
sistemom atestiranja saobrazni odreenim jugo-slovenskim standardima, tehnikim
specifikacijama i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
lan 8.
Radi pouzdanosti rezultata ispitivanja, dokazivanja kvaliteta pro-izvoda i
priznavanja rezultata ispitivanja u prometu robe i usluga sa inostranstvom propisuju se,
saglasno odredbama ovog zakona, uslovi koje u pogledu tehnike opremljenosti, strunih
kadrova i drugih uslova moraju ispunjavati preduzea i druga pravna lica, odnosno druge
strune insti-tucije koje obavljaju odgovarajuu delatnost.
lan 9.
Proizvodi za koje je to odreeno propisom donesenim na osnovu ovog zakona
moraju biti snabdeveni propisanim ispravama, tehnikim uput-stvom ili uputstvom za
upotrebu proizvoda, propisanim oznakama, poda-cima i deklaracijom i moraju biti na
propisani nain upakovani.
Isprave iz stava 1. ovog lana i tehniko uputstvo, odnosno uputstvo za upotrebu
proizvoda moraju biti ispisani na jezicima i pismima naroda Jugoslavije, a oznake i
podaci na proizvodu, odnosno na deklaraciji na ori-ginalnom pakovanju na jednom od
jezika i pisama naroda Jugoslavije.
5

lan 10.
Za tehniki sloene industrijske proizvode trajnije upotrebe, koja je uslovljena
tehnikim svojstvima i nainom korienja i odravanja proizvoda (u daljem tekstu:
tehniki sloeni proizvodi) moraju biti obezbeeni servis za odravanje i popravke,
rezervni delovi za potrebe servisa i trita, pribor i drugi proizvodi bez kojih se proizvod
ne moe koristiti prema svojoj nameni.
lan 11.
Za specifine potrebe oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike
Jugoslavije donose se standardi narodne odbrane i drugi propisi iz oblasti standadizacije
u oruanim snagama.
Za specifine potrebe organa unutranjih poslova za objekte, opremu i sredstva za
rad organa i slubi unutranjih poslova, donose se, saglasno odredbama ovog zakona,
posebni standardi i propisi iz oblasti standardizacije u organima i slubama organa
unutranjih poslova.
Standardi i propisi doneseni na osnovu ovog zakona za proizvode, robu i usluge od
posebnog interesa za narodnu odbranu moraju biti u skladu s potrebama narodne
odbrane.
Standardi i propisi iz st. 1. i 2. ovog lana treba da budu usaglaeni sa
jugoslovenskim standardima i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
lan 12.
Preduzea i druga pravna lica mogu, u skladu s ovim zakonom i sa-moupravnim
optim aktom, donositi i primenjivati interne i granske standarde.
Pod internim standardima podrazumevaju se standardi koje donosi od-reeno
preduzee i drugo pravno lice za svoje potrebe.
Pod granskim standardima podrazumevaju se standardi koje donose preduzea
udruena u zajednice na osnovu saveznog zakona radi obezbei-vanja i ostvarivanja
nesmetanog funkcionisanja odreenih delatnosti kao tehnoloki jedinstvenih sistema od
interesa za celu zemlju, kao i stan-dardi koje donose preduzea i druga pravna lica
udrueni u druge oblike povezivanja i saradnje organizovane na nivou zemlje.
Granski standardi moraju biti u skladu sa saveznim zakonima i pro-pisima
donesenim na osnovu saveznih zakona i jugoslovenskim standardima.
lan 13.
Standardi i propisi predvieni ovim zakonom donose se, menjaju, dopunjavaju ili
zamenjuju novim standardima, odnosno propisima u skladu sa programima
standardizacije.
Jugoslovenski stnadardi i propisi predvieni ovim zakonom, osim propisa iz lana
11. st. 1. i 2. ovog zakona, donose se na osnovu i u okviru go-dinjih i viegodinjih
programa standardizacije koje utvruje savezna organizacija nadlena za poslove
standardizacije.
U pripremanju godinjih i viegodinjih programa standardizacije iz stava 2. ovog
lana, savezna organizacija nadlena za poslove stan6

dardizacije sarauje sa zainteresovanim preduzeima i drugim pravnim li-cima,

privrednim komorama, organima uprave i strunim organizacijama.
lan 14.
Standardi i propisi predvieni ovim zakonom treba da se zasnivaju na proverenim
dostignuima i rezultatima nauke i tehnologije, na praktinom iskustvu u njihovoj
primeni i na oceni moguih efekata nji-hove primene u datim uslovima, a naroito s
obzirom na bezbednost pri upotrebi proizvoda, zatitu ivotne sredine, racionalno
korienje prirodnih dobara i energije, narodnu odbranu i bezbednost zemlje.
Zavisno od promena koje nastaju u nauci i tehnologiji vre se od-govarajue
izmene i dopune, odnosno donose se novi standardi i propisi, radi njihovog
osavremenjivanja i usklaivanja sa tim promenama.
lan 15.
Odredbe ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona od-nose se i na
proizvode iz uvoza i proizvode uzete u zakup iz inostranstva radi korienja u
Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
Odredbe ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona koje se odnose
na garantni list, servis, obezbeenje rezervnih delova i drugih proizvoda i obavezno
atestiranje ne primenjuju se na robu carinskog pore-kla, proizvode amaterske
samogradnje, upotrebljavane, popravljane i pre-pravljane proizvode, kao i na proizvode
koji se pojedinano uvoze na zahtev i za potrebe graana.
lan 16.
Standarde za koje je propisana obavezna primena i propise donesene na osnovu
ovog zakona duna su da primenjuju preduzea i druga pravna lica:
23u proizvodnji i prometu, preradi i doradi proizvoda i vrenju
usluga;
24pri projektovanju, graenju, upotrebi, odravanju, popravkama, prepravkama i
prestanku rada, odnosno korienja objekata, postrojenja, ureaja, opreme i drugih
sredstava rada;
25pri pakovanju, oznaavanju, obeleavanju, deklarisanju, rukovanju, transportu,
prenosu, prevozu, skladitenju i uvanju proizvoda.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, preduzee i drugo pravno lice moe, u
obavljanju svoje delatnosti, odstupiti od pojedinih uslova i zahteva odreenih
jugoslovenskim standardima ija je primena obavezna, odnosno od normi kvaliteta, u
sluajevima i pod uslovima odreenim ovim zakonom.
lan 17.
Preduzee i drugo pravno lice duno je da pri obavljanju svoje de-latnosti, u toku
procesa rada, obezbeuje ispunjavanje uslova i zahteva od-reenih standardima ija je
primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona u pogledu
karakteristika kvaliteta i vrenja kontrole kvaliteta proizvoda, robe i usluga.
7

lan 18.
Preduzee i drugo pravno lice duno je da pre stavljanja proizvoda u promet na
jugoslovenskom tritu proveri da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima odreenim
standardima ija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona i
da tu proveru izvri pod uslovima i na nain koji su odreeni tim standardima, odnosno
propisima.
Ispitivanje proizvoda radi proveravanja u smislu stava 1. ovog lana vri
proizvoa ili preduzee i drugo pravno lice, odnosno druga struna institucija koja
obavlja odgovarajuu delatnost u Socijalistikoj Fede-rativnoj Republici Jugoslaviji.
Proveravanje uvezenih proizvoda u smislu stava 1. ovog lana dunost je
uvoznika, odnosno zastupnika strane firme pri prodaji robe sa kon-signacionog skladita.
Ako se ispitivanje proizvoda radi proveravanja u smislu stava 1. ovog lana ne
moe izvriti u Socijalistikoj Federativnoj Republici Ju-goslaviji zbog nedostatka
opreme za ispitivanje ili drugih uslova za pou-zdanost rezultata ispitivanja, ispitivanje
proizvoda moe izvriti strana organizacija koja obavlja odgovarajuu delatnost u
inostranstvu, o emu izdaje izvetaj o ispitivanju, sa podacima o ispitanim karakteristikama, metodama ispitivanja i rezultatima ispitivanja.
Preduzea i druga pravna lica koja proizvod stavljaju u promet na jugoslovenskom
tritu duni su da nadlenom organu inspekcije, na nje-gov zahtev, stave na uvid
izvetaj o ispitivanju proizvoda radi provera-vanja u smislu stava 1. ovog lana.
lan 19.
Standardi i drugi tehniki uslovi, zahtevi i postupci odreeni meunarodnim
ugovorom koji obavezuje socijalistiku Federativnu Repu-bliku Jugoslaviju primenjuju
se u skladu s odredbama tog ugovora, odnosno propisa donesenih za njegovo
izvravanje.
Na proizvode koji se proizvode i usluge koje se vre na osnovu ugovora o
pribavljanju i ustupanju prava industrijske svojine i znanja i is-kustva (KNOWHOW)
izmeu preduzea, odnosno drugih pravnih lica i stranih lica ili ugovora o ustupanju
izvoenja investicionih radova u Jugoslaviji stranom izvoau, primenjuju se
meunarodni i strani stan-dardi odreeni tim ugovorom, pod uslovom da nisu u
suprotnosti sa jugoslo-venskim standardima ija je primena obavezna i propisima
donesenim na osnovu ovog zakona.
lan 20.
Ako za odreene proizvode, robu, odnosno usluge nisu doneseni standardi ili
propisi predvieni ovim zakonom, u proizvodnji proizvoda, izvoenju radova i vrenju
usluga mogu se do donoenja tih standarda, odno-sno propisa primenjivati meunarodni i
strani standardi iju je primenu reenjem odobrio funkcioner koji rukovodi saveznom
organizacijom nad-lenom za poslove standardizacije.
lan 21.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije moe donositi tehnike
preporuke koje sadre podatke o novim tehnologijama i
8

nainu njihove primene, radi breg prenoenja tehnolokog znanja i usme-ravanja na

korienje novih tehnologija u oblastima sa intenzivnim teh-nolokim razvojem.
lan 22.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na preduzea i druga pravna lica odnose se i
na druge proizvoae, izvoae radova, vrioce usluga i uesnike u prometu robe i
usluga.
II. STANDARDI
1. Jugoslovenski standardi
lan 23.
Jugoslovenski standardi su standardi koje donosi funkcioner koji rukovodi
saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije, iji su uslovi i nain
primene odreeni propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
Propisom o jugoslovenskom standardu moe se odrediti da je primena
jugoslovenskog standarda obavezna u celini ili delimino.
Obavezna primena jugoslovenskog standarda moe se, u smislu stava 2. ovog
lana, propisati radi tipizacije i unifikacije delova i sklopova tehniki sloenih proizvoda,
tehnike i konstrukcione sigurnosti, bezbednosti pri upotrebi proizvoda, zatite ivotne
sredine, obezbe-enja kvaliteta i zadovoljavanja potreba narodne odbrane i bezbednosti
ze-mlje.
Jugoslovenski standard za koji nije propisano obavezno primenjivanje obavezan je
za proizvoaa proizvoda i uesnike u prometu robe i vrenju usluga, ako na nain
uobiajen u prometu deklariu da je njihov proizvod proizveden, odnosno usluga
izvrena po tom standardu.
lan 24.
Jugoslovenskim standardima utvruju se naroito:
0 namena, svojstva, karakteristike i kvalitet proizvoda, robe i
usluga;
1 zahtevi u pogledu tipizacije i unifikacije delova i sklopova tehniki sloenih
proizvoda;
2 tehniko-tehnoloki i drugi sa njima povezani uslovi, zahtevi i postupci za
proizvodnju proizvoda, izvoenje radova i vrenje usluga;
3 radni postupci, procesi i metode, ukljuujui metode i postupke obezbeenja,
kontrole i ouvanja kvaliteta proizvoda, robe i usluga;
4 jednoobrazni termini, definicije, simboli, znakovi, oznake, kodovi, ifre, boje,
veliine i jedinice, koji se koriste u proizvodnji proizvoda, izvoenju radova i vrenju
usluga, odnosno u vezi s proizvodnjom proizvoda, izvoenjem radova i vrenjem usluga,
kao i u sistemima za primanje, obradu, prenoenje i saoptavanje informacija.
Jugoslovenskim standardima mogu se utvrivati i drugi tehniki elementi koji se
odnose na rukovanje odreenim proizvodima, prenos, pre-voz i transport, skladitenje,
uvanje i upotrebu, ambalau, pakovanje,
9

nanoenje, odnosno postavljanje oznaka, znakova i obeleja, deklarisanje, obradu,

doradu i preradu i opremanje proizvoda za prodaju.
Jugoslovenski standardi mogu sadravati napomene i priloge infor-mativnog
karaktera, u kojima se daju blia objanjenja pojedinih odredaba stnadarda.
Ako propisima o jugoslovenskim standardima nije drukije odreeno, oni se ne
primenjuju:
0 na proizvode za linu upotrebu pojedinca koji je naruio njihovu
izradu;
1 na umetnika dela, proizvode domae radinosti, primenjene umetnosti i
umetnikih zanata, kao i na proizvode za linu upotrebu koji se stavljaju u promet kao
unikati.
lan 25.
Predlog za donoenje jugoslovenskog standarda mogu podneti zain-teresovana
preduzea i druga pravna lica, druge organizacije i zajednice, privredne komore,
drutvene organizacije i organi uprave.
Predlaga je duan da uz predlog za donoenje jugoslovenskog standarda dostavi
saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove standardiza-cije obrazloenje i podatke na
osnovu kojih se moe oceniti osnovanost predloga, a po prihvatanju predloga duan je da
dostavi i prednacrt odgova-rajueg standarda.
lan 26.
Radi izrade nacrta i predloga jugoslovenskih standarda, u saveznoj organizaciji
nadlenoj za poslove standardizacije obrazuju se komisije za standarde, a radi
koordinacije strunog rada tih komisija koordinacione komisije za odgovarajuu oblast
standardizacije, odnosno atestiranja.
Komisije iz stava 1. ovog lana su struna radna tela savezne or-ganizacije
nadlene za poslove standardizacije ije lanove imenuje funkcioner koji rukovodi
saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije iz reda strunjaka koje
predlau zainteresovana preduzea i druga pravna lica, zajednice i organi, odnosno iz
reda istaknutih stru-njaka iz odgovarajue oblasti, odnosno grane proizvodnje i uslunih
delat-nosti.
Komisije za standarde utvruju nacrte jugoslovenskih standarda, razmatraju
miljenja, primedbe i predloge u vezi s tim nacrtima i utvruju predloge jugoslovenskih
standarda.
Koordinacione komisije staraju se o strunom usklaivanju plani-ranja i rada
komisija za standarde i usklaivanju rada tih komisija sa ra-dom radnih tela strunih
meunarodnih organizacija za standardizaciju i daju miljenje u vezi s usklaivanjem
jugoslovenskih standarda s meunarod-nim standardima.
Komisije iz stava 1. ovog lana mogu funkcioneru koji rukovodi sa-veznom
organizacijom nadlenom za poslove standardizacije davati struna miljenja i predloge
radi unapreivanja standardizacije, ukljuu-jui i predloge tehnikih preporuka
predvienih ovim zakonom.
Komisije iz stava 1. ovog lana sastoje se, po pravilu, od po 15 lanova.
Sednice Komisija iz stava 1. ovog lana su javne.
10

lan 27.
Nacrt jugoslovenskog standarda razmatra se na nain koji svim za-interesovanim
subjektima omoguava da o njemu daju svoje miljenje, pri-medbe i predloge.
Rok za razmatranje nacrta jugoslovenskog standarda i za davanje mi-ljenja,
primedaba i predloga je mesec dana od dana objavljivanja informa-cije o davanju nacrta
jugoslovenskog standarda na diskusiju, ako nije odreen dui rok.
lan 28.
Propisi o jugoslovenskim standardima objavljuju se u Slubenom listu SRJ, a
jugoslovenski standardi u posebnom izdanju savezne organi-zacije nadlene za poslove
standardizacije.
Izmene, dopune i ispravke jugoslovenskih standarda objavljuju se kao dodatak uz
posebno izdanje jugoslovenskih standarda.
Cenu posebnog izdanja iz st. 1. i 2. ovog lana odreuje funkcioner koji rukovodi
saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardi-zacije, u sporazumu sa
funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove finansija.
Zabranjeno je pretampavanje jugoslovenskih standarda i propisa koji se
objavljuju u posebnom izdanju savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije.
lan 29.
Uputstvima funkcionera koji rukovodi saveznom organizacijom nad-lenom za
poslove standardizacije ureuju se: nain rada radnih tela save-zne organizacije nadlene
za poslove standardizacije: nain oznaavanja jugoslovenskih standarda i njihove
usaglaenosti sa meunarodnim stan-dardima; nain rada pri izradi nacrta i predloga
jugoslovenskih standarda i propisa predvienih ovim zakonom; nain rada pri
sprovoenju sistema atestiranja, odnosno tehnikog nadzora; nain rada pri
programiranju, pla-niranju i automatskoj obradi podataka u oblasti standardizacije: nain
rada pri obavljanju drugih poslova i zadataka iz delokruga savezne organi-zacije
nadlene za poslove standardizacije.
2. Interni i granski standardi
lan 30.
Preduzea i druga pravna lica i zajednice preduzea i drugih pravnih lica mogu
donositi interne i granske standarde:
0 za proizvode, robe i usluge za koje nisu doneseni jugoslovenski standardi ija je
primena obavezna, odnosno propisi predvieni ovim zakonom;
1 za elemente koji nisu utvreni jugoslovenskim standardom ija je primena
obavezna.
Internim, odnosno granskim standardom mogu se utvrditi zahtevi stroi od zahteva
koji su utvreni jugoslovenskim standardom ija je primena obavezna ili propisom
donesenim na osnovu ovog zakona, da bi se postigao vii nivo kvaliteta proizvoda od
propisanog.
11

Radi tipizacije, internim, odnosno granskim standardom moe se utvrditi ui izbor

delova i sklopova proizvoda utvrenih jugoslovenskim standardom ija je primena
obavezna, ili propisom donesenim na osnovu ovog zakona.
Proizvodi proizvedeni po internom, odnosno granskom standardu moraju biti
oznaeni oznakom odgovarajueg standarda i moraju ispunjavati uslove i zahteve koji su
utvreni tim standardom.
Interni i granski standardi ne smeju se donositi i primenjivati radi stvaranja
prepreka u prometu robe i usluga.
lan 31.
Preduzea i druga pravna lica udruena u zajednice na osnovu sa-veznog zakona
radi obezbeenja i ostvarivanja nesmetanog funkcionisanja odreenih delatnosti kao
tehnoloki jedinstvenih sistema od interesa za celu zemlju i preduzea i druga pravna lica
udrueni u druge oblike povezivanja i saradnje organizovane na nivou zemlje utvruju
svoje programe standardizacije i donose i primenjuju granske standarde, kojima:
0 definiu tipove objekata, postrojenja, ureaja, opreme i drugih sredstava rada
koje koriste u obavljanju svoje delatnosti;
1 ureuju nain organizovanja i vrenja stalne i povremene kontrole, odnosno
pregleda svojih kapaciteta i odravanja tih kapaciteta;
2 odreuju jednoobrazne radne postupke u obavljanju svoje delatnosti
0 utvruju obrasce kojima e se sluiti u obavljanju tih delatnosti:
0.0 odreuju tehnike uslove, zahteve i postupke pri upotrebi i odra-vanju objekata,
ureaja, postrojenja, opreme i drugih sredstava rada kojma se slue u obavljanju svoje
delatnosti, odnosno koji slue korienju njiho-vih usluga, s gledita svoje delatnosti,
specifinih zahteva za obavljanje te delatnosti i zahteva za zatitu ivotne sredine.
U skladu s aktima kojima, radi ostvarivanja tehnolokog jedinstva, odreuju tipove
objekata, postrojenja, ureaja, opreme i drugih sredstava rada, koje zajednice iz stava 1.
ovog lana koriste u obavljanju svoje de-latnosti, te zajednice mogu utvrivati podobnost
odreenih proizvoda za opremanje svojih kapaciteta i o tome izdavati odgovarajuu
potvrdu.
Zajednice iz stava 1. ovog lana ostvaruju saradnju sa meunarodnim strunim
organizacijama za standardizaciju u skladu s odredbama ovog zakona, a sa drugim
meunarodnim organizacijama u skladu sa saveznim za-konom.
lan 32.
Radi nesmetanog funkcionisanja jedinstvenog sistema informisanja o
standardizaciji u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i izvravanja
meunarodnih obaveza Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije u pogledu
informisanja u oblasti standardizacije, organi-zacije i zajednice iz lana 31. ovog zakona
dune su da saveznoj organiza-ciji nadlenoj za poslove standardizacije uredno i
blagovremeno dostavljaju podatke o svojim programima standardizacije i o njihovom
izvr-avanju.

12

III. PROPISI O TEHNIKOJ I KONSTRUKCIONOJ SIGURNOSTI

I O KVALITETU PROIZVODA, ROBE I USLUGA
1. Propisi o tehnikim normativima
lan 33.
Propisima o tehnikim normativima odreuju se tehniki nor-mativi, ukljuujui
norme kvaliteta materijala, konstrukcije i izrade proizvoda i norme kvaliteta robe,
odnosno usluga, kao i postupaka obezbe-enja kvaliteta proizvoda, robe i usluga od kojih
zavisi tehnika i kon-strukciona sigurnost, i to:
0 za izradu tehnike dokumentacije;
1 za izgradnju objekata, proizvodnju proizvoda i izvoenje radova, odnosno
vrenje usluga;
2 za putanje u rad, probni rad, redovni pogon, odnosno korienje, odravanje,
popravke, prepravke ili promenu namene, prekida i prestanak rada ili korienja
odreenih objekata, postrojenja, ureaja, opreme i dru-gih sredstava rada:
3 za rukovanje, prenos, prevoz, odnosno transport odreenih pro-izvoda,
skladitenja i uvanje proizvoda, kao i za trajno odlaganje i skla-ditenje potencijalno
opasnih materijala.
Proisima iz stava 1. ovog lana moe se odrediti:
0 da se odreeni objekti, postrojenja, ureaji, oprema i druga sred-stva rada mogu
izgraivati, odnosno proizvoditi i koristiti samo na osnovu tehnike dokumentacije za
koju je utvreno da zadovoljava propisane uslove (odobrena tehnika dokumentacija):
1 da odreeni objekti, postrojenja, ureaji, oprema ili druga sred-stva rada moraju
biti u toku izgradnje, odnosno proizvodnje, prometa i korienja snabdeveni odreenim
ispravama;
2 da tipovi odreenih objekata, postrojenja, ureaja, opreme i drugih sredstava
rada moraju biti prethodno ispitani i odobreni za upotrebu;
3 sadraj i nain voenja, dopunjavanja i uvanja tehnike dokumen-tacije za
objekte, postrojenja, ureaje, opremu i druga sredstva rada koja su u upotrebi;
4 da odreeni objekti, postrojenja, ureaji, oprema i druga sredstva rada pri
predaji korisniku moraju biti snabdeveni propisanom tehnikom dokumentacijom,
uputstvima i garancijama i da za njih u tehnolokom veku njihovog korienja moraju
biti obezbeeni rezervni delovi, alat, pribor, struno odravanje i popravke.
2. Propisi o kvalitetu proizvoda, robe, odnosno usluga
lan 34.
Propisima o kvalitetu proizvoda, robe i usluga odreuju se norme kvaliteta,
postupci i metode obezbeenja, ispitivanja i kontrole kvaliteta, kao i uslovi i zahtevi za
postizanje i ouvanje propisanog nivoa kvaliteta pojedinih proizvoda, robe i usluga.
Propisima iz stava 1. ovog lana moe se odrediti i nain de-klarisanja,
oznaavanja, odnosno obeleavanja proizvoda, robe i usluga,
13

postupak sa proizvodima iji je rok upotrebe istekao, kao i uslovi i zah-tevi u pogledu
namene, trajnosti, funkcionalnosti i bezbednosti pri upo-trebi proizvoda.
Propisima iz st. 1. i 2. ovog lana, kojima se ureuje kvalitet semena i sadnog
materijala poljoprivrednog i umskog bilja, blie se ureuju i uslovi koje moraju
ispunjavati laboratorije, ispitne stanice i druge strune institucije koje izdaju certifikate o
kvalitetu semena i sadnog materijala, a naroito u pogledu opreme, kadrova, organizacije
rada, do-kumentacije i evidencije.
Propisi o kvalitetu semena i sadnog materijala poljoprivrednog i umskog bilja ne
primenjuju se na seme i sadni materijal koji je namenjen za potrebe naunoistraivakih
eksperimenata, oplemenjivanje biljaka i banke biljnih gena.
lan 35.
Ako za odreene proizvode, robu i usluge nisu doneseni standardi ija je primena
obavezna ili propisi o kvalitetu, propisom o obaveznoj proizvoakoj specifikaciji mogu
se odrediti:
1) proizvodi za koje je donoenje proizvoake specifikacije obavezno;
)0 elementi i podaci koje ta specifikacija mora sadravati;
)1 nain voenja evidencije o donesenim proizvoakim specifika-cijama u
preduzeu i drugom pravnom licu.
Proizvoaka specifikacija iz stava 1. ovog lana je sastavni deo proizvodne
dokumentacije preduzea i drugog pravnog lica, koje je duno da tu specifikaciju donese
pre poetka proizvodnje proizvoda na koji se ta specifikacija odnosi, odnosno pre
poetka izvoenja radova ili vrenja usluga prema takvoj specifikaciji.
Na zahtev nadlenog organa inspekcije, preduzee i drugo pravno lice duno je da
tom organu stavi na uvid proizvoaku specifikaciju iz stava 1. ovog lana.

IV. ODSTUPANJE OD JUGOSLOVENSKIH STANDARDA I NORMI

KVALITETA
lan 36.
Preduzee i drugo pravno lice moe, u proizvodnji proizvoda za iz-voz, kao i pri
izvoenju radova i vrenju usluga za stranog naruioca, od-stupiti od jugoslovenskih
standarda ija je primena obavezna i od propisanih normi kvaliteta, u skladu sa
ugovorom sa stranim kupcem, od-nosno naruiocem.
Preduzee i drugo pravno lice moe u proizvodnji proizvoda i prometu robe, osim
u proizvodnji semena i sadnog materijala poljoprivred-nog i umskog bilja, pri izvoenju
radova i vrenju usluga odstupiti od jugoslovenskog standarda ija je primena obavezna i
propisanih normi kvaliteta proizvoda i usluga po prethodno pribavljenom odobrenju
savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije.
14

lan 37.
Odobrenje za odstupanje od jugoslovenskih standarda i normi kvaliteta u smislu
lana 36. stav 2. ovog zakona daje se na obrazloeni zah-tev proizvoaa, izvoaa
radova, odnosno vrioca usluga, za odreenu ko-liinu proizvoda, za odreeni period
proizvodnje ili za izvoenje odreenih radova.
Ako su u pitanju proizvodi ili radovi na objektima, postrojenjima, ureajima,
opremi ili drugim sredstvima rada od posebnog interesa za narodnu odbranu, savezna
organizacija nadlena za poslove standardiza-cije duna je da u vezi sa zahtevom iz stava
1. ovog lana pribavi miljenje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije nee izdati odobrenje za
odstupanje od jugoslovenskih standarda i normi kvali-teta ako se takvim odstupanjem
ugroava ivot i zdravlje ljudi, ivotna sredina ili interesi narodne odbrane i bezbednosti
zemlje.
Na proizvodima koji odstupaju od jugoslovenskih standarda i normi kvaliteta mora
biti oznaen broj i datum odobrenja na osnovu koga je odstu-pljeno od tih standarda i
normi kvaliteta.
lan 38.
Od jugoslovenskih standarda ija je primena obavezna i od propisanih normi
kvaliteta moe se odstupiti u proizvodnji ili uvozu proizvoda, pri izvoenju radova i
vrenju usluga za potrebe oruanih snaga Socija-listike Federativne Republike
Jugoslavije, odnosno za potrebe organa i slubi unutranjih poslova, pod uslovima i na
nain koji odredi savezni sekretar za narodnu odbranu, odnosno funkcioner koji rukovodi
saveznim organom uprave nadlenim za unutranje poslove.

V. MERE ZA OBEZBEENJE KVALITETA I TEHNIKE I

KONSTRUKCIONE SIGURNOSTI PROIZVODA I USLUGA
1. Atestiranje
lan 39.
Pod atestiranjem proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se:
0 postupak potvrivanja saobraznosti proizvoda odreenim standar-dima,
propisima ili tehnikim specifikacijama, atestom o saobraznosti
0 znakom saobraznosti:
0 postupak potvrivanja saobraznosti proizvoda zahtevima koji pro-izlaze iz
meunarodnih ugovora koji obavezuju Socijalistiku Fede-rativnu Republiku
Jugoslaviju, ispravama i znacima predvienim tim meunarodnim ugovorima.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, proizvoa moe da izda deklaraciju o
saobraznosti proizvoda koji nisu obuhvaeni sistemom ate-stiranja odreenim
jugoslovenskim standardima, tehnikim specifikaci-jama i propisima donesenim na
osnovu ovog zakona ako obezbedi dokaz da sprovodi mere za obezbeenje kvaliteta koje
se prema jugoslovenskim stan-dardima odnose na taj proizvod.
15

lan 40.
Atest o saobraznosti je isprava kojom se, na osnovu izvetaja o is-pitivanju
proizvoda, potvruje da je proizvod, na propisani nain ispitan i da ispunjava zahteve
odreene odgovarajuim standardima, propisima ili tehnikim specifikacijama, odnosno
meunarodnim ugovorom koji oba-vezuje Socijalistiku Federativnu Republiku
Jugoslaviju.
Atest o saobraznosti izdaje savezna organizacija nadlena za po-slove
standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti.
Izvetaj o ispitivanju proizvoda je sastavni deo atesta o saobrazno-sti. Atest o
saobraznosti i izvetaj o ispitivanju proizvoda izdaju se na obrascima koje izdaje savezna
organizacija nadlena za poslove standardi-zacije.
Atestirani proizvodi oznaavaju se znacima saobraznosti (atestni znak,
homologaciona oznaka, ekoloki znak, znak bezbednosti, energetski znak, znak o
elektromagnetskoj kompatibilnosti i dr.), kojima se na pro-izvodu oznaava da je
proizvod na propisani nain ispitan i da ispunjava zahteve odreene odgovarajuim
standardima, propisima ili tehnikim specifikacijama, odnosno meunarodnim
ugovorima koji obavezuju Socija-listiku Federatuvnu Republiku Jugoslaviju.
Izgled i upotrebu znaka saobraznosti ureuje propisom funkcioner koji rukovodi
saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardi-zacije.
Odobrenje za korienje znaka saobraznosti izdaje savezna organi-zacija nadlena
za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovla-sti.
lan 41.
Atestiranje proizvoda vri se pod uslovima i na nain propisan ovim zakonom,
jugoslovenskim standardima ili tehnikim specifika-cijama i uputstvima funkcionera koji
rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije, ili pravilima
meunarodnih sistema atestiranja i standardima koji se primenjuju u tim sistemima, ili
meunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalistiku Federativnu Re-publiku
Jugoslaviju i aktima za njegovo sprovoenje ili propisima o obave-znom atestiranju
odreenih proizvoda, odnosno grupa proizvoda.
lan 41a.
Obaveznom atestiranju podleu proizvodi, odnosno grupe proizvoda za koje je
atestiranje odreeno meunarodnim ugovorima koji obavezuju Socijalistiku
Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Obaveznom atestiranju podleu i proizvodi, odnosno grupe proizvoda za koje je to
odreeno propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
Obavezno atestiranje proizvoda moe se propisati radi:
0 zatite ivotne sredine,
1 zatite ivota i zdravlja ljudi, odnosno bezbednosti pri upotrebi proizvoda:
2 otklanjanja tehnikih prepreka u meunarodnom prometu robe i
usluga;
3 zatite potroaa;
4 narodne odbrane, civilne zatite i bezbednosti zemlje.
16

lan 42.
Jugoslovenskim standardima za sisteme atestiranja koji se odnose na odreene
proizvode (ema atestiranja) utvruju se naroito:
23proizvodi, odnosno grupe proizvoda koji se atestiraju i njihova svojstva i
karakteristike za koje se u okviru odgovarajue eme atestiranja ispituje i potvruje
saobraznost:
24tipovi atestiranja koji se primenjuju u sistemu;
25metode ispitivanja;
26uslovi koje treba da ispiunjavaju organizacije koje vre ispi-tivanje proizvoda u
okivru eme atestiranja, a naroito u pogledu kadrova
0 njihove strune osposobljenosti i tehnike opremljenosti;
0.0
oznaavanje atestiranih proizvoda.
lan 43.
Propisom o obaveznom atestiranju odreuju se proizvodi koji pod-leu obaveznom
atestiranju, jugoslovenski standardi koji se primenjuju pri atestiranju tih proizvoda, kao i
specifini uslovi za obavezno ate-stiranje odreenih proizvoda.
lan 44.
Atestiranje domaih proizvoda vri se na zahtev proizvoaa, a pro-izvoda iz
uvoza na zahtev uvoznika, odnosno zastupnika strane firme ili stranog proizvoaa.
Proizvoa, uvoznik, odnosno zastupnik strane firme duan je da pribavi atest o
osaobraznosti za proizvode koji podlee obaveznom atestiranju prema odredbama ovog
zakona.
lan 45.
Na proizvodima za koje je izdat atest o saobraznosti ne smeju se vr-iti nikakve
izmene materijala i konstrukcije ili druge izmene koje mogu uticati na promenu svojstva,
karakteristika ili kvaliteta proizvoda.
Za proizvod na kome su posle izdavanja atesta o saobraznosti izvr-ene izmene u
smislu stava 1. ovog lana ne moe se koristiti taj atest o saobraznosti niti se proizvod
moe oznaavati znakom saobraznosti.
lan 46.
Niko ne moe da atestira proizvode koje sam proizvodi ili uvozi.
lan 47.
Atestiranje proizvoda, u smislu ovog zakona, vri savezna organi-zacija nadlena
za poslove standardizacije ili organizacija koju ona ovla-sti.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije moe za atestiranje
proizvoda ovlastiti organizaciju:
0 koja ima svojstvo pravnog lica;
1 koja ispunjava propisane uslove u pogledu kadrova i njihove strune
osposobljenosti i tehnike opremljenosti prema jugoslovenskim standar-dima.

17

Reenje kojim se odreena organizacija ovlauje u smislu stava 2. ovog lana

donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nad-lenom za poslove
standardizacije.
Na osnovu reenja iz stava 3. ovog lana, organizacija stie naziv ovlaena
organizacija za atestiranje proizvoda.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije moe za ispitivanje
odreenih proizvoda ili za odreene vrste ispitivanja pro-izvoda za koje sama izdaje atest
o saobraznosti i za obavljanje tehnikih i administrativnih poslova u vezi s tim
ispitivanjima ovlastiti i labora-torije, ispitne stanice i druge strune institucije koje
nemaju svojstvo pravnog lica ako ispunjavaju ostale uslove iz lana 53. ovog zakona.
Ako atestiranje proizvoda vri savezna organizacija nadlena za po-slove
standardizacije, ispitivanja u okviru postupka atestiranja mogu se izvriti kod
proizvoaa, pri emu nadzor nad tim ispitivanjima vri ovlaeni struni radnik ili
struna komisija savezne organizacije nad-lene za poslove standardizacije.
lan 48.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije vri nad-zor nad
ovlaenim organizacijama iz lana 47. ovog zakona u pogledu traj-nog ispunjavanja
propisanih uslova za obavljanje poslova za koje su te organizacije ovlaene i daje im
uputstva za obavljanje tih poslova.
Ovlaena organizacija za atestiranje proizvoda duna je da obezbedi tajnost
podataka o atestiranim odnosno ispitanim proizvodima.
lan 49.
Ovlaena organizacija iz lana 47. ovog zakona duna je da saveznoj organizaciji
nadlenoj za poslove standardizacije omogui nesmetano vr-enje nadzora iz lana 48.
ovog zakona.
Ako savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije u vr-enju nadzora
iz lana 48. ovog zakona utvrdi da ovlaena organizacija ne ispunjava neke od
propisanih uslova za obavljanje poslova za koje je ovla-ena, reenjem e utvrditi
nedostatke i odrediti rok u kome se ti nedo-staci moraju otkloniti, odnosno propisani
uslovi ispuniti.
Ako ovlaena organizacija u odreenom roku ne postupi po reenju iz stava 2.
ovog lana ili ako savezna organizacija ndlena za poslove standardizacije u vrenju
nadzora iz lana 48. ovog zakona utvrdi da ovla-ena organizacija ne obavlja poslove za
koje je ovlaena u skladu sa od-redbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu
ovog zakona ili uputstvima savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije, reenjem e oduzeti toj organizaciji dato ovlaenje.
lan 50.
Proizvoa, odnosno organizacija koja stavlja u promet atestirane proizvode duna
je da saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove stan-dardizacije, odnosno ovlaenoj
organizaciji omogui nesmetani nadzor i kontrolu saobraznosti proizvoda koji podlee
atestiranju.
Ako se nadzorom i kontrolom saobraznosti utvrdi da proizvod nije saobrazan
atestiranom tipu, odnosno uzorku, savezna organizacija nadle18

na za poslove standardizacije, odnosno ovlaena organizacija, ree-njem o povlaenju

atesta, utvruje u emu i u kojoj meri proizvod nije saobrazan atestiranom tipu, odnosno
uzorku i rok u kome se ti nedostaci moraju otkloniti.
Ako proizvoa, odnosno organizacija koja stavlja u promet ate-stirane proizvode
iz stava 1. ovog lana ne postupi po reenju iz stava 2. ovog lana, savezna organizacija
nadlena za poslove standardizacije, od-nosno ovlaena organizacija reenjem e
ponititi atest o saobrazno-sti tog proizvoda.
lan 51.
Spisak ovlaenih organizacija za obavezno atestiranje proizvoda i organizacija
kojima je oduzeto ovlaenje objavljuje se u Slubenom listu SFRJ.
Izvod iz reenja, odnosno potvrda, sa njihovim bitnim elementima iz lana 47. stav
3, lana 49. stav 3, lana 50. st. 2. i 3. lana 52a. st. 4. i 8. lana 52b. st. 1. i 5, lana 53.
st. 3. i 6. i lana 53a. st. 4. i 7. ovog zakona objavljuju se u informativnim glasilima
savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije.
lan 52.
Zabranjeno je korienje atesta o saobraznosti i oznaavanje pro-izvoda znacima
saobraznosti suprotno odredbama ovog zakona i propisa do-nesenih na osnovu ovog
zakona.
lan 52a.
Pod ocenjivanjem i priznavanjem sistema kvaliteta proizvoaa, od-nosno
isporuioca, u smislu ovog zakona, podrazumeva se postupak utvri-vanja saobraznosti
sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca, sa jugoslovenskim standardima za
obezbeenje kvaliteta.
Ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca na
zahtev proizvoaa, odnosno isporuioca, vri savezna organizacija nadlena za poslove
standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije moe za ocenjivanje i
priznavanje sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporu-ioca ovlastiti organizaciju:
23 koja ima svojstvo pravnog lica;
24 koja ispunjava uslove utvrene jugoslovenskim standardima. Reenje kojim se
odreena organizacija ovlauje u smislu stava 3.
ovog lana donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nad-lenom za
poslove standardizacije.
Na osnovu reenja iz stava 4. ovog lana, organizacija stie naziv ovlaena
organizacija za ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije vri nad-zor nad
ovlaenim organizacijama za ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proizvoaa,
odnosno isporuioca u pogledu trajnog ispunjavanja propisanih uslova za obavljanje
poslova za koje su te organizacije ovla-ene, daje im uputstva za obavljanje tih poslova i
vodi evidenciju tih or-ganizacija.
2*

19

Na nadzor nad ovlaenim organizacijama za ocenjivanje i prizna-vanje sistema

kvaliteta, preduzimanje mera za otklanjanje nedostataka i od-uzimanje ovlaenja iz
stava 4. ovog lana shodno se primenjuju odredbe lana 49. ovog zakona.
Ako je ovlaenoj organizaciji za ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta
proizvoaa, odnosno isporuioca reenjem oduzeto ovlaenje za obavljanje tih
poslova, tim reenjem e se narediti i brisanje te or-ganizacije iz evidencije o ovlaenim
organizacijama za ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno
isporuioca.
Ovlaena organizacija za ocenjivanje i priznavanje sistema kvaliteta duna je da
obezbedi tajnost podataka o ocenjenim i priznatim sistemima kvaliteta proizvoaa,
odnosno isporuioca.
lan 52b.
Proizvoau, odnosno isporuiocu za koga utvrdi da ispunjava propisane zahteve
za sistem kvaliteta, savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije izdaje
potvrdu o priznavanju sistema kvaliteta.
Na osnovu potvrde iz stava 1. ovog lana proizvoa, odnosno isporu-ilac stie
pravo na naziv priznati proizvoa, odnosno priznati is-poruilac.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije ili or-ganizacija koju
ona ovlasti vri nadzor nad priznatim proizvoaima, od-nosno priznatim isporuiocima
u pogledu trajnog ispunjavanja zahteva za sistem kvaliteta i vodi evidenciju o priznatim
proizvoaima, odnosno priznatim isporuiocima.
Ako savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije ili organizacija koju
ona ovlasti, u vrenju nadzora iz stava 3. ovog lana, utvrdi da priznati proizvoa,
odnosno priznati isporuilac ne ispunjava propisane zahteve, funkcioner koji rukovodi
saveznom organizacijom nad-lenom za poslove standardizacije donee reenje kojim e
utvrditi nedo-statke u sistemu kvaliteta tog priznatog proizvoaa, odnosno priznatog
isporuioca i odrediti rok u kome se ti nedostaci moraju otkloniti.
Ako priznati proizvoa, odnosno priznati isporuilac, u roku od-reenom
reenjem iz stava 4. ovog lana, ne otkloni nedostatke utvrene tim reenjem, funkcioner
koji rukovodi saveznom organizacijom nadle-nom za poslove standardizacije donee
reenje kojim e ponititi po-tvrdu iz stava 1. ovog lana i narediti brisanje tog priznatog
proizvoaa, odnosno priznatog isporuioca iz evidencije o priznatim proizvoaima,
odnosno priznatim isporuiocima.
lan 53.
Pod ocenjivanjem sposobnosti laboratorija, ispitnih stanica i dru-gih strunih
institucija (u daljem tekstu: laboratorija), u smislu ovog zakona, podrazumeva se
postupak utvrivanja sposobnosti laboratorija da ispitivanje proizvoda vre pod uslovima
i na nain utvrenim jugoslo-venskim standardima kojima se utvruju kriterijumi za rad
laboratorija i jugoslovenskim standardima za metode ispitivanja proizvoda, odnosno pravilima meunarodnih sistema i standardima koji se primenjuju u tim siste-mima.

20

Sposobnost laboratorije, u smislu stava 1. ovog lana, ocenjuje save-zna

organizacija nadlena za poslove standardizacije.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije izdaje po-tvrdu o
sposobnosti za pouzdano ispitivanje proizvoda laboratoriji za koju utvrdi da ispunjava
propisane uslove.
Na osnovu potvrde iz stava 3. ovog lana laboratorija stie pravo na naziv
akreditovana laboratorija.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije vri nad-zor nad
akreditovanim laboratorijama u pogledu trajnog ispunjavanja uslova za vrenje
ispitivanja u skladu sa jugoslovenskim standardima i pravilima meunarodnih sistema i
standardima koji se primenjuju u tim si-stemima i vodi evidenciju akreditovanih
laboratorija.
Na nadzor nad akreditovanim laboratorijama, preduzimanje mera za otklanjanje
nedostataka utvrenih pri vrenju nadzora, ponitavanje po-tvrde iz stava 3. ovog lana i
brisanje iz evidencije akreditovanih labora-torija shodno se primenjuju odredbe lana
52b. st. 4. i 5. ovog zakona.
Akreditovana laboratorija duna je da obezbedi tajnost podataka o ispitanim
proizvodima.
lan 53a.
Pod osposobljavanjem kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta
proizvoaa, odnosno isporuioca, u smislu ovog zakona, pod-razumeva se postupak
osposobljavanja kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvoaa,
odnosno isporuioca pod uslovima i na na-in utvrenim jugoslovenskim standardima za
obezbeenje kvaliteta.
Osposobljavanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta
proizvoaa, odnosno isporuioca vri savezna organizacija nadlena za poslove
standardizacije ili organizacija koju ona ovlasti.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije moe za osposobljavanje
kadrova ovlastiti organizaciju:
0 koja ima svojstvo pravnog lica;
1 koja ispunjava uslove utvrene jugoslovenskim standardima. Reenje kojim se
odreena organizacija ovlauje u smislu stava 3.
ovog lana donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nad-lenom za
poslove standardizacije.
Na osnovu reenja iz stava 4. ovog lana, organizacija stie naziv ovlaena
organizacija za osposobljavanje kadrova za ocenjivanje i prove-ravanje sistema
kvaliteta.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije vri nad-zor nad
ovlaenim organizacijama za osposobljavanje kadrova za ocenji-vanje i proveravanje
sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno isporuioca u pogledu trajnog ispunjavanja
uslova za osposobljavanje kadrova u skladu sa jugoslovenskim standardima, daje im
uputstva za obavljanje tih poslova i vodi evidenciju tih organizacija.
Na nadzor nad ovlaenim organizacijama za osposobljavanje kadrova za
ocenjivanje i proveravanje sistema kvaliteta proizvoaa, odnosno ispo-ruioca,
preduzimanje mera za otklanjanje nedostatka, oduzimanje ovla-enja iz stava 4. ovog
lana i brisanje iz evidencije tih organizacija shodno se primenjuju odredbe lana 52a.
ovog zakona.
21

Ovlaena organizacija za osposobljavanje kadrova za ocenjivanje i proveravanje

sistema kvaliteta duna je da obezbedi tajnost podataka dobijenih u toku postupka
osposobljavanja kadrova.
lan 53b.
Reenje o ovlaenju organizacija iz l. 47, 52a. i 53a. odnosno po-tvrde iz l. 52b.
i 53. vae najdue tri godine.
lan 53v.
Trokove postupka iz l. 44, 47, 48, 49, 52a, 52b, 53. i 53a. ovog zakona snose
podnosioci zahteva.
Pod trokovima iz stava 1. ovog lana podrazumevaju se savezne admi-nistrativne
takse, trokovi ispitivanja proizvoda i obavljanja radnji u postupku, kao i trokovi za
potreban broj uzoraka.
Pod radnjama u postupku, u smislu stava 2. ovog lana, podrazumeva se:
0 obrada zahteva za atestiranje proizvoda (lan 44), zahteva za do-bijanje
ovlaenja (l. 47, 52a. i 53a), odnosno potvrda (l. 52b. i 53):
1 provera podataka navedenih u zahtevia iz take 1. ovog lana kod podnosioca
zahteva;
2 nadzor nad radom ovlaenih organizacija (l. 49. 52a. i 53a), pri-znatih
proizvoaa (lan 52b), odnosno akreditovanih laboratorija (lan 53).
Trokovi ispitivanja proizvoda i obavljanja radnji u postupku nakna-uju se prema
tarifi koju utvruje funkcioner koji rukovodi saveznom or-ganizacijom nadlenom za
poslove standardizacije u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom
uprave nadlenim za po-slove finansija.

23Priznavanje isprava o saobraznosti i kvalitetu proizvoda izdatih u

inostranstvu
lan 54.
Atest o saobraznosti, izvetaj o ispitivanju proizvoda, saoptenje o homologaciji i
druge odgovarajue isprave o saobraznosti i kvalitetu pro-izvoda izdate u inostranstvu
priznaju se u Socijalistikoj Republici Jugo-slaviji u sledeim sluajevima i pod sledeim
uslovima:
768 ako je meunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalistiku Federativnu
Republiku Jugoslaviju predviena obaveza zemalja ugovor-nica, pod uslovima iz tog
ugovora:
769 ako su te isprave izdate u okviru meunarodnih sistema ate-stiranja, priznavanja
rezultata ispitivanja ili drugih meunarodnih si-stema obezbeenja kvaliteta us kladu sa
pravilima tih meunarodnih sistema, pod uslovom da je savezna organizacija nadlena za
poslove stan-dardizacije lanica tih sistema;
770 ako se uzajamno priznavanje atesta o saobraznosti ili dokumenata o ispitivanju
proizvoda sprovodi na osnovu meunarodnih ugovora koje zakljuuje Socijalistika
Federativna Republika Jugoslavija sa drugim dravama.
22

Priznavanje isprava iz stava 1. ovog lana vri savezna organizacija nadlena za

poslove standardizacije.
Priznavanje isprava iz stava 1. ovog lana ne iskljuuje kontrolu saobraznosti i
ispitivanje proizvoda u Socijalistikoj Federativnoj Re-publici Jugoslaviji.

3. Tehniki nadzor
lan 55.
Tehniki nadzor nad postrojenjima, ureajima, opremom i drugim sredstvima za
rad u objektima i prostorima ugroenim eksplozivnim i zapaljivim smeama gasova, pare
i praine ili tetnim zraenjima i dru-gim slinim opasnostima, kao i ugraenim
instalacijama za ta postrojenja, ureaje, opremu i druga sredstva za rada (u daljem tekstu:
specifina oprema) obuhvata:
0 odobravanje tehnike dokumentacije na osnovu koje se proizvodi specifina
oprema i materijal, delovi i sklopovi za njenu izradu, odnosno na osnovu koje se izvode
ugraene instalacije;
1 odobravanje izrade specifine opreme na osnovu ispitivanja tipa;
2 nadzor nad proizvodnjom specifine opreme i materijala, delova i sklopova za
njenu izradu;
3 nadzor nad ispitivanjem specifine opreme i materijala, delova i sklopova za tu
opremu;
4 nadzor nad izvoenjem radova na postavljanju instalacija i ugrad-njom, odnosno
montaom specifine opreme na mestu korienja;
5 pregled postojee specifine opreme u upotrebi kod korisnika;
6 nadzor nad odravanjem specifine opreme u upotrebi;
7 nadzor nad izvoenjem popravki, prepravki i nad obnavljanjem spe-cifine
opreme.
lan 56.
Specifina oprema u upotrebi kod korisnika podlee osnovnom, redovnom,
kontrolnom i vanrednom pregledu.
Osnovni pregled se vri ako tip specifine opreme nije bio ate-stiran, odnosno
ispitan i odobren za upotrebu: ako nije vren tehniki nadzor; ako se menja namena ili se
proiruju kapaciteti ugroenih obje-kata ili prostora ili ako se vre vee popravke i
prilagoavanja speci-fine opreme kojima se menjaju konstrukcione osobine, svojstva i
karakteristike te opreme.
Redovnim pregledom se utvruje da li stanje specifine opreme od-govara
uslovima i zahtevima odreenim propisima donesenim na osnovu ovog zakona sa
gledita tehnike i kontrukcione sigurnosti i obezbeenja kvaliteta.
Kontrolnim pregledom se proverava pravilno odravanje spe-cifine opreme u
ispravnom stanju za bezbedan rad u redovnim i vanrednim uslovima njenog korienja.
Vanredni pregled se vri: posle pretrpljene havarije: na zahtev nad-lenog organa
inspekcije: posle veih popravki i prepravki za koje se ne zahteva osnovni pregled i na
zahtev korisnika specifine opreme.
23

lan 57.
Tehniki nadzor obavlja savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije
ili struna institucija koju ona ovlasti.
Na ovlaenje, prava i obaveze, rad i nadzor nad radom ovlaene strune
institucije shodno se primenjuju odredbe l. 47. do 49. i lana 51. ovog zakona.
Trokove rada strunjaka koji vre tehniki nadzor snosi proizvo-a, uvoznik,
investitor, odnosno korisnik opreme.
lan 58.
U vrenju tehnikog nadzora savezna organizacija nadlena za po-slove
standardizacije, odnosno ovlaena struna institucija ima pravo i dunost:
0da zahteva izmene u tehnikoj dokumentaciji radi usaglaavanja te
dokumentacije sa propisima donesenim na osnovu ovog zakona sa gledita tehnike i
konstrukcione sigurnosti i obezbeenja kvaliteta;
1da zahteva dopunu nepotpune tehnike dokumentacije;
2da vri nadzor iz lana 55. ovog zakona i preglede iz lana 56. ovog
zakona;
3da proizvoaa, izvoaa radova, vrioca usluga i korisnika spe-cifine opreme
upozorava na nedostatke koje zapazi pri vrenju tehni-kog nadzora i izdaje struna
uputstva za otklanjanje tih nedostataka, polazei od zahteva tehnike i konstrukcione
sigurnosti i obezbeenja kvaliteta;
4da prema konkretnim uslovima korienja specifine opreme u odreenom
objektu, odnosno prostoru izdaje struna uputstva za reim upo-trebe, nain odravanja i
vrenja tehnike kontrole te opreme;
5da sarauje s nadlenim organima tehnikih i drugih inspekcija u vezi sa
vrenjem tehnikog nadzora.
lan 59.
Proizvoa specifine opreme, izvoa radova, vrilac usluga, organizacija koja
vri ispitivanje, uvoznik ili investitor duni su da podnesu prijavu o proizvodnji
specifine opreme, izvoenju radova, odno-sno pruanju usluga u vezi sa specifinom
opremom, ispitivanju speci-fine opreme, odnosno o uvozu specifine opreme za koju je
propisom donesenim na osnovu ovog zakona propisan tehniki nadzor.
Podnosilac prijave iz stava 1. ovog lana, a korisnik specifine opreme ako se
tehniki nadzor vri po zahtevu nadlenog organa in-spekcije, duan je da ovlaenom
radniku savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije odnosno ovlaene
strune institucije omo-gui nesmetano vrenje tehnikog nadzora.
lan 60.
Propisima o tehnikom nadzoru odreuje se naroito: specifina oprema nad
kojom se vri tehniki nadzor, postupak i nain vrenja tehnikog nadzora, odnosno
pojedinih poslova tehnikog nadzora; obim tehnikog nadzora, zavisno od vrste
specifine opreme i uslova pod ko-jima se ona koristi; rokovi u kojima se vre pojedini
poslovi tehnikog
24

nadzora; sainjavanje i dostavljanje zapisnika o izvrenom tehnikom nad-zoru i podaci

koje zapisnik mora sadravati.
Propisima iz stava 1. ovog lana moe se odrediti i nain voenja evidencije i
obavljanje strunih i tehnikih poslova u vezi s vrenjem tehnikog nadzora.

4. Uporedna ispitivanja
lan 61.
Uporedna ispitivanja proizvoda i usluga iste vrste i namene, radi ocenjivanja
kvaliteta i saoptavanja javnosti rezultata ispitivanja ili radi javnog nagraivanja
proizvoaa, odnosno proizvoda koji je na osnovu takvog ispitivanja ocenjen kao
najkvalitetniji, vre se na inicijativu preduzea i drugih pravnih lica, drutvenih
organizacija, organizacija potroaa ili drugih organizacija i zajednica, pod uslovima i na
nain koji su jugoslovenskim standardima ili propisima donesenim na osnovu ovog
zakona odreeni za ispitivanje odgovarajuih proizvoda.
Uporedna ispitivanja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, kao i industrijskih
proizvoda opte upotrebe vre se pod uslovima i na nain koji su za ispitivanje tih
proizvoda odreeni jugoslovenskim standardima, propisima donesenim na osnovu ovog
zakona i propisima o zdravstvenoj ispravnosti tih proizvoda.

5. Tehniko uputstvo, uputstvo za upotrebu, servis i rezervni delovi

lan 62.
Tehniki sloeni proizvodi moraju biti snabdeveni tehnikim uput-stvom, a
proizvodi ija odreena svojstva mogu pri upotrebi izazvati opas-nost za korisnika, druga
lica ili ivotnu sredinu moraju biti snabdeveni uputstvom za upotrebu.
Uputstvom iz stava 1. ovog lana moraju biti snabdeveni i drugi pro-izvodi za koje
je to odreeno propisom donesenim na osnovu ovog zakona.
Zavisno od vrste i namene proizvoda, tehniko uputstvo, odnosno uputstvo za
upotrebu sadri: tehnike i druge podatke znaajne za ispravno montiranje,
prikljuivanje, putanje u rad, upotrebu i odravanje pro-izvoda: uputstva za otklanjanje
smetnji i kvarova; crtee i eme; upozo-renja na opasnosti pri upotrebi proizvoda i nain
otklanjanja tih opasnosti; upozorenja na opasna svojstva proizvoda (zapaljivost,
eksploziv-nost, korozivnost, otrovni sastojci i dr.) i uputstva za bezbednu upotrebu i
uvanje proizvoda; uputstva za odravanje proizvoda i podatke znaajne za nabavku
rezervnih delova.
Tehniko uputstvo, odnosno uputstvo za upotrebu mora biti sa-stavljeno tako da je
lako razumljivo korisniku.
Propisom donesenim na osnovu ovog zakona moe se, za odreene pro-izvode,
odrediti blii sadraj tehnikog uputstva, odnosno uputstva za upotrebu.
25

lan 63.
Za tehniki sloene proizvode, proizvoa, uvoznik, odnosno za-stupnik strane
firme, pri prodaji robe sa konsignacionog skladita, du-an je da utvrdi i u tehnikom
uputstvu ili deklaraciji navede rok obezbeenog servisiranja i snabdevanja trita
rezervnim delovima, pri-borom i drugim proizvodima bez kojih se taj proizvod ne moe
koristiti prema svojoj nameni.
Ako propisom donesenim na osnovu ovog zakona nije drukije odre-eno, rok iz
stava 1. ovog lana ne moe da bude krai od tri godine za apa-rate za domainstvo,
odnosno pet godina za druge tehniki sloene proizvode.
Ako proizvoa, uvoznik ili zastupnik strane firme nema sopstveni servis u
Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, duan je da tehniki sloene proizvode
snabde i spiskom preduzea i drugih pravnih lcia koja je ovlastio za vrenje tih usluga u
Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (u daljem tekstu: ovlaeni serviseri).
Proizvoa, uvoznik, odnosno zastupnik strane firme duan je da svoje servise,
odnosno ovlaene servisere i trite redovno snabdeva potrebnom vrstom i koliinom
rezervnih delova, pribora i drugih pro-izvoda bez kojih se tehniki sloeni proizvod ne
moe koristiti prema svojoj nameni.
Propisom donesenim na osnovu ovog zakona mogu se za odreene pro-izvode
odrediti rokovi obezbeenog servisiranja i sanbdevanja rezervnim delovima, priborom i
drugim proizvodima bez kojih se oni ne mogu ko-ristiti prema svojoj nameni, rokovi u
kojima se servis, odnosno ovlaeni serviser mora odazvati zahtevu korisnika proizvoda
za usluge odravanja, odnosno popravke proizvoda i rokovi u kojima se te usluge moraju
izvr-iti.
6. Garantni list
lan 64.
Proizvodi odreeni propisom donesenim na osnovu ovog zakona mo-raju biti
snabdeveni garantnim listom, koji mora da sadrava sledee ele-mente i podatke:
23firmu, odnosno naziv i sedite davaoca garancije;
24podatke o proizvodu kojima se identifikuje proizvod;
25izjavu o garanciji i uslovima garancije;
26trajanje garantnog roka;
27firmu, odnosno naziv i sedite preduzea i drugog pravnog lica koja su proizvod
prodala na malo, datum prodaje, peat i potpis ovla-enog radnika, a ako su u pitanju
postrojenja, ureaji, oprema i druga sred-stva rada - firmu odnosno naziv i sedite
isporuioca, datum putanja u pogon ili predaje proizvoda korisniku na upotrebu i potpis
ovlaenog radnika.
Propisom iz stava 1. ovog lana odreuju se proizvodi za koje pro-izvoa,
uvoznik, odnosno zastupnik strane firme mora izdati garanciju za kvalitet, odnosno za
ispravno funkcionisanje proizvoda, obezbediti ser-vis za odravanje i popravke i
snabdevanje rezervnim delovima u garantnom
26

roku, najmanje trajanje garantnog roka i rok u kome je davalac garancije du-an da
postupi po zahtevu korisnika garancije i otkloni kvarove i nedo-statke proizvoda, ili da
neispravan proizvod zameni istim takvim novim i ispravnim proizvodom.
Trokovi materijala, rezervnih delova, rada, prenosa i prevoza pro-izvoda koji
nastaju pri otklanjanju kvarova, odnosno zameni proizvoda no-vim proizvodom po
osnovu garancije padaju na teret davaoca garancije.
lan 64a.
Propisima o jugoslovenskim standardima, tehnikim normativima, odnosno
normama kvaliteta ili drugim propisom donesenim na osnovu ovog zakona odreuju se
proizvodi koji se mogu stavljati u promet samo ako su snabdeveni odreenim ispravama,
koje nisu navedene u lanu 64. ovog zakona, odnosno usluge za koje se mora pribaviti
isprava kojom se potvruje da ispunjvaju propisane uslove.

6a. Certifikat o kvalitetu semena i sadnog materijala poljoprivrednog i

umskog bilja
lan 64b.
Seme i sadni materijal poljoprivrednog i umskog bilja koji se izvoze moraju biti
snabdeveni certifikatom o kvalitetu koji izdaje pred-uzee, odnosno drugo pravno lice
koje odredi funkcioner koji rukovodi sa-veznim organom uprave nadlenim za poslove
poljoprivrede.
Seme i sadni materijal poljoprivrednog i umskog bilja koji se uvoze moraju biti
snabdeveni certifikatom o kvalitetu koji izdaje nadleni or-gan zemlje izvoznice.

7. Deklarisanje, oznaavanje, obeleavanje i pakovanje proizvoda

lan 65.
Pod deklarisanjem proizvoda, u smislu ovog zakona, podrazumeva se navoenje
podataka kojima se identifikuju proizvodi, njihova usaglae-nost sa standardima i
propisima, karakteristike i proizvoa, odnosno preduzee i drugo pravno lice koje
proizvod stavlja u promet na tritu, i to: na ambalau, na originalnom pakovanju, na
proizvodu, na nalepnici i na privesnici, na proizvodu ili uz proizvod.
Pod oznaavanjem, odnosno obeleavanjem proizvoda, u smislu ovog zakona,
podrazumevaju se nanoenje na proizvode, ambalau, pakovanje, na-lepnice, privesnice
ili nanoenje na drugi odgovarajui nain znakova sa-obraznosti ili drugih znakova i
oznaka odreenih ovim zakonom ili propisima donesenim na osnovu ovog zakona,
oznaka odreenih ovim zako-nom ili propisima donesenim na osnovu ovog zakona,
oznaka odreenih tehnikih karakteristika i drugih karakteristika proizvoda, obeleja i
simbola za opasnost, upozorenja, oznaka i simbola za nain rukovanja po-iljkama pri
transportu, prenosu ili prevozu i rukovanja proizvodima pri skladitenju i uvanju, kao i
snabdevanje proizvoda tablicama sa saopte27

njima o karakteristikama, opasnostima, upozorenjima na opasnost i po-stupku u sluaju

nezgode.
lan 66.
Propisom o deklarisanju, oznaavanju, odnosno obeleavanju pro-izvoda ili
drugim propisima na osnovu ovog zakona mogu se, za odreene proizvode, odrediti
nain deklarisanja i elementi deklaracije, odnosno nain oznaavanja ili obeleavanja,
kao i tehniki uslovi i zahtevi u pogledu nanoenja tih oznaka ili obeleja na proizvode,
ambalau, pako-vanje i dr. i nain njihovog nanoenja.
lan 67.
Propisom o pakovanju proizvoda ili drugim propisom donesenim na osnovu ovog
zakona odreuju se proizvodi koji moraju biti na odreen na-in upakovani, uslovi i
zahtevi u pogledu naina pakovanja, koliina pro-izvoda u pojedinanom ili zbirnom
pakovanju, materijala za pakovanje i njihovih karakteristika, oblika i mera, kao i uslovi i
zahtevi za tipi-zaciju sredstava za pakovanje, ambalau i za originalna pakovanja.
Proizvodi u originalnom pakovanju, u smislu ovog zakona, jesu pro-izvodi koji su
pre stavljanja u promet na tritu upakovani na nain koji osigurava da se sadraj
pakovanja ne moe izmeniti, utroiti, odnosno upotrebiti bez otvaranja ili oteivanja
pakovanja, a u cilju da se tako upakovan proizvod ponudi neposrednom potroau,
odnosno korisniku.
VI. STANDARDIZACIJA U ORUANIM SNAGAMA SOCIJALI-STIKE
FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE, ZA POTREBE CIVILNE
ZATITE I ZA POTREBE ORGANA UNUTRANJIH POSLOVA
lan 68.
Za specifine potrebe oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike
Jugoslavije posebnim propisima ureuju se:
23delatnost standardizacije i postupak pri donoenju i objavljivanju standarda
narodne odbrane i drugih akata standardizacije u oruanim sna-gama za sredstva
naoruanja i vojne opreme, kao i za materijal, objekte, po-strojenja, opremu, aparate i
druga sredstva iskljuivo za potrebe oruanih snaga;
24atestiranje proizvoda koji slue iskljuivo za potrebe oruanih
snaga;
25vrenje tehnikog nadzora u pogledu specifine opreme u ugroe-nim objektima
i prostorima za proizvodnju sredstava naoruanja i vojne opreme i drugim objektima i
prostorima iskljuivo za potrebe oruanih snaga.
Standardi narodne odbrane obavezno se primenjuju.
lan 69.
Za specifine potrebe civilne zatite i sistema osmatranja i oba-vetavanja
posebnim propisima ureuju se:
28

5888
standardi, tehniki normativi i norme kvaliteta za materijal, objekte,
postrojenja, ureaje, opremu i druga sredstva civilne zatite i sredstva osmatranja i
obavetavanja;
5889
obavetavanja.

atestiranje proizvoda za potrebe civilne zatite i sredstva osma-tranja i

lan 70.
Za specifine potrebe organa i slubi unutranjih poslova, po-sebnim propisima
ureuju se standardi, tehniki normativi, norme kvali-teta i atestiranje materijala,
objekata, postrojenja, ureaja, opreme, aparata i drugih sredstava iskljuivo za potrebe
organa i slubi unutra-njih poslova.

VII. MEUNARODNA SARADNJA I INFORMISANJE U OBLASTI

STANDARDIZACIJE
lan 71.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije sarauje sa
meunarodnim organizacijama u oblasti standardizacije i u svom delo-krugu vri poslove
koji se odnose napripremanje, zakljuivanje i izvra-vanje meunarodnih ugovora.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije sarauje s
meunarodnim strunim organizacijama za standardizaciju i uestvuje u radu organa i
radnih tela organizacija ija je lanica, ukljuuje se u meunarodne sisteme atestiranja,
priznavanja rezultata ispitivanja i obezbeenja kvaliteta i sprovodi ih u skladu s
odredbama ovog zakona, pri emu sarauje se zainteresovanim preduzeima i drugim
pravnim licima, zajednicama preduzea i drugih pravnih lica, privrednim komorama,
stru-nim drutvenim organizacijama i organima uprave.
lan 72.
Savezna organizacija nadlena za poslove standardizacije obezbeuje informisanje
u oblasti standardizacije:
0 ueem u meunarodnom sistemu informisanja o standardizaciji (ISO NET):
1 informativnim glasilima i katalokim i drugim publikacijama koje izdaje;
2 izdavanjem tehnikih preporuka;
3 prikupljanjem, obradom i davanjem informacija na zahtev ko-risnika
informacija;
4 dostavljanjem radnih i drugih materijala u okviru postupka progra-miranja
standardizacije, planiranja, izrade i donoenja jugoslovenskih standarda i propisa
predvienih ovim zakonom, meunarodnih standarda i pravila i standarda meunarodnih
sistema atestiranja, priznavanja re-zultata ispitivanja i obezbeenja kvaliteta, obrazaca,
kao i radnih i dru-gih materijala u okviru druih oblika meunarodne strune saradnje u
oblasti standardizacije.
Korisnici informacija i informativnih materijala iz stava 1. ovog lana, osim
korisnika kojima savezna organizacija nadlena za poslove
29

standardizacije takve informacije i materijale dostavlja po slubenoj du-nosti i kao radni

materijal za izradu, izmene, dopune i pripremu novih standarda i propisa, kao i tehnikih
preporuka, plaaju za te informacije i materijale odreenu naknadu.
Visinu naknade iz stava 2. ovog lana odreuje funkcioner koji ru-kovodi
saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije, u sporazumu s
funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadle-nim za poslove finansija.

VIII. INSPEKCIJSKI NADZOR I UPRAVNE MERE

lan 73.
Nadzor nad primenjivanjem odredaba ovog zakona, standarda i propisa donesenih
na osnovu ovog zakona, osim standarda i propisa iz l. 68. i 70. ovog zakona, vre
nadleni organi inspekcije u reublikama odnosno auto-nomnim pokrajinama i Savezni
trini inspektorat saglasno saveznom za-konu.
Inspekcijski nadzor nad primenjivanjem standarda i propisa donese-nih na osnovu
ovog zakona kojima se ureuju proizvodnja, radovi i usluge za potrebe jugoslovenske
narodne armije, odnosno narodne odbrane vri Sa-vezni sekretarijat za narodnu odbranu.
Savezni sekretarijat za narodnu od-branu vri nadzor i nad primenjivanjem propisa iz
lana 68. ovog zakona i tehniki nadzor iz lana 68. stav 1. taka 3. ovog zakona.
Inspekcijski nadzor nad primenjivanjem propisa iz lana 70. ovog zakona vri
savezni organ uprave nadlean za unutranje poslove.
lan 74.
Ako pri vrenju nadzora nadleni organ inspekcije utvrdi da nisu primenjeni
propisi doneseni na osnovu ovog zakona, naredie reenjem preduzeu i drugom
pravnom licu koje nije primenilo te propise da u odre-enom roku obavljanje svojih
delatnosti saobrazi propisanim uslovima i zahtevima.
Ako pri vrenju inspekcijskog nadzora nadleni organ utvrdi da proizvodi, radovi
ili usluge ne odgovaraju propisima donesenim na osnovu ovog zakona i da usled toga
postoji opasnost po ivot i zdravlje ljudi i i-votnu sredinu ili mogunost nastanka znatne
materijalne tete, donee reenje kojim e zabraniti proizvodnju takvih proizvoda,
odnosno dalje izvoenje radova ili vrenje usluga.
lan 75.
Ako pri vrenju inspekcijskog nadzora nadleni organ utvrdi; da proizvodi koji su
stavljeni u promet ne odgovaraju propisima donesenim na osnovu ovog zakona, odnosno
internim standardima, granskim standardima ili proizvoakoj specifikaciji po kojoj su
proizvedeni: da nisu na propisani nain upakovani, deklarisani, oznaeni, odnosno
obeleni: da nisu snabdeveni propisanim ispravama: da za njih, suprotno odredbama
ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona, nisu obezbeeni servis,
rezervni delovi, pribor i drugi proizvodi bez kojih se tehniki sloeni
30

proizvodi ne mogu koristiti prema svojoj nameni, da nisu snabdeveni tehnikim

uputstvom, odnosno uputstvom za upotrebu, ili da su snabdeveni netanim oznakama,
podacima ili znacima saobraznosti, suprotno od-redbama ovog zakona i propisa
donesenih na osnovu ovog zakona, donee re-enje kojim e zabraniti promet takvih
proizvoda dok se nedostaci ne otklone.

IH. ISPRAVE O OVLAENJU ZA VRENJE NADZORA

lan 76.
Radnicima savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije, lanovima
strune komisije savezne organizacije nadlene za poslove standardizacije i radnicima
ovlaene organizacije koji vre nadzor iz l. 47, 48, 49, 52a, 52b, 53, 53a, 55. i 56. ovog
zakona, izdaje se slubena le-gitimacija za vrenje tog nadzora.
Slubenu legitimaciju iz stava 1. ovog lana izdaje savezna organi-zacija nadlena
za poslove standardizacije.
Propisom o slubenoj legitimaciji iz stava 1. ovog lana odreuje se sadrina,
obrazac, izdavanje i korienje te legitimacije i voenje evidencije o njoj.
H. KAZNENE ODREDBE
lan 77.
Novanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kaznie se za pri-vredni
prestup preduzee ili drugo pravno lice:
0 ako ne primenjuje standarde za koje je propisana obavezna primena i propise
donesene na osnovu ovog zakona u proizvodnji, prometu, preradi i doradi proizvoda i pri
izvoenju radova, odnosno vrenju usluga: pri projektovanju, graenju, upotrebi,
odravanju, popravkama, prepravkama i prestanku rada, odnosno korienja objekata,
postrojenja, ureaja, opreme i drugih sredstava rada; pri pakovanju, oznaavanju,
obeleavanju, de-klarisanju, rukovanju, transportu, prenosu, prevozu, skladitenju i
uvanju proizvoda (lan 16. stav 1);
1 ako pri obavljanju svoje delatnosti, u toku procesa rada ne obezbedi ispunjavanje
uslova i zahteva odreenih standardima ija je primena obave-zna i propisima donesenim
na osnovu ovog zakona u pogledu karakteristika kvaliteta i vrenja kontrole kvaliteta
proizvoda, robe i usluga (lan 17):
2 ako pre stavljanja proizvoda u promet na jugoslovenskom tritu ne proveri da li
proizvod odgovara uslovima i zahtevima odreenim standardima ija je primena
obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona i ako tu proveru ne izvri pod
uslovima i na nain koji su od-reeni tim standardima, odnosno propisima (lan 18. st. 1.
i 3):
3 ako pretampava jugoslovenske standarde i propise koji se ob-javljuju u
posebnom izdanju savezne organizacije nadlene za poslove stan-dardizacije (lan 28.
stav 4);
31

0 ako za proizvode, robu i usluge za koje je to odreeno propisom o obaveznoj

proizvoakoj specifikaciji ne donese takvu specifikaciju (lan 35. st. 1. i 2):
1 ako izda deklaraciju o saobraznosti proizvoda suprotno odredbama ovog zakona
i propisa donesenih na osnovu ovog zakona (lan 39. stav 2):
2 ako ne pribavi atest o saobraznosti za proizvod koji podlee oba-veznom
atestiranju - (lan 44. stav 2.):
3 ako atestirani proizvod ne oznai znakom saobraznosti (lan 40.
stav 4);
4 ako koristi atest o saobraznosti i oznaava proizvode znacima sa-obraznosti
suprotno odredbama ovog zakona i propisima donesenim na osnovu ovog zakona (lan
52.);
5 ako ne podnese prijavu o proizvodnji specifine opreme, izvo-enju radova,
odnosno pruanju usluga u vezi sa specifinom opremom, is-pitivanju ili uvozu
speicifine opreme za koju je propisom donesenim na osnovu ovog zakona propisan
tehniki nadzor (lan 59. stav 1);
6 ako tehniki sloen proizvod ne snabde tehnikim uputstvom, ili ako proizvod
ija odreena svojstva mogu izazvati opasnost za korisnika, druga lica ili ivotnu sredinu
ne snabde uputstvom za upotrebu (lan 62. stav 1);
7 ako za tehniki sloene proizvode ne utvrdi i u tehnikom uput-stvu ili
deklaraciji ne navede rok obezbeenog servisiranja ili rok snabdevanja trita ili ako
svoje servise, ovlaene servisere i tri-te ne snabdeva redovno potrebnom vrstom i
koliinom rezervnih delova, pribora i drugih proizvoda bez kojih se tehniki sloeni
proizvod ne moe koristiti prema svojoj nameni (lan 63. st. 1. i 4);
8 ako za proizvode za koje je to odreeno propisom donesenim na osnovu ovog
zakona ne izda garantni list, ili ako u garantnom roku ne obezbedi za te proizvode servis
i snabdevanje rezervnim delovima, ili ako ne postupi po zahtevu korisnika garancije i ne
otkloni kvarove i nedo-statke proizvoda ili neispravan proizvod ne zameni istim takvim
novim i ispravnim proizvodom (lan 64).
9 ako za proizvod koji stavi u promet, odnosno za uslugu koju izvri ne obezbedi
isprave utvrene propisima donesenim na osnovu ovog zakona (lan 64a).
Za radnju iz stava 1. ovog lana kaznie se za privredni prestup nov-anom
kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara i odgovorno lice u preduzeu ili drugom
pravnom licu.
lan 78.
Novanom kaznom od 3.000 do 30.000 novih dinara kaznie se za prekr-aj
preduzee ili drugo pravno lice:
0 ako propisane isprave, tehniko uputstvo ili uputstvo za upotrebu proizvoda ne
ispie na jezicima i pismima naroda Jugoslavije (lan 9);
1 ako propisane oznake i podatke na proizvodu, deklaraciji, odnosno na
originalnom pakovanju proizvoda koje stavlja u promet ne ispie na jed-nom od jezika i
pisama naroda Jugoslavije (lan 9. stav 2):
2 ako nadlenom organu inspekcije, na njegov zahtev, ne stavi na uvid izvetaj o
ispitivanju proizvoda radi proveravanja da li proizvod od32

govara uslovima i zahtevima odreenim standardima ija je primena obavezna i propisima donesenim na osnovu ovog zakona (lan 18. stav 5):
0 ako saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove standardizacije ne dostavi
podatke o svojim programima standardizacije i njihovom izvra-vanju (lan 32);
1 ako nadlenom organu inspekcije, na njegov zahtev, ne stavi na uvid obaveznu
proizvoaku specifikaciju (lan 35. stav 3);
2 ako odstupi od jugoslovenskog standarda ija je primena obavezna ili od
propisanih normi kvaliteta bez prethodno obavljenog odobrenja sa-vezne organizacije
nadlene za poslove standardizacije (lan 36. stav 2);
3 ako na proizvodu koji odstupa od jugoslovenskog standarda ili normi kvaliteta
ne oznai broj i datum odobrenja na osnovu koga je odstu-pljeno od toga standarda,
odnosno normi kvaliteta (lan 37. stav 4);
4 ako saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove standardizacije ne omogui
nesmetano vrenje nadzora iz lana 48. ovog zakona (lan 49. stav 1.);
5 ako saveznoj organizaciji nadlenoj za poslove standardizacije, odnosno
ovlaenoj organizaciji ne omogui nesmetanu kontrolu saobra-znosti proizvoda koji
podleu atestiranju, ako je takva kontrola propisana (lan 50. stav 1.);
6 ako ovlaenom radniku savezne organizacije nadlene za po-slove
standardizacije, odnosno ovlaenom radniku strune institucije ne omogui nesmetano
vrenje tehnikog nadzora (lan 59. stav 2).
Za radnju iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj novanom ka-znom od 150
do 1.500 novih dinara i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu.
lan 79.
Za radnju iz lana 77. ovog zakona kaznie se
samostalno obavlja delatnost linim radom sredstvima u
kaznom od 150 do 1.500 novih dinara.
Za radnju iz lana 78. ovog zakona kaznie se
samostalno obavlja delatnost linim radom sredstvima u
kaznom od 30 do 300 novih dinara.

za prekraj pojedinac koji

svojini gra-ana, novanom
za prekraj pojedinac koji
svojini gra-ana, novanom

lan 79a.
Uz kaznu za privredni prestup iz lana 77. stav 1. taka 4. izrei e se zatitna
mera oduzimanja jugoslovenskih standarda i propisa koji su na-stali izvrenjem
privrednog prestupa.
HI. OVLAENJA ZA DONOENJE PROPISA
lan 80.
Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nad-lenom za
poslove standardizacije da donese propise o: jugoslovenskim standardima (lan 23);
tehnikim normativima (lan 33); kvalitetu prozvoda, robe i usluga (lan 34); obaveznoj
proizvoakoj specifikaciji (lan 35); izgledu i upotrebi znaka saobraznosti (lan 40. stav
5); obave-znom atestiranju proizvoda (lan 43); tehnikom nadzoru (lan 60); bliem
3

33

sadraju tehnikog uputstva ili uputstva za upotrebu proizvoda (lan 62); obezbeenom
servisiranju i snabdevanju rezervnim delovima i drugim pro-izvodima (lan 63);
proizvodima koji moraju biti snabdeveni garantnim listom (lan 64); proizvodima koji
moraju biti snabdeveni odreenim is-pravama, odnosno o uslugama za koje se mora
pribaviti odreena isprava (lan 64a): deklarisanju, oznaavanju, odnosno obeleavanju
proizvoda (lan 66); pakovanju proizvoda (lan 67) i slubenim legitimacijama lica koja
vre nadzor (lan 76).
lan 81.
Izuzetno od odredbe lana 80. ovog zakona, propise o tehnikim normativima
(lan 33), u delu koji se odnosi na tehnike normative koji mogu biti od uticaja na
bezbednost ivota i zdravlja radnika na radu i pro-pise o kvalitetu ivotnih namirnica
(lan 34), u dlu koji se odnosi na sa-stav ivotnih namirnica koji ima uticaj na bioloku
vrednost namirnica, donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za poslove standardizacije, u sporazumu sa funkcionerom koji ru-kovodi
saveznim organom uprave nadlenim za poslove zdravstva.
lan 82.
Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za
poslove poljoprivrede da donese propise o kvalitetu semena i sadnog materijala
poljoprivrednog i umskog bilja (lan 34).
Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za
poslove poljoprivrede da odredi laboratorije za izdavanje certifikata o kvalitetu semena i
sadnog materijala poljoprivrednog i umskog bilja koji se izvoze, preduzme mere da se
te laboratorije prijave meunarodnoj organizaciji za ispitivanje semena da ispunjavaju
uslove za ispitivanje semena i sadnog materijala, imenuje lica koja e biti lanovi u toj
meunarodnoj organizaciji i obezbedi vrenje nadzora nad radom tih laboratorija (lan
34. stav 3).
lan 83.
Ovlauje se savezni sekretar za narodnu odbranu da donese propise o delatnosti
standardizacije i postupku donoenja i objavljivanja standarda narodne odbrane i drugih
akata standardizacije u oruanim sna-gama za sredstva naoruanja i vojne opreme, kao i
za materijal, objekte, po-strojenja, opremu, aparate i druga sredstva iskljuivo za potrebe
oruanih snaga, atestiranju proizvoda iskljuivo za potrebe oruanih snaga i vr-enju
tehnikog nadzora u pogledu specifine opreme u objektima i pro-storima koji slue
iskljuivo za potrebe oruanih snaga (lan 68).
lan 84.
Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nad-lenom za
poslove standardizacije da, u sporazumu sa saveznim sekretarom za narodnu odbranu,
donese propise o standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta, kao i o
obaveznom atestiranju za materijal, objekte, postrojenja, ureaje, opremu i druga
sredstva za specifine potrebe ci-vilne zatite i sistema osmatranja i obavetavanja (lan
69).
34

lan 85.
Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za
unutranje poslove da donese propise o standardima, tehni-kim normativima, normama
kvaliteta i atestiranju proizvoda, odnosno sredstava i opreme za rad organa i slubi
unutranjih poslova. (lan 70).
HII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 86.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o standar-dizaciji
(Slubeni list SFRJ, br. 38/77 i 11/80).
Propisi o obaveznom atestiranju doneseni na osnovu Zakona o standardizaciji
uskladie se sa odredbama ovog zakona do kraja 1992. go-dine.
lan 87.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slube-nom listu
SFRJ.

3*

35

Z AK O N
O SISTEMIMA VEZA

I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se pitanja sistema veza koja su od znaaja za bezbednost
zemlje i tehnoloko jedinstvo sistema veza, meunarodne veze i radio-veze, korienje
radio-stanica od strane diplomatskih i konzular-nih predstavnitava, stranih pravnih lica i
stranih dravljana, stan-dardi, tehniki normativi i norme kvaliteta tehnikih sredstava
veza i evidentiranje i obrada podataka u oblasti veza.
lan 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
veza je svaki prenos, predaja ili prijem poruke u obliku znakova, signala, pisanog
teksta, slike i zvuka ili saoptenju putem inih, ra-dijskih, optikih ili drugih
elektromagnetnih sistema;
tehnika sredstva veza su postrojenja, ureaji, aparati i druga oprema koja slui za
ostvarivanje veza;
sistem veza je skup telekomunikacionih objekata, odnosno tehni-kih sredstava
koji su meusobno povezani tako da ine tehnoloku celinu
0 koriste se na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugo-slavije ili na
pojedinim njenim delovima za prenos, predaju ili prijem po-ruka;
imalac sistema veza je nosilac prava raspolaganja sistemom veza;
imalac tehnikih sredstava veza je nosilac prava raspolaganja ili nosilac prava
privremenog korienja, ili vlasnik tehnikih sredstava veza koje koristi iskljuivo za
sopstvene potrebe;
*

Ovaj zakon je objavljen u Slubenom listu SFRJ, br. 41/88, 80/89 i 29/90 i Slubenom
listu SRJ, br. 34/92 i 24/94.

36

0 tehnoloko jedinstvo sistema veza su jedinstvena tehnologija u prenoenju

poruka i jedinstvene tehnike karakteristike upotrebljenih tehnikih sredstava;
1 vanredne okolnosti su dogaaji prouzrokovani elementarnim nepogodama i
katastrofama, epidemije veeg obima, vei poremeaji u funkcionisanju obavezno
povezanih sistema veza, ugroenost bezbednosti zemlje, neposredna ratna opasnost, ratno
stanje i druge vanredne prilike;
2 industrijska, nauna i medicinska primena radio-frekvencijske energije je rad
ureaja ili aparata koji su konstruisani tako da lokalno proizvode i koriste
elektromagnetnu energiju za potrebe nauke, medicine, industrije, domainstva ili za
sline potrebe, iskljuujui svaku primenu u vezama;
3 radio-frekvencijski opseg je deo radio-frekvencijskog spektra koji se nalazi
izmeu dve odreene granine radio-frekvencije;
4 iskljuiva radio-frekvencija je radio-frekvencija dodeljena ra-dio-stanicama
jednog imaoca (na jednoj lokaciji ili u odreenoj zoni op-sluivanja), vodei rauna o
gustini zauzetosti opsega i o potrebnom kvalitetu radio-veza;
5 zajednika radio-frekvencija je radio-frekvencija dodeljena ra-dio-stanicama
vie imalaca iste ili razliite delatnosti, vodei rauna o gustini zauzetosti opsega i o
potrebnom kvalitetu radio-veza;
6 opta radio-frekvencija je radio-frekvencija dodeljena radio-stanicama vie
imalaca, ne vodei rauna o gustini zauzetosti opsega i o kvalitetu radio-veza;
7 radio-stanica je jedan ili vie predajnika ili prijemnika ili kombinacija jednog ili
vie predajnika ili prijemnika, sa jednom ili vie antena i drugim pripadajuim ureajima
na jednom mestu koji su po-trebni za obavljanje radio-slubi;
8 radio-mrea je skup tri ili vie radio-stanica koje omoguavaju ostvarivanje
radio-veza izmeu tri ili vie taaka;
9 radio-emisija je elektromagnetsko zraenje predajne radio-stanice;
10dodeljena radio-frekvencija je centar frekvencijskog opsega dodeljenog radiostanici;
11smetnja je tetna smetnja koja bitno i uestalo ometa ili prekida rad radio-slube
preko dozvoljenih normi utvrenih ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu
ovog zakona;
12stanica za kontrolu radio-emisija je skup specijalnih prijemnika, antena i drugih
ureaja na jednom mestu koji su potrebni radi kontrole ra-dio-emisija, za otkrivanje
emisija radio-stanica bez dozvole i drugih nedo-zvoljenih emisija, za istraivanje tetnih
smetnji prouzrokovanih emisijama, kao i za ispitivanja i merenja u radio-vezama za
potrebe plani-ranja radio-sistema;
13kontrola radio-emisija je proveravanje usklaenosti karakte-ristika emisija
radio-stanica za koje su izdate dozvole sa krakteristi-kama propisanim saveznim
propisima;
37

20) fiksna satelitska sluba je radio-komunikacija izmeu ze-maljskih radiostanica posredstvom jednog ili vie satelita.
lan 3.
Prilikom izgradnje sistema veza moraju se obezbediti naroito: usklaen razvoj i
efikasno funkcionisanje sistema veza, meusobno povezivanje sistema veza, odravanje i
korienje povezanih sistema veza, kao i izgradnja zajednikih kapaciteta.
lan 4.
Sistem veza jugoslovenskih pota, telegrafa i telefona (u daljem tekstu: sistem
veza JPTT) je osnovni sistem veza u Jugoslaviji na koji se po-vezuju ostali sistemi veza,
u skladu sa ovim zakonom.
Sistem veza JPTT planira se i razvija radi izgradnje integrisanog i tehniki
jedinstvenog sistema veza i integracije svih telekomunikacio-nih slubi.
JPTT.

Radio-stanice za rad u fiksnoj satelitskoj slubi sastavni su deo si-stema veza

Izuzetno od odredbe stava 3. ovog lana, radio-stanice za rad u fik-snoj satelitskoj

slubi koje slue za prijem i otpremu radio i televizij-skih programa mogu biti i sastavni
deo sistema veza radio-difuznih organizacija u okviru JRT.
Imaoci sistema veza iz stava 4. ovog lana, saglasno lanu 7. ovog zakona,
usklauju svoje planove razvoja sa PTT organizacijama.
lan 5.
Drutveno-politike zajednice staraju se o razvoju i izgradnji sistema veza JPTT u
skladu sa optim potrebama drutva, kao i potrebama bezbednosti zemlje i tehnolokog
jedinstva sistema veza.
lan 6.
Radi obezbeivanja tehnolokog jedinstva sistema veza, imalac sistema veza
duan je da svoj sistem veza planira, gradi ,koristi i odrava u skladu sa osnovnom
tehnikom i tehnolokom koncepcijom tog sistema i na nain kojim se obezbeuje
tehnoloko jedinstvo sistema veza.
Osnovnom tehnikom i tehnolokom koncepcijom sistema veza ima-lac sistema
veza utvruje osnovne tehnike principe za organizaciju, izgradnju, odravanje i
funkcionisanje sistema veza, a naroito:
0 principe i ciljeve izgradnje i proirenja telekomunikacione
mree;
1 podelu telekomunikacione mree na saobraajna podruja, odnosno podruja
pruanja usluga krajnjim korisnicima;
2 tehnike principe i kriterijume za izgradnju telekomunikacione
mree;
3 osnovne principe eksploatacije telekomunikacione mree.
Osnovnu tehniku i tehnoloku koncepciju sistema veza imalac sistema veza
utvruje u skladu sa:
38

0 ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona;

1 standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta pro-izvoda i usluga;
2 planom namene frekvencijskih opsega;
3 preporukama meunarodnih savetodavnih komiteta za telegrafiju i telefoniju,
odnosno radio (CCITT i CCIR) i drugim meunarodnim tehni-kim uslovima i
standardima iz oblasti veza, saglasno meunarodnim ugovo-rima koji obavezuju
Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
lan 7.
Imaoci sistema veza duni su da meusobno usklauju svoje planove razvoja,
naroito u pogledu:
0 namene i lokacije telekomunikacionih objekata;
1 vrste i pravca sistema prenosa;
2 kapaciteta sistema prenosa na pojedinim pravcima;
3 mera zatite sistema prenosa;
4 rokova izgradnje zajednikih objekata.
Planovi razvoja sistema veza koji se obavezno povezuju u Sistemu veza
Jugoslavije, usklauju se po postupku, koji se ureuje propisom donetim na osnovu ovog
zakona. Tim propisom odreuje se nosilac koordinacije meunarodnog usklaivanja ovih
planova razvoja.
Odobrenje za izgradnju, rekonstrukciju ili proirenje sistema veza koji se obavezno
povezuju u Sistem veza Jugoslavije, po zavrenom usklai-vanju planova razvoja, izdaje
nadleni organ u republici, odnosno autonom-noj pokrajini, po pribavljenom miljenju
nosioca koordinacije za usklaivanje planova razvoja.
Imalac sistema veza, odnosno zainteresovani organi ili organi-zacije, osim imalaca
sistema veza oruanih snaga i sistema veza organa unutranjih poslova, duni su da svoje
potrebe za vreme dostave PTT orga-nizaciji na tom podruju.
Imalac funkcionalnog sistema veza, osim imalaca funkcionalnog sistema veza koji
se obaezno povezuju u Sistem veza Jugoslavije, duan je da uskladi svoj plan razvoja
sistema veza sa PTT organizacijom na tom podruju.
Odobrenje za izgradnju, rekonstrukciju ili proirenje funkcio-nalnog sistema veza
iz stava 5. ovog lana izdaje nadleni organ u repu-blici, odnosno autonomnoj pokrajini
ako na osnovu miljenja PTT organizacije na tom podruju oceni da nije tehnoloki
mogue i ekonomski opravdano koristiti sistem veza JPTT.
lan 8.
Imalac sistema veza, odnosno korisnik sistema veza i tehnikih sredstava veza ne
sme ometati funkcionisanje sistema veza ili sredstava veza drugih imalaca sistema veza.
39

lan 9.
Zabranjeno je uspostavljanje i korienje veza suprotno interesima bezbednosti
zemlje, osnovama sistema socijalistikog samoupravnog ureenja Socijalistike
Federativne Republike Jugoslavije i javnom redu i moralu.
lan 10.
Imaoci sistema veza duni su da, u okviru tehnikih mogunosti, obezbede
nepovredivost tajnosti poruka, a naroito nepovredivost tajno-sti poruka koje se prenose
u vanrednim okolnostima, i da trajno vre kon-trolu obezbeenja nepovredivosti tajnosti
poruka.
lan 11.
Imaoci sistema veza i sredstava veza duni su da prenos poruka, kad je to ureeno
propisima donesenim na osnovu ovog zakona, vre na nain na koji se obezbeuje
pouzdano i brzo sporazumevanje, upotrebom jedinstvenih izraza, pojmova, znakova i
skraenica.
lan 12.
Imalac, odnosno korisnik sistema i sredstava veza mora upotre-bljavati otvoren
slog i propisane domae i meunarodne slogove, kodove i skraenice.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, mogu se upotrebljavati sopstveni slogovi
i kodovi, na nain i pod uslovima odreenim u propi-sima o kriptozatiti, a na osnovu
odobrenja saveznog sekretara za narodnu odbranu datog, u sporazumu sa funkcionerom
koji rukovodi saveznim orga-nom uprave nadlenim za unutranje poslove.
lan 13.
Imaoci sistema veza moraju davati prvenstvo prenosu poruka koje se odnose na
bezbednost zemlje i ljudskih ivota na moru, na kopnu, u vazduhu ili u prostoru van
atmosfere, kao i na ugroenost imovine veeg obima.
lan 14.
Objekti i tehnika sredstva veza od znaaja za tehnoloko jedinstvo sistema veza
mogu se proizvoditi, projektovati, upotrebljavati, graditi i odravati u skladu sa
standardima, tehnikim normativima, normama kvaliteta proizvoda i usluga, tehnikim
uslovima i propisima donesenim na osnovu saveznih zakona kojima se ureuju pitanja
od znaaja za standardi-zaciju i tehnoloko jedinstvo sistema veza.
lan 15.
Objekti i tehnika sredstva veza od znaaja za tehnoloko jedinstvo sistema veza,
za koje je to odreeno propisom donesenim na osnovu saveznog zakona, podleu
obaveznom atestiranju.
Atest iz stava 1. ovog lana izdaje savezna organizacija nadlena za poslove
standardizacije ili organizacija ili zajednica koju ona ovlasti, a koja je struno
osposobljena za vrenje tih poslova.
40

Za objekte i tehnika sredstva u sistemu veza JPTT ateste izdaje Zajednica

jugoslovenskih pota, telegrafa i telefona (u daljem tekstu: Zajednica JPTT), u skladu sa
tehnikim uslovima, osim kad je to u interesu bezbednosti zemlje drukije ureeno
saveznim zakonom.
lan 16.
Radi obezbeenja uslova za pravilno funkcionisanje i nesmetano korienje
sistema veza, novoizgraeni sistem veza ili deo sistema veza koji predstavlja odreenu
tehnoloku celinu moe se pustiti u rad i kori-stiti tek kad se tehnikim pregledom utvrdi
da je izgraen u skladu sa uslovima utvrenim ovim zakonom i propisima donesenim na
osnovu ovog zakona.
lan 17.
Zgrade, prostorije i drugi objekti za smetaj postrojenja, ureaja, aparata i druge
opreme koja se ugrauje u sistem veza moraju ispunjavati tehnike uslove za izgradnju i
razvoj odnosnog sistema veza.
Zgrade, prostorije i drugi objekti iz stava 1. ovog lana moraju se graditi sa
poveanom otpornou na zemljotres, zavisno od stepena tru-snosti zone, kao i sa
potrebnom sigurnou od drugih vrsta razaranja (po-ara, poplava, ratnih dejstava i dr.),
zavisno od znaaja postrojenja, ureaja, aparata i druge opreme za funkcionisanje
odnosnog sistema veza.
lan 18.
U gradovima i naseljima gradskog karaktera, prilikom gradnje po-slovnih i
stambenih objekata, investitori te gradnje moraju izgraditi ka-nalizacionu mreu za
pretplatniku telekomunikacionu mreu, kao i za kablovsku distribucionu mreu za
distribuciju radio i televizijskih programa, na nain utvren i za ostalu komunalnu
infrastrukturu.
U objekte iz stava 1. ovog lana mora se ugraditi telefonska i kablovska
distribuciona instalacija.
lan 19.
U saveznom organu uprave nadlenom za poslove radio-veza obrazuje se
informaciono-dokumentacioni centar koji e vriti poslove priku-pljanja, obrade,
razmene i korienja podataka o sistemu veza znaajnih za njihov razvoj i
funkcionisanje.
lan 20.
Imaoci sistema veza, kao i imaoci odreenih sredstava veza, duni su da vode
odreene tehnike i druge podatke o svom sistemu veza, odnosno o sredstvima veza koji
su od znaaja za bezbednost zemlje i tehnoloko je-dinstvo sistema veza i da te podatke
dostavljaju nadlenim organima.
lan 21.
PTT organizacije i radio-difuzne organizacije, u okviru tehnikih mogunosti i uz
naknadu, obezbeuju prenos, odnosno emisiju signala eta-lona frekvencije i vremena koji
dobijaju od savezne organizacije nadlene za poslove mera i dragocenih metala.
41

Imaoci obavezno povezanih sistema veza iz lana 25. ovog zakona du-ni su da
primaju signale etalona frekvencije i vremena i da ih uporeuju sa signalima svojih
ureaja i sredstava veza.
lan 22.
Imalac sistema veza duan je da organizuje i trajno vri kontrolu funkcionisanja i
korienja svog sistema veza i da pregleda objekte i tehnika sredstva veza koji su
sastavni deo njegovog sistema veza, kao i da blagovremeno preduzima potrebne mere za
otklanjanje smetnji i nedo-stataka u svom sistemu veza.
O prekidu na meunarodnim vezama ili na magistralnim vezama izmeu republika
koje su od interesa za celu zemlju, imalac sistema veza du-an je da obavesti savezni
organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza.
lan 23.
Ako zbog vanrednih okolnosti ili iz drugih razloga nastupi prekid veza u nekom
od obavezno povezanih sistema veza, imalac tog sistema duan je da odmah preduzme
potrebne mere da se u to kraem roku veza ponovo uspostavi.
lan 24.
Savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza utvruje plan
korienja sistema veza za vreme ratnog stanja i u sluaju neposredne ratne opasnosti za
potrebe organa federacije i stara se o njegovom sprovo-enju.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na veze oruanih snaga i organa
unutranjih poslova iji se plan korienja utvruje na osnovu po-sebnih propisa.
II. SISTEMI VEZA
1. Sistem veza Jugoslavije
lan 25.
Sistem veza Jugoslavije sainjavaju odgovarajui delovi sledeih sistema veza:
0
1
2
3
4
5
6
7
8
42

sistema veza JPTT;

sistema veza jugoslovenskog radija i televizije;
sistema veza jugoslovenskih eleznica;
sistema veza jugoslovenske elektroprivrede;
sistema veza oruanih snaga;
sistema veza organa unutranjih poslova;
sistema veza u pomorskoj plovidbi;
sistema veza u unutranjoj plovidbi;
sistema veza u vazdunoj plovidbi.

lan 26.
Osnov Sistema veza Jugoslavije u redovnim uslovima i vanrednim okolnostima
ini sistem veza JPTT.
Sistem veza koji se obavezno povezuju u Sistem veza Jugoslavije po-vezani su
tako da mogu efikasno funkcionisati u vanrednim okolnostima.
lan 27.
Sistem veza jugoslovenskog radija i televizije i funkcionalni sistemi veza iz lana
25. ta. 3. do 9. ovog zakona obavezno se povezuju u od-govarajuim
telekomunikacionim centrima sa sistemom veza JPTT i meu-sobno.
lan 28.
Sistemi veza koji su povezani u Sistem veza Jugoslavije moraju se odr-avati u
stanju koje obezbeuje njihovo pravilno i nesmetano funkci-onisanje i korienje.
lan 29.
Imaoci obavezno povezanih sistema veza duni su da obezbede od-govarajue
neprekidno napajanje elektrinom energijom u redovnim i van-rednim okolnostima onih
postrojenja i ureaja od kojih zavisi pravilno funkcionisanje i nesmetano korienje
Sistema veza Jugoslavije.
Elektroprivredne organizacije dune su da prioritetno obezbede osnovno napajanje
elektrinom energijom postrojenja i ureaja obavezno povezanih sistema veza.
lan 30.
Imaoci obavezno povezanih sistema veza duni su da, po nalogu nadle-nog
organa, organizuju i povremeno vre zajednike vebe radi provere funkcionisanja
Sistema veza Jugoslavije ili njihovih delova i mogunosti za njegovo korienje u celoj
zemlji ili u odreenim delovima zemlje.
lan 31.
Obavezno povezani sistemi veza ili neki od tih sistema ili po-jedinih delova tih
sistema, u sluaju vanrednih okolnosti, koriste se na nain odreen ovim zakonom i
propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
2. Sistem veza JPTT
lan 32.
Sistem veza JPTT, kao osnovni sistem veza, jedinstven je sistem koji slui optim
drutvenim potrebama i potrebama privrede i pojedinaca za potanskim, telegrafskim,
telefonskim, i drugim telekomunikacio-nim uslugama (u daljem tekstu: PTT usluge) u
unutranjem i meunarodnom PTT saobraaju.
Sistem veza JPTT, kao jedinstven tehnoloki sistem, planira se, gradi, koristi i
odrava na nain na koji se obezbeuje tehnoloko je-dinstvo sistema veza za nesmatano
pruanje PTT usluga na celoj teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.
43

lan 33.
PTT organizacije dune su da vrenje PTT usluga organizuju na na-in i pod
uslovima koji obezbeuju efikasno i kvalitetno zadovoljavanje potreba korisnika tih
usluga i u skladu sa interesima bezbednosti zemlje.
lan 34.
Razvoj i unapreivanje irokopojasnih sistema integrisanih teleko-munikacionih
slubi, kao dela tehnoloki jedinstvenog sistema veza u Ju-goslaviji, obezbeuju se u
okviru sistema veza JPTT.
lan 35.
Razvoj i unapreenje sistema veza JPTT na podruju PTT organizacija utvruju se
planom PTT organizacije, u skladu sa zajednikim planom PTT organizacija udruenih u
Zajednicu JPTT, generalnim planom PTT mree, kao i tehnikim uslovima koje
Zajednica JPTT utvruje svojim optim aktima.
Odobrenje za izgradnju, rekonstrukciju i proirenje magistralnih i meunarodnih
PTT kapaciteta i drugih objekata predvienih zajednikim planom moe se izdati samo
ako postoji potvrda da investiciono-tehnika dokumentacija za njihovu izgradnju,
rekonstrukciju i proirenje obezbe-uje tehnoloko jedinstvo sistema u skladu sa
zajednikim planom PTT or-ganizacija udruenih u Zajednicu JPTT, generalnim planom
PTT mree i tehnikim uslovima odreenim optim aktom Zajednice JPTT.
Potvrdu iz stava 2. ovog lana izdaje Zajednica JPTT, a potvrda za izgradnju,
rekonstrukciju i proirenje ostalih PTT objekata i tehnikih sredstava veza izdaje se na
nain utvren samoupravnim sporazumom o udru-ivanju PTT organizacija u Zajednicu
JPTT.
lan 36.
PTT organizacije dune su da obezbede pravilno i nesmetano funkcionisanje PTT
saobraaja i da PTT usluge vre u skladu sa odred-bama zakona, o optim aktima.
Zajednice JPTT kojima se ureuje i obezbeuje tehnoloko jedinstvo sistema veza
JPTT i jedinstvena tehnologija u vrenju PTT usluga na te-ritoriji Socijalistike
Federativne Republike Jugoslavije.
lan 37.
PTT organizacije imaju pravo i dunost da preduzimaju mere za obezbeenje i
zatitu sistema veza i funkcionisanja PTT saobraaja na svom podruju.
PTT organizacije dune su da se posebno staraju o tome da se pri preduzimanju
mera iz stava 1. ovog lana u to manjoj meri nanosi teta po-strojenjima, ureajima,
objektima i drugim pokretnim i nepokretnim stva-rima u drutvenoj svojini i svojini
graana.
lan 38.
PTT organizacije mogu, u skladu sa Generalnim planom PTT mree i tehnikim
uslovima utvrenim optim aktima Zajednice JPTT, na zahtev
44

zainteresovanih drutveno-politikih zajednica, preduzea, mesnih za-jednica, drugih

samoupravnih organizacija i zajednica, drutveno-poli-tikih organizacija, drutvenih
organizacija, udruenja graana i graana izgraditi potansko-telegrafske i telefonske
objekte, po-strojenja ili ureaje koji nisu predvieni srednjoronim planom razvoja PTT
organizacije ili premestiti, odnosno rekonstruisati postojee PTT objekte, postrojenja ili
ureaje.
Drutveno-politike zajednice, organizacije, odnosno pojedinci po ijem se
zahtevu izvode radovi iz stava 1. ovog lana snose trokove izvo-enja tih radova i
naknauju PTT organizaciji poveanje trokova poslo-vanja koje je prouzrokovano
izgradnjom, rekonstrukcijom, odnosno premetanjem PTT objekata, postrojenja ili
ureaja.
Meusobna prava i obaveze drutveno-politike zajednice, organi-zacije, odnosno
pojedinca iz st. 1. i 2. ovog lana i PTT organizacije ure-uju se ugovorom.
lan 39.
PTT organizacije dune su da svojim planovima razvoja obezbede usklaen razvoj
mesnih, meusobnih i meunarodnih PTT kapaciteta, odno-sno da obezbede pravilno i
nesmetano odvijanje PTT saobraaja.
3. Sistem veza jugoslovenskog radija i televizije
lan 40.
Sistem veza jugoslovenskog radija i televizije (u daljem tekstu: sis-tem veza JRT)
je sistem veza koji slui za prenos, emitovanje i distribuciju radio i televizijskih
programa namenjenih optem prijemu, u skladu sa propisima o javnom informisanju i
ovim zakonom. Sistem veza JRT mora biti meusobno povezan tako da ini tehnoloki
jedinstven sistem na teritoriji cele zemlje.
Sistem veza JRT mora se planirati, graditi, odravati i koristiti na nain na koji se
obezbeuje prijem radio i televizijskog programa na od-reenoj teritoriji u Socijalistikoj
Federativnoj Republici Jugoslaviji i van Socijalistike Federativne Republike
Jugoslavije, u skladu sa ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
lan 41.
Radio-difuzne organizacije JRT dune su da:
0 utvrde osnovnu i tehnoloku koncepciju sistema veza;
1 usklade svoje planove razvoja radi obezbeenja tehnolokog je-dinstva sistema
veza JRT i povezivanja sistema veza JRT sa odgovarajuim sistemima veza drugih
zemalja;
2 utvrde osnove za jedinstveno istupanje u vezi sa pitanjima zna-ajnim za radiodifuziju i povezivanje sistema sa drugim zemljama.
Plan sistema veza JPT donosi se na osnovu usklaenih planova razvoja iz stava 1.
ovog lana.
45

lan 42.
Radio-difuzne organizacije imaju pravo i dunost da preduzimaju mere za
obezbeenje i zatitu prijema svojih radio i televizijskih programa i da preduzimaju mere
za poboljanje ujnosti i vidljivosti svo-jih programa u skladu sa propisima o javnom
informisanju i ovim zakonom.
lan 43.
Nosilac razvoja kablovskih sistema za distribuciju radio i tele-vizijskih programa
do korisnika pretplatnika su radio-difuzne organi-zacije JRT.
Radio-difuzne organizacije dune su da planove razvoja kablovskih sistema iz
stava 1. ovog lana usklauju sa organizacijama PTT saobraaja u republikama, odnosno
autonomnim pokrajinama.
lan 44.
Imaoci, odnosno korisnici satelitskih prijemnika, odnosno ureaja za prijem radio i
televizijskih programa emitovanih preko satelita, kad su ti ureaji sastavni deo sistema za
kablovsku distribuciju tih programa i programa JRT do pretplatnika, mogu biti samo
radio-difuzne organi-zacije JRT.
Meusobna prava i obaveze izmeu pretplatnika iz stava 1. ovog lana i radiodifuznih organizacija JRT, s jedne strane, i imalaca sate-litskih veza i vlasnika programa,
s druge strane, reguliu se ugovorima, u skladu sa ovim zakonom, propisima o javnom
informisanju i meunarodnim ugovorima iz oblasti veza koji obavezuju Socijalistiku
Federativnu Re-publiku Jugoslaviju.
lan 45.
Zajedniki antenski sistemi sa potrebnim kablovskim razvodom, ukljuujui i
prikljuak za kablovsku distribucionu mreu u naselju, mo-raju se projektovati i graditi u
skladu sa jugoslovenskim standardima.
Pod zajednikim antenskim sistemom iz stava 1. ovog lana podrazu-meva se
antenski sistem za prijem radio-difuznih programa, sa odgovaraju-im ureajima i
kablovskim razvodom do stanova, odnosno prijemnika, kao i spoljni prikljuak na
kablovsku distribucionu mreu ili kablovski di-stribucioni sistem naselja.
lan 46.
Kablovske distribucione mree za prijem radio-difuznih programa za vie
stambenih zgrada ili drugih graevinskih objekata moraju se graditi u skladu sa
jugoslovenskim standardima.
Pod kablovskim distribucionim sistemom iz stava 1. ovog lana podrazumeva se
antenski sistem za prijem i distribuciju radio-difuznih programa preko kablovske
distribucione mree do vie stambenih obje-kata, stambenih blokova, naselja ili gradova.
lan 47.
Investitor izgradnje zajednikog antenskog sistema iz lana 45. i kablovskog
distribucionog sistema iz lana 46. ovog zakona duan je da
46

pribavi saglasnost o tehnikoj dokumentaciji kod nadlene radio-difuzne organizacije.

Za tehniki prijem sistema iz l. 45. i 46. ovog zakona, investitor je duan da
obezbedi atest o ispravnosti tih sistema.
lan 48.
Prilikom izgradnje stambenog, poslovnog ili drugog graevinskog objekta,
investitor takvog objekta duan je da preduzme sve mere koje je utvrdila radio-difuzna
organizacija na tom podruju da se ne pogora kva-litet prijema radio-difuznih emisija
kod korisnika na tom podruju.
4. Funkcionalni sistem veza
lan 49.
Funkcionalni sistem veza slui za prenos, predaju ili prijem poruka za sopstvene
potrebe pojedinih organa, organizacija, zajednica i preduzea u vrenju njihove
delatnosti, u skladu sa ovim zakonom.
lan 50.
Funkcionalni sistem veza planira se, gradi i odrava tako da predstavlja tehnoloki
jedinstven sistem u pogledu funkcionisanja i korienja i da zadovoljava potrebe za
pravilnim i efikasnim vrenjem delatnosti odnosnog imaoca tog sistema.
Tehnoloko jedinstvo funkcionalnog sistema veza obezbeuje se osnovnom
tehnikom i tehnolokom koncepcijom tog sistema koju je njegov imalac obavezan da
utvrdi.
Funkcionalni sistem veza moe se razvijati i izgraivati prema po-trebama
odreene delatnosti, u onoj meri koja je za tu delatnost potrebna, a nije tehnoloki
mogue i ekonomski opravdano koristiti sistem veza JPTT, to se saglasno lanu 7. ovog
zakona, utvruje meusobnim usklai-vanjem planova razvoja sistema veza na nivou
drutveno-politike zajed-nice.
lan 51.
Funkcionalni sistem veza treba u odreenim posrednikim ure-ajima da omogui
uspostavljanje veza sa zdravstvenim organizacijama za pruanje hitne pomoi,
organizacijama koje pruaju pomo u spasavanju i sa organima unutranjih poslova radi
prenoenja saoptenja za pruanje hitne pomoi i spasavanje u sluaju udesa i u
vanrednim okolnostima.
5. Sistem veza radio-amaterskih organizacija
lan 52.
Sistem veza radio-amaterskih organizacija slui za prenos, predaju ili prijem
poruka za sopstvene potrebe radio-amaterskih organizacija u vrenju njihove radioamaterske delatnosti.
47

lan 53.
Sistem veza radio-amaterskih organizacija mogu, u vanrednim okolnostima,
koristiti i drutveno-politike zajednice za izvrenje svojih zadataka, to se utvruje
odgovarajuim planom nadlenog organa odnosno drutveno-politike zajednice.
lan 54.
Drutveno-politike zajednice staraju se o obezbeenju potrebnih uslova za razvoj
i normalni rad radio-amaterskih organizacija, kako bi ovaj sistem veza radio-amaterskih
organizacija, pored radio-amaterskih potreba, zadovoljio i osnovne potrebe drutva u
vanrednim okolnostima i potrebe odbrane i bezbednosti zemlje.
RADIO-VEZA
0 Pravo na korienje radio-frekvencija i radio-stanica
lan 55.
Radio-frekvencije i odreene vrste radio-stanica za uspostavljanje radio-veza
mogu koristiti organi drutveno-politikih zajednica, oru-ane snage, preduzea, mesne
zajednice i druge samoupravne organizacije i zajednice, drutveno-politike organizacije,
drutvene organizacije i udruenja graana (u daljem tekstu: organi i organizacije), kao i
graani.
lan 56.
Radio-frekvencije i odreene vrste radio-stanica mogu koristiti diplomatska i
konzularna predstavnitva, pod uslovima reciprociteta. Funkcioner koji rukovodi
saveznim organom uprave nadlenim za poslove saobraaja i veza, u sporazumu sa
funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za unutranje poslove,
odreuje vrste radio-stanica i radio-frekvencija koje mogu koristiti diplomatska i konzularna predstavnitva, u skladu sa meunarodnim ugovorom koji obavezuje Socijalistiku
Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Radio-frekvencije i odreene vrste radio-stanica mogu koristiti strana pravna lica
koja u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugosla-viji ostvaruju poslovno-tehniku,
informativnu, naunu, kulturnu, sport-sku i drugu saradnju sa odgovarajuim organima i
organizacijama u zemlji.
Diplomatska i konzularna predstavnitva i strana pravna lica iz st. 1. i 2. ovog
lana mogu koristiti radio-stanice samo za sopstvene po-trebe.
lan 57.
Graani Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije mogu ko-ristiti:


0
pretplatnike radio-stanice za razliite oblike u sistemu veza
JPTT, i to: pretplatnike radio-stanice u javnoj radio-telefonskoj mrei PTT, beine
radio-telefone, radio-stanice za ruralne radio-veze i sl.;



1
radio-stanice na sopstvenim vazduhoplovima i na sopstvenim
brodovima i drugim plovilima na moru i unutranjim plovnim putevima u odnosnoj
radio-slubi;
48

23amaterske radio-stanice, kao lanovi organizacije Saveza radio-amatera;

24radio-stanice za telefoniju koje su predviene da rade u radio-frekvencijskim
opsezima namenjenim graanima;
25radio-stanice za telekomandovanje igrakama i napravama koje su predviene
da rade u radio-frekvencijskim opsezima namenjenim graa-nima.
lan 58.
Strani graani mogu za svoje potrebe, dok borave u Socijalistikoj Federativnoj
Republici Jugoslaviji, koristiti radio-stanice iz lana 57. ta. 1. do 5. ovog zakona na
osnovu dozvole.
lan 59.
Prijemnici namenjeni iskljuivo za opti prijem radio i televizij-skih programa ne
smatraju se radio-stanicama.
Pravo na korienje prijemnika iz stava 1. ovog lana stie se prija-vljivanjem
prijemnika radio-difuznoj organizaciji sa tog podruja.
Radio-difuzne organizacije dune su da vode evidenciju o pri-javljenim
prijemnicima iz stava 2. ovog lana.
2. Planiranje namene radio-frekvencijskih opsega i raspodele
radio-frekvencija
lan 60.
Efikasno i ekonomino korienje radio-frekvencijskog spektra obezbeuje se
planom namene radio-frekvencijskih opsega (u daljem tekstu: plan namene) i planovima
raspodele radio-frekvencija (u daljem tekstu: plan raspodele).
lan 61.
Planom namene utvruju se naroito:
0 granice radio-frekvencijskih opsega koji su namenjeni pojedinim radioslubama i delatnostima;
1 osnovni uslovi za korienje radio-frekvencijskih opsega.
lan 62.
Planovima raspodele utvruju se naroito:
0 uslovi za raspodelu radio-frekvencija iz namenjenog radio-frekvencijskog
opsega;
1 raspodela radio-frekvencija po lokacijama, odnosno regionima, za jednu radioslubu i delatnost ili za vie njih.
Planovi raspodele utvruju se na osnovu plana namene i plana razvoja sistema
radio-veza usaglaenih prema lanu 7. ovog zakona, a na zahtev korisnika radiofrekvencija.
lan 63.
Radio-frekvencije utvrene za korienje u odreenim pograninim zonama
moraju se pre dodele koordinirati sa susednim zemljama sa kojima su
4

49

zakljueni posebni sporazumi o koordinaciji korienja radio-fre-kvencija na osnovu

plana raspodele radio-frekvencija.
Radio-frekvencije iz odreenih radio-frekvencijskih opsega, po po-trebi se, pre
dodele, koordiniraju sa susednim i drugim zainteresovanim zemljama.
Poslove iz st. 1. i 2. ovog lana vri savezni organ uprave nadlean za poslove
radio-veza.
3. Dodela i korienje radio-frekvencija
lan 64.
Korisnicima radio-frekvencija mogu se prvenstveno dodeliti radio-frekvencije iz
radio-frekvencijskih opsega koji se meunarodnim ugovorima koji obavezuju
Socijalistiku Federativnu Republiku Jugosla-viju raspodeljuju pojedinim slubama i
delatnostima na osnovu plana ras-podele.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, korisnicima radio-fre-kvencija mogu se
dodeliti i druge radio-frekvencije, pod uslovom da kori-enje tih radio-frekvencija ne
prouzrokuje tetne smetnje slubama zemalja kojima su te radio-frekvencije raspodeljene
meunarodnim ugo-vorima.
lan 65.
Svaka dodela radio-frekvencija za odreenu vrstu radio-stanica prijavljuje se
Meunarodnom komitetu za registrovanje radio-frekvencija:
0 ako bi korienje radio-frekvencija moglo da prouzrokuje tetnu smetnju radioslubi druge zemlje;
1 ako radio-frekvencija treba da se koristi za meunarodnu radiovezu;
2 ako se eli postii meunarodno priznanje, odnosno zatita ra-dio-frekvencije
na meunarodnom nivou.
lan 66.
Korisnicima radio-frekvencija moe se dodeliti jedna ili vie is-kljuivih,
zajednikih ili optih radio-frekvencija, zavisno od plana raspodele radio-frekvencija.
lan 67.
Radi Nacionalnog korienja radio-frekvencija, korienje do-deljene radiofrekvencije moe se vremenski ograniiti, a ako je po-trebno i izmeniti ili uskratiti pravo
korienja.
Nain na koji i uslove pod kojima se moe ograniiti, izmeniti ili uskratiti pravo
korienja dodeljene radio-frekvencije utvruje savezni organ uprave nadlean za
poslove radio-veza.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne odnose se na radio-frekvencije koje se koriste za
potrebe: slube za bezbednost vazdune plovidbe, slube za bezbednost saobraaja na
moru i unutranjim plovnim putevima, slube za bezbednost saobraaja na eleznicama i
drumovima, slube osmatranja i obavetavanja u drutveno-politikim zajednicama,
hidrometeoroloke slube vatrogasne slube, slube hitne medicinske pomoi i slube
zatite odgovarajuih objekata, kao i na radio-frekvencije koje je Socija50

listika Federativna Republika Jugoslavija prihvatila na meunarodnim konferencijama

Meunarodne organizacije za telekomunikacije.
4. Dozvola za radio-stanicu i putanje u rad radio-stanice
lan 68.
Radio-stanica moe se nabaviti i koristiti samo na osnovu prethodno pribavljene
dozvole.
Dozvola za radio-stanicu izdaje se na propisanom obrascu, posebno za svaku
radio-stanicu.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, jedna dozvola izdaje se za:
0 radio-stanicu na vazduhoplovu;
1 radio-stanicu na brodu i drugim plovilima na moru i unutranjim plovnim
putevima;
2 radio-stanicu u sistemu za pozivanje lica;
4 radio-stanicu na lokomotivama.
lan 69.
veza.

Dozvolu za radio-stanicu izaje savezni organ uprave nadlean za po-slove radio-

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvolu za radio-stanice iz lana 57.

taka 1. ovog zakona izdaje nadlena TT organizacija, a dozvolu za radio-stanice iz lana
57. ta. 3. i 4. ovog zakona izdaje ovlaeni organ, odnosno organizacija u republici,
odnosno autonomnoj pokrajini.
Za radio-stanice iz lana 57. taka 5. ovog zakona nije potrebna dozvola u smislu
ovog zakona.
lan 70.
Dozvolu za radio-stanice iz lana 56. stav 1. ovog zakona izdaje save-zni organ
uprave nadlean za poslove radio-veza, u saglasnosti sa saveznim organom uprave
nadlenim za inostrane poslove.
Dozvolu za radio-stanice iz lana 56. stav 2. ovog zakona izdaje save-zni organ
uprave nadlean za poslove radio-veza, u saglasnosti sa Save-znim sekretarijatom za
narodnu odbranu i saveznim organom uprave nadlenim za unutranje poslove.
Diplomatsko i konzularno predstavnitvo, kao i strano pravno lice duni su da
dozvolu za radio-stanice iz st. 1. i 2. ovog lana pribave pre unoenja radio-stanice u
zemlju i da je pokau nadlenom pograninom organu uprave prilikom prelaska dravne
granice.
lan 71.
Dozvolu za radio-stanice iz lana 58. ovog zakona stranom dr-avljaninu izdaje
savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza, u saglasnosti sa saveznim organom
uprave nadlenim za unutranje poslove.
Strani dravljanin duan je da dozvolu za radio-stanice iz stava 1. ovog lana
pribavi pre unoenja radio-stanice u Socijalistiku Federa-tivnu Republiku Jugoslaviju i
da je pokae nadlenom pograninom organu uprave prilikom prelaska dravne granice.
4*

51

Dozvola za radio-stanice iz o. 56, 57. i 58. ovog zakona ne moe se izdati ako se
to protivi interesima bezbednosti zemlje. Reenje o odbi-janju izdavanja dozvole je
konano i ne mora se obrazloiti.
lan 72.
Zahtev za izdavanje dozvole za radio-stanicu, koju izdaje savezni organ uprave
nadlean za poslove radio-veza, podnosi se neposredno tom organu.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za radio-stanicu prilau se podaci o radio-stanici, i
to lokacija i namena, izlazna snaga, podaci o antenama i miljenje nadlenog organa u
republici, odnosno autonomnoj pokrajini o usklaenosti sa planom razvoja radio-veza.
Ako radio-stanica treba da se koristi u odreenoj radio-mrei, uz zahtev za
pribavljanje dozvole za radio-stanicu mora se priloiti od-govarajua dokumentacija o
radio-mrei.
lan 73.
Na stranom vazduhoplovu, dok boravi na aerodromu, mora se nalaziti dozvola za
radio-stanicu, koju je izdao nadleni organ zemlje u kojoj je va-zduhoplov registrovan.
Na stranom brodu i drugom plovnom objektu na moru i unutranjim plovnim
putevima, dok borave u luci, odnosno pristanitu, mora se nala-ziti dozvola za radiostanicu, koju je izdao nadleni organ zemlje u kojoj je lokomotiva registrovana.
Uslovi za rad radio-stanice iz st. 1. 2. i 3. ovog lana upisuje se u dozvolu i moraju
biti u skladu sa Meunarodnom konvencijom o teleko-munikacijama, koja obavezuje
Socijalistiku Federativnu Republiku Jugo-slaviju.
lan 74.
Dozvola za radio-stanicu, po pravilu, vai deset godina, osim doz-vole za radiostanicu na vazduhoplovu, odnosno brodu ije vaenje je vezano za plovidbenost
vazduhoplova, odnosno broda.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, na zahtev korisnika mogu se izdavati
dozvole za radio-stanice sa ogranienim rokom vaenja.
Imalac radio-stanice duan je da 60 dana pre isteka roka iz stava 1. ovog lana
podnese zahtev za obnavljanje, odnosno izdavanje nove dozvole.
lan 75.
Za radio-stanicu iji se kvalitet ispituje, istrauje i prikazuje, iz-daje se privremena
dozvola.
Vaenje privremene dozvole za radio-stanicu ne moe biti due od 60 dana.
Privremenu dozvolu iz stava 1. ovog lana izdaje savezni organ uprave nadlean
za poslove radio-veza, u saglasnosti sa Saveznim sekretarijatom za narodnu odbranu i
saveznim organom uprave nadlenim za unutranje poslove.
52

lan 76.
Dozvola za radio-stanicu prestaje da vai:
0 istekom roka vaenja privremene dozvole;
1 zamenom dozvole;
2 istekom roka za putanje u rad radio-stanice;
3 prestankom postojanja imaoca radio-stanice;
4 smru vlasnika radio-stanice;
5 prestankom potrebe za radio-vezama;
6 prestankom lanstva u radio-amaterskoj organizaciji;
7 trajnom zabranom korienja radio-stanice;
8 otuenjem ili rashodovanjem radio-stanice.
Dozvola za radio-stanicu koja je prestala da vai, mora se, u roku od 30 dana od
dana nastupanja jedne od okolnosti iz stava 1. ta. 4. do 8. ovog lana, vratiti organu
uprave, odnosno organizaciji koja je dozvolu izdala.
Ako imalac sredstava veze promeni naziv, odnosno firmu, duan je da pribavi
novu dozvolu za radio-stanicu.
lan 77.
Radio-stanica mora poeti da radi najkasnije u roku od jedne godine od dana
izdavanja dozvole, odnosno u roku od 30 dana od dana dovretka objekta u kome je
smetena.
Radio-stanica se moe pustiti u rad po izvrenom tehnikom pregledu.
Od tehnikog pregleda se izuzimaju radio-stanice graana iz lana 57. ta. 1, 4. i 5.
ovog zakona.
lan 78.
Ako iz objektivnih razloga imalac radio-stanice nije u mogunosti da u roku iz
lana 77. ovog zakona pusti u rad radio-stanicu, duan je da o razlozima zakanjenja
obavesti organ uprave, odnosno organizaciju koja je izdala dozvolu za radio-stanicu,
najdocnije 15 dana pre isteka roka za pu-tanje radio-stanice u rad, i da predloi novi rok
poetka rada radio-sta-nice.
Organ uprave, odnosno organizacija iz stava 1. ovog lana moe, ako oceni da su
razlozi za zakanjenje putanja radio-stanice u rad bili takve prirode da imalac radiostanice nije mogao uticati na njihovo otklanjanje, produiti predvieni rok za putanje
radio-stanice u rad.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, ako je poetak rada radio-stanice vezan
za zavretak izgradnje i montae opreme za smetaj radio-stanice, rok za putanje u rad
radio-stanice moe se produiti do zavr-etka izgradnje tog objekta.
lan 79.
Ako se prilikom putanja u rad radio-stanice utvrdi da radio-stanica, i pored toga
to ispunjava uslove iz ovog zakona i propisa donese-nih na osnovu ovog zakona,
prouzrokuje tetne smetnje drugim radio-stani-cama ili trpi tetne smetnje od drugih
radio-stanica, organ uprave,
53

odnosno organizacija koja je izdala dozvolu za tu radio-stanicu duna je da preduzme

potrebne mere za otklanjanje utvrenih tetnih smetnji.
5. Korienje i odravanje radio-stanice
lan 80.
Imalac, odnosno korisnik radio-stanice mora koristiti i odr-avati radio-stanicu
tako da ne prouzrokuje tetne smetnje radio-slu-bama ili sistemima radio-veza drugih
imalaca, odnosno korisnika radio-stanice koji rade u skladu sa odredbama ovog zakona i
propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
lan 81.
Radio-stanice i radio-sistemi mogu se koristiti samo ako ispunjavaju uslove
odreene ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
lan 82.
Uslovi utvreni u dozvoli za radio-stanicu mogu se izmeniti ako se u toku rada te
radio-stanice za to ukae potreba.
Izmene uslova iz stava 1. ovog lana vri organ uprave, odnosno orga-nizacija
koja je izdala dozvolu za radio-stanicu, na zahtev imaoca radio-stanice.
lan 83.
Ako u toku rada radio-stanice doe do promene u planu namene, u pla-novima
raspodele, odnosno u propisima o uslovima za korienje radio-stanica, imalac radiostanice duan je da, na zahtev organa uprave, odno-sno organizacije koja je izdala
dozvolu za radio-stanicu, prilagodi rad te radio-stanice nastalim promenama.
lan 84.
U odreenim radio-frekvencijskim opsezima koji su planom namene predvieni za
industrijsku, naunu i medicinsku primenu radio-fre-kvencijske energije, korisnici radiostanice koje rade u tim radio-fre-kvencijskim opsezima ne mogu zabranom korienja tih
ureaja traiti zatitu od tetnih smetnji koje su prouzrokovane njihovom primenom.
lan 85.
Imalac radio-stanice duan je da se prilikom rada radio-stanice pridrava uslova
odreenih u dozvoli za radio-stanicu i uslova odreenih ovim zakonom i propisima
donesenim na osnovu ovog zakona, da obezbedi da se radom njegove radio-stanice ne
stvaraju tetne smetnje u radu drugih ra-dio-stanica, kao i da preduzima mere za
blagovremeno otklanjanje nepra-vilnosti u radu svoje radio-stanice.
Ako se radio-stanica ne koristi na nain i pod uslovima iz stava 1. ovog lana,
organ uprave, odnosno organizacija koja je izdala dozvolu za ra-dio-stanicu moe
imaocu radio-stanice privremeno ili stalno zabraniti rad te radio-stanice.
54

lan 86.
Imalac radio-stanice duan je da odredi lice koje e se starati o pravilnom radu
radio-stanice, vriti trajnu kontrolu rada radio-sta-nice, preduzimati mere za otklanjanje
nedostataka i odgovarati za rad ra-dio-stanice.
Ako imalac radio-stanice ne odredi odgovorno lice, funkcioner koji rukovodi
organom, odnosno lice koje prema statutu predstavlja or-ganizaciju smatra se
odgovornim u smislu stava 1. ovog lana.
lan 87.
Radio-stanica na jugoslovenskom i stranom vazduhoplovu moe se, dok se
vazduhoplov nalazi na aerodromu, upotrebiti samo za radio-vezu sa slu-bom kontrole
letenja, radi prijema podataka i uptustava za poletanje i kretanje po manevarskim
povrinama na aerodromu. Vazduhoplovi mogu, dok se nalaze na aerodromu, koristiti
prenosne radio-stanice za ostvarivanje radio-veze sa slubom prihvata i otpreme putnika,
pritljaga i robe na tom aerodromu.
lan 88.
Radio-stanica na jugoslovenskom i stranom brodu i drugom plovilu na moru i
unutranjim plovnim putevima ne sme se upotrebljavati dok se brod, odnosno plovilo
nalazi u luci, odnosno pristanitu, osim radio-stanice koja slui za radio-vezu sa slubom
luke pilotae i za manevri-sanje u luci, odnosno pristanitu, kao i prenosne radio-stanice
za ostva-rivanje radio-veze u luci, odnosno pristanitu, pri iskrcavanju i ukrcavanju
putnika, istovara robe i drugim brodskim manipulacijama.
lan 89.
Radio-stanice sa stranim lokomotivama mogu se upotrebljavati na jugoslovenskim
prugama do pogranine eleznike stanice u skladu sa meunarodnim ugovorom koji
obavezuje Socijalistiku Federativnu Repu-bliku Jugoslaviju.
lan 90.
Sve vrste radio-stanica moraju se, pri emitovanju, identifikovati. Izuzetno od
odredbe stava 1. ovog lana, ne moraju se identifikovati:
0 radio-relejne stanice;
1 zemaljske satelitske stanice;
2 radio-stanice na sredstvima za spasavanje kad automatski emituju odreen
signal za opasnost;
3 radio-far stanice za obeleavanje mesta nesree;
4 druge radio-stanice odreene propisima o identifikaciji radio-stanica.
lan 91.
Imaocu, odnosno korisniku radio-stanice zabranjeno je da prenosi:
0 lane ili pogrene signale i saoptenja, naroito za opasnost, hitnost, bezbednost
ili identifikaciju;
1 signale i saoptenja bez identifikacije, osim u sluaju pred-vienom u lanu 90.
stav 2. taka 4. ovog zakona;
55

0 signale i saoptenja koji se ne odnose na njegovu delatnost;

1 nepotrebne i suvine signale i saoptenja.
Imaocu, odnosno korisniku radio-stanice zabranjeno je da:
0 prima signale i saoptenja koji nisu namenjeni njemu ili koji nisu za opti
prijem;
1 objavljuje sadraj, otkriva postojanje, publikuje ili na drugi nain koristi, bez
odobrenja, bilo koje signale i saoptenja iz take 1. ovog stava.
lan 92.
Znaci opasnosti i pozivi, poruke i saoptenja koji se emituju u slu-aju opasnosti za
brod i drugi plovni objekat na moru i unutranjim plov-nim putevima, kao i za
vazduhoplov, ili u sluaju elementarnih nepogoda i pri spasavanju ljudskih ivota, imaju
prvenstvo u prenosu saoptenja preko svih vrsta radio-stanica.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana, dozvoljeno je da se, pored do-deljenih
frekvencija i odreenih uslova za radio-stanice, upotrebe i druge frekvencije i da se radi
na nain koji je najpogodniji da imalac ra-dio-stanice ostvari zadatak u vezi sa
otklanjanjem opasnosti.
Imalac radio-stanice koji primi znake opasnosti duan je da odmah prekine rad, da
se odazove pozivu i stavi svoju radio-stanicu na raspo-laganje, odnosno da postupi kako
je najcelishodnije u takvoj situaciji.
6. Radio-veze oruanih snaga, organa unutranjih poslova i
organa inostranih poslova
lan 93.
Savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza, Savezni sekretarijat
za narodnu odbranu i savezni organ uprave nadlean za unutranje poslove duni su da
sarauju u razvoju sredstava i stanica za kontrolu radio-emisija i na usavravanju sistema
kontrole radio-emisija na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije,
naro-ito radi obezbeivanja efikasnog i ekonominog korienja radio-fre-kvencijskog
spektra, otkrivanja i prekidanja rada radio-stanica bez dozvole i nedozvoljenih radioemisija, kao i radi brzog otklanjanja tet-nih smetnji.

lan 94.
Radio-veze oruanih snaga, organa unutranjih poslova i organa inostranih
poslova blie se ureuju posebnim propisima, u skladu sa ovim zakonom.
Oruane snage, organi unutranjih poslova i organi inostranih po-slova pridravaju
se odredaba ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona koji se odnose na
namenu frekvencijskih opsega i vrsta emisija u skladu sa prirodom slube koja se obavlja
pomou odnosne radio-stanice, kao i na preduzimanje mera za spreavanje tetnih
smetnji i na pruanje po-moi u sluaju opasnosti.
56

Kad radio-stanice oruanih snaga, odnosno organa unutranjih po-slova i organa

inostranih poslova uestvuju u radio-slubama drugih ima-laca radio-stanica, moraju se
prilagoditi odredbama ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona za
vrenje takvih slubi.
Posebne uslove za instalisanje, korienje, odravanje i kontrolu emisija i
inspekciju radio-stanica oruanih snaga, odnosno organa unutra-njih poslova i organa
inostranih poslova, kao istraivanje i otklanjanje tetnih smetnji izmeu tih radio-stanica,
utvruje, zavisno od delokruga organa uprave, savezni sekretar za narodnu odbranu,
odnosno funkcioner koji rukovodi saveznim oerganom uprave nadlenim za unutranje
poslove, odnosno funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za
inostrane poslove u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave
nadlenim za poslove saobraaja i veza.
lan 95.
Posebne uslove za instalisanje, korienje, odravanje i kontrolu radio-emisija i
inspekciju radio-veza u vezama za potrebe rukovoenja u drutveno-politikim
zajednicama (plan raspodele i dodele frekvencija, posebni uslovi za korienje
frekvencija, pozivni znaci, znaci za iden-tifikaciju i dr.) utvruje savezni organ uprave
nadlean za poslove saobraaja i veza, u sporazumu sa Saveznim sekretarijatom za
narodnu od-branu.

7. Evidencija podataka u oblasti radio-veza

lan 96.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza, za potrebe pla-niranja radiofrekvencija, kontrole radio-emisija i inspekciju radio-stanica, vodi evidenciju podataka u
oblasti radio-veza koji se odnose na:
0 dozvole za radio-stanice i podatke iz tih dozvola, osim za radio-stanice iz lana
57. ta. 1. i 4. ovog zakona;
1 koordinaciju korienja radio-frekvencija sa susednim i drugim zemljama:
2 prijavljivanje i registrovanje dodela radio-frekvencija kod Meunarodnog
saveza za telekomunikacije;
3 kontrolu radio-emisija i inspekciju radio-stanica;
4 imaoce radio-stanica;
5 reljef teritorije Socijalistike Federativne Republike Jugosla-vije (u daljem
tekstu: model reljefa) i odgovarajuih pograninih podruja susednih zemalja;
6 druge podatke koji se odnose na planiranje radio-frekvencija, kontrolu radioemisija i inspekciju radio-stanica.
lan 97.
Organ uprave, odnosno organizacija koja je izdala dozvolu za odreenu vrstu
radio-stanice vodi evidenciju dozvola za radio-stanice i podataka iz tih dozvola.
57

Organ uprave, odnosno organizacija iz stava 1. ovog lana dostavlja saveznom

organu uprave nadlenom za poslove radio-veza kopiju izdate dozvole za radio-stanicu,
u roku od osam dana od dana izdavanja te dozvole.
lan 98.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza vodi centralnu evidenciju
dozvola za radio-stanice koje su izdali organi uprave, odnosno organizacije iz lana 97.
ovog zakona i podataka iz tih dozvola.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza dostavlja podatke za radiostanicu za koju on izdaje dozvolu nadlenom organu uprave u republici, odnosno
autonomnoj pokrajini, u roku od osam dana od dana poetka rada te radio-stanice.
Podaci iz stava 2. ovog lana dostavljaju se nadlenom organu u repu-blici,
odnosno autonomnoj pokrajini za radio-stanice na njenoj teri-toriji.
lan 99.
Podatke iz lana 96. ovog zakona mogu koristiti zainteresovani organi uprave u
drutveno-politikim zajednicama, oruane snage, dru-tveno-politike organizacije i
drutvene organizacije.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza moe podatke iz lana 96.
ovog zakona dati preduzeima i drugim samoupravnim organi-zacijama i zajednicama,
na njihov zahtev, i to samo one koji se odnose na nji-hov sistem radio-veza.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza daje podatke iz stava 2.
ovog lana uz naknadu.
8. Kontrola radio-emisija i ispitivanje u radio-vezama
lan 100.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza moe na te-ritoriji
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije da osniva centre za kontrolu radioemisija (u daljem tekstu: kontrolno-merni cen-tri), kao podrune organizacione jedinice,
sa zadatkom da vre odreene poslove iz njegove nadlenosti.
Odluku o osnivanju kontrolno-mernih centara donosi Savezno izvr-no vee, na
predlog saveznog organa uprave nadlenog za poslove radio-veza.
lan 101.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza moe na zahtev organizacija
i organa da:
0 ispituje radio-stanice i sisteme radio-veza radi proveravanja da li ispunjavaju
uslove odreene ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona;
1 ispituje predajnike, prijemnike, antene i druge ureaje koji se koriste u sistemu
radio-veza, radi proveravanja da li tu ureaji imaju ka-rakteristike utvrene
jugoslovenskim stnadardima ili propisima donese-nim na osnovu ovog zakona;
58

3) vri i druga ispitivanja i merenja u oblasti radio-veza za potrebe planiranja i

projektovanja novih sistema i mera radio-veza.
Za ispitivanje i merenje iz stava 1. ovog lana plaa se naknada.
Obaveza plaanja naknade iz stava 2. ovog lana ne odnosi se na radnje
predviene u l. 62, 63. i 119. ovog zakona.
9. Tehnika sredstva, oprema i objekti
lan 102.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza planira i obezbeuje
odgovarajua tehnika sredstva, opremu i objekte radi vrenja poslova odreenih ovim
zakonom.
lan 103.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza moe pojedine poslove iz
lana 101. ovog zakona poveriti organizaciji ili zajednici koja je struno osposobljena da
moe vriti odreene poslove za potrebe tog organa.

IV. MERE ZA OBEZBEENJE VEZA

lan 104.
Objekti i tehnika sredstva veza moraju biti postavljeni, korieni i odravani tako
da njihov rad ne prouzrokuje smetnje u funkcionisanju i korienju drugog sistema veza
ili njegovog dela.
lan 105.
Radi obezbeenja uslova za pravilno i nesmetano funkcionisanje i razvoj obavezno
povezanih sistema veza, imaoci tih sistema imaju pravo da na nain i pod uslovima
utvrenim propisima o eksproprijaciji na zemljitima i objektima u drutvenoj svojini i
svojini graana izgrauju, postavljaju i odravaju objekte i tehnika sredstva veza koji su
sastavni deo njihovog sistema veza.
U prunom i putnom pojasu mogu se polagati kablovi za sisteme veza pod
uslovom da se time ne ugrozi bezbednost saobraaja i stabilnost saobraajnog objekta.
lan 106.
Pri izgradnji i postavljanju objekata i tehnikih sredstava veza na zemljite i u
objekat u drutvenoj svojini i svojini graana, imaoci oba-vezno povezanih sistema veza
duni su da sprovedu propisane mere za zatitu sistema veza od oteenja do kojih bi
moglo doi normalnim kori-enjem odnosnog zemljita ili objekta.
59

lan 107.
U blizini objekata, tehnikih sredstava veza i spojnih puteva sistema veza imalaca
sistema veza ne smeju se izvoditi radovi ili podizati objekti koji bi mogli da otete ili
ometaju njihovo funkcionisanje.
Ako u blizini objekta i tehnikih sredstava veza treba da se izvedu odreeni radovi
ili podigne novi objekt, investitor, odnosno izvoa radova duan je da o tome
blagovremeno pribavi saglasnost imaoca odno-snog sistema veza radi preduzimanja
potrebnih mera za zatitu i obezbe-enje nesmetanog funkcionisanja tog sistema veza.
Trokove preduzimanja mera iz stava 2. ovog lana snosi investitor, odnosno
izvoa radova.
lan 108.
U blizini odreenih radio-stanica i na pravcima prostiranja usmerenih radio-talasa
od jedne do druge radio-stanice mora postojati zatitna zona u kojoj se ne smeju graditi
druge radio-stanice ili objekti i postrojenja koji svojom lokacijom, konstrukcijom i
funkcionisanjem mogu ometati prostiranje radio-talasa ili prouzrokovati smetnje u radiovezama.
Veliina zatitne zone iz stava 1. ovog lana i uslovi pod kojima se odreeni
objekti mogu graditi u toj zoni utvruju se prema radio-fre-kvencijskom opsegu u kome
radio-stanice rade, vrsti prenosa poruka i tipu antene.
lan 109.
Ispod nadzemnih i iznad podzemnih ianih vodova ili u njihovoj ne-posrednoj
blizini, kao i na pravcima usmerenih radio-talasa od predajne do prijemne radio-stanice
ne smeju se saditi sadnice koje bi mogle da otete ili ometaju rad tih vodova, odnosno
veza.
Ako usled razvoja rastinja doe do ometanja rada inih vodova ili radio-veza po
radio-koridorima, nosilac prava raspolaganja, odnosno sopstvenik zemljita duan je da
potkree rastinje.
Ako nosilac prava raspolaganja, odnosno sopstvenik zemljita ne potkree rastinje,
potkresae ga imalac sistema veza o svom troku.
lan 110.
Ako je zbog izgradnje ili rekonstrukcije nekog investicionog objekta neophodno
da se izmesti odreeni objekt, postrojenje, ureaj ili spojni put sistema veza, izmetanje
e se izvriti u skladu sa tehnikim uslovima za taj sistem.
Trokove izmetanja iz stava 1. ovog lana snosi investitor.
lan 111.
Elektroenergetska postrojenja za prenos, raspodelu i korienje elektrine energije
koja se nalaze u blizini sistema veza ili njegovog dela moraju biti izvedena, koriena i
odravana tako da njihov rad ne prou-zrokuje smetnje u funkcionisanju odnosnog
sistema veza i da ne dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi koji izvode radove na
sistemu veza ili koriste sistem veza.
60

lan 112.
Elektrina i druga postrojenja, ureaji i aparati ne smeju proizvo-diti
elektromagnetske smetnje u radu bilo kog sistema veza ili u prijemu poruka i radio
televizijskih programa (u daljem tekstu: prijem radio-emi-sija).
Elektrina i druga postrojenja, ureaji i aparati proizvedeni ili uvezeni za
korienje na teritoriji Socijalistike Federativne Re-publike Jugoslavije moraju imati
atest da su na njima sprovedene mere za suzbijanje elektromagnetskih smetnji u radu
sistema veza i u prijemu po-ruka i radio-emisija.
lan 113.
U gradovima i naseljima gradskog karaktera, a prema potrebi i van naselja, ne
smeju se postavljati radio-stanice iznad odreene snage zra-enja, zavisno od
frekvencijskog opsega, kao ni radio-stanice koje mogu ometati normalan ra drugih
sistema veza ili prijem radio-emisija.
U gradovima i naseljima gradskog karaktera moraju se utvrditi slobodni pravci za
ulaz i izlaz radio-relejnih veza (radio-koridori).
lan 114.
Zajedniki antenski sistemi iz lana 45. i kablovski distribucioni sistemi iz lana
46. ovog zakona smatraju se ureajima u sistemu veza u skladu sa ovim zakoom, a
imalac tih ureaja mora ih odravati u ispravnom stanju.
V. MEUNARODNE VEZE
lan 115.
Sistemi veza mogu se povezivati sa sistemima veza drugih zemalja na osnovu
meunarodnih ugovora koji obavezuju Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Sistemi veza iz stava 1. ovog lana moraju pored uslova iz ovog zakona
ispunjavati i odgovarajue uslove iz meunarodnih ugovora i stnadarde koji obavezuju
Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Meunarodne veze grade se i uspostavljaju sa sistemima veza drugih zemalja na
nain kojim se ne naruava tehnoloko jedinstvo sistema veza Socijalistike Federativne
Republike Jugoslavije, odnosno interesi bez-bednosti zemlje.
Imaoci sistema veza koji neposredno izvravaju meunarodne ugo-vore mogu sa
stranim pravnim licima neposredno zakljuivati posebne ugo-vore radi izvravanja tih
meunarodnih ugovora u okviru svojih ovla-enja.
lan 116.
Savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza, u sa-glasnosti sa
Saveznim sekretarijatom za narodnu odbranu i saveznim orga-nom uprave nadlenim za
unutranje poslove, izdaje dozvolu za povezivanje sistema veza sa sistemom veza druge
zemlje.
61

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvola nije potrebna ako se proiruje
kapacitet sistema veza JPTT i JRT na postojeim meunarodnim relacijama.
lan 117.
Savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza ostvaruje saradnju i
odrava veze sa meunarodnim organizacijama i organima i orga-nizacijama drugih
zemalja koje se bave poslovima veza i stara se o izvra-vanju meunarodnih ugovora u
oblasti veza koji obavezuju Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Saradnju sa meunarodnim organizacijama i organima i organiza-cijama drugih
zemalja mogu ostvariti i zajednice i poslovne zajednice preduzea u iju delatnost
preteno spada vrenje odreenih poslova uz oblasti veza, u skladu sa meunarodnim
ugovorima koji obavezuju Soci-jalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza koordi-nira i
usaglaava stavove zainteresovanih saveznih organa uprave, save-znih organizacija,
zajednica i poslovnih zajednica preduzea u pogledu meunarodne saradnje u oblasti
veza radi ostvarivanja interesa Jugoslavije u oblasti veza.
VI. INSPEKCIJSKI NADZOR
lan 118.
Savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza vri inspekcijski
nadzor nad izvravanjem ovog zakona, propisa donesenih na osnovu ovog zakona i
meunarodnih ugovora koji obavezuju Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju,
a naroito u pogledu:
0 povezivanja pojedinih sistema veza sa odgovarajuim sistemima veza drugih
zemalja;
1 pravilnog ostvarivanja i funkcionisanja sistema meunarodnih
veza.
lan 119.
Savezni organ uprave nadlean za poslove radio-veza vri nadzor nad
primenjivanjem ovog zakona, propisa donesenih na osnovu ovog zakona i meunarodnih
ugovora u oblasti radio-veza koji obavezuju Socijalistiku Federativnu Republiku
Jugoslaviju.
U okviru nadzora iz stava 1. ovog lana, savezni organ uprave nadle-an za
poslove radio-veza ostvaruje:
0 kontrolu dozvoljenih radio-emisija;
1 otkrivanje nedozvoljenih radio-emisija i preduzimanje mera za pre-kidanje tih
radio-emisija;
2 istraivanje tetnih smetnji i preduzimanje mera za otklanjanje tetnih smetnji, i
to:
izmeu radio-stanica u zemlji i radio-stanica u inostranstvu;
izmeu radio-stanica u zemlji:
62

 izmeu radio-stanica saveznih organa uprave i saaveznih organi-zacija, kao i

izmeu tih radio-stanica i radio-stanica drugih imalaca:
4) inspekciju radio-stanica obavezno povezanih sistema veza, inspek-ciju radiostanica sistema veza iji se planovi razvoja usaglaavaju na ni-vou saveznog organa
uprave nadlenog za poslove saobraaja i veza, kao i inspekciju radio-stanica bez
dozvola i radio-stanica iz stava 2. taka 3. ovog lana.
lan 120.
Inspekcijski nadzor iz lana 118. ovog zakona vri savezni inspek-tor za veze, a
inspekcijski nadzor iz lana 119. ovog zakona savezni in-spektor za radio-veze (u
daljem tekstu; savezni inspektor). Poslove kontrole radio-emisija iz lana 119. ovog
zakona vre kontrolori radio-emisija.
Funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za po-slove radioveza moe se za vrenje odreenih poslova inspekcijskog nad-zora iz lana 119. ovog
zakona odrediti i drugog strunog radnika iz oblasti radio-veza, u skladu sa
samoupravnim optim aktom radne zajed-nice.
lan 121.
Za vrenje poslova saveznog inspektora mogu se postavljati samo lica koja imaju
propisanu strunu spremu.
Savezni inspektor mora imati posebnu legitimaciju za vrenje inspekcijskih
poslova.
Kontrolor radio-emisija mora imati posebnu legitimaciju za vr-enje poslova
kontrole radio-emisija, odnosno radio-stanice.
Legitimaciju saveznog inspektora za veze izdaje savezni organ uprave nadlean za
poslove saobraaja i veza, a saveznog inspektora za radio-veze i kontrolora radio-emisija
savezni organ uprave nadlean za poslove ra-dio-veza.
lan 122.
Ako se inspekcijski nadzor vri u organu ili organizaciji, savezni inspektor duan
je da o svom prisustvu obavesti stareinu organa, odno-sno odgovorno lice u organizaciji.
Savezni inspektor duan je da uva sve podatke koje sazna pri vrenju
inspekcijskog nadzora koji predstavljaju dravnu, vojnu, slubenu i po-slovnu tajnu.
lan 123.
Savezni inspektor ima pravo da, pri vrenju inspekcije, pregleda po-strojenja i
ureaje koji se koriste za meunarodne veze i da izvri ili zah-teva izvrenje odreenih
ispitivanja u vezi sa stanjem i radom itih postrojenja i ureaja.
Savezni inspektor ima pravo da pregleda tehniku i drugu doku-mentaciju koja
sadri podatke potrebne za vrenje inspekcijskog nadzora.
Pri vrenju inspekcijskog nadzora mora se voditi rauna o tome da se ne ometa
redovan rad sistema meunarodnih veza, odnosno redovan rad ra-dio-stanica.
63

lan 124.
Savezni inspektor ima pravo da pregleda dozvolu za radio-stanicu,k ovlaenja
operatora radio-stanice, tehniku i drugu dokumentaciju koja se odnosi na radio-stanicu i
samu radio-stanicu ili pojedine ureaje u ra-dio-stanici, kao i da izvri odreena
ispitivanja i merenja na radio-stanici ili na pojedinim ureajima u radio-stanici, ili da od
imaoca, od-nosno korisnika radio-stanice zahteva izvrenje takvih ispitivanja i me-renja.
lan 125.
Imaoci sistema veza i odreenih sredstava veza, odnosno radio-stanica duni su da
saveznom inspektoru omogue vrenje inspekcije, da mu daju potrebna obavetenja i
omogue da razgleda dokumentaciju po-trebnu za vrenje inspekcijskog nadzora, kao i
da, na zahtev saveznog in-spektora, bez odlaganja dostave potrebne podatke i materijale.
Imaoci radio-stanica duni su da se odazovu pozivima radi vrenja kontrolnih
radio-merenja.
lan 126.
Ako savezni inspektor za veze u vrenju nadzora utvrdi da se imaoci sistema veza
ne pridravaju odredaba ovog zakona ili drugih saveznih propisa iz oblasti veza, duan je
da preduzme jednu ili vie od sledeih mera:
0 da odredi rok i da naredi da se otklone nedostaci na ureajima, spojnim
putevima i drugoj opremi koja se koristi za meunarodne veze, kao
nepravilnosti u njihovom radu ako utvrdi da ti nedostaci, odnosno nepravilnosti
ometaju ili bi mogli da ometaju njihovo pravilno funkci-onisanje;
da predloi saveznom organu uprave nadlenom za poslove saobra-aja i veza
privremen prekid rada ureaja, spojnih puteva i druge opreme koja se koristi za
meunarodne veze dok se ne ispune propisani uslovi pod kojima se oni mogu koristiti, da
odredi rok u kome se ti uslovi moraju is-puniti;
da naredi privremen prekid rada postrojenja ili ureaja dok se ne otklone utvreni
nedostaci, odnosno utvrene nepravilnosti ako se ne postupi u smislu take 1. ovog
stava.
Ako savezni inspektor utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za povezivanje pojedinih
sistema veza sa odgovarajuim sistemom veza drugih zemalja, oba-vestie o tome
savezni organ uprave nadlean za poslove saobraaja i veza.
Ako se nedostaci, odnosno nepravilnosti u radu postrojenja i ureaja iz st. 1. i 2.
ovog lana ne otklone ni u odreenom roku, savezni organ uprave nadlean za poslove
saobraaja i veza, na zahtev saveznog inspek-tora, donee reenje o zabrani korienja
tih sistema i odredie mere za spreavanje rada odnosnih postrojenja i ureaja.
lan 127.
Ako savezni inspektor prilikom vrenja nadzora utvrdi da se imaoci radio-stanica
ne pridravaju odredaba ovog zakona, propisa donesenih na
64

osnovu ovog zakona i meunarodnih ugovora u oblasti radio-veza, duan je

da naredi preduzimanje sledeih mera:
da se, u odreenom roku, otklone nepravilnosti u radio-emisiji, od-nosno nedostaci
na radio-stanici;
da odmah prekine rad radio-stanice bez dozvole ili nedozvoljenu radio-emisiju i da
odredi mere za onemoguavanje rada radio-stanice bez dozvole ili nedozvoljene radioemisije;
da se privremeno prekine emisija radio-stanice koja prouzrokuje tetnu radiosmetnju u prijemu druge radio-stanice dok se ne otklone uzroci te radio-smetnje.
Ako imalac radio-stanice ne postupi po nareenju iz ta. 1. do 3. stav 1. ovog
lana, organ uprave, odnosno organizacija koja je izdala dozvolu za radio-stanicu donee,
na zahtev saveznog inspektora, reenje o oduzimanju dozvole i odredie mere za
onemoguavanje radio-emisije te radio-stanice.
lan 128.
Ako je savezni inspektor, prilikom vrenja poslova inspekcijskog nadzora, izdao
nareenje ili izrekao zabranu iz l. 126. i 127. ovog zakona, reenje o tom nareenju ili
zabrani dostavie odmah organizaciji ili licu na koje se to reenje odnosi.
lan 129.
Ako savezni inspektor utvrdi da u zoni prostiranja usmerenih radio-talasa postoji
rastinje ili se grade objekti ili postrojenja koji svojom lo-kacijom, konstrukcijom ili
funkcionisanjem mogu ometati predaju, odno-sno prijem radio-emisija u toj zoni,
obavestie o tome organ uprave koji je izdao odobrenje za izgradnju tog objekta,
odnosno postrojenja, kao i imaoca sistema veza, i predloie mere koje treba preduzeti da
se ne ometa pre-daja, odnosno prijem radio-emisija.
Organ uprave iz stava 1. ovog lana duan je da, u roku od 30 dana od dana
prijema obavetenja, izvesti savezni organ uprave nadlean za po-slove radio-veza o
preduzetim merama.
lan 130.
Savezni inspektor vri inspekcijski nadzor samostalno i duan je da se u vrenju
tog nadzora pridrava ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona.
Protiv reenja saveznog inspektora donesenog po odredbama l. 126. i 127. ovog
zakona moe se, u roku od osam dana od dana prijema reenja, podneti albu saveznom
organu uprave nadlenom za poslove saobraaja i veza, odnosno saveznom organu
uprave nadlenom za poslove radio-veza.
alba ne odlae izvrenje reenja.
lan 131.
Kad savezni inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da je povredom
propisa uinjen prekraj, privredni prestup ili krivino delo, duan je da bez odlaganja
podnese zahtev za pokretanje prekrajnog
5

65

postupka, odnosno prijavu za pokretanje postupka zbog privrednog prestupa ili krivinog
dela.
Organ kome je podnesen zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, odnosno
organ kome je podnesena prijava za pokretanje postupka zbog pri-vrednog prestupa ili
kve nadlean za poslove saobraaja i veza, odnosno savezni organ uprave nadlean za
poslove radio-veza iji je savezni in-spektor podneo taj zahtev, odnosno prijavu.
lan 132.
Za postupanje saveznog inspektora vae odredbe propisa o optem upravnom
postupku.
lan 133.
Saveznom inspektoru, odnosno kontroloru radio-emisije, prilikom otkrivanja
radio-stanice bez dozvole ili radio-stanice ija radio-emisija prouzrokuje tetnu smetnju,
mora se, na osnovu reenja saveznog organa uprave nadlenog za poslove radio-veza,
omoguiti ulazak u tu stan ili druge prostorije radi pristupa toj radio-stanici.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, saveznom inspektoru, odnosno kontro-loru radioemisije, mora se omoguiti ulazak u stan ili druge prostorije i bez reenja saveznog
organa uprave nadlenog za radio-veze, ako je otkri-vena radio-stanica bez dozvole ili
radio-stanica ija radio-emisija prou-zrokuje tetnu smetnju, kojom se ugroava
funkcionisanje u sistemu veza oruanih snaga, unutranjih poslova ili u sistemu veza u
oblasti bezbed-nosti saobraaja, a na taj nain i bezbednost zemlje, ljudi ili imovine veeg obima.
lan 134.
Imalac sistema veza duan je da svojim optim aktom utvrdi or-ganizaciju i nain
vrenja kontrole svog sistema veza i da obezbedi stalno vrenje te kontrole.
VII. KAZNENE ODREDBE
lan 135.
Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 novih dinara kaznie se za pri-vredni
prestup pravno lice kao imalac sistema veza:
0 ako svoj sistem veza ne planira, ili ne gradi ili ne koristi ili ne odrava na nain
koji obezbeuje tehnoloko jedinstvo sistema veza u skladu sa osnovnom tehnikom i
tehnolokom koncepcijom sistema veza (lan 6. stav 1);
1 ako svoj sistem veza ne povee u Sistem veza Jugoslavije (lan 27);
2 ako sistem veza koji se obavezno povezuje u Sistem veza Jugoslavije ne povee
tako da ovaj sistem moe efikasno funkcionisati u vanrednim okolnostima (lan 26. stav
2).
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 500 do 10.000
novih dinara i odgovorno lice u pravnom licu imaocu sistema veza.
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se odgovorno lice u organu drutvenopolitike zajednice, drugom dravnom organu ili mesnoj za66

jednici koja je imalac sistema veza, novanom kaznom od 500 do 10.000 novih dinara.
lan 136.
Novanom kaznom od 8.000 do 80.000 novih dinara kaznie se za pri-vredni
prestup pravno lice kao imalac sistema veza ili sredstava veza:
0 ako objekte ili tehnika sredstva veze koja su od znaaja za tehno-loko
jedinstvo sistema veza proizvodi ili projektuje ili upotrebljava ili gradi ili odrava mimo
propisanih standarda ili tehnikih nor-mativa ili normi kvaliteta proizvoda i usluga ili
tehnikih uslova ili propisa donesenih na osnovu saveznih zakona (lan 14);
1 ako novoizgraeni sistem veza ili deo sistema veza koji predsta-vlja odreenu
tehnoloku celinu pusti u rad i koristi bez tehnikog pre-gleda (lan 16);
2 ako u svom sistemu veza ne obezbedi neprekidno napajanje elektri-nom
energijom u redovnim i vanrednim okolnostima onih postrojenja ili ureaja od kojih
zavisi pravilno funkcioisanje i nesmetano korienje Sistema veza Jugoslavije (lan 29.
stav 1).
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 400 do 8.000
novih dinara i odgovorno lice u pravnom licu imaocu sistema veza ili sredstava veza.
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se odgovorno lice u organu drutvenopolitike zajednice, drugom dravnom organu ili mesnoj za-jednici koja je imalac
sistema veza ili sredstava veza, novanom kaznom od 400 do 8.000 novih dinara.
lan 137.
Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 novih dinara kaznie se za pri-vredni
prestup PTT organizacija, radio-difuzna organizacija, elektro-privredna organizacija ili
drugo pravno lice:
0 ako ne izgradi kanalizacionu mreu za pretplatniku telekomuni-kacionu mreu
ili kablovsku distribucionu mreu za distribuciju radio

0
televizijskih programa ili ako u objekte ne ugradi telefonsku i kablov-sku distribucionu
instalaciju (lan 18. st. 1. i 2);
0 ako prioritetno ne obezbedi napajanje elektrinom energijom postrojenja i
ureaja obavezno povezanih sistema veza (lan 29. stav 2);
1 ako sistem veza ne planira, ne gradi ili ne odrava na nain koji obezbeuje
njegovo tehnoloko jedinstvo i nesmetano funkcinie (lan 32. stav 2);
2 ako ne organizuje ili ne vri PTT usluge na nain i pod uslovima koji
obezbeuju efikasno i kvalitetno zadovoljavanje potreba korisnika tih usluga i u skladu
sa interesima bezbednosti zemlje (lan 33);
3 ako ne obezbedi pravilno i nesmetano funkcionisanje PTT saobra-aja ili ako
PTT usluge ne vri u skladu sa zakonom ili optim aktima Zajednice JPTT (lan 36);
4 ako ne preduzima mere za obezbeenje i zatitu sistema veza i funkcionisanje
PTT saobraaja na svom podruju (lan 37. stav 1);

5*

67

7) ako svoj sistem veza povee sa sistemom veza druge zemlje protivno uslovima
iz ovog zakona ili odgovarajuim uslovima iz meunarodnih ugov-ora ili standardima
koji obavezuju Socijalistiku Federativnu Re-publiku Jugoslaviju ili na nain kojim se
naruavaju tehnoloko jedinstvo sistema veza Socijalistike Federativne Republike
Jugoslavije ili interesi bezbednosti zemlje (lan 115. st. 2. i 3).
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 300 do 6.000
dinara i odgovorno lice u PTT organizaciji, radio-difuznoj or-ganizaciji,
elektroprivrednoj organizaciji ili drugom pravnom licu.
Za radnje iz take 1. stav 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 300 do
6.000 novih dinara i odgovorno lice u organu drutveno-politike zajednice ili drugom
dravnom organu ili mesnoj zajednici.
lan 138.
Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 novih dinara kaznie se za prekr-aj
pravno lice kao imalac sistema veza ili sredstava veza ili investi-tor:
0 ako uspostavi ili koristi vezu suprotno interesima bezbednosti zemlje i
osnovama socijalistikog samoupravnog ureenja ili javnom redu ili moralu (lan 9);
1 ako ne obezbedi nepovredivost tajnosti poruke koja se prenosi njegovim
sistemom veza ili ako ne vri kontrolu obezbeenja nepovredivo-sti tajnosti poruke (lan
10);
2 ako ne organizuje ili trajno ne vri kontrolu funkcionisanja ili korienja svog
sistema veza ili ne vri preglede objekata i tehnikih sredstava veza koji su sastavni deo
njegovog sistema veza ili ako blago-vremeno ne preduzme potrebne mere za otklanjanje
smetnji i nedostataka u svom sistemu veza (lan 22. stav 1);
3 ako o nastalom prekidu na meunarodnim vezama ili na vezama
republika i autonomnih pokrajina ne obavesti savezni organ uprave nadlean za
saobraaja i veza (lan 22. stav 2);
4 ako ne organizuje ili povremeno ne vri zajednike vebe radi
funkcionisanja Sistema veza Jugoslavije ili njegovih delova i mogunosti za
korienje u celoj zemlji ili odreenim delovima zemlje (lan 30);

izmeu
poslove
provere
njihovo

5 ako svoj sistem veza koji se obavezno povezuje ili pojedine delove tog sistema
veza, u sluaju vanrednih okolnosti, ne koristi na propisani nain (lan 31);
6 ako prilikom izgradnje stambenog, poslovnog ili drugog grae-vinskog objekta
ne preduzme neku od mera koje je utvrdila radio-difuzna organizacija na tom podruju
da ne pogora kvalitet prijema radio-difu-znih emisija kod korisnika na tom podruju
(lan 48);
7 ako u zatitnoj zoni gradi objekte ili postrojenja ili druge radio-stanice koji
svojom lokacijom ili konstrukcijom ili funkcionisanjem mogu ometati prostiranje radiotalasa ili prouzrokovati smetnje u radio-vezama (lan 108. stav 1);
68

9) ako svoj sistem veza povee sa sistemom veza druge zemlje bez doz-vole
nadlenog saveznog organa uprave (lan 116. stav 1).
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 300 do 3.000
novih dinara i odgovorno lice u pravnom licu imaocu sistema veza ili sredstava veza ili
odgovorno lice investitora.
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 300 do 3.000
novih dinara i odgovorno lice u organu drutveno-politike za-jednice, drugom dravnom
organu ili mesnoj zajednici.
lan 139.
Novanom kaznom od 4.000 do 40.000 novih dinara kaznie se za prekr-aj
preduzee ili drugo pravno lice:
0 ako prenos poruka ne vri na nain kojim se obezbeuje pouzdano i brzo
sporazumevanje upotrebom jedinstvenih izraza ili pojmova ili zna-kova ili skraenica
(lan 11);
1 ako ne daje prvenstvo prenosu poruka koje se odnose na bezbednost zemlje i
ljudskih ivota na moru, na kopnu, u vazduhu ili u prostoru van atmosfere, kao i na
ugroenost imovine veeg obima (lan 13);
2 ako o svom sistemu veza ne vodi i na propisani nain ne dostavlja odreene
tehnike i druge podatke znaajne za bezbednost zemlje i tehnolo-ko jedinstvo sistema
veza, odnosno sredstvima veza (lan 20);
3 ako u sluaju prekida veze u nekom od obavezno povezanih sistema veza
odmah ne preduzme potrebne mere da se u to kraem roku veza ponovo uspostavi (lan
23);
4 ako prenosi lane ili pogrene signale ili saoptenja, ili saop-tenja bez
identifikacije, ili signale ili saoptenja koja se ne odnose na njegovu delatnost, ili
nepotrebne ili suvine signale ili saoptenja, ili ako prima signale ili saoptenja koja nisu
namenjena njemu ili koja nisu za opti prijem, ili objavljuje sadraj ili otkriva postojanje,
ili publikuje ili na drugi nain koristi, bez odobrenja navedene signale i saoptenja (lan
91. st. 1. i 2);
5 ako ne prekine rad radio-stanice odmah kad primi znak opasnosti i ne odazove
se pozivu i ne stavi svoju radio-stanicu na raspolaganje, odno-sno ako u takvoj situaciji
ne postupi na najcelishodniji nain (lan 92. stav 3).
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 250 do 2.500
novih dinara i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu.
Za radnju iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 250 do 2.500
novih dinara i odgovorno lice u organu drutveno-politike za-jednice, drugom dravnom
organu ili mesnoj zajednici.
Za prekraj iz ta. 2, 5. i 6. stav 1. ovog lana odgovornom licu moe se, uz
novanu kaznu, izrei i zatitna mera zabrane vrenja dunosti od-govornog lica u
trajanju od est meseci.
lan 140.
Novanom kaznom od 3.00 do 30.000 novih dinara kaznie se za prekr-aj
preduzee ili drugo pravno lice:
69

ako u blizini objekta ili tehnikih sredstava veza ili spojnih pu-teva sistema veza
izvodi radove ili podigne objekte koji bi mogli da otete ili ometaju njihovo
funkcionisanje (lan 107. stav 1);
ako od imaoca sistema veza blagovremeno ne pribavi saglasnost da u blizini
njegovih objekata ili tehnikih sredstava veza moe izvesti od-reene radove ili podii
novi objekat (lan 107. stav 2);
ako elektroenergetska postrojenja za prenos ili raspodelu ili korienje elektrine
energije u blizini sistema veza ili njegovog dela ne izvede ili ne koristi ili ne odrava
tako da njihov rad ne prouzrokuje smetnje u funkcionisanju odnosnog sistema veza ili
dovodi u opasnost i-vot ili zdravlje ljudi koji izvode radove na sistemu veza ili koriste
si-stem veza (lan 111);
ako elektrina ili druga postrojenja, ureaje ili aparate gradi ili ugrauje tako da
prouzrokuju elektromagnetske smetnje u radu nekog sistema veza ili u prijemu poruka ili
radio ili televizijskih programa (lan 112. stav 1);
ako u gradu ili naselju gradskog karaktera ili van naselja postavi radio-stanicu
iznad odreene snage zraenja ili radio-stanicu koja moe ometati druge veze ili prijem
radio-emisija (lan 113).
Za radnje iz stava 1. ovog lana novanom kaznom od 20o do 2.000 novih dinara
kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog lana novanom kaznom od 200 do 2.000 novih dinara
kaznie se i odgovorno lice u organu drutveno-politike za-jednice, drugom dravnom
organu ili mesnoj zajednici.
lan 141.
Novanom kaznom od 2.500 do 25.000 novih dinara kaznie se za prekr-aj
preduzee ili drugo pravno lice:
0 ako ometa sistem veza ili sredstvo veze drugih imalaca sistema veza (lan 8);
1 ako koristi radio-stanicu bez propisane dozvole (lan 68);
2 ako dozvolu za radio-stanicu ne vrati, u roku od 30 dana od dana nastupanja
neke od okolnosti iz lana 76. stav 1. ovog zakona, organu uprave, odnosno organizaciji
koja ju je izdala (lan 76. stav 2);
3 ako koristi radio-stanicu ili radio-sistem koji ne ispunjavaju propisane uslove
(lan 81);
4 ako na zahtev organa, odnosno organizacije koja je izdala dozvolu za radiostanicu ne prilagodi rad radio-stanice nastalim promenama (lan 83);
5 ako se prilikom rada radio-stanice ne pridrava propisanih uslova ili ako ne
obezbedi da se radom njegove radio-stanice ne stvaraju smetnje u radu drugih radiostanica ili ako ne preduzima mere za blago-vremeno otklanjanje nepravilnosti u radu
svoje radio-stanice (lan 85. stav 1);
6 ako se radio-stanica pri emitovanju ne identifkuje (lan 90. stav 1).
70

Za radnje iz stava 1. ovog lana novanom kaznom od 100 do 1.000 novih dinara
kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog lana novanom kaznom od 100 do 1.000 novih dinara
kaznie se i odgovorno lice u organu drutveno-politike za-jednice, drugom dravnom
organu ili mesnoj zajednici.
lan 142.
Novanom kaznom od 150 do 1.500 novih dinara kaznie se za prekraj pojedinac
imalac sredstava veza ili korisnik veza:
ako ometa sistem veza ili sredstvo veze drugih imalaca sistema veza (lan 8);
ako uspostavi i koristi vezu suprotno interesima bezbednosti ze-mlje, osnovama
socijalistikog samoupravnog ureenja, kao i javnom redu i moralu (lan 9);
ako koristi radio-stanicu bez propisane dozvole (lan 68);
ako dozvolu za radio-stanicu ne vrati, u roku od 30 dana od dana nastupanja neke
od okolnosti iz lana 76. stav 1. ovog zakona, organu uprave, odnosno organizaciji koja
ju je izdala (lan 76. stav 2);
ako koristi radio-stanicu koja ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom ili
propisima donesenim na osnovu ovog zakona (lan 81. stav 1);
ako, na zahtev organa, odnosno organizacije koja je izdala dozvolu za radiostanicu, rad radio-stanice ne prilagodi nastalim promenama (lan 83);
ako se prilikom rada radio-stanice ne pridrava propisanih uslova ili ako ne
obezbedi da se radom njegove radio-stanice ne stvaraju smetnje u radu drugih radiostanica ili ako ne preduzima mere za blago-vremeno otklanjanje nepravilnosti u radu
svoje radio-stanice (lan 85. stav 1);
ako se radio-stanica ne identifikuje pri emitovanju (lan 90. stav
1);

ako u blizini objekata ili tehnikih sredstava veza ili spojnih pu-teva sistema veza
izvodi radove ili podigne objekte koji bi mogli da otete ili ometaju njihovo
funkcionisanje (lan 107. stav 1);
ako od imaoca sistema veza ne pribavi blagovremeno saglasnost da u blizini
njegovih objekata ili tehnikih sredstava veza moe izvesti od-reene radove ili podii
novi objekat (lan 107. stav 2);
ako ispod nadzemnih ili iznad podzemnih ianih vodova ili na pravcima
usmerenih radio-talasa ili u njihovoj neposrednoj blizini sadi sadnice koje mogu otetiti
ili ometati rad tih vodova (lan 109. stav 1);
ako njegovo elektrino ili drugo postrojenje ili ureaj ili apa-rat prouzrokuje
elektromagnetske smetnje u radu nekog sistema veza ili u prijemu poruka ili radio ili
televizijskih programa (lan 112. stav 1).
Za radnje iz ta. 3. do 9. stav 1. ovog lana, pored novane kazne, ili samostalno,
moe se izrei zatitna mera oduzimanja radio-stanice.
lan 143.
Novanom kaznom od 90 do 900 novih dinara kaznie se za prekraj voa
vazduhoplova ili zapovednik pomorskog broda ili plovila unutra71

nje plovidbe ili drugo odgovorno lice na vazduhoplovu ili pomorskom brodu ili plovilu
unutranje plovidbe ako, protivno odredbama l. 87. i 88. ovog zakona, koristi radiostanicu za vreme dok se vazduhoplov nalazi na vazduhoplovnom pristanitu ili za vreme
dok se brod ili plovilo na-lazi u luci, odnosno pristanitu.

VIII. OVLAUJUE ODREDBE

lan 144.
Ovlauje se Savezno izvrno vee da donese propise o: osnovnoj tehnikoj i
tehnolokoj koncepciji Sistema veza Jugoslavije (lan 6); postupku za usklaivanje
planova razvoja (lan 7); nainu prikupljanja, ob-radi, razmeni i korienju informacija i
podataka o sistemima veza (lan 19); nainu korienja obavezno povezanih sistema
veza u sluaju vanred-nih okolnosti (lan 31); organizaciji i nainu vrenja kontrole
radio-emisija (lan 93); naknadama za korienje podataka iz oblasti radio-veza (lan
99); naknadama za ispitivanje i merenje u oblasti radio-veza (lan 101).
lan 145.
Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za
poslove saobraaja i veza da donese propise o: upotrebi jedinstvenih izraza, pojmova,
znakova i skraenica za prenos poruka u si-stemu veza (lan 11); tehnikim uslovima za
tehnoloko jedinstvo sistema veza (lan 14); uslovima gradnje zgrada, prostorija i drugih
objekata za sme-taj postrojenja, ureaja, aparata i druge opreme koja se ugrauje u
sistem veza (lan 17); nainu povezivanja sistema veza u odgovarajuim telekomunikacionim centrima sa sistemom veza JPTT (lan 27) odravanju sistema veza
Jugoslavije (lan 28); planu namene radio-frekvencijskih opsega (lan 61); strunoj
spremi i drugim uslovima koje moraju ispunjavati save-zni inspektori (lan 121. stav 1);
obrascu legitimacije saveznog inspek-tora i kontrolora radio-emisija (lan 121. st. 2. i 3).

lan 146.
Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za
poslove saobraaja i veza da, u sporazumu sa saveznim se-kretarom za narodnu odbranu,
funkcionerom koji rukovodi saveznim orga-nom uprave nadlenim za unutranje
poslove, funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za inostrane
poslove i funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za poslove
infor-macija, donese propis o povezivanju sistema veza sa odgovarajuim siste-mima
veza drugih zemalja i korienju meunarodnih veza (lan 116).
lan 147.
Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za
poslove saobraaja i veza da, u sporazumu sa saveznim se-kretarom za narodnu odbranu
i funkcionerom koji rukovodi saveznim orga-nom uprave nadlenim za unutranje
poslove, donese propise o tehnikim
72

karakteristikama i eksploatacionim uslovima za radio-stanice stranih pravnih lica (lan

56); amaterske radio-stanice (lan 57. taka 3) i radio-stanice za telefoniju koje su
predviene da rade u radio-frekvencijskim opsezima namenjenim za graane (lan 57.
taka 4).
lan 148.
Ovlauje se savezni sekretar za narodnu odbranu da, u sporazumu sa
funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za po-slove saobraaja
i veza i funkcionerom koji rukovodi saveznim organom uprave nalenim za unutranje
poslove, donese propise o tehnikim i dru-gim podacima i nainu voenja i dostavljanja
podataka o sistemu veza, odno-sno sredstvima veza (lan 20).
lan 149.
Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za
poslove radio-veza da donese propise o: pretplatnikim ra-dio-stanicama za razliite
oblike veza u sistemu veza JPTT (lan 57. taka 1); tehnikim karakteristikama i
eksploatacionim uslovima za ra-dio-stanice na sopstvenim vazduhoplovima i na
sopstvenim brodovima i drugim plovilima (lan 57. taka 2); radio-stanicama za
telekomandovanje igrakama i napravama (lan 57. taka 5); planovima raspodele radiofre-kvencija (lan 62); obrascu dozvole za radio-stanice (lan 68); podacima i
dokumentaciji koji se podnose uz zahtev za pribavljanje dozvole za radio-stanicu (lan
72); uslovima pod kojima se mogu koristiti pojedine vrste ra-dio-stanica u razliitim
radio-slubama, odnosno razliitim radio-fre-kvencijskim opsezima (lan 85);
identifikaciji radio-stanica (lan 90); veliini zatitne zone u blizini odreenih radiostanica (lan 108); slobodnim pravcima za ulaz i izlaz radio-relejnih veza (radio-koridori)
u gradovima i naseljima gradskog karaktera (lan 113).

lan 150.
Ovlauje se funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nad-lenom za
poslove standardizacije da, u sporazumu sa funkcionerom koji rukovodi saveznim
organom uprave nadlenim za poslove saobraaja i veza, donese propise o
karakteristikama zajednikih antenskih sistema i zajed-nikih kablovskih distribucionih
sistema i uslovima za njihovo instali-ranje, korienje i odravanje (l. 45 i 46), kao i o
uslovima i nainu zatite sistema veza od smetnji koje prouzrokuju elektromagnetska postrojenja, ureaji i aparati (l. 111. i 112).
lan 151.
Funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nalenim za po-slove
saobraaja i veza i funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadlenim za
radio-veze mogu propisivati prekraje za povrede propisa iz l. 145, 146, 147. i 149.
ovog zakona.
73

IX. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 152.
Do donoenja planova raspodele, a najdocnije u roku od dve godine od dana
stupanja na snagu ovog zakona, dozvole za radio-stanice mogu se iz-davati na osnovu do
tada dodeljenih radio-frekvencija.
lan 153.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o osnovama sistema
veza (Slubeni list SFRJ, br. 24/74, 29/77 i 52/83).
Propisi koji su doneseni na osnovu tog zakona uskladie se sa od-redbama ovog
zakona u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 154.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 1989. godine.

74

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINE
INSTALACIJE NISKOG NAPONA

I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se:
0 svojstva i karakteristike ureaja i opreme za izvoenje elektri-nih instalacija;
1 uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izvoenju i kori-enju elektrinih
instalacija;
2 oznaavanje i obeleavanje ureaja, opreme i elektrinih instala-cija koji utiu
na bezbednost i zatitu ivota i zdravlja pri korienju elektrinih instalacija;
3 tehnike mere zatite pri korienju elektrinih instalacija;
4 postupak i nain kontrolisanja i verifikacije propisanih svojstava, karakteristika i
kvaliteta elektrinih instalacija.
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na elektrine instalacije za: rudnike,
prostorije ugroene od eksplozija, elektrinu vuu, brodove, drumska vozila, osim kampprikolica, gromobrane, rasvetu ulica i drugih javnih povrina, proizvodnu opremu u
industriji i opremu za medicinske svrhe.
Nazivni napon elektrinih instalacija iz stava 1. ovog lana je do 1 000 V efektivne
vrednosti za naizmeninu struju, ili do 1 500 V za jed-nosmernu struju.
lan 3.
Termini upotrebljeni u ovom pravilniku utvreni su u jugoslo-venskim
standardima JUS N.A0.441 i JUS N.A0.826, a tipovi razvodnih si*

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, broj 53/88. Izmene i dopune ovog
pravilnika su objavljene u Slubenom listu SRJ, broj 28/95.

75

stema, sistemi napajanja i klasifikacija spoljanjih uticaja utvreni su u jugoslovenskom

standardu JUS N.B2.730.
II. UREAJI I OPREMA ZA IZVOENJE ELEKTRINIH
INSTALACIJA
1. Opti uslovi
lan 4.
Tehniki uslovi za odreivanje i postavljanje elektrine opreme, zavisno od
spoljanjih uticaja, utvreni su u jugoslovenskim standardima
JUS N.B2.751 i JUS N.B2.752.
lan 5.
Ureaji i oprema za elektrine instalacije (u daljem tekstu: elektrina oprema)
moraju biti podesni za rad pri nazivnom naponu elektrine istalacije, odnosno pri
efektivnoj vrednosti napona za naiz-meninu struju.
Ako se u IT sistemu vodi neutralni provodnik, elektrina oprema koja se
prikljuuje izmeu faznog i neutralnog provodnika mora biti izo-lovana za meufazni
napon.
lan 6.
Elektrina oprema mora odgovarati projektovanoj struji, odnosno efektivnoj
vrednosti struje za naizmeninu struju, koja e proticati to-kom normalnog rada.
Elektrina oprema mora da podnese struje koje protiu u vanrednim uslovima, u
toku vremenskih perioda koje doputaju karakteristike ureaja za zatitu.
lan 7.
Ako frekvencija utie na karakteristike elektrine opreme, nazivna frekvencija te
opreme mora odgovarati frekvenciji odgovaraju-eg napojnog strujnog kola.
lan 8.
Elektrina oprema odreena prema karakteristikama snage elektrine opreme koja
se ugrauje mora biti podesna za normalan rad, uzi-majui u obzir faktore optereenja i
intermitencije.
lan 9.
Elektrina oprema, prilikom normalnog rada i pri ukljuivanju i is-kljuivanju, ne
sme tetno da deluje na drugu opremu.
Elektrina oprema, ukljuujui provodnike i kablove, mora se posta-viti tako da se
moe lako proveravati, odravati i prilaziti njenim pri-ljucima i da se njome moe lako
rukovati.
Zahtevi iz stava 2. ovog lana moraju biti ispunjeni i pri postavljanju elektrine
opreme u kuita.
lan 10.
Natpisne ploice i druga sredstva koja slue za raspoznavanje moraju se postaviti
na rasklopne aparate radi oznaavanja njihove namene.
76

Upravljaki elementi i elementi signalizacije (tasteri, signalne svetiljke i dr.)

moraju se postavljati na lako pristupana i vidljiva mesta.
Tehniki uslovi, smerovi kretanja i boje upravljakih i signalnih elemenata
utvreni su u jugoslovenskim standardima JUS N.A9.003, JUS N.A9.004, JUS
N.K5.051, JUS N.K5.052 i JUS N.K5.056.
lan 11.
Provodnici i kablovi moraju se postaviti, odnosno oznaiti tako da se lako mogu
raspoznati pri polaganju, popravljanju ili zamenjivanju.
Radi raspoznavanja koriste se provodnici odgovarajuih boja izolo-vanog
omotaa, ili se vri bojenje, namotavanje traka ili postavljanje prstenova odreenih boja
ili oznaka.
Kombinacija zelene i ute boje (bilo kao izolovanog omotaa pro-vodnika ili ile
kabla, ili trake za omotavanje, ili bojenjem) koristi se iskljuivo za raspoznavanje
zatitnog provodnika, provodnika za izjedna-enje potencijala i zatitno neutralnog
provodnika (PEN-provodnika).
Svetloplava boja (bilo kao izlolovanog omotaa provodnika, ili ile kabla, ili trake
za omotavanje, ili bojenjem) koristi se za raspozna-vanje neutralnog provodnika. U
strujnom kolu u kome se nalazi neutralni provodnik, taj provodnik se mora oznaiti
svetloplavom bojom. U vie-ilnim kablovima sa vie od pet provodnika, ije se ile
oznaavaju bro-jevima, za neutralni provodnik mora se izabrati onaj koji je oznaen
brojem 1.
U strujnom kolu u kome nema neutralnog provodnika moe se ko-ristiti provodnik
vieilnog kabla oznaen svetloplavom bojom za drugu svrhu, ali ne u svrhu zatitnog
provodnika. Ako se u tom strujnom kolu za razvod koriste izolovani provodnici,
provodnik sa izolacijom sve-tloplave boje ne sme se koristiti.
Izuzetno od st. 3, 4. i 5. ovog lana, zatitno neutralni provodnik (PEN-provodnik)
oznaava se celom svojom duinom kombinacijom zelene i ute boje, a na krajevima kod
prikljuka svetloplavom bojom, ili celom svojom duinom svetloplavom bojom, a na
krajevima kod prikljuka kombi-nacijom zelene i ute boje.
Provodnici koji nisu oznaeni kombinacijom zelene i ute boje ili svetloplavom
bojom mogu se upotrebiti za sve druge svrhe osim za svrhu zatitnog provodnika,
odnosno neutralnog provodnika. Kod vieilnih kablova sa vie od pet ila, koji su
oznaeni brojevima, provodnici ozna-eni brojevima veim od jedan mogu se upotrebiti
za sve druge svrhe osim za zatitni provodnik, odnosno neutralni provodnik.
Ako se neizolovani provodnici oznaavaju bojenjem, ne moraju se bojiti celom
duinom (npr. bojenje na irini 15 mm do 100 mm u svakom odeljku ili na svakom
pristupanom delu smatra se zadovoljavajuim).
Kod kratkih razvoda jednoilnim kablovima, gde su veze nedvo-smisleno uoljive
nije potrebno da se postavljaju oznake za raspoznavanje.
lan 12.
Ureaj za zatitu mora se postaviti i oznaiti tako da se lako raspo-zna njegovo
pripadajue strujno kolo.
77

Ureaj za zatitu mora se postaviti u rasklopni blok (razvodni or-man, razvodna

tabla, komandni pult i dr.).
lan 13.
eme, dijagrami ili tabele elektrinih instalacija niskog napona moraju se postaviti
na mesta na kojima ima vie strujnih kola, tako da oznaavaju prirodu (tip) i sastav
strujnih kola (take napajanja i broj i presek izolovanih provodnika i kablova) i
karakteristike za raspozna-vanje ureaja za zatitu, ukljuivanje i iskljuivanje, kao i
njihovo mesto postavljanja i izolacije.
lan 14.
U rasklopnom bloku (razvodna tabla, razvodni orman, komandni pult ili razvodna
kutija) mora se postaviti i grupisati elektrina oprema iste vrste struje i/ili napona i
razdvojiti od elektrine opreme druge vrste struli i/ili napona tako da ne moe doi do
meusobno tetnih uticaja.
2. Elektrini razvod
lan 15.
Tipovi elektrinog razvoda, trajno dozvoljene struje provodnika i spoljanji uticaj
na elektrini razvod utvreni su prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.752.
lan 16.
Izolovani provodnici i kablovi moraju se zatititi od mehanikih, termikih i
hemijskih oteenja odgovarajuim tipom elektrinog razvoda, nainom postavljanja,
poloajem ili oblogom.
Elektrini razvod ima dovoljno mehaniku vrstou ako su pro-vodnici u
instalacionim cevima ili u instalacionim kanalima, kablovi sa ispunom ili platom u
malteru ili ispod maltera, a nezatieni ka-blovi u prolazima i instalacionim prolazima.
Na naroito ugroenim mestima (npr. pri voenju izolovanih pro-vodnika i
kablova u podu) moraju se obezbediti dodatne zatitne mere, kao to je postavljanje u
cevi, kanale i sl. uz primenu odgovarajueg stepena za-tite zatitnim kuitem.
Tip elektrinog razvoda odreuje se prema uslovima rada elektrine istalacije.
lan 17.
Presek i tip provodnika i kablova odreuju se prema uslovima za polaganje
provodnika i kablova i prema trajno podnosivoj struji, uzimajui u obzir i ograniavajue
faktore zatitnih mera, karakteristika ureaja za zatitu od kratkog spoja i preoptereenja,
temperature spojeva i dozvo-ljeni pad napona.
Struja provodnika pri normalnom radu elektrine istalacije mora biti manja od
nazivne struje osiguraa ili nazivne vrednosti struje delo-vanja ureaja za zatitu od
preoptereenja strujnog kola provodnika, a ta vrednost mora biti manja od trajno
dozvoljene struje provodnika.
78

lan 18.
Presek neutralnog provodnika mora biti jednak preseku faznog pro-vodnika u
jednofaznom strujnom kolu ili u viefaznom
strujom kolu u kome su preseci faznih
2
provodnika od bakra
manji
od
16
mm
,
a
preseci
fa-znih provodnika od aluminijuma
2
manji od 25 mm .
U viefaznim strujnim kolima u kojima je presek faznog provodnika od bakra vei
2

do 16 mm , a presek faznog provodnika od aluminijuma vei od 25 mm , neutralni

provodnik moe imati manji presek pod sledeim uslovima:
0 da oekivana najvea struja kroz ovaj provodnik, ukljuujui i eventualno
pojavu harmonika, tokom normalnog rada nije vea od trajno do-zvoljene struje za taj
presek;
1 da je neutralni provodnik zatien od preoptereenja;
2

2 da je presek neutralnog provodnika od bakra jednak2 najmanje 16 mm , a presek

neutralnog provodnika od aluminijuma jednak najmanje 25 mm .

Presek zatitnog provodnika utvren je prema jugoslovenskom standardu JUS

N.B2.754.
lan 19.
Presek izolovanih provodnika postavljenih i mehaniki zatienih u trajnim elektrinim
2
2
instalacijama ne sme biti manji od 1,5 mm za pro-vodnike od bakra, ni manji od 2,5 mm za
provodnike od aluminijuma.

Zahtev iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na presek izolovanih pro-vodnika u

rasklopnim blokovima, rasvetnim telima, elektrinim apara-tima za domainstvo i
drugim elektrinim aparatima koji se prikljuuju na elektrinu instalaciju.
lan 20.
Dozvoljeni pad napona izmeu take napajanja elektrine instalacije i bilo koje
druge take ne sme biti vei od sledeih vrednosti prema nazivnom naponu elektrine
istalacije, i to:
0 za strujno kolo osvetljenja 3%, a za strujna kola ostalih potroaa 5%, ako se
elektrina istalacija napaja iz niskonaponske mree;
1 za strujno kolo osvetljenja 5%, a za strujna kola ostalih potroaa 8%, ako se
elektrina instalacija napaja neposredno iz trafostanice koja je prikljuena na visoki
napon.
Za elektrine istalacije ija je duina vea od 100 m dozvoljeni pad napona
poveava se za 0,005% po dunom metru preko 100 m, ali ne vie od 0,5%.
lan 21.
Spoj provodnika i druge elektrine opreme (u daljem tekstu: spoj) mora biti
izveden tako da bude osuguran i postavljen tako da dozvoljava mogunost stalne provere.
Spoj mora biti osiguran sredstvima koja odgovaraju materijalu pro-vodnika i
njegovom preseku.
Spoj mora biti pristupaan posle skidanja poklopca ili pregleda alatom, a pristup
mora imati stepen zatite najmanje IP 2X prema jugo-slovenskom standardu JUS
N.A5.070.

79

lan 22.
Izolovani provodnici i kablovi ne smeju se nastavljati u instalaci-onim cevima i
instalacionim kanalima.
Izolovani provodnici i kablovi mogu se spajati samo u instalacio-nim kutijama,
kablovskim spojnicama i raskopnim blokovima, a mesta spa-janja moraju se izolovati
stepenom izolacije koji odgovara tipu elektrinog razvoda.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, u zidovima koji se montiraju od
elemenata izlivenih od betona spajanje se moe vriti i u kutijama zidanih prikljunica, i
to ispod prikljunica, pod uslovima da dubina tih kutija doputa smetaj spojeva istog
strujnog kola.
lan 23.
Meusobni spoj elektrine istalacije ili spoj elektrinog razvoda sa elektrinom
opremom mora biti izveden tako da elektrini razvod ne bude izloen silama izvlaenja
ili uvijanja.
Ako se dejstvo sila iz stava 1. ovog lana ne moe izbei, mora se predvideti
sistem za rastereenje.
lan 24.
Spoju u elektrinim instalacijama mora biti dimenzionisan tako da moe trajno
podnositi dozvoljenu struju provodnika.
Ako je spoj elektrine instalacije izloen toploti, mehanikim ili hemijskim
uticajima ili vibracijama, moraju se preduzeti odgovarajue dodatne mere zatite.
lan 25.
Spoj mora biti izveden tako da ne doe do smanjenja preseka ili ote-enja
provodnika i izolacije.
lan 26.
Na krajevima elektrinog razvoda, a posebno na izlazima, ulazima i na mestima
prodiranja elektrinog razvoda kroz zidove i elektrinu opremu, mora se izvriti trajno
zaptivanje (npr. uvodnicama).
lan 27.
Na mestima prolaza elektrinog razvoda kroz zidove, osim tipa koji se izvodi u
instalacionim cevima i kanalima, mora se obezbediti od-govarajua dodatna mehanika
zatita (npr. pomou aure, cevi, kutije i sl).
Ako elektrini razvod prolazi kroz metalnu konstrukciju, otvor mora biti
zaobljenih ivica.
lan 28.
Elektrini razvod koji je izloen vibracijama mora biti izveden sa savitljivim
provodnicima ili kablovima.
80

lan 29.
Ako se u blizini elektrinog razvoda nalaze druge neelektrine instalacije, mora se
izmeu njih obezbediti takav razmak da odravanje jedne instalacije ne ugroava druge
instalacije.
Najmanji dozvoljeni razmak izmeu elektrinog razvoda i drugih instalacija je 30
mm.
lan 30.
Ako se u blizini elektrinog razvoda nalaze instalacije grejanja, cevi sa toplim
vazduhom ili dimnjak, elektrini razvod mora se izolovati toplotnom izolacijom ili
ekranima ili se mora postaviti van toplotnih uticaja.
lan 31.
Elektrini razvod ne sme se postaviti ispod neelektrinih instala-cija na kojima je
mogua kondenzacija vode ili drugih tenosti.
Elektrini razvod, po pravilu, ne sme se postavljati u isti insta-lacioni kanal, cev i
sl. sa drugim neelektrinim instalacijama, a ako se to ne moe izbei, mora se osigurati
zatita od indirektnog dodira auto-matskim iskljuenjem napajanja ili primenom izolacije
za opremu klase C i mora se postaviti odgovarajua zatita od opasnih uticaja drugih
instala-cija.
lan 32.
Metalni delovi elektrinog razvoda (npr. spojnica i sl.) koji su iz-loeni vodi ili
kondenzaciji moraju biti zatieni od korozije spolja i iznutra i moraju imati obezbeen
odvod kondenzovane tenosti.
lan 33.
Ako se elektrini razvod postavlja po zidovima, najmanji dozvoljeni razmak
izmeu elemenata elektrinog razvoda i zida je 5 mm.
lan 34.
Elektrini razvod nieg napona ne sme se postavljati u isti omota ili cev, niti blizu
elektrinog razvoda iji je napon vii, osim ako izmeu ta dva razvoda postoji izolaciona
pregrada koja izdrava ispitni napon elektrinog razvoda vieg napona.
lan 35.
U istu instalacionu cev ili instalacioni kanal mogu se postavljati provodnici samo
jednog strujnog kola, osim provodnika upravljakih i pomonih strujnih kola.
lan 36.
Kroz isti vieilni kabl ne sme se voditi vie strujnih kola, osim provodnika
upravljakih i pomonih strujnih kola.
lan 37.
Elektrini razvod mora biti postavljen tako da u sluaju kvara ne ugroava okolinu.
6

81

Razvodne kutije za kablove ili provodnike (u instalacionim cevima) koji se polau

pod malter moraju biti od izolacionog materijala ili od metala sa izolacionom postavom i
uvodnicama od izolacionog materijala.
Za privrivanje elektrinog razvoda mogu se upotrebiti sredstva i primeniti
postupci koji ne izazivaju deformacije ili oteenje izo-lacije, kao to su: gipsovanje,
obujmice od izolacionog meterijala prila-goene u obliku kabla, lepljenje ili zakivanje
ekserima sa podlonim ploicama od izolacionog materijala i dr.
lan 38.
Kablovi podloni neposredno u malter i u zid moraju po celoj du-ini biti
pokriveni malterom debljine najmanje 4 mm.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, kablovi ne moraju biti po-kriveni
malterom a ako su poloeni u upljinama tavanica i zidova od be-tona ili slinog
materijala koji ne gori niti potpomae gorenje.
lan 39.
Kablovi i instalacioni provodnici poloeni u instalacione cevi u zidu ili kablovi
poloeni neposredno u malter i ispod maltera moraju se voditi vertikalno i/ili
horizontalno tako da budu paralelni ivicama prostorije.
Pri horizontalnom polaganju kablovi i instalacioni provodnici (u instalacionim
cevima) vode se na rastojanju od 30 cm do 110 cm od poda i 200 cm od poda do
tavanice.
Pri vertikalnom polaganju kablova i instalacionih provodnika (u instalacionim
cevima) rastojanje od ivica prozora i vrata mora biti najmanje 15 cm.
Trase kablova koji napajaju uvrene zagrevae vode moraju se poklapati sa
osom postavljanja zagrevaa vode.
Koso polaganje kablova i instalacionih provodnika (u instalacio-nim cevima)
dozvoljeno je u tavanicama, ali ne i u zidovima.
lan 40.
Uslovi za polaganje kablova u prostorijama u kojima se nalaze kada ili tu
utvreni su u jugoslovenskom standardu JUS N.B2.771.
lan 41.
Polaganje kablova na zid dozvoljeno je ako kabl ima izolaciju od termoplastinih
materijala sa ispunom i platom, ako se polae na obuj-mice na zidu i ako je od poda do
visine od 2 m dodatno zatien od mehani-kih oteenja.
Razvodne kutije i drugi pribor koji se postavlja na zid uz polaganje kablova iz
stava 1. ovog lana moraju imati zaptivne uvodnice i stepen zatite najmanje IP 5X
utvren za vlane prostorije, odnosno odgovarajui stepen zatite za druge prostorije.
82

lan 42.
Kablovi bez ispune, kao to su kablovi tipa PP/R, smeju se polagati samo u suvim
prostorijama i to ispod maltera, a u upljine tavanica i zidova od betona i slinog
negorivog materijala i bez pokrivanja malte-rom.
Kablovi iz stava 1. ovog lana ne smeju se voditi u snopu, postavljati u
instalacione kanale niti ispod gips-kartonskih ploa, bez obzira na na-in na koji se
privruju, i ne smeju se polagati na zapaljive materijale ni kad se pokrivaju malterom.
lan 43.
Za prikljuak prenosnih aparata i neprenosivih aparata koji se po-meraju radi
prikljuivanja ili su tokom normalnog rada izloeni ograni-enom pokretanju, kao i za
elemente elektrinog razvoda u dvostrukom podu moraju se koristiti savitljivi kablovi.
Kablovi iz stava 1. ovog lana prikljuuju se utikaem i priklju-nicom ili kutijom
za stalni prikljuak.
Na mestima na kojima je potrebna zatita od mehanikih oteenja, savitljivi
kablovi mogu se zatititi postavljanjem u savitljiva insta-laciona ili metalna creva sa
unutranjom izolacionom oblogom.
lan 44.
Pri postavljanju izolovanih provodnika u instalacione cevi u zidu od nezapaljivog
materijala ili betona, instalaciona cev mora imati takve unutranje mere da se provodnici
mogu lako vaditi i postavljati posle po-stavljanja pribora. Metalna instalaciona cev mora
imati unutranji izo-lacioni omot i odgovarajui stepen zatite ostvaren kuitem.
Instalaciona cev, ako nije metalna, mora biti izraena od mate-rijala koji ne gori
niti potpomae gorenje.
lan 45.
Ako se izolovani provodnici polau u instalacione kanale koji se postavljaju na zid
ili tavanicu, moraju ispunjavati tehnike uslove za instalacione kanale. Instalacioni kanali
se ne smeju postavljati ispod maltera ni ulivati u beton.
Ako se izolovani provodnici polau u instalacione kanale koji se postavljaju u
podu, ti instalacioni kanali moraju odgovarati nainu odr-avanja poda (suvi ili mokri
postupak) i tehnikim uslovima za instala-cione kanale u podu.
lan 46.
Neizolovani provodnici moraju biti postavljeni, odnosno zatieni tako da nije
mogu dodir delova pod naponom i moraju biti privreni na odgovarajue izolatore.
Najmanji dozvoljeni meusobni razmaci neizolova-nih provodnika odreeni su u tabeli
br. 1.
6*

83

Tabela 1.

Horizontalni
razmak

Vertikalni
razmak

5 cm

10 cm

iznad 2 do 4 m

10 cm

15 cm

iznad 4 do 6 m

15 cm

20 cm

iznad 6 m

20 cm

25 cm

Raspon
1
do 2 m

Razmaci izmeu neizolovanih provodnika i delova zgrada, elinih konstrukcija i

sl. moraju odgovarati meusobnim horizontalnim razma-cima neizolovanih provodnika
odreenih u tabeli br. 1.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana razmaci manji od razmaka od-reenih u
tabeli br. 1 dozvoljavaju se za neizolovane provodnike velikih preseka, pod uslovom da
su na svakom metru duine privreni na od-govarajua izolaciona tela i da su provereni
na dinamika naprezanja usled struje kratkog spoja.
Razmak izmeu neizolovanih provodnika iz stava 4. ovog lana i de-lova zgrada,
elinih konstrukcija i sl. iznosi najmanje 1 cm, a u vlanim prostorijama ina slobodnom
prostoru 2 cm.
lan 47.
Razmak izmeu izolovanih provodnika privrenih na odgovarajue izolatore
mora u svim prostorijama iznositi najmanje 2 cm, a u vlanim prostorijama i na
slobodnom prostoru najmanje 5 cm.
lan 48.
Kablovi se mogu ukopati u zemlju ako imaju odgovarajui omota koji ih titi od
mehanikih i drugih uticaja.
Pri polaganju kablova u zemlju dubina ukopavanja ne sme biti manja od 0,6 m od
gornje povrine zemlje, odnosno ne sme biti manja od 0,8 m ispod povrine puta.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana moe se odstupiti ako se kablovi polau u
kamenito tlo.
lan 49.
U blokove sa otvorima (kablovice) smeju se polagati kablovi koji su namenjeni
polaganju u zemlju, teki gumeni kablovi i provodna uad.
U podzemne zatitne izolacije instalacione cevi smeju se polagati kablovi sa
platom ili sa olovnim omotaem, pod uslovom da ostaju pristupani i zamenljivi i da je
cev mehaniki vrsta, zatiena od pro-dora tenosti i provetrena.
lan 50.
Kablovi se mogu postaviti u vazduhu slobodno zategnuti ili privr-eni noseim
kukama, obujmicama ili slinim sredstvima za privri84

vanje ili poloiti na police (regale), reetke (lestvice) ili sline nosae.
Slobodno zategnuti kablovi moraju se postaviti i zategnuti tako da ugib ili
pomeranje ne dovode do oteenja kablova.
Sredstva za privrivanje, odnosno nosai moraju se izabrati tako da mogu
podneti teinu kablova koje nose bez oteenja od spoljanjih uticaja.
Pri vertikalnom polaganju, kablovi se moraju
rasteretiti sopstvene teine. Zatezno
2
naprezanje ne sme2 da bude vee od 60 N/mm ukupnog preseka provodnika za bakar,
odnosno 30 N/mm ukupnog preseka za aluminijum.

3. Rasklopni ureaji
lan 51.
Konstrukcija viepolnih rasklopnih ureaja mora biti takva da se kontakti svih faza
mehaniki spajaju istovremeno pri zatvaranju, odnosno razdvajaju istovremeno pri
otvaranju, a kontakti za neutralni provodnik mogu se spajati ranije pri zatvaranju, a
otvarati kasnije pri otvaranju rasklopnog ureaja.
lan 52.
Jednopolni rasklopni ureaj u viefaznom strujnom kolu ne sme biti postavljen u
neutralni provodnik, osim za rastavljanje strujnog kola u skladu sa lanom 71. ovog
pravilnika.
Rasklopni ureaj u jednofaznom strujnom kolu ne sme se postaviti u neutralni
provodnik, osim ako je zatitni ureaj diferencijalne struje postavljen na stranu napajanja
i u sluaju kvara automatski iskljuuje na-pajanje.
Rasklopni ureaj koji ima vie funkcije mora zadovoljiti zahteve za svaku
funkciju.
lan 53.
U TN sistemu napajanja, zatitni ureaj od prekomerne struje, koji slui i kao
zatita od indirektnog dodira automatskim iskljuivanjem napajanja, mora se postaviti na
poetku svakog strujnog kola, kao i na svim mestima na kojima se smanjuje presek
provodnika, osim ako ureaj za zatitu od kratkog spoja postavljen ispred tog mesta ne
obezbeuje zahtevanu zatitu.
Ureaj iz stava 1. ovog lana mora zadovoljiti zahteve za automatsko iskljuivanje
napajanja.
Odredbe ovog pravilnika za premetanje ili izostavljanje ureaja za zatitu od
kratkog spoja primenjuju se i na ureaj za zatitu od preoptere-enja.
lan 54.
Odredbe lana 53. ovog pravilnika primenjuju se i na ureaj za zatitu od
preoptereenja kad su izloeni delovi meusobno povezani pri pojavi druge greke u IT
sistemu.
85

lan 55.
Zatitni ureaj diferencijalne struje, kad se upotrebljava za zatitu od indirektnog
dodira, mora obezbeivati iskljuivanje svih pro-vodnika pod naponom strujnog kola.
U TN-S sistemu, neutralni provodnik se ne mora prekidati.
lan 56.
Kroz magnetno kolo zatitnog ureaja diferencijalne struje ne sme se voditi
zatitni provodnik.
lan 57.
Zatitni ureaj diferencijalne struje za zatitu od indirektnog dodira mora se tako
odabrati, a strujna kola razdvojiti da struja odvoda prema zemlji koja se javlja tokom
normalnog rada prikljuenih optereenja ne sme izazvati nepotrebno delovanje ovog
ureaja.
lan 58.
Zatitni ureaj diferencijalne struje u strujnom kolu bez zatitnog provodnika ne
smatra se dovoljnom zatitom od indirektnog dodira i kad na-zivna vrednost
diferencijalne struje delovanja ne prelazi 30 mA.
lan 59.
Ako se u TT sistemu primenjuje zatita jednim zatitnim ureajem diferencijalne
struje, taj ureaj se mora postaviti u taki napajanja elektrine instalacije.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, zatitni ureaj se moe po-staviti na
drugo mesto, pod uslovom da svi delovi izmeu take napajanja elektrine instalacije i
zatitnog ureaja diferencijalne struje imaju propisanu zatitu od elektrinog udara
promenom izolacije za aparate klase II ili odgovarajue izolacije.
Ako elektrina instalacija ima vie taaka napajanja, zatitni ure-aj diferencijalne
struje mora se postaviti u svaku taku napajanja elektrine instalacije.
lan 60.
Osnove topljivih osiguraa tipa D u zatitnim ureajima od preko-merne struje
moraju biti povezane tako da centralni kontakt bude spojen sa stranom napajanja.
Osnove topljivih osiguraa za uticanje topljivog umetaka tipa B mo-raju se
postaviti tako da se iskljui mogunost da nosa topljivih umetaka napravi spoj izmeu
provodnih delova dve susedne osnove topljivih osigu-raa.
lan 61.
Topljivi osigurai ili kombinacija jedinica topljivi osigura i topljivi umetak
kojim rukuju nestruna lica mora se postaviti tako da nije mogu dodir delova pod
naponom pri vaenju ili menjanju topljivog umetaka.
86

lan 62.
Prekida kojim rukuje nestruno lice mora biti konstruisan i po-stavljen tako da
podeenost prekostrujnog okidaa nije mogue izmeniti bez upotrebe alata.
Na prekidau mora postojati vidljiva oznaka podeenosti preko-strujnog okidaa.
lan 63.
Vrednost nazivne struje In ili podeena vrednost ureaja za zatitu kablova i
izolovanih provodnika od preoptereenja mora se odrediti prema uslovima za
koordinaciju provodnika i zatitnih ureaja za preko-mernu struju.
Za odreivanje zatitnog ureaja uzimaju se temene vrednosti struja ciklinih
optereenja.
U sluaju ciklinih optereenja, vrednosti nazivne struje ureaja za zatitu (I n) i
struje koja obezbeuje delovanje ureaja za zatitu (I 2), mo-raju se odrediti na osnovu
vrednosti struje za koju je strujno kolo projekto-vano (I b) i vrednosti trajno dozvoljene
struje provodnika (I2) za konstantno optereenje koje odgovara ciklinim optereenjima.
lan 64.
Vreme za automatsko iskljuenje napajanja u trajanju od 5 s, pri odrei-vanju
ureaja za zatitu elektrinog razvoda od kratkog spoja, mora obu-hvatiti granine uslove
kratkog spoja strujnog kola.
lan 65.
Ako je zatitni ureaj diferencijalne struje ugraen u zatitni ureaj od prekomerne
struje ili je u kombinaciji sa tim ureajem, karak-teristike takvog sklopa zatitnih ureaja
u pogledu moi prekidanja i radne karakteristike u zavisnosti od nazivne struje moraju
zadovoljavati uslove za preoptereenje, uslove kratkog spoja, kao i uslove iz l. 63. i 64.
ovog pravilnika.
lan 66.
Ako zatitni ureaj diferencijalne struje nije ugraen u zatitni ureaj od
prekomerne struje niti je sa njim u kombinaciji, zatita od prekomerne struje mora se
obezbediti drugim odgovarajuim ureajem, a zatitni ureaj diferencijalne struje mora
se odrediti tako da bez ote-enja izdri termika i mehanika naprezanja ako se pojavi
kratak spoj na strani optereenja.
Zatitni ureaj diferencijalne struje ne sme se otetiti ak ni pri pojavama
neuravnoteenih struja ili struja odvoda prema zemlji, kad ovaj ureaj tei da se otvori.
lan 67.
Ureaji za rastavljanje moraju rastaviti sve provodnike pod naponom posmatranog
strujnog kola napajanja.
87

lan 68.
Rastavni razmak izmeu otvorenih kontakata ureaja za rastavljanje ili drugog
sredstva za rastavljanje odreen je u tabeli br. 2.
Tabela 2.

Nazivni napon elektrine instalacije naizmenine struje

V

Najmanji rastavni razmak

mm

2,5

250 < U 400

3,5

400 < U

4,4

500 < U 750

6,5

750 < U 1 000

Rastavni razmak izmeu otvorenih kontakata ureaja za rastavljanje mora biti

vidljiv ili jasno pouzdano oznaen oznakom O, koja mora po-stati vidljiva kad se
postigne rastavni razmak izmeu otvorenih kontakata na svakom polu ureaja.
lan 69.
Ureaji za rastavljanje moraju biti konstruisani i postavljeni tako da se spree sva
nenamerna zatvaranja (npr. izazvana udarima, vibracijama i dr.).
Poluprovodniki ureaji ne smeju se upotrebiti kao ureaji za rasta-vljanje.
lan 70.
Ureaj za rastavljanje koji ne moe prekinuti struju optereenja mora se obezbediti
od nepaljivog i neovlaenog otvaranja (npr. postavljanjem u posebnu prostoriju koja se
zakljuava, ili smetajem u zatvoreno kui-te).
lan 71.
Sredstva za rastavljanje, po pravilu, moraju biti opremljena vie-polnim ureajem
koji iskljuuje sve poslove sa napajanja. Jednopolni ure-aji mogu se upotrebiti pod
uslovima da se postave jedan do drugog.
lan 72.
Upotrebljena sredstva za rastavljanje moraju se oznaiti tako da bude uoljivo koje
strujno kolo rastavljaju.
88

4. Ureaji za iskljuivanje elektrine instalacije radi mehanikog

odravanja
lan 73.
Ureaji za iskljuivanje elektrine instalacije radi mehanikog odravanja moraju
se postaviti u glavno napojno strujno kolo. Ako to iskljuivanje vri sklopka, ona mora
biti sposobna da prekine struju pu-nog optereenja odgovarajueg dela elektrine
instalacije.
Iskljuivanje upravljakog strujnog kola motornog pogona dozvoljeno je samo ako
se primeni dodatna zatita pomou mehanikog ograniivaa ili ako se primene zahtevi
za ureaj za upravljanje iz jugoslovenskih standarda, pod uslovom da je u oba sluaja
obezbeen isti uslov kao pri di-rektnom prekidanju glavnog napajanja.
lan 74.
Upravljanje ureajem za iskljuivanje radi mehanikog odravanja ili sklopkom za
ovaj ureaj mora biti runo, a razmak izmeu otvorenih konta-kata ovog ureaja mora
biti vidljiv ili jasno oznaen oznakom O.
lan 75.
Ureaj za iskljuivanje radi mehanikog odravanja mora biti:

0
konstruisan ili postavljen tako da sprei nenamerno zatvaranje
usled udara, vibracija i dr.;

1
postavljen i oznaen tako da oznake budu itljive, da se
raspoznaju i odgovaraju svojoj nameni.
lan 76.
Ureaj za iskljuivanje u sluaju hitnosti mora biti takav da moe da prekine struju
punog optereenja odgovarajueg dela elektrine insta-lacije, uzimajui u obzir i
eventualne struje ukoenih motora.
lan 77.
Ureaj za iskljuivanje u sluaju hitnosti moe se sastojati od jednog rasklopnog
ureaja koji moe direktno prekinuti pripadajue napajanje ili od kombinacije opreme
koja se aktivira samo jednim delovanjem radi prekidanja pripadajueg napajanja.
Radi koenja pokretnih delova ili iz drugih razloga, hitno zausta-vljanje moe
zadrati napajanje u odgovarajuem trajanju.
lan 78.
Iskljuivanje u sluaju hitnosti vri se sklopkom u glavnom stru-jnom kolu ili
upravljakom sklopkom (npr. pritisnim tasterom u upra-vljakom ili pomonom strujnom
kolu).
Rasklopni ureaj za direktno rastavljanje glavnog strujnog kola na koji se deluje
runo mora biti postavljen na pristupano mesto sa kog se opasnost moe uoiti.
Prekida, kontaktor ili drugi ureaj na koji se deluje mora se otva-rati prekidom
napajanja namotaja ili na drugi jednako bezbedan nain.

89

lan 79.
Elementi (ruica, pritisno dugme i dr.) koji slue za iskljuivanje u sluaju hitnosti
moraju biti crvene boje na utoj eonoj ploi i moraju ispunjavati sledee uslove:
0 da budu lako pristupani;
1 da se zabravljuju ili da oznaka O, odnosno STOP bude vidljiva, osim ako
su elementi za iskljuivanje i za ponovno ukljuivanje pod nad-zorom istog lica.
Oslobaanje elementa za iskljuivanje u sluaju hitnosti ne sme re-aktivirati
odgovarajui deo elektrine instalacije.
lan 80.
Ureaj za iskljuivanje u sluaju hitnosti (ukljuujui hitno zausta-vljanje) mora se
postaviti i oznaiti tako da se lako raspoznaje i mora biti prilagoen predvienoj
upotrebi.
lan 81.
Ureaj za funkcionalno upravljanje mora biti prilagoen najteim uslovima
sredine (u kojima mora izvriti zahtevanu funkciju).
Funkcionalno upravljanje moe se ostvariti sklopkom, polupro-vodnikim
ureajem, prekidaem, kontaktorom, relejem, utikaem i prikljunicom do 16 A.
Rastavlja, osigura i mostna spojnica (prespoj) ne smeju se koristiti za
funkcionalno upravljanje.
5. Transformatori
lan 82.
Strujno kolo se napaja sa sekundarnog namotaja transformatora mora se izvesti
prema zahtevima za najvii napon ovog strujnog kola.
lan 83.
Strujno kolo autotransformatora koji je prikljuen na napon iz op-sega II mora se
izvesti prema najviem naponu koji se moe javiti izmeu provodnika ili izmeu
provodnika i zemlje.
Napon sekundarnog strujnog kola autogransformatora izmeu pro-vodnika ili
izmeu provodnika i zemlje ne sme prei gornje vrednosti gra-nice opsega II napona.

6. Rotacione maine
lan 84.
Generatori se moraju postavljati u posebne prostorije i zatititi odgovarajuim
preprekama, a ako to nije mogue, sredstva za upravljanje smeju biti pristupana samo
strunim licima.
90

lan 85.
Nazivne karakteristike motora moraju odgovarati karakteristikama pogona.
lan 86.
Struja motora pri pokretanju mora se ograniiti na vrednost koja nije tetna za
instalaciju iz koje se napaja i ne utie tetno na druge aparate vezane za isti izbor.
Direktno napajanje motora naizmenine struje sa kratkospojenim rotorom iz
distributivne mree napona 0,4 kV, dozvoljava se ako su ispu-njeni sledei uslovi:
0 pad napona pri pokretanju ne sme premaiti vrednost pri kojoj do-lazi do
smanjenja momenta motora tako da ugroava pouzdan zalet motora i radne maine ili
utie na stabilan rad ostalih potraaa vezanih na istu mreu;
1 zatita pri pokretanju motora ne sme delovati ni na viem na-ponskom nivou.
lan 87.
Motori moraju biti snabdeveni odgovarajuim ureajima za po-kretanje i, po
potrebi, ureajima za regulaciju.
Ureaji za pokretanje motora mogu se kombinovati sa ureajima za zatitu motora,
pri emu ureaji za pokretanje moraju zadovoljiti zahteve za ureaje za zatitu motora.
7. Pretvarai
lan 88.
Pretvarai se moraju napajati preko transformatora sa elektriki odvojenim
namotajima.
Ako se koristi pretvara naizmenine struje, strujno kolo iza tog pretvaraa mora
biti posebno zatieno, a naroito u pogledu selektiv-nosti, s obzirom na funkconalne
karakteristike pretvaraa.
8. Akumulatori
lan 89.
Prenosivi ili pokretni akumulatori moraju se puniti u prosto-rijama u kojima
isticanje i isparavanje elektrolita nee izazvati tete i opasnosti.
Provetravanjem prostorija iz stava 1. ovog lana mora se obezbediti da prostorija
ne postane opasna u pogledu eksplozije. Takoe se mora obezbediti da u blizini ne sme
biti otvorene vatre.
lan 90.
Stacionarni akumulatori moraju biti u posebnoj prostoriji, koja mora biti zatvorena
i u koju je dozvoljen pristup samo licima koja su duna da ih nadgledaju i odravaju.
91

Ako nazivni napon akumulatorske baterije prelazi 150 V, prostorija u kojoj su

smeteni stacionarni akumulatori mora imati pod koji ne sme da bude klizav, koji mora
da bude izolovan od tla i koji mora imati dovoljnu povrinu za kretanje radnika da ne bi
dolo do istovremenog doticanja tla ili provodnog elementa vezanog za zemlju i nekog
od elemenata aku-mulatora pod naponom.

9. Rasklopni blokovi
lan 91.
Rasklopni blokovi moraju biti izraeni prema jugoslovenskom standardu JUS
N.K5.503, a instalirani prema odredbama ovog pravilnika, shodno odreenom tipu
elektrinog razvoda.
lanovi 9297. briu se.
10. Elektrina oprema i ureaji koji troe elektrinu energiju
lan 98.
Elektrina oprema i ureaji koji troe elektrinu energiju prikljuuju se direktrno
na elektrinu instalaciju ili preko produnog savitljivog kabla.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na zatitu od razaranja spojeva odnose se
i na elektrinu opremu i ureaje koji troe elektrinu energiju i prikljuuju se direktno na
elektrinu instalaciju.
Ako se prikljuak elektrine opreme i ureaja koji troe elektrinu energiju izvodi
produnim savitljivim kablovima, taj kabl mora imati isti broj provodnika kao i
elektrina instalacija i zatitni provodnik, ako je neophodan, sa potrebnom elektrinom i
mehanikom vr-stoom.
lan 99.
Ako produni savitljivi kabl ima zatitni provodnik, taj pro-vodnik mora biti
oznaen zeleno-utom bojom, a ako nema zatitni pro-vodnik, ni jedan drugi provodnik
ne moe biti oznaen tom bojom.
Ako produni savitljivi kabl ima neutralni provodnik i ako sred-stvo za spajanje
odreuje njegovo mesto, neutralni provodnik mora biti oznaen svetloplavom bojom.
lan 100.
Svetiljka se mora postaviti na tavanicu prostorije tako da se ne moe okretati oko
svoje ose.
Svetiljka se ne sme veati o provodnik za napajanje.
Ako je svetiljka klase O ili klase II, mora se privrstiti preko izolacionog
prikljuka koji odvaja metalne delove od svog nosaa.
lan 101.
Navojni deo u sijalinom grlu, u koji se sijalica zavre, ne sme biti spojen sa
faznim provodnikom.
92

Grla u svetiljkama mogu se postavljati tako da budu pristupana bez upotrebe

alata, osim u svetiljkama koje se dre u ruci.
Sijalina grla sa sklopkom i tasterom dozvoljena su samo ako su izra-ena u
izolacionom kuitu.
Sijalina grla opremljena sklopkama sa polugama dozvoljena su samo pod
uslovom da je delovanje sklopke osigurano izolacionim gajtanom ili metalnim lancem
koji je povezan sa polugom, preko umetnutog izolacionog dela, pri emu ne sme
postojati mogunost dodira ovog lanca sa delovima pod naponom sijalinog grla.
lan 102.
Za svetiljku sa pranjenjem koja ima napon sijalice koji prelazi na-pon opsega II
(odnosno 1 000 V) zahtevi su utvreni jugoslovenskim standar-dima JUS N.L5.210.
l. 103. i 104. briu se.
lan 105.
Aparati sa otvorenim usijanim grejnim elementima ne smeju se pri-kljuivati na
elektrinu instalaciju u prostorijama u kojima postoji opa-snost od poara ili dodira
zapaljivih materijala sa delovima aparata koji nose uarene elemente.
lan 106.
Aparati sa zagrevanje prostorija u kojima se izrauju, obrauju ili skladite
zapaljivi materijali, odnosno u kojima je prisutna zapaljiva praina moraju imati ureaj
za ograniavanje temperature ili ureaj za smanjivanje odavanja toplote, kojim se
spreava dostizanje opasne tempe-rature, ili moraju biti tako konstruisani da tempratura
kuita i delova aparata bude ispod temperature koja moe izazvati opasnost od poara.
lan 107.
U instalacijama elektrinih aparata za grejanje toplim vazduhom ne sme postojati
mogunost da se grejna tela stave pod napon dok se ne pokrene odgovarajui ventilator, a
moraju se iskljuivati pre nego to se taj ventilator iskljui.
Grejna tela iz stava 1. ovog lana moraju imati ugraena dva nezavisna
ograniivaa temperature, koji ne doputaju pojavu visoke temperature.
lan 108.
Elektrini aparati za zagrevanje zapaljivih tenosti na temperaturi ispod
temperature plamita moraju imati ograniiva temperature, koji iskljuuje ili smanjuje
grejanje pre nego to se postigne opasna tempe-ratura, odnosno moraju biti konstruisani
tako da i pri nedozvoljenom poveanju temperature ne izazivaju opasnost za ljude i
okolne objekte.

11. Sigurnosni sistemi

lan 109.
Sigurnosni sistemi moraju funkcionisati pri izbijanju poara.
93

Izvor sigurnosnog sistema mora obezbediti napajanje u odreenom vremenu a

oprema sigurnosnog sistema mora biti izvedena ili postavljena tako da za odgovarajue
vreme bude otporna prema vatri.
lan 110.
U sigurnosnim sistemima mora se sprovesti zatita od indirektnog dodira bez
automatskog iskljuenja napajanja pri pojavi prve greke.
I IT sistemima moraju se predvideti ureaji za stalan nadzor izolacije koji pri
pojavi prve greke daju zvuni i svetlosni signal.
lan 111.
Oprema sigurnosnih sistema mora biti rasporeena tako da se lako mogu vriti
periodini pregledi, ispitivanja i odravanje.
lan 112.
Izvori sigurnosnih sistema moraju se postaviti i uvrstiti tako da se ne mogu
otetiti zbog greaka koje se mogu javiti u glavnim izvorima napajanja.
Izvori sigurnosnih sistema moraju se postaviti u prostorije koje su pristupane
samo strunom i priuenom osoblju (BA4 i BA5), osim opreme koja se posebno napaja
iz sopstvenih akumulatora.
lan 113.
Mesto na kome su smeteni izvori sigurnosnih sistema (osim sopstvenih
akumulatora za posebno napajanje) mora biti isto i mora se provetravati, tako da gasovi,
dim ili para koje izvori isputaju ne mogu prodreti u prostorije u kojima se nalaze ljudi.
lan 114.
Odvojeni nezavisni izvori za sigurnosne sisteme koji se napajaju iz mree nisu
dozvoljeni, osim ako je obezbeeno da dva izvora ne mogu biti istovremeno u kvaru.
lan 115.
Ako postoji smao jedan izvor za napajanje sigurnosnog sistema, on se ne sme
koristiti za drugu svrhu.
Ako postoji vie izvora sigurnosnih sistema oni se mogu koristiti za napajanje
sistema stalne pripravnosti, pod uslovom da u sluaju kvara jednog od njih preostala
snaga bude dovoljna za obezbeenje pokretanja i rada svih sigurnosnih sistema.
Uslov iz stava 1. ovog lana zahteva automatsko rastereenje izvora napajanja od
opreme koja nije predviena sigurnosnim sistemima.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne odnose se na opremu koja se posebno napaja iz
sopstvenih akumulatora.
lan 116.
Strujna kola sigurnosnih sistema moraju biti odvojena od drugih strujnih kola tako
da elektrina greka ili bilo koja intervencija ili izmena u jednom sistemu ne utie na
ispravnost rada drugog sistema.
94

Zahtev iz stava 1. ovog lana postie se odvajanjem strujnih kola izo-lacionim

materijalima koji su otporni prema vatri, voenjem, drugim pu-tevima ili upotrebom
kuita.
lan 117.
Strujna kola sigurnosnog sistema, po pravilu, ne smeju prolaziti kroz mesta
izloena riziku od poara, kao to su prostorije u kojima se izrauju, obrauju ili
skladite zapaljive materije, odnosno u kojima je prisutna zapaljiva praina.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ako se to ne moe izbei dozvoljeno je da
strujna kola sigurnosnog sistema prelaze i kroz ta mesta, s tim to se u tom sluaju mora
obezbediti njihova otpornost prema vatri.
Strujna kola sigurnosnog sistema ne smeju prolaziti kroz prostorije u kojima se
obrauje ili skladiti eksploziv.
lan 118.
Strujna kola sigurnosnih sistema ne moraju se zatiti od preoptere-enja ve samo
od kratkog spoja, s tim to se ureaj za zatitu mora oda-brati i postaviti tako da ne
izaziva nepravilan rad u drugim strujnim kolima sigurnosnog sistema.
lan 119.
Rasklopni ureaji sigurnosnih sistema moraju se razlikovati gru-pisati u prostoru
koji je pristupaan samo strunim licima.
Ureaji za svetlosnu i zvunu signalizaciju sigurnosnih sistema mo-raju jasno
pokazivati na koje se ureaje ili strujna kola sigurnosnog sistema odnose.
lan 120.
U sistemima u kojima se zahteva odreeni stalni nivo osvetljaja ili odreeno vreme
prekida osvetljaja, tip svetiljke sigurnostnih sistema mora biti takav da zadovolji
zahtevani nivo osvetljaja i pri prebacivanju na sigurnosni sistem.
lan 121.
U elektrinoj opremi sigurnosnih sistema koja se napaja sa dva razli-ita strujna
kola ne smeju se otetiti ureaji za zatitu od elektrinog udara usled greke u jednom od
strujnih kola ni izazvati pogreno delo-vanje u drugom strujnom kolu.
Oprema iz stava 1. ovog lana mora se povezati sa zajednikim zatitnim
provodnikom za oba strujna kola, ako je on predvien.
lan 122.
Paralelni rad dva izvora napajanja sigurnosnih sistema koji nisu sposobni za
paralelni rad mora se spreiti mehanikim zabravljenjem ili drugim pogodnim sredstvom.
lan 123.
Ako dva izvora napajanja sigurnosnih sistema nisu sposobna za para-lelni rad,
zatita od kratkog spoja i od indirektnog dodira mora se osigu-rati za svaki izvor.
95

lan 124.
Ako razni izvori napajanja mogu raditi paralelno kao nezavisni izvori napajanja
sigurnosnih i drugih sistema, pojava reverzibilne ener-gije mora se spreiti postavljanjem
zatitnih ureaja.
lan 125.
Kad se sigurnosni i drugi sistemi mogu napajati iz dva izvora koji mogu raditi
paralelno, zatita od kratkih spojeva i indirektnog dodira mora se obezbediti bez obzira
na to da li se elektrina instalacija napaja sa jednog ili sa oba izvora, pri emu su
neophodne mere za ograniavanje struje koja protie izmeu neutralnih taaka izvora, a
naroito pri pojavi treeg harmonika.

III. TEHNIKE MERE ZATITE

1. Tehnike mere zatite od elektrinog udara
lan 126.
Na elektrinu opremu primenjuju se tehnike mere zatite od direktnih dodira
prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.741.
lan 127.
Na elektrinu opremu primenjuju se tehnike mere zatite od in-direktnih dodira
prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.741, s tim to se tehnika mera zatite
automatskim iskljuenjem napajanja ne primenjuje na delove elektrine instalacije gde je
neophodnost napajanja bitna i u sluajevima kad nije efikasna.
Zatita delova elektrine instalacije iz stava 1. ovog lana od indirektnog dodira,
gde je neprekidnost napajanja bitna ili zatita au-tomatskim iskljuenjem napajanja nije
efikasna, ostvaruje se kad se elek-trina oprema postavlja u neprovodne prostorije ili
lokalnim izjednaenjem potencijala bez povezivanja sa zemljom.
Tehnike mere zatite bezbednosno malim naponom, korienjem opreme klase II
ili primenom ekvivalentne izolacije, kao i elektrinim odvajanjem, mogu se primenjivati
na celu elektrinu instalaciju, njene de-love ili opremu.
Tehnike mere zatite od indirektnog dodira iz s. 1, 2. i 3. ovog lana ne
primenjuju se pri izvoenju elektrine instalacije na: potporne i metalne delove spojene
sa njima, pribor za nadzemne vodove ako je van dohvata ruke, betonsko gvoe ako nije
pristupano, izloene provodne delove malih dimenzija (do 50 mm x 50 mm) ili ako su
van dohvata ruke, a mera zatite povezivanjem na zatitni provodnik je teko izvodljiva
(npr. vijci, zakovice, natpisne ploice, kablovske obujmice i sl.), metalne cevi ili druga
metalna kuita koja tite elektrinu opremu u skladu sa zahtevima za klasu II ili
ekvivalentne izolacije.
96

2. Tehnike mere zatite od poara

lan 128.
Postavljanje kablova i provodnika u prostorijama zgrada klase spo-ljanjih uticaja
BD 2, BD 3 i BD 4 za koje je karakteristino oteano napu-tanje (kao to su: visoke
stambene i poslovne zgrade, robne kue, pozorita, bioskopi i dr.) treba izbegavati.
Ako se kablovi i provodnici postavljaju u prostorijama iz stava 1. ovog lana,
moraju se ispuniti sledei uslovi:
0 da u sluaju nastanka poara ne mogu preneti ni proiriti poar dva asa od
njegovog nastajanja;
1 da se sprei izazivanje visoke temperature koja bi mogla da izazove paljenje
okolnih materijala (npr. postavljanjem u kuita, omotae i sl.);
2 da se polau u pokrivene kanale ili van dohvata ruke.
lan 129.
U zgradama klase spoljanjih uticaja BD 3 i BD 4, za koje je karak-teristino
prisustvo velikog broja ljudi (kao to su: pozorita, bio-skopi, robne kue i dr.), rasklopne
aparature se postavljaju tako da budu pristupane samo strunim licima.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, rasklopni ureaji koji olak-avaju
naputanje zgrade (npr. sklopke za protivpanino svetlo, ventila-ciju i dr.) mogu se
postaviti tako da svima budu pristupani.
Ako se rasklopne aparature postavljaju u prostorijama iz lana 128. ovog
pravilnika, one moraju biti u kuitima od nezapaljivih materijala ili materijala koji ne
potpomau gorenje.
lan 130.
Eleketrina oprema koja sadri zapaljive tenosti ne moe se posta-vljati u
prostorijama predvienim za naputanje zgrade klase spoljanjih uticaja BD 3 i BD 4, za
koje je karakteristino oteano naputanje (kao to su: visoke stambene i poslovne
zgrade, pozorita, bioskopi i dr.).
U prostorijama zgrada klase spoljanjih uticaja BE 2, u kojima postoji opasnost od
poara moe se postavljati samo neophodna elek-trina oprema, a prolaz kablovima i
provodnicima dozvoljen je pod uslo-vom da se, u sluaju nastavljanja u ovim
prostorijama, spoj nalazi u nezapaljivom kuitu ili kuitu koje ne potpomae gorenje,
da su ka-blovi i provodnici zatieni od prekomerne struje i da zadovoljavaju uslove
ispitivanja na zapaljivost prema jugoslovenskom standardu JUS N.C0.075 u vremenu od
jednog minuta, plamenom duine 120 mm.
Ako se kablovi i provodnici polau na zapaljive materijale, ti materijali moraju
zadovoljiti uslove ispitivanja na zapaljivost iz stava 2. ovog lana.
lan 131.
U prostorijama zgrada klase spoljanjih uticaja BE 2 u kojima se oe-kuje
taloenje praine na kuita elektrine opreme u takvim kolii-nama da mogu izazvati
poar moraju se preduzeti mere da kuita ne dostignu temperaturu paljenja praine.
7

97

Pod merama iz stava 1. ovog lana podrazumeva se da elektrina oprema za te

prostorije mora biti izraena prema jugoslovenskom standardu JUS N.S8.850 i da se pri
izvoenju mora razmestiti tako da je obezbeeno hlaenje kako tokom normalnog rada
tako i pri preopteree-njima.
lan 132.
Ako su rasklopne aparature za zatitu, upravljanje ili rastavljanje postavljene u
kuite koje ima manji stepen zatite od IP 5X prema jugo-slovenskom standardu JUS
N.A5.070, one se moraju postaviti van prostorija u kojima postoji opasnost od poara u
zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2).
lan 133.
Ako se prostorije u kojima postoji opasnost od poara u zgradama klase
spoljanjih uticaja BE 2) greju sistemom prinudne cirkulacije va-zduha, vazduh se mora
usisavati iz prostorije u kojoj ne postoji zapaljiva praina.
poar.

Temperatura ulaznog vazduha za grejanje ne sme biti takva da moe izazvati

lan 134.

Motori kojima se upravlja daljinski i koji rade bez nadzora, osim servomotora sa
kratkotrajnim radom, smeteni u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u
zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2), mo-raju se pomou ureaja osetljivih na
temperaturu zatititi od tempera-tura koje su vie od temperature tinjanja praine.
lan 135.
Svetiljke u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgra-dama klase
spoljanjih uticaja BE 2) moraju imati stepen zatite najmanje IP 5X, prema
jugoslovenskom standardu JUS N.A5.070.
Izvori svetla moraju biti zatieni od moguih mehanikih ote-enja plastinim ili
staklenim poklopcima i reetkama ili drugim odgo-varajuim zatitnim sredstvima.
Zatitna sredstva iz stava 2. ovog lana moraju biti sastavni deo sve-tiljke.
lan 136.
Radi smanjenja opasnosti, u prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u
zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2) strujno kolo mora biti zatieno zatitnim
ureajem diferencijalne struje nazivne vrednosti struje delovanja od 0,5 A ili mora biti
postavljeno pod nadzor pomou ureaja za trajni nadzor izolacije (koji se koristi u IT
sistemima), sa zvu-nim signalom za sluaj greke na izolaciji.
Provodik strujnog kola za nadzor izolacije moe biti dodatni pro-vodnik vieilnog
kabla, plat kabla spojen sa zatitnim provodnikom ili neizolovani provodnik voen sa
izolovanim provodnicima u plasti-nim instalacionim cevima.
98

lan 137.
Strujna kola koja napajaju opremu ili prolaze kroz prostorije u kojima postoji
opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjih uticaja BE 2) moraju biti zatiena od
preoptereenja i kratkih spojeva zatit-nim ureajima koji se moraju postaviti van tih
prostorija.
lan 138.
Delovi pod naponom u strujnim kolima bezbednosno malog napona u prostorijama
u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spolja-njih uticaja BE 2) moraju
biti zatieni kuitem najmanjeg stepena za-tite IP 2X ili opremljeni izolacijom koja
moe da izdri ispitni napon od 500 V tokom 1 min.
lan 139.
U prostorijama u kojima postoji opasnost od poara (u zgradama klase spoljanjeg
uticaja BE 2) PEN provodnik moe biti samo pridruen stru-jnim kolima koja prolaze
kroz ovakve prostorije, pod uslovom da nema pre-kida.
lan 140.
U prostorijama zgrada od drvene grae (klase spoljanjeg uticaja CA
2) moraju se preduzeti mere da elektrina oprema ne izazove paljenje zidova, podova ili
tavanica.
lan 141.
U prostorijama visokih zgrada u kojima je primenjena prinudna ve-ntilacija (klase
spoljanjih uticaja CB 2), iji odnos veliina moe omoguiti irenje poara, moraju se
preduzeti mere za spreavanje dejstva dimnjaka na mestima gde se nalazi elektrina
oprema.
3. Tehnike mere zatite od prekomerne struje
lan 142.
Ureaj za zatitu od preoptereenja provodnika i kablova, osim u sluajevima iz
lana 143. ovog pravilnika, mora se postaviti na poetak svakog strujnog kola, kao i na
sva mesta na kojima se smanjuje trajno do-zvoljena struja provodnika, ako ureaj za
zatitu od preoptereenja posta-vljen ispred tog mesta ne obezbeuje odgovarajuu
zatitu.
Uzrok smanjenja trajno dozvoljene struje je smanjenje preseka pro-vodnika,
promena prirode, naina postavljanja i promena izolacije ili broja ila.
Ureaj za zatitu od preoptereenja proizvoljno se sme pomerati du elektrinog
razvoda izmeu take gde se trajno dozvoljena struja smanjuje i ureaja za zatitu, pod
uslovom da je zatien od kratkog spoja i da nema grananja ni prikljunica.
Ureaj za zatitu od preoptereenja moe se pomerati najvie do 3 m izmeu take
gde se trajno dozvoljena struja smanjuje i zatitnog ureaja, pod uslovom da su
provodnici ispred ureaja poloeni sigurno na kratak spoj (npr. svaki provodnik u
odvojenoj izolovanoj cevi), da su udaljeni od zapaljivih materijala i da nema grananja ni
prikljunica.
7*

99

lan 143.
Zatita od preoptereenja provodnika i kablova moe se izostaviti samo u
prostorijama u kojima ne postoji opasnost od poara i eksplozija, i to:
0 u strujnim kolima u kojima nema preoptereenja, grananja ili pri-kljunica;
1 u strujnim kolima telekomunikacija, upravljanja, signalizacije i
sl.;

2 u provodnicima i kablovima za spajanje elektrinih maina, po-kretaa,

transformatora, ispravljaa, akumulatora, rashladnih po-strojenja i sl.
lan 144.
U IT sistemima ureaji za zatitu od preoptereenja mogu se preme-stiti du voda,
odnosno izostaviti samo ako je svako strujno kolo zati-eno ureajem diferencijalne
struje ili ako je sva elektrina oprema, podrazumevajui provodnike i kablove, izvedena
kao oprema klase II ili za-tiena ekvivalentnom izolacijom.
lan 145.
Ureaj za zatitu od proeptereenja kablova i provodnika ne posta-vlja se u takva
strujna kola gde prekid napajanja moe predstavljati opa-snost, kao to su pobudna
strujna kola obrtnih maina, strujna kola za napajanje elektromagnetskih dizalica, strujna
kola sekundara strujnih transformatora i sl.
U sluaju iz stava 1. ovog lana mora se predvideti alarmni ureaj koji deluje pri
pojavi preoptereenja.
lan 146.
Ureaji za zatitu od kratkog spoja moraju se postaviti na poetak svakog strujnog
kola, kao i na sva mesta na kojima se smanjuje struja kratkog sporaj provodnika ako
ureaj za zatitu od kratkog spoja, postavljen ispred tog mesta, ne obezbeuje
odgovarajuu zatitu.
lan 147.
Ureaji za zatitu od kratkog spoja mogu se pomerati najvie od 3 m du tienog
kabla ili provodnika pod uslovom da su kablovi, odnosno provodnici ispred ureaja
poloeni sigurno u odnosu na kratak spoj i zemljospoj i da su udaljeni od zapaljivih
materijala.
lan 148.
Ureaj za zatitu od kratkog spoja moe se izostaviti:
0 ako provodnici ili kablovi spajaju generatore, transformatore, ispravljae,
akumulatorske baterije do pripadajuih razvodnih blokova i zatitne ureaje u tim
razvodnim blokovima;
1 u strujnim kolima ije iskljuenje moe izazvati opasnost, kao to su pobudna
strujna kola obrtnih maina, kola napajanja elektromagnetskih dizalica i strujna kola
sekundara strujnih transformatora;
2 u mernim strujnim kolima.
100

U sluajevima iz stava 1. ovog lana elektrini razvod mora se izve-sti tako da se

rizik od kratkog spoja svede na minimum (primenom pojaane izolacije protiv
spoljanjih uticaja), a provodnici i kablovi se ne smeju polagati na zapaljive materijale
niti uz njih.
lan 149.
Jedan isti ureaj za zatitu kablova i provodnika od kratkog spoja moe tititi vie
poloenih provodnika u paraleli, pod uslovom da su usklaene radne karakteristike
ureaja i nain paralelnog polaganja pro-vodnika.
lan 150.
Ureaj za zatitu od prekomerne struje mora se postaviti u svaki fa-zni provodnik,
osim u sistemu TT bez voenog neutralnog provodnika, s tim da taj ureaj mora iskljuiti
provodnik u kome je dolo do prekomerne struje, ali ne i bezuslovno iskljuenje drugih
provodnika pod naponom.
Ako pri napajanju (npr. trofaznih motora) prekid jedne faze predsta-vlja opasnost,
mora se predvideti iskljuivanje i ostalih provodnika pod naponom.
lan 151.
U strujnim kolima koja se napajaju izmeu faza u sistemu TT, gde nema voenog
neutralnog provodnika, otkrivanje prekomerne struje moe se predvideti samo u dve
faze, pod uslovom da u istom trofaznom strujnom kolu na strani napajanja postoji ureaj
za zatitu diferencijalne struje koji prekida sve fazne provodnike.
lan 152.
Ako je u TT i TN sistemima presek neutralnog provodnika jednak pre-seku faznih
provodnika, nije potreban ureaj za zatitu od prekomerne struje u neutralnom
provodniku ni ureaj za prekidanje ovog provodnika.
Ako je u sistemima iz stava 1. ovog lana presek neutralnog pro-vodnika manji od
preseka faznog provodnika, potrebno je predvideti ureaj za zatitu od prekomerne struje
u neutralnom provodniku i taj ureaj mora izazvati iskljuenje faznih provodnika
strujnog kola, pri emu nije neophodno prekidanje neutralnog provodnika.
Ureaj za zatitu od prekomerne struje neutralnog provodnika nije potreban ako je
neutralni provodnik zatien od kratkog spoja ureajem za zatitu faznih provodnika
strujnog kola i ako je najvea struja koja protie kroz neutralni provodnik tokom
normalnog rada znatno manja od vrednosti trajno dozvoljene struje tog provodnika.
lan 153.
Neutralni provodnik, po pravilu, ne vodi se u sistemu IT.
Ako je voenje neutralnog provodnika u sistemu IT neophodno, mora se predvideti
ureaj za zatitu od prekomerne struje neutralnog provodnika svakog strujnog kola koji
izaziva prekid faznih provodnika i neutralnog provodnika odgovarajueg strujnog kola.
Ureaj za zatitu od preoptereenja neutralnog provodnika nije po-treban ako je
neutralni provodnik zatien od kratkog spoja ureajem za
101

zatitu na strani napajanja (na poetku strujnog kola) koji odgovara zahte-vima
utvrenim jugoslovenskim standardom JUS N.B2.743 za karakteristike zatitnog ureaja
od kratkog spoja ili ako se posebno strujno kolo titi ureajem diferencijalne struje ija
nazivna vrednost ne prelazi 0,15 puta vrednost trajno dozvoljene struje odgovarajueg
neutralnog provodnika, pod uslovom da ovaj ureaj prekida sve fazne provodnike i
neutralni pro-vodnik odgovarajueg strujnog kola.
lan 154.
Prekidanje neutralnog provodnika mora kasniti za prekidanjem fa-znih
provodnika, a pri spajanju neutralni provodnik mora biti spojen isto-vremeno ili pre
spajanja faznih provodnika.
4. Tehnike mere zatite od prenapona
lan 155.
Ureaj za ograniavanje prenapona mora se postaviti tako da ne predstavlja
opasnost za ljude i okolne objekte u trenutku delovanja.
lan 156.
U isti instalacioni kanal ne smeju se polagati kablovi i provodnici opsega napona I
i II, osim ako nisu preduzee mere da ne budu izloeni naponu viem od njihovog
ispitanog napona mrene frekvencije.
lan 157.
Na mestima na kojima atmosferski prenaponi mogu izazvati opas-nost, moraju se
postaviti odvodnici prenapona.
lan 158.
Ako se elektrina instalacija napaja iz nadzemne mree i zatiena je odvodnicama
prenapona, odvodnici prenapona moraju se postaviti to blie kunom prikljuku.
lan 159.
Odvodnik prenapona uzemljuje se najkraim putem.
lan 160.
Elektrina otpornost uzemljivaa odvodnika prenapona ne sme biti vea od 5 .
lan 161.
Postojei uzemljivai, kao to su gromobranske instalacije, metalna vodovodna
mrea i sl., mogu se koristiti za uzemljenje odvodnika prena-pona.
lan 162.
Odvodnike prenapona i razna iskrita nije dozvoljeno postavljati u prostorijama u
kojima postoji opasnost od poara i eksplozija (klase spo-ljanjih uticaja BE 2 i BE 3).
102

5. Tehnike mere zatite od pada i nestanka napona

lan 163.
Ako pad, nestanak ili ponovno uspostavljanje napona moe izazvati opasnost za
ljude i opremu, mora se ugraditi ureaj za zatitu od nestanka i pada napona.
lan 164.
Ureaj za zatitu od pada napona moe delovati sa zakanjenjem ako pri radu
aparat koji se titi bez opasnosti podnosi kratkotrajan prekid ili pad napona.
lan 165.
Ako se koriste kontaktori, kanjenje u njihovom otvaranju i ponov-nom zatvaranju
ne sme spreiti trenutno iskljuivanje ureaja za upra-vljanje i zatitu.
lan 166.
Ureaji za zatitu od nestanka i pada napona moraju se predvideti u krajnjim
strujnim kolima napajanja motora ije ponovno pokretanje, posle zaustavljanja do koga
je dolo zbog pada ili nestanka napona, moe biti opasno.
lan 167.
Ureaji za zatitu od nestanka ili pada napona neophodni su u elektrinim
instalacijama zgrada u kojima je predviena oprema za sigur-nosno napajanje i zamenu
napajanja.
Ureaji iz stava 1. ovog lana moraju obezbediti ukljuivanje sigurno-snog izvora
ili zamenu napajanja opreme rezervnim izvorom ako je napon manji od granica pravilnog
funkcionisanja opreme.
6. Tehnika mere zatite rastavljanjem, iskljuivanjem i funkcionalnim
ukljuivanjem i iskljuivanjem strujnog kola.
lan 168.
Tehnike mere zatite rastavljanjem i iskljuivanjem su mere za ot-klanjanje
opasnosti sa elektrine instalacije, opreme ili maine.
Mere iz stava 1. ovog lana postiu se neautomatskim, lokalnim ili daljinskim
rastavljanjem, iskljuivanjem i funkcionalnim ukljuivanjem i iskljuivanjem.
lan 169.
PE provodnik (zatitni provodnik) ne sme se rastavljati ni pre-kidati ni u jednom
sistemu.
U TN-C sistemima, PEN provodnik (zatitno-neutralni provodnik) ne sme se
rastavljati ni prekidati. U TN-S sistemima neutralni provodnik (Nprovodnik) ne mora se
rastavljati ni prekidati.
103

7. Rastavljanje strujnog kola

lan 170.
Svako strujno kolo, osim provodnika iz lana 169. ovog pravilnika, mora biti tako
izvedeno da se moe rastaviti od svih provodnika pod napo-nom.
Ako radni uslovi doputaju, vie strujnih kola moe se rastavljati zajednikim
sredstvom.
lan 171.
Posle rastavljanja strujnog kola, nenamerno napajanje rastavljenog strujnog kola
mora se spreiti posebnim merama, i to: zakljuivanjem ra-stavljenog poloaja,
postavljanjem opomenskih tablica i postavljanjem ure-aja za rastavljanje strujnog kola
u kuita ili u prostorije koje se zakljuavaju.
Pri rastavljanju strujnog kola, kao dodatna mera zatite, moe se primeniti kratko
spajanje i uzemljenje.
lan 172.
Na mestu na kome deo elektrine opreme ili kuite sadre delove pod naponom
koji se napajaju sa vie izvora, mora se postaviti tablica sa upozorenjem licu kome ovaj
deo postane pristupaan da mora taj deo rasta-viti sa svih izvora napajanja, osim u
sluaju, kada se koristi ureaj za za-bravljivanje koji obezbeuje da se sva napojna
strujna kola rastavljaju.
lan 173.
Na mestima na kojima sa akumulira elektrina energija moraju biti predviena
sredstva za njeno pranjenje.
8. Iskljuivanje strujnog kola radi mehanikog odravanja
lan 174.
Sredstva za iskljuivanje moraju se predvideti na mestima na kojim pri
mehanikom odravanju moe doi do fizikih ozleda, a to su elektrine instalacije za
kranove, liftove, pokretna stepenita, konve-jere, maine alatljike, pumpe i sl.
lan 175.
Na mestima na kojima se vri mehaniko odravanje moraju se pred-videti
sredstva za spreavanje neeljenog ponovnog ukljuenja iskljuene elektrine opreme,
osim ako sredstva za iskljuivanje nisu pod stalnim nadzorom lica koja vre odravanje.
Pod sredstvima za spreavanje ponovnog ukljuivanja iskljuene elektrine
opreme podrazumeva se jedna ili vie sledeih mera: zakljua-vanje iskljuenog
poloaja, postavljanje tablica sa upozorenjem i posta-vljanje opreme za iskljuivanje u
kuita ili prostorije koje se mogu zakljuavati.
104

9. Iskljuivanje strujnog kola i zaustavljanje u sluaju hitnosti

lan 176.
U delu elektrine instalacije koja treba da se iskljui da bi se ot-klonila
neoekivana opasnost, mora se predvideti sredstvo za iskljui-vanje u sluaju hitnosti.
Elektrine instalacije iz stava 1. ovog lana su one instalacije koje napajaju: pumpe
zapaljivih tenosti, ventilacione sisteme, velike raunare, svetiljke sa pranjenjem
napajane visokim naponom, velike ku-hinje i robne kue.
lan 177.
Ako se ureajem za iskljuivanje u sluaju hitnosti otklanja opasnost od
elektrinog udara, rasklopni ureaj mora prekinuti sve provodnike pod naponom, osim
provodnika iz lana 169. ovog pravilnika.
lan 178.
Sredstvo za iskljuivanje i zaustavljanje u sluaju hitnosti mora de-lovati to
neposrednije na odgovarajue napajanje.
Postavljanje sredstva za iskljuivanje i zaustavljanje u sluaju hitno-sti iz stava 1.
ovog lana mora biti takvo da se samo jednim delovanjem is-kljui odgovarajue
napajanje.
lan 179.
Sredstva za iskljuivanje u sluaju hitnosti moraju se postaviti tako da njihova
delovanja ne uzrokuju pojave drugih opasnosti niti ometaju postupak za otklanjanje
opasnosti.
lan 180.
U elektrinim instalacijama ureaja ije pokretanje moe izazvati opasnost, mora
se predvideti sredstvo za hitno zaustavljanje tih ureaja.
Elaktrine instalacije iz stava 1. ovog lana su one instalacije koje napajaju:
pokretna stepenita, liftove, elevatore, konvejere, elektrina pokretna vrata, maine
alatljike, opremu za pranje kola i sl.
10. Funkcionalno ukljuivanje i iskljuivanje strujnog kola
lan 181.
Svaki deo strujnog kola za koji se zahteva da se funkcionalno ukljuuje i iskljuuje
(u daljem tekstu: funkcionalno upravljanje) nezavi-sno od drugih delova elektrine
instalacije mora biti opremljen ureajem za funkcionalno upravljanje.
Ureaj za funkcionalno upravljanje iz stava 1. ovog lana ne mora prekidati sve
provodnike pod naponom, ali jednopolni rasklopni aparat se ne sme postaviti u neutralni
provodnik.
lan 182.
Jednim ureejem za funkcionalno upravljanje moe se upravljati sa vie elektrinih
aparata predvienih da rade istovremeno.
105

lan 183.
Uticanje i vaenje utikaa u prikljunicu, nazivne struje do 16 A, moe se vriti za
svrhu funkcionalnog upravljanja aparatima i opremom.
lan 184.
Ureaji za funkcionalno upravljanje kojima se obezbeuje izmena napajanja sa
zamenskim napajanjem moraju delovati na sve provodnike pod naponom i ne smeju
staviti izvore u paralelan spoj, osim u elektrinim in-stalacijama koje su specijalno
predviene za ovakve uslove. U tim sluaje-vima ne smeju se rastavljati PEN provodnici
(zatitno-neutralni provodnici) ili PE provodnici (zatitni provodnici).
lan 185.
Upravljaka i pomona strujna kola moraju se projektovati, po-stavljati i zatititi
tako da ogranie opasnosti izazvane oteenjem izo-lacije izmeu upravljakog strujnog
kola i drugih provodnih delova i da ne izazovu pogreno delovanje upravljanog
elektrinog aparata.
lan 186.
Upravljaka strujna kola motora moraju se projektovati i izvoditi tako da se motori
ne mogu nekontrolisano pokrenuti posle zaustavljanja zbog nestanka ili pada napona,
ako takvo pokretanje predstavlja opasnost.
lan 187.
U elektrinim instalacijama motora, gde se motor koi suprotnim strujama, moraju
se predvideti mere za spreavanje okretanja motora u suprotnom smeru na kraju koenja,
ako to suprotno okretanje izaziva opas-nost.
lan 188.
Na mestima na kojima bezbednost zavisi od smera okretanja motora, moraju se
predvideti mere koje, po nestanku jedne faze ili izmene faza, spreavaju pokretanje
motora u pogrenom smeru.
IV. POSTUPAK I NAIN KONTROLISANJA I VERIFIKACIJE SVOJSTAVA,
KARAKTERISTIKA I KVALITETA ELEKTRINIH INSTALACIJA
lan 189.
Svaka elektrina instalacija mora tokom postavljanja i/ili kada je zavrena, ali pre
predaje korisniku, biti pregledana i ispitana u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
lan 190.
Prilikom proveravanja i ispitivanja elektrinih instalacija mo-raju se preduzeti
mere za bezbednost lica i zatitu od oteenja elektrine i druge opreme.
106

lan 191.
Ako se elektrina instalacija menja, mora se proveriti i ispitati da li je izmenjena
elektrina instalacija u skaldu sa odredbama ovog pra-vilnika.
1. Proveravanje pregledom
lan 192.
Pregled elektrine instalacije vri se kad je ona iskljuena, a sastoji se iz
proveravanja:
23zatite od elektrinog udara, ukljuujui merenje razmaka kod zatite
preprekama ili kuitima, pregradama ili postavljanjem opreme van dohvata ruke;
24mera zatite od irenja vatre i od termikih uticaja provodnika prema trajno
dozvoljenim vrednostima struje i dozvoljenom padu napona (ako nije izvrena revizija
projekta);
25izbora i podeenosti zatitnih ureaja i ureaja za nadzor;
26ispravnosti postavljanja odgovarajuih rasklopnih ureaja u pogledu rastavnog
razmaka;
27izbora opreme i mera zatite prema spoljanjim uticajima;
28raspoznavanja neutralnog i zatitnog provodnika;
29prisustva ema, tablica sa upozorenjima ili slinih informacija;
30raspoznavanja strujnih kola, osiguraa, sklopki, stezaljki i druge
opreme;
31spajanja provodnika;
32pristupanosti i raspoloivosti prostora za rad i odravanje.
2. Ispitivanja
lan 193.
Opta ispitivanja izvode se prema sledeem redosledu:
23neprekidnost zatitnog provodnika i glavnog i dodatnog pro-vodnika za
izjednaenje potencija.a;
24otpornost izolacije elektrine instalacije;
25zatita elektrinim odvajanjem elektrine instalacije;
26otpornost pada i zidova;
27automatsko iskljuenje napajanja;
28dopunsko izjednaenje potencijala;
29funkcionalnost.
Ako se pri ispitivanju iskae neusaglaenost sa odgovarajuim od-redbama ovog
pravilnika, ispitivanje se moraju ponoviti posle is-pravljanja greaka.
lan 194.
Neprekidnost zatitnog provodnika i provodnika za izjednaenje potencijala
ispituje se merenjem elektrine otpornosti, naponom od 4 do 24 V jednosmerne ili
naizmenine struje sa najmanjom stujom od 0,2 A.
107

lan 195.
Elektrina otpornost izolacije elektrine instalacije mora se meriti:
23 izmeu provodnika pod naponom, uzimajui dva pod dva (merenje se vri
tokom postavljanja pre povezivanja opreme);
24 izmeu svakog provodnika pod naponom i zemlje (fazni provodnici
23
neutralni provodnik se mogu spojiti zajedno).
U TN-C sistemu PEN provodnik se ne smatra provodnikom pod naponom.
Elektrina otpornost izolacije meri se naponima koji nisu manji od vrednosti
napona datih u tabeli br. 2 i zadovoljava ako svako strujno kolo, bez prikljuene opreme,
ima vrednost koja nije manja od vrednosti datih u tabeli br. 2.
Merenja se vre jednosmernom strujom.
Kad strujno kolo sadri elektronske ureaje, merenja se vre samo izmeu faznog i
neutralnog provodnika koji su spojeni zajedno sa zemljom. Bez spajanja provodnika pod
naponom moe se izazbati kvar na elektri-nim ureajima.
Tabela 3.
Najmanje vrednosti elektrine otpornosti izolacije
Nazivni napon strujnog kola

1
Bezbednosno mali napon i mali radni napon
kada se strujno kolo (bezbednosno) napaja
preko bezbednostnog transformatora za
odvajanje, pod uslovom da ispunjavaju uslove
za ovu zatitu prema jugoslovenskom
standardu JUS N.B2.741
Do 500 V, ukljuujui i 500 V sa izuzetkom
propisanih sluajeva
Iznad 500 V

Ispitni napon
jednosmerne
struje

Otpornost izolacije

MW

250

0,25

500

0,5

1000

1,0

lan 196.
Elektrino odvajanje delova pod naponom od drugih strujnih kola pro-verava se
ispitivanjem elektrine otpornosti izolacije, ali sa prikljue-nim aparatima shodno lanu
195. ovog pravilnika.
lan 197.
Ako je oprema postavljena u izolovane prostorije, mora se ispitati elektrina
otpornost zidova i podova metodom utvrenom u jugoslo-venskom standardu JUS
N.B.2.761. Najmanje tri merenja moraju se izvriti na istom mestu, s tim da se jedno
merenje vri na rastojanju 1 m od bilo kog
108

pristupanog stranog provodnog dela u prostoriji, a druga dva merenja vre se na veim
rastojanjima.
Merenje iz stava 1. ovog lana moraju se ponoviti za svaku odgova-rajuu
povrinu prostorije.
lan 197a.
Provera uslova zatite automatskim iskljuenjem napajanja kao mere zatite od
indirektnog dodira vri se na sledei nain:
1) Za TN sistem:
merenjem impedanse petlje kvara prema jugoslovenskom standardu JUS
N.B2.763 ili proraunom stvarno izvedenog stanja;
pregledom karakteristika pripadajueg zatitnog ureaja, npr. po-deene
vrednosti struje prekidaa ili nazivne vrednosti osiguraa;
ako u strujnim kolima postoji zatitni ureaj diferencijalne struje - proverom
njegovog delovanja prema jugoslovenskom standardu JUS N.B 2.764;
ako se napajanje vri nadzemnim vodom - merenjem ukupne otporno-sti
uzemljivaa (RB) prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.762.
2) Za TT sistem:
merenjem otpornosti uzemljivaa izloenih provodnih delova (R A), prema
jugoslovenskom standardu JUS N.B2.762;
pregledom karakteristika pripadajueg zatitnog ureaja i ureaja za zatitu od
prekomerne struje;
ako je pripadajui zatitni ureaj diferencijalne struje - ispi-tivanjem delovanja
ovog ureaja prema jugoslovenskom standardu JUS N.B2.764.
Za TT sistem:
pregledom prorauna struje prvog kvara, a ako postoji sumnja, ili su nepoznati
parametri za proraun, onda se vri merenje pri simuliranom kvaru;
ako se N-provodnik vodi, vre se merenje kao pod 1), ako se N-pro-vodnik ne
vodi, vre se merenja kao pod 2).
lan 197b.
Ako je primenjeno dopunsko izjednaenje potencijala prema jugo-slovenskom
standardu JUS N.B2.741, meri se impendansa (odnosno otpor-nost) izmeu istovremeno
pristupanih izloenih i stranih provodnih delova.
lan 197v.
Na osnovu rezultata dobijenih prema l. 197a. i 197b. ovog pra-vilnika, zavisno od
sistema razvoda, proveravaju se posebni i dopunski uslovi zatite od elektrinog udara
prema standardu JUS N.B2.741.
lan 198.
Rasklopni blokovi (komandni ormani, komandne table, upravljaki pultovi i sl.),
motorni pogoni, komande i zabravljenja moraju se funkci-onalno istitati da bi se
proverilo da li zadovoljavaju uslove propisane ovim pravilnikom i jugoslovenskim
standardima iz ove oblasti.
109

Zatitni ureaji izlau se funkcionalnom ispitivanju samo kad je to mogue, da bi

se proverila njihova ispravnost, pravilnost postavljanja i podeenost.

V. ZAVRNE ODREDBE
lan 199.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae:
0 Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za izvoenje elektro-energetskih
instalacija u zgradama (Slubeni list SFRJ, 43/66);
1 Pravilnik o tehnikim merama za elektroenergetska postrojenja niskog napona u
poljoprivredi (Slubeni list SFRJ, 33/70);
2 Pravilnik o tehnikim merama za elektroenergetske instalacije u industriji
(Slubeni list SFRJ, 2/73);
3 Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje i izvoenje elektrinih
prikljuaka i ormara u zgradama (Slubeni list SFRJ, 35/ 74);
4 Pravilnik o tehnikim normativima za elektroenergetske in-stalacije u zgradama
koje se izvode sistemom montae prefabrikovanih tipiziranih finalno obraenih
elemenata (Slubeni list SFRJ, 19/85);
5 Pravilnik o tehnikim normativima za elektroenergetske in-stalacije u
prostorijama sa specifinim uslovima (Slubeni list SFRJ, 68/85);
lan 200.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavlji-vanja u
Slubenom listu SFRJ.

110

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADNJU NADZEMNIH
ELEKTROENERGETSKIH VODOVA NAZIVNOG NAPONA OD 1 kV
DO 400 kV

I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za izgradnju nad-zemnih
elektroenergetskih vodova (u daljem tekstu: vodovi) koji slue za prenos i razvod
elektrine energije, nazivnog napona od 1 kV do ukljuivo 400 kV.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na kontaktne vodove za elektrinu vuu
i na nadzemne kablovske vodove.
lan 2.
Nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea zna-enja:
0 nadzemni elektroenergetski vod je skup svih delova koji slue za nadzemno
voenje provodnika koji prenose i razvode elektrinu energiju, kojim su obuhvaeni:
provodnici, zatitna uad, zemljovodi, uzemljivai, izolatori, nosai, konzole, stubovi i
temelji;
1 niskonaponski vod je vod iji nazivni napon ne prelazi 1000 V;
2 visokonaponski vod je vod iji nazivni napon prelazi 1000 V;
3 nazivni napon je napon prema kome je vod dimenzionisan, graen i
nazvan;
4 maksimalni pogonski napon je vrednost napona izmeu faznih pro-vodnika koja
u normalnom pogonu ne sme biti prekoraena;
5 provodnici su metalne ice ili uad koja slue za provoenje
struje;
*

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, broj 65/88 i Slubenom listu
SRJ, broj 18/92.

111

0 zatitno ue je uzemljeno ue koje slui za zatitu voda od at-mosferskih i

pogonskih prenapona;
1 sigurnosno ue je uzemljeno ue koje slui za zatitu od dodira sa drugim
vodom;
2 stvarni presek ice je geometrijski presek ice, a stvarni presek ueta je zbir
geometrijskih preseka svih ica u uetu, bez obzira na to da li su ice od istog materijala
ili od razliitih materijala;
3 zatezna vrstoa ice je najmanje naprezanje pri kome dolazi do prekida ice.
Vrednosti zatezne vrstoe su u skladu sa vrednostima zate-zne vrstoe pre pouavanja i
navedene su u odgovarajuim jugoslovenskim standardima;
4 sila kidanja je 95% od raunske sile kidanja za jednometalno ue, a 90% od
raunske sile kidanja za dvometalno ue. Raunska sila kidanja utvrena je u propisima o
jugoslovenskim standardima za metalnu uad, a prekidna vrstoa izraunava se iz tako
definisane sile kidanja i preseka ueta;
5 maksimalno radno naprezanje provodnika, odnosno zatitnog ueta je odabrana
raunska
vrednost koju horizontalna komponenta zatezne vrstoe postie na temperaturi
o
o
od 5 C pri normalnom dodatnom opte-reenju, ili na temperaturi od 20 C bez
dodatnog optereenja;
6 normalno dozvoljeno naprezanje provodnika, odnosno zatitnog ueta je
naprezanje koje se ne sme prekoraiti pod normalnim uslovima, tj. na temperaturi od 5
o

C pri normalnom dodatnom optereenju i na tempe-raturi od 20 C bez tog

optereenja i donosi se na horizontalnu kompo-menentu naprezanja;
7 izuzetno dozvoljeno naprezanje provodnika, odnosno zatitnog ueta je
naprezanje koje se ne sme prekoraiti pod izuzetnim uslovima, tj. na temperaturi od 5
o

C pri izuzetnom dodatnom optereenju i odnosi se na naprezanje u taki uvrenja;

8 sila naprezanja provodnika, odnosno zatitnog ueta je proizvod stvarnog

preseka i maksimalnog radnog naprezanja;
9 dodatno optereenje je optereenje provodnika, odnosno za-titnog ueta od
inja, leda ili snega, a dejstvuje vertikalno nanie i do-daje se teini provodnika, odnosno
zatitnog ueta;
10teina provodnika, odnosno zatitnog ueta (sa dodatnim opte-reenjem ili bez
njega) koja optereuje taku uvrenja je proizvod jedinine teine provodnika,
odnosno zatitnog ueta po metru (sa do-datnim optereenjem ili bez njega) i
gravitacionog raspona izraenog u metrima;
11gravitacioni raspon je udaljenost od najnie take lananice s jedne strane stuba
do najnie take lananice s druge strane stuba;
12ugib provodnika, odnosno zatitnog ueta je vertikalni razmak od prave koja
spaja take uvrenja do provodnika, odnosno zatitnog ueta, meren na sredini
raspona;
13raspon je horizontalni razmak izmeu dva susedna stuba;
14zatezno polje je deo voda koji se nalazi izmeu dva susedna zatezna
stuba;
112

0 raspon ukrtanja je raspon u kome vod prelazi preko nekog objekta navedenog u
glavi VIII ovog pravilnika;
1 susedni raspon je raspon koji se nalazi neposredno do raspona ukrtanja;
2 polje ukrtanja je zatezno polje u kome vod prelazi preko nekog objekta
navedenog u glavi VIII ovog pravilnika;
3 susedno polje je zatezno polje koje se nalazi neposredno do polja ukrtanja;
4 pojaana mehanika sigurnost je pojaana sigurnost voda po-stignuta izolacijom
koja je u mehanikom pogledu jae dimenzionisana;
5 pojaana elektrina sigurnost je pojaana sigurnost voda po-stignuta izolacijom
koja je u elektrinom pogledu jae dimenzionisana;
6 sigurnosni razmak je najmanji dozvoljeni razmak izmeu delova pod naponom,
odnosno izmeu dela pod naponom i uzemljenog dela voda, za od-govarajui nazivni
napon;
7 sigurnosna visina je najmanja dozvoljena vertikalna udaljenost provodnika,
o
odnosno delova pod naponom od zemlje ili nekog objekta pri temperaturi +40 C,
o

odnosno pri temperaturi 5 C sa normalnim dodatnim optereenjem bez vetra;

8 sigurnosna udaljenost je najmanja dozvoljena udaljenost pro-vodnika, odnosno
delova pod naponom od zemlje ili nekog objekta u bilo kom pravcu pri temperaturi
o

+40 C i optereenju vetrom od nule do punog iznosa;

9 stub je bilo koja konstrukcija koja nosi izolatore, provodnike i zatitnu uad
(npr. stub, zidna konzola, nosa i sl.);
10nosei (linijski) stub je stub koji nosi provodnike i zatitnu
uad;
11zatezni stub je stub koji slui za zatezanje provodnika i zatitne
uadi;
12normalni sluaj optereenja stuba je sluaj koji nastaje kad su svi delovi voda
neoteeni;
13vanredni sluaj optereenja voda je sluaj koji nastaje kad se jedan provodnik ili
jedno zatitno ue s jedne strane stuba prekine;
14uzemljenje je elektrino provodno spajanje pojedinih delova voda sa zemljom;
15otpornost uzemljenja je zbir otpornosti rasprostiranja uzemlji-vaa i otpornosti
zemljovoda;
16otpornost rasprostiranja uzemljivaa je otpornost zemlje izmeu uzemljivaa i
referentne zemlje;
17referentna zemlja je podruje zemljita koje je od pripadajueg uzemljivaa
udaljeno toliko da se izmeu ma kojih taaka tog podruja ne pojavljuju znatnije razlike
potencijala;
18izolacija voda je izolacija koja se sastoji od vazdunih razmaka i izolatora u
dodiru sa vazduhom koji su podvrgnuti dielektrinom na-prezanju, atmosferskim i
drugim uticajima (vlaga, praina, neistoa itd.);
19izolator je deo montanog sklopa koji slui za elektrino izolo-vanje i
mehaniko spajanje provodnika sa noseom konstrukcijom;
8

113

42) izolatorski lanac je montani sklop jednog ili vie izolatora i opreme za
noenje, koji slui za elektrino izolovanje i mehaniko spajanje provodnika sa noseom
konstrukcijom.
II. USLOVI PRORAUNA
1. Temperatura
lan 3.
Provodnici i zatitna uad proraunavaju se za sledee uslove:
o

0 minimalna temperatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 C
o
1 maksimalna temperatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .+40 C
o
2 temperatura pri kojoj postoji dodatno optereenje na vodu . . . 5 C.
2. Dodatno optereenje
lan 4.
Pri proraunavanju provodnika i zatitne uadi uzima se da se na njima stvara
dodatno optereenje od inja, leda ili mokrog snega (u daljem tekstu: dodatno
optereenje).
Smatra se da dodatno optereenje dejstvuje vertikalno nanie i ono se dodaje teini
provodnika, odnosno zatitnog ueta.
lan 5.
Za normalno dodatno optereenje g uzima se najvee dodatno optere-enje koje se
na odnosnom mestu pojavljuje proseno svakih pet godina, ali u svakom sluaju ne
manje od
g = 0,18 d [da N/m]
gde je: d - prenik provodnika, odnosno zatitnog ueta, u mili-metrima.
Za procenu dodatnog optereenja koje se uzima pri proraunu voda koriste se
podaci koji se dobijaju od hidrometeoroloke slube i izme-rene vrednosti na postojeim
nadzemnim elektroenergetskim vodovima i telekomunikacionim vodovima du
projektovane trase. Po pravilu, rauna se sa sledeim vrednostima za normalno dodatno
optereenje:
1,0 g
1,6 g
2,5 g
4,0 g
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, mogu se uzeti i vrednosti razliite od
navedenih, ali ne manje od 1,0 g.
114

lan 6.
Za izuzetno dodatno optereenje uzima se najvee dodatno optereenje koje se na
odnosnom mestu pojavljuje proseno svakih 20 godina, ali ne manje od dvostrukog
normalnog dodatnog optereenja iz lana 5. ovog pravilnika.
lan 7.
Ako je na vodu ili delu njegove trase rezultanta sila pritiska vetra i teine
provodnika, odnosno zatitnog ueta bez dodatnog optereenja vea od teine
provodnika, odnosno zatitnog ueta sa izuzetnim do-datnim optereenjem, kao izuzetno
dodatno optereenje uzima se vea vred-nost.

3. Vetar
lan 8.
Optereenje od vetra je proizvod povrine objekta, pritiska vetra, koeficijenta
dejstva vetra i sinusa napadnog ugla. Pri tom se uzima vo-doravni pravac vetra, a
optereenje od vetra upravno na napadnutu povr-inu.
lan 9.
Pri izraunavanju optereenja od vetra, za povrinu objekta uzima se stvarna
povrina, bez dodatnog optereenja, napadnuta vetrom, a za ci-lindrine objekte uzima se
projekcija te povrine. Za reetkaste stubove uzimaju se samo povrine okrenute prema
vetru.
lan 10.
Pritisak vetra r izraunava se prema sledeem obrascu:
2

p= -16---- [daN/mm ]

gde je v = maksimalna brzina vetra [m/s] koja se na istom potezu trase pojavljuje
proseno svakih pet godina, a za vodove napona 400 kV i u duem periodu. Brzina
vetra odreuje se na osnovu merenja, primenom statistike obrade mernih podataka. U
nedostatku dovoljnog broja mernih podataka, brzina vetra se procenjuje korienjem
raspoloivih podataka.
Pritisak vetra iz stava 1. ovog lana primenjuje se za osnovnu vi-sinsku zonu od 0
2

do 40 m nad zemljom i ne sme biti manji od 50 daN/m . Dobi-jene raunske vrednosti za

r poveavaju se do prve vee vrednosti iz sledeeg niza:
60, 75, 90, 110, 130 daN/m

Na delovima koji se nalaze u zoni izmeu 40 m i 80 m nad zemljom uzimaju se

poveane vrednosti pritiska vetra, prema tabeli 1.
8*

115

Tabela 1.
2

Visinska zona voda

Vodovi sa ukupnom visinom do 15 m nad zemljom

50

Pritisak vetra, daN/m

60 75
90
110

Osnovna visinska zona od 0 do 40 m nad zemljom

60

75

90

110

130

Delovi voda u zoni izmeu 40 m i 80 m nad zemljom

75

90

110

130

150

Za pritisak vetra na provodnike, odnosno zatitnu uad merodavna je visina

njihove take uvrenja u stezaljci na odnosnom stubu. Vredno-sti iz tabele 1 mogu se
poveati zavisno od uslova terena.
lan 11.
Pri odreivanju koeficijenta dejstva vetra uzima se u obzir dejstvo vetra na pritisak
i usisavanje, dejstvo vetra na zadnju stranu reetkaste konstrukcije, kao i smanjenje
dejstva vetra na provodnike i zatitnu uad zbog toga to se maksimalni pritisak nikad ne
javlja istovremeno du ce-log raspona.
Koeficijenti dejstva vetra za pojedine delove voda su:
1) za stubove etvorougaonog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,4
2) za stubove estougaonog ili osmougaonog preseka . . . . . . . . . . . . . 1,0
3) za stubove krunog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,7
4) za dvostruke stubove etvorougaonog preseka, za vetar u pravcu ravni koja
prolazi kroz obe ose stubova (ako je razmak osa manji od dvo-struke strane
preseka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,0
5) za dvostruke stubove krunog preseka, za vetar u prav cu ravni koja prolazi
kroz ose stubova (ako je razmak osa manji od dvostrukog pre-nika). . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,0
6) za retkaste stubove od profilisanog elika u ravni . . . . . . . . . 1,4
7) za reetkaste stubove od cevi u ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,1
8) za etvorougaone reetkaste stubove od profilisanog elika . 2,6
9) za etvorougaone reetkaste stubove od cevi . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,0
10) za trougaone retkaste stubove od profilisanog elika . . . . . . . 2,8
11) za provodnike i zatitnu uad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,0.
III. PROVODNICI I ZATITNA UAD
1. Izrada
lan 12.
Za izradu ica i uadi upotrebljavaju se: aluminijum, aluminijumske legure, bakar i
elik. Aluminijum i bakar moraju biti tvrdo vueni. elik mora biti trajno i pouzdano
zatien od korozije (npr. pocinkovanjem vru-im postupkom).
116

lan 13.
Ako se upotrebe kombinacije metala iz lana 12. ovog pravilnika, njihovih legura
ili drugih materijala, ice i uad moraju biti dovoljno ilavi postojani prema
atmosferskim uticajima.
lan 14.
Za vodove koji se grade prema odredbama ovog pravilnika moe se upotrebljavati
samo gola uad.
2. Najmanji dozvoljeni preseci
lan 15.
Najmanji dozvoljeni preseci uadi su:
2

1) od aluminijuma i njegovih legura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 mm 2 2) od

al-elika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 mm 2 3) od
elika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 mm
4) od
2
bakra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 mm
Uad od drugih materijala mora imati takav presek da sila kidanja bude najmanje
380 daN.
lan 16.
Presek uadi mora biti dovoljnoo veliki da ukupna temperatura uadi usled
zagrevanja
o strujom ne bude via od +80 S, pri emu se rauna sa temperaturom okoline
od +40 S.
lan 17.
Zatitno ue mora biti takvih dimenzija da pri jednopolnim krat-kim spojevima ne
bude termiki preoptereeno.
3. Naprezanje
lan 18.
Maksimalno radno naprezanje, tj. odabrana raunska vrednost koju ho-rizontalna
o
komponenta naprezanja na zatezanje postie pri temperaturi od 5 S sa normalnim
o

dodatnim optereenjem prema lanu 5. ovog pra-vilnika, ili pri temperaturi od 20 S

bez dodatnog optereenja, ne sme prelaziti vrednost normalnog dozvoljenog naprezanja.
lan 19.
o

Naprezanje na zatezanje u taki uvrenja provodnika pri tempe-raturi od 5 S

sa izuzetnim dodatnim optereenjem prema lanu 6. ovog pravilnika ne sme biti vee od
vrednosti izuzetnog dozvoljenog naprezanja.
117

lan 20.
Normalna i izuzetno dozvoljena naprezanja koja se odnose na raunski presek
uadi za razne materijale ne smeju biti vea od vrednosti datih u tabeli 2.
Tabela 2.

Materijal
1
Al-elina uad

AlMgSiE-elina uad

AlMglE-elina uad

11
8

Odnos preseka, za uad

od dva materijala,
priblino
2
Al/ = 0,86
Al/ = 0,95
Al/ = 1,4
Al/ = 1,7
Al/ = 4,3
Al/ = 4,4
Al/ = 6
Al/ = 7,7
Al/ = 11,3
Al/ = 14,5
Al/ = 23,1
AlMgSie/ = 0,86
AlMgSie/ = 0,95
AlMgSie/ = 1,4
AlMgSie/ = 1,7
AlMgSie/ = 4,3
AlMgSie/ = 4,4
AlMgSie/ = 6
AlMgSie/ = 7,7
AlMgSie/ = 11,3
AlMgSie/ = 14,5
AlMgSie/ = 23,1
AlMglE/ = 0,86
AlMglE/ = 0,95
AlMglE/ = 1,4
AlMglE/ = 1,7
AlMglE/ = 4,3
AlMglE/ = 4,4
AlMglE/ = 6
AlMglE/ = 7,7
AlMglE/ = 11,3
AlMglE/ = 14,5
AlMglE/ = 23,1

Dozvoljeno naprezanje
daN/mm
normalno

izuzetno

27,5
27,5
24,0
22,0
14,5
14,0
13,0
11,0
10
9
8
30
29,5
26,5
24,5
18
18
16,5
15,5
14,5
14
13
29
29
25,5
22,5
17,5
16,5
14,5
14,5
12,8
11,7
11,6

52
51,5
45
41
27
26
24,5
21
18,5
16,5
15
56
55
48,5
46,5
34,5
34,5
31
29,5
27
26
24,5
55
55
48
42
32
30,5
27
27
24
22
21,8

Aluminijumska uad
AlMgSiE - uad
AlMgSiE - uad
EAL - uad
elina uad
elik I
elik II
elik III
elik IV
Bakarna uad
Bronzana uad
Bz I
Bz II
Bz III

6
10,5
9
45

11
20
17
84

14,5
26
49,5
59,5
16

26,5
49
93
111
30

19,5
23
26,5

36,5
43,5
49,5

Za materijale koji nisu navedeni u tabeli 2 uzima se:

kao normalno dozvoljeno naprezanje: 40% od raunske sile kidanja;
kao izuzetno dozvoljeno naprezanje: 75% od raunske sile kidanja.

lan 21.
Opasnost od zamora materijala zbog vibracija spreava se odgovaraju-im merama
(npr. postavljanjem priguivaa ili smanjenjem naprezanja).
lan 22.
Pri proraunavanju naprezanja, za fizika svojstva materijala kori-ste se vrednosti
navedene u tabeli 3.
Tabela 3.
Toplotni
koefici-

Odnos
preseka, za
Materijal

1
Al-elina uad

uad od
dva materijala
2
Al/ =
0,86
0,95
1,4
1,7
4,3
4,4

Broj ica u

uetu

Gustina
3

10 kg/m

jent

linearnog
irenja
-6 o

3
Al
78
18
14
14
12
30
30
6
26

91
19
7
19
7
7
19
1
3

Modul elastino-sti
da N/mm

10 / S
5

5,45
5,33
4,91

13,7
13,3
15,0

13400
13000
11000

4,66
3,75
3,64

15,3
17,8
18,0
19,2
18,8

10700
8200
8000
8100
7700

11
9

2
6

3,20
3,09
2,98

5
18,8
18,7
18,9
19,6
19,4
19,4
20,5
20,9
21,7

6
7700
7700
7700
7400
7000
6800
6200
6100
6000

4
5
7
19
7
19
7
7
7

0,86
0,95

78
18

91
19

5,45
5,33

13,7
13,3

13400
13000

1,4
1,7
4,3
4,4

14
12
30
30
6
26
26
26
26
24
54
54
48
45
72
AlMglE

7
7
7
19
1
3
4
5
7
7
7
19
7
7
7

4,91
4,66
3,75
3,64

16,0
15,3
17,8
18,0
19,2
18,8
18,8
18,7
18,9
19,6
19,3
19,4
20,5
20,9
21,7

11000
10700
8200
8000
8100
7700
7700
7000
7700
7400
7000
6800
6200
6100
6000

78
18
14
14
12
30
30
6
26
26
26
26

91
19
7
19
7
7
19
1
3
4
5
7

5,45
5,33

13,7
13,3
16,0
15,0
15,3
17,8
18,0
19,2
18,8
18,8
18,7
18,9

13400
13000

11,3
14,5
23,1
AlMglE/
AlMglE-elina
uad

4
3,50

26
26
26
24
54
54
48
45
72
AlMgSiE

11,3
14,5
23,1
AlMgSiE/
AlMgSiE-elina
uad

0,86
0,95
1,4
1,7
4,3
4,4

3,36

3,50

3,36
3,20
3,09
2,98

4,91
4,66
3,75
3,64

3,50

11000
10700
8200
8000
8100
7700
7700
7000
7700

12
0

2
7,7
11,3
14,5
23,1

Aluminijumska
uad

3
24
54
54
48
45
72

7
19
37
61

7
19
37
61

7
19
37
61

AlMgSiE-uad i
AlMglE-uad

EAL-uad

elina uad

Bakarna uad

4
7
7
19
7
7
7

7
12
19
37
61
7
19
37
61

3,36
3,20
3,09
2,98

2,7

2,7

6,87

7,8

8,9

19,6
19,3
19,4
20,5
20,9
21,7

7400
7000
6800
6200
6100
6000

23

6000
5700
5700
5500

23

6000
5700
5700
5500

13

16000
15700
15700
15500

11

17

18000
17500
17500
17500
17500
11300
10500
10500
10500

lan 23.
Pri proraunavanju naprezanja provodnika na viseim izolatorima u strmim i
neravnomernim rasponima mora se uzeti u obzir otklon izo-latora u smeru trase voda
(proraunavanje pomou idealnog raspona)
4. Nastavljanje provodnika i zatitne uadi
lan 24.
Za nastavljanje provodnika, odnosno zatitne uadi upotrebljavaju se, po pravilu,
spojnice odnosno stezaljke od istog materijala od kog su i provodnici. Spojnice, odnosno
stezaljke od elika moraju biti pocin-kovane vruim postupkom ili izraene od
nerajueg elika.
121

lan 25.
Za vodove u istom rasponu dozvoljen je najvie jedan nastavak po pro-vodniku,
odnosno po zatitnom uetu.
lan 26.
Provodnici, odnosno zatitna uad razliitih preseka ili od razliitih materijala
smeju se nastavljati samo na mestima na kojima su mehaniki rastereeni. Upotrebljene
stezaljke moraju biti takve kon-strukcije da se pouzdano spreava elektrolitsko razaranje.
lan 27.
Nastavci provodnika, odnosno zatitne uadi u rasponu moraju izdr-ati najmanje
90% sile kidanja provodnika, odnosno zatitnog ueta, pri emu je dozvoljeno upotrebiti
i vie od jedne spojnice.
Spojnice koje su takve konstrukcije da se njima postie pouzdan pro-vodan spoj i
da imaju najmanje 100% sile kidanja provodnika, odnosno zatitne uadi (npr.
kompresione spojnice) ne smatraju se nastavcima.
IV. RASPORED PROVODNIKA I ZATITNE UADI
1. Sigurnosni razmaci
lan 28.
Udaljenost izmeu delova pod naponom, kao i udaljenost od delova pod naponom
do uzemljenih delova i do delova stuba, uzimajui u obzir dejstvo vetra ili dodatnog
optereenja, mora biti najmanje jednaka sigurnosnom razmaku.
lan 29.
Sigurnosni razmaci (cm) moraju odgovarati sledeim vrednostima:
Vrsta naponskog naprezanja izolacije
1) Atmosferski prenaponi
2) Sklopni i dugotrajni prenaponi
3) Naponi industrijske frekvencije (normalni
i pogonski uslovi)

do 10
12
10

Nazivni napon UN (kV)

20
35 110 220
22
32
90 175
20
25
80 155
7
10
30
55

Sigurnosni razmaci raunaju se za sledee sluajeve:

0 pri neotklonjenom izolatorskom lancu
1 za P=0,15Pmax
2 za P=Pmax
gde je: Pmax maksimalni pritisak vetra, prema lanu 10. ovog pra-vilnika.
122

400
280
270
90

lan 30.
Smatra se da je zahtev iz lana 29. ovog pravilnika u pogledu udaljeno-sti izmeu
provodnika, odnosno izmeu provodnika i zatitne uadi u sre-dini raspona ispunjen ako

udaljenost u sredini raspona u uslovima bez vetra na temperaturi + 40 S iznosi

najmanje:
=kf+1 sigurnosni razmak odreen za sklopne i dugotrajne prena-pone (cm)
gde je:

f ugib provodnika, odnosno zatitnog ueta na temperaturi + 40 S, u cm, bez

obzira na usvojenu maksimalnu temperaturu provodnika;
l duina izolatorskog lanca od take uevrenja do provodnika, u cm, za sva
uvrenja (ili delove uvrenja) koja se ne otklanjaju u smeru upravnom na pravac
voda, kao i potporne izolatore, zatezne izolatorske lance i zatitnu uad l =O;
k koeficijent ija vrednost zavisi od rasporeda dva posmatrana provodnika,
odnosno provodnika i zatitnog ueta, a odreuje se prema obrascima iz l. 31. do 33.
ovog pravilnika, u kojima je a ugao otklona pro-vodnika, odnosno zatitnog ueta od
punog pritiska vetra, raunatog prema l. 10. i 11. ovog pravilnika, na ue, bez leda,
izraen u stepenima.
Pri proraunavanju udaljenosti izmeu dva razliita provodnika, od-nosno izmeu
provodnika i zatitnog ueta koje nije izvedeno isto kao i provodnik, za svaki provodnik,
odnosno i za provodnik i zatitno ue uda-ljenost D izraunava prema obrascu iz stava 1.
ovog lana, a odabira se vea vrednost za D.
Pri prelasku sa jednog rasporeda provodnika na drugi raspored pro-veravaju se
rastojanja na najkritinijem mestu, s tim da se u obrazac uvrsti vrednost ugiba na tom
mestu.
lan 31.
Pri horizontalnom rasporedu uzima se da je:

k = 4

+ -----

25

, ali ne manje od k = 6.

Najmanja udaljenost je D = 60 cm, ako sigurnosni razmak nije vei.

Za vodove nazivnog napona do 20 kV koristi se obrazac iz stava 1. ovog lana i
kad raspored (projekcija) provodnika, odnosno zatitnog ueta nije horizontalan.
Za sluajeve iz stava 3. ovog lana, horizontalna udaljenost pro-vodnika iznosi 20
cm kad zbog vremenskih prilika (sneg, led, inje) postoji verovatnoa dodira, odnosno
preskoka napona.
lan 32.
Pri kosom rasporedu uzima se da je koeficijent
a

k= 2 + 10

----

, ali nije manji od k = 7.

Najmanja udaljenost je D = 70 cm, ako sigurnosni razmak nije vei.

123

Za vodove nazivnog napona veeg od 20 kV takvo izraunavanje udaljenosti

(projekcija) dozvoljeno je samo pod uslovom da je ujedno i hori-zontalna udaljenost
izmeu provodnika, odnosno izmeu provodnika i za-titnog ueta najmanje jednaka
sigurnosnom razmaku.
Ako je horizontalna udaljenost izmeu dva koso rasporeena pro-vodnika i
zatitnog ueta jednaka ili vea od udaljenosti D izraunate prema lanu 31. ovog
pravilnika, udaljenost je dovoljna.
lan 33.
Pri vertikalnom rasporedu uzima se da je koeficijent

k = 4 + -5-- , ali ne manji od k = 14.

Najmanja udaljenost je D = 140 cm, ako sigurnosni razmak nije vei.

Udaljenost iz stava 2. ovog lana potrebna je samo za vodove nazivnog napona
veeg od 20 kV i u sluaju kad raspored nije potpuno vertikalan, ali je horizontalna
udaljenost manja od sigurnosnog razmaka.
lan 34.
Ugao otklona izolatorskog lanca rauna se sa 70% pritiska vetra na provodnike,
odnosno sa 50% pritiska vetra na provodnike u snopu. U oba sluaja ugao otklona rauna
se za provodnike bez leda. Pritisak vetra ra-una se na nain odreen u l. 10. i 11. ovog
pravilnika.
2. Zatitna zona
lan 35.
Pod zatitnom zonom podrazumeva se prostor ispod zatitnog ueta u kome su
provodnici dovoljno zatieni od uticaja atmosferskih prena-pona.
lan 36.
Provodnici se, po pravilu, moraju nalaziti u granicama zatitne zone du svih

raspona i na svim temperaturama od 0 do 40 S u uslovima bez vetra.

lan 37.
Na vodu sa jednim zatitnim uetom zatitna zona obuhvata prostor u granicama

ugla od najvie 30 sa obe strane zatitnog ueta, mereno od vertikale.

lan 38.
Zatitna zona izmeu dva zatitna ueta obuhvata prostor ispod luka koji dodiruje
oba zatitna ueta, ije je sredite iznad ueta, a
124

poluprenik luka iznosi 0,58 d, gde je d meusobna udaljenost zatitne uadi (slika 1).

ZATITNO
UE

ZATITNO
UE

ZATITNA ZONA

Slika 1

V. IZOLATORI I IZOLATORSKI LANCI

1. Opte odredbe
lan 39.
Na vodovima se upotrebljavaju potporni i visei izolatori.
Potporni izolatori spajaju se vrsto sa stubom.
Visei izolatori spajaju se sa stubom tako da se mogu slobodno kla-titi oko take
uvrenja.
lan 40.
Za odreeni vod biraju se odgovarajui tipovi izolatora, pri emu se vodi rauna o
mehanikim i elektrinim optereenjima tog voda.
2. Mehaniko dimenzionisanje
lan 41.
Potporni izolatori na noseim stubovima moraju biti takvih di-menzija da
prelomno optereenje iznosi najmanje 2,5 puta teine provod-nika sa dodatnim
optereenjem, s tim to se ako je optereenje provodnika usled delovanja vetra vee,
uzima u obzir to vee preoptereenje.
125

Potporni izolatori na zateznim stubovima moraju biti takvih dimenzija da

prelomno optereenje iznosi najmanje 2,5 puta sila zatezanja provodnika.
lan 42.
Kapasti izolatori, odnosno kapasti izolatori u izolatorskim lan-cima na noseim
stubovima moraju biti takvih dimenzija da imaju elektro-mehaniko, odnosno mehaniko
optereenje najmanje tri puta vee od te-ine provodnika sa dodatnim optereenjem, s
tim to se, ako je optereenje provodnika usled delovanja vetra vee, uzima u obzir to
vee optereenje.
Kapasti izolatori, odnosno kapasti izolatori u izolatorskim lancima na zateznim
stubovima moraju biti takvih dimenzija da imaju elektromehaniko, odnosno mehaniko
optereenje najmanje tri puta vee od sile zatezanja provodnika.
lan 43.
Masivni i tapni izolatori, odnosno masivni i tapni izolatori u izolatorskim
lancima na noseim stubovima moraju biti takvih dimenzija da imaju prekidno
optereenje najmanje tri puta vee od teine provodnika sa dodatnim optereenjem, s tim
to se, ako je optereenje provodnika usled delovanja vetra vee, uzima u obzir to vee
optereenje. Masivni i tapni izolatori, odnosno masivni i tapni izolatori u izolatorskim
lancima na zateznim stubovima moraju biti takvih dimenzija da imaju najmanje tri puta
vee prekidno optereenje od sile zatezanja provodnika.
lan 44.
Dozvoljena je upotreba viestrukih izolatorskih lanaca pod uslovom da je u
normalnom stanju osigurana ravnomerna raspodela optereenja na pojedine izolatorske
lance.
3. Elektrino dimenzionisanje
lan 45.
Izolator, odnosno izolatorski lanac, kompletno sastavljen kao na nadzemnom vodu
sa zatitnom armaturom ili bez nje, mora zadovoljiti vrednosti date u tabelama 4, 5 i 6.
Tabela 4.

Nazivni napon
(kV)

1
3
6
10
20
35

126

Najvii napon

Nazivni podnosivi atmosferski

udarni prenapon (temena vrednost) (kV)

opreme Um

stupanj izolacije

(efektivna
vrednost) (kV)

2
3,6
7,2
12,0
24,0
38,0

snien

pun

3
20
40
60
95
145

4
40
60
75
125
170

Nazivni
kratkotrajni
podnosivi
napon industrijske frekvencije
(efektivna
vrednost)
5
10
20
28
50
70

Stupanj izolacije voda (snien ili pun stupanj izolacije) bira se s obzirom na
izloenost atmosferskim ili sklopnim prenaponima, nain uzemljenja neutralne take i
vrstu prenaponske zatitne naprave ako je primenjena.
Tabela 5.

Najvii napon
opreme Um

Nazivni napon (kV)

(efektivna vrednost) U

(kV)

110

123

220

Najvii podnosivi
atmosferski udarni
prenapon (temena
vrednost)
(kV)

Nazivni
kratkotrajni
podnosivi
napon industrijske frekvencije
(efektivna
vrednost)
(kV)

100

450
550

185
230

200

650
750
850
950
1050

275
325
360
395
460

Osnova za jedinine
vrednosti

------

2
(temena vred-

3
nost) (kV)

245

Iz tabele 5 bira se jedan stupanj ili vie stupnjeva izolacije za po-jedine standarde
vrednosti najvieg napona opreme. Ako je dato vie stup-njeva izolacije, vii stupanj
izolacije je prikladan za opremu u mreama sa kompenzacijom struje zemljospoja ili gde
je faktor zemljospoja iznad 1,4.
Tabela 6.
Nazivni podnosivi
sklopni prenapon

Nazivni
napon
(kV)

400

Osnova za
jedinine
vrednosti

Najvii
napon opreme
Um

(efektivna
vrednost)
(kV)

420

2
m
3
mena vrednost)
(kV)

------ (te-

Jedinina
vrednost
(kV)

Temena
vrednost
(kV)

2,76

950

3,06

1050

343

Odnos
izmeu
nazivnih
podnosivih
atmosferskih i
sklopnih
udarnih
prenapona
(kV)

Nazivni podnosivi
atmosferski udarni
prenapon (temena
vrednost)
(kV)

1,11
1,24
1,12
1,24
1,36

1050
1175
1300
1425

lan 46.
Vrednosti iz lana 45. ovog pravilnika vae za izolatore pod slede-im uslovima:
0 atmosferski pritisak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 13,25 mbar;
1 temperatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . + 20S;
3
2 vlanost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 g/m .
127

lan 47.
Za delove voda na veim nadmorskim visinama, vrednosti ispitnih napona iz
tabela 4, 5, i 6. iz lana 45. ovog pravilnika mnoe se sledeim faktorima:
0 1,075 za nadmorske visine od 1000 m do 1500 m;
1 1,150 za nadmorske visine od 1500 m do 2000 m;
2 1,225 za nadmorske visine od 2000 m do 2500 m.
lan 48.
Na vodovima ili delovima vodova u predelima sa poveanim stepenom
zagaenosti atmosfere (npr. u blizini obale mora, hemijske industrije, toplana, cementara
i dr.) moraju se upotrebiti specijalni izolatori sa produenom strujnom stazom.
lan 49.
Prema stepenu zagaenosti, izolatorski lanci, odnosno izolatori moraju imati
specifine nazivne strujne staze najmanje prema tabeli 7, s tim se uzima najvii napon
opreme Um.
Tabela 7.
Stepen zagaenosti

Specifina nazivna strujna staza izmeu

faze i zemlje
mm/kV

I Mala zagaenost

16

II Srednja zagaenost

20

III Velika zagaenost

25

IV Vrlo velika zagaenost

31

lan 50.
Poloaj izolatora, odnosno izolatorskog lanca na vodu mora biti takav da bitno ne
smanjuje njegova izolaciona svojstva.
4. Pojaana izolacija
lan 51.
Izolacija voda pojaava se, po potrebi, mehaniki, elektrino, odno-sno mehaniki
i elektrino.
lan 52.
Izolacija voda je mehaniki pojaana ako se:
za potporne izolatore upotrebe dva ili vie izolatora, tako da, u sluaju preloma
jednog izolatora, preostali izolatori budu dimenzi-onisani prema l. 41. do 44. ovog
pravilnika, uzimajui u obzir raspodelu optereenja na neoteene izolatore;
za visee izolatore, odnosno izolatorske lance upotrebe dva lanca ili vie lanaca
dimenzionisanih prema l. 42. do 44. ovog pravilnika za normalno stanje voda, kad je
optereenje ravnomerno rasporeeno na sve
128

lance, a ako se prekine jedna lanac, preostali lanci smeju biti optereeni najvie za pola
iznosa od elektromehanikog optereenja, odnosno mi-nimalnog prelomnog optereenja.
lan 53.
Izolacija je elektrino pojaana ako se:
0 za potporne izolatore odabere izolator za prvi vii izolacioni nivo, odnosno
izolator sa poveanom duinom strujne staze;
1 za masivne i tapne izolatore odabere izolator sa poveanom du-inom strujne
staze;
2 za kapaste izolatore, odnosno kapaste izolatore u izolatorskim lancima stavi
jedan lanak vie, nezavisno od naponskog nivoa.
5. Uvrenje provodnika
lan 54.
Na potpornim izolatorima noseih stubova provodnici se, po pra-vilu, vezuju
mekanom icom od istog ili slinog materijala od kog su i provodnici. Prenik ice ne
sme biti manji od 2,5 mm.
lan 55.
Na ugaone stubove provodnik se postavlja tako da je potporni izo-lator u tupom
uglu i da je veza rastereena.
lan 56.
Na zateznim stubovima provodnici se uevruju na potporne izo-latore omom
koja je zatvorena spojnicama ili vezom.
lan 57.
Nosai potpornih izolatora dimenzioniu se tako da izdre optere-enje iz lana 41.
ovog pravilnika, s mehanikim faktorom sigurnosti naj-manje 2 s obzirom na prekidnu
vrstou materijala.
lan 58.
Stezaljke i ostali metalni delovi u sastavu izolatorskih lanaca, kao i oprema za
uvrenje zatitnog ueta moraju biti takvih dimenzija da izdre optereenje prema l.
42. i 43. ovog pravilnika, s mehanikim faktorima sigurnosti od najmanje 2,5 s obzirom
na silu kidanja.
Stezaljke i ostali metalni delovi za uvrenje provodnika i zatitnog ueta moraju
biti izgraeni od istog ili slinog materijala od kog su provodnici, odnosno zatitna uad
ili od elika pocinkovanog vruim postupkom, odnosno od nerajueg elika.
lan 59.
Kod viestrukih izolatorskih lanaca, pri prekidu jednog lanca metalni delovi ostalih
lanaca moraju biti takvih dimenzija da izdre
9

129

optereenje prema l. 42. i 43. ovog pravilnika, s mehanikim faktorom si-gurnosti od

najmanje 1,7 s obzirom na silu kidanja.
lan 60.
Sila izvlaenja iz noseih stezaljki za provodnike i zatitnu uad ne sme biti manja
od 60% sile zatezanja.
VI. STUBOVI
1. Vrste stubova
lan 61.
Stubovi mogu biti nosei (linijski) i zatezni.
Nosei stubovi se, po pravilu, postavljaju samo u pravolinijskoj trasi. Naprezanje
provodnika, odnosno zatitne uadi kod noseih stu-bova u oba raspona je jednako, a
provodnici i zatitna uad nisu sa njima vrsto spojeni i na stub se ne prenosi direktno
njihova sila zatezanja s jedne strane stuba, nego se prenosi samo rezultanta sile zatezanja
s obe strane, ako ta rezultanta postoji.
Kod zateznih stubova naprezanje provodnika, odnosno zatitne uadi ne mora biti
jednako u oba raspona, provodnici i zatitna uad su sa njima vrsto spojeni i na stub se
direktno prenosi sila zatezanja svakog pro-vodnika i zatitnog ueta sa svake strane
stuba.
Stubovi mogu istovremeno biti i nosei i zatezni (npr. stub na kome se vod odvaja
je u odnosu na prolazni vod nosei, a u odnosu na ogranak je zatezni).
lan 62.
Stubovi se mogu nalaziti u pravolinijskoj trasi (linijski stubovi) ili na uglu trase
(ugaoni stubovi).
Nosei zatezni stubovi mogu biti linijski ili ugaoni.
lan 63.
Na vodovima sa viseim izolatorima ne upotrebljavaju se ugaoni no-sei stubovi
na mestima na kojima ugao skretanja trase iznosi vie od 20.
lan 64.
Duina zateznog polja, tj. udaljenost izmeu dva zatezna stuba, po pra-vilu, ne
sme biti vea od 8 km, niti sme sadrati vie od 30 raspona.
Kraa zatezna polja primenjuju se ako posebne prilike na trasi to zahtevaju
(klimatski uslovi, teren, ukrtanja, vei broj uglova i sl.).
2. Naprezanje stubova
lan 65.
Stubovi moraju biti takvih dimenzija da naprezanje materijala ne prekorai granicu
dozvoljenog naprezanja ni u jednom sluaju optereenja.
130

Za proraunavanje pojedinog dela stuba bira se ono optereenje koje prouzrokuje

najviu silu u njemu, s tim to se pri tom ne uzima da razna optereenja iz l. 68. i 69. i
optereenja iz lana 209. ovog pravilnika dejstvuju istovremeno.
lan 66.
Dozvoljena naprezanja za pojedine vrste materijala odreuju se po-sebno za
normalne sluajeve optereenja, a posebno za vanredne sluajeve optereenja.
Normalni sluajevi optereenja nastaju kad su svi delovi neoteeni.

Vanredni sluajevi optereenja nastaju kad je jedan provodnik ili jedno zatitno
ue s jedne strane stuba prekinuto.
3. Optereenja
lan 67.
Optereenja navedena u l. 68. i 69. ovog pravilnika odnose se na stu-bove vodova
sa viseim izolatorima i na stubove vodova sa potpornim izo-latorima, a naprezanje se
izraunava prema odredbama lana 70. ovog pravilnika.
lan 68.
Normalna optereenja su:
1) za sve vrste stubova (nosee i zatezne):
a) optereenje pri ijem se proraunu uzima:
teina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi;
teina dodatnog optereenja na provodnicima i zatitnoj uadi;
rezultanta pune sile zatezanja svih provodnika i zatitne uadi s obe strane stuba;
b) optereenje pri ijem se proraunu uzima:
teina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi;
pritisak vetra na stub i na sve provodnike i zatitnu uad u pravcu voda, odnosno
upravno na simetralu ugla terase;
rezultanta od dve treine sile zatezanja svih provodnika i zatitne uadi s obe
strane stuba;
v) optereenja pri ijem se proraunu uzima:
teina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi;
pritisak vetra na stub i na sve provodnike i zatitnu uad u pravcu voda, odnosno
upravno na simetralu ugla terase;
rezultanta od dve treine sile zatezanja svih provodnika i zatitne uadi s obe
strane stuba;
2) za zatezne stubove:
a) optereenje pri ijem se proraunu uzima:
teina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi;
dve treine sile zatezanja provodnika i zatitne uadi s jedne strane stuba.

9*

131

lan 69.
Vanredna optereenja su: 1)
za nosee stubove:
a) optereenje pri ijem se proraunu uzima:
teina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi;
teina dodatnog optereenja na provodnicima i zatitnoj uadi;
polovina sile zatezanja jednog provodnika ili jednog zatitnog ueta s jedne
strane stuba, a za provodnike u snopu etvrtina sile za-tezanja provodnika jednog
snopa;
2) za zatezne stubove i za ugaone nosee stubove sa uglom skretanja trase veim
od 20:
a) optereenje pri ijem se proraunu uzima:
teina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi;
teina dodatnog optereenja na provodnicima i zatitnoj uadi;
puna sila zatezanja svih provodnika i zatitne uadi u oba pravca trase, osim
jednog provodnika, odnosno jednog zatitnog ueta s jedne strane stuba, a za vodove sa
provodnicima u snopu puna sila zatezanja svih snopova provodnika i zatitne uadi u
oba pravca trase, osim jednog sno-pa, odnosno jednog zatitnog ueta s jedne strane
stuba.
2

Ako je pritisak vetra vei od 60 daN/m , odnosno dodatno optereenje vee od

0,18 d da N/m, vanredna optereenja ne uzimaju se u obzir za jed-nostavne
konstrukcije drvenih stubova, ni za vodove do 35 kV, osim na deo-nicama sa teim
atmosferskim uslovima.
lan 70.
Pri izraunavanju naprezanja stubova uzimaju se u obzir:
0 teina provodnika i zatitne uadi i teina dodatnog optere-enja, izraunate za
gravitacioni raspon stuba definisan u lanu 2. ovog pravilnika;
1 pritisak vetra na provodnike i zatitnu uad u pravcu simetrale ugla trase,
izraunat za poluzbir susednih raspona, bez ikakve redukcije s obzirom na ugao trase;
2 pritisak vetra na provodnike i zatitnu uad u pravcu simetrale ugla trase,
izraunat za poluzbir susednih raspona, sa redukcijom, s ob-zirom na poloaj provodnika
i zatitne uadi prema pravcu vetra, ali tako da je jednak najmanje etvrtini pritiska u
pravcu simetrale ugla trase;
3 ako nije odreeno koji je provodnik, zatitno ue ili strana stuba u pitanju, uzima
se najnepovoljniji sluaj.
4. Natpisi na stubovima
lan 71.
Na sve stubove moraju se postaviti trajni natpisi sa upozorenjem na opasnost od
elektrine struje.
132

VII. UZEMLJENJE
1. Opte odredbe
lan 72.
Pri uzemljenju vodova primenjuju se i odredbe propisa o tehnikim normativima
za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000
V.
lan 73.
Metalni i armiranobetonski stubovi visokonaponskih vodova, metalna sidrena uad
i metalne trake na drvenim stubovima koje slue za zatitu stubova od udara groma
moraju biti pouzdano povezani sa zemljom. Ako se temeljenjem stubova i ukopavanjem
sidara ne dobije zadovoljavajue uzemljenje, postavljaju se dopunski uzemljivai,
odnosno preduzimaju se druge dopunske mere.

2. Uzemljenje u mreama sa kompenzovanim zemljospojem i sa izolovanom

neutralnom takom
lan 74.
U mreama visokog napona sa izolovanom neutralnom takom i mre-ama sa
kompenzovanom strujom zemljospoja uzima se da je trajanje zemljospoja due, pa
otpornost uzemljenja Ru kod stubova na obradivim po-vrinama, pored prometnih puteva
i u naseljenim mestima ne sme prei vrednost datu obrascem:
Uz
-- ---Ru I

gde je:

Uz = 125 V najvii dozvoljeni napon na uzemljenju;

Uz stvarna struja zemljospoja (A), koja tee na mestu zemljospoja.

U mreama sa izolovanom neutralnom takom Iz je kapacitivna struja zemljospoja,

a u mreama sa kompenzovanim zemljospojem preostala struja zemljospoja, a u
mreama sa kompenzovanim zemljospojem preostala struja zemljospoja.
Smatra se da je stub pored prometnog puta ako se nalazi na udaljenosti manjoj od
15 m od ivice kolovoza.
Vrednost otpornosti uzemljenja iz stava 1. ovog lana ne sme biti prekoraena ako
se stub voda nalazi na udaljenosti manjoj od 15 m od stam-bene zgrade, u ograenom
dvoritu, u okunici koja se koristi kao obra-divo zemljite, u parku ili na etalitu.
lan 75.
Na vodovima sa zatitnom uadi uzima se ukupna otpornost uzemlje-nja,
raunajui i vezu preko zatitne uadi.
133

lan 76.
Prekoraenje vrednosti otpornosti Ru dozvoljava se ako se preduzme jedna od
sledeih mera:
0 upotreba neprobojnih masivnih ili tapnih izolatora;
1 redovna kontrola izolatora, a najmanje jedanput godinje;
2 ugraivanje ureaja za signalizaciju zemljospoja i neposredno au-tomatsko
iskljuenje voda im nastane kvar.
Posebne mere za smanjenje napona koraka nisu potrebne ako je preduzeta jedna od mera iz ovog lana.
3. Uzemljenje u mreama sa uzemljenom neutralnom takom
lan 77.
Nadzemni vodovi koji pripadaju mrei sa efikasno uzemljenom neutralnom
takom moraju imati ureaje za brzo automatsko iskljuenje pri zemljospoju, koji
pouzdano iskljuuju deonicu u kvaru i tako odstranjuju opasnost od dejstva napona na
mestu zemljospoja.
lan 78.
Stubovi nadzemnih vodova iz lana 77. ovog pravilnika imaju po pra-vilu
uzemljiva u obliku jednog ili dva prstena oko svakog temelja ili oko svih temelja jednog
stuba. Najmanja dubina ukopavanja uzemljivaa je 0,5 m.
Udaljenost prstenova od temelja, odnosno stuba mora biti takva da se postigne
povoljnije oblikovanje potencijala, to zavisi od oblika i konstrukcije temelja stuba.
lan 79.
Odredbe lana 78. ovog pravilnika ne primenjuju se na stubove u te-renu s
velikom specifinom otpornou, u kome se, uz racionalnu upo-trebu materijala, ne
mogu postii zadovoljavajui rezultati otpornosti uzemljenja. Stubove na ovakvom
terenu ne treba uzemljiti.
lan 80.
U pogledu zatite od opasnog napona na mestu zemljospoja ne treba preduzimati
druge posebne mere osim mera predvienih u l. 77. do 79. ovog pravilnika.

4. Uzemljenja za zatitu od groma

lan 81.
Da bi se pri udaru groma u stub ili zatitno ue smanjila opasnost od preskoka na
provodnike, treba, prema odabranom stupnju izolacije voda, odrediti maksimalno
dozvoljenu otpornost uzemljenja, uzimajui u obzir uestalost i jainu gromova u
podruju trase, sigurnost voda i uestalost kvarova.
134

lan 82.
Ako se uzemljenjem izvedenim prema lanu 78. ovog pravilnika ne po-stigne
otpornost koja obezbeuje zatitu od groma, potrebno je meusobno povezivati
pojedinane uzemljivae ili postaviti jo jedan prsten oko svih temelja stuba na dubini od
1 m, odnosno poloiti zrakaste uzemlji-vae ukupne duine pribline duini uzemljivaa
prstena, ako je to po-voljnije s obzirom na teren.
Ako se postupkom iz stava 1. ovog lana ne postigne otpornost koja titi od
povratnog preskoka, odustaje se od daljeg polaganja uzemljivaa.
lan 83.
Povratni preskok na provodniku nije verovatan ako je za otpornost uzemljenja
ispunjen uslov prema sledeem obrascu:
U
i
- ---Ruz I

gde je:

Ruz 125 V otpornost uzemljenja Q posmatranog stuba, bez veze sa zatitnom uadi;

vom;

Ui podnosivi udarni napon (kV) izolacije posmatranog stuba u suIu temena vrednost udarne struje groma (kA) za posmatrani stub.

Pri izboru Iu kao orijentacija mogu posluiti vrednosti date u ta-beli 8, koje
pokazuju za koliko procenata od svih udara groma, uzetih kao 100%, vrednost struje iz
prvog reda tabele 8 nee biti premaena. Vredno-sti struja manje od 20 kA mogu se uzeti
samo za vodove napona do 35 kV.
Tabela 8.
Struja od udara groma u stub (kA)
Procent od svih udara

5 10 15 20 30 40 50 60
14 40 62 79 91 95 98 99

Osnova za odreivanje struje od udara groma su podaci o uestalosti atmosferskog

pranjenja, broj grmljavinskih dana u godini ili broj udara groma po jedinici povrine,
distribucija temene vrednosti struje u stazi groma i eljeni nivo sigurnosti s obzirom na
verovatni broj povratnih preskoka u jednoj godini.
lan 84.
Otpornost uzemljenja sa kojom se rauna pri udarnim naponima groma priblino je
jednaka otpornosti uzemljenja koja se dobija uobiajenim me-renjima.
5. Uzemljenje zatitne uadi
lan 85.
Zatitno ue na metalnim stubovima moe se uzemljiti preko konstrukcije bez
posebnog voda za uzemljenje ako je konstrukcija uzemljena. Iznad temelja konstrukcije
mora postojati stezaljka za prikljuak uzemlji-vaa.
135

lan 86.
Zatitno ue na armiranobetonskim stubovima moe se uzemljiti preko eline
2

armature u betonu ako presek armature iznosi najmanje 50 mm i ako svi delovi
armature koji slue za uzemljenje imaju pouzdan kon-takt.
Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na nosae izolatora.
Ako armatura armiranobetonskih stubova slui za uzemljenje, mora imati izvod
iznad temelja za prikljuenje uzemljivaa.
lan 87.
Na drvenim stubovima uzemljenje se ne izvodi, osim ako nose zatitno ue ili
metalne delove treba uzemljiti. U tom sluaju, uzemljenje se izvodi kao kod metalnih i
armiranobetonskih stubova.
Ako nosai izolatora nisu uzemljeni, vod za uzemljenje zatitnog ueta treba
odmai ili izolovati od glave stuba i time spreiti gal-vansku vezu sa nosaima.
Na drvenim stubovima zatitno ue mora se uzemljiti na svakom stubu, najmanje
na svakih 300 m duine voda.
Ako su drveni stubovi usidreni, moraju se uzemljiti metalni delovi za privrenje
izolatora i sidra, kao i sidro u zemlji.
6. Vodovi za uzemljenje
lan 88.
Vodovi za uzemljenje (zemljovodi) postavljaju se radi galvanske veze izmeu
zatitne uadi i uzemljivaa.
Najmanji doputeni preseci vodova za uzemljenje su:
2

0 za elik pocinkovan toplim postupkom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 mm

2
1 za aluminijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 mm
2
2 za bakar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 mm .
Stvarni preseci vodova za uzemljenje moraju biti dimenzionisani prema
oekivanoj struji zemljospoja.
lan 89.
Ako se goli zemljovodi polau u zemlju, smatraju se delom uzemljivaa.
lan 90.
Ako se na mestu prelaska zemljovoda u zemlju oekuje pojaana ko-rozija,
potrebno je da se vod zatiti premazivanjem, da se povea presek ili da se primeni neka
druga zatitna mera.
lan 91.
Ako postoji opasnost od mehanikog oteenja, zemljovod se mora zatititi.
136

7. Uzemljivai
lan 92.
Uzemljivai su metalni delovi koji se nalaze u zemlji i ostvaruju elektrinu
provodnu vezu delova voda sa zemljom.
Uzemljivai mogu biti trakasti ili ipkasti.
Kao materijal za uzemljivae upotrebljava se elik pocinkovan top-lim postupkom
ili na neki drugi nain zatien od korozije, ako lokalne prilike ne zahtevaju upotrebu
nekog drugog materijala (npr. bakra).
Za uzemljivae se, po pravilu, ne upotrebljavaju nepocinkovane e-line cevi, lim,
profili i laki metali.
lan 93.
Najmanji preseci uzemljivaa dati su u tabeli 9.
Tabela 9.
Pocinkovani elik

Bakar

Traka preseka 100 mm , debljine

Traka preseka 50 mm , ali ne tanja od 2mm

najmanje 3,5 mm
Okrugli elik prenika 10 mm
Cev prenika 38 mm, debljine najmanje
3,5 mm

Ue preseka 35 mm
Cev prenika 30 mm, debljine najmanje
2,5 mm

Ugaonik 65 mm h 65 mm h 7 mm

Profil U 6,5, odnosno T 6 ili drugi

odgovarajui profili

Za uzemljivae se mogu upotrebljavati i drugi materijali otporni prema koroziji,

slinih svojstava i odgovarajuih preseka.
lan 94.
Ako se na nekom podruju oekuje jaa korozija ili se upotrebi ne-pocinkovani
elik, uzimaju se oko 50% vee vrednosti preseka od vredno-sti navedenih u tabeli 9.
lan 95.
Na uzemljivae i zemljovode, pored odredaba ovog pravilnika, prime-njuju se i
odredbe propisa o tehnikim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog
napona iznad 1000 V.
VIII. PRELAZAK VODOVA I NJIHOVO PRIBLIAVANJE
OBJEKTIMA
1. Opte odredbe
lan 96.
Pri prelasku vodova preko objekata, odnosno pri pribliavanju vodova objektima,
sigurnosna visina je jednaka sigurnosnoj udaljenosti ako za sigurnosnu visinu nije
navedena posebna vrednost.
137

lan 97.
Sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti iz l. 100. do 224. ovog pravilnika
odnose se na vodove nazivnog napona do 110 kV.
lan 98.
Sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti poveavaju se u odnosu na sigurnosne
visine i sigurnosne udaljenosti za nazivni napon 110 kV, i to:
0 za 0,75 m - za vodove nazivnog napona 220 kV;
1 za 2,0 m - za vodove nazivnog napona 400 kV.
lan 99.
Odredbe l. 121. do 129, l. 142. do 148. i l. 178. do 181. ovog pra-vilnika
primenjuju se i kad se vod priblii auto-putu, magistralnom putu, iari, plovnoj reci ili
plovnom kanalu na udaljenost manju od visine stuba iznad zemlje, s tim to se ne
primenjuju odredbe o sigurnosnoj visini.
2. Nepristupana mesta
lan 100.
Za nepristupana mesta (npr. gudure, stene, neplovne reke, movare i sl.)
sigurnosna visina i sigurnosna udaljenost iznose:
1) sigurnosna visina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4,0 m;
2) sigurnosna udaljenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3,0 m.
3. Mesta nepristupana vozilima
lan 101.
Za mesta nepristupana vozilima sigurnosna visina i sigurnosna uda-ljenost
iznose:
1) sigurnosna visina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5,0 m;
2) sigurnosna udaljenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4,0 m.
4. Mesta pristupana vozilima
lan 102.
Za mesta pristupana vozilima (oko naseljenih podruja, iznad polja oko kojih se
nalaze poljski putevi, iznad livada i oranica, iznad poljskih puteva i umskih puteva),
sigurnosna visina i sigurnosna udaljenost iz-nose:
1) sigurnosna visina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6,0 m;
2) sigurnosna udaljenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5,0 m.
138

5. Zgrade
lan 103.
Voenje vodova preko zgrada koje slue za stalan boravak ljudi moe se izvesti
ako su zadovoljeni uslovi iz l. 104. do 108. ovog pravilnika.
Smatra se da vod prelazi preko zgrade i kad je rastojanje horizontalne projekcije
najblieg provodnika u neotklonjenom poloaju od zgrade manje od 3,0 m za vodove
nazivnog napona do 20 kV i manje o d 5,0 m za vodove na-zivnog napona veeg od 20
kV.
lan 104.
3,0 m.

Za nepristupane delove zgrade (krov, dimnjak i sl.) sigurnosna uda-ljenost iznosi

lan 105.

Za stalno pristupane delove zgrade (terasa, balkon, graevinske skele i sl.)

sigurnosna visina i sigurnosna udaljenost iznose:
sigurnosna visina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5,0 m;
sigurnosna udaljenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4,0 m.
lan 106.
Vertikalna udaljenost izmeu provodnika i delova zgrade ispod pro-vodnika (sleme
krova, gornja ivica dimnjaka itd.). za vodove sa viseim izo-latorima iznosi najmanje 3,0
m i u sluaju kad u rasponu ukrtanja postoji normalno dodatno optereenje, a u
susednim rasponima nema tog optere-enja.
lan 107.
Za vodove iznad zgrada potrebna je elektrino pojaana izolacija, a za vodove
iznad stambenih zgrada i zgrada u kojima se zadrava vei broj ljudi (npr. kole, vrtii
itd.) potrebna je i mehaniki pojaana izolacija.
lan 108.
Na stambenim zgradama nije dozvoljeno postavljanje zidnih konzola ili zidnih i
krovnih nosaa za noenje vodova.
6. Zgrade pogonskih postrojenja
lan 109.
Sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti od zgrada koje pripadaju istom
pogonskom postrojenju iji je i elektroenergetski vod (elektrane, transformatorske
stanice, razvodna postrojenja), a ne slue za stanovanje, mogu biti i manje od vrednosti iz
lana 103. ovog pravilnika ako se previde odgovarajue zatitne mere za spreavanje
sluajnog dodira provodnika (npr. postavljanje ograde, lako uooljivih natpisa za
upozorenje i sl.).
139

7. Zgrade sa zapaljivim krovom

lan 110.
Za zgrade sa krovom pokrivenim zapaljivim materijalom, radi zatite vodova od
oteenja sigurnosna visina i sigurnosna udaljenost iz-nose, bez obzira na napon voda:
0 sigurnosna visina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12,0 m;
1 sigurnosna udaljenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5,0 m. Za
zgrade iz stava 1. ovog lana vae i odredbe l. 103. i 108. ovog pravilnika.
8. Objekti u kojima se nalazi lako zapaljiv materijal
lan 111.
Nije dozvoljeno voenje vodova preko nadzemnih objekata u kojima se nalazi
lako zapaljiv materijal (skladite benzina, ulja, eksploziva i sl.).
Na prolazu pored objekata iz stava 1. ovog lana, horizontalna sigur-nosna
udaljenost jednaka je visini stuba uveanoj za 3,0 m, a mora iznositi najmanje 15,0 m.

9. Naseljena mesta
lan 112.
Za vodove u naseljenim mestima sigurnosna visina iznosi 7,0 m. Izolacija
mora biti elektrino pojaana.
10. Sportska igralita
lan 113.
Ako vodovi prelaze preko igralita, moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
sigurnosna udaljenost mora iznositi 12,0 m;
izolacija mora biti mehaniki i elektrino pojaana;
dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i za-titnih uadi mora se
smanjiti na 75% od vrednosti navedenih u tabeli 2 iz lana 20. ovog pravilnika;
nije dozvoljeno nastavljanje provodnika i zatitnih uadi.
lan 114.
Nije dozvoljen prelazak vodova preko strelita.
Sigurnosna udaljenost voda iznosi 12,0 m.
11. Javna kupalita i kampinzi
lan 115.
Nije dozvoljn prelazak vodova preko javnih kupalita i kampinga.
140

12. Smuarske skakaonice

lan 116.
Nije dozvoljen prelazak vodova preko odskone i doskone staze. Sigurnosna
udaljenost od odskone staze iznosi 8,0 m, a od doskone
staze 12,0 m.
Izolacija mora biti mehaniki i elektrino pojaana.
13. ume i drvee
lan 117
Sigurnosna udaljenost od bilo kog dela stabla iznosi 3,0 m.
Za vodove nazivnog napona 110 kV i za vie nazivne napone sigur-nosna
udaljenost mora se odrati i u sluaju pada stabla, pri emu se sigur-nosna udaljenost
meri od provodnika u neotklonjenom poloaju.
14. Regionalni putevi, lokalni putevi i putevi za industrijske objekte
izgraeni kao putevi za optu upotrebu.
lan 118.
Sigurnosna visina voda iznosi 7,0 m.
lan 119.
Udaljenost bilo kog dela stuba od spoljne ivice puta, po pravilu, ne sme biti manja
od 10 m, a u izuzetnim sluajevima moe se smanjiti na najmanje 5 m.

uetu.

Izolacija mora biti elektrino pojaana.

U rasponu ukrtanja dozvoljava se jedan nastavak po provodniku ili zatitnom
lan 120.
Ugao ukrtanja voda i regionalnog puta, po pravilu, iznosi najmanje

20 .

Za lokalne puteve i puteve za industrijske objekte ugao ukrtanja nije ogranien.

15. Magistralni putevi
lan 121.
Na magistralnim putevima sigurnosna visina voda iznosi 7,0 m.
lan 122.
Horizontalna udaljenost bilo kog dela stuba od spoljne ivice puta iznosi 20,0 m.

Kad vod prelazi magistralni put, udaljenost bilo kog stuba moe biti manja ako to
uslovljavaju mesne prilike, ali ne sme biti manja od 10,0 m.
Izolacija mora biti mehaniki i elektrino pojaana.
141

lan 123.

Ugao ukrtanja, po pravilu, iznosi najmanje 30 .

U rasponu ukrtanja nije dozvoljeno nastavljanje provodnika i zatitne uadi.
16. Auto-putevi
lan 124.
Sigurnosna visina voda iznad auto-puta iznosi 7,0 m.
lan 125.
Udaljenost bilo kog dela stuba od ivice auto-putaa iznosi najmanje 40,0 m.
Kad vod prelazi preko auto-puta, udaljenost bilo kog dela stuba moe biti manja
ako to zahtevaju uslovi tla, s tim da ne sme biti manja od 10,0 m.
Izolacija mora biti mehaniki i elektrino pojaana.
lan 126.
Dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i zatitnih uadi
smanjuje se na 75% od vrednosti navedenih u tabeli 2 iz lana 20. ovog pravilnika.
lan 127.
uadi.

U rasponu ukrtanja nije dozvoljeno nastavljanje provodnika, odnosno zatitnih

lan 128.

Ugao ukrtanja ne sme biti manji od 30 .

lan 129.
Pri voenju vodova paralelno sa auto-putem, udaljenost voda od auto-puta na
potezima duim od 5 km mora biti:
za vodove napona do 35 kV - najmanje 50,0 m;
za vodove napona veeg od 35 kV - najmanje 100 m.
U brdovitim i umovitim predelima udaljenost voda od auto-puta moe se smanjiti
na 40,0 m.
17. Naseljena mesta
lan 130.
U gusto naseljenim mestima, sigurnosna visina voda mora da iznosi 7,0 m.
lan 131.
Izolacija mora biti elektrino pojaana, a na mestima ukrtanja sa ulicama ili
putevima i mehaniki pojaana.
142

lan 132.
Dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i zatitnih uadi
smanjuje se na 75% od vrednosti navedenih u tabeli 2 iz lana 20. ovog pravilnika.
lan 133.
U rasponu ukrtanja vodova sa putevima u gusto naseljenim mestima nije
dozvoljeno nastavljanje provodnika, odnosno zatitne uadi, a u su-sednim rasponima
dozvoljen je samo jedan nastavak po provodniku, odnosno zatitnom uetu.

Ugao ukrtanja ne sme biti manji od 30 .

lan 134.
Ako je rastojanje horizontalne projekcije najblieg provodnika u neotklonjenom
poloaju manje od 5,0 m, izolacija mora biti mehaniki i elektrino pojaana.

18. Pijace i vaarita

lan 135.
Ako vodovi prelaze preko pijaca i vaarita, moraju biti ispunjeni sledei uslovi;
0 sigurnosna udaljenost mora iznositi 12,0 m;
1 izolacija mora biti mehaniki i elektrino pojaana;
2 dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i zatitne uadi mora
se smanjiti na 75% od vrednosti navedenih u tabeli 2 iz lana 20. ovog pravilnika;
3 nije dozvoljeno nastavljanje provodnika i zatitnih uadi.
19. Parkiralita i autobuska stajalita
lan 136.
Ako vod prelazi preko parkiralita ili autobuskog stajalita, sigurnosna visina
iznosi 7,0 m.
Izolacija voda mora biti mehaniki i elektrino pojaana.
Smatra se da vod prelazi preko parkiralita, odnosno autobuskog stajalita i kad je
rastojanje horizontalne projekcije najblieg pro-vodnika u neotklonjenom stanju manje
od 5,0 m.
20. Tramvaji i trolejbusi
lan 137.
Sigurnosna udaljenost voda od tramvaja ili trolejbusa, voznih i na-pojnih vodova,
odnosno delova konstrukcije za njihovo noenje iznosi 3,0 m.
Izolacija voda mora biti mehaniki i elektrino pojaana.
143

lan 138.
Dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i zatitne uadi smanjuje
se na 75% od vrednosti navedene u tabeli 2 iz lana 20. ovog pravilnika.
lan 139.
U rasponu ukrtanja nije dozvoljeno nastavljanje provodnika i zatitne uadi.
lan 140.

Ugao ukrtanja voda ne sme biti manji od 30 .

21. Splavne reke
lan 141.
Sigurnosna visina voda od najvieg vodostaja reka na kojima je moguno
splavarenje iznosi 7,0 m.
Izolacija voda mora biti elektrino pojaana.
22. Plovne reke i kanali
lan 142.
Sigurnosna visina od najvieg vodostaja pri kome je jo moguna plovidba iznosi
po pravilu, 15,0 m.
lan 143.
Horizontalna udaljenost bilo kog dela stuba iznosi najmanje:
0 od obale. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 m;
1 od stope nasipa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 m.
Izolacija vode mora biti mehaniki i elektrino pojaana.
lan 144.
Dozvoljeno naprezanje (normalno i izuzetno) provodnika i zatitne uadi smanjuje
se na 75% od vrednosti navedene u tabeli 2 iz lana 20. ovog pravilnika.
lan 145.
U rasponu ukrtanja nije dozvoljeno nastavljanje provodnika i zatitne uadi.
lan 146.

Ugao ukrtanja ne sme biti manji od 30 .

lan 147.
Pri voenju vodova paralelno sa plovnim rekama i kanalima na po-tezima duim
od 5 km, udaljenost od obale, odnosno od nasipa ne sme biti manja od 50 m.
144

lan 148.
Odredbe l. 143. i 144. ovog pravilnika primenjuju se i kad je hori-zontalna
udaljenost otklonjenog provodnika od obale zbog dejstva vetra pri +40 C za vodove
nazivnog napona do 110 kV manja od 2,0 m.
23. Mostovne konstrukcije
lan 149.
Sigurnosna udaljenost voda iznosi:
23 od pristupanih delova mosta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5,0 m;
24 od nepristupanih delova mosta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3,0 m. Ako
vod prolazi kroz otvor mosta, sigurnosna udaljenost mora biti
jednaka sigurnosnom razmaku iz lana 29. ovog pravilnika.
Na mostu se mora ugraditi zatitna ograda koja e onemoguiti do-dir sa delovima
pod naponom.
24. Antene televizijskih i radio-prijemnika
lan 150.
Prelazak vodova preko antena televizijskih i radio-prijemnika dozvoljen je ako su
ispunjeni sledei uslovi:
23sigurnosna udaljenost mora iznositi 5,0 m;
24izolacija mora biti mehaniki i elektrino pojaana;
25normalno dozvoljeno naprezanje ne sme da prelazi 1/3 prekidne vr-stoe
provodnika i zatitne uadi.
Ako je raspon ukrtanja ogranien noseim stubovima, mora se prove-riti
udaljenost kad u prelaznom rasponu ostaje dodatno optereenje, a u su-sednim rasponima
nema dodatnog optereenja na provodnicima i zatitnoj uadi. Dozvoljena sigurnosna
visina mora da iznosi 2,0 m.
25. Antene predajnih i prijemnih stanica
lan 151.
Prelazak voda preko antena predajnih i prijemnih radio-stanica nije dozvoljen.

26. Ukrtanje visokonaponskog voda sa drugim visokonaponskim vodovima i

njihovo meusobno pribliavanje
lan 152.
Sigurnosna visina voda iznosi 2,5 m, a sigurnosna udaljenost 1,0 m. Uslovi iz
stava 1. ovog lana moraju biti ispunjeni i kad na gornjem
vodu ima dodatnog optereenja, a na donjem vodu nema.
Odredba stava 2. ovog lana odnosi se i na proveravanje maksimalnog otklona
provodnika donjeg voda.
Vod vieg napona postavlja se, po pravilu, iznad voda nieg napona.
10

145

Gornji vod mora se izgraditi sa elektrino pojaanom izolacijom.

lan 153.
Najmanja meusobna udaljenost provodnika paralelnih vodova mora biti jednaka
udaljenosti D iz l. 30. i 32. ovog pravilnika. Pri najveem ot-klonu provodnika jednog
voda zbog dejstva vetra, mora se proveriti da me-usobna udaljenost provodnika
paralelelnih vodova nije manja od sigurnosnih razmaka za vii napon, s tim da ne sme
biti manja od 70 cm kad provodnici drugog voda nisu otklonjeni.
lan 154.
Ako su dva voda ili vie vodova na raznim visinama zajednikih stu-bova, vod
vieg napona postavlja se iznad voda nieg napona.
27. Ukrtanje visokonaponskog voda sa niskonaponskim vodom i njihovo
meusobno pribliavanje
lan 155.
Prelazak niskonaponskog voda preko visokonaponskog voda nije dozvoljen.
Sigurnosna visina voda iznosi 2,5 m, a sigurnosna udaljenost 2,0 m. Gornji vod
mora se izgraditi sa elektrino pojaanom izolacijom.
lan 156.
Iznad niskonaponskih provodnika moraju se postaviti dva obostrano uzemljena
sigurnosna ueta ija raunska sila kidanja (mehanika vr-stoa) iznosi najmanje 1000
daN.
lan 157.
Zatitna uad iznad niskonaponskih vodova ne moraju se postavljati ako su za
visokonaponski vod ispunjeni sledei uslovi:
1) da je izolacija u rasponu ukrtanja elektrino i mehaniki pojaana;
23da normalno dozvoljeno naprezanje ne prelazi 1/3 prekidne vr-stoe
provodnika i zatitne uadi;
24da je raspon ukrtanja ogranien noseim stubovima, a sigurnosna visina iznosi
najmanje 2 m i kad u prelaznom rasponu postoji dodatno opte-reenje, a u susednim
rasponima nema dodatnog optereenja na provodni-cima i zatitnoj uadi.
lan 158.
Ako uslovi iz l. 156. i 157. ovog pravilnika nisu ispunjeni, vod ni-skog napona
treba postaviti u kabl ili ga izmestiti.
lan 159.
Najmanja meusobna udaljenost provodnika paralelnih vodova mora biti jednake
udaljenosti D iz l. 30. i 32. ovog pravilnika.
146

Pri najveem otklonu provodnika jednog voda zbog dejstva vetra mora se proveriti
da meusobna udaljenost provodnika paralelnih vodova nije manja od sigurnosnog
razmaka za vii napon, s tim da ne sme biti manja od 70 cm kad provodnici drugog voda
nisu otklonjeni.
lan 160.
Ako na zajednikim stubovima ima vie vodova na raznim visinama,
visokonaponski vodovi moraju se postaviti iznad niskonaponskih vodova.
Niskonaponski vod mora se opremiti odvodnicima prenapona na po-etku i na
kraju deonice voda koja je na zajednikim stubovima sa visokona-ponskim vodom, kao i
na svakom eventualnom ogranku.
28. Ukrtanje nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomunikacionim
vodom i njihovo meusobno pribliavanje
lan 161.
Na mestu ukrtanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa teleko-munikacionim
vodom sigurnosna visina izmeu najnieg provodnika elek-troenergetskog voda i
najvieg provodnika telekomunikacionog voda iznosi:
23 za vodove napona 400 kV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5,5 m;
24 za vodove napona 220 kV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4,0 m;
25 za vodove napona od 35 kV do 110 kV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3,0 m;
26 za vodove napona od 1 kV do 35 kV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,5 m.
lan 162.
U rasponu ukrtanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa teleko-munikacionim
vodom izolacija mora biti mehaniki i elektrino poja-ana.
lan 163.
Na mestu ukrtanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa teleko-munikacionim
vodom nije dozvoljeno postavljanje zatitne mree iznad te-lekomunikacionog voda.
lan 164.
U rasponu ukrtanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa teleko-munikacionim
vodom nije dozvoljeno nastavljanje provodnika, odnosno zatitne uadi.
lan 165.
Na stubovima raspona ukrtanja elektroenergetskog voda sa teleko-munikacionim
vodom nije dozvoljena upotreba iskonih i kliznih ste-zaljki.
lan 166.
Ugao ukrtanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomuni-kacionom
vodom, po pravilu, ne sme biti manji od 45, s tim da se izuzetno moe smanjiti do 30.

10*

147

lan 167.
Ako elektroenergetski vod nema zatitno ue, na stubovima teleko-munikacionih
vodova koji se nalaze na krajevima raspona ukrtanja sa nad-zemnim elektroenergetskim
vodom moraju se postaviti gromobrani ije uzemljenje, po pravilu, treba da ima
elektrinu otpornost manju od 25 .
lan 168.
U zateznom polju ukrtanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomunikacionom vodom najmanji dozvoljeni preseci provodnika i zatitne uadi
iznose:
23 za bakar i elik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 mm

2
24 za al-elik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 mm ;
2
25 za aluminijum i legure aluminijuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 mm .

Upotreba jednoinih provodnika i zatitne uadi nije dozvoljena.

lan 169.

Raspon ukrtanja nadzemnog elektroenergetskog voda sa telekomuni-kacionim

vodom, po pravilu manji je od susednih raspona, ili se stubovi u rasponu ukrtanja
proraunavaju za vei raspon.
lan 170.
Na mestima pribliavanja vodova, horizontalna udaljenost izmeu najbliih
provodnika oba voda mora biti jednaka visini viih stubova, uveanoj za 3,0 m.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvoljena je horizontalna udaljenost
jednaka sigurnosnoj visini iz lana 161. ovog pravilnika, s tim da izolacija voda bude
mehaniki i elektrino pojaana.
lan 171.
Pri pribliavanju vodova na krivinama moraju se preduzeti mere protiv dodira
otkinutih provodnika, i to;
1) raspon se mora smanjiti tako da otkinuti provodnik spoljnog voda ostane
udaljen najmanje 3,0 m od najblieg provodnika unutranjeg voda; ili 2) uvrenje
provodnika na potpornim izolatorima (sigurnosni stre-meni ili slino) mora se pojaati.
lan 172.
Odredbe l. 170. i 171. ovog pravilnika primenjuju se i na telekomuni-kacione
vodove za koje su upotrebljeni nadzemni (vazduni) kablovi.
lan 173.
Telekomunikacioni kablovi poloeni u zemlju moraju se udaljiti od stubova
elektroenergetskih vodova najmanje 10,0 m za nazivne napone do 110 kV, 15,0 m za
nazivni napon 220 kV, a 25,0 m za nazivni napon 400 kV.
Ako se ne mogu ispuniti uslovi iz stava 1. ovog lana, dozvoljeno je da se
telekomunikacioni kablovi poloe najmanje na 1 m od stubova elek-troenergetskih
vodova nazivnog napona do 35 kV.
148

lan 174.
Postavljanje
telekomunikacionih
vodova
na
stubovima
nadzemnih
elektroenergetskih vodova nije dozvoljeno, osim ako taj telekomunikaci-oni vod slui za
signalizaciju i telekomunikacije u elektroenergetskim mreama.
lan 175.
Horizontalna udaljenost najblieg provodnika elektroenergetskog voda do stuba
telekomunikacionog voda ne sme iznositi manje od 5,0 m. Taj uslov mora biti ispunjen
ako visinska razlika izmeu najbliih pro-vodnika oba voda iznosi najmanje 10,0 m.
Horizontalna udaljenost stuba elektroenergetskog voda od najblieg provodnika
telekomunikacionog voda ne sme biti manja od 2,0 m.
lan 176.
Ako su na mestu ukrtanja telekomunikacioni vodovi izvedeni kao kablovski,
horizontalna projekcija udaljenosti najblieg provodnika nad-zemnog elektroenergetskog
voda od najblieg stuba koji nosi telekomuni-kacione vodove, odnosno izvod
telekomunikacionog kabla mora biti najmanje jednaka visini stuba elektroenergetskog
voda na mestu ukrtanja, poveanoj za 3,0 m.

29. Prelazak telekomunikacionog voda preko nadzemnog

elektroenergetskog voda
lan 177.
Prelazak telekomunikacionog voda preko nadzemnog elektroener-getskog voda
nije dozvoljen.
30. iare
lan 178.
Pri ukrtanju elektroenergetskog voda sa iarom (iznad ili ispod iare),
sigurnosna udaljenost u najnepovoljnijem poloaju delova iare i provodnika iznosi 5,0
m.
lan 179.
Pri prelasku elektroenergetskog voda preko iare izolacija mora biti mehaniki i
elektrino pojaana.
lan 180.
U rasponu ukrtanja elektroenergetskog voda sa iarom nije dozvo-ljeno
nastavljanje provodnika i zatitne uadi.
Ugao ukrtanja elektroenergetskog voda sa iarom mora biti manji od 30.
lan 181.
U rasponu ukrtanja elektroenergetskog voda sa iarom metalni de-lovi susednih
noseih konstrukcija iare moraju se uzemljiti.
149

31. Metalne i iane ograde

lan 182.
Metalne i iane ograde koje se nalaze oko objekata u kojima se zadr-ava vei
broj lica ili slue za stanovanje ne smeju se postavljati u bli-zini elinih i
armiranobetonskih stubova. NJihova udaljenost mora iznositi najmanje 0,7 U u (cm), s
tim to ne sme biti manja od 20 cm, gde je Un nazivni napon (kV).
Za vodove nazivnog napona 110 kV i vie, potrebno je sraunavanje ili merenje
indukovanih napona pri normalnom pogonu dalekovoda.
Ako je indukovani napon prema zemlji vei od 65 V, moraju se predu-zeti posebne
mere zatite (uzemljenje, galvansko odvajanje delova ograde, zamena ograde ili slino).
Ako se zatita vri uzemljenjem, otpornost uzemljenja ne sme biti vea od 25 .
Sigurnosna udaljenost voda od metalne i iane ograde iznosi 3,0 m.
32. iane mree
lan 183.
Sigurnosna visina i sigurnosna udaljenost od iane mree u po-ljima zasejanim
hmeljom, vinogradima i vonjacima iznose 3,75 m.
lan 184.
Izolacija voda mora biti elektrino pojaana.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvoljena je primena samo jednog
potpornog izolatora za prvi vii stupanj izolacije, s tim da se primeni sigurnosno
uevrivanje provodnika na izolatore.
lan 185.
Najmanji dozvoljeni preseci provodnika i zatitnih uadi odreuju se prema lanu
168. ovog pravilnika.
lan 186.
Za vodove nazivnog napona 110 kV i vie, primenjuju se odredbe st. 2 i
23lana 182. ovog pravilnika.
23 Gasovodi, naftovodi, parovodi i sl.
lan 187.
Ako su gasovodi, naftovodi, parovodi i sl. postavljeni nadzemno, sigurnosna
visina i sigurnosna udaljenost voda iznose 8,0 m.
Izolacija voda mora biti mehaniki i elektrino pojaana.
lan 188.
Sigurnosna udaljenost voda meri se od gasovoda, naftovoda, parovoda ili slinog
objekta, kao i od njegove nosee metalne konstrukcije.
150

lan 189.
Ugao ukrtanja voda ne sme biti manji od 30.
lan 190.
Na mestu ukrtanja voda i cevovoda, nadzemni cevovod mora biti uze-mljen na
odgovarajui nain.
lan 191.
Ako se vod postavlja paralelno sa nadzemnim gasovodom, naftovodom ili slinim
objektima, sigurnosna udaljenost tog voda ne sme biti manja od visine stuba uveane za
3,0 m.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvoljena je manja sigur-nosna
udaljenost pod uslovom da se preduzmu mere koje se preduzimaju pri ukrtanju
elektroenergetskog voda sa cevovodima prema lanu 187. ovog pravilnika.
34. Stogovi i suare
lan 192.
Pri prelasku voda preko stogova i suara, sigurnosna visina iznosi najmanje 12,0
m, a sigurnosna udaljenost mora da iznosi najmanje 5,0 m bez ob-zira na nazivni napon
voda.
lan 193.
Odredbe l. 103. i 110. ovog pravilnika primenjuju se i za zgrade u kojima se sui
seno, itarice i sl. (senjaci, ambari i koevi).
35. Groblja
lan 194.
Postavljanje stubova na grobljima nije dozvoljeno.
Pri prelasku voda preko groblja, na stubovima u rasponu ukrtanja izolacija mora
biti mehaniki i elektrino pojaana.
36. Aerodromi i helidromi
lan 195.
Vodovi ne smeju prelaziti preko aerodroma.
Udaljenost voda od poletno-sletne staze ne sme biti manja od 1000 m, s tim to se
pravac poletno-sletne staze ne sme presecati na udaljenosti ma-njoj od 3000 m.
Udaljenost iz stava 2. ovog lana mogu se smanjiti zavisno od te-renskih uslova i
namene aerodroma.
Vodovi ne smeju da prelaze preko helidroma niti da se pribliavaju osnovnim
pravcima poletanja i sletanja na udaljenosti manjoj od 1000 m, a u ostalim pravcima ta
udaljenost ne sme biti manja od 200 m.
151

37. Protivgradne stanice

lan 196.
Vodovi ne smeju prelaziti preko protivgradnih stanica.
Udaljenost voda od protivgradne stanice ne sme biti manja od 200 m po
horizontali, s tim to provodnici i zatitna uad moraju biti u nioj ravni od protivgradne
stanice.

38. eleznike pruge koje nisu predviene za elektrifikaciju

sa nadzemnim kontaktnim vodom
lan 197.
Najmanji dozvoljeni preseci provodnika i zatitne uadi u polju ukrtanja iznose:
23 za ue od bakra i elika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 mm2;
2

24 za ue od aluminijuma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 mm ;
2
25 za ue od drugih materijala. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 mm .
lan 198.
Najvee naprezanje na zatezanje (horizontalna komponenta), koje u provodniku
nastaje u najnepovoljnijim uslovima, mora se u odnosu na normalno dozvoljeno
naprezanje materijala prema lanu 20. ovog pravil-nika smanjiti, i to: za
elektroenergetske vodove nazivnog napona od 50 kV na 2/3, a za elektroenergetske
vodove nazivnog napona veeg od 50 kV na 85%.
lan 199.
Pri trostrukom normalnom dodatnom optereenju mora se proveriti da naprezanje
provodnika u taki uvrenja ne prelazi vrednost izuzetnog dozvoljenog naprezanja
materijala prema lanu 20. ovog pravilnika.
lan 200.
U rasponu ukrtanja voda nije dozvoljeno nastavljanje provodnika i zatitne uadi.
lan 201.
U zateznom polju ukrtanja voda izolacija mora biti mehaniki pojaana.
Radi pojaane mehanike sigurnosti na potpornim izolatorima, nije dozvoljeno
postavljanje izolatora jednog ispod drugog.
lan 202.
U rasponu ukrtanja voda izolacija mora biti i elektrino pojaana. Izolatorski
lanci za napone od 35 kV ili vie napone moraju biti
uzemljeni i zatitnom armaturom zatieni od preskoka.
Odredba stava 2. ovog lana ne odnosi se na izolatorske lance na drvenim
stubovima.
152

lan 203.
Na noseim stubovima zateznog polja ukrtanja voda nije dozvoljena upotreba
iskonih stezaljki.
lan 204.
U zateznom polju ukrtanja dozvoljena su najvie tri nosea stuba.
lan 205.
U zateznom polju ukrtanja voda nazivnog napona do 20 kV sa ele-znikom
prugom mogu se za nosee stubove upotrebiti prosti drveni stu-bovi ukljeteni u posebne
nogare ili dvostruki drveni stubovi na kojima ne sme biti skretanja trase.
Za zatezne stubove moraju se upotrebiti A stubovi ili drugi od-govarajui tipovi
stubova.
lan 206.
Za vodove nazivnog napona veeg od 20 kV dozvoljeni su i drveni A stu-bovi
samo u pravoj trasi voda, a izuzetno i za ugao skretanja do 5, s tim to se stabilnost mora
raunski proveriti. Za zatezne stubove moraju se upo-trebiti stubovi tipa piramide ili
drugih odgovarajuih tipova.
lan 207.
U zateznom polju ukrtanja nije dozvoljeno usidrenje stubova za vodove nazivnog
napona do 20 kV.
lan 208.
Na stubove u rasponu ukrtanja nadzemnih vodova nije dozvoljeno postavljanje
transformatora i uljnih prekidaa, kao ni prekidaa kod ko-jih mogu nastati otvoreni
elektrini lukovi.
lan 209.
Stubovi raspona ukrtanja moraju se proveriti za normalno i vanredno optereenje
prema l. 67. do 70. ovog pravilnika, a zatezni stu-bovi moraju se proveriti i za sledea
optereenja:
23teinu stuba, izolatora, pribora, provodnika i zatitne uadi;
24teinu dodatnog optereenja na provodnicima i zatitnoj uadi;
25silu zatezanja svih provodnika i zatitne uadi u polju ukrtanja, a za vodove sa
provodnicima u snopu silu zatezanja svih provodnika u snopu i zatitne uadi u polju
ukrtanja.
lan 210.
Na stubovima u polju ukrtanja nadzemnog voda moraju se uzemljiti svi metalni
delovi koji slue za uvrenje izolatora.
lan 211.
Odredbe l. 81. do 84. ovog pravilnika primenjuju se i za otpornost uzemljenja
voda.
153

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, otpornost uzemljenja voda moe se

ostvariti paralelnim spajanjem nekoliko uzemljenja preko zatitne uadi.
lan 212.
Sigurnosna visina voda od gornje ivice ine mora da iznosi 7,0 m.
lan 213.
Ako u zateznom polju ukrtanja postoje nosei stubovi moraju se proveriti
sigurnosne visine iz lana 161. ovog pravilnika za telekomuni-kacione vodove i lana
212. ovog pravilnika ako u rasponu ukrtanja ostane dodatno optereenje, a u susednim
rasponima nema dodatnog optere-enja na provodnicima i zatitnoj uadi. U tom sluaju,
sigurnosna visina moe biti manja za 1,0 m od vrednosti utvrene u l. 161. i 212. ovog
pravil-nika.
lan 214.
Ugao ukrtanja ne sme biti manji od 45, s tim to se, izuzetno, moe smanjiti do
30 za vodove nazivnog napona od 35 kV i vie.
lan 215.
Ako se vodovi postavljaju iznad staninih perona, istovarnih rampi i drugih
istovarnih povrina, sigurnosna visina voda od gornje granice ina ne sme biti manja od
12,0 m.
lan 216.
Pri ukrtanju ili pribliavanju voda i eleznike pruge, najmanja horizontalna
udaljenost bilo kog dela stuba od najblie eleznike ine treba da iznosi 10,0 m, s tim
to se izuzetno moe smanjiti na 5,0 m.
lan 217.
Ako se vod priblii koloseku eleznike pruge tako da je hori-zontalna udaljenost
izmeu najblieg provodnika i najblie ine manja od 5,0 m, moraju se preduzeti mere
zatite kao da vod prelazi preko ele-znike pruge, osim u pogledu sigurnosne visine.

39. Elektrificirane eleznike pruge sa nadzemnim kontaktnim

vodovima
lan 218.
Odredbe l. 197. do 204, l. 207. do 211. i l. 213. do 217. ovog pra-vilnika
primenjuju se i na elektrificirane eleznike pruge sa nadzem-nim kontaktnim vodovima.
Udaljenost stuba od najblie eleznike ine iznosi 15,0 m, a upo-treba drvenih
stubova nije dozvoljena.
Sigurnosna visina voda za pruge koje su predviene za elektrifika-ciju, za koje ne
postoje podaci o visini kontaktnih vodova na mestu ukr-tanja sa elektroenergetskim
vodom, mora da iznosi 12,0 m.
154

Sigurnosna visina i sigurnosna udaljenost nadzemnih elektroe-nergetskih vodova

od kontaktnih vodova odreuju se prema odredbama l.
23 do 154. ovog pravilnika.
23 Industrijske pruge i koloseci
lan 219.
Sigurnosna visina voda od gornje ivice ina iznosi 7,0 m, a za pruge sa kontaktnim
vodom odreuje se prema odredbama lana 218. ovog pra-vilnika.
lan 220.
Za pruge bez kontaktnog voda izolacija mora biti mehaniki poja-ana, a za pruge
sa kontaktnim vodom izolacija mora biti i elektrino po-jaana.
lan 221.
Na noseim stubovima raspona ukrtanja voda i pruge nije dozvoljena upotreba
iskonih stezaljki.
lan 222.
Ugao ukrtanja, po pravilu, ne sme biti manji od 30 za vodove na-zivnog napona
od 10 kV i vie.
lan 223.
U pogledu udaljenosti bilo kog dela stuba od eljeznikog koloseka pri ukrtanju
voda i pruge primenjuju se odredbe lana 216. ovog pra-vilnika.
41. Staklenici i staklene bate
lan 224.
Odredbe lana 103. ovog pravilnika primenjuju se i za prelaske elektroenergetskih
vodova preko staklenika i staklenih bati.
IX. DRVENI STUBOVI
1. Odreivanje dimenzija
lan 225.
Pri statistikom proraunu uzima se da je drveni stub potpuno prav i da je
poveanje prenika stuba na debljem kraju u skladu sa propisom o jugoslovenskom
standardu za drvene stubove za nadzemne eleketroenerget-ske vodove.
lan 226.
Naprezanje stuba ili njegovih delova od sila zatezanja, odnosno pritiska, koje je
ravnomerno rsporeeno po preseku, ne sme prelaziti vrednosti iz tabele 10.
155

Tabela 10.
Vrsta
naprezanja

Najvee dozvoljeno naprezanje

2
daN/cm

Pritisak
Smicanje
Smicanje u
upravno na
upravno na
ili
pravcu
pravcu
pravac
pravac
savijanje
vlakana
vlakana
vlakana
vlakana
meko tvrdo meko tvrdo meko tvrdo meko tvrdo meko tvrdo
drvo
drvo drvo drvo drvo drvo
drvo drvo drvo drvo
Zatezanje

Pritisak u

150

110

190

120

40

50

15

20

30

40

Vrednosti navedene u tabeli 10 odreene su prema zateznoj vrstoi mekog drveta

2
2
od 550 daN/cm , odnosno tvrdog drveta od 850 daN/cm .
Pri vanrednom optereenju elektroenergetskog voda prema lanu 66. stav 3. ovog
pravilnika vrednosti u tabeli 10 mogu se poveati za 25%.
lan 227.
Pri naprezanju stuba i njegovih delova na savijanje, maksimalno ivino naprezanje
ne sme prelaziti dozvoljeno naprezanje na savijanje prema tabeli 10 iz lana 226. ovog
pravilnika.
Slabljenje preseka zbog rupa za vijke, modanike i dr. mora se uvek uzeti u obzir
pri delovanju sile zatezanja.
lan 228.
Naprezanje stuba i njegovih delova na izvijanje, izraunato prema sle-deim
obrascima, ne sme prelaziti vrednost dozvoljenog naprezanja na pri-tisak.
Naprezanje na izvijanje proraunava se po obrascu:
d

wF

----------- d t

gde je:
- koeficijent izvijanja;
F - najvea aksijalna sila (daN);
2

S - neoslabljeni presek, u cm .

Koeficijent odreuje se s obzirom na vitkost tapa, i to:

za vredi

--
1

vredi

-----------

l 2 za

3100

Izvijanje iz stava 1. ovog lana proraunava se za ravan izvijanja koja je

najnepovoljnija.
vitkost obinog stuba proraunava se po sledeem obrascu:
l
i

l = -i156

gde je:
li - duina izvijanja;

i- poluprenik izvijanja i =

-- ;

J - moment inercije preseka u pravcu izvijanja za koji vredi l i (mala lokalna

slabljenja ne uzimaju se u obzir);
S - povrina preseka bez obzira na mala lokalna oslabljenja, u cm.
Kao duina izvijanja za ukopane A stubove uzima se razmak od sredine klina i
vijka na vrhu do polovine ukopane duine, a za ukopane trokrake, odnosno etvorokrake
piramide - razmak od sredine klina ili vijka na vrhu do poprenog spoja, odnosno od
poprenog spoja do polovine ukopane duine.
Za stubove sa nogarima, kao duina izvijanja uzima se razmak od sre-dine klina na
vrhu, odnosno poprenog spoja do polovine razmaka izmeu vijaka koji spajaju nogare
sa stubom.
lan 229.
Za dvostruke stubove koji po svojoj izradi ne ispunjavaju uslove iz lana 236.
ovog pravilnika, moe se uzeti da imaju dvostruki moment otpora jednostrukog stuba.
Za dvostruke stubove koji ispunjavaju uslove iz lana 236. ovog pra-vilnika, uzima
se da imaju trostruki moment otpora jednostrukog stuba ako pravac sile lei u ravni koja
prolazi kroz ose stuba.
2. Spajanje
lan 230.
Sredstva za spajanje stubova treba da onemogue meusobno pomicanje pojedinih
elemenata sloenih stubova i ta sredstva moraju imati vredno-sti maksimalnih sila kojima
se mogu opteretiti spojevi vijcima navedenim u tabeli 11.
Tabela 11.
Nain spajanja
Dvosean spoj

Jednosean spoj
x

Element spoja

Maksimalno optereenje daN

za meko drvo

Unutranje drvo

360 d

Spoljanje drvo

260d

Jedan ili drugi

170 d

2x

2
2

za tvrdo drvo
450 d

300d

200 d

d - prenik spojnog vijka, u cm.

157

lan 231.
Ako sila dejstvuje koso na pravac vlakana, pod uglom sa pravcem vla-kana (lan
230), vrednosti iz tabele 11 mnoe se sledeim faktorom k:
o

=0

k = 1,00

15

0,95

30

0,91

45

0,87

60

0,83

85

0,79

90

0,75

lan 232.
Ispod glave i ispod navrtke svakog vijka mora se postaviti okrugla podlona
ploica prenika 3,5 d, odnosno kvadratna ploica iste tolike duine strana, gde je d prenik vijka. Debljina ploice mora iznositi oko 1/10 njene strane (prenika), ali ne sme
biti manja od 4 mm.
lan 233.
Meusobni razmak izmeu vijaka, kao i razmak od vijaka do kraja tapa, u pravcu
sile zatezanja, mora iznositi najmanje 7 prenika vijka, ali ne sme biti manji od 10 cm.
lan 234.
Modanici stubova izrauju se od tvrdog drveta. Pritisak izmeu dr-veta i
modanika ne sme biti vei od pritiska dozvoljenog prema tabeli 10 iz lana 226. ovog
pravilnika, pod uslovom da duina modanika nije manja od petostruke dubine zaseka.
Svi delovi spojeni modanicima moraju biti meusobno stegnuti vijcima.
lan 235.
A stubovi se moraju na gornjem kraju spojiti bar jednim modanikom od tvrdog
drveta.
Priblino u sredini slobodne duine stuba mora se postaviti bar jedna poprena
spojnica. Spojnica se sastoji odo dva etvrtasta ili poluo-krugla drveta i na obe strane
privruje se vijcima za stub, ili se sastoji od jednog okruglog drveta iji prenik ne sme
biti manji od prenika stuba na vrhu, a stee se vijkom najmanje M 20, postavljenim
odmah ispod spojnice i paralelno s njom.
Na donjem kraju stuba postavljaju se kleta ije su gredice spojene sa stubovima,
vijcima prenika najmanje M 20.
lan 236.
Dvostruki stubovi spojeni modanicima moraju imati po jedan mo-danik na
svakom kraju, a zavisno od duine stuba jo 2 do 4 modanika po duini, i to tako
postavljena da se rupama za vijke i modanike ne oslabi stub oko opasnog preseka.
Neposredno uz svaki modanik mora se postaviti najmanje po jedan spojni vijak. Za
dvostruke stubove prenika 16 cm na vrhu, spojni vijci moraju biti najmanje M 16, a za
deblje stubove najmanje M 20.
158

lan 237.
Umesto modanika mogu se upotrebiti i druga sredstva iste meha-nike vrednosti
(npr. buldog-ploice).
3. Mere i oblik stubova
lan 238.
Najmanji dozvoljeni prenik stuba na tanjem kraju mora da iznosi, i
to:
1) jednostrukih stubova i elemenata sloenih stubova koji su
optereeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 cm;
2) pomonih elemenata sloenih stubova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 cm; 3) A
stubova i dvostrukih stubova spojenih modanicima . . . . . . 15 cm; 4)
nogara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 cm.
lan 239.
Prenik stubova meri se na 30 cm od vrha, a odreuje se na osnovu izmerenog
obima stuba.
lan 240.
Stubovi za elektroenergetske vodove moraju biti pravi. Smatra se da je stub prav
ako razmak od konopca zategnutog izmeu vrha stuba i mesta na kome stub izlazi iz
zemlje od povrine stuba ni na jednom mestu nije vei od poluprenika stuba na
izmerenom mestu.
4. Zatita od truljenja i korozije
lan 241.
Sve vrste drvenih stubova za elektroenergetske vodove, osim stubova koji po
svojoj prirodi nisu podloni truljenju, impregniu se podesnim sredstvima da bi se
obezbedila njihova trajnost.
Zatita drvenih stubova, u smislu stava 1. ovog lana, mora biti u skladu sa
jugoslovenskim standardima za zatitu drvenih stubova.
lan 242.
Svi rezovi i rupe na stubu moraju se zatititi od razaranja. Nije
dozvoljeno direktno ubetoniranje stubova u temelje.
elini delovi koji su u dodiru sa drvenim stubovima moraju se zatititi od
korozije odgovarajuom zatitom.
X. ELINI STUBOVI
1. Nain proraunavanja reetkastih stubova
lan 243.
Reetkasti stubovi proraunavaju se kao prostorne reetkaste konstrukcije.
159

Ako se reetkasti stubovi ne proraunavaju kao prostorne reetka-ste konstrukcije,

sile koje deluju na stub rastavljaju se na komponente para-lelne sa stranicama stuba, a
proraunavanje elemenata vri se prema l. 244, 245. i 246. ovog pravilnika.
lan 244.
Pojasnici (ugaoni tapovi) reetkastih stubova proraunavaju se na aritmetiki zbir
sila u odnosnim tapovima koje su prouzrokovane od-nosnim komponentama.
lan 245.
Dijagonale reetkastih stubova proraunavaju se prema silama prou-zrokovanim
onom komponentom koja je paralelna sa odnosnom stranom stuba.
lan 246.
Moment torzije od spojnih sila na reetkastim stubovima pravougao-nog preseka
moe se zameniti sa dva jednaka para sila koje dejstvuju meu-sobno paralelnim
stranama preseka u ravni dejstvovanja torzionog momenta. Takav nain proraunavanja
primenjuje se ako odnos strana pre-seka iznosi najvie 1,5, ako stub ima oblik zarubljene
piramide i ako su u ravni dejstvovanja torzionog momenta ugraena horizontalna
uvrenja u okviru preseka stuba.
lan 247.
Za pojasnike koji su prema projektu napregnuti aksijalnim silama pritiska,
eventualna ekscentrinost tih sila moe se zanemariti.
lan 248.
Za tapove ispune, koji su prema projektu napregnuti aksijalnim sila-ma pritiska,
ekscentrinost tih sila moe se zanemariti kad se tap sastoji od jednog ugaonika koji je
na ugaone tapove ili na vorni lim pri-kljuen samo jednim krakom.

2. Nain izrade reetkastih stubova

lan 249.
Najmanje dozvoljene mere noseih elemenata elinih reetkastih stubova
navedene su u tabeli 12.
Tabela 12.
Element
1

Oblik
2

Ugaonici
Pljosnati elik, neoslabljen
Hladno oblikovani profili
Pljosnati elik oslabljen najvie jednom rupom za
zakovice ili vijke

16
0

Najmanje mere,
mm
3

profil

30 x 30 x 3

irina b

30

debljina

3
30
4

irina b
debljina

ako vlaga moe prodreti u cev

debljina zida

Cevi

ako su sigurno zatiene od

korozije

debljina zida

2,5

Okrugli elik
za prednapregnute dijagonale

u najniem polju

prenik d

u ostalim poljima

prenik d

prenik rupe d1
prenik navoja d

11
12

na sastavima ugaonika i pljosnatog elika

duina l
debljina vara a

40
3

na sastavima cevi

duina l
debljina vara a

40
3

Zakovice
Vijci
Varovi

Poto je najmanji prenik vijka 12 mm, ugaonici L 30 x 30 x 3 i pljosnati elik

irine 30 mm mogu se spajati samo varenjem ili zakovi-cama.
lan 250.
Najvee dozvoljene mere zakovica i vijaka, zavisno od irine krakova ugaonika,
date su u tabeli 13.
Spajanje se moe izvesti i jednom zakovicom, odnosno jednim vijkom.
Tabela 13.

Mere, u mm
Ugaonici

Najmanja irina kraka

35

45

50

60

70

75

80

Zakovice

prenik rupe d1
Prenik navoja d

11
12

14
14

17
16

20
20

23
24

26
27

29
30

Prenik rupe d1

13

15

17

22

26

28

32

Vijci

lan 251.
Razmaci za veze pomou zakovica, odnosno vijaka navedeni su u tabeli
14.
Tabela 14.
Najmanji razmak
Razmak
1
Izmeu dve susedne zakovice ili upasovana
vijka, bez obzira na
pravac sile

1
1

Najvei razmak
nosee
konstrukciveze
one veze

redovno

izuzetno

3,0 d1

2,5 d1

6 d1

8 d1 ili
20

161

1
Izmeu dva susedna

vijka, bez obzira na

pravac sile
Od sredine zakovice
ili vijka do ivice
elementa u pravcu i
sile
Od sredine zakovice
ili vijka do ivice
elementa, upravno na
pravac sile

4,0 d1

3,5 d1

6 d1

1,8 d1

1,5 d1

3 d1

4 d1 ili
8

1,5 d1

1,2 d1

3 d1

4 d1 ili
8

8 d1 ili
20

lan 252.
Pri spajanju tapova zavarivanjem, materijal mora biti zavarljiv, a te-ite varova
mora se poklapati sa teinom linijom prikljunog tapa.
lan 253.
Izrada rupa za zakovice i vijke probijanjem bez naknadnog provrtanja dozvoljena
je samo ako debljina elementa ne iznosi vie od 10 mm, u protiv-nom, mora se, u skladu
sa odgovarajuim propisima za eline konstrukcije, ispitivanjem dokazati da pri
probijanju oteenja debljih elemenata ne do-lazi do oteenja noseih elemenata.
lan 254.
Navrtke vijaka moraju se obezbediti od odvrtanja.
3. Koeficijenti sigurnosti i odreivanje dimenzija
lan 255.
Za proraunavanje konstrukcija stuba primenjuju se koeficijenti sigurnosti,
zavisno od sluaja optereenja, i to:
23 1,50 - za normalno optereenje;
24 1,10 - za vanredno optereenje (prekid provodnika ili zatitnog
ueta).
lan 256.
Dimenzije elemenata stubova odreuju se u skladu sa propisima o jugoslovenskim standardima za eline konstrukcije.
4. Stubovi izraeni od cevi
lan 257.
Za izradu stubova mogu se upotrebiti eline cevi.
lan 258.
Za ukletene stubove izraene od jedne cevi ili odgovarajueg poli-gonalnog
preseka primenjuju se koeficijenti sigurnosti, zavisno od slu-aja optereenja, i to:
23 1,65 - za normalno optereenje;
24 1,30 - za vanredno optereenje.
162

5. Zatita od korozije
lan 259.
Za delove elinih stubova koji su iznad zemlje, zatita od korozije moe se postii
zatitnim premazom protiv korozije ili metalnim prevlakama.
lan 260.
Za prevlake od cinka treba primeniti pocinkovanje toplim po-stupkom ako to oblik
elinih delova dozvoljava, a moe se vriti i meta-lizacija.
lan 261.
Navoji i navrtke pocinkovani vruim postupkom mogu se obraivati samo ako je
moguno njihovo neometano navijanje.
lan 262.
elini delovi koji su u zemlji moraju se zatititi premazivanjem bitumenom ili
nekim drugim odgovarajuim sredstvom.
lan 263.
elini delovi koji se nalaze u betonu ne moraju se zatititi od korozije.
Premazivanje elinih delova zatitnim sredstvima koja sma-njuju priljubljivanje betona i
elika nije dozvoljeno ako to nije uzeto u ob-zir prilikom prorauna.
lan 264.
Na stubovima od elinih cevi svi varovi moraju biti nepropusni da bi se izbeglo
prodiranje i zadravanje vlage u cevi. Ako cevi nisu ne-propusno zatvorene, unutranje
zidove cevi treba premazati bitumenom ili drugim zatitnim sredstvima istog dejstva.
lan 265.
Ako je raspored elemenata na stubu takav (hod dijagonala i hori-zontala vei od 60
cm) da je oteano penjanje radnika, moraju se predvideti penjalice, s tim da prva
penjalica ne sme biti na visini manjoj od 2,5 m iz-nad terena.
XI. ARMIRANOBETONSKI STUBOVI
1. Opte odredbe
lan 266.
Pri izradi stubova od armiranog betona, pored odredaba ovog pra-vilnika
primenjuju se i odredbe propisa o tehnikim normativima za beton i armirani beton,
odnosno propisa o tehnikim normativima za predna-pregnuti beton.
2. Odreivanje dimenzija i konstruisanje stubova
lan 267.
Sile i momenti za odreivanje dimenzija stubova proraunavaju se na osnovu
statikog prorauna, s tim to se moraju uzeti u obzir naprezanja
11*

163

stubova prema l. 65. do 70. ovog pravilnika i ostala naprezanja (npr., pri prenoenju i
podizanju stubova).
lan 268.
etvorougaoni i pravougaoni puni, razvijeni i uplji koso opetere-eni stubovi
proraunavaju se za komponente u pravcu simetrale ili u pravcu dijagonala preseka, s tim
to se naprezanje odreuju aritmetiim superponiranjem.
lan 269.
Za uspravno livene stubove, odreivanje dimenzija za usidrenje i nastavak na
preklop glavne armature vri se tako to se raunski odre-ene duine poveavaju za
50%.
Mere iz stava 1. ovog lana treba poveati najmanje za 100% za usidrenje
armature stuba u temelje, pod uslovom da se ne predvia efika-snije obezbeenje.
lan 270.
Pri odreivanju dimenzija stubova za transport, podizanje i sl. naprezanja
materijala koja tom prilikom nastaju ne smeju prekoraiti do-zvoljena naprezanja
propisana za vanredna optereenja.
lan 271.
Dozvoljena naprezanja betona i elika za armiranobetonske stubove navedena su u
tabeli 15. Ako se upotrebe druge vrste elika, potrebno je podneti dokaze o njihovoj
vrstoi i raunati sa stepenom sigurnosti predvienim za materijale navedene u tabeli
15.
Tabela 15.
Beton
Presek bez
obzira na
oblik

MB 20

elik
MB 30

.0300

Naprezanje na pritisak
2
daN/cm
teino

ivino

Preseci
visine manje
od 12 cm

45

60

65

Preseci
visine
najmanje 12 cm

55

70

80

teino
B

85 65

105 80

85

RA 400/500

Naprezanje na zatezanje
2
daN/cm
ivino

.0550
.0551

1600

1900

1900

2400 2200

90 115
29000

105 120 155

A normalno optereenje
B vanredno optereenje

lana 272.
Beton za izradu masivnih stubova ne sme biti marke nie od MB 20, a beton za
stubove razvijenih, upljih ili perforiranih preseka, kao i za sve montane delove, ne sme
biti marke nie od MB 30.
164

lan 273.
Sva naprezanja na zatezanje treba u celini da preuzme armatura. Kosa glavna
naprezanja mogu iznositi najvie polovinu od dozvoljenih vredno-sti za odnosnu marku
betona.
3. Izrada stubova
lan 274.
Pri izradi betona za stubove, pored propisane vrstoe za odnosnu marku betona,
2

mora se obezbediti i priljubljivanje betona i elika od najmanje 7,0 daN/cm .

lan 275.
Beton treba pripremiti u mealici, a ako se priprema na cen-tralnom mestu, mora
se transportovati na odgovarajui nain i ugraditi pre poetka vezivanja.
lan 276.
Prilikom ugraivanja beton se za stubove mora nabijati mainski: vibratorima,
pervibratorima, centrifugiranjem ili drugim opteusvoje-nim postupkom.
lan 277.
Gotove povrine betona, posle skidanja oplate, moraju biti glatke, bez upljikavih
mesta i gnezda. Ako nastanu hrapavosti, upljine, gnezda i slino moraju se popraviti
neposredno posle skidanja oplata.
lan 278.
Gotovi stubovi moraju se prenositi i podizati tako da se ne otete i da ne budu
izloeni optereenjima za koja nisu dimenzionisani. Manja oteenja moraju se popraviti,
a stubovi koji su toliko oteeni da je ugroena njihova stabilnost ne smeju se upotrebiti.
lan 279.
Ako se radi poveanja nepropusnosti spoljanje povrine betona ili radi boljeg
izgleda stubovi premazuju (pookiraju) ili prskaju cementnim mlekom, to se mora
izvriti neposredno posle skidanja oplate.
lan 280.
Prilikom betoniranja stubova na terenu, za svaki stub mora se uzeti probna kocka,
a pri serijskoj proizvodnji stubova probna kocka se uzima za svaki deseti stub.
lan 281.
Ako su za penjanje na stub predviene fiksne penjalice od betonskog elika, njihov
prenik ne sme biti manji od 18 mm i moraju se zatiti od korozije. Prva penjalica ne sme
biti nie od 2,5 m nad terenom.
XII. USIDRENJE STUBOVA
lan 282.
Usidrenje stubova dozvoljeno je pod sledeim uslovima:
165

0 konstrukcija usidrenog stuba, bez obzira na materijal, mora biti takva da

raspodela optereenja na usidrene i ostale delove stuba ostane uglavnom sauvana i pri
eventualnom malom poputanju usidrenja;
2

1 usidrenje se izvodi pocinkovanim elinim uetom preseka najmanje 25 mm ,

pri emu pojedine ice ueta ne smiju biti tanje od 2 mm, ili od punog okruglog elika,
prenika najmanje 8 mm.
Pri dimenzionisanju zatega primenjuju se koeficijenti sigurnosti u odnosu na
granicu kidanja materijala, i to:
0 2,6 - za normalno optereenje;
1 1,7 za vanredno optereenje;
3) dubina usidrenja mora biti takva da stepen sigurnosti na upanje ueta za
usidrenje iznosi najmanje 1,5.
Ugao povrine omotaa zemljanog tela uzima se iz tabele 16 lana 290. ovog
pravilnika, s tim to se moraju uzeti u obzir dejstva uzgona, ako takva mogunost postoji.
XIII. TEMELJI
1. Opte odredbe
lan 283.
Stubovi nadzemnih vodova moraju se uvrstiti u tlu tako da bude obezbeena
dovoljna stabilnost i spreeno nedozvoljeno pomicanje stubova pri predvienom
optereenju. Pored geomehanikih karakteristika tla, uzimaju se u obzir i sile koje
dejstvuju na delove konstrukcije ispod povr-ine tla (pritisak tla, trenje, uzgon i slino).
lan 284.
Pri izradi temelja stubova, pored odredaba ovog pravilnika, prime-njuju se i
odredbe propisa o tehnikim normativima za beton i armirani beton.
lan 285.
Ako temelji stuba lee neposredno uz kosine ili u kosinama strmih padina ili u
vodoplavnim podrujima, pri proraunavanju se mora voditi rauna da se postigne ista
sigurnost kao za temelje na ravnom terenu.
2. Fundiranje drvenih stubova
lan 286.
Prosti i dvostruki drveni stubovi ukopavaju se u tlo srednje vrste tako da mora biti
ukupana najmanje 1/6 njihove ukupne duine, ali ne manje od 1,60 m, ako po proraunu
nije potrebna vea dubina ukopavanja. Jama oko stuba mora se ispuniti materijalom
iskopa, uz vrsto nabijanje u slojevima ne viim od 30 cm. Srednjom vrstom tla smatra
se vrsta tla koje ja navedena u tabeli 16 pod C i F, iz lana 290. ovog pravilnika.
lan 287.
Radi postizanja potrebne stabilnosti, stubovi, se, po potrebi, mogu ukletiti u tlo
pomou dva venca od krupnog i vrstog kamena ili pomou horizontalnih drvenih tupaca
na dnu i na treini dubine ukopavanja.
166

Debljina kamenih venaca, odnosno trupaca treba da je priblino jedanaka debljini

ukupanog dela stuba

Slika 2

lan 288.
Tlo oko stuba treba vrsto nabiti i povrinu izravnati sa nagibom i potrebnim
nadvienjem da bi se spreilo da se posle sleganja nasipa stvore udubljenja u kojima bi se
skupljala kinica. Na tom mestu nije dozvoljeno nabacivanje kamenja.
lan 289.
ravan.

A stubovi moraju biti stabilni za sile u ravni stuba, kao i za sile upravne na tu

lan 290.
Za A stubove sa kletima pri dnu i ploama u temelju (npr. reetke od pragova),
najvei pritisak na tlo ne sme prekoraiti vrednosti do167

zvoljene u tabeli 16. Sa strane suprotne od zatezanja, teina zemlje koja optereuje plou
zajedno sa vertikalnim silama stuba mora biti u ravno-tei sa silama zatezanja u ravni
stuba, sa koeficijentom sigurnosti od naj-manje 1,2.
lan 291.
Ako se kao ploa za temelj upotrebi elina reetka, meurazmaci manji od 15 cm
uzimaju se u obzir samo pri proraunu pritiska na tlo.
Za nagib stranica zemljanog tela koje optereuje temelj primenjuju se odredbe
lana 308. ovog pravilnika.
lan 292.
Nain proraunavanja naveden u lanu 290. ovog pravilnika vai i za A stubove sa
kletima pri dnu bez temeljnih ploa, s tim to se kao podloga za zemlju koja optereuje
temelj, kao i za odreivanje pritiska na tlo, na strani pritska uzima 1/4 povrine kleta pri
dnu, raunajui od njihovog kraja.
lan 293.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i za nogare stubova koji se upotrebljavaju
radi produavanja trajnosti ili poveanja stabilnosti drvenih stubova.
lan 294.
Nogari stubova moraju biti izraeni od materijala otpornog prema agresivnom
dejstvu tla. Upotreba drvenih nogara dozvoljena je samo ako su oni zatieni od truljenja
nekim od metoda u smislu l. 241. do 244. ovog pravilnika.
lan 295.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na stubove od armiranog bet-ona
primenjuju se i nogare stubova od armiranog betona.
lan 296.
Veza izmeu drvenih stubova i nogara mora se izvesti tako da se voda nigde ne
skuplja, da vazduh i svetlost dopiru do drveta i da se ovlaeno drvo moe brzo osuiti.
lan 297.
Dimenzije i konstrukcije veze izmeu nogara i stuba moraju biti sta-tiki
besprekorne i imati jedinstven prenos sile.
lan 298.
Za materijal nogara za stubove i delove veza sa stubom, osim za vijke optereene
na smicanje, primenjuju se dozvoljena naprezanja za stubove, od-nosno za temelje,
zavisno od materijala od koga su izraeni, prema tabeli 10 iz lana 226. ovog pravilnika.
lan 299.
Delovi veza nogara sa stubom od elika koji su optereeni na smicanje
dimenzioniu se prema tabeli 11 iz lana 230. ovog pravilnika. Vijci se moraju ponovo
pritegnuti kada se drvo osui.
lan 300.
Pri odreivanju dimenzija nogara mora se uzeti u obzir stabilnost nogara, da bi se
izbegla nedozvoljena pomicanja konstrukcije u smislu lana 304. ovog pravilnika.
168

Tabela 16.
KARAKTERISTIKE TLA ZA PRORAUN TEMELJA
5
3

2,0

9
@Etg

Grupa

KonstantatlaSnamdubiniod

Ugao povr. om. zem.

10

11

gE3

Ko efi cijen t renjaizme ub eton a rit la

4
Dozvoljenpritisaksnatlo

Ugaounutra njegjtrenjatla

3
gGustina3 2

Zatem eljeu bnasip u

Zatem eljeu bzd r av ici

o+

45 j

doz

tela

Vrsta tla

kg/m
A

kg/cm

Treset, blato i sl.

650

do 0,2

Humus, oranice,
vinogradi

1500

do 0,5

Nasipi od lake zemlje

1600

Vlaan sitan pesak

25

6 do 11

30

do 1,3

0,1 do 0,2

2,5

3,7

0,2 do 0,3

2,5

4,0

0,2 do 0,3

3,0

5,1

0,3 do 0,4

2,5

4,25

0,3 do 0,4

3,0

5,1

0,3 do 0,4

1700

0,3 do 0,4
0

12 do17

do 3,0

10 do 15

35

0,3 do 0,4
3,7

6,3

11 do
13

0,3 do 0,4
0

15 do 20

12 do 17

0,3 do 0,4

do 4,0
13 do

vrsto staloeni ljunak i

drobina

Monolitna kompaktna i
zdrava eruptivna stena

3 do 8

25
8 do 13

10

zrnasti pesak

Monolitna ili neznatno

raspucana vrsta zdrava
stena u povoljno poloenim slojevima

do 2,8

6 do 9

16

40
20 do 25

5 do 20

4,6

7,8

0,3 do 0,5
0,4 do 0,5

do 5,0
25 do 30

2200

Neodo 10,0 granieno

2400

do 20,0

2600

do 30,0

Vrlo tvrd zdrav lapor u

veim slojevima

3 do 10

vrst suv lapor

30

do 2,0

vrsto staloena suva

ilovaa ili glina

Nemonolitna ili jae

raspucana manje vrsta
stena (pear, krenjak
i sl.)

do2

5 do 8

Srednje vrst lapor

25

vrsto staloen krupan

E

do3

2 do 4

Srednje vrsta suva ilovaa ili glina

Krupan ljunkov pesak

t/m
0

do 5

do 1,0

Suv sitan pijesak

0,5 do
1

1,2

Meka vlana ilovaa

ili glina
C

kg/cm

20 do 25

45

5,8

9,9

0,4 do 0,6

Konstantu tla C treba odabrati prema zbijenosti i kakvoi tla u okviru navedenih vrednosti. Za vlano i manje zbijeno tlo treba uzeti nie vrednosti, a za suvo i jae zbijeno vee. Za Sulcberger-ov nain rau-nanja, konstantu tla C
treba preraunati na cifru posteljice za dno jame po obrascima C b mCh; Ch + ch/2,0 gde je m = 1,0 do 1,2, a h = dubina
ukopavanja temelja.
Manje vrednosti ugla b vae za slabije koherentno tlo, a vee za vrlo koherentno i vrsto nabijeno
tlo.
Manje vrednosti koeficijenta trenja r vae za beton u oplati, a vee za beton bez oplate.

169

3. Fundiranje elinih i armiranobetonskih stubova

lan 301.
elini i armiranobetonski stubovi moraju imati temelje, odnosno stope od ploa
ili pragova dimenzionisane tako da pritisak na tlo ne pree doputenu vrednost za
odreenu vrstu tla. Za armiranobetonske stu-bove doputeno je fundiranje direktnim
ukopavanjem.
lan 302.
Nain izrade i oblik temelja (plitko ili duboko fundiranje, prizma-tini ili
stepenasti temelji, temelji od ploa ili pragova, ralanjeni temelji, temelji od montanih
elemenata, fundiranje na ipovima, ankerni temelji u steni i sl.) moraju da odgovaraju
irini osnove stuba, ve-liini napadnih sila i momenata i slino.
lan 303.
Stabilnost stuba sa blok-temeljom smatra se dovoljnom ako njegov ste-pen
sigurnosti od prevrtanja pod dejstvom najveeg momenta spoljnih sila za normalne
sluajeve optereenja odgovara vrednosti koja se dobija iz dijagrama na slici 3, pri emu
se uzima u obzir odnos:
b irina temelja upravno na ravan momenta
b
irina temelja upravno na ravan momenta

= -------------------------------------------------------------------------------------

--

h
dubina fundiranja
Za momente koji nastaju u vanrednim sluajevima optereenja, tako dobijeni
stepen sigurnosti moe se smanjiti za 15%.

2,4

STEPEN SIGURNOSTI

2,6

2,2

2,4
2,2
2,0
1,8
1,6
1,4
1,2
1,0
0,1

2,0
1,8
1,6

B
b

0,5

1,0

1,5 2,0

0,5 1,0
2
3
4 5 6 7 8 9 10-10
DOZVOLJENI MOMENT (daNm) U ODNOSU
NA DNO TEMELJA b/h<1

Slika 3

lan 304.
Za temelje sa odnosom b:h <1, za utvrivanje najveeg dozvoljenog momenta, za
normalne i vanredne sluajeve optereenja, moe se usvojiti kao dozvoljeno naginjanje
temelja 1.100. Dijagram na slici 3. upotrebljava se pri proraunavanju temelja prema
metodi Klejnlogel-Birklina (Kleinlgel--Brklin).
170

lan 305.
Pri proraunavanju temelja moraju se upotrebiti konstante koje od-govaraju stanju
tla na gradilitu (dozvoljeni pritisak na tlo, konstanta tla, otpor trenja izmeu betona i tla
sl.). Pritisci na tlo dozvoljeni za normalne sluajeve optereenja mogu se pri vanrednom
optereenju pove-ati za 20%.
lan 306.
Karakteristike za razne vrste tla uzimaju se iz tabele 16 iz lana 290. ovog
pravilnika, ako ispitivanjem tla nisu utvrene druge vrednosti.
lan 307.
Pri proraunavanju betonskih temelja gustina nearmiranog betona uzima se u raun
3

sa najvie 2200 kg/m , a gustina armiranog betona sa najvie 2300 kg/m .

lan 308.
Masa tla uzima se iz tabele 16 iz lana 290. ovog pravilnika ako is-pitivanjem nisu
utvrene druge vrednosti. Za odreivanje mase tla koja optereuje temelj potrebno je
uzeti zemljano telo omeeno omotaem pod uglom od vertikalne strane prizmatinog
temelja, odnosno ivice stope temelja, prema slici 4.

Slika 4

lan 309.
Ako od iskopavanja jame do betoniranja temelja proe due vremena, naroito pri
nepovoljnim klimatskim uslovima, pre betoniranja treba proveriti da li je tlo zadralo
prvobitne karakteristike.
Ako su se karakteristike tla u meuvremenu pogorale, dimenzije temelja treba
uskladiti sa novim uslovima.
lan 310.
Naprezanje betona nearmiranih temelja ne sme prelaziti vrednosti navedene u
tabeli 17 izmerene na probnoj kocki 28 dana posle njene izrade.
171

Tabela 17.
Optereenje stubova

Pritisak

zatezanje

Za normalno optereenje

1/4 od vrstoe kocke na

pritisak posle 28 dana, ali
2
ne vie od 50 daN/cm

1/20 od vrstoe kocke na

pritisak posle 28 dana, ali
2
ne vie od 4 daN/cm

Za optereenje pri prekidu provodnika

1/3 od vrstoe kocke na

pritisak posle 28 dana, ali

1/16 od vrstoe kocke na

pritisak posle 28 dana, ali ne
2
vie od 5 daN/cm

ne vie od 60 daN/cm

lan 311.
Za proraunavanje blok-temelja primenjuju se metode Sulcbergera i KlajnogelBirklina. Druge metode mogu se primenjivati samo ako ispunja-vaju uslove predviene
odredbama ovog pravilnika.
lan 312.
Za temelje od ploa ili pragova, za ralanjene i podeljene temelje, za temelje na
ipovima ili za temelje drugog oblika, koji se ne prorauna-vaju po metodama
navedenim u lanu 311. ovog pravilnika, stepen sigurno-sti od prevrtanja mora biti
najmanje 1,5 a stepen sigurnosti od pomicanja - najmanje 1,0.
lan 313.
Pri proraunavanju ralanjenih temelja, masa tla se uzima prema lanu 306, a
masa betonskog temelja prema lanu 307. ovog pravilnika.
lan 314.
Ako se u proraunu ralanjenih temelja zanemaruje trenje prilikom izvlaenja
temelja, za masu tla uzima se masa zemljanog tela prema lanu 308. ovog pravilnika.
lan 315.
Pri proraunavanju ralanjenih temelja mora se proveriti da li konstrukcija stuba
dozvoljava, odnosno omoguuje da se horizontalna sila prenosi ravnomerno na sve
temelje i da li horizontalni pritisak na tlo usled te sile nije vei od dozvoljenih vrednosti.
lan 316.
Naprezanje betona ralanjenih temelja, ako oni nisu armirani, treba da ispuni
uslove iz tabele 17 iz lana 310. ovog pravilnika, a ako su armirani - uslove iz propisa za
beton i armirani beton.
lan 317.
Koso optereene blok-temelje, za koje je pravac rezultante napadnih sila blii
simetrali nego dijagonali temelja, dozvoljeno je proraunati za veu komponentu u
pravcu simetrale. Ako je pravac rezultante blii dijagonali temelja, takav temelj moe se
proraunati za rezultantu zao-krenutu ka blioj simetrali ili za obe komponente u pravcu
simetrale, uz
172

superponiranje rezultata, s tim da superponirane vrednosti ne smeju pre-laziti 4/3

dozvoljenog pritiska na tlo.
lan 318.
Temelje u vrstoj ili manje ispucanoj steni nije potrebno prora-unati na pritisak na
tlo niti na prevrtanje. Dimenzije se mogu odrediti prema preseku stuba u osnovi, odnosno
prema konstrukciji usidrenja u temelju i prema mogunosti iskopa jame do potrebne
dubine i ispunjavanja preostalog prostora betonom.
lan 319.
Ako ima podzemne vode u nekoherentnom tlu, mora se uzeti u obzir smanjenje
mase ovog uzgona.
lan 320.
Za stubove optereene vertikalnim silama navie, pri dimenzi-onisanju temelja
mora se uzeti u obzir smanjena sigurnost od prevrtanja zbog smanjenog pritiska na dno
jame za temelj.
lan 321.
Ako se betonski temelj sastoji od ploa na dnu i gornjeg dela (vrata) temelja koji
se betonira posle ugraivanja stuba, ploa se sme uzeti u proraun pri odreivanju
dimenzija temelja samo ako je odgovarajuom ar-maturom vezana sa vratom.
lan 322.
Za nearmirane temelje beton ne sme biti marke nie od MB 10, a za armirane
3
temelje - marke nie od MB 15, sa najmanje 250 kg cementa na 1,0 m temelja. Za
ugraivanje betona po pravilu se upotrebljava pervibrator.
lan 323.
U beton masivnih temelja dozvoljeno je ugraditi do 25% zdravog i is-tog kamena.
Vea masa kamena u odnosu na masu betona ne uzima se u obzir pri proraunavanju
dimenzija i stabilnosti temelja.
U istaknutom delu nearmiranih stepenastih temelja i iza korena sto-pe u irini do
polovine njegove slobodne irine S nije dozvoljeno ugra-ivanje kamena slika 4.
lan 324.
Visina stope h u korenu stepenastih temelja od nearmiranog betona mora biti
jednaka najmanje 1,5-strukoj irini istaknutog dela stope slika 4.
lan 325.
Betonski temelji bez armature moraju se betonirati odjednom bez prekida, osim
ako se gornji i donji deo meusobno poveu odgovarajuom armaturom.
lan 326.
Temelji za eline stubove moraju biti najmanje 20 cm vii od terena, a gornja
povrina temelja mora biti obraena tako da se na njoj ne zadrava voda i da delovi
stubova iznad temelja ne spreavaju oticanje vode.
173

lan 327.
U plavnim podrujima temelji se proraunavaju za najvii nivo vode koji se javlja
u periodu od 10 godina.
Za reetkaste stubove, konstrukcija stuba mora se zatititi od oteenja ploveim
predmetima, i to do visine od 50 cm iznad najvieg ni-voa vode koji se javlja u periodu
od 10 godina. Ako se na plavnom podruju u periodu od 10 godina pojavio i led, mora se
izabrati takav oblik za temelj i stub kako bi se zatitili od gomilanja leda.
lan 328.
Betonski temelji se ne malteriu niti se obrauje njihova povrina, ali vidljivi
delovi temelja moraju biti glatki.
lan 329.
Ako se betonski temelji izrauju u movarama, na agresivnom tlu i sl., moraju se
primeniti mere radi spreavanja tetnog dejstva tla ili vode na beton.
lan 330.
Ako se stub fundira ploama, pragovima i sl., a deo elinog stuba u tlu nije
obloen betonom, elini delovi koji lee u tlu moraju se za-tititi od korozije
premazivanjem bitumenom ili nekim drugim zatit-nim sredstvom.
lan 331.
Zatrpana zemlja nad temeljnim ploama, pragovima i sl. ili oko temelja mora se
vrsto nabijati u slojevima najvie od po 30 cm. Pri izrav-navanju povrine mora se uzeti
u obzir i naknadno neslaganje nasutog tla.
HIV. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 332.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na nadzemne elktroenergetske vodove ija
je izgradnja zapoeta pre dana stupanja na snagu ovog pra-vilnika.
lan 333.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o tehnikim
normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova Slubeni list SFRJ, br.
51/73 i 11/80, osim odredaba koja se odnose na niskonaponske elektroenergetske vodove
*
nazivnog napona do 1 kV.
lan 334.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slu-benom
listu SFRJ.
*

Odredbe Pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroener-getskih vodova

Slubeni list SFRJ, br. 51/73 i 11/80 koje se odnose na niskonaponske elektro-energetske vodove nazivnog
napona do 1 kV stavljene su van snage donoenjem Pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju
niskonaponskih nadzemnih vodova Slubeni list SFRJ, broj 6/92.

174

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADNJU
*

NISKONAPONSKIH NADZEMNIH VODOVA

I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za izgradnju niskonaponskih
nadzemnih vodova i spoljanjeg dela niskonaponskih prikljuaka izvedenih nadzemno.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na izgradnju kontaktnih vodova za
elektrinu vuu, niskonaponskih nadzemnih vodova i spoljanjeg dela niskonaponskih
prikljuaka izvedenih nadzemno i funkcionalno vezanih za odnosni objekat (npr.
osvetljenje puteva, sportskih objekata i grobalja, kao i za elektroenergetske objekte i sl.).
lan 2.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja:
0 niskonaponski nadzemni vod i spoljanji deo niskonaponskog pri-kljuka
izveden nadzemno (u daljem tekstu: vod) jeste skup elemenata koji slue za nadzemni
dovod elektrine energije do unutranjeg dela pri-kljuka, iji je nazivni napon do 1 000
V, a sastoji se od uporita i jednog ili vie sistema provodnika;
1 sistem provodnika je skup provodnika jednog niskonaponskog trofaznog ili
niskonaponskog jednofaznog sistema a moe biti sistem provodnika od gole uadi ili
sistem provodnika u obliku samonoseeg kablovskog snopa;
2 provodnik je golo ue ili izolovano ue samonoseeg kablovskog snopa, koje
kao element voda slui za neposredan razvod elektrine energ-ije;
3 golo ue (u daljem tekstu: ue) jeste poueni snop ica od istog ili razliitih
materijala;
*

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, broj 6/92.

175

0 izolovano ue samonoseeg kablovskog snopa je ue iji stepen izolacije

odgovara stepenu izolacije nazivnog napona 1 000 V;
1 samonosei kablovski snop (u daljem tekstu: SKS) jeste poueni snop izlovane
uadi SKS-a, a moe biti SKS sa noseim uetom ili SKS bez noseeg ueta;
2 SKS sa noseim uetom je meusobno pueni snop izolovane uadi SKS-a, od
kojih jedno slui za prihvatanje SKS-a, a istovremeno i kao zatitno-neutralni, odnosno
neutralni provodnik;
3 SKS bez noseeg ueta je meusobno poueni snop izolovane uadi SKS-a koja
zajedniki slue za prihvatanje SKS-a, a istovremeno i kao provodnici;
4 uporita su stubovi, zidni nosai, krovni nosai i konzole sa op-remom, koji kao
elementi voda slue za prihvatanje provodnika, a prema nameni u vodu mogu da budu
nosea uporita, ugaona uporita, krajnja upo-rita i uporita za rastereenje i grananje, a
sastoje se od glave, trupa i temeljnog dela uporita;
5 nosea uporita su uporita za nosee prihvatanje provodnika u pravolinskom
delu trase voda;
6 ugaona uporita su uporita za nosee prihvatanje provodnika na mestima gde
trasa voda skree;
7 krajnja uporita su uporita za zatezno prihvatanje provodnika na mestima gde se
trasa voda zavrava;
8 uporita za rastereenje i grananje su uporita za nosee ili zatezno prihvatanje
provodnika u raznim smerovima i pravcima;
9 trasa voda je niz dui koje spajaju projekcije vertikalnih osa uporita na
horiozntalnoj ravni;

10 ugao skretanja trase voda je ugao koji se dobija kada se od 180 odu-zme
unutranji ugao trase voda;
11 normalno dozvoljeno naprezanje ueta je naprezanje ueta koje se dobija
deljenjem 40% sile kidanja ueta sa raunskim presekom ueta;
12 najvee raunsko naprezanje je horizontalna komponenta na-prezanja ueta na
istezanje u rasponu, ija se vrednost odabira, ali ne moe se odabrati vrednost vea od
vrednosti normalnog dozvoljenog naprezanja ueta. Temperatura na kojoj se oekuje
pojava najveeg raunskog naprezanja

je 5 C zajedno sa dodatnim teretom od obleivanja ueta ili SKS-a ili 20 C;

0 najvea raunska sila ueta ili SKS-a je proizvod najveeg ra-unskog
naprezanja sa:
raunskim presekom ueta;
raunskim presekom noseeg ueta SKS-a sa noseim uetom;
zbirom raunskih preseka uadi SKS-a bez noseeg ueta;
1 raspon je deo trase voda izmeu dva susedna uporita odnosno
voda;
2 polje raspona je prostor u jednom rasponu u kom se nalazi objekat na koji se
vod odnosi;
3 duina raspona je horizontalna udaljenost izmeu taaka prihva-tanja
provodnika u rasponu;
4 prelazni raspon je raspon u kome provodnici prelaze preko objekta koji se nalazi
u polju raspona;
176

0 optereenje od mase ueta ili SKS-a na taku prihvatanja verti-kalno nanie je

proizvod podune mase ueta ili SKS-a, gravitacionog ubrzanja i gravitacionog raspona
uporita;
1 dodatno opteenje od obleivanja ueta ili SKS-a (u daljem tek-stu: obled) na
taku prihvatanja vertikalno nanie je proizvod dodatnog tereta od obleivanja ueta ili
SKS-a i gravitacionog raspona uporita;
2 dodatno optereenje od pritiska vetra na uad ili SKS-a je pro-izvod pritiska
vetra, spoljanjeg prenika ueta ili SKS-a i poluzbira duina susednih raspona uporita;
3 dodatno optereenje od pritiska vetra na uporite je proizvod pritiska vetra,
koeficijenta dejstva vetra, koeficijenta dejstva vetra na uporite i projekcije povrine
napadnute vetrom u ravni upravnoj na smer vetra;
4 gravitacioni raspon uporita (u daljem tekstu: gravitacioni ra-spon) jeste
horizontalna udaljenost izmeu temenih taaka lananica ueta ili SKS-a susednih

raspona uporita pri temperaturi ueta ili SKS-a od -5 C zajedno sa obledom;

5 temena taka lananice je najnia taka lananice;
6 lananica je teorijska kriva linija kojom se ue ili SKS zame-njuje u grafikom
i teorijskom predstavljanju ueta ili SKS-a;
7 sigurnosna visina je najmanja dozvoljena vertikalna udaljenost izmeu
lananice u rasponu ili delova pod naponom voda i tla ili objekta koji se nalazi u polju

raspona pri temperaturi ueta ili SKS-a od 40 C ili - 5 C zajedno sa obledom, a koja
daje vei ugib;
8 sigurnosna udaljenost je najmanje dozvoljena udaljenost u bilo kom pravcu
izmeu ueta ili SKS-a ili delova pod naponom voda i objekta koji se nalazi u polju
raspona pri temperaturi ueta ili SKS-a od 40 C zajedno sa dodatnim optereenjem od
pritiska vetra;
9 horizontalna sigurnosna udaljenost je sigurnosna udaljenost u ho-rizontalnoj
ravni;
10 sigurnosni razmak je najmanja dozvoljena udaljenost izmeu delova pod
naponom i ostalih delova, a iznosi 10 cm;
11 ugib je vertikalna udaljenost izmeu prave koja spaja dve take ra-spona u
kojima se ue ili SKS prihvata i lananice;
12 ugib ueta ili SKS-a u sredini raspona (u daljem, tekstu: ugib u sredini
raspona) jeste ugib ueta ili SKS-a u sredini raspona na tempe-raturi ueta ili SKS-a od

40 C;
13 razmak izmeu uadi u sredini raspona (u daljem tekstu: razmak u sredini
raspona) jeste razmak koji obezbeuje da prilikom vetra ili od-skoka ueta ne doe do
pribliavanja uadi na udaljenost manju od sigurno-snog razmaka;
14 trup uporita je deo konstrukcije uporita koji slui za verti-kalno izdizanje
glave uporita iznad tla ili objekta koji se nalazi u polju raspona;
15 glava uporita je prostor koji zauzima oprema uporita i deo konstrukcije
uporita;
16 oprema uporita je skup elemenata koji slue za prihvatanje ueta ili SKS-a na
konstrukciju;
17 slobodni profil je povrina poprenog preseka saobraajnice potreban za
funkcionisanje saobraajnice;
177
12

0 izolovani provodnik telekomunikacionog nadzemnog voda je nad-zemni

izolovani telekomunikacioni provodnik, ili nadzemni telekomuni-kacioni kabl ili
nadzemni kabl kablovske televizije;
1 zaklonjeni deo voda je onaj deo voda koji je nii od okolnih obje-kata ili ume
uz koridor voda;
2 koridor voda je prostor u rasponima oivien projekcijom ueta

ili SKS-a u horizontalnoj ravni pri temperaturi ueta ili SKS-a od 40 C zajedno sa
pritiskom vetra.
lan 3.
Za izgradnju vodova ne koriste se jednoini provodnici.
lan 4.
Na podruju gde postoji opasnost od poara, opasnost od dodira i po-treba za
smanjenjem proseka ume ili rastinja, vodovi se grade SKS-om.
II. ODREIVANJE VREDNOSTI OBLEDA, PRITISKA VETRA I
KOEFICIJENTA DEJSTVA VETRA
lan 5.
Vrednost obleda odreuje se za povratni period od pet godina. Vrednost
obleda ne moe biti manja od:
0,5 daN/m za uad;
1,0 daN/m za SKS, osim ako se vod gradi na podruju gde se oblei-vanje
evidentno ne pojavljuje.
lan 6.
Vrednost pritiska vetra odreuje se za povratni period od pet go-dina, za visinsku
zonu od 0 do 15 m.
Vrednost pritiska vetra se moe smanjiti do 70% vrednosti pritiska vetra
odreenog u stavu 1. ovog lana za zaklonjene delove voda i za trasu voda koja se nalazi
u lokalno geografski zaklonjenom podruju, kao i za trasu voda koja se nalazi u pravcu
najeih vetrova.
2

su:

Vrednost pritiska vetra ne moe biti manja od 50 daN/m .

lan 7.
Vrednost koeficijenta dejstva vetra za razliite oblike uporita, odnosno stubova

1) etvorougaonog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,4

2) poligonalnog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,0
3) okruglog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,7
4) dva stuba etvrtastog preseka, za vetar u pravcu ravni koja prolazi
kroz obe ose stubova (ako je razmak ose manji od dvostruke
strane preseka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,0
5) dva stuba okruglog preseka, za vetar u pravcu ravni koja prolazi
kroz obe ose stubova (ako je razmak osa manji od dvostrukog prenika). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1,0
6) reetkasti od profila u ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1,4
178

0 reetkasti od profila, etvorougaonog preseka . . . . . . . . . . . . 2,6

1 reetkasti od profila etvorougaonog preseka . . . . . . . . . . . . 2,6
2 reetkasti od cevi, etvorougaonog preseka. . . . . . . . . . . . . . . . 2,0
3 reetkasti od profila, trougaonog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . 2,8.
III. OPTI USLOVI ZA UAD I OPREMU ZA PRIHVATANJE,
NASTAVLJANJE I SPAJANJE UADI
lan 8.
Konstrukcija uadi utvrena je odgovarajuim jugoslovenskim standardima.
Raunski presek ueta odreuje se prema propisu o tehnikim nor-mativima za
zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih transforma-torskih stanica.
Vrednost normalnog dozvoljenog naprezanja odreuje se prema propisu o
tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog
napona od 1 kV do 400 kV.
lan 9.
Uad se nastavljaju spojnicom koja mora biti od materijala i oblika koji ne
smanjuju mehanike i elektrine karakteristike ueta, a spoj zajedno sa spojnicom ne sme
da ima silu ukidanja manju od sile kidanja ueta.
lan 10.
Izolatori za prihvatanje uadi imaju silu sloma 2,5 puta veu od oe-kivanog
optereenja.
Nosai izolatora imaju silu sloma 2,0 puta veu od oekivanog opte-reenja.
lan 11.
Ue se prihvata opremom od istog materijala ili od materijala koji odgovara
materijalu spoljanjeg sloja ueta.
Ako se za nosee prihvatanje ueta koristi ica, ona ne sme imati prenik manji od
1,5 mm.
Ako se zatezno prihvatanje ueta vri omom, ue se zatvara od-govarajuom
zavrnom spojnicom.
IV. ODREIVANJE VREDNOSTI RAZMAKA U SREDINI RASPONA
lan 12.
Vrednost razmaka u sredini raspona izraunava se prema sledeem obrascu:
(cm).
1.
12*

3. (ugib u sredini raspona ueta sa veim ugibom od dva posmatrana, u cm) 1/2
Vrednost razmaka u sredini raspona ne moe biti manja od vrednosti datih u tabeli
179

Tabela 1.
Najmanje vrednosti razmaka u sredini raspona, u cm
za duinu raspona
za raspored uadi

do ukljuivo
45 m

preko
45 m

vertikalan

40

60

kos i horizontalan

30

40

V. OPTI USLOVI ZA SAMONOSEI KABLOVSKI SNOP I OPREMU ZA

PRIHVATANJE, NASTAVLJANJE I SPAJANJE SAMONOSEEG
KABLOVSKOG SNOPA
lan 13.
Konstrukcija SKS-a utvrena je odgovarajuim jugoslovenskim standardima.
Kod SKS-a sa noseim uetom, najvee raunsko naprezanje noseeg ueta ne
2
sme da bude vee od 8 daN/mm .
Kod SKS-a bez noseeg ueta, najvee raunsko naprezanje uadi ne sme da bude
2
vee od 4daN/mm .
lan 14.
Nastavljanje noseeg ueta SKS-a sa noseim uetom ili uadi SKS-a bez noseeg
ueta vri se spojnicom koja je od materijala i oblika koji ne smanjuju mehanike i
elektrine karakteristike ueta, a spoj zajedno sa spojnicom ne sme da ima silu kidanja
manju od sile kidanja ueta.
Nastavljanje faznih provodnika SKS-a sa noseim uetom vri se spojnicom koja
obezbeuje dobru strujnu provodljivost.
Spojnice za provodnike SKS-a moraju biti izolovane izolacijom koja odgovora
stepenu izolacije nazivnog napona 1 000 V.
lan 15.
Oprema za prihvatanje i spojna oprema SKS-a mora biti otporna na atmosferske
uticaje i mora spreiti habanje izolacije SKS-a.
Oprema za prihvatanje SKS-a sa noseim uetom ima silu poputanja najmanje
1,5 puta veu od oekivanog optereenja opreme, a najvie 1,5 puta veu od oekivanog
optereenja odnosnog uporita.
Oprema za prihvatanje SKS-a bez noseeg ueta ima silu poputanja veu od
oekivanog optereenja opreme, a manju od oekivanog optereenja odnosnog uporita.
Oprema za prihvatanje SKS-a pri skretanju trase voda postavlja se tako da sprei
habanje izolacije SKS-a.
180

VI. ODREIVANJE VREDNOSTI OPTEREENJA UPORITA

lan 16.
Odreivanje vrednosti optereenja uporita vri se odreivanjem optereenja
elemenata uporita, a prema nameni uporita u vodu i oeki-vanom optereenju.
Pri odreivanju vrednosti oekivanog optereenja ne uzima se u ob-zir optereenje
uporita na torziju, dodatno optereenje od obleivanja opreme uporita, kao ni dodatno
optereenje od pritiska vetra na opremu uporita.
lan 17.
Odreivanje vrednosti optereenja trupa i glave uporita vri se prema najteem od
sledeih oekivanih optereenja, i to:
0 dodatnog optereenja od pritiska vetra na uporite zajedno sa dodatnim
optereenjem od pritiska vetra na provodnike bez ikakvih re-dukcija s obzirom na
napadni ugao vetra;
1 rezultante optereenja najveih raunskih sila provodnika svih pravaca;
2 2/3 najvee raunske sile provodnika najoptereenijeg pravca sa zateznim
prihvatanjem provodnika.
lan 18.
Odreivanje vrednosti optereenja konzola za uad vri se prema te-em od
sledeih oekivanih optereenja, i to:
0 optereenja od mase opreme, optereenja od mase uadi i dodatnog optereenja
od obleivanja uadi;
1 rezultante optereenja najveih raunskih sila uadi svih
pravaca.
lan 19.
Odreivanje vrednosti optereenja za nosae izolatora i izolatore vri se prema
teem od sledeih oekivanih optereenja, i to:
0 dodatnog optereenja od pritiska vetra na ue;
1 rezultante optereenja najvee raunske sile ueta.
lan 20.
Odreivanje vrednosti optereenja za konzole i opremu za prihva-tanje SKS-a vri
se prema najteem od sledeih oekivanih optereenja, i to:
0 dodatnog optereenja od pritiska vetra na SKS;
1 optereenja od mase SKS-a i dodatnog optereenja od obleivanja
SKS-a;
2 rezultante optereenja najveih raunskih sila SKS-a.
181

VII. UZEMLJENJE I ZATITA OD PRENAPONA

lan 21.
Uzemljenje i zatita od prenapona izvodi se prema propisu o tehni-kim
normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih tran-sformatorskih stanica i
propisu o tehnikim normativima za zatitu elektroenergetskih postrojenja od prenapona.

VIII. ODREIVANJE VREDNOSTI SIGURNOSNE VISINE I SIGURNOSNE

UDALJENOSTI ZA UKRTANJE, PRIBLIAVANJE I PARALELNO VOENJE
VODOVA SA ODNOSNIM OBJEKTIMA
lan 22.
Ako ovim pravilnikom nisu propisane vrednosti sigurnosne visine i sigurnosne
udaljenosti za ukrtanje, pribliavanje i paralelno voenje vo-dova sa SKS-aom, mora se
obezbediti da ne doe do habanja izolacije SKS-a.
Ako ovim pravilnikom nisu propisane vrednosti sigurnosne udaljenosti za
ukrtanje, pribliavanje i paralelno voenje vodova sa uadima, uzima se odgovarajua
vrednost sigurnosne visine.
lan 23.
Iznad mesta nepristupanih za vozila, sigurnosna visina iznosi 4,0 m.
Stubovi se mogu postaviti neposredno na mesta nepristupana za vozila.
lan 24.
Iznad mesta pristupanih za vozila (npr. naseljenih mesta, polja preko kojih ima
poljskih puteva, livada i umskih puteva i sl.), sigurnosna visina iznosi 5,0 m.
Kod ukrtanja, pribliavanja ili paralelnog voenja, stubovi se mogu postavljati uz
samu ivicu poljskog ili umskog puta.
lan 25.
Iznad ianih mrea (npr. u poljima zasejanim hmeljom, vinogradima, vonjacima
i sl.) ili metalnih ograda, sigurnosna visina za vodove sa ua-dima iznosi 1,25 m.
Kod ukrtanja, pribliavanja ili paralelnog voenja, stubovi se mogu postaviti uz
samu ivicu ianih mrea ili metalnih ograda.
lan 26.
Za ulice u naseljenim mestima ili gradovima, sigurnosna visina iz-nad trotoara
iznosi 5,0 m, a iznad kolovoza ili kolskog ulaza 6,0 m.
Kod ukrtanja, pribliavanja ili paralelnog voenja, stubovi se mogu postavljati uz
samu ivicu kolovoza ili kolskog ulaza.
182

lan 27.
Iznad zgrada sa lako zapaljivim krovom, po fasadama zgrada i ispod donje ivice
prozora i spoljnih vrata, vodovi sa uadima se ne grade.
Iznad dimnjaka i ventilacionih otvora zgrada, vodovi sa SKS-om se ne grade.
Za nepristupane delove zgrada (npr. krov kosine vee od 15 i sl.), sigurnosna
visina iznad slemena krova iznosi 0,4 m, a sigurnosna udalj-enost za vodove sa uadima
0,25 m.
Iznad pristupanih delova zgrada (npr. terase, balkoni, ravni ili kosi krov kosine do
o
15 i sl.), sigurnosna visina iznosi 2,5 m, a sigurnosna udaljenost za vodove sa uadima
1,25 m.
Za prozore i spoljna vrata, iznad gornje ivice sigurnosna visina za vodove sa
uadima iznosi 0,4 m, a od otvora sigurnosna udaljenost za vodove iznosi 1,25 m.
Za krovne prozore, iznad poda prostorije sigurnosna visina za vodove sa uadima
iznosi 2,5 m, a od prostora otvaranja prozora sigurnosna uda-ljenost za vodove iznosi 0,4
m.
Iznad dimnjaka i ventilacionih otvora, sigurnosna visina za vodove sa uadima
iznosi 2,5 m, bono iznad otvora sigurnosna udaljenost za vodove iznosi 0,8 m, a bono
ispod otvora 1,25 m. Za dimnjake i ventilaci-one otvore pri ijem ienju nije mogue
alatom za ienje dodirnuti provodnike, bono iznad otvora sigurnosna udaljenost za
vodove iznosi 0,4 m, a bono ispod otvora 0,2 m.
lan 28.
Iznad stogova, suara, senjaka, ambara ili koeva, vodovi sa uadima se ne grade.
Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa stogom, suarom, se-njakom, ambarom
ili koem, horizontalna sigurnosna udaljenost za vod sa uadima iznosi visina uporita
uveana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m.
Kod ukrtanja, pribliavanja ili paralelnog voenja sa stogom, su-arom,
senjakom, ambarom ili koem, vrednosti sigurnosne visine i sigur-nosne udaljenosti za
vod sa SKS-om jednake su vrednostima sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti
odreene u lanu 27. ovog pravilnika.
lan 29.
Iznad ili ispod antena televizijskih prijemnika, radiofonskih prijemnika ili radioprimopredajnika, vodovi sa uadima se ne grade.
Iznad antena televizijskih prijemnika, radiofonskih prijemnika ili radioprimopredajnika, sigurnosna visina za vodove sa SKS-om iznosi 1,0 m, a sigurnosna
udaljenost za vodove sa uadima 1,0 m.
lan 30.
Kod ukrtanja, pribliavanja ili paralelnog voenja sa gromo-branskim
instalacijama, vod mora da bude izgraen prema propisu o teh-nikim normativima za
gromobrane.
183

lan 31.
Iznad sportskih objekata, strelita, deijih igralita, kolskih dvorita, javnih
kupalita, kampova, skijakih staza, pijaca, vaarita, eleznikih ili autobuskih stanica
(osim za stajalita), grobalja i obje-kata u kojima se nalazi lako zapaljiv materijal (npr.
benzin, ulje, eksplo-ziv, gas i sl.), vodovi se ne grade.
Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa sportskim objektom, strelitem,
deijim igralitem, kolskim dvoritem, javnim ku-palitem, kampom, skijakom stazom,
pijacom, vaaritem, eleznikom ili autobuskom stanicom, grobljem i objektom u kome
se nalazi lako zapa-ljiv materijal, horizontalna sigurnosna udaljenost iznosi koliko i
visina uporita uveana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m.
lan 32.
1,0 m.

Sigurnosna visina za vodove sa uadima iznad delova drvea iznosi od 0,5 m do

Pri izgradnji voda sa SKS-om kroz umu ili park, pojedino drvee se moe
koristiti za prihvatanje SKS-a, s tim da se mora obezbediti da ne doe do habanja
izolacije SKS-a.
lan 33.
Iznad autoputeva vodovi se ne grade.
Iznad magistralnih, regionalnih, lokalnih ili prilaznih puteva koji se koriste kao
putevi za javnu upotrebu, sigurnosna visina iznosi 6,0 m.
Kod ukrtanja sa magistralnim, regionalnim, lokalnim ili prila-znim putem,
stubovi se mogu postavljati uz samu ivicu putnog pojasa.
Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa putnim pojasom, ho-rizontalna
sigurnosna udaljenost iznosi 2,0 m.
lan 34.
Iznad kontaktnog voda trolejbusa ili tramvaja, sigurnosna visina iznosi 1,5 m, a od
slobodnog profila trolejbusa ili tramvaja sigurnosna udaljenost iznosi 1,25 m.
Ukrtanje voda sa SKS-om sa kontaktnim vodom trolejbusa ili tramvaja moe se
izvesti prihvatanjem provodnika na zajednikom upori-tu.
Prihvatanje provodnika voda sa SKS-om i kontaktnog voda trolejbusa ili tramvaja
na zajednikim uporitima ili uporitu, mogue je pod sle-deim uslovima:
0 ako sigurnosna udaljenost od kontaktnog voda iznosi 1,5 m;
1 ako sigurnosna udaljenost od slobodnog profila trolejbusa ili tramvaja iznosi
1,25 m.
Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa slobodnim profilom trolejbusa ili
tramvaja, horizontalna sigurnosna udaljenost iznosi 1,25 m.
lan 35.
Za ukrtanje, pribliavanje, paralelno voenje i prihvatanje na za-jednikim
uporitima ili uporitu provodnika vodova sa visokonapon-skim vodom, primenjuju se
odredbe propisa o tehnikim normativima za
184

izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV,

ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno.
Iznad ili ispod provodnika visokonaponskog nadzemnog voda na-zivnog napona
iznad 45 kV, vodovi se ne grade.
Kod ukrtanja, pribliavanja ili paralelnog voenja sa koridorom visokonaponskog
nadzemnog voda, uporita se mogu postavljati uz samu ivicu koridora.
Ukrtanje voda sa visokonaponskim nadzemnim vodom nazivnog napona do 45
kV moe se izvesti prihvatanjem provodnika na zajednikom uporitu.
Prihvatanje provodnika voda i visokonaponskog nadzemnog voda nazivnog
napona do 45 kV zajednikim uporitima ili uporitu mogue je pod sledeim uslovima:
0 ako su provodnici voda ispod provodnika vosokonaponskog nad-zemnog voda;
1 ako je u glavi uporita sigurnosna visina tolika da se omogui rad na opremi
uporita voda u blizini visokog napona, ali ne manja od sigur-nosnog razmaka odreenog
za visoki napon prema propisu o tehnikim nor-mativima za izgradnju nadzemnih
elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV;
2 ako je u sredini raspona sigurnosna visina jednaka razmaku u sre-dini raspona
odreenog za vertikalni raspored provodnika za visokona-ponski nadzemni vod prema
propisu o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova
nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
Kod prihvatanja provodnika voda i visokonaponskog nadzemnog voda nazivnog
napona do 45 kV na zajednikim uporitima ili uporitu, izo-latori visokonaponskog
nadzemnog voda su bez poveane mehanike i elektrine sigurnosti.
lan 36.
Iznad ili ispod provodnika voda, sigurnosna visina za vodove iznosi 1,0 m, a
sigurnosna udaljenost 0,5 m.
Kod ukrtanja, pribliavanja ili paralelnog voenja sa koridorom voda, stubovi se
mogu postavljati uz samu ivicu koridora.
Ukrtanje dva voda moe se izvesti prihvatanjem provodnika na za-jednikim
uporitima.
Prihvatanje provodnika dva voda na zajednikim uporitima ili uporitu mogue je
pod sledeim uslovima:
0 ako je u glavi stuba sigurnosna visina 0,3 m;
1 ako je u glavi stuba sigurnosna udaljenost jednaka vrednosti sigur-nosnog
razmaka;
2 ako je u sredini raspona sigurnosna visina za vod sa uadima jednaka razmaku u
sredini raspona odreenog za vertikalni raspored pro-vodnika.
lan 37.
Iznad ili ispod provodnika telekomunikacionog nadzemnog voda, si-gurnosna
visina za vod sa SKS-om iznosi 0,5 m, a sigurnosna udaljenost 1,5 m.
185

Iznad ili ispod izolovanih provodnika telekomunikacionog nad-zemnog voda,

sigurnosna visina za vod sa uadima iznosi 0,5 m, a sigurnosna udaljenost 1,5 m.
Iznad ili ispod neizolovanih provodnika telekomunikacionog nad-zemnog voda,
vod sa uadima se ne gradi.
Kod ukrtanja sa telekomunikacionim nadzemnim vodom, stubovi se mogu
postavljati uz samu ivicu koridora.
Ukrtanje voda sa telekomunikacionim nadzemnim vodom sa izolova-nim
provodnicima moe se izvesti prihvatanjem provodnika na zajedni-kim uporitima.
Prihvatanje provodnika voda i izolovanih provodnika telekomuni-kacionog
nadzemnog voda na zajednikim uporitima ili uporitu mogue je pod sledeim
uslovima:
0 ako su provodnici voda iznad izolovanih provodnika telekomuni-kacionog
nadzemnog voda;
1 ako je u glavi stuba sigurnosna visina tolika da se omogui rad na opremi
uporita telekomunikacionog voda u blizini niskog napona, ali ne manja od 1,0 m ako su
provodnici voda uad, odnosno 0,5 m kada su SKS;
2 ako je u sredini raspona sigurnosna visina jednaka razmaku u sre-dini raspona
odreenog za vertikalni raspored provodnika za vod sa ua-dima.
Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa telekomunikacionim nadzemnim
vodom, horizontalna sigurnosna udaljenost za vod sa uadima iznosi koliko i visina
uporita uveana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m, a za vod sa SKS-om 1,0 m.
lan 38.
Ako se telekomunikacioni podzemni vod pribliava temelju stuba voda,
horizontalna sigurnosna udaljenost iznosi 0,8 m, a ako je telekomuni-kacioni podzemni
vod mehaniki zatien, ona iznosi 0,3 m.
lan 39.
Iznad najvieg vodostaja reka na kojima je mogue splavarenje, sigur-nosna visina
iznosi 7,0 m.
Iznad gornje ivice nasipa kanala za navodnjavanje ili odvodnjavanje, sigurnosna
visina iznosi 6,0 m.
lan 40.
Ispod i po konstrukciji mosta, vodovi sa uadima se ne grade.
lan 41.
Iznad iara, vodovi sa uadima se ne grade.
Iznad ili ispod slobodnog profila iare, sigurnosna visina iznosi 3,0 m.
Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa slobodnim profilom iare,
horizontalna sigurnosna udaljenost iznosi koliko i visina upori-ta uveana za 3,0 m, ali
ne manje od 10,0 m.
186

lan 42.
grade.

Iznad ili ispod gasovoda, naftovoda, parovoda i sl., vodovi sa ua-dima se ne

Iznad slobodnog profila gasovoda, naftovoda, parovoda i sl., sigur-nosna visina za

vodove sa SKS-om iznosi 2,5 m.
Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa slobodnim profilom gasovoda,
naftovoda, parovoda i sl., horizontalna sigurnosna udaljenost za vodove sa SKS-om
iznosi 2,5 m, a za vodove sa uadima iznosi koliko i vi-sina stuba uveana za 3,0 m, ali
ne manje od 10,0 m.
lan 43.
Iznad eleznikih ili industrijskih pruga, vodovi se ne grade.
Kod ukrtanja sa eleznikom ili industrijskom prugom, stubovi se mogu
postavljati uz samu ivicu prunog pojasa.
Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa slobodnim profilom eleznike ili
industrijske pruge, horizontalna sigurnosna udaljenost iznosi koliko i visina stubova
uveana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m.
IX. DIMENZIONISANJE UPORITA
lan 44.
Ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno, uporita se dimen-zioniu prema
propisu o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova
nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
Uporita se dimenzioniu na osnovu oekivanog optereenja odre-enog u l. 16,
17, 18, 19. i 20. ovog pravilnika, a uporita koja imaju vie ravni simetrije dimenzioniu
se za svaku ravan simetrije.
Prenik drvenog stuba na tanjem kraju ne sme biti manji od sledeih vrednosti:
0 za jednostruka i poduprta uporita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 cm;
1 za A-uporita i dvostruka uporita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 cm;
2 za uporita za prikljuke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 cm;
X. USIDRENJE UPORITA
lan 45.
Za usidrenje uporita primenjuju se odredbe propisa o tehnikim normativima za
izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.

XI. TEMELJI UPORITA

lan 46.
Za temelje uporita primenjuju se odredbe propisa o tehnikim normativima za
izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
187

XII. ZAVRNE ODREDBE

lan 47.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae odredbe o
niskonaponskim elektroenergetskim vodovima nazivnog napona do 1 kV Pravilnika o
tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroe-nergetskih vodova (Slubeni
list SFRJ, br. 51/73 i 11/80) i Pravilnik o tehnikim normativima za postavljanje
nadzemnih elektroenergetskih vodova i telekomunikacionih, kablovskih vodova
(Slubeni list SFRJ, broj 36/86).
lan 48.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slu-benom
listu SFRJ.

188

PRAVILNIK
O TEHNIKIM PROPISIMA O GROMOBRANIMA

lan 1.
Pri projektovanju, graenju i odravanju gromobrana primenjivae se tehnike
mere sadrane u Tehnikim propisima o gromobranima, koji su odtampani uz ovaj
pravilnik i ine njegov sastavni deo.
lan 2.
Izgradnja gromobrana zapoeta pre dana stupanja na snagu ovog pra-vilnika moe
se nastaviti odnosno zavriti prema ve odobrenoj tehni-koj dokumentaciji za njihovu
izgradnju u skladu sa do sada vaeim propisima za graenje gromobrana.
lan 3.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae: Pravilnik o Tehnikim
propisima za graenje i odravanje gromobrana (Slubeni list FNRJ, br. 7/57) i
Tehniki propisi za graenje i odravanje gro-mobrana, koji ine njegov sastavni deo, a
objavljeni su u dodatku Slube-nog lista FNRJ, broj 7/57.
lan 4.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana obja-vljivanja u
Slubenom listu SFRJ.
TEHNIKI PROPISI O GROMOBRANIMA
0

PREDMET PROPISA
Ovim propisima odreuje se koje objekte treba tititi gromobra-nom i nain
izgradnje i odravanje gromobrana.

PODRUJE PRIMENE Gromobranom

se moraju zatititi:
0

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, broj 13/76.

189

visoke kue, fabriki dimnjaci, silosi, osmatranice i drugi objekti koji znatno nadvisuju
okolinu;
objekti za preradu drveta, mlinovi, fabrike i skladita boja, lak-ova, eksploziva,
zapaljivih tenosti i gasova, kao i drugi objekti koji su lako zapaljivi ili u
kojima lako moe doi do poara ili eksplozije;
pozorita, bioskopi, sportske i druge dvorane, cirkusi, sajamske hale, robne kue, bolnice,
domovi zdravlja, kole, kasarne, luke, pristanine i aerodromske zgrade,
eleznike i druge saobra-ajne stanice, bogomolje, velike stambene zgrade i
drugi objekti u kojima se skuplja ili boravi vei broj ljudi;
muzeji, biblioteke, spomenici, arhive, elektrane, transforma-torske stanice sa
transformatorima pojedinane snage preko 1000 kVA, pogonske zgrade
vodovoda, fabrike i drugi objekti koji predstavljaju naroitu kulturnu, istorijsku
ili ekonomsku vred-nost;
objekti za koje se posebnim propisima odredi da moraju biti zatieni gromobranom.
0
3.101

OBJANJENJE POJMOVA
Nie navedeni izrazi u smislu ovih propisa znae, i to:
Grom je direktno elektrino atmosfersko udarno pranjenje, ili niz takvih
pranjenja prouzrokovanih razlikom izmeu elek-trinog potenciala
atmosferskog elektriciteta i zemlje odnosno objekta na zemlji, a koja su
pranjenja dovoljna da otete objekte ili ugroze ljude.

3.102

Udarno pranjenje je strujno pranjenje pri emu struja pranjenja najpre

poraste od nule do maksimalne jaine (eono vreme) i zatim, posle odreenog
vremena (vreme polovine vrednosti), dobije polo-vinu maksimalne jaine.

3.103

Normalno atmosfersko udarno pranjenje je ono pranjenje ije eono

vreme, zatim vreme polovine vrednosti i maksimalna jaina struje (temena
vrednost) odgovaraju krivoj na slici 1..

Slika 1

190

3.104
3.105

Pri tome proseno eono vreme pranjenja iznosi 2 s, vreme po-lovine

vrednosti 50 s, a maksimalna jaina struje 60 kA.
Direktan udar groma je onaj udar pri kome struja groma u zemlju prolazi kroz
graevinske objekte, drvee, ljude i ivotinje.
Indirektan udar groma je onaj udar koji dejstvuje indirektno na elektrine
vodove i metalne delove na zgradi i u njoj, prouzro-kujui pojave prenapona u
elektrinoj mrei i na tim metalnim delovima.

3.106

Preskok je nepoeljno preskakanje groma izmeu pojedinih taaka gromobrana

odnosno sa gromobrana na delove zatienog objekta.

3.107

Specifini otpor zemlje (jedinica m) je otpor 1 m izmeren izmeu dve

naspramne strane kocke ija je ivica 1 m.
Provodnost zemlje (jedinica S/m) je reciprona vrednost spe-cifinog otpora
zemlje.

3.108.
3.109
3.110

Otpor rasprostiranja Rr (jedinica ) je otpor zemlje izmeu uzemljivaa i

referentne zemlje.
Udarni otpor rasprostiranja Ru (jedinica ) je otpor koji se suprotstavlja
udarnoj struji strmnog ela pri prolazu kroz uzemljiva.

3.111

Otpor uzemljenja je zbir otpora rasprostiranja uzemljivaa i otpora

zemljovoda.

3.112

Referentna zemlja je podruje zemljita a naroito njegova povrina koja je od

pripadajueg uzemljivaa udaljena toliko da se izmeu ma kojih taaka tog
podruja ne pojavljuju znaajnije poten-cijalne razlike.

23

Delovi gromobranske instalacije

3.201

Gromobran je elektrina instalacija izvedena tako da mogunost udara groma

u zatieni objekt bude svedena na minimum. Ta in-stalacija je sastavljena od:
hvataljki, odvoda, uzemljivaa i dopun-skog pribora (prema potrebi).

3.202

Hvataljke su metalni tapovi, vodovi na krovu (krovni vodovi), kao i metalni

delovi krova uopte, iji je zadatak da prihvate grom odnosno atmosfersko
pranjenje.
Odvod je deo instalacije gromobrana, koji spaja hvataljku sa uzemljivaem
odnosno sa zemljovodom, a sastoji se od metalnog voda ili metalnih masa
(delova) zatienog objekta.
Glavni odvodi su odvodi koji po materijalu u dimenzijama od-govaraju
odredbama take 4.21 ovih propisa.
Pomoni odvodi su ostali odvodi, naroito odvodi premalenog preseka, oluci i
sl.
Spoj, stezaljke, var, itd. su delovi koji slue za meusobno pro-vodno spajanje
delova gromobrana, kao i za spajanje gromobrana sa metalnim masama
zatienog objekta.
Merni spoj (rastavna spojnica) je spoj u odvodu, koji se moe rasta-viti radi
merenja otpora rasprostiranja.
Prikljuni vodovi su vodovi koji spajaju hvataljke ili metalne mase u zgradi i
na njoj, meu sobom ili sa krovnim vodovima.

3.203

3.204

3.205

191

3.206
3.207
3.208
3.209
3.210

Uzemljivai su u zemlju ukopani metalni delovi koji su sa njom u provodnoj

vezi. Delovi dovoda do uzemljivaa, koji lee neizolo-vano u zemlji, smatraju
se delovima uzemljivaa.
Zemljovodi su vodovi koji povezuju odvode (od mernog spoja) sa
uzemljivaem ili sabirnim zemljovodom, i poloeni su van zemlje ili izolovano
u zemlji.
Sabirni zemljovod je podzemni vod koji spaja najmanje dva uzemlji-vaa
prikljuena na glavne odvode.
Uzemljenje je skup uzemljivaa spojenih provodno meu sobom pomou
zemljovoda ili sabirnih zemljovoda.
Dopunski pribor je pribor specijalnih gromobranskih insta-lacija koji u
normalnim pogonskim prilikama elektrino odeljuje elektroenergetske
instalacije od gromobranske instalacije, ali ih dobro spaja sa njom prilikom
atmosferskih pranjenja (od-vodnik prenapona, iskrite i sl.).

3.211

Spoljne ili unutranje metalne mase su vee metalne mase na zatienom

objektu ili u njemu, koje po svojoj prvobitnoj nameni nisu sastavni deo
gromobranske instalacije (eline kon-strukcije, metalni krovovi i dimnjaci,
cevi za ventilaciju itd., odnosno dizalice, strojevi, rezervoari, cevovodi,
elektrini vo-dovi itd.)

OPTE ODREDBE O GROMOBRANIMA

23
23

Opte
Gromobran mora biti izveden tako da atmosfersko pranjenje moe odvesti u
zemlju bez tetnih posledica.
Gromobran mora biti takav da pri odvoenju atmosferskog udarnog pranjenja
ne doe do preskoka. Pri tome treba imati u vidu da su za vreme udara groma
ljudi i predmeti u neposrednoj blizini od-voda uvek ugroeni.

24

25

Hvataljke treba da budu postavljene na onim stranama odnosno de-lovima

objekta na kojima postoji najvea verovatnoa da e doi do udara groma, a
krovni vodovi odnosno odvodi poloeni tako da oko objekta koji se zatiuje
stvaraju zatvoren kavez sa to vie od-voda.

23
23

Materijal za vodove
Za gromobranske vodove moe se upotrebljavati sledei materijal i sledeih
dimenzija:
Materijal
pocinkovana elina ica
pocinkovana elina traka
bakarna ica
aluminijumska ica
aluminijumska traka

Van zemlje
8 mm
60 mm

ali ne tanja od 3,0 mm

6 mm
10 mm
100 mm

U zemlji
10 mm
100 mm

ali ne tanja od 3,5 mm

ne preporuuje se
nije dozvoljena
nije dozvoljena

ali ne tanja od 3, 5 mm

23

192

Glavni odvodi i hvataljke treba da odgovaraju presecima u koloni Van

zemlje. Kad se metalni delovi zgrade upotrebljavaju kao hva-taljke ili odvodi,
2
treba da imaju presek najmanje 50 mm a debljinu

0
1

najmanje 0,5 mm, ako ovim propisima nije odreeno drukije za pojedine sluajeve.
Na objektima iji su vodovi jako izloeni koroziji zbog gasova i drugih
sastojaka u vazduhu, potrebno je vodove posebno zatititi premazivanjem ili na
neki drugi ekvivalentni nain.
U zemlju se mogu polagati samo vodovi od masivnog materijala (obino od
pocinkovanog elika). U zemlju se ne smeju polagati aluminijumski vodovi.

Ako su krov na zgradi, obloga krova ili oluk od bakra, eline i aluminijumske
vodove treba poloiti tako da kinica ne tee sa bakarnih delova na eline ili
aluminijumske vodove. Ako to nije mogue, treba upotrebiti bakarne vodove.
Na krovovima od pocin-kovanog elinog lima ili aluminijuma nisu dozvoljeni
odvodi od gole bakarne ice.

Na spojevima bakarnih i aluminijumskih vodova potrebno je umetnuti uloak

od dvostrukog materijala (AlCu).
Pocinkovani elik i aluminijum mogu se spajati neposredno.
Za potpore vodova upotrebljava se pocinkovani elik.
Na bakarnim vodovima potrebno je izmeu potpora i bakarnog voda umetnuti
uloak od olova odnosno nekog drugog materijala ot-pornog prema
atmosferskim uticajima, ili treba upotrebiti ba-karne ili bronzane potpore.

Radi zatite od korozije dozvoljeno je premazivati vodove polo-ene u zemlju.

Na ulazu vodova u zemlju potrebno je vodove zati-titi od korozije
premazivanjem na duini od 0,3 m u zemlji i 0,3 m iznad zemlje.
Isto vai i za meusobne spojeve vodova ili za spojeve vodova sa cevovodima
u zemlji ili pod lepom (malterom).
Za zatitu od korozije preporuuje se premazivanje bitumenom ili zatitni
omot.

0
0

4.311
4.312

23

13

Hvataljke
Objekt visok do 20 m dovoljno je zatien od groma ako je opkoljen
uzemljenom mreom koju stvaraju hvataljke i odvodi.
irina okaca mree ne sme biti vea od 20 m, a vodovi sa svih strana objekta
treba da stvaraju zatvoren kavez.
Na krovovima elinih i armiranobetonskih skeletnih zgrada polau se normalni
krovni vodovi koji su najmanje na svakih 20 m udaljenosti spojeni sa elinim
delovima krovne konstrukcije.
Umesto krovnih vodova, dozvoljeno je po krovu smestiti na me-usobnoj
udaljenosti od 3 do 4 m metalne tapove provodno spojene sa elinim
delovima krova. Ovi tapovi treba da tre iznad krova najmanje 0,2 m. Krovna
konstrukcija u tom sluaju predstavlja hvataljke.
Kao hvataljke mogu posluiti:
uspravni metalni tapovi;
uspravni zavreci vodova;
horizontalni i kosi vodovi du i povrh objekta (taka 4.52);
spoljne metalne mase objekta (npr.: metalni krovovi, krovni ornamenti,
metalni stubovi, jarboli, dimnjaci itd.), ako su isto193

vetne sa standardizovanim materijalom hvataljki i ako je osiguran

trajan i pouzdan spoj izmeu njihovih sastavnih delova (taka 4,53). 4.321
Metalne obloge tanje od 0,5 mm ne smeju se upotrebljavati kao hvataljke.
23
Hvataljka u vidu voda na drvenim konstrukcijama mora biti uz-dignuta, po
mogunosti, 150 mm iznad krova, a na betonske ravne krovove moe se
polagati neposredno po krovu.
4.331 Hvataljka na kosim krovovima sastoji se od jednog voda na svakom slemenu
krova i odvoda na ivici zabata, koji se proteu do strehe (oluka).
4.332

4.333
23

24
25
26
27

Hvataljka na ravnim krovovima usamljenih zgrada sastoji se od pr-stenastog

voda du ivice krova. osim toga povrina krova treba da ima hvataljke onako
kako je to predvieno u taki 4.31 ovih propisa.
Na ravnim krovovima predvienim za hodanje, hvataljke moraju biti zatiene
od mehanikog oteenja.
Hvataljke u vidu vodova polau se na krovne potpore udaljene najvie 1,50 mm
i na potpore po slemenu udaljene najvie 1,00 m.
Na zidanim i metalnim krovnim nadgradnjama (tornjevi, dimnjaci, krovni
ukrasi) moraju se na najviim takama nalaziti hvataljke prema taki 4.32 ovih
propisa, ako ne postoje slini metalni de-lovi.
Krovovi objekata koji su nadvieni ili slinim nadgradnjama (bogomolje i
slino), moraju biti zatieni kao da takve nad-gradnje i njihovi gromobrani ne
postoje.
Hvataljke na krovovima sa pokrivaem od slame, trske ili indre treba postaviti
iznad drvenog slemena krova tako da one od povrine krova budu izdignute
najmanje 0,50 m.
Hvataljke na nizovima i blokovima objekata mogu biti meusobno povezane,
tj. ovakvi objekti mogu imati zajedniku gromobransku instalaciju.
Metalni krovni nosai za elektroenergetske ili telekomunikaci-one vodove i
nosai (stubovi) antena, koji se nalaze na zatienom objektu, ne smatraju se
hvataljkama ni kad su prikljueni na gromo-bransku instalaciju (taka 4.88).

0
Odvodi
Odvodi moraju uspostaviti najkrau moguu vezu sa uzemljivaem, po mogustvu
vertikalno, bez promene pravca.
Odvodi moraju biti to krai, a treba ih razmestiti prvenstveno blizu ivica
zgrade.
Odvodi moraju biti postavljeni to dalje od prozora, vrata, elektrinih
instalacija i onih metalnih masa koje nisu priklju-ene na gromobransku
instalaciju (taka 4.7)
2

Za zgrade ija povrina osnove nije vea od 20 m dovoljan je samo jedan odvod.
4.421
4.422

194

Za zgrade sa povrinom osnove izmeu 20 i 50 m , pored glavnog od-voda

potreban je i jedan pomoni odvod.
2
Svaka zgrada sa povrinom osnove veom od 50 m treba da ima najmanje dva
glavna odvoda.

4.423
Ako je zgrada ira od 12 m, potrebna su najmanje 4 odvoda.
4.424 Ako je zgrada dua od 20 m, treba za svakih zapoetih 20 m dodati jo po jedan
odvod sa obe strane ako je zgrada ira od 12 m, odnosno samo sa jedne strane i
to naizmenino, ako je zgrada iroka do 12 m.
4.425
Ako je zgrada ira od 20 m, za svakih zapoetih 20 m irine treba dodati po
jedan odvod.
4.426
Ako zbog nesimetrine osnove zgrade nije izvesno koliko je odvoda potrebno u
smislu prethodnih odredaba, odvode treba postaviti na svakih 20 m obima
zgrade.
U odnosu na osnovu zgrade poeljno je odvode postaviti sime-trino, i to tako
da su u prirodnom produetku krovnih vodova.
4,43
Glavni odvodi mogu biti:
0 specijalno poloeni odvodi koji odgovaraju uslovima iz take 4.21 ovih
propisa;
1 metalne mase objekta koje obrazuju dobru, provodnu celinu (metalni delovi
krova, oluci, nosai, armature), a imaju i odgova-rajui presek u skladu sa
takom 4.21 ovih propisa.
Pomoni vodovi mogu biti metalne mase kao pod b), iji presek mora
odgovarati preseku iz take 4.22 ovih propisa.
23
Odvodi moraju biti izvedeni od to duih komada, sa to manje spojeva, a
naroito bez spojnica.
4.441
Radi spreavanja preskoka i velikih elektrodinamikih sila, ne smeju se izvoditi
kolena sa poluprenikom manjim od 200 mm, a pro-mena pravca voda ne sme
biti vea od 90.
4.442
Razmaci izmeu potpora odvoda odreuju se prema poloaju, pre-seku i duini
vodova.
4.443
Odvodi se polau na zidne potpore meusobno udaljene najvie 2 m, na krovne
potpore meusobno udaljene najvie 1,5 m i na potpore na slemenu meusobno
udaljene najvie 1 m.
23
Za eline skeletne zgrade i za zgrade sa limenim zidovima ili li-menim
oblogama zida (i kad obuhvataju samo deo zgrade), kao i za li-mene sudove
(rezervoare), te metalne mase moraju se upotrebiti kao glavni odvodi.

4.451

Za armiranobetonske zgrade preporuuje se da se armatura upo-trebi za glavne

odvode.
Ako se armatura betonskih konstrukcija upotrebi kao odvod, pre betoniranja
treba zavarivanjem uspostaviti neprekidan spoj od vrha do dna konstrukcija
najmanje preko jednog elinog tapa armature.
Preporuuje se da se tako spoji itava armatura stuba ili da se od temelja do
vrha zgrade u armaturu poloi okrugli elik bez nastavka, prenik 8 do 10 mm.

23

Kao odvodi mogu se koristiti metalne mase zgrade koje po celoj vi-sini prolaze
kroz zgradu, ne prave otre krivine i nemaju izolaci-onih delova, a imaju
dovoljan presek prema taki 4.22 ovih propisa. To su: cevi za vodu ili centralno
grejanje, konstrukcije liftova, oluci i slino.
Odvodi ove vrste mogu se koristiti samo kao pomoni odvodi, a izmeu njih
treba da budu glavni odvodi u smislu ranijih odredaba. Glavni i pomoni
odvodi treba da budu rasporeeni naizmenino.

13*

195

Meutim, odvode ove vrste koji se nalaze sa spoljne strane zgrade treba u
svakom sluaju povezati sa krovnim vodovima i sa uzem-ljenjem tako da
sainjavaju pomone odvode, a ako se nalaze u unutra-njosti zgrade treba sa
njima postupiti kao sa ostalim metalnim masama iz take 4.7 ovih propisa.
4.461
4.462
23

24

Loa kontaktna mesta na metalnim masama zgrada, koje slue kao vodovi i
odvodi, treba premostiti vodovima odgovarajueg preseka (taka 4.21) ili
spojiti prema odredbama take 4.5 ovih propisa.
Na olucima koji se upotrebljavaju kao glavni odvodi treba da su pojedini delovi
provodno spojeni zavarivanjem ili privremenim mostovima.
Glavne odvode nije dozvoljeno polagati u oluke.
Gasovode nije dozvoljeno koristiti za glavne vodove. Na zgradama ugroenim
od poara ili od eksplozije svi odvodi moraju biti spe-cijalno poloeni odvodi iz
take 4.43 pod a) ovih propisa.
Odvodi se mogu postaviti i neposredno ispod lepa ako su na od-govarajui
nain zatieni od korozije, npr.: premazom, navlakom od polivinila, ili na
drugi slian nain.
Pri tome spojna mesta moraju biti pristupana i ne smeju biti po-krivena lepom.

4.481

Odvodi se mogu polagati i u zid pod lepom, ali u tom sluaju ne smeju imati
nastavke, a treba da su zatieni protiv korozije, osim ako su poloeni u beton.
Ako je odvode u zidu potrebno polo-iti u cevi, one treba da su izolacione a ne
metalne. Odvodi pod lepom, po mogunosti, treba da su bez prikljuaka.

23

Glavni odvodi, kao i pomoni odvodi prikljueni na uzemljenje, treba da imaju

pristupanu rastavnu spojnicu na visini od oko 2 m iznad tla.
Ako su takvi odvodi od ice ili od trake poloeni ispod lepa, treba da su na
mestima prikljuivanja koja mogu biti u podzemnom oknu zavareni ili
spojeni vijcima koji su osigurani protiv od-vrtanja, a po potrebi i protiv
korozije. U tom sluaju rastavne spojnice treba smestiti u ormanie od
nezapaljivog materijala u lepu.

4.491

Ako se pomoni odvodi prikljuuju na najblii glavni vod, prikljuak treba da je iznad rastavne spojnice.

23

Vodovi i spojnice

23

Ako su hvataljke izraene u vidu vodova poloenih na krovu, nisu potrebni

posebni metalni tapovi, osim ako je to naroito propisano.

24

Vodovi moraju biti poloeni i zatieni tako da nisu izloeni mehanikom

oteenju.
Poloaj vodova mora biti takav da omoguuje lak pregled.
Pri polaganju vodova treba voditi rauna o posledicama i dejstvu izduenja
usled promene temperature.

4.521
4.522
196

4.523

Poloaj vodova na krovu mora biti takav da ne spreava klizanje snega.

4.524

Vodove ne treba polagati na krovove od metala, ako lim nije tanji od 0,5 mm.

4.525

Od zapaljivih delova krova vodovi moraju biti udaljeni po mogu-nosti 150

mm.
Ako je ta udaljenost manja, zapaljive delove krova treba zatititi izolacijom.

23

Spojevi moraju predstavljati solidnu galvansku i mehaniku vezu i moraju

izdrati bar desetostruku teinu voda, koji bi ih u nepovoljnom sluaju mogao
opteretiti.

4.531

Spojevi treba, po pravilu, izvoditi na lako pristupanim mestima.

Nepristupani spojevi moraju biti naroito pouzdani.

23

Spojevi se moraju ostvariti zavarivanjem ili spojnicama izrae-nim prema

jugoslovenskom standardu, a trakasti vodovi moraju se spojiti preklopno na
duini od 100 mm, sa najmanje 2 vijka ili 2 za-kovice.

4.541

Spoj lemljenjem dozvoljen je samo pri povezivanju limenih delova na objektu

(oluci ili sl.).

4.542

Spojevi, naroito oni ostvareni zavarivanjem, moraju biti zati-eni od korozije

odgovarajuim zatitnim premazom.

5888

Vodovi koji se spajaju i spojnice moraju biti od istog materijala. Bakar i bronza
mogu se, pri tome, smatrati istorodnim materi-jalom.

4.551

Raznorodni materijali, kao elik i bakar, smeju se meusobno

spajati samo upotrebom olovnog uloka debljine najmanje 2 mm, a
bakar i aluminijum smeju se spajati samo pomou posebnog uloka
AlCu.

23

Uzemljenje

5888

Ispravno i propisano izvedeno uzemljenje od bitnog je znaaja za ispravno

dejstvovanje gromobrana, i tom delu instalacije treba po-kloniti naroitu
panju.

4.611

Dejstvovanje gromobranskog uzemljenja karakterie udarni otpor rasprostiranja

Rr a ne otpor rasprostiranja Rr.

4.612

Udarni otpor rasprostiranja Rr odreuje se priblino iz di-menzija uzemljivaa i

njegovog otpora rasprostiranja Rr, na sledei nain:

4.613

Za nerazgranati horizontalni uzemljiva prikljuen na njegovom kraju vai

priblino: Rr = k Rr (), ali za udarnu struju groma praktino efikasna je
samo duina 20 m od ulaza uzemljivaa u ze-mlju.
197

Vrednost koeficijenta k zavisi od duine uzemljivaa 1 (m), spe-cifinog

otpora zemlje (m), a odreuje se prema sledeoj ta-blici:
Specifini otpor zemlje (m)

Duina uzemljivaa
1 (m)

50

100

150

200

250 i vie

do 20

2,0

1,0

preko 20 do 30

3,0

1,5

1,0

preko 30 do 40

4,0

2,0

1,3

1,0

preko 40 do 50

5,0

2,5

1,7

1,3

1,0

* duina nedovoljna

4.614
4.615

Za vertikalne uzemljivae i grupe takvih uzemljivaa kod kojih me-usobni

razmak pojedinih uzemljivaa nije vei od 5 m, uzima se k=1.
Pojedinana ploa za uzemljenje ima otpor rasprostiranja priblino R

=
r

------------

() ako je a strana kvadrata (ploe).

4 5
2

Tako je npr. za plou od 0,5 m otpor rasprostiranja: Rr = 0,35 , a za plou od 1 m : Rr

= 0,25

4,62
4.621
23
4.631

4.632
23

24

198

Za specifini otpor zemlje manji od 250 m udarni otpor Ru uzemljivaa sme

iznositi najvie 20 ako ovim propisima za po-jedine sluajeve nisu date
druge vrednosti.
Ako je specifini otpor zemlje vei od 250 m, iznos udarnog otpora Ru ne
sme biti brojno vei od 8% od izmerenog specifinog otpora u m.
Konstrukcija i smetaj uzemljivaa moraju biti odabrani tako da otpor
rasprostiranja Rr, a time i udarni otpor Ru budu to manji. Kao uzemljivai
mogu posluiti:
specijalno za tu svrhu u zemlju poloeni vodovi u obliku:
5888 horizontalno poloenih ica i traka (trakasti uzemljivai);
5889 vertikalnih cevi ili profila (tapni uzemljivai);
v) vertikalnih ploa (ploasti uzemljivai);
metalne konstrukcije i mree cevi u zemlji, sa izuzetkom navede-nim u ta.
4.682 i 4.684 ovih propisa.
Trakasti uzemljivai izrauju se od pocinkovanog elika sa di-menzijama po
taki 4.21 ovih propisa. Polau se to dalje od te-melja zgrade, po pravilu na
udaljenosti od 2 m, i to kao pojedinani vodovi du zgrade, kao zatvoreni
prstenasti uzemljivai oko zgrade ili kao zvezdasti uzemljivai kod kojih vie
pojedinanih vodova izlazi iz jedne take raznim pravcima pri emu ugao
izmeu dva susedna voda treba da je najmanje 60.
Dubina polaganja mora iznositi najmanje 0,5 m, ali se preporuuje da iznosi 0,8
m.
tapni uzemljivai izrauju se od pocinkovanih elinih cevi od-govarajue
debljine i duine, a u skladu sa proraunom koji zadovo-ljava uslove iz ta.
4.62 i 4.621 ovih propisa.
Najmanji dozvoljen unutranji prenik cevi je 38 mm. Preporuuju se gasne
cevi od 50 mm Umesto cevi mogu se upotrebljavati i e-

lini ravnokraki ugaonici 65.65.7 ili drugi ekvivalentni pro-fil.

5888

23
4.671
4.672
4.673

Duina uzemljivaa iznosi najmanje 3 m.

Pri upotrebi veeg broja tapnih uzemljivaa, njihova meusobna udaljenost
treba da je bar jednaka duini uzemljivaa.
Ploasti uzemljivai su obino kvadratnog oblika, i to2 od pocin-kovanog
elika sa povrinom ploe (s jedne strane) najmanje 0,5 m i debljine 3 mm, ili
od bakra debljine 2 mm.
Ploe se polau vertikalno u zemlju, tako da je gornja ivica ploe najmanje 1 m
duboko u zemlji.
Takvi uzemljivai mogu se primeniti samo na mestima gde nivo pod-zemne
vode dopire na dubinu najmanje 3 m od povrine.
Ploasti uzemljivai ne preporuuju se za gromobrane.
Ako je zemlja u okolini zatienog objekta elektrino nehomo-gena, tj. nema
isti specifini otpor, uzemljivae treba poloiti u sloj zemlje sa najveom
provodnou.
Ako neki objekt ima vie uzemljivaa, treba ih meusobno spojiti vodom
poloenim u zemlju. Pri tome preimustvo ima polaganje pr-stenastog voda
oko zatienog objekta.
Nije dozvoljeno zasipati uzemljivae ljakom ili zgurom, niti uzemljivae
polagati u stalno zagrevanu zemlju.
Razmak uzemljivaa odnosno odvoda od postojeih podzemnih elektrinih
kablova mora iznositi najmanje 3 m, a ukrtanje treba sprovoditi pod pravim
uglom. Ako se pri ukrtanju ne moe odr-ati ovaj razmak, on se sme smanjiti
ako se dovod do uzemljivaa izoluje zatitnom cevi od neprovodljivog i
nehidroskopnog mate-rijala (npr. keramike cevi). Duina zatitnih cevi mora
biti tolika da izmeu kabla koji treba zatititi i neizolovanog do-voda odnosno
uzemljivaa ostane razmak od bar 3 m.

4.674

Ako ovi ili drugi propisi to ne zabranjuju, treba sa uzemljivaem gromobrana

spojiti sve metalne mase u zemlji koje su udaljene manje od 3 m, a po
mogunosti i one udaljene do 20 m. Spajanje se izvodi direktno ili pomou
dopunskog pribora.
4.675 Polaganje uzemljivaa iz take 4.631 ovih propisa izuzetno je dozvo-ljeno i u
vodu, ako ne postoji mogunost izvoenja isto tako dobrog uzemljenja u zemlju
na obali. U tom sluaju, s obzirom na promene vodostaja i specifinog otpora
vode tokom godine, treba se pobri-nuti da udarni otpor Ru pri najniem
vodostaju, kao ni pri najve-em specifinom otporu vode, ne prekorai
maksimalnu dozvo-ljenu vrednost.

5888
4.681

Odvode u vodi treba zavriti vertikalnim uzemljivaem zabijenim u dno. Na

mestima gde su uzemljivai poloeni u vodu opasno je zadravanje po
nevremenu, pa na takvim mestima treba postaviti odgovarajue natpise koji
upozoravaju na to:
Postavljanje uzemljivaa u bunare nije dozvoljeno.
Kao uzemljivai mogu sluiti u zemlju poloene metalne konstrukcije, metalna
vodovodna mrea, a u odreenim sluajevima i armiranobetonski temelji
zgrade.
U zemlji poloena vodovodna mrea sa metalnim cevima moe posluiti kao
uzemljiva, i to najvie za dva odvoda po objektu.
199

4,682

4.683

4.684
4.685
4.686
4.687
6.688
5888

4.691

Vodovodne mree ne smeju sluiti kao uzemljivai:

23 ako postoji mogunost da sa njih doe do preskoka u unutranjost zgrade ili
postrojenja ugroenih eksplozijom (fabrike i skladi-ta municije);
24 ako je otpor rasprostiranja Rr vodovodnih cevi vei od 20
Ako vodovodna mrea slui kao uzemljiva gromobrana, odvod gromobrana
treba prvenstveno prikljuiti na ulaznu cev pre vodo-mera. Ako to nije mogue,
treba prema taki 4.752 ovih propisa premostiti sve vodomere i sline aparate,
koji su ugraeni izmeu mesta na kojima je prikljuen gromobranski odvod i
podzemnog dela vodovodne mree.
Gasovodi ne smeju sluiti kao uzemljivai.
Ako su vodovi uzemljivaa i gasovodi meusobno udaljeni manje od 3 m, treba
ih meusobno spojiti. Pri proraunu prelaznog otpora uzemljenja gromobrana,
gasovod se ne sme uzeti u raun.
Ako kod nekih cevovoda poloenih u zemlji postoje uslovi iz take 4.67 ovih
propisa, uzemljiva mora biti od njih udaljen bar 3 m.
Za ukrtenje uzemljivaa sa cevovodima primenjuje se odredba take 4.673
ovih propisa.
Ako vodovodna mrea slui kao uzemljiva, o tome se mora oba-vestiti
organizacija vodovoda kojoj pripada ta vodovodna mrea.
Pojedinani uzemljivai, po pravilu, nee se polagati ispod mesta na kojima se
u sluaju oluje mogu skupljati ljudi ili ivotinje.
Ako se to ne moe izbei, treba odgovarajuim merama spreiti opasnost zbog
napona koraka, koja nastaje pri udaru groma, u smislu Tehnikih propisa za
elektroenergetska postrojenje iznad 1000 V.
Zgrade u kojima se u sluaju oluje mogu skupljati ljudi ili i-votinje, kao:
osmatraki tornjevi, planinske kue i slino, treba da imaju jedan ili, jo bolje,
dva prstenasta uzemljivaka voda na meusobnoj udaljenosti od 2 m koji su na
vie mesta meu sobom spojeni.
Zadravanje na osmatrakim tornjevima za vreme oluje treba izbegavati.

23

Metalne mase

23

Na objektu ije metalne mase sa spoljne strane stvaraju oblik ka-veza (objekti
sa elinom konstrukcijom i dr.), ostale njegove me-talne spoljne i unutranje
mase ne moraju biti prikljuene na gromobran, osim u sluaju iz take 4.75
ovih propisa.
Na objektu niem od 15 m, iako spoljne metalne mase ne stvaraju oblik kaveza,
njegove unutranje i spoljne metalne mase, isto tako, ne moraju biti prikljuene
na gromobran, osim ako je objekt pokri-ven zapaljivim pokrivaem ili sadri
lako zapaljiv materijal.
U tom sluaju treba na gromobransku instalaciju prikljuiti one metalne mase
koje na udaljenosti manjoj od 1 m, lee paralelno sa gromobranskom
instalacijom na duini veoj od 4 m, Ako ta du-

4.711

200

ina iznosi vie od 8 m, prikljuci moraju biti nainjeni na najvioj i najnioj taki metalne mase.
23

Metalne mase due od 2 m ili mase ija je povrina vea od 2 m prikljuuju se

na gromobransku instalaciju ako se nalaze u ravni koja je ograniena zatitnim
kavezom ili ako su van kaveza, a stvarni razmak od tih masa do gromobranske
instalacije je manji od vrednosti D u dijagramu na slici 2.

Slika 2

4.721

Razmak D (m) zavisi od veliine udarnog otpora uzemljenja Ru ( i razdaljine

L (m) izmeu mesta na kome se metalna masa najvie pri201

bliuje gromobranskoj instalaciji i ulaza odvoda u zemlju (slika 2). Razmak D

izraunava se po priblinom obrascu:
D = 0,066 R + 0,028 L
4.722

Umesto obrasca mogu se koristiti krive iz dijagrama na slici 2 koje vae za

vazduh. Ako se u meuprostoru nalazi predmet druge dielektrine vrstoe
(npr. suv. zid), razmak D treba u odgovaraju-oj meri korigovati.

23

Metalne delove elektrinih aparata i maina ispod krova snabdevene zatitnim

uzemljenjem, koji mogu doi pod napon, kao i metalne mase na koje su ovi
aparati i maine uvreni, treba prikljuiti na gromobran pomou dopunskog
pribora (taka 3.210).
U pogledu stvarnog razmaka izmeu delova elektrine i gro-mobranske
instalacije primenjuje se odredba take 4.72 ovih pro-pisa. Ako stvarni razmak
iz bilo kojih razloga mora biti manji od razmaka D dobivenog prema
dijagramu slike 2, treba izmeu de-lova elektrinih instalacija koje stoje pod
naponom i gromobran-ske instalacije izvesti spoj preko dopunskog pribora.

4.731

23

Ako se armatura armiranobetonskog stuba upotrebi kao odvod (taka 4.45),

tapovi armature koji slue kao odvod moraju biti pouzdano spojeni sa
uvrenjem krova, meuspratnim konstruk-cijama i armiranim podrumskim
podom. Ovakvi spojevi ne moraju biti zavareni.

24

Metalni dimnjaci, cevi za ventilaciju i ostale metalne mase na krovu moraju biti
u jednoj ili vie taaka prikljueni na gro-mobransku instalaciju, osim u sluaju
iz take 4.71 ovih propisa.
Voice dizalica (liftova) koje dopiru do vrha zgrade (poslednjeg sprata), treba
na njihovom gornjem i donjem kraju prikljuiti najkraim putem na
gromobransku instalaciju, u smislu take 4.73 ovih propisa

4.751

4.752

Kad su cevovodi u zgradi prikljueni na gromobransku instalaciju, sve na njih

prikljuene aparate i vodomere i eventualna prekidna mesta treba premostiti
vodovima preseka navedenih u taki 4.21 ovih propisa.

23

Loa spojna mesta u metalnim masama koje su prikljuene na gro-mobransku

instalaciju ta. 4.711 i 4.75) treba premostiti ako na tim mestima u sluaju
udara groma postoji mogunost da preskok prouzrokuje poar ili mehanika
oteenja.
eline konstrukcije objekata i armature armiranobetonskih objekata treba
uzemljiti najmanje na dva mesta (taka 4.45).
Vee metalne mase u blizini zatienog objekta (eline ograde, mostovi,
nadzemni cevovodi) treba uzemljiti, ako njihov poloaj poveava opasnost od
udara groma.
Poto drvee u blizini zatienog objekta utie na dejstvovanje gromobrana, te
ako je drvo vie od objekta i ako je od njega udaljeno manje od 10 m,
gromobran mora imati jedan odvod postavljen na objektu to blie drvetu.

24
25
4.781

202

23

Elektrina postrojenja

23

Pri postavljanju gromobranske instalacije treba uzeti u obzir blizinu elektrinih

postrojenja toj gromobranskoj instalaciji prema taki 4.7. ovih propisa, kao i
blizinu:
23 Zgrada u obliku tornja, kao to su: antenski stubovi predajnika, tornjevi
bogomolja, osmatraki tornjevi, dimnjaci sa elektrinim reklamnim
instalacijama, stubovi za reflektore itd.;
24 zgrada ugroenih poarom i eksplozijom.
Ako se elektrino postrojenje nalazi ili postavlja blizu gro-mobranske
instalacije, potrebno je:
23 eline cevi vodova koje su meusobno provodno spojene i metalne
plateve kablova spojiti sa gromobranskim vodovima ili sa metalnom masom
spojenom sa gromobranskim vodovima, i to na mestu pribliavanja i na drugom
mestu najbliem zemlji;
24 na vodovima sa zatitnim provodnikom zatitni provodnik spojiti sa
gromobranskim vodovima kao pod a), pod uslovom da zatitni provodnik ima
presek najmanje 10 mm Cu, 16 mm* Al odno-sno 50 mm* Fe.

24

Gde ima vie provodnik provodnika, uzima se u obzir zbir njihovih preseka.
4.821

Zatitni provodnici za zatitu pomou zatitne naponske sklopke, ne smeju se

spojiti sa gromobranskim postrojenjem.
Ako se elektrina instalacija spaja sa gromobranskim postroje-njem, postavljaju se na
glavnoj razvodnoj ploi odvodnici prena-pona spojeni sa uzemljenjem
gromobrana.
Elektrine instalacije u armiranobetonskim ili elinim skeletnim zgradama ili na
metalnim masama koje su spojene sa gro-mobranskim postrojenjem, nije
potrebno spajati preko odvodnika prenapona ni direktno sa gromobranskim
vodovima.
Razmak izmeu gromobranskog voda i voda niskonaponskog kunog prikljuka treba da
je najmanje 1 m.
Treba nastojati da se na krovovima gromobranska instalacija odeli od krovnog nosaa. To
je ispunjeno ako je krovni nosa udaljen bar 1 m od gromobranske instalacije.
4.861
Ako je razmak iz take 4.86 ovih propisa manji od 1 m, treba gro-mobranske
vodove izolovati pomou izolacione cevi otporne prema atmosferskim
uticajima iliih pokriti drvenim daskama.
4.862
Ako se izmeu krovnog nosaa i gromobranske instalacije ne moe postii ni
udaljnost od 0,4 m, treba pored izolovanja gromo-branskih vodova pomou
izolacione cevi u smislu take 4.861 ovih propisa, krovni nosa spojiti sa
gromobranskom instalacijom preko dva zatvorena iskrita od 20 do 30 mm.
Ova iskrita treba da su zatiena od mehanikih oteenja i meusobno
udaljena naj-manje 1 m, a njihov napon reagovanja pri 50 Hz treba da je vii od
20 kV. Iskrita treba ispitati pri svakom pregledu (glava 7).
4.863

Ako se vrh krovnog nosaa nalazi za vie od 2,5 m iznad najvie take zgrade u
krugu oko nosaa sa prenikom od 20 m (npr.: sleme, dimnjak, nadgradnja itd.)
krovni nosa treba spojiti sa gromo203

branskom instalacijom preko dva iskrita u smislu take 4.862

ovih propisa.
U pogledu antena treba primenjivati odgovarajue tahnike prop-ise za antenska
postrojenja i ove tehnike propise.
Televizijske antene i antene za ultrakratke talase treba prikljuiti na gromobransku
instalaciju neposredno, a druge an-tene - preko odvodnika prenapona
smetenog to blie anteni. Ovo se odnosi na antene uzemljene iz pogonskih
razloga. Efek-tivna vrednost naizmeninog napona reagovanja odvodnika
prena-pona pri 50 Hz moe iznositi najvie 2000 V, ako antena nije predviena
za vii radni napon.
4.881

Metalne krovne nosae za antene treba uzemljiti odnosno prikljuiti na

gromobransku instalaciju.
4.882 Presek i materijal prikljunih vodova za antenu ili krovni nosa moraju
ispunjavati uslove iz take 4.21 ovih propisa.
Metalne nosae telekomunikacionih vodova na zatienim ob-jektima treba prikljuiti na
gromobransku instalaciju najkraim putem pomou provodnika u smislu take
4.21 ovih propisa, ako je to iz pogonskih razloga dozvoljeno.
Povezivanje sa drugim uzemljenjima
Uzemljenje gromobranske instalacije i pogonska kao i zatitna uzemljenja
niskonaponskih elektroenergetskih postrojenja i in-stalacija, po pravilu,
meusobno se povezuju, osim u odreenim slu-ajevima kad je to zabranjeno
propisima.
Isto tako, gromobranska instalacija se povezuje sa pogonskim kao i zatitnim
uzemljenjem visokonaponskih postrojenja, ako ispu-njava uslove za to
uzemljenje u pogledu napona dodira i napona koraka.
Povezivanje uzemljenja gromobranske instalacije sa uzemljenjima telekomunikacionih
instalacija vri se saglasno propisima o te-lekomunikacionim instalacijama.
POSEBNE ODREDBE O GROMOBRANIMA NA SPECIFINIM
OBJEKTIMA
Nemetalni tornjevi, silosi i fabriki dimnjaci vii od 10 m
5.11 Hvataljke moraju nadvisiti gornju ivicu dimnjaka najmanje za 0,5 m. 5.111 Kao
hvataljke mogu posluiti poklopci i mree ako se mogu pou-zdano prikljuiti na
gromobransku instalaciju, ili prstenasti
provodnik u visini gornje ivice dimnjaka.
5.112 Hvataljke u obliku elinih ica ili traka i odvodi na duini najmanje 3 m ispod
vrha, po potrebi, moraju biti zatieni od korozije prevlakom od olova ili
drugog ekvivalentnog materijala.
5.113 Hvataljke u obliku tapova moraju biti ravnomerno rasporeene po obimu
objekta a njihov meusobni razmak sme iznositi najvie 5 m.
5.114 Hvataljke moraju biti meusobno spojene.
Za nemetalne dimnjake i tornjeve do 30 m visine dovoljan je jedan odvod. Odvod mora
prolaziti sa kine strane odnosno sa spoljne strane pored eventualnih metalnih
penjalica, sa kojima treba da je spojen. Penjalice mogu sluiti za privrivanje
odvoda. Ako su
204

5.121

metalne penjalice po celoj duini spojene provodnikom odgova-rajueg

preseka, mogu sluiti kao odvod.
Za raspored odvoda vai odredba take 4.4. ovih propisa. U pogledu tornjeva
od armiranog betona treba postupiti u smislu take 4.45 ovih propisa.
Nemetalni tornjevi i dimnjaci vii od 30 m moraju imati najmanje dva odvoda,
koji na oba kraja moraju biti meusobno spojeni.

5.122

Odvodi se postavljaju, po mogustvu, na suprotnim stranama objekta, s tim to

jedan od njih ide pored metalnih penjalica i to je s njima spojen, a drugi je
postavljen, po mogustvu, sa kine strane.
5.123
Vei delovi sa spoljne strane dimnjaka i tornjeva (na primer, metalni obrui i
sl.), moraju biti solidno spojeni sa odvodima.
5.124
Na nemetalnim tornjevima moe se postaviti poseban odvod za prikljuivanje
unutranjih metalnih masa.
Svaki odvod na tornjevima mora imati svoj uzemljiva, a svi uzemljivai moraju biti
meusobno spojeni podzemnim prstenastim vodom, koji treba, po mogustvu,
prikljuiti na uzemljivae su-sednih gromobrana.
Uzemljiva i podzemni prstenasti vodovi moraju biti poloeni to dalje od
podzemnih dimnih kanala.
5.131
Na uzemljivae gromobrana treba prikljuiti uzemljivae susednih gromobrana i uzemljenje metalne mase, po mogunosti sve do
udaljenosti od 20 m.
Metalnu uad za usidrenje (ankerovanje) objekata treba uzemljiti na mestima njihovog
uvrivanja.
Ovakvo uzemljenje treba sprovoditi prema taki 4.65 ovih propisa, s tim to je
dovoljno upotrebiti tapni uzemljiva duine 2 m.
5.141
Ako se metalna uad uvrena na zatienom objektu, ona moraju biti
prikljuena na gromobransku instalaciju odnosnog objekta.
Bogomolje, metalni tornjevi, metalni dimnjaci i slini objekti
Tornjevi bogomolja visoki su 20 m moraju imati najmanje jedan glavni odvod, a visoki
preko 20 m - najmanje dva glavna odvoda, od kojih se jedan moe poloiti u
tornju, ali samo pod uslovom da slui i za prikljuivanje unutranjih metalnih
masa po taki 4,7 ovih propisa.
Vee metalne mase, na primer, konstrukcije na kojima vise zvona, treba spojiti sa
gromobranom.
5.221
Ako je od drveta konstrukcija na kojoj vise zvona, nije potrebno
zvona i njihova leita prikljuiti na gromobran.
Oklopne metalne razvodne ormanie i kutije sa prikljucima motora treba spojiti sa
gromobranskom instalacijom, tako oni onda u stvari predstavljaju iskrita za
elektrine vodove.
Osim toga, treba postaviti odvodnike prenapona izmeu faznih provodnika
(sabirnica) i uzemljenja.
Brod bogomolje treba da ima posebnu gromobransku instalaciju, bez obzira na toranj.
Potrebno je samo da se gromobran na brodu bogomolje spoji najkraim putem
preko slemena sa najbliim od-vodom gromobrana tornja.
205

5.241

Ako postoje unakrsni brodovi, krovni vod po slemenu treba da dobije glavne odvode na svakom sporednom brodu i na oba kraja glavnog
broda.
Tornjevima slini objekti od elika ili armiranog betona, kao to su: tornjevi izvoznih
postrojenja u rudnicima, tornjevi gar-nitura za buenje, rashladni tornjevi,
vodotornjevi, dimnjaci, gra-evinske dizalice i sl. treba da imaju pri dnu
najmanje dva naspramna prikljuka na uzemljivae.
5.251

Delovi eline konstrukcije po celoj visini treba da su dobro spojeni u

elektrinom pogledu. Posebni gromobranski vodovi na samom objektu nisu
potrebni.

iare
Stanina zgrada iare zatiuje se gromobranom po odredbama glave 4. ovih propisa.
Metalne konstrukcije u stanici, a naroito oslonce pogonskih i okretnih tokova i ureaj
za zatezanje uadi, treba spojiti sa uzemljenjem gromobrana stanine zgrade.
Takva uzemljenja treba ostvariti najmanje na svakih 500 m.
5.321 Ostale stubove odnosno metalne tokove na njima treba uzemljiti
pomonim odvodima.
5.322 Na stubovima sa vie odvojenih betonskih temelja, treba na svakom
temelju postaviti odvod glavni ili pomoni.
Na betonskim stubovima ija se armatura ne moe upotrebiti za od-vod, kao i na drvenim
stubovima, treba od noseih tokova do uzemljivaa postaviti specijalne
odvode, i to na svakih 100 do 200 m.
5.331 Ako direktno uzemljenje noseeg toka nije moguno ili poeljno, treba
postaviti iskrita izmeu odvoda i najnieg dela metalne konstrukcije na koju se
oslanja toak.
Na iarama sa noseom uadi izolovanom od stupa treba pred-videti sredstva da se uad
mogu uzemljiti za vreme oluje i kad i-ara ne radi. U tu svrhu moe se
upotrebiti i pritisni toak.
Ako iara ima samo jedno ue koje ne mora biti izolovano, po-trebno je u pogonski
toak i u toak za okretanje ugraditi metalne segmente koji obezbeuju stalno
uzemljenje ueta.
atori i vetrenjae
U pogledu atora primenjuju se odredbe take 4.31 ovih propisa. 5.411 Ako su atorski
stubovi, usidrenja, napinjai itd. izraeni od metala, oni mogu zameniti zatitni kavez.
Za vetrenjae vai, pored odredaba glave 4. ovih propisa, i sle-dee:
5.421

Du glavne ivice svakog krila moraju biti postavljene hvataljke koje prelaze
krilo za 100 mm. Ove hvataljke moraju biti meusobno spojene.

5.422

Hvataljke na krilima, kao i one koje su eventualno postavljene na obrtnoj kapi

vetrenjae, treba meusobno spojiti preko postojee metalne osovine, kliznih
kontakata ili odgovarajueg savitljivog voda, i prikljuiti ih na odvode odnosno
uzemljivae.

206

5.423

U pogledu metalnih vetrenjaa primenjuje se taka 5.25 ovih propisa.

Zgrade sa mekanim pokrivaem

Na zgradama pokrivenim drvetom (indrom), slamom ili trskom, krovne vodove treba
polagati po slemenu na drvenim potporama najmanje na 0,50 m iznad krova, a
odvodi treba da su od ivice krova udaljeni najmanje 0,40 m. Drvene potpore
treba dobro privrstiti na krovnu konstrukciju.
Metalni delovi na mekanom pokrivau, kao to su: limene obloge oko dimnjaka, prozori,
ventilacione cevi itd., ne smeju se spojiti sa gromobranom i moraju biti udaljeni
od gromobranske insta-lacije najmanje za razmak D, prema taki 4.72 ovih
propisa.
Dimnjake i ostale nadgradnje treba zatititi u smislu optih od-redaba (taka 4.34).
5.531
Ako vodovi prolaze kroz krov, treba ih zatititi provlaenjem kroz cevi od
neprovodnog materijala otpornog prema atmos-ferskim uticajima. U tu svrhu
mogu se upotrebiti ventilacione ili izolacione cevi.
5.532

Grane drvea treba potkresati tako da su udaljene najmanje 1 m od krova.

Pogonske prostorije i skladita ugroeni poarom

Gromobranske vodove treba izvoditi tako da ne doe do varnienja ili zagrevanja, to bi
moglo prouzrokovati poar. Zbog toga vodovi treba da imaju to manje
spojeva, a nuni spojevi treba da su naroito briljivo izraeni.
Gromobranski vodovi van zgrade treba da su udaljeni najmanje 0,5 m od
elektroenergetskih instalacija (vodova).
5.621
Preporuuje se postavljanje odvodnika prenapona na glavnoj razvodnoj tabli ili
na nadzemnom elektroenergetskom vodu, izmeu faznih provodnika (sabirnica)
i uzemljenja.
Otpor uzemljenja ne sme biti vei od 20 ako specifini otpor zemlje nije vei od 250
m.
Glavni odvodi treba da su poloeni u vidu posebnih vodova van zgrade.
Transportne ureaje za zapaljive materije i transportne cevi za iseckanu slamu, koji su
poloeni ispod slemena, treba na svakih 20 m i na krajevima spojiti sa krovnim
slemenskim vodom ili sa odvo-dima.
5.651

Zbog vibracije za vreme pogona, prikljuke treba izraditi od sa-vitljivog

pocinkovanog ueta sa osiguranim vijanim spojem.
5.652
Na dizalicama za seno treba spojiti sa gromobranskim vodvima najviu taku
dizalice, kuite motora i prekidaa, kao i ekrk.
Odvodi na otvorenim skladitima za slamu i sl. sa krovom, treba da su udaljeni od
uskladitenog materijala najmanje 0,40 m.
U pogledu zatite uskladitene slame ili sl. na otvorenom prostoru, primenjuju se odredbe
o zgradama sa mekanim pokrivaem (taka 5.5). Hvataljke treba da su na
izolacionim (drvenim) pot-porama ili zategnute iznad slame, s tim to su
hvataljke udaljene
207

od uskladitenog materijala najmanje 0,50 m, a odvodi (vertikalni delovi) najmanje 0,40 m.

Vodovodna instalacija u objektu treba da je odeljena od vodovne mree, izolacionom
cevi duine 1 m postavljenom van objekta.
Pogonske prostorije i skladita ugroeni eksplozijom
Ovakvim prostorijama smatraju se prostorije u kojima za vreme rada moe
nastati opasna eksplozivna smea gasova ili praine sa vazduhom.
Gromobranske instalacije za ovakve zgrade treba da su izraene na-roito briljivo. Svi
spojevi i prikljuci treba da su zatieni tako da se ne mogu olabaviti.
Hvataljke i krovni vodovi postavljaju se prema taki 4.31 ovih pro-pisa, s tim to je
irina okaca reetke krovnih vodova najvie 10 m.
5.721

Na svakih 10 m po obimu objekta treba postaviti po jedan glavni odvod, s tim

to objekt mora imati najmanje etiri glavna odvoda. Odvodi se polau sa
spoljne strane zgrade. Za eline i armira-nobetonske zgrade u pogledu odvoda
primenjuju se odredbe take 4.45 ovih propisa.

Ako su metalni cevovodi prekinuti izolacionim ulokom, ovaj uloak treba premostiti
iskritem ili odvodnikom prenapona, i to van prostorije ugroene eksplozijom.
5.731 Ako to nije mogue, mora se upotrebiti iskrite ili odvodnik prenapona zatien
od eksplozije i osposobljen za rad na mestima
ugroenim eksplozijom.
Elektroenergetska instalacija, bez obzira na visinu zgrade, treba da je spojena sa
gromobranskim vodovima ako ne ispunjava uslove za pribliavanje po taki
4.72 ovih propisa.
Za otvoreno postavljene vee metalne mase, kao to su: cevovodi, kolone i sl., nije
potrebna gromobranska zatita, ako su svi metalni delovi spojeni provodno i
uzemljeni.
Na otvorenom prostoru postavljeni metalni sudovi (cisterne) sa zapaljivim tenostima
ija para sa vazduhom obrazuje eksplozivnu smeu, kao i metalni sudovi sa
zapaljivim gasovima, moraju biti povezani sa drugim sudovima i metalnim
delovima na zemlji i u njoj u krugu od 20 m oko njih, kao i sa susednim
gromobranskim uzemljenjima.
5.761
5.762
5.763

208

Za povezivanje treba upotrebiti materijal prema taki 4.21 ovih propisa ili
postojee cevovode, koji su provodno spojeni.
Namerno izolovane spojeve cevi treba premostiti iskritem zatienim od
eksplozije.
Posebno uzemljenje sudova nije potrebno ako su spojeni sa uzem-ljenim
cevovodima ili ako su sudovi postavljeni bez izolacione podloge na zemlju ili
beton. Inae, sudove treba uzemljiti pomou prstenastih vodova ili prikljuiti na
sabirni zemljovod.

5.764

Broj prikljuaka na prstenasti ili sabirni zemljovod odreuje se s obzirom na

prenik ili duinu suda, i to:
do 3 m
1 prikljuak
preko 3 do 20 m
2 prikljuka
preko 20 m
3 prikljuka
Zemljom pokrivene sudove i cevovode koji su sa njom u neposrednom dodiru, nije
potrebno tititi gromobranom.
Nosee konstrukcije cevovoda od drveta, opeke ili betona treba najmanje na svakih 20 m
da imaju pomone odvode.
5.781
Uzemljivae ili vee metalne mase na daljini od 10 m od tih odvoda, treba
povezati s njima odnosno sa njihovim uzemljenjem.
5.782
Otpor uzemljenja ne sme biti vei od 20 ako specifini otpor zemlje nije vei
od 250 m.
5.783
Za nosee konstrukcije od elika ili armiranog betona i za niska betonska
postolja odvodi nisu potrebni.
Na postrojenja za punjenje cisterni (kamioni, vagoni, brodovi) ce-vovode treba uzemljiti
kao glavne odvode i s njima spojiti sve me-talne mase u blizini, kao to su
eleznike ine, metalne konstrukcije itd.
5.791

Na prelazu iz zone opasnosti elezniki kolosek treba izolovati ugraivanjem

izolacionih umetaka u ine.

Pogonske prostorije i skladita eksploziva

Ovakvim prostorijama smatraju se prostorije za izradu i preradu eksploziva,
kao i skladita eksploziva ili eksplozivnih predmeta.
Spoljna gromobranska instalacija.
5.811
Oko zatienog objekta treba postaviti stubove sa hvataljkama, na meusobnom
razmaku koji ne treba da je manji od 10 m niti vei od 30 m. Udaljenost
stubova sa hvataljkama od ivice objekta izrau-nava se prema taki 4.72 ovih
propisa, s tim to ne moe biti manja od 2,00 m.

5.812
5.813
5.815
5.816
5.817

Ako je objekt okruen nasipom, stubove, po mogunosti, treba po-staviti na vrh

nasipa.
Vrhovi stubova odnosno iljaka treba da nadvisuju sleme opasnog objekta za
polovinu najveeg razmaka izmeu dva susedna stuba.
Umesto stubova dozvoljeno je koristiti pojedinano drvee, ako od-govara gore
navedenim uslovima u pogledu visine i razmaka, a snab-deveno je hvataljkama.
Ako gusto drvee dopire do objekta ili ga nadvisuje, gromobran treba izvesti u
smislu glave 4. ovih propisa.
Metalne ograde ili metalne stubove za ogradu treba spojiti sa uzemljenjem ako
je njihovo odstojanje od uzemljenja manje od 3 m.
Objekti i zemlji ili pokriveni slojem zemlje od 0,5 m nije po-trebno da imaju
spoljnu gromobransku instalaciju, ak i kad venti-lacione cevi izlaze iz zemlje.

Gromobran na objektu.
14

209

5.821
5.822
5.823
8.824
5.825

Krovni vodovi treba da su poloeni sa irinom okaca reetke najvie 10 m. Na

svakih 10 m po obimu objekta treba postaviti je-dan glavni odvod, s tim da
objekt ima najmanje etiri glavna odvoda.
Metalne delove na objektu, kao oluke i lebove, treba spojiti sa gromobranskim
odvodima, ali oni se ne smeju koristiti kao hva-taljke ili odvodi.
Metalne nadgradnje objekta treba spojiti sa gromobranom. Nad-gradnje od
izolacionog materijala treba na vrhu da imaju hvataljku u obliku ipke koju
treba spojiti sa gromobranom.
Metalne cevi za vodu, paru ili sl. uvedene u objekt spolja nad ze-mljom, treba
spojiti sa spoljnim gromobranskim postrojenjem.
Hvataljke u obliku krovnih vodova koje moraju biti udaljene od sa-mog krova,
treba poloiti razapete u vazduhu, ili, ako bi pri tome ugib bio suvie veliki,
podupreti izolacionim potporama.
Drvene potpore treba impregnisati elektrino neprovodnom ma-som.

5.826

Armiranobetonski objekti ije su horizontalne i vertikalne armature bile pri

graenju meusobno elektrino provodno spo-jene u smislu odredaba glave 4.
ovih propisa, te sainjavaju kavez, treba da imaju samo hvataljke prema taki
4.3 ovih propisa, dok im posebni odvodi nisu potrebni.

5.827

Ako elina armatura ne odgovara uslovima iz take 5.826 ovih propisa, objekt
treba da ima hvataljke i odvode (ta. 4.3 i 4.4) i e-linu armaturu treba spojiti
na vie mesta sa unutranjim zemljo-vodom neposredno pri zemlji.

5.828

Ako objekte pokrivene zemljom treba naroito zatititi od groma, na primer

objekte za veoma eksplozivne materijale, onda se u nasutu zemlju ili na nju
poloi gromobranska mrea sa irinom okaca od 10 m i ona se uzemlji pomou
prstenastog uzemljivaa.
Za objekte do 8 m duine umesto mree dovoljne su dve ukrtene trake u
dijagonalnim pravcima.
Za objekte nasute zemljom koji imaju ventilacione cevi ovakva zatita potrebna
je u svakom sluaju.
Uzemljenje
5.831 Uzemljenje se izvodi prema taki 4.6 ovih propisa.
5.832 Ako su stubovi sa hvataljkama postavljeni na nasip, treba jedan pr-stenasti vod
poloiti u nasip, a drugi van nasipa, sa njegove spoljne strane.

5.833
5.834
5.835

210

Oba prstenasta voda treba povezati meusobno u produenju svih odvoda, ali
najmanje etiri puta.
Sa unutranje strane nasipa treba poloiti jo jedan prstenasti vod (unutranji), a
u zemlji ga spojiti sa spoljnim prstenastim vo-dom najmanje na dva mesta.
Ako nasip obuhvata vie objekata, prstenasti zemljovod treba po-loiti oko svih
tih objekata.
Ukupni otpor uzemljenja jednog objekta ili grupe objekata ne sme biti vei od
10 .
Ako se taj otpor ne moe postii samo prstenastim vodovima, zbog kratkog
voda ili zbog loe provodnosti zemlje, treba dodati jo i druge uzemljivae.

5.836

5.837
5.838

Provodne (metalne) podove u objektu treba spojiti na vie mesta sa unutranjim

prstenastim vodom, i to, po mogunosti, sime-trino. Dozvoljen je i njihov
prikljuak na sabirni vod u objektu.
Na mestu prikljuka poda na unutranji prstenasti zemljovod treba postaviti jo
i poseban uzemljiva.
Uzemljenja susednih objekata na udaljenosti do 20 m od zatienog objekta,
treba podzemno spojiti sa uzemljenjem tog objekta.
Za ispitivanja i merenja treba u prikljunim vodovima, u spojenim vodovima
izmeu prstenastih vodova i u prikljunim vodovima susednih uzemljenja
ugraditi rastavne spojnice i oznaiti ih ta-blicama.

Metalni delovi u objektu

5.841
Maine, aparati, grejna tela, cevi i vei metalni delovi, kao to su: metalni
podovi, metalne obloge stolova, metalna vrata i prozori, treba da se prikljue na
sabirni vod u unutranjosti objekta, a taj vod treba prikljuiti na unutranji
prstenasti ze-mljovod (taka 5.833) najmanje na dva mesta. Ove metalne mase
mogu se prikljuiti neposredno na prstenasti zemljovod, naroito ako ih ima
malo ili su meusobno udaljene.
5.842
5.843

5.844

5.845
5.846

Sabirni vodovi mogu se, po potrebi, poloiti na raznim visinama, ali treba da su
vertikalno meusobno spojeni najmanje na dva mesta.
Maine, aparati i sudovi, u kojima se eksploziv prerauje ili otvoreno uva, ne
smeju se spojiti sa krovnim vodovima, a od ma-ina, aparata i sudova, kao i
metalnih delova spojenih sa njima, treba da su udaljeni za razmak D (taka
4.72), a najmanje 0,5 m. Od-vodi na zgradi treba da su od prozora, vrata ili
drugih otvora uda-ljeni, isto tako, za razmak D, a najmanje 0,5 m.
Paralelne metalne cevi treba na vie mesta provodno spojiti. Spiralne (zmijaste)
cevi treba takoe na vie mesta provodno premostiti.
Preporuuje se da se uvodi cevi u metalne sudove provodno premo-ste, ako u
blizini nije izvren spoj.
Metalne delove u sudovima od izolacionog materijala treba spojiti meusobno i
sa najbliim zemljovodom.
Prikljuci i spojevi treba da su briljivo izraeni, po moguno-sti vijcima ili
zavarivanjem. Ako su spojeni pomou vijaka, spojevi treba da imaju najmanje
dva vijka prenika najmanje 8 mm, koji mo-raju biti zatieni od odvrtanja.

5.847

Prikljuci na eline konstrukcije treba da su izraeni tako da je osiguran stalan

kontakt.
5.848
Na prolazu cevi kroz metalne ili provodne podove ili zidove cev treba spojiti sa
podom ili zidom.
5.849
Obujmice zagrevanih cevi treba da su naroito jake i elastine.
Ostale mere
5.851
Elektrine vodove treba dovesti u objekt kablovima poloenim u zemlju na
dubinu od najmanje 1 m. Ovaj kablovski vod mora da pone na udaljenosti od
najmanje 50 m od objekta.
Metalni plat kabla i zatitni provodnik zatitnog uzemljenja ili nulovanja treba
spojiti sa unutranjim prstenastim zemljo-vodom (taka 5.833).

14*

211

5.852

5.853

5.854
5.855
5.856

Za naroito opasne objekte (skladita nitroglicerina i slinih eksploziva, zgrade

u kojima se izrauje barut ili kapisle) treba u elektroenergetski dovod ugraditi
prekidno mesto. To prekidno mesto mora da ima razmak preskoka od najmanje
1 m i treba da se po-stavlja van unutraanjeg prstenastog uzemljivaa.
Preporuuje se da se pored prikljunica dovoda, na udaljenosti od najmanje 1
m, predvidi druga kratko spojena prikljunica u koju se uvlai utika kad je
instalacija iskljuena.
Kratko spojenu prikljunicu treba uzemljiti.
Za ostale objekte treba ugraditi polunu preklopku pomou koje se
elektroenergetska instalacija objekta kratko spoji kad je van upotrebe. Kratak
spoj u preklopki treba uzemljiti.
Radnu i kratko spojenu prikljunicu i poloaje polune preklopke treba jasno
obeleiti.
Kod glavne razvodne table ili razvodnog ormania i na prelazu nadzemnog
voda u kablovski treba ugraditi odvodnike prenapona.
Metalna kuita veih elektrinih aparata treba prikljuiti na sabirni vod u
objektu ili neposredno na unutranji prstenasti zemljovod.
Metalna kuita malih elektrinih naprava, kao to su: sve-tiljke, sklopke i
prikljunice, treba spojiti sa zemljovodima ako su od njih udaljeni do 0,5 m.
2

Za spajanje treba primeniti bakarnu icu preseka najmanje 10 mm . 5.857 Dimnjaci,

tornjevi, visoki predmeti, visoko drvee i uzvienja, udaljeni manje od 100 m od
zatienog objekta sa eksplozivnom sadrinom, moraju imati propisne gromobrane.
5.858 eleznike ine i nadzemne cevovode, koji ulaze u zatieni ob-jekt, treba
najkraim putem spojiti na prstenasti uzemljiva objekta. Na ulazu u zatieni
objekt elezniki kolosek treba izolovati pomou izolacionih umetaka izmeu
ina.
Osim toga, treba na razdaljinama od 15, 25 i 50 m od prstenastog zemljovoda
objekta, nadzemne cevovode uzemljiti tapnim uzemlji-vaima (taka 4.65)
duine najmanje 4 m.
5.859 Nije dozvoljeno postavljanje nadzemnih vodova na razdaljini do 50 m od
zatienog objekta, a takve vodove ne treba postavljati, po mogustvu, ni na
razdaljini do 100 m.
TEHNIKA
DOKUMENTACIJA
ZA
IZRADU
GROMOBRANSKIH INSTALACIJA
Tehnika dokumentacija na osnovu koje se izrauju gromobranske instalacije mora
sadrati:
vrstu, svrhu i materijal objekta, a eventualno i kategoriju objekta iz glave 5.
ovih propisa;
osnovu krova i izglede zgrade, sa glavnim merama;
v) oblik i nagib krova i vrstu pokrivaa; g) sve
hvataljke;
d) sve odvode;
) sve uzemljivae i merne spojeve (rastavne spojnice), oznaene i numerisane
po redu;
e) sve prikljuke na metalne mase (taka 3.211);
212

) sav dopunski pribor (taka 3.210);

potrebne proraune.
Crtei moraju biti izvedeni tako da se iz njih vide:
svi delovi koji nadvisuju krov, uz naznaku materijala;
poloaj i veliina metalnih delova na krovu i pored njega, kao to su: limene
obloge, oluci, hvatai za sneg, firme i drugo;
poloaj i veliina spoljnih i unutranjih metalnih masa;
poloaj nadzemnih elektrinih vodova u blizini krova i krov-nih i zidnih
nosaa;
poloaj elektrinih kablova u okolini zgrade; ) poloaj
cevovoda koji ulaze u zgradu;
svi predmeti koji utiu na projektovanje gromobranske instala-cije;
) reke, potoci, jezera, movarni tereni, bunari i eventualno po-znate podzemne
vode u blizini objekta;
propisani otpor uzemljenja.
Sve nastale promene na objektu ili u njegovoj okolini, odnosno na gromobranskoj
instalaciji, treba unositi u tehniku dokumen-taciju, tako da ona uvek prikazuje
postojee stanje.
PREGLED I ISPITIVANJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJA
Pregled gromobranskih instalacija posle izgradnje odnosno rekonstrukcije objekta vri se
prema odredbama Osnovnog zakona o izgradnji investicionih objekata.
Pregled gromobranskih instalacija u toku upotrebe mora se vr-iti:
posle prepravke ili popravke gromobranske instalacije;
posle udara groma u instalaciju ili objekt;
v) u sledeim redovnim periodinim razmacima, zavisno od vrste objekata:
1 godina za objekte sa eksplozivom, dok stanje zemljovoda i uzemljivaa
treba detaljno pregledati svakih 5 godina;
za objekte ugroene eksplozijom;
2 godine za objekte ugroene poarom, za iare i objekte kod kojih je
spojeno uzemljenje gromobranske instalacije sa zatitnim uzemljenjem
elektroenergetskog postrojenja; 3 godine za ugroene objekte kao to su:
fabriki dimnjaci, velike bogomolje, osmatraki tornjevi, tornjevi izvoznih postrojenja u rudnicima;
za objekte u kojima moe doi do panike pri udaru groma, kao to
su: pozorita, bioskopi, sportske dvorane, cirkusi, bolnice, kole,
kasarne, eleznike stanice, robne kue;
za objekte koji su ugroeni zbog korozije gromo-branskih vodova
i uzemljivaa, kao to su: hemijske fabrike, rudnici i sl.;
5 godina za ostale objekte.
Prilikom pregleda treba naroito utvrditi:
da li postoji oteenje i korozija hvataljki, odvoda i spojeva;
213

veliinu otpora rasprostiranja pojedinih uzemljivaa i svih uzemljivaa zajedno

(ovo utvrivanje merenjem treba vriti, po mogustvu, u suno doba, i to
savremenim mernim metodama);
v) koroziju uzemljivaa (naroito u agresivnom terenu) ako ne zadovoljavaju
rezultati utvreni merenjem pod b);
stanje prikljuaka metalnih masa na gromobranske vodove, a ako spojevi nisu
vidljivi, potrebno je merenjem utvrditi da li su prikljuci dobri.
Pri prvom pregledu treba izvriti i pregled gromobranskih instalacija naroito u
pogledu polaganja vodova, preseka i mate-rijala i odrediti rokove periodinih
pregleda po odredbi take
7.2 pod v) ovih propisa.
O svakom pregledu treba sastaviti zapisnik, u koji se unose sve vrednosti dobivene
merenjem, i iz njega se mora videti da li je instalacija ispravna i koje su
eventualne popravke na njoj po-trebne.
8

GROMOBRANI SA IZVORIMA JONIZUJUEG ZRAENJA

Opte odredbe
Odredbe ove glave odnose se na graenje i odravanje gromobrana sa hvataljkama koje
koriste izvore jonizujueg zraenja.
Na graenje i odravanje gromobrana sa hvataljkama koje koriste izvore
jonizujueg zraenja odnose se i odredbe prethodnih glava ovih propisa ako
odredbama ove glave nije drukije odreeno.
Hvataljkama u smislu take 3.202 ovih propisa smatraju se i one hvataljke koje imaju
glavu sa izvorom jonizujueg zraenja, na pri-mer: radioaktivni kobalt, radijum
i dr.
Glavni delovi hvataljki koje koriste izvore jonizujueg zraenja su:
60

izvor jonizujueg zraenja, npr.: Co , Ra i dr.;

zatitna radna posuda (radni kontejner) od olova ili elika;
metalni iljak;
nosa hvataljke;
pomoni delovi i pribor.
Za hvataljke iz take 8.13 ovih propisa opasna zona zraenja je zona u kojoj doza
radioaktivnog zraenja prelazi maksimalno dozvoljenu vrednost. Maksimalno
dozvoljena vrednost je 2,5 mr/h (mili-rendgena na as).
Veliina opasne zone zraenja zavisi od aktivnosti upotrebljenog izvora i ona za
60
izvor Co aktivnosti 100 mCi (milikirija) iznosi u polupreniku oko 7 m iznad
otvorenog izvora.
Povrina ispod ravni hvataljke treba da bude zatiena od zra-enja radnom
posudom.
Za gromobrane sa hvataljkama koje koriste izvore jonizujueg zra-enja zahtev iz take
4.12 ovih propisa ispunjen je ako zatitna zona gromobrana pokriva celu
povrinu osnove tienih obje-kata.
Za ovakve gromobrane nije potreban zatvoren kavez.
214

Za gromobrane sa hvataljkama koje koriste izvore jonizujueg zra-enja smatra se da je

objekt dovoljno zatien ako je njegova povrina osnove pokrivena zatitnom
zonom.
Zatitna zona, s obzirom na aktivnost izvora jonizujueg zraenja, iznosi:
Aktivnost izvora
mCi
100
90
80
70
60
50
40
30
20

Poluprenik zatitne
zone m
120
110
100
90
80
70
60
40
30

Treba voditi rauna o opadanju aktivnosti izvora jonizujueg zra-enja sa vremenom

60

(npr. za Co vreme poluraspadanja, tj. vreme za koje aktivnost izvora opadne

na 50% od poetne vrednosti, iznosi 5 godina i 4 meseca).
Meutim, vreme opadanja aktivnosti izvora radijuma i slinih radioaktivnih
materija je vrlo dugo (do 1000 i vie godina), tako da, praktino, kod hvataljki
sa ovim izvorima zraenja ne treba uzimati u obzir opadanje aktivnosti izvora
odnosno smanjivanje zatitne zone i hvataljke.
Broj i poloaj hvataljki koje koriste izvore jonizujueg zraenja zavisi od povrine
osnove tienih objekata.
Ovakve hvataljke treba postaviti:
na najviem delu objekta, s obzirom na zatitnu zonu;
na nosaima ija je visina dovoljna da zraenje na dva metra iznad mogunog
stajalita bude ispod maksimalno dozvoljene vrednosti, s obzirom na opasnost
od zraenja.
Posebne odredbe
Privremeno se ne dozvoljava upotreba gromobrana sa izvorima jo-nizujueg zraenja na
objektima za proizvodnju i uskladitenje eks-ploziva.
Na gromobranske instalacije sa hvataljkama koje koriste izvore jo-nizujueg zraenja ne
primenjuju se odredbe take 4.3 ovih propisa nego odredbe ta. 8.12, 8.13, 8.15
i 8.18 ovih propisa.
Izuzetno od odredaba ta. 4.42 do 4.426 ovih propisa, koje se ne pri-menjuju na
gromobrane sa izvorima jonizujueg zraenja, broj glav-nih odvoda za
hvataljke koje koriste izvore jonizujueg zraenja, radi vee sigurnosti, mora
biti najmanje 2 (dva). Odvode treba po215

staviti na suprotnim stranama objekta, a ako to nije mogue, raz-mak izmeu

odvoda treba da iznosi najmanje 10 m.
U pogledu postavljanja hvataljki sa izvorima jonizujueg zraenja na nemetalnim
tornjevima, silosima i dimnjacima, primenjuju se odredbe glave 5, osim
odredbe take 5.11 ovih propisa, s tim to se uvek postavljaju dva glavna
odvoda, bez obzira na visinu objekata.
U pogledu tehnike dokumentacije gromobranskih instalacija sa jonizujuim zraenjem
primenjuju se odredbe glave 6. ovih propisa, s tim to se zahteva da ta tehnika
dokumentacija sadri jo i:
statistiki proraun nosaa hvataljke i njegovog uvrenja;
proraun trajnosti izvora jonizujueg zraenja;
uputstvo u sluaju nezgoda sa izvorom jonizujueg zraenja.
U pogledu pregleda i ispitivanja gromobranskih instalacija sa izvorima jonizujuih
zraenja primenjuju se odredbe glave 7. ovih propisa, s tim to takva
gromobranska instalacija spada u grupu instalacija iji je rok periodinih
pregleda jedna godina i do-punom da pri pregledu treba obratiti posebnu panju
na stabil-nost uvrenja hvataljki u mehanikom pogledu.
Mere sigurnosti pri graenju i odravanju gromobranske instala-cije sa izvorima
jonizujueg zraenja
Gromobrani sa hvataljkama koje koriste izvore jonizujueg zra-enja moraju biti
izvedeni tako da se sprei tetno dejstvo zra-enja na ljudski organizam. Nosai
hvataljke treba da imaju prepreke koje onemoguuju penjanje uz njih.
Transport i korienje izvora jonizujueg zraenja vri se prema Pravilniku o stavljanju u
promet i korienju radioaktivnih materija iznad odreene granice aktivnosti i o
*
merama zatite od zraenja ovih izvora (Slubeni list SFRJ, broj 31/65).
Hvataljke sa izvorima jonizujueg zraenja smeju se postaviti tek poto su zavreni svi
radovi na izvoenju ostalih delova gro-mobranske instalacije.
Hvataljke sa izvorima jonizujueg zraenja mogu postavljati samo lica koja imaju
dozvolu za rad sa izvorima jonizujueg zraenja prema Pravilniku o strunoj
spremi lica koja rade sa izvorima jo-nizujuih zraenja i na poslovima zatite
od tih zraenja (Slu-beni list SFRJ, broj 31/65).
Svaka hvataljka sa izvorom jonizujueg zraenja mora biti oznaena propisanim
tablicama sa natpisom: OPASNOSTZRAENJE, koje moraju biti lako
uoljive sa svih prilaznih strana i uvek itke.
Navedeni pravilnici stavljeni su van snage donoenjem Zakona o zatiti od jonizujuih zraenja Slubeni list
SFRJ, broj 54/76.

Sada je materija zatite od jonizujuih zraenja regulisana Zakonom o zatiti od joni-zujuih zraenja i
nuklearnoj sigurnosti Slubeni list SFRJ, broj 53/91 i Slubeni list SRJ, broj 24/94 i propisima donesenim
na osnovu ovog zakona.

216

Prilikom primopredaje gromobranske instalacije izvoa radova mora predati korisniku

objekta detaljno pismeno upustvo o postupku u sluaju nezgoda sa izvorom, tj.
u sluaju mogunosti ozraavanja okoline iznad maksimalno dozvoljene doze
zraenja pri padu ili ruenju hvataljke usled poara ili nekog jaeg nepredvienog mehanikog udara.
Korisnik gromobranske instalacije sa hvataljkama koje koriste izvore jonizujueg
zraenja mora da odredi jedno lice upoznato sa uputstvom iz take 8.36 ovih
propisa, koje e redovno u odreenim vremenskim periodima pregledati i
proveravati stabilnost uvr-enja ovakvih hvataljki i, u sluaju potrebe, na
vreme izvestiti korisnika o mogunosti eventualne nezgode.

217

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU ELEKTRO*
ENERGETSKIH POSTROJENJA I UREAJA OD POARA
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom odreuju se tehniki normativi za zatitu elektroenergetskih
postrojenja i ureaja od poara i za zatitu od i-renja poara na objekte u blizini ovih
postrojenja i ureaja.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se prilikom projektovanja, izgradnje,
korienja i odravanja elektroenergetskih postrojenja i ure-aja za proizvodnju, prenos i
distribuciju elektrine energije.
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na elektroenrgetska po-strojenja i ureaje u
prostorijama ugroenim od eksplozivne atmosfere ili zapaljive praine, u prostorijama u
kojima se radi sa eksplozivima i u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, kao ni na
postrojenja elektrine vue.

II. ZATITA ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA I UREAJA ZA

PROIZVODNJU, PRENOS I DISTRIBUCIJU ELEKTRINE ENERGIJE OD
POARA
1. Mere zatite od poara
lan 3.
Radi smanjenja opasnosti od poara u elektroenergetskim postroje-njima moraju
biti ispunjeni sledei uslovi:
*

218

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, broj 74/90.

elektrine rotacione maine, energetski transformatori i drugi elektrinia parati i

ureaji moraju biti zatieni od kratkih spojeva, zemljospojeva, opasnih prenapona i
nedozvoljenih optereenja;
elektrini rasklopni aparati moraju biti bez ulja ili sa malo
ulja;
svi aparati i ureaji moraju se pravilno koristiti i redovno odravati.
lan 4.
Mere zatite od irenja poara su:
izbor pogodne lokacije elektroenergetskog postrojenja i pogodnog razmetaja
opreme i ureaja koji sadre zapaljive tenosti;
mere za brzo odvoenje zapaljivih tenosti;
podesno grupisanje opreme u poarne sektore, vodei rauna o nje-noj nameni,
znaaju i poarnom optereenju;
pravovremeno i pouzdano otkrivanje i javljanje nastalog poara;
postavljanje ureaja za gaenje poara na mestima ugroenim od poara.
lan 5.
Radi spreavanja razornog dejstva eksplozije usled kratkog spoja ili drugog kvara
u elektroenergetskom postrojenju, moraju se primeniti mere za rastereenje od
prekomernog pritiska i za bezopasno usmeravanje eksplozivnog talasa iz ureaja,
odnosno prostorija. U ove mere spadaju: po-stavljanje sigurnosnih membrana na merne
transformatore ili odunika na energetske transformatore, postavljanje sigurnosnih
poklopaca na li-mene prefabrikovane elije razvodnih postrojenja, postavljanje sigurnosnih membrana na pojedine delove rzavodnog postrojenja izolovanog sumporheksafluoridom (SF6) i sline mere.
lan 6.
U elektroenergetskim postrojenjima koja sadre transformatore ili aparate sa uljem
ili drugim izolacionim tenostima mora se spreiti prodiranje ulja, odnosno drugih
izolacionih tenosti u vodotokove, vodne zahvate ili kanalizaciju i kanale glavnih i
pomonih strujnih kola od-nosnog postrojenja.

2. Izbor lokacije i dispozicije elektroenergetskog postrojenja

lan 7.
Elektroenergetska postrojenja visokog napona moraju se smestiti tako da se sprei
irenje poara na susedne zgrade (objekte), i to:
u posebnu zgradu (objekat) koja slui iskljuivo za smetaj elektroenergetskog
postrojenja;
u okviru zgrade (objekta) koja slui i za druge namene;
na otvoren prostor.
lan 8.
Ako se elektroenergetsko postrojenje visokog napona postavlja u zgradu koja slui
iskljuivo za smetaj elektroenergetskog postrojenja,
219

dispozicija postrojenja i razmetaj delova postrojenja i ureaja podlo-nih poaru moraju

se izvesti tako da se onemogui irenje poara na su-sedne zgrade (objekte) koje ne
pripadaju ovom postrojenju.
lan 9.
Ventilacioni otvori i kanali prostorija u koje su smeteni ener-getski transformatori
i elektrine rotacione maine moraju biti tako izvedeni da eventualni plamen i gasovi ne
ugroavaju ljude i susedne objekte.
lan 10.
Ako postoji opasnost irenja poara kroz kablovske kanale i rovove, mora se
izvriti njihovo protivpoarno zaptivanje. Zaptivanje se mora izvriti i pri ulasku i
izlasku kablovskih kanala iz zgrade, odnosno po-arnih sektora. Protivpoarno
zaptivanje izvodi se pomou peska ili ne-kog drugog negorivog materijala, korienjem
vatrootpornih premaza za kablove ili slino.
lan 11.
Energetski transformatori pojedinane nazivne snage do 1 600 kVA mogu se
smestiti u istu prostoriju u koju se postavljaju drugi delovi pripa-dajueg
elektroenergetskog postrojenja (blok visokog napona, niskonapon-ska tabla i slino), bez
postavljanja posebnih pregrada.
lan 12.
Energetski transformatori pojedinane nazivne snage iznad 1 600 kVA smeteni u
zgrade (objekte) moraju se postaviti pojedinano u prosto-rije koje ine poarne sektore.
lan 13.
Za zatitu i spasavanje u sluaju poara ili eksplozije, kao i za uspe-no gaenje
poara moraju se obezbediti to je mogue krai i sigurniji putevi za evakuaciju.
lan 14.
Stepenita moraju biti postavljena odvojeno od pogonskih pro-storija
elektroenergetskih postrojenja i moraju biti zatiena od dejstva vatre i eksplozije, ili se
mora postaviti zasebno pomono stepenite.
Stepenita se moraju provetravati.
lan 15.
Izlazi za evakuaciju iz postrojenja moraju biti tako projektovani, odnosno
izgraeni da ni jedno mesto u postrojenju ne bude udaljeno vie od 20 m od izlaza na
bezbedan prostor. Izlazi za evakuaciju moraju se jasno obeleiti.
lan 16.
Vrata pogonskih prostorija, kao i vrata na putevima koji vode od tih prostorija do
stepenita i na bezbedan prostor moraju se otvarati u smeru izlaenja, a otvaranje vrata sa
unutranje strane mora biti lako izvo-dljivo, bez upotrebe kljua ili alata. Vrata moraju
biti otporna prema po-aru.
220

lan 17.
Ako energetski transformator ima napravu za isputanje ulja a u sluaju poara,
ova naprava se mora otvarati sa protivpoarno zati-enog mesta.
lan 18.
Ako se elektroenergetsko postrojenje visokog napona postavlja u zgradu koja slui
i za druge namene, delovi postrojenja podloni poaru moraju se smestiti u posebne
poarne sektore iji periferni zidovi, tava-nice i podovi moraju imati poarnu otpornost
od najmanje 90 minuta. Vrata izmeu poarnih sektora moraju imati poarnu otpornost
od najmanje 30 minuta.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako se elektroenergetsko postrojenje visokog
napona postavlja u stambenu ili poslovnu zgradu, bolnicu, obdani-te, kolu, robnu kuu,
zatvorenu veliku garau ili sportski objekt, de-lovi postrojenja podloni poaru moraju se
smestiti u posebne poane sektore iji periferni zidovi, tavanice i podovi moraju imati
poarnu otpornost od najmanje tri sata, a vrata izmeu poarnih sektora moraju im-ati
poarnu otpornost od najmanje 60 minuta.
Poarni sektori moraju imati pristup sa slobodnog prostora ili iz prostorije koja je
lako pristupana sa spoljne strane. Vrata koja vode na slobodan prostor moraju biti od
negorivog materijala.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, dozvoljeno je da se elektroenergetsko postrojenje
sa transformatorima pojedinanih nazivnih snaga do 1 600 kVA smesti u fabriku halu,
pod uslovom da su primenjne efikasne mere za zatitu od pojave i irenja poara.
lan 19.
Ako se elektroenergetsko postrojenje visokog napona postavlja na otvoren prostor,
uljni transformatori moraju biti udaljeni od susednih zgrada prema sledeoj tabeli:
Transformator nazivne snage MVA

Najmanja udaljenost m

do 10

preko 10 do 40

preko 40 do 200

10

preko 200

15

Ako se elektroenergetsko postrojenje visokog napona postavlja na otvoreni prostor

u blizini stambene ili poslovne zgrade, bolnice, obda-nita, kole, robne kue, zatvorene
velike garae ili sportskog objekta, udaljenosti iz tabele stava 1. ovog lana moraju se
poveati dvostruko.
Ako se udaljenosti iz st. 1. i 2. ovog lana ne mogu ostvariti, zatita od irenja
poara mora se predvideti pregradnim zidom:
poarne otpornosti od 90 minuta;
visine do gornje ivice dilatacionog suda tranformatora;
duine koja odgovara duini, odnosno irini slivnog levka (kade) ispod
transformatora, zavisno od poloaja transformatora u odnosu na susedni objekt (zgradu).
221

Izuzetno od stava 1. ovog lana, za transformatorske stanice sme-tene na stubu,

udaljenost energetskog transformatora od susednih zgrada (objekta) mora da iznosi
najmanje 3 m.
lan 20.
Ako se energetski transformatori postavljaju na otvoren prostor bez meuprostora,
moraju se odvojiti vatrootpornim zidovima.
lan 21.
Energetski transformatori moraju se postaviti tako da se omogui to laki pristup
vozilima za gaenje poara.
3. Odvoenje ulja
lan 22.
Svaki energetski transformator ili ureaj koji pojedinano sadri vie do 1 000 kg
ulja mora imati sabirnu uljnu jamu za brzo odvoenje ili sa-kupljanje ulja. Sabirna uljna
jama sastoji se od slivnog levka (kade), re-etke, uljne jame, odvoda i slino.
lan 23.
Sabirna uljna jama izvodi se ispod energetskog transformatora ili ureaja ili na
nekom drugom pogodnom mestu u okviru elektroenergetskog postrojenja ili van njega,
zavisno od raspoloivog prostora i lokalnih uslova.
lan 24.
Sabirna uljna jama izvodi se ili pojedinano, ispod svakog ener-getskog
transformatora ili ureaja, ili kao zajednika jama, kad se ista sabirna uljna jama koristi
za vie transformatora.
lan 25.
Ako se sabirna uljna jama postavlja izvan mesta na kome se nalazi energetski
transformator ili ureaj, nain njenog izvoenja bira se zavi-sno od lokalnih uslova. Jama
se povezuje sa slivnim levkom (kadom) ispod tienog transformatora ili ureaja,
pomou odgovarajueg odvoda.
Ako se sabirna uljna jama nalazi na otvorenom prostoru, dozvoljeno je da ulje u
njoj direktno ponire u zemlju ili da se kao sabirna uljna jama kori-sti otvoreni rov. Uslov
za ovakvo odvenje ulja je da se zemlja natopljena uljem moe ukloniti i zameniti novim
slojem zemlje i da izlivena koli-ina ulja ni u kom sluaju ne moe da prodre u
vodotokove, vodne zahvate ili kanalizaciju i u kanale za kablove glavnih i pomonih
strujnih kola odnosnog postrojenja.
lan 26.
Sabirna uljna jama mora imati takvu zapreminu da moe da primi uku-pnu
koliinu ulja koju sadri energetski transformator ili ureaj.
222

Ako sabirna uljna jama slui za vie energetskih transformatora ili ureaja, njena
zapremina mora biti takva da primi ukupnu koliinu ulja energetskog transfomratora ili
ureaja koji sadri najvie ulja.
lan 27.
Sabirna uljna jama izvodi se tako da zapaljeno ulje koje istie iz energetskog
transformatora ili naprave ne moe goreti u jami. To se po-stie postavljanjem sloja
ljunka ili tucanika na metalnu reetku ili mreu,kojom se jama odvaja od okolnog
prostora, ili korienjem dovoljno dugog i pogodno oblikovanog odvoda, koji spaja slivni
levak (kadu) i sa-birnu uljnu jamu.
lan 28.
Sabirna uljna jama mora se izvesti tako da atmosferske ili podzemne vode ne
ometaju namenu koju ona ima.
lan 29.
Ako energetski transformator ili ureaj sadri do 1 000 kg ulja, izvoenje sabirne
uljne jame nije obavezno, a umesto sabirne uljne jame mogu se koristiti sledee mere
zatite:
ako se elektroenergetsko postrojenje nalazi u zgradi (objektu) koja slui i za druge
namene, prostorija u kojoj je postavljen energetski transformator ili ureaj mora imati
dovoljno izdignut prag na vratima tako da celokupna koliina ulja u sluaju izlivanja
ostane unutar prosto-rije. Pod ove prostorije, kao i zidovi do visine praga na vratima
moraju biti nepropusni za ulje;
ako se elektroenergetsko postrojenje nalazi na otvorenom prostoru, u posebnoj
zgradi (objektu) koja slui iskljuivo za takvu namenu, kao i u posebnoj jami izvan
zgrade (objekta) dozvoljeno je da se ulje razliva ispod i oko transformatora i da direktno
ponire u zemlju, pod uslovom da su ispunjeni uslovi iz lana 25. stav 2. ovog pravilnika.
4. Otkrivanje i javljanje poara
lan 30.
U zgradama sa elektroenergetskim postrojenjima nazivnog napona od 110 kV i
vie , odnosno nazivne snage od 20 MVA i vee, mora se obezbediti rano otkrivanje
poara pomou ureaja za automatsko otkrivanje i javljanje poara.
Ureaji za automatsko otkrivanje i javljanje poara moraju se ugraditi i u prostorije
u kojima se nalaze oprema i ureaji od kojih bitno zavisi rad elektroenergetskog
postrojenja ili elektroenergetskog sistema kao celine, na primer dispeerski i raunski
centri, komandne sale i slino.
lan 31.
Ureaji za automatsko otkrivanje i javljanje poara moraju se ugraditi u sve
prostorije u podruju jednog poarnog sektora. Signal po-jave poara mora se proslediti
dispeerskom centru ili odgovarajuem centru kontrole i upravljanja.
223

Ureaji za gaenje poara

Pokretni aparati i sprave za gaenje poara
lan 32.
Za gaenje poara na elektroenergetskim postrojenjima i ureajima primenjuju se
pokretni aparati i sprave za gaenje koji su prema tehnikom uputstvu predvieni za
gaenje poara na elektrinim instalacijama.
Za elektroenergetska postrojenja nazivne snage do 1 600 kVA bez oso-blja,
postavljanje ovih aparata u postrojenje nije obavezno.
lan 33.
Pokretni aparati i sprave za gaenje koji se smeju upotrebljavati za gaenje poara
elektrinih ureaja pod naponom moraju biti jednoobrazno i upadljivo oznaeni
natpisom: Upotreba dozvoljena za gaenje pod napo-nom.
lan 34.
Aparati i sprave za gaenje poara kod kojih je sredstvo za gaenje elektrino
provodljivo ne smeju se smetati neposredno uz elektrine ureaje.
Aparati i sprave iz stava 1.ovog lana moraju imati oznaku da se ne smeju
upotrebljavati za gaenje poara na elektrinim ureajima pod naponom.
lan 35.
Za gaenje manjih poara na tlu (npr: manjih koliina zapaljenog razlivenog ulja,
kablova i slino) moe se, uz ostale odgovarajue sprave i sredstva, upotrebiti i suv
pesak, koji se uva na odreenim mestima u od-govarajuim posudama, zajedno sa
pripadajuom lopatom.
Pesak se moe upotrebiti i za podizanje manjih nasipa radi sprea-vanja irenja
razlivenog i eventualno zapaljenog ulja.
lan 36.
Aparati i sprave za gaenje poara u elektroenergetskim postroje-njima ne smeju
se iznositi iz prostorija u koje su postavljeni niti je dozvo-ljena njihova upotreba u druge
svrhe.
b) Stabilni ureaji za gaenje poara
lan 37.
Energetski transformatori i elektrine rotacione maine naziv-nih snaga preko 40
MVA po jedinici, smeteni u zgradama, moraju imati stabilne ureaje za gaenje poara.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, stabilne ureaje za gaenje poara ne
moraju imati cevni generatori, elektrine rotacione maine hlaene vodonikom, kao i
druge elektrine rotacione maine koje imaju izolaciju koja je nezapaljiva ili ne podrava
gorenje, a kod kojih je prime-njen sistem za pravovremeno otkrivanje poara.
224

Energetski transformatori koji se nalaze u izdvojenim elektroe-nergetskim

postrojenjima na otvorenom prostoru ne moraju se tititi sta-bilnim ureajima za gaenje
poara pod uslovom da je poloajem (lokacijom) energetskih transformatora ili
postavljanjem vatrostalnih pregrada spreeno irenje poara na susedna naselja ili
znaajne objekte.
lan 38.
Pri automatskom aktiviranju stabilnog ureaja za gaenje poara, sistem prenosa
komande za glavni zaporni ventil (napravu) mora biti pou-zdan, a izvodi se pomou
odgovarajuih eleektrinih, mehanikih, hidrau-linih ili pneumatskih naprava.
Aktiviranjem stabilnog ureaja za gaenje poara mora se dati zvuni signal
uzbune.
Ako se komanda prenosi elektrinim putem, kao izvor napona kori-sti se posebno
strujno kolo akumulatorske baterije.
lan 39.
Aktiviranjem stabilnog ureaja za gaenje poara mora se izvriti automatsko
odvajanje energetskog transformatora ili elektrine rotaci-one maine od
elektroenergetske mree. Pored toga, mora se izvriti razmagnetisavanje i iskljuenje
pogona elektrine rotacione maine (npr: iskljuenje dovoda vode pripadajue vodene
turbine, odnosno dovoda pare pripadajue parne turbine i sl.), odnosno iskljuenje
ventilatora ener-getskog transformatora.
lan 40.
Aktiviranje stabilnog ureaja za gaenje poara iz lana 39, odnosno prenos
komande na glavni zaporni ventil (napravu) iz lana 38. ovog pravil-nika izvodi se, po
pravilu, tako da se zahteva prethodno delovanje osnovnih elektrinih zatita elektrine
rotacione maine ili energetskog tran-sformatora (diferencijalna zatita, Buholcova
zatita i sl.).
lan 41.
Pored automatskog aktiviranja ureaja za gaenje poara, mora postojati
mogunost za njegovo nezavisno i neposredno runo aktiviranje.
Naprava za runo aktiviranje ureaja za gaenje poara (dugme, ru-ica i slino)
mora se nalaziti na uoljivom, lako pristupanom i zaklo-njenom mestu, u blizini
zatienog postrojenja. ova naprava mora biti oznaena na upadljiv nain.
Ako postoji mogunost da se naprava za runo aktiviranje ureaja za gaenje
poara nehotino aktivira, treba predvideti dve uzastopne operacije za njeno aktiviranje
(npr: razbijanje stakla i pritisak na dugme).
lan 42.
Sve naprave za rukovanje stabilnim ureajem za gaenje poara mo-raju biti
upadljivo i jasno oznaene odgovarajuim bojama i natpisima, sa oznakama njihovih
pogonskih poloaja. Na prilazima do tih naprava treba, po potrebi, postaviti i posebne
natpise (putokaze).
15

225

lan 43.
Razmaci izmeu delova pod naponom eleketroenergetskog postrojenja i delova
stabilnog ureaja za gaenje poara moraju odgovarati propisima o tehnikim
normativima za eleketroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V.
lan 44.
Delovi stabilnog ureaja za gaenje poara moraju biti zatieni od previsokog
napona dodira prema propisima o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog
napona.
lan 45.
Ako u elektroenergetskom postrojenju postoji opasnost od eksplozije, delovi
stabilnog ureaja za gaenje poara koji su bitni za gaenje moraju se zatititi od
eksplozije pogodnim smetajem, odgovarajuom kon-strukcijom ili odgovarajuim
merama za smanjenje dejstva eksplozije.
lan 46.
Ako je postrojenje zatieno stabilnim ureajem za gaenje poara raspraenom
vodom, mora postojati mogunost odvoenja vode, kako se voda isputena iz ureaja ne
bi razlivala na delove postrojenja.
III. ZAVRNE ODREDBE
lan 47.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o tehnikim
propisima za specijalnu zatitu elektroenergetskih po-strojenja od poara (Slubeni list
SFRJ, br. 16/66, 58/72 i 24/75).
lan 48.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slu-benom
listu SFRJ.

226

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM MERAMA ZA UREAJE SA SVETLEIM CEVIMA

lan 1.
Pri izvoenju, upotrebi i odravanju ureaja sa svetleim cevima primenjivae se
tehnike mere sadrane u Propisima o tehnikim merama za ureaje sa svetleim cevima,
koji su odtampani u Dodatku Slubenog lista SFRJ, broj 14/67 i ine sastavni deo
ovog pravilnika.
lan 2.
Postojei ureaji sa svetleim cevima i ureaji sa svetleim cevima ije je
izvoenje zapoeto pre stupanja na snagu ovog pravilnika moraju se prilikom prve
rekonstrukcije ili zamene pojedinih delova uskladiti sa odredbama Propisa o tehnikim
merama za ureaje sa svetleim cevima iz lana 1. ovog pravilnika.
lan 3.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana obja-vljivanja u
Slubenom listu SFRJ.

15*

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, broj 14/67.

227

PR O PI SI
O TEHNIKIM MERAMA ZA UREAJE SA SVETLEIM CEVIMA
OPTE ODREDBE
Ovim propisima odreuju se tehnike mere za izvoenje, upotrebu i odravanje ureaja
sa svetleim cevima koji se nalaze na otvore-nom prostoru ili u zatvorenim
prostorijama, a prikljueni su na mreu niskog napona preko posebnih
transformatora.
Ovi propisi primenjuju se i na ureaje sa svetleim cevima koji slue kao signal
za upozorenje avionima na opasnost ili za druge signalne svrhe, a koji su
prikljueni direktno na vodove visokog napona.
Ovi propisi ne odnose se na ureaje na vozilima, elektromedi-cinske ureaje,
kao ni na druge ureaje koji ne slue neposredno za svetlosne efekte.
Ako ovim propisima nije drukije odreeno, za instalaciju niskog napona na primarnoj
strani ureaja sa svetleim cevima (od pri-kljuka na mreu ili na izvor struje
do primarnih stezaljki bala-sta) vae Tehniki propisi za izvoenje
elektroenergetskih instalacija visokog napona, propisi o zatiti na radu, kao i
op-te priznata pravila iz oblasti elektrotehnike.
Ureaji sa svetleim cevima moraju se izvoditi i dimenzionisati tako da pri njihovoj
redovnoj upotrebi ne moe nastati nikakva opasnost za ljude i okolinu.
Svi sastavni delovi ureaja sa svetleim cevima moraju odgova-rati vaeim
jugoslovenskim standardima i moraju imati atest.
DEFINICIJE POJMOVA
Nie navedeni izrazi imaju u smislu odredaba ovih propisa sle-dea znaenja:
svetlee cevi su izvor svetlosti sa hladnim ili toplim elek-trodama, punjene plemenitim
gasom pod malim pritiskom i svetle usled elektrinog pranjenja pod naponom
preko 1000 V;
228

ureaj sa svetleim cevima je ureaj sa cevima koje proizvode svet-lost za potrebe

osvetljenja, reklame, svetlosnih efekata ili signalizacije. Sastavni delovi tog
ureaja su: svetlei cevi, vo-dovi visokog napona, balasti, vodovi niskog
napona i dr.;
ureaji u zatvorenim prostorijama su ureaji koji se nalaze u prostorijama, u kojima
su sa svih strana zatieni od uticaja vre-menskih nepogoda;
ureaji na otvorenom prostoru su ureaji koji su neposredno izlo-eni vremenskim
nepogodama, kao to su ureaji na krovovima, ureaji na zidovima zgrada itd.
Ureajima na otvorenom prostoru smatraju se i ureaji na pokrivenim ali
otvorenim mestima.
Ako se pojedini delovi ureaja, kao to su cevi i vodovi, nalaze na otvorenom
prostoru, a pojedini delovi ureaja, kao to su balasti nalaze u zatvorenoj
prostoriji, takav ureaj smatra se kao ureaj na otvorenom prostoru;
svetlea skupina je deo ureaja sa svetleim cevima, koji je i sa primarne i sa
sekundarne strane elektrino i prostorno odvojen od drugih delova ureaja.
Jedna skupina moe imati jedno ili vie strujnih kola visokog napona;
balasti su oni ureaji koji sadre aktivne i induktivne otpore, transformatore i
kondenzatore, pojedinano ili u kombinacijama, a slue za ogranienje
pogonske struje svetleih cevi ili za stvar-anje potrebnih preduslova za paljenje.
Oni mogu imati i sredstva za poboljanje faktora snage, za uklanjanje radiosmetnji ili za blo-kiranje tonfrekventnih komandnih impulsa;
vodovi svetleih cevi su vodovi izmeu sekundarnih stezaljki ba-lasta i cevi, kao i
vodovi izmeu samih cevi;
spojnice svetleih cevi su spojni delovi izmeu podnoja (kapa) cevi i vodova (vijci ili
grla);
oboja elektroda su oni delovi svetleih cevi koji obuhvataju elektrode,
pokrovi su kutije od metala ili od izolacionog materijala, ili i od jednog i od drugog, koji
tako pokrivaju oboja elektroda, podnoja i spojnice cevi da su delovi pod
naponom zatieni od dodira. Pokrovi mogu sluiti i za dranje cevi;
reljefna tela su uplja tela na koja se privruju cevi i u kojima se nalaze prikljuci i
vodovi za cevi, koji su smeteni tako da su delovi pod naponom zatieni od
dodira;
drai svetleih cevi su naprave za neposredno dranje cevi, a mogu biti od metala ili od
izolacionog materijala;
uklopne naprave za svetlee cevi su uklopne naprave ugraene na strani visokog
napona balasta;
napon skupine je najvii napon koji se u skupini moe pojaviti izmeu bilo koja dva
dela pod naponom. On se obino pojavljuje u praznom hodu kad cevi nisu
prikljuene;
napon skupine prema zemlji je najvii mogui napon prema zemlji, koji se u skupini
moe pojaviti;
229

strujna staza je najkrai put kojim struja moe prelaziti po povrini izolatora ili kroz
spojeve (fuge) sastavljenih izola-tora;
vazduni razmak je najkrai put kroz vazduh, na kome moe nastati preskok struje.
NAPON SKUPINE PREMA ZEMLJI, NAPON SKUPINE, SNAGA
Najvii dozvoljeni napon skupine prema zemlji ureaja sa svetle-im cevima moe
iznositi 7,5 kV.
Najvii dozvoljeni napon skupine ureaja sa svetleim cevima moe iznositi, i to:
7,5 kV za skupine sa neuzemljenim strujnim kolima visokog napona;
15 kV za skupine sa strujnim kolima visokog napona koja su u sre-ditu
uzemljena.
Navedene vrednosti napona su efektivne vrednosti.
U normalnom pogonu ne smeju usled izoblienja naponske krive nastati temene
vrednosti napona skupine vee od 12,5 kV za napon skupine prema zemlji,
odnosno od 25 kV za napon skupine.
Za merenje temene vrednosti napona treba upotrebiti sferna iskrita ili druge
instrumente pogodne za takva merenja.
Najvea dozvoljena sekundarna nazivna snaga svetlee skupine moe iznositi 1,2 kVA.
ZATITNE MERE
Zatita od sluajnog dodira delova pod naponom
Svi delovi ureaja sa svetleim cevima, koji su pod naponom, mo-raju biti zatieni od
sluajnog dodira.
Ta zatita mora postojati i kad se sa tih ureaja uklone delovi koji se mogu
skinuti bez upotrebe alata.
Poklopci i vrata na ureajima moraju biti tako privreni da je skidanje poklopaca i
otvaranje vrata moguno samo pomou alata ili kljua, ako takvim skidanjem
odnosno otvaranjem postaju pristupani delovi pod naponom.
Odredbe stava 1. ove take ne odnose se na kontakte u grlima, koji postaju
pristupani kad se cev izvadi.
Privravanje poklopaca i zatvaranje vrata mora biti takvo da poklopac
odnosno vrata ne smeju popustiti usled potresa, udaraca, vlade ili zagrevanja u
pogonu.
Spoj svih primarnih strujnih kola koja pripadaju istoj svetleoj skupini sa izvorom struje
mora biti izveden tako da se u svim polo-vima prisilno prekine ako se skinu
poklopci balasta odnosno vi-sokonaponskih uklopnih naprava ili ako se otvore
vrata na ormaniima u kojima se nalaze balast odnosno visokonaponske
uklopne naprave.
230

Spoj sa izvorom struje moe se prekidati i kontaktorom (sklopnikom).

Uz svaki ureaj sa svetleim cevima mora se na lako pristupanom i vidljivom mestu
postaviti posebna kutijica sa dugmetom (tip-kalom) za prekidanje spoja i sa
staklenim poklopcem sa natpisom:
U SLUAJU POARA RAZBITI STAKLO
Kutijica treba da bude izraena tako da usled razbijanja stakla dugme prekine
struju magneta kontaktora, a kontaktor svaki dovod primarne struje do tog
ureaja. Ova kutijica mora biti iznutra osvetljena kad je ureaj u pogonu.
Prisilno prekidanje spoja kad se skinu poklopci ili otvore vrata ormania, prema taki
4.13 ovih propisa, nije neophodno ako se ureaj sastoji samo od jednog balasta,
sa jednim visokonaponskim strujnim kolom i ako se balast i oboje elektrode
nalaze u za-jednikom zatitnom kuitu, a ceo ureaj nije svakom lako
pristupaan.
Blaasti moraju biti ugraeni u zatitna kuita. Kao zatitna kuita mogu sluiti i
dovoljno velike i podesne kutije za slova, tj. kutije u koje su smetene cevi koje
obrazuju slova.
Oboja elektroda moraju biti zatiena od dodira spojnicama svetleih cevi, pokrovima
ili drugim vrstama pokrivaa.
Ostali delovi svetleih cevi ne moraju biti zatieni od dodira.
4.18 Balasti, uklopne naprave i razvodne kutije, u kojima se nalaze de-lovi pdo visokim
naponom, moraju biti jasno i trajno obeleeni znakom opasnosti.
Zatita od previsokog napona dodira
Na primarnoj strani balasta treba u smislu Tehnikih propisa za izvoenje
elektroenergetskih instalacija u zgradama, sprovesti zatitu odgovarajuom
izradom elektrinih naprava i sastavnih delova ureaja, savesnim postabljanjem
samog ureaja i primenom dopunskih zatitnih mera, kao to su: izolovanje,
uzemljenje, nulo-vanje i dr.
Na sekundarnoj strani treba preduzeti sledee zatitne mere:
4.221
Svi provodni delovi ureaja sa svetleim cevima, koji u sluaju kvara mogu
doi pod napon, a koji se mogu dodirnuti, kao to su zatitne kutije i drugi
delovi balasta, zatitne cevi ili pla-tovi vodova, metalne konstrukcije na koje
je postavljen ureaj i slino moraju se prikljuiti na zajedniki zatitni vod.

4.222
4.223

Ako je vie provodnih delova koje treba zatititi meusobno spojeno

zakivanjem ili zavarivanjem, dovoljno je jedan od tih delova spojiti sa
zajednikim zatitnim vodom;
U mreama u kojima su ispunjeni uslovi zatite nulovanjem, mora se zatitni
vod spojiti sa nultim vodom;
U ureajima kod kojih je na primarnoj strani primenjeno zatitno uzemljenje,
mora se zatitni vod spojiti sa zatitnim uzemljenjem na primarnoj strani;
231

4.224

U ureajima kod kojih je na primarnoj strani kao zatita od pre-visokog napona

dodira primenjena zatitna naponska sklopka, mora se i zatitni vod spojiti sa
stezaljkom koja je na sklopki predviena za prikljuak zatitnog voda.
Zatitni vod i pomoni zemljovod u zgradama moraju biti zati-eni od
mehanikog oteenja posebnom mehanikom zatitom, npr. polaganjem u cev
ili nainom izvoenja (posebna ila vie-ilnog voda ili voda sa platom);

4.225

Ako je kao dopunska zatitna mera na primarnoj strani primenjeno zatitno

izolovanje pa nema zatite prema ta. 4.222 do 4.224 ovih propisa, zajedniki
zatitni vod sekundarne strane mora se pri-kljuiti na uzemljenje iji otpor ne
sme biti vei od 50 oma.
Ako je neka taka sekundarnog strujnog kola pogonski uzemljena, tu taku treba spojiti i
sa zatitnim vodom iz take 4.221 ovih prop-isa.
Svi balasti, sve sklopne naprave, sve spojnice svetleih cevi, svi pokrovi, sve kutije za
slova i sve metalne konstrukcije, koji su upotrebljeni za ureaj sa svetleim
cevima a posebno se montiraju, moraju imati stezaljku za prikljuak zatitnog
voda.
Vijci za prikljuak zatitnog voda moraju biti tehniki ekvi-valentni prikljucima za
dovod struje i moraju biti dimenzioni-sani za prikljuak zatitnog voda od 1,5
2
2
mm do 6 mm .
Pored vijka za prikljuak zatitnog voda mora biti znak uzem-ljenja.
Otvoreno poloeni zatitni vodovi moraju biti jednoini i moraju imati presek od
2
najmanje 4 mm Cu.
Ako su ovi vodovi od drugog materijala, moraju imati bar isto toliko
provodnost. Zatieno poloeni vodovi moraju imati pre-sek od najmanje 1,5
2
mm Cu ili ekvivalentnu provodnost.
Ako se na sekundarnoj strani upotrebljavaju vodovi sa metalnim platom i
dodatnom icom ispod plata, moe se dodatna ica upotrebiti kao zatitni vod
sekundarne strane. Na primarnoj strani to nije dozvoljeno.
Kod ureaja postavljenih na otvorenom prostoru moe se zatitni vod spojiti sa
gromobranom, ako postoji gromobran.
STRUJNA KOLA I SVETLEE SKUPINE
Optereenje vodova primarnih strujnih kola ne sme prekoraiti jaine struje odreene
Tehnikim propisima za izvoenje elek-troenergetskih instalacija u zgradama.
Primarno strujno kolo sme se osigurati osiguraen od najvie 16 A.
Svako visokonaponsko strujno kolo sme imati samo jedan balast. To se ne odnosi na
aktivne i induktivne otpore.
Ako jedna svetlea skupina ima vie visokonaponskih strujnih kola, instalacioni
materijal, strujne staze i vazduni razmaci moraju odgovarati najviem naponu
skupine prema zemlji.
232

Balasti koji pripadaju istoj svetleoj skupini moraju se prostorno zajedniki postaviti,
radi istovremenog odvajanja od napona.
Vodovi svetleih cevi jedne svetlee skupine moraju biti odeljeni od vodova druge
svetlee skupine tako da izmeu njih ne moe doi do prevoenja napona (npr.
polaganjem u posebne cevi).
Sklopke za prekidanje dovoda struje do jedne svetlee skupine mo-raju istovremeno
prekidati sve fazne provodnike za tu skupinu. Poloaji ukljueno i
iskljueno moraju se jasno raspoznavati.
Sve sklopke primarne strane, kao to su sklopke koje prekidaju kolo pri otvaranju
poklopca i sl., a koje pripadaju balastima jedne svetlee skupine, moraju biti
spojene tako da se otvaranjem samo jednog zatitnog ormania prekinu svi
fazni provodnici bala-sta te svetlee skupine.
Umesto sklopke moe se upotrebiti kontaktor.
SVETLEE CEVI
Na ureajima na otvorenom prostoru mora se spreiti da voda koja ue u spojnice i
pokrove ne tee preko prikljuaka, da se ne bi sma-njili strujne staze i vazduni
razmaci.
Otvori za oticanje vode moraju imati prenik od najmanje 7 mm.
Svetlee cevi moraju se dobro privrstiti pomou draa i vezova, tako da usled potresa i
atmosferskih uticaja ne popuste prikljuci vodova u spojnicama, da cevi na
menjaju svoj poloaj i da se sprei otpadanje veih delova cevi u sluaju loma.
Vodovi se na cevi moraju prikljuiti preko podnoja (kape) koje je stalno privreno za
cev.
Vod se ne sme spojiti neposredno icom koja od elektrode izlazi kroz zid cevi.
icu koja izlazi od elektrode treba lemljenjem ili zavarivanjem vrsto spojiti sa
podnojem cevi.
Oni delovi podnoja cevi koji slue za kontakt moraju biti od do-bro provodnog
antikorozivnog materijala ili moraju na siguran nain biti prevueni takvim
materijalom.
Vodovi se za podnoje prikljuuju pomou vijaka prenika najmanje M3 ili pomou
spojnica cevi.
BALASTI
Indikativni otpori ili transformatori ne smeju se prilikom izvoenja instalacije spajati na
red sa kondenzatorima, nego to mora biti izvreno ve u toku proizvodnje.
Izmeu primarne i sekundarne strane balasta ne smeju se naknadno izvoditi nikakvi
galvanski spojevi.
Transformatori i induktivni otpori moraju biti graeni i dimenzionisani tako da se ni u
sluaju povienog napona ni u slu-aju kratkog spoja ne zagreju niti svoju
okolinu iznad temeprature dozvoljene za upotrebljeni izolacioni materijal.
233

Dozvoljeno povienje temperature okoline iznosi: 50 C na mestu

uvoda izolovanih vodova u balast;
70 C na spoljnem delu ili na povrini na koju se balast postavlja ili
privruje.
SKLOPKE I OSIGURAI
Svaki ureaj sa svetleim cevima mora na primarnoj strani da ima glavnu runu sklopku
za ukljuenje i iskljuenje, koja istovremeno prekida sve fazne provodnike i
neutralni provodnik ako nije uze-mljen.
Na sklopki se mora jasno videti poloaj iskljueno. Sklopka mora da ima
oznaku da pripada ureaju sa svetleim cevima.
Ako je ureaj sa vie svetleih skupina odnosno strujnih kola, na sklopki se
mora nalaziti oznaka da pripada pojedinoj svetleoj skupini odnosno strujnom
kolu.
Ako su delovi ureaja sa svetleim cevima na sekundarnoj strani spojeni u svetlee
skupine, glavne mrene sklopke na primarnoj strani moraju istovremeno da
prekidaju dovod struje do svih bala-sta i drugih naprava koje pripadaju tim
skupinama.
Primarni vodovi ureaja sa svetleim cevima moraju biti zati-eni osiguraima za koje
vae propisi o osiguranju vodova. Osigurai mogu biti ugraeni zajedno sa
balastima ili odvojeno npr. na centralnom razdelniku ili u ormaniu.
Ako su osigurai ugraeni zajedno sa balastima, mora da postoji mogunost
njihove zamene a da se poklopac balasta ne otvara. Osigurai moraju biti uvek
pristupani.
Na svim osiguraima mora biti oznaeno da pripadaju ureaju sa svetleim
cevima.
Ako je ureaj sa vie strujnih kola, mora biti oznaeno i kom stru-jnom kolu ili
svetleoj skupini osigurai pripadaju.
VODOVI I POLAGANJE VODOVA
Za vodove primarne strane i njihovo polaganje vae Tehniki propisi za izvoenje
elektroenergetskih instalacija u zgradama.
Na sekundarnoj strani moraju se upotrebiti specijalni visokona-ponski vodovi za ureaje
sa svetleim cevima, i to:
Unutar pokrova i reljefnih tela, kao i u elinim cevima nad i pod lepom (bukom) u
suvim prostorijama vodovi SP/V, SGP/V ili
AG/V;
u suvim i vlanim zatvorenim prostorijama na otvorenom prostoru nad lepom vodovi
sa metalnim avnim omotaem i spolj-nim zatitnim platom od PVC mase, i to
PCT 04, RAT 04, GCT 04,
GAT 04.
Izolacija na svetleim skupinama kod kojih je jedna taka sekun-darne strane uzemljena,
mora odgovarati naponu skupine prema ze-mlji, a na svetleim skupinama kod
kojih ni jedna taka sekundarne strane nije uzemeljena, mora odgovarati
naponu skupine.
234

Pri polaganju vodova ureaja sa svetleim cevima treba se pridravati sledeeg:

na mestima na kojima postoji mogunost mehanikog oteenja, vodovi moraju biti
dovoljno zatieni posebnim zatitnim ce-vima, metalnim pokrivaima i sl;
vodovi za svetlee cevi bez metalnog plata ne smeju se polagati tako da budu pritisnuti
na otre ivice.
Udaljenost vodova od drugih delova pod naponom mora iznositi najmanje 5
mm pri naponu od 7,5 kV u suvim prostorijama odnosno pri naponu od 4,5 kV
na otvorenom prostoru.
Pri naponu od 15 kV udaljenost vodova mora iznositi u suvim prostorijama
najmanje 10 mm, a na otvorenom prostoru najmanje 14 mm;
u kanalima ili olucima treba vodove pojedinih svetleih skupina polagati pregledno i
odvojeno;
u limena kuita smeju se vodovi uvoditi samo kroz propisane uvodnice;
posebnim merama treba spreiti da voda koja curi po vodovima ne doe do provodnika,
kao i da voda koja curi po svetleim cevima ne pree na spoljni plat vodova.
Stoga treba spoljne slojeve (oplet, metalni plat i sl.) skinuti u duini propisane
strujne staze.
Krajeve vodova svetleih cevi treba, po pravilu, omotati izolaci-onom trakom
od vetake mase koja je otporna prema ozonu i ne upija vodu;
spojni vodovi meu pojedinim svetleim cevima moraju biti to krai.
UREAJI NA OTVORENOM PROSTORU I U VLANIM ZATVORENIM
PROSTORIJAMA, KAO I NA MESTIMA UGROENIM OD
EKSPLOZIVNIH SMEA
Za ureaje na otvorenom prostoru i u vlanim zatvorenim prosto-rijama smeju se
upotrebiti samo vodovi namenjeni za vlane pro-storije.
Za ureaje na otvorenom prostoru i u vlanim zatvorenim prosto-rijama smeju se
upotrebiti samo vodovi namenjeni za vlane pro-storije.
Balasti i ostali pribor, koji se upotrebljavaju na otvorenom prostoru, moraju biti zatieni
od kie.
Postavljanje ureaja sa svetleim cevima na mestima ugroenim od eksplozivnih smea
nije dozvoljeno.
SUZBIJANJE RADIOSMETNJI
Ureaji sa svetleim cevima moraju, po potrebi, biti snabdeveni napravama
koje spreavaju irenje radio-smetnji izazvanih tim ureajima.
235

PROTIVPOARNE MERE
12.1 S obzirom da su normalni balasti graeni za temperaturu vazduha okoline od najvie
35S, pri ugradnji takvih balasta treba postu-piti na sledei nain:
balaste treba smestiti tako da u redovnom pogonu temperatura va-zduha okoline ne
prelazi 35S.
Ako se moe oekivati da temperatura vazduha okoline bude vie od 35S,
treba upotrebiti specijalne balaste graene za povienu temperaturu to mora
biti oznaeno na samoj napravi;
otvori za hlaenje u zatitnim ormaniima balasta moraju se po-staviti tako da bude
omogueno nesmetano strujanje vazduha za hla-enje;
ako se vie balasta nalaze jedan do drugog, oni moraju biti me-usobno udaljeni toliko,
da temperatura vazduha njihove nepo-sredne okoline pri normalnom radu ne
prelazi 35S, kako se ne bi meusobno zagrevali;
ako se balasti moraju postaviti u prostorije ili delove pro-storija u kojima se mogu
oekivati temperature vazduha vie od 35S (u dvorane za publiku, kuhinje i
sl.), treba preduzeti posebne mere (npr. dovod sveeg vazduha i sl.) da u
njihovoj okolini tempe-ratura vazduha nikada ne prelazi 35S.
U blizini zapaljenog materijala balasti se moraju postaviti tako da u sluaju kvara ne
moe doi do poara.
Balaste ne treba, po pravilu, smetati u izloge u kojima se izlau zapaljivi
predmeti.
Razvodni ormanii ili razdelnici u koje se balasti smetaju mo-raju biti od nezapaljivog
materijala.
Ako se pokrovi ili spojnice svetleih cevi moraju postaviti jedni pored drugih, ne smeju
se postaviti tako blizu da se meusobno greju, a naroito ne ako se postavljaju
jedni iznad drugih.
Temperatura spojnica svetleih cevi ili pokrova ne sme prela-ziti 40 S.
Radi spreavanja poara, vodove svetleih cevi treba postaviti na sledei nain:
na nezapaljivim zidovima, podlogama ili graevinskim ele-mentima vodove treba
polagati tako da ne nastane opasnost od po-ara, ako usled kvara u izolaciji ili
zbog kratkog spoja izgori deo voda;
pojedine provodnike treba polagati na meusobnom odstojanju kao i na odstojanju
izmeu njih i zemlje odnosno izmeu njih i uzemljenih provodnih delova, tako
da u redovnom pogonu to odstojanje bude do-voljna izolacija protiv kratkog
spoja odnosno spoja sa zemljom.
236

STRUJNE STAZE I VAZDUNI RAZMACI

Na ureajima sa svetleim cevima moraju postojati dovoljno velike strujne
staze i vazduni razmaci izmeu delova pod napo-nom raznog polariteta i
izmeu delova pod naponom i metalnih de-lova koji se mogu dodirnuti. Ove
strujne staze i vazduni razmaci moraju iznositi najmanje:

Napon
Strujna staza (SS) ili vazduni
razmak (VR)

3 kV

380 V

7,5 kV

15 kV

SS

VR

SS

VR

SS

VR

SS

VR

mm

mm

mm

mm

mm

mm

mm

mm

U suvim prostorijama

16

11

32

20

60

35

U vlanim prostorijama i na otvorenom prostoru

25

15

53

28

100

50

POSEBNI USLOVI ZA UREAJE SA SVETLEIM CEVIMA

Ureaji sa svetleim cevima moraju biti to pristupaniji radi popravki i
odravanja, i to bez postavljanja skela, lestvica i dr., to bi moglo smetati
saobraaju za due vreme.
Ako se ureaj nalazi na fasadi zgrade, treba uz njega po mogustvu ugraditi
penjalice il ga odmaknuti od ivice krova da bi se mogao popravljati sa prednje
strane bez postavljanja skela.
ISPITIVANJE UREAJA SA SVETLEIM CEVIMA
Novopostavljeni ureaji sa svetleim cevima moraju se pre upo-trebe ispitati da li
odgovaraju ovim propisima, vaeim tehni-kim propisima koji se odnose na
ove ureaje ili delove ovih ureaja. Pri tom ispitivanju treba naroito utvrditi
ispravnost delova svih zatitnih naprava ugraenih u ureaj (maksimalnih
automata, osiguraa i sl.), izolaciono stanje ureaja prema zemlji, pogonsku
jainu struje svakog visokonaponskog strujnog kola itd.
Izolaciono stanje treba ispitati pod naponom koji je 1,5 puta vii od
dozvoljenog napona skupine prema zemlji.
Pogonska jaina struje ne sme prelaziti nazivnu vrednost nazna-enu na
natpisnoj ploici balasta.
Na dobro vidljivom mestu ureaja sa svetleim cevima mora se na-laziti natpisna ploica
sa sledeim podacima: naziv organizacije koja je postavila ureaj, datum
postavljanja ureaja i napon skupine prema zemlji.
Korisnik ureaja sa svetleim cevima mora imati emu ureaja, koju mora uvati u
svojoj arhivi.
Jednu kopiju eme treba postaviti na podesno i zatieno mesto pored samog
ureaja (npr. sa unutranje strane vrata ormania za balaste).
237

Ako su pri rekonstrukciji ureaja sa svetleim cevima nastale bitne izmene, treba ponovo
izvriti ispitivanje prema taki 15.1 ovih propisa, a po potrebi i izmeniti i
dopuniti emu ureaja.
Ako rekonstrukciju ureaja nije izvodila ista organizacija, uz ra-nije postavljenu natpisnu
ploicu (taka 15.2) treba dodati i novu natpisnu ploicu sa podacima: naziv
organizacije koja je rekon-strusala ureaj, datum rekonstrukcije ureaja i napon
skupine prema zemlji.
Najmanje jedanput godinje mora se ureaj sa svetleim cevima pregledati i ispitati
prema taki 15.1 ovih propisa, kao i sasta-viti zapisnik o ispravnosti i sigurnosti
ureaja.

238

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM MERAMA ZA POGON I ODRAVANJE
*
ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA
lan 1.
Na pogon i odravanje elektroenergetskih postrojenja primenjivae se tehnike
mere sadrane u Propisima o tehnikim merama za pogon i odravanje
elektroenergetskih postrojenja, koji su odtampani uz ovaj pra-vilnik i ine njegov
sastavni deo.
lan 2.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae Pravilnik o Tehnikim
propisima za pogon, odravanje i reviziju elektroener-getskih postrojenja (Slubeni list
FNRJ, broj 6/57) i Tehniki propisi za pogon, odravanje i reviziju elektroenergetskih
postrojenja, koji ine sastavni deo tog pravilnika a objavljeni su u Dodatku Slubenog
lista FNRJ, broj 6/57.
lan 3.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana obja-vljivanja u
Slubenom listu SFRJ.
PROPISI O TEHNIKIM MERAMA ZA POGON I ODRAVANJE
ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA
1
OPTE ODREDBE
Ovim propisima odreuju se tehnike mere za pogon i odravanje elektroenergetskih
postrojenja.
*

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, broj 19/68.

Danom stupanja na snagu Pravilnika o tehnikim normativima za pogon i odravanje
elektroenergetskih postrojenja i vodova (Slubeni list SRJ, broj 41/93) stavljene su van snage odredbe ovog
pravilnika koje se odnose na pogon i odravanje elektroenergetskih postrojenja i vodova.

239

Na pogon i odravanje elektroenergetskih postrojenja obavezno se

primenjuju i zatitne mere utvrene drugim propisima.
U smislu ovih propisa nie navedeni izrazi imaju sledea zna-enja, i to:
Pogon su proizvodnja, prenos, raspodela i korienje elektrine energije;
Odravanje je rad na odravanju elektroenergetskih postrojenja u tehniki ispravnom
stanju, u skladu sa uputstvima o odravanju i uputstvima proizvoaa opreme;
Revizija je periodini pregled elektroenergetskih postrojenja radi utvrivanja njihovog
stanja i pogonske sposobnosti, koji se vri u vremenskim razmacima
predvienim uputstvima o reviziji;
Remont je rad koji ima za cilj da se veim popravkama i zamenama dotrajalih delova, u
granicama pogonskih potreba, odri elek-troenergetsko postrojenje u tehniki
ispravnom stanju, a koji se vri u vremenskim razmacima predvienim
uputstvima o remontu.
Radi pravilnog odravanja i korienja elektroenergetskog postrojenja, kao i radi njegove
vee pogonske sigurnosti, za elek-troenergetsko postrojenje mora postojati
sreena tehnika doku-mentacija.
Tehnika dokumentacija, zavisno od znaaja i veliine postrojenja, treba, po pravilu, da
sadri:
glavne karakteristike objekta, postrojenja, maina i aparata;
uputstva za pogon objekata i postrojenja;
uputstva za odravanje objekata i postrojenja;
uputstva za reviziju objekata i postrojenja;
uputstva za remont objekata i postrojenja;
rokovnik sistematskog odravanja kojim se reguliu pojedini redovni poslovi
kao to su: podmazivanje, zamena ulja, ispi-tivanje ulja, zamena pojedinih
delova i sl.;
dosije osnovnog objekta, maine ili aparata sa emom po-strojenja, koji mora
sadravati osnovne podatke;
dosije graevinskih objekata ili njihovih delova, koji mora sadr-avati
podatke o lokaciji objekta, nosivosti terena, geolokom sastavu zemljita i
hidrolokim i m eteorolokim prilikama, kao i situacioni plan objekta, plan
temelja objekta i crte svih delova koji se nalaze u zemlji.
Pri tekuem odravanju i reviziji treba sastaviti i u tehniku dokumentaciju uneti izvetaj
o stanju objekta, maine ili apar-ata, sa naznakom ta treba obezbediti i uraditi
za vreme narednog remonta.
U odgovarajui dosije unose se zapisnici o izvrenom ispitivanju funkcionalnosti
zatitnih i regulacionih ureaja, kao i meu-zavisnih sklopova.
Sve promene, rekonstrukcije, havarije i njihovi uzroci ili bilo kakvi radovi koji menjaju
osnovne karakteristike objekta, moraju se uneti u odgovarajui dosije.
Svaki elektroenergetski objekt mora imati potrebnu pogonsku dokumentaciju.
240

Korisnik elektroenergetskog objekta duan je, u skladu sa vae-im propisima i

pogonskim uputstvima, a na osnovu potreba i isku-stava, odrediti veliine koje
se moraju ubeleavati odnosno registrovati tokom pogona. Veliine treba da
budu odreene tako da se mogu kontgrolisati stanje i promene odnosnog
objekta, ma-ine ili aparata, kao i celog pogona.
Svako elektroenergetsko postrojenje odnosno njegov deo koji funkcionalno ili s obzirom
na osoblje koje njime rukuje ini za-sebnu celinu, mora imati pismenu
evidenciju:
o primopredaji dunosti smene;
o naredbama i uputstvima;
o pogonskim manipulacijama, reagovanjima zatitnih ureaja, kvarovima i
merama preduzetim za njihovo otklanjanje (ope-rativni dnevnik);
o radnim nalozima i dozvolama za rad na pojedinim delovima postrojenja
prilikom odravanja, revizije, remonta i popravki;
o veliinama koje pokazuju instrumenti znaajni za tehnoloki proces
odnosnog dela postrojenja u odreenim intervalima, a koje propisuje
korisnik (pogonske liste);
o podacima koji se automatski registruju.
Pravilnikom radne organizacije treba da se blie odrede rokovi i nain uvanja pogonske
dokumentacije.
Dnevnu pogonsku dokumentaciju mora svakodnevno pregledati i overavati lice koje je
radna organizacija za to odredila.
Za svaki elektroenergetski objekt moraju postojati detaljni interni propisi o manipulaciji,
radu i bezbednosti pri radu, o odravanju i kontroli postrojenja, kao i o
evidenciji o tome.
Za svako znaajnije postrojenje i ureaj: kotlovsko postrojenje, ce-vovod, parnu turbinu,
rashladni ureaj, postrojenje za pripremu vode, ureaje za kontrolu i regulaciju
toplotnog procesa, ureaje za istovar, drobljenje, uskladitenje i transport
goriva do kotlov-skog bunkera, elektrofiltre, dimovodne objekte i sl. u
termoelek-tranama; branu i dovodni organ, hidromehaniku opremu, cevovod i
vodnu turbinu u hidroelektranama; motor sa unutranjim sagoreva-njem, kao i
generator, sinhroni kompenzator, energetski transfor-mator, elektromotor,
energetski kablovski vod, razvodno postrojenje i komandu, ureaj za relejnu
zatitu, elektroautoma-tiku i telemehaniku u objektima za prenos i razvoenje
elektrine energije moraju postojati detaljna pismena uputstva za pogon,
odravanje, reviziju i remont, koja daju proizvoai postrojenja i ureaja
odnosno projektanti objekta. Takva uputstva moe, po po-trebi, dopunjavati
tehnika sluba korisnika.
Jedan primerak ovih uputstava mora se priloiti tehnikoj do-kumentaciji, a
drugi primerak istai na vidno mesto tako da je pristupano pogonskom osoblju
(u blizini postrojenja odnosno ure-aja na koji se odnosi).
Za glavni pogonski objekt, hladnjake, objekte za transport uglja, vodoistionice, objekte
za elektrofiltre i dimovodne objekte, objekte dovoda i odovoda pogonske vode,
kanalizacije, skladita plina, skladita tekuih goriva, kao i za sve ostale
graevinske
16

241

objekte znaajne za nesmetan pogon elektrane, moraju se izraditi potrebna

uputstva sa rokovnicima za tehniki nadzor i kontrolu i uputstva za njihov
pogon i odravanje.
Izdavanje naloga, nadzor i neposredne tehnike radove u pogonu, pri odravanju, reviziji
i remontu, a od kojih zavisi sigurnost ljudi, imovine odnosno pogona, mogu
vriti samo lica koja imaju odgovarajue strune kvalifikacije prema pravilniku
radne or-ganizacije.
Pravilnikom radne organizacije odreuju se vreme i nain na koji se proverava
da li lica kojima je povereno rukovanje i odravanje ureaja i postrojenja
poznaju propisane mere i uputstva.
Svi radovi na delovima postrojenja koja su u pogonu ili van pogona, imaju se izvoditi
pod nadzorom odgovornog strunog lica.
Pre poetka rada, rukovodilac radova treba da dobije od ovla-enog lica dozvolu za rad,
da proveri sprovedene mere obezbe-enja i da sam spovede dopunske mere
obezbeenja na radnom mestu u smislu internih propisa o manipulaciji, radu i
bezbednosti u po-strojenju.
Po zavretku rada, rukovodilac radova proverava ispravnost izvrenih radova, daje nalog
radnoj grupi da ukloni postavljena obezbeenja i napusti radno mesto. Po
zavretku radova i ukla-njanju obezbeenja postavljenih na radnom mestu
rukovodilac radova i lice koje je izdalo dozvolu za rad pismeno konstatuju da
su radovi zavreni i da je dozvola za rad prestala.
Osoblje koje radi sme da se kree iskljuivo u onim delovima po-gonskih prostorija koje
odredi rukovodilac radova.
Ovlaenim licima koja organizuju rad, vode nadzor ili samo-stalno rade u pogonu,
moraju biti pristupana sva sredstva po-trebna za tu svrhu, kao i tehnika i
pogonska dokumentacija, radi pravilnog nadzora i rukovanja postrojenjima
koja su im poverena.
Sva lica zaposlena u pogonu moraju biti dobro upoznata sa uput-stvom za pruanje prve
pomoi licima povreenim od udara elektrine struje i uputstvom o postupku u
sluaju izbijanja po-ara.
Pristup u prostorije i ograene prostore koji slue iskljuivo za pogon elektroengetskih
postrojenja, dozvoljen je samo strunom osoblju koje radi u pogonu ili na
odravanju, reviziji odnosno remontu odnosnog postrojenja.
Pristup u navedene prostorije ili prostore dozvoljen je, izuzetno, i nestrunim
licima u prisustvu odreenog strunog lica, kao i licima koja rade u pogonu na
pomonim poslovima a upoznata su sa obimom opasnosti koja moe nastati u
vezi sa radom odnosnog postrojenja.
Prostorije i ograeni prostori elektroenergetskih postrojenja, koji se samo povremeno
pregledaju ili iste, moraju biti zakljuani, a kljuevi se moraju uvati na
odreenom mestu.
Pogonske prostorije moraju se odravati u istom i urednom stanju i u njima se ne smeju
nalaziti predmeti koji nisu funkci-onalno povezani sa namenom tih prostorija, a
ometaju pravilan po-gon ili mogu izazvati poar.
242

Ureaji za provetravanje i klimatizaciju vazduha, osvetljenje i grejanje moraju se

odravati u ispravom stanju. Instalaciju za rezervno (pomono) osvetljenje
treba uredno odravati. Ako po-strojenje nema pomono osvetljenje, mora se na
odreenom mestu dr-ati u pripravnosti dovoljan broj akumulatorskih ili
baterijskih runih svetiljki.
Celokupan pomoan izolovan alat i izolaciona oprema, koji slue za rad u
elektroenergetskom postrojenju, moraju se drati u ispravnom stanju. Ovaj alat
i oprema moraju biti ispitani i atestirani od strane odreene ustanove ili
laboratorije proizvo-aa.
Na svim elektroenergetskim ureajima moraju se nalaziti tablice sa karakteristikama
odnosnog ureaja.
Mesta koja su obezbeena moraju biti vidno obeleena tablicama na kojima je oznaeno
ko je izvrio obezbeenje i broj dozvole za rad.
2

TERMOELEKTRANE

Doprema i priprema goriva

a) v r s t o g o r i v o
2.101

U sklopu rada ureaja za dopremu i pripremu vrstog goriva moraju se

kontrolisati i registrovati karakteristini podaci koje od-redi korisnik, a iz kojih
se moe pratiti tehnoloki proces i stanje postrojenja.

2.102

Ako je ugroeno postrojenje za dopremu i pripremu goriva ili oso-blje koje

njime rukuje, treba odmah obustaviti rad celog postrojenja odnosno ugroenog
dela postrojenja ukoliko taj deo ini tehnolo-ku celinu.

2.103

Sve sigurnosne ureaje, pored redovnih kontrola posle revizije i remonta,

obavezno treba ispitivati u vremenskim razmacima datum u uputstvu za pogon
postrojenja.
Postrojenje mora biti blokirano tako da ispad jednog ureaja u lancu izaziva
iskljuenje svih ostalih ureaja iza njega po-smatrano u smeru kretanja
goriva.

2.104

2.105
2.106

2.107
2.108

16*

Ureaji za iskljuenje u sluaju opasnosti moraju biti postavljeni celom

duinom transportnih traka.
Ureaji za dopremu i pripremu goriva treba da budu povremeno podvrgnuti
reviziji i remontu. Prilikom odreivanja vremenskih intervala za reviziju i
remonte, treba uzeti u obzir i uslove pod kojima je radilo postrojenje odnosno
njegov deo.
Svi ureaji za dopremu i pripremu goriva, koji se nalaze u rezervi ili su u
pogonu, moraju se odravati u ispravnom stanju.
Prilikom radova na odravanju i popravkama ureaja za dopremu i pripremu
goriva, radna mesta moraju biti propisno obezbeena.
243

b) T e n o g o r i v o
2.111

Pri korienju tenog goriva moraju se kontrolisati i regi-strovati karakteristini

podaci na osnovu kojih se moe utvrditi potronja i kretanje tenog goriva u
tehnolokom procesu postro-jenja.

2.112

Crpna stanica tenog goriva, sa pripadajuim ureajima u samom objektu, mora

biti dimenzionirana tako da obezbedi neprekidno snabdevanje gorionika u
postrojenju tenim gorivom odgovarajueg pritiska.

2.113

Svaki kotao mora imati poseban dovod tenog goriva od rezervo-ara za gorivo.
Za svaki dovod tenog goriva moraju se predvideti crpke za gorivo
odgovarajueg kapaciteta, sa rezervom u crpkama od 100%. Snabdevanje
kotlova tenim gorivom mora biti automati-zovano, sa mogunou
manipulisanja i na licu mesta i sa termoko-mande.

2.114

Rezervoare za teno gorivo treba povremeno odvodnjavati, a fil-tre za

odvajanje grube neistoe redovno istiti.
Elektrini ureaji crpne stanice za teno gorivo moraju biti izvedeni u skladu sa
Propisima o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od

2.115

eksplozivnih smea (Dodatak Slubenog lista SFRJ, broj 18/67).

2.116

Potrebne posebne mere sigurnosti moraju biti internim pro-pisima korisnika

(taka 1.5) detaljno razraene.

Kotlovska postrojenja
2.201

Prostor oko kotla i svi podesti, galerije i stepenice, moraju biti lako pristupani i
prohodni.
Za vreme pogona kotlovskog postrojenja svi izlazi na kotlarnici moraju biti
otkljuani i slobodni. Vrata se moraju otvarati u polje.

2.202
2.203

U blizini kotlovskog postrojenja zabranjeno je drati lako za-paljive tenosti i

predmete koji bi mogli da izazovu poar.
Pre stavljanja kotlovskog postrojenja u pogon, treba proveriti da li su
postavljena odnosno uzeta u obzir sva propisana obezbeenja, da li su uklonjeni
oni predmeti koji ne pripadaju kotlovskom postrojenju i da li je kotao sa svim
svojim pomonim ureajima spreman za pogon.

2.204

2.205

Pre prvog stavljanja u pogon kotlovskog postrojenja, kao i posle revizije i

remonta, obavezno treba ispitati rad svih sigurnosnih i zatitnih ureaja, kao i
proveriti rad merenja, signalizacije i da-ljinskog komandovanja.
*

Pravilnik o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksploziv-nih smea

Slubeni list SFRJ, br. 18/67 i 28/70 stavljen je van snage donoenjem Pravilnika o jugoslovenskim
standardima za protiveksplozijsku zatitu (Slubeni list SFRJ, broj 18/81; ispravka navedenog pravilnika
objavljena je u Slubenom listu SFRJ, broj 38/81. Ovim pra-vilnikom stavljen je van snage i Pravilnik o
konstrukciji, izradi i ispitivanju elektrinih ureaja za rad u atmosferi eksplozivnih smea Slubeni list SFRJ,
broj 52/68, kao i neki ju-goslovenski standardi iz ove oblasti.
Sada je oblast protiveksplozijske zatite regulisana jugoslovenskim standardima.

244

2.206 Stavljanje u pogon i potpaljivanje kotlovskog postrojenja vri se prema uputstvima

za pogon. Prethodno treba provetriti loita, i to najmanje 5 min. ako se za
loenje koristi ugljena praina, a najmanje 10 min ako se za loenje koristi
gasovito ili teno go-rivo ukoliko uputstvima za pogon nije drukije
odreeno.
2.207 Za svako kotlovsko postrojenje vodi se dnevni pogonski list u koji se unose
asovna ili poluasovna itanja karakteristinih veli-ina predvienih
uputstvima za odnosno postrojenje, a na osnovu kojih se moe kontrolisati rad i
pogonsko stanje kotlovskog post-grojenja. Od ovog se mogu izuzeti
automatizovana kotlovska postro-jenja, za koja vai poseban nain
poluautomatskog ili automatskog registrovanja pogonskih podataka.
2.208 Pri poremeaju rada kotlovskog postrojenja, u dnevni pogonski list hronolokim
redom unose se sve zapaene pojave, signali i slino, da bi se na osnovu njih
mogao analizirati rad sigurnosnih i zatitnih ureaja, kao i utvrditi uzrok
poremeaja.
2.209 Kad se utvrde smetnje ili nepravilnosti u pogonu koje bi ugro-avale postrojenja ili
pogonsko osoblje, kotlovsko postrojenje treba odmah staviti van pogona.
2.210 Svi delovi i sredstva za rukovanje i nadzor nad radom kotlovskog postrojenja
moraju biti oznaeni natpisnim ploicama, pokaziva-em poloaja i
numeracijom koja odgovara brojevima datim u uput-stvima za rad postrojenja i
u principijelnim emama.
2.211 Sa kotlova koji se povremeno ili stalno loe gasovitim odnosno tenim gorivom,
treba odmah po prekidu loenja izvaditi raspr-ivae iz gorionika i odvojiti ih
od cevovoda za snabdevanje gori-vom.
2.212 Revizija i remont kotlovskog postrojenja vre se u vremenskim intervalima i prema
uputstvu isporuioca opreme. Ako nije precizirano uputstvom, revizija se vri
posle 2000 do 3000 pogon-skih asova, a remont jedanput godinje. Pri
odreivanju ovih vre-menskih intervala, treba uzeti u obzir uslove pod kojima
kotlovsko postrojenje radi.
2.213 Unutranji pregled kotlovskog postrojenja vri se najdocnije 2 meseca posle
njegovog prvog stavljanja u pogon. Docniji pregledi vre se najmanje jedanput
godinje. Ako se nau tragovi korozije, kamenca ili mulja, moraju se odmah
preduzeti odgovarajue mere radi otklanjanja uzroka tih pojava. Zvanini
pregledi i ispi-tivanja kotlovskih naprava utvrdeni su Tehnikim propisima za
izradu i upotrebu parnih kotlova, parnih sudova, pregrejaa pare i zagrejaa
vode (Dodatak Slubenog lista FNRJ, br. 7/57, 22/57 i 3/58).
2.214 Kotlovsko postrojenje u hladnoj rezervi treba odravati u isprav-nom stanju kao da
je u pogonu. Ako kotlovsko postrojenje treba due da stoji neiskorieno, vri
se njegovo konzerviranje prema uput-stvu isporuioca opreme. Pri ponovnom
stavljanju u pogon treba postupiti prema vaeim propisima.
245

2.215

Pored redovnog osvetljenja, kotlovsko postrojenje mora imati i pomono

osvetljenje. Pomono osvetljenje mora biti takvo da omo-gui nesmetan rad
osoblju koje rukuje postrojenjem za vreme ispada iz pogona osnovnog izvora
svetlosti. Vodokaze i manometre, kao i ostale za pogon znaajne instrumente i
naprave, potrebno je po-sebno osvetiliti.

2.216

Kvalitet napojne vode mora ispunjavati zahteve date uputstvima za odnosno

kotlovsko postrojenje i ovim propisima (taka 2.7). Kontrola kvaliteta vode vri
se najmanje jedanput u toku jedne smene.

2.217

Pored obaveznog pregleda i kontrole sigurnosnih ureaja i blo-kade posle

revizije i remonta, treba ove ureaje kontrolisati i kad to pogonske prilike
dozvole.

Cevovodi i pripadajue armature

2.301

2.302

Za svaki cevovod mora se izraditi tana ema sa ucrtanim simbo-lima,

presecima, vrstom materijala cevi i brojevima i karakteri-stikama za armature.
To je naroito potrebno savesno izraditi za podzemne cevovode ili cevovode u
kanalima.
Ventili, zasuni i ostale armature moraju imati natpise sa broje-vima, itljive
oznake pravca, cirkulacije i stepena otvaranja prema emi i prema
uputstvima, da bi se njima ispravno moglo rukovati i da bi se spreile
manipulativne greke i nesreni slu-ajevi.

2.303

Ako se cevovod ili njemu pripadajua armatura oteti do te mere da moe

ugroavati ostali deo postrojenja i osoblje koje rukuje njime, oteeno mesto
treba odmah izdvojiti ili obustaviti rad pripadajueg dela pogona.

2.304

Na zaporne organe mora se obratiti posebna panja radi ouvanja njihove

nepropustljivosti. Kad to dozvole pogonske prilike, treba ispitati da li se
zaporni organ lako otvara i zatvara.
Ventile sigurnosti, redukcione ventile, ventile za zatvaranje u sluaju prskanja
cevovoda, brzozatvarajue ventile, kao i ventile snabdevane prenosnikom ili
elektrinim ureajem treba posle revizije i remonta obavezno ispitati prema
uputstvima isporui-oca opreme.

2.305

2.306

Na cevovodima za sveu paru, a naroito na cevovodima za visoke pritiske i

temperature, moraju se ee pregledati slonci (nepomini i pomini), kao i
drugi nosei delovi, da izduenja pod dejstvom toplote ne bi stvarala
nedozvoljena naprezanja. Naro-ito treba paziti na stanje parovoda (pukotine,
koroziju, poveanje prenika i sl.) da bi se izbegla opasnost pri radu. Svi uoeni
nedo-staci moraju se odmah otkloniti.

2.307

Povremeno treba kontrolisati izolaciju radi utvrivanja stanja izolacije a

naroito radi utvrivanja da li je ona dovoljno zati-ena od vodenih kapljica,
vlage, mehanikih udara i sl. Sva ote-enja i nedostatke na izolaciji treba
odmah otkloniti.

246

2.308 Sve cevovode i armature u kojima temperatura iznosi preko 50 C treba izolovati
radi smanjenja gubitaka toplote, postizanja vee pogonske sigurnosti i zatite
pogonskog osoblja.
2.309 Izolacija cevovoda treba da je izvedena tako da na povrini izolacije temperatura
o
ne iznosi vie od 45 C.
2.310 Pri prvom stavljanju u pogon, cevovod se mora isprati, i to po po-trebi i luinom
radi otklanjanja neistoe, a cevovod za sveu paru treba izduvati parom.
2.311 Cevovodi i parovodi treba da se stavljaju u pogon prema uputstvu isporuioca ili
konstruktora. Ako uputstvo ne postoji, parni ce-vovod treba da se stavlja u
pogon laganim otvaranjem zapornih or-gana uz intenzivno odvodnjavanje i
izduvavanje dok se ne postignu potrebne vrednosti,a cevovod za tenost
laganim otvaranjem zaporinh organa uz intenzivno isputanje vazduha.
Naglo otvaranje zapornih organa zabranjeno je.
2.312 Pri obustavljanju pogona parovoda, treba otvoriti sve organe za isputanje
kondenzata da bi se spreila korozija.
2.313 Parovodi se smeju popravljati samo za vreme prekida pogona, odno-sno
popravljati se moe samo onaj deo parovoda koji je sasvim is-kljuen iz
pogona.
2.314 Sve popravke parovoda i cevovoda moraju se vriti pod nadzorom strunog
odgovornog rukovodioca, koji za taj posao izdaje uputstvo i nalog.
2.315 Deo cevovoda na kome se vri popravka mora biti zapornim orga-nima odvojen od
ostalog dela postrojenja. Na mestu rada (na zapor-nim organima) moraju biti
vidno istaknute tablice obezbeenja na kojima je navedeno ko je izvrio
obezbeenje i po ijem nalogu. Preporuuje se i zakljuavanje zapornih organa
pomou lanaca, skidanje tokova sa vretena ventila, a pri elektriom pogonu i
is-kljuenje napajanja elektrinom energijom (skidanje osiguraa itd.).
2.316 Ako zaporni organi proputaju ili ako se vri vea opravka (izmena ventila,
zavarivanje cevovoda i sl.) treba, pored obezbe-enja iz take 2.315 ovih
propisa, umetnuti slepu prirubnicu da se potpuno zatiti od pare i tenosti onaj
deo cevovoda koji se po-pravlja.
2.317 Prilikom opravki maina koje su vezane za cevovod, radno mesto se mora
obezbediti prema taki 2.316 ovih propisa.
2.318 Zagrevanje i ispitivanje popravljenih delova cevovoda treba vr-iti u prisustvu
odgovornog rukovodioca.
2.319 Najstroije je zabranjeno ispitivanje cevovoda komprimovanim va-zduhom ili
vruom vodom, ako je na njima prethodno izvrena popravka. U takvom
sluaju cevovode treba ispitivati hladnim vo-denim pritiskom.
247

2.320

Namena
1

Sve cevovode treba radi boljeg raspoznavanja i pregleda oznaiti

sledeim bojama:
Osnovna
boja
2

Oznaka cevovoda

Blia namena

crvena

voda

zelena

vazduh

plava

plavo

vazduh duvaljke

gas

uta

uto

gradski gas (plin)

vakuum

siva

sivo

vakuum

2.321

crveno

para

crveno-belo-zeleno
crveno-zeleno-crveno
zeleno
zeleno-belo-zeleno
zeleno-crveno-zeleno
svetlozeleno
zeleno-uto-zeleno
svetlozeleno-crveno-svetlozeleno
zeleno-crno-zeleno
plavo-belo-plavo
plavo-crveno-plavo
plavo-crno-plavo
uto-belo-uto
uto-plavo-uto
uto-zeleno-uto

zasiena para

pregrejana para
ispusna para
pitka voda
topla voda
napojna voda
bunarska voda
kondenzovana voda
meka voda
otpadna voda
topli vazduh
komprimovani vazduh
ugljena praina
acetilen
vodonik
ugljen-dioksid

Cevovodi prenika do 50 mm treba da budu obojeni po celoj du-ini. Cevovodi

veeg prenika imaju se na prirubnicama oznaiti i strelicama, koje pokazuju
smer proticanja, i to na odreenim raz-macima zavisno od duine cevovoda,
poloaja i boljeg uoavanja.

Ureaji za uklanjanje pepela i ljake

Ureaji za uklanjanje pepela i ljake moraju se koristiti, pre-gledati i odravati u skladu
sa uputstvima proizvoaa odnosno projektanta postrojenja.
Deo postrojenja vezan za kotao podlee reviziji i remontu zajedno sa kotlovskim
postrojenjem, ako uputstvom iz take 1.51 ovih pro-pisa nije drukije
odreeno.
U uputstvima iz take 2.41 ovih propisa treba predvideti uslove pod kojima u sluaju
kratkog spoja na delu elektrofiltra ostali deo filtra moe ostati u pogonu.
Elektrofiltar mora bit iskljuen za vreme pogona kotla sa te-nim ili gasovitim gorivom.
Filtar se ukljuuje najranije 10 mi-nuta posle prelaska na loenje kotla vrstim
gorivom.
Ako se transportuju u otvorenim sudovima ili transporterima na otvorenom prostoru,
pepeo i ljaka se moraju ovlaiti.
Parne turbine sa pomonim ureajima
2.501 Pre stavljanja turbinskog postrojenja u pogon, kao i posle revizije
i remonta, treba ispitati rad svih sigurnosnih, zatitnih i re248

gulacionih ureaja, kao i proveriti rad ureaja za merenje, sig-nalizaciju i

daljinsko komandovanje. Naroito treba obratiti panju na snabdevanje parne
turbine uljem i na pritisak ulja iza glavne i pomone uljne pumpe.
2.502 Posle izvrene revizije i remonta turbinsko postrojenje stavlja se u pogon pod
nadzorom rukovodioca radova i tehnikog rukovo-dioca pogona a prema
uputstvima proizvoaa.
2.503 Turbinsko postrojenje povremeno treba zaustaviti nekim od sigur-nosnih ureaja
da bi se proverila ispravnost tih ureaja.
2.504 Pri svakom pokretanju turboagregata snage preko 30 MW, u po-gonski list se
svakih 15 min unose karakteristine veliine i ma-nipulacije izvedene za vreme
pokretanja. Pogonski list se vodi sve dok se parna turbina ne optereti.
2.505 Pri pojavi veih vibracija za vreme pokretanja ili pogona od onih koje su navedene
u uputstvu, turboagregat se mora zaustaviti.
Pre i posle svake revizije i remonta turbine, moraju se kontro-lisati vibracije na
karakteristinim mestima koja su odreena u uputstvu za pogon, i dobiveni
podaci odloiti u dosije maine.
2.506 Pre i posle revizije i remonta turbinskog postrojenja, moraju se obavezno izmeriti
karakteristini zazori maine (izmeu statora i rotora, u leitima, zaptivaima i
sl.).
2.507 U sluajevima koji prema uputstvu za pogon turbinskog postrojenja ugroavaju
postrojenje ili pogonsko osoblje, turbinsko postrojenje mora se odmah
zaustaviti.
2.508 Ako uputstvom za pogon nije drukije odreeno, remont turbinskog postrojenja
vri se obavezno po isteku jedne godine od dana sta-vljanja postrojenja u
pogon, a docnije u svakom periodu od jedne do pet godina. Pri odreivanju
ovih vremenskih intervala moraju se uzeti u obzir uslovi pod kojima je parna
turbina radila.
2.509 Svi zaporni organi i sredstva za rukovanje i nadzor nad radom tur-binskog
postrojenja moraju biti oznaeni natpisnim ploicama, pokazivaem poloaja i
brojevima koji odgovaraju brojevima datim u uputstvima za rad postrojenja i u
principijelnim emama. Pored natpisa na ta se odnose, merni instrumenti
moraju na skali imati crvenom bojom obeleene najvee i najmanje vrednosti
za odnosno merno mesto.
2.510 Za svaku parnu turbinu obavezno se kontrolie vreme zaustavljanja rotora po
prekidu dovoda svee pare. Ako to vreme odstupa od ra-nije utvrenog, mora
se nai uzrok i otkloniti.
2.511 Uputstva za pogon parne turbine moraju sadrati dozvoljene obime i visine
frekvencije, temperature i pritiska pare i relativnih istezanja pri kojima turbina
moe trajno raditi. Isto tako, uput-stva moraju sadrati podatke o dozvoljenim
kratkotrajnim po-rastima temperature i pritiska pare. Ovi podaci se daju za
dozvoljeno asovno i godinje trajanje.
2.512 Pre svakog pokretanja turbine, iz rezervoara za ulje treba ispu-stiti vodu,
kontrolisati nivo ulja, a najmanje jedanput godinje iz-vriti hemijsku analizu
ulja. Rezervoare treba dopunjavati smo uljem istog kvaliteta.
249

2.513

Parnu turbinu u hladnoj rezervi treba odravati u ispravnom stanju kao da je u

pogonu. Ako se parna turbina nee koristiti due vreme, treba izvriti njeno
konzerviranje prema uputstvu pro-izvoaa.

2.514

Ispiranje turbine vri se u vremenskom periodu i na nain koji utvrdi

proizvoa turbine odnosno tehnika sluba korisnika.

Rashladni ureaji
Tehnika dokumentacija mora sadrati toplotne karakteristike hlaenja cirkulacione
vode, koje daje konstruktor hladnjaka.
Elektroenergetski objekti moraju za svoj tip hladnjaka imati detaljno razraen reim
rada, kao i reim raspodele vode po kon-denzatorima, obezbeujui
najcelishodniji vakuum zavisno od re-ima rada turbine i temperature rashladne
vode. Za hladnjake sa ventilatorima mora biti razraen reim rada ventilatora
za ra-zna godinja doba.
U elektroenergetskim objektima sa protonim ili kombinovanim hlaenjem, potrebno je
o

na temperaturama niim od +5 S vriti recirkulaciju tople vode ispred reetki

crpnih stanica radi spreavanja zaleivanja.
Pri potpunom obustavljanju rada hladnjaka, treba omoguiti pro-tok izvesne koliine
tople vode da se bazen ne bi zaledio.
Hladnjaci van pogona sa pritima u kulama od drveta moraju biti obezbeeni od poara.
Hladnjake treba povremeno otakati da bi se odstranio talog i sni-zio koncentrat soli iz
vode.
Rashladni tornjevi moraju biti snabdeveni hidrantima, radi pranja i gaenja eventualnog
poara.
Voda koja se u hladnjake dodaje da bi se nadoknadio gubitak vode usled isparavanja i
otakanja, mora biti bistra i hemijski pripre-mljena.
Priprema vode
Zbog rada sa hemikalijama opasnim po zdravlje lica koja njima ru-kuju, moraju se
primenjivati mere predviene vaeim propisima o zatiti na radu sa tetnim
materijama.
Kotlovska postrojenja moraju biti snabdevena odgovarajuim ureajem za pripremu
napojne vode i odgovarajuom aparaturom sa strunom kontrolom u skladu
sa tipom postrojenja.
Ureaj za pripremu vode mora imati odgovarajue instrumente da bi se stalno pratio
kvalitet napojne vode.
Radi detaljnog hemijskog ispitivanja kvaliteta vode, termoe-nergetski objekti moraju
imati laboratorijsku opremu potrebnu za ispitivanje vode, pare i kondenzata.
Uzimanje probnih uzoraka za laboratorijsko ispitivanje treba vr-iti najmanje jedanput u
toku smene, ako uputstvom za pogon nije drukije odreeno.
Ureaj za pripremu vode mora biti takav da daje kvalitet napojne vode koji odgovara tipu
kotlovskog postrojenja da ne bi dolo do unutranjih oteenja kotla, odnosno
koji odgovara turbinskom
250

postrojenju u pogledu istoe pare da ne bi dolo do zasoljavanja

turbinskih lopatica.
Kontrola i regulacija toplotnog procesa
Ureaji za kontrolu i regulaciju toplotnog procesa moraju biti izraeni i postavljeni tako
da obezbeuju pravilno funkci-onisanje postrojenja kome slue.
Za ispravno funkcionisanje ureaja za kontrolu i regulaciju toplotnog procesa u sluaju
nestanka struje, mora se obezbediti snabdevanje tih ureaja iz nezavisnog
izvora sa moguou auto-matskog i ruog ukljuenja. Za ureaje koji koriste
ulje ili vazduh pod pritiskom potrebno je isto tako obezbediti rezervno napajanje.
Svi elementi kontrolnih i regulacionih ureaja moraju biti vidno obeleeni natpisnim
ploicama ili brojevima koji od-govaraju obeleavanju u principijelnim i
detaljnim emama. Na skalama instrumenata moraju crvenim oznakama biti
obeleene najmanje i najvee pogonske vrednosti merene veliine.
Ureaji za kontrolu i regulaciju toplotnog procesa pri nor-malnom radu postrojenja,
moraju biti stalno u pogonu, a zatitni organi i signalizacija uvek ispravni i
spremni za funkcionisanje.
Kad bilo koji od osnovnih ureaja za kontrolu i regulaciju to-plotnog procesa otkae,
treba odmah obustaviti rad celog postro-jenja.
Prilikom rada sa ureajem koji sadri ivu, moraju se preduzeti posebne mere
predostronosti. Za takav rad mora biti odreena naroita prostorija koja
obezbeuje higijenske i tehnike uslove potrebne za bezopasan rad.
Radna organizacija treba svojim internim propisom da propie mere bezbednosti koje se
sprovode kad se odravanje, revizija ili remont vri za vreme pogona.
Elektroenergetski objekti moraju imati potrebne laboratorijske merne instrumente sa
odgovarajuim atestima, da bi se omoguilo proveravanje ispravnosti rada
ureaja za kontrolu i regulaciju toplotnog procesa.
3
MOTORI SA UNUTRANJIM SAGOREVANJEM
Prvo stavljanje u pogon motora sa unutranjim sagorevanjem, kao i njegovo stavljanje u
pogon posle revizije i remonta, treba vriti pod nadzorom odgovornog
rukovodioca odnosnog dela pogona.
U sluajevima koji prema uputstvu za pogon motora sa unutranjim sagorevanjem
ugroavaju postrojenja ili pogonsko osoblje, motor se mora odmah zaustaviti.
Ako uputstvom nije drukije odreeno, reviziju motora sa unutra-njim sagorevanjem
treba sprovoditi posle 2000 do 3000 pogonskih asova, a remont jedanput
godinje.
Motor sa unutranjim sagorevanjem koji je u hladnoj rezervi mora se odravati u
ispravnom stanju kao da se nalazi u pogonu i treba ga povremeno putati u rad
radi probe. Pri duem stajanju motor se mora konzervirati prema uputstvu
proizvoaa.
251

Svi instrumenti, manipulativni organi i sl. moraju biti vidno obeleeni natpisnim
ploicama ili brojevima koji odgovaraju obeleavanju u emama i uputstvima.
Pre i posle svake revizije i remonta motora sa unutranjim sa-gorevanjem, moraju se
izmeriti i kontrolisati karakteristini zazori motora.
Prilikom odravanja i popravki motora sa unutranjim sagoreva-njem, radna mesta
moraju biti obezbeena (taka 1.62).
Ako se motor sa unutranjim sagorevanjem stavlja u pogon kom-primovanim vazduhom,
treba stalno kontrolisati i sve naprave i rezervoare za komprimovani vazduh.
4

HIDROELEKTRANE

Dovodni organi i brane

Betonske ili nasute brane treba odravati prema uputstvu iz investicione tehnike
dokumentacije, koje moe biti dopunjeno iskustvima steenim u toku rada.
Korisnik je duan sainiti rokovnik pregleda za ostale graevinske objekte, kao
to su: brane i kanali, betonski zidovi, dovodni tuneli, zemljani nasipi, obloge
kanala i kameni nabaaji, ureaji za spreavanje i uklanjanje leda, drenane i
oskultacione galerije, riblje staze, prevodnice za brodove, plovne komore i
akumulacioni bazeni.
Kontrolu stanja brane treba vriti prema vaeim propisima o tehnikom
osmatranju visokih brana. Na osnovu osmatranja i u slu-aju veih pomeranja
terena, treba hitno preduzeti odgovarajue mere radi saniranja.
Ureaj za ienje reetki mora u svakom trenutku biti ispravan i spreman za otklanjanje
ploveeg nanosa.
Ureaj za otklanjanje nanosa (kompresor, rezervoar, cevni razvod itd.) kojim se otklanja
nanos sa reetaka dovodnog tunela, mora se stalno odravati u ispravnom
stanju.
Hidromehanika oprema
Ako postrojenja imaju razgranatu hidromehaniku opremu kojom se upravlja daljinski iz
komandne prostorije, treba, i pored toga to se kontrola sprovodi preko
dobijenih signala, u uputstvima za po-gon i odravanje predvideti odgovarajue
postupke u sluaju:
izvanredno niskog vodostaja;
velikih i katastrofalnih voda;
niskih temperatura, koje smrzavaju vodu u blizinu hidromeha-nike opreme;
dolaska leda.
Jedanput u est meseci treba, po pravilu, izvriti puno kretanje (zatvaranje i otvaranje)
svake hidromehanike naprave.
Ako postoje pogonske tekoe koje onemoguavaju estomesenu kontrolu,
onda kontrolu treba sprovesti najmanje jedanput godi-nje, i to u periodu kad to
pogon dozvoljava i kad kontrola nee na-neti tetu energetskom sistemu.
252

Kontrolu ispravnosti zatvaraa tunelskih ispusta koji se mogu kontrolisati samo kad su
bazeni prazni, treba vriti svakih 10 godina.
Radna organizacija je duna da obavesti nizvodna naselja i sva zainteresovana lica o
nameravanom pranjenju akumulacionog je-zera odnosno isputanju velikih
voda, da odredi lica koja e da-vati naloge za manipulisanje hidromehanikom
opremom zavisno od koliine vode kao i da predvidi sve potrebne sigurnosne
mere u vezi sa takvim poslom. Radna organizacija je duna i da preduzme sve
mere predviene Pravilnikom o tehnikom osmatranju visokih brana, kao i da
prorauna i odredi domet poplavnog talasa u slu-aju prskanja brane i da
dobijene podatke, zajedno sa obavetenjem o nainu signalizacije uzbune,
dostavi nadlenim organima.
Svake godine treba vriti revizuju svih hidromehanikih ureaja. Izuzetak ine grube
reetke i ostali delovi opreme ija se re-vizija ne moe izvriti bez potpunog
pranjenja uzvodnog korita odnosno akumulacionog jezera. Godinja revizija
obuhvata pregled svih delova hidromehanike opreme, koji su izloeni koroziji,
ha-banju, prljanju, proputanju vode, promeni svojstava materijala, ta-loenju
mulja ili krenjaka. naroitu panju treba pokloniti zaptivaima, povrinama
naleganja, zaptivnim prstenovima, povrinama izloenim kavitaciji i
mehanizmima.
Odravanju servomehanizma u sklopu automatskog komandovanja hi-dromehanikom
opremom treba pokloniti veliku panju.
Posle sprovedene revizije, hidrauline naprave treba podvri detaljnom ispitivanju kojim
e se utvrditi sigurno funkcionisanje svih pripadajuih pogonskih i sigurnosnih
ureaja.
Posle pet godina rada elektrane, korisnik moe smanjiti program godinjih revizija, ako
se pokae da na pojedinim delovima ureaja i opreme ne dolazi do promena u
periodu izmeu dve godi-nje revizije (nema znatnih oteenja od korozije,
kavitacije i sl.).
Korisnik treba, na osnovu iskustava steenih u pogonu, stalno da dopunjava
uputstva za pogon, odravanje, reviziju i remont hidro-mehanike opreme i da
utvruje vremenske razmake u kojima se poje-dini radovi na reviziji,
odravanju i remontu hidromehanike opreme imaju izvriti.
Ako korisnik smatra da se rok u kome se vri revizija moe produ-iti, treba za
to da trai saglasnost proizvoaa opreme.
Cevovodi
Odravanju terena na kome se nalazi cevovod treba pokloniti po-sebnu panju. Radi
proveravanja stvarnog stanja i njegovog upore-enja sa preanjim stanjem, u
uputstvima za odravanje, reviziju i remont cevovoda treba da bude odreen
broj godinjih geodetskih merenja.
Ako se pojavi odronjavanje ili klizanje zemljita, treba odmah preduzeti mere za
saniranje terena. Tom prilikom treba proveriti stanje repernih taaka na
cevovodima.
253

Posle svakog trusnog pomeranja u zoni cevovoda, treba izvriti proveravanje repernih
taaka na cevovodu.
Dilatacione delove cevovoda i klizne nosae treba odravati u ispravnom stanju.
Ako cevovod ima zatitu za sluaj prskanja, koja dejstvuje na au-tomatske zatvarae
cevovoda, tu zatitu treba primarno ispitati najmanje dva puta godinje i posle
svakog trusnog pomeranja u zoni cevovoda. Ako to nije moguno, treba
primeniti sekundarno is-pitivanje.
Vodne turbine, sa pomonim ureajima
Reviziju vodne turbine treba, po pravilu, vriti svake godine. Go-dinja revizija obuhvata
pregled svih delova turbine koji su izlo-eni habanju, prljanju, prodiranju vode,
promeni svojstava materijala i taloenju mulja ili krenjaka.
Ovu reviziju vri pogonsko osoblje ili specijalizovana organi-zacija za remont
vodnih turbina.
Korisnik vodne turbine, na osnovu rezultata pregleda prilikom revizije,
odluuje koji e se delovi turbine zameniti ili po-praviti.
Pre stavljanja turbine u pogon po izvrenoj reviziji ili remontu, treba vriti funkcionalnu
probu svih ureaja na turbini (pomo-nih ureaja, servomehanizama, turbinskih
regulatora, preturbin-skih zatvaraa, centrifugalnih mehanizama, iskljuivaa za
poviene temperature, ureaja za brzo zatvaranje i dr.). Centrifu-galno klatno
treba primarno ispitati u prisustvu strunog lica odreenog od strane korisnika.
Rok za prvu reviziju koja treba da se izvri za vreme trajanja garantnog roka, odreuju
sporazumno korisnik i proizvoa tur-bine. Ovaj rok ne moe biti dui od 11
meseci, raunajui od dana kad je zapoeo redovan pogon vodne turbine.
Posle tree revizije moe se smanjiti program godinjih revizija, ako se pokae da na
pojedinim delovima turbine ne dolazi do bit-nih promena u periodu izmeu dve
godinje revizije.
PROIZVODNJA, PRENOS I RAZVOENJE ELEKTRINE ENERGIJE
Generatori i sinhroni kompenzatori
5.101

Stavljanje u pogon generatora ili kompenzatora posle revizije od-nosno remonta

mora se vriti pod nadzorom strunog lica odree-nog od strane korisnika.

5.102

Pre stavljanja maine u pogon treba proveriti da li je ukljuena svetlosna i

zvuna signalizacija zatitnih ureaja i kontrolnih mernih aparata i ureaja. Na
svakom svetlosnom znaku mora da postoji odgovarajui natpis. Pre stavljanja
maine u pogon posle izvrenog remonta, mora se ispitati rad svih zatitnih
ureaja maine.

254

5.103 U toku pogona generatora ili sinhronog kompenzatora moraju se kontrolisati i

registrovati veliine koje omoguavaju stalno praenje ispravnosti rada i stanja
maine.
5.104 Vibracije osovine maine (udvojena amplituda promene osnovnog poloaja) ne
smeju biti vee od najveih dozvoljenih vibracija koje je propisao proizvoa.
Ako se u toku pogona maine pojave ab-normalne vibracije, mainu treba
odmah zaustaviti.
Dozvoljene vibracije treba da su navedene u uputstvu za pogon ma-ine.
5.105 U sluajevima koji prema uputstvu za pogon ugroavaju mainu ili pogonsko
osoblje, mainu treba odmah zaustaviti.
5.106 Za generatore i sinhrone kompenzatore dozvoljen je trajan pogon sa strujnom
nesimetrijom u granicama najvee dozvoljene strune nesimetrije koje je
propisao proizvoa.
5.107 Otpor izolacije pobudnog kola generatora ili sinhronog kom-penzatora ne sme biti
manji od vrednosti koju je propisao proizvo-a. Proizvoa propisuje i nain
merenja otpora izolacije, vremenski period u kome se vri merenje, napon
megometra i vred-nosti najmanjih otpora izolacije na odreenoj temperature i
namo-taja. Ovi podaci treba da su navedeni u uputstvu za pogon i remont
maine.
5.108 Otpor izolacije namotaja statora generatora ili kompenzatora treba periodino
kontrolisati prema podacima proizvoaa nave-denim u uputstvu za pogon
maine. Ako takvi podaci nedostaju, iz-merene vrednosti otpora treba uporediti
sa rezultatima koji su na priblino istim tmperaturama namotaja dobijeni ranije
i prili-kom prvog stavljanja maine u pogon. Ako otpor izolacije znatno
opadne, mainu treba podvri reviziji a eventualno i remontu.
5.109 Ako je delovala zatita od unutranjih kvarova i ako je dolo do automatskog
iskljuenja iz pogona, maina se ne moe staviti u po-gon pre nego to se ispita
uzrok delovanja, pronae i otkloni kvar. Nalog za ponovno pokretanje maine
daje struno lice odre-eno od strane korisnika. Ako je delovala zatita od
spoljnih kva-rova (prekostrujna zatita, zatita od preoptereenja, prenaponska
zatita i sl.), maina se moe, posle detaljnog pro-veravanja uzroka reagovanja
zatite i donetog zakljuka da je za-tita pravilno reagovala kao sekundarna
zatita, ponovo staviti u pogon ukoliko ne postoji opasnost ponovnog
reagovanja zatite i ukoliko maina nije oteena.
5.110 Generatore i sinhrone kompenzatore koji se nalaze u hladnoj re-zervi treba
kontrolisati i odravati u ispravnom stanju kao da su u pogonu.
5.111 Generatori i sinhroni kompenzatori podleu periodinim re-vizijama i remontu.
Remont generatora i sinhronog kompenzatora obavezno treba izvriti u roku od
jedne godine od dana stavljanja maine u pogon. Docnije remonti se vre po
potrebi, a na osnovu uputstava koja propisuje proizvoa i zakljuaka donetih
posle sprovedene revizije. Pri tom se moraju uzeti u obzir i uslovi pod kojima
maina radi.
255

5.112

5.113

5.114

U skladu sa kvalitetom izolacije namotaja maine, trajanjem, obi-mom i

karakterom remonta, a na osnovu uputstva za pogon, tehnika sluba korisnika
odluuje o tome da li je po zavretku remonta potrebno suenje namotaja ili ne.
Ako je suenje neophodno po-trebno, treba ga sprovesti u skladu sa uputstvima
proizvoaa.
Pri remontu generatora ili sinhronog kompenzatora hlaenog vodonikom,
istovremeno treba podvri reviziji i eventualnom remontu i ceo ureaj za
hlaenje vodonikom. Posebnu panju treba pokloniti ureajima koji
obezbeuju pravilno zaptivanje na ma-ini i sigurnosnim ureajima. Remont
ureaja za hlaenje treba vriti prema uputstvima proizvoaa tih ureaja.
Cevovodi za hlaenje vodonikom, cevovodi za ulje, cevovodi za ugljen-dioksid
itd., treba da su oznaeni bojama u skladu sa takom 2.320 ovih propisa.

Energetski transformatori
5.201 Ako su prilikom isporuke transformatora skinuti provodni izo-latori ili
konzervator radi lakeg prevoza, a kotao napunjen su-vim vazduhom ili
inertnim gasom (azotom), potrebno je proveriti da li pri prevozu nije dolo do
gubljenja suvog vazduha odnosno inertnog gasa.

5.202
5.203

5.204
5.205
5.206

5.207
5.208

5.209

256

Transformator treba, prema uputstvu proizvoaa, napuniti is-pitanim

transformatorskim uljem.
Dielektrina vrstoa ulja u transformatoru treba da odgovara vaeim
jugoslovenskim standardima.
Pre stavljanja transformatora u pogon treba ispitati:
ispravnost primarnih i sekundarnih veza i rad zatitnih ureaja;
izolaciju namotaja prema taki 5.217 ovih propisa.
Ventilacija prostora u kome je transformator smeten treba da omogui rad
transformatora sa punim nazivnim optereenjem, u granicama dzvoljenog
povienja temperature u transformatoru.
Drenani prostor ispod transformatora, odvodne cevi, jame za ulje i sl., moraju
se odravati u ispravnom stanju.
Prvo stavljanje transformatora pod napon i njegovo dalje optere-enje, kao i
stavljanje transformatora u pogon posle opravke ili remonta, treba da vri
struno lice odreeno od strane tehnike slube korisnika.
Transformatori i njima pripadajua oprema mogu u pogonu biti preoptereivani
iznad nazivne snage samo u skladu sa uputstvima proizvoaa i uputstvima za
pogon transformatora.
Transformatori sa smanjenom izolacijom namotaja u nultoj taki mogu da rade
u direktno uzemljenoj mrei bez uzemljenja svoje nulte take, ako je nulta
taka zatiena odvodnikom prenapona i ako pri zemljospoju u mrei nulta
taka ne dobije nedozvoljeno visoki prenapon.
U sluaju automatskog iskljuenja transfomatora dejstvom relejne zatite od
unutranjeg kvara (Buholcov rele, diferencijalni rele, zatita kotla itd.), treba
proveriti ispravnost reagovanja

zatite, a zatim transformator podvri pregledu radi utvri-vanja mesta na kome

je nastao kvar i veliine kvara.
U sluaju iskljuenja transformatora dejstvom Buholcovog relea, treba proveriti
sastav gasa u releu. Ako se utvrdi da je gas produkt sagorevanja, transformator
mora da ostane van pogona dok se kvar ne otkloni.
5.210

5.211

Prilikom svog pregleda transformatorske stanice, a najmanje dva puta godinje

(poetkom i tokom zime), treba proveriti da li ulje u konzervatoru nije ispod
odreenog najnieg nivoa, pa ukoliko je-ste treba doliti prosueno ulje do
odreenog nivoa.
Jedanput godinje treba proveriti ispravnost rada zatitnih ureaja
transformatora. Ispravan rad Buholcovog relea utvruje se uduvavanjem
vazduha u sud sa plovcima, kroz posebne slavine na-menjene za tu svrhu. Posle
probe treba iz Buholcovog relea vazduh ispustiti.

5.212

Jedanput godinje treba ispitati dielektrinu vrstou trans-formatorskog ulja.

Ako se ne dobije zadovoljavajua vrednost, treba pristupiti filtriranju i suenju
ulja, a po potrebi i dati ulje na analizu.

5.213

Sua vazduha treba stalno kontrolisati i, po potrebi, dolivati ulje na dno suaa
vazduha, zameniti materijal za suenje ili ga podvri suenju.

5.214

Na transformatorima nazivne snage preko 1000 kVA treba po-vremeno ispitati

stanje svih delova ureaja za hlaenje.
Ako u zimskom periodu transformator hlaen vodom mora biti van pogona,
potrebno je ispustiti vodu iz cevovoda i sistema za hla-enje i cevi produvati
vazduhom, odnosno primeniti sredstva koja spreavaju smrzavanje vode.

5.215

5.216
5.217

Jedanput godinje treba na konzervatoru otvoriti donju slavinu da bi istekla

eventualno skupljena voda.
Na transformatorima nazivne snage ispod 4 MVA treba meriti ot-por izolacije
namotaja najmanje jedanput u etiri godine, a na tran-sformatorima nazivne
snage od 4 MVA i veim najmanje jedanput u dve godine.
Namotaje do 1 kV treba ispitivati megometrom od 1000 V, a na-motaje viih
napona megometrom od najmanje 2500 V ili nekom drugom metodom
merenja.
Otpor izolacije treba da je u skladu sa uputstvima proizvoaa transformatora.

5.218

5.219

17

Ako je namotaj transformatora izvaen iz kotla, vraanje namotaja u kotao bez

prethodnog suenja treba izvriti s obzirom na vreme koje je transformator
proveo van kotla, vlanost okolnog vazduha, sprovedeno ispitivanje i merenje,
kao i na osnovu miljenja pro-izvoaa i uputstava za pogon i odravanje
transformatora.
Protivpoarne ureaje transformatora treba kontrolisati i odravati prema
Tehnikim propisima za specijalnu zatitu
257

elektroenergetskih postrojenja od poara (Dodatak Slubenog lista SFRJ, br.

*
16/66).
Elektromotori
Najveu dozvoljenu snagu monofaznog motora i trofaznog motora, koji se mogu
direktno prikljuiti na mreu bez pokretaa, odre-uje korisnik mree na koju
se taj motor prikljuuje.
Pre prvog stavljanja elektromotora u pogon, kao i pre stavljanja elektromotora u pogon
posle remonta, treba ispitati rad njegovih zatitnih ureaja.
Na elektromotorima sa cirkulacionim hlaenjem treba kontro-lisati optereenje motora i
temperaturu leita, kao i tem-peraturu ulaznog i izlaznog vazduha. Na
elektromotorima treba kontrolisati i registrovati one veliine koje je odredila
tehnika sluba korisnika. Veliine moraju biti odreene tako da se prema njima
moe kontrolisati stanje motora.
U pogonu treba povremeno kontrolisati da li elektromotor radi mirno i bez vibracija.
Vibracije motora ne smeju biti vee od dozvoljenih najveih vibracija koje je
propisao proizvoa.
Elektromotore koji se nalaze u rezervi treba kontrolisati i odr-avati u ispravnom stanju.
Pri remontu elektromotora treba vriti reviziju i remont pripadajuih ureaja za
automatski rad.
Remont elektromotora koji rade pod normalnim uslovima treba vr-iti po potrebi, a
prema uputstvima proizvoaa i zakljucima donetim posle revizije.
Na elektromotorima koji rade pod teim temperaturnim uslo-vima, kao i u
zaprljanoj sredini, remont treba sprovoditi najmanje jedanput u dve godine.
Otpor izolacije namotaja veih elektromotora, koji se nalaze u normalnom pogonu, treba
kontrolisati prema podacima proizvo-aa navedenim u uputstvu za pogon
motora. Ako se ne raspolae ovim podacima, izmerene vrednosti otpora treba
uporediti sa rezultatima koji su na priblino istim temperaturama namotaja
dobijeni ranije i prilikom prvog stavljanja motora u pogon. Ako otpor izolacije
znatno opadne, motor treba podvri reviziji a eventualno i remontu.
Nadzemni elektroenergetski vodovi
Odredbe ove take ne odnose se na vodove za elektrinu vuu.
5.401 Prvo stavljanje voda pod napon i u pogon moe da usledi tek posle zavretka
svih potrebnih radova, poto se prethodno o tome na pouzdan nain obaveste
sva zainteresovana lica (izvoai radova, nadzorno i pogonsko osoblje i
stanovnitvo), kako ne bi dolo do udesa. Pre nego to se vod stavi pod napon,
treba utvrditi da li su odstranjeni zatitni kratki spojevi i uzemljenja.
*

Pravilnik o tehnikim propisima za specijalnu zatitu elektroenergetskih postroje-nja od poara

Slubeni list SFRJ, br. 16/66, 58/72 i 24/75 stavljen je van snage donoenjem Pra-vilnika o tehnikim
normativima za zatitu elektroenergetskih postrojenja i ureaja od poara Slubeni list SFRJ, broj 74/90.

258

5.402 Vod se normalno stavlja direktno pod pun napon mree prilikom prvog stavljanja
pod napon. Izuzetno, vod prikljuen na elektranu moe se postepeno staviti pod
napon pomou posebnog generatora.
5.403 U mreama sa izolovanom nultom takom ili u mreama uzem-ljenim preko
induktivnog otpora (Petersenov kalem) dozvoljava se pogon u reimu
jednofaznog zemljospoja sve dok se ne pronae me-sto kvara. Nadleno
pogonsko osoblje ili sluba relejne zatite mree treba to pre da pronae mesto
kvara i da deonicu u kvaru iskljui iz pogona.
5.404 Korisnik vodova mora da ima plan preventivnih pregleda i re-vizija voda.
Uestalost pregleda i revizija zavisi od znaaja voda, mesnih uslova, broja
iskljuivanja dejstvom kratkih spojeva, pe-riodinosti remonta i drugih
specifinih uslova.
U sluaju izuzetnih nepogoda i pogoranja atmosferskih prilika tj. pri pojavi
inja, leda, poplava, umskog poara itd., obavezno treba pojaati kontrolu voda.
Ovakva kontrola je potrebna i posle nekoliko uzastopnih iskljuenja voda
nastalih dejstvom zatite od kratkog spoja i zemljospoja.
5.405 Pri revizijama voda, koje se sprovode bez iskljuenja voda i uz dozvoljeno
penjanje na stub u skladu sa takom 5.410 ovih propisa, posebno treba
proveriti:
da li ima veih oteenja provodnika usled kratkih spojeva ili sluajnih
mehanikih oteenja:
da li je dolo do poveanja ugiba usled termikog preoptere-enja provodnika,
tj. do trajne deformacije materijala provodnika, kao i do poveanja ugiba ili
trajne deformacije provodnika i za-titne uadi usled dodatnog optereenja od
leda;
da li je dolo do vidnog oteenja izolatora mehanikim ili termikim dejstvom
zbog kratkog spoja;
da li su metalni delovi za spajanje izolatorskih lanaca ote-eni termikim
dejstvom elektrinog luka u toj meri da moe da doe do pada izolatorskog
lanca i provodnika;
da li je dolo do prekomerne korozije elinih delova stubova zbog dotrajalosti
ili oteenja zatitnih premaza;
da li su drveni impregnirani stubovi oteeni odnosno da li na betonskim
stubovima ima prskotina i slinih oteenja zbog de-jstva atmosferskih
padavina;
da li su oteene konzole, zemljovodi, vijci i ostala kon-strukcija zbog
abnormalnih optereenja od leda u toku zime;
da li su oteena uzemljenja mesta na kojima su izolatori pri-vreni,
provodnik za uzemljenje stuba i provodnik za uzemljenje zatitnog ueta;
da li su ispravne sve tablice za upozorenje, brojevi stubova i oznake faza;
da li se ispod ili u blizini izvode bilo kakvi radovi koji bi mogli da ugroze vod
ili osoblje koje izvodi radove i da li udalj-enost objekata koji se grade
odgovaraju Tehnikim propisima za
17*

259

gradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova (Dodatak Slu-benog lista

*
SFRJ, broj 24/67)
da li ima novih nepropisno izvedenih ukrtanja sa drugim objektima ili
vodovima;
da li su se grane okolnog drvea pribliile vodu toliko da vie ne postoji
sigurnosna udaljenost.
Otpori uzemljenja stubova treba da su u dozvoljenim granicama predvienim
Tehnikim propisima za gradnju nadzemnih elek-troenergetskih vodova.
Najmanje jedanput u pet godina mora se pro-veriti stanje uzemljenja svakog
stuba. Ako se prilikom takvog proveravanja pokau nezadovoljavajui rezultati,
treba izvriti dopunu i opravku uzemljenja stuba.

5.406

5.407

Periodi i trajanje remonta voda, kao i obim i nain remonta, zavisi od nalaza pri
izvrenim revizijama, visine izokeraunikog nivoa, broja iskljuenja zbog
atmosferskih pranjenja i ostalih atmosferskih nepogoda, znaaja voda i
mogunosti obustavljanja pogona.
Remonti se vre prema prethodno sainjenom planu remonta, koji stavlja
tehnika sluba korisnika.
Radovi na elektroenergetskom vodu vre se samo kad je vod isklj-uen i
obostrano uzemljen.
Umesto pismene dozvole za rad (taka 1.62) moe se, izuzetno, nalog za rad
izdati telefonskim putem ili putem radija, pri emu obe strane nalogodavac i
rukovodilac radova treba da u obrasce izdate i overene od strane tehnike
slube korisnika unesu tane podatke.

5.408

Zabranjeno je da se vremenski poetak rada na vodovima unapred utvruje, tj.

prema prohodnom dogovoru.
Pre poetka radova, rukovodilac radova proverava nestanak napona na vodu
odgovarajuim ureajem ili tinjalicom, posle ega daje nalog da se neposredno
ispred i iza radnog mesta svi fazni provodnici kratko spoje i uzemlje.

5.409

Po zavretku radova, rukovodilac radova daje nalog svim lano-vima radne

grupe da se povuku sa voda i da se skinu kratki spojevi i uzemljenja. Posle
ovog rukovodilac radova proverava izvrenje na-reenja i izvetava ovlaeno
lice koje je izdalo dozvolu za rad o prestanku radova i o skidanju obezbeenja.
Kad rukovodilac radova i ovlaeno lice popune odgovarajui obrazac prema
taki 5.408 ovih propisa, prestaje da vai dozvola za rad i ovlaeno lice iz-daje
nareenje za stavljanje voda pod napon.
5.410

Izuzetno od take 5.408 ovih propisa, radovi na elektroener-getskim vodovima

pod naponom dozvoljavaju se samo:
*

Pravilnik o tehnikim normativima za gradnju nadzemnih elektoenergetskih vodova Slubeni list

SFRJ, broj 24/67, stavljen je van snage donoenjem Pravilnika o tehnikim nor-mativima za izgradnju
nadzemnih elektroenergetskih vodova Slubeni list SFRJ, broj 51/73. Pravilnik iz 1973. godine, a ija
izmena je objavljena u Slubenom listu SFRJ, broj 11/80, sta-vljen je van snage donoenjem Pravilnika za
izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova na-zivnog napona od 1 kV do 400 kV Slubeni list SFRJ,
broj 65/88 i Slubeni list SRJ, broj 18/ 92 i Pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju niskonaponskih
nadzemnih vodova Slu-beni list SFRJ, broj 6/92.

260

1) na vodovima nazivnog napona do 250 V prema zemlji kad to pismeno

naredi struno lice odreeno od strane korisnika.
Pri ovim radovima moraju se primeniti posebne mere bezbednosti i mora se
upotrebiti odgovarajui izolacioni alat.
Radovi pod naponom su izrino zabranjeni, ako bi na mestu rada elektrina
varnica mogla da izazove poar odnosno eksploziju. Isto tako, radovi pod
naponom se ne dozvoljavaju po nevremenu pra-enom atmosferskim
pranjenjima;
na vodovima nazivnog napona preko 250 V prema zemlji rad pod naponom
mogu vriti samo one radne organizacije koje za takav rad imaju odobrenje
nadlenog organa, i koje rad vre na osnovu inter-nih propisa donetih uz
saglasnost tog organa;
na vodovima nazivnog napona preko 250 V prema zemlji, iji su provodnici
pod naponom rad na delovima koji nisu pod naponom (stubovima i
konzolama) dozvoljava se samo kad se vri revizija, boji ili opravlja stub, ako
to konstrukcija stuba omoguuje, a to treba uputstvom o reviziji detaljno
propisati. Rad se dozvoljava samo ako du voda nema jakog vetra ili nepogode;
ako se na istim stubovima nalaze dva ili vie voda nazivnog napona preko 250
V prema zemlji rad na jednom vodu, koji je prethodno iskljuen, moe se
vriti samo onda ako se ostali vo-dovi koji su pod naponom ne nalaze u blizini
koja moe da dovede u opasnost lica koja vre rad, pod uslovom da su
preduzete sigurno-sne mere i da se vodovi mogu pouzdano raspoznati.

5.411

5.412

Ako konstrukcija stuba to omoguuje, preporuuje se da se svaki vod obelei

tako da se vodovi mogu raspoznati i meusobno razli-kovati sa zemlje i sa
svake konzole na stubu.
Sigurnosno odstojanje mora da uzme u obzir i duinu alata koji se koristi za te
radove.
Pri penjanju na zajednike stubove elektroenergetskih vodova nazivnog napona
preko 250 V prema zemlji i telekomunikacionih vodova, moraju se
telekomunikacioni vodovi uzemljiti i kratko spojiti i kad su elektroenergetski
vodovi iskljueni.
Rastinje ispod elektroenergetskih vodova mora se redovno sei tako da uvek
bude obezbeen sigurnosni razmak.

Energetski kablovski vodovi

5.501
5.502

5.503

Svaki kablovski vod treba na svojim krajevima da ima oznaku sa osnovnim

podacima, i to: tip kabla, napon, presek, broj ili neku drugu oznaku kablovskog
voda.
Najvee dozvoljeno optereenje kabla treba da je u skladu sa poda-cima
proizvoaa uzimajui u obzir i lokalne specifine uslove hlaenja. U sluaju
potrebe, naroito za kablove od 110 kV i vie, optereenje treba odrediti
uzimajui u obzir merene vrednosti temperature zemlje i specifine termike
otpornosti zemlje, kao i faktor dnevnog optereenja.
Ako pogonsko osoblje stalno ne kontrolie optereenje kablova, optereenje se
mora proveravati najmanje dva puta godinje, i to u periodu najveih godinjih
optereenja.
261

5.504

5.505

U sluaju kvara u kablovskim mreama sa nazivnim naponima do 10 kV

dozvoljava se preoptereenje ispravnih kablova u periodu vr-nih optereenja
do one vrednosti i onoliko puta koliko za tu vr-stu kabla dozvoljava proizvoa
u svojim uputstvima.
Korisnik mora imati plan preventivnih pregleda i revizija kablova. Uestalost
pregleda i revizija zavisi od znaaja kablov-skog voda, mesnih uslova, naina
eksploatacije i drugih specifi-nih uslova pogona.

5.506 Posle poplava treba pregledati otvorene delove kablovske trase, kao to su:
kablovski kanali, kablovska okna (ahtovi) i sl.
5.507 Na kablovskim vodovima nazivnog napona od 110 kV i 220 kV sa uljem ili gasom
pod pritiskom treba kontrolisati sve ureaje i ve-liine koje su uputstvima
proizvoaa date za pogon i odravanje kablova.
Na kablovima sa uljem pod pritiskom povremeno treba ispitivati, u skladu sa
uputstvima proizvoaa, punjenje i kvalitet ulja u sudo-vima koji slue za
odravanje pritiska ulja. U toku prve tri god-ine posle prvog stavljanja kabla u
pogon, ispitivanja treba sprovoditi jedanput godinje, a posle tog roka u
vremenskim intervalima koje je odredio proizvoa kabla.
5.508

5.509
5.510

Kablovske prostore, tunele i okna treba odravati u urednom i istom stanju.

Kablovski pribor i metalne konstrukcije na kojima su kablovi poloeni treba, po
potrebi, premazivati zatitnims redstvima.
Tuneli i sabirni kablovski prostori u kojima se moe skupljati voda, moraju da
imaju odgovarajuu drenau.
Ispravnost uzemljenja kablova i kablovskih glava, pristupanih kablovskih
spojnica i kablovskih nosaa, treba ispitivati prili-kom periodinih pregleda
kablova i pribora.
Ispravnost ventilacije kablovskih tunela, okana i ostalih povrinskih i
podzemnih kablovskih prostora, treba ispitivati prilikom periodinih pregleda
kablova i pribora.

Razvodna postrojenja i komande

5.601
5.602

5.603

262

Na podesnom i dovoljno uoljivom mestu elektroenergetskog postrojenja treba

da se nalazi pregledna jednopolna ema postro-jenja sa osnovnim podacima za
aparate, maine i transformatore.
U neposrednoj blizini jednopolne eme postrojenja treba istai uputstvo za
pruanje prve pomoi nastradalim od elektrine struje, kao i za postupak u
sluaju izbijanja poara. Pogonsko oso-blje koje vri pogon i odravanje
elektroenergetskog postrojenja mora biti upoznato sa pruanjem prve pomoi
nastradalim od udara elektrine struje, kao i sa rukovanjem vatrogasnim aparatima u sluaju izbijanja poara na postrojenju.
Ako se u toku pogona pojavi smetnja koja moe da ugrozi ljude odno-sno
postrojenje, pogonsko osoblje mora odmah preduzeti odgovara-jue mere.

5.604 Posle svakog konanog automatskog iskljuenja prekidaa dejstvom zatitnih

ureaja, treba ispitati uzrok dejstva i, po potrebi, pregledati odnosni deo
postrojenja, ako se radi o aparatu ili ma-ini u postrojenju. Posebnu panju
treba obratiti na dejstvo za-tite od unutranjih kvarova.
Ako nije zapaena nikakva nepravilnost ili kvar, moe se pre-kida ponovo
ukljuiti. Vremenski interval ponovnog ukljuenja odreuje se u skladu sa
uslovima pogona i sa uputstvom proizvoaa prekidaa.
5.605 Za bezbedan rad u elektroenergetskom postrojenju treba odravati u ispravnom
stanju sredstva zatite i tablice za upozorenje da se ne ukljuuju delovi
postrojenja koji su iskljueni zbog radova ili iz kakvih drugih razloga.
Kao sredstva zatite smatraju se stabilne izolacione podloge, pregrade,
izolovane motke i kleta, uad za uzemljenje i kratko spajanje i druga sredstva
zatite.
Za rad u elektroenergetskom postrojenju nazivnog napona prema ze-mlji do
250 V, kao sredstva zatite smatraju se i gumene rukavice i gumene cipele, ko
je pre upotrebe treba pregledait da nisu ote-ene.
Sva sredstva zatite moraju se uvati na podesnom suvom mestu i ona moraju
odgovarati nazivnom naponu dela postrojenja za koji su namenjena. Sredstva
zatite moraju biti ispitana i atestirana po odredbama odgovarajuih standarda i
kontrolisana u odreenim vremenskim razmacima.
5.606 Radovi u elektroenergetskom postrojenju, kako na delovima koji provode struju,
bilo da su pod naponom ili ne, tako i na delovima koji su u blizini provodnih
delova, treba da se vre prema inter-nim propisima o manipulacijama, radu i
bezbednosti rada u postrojenju, koji se zasnivaju na osnovnim postavkama iz
ovih pro-pisa i sadre detaljna uputstva za rad u postrojenju (taka 1.5).
5.607 Na delovima postrojenja pod naponom radovi su zabranjeni. Izu-zetno se radovi
mogu dozvoliti u sledeim sluajevima:
1) u postrojenju nazivnog napona do 250 V prema zemlji kad to pismeno
naredi struno lice odreeno od strane korisnika.
Za rad pod ovakvim uslovima mora se koristiti odgovarajui alat i preduzeti
potrebne mere bezbednosti.
Takvi radovi su izrino zabranjeni, ako bi na mestu rada elektrina varnica
mogla da izazove poar ili eksploziju. Ovo se naroito odnosi na prostore,
prostorije i magacine sa zapaljivim i eksplozivnim materijalima;
2) u postrojenju nazivnog napona preko 250 V prema zemlji, rad na delovima
postrojenja pod naponom mogu vriti samo one radne organizacije koje za
takav rad imaju odobrenje nadlenog organa i koje rad vre na osnovu internih
propisa donetih uz saglasnost tog organa.
5.608 Prilikom radova u blizini elektroenergetskih postrojenja viso-kog napona, kad su
ona pod naponom, treba primeniti zatitna sredstva koja onemoguuju sluajan
dodir delova pod naponom.
263

Razmak izmeu delova pod naponom i zatitnih sredstava ne sme biti manji od
sledeih vrednosti:
Nazivni napon postrojenja
kV

Razmak
mm

do 10

500

20 i 35

600

60

800

110

1200

220

2000

Za postrojenja nazivnog napona do 35 kV navedeni razmaci mogu biti i manji,

ako se za zatitnu pregradu upotrebi puna ploa od izolacionog materijala, koja
izdrava napon 2,5 kV/mm i ako se ta ploa postavi izolovanim alatom
(motkom) tako da je iskljuena svaka opasnost od dodira. U tom sluaju
izolacione ploe (pre-grade) mogu da budu udaljene od delova pod naponom:

5.609

5.610

5.611

Nazivni napon
postrojenja
kV

Razmak
mm

do 10

150

20 i 35

300

Neispravne ili premoene rasklopne naprave moraju biti ozna-ene ploama sa

upozorenjem. Ako su takve naprave sa daljinskom komandom, komanda treba
da se iskljui odnosno blokira.
Svi radovi u postrojenju, osim normalnog pogonskog rukovanja, mogu se vriti
samo u prisustvu rukovodioca radova.
Osoblje koje vri radove mora da bude duevno i telesno zdravo, a pri radu
potpuno trezno i opremljeno odeom koja prianja uz telo.
Uad primenjena za uzemljenje pri radu mora da su izraena od tan-kih
bakarnih ica i opremljena odgovarajuim sigurnim ste-zaljkama. Presek ueta
treba da je odreen prema najveoj struji kratkog spoja u postrojenju i
2

njegovom trajanju, ali najmanje treba da iznosi 25 mm .

5.612

Prilikom izmene neispravnih osiguraa, ne smeju se upotre-bljavati

improvizovani i krpljeni umeci ve samo originalni i pravilno odabrani.

5.613

U sunim periodima treba merenjem kontrolisati otpor svih uzemljenja i

proveravati da li su vrednosti u dozvoljenim grani-cama.

264

5.614
5.615

Metalne konstrukcije postrojenja, nosaa aparata i samih aparata treba da su

zatiene antikorozivnim premazima, koje treba kontrolisati i odravati u
ispravnom stanju.
Kablovske kanale i hodnike treba odravati u urednom i istom stanju i
kontrolisati odvodnjavanje kanala, naroito posle veli-kih kia.

5.616

Pogonske prostorije i prostori za razvodna postrojenja i komande, moraju biti

oznaeni natpisnim ploama. Na ulaze u postrojenja sa nazivnim naponom
preko 250 V prema zemlji, treba postaviti i ploe sa upozorenjem na opasnost.

5.617

Razvodna polja, razvodne elije, komandna polja u komandnim prostorijama i

bitne razvodne elemente treba obeleiti odgova-rajuim natpisnim ploicama i
oznakama da bi se izbegla svaka za-buna pri kretanju i manipulacijama.

Relejna zatita, elektroautomatika i telemehanika

5.701
5.702

5.703
5.704
5.705
5.706

5.707
5.708
5.709

Ureaji za relejnu zatitu, elektroautomatiku i telemehaniku, kao sastavni

delovi opreme u pogonu, moraju se dobro kontrolisati i odravati u ispravnom
stanju.
Ureaji za relejnu zatitu, elektroautomatiku i telemehaniku mo-raju se
ispitivati povremeno, a najmanje jedanput godinje. Ispi-tivanja treba preduzeti
i posle veih prepravki, remonta, ili kvarova na objektima kojima ti ureaji
pripadaju, kao i posle veih prepravki u sekundarnim kolima.
Ispitivanja zatitnih ureaja treba sprovoditi kako na samim re-leima
(sekundarno ispitivanje) tako i zajedno sa tienim objek-tima (primarno
ispitivanje).
Kasete ispitanih i podeenih ureaja treba da plombira struno lice ovlaeno
od strane korisnika.
Ako se neki deo ureaja za relejnu zatitu, elektroautomatiku ili telemehaniku
skida radi ispitivanja u laboratoriji ili radi za-mene, posle ponovne montae
treba ispitati rad celog ureaja.
Za ureaje relejne zatite, elektroautomatike i telemehanike mo-raju postojati
sve potrebne eme i opisi, i svi radovi se moraju prema njima vriti.
Na ploama, pultovima i stalcima, na kojima su smeteni ureaji relejne zatite,
elektroautomatike i telemehanike, moraju da postoje natpisne ploice sa
obeleenim poljima ili drugim ozna-kama koje lako ukazuju kom aparatu,
ureaju, odnosno postrojenju pripadaju zatitni relei, elektroautomatika i
telemehanika.
Svi sekundarni prevodnici moraju na svojim krajevima imati pode-sne oznake.
Pri svakom ispravnom ili lanom dejstvu relejne zatite odno-sno
elektroautomatike, treba zabeleiti dobijene signale i pred-uzeti odgovarajue
mere.
Prilikom rada na ureajima relejne zatite, elektroautomatike i telemehanike,
treba sprovesti mere obezbeenja prema internim propisima radne organizacije
o manipulacijama, radu i bezbedno-sti rada u postrojenju (ta. 1.5 i 5.606).
265

5.710

Ako za ureaje zatite, elektroautomatike ili telemehanike pro-izvoa

propisuje posebne uslove u pogledu prostorije za njihov smetaj, treba se tih
uslova pridravati. Ovo se naroito odnosi na vlanost, vibracije, temperaturu,
stepen zagaenosti okoline itd.
Ako to zahteva tehnoloki proces, moraju se preduzeti dopunske mere, kao to
su: hlaenje, suenje, priguivanje vibracija itd.

Zatita od prenapona
U razvodnim postrojenjima na otvorenom prostoru povremeno treba kontrolisati stepen
korozije zatitnih zemljovodnih konstrukcija i uadi (ako postoje), postavljenih
za zatitu od at-mosferskih prenapona.
Povremeno treba proveriti kvalitet visokonaponskih odvodnika prenapona na taj nain
to e se najmanje u tri godine jedanput ski-nuti 10% odvodnika iste
proizvodnje i ispitati u odgovarajuoj la-boratoriji.
U sluaju deliminog ili potpunog razaranja odvodnika prenapona zbog atmosferskih
pranjenja, treba detaljno pregledati razorene delove odvodnika da bi se utvrdio
uzrok razaranja i spreila naknada slina razaranja odvodnika.
Iskrita treba podesiti prema koordinaciji izolacije za aparate u postrojenju.
Da bi se u direktno uzemljenim visokonaponskim mreama smanjile eventualne
prevelike struje zemljospoja, pojedina direktna uzemlj-enja nultih taaka
transformatora mogu da se iskljue. Iskljuenja t reba sprovestio na osnovu
dokumentovane analize, s tim da ostanu uslovi za direktno uzemljene mree.
Istovremeno treba voditi ra-una da se pri eventualnom iskljuenju jednog dela
mree ne dobije u preostalom delu mree nedovoljno uzemljene zbog toga to
su neke nulte take iskljuene radi smanjenja struje zemljospoja, a to bi imalo
za posledicu nedozvoljene prenapone pri zemljospoju.
Pogon mree sa izolovanom nultom takom moe da se odvija, ako kapacitivna struja
zemljospoja te mree nije suvie velika. Preporuuje se da kapacitivna struja
zemljospoja ne pree sledee vrednosti:

266

Nazivni napon mree

kV

Kapacitivna struja zemljospoja

A

30

10

20

20

15

35 i vie

10

Ako kapacitivna struja zemljospoja pree navedene vrednosti, treba mreu

razdvojiti ili primeniti uzemljenje nulte take da bi se spreile prenaponske
pojave pri zemljospoju.
Sve kvarove i iskljuenja zbog prenapona treba prouiti da bi se spreile posledice.
Povremeno treba kontrolisati uzemljenja postrojenja i ispravnost spojeva odvodnika
prenapona sa sistemom uzemljenja.
6

POMONI POGONI

Akumulatori i akumulatorske prostorije

Akumulatorske prostorije moraju se stalno dobro provetravati. Ventilacioni otvori treba
da su zatieni od ulaska manjih ivotinja i prljavtine i premazani bojama
otpornim prema kise-linama. Gornji ventilacioni otvor mora da bude na
najviem mestu prostorije. Bateriju treba na podesan nain zatititi od direktnog sunanog zraenja.
Na ulaznim vratima akumulatorske prostorije treba postaviti plou sa natpisom
Akumulatorska prostorija Zabranjeno pu-enje i upotreba vatre.
Pneumatski ureaji
U skladu sa uputstvima za odravanje objekata i postrojenja treba stalno kontrolisati
odgovarajue merne instrumente da bi pri-tisak zbijenog vazduha bio u
odreenim granicama.
Povremeno treba kontrolisati ispravnost svih sigurnosnih, re-dukcionih, zapornih i
povratnih ventila, kao i ostale delove pne-umatskih ureaja. Iz kondenzacionih
sudova treba redovne isputati skupljenu vodu.
Gubitak vazduha u ureaju za zbijeni vazduh i uestalost rada kompresora treba
kontrolisati. Ako se utvrdi da cevi proputaju vazduh, mora se kvar odmah
otkloniti. Uestalost i trajanje rada kompresora ne smeju da preu vrednosti
koje je propisao proizvo-a.

267

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA POGON I ODRAVANJE
*
ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA I VODOVA
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za pogon i odr-avanje
elektroenergetskih postrojenja i vodova.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na elektroenergetske objekte za elektrinu
vuu i za posebne namene u rudnicima, u elektrohemijskoj industriji i na slinim
mestima ugroenim od eksplozivnih smea.
lan 2.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja:
elektroenergetsko postrojenje (u daljem tekstu: postrojenje) tran-sformatorska
stanica, odnosno razvodno postrojenje je objekat namenjen za transformaciju, odnosno
razvoenje elektrine energije;
elektroenergetski objekat (u daljem tekstu: objekat) je objekat koji slui za
proizvodnju, prenos, transformaciju ili razvoenje (distri-buciju) elektrine energije;
elektrine pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvo-reni prostori,
odreeni prvenstveno za smetaj i pogon postrojenja, u ko-jima smeju da se nalaze samo
lica koja odravaju postrojenja ili njima rukuju. Ostalim licima pristup u takve prostorije
moe biti dozvoljen samo pod strunim nadzorom;
elektroenergetski nadzemni vod (u daljem tekstu: nadzemni vod) je vod koji slui
za nadzemno voenje provodnika za prenos i razvoenje (distribuciju) elektrine
energije;
elektroenergetski podzemni vod (u daljem tekstu: podzemni vod, je vod koji slui
za podzemno voenje provodnika za prenos i razvoenje (distribuciju) elektrine
energije;
*

268

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SRJ, broj 41/93.

elektroenergetski vod (u daljem tekstu: vod) je zajedniki naziv za nadzemni i

podzemni vod;
pogon je stanje objekta u procesu proizvodnje, prenosa i razvoenja elektrine
energije;
opsluivanje je upravljanje i manipulacija pogonom i nadlgedanje
pogona;
odravanje objekata je rad kojim se obezbeuje tehniki ispravno stanje objekta
(otklanjanje kvarova, revizija, remont, rekonstrukcija i po-gonska ispitivanja);
revizija je periodini pregled objekata radi utvrivanja njihovog stanja i pogonske
sposobnosti;
remont je rad koji ma za cilj da se veim popravkama i zamenama do-trajalih
delova, u granicama pogonskih potreba, objekat odri u tehniki ispravnom stanju.
lan 3.
Radi pravilnog odravanja i korienja objekata, kao i radi njihove vee pogonske
sigurnosti, za objekte mora da postoji tehnika dokumen-tacija, koja, zavisno od vrste,
znaaja i veliine objekata, po pravilu, sa-dri:
glavne karakteristike objekta, opreme, ureaja i aparata, eme po-strojenja sa
osnovnim podacima o glavnim elementima;
dosije graevinskog dela objekta, sa podacima o lokaciji i nosivo-sti terena kao i
situacioni plan temelja objekta i svih delova koji se na-laze u zemlji;
sve promene i rekonstrukcije kojima se menjaju osnovne karakte-ristike objekta;
izvetaje o reviziji i remontu objekta;
zapisnike o ispitivanju funkcionalnosti zatitnih i regulacio-nih ureaja.
Objekti se odravaju prema odgovarajuim jugoslovenskim stanar-dima i
propisima o tehnikim normativima, prema uputstvima proizvo-aa i prema internim
tehnikim propisima i godinjim planovima korisnika, zasnovanim na pogonskom
iskustvu i praenju razvoja tehno-logije odravanja.
lan 4.
Pri odravanju prostorija, postrojenja i pomonih ureaja moraju biti ispunjeni
sledei uslovi:
1) elektrine pogonske prostorije moraju biti iste i uredne i u njima se ne smeju
nalaziti predmeti koji nisu funkcionalno povezani sa namenom tih rpostorija.
Elektrine pogonske prostorije u koje se povremeno ulazi moraju biti zakljuane, a
kljuevi se moraju uvati na za to odreenom mestu;
putevi unutranjih i spoljnih komunikacija u postrojenju ne smeju biti zakreni;
ureaji za provetravanje i klimatizaciju vazduha, osvetljenje i grejanje moraju se
redovno odravati. Instalacije za rezervno (pomono) osvetljenje moraju se uredno
odravati;
269

4) celokupan pomoni izolovani alat, izolaciona oprema i druga sredstva koja

slue za rad u elektroenergetskom postrojenju moraju biti ispravna.
II. POSTROJENJA
1. Energetski transformatori
lan 5.
Ako su prilikom isporuke energetskih transformatora (u daljem tek-stu:
transformatori) skinuti provodni izolatori ili konzervator radi lakeg prevoza, a kotao
napunjen suvim vazduhom ili inertnim gasom (azo-tom), proverava se i da li je pri
prevozu dolo do gubljenja suvog vazduha, odnosno inertnog gasa.
uljem.

Transformator se, prema uputstvu proizvoaa, puni ispitanim tran-sformatorskim

Dielektrina vrstoa ulja u transformatoru mora da odgovara jugo-slovenskom

standardu JUS N.A5.014.
Pre stavljanja transformatora u pogon, ispravnost primarnih i se-kundarnih veza i
rad zatitnih ureaja, kao i izolacija namotaja ispituje se prema lanu 10. ovog
pravilnika.
lan 6.
Ventilacija prostora u kome je transformator smeten mora da omogui rad
transformatora s punim nazivnim optereenjem, u granicama dozvoljenog povienja
temperature u transformatoru.
lan 7.
Transformatori i oprema koja im pripada mogu u pogonu biti pre-optereivani
iznad nazivne snage samo prema tehnikim uputstvima pro-izvoaa i uputstvima za
pogon transformatora.
lan 8.
Transformatori sa smanjenom izolacijom namotaja u nultoj taki mogu da rade u
direktno uzemljenoj mrei bez uzemljenja svoje nulte take ako je nulta taka zatiena
odvodnikom prenapona i ako pri zemljospoju u mrei nulta taka ne dobije nedozvoljeno
visoki prenapon.
lan 9.
Rad zatitnih ureaja energetskih transformatora proverava se:
pre prvog stavljanja objekta u pogon;
povremeno, a najmanje jedanput u etiri godine, to se procenjuje na osnovu
znaaja i starosti objekta, odnosno uestalosti delovanja za-titnih ureaja.
U sluaju automatskog iskljuenja transformatora dejstvom za-titnih ureaja od
unutranjeg kvara (Buholcov relej, diferencijalni re-lej, zatita kotla itd.), proverava se
ispravnost zatite, a zatim se transformator podvrgava pregledu radi utvrivanja mesta na
kome je na-stao kvar i veliine kvara.
270

U sluaju iskljuenja transformatora dejstvom Buholcovog releja, proverava se

sastav gasa u releju. Ako se utvrdi da je gas produkt sa-gorevanja, transformator mora da
ostane van pogona dok se kvar ne ot-kloni.
lan 10.
Dielektrina vrstoa ulja energetskog transformatora ispituje se: 10 pre prvog
stavljanja u pogon;
posle dueg stajanja van pogona;
posle veih prepravki transformatora;
najmanje svake etvrte godine, kod transformatora nazivne snage iznad 4 MVA.
Na energetskim transformatorima mora se meriti otpor izolacije namotaja, i to;
10 pre prvog stavljanja u pogon, posle dueg stajanja van pogona i posle transporta
i veih popravki;
2) povremeno, a najmanje jedanput u toku etiri godine na ener-getskim
transformatorima nazivne snage iznad 4 MVA.
Namotaji do 1 kV ispituju se megaommetrom od 1 000 V, a namotaji vi-ih napona
megaommetrom od najmanje 5 000 V ili nekom drugom odgovara-juom metodom
merenja.
Otpornost izolacije mora biti u skladu sa tehnikim uputstvom pro-izvoaa
energetskih transformatora.
lan 11.
Prilikom svakog pregleda transformatorske stanice, a najmanje dva puta godinje
(poetkom i tokom zime), proverava se da li je je u konzer-vatoru ispod odreenog
najnieg nivoa i ako jeste, doliva se prosueno ulje do odreenog nivoa.
Najmanje jedanput u etiri godine, na konzervatoru se otvara donja slavina da bi
istekla eventualno skupljena voda.
lan 12.
Na transformatorima nazivne snage preko 1 000 kVA povremeno se ispituje stanje
svih delova ureaja za hlaenje.
Ako u zimskom periodu transformator hlaen vodom mora biti van pogona, voda
iz cevovoda i sistema za hlaenje se isputa i cevi se produva-vaju vazduhom, odnsono
primenjuju se sredstva koja spreavaju smrzavanje vode.
lan 13.
Ako je namotaj transformatora izvaen iz kotla, vraa se u kotao bez prethodnog
suenja zavisno od vremena koje je transformator proveo van kotla, vlanosti okolnog
vazduha, sprovedenog ispitivanja i merenja.
lan 14.
Protivpoarni ureaji transformatora kontroliu se i odravaju prema propisu o
tehnikim normativima za zatitu elektroenergetskih postrojenja i ureaja od poara.
271

2. Razvod i komande
lan 15.
Na podesnom i dovoljno uoljivom mestu elektroenergetskog po-strojenja mora da
se nalazi pregledna jednopolna ema postrojenja, sa osnovnim podacima o aparatima,
mainama i transformatorima.
lan 16.
Neispravni ili premoeni rasklopni ureaji moraju biti posebno obeleeni i
oznaeni u dokumentaciji. Ako su ti ureaji sa daljinskom komandom, komanda mora da
se iskljui, odnosno blokira.
lan 17.
Prilikom izmene neispravnih osiguraa ne smeju se upotrebljavati improvizovani i
krpljeni umeci, ve samo originalni i pravilno odabrani.
lan 18.
Povremeno merenje otpornosti uzemljenja vri se prema odgovaraju-im
propisima o tehnikim normativima.
lan 19.
Razvodna polja, razvodne elije, komandna polja u komandnim pro-storijama i svi
razvodni elementi obeleavaju se odgovarajuim natpi-snim ploicama i oznakama da bi
se izbegla svaka zabuna pri kretanju i manipulacijama.
Elektrine pogonske prostorije moraju biti posebno oznaene. Na ulaze postrojenja
sa nazivnim naponom preko 250 V prema zemlji postavljaju se tablice sa upozorenjem
na opasnost.
lan 20.
Kablovski kanali i hodnici odravaju se uredno i isto i kontro-liu odvodni kanali,
naroito posle velikih kia.
3. Relejna zatita, elektroautomatika i telemehanika
lan 21.
Ureaji za relejnu zatitu, elektroautomatiku i telemehaniku mo-raju se ispitati:
pre prvog stavljanja objekta u pogon:
posle veih prepravki, remonta ili kvarova na objektima kojima ti ureaji
pripadaju, kao i posle veih prepravki u sekundarnim kolima;
povremeno, zavisno od znaaja tienog objekta, starosti i uesta-nosti kvarova na
ureajima, a najmanje jedanput u etiri godine.
Ispitivanje zatitnih ureaja sprovodi se zajedno sa ispitivanjem tienih objekata,
a ako nije bilo radova u sekundarnim kolima, dovoljno je samo ispitivanje releja.
272

Kuita, odnosno sklopovi ispitanih i podeenih ureaja plombira struno lice koje
je ovlastio korisnik.
Ako se neki deo ureaja za relejnu zatitu, elektroautomatiku ili telemehaniku
skida radi ispitivanja u laboratoriji ili radi zamene, posle ponovne montae ispituje se rad
celog ureaja.
lan 22.
Ram, relejne table i ormari za smetaj ureaja relejne zatite, elektroautomatike i
telemehanike moraju da imaju natpisne ploice sa obelenim poljima ili drugim
oznakama koje ukazuju kom aparatu, funkciji odnosno delu postrojenja pripadaju zatitni
relej, elektroautomatike i telemehanika. Svi sekundarni provodnici moraju se obeleiti na
svojim krajevima.
4. Pomoni pogoni
lan 23.
Akumulatorske prostorije moraju se stalno dobro provetravati. Ventilacioni otvori
moraju biti zatieni od u ulaska manjih ivotinja i prljavtine i premazani bojom
otpornom na kiseline. Gornji ventilaci-oni otvor mora da bude na najviem mestu
prostorije. Baterija mora biti zatiena od direktnog sunevog zraenja.
Na ulazna vrata akumulatorske prostorije postavlja se ploa s nat-pisom
Akumulatorska prostorija Zabranjeno puenje i upotreba vatre.
Radovi na odravanju akumulatorskih baterija izvode se prema tehnikim
uputstvima proizvoaa.
Ispravnost na odravanju akumulatorskih baterija izvode se prema tehnikim
uputstvima proizvoaa.
Ispravnost razvoda pomonih napona proverava se:
pre prvog stavljanja objekta u pogon;
posle veih prepravki u kolima;
povremeno, zavisno od starosti razvoda i uestalosti kvarova, a najmanje jedanput
u etiri godine.
lan 24.
U skladu sa uputstvima za odravanje objekata i postrojenja, odgova-rajui merni
instrumenti moraju se kontrolisati da bi pritisak zbijenog vazduha bio u odreenim
granicama.
Mora se kontrolisati ispravnost svih sigurnosnih, redukcionih, zapornih i povratnih
ventila kao i ostalih delova pneumatskih ureaja, a voda iz kondenzacionih sudova mora
se redovno isputati.
Mora se kontrolisati gubitak vazduha u ureaju za zbijeni vazduh i uestalost rada
kompresora i ako se utvrdi da cevi proputaju vazduh, kvar se odmah mora otkloniti.
Uestalost i trajanje rada kompresora moraju biti u granicama vrednosti koje odredi
proizvoa.
18

273

III. VODOVI
1. Nadzemni vodovi
lan 25.
Prvo stavljanje voda pod napon i u pogon moe da usledi tek posle zavretka svih
potrebnih radova, poto se prethodno o tome na pouzdan nain, obaveste sve
organizacije koje imaju prikljuke na tom vodu i lica odgovorna za organizaciju rada.
Pre nego to se vod stavi pod napon, utvruje se da li su odstranjeni zatitni kratki
spojevi i uzemljenja. Vod se, po pravilu, stavlja direktno pod pun napon mree prilikom
prvog stavljanja pod napon.
lan 26.
Pri revizijama voda koje se sprovode bez iskljuenja voda, posebno se proverava:
da li ima veih oteenja provodnika usled kratkih spojeva ili sluajnih
mehanikih oteenja;
da li je usled termikog preoptereenja provodnika dolo do poveanja ugiba ili do
trajne deformacije materijala provodnika, kao i da li je usled dodatnog optereenja od
leda dolo do poveanja ugiba ili trajne deformacije provodnika i zatitne uadi;
da li je mehanikim ili termikim dejstvom zbog kratkog spoja vidno oteen
izolator;
da li su termikim dejstvom elektrinog luka metalni delovi za spajanje
izolatorskih lanaca oteeni u toj meri da to moe prouzro-kovati pad izolatorskog lanca i
provodnika;
da li je zbog dotrajalosti ili oteenja zatitnih premaza dolo do prekomerne
korozije elinih delova stubova;
da li su zbog dejstva atmosferskih padavina drveni impregnirani stubovi oteeni,
odnosno da li na betonskim stubovima ima prskotina ili slinih oteenja;
da li su zbog abnormalnih optereenja od leda u toku zime ote-ene konzole,
zemljovodi, vijci i ostala konstrukcija;
da li su oteena uzemljena mesta na kojima su izolatori privr-eni, provodnik za
uzemljenje stuba i provodnik za uzemljenje zatitnog ueta;
da li su ispravne sve tablice za upozorenje, brojevi stubova i oznake faza;
da li se ispod ili u blizini izvode bilo kakvi radovi koji bi mo-gli da ugroze vod ili
osoblje koje izvodi radove i da li je udaljenost obje-kata koji se grade u skladu sa
odgovarajuim propisima o tehnikim normativima;
da li ima novih nepropisno izvedenih ukrtanja sa drugim ob-jektima ili vodovima;
da li su se grane okolnog drvea pribliile vodu toliko da ne po-stoji sigurnosna
udaljenost.
274

lan 27.
Otpornost uzemljenja stubova mora biti u granicama odreenim od-govarajuim
propisom o tehnikim normativima.
lan 28.
Rastinje ispod elektroenergetskih vodova mora se redovno sei, tako da uvek bude
obezbeen sigurnosni razmak.
2. Podzemni (kablovski) vodovi
lan 29.
Na krajevima kablovskog voda mora da se nalazi oznaka sa osnovnim podacima
(tip kabla, napon, presek, broj) ili neka druga oznaka kablovskog voda.
lan 30.
Najvee dozvoljeno optereenje kabla mora biti u skladu s tehnikim uputstvom
proizvoaa, pri emu se uzimaju u obzir i specifini lokalni uslovi hlaenja. U sluaju
potrebe, naroito za kablove od 110 kV i vie, optereenje se odreuje tako to se
uzimaju u obzir merena vrednost tempe-rature zemlje i specifina termika otpornost
zemlje, kao i faktor dnev-nog optereenja.
U sluaju kvara u kablovskim mreama sa nazivnim naponima do 10 kV,
dozvoljeno je preoptereenje ispravnih kablova u periodu vrnih optere-enja prema
tehnikom uputstvu proizvoaa.
lan 31.
Posle poplave pregledaju se otvoreni delovi kablovske trase, kao to su kablovski
kanali, kablovska okna (ahtovi) i sl.
lan 32.
Na kablovskim vodovima nazivnog napona od 110 kV i 220 kV kontro-liu se svi
ureaji i veliine koje su tehnikim uputstvima proizvoaa date za pogon i odravanje
kablova.
lan 33.
Kablovski prostori, tuneli i okna odravaju se uredno i isto. Kablovski pribor i
metalne konstrukcije na kojima su kablovi poloeni premazuju se, po potrebi, zatitnim
sredstvima.
Tuneli i sabirni kablovski prostori u kojima se moe skupljati voda, moraju da
imaju odgovarajuu drenau.
Ispravnost ventilacije kablovskih tunela, okana i ostalih povr-inskih i podzemnih
kablovskih prostora ispituje se prilikom periodi-nih pregleda kablova i pribora.

18*

275

IV. ZATITA OD PRENAPONA

lan 34.
U razvodnim postrojenjima na otvorenom prostoru povremeno se kontrolie
stepen korozije zatitnih zemljovodnih konstrukcija i uadi (ako postoje) postavljenih za
zatitu od atmosferskih prenapona.
lan 35.
U sluaju deliminog ili potpunog razaranja odvodnika prenapona zbog
atmosferskih pranjenja, detaljno se pregledaju razoreni delovi od-vodnika da bi se
utvrdio uzrok razaranja i spreila sistemska greka. Iskrita se podeavaju prema
koordinaciji izolacije za aparate u postrojenju.
lan 36.
Da bi se direktno uzemljenim visokonaponskim mreama smanjile eventualne
prevelike struje zemljospoja, pojedina direktna uzemljenja nul-tih taaka transformatora
mogu da se iskljue. Iskljuenja se sprovode na osnovu dokumentovane analize, s tim to
moraju biti ispunjeni uslovi za direktno uzemljenje mree. Istovremeno, pri eventualnom
iskljuenju jed-nog dela mree, u preostalom delu mree ne sme se pojaviti nedovoljno
uze-mljenje, zbog toga to su neke nulte take iskljuene radi smanjenja struje
zemljospoja, a to bi imalo za posledicu nedozvoljene prenapone pri ze-mljospoju.
lan 37.
Pogon mree sa izolovanom nultom takom moe da se odvija ako kapacitivna
struja zemljospoja te mree nije suvie velika. Dozvoljene vrednosti kapacitivne struje
zemljospoja su:
Nazivni napon mree
kV
6
10
20
35 i vie

Kapacitivna struja zemljospoja

A
30
20
15
10

Ako kapacitivna struja zemljospoja pree navedene vrednosti, mrea se razdvaja

ili se primenjuje uzemljenje nulte take da bi se spreile prena-ponske pojave pri
zemljospoju.
lan 38.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae odredbe Pravilnika o
tehnikim merama za pogon i odravanje elektroenergetskih postrojenja Slubeni list
SFRJ, br. 19/68, koje se odnose na pogon i odr-avanje elektroenergetskih postrojenja i
vodova.
lan 39.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slu-benom
listu SRJ.
276

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADNJU SREDNJENAPONSKIH NADZEMNIH VODOVA SAMONOSEIM
KABLOVSKIM SNOPOM

I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za izgradnju srednjenaponskih
nadzemnih vodova samonoseim kablovskim snopom.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na izgradnju srednjena-ponskih
nadzemnih vodova samonoseim kablovskim snopom funkcionalno vezanih za odnosni
objekat (npr. osvetljenje puteva, sportskih objekata, gro-blja, elektronergetskih objekata i
sl.).
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na neizolovane delove
srednjenaponskih nadzemnih vodova samonoseim kablovskim snopom.
lan 2.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja:
srednjenaponski nadzmeni vod izveden samonoseim kablovskim snopom (u
daljem tekstu: vod) jeste skup elemenata za nadzemni razvod elektrine energije, iji je
nazivni napon od 1 kV do ukljuivo 45 kV, a sa-stoji se od uporita i jednog ili vie
sistema provodnika;
sistem provodnika je skup provodnika jednog srednjenaponskog trofaznog sistema
u obliku samonoseeg kablovskog snopa srednjeg napona;
provodnik je ue samonoseeg kablovskog snopa srednjeg napona, koji kao
element voda neposredno razvodi elektrinu energiju;
izolovano ue samonoseeg kablovskog snopa srednjeg napona (u da-ljem tekstu:
izolovano ue) je ue izolovano izolacijom koja odgovara ste-penu izolacije nazivnog
napona;
nosee ue samonoseeg kablovskog snopa srednjeg napona (u daljem tekstu:
nosee ue) je poueni snop ica od istog ili razliitih mate-rijala;
*

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SRJ, broj 20/92.

277

samonosei kablovski snop srednjeg napona (u daljem tekstu: SN SKS) je poueni

snop izlovanih uadi oko noseeg ueta;
uporite je stub, zidni nosa, krovni nosa i konzola sa opremom, koje kao element
voda slui za prihvatanje SN SKS-a prema nameni u vodu moe da bude nosee uporite,
ugaono uporite, krajnje uporite i upori-te za rastereenje i grananje, a sastoje se od
glave trupa i temeljnog dela;
nosee uporite je uporite za nosee prihvatanje SN SKS-a u pravolinijskom delu
trase voda;
ugaono uporite je uporite za nosee prihvatanje SN SKS-a na me-stima gde trasa
vode skree;
krajnje uporite je uporite za zatezno prihvatanje SN SKS-a na mestima gde se
trasa voda zavrava;
uporite za rastereenje i grananje je uporite za nosee ili zatezno prihvatanje SN
SKS-a u raznim smerovima i pravcima;
trasa voda je niz dui koji spajaju projekcije vertikalnih osa uporita ili
horizontalnoj ravni;
ugao skretanja trase voda je ugao koji se dobija kada se od 180 odu-zme unutranji
ugao trase voda;
normalno dozvoljeno naprezanje noseeg ueta je naprezanje nose-eg ueta koje
se dobija deljenjem 40% sile kidanja noseeg ueta sa raun-skim presekom noseeg
ueta;
najvee raunsko naprezanje je horizontalna komponenta na-prezanja noseeg
ueta na istezanje u rasponu, ija se vrednost odabira, ali ne moe se odabrati vea
vrednost od vrednosti normalnog dozvoljenog na-prezanja noseeg ueta. Temperatura
na kojoj se oekuje najvee raunsko naprezanje je ili -5 C zajedno sa dodatnim teretom
od obleivanja SN SKS-a ili -20 C;
najvea raunska sila noseeg ueta je proizvod najveeg ra-unskog naprezanja
sa raunskim presekom noseeg ueta;
raspon je deo trase voda izmeu dva susedna uporita odnosnog
voda;
polje raspona je prostor u jednom rasponu u kom se nalazi objekat koji je u odnosu
sa vodom;
duina raspona je horizontalna udaljenost izmeu taaka prihva-tanja noseeg
ueta u rasponu;
prelazni raspon je raspon u kojem SN SKS prelaze preko objekta koji se nalazi u
polju raspona;
optereenje od mase SN SKS-a na taku prihvatanja vertikalno na-nie je proizvod
podune mase SN SKS-a, gravitacionog ubrzanja i gravita-cionog raspona uporita;
dodatno optereenje od obleivanja SN SKS-a (u daljem tekstu: ob-led) na taku
prihvatanja vertikalno nanie je proizvod dodatnog tereta od obleivanja SN SKS-a i
gravitacionog raspona uporita;
dodatno optereenje od pritiska vetra na SN SKS je proizvod pritiska vetra,
spoljanjeg prenika SN SKS-a i poluzbira duine sused-nih raspona uporita;
dodatno optereenje od pritiska vetra na uporite je proizvod pritiska vetra,
koeficijenta dejstva vetra na uporite i projekcija povrine napadnute vetrom u ravni
upravnoj na smer vetra;
278

gravitacioni raspon uporita (u daljem tekstu: gravitacioni ra-spon) je horizontalna

udaljenost izmeu temenih taaka lananica noseeg ueta susednih raspona uporita pri
temperaturi noseeg ueta -5 C za-jedno sa obledom;
temena taka lananice je najnia taka lananice;
lananica je teorijska kriva linija kojom se nosee ue zamenjuje u grafikom i
teorijskom predstavljanju SN SKS-a;
sigurnosna visina je najmanja dozvoljena vertikalna udaljenost izmeu lananice u
rasponu i tla ili objekta koji se nalazi u polju raspona pri temperaturi noseeg ueta 40 C
ili -5 C zajedno sa obledom, a koja daje vei ugib;
sigurnosna udaljenost je najmanja dozvoljena udaljenost u bilo kom pravcu
izmeu SN SKS-a i objekta koji se nalazi u polju raspona pri tempe-raturi noseeg ueta
40 C zajedno sa dodatnim optereenjem od pritiska vetra;
horizontalna sigurnosna udaljenost je sigurnosna udaljenost u ho-rizontalnoj ravni;
ugib je vertikalna udaljenost izmeu prave koja spaja dve take ra-spona u kojima
se nosee ue prihvata i lananice;
trup uporita je deo konstrukcije uporita koji slui za verti-kalno izdizanje glave
uporita iznad tla ili objekta koji se nalazi u polju raspona;
glava uporita je deo konstrukcije uporita sa opremom;
oprema uporita je skup elemenata koji slue za prihvatanje no-seeg ueta na
konstrukciju;
slobodni profil je povrina poprenog preseka saobraajnice potreban za
funkcionisanje saobraajnice;
izolovani provodnik telekomunikacionog nadzemnog voda je nad-zemni izolovni
telekomunikacioni provodnik ili nadzemni telekomuni-kacioni kabl ili nadzemni kabl
kablovske televizije;
zaklonjeni deo voda je onaj deo voda koji je nii od okolnih obje-kata ili ume uz
koridor voda;
koridor voda je prostor u rasponima oivien projekcijom noseeg ueta u
horizontalnoj ravni pri temperaturi noseeg ueta 40 C zajedno sa pritiskom vetra.
lan 3.
Na podruju gde postoji opasnost od poara, opasnost od dodira i po-treba za
smanjenjem presecanja ume ili rastinja, vodovi se grade SN SKS-om.

II. ODREIVANJE VREDNOSTI OBLEDA, PRITISKA VETRA I

KOEFICIJENTA DEJSTVA VETRA
lan 4.
Vrednost obleda odreuje se za povratni period od pet godina. Vrednost obleda ne
moe biti manja od 16 N/m, osim kada se vod gradi
na podruju gde se obleivanje evidentno ne pojavljuje.
279

lan 5.
Vrednost pritiska vetra odreuje se za povratni period od pet go-dina, za visinsku
zonu od 0 do 15 m.
Vrednost pritiska vetra se moe smanjiti do 70% vrednosti pritiska vetra iz stava 1.
ovog lana za zaklonjene delove voda i za trasu voda koja se nalazi u lokalno geografski
zaklonjenom podruju, kao i za trasu voda koja se nalazi u pravcu najeih vetrova.
Vrednost pritiska vetra ne moe biti manja od 500 N/m.
lan 6.
Vrednosti koeficijenta dejstva vetra za sledee oblike uporita su: 1) etvorougaoni
presek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,4 2) poligonalni
presek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,0 3) okrugli presek . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,7 4) dva stuba
etvorougaonog preseka, za vetar u pravcu ravni
koja prolazi kroz obe ose stubova (ako je razmak osa manji od dvostruke strane preseka). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,0 5) dva
stuba okruglog preseka, za vetar u pravcu ravni koja prolazi kroz obe ose stubova (ako je razmak osa manji od dvostrukog prenika). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,0
6) reetkasti od profila u ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,4 7)
reetkasti od cevi u ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,1 8) reetkasti
od profila etvorougaonog preseka. . . . . . . . . . . . . . . 2,6 9) reetkasti od cevi
etvorougaonog preseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,0 10) reetkasti od profila
trougaonog preseka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,8.
III. OPTI USLOVI ZA SN SKS, OPREMU ZA PRIHVATANJE,
NASTAVLJANJE I SPAJANJE SN SKS
lan 7.
Konstrukcija izolovanog ueta utvrena je odgovarajuim jugoslo-venskim
standardima.
Vrednost normalnog dozvoljnog naprezanja odreena je u propisu o tehnikim
normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1
kV do 400 kV.
lan 8.
Nastavljanje noseeg ueta vri se iskljuivo spojnicom koja je od materijala i
oblika koji ne smanjuje mehanike karakteristike, a spoj zajedno sa spojnicom ne sme da
ima silu kidanja manju od sile kidanja nose-eg ueta.
Nastavljanje izolovanog ueta vri se spojnicom koja obezbeuje elektrinu
provodljivost i izolaciju koja odgovara stupnju izolacije na-zivnog napona.
lan 9.
Oprema za prihvatanje i spajanje SN SKS-a mora da je otporna na atmosferske
uticaje i da sprei habanje plata SN SKS-a.
280

Oprema za prihvatanje SN SKS-a pri skretanju trase voda mora da bude tako
postavljena da se sprei habanje plata SN SKS-a.
IV. ODREIVANJE VREDNOSTI OPTEREENJA UPORITA
lan 10.
Odreivanje vrednosti optereenja uporita vri se odreivanjem optereenja
elemenata uporita, a prema nameni uporita u vodu i oeki-vanom optereenju.
Pri odreivanju vrednosti oekivanog optereenja ne uzima se u ob-zir optereenje
uporita na torziju, dodatno optereenje od obleivanja opreme uporita, kao ni dodatno
optereenje od pritiska vetra na opremu uporita.
lan 11.
Odreivanje vrednosti optereenja trupa i glave uporta vri se prema najteem od
sledeih oekivanih optereenja, i to od:
dodatnog optereenja od pritiska vetra na uporite zajedno sa dodatnim
optereenjem od pritiska vetra na SN SKS bez redukcija s obzi-rom na napadni ugao
vetra;
rezultante optereenja najveih raunskih sila noseih uadi svih pravaca;
2/3 najvee raunske sile noseeg ueta najoptereenijeg pravca sa zateznim
prihvatanjem SN SKS-a.
lan 12.
Odreivanje vrednosti optereenja za konzole i opremu vri se prema najteem od
sledeih oekivanih optereenja, i to od:
dodatnog optereenja od pritiska vetra na SN SKS,
optereenja od mase SN SKS-a i dodatnog optereenja od obleivanja
SN SKS-a.
rezultate optereenja najveih raunskih sila noseih uadi.
V. UZEMLJENJE I ZATITA OD PRENAPONA
lan 13.
Za uporita na kojima nije ostvarena galvanska veza izmeu noseeg ueta i
opreme uporita nije potrebno uzemljenje.
Na mestima gde je nosee ue uzemljeno uzemljuje se i ekran pro-vodnika.
Na mestima gde se vri uzemljenje kablovske glave uzemljuje se i no-see ue.
281

VI. ODREIVANJE VREDNOSTI SIGURNOSNE VISINE I SIGURNOSNE

UDALJENOSTI ZA UKRTANJE, PRIBLIAVANJE I PARALELNO VOENJE
VODOVA SA ODNOSNIM OBJEKTIMA
lan 14.
Ako ovim pravilnikom nisu propisane vrednosti razmaka, sigurnosne visine i
sigurnosne udaljenosti, mora se obezbediti da ne doe do habanja plata SN SKS-a.
lan 15.
Iznad mesta nepristupanih za vozila, sigurnosna visina iznosi 4,0 m. Uporita se
mogu postaviti neposredno na mesta nepristupana za
vozila.
lan 16.
Iznad mesta pristupanih za vozila (npr. oko naseljenih mesta, polja preko kojih
ima poljskih puteva, iznad livada i umskih puteva i sl.) sigurnosna visina iznosi 5,0 m.
Kod ukrtanja pribliavanja i paralelnog voenja, uporita se mogu postavljati uz
samu ivicu poljskog ili umskog puta.
lan 17.
Za ulice u naseljenim mestima i gradovima, sigurnosna visina iznad trotoara iznosi
5,0 m, a iznad kolovoza ili kolskog ulaza 6,0 m.
Kod ukrtanja, pribliavanja i paralelnog voenja, uporita se mogu postavljati uz
samu ivicu kolovoza ili kolskog ulaza.
lan 18.
Iznad dimnjaka i ventilacionih otvora zgrada nije dozvoljena izgradnja vodova.
Bono iznad otvora dimnjaka i ventilacionih otvora sigurnosna uda-ljenost iznosi
0,8 m, a bono ispod otvora 1,25 m. Za dimnjake i ventilaci-one otvore pri ijem
ienju nije mogue alatom za ienje dodirnuti provodnike, bono iznad otvora
sigurnosna udaljenost iznosi 0,4 m, a bono ispod otvora 0,2 m.

Za nepristupane delove zgrada (npr. krov kosine vee od 15 i sl.) si-gurnosna

visina iznad slemena krova iznosi 0,4 m.
Iznad pristupanih delova zgrada (npr. terase, balkoni, ravni ili kosi krov kosine do

15 i sl.), sigurnosna visina iznosi 2,5 m.

Za prozore i spoljna vrata sigurnosna udaljenost, raunajui od otvora, iznosi 1,25
m.
Za krovne prozore, od prostora otvaranja prozora sigurnosna uda-ljenost iznosi 0,4
m.
lan 19.
Kod ukrtanja, pribliavanja i paralelnog voenja sa stogom, sua-rom, senjakom,
ambarom ili koem, vrednosti sigurnosne visine i sigurno-sne udaljenosti jednake su
vrednostima sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti odreene u lanu 18. ovog
pravilnika.
282

lan 20.
Iznad antena televizijskih, radio-fonskih prijemnika i radio-primopredajnika
sigurnosna visina iznosi 1,0 m.
lan 21.
Kod ukrtanja, pribliavanja i paralelnog voenja sa gromobranskim instalacijama
vod mora da bude izgraen prema propisima o tehnikim normativima za gromobrane.
lan 22.
Iznad sportskih objekata, strelita, deijih igralita, kolskih dvorita, javnih
kupalita, kampova, skijakih staza, pijaca, vaarita, eleznikih i autobuskih stanica
(osim za stajalita) groblja i objekata u kojima se nalazi lako zapaljiv materijal (npr.
benzin, ulje, eksploziv, gas i sl.) nije dozvoljena izgradnja vodova.
Kod pribliavanja i paralelnog voenja sa sportskim objektom, stre-litem, dejim
igralitem, kolskim dvoritem, javnim kupalitem, kampom, skijakom stazom, pijacom,
vaaritem, eleznikom i autobu-skom stanicom, grobljem i objektom u kojem se nalazi
lako zapaljiv materi-jal, sigurnosna udaljenost u horizontalnom pravcu iznosi koliko i
visina uporita uveana za 3,0 m, ali ne manje od 10,0 m.
lan 23.
Pri izgradnji voda kroz umu i park, pojedino drvee se moe kori-sti za
prihvatanje SN SKS-a, pod uslovom da se obezbedi zatita plata SN SKS-a od habanja.
lan 24.
Iznad auto-puteva, magistralnih, regionalnih, lokalnih i prilaznih puteva koji se
koriste kao putevi za javnu upotrebu, sigurnosna visina iznosi 6,0 m.
Kod ukrtanja sa auto-putem, magistralnim, regionalnim, lokalnim i prilaznim
putem uporita se mogu postavljati uz samu ivicu putnog pojasa.
Kod pribliavanja i paralelnog voenja sa putnim pojasom sigur-nosna udaljenost
u horizontalnom pravcu iznosi 2,0 m.
Uporita prelaznog raspona moraju biti krajnja.
lan 25.
Iznad kontaktnog voda trolejbusa i tramvaja, sigurnosna visina iznosi 1,5 m a od
slobodnog profila trolejbusa i tramvaja sigurnosna udaljenost iznosi 1,25 m.
Ukrtanje SN SKS-a sa kontaktnim vodom trolejbusa i tramvaja moe se izvesti
prihvatanjem na zajednikom uporitu.
Prihvatanje SN SKS-a i kontaktnog voda trolejbusa i tramvaja na zajednikom
uporitu, mogue je pod sledeim uslovima:
ako sigurnosna udaljenost od kontaktnog voda iznosi 1,5 m.
ako sigurnosna udaljenost od slobodnog profila trolejbusa ili tramvaja iznosi 1,25
m.
283

Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa slobodnim profilom trolejbusa ili

tramvaja, sigurnosna udaljenost u horizontalnom pravcu iznosi 1,25 m.
lan 26.
Za ukrtanje, pribliavanje, paralelno voenje i prihvatanje po zajednikim
uporitima ili uporitu SN SKS-a sa visokonaponskim vo-dom, primenjuju se odredbe
propisa o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova
nazivnog napona od 1 kV do 400 kV, ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno.
Kod ukrtanja, pribliavanja i paralelnog voenja sa koridorom visokonaponskog
nadzemnog voda uporita se mogu postavljati uz samu ivicu koridora.
Ukrtanje SN SKS-a sa visokonaponskim nadzemnim vodom nazivnog napona do
45 kV moe se izvesti prihvatanjem na zajednikom uporitu.
Prihvatanje SN SKS-a i provodnika visokonaponskog nadzemnog voda nazivnog
napona do 45 kV na zajedniko uporite mogue je pod sledeim uslovima:
ako je SN SKS ispod provodnika visokonaponskog nadzemnog voda,
ako je u glavi uporita sigurnosna visina tolika da se omogui rad na opremi SN
SKS-a u blizini visokog napona, ali ne manja od sigurnosnog razmaka odreenog za
visoki napon prema propisu o tehnikim normati-vima za izgradnju nadzemnih
elektroenergetskih vodova nazivnog napona od
kV do 400 kV,
ako je u sredini raspona sigurnosna visina jednaka razmaku u sre-dini raspona
odreenog za vertikalni raspored provodnika za visokona-ponski nadzemni vod prema
propisu o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova
nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
Kod prihvatanja SN SKS-a i provodnika visokonaponskog nadzemngo voda
nazivnog napona do 45 kV na zajednikom uporitu, izolatori visoko-naponskog
nadzemnog voda su bez pojaane mehanike i elektrine sigurno-sti.
lan 27.
Iznad i ispod drugog SN SKS-a ili provodnika niskonaponskog voda sigurnosna
visina iznosi 1,0 m, a sigurnosna udaljenost 0,5 m.
Kod ukrtanja, pribliavanja i paralelnog voenja sa koridorom voda sa SN SKSom ili nisokonaponskog voda uporita se mogu postavljati uz samu ivicu koridora.
Ukrtanje SN SKS-a i drugog SN SKS-a ili provodnika niskona-ponskog voda
moe se izvesti prihvatanjem na zajednikom uporitu.
Prihvatanje SN SKS-a i drugog SN SKS-a ili provodnika niskona-ponskog voda
na zajednikom uporitu mogue je pod sledeim uslovima:
ako u glavi uporita sigurnosna visina iznosi 0,3 m;
ako je u glavi uporita sigurnosna udaljenost u odnosu na pro-vodnike
niskonaponskog voda jednaka vrednost sigurnosnog razmaka za niskonaponski
nadzemni vod;
ako je u sredini raspona sigurnosna visina u odnosu na niskona-ponski vod s
uadima jednaka razmaku u sredini razmaka odreenog za vertikalni raspored
provodnika za niskonaponski nadzemni vod.
284

lan 28.
Iznad i ispod provodnika izolovanih provodnika telekomunikacio-nog nadzemnog
voda sigurnosna visina iznosi 0,5 m, a sigurnosna udaljenost 1,5 m.
Kod ukrtanja sa telekomunikacionim nadzemnim vodom uprita se mogu
postavljati uz samu ivicu koridora.
Ukrtanje sa telekomunikacionim nadzemnim vodom sa izolovanim provodnicima
moe se izvesti prihvatanjem na zajednikom uporitu.
Prihvatanje SN SKS-a i izolovanih provodnika telekomunikacionog nadzemnog
voda na zajednikom uporitu mogue je pod sledeim uslovima:
ako su provodnici SN SKS-a iznad izolovanih provodnika teleko-munikacionog
nadzemnog voda.
ako u glavi uporita sigurnosna visina iznosi 0,5 m.
ako u sredini raspona sigurnosna visina iznosi 0,5 m.
Kod pribliavanja i paralelnog voenja sa telekomunikacionim nad-zemnim
vodom sigurnosna udaljenost u horizontalnom pravcu iznosi 1,0m.
lan 29.
Ako se telekomunikacioni podzemni vod pribliava temelju stuba
SN SKS-a sigurnosna udaljenost u horizontalnom pravcu iznosi 0,8 m, a ako je
telekomunikacioni nadzemni vod mehaniki zatien ona iznosi 0,3 m.
lan 30.
Iznad najvieg vodostaja reka na kojima je mogue splavarenje, sigur-nosna visina
iznosi 7,0 m.
Iznad gornje ivice nasipa kanala za navodnjavanje ili odvodnjavanje, sigurnosna
visina iznsoi 6,0 m.
lan 31.
Iznad i ispod slobodnog profila iare, sigurnosna visina iznosi 3,0 m.
Kod pribliavanja ili paralelnog voenja sa slobodnim profilom iare, sigurnosna
udaljenost u horizontalnom pravcu iznosi koliko i vi-sina uporita uveana za 3,0 m, ali
ne manje od 10,0 m.
lan 32.
Iznad slobodnog profila gasovoda, naftovoda, parovoda i sl., sigur-nosna visina
iznosi 2,5 m.
Kod pribliavanja i paralelnog voenja sa slobodnim profilom gasovoda,
naftovoda, parovoda i sl., sigurnosna udaljenost u horizontalnom pravcu iznosi 2,5 m.
lan 33.
Iznad eleznikih i industrijskih pruga sigurnosna visina od gornje ivice ine za
elektrifikovanu prugu iznosi 12,0 m, a za neelektrifi-kovanu prugu 7,0 m.
Za ukrtanje sa kontaktnim vodom elektrifikovane pruge vae od-redbe propisa o
tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elek-troenergetskih vodova nazivnog
napona od 1 kV do 400 kV.
285

Kod ukrtanja sa eleznikom i industrijskom prugom uporita se mogu postavljati

uz samu ivicu prunog pojasa.
Kod pribliavanja i paralelnog voenja sa slobodnim profilom e-leznike i
industrijske pruge, sigurnosna udaljenost u horizontalnom pravcu iznosi koliko i visina
uporita uveana za 3,0 m ali ne manje od 10,0 m.
Uporita prelaznog raspona moraju biti krajnja.
VII. DIMENZIONISANJE, USIDRENJE I TEMELJENJE UPORITA
lan 34.
Ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno, uporita se dimen-zioniu prema
propisima o tehnikim normativima za izgradnju nadzem-nih elektroenergetskih vodova
nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
Uporita se dimenziontu na osnovu oekivanog optereenja pro-pisanog u l. 10,
11. i 12. ovog pravilnika, a uporita koja imaju vie ravni simetrije dimenzioniu se za
svaku ravan simetrije.
lan 35.
Za usidrenje uporita primenjuju se odredbe propisa o tehnikim normativima za
izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.
lan 36.
Za temelje uporita primenjuju se odredbe propisa o tehnikim normativima za
izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV.

VIII. ZAVRNA ODREDBA

lan 37.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slu-benom
listu SRJ.

286

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM MERAMA ZA IZGRADNJU, POGON I ODRAVANJE
ELEKTRINIH GENERATORA I SINHRONIH KOMPENZATORA
HLAENIH VODONIKOM

lan 1.
Pri izgradnji, pogonu i odravanju elektrinih generatora i sinhro-nih
kompenzatora hlaenih vodonikom primenjivae se tehnike mere sadr-ane u Propisima
o tehnikim merama za izgradnju, pogon i odravanje elektrinih generatora i sinhronih
kompenzatora hlaenih vodonikom, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov
sastavni deo.
Odredbe propisa iz stava 1. ovog lana koje se odnose na izgradnju ne primenjuju
se na elektrine generatore i sinhrone kompenzatore hlaene vodonikom, koji se pre dana
stupanja na snagu ovog pravilnika nalaze u izgradnji ili su puteni u pogon.
lan 2.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana obja-vljivanja u
Slubenom listu SFRJ.
PROPISI O TEHNIKIM MERAMA ZA IZGRADNJU, POGON I
ODRAVANJE ELEKTRINIH GENERATORA I SINHRONIH
KOMPENZATORA HLAENIH VODONIKOM
1
Opte odredbe
Ovim propisima odreuju se tehnike mere za izgradnju, pogon i odravanje elektrinih
generatora i sinhronih kompenzatora hla-enih vodonikom. Ako ovim
propisima nije drukije odreeno, na elektrine generatore i sinhrone
kompenzatore hlaene vodoni-kom primenjuju se i odredbe odeljka 5.1.
Propisa o tehnikim me-rama za pogon i odravanje elektroenergetskih
postrojenja, koji su
Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, broj 13/69. Ispravka ovog pravil-nika je objavljena u
Slubenom listu SFRJ, broj 19/69.

287

sastavni deo Pravilnika o tehnikim merama za pogon i odra-vanje

elektroenergetskih postrojenja (Slubeni list SFRJ broj 19/68) i odredbe
Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzem-nim mestima ugroenim od
eksplozivnih smea (Dodatak Slube-nog lista SFRJ, broj 18/67), koji su
sastavni deo Pravilnika o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima
ugroenim od eksplozivnih smea (Slubeni list SFRJ, broj 18/67).

Korisnik elektrinih generatora i sinhronih kompenzatora hla-enih vodonikom duan je

da se u pogonu pridrava i podataka da-tih od strane isporuioca takvih
generatora odnosno konpenzatora, o pritiscima vodonika, odgovarajuoj snazi i
tempe-raturi.
Kuita i svi delovi koji im pripadaju treba da budu dimenzi-onisani tako da unutranja
eksplozija ne moe ugroziti zapo-ljena lica odnosno druga lica.
Kuite, provodni izolatori, hladnjaci i ostala oprema, koji su u sklopu elektrinih
generatora i sinhornih komenzatora hlaenih vodonikom, moraju se ispitivati
prema propisima i standardima po kojima su ti generatori i kompenzatori
graeni.
Elektrini generatori i sinhroni kompenzatori hlaeni vodoni-kom moraju biti
dimenzionisani tako da mogu trajno davati nomi-nalnu aktivnu odnosno
reaktivnu snagu, oznaenu na natpisnoj poici, pri najvioj dozvoljenoj
temperaturi gasa za hlaenje.
2

Ureaji za merenje temperature

Za

merenje temperature statorskog namotaja treba ugraditi najmanje est

termoindikatora.
Termoindikatori se ravnomerno rasporeuju po obimu statora i ugrauju na
mestima na kojima se predvia najvia temperatura. Za elektrine generatore
hlaene vodonikom ija je snaga vea od 100 MW, odnosno za sinhrone
kompenzatore hlaene vodonikom ija je snaga vea od 50 MVAr, preporuuje
se ugradnja aparata za re-gistrovanje temperature statorskog namotaja.
Kod elektrinih generatora i sinhronih kompenzatora hlaenih vodonikom sa neposredno
hlaenim statorskim namotajima treba kontrolisati temperaturu vodonika za
hlaenje na izlazu iz na-motaja, i to sa najmanje tri termoindikatora. Ovi
termoindika-tori treba da su u to je mogue tenjem dodiru sa vodonikom za
hlaenje koji izlazi iz namotaja.
Broj termoindikatora za merenje temperature vodonika za hlaenje pri izlazu iz
hladnjaka, treba odrediti prema prostornoj raspo-deli temperature gasa koji
izlazi.
Pravilnik o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksploziv-nih smea
Slubeni list SFRJ, br. 18/67 i 28/70, stavljen je van snage donoenjem Pravilnika o jugoslovenskim
standardima za protiveksplozijsku zatitu Slubeni list SFRJ, broj 18/81; ispravka navedenog pravilnika
objavljena je u Slubenom listu SFRJ, broj 38/81. Ovim pravil-nikom stavljen je van snage i Pravilnik o
konstrukciji, izradi i ispitivanju elektrinih ureaja za rad u atmosferi eksplozivnih smea Slubeni list SFRJ,
broj 52/68, kao i neki jugosloven-ski standardi iz ove oblasti.
Sada je oblast protiveksplozione zatite regulisana jugoslovenskim standardima.

288

3
Ureaj sistema za hlaenje vodonikom
Elektrini generatori i sinhroni kompenzatori hlaeni vodoni-kom treba da imaju:
Ureaj za vodonik sa potrebnim priborom (instrumentima) za me-renje pritiska vodonika
i ureaj za podeavanje potrebnog priti-ska vodonika; dva ureaja za merenje
istoe vodonika koji rade nazavisno jedan od drugog i potrebne ureaje za
signalisanje ne-propisnog stepena istoe vodonika.
Ovi ureaji treba da budu postavljeni tako da omoguavaju brz i jednostavan
uvid u rad elektrinih generatora i sinhronih kom-penzatora hlaenih
vodonikom. Signali za opasnost moraju se pre-nositi do mesta sa stalnom
posadom.
Ureaj za punjenje vodonikom i za istiskivanje vazduha ili vodo-nika neutralnim gasom
(ugljendioksidom ili azotom).
Prikljuak za dovod zbijenog vazduha na tabli za razvod i mani-pulaciju
gasovima (vazduhom, neutralnim gasom, vodonikom), mora se izvesti preko
vidljivog spoljnog voda ijim se uklanjanjem pre-kida dovod zbijenog vazduha.
Ureaj za isputanje vodonika, neutralnog gasa i vazduha u slobodnu atmosferu
odnosno van krova zgrade u kojoj se nalazi elektrini generator hlaen
vodonikom odnosno sinhroni kom-penza-tor hlaen vodonikom.
Ureaj za zaptivanje uljem i, po potrebi, napravu za odstranjivanje vazduha i vode iz
ulja, ako se zaptivanje vri uljem. Pritisak u ureaju za zaptivanje uljem mora
biti vei od pritiska vodonika u elektrinom generatoru hlaenom vodonikom
odnosno u sinhronom kompenzatoru hlaenom vodonikom, a prema uputstvu
proizvoaa. Ureaj za zaptivanje uljem mora biti izveden tako da rad elektrinog generatora hlaenog vodonikom odnosno sinhronog kom-penzatora
hlaenog vodonikom ne moe biti ugroen za sluaj ispada ili kvara ma kog
bitnog elementa tog ureaja.
Potrebne merne i alarmne naprave za nadgledanje svih pomonih ureaja i za utvrivanje
pojava tenosti u elektrinom generatoru i sinhronom kompenzatoru hlaenim
vodonikom; naprave za otkla-njanje tenosti i naprave za suenje gasa za
hlaenje.
Cevovodi za hlaenje vodonikom, cevovodi za ulje, cevovodi za ugljendioksid i sl., treba
da su oznaeni razliitim bojama u skladu sa takom 2.320 Propisa o tehnikim
merama za pogon i odr-avanje elektroenergetskih postrojenja.
Sigurnosne mere
Mere predviene u ovoj glavi primenjuju se da bi se izbeglo stva-ranje smee
vodonika i vazduha u opasnoj koliini odnosno u koli-ini koja je zapaljiva i
eksplozivnog sastava.
Ako su kolektor budilice ili klizni prstenovi koji rade u slo-bodnoj atmosferi smeteni u
oklop u koji moe da prodre vodonik treba obezbediti dovoljno provetravanje
prostora u oklopu, i to kako za vreme pogona tako i za vreme stajanja
elektrinih gene-ratora i sinhronih kompenzatora hlaenih vodonikom.
19

289

Rezervoari za odstranjivanje vazduha (vetrenici) koji pripadaju po-strojenju za vodonik i

za ulje za zaptivanje, moraju biti dimen-zionisani tako da izdre ispitni pritisak
predvien propisima i standardima po kojima su graeni elektrini generatori i
sinhroni kompenzatori hlaeni vodonikom.
Suionik gasa mora biti dimenzionisan tako da izdri ispitni pritisak predvien propisima
i standardima po kojima je graen elektrini generator hlaen vodonikom
odnosno sinhroni kom-penzator hlaen vodonikom. Grejno telo moe se
ukljuivati samo pod uslovom da je prethodno ukljuen ventilator ili slian
0

ureaj za ventilaciju. Temperatura grejnog tela ne sme biti via od 300 C.

Grejno telo treba postaviti to nie, a elektrini prikljuak treba da bude
zatvorene izrade, tj. ekploziono zatien.
Merni i kontrolni instrumenti i ureaji u kojima se za vreme po-gona moe da nakupi
zapaljiva gasovita smea i u kojima se nalaze strujna elektrina kola, moraju
biti obezbeni od eksplozije da bi se zatitila zapoljena odnosno druga lica. Za
ovu svrhu upo-trebljavaju se konstrukcije eksploziono zatiene ili konstrukcije koje obezbeuju dovoljno provetravanje. Eksploziono zatieni elektrini
ureaji moraju na spoljnoj strani imati ja-sno vidljiv znak: S prema taki 15.3
Propisa o elektrinim po-strojenjima nad nadzemnim mestima ugroenim od
eksplozivnih smea.
Elektrina instalacija i svi elektrini ureaji u sklopu elektrinog generatora i
sinhronog kompenzatora hlaenih vodo-nikom odnosno na mestima na kojima
moe doi do stvaranja opasne smee vodonika i vazduha, moraju biti izraeni
kao eksploziono zatieni.
Elektrini spojevi delova koji provode struju u mernom kolu bez pokretnih kontakata,
moraju biti izraeni tako da prikljuak na njima bude zatien od
nedozvoljenog zagrevanja, od potresa ili promena izolacionog materijala.
Ako je u pitanju pojedinano snabdevanje elektrinog generatora odnosno sinhronog
kompenzatora vodonikom, broj boca u bateriji ne sme biti vei od broja boca
predvienog uputstvom proizvoaa. Svaka boca u bateriji mora biti dobro
privrena i obezbeena od pada i udara. Cela baterija boca sa vodonikom
mora biti ogra-ena i obezbeena od tetnog dejstva koje moe prouzrokovati
udar, temperatura, hemikalije, elektrini luk i dr.
U pogonu ili pri punjenju elektrinog generatora odnosno sinhro-nog
kompenzatora vodonikom, mora se imati rezervna koliina ne-utralnog gasa
koja odgovara zapremini najveeg ugraenog takvog generatora odnosno
kompenzatora.
Ako se vie elektrinih generatora odnosno sinhronih kompen-zatora snabdevaju
vodonikom iz zajednike baterije, baterija boca sa vodonikom mora se postaviti
na posebnom mestu izvan mainske sale. Da bi se zatitilo od posledica loma
cevovoda ili nezapti-venosti cevovoda, mora se pre uvoenja svakog cevovoda
pod priti-skom u zatvorenu zgradu predvideti automatski ventil za brzo
zatvaranje. Pri pojedinanom i pri centralnom snabdevanju vodo290

nikom, strana niskog pritiska napajanja vodonikom mora se zatiti ventilom

sigurnosti.
Ako je batrija postavljena u zatvorenoj prostoriji, na najviem mestu prostorije
moraju se predvideti otvori za prirodnu ventila-ciju. Iznad otvora za prirodnu
ventilaciju ne smeju se postavljati bilo kakvi elektrini ureaji (ventilatori,
sijalice i dr.).
Cevovode koji odvode vodonik, a poloeni su u zemlju, treba po-kriti ljunkom
tako da se omogui postepeno izlaenje vodonika u sluaju da cevovodi
proputaju. Cevovode poloene u kanal pogon-ske zgrade treba pokriti
pokrivaem koji omoguuje njihovo prove-travanje. Ako je potrebno, treba
predvideti i vetako provetravanje.
U mainskoj sali, u temeljima i u svim prostorijama koje su u bli-zini instalacija sa
vodonikom, u koje moe da prodre vodonik, ne smeju postojati upljine koje su
sa gornje strane zatvorene i u ko-jima se moe vodonik da skuplja.
Mora se voditi rauna o stalnom dovoljnom provetravanju.
Skupljanje smee vodonika i vazduha u opasnoj koliini u ureaju za podmazivanje
uljem mora se spreiti. Moraju se na odgovarajuem mestu postaviti ureaji za
stalno odstranjivanje smee vodonika i vazduha. Ako, izuzetno treba postaviti
elektromotore u struji gasa, elektromotori moraju biti izraeni kao eksploziono
sigurni (S-motori) prema Propisima o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea. Cevovodi za vodonik ili za
smeu vodonika i vazduha moraju biti poloeni tako da se smea vodonika i
vazduha pri izlazu iz cevovoda ne moe nigde da skuplja. U blizini izlaznog
otvora ne sme postojati nikakav izvor vatre ili varnica.
Prostorije sa uljem za zaptivanje, napravama za punjenje, nadgle-danje i
pranjenje, kao i sa baterijama boca sa vodonikom, moraju se stalno i dovoljno
provetravati.
U blizini ureaja za vodonik, razvodna postrojenja moraju se graditi i postavljati tako da
u sluaju kratkog spoja ne mogu da otete ureaje za vodonik. Elektrine
instalacije u blizini ure-aja za vodonik moraju se graditi prema Propisima o
elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih
smea.
5

Pogon

Pogon elektrinog generatora i sinhronog kompenzatora hlaenih vodonikom mora se

vriti tako da se u njima ne moe stvarati eksplozivna smea vodonika i
vazduha. Elektrini generator od-nosno sinhroni kompenzator mora imati
automatski alarmni ure-aj za signalisanje smanjenja stepena istoe vodonika.
Pri smanjenju stepena istoe na 85%, vodonik se mora istisnuti iz elektrinog
generatora odnosno sinhronog kompenzatora.
Prilikom punjenja elektrinog generatora odnosno sinhronog kompenzatora vodonikom,
odnosno prilikom pranjenja takvog ge-neratora odnosno kompenzatora
napunjenog vodonikom, ne sme se
19*

291

potiskivati vazduh vodonikom niti vodonik vazduhom. U takvom sluaju

elektrini generator odnosno sinhroni kompenzator se mora najpre isprati
neutralnim gasom (ugljendioksidom ili azo-tom) do stepena istoe vodonika
od najmanje 90%. Prikljuak za dovod zbijenog vazduha mora se sprovesti
vidljivim spojnim vodom (taka 3.1.2), i to samo radi izduvavanja neutralnog
gasa pri pra-njenju. Ovaj prikljuak se mora po izduvavanju neutralnog gasa
od-mah skinuti.
Ako se snabdevanje uljem za zaptivanje zaptivaa na osovini vri poslednjom rezervom
ulja, moraju se preduzeti potrebne pogonske mere (na primer na mrei, kotlu)
da bi se elektrini generator hlaen vodonikom odnosno sinhroni kompenzator
hlaen vodoni-kom mogao brzo da zaustavi i isprazni.
Kad se utroi poslednja rezerva ulja za zaptivanje, elektrini generator hlaen
vodonikom odnosno sinhroni kompenzator hlaen vodonikom mora se odmah
zaustaviti.
Zaptivenost gasa u postrojenju mora se neprekidno nadgledati. Ako se pri stalnom
optereenju ili manjim promenama optereenja iz-nenada poveava gubitak
gasa, moraju se preduzeti mere za smanjenje gubitka gasa. Ako u toku 24 asa
gubitak gasa pree vrednost (koli-inu) koju garantuje proizvoa, mora se
gubitak gasa smanjiti. Ako se preduzetom merom to ne postigne, a pri tome je
snien i priti-sak gasa pri odgovarajuem smanjenju optereenja, treba ispustiti
vodonik.
Pri pojedinanom snabdevanju vodonikom, sistem za hlaenje moe da napaja samo
jedna boca iz baterije boca sa vodonikom. Pri centralnom snabdevanju
vodonikom, pored automatskog ventila za brzo zatvaranje (taka 4.7), koji se
mora predvideti, treba predu-zeti pogonske mere koje u sluaju proputanja
spreavaju izduva-vanje velikih koliina vodonika.
Ako elektrini generator i sinhroni kompenzator hlaen vodoni-kom treba da stoje due
od 30 dana, mora se prethodno iz njih isti-snuti vodonik.
Hladnjake i sistem za rashladnu vodu treba isprazniti, ako postoji opasnost od
smrzavanja.
Ako pri opravkama rashladnog ureaja moe doi do varnienja koje nastaje usled
mehanikog udara, varenja i sl., iz rashladnog ureaja treba istisnuti vodonik
pre nego to se pristupi oprav-kama.
Ako u blizini elektrinog generatora hlaenog vodonikom odno-sno sinhronog
kompenzatora hlaenog vodonikom treba vriti za-varivanje, mora se
prethodno prenosnim detektorima ispitati da li postoji koncentracija
eksplozivne smee.
Ako usled izvrenih radova pri remontu moe doi do promene kvaliteta zaptivanja,
mora se izvriti kontrola zaptivanja, kao i pregledati i, po potrebi, oistiti
ureaji za hlaenje vodonikom.
292

Ispravnost rada mernih, regulacionih, sigurnosnih i signalnih

ureaja mora se proveravati prema uputstvu proizvoaa.
6
Ostale odredbe
U blizini ureaja za hlaenje vodonikom treba na vidnom mestu po-staviti potrebne eme
i uputstva za rukovanje. Ventili i druga oprema moraju imati one oznake koje
su predviene u emi.
Na ureaju za hlaenje vodonikom treba na vidnim mestima posta-viti tablice sa
natpisom da postoji opasnost od eksplozije i da je zabranjena upotreba otvorene
vatre, kao i da je zabranjeno puenje. Tablice sa takvim natpisom treba postaviti
na svim mestima na kojima moe doi do stvaranja smee vodonika i vazduha.

293

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU ELEKTRO*
ENERGETSKIH POSTROJENJA OD PRENAPONA
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom odreuju se tehniki normativi za zatitu od prenapona, koji se
moraju preduzimati pri izgradnji, rekonstrukciji i eksploataciji elektroenergetskih
postrojenja.
1. Definicije pojmova
lan 2.
Nie navedeni izrazi, upotrebljeni u ovom pravilniku, imaju sledea znaenja, i to:
odvodnik prenapona je naprava za zatitu elektrinih ureaja i postrojenja od
visokih prelaznih napona, kao i za ogranienje trajanja propratne struje;
ventilni odvodnik prenapona je odvodnik sa rednim nelinearnim otporima koji
ograniavaju napon i amplitudu propratne struje i omogua-vaju njeno blagovremeno
gaenje;
cevni odvodnik prenapona je odvodnik sa komorom u kojoj se po-sredstvom
elektrinog luka razvija gas za prekidanje propratne struje;
iskrite je sklop od dve ili vie meusobno razmaknutih elektroda;
zatitno iskrite je jednostruko iskrite koje slui za zatitu od prenapona;
izolaciono (spoljno) iskrite cevnog odvodnika prenapona je iskrite izvan komore
za gaenje, vezano na red sa iskritem u komori;
*

294

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, br. 7/71 i 44/76.

nazivni napon zatitne naprave je najvia dozvoljena efektivna vrednost

naizmeninog napona industrijske frekvencije izmeu njenih prikljuaka;
nazivna frekvencija zatitne naprave je nazivna frekvencija ili opseg nazivnih
frekvencija elektrine mree za koju je zatitna naprava namenjena;
probojno pranjenje je pojava koja nastaje u izolaciji usled elektrinih naprezanja,
pri emu dolazi do sloma napona i protoka elektrine struje;
proboj je probojno pranjenje kroz vrsti dielektrik;
preskok je probojno pranjenje u gasu, u tenosti ili po povrini vrstog
dielektrika;
reagovanje je probojno pranjenje izmeu elektroda iskrita;
udarni talas je talas napona ili struje jednog polariteta, koji bez znatnih oscilacija
naglo naraste do maksimalne vrednosti, a zatim, obino sporije, opadne do nule;
puni udarni naponski talas je udarni naponski talas koji nije pre-kinut probojnim
pranjenjem;
odrezani udarni naponski talas je udarni naponski talas prekinut probojnim
pranjenjem na elu, temenu ili zaelju;
struja odvoenja zatitne naprave je udarna struja koja protie kroz zatitnu
napravu posle reagovanja njenog iskrita;
nazivna struja odvoenja zatitne naprave je udarna struja odre-enog oblika i
odreene temene vrednosti, koja slui za razvrstavanje zatitnih ureaja u pogledu
izdrljivosti i zatitnih karakteristika;
podnosiva udarna struja zatitne naprave je udarna struja odre-enog oblika i
odreene temene vrednosti, koja je predviena za provera-vanje propusne sposobnosti
zatitne naprave;
propratna struja zatitne naprave je struja izazvana naponom mree, koja protie
kroz zatitnu napravu pratei struju odvoenja;
podnosivi, udarni napon je udarni napon odreene temene vredno-sti oblika 1,2/50,
koji izolacija mora da izdri;
jednominutni podnosivi napon je efektivna vrednost naizme-ninog napona
industrijske frekvencije, koji izolacija mora da izdri za vreme od jedne minute;
jednominutni podnosivi napon cevnog odvodnika je efektivna vrednost najvieg
napona industrijske frekvencije dovedenog na prikljuke odvodnika, koji odvodnik mora
da izdri bez reagovanja njego-vih iskrita;
naizmenini napon reagovanja zatitne naprave je efektivna vrednost najnieg
naizmeninog napona industrijske frekvencije, koji prikljuen na zatitnu napravu izaziva
reagovanje njenih iskrita;
udarni napon reagovanja zatitne naprave je najvia vrednost napona koja se
dostie pre prolaska struje odvoenja;
295

100% udarni napon reagovanja zatitne naprave je udarni napon odreenog oblika
najnie temene vrednosti, koji izaziva reagovanje zatitne naprave pri svakoj primeni;
udarni napon reagovanja na elu talasa je najvia vrednost li-nearno rastueg
napona koja se dostie u trenutku reagovanja iskrita zatitne naprave, za odreeno
vreme do reagovanja ili za odreenu str-minu;
preostali napon zatitne naprave je napon na njenim priklju-cima u toku
proticanja struje odvoenja;
udarni zatitni nivo zatitne naprave odreen je najviom vrednou udarnog
napona koja se moe javiti na prikljuicma zatitne naprave pod odreenim uslovima, i
on se brojno izraava najviom vredno-u izmeu sledeih napona:
udarnog napona reagovanja na elu talasa podeljenog sa 1,15;
100% udarnog napona reagovanja zatitne naprave za talas oblika 1,2/50;
preostalog napona za datu struju odvoenja;
koeficijent zatite je odnos podnosivog udarnog napona opreme koja se titi i
udarnog zatitnog nivoa zatitne naprave, pri emu se po-rede vrednosti istog polariteta;
oekivana struja je efektivna vrednost simetrine struje kratkog spoja koja bi se
javila u datoj taki mre kad bi zatitnu napravu za-menili vezom ija je impedansa
jednaka nuli;
najvii pogonski napon mree je najvia efektivna vrednost li-nijskog napona koji
se pojavljuje u bilo kom trenutku i u bilo kojoj taki mree pod normalnim pogonskim
uslovima, pri emu se ne uzimaju u obzir prolazne promene napona usled smetnji ili
naglih promena optereenja;
mrea sa izolovanom neutralnom takom je mrea u kojoj neutralna taka nema
nikakve namerne veze sa zemljom osim preko signla-nih, mernih i zatitnih ureaja vrlo
velike impedanse;
mrea sa kompenzovanom struom zemljospoja je mrea u kojoj je ne-utralna taka
spojena sa zemljom preko prigunice ija je reaktansa tolika da pri zemljospoju jedne
faze induktivna struja najveim delom kompenzuje kapacitivnu komponentu struje
zemljospoja industrijske fre-kvencije;
mrea sa uzemljenom neutralnom takom je mrea u kojoj je neutralna taka
spojena sa zemljom direktno ili preko omskog otpora od-nosno reaktanse male vrednosti;
mrea sa efikasno uzemljenom neutralnom takom na odreenom mestu je mrea
iji koeficijent uzemljenja na tome mestu ne prelazi 80%;
mrea sa neefikasno uzemljenom neutralnom takom na odreenom mestu je
mrea iji koeficijent uzemljenja na tom mestu moe prei 80%;
koeficijent uzemljenja trofazne mree na odreenom mestu i za odreenu
konfiguraciju mree je u procentima izraen odnos najvieg efektivnog napona
industrijske frekvencije prema zemlji ispravne faze na tom mestu mree za vreme
zemljospoja jedne faze ili vie faza prema efektivnom linijskom naponu industrijske
frekvencije koji bi nastao na tom mestu posle prestanka kvara;
296

stupanj izolacije elektroenergetskog ureaja odreen je vred-nostima podnosivih

napona (jednominutnog podnosivog napona industrij-ske frekvencije i podnosivog
udarnog napona) koji karakteriu izolaciju odnosnog ureaja s obzirom na njenu
dielektrinu vrstou;
prelazni napon uspostavljanja je napon koji se javlja na krajevima cevnog
odvodnika neposredno posle prekida propratne struje, a koji se sastoji iz komponente
industrijske frekvencije (osnovni harmonik) i kom-ponente pseudoperiodinog odnosno
aperiodinog oblika;
napon uspostavljanja je efektivna vrednost komponente indu-strijske frekvencije
prelaznog napona uspostavljanja;
prelazni napon uspostavljanja kola je prelazni napon usposta-vljanja odreenog
kola uslovljen samo njegovim parametrima;
prelazni napon uspostavljanja mree je prelazni napon usposta-vljanja mree na
mestu postavljanja odvodnika;
nazivni prelazni napon uspostavljanja je prelazni napon usposta-vljanja kola na
koji se odnosi nazivni opseg propratnih struja cevnog od-vodnika;
strmina ela prelaznog napona uspostavljanja je brzina porasta prelaznog napona
uspostavljanja izraena u voltima po mikrosekundi, koja se utvruje propisanim
postupkom;
temena vrednost prelaznog napona uspostavljanja je najvia trenutna vrednost koju
dostie prelazni napon uspostavljanja;
amplitudni faktor prelaznog napona uspostavljanja je odnos te-mene vrednosti
prelaznog napona uspostavljanja i temene vrednosti napona uspostavljanja;
sopstvena frekvencija je frekvencija ili frekvencije kojima mrea oscilira u
slobodnom reimu;
nazivni opseg propratnih struja cevnog odvodnika je opseg struja izmeu
minimalne i maksimalne oekivane struje koje cevni odvodnik mora da prekine pri svom
nazivnom naponu a pri odreenim uslovima u pogledu strmine ela i amplitudnog faktora
prelaznog napona usposta-vljanja, kao i faktora snage;
koordinacija izolacije je usklaivanje izolacione vrstoe elektrine opreme,
aparata i vodova i karakteristika zatitnih naprava;
zatitna zona zatitne naprave je rastojanje ispred i iza zatitne naprave, mereno
du provodnika, na kome dolazi do povienja napona iznad zatitnog nivoa, pri emu
napon jo ne prelazi vrednost podnosivog napona izolacije.

2. Opti uslovi
lan 3.
Zatitne naprave i zatita elektroenergetskih postrojenja od prenapona moraju
ispunjavati opte uslove koji su predvieni sledeim jugoslovenskim standardima i
propisima:
Koordinacija izolacije u elektrotehnici JUS N.B0.030;
Smernice za koordinaciju izolacije u visokonaponskim razvodnim postrojenjima
JUS N.B0.031;
297

 Ventilni odvodnici prenapona JUS N.B2.050;

Tehniki propisi za elektroenergetska postrojenja iznad 1 000 V
(Slubeni list SFRJ, broj 14/67).
Proizvoai, projektanti, izvoai i korisnici elektroenergetskih postrojenja moraju
se pridravati ovih propisa, kao i propisa navedenih u ovom lanu.

II. NAPRAVE ZA ZATITU OD PRENAPONA

1. Ventilni odvodnici prenapona
lan 4.
Osnovne karakteristike ventilnog odvodnika prenapona su:
nazivni napon,
nazivna struja odvoenja (klasa),
nazivna frekvencija,
naizmenini napon reagovanja,
100% udarni napon reagovanja za talas 1,2/50,
udarni napon reagovanja na elu talasa,
preostali napon.
Ove karakteristike i njihove brojne vrednosti date su u jugoslo-venskom standardu
JUS N.B2.050.
Za odvodnike koji se ugrauju u mree napona 220 kV i viih, pro-izvoa je
duan da d i vrednost komutacionog napona reagovanja defini-sanog u jugoslovenskom
standardu JUS N.B2.050.
Ako je odvodnik sklop od vie jedininih odvodnika, proizvoa je duan da
oznai poloaj svakog jedininog odvodnika u sklopu.
lan 5.
Ventilni odvodnik prenapona vezuje se paralelno na izolaciju koja se titi.
lan 6.
Nazivni napon, nazivnu struju odvoenja (klasu) i naizmenini napon reagovanja
odreuju pogonski uslovi rada ventilnog odvodnika, te oni ine osnovu za njegov izbor s
obzirom na sigurnost rada. Ostale karakteristike, kao to su 100% udarni napon
reagovanja za talas 1,2/50, udarni napon reagovanja na elu talasa i preostali napon
prvenstveno pri nazivnoj struji odvoenja, odreuju udarni zatitni nivo odnosno kvalitet
zatite. Za odvodnike koji se koriste u mreama napona 220 kV i viih, komutaci-oni
napon reagovanja takoe odreuju pogonski uslovi rada ventilnog od-vodnika.
lan 7.
Naizmenini napon reagovanja odvodnika svih klasa, osim odvodnika klase 10 kA
za vrlo teke uslove rada, ne sme biti nii od nazivnog napona odvodnika pomnoen sa
1,5.
298

lan 8.
Udarni napon reagovanja: 100% za talas 1,2/50 i na elu talasa su dve najvanije
take na Krakteristici reagovanja odvodnika. Prema tim ta-kama (vrednostima) vri se
odnosno proverava usklaivanje zatitnog i podnosivog nivoa sve dok odvodnik ne
reaguje.
lan 9.
Preostali napon predstavlja stvarnu zatitnu karakteristiku posle ragovanja iskrita
ventilnog odvodnika prenapona, te se prema njemu i od-reuje odnosno proverava
koordinacija izolacije.
2. Cevni odvodnici prenapona
lan 10.
Cevni odvodnik prenapona moe se primeniti za zatitu tran-sformatorskih stanica
i nadzemnih vodova od prenapona atmosferskog po-rekla.
Cevni odvodnik prenapona vezuje se paralelno na izolaciju koja se titi.
lan 11.
Osnovne karakteristike cevnog odvodnika prenapona su:
nazivni napon,
nazivna frekvencija,
klasa,
granine propratne struje,
nazivni prelazni napon uspostavljanja,
faktor snage pri kratkom spoju,
podnosivi naizmenini napon,
100% udarni napon reagovanja,
udarni napon reagovanja na elu talasa,
razmak spoljnog iskrita.
Ako se razmak spoljnog iskrita moe da podeava, proizvoa mora da odredi
maksimalni i minimalni dozvoljeni razmak iskrita.
3. Zatitna iskrita
lan 12.
Iskrite kao zatitnu napravu predstavljaju dve metalne elektrode odreenog oblika
i dimenzija koje se postavljaju na odreeno meusobno ra-stojanje. Iskrite se prikljuuje
paralelno izolaciji koja se titi.
lan 13.
Zatitno iskrite se moe koristiti kao normalna zatitna naprava od prenapona u
podrujima sa slabim intenzitetom atmosferskih pranjenja (izokerauniki nivo ispod 20)
i u sluaju kad su komutacioni prenaponi niski u odnosu na napon reagovanja iskrita. U
takvim sluaje-vima zatitno iskrite se mora postaviti na dovoljno veliko rastojanje
299

od objekata koji se tite i ostalih objekata, tako da luk pri irenju ne do-tie te objekte i
ne izaziva oteenja na njima.
lan 14.
Koordinaciono iskrite za odreeni stupanj izolacije koristi se u sluaju kad je
spoljna izolacija pojaana i ima namenu da titi opremu od proboja na unutranjoj
izolaciji. Ono je podeeno na takav razmak da reaguje na napon, koji je neto vii od
punog podnosivog napona za taj stu-panj izolacije. Vrednost napona reagovanja ovog
iskrita mora odrediti proizvoa tiene opreme.
lan 15.
Iskrite za lokalizaciju elektrinog luka slui za otklanjanje elektrinog luka od
izolacionih povrina i spreavanje oteenja izo-lacije. Ovo iskrite moe da slui i za
raspodelu elektrinog polja, a i kao koordinaciono iskrite.
lan 16.
Osnovne karakteristike zatitnog iskrita su naponi reagovanja. Naponi reagovanja
iskrita zavise, pre svega, od razmaka izmeu elektroda iskrita. Na vrednosti napona
reagovanja jako utiu i oblik elektroda, vrsta metala od kog su elektrode nainjene,
meusobna dispozicija elektroda, kao i dispozicija u odnosu na okolne objekte i stanje
okoline. Na udarni napon reagovanja utie i strmina dolazeeg talasa. Naponi reagovanja zavise od vrste primenjenog napona, te se razlikuju udarni naponi reagovanja i
naizmenini naponi reagovanja. Za iskrita koja se koriste u mreama napona 220 kV i
vieg treba poznavati i komutacioni napon reagovanja.
Udarni napon reagovanja zatitnog iskrita je 100% preskoni na-pon punog
udarnog talasa standardnog oblika 1,2/50 onog polariteta koji daje vee vrednosti.
Naizmenini napon reagovanja zatitnog iskrita definisan je u taki 23. lana 2.
ovog pravilnika, a odnosi se na preskok u suvom.
Naponi reagovanja zatitnog iskrita imaju izvesno rasipanje vrednosti usled
navedenih uzroka, te ih treba utvrditi ispitivanjem.
lan 17.
U mreama ija neutralna taka nije uzemljena, reagovanje zatitnih iskrita
dovodi do zemljospoja, te ako je struja zemljospoja vea od 5 do 10 A a nije predvieno
iskljuenje deonice sa zemljospojem, moe doi do interminentnog zemljospoja.
u sistemima sa efikasno uzemljenom neutralnom takom, svako reago-vanje
zatitnog iskrita predstavlja jednopolni kratak spoj, te iskrite mora biti predvieno da
izri struju jednopolog kratkog spoja na tom me-stu.
Otpor uzemljenja za naizmeninu struju, a naroito za udarnu struju, treba da je to
manji, a zatitno iskrite mora najkraim ptuem biti vezano za zatitno uzemljenje
objekta koji titi.
300

4. Izbor naprave za zatitu od prenapona

lan 18.
Elektroenergetska postrojenja treba zatiti od prenapona. U tu svrhu treba koristiti
ventilne odvodnike, cevne odvodnike i zatitna iskrita. Izbor zatitne naprave zavisi od
zahtevanog stepena i kvaliteta zatite.

a) Izbor zatitne naprave s obzirom na vrstu postrojenja

lan 19.
Za zatitu opreme relativno niske uzdune dielektrine vrstoe (transformatora,
obrtnih maina, opreme sa namotima i sl.) treba ko-ristiti kvalitetniju napravu, a za
opremu velike uzdune dielektrine vrstoe moe se koristiti i druga zatitna naprava.
Ventilni od-vodnici prenapona su osnovna zatitna naprava elektrana, transforma-torskih
stanica, razvodnih postrojenja i svih ostalih objekata koji sadre opremu sa namotajima.
Cevni odvodnici ili zatitna iskrita mogu se koristiti kao dopunska zatita takvih
objekata, pri emu se osnovni zatitni nivo ostvaren ventilnim odvodnikom prenapona ne
sme poreme-titi.
Cevni odvodnici i zatitna iskrita mogu se koristiti i kao osnovna zatita opreme
manjih objekata i objekata kod kojih se uzduna naprezanja izolacije ne javljaju odnosno
nisu od znaaja.
b) Izbor zatitne naprave s obzirom na znaaj postrojenja koje se titi
lan 20.
Sva znaajna postrojenja moraju se zatiti od atmosferskih prena-pona
odgovarajuim zatitnim napravama. Koeficijent zatite takvih postrojenja ne sme biti
manji od uobiajenih minimalnih vrednosti (lan 51). Postrojenja treba tititi ventilnim
odvodnicima prenapona. Zavi-sno od postrojenja, pored kljune opreme, mogu se zatiti i
njegovi pri-lazi. Preporuljivo je koristiti i dopunsku zatitu cevnim odvodnicima ili
zatitnim iskritima.
v) Izbor zatitne naprave s obzirom na lokaciju postrojenja koje se titi
lan 21.
Lokacija postrojenja koje se titi odreuje estinu, amplitudu, str-minu i trajanje
atmosferskih prenapona kojima moe biti izloena nje-gova izolacija. Zbog toga se izbor
zatitne naprave mora zasnivati i na njenoj sposobnosti da podnosi naprezanja izazvana
atmosferskim strujama karakteristinim za klimatske uslove mesta na kom se nalazi
postrojenje koje se titi.
301

U zonama slabih olujnih aktivnosti (izokerauniki nivo ispod 20) mogu se za

osnovnu zatitu koristiti cevni odvodnici i zatitna iskri-ta. U svim ostalim zonama treba
za osnovnu zatitu koristiti ventilne odvodnike prenapona.
lan 22.
Za postrojenja nazivnog napona 220 kV i viih, zatita od komutaci-onih
prenapona mora se posebno razmotriti pri izboru zatitnih naprava.

5. Utvrivanje podataka neophodnih za izbor osnovnih karakteristika

zatitne naprave
a) Udarni izolacioni nivo opreme koja se titi
lan 23.
Udarni izolacioni nivo opreme odreen je podnosivim udarnim napo-nom
standardnog oblika 1,2/50. Vrednosti podnosivih udanih napona date su u
jugoslovenskom standardu JUS N.B0.030.
b) Udarni izolacioni nivo vazdune izolacije
lan 24.
Odgovarajua minimalna vazduna rastojanja za odreene stupnjeve izolacije i
odgovarajui udarni podnosivi naponi dati su u jugoslovenskom standardu JUS
N.B0.031.
v) Izolacioni nivo u odnosu na komutacione prenapone
lan 25.
Proizvoa treba da navede podatke o dielektrinoj vrstoi u od-nosu na
komutacione prenapone opreme koju treba zatititi za napone preko 220 kV.
g) Utvrivanje najvieg faznog napona na mestu prikljuka zatitne
naprave
lan 26.
Najvii fazni napon na mestu prikljuka zatitne naprave dobija se mnoenjem
najvieg dozvoljenog meufaznog napona mree koeficijentom uzemljenja na mestu
prikljuka zatitne naprave. Prema vrednostima koeficijenta uzemljenja izvrena je
sledea klasifikacija:
koeficijent uzemljenja nije vei od 80% (efikasno uzemljena mrea) na mestu
postavljanja zatitne naprave, ako je u svim uslovima u mrei odnos nulte i direktne
reaktanse (X0/X1) izmeu 0 i + 3, a odnos nul-tog otpora i direktne reaktanse (R 0/X1)
izmeu 0 i + 1;
koeficijent uzemljenja je vei od 80% (mrea sa neefikasno uzem-ljenom
neutralnom takom, mrea sa kompenzovanom strujom zemljospoja
302

ili mrea sa izolovanom neutralnom takom). Ovo je sluaj u mreama koje su uzemljene
preko omskog ili induktivnog otpora, ili u kojima su neke ili sve neutralne take
izolovane. U takvim mreama koeficijent uzemljenja moe da bude 100% ili vie, ako je
odnos X0/X1 negativan;
ako je odnos reaktansi X0/X1izmeu 0 i - 20, postoje uslovi za re-zonansu. U mreama sa
izolovanim neutrlanim takama odnos X 0/X1 je obino manji od - 20, tako da ne postoje uslovi za
rezonansu.

lan 27.
Uticaj naglog rastereenja u mrei i poveanje brzine obrtanja ma-ina mogu da
dovedu do poveanja faznog napona, te to treba proveriti. Po potrebi, treba korigovati
vrednost najvieg faznog napona koja je dobi-vena prema lanu 26. ovog pravilnika.
lan 28.
Veliinu prenapona usled rezonanse, indukcije od susednih para-lelnih vodova i
slinih uzroka treba prouiti, ako se sumnja da ta veli-ina moe biti znatna. Normalno se
uticaj ovih prenapona zanemaruje.
d) Procena veliine i oblika struje odvoenja zatitne naprave
lan 29.
Procena veliine i oblika struje odvoenja zatitne naprave vri se na osnovu
zatienosti vodova i postrojenja od direktnog udara groma. Postoje:
efikasno zatiena postrojenja i
neefikasno zatiena postrojenja.
Veliina i oblik struje odvoenja zatitne naprave za postrojenja i spojeve nadzemnog voda i
kablovskog voda efikasno zatienih od direktnog udara groma

lan 30.
Efikasno zatiena postrojenja su ona postrojenja kod kojih su od direktnog udara
groma zatieni, pored postrojenja, i svi prikljueni vodovi na celoj duini ili najmanje
na duini od 1 km ispred postrojenja. Otpor uzemljenja temelja pojedinih stubova, ako
vod nije zatien od direktnog udara groma na celoj duini, mora na duini od 1 km
ispred postrojenja da bude nii od 10 . Pored toga, potrebno je da verovatnoa da
direktan udar groma na zatienom delu pogodi fazne provodnike ili druge delove pod
naponom, ili da doe do povratnog preskoka na tom delu, bude tako mala (0,1%) da se
takav rizik moe prihvatiti.
lan 31.
Zatita od direktnog udara groma nije dovoljno efikasna za vodove srednjih
napona (ispod 100 kV), te se takva postorjenja mogu tretirati i kao neefikasno zatiena.
Na vodovima viih napona, radi postizanja efika-sne zatite, zatitni ugao zemljovodnih

uadi ne sme biti vei od 30 . U takvom sluaju najvea struja odvoenja (oblika 8/20)
kree se oko 4 kA u po303

strojenjima 110 kV, a oko 10 kA u postrojenjima 400 kV. Ako su vodovi sa provodnicima u snopu, struje odvoenja mogu biti i vee.
Strmina struje odvoenja zavisi od strmine prenapona na zatitnoj napravi i njenih
karakteristika. Maksimalna strmina napona koji dolazi u postrojenje sa efikasno
zatienog voda iznosi od 500 kV/s do 1500 kV/s
(lan 63).
2) Veliina i oblik struje odvoenja zatitne naprave za postrojenja i spojeve nadzemnog
voda i kablovskog voda neefikasno zatienih od direktnog udara groma

lan 32.
Izolacija i zatitne naprave u neefikasno zatienim postroje-njima izloeni su
bliskim direktnim udarima groma koji mogu stvoriti izvanredno visoke napone sa veoma
velikim strminama, pa i do 4000 kV/s, kao i velikim strujama. Teki uslovi mogu
nastati i usled povratnih pre-skoka u blizini zatitne naprave. Zadovoljavajui rezultati
zatite po-stiu se, ako se udarna vrstoa izolacije koordinira sa preostalim naponom na
odvodniku koji odgovara struji odvoenja (oblika 8/20) u opsegu od 5 do 20 kA.

6. Izbor karakteristika zatitnih iskrita

lan 33.
Isktrite mora biti konstruisano i postavljeno tako da se elektrini luk iri na
suprotnu stranu od izolatora. Minimalna rasto-janja izmeu putanje elektrinog luka i
povrine izolatora treba da iz-nose najmanje 0,75 d kod niih pogonskih napona, a kod
viih ta vrednost opada sve do 0,3 d gde je d rastojanje elektroda iskrita.
lan 34.
Preporuuje se primena standardnih iskrita iji su oblici i dimenzije dati u
jugoslovenskom standardu JUS N.B0.031.
lan 35.
Za efikasno zatiena postrojenja koeficijent zatite treba da iznosi najmanje 1,25,
to u veini sluajeva zadovoljava. Manja vrednost moe se uzeti jedino ako su uslovi
rada mree takvi da usled komutacionih prenapona esto dolazi do reagovanja iskrita, s
tim da iskrite jo uvek titi postrojenje. Ukoliko se na taj nain ne moe obezbediti
dovoljna zatita, mora se primeniti dopunska zatita.
lan 36.
Za neefikasno zatiena postrojenja vrednost koeficijenta zatite mora biti vea i
treba je poveavati sve dok to dozvoljava nivo unutra-njih prenapona.
lan 37.
Iz usvojenog koeficijenta zatite odreuje se potreban udarni na-pon reagovanja
iskrita. Na osnovu odreenog udarnog napona reagovanja
304

iskrita odreuje se razmak iskrita eksperimentalnim putem. Za ovako definisano

iskrite treba utvrditi komutacioni napon reagovanja i uporediti ga sa oekivanim nivoom
komutacionih prenapona.
Izbor karakteristika i primena cevnih odvodnika
Izbor nazivnog napona cevnog odvodnika prenapona
0 Normalni uslovi rada

lan 38.
Nazivni napon cevnog odvodnika prikljuenog izmeu faznog pro-vodnika i
zemlje mora biti jednak ili vii od najvieg faznog napona in-dustrijske frekvencije koji
se moe pojaviti pod normalnim ili nenormalnim uslovima rada ukljuujui i sluaj
zemljospoja.
lan 39.
U mreama sa efikasno uzemljenom neutralnom takom nazivni napon cevnog
odvodnika treba da je jednak ili vii od 80% najvieg pogonskog napona mree. Ako
koeficijent uzemljenja nije vii od 75%, nazivni na-pon cevnog odvodnika moe biti
jednak ili vii od 75% najvieg po-gonskog napona mree.
lan 40.
U mreama sa neefikasno uzemljenom neutralnom takom nazivni na-pon cevnog
odvodnika treba da je jednak ili vii od najvieg pogonskog napona mree.
lan 41.
U mreama sa izolovanom neutralnom takom nazivni napon cevnog odvodnika
treba da je jednak ili vii od najvieg pogonskog napona mree. Ako je odnos reaktansi
H0/H1 izmeu 0 i 20, postoje uslovi za rezonansu, te se ne mogu dati opta pravila za
izbor nazivnog napona cevnog odvodnika.
2) Nenormalni uslovi rada

lan 42.
Ako postoji verovatnoa da e u mrei nastati nenormalno visoki naponi i da e se
reagovanje odvodnika vremenski podudariti sa takvim po-vienjem napona, potrebno je
da se primeni odvodnik nazivnog napona vi-eg od onog koji je odreen u odredbama l.
38. do 41. ovog pravilnika.
b) Izbor klase cevnog odvodnika
lan 43.
Za zatitu manjih postrojenja treba koristiti stanine cevne od-vodnike. Pri tome u
postrojenjima manjeg znaaja i u manje ugroenim podrujima treba koristiti cevne
odvodnike manje propusne sposobnosti a u ostalim sluajevima cevne odvodnike vee
propusne sposobnosti.
20

305

lan 44.
Za zatitu vodova treba koristiti linijske cevne odvodnike.
v) Izbor ostalih karakteristika cevnog odvodnika
lan 45.
Granine propratne struje cevnog odvodnika moraju u svom rasponu obuhvatiti
oekivanu struju kratkog spoja na mestu postavljanja cevnog od-vodnika, sraunatu za
normalni fazni napon.
Za mreu sa izolovanom neutralnom takom, kao i za mreu sa kompenzovanom
strujom zemljospoja, oekivanu struju kratkog spoja treba sraunati za linijski napon.
lan 46.
Nazivne vrednosti strmine ela i aplitudnog faktora prelaznog napona
uspostavljanja, date za odabrani cevni odvodnik u Aneksu, ne smeju biti manje od
odgovarajuih vrednosti za mreu u koju se odvodnik posta-vlja.
Aneks iz stava 1.ovog lana odtampan je uz ovaj pravilnik i ini nje-gov sastavni
deo.
lan 47.
Faktor snage kratkog spoja, dat za odabrani cevni odvodnik, u Aneksu, ne sme biti
vei od vrednosti faktora snage kratkog spoja na mestu posta-vljanja odvodnika.
lan 48.
Minimalna vrednost koeficijenta zatite iznosi 1,25.
8. Izbor karakteristika i primena ventilnih odvodnika prenapona
lan 49.
Nazivni napon ventilnog odvodnika prenapona, koji se prikljuuje izmeu faznog
provodnika i zemlje, treba da je jednak ili vii od pro-izvoda koeficijenta uzemljenja i
najvieg pogonskog napona mree.
Nazivni napon ventilnog odvodnika za zatitu neutralne take tran-sformatora, ako
je ona izolovana ili uzemljena preko impendanse velike vrednosti, treba da je jednak ili
vii od 70% najvieg pogonskog napona mree za punu izolaciju transformatora. Za
transformatore sa stupnjevi-tom izolacijom, ako je neutralna taka vezana za zemlju
preko prigunice, nazivni napon ventilnog odvodnika treba da je od 58% do 65%
najvieg po-gonskog napona mree. Ako je nautralna taka uzemljena preko impedanse
ili otpora, nazivni napon ventilnog odvodnika treba da je od 35% do 65% najvieg
pogonskog napona mree.
Zatitni udarni nivo odvodnika za zatitu neutralne take transformatora ne sme
biti vii od 83,3% udarnog izolacionog nivoa neutralne take transformatora.
306

Na osnovu sraunate vrednosti nazivnog napona ventilnog odvodnika, treba iz

standardnog niza nazivnih napona izabrati vrednost koja se podu-dara sa raunskom ili je
vea, pod uslovom da zatitni nivo izabranog od-vodnika prua potrebnu sigurnost tj. da
se ostvari potrebni koeficijent zatite.
lan 50.
Objekti niskonaponskih mrea tite se ventilnim odvodnicima prenapona najmanje
klase 1,5 kA. Postrojenja u zonama jae olujne aktivno-sti (izokerauniki nivo iznad 40),
kao i znaajnija postrojenja, treba ti-titi ventilnim odvodnicima vie klase.
Postrojenja srednjih napona treba tititi ventilnim odvodnicima klase 5 i 10 kA. Na
podrujima sa izokeraunikim nivoom ispod 30, mogu se koristiti i ventilni odvodnici
klase 2,5 kA.
Transformatorske stanice i razvodna postrojenja nazivnog napona 110 kV i viih
treba titi ventilnim odvodnicima klase 10 kA, a nazivnog napona 400 kV ventilnim
odvodnicima klase 10 kA za vrlo teke uslove rada (po JUS N.B2.050).
Sva visokonaponska postrojenja, bez obzira na nazivni napon, izlo-ena veoma
jakim atmosferskim udarima, naroito strujama dugog trajanja (reda milisekunde),
moraju se tititi ventilnim odvodnicima klase 10 kA, a izuzetno i ventilnim odvodnicima
klase 10 kA za vrlo teke uslove rada.
lan 51.
Usklaivanje zatitnog nivoa ventilnog odvodnika prenapona i udar-nog nivoa
opreme koja se titi vri se izborom koeficijenta zatite.
Minimalne vrednosti koeficijenta zatite, zavisno od stupnja
izolacije postrojenja, date su u sledeoj tabeli:
Stupanj izolacije

20*

Koeficijent zatite

Si
Si
Si
Si
Si
Si
Si
Si
Si
Si

3,6
7,2
12
24
38
72,5
123
123s
245
245 s

2,5
2
1,7
1,4
1,3
1,3
1,3
1,3
1,3
1,3

Si
Si

245 s1
420 s

1,3
1,2

Si

420 s1

1,2

Si

420 s2

1,2

307

Ovi koeficijenti zatite odnose se na odreene uslove propisane jugoslovenskim

standardom JUS N.B2.050 i standardima za odgovarajuu opremu, odnoso optim
jugoslovneskim standardom o koordinaciji izo-lacije JUS N.B0.030.

9. Ostale mere za zatitu od prenapona

lan 52.
Sva spoljna postrojenja moraju biti zatiena gromobranima, ako sama
konstrukcija ne prua dovoljnu zatitu. Nadzemni vodovi nazivnog napona preko 20 kV
moraju biti zatieni gromobranima (primenom zemljovodnih uadi ili gromobrana sa
iljcima) na duini od najmanje 1 km ispred kostrojenja, pod uslovom da otpori
uzemljenja stubova ne budu vei od 10 oma. Sa porastom nazivnog napona preporuuje
se i poveanje du-ine deonice voda koju treba zatititi, naroito na krevitim podrujima. Prilazi dalekovoda nazivnih napona do 20 kV ne moraju se tititi gromobranima,
ako se nalaze na podruju iji je izokerauniki nivo ispod 40, odnosno ako prelaze preko
poumljenih terena ili terena sa velikim brojem visokih objekata, koji u odnosu na
nadzemni vod deluju kao zatita.
Zatita prilaza vodova gromobranima u podruju niske olujne aktiv-nosti
(izokerauniki nivo ispod 20), bez obzira na visinu nazivnog napona, nije obavezna.
lan 53.
Kondenzatori i prigunice mogu se koristiti kao dopunska zatita rotacionih
maina i opreme male uzdune dielektrine vrstoe.
10. Zatita vodova od prenapona
lan 54.
mere:

Radi zatite vodova od prenapona atmosferskog porekla mogu se primeniti sledee

zatita od direktnih udara groma pomou zemljovodih uadi posta-vljenih na

stubove iznad faznih provodnika;
zatita od prenapona pomou iskrita i odvodnika prenapona. Za ovu svrhu po
pravilu koriste se cevni odvodnici, dok se ventilni od-vodnici koriste samo izuzetno.
lan 55.
Zatita od direktnih udara groma postie se pomou jednog ili vie zemljovodnih
uadi postavljenih dovoljno visoko iznad faznih pro-vodnika, tako da se obezbedi
o

zatitni ugao od najvie 30 . Zemljovodno ue (jedno ili vie) treba da je uzemljeno kod
svakog stuba, osim u izuzet-nom sluaju.
Zemljovodna uad nadzemnog voda moraju se povezati sa zatitnim uzemljenjem
postrojenja.
308

lan 56.
Ako nadzemni vod koji prolazi ugroenim podrujem nije zatien zemljovodnim
uetom od direktnih udara groma, moe se zatititi zatitnim napravama, i to prvenstveno
cevnim odvodnicima.
lan 57.
Na stubovima koji su naroito izloeni direktnim udarima groma: na prometnim
mestima, na prelazima preko reka, eleznikih pruga i slino, a na deonicama koje nisu
zatiene od direktnih udara groma, preporuuje se postavljanje zatitne naprave,
prvenstveno cevnih odvod-nika. U takvom sluaju nije izlino postaviti cevne odvodnike
i ako po-stoji zatita zemljovodnim uetom.
lan 58.
Za vodove vrlo visokih napona (220 i 400 kV) neophodno je posebno razmotriti
primenu zatitnih mera na ulazu u postrojenje (zatitno iskrite, odvodnik i sl.).
lan 59.
Na prelazima nadzemnog voda u kablovski vod moraju se postaviti od-vodnici
prenapona. Ako kablovski vod predstavlja deo voda sa nadzemnim deonicama na obe
strane, potrebno je postaviti odvodnike na oba kraja. Ako je duina kabla manja od
zatitne zone odvodnika, odvodnici se mogu postaviti samo na jednom kraju kabla.
Ako nadzemni vod ima kablovski ulaz u postrojenje, potrebno je posta-viti
odvodnike na oba kraja. Ako je duina kabla mala tako da je ceo kabl u zatitnoj zoni
odvodnika, odvodnici se mogu postaviti samo u postrojenju. Ako je duina kabla vea,
mogunost postavljanja odvodnika samo na kraju kabla prema nadzemnom vodu mora se
posebno razmotriti.
lan 60.
U mreama niskog napona, zatitne naprave se postavljaju po po-trebi, a
prvenstveno na sledea mesta: na mesta ravanja vodova, na krajeve duih deonica, na
kune prikljuke, na spojeve kablovskog voda i nadzemnog voda.
Zatitna naprava se mora postaviti na prikljuke nadzemnih vodova kod
usamnjenih kua na podrujima sa izokeraunikim nivoom iznad 40.
lan 61.
Zatitne naprave ne smeju se postavljati u prostorije u kojima se na-laze
lakozapaljivi materijali, a od zapaljivih (kao to je drvo, i sl.) treba da budu odvojene
nezapaljivim pregradama. Svuda gde postoji mogunost po-vrede ljudi od eksplozije
odvodnika, potrebno je postaviti odgovarajue za-titne mree.
309

11. Zatitna zona i mesto postavljanja zatitne naprave

lan 62.
Odreivanje zatitne zone ispred i iza zatitnog ureaja vri se prema sledeem
obrascu:
L=

Up Uz

--------------------

V (m)

2s

gde je:
Up podnosivi udarni napon izolacije u kV,
Uz udarni zatitni nivo zatitne naprave u kV,
V brzina prostiranja prenapona du vodova u m/s, s
strmina ela udarnog napona u kV/s.
Ovaj obrazac se moe koristiti kao za zavrne stanice samo sa jed-nim vodom tako
i za stanice sa vie vodova, uzimajui u obzir najnepovolj-niji sluaj kad je samo jedan
vod prikljuen na postrojenje, a ostali vodovi su iskljueni.
lan 63.
Pojedine vrednosti veliina u obrascu iz lana 62. ovog pravilnika odreuju se na
sledei nain:
minimalni podnosivi udarni napon izolacije odruje se prema jugo-slovenskom
standardu JUS N.B0.030, za odreeni stupanj izolacije odnosno najvii pogonski napon
mree. Vrednost napona Up moe biti i via, ako je to predvieno posebnim
jugoslovenskim standardom za opremu koja se titi odnosno ako proizvoa to
garantuje;
maksimalni udarni zatitni nivo Uz je takoe definisan stan-dardom JUS
N.B2.050 i vezan za nazivni napon zatitne naprave. Udarni
zatitni nivo zatitnih iskrita uslovljen je rastojanjem elektroda iskrita. Kod cevnih i
ventilih odvodnika stvarni zatitni nivo moe biti i nii;
za nadzemne vodove brzina prostiranja je 300 m/s, a za kablovske 150
m/s;
za efikasno zatiena postrojenja strmina S je 500 do 1500 kV/s prema
jugoslovenskom standardu JUS N.B0.031.
lan 64.
Vrednosti iz lana 63. ovog pravilnika i na osnovu njih izraunata vrednost
zatitne zone daje najvea odstojanja zatitnih ureaja koja obezbeuju zatitu sa
odgovarajuom sigurnou i verovatnoom. Za ta-nije odreivanje zatitne zone u
konkretnim sluajevima treba izvriti detaljniji proraun odnosno proveru na modelu.
310

12. Uslovi prikljuivanja zatitne naprave

lan 65.
Naprave za zatitu od prenapona moraju biti postavljene i kori-ene shodno
uputstvu proizvoaa o njenim uslovima rada u pogledu po-trebnog prostora (minimalna
rastojanja od drugih objekata) radnog poloaja (stojei i visei i sl.), odravanja istoe,
poloaja i izvoenja prikljunih vodova i sl.
Prikljuni vodovi, kako za delove pod naponom tako i za uzemljenje, moraju biti
to krai. Presek prikljunih vodova zatitne naprave treba da je priblian preseku ostalih
provodnih visokonaponskih veza. Presek
tih vodova za niskonaponske ventilne
2
odvodnike ne sme biti
2 manji od 10 mm , za odvodnike nazivnih napona do 40 kV ne sme
biti manji
2 do 20 mm a za odvodnike nazivnih napona preko 40 kV ne sme biti manji od
50 mm .
lan 66.
Sve ventilne provodnike prenapona koji tite skupocenu opremu, kao to su veliki
energetski transformatori (preko 20 MVA), kompen-zatori i sl., treba po mogustvu
snabdeti brojilima reagovanja.
lan 67.
Uzemljenje naprava za zatitu od prenapona mora biti sigurno i kvalitetno
izvedeno. Uzemljenje zatitne naprave i opreme koja se titi mora biti zajedniko.
Prikljuak zemljovoda na uzemljivau (uvod u uze-mljenje) mora biti kod same zatitne
naprave ili u njenoj neposrednoj bli-zini. Prikljuci za uzemljenje zatitne naprave i
objekta koji se titi moraju se galvanski povezati najkraim putem.
Za vea i znaajnija postrojenja ija su uzemljenja redovno prostrana, treba za
svaki odvodnik ili garnituru odvodnika po mogustvu obezbediti i sopstveno uzemljenje
koje je deo zajednikog uzemljenja postrojenja.
13. Odravanje i kontrola zatitnih naprava
lan 68.
Odravanje zatitnih naprava u pogonu sastoji se u redovnom i-enju,
otklanjanju sponjnih kvarova, otklanjaju korozionih arita i slino. Proizvoa je duan
da korisniku da potrebna uputstva i podatke za odravanje i osnovne podatke za kontrolu
zatitnih naprava, kojih korisnik treba da se pridrava.
Kontrola zatitnih naprava u pogonu obuhvata merenja odabranih elektrinih i
neelektrinih veliina, na osnovu kojih se donosi zakljuak o optem stanju naprava.
lan 69.
Kontrolu zatitnog ureaja treba vriti u rokovima i u obimu koji su odreeni od
strane proizvoaa, a u cilju da se obezbedi siguran pogon zatitnih naprava i njihovo
zatitno dejstvo u to veoj meri.
311

Kontrola iz stava 1. ovog lana mora biti u skladu sa Pravilnikom o tehnikim

merama za pogon i odravanje elektroenergetskih postrojenja (Slubeni list SFRJ, broj
19/68).
III. PRELAZNA I ZAVRNA ODREDBA
lan 70.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na izgraena elektroe-nergetska
postrojenja i na elektroenergetska postrojenja za koja je izdato odobrenje za izgradnju
pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
lan 71.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slu-benom
listu SFRJ.

312

ANEKS
PODACI O CEVNIM ODVODNICIMA PRENAPONA
Nazivni napon cevnog odvodnika odreuje najviu efektivnu vred-nost napona
industrijske frekvencije pri kojoj je obezbeen rad odvodnika ako su i drugi potrebni
uslovi ispunjeni.
Nazivna frekvencija. Standardna nazivna frekvencija cevnih od-vodnika iznosi 50
Hz.
Klasa cevnog odvodnika. Klasu cevnog odvodnika odreuju namena i propusna
sposobnost.
U pogledu namene cevni odvodnici se dele na:
stanine, namenjene zatiti manjih transformatorskih stanica, i
linijske, namenjene zatiti nadzemnih vodova.
Zavisno od propusne sposobnosti odreene brojnom vrednou krat-kotrajne
podnosive udarne struje izraene u kA, stanini cevni odvodnici se dele na dve klase:
stanine 30 kA, i
stanine 65 kA
Postoji samo jedna klasa linijskih cevnih odvodnika:
linijski 65 kA.
Klase cevnih odvodnika zasnivaju se na njihovoj sposobnosti da ispu-njavaju
uslove ispitivanja i radne karakteristike utvrene propisima. U nedostatku jugoslovenskih
propisa za cevne odvodnike, treba koristiti preporuke IEC, publikacija 992.
Granine propratne struje. Postoji minimalna i maksimalna gra-nina propratna
struja.
Nazivna minimalna propratna struja je efektivna vrednost struje koja je najmanja u
opsegu oekivanih struja kratkoga spoja koju odvodnik mora da prekine pod odreenim
uslovima u pogledu pogonskog napona, napona uspostavljanja, amplitudnog faktora i
faktora snage. Minimalna
313

propratna struja specificirana je zavisno od klase i nazivnog napona odvodnika i data je u koloni 2. tabela I, II i III ovog aneksa.
Nazvina maksimalna propratna struja je efektivna vrednost struje koja je najvea u
opsegu oekivanih struja kratkoga spoja koju odvodnik mora da prekine pod odreenim
uslovima u pogledu pogonskog napona, napona uspostavljanja, amplitudnog faktora i
faktora snage. Maksimalna pro-pratna struja specifirana je zavisno od klase i nazivnog
napona odvodnika
data je u koloni 3. tabela I, II i III ovog aneksa.
Nazivni prelazni napon uspostavljanja utvren je posebno za mi-nimalnu i
maksimalnu propratnu struju striminom ela, amlitudnim fak-torom i sopstvenom
frekvencijom. Vrednost za faktore koji odreuju prelazni napon uspostavljanja zavisno
od klase i nazivnog napona od-vodnika date su u kolonama 4, 5, 6, 7, 8. i 9. tabela I, II i
III ovog aneksa.
Faktor snage pri kratkom spoju definisan je kao kosinus ugla izmeu oekivane
struje u trenutku njenog nastajanja i odgovarajueg na-pona. NJegova vrednost je
utvrena zavisno od klase i nazivnog napona od-vodnika i data je za minimalnu i
maksimalnu propratnu struju u kolonama 10. i 11. tabela I, II i III ovog aneksa.
Podnosivi naizmenini napon cevnog odvodnika. Postoje dva podnosiva
naizmenina napona cevnog odvodnika: podnosivi naizmenini napon izolacije kuita
odvodnika i podnosivi naizmenini napon kom-pletnog odvodnika.
Podnosivi naizmenini napon izolacije kuita odvodnika je na-pon industrijske
frekvencije koji izolaciono kuite cevnog odvodnika sa uklonjenim iskritima i
komorom mora da izdri bez preskoka i pro-boja u suvom i na kii u toku jedne minute.
Vrednosti ovog napona odreene su zavisno od nazivnog napona i date su u koloni 2.
tabele IV ovog aneksa za stanine odvodnike, a u koloni 2. tebele V ovog aneksa za
linijske odvod-nike.
Podnosivi naizmenini napon kompletnog cevnog odvodnika je na-pon
industrijske frekvencije koji doveden na kompletni cevni odvodnik (zajedno sa njegovim
spoljnim iskritem) ne sme da izazove reagovanje njegovih iskrita. Vrednosti ovog
napona odreene su zavisno od nazivnog napona i date su u kononi 3. tabele IV ovog
aneksa za stanine odvodnike, a u koloni 3. tabele V ovog aneksa za linijske odvodnike.
Udarni naponi reagovanja (100% za talas 1,2/50 i na elu talasa) su
dve najvanije take na karakteristici reagovanja odvodnika. Prema od-govarajuim
vrednostima odreuje se odnosno proverava usklaenost za-titnog nivoa odvodnika i
podnosivog nivoa izolacije koja se titi, za period do reagovanja odvodnika. Maksimalne
vrednosti ovog napona odre-ene su zavisno od nazivnog napona i date su u kolonama 4.
i 5. tabele IV ovog aneksa za stanine odvodnike, a u kolonama 4. i 5. tabele V ovog
aneksa za linijske odvodnike.
314

Tabela 1.
NAZVINE VREDNOSTI GRANINIH PROPRATNIH STRUJA, PRELAZNOG NAPONA
USPOSTAVLJANJA I FAKTORA SNAGE PRI KRATKOM SPOJU - ZA STANINE CEVNE
ODVODNIKE KLASE 30 kA

Nazivni napon

dovodnika

40

1
3
4,5
6
9
12
15
18
20
25
30
37

granine
maksimaln
e

Granine
propratne

struje do

sve
prekine

Minimalne

struje kA
(efektivna
simetrina
vrednost)

1,5
3
1,5
3
1,5
3

Morada

propratn
e

struje

1,5
3
1,5

1,5

315

60

525

100

420

1,3
1,3

1,3
1,3

90450
90455

1800
1820

80

1,3

1,3

90450

1830

525

100

1,3

1,3

75380

630

120

1,3

1,3

630

120

1,3

735

140

735
735

0,7
0,7

0,2
0,2

0,7

0,2

1820

0,7

0,2

80410

1640

0,7

0,2

1,3

65325

1300

0,7

0,2

1,3

1,3

65320

1280

0,7

0,2

140

1,3

1,3

50260

1036

0,7

0,2

140

1,3

1,3

50235

956

0,7

0,2

3
3
1,5
3
1,5
3
6
1,5
3
6
1,5
3
6
1,5
3
6
1,5
3
6

315

Nazivni prelazni napon uspostavljanja

Sopstvena frekvencija
monofrekventnog napona
uspostavljanja

Faktor snage pri

kratkom spoju
Zaminimalnugraninustruju

Zaminimalnugraninustruju

Zam aksim alnugraninustr uju

Zaminim alnugraninustruju

graninustruju

Zamaksimalnu

Amplitudni faktor

Zam aksim alnugraninustr uju

Strmina ela
V/s
Zaminimalnugraninustruju

Minimalne

Maksimalne

Granine
propratne struje
kA (efektivna
simetrina
vrednost)
NazivninaponkVodvodnika

Za maksimalnu graninu struju,

za odvodnik
postavljen

3
2
5

propratnestruje.

svestrujedomaksi

na
vodu

18

eprekin

egranin

12 i 15

Morada

6i9

malne

316

Tabela 2.
NAZIVNE VREDNOSTI GRANINIH PROPRATNIH STRUJA, PRELAZNOG NAPONA USPOSTAVLJANJA I FAKTORA
SNAGE PRI KRATKOM SPOJU ZA STANINE CEVNE ODVODNIKE KLASE 65 kA

10

11

12

0,7
0,7

0,2
0,2

0,16
0,13

0,7

0,13

0,2
0,2
0,2
0,2

0,10
0,14
0,10
0,08

0,7
0,7

0,13
0,13

0,08
0,065

1,2

0,7

0,10

0,09

2,0

0,7

0,10

0,08

10

0,7

0,10

0,06

10
2
5
10
5
10
5,0

monofrekventnog napona uspostavljanja nisu jo standardizovane, te ih daje pro-

Vrednosti za strminu ela, amplitudni faktor i sopstvenu frekvenciju

izvoa

u stanici

0,7
0,7
0,7
0,7

0,7

0,10

0,11

0,07

Tabela 3.
NAZIVNE VREDNOSTI GRANINIH PROPRATNIH STRUJA PRELAZNOG NAPONA USPOSTAVLJANJA I FAKTORA
SNAGE PRI KRATKOM SPOJU ZA LINIJSKE CEVNE ODVODNIKE
Nazivni prelazni napon uspostavljanja

NazivninaponkVodvodnika

Granine propratne struje kA

(efektivna simetrina vrednost)

Stmina ela
V/s
struju

Minima

Mak-

lne

simalne

Za

Za mak-

graninu
4

minimalnu

Sopstvena frekvencija
monofrekventnog napona
uspostavljanja

Amplitudni
faktor
struju

Za

Za mak-

simalnu graninu struju

graninu

minimalnu

struju

Za

Za mak-

simalnu graninu struju

graninu

Faktor snage pri kratkom spoju

struju

Za

Za mak-

simalnu graninu struju

graninu

simalnu graninu struju

10

11

minimalnu

minimalnu

317

9, 12, 15
18, 20 i 25

0,3
0,4
0,6
1

1,5
3
6
10

0,7
0,7
0,7
0,7

0,1
0,1
0,1
0,1

30 i 37

0,3
0,4
0,9
1

1,5
3
6
10

0,7
0,7
0,7
0,7

0,1
0,1
0,1
0,1

40
50

0,3
0,4
0,9
1

1,5
3
5
10

0,7
0,7
0,7
0,7

0,1
0,1
0,1
0,1

60,73
90, 97, 123
i 145

0,3
0,4
0,9
1

1,5
3
5
10

0,7
0,7
0,7
0,7

0,1
0,1
0,1
0,1

Vrednosti za strminu ela, amplitudni faktor i sopstvenu frekvenciju

monofrekventnog napona uspostavljanja nisu jo standardizovane, te ih
daje proizvoa

Tabela 4.
KARAKTERISTIKE STANINIH CEVNIH ODVODNIKA PRENAPONA

Nazivni
napon
kV
3
4,5
6
9
12
15
18
20
25
30
37
40

Jednominutni

Jednominutni

podnosivi

podnosivi

naizmenini

naizmenini

napon izolacije
odvodnika
kV

napon kompletnog odvodnika

kV

30
23
25
30
35
40
46
49
58
66
79
84

4,5
7
9
14
18
23
27
30
38
45
56
60

100% udarni
napon reagovanja oblika
1,2/50
kV
35
40
45
55
65
70
80
90
110
130
150
162

100% udarni
napon reagovanja na elu
talasa
kV
44
50
57
75
90
100
120
130
150
175
200
236

Tabela 5.
KARAKTERISTIKE LINIJSKIH CEVNIH ODVODNIKA PRENAPONA

Nazivni
napon
kV
1
9
12
15
18
20
25
30
37
40
50
60
73
90
97
123

Jednominutni

Jednominutni

podnosivi

podnosivi

naizmenini

naizmenini

napon izolacije odvodnika

kV
2
30
35
40
46
49
58
66
78
83
100
117
140
167
180
230

napon kompletnog odvodnika

kV
3
14
18
23
27
30
38
45
56
60
75
90
110
135
145
185

100% udarni
napon reagovanja oblika 1,2/
50
kV

100% udarni
napon reagovanja na elu
talasa
kV

4
127
150
178
210
250
280
328
410
485
550
620
740
875
1020
1360

5
155
165
218
275
322
380
415
575
640
750
850
1035
1220
1450
1850

318

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU OD STATIKOG
*

ELEKTRICITETA

I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom se odreuju tehniki normativi i mere zatite od statikog
elektriciteta koji se pojavljuje:
na mestima ugroenim od eksplozivnih smea gasova, para ili pra-ine u vazduhu;
pri radu sa eksplozivnim materijalima i municijom;
u proizvodnim procesima u kojima ne postoji opasnost od eks-plozivnih smea, ali
je statiki elektricitet potencijalni izvor po-ara, teta i smetnji u proizvodnji.
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se u proizvodnim procesima u kojima se
statiki elektricitet industrijski koristi (na primer: za i-enje gasova, za rastavljanje
sitnozrnastih materijala, u elektrostati-kim ureajima za prenoenje premaza i sl.) a
pritom ne postoji opasnost od eksplozivnih smea.
lan 3.
Za zatitu od statikog elektriciteta koji se pojavljuje u vidu at-mosferskog
pranjenja (groma) primenjuju se odredbe Pravilnika o tehni-kim propisima o
gromobranima (Slubeni list SFRJ, broj 13/68).
lan 4.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na one eksplozivne materijale i municiju,
koji su u upotrebi u Jugoslovenskoj narodnoj armiji.
*

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, broj 62/73.

319

lan 5.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se u zatvorenim prostorijama i van prostorija,
u kojima usled statikog elektriciteta postoji opasnost od eksplozivnih smea ili od
eksplozivnih materijala i municije.
lan 6.
Tehniki normativi predvieni ovim pravilnikom primenjuju se pri projektovanju,
izgradnji, pogonu i odravanju instalacija, ureaja i opreme.
lan 7.
Pod koliinom elektriciteta (C) podrazumeva se naelektrisanje koje imaju svi
elektroni u viku ili manjku u jednom telu, koje moe biti atom ili molekul.
Telo je naelektrisano negativno ako ima elektrone u viku, a po-zitivno je
naelektrisano ako su elektroni u manjku.
lan 8.
Elektrostatiko polje ili elektrino polje je prostor oko nae-lektrisanog tela u kome
se manifestuje dejstvo elektrine sile. Nae-lektrisano telo sa svojim poljem sainjava
materijalni sistem. Elektrino dejstvo polja je privlano kad su naelektrisanja
raznoimena, i odbijajui kad su naelektrisanja istoimena.
Jaina elektrinog polja brojno je jednaka dejstvu sile na jedinino naelektrisanje
(1 C). E = F/C, gde je: E jaina polja, F elektrostatika sila i C koliina elektriciteta.
lan 9.
Elektrini potencijal brojno je jednak elektrostatikoj potenci-jalnoj energiji koju
ima jedinina koliina elektriciteta.
lan 10.
Elektrini napon (razlika potencijala) izmeu dve take u polju brojno je jednak
radu koji treba izvriti da se jedinica elektriciteta prenese iz jedne u drugu taku polja.
lan 11.
Probojna vrstoa nekog tela je granica do koje se u dielektricima moe
poveavati jaina polja (V/m).
lan 12.
Influenca je proces pomou kog se odvajaju naelektrisanja suprotnih znakova u
provodnicima koji su u elektrinom polju.
lan 13.
Elektrina indukcija, koja se oznaava slovom D, srazmerna je jaini elektrinog
polja: D = s. E. Konstanta proporcionalnosti predstavlja die-lektrinu konstantu sredine,
koja karakterie dielektrinu prirodu ma-terijala.
320

lan 14.
Elektrini kapacitet je elektrina veliina koja je brojno jednaka koliini
elektriciteta koju treba dovesti na sistem provodnika (kon-denzator) da bi se napon
povisio na jedinicu.
lan 15.
Rad u elektrinom polju izraava se proizvodom napona i koliine elektriciteta
koja se prenosi kroz polje.
Energija u elektrinom polju javlja se u potencijalnom vidu.
lan 16.
Varnica je vrsta elektrinog pranjenja koja se sastoji od niza krat-kotrajnih
spontanih preskoka naelektrisanja sa jednog na drugi provodnik pod uslovom da postoji
odgovarajui napon.
lan 17.
Najmanja energija paljenja predstavlja onu energiju koja zagreva ma-terijal do
temperature paljenja pod uslovom da se odrava temperatursko polje za irenje plamena
u eksplozivnoj smei. Najmanja energija za pa-ljenje je mala i iznosi samo nekoliko
delova milivatsekundi.
lan 18.
Pod odvoenjem naelektrisanja podrazumeva se postupak kojim se nae-lektrisanje,
koje je sakupljeno u opasnoj koliini na odreenom mestu, od-vodi bez pojave varnice,
pri emu se naelektrisano telo dovodi u neutralno stanje.
Donja granica eksplozivnosti je najnia koncentracija zapaljivih ga-sova ili para u
smei sa vazduhom, koja mora postojati da bi nastala eksplo-zija. Granica eksplozivnosti
3
meri se u gramima po kubnom metru (g/m ).
lan 19.
Eksplozivna smea je smea zapaljivog gasa, pare ili praine u va-zduhu u kojoj se
zagrevanje naglo iri i dovodi do eksplozije.
lan 20.
Jonizacija je proces odvajanja elektrona od atoma ili molekula (po-zitivni jon),
odnosno dovoenje elektrona atoma ili molekulu (negativni jon).
Jonizatori koji prouzrokuju jonizaciju su: rendgenovi zraci, alfa e-stice, visoka
temperatura, jako elektrino polje i sl.
lan 21.
Galvanska veza je elektrina veza izmeu pojedinih delova po-strojenja, i to kako
meusobno tako i izmeu postrojenja i zemlje (uze-mljenje).
321
21

lan 22.
Otpornost uzemljenja je zbir otpornosti uzemljivaa i otpornosti zemljovoda.
lan 23.
Relativnu vlanost vazduha karakterie stepen vlanosti koja je data kolinikom
apsolutne i maksimalne vlanosti. Relativna vlanost daje se u procentima od 0 (potpuno
suv vazduh) do 100% (vazduh zasien vo-denom parom). Maksimalna vlanost vazduha
zavisi od temperature. Re-lativna vlanost se poveava uporedo sa porastom temperature
okoline odnosno vazduha.

II. MERE I SREDSTVA ZA ZATITU OD STATIKOG

ELEKTRICITETA
1. Opte mere zatite
lan 24.
Opasnost od statikog elektriciteta nastaje kad se na jednom mestu sakupi toliko
naelektrisanje da se preko varnice prazni i da u granicama eksplozivnosti moe zapaliti
eksplozivne smee gasova, pare i praine ili eksplozivne materijale.
lan 25.
Statiki elektricitet moe i kad nije u pitanju opasnost od eks-plozije izazvati
tetne smetnje u nekim proizvodnim procesima (u tek-stilnoj industriji, grafikoj
industriji i sl.).
lan 26.
Razvrstavanje zapaljivih gasova i para u temperaturne klase i u eksplozivne grupe
vri se prema Propisima o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim
od eksplozivnih smea (Dodatak Slu-benog lista SFRJ, broj 18/67) koji su sastavni
deo Pravilnika o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od
eksploziv-nih smea (Slubeni list SFRJ, br. 18/67 i 28/70).
lan 27.
Klasificiranje zapaljivih gasova, para i praine vri se prema Tehnikim propisima
za konstrukciju, izradu i ispitivanje elektrinih ureaja za rad u atmosferi eksplozivnih
smea koji su sastavni deo Pra-vilnika o konstrukciji, izradi i ispitivanju elektrinih
ureaja za rad u atmosferi eksplozivnih smea Slubeni list SFRJ, broj 52/68.
*

Pravilnik o konstrukciji, izradi i ispitivanju elektrinih ureaja za rad u atmosferi eksplozivnih smea
Slubeni list SFRJ, broj 52/68, stavljen je van snage donoenjem Pra-vilnika o jugoslovenskim standardima
za protiveksplozijsku zatitu Slubeni list SFRJ, broj 18/81; ispravka navedenog pravilnika objavljena je u
Slubenom listu SFRJ, broj 38/81. Ovim pravilnikom stavljen je van snage Pravilnik o elektrinim
postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea Slubeni list SFRJ, br. 18/87 i
28/80, kao i neki jugoslovenski standardi iz ove oblasti.
Sada je oblast protiveksplozijske zatite regulisana jugoslovenskim standardima.

322

lan 28.
Izuzetno do odredbe lana 26. i glave III ovog pravilnika, koji utvr-uju mesta
ugroena od eksplozivnih smea, treba pri novim tehnolokim postupcima i upotrebi
novih materijala ispitati da li postoji opasnost od statikog elektriciteta kad je u pitanju
postupak u atmosferi eksplo-zivnih smea. Ako se utvrdi da postoji opasnost od statikog
elektrici-teta, treba preduzeti odgovarajue mere zatite.

2. Posebne mere zatite

lan 29.
Skupljanje statikog elektriciteta u proizvodnim procesima spre-ava se:
uzemljenjem;
odravanjem odgovarajue vlage u vazduhu;
jonizacijom vazduha;
antistatikom preparacijom;
poveanjem provodljivosti loe provodljivih materijala;
odvoenjem statikog elektriciteta influencom.
lan 30.
Uzemljenje se mora primenjivati na svim provodljivim delovima ma-ina, bez
obzira na to da li se upotrebljavaju i druge mere zatite od sta-tikog elektriciteta.
lan 31.
Uzemljenje se izvodi galvanskim vezivanjem svih provodljivih delova postrojenja
na uzemljiva.
lan 32.
Presek fiksno poloenog bakarnog provodnika, s obzirom na meha-niku vrstou,
2
ne sme da bude manji od 4 mm . Umesto bakarnih provodnika moe se upotrebiti elina
pocinkovana traka najmanjeg preseka 20 h 3
2
mm. Za fleksibilne vodove i spojeve treba koristiti bakarno ue preseka 10 mm .
lan 33.
Kao uzemljivai mogu se koristiti svi tipovi uzemljivaa predvi-eni odredbama
Pravilnika o tehnikim propisima o gromobranima, odno-sno prikljuak postrojenja na
postojei sistem zatitnog uzemljenja.
lan 34.
Otpornost sistema uzemljenja za dovoenje statikog elektriciteta mora biti u
granicama odreenim u ta. 4.62 i 4.621 Tehnikih propisa o gromobranima koji su
sastavni deo Pravilnika o tehnikim propisima o gromobranima, odnosno odreenim u
odeljku 8. Tehnikih propisa za izvo-enje elektroenergetskih instalacija u zgradama
(Dodatak Slubenog li-sta SFRJ, broj 43/66) koji su sastavni deo Pravilnika o
tehnikim merama
323
21*

i uslovima za izvoenje elektroenergetskih instalacija u zgradama Slu-beni list SFRJ,

*
broj 43/66.
lan 35.
Sa mesta koncentracije statikog elektriciteta, postrojenje mora da se povee
najkraim putem na sistem uzemljenja.
lan 36.
Pokretni delovi postrojenja, preko bakarnih, bronzanih ili ugljenih etkica,
prikljuuju se na sistem uzemljenja. etkice moraju biti verti-kalno i fiksno postavljene
2

na rotirajuu osovinu sa pritiskom na povrinu od 0,1 do 0,2 kp/cm . Obrtni delovi

izmeu leita i osovine kod maloga procepa i odgovarajueg maziva, mogu da ispune
uslove u pogledu otpornosti uzemljenja.
lan 37.
Provodljivi podovi koji se koriste u sistemu za odvoenje statikog elektriciteta,
moraju imati prelaznu otpornost manju od 10 oma. Prelazna otpornost podova mora se
kontrolisati u vremenskim razmacima koje odre-uje odgovarajua struna sluba
organizacije udruenog rada.
Materijali za izradu provodljivih podova i njihova prelazna ot-pornost dati su u
sledeoj tablici:
Izmereni
otpor u
omima

Materijal

Ploice
Daske za brodski pod
Linoleum
Provodna guma
Peene ploice
Vetaki kamen neprovodan
Obini beton debljine 3 cm
Specijalni beton debljine 5 cm
Provodni penuavi pod
Teraco
Provodni teraco

10 10
6
10

Asfalt

10

10 10
6
10
10 10
2
10
7
10
10 10
11
10
5
10
2
10
2
10
5
7
10 10
3
10
10

lan 38.
Vlaenje kao sredstvo za otklanjanje opasnosti od statikog elektri-citeta moe se
primeniti samo ukoliko to doputa tehnoloki postupak i svojstva materijala koji se
obrauje.
*

Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za izvoenje elektroenergetskih instalacija u zgradama

Slubeni list SFRJ, broj 43/66, stavljen je van snage donoenjem Pravilnika o tehnikim normativima za
elektrine instalacije niskog napona Slubeni list SFRJ, broj 53/88.

324

lan 39.
Doziranje relativne vlage vri se pomou ventilacionih klima-ureaja, ili se para
dovodi pomou rasprskivaa (parni mlaz) koji se po-stavlja u blizini najvee
koncentracije statikog elektriciteta. Pu-tanje pare kroz cevi i prskalice moe u njima da
sakupi statiki elektricitet, pa se stoga cevi moraju galvanski povezati na sistem uzemljenja koji vlaenjem odstranjuje statiki elektricitet.
lan 40.
Pri relativnoj vlanosti vazduha od 70% ne pojavljuje se opasnost od
naelektrisanja. Relativna vlanost vazduha moe se smanjiti i ispod 70% kod pojedinih
tehnolokih procesa pri kojima se moraju primenjivati propisana sredstva i metode
navedeni u glavi III ovog pravilnika.
Merenjem se mora utvrditi da se pri nioj vlanosti vazduha ne poja-vljuje statiki
elektricitet koji izaziva smetnje i tete a nije opasan u atmosferi eksplozivnih smea.
lan 41.
Kontrola relativne vlanosti vazduha mora se vriti u odreenim vremenskim
razmacima pomou higrometra odnosno pomou higrografa.
lan 42.
Antistatikom preparacijom poboljava se odvoenje statikog elektriciteta. Radi
toga je potrebno povrinu materijala premazati ili poprskati tankim slojem provodljivih
materija ili materijal potopiti u antistatik.
lan 43.
Sredstva antistatike preparacije moraju biti takva da ne utiu tetno na svojstva
prepariranog materijala i da ne izazivaju koroziju ma-ina i njihovih delova. Kod
tekstilnog materijala antistatika prepara-cija mora da bude postojana u pranju.
lan 44.
U toku tehnolokog postupka treba, po potrebi, ponoviti antista-tiku preparaciju.
lan 45.
Metalne odvodnike u vidu uzemljenih etkica, eljeva, bodljikavih odvodnika i
kolektora, treba postaviti to blie materijalu sa kog treba odstraniti statiki elektricitet,
ali na tolikoj udaljenosti da ne dodi-ruju matrijal (oko 15 mm iznad materijala). Te
odvodnike treba postaviti na oko 100 mm ispred take sa koje se materijal odvaja od
metalnih valjaka maine.
lan 46.
Na delovima maina, koji se u toku tehnolokog postupka obru od-nosno sa kojih
se odvaja tekstil ili folijski materijal, mora se iznad me-sta najjaeg naelektrisanja
postaviti uzemljena mesingana ipka na kojoj su u razmacima od po 50 mm privreni
mesingani lanii. Lanii se za
325

vreme kretanja materijala dodiruju sa njegovom povrinom i klizanjem od-vode sa njega

statiki elektricitet.
lan 47.
Ako odvoenje statikog elektriciteta influencom ne daje zadovo-ljavajui
rezultat, treba ga kontrolisati, a prema potrebi broj mesta za od-voenje influencom
poveati.
Ako primena metode iz stava 1. ovog lana ne zadovoljava, treba je do-puniti
drugim metodama odvoenja statikog elektriciteta.
lan 48.
Da bi se postigla bolja provodljivost neprovodljivog materijala mora se dodati
prirodnoj ili sintetikoj gumi koloidalni grafit. Kao dodaci mogu se koristiti i metalni
oksidi.
lan 49.
Provodljivost tenosti i rastvora poveava se dodavanjem etilnog alkohola.
lan 50.
Umesto poveanja provodljivosti materijala esto je dovoljno poveati samo
povrinsku provodljivost. U tu svrhu se povrina materi-jala premazuje koloidalnim
grafitom, aom ili glicerinom. Te premaze treba povremeno obnavljati.
lan 51.
Provodljivost neprovodljivih materijala zadovoljava samo onda ako se specifina
otpornost smanji tako da ukupna otpornost prema zemlji ne bude vea od jednog
megaoma.
lan 52.
Radi neutralisanja elektrostatikih pojava na materijalima kod ko-jih su potrebne
mere zatite od teta i smetnji od statikog ele-kriciteta, upotrebljavaju se
visokonaponski ili radioaktivni eliminatori, koji se postavljaju u blizini mesta na kojima
se skuplja sta-tiki elektricitet. Eliminatori se postavljaju prema lanu 45. ovog pravilnika.

3. Dodatne mere zatite

lan 53.
Pri proizvodnji i radu sa eksplozivnim materijalima i municijom treba, pored mera
predvienih u odeljcima 1. i 2. ove glave, primenjivati dodatne mere zatite koje se
odnose na odeu i obuu radnika.
lan 54.
Radnici mogu biti naelektrisani i postati prenosioci statikog elektriciteta. Ako se
statikim elektricitetom naelektrisano lice pri-blii nekom uzemljenom predmetu, dolazi
do elektrostatikog pranjenja ija varnica moe izazvati eksploziju materijala i
municije.

326

lan 55.
Odea radnika ne sme da bude izraena od svile, niti sme da sadri vlakna od
sintetikog materijala. Ona treba da bude od pamunih vlakana, da bi se spreilo da
radnik bude nosilac statikog elektriciteta.
lan 56.
Pirotehnika obua radnika mora da bude od koe ili od provodljive gume. U
onove se moraju ugraditi mesingane ploice radi uspostavljanja stalne galvanske veze
izmeu radnika i zemlje. Elektrina otpornost izmeu unutranje i spoljanje strane
7

obue mora da iznosi najmanje 10 oma.

lan 57.
Radnici zapoljeni u proizvodnji i radu sa eksplozivnim materija-lima i municijom
ne smeju da nose prstenje, narukvice i druge metalne predmete.
lan 58.
Podovi u prostorijama za proizvodnju i rad sa eksplozivnim mate-rijalima i
municijom mora da ispunjavaju uslove iz lana 37. ovog pravil-nika. Sve ruice, kvake,
brave i sl. treba da su povezane na sistem uzemljenja.

III. MERE I SREDSTVA ZA ZATITU OD STATIKOG ELEKTRICITETA

ZAVISNO OD VRSTE PROIZVODNJE I RADA SA EKSPLOZIVNIM
MATERIJALIMA I MUNICIJOM
1. Proizvodnja privrednih eksploziva u prahu
lan 59.
Sva postrojenja za proizvodnju privrednih eksploziva u prahu moraju biti zatiena
od statikog elektriciteta uzemljenjem saglasno l. 30. do 36. ovog pravilnika.
lan 60.
Da bi se spreilo punjenje statikim elektricitetom dno drobilice i pokretni obrtni
valjci moraju biti napravljeni od tvrdog drveta koje je obloeno provodljivom gumom,
radi stalnog odvoenja statikog elek-triciteta.
lan 61.
Sve automatske ili poluautomatske maine za izradu patrona moraju da budu
uzemljene. Transmisione trake moraju biti od provodljive gume i uzemljene.
lan 62.
U prostorijama u kojima postoji opasnost od eksplozije mora se odabrati direktan
pogon, a ne preko remenica. Ako se pogon sa remenicama ne moe izbei, moraju se
primeniti mere zatite prema lanu 36. ovog pravilnika.
327

2. Proizvodnja plastinih privrednih eksploziva

lan 63.
i to:

Pri proizovdnji plastinih privrednih eksploziva moraju biti uzemljene sve maine,
mesingana sita;
svi okviri na etaama;
mealice;
ureaji za patroniranje;
pokretni stolovi i transportne trake.
Proizvodnja nitroceluloznog baruta
lan 64.

Hidraulina presa u kojoj se proizvodi nitrocelulozni barut, ko-more u kojima se

sue barutne trake i ureaji za seenje i prosejavanje ba-ruta moraju se povezati na
sistem uzemljenja prema l. 30. do 36. ovog pravilnika.
Pare iz komora u kojima se sui barutna traka i vazduh odvode se siste-mom
ventilacije. Ventilatori se moraju uzemljiti preko obrtne osovine.
Radi izbegavanja punjenja statikim elektricitetom barutnih zrna prilikom
istresanja, svi okviri moraju biti uzemljeni a istovremeno treba da se odrava relativna
vlanost vazduha u sunici.
lan 65.
Radi spreavanja akumulacije statikog elektriciteta u barutu pri suenju, sve etae
i okviri u sunici moraju biti povezani na sistem uzemljenja.
Bubanj u kome se vri polivanje baruta, mealica i vibraciona sita moraju biti
uzemljeni.
lan 66.
Svi sudovi za vreme punjenja barutom moraju da se nalaze na provodlji-vom podu
odnosno na uzemljenom stolu koji je prekriven provodljivom gumom.
4. Proizvodnja crnog baruta
lan 67.
Gvozdeni cilindri koji se okreu oko svoje horizontalne osovine, vibraciono sito
koje se nalazi direktno ispod cilindra, drvena sita u ko-jima se barut prosejava i sunice
za suenje baruta, moraju biti uzemljeni.
Drobilica se uzemljuje preko dna ili preko pokretnih valjaka.
328

lan 68.
Kroz bubanj se mora postaviti provodnik za uzemljenje da bi se odveo statiki
elektricitet koji moe da se sakupi usled meusobnog trenja ba-rutnih zrnaca.

5. Proizvodnja inicijalnih eksploziva

lan 69.
Pri proizvodnji ivinog fulminata u procesu suenja moe se poja-viti statiki
elektricitet. ivin fulminat posle ceenja sadri 10% vlage, koja se odvodi u sunice
toplim vazduhom temperature do 35 S.
Sunice u kojima se sui ivin fulminat moraju biti uzemljene prema l. 30. do 36.
ovog pravilnika.
Svi okviri metalne sunice moraju da budu povezani na sistem uzemljenja. Podovi
sunice moraju da budu izraeni od provodljive gume prema lanu 37. ovog pravilnika.
Pre poetka pranjenja sunice u pro-storiju se mora uvesti vlaan vazduh prema lanu
40. ovog pravilnika.
lan 70.
Ureaji za prosejavanje azid olova moraju da budu povezani na sistem uzemljenja.
Podovi u prostoriji moraju biti od provodljive gume.
Kontrola svih uzemljenja mora da se vri svakih 7 dana.
6. Proizvodnja detonatora
lan 71.
Prese za proizvodnju detonatora moraju da budu tako uzemljene da se sa kouljice
prazni statiki elektricitet.
Pri proizvodnji detonatora, jedna elektroda mora da bude spojena sa zidom
kouljice da bi se odstranio statiki elektricitet. Podloge za detonator moraju biti
povezane na sistem uzemljenja.
lan 72.
Pri proizvodnji upaljaa sa mostom moraju se uzemljiti svi ureaji.
7. Proizvodnja lovake municije
lan 73.
Mea komponenata lovake municije, kao i levak automata za doziranje i
hidraulina presa, moraju se uzemljiti.
lan 74.
Prilikom prebacivanja ploica inicijalne smee iz sunice do a-ice, cela traka
mora da bude povezana na uzemljenje. Pod prostorija mora da bude pokriven
provodljivom gumom. u prostoriji se mora odravati re-lativna vlanost prema lanu 40.
ovog pravilnika.
329

8. Proizvodnja sportske municije (malokalibarska i puana)

lan 75.
Automatska maina za doziranje koja puni aure mora biti uzemljena poto postoji
mogunost stvaranja statikog elektriciteta pri strujanju baruta kroz ureaj.

9. Manipulacija sa privrednim eksplozivima, sportskom i lovakom municijom; prevoz i skladitenje takvih eksploziva i municije
lan 76.
Mesta u kojima se koriste eksplozivi, kao to su: rudnici, kameno-lomi, putevi,
mostovi, tuneli i mesta u kojima se vre razna miniranja pri geolokim istraivanjima i
sl., moraju da imaju stalna ureena ili pri-vremena skladita eksplozivnog materijala.
lan 77.
Radnici moraju imati odeu i obuu koja ispunjava uslove iz l. 55. i 56. ovog
pravilnika.
lan 78.
Vree koje se koriste za prevoz eksploziva moraju da budu izraene od
provodljivih materijala odnosno sa ugraenim metlanim trakama u tka-nini.
lan 79.
Prilikom pakovanja lovake i sportske municije i privrednog eksploziva, stolovi,
stolice, ventilatori i sl., moraju biti uzemljeni. Mora se odravati i potrebna relativna
vlanost vazduha u prostorijama prema lanu 40. ovog pravilnika.
lan 80.
Prevoz privrednih eksploziva i lovake i sportske municije ele-znicom stvara
neznatnu opasnost od statikog elektriciteta, ali se ipak vagoni prilikom ulaska u opasnu
zonu ili krug skladita moraju uzemljiti pomou stezaljki koje su spojene sa
zemljovidnim provodnicima i sistemom uzemljenja.
lan 81.
Prevoz vozilima sa gumenom pneumatikom stvara vrlo povoljne uslove za pojavu
statikog elektriciteta.
Prilikom prevoza vozilima tenih eksplozivnih materijala mogu se pojaviti
varnice. Radi spreavanja pojave statikog elektriciteta vozila moraju biti uzemljena
prema lanu 85. ovog pravilnika.
lan 82.
Prevoz vazduhoplovom moe da bude izvor statikog elektriciteta pri kotrljanju
gumene pneumatike po povrini aerodroma, pri sudaru sa vodnim kapljicama kie ili sa
snenim kristalima koji na sebi nose sta-tiki elektricitet. Prilikom leta moe doi do
elektrostatike induk330

cije ili udara groma kroz olujne oblake. Zatita vazduhoplova izvodi se galvanskim
povezivanjem celog sistema vazduhoplova i upotrebom elektro-statikih provodljivih
gumenih pneumatika.
lan 83.
gume.

U skladitima privrednih eksploziva podovi moraju biti izvedeni od provodljive

Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na skladita sportske i lo-vake municije.
10. Zapaljive i loe provodljive tenosti
lan 84.

Zapaljive i loe provodljive tenosti prilikom kretanja u posudama, odnosno pri

protoku kroz cevi ili pri pretakanju, proizvode statiki elektricitet. Pojava statikog
elektriciteta moe da stvori vrlo visoku potencijalnu razliku izmeu same tenosti i
zidova posude ili cevi.
Zapaljive i loe provodljive tenosti navedene su u taki 15.4 Pro-pisa o
elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea,
koji su sastavni deo Pravilnika o elektrinim po-strojenjima na nadzemnim mestima
ugroenim od eksplozivnih smea.
lan 85.
Auto-cisterne sa elinim rezervoarom i elinom konstrukcijom a sa gumenim
pneumaticima moraju biti povezane na uzemljenje sa krajnje osovine pomou
provodljive upletene trake u gumi, koja se za vreme prevoza stalno vue po povrini puta
i na taj nain vri ulogu pomonog uzemlji-vaa. Svi metalni delovi auto-cisterni moraju
meusobno da budue galvan-ski povezani u jednopotencijalni sistem.
lan 86.
Radi spreavanja skupljanja statikog elektriciteta prilikom pu-njenja odnosno
pranjenja cisterne, dovodne cevi moraju se uzemljiti prema l. 30. do 36. i lanu 85.
ovog pravilnika. Na kraju kabla koji slui za uze-mljenje mora se postaviti izolovana
ruica sa ugraenim prekidaem, iji se nepokretni deo spaja sa pokretnim delom tek
poto se prikljui kabl na cisternu.
Prekid i utika za kabl iz stava 1. ovog lana moraju da budu u S izvedbi, i to
tipa (St) II A T3.
lan 87.
Ako spojnice cevi ne garantuju sigurnost galvanske veze, moraju se premostiti
2

kablovskim stopama i savitljivim bakarnim uetom iji je presek najmanje 10 mm .

lan 88.
Sve veze i spojeve treba prethodno pregledati i tek ako su oni pra-vilno ukljueni i
uzemljeni moe se pristupiti punjenju odnosno pra331

njenju cisterne. Cev za punjenje treba utopiti u cisternu tako da ona bude najmanje 50
mm udaljena od dna cisterne.
lan 89.
Na poetku punjenja instalacija za pranjenje statikog elek-triciteta, mora da
bude postavljena i izvedena tako da obezbeuje pra-njenje bez opasnosti stvaranja
varnice. Brzina strujanja tenosti kroz cev mora da se svede na to manju meru. U toku
daljih postupaka, brzina stru-janja tenosti ne sme da prelazi jedan metar u sekundi.
lan 90.
Na prevoz zapaljivih i loe provodljivih tenosti cisternama sa re-zervoarom od
14
plastinog materijala (armirani poliester), ija je povrinska otpornost reda 10 oma/cm
15

odnosno specifini prelazni ot-por do 10 oma, mora se, pored propisanih zatitnih
mera za cisterne sa elinim rezervoarom, primeniti i jedna od sledeih dodatnih
zatitnih mera:
poveati provodljivost plastine mase ugradnjom mree od me-singane ice u
6
unutranjost zida rezervoara s tim da ukupna otpornost uzemljenja bude u granicama 10
oma;
poveati provodljivost plastine mase antistatikim sredstvima, s tim da otpornost
rezervoara bude u granicama predvienim u taki 1. ovog lana;
obloiti cisternu sa unutranje strane aluminijumskim folijama;
cisterne sa rezervoarima od plastinih materijala koje su u upo-trebi a na koje nije
primenjena zatitna mera iz take 1. ovog lana, mogu se i dalje koristiti za prevoz
tenosti pod uslovom da se na ureaje za pu-njenje odnosno pranjenje postavi cev od
bakarne ili mesingane ice ili od perforiranog lima sa otvorima od 3 mm. Cev treba
utopiti do dna cisterne i galvanski je povezati sa provodljivim delovima cisterne. Cev za
nalivanje goriva koja je galvanski povezana sa cisternom mora da bude direktno
povezana i sa perforiranom cevi tako da ona bude udaljena od dna cisterne najmanje 50
mm.
lan 91.
Tenost u cisterni sa rezervoarom od plastinog materijala priku-plja usled
kretanja statiki elektricitet za koji treba, posle galvanskog povezivanja i uzemljenja,
omoguiti pranjenje.
Od trenutka ukljuenja na sistem uzemljenja mora se ekati najmanje 15 minuta
pre poetka pranjenja ili punjenja cisterne, odnosno obezbediti brzo pranjenje cisterne
sa instalacijom sa vie prikljuaka za pra-njenje.
lan 92.
Na vagonskim cisternama, pored predvienih zatitnih mera propisanih za autocisterne (lan 86), moraju se pri punjenju odnosno pra-njenju da poveu i tokovi
vagonskih cisterni na sistem uzemljenja. ele-znike ine moraju se dodatno uzemljiti.
Dodatno uzemljenje vai
332

naroito za elektrificirane pruge koje treba, na stanici za punjenje ili pranjenje,

elektriki izolovati od glavne pruge.
lan 93.
Prenosni sudovi i burad sa zapaljivom i loe provodljivom teno-u moraju se
galvanski povezati i uzemljiti na mestu punjenja ili pra-njenja zajedno sa sudovima koji
se pune tenou ili se prazne.
lan 94.
Sudovi sa zapaljivom i loe provodljivom tenou, a naroito me-alice i
autoklave, moraju se meusobno povezati i sa cevima galvanski spojiti na sistem
uzemljenja.
11. Suvo ienje mainama
lan 95.
Maine za suvo injenje moraju biti konstruisane tako da se sa potpuno
zatvorenim i nepropusnim sistemom onemogui pristup vazduha. Posle zavrenog
tehnolokog postupka, tenost se isputa a tekstil se sui, pre nego to se maina otvori i
isprazni.
Svi provodljivi delovi maine: pumpe, cevi i rezervoari koji slue za tenost kojom
se isti, moraju da budu meusobno galvanski povezani u jedan sistem uzemljenja.
Ukupna otpornost mora da je manja od 20 oma.
U prostoriji u kojoj se vri suvo ienje mora se odravati propisana vlanost
vazduha prema lanu 40. ovog pravilnika.
lan 96.
Pri ienju benzinom i drugim lako zapaljivim tenostima prime-njuju se zatitne
mere iz lana 95. ovog pravilnika.
Suva ienja mogu se vriti i bez posebnih zatitnih mera samo ako se koriste u
procesu ienja nezapaljivom tenosti ili se u zapaljive tenosti dodaju antistatika
sredstva.
12. Isputanje komprimiranog vazduha, gasova i para, kao i prskanje
raznim sredstvima
lan 97.
Statiki elektricitet se javlja i na povrini tela na koje udara mlaz komprimiranog
vazduha, gasa ili pare. Statiki elektricitet se stvara i pri isputanju gasova iz rezervoara i
cevi.
Prskanjem bojom, lakom i slinim sredstvima proizvodi se manja ko-liina
statikog elektriciteta, ali se ipak mora da primeni galvansko povezivanje svih metalnih
delova na sistem uzemljenja, ukoliko se u okolnoj atmosferi mogu da pojave eksplozivne
smee.

333

13. Tekstilna industrija

lan 98.
Za spreavanje teta, smetnji i opasnosti koje mogu nastati od stati-kog
elektriciteta u tekstilnoj industriji, moraju se primeniti mere pred-viene u lanu 29.
ovog pravilnika.
Ako materijal koji se prerauje to dozvoljava, primenjuju se i antista-tika
sredstva.
U tekstilnoj industriji najee ne postoji opasnost od eksploziv-nih smea gasova
i para sa vazduhom, pa se kao mera zatite moe prime-niti i jonizacija vazduha. Svi
ureaji moraju biti povezani na sistem uzemljenja.
lan 99.
U pogonima u kojima se vri ienje tekstilnih materijala raznim zapaljivim
tenostima kao to su benzin, aceton i sl., mora se kao mera zatite primeniti suvo
ienje prema lanu 95. ovog pravilnika.
14. Industrija papira
lan 100.
U poslednjoj fazi proizvodnje papira, suv papir se kao lo provodnik puni
statikim elektricitetom prilikom kretanja kroz vazduh, kao i prilikom trenja po povrini
maine odnosno meusobno.
Kad elektrostatiki potencijal naraste toliko da dolazi do pre-skoka, varnica moe
da izazove paljenje odnosno eksploziju naslaganih e-stica i praine.
Za otklanjanje tete, smetnji i opasnosti moraju se primeniti mere navedene u
lanu 98. ovog pravilnila.
15. tampanje i litografija
lan 101.
tamparske boje koje sporo isparavaju nisu opasne u pogledu stva-ranja statikog
elektriciteta. Opasne su one tamparske boje koje se brzo sue i zahtevaju brzi rad
rotacionih maina. Radi toga se moraju pri-meniti mere zatite predviene za
manipulisanje sa zapaljivim teno-stima.
Sudovi za tamparske boje moraju se galvanski povezati sa metalnom
konstrukcijom tamaprske maine.
Provodljivost tamparskih boja moe se poveati antistatikim sredstvima.
lan 102.
Opasnost od eksllozivnih para mora se otkloniti odvoenjem para sa mesta na
kojima se one stvaraju.
334

lan 103.
Statiki elektricitet se pojavljuje naroito izmeu hartije i tamparske maine, a
posebno dolazi do izraaja kod rotacionih maina zbog brzog kretanja hartije.
Prilikom galvanskog povezivanja na sistem uzemljenja kod tam-parskih maina
moraju se povezati i obrtni delovi odnosno svi pokretni delovi maina.
lan 104.
U prostorijama tamparije mora se odravati relativna vlanost vazduha od 70%
shodno lanu 40. ovog pravilnika.
16. Industrija prirodne i sintetike gume
lan 105.
Statiki elektricitet se stvara u mealici za pripremu gumene mase prilikom
meanja kauuka i rastvora u mealici i slobodnog pada gu-mene mase u limene sudove,
kao i prilikom razdvajanja gumene smee. Sta-tiki elektricitet pojavljuje se i prilikom
meusobnog odvajanja slojeva platna i gumiranog platna, kao i kod valjaka usled trenja i
savijanja gume-nog platna.
lan 106.
mere:

Pored mera iz lana 29. ovog pravilnika, moraju se preduzeti i sle-dee zatitne

galvanski povezati i uzemljiti ne samo kostur maine nego i sve pomone valjke i
mealice, kao i posudu za pripremu gumene smee;
odvoditi statiki elektricitet pomou uzemljenih bodljikavih od-vodnika odnosno
bakarnih lania privrenih na razmacima od po 50 mm na uzemljenim bakarnim
ipkama;
poveati provodljivost gumenog materijala ukoliko to doputaju tehnika svojstva
proizvoda, a to se postie dodavanjem na primer 3% etil-nog alkohola ili 0,1% siretne
kiseline ili 0,01% magnezijskog oleata.
17. Lakirnice
lan 107.
Tehnoloki postupak u lakirnicima je sam po sebi u manjoj meri iz-vor statikog
elektriciteta, ali zbog velike opasnosti od eksplozije mo-raju se primeniti mere zatite od
statikog elektriciteta prema l. 29. i 37. ovog pravilnika.
lan 108.
U lakirnicama se varnice od statikog elektriciteta mogu pojaviti u kabinama za
prskanje rasprivaem, zatim usled bruenja, struganja ili udaranja, kao i na remenskim
prenosima.
335

lan 109.
Kabine za prskanje rasprivaem moraju imati ureaje za odvoenje zapaljivih
para i dovoenje sveeg vazduha, kao i ureaje za stvaranje vo-dene zavese.
lan 110.
Bruenje, struganje i udaranje mogu zapaliti eksplozivnu smeu, te se tehnoloki
postupak ne sme vriti unutar zona opasnosti od zapaljivih smea pare koje su odreene
u l. 40. i 64. ovog pravilnika.
lan 111.
Radi zatite od statikog elektriciteta, u skladu sa lanom 30. ovog pravilnika,
treba cevi, prskalice i predmet koji se prska (ako je provo-dljiv) galvanski povezati
meusobno i sa sistemom uzemljenja celog postro-jenja.
lan 112.
U pogledu otklanjanja opasnosti od statikog elektriciteta na remenskim
prenosima vae odredbe lana 36. ovog pravilnika.
18. Transmisije
lan 113.
Pri prenosu pokretanja kaievima stvara se statiki elektricitet usled meusobnog
trenja, savijanja i trenja sa vazduhom.
lan 114.
Na odvoenje statikog elektiriciteta sa remena na transmisije treba primeniti
sledee mere:
galvanski povezati i uzemljiti sve metalne delove transmisije;
odvoditi statiki elektricitet influencom, s tim da se zatitne mere zbog
eventualnog iskrenja na metalnim iljcima eljeva ili bodlji-kavih odvodnika ne smeju
primeniti u prostorijama u kojima se moe poja-viti eksplozivna smea;
preparirati povrine remena antistatikim sredstvima radi poveanja povrinske
provodljivosti;
poveati specifinu provodljivost neprovodljivih kaieva doda-vanjem
provodljivih materijala.
19. Maine za mlevenje; prenosna i razna druga postrojenja
lan 115.
Maine za mlevenje i drobljenje odreene sirovine koje usled toga primaju
svojstva neprovodljivog materijala i time postaju nosioci stati-kog elektriciteta, moraju
biti uzemljene shodno l. 30. do 36. ovog pravil-nika.
336

lan 116.
Radi odvoenja statikog elektriciteta, moraju se mere predviene u l. 30. do 36.
ovog pravilnika primeniti i na transport, elevatore i sve druge maine i postrojenja kod
kojih nain upotrebe, odnosno materijal koji prenose, moe usled pojave statikog
elektriciteta izazvati tete, smetnje, pa i eksploziju.
lan 117.
Kao zatitne mere treba primeniti, pored galvanskog spajanja svih provodljivih
delova i njihovog zajednikog uzemljenja, i odravanje re-lativne vlanosti vazduha od
70%, shodno l. 30. do 36. i lanu 40. ovog pra-vilnika.
Pri prevozu higroskopnog materijala ne postoji, po pravilu, opas-nost od statikog
elektriciteta. Zbog toga treba, zavisno od brzine kretanja prainastih estica, na poetku
proizvodnje ispitati da li su po-trebne mere zatite od statikog elektriciteta. Jedna od
mera za sprea-vanje pojave statikog elektriciteta kod prainastih materija je smanjenje
brzine kretanja.

20. Statiki elektricitet ljudskog tela i odee i obue

lan 118.
Svim licima koja bi mogla pokupiti sa bilo kog dela tela statiki elektricitet treba
zabraniti ulaz u pogone u kojima postoji opasnost od eksplozivnih materijala i municije,
ako nisu prethodno osloboena od sta-tikog elektriciteta. To se moe postii obaveznim
pranjenjem pomou uzemljenih vrata pre ulaenja u ugroenu prostoriju.
lan 119.
Noenje rublja od svile, sintetikih materijala ili vune treba zabraniti u svim
pogonima u kojima statiki elektricitet moe prouzro-kovati opasnost od eksplozivnih
smea, eksplozivnih materijala i muni-cije.
lan 120.
Cipele sa onovima od neprovodljive gume ili od drugog neprovodlji-vog
materijala ne smeju se nositi u pogonima u kojima postoji opasnost od eksplozivnih
smea, eksplozivnih materijala i municije.
IV. INSTRUMENTI ZA ISPITIVANJE STATIKOG
ELEKTRICITETA
lan 121.
Instrumenti za ispitivanje statikog elektriciteta dele se u tri grupe, i to:
1) indikatori i detektori statikog elektriciteta - pomou kojih se samo utvruje da
na pojednim mestima postoji statiki elektricitet;
22

337

elektrometri - kojima se meri statiki elektricitet. Upotreblja-vaju se kad treba

utvrditi ne samo prisutnost nego i koliinu statikog elektriciteta;
registrujui instrumenti - koji registruju koliinu statikog elektriciteta.
Upotrebljavaju se kad treba stalno i neprekidno pratiti koliinu statikog elektricitteta na
pojednim mestima.
lan 122.
Instrumenti za ispitivanje statikog elektriciteta mogu, po po-trebi, imati ureaje
koji akustiki ili optiki signaliziraju opasnu ko-liinu statikog elektriciteta, odnosno
odgovarajue eme spoja i ureaje za prekid pogona koji spreavaju stvaranje takve
koliine stati-kog elektriciteta koja moe biti opasna za okolinu.

V. POGONSKI NADZOR, POVREMENA ISPITIVANJA I MERENJA

lan 123.
Tehnika sluba organizacije udruenog rada za svaki pogon u kome se mogu
pojaviti smetnje ili opasnost od statikog elektriciteta svojim internim aktom, zavisno od
vrste pogona i tehnolokog procesa, utvruje nain pogonske kontrole i rokove za
povremeno ispitivanje.
lan 124.
Vrenje pogonskog nadzora u pogledu statikog elektriciteta vri struno lice koje
za to odredi organizacija udruenog rada.
lan 125.
Ispitivanje vlanosti vazduha u pogonima, u kojima se relativna vla-nost koristi
kao zatitna mera od statikog elektriciteta, treba vr-iti svakog sata higroskopom ili
higrografom.
lan 126.
Na mestima ugroenim od eksplozivnih smea i elektrostatikih pranjenja treba
prilikom svake promene u tehnolokom procesu eks-plozimetrom ispitati koncentraciju
eksplozivnih smea.
lan 127.
Merenje otpornosti sistema uzemljenja treba vriti najmanje dva puta godinje, a
kontrolno merenje - prilikom svakog ienja odnosno remonta postrojenja.
lan 128.
Rezultati ispitivanja i svih merenja moraju se unositi u kontrolnu knjigu statikog
elektriciteta. Ta knjiga treba da sadri sledee podatke:
datum ispitivanja odnosno merenja;
mesto ispitivanja odnosno merenja;
instrumente koji su upotrebljeni;
338

nain i rezultate ispitivanja odnosno merenja;

ocenu rezultata;
ime, prezime, zvanje i potpis strunog lica.
VI. PRELAZNA I ZAVRNA ODREDBA
lan 129.
Postojea postrojenja, ureaji, maine i prevozna sredstva, koji su navedeni u
ovom pravilniku, moraju se u pogledu zatite od statikog elektriciteta dovesti u sklad sa
odredbama ovog pravilnika u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog
pravilnika.
lan 130.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slu-benom
listu SFRJ.

22*

339

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA I USLOVIMA ZA PROJEKTO-VANJE I
IZVOENJE ELEKTRINIH POSTROJENJA U PROSTO-RIJAMA U
*
KOJIMA SE RADI SA EKSPLOZIVIMA
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom odreuju se normativi i uslovi za projektovanje, izvoenje,
korienje i odravanje elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija u prostorijama u
kojima se radi sa barutima, pirotehnikim sredstvima, poroforima, organskim
peroksidima, diazo-jedinjenjima, strelnim i rastrelnim sredstvima, kao i municijom (u
daljem tekstu: eksplozivi).
lan 2.
Na projektovanje i izvoenje elektrinih postrojenja u prostorijama u kojima se
radi sa eksplozivima primenjuju se i ostali vaei tehniki propisi, ako odredbama ovog
pravilnika nije drukije odreeno.
lan 3.
Odredbe ovog pravilnika odnose se i na elektrina postrojenja u pro-storijama u
podzemnim rudnicima u kojima se uvaju eksplozivi, kao i na pogone na nadzemnim
mestima u sastavu rudnika, ako ta postrojenja ine galvansku celinu sa podzemnom
elektrinom mreom rudnika.
lan 4.
Ako odredbama ovog pravilnika nije drukije odreeno, na po-strojenja u
prostorijama u kojima se izrauju, obrauju, uvaju ili skladi-te eksplozivi, a ugroene
su od eksplozivnih smesa ili zapanjive sitne praine, primnjuju se i Propisi o elektrinim
postrojenjima na nad-zemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea (Dodatak
Slubenog lista SFRJ, br. 18/67 i 28/70), koji ine sastavni deo Pravilnika o
*

340

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, broj 17/74.

elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksploziv-nih smesa

(Slubeni list SFRJ, br. 18/67 i 28/70), kao i Tehniki pro-pisi za konstrukciju, izradu i
ispitivanje elektrinih ureaja za rad u atmosferi eksplozivnih smesa, koji ine sastavni
deo Pravilnika o kon-strukciji, izradi i ispitivanju elektrinih ureaja za rad u atmosferi
eksplozivnih smesa (Slubeni list SFRJ, broj 52/68).

lan 5.
Ako odredbama ovog pravilnika nije drukije odreeno, na projekto-vanje i
izvoenje elektrinih postrojenja na plovnim objektgima, avionima i vozilima kojima se
vri prevoz eksploziva, primenjivae se i odredbe Pravilnika o prevozu opasnih materija
u saobraaju na putevima (Slu-beni list SFRJ, broj 20/70).

**

II. OBIM PRIMENE

lan 6.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se pri izradi tehnike dokumen-tacije,
izvoenju novih elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija, re-konstrukciji, proirenju i
investicionom odravanju postrojenja na mestima i u pogonskim prostorijama u kojima
se radi sa eksplozivima.
lan 7.
Tehnika dokumentacija za elektrina postrojenja u prostorijama u kojima se radi
sa eksplozivima obuhvata: odobrene projekte, nacrte izvo-enja prema stvarnom stanju,
zapisnike tehnikih pregleda, odobrenja za upotrebu i ostalu tehniku dokumentaciju.
lan 8.
Elektrina postrojenja ili njihove delove u prostorijama u kojima se radi sa
eksplozivima mogu projektovati samo organizacije ili elektro-tehniki strunjaci, koji su
ovlaeni za izvoenje takvih radova.
III. DEFINICIJE POJMOVA
lan 9.
Nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea zna-enja, i to:
Navedeni pravilnici stavljeni su van snage donoenjem Pravilnika o jugoslovenskim standardima za
protiveksplozijsku zatitu Slubeni list SFRJ, broj 18/81; ispravka u Slu-benom listu SFRJ, broj 38/81.
Isto tako, navedenim pravilnikom stavljeni su van snage i neki jugoslovenski standardi iz ove oblasti. Sada je
oblast protiveksplozijske zatite regulisana ju-goslovenskim standardima.
Pravilnik o prevozu opasnih materija u saobraaju na putevima Slubeni list SFRJ, broj 20/70, stavljen je van snage
donoenjem Zakona o prevozu opasnih materija Slubeni list SFRJ, broj 24/74. Sada je prevoz opasnih materija regulisan
Zakonom o prevozu opasnih materija Slubeni list SFRJ, broj 27/90 i Slubeni list SRJ, broj 24/94 i propisima donesenim
na osnovu ovog zakona.

341

elektrino postrojenje je skup svih montiranih elektroener-getskih i

telekomunikacionih ureaja i svih signalnih, zatitnih, kon-trolnih i drugih elektriih
instalacija, ukljuujui i elektrini alat, koji slue zajednikoj nameni odnosno
jedinstvenom tehnolokom procesu;
elektrini ureaji su sva pgonska sredstva koja slue za pro-izvodnju elektrine
energije ili koja koriste elektrinu energiju za svoj rad (na primer: ureaji za proizvodnju,
prenos i razvod elektrine ener-gije, kao i ureaji za napajanje energije);
elektrine instalacije su skup svih vodova i instalacionog pri-bora ukljuujui i
razvodne table sa pripadajuim ureajima, koji slue za razvod elektrine energije
pojedinim troilima;
eksploziono sigurno elektrino postrojenje (Eks-postrojenje) je po-strojenje koje,
pri ispravnoj montai i korienju u granicama svojih na-zivnih vrednosti, nee
prouzrokovati paljenje eksploziva u bilo kom obliku i na bilo koji nain u prostorijama
ugroenim od eksploziva;
eksploziono zatitni elektrini ureaji (S-ureaji) su elektrini ureaji koji, pri
ispravnoj montai i korienju u granicama svojih nazivnih vrednosti, nee
prouzrokovati paljenje eksplozivne smese;
gasovi znatno laki od vazduha su gasovi ija specifina teina iznosi najvie
polovinu specifine teine vazduha;
eksplozivna smesa je smesa zapaljivog gasa, pare ili praine sa va-zduhom, kod
koje se gorenje naglo iri i usled toga moe, pod odreenim uslovima, da prouzrokuje
eksploziju;
stehiometrijska smesa je smesa u kojoj ima upravo toliko gasova i kiseonika
koliko je potrebno da nastupi potpuno sagorevanje bez vika gasa odnosno kiseonika;
donja granica eksplozivnosti je odreeni najmanji zapreminski deo (procent) gasa
odnosno pare, koji sa vazduhom ini eksplozivnu smesu;
gornja granica eksplozivnosti je odreeni najvei zapreminski deo (procent) gasa
odnosno pare, koji sa vazduhom jo ini eksplozivnu smesu;
pojava poveanog pritiska je pojava koja proizilazi od eksplozije gasova u
prostoru kuita ili delu kuita u kome nije nastalo poetno paljenje;
taka zapaljivosti (plamite) zapaljive tenosti je najnia temperatura na kojoj se iz
tenosti razvija para u tolikoj koliini da se pomeana sa vazduhom moe zapaliti, ako se
nad povrinu tenosti prinese plamen;
temperatura paljeanja (taka samozapaljenja) zapaljive materije je najnia
temperatura na kojoj se ta materija u obliku gasa, pare, maglice ili praine, pomeana sa
vazduhom moe zapaliti ili eksplodirati, bez stranog izvora paljenja;
temperatura tinjanja nataloene praine je najnia temperatura na povrini
zagrejane podloge koja dovodi do buktanja, uzvitlavanja i pa-ljenja 5 mm debelog
nataloenog sloja praine. Temperatura tinjanja sni-ava se sa porastom debljine
naslagane praine;
342

granina temperatura je najvia dozvoljena temperatura do koje se sme zagrejati

ureaj;
nadtemperatura je razlika izmeu temperature ureaja i tempe-rature okolnog
prostora u istom vremenu;
S-komisija je stalna struna komisija nadlena za ispitivanje S-ureaja i za
izdavanje atesta o ispravnosti tih ureaja;
slova Eks su skraenica i oznaka na eksploziono sigurnim elektrinim
postrojenjima, ureajima i instalacijama, namenjenim za prostorije u kojima se radi sa
eksplozivima;
slovo S je skraenica i oznaka eksplozione zatite. Oznaka (S) I
oznaava eksplozionu zatitu elektrinih ureaja u rudnicima. Oznaka
(S) II oznaava eksplozionu zatitu elektrinih ureaja na nadzemnim mestima;
slovo (S) ispitano je skraenica i oznaka da je eksploziona zatita ispitana;
zatita, u najirem smislu rei, je zatvaranje elektrinih ureaja u kuita, koje
prua potrebno osiguranje od ulaska stranih tela, vode i praine. Ova zatita oznaava se
slovima IP i karakteristinim brojem koji se sastoji od dve brojke posle oznake
slovima. Prva brojka poka-zuje tip zatite od prodora stranih tela, praine i tip zatite od
delova pod naponom, a druga brojka pokazuje tip zatite od ulaska vode. Znaenje
pojedinih karakteristinih brojeva obrazloeno je u dodacima 1. i 2. koji su odtampani
uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo;
zatita u kuitima je zatita elektrinih ureaja koji su po-stavljeni u kuitu i
zatieni od mogueg namernog ili nasilnog dodira delova pod naponom;
zatita zatvaranjem je zatita od mogueg dodira delova pod naponom, stavljanjem
upozorenja na poklopac kuita ili prikljune ko-more;
zatita blokiranjem od namernog dodira je blokada ije se dejstvo moe odstraniti
obinim alatom;
zatita blokiranjem od nasilnog dodira je blokada ije se dejstvo moe odstraniti
samo specijalnim alatom ili nasilnim oteenjem;
neprodorni oklop (JUS N.S8.101) je zatita delova elektrinih ureaja zatvorenih u
sklopu kuita, koja mora da izdri pritisak eksplo-zije bez oteenja i prenoenja
eksplozije na spoljnu smesu;
poveana sigurnost (JUS N.S8.201) je zatita koja se postie po-sebnom izradom
elektrinog ureaja tako da je oteano nastajanje kvarova pri normalnom radu, koji mogu
stvarati iskre, elektrine lukove ili prou-zrokovati zagrevanje preko dozvoljene granice;
samosigurnost (JUS N.S8.301) je zatita koja se postie posebnom izradom
elektrinog ureaja tako da iskre i termiki efekti, koji bi mo-gli nastati u samom ureaju
ili strujnom kolu tog ureaja, pri normalnim uslovima rada ili usled kvara prikljunog
ureaja, ne mogu zapaliti eksplozivne smese, uzvitlanu sitnu zapanjivu prainu ili prainu
eks-ploziva, u ijem se prisustvu upoterbljava ureaj, odnosno strujno kolo;
343

punjenje vrstim materijama (JUS N.S8.401) je zatita delova elektrinog ureaja

oblaganjem vrstim materijama u obliku kompaktnih ili peskovitih masa tako da ne
mogu zapaliti eksplozivne smese;
punjenje tenostima (JUS N.S8.501) je zatita delova elektrinog ureaja koja se
postie stavljanjem tih delova u zatitnu tenost, tako da do njih ne mogu dospeti
eksplozivne smese;
punjenje gasovima (JUS N.S8.601) je zatita delova elektrinog ureaja koja se
postie punjenjem kuita elektrinog ureaja negorivim (inertnim) gasom ili vazduhom,
tako da u kuite ne moe da dospe eksplo-zivna smesa;
naroita vrsta zatite (JUS N.S8.901) je zatita elektrinih ureaja kojom se
spreava paljenje eksplozivnih smesa merama zatite koje nisu navedene u vaeim
propisima, a koje odobrava S-komisija;
pod prostorijmaa odnosno prostorima ugroenim od eksploziva podrazumevaju se:
pogonske prostorije u zgradama u kojima, pri proizvodnji, obradi, preradi, uvanju
i uskladitenju eksploziva ili eksplozivnih materija, mogu nastati paljenja od elektrinih
pogonskih sredstava odnosno po-strojenja (na primer: radne prostorije, suionice,
skladita ili delovi takvih prostorija i dr.);
prostorije koje su povezane sa prostorijama navedenim pod a) pomou vrata,
prozora, otvora zidova, raznih kanala i dr., ili koje mogu doi u vezu sa prostorijama pod
a) ako u njih moe da prodre praina, su-blimati ili isparenja eksplozivih materija u
ugroavajuim koliinama;
v) ograeni prostori na otvorenom zamljitu u kojima se proizvodi, obrauje,
prerauje, uva i skladiti eksploziv ili eksplozivna materija i u kojima bi mogla nastati
paljenja od elektrinih postrojenja;
zatvorene prostorije su prostorije u zgradama ili zatvorena me-sta koja nisu trajno
otvorena prema slobodnom prostoru;
poluotovrene prostorije su prostorije kroz koje moe slobodno i prirodno prolaziti
vazduh. Te prostorije mogu imati krov za zatitu od nevremena i biti ograene ianom
mreom, zatvorenim bonim zidovima sa uzdunim otvorima (dole i gore i sl.), s tim, da
konstrukcija krova i ograda ne spreava ulazak vazduha u svaki deo i kroz svaki deo
unutranjeg prostora;
zona opasnosti 0 je prostor ili zatvoreni prostor u kome su za-paljive ili
eksplozivne supstancije gasova, pare ili zapaljivih tenosti trajno prisutne u koncentraciji
izmeu donje i gornje granice eksploziv-nosti;
zona opasnosti 1 je prostor u kome se koriste i skladite za-paljive ili eksplozivne
supstancije gasova, pare i zapaljivih tenosti, od-nosno prostor u kome se rukuje tim
supstancijama, a ije eksplozivne ili zapaljive koncentracije mogu da budu uzrok
opanosti za vreme normalnog pogona ili rukovanja;
zona opasnosti 2 je prostor u kome se koriste i skladite za-paljive ili eksplozivne
supstancije gasova, pare i zapaljivih tenosti, od-nosno prostor u kome se rukuje tim
supstancijama, a koje su pod takvom kontrolom da samo pod nenormalnim okolnostima
mogu da prouzrokuju opa-sne koncentracije;
344

vreme tE je vreme tokom koga je dozvoljen protok najvee struje ureaja koja se
moe pojaviti u pogonu, a da granina temperatura ureaja ne bude prekoraena;
struni odnos IA/IN je odnos izmeu struje pokretanja I A i no-minalne struje IN,
pri emu se struja IA meri neposredno posle praktinog zavretka prelazne pojave;
minimalna struja paljenja je najmanja struja ija iskra moe, pod odgovarajuim
uslovima, zapaliti najzapaljiviju eksplozivnu smesu, uz od-reenu verovatnou paljenja;
minimalna energija paljenja je najmanja energija iskre koja moe, pod
odgovarajuim uslovima i uz odreenu verovatnou paljenja, zapaliti najzapaljiviju
eksplozivnu smesu;
rastojanje uz povrinu (provodna staza) je minimalno rastojanje izmeu
neizolovanih delova pod naponom, mereno uz povrinu izolatora;
vazduno rastojanje je najkrai put meren razapetom niti, po ko-jem moe nastati
prolazak struje ili proboj;
zatitni raspor je mesto spajanja pripadajuih povrina razli-ito meusobno
spojenih delova kuita na kojem se pojavljuje plamen eks-plozije od unutranje na
spoljanju stranu;
duina zatitnog raspora je najmanja duina raspora du koga po-stoji odreena
irina raspora, a meri se od unutranje strane do spolja-nje strane neprodornog oklopa
kuita;
irina zatitnog raspora je razmak izmeu pripadajuih povrina koje ine taj
raspor. Za cilindrine povrine irina raspora je razlika izmeu dva pripadajua prenika;
maksimalni eksperimentalni zatitni raspor je raspor ije su dimenzije dobijene
posebno odreenim eksperimentima;
maksimalni statistiki zatitni raspor je raspor iz take 47. ovog lana na koji je
primenjena teorija statistike;
maksimalno dozvoljeni radni raspor je raspor ije dimenzije ne smeju biti
prekoraene ni pod kojim uslovima u toku upotrebe ureaja u po-gonu;
maksimalni rspor je najiri raspor koji se moe predvideti prilikom konstrukcije i
izrade ureaja.
IV. PROJEKTOVANJE, IZVOENJE I NADZOR
lan 10.
Svako novo elektirno postrojenje mora biti izraeno po projektu koji je odobrilo
odgovarajue ovlaeno struno telo. Projekt takvog postrojenja mora sadrati najmanje:
opis oblasti rada sa tehnolokim procesom;
tehniki opis elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija sa svim potrebnim
karakteristinim podacima;
detaljan nacrt prostorija u kojima se nameravaju postaviti elektrini ureaji i
instalacije;
345

detaljan nacrt elektrinih instalacija;

tropolnu elektrinu emu postrojenja;
emu delovanja daljinskog upravljanja, ako ureaj nije tipiziran;
proraun celog postrojenja od napojne take do svih troila, pad napona, termiko
optereenje, kontrolu optereenja pri kratkom spoju, u skladu sa vaeim tehnikim
propisima;
opis svih predvienih zatitnih mera;
specifikaciju opreme i predraun trokova.
lan 11.
Pre poetka radova treba, u smislu vaeih propisa o izgradnji inve-sticionih
objekata, zatraiti od odgovarajueg ovlaenog strunog tela da izvri pregled i izda
odobrenje za postavljanje i izvoenje elektriih postrojenja, ureaja i elektrinih
instalacija.
Odrdba stava 1. ovog lana odnosi se i na nova postrojenja i izmene i dopune
postojeih postrojenja.
Po zavrenoj izgrdnji novih postrojenja odnosno zavretku re-konstrukcije
postojeih postrojenja, mora se izvriti tehniki pregled i pribaviti dozvola za upotrebu
od organa koji je izdao odobrenje za izvo-enje. Investitor mora priloiti i nacrte o
izvoenju prema stvarnom stanju.
lan 12.
Za svako elektrino postrojenje u prostorijama u kojima se radi sa eksplozivima,
mora da postoji potpuna dokumentacija. Ta dokumentacija mora biti aurna i odgovarati
stvarnom stanju, a obavezno sadri:
emu napajanja visokog napona svih transformatorskih stanica i vodova visokog
napona sa tehnikim podacima i situacionim planom;
emu napajanja niskog napona za sve niskonaponske mree i insta-lacije sa
situacionim planom, detaljnim nacrtom elektrinih instalacija
tehnikim podacima;
kartoteku elektrinih maina i troila,kao i vodova u pogonu i u rezervi, sa svim
tehnikim podacima o preuzimanju, kontroli, opravkama i mestu upotrebe. Navedena
kartoteka mora se voditi aurno, a rukovodilac elektroslube treba da vri kontrolu
kartoteke svakog meseca;
evidenciju o stanju prelaznog otpora uzemljivaa i mree, odnosno ureaja
zatitnog i gromobranskog uzemljenja sa rezultatima merenja koja treba vriti najmanje
svakih 12 meseci u suvim vremenskim periodima i posle svakog udara groma u
instalaciju ili objekt;
evidenciju o redovnim i vanrednim pregledima, koji se vre po pravilniku
organizacije udruenog rada.
lan 13.
Organizacije udruenog rada i druge organizacije, u kojima se radi sa
eksplozivima, dune su da odrede odgovornog elektrotehnikog strunjaka za elektrina
postrojenja radi voenja efikasnog nadzora nad tim postroje-njima.
346

Struno lice iz stava 1. ovog lana odreuje radove koji se odnose na odravanje,
opravke, dopune i usavravanje elektrinih postrojenja i stara se o blagovremenosti
pregleda i aurnosti dokumentacije.
lan 14.
Elektrina postojenja, ureaje i instalacije iz lana 1. ovog pra-vilnika moe da
izvodi samo organizacija udruenog rada koja je registro-vana za takvu delatnost i koja
raspolae odgovarajuim strunim kadrom specijalizovanim za vrenje tih radova.

V. IZVOENJE ELEKTRINIH POSTROJENJA, UREAJA I

INSTALACIJA
lan 15.
Tehnika dokumentacija za nova elektrina postrojenja i elektrina postrojenja kod
kojih se vri bitna rekonstrukcija, a koja bi mogla prou-zrokovati aktiviranje eksploziva
ili njihovih sastavnih materija, izra-uje se po vaeim propisima.
lan 16.
Montau, rekonstrukciju, opravke i odravanje elektrinih po-strojenja zatienih u
Eks izradi moe vriti samo lice koje je osposo-bljeno za izvoenje takvih radova i
koje raspolae elektrotehnikom strunom spremom i proverenim znanjem iz oblasti
tehnikih i sigurno-snih propisa, kao i jugoslovenskih standarda koji ureuju materiju za
de-latnost te vrste. Proveravanje znanja operativnog osoblja treba vriti kod odgovarajue
strune organizacije svake tri godine i posle svake iz-mene navedenih propisa, odnosno
standarda u okviru naznaenog roka.
lan 17.
Organizacije udruenog rada i druge organizacije, koje rade sa eksplozivima,
moraju imati pravilnik o radu sa elektrinim postroje-njima, odnosno o radu na tim
postrojenjima.
Organizacije iz stava 1. ovog lana moraju imati i pravilnik o evidenciji navedenih
radova za novogradnje, rekonstrukcije, opravke i odr-avanje pomenutih postrojenja. Tim
pravilnikom treba predvideti i obave-zne povremene preglede u pogledu ispravnosti tih
postrojenja, s tim da rokovi ne smeju biti dui od jedne godine.
lan 18.
Organizacije udruenog rada i druge organizacije, koje rade sa eksplozivima,
dune su da vode poseban dnevnik o izvrenim radovima na elektrinim postrojenjima,
ureajima i instalacijama.
U dnevnik se svakodnevno upisuju i svi dnevni, sedmini ili godinji pregledi, koji
su predvieni kao obavezni po pravilniku organizacije udruenog rada odnosno druge
organizacije. U dnevnik se upisuju i manji radovi (na primer: izmene osiguraa,
regulisanje zatitnih releja, izmene veznih ema i instalacionih nacrta i dr.).
347

VI. OPTE MERE ELEKTRINE BEZBEDNOSTI

lan 19.
Za svaki elektrini ureaj koji se upotrebljava u prostoriji ugroe-noj od
eksploziva, mora da postoji bezbedno i pristupano mesto sa koga se komandna tabla
moe lako dohvatiti i, u sluaju potrebe, jednostavnim po-kretom iskljuiti, odnosno
prekinuti strujno kolo.
Pri tome se nulti odnosno neutrlani vodi ili uzemljenje mora pri-nudno
ukljuivati zajedno i istovremeno sa ostalim faznim vodiima. Nulti vod se ne sme
ukljuiti, ako to ne dozvoljava upotrebljeni nain zatite od previsokog napona dodira.
lan 20.
Da bi se elektrini ureaj iskljuio iz mree dozvoljena je upotreba utikaa.
Utika se sme uptorebljavati kod ureaja koji iz mree do 250 V prema zemlji ne
uzima vie od 16 A, odnosno kod jednosmerne struje vie od 10 A.
lan 21.
Sve elektrine ureaje treba zatiti od uticaja vode i vlage kao i elektrinih,
mehanikih, hemijskih i termikih uticaja tako da se pri propisanoj upotrebi obezbede
potpuna pogonska sigurnost i zatita od eksplozije.
lan 22.
Vodovi za prikljuivanje elektrinih ureaja i prenosnih elektri-nih alata, koji se
mogu premetati, moraju se tako rasporediti da budu to bolje zatieni od mehanikih
oteenja i hemijskih uticaja.
lan 23.
U pogledu zatite elektrinih postrojenja u zgradama i drugim ob-jektima od
atmosferskih prenapona i udara groma vae Pravilnik o tehnikim propisima o
gromobranima (Slubeni list SFRJ, broj 13/68) i Pravilnik o tehnikim merama za
zatitu elektroenergetskih postro-jenja od prenapona (Slubeni list SFRJ, broj 7/71).

VII. POSEBNE MERE ELEKTRINE BEZBEDNOSTI

lan 24.
Elektrina postrojenja (Ex-postrojenja) treba tako projektovati, izvoditi i odravati
da ne mogu nastati opasni elektrini naboji koji bi mogli prouzrokovati elektrine iskre i
upaliti eksplozive u bilo kom obliku.
348

lan 25.
Na mestima koja su ugroena od eksploziva mogu se upotrebljavati, pored
elektrinih postrojenja iz lana 24. ovog pravilnika, i elektrina postrojenja izvedena u
sledeim vrstama zatite, i to:
u zatiti neprodorni oklop, oznaka (St)II.B najmanje za grupu ga-sova B;
u zatiti punjenje gasovima, oznaka (Sp)II;
u zatiti poveana sigurnost, oznaka (Ss)II, ako su izvedena u mehanikoj zatiti
IP 43. odnosno kod elektrinih maina najmanje u zatiti IP 33, a prikljuni ormarii u
zatiti IP 43;
u zatiti samosigurnost, oznaka (Si)II, ako rade i elektrini ureaji zajedno sa
strujnim kolima (koja su povezana sa tim ureajima), ali sa malom elektrinom
energijom koja nije u stanju da prouzrokuje eksplo-ziju.
lan 26.
Kod svih elektrinih postrojenja i ureaja, koji su graeni za mesta ugroena od
eksplozivnih smesa gasova, a upotrebljavaju se na tim mestima, otvore za dovod
kondenzovne vlage odnosno vode, ako oni postoje, treba izvesti tako da se onemogui
prodiranje praine u unutranjost navedenih postrojenja i ureaja.
lan 27.
Poklopac i zatitni oklop elektrinog ureaja moraju biti izra-eni od takvog
materijala koji nee prouzrokovati iskre pod udarcima me-talnih predmeta.
lan 28.
Odgovarajuom izradom odnosno oblikom spoljanjih povrina elektrinih ureaja
treba spreiti, odnosno oteati taloenje praine ili kapi eksploziva i istovremeno olakati
ienje tih estica sa nave-denih povrina.
lan 29.
Elektrine varnice koje bi mogle upaliti eksplozive ili njihovu na-slagu, ne smeju
se stvarati na mestima na kojima mogu da izazovu paljenje eksploziva.
lan 30.
Elektrini ureaji smeju se ugraivati samo na povrinama i mestima na kojima
temperatura eksploziva ne moe prei odreenu gra-ninu temperaturu.
lan 31.
Granina temperatura iz lana 9. taka 15. ovog pravilnika sme da iznosi najvie
120S kod svih eksploziva ija je temperatura paljenja odno-sno rastvaranja 180 S ili
vie.
Za eksplozive sa temperaturom paljenja odnosno rastvaranja ispod 180 S,
elektrine ureaje treba izraditi po posebnim kriterijumima.
349

lan 32.
Radi sigurnosti u radu, upotrebu elektrinih pogonskih sredstava u prostorijama
ugroenim od eksploziva treba ograniiti na najmanju moguu meru.
lan 33.
Organizacije udruenog rada ili druge organizacije moraju svojim pravilnikom
odrediti koja se elektrina pogonska sredstva (elektrine alatke, builice, instrumenti i
sl.) smeju koristiti i u kojim sluajevima u prostorijama ugroenim od eksploziva.
lan 34.
Nije dozvoljeno postavljati ureaje za razdeobu elektrine energije, osigurae,
uljane prekidae, sredstva za pokretanje motora, kondenzatore i pribor za produavanje
vodova, ako su u pitanju prostorije iz lana 32. od-nosno 33. ovog pravilnika.

VIII. POSEBNE ODREDBE

1. Elektromotori
lan 35.
Dozvoljena je upotreba samo kaveznih elektromotora koji su izvedeni u
mehanikoj zatiti najmanje IP 44 sa kotrljajuim leajima. Prikljuni ormari mora
biti izveden u mehanikoj zatiti najmanje IP 54.
Elektromotore treba zatititi motornim zatitnim prekidaima od preoptereenja, i
to u svim fazama, ili sredstvima jednake vrednosti. Otvori za ulaz vazduha za hlaenje
treba da imaju zatitne mree, a otvori tih mrea moraju odgovarati mehanikoj zatiti
oznake IP 20.
Ne moraju biti zatieni od preoptereenja elektromotori koji podnose trajnu struju
pokretanja, a pri tome se ne zagrevaju preko dozvo-ljene granice.
Svi elektromotori moraju biti zatieni od kratkog spoja.
lan 36.
Lopatica ventilatora za hlaenje mora biti tako konstruisana da bude onemoguen
dodir sa kuitem elektromotora koji bi mogao da prou-zrokuje varnienje.

2. Transformatori, kondenzatori i usmerivai

lan 37.
Za transformatore, kondenzatore i usmerivae vae sledee odredbe,
i to:
dozvoljeno je upotrebljavati transformatore, kondenzatore i usme-rivae samo kao
ureaje za merenje, regulaciju i upravljanje;
dozvoljeno je optereenje ovih ureaja do 50% nazivne snage, a najvea
dozvoljena nazivna snaga iznosi 2 kVA;
350

kondenzatori moraju biti graeni za 100% vii nazivni napon od pogonskog

napona;
suvi usmerivai moraju biti graeni za 25% vii nazivni napon od pogonskog
napona.
Dozvoljena je upotreba zatitnih transformatora za mali napon.
3. Prekidai i ureaji za upravljanje
lan 38.
U pogledu prekidaa i ureaja za urpavljanje vae sledee odredbe, i
to:
1) u prostorijama ugroenim od eksploziva ogranieno je ugraivanje prekidaa i
ureaja za upravljanje, i to:
prekidaa strujnih kola za osvetljenje do 1000 VA, ali ne vie od 16 A pogonske
struje;
komandnih, graninih i pomonih prekidaa za pogonska sredstva do 1000 VA, ali
ne vie od 16 A pogonske struje;
v) prekidaa za elektromotore i druga induktivna troila do 1000
VA, ali ne vie od 16 A pogonske struje;
g) prekidaa za druga pogonska troila do 3000 VA, ali ne vie od 16
A pogonske struje;
d) prekidaa i preklopnika za merne ureaje;
ivini i vakuumski prekidai ne smeju se opteretiti vie od 25% njihove nazivne
snage za ukopavanje i iskopavanje, odnosno najvie do 250
VA;
pri upotrebi prekidaa koji su preteno optereeni induktivnim strujnim kolima,
moraju se predvideti mere za spreavanje nastanka opas-nih prenapona.

4. Termiki ureaji i ureaji za grejanje

lan 39.
Prikljuivanje termikih ureaja i ureaja za grejanje dozvoljeno je samo ako su ti
ureaji stalno privreni, odnosno ako ih nije mogue premetati pod naponom. Te
ureaje treba tako postaviti da bude obezbe-eno nesmetano odvoenje toplote. Za ostale
sluajeve vae odredbe Pro-pisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima
ugroenim od eksplozivnih smea koji su sastavni deo Pravilnika o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea i Tehnikih
propisa za konstrukciju, izradu i ispitivanje elektrinih ure-aja za rad u atmosferi
eksplozivnih smea koji ine sastavni deo Pra-vilnika o konstrukciji, izradi i ispitivanju
elektrinih ureaja za rad u atmosferi eksplozivnih smea.

351

5. Ureaji za suenje
lan 40.
Dozvoljeno je, po pravilu, upotrebljavati samo ormare za suenje koji su stalno
privreni tako da se ne mogu premetati.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ako je radi proizvodnje neophodno
obezbediti premetanje tih ormara, mora se njihov pomoni do-vod ili kabl dobro
privrstiti i stalno prikljuiti na ureaj za suenje.
Nije dozvoljeno prikljuivati ormare za suenje sa utikaima ili natikaima. U
pomone prikljune vodove nije dozvoljeno ugraivati pre-kidae. Kod sunica sa
prirodnim provetravanjem grejai moraju biti pot-puno odeljeni od korisnog prostora
tako da estice eksploziva i eksplozivnih materija ne mogu dospeti do grejaa (zatvaranje
najmanje IP
54). Grejai se moraju tako rasporediti da se na svim mestima u korisnom prostoru
postigne ravnomerna temperatura.
lan 41.
Temperatura na delovima zida korisnog prostora koji su najblii grejaima, na
poetku zagrevanja, odnosno u toku rada, ne sme prekoraiti temperaturu iznad 15 S,
odnosno dve treine temperature na kojoj nastaje rastvaranje eksploziva.
lan 42.
Sunice sa vetakim provetravanjem mogu raditi samo u struji sve-eg vazduha.
Pri tom grejae treba tako blokirati i provetravati da se mogu ukljuivati samo kad
provetravanje radi.
U sunici se mora uvoditi ist vazduh bez estica eksploziva.
lan 43.
Na prednju stranu sunice treba postaviti kontrolne svetiljke koje e svetleti kad je
sunica u pogonu, odnosno kad temperaturni regulator uklopi grejae.
lan 44.
Sunice moraju imati na vidljivom mestu ugraen termometar koji e pokazivati
temperaturu najtoplijeg mesta u korisnom prostoru. Termo-metar se ne sme ugraivati na
vrata.
lan 45.
Sunice moraju imati pouzdani automatski regulator temperature sa osetljivou
najvie do 2S. Regulacija temperature treba da deluje preko ureaja koji su zatieni
od mehanikog oteenja i kod kojih ne moe doi do otvorenog varnienja (na primer,
pomou ivine sklopke). Temperaturni regulator treba da bude tako izraen da ga
neovlaena lica ne mogu podeavati.
352

lan 46.
Uz regulator temperature treba postaviti i kontrolnik temperature koji e iskljuiti
grejanje i dati signal opasnosti im se radna tempe-ratura povea za 15 S. Regulator
temperature treba blokirati kontrolni-kom temperature da bi se podeavanjem regulatora
istovremeno podeavali odgovarajua temperatura i kontrolnik temperature.

6. Elektrina runa lemila, ureaji za zavarivanje i drugi

termiki ureaji
lan 47.
Elektrina runa lemila, ureaji za zavarivanje i drugi termiki ureaji smeju se
prikljuivati, odnosno upotrebljavati samo uz dozvolu nadlene elektroenergetske
inspekcije i inspekcije rada.
Pri radu sa ovim ureajima primenjuju se sledee odredbe, i to:
temperature povrine grejaa i ureaja za grejanje na mestima koja su pristupana
eksplozivima ili eksplozivnim materijama ne smeju preko-raiti 120S. Taj uslov se
obezbeuje nainom konstrukcije ili odgovaraju-im zatitnim ureajima (na primer,
automatskim kontrolnicima temperature);
povrina ureaja za grejanje i grejaa mora biti glatka tako da se moe lako i brzo
istiti. Nije dozvoljeno upotrebljavati cevi sa rebrima ili nastavcima;
termiki ureaji koji su punjeni tenostima, moraju imati pokazi-va nivoa da bi se
nivo mogao spolja lako uoiti;
na svim termikim ureajima iz take 3. stava 2. ovog lana mora se namestiti
vidna tablica za upozorenje sledee sadrine: Ureaj se moe prikljuiti samo kad je
napunjen tenou. Nivo tenosti treba prove-ravati u redovnim vremenskim
razmacima. Zaptivke koje proputaju te-nost moraju se odmah promeniti. Treba voditi
rauna o opasnosti od zamrzavanja.
7. Utikai i utikake kutije
lan 48.
Utikae i utikake kutije dozvoljeno je postavljati i nametati samo sa
pripadajuim sklopkama za blokiranje, tako da se utika moe stavljati i vaditi samo pri
beznaponskom stanju. Utika se stavlja u utikaku kutiju odozdo na gore, pod uglom od
najvie 30 prema vertikali. Utikake kutije moraju imati poklopce sa autoamtskim
zatvaranjem.
8. Svetiljke
lan 49.
Mehanika zatita armatura za svetiljke mora biti izvedena najmanje u zatiti od
prodora praine i prskajue vode, tj. IP 54 prema Tehnikim
23

353

propisima za konstrukciju, izradu i ispitivanje elektrinih ureaja za rad u atmosferi

eksplozivnih smesa koji ine sastavni deo Pravilnika o konstrukciji, izradi i ispitivanju
elektrinih ureaja za rad u atmosferi eksplozivnih smesa.
Armature svetiljki moraju biti opremljene zatitnim staklom. Dozvoljena je
upotreba stakla ili drugih prozirnih materijala koji su mehaniki, termiki i hemijski
dovoljno otporni. Na svim svetiljkama treba na dobro vidljivom mestu oznaiti najveu
dozvoljenu jainu paljenja u vatima.
lan 50.
Svetiljke se moraju opremiti zatitnom korpicom ili mreom. Na metalne zatitne
korpice treba staviti zatitnu oblogu od meke gume ili odgovarajueg materijala ili ih bar
treba presvui takvim materijalom. Ako su svetiljke nametene tako da ne preti opasnost
od mehanikog ote-enja, zatitna korpica nije potrebna.
lan 51.
Udaljenost zatitnog stakla od svetiljke mora iznositi najmanje 1,5 mm za grla E
10 i E 14. Kod veih grla udaljenost se odreuje prema od-redbama Tehnikog propisa
za konstrukciju, izradu i ispitivanje elektri-nih ureaja za rad u atmosferi eksplozivnih
smesa, koji ine sastavni deo Pravilnika o konstrukciji, izradi i ispitivanju elektrinih
ureaja za rad u atmosferi eksplozivnih smesa.
lan 52.
Skidanje zatitne korpice i stakla mora se vriti samo speci-jalnim alatom a pri
beznaponskom stanju armature.
lan 53.
Granina temperatura na mestima spoljnih povrina svetiljki koje se najvie
zagrevaju ne sme, ni u kom sluaju, biti vea od 120 S.
lan 54.
U armaturama svetiljki nije dozvoljeno nametati grla sa prekida-ima. Rune
prenosive svetiljke moraju biti opremljene zatitnim korpi-cama, odnosno mreom.
lan 55.
Dozvoljena je upotreba sijalica sa dvostrukom zavojnicom ali samo pod uslovom
da te sijalice imaju ugraene osigurae.
lan 56.
Rune prenosive svetiljke i svetiljke na radnim mestima moraju biti opremljene
sijalicama koje mogu da podnose udarce i potrese.
Rune svetiljke za osvetljavanje sudova, kada, cisterni i sl. smeju se prikljuivati
samo na mali napon. Svaka pojedina svetiljka mora biti
354

zasebno prikljuena na zatitni transformator sa odvojenim primarnim i sekundarnim

namotajem.
lan 57.
Tehnike karakteristike svetiljki sa sopstvenim izvorima napona moraju odgovarati
JUS-u N.S8.
lan 58.
Za ostale sluajeve koji nisu regulisani ovim odeljkom vae odredbe take 12.
Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih
smea, koji ine sastavni deo Pravilnika o elektrinim postrojenjima na nadzemnim
mestima ugroenim od eksploziv-nih smea.

9. Kablovi i provodnici
lan 59.
Kablovi koji nisu poloeni u zemlju moraju imati omot od vatro-stalnog materijala.
lan 60.
Dozvoljena je uporeba kablova, vodova i provodnika, koji su nie na-vedeni, a
odgovaraju jugoslovenskim standardima.
Treba izabrati kablove i provodnike, koji su otporni prema he-mijskim i termikim
uticajima na mestu upotrebe, i to:
kablove IPO 00 do IPO 33 po JUS-u N.C5.020 i PO 00 do PO 28 odnosno
PP 00 do PP 48 i EP 48 po JUS-u N.C5.220. Navedeni kablovi mogu biti i bez
metalnog plata;
instalacione provodnike P/F, P/J, P/MJ i P/MF po JUS-u N.C3.202 do
N.C3.205 (samo za ormare, telekomunikacione i merne vodove);
instalacione provodnike PP i PP/J po JUS-u N.C3.220 i N.C3.302;
instalacione provodnike GN/A i GN/AJ po JUS-u N.C3.405 i
N.C3.406;
provodnike sa gumenom i plastinom izolacijom G i P prema jugo-slovenskim
standardima.
Za telekomunikacione vodove i vodove koji slue za prikljuak mer-nih sprava,
mogu se, osim kablova, vodova i provodnika pod 1 do 5 stava 2. ovog lana,
upotrebljavati i kablovi sa metalnim platom TC 10 po JUS-u N.C4.110 i prikljuni
gajtani TG 00 do TG 50 po JUS-u N.C2.300 do N.C2.350.
Aluminijumski provodnici energetskih kablova i vodova moraju im-ati presek
2

najmanje 16 mm . Upotreba golih aluminijumskih provodnika nije dozvoljena.

23*

355

IX. IZBOR EKSPLOZIVNE ZATITE ELEKTRINIH POSTROJENJA U

SLUAJEVIMA NJIHOVOG NORMALNOG IZVOENJA
lan 61.
Sprovoenje eksplozione zatite elektrinih postrojenja u sluaje-vima njihovog
normalnog izvoenja prikazano je u Pregledu izbora eksplo-zione zatite elektrinih
postrojenja (u daljem tekstu: Pregled), koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov
sastavni deo.
Ako izrada postrojenja ili radni postupci odstupaju od uobiajenog stanja, treba
izvriti izbor prema Pregledu.
U Pregledu oznake eksplozione zatite obeleene su sledeim skra-enicama, i to:
(Eks) = eksploziono sigurna postrojenja u smislu odredaba ovog pra-vilnika;
(S) = eksploziona zatita u smislu odredaba Propisa o elektri-nim postrojenjima
na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea, koji ine sastavni deo
Pravilnika o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od
eksplozivnih smea i u smislu jugo-slovenskog standarda JUS N.S8;
Proizvoljno = izraz koji oznaava da elektrini ureaji i instala-cije ne moraju biti
u eksplozionoj zatiti, ali moraju odgovarati vae-im elektrotehnikim propisima i
standardima;
Proizvoljno, ali kao za vlane prostorije = izraz koji oznaava da elektrini ureaji
i instalacije ne moraju odgovarati vaeim propisima o eksplozionoj zatiti, ali moraju
biti graeni prema vaeim pro-pisima za vlane prostorije, s tim da se goli izolovani
vodovi ne smeju po-stavljati na dohvat ruke ili koristiti za zatitne vodove.
Uz skraenice navedene su, gde je to potrebno, i pojedinosti sa poziva-njem na
odgovarajue lanove ovog pravilnika.
X. ISPITIVANJE I ODRAVANJE
1. Ispitivanje
lan 62.
Ispitivanje eksploziono zatienih (S) elektrinih ureaja i eksploziono sigurnih
elektrinih postrojenja (Eks) vri se tipskim ispi-tivanjem i ispitivanjem pojedinanih
ureaja ili postrojenja.
Tipsko ispitivanje vri se ispitivanjem samo nekih elektrinih ureaja, uzetih iz
serijske proizvodnje, ako ti proizvodi imaju samo oznaku tipa (a ne i redni raspored
oznake tipa) i oznaku rednog fabrikog broja.
Ako elektrini ureaji iz stava 2. ovog lana imaju i redni raspored oznake tipa,
ispitivanje svakog proizvedenog elektrinog ureaja vri se posebno.
U pogledu tipskog i pojedinanog ispitivanja radi izdavanja tipskog i pojedinanog
atesta, kao i u pogledu postupka za eksploziono sigurne
356

elektrine ureaje sa oznakom (Eks) primenjuju se odredbe Tehnikih pro-pisa za

konstrukciju, izradu i ispitivanje elektrinih ureaja za rad u at-mosferi eksplozivnih
smesa, koji ine sastavni deo Pravilnika o konstrukciji, izradi i ispitivanju elektrinih
ureaja za rad u atmosferi eksplozivnih smesa.
lan 63.
Tipskim ispitivanjem treba utvrditi eksplozionu zatitu i eks-plozionu sigurnost
tipova elektrinih ureaja, koji se obeleavaju ozna-kom (S) ili oznakom (Eks). O
izvrenom ispitivanju izdaje se tipski atest.
lan 64.
Ispitivanjem pojedinanih ureaja koji imaju oznaku (S) ili (Eks), treba utvrditi
eksplozionu zatitu i eksplozionu sigurnost svakog po-jedinog ureaja domae ili strane
proizvodnje. Ovo ispitivanje treba vr-iti na novim elektrinim ureajima, popravljenim
elektrinim ureajima i elektrinim ureajima ija je eksploziona zatita ili eks-ploziona
sigurnost dovedena u sumnju.
lan 65.
Eksploziono ispravne elektrine ureaje ispitane prema odredbama lana 64. ovog
pravilnika, S-komisija obeleava oznakom (S) ili oznakom (Eks) i na njih stavlja ploicu
o izvrenom ispitivanju sa podacima u smi-slu l. 10. i 11. ovog pravilnika i podacima iz
glave 15. Propisa o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od
eksploziv-nih smea, koji ine sastavni deo Pravilnika o elektrinim postroje-njima na
nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea.
Elektrini ureaji koji se proizvode masovno i imaju tipski atest a nemaju broj
proizvoaa, obeleavaju se oznakom (Eks) ili oznakom (S), ali se na njih ne stavlja
ploica sa podacima o ispitivanju, nego samo uti oti-sak: (Eks) ispitano ili (S)
ispitano.
lan 66.
Kupci inostranih elektrinih ureaja treba pre nabavke da trae od
S-komisije miljenje o eksploziono sigurnoj zatiti tih ureaja.
2. Odravanje
lan 67.
Odravanje i opravke eksploziono sigurnih elektrinih ureaja mogu vriti samo
struna lica koja su ovlaena za izvoenje takvih radova shodno odredbama l. 4, 13. i
16. ovog pravilnika.
Struna lica iz stava 1. ovog lana odreuju se pravilnikom or-ganizacije
udruenog rada, odnosno druge organizacije.
lan 68.
Lica kojima treba pismeno poveriti odravanje elektrinih ureaja, moraju obratiti
posebnu panju na ispravnost eksploziono sigurne
357

zatite elektrinih ureaja. Dunost je tih lica da se staraju o aurno-sti pregleda ovih
ureaja i o rokovima njihovog izvrenja.
Naeno stanje mora biti upisano u posebnu knjigu pregleda.
lan 69.
Zabranjeni su: radovi na odravanju, opravkama i podeavanju elektrinih ureaja
eksploziono sigurne zatite dok su pod naponom; ra-dovi u vezi sa izmenama njihovih
osiguraa, sijalica, grejnih tela i sl., kao i radovi na podeavanju funkcionisanja zatitnih
releja i zatitnih au-tomata.
lan 70.
Sastavne povrine, sigurnosni raspori u zatiti neprodornog oklopa i drugi slini
delovi za zatvaranje, moraju biti uvek isti i pre-mazani tankim slojem maziva bez
kiselina ili drugih sastojaka, koji nagri-zaju povrinu.
lan 71.
Vijci koji dre kuita i poklopce, kao i elektrine ureaje za te-melje, zidove ili
mainske konstrukcije, moraju biti pritegnuti pomou specijalnog kljua uz odreeni
pritisak, da bi se spreila povreda navoja. Ti vijci treba da budu osigurani od poputanja
pomou oprune podloke ili pomou slinih osiguraa.
lan 72.
Na ugroenim mestima dozvoljeno je otvarati zatitna kuita elektrinih ureaja
samo ako su svi delovi ureaja u kuitu u beznapon-skom stanju, a pored toga efikasno
zatieni od dodira.
Izuzetno od odrecbe stava 1. ovog lana, licima koja su dobro upoznata sa
elektrinim ureajem dozvoljeno je, pod nadzorom odgovornog lica, da ostave ulazne
stezaljke elektrinog ureaja pod naponom u cilju kontrole naponskog stanja, i to pri
iskopanom naponu u ostalim delovima ureaja.
lan 73.
Na eksploziono sigurno zatienim elektrinim postrojenjima ne smeju se vriti
izmene koje bi mogle umanjiti njihovu eksplozionu zatitu. Na postojeoj eksplozionoj
sigurnoj zatiti ne smeju se vriti nikakve izmene bez prethodno pribavljenog miljenja
S-komisije.
Odredba stava 1. ovog lana vai i za eksploziono zatiena elektrina postrojenja
na mestima ugroenim od eksploziva.
lan 74.
Radionice koje vre opravke eksploziono sigurnih ili eksploziono zatienih
ureaja dune su da stavljaju na njihova kuita ploicu sa na-znaenjem izvrene
opravke.
358

PREGLED IZBORA EKSPLOZIONE ZATITE ELEKTRINIH POSTROJENJA U SLUAJEVIMA NJIHOVOG

NORMALNOG IZVOENJA
(lan 61. Pravilnika)
Dozvoljeni elektrini ureaji i instala-

Redni
broj

Vrste eksploziva i opis mesta

1
2
1. Crni barut i njemu slini eksplozivi
Mesta:
1) prostorije za meanje, drobljenje, ribanje,
gnjeenje, usitnjavanje u zrnca, prosejavanje, poliranje, namotavanje
2) meuskladita za barut u bavama, vreama itd.
3) prostorije za pakovanje
4) skladita za otpremu spremnog, upakovanog baruta
2. Bezdimni nitrocelulozni barut sa rastvaraima
Mesta:
1) skladita nitroceluloze, ovlaene
vodom i rastvaraem
2) prostorije za odstranjivanje masnoe i sl.
alkoholom, za gnjeenje, presovanje i
prethodno suenje
3) prostorije za rezanje, prosejavanje i
suenje u vakuumu

359

4) prostorije za vlaenje
5) prostorije za suenje, grafitiranje, prosejavanje, otpraivanje
6) meuskladita; prostorije za pakovanje

Opasnosti
3

Fina lako zapaljiva praina

Fina lako zapaljiva praina

Mala koliina praine

Opasnost postoji ako se

nitroceluloza osui
Eksplozivne smee zapaljivih para sa vazduhom
Eksplozivne smee zapaljivih para sa vazduhom i
barutna praina
Suva barutna praina
Praina

cije, odnosno nain zatite tih ureaja i

instalacija
4

Preklopnici za merne ureaje: (Eks),

lan 38. taka 1. pod d)
Prekidai: (Eks), lan 38.
Svetiljke: (Eks), lan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
Svetiljke: (Eks), lan 49.
Svetiljke: (Eks), lan 49.
Kablovi i provodnici, prekidai, svetiljke: proizvoljno, ali kao za vlane
prostorije
(S) za sredstva za vlaenje sa takom
0

zapaljivosti ispod 21 C. Kod ostalih

ovlaivaa proizvoljno, ali kao za vlane prostorije

(Eks) ili (S)
(Eks) ili (S)
(Eks)
(Eks)
(Eks)

360

2
7) skladita za otpremu spremnog, zapakovanog baruta

3. Bezdimni nitroglicerinski barut bez rastvaraa

Mesta:
1) skladita za vlane sirovine
2) prostorije sa ribalicama, gnjeilicama,
valjcima, presama i pruastim presama
3) prostorije za rezanje, suenje, grafitiranje, prosejavanje, rezanje presovanih
delova
4) meuskladita; prostorije za meanje
5) prostorije za pakovanje
6) skladita za otpremu spremnog, zapakovanog baruta
4. Pikrinska kiselina
Mesta:
1) prostorije za nitriranje, razreivanje,
pranje
2) prostorije za suenje, prosejavanje i
pakovanje
3) meuskladita
4) skladita za otpremu spremne, upakovane
pikrinske kiseline
5. Trinitrotoluol i slina aromatska nitrojedinjenja
Mesta:
1) prostorije za mononitriranje
2) prostorije za binitriranje i trinitriranje, odeljenje za pranje, meuskladite
odlivenih proizvoda, prostorije za
suenje u vakuum kotlu

4
Kablovi i provodnici prekidai, svetiljke: proizvoljno, ali kao za vlane
prostorije

Opasnost pri isuenju

Opasnost pri isuenju

(Eks)
(Eks)

Praina

(Eks)

Mogunost ulaska praine

(Eks)
(Eks)
Proizvoljno, ureaji i instalacije kao u
rednom broju 2 pod 7

Vodom raskvaena kiselina

Praine, pikrati

(Eks)

Praine, pikrati

(Eks)
Proizvoljno, ureaji i instalacije kao u
rednom broju 2 pod 7

Eksplozivne smee para sa

vazduhom
Eksplozivne smee para sa
vazduhom i sublimati

(S)

(Eks)

(Eks) ili (S)

2
3) prostorije za granuliranje, mlevenje,
suenje, prostorije za pakovanje

4) prostorije za prekristalizaciju sa gorivim rastvorima

5) meuskladita
6) skladita za otpremu spremnog, upakovanog eksploziva
6. Nitropentaheksogen i slina nitrojedinjenja
Mesta:
1) prostorije za nitriranje i pranje, meuskladita
2) prostorije za prekristalizaciju sa
zapaljivim rastvaraima
3) prostorije za suenje, prosejavanje i
pakovanje
40 meuskladita

3
Praina

Eksplozivne smee para sa

vazduhom
Praina

(Eks)
Proizvoljno, ureaji i instalacije kao u
rednom broju 2 pod 7

Vlaan eksploziv

(Eks)

Eksplozivne smee para sa

vazduhom
Praina

(Eks) ili (S)

Praina

Proizvonjno, ureaji i instalacije kao u rednom

broju 2 pod 7
Kao u rednom broju 2 pod 7

skladita za otpremu spremnog, upakova-nog

eksploziva
Uljani i elatinski eksplozivi
Mesta:
1) prostorije za nitriranje, odvajanje, Uljani eksplozivi pranje, naknadno
odeljivanje i filtriranje, skladitenje i odvodnjavanje
sporedne prostorije koje su od prostorija za
nitriranje i drugih prostorija odelj-ene
sredstvima protiv ulaska grube pra-ine i
vodenog mlaza (odgovarajua oznaka IP 33)

4
Prekidai i ureaji za upravljanje,
termiki ureaji, ureaji za suenje:
(Eks) l. 38, 39. i 40.
Svetiljke: (Eks) lan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
(Eks) ili (S)

Kao u rednom broju 5 pod 3

Prekidai i ureaji za upravljanje, termiki

ureaji, ureaji za suenje: (Eks) l. 38, 39.
i 40.
Utikai i utikake kutije: (Eks) lan 48.
Svetiljke: (Eks) lan 49.
(prozirni delovi od stakla, a od drugog
materijala samo ako je taj materijal ispitan za
upotrebu na pomenutim mestima)

361

Merni instrumenti: (Eks)

362

2
2) prostorije za proizvodnju sirove barutne
mase
3) prostorije za suenje kolodijum-vune

3
Opasnost pri isuenju
Eksplozivna praina

4) prostori za meanje i gnjeenje

prostorije za patroniranje
prostorije
za
parfiniranje,
pakovanje,
meuskladitenje
7) skladita za otpremu spremnog, upakovanog eksploziva
8. Eksplozivi na bazi amonijane alitre i ostali eksplozivi slini barutu
Mesta:
1) prostorije za mlevenje, prosejavanje i
Praina
suenje alitre perhlorata, drvenog
brana itd.
2) prostorije za rastvaranje aromatskih
Sublimati, prskanje eksnitrojedinjenja
ploziva
3) prostorije za izradu smese eksploziva
Praina
4) prostorije za patroniranje
5) prostorije za parafiniranje, pakovanje i
meuskladitenje
6) skladita za otpremu spremnog, upakovanog eksploziva
9. Hloratni eksplozivi
Mesta:

4
(Eks)
Svetiljke: (Eks) lan 49.
(granina temperatura 80% C, grupa
paljenja T 5 prema (S)).
Merni instrumenti: (Eks)
Prekidai i ureaji za upravljanje: (Eks) lan
38.
Termiki ureaji i ureaji za grejanje: (Eks)
lan 39.
svetiljke: (Eks) lan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
(Eks)
(Eks)
Proizvoljno, ali kao u rednom broju 2
pod 7

Proizvoljno, ali kao za vlane prostorije i u zatiti od praine prema IP

43 (za motore IP33, za razvodne table IP 43)
(Eks)
(Eks)
(Eks)
(Eks)
Proizvoljno, ali kao za vlane prostorije u rednom broju 2 pod 7

2
1) prostorije za mlevenje i prosejavanje
hlorata

3
Praina

2) prostorije za meanje i patroniranje

3) prostorije za kvaenje hloratnih eksploziva, pakovanje i meuskladitenje
4) skladita za otpremu spremnog, upakovanog eksploziva
10. tapini i tapini sa crnim barutom
Mesta:
1) prostorije za prosejavanje: mesta za
punjenje crnim barutom

Praina
Praina

2) prostorije za opredanje
3) ostale prostorije
11. Inicijalni eksplozivi
Mesta:
1) prostorije za kuvanje ivinog fulminata
(alkohol)
2) prostorije za taloenje i pranje
3) prostorije za suenje, meanje i prosejavanje, skladitenje smesa za inicijalne
eksplozive sa temperaturom paljenja
preko 180 C
4) predprostorije prostorija navedenih u
taki 11. pod 3
5) prostorije za punjenje kapisli

Praina eksploziva

363

6) prostorije za presovanje kapisli

4
Proizvoljno, ali kao za vlane prostorije
i u zatiti od praine prema IP 43 (za
motore IP 33, za razvodne table IP 43)
Kao u rednom broju 8 pod 1
(Eks)
Proizvoljno a ureaji i instalacije kao u
rednom broju 2 pod 7

Praina

Eksplozivne smese para sa

vazduhom
Kristali eksploziva
Praina eksploziva

Preklopnici za merne ureaje (Eks) lan

38.
Svetiljke: (Ex) iz lana 49.
Merni instrumenti: (Eks)
(Eks)
Proizvoljno
(S)
(Eks)
Svetiljke: (Eks) lan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
(Eks)

Praina

Praina

Proizvoljno, ali kao za vlane prostorije: Kablovi i provodnici za vlane

prostorije.
Svetiljke: (Eks) lan 49.
Merni instumenti: (Eks)
Prekidai: (Eks) lan 38.
(Eks)

364

prostorije za pakovanje, preglede i za ostale

poslove
skladita za otpremu spremnih, upakova-nih kapisli
9) prostori za punjenje

4
Proizvoljno, ali kao za vlane pro-storije

Praina

Proizvoljno, ali kao za vlane pro-storije:

Kablovi provodnici, prekidai, svetiljke.
Prekidai i ureaji za upravljanje: (Eks) lan
38.
Svetiljke: (Eks) lan 49.
Merni instrumenti: (Eks)

prostorije za presovanje, redovno spojene sa

prostorijama za reviziju, pakovanje, etiketiranje
i ostale prostorije

Proizvoljno, ali kao za vlane

pro-storije

11) skladita za otpremu spremnih i upakovanih kapica

12) prostorije za proizvodnju mase za poniranje, poniranje i suenje
13) prostorije za manipulaciju i ostale
prostorije, otpremna skladita za upakovanu robu
12. Pirotehnika, signalna i rasvetna sredstva
Mesta:
1) prostorije za meanje, prosejavanje i
suenje, kao i skladitenje smesa

Praina eksplozivne gasne

smese sa vazduhom

2) prostorije za izradu testaste mase

pomou rastvaranja
3) prostorije za punjenje i presovanje
4) radna mesta sa presovanim sastavima
5) prostorije za suenje laka kod signalnih
sredstava
6) ostale radne prostorije i prostorije za
pakovanje

Eksplozivne gasne smese

Praina

Praina
Eksplozivne gasne smese

proizvoljno, ali kao za vlane prostorije: Kablovi i provodnici, prekidai, svetiljke

(S)
Proizvoljno

Preklopnici za merne ureaje: (Eks) lan

38. Termiki ureaji i ureaji za grejanje:
(Eks) lan 39.
Svetiljke: (Eks) lan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
(Eks) ili (S)
(Eks)
(Eks)
(S)
Proizvoljno, ali kao za vlane prostorije

2
7) skladita za otpremu spremnih, upakovanih pirotehnikih proizvoda

13. Baruti za patrone

Mesta:
1) prostorije za prosejavanje baruta
2) prostorije za punjenje
3) ostale prostorije
4) prostorije sa barutom u otvorenim posudama
5) ostale prostorije
14. Raznovrsna municija
Mesta:
1) pripremne prostorije
2) prostorije za uskladitenje, pripremu i
suenje alitre
3) prostorije sa rastvorenim eksplozivima
Sublimati i praina
4) prostorije za mehaniku obradu
Praina
5) ostale radne prostorije, ako ima eksploPraina
ziva u otvorenim posudama
6) prostorije za rad sa upakovanim eksplozivom za sastavljanje projektila, uvijanje
upaljaa itd.
7) prostorije za preuzimanje i otpremu, kao
i skladitenje gotove municije
15. Eksplozivi za proizvodnju otpresaka i naboja za paljenje
Mesta:
1) prostorije za meanje, prosejavanje,
Praina
punjenje i merenje

365

2) prostorije za presovanje i obrubljivanje

4
Proizvoljno, ali kao za vlane prostorije: kablovi i provodnici, prekidai i
svetiljke

Kao u rednom broju 12 pod 1 sve (Eks)

Proizvoljno, maine za punjenje (Eks)
Proizvoljno
(Eks)
Proizvoljno

Kao u rednom broju 12 pod 1 sve (Eks)

Proizvoljno, ali kao za vlane prostorije i sa zatitom od prodiranja praine
prema IP 54 (odnosno IP 33 za motore, a IP
54 za razvodne table)
(Eks)
(Eks)
(Eks)
Proizvoljno, ali kao za vlane prostorije
Proizvoljno, ali kao za vlane prostorije
Prikljuci i ureaji za upravljanje: (Eks)
lan 38.
Svetiljke: (Eks) lan 49.
Merni instrumenti: (Eks)
(Eks)

366

2
3) prostorije za rad sa otprescima, za umetanje kapisli i parafiniranje
4) prostorije za pakovanje i preuzimanje, kao
i skladitenje gotovih otpresaka i
naboja za paljenje

Eksplozivi za proizvodnju u laboratorijama

Mesta:
prostorije za laboratorijsku pro-izvodnju
eksploziva, ispitivanje, obradu i uskladitenje
sunice za eksplozive
Ostali eksplozivi, ako su eksplozivni pri proizvodnji ili preradi
Mesta:
prostorije u kojima se proizvode, upo-trebljavaju i
obrauju tekui eksplozivi ako je njihova taka
zapaljivosti ispod 55 S ili ako su zagrejani
iznad tempera-ture svoje take zapaljivosti
prostorije za proizvodnju u kojima se
upotrebljavaju zapaljivi rastvarai sa takom zapaljivosti
ispod 55 C

prostorije za mlevenje, prosejavanje, suenje

prostorije za proizvodnju u kojima se nalaze
materije u suvom stanju sa tempe-raturom
paljenja, odnosno raspadanja ispod 180 S
prostorije za meanje i dalju obradu
prostorije za pakovanje i skladitenje

4
(Eks)
Proizvoljno, ali kao za vlane prostorije

Proizvoljno, ali kao za vlane prosto-rije

(Eks)

(Eks) ili (S)

(Eks) ili (S)

(Eks)
Ne dozvoljava se upotreba elektrinih
ureaja bez posebnog odobrenja
(Eks)
Proizvoljno, ali kao za vlane prosto-rije

Izvrene opravke moraju biti upisane u knjigu pregleda i u knjigu opravki i obavezno se unose u kartoteku odnosnog ureaja.
Ova kartoteka se mora voditi aurno pre smetaja opravljenog ureaja u skladite, odnosno pre otpreme tog ureaja u pogon.
Odredbe ovog lana odnose se i na radionice koje vre opravke za sopstvene pogone.

XI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 75.
Tehnike karakteristike elektrinih postrojenja koja su na dan stu-panja na snagu
ovog pravilnika zateena u pogonskim prostorijama u kojima se radi sa eksplozivima,
moraju se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika dovesti u
sklad sa odredbama ovog pravilnika.
Odredbe stava 1. ovog lana shodno e se primenjivati na dokumenta-ciju i nacrte
elektrinih postrojenja iz tog stava.
lan 76.
Organizacije udruenog rada i druge organizacije koje imaju po-gonske i druge
prostorije u kojima se radi sa eksplozivima, dune su u roku od 30 dana odrediti struna
lica iz l. 13, 16. i 67. ovog pravilnika, a u roku od 90 dana doneti pravilnik shodno lanu
17. ovog pravilnika. Ovi rokovi poinju da teku od dana stupanja na snagu ovog
pravilnika. Za po-strojenja koja se tog dana zateknu u pogonu vae odredbe l. 4, 13, 15,
16. i 18. ovog pravilnika. Ako se utvrdi da ne postoji tehnika dokumentacija za
elektrina postrojenja, odnosno da ta dokumentacija nije u skladu sa od-redbama ovog
pravilnika, treba postupiti na nain predvien ovim pra-vilnikom za nova postrojenja.

lan 77.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slu-benom
listu SFRJ.
Tabela 1.

Temperature paljenja i temperature raspadanja eksploziva

Naziv eksploziva
1
Amonijum hlorat
Tetracen
ivin fulminat
Nitromanit
Kalcijumazid
Tetranitrometilanilin
Dinitrohlorhidrin
Stroncijumazid
Nitroceluloza
Barijumazid
Nitroglicerin
Pentaeritrit-tetranitrat
Nitroglikol
Trinitrorezorcin
Tetranitroanilin
Heksogen
Heksanitrodifenilamin

2
130 C
135 do 137 C
150 do 165 C
160 do 170 C
180 C
185 do 195 C
190 do 205 C
194 do 200 C
195 do 205 C
200 do 210 C
200 do 205 C
200 do 205 C
215 do 220 C
220 do 225 C
220 do 230 C
230 C
240 do 250 C

36
7

1
Trinitrokrezol
Olovotrinitrorezorcinat
Srebroazid
Trinitroanisol
Trinitrotoluol
Pikrinska kiselina
Amonijumperhlorat
Olovoazid
Trinitroksilol
Dinitrotoluol
Trinitronaftalin
Trinitrohlorbenzol

2
270 do 290 C
275 do 280 C
275 do 290 C
280 do 295 C
295 do 300 C
300 do 310 C
305 do 310 C
320 do 360 C
325 do 330 C
330 C
350 do 355 C
395 C

Tabela 2.

Temperature paljenja i temperature raspadanja eksploziva koji se koriste u zanatstvu

Naziv eksploziva
elatinski dinamit
Gurdinamit
Eksplozivni elatin
Amon-Gelit 1
Eksplozivna alitra
Crni barut
Hloratil 1

180 do 190 C
195 do 200 C
202 do 208 C
205 do 212 C
305 do 315 C
310 do 315 C
324 do 332 C

Tabela 3.

Temperature paljenja i temperature raspadanja peroksida i sredstava za na-duvavanje

(porofori)
Naziv
Nitril azoizobuterne kiseline (Azo-izo-butironitril (porofor N)
Benzoilperoksid (dibenzoilperoksid)
Persiretna kiselina (peroksisiretna kiselina)
Dinitrodimetilsulfid
Cikloheksanonperoksid (1-Oxy-1-hydroksildicyklohexilperoxid)
Butilpermaleinat tercijalni
Butilperbenzoat tercijalni
Metiletilketonperoksid
Benzolsulfohidrazid
Butilperacetat tercijalni
Bis-(terc. Butilperoxy)-butan
Benzoldisulfohidrazid
Dinitrozopentametilentetramin

368

102 do 105 C
107 do 110 C
110 C
110 C
118 do 120 C
134 do 137 C
136 do 150 C
138 C
143 do 145 C
144 do 150 C
150 do 158 C
154 do 158 C
195 do 206 C

Dodatak 1.

Zatita od dodira delova pod naponom i zatita ureaja od prodora stra-nih tela i praine
Prva oznaka karakteristinog broja

Tip zatite

Nema zatite od dodira delova pod naponom.

Nema zatite ureaja od prodora stranih tela i praine.
Zatita od sluajnog dodira unutranjih delova pod napo-nom delovima ovekovog
dela.
Zatita od prodora velikih stranih tela ( vei od 50 mm)
Zatita delova pod naponom od dodira prstima.
Zatita od ulaska stranih tela srednje veliine ( vei od 12 mm)
Zatita delova pod naponom od dodira alatom, icom ili predmetima ija je debljina
vea od 2 mm. Zatita od ulaska malih stranih tela.
Zatita delova pod naponom od dodira alatom, icom ili predmetima ija je
debljina vea od 1 mm.
Zatita od malih stranih tela ( vei od 1 mm), osim otvora za
provetravanje (ulazni i izlazni otvori za ras-hladna sredstva) i otvora
za isputanje kondenzata iz zatvo-renih maina, koje mogu imati
stepen zatite 2.
Potpuna zatita delova pod napnom. Zatita od tetnih
koliina praine.
Ulazak praine nije potpuno onemoguen, ali praina ne moe ui
u koliini koja bi ometala normalan pogon.
Potpuna zatita od delova pod naponom. Zatita od ulaska
praine.
NAPOMENA:

24

Stepeni zatite navedeni pod 3 i 6 ne odnose se na rotacione elektrine maine

369

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROENERGETSKA
*
POSTROJENJA NAZIVNOG NAPONA IZNAD 1000 V
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom reguliu se tehniki normativi koji se moraju primenjivati pri
izgradnji i rekonstrukciji elektroenergetskih po-strojenja nazivnog napona iznad 1000 V
izmeu bilo kojih delova u postro-jenju (u daljem tekstu: postrojenje).
Na elektroenergetska postrojenja u podzemnim rudnicima, u elek-trohemijskoj
industriji, na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea i na elektrinim
eleznicama, ukljuujui i ureaje na vozilima i kontaktne vodove, kao i na
elektroenergetska postrojenja za posebne na-mene (kao to su: postrojenja za napajanje
antenskih ureaja na planinskim vrhovima, postrojenja elektrofiltara i sl.) primenjivae
se posebni pro-pisi.
lan 2.
Nie navedeni izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledea znaenja, i to:
nazivni napon, nazivna struja, nazivna snaga i nazivna frekvencija su vrednosti
kojima se oznaavaju elektrine naprave, vodovi i pribor;
dinamina vrstoa je otpornost prema mehanikom razaranju usled dejstva
spoljanjih sila ili sila prouzrokovanih dejstvom elektrine struje;
termika vrstoa je otpornost
prouzrokovane elektrinom strujom;
*

prema

razaranju

usled

dejstva

toplote

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, broj 4/74. lanovi 143, 144. i 145. stavljeni su
van snage donoenje Pravilnika o tehnikim normativma za zatitu niskona-ponskih mrea pripadajuih
transformatorskih stanica Slubeni list SFRJ, broj 13/78.
lan 2 t. 14-40. i l. 66-158. ovog pravilnika prestali su da vae danom stupanja na snagu Pravilnika o
tehnikim normativima za uzemljenja elektroenergetskih postrojenja nazivnog na-pona iznad 1000 V Slubeni
list SRJ, broj 61/95.

370

dielektrina vrstoa je otpornost na proboj ili preskok elektrine izolacije

elektrinim lukom pri dejstvu elektrinog napona;
pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvoreni prostori, odreeni za
smetaj i pogon elektroenergetskih i drugih po-strojenja, u koje u redovnom pogonu
imaju pristup i lica koja nisu zapo-ljena na odravanju postrojenja ili na njihovom
rukovanju;
elektrine pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvo-reni prostori
odreeni prvenstveno za smetaj i pogon postrojenja u kojima se smeju baviti samo lica
koja odravaju takva postrojenja ili njima rukuju. Ostalim licima pristup u takve
prostorije moe biti dozvoljen samo pod strunim nadzorom;
zatvorene elektrine pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili ograeni
otvoreni prostori, odreeni iskljuivo za smetaj i pogon elektrinih postrojenja, koji su u
toku pogona tih postrojenja zakljuani i u njima je povremen pristup dozvoljen samo za
to ovlaenim licima;
vlane, mokre i sline pogonske prostorije su prostorije u kojima je usled dejstva
vlage, toplote, hemijskih ili drugih materija ugroena elektrina izolacija, te su za
obezbeenje redovnog pogona neophodne po-sebne mere;
poarom ugroene pogonske prostorije su prostorije u kojima se nalaze ili stvaraju
lako zapaljive materije, pa postoji opasnost od iz-bijanja poara izazvanog pogonom
elektrinih ureaja;
eksplozijom ugroene pogonske prostorije su prostorije u kojima se nalaze ili
stvaraju eksplozivne materije, iju eksploziju mogu izazvati elektrini ureaji u pogonu;
trajan pogon je pogon pri kome se dostie toplotna ravnotea - stalna temperatura
naprave u pogonu pri odreenoj temperaturi okoline;
prekidan pogon je pogon pri kome se elektrine napreve ukljuuju i iskljuuju u
vremenskim razmacima koji nisu dovoljni da se naprava ohladi do temperature
rashladnog sredstva;
kratkotrajan pogon je pogon pri kome se elektrine naprave ukljuuju i iskljuuju
u vremenskim razmacima u kojima se naprava rahla-uje do temperature rashladnog
sredstva, dok je trajanje pogona nedovoljno da se pri zagrevanju postigne toplotna
ravnotea - ustaljena temperatura;
Take 1440. prestale su da vae.
II. POSTROJENJA
1. Opti uslovi
lan 3.
Postrojenja i delovi elektroenergetskih postrojenja moraju se projektovati i izvoditi
tako da se obezbedi ispravan rad postrojenja i sigurnost lica zapoljenih na njihovom
rukovanju i odravanju i okoline.
Mere zatite od poara postrojenja, njegovih delova i opreme, a po-sebno zatita
obrtnih elektrinih maina, transformatora i induktiv-nih otpora, rasklopnih naprava,
polaganje elektroenergetskih vodova i kablova, sprovode se prema Tehnikim propisima
za specijalnu zatitu elektroenergetskih postrojenja od poara (Dodatak Slubenog lista

24*

371

SFRJ, broj 16/66), koji su sastavni deo Pravilnika o tehnikim propisima za specijalnu
zatitu elektroenergetskih postrojenja od poara Slu-beni list SFRJ, broj 16/66.
Zatita elektroenergetskih postrojenja od udara groma i posta-vljanje
gromobranskih ureaja moraju biti u skladu sa odredbama Pravil-nika o tehnikim
propisima o gromobranima Slubeni list SFRJ, broj 13/68.
Pojave pri normalnim uslovima rada postrojenja, kao i pri kvarovima, kao to su:
elektrina i dinamika naprezanja, zagrevanje, elektrini luk ili druge odgovarajue
pojave (varnienje, izbacivanje ga-sova i dr.), ne smeju ugroziti zapoljeno osoblje i
okolinu.
lan 4.
Na iskljuenom delu postrojenja treba stvoriti uslove za bezbedan rad osoblja koje
vri pregled, zamenu i remont ureaja, aparata i kon-strukcija, ne smetajui susednom
delu postrojenja.
lan 5.
U postrojenju treba obezbediti mogunost lakog prevoza opreme.
lan 6.
Postrojenje treba da bude izgraeno tako da se pripadajui ureaji i veze ne
preoptereuju elektrinim, dinamikim i termikim naprezanjima pri normalnom radu
postrojenja.
lan 7.
Delovi postrojenja moraju se postaviti pregledno da bi se manipu-lacije mogle
izvoditi brzo i sigurno.
lan 8.
Konstrukcije na koje je postavljena oprema moraju izdrati optere-enja usled
teine ureaja, dejstva vetra i zaleivanja, od sila koje nastu-paju pri manipulacijama,
radu ureaja i pri kratkim spojevima, kao i od drugih uticaja kojima konstrukcija moe
biti izloena.
lan 9.
U zonama zagaenog vazduha koji moe tetno dejstvovati na delove postrojenja,
treba preduzeti posebne mere za siguran rad postrojenja, i to:
primeniti postrojenja u zatvorenim prostorijama i oklopljena postrojenja;
postrojenja postaviti u poloaj pogodan s obzirom na najei smer vetra;

pare;

projektovati postrojenja sa to jednostavnijim emama;

primeniti pojaanu izolaciju postrojenja;
obezbediti postrojenja od prodiranja praine, tetnih gasova ili

u postrojenjima na otvorenom prostoru upotrebiti materijale otporne prema

uticajima sredine;
predvideti instalacije za pranje izolatora i sl.
372

lan 10.
Na postrojenjima u zonama niskih temperatura vazduha treba, po po-trebi,
obezbediti zagrevanje ureaja i njihovih mehanizama da bi se obezbe-dio pravilan rad i
spreilo oroavanje.
Izolaciona masa kojom se dolivaju ureaji mora biti otporna prema niskoj
temperaturi. Odravanje potrebne temperature za releje, brojila i merne instrumente treba
vriti prema uputstvu njihovih proizvoaa.
lan 11.
U postrojenjima treba, po pravilu, upotrebiti gole provodnike.
lan 12.
Spajanje provodnika od razliitih materijala i njihovo spajanje sa ugraenom
opremom treba vriti tako da se izbegne eventualna pojava korozije (specijalnim
bimetalnim spojnicama ili presvlaenjem).
Lemljenje i upletanje provodnika nije dozvoljeno.
lan 13.
Pokazivae nivoa ulja na ugraenoj opremi, koju karakteriu stanje opreme, treba
postaviti tako da se omogui bezbedan nadzor osoblju kad je postrojenje pod naponom
(npr. sa strane prolaza, ulaza u eliju).
lan 14.
Odstojanje od poda do slavine za uzimanje uzorka ulja iz ugraene opreme treba
da iznosi najmanje 200 mm.
lan 15.
Energetski transformatori i sinhroni kompenzatori sa prisilnim hlaenjem moraju
imati ureaj za runo i automatsko putanje i zausta-vljanje ureaja za cirkulaciju
rashladnih sredstava.
lan 16.
Znaajna postrojenja treba, po pravilu, da imaju sopstveni izvor elektrine energije
(kuni transformator) za podmirivanje sopstvenih potreba (osvetljenje, napajanje
pomonih ureaja i sl.). Svetiljke treba po-staviti tako da se omogui njihovo bezopasno
odravanje (pregled, zamena sijalica i sl.).
lan 17.
Znaajna postrojenja treba, po pravilu, da imaju telekomunikacionu
vezu.
lan 18.
Platoi postrojenja treba da imaju dovoljan nagib da bi se odvodila voda za vreme
najjaih pljuskova.
lan 19.
Postrojenja na stepenastim platoima treba posebno obezbediti od bujica.
373

lan 20.
Pri odabiranju lokacije za postrojenja posebnu panju treba obra-titi na mogunost
odronjavanja, bujica i klizanja terena.
lan 21.
Treba izbegavati postavljanje postrojenja na plavne terene. Ako je neophodno
njihovo postavljanje na plavne terene, treba preduzeti sve po-trebne mere protiv
plavljenja postrojenja.
lan 22.
Razmak izmeu delova postrojenja i drvea treba da bude toliki da ne nastane
oteenje postrojenja pri eventualnom padu drvea.
lan 23.
Izgradnju postrojenja na tresetu treba izbegavati.
Ako je neophodno podii postrojenje na tresetu treba sloj peska ili ljunka debljine
100 mm nasuti po celom terenu ispod postrojenja, uklju-ujui i protivpoarnu zonu oko
postrojenja irine najmanje 10 m, ili preduzeti druge odgovarajue mere.
lan 24.
Prostor oko svih razvodnih postrojenja treba, po pravilu, da bude ograen
spoljanjom ogradom visine najmanje 1,80 m.
lan 25.
Postavljanje ograde nije neophodno za razvodna postrojenja u zgradama uvanih
industrijskih objekata i za razvodna postrojenja u zgradama u nase-ljima i gradovima, u
koja je na siguran nain onemoguen pristup nepozva-nih lica. Ograda nije potrebna ni
za transformatorske stanice na stubovima, ako su delovi pod naponom na visini od
najmanje 5 m iznad ze-mlje.
lan 26.
Metalne konstrukcije razvodnih postrojenja, naroito delove sme-tene u zemlji i
kablovskim kanalima, treba zatititi od korozije.
lan 27.
Na vidnim mestima postrojenja treba postaviti tablice za upozorenje na opasnost
od dodira i pribliavanja delovima postrojenja pod naponom.
Na vidnim mestima postrojenja treba postaviti i natpise koji ozna-avaju namenu
pojedinih polja, elija, prostora, prikljuaka i sl., radi upo-zorenja osoblja pri
eksploataciji, pregledu i odravanju postrojenja.
lan 28.
Elektrina instalacija za zatitu, komandu, merenje, signalizaciju i osvetljenje,
koja se nalazi u blizini naprave sa uljem, treba da ima pro-vodnike sa izolacijom
otpornom prema ulju.
374

lan 29.
Svako razvodno postrojenje mora biti izgraeno tako da se moe od-vojiti od
napona pomou naprava za rastavljanje, sa vidljivim mestima ra-stavljanja, i to kao
celina, a kod prostornih postrojenja - i u njegovim bitnim delovima.
U razvodnom postrojenju treba da se svi ogranci koji slue za razvo-enje struje
iskljuuju pojedinano ili grupno pomou prekidaa.
Izuzetno prekidai mogu biti postavljeni i van odnosnog postrojenja (u susedno
postrojenje), ako su na takvom mestu sa kojim se moe uspostaviti brzo i pouzdano
sporazumevanje pri manipulacijama.
Izmeu generatora ili transformatora i njemu pripadajueg pre-kidaa (blok-spoj)
nije uvek potreban rastavlja.
lan 30.
U ograncima u kojima nije predvien rastavlja za odvajanje ogranka, treba to
oznaiti natpisom za upozorenje.
lan 31.
Ako prekida moe da dobije napon obostrano (npr. u prstenastim vodovima),
treba na vidljivim mestima ispred i iza prekidaa predvideti rastavljae.
lan 32.
Veza razvodnih polja sa sabirnicama treba da je izvedena tako da svaki ogranak ili
grupa ogranaka moe da se rastavi od sabirnica, ili da pojedini odseci sabirnica budu
odvojeni.
lan 33.
Polaritet, odnosno redosled faza treba na kablovima i vodovima vidljivo oznaiti
na pogodnim mestima.
2. Postrojenja u zgradama
lan 34.
Nosee konstrukcije za razvodne ureaje moraju biti od metala ili od drugog
nezapaljivog materijala.
Drvo se moe upotrebiti samo za zatitne preage.
lan 35.
Hodnici i prostorije za prilaenje razvodnim postrojenjima u zgra-dama i kod
razvodnih noseih konstrukcija treba da su dovoljno iroki i visoki.
Hodnici i prostorije iz stava 1. ovog lana treba da su izvedeni tako da je prolazak
lak, a u njima se ne smeju nalaziti predmeti koji bi mogli da ometaju prolaenje.
375

lan 36.
Slobodna irina hodnika u razvodnim postrojenjima visokog napona u zgradama
mora iznositi, i to:
1) pri jednorednom rasporedu:
za kontrolu
800 mm
za rukovanje
1000 mm
2) pri dvorednom rasporedu:
za kontrolu
1000 mm
za rukovanje
1200 mm
lan 37.
Ako su postavljene samo preage prema lanu 39. stav 1. taka 1.ovog pravilnika
ili su u pitanju dui hodnici, preporuuju se odgovarajue i-rine hodnika, vee od irina
iz lana 36. ovog pravilnika.
lan 38.
Visina od poda do nezatienih delova ureaja pod naponom u hodni-cima u
prostorijama za prilaenje treba da iznosi 2.200 mm, uveana za vrednost minimalnog
razmaka iz tablice VIII iz lana 282. ovog pravil-nika, a za odgovarajui napon. Ta
visina ne moe biti manja od 2.500 mm.
lan 39.
Rastojanje zatitnih pregrada odnosno preaga od delova koji su po-stavljeni iza
njih i nalaze se pod naponom, treba da iznosi najmanje:
Vrsta zatite

Rastojanje u mm
1) preage
100 + vrednost iz tablice VIII iz lana 282.
ovog pravilnika za odgovarajui napon, ali
najmanje 500 mm
2) retke mree otvora 20 do 60 mm 60 + vrednost iz tablice VIII za odgovarajui napon
3) krute mree otvora do 20 mm sa 20 + vrednost iz tablice VIII za odgovarajui napon
prenikom ice od najmanje 2 mm i
pregrade od lima

Pri tom visina zatitnih preaga iz take 1. stava 1. ovog lana iznosi oko 1,00 m, a
visina zatitnih pregrada iz ta. 2 i 3. tog stava najmanje 1,80 m.
Najmanja rastojanja navedena u stavu 1. ovog lana vae za sledee visine delova
pod naponom raunate od poda, i to:
za vrste zatite iz ta. 1. i 2. stava 1. ovog lana za visinu do 2,00 m;
za vrstu zatite iz take 3. stava 1. ovog lana za visinu do 1,80 m; ako je visina
preko 1,80 do 2,00 m vae rastojanja iz take 2. tog stava.
Za visine preko 2,00 m rastojanja ravni pregrade srazmerno se smanjuju sa
poveanjem visine i postiu vrednost nule kad visina iznosi prema lanu 38. ovog
pravilnika za ureaje u prostorijama, odnosno prema lanu 46. ovog pravilnika za
postrojenja na otvorenom prostoru.
376

Ako su visine zatitnih pregrada za vrstu zatite iz ta. 2. i 3. stava 1. ovog lana
manje od 1,80 m, moraju se obezbediti rastojanja navedena u taki 1. tog stava.
Ako bi rastojanje navedeno za vrstu zatite iz take 1. stava 1. ovog lana u celini
ili delimino bilo premoeno izolatorima, treba posta-viti vrstu zatite iz take 2.
odnosno 3. iz tog stava a ne preage.
Ako se vrata elija moraju otvarati radi manipulacija ili pregleda, a delovi koji su
pod naponom su na dohvatu ruke, treba na otvor elije po otvaranju vrata postaviti
dodatne preage (letve). Najmanje rastojanje pre-aga od delova pod naponom mora
odgovarati rastojanjima navedenim za vr-ste zatite iz ta. 2. i 3. stava 1. ovog lana.
lan 40.
Vrata prostorija u kojima se nalaze razvodni ureaji treba da se otva-raju upolje.
Otvaranje vrata sa unutranje strane mora biti lako izvodljivo, bez upotrebe kljua
ili alata.
lan 41.
Ako se visokonaponska elija moe pregledati samo kad se otvore vrata koja su
inae zakljuana i vode neposredno na otvoreni prostor, mora se neposredno iza vrata
postaviti ograda ili preaga radi zatite od slu-ajnog dodira delova pod visokim
naponom.
lan 42.
Hodnici u zgradama sa razvodnim postrojenjima, u kojima moe da doe do jake
zadimljenosti ili poara, kao i hodnici dui od 30 m, treba da imaju na oba kraja izlaz.
Vrata na ovim izlazima treba da se otvaraju iz-nutra, i to bez kljua.
lan 43.
Ako se postrojenja nalaze u stambenim zgradama, treba preduzeti mere za
izolaciju tih postrojenja tako da je okolina zatiena od tetnih uticaja postrojenja
(vibracija, buka, toplota, zadah, zraenje, vatra i sl.). Instalacije i njihovi delovi
(vodovod, centralno grejanje i sl.) koji slue stambenom delu zgrade ne smeju prolaziti
kroz postrojenja.

3. Postrojenja na otvorenom prostoru

lan 44.
Celo podruje razvodnog postrojenja na otvorenom prostoru mora biti potpuno
ograeno spoljanjom ogradom visine najmanje 1,80 m, koja mora biti izvedena tako da
nije mogu pristup u razvodno postrojenje bez posebnih pomoih sredstava.
lan 45.
Uz unutranju stranu spoljanje ograde, u pojasu visokom 6.000 mm i irokom
1.500 mm + vrednost minimalnog razmaka iz tablice VIII iz lana 282. ovog pravilnika,
ne sme nikakav deo biti pod naponom.
377

Minimalna visina provodnika iznad ograde i iznad tla van spolja-nje ograde
odreena je Pravilnikom o tehnikim normativima za iz-gradnju nadzemnih
elektroenergetskih vodova Slubeni list SFRJ, broj 51/73.

lan 46.
Delovi pod naponom u postrojenju koji su od tla udaljeni manje od 2.500 mm
odnosno 2.200 + vrednost minimalnog razmaka iz tablice VIII iz lana 282. obog
pravilnika, moraju biti ograeni ili na drugi nain zatieni od sluajnog pristupa.
lan 47.
Ako delovi postrojenja nisu ograeni u smislu lana 46. ovog pra-vilnika gornja
ivica uzemljene nosee konstrukcije izolatora visokog na-pona mora biti od tla udaljena
najmanje 2.300 mm.
Najmanja zatitna rastojanja iz lana 39. stav 1. ovog pravilnika vae i za
rastojanje izmeu ograde i izolatora.
lan 48.
Ako se za unutranju ogradu upotrebljavaju preage, uad ili lanci, zatitno
rastojanje mora iznositi najmanje 300 mm + vrednost iz tablice
VIII iz lana 282. ovog pravilnika, ali ne manje od 600 mm. Pri upotrebi uadi ili lanaca
uzima se u obzir najvei otklon ueta ili lanca u pravcu delova pod naponom.
lan 49.
Iznad prolaza koji se koriste za prevoz opreme mora najmanje ras-tojanje izmeu
najvie take opreme koja se prevozi i delova pod naponom biti jednako vrednosti
minimalnog razmaka iz tablice VIII iz lana 282. ovog pravilnika, ali ne manje od 500
mm.
lan 50.
irina prolaza za kontrolu i rukovanje treba da iznosi najmanje 1.200 mm, mereno
izmeu uzemljenih delova aparata, zatitnih zidova ili nosee konstrukcije.
Visina do uzemljenih delova iznad prolaza mora da iznosi najmanje 2.500 mm.
Ako to zahteva nesmetan prevoz opreme, ta visina mora biti vea.
lan 51.
Svi aparati, naprave i pomoni ureaji moraju biti konstruisani i postavljeni tako
da bez oteenja mogu trajno da izdre temperaturu okoline i atmosferske uticaje (vlagu,
vetar, sneg i led), bez uticaja na nji-hovo besprekorno funkcionisanje.
*

Pravilnik o tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova Slubeni list

SFRJ, br. 51/73 i 11/80 stavljen je van snage donoenjem Pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju
nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV Slubeni list SFRJ, broj 65/88 i
Slubeni list SRJ, broj 18/92 i Pravilnika o tehni-kim normativima za izgradnju niskonaponskih nadzemnih
vodova Slubeni list SRJ, broj 6/92.

378

Pri niskim temperaturama treba voditi rauna o osobinama ulja u transformatorima

i prekidaima, kao i o kvalitativnim promenama osta-log upotrebljenog materijala.
Naroito treba voditi rauna o besprekornom dejstvu prekidaa i rastavljaa pri
niskim temperaturama. Ti aparati ne smeju sami od sebe dejstvovati pod uticajem jakog
vetra ili pod pritiskom snega odnosno leda.
lan 52.
Za razvodna postrojenja postavljena na otvorenom prostoru vae i od-redbe l. 34.
do 43. ovog pravilnika koje se odnose na razvodna postrojenja u zgradama.
4. Nadzemni vodovi
lan 53.
Dimenzioniranje nadzemnih vodova, meusobna rastojanja, prelazi i pribliavanja
provodnika raznim objektima i dr. reuglisani su posebnim Pravilnikom o tehnikim
normativima za izgradnju nadzemnih elektro-energetskih vodova (Slubeni list SFRJ,
broj 51/73).
lan 54.
Zatita i uzemljenje telekomunikacionih nadzemnih vodova i kablova koji se
uvode ili postavljaju u postrojenju, izvode se prema poseb-nim tehnikim propisima.

III. ZATITNE MERE

1. Zatita od dodira
lan 55.
Svi delovi postrojenja koji se nalaze pod naponom moraju biti zati-eni, i to:
u pogonskim prostorijama od dodira sa svih strana;
u elektrinim pogonskim prostorijama od dodira na dohvat ruke, a od sluajnog
dodira van dohvata ruke. Delovi elektrinih maina koji su pod naponom moraju biti
zatieni od sluajnog dodira;
u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama od sluajnog
dodira.
Zatitne konstrukcije moraju biti izvedene tako da se mogu odvojiti samo pomou
alata, a vrata da se mogu otvarati samo pomou kljueva.
lan 56.
Treba predvideti odgovarajue ureaje da se pri skidanju zatitnih pregrada one ne
mogu da priblie delovima pod naponom.
379

lan 57.
Podruje na dohvat ruke je podruje koje je ogranieno sa mesta na kome se stoji,
i to: na gore najmanje 2.500 mm, vodoravno i na dole najmanje 1.250 mm.
lan 58.
Zatita od dodira mora biti ostvarena nainom izvoenja kon-strukcije, kao na
primer: izolovanjem, zatvorenim kuitima, zidovima, limovima, ploama.
lan 59.
Zatita od sluajnog dodira mora biti ostvarena zatitnom reet-kom, reetkastim
vratima, ogradama, preagama, lancem, a u otvorenim po-strojenjima ogradama od
lanaca, preaga i slino.
lan 60.
Zatitne konstrukcije moraju biti mehaniki dobro i sigurno pri-vrene.
lan 61.
Vrata elija u pogonskim prostorijama i elektrinim pogonskim prostorijama
smeju se otvarati, po pravilu, samo pomou kljueva.
lan 62.
Preage koje se mogu ukloniti bez upotrebe alata, moraju biti od neprovodljivog
materijala.
lan 63.
Zatitu od opasnog napona dodira treba izvesti uzemljenjem, a po po-trebi
dopuniti i automatskom zatitom.
lan 64.
Pri nastanku opasnog napona dodira automatska zatita mora u najkraem
vremenu prekinuti vezu izmeu mesta kvara i izvora struje.
lan 65.
Automatska zatita mora biti sigurna u pogonu. Ispravnost auto-matske zatite
treba redovno kontrolisati.
2. Uzemljivai i uzemljenje
Specifini otpor zemlje i otpor rasprostiranja
lanovi 66158. prestali su da vae.
380

IV. OSNOVNA OPREMA POSTROJENJA

1. Obrtne elektrine maine
lan 159.
Elektrine maine sa pripadajuim priborom treba da ispunjavaju savremene
uslove za graenje elektrinih maina i za zatitu na radu.
lan 160.
Svaka maina mora imati natpisnu ploicu na kojoj su postojano i razgovetno
ubeleeni osnovni karakteristini podaci o maini.
Natpisna ploica treba da je postavljena tako da se podaci na njoj mogu i za vreme
pogona bez tekoa proitati.
lan 161.
Maina mora biti dimenzionirana tako da moe bez oteenja ili pogoranja
pogonskih sposobnosti podneti sva naprezanja koja se mogu poja-viti tokom pogona
postrojenja u ijem je sastavu.
lan 162.
Maine koje tokom pogona mogu biti ukljuene u paralelan rad, mo-raju
ispunjavati uslove za nesmetan pogon.
lan 163.
Maina mora biti postavljena i ugraena tako da su otklonjeni mogui tetni uticaji
okoline na njen pogon, vek trajnja i da je spreeno tetno dejstvo maine (vibracije, buka,
toplota, varnienje, poar) na su-sedne delove postrojenja i okoline.
lan 164.
Maina mora biti od okoline izolovana radi spreavanja prenoenja mehanikih
vibracija koje mogu prouzrokovati smetnje u pogonu postrojenja ili nepovoljno uticati na
delove konstrukcije postrojenja.
Prikljuni vodovi moraju biti izvedeni tako da mogu bez oteenja izdrati
naprezanja prouzrokovana radom maine.
lan 165.
Poloaj i nain ugraivanja maine treba da omogue njeno nesme-tano hlaenje.
Rashladni ureaji moraju biti izraeni i postavljeni tako da u ma-inu ili njene
osetljive delove ne mogu sa rashladnim sredstvima da pro-dru strana tela koja bi ugrozila
pogon.
lan 166.
Nesmetan i bezbedan pristup do svih ureaja na maini koje u toku pogona treba
podeavati, odravati ili kontrolisati mora biti obezbe-en.
381

lan 167.
Delovi konstrukcija postrojenja, bilo da pripadaju samoj maini ili okolini, ne
smeju uticati na smanjenje elektrine izolovanosti potrebne maini.
lan 168.
Mora postojati mogunost potpunog elektrinog odvajanja maine od ostalih
delova pripadajueg postrojenja.
Izuzetno, za sklop generatora sa transformatorom, ako oni predsta-vljaju
jedinstvenu pogonsku celinu (blok) nisu neophodne naprave za rasta-vljanje spoja
izmeu generatora i transformatora.
lan 169.
Ureaje za zatitu maine treba obezbediti po vrsti i u obimu koji su potrebni za
uredan pogon maine, a zavisno od veliine i znaaja postrojenja u kome je maina
ugraena.
lan 170.
Napravama za zatitu od elektrinog i mehanikog preoptereenja treba spreiti
naprezanje maine u pogonu preko dozvoljenih granica. Mo-raju postojati i naprave koje
e automatskim iskljuenjem ili kratkim spa-janjem ograniiti obim razaranja maine u
sluaju njenog kvara.
Pored automatskog pokretanja, treba da postoji i mogunost runog pokretanja
naprave za iskljuenje maine, posredstvom mehanizma ili bez njega, odnosno za
potpuno odvajanje maine od ostalih delova postrojenja koje je u pogonu.
lan 171.
Delovi pod naponom i obrtni delovi maina moraju biti zatieni od sluajnog
dodira. Ako takva zatita nije ostvarena samom konstruk-cijom maine, treba je
obezbediti izborom poloaja maine pri ugrai-vanju, nainom ugraivanja ili posebnim
dopunskim merama.
lan 172.
Ureajima za signalizaciju, merenje i upravljanje treba omoguiti neophodan uvid
u pogonska stanja svake maine, kao i regulisanje pogona, kretanja i zaustavljanja
maine.
Vrsta i obim ureaja iz stava 1. ovog lana treba da odgovaraju potre-bama
pogona, zavisno od veliine i znaaja maine.
lan 173.
Poloaj i nain ugraivanja ureaja iz lana 172. ovog pravilnika mora biti takav
da se nadzor, rukovanje i odravanje mogu u toku pogona vr-iti bez tekoa i bezbedno.
lan 174.
U postrojenjima u kojima ima vie maina nije neophodno opremati svaku od
maina onim ureajima za merenje i signalizaciju koji se samo po-vremeno koriste, ako
se ti ureaji mogu, po potrebi prekopavati.
382

2. Transformatori i induktivni otpori

lan 175.
Trasformatori i induktivni otpori treba da ispunjavaju savremene uslove za
graenje.
lan 176.
Svaki transformator i induktivni otpor mora imati natpisnu plo-icu na kojoj su
postojano i razgovetno ispisani svi bitni podaci.
Natpisna ploica treba da je postavljena tako da se i u toku pogona mogu bez
tekoa i bezbedno proitati na njoj napisani podaci.
lan 177.
Odabrani transformator odnosno induktivni otpor mora biti dimenzioniran tako da
u toku pogona moe podneti sva naprezanja koja se mogu pojaviti u postrojenju u kome
je ugraen, a da pri tom ne nastupe ote-enja ili pogoranja pogonske sposobnosti tih
naprava.
lan 178.
Transformatori koji u pogonu treba da rade paralelno sa drugim transformatorima,
moraju ispunjavati uslove za takav pogon (odnosi transformacije, sprege, naponi kratkog
spoja).
lan 179.
Ako transformator odnosno induktivni otpor nije konstruisan prema punoj snazi
kratkog spoja koja se moe javiti u postrojenju, moraju se preduzeti posebne mere da se
sprei prekoraenje struje kratkog spoja koja odgovara konstrukciji tih naprava.
lan 180.
Tranformatore i induktivne otpore treba u postrojenju postaviti tako da se sprei
tetno dejstvo okoline na njihov pogon, radne karak-teristike i vek trajanja, kao i da se
sprei tetan uticaj tih naprava (vi-bracija, buka, toplota, varnienje, poar) na susedne
delove postrojenja i okoline.
lan 181.
Transformatori moraju biti postavljeni i ugraeni tako da se sprei prenoenje
tetnih vibracija na susedne delove postrojenja i prouzro-kovanje smetnji u pogonu, ili
oteenje graevinskih konstrukcija.
Prikljuci elektrinih vodova i cevi za rashladna sredstva moraju biti izvedeni tako
da mogu bez oteenja izdrati naprezanje koja u pogonu izazivaju vibracije
transformatora odnosno njegovih pomonih ureaja.
lan 182.
Neoklopljeni induktivni otpori moraju biti ugraeni tako da se sprei nedozvoljno
zagrevanje bliskih metalnih delova konstrukcije i da magnetno polje prouzrokovano
strujom kratkog spoja, ne utie tetno na su-sedne eline konstrukcije ili njihove delove.
383

lan 183.
Prilikom postavljanja i ugraivanja transformatora i induktivnih otpora mora se
obezbediti njihovo dovoljno hlaenje. Pri tom treba predu-zeti mere da strana tela koja bi
tim napravama mogla tetiti ne prodru do njih zajedno sa rashladnim sredstvima.
lan 184.
Mora se obezbediti neometan i bezbedan pristup do komandnih ormara, pogona
regulacionog prekidaa, ventilatora i drugih ureaja ugra-enih na transformatorima,
koje u toku rada treba kontrolisati, odra-vati ili njima rukovati.
lan 185.
Delovi konstrukcija postrojenja (na primer: delovi stabilnih ureaja za
protivpoarnu zatitu za transformatore sa zemljospojnom za-titom, pomone instalacije
i sl.) ne smeju smanjiti izolacioni nivo od-reenih delova transformatora ili induktivnih
otpora.
lan 186.
Mora postojati mogunost potpunog elektrinog odvajanja transfor-matora i
induktivnih otpora od ostalih delova pripadajueg postrojenja u pogonu.
Izuzetno, za sklopove koji ine jedinstvenu pogonsku jedinicu nisu neophodne
naprave za rastavljanje spoja izmeu njih. Meutim, za sam sklop kao celinu, u odnosu
na postrojenje, vae odredbe lana 168. ovog pra-vilnika.
lan 187.
Ureaje za zatitu transformatora i induktivnih otpora treba obezbediti po vrsti i
obimu koji su potrebni za uredan pogon postrojenja i same naprave, a zavisno od veliine
naprave i znaaja postrojenja.
lan 188.
Ureaji za automatsku zatitu od elektrinog preoptereenja i od unutranjih ili
spoljanjih kvarova treba da budu u skladu sa veliinom i opremom transformatora, kao i
sa njegovim znaajem u postrojenju.
Pored automatskog iskljuenja, treba da postoji i mogunost runog pokretanja
svih naprava za iskljuenje radi eventualnog potpunog elektrinog odvajanja od ostalih
delova postrojenja u pogonu.
lan 189.
Zatita od dodira delova pod naponom, ako nije ostvarena samom konstrukcijom
transformatora ili induktivnog otpora, mora se obezbe-diti nainom ugradnje ili
dopunskim merama pri ugraivanju.
lan 190.
Ureaji za signalizaciju, nadzor i upravljanje treba da bude u skladu sa potrebama
odravanja ispravnog pogona.
384

lan 191.
Poloaj i nain ugraivanja ureaja iz lana 190. ovog pravilnika moraju biti takvi
da se nadzor, odravanje i rukovanje njime moe u toku pogona vriti nesmetano i
bezbedno.
lan 192.
U postrojenjima u kojima se nalazi vie trasformatora, moe se, po potrebi, jedan
deo kontrolnih ureaja koristiti za vie naprava, ako se kontrola vri povremeno a ureaji
se mogu prekopati sa jedne naprave na drugu.

3. Merni transformatori
lan 193.
Strujni i naponski merni transformatori moraju ispunjavati savre-mene uslove za
graenje tih naprava.
lan 194.
Merni transformatori moraju imati natpisnu ploicu na kojoj su po-stojano i
razgovetno ispisani svi bitni podaci o mernom transformatoru.
Natpisna ploica treba da je postavljena tako da se bez tekoa mogu proitati
ubeleeni podaci, a po mogunosti - i za vreme pogona mernog transformatora.
lan 195.
Merni transformatori treba bez oteenja ili pogoranja osnovnih karakteristika da
podnesu sva naprezanja koja se tokom pogona mogu poja-viti u postrojenju u koje se
ugrauju.
lan 196.
Jezgro strujnih transformatora koje slui za prikljuenje mernih ureaja treba da je
sa tako malim prekostrujnim brojem i takvom nazivnom snagom da pri kratkim
spojevima ne nastane razaranje prikljuenih in-strumenata.
Treba po potrebi, ugraditi zatitne meutransformatore.
Jezgro strujnih transformatora namenjeno za prikljuenje zatitnih ureaja treba da
je sa tako velikim prekostrujnim brojem da pri struji kratkog spoja ne nastane prevelika
promena u odnosu transformacije. Nazivnu snagu jezgra treba odabrati prema
maksimalno oekivanom prikljuenom teretu.
lan 197.
Naponski transformatori treba da su takvi da nazivna snaga i klasa tanosti
odgovaraju napravama koje e biti prikljuene u pogonu. Pojave rezonantnih prenapona
treba spreiti odgovarajuim merama.
lan 198.
Pri postavljanju mernih transformatora u postrojenju, treba voditi rauna da delovi
konstrukcije koji su najblii transformatoru ne smanje
25

385

izolacioni nivo, i da po mogunosti, ne oteaju pristup prikljucima za vodove

sekundarnih kola i natpisnim ploicama.
lan 199.
Sekundarna kola mernih transformatora moraju biti sigurno uzem-ljena (lan 95).
Izuzetno, moe se odstupiti od tog uslova u zatitnim ko-lima ije funkcionisanje
uslovljava neuzemljen sistem.
lan 200.
Preporuuje se da sekundarna kola naponskih transformatora obezbede od kratkih
spojeva. Naprave za obezbeenje treba odabrati i po-staviti tako da se moe lako uoiti
njihovo reagovanje.
lan 201.
Ako se naponski transformatori prikljuuju na sabirnice preporu-uje se
postavljanje osiguraa na strani visokog napona naponskih tran-sformatora. U ostalim
sluajevima nije neophodno postavljati osigurae na strani visokog napona.
4. Kondenzatori
lan 202.
Elektrini kondenzatori moraju ispunjavati savremene uslove za njihovo graenje.
lan 203.
Svaki kondenzator mora imati natpisnu ploicu sa postojanim i raz-govetno
ubeleenim bitnim podacima.
Natpisna ploica treba da je postavljena tako da se na njoj ispisani podaci mogu
bez tekoa proitati.
lan 204.
Kondenzatori moraju biti dimenzionirani prema maksimalnim naprezanjima koja
su predviena ili se mogu oekivati u pogonu postro-jenja, a da pri tom ne nastupi
oteenje kondenzatora. Posebnu panju treba obratiti na mogua povienja napona koja
bi bila prouzrokovana spregom sa induktivnim otporima.
Po potrebi, treba predvideti dopunske naprave za ogranienje pre-optereenja.
lan 205.
Izolacioni nivo kondenzatora za merenje napona, za zatitu od prenapona i za
telekomunikacione sprege u postrojenjima visokog napona mora odgovarati nazivnom
naponu za koji je postrojenje dimenzionirano, bez obzira na eventualno nii pogonski
napon postrojenja.
lan 206.
U postrojenjima za kompenzaciju reaktivnih snaga treba izbegavati direktno
uzemljenje nulte take kondenzatora.
386

lan 207.
Kondenzatore u postrojenjima treba postaviti i ugraditi tako da se izbegnu mogui
tetni meusobni uticaji sa susednim delovima po-strojenja.
lan 208.
Odvoenje toplote mora se obezbediti tako da se i pri najnepovolj-nijim uslovima
rada ne prekorai maksimalna dozvoljena temperatura kon-denzatora.
Ako se odvoenje toplote ne moe obezbediti, mora se predvideti od-govarajua
zatita sa iskljuenjem kondenzatora.
lan 209.
Prilikom obezbeenja hlaenja treba voditi rauna da zajedno sa ras-hladnim
sredstvima ne prodru u kondenzatorsko postrojenje strana tela koja mogu umanjiti
izolacioni nivo i prouzrokovati pogoske smetnje.
lan 210.
Treba omoguiti nesmetan prilaz napravama za rukovanje i obezbe-diti nesmetan
prilaz za nadzor u toku pogona.
lan 211.
Mora postojati mogunost da se kondenzatori ili sklop sa kojim oni ine
nerazdvojnu celinu, potpuno elektrino odvoje od ostalih delova postrojenja u pogonu.
lan 212.
Prekidai za kondenzatore treba, po mogustvu, da istovremeno iskljuuju sve
polove. Pri izboru prekidaa posebno treba imati u vidu oteane uslove za prekidanje
kapacitivnih optereenja.
lan 213.
Za ukljuenje i iskljuenje kondenzatora ne smeju se upotrebiti pre-kidai kod
kojih nije obezbeeno brzo pokretanje kontakta pomou odgova-rajuih mehanikih
naprava, kao to su: opruge, zamajci, vazduh pod pritiskom i slino. Na taj ili na neki
drugi nain, treba obezbediti da prekidai iskljuuju kondenzatorske baterije bez
povratnog paljenja luka.
lan 214.
Ako postoji opasnost od nedopustivih strujnih udara pri paralelnom ukljuenju ili
iskljuenju vie grupa kondenzatora, treba predvideti dopunske ureaje za ogranienje tih
struja. Dopunske ureaje treba upotre-biti ako su provodnici za paralelno povezivanje
kondenzatorskih grupa toliko kratki da se pri nazivnoj struji najmanje kondenzatorske
grupe na njima napon povea za manje od 0,1% vrednosti nazivnog napona.
Dopunski ureaji iz stava 1. ovog lana nisu neophodni ako proizvo-a
kondenzatorskih elemenata i prekidaa u atestima garantuje bespreko-ran rad postrojenja.

25*

387

lan 215.
Kondenzatori moraju imati naprave za sigurno i bezopasno pra-njenje.
lan 216.
Za pranjenje kondenzatora ugraenih u sklopu sa drugim napravama (kao to su:
motori, energetski transformatori, merni transformatori, aktivni i induktivni otpori ili
naprave koje se prikljuuju automatski pri iskljuenju kondenzatora), mogu posluiti te
naprave.
lan 217.
Ako postoji opasnost pojave visokih prenapona pri pranjenju kon-denzatora
preko mernih naponskih transformatora, treba koristiti dvo-polno izolovane
transformatore u sprezi V, prikljuene samo izmeu faznih provodnika, a izbegavati
jednopolno izolovane transformatore.
lan 218.
Vremenska konstanta pranjenja ne sme biti iznad 90 sekundi, ako je u pitanju
trajna sprega kondenzatora sa otporom za pranjenje.
lan 219.
Ako se kondenzator prazni preko otpora samo kad je iskljuen, otpor-nik za
pranjenje mora biti dimenzioniran tako da u roku od 10 sekundi po iskljuenju preostali
napon ne bude iznad 10% efektivne vrednosti naziv-nog napona kondenzatora.
lan 220.
Ureaji za automatsku regulaciju treba da budu konstruisani tako da do
automatskog ukljuenja ne moe doi pre nego to preostali napon padne ispod 10%
efektivne vrednosti nazivnog napona kondenzatora.
lan 221.
Otpornike za pranjenje treba dimenzionirati tako da njihova meha-nika i
termika naprezanja ostanu u dozvoljenim granicama, odnosno da u redovnom pogonu
ne nastane njihovo oteenje.
lan 222.
Ureaje za zatitu kondenzatora treba predvideti po vrsti i obimu koji odgovaraju
potrebama za obezbeenje urednog pogona kondenzatora, a prema uslovima postrojenja
u pogonu.
lan 223.
Radi zatite od unutranjih razaranja, treba, po potrebi, upotre-bljavati ureaje za
zatitu od kratkih spojeva, termikog dejstva struje, nesimetrije i prenapona.
lan 224.
Zatita od dodira mora se obezbediti dovoljnim zatitnim razma-cima i
odgovarajuim ograivanjem delova pod naponom.
388

lan 225.
Kondenzatori sa pripadajuim konstrukcijama, ija su kuita za vreme pogona
pod naponom, moraju biti upadljivo obojeni i oznaeni ta-blicama koje na to
upozoravaju.
lan 226.
Na prilazu kondenzatora koji nemaju ureaje za automatsko pranjenje pri
iskljuenju moraju biti postavljene upadljive tablice za upozorenje, sa natpisom: Pazi!
ne dodiruj pre nego to isprazni, kratko spoji i uze-mlji kondenzatore!.
lan 227.
Tablice za upozorenje moraju se postaviti i kad kondenzatori imaju ureaje za
automatsko pranjenje, ako je vreme pranjenja due od 60 se-kundi. Na tablicu za
upozorenje mora se uneti i podatak o vremenu pra-njenja.
lan 228.
Ureaje za signalizaciju, merenje i upravljanje treba predvideti prema potrebama
za odravanje ispravnog pogona.
Poloaj i nain ugraivanja ureaja iz stava 1. ovog lana treba da bude takav da se
nadzor, odravanje i rukovanje njima moe vriti bezbedno i bez tekoa u toku pogona.
5. Usmerai
lan 229.
Usmerai sa pripadajuim priborom moraju ispunjavati savremene uslove za
graenje naprava te vrste.
lan 230.
Svaki usmera mora imati natpisnu ploicu sa postojanim i raz-govetno
ubeleenim bitnim podacima o napravi.
lan 231.
Usmera i pripadajui pribor treba dimenzionirati i opremiti tako da izdre sva
naprezanja koja se mogu javiti u pogonu, bez oteenja ili po-goranja pogonskih
karakteristika.
lan 232.
Ako se predvia paralelan rad vie usmeraa, za takav rad moraju biti ispunjeni
uslovi.
lan 233.
Usmera treba postaviti i ugraditi tako da okolni delovi po-strojenja ne utiu
nepovoljno na njegov pogon, pogonske sposobnosti i vek trajanja.
Sam usmera treba obezbediti da ne ugroava pogon susednih delova postrojenja.
389

lan 234.
Usmera mora biti ugraen i opremljen odgovarajuim ureajima tako da bude
obezbeeno dovoljno odvoenje toplote da bi njegova temperatura ostala u dozvoljenim
granicama. Pri tom treba preduzeti mere da zajedno sa rashladnim sredstvom ne prodru
do osetljivih delova ureaja strana tela koja mogu prouzrokovati oteenja ili
onemoguiti ispravan pogon usmer-aa.
Ako se hlaenje usmeraa vri vodom, treba predvideti i mere za zatitu od
korozije.
lan 235.
U postrojenjima sa velikim jednosmernim strujama treba obratiti po-sebnu panju
na stabilnost delova konstrukcije postrojenja koji su izlo-eni uticaju jakih magnetnih
polja.
lan 236.
Treba preduzeti posebne mere za ogranienje tetnog dejstva usmerakog
postrojenja na oblinje telekomunikacione ureaje.
lan 237.
Mora postojati mogunost da se usmerai potpuno elektrino odvoje od ostalih
delova postrojenja pod naponom.
lan 238.
Ureaje za zatitu usmeraa treba obezbediti u obimu i po vrsti, koji odgovaraju
potrebama za obezbeenje ispravnog pogona, a zavisno od ve-liine i namene
postrojenja.
lan 239.
Pored automatske zatite od preoptereenja, treba predvideti i zatitu od razaranja
usmeraa prilikom pojave kvarova.
U sluaju smetnji u radu samog usmeraa, treba obezbediti automatsko iskljuenje
usmeraa od svih delova pod naponom. Ako je iskljuena mogu-nost povratnog
napajanja sa strane jednosmernog napona, dovoljno je obezbe-diti iskljuenje samo sa
strane napajanja naizmeninom strujom.
lan 240.
Usmera mora biti postavljen tako da je iskljuena mogunost slu-ajnog dodira
delova pod naponom, ili ako to nije izvodljivo da je pri slu-ajnom dodiru delova pod
naponom iskljuena svaka opasnost. Ovo se postie ili ugraivanjem delova pod
naponom uz obezbeenje dovoljnih za-titnih razmaka, ili izolovanjem poda, zidova i
svih delova koji su uze-mljeni a nalaze se na domaaju usmeraa i pripadajuih delova
pod naponom.
lan 241.
Delovi usmerakog postrojenja koji su izloeni dodiru, a u pogonu su trajno pod
naponom prema zemlji ili mogu doi pod napon u sluaju kvara, moraju biti uoljivo
obeleeni.
390

lan 242.
Svi ureaji za zatitu, merenje i upravljanje, kao i drugi pribor konstruktivno
povezan sa delovima usmeraa pod naponom, moraju biti na siguran nain izolovani tako
da je obezbeeno kontrolisanje, odravanje i rukovanje postrojenjem.
lan 243.
Ureaje za nadzor, regulisanje i komandovanje treba predvideti prema veliini i
znaaju postrojenja.
lan 244.
Poloaj i nain ugraivanja ureaja za nadzor, regulisanje i komando-vanje moraju
biti takvi da se pogon moe vriti bezbedno i bez tekoa.
6. Prekidai, rastavljai i osigurai (rasklopne naprave)
lan 245.
Prekidai, rastavljai i osigurai (rasklopne naprave) moraju ispu-njavati uslove za
graenje savremenih naprava za prekidanje elektrinih struja i rastavljanje delova
postrojenja.
lan 246.
Svaka rasklopna naprava mora imati natpisnu ploicu na kojoj su po-stojano i
razgovetno ispisani svi bitni podaci o napravi. Natpisna plo-ica treba da je postavljena
tako da se na njoj ispisani podaci mogu lako i bezbedno proitati, po mogunosti i bez
iskljuenja napona.
lan 247.
Rasklopna naprava treba da je dimenzionirana tako da moe ispu-njavati sve
uslove rada postrojenja u redovnom pogonu, bez oteenja ili pogoranja pogonskih
karakteristika. Naprezanja kojima je naprava u po-gonu izloena usled naponskih i
strujnih optereenja, kao i trajnih i pre-laznih optereenja (ukljuenje, iskljuenje, kratki
spojevi), ne smeju premaiti dozvoljene vrednosti za koje je naprava konstruisana.
lan 248.
Ako su maksimalno oekivane snage kratkog spoja u postrojenju iznad nazivne
snage iskljuenja prekidaa, on se sme ugraditi samo pod uslovom da su preduzete mere
koje spreavaju automatsko iskljuenje svih optereenja koja prelaze dozvoljenu nazivnu
snagu prekidaa.
lan 249.
Ako maksimalne struje ukljuenja u postrojenju prelaze nazivnu vred-nost struje
ukljuenja prekidaa, on se moe ugraditi samo pod uslovom da su preduzete dopunske
mere koje obezbeuju sigurnost lica i okolnih naprava u postrojenju, npr. postavljanje
zapornog organa za spreavanje ukljuenja na kratak spoj, sigurne zatitne pregrade,
daljinskog upravljanja prekidaem sa bezbednog mesta i sl.
391

lan 250.
Na kratkim ogranicma u postrojenju za koje su prikljuene naprave koje priguuju
snagu kratkog spoja, mogu se izuzetno ugraditi prekidai nazivne snage iskljuenja koja
je manja od maksimalne snage kratkog spoja u postrojenju, ako pri tom nije ugroena
bezbednost ljudi i ako je vero-vatnoa pojave kratkog spoja na vezi od prekidaa do
naprave praktino iskljuena (kratki provodnici uz sigurnu izolaciju).
Priguena snaga kratkog spoja ne sme biti iznad nazivne vrednosti snage
iskljuenja prekidaa.
lan 251.
Rasklopne naprave moraju biti postavljene i ugraene tako da ne ugro-avaju
susedne delove postrojenja.
lan 252.
Prikljuni vodovi moraju biti izvedeni tako da u dovoljnoj meri izo-luju susedne
delove postrojenja od prenoenja tetnih mehanikih potresa prouzrokovanih radom
rasklopne naprave uz obezbeenje dovoljne stabil-nosti prema maksimalnim
naprezanjima koja se u toku pogona mogu pojaviti u postrojenju.
lan 253.
Mora se omoguiti slobodan izlazak pare i gasova koji se javljaju pri radu
rasklopne naprave, pri emu treba imati u vidu izolaciju susednih de-lova postrojenja
koji mogu biti izloeni dejstvu pare ili gasova.
lan 254.
U postrojenjima u zgradama kod kojih je maksimalna snaga kratkog spoja iznad
200 MVA, otvori elija u kojima su smeteni prekidai sa veli-kom sadrinom ulja ne
smeju biti upravljeni ka prostorijama ili pro-lazima koji su namenjeni za javni saobraaj.
lan 255.
Pogodnim merama treba omoguiti bezbedno korienje izlaza i stepenita pri
pojavi poara i spreiti rezlivanje ulja po postrojenju.
lan 256.
Rastavljai, rastavljai za uzemljenje i njihovi pogoni moraju biti iz-raeni i
postavljeni tako da je iskljuena svaka mogunost nenamerne pro-mene poloaja
rastavnih ureaja, na primer: nekontrolisanim pokretom ruke, usled potresa, usled
mehanikog dejstva struje kratkog spoja ili iz drugih uzroka.
lan 257.
Kod kombinovanih konstrukcija rastavljaa sa rastavljaima za uzemljenje,
mehanizmi za pokretanje moraju biti spregnuti tako da ne mogu biti istovremeno
ukljuena oba rastavljaa, odnosno da je pri ukljuenju jednog od njih mehaniki ukoen
mehanizam za pokretanje drugog.
392

lan 258.
Prekidai i rastavljai ija je nazivna struja mnja od optereenja koja mogu nastati
u postrojenju u toku pogona, moraju biti dopunskim me-rama zatieni od rada pod
uslovima koji prelaze granice njihovih naziv-nih optereenja.
lan 259.
Prema uslovima mesta ugraivanja rasklopnih naprava, moraju se preduzeti mere
za zatitu od dodira delova pod naponom na mestima ugra-ivanja predviene u l. 55.
do 65. ovog pravilnika.
lan 260.
Pogonske poluge za uzemljene prekidae i rastavljae na stubovima moraju biti
izolovane umecima koji su dimenzionirani za pun nivo izo-laicje naprave tako da pruaju
potpunu mehaniku i elektrinu sigurnost pri rukovanju.
Manipulativna ruica sa pripadajuim elektrino provodljivim de-lovima mora biti
uzemljena.
lan 261.
Za prekidae ija nazivna snaga iskljuenja prelazi 200 MVA, a temena vrednost
struje ukljuenja 10 kA, nije dozvoljeno neposredno runo ukljuenje i iskljuenje na
licu mesta, ako pogon prekidaa nema akumu-lator energije koji obezbeuje brzo i
bezbedno ukljuenje i iskljuenje.
lan 262.
Radi obezbeenja od sluajnog ili pogrenog ukljuenja, pogoni naprava koji slue
za uzemljenje ili elektrino rastavljanje pojedinih de-lova postrojenja od ostalih delova
pod naponom moraju imati ureaje za blokiranje ili zakljuavanje.
lan 263.
Ako prekidai imaju motorni pogon sa ureajem za automatsko po-novno
ukljuenje, treba spreiti mogunost neeljenog uestalog uklju-enja i iskljuenja.
lan 264.
Ureaje za signalizaciju i upravljanje treba predvideti prema potre-bama za
odravanje ispravnog pogona, bezbednost lica koja rukuju postroje-njem i bezbednost
okoline.
lan 265.
Na prekidaima koji imaju runi pogon, smer kretanja pogona mora biti uoljivo
obeleen.
U istom postrojenju za sve prekidae ili rastavljae iste kon-strukcije treba da bude
isti smer i nain pokretanja pogona.
lan 266.
Poloaj svakog prekidaa i rastavljaa mora biti sigurno prikazan i uoljiv
neposredno na licu mesta, a pri daljinskom upravljanju i na mestu sa koga se vri
upravljanje odgovarajuom napravom.
393

lan 267.
Rastavljai moraju imati dvopolno upravljanje da bi se otklonilo po-greno dejstvo
njihovog mehanizma za daljinsko pokretanje.
Od uslova iz stava 1. ovog lana moe se odstupiti ako je na drugi na-in
iskljuena mogunost pogrenog pokretanja rastavljaa.
7. Odvodnici prenapona
lan 268.
Odvodnici prenapona moraju ispunjavati savremene uslove za graenje naprava za
zatitu od prenapona.
lan 269.
Svaki odvodnik mora imati lako uoljivu natpisnu ploicu na kojoj su postojano i
razgovetno ispisani bitni podaci o odvodniku.
lan 270.
Nazivni napon odvodnika treba da je to nii, ali ne sme biti nii od najvieg
faznog napona mree na mestu na kome se odvodnik postavlja. Najvii fazni napon
mree dobija se kad se najvii linijski napon mree pomnoi koeficijentom uzemljenja
mree na tom mestu. Pri utvrivanju najvieg faznog napona mree treba uzeti u obzir i
mogua povienja napona mree zbog zaletanja turbina ili zbog naglog rastereenja.
Nazivnu struju rasterenja treba odabrati prema znaaju postrojenja, znaaju i ceni
kotanja zatiene opreme, oceni veliine struje najteeg rastereenja kroz odvodnik,
visini prenapona pogonskog porekla u po-strojenju, izokeraunikog nivoa i sl.
Pri izboru odvodnika mora se posebno voditi rauna o zatitnom ni-vou koji
odvodnik treba da obezbedi da bi u potpunosti bili ispunjeni zah-tevi koordinacije
izolacije. Ova odredba je od posebnog znaaja za postrojenja iji izolacioni nivo ne
odgovara pravilima koordinacije izo-lacije.
Za postrojenja na visini veoj od 1000 m potrebno je posebno raz-motriti izbor
odvodnika.
lan 271.
Odvodnik treba postaviti to blie kljunom ureaju u postrojenju koji treba
zatititi, vodei pri tom rauna i o zatiti ostalih ureaja. U prostranijim postrojenjima
treba, po potrebi, postaviti vie grupa od-vodnika.
lan 272.
Pri postavljanju odvodnika treba voditi rauna o izmeni rasporeda elektrinog
polja oko odvodnika, zbog prisustva okolnih predmeta i uticaja na zatitne karakteristike
odvodnika. U tom pogledu treba se u potpunosti rukovoditi uputstvima proizvoaa.
394

lan 273.
Odvodnik treba prikljuiti na vod i na uzemljenje to kraim i nepo-srednijim
vezama.
lan 274.
Zatita od opasnog napona dodira pri reagovanju odvodnika mora se obezbediti
nainom ugraivanja ili ograivanja odvodnika.
lan 275.
Pri postavljanju odvodnika van zakljuanih elektrinih pogonskih prostorija,
moraju biti zatiena lica od povreda usled neispravnog rada odvodnika (npr. izborom
pogodne konstrukcije odvodnika ili pogodnog po-loaja za postavljanje odvodnika ili
postavljanjem zatitne mree).
lan 276.
Ureaji za registrovanje ili brojenje reagovanja odvodnika ne smeju uticati na
zatine karakteristike odvodnika i moraju biti sposobni da proputaju struju rastereenja
odvodnika.
Ako nisu konstruktivni deo odvodnika, ureaji iz stava 1. ovog lana moraju nositi
oznaku proizvoaa i nazivne struje rastereenja odvodnika.
itanje brojanika ureaja iz stava 1. ovog lana mora biti mogue i za vreme
redovnog pogona postrojenja.
8. Vodovi i prikljuci
lan 277.
Vodovi i prikljuci elektrine mree u sklopu postrojenja moraju biti izvedeni u
skladu sa vaeim jugoslovenskim standardima.
lan 278.
Ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno, na nadzemne vodove primenjuje se
Pravilnik o tehnikim merama za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova.
lan 279.
Vodovi i prikljuci moraju biti dimenzionirani i izvedeni tako da mogu bez
primetnih oteenja i trajnih deformacija podneti sva elektrina i mehanika naprezanja
koja mogu nastupiti u toku pogona po-strojenja iji su sastavni deo.
Vrstu voda treba odabrati tako da se obezbedi ispravan pogon u spe-cifinim
uslovima odreenog postrojenja, uz racionalno korienje mate-rijala.
Pri odabiranju materijala i dimenzioniranju delova konstrukcije moraju se odrediti:
nazivni napon, vrsta i izolaciona vrednost materijala za izolaciju, maksimalna dozvoljena
termika i mehanika naprezanja sva-kog lementa voda, kao i minimalni stepen
sigurnosti odnosno vrstoe od-govarajuih delova ili sklopova.
395

lan 280.
Izolatore golih vodova koji su pod naponom prema zemlji i prema susednim
delovima treba odabrati s obzirom na vrstu postrojenja u zgradi ili na otvorenom
prostoru, klimatske uslove, napon i potrebnu mehaniku vrstou.
lan 281.
Materijal golih provodnika, veliinu i oblik preseka i razmak ta-aka oslonaca
treba odabrati prema dozovljenim mehanikim i termikim naprezanjima usled dejstva
maksimalnih struja i spoljanjih sila, koje bi mogle opteretiti provodnike u pogonu. Pri
tom izazvane deformacije pro-vodnika ne smeju prelaziti granice elastinosti niti
dozvoljene granice minimalnih rastojanja od susednih delova postrojenja ili zemlje (lan
282).
lan 282.
Najmanje dozvoljeni razmaci izmeu golih provodnika i drugih izolacijom
nepokrivenih delova postrojenja pod naponom prema zemlji ili susednim delovima
postrojenja dati su, zavisno od stupnja izolacije, u slede-oj tablici VIII:
Tabela VIII.
Minimalni razmak
Stupanj izolacije
(JUS N.B0.0310)
Si
Si
Si
Si
Si
Si
Si
Si
Si
Si
Si
Si

3,6
7,2
12
24
38
72,5
123
123
245
245
420
420

s
s1
s2
s3

Najvii pogonski

Podnosivi udarni

napon mree
u kV

napon izolacije
u kV

3,6
7,2
12
24
38
72,5
123
123
245
245
420
420

45
60
75
125
170
325
550
450
1050
900
1550
1425

prema uzemljenim
delovima
u mm
60
90
120
220
320
630
1150
920
2300
1960
3300
3050

Vrednosti date u tablici VIII vae za postrojenja na nadmorskoj vi-sini do 1.000 m.

Na nadmorskoj visini preko 1.000 do 3.000 m, minimalni razmak treba poveati za
1,25% za svakih 100 m.
Minimalni razmaci navedeni u tablici VIII zasnivaju se na naj-nepovoljnijim
uslovima u pogledu promene vazdunog pritiska, tempera-ture i vlage. Preporuuje se
poveanje razmaka:
ako su postrojenja na otvorenom prostoru, i to za najvie pogonske napone do 38
kV;
396

 ako je konfiguracija delova pod naponom i uzemljenih delova po-sebno

nepovoljna. U takvom sluaju treba konstrukciju ispitivati udarnim naponom na
odgovarajuem modelu;
ako se na svaki nain nameravaju spreiti preskoci na izvesnim de-lovima
postrojenja (na primer na sabirnicama);
ako je poveanje minimalnih razmaka potrebno iz razloga sigurno-sti (opasnost
od ivotinja, od dodira stranih lica itd.).
Smanjeni stupanj izolacije ima u oznaci dodatak s i sme se upo-trebljavati samo
u mreama sa efikasno uzemljenom neutralnom takom.
Kao podnosivi udarni napon izolacije smatra se najvii napon in-dustrijske
frekvencije, koji ureaji pod odreenim uslovima ispitivanja moraju podneti bez
preskoka ili proboja odnosno oteenja.
lan 283.
Ako pripadaju elektroenergetskim sistemima koji mogu biti u asinhronom pogonu,
za susedne provodnike istog stupnja izolacije, moraju se obezbediti minimalni razmaci za
20% vei od vrednosti predviene u tablici VIII iz lana 282. ovog pravilnika.
Za susedne provodnike odnosno delove pod naponom razliitih stup-njeva
izolacije, moraju se obzbediti minimalni razmaci koji su za 20% vei od minimalnih
razmaka datih u tablici VIII iz lana 282. ovog pra-vilnika, koji odgovaraju sistemu vieg
stupnja izolacije.
lan 284.
Za provodnike u sastavu oklopljenih postrojenja nisu obavezni mi-nimalni razmaci
prema tablici VIII iz lana 282. ovog pravilnika, ako za takva postrojenja postoje atesti o
evrstoi pri svim uslovima pogona za koji su ta postrojenja predviena.
lan 285.
Pri odreivanju dimenzija izolovanih provodnika i kablova moraju se posebno
uzeti u obzir uslovi za odvoenje toplote (nain polaganja, toplotna provodljivost sredine
i toplota koju odaju susedni vodovi ili na-prave), kao i naprezanja prouzrokovana
udarnim strujama kratkog spoja.
lan 286.
Spojevi i prikljuci moraju biti dimenzionirani tako da obezbeuju dovoljnu
elektrinu provodljivost i mehaniku vrstou uz odvoenje toplote, radi spreavanja
nedozvoljenog zagrevanja i prenosa toplote na osetljive prikljune delove elektrinih
naprava.
lan 287.
Vodovi moraju biti nainjeni i postavljeni tako da njihov pogon ne utie tetno na
susedne delove postrojenja ili okoline. Pri postavljanju vodova i prikljuka mora se
voditi rauna i o tome da se izbegne tetan uticaj okoline na vodove u pogonu i na
njihovu propusnu mo, izolovanost, mehaniku stabilnost i normalan vek trajanja.
397

lan 288.
Odvoenje toplote mora biti u dovoljnoj meri obezbeeno i pri najne-povoljnijim
uslovima koji mogu nastupiti u redovnom pogonu, da se ne bi prekoraila granina
temperatura dozvoljena za odgovarajuu vrstu voda. Pri tom se moraju primeniti i mere
za obezbeenje nesmetane dilatacije.
lan 289.
Vod i prikljuke treba obezbediti od povreda ili tetnog dejstva mehanikih
naprezanja prilikom postavljanja i usled pomeranja susednih de-lova postojenja, kao to
su: vibracije obrtnih maina, mehaniki udari pri ukljuenju i iskljuenju prekidaa i
rastavljaa, potresi na mostovima, po-meranje tla na mestima ukrtanja kablovskih
vodova sa saobraajnicama i sl.
lan 290.
Za zatitu kablovskih vodova od mehanikog oteenja, pored ar-mature kabla, a
ako to zahtevaju uslovi na mestu polaganja, treba sprovesti i dopunske mere obezbeenja
voda od naprezanja ili povreda (zmijoliko po-laganje u rastresitom materijalu, polaganje
kroz mehaniki otporne cevi, pokrivanje opekom, betonskim ploicama i sl.).
Trasu sa takama bitnim za orijentaciju o poloaju podzemnih vodova treba
obeleiti na prikladan nain.
lan 291.
Pri polaganju kablova, na mestima sastavljanja moraju biti obezbe-eni dovoljni
poluprenici krivina da se ne bi povredila izolacija i za-titni plat.
Smatra se da je taj uslov ispunjen, ako su minimalni poluprenici sa-vijanja kabla
rm jednaki ili vei od sledeih vrednosti koje su izraene pomou spoljanjeg prenika
kabla d:
1) za jednoilne kablove sa papirnom izolacijom, sa glatkim olovnim platom ili
talasastim platom od drugih metala:
rm = 25 h d
2) za jednoilne kablove sa papirnom izolacijom i glatkim platom od
aluminijuma za d do 50 mm:
rm = 30 h d
3) za vieilne kablove sa papirnom izolacijom i glatkim olovnim platom ili
talasastim platom od drugih metala:
rm = 15 h d
4) za vieilne kablove sa papirnom izolacijom i glatkim platom od aluminijuma
za d do 50 mm:
rm = 25 h d
5) za jednoilne i vieilne kablove sa platom od plastine mase:
rm = 15 h d
398

lan 292.
Izuzetno, savijanje neposredno od kablovske glave moe se izvriti i sa manjim
poluprenikom krivine, ali ne manjim od 50% od vrednosti iz lana 291. ovog pravilnika,

ako je pri tom obezbeena temperatura od najmanje 30 C, prikladan kalup za savijanje i

struna radna snaga.
lan 293.
Pri polaganju kablova u kanale ili po zidovima, a ako pri tom nije obezbeeno
kontinuelno naleganje na podlugu, razmaci i konstrukcije oslo-naca moraju biti podeeni
tako da poluprenici krivina kabla na me-stima oslanjanja ne budu manji od vrednosti
navedenih u l. 291. i 292. ovog pravilnika.
lan 294.
Prikljuna mesta, spojevi i nastavci vodova treba da budu rastere-eni od
mehanikih sila koje mogu umanjiti njihovu predvienu elektrinu provodljivost ili
prouzrokovati prekid.
Ako rastereenje od mehanikih naprezanja nije mogue, sastavni de-lovi
elektrinih spojnica moraju, pored zahtevana elektrine provodlji-vosti, obezbediti i
potrebnu mehaniku vrstou.
lan 295.
Radi spreavanja korozije, posebnu panju treba pokloniti elektri-nim spojevima
provodnika od razliitog materijala u postrojenjima na otvorenom prostoru ili u vlanim
prostorijama.
lan 296.
Elektrina izolacija prikljunih mesta, spojeva i nastavaka ne sme imati izolacionu
vrednost manju od one za koju je vod izraen.
lan 297.
Pored minimalnih razmaka kod provodnika sa izolacionim omota-em, treba
obezbediti i zaptivanje mesta na kojima je izolacioni omota otvoren ili prekinut.
Prikljuke i uvodna mesta treba izvesti tako da se voda, koja bi se pojavila usled
atmosferskih padavina, kondenzacije ili drugih uzroka, ne sliva niz provodnike ka
prikljunim mestima i mestima zaptivanja.
lan 298.
U uslovima agresivne atmosfere ili zemljita treba upotrebiti provdnike sa
izolacionim omotaem ili premazima koji su otporni na uti-caj takve sredine.
lan 299.
Kod kablova sa metalnim platom koji su poloeni blizu postrojenja sa uzemljenim
pogonskim kolom (tramvaj, usmeraka postrojenja), treba zatiti metalni plat od
termikog ili elektrohemijskog dejstva lutaju-ih struja.
399

lan 300.
Metalne plateve i druge metalne konstrukcije vodova koji u redov-nom pogonu
nisu pod naponom prema zemlji treba uzemljiti.
Posebno treba voditi rauna o ispravnom spajanju metalnih plateva i pripadajuih
armatura na spojnicama, ravama i kablovskim glavama.
lan 301.
Vodovi moraju biti zatieni od strujnih, naponskih i drugih na-prezanja koja
prelaze dozvoljene granice za koje su vodovi konstruisani, ako se ta naprezanja mogu
javiti u pogonu i ako zatita voda nije obezbe-ena u sklopu zatite naprave sa kojom je
odnosni vod spojen.
Zatita iz stava 1. ovog lana treba da bude u skladu sa namenom i znaajem voda
u sklopu postrojenja sa kojima je vod spojen.
lan 302.
Kablovi se ne smeju polagati u zapaljive materijale ili po zapaljivim materijalima.
U zgradama se moraju sa kablova odstraniti zatitni slojevi od mate-rijala koji
moe prenositi poar.
lan 303.
Na mestima na kojima se energetski nadzemni vodovi i kablovi ukr-taju sa
postrojenjima druge vrste ili se njima pribliavaju treba prime-niti odredbe
odgovarajuih posebnih propisa.
lan 304.
Kablovi za merenje, signalizaciju, komandovanje ili druga pomona postrojenja
treba polagati odvojeno od kablova visokog napona. Tamo gde to nije izvodljivo treba
preduzeti posebne mere koje e ih zatiti u sluaju kvara na kablu visokog napona
(dovoljni razmaci, vatrostalne pregrade).
V. POMONA POSTROJENJA
1. Ureaji za sopstvenu potronju naizmenine struje
lan 305.
Snaga i napon za pomona postrojenja, kao i trajna i vrna snaga pri ukljuenju
njihovih pogonskih ureaja i pomonog osvetljenja, odreuju se i dimenzioniraju prema
potrebama odnosnog postrojenja.
lan 306.
Napon pomonih ureaja ne sme biti iznad niti ispod dozvoljene gra-nice za
pokretanje i pogon uklopnih i drugih ureaja. Pri izboru dimen-zija provodnika treba
voditi rauna o padu napona u vodovima.
400

lan 307.
Odvodi za potroae, koji ne pripadaju pomonim ureajima po-strojenja ali se
napajaju iz istog strujnog izvora, moraju imati posebne osi-gurae.

2. Ureaji za sopstvenu potronju jednosmerne struje

lan 308.
Akumulatorske baterije smetaju se u posebne akumulatorske prostorije.
Akumulatorske prostorije smatraju se elektrinim pogonskim prostorijama.
lan 309.
Za osvetljavanje akumulatorskih prostorija dozvoljavaju se samo fluorescentne
svetiljke zatvorene zvonom ili svetiljke za vlane prosto-rije (nepromoive izrade).
lan 310.
Akumulatorske elije moraju biti pojedinano izolovane od nosee konstrukcije.
Nosea konstrukcija akumulatorske baterije mora biti izolovana od zemlje
dvostrukim redom izolatora za pogonski napon baterije. Izolatori ne smeju postati
provodljivi pod dejstvom vlage.
lan 311.
Da bi se omoguio bezbedan rad na baterijama napona iznad 250 V, ba-terije
moraju biti okruene hodnikom koji je od zemlje i od svih delova na potencijalu zemlje
izolovan kao i nosea konstrukcija baterije.
lan 312.
Zidovi akumulatorskih prostorija u kojima su smetene batrije napona iznad 250 V
moraju biti obloeni izolovanom ogradom od letava tako da je iskljuen istovremeni
sluajan dodir delova pod naponom i zi-dova. Za izolaciju treba upotrebiti
visokonaponske izolatore koji pod dejstvom vlage ne mogu postati provodljivi.
Stubove, prozore i druge baterije bliske konstrukcije koje su na potencijalu zemlje
treba obzebediti na nain iz stava 1. ovog lana.
lan 313.
Treba predvideti mogunost provetravanja akumatorskih prostorija. Za vreme
punjenja akumulatorske baterije potrebna je najmanje petostruka izmena vazduha na as.
lan 314.
U znaajnijim postrojenjima treba pomou instrumenata obezbediti kontrolu
punjenja, napona, optereenja akumulatorske baterije i stanja izo-lacije.
26

401

lan 315.
Konstruktivnim merama treba akumulatorskim prostorijama obezbe-diti potrebnu
zatitu od tetnog dejstva kiselina, praine i direktne sunane svetlosti.
lan 316.
Na ulaznim vratima akumulatorskih prostorija mora biti natpis: Puenje
zabranjeno.
3. Ureaji za vazduh pod pritiskom
lan 317.
Za ureaje za vazduh pod pritiskom, koji slue za proizvodnju i raspo-delu
vazduha pod pritiskom za pogon elektrinih aparata i gaenje elek-trinog luka, vae
odgovarajui posebni propisi.
lan 318.
Ureaji za vazduh pod pritiskom moraju biti izvedeni tako da odgova-raju
potrebama razvodnog postrojenja u pogledu visine pritiska, zapremine kotla, kapaciteta
kompresora, preseka cevovoda, mogunosti zatvaranja, rasporeda ureaja i naina
izvoenja ureaja.
lan 319.
Rezervoari i cevi za vazduh pod pritiskom moraju biti zatieni spolja i iznutra od
korozije. Oni treba da budu izraeni od materijala otpornih prema koroziji ili moraju biti
prevueni zatitnim sred-stvima. Cevi treba da imaju bar iznutra homogenu prevlaku od
materijala postojanih prema koroziji, koja prilikom polaganja cevi nee biti ote-ena.
lan 320.
Vazduh koji dolazi u kompresor mora biti to istiji i suvlji, bez praine i
hemijskih sastojaka.
Na usisnoj strani kompresora treba postaviti odgovarajui filter.
lan 321.
Ureaji za vazduh pod pritiskom treba da budu izvedeni tako da su me-sta za
odvodnjavanje ureaja lako pristupana.
lan 322.
luka.

Cevovodi koji su stalno pod pritiskom moraju biti zatieni od uticaja elektrinog
lan 323.

Svi delovi ureaja za vazduh pod pritiskom kojima se u redovnom po-gonu rukuje
ili koji se kontroliu, moraju bez opasnosti po lica biti pri-stupani ak i kad je
visokonaponsko postrojenja pod naponom.
402

lan 324.
Ureaji za vazduh pod pritiskom treba da budu izvedeni tako da se mogu lako
sprovesti sva propisana ispitivanja tih ureaja.
lan 325.
Cevovodi sa elektrinim ureajima i rezervoarima za vazduh pod pritiskom moraju
biti obezbeeni napravama za zatvaranje.
lan 326.
Kontrolu pritiska ureaja za vazduh pod pritiskom treba obezbediti pomou
signalnih ureaja.
4. Signalni ureaji
lan 327.
Signalni ureaji za pokazivanje poloaja ukljuenja i za javljanje smetnji na
napravama, delovima postrojenja i dr. treba u okviru istog postrojenja da budu izraeni
po jedinstvenim naelima.
Signali treba da budu jasno rasporeeni i oznaeni.
lan 328.
Ako poremeaj u dejstvovanju signalnih ureaja moe da ugroava lica ili
postrojenja, signalne ureaje treba opremiti i postaviti tako da, prilikom poremeaja u
sopstvenom strujnom kolu ili izvoru energije, ukau na poremeaj zvuno ili na neki
drugi nain.
lan 329.
Signalni ureaji moraju biti izvedeni i postavljeni tako da ne moe doi do
pogrenih signala pri bilo kakvom kvaru koji nastane u pogonu.
Slanje signala treba da pobudi neposredno onaj ureaj na iji se polo-aj treba da
ukae signalom. Odailjai signala treba da su, po mogustvu, postavljeni tako da se
mogu posmatrati bez opasnosti.
lan 330.
Sijalica koja signalie da se u visokonaponskoj eliji moe slobodno raditi sme da
svetli samo kad je ta elija iskljuena u svim polo-vima i sa svih strana.
lan 331.
Signalni ureaji koji signaliu pogonsko stanje postrojenja moraju imati sopstveni
signalni vod.
U signalno strujno kolo, osim releja, ne smeju biti ukljuene nikakve druge
naprave.
Signalni vodovi mogu se iskljuiti i jednopolno.
lan 332.
Signalni prijemnik sme pokazivati konaan poloaj prekidaa ili drugih naprava
tek kad je taj poloaj postignut.
26*

403

lan 333.
Elektrina ili pneumatska zatita od pogrenog rukovanja izvodi se tako to se
ureaji mogu ukljuiti odnosno iskljuiti samo kad je magnet za blokiranje pobuen ili
kad vazduh pod pritiskom dejstvuje na ventil za blokiranje.
lan 334.
Signalni ureaji za javljanje opasnosti ili smetnji moraju biti izve-deni tako da se
vrsta i mesto opasnosti ili smetnje jasno raspoznaju.
lan 335.
Odredbe l. 327. do 334. ovog pravilnika odnose se i na signalne vodove za
vazduh pod pritiskom i na njihov izvor kompresor.
VI. POGONSKE I DRUGE POSEBNE PROSTORIJE
lan 336.
Na pogonske i druge posebne prostorije primenjuju se odredbe glave III ovog
pravilnika, ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ove glave.
1. Zatvorene elektrine pogonske prostorije
lan 337.
U zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama kao zatita od sluajnog dodira
smatraju se: pregradni zid izmeu elija razvodnog postrojenja, zatitne mree, vrste i
dobro privrene ograde, drvene letve koje mogu da se izvade, ureaji za automatsko
iskljuenje i blokiranje, koji omoguuju pristup delovima postrojenja pod naponom.
Upotreba me-talnih lanaca kao zatita dozvoljena je samo ako je pri upotrebi isklju-ena
mogunost sluajnog dodira delova pod naponom i ako su lanci uzemljeni.
lan 338.
Vrata zatvorenih elektrinih pogonskih prostorija treba da se iz-nutra otvaraju
samo kvakom, a spolja samo specijalnim kljuem. Vrata predviena za izlaz u sluaju
opasnosti treba da se lako otvaraju i ne treba da imaju nikakvu bravu niti kljueve.
Vrata moraju biti otporna prema vatri i moraju se otvarati prema spoljnom
prostoru.
lan 339.
Prilazi zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama moraju biti oznaeni
tablicom za upozrenje sa strelicom.
U prilaze iz stava 1. ovog lana ubrajaju se i vrata visokonaponskih elija (za
prekidae ili transformatore) koja vode neposredno na otvo-reni prostor ili u drugo
pogonsko postrojenje.
404

2. Pogonske prostorije
lan 340.
U pogonskim prostorijama sa razgranatim elektroenergetskim in-stalacijama treba
da postoji mogunost da se u sluaju opasnosti za vreme pogona mogu delimino ili
potpuno iskljuiti elektrini ureaji.
3. Vlane, mokre i sline pogonske prostorije
lan 341.
U vlanim, mokrim i slinim pogonskim prostorijama smeju se upo-trebljavati
samo kablovi. Ugraena oprema treba da je otporna prema dej-stvu vlage (vode).

4. Elektrine pogonske prostorije u nastanjenim zgradama

lan 342.
Transformatori moraju imati sigurnu zatitu od preoptereenja i prekomernog
zagrevanja.
lan 343.
Elektrine pogonske prostorije moraju biti zakljuane.
Elektrine pogonske prostorije ne smeju imati otvorene otvore u druge prostorije.
Zidovi, podovi, tavanice, kanali i vrata elektrinih pogonskih pro-storija moraju
biti od teko zapaljivog materijala. Ako su u prostoriji smeteni transformatori u ulju,
takva prostorija mora biti od nezapalji-vog materijala.
lan 344.
Elektrine pogonske prostorije moraju biti razmetene i prove-travane tako da
temperatura vazduha, ako se on upotrebljava za hlaenje, ne prelazi najviu temperaturu
koja je dozvoljena za ureaje i da nastali ga-sovi mogu neometano da se raziu.
lan 345.
Iz elektrinih pogonskih prostorija vazduh i gasovi treba da izlaze neposredno na
otvoreni prostor.
Otvori moraju biti postavljeni tako da na mestima na kojima se vri saobraaj ne
ugroavaju prolaznike.
lan 346.
Cevovodi koji ne pripadaju elektrinim pogonskim prostorijama ne smeju se
postavljati kroz takve prostorije.
405

5. Poarom ugroene pogonske prostorije i skladita

lan 347.
Elektrine maine, transformatori, regulacioni ureaji, pre-kidai, osigurai,
prikljune naprave i slini aparati u kojima iz po-gonskih razloga nastaje strujno
prekidanje i zagrevanje, mogu se u poarom ugroenim pogonskim prostorijama
upotrebljavati samo ako su konstruk-cijom ili drugim sigurnim merama odvojeni od
zapaljivih materijala koji mogu proizrokovati poar.
Pod sigurnim merama podrazumeva se i izvoenje pri kome se onemogu-uje
odnosno oteava dolazak stranih tela do golih provodnika ili obrt-nih delova elektrinih
maina.
Radi hlaenja elektrine maine treba omoguiti nesmetan dovod do-voljne
koliine vazduha.
lan 348.
Upotrebu prikljunih naprava u prostorijama sa lako zapaljivim materijalom (seno,
slama, boje, benzin i sl.) treba, po pravilu, izbegavati. Ako to nije mogue, u
postrojenjima naizmenine struje preporuuje se upo-treba motora sa kratko spojenim
rotorom.
Ako prenosivi motori za promenljive mesne uslove nisu zajedno sa svojim
priborom ugraeni u vozila ili sline ureaje i sa svih strana zatvoreni, preporuuje se
upotreba motora sa kratko spojenim rotorom.
lan 349.
Upotreba golih provodnika zabranjena je. Izolovani vodovi moraju biti poloeni u
cevima, odnosno kao kablovi ili kao vodovi za vlane prostorije.
lan 350.
Vodovi u poarom ugroenim pogonskim prostorijama moraju se zatiti od
mehanikog oteenja.
lan 351.
U skladitima sena, slame i sl. treba vodove polagati samo ako je to neophodno.
Za tu svrhu treba upotrebiti olovne kablove ili vodove za vla-ne prostorije, i rasporediti
ih tako da budu to krai.
lan 352.
Svetiljke u blizini zapaljivih materijala treba tako postaviti da se sprei dodir
zagrejanih delova svetiljke sa zapaljivim materijalom.
6. Eksplozijom ugroene pogonske prostorije i skladita
lan 353.
Za izvoenje postrojenja u pogonskim prostorijama i skladitima koji su
eksplozijom ugroeni vae Propisi o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima
ugroenim od eksplozivnih smea (Dodatak Slu-benog lista SFRJ, broj 18/67), koji su
sastavni deo Pravilnika o elek406

trinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksplozivnih smea

*
(Slubeni list SFRJ, br. 18/67 i 28/70).
VII. SPECIJALNA ELEKTRINA POSTROJENJA
lan 354.
Na specijalna elektrina postrojenja primenjuju se, pored odredaba glave III ovog
pravilnika, i odredbe ove glave.
1. Oklopljena i slina postrojenja
lan 355.
Vrata oklopljenog ili slinog postrojenja koja su spolja pristupana smeju se
otvarati samo specijalnim kljuevima.
lan 356.
U oklopljenim postrojenjima najmanji razmaci izmeu delova pod naponom i
uzemljenih delova postrojenja mogu biti manji od razmaka navede-nih u lanu 39. ovog
pravilnika, ako proizvoa u atestu potvrdi sigurnost takvih postrojenja.

2. Stanice za ispitivanja i oglede i laboratorije

lan 357.
Stalne stanice za ispitivanje i oglede moraju biti okruene vrstom meom (zidom
ili ogradom) koja mora da bude oznaena tablicama za upozo-renje i svetiljkama ute
boje.
Pokretne stanice za ispitivanje i oglede i merna vozila moraju ima-ti uoljivu
ogradu (pregradu, uad ili sl.) radi upozorenja.
lan 358.
U stalnim stanicama za ispitivanje i oglede, polja u kojima se radi pod naponom
moraju biti ograena od susednih polja, ako se u njima isto-vremeno vre pomoni i
pripremni radovi.
lan 359.
Ako u stanicama za ispitivanje i oglede i u laboratorijama pomoni vodovi ili
aparati nisu zatieni od sluajnog dodira, prolazi i prostor za rad treba da budu dovoljno
iroki.
*

Pavilnik o elektrinim postrojenjima na nadzemnim mestima ugroenim od eksploziv-nih smea

Slubeni list SFRJ, br. 18/67 i 28/70, stavljen je van snage donoenjem Pravilnika o jugoslovenskim
standardima za protiveksplozijsku zatitu Slubeni list SFRJ, broj 18/81; ispravka navedenog pravilnika
objavljena je u Slubenom listu SFRJ, broj 38/81. Sada je oblast protiveksplozijske zatite regulisana
jugoslovenskim standardima.

407

3. Postrojenja za pogonska ispitivanja i privremena postrojenja

lan 360.
Na postrojenja koja slue samo za pogonska ispitivanja ne moraju se primenjivati
odredbe glave II i odredbe l. 55. do 65. ovog pravilnika, ako se ispitivanje vri pod
strunim nadzorom.
lan 361.
Privremena postrojenja moraju biti oznaena tablicama za upozo-renje i ograena
zatitnom ogradom, zatitnom oplatom ili sl., radi spreavanja pristupa nepozvanim
licima. Ta postrojenja treba, po potrebi, zakljuavati.

VIII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 362.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na elektroenergetska po-strojenja iznad
1000 V koja su izgraena pre stupanja na snagu ovog pravil-nika.
lan 363.
Izvoenje elektroenergetskih postrojenja iznad 1000 V zapoeto pre dana stupanja
na snagu ovog pravilnika, kao i izvoenje postrojenja za ije je graenje izdato
odobrenje pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika a ije izvoenje otpone u roku od
est meseci od dana stupanja na snagu ovog pra-vilnika, moe se nastaviti odnosno
zavriti po odredbama Pravilnika o tehnikim merama za elektroenergetska postrojenja
iznad 1000 V Slu-beni list SFRJ, br. 14/67 i 13/69.
Na proirenje postojeih elektroenergetskih postrojenja iznad 1000
V mogu se primeniti odredbe propisa po kojima su odnosna postrojenja gra-ena.
lan 364.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o tehnikim
merama za elektroenergetska postrojenja iznad 1000 V Slu-beni list SFRJ, br. 14/67 i
13/69.
lan 365.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slu-benom
listu SFRJ.

408

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA UZEMLJENJA ELEKTROENER*
GETSKIH POSTROJENJA NAZIVNOG NAPONA IZNAD 1000 V
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za dimenzio-nisanje sistema
uzemljenja i oblikovanje i izvoenje uzemljivaa, zemljo-voda i zatitnog uzemljenja
opreme i metalnih masa, zahtevi u pogledu iznoenja potencijala, dodatne mere zatite
sekundarnih kola, zahtevi u pogledu uzemljenja stubova i opreme na stubovima i za
uzemljenje pokretnih transformatorskih postrojenja, za povremeno uzemljivanje i kratko
spa-janje, za uzemljenje gromobranske instalacije postrojenja, kao i zahtevi u pogledu
merenja, kontrole i pregleda sistema uzemljenja.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na elektroenergetska postro-jenja nazivnog
napona iznad 1000 V.
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na elektroenergetska pos-trojenja u
podzemnim rudnicima, u elektrohemijskoj industriji, na nadzemna mesta ugroena od
eksplozivnih smea, kao i na elektroenerget-ska postrojenja za posebne namene, kao to
su postrojenja na planinskim vrhovima, postrojenja elektrofiltera i sl.
lan 3.
Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja:
zemlja je zemlja kao fiziki objekat (povrina zemlje, referentna
zemlja);
tlo je zemlja kao materija (vieslojno tlo, stenovito tlo), kao i vr-sta zemlje (humus,
ilovaa i sl.);
*

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SRJ, broj 61/95.

409

3) referentna (neutralna) zemlja je deo zemlje dovoljno udaljen od uze-mljivakog

sistema tako da se pri odvoenju struje sa uzemljivakog sistema u tlo na ovom delu
zemlje ne pojavljuju potencijalne razlike (slika 1);

Referentna zemlja
Zemljovod
Uzemljiva
Uzemljiva postrojenja

za oblikovanje
potencijala

Slika 1: Napon uzemljivaa Uu i raspodela potencijala E na povrini tla iznad uzemljivaa, E0 je raspodela
potencijala posle oblikovanja

4) uzemljiva je jedan provodnik ili vie provodnika koji su poloeni u tlo i s njim
su u neposrednom kontaktu, ili jedan provodnik ili vie provodnika koji su poloeni u
beton koji je po velikoj povrini u dodiru sa tlom. Provodnici uzemljivaa mogu biti
trakasti, kruni (puni presek ili ue), cevasti i od profilisanog metala.
Uzemljivai mogu biti horizontalni, vertikalni i kosi.
Horizontalni (povrinski) uzemljiva je uzemljiva sastavljen od horizontalno
poloenih provodnika koji su ukopani u tlo na manjoj dubini (obino 0,5 m do 1 m).
Horizontalni uzemljiva moe biti mreasti, zra-kasti, u vidu prstenova i kao
kombinacija tih oblika.
Vertikalni (dubinski) uzemljiva je uzemljiva sastavljen od jednog ili vie tapnih
uzemljivaa koji su pobijeni vertikalno u tlo i meu-sobno povezani. Duina tapova je
obino 1 m do 5 m, a moe da bude i vea kada su nii slojevi tla bolje provodni od
povrinskih.
Kosi uzemljiva je tapni uzemljiva koso pobijen u tlo;
prirodni uzemljiva je metalni deo koji je u dodiru sa tlom ili vo-dom neposredno
ili preko betona, pa se ponaa kao uzemljiva iako mu to nije osnovna namena, na
primer: metalni cevovod, armiranobetonska kon-strukcija u tlu i sl.;
kabl kao uzemljiva je kabl poloen u tlo iji metalni plat, ele-ktrina zatita ili
armatura nisu izolovani u odnosu na tlo. Bitumeni-zovana juta ili tekstil se ne smatraju
izolacijom u odnosu na tlo;
410

temeljni uzemljiva je uzemljiva poloen u beton, koji je po ve-likoj povrini u

dodiru sa tlom, ili armiranobetonska kosntrukcija u tlu;
uzemljiva za oblikovanje potencijala je uzemljiva ili deo uze-mljivaa koji je
oblikovan tako da smanji potencijalne razlike dodira i ko-raka kod uzemljenog objekta
(slika 1);
zemljovod je provodnik koji spaja ureaj koji treba uzemljiti sa uze-mljivaem ili
sa sabirnim zemljovodom. Ako je na vezi sa uzemljivaem ili sabirnim zemljovodom
ugraena spojnica, rastavlja i dr., zemljovod je samo deo provodnika od mesta ugradnje
tog elementa do uzemljivaa ili sabirnog zemljovoda;
sabirni zemljovod je provodnik na koji je prikljueno vie zem-ljovoda. Sabirni
zemljovod se na vie mesta povezuje sa uzemljivaem;
uzemljivanje je galvansko povezivanje provodnih delova (ele-ktrino kolo, kuite
aparata, metalna konstrukcija) sa uzemljivaem, a izuzetno i sa drugim delovima
uzemljivakog sistema, ako nije drukije odreeno;
uzemljenje je sveukupnost mera i sredstava u vezi sa uzemljivanjem;
sistem uzemljenja (uzemljivaki sistem) je sistem koji ine meu-sobno galvanski
povezani uzemljivai, temeljni uzemljivai, zatitni provodnici nadzemnih vodova,
platovi kablova i druge metalne instala-cije koje su u kontaktu sa tlom (na primer:
cevovodi);
3

14) specifina elektrina otpornost () je elektrina otpornost 1 m tla do dubine

jednake osmini linearne prostorne mere horizontalnog uzemljivaa (obim mreastog
uzemljivaa, duina jednog provodnika zra-kastog uzemljivaa), odnosno do dubine
prodiranja vertikalnih uze-mljivaa. Kod kombinovanih uzemljivaa merodavna je vea
od dve prethodno navedene dubine.
U tabeli 1 date su srednje vrednosti specifine elektrine otpor-nosti tla koje se
usvajaju pri projektovanju sistema uzemljenja postrojenja nazivnog napona do 110 kV
Tabela 1. Vrednosti specifine elektrine otpornosti tla ()
Vrsta tla

(m)

morska voda

0,2

rena voda

50

treset

20

humus

20

batenska zemlja

40

ilovaa

40

glinasta zemlja

100

peskulja

300

pesak

500

krenjak

700

ljunkovita zemlja

3000

kamenito tlo

10000

411

otpornost rasprostiranja uzemljivaa (Ru) je otpornost koju tlo suprotstavlja

odvoenju struje sa uzemljivaa. Ova otpornost ima prak-tino aktivni karakter.
Odreuje se kao odnos potencijala uzemljivaa pri odvoenju struje ka referentnoj zemlji
i te struje;
impedansa uzemljenja (Zu) je impedansa koju pri uestanosti 50 Hz
sistem uzemljenja suprotstavlja odvoenju struje ka referentnoj zemlji. Ova impedansa
se izraunava kao paralelna veza otpornosti rasprostiranja uzemljivaa i impedansi
uzemljenja nadzemnih i kablovskih vodova (slika 2). Impedansom uzemljenja
obuhvataju se i prirodni zemljivai koji se nalaze van teritorije uzemljivaa ili su
prostorno odvojeni od uze-mljivaa (cevovodi, armiranobetonske konstrukcije zgrade,
brane i dr.) ako su ukljueni u sistem uzemljenja, kao i uzemljivai susednih postrojenja
ili objekata ako sa tim uzemljivaima postoji galvanska veza (na primer: veza preko
elektrine zatite kablova, veza preko neutralnog provodnika niskonaponske mree i sl.).

Slika 2: Raspodela struja u sistemu uzemljenja

Impedansa uzemljenja Zu je jednaka:

1
Z

= --------------------------------------------------------------

1
nj R----- u

--------

+ Z

---------

+ Z

vi k vk
i
Indeksi i obuhvataju sve nadzemne vodove koji polaze iz postrojenja i imaju
zatitni provodnik. Indeksi k obuhvataju sve kablovske vodove koji polaze iz
postrojenja i ponaaju se kao uzemljivai;
17) impedansa uzemljenja vodova (Zv) je odnos napona u taki vezivanja
zatitnog provodnika ili plata kabla za uzemljiva prema referentnoj zemlji i struje koja
se usled ovog napona odvodi u tlo preko zatitnog
412

provodnika ili plata kabla. Napon u taki vezivanja jednak je naponu uzemljivaa;
udarna otpornost uzemljenja je otpornost koju uzemljenje suprot-stavlja odvoenju
struje atmosferskog pranjenja ka referentnoj zemlji na mestu upada talasa struje
atmosferskog pranjenja u sistem uzemljenja;
zatitno uzemljenje je uzemljenje metalnih delova koji ne pri-padaju strujnim
kolima niti su posredno u elektrinom kontaktu sa njima, ali u sluaju kvara mogu da
dou pod napon. Zatitno uzemljenje smanjuje ovaj napon, kao i potencijalne razlike
dodira i koraka kojima mogu da budu izloeni ljudi, i na taj nain ih titi;
radno (pogonsko) uzemljenje je uzemljenje dela strujnog kola kojim se obezbeuje
eljena funkcija i/ili radne karakteristike tog kola.
Radno uzemljenje moe da bude direktno i indirektno.
Direktno uzemljenje se izvodi neposrednim vezivanjem za sistem uze-mljenja.
Indirektno uzemljenje se izvodi vezivanjem za sistem uzemljenja preko neke
impedanse (aktivne otpornosti, induktivnosti, kapaciteta ili nji-hove kombinacije);
gromobransko uzemljenje je uzemljenje gromobranske instalacije, koje slui za
odvoenje struje atmosferskog pranjenja u tlo. Gromobran-sko uzemljenje treba da
ogranii napon na koji dolazi gromobranska insta-lacija, kako bi se spreili naknadni
(povratni) preskoci na pogonska elektrina kola i metalne objekte;
mrea sa izolovanom neutralnom takom je mrea kod koje su neu-tralne take
svih generatora i energetskih transformatora izolovane prema zemlji ili su sa
uzemljivakim sistemom povezane preko mernih za-titnih kola sa velikom impedansom;
mrea sa kompenzacijom struje zemljospoja je mrea kod koje je neutralna taka
jednog ili vie generatora ili energetskih transforma-tora vezana za uzemljiva preko
induktivne otpornosti koja je podeena tako da bude priblino u rezonansi sa
kapacitetima mree prema zemlji, kako bi se bitno smanjila struja zemljospoja na mestu
kvara. Kompenzacija struje zemljospoja moe da se ostvari i preko transformatora za
uzem-ljenje;
mrea uzemljena preko impedanse je mrea kod koje je neutralna taka jednog ili
vie generatora i/ili energetskih transformatora ve-zana za uzemljiva preko aktivne
otpornosti, reaktanse ili impedanse tako da je struja jednofaznog zemljospoja bar dva
puta vea od kapacitivne komponente struje zemljospoja mree. Zemljospojevi u mrei
iskljuuju se automatski delovanjem zatite;
direktno uzemljena mrea je mrea kod koje je neutralna taka jed-nog ili vie
generatora i/ili energetskih transformatora neposredno ve-zana za uzemljiva.
Zemljospojevi u mrei iskljuuju se automatski delovanjem zatite;
1);

napon uzemljivaa (Uu) je razlika potencijala uzemljivaa i re-ferentne zemlje (slika

potencijal (E) na povrini zemlje je potencijal u odnosu na re-ferentnu zemlju;

potencijalna razlika dodira (E ) je potencijalna razlika koja pos-toji izmeu uzemljenih

ureaja i stajalita, a koja moe da sedpremosti

413

dodirom. Pri dodiru, strujno kolo se zatvara preko ruke (ruku) i stopala oveka (slika 1),
pri emu su ovekova stopala udaljena 1 m od uzemljenog ureaja;
29) napon dodira (Ud) je deo potencijalne razlike dodira kome je izloen ovek pri
dodiru. Napon dodira manji je od potencijalne razlike dodira za pad napona na prelaznoj
otpornosti kontakta stopala-tlo, i pro-raunava se prema izrazu:
U

Ed
= ----------------------------------------------

1 + 1, 5 10

rr

gde je r specifina elektrina otpornost povrinskog sloja tla izraena u Wm;

potencijalna razlika koraka (E ) je potencijalna razlika koja na povrini zemlje
moe da se premosti korakom duine k1 m (slika 1);
napon koraka (Uk) je deo potencijalne razlike koraka kome je izloen ovek kada
prekorai potencijalnu razliku. Napon koraka manji je od potencijalne razlike koraka za
padove napona prelaznih otpornosti stopala-tlo i proraunava se prema izrazu:
U

Ek
= ---------------------------------------3

1 + 6 10 rr
gde je r specifina elektrina otpornost povrinskog sloja tla izraena u Wm;
oblikovanje potencijala je podeavanje raspodele potencijala radi smanjenja
potencijalnih razlika dodira i koraka, koje se izvodi pola-ganjem dodatnih provodnika
uzemljivaa (slika 1);
zemljospoj je spoj jedne faze ili vie faza sa zemljom ili uzem-ljenim ureajima.
Zemljospoj moe biti jednofazni, dvofazni, dvostruki i viestruki. Jednofazni
zemljospoj je spoj jedne faze sa zemljom ili uzemljenim
ureajem.
Dvofazni zemljospoj je spoj dve faze sa zemljom na istom mestu ili sa uzemljenim
ureajem, odnosno spoj dva ureaja koji su uzemljeni preko istog sistema uzemljenja.
Dvostruki zemljospoj je spoj dve faze sa zemljom na razliitim mes-tima ili sa
ureajima koji nisu uzemljeni preko istog sistema uzemljenja.
Viestruki zemljospoj je spoj sve tri faze sa zemljom na razliitim mestima ili sa
ureajima koji nisu uzemljeni preko istog sistema uzem-ljenja;
34) struje merodavne za proraun uzemljenja su trostruke nulte kompo-nente
struja koje u tranzijentnom periodu teku u trofaznim elementima elektroenergetskog
sistema (generatori, energetski transformatori, vo-dovi) pri zemljospoju u postrojenju.
Meutim, ako je trostruka nulta kompo-nenta struje koja umesto kvara dotie sa strane
energetskog tran-sformatora bar 1,5 puta vea od zbira trostrukih nultih komponenti
struja koje dotiu u postrojenje po vodovima (slika 2), rauna se i
414

raspodela struja u sistemu uzemljenja za zemljospoj na vodu van postrojenja, a za

proraun je merodavan zemljospoj koji daje vee napone uzemljenja;
35) oekivane vrednosti struje kvara su struje kvara u elementima
elektroenergetskog sistema s obzirom na mogua uklopna stanja sistema i njihovo
relativno trajanje. Uzimaju se perspektivne vrednosti struje kvara od 10 godina za nove
objekte, odnosno pet godina u toku eksploatacije ob-jekata. Oekivana vrednost struje
kvara za svaki element elektroenerget-skog sistema rauna se pomou izraza:
3/oo = m 3/o
gde su:
/oo oekivane vrednosti nulte komponente struje;
/o najvea vrednost nulte komponente struje koja moe da se pojavi u predvienim

uklopnim stanjima elektroenergetskog sistema;

m faktor oekivanja.
Ako se ne raspolae potrebnim podacima, za proraun faktora oekivanja usvaja se
m = 1;
36) redukcioni faktor voda je deo trostruke nulte komponente struje voda koji se
odvodi u tlo, izraen relativno u odnosu na ukupnu trostruku nultu komponentu struje
voda. Redukcionim faktorom se obuhvata uticaj magnetne sprege faznih i zatitnih
provodnika nadzemnog voda, odnosno magnetne sprege faznih provodnika i metalnog
plata ili elektrine za-tite kablovskog voda. Redukcioni faktor se rauna pomou
izraza:
Zm
r = 1 -------

voda;

Zm meusobna impedansa zatitnog i faznih provodnika nadzemnog

Zz impedansa zatitnog provodnika.

Kod kablovskog voda u izraz se uvrtavaju odgovarajui parametri za metalni plat

ili elektrinu zatitu kabla.
II. DIMENZIONISANJE SISTEMA UZEMLJENJA
lan 4.
Sistem uzemljenja dimenzionie se prema toplotnim optereenjima i naponima
koji se javljaju u sistemu uzemljenja.
lan 5.
Kod dimenzionisanja sistema uzemljenja rauna se sa normalnim radom postojeih
zatitnih ureaja i prekidaa.
lan 6.
U postrojenju sa mreama razliitih nazivnih napona, koje ima jedin-stveni sistem
uzemljenja, sistem uzemljenja dimenzinie se tako da za415

dovolji potrebne uslove kod zemljospoja u bilo kojoj od tih mrea, pri emu se ne uzima
u obzir mogunost jednovremenih zemljospojeva u vie mrea.
Izbor materijala i preseka uzemljivaa
lan 7.
Kao materijal za uzemljivae u tlu koriste se pocinkovani elik sa slojem cinka bar
70 m i bakar bez ili sa spoljanjim slojem cinka, kalaja ili olova, ili drugi materijali sa
odgovarajuim toplotnim, mehanikim i hemijskim karakteristikama.
lan 8.
Najmanji dozvoljeni preseci provodnika s obzirom na mehanika nap-rezanja i
koroziju za provodnike od pocinkovanog elika i bakra dati su u tabeli 2.
Tabela 2. Najmanje mere i obavezni uslovi za uzemljivae

Materijal

toplo
pocinkovan
elik

Provodnik
uzemljivaa

Najmanji
2
presek mm

Najmanja
debljina mm

traka

100

okrugli
puni

78
( 10 mm)

bakar

najmanji prenik
2 mm, najmanja debljina 2 mm
4

okrugli
puni

za elik
50
za bakar
30

traka

50

ue

35

okrugli puni

35

cev

416

kod nastavljenih vertikalnih provodnika

najmanji prenik
20 mm

cev

profilisani
elik
elik
presvuen
bakrom

Ostali obavezni
uslovi

kod nastavljenih vertikalnih provodnika

najmanji prenik
15 mm
2
najmanji prenik ice
1,8 mm

najmanji prenik
20 mm; najmanja debljina 2 mm

lan 9.
2

Najmanji dozvoljeni preseci zemljovoda su 50 mm za pocinkovani e-lik i16

2
mm za bakar.
Dimenzionisanje sistema uzemljenja prema toplotnim optereenjima
lan 10.
Najvee trajno dozvoljene struje provodnika u sistemu uzemljenja date su u tabeli
3. Ako ne postoji opasnost od poara, vrednosti struja iz tabele 3 smeju da se poveaju za
20%.
Tabela 3. Najvee trajno dozvoljene struje provodnika u sistemu uzemljenja
Presek mm

Najvea trajno dozvoljena struja (A)

elik

bakar

16

150

25

200

35

280

50

150

480

70

180

590

100

240

780

200

420

1380

lan 11.
Najmanji dozvoljeni presek provodnika u sistemu uzemljenja ( qmin) pri
kratkotrajnom zagrevanju odreuje se pomou izraza:
qmin = k I

gde su:
2

qmin najmanji dozvoljeni presek provodnika za struju I, u mm ;

I struja merodavna za toplotni proraun, u kA; t
trajanje struje I, u s;
2

k sainilac
koji zavisi od vrste materijala provodnika, u mm
-1 -1/2
(kA) s , ije su vrednosti date u tabeli 4.
Tabela 4. Sainilac k
Materijal
k

elik

Bakar

15,0

6,25

417
27

Ako se struja zemljospoja menja u vremenu s obzirom na delovaenje za-tite i

automatskog ponovnog ukljuenja, najmanji dozvoljeni presek provod-nika odreuje se
pomou izraza:
n

qmin = k I j tj
j=1
gde su:
Ij struja kroz provodnik u vremenskom intervalu j, u kA; tj
trajanje vremenskog intervala j, u s;
n broj vremenskih intervala.
Kod provodnika uzemljivaa i zemljovoda koji su na dva kraja povezani sa
uzemljivaem, za struju I (struje Ij) u navedenim izrazima uvrtava se polovina vrednosti
struje merodavne za toplotni proraun.
Struje merodavne za toplotni proraun sistema uzemljenja
lan 12.
U mrei sa izolovanom neutralnom takom provodnici uzemljivaa ne proveravaju
se na toplotna naprezanja kod kvarova. Ako se jednofazni zemljospoj u mrei iskljuuje
u vremenu koje nije due od 2h, sabirni zem-ljovod i zemljovodi se ne proveravaju na
toplotna naprezanja. Ako se jedno-fazni zemljospoj u mrei iskljuuje u vremenu koje je
due od 2h, sabirni zemljovod i zemljovodi dimenzioniu se:
1) prema tranzijentnoj struji dvofaznog zemljospoja u postrojenju, koja se rauna
prema izrazu:
I2 = 0,85 I3
jenju;

gde je I3 tranzijentna struja trofaznog kratkog spoja za kvar u postro-

2) prema struji jednofaznog zemljospoja kao trajnoj struji.

U mreama sa kompenzacijom struje zemljospoja provodnici uze-mljivaa ne
proveravaju se na toplotna naprezanja kod kvarova. Sabirni ze-mljovod i zemljovodi se
proveravaju na struju I2. U postrojenjima sa prigunicama za kompenzaciju struje
zemljospoja sabirni zemljovod se proverava i na trajnu struju:

= I +I
p G
k
gde su:
I

Ip nazivna struja prigunica u postrojenju;

IG aktivna komponenta struje jednofaznog zemljospoja mree, koja je jednaka
najvie 10% kapacitivne struje jednofaznog zemljospoja mree.
U mrei sa neutralnom takom koja je uzemljena direktno ili preko impedanse,
sabirni zemljovod i zemljovodi dimenzioniu se prema tranzi-jentnoj struji jednofaznog
zemljospoja.
418

Dimenzionisanje sistema uzemljenja prema dozvoljenim

naponima dodira i koraka
lan 13.
Dozvoljeni naponi (Udoz) dodira i koraka, u zavisnosti od vremena (t) trajanja
zemljospoja (kvara), raunaju se prema sledeim izrazima:
Udoz = 1 000 V za t 0,075 s
75
U
= -----V za 0,075 s t 1,153 s.
t
d oz
Udoz = 65 V za t 1,153 s.

Vreme trajanja zemljospoja t u sekundama odreuje se za uslove normal-nog

delovanja zatitnih ureaja i prekidaa. U sluaju uzastopnog us-postavljanja struje
zemljospoja (na primer: zbog automatskog ponovnog ukljuenja), vreme t se dobija kao
zbir pojedinanih vremena tajanja zemlj-ospojeva ako pauze izmeu ponovnih
uspostavljanja struja nisu due od 0,5 s. Ako su te pauze due od 0,5 s, uzima se vreme
trajanja t jednog zemljospoja.
Ako postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonapon-sku mreu,
pri kvaru u postrojenju naponi dodira koji se javljaju u toj ni-skonaponskoj mrei i
instalacijama potroaa (na primer: iznoenjem potencijala preko neutralnog provodnika
niskonaponske mree) ne smeju da budu vei od dozvoljenih napona dodira iz stava 1.
ovog lana.
lan 14.
Uslovi za dimenzionisanje uzemljenja postrojenja prema naponima dodira
odreeni su vrstom uzemljenja neutralne take mree i vrstom primenjene zemljospojne
zatite. Uzemljiva se dimenzionie tako da na-poni dodira ne prelaze dozvoljene
vrednosti, to se dokazuje proraunom i merenjima na izvedenom postrojenju pre
putanja u pogon.
Ako su ispunjeni posebni uslovi (P) iz lana 16. ovog pravilnika ili kada su,
zavisno od tih posebnih uslova, primenjene dodatne zatitne mere
(D) iz lana 17. ovog pravilnika, smatra se da naponi dodira ne prelaze dozvoljene
vrednosti, pa proraun i merenja nisu obavezni.
lan 15.
U tabeli 5. u etvrtoj koloni, utvreni su sluajevi u kojima su pro-raun i merenje
napona dodira obavezni i sluajevi u kojima proraun i merenja nisu obavezni.
Postrojenja se razvrstavaju prema nainu uzemljenja neutralne take mree kojoj
pripadaju i posebnim uslovima koje za-dovoljavaju. Na osnovu ova dva podatka utvruje
se koji red u tabeli 5 odgo-vara posmatranom postrojenju. U treoj koloni utvrene su
dodatne za-titne mere koje moraju da se preduzmu kod postrojenja. Sa A) i sa B)
oznaena su dozvoljena alternativna reenja. Kada je u redu tabele 5 nabro-jano vie
posebnih uslova ili vie dodatnih zatitnih mera, svi nabro-jani uslovi moraju da budu
ispunjeni i sve nabrojane dodatne zatitne mere moraju da se preduzmu.

27*

419

Tabela 5. Uslovi izvoenja sistema uzemljenja

Neutralna taka
mree kojoj
pripada
postrojenje

Izolovana ili sa
kompenzacijom
struje
zemljospoja

Dodatne
Posebni uslovi

Proraun i

zatitne mere

merenje napona
dodira

P1

ne

ne

P2

ne

ne

P4

A) D1, D2, D3,

D4.a)
B) D1, D2, D3,
D4.b)

ne

ne

D1, D2, D3, D4.b)

da

P6

D1, D3, D4.a)

ne

P1

ne

ne

P3, P4, P5

ne

ne

P3

A) D1, D3, D4.b)

B) D2, D3, D4.b)

ne

P5

A) D1, D3, D4.b)

B) D2, D3, D4.b)

da

P6

D1, D3, D4.a)

ne

Uzemljena
direktno ili
preko
impedanse

lan 16.
Posebni uslovi (P) iz tabele 5 su sledei:
P 1 napon uzemljivaa nije vei od dvostruke vrednosti dozvolje-nog napona
dodira prema lanu 13. ovog pravilnika. Vreme iskljuenja ze-mljospoja ne prelazi 3 s;
P 2 na postrojenje su prikljuena najmanje dva kabla koji deluju kao uzemljivai,
pri emu nijedan nije krai od 1 km. Ugao koji zaklapaju trase ovih kablova mora da
bude u granicama 90 do 270. Kablovi mogu da pripadaju mreama razliitih nazivnih
napona. Pri odreivanju duina trasa kablova uzimaju se u obzir i kablovi prikljueni na
prolazna postro-jenja ako su platevi kablova, odnosno uzemljivai poloeni uz kablove
meusobno galvanski povezani. Struja zemljospoja mree i zbirna nazivna struja
kompenzacionih prigunica ne prelazi 100 A, a vreme iskljuenja zemljospoja ne prelazi
2h.
Ako postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonapon-sku mreu
preko koje se napajaju zgrade u ijim elektrinim instalacijama je primenjen TN sistem,
svaka zgrada ima izveden temeljni uzemljiva i sprovedene mere izjednaavanja
potencijala prema propisu za elektrine instalacije niskog napona;
420

3) P 3 na postrojenje su prikljuena najmanje dva kabla koji deluju kao

uzemljivai, pri emu nijedan nije krai od 1 km. Ugao koji zaklapaju trase ovih kablova
mora da bude u granicama 90 do 270. Kablovi mogu da pripadaju mreama razliitih
nazivnih napona. Pri odreivanju duina trasa kablova uzimaju se u obzir i kablovi
prikljueni na prolazna postro-jenja ako su platevi kablova, odnosno uzemljivai
poloeni uz kablove meusobno galvanski povezani.
Struja zemljospoja mree ne prelazi 1000 A, a vreme iskljuenja zem-ljospoja ne
prelazi 3s.
Ako postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonapon-sku mreu
preko koje se napajaju zgrade u ijim elektrinim instalacijama je primenjen TN sistem,
svaka zgrada ima izveden temeljni uzemljiva i sprovedene mere izjednaavanja
potencijala prema propisu za elektrine instalacije niskog napona;
P 4 napon uzemljivaa nije vei od trostruke vrednosti dozvolje-nog napona
dodira prema lanu 13. ovog pravilnika.
Ako postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonapon-sku mreu
preko koje se napajaju zgrade u ijim elektrinim instalacijama je primenjen TN sistem,
svaka zgrada ima izveden temeljni uzemljiva i sprovedene mere izjednaavanja
potencijala prema propisu za elektrine instalacije niskog napona;
P 5 vreme iskljuenja zemljospoja ne prelazi 0,5 s. U sluaju primene
automatskog ponovnog ukljuenja, beznaponska pauza prelazi 0,5 s.
Ako postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) niskonapon-sku mreu
preko koje se napajaju zgrade u ijim elektrinim instalacijama je primenjen TN sistem,
svaka zgrada ima izveden temeljni uzemljiva i sprovedene mere izjednaavanja
potencijala prema propisu za elektrine instalacije niskog napona;
6) P 6 postrojenje neposredno napaja javnu (distributivnu) ni-skonaponsku
mreu, a radno i zatitno uzemljenje kod tog postrojenja iz-vedeni posebno i razdvojeno,
saglasno odredbama propisa o tehnikim normativima za zatitu niskonaponskih mrea i
pripadajuih transfor-matorskih stanica.
Napon zatitnog uzemljivaa kod zemljospoja na visokonaponskoj strani ne prelazi
1200 V.
lan 17.
Dodatne zatitne mere (D) iz tabele 5 su sledee:
1) D 1 dodatna zatitna mera sa spoljanje strane postrojenja u zgradi sprovedena
je ako je primenjena bar jedna od mera pod a), b) ili v):
upotreba elektrino neprovodnih materijala za spoljanje zidove, uz spreavanje
mogunosti dodira uzemljenih metalnih delova;
oblikovanje potencijala pomou povrinskog uzemljivaa spojenog sa
uzemljenjem. Povrinski uzemljiva polae se u tlo na rastojanju 1 m od zida i na dubini
od 0,5 m:
izolovanje stajalita pomou izolacionih slojeva koji su tako rasporeeni da
onemoguavaju dodir metalnih delova rukom sa mesta sta-janja van izolacionih slojeva.
Stajalite je izolovano ako je kao izola-cioni sloj upotrebljen sloj ljunka ili krupno
tucanog kamena debljine najmanje 10 cm ili sloj asfalta debljine najmanje 1 cm;
421

D 2 dodatna zatitna mera sa spoljanje strane postrojenja na ot-vorenom

sprovedena je ako je primenjena zatitna mera pod g) i bar jedna od mera pod a), b) ili
v):
upotreba ograda od elektrino neprovodnih materijala, ili od mree sa
plastificiranom icom i sa stubovima koji su obloeni plas-tinom masom ili sa
stubovima betona;
oblikovanje potencijala pomou povrinskog uzemljivaa koji je poloen sa
spoljanje strane ograde na rastojanju 1 m i na dubinu od 0,5 m;
izolovanje stajalita pomou izolacionih slojeva koji su tako rasporeeni da
onemoguavaju dodir metalnih delova rukom sa mesta sta-janja van izolacionih slojeva.
Stajalite je izolovano ako je kao izola-cioni sloj upotrebljen sloj ljunka ili krupno
tucanog kamena debljine najmanje 10 cm ili sloj asfalta debljine najmanje 1 cm;
ako su vrata u spoljanjoj ogradi spojena sa uzemljivakim sistemom postrojenja
preko zatitnih provodnika niskonaponskih kablova, metal-nih platova kablova, PTT
instalacija ili na drugi nain, na podruju okretanja vrata oblikuje se potencijal ili izoluje
stajalite. Stajalite je izolovano ako je kao izolacioni sloj upotrebljen sloj ljunka ili
krupno tucanog kamena debljine najmanje 10 cm ili sloj asfalta debljine najmanje 1 cm;
D3 dodatna zatitna mera u postrojenju u zgradi sprovedena je ako je primenjena
bar jedna od mera pod a), b) ili v):
oblikovanje potencijala polaganjem metalnih mreastih konstruk-cija u sve podne
konstrukcije zgrade (na primer: mree od trakastog ili okruglog elika preseka najmanje
2

50 mm i veliine okca 10 m x 10 m ili mree od graevinskog elika) i njihovo spajanje

sa uzemljivaem postro-jenja na najmanje dva prostorno odvojena mesta. Ako se
upotrebe mree od graevinskog elika, svi izdvojeni delovi ove mree moraju da se
poveu najmanje na jednom mestu, a sa uzemljivaem postrojenja najmanje na dva
mesta;
izrada mesta posluivanja u obliku metalne reetke ili ploe koja je spojena sa
uzemljenim metalnim delovima koji mogu da se dodirnu sa mesta posluivanja;
izolovanje mesta posluivanja za napon uzemljivaa. Radi izjed-naavanja
potencijala, metalni delovi koji mogu istovremeno da se dodirnu sa mesta posluivanja
moraju da budu galvanski povezani;
D4 dodatna zatitna mera u postrojenjima na otvorenom sprovedena je ako su
primenjene sledee zatitne mere:
na mestu posluivanja primenjuje se najmanje jedna od sledeih za-titnih mera;
a1) oblikovanje potencijala pomou povrinskih uzemljivaa koji se polau u tlo
na rastojanju 1 m od dela koji se posluuje i na dubini od 0,5 m, pri emu se povrinski
uzemljiva spaja sa svim uzemljenim metalnim delovima koji mogu da se dodirnu sa
mesta posluivanja;
a2) izrada mesta posluivanja u obliku metalne reetke ili ploe koja je spojena sa
uzemljenim metalnim delovima koji mogu da se dodirnu sa mesta posluivanja;
a3) izolovanje stajalita prema dodatnoj meri D1v). Radi izjed-naavanja
potencijala, metalni delovi koji mogu istovremeno da se dodirnu sa mesta posluivanja
moraju da budu galvanski povezani;
422

b) polaganje povrinskog uzemljivaa u obliku horizontalne mree koja pokriva

povrinu postrojenja, a ima okca pravougaonog (kvadratnog) oblika sa dimenzijama koje
nisu vee od 10 m x 50 m.
lan 18.
Kod postrojenja nazivnog napona 110 kV i vieg, koje je u mrei sa neutralnom
takom koja je uzemljena direktno ili preko impedanse, mora da se dokae da naponi
koraka van postrojenja ne prelaze dozvoljene vrednosti prema lanu 13. ovog pravilnika.
Ako je ispunjen najmanje jedan od uslova P1 do P4 prema lanu 16. ovog
pravilnika, smatra se da su naponi koraka u dozvoljenim granicama.
Oblikovanje i izvoenje uzemljivaa
lan 19.
Uzemljiva se oblikuje tako da se, u zavisnosti od raspoloivog pros-tora,
rasporeda opreme i drugih ureaja koji se uzemljuju, kao i od vrste tla, postignu povoljne
vrednosti otpornosti rasprostiranja uzemljenja i napona dodira i koraka.
lan 20.
Ako se uzemljiva izvodi u obliku mree horizontalno poloenih provodnika, sve
uzemljene metalne mase na podruju uzemljivaa moraju da se nalaze unutar spoljanjeg
okvira uzemljivake konture i da budu udaljene najmanje 1 m od ovog okvira u
horizontalnom pravcu.
lan 21.
Horizontalni uzemljivai polau se u tlo na dubini od 0,5 m do 1 m. tapni
uzemljivai nabijaju se u zemlju vertikalno. NJihova primena je opravdana kada nii
slojevi tla u koje prodiru imaju specifinu ele-ktrinu otpornost koja je manja od
specifine elektrine otpornosti vieg sloja. Ako se uzemljiva sastoji od vie tapnih
uzemljivaa, oni treba da budu meusobno razmaknuti najmanje onoliko koliko iznosi
nji-hova dvostruka duina.
lan 22.
Uzemljiva mora da bude u dobrom kontaktu sa tlom u koje se polae. Kod
kamenitog ili ljunkovitog tla u rov za polaganje uzemljivaa nasipa se dobro provodna
zemlja ili neki drugi dobro provodni materijali (na primer: bentonit, crveni mulj i dr.),
tako da provodnik uzemljivaa lei u toj zemlji ili tom materijalu.
lan 23.
Uzemljivai moraju da budu galvanski spojeni meusobno i sa zemljo-vodima
zavarivanjem, pomou vijaka ili pomou stezaljki. Ako je spajanje izvedeno samo jednim
vijkom, taj vijak mora da bude najmanje M10. Kod uadi se koriste kompresioni spojevi.
Svi podzemni spojevi moraju da se zatite od prodora vlage i korozije, na primer
zalivanjem bitumenom preko vijaka ili stezaljki.
423

Izvoenje zemljovoda
lan 24.
Metalne mase u postrojenju povezuju se sa uzemljivaem direktno preko
provodnika uzemljivaa koji se bez prekidanja izvodi iz tla, galvan-ski spaja za metalnu
masu i ponovo vraa u tlo.
lan 25.
Zemljovodi i delovi provodnika koji se koriste kao zemljovodi prema lanu 24.
ovog pravilnika polau se tako da budu vidljivi, a ako se pokrivaju moraju da budu
pristupani i zatieni od mehanikih i hemij-skih oteenja.
Pri voenju kroz tavanicu i zidove zemljovodi se polau slobodno, bez uziivanja.
Dozvoljeno je polaganje zemljovoda u beton.
lan 26.
Ugraivanje u zemljovod prekidaa, osiguraa, rastavljaa i slinih elektrinih
naprava kojima moe da se prekine zemljovod bez upotrebe alata nije dozvoljeno.
lan 27.
Zemljovodi i sabirni zemljovodi moraju da budu galvanski spojeni meusobno i sa
drugim metalnim masama u postrojenju zavarivanjem, pomou vijaka ili pomou
stezaljki. Ako je spajanje izvedeno samo jednim vijkom, taj vijak mora da bide najmanje
M10. Kod uadi se koriste kompresioni spo-jevi. Svi podzemni spojevi moraju da se
zatite od prodora vlage i koro-zije, na primer zalivanjem bitumenom preko vijaka ili
stezaljki.
lan 28.
Metalne mase u postrojenju moraju da se prikljue na uzemljiva neposredno ili
preko zemljovoda i sabirnog zemljovoda. Metalne mase koje su vrsto i galvanski
spojene sa uzemljenim konstrukcijama temelja ili sa uzemljenim elinim
konstrukcijama ne moraju posebno da se uzemlje.
lan 29.
eline nosee konstrukcije mogu da se koriste za uzemljenje delova koji su
privreni za njih ili ugraeni u njih ako su:
1) nosee konstrukcije uzemljene u skladu sa odredbama ovog pravilnika;
provodni preseci noseih konstrukcija u skladu sa odredbama ovog pravilnika;
spojna mesta noseih konstrukcija galvanski spojena zavarivanjem ili pomou
vijaka;
nosee konstrukcije uzemljene i posle demontae pojedinih delova konstrukcije;
nosee konstrukcije due od 10 m povezane sa uzemljivaem najmanje na dva
mesta.
424

lan 30.
Delovi nosee konstrukcije koji se koriste kao sabirni zemljovod moraju po celoj
duini da se oznae posebnim premazom u boji ako pri de-montai dela konstrukcije
moe da doe do prekida sabirnog zemljovoda. Za premaz se koristi utozelena boja.
lan 31.
Nije dozvoljeno korienje plata, armature ili elektrine za-tite kabla kao
zemljovoda ili sabirnog zemljovoda.
lan 32.
Zemljovodi armiranobetonskih noseih konstrukcija i armiranobe-tonskih stubova
moraju, da se polau po povrini konstrukcije, odnosno stuba, tako da mogu jasno da se
vide, ili neposredno u beton. Zemljovodi poloeni u beton moraju da imaju lako
pristupane prikljuke, zatiene od korozije. Armatura konstrukcije moe da se koristi
kao zemljovod ako je po celoj duini zavarena na spojevima i ako preseci provodnih
delova ispunjavaju zahteve ovog pravilnika.
Izvoenje zatitnog uzemljenja elektrine opreme i metalnih masa
lan 33.
Na uzemljiva postrojenja moraju da se veu svi metalni delovi opreme i aparata
koji ne pripadaju strujnim kolima, kao i svi drugi metalni delovi koji u sluaju kvara
mogu da dou pod napon, kao: ograde i mree oko aparata u postrojenju, konstrukcije
protivpoarne zatite, cevovodi, kotlovi, cis-terne, armature armiranobetonskih
konstrukcija i sl.
lan 34.
Na uzemljiva postrojenja moraju da se veu sve metalne mase u tlu postrojenja,
metalni platevi, elektrine zatite i armature kablova, zatitni i neutralni provodnici
niskonaponske mree sopstvene po-tronje, zatitni provodnici vodova koji ulaze u
postrojenje, zemljovodi gromobrana i dr.
Na uzemljiva postrojenja moraju da se veu i sva radna uzemljenja, izuzev
radnog uzemljenja javnih (distributivnih) niskonaponskih mrea ako radno uzemljenje
mora da bude odvojeno od zatitnog uzemljenja.
lan 35.
Pokretne metalne konstrukcije, zatitne mree i ploe, kao i mree i ploe koje se
skidaju moraju da se uzemlje ako nisu galvanski pove-zane sa uzemljenim delovima.
lan 36.
Zgrade na teritoriji postrojenja na otvorenom moraju da imaju te-meljni uzemljiva
koji je na vie mesta povezan sa uzemljivaem postrojenja ili uzemljiva u vidu prstena,
na udaljenju 1 m od temelja zgrade i na dubini od 0,5 m.
425

lan 37.
Metalni runi tokovi, poluge i ruice na aparatima ne uzemljuju se posebno ako
su u dobrom elektrinom spoju sa uzemljenim aparatom ili metalnom konstrukcijom.
Uzemljenje je obavezno ako je spoj izveden preko vratila, zupanika ili lanca. Kao
dodatna zatita koristi se izolacija.
lan 38.
Prirubnice provodnih izolatora koje su postavljene na ploe od izolacionog
materijala moraju da se uzemlje. Uzemljuju se i kuke za privrenje zateznih izolatora i
podnoja potpornih izolatora ako nisu u dobrom elektrinom spoju sa uzemljenim
delovima konstrukcije. Vi-jci za privrenje smatraju se dobrim elektrinim spojevima
ako su kon-taktne povrine pre spajanja neobojene. Metalni okviri izolacionih ploa kroz
koje se provode provodnici takoe se uzemljuju.
lan 39.
Sekundarna strujna kola mernih transformatora moraju da se uzemlje na jednoj od
prikljunih stezaljki. Ako se sekundarna kola vie trans-formatora meusobno povezuju,
uzemljuju se na jednom mestu. Provodnik za uzemljenje izmeu prikljune stezaljke
sekundarnog kola transformatora i prikljunog vijka za zatitno uzemljenje mora da bude
2

od bakra, preseka 4 mm ili vie.

lan 40.
Odvodnici prenapona moraju da se uzemlje to je mogue kraim ze-mljovodom.
Kao zemljovod ne moe da se koristi nosea metalna konstruk-cija.
Dozvoljena je ugradnja brojaa u zemljovod.
lan 41.
Uzemljenje izvlaivih prekidaa izvodi se tako da se pri izvlaenju prekidaa veza
sa uzemljenjem prekida tek poto su prekinuta radna i po-mona strujna kola prekidaa.
Pri uvlaenju prekidaa prvo se uspostavlja veza sa uzemljenjem, a zatim se
uspostavljaju i veze radnih i pomonih stru-jnih kola prekidaa.
lan 42.
Kod oklopljenih postrojenja izolovanih gasom mora da se obezbedi meusobna
galvanska veza metalnih masa oklopa. Oklop mora da bude pove-zan na vie mesta sa
uzemljivaem postrojenja, a razmak izmeu zemljovoda ne sme da bude vei od 10 m.
lan 43.
Metalni platovi energetskih, telekomunikacionih, signalnih i ko-mandnih kablova
moraju da se uzemlje na krajevima, a elektrine zatite energetskih kablova uzemljuju se
najmanje na jednom kraju. Provodnici za uzemljenje moraju da budu toplotno
dimenzionisani kao plat, odnosno ele-ktrina zatita kablova.
426

lan 44.
Uzemljenje neutralne take energetskog transformatora izvodi se preko
zemljovoda koji se prikljuuje na uzemljiva na mestu ukrtanja provodnika
uzemljivake mree. Kod energetskog transformatora naziv-nog napona vieg od 110 kV
ovaj prikljuak se izvodi u posebnom oknu koje omoguuje vizuelnu kontrolu spoja.
lan 45.
Metalne vodovodne cevi u postrojenju moraju da se veu na uzemljiva
postrojenja. Ako je uzemljiva postrojenja izveden u obliku mree sa provodnicima od
bakra, moraju da se preduzmu mere za spreavanje ele-ktrolitike korozije, na primer
uvlaenjem provodnika ili vodovodne cevi u plastinu cev na mestu ukrtanja.
lan 46.
Metalni stubovi spoljanjih ograda napravljenih od neprovodnih ma-terijala moraju
da se uzemlje vezivanjem za zajedniki uzemljiva za obliko-vanje potencijala, koji se
polae du ograde sa spoljanje strane na udaljenju 1 m i na dubini 0,5 m ili vezivanjem
za pojedinane uzemljivae za oblikovanje potencijala, koji se izvode oko svakog stuba
na udaljenju 1 m i na dubini 0,5 m. Zajedniki zemljiva moe da bude odvojen od
sistema uze-mljenja postrojenja. Pojedinani uzemljivai se ne vezuju za uzemljiva postrojenja.
lan 47.
Delovi metalnih spoljanjih ograda postrojenja moraju da imaju meu-sobnu
galvansku vezu. Ograde se uzemljuju preko horizontalnih uzemljivaa ili preko
pojedinanih tapnih uzemljivaa koji se postavljaju du ograde u razmacima od najvie
50 m. tapni uzemljivai moraju da budu dugaki najmanje 1,5 m. Ograde postrojenja
mogu da se uzemlje i uzemljivaem za ob-likovanje potencijala koji se polau du
ograde sa spoljanje strane na udaljenju 1 m i na dubini 0,5 m.
lan 48.
Dozvoljeno je da uzemljenje metalne spoljanje ograde bude odvojeno od sistema
uzemljenja postrojenja, radi smanjenja napona dodira. Ako se ograda postrojenja
povezuje sa uzemljivaem postrojenja, to povezivanje se izvodi du ograde u razmacima
od najvie 50 m.
lan 49.
Unutranje metalne ograde i metalni stubovi unutranjih ograda napravljenih od
neprovodnog materijala uzemljuju se vezivanjem za uze-mljiva postrojenja. Ako
spoljanja ograda postrojenja nije povezana sa uze-mljivaem postrojenja, unutranje
ograde se galvanski ne povezuju sa spoljanjom ogradom. Sigurno galvansko odvajanje
od spoljanje ograde postie se ugradnjom delova ograde od neprovodnog materijala u
unu-tranje ograde na mestima spajanja sa spoljanjom ogradom. Ugraeni izo-lacioni
delovi moraju da budu dugaki najmanje 2 m.
427

Iznoenje potencijala iz postrojenja

lan 50.
Koloseci koji ulaze u postrojenje moraju da se poveu sa uzemljivaem
postrojenja. Izuzetno, koloseci eleznice na jednosmernu struju moraju da se izoluju od
uzemljivaa postrojenja i uzemlje posebnim uzemljivaem.
lan 51.
Ako je napon uzemljivaa postrojenja vei od vrednosti dozvoljenog na-pona
dodira prema lanu 13. ovog pravilnika, mora da se dokae da naponi dodira na mestima
posluivanja du pruga na rastojanju do 200 m od postro-jenja nisu vei od dozvoljenih.
Ovaj uslov je ispunjen ako je na mestima pos-luivanja stajalite izolovano slojem
ljunka ili krupno tucanog kamena debljine najmanje 10 cm, ili slojem asfalta debljine
najmanje 1 cm.
lan 52.
U koloseke neelektrificirane eleznice koji ulaze u postrojenja, na vie mesta
moraju da se ugrade izolacioni umeci, tako da se sprei pre-moenje razdvojenih delova
koloseka vagonima ili drugom opremom.
lan 53.
Ako je napon uzemljivaa postrojenja vie od 1,5 puta vei od vred-nosti
dozvoljenog napona dodira prema lanu 13. ovog pravilnika, metalne vodovodne cevi
koje ulaze u postrojenje moraju da se razdvoje od uzemljivaa postrojenja umetanjem
cevi od izolacionog materijala. Delovi cevi razdva-jaju se van postrojenja, na mestu
ulaska cevovoda u postrojenje. Kod cevovoda kod kojih je takvo razdvajanje
neizvodljivo zbog konstrukcije, prenika i namene, uslovi bezbednosti od opasnih
napona dodira du cevovoda postiu se uzemljenjem cevovoda na vie mesta du trase,
izolovanjem cevovoda na delovima izloenim dodiru ili oblikovanjem potencijala.
lan 54.
Ako je napon uzemljivaa postrojenja vie od 1,5 puta vei od vred-nosti
dozvoljenog napona dodira prema lanu 13. ovog pravilnika, za sveti-ljke koje se
napajaju iz postrojenja, a nalaze se van ograde postrojenja, koriste se stubovi od
izolacionih materijala ili se preduzimaju sledee mere:
prikljuak napojnog kabla izvodi se preko transformatora za gal-vansko
razdvajanje. Napojni kabl mora da ima plat od izolacionog mate-rijala. Neutralni
provodnik napojnog kabla mora da se povee sa masom stuba;
oko stuba sa svetiljkama polae se uzemljiva za oblikovanje po-tencijala na
udaljenju 1 m i na dubini od 0,5 m. Uzemljiva se povezuje sa ma-som stuba.
Odredbe ovog lana ne primenjuju se na svetiljke koje se napajaju preko javnih
(distributivnih) niskonaponskih mrea.
428

lan 55.
Ako se pri zemljospoju u postrojenju na koje su vezana postrojenja za neposredno
napajanje javnih (distributivnih) niskonaponskih mrea, preko platova, armatura ili
elektrinih zatita napojnih kablova iznose potencijali koji u napajanim postrojenjima i
dalje u niskonapon-skim mreama iinstalacijama potroaa mogu da izazovu napone
dodira vee od dozvoljenih napona dodira prema lanu 13. ovog pravilnika, moraju da se
preduzmu mere za ograniavanje napona dodira na dozvoljene vred-nosti. Naponi dodira
manji su od dozvoljenih napona dodira ako naponi uze-mljenja u postrojenjima za
neposredno napajanje javnih (distributivnih) niskonaponskih mrea ne prelaze dvostruku
vrednost dozvoljenih napona dodira. U suprotnom, primenjuje se jedna, ili kombinacija
vie sledeih mera:
smanjenje napona uzemljivaa postrojenja iz koga se iznosi potenci-jal (smanjenje
struje zemljospoja, impedanse uzemljenja postrojenja, reduk-cionih faktora vodova preko
kojih se napaja postrojenje i sl.);
preduzimanje dodatnih zatitnih mera u niskonaponskoj mrei i instalacijama
potroaa (izjednaavanje potencijala kod potroaa i drugih ugroenih objekata
niskonaponske mree, zatitno izolovanje i sl.);
skraenje vremena trajanja zameljospoja u postrojenju iz koga se iz-nosi
potencijal, to se postie odgovarajuim izborom i podeavanjem ureaja relejne zatite;
izolovanje jednog kraja elektrine zatite kabla koji ima izolovani plat.

Dodatne mere zatite sekundarnih kola

lan 56.
U postrojenjima nazivnog napona vieg od 110 kV moraju da se primene dodatne
mere zatite sekundarnih strujnih kola od elektromagnetne in-dukcije.
lan 57.
Svi provodnici uzemljivake mree polau se na istu dubinu. Zemljo-vodi moraju
da budu to je mogue krai. Ako se aparati uzemljuju direktno preko provodnika
uzemljivake mree prema lanu 24. ovog pravilnika, petlja koju ovaj provodnik gradi
kratko se spaja u ravni uzemljivaa.
lan 58.
Kablovi sekundarnih kola polau se, gde god je to mogue, paralelno sa
provodnicima uzemljivake mree. Ako kablovi prave petlje, moraju da se poloe u istu
ravan sa uzemljivakom mreom.
lan 59.
Slobodne ile i metalni platevi kablova sekundarnih veza moraju da se uzemlje na
oba kraja.
429

lan 60.
Zemljovodi u relejnim kuicama moraju na vie mesta da se veu za metalne
delove konstrukcije kuita. Na zidove relejne kuice postavljaju se sabirni zemljovodi
na visini polaganja kablova sekundarnih kola.
lan 61.
Komandna tabla na koju se vezuju kablovi sekundarnih kola mora da se vee za
uzemljiva postrojenja posebnim provodnikom uzemljivaa koji prati kablove.
Uzemljenje stubova i opreme na stubovima
lan 62.
Stubovi se uzemljuju saglasno odredbama propisa o tehnikim norma-tivima za
izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova i prema ovom pravilniku.
lan 63.
Zatitni provodnici nadzemnih elektroenergetskih vodova moraju da se veu za
uzemljiva postrojenja u koje ulaze.
lan 64.
Nosee konstrukcije rastavljaa na drvenim stubovima ne moraju gal-vanski da se
poveu sa uzemljivaem stuba, u kom sluaju se u poluge za ruko-vanje ugrauju
izolatori koji imaju dovoljnu mehaniku vrstou i izolacioni nivo koji nije manji od
nivoa koji obezbeuju izolatori faznih provodnika voda, pri emu deo poluge ispod
izolatora mora galvanski da se povee sa uzemljivaem stuba.
Uzemljiva stuba mora da se izvede nezavisno od terenskih uslova.
lan 65.
Nosea konstrukcija i poluge rastavljaa na metalnom ili armirano-betonskom
stubu, kao i na drvenom stubu iji su metalni delovi meusobno povezani moraju da se
veu za uzemljiva stuba.
Uzemljiva stuba mora da se izvede nezavisno od terenskih uslova.
lan 66.
Metalni platovi, armature i elektrina zatita zavrnica ener-getskih kablova na
stubovima moraju da se uzemlje vezivanjem za uzemljiva stuba.
Uzemljiva stuba mora da se izvede nezavisno od terenskih uslova.
lan 67.
Konstrukcija stuba transformatorskog postrojenja na stubu treba da omogui
jednostavnu i pouzdanu galvansku vezi svih metalnih delova koji nisu pod naponom sa
uzemljivaem stuba, preko sabirnog zemljovoda. Na sabirni zemljovod prikljuuje se:
kuite energetskog transformatora, kuite kondenzatora, uzemljenje odvodnika
prenapona, uzemljenje sekunda430

rnih kola mernih transformatora i metalni delovi ostalih visokonapon-skih i

niskonaponskih naprava na stubu koji nisu pod naponom.
Kao sabirni zemljovod moe da se koristi metalna konstrukcija stuba, odnosno
najmanje jedna armaturna ipka armiranobetonskog stuba prenika najmanje 10 mm,
koja se protee od vrha do dna stuba.
Pokretna transformatorska postrojenja
lan 68.
Zatitno uzemljenje pokretnih transformatorskih postrojenja mora da ispunjava
uslove predviene odredbama ovog pravilnika koji se odnose na dimenzionisanje
uzemljenja.
lan 69.
Pokretna transformatorska postrojenja na vozilima ograuju se tako da se sprei
sluajan dodir delova vozila, prikljunog stuba i zemljovoda. Vozilo mora da ima
izolovano stajalite za osoblje.
lan 70.
Uzemljenje pokretnog transformatorskog postrojenja koje slui za napajanje mree
niskog napona izvodi se prema odredbama propisa o teh-nikim normativima za zatitu
niskonaponskih mrea i pripadajuih transformatorskih stanica.

Povremeno uzemljivanje i kratko spajanje

lan 71.
Pre izvoenja radova na vodu, vod se iskljuuje, kratko se spaja i uze-mljuje
najmanje na jednom kraju.
lan 72.
Zemljospojnici (rastavljai za uzemljenje) moraju da ispunjavaju us-love
predviene vaeim jugoslovenskim standardima.
lan 73.
Kontakti prenosnih naprava za uzemljivanje moraju da budu dimenzi-onisani za
trajnu struju od najmanje 200 A. Za uzemljivanje se koriste savit-ljiva bakarna uad
2
preseka najmanje 25 mm . Kontakti i uad dimenzioniu se tako da mogu da izdre
struju zemljospoja najmanje 1 s. Preseci uadi biraju se prema l. 10. i 11. ovog
pravilnika.
lan 74.
Uklopna kleta i uklopne merne motke ne smeju da se uzemlje, a kada su van
upotrebe, moraju da budu zatiene od vlage.
431

Uzemljenje gromobranske instalacije postrojenja

lan 75.
Gromobranska instalacija postrojenja galvanski se povezuje sa uze-mljivaem
postrojenja to je mogue kraim zemljovodima.
Zemljovodi koji su postavljeni van ograde postrojenja moraju da se za-tite od
dodira.
III. MERENJA, KONTROLE I PREGLEDI SISTEMA UZEMLJENJA
Podela objekata i vrste merenja, kontrole i pregleda sistema uzemljenja
lan 76.
Prema karakteristikama, uzemljeni objekti se razvrstavaju u sledee grupe:
1) OB1 postrojenja iji najvii nazivni napon iznosi 110 kV i vie, a koja se
razvrstavaju u sledee grupe:
a) OB1.1 postrojenja iji je uzemljiva izraen od pocinkovanog elika;
b) OB1.2 postrojenja iji je uzemljiva izraen od bakarnih provod-nika ili
provodnika od drugih metala presvuenih bakrom;
v) OB1.3 postrojenja koja se nalaze u zgradi sa temeljnim uze-mljivaem, a iz
postrojenja polaze najmanje dva kabla koji deluju kao uze-mljivai i ija je ukupna
otpornost rasprostiranja najmanje dva puta manja od otpornosti rasprostiranja
uzemljivaa postrojenja;
2) OB2 postrojenja iji je najvii nazivni napon nii od 110 kV, osim postrojenja
koja neposredno napajaju javnu (distributivnu) ni-skonaponsku mreu, a koja se
razvrstavaju u sledee grupe:
a) OB2.1 postrojenja iji je uzemljiva izraen od pocinkovanog elika;
b) OB2.2 postrojenja iji je uzemljiva izraen od bakarnih provod-nika ili
provodnika od drugih metala presvuenih bakrom;
v) OB2.3 postrojenja koja se nalaze u zgradi sa temeljnim uze-mljivaem, a iz
postrojenja polaze najmanje dva kabla koji deluju kao uze-mljivai i ija je ukupna
otpornost rasprostiranja najmanje dva puta manja od otpornosti rasprostiranja
uzemljivaa postrojenja;
OB3 postrojenja koja neposredno napajaju javne (distributivne) niskonaponske
mree;
OB4 tehnoloki kompleks (elektrane, elezare, industrijski kombinati i sl.), koji
obuhvata vie elektroenergetskih postrojenja i ima mreu kablova i drugih metalnih
instalacija u tlu koje su povezane meu-sobno i sa temeljnim uzemljivaima zgrada ili
armaturom temelja zgrade. Kompleks je ograen i pokriva povrinu od najmanje 160
2
000 m .
OB5 podstanice elektrine vue.
432

Merenja, kontrole i pregledi sistema uzemljenja

lan 77.
U tabeli 6 date su vrste obaveznih merenja, kontrole i pregleda koji se vre kod
razliitih uzemljenih objekata.
Ako je uzemljiva postrojenja izveden delom od pocinkovanog elika, a delom od
bakra, primenjuju se vrste merenja, kontrole i pregleda pred-viene za uzemljivae od
pocinkovanog elika.
Tabela 6. Obavezna merenja, kontrole i pregledi
Pri
projektovanju

Pri putanju u pogon ili posle

radova na sistemu uzemljenja

U toku eksploatacije objekta

Objekat

Vp

Kgp

Zu

Ud

Uk

Vp

Kgp

Zu

Ud

Uk

OB1.1

+1)

+2)

+1)

+2)

OB1.2

+1)

+2)

+1)

+2)

10

OB1.3

+1)

+2)

OB2.1

+1)

+1)

T (god)

OB2.2

+1)

+1)

10

OB2.3
OB3

+
+

+
+

+1)

+
+

+
+

5
10

OB4

+1)

OB5

+1)

+2)

+2)

Oznake u tabeli 6 imaju sledea znaenja: +

obavezno;
nije obavezno
+

nika;

1)

2)

obavezno samo u sluajevima predvienim tabelom 5;

+ obavezno samo u sluajevima predvienim lanom 18. ovog pravil-

specifina elektrina otpornost tla;

Vr vizuelni pregled;
Kgp kontrola galvanske povezanosti opreme i metalnih masa postro-

jenja;
Zu impedansa sistema uzemljenja;
Ud napon dodira;
Uk napon koraka;

T periodinost merenja, kontrole i pregleda

lan 78.
Kvalitet spojeva i stanja zatite od korozije sistema uzemljenja ocenjuje se
vizuelnim pregledom (Vp), koji obuhvata:
pregled spojeva zemljovoda sa kuitima uzemljenih ureaja;
pregled veza za meusobno povezivanje metalnih konstrukcija;
pregled veza i spojeva za izjednaavanje potencijala;
433
28

pregled veza za uzemljenje neutralne take energetskog transformatora;

pregled svih ostalih vidljivih delova sistema uzemljenja.
lan 79.
Za merenje specifine eletrine otpornosti tla () primenjuje se me-toda sa etiri
sonde ili metoda sa pobijanjem probnog tapa, zavisno od
terenskih uslova i dimenzija uzemljivaa.
lan 80.
Otpornost rasprostiranja uzemljivaa (R u) meri se naizmeninom strujom ija
uestalost nije manja od 16 2/3 Hz niti vea od 150 Hz. Kod uze-mljivaa koji pokrivaju
2
povrinu koja nije vea od 100 m koriste se kom-penzacione (mosne) metode ili metode
sa merenjem struje i napona. Kod
ostalih uzemljivaa koristi se samo metoda sa merenjem struje i napona.
Impedansa sistema uzemljenja (Zuz) za postrojenja iji najvii na-zivni napon
iznosi 110 Kv i vie meri se naizmeninom strujom 50 Hz pomou metode sa merenjem struje i napona.
lan 81.
Kontrola galvanske povezanosti (Kgp) delova opreme i metalnih masa postrojenja
sa uzemljivaem i meusobno vri se proputanjem ispitne
struje jaine najmanje 15 A, bez odvajanja na spojnim mestima.
lan 82.
Merna ema za metodu sa merenjem struje i napona prikazana je na slici 3.
Zatitni provodnici nadzemnih vodova, metalni platevi i ele-ktrina zatita kablova ne
smeju pri merenju da se razdvajaju od sistema uzemljenja. Prikljuenjem izvora
naizmeninog napona 50 Hz izmeu uze-mljivaa objekta i pomonog uzemljivaa
uspostavlja se merna struja Im. Na-pon na uzemljivau po uspostavljanju merne struje
odreuje se merenjem raspodele potencijala po povrini tla na pravcu koji se bira tako da
se izbegne uticaj magnetnog polja od uspostavljenog strujnog kola. Impedanca
uzemljenja jednaka je:

Um

= -----------

r Im

gde su:
Um izmereni napon uzemljivaa;
Im uspostavljena merna struja;
r redukcioni faktor voda koji se koristi pri merenju.
Merna struja mora da bude dovoljno velika da bi se odstranio uticaj smetnji na
izmerene napone. Za otklanjanje uticaja lutajuih struja koristi
434

se metoda promene polariteta, ili neka druga metoda, u zavisnosti od opreme koja se
koristi i drugih uslova.

Slika 3 Merenje impedanse uzemljenja, napona dodira i napona koraka

lan 83.
Napon dodira (Ud) meri se izmeu uzemljenih metalnih masa i moguih stajalita
na tlu koja su na rastojanju 1 m od uzemljenih masa. Napon dodira meri se direktno
primenom odgovarajue opreme koja ukljuuje otpornost ovekovog tela od 1000 i
2

povrinu kontakta stopala i tla od 200 cm za svako stopalo. Elektrode preko kojih se
ostvaruje kontakt sa tlom na sta-jalitu treba da se opterete silom od 500 N.
Napon dodira moe da se odredi i proraunom na osnovu izmerene po-tencijalne
razlike dodira, primenom izraza iz lana 3. taka 29. ovog pravilnika.
lan 84.
Napon koraka (Uk) meri se na povrini tla izmeu moguih stajal-ita na tlu koja
su na rastojanju 1 m. Napon koraka meri se direktno pri-menom odgovarajue opreme
koja ukljuuje otpornost ovekovog tela od 1000 i povrinu kontakta stopala i tla od
2

200 cm za svako stopalo. Ele-ktrode preko kojih se ostvaruje kontakt sa tlom na

stajalitu treba da se opterete silom od 500 N.
Napon koraka moe da se odredi i proraunom na osnovu izmerene po-tencijalne
razlike koraka, primenom izraza iz lana 3. taka 31. ovog pravilnika.
lan 85.
Izvrilac radova na merenju i kontroli na uzemljenju podnosi iz-vetaj koji sadri:
datum merenja;
temperaturu i vlanost tla;
opis metode merenja;
popis merne opreme;
nacrt uzemljenja, mernu emu i prostorni raspored merne opreme;
rezultat merenja i prorauna;
dozvoljene vrednosti merenih veliina;
ocenu uzemljenja;
zapaanja;
naziv firme i imena lica koji su vrili merenje.
28*

435

IV. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 86.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae lan 2. ta. 14. do 40. i
l. 66. do 158. Pravilnika o tehnikim normativima za elektro-energetska postrojenja
nazivnog napona iznad 1000 V Slubeni list SFRJ, br. 4/74.
lan 87.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
listu SRJ.

436

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATVIMA ZA ZATITU NISKONAPONSKIH MREA I PRIPADAJUIH TRANSFORMATORSKIH
STANICA

I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za zatitu niskonaponskih
mrea za napajanje i razvod elektrine energije i pripa-dajuih transformatorskih stanica
visoki/niski napon (u daljem tekstu: trafostanice) od previsokog napona dodira, strujnog
preoptereenja, od poara i mehanikih i dinamikih naprezanja.
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na elektroenergetska postrojenja i
niskonaponski razvod u podzemnim rudnicima, u elektrohe-mijskoj industriji, na
nadzemna mesta ugroena od eksplozivnih smea, na elektrine eleznice, ukljuujui i
ureaje na vozilima i kontaktne vodove, kao i na elektroenergetska postrojenja za
posebne namene kao to su: postrojenja za napajanje antenskih ureaja na planinskim
vrhovima, po-strojenja elektrofiltera, i slino.
lan 3.
Nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea zna-enja, i to:
zemlja je pojam za optu masu tla svake vrste, kao i za tekue i stajae vode;
uzemljiti znai ostvariti elektrinu provodnu vezu izmeu me-talnog dela
postrojenja i zemlje;
uzemljenje je skup meusobno provodno povezanih uzemljivaa, zemljovoda i
sabirnih zemljovoda;
*

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, broj 13/78. Izmene i dopune ovog
pravilnika objavljene su u Slubenom listu SRJ, broj 37/95.

437

zatitno uzemljenje je uzemljenje metalnih delova elektrinih postrojenja koji ne

pripadaju strujnom kolu, radi zatite ljudi od previso-kog napona dodira i napona koraka;
radno (pogonsko) uzemljenje je uzemljenje metalnih delova koji pripadaju
strujnom kolu elektrinog postrojenja;
zdrueno uzemljenje, u smislu ovog pravilnika, je uzemljenje koje se postie
spajanjem radnog i zatitnog uzemljenja u trafostanici, ili kada se isto uzemljenje koristi
kao radno i kao zatitno;
uzemljivai su metalni delovi koji se nalaze u zemlji i ostvaruju elektrinu
provodnu vezu uzemljenih delova postrojenja sa zemljom, kao i neizolovani provodnici
koji slue za spajanje postrojenja sa zemljom na delu u kome su poloeni u zemlji;
otpornost rasprostiranja uzemljivaa je otpornost zemlje izmeu uzemljivaa i
referentne zemlje; pod referentnom zemljom podrazumeva se podruje zemljita, a
naroito njegova povrina, koje je od pripadajueg uzemljivaa udaljeno toliko da se
izmeu ma kojih taaka tog podruja ne pojavljuju znaajnije potencijalne razlike;
otpornost uzemljenja je zbir otpornosti rasprostiranja uzemlji-vaa i otpornosti
zemljovoda;
temeljni uzemljiva (uzemljiva u temelju) je uzemljiva od pocin-kovane eline
trake ili okruglog gvoa koji se ugrauje u sloj betona u temelju objekta (zgrade);
armiranobetonska konstrukcija objekta (zgrade) moe i sama da se koristi kao temeljni
uzemljiva pod uslovom da su elementi ove konstrukcije meusobno galvanski povezani
(npr. zavariva-njem);
oblikovanje potencijala je postupak pri rasporedu uzemljivaa ko-jim se utie na
raspodelu potencijala, da bi se smanjio napon dodira i na-pon koraka;
napon uzemljenja je napon koji pri struji zemljospoja nastaje izmeu uzemljenja i
referentne zemlje;
napon dodira je deo napona uzemljenja koji ovek moe premostiti
dodirom;
napon koraka je deo napona uzemljenja koji ovek moe premostiti korakom
duine 1 m;
napon prema zemlji je pri uzemljenoj nultoj taki napon izmeu faznog
provodnika i uzemljene nulte take (neutralnog provodnika);
napon greke je napon koji se pri kvaru pojavljuje izmeu pro-vodnih delova koji
normalno nisu pod naponom, ili izmeu tih metalnih delova i referentne zemlje (koja ima
potencijal priblino jednak nuli);
naponski levak je prostorna raspodela potencijala oko uzemlji-vaa prikazana
dijagramom;
struja greke je struja koja protie kroz oteenu izolaciju;
struja zemljospoja je struja koja tee u zemlju na mestu zemljospoja;
kapacitivna struja zemljospoja je struja koja nastaje pri zemljospoju u
elektroenergetskoj mrei koja nije uzemljena;
struja dozemnog kratkog spoja je struja zemljospoja u mreama sa direktnim
uzemljenjem ili uzemljenjem preko dopunske otpornosti za ogra-nienje struje
zemljospoja;
438

dozemni kratak spoj je zemljospoj u elektroenergetskoj mrei uzemljenoj direktno

ili preko dopunske otpornosti za ogranienje struje zemljospoja;
izjednaavanje potencijala je mera koja se postie galvanskim povezivanjem
vodovodnih i drugih instalacija (grejanje, instalacije za gas, metalna kanalizacija, lift,
gromobranska instalacija, itd.) sa uzemljenjem objekta (zgrade);
zatitno izolovanje je dopunsko izolovanje metalnih delova po-gonskog ureaja
koji ne pripadaju pogonskom strujnom kolu, a mogu se dodir-nuti;
zatita pomou uzemljenja je neposredno uzemljenje provodnih de-lova koji
normalno nisu pod naponom, radi zatite od previsokog napona dodira;
nulovanje je zatita od previsokog napona dodira koja se postie povezivanjem
provodnih delova koji mogu usled kvara doi pod napon sa nul-tim provodnikom;
zatita pomou naponske zatitne sklopke (ZN sklopka) je zatitna mera pri kojoj
sklopka neposredno ili posredno iskljuuje sve provodnike elektrinog ureaja iji su
provodni delovi, koji ne pripadaju strujnom kolu, doli pod previsoki napon dodira;
zatita pomou strujne zatitne sklopke (ZS sklopka) je zatitna mera pri kojoj
zatitna sklopka iskljuuje sve provodnike elektrinog ureaja na nain opisan u taki 27.
ovog lana, kad se pojavi struja greke koja odgovara struji iskljuenja te sklopke;
neutralni provodnik je provodnik niskonaponske mree koji je u trofaznom
sistemu prikljuen na neutralnu taku transformatora snage;
nulti provodnik je direktno uzemljen neutralni provodnik u mre-ama u kojima se,
kao zatitni sistem protiv opasnog napona dodira, pri-menjuje nulovanje;
niskonaponski vod je vod iji nazivni napon ne prelazi 1000 V;
visokonaponski vod je vod iji je nazivni napon vei od 1000 V;
nadzemni vod je skup svih delova koji slui za nadzemno voenje provodnika koji
prenose i razvode elektrinu energiju, kojim su obuhva-eni: provodnici (goli ili
izolovani) stubovi, izolatori, konzole, zatitna uad, uzemljivai, zemljovodi i temelji;
meoviti vod u smislu ovog provodnika je vod u kome se na istim stubovima
nalaze visokonaponski i niskonaponski vod;
samonosivi kablovski vod je nadzemni vod iji su provodnici izo-lovani
sintetikim materijalom i sloeni u obliku snopa;
elektrine pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvoreni prostori
odreeni prvenstveno za smetaj i pogon postrojenja u kojima je dozvoljen pristup samo
licima koja odravaju takva postrojenja ili njima rukuju; ostalim licima pristup u takve
prostorije moe biti dozvoljen samo pod strunim nadzorom;
zatvorene elektrine pogonske prostorije su prostorije u zgra-dama ili otvoreni
prostori, odreeni iskljuivo za smetaj i pogon elektrinih postrojenja, koji su u toku
pogona tih postrojenja zakljuani i u njima je povremeno pristup dozvoljen samo za to
ovlaenim licima.
439

II. ZATITNE MERE U NISKONAPONSKOJ MREI I

PRIPADAJUIM TRAFOSTANICAMA
1. Zatita od previsokog napona dodira
lan 4.
Previsok (opasan) napon dodira je napon dodira koji je vei od dozvo-ljenog
napona dodira (Udoz), ije su vrednosti date u lanu 5. ovog pra-vilnika.
lan 5.
Dozvoljeni napon (Udoz) dodira, u zavisnosti od vremena (t) trajanja zemljospoja
(kvara), raunaju se prema sledeim izrazima:
Udoz = 1000 V za t 0,075 s

75

--- -Udoz = t V za 0,075 s < t 1,153 s

Udoz = 65 V za t > 1,153 s

Vreme trajanja zemljospoja t u sekundama odreuje se za uslove nor-malnog
delovanja zatitnih ureaja i prekidaa. U sluaju uzastopnog uspostavljanja struje
zemljospoja (na primer: zbog automatskog ponovnog ukljuenja), vreme t se dobija kao
zbir pojedinanih vremena trajanja zemljospojeva ako pauze izmeu ponovnih
usposavljanja struja nisu due od 0,5 s. Ako su te pauze due od 0,5 s, uzima se vreme
trajnja t jednog zemljo-spoja.
lan 6.
Uslovi za dimenzionisanje uzemljenja transformatorske stanice prema naponima
dodira odreeni su vrstom uzemljenja neutralne take mree i vrstom primenjene
zemljospojne zatite.
Pri zemljospoju u transformatorskoj stanici naponi dodira koji se javljaju unutar i
izvan transformatorske stanice, u niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa (na
primer: iznoenjem potencijala preko neutralnog provodnika niskonaponske mree), ne
smeju da budu vei od dozvoljenih napona dodira.
lan 7.
Radi spreavanja nastanka i odravanja previsokog napona dodira, pri izgradnji i
rekonstrukciji trafostanica i niskonaponskih mrea mo-raju se upotrebljavati samo
naprave, ureaji, vodovi i ostali elementi koji su izraeni u skladu sa vaeim propisima.
Elektrine instalacije u objektima (zgradama), koje se prikljuuju na
niskonaponsku mreu moraju takoe biti izvedene u skladu sa vaeim propisima, i
zajedno sa troilima moraju se pravilno i redovno odr-avati.
lan 8.
Radi spreavanja pojave previsokih napona dodira u instalacijama objekata
(zgrada), usled unoenja opasnih potencijala, potrebno je u ob-jektima (zgradama)
sprovesti mere izjednaavanja potencijala.
Efikasnost mera izjednaavanja potencijala proverava se merenjem.
Izjednaavanje potencijala je uspeno sprovedeno ako se merenjem ot440

pornosti izmeu zatitnog kontakta elektrine instalacije i metalnih delova drugih

instalacija dobije vrednost manja od 2 W u ma kojoj pro-storiji objekta (zgrade). Za vee
objekte (zgrade) dovoljno je izvriti me-renja u prostorijama koje su najudaljenije od
mesta gde je izvreno galvansko povezivanje, na primer, merenjem na poslednjem spratu
objekta (zgrade). Pri merenju otpornosti U/I metodom, napon merenja ne sme da pree
65 V, pri emu struja merenja treba da bude vea od 5 A.
lan 9.
Kao zatitne mere od previsokog napona dodira u niskonaponskoj mrei
primenjuju se:
nulovanje,
zatitno uzemljenje,
zatitno izolovanje,
zatitne strujne sklopke ili
zatitne naponske sklopke.
Opti uslovi za nulovanje u niskonaponskoj mrei
lan 10.
Nulovanje se postie povezivanjem provodnih delova tienog ureaja, koji
normalno nisu pod naponom, a usled neke greke ili kvarova mogu doi pod napon, sa
nultim provodnikom.
lan 11.
Osnovni uslov za nulovanje je da struja grke (Ik) koja nastaje pri potpunom
kratkom spoju faznog provodnika sa nultim provodnikom ili sa delom naprave, odnosno
instalacije, koja je nulovanjem zatiena, bude vea ili bar jednaka struji iskljuenja (Ii)
pripadajueg instalacionog osiguraa, automatskog osiguraa, odnosno zatitnog
prekidaa:
Ik Ii
lan 12.
Pri odreivanju struje greke (Ik) uzima se impedansa cele petlje kratkog spoja
zajedno sa prelaznim otpornostima. Impedansa petlje treba da zadovolji uslov:
U
U
f
f
Zk ----- = -------Ii

kIn

gde je:

Zk = impedansa (W)
Uf = napon faznog provodnika prema zemlji (V) Ii =
kIn struja iskljuenja (A)
Ia = nominalna struja osiguraa (topljivog ili automatskog) ili pode-ena struja
okidaa automatskog prekidaa (A).
Struja iskljuenja (Ii) zatitnog ureaja trebna da obezbedi dovoljno brzo
iskljuenje kvara.
441

Faktor (k) odnosi se na spoljne vodove (vazdune i kablovske), ukljuujui kuni

prikljuak i instalacione osigurae glavnih razvodnih vodova u glavnom razvodnom
ormanu, i ima vrednosti:
k 1,25 za automatske prekidae sa elektromagnetnim okidaima,
k 2,5 za osigurae (topljive ili automatske).
lan 13.
Granina duina niskonaponskog voda do koje je zatita nulovanjem efikasna
moe da se orijentaciono proceni iz uslova:
Uf
L

--------------------------------------------------- 10

kIn

- ---

Sf

+ - ---- 2 + B

S n

gde je:
L = granina duina voda (m)
Uf = napon faznog provodnika prema zemlji (V)

Ii = kIn = struja iskljuenja u smislu lana 12 (A)

2
Sf i Sn = preseci faznog, odnosno nultog provodnika (mm ) A i B =
parametri koji imaju vrednosti prema tabeli br. 1.
Tabela 1.
Kablovski vod
Bakarni
provodnici
(Cu

A
B

19
0,01

Aluminijumski
provodnici
(Al)

32
0,01

Nadzemni vod
Bakarni
Aluminijumski
provodnici
provodnici
(Cu)
(Al)
Sf35
Sf>35
Sf3,5
S>35
2
2
2
2
mm
mm
mm
mm
19
19
32
32
0,45
0,34
0,45
0,34

lan 14.
Proveru osnovnog uslova za primenu nulovanja treba izvriti mere-njem
impedanse petlje (Zk) na mestu prikljuenja nulovanih objekata, bez ob-zira na veliinu
procenjene granine duine (L) niskonaponskog voda proraunate prema uslovu iz lana
13. ovog pravilnika.
Ova provera vri se na objektima koji su najvie udaljeni od trafo-stanice.
lan 15.
Nulti provodnik niskonaponske mree treba obavezno uzemljiti kod napojne
trafostanice i na vie mesta u niskonaponskoj mrei.
lan 16.
Svaki novi objekat (zgrada) treba, po pravilu, da ima temeljni uzemljiva sa kojim
se povezuje nulti provodnik niskonaponske mree,
442

ime se dobija mala ukupna otpornost uzemljenja i pri nepovoljnim elek-trinim

karakteristikama tla.
lan 17.
Dozvoljeno je povezivanje nultih provodnika susednih niskonapon-skih izvoda iste
trafostanice, kao i povezivanje nultih provodnika nisko-naponskih mrea susednih
trafostanica, pod uslovom da su preseci nultih provodnika jednaki, ili da imaju vrednosti
dva susedna standardna preseka.
lan 18.
Izbor minimalnog preseka nultog provodnika visokonaponskog voda u odnosu na
presek faznog provodnika vri se u skladu s vaeim pro-pisima o izvoenju
elektroenergetskih instalacija u zgradama.
lan 19.
Brie se.
lan 20.
U napojnoj trafostanici i u glavnim razvodnim ormanima potroaa treba staviti
vidno upozorenje da je kao zatitna mera primenjeno nulo-vanje.

3. Posebni uslovi za nulovanje u kablovskoj niskonaponskoj mrei

lan 21.
Nulti provodnik kablovske niskonaponske mree vezuje se za zdru-eno
uzemljenje trafostanice, odnosno za radno uzemljenje, ako ono mora da bude odvojeno
od zatitnog uzemljenja.
Za nulti provodnik vezuju se i svi uzemljivai objekata (zgrada) nulo-vane
niskonaponske mree. Raspored ovih uzemljivaa u odnosu na uzemlji-va trafostanice,
kao i vrednost njihovih otpornosti rasprostiranja nisu strogo ogranieni. Izuzetak su samo
objekti (zgrade) koji se nalaze na kraju nekog voda sa jednostranim napajanjem nultog
provodnika, a koji ne-maju izvedene temeljne uzemljivae i sprovedene mere
izjednaavanja poten-cijala, i ija otpornost uzemljenja pojedinano ne sme biti vea od
10 .
lan 22.
U kablovskoj niskonaponskoj mrei nuluju se:
metalni kablovski razvodni ormani van zgrade ili u zgradi i pri-kljune kutije,
metalni i armiranobetonski stubovi javnog osvetljenja i saobra-ajne
signalizacije,
metalni platovi i armature kablova i metalne kablovske glave.
lan 23.
Nadzemna niskonaponska mrea izvedena sa samonosivim kablovima treba da
zadovolji iste uslove za nulovanje kao i podzemna kablovska mrea.
443

4. Posebni uslovi za nulovanje u nadzemnoj niskonaponskoj mrei

lan 24.
Nulti provodnik nadzemne niskonaponske mree uzemljuje se kod trafostanice i
na svakom radijalnom ogranku duem od 200 m. Pri tome ukupna otpornost uzemljenja
nultog provodnika niskonaponske mree, me-rena u trafostanici bez odvajanja
uzemljenja trafostanice, ne sme biti vea od 5 .
lan 25.
Uzemljenje svakog radijalnog ogranka mree dueg od 200 m izvodi se pomou
jednog uzemljivaa na kraju ogranka, ili sa vie uzemljivaa raspo-reenih na duini od
najvie 200 m, gledano od kraja ogranka. Pri tome ukupna otpornost uzemljenja ovih
uzemljivaa ne sme biti vea od 10 .
Izuzetno, otpornost uzemljenja iz stava 1. ovog lana moe biti vea od 10 ako
se na krajevima radijalnih ogranaka nalaze objekti (zgrade) u kojima su izvedeni temeljni
uzemljivai i ako je sprovedena mera izjednaa-vanja potencijala.
lan 26.
Ako u jednom delu niskonaponske mree nisu ispunjeni uslovi za nulovanje, tada
se u ovoj mrei moe primeniti nulovanje ako su u objek-tima na pomenutom delu mree
primenjene zatitne strujne ili zatitne naponske sklopke.
lan 27.
Raspored provodnika na glavi stuba treba da je takav da nulti pro-vodnik bude u
istoj ravni ili ispod faznih provodnika.
Isti raspored provodnika i isti poloaj neutralnog provodnika na glavi stuba treba
da bude i kod nenulovanih niskonaponskih mrea.
lan 28.
Gde god je to mogue, provodnici opte potronje i javnog osvetljenja vode se na
istim stubovima pri emu se upotrebljava zajedniki nulti pro-vodnik.
lan 29.
Metalni stubovi niskonaponske mree, prikljune kutije i kablov-ske glave na
kablovskim prikljucima na nadzemnu mreu, ne nuluju se, niti se primenjuju druge
zatitne mere. Isto vai i u sluaju da se u niskona-ponskoj mrei i instalacijama
potroaa primenjuje zatitno uzemljenje pomou pojedinanih uzemljivaa.
Izuzetno, ako se elementi niskonaponske mree navedeni u stavu 1. ovog lana
nalaze na povrinama kao to su kupalita, igralita, kol-ska dvorita, kampovi, i sl.
primenjuje se jedna od sledeih zatitnih mera:
zatitno izolovanje (korienjem kablovskih prikljunih kutija, kablovskih glava
i sl. sa sintetikom izolacijom),
izolovanje stajalita irine najmanje 1,25 m (asfaltiranjem ili posipanjem
krupnim slabo provodnim ljunkom),
oblikovanje potencijala (polaganjem uzemljivaa na razdaljini od 1
m i na dubini od 0,5 m),
444

 vezivanje za neki bliski zajedniki uzemljiva,

zatita pomou strujnih zatitnih sklopki na delu niskona-ponskog voda u kome
se nalaze ovi elementi.
lan 30.
Ako se na istim stubovima nalaze provodnici visokog i niskog na-pona, zatitne
mere od previsokog napona dodira i koraka primenjuju se u skladu sa vaeim propisima
o tehnikim normativima za izgradnju nad-zemnih elektroenergetskih vodova tretirajui
stubove kao delove visoko-naponskog voda, bez obzira da li je u niskonaponskoj mrei
primenjeno nulovanje ili neka druga zatitna mera.

5. Primena zatitnog uzemljenja u niskonaponskoj mrei

lan 31.
Zatitno uzemljenje se izvodi spajanjem svih provodnih delova obje-kata, koje
treba zatititi od previsokog napona dodira, sa zatitnim uze-mljivaem, odnosno
uzemljivaima.
U napojnoj trafostanici mora se uzemljiti neutralni provodnik niskonaponske
mree.
lan 32.
Zatitno uzemljenje se izvodi kao:
uzemljenje pomou zajednikog uzemljivaa,
uzemljenje pomou pojedinanih uzemljivaa.
lan 33.
Uzemljivanje pomou zajednikog uzemljivaa ostvaruje se direktnom vezom
zatitnog uzemljivaa objekta i radnog uzemljenja trafostanice namenski izvedenim
spojem.
Kao zajedniki uzemljiva upotrebljava se:
metalni cevovod (vodovod),
posebno poloen uzemljiva,
metalni plat kabla.
lan 34.
U sluaju primene zatitnog uzemljenja pomou zajednikog uzemlji-vaa, zatita
treba da obezbedi brzo iskljuenje struje dozemnih kvarova u zatienom objektu.
Osnovni uslov za primenu ove zatitne mere je da struja greke (I k) bude vea ili jednaka
struji iskljuenja (Ii) pripadajueg instalacionog osiguraa, automatskog osiguraa odnosno zatitne
sklopke:

Ik Ii
lan 35.
Ako se objekti niskonaponske mree tite zatitnim uzemljenjem pomou
pojedinanih uzemljivaa treba da budu ispunjeni sledei uslovi:
44
5

65
Ru ----Ii
65

Ro ----------------

i max
gde je:
Ru otpornost zatitnog uzemljenja pojedinanog uzemljivaa (),
Ii k In struja iskljuenja (A), u smislu lana 12. ovog pra.

Ii max najvea od struja iskljuenja tienih objekata u niskonaponskoj mrei (A).

lan 36.
Kablovski razvodni ormani, kablovske prikljune kutije, stubovi jav-nog
osvetljenja i saobraajne signalizacije, ne mogu se uspeno zatititi zatitnim
uzemljenjem pomou pojedinanih uzemljivaa. Zato se za ove elemente niskonaponske
mree primenjuje jedna od zatitnih mera predvi-enih odredbama lana 29. stav 2. ovog
pravilnika, bez obzira na mesto ugradnje.

6. Primena ostalih zatitnih mera u niskonaponskoj mrei

lan 37.
Zatitno izolovanje elemenata niskonaponske mree, kao i kori-enje strujnih
zatitnih i naponskih zatitnih sklopki, vri se prema vaeim propisima za izvoenje
elektroenergetskih instalacija u zgra-dama.

7. Uslovi primene nulovanja i zatitnog uzemljenja

u istoj niskonaponskoj mrei
lan 38.
U istoj niskonaponskoj mrei dozvoljen je rad objekata tienih nulovanjem i
objekata tienih zatitnim uzemljenjem, pod uslovom da se pri dozemnom spoju u bilo
kojem objektu tienom zatitnim uzemljenjem na nultom provodniku niskonaponske
mree ne pojavi napon vei od 65 V, a ako se pojavi da e se odrati samo najkrae
vreme, tj. do iskljuenja struj-nog kola delovanjem osiguraa (topljivog ili automatskog)
ili zatitnog prekidaa.
Uslovi iz stava 1. ovog lana vae za niskonaponske mree nazivnog napona 3 h
380/220 V.
lan 39.
U istoj niskonaponskoj mrei dozvoljen je rad objekata tienih nulovanjem i
objekata tienih zatitnim uzemljenjem pomou zajednikog uzemljivaa.
446

Ako su u jednom transformatorskom rejonu niskonaponske mree objekti tieni

nulovanjem, a u susednom transformatorskom rejonu objekti tieni zatitnim
uzemljenjem pomou zajednikog uzemljivaa, nulti i neutralni provodnik ova dva
transformatorska rejona se mogu me-usobno povezati, ukoliko su njihovi preseci
jednaki ili imaju vrednosti dva susedna standardna preseka.
lan 40.
U istoj niskonaponskoj mrei dozvoljen je rad objekata tienih nulovanjem i
objekata tienih uzemljenjem pomou pojedinanih uzemlji-vaa ako je ispunjen uslov:

R
R

umin

------------- = 0 4 R
2 5
o
umin

gde je:
Ro = ukupna otpornost uzemljenja nultog provodnika celokupne niskona-ponske mree,
zajedno sa uzemljivaima transformatorskih sta-nica i svim ostalim
uzemljivaima koji se vezuju na nulti provodnik;
Rumin = najmanja od svih otpornosti uzemljenja objekata tienih pomou pojedinanih
uzemljivaa.
Ako su u jednom transformatorskom rejonu niskonaponske mree objekti tieni
nulovanjem, a u susednom transformatorskom rejonu objekti tieni zatitnim
uzemljenjem pomou pojedinanih uzemljivaa, nulti i neutralni provodnik ova dva
rejona se mogu meusobno povezati, ako je ispunjen uslov iz stava 1. ovog lana. Ovaj
uslov mora biti ispunjen pre povezivanja nultog i neutralnog provodnika na granici
transforma-torskih rejona, pri emu preseci nultog i neutralnog provodnika treba da budu
jednaki ili da imaju vrednosti dva susedna standardna preseka.
lan 41.
Ako ukupna otpornost uzemljenja nultog provodnika iznosi Ro 0,20
, u istoj niskonaponskoj mrei dozvoljen je rad objekata tienih nulova-njem i
objekata tienih zatitnim uzemljenjem pomou pojedinanih uze-mljivaa bez provere
veliine otpornosti uzemljenja pojedinanih uzemljivaa.
Ako su u jednom transformatorskom rejonu niskonaponske mree objekti tieni
nulovanjem, a ukupna otpornost uzemljenja nultog pro-vodnika iznosi R o 0,20 , ovaj
nulti provodnik moe se vezati za neu-tralne (nulte) provodnike susednih
transformatorskih rejona nezavisno od toga kakav je sistem zatite u njima primenjen,
ako su preseci nultih (neutralnih) provodnika jednaki ili imaju vrednost dva susedna
standardna preseka.
Uslov Ro 0,20 mora biti ispunjen pre povezivanja nultog pro-vodnika sa
neutralnim (nultim) provodnicima susednih transformator-skih rejona.
447

lan 42.
Ako su u jednoj niskonaponskoj mrei objekti tieni zatitnim uzemljenjem
pomou pojedinanih uzemljivaa, onda se na istu mreu mogu pjedinano prikljuiti
objekti u kojima je zatita izvedena nulovanjem, ako svaki nulovani objekat ispunjava
sledee uslove:
da je instalacija u svakom nulovanom objektu izvedena sa posebnim zatitnim
provodnikom,
da svaki nulovani objekat ima temeljni uzemljiva na koji se vezuje nulti
provodnik, i da je sprovedena mera izjednaavanja potencijala.
lan 43.
Ako nije ispunjen ni jedan od uslova navedenih u l. 40, 41. i 42. ovog pravilnika,
tada se u niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa u kojima je sprovedeno
nulovanje, zabranjuje upotreba zatitnog uzemljenja pomou pojedinanih uzemljivaa
bez spoja nultog provodnika sa tim zatitnim uzemljenjem.

8. Primena zatitnih mera u trafostanicama

lan 44.
Izbor uzemljenja i uzemljivaa, kao i njihovo dimenzionisanje, vri se zavisno od
parametara visokonaponske i niskonaponske mree, vodei rauna o termikoj
stabilnosti uzemljivaa i o zatiti od previsokih napona dodira u trafostanicama,
niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa.
lan 45.
Uzemljivai trafostanica treba termiki da podnesu struje razlii-tih kratkih
spojeva u visokonaponskoj i niskonaponskoj mrei, zavisno od vrste uzemljenja
neutralne take visokonaponske mree, i zavisno od na-ina izvoenja uzemljenja
trafostanica.
lan 46.
Raunska provera i dimenzionisanje uzemljivaa prema termikim na-prezanjima
vri se za sluaj pojave dvostrukog zemljospoja (koji je mogu je-dino u
visokonaponskoj mrei ija je neutralna taka izolovana ili je primenjena kompenzacija
struje zemljospoja), u sledeim sluajevima:
ako vreme trajnja jednostrukog zemljospoja nije ogranieno na najvie 2 h,
ako se svaki dvostruki zemljospoj ne iskljuuje delovanjem zatite bez
vremenskog odlaganja.
lan 47.
Proraun uzemljivaa trafostanice prema termikom naprezanju u sluajevima
navedenim u lanu 46. ovog pravilnika vri se prema veliini dela struje dvostrukog
zemljospoja koji prolazi kroz uzemljiva trafo-stanice i zemlju. Ovaj deo struje se dobija
mnoenjem ukupne struje dvostru-kog zemljospoja sa redukcionim faktorom, kojim se
obuhvata uticaj metalnih platova visokonaponskih kablova i ostalih metalnih delova
448

koji se vezuju na uzemljenje trafostanice, na raspodelu struje kvara u tra-fostanici.

Za nadzemne visokonaponske vodove bez zatitnog ueta redukcioni faktor iznosi
r = 1. Za kablovske vodove i nadzemne vodove sa zatitnim uetom je r < 1. Tana
vrednost redukcionog faktora odreuje se merenjem. Za proraun redukcionog faktora
kablova mogu se uzeti i podaci proizvo-aa kablova, kao i rezultati merenja izvrenih u
slinim uslovima.
Kao ukupna struja dvostrukog zemljospoja, u smislu ovog pravilnika, uzima se
vrednost struje koja je jednaka 80% od struje tropolnog kratkog spoja.
lan 48.
U trafostanici se, po pravilu, izvodi zdrueno uzemljenje. Izuzetno, radno i zatitno
uzemljenje izvode se kao posebna uzemljenja.
lan 49.
Ako su ispunjeni uslovi za korienje zdruenog uzemljenja onda se, po pravilu, u
trafostanici izvodi samo zatitno uzemljenje i na njega pri-kljuuje neutralni (nulti)
provodnik.
Izuzetno, u trafostanicama sa nadzemnim vodovima visokog i niskog napona (na
primer: trafostanice u obliku kule ili na stubu), radno i zatitno uzemljenje izvode se
posebno i naknadno meusobno poveu, ako postoje uslovi za korienje zdruenog
uzemljenja.
lan 50.
Zatitno uzemljenje trafostanice sastoji se od uzemljivaa za-titnog uzemljenja na
koji se vezuju:
svi metalni delovi visokonaponskih i niskonaponskih naprava i kuita
transformatora snage,
metalni platevi i ekrani energetskih kablova,
sekundarna strujna kola mernih transformatora,
uzemljenje visokonaponskih namotaja jednopolno izolovanih na-ponskih
transformatora,
ventilni odvodnici prenapona,
neutralni (nulti) provodnik niskonaponske mree, ako se zatitno uzemljenje
koristi kao zdrueno uzemljenje,
ostali uzemljivai koji mogu da utiu na smanjenje ukupne otporno-sti zatitnog
uzemljenja.
lan 51.
Ako se trafostanica izvodi kao poseban slobodno postavljeni obje-kat, onda se
uzemljiva zatitnog (zdruenog) uzemljenja, po pravilu, izvodi sa jednom ili dve
pravougaone konture i cevnim uzemljivaima (son-dama) na uglovima spoljne konture.
Umesto unutranje konture, u trafosta-nicama sa armiranobetonskim ili metalnim
spoljnim zidovima moe se upotrebljavati uzemljiva u temelju trafostanice.
Ako iz tehikih i ekonomskih razloga nije opravdano postavljanje cevnih
uzemljivaa (sondi) iz stava 1. ovog lana (na primer: na krakom zemljitu), uzemljiva
zatitnog (zdruenog) uzemljenja izvodi se na na-in koji najvie odgovara lokalnim
uslovima.
29

449

lan 52.
Ako se trafostanica izvodi u sklopu nekog drugog objekta (zgrade), uzemljiva
zatitnog (zdruenog) uzemljenja se izvodi u zavisnosti od lo-kalnih uslova, raspoloivog
prostora i ekonominosti gradnje.
Ako objekat (zgrada) u koji se smeta trafostanica ima izveden temeljni
uzemljiva, onda se taj uzemljiva koristi i za zatitno (zdru-eno) uzemljenje
trafostanice.
lan 53.
Ako se trafostanica napaja pomou visokonaponskih kablova sa metalnim
platovima provodnim prema zemlji, pri proraunu otpornosti zatitnog (zdruenog)
uzemljenja treba uzeti u obzir ulogu ovih platova kao uzemljivaa. Za proraun moe se
koristiti analogija sa trakastim uzemljivaima, uzimaju da metalni plat kabla ima oko
dva puta veu otpornost rasprostiranja od otpornosti rasprostiranja trakastog uzemljivaa iste duine. U tom sluaju vodi se rauna o pravcima polaganja ka-blova, kao i
injenici da se uticaj kabla kao uzemljivaa ispoljava na duini od najvie 500 m od
trafostanice.

lan 54.
U niskonaponskoj mrei nazivnog napona 3 x 380/220 V neutralnu taku mree
treba direktno uzemljiti spajanjem sa radnim uzemljenjem.
Radno uzemljenje se, po pravilu, povezuje sa zatitnim uzemljenjem (zdrueno
uzemljenje), a izuzetno se izvodi kao posebno uzemljenje.
lan 55.
Ako je odvajanje radnog i zatitnog uzemljenja uslov za spreavanje pojave i
odravanja opasnih napona dodira u trafostanici i niskonapon-skoj mrei, onda nije
dovoljno samo fiziko odvajanje ovih uzemljenja, ve treba merenjem utvrditi da izmeu
njih ne dolazi do prenoenja elektri-nog potencijala.
Smatra se da su radno i zatitno uzemljenje efikasno razdvojeni ako se na jednom
uzemljenju ne moe pojaviti potencijal vei od 40% poten-cijala drugog uzemljenja, s
tim to uzemljivai ova dva uzemljenja treba da budu meusobno udaljeni najmanje 20
m. Pored toga moraju biti ispunjeni i sledei uslovi:
niskonaponski kablovski prikljuci iz trafostanice do prvog stuba, odnosno
prikljune kutije, moraju biti izvedeni sa kablovima sa izo-lovanim platom, a kablovske
glave na ovim prikljucima u trafostanici moraju biti od izolacionog materijala;
u instalaciji za sopstvene potrebe trafostanice ne sme se pri-meniti nulovanje;
neutralni provodnik u trafostanici mora biti postavljen izolo-vano u odnosu na
metalne delove vezane na zatitno uzemljenje.
lan 56.
Ako radno uzemljenje treba da bude odvojeno od zatitnog uzemljenja (iz l. 59. i
64. ovog pravilnika), tada se radno uzemljenje, po pravilu, izvodi:
450

 pomou jednog posebnog uzemljivaa (npr. u vidu trougla sa sondama u

temenima trougla) koji se pomou kabla sa izolovanim platom spaja sa ne-utralnim
provodnikom na niskonaponskoj razvodnoj tabli u trafostanici, ili
pomou uzemljivaa kod stubova ili objekata niskonaponske mree u podruju
prenika 200 m oko trafostanice.
Dimenzionisanje uzemljivaa radnog uzemljenja vri se saglasno l. 10. do 35.
ovog pravilnika, a u posebnim uslovima rada visokonaponske mree navedenim u lanu
64. ovog pravilnika mora biti ispunjen i uslov iz stava 2. tog lana.

9. Dimenzionisanje uzemljenja trafostanica ako je neutralna taka

visokonaponske mree uzemljenja preko male otpornosti
lan 57.
Ako je neutralna taka visokonaponske mree na koju je prikljuena
transformatorska stanica uzemljena preko male otpornosti, u transfor-matorskoj stanici
se, po pravilu, izvodi zdrueno uzemljenje.
Ukupna otpornost zdruenog uzemljenja (Rzdr), ukljuujui i uticaj kablova kao
uzemljivaa, kao i uticaj uzemljivaa susednih transformator-skih stanica i objekata
(zgrada) koji su vezani za neutalni provodnik niskonaponske mree, mora da iznosi:
k

d
doz R
------------------------

zdr

gde je:

rlk

Udoz = dozvoljeni napon dodira u V;

r = redukcioni faktor visokonaponskog voda koji napaja transformatorsku stanicu;
Ik = ukupna struja zemljospoja, u A;
kd = sainilac koji odreuje odnos napona uzemljenja transformatorske stanice i napona dodira na mestu
dodira, i ima vrednost: kd = 2.

lan 58.
Brie se.
lan 59.
Ako u nekoj trafostanici nije mogue ispuniti uslov iz lana 57. ovog pravilnika,
radno uzemljenje treba izvesti posebno i razdvojeno od zatitnog uzemljenja, saglasno l.
55. i 56. ovog pravilnika. U tom sluaju se dimenzionisanje ovih uzemljenja vri na
sledei nain:
ukupna otpornost radnog uzemljenja (R o) merena u trafostanici bez odvajanja
neutralnog (nultog) provodnika niskonaponske mree od uzemlji-vaa radnog uzemljenja
zajedno sa svim uzemljivaima objekata (zgrada) i ostalim uzemljivaima koji se vezuju
za neutralni (nulti) provodnik niskonaponske mree, treba da zadovolji uslove
primenjene zatite od
29*

451

previsokih napona dodira u niskonapnskoj mrei i instalacijama potro-aa;

ukupna otpornost zatitnog uzemljenja (Rz), merena u trafostanici bez odvajanja
uzemljivaa zatitnog uzemljenja od drugih uzemljivaa koji su vezani na njega, treba da
zadovolji uslov da se pri dozemnom kratkom spoju u visokonaponskom delu trafostanice
na zatitnom uzemljenju ne moe pojaviti, napon vei od 60% ispitnog napona izolacije
elemenata niskonaponskog dela trafostanice i prikljunih vodova, odnosno treba da bude
ispunjen uslov:
R

1200

---------

1200

= ---------

r Ik

lan 60.
Pored ispunjenja uslova iz lana 59. moraju se u sluaju odvajanja rad-nog i
zatitnog uzemljenja preduzeti i posebne zatitne mere u transfor-matorskoj stanici i oko
nje, tako da vrednosti napona dodira ne budu vee od dozvoljenih napona dodira.
Smatra se da su ti uslovi zadovoljeni, ako je u trafostanici sa me-talnim ili
armiranobetonskim spoljnim zidovima poloen uzemljiva u temelju, na koji su
prikljueni svi metalni delovi konstrukcije i aparata u trafostanici, kao i spoljni
uzemljiva zatitnog uzemljenja. Ako nije izveden uzemljiva u temelju trafostanice, u
trafostanici mora biti sprovedena jedna od sledeih dodatnih zatitnih mera:
stajalita za rukovanje treba da su od metala i da se poveu sa osta-lim
provodljivim delovima, pri emu pristup do stajalita treba da bude omoguen
izolovanom stazom irine najmanje 1,25 m, ili
stajalita za rukovanje ureajima treba da se izoluju za najmanje dvostruki napon
uzemljenja, pri emu svi metalni delovi koji se mogu dohvatiti sa mesta za rukovanje
treba da budu meusobno povezani.
Oko trafostanice sa metalnim ili armiranobetonskim spoljnim
zidovima izvodi se jedna od sledeih dodatnih zatitnih mera:
izolovanje tla irine 1,25 m oko trafostanice (asfaltiranjem ili posipanjem
krupnim slabo provodnim ljunkom), ili
oblikovanje potencijala (polaganjem uzemljivaa na razdaljini od 1
m od zida na dubini od 0,5 m).
Izolovanje tla oko trafostanice ili oblikovanje potencijala je oba-vezno i u sluaju
da je izveden uzemljiva u temelju.
Kod stubnih trafostanica uzemljiva se postavlja na razdaljini od 1 m od stuba i na
dubini od 0,5 m i povezuje se sa svim metalnim delovima koji mogu da se dohvate sa
mesta za rukovanje, kao i sa zatitnim uzemljiva-em trafostanice.
lan 61.
Ako se trafostanica nalazi na podruju urbanizovanog dela naselja, gde nije
mogue izvriti efikasno odvajanje radnog i zatitnog uzemljenja zbog velike gustine
metalnih podzemnih instalacija (cevovodi, uzemlji452

vai zgrada, kablovi sa provodnim platom, itd.), u trafostanici se iz-vodi zdrueno

uzemljenje. Ako nije mogue izvesti uzemljenje prema lanu 57. ovog pravilnika, moraju
se preduzeti mere tako da se u visokonaponskoj mrei struja dozemnog kratkog spoja
ogranii na niu vrednost. U su-protnom, trafostanica se ne moe prikljuiti na
visokonaponsku mreu koja je uzemljena preko male otpornosti.

10. Dimenzionisanje uzemljenja trafostanice ako je visokonaponska

mrea sa izolovanom neutralnom takom ili sa kompenzovanom
strujom zemljospoja
lan 62.
Ako visokonaponska mrea na koju se prikljuuje transformatorska stanica radi sa
izolovanom neutralom takom ili sa kompenzovanom stru-jom zemljospoja, a zemljospoj
se iskljuuje najkasnije za 2 h, u transforma-torskoj stanici se, po pravilu, izvodi
zdrueno uzemljenje.
Ukupna otpornost zdruenog uzemljenja (Rzdr), ukljuujui i uticaj kablova kao
uzemljivaa, kao i uticaj uzemljivaa susednih transforma-torskih stanica i objekata
(zgrada) koji su vezani za neutralni provodnik niskonaponske mree, mora da iznosi:
U
d
doz
R -----------------------k

zdr

gde je:

Iz

Udoz = dozvoljeni napon dodira, u V;

Iz = ukupna kapacitivna struja zemljospoja galvanski povezane visokona-ponske mree
sa izolovanom neutralnom takom odnosno preostala struja zemljospoja
visokonaponske mree sa kompenzovanom stru-jom zemljospoja, u A;
kd = sainilac koji odreuje odnos napona uzemljenja transformatorske stanice i napona dodira na
mestu dodira, i ima vrednost: kd = 2.

Izuzetno, ako vreme iskljuenja zemljospoja u visokonaponskoj mrei prelazi 3 s,

a u elektrinim instalacijama niskog napona se paralelno koristi TN i TT sistem ili se
koristi samo TN sistem pri emu pojedine zgrade nemaju izveden temeljni uzemljiva i
sprovedene mere izjednaavanja potencijala prema propisima za elektrine instalacije
niskog napona, sa-inilac kd ima vrednost: kd = 1.
lan 63.
Brie se.
lan 64.
Ako zemljospoj u visokonaponskoj mrei traje due od 2 asa, smatra se da su
stvoreni uslovi za pojavu dvostrukog zemljospoja, koji moe izazvati velika termika
naprezanja uzemljivaa trafostanica i veoma vi-soke napone dodira.
453

U sluaju iz stava 1. ovog lana treba izvriti odvajanje radnog i

zatitnog uzemljenja, pri emu moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
zatitno uzemljenje mora se izvesti kao uzemljenje u tekim uslo-vima, saglasno
lanu 60. ovog pravilnika. Ako se dvostruki zemljospoj ne iskljuuje delovanjem zatite
bez vremenskog odlaganja, mora se izvriti raunska provera preseka elemenata
zatitnog uzemljenja u odnosu na termika naprezanja, na nain propisan ovim
pravilnikom;
radno uzemljenje treba da zadovolji uslove primenjene zatite od opasnih napona
dodira u niskonaponskoj mrei i instalacijama potro-aa. Pored toga, ukupna otpornost
radnog uzemljenja, merena u trafosta-nici bez odvajanja neutralnog (nultog) provodnika
od uzemljivaa radnog uzemljenja i ostalih uzemljivaa u niskonaponskoj mrei, treba da
ima vrednost koja obezbeuje da se, u sluaju proboja izolacije visokog napona prema
radnom uzemljenju, na tom uzemljenju ne moe pojaviti i odrati na-pon od 65 V,
odnosno mora da bude ispunjen i uslov:
65

- ---

Ro I

gde je Iz = ukupna kapacitivna, odnosno preostala struja zemljospoja.

lan 65.
Ako se trafostanica nalazi na podruju urbanizovanog dela naselja gde nije
mogue izvriti odvajanje radnog i zatitnog uzemljenja, izvodi se zdrueno uzemljenje,
a ova trafostanica se moe prikljuiti samo na viso-konaponsku mreu u kojoj je trajanje
zemljospoja ogranieno na najvie 2 asa.

11. Zatita od dodira delova naprava i vodova pod naponom u trafostanici

lan 66.
Zatita od dodira delova naprava i vodova koji su pod napnom u trafo-stanici,
mora biti ostvarena pogodnom konstrukcijom kao: izolovanjem, za-tvorenim kuitima,
pregradama, zidovima, limovima, ploama i sl.
lan 67.
Metalni delovi pod naponom, koji su postavljeni na razvodnoj nisko-naponskoj
tabli ili u ormanu, moraju biti zatieni od sluajnog dodira, pomou preaga, mrea,
zidova, vrata i sl. ako postoji posebna opasnost od takvog dodira.
lan 68.
Razmak izmeu pregrada (preaga, mrea, pregrada od lima) i delova koji su
postavljeni iza tih pregrada, a nalaze se pod niskim naponom, mora iznositi najmanje:
200 mm, ako se koriste preage;
100 mm, ako se koriste mree otvora 20 do 60 mm;
454

40 mm, ako se koriste krute mree otvora do 20 mm sa prenikom ice od

najmanje 2 mm,
15 mm, ako se koristi puni lim debljine najmanje 1 mm.
Izuzetno, dozvoljeni su i manji razmaci u prefabrikovanim postroje-njima, ija su
izolaciona svojstva ispitana i zadovoljavaju propisane uslove.
lan 69.
Preage se mogu koristiti kao zatita od sluajnog dodira samo u elektrinim
pogonskim i zatovrenim elektrinim pogonskim prosto-rijama.
Preage koje se mogu ukloniti bez upotrebe alata, moraju biti od izo-lacionog
materijala.
lan 70.
Razmak izmeu metalnih delova pod niskim naponom i delova koji nisu pod
naponom (npr. zidovi, metalne cevi, delovi metalne konstrukcije i sl.) mora iznositi
najmanje 15 mm.
lan 71.
Na ulazima i prilazima u zatvorene elektrine pogonske prostorije moraju se
postaviti natpisi koji upozoravaju na opasnost od elektrine struje.
lan 72.
Ulaz u zatvorene elektrine pogonske prostorije dozvoljen je samo kroz vrata koja
se zakljuavaju.
Vrata se moraju otvarati u pravcu izlaza, a brava mora biti ugraena tako da se
onemogui ulaz neovlaenim licima, i da se istovremeno obezbedi nesmetan izlaz licima
koja se nalaze u toj prostoriji.
Otvaranje vrata sa unutranje strane mora biti lako izvodljivo, bez upotrebe kljua
ili alata.
12. Zatita od strujnog preoptereenja
lan 73.
Zatita od strujnog preoptereenja ureaja i opreme u trafostanici, kao i zatita od
strujnog preoptereenja vodova niskonaponske mree (nadzemih i kablovskih), izvodi se
u skladu sa vaeim propisima i standardima i lokalnim uslovima na mestu primene.

13. Zatita transformatora snage od strujnog preoptereenja

lan 74.
Ureaji za automatsku zatitu transformatora snage od elektrinog preoptereenja i
od unutranjih ili spoljanjih kvarova treba da budu u skladu sa veliinom transformatora
i njegovim znaajem.
455

lan 75.
slue:

Za zatitu transformatora snage od kratkih spojeva i dozemnih kratkih spojeva

visokouinski osigurai koji se, po pravilu, postavljaju na visoko-naponskoj

strani transformatora snage, ili
primarni ili sekundarni prekostrujni releji.
Izuzetno, transformator snage moe biti i bez navednih zatitnih ureaja ako je
obuhvaen nekom efikasnom zatitom na visokonaponskom izvodu preko koga se napaja
trafostanica.
lan 76.
Nazivna struja visokonaponskih osiguraa ili releja treba da bude vea od nazivne
struje transformatora, da ne bi dolo do iskljuenja tran-sformatora iz rada i pri
dozvoljenim preopterenjima i kratkotrajnim strujnim udarima (npr. pri ukljuenju).
Nazivna struja zatitnog ureaja odabira se tako da zatita deluje i u sluaju
kratkog spoja na sabirnicama niskog napona u trafostanici.
Vreme iskljuenja zatitnog ureaja mora biti krae od vremena dozvoljenog
trajanja kratkog spoja posle trajnog optereenja nazivnom stru-jom transformatora snage
u tabeli 2. prema jugoslovenskom standardu
N.H1.010.
Tabela 2.
1.Napon kratkog spoja, uk (%)
2.Trajna struja kratkog spoja A
Nazivna struja (A)
3.Dozvoljeno trajanje kratkog
spoja, tk (s)

16,7
4,0

14
5,5

In

25
1,8

20
2,8

lan 77.
Zatita transformatora snage od preoptereenja treba da upozori na nastanak
preoptereenja, i da iskljui transformator snage ako pre-optereenje po veliini i trajanju
prelazi dozvoljenu granicu. Za ovu zatitu primenjuje se jedan od sledeih zatitnih
ureaja:
kontaktni termometar;
bimetalni releji, ili tromi topljivi osigurai;
v) ureaj za termiko preslikavanje (termiki relej ili termika slika).
Pri izboru ureaja za zatitu transformatora snage od preoptere-enja treba voditi
rauna o njihovoj stvarnoj efikasnosti u realnim pogon-skim uslovima, kao i o
ekonominosti.
Smatra se da je zatita od preoptereenja efikasna, ako omoguuje maksimalno
iskorienje snage transformatora bez bitnog uticaja na skraenje njegovog veka trajanja.
lan 78.
Primena ureaja za zatitu transformatora snage od preoptereenja nije obavezna
za svaki transformator, ako se u toku eksploatacije predu456

zimaju mere kojima se spreava preoptereenje transformatora snage, kao to je precizno

planiranje i kontinualno praenje razvoja dela potronje koji se napaja iz trafostanice.
lan 79.
Transformatori snage koji u pogonu treba da rade paralelno sa dru-gim
transformatorima, moraju ispunjavati uslove za takav pogon (odnosno transformacije,
sprege, naponi, kratkih spojeva, odnosi snaga).
14. Zatita niskonaponskih vodova od strujnog preoptereenja
lan 80.
Za zatitu niskonaponskih vodova od strujnog preoptereenja i krat-kotrajnog
strujnog optereenja u sluaju kratkog spoja, upotrebljavaju se to-pljivi osigurai ili
automatski zatitni prekidai.
Zatita niskonaponskih vodova od strujnog preoptereenja izvodi se na odvodima
u trafostanici, a po potrebi, i u niskonaponskoj mrei (na primer: na mestima promene
preseka, na kunim prikljucima i sl.).
Svi odvodi niskonaponskih vodova treba da budu obeleeni odgova-rajuim
nazivima u razvodnom ormanu, sa oznakama preseka.
lan 81.
Pri izboru karakteristika niskonaponskih osiguraa ili auto-matskih prekidaa treba
voditi rauna o trajnom dozvoljenom strujom optereenju provodnika voda, termikoj
vrstoi provodnika pri kratkom spoju, uslovima odvoenja toplote, kao i o uslovima
primenjene zatite od previsokog napona dodira.
lan 82.
Trajno dozvoljeno optereenje strujom golih provodnika nadzemnih vodova uzima
se prema tabeli 3, uzimajui u obzir dozvoljenu temperaturu provodnika od 80 S, pri
maksimalnoj temperaturi mirnog vazduha od +40 S.
Tabela 3.
Presek
2
mm
16
25
35
50
70
95
120
150
185

Bakar
A
115
151
174
231
282
357
411
477
544

Aluminijum
A
92
121
149
185
226
283
329
382
435

Aluelik
mm

16/2,5
25/4
35/6
50/8
70/12
95/15
120/21
150/25
185/32

6:1
A
90
125
145
170
235
290
345
400
450

457

Ako je temperatura vazduha nia od +40 S, dozvoljeno je optereenje provodnika

vee od vrednosti navedenih u tabeli br. 3. Ove vrednosti dozvoljenih optereenja golih
provodnika nadzemnih vodova dobijaju se tako to se odgovarajue vrednosti iz tabele
br. 3 pomnoe koeficijentom k prema tabeli br. 4:
Tabela 4.
Temperatura mirnog vazduha

Koeficijent k

30
1,12

20
1,22

10
1,30

0
1,41

lan 83.
Trajno dozvoljeno optereenje strujom golih provodnika nadzemnih vodova moe
se poveati za 8% u odnosu na vrednosti iz tabela br. 3. i 4, ako se na osnovu
meteorolokih podataka moe pouzdano zakljuiti da e u vreme najveeg optereenja
strujom brzina vetra iznositi najmanje 0,6 m/s.
lan 84.
Ako je odvod od niskonaponskog razvodnog ormana do zateznih izo-latora
izveden pomou izolovanih provodnika ili kablova, ove provod-nike, odnosno kablove,
treba tako dimenzionisati da njihovo trajno dozvoljeno strujno optereenje odgovara
dozvoljenom optereenju nadzemnog voda navedenog odvoda.
lan 85.
Trajno dozvoljeno optereenje strujom provodnika niskonaponskih kablovskih
vodova bira se zavisno od konstrukcije kabla (vrsta izolacije i provodnika, broj i raspored
provodnika u kablu), od temperature sredine u kojoj se nalazi kabl, od uslova odvoenja
toplote sa kabla (nain polaganja kabla, specifina toplotna otpornost izolacije, plata i
sredine u kojoj se nalazi kabl, porast temperature provodnika u odnosu na okolinu, broj
paralelno poloenih kablova), kao i od aktivne otpornosti provodnika kabla.
lan 86.
Vreme pregorevanja topljivih osiguraa, odnosno iskljuenja zatite pri kratkom
spoju treba da je toliko da se obezbedi termika vrstoa pro-vodnika, i odreuje se iz
uslova:
2

S t
- -- a Ik ,

gde je:
t = vreme pregorevanja osiguraa, odnosno iskljuenja zatite (s)
2

S = presek provodnika (mm )

Ik = struja kratkog spoja (kA)
a = koeficijent, koji za parametre navedene u tabeli 5, ima vrednosti date u istoj
tabeli.
458

Tabela 5.
Vrsta voda

Parametri
Temperatura provodnika pre kratkog
spoja (S)
Temperatura provodnika u kratkom
spoju (S)
Koeficijent a

Nadzemni vod
sa alumisa bakarnim
nijumskim
provodnicima
provodnicima
50
170
0,017

Kabl
sa bakarnim
provodnicima

sa aluminijumskim
provodnicima

70
169
0,007

160
0,015

0,005

15. Zatita od poara

lan 87.
Zatita od poara elektroenergetskih postrojenja i ureaja, kao i objekata u blizini
tih postrojenja i ureaja, izvodi se u skladu sa vaeim propisima za specijalnu zatitu
elektroenergetskih postrojenja od po-ara.
lan 88.
Celokupna oprema, ureaji i ostali elementi trafostanice i nisko-naponske mree
treba da su tako konstruisani i montirani da ne mogu iza-zvati poar veeg obima, ni
ugroziti susedne objekte i objekte u kojima ili na kojima su montirani.
lan 89.
Da bi se spreilo irenje poara, trafostanica mora biti odvojena od ostalih
objekata. Ako se trafostanica nalazi u sklopu nekog drugog objekta, odvajanje se vri
pomou pregradnih zidova, ugraivanjem vrata od vrstog i nezapaljivog materijala, i sl.
lan 90.
Trafostanica se mora tako izgraditi da se obezbedi zadovoljavajue hlaenje, i da
gasovi koji mogu nastati u trafostanici mogu nesmetano od-laziti.
lan 91.
U trafostanici koja se nalazi u sklopu nekog drugog objekta vazduh mora da izlazi
neposredno napolje. Otvori za ventilaciju moraju biti tako izgraeni da na prometnim
mestima ne ugroavaju prolaznike.
16. Zatita od mehanikih i dinamikih naprezanja
lan 92.
Celokupna oprema, ureaji i ostali elementi u trafostanici i u niskonaponskoj mrei
moraju biti konstruisani i montirani tako da mogu da izdre sva dinamika i ostala
mehanika naprezanja predviena vae459

im propisima i stnadardima, kako u normalnim uslovima, tako i pri krat-kim spojevima

i ostalim lokalnim uslovima dodatnih naprezanja (led, vetar, nosivost tla, prodiranje vode
itd.).
Elementi trafostanica i niskonaponska mrea ne smeju ugroavati objekte,
odnosno delove objekata (temelji, zidovi, krovne konstrukcije, itd.), na kojima su ovi
elementi montirani.
lan 93.
Za zatitu od mehanikih i dinamikih naprezanja elemenata trafo-stanica i
niskonaponskih mrea primenjuju se vaei propisi o tehni-kim normativima za
elektroenergetska postrojenja nazivnog napna iznad 1000 V i tehniki normativi za
izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova.
III. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 94.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na trafostanice i niskona-ponske mree
koje su izgraene pre stupanja na snagu ovog pravilnika.
lan 95.
Na trafostanice i niskonaponske mree za ije je graenje izdato odobrenje pre
dana stupanja na snagu ovog pravilnika, a ije izvoenje otpone u roku od est meseci
od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, mogu se primenjivati odredbe Pravilnika o
tehnikim normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih transformatorskih
sta-nica Slubeni list SFRJ, br. 11/74 i 20/74.
lan 96.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o tehnikim
normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadaju-ih transformatorskih stanica
(Slubeni list SFRJ, br. 11/74 i 20/74).
lan 97.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae ta. 7.091, 7.092,
7.093, 7.094, 7.095.1, 7.11, 7.111, 7.112, 8.36 i 8.47. Tehnikih propisa za izvoenje
elektroenergetskih instalacija u zgradama, koji su sastavni deo Pravilnika o tehnikim
merama i uslovima za izvoenje elektroener-getskih instalacija u zgradama Slubeni list
SFRJ, broj 43/66.
lan 98.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae l. 143, 144. i 145.
Pravilnika o tehnikim normativima za elektroenergetska po-strojenja nazivnog napona
iznad 1000 V Slubeni list SFRJ, broj 4/74.
lan 99.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slu-benom
listu SFRJ.
460

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROENERGETSKA
POSTROJENJA NAZIVNOG NAPONA 10 kV ZA RAD POD NAPONOM 20 kV

lan 1.
Ovim pravilnikom se propisuju tehniki normativi za elektroenergetska postrojenja
nazivnog napona 10 kV ako rade u mrei nazivnog napona 20 kV.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na elektroenergetska po-strojenja
izgraena po propisima o jugoslovenskim standardima i tehni-kim normativima koji su
vaili do 2. februara 1974.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na kablovske vodove nazivnog napona 10
kV.
lan 2.
Elektroenergetska postrojenja, u smislu ovog pravilnika su nadzemni vodovi,
razvodna postrojenja i transformatorske stanice, u mrei na-zivnog napona 10 kV.
lan 3.
Ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno, na elektroenergetska postrojenja
shodno se primenjuju i propisi o tehnikim normativima i jugo-slovenskim standardima
za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V, za zatitu
elektroenergetskih postrojenja od prenapona i za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih
vodova.
lan 4.
Elektroenergetska postrojenja mogu se koristiti za rad u mrei nazivnog napona 20
kV pod sledeim uslovima:
1) mrea u kojoj se nalaze ta postrojenja mora imati uzemljenu neutralnu taku
preko male impedanse i mora biti opremljena ureajima za brzo iskljuenje u sluaju
kvara;
*

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, broj 10/79.

461

u razvodnim postrojenjima i transformatorskim stanicama mogu se koristiti

rastavljai, potporni i provodni izolatori i sabirnice, na-zivnog napona 10 kV, a sva ostala
oprema mora biti za nazivni napon 20 kV;
minimalni razmaci izmeu golih provodnika i drugih izolacijom nepokrivenih
delova postrojenja pod naponom prema zemlji ili susednim delovima postrojenja, ne
mogu biti manji od razmaka propisanih za stupanj izolacije 12 Si 28/75, odnosno za
nazivni napon 10 kV.
lan 5.
Elektroenergetska postrojenja mogu se pod uslovima iz lana 4. ovog pravilnika
koristiti najvie 10 godina od dana stavljanja pod napon 20 kV, osim opreme na
metalnim i betonskim stubovima vodova napona 10 kV, koja se moe koristiti najvie 5
godina od dana stavljanja pod napon od 20 kV.
lan 6.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slu-benom
listu SFRJ.

462

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA LASERSKE UREAJE
I SISTEME

I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom odreuju se:
uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izradi, eksploa-taciji i odravanju
laserskih ureaja i sistema (u daljem tekstu: laseri);
postupak i nain oznaavanja i obeleavanja lasera;
tehnike mere zatite lasera;
nain rukovanja i odravanja lasera;
postupak i nain obezbeenja odreenih svojstava i kvaliteta lasera pri njihovoj
upotrebi;
blii sadraj tehnikog uputstva za lasere.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na laserske ureaje sa-stavljene od jednog
lasera sa ili bez posebnog izvora napajanja, kao i na vie lasera u sloenom
optoelektronskom sistemu.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na lasere za prikazivanje fizikih pojava,
obradu materijala, skladitenje i itanje podataka (ob-radu podataka), prenos i
prikazivanje informacija, u industriji, admini-strativnom poslovanju, u geodeziji i
topografiji, nauci, telekomunika-cijama, medicini, obrazovanju i u zabavne svrhe.
lan 2.
Osim termina utvrenih propisom o jugoslovenskom standardu za termine i
definicije za lasere i ureaje za upravljanje laserskim zrae-njem, u ovom pravilniku se
upotrebljavaju nie navedeni termini, koji imaju sledea znaenja:
1) BEZBEDNI MALI NAPON je napon u laseru koji ne prelazi 50 V efektivne
vrednosti;
*

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, broj 72/87.

463

BEZBEDNOSNA BLOKADA je blokada koja u sluaju otkaza lasera ne sme da

otkae;
BEZBEDNOSNA KONSTRUKCIJA je konstrukcija u kojoj de-fekt sastavnih
delova ne poveava opasnost;
DIJAFRAGMA je otvor utvrene povrine na kojem se mere ka-rakteristike
zraenja;
DIVERGENCIJA SNOPA je prostorni ugao-konusa snopa u kome je sadrano
63% ukupnog fluksa snage zraenja;
DOZVOLJENA GRANICA ZRAENJA je najvea vrednost merene veliine
zraenja za datu klasu lasera;
GLEDANJE U SNOP su svi uslovi pri kojima je oko izloeno laserskom zraenju;
KONTROLISANI PROSTOR je prostor u kojem se sprovode mere nadzora i
zatite od laserskog zraenja;
KORISNA PUTANJA je deo putanje laserskog snopa predvien za odreenu
namenu;
LASER je generator elektromagnetskog zraenja u optikom op-segu spektra na
principu stimulisane emisije zraenja;
LASERSKI UREAJI, OPREMA I INSTALACIJE su ureaji, oprema i njihove
kombinacije, ukljuujui sve potrebne elek-trine instalacije, koji su potrebni za rad
lasera ili laserskog sistema;
NAPRAVA ZA BLOKADU je automatska naprava na zatitnom kuitu koja
spreava pristup zraenju lasera kad se deo kuita ukloni ili pomeri;
NAPRAVA ZA PRINUDNO ZAUSTAVLJANJE je naprava koja trenutno prekida
funkcionisanje lasera u sluaju opasnosti;
NAZIVNI NAPON, NAZIVNA FREKVENCIJA I NAZIVNA SNAGA
OPTEREENJA su karakteristike mree za napa-janje na koju se prikljuuje laser;
OTVOR je ma koji otvor na zatitnom kuitu kroz koji se emi-tuje lasersko
zraenje;
PRISTUPANI POKLOPAC je deo zatitnog kuita koji obezbeuje pristup
laserskog zraenja kada se ukloni ili pomeri;
PROVODNIK POD NAPONOM je provodnik kojim se prenosi elektrina
energija (npr. fazni i neutralni provodnici u trofaznom sistemu za napajanje);
snop;

PROIRIVA SNOPA je konstrukcija optikih elemenata ko-jom se iri laserski

ZATVORENI LASERSKI UREAJ je laserski ureaj ija je klasa s obzirom na

zatitu od zraenja nia od mogunosti ugraenog lasera;
ZATITNI PROVODNIK je provodnik koji spaja delove koji nisu pod naponom
sa zatitnim uzemljenjem;
ZATITNO KUITE su delovi lasera koji spreavaju pris-tup laserskom
zraenju veem od dozvoljenih granica za pojedine klase;
ZATITNO OKLAPANJE su sredstva za spreavanje nenamernog izlaganja
laserskom zraenju;
ZATITNO UZEMLJENJE je direktno povezivanje asije i zatitnih provodnika
na zemlju.
464

II. IZRADA, EKSPLOATACIJA I ODRAVANJE

lan 3.
Laser, nezavisno od njegove klase, mora imati zatitno kuite ko-jim se pri radu
lasera omoguuje zatita rukovaoca od laserskog zraenja koje je vee od dozvoljene
granice zraenja za lasere klase 1.
lan 4.
Svi delovi kuita lasera, koji se uklanjaju ili pomeraju zbog odra-vanja, koji
dozvoljavaju pristup laserskom zraenju veem od dozvoljene gra-nice zraenja i koji rad
lasera ne blokiraju automatski, moraju biti izraeni tako da se mogu ukloniti ili pomeriti
samo upotrebom alata.
lan 5.
Pristupani poklopci zatitnog kuita koji se uklanjaju ili pome-raju za vreme
rada ili odravanja lasera, osim lasera klase 1 i 2, moraju da imaju napravu za blokadu.
Ako je zraenje vee od dozvoljene granice zraenja za datu klasu lasera, naprava za
blokadu spreava uklanjanje ili pomeranje poklopca. Nepaljivo aktiviranje naprave za
blokadu ne sme da izazove zra-enje vee od dozvoljene granice zraenja za odreenu
klasu lasera.
lan 6.
Mehanizam za neutralizaciju naprave za blokadu ne sme dejstvovati kada se
pristupani poklopac vrati u normalan poloaj.
Ako je laser pod napnom ili se baterija kondenzatora nije potpuno ispraznila, bez
obzira na to da li je poklopac uklonjen, odnosno pomeren ili ne, ukljueni mehanizam za
neutralizaciju naprave za blokadu mora dav-ati jasno vizuelno ili zvuno upozorenje.
Vizuelno upozorenje mora biti jasno vidljivo i kroz zatitne naoari predviene za talasnu
duinu ili duine koje laser zrai.
lan 7.
Laseri klase 3B i klase 4 moraju imati konektor za daljinsko bloki-ranje. Kada su
prikljuci konektora otvoreni, zraenje ne sme prei dozvo-ljenu granicu zraenja za
lasere klase 1 i klase 2.
lan 8.
Laseri klase 3A, klase 3B i klase 4 moraju imati klju za osnovno upravljanje, s
tim to laser ne sme da radi ako je klju uklonjen.
Pojam klju iz stava 1. ovog lana ukljuuje bilo koju kontrolnu na-pravu kao
to su magnetske kartice, kombinacije cifara itd.
lan 9.
Laseri klase 3A, klase 3B i klase 5 moraju imati zvuno ili vizuelno upozorenje
kada su ukljueni, kada se baterija kondenzatora prazni ili kada ona nije potpuno
ispranjena. Vizuelno upozorenje mora se jasno videti kroz zatitne naoari predviene
za talasnu duinu ili za duine koje laser zrai.
Ako laser i njegov izvor energije imaju posebna kuita i ako mogu da rade na
meusobnom rastojanju veem od 2 m, onda laser i njegov izvor energ-ije moraju
ponaosob imati zvune ili vizuelne naprave za upozorenje. Vizu-elna naprava ili naprave
moraju biti tako postavljene da ne zahtevaju izlaganje laserskom zraenju veem od
dozvoljene granice zraenja za lasere klase 1 i klase 2.
465
30

lan 10.
Laseri klase 3A, klase 3B i klase 4 moraju imati jednu ili vie stalno ugraenih
naprava koje spreavaju pristup lica laserskom zraenju veem od dozvoljenih granica
zraenja za lasere klase 1 ili klase 2.
Stalno ugraene naprave iz stava 1. ovog lana ne odnose se na pre-kida za
snabdevanje lasera energijom, na glavni konektor niti na klju za upravljanje.
lan 11.
Komande na laseru moraju biti tako postavljene da podeavanje ili rad lasera ne
zahteva izlaganje laserskom zraenju veem od dozvoljene gra-nice zraenja za lasere
klase 1 i klase 2.
lan 12.
Optiki sistem, prozor ili ekran za posmatranje koji su ugraeni u laser moraju
imati dovoljno slabljenje da zatite rukovaoca od laserskog zraenja veeg od dozvoljene
granice zraenja za lasere klase 1. Dijafragma ili promenljivi oslabljiva koji su ugraeni
u optiki sistem i prozor ili ekran za posmatranje, moraju spreiti:
pristup lica laserskom zraenju veem od dozvoljene granice zra-enja za lasere
klase 1 kada je dijafragma otvorena ili se slabljenje menja;
otvaranje dijafragme ili promenu oslabljivaa kada je mogue iz-laganje laserskom
zraenju veem od dozvoljene granice zraenja za lasere klase 1.
lan 13.
Laseri oznaeni i namenjeni da daju skanirajue zraenje ne smeju, u sluaju
otkaza u skaniranju ili promene u brzini ili amplitudi skaniranja, omoguiti pristup
laserskom zraenju veem od granice dozvoljenog zra-enja lasera date klase.
lan 14.
Laseri klase 3B i klase 4 koji se koriste u medicini moraju imati me-rilo za
merenje nivoa ozraivanja ljudskog tela sa grekom ne veom od 20%.
Laseri iz stava 1. ovog lana moraju imati napravu za pokazivanje
mete.

lan 15.
Za laserske sisteme sa prenosom zraenja optikim vlaknima, ko-nektori kablova
sa optikim vlaknima, ako ine deo zatitnog kuita, ne smeju se odvajati bez alata ako
se prekorauje dozvoljena granica zra-enja za lasere klase 1.
Zatitu delimino obezbeuju i mehaniki oslabljivai snopa na ko-nektorima i
duina kabla sa optikim vlaknima, koja, ako je dovoljna, slabi snagu zraenja, tako da
se sama duina kabla smatra kao deo za-titnog kuita.
lan 16.
Laseri moraju biti tako konstruisani da osim zatite od laserskog zraenja
obezbede i:
zatitu od elektrinih opasnosti;
zatitu od prevelikih temperatura i poara;
zatitu od tetnih zraenja u normalnim radnim uslovima;
zatitu od eksplozija i implozija;
466

5) zatitu od otrovnih ili korozivnih supstanci koje mogu da nastanu usled

laserskog zraenja ili usled kvara na laseru i njegovim delovima.
lan 17.
III.

Laseri mogu biti, u pogledu elektrinih opasnosti, ureaji klase I, klase II i klase
lan 18.

Za lasere klase I, svi pristupani metalni delovi koji mogu biti pod naponom u
sluaju otkaza moraju se elektriki povezati sa prikljukom za zatitno uzemljenje.
Ako postoji vie odvojenih delova lasera, svi spojni kablovi moraju imati
provodnik za zatitno uzemljenje, osim koaksijalnih kablova.
lan 19.
Veza prikljuka za zatitno uzemljenje i pristupanih metalnih de-lova lasera
obezbeuje se na jedan od sledeih naina:
direktno provodnikom dovoljnog poprenog preseka da izdri struju otkaza;
indirektno preko sprene (pomone) naprave koja pouzdano radi kada su
pristupani metalni delovi pod naponom.
lan 20.
Prikljuak za zatitno uzemljenje lasera moe se spojiti i za pro-vodni zatitni
zaslon (ekran), s tim da zaslon mora biti odvojen od kola za napajanje i od svih kola koja
su s njima u vezi, a izolacija mora biti kao u lanu 23. ovog pravilnika.
Veza prikljuka za zatitno uzemljenje lasera i zaslona moe biti odvojiva.
lan 21.
Laseri klase II nemaju prikljuak za zatitno uzemljenje.
Za lasere klase II, iji su asija i kuite u potpunosti ili delom od metala ili je
asija izolovana od provodnog kuita, zatita se postie na sledei nain:
oblaganjem unutranje strane kuita izolovanim omotaem koji je ekvivalentan
izolovanom kuitu oko asije i onih mesta koja mogu biti dodirnuta olabavljenim
delovima pod naponom;
konstrukcijom, tako da puzne staze i vazduni razmaci, izmeu a-sije ili drugih
delova pod naponom i kuita, ne mogu zbog olabavljenih delova ili ica, da se smanje
vie od 50% od vrednosti datih u tabeli 1.
Uslov iz take 2. stava 2. ovog lana ispunjen je ako se dva nezavisna otkaza ne
pojave istovremeno, vijci i navrtke sa podlokama ne olabave i ice mehaniki
privrene i posebno lemljene ne olabave.
lan 22.
Puzne staze i vazduni razmaci izmeu delova lasera koji su direktno spojeni sa
izvorom za napajanje ne smeju imati vrednosti manje od vrednosti iz kolone 3 tabele 1.

30*

467

468

Tabela 1.

Puzne staze i vazduni razmaci

Nazivni napon ili napon izolacije

U

Izmeu pristupanih metalnih delova lasera klase II

Jednosmerni napon ili

efektivna vrdnost sinusoidnog naizmeninog napona

Vrna vrednost naizmeninog napona ili kombinovani

napon

Vazduni
razmak

24< U < 60

34 < U < 85

3(2)*

60 < U < 250

85 < U < 354

250< U < 450

Izmeu pristupanih metalnih

delova lasera klase I i izmeu
drugih kola lasera klase I i klase
II
Vazduni
razmak**

Puzna staza**

3(2)*

2(1)*

2(1)*

4(3)*

4(3)*

3(2)*

3(2)*

354 < U < 630

3,5

4,5

450< U < 650

630 < U < 920

650 < U < 1000

920 < U < 1400

13

5,5

1000< U < 1500

1400 < U < 2100

15

18

10

12

1500< U < 2000

2100 < U < 2800

18

21

12

14

2000< U < 2500

2800 < U < 3600

20

23

14

15,5

2500 <

3600 < U

***

***

***

***

Puzna staza

Vrednosti u zagradama odnose se na minijaturne komponente (tampana kola, mikromodul, itd.).

Za lasere klase II sa dvostrukom izolacijom, vrednosti u koloni 5 i 6 odnose se posebno na osnovnu izolaciju i posebno na dopunsku izolaciju.
Nije dozvoljeno upadanje stranih tela u kuite.

lan 23.
Izolacija lasera mora imati odgovarajuu dielektrinu vrstou da bi se spreili
elektrini i termiki proboji i varnienje.
Izolaciona otpornost ne sme biti manja od 1 M
Odvodna struja ne sme biti vea od 100 A.
lan 24.
Uslovi za elektrinu izolaciju lasera moraju biti ispunjeni i ako na-staju gasovi ili
isparenja pri normalnoj upotrebi.
Uslovi iz stava 1. ovog lana postiu se stavljanjem elektrine opreme lasera u
hermetiko kuite ili odstranjivanjem gasova i ispa-renja pomou aspiratora.
lan 25.
Ako laser ili njegova instalacija radi pri naponima viim od napona utvrenih u
tabeli 1, mora se obezbediti zatita od upada u kui-te stranih tela prenika veeg od 1
mm.
lan 26.
Laseri namenjeni upotrebi na otvorenom prostoru moraju biti zatieni od dodira
alata, ica i drugih stranih predmeta debljine vee od 1 mm sa delovima pod naponom ili
sa delovima u kuitu lasera.
lan 27.
Laseri namenjeni upotrebi na otvorenom prostoru moraju biti zatieni od prodora
kie ako se kuite naginje pod uglom od 60 ili ma-njem u odnosu na vertikalnu osu.
lan 28.
Laseri namenjeni upotrebi na otvorenom prostoru moraju biti zatieni od
prskajuih tenosti iz ma kog smera.
lan 29.
Elektrini kablovi na laseru moraju biti takvi da izdre napon dva puta vei od
nazivnog napona lasera.
lan 30.
Kablovi koji imaju mehaniku zatitu moraju biti tom zatitom elektriki spojeni
sa delovima lasera pristupanim na dodir.
Odredba iz stava 1. ovog lana odnosi se i na sluaj ako se mehanika zatita kabla
koristi kao povratna strujna putanja kola kablova.
lan 31.
Kablovi lasera na koje se prikljuuje okidni napon, kao i kola lasera na koja dolazi
okidni napon moraju izdrati napon 1,1 puta vei od na-zivnog napona i broj okidnih
impulsa duplo vei od broja impulsa u nor-malnom radnom periodu pranjenja.
469

Okidna kola moraju izdrati i rad bez optereenja.

lan 32.
Kod impulsnih lasera mora se voditi rauna i o najmanjem polupre-niku savijanja
kablova.
lan 33.
Utikai i utinice lasera ne smeju biti opasni na dodir ni kada se utikai izvade iz
utinica.
Napon na kontaktima mora pasti ispod bezbednog malog napona u pe-riodu od
dve sekunde od odvajanja kontakta utikaa iz utinice.
Utikai lasera sa naponima iznad 1 kV moraju biti zatieni od ne-namernog
razdvajanja.
lan 34.
Spojevi kablova na laseru moraju biti zatieni od povlaenja i savijanja.
Omotavanje provodnika u vor ili omotavanje oko pomonih naprava ili navoja u
laseru nije dozvoljeno.
Pleteni provodnici se moraju na krajevima tako privrstiti da se sprei trenje
provodnika.
lan 35.
Naprave za mehaniko rastereenje provodnika moraju biti bezbedne i ne smeju
biti pod naponom.
lan 36.
Za lasere klase I svi pristupani delovi, koji mogu doi pod napon u sluaju
otkaza, moraju biti meusobno povezani zatitnim provodnikom.
Metalne cevi se ne smeju koristiti za zatitni provodnik ali se mogu na oba kraja
spojiti sa zatitnim provodnikom.
Ako su sastavni delovi normalno montirani na asiji, asija se moe smatrati
zatitnim provodnikom, s tim da se u sluaju pomeranja ovih delova spojevi ne smeju
prekinuti.
Za laser klase II spajanje asije za zatitni provodnik nije do-zvoljeno.
lan 37.
Kablovi, sastavni delovi i naprave za povezivanje moraju biti tako postavljeni da u
sluaju proboja izolacije ili prekida ice napon na pristupanim delovima ne pree
vrednost bezbednog malog napona.
lan 38.
U normalnim radnim uslovima temperatura lasera ne sme da pree do-zvoljenu
vrednost prema tabeli 2.
Vrednosti utvrene u tabeli 2 predstavljaju vrednosti u ustaljenom reimu rada koji
nastaje posle vremena od 4 h.
470

Tabela 2.

Porast temperature

Deo lasera

Dozvoljeni porast temperature

U normalnim radnim uslovima
S

U uslovima otkaza

1) Metalni delovi, dugmad, ruica itd.

30

65

2) Metlana kuita lasera ili njegovih

delova*

40

65

3) Nemetalni delovi, dugmad, ruice

itd.

50

65

4) Nemetalna kuita lasera ili njegovih delova*

60

65

Delovi u kuitu od drveta ili izolacionog materijala

**

**

1) ice sa izolacijom od neimpregnisane svile, pamuka itd.

55

75

2) ice sa izolacijom od impregnisane

svile, pamuka itd.

70

100

3) ice lakirane uljanim smolama

70

135

4) ice sa izolacijom od polivinilformaldehida ili poliuretana

85

150

Spoljni delovi:

Namotaji transformatora i kalemova:

Magnetska jezgra

zavisno od namotaja

Izolacija gajtana za napajanje oienja

polivinil-hloridom: bez mehanikog
naprezanja

60

100

sa mehanikim naprezanjem

45

100

Izolacija gajtana za napajanje i oienja prirodnom gumom

45

100

* Za male povrine gde se brzo uoava mesto zagrevanja, koje se obino ne dodiruje u normalnim radnim uslovima,
dozvoljeno je 60 S.
** Porast temperature zavisi od vrste izolacionog materijala.
Prirodna i sintetika guma se ne smatraju termoplastinim materijalima. Za plastine
materijale tipine vrednosti porasta temperature su:
u normalnim radnim uslovima: temperatura 10 S nia od temperature omekavanja;
u uslovima otkaza: temperatura omekavanja.

471

lan 39.
Pristupani delovi lasera (ukljuujui i kontakte prikljuaka) ne smeju doi pod
napon.
Delovi lasera pod naponom iznad 1 kV smeju postati pristupani samo uz
upotrebu alata.
lan 40.
Osovine za upravljanje laserom koje su pod naponom moraju biti zatiene.
Spoljanje ruice, dugmad i sl., ako su privrene na delove pod naponom,
moraju biti od izolacionog materijala.
lan 41.
Otvori za ventilaciju ne smeju da omogue ulaz stranih tela u kui-te lasera i
moraju biti obezbeeni tako da ne moe doi do strujnog udara.
Otvori, predvieni za ubacivanje odvrtke ili drugog alata za potrebe podeavanja
lasera, moraju biti obezbeeni tako da ne moe doi do struj-nog udara.
Delovi lasera koji se mogu dodirnuti pri skidanju poklopca ne smeju biti pod
naponom.
lan 42.
Ako doe do kvara lasera u toku njegovog rada, ne sme doi do porasta
temperature, izbijanja poara i isputanja otrovnih i korozivnih gasova i para.
Dozvoljeni porasti temperature iz stava 1. ovog lana dati su u ko-loni 2 tabele 2.
Ako laser ima termostat, osigurae ili zatitne otpor-nike, vrednosti iz tabele 2 su
vrednosti koje se smeju dobiti dva minuta posle ukljuenja lasera. Ako laser nema
termostate, vrednosti temperature u tabeli 2 su vrednosti u ustaljenom reimu rada koji
nastaje posle vremena dueg od 4 h.
lan 43.
Zatita od direktnog ili indirektnog dodira delova lasera pod naponom mora da
radi i u sluaju otkaza.
Termostati ili sline naprave moraju da odvoje laser od faznog pro-vodnika mree
za napajanje, odnosno od svih provodnika ako se faza mree za napajanje jednoznano
ne moe da identifikuje.
lan 44.
Kuite lasera mora biti tako konstruisano da se pomou utikaa moe potpuno
odvojiti od mree za napajanje.
Utika mora biti takav da ne postoji rizik od elektrinog udara usled pranjenja
kondenzatora, odnosno mora postojati naprava za pri-nudno zaustavljanje.
472

Ako se laserski sistem sastoji od dva ili vie odvojenih delova uslovi iz st. 2. i 3.
ovog lana moraju biti ispunjeni za te delove za sve napone vee od bezbednog malog
napona.
lan 45.
Laseri moraju imati napravu za odvajanje od mree za napajanje koja:
1) izoluje kola od izvora za napajanje i ima samo dva stabilna poloaja;
ima indikator ije pokazivanje Iskljueno je mogue samo ako je dozvoljen
razmak na svim kontaktima;
ima mogunost da se zakljua u poloaju Iskljueno (npr. katan-cem za lasere
klase 3 i 4);
razdvaja sve neuzemljene provodnike mree za napajanje, ukljuujui
neutralni provodnik, u sluaju da se koristi jedan izvor za napajanje;
ako se koristi vie izvora za napajanje ima mogunost da sprei opasnost ili
oteenja koja mogu da budu posledica neistovremenog iskljuenja za napajanje.
lan 46.
Kola za osvetljenje lasera koja nisu izolovana napravom za odvajanje od mree
moraju imati svoj sosptveni prekida na laseru ili instalaciji za napajanje.
lan 47.
Kapacitet prekidanja naprave za odvajanje od mree mora biti jednak kapacitetu
prekidanja naprave za prinudno zaustavljanje.
lan 48.
Dopunski prekida za pranjenje baterije kondenzatora mora po-stojati i on slui
za aktiviranje rukom preienja, odravanja i opravke lasera.
lan 49.
Naprava za prinudno zaustavljanje ne mora da iskljui i pomona kola koja ne
predstavljaju opasnost.
Ruica ili taster za aktiviranje naprave za prinudno zaustavljanje mora biti crvena,
jasno vidljiva i brzo dohvatljiva za rukovaoca.
Na povrini oko crvenog tastera mora postojati uti okvir.
Ako postoji vie radnih mesta na laserskom sistemu ili instalaciji, svako radno
mesto mora imati taster za aktiviranje naprave za prinudno zaustavljanje.
lan 50.
Elementi bezbednosnih kola kao to su kablovi, provodnici i pre-kidai moraju biti
predvieni za nazivni napon ne manji od 250 V, a izo-laciona otpornost ne sme biti manja
2

od 1 M. Savitljivi kablovi moraju biti poueni i preseka ne manjeg od 0,75 mm .

Otpornost kontakta prikljuaka ne sme biti vea od 0,5 m.
473

Bezbednosna kola se ne smeju aktivirati pri oporavku napona posle pada napona
izvora za napajanje niti pri otvaranju kola.
lan 51.
Kvar lasera ne sme izazvati neodgovarajue zraenje lasera.
lan 52.
Referentne vrednosti uticajnih veliina za ispitivanje karakte-ristika lasera date su
u tabeli 3.
Tabela 3.

Referentne vrednosti uticajnih veliina

Temperatura
Relativna vlanost
Atmosferski pritisak

Jedinica
S
%
kPa

a
20 2
65 5
86

b
23 2
50 5
do 106

c
27 2
65 5

lan 53.
Nazivni uslovi rada lasera su:
temperatura od 15 S do 35 S;
relativna vlanost od 45% do 75%;
atmosferski pritisak 86 kPa do 106 kPa;
napon izvora napajanja 0,9 Un do 1,1 Un, gde je Un nazivna vrednost napona
napajanja.
III. OZNAAVANJE I OBELEAVANJE
lan 54.
Prema zatiti od laserskog zraenja, laseri mogu biti klase 1, klase 2, klase 3A,
klase 3B i klase 4.
Laseri kao elektrini ureaji nogu biti ureaji klase I, klase II i klase III, pri emu
se laseri klase III ne napajaju niti sadre u sebi napon vei od bezbednosti malog napona
i ne mogu izazvati opasnost od elek-trinog udara.
lan 55.
Elektrina kola lasera i laserskih instalacija dele se na dve grupe, i to na:
kola i delove koji su direktno vezani sa izvorom za napajanje ili kola i delove koji
nisu dovoljno izolovani od izvora za napajanje (npr. ga-sne i vakuumske cevi i
poluprovodnike komponente);
interna kola koja su preko transformatora povezana sa izvorom za napajanje.
474

lan 56.
Laseri moraju imati oznaku na kuitu utvrenu propisom o jugoslo-venskom
standardu za obeleavanje laserskih ureaja, zatvorenih prosto-rija i terena.
lan 57.
Laseri moraju na kuitu imati trajno obeleene i sledee podatke:
firmu, odnosno naziv i sedite proizvoaa,
oznaku tipa,
energiju i talasnu duinu ili energije i talasne duine laserskog zraenja,
nazivni napon, nazivnu frekvenciju i nazivnu snagu napajanja,
grafike simbole upozorenja za opasnost od laserskog zraenja, elektrinog udara,
a po potrebi i od pregrevanja, poara, eksplozije, implozija, jonizujueg zraenja,
otrovnih i kerozivnih supstanci,
obeleene prikljuke za prikljuenje drugih ureaja u sistemu,
prikljuak za zatitno uzemljenje.
lan 58.
Ponovno obeleavanje lasera je neophodno ako se promene njegove karakteristike
i njegova klasifikacija.
lan 59.
Delovi zatitnih kuita lasera koji se pomeraju moraju biti obeleeni simbolima
upozorenja.
IV. TEHNIKE MERE ZATITE
lan 60.
Konektor za daljinsko blokiranje lasera klase 3B i klase 4 mora biti spojen sa
glavnom napravom za prinudno zaustavljanje ili sa prostorom, vratima ili nepokretnom
blokadom.
Neutralizaciju konektora za daljinsko blokiranje lasera sme izvr-iti samo struno
osposobljeno lice.
lan 61.
Neovlaeno korienje lasera klase 3A, klase 3B i klase 4 spre-ava se
zakljuavanjem komande za ukljuenja.
lan 62.
Neeljeno izlaganje posmatraa laserima klase 3A, klase 3B i klase 4 spreava se
pomou oslabljivaa snopa ili zaustavljanjem snopa.
lan 63.
Ulazi u prostorije ili zatitna kuita koja sadre lasere klase 3A, klase 3B i klase 4
moraju biti obeleeni simbolima upozorenja.
475

lan 64.
Snop koji emituju laseri klase 2, klase 3A, klase 3B i klase 4 mora se zavriti na
kraju korisne putanje materijalom koji difuzno refelktuje ili koji je apsorber.
Otvorena laserska putanja postavlja se uvek iznad ili ispod nivoa oiju.

Jedna vrsta zatite je da su laserski snopovi zatvoreni, na primer u

cevi.
lan 65.
Neeljene refleksije zraenja lasera klase 3B i klase 4 moraju se spreiti. Ogledala,
soiva i delitelji snopa moraju biti vrsto mon-tirani, pri emu je dok laser zrai
dozvoljeno kontrolisano kretanje.
lan 66.
Pri radu sa laserima klase 4 mora se koristiti zatitno odelo otporno na plamen i
toplotu.
lan 67.
tetna sporedna zraenja koja nastaju pri radu lasera moraju se spre-iti zatitnim
oklapanjem.
lan 68.
Zatita od elektrinog udara i od eksplozije unutar lasera mora da se osigura
bezbednosnom konstrukcijom lasera.
lan 69.
Laseri klase 3 i klase 4 ne smeju se koristiti za prikazivanje fizi-kih pojava, za
obradu informacija za administrativno poslovanje, u obra-zovanju i u zabavne svrhe.
lan 70.
Za lasere klase 2 i klase 3A mere zatite se zahtevaju za spreavanje neprekidnog
gledanja u snop.
Primena optikih pomagala (na primer, dogled ili durbin) predsta-vlja rizik i kod
lasera klase 3A nije dozvoljena.
lan 71.
Laseri klase 3B predstavljaju opasnost kako od direktnog snopa tako i od
reflektovanog snopa. Da bi se spreilo direktno gledanje snopa i kontrolisala refleksija,
moraju se primeniti sledee mere zatite:
laser sme da radi samo u kontrolisanoj prostoriji,
neeljene refleksije moraju se spreiti,
laserski snop mora se zavriti na kraju korisne putanje difuznim materijalom takve
boje i reflektivnsti tako da je mogue pozicionirati snop, a opasnost od refleksije smanjiti
na minimum. Uslovi za bezbedno gledanje difuzne refleksije lasera vidljivog zraenja
klase 3B su:
najmanje rastojanje ekrana i oka 13 cm i najdue vreme gledanja 10 s;
476

 noenje odgovarajuih naoara za zatitu od laserskog zraenja ako nisu

ispunjeni uslovi prethodne alineje;
ulaz u prostoriju se mora obeleiti laserskim znakom upozorenja.
lan 72.
Laseri klase 4 izazivaju povrede od direktnog snopa, od refleksija i od difuznih
refleksija. Osim mera iz lana 71. ovog pravilnika za lasere klase 4 moraju se preduzeti i
sledee mere zatite:
oklopiti putanju snopa, s tim da se pristup prostoriji sa laserom sme dozvoliti samo
rukovaocima sa propisanim zatitnim naoarima i zatitnom odeom;
koristiti daljinsko upravljanje;
dobro osvetliti prostoriju gde se nosi zatita za oi od laserskog zraenja, s tim da
svetle obojene difuzne povrine zidova poboljavaju ovaj uslov;
zaustaviti snop vatrostlanim opekama ili drugim refrakcionim materijalom
dovoljne debljine s tim da se mora voditi rauna da glazirane povrine ne produe
izlaganje i tako poveaju refleksiju. Moraju se kori-stiti pogodne hlaene neravne
metalne mete, kao to su konusi ili apsor-beri;
moraju se preduzeti posebne mere zatite od neeljenih re-fleksija u nevidljivom
spektru u podruju dalekog infracrvenog laserskog zraenja, kada se snop i meta
okruuju materijalom neprozirnim na ta-lasnoj duini lasera (ak i dublje metalne
povrine mogu postati jako re-fleksne na talasnoj duini od 10,6 m gasnog CO2 lasera).
lan 73.
U geodeziji i topografiji koriste se, po pravilu, laseri klase 1 i klase 2.
Ako se u geodeziji i topografiji upotrebe laseri klase 3A, prostori na kojima se
koriste ovi laseri moraju se obeleiti laserskim znakom upozorenja.
Gledanje u snop nije dozvoljeno, a gledanje pomou optikih instru-menata
(teodoliti itd.) samo prema tehnikom uputstvu proizvoaa optikih instrumenata.
Laserski snop se mora ograniiti na kraju korisne putanje.
Putanja laserskog snopa mora biti ispod ili iznad nivoa oiju ru-kovaoca.
Laserski snop se ne sme upraviti u ogledala i sline reflektujue povrine.
Laser klase 3A, kada se ne koristi, mora se uvati od neovlaene upotrebe.
lan 74.
Ako je neophodno da se u geodeziji i topografiji koriste laseri klase 3B, pored
uslova iz lana 73. ovog pravilnika ne sme se dozvoliti ulazak u snop koji ima sledee
karakteristike:
477

opseg talasnih duina laserskog zraenja od 400 nm do 700 nm;

-3

snaga zraenja vea od 5 x 10 W;

4
trajanje ozraivanja due od 3,8 x 10 s.
Pri drugim uslovima trajanja ozraivanja i opsega zraenja dozvoljene su granice
zraenja date za lasere klase 1.
lan 75.
Za lasere klase 3B i klase 4 koji rade na otvorenom prostoru osim mera zatite iz
lana 73. ovog pravilnika mora se preduzeti i sledee:
sve osoblje koje ne nosi zatitne naoare i zatitnu odeu mora se ukloniti sa
putanje snopa i koristiti sva raspoloiva sredstva za osiguranje putanje snopa;
prolaenje vozila i aviona mora se zabraniti na rastojanjima na kojima je snaga
snopa zraenja vea od snage za lasere klase 1;
sve povrine koje mogu da izazovu refleksiju moraju se ukloniti sa putanje snopa.
BLII SADRAJ TEHNIKOG UPUTSTVA ZA LASERE
lan 76.
Tehniko uputstvo za lasere mora sadrati sledee:
firmu, odnosno naziv ili znak proizvoaa;
oznaku tipa lasera;
podatke o izvoru za napajanje i to:
nazivni napon ili opseg nazivnog napona,
nazivnu frekvenciju,
v) nazivnu snagu optereenja;
podatke o klasi lasera s obzirom na zatitu od laserskog zraenja;
podatke o klasi lasera s obzirom na zatitu od elektrinog udara;
podatke o najveoj energiji, trajanju impulsa i talasnoj duini ili opsegu talasnih
duina laserskog zraenja;
podatke o lokaciji laserskih otvora;
podatke o ostalim neeljenim pojavama i to:
sporedno ultraljubiasto, vidljivo i infracrveno zraenje,
neeljeno jonizujue zraenje,
v) opasnost od pregrevanja i poara, g)
opasnost od eksplozije i implozije, d)
opasnost od elektrinog udara,
) opasnost od stvaranja otrovnih i korozivnih gasova i isparenja;
objanjenje grafikih simbola za lasersko zraenje i za ostale ne-eljene pojave;
obeleavanje prikljuka za zatitno uzemljenje;
obeleavanje prikljuka za prikljuenje drugih ureaja u sistemu;
478

redosled prikljuivanja lasera i njihovog pribora u sistem sa izvorima za napajanje

i meusobno, kao i upozorenje na sve postupke koji mogu da dovedu do opasnosti;
podatak o tehnikim merama zatite ako laser klase 2 zrai kroz atenuator;
postupak kalibracije merila za lasere koji se koriste u medicini;
detaljne podatke o pravilnom postavljanju, odravanju i bezbednoj upotrebi lasera;
podatke o merama bezbednosti pri odravanju, o servisiranju i o ponovnoj
kalibraciji;
postupak ienja.
lan 77.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku dva meseca od dana objavlji-vanja u
Slubenom listu SFRJ.

479

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINA POSTROJENJA
I UREAJE U RUDNICIMA SA POVRINSKOM EKSPLOATACIJOM MINERALNIH SIROVINA

I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za elektrine instalacije,
postrojenja i ureaje koji ine galvansku celinu sa elektri-nom mreom (osim vazdunih
vodova) u rudnicima sa povrinskom eksplo-atacijom, odnosno povrinskim kopovima.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na elektrine instalacije, postrojenja i
ureaje u podzemnim delovima rudnika.
lan 2.
Nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea zna-enja:
povrinski kop rudnika su svi prostori koji se izrauju ili odr-avaju u cilju
istraivanja, otvaranja, pripremanja ili otkopavanja lei-ta mineralnih sirovina na
povrini, ukljuujui i pripremu mineralne sirovine ako se postrojenje nalazi u tim
prostorima;
elektrine pogonske prostorije su prostorije koje su odreene za pogon elektrinih
maina i aparata i u koje je pristup, po pravilu, dozvo-ljen samo strunim licima koja tim
mainama i aparatima rukuju;
elektrine zatvorene (zakljuene) pogonske prostorije su pro-storije koje su
zatvorene i u koje mogu da ulaze samo struna lica;
elektroenergetsko postrojenje je skup elektrinih ureaja i in-stalacija koji slue
zajednikom cilju;
elektrini ureaji su pogonska sredstva koja slue za proizvodnju, prenos,
razvoenje, merenje i korienje elektrine energije;
*

480

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, br. 66/87 i 16/92.

dojavni ureaji su ureaji koji posredno ili neposredno slue za predaju

obavetenja ma koje vrste;
signalni ureaji su ureaji koji se posredno ili neposredno kori-ste za prenoenje
nekog unapred dogovorenog optikog ili akustikog sig-nala sa jednog mesta na drugo, a
mogu obuhvatiti i lokalnu vezu za prenoenje obavetenja iz jednog izvora;
elektrine instalacije su skup vodova i instalacionog pribora koji slue za
razvoenje elektrine energije do pojedinih potroaa;
prenosiva pogonska sredstva su ureaji, maine, transformatori i dr. na etaama
kopa ili radilitima, sa aparatima za ukljuivanje, upravljanje i pokretanje tih ureaja, kao
i ureaji za osvetljavanje, koji se povremeno premetaju, odnosno ije se mesto upotrebe
menja;
trajno postavljeni elektrini ureaji ili delovi elektrinih ureaja i kablova su
ureaji, odnosno delovi koji nisu privremeno posta-vljeni i ne sadre prenosna pogonska
sredstva niti su na njih vezani;
trajni pogon je pogon u kome pogonski ureaj (maine, aparati i dr.) postiu
postojanu temperaturu;
isprekidani pogon je pogon u kome se sukcesivno smenjuju periodi pogona i
mirovanja, ali su periodi mirovanja znatno krai od vremenske konstante zagrevanja;
kratkotrajni pogon je pogon u kome je vreme pogona tako kratko da pogonski
ureaji ne postiu postojanu temperaturu;
nazivni napon, nazivna jaina struje, nazivna snaga i nazivna fre-kvencija su
vrednosti za koje su elektrini ureaji graeni i oznaeni;
napon prema zemlji je najvei napon koji moe nastati na delo-vima pod naponom
ili ostalim provodljivim masama:
0 u sluaju zemljospoja kod izolovanih IT sistema mree bez po-gonskog
uzemljenja;
1 u sluaju zemljospoja ili jednopolnog kratkog spoja kod uzemlj-enih TT i
TN sistema mree sa pogonskim uzemljenjem;
napon dodira je pad napona u telu oveka prilikom dodira u slu-aju struje greke;
daljinski upravljani ureaji su ureaji kod kojih se strujna kola ukljuuju ili
iskljuuju stranim uticajem (na primer: mehanikim, elektrinim, elektrooptikim,
pneumatskim, akustinim, magnetskim i dr.);
rasklopni ureaji su elektrini ureaji koji slue za posredno-ili neposredno
ukljuenje i iskljuenje strujnih kola;
razvodni ureaji su elektrini ureaji koji slue za razvoenje elektrine energije
na vie ogranaka ili potroaa;
rasklopni aparati su elektrini aparati koji slue za ukljuenje
iskljuenje strujnih kola, kao i za prekidanje kratkih spojeva i opteree-nih strujnih kola;
prekida je rasklopni aparat koji moe prekinuti nastali kratki spoj. prekidna snaga
oznaava se kod aparata do 1 000 V u kA za odreeni na31

481

pon, a kod aparata od 1 000 V i vie u MVA za odreeni napon, to oznaava

graninu mo za koju je prekida graen;
sklopka je rasklopni aparat koji, po pravilu, moe ukljuivati i iskljuivati
normalno optereena strujna kola do nazivnih veliina za koje je aparat graen. Sklopka
nije predviena za prekidanje struje kratkog spoja;
kontaktor je rasklopni aparat koji ukljuuje i iskljuuje strujna kola pomou
elektromagneta ija je mo ukljuenja i iskljuenja, po pra-vilu, osam do deset puta vea
od nazivne jaine struje trjanog optereenja, odgovara zahtevima motornog pogona, a
nije namenjen za prekidanje kratkog spoja i graen je za veliki broj ukljuenja i
iskljuenja;
rastavlja je rasklopni aparat pomou koga se moe prekinuti strujno kolo i
naponski razdvojiti, sa vidljivim pogonskim stanjem;
rastavljaka naprava je svaki elektrini ureaj pomou koga se strujno kolo moe
vidljivo rastaviti (rastavljai, sklopke, osigurai, uloni noevi, rastavni kontakti kod
izvlaivih ureaja i dr.);
rastavna sklopka je rastavlja sa vidljivim pogonskim stanjem, ukljuenim ili
iskljuenim koji ima svojstva sklopke, odnosno koji moe ukljuivati i iskljuivati
nazivne struje za koje je graen. Upotrebljava se za napne od 1 000 V i vie;
rastavni prekida je rastavlja sa vidljivim pogonskim stanjem, ukljuenim ili
iskljuenim, koji delimino ima svojstva prekidaa, odno-sno moe prekinuti kratki spoj
ogranienog intenziteta i ukljuivati i iskljuivati nazivne struje trajnog optereenja za
koje je graen. Upotre-bljava se za napone od 1 000 V i vie;
motorni zatitni kontaktor je rasklopni aparat za ukljuenje elektrinih maina u
mreu i njihovo iskljuenje iz mree, koji sadri i elemente zatite motora, kao to su
bimetalni releji za zatitu od preoptereenja i strujni osigurai za zatitu od kratkog
spoja;
motorni zatitni prekida je rasklopni aparat za ukljuenje elektrinih maina u
mreu, njihovo iskljuenje iz mree i za njihovu zatitu, koji uz prekidae sadri
elemente zatite motora kao to su: bi-metalni releji ili okidai za zatitu od
preoptereenja, kratkospojni okidai ili releji za zatitu od neeljenog pogona maina
posle nastanka napona i prilikom prekomernog snienja napona, ili koji sadri
kombinaciju od nekoliko pomenutih ureaja;
zatitni prekida je sklopni aparat za sklapanje i zatitu stru-jnih kola od
preoptereenja, sa bimetalnim relejima ili okidaima i za prekidanje kratkog spoja, sa
kratkospojnim relejima ili okidaima, ili koji sadri nekoliko pomenutih ureaja;
utikaka naprava je naprava namenjena za spajanje i rastavljanje kablova i vodova,
kao i za prikljuivanje kablova i vodova na odgovarajue elektrine ureaje;
prekostrujni zatitni ureaji su zatitni elementi koji prili-kom nedozvoljenog
poveanja struje prekidaju ili prouzrokuju prekidanje strujnog kola. To su:
topljivi osigurai;

482

b) zatitni prekidai sa odgovarajuim prekostrujnim, odnosno

elektromagnetskim okidaima ili relejima;
strujni zatitni ureaj je ureaj osetljiv na struju greke koja se pojaljuje kao
rezultat (zbira) trenutnih vrednosti struje svih pogonskih provodnika (faza), pri emu se
sumiranje struje provodi zbirnim strujnim transformatorima koji deluju na iskljuenje
odgovarajueg rasklopnog apa-rata (npr. strujne zatitne sklopke ili prekidaa);
naponski zatitni ureaj je ureaj osetljiv na napon koji se poja-vljuje na
pristupanom provodnom delu elektrinog ureaja zbog greke na elektrinoj izolaciji i
koji preko nezavisnog pomonog uzemljenja utvrdi napon greke ureajem unutranje
otpornosti 10 puta vee od otpornosti kola od pomonog uzemljenja, ali ne manjeg od 8
, pri emu otpornost ras-prostiranja pomonog uzemljenja ne sme biti vea od 800
kontrolnik je elektrini ureaj namenjen za kontrolu i ispi-tivanje nekog
elektrinog pogonskog stanja ili elektrine sposobnosti elektrinog ureaja ili instalacije,
za signalisanje opasnog stanja koje bi moglo nastati, ili za iskljuenje oteenog
kontrolisanog dela elektrine mree, odnosno ureaja ili instalacije;
mreni kontrolnik je ureaj za trajnu kontrolu izolacionog stanja mree i dojavu
opadanja izolacije vrednosti otpora, odnosno zmljospoja, koji prilikom zemljospoja
iskljuuje mreu ili deo mree sa napona;
kontrolnik rasvetne mree je ureaj za trajnu kontrolu izolacio-nog stanja rasvetne
mree i njeno iskljuenje sa napona prilikom zemljospoja;
kablovski kontrolnik je ureaj za kontrolu izolacije pre ukljuenja, za napon do 1
000 V, ili kontrolu zemljospoja u pogonu mree ili dela mree za napon vei od 1 000 V,
koji ima mogunost kontrole strujnog kola uzemljenja jednog kablovskog ogranka,
odnosno kontrole mehanikog oteenja kola uzemljenja potroaa ili kabla;
kratki spoj je provodni spoj izmeu razliitog elektrinog potencijala vodova ili
drugih delova elektrinih ureaja pod naponom, koji nastaje usled greke na izolaciji ili
zbog njihovog posrednog ili ne-posrednog dodira;
spoj sa masom je provodljivi spoj koji grekom nastaje izmeu po-gonskih delova
elektrinih ureaja pod naponom i provodljivih delova koji ne pripadaju pogonskom
strujnom kolu i koji ne smeju doi pod napon;
struja greke je struja koja tee zbog greke u izolaciji;
napon greke je napon koji nastaje izmeu dva dodiru pristupana provodljiva tela
koji ne pripadaju istom pogonskom strujnom kolu, ili koji nastaje izmeu jednog takvog
dela i zemlje;
zemljospoj je provodljivi spoj izmeu zemlje ili uzemljenog predmeta sa delovima
pod naponom prema zemlji;
struja zemljospoja je struja koja tee izmeu pogonskog strujnog kola i zemlje
usled greke na izolaciji ili zbog posrednog, odnosno nepo-srednog dodira delova tog
strujnog kola sa zemljom ili sa uzemljenim pred-metom;

31*

483

uzemljenje je provodni spoj izmeu zemlje i delova ureaja koji se ostvaruje

pomou ureaja za uzemljenje;
pogonsko uzemljenje je provodni spoj izmeu nekog dela pogonskog radnog
strujnog kola, vora mree i dr., i uzemljivaa. Ono moe biti:
direktno ili neposredno, ako osim otpornosti uzemljenja ne sadri druge
otpornosti;
indirektno ili posredno, ako osim otpornosti uzemljenja sa-dri jo i omske,
induktivne ili kapacitivne otpornosti u kolu uzemlj-enja, radi ogranienja struje greke;
uzemljivai su trakasti, ipkasti, cevni i ploasti metalni de-lovi koji lee u zemlji;
centralni uzemljiva je uzemljiva koji ispunjava uslove uzemlj-enja celokupne
mree povrinskog kopa, bez obzira na napon mree;
glavni uzemljiva je uzemljiva koji ispunjava uslove uzemljenja pri naponu do 1
000 V za mreu jedne transformatorske stanice, koja predstavlja jednu galvansku celinu;
pomoni uzemljiva je uzemljiva koji smanjuje otpor uzemljenja u mrei
uzemljenja, i to na isturenim delovima mree, ili predstavlja pomono uzemljenje
prilikom primene sistema zatitnog spoja na napon greke;
dovodi uzemljivaa su delovi uzemljivaa koji su neizolovani po-loeni u zemlju,
a ako su poloeni van zemlje ili izolovani u zemlji, oni su delovi provodnika za
uzemljenje;
sabirni provodnik za uzemljenje je provodnik na koji se paralelno prikljuuje vie
provodnika za uzemljenje;
instalacija za uzemljenje je skup uzemljivaa, sa provodnicima za uzemljenje i
sabirnim provodnicima za uzemljenje;
provodnik za uzemljenje (zemljovod) je svaki provodnik koji spaja delove ureaja
koji treba da se uzemlje sa uzemljivaem, ako je poloen iz-van zemlje ili je izolovan u
zemlji;
otpornost uzemljenja je zbir otpornosti uzemljivaa i otpornosti provodnika za
uzemljenje;
otpornost uzemljivaa je prelazna otpornost rasprostiranja elektrine struje izmeu
metalne povrine uzemljivaa i zemlje;
zatitni provodnik je provodnik koji deo ureaja koji se titi spaja s uzemljivaem
kod zatitnog uzemljenja, ili s neutralnim pro-vodnikom kod nulovanja, ili s
naponskom zatitnom sklopkom kod na-ponskog zatitnog spoja, ili sa zemljom kod
strujnog zatitnog spoja.
Zatitnim provodnikom, u smislu ovog pravilnika, ne moe pro-ticati pogonska
struja, a njegova dimenzija predviena je za struje izjedna-enja potencijala, i to:
za IT sisteme mree struja kod zemljospoja, ako se napon iskljuuje kod
zemljospoja, u protivnom struja dvopolnog kratkog spoja;
za TT i TN sisteme mree za maksimalne struje kratkog spoja koje se
oekuju u mrei, a za IT sisteme bez iskljuenja napona kod zemljospoja za dvopolni
kratki spoj;
484

neutralni provodnik je provodnik spojen s neutralnom takom izvora struje,

namenjen za prolaz pogonske struje izvora napona izmeu faze i neutralne take;
kombinovani neutralni i zatitni provodnik (PEN provodnik) je jedan jedini
provodnik spojen s neutralnom takom izvora struje, a isto-vremeno je zatitni provodnik
i neutralni provodnik;
delimino kombinovani zatitni i neutralni provodnik je kom-binovan neutralni
zatitni provodnik na zajednikom delu mree do iz-vora struje sa odvojenim zatitnim i
neutralnim provodnikom na nekom ogranku mree;
direktni dodir je neposredan dodir sa provodnim delovima koji su u normalnom
pogonu pod naponom;
indirektni dodir je dodir pristupanih provodnih delova koji dou pod napon samo
u sluaju greke na elektrinoj izolaciji.
lan 3.
Za elektrine ureaje i instalacije rudnika mora se obezbediti:
ema napajanja visokog napona svih transformatorskih stanica i vodova visokog
napona, sa tehnikim podacima;
situacioni plan svih elektrinih ureaja i instalacija za visoki
napon;
ema pojedinih niskonaponskih mrea, kao i ema signalnih i do-javnih ureaja;
situacioni plan niskonaponske mree, sa potrebnim tehnikim podacima;
kartoteka elektrinih maina, aparata i ureaja, u pogonu i u rezervi, koja mora
sadrati tehnike podatke o njihovom preuzimanju, kon-trolama, opravkama, godini
izrade, mestu upotrebe ili uskladitenja;
tehnika dokumentacija pojedinih ureaja (maina, transfor-matora, aparata i dr.)
koji slue za vanije objekte (na primer: za bagere, odlagae, transportne trake, pumpe
itd.);
podaci o stanju prelaznih otpornosti uzemljenja, dielektrinoj vrstoi
transformatorskih ulja i ispitivanju zatitnih releja, ije auriranje mora biti u skladu sa
odredbama ovog pravilnika;
podaci o pregledima u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
II. ELEKTRINI UREAJI I INSTALACIJE
lan 4.
Dozvoljeni naponi kod pojedinih sistema elektrine mree za na-pajanje maina i
ureaja su:
kod IT sistema:
za mreu srednjeg napona do 20 000 V;
za mreu niskog napona do 1 000 V (+ 15%);
za rasvetnu mreu i signalizaciju do 250 V;
kod TN sistema:
485

 visoki napon - nije dozvoljen;

niski napon do 1 000 V.
Sistem mree TT nije dozvoljen za strujna kola iznad 25 A. Za
elektrinu vuu dozvoljen je napon do 1,5 kV.
Za rune prenosne svetiljke i daljinsko uprvljanje koje nije stalno po-loeno
dozvoljen je napon do 50 V.
Za stalno poloeno daljinsko upravljanje moe se upotrebljavati nazivni napon
upravljanog ureaja do 500 V, ako ne postoji opasnost od ka-pacitivnih struja ili struja
gubitaka koje bi mogle pomeriti ili grekom aktivirati daljinsko upravljanje.
Ovim ogranienjem nisu obuhvaeni nazivni naponi visokonaponske mree za
dovod energije rudniku ili kopu.
lan 5.
Za sve elektrine ureaje od ijeg kontinuiranog rada zavisi sigur-nost pogona i
ljudi moraju biti obezbeene rezerve za dovoljno napajanje elektrinom energijom.
lan 6.
U elektrinim pogonskim prostorijama i u zatvorenim elektrinim pogonskim
prostorijama moraju postojati jasne i lako uoljive mogunosti napajanja za odnosna
rasklopna ili razvodna postrojenja, preko eme, oznake i sl.
lan 7.
Pogonska sredstva moraju se posebno zatititi od mehanikih ote-enja i
hemijskog uticaja, kao i od oteenja koje mogu prouzrokovati voda i praina.
lan 8.
Za sabirnice u rasklopnim i razvodnim postrojenjima, pored bakra, moe se
upotrebljavati i aluminijum ako su stezaljke sabirnica izraene sa prelaznim elementima,
tako da se na razvode mogu spojiti i bakarni pro-vodnici.
lan 9.
elini provodnici za provoenje struje mogu se upotrebljavati:
za povratni provodnik elektrine vue (ine);
za zatitni provodnik mree zatitnog uzemljenja, ali samo pocinkovani;
za specijalne savitljive kablove, izdrljive na zatezanje, kod kojih su bakarni
provodnici mehaniki ojaani elinom icom.
lan 10.
Izolacioni materijal mora biti takav da sigurno izoluje u uslovima primene i da je
otporan na sve uticaje vlage, praine, prljavtine, ulja, toplote i dr.
lan 11.
Elektrina pogonska sredstva i ureaji mogu se upotrebljavati samo u granicama
svojih nazivnih vrednosti za koje su ugraeni, s tim to moraju,
486

bez deformacija ili tetnih posledica, izdrati sva naprezanja koja bi na mestu ugradnje
mogla prouzrokovati struja kratkog spoja.
U pogledu mehanikih naprezanja prilikom kratkog spoja, sredstva i ureaji iz
stava 1. ovog lana moraju biti dimenzionisani za maksimalnu udarnu struju tropolnog
kratkog spoja na mestu ugradnje.
III. TEHNIKE MERE ZATITE OD DODIRA DELOVA
POD NAPONOM
1. Zatita od direktnog dodira
lan 12.
Instalacije do 1 000 V i iznad 1 000 V moraju pod normalnim uslovima
eksploatacije imati zatitu od direktnog dodira.
Zahtevi iz stava 1. ovog lana ne odnose se na:
1) ogranienje napona koji je bezopasan na dodir.
Zatita malim naponom je sprovedena ako je izvor napajanja strujnog kola izveden
kao:
a) sigurnosni izolacioni transformator, s posebno visokim stepe-nom izolacije
izmeu primara i sekundara, pri emu primarni napon ne prelazi 1 000 V, a moe biti
izveden, na primer:
fiziki odvojenim namotajima na raznim stubovima ili kalemima:
izolacijom ispitanom posebno visokim ispitnim naponom izmeu primarnog i
sekundarnog namotaja ili sa uzemljenim zaslonom koji odvaja primarni namotaj od
sekundarnog namotaja;
b) izvor struje istog stepena sigurnosti kao i sugurnosni tran-sformator (npr. motorgenerator sa izlovanim namotajima);
v) elektrohemijski izvori ili drugi izvori nezavisni od strujnih kola veeg napona,
npr. agregati ako najvei napon strujnog kola iz odredbe pod a) ne prelazi 25 V u
normalnom pogonu i u sluaju greke zadovoljeni uslovi u pogledu mera zatite od
opasnosti elektrinog udara, pod uslo-vom da je sprovedena jo i zatita od direktnog
dodira delova pod napo-nom;
ogranienje energije ako akumulirana energija (A) iznosi 20 mJ, a ukupni
elektrini naboj (O) 1 mC;
nulti i zatitni provodnik.
lan 13.
Pregrade i kuita, u smislu ovog pravilnika, koriste se za zatitu od dodira delova
elektrinih instalacija koji se nalaze pod naponom.
Minimalni vazduni razmaci izmeu instalacionih provodnika, sa-birnica i
uzemljenih delova (pregrade i kuita) moraju odgovarati vred-nostima datim u tabeli 1
ili tabeli 2.
487

488

Tabela 1.
Vazduni razmaci za unutranje instalacije
Maksimalni nazivni napon (kV)

10

20

30

45

60

110

Minimalni razmaci za instalacije izloene prenaponima, u mm

40

65

90

115

215

325

520

700

1000

Minimalni razmaci za instalacije zatiene od prenapona ili prikljuene kablovima, u mm

40

60

70

90

160

270

380

520

950

Tabela 2.
Vazduni razmaci za spoljne instalacije
Maksimalni nazivni napon (kV)

10

20

30

45

60

110

150

220

Minimalni razmaci za instalacije izloene

prenaponima, u mm

150

215

325

520

700

1100

1550

2200

Minimalni razmaci za instalacije zatiene od

prenapona ili prikljuene kablovima, u mm

150

160

270

380

520

950

1350

1850

Razmaci u tabelama 1 i 2 ne odnose se na fabriki izraena postrojenja prema propisima o jugoslovenskim standardima.
Napomena: Prilikom utvrivanja vrednosti datih u tabelama 1. i 2. uzeta su u obzir odstupanja napona (sistema za 20% od nazivnog
napona sistema mree. Vrednosti u tabelama mogu predstavljati razmake izmeu provodnika i uzemljenih delova kod TN ili TT
sistema primenom faznog napona prema zemlji.
Za vrednosti u tabelama nisu uzeti u obzir otpornost provodnih staza ni razliiti nivoi napona kao eks tremno nepovoljni uslovi
okoline.
lan 14.
Svi delovi pod naponom moraju biti unutar kuita ili zatieni pregradama koje obezbeuju najmanji stepen mehanike
zatite, prema tabeli 3.

Tabela 3.
Minimalna mehanika zatita od direktnog dodira kuitima ili pregradama (primenjiva
samo za delove pod naponom)
Napon, naizmenini (V)

Unutar pogonskih prostora

postrojenja

Unutar prostora elektrinih

ureaja

Unutar zatvorenih elektrinih pogonskih prostorija

50 < U < 1000 V

Kompletna zatita IP2X ili

IP4X za gornju povrinu prepreke ili kuita u koje se
moe ui. Primenjuje se na
uvrene delove kuita
ili pregrade
xx

Delimina zatita IPIX ako je

U < 660 V ili ako se istovremeno dohvatljivi delovi
razliitog napona nalaze unutar dohvata ruke. Potpuna
zatita IP2X ako je U > 600V
ili IP4X ako je U > 660 V za
gornju povrinu prepreke ili
kuita u koje se moe ui
primenjuje se na uvrene
delove kuita ili ogradi
xx

Bez zatite IP0X ako je U <

660 V. Delimina zatita
IP0X ako je U > 600 V ili ako se
istovremeno dohvatljivi
delovi razliitog napona
nalaze unutar dohvata ruke
xx

U > 1000 V

Potpuna zatita IP5X unutar

dohvata ruke
Delimina zatita IP2X izvan
dohvata ruke

Potpuna zatita IP5X unutar

dohvata ruke
Delimina zatita
x
IPIX izvan dohvata ruke

Delimina zatita
x
IPIX

gde je: U nazivni linijski napon instalacije;

x Za elektrine pogonske prostore i zatvorene elektrine pogonske prostorije smatra se da je zatita ekvivalentna IP1X
postignuta smetajem izvan dohvata ruke ili postavljanjem pregrada, reetki, za titnih mrea itd.
xx Upotreba prikljunica u podu nije iskljuena, ali takve prikljunice moraju biti pokrivene kad nisu u upotrebi.
489

U sluaju jednosmernog napona, vrednosti iz tabele uveavaju se za 1,5, odnosno

za vrednosti do 1 500 V i iznad 1 500 V.
lan 15.
Pregrade i kuita elektrinih ureaja moraju biti uvreni na mestu upotrebe.
Pregrade i kuita iz stava 1. ovog lana, prema njihovoj veliini i rasporedu,
moraju biti dovoljno stabilni i trajni da ispunjavaju uslove i optereenja normalnog
pogona.
lan 16.
Skidanje pregrade ili otvaranje kuita ili dela kuita (vrata, poklopac, prepreka i
sl.) smeju se vriti samo pod sledeim uslovima:
obaveznom upotrebom kljua ili alata;
blokadom, kad skidanje pregrade ili otvaranje kuita bez upo-trebe kljua ili alata
uslovljava iskljuenje napona svim delovima iza pre-grade ili u kuitu koji se mogu
dodirnuti. Ponovo stavljanje pod napon mora biti mogue samo posle postavljanja
pregrade ili zatvaranja kuita.
Pri pranjenju akumulirane energije u kondenzatorima ili sistemu kablova koji
mogu prouzrokovati opasnost od strujnog udara moraju se pred-uzeti posebne mere;
automatskim iskljuivanjem napona delova pod naponom iza pregrade ili u kuitu
pre mogueg dodira koji moe prouzrokovati ski-danje pregrade ili otvaranje kuita.
Ponovo stavljanje pod napon mora biti mogue samo posle postavljanja pregrade ili
zatvaranja kuita;
unutranjim zaklonom koji se mora postaviti tako da se onemogui dodir delova
pod naponom kad je pregrada skinuta ili kuite otvoreno.
Zaklon mora ispuniti zahteve prema tabeli 1, osim u pogledu osiguraa i sijalice.
Zaklon moe biti privren trajno ili privre-meno, odnosno postupkom skidanja
pregrade ili otvaranja kuita. Zaklon se sme skinuti samo pomou alata ili kljua.
Zaklon moe biti zatitni zatvara koji izvlaenjem konektora automatski zaklanja deo
konektora koji ostaje pod naponom;
skidanje pregrade ili otvaranje kuita za osigurae i sijalice bez upotrebe alata ili
kljua ili bez iskljuenja napona sme se vriti samo ako su istovremeno ispunjeni sledei
uslovi:
a) da postoji druga prepreka unutar skinute pregrade ili otvorenog kuita koja
spreava sluajni dodir sa ostalim delovima pod naponom koji nisu zatieni drugim
merama. Druge prepreke ne smeju da spreavaju namerno dolaenje u kontakt s
delovima pod naponom. Skidanje druge prepreke mora biti mogue samo alatom ili
kljuem;
b) da nazivni napon delova pod naponom iza druge pregrade ne bude vei od 660
V.
lan 17.
Elektrina izolacija mora biti takva da sprei bilo koji dodir sa delovima pod
naponom.
Delovi pod naponom moraju biti potpuno prekriveni izolacijom, koja se moe
skinuti samo oteenjem.
Kvalitet izolacije mora ispuniti zahteve za odgovarajue elektrine ureaje.
490

lan 18.
Ako je prostor u kome se kreu lica ograen pregradom koja obezbe-uje stepen
zatite manji od IP2X, udaljenost se rauna od ugraene pregrade i dr., na primer, od
zatitne mree ili pregrade za deliminu za-titu.
lan 19.
Delimina zatita ubacivanjem prepreka mora spreiti sluajni do-dir delova pod
naponom.
lan 20.
Zatita od sluajnog dodira u pogonu postavljanjem prepreke postie se ako se
sluajni dodir s delovima pod naponom spreava pomou pregrade, poluge i sl., ili se
sluajni dodir s delovima pod naponom spreava ako se delovima pod naponom rukuje
npr. pomou zaslona ili zatitne ruke na osigurau.
lan 21.
Minimalne mere prolaza za rukovanje, nadzor i odravanje namenjene
obezbeenju od direktnog dodira moraju za zatvorena postrojenja od-govarati
vrednostima prema tabeli 4.
lan 22.
Prolaz za odravanje, nadzor i rukovanje mora ispunjavati sledee zahteve:
za postrojenja nazivnog napona 1 000 V i manje, prolaz za nadzor, odravanje i
rukovanje duine vee od 20 m mora imati prilaz sa oba kraja;
za postrojenja nazivnog napona iznad 1 000 V, prolaz za nadzor, odr-avanje i
rukovanje duine preko 6 m mora imati prilaz sa oba kraja.
Za veoma duge prolaze mora se obezbediti vie prilaza;
prilazna vrata moraju biti izvedena tako:
da se otvaraju prema spolja;
2

da imaju slobodan prostor izvan vrata najmanje 1,5 m , s priblino jednakom duinom
i irinom.

2. Zatita od indirektnog dodira

lan 23.
Zatita od indirektnog dodira u sluaju zemljospoja mora biti spro-vedena za
nazivne napone do 1 000 V i iznad 1 000 V, i to:
automatskim iskljuenjem izvora napona unutar utvrenih uslova napona i
vremena, ili
ogranienjem napona greke ispod granine dozvoljene vrednosti kod koje nije
zahtevano iskljuenje napona napajanja.
lan 24.
Svi provodni delovi izloeni dodiru moraju biti spojeni na zatitni provodnik, a
delovi jednog postrojenja meusobno povezani radi izjednaenja potencijala.
Pogonsko uzemljenje sistema mree, ako je sistem uzemljen, mora biti spojeno na
uzemljiva u neposrednoj blizini transformatora ili gene-ratora.
491

MINIMALNA IRINA PROLAZA ZA NADZOR, POSLUIVANJE I ODRAVANJE UNUTRANJE INSTALACIJE

(Razmaci u mm)
Mere u mm

Delimina zatita ili bez zatite prema zahtevima tabele 3

.Posl Odr. Posl

.

iznad

iznad

nivoa
poda

nivoa
poda

Odravanje

Slobodan prolaz izmeu

upravljakih
celina
Posluivanje

Razmak izmeu delova pod naponom i

provodnicima sa obe strane
IP0X

Visina
delova
pod
naponom

IP1X

Prolaz ispred
ploe za upravljanje
Posl.

Ip1X

Posl.

IP0X

Odr.

IP0X

kuita

Razmak izmeu zida i delova pod

naponom
Ip1X

Visina
delova
pod
naponom

nazivni pre-napon
preke (kV)1 ili

Odr.

Maksimalni Visina ispod

Delovi pod naponom na obe strane

sa IP1X ili IP0X zatitom

Odravanje

Delovi pod naponom na jednoj strani

sa IP1X ili IP0X zatitom

Ip1X

Razmak izmeu
prepreke ili
ruki sklopnih
ureaja

IP0X

Potpuna zatita prema tabeli 3

Razmak izmeu
prepreke ili
ruki sklopki a
zida

Posluivanje

Odr.

492

Tabela 4.

2000

700

700

700

700

2300

10000

1000

1000

700

700

2300

1000

1000

1200

1200

900

1100

2000

800

1000

1000

1200

2500

1000

1300

1165

1500

800

1000

2500

1330

2000

1530

2200

1000

1200

2000

800

1000

1000

1200

2500

1000

1300

1190

1500

800

1000

2500

1380

200

1580

2200

1000

1200

10

2000

800

1000

1000

1200

2500

1015

1300

1215

1500

800

1000

2500

1430

2000

1630

2200

1000

1200

20

2000

800

1000

1000

1200

2500

1115

1300

1315

1500

800

1000

2500

1630

2000

1830

2200

1000

1200

30

2000

800

1000

1000

1200

2550

1225

1325

1425

1525

800

1000

2550

1850

2050

2050

1000

1200

45

2000

800

1000

1000

1200

2700

1420

1520

1620

1720

800

1000

2700

2240

2440

2440

2640

1000

1200

60

2000

800

1000

1000

1200

2800

1600

1700

1800

1900

800

1000

2800

2600

2800

2800

3000

1000

1200

110

2000

800

1000

1000

1200

3250

2000

2100

2200

2300

800

1000

3250

3400

3600

3600

3800

1000

1200

Odr. = odravanje

Posl. = posluivanje

Ako postoji zatitni provodnik, mora biti posebno uzemljen, izvan uticaja
uzemljivaa pogonskog uzemljenja uzemljenog sistema mree. Ako postoje povoljna
mesta za uzemljenje ili za uzemljivae, zatitni pro-vodnik mora biti na njih prikljuen na
svim raspoloivim mestima da bi potencijal zatitnog provodnika u sluaju greke u
mrei bio to manji, odnosno to blii potencijalu zemlje.
Zatitni provodnik moe biti i goli elektrini neizolovani pro-vodnik.
lan 25.
Zatitni ureaj mora automatski iskljuiti izvor napona elektrine instalacije koju
titi ako zbog greke u tom delu mree do-dirni napon ne moe biti odran u bilo kojoj
taki instalacije na vred-nost jednaku ili manju od dozvoljenog napona dodira Ud.
Maksimalna vrednost napona dodira sme iznositi:
Ud V (efektivna vrednost naizmeninog napona).
Za oteane uslove primene moe se utvrditi i nia vrednost (25V naizmeninog
napona).
lan 26.
Karakteristike zatitnih ureaja ili mera moraju odgovarati:
za nazivne napone mree 1000 V, prema slici 1;
za nazivne napone mree iznad 1 000 V, prema slici 2.
Za postrojenja kod kojih je uestalost greke vea od greke koja se moe
oekivati (npr. kod vlane i provodne okoline) vreme delovanja zatite ograniava se na
100 ms.
lan 27.
U sistemu mree nazivnog napona do 1 000 V i iznad 1 000 V, ako se prilikom
iskljuenja zbog greke za vreme trajanja greke od nastanka do iskljuenja pojavi napon
dodira vei od dozvoljenog napona dodira, iskljuenje napona na delu mree s grekom
mora uslediti u najkraem mo-guem vremenu (bez kanjenja).
lan 28.
Pri preduzimanju mera zatite od opasnog napona dodira mora se uzeti u obzir
sistem mree u odnosu na uzemljenje i karakteristike zatitnih ureaja.
lan 29.
Sistem mrea oznaava se sa dva slova, i to:
1) prvo slovo se odnosi na uzemljenje izvora napajanja i znai:
T direktan spoj sa zemljom u jednoj taki;
I svi provodnici pod naponom izolovani prema zemlji ili jedna taka spojena sa
zemljom preko impedanse;
2) drugo slovo se odnosi na uzemljenje elektrinih ureaja i insta-lacija i znai:
T direktan elektrini spoj izloenih provodnih delova sa zemljom, nezavisno od
uzemljenja sistema mree;
N direktan elektrini spoj izloenih provodnih delova sa uzem-ljenom takom
sistema napajanja (uzemljena taka sistema je normalno neutralna taka).
493

Sistem mree 1000 V

Maksimalni dozvoljeni dodirni napon
i vreme delovanja zatite
Dozvoljeni
Maks. vreme delododirni napon
vanja zatite
(V)
(s)

5
1
0.5
0.2
0.1
0.05
0.03

Slika 1

(5)

Maksimalno dozvoljeno vreme delovanja zatite

< 50
50
75
90
110
150
220
280

5.0

1.0
0.5

0.2
0.1
0.05
0.03
0.01
10

20
30 50 100 200 300 500(V)
Dozvoljeni dodirni napon (V)

DELOVANJE ZATITE OD NAPONA GREKE ZA MREE NAPONA 1 000 V

2
0

Maksimalno dozvoljeno vreme delovanja zatite

Sistem mree iznad 1000 V

Maksimalni dozvoljeni dodirni napon
i vreme delovanja zatite
Dozvoljeni
Maks. vreme delododirni
vanja zatite(s)
napon(V)
50

80
5
120
1
150
0.5
180
0.4
300
0.1
420
0.05
550
0.03

0
.
5

10

(5)

5.0
0
.
2

1.0

Slika 2
Dozvoljeni dodirni napon (V)
DELOVANJE ZATITE OD NAPONA GREKE ZA MREE IZNAD 1000 V

494

0
.
1
0.05

0.03
0.02
10

Tabela 5.

Sistemi mrea i uslovi upotrebe

Oznaka

Sistem mree

Zat.

Uslovi za upotrebu

ureaj

PZ

Dozvoljeno do
Ud
I25A R = ------ ;Ia<Ip;
Ia
z
U
p

----------------------------- Ia = k.I

3 (Rt + Rz)

kzavisi od ta
TT

SZ
NZ

PZ

IpIp(~5 A)
Up = Ip Rz UaUd

Struja greke treba

da bude:
U
Ip= ------------------ >kIIa

3 Zp

k zavisno od ta

Napon greke je kod

TNC>TNC/S>TNS>Ua

UN+IpRN>

TN(C

>U+IpRN>IpRZN

TN

Struja greke je
>
I I( ~
SA)

(C/S)

SZ

p a

49
5

Oznaka

Sistem mree

Zat.

Uslovi za upotrebu

ureaj

NZ

Napon greke je uvek

U
U ------ >U
3
g
d

TN(S)

Struja greke treba

da bude:
U

SZ
Ig

----------------- >Ia; 0,03 A <

3 ZT
<Ia<1A

Ug<U/3<>Ud
RzUdZT200 U
I IC U v Co

IT(Z)

KI

za Ri 100

Unutarnja otpornost KI,

mora biti > 200 U
Ud
-- -----

Rz Ig

za Ri100W/V; Ig=U v Co

IT(K)

496

Granina otpornost
Ri20W/V

U
Ug
Rz

Ia

Ig

UN
RN
RZN
ZT
Ic

Oznake u tabeli 5 imaju sledee znaenje:

nazivni napon mree, u V;
napon usled greke, u V;
otpornost zatitnog uzemljenja, u ;
struja delovanja zatite, u A;
koeficijent (mnoitelj) nazivne struje zatitnog elementa, kod
kog se prekida struja u zahtevanom vremenu (ta)
struja greke, u A;
otpornost pogonskog uzemljenja neutralne take transformatora,
u ;
pad napona na delu zajednikog pogonskog i zatitnog neutralnog
provodnika, u V;
otpornost neutralnog provodnika, u ;
otpornost zatitnog neutralnog provodnika, u ;
impedansa izmeu neutralne take transformatora i uzemljenja,
u ;
kapacitivna struja greke, u A;
-1

kapacitivna provodljivnost faze prema zemlji, u ;

Ri
elektrina otpornost izolacije prema zemlji, u .
Elektrino povezivanje odnosi se na elektrino spajanje (uz to
manju impdansu) provodnih delova elektrinih ureaja (kuita) na taku uzemljenja radi
zatvaranja strujnog kola struje greke.
Prema nainu oznaavanja, mogui su sledei sistemi mrea:
TN sistem - nulovanje;
TT sistem zatitno uzemljenje;
IT sistem izolovani sistem.
Zahtevi za pojedine sisteme mrea dati su u tabeli 5, koja je sastavni deo ovog
pravilnika.
lan 30.
U TN sistemima mrea take uzemljenja sistema (u trofaznim mre-ama je
neutralna taka trofaznog namotaja spojenog u zvezdu) i svi pri-stupani provdni delovi
elektrinih ureaja i instalacija su meusobno galvanski povezani zatitnim
provodnikom. U sluaju greke na izola-ciji izmeu faznog i zatitnog provodnika, kroz
zatitni ureaj protei e struja kratkog spoja i iskljuiti napajanje oteenog dela
instalacije ili ureaja, prekidanjem struje kratkog spoja.
CO

U sluaju greke (prema pristupanim provodnim delovima elektrinog ureaja ili

uzemljenja), potencijal zatitnog provodnika i na njega spojenih pristupanih provodnih
delova mora se to manje razli-kovati od potencijala zemlje. Zatitni provodnik mora biti
spojen na vie mesta tako da se ostvari to manja impedansa ukupnog uzemljenja. Ako se
pojavi greka izmeu faznog provodnika i uzemljenih pristupanih pro-vodljivih delova,
napon dodira mora biti ogranien.
lan 31.
Svi pristupani delovi metalne konstrukcije ureaja moraju biti spojeni na mestu
pogonskog uzemljenja sistema mree pomou zatitnog provodnika.
32

4
9
7

lan 32.
Preseci provodnika zatitnih ureaja moraju biti odabrani tako da prilikom kratkog
spoja na bilo kom mestu u mrei izmeu faze i za-titnog provodnika ili na njega
spojenih pristupano provodljivih delova prekidanje struje kratkog spoja usledi u
vremenu kraem od 5 s. zahtev je ispunjen ako je:
Zg x Iz Uo

gde je:

Iz

impedansa petlje greke;

struja koja obezbeuje delovanje zatite od kratkog spoja krae od
5s, ili u vremenu prema tabelama na slikama 1 i 2;

Uo

fazni napon prema neutraljon taki.

Napomena: 1. U instalacijama vrednost Zg moe biti izraunata ili odreena

merenjem.
2. Vrednost napona dodira zavisi od napona sistema mree i impe-danse zatitnog
kola, faznog provodnika i impedanse izvora.
Ako zahtev iz stava 1. ovog lana nije ispunjen, mora se koristiti dodatni zatitni
provodnik ili odgovarajua mrea uzemljenja.
lan 33.
Za TN(C) sistem mree (slika 3) zatitni i neutralni provodnik mogu se koristiti
kao kombinovani (zajedniki) provodnik, i to puni pro-vodnik kod fiksne elektrine
2

instalacije, preseka najmanje 10 mm , ako za-tita od previsokog napona dodira nije

izvedena pomou strujne zatite sklopke.
U instalacijama u kojima je ovaj provodnik sabirnica, on mora biti izolovan
negorivim izolacionim materijalom.
TN(C), u smislu ovog pravilnika, jeste sistem u kome su neutralna i zatitna
funkcija objedinjene u jednom provodniku kroz ceo sistem.
Zatitni i neutralni provodnici moraju biti kombinovani u za-jednikom
provodniku u celoj mrei, osim za prikljuke potroaa, u kom sluaju su odvojeni.

POGONSKO
UZEMLJENJE
Slika 3

498

lan 34.
Zatitni provodnik ne sme biti prekinut dok je pod naponom. Pre-kostrujnim
zatitnim ureajem mogue je obuhvatiti i zajedniki provod-nik samo ako zatitni ureaj
istovremeno prekida sve fazne provodnike.
lan 35.
TN(C) S (slika 4), u smislu ovog pravilnika, jeste sistem u kome su neutralna i
zatitna funkcija objedinjene u jednom provodniku, i to samo u jednom delu sistema.
Pri izvoenju delimino kombinovanog zatitnog i neutralnog pro-vodnika, u bilo
kojoj taki mree od koje se zatitni i neutralni provod-nik izvode odvojeno moraju se na
tom mestu meusobno spojiti, a od tog mesta do potroaa izvode se kao odvojeni
provodnici.
Neutralni provodnik mora biti izolovan i poloen na isti nain kao fazni provodnik.

POGONSKO
UZEMLJENJE
Slika 4

lan 36.
Kroz ceo TN(S) sistem (slika 5) neutralni i zatitni provodnik mo-raju biti
razdvojeni.
Zatitni (Z) i neutralni (N) provodnici odvojeni su u celoj instala-ciji (5-vodni
sistem).
Ako su zatitni i neutralni provodnici poloeni odvojeno u celoj mrei koja ini
jednu galvansku celinu, meusobno se spajaju samo u neutralnoj taki izvora.
499
32*

Neutralni provodnik mora biti u celoj mrei izolovan i poloen zajedno i na isti
nain kao i fazni provodnici.

POGONSKO
UZEMLJENJE
Slika 5

lan 37.
Zatitni provodnik mora biti uto-zelene boje. U postojeim in-stalacijama u
kojima zatitni provodnik nije uto-zelene boje, mora se, na poetku i na kraju, kao i na
svim prikljunim mestima, oznaiti uto-zele-nom bojom.
Zajedniki zatitni i neutralni provodnik oznava se kao zatitni provodnik.
Provodnik koji se koristi samo kao neutralni provodnik oznaava se svetloplavom
bojom.
lan 38.
Radi zatite od greke u mrei, moraju se upotrebljavati preko-strujni zatitni
ureaji osetljivi na preveliku struju (rastavni osigu-rai ili elektromagnetski okidai ili
releji), kao i strujni zatitni ureaji osetljivi na struju greke.
Zatita sistema mree koji sadre zajedniki neutralni i zatitni provodnik
kombinovan u jednom provodniku (TN(C) sistem) mora se sprove-sti samo zatitnim
ureajima osetljivim na preveliku struju.
lan 39.
Ako se upotrebi strujni zatitni sklopni ureaj (prekida ili sklopka), izloeni
provodljivi delovi ne moraju biti spojeni na zatitni provodnik ako su spojeni na bilo koji
uzemljiva ili uzemljenje ija je otpornost uzemljenja takva da pouzdano aktivira strujni
zatitni ureaj.
Ako posebni uzemljiva ne postoji, izloeni provodni delovi (kui-ta) moraju biti
spojeni na zatitni provodnik na strani izvora energije strujnog zatitnog ureaja.
500

lan 40.
Ako kod TN sistema nazivnog napona do 60 V direktna greka izmeu faznih
provodnika i zemlje nije iskljuena (npr. potpuno izolovanje de-lova pod naponom),
mora se ispuniti sledei uslov:
Rp

--------

uz

Ud
<

-------------------

Uo U d

gde je:
ukupna otpornost uzemljene neutralne take (pogonsko uzemljenje);
predviena najnia otpornost uzemljenja izloenih provodnih de-lova koji nisu
spojeni na zatitni provodnik preko kojih moe doi do spoja faze na zemlji;
fazni napon;
dozvoljeni napon dodira.
Sve metalne konstrukcije postrojenja moraju se spojiti na zatitni
provodnik. Ispod vazdunih vodova mora se postaviti zatita spojena na zatitni
provodnik.
lan 41.
Kod TT sistema mree neutralna taka mree mora biti neposredno spojena na
uzemljiva provodnika za uzemljenje, dozvoljenog preseka da ne umanjuje struju greke
koja kroz njega protie. Pristupani provodni de-lovi (kuita) moraju se spojiti ili
pojedinano ili grupno ili svi zajedno na jedan uzemljiva ili na vie meusobno
neuticajnih uzemljivaa.

ZATITNO
POGONSKO

UZEMLJENJE

UZEMLJENJE

Slika 6

Svi izloeni provodni delovi elektrinih ureaja i instalacija mo-raju se povezati sa

uzmemljivaem koji je elektrino nezavisan od uzemlji-vaa pogonskog uzemljenja (sl.
6). Ovakvih uzemljivaa moe biti jedan ili vie.
lan 42.
Ako se ceo sistem mree nalazi na pokretnom ili prenosivom sred-stvu metalne
konstrukcije, konstrukcija tog sredstva ili postrojenja moe
501

se koristiti kao vod za uzemljenje ako ini galvansku celinu, na koje moraju biti
prikljuena sva prikljuena mesta elektrinih ureaja.
U sluaju greke izmeu faznog provodnika i provodnog dela izlo-enog dodiru,
napon dodira ne sme prei dozvoljene granice.
lan 43.
Ako se koristi neutralni provodnik, on mora biti poloen i izolo-van kao i fazni
provodnik.
lan 44.
Svi pristupani provodni delovi elektrine opreme zatieni zatitnim ureajima
moraju biti meusobno povezani i spojeni pomou zatitnog provodnika na zajedniki
uzemljiva.
Ako je nekoliko zatitnih ureaja u nizu, zahtevi iz stava 1. ovog lana odnose se
na svaku grupu provodnih delova izloenih dodiru, zati-enih tim zatitnim ureajima.
Razliiti pristupani provodni delovi (kuita) koji istovremeno mogu biti
dodirnuti moraju biti spojeni na zajedniki uzemljiva.
Uslovi delovanja zatite smatraju se ispunjeni ako je:
Iz x Rz Ud
gde je:
Iz - struja koja obezbeuje pouzdano delovanje zatite i iskljuenje zatitne
sklopne naprave unutar odreenog vremena za predvieni napon dodira. Ako je
koriena strujna zatitna sklopka, struja Iz odgovara nazivnoj struji delovanja zatitnog
ureaja, odnosno struji podeene osetljivosti zatite;
Ud predvieni maksimalni dozvoljeni napon dodira za dati sluaj, zavisno od
vremena delovanja zatite;
Rz otpornost uzemljenja (odnosno uzemljivaa) delova izloenih dodiru.
lan 45.
Radi zatite od greke u mrei moraju se upotrebiti:
prekostrujni zatitni ureaji osetljivi na preveliku struju (topljivi osigurai,
elektromagnetski releji ili okidai);
strujni zatitni ureaji osetljivi na struju greke;
naponski zatitni ureaji osetljivi na preveliki napon greke (naponski zatitni
prekida).
lan 46.
Kod IT sistema neutralna taka izvora snage izolovana je od zemlje ili je posebno
uzemljena preko impedanse, a provodni delovi izloeni do-diru (kuita) spojeni su na
jedan uzemljiva ili vie uzemljivaa ili po-jedinano, ili grupno, ili je spojeno vie meu
sobom neuticajnih uzemljivaa.
Ako nastane jedna greka na izolaciji i ako je struja greke preko provodnih delova
izloenih dodiru dovoljno mala i otpornost uzemljenja takva da ne dosegne dozvoljeni
napon dodira, ne mora doi do iskljuenja
502

izvora. Mere za otklanjanje nastale greke na izolaciji moraju biti predu-zete neposredno
posle greke kako bi se onemoguila pojava dve istovre-mene greke (zemljospoja) koje
prouzrokuju kratki spoj.
R
S
T

E
IMPEDANSA ZA

UZEMLJENJE

POGONSKO
UZEMLJENJE

Slika 7

Sistem u kome izvor napajanja TN ili TT sadri impedansu izmeu ne-utralne

take i zemlje radi ogranienja struje greke na veoma malu vred-nost (reda veliine
kapacitivnih struja kod izolovane neutralne take) zadovoljava i definiciju IT sistema, pa
se takvim i smatra (sl. 7, 8 i 9).
R
S
T

ZE
IMPEDANSA ZA
UZEMLJENJE

ZATITNO
UZEMLJENJE
POGONSKO
UZEMLJENJE
Slika 8

lan 47.
Neutralna taka sistema (taka uzemljenja sistema) moe biti izolo-vana od zemlje
ili posredno uzemljena preko impedanse. Upotreba vetake neutralne take je
dozvoljena, na primer, radi smanjenja prenapona ili oscilacija.
503

lan 48.
Ako se kod IT sistema koristi neutralni provodnik, on mora biti izolovan i poloen
kao i fazni provodnik. Preko neutralnog provodnika se ne sme napajati potroa ako mu
je namenjena funkcija zatite, odnosno ako ini deo strujnog kola zatite.
lan 49.
Ukupna otpornost uzemljenja Rz () svih provodnih delova izloenih dodiru,
spojenih pomou zatitnog provodnika na uzemljiva, mora ispunjavati sledei uslov:
Ig x Rz Ud
gde je
I

struja greke u sluaju prve greke izmeu faznog provodnika i

provodnog dela izloenog dodiru (zemljospoja). Vrednost struje I g

je rezultat kapacitivne i radne otpornosti izolacije mree i ukupnog otpora uzemljenja elektrine instalacije (A).
Ud

predvieni dozvoljeni napon dodira (V).

lan 50.

a) Zemljospoj (spoj faze i uzemljenih delova).

Ako napon dodira pree dozvoljenu granicu, zatitni ureaj mora is-kljuiti napon
izvora. Ako napon greke ne dostigne predvieni dozvo-ljeni napon dodira, napon izvora
se ne iskljuuje:
ako se trenutno moe iskljuiti napon izvora u sluaju sledee greke zemljospoja
na drugoj fazi (faza-zemlja-faza);
ako mreni kontrolnik pokazuje i signalizira pojavu prve greke zemljospoja
prema provodnim delovima izloenim dodiru, pomou opti-kog i akustikog signala
koji ukazuje na potrebu otklanjanja greke bez od-laganja. Pri tom kontrolnik ili
kombinacija sistema zatite mora biti izvedena tako da omoguuje selekciju greke radi
iskljuenja samo otee-nog ogranka;
ako se kod prenosnih i pokretnih ureaja (na primer: samohodnih postrojenja) i
sistema mree prema slici 8 pogon moe obustaviti odmah posle prve greke, uzimajui
u obzir praktine uslove i stepen opasnosti.
b) Faza zemlja faza (kratki spoj kao posledica dva zemljospoja) Posle pojave
prvog zemljospoja zatitni ureaj mora iskljuiti napon pri pojavi drugog zemljospoja. Uslovi zatite su jednaki kao za sisteme mree TN ili
TT, zavisno od toga da li su provodni delovi izloeni do-diru meusobno povezani
zatitnim provodnikom.
Upotreba mrenog kontrolnika ili odgovarajue kombinacije za zatitu od
zemljospoja je obavezna.
lan 51.
Dozvoljena je upotreba sledeih zatitnih ureaja:
1) mrenog kontrolnika za trajnu kontrolu izolacije mree sa dvo-stepenim
delovanjem (slika 9), koji:
504

 daje optiku i/ili akustiku signalizaciju kod opadanja izolacije (zemljospoja

ispod 50 /V i napon greke manjeg od dozvoljenog napona do-dira;
iskljuuje napon izvora kod zemljospoja za napon greke > U d uz optiku
signalizaciju greke;
ureaja za zatitu od zemljospoja;
prekostrujnih zatitnih ureaja osetljivih na preveliku struju (topljivi osigurai,
elektromagnetski releji i okidai);
prekostrujnih zatitnih ureaja osetljivih na preveliku struju (topljivi osigurai,
elektromagnetski releji i okidai);
strujnih zatitnih ureaja osetljivih na struju greke;
naponskih zatitnih ureaja (samo kod specijalnih primena) osetljivih na preveliki
napon greke na provodnim delovima izloenim dodiru.

MRENI
KONTROLNIK
UZEMLJENJE
Slika 9

lan 52.
Svaka mrea napajanja iz posebnog transformatora mora imati najmanje jedan
glavni uzemljiva preko koga je uzemljena mrea zatitnog uzemljenja. Ako se vie TS
nalazi u neposrednoj blizini, za njih se moe ko-ristiti jedan zajedniki glavni uzemljiva.
Sve mree zatitnih uzemljenja u jednom sistemu etaa kopa rudnika moraju biti
galvanski spojene u optu mreu zatitnog uzemljenja kopa, na koju mora biti spojen i
centralni uzemljiva. Centralni uzemljiva mora ispunjavati uslove visokonaponske
mree kojoj pripada. Ako se glavnim uzenmljivaem obezbede potrebni zahtevi
centralnog uzemljivaa, nije neophodno povezivati glavne uzemljivae sa centralnim.
lan 53.
Glavni i centralni uzemljivai postavljaju se na mesta koja obezbe-uju najnii
otpor uzemljivaa. Centralni uzemljivai moraju se ukopati u
505

vlanu zemlju odvodnih kanala u kojima se stalno sakuplja voda ili u vodo-sabirnike
pumpnih stanica. Kod suvih kopova centralni uzemljiva moe se postaviti i van kopa.
lan 54.
Ako se jednim glavnim ili centrlanim uzemljivaem ne moe is-puniti zahtev u
pogledu otpornosti uzemljivaa ili u pogledu zatitnog voda, u svaku mreu zatitnog
uzemljenja postavljaju se pomoni uzemlji-vai, i to na najisturenijim mestima mree.
lan 55.
Pri izraunavanju maksimalno dozvoljene otpornosti uzemljenja za mreu
zatitnog uzemljenja, mora biti ispunjen zahtev sistema niskona-ponske mree svake
pojedine transformatorske stanice, iskljuujui pri tom uticaj centrlanog uzemljivaa.
lan 56.
Maksimalno dozvoljena otpornost centralnog uzemljenja mora od-govarati
celokupnoj mrei napona od 1 000 V i vie, koja ini jednu gal-vansku celinu i moe
sadrati jedan ili vie uzemljivaa, smetenih na podruju te mree i spojenih sa optom
mreom uzemljenja na kopu.
lan 57.
Uzemljivai se moraju izvesti tako da budu zatieni od korozije i elektrolitikog
nagrizanja. Debljina zida uzemljivaa, bez obzira na to kakvog je oblika, ne sme biti
manja od 3 mm.
Spoj zatitnih provodnika sa uzemljivaima mora biti pristupaan, vidljiv i
rastavljiv, radi merenja prelaznog otpora. Uzemljivai se moraju osigurati od oteenja
prilikom ienja rupa (npr. zatitnim slojem ljunka).
Za spajanje glavnih i centralnih uzemljivaa bakarni zatitni pro-vodnik mora
2
imati presek od najmanje 50 mm , a provodnik od pocinkovane eline trake od
2

najmanje 100 mm , pri emu traka ne sme biti tanja od 3 mm.

lan 58.
Provodnici kroz koje u pogonu tee struja, osim ina koje slue kao povratni vod
vozne ice, ne smeju se koristiti kao zatitni provodnici ni onda kad su uzemljeni, osim
ureaja ili delova instalacija zatienih posebnim napravama, tzv. kontrolnicima koji
zatiuju instalaciju od kvara ili oteenja.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na zatitni provodnik koji je deo
strujnog kola za signalizaciju, telekomunikacije i sl., ako napon izvora nije vei od 24 V.
lan 59.
U prostorijama u kojima je nazivni napon ispod 1 000 V, kao zatitni provodnik
mora se koristiti poseban provodnik u kablu koji se vidljivo razlikuje od ostalih
provodnika u kablu.
506

Boja zatitnog provodnika je uto-zelena.

2

Presek bakarnog zatitnog provodnika u kablu do 16 mm mora biti najmanje

jednak preseku radnih ila, a kod veih preseka mora iznositi najmanje polovinu preseka
faznih provodnika.
Kod slobodno viseih kablova sa noseim uetom i nosee ue moe se koristiti
kao zatitni provodnik ako lei u zajednikom omotau sa ostalim provodnicima i ako
njegova provodljivost odgovara potrebnoj pro-vodljivosti zatitnog provodnika.
Ako struja zemljospoja nije vea od 10 A kod IT sistema mree sa ogra-nienom
strujom zemljospoja i ako je, saglasno lanu 50. ovog pravilnika, onemoguena pojava
struje kratkog spoja preko zatitnog provodnika (dvo-struki zemljospoj), presek zatitnog
2

provodnika za sve preseke faznih provodnika iznad 10 mm moe iznositi 10 mm .

lan 60.
Ako se zatitnim ureajem zemljospoja iskljuuje napon izvora u pro-storijama u
kojima je napon od 1 000 V i vie, kao zatitni provodnik mogu se koristiti metalni plat i
metalni oplet kabla.
Metalni oplet kabla ne sme se upotrebljavati kao zatitni pro-vodnik ako nije
obavijen suprotnim zavojem, odnosno ako nije izveden tako da su svi elementi metalnog
opleta sigurno i vrsto galvanski povezani.
Ako nije ispunjen uslov iz stava 2. ovog lana, zatitni provodnik mora leati u
zajednikom kablovskom omotu, a njegov presek mora od-govarati zahtevu iz stava 1.
ovog lana.
Ako se metalni oplet ili plat koristi kao zatitni provodnik, mora se prilikom
spajanja premostiti sigurnim spojem kojim se i metalno telo spojke povezuje sa zatitnim
provodnikom.
lan 61.
Kod kablova i provodnika za dojavne i kontrolne ureaje zatitni provodnik mora
imati presek koji je jednak preseku provodnika koji vodi najveu struju. Ako se kao
zatitni provodnik umesto bakra koristi neki drugi materijal, njegov presek mora biti po
elektrinoj provodljivosti jednak zahtevanom preseku bakarnog provodnika.
lan 62.
Ako zatitni provodnik lei u zajednikom omotau kabla sa osta-lim
provodnicima, i kuite elektrinog ureaja moe initi deo zatitnog provodnika. U tom
sluaju, u kuitu prikljunog ormania mora biti posebna stezaljka za prikljuak
zatitnog provodnika i kui-ta. Deo zatitnog provodnika mogu initi i dva meusobno
sastavljena kuita kad se njihovim sastavljanjem ostvaruje siguran i dobar elek-trini
spoj meu njima preko obraenih povrina sa osiguranim vijanim meusobnim spojem.
Ako se kao deo zatitnog provodnika koristi vie od dva sastavljena kuita ili ako
meu kuitima nije ostvaren siguran elektrini spoj,
507

kuita se meusobno moraju spojiti posebnim spojem koji obezbeuje sig-uran i trajan
elektrini spoj meu njima.
lan 63.
U elektrinim pogonskim prostorijama ili u zatvorenim elektri-nim pogonskim
prostorijama, kao i u sklopnim i razvodnim prostorijama izvan tih prostorija, zatitni
provodnik moe se polagati i odvojeno od kablova.
Zatitni vod od bakra iz stava 1. ovog lana mora imati minimalni presek od 25
2
mm . Umesto bakarnog provodnika moe se upotrebljavati i pocinkovana elina traka,
koja mora biti najmanje 2,5 mm debela i 25 mm
iroka. Zatitni provodnik mora biti zatien od sluajnog mehanikog oteenja i spojen
sa mreom zatitnog uzemljenja tako da je onemogueno elektrolitsko razaranje spoja.
Zatitni provodnk mora biti poloen tako da se moe lako nadzirati i odravati.
Ako je zatitni provodnik poloen odvojeno, kuita pojedinih po-gonskih
sredstava moraju se spajati paralelno sa zatitnim provodnikom i on ne sme predstavljati
deo spoljnjeg zatitnog provodnika. Kuita mogu biti deo zatitnog provodnika samo
kod prelaza od spoljnog zatitnog provodnika na zatitni provodnik u kablu. U tom
sluaju spoljna stezaljka za uzemljenje mora biti na istom delu kuita na kojem je i
stezaljka za uze-mljenje u kuitu. Odvojeno polaganje zatitnog provodnika nije dozvoljeno kod pokretnih kablova niti kod prenosnih i pokretnih ureaja.
lan 64.
Kod zatitnih provodnika nije dozvoljeno upotrebljavati nikakve prekostrujne
zatitnike, osigurae i sl.
Sklopke, utikake naprave i sl. koje prekidaju zatitni provodnik mogu se koristiti
samo ako su izraene tako da prekidanjem zatitnog pro-vodnika, ili istovremeno,
sigurno prekidaju ostale provodnike koji su u pogonu pod naponom.
lan 65.
Svi pristupani provodni delovi mehanike zatite elektrinih postrojenja koji
usled oteenja mogu doi pod napon, moraju biti spojeni sa zatitnim provodnikom
vrstim i provodnim spojem.
U provodne delove iz stava 1. ovog lana spadaju i metalni opleti i platovi
kablova i provodnika, gornji i donji delovi metalnih spojki, kao i metalni delovi drugih
neelektrinih ureaja koji su u blizini elektri-nih ureaja, osim metalnih struktura koje
ine galvansku celinu, ako su bilo gde uzemljeni (transporteri, cevovodi itd.).

IV. ZATITA OD PREOPTEREENJA I KRATKOG SPOJA

lan 66.
Elektrini uraji i instalacije moraju biti zatieni od nedo-zvoljenog
preoptereenja i kratkog spoja u skladu sa namenom i zatitom ureaja i vodova kojim se
napajaju.
508

lan 67.
U sluaju nedozvoljenog preoptereenja, elektrini ureaji i vodovi pod naponom
moraju biti zatieni jednim zatitnim elementom ili sa vie zatitnih elemenata za
automatsko iskljuenje izvora napona.
lan 68.
Zatita iz lana 66. ovog pravilnika postie se upotrebom jednog od sledeih
zatitnih ureaja:
1) rasklopnog zatitnog ureaja za zatitu od preoptereenja i krat-kog spoja, koji
mora odgovarati naponu i biti sposoban za prekidanje bilo koje struje, ukljuujui i
predvienu maksimalnu struju kratkog spoja na mestu na koje je sklopni ureaj
postavljen. Kao rasklopni ureaji mogu se koristiti zatitni prekida, topljivi osigurai za
preoptereenje i kratki spoj i zatitni prekidai u kombinaciji sa osiguraima;
Upotreba zatitnih rasklopnih ureaja ija je rasklopna struja manja od predviene
maksimalne struje kratkog spoja na mestu ugradnje mogua je ako su ispunjeni uslovi iz
lana 80. ovog pravilnika;
zatitnih rasklopnih ureaja samo za zatitu od preoptereenja, ija je
karakteristika delovanja obrnuti odnos vremena i struje i ija je rasklopna struja ispod
predviene struje kratkog spoja. Kao rasklopni ure-aj mogu se koristiti zatitne sklopke;
zatitnih rasklopnih ureaja samo za zatitu od kratkog spoja, koji se mogu
instalirati samo ako je zatita od preoptereenja postignuta na drugi nain. Ovakvi
rasklopni ureaji moraju odgovarati nazivnom naponu i biti sposobni da prekinu bilo
koju struju kratkog spoja.
Takvi zatitni rasklopni ureaji mogu biti: zatitni prekidai i topljivi osigurai.
lan 69.
Vodovi i kablovi moraju imati zatitni ureaj koji automatski pre-kida sve struje
preoptereenja koje teku provodnicima pre nego to prou-zrokuju granine
nadtemperature, i to u dodiru sa izolacijom, kod spojeva stezaljki i u neposrednoj okolini
provodnika, osim u sluajevima iz stava 3. ovog lana.
Elektrini ureaji i postrojenja koji mogu prouzrokovati preoptere-enje ili biti
preoptereeni, moraju se zatititi zatitnim i sklopnim ureajem za automatsko
iskljuenje izvora napajanja.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne primenjuju se na ureaje ije bi neoe-kivano
iskljuenje napona moglo ugroziti ljude ili prouzrokovati tete, odnosno ugroziti
mehanika, tehnoloka ili elektrina postrojenja. Ta-kvi sluajevi mogu nastati, na
primer:
strujna kola pobude naizmeninih i jednosmernih maina;
elektromagneti za dizanje i koenje;
pumpe za protivpoarnu zatitu i odvodnjavanje;
elevatori (u nekim sluajevima primene);
dizalice (u nekim sluajevima primene);
509

 posebne hidrauline pumpe;

glavni pogon otkopne maine;
neke transportne trake;
neka strujna kola za prekidanje struje;
signalizacija i osvetljenje za nudu.
Zatita optereenja moe biti postignuta dodatnim ogranienjem struje do
dozvoljene veliine i trajanja.
Upotreba zajednike zatite optereenja za elektrini ureaj i pri-kljueni vod pod
naponom je dozvoljena.
lan 70.
Vrednosti podeavanja zatite ureaja i vodova od preoptereenja
su:
1) nazivna veliina struje podeavanja zatite od preoptereenja (I n) ne sme biti
vea od maksimalno dozvoljene struje provodnika. Kod podesi-vih ureaja nazivna
struja zatite (In) smatra se stvarno podeenom vred-nou;
kod zatitnih prekidaa struje podeena zatita mora od-govarati uslovima
dozvoljene trajne struje;
veliina nazivne struje osiguraa mora biti prilagoena karakte-ristikama
primenjenog osiguraa i odabrana tako da pri svim odnosima struje i vremena delovanja
zatite budu u skladu s odredbom lana 69. ovog pravilnika;
veliina nazivne struje podeene zatite termiki osetljiv zatitnih ureaja
(bimetala) mora biti prilagoena karakteristici de-lovanja ureaja tako da kod svih
odnosa struje i vremena delovanja zatita bude u skladu sa lanom 69. ovog pravilnika;
zatita paralelno spojenih provodnika zajednikim zatitnim ureajem mora biti
podeena na zbir dozvoljenih struja pojedinih pro-vodnika ako su elektrine
karakteristike paralelno spojenih provodnika jednake (materijal provodnika, izolacija,
nain polaganja, duina i pre-sek) i ako ti provodnici nemaju nikakvih ogranaka po
svojoj duini kojoj je namenjena zatita.
lan 71.
Osigurai za zatitu opreme i pripadajuih vodova od preoptere-enja moraju biti
postavljeni u instalaciji na mestu svake promene struje izazvane smanjenjem preseka
provodnika ili materijalom provodnika ili izolacijskim materijalom ili nainom
polaganja, osim pod uslovima nave-denim u lanu 69. stav 3. ovog pravilnika i kad
zatita od preoptereenja provodnika vee dozvoljene struje zatiuje i provodnik manje
dozvoljene struje.
Alternativna zatita od preoptereenja moe biti postavljena u bilo kojoj taki po
duini polaganja voda ako se pomou nje titi svaki deo voda u kome se menja presek,
materijal provodnika, vrsta izolacije, iz-rada i nain ili mesto polaganja instalacije i ako
su provodnici zati510

eni od struje kratkog spoja u skladu s odredbama lana 74. ovog pravilnika (da u vodu
nema ogranaka po celoj duini).
Zatita iz stava 2. ovog lana moe izostati ako duina poloenog voda nije vea
od 3 m, ako na njemu nema ogranaka provodnika, ako je tako izveden da umanjuje, pod
uslovima oekivane upotrebe, opasnost optereenja usled greke, ako nije poloen u
blizini zapaljivog materijala i ako ne ugroava osoblje.
lan 72.
Automatsko iskljuenje napona izvora prilikom nastanka struje krat-kog spoja
mora biti takvo da zatitni ureaj obezbedi prekidanje struje koja tee u strujnom kolu
provodnika pre nego to uveana struja bude uzrok opasnosti zbog termikog ili
mehanikog delovanja u provodnicima, mainima ili elektrinim ureajima.
lan 73.
Oekivane vrednosti maksimalnih i minimalnih struja kratkog spoja u instalaciji
moraju se utvrditi odgovarajuim proraunom, mrenim ana-lizatorom i merenjem u
instalaciji.
Prilikom prorauna maksimalne struje kratkog spoja mora se ko-ristiti mrea
konfiguracije koja daje minimalne impedanse, a izraunata vrednost uz nazivni napon
uveava se za 10%.
Prilikom prorauna minimalne struje kratkog spoja mora se ko-ristiti mrea
konfiguracije koja daje maksimalne impedanse, a izrau-nata vrednost smanjuje se za
20%.
Za postavljanje zatitnog ureaja na napojnoj strani potroake mree moraju se
obezbediti sledei podaci:
maksimalna vrna vrednost udarne struje kratkog spoja radi dina-mikih i
mehanikih naprezanja strujom kratkog spoja;
maksimalna struja kratkog spoja radi dimenzioniranja struje pre-kidanja zatitnih
sklopnih ureaja;
minimalna struja kratkog spoja radi pouzdanog delovanja za-titnih ureaja protiv
kratkog spoja.
lan 74.
Svaki rakslopni ureaj za zatitu od kratkog spoja mora ispuniti sledee zahteve:
1) rasklopni ureaj ili struja prekidanja mora zadovoljiti nazivni napon i oekivane
vrednosti maksimalne struje kratkog spoja na mestu po-stavljanja. Manja rasklopna
struja, odnosno rasklopna snaga dozvoljena je na strani napajanja ako je postavljen drugi
zatitni rasklopni ureaj koji ima traenu rasklopnu snagu. U tom sluaju karakteristike
oba ureaja mo-raju biti tako usaglaene da energija koja prolazi kroz zatitni rasklopni
ureaj na strani napajanja ne prelazi vrednost koju podnosi zatitni rasklopni ureaj na
strani potronje i prikljueni vodovi koji se tite;

511

2) sve struje kratkog spoja u bilo kojoj taki instalacije moraju biti prekinute u
vremenu koje ne prelazi dozvoljeno vreme iz stava 2. ovog lana.
Dozvoljeno zagrevanje pri kratkom spoju
Dozvoljena temperatura u odnosu na primenu izolacije ograniava trajanje kratkog
spoja od 0,2 w do 5 w, to zavisi od vrste provodnika i kablova. Vrednosti dozvoljenih
temperatura pri kratkom spoju za razne ma-terijale date su u tabeli 5a.
Tabela 5a.
Vrsta materijala za
izolaciju
Polovinil-hlorid (R)
Umreena poliet. (X)
Etilen-propilen (Er)
Prirodna guma (G)
Silikon guma (Si)
Butil guma (V)
Impreg. papir (Ip)

Radna
temperatura
S
70
90
90
60
125
90
85

Maksimalna
temperatura
kratkog
spoja S
160
250
250
200
250
220
200

Faktor k
Kada je provodnik
Bakar

Aluminijum

115
142
142
140
123
130
125

75
93
93
92
80
85
81

Pod pretpostavkom adijabatskog zagrevanja uz poetnu temperaturu, maksimalno

dozvoljena pogonska temperatura za normalan rad i vreme po-trebno da sturja kratkog
spoja prouzrokuje granine temperature izrauna-vaju se prema izrazu:
A t
-- =k I

gde je:
t vreme, u s;
2

A presek provodnika, u mm ;
I efektivna vrednost struje kratkog spoja, u amperima;
k koeficijent (faktor), ija vrednost zavisi od vrste provodnika i izolacije i data je
u tabeli 5a.
lan 75.
Ureaj za zatitu od struje kratkog spoja mora biti postavljen na mestima na
kojima je smanjen presek provodnika ili drugih promena karak-teristike prema lanu 74.
stav 1. ta. 1. i 2. ovog pravilnika.
Ureaj za zatitu od struje kratkog spoja ne mora se postaviti na mestima
smanjenja preseka provodnika ili drugih promena ako su istovre-meno zadovoljeni
sledei uslovi:
1) ureaji za zatitu postavljeni na strani izvora energije na ijem ogranku se
menja presek ili ima drugih promena iz lana 74. ovog pra-vilnika moraju imati takve
karakteristike da zatiuju ceo vod u vremenu delovanja zatite;
512

2) duina ogranka provodnika preseka S2 postavljenog na strani potronje od

mesta gde se presek provodnika smanjuje ne sme prei vrednost odreenog dijagrama na
slici 10, u odgovarajuoj razmeri.
M

L1(S1)
V

L2(S2)
V
C
Slika 10

gde je:
MB L1, maksimalna duina provodnika preseka S1 zatienog zatitnim
ureajem u taki M;
MC L2, maksimalna duina provodnika preseka S2 zatienog zatitnim
ureajem u taki M.
Maksimalna dozvoljena duina ogranka od take O preseka S2, zati-enog od
kratkog spoja zatitnim ureajem u taki M odreuje udaljenost
OB.
Duine L1 i L2 utvruju se na odgovarajui nain, s obzirom na nazivni napon,
impedansu izvora, parametre provodnika kablova i karakte-ristike zatitnog ureaja.
Zatitni ureaj protiv kratkog spoja ne mora se postaviti u slede-im sluajevima:
kad je kabl duine do 3 m poloen tako da nije izloen oteenju;
kod mernih strujnih kola u kojima neoekivano iskljuenje napona napajanja
moe prouzrokovati vee opasnosti od kratkog spoja.
lan 76.
Kod zatitnih ureaja pouzdanost aktiviranja zatite od kratkog spoja utvruje se
na bazi elektromagnetskog delovanja struje kratkog spoja tako da je minimalna struja
kratkog spoja koja se oekuje najmanje za 1,25 do 1,5 puta vea od podeene struje
zatite, pri emu vreme delovanja zatite zavisi od zatitnog ureaja i podeenosti
vremena delovanja.
Kod topljivih osiguraa pouzdanost aktiviranja zatite od kratkog spoja utvruje se
minimalnom strujom kratkog spoja pri kojoj odgovarajue vreme delovanja prema
karakteristici osiguraa znai i vreme delovanja zatite od kratkog spoja.

33

513

lan 77.
Ureaj za zatitu od preotereenja ija je mo prekidanja struje krat-kog spoja pri
nazivnom naponu jednaka ili vea od vrednosti oekivane stuje kratkog spoja na mestu
na kome je postavljen, moe se smatrati i za-titom od kratkog spoja provodnika od te
take do potroaa.
lan 78.
Karakteristike zatitnih rasklopnih ureaja moraju biti usagla-ene tako da energija
koja protie rasklopnim ureajem za zatitu od struje kratkog spoja ne pree vrednost
koju moe podneti, bez oteenja, rasklopni ureaj za zatitu od preoptereenja.
lan 79.
Smatra se da su provodnici koji napajaju samo trajno prikljuene ureaje
odgovarajue zatieni od prekomerne struje ako potroa ne moe lako povui veu
struju od dozvoljene struje optereenja prikljue-nih provodnika i ako su ispunjeni
zahtevi iz lana 71. ovog pravilnika.
lan 80.
Kod provodnika koji se napaja iz izvora koji ne daje struju veu od dozvoljenog
opterenja provodnika (npr. neke vrste transformatora, transformatori za zavarivanje,
termo-elektrino generirane energije, neki elektrohemijski izvori itd.) zatita od
preoptereenja i kratkog spoja nije obavezna.

V. POSEBNI ZAHTEVI ZA ELEKTRINE UREAJE

lan 81.
Eleketrine maine, transformatori, kondenzatori, ispravljai i akumulatori moraju
biti zatieni od prodora stranih tela, praine i vode, u skladu sa odgovarajuim
jugoslovenskim standardima za zatitu elektrine opreme.
Elektrine maine, transformatori, kondenzatori, ispravljai i akumulatiri moraju
biti obezbeeni od mehanikih oteenja i imati od-govarajue hlaenje.
Prilikom ugradnje elektrinih ureaja u prostore sa temperaturom okoline veom
od nazivne temperature potrebno je smanjiti pogonsko opte-reenje na odgovarajuu
vrednost, prema uputstvu proizvoaa.
lan 82.
Elektrine maine na radilitima (za otkopavanje i pripremu) i na mestima koja su
izloena mehanikim oteenjima moraju biti otporne prema mehanikim oteenjima i
potresima.
Svaka elektrina maina mora biti preko odgovarajueg rasklopnog aparata,
prikljuena i zatiena od preoptereenja i kratkog spoja.
Ako se maina napaja savitljivim kablom, kabl se mora uvesti u pri-kljuni
ormani kroz odgovarajuu uvodnicu koja spreava da se kabl pre-otro savija ili
oteuje.
514

lan 83.
Transformatori predvieni za montau na kopu moraju biti zatvo-reni i izvedeni
tako da odgovaraju uslovima upotrebe (npr. moraju biti za-tieni od potresa). Ovaj
zahtev se ne odnosi na transformatore u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama.
Transformatori sa naponom veim od 50 V na gornjoj naponskoj strani moraju biti
izraeni tako da se mogu iskljuiti pod optereenjem i ostati u beznaponskom stanju.
Ureaj za iskljuenje ne sme biti udaljen od transformatora vie od 100 m. U
sluaju opasnosti, iskljuenje moe biti i daljinsko, osim za merne naponske
transformatore.
Transformatori snage iznad 630 KVA moraju biti zatieni na gor-njoj ili donjoj
napojnoj strani zatitnim prekidaima.
lan 84.
Transformatori za napajanje kola: signalizacije, upravljanja, dojave i malog napona
moraju biti izvedeni tako da ne moe doi do preskoka gor-njeg napona na namotaj
donjeg napona.
lan 85.
Kondenzatori snage mogu se puniti samo nezapaljivim sredstivma ija je upotreba
dozvoljena u zatvorenim prostorijama.
Kondenzatori se smeju upotrebljavati samo ako njihova struja pra-njenja ne utie
na strujna kola zatitnog ureaja.
lan 86.
U sluaju grupne kompenzacije, snaga kondenzatora mora se auto-matski
prilagoditi jalovoj struji.
lan 87.
Kondenzatori snage moraju biti prikljueni tako da se posle iskljuenja bezopasno
isprazne. Bezopasno pranjenje nee biti postignuto ako se kod jednog kompenziranog
motora iskljuenjem motora ne zaustavi rotor (na primer. kod viemotornog pogona).
Sklopni aparat za kondenzator snage mora odgovarati zahtevima od-reenim u
uputstvu proizvoaa kondenzatora.
lan 88.
Kod stalnih akumulatorskih baterija pojedine elije moraju biti izolovane prema
okviru, a okvir prema zemlji. U tu svrhu mogu se upo-trebljavati samo izolatori koji pod
dejstvom elektrolita ne postaju pro-vodljivi.
lan 89.
Kuita sklopnih aparata, razvodnih ureaja i prikljunih orman-ia moraju biti
konstruisana tako da odgovaraju uslovima rada i da su za-tiena od dodira delova pod
naponom i prodora stranih tela, praine i
33*

515

vode, u skladu sa propisima o jugoslovenskim standardima za zatitu elektrine opreme.

Rasklopni aparati moraju da budu obezbeeni od mehanikog ote-enja, da imaju
odgovarajue hlaenje i da su elektriki zatieni od pre-optereenja i kratkih spojeva.
lan 90.
Svako sklopno ili razvodno postrojenje, bez obzira na to da li se sastoji od jednog
ili vie aparata, mora imati rastavljaku napravu, odno-sno rasklopni aparat, ili vie njih,
pomou kojih se moe sigurno odvo-jiti od napona radi izvoenja radova (ili
intervencija). Za rasklopne i razvodne ureaje sa vie dovoda, u neposrednoj blizini
radilita u sva-kom dovodu mora biti predviena jedna rastavljaka naprava.
Svaki rasklopni i razvodni ureaj koji prati radilite menjajui, po potrebi, mesto,
ako ima vie od tri odvoda, mora imati u blizini radi-lita (ne dalje od 50 m) na dovodu
rasklopni aparat kojim se moe isklju-iti i odvojiti od napona pod teretom.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne odnose se na upravljake, signalne i dojavne
strujne krugove (strujna kola), koji u cilju upravljanja, signali-zacije i dojave dolaze iz
drugih postrojenja i koji moraju biti posebno obeleeni.
lan 91.
Kod prekidaa i kod sklopnih i razvodnih ureaja nazivnog napona od 1000 V i
vie, koji se nalaze van zatovrenih elektrinih pogonskih prostorija, rastavljai u dovodu
moraju biti blokirani prekidaem iza sebe, osim uinskih rastavljaa i rastavnih sklopki.
Prekidai, rastavne sklopke i topljivi osigurai nazivnog napona od 1000 V i vie
moraju imati i rastavlja koji omoguava beznaponsko stanje, osim kod:
izvlaivih sklopki i prekidaa, koji se izvlaenjem odvajaju od
napona;
topljivih osiguraa ispred naponskih transformatora do granine snage od 1000
VA.
lan 92.
Rasklopni i razvodni ureaji napona mree od 1000 V i vie, zatvo-rene izrade,
postavljeni van elektrinih pogonskih postrojenja, moraju biti konstruisani i montirani
tako da je otvaranje njihovih vrata mogue samo ako su iskljueni i ako pri otvorenim
vratima ne moe doi do slu-ajnog dodira sa naponom.
Blokada vrata je obavezna samo ako se iza vrata ne nalazi mrea ili druga zatita
od sluajnog dodira i ako vrata nisu zakljuana.
lan 93.
Svi sklopni ureaji, kao to su prekidai, sklopke, rastavljai itd., moraju biti
instalirani tako da se ne mogu sluajno ukljuivati (npr. pad predmeta, potresanje) i da su
lako pristupani za korienje i kontrolu.
516

lan 94.
Neoklopljeni rasklopni ureaji mogu biti postavljeni samo u zatvo-renim
elektrinim pogonskim prostorijama u kojima je pristup dozvoljen samo posebno struno
osposobljenim licima. Izvan takvih prostorija mogu se upotrebljavati samo oklopljeni i
zatvoreni rasklopni ureaji.
lan 95.
Neizolovani delovi sklopnog aparata i razvodnog ureaja koji su u pogonu pod
naponom moraju prema zemlji imati minimalne razmake propisane u lanu 13. ovog
pravilnika.
lan 96.
Ako se sklopni aparati ili osigurai mogu opsluivati samo kad su vrata razvodnog
polja, odnosno rasklopnog ureaja otvorena, preko poluge ili pomou kleta, i ako se
delovi pod naponom koji su na dohvat ruke mogu videti samo kad su vrata otvorena, iza
tih vrata mora postojati jo jedna zatita od sluajnog dodira, na kojoj mora biti napisano
vidno upozorenje o visokom naponu, a, po potrebi, mogu biti izrezani i otvori za posluivanje.
lan 97.
Svi elementi rasklopnog i razvodnog ureaja moraju biti prilago-eni rasklopnoj
snazi i delovanju struje kratkog spoja koja moe nastati.
lan 98.
Na razvodnim ureajima i rasklopnim aparatima, sa ugraenim elementima
nazivnog napona od 1000 V i vie, mora biti tano naznaena rasklopna snaga i
maksimalna struja kratkog spoja za koju su graeni.
lan 99.
Pri naponu od 1000 V i vie, dozvoljena je uptoreba samo mernih ureaja
prikljuenih na sekundarna kola mernih transformatora koja u jed-nom polu moraju biti
uzemljena.
lan 100.
Blokiranje elektrinih rasklopnih i razvodnih ureaja, naroito u njihovim
signalnim kolima, mora biti ispravno i ne sme se eliminisati njihovo delovanje.
lan 101.
Rasklopni aparat i prikljunici na razvodne ureaje moraju biti ja-sno, na trajno
privrenim natpisima, oznaeni kom delu mree ili po-gonskom sredstvu pripadaju.
Kod sistema elija natpis mora biti vidljiv pri otvorenim i zatvorenim vratima, prilikom
eventualnog prolaska pozadi, i mora biti naznaeno podeavanje kratkospojnih okidaa i
po-trebne nazivne struje osiguraa, kao i drugih zatitnih elemenata.
Kod razvodnih ureaja iznad 1000 V osnovna funkcija razvoda i tok energije
moraju biti spolja vidljivi. Svaki razvod mora biti vidno oznaen propisanim oznakama.
517

Goli vodivi i sabirnice kod napona od 1000 V i vie, moraju biti oznaeni bojama
prema odgovarajuem jugoslovenskom standardu.
lan 102.
Kod nazivnog napona od 1000 V i vie, za svaku eliju moraju biti predviene
dovoljno dimenzionirane, pristupane i vrste stezaljke za prikljuak uzemljenja na
metlani oklop.
Sklopna i razvodna postrojenja ploe, okviri ili ormani koji nisu pristupani sa
zadnje strane, moraju biti graeni tako da se dovodni kablovi mogu prikljuviati s
prednje strane. Kod metalnih ploa dozvo-ljeno je provoenje kablova i vodova kroz
pojedine otvore na ploi samo uz upotrebu zatitnih cilindara od izolacionog materijala
ili odgovaraju-ih uvodnica.
lan 103.
Elektrini ureaji koji bi zbog neispravnog rukovanja mogli biti opasni i koji bi
mogli prouzrokovati materijalne tete ili bi sami mo-gli biti oteeni, moraju se smestiti u
zatvorene elektrine pogonske prostorije.
Zatvorene elektrine pogonske prostorije moraju biti oznaene i stlano zakljuane.
Na vratima mora biti istaknuto upozorenje da je neovla-enim licima ulaz strogo
zabranjen. Ako se u prostoriji nalazi postro-jenje napona od 1000 V i vie, na vratima se
mora nalaziti tablica sa propisanim upozorenjem o visokom naponu.
lan 104.
U blizini prilaza svakom elektrinom postrojenju moraju postojati odgovarajui
vatrogasni aparati. Aparati moraju biti konstruisani za ga-enje poara na elektrinim
postrojenjima.
U zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama ne smeju se dr-ati ulja ili
druge lakozapaljive tenosti, odnosno materijali.
lan 105.
U svakoj elektrinoj pogonskoj prostoriji, zatvorenoj ili otvorenoj, na vidnom
mestu pored elektrinog ureaja (upravljakog dela) mora po-stojati jednopolna ema, sa
uputstvima za rukovanje elektrinim urea-jima. Ako je principijelna jednopolna ema
nacrtana spolja na samom ureaju, ona mora biti posebno istaknuta u elektrinim
pogonskim prosto-rijama.
Na opremi moraju postojati lako itljivi natpisi, i to na sigurno privrenim
tablicama.
Svi elektrini ureaji na radilitima moraju biti izvedeni kao prenosivi ili pokretni
i moraju odgovarati uslovima primene.
lan 106.
Za ukljuivanje i iskljuivanje mogu se upotrebljavati samo rasklopni aparati koji
ukljuuju i iskljuuju u svim polovima.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na:
518

prekidae i sklopke za postrojenje vozne ice sa povratnim vodom preko ina;

sklopke u strujnim kolima napona do 50 V;
sklopke u telefonskim i induktorskim signalnim postrojenjima sa nazivnim
naponom do 65 V;
sklopke u upravljakim strujnim kolima;
ugraene sklopke kod prenosivih ili pokretnih pogonskih sredstava sa nazivnim
naponom do 220 V i snagom do 2,5 kW, ako pogonsko sredstvo moe biti u svim
polovima iskljueno u neposrednoj blizini preko druge sklopke, ili odvojeno utikaem;
upravljake sklopke motora sa promenom pravca obrtanja (kolutnih motora sa
kontrolerom), ako u dovodu imaju sklopku u neposrednoj blizini, koja iskljuuje u svim
polovima;
sklopke rasvetnih i signalnih ureaja i sl., ako ti ureaji mogu biti iskljueni na
napojnoj strani u svim polovima.
lan 107.
Prekidai sa magnetskim okidaima ili relejima moraju se posle okidanja blokirati
da se prekida (samozapor kratkospojnih okidaa ili releja) ne bi mogao ponovo ukljuiti
usled kratkog spoja.
Prekidai i sklopke moraju biti smeteni tako da se usled udara, po-tresa i sl. ne
mogu sami uklopiti.
lan 108.
U neposreno uzemljenim mreama (TT i TN sistemima) namotaji uklopnih
magneta ili uklopni elementi moraju biti spojeni tako da se preko eventualnog
zemljospoja upravljajuih vodova ne mogu ukljuiti, a ka-pacitivna struja u
neuzemljenim mreama mora biti u kolu upravljanja ograniena tako da magneti sklopke
ili uklopni element ne moe stupiti u dejstvo.
Kod rasklopnih aparata sa daljinskim upravljanjem, mora se pro-veriti kapacitet
ila u vodovima, napon upravljanja, kao i eventulani po-sredni elementi (releji, pojaala i
slino), tako da sklopke i daljinsko upravljani prekidai sigurno deluju.
lan 109.
Sklopke i zatitni prekidai s radnim naponom ispod 1 000 V mogu imati
samozapore posle delovanja zatite.
Sklopke upravljane sa mesta ili daljinski ili prekidai sa radnim naponom od 1 000
V i vie moraju imati samozapor koji spreava ponovno uklapanje posle automatskog
isklapanja usled delovanja zatite sve dok se zapor namerno ne oslobodi.
lan 110.
U postrojenjima sa nazivnim naponom od 1 000 V i vie smeju se upo-trebljavati
samo rastavljai kod kojih je mogue sigurno rastavljanje struj-nog kola u svim polovima
i kod kojih je to jasno vidljivo.
519

lan 111.
Upravljanje rasklopnim aparatima mora biti jednostavno. U jednakim rasklopnim
aparatima nain i konstrukcija upravljajueg mehanizma mo-raju biti svuda isti.
Kod razliitih rasklopnih aparata mora se upravljati pokretima is-tog pravca. Taj
pravac treba da bude na ureajima jasno oznaen.
lan 112.
Okidai i releji na rasklopnim aparatima moraju odgovarati termikim i
dinamikim optereima kratkog spoja svog ugradnog mesta i nikakvim sredstvima ne
sme biti spreeno njihovo delovanje.
lan 113.
Malouljni sklopni aparati smeju se puniti samo uljem koje je odredio proizvoa
za odnosni aparat, a karakteristike ulja moraju odgovarati propisu o jugoslovenskom
standardu za ulja za sklopne aparate.
lan 114.
Pokretai (naputai) i otpornici moraju biti postavljeni tako da je omogueno
odvoenje toplote.
Pokretai i slini aparati sa otpornicima u ulju moraju imati ugra-enu posebnu
napravu koja automatski iskljuuje navedene aparate ako tem-peratura ulja dostigne 100
S.
Odredba stava 2. ovog lana ne odnosi se na aparate kojima pri tra-jnom pogonu
temperatura ne moe porasti vie od 100 S.
Rotorski pokretai za jednofazne i trofazne motore moraju biti izvedeni tako da ne
moe biti prekinuto rotorsko kolo preko pokretaa. Pokretai koji ne odgovaraju ovom
zahtevu mogu se upotrebljavati samo juz primenu posebne zatitne otpornosti, preko
koje rotorsko strujno kolo motora ostaje stalno zatvoreno.
lan 115.
Utikake naprave mogu se upotrebljavati ako su blokirane tako da se kontaktni
delovi glavnih provodnika rastavljaju ili spajaju samo ako nisu optereeni ili ako je
rastavljanje i spajanje mogue samo uz pomo alata ili kljua.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na utikake naprave sa naziv-nim
naponom do 220 V i nazivnom strujom do 25 A naizmenine li do 6 A jed-nosmerne
struje i na utikake naprave koje se pre spajanja ili rastavljanja mogu dovesti u
beznaponsko stanje na licu mesta.
lan 116.
Za prikljuak prenosivog potroaa mogu se upotrebljavati samo prikljunice sa
zatitnim kontaktom. Spajanje zatitnog voda mora nastupiti pre spajanja glavnih
vodova, a rastavljanje posle. Prikljunica mora biti izvedena tako da se ne moe u nju
utisnuti utika bez zatitnog kontakta.
520

lan 117.
Radi zatite od dodira, zatieni kontaktni delovi moraju biti na dovodu, a
nezatieni na odvodu, izuzev utikake naprave za punjenje aku-mulatorskih baterija.
Utika mora biti tako uvren na prikljunicu da je nemogue sluajno odvajanje
utikaa od prikljunice.
lan 118.
Ako se u istom pogonu koriste i utikai za razliite napone, frekvencije i vrste
struje, mora biti onemogueno stavljanje utikaa u prikljunicu drugih nazivnih napona.
Za svaki nazivni napon mora posto-jati posebna vrsta prikljunica u koje se mogu staviti
samo utikai istog napona.
lan 119.
Topljivi osigurai, koji se ne mogu zamenjivati kad nisu pod naponom, moraju biti
izraeni i postavljeni tako da se mogu bez opasnosti zameniti odgovarajuim pomonim
sredstvom.
Kod topljivih osiguraa sa narezom i glavom za uvrtanje, delovi sa narezom
moraju biti prikljueni na odvod struje. Od toga se izuzimaju osigurai na mestima na
kojima se moe pojaviti napon sa dovodne strane ako odvod nije tano odreen.
Opravljeni topljivi umeci ne smeju se upotrebljavati. Dozvoljena je upotreba samo
originalnih umetaka koje su ispitali i oznaili proizvo-ai, sa jasnom oznakom da su brzi
ili tromi ili specijalni rudniki (kom-binovani sa naznaenom nazivnom strujom).
Osigurai moraju biti ispravni, snabdeveni odgovarajuom glavom (poklopcem) i
neoteenim zatitnim staklom u glavi.
lan 120.
Sva mesta rada i mehanizacija na povrinskom kopu moraju biti osve-tljeni.
lan 121.
Rasvetne armature moraju biti izvedene za spoljnu montau, a nosai rasvetnih
armatura (stubovi) moraju da izdre silu vetra na mestu upo-trebe.
lan 122.
Za signalizaciju trenutnim gaenjem svetlosti smeju se upotre-bljavati izvori svetla
sa kratkim vremenom gaenja i paljenja.
lan 123.
Svetiljke na nazivnom naponu veem od 50 V moraju biti zatiene staklom ili
odgovarajuim materijalom.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na fluorescentne svetiljke postavljene u
zatvorenim prostorijama. Najmanji stepen zatite za sve sve-tiljke mora biti IP 44.
Rasvetna armatura mora se zatiti mreom od eline ice pre-nika najmanje 3
mm i otvora najvie 10 cm.
521

elina mrea se ne mora staviti kod rasvetnih armatura po-stavljenih na visini

iznad 2,5 m.
lan 124.
Dovodni provodnici u samoj svetiljci moraju biti izolovani izo-lacijom otpornom
prema unutranjoj temperaturi svetiljke.
Elektrini provodnici u kablu ne smeju biti optereeni sopstvenom masom
svetiljke ili prikljunog kabla, a svetiljka mora biti privrena ili obeena tako da
svojom masom ne optereuje kabl.
Prikljuni kabl mora biti privren na svetiljku tako da svetiljka ne izgubi osobine
mehanike zatite i da se eventualnim zatezanjem ne oteti kabl.
lan 125.
Rasvetno postrojenje moe se napajati naponom do 220 V prema zemlji, s tim da
se granica ne sme prekoraiti ni u sluaju kvara. Rasvetno po-strojenje prikljueno na
jednosmernu mreu moe se napajati i naponom ve-im od 220 V prema zemlji ako je
rasvetna instalacija izvedena kao stalna i ako su upotrebljena samo izolovana grla iji su
spoljni delovi u celini iz-raeni od izolacionog materijala.
lan 126.
Pad napona u rasvetnoj mrei moe biti toliki da napon rasvete ne odstupa od
nazivnog napona za vie od 5%, nezavisno od promene napona u mrei.
lan 127.
Svako strujno kolo osvetljenja mora biti zatieno od kratkog spoja topljivim ili
automatskim osiguraima. U topljivim osiguraima moraju se upotrebljavati samo
odgovarajui umeci (patrone) koji deluju brzo, bez usporavanja. Nazivna struja zatitnog
ureaja sme iznositi maksimalno 16
A kod jednosmerne, a 25 A kod naizmenine struje.
lan 128.
Svetiljke i pribor mogu se upotrebljavati samo ako su izolovani za radni napon
najmanje 250 V.
Za nazivni napon vei od 50 V smeju se upotrebljavati samo grla sve-tiljki koja
odgovaraju propisima o jugoslovenskim standardima za si-jalina grla.
Grla svetiljke sa sijalicom koja ima arnu nit moraju biti u eliji za punjenje
akumulatorskih baterija zatiena tako da je nemogue odvijanje sijalice.
Odredba stava 3. ovog lana ne primenjuje se na prostorije u kojima se pune
iskljuivo male baterije.
Malim baterijama, u smislu ovog pravilnika, smatraju se baterije koje prilikom
punjenja uzimaju najvie 0,5 kW snage (nazivna struja punjenja x nazivni napon
punjenja).
522

lan 129.
Za rasvetna strujna kola mogu se koristiti prenosivi kablovi sa ba-karnim
2
provodnicima najmanjeg preseka 2,5 mm , a mogu se upotrebljavati i provodnici preseka
2

1,5 mm ako su posebno mehaniki zatieni od ote-enja (npr. u zatitnoj cevi).

lan 130.
Rasvetna instalacija IT sistema nazivnog napona veeg od 50 V mora biti zatiena
ureajem koji e trajno kontrolisati otpornost izolacije i optiki i akustiki signalizirati
pad vrednosti otpora izolacije ispod 50 /V.
lan 131.
Kao zatitno uzemljenje rasvetne mree nazivnog napona veeg od 50
V koristi se mrea opteg uzemljenja pogonske trafostanice iz koje se napaja ta rasvetna
mrea.
lan 132.
Signalni ureaji moraju biti napajani iz izvora koji je galvanski odvojen od
elektroenergetske mree.
Najvei dozvoljeni napon za signalne ureaje je 220 V, s tim da se pri naponu
veem od 50 V primenjuju zatitne mere od napona dodira.
lan 133.
U instalaciji signalnih ureaja pojedina strujna kola moraju se tititi od kratkog
spoja, a izvori struje od preoptereenja.
Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na strujna kola u kojima struja
kratkog spoja nije vea od 10 A i kod kojih struja kratkog spoja izvora napajanja
signalnog ureaja nije vea od dozvoljenog trajnog optere-enja kabla ili voda.
lan 134.
Ureaji signalnog postrojenja za davanje signala moraju biti instali-rani tako da
nije mogue sluajno davanje signala.
lan 135.
Svi ureaji signalnog postrojenja moraju imati odgovarajui stepen zatite,
najmanje IP 44, i moraju biti zatvoreni tako da se mogu otvarati bravom ili alatom.
Ako ureaj ima vie od dva prikljuna mesta, prikljuni delovi svih ureaja moraju
biti posebno oznaeni da pogreno prikljuivanje ne izazove smetnje u pogonu.
lan 136.
Na mestu davanja signala mora da postoji kontrola datog signala, tj. odnosni ureaj
mora da signalzira prekid u strujnom kolu ureaja za davanje signala.
lan 137.
Prilikom primene zatitnih mera, kao zatitno uzemljenje moe se koristiti mrea
zatitnog uzemljenja elektroenergetske mree, na koju se uzemljuju svi signalni ureaji.
523

lan 138.
Telefonske centrale moraju biti takve da je mogue ispravno opslu-ivanje svih
aparata prikljuenih na centralu i mora postojati mogunost prijema poziva kod zauzetih
pojedinih kombinacija istovremenih veza, ope-ratorom na ATC.
Telefonske centrale moraju biti napajane tako da je obezbeen njihov rad najmanje
jo 10 h posle prekida napajanja iz elektroenergetske mree. U sluaju napajanja iz
posebnog izvora mora uvek postojati 100% rezerve.
lan 139.
Telefonski aparati postavljaju se na mestima koja obezbeuju sigur-nost ljudi i
pogona rudnika (npr.: crpne stanice, glavna razvodna i sklopna postrojenja, glavne
trafostanice, glavna mesta transporta i pretovara, zborna mesta grupe radilita ili vanijih
radilita, mesto na kome se rukuje eksplozivom, dispeerski centri sigurnosne slube,
energetike ili transporta, raskrsnice, eleznike stanice i sl.).
Na vrlo prometnim mestima (eleznike stanice, raskrsnice) na kojima nije
instaliran telefon, moraju biti postavljeni znakovi koji po-kazuju pravac i udaljenost od
najblieg telefonskog aparata.
lan 140.
Na mestima na kojima je usled buke oteano sporazumevanje, tele-fonski aparati
moraju se staviti u zatvorene kabine ili, izuzetno, u za-klone koji zatiuju aparat sa svih
strana, osim sa pristupne strane i odozdo. Takav zatitni zaklon treba da bude od
materijala koji apsorbuje buku. Montirani telefonski aparati moraju da imaju, pored
mikrotele-fonske kombinacije, jo i pomonu slualicu za drugo uvo.
lan 141.
Pozivni ureaj telefonskog aparata mora da daje prodoran signal, a u prostorijama
sa intenzivnom bukom i pozivni signal mora delovati na po-sebno jak signalni ureaj od
najmanje 90 dB na 1 m udaljenosti, koji se uklapa pozivnim znakom, a isklapa
podizanjem mikrotelefonske kombina-cije ili posebnim delovanjem na signalne ureaje.
Ureaj iz stava 1. ovog lana mora da uklapa signalni ureaj u sluaju primljenog
pozivnog signala.
lan 142.
Razvodne kutije moraju biti zatvorene i zatiene najmanje IP 44, sa poklopcima
koji se mogu otvarati samo pomou alata.
lan 143.
Za radio-veze na kopu moraju postojati posebni kanali svake tehnolo-ke celine za
obostrano komuniciranje sa dispeerom i zajedniki kanal kojim dispeer odailje vesti
svim tehnolokim celinama.
524

lan 144.
Prenosiva pogonska sredstva moraju biti zatvorena i prilagoena za promenu
poloaja. Ona mogu biti ugraena na druga postrojenja ili po-sebno izvedena kao
rasklopne i razvodne baterije koje prate radilite, odnosno ostala prenosiva postrojenja.
lan 145.
Prenosiva pogonska sredstva za nazivni napon vei od 220 V moraju se
prikljuivati samo savitljivim kablovima. Ako se takav kabl za vreme njegovog pogona
pomie, ili je u pogonu izloen naroitom mehanikom oteenju, a poloen je bez
mehanike zatite, mora se zatititi po-sebnom kontrolnom napravom koja iskljuuje
napon sa kabla u sluaju:
prekida zatitnog uzemljenja ili kontrolnog provodnika;
kratkog spoja izmeu kontrolnog provodnika i zatitnog uzemljenja;
mehanikog oteenja kabla spolja, pri emu se konstrukcijom ka-bla mora
osigurati da prvenstveno doe do pojave opisane u ta. 1. i 2. ovog lana ili se mora
obezbediti odgovarajua zatita.
lan 146.
Napojni savitljivi kablovi prenosivih pogonskih sredstava treba, po pravilu, da
budu prikljueni na ta sredstva utikakom napravom, s tim da se na kraju kabla nalazi
natika, a na pogonskom sredstvu utika.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na sredstva snage do 1 kW kod kojih
utikaka naprava moe biti i na drugom kraju voda, niti na pogonska sredstva kod kojih
nema potrebe za odvajanjem od kabla. Odseke savitljivog kabla za prenosna pogonska
sredstva mogue je spajati samo pomou uti-kake naprave.
Svako prenosivo pogonsko sredstvo ili vie njih meusobno vrsto povezanih
moraju biti napajani posebnim vodom. Od tih vodova, kao i sa sa-mih prenosivih ureaja
nije dozvoljeno izvoditi ogranke.
lan 147.
Svako strujno kolo prenosnog osvetljenja napajanog iz mree napona veeg od 50
V mora biti galvanski odvojeno od ostale mree i posebno osigurano od opadanja
otpornosti izolacije ispod granice iz lana 130 ovog pravilnika. U njemu se mora
automatski iskljuiti napon u napojnom vodu svetiljke pomou sklopnog zatitnog
ureaja. Nazivni napon vei od 220 V nije dozvoljen.
lan 148.
U instalaciji prenosivog osvetljenja napona veeg od 50 V do 220 V svaka druga
armatura mora biti rastavljena utikakom napravom, a kablovi i provodnici spojeni samo
tom napravom.
525

lan 149.
Runi elektrini alat, grejai kablovske mase i lemilice mogu biti napajani strujom
maksimalnog napona do 220 V, aparati za vulkanizaciju i zavarivanje strujom napona
najvie do 1000 V.
VI. KABLOVI I VODOVI
lan 150.
Neizolovani vod moe da se upotrebljava samo:
kao vozna ica;
kao zatitni vod u elektrinim i zatvorenim elektrinim po-gonskim prostorijama i
u rasklopnim i razvodnim postrojenjima sa naziv-nim naponom od 1 000 V i vie;
kao sabirnica i spojni provodnik u rasklopnim i razvodnim postrojenjima.
lan 151.
Za povrinske kopove koriste se kablovi i izolovani provodnici prema propisima o
odgovarajuim jugoslovenskim stnadardima.
lan 152.
Za stalno poloene kablove moraju se koristiti armirani kablovi ili kablovi sa
zatitnim provodnikom postavljenim koncentrino oko svih faznih provodnika zajedno
ili oko svakog faznog provodnika poje-dinano.
lan 153.
Spoljni zatitni sloj (plat) kabla mora biti mehaniki otporan. Na savitljivim
kablovima spoljni zatitni sloj mora biti homogen i ot-poran prema cepanju i habanju.
lan 154.
Metalni omota kabla mora biti izveden tako da svi elementi omotaa budu
meusobno galvanski spojeni u celom preseku, i to najmanje na duini od 10 prenika
kabla. Metalni omota se uraunava u presek zatitnog voda.
lan 155.
Presek kabla odreuje se na osnovu jaine struje trajnog optereenja. Ako
temperatura okoline iznosi 25 S, dozvoljena jaina struje trjanog optereenja za
odreeni presek ne sme biti vea od vrdnosti navedenih u tabeli 6 ovog pravilnika. Ako je
temperatura okoline vea od 25 S, dozvo-ljena jaina struje trajnog optereenja odreuje
se prema tabeli 7 ovog pra-vilnika.
526

Tabela 6. Preseci kablova u zavisnosti od struje trajnog optereenja za

temperaturu okoline 25 S
Nazivni
presek
provodnika u
2
mm

Gn
0,6/1KV

Kablovi tipa
EpN
EpHN
3,6/6 KV
12/20 KV

EpN
0,6/1 KV

1,5

A
21

A
28

2,5
4

28
38

39
52

6
10

51
66

66
91

88

15
25

88
125

120
165

121
154

129
159

35
50

145
182

200
251

187
233

197
246

200
253

70
95

228
273

308
369

282
340

304
365

309
372

120
150

317
378

433
496

392
445

425
490

434

185

411

565

510

559

Nazivni
presek

Kablovi tipa
PP

PHP

XP:EpP

0,6/1 KV

3,6/6 KV

0,6/1 KV

3,6/6 KV

12/20 KV

20/35 KV

A
18

1,5
2,5
4

provodnika u
mm

EpHN
20/35 KV

XHP:Ep HP XHP:Ep HP XHP:Ep HP

25
34

6
10

44
60

16
25

80
105

86
110

105
134

120
154

35
50

130
160

135
165

160
198

186
223

214
250

271

70
95

200
245

205
250

247
306

280
345

315
383

335
410

120
150

285
325

285
325

360
420

398
453

437
492

474
541

185
240

370
430

370
430

478
550

530
620

565
654

604
678

527

Tabela 7. Dozvoljeno strujno optereenje u zavisnosti od

temperature okoline
Temperatura
okoline do S

Dozvoljeno strujno optereenje u % vrednosti

navedenih u tabeli 6
do 1 KV

6 KV

20 KV

35 KV

20

106

108

106

106

25

100

100

100

100

30

92

93

95

98

35

85

87

89

92

40

75

79

84

89

45

65

71

77

83

50

53

61

69

75

Navedena optereenja odnose se na sluaj kad su kablovi poloeni na

meusobnom rastojanju jednakom najmanjem preniku kabla.
Odreeni presek kabla mora odgovarati odabranoj zatiti od pre-optereenja i od
kratkog spoja.
Kontrola zagrevanja kabla maksimalnom strujom tropolnog kratkog spoja mora se
izvriti, pri emu maksimalno zagrevanje kabla kratkim spojem mora odgovarati
uslovima iz lana 74. ovog pravilnika.
lan 156.
Odreeni presek kabla mora odgovarati padu napona, koji ni za jednog potroaa
ne sme iznositi vie do 15% u najnepovoljnijem sluaju. Kao najnepovoljniji sluaj, u
smislu ovog pravilnika, smatra se putanje naj-optereenijeg pogona u rad, uz normalno
optereenje ostalih potroaa prikljuenih na tu trafostanicu, pri emu se moraju uzeti u
obzir i padovi napona usled induktivne otpornosti ako iznose vie od 10% od vrednosti
pada napona usled radne otpornosti kabla.
lan 157.
Kablovi i vodovi, bez obzira na dimenzionisani presk prema od-redbama l. 155. i
156. ovog pravilnika, moraju imati najmanje sledee pre-seke bakarnog provodnika:
pri nazivnom naponu do 1 000 V:
stalno poloeni kablovi i vodovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,5 mm
privremeno poloeni kablovi i vodovi . . . . . . . . . . . . . . . . 2,5 mm

v) privremeno ili povremeno poloeni vodovi koji, osim ila za

upravljanje i zatitu, sadre i druge ile, i vodovi za runi alat u mainskim i elektrinim pogon-

skim prostorijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1,5 mm

pri nazivnom naponu veem od 1 000 V:
u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama . . . . . 10 mm

izvan prostorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 mm
528

Odredbe ta. 1. i 2. ovog lana ne odnose se na signalne i dojavne vodove.

lan 158.
Za savitljive kablove koji su povremeno ili privremeno namotani na ventilisane
kalemove mora se smanjiti dozvoljeno trajno strujno optere-enje prema broju namotanih
slojeva, i to:
1) jedan sloj kabla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .na 85 %; 2)
dva sloja kabla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .na 65 %; 3) tri
sloja kabla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .na 45 %; 4) etiri
sloja kabla. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na 35%.
lan 159.
Kablovi moraju biti poloeni tako da ne sme doi do:
torzionog naprezanja i stvaranja vora osmice, pri emu se kabl odmotava i
namotava tako da se savija samo oko osovine bubnja;
pritiskanja kabla koje bi mu deformisalo presek. Kabl mora biti slobodno poloen
ili uvren samo odgovarajuim kablovskim ste-zaljkama;
oteenja od transportnog sredstva. Ako kablovi i vodovi prelaze iznad
transportnih sredstava, moraju se preduzeti dopunske zatitne mere da kablovi i vodovi
ne padaju (na primer, zasloni).
lan 160.
Kablovi moraju biti poloeni tako da im se po celoj duini i u svako vreme moe
pristupiti. Od toga se moe odstupiti samo ako im je po-trebna posebna mehanika
zatita, i to u sledeim sluajevima:
ako su u pitanju kablovi do 10 m duine;
ako kablovi prolaze kroz zidove i u ostalim specifinim sluajevima.
lan 161.
Izvan zatvorenih elektrinih pogonskih prostorija nije dozvoljeno trajno polagati
kabl na tlo. Kablovi i vodovi moraju biti zakaeni, u razmacima, po pravilu, od 2 do 3 m
na posebnim nosaima i na tolikoj razda-ljini od ureaja u pogonu da ne doe do
oteenja kabla. U elektrinim po-gonskim prostorijama kablovi mogu biti poloeni i u
odgovarajue kablovske kanale. Ako su kablovi poloeni na tlo, moraju se zatititi da ih
transportna sredstva ne bi otetila (npr., na stazama i putevima transporta).
Odredbe stava 1. ovog lana ne odnose se na kablove zatiene od spo-ljanjih
oteenja odgovarajuim kontrolnicima ili odgovarajuim ure-ajima.
lan 162.
Stalno poloeni kablovi moraju se privrstiti ili obesti na razmaku od najvie 6 m, i
to tako da je kod vieparalelnih energetskih kablova razmak meu njima jednak najmanje
preniku susednog debljeg kabla. Kabl, po pravilu, ne sme se privrstiti na elemente
opreme koji su izlo-eni potresima ili se esto premetaju.
34

529

lan 163.
Kablovi koji prolaze kroz stene, zidove i sl. ne smeju biti zazidani, nego slobodno
poloeni. Pri uvoenju kabla u komore, prolazni otvori moraju biti zaptiveni pomou
gline, peska ili drugog nezapaljivog mate-rijala.
lan 164.
Signalni i komandni kablovi napona do 50 V, kao i dojavni kablovi u stalnim
instalacijama moraju biti udaljeni najmanje 100 mm od ostalih energetskih kablova i
vodova.
Kablovi i vodovi niskog napona u stalnim instalacijama moraju biti udaljeni
najmanje 100 mm od kablova visokog napna. U nedostatku mesta za smetaj kablova,
navedena rastojanja mogu se smanjiti, ali ne manje od 50 mm.
lan 165.
Ako se pojedini provodnici kablova spajaju ili prikljuuju, spojna mesta moraju se
meusobno trajno i sigurno privrstiti. Za prikljuivanje tih provodnika moe se
upotrebljavati samo spoj kojim se onemoguuju tetni uticaji. Sigurno i vrsto spajanje
moe se izvesti pomou vijaka, koncentrinih spojki, klinova, tvrdim lemljenjem,
presovanjem, zavariva-njem ili mekim lemljenjem uz mehaniko ojaanje.
lan 166.
2

Ako se prikljuuju provodnici preseka preko 16 mm , koristi se od-govarajua

kablovska papua, pod uslovom da prikljuni element nije predvien za prikljuak bez
kablovske papue.
lan 167.
Prikljuno ili spojno mesto provodnika kabla ili voda moraju imati istu provodnost
i izolaciju kao kabl ili vod. Provodnik na prikljunom ili spojnom mestu ne sme biti
oteen niti mu se presek sme smanjiti.
lan 168.
Prikljuna ili spojna mesta moraju biti izvedena tako da razmak meu
provodnicima, kao i izmeu njih i ostalih delova bez napona, bude do-voljan i trajno
obezbeen.
lan 169.
Zatitni provodnici u kablu ili vodu moraju na prikljunom mestu biti tako
prikljueni u odnosu na ostale provodnike da pri eventualnom prinudnom izvlaenju
kabla zatitni provodnik bude poslednji razdvojen.
Odredbe stava 1. ovog lana ne odnose se na vodove prenosnih po-gonskih
sredstava, koji su zatieni odgovarajuim zatitnim napravama (kontrolnicima), kao ni
na armirane kablove.
lan 170.
Kablovi se mogu spajati samo odgovarajuim spojnim priborom, odno-sno
odgovarajuim postupkom za odnosnu vrstu kabla. Kablovske spojke mo-raju biti
privrene i ne smeju visiti na kablu. Kablovska spojka mora obezbediti siguran spoj i
zatitu provodnika.
530

lan 171.
Meusobno spajanje kablova sa razliitom izolacijom, kojima ne od-govara
zajednika zalivna masa, izvodi se suvo, u zatvorenoj kutiji, osigura-nim vijanim
stezaljkama.
lan 172.
Kablovi na radilitima smeju se spajati samo utikakim napravama ili pomu
uvrenih odgovarajuih ormaria.
Utikake naprave moraju biti blokirane tako da se kontaktni delovi glavnih
provodnika rastavljaju ili spajaju samo u neoptereenom stanju, ili se rastavljaju i spajaju
samo pomou alata ili kljua. Odredba stava 2. ovog lana ne odnosi se na utikake
naprave sa nazivnim naponom od 220 V i nazivnom strujom od 25 A naizmenino ili do
6 A jednosmerne struje.
Za prikljuak prenosnog potroaa mogu se upotrebljavati samo uti-kake kutije sa
zatitnim vodom. Montaa zatitnog voda mora se izvr-iti pre spajanja glavnih vodova,
a demontaa posle rastavljanja.
Utikaka kutija mora biti izvedena tako da se utika ne moe utai bez zatitnog
kontakta.
Kontaktni delovi moraju biti na dovodu zatieni od dodira. Utika sa utikakom
kutijom mora biti tako spojen da se ne mogu sluajno odvojiti.
Postavljanje utikake kutije na grlo sijalice nije dozvoljeno.
Ako se u istom pogonu koriste i utikai za razliite napone, mora se onemoguiti
stavljanje utikaa u utikaku kutiju drugih nazivnih napona. Za svaki nazivni napon mora
postojati posebna vrsta utikake kutije name-njene samo za utikae tog napona.
lan 173.
Savitljivi kablovi sa oteenim spoljnim slojem mogu se po-pravljati hladnim ili
toplim vulkaniziranjem, pod uslovom da kabl za-dri prvobitnu karakteristiku.
Pod popravljanjem, u smislu stava 1. ovog lana, podrazumeva se po-pravljanje
koje obuhvata ceo obod kabla.
lan 174.
Savitljivi kablovi prenika iznad 30 mm mogu se savijati na priklju-nim
uvodnicima po radijusu koji je pet puta vei od prenika kabla.
lan 175.
Armirani kabl moe se spajati sa savitljivim gumenim kablom preko razvodnog
ormaria ili na drugi odgovarajui nain. Savitljivi kablovi mogu se meusobno spajati
samo utikakom napravom ili preko zatvorenog razdelnog ormaria osiguranim
vijanim stezaljkama.
lan 176.
U rudnicima sa povrinskom eksploatacijom mineralnih sirovina mogu se
upotrebljavati kablovi koji su izraeni prema odgovarajuim jugo-slovenskim
standardima. Kablovi se koriste prema uputstvu proizvoaa za odreene uslove
primene.
34*

531

532

Tabela 8.

Energetski kablovi
Red.
Opis konstrukcije

broj
1

Oznaka

Nazivni

Nain

po JUS-u

napon V

upotrebe

1 000

Podruje primenjivanja
6

Kablovi bez posebnog obeleja

1.1

Kablovi sa izolacijom i platom od

termoplastine mase na bazi polivinilhlorida, prema standardu
JUS N.S5.220

PP 00

U zatvorenim elektrinim
pogonskim prostorijama i
ureajima

1.2

Kablovi sa izolacijom od etilen-propilena i platom od termoplastine mase

na bazi polivinil-hlorida, prema standardu JUS N.C5.240

EpP 00

U zatvorenim elektrinim
pogonskim prostorijama i
ureajima

1.3

Kablovi sa izolacijom umreenog od

polietilena i platom od termoplastine mase na bazi polivinil-hlorida, prema standardu
JUS N.S5.230

XP 00

U zatvorenim elektrinim
pogonskim prostorijama i
ureajima

Kablovi sa zatitnim provodnikom

postavljenim koncentrino preko jezgra

2.1

Kao pod 1.1

PP 40

2.2

Kao pod 1.2

EpP 40

6 000

U zatvorenim elektrinim
pogonskim prostorijama i
ureajima

Samo za stalno
polaganje

U prostorijama samo za
horizontalno polaganje, u
kojima ne postoji opasnost od
mehanikog oteenja

2.3

Kao pod 1.3

Kablovi sa zatitnim provodnikom

raspodeljenim oko svake kablovske ile

Nije dozvoljeno premetanje s jednog

mesta na drugo

U prostorijama samo za
horizontalno polaganje, u kojima
ne postoji opasnost od
mehanikog oteenja

XP 40
6 000

Kao pod 1.1

PP 80
(PHP 80)

Kao pod 1.2

EpP 80
(EpHP 80)
1 000

Kablovi sa armaturom preko unutra-njeg plata

Nije dozvoljeno premetanje s jednog

mesta na drugo

4.1

Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od

elinih traka

PP 41
EpP 41
XP 41

Kao pod 3

4.2

Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od

pocinkovanih okruglih eliih ica i
zavojnicom od pocinkovane eline
trake
Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od
pocinkovanih pljosnatih elinih ica
i zavojnicom od pocinkovane eline
trake

PP 44
EpP 44
XP 44

Na svim mestima

PP 45
EpP 45
XP 45

Na svim mestima

4.3

533

Kablovi sa slabo provodljivim

preko provodnika i preko izo
elektrinom zatitom oko sva

5.1

Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa arm

eline trake preko jezgra kab

U prostorijama u kojima ne postoji opasnost od mehani-kog oteenja

534

5.2

Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od

pocinkovanih okruglih elinih ica
preko jezgra kabla i otvorenom zavojnicom od pocinkovane eline trake
5.3
Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od
pocinkovanih pljosnatih elinih ica
preko jezgra kabla i otvorenom zavojnicom od pocinkovane eline trake
Teki rudarski kablovi sa izolacijom na bazi prirodne,
sintetike ili eti-len-propilen-gume,
unutranjim pla-tom od gume i spoljnim
platom na bazi polihloroprena (unutranji i
spo-ljanji plat mogu da budu uraeni u
jednom sloju)

PHP 84

6
Na svim mestima

PHP 85

6.1

Kao pod 6, prema standardu

JUS N.C5.350

GN 50

750

6.2

Kao pod 6, sa zatitnim provodnikom

koncentrino postavljenim preko jezgra
kabla, prema standardu JUS N.C5.353 EpN
(GN) 55, 1 kV
Kao pod 6, sa zatitnim provodnikom
koncentrino postavljenim oko svake
ile, uz mogunost ugraivanja
komandnih ila, prema standardu JUS
N.C5.353 EpN (GN) 53, 1 Kv
Teki rudarski kablovi

GN 55
EpN 55

1 000

U prostorijama za
neposredno napajanje raznih
maina, ureaja i aparata

GN 53
EpN 53

1 000

Za neposredno napajanje
maina, razvodnih ureaja i
aparata

EpN 63

1 000

6.3

Premetanje je
dozvoljeno po
potrebi

Premetanje je
dozvoljeno po
potrebi

U zatvorenim prostorijama i
van zatvorenih prostorija

Za neposredno napajanje
pokretnih maina sa prikljukom na kablovski kontrolnik i daljinskim
upravljanjem pogona

Kao pod 6, samo to je preko izolacije postavljen sloj

od poluprovodnog materijala s jednom
neizolovanom ilom u meuprostorima
izmeu faznih ila, kao i jednom izolovanom
kontrol-nom ilom, a preko unutranjeg plata
postavljen je, koncentrino, zatitni
provodnik, prema standardu JUS N.C5.360
EnH EpN 63, 1 kV
9

10

535

Visokonaponski rudarski kabl sa ekranom preko provodnika, izolacijom od

etilen-propilen-gume, unutranjim
platom od gume, bakarnim opletom i
poluprovodljivom trakom i komandnim
provodnikom i dva neizolovana bakarna
provodnika i spoljnim platom od
polihloroprena, prema standardu JUS
N.C 5.364 EpN 64,6 kV
Visokonaponski rudarski kabl, sa ekranom preko provodnika, izolacijom od
etilen-propilen-gume, ekranom izolacije, poluprovodnom trakom i sa tri
izolovana zatitna provodnika
Visokonaponski rudarski kabl sa ekranom preko provodnika, izolacijom od
etilen-propilen-gume, unutranjim
platom od gume i koncentrinim
zatitnim provodnikom od bakarnih
ica sa protivzavojnicom, omotom od
izolacione trake i spoljnim platom od
polihloroprena, prema standardu

JUS N.C5.364

EpN 78/53

6 000

Premetanje je
dozvoljeno po
potrebi

Na kopovima za napajanje bagera i ostalih potroaa

EpN 78

6 000

Premetanje je
dozvoljeno po
potrebi

Za napajanje TS i drugih
potroaa

EpN 74

6 000

Premetanje je
povremeno

Za napajanje TS i drugih
potroaa, osim pokretnih
bagera

536

11

Vieilni provodnik sa izolacijom i

platom od PVC, prema standardu JUS
N.C3.301. Spoljni plat je u plavoj boji

PP/J

250

Premetanje je
dozvoljeno po
potrebi

Fleksibilni kablovi sa izolacijom od

gume i platom od polihloroprena.
Spoljni plat je u plavoj boji za sigurnosna strujna kola, a u crnoj boji za
ostale svrhe.

GN/J

250

Premetanje je
dozvoljeno po
potrebi

Za prikljuak telefona i
signalizaciju

Tabela 9.

Kablovi za vodove za signalizaciju i telekomunikacije

Red.
broj
1

Opis konstrukcije
2

Kablovi bez posebnog obeleja

1.1

Kablovi sa izolacijom i platom od

termoplastine mase na bazi polivinil-hlorida, prema standardu JUS
N.C5.220
Kablovi sa izolacijom od etilen-propilena i platom od termoplastine mase na bazi
polivinil-hlorida, prema stan-dardu JUS
N.C5.240

1.2

Oznaka

Nazivni

Nain

po JUS-u

napon V

upotrebe

4
1 000

Podruje primenjivanja
6

Nije dozvoljeno
U zatvorenim pogonskim pro
premetanje s jed- storijama i postrojenjima
nog mesta na drugo

PP 0

EpP 00

U zatvorenim pogonskim pro

storijama i ureajima i
postrojenjima

Kablovi sa izolacijom od umreenog

polietilena i platom od termoplastine mase na bazi polivinil-hlorida, prema standardu JUS N.C5.230
Kablovi sa armaturom preko unutranjeg plata

XP 00

2.1

Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od

elinih traka

2.2

Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od

pocinkovanih okruglih elinih ica
i zavojnicom od pocinkovane eline
trake
Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3, sa armaturom od
pocinkovanih pljosnatih eliih ica
i zavojnicom od pocinkovane eline
trake
Telekomunikacioni kablovi

PP 41
EpP 41
XP 41
PP 44
EpP 44
XP 44

1.3

2.3

3
3.1

3.2

537

Telekomunikacioni kablovi sa izolacijom od polietilena, unutranjim PVC

omotaem, omotom od pocinkovanih
okruglih elnih ica i spoljnim PVC
omotaem sa paricama i jednom utozelenom ilom
Telekomunikacioni kablovi sa izolacijom od polietilena, unutranjim PVC
omotaem, opletom od pocinkovanih
pljosnatih elinih ica i spoljnim
PVC omotaem sa paricama i jednom
uto-zelenom ilom

6
U zatvorenim pogonskim pro
storijama i ureajima i
postrojenjima

1 000

Nije dozvoljeno
premetanje s jednog mesta na drugo

PP 45
EpP 45
XP 45
TK 32

125

TP 34-OV

225

2)

N x 2 x 0,8

TP 34-CV
2)

H x 2 x 0,8

+ 1,4

225

Nije dozvoljeno
premetanje s jednog mesta na drugo
Za stalno polaganje
Za povrinske kopove i za
i dozvoljeno preme- podzemne instalacije
tanje s jednog
mesta na drugo

538

TP 33-CP
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4

225

Za stalne i povre- Za povrinske kopove,

mene instalacije
postavljanje na uporitima

TP 34-OV
3)
M x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4

225

Za stalno polaganje
i dozvoljeno premetanje s jednog
mesta na drugo
mesto

3.3

Telekomunikacioni kablovi sa izolacijom od polietilena, unutranjim

polietilenskim omotaem, opletom od
pocinkovanih pljosnatih eliih ica
i spoljnim polietilenskim omotaem
sa paricama i jednom uto-zelenom
ilom

4
4.1

Signalni kablovi
Provodnik sa polietilenskom izolacijom i unutranjim PVC omotaem,
omotom od pocinkovanih okruglih
elinih ica i spoljnim PVC omotaem, sa signalnim ilama i jednom
uto-zelenom ilom

4.2

Kablovi sa polietilenskom izolacijom

i unutranjim PVC omotaem, opletom
od pocinkovanih pljosnatih eliih
ica i spoljnim PVC omotaem sa
signalnim ilama i jednom uto-zelenom ilom

TP 34-OV
3)
M x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4

225

Za stalno polaganje
i dozvoljeno premetanje s jednog
mesta na drugo
mesto

4.3

Kablovi sa polietilenskom izolacijom,

unutranjim polietilenskim omotaem,
opletom od pocinkovanih pljosnatih
eliih ica i spoljnim polietilenskim omotaem sa signalnim ilama
i jednom uto-zelenom ilom
Kombinovani signalno-telekomuni-

Tp 33-CP
3)
M x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4

225

Za stalne i povre- Za povrinske kopove,

mene instalacije
postavljanje na uporitima

1)

1)

kacioni kablovi

5.1

Kablovi sa polietilenskom izolacijom,

unutranjim PVC omotaem, omotom od
pocinkovanih okruglih elinih ica
i spoljnim PVC omotaem sa paricama,
signalnim ilama i jednom uto-zeleom
ilom

TP 34-OV
3)
M x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4

375/225

5.2

Kablovi sa polietilenskom izolacijom,

unutranjim PVC omotaem, opletom od
pocinkovanih pljosnatih elinih ica
i spoljnim PVC omotaem sa paricama,
signalnim ilama i jednom utozelenom ilom

TP 34-CV
3)
M x 1 x 1,4
+ 1,4 + TP
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4

375/225

5.3

Kablovi sa polietilenskom izolacijom,

unutranjim polietilenskim omotaem,
opletom od pocinkovanih pljosnatih
elinih ica i spoljnim polietilenskim omotaem sa paricama signala

TP 33-CP
3)
M x 1 x 1,4
+ TP
2)
N x 2 x 0,8
+1 x 1,4

375/225

Za stalne i povremene instalacije

Za povrinske kopove,
postavljanje na uporitima

Radiofrekventni kablovi sa izolacijom od polietilena, opletom od

bakarnih ica i platom od PVC, impedanse 50 ili 75

RF 75
RF 50
prema odgovarajuim jugoslovenskim
standardima

375/225

Za stalne i povremene instalacije

Za povrinske kopove,
postavljanje na uporitima

Kablovi prema standardu JUS N.C4.015.

N broj parica u telekomunikacionom ili kombinovanom kablu, prema standardu JUS N.C4.015.
M broj ila u signalnom ili kombinovanom kablu, prema standardu JUS N.C4.015.

Za stalne i povremene instalacije

539

VII. ELEKTRINA VUA

1. Postrojenja vozne ice
lan 177.
Za napajanje elektrinih lokomotiva preko vozne ice moe se koristiti samo
jednosmeran napon, koji ni na kom mestu ne sme biti vei od 1 500 V.
lan 178.
Vozna ica i eventualni napojni vod moraju biti dimenzionisani tako da ni na kom
mestu ne doe do pada napona veeg od 30% od nazivnog napona. Presek vozne ice ne
2
sme biti manji od 50 mm .
lan 179.
Vozna ica mora biti postavljena na keramikim ili drugim od-govarajuim
izolatorima.
Postrojenja sa voznom icom kod kojih se ine upotrebljavaju kao po-vratni vod,
ice za veanje i natezanje, kao i drugi pribor za veanje mo-raju biti izolovani od ostalih
metalnih delova.
Razmak izmeu vozne ice i transportnih sredstava mora biti najmanje 0,5 m, s
tim da kontaktni vod ne bude na dohvatu ruke (na primer, zabrana pristupa).
lan 180.
Na kraju vozne ice moraju se predvideti potrebne mere da delovi ne bi doli pod
napon kad se oduzimaem pree kraj.
Kraj vozne ice mora biti oznaen posebnom svetiljkom, koja se mora razlikovati
od signalne ili rasvetne svetiljke.
lan 181.
Postrojenje vozne ice mora biti opremljeno tako da se potpuni kratki spoj na ma
kom mestu prekida bez usporenja, a oteeni deo vozne mree moe se tek posle 5 do 10
s probno opet staviti pod napon. Ako po-novo doe do prekida, oteeni deo mree ne
sme se vie staviti pod na-pon dok se ne odstrani kvar.
lan 182.
Rastvaljaka naprava mora biti postavljena najvie na svakih 1 000 m vozne ice.
Svaki ogranak vozne ice od glavne pruge, ako je dui od 100 m, mora na poetku imati
rastavljaku napravu. Rastavljaka naprava mora biti spolja vidljiva, a njeno kuite
metalno i spojeno sa inama. Rasta-vljai moraju biti postavljeni tako da ih strujni
oduzima ne moe premo-stiti.
Odvajanje napojnih vodova od izvora energije mora biti omogueno, a od
napojnih taaka samo ako su te take udaljene od izvora energije vie od 100 m.
lan 183.
Za poprena spajanja koja slue za izjednaenje napona izmeu voznih ica mogu
se upotrebljavati samo izolovani vodovi.
540

lan 184.
Na prilazima pruzi sa postrojenjem vozne ice moraju biti po-stavljeni natpisi koji
upozoravaju da je vozna ica pod naponom.
lan 185.
Za postrojenja sa dvopolno poloenom voznom icom mora biti predvien ureaj
za kontrolu izolacije, koji iskljuuje postrojenje vozne ice sa napona ako izolacioni
otpor padne ispod 100 /V.
lan 186.
Pragovi, ine, skretnice i njihovi spojevi, kao i spojni elementi, moraju da izdre
optereenje transportnih sredstava.
lan 187.
Kod postrojenja sa povratnim vodom preko ina, svi spojevi ina mo-raju imati
siguran elektrini spoj dovoljno provodljiv i mehaniki otpo-ran. ine se spajaju
zavarivanjem.
Ako ine nisu spojene zavarivanjem, njihov sastav mora biti premo-en sigurnim
spojnim mostom tako da elektrina otpornost spoja ne bude vea od otpornosti jedne ine
ugraenog profila, duine 6 m.
U razmacima najvie od 50 m ine pruge moraju biti meusobno metalno spojene
pomou eline pocinkovane trake preseka najmanje 50 mm x 5 mm (najbolje
zavarivanjem ili ekvivalentnim elektrinim spojem). Krajnje take skretnica i raskrsnica
moraju se premostiti jakim pocinko-vanim trakama ili na drugi nain kojim se
obezbeuje da otpor spoja ne dube vei od otpora jedne ine ugraenog profila, duine 6
m.
lan 188.
Spajanje ina elektrovue sa optom mreom zatitnog uzemljenja, cevovodima i
sl., ili sa inama pruge koja nema voznu icu nije dozvoljeno.
Armature kablova koji napajaju mreu vozne ice jednosmerne struje ne smeju se
spajati sa optom mreom zatitnog uzemljenja, ali moraju da budu spojene sa inama
ako se one koriste kao povratni vod.
lan 189.
Ako je pruga vozne ice opremljena signalnim svetiljkama koje slue vunom
pogonu, optiki signali sa zelenom, crvenom i utom svetlou moraju biti vrsto
postavljeni. Svetiljke za druge svrhe ne smeju biti izve-dene tako da se ne mogu
razlikovati od signalnih svetiljki.
VIII. ELEKTRINO PALJENJE MINA
lan 190.
Kao izvori struje za paljenje mina mogu se koristiti:
runi elektrini ureaji za paljenje mina;
neprenosivi elektrini ureaji, napajani strujom iz posebnog izvora samo za
automatsko programirano paljenje.
541

Izvori za paljenje mina moraju pri najveoj dozvoljenoj otpornosti strujnog kola
prikljuenih detonatora obezbediti strujni impuls intenzi-teta najmanje 1 A sa strminom
porasta minimalno 1 ms, s tim da struja impulsa ne bude manja od 3 (Ams).
lan 191.
Za spajanje detonatora sa izvorom struje moraju se upotrebljavati izo-lovani
vodovi. Prilikom izvoenja automatskog centralnog paljenja cela mrea vodova za
paljenje mora biti izvedena posebnim kablovima u kojima ne sme biti nikakvih drugih
strujnih kola i koji nisu u vezi sa paljenjem mina.
lan 192.
Elektrino paljenje detonatora sa mostiem moe se vriti na radi-litima na
kojima intezitet lutajuih struja, meren priborom unutra-njeg otpora od 3 do 5 , ne
prelazi 0,09 A. Ako je za merenje uzet ampermetar druge otpornosti, njegovi rezultati
proraunavaju se onako kao bi to pokazivao ampermetar unutranje otpornosti od 3 do
5 .
lan 193.
Za zatitu elektrinih detonatora od uticaja lutajuih struja, u bli-zini izvora struje
mora se predvideti mosti za kratko spajanje, umetnut u liniju za paljenje. Na mestu
prikljuka detonatora linija za paljenje mora se takoe kratko spojiti drugim mostiem.
lan 194.
Na jedan izvor za paljenje mina ne sme se prikljuiti vei broj deto-natora od broja
za koji je izvor izraen.
Kod runih elektrinih izvora detonatori se ne smeju spajati para-lelno sa izvorom.
Kod centralnog automatskog paljenja mogu se predvideti i paralelni ogranci, ako je
sistemom prethodno obezbeena kontrola ot-pornosti svih prikljuenih detonatora.
IX. POSEBNO UGROENI PROSTORI
lan 195.
Na mestima na kojima je u vazduhu stalno uskovitlana praina tako da je smea
praine i vazduha eksplozivna, elektrini ureaji moraju od-govarati zahtevima
odgovarajuih jugoslovenskih standarda za protivek-splozijsku zatitu.
lan 196.
Stanice za punjenje akumulatorskih baterija moraju biti dobro pro-vetravane.
Za osvetljavanje akumulatorskih
protiveskplozijski zatiene svetiljke.

stanica

moraju

se

upotrebljavati

lan 197.
U prostorije za uskladitenje eksplozivnog materijala mogu se od elektrinih
ureaja upotrebljavati samo nepokretne svetiljke za stalnu rasvetu i telefoni izvedeni sa
protiveksplozijskom zatitom prema od542

govarajuem jugoslovenskom standardu. Sklopni aparati i drugi pripada-jui elektrini

ureaji moraju biti smeteni izvan tih prostorija. Vodovi moraju biti izvedeni od jednog
komada bez spojnih i razvodnih ku-tija, a elektrini ureaji u normalnom pogonu i u
sluaju greke ne smeju se zagrevati vie od 120 C.
lan 198.
Elektrine instalacije i ureaji u prostorijama za smetaj zapalji-vih tenosti ije
pare mogu sa vazduhom stvarati eksplozivne smee moraju odgovarati jugoslovenskim
standardima za protiveksplozijsku zatitu prostorija na nadzemnim mestima.

X. ODRAVANJE, ISPITIVANJE, PREGLEDI I POPRAVKE

ELEKTRINIH UREAJA I INSTALACIJA
lan 199.
Elektrini ureaji i instalacije moraju se stalno kontrolisati i odravati u ispravnom
stanju. Oteene delove elektrinih ureaja i instalacija treba zameniti novih ili ispravnim
delovima.
lan 200.
U elektrine pogonske prostorije visokog napona i u zatvorene po-gonske
prostorije zabranjen je ulazak neovlaenim licima.
lan 201.
U elektrine prostorije za pogon visokog ili niskog napona, kao i u blizini
elektrinih postrojenja, ne smeju se ostavljati predmeti koji tamo ne pripadaju.
lan 202.
Stavljanje ili uvanje zapaljivih predmeta u blizini elektrinih ureaja i instalacija,
a naroito u blizini onih koji se zagrevaju (npr. kod otpornika i dr.), nije dozvoljeno.
lan 203.
Stavljanje ili veanje odela na kuita elektrinih ureaja i na elektrine instalacije
(npr.: na razvodne baterije, sklopnike, prekidae i dr.) nije dozvoljeno.
lan 204.
U visokonaponske elije i u rezervne elije koje su stalno iskljuene ne moe se
ostavljati nikakav materijal niti uvati u tim elijama.
lan 205.
Za svu vaniju elektrinu opremu od koje zavisi sigurnost ljudi i po-gona moraju u
skladitu biti obezbeeni potrebni rezervni delovi.
lan 206.
Rezervni materijal (npr. savitljivi kablovi, kuita rasklopnih i razvodnih ureaja i
dr.) mora se uvati na odreenim mestima, odnosno u posebnim prostorijama
predvienim za te svrhe.
543

lan 207.
Ako nedostatak (kvar) na elektrinom ureaju ugroava radnike koji rade u
njegovoj blizini, ili bi se elektrini ureaj ili instalacija mogla jo vie otetiti, taj ureaj
se mora iskljuiti iz pogona.
lan 208.
Radovi u blizini elektrinih ureaja i instalacija visokog napona zbog kojih bi
moglo doi do sluajnog dodira delova pod naponom mogu se izvoditi samo ako za to
postoje uputstva.
lan 209.
Pre poetka radova na opravkama i revizijama mora se proveriti da li je elektrini
ureaj bez napona. Posebno se mora proveriti:
da li su iskljueni ureaji od vodova pod naponom u svim fazama, odnosno
polovima;
da li se iskljuenje ureaja osigurava odstranjivanjem topljivih umetaka osiguraa,
koji se moraju uvati tako da ne budu pristupani dru-gim licima, ili blokiranjem ureaja
da ga ne bi pod naponom ukljuilo neovlaeno lice;
da li je na mestima iskljuenja kod rasklopnog aparata ili osiguraa postavljeno
upozorenje da se radi na ureaju;
da li je daljinska komanda van delovanja;
da li su uzemljeni elektrini ureaji kratko spojeni u svim dovo-dima, a ako postoji
opasnost od povratnog napona i u svim odvodima.
Posle svakog zavrnog rada prvo se mora ukloniti alat, a zatim od-straniti kratko
spajanje i uzemljenje. Nakon toga se elektrini ureaj sme ponovo ukljuiti.
lan 210.
U sluaju poara moraju se iskljuiti elektrini vodovi koji vode do delova kopa
ugroenih poarom.
lan 211.
Na odgovarajuim mestima, u pogonima, moraju biti istaknuta uput-stva koja
upozoravaju na opasnost od elektrine struje, kao i uputstva za rukovanje i odravanje
elektrinih ureaja.
lan 212.
U elektrinim pogonskim prostorijama mora postojati vidno is-taknuta jednopolna
ema i uputstva za rad i odravanje postrojenja.
lan 213.
Oteeni elektrini ureaji ne smeju se upotrebljavati. Svaki ure-aj, ako nije
ispravan, mora se odmah iskljuiti i moe se ponovo ukljuiti tek posle otklanjanja
kvara.
lan 214.
Elektrini ureaji, naroito oni u zatvorenim elektrinim po-gonskim prostorijama,
moraju se poveremeno istiti i zatititi od koro544

zije. Sva zatitna sredstva, kao i zatitna stakla rasvetnih armatura i prozora za
posmatranje unutranjih kuita, moraju biti isti.
lan 215.
Gumeni zaptivai moraju biti od meke, elastine gume. Ako zaptiva nije vie
elastian, mora se zameniti novim.
lan 216.
Vijci koji dre poklopce ili delove ureaja moraju biti u punom broju i vrsto
pritegnuti.
lan 217.
Rad na delovima ureaja pod naponom veim od 50 V nije dozvoljen. Otvaranje
ormania i kuita sa nezaklonjenim delovima pod naponom nije dozvoljeno.
lan 218.
Otvaranje kuita elektrinih ureaja dozvoljeno je samo kad svi nezatieni
unutranji pristupani delovi nisu pod naponom.
lan 219.
Uzemljenje i kratko spajanje delova prethodno iskljuenih strujnih kola elektrinih
ureaja u pogonu pod naponom mogu vriti samo posebno struno osposobljena lica.
lan 220.
Pregorele osigurae mogu zamenjivati samo posebno struno ospo-sobljena lica,
pri emu se moraju staviti novi topljivi umeci osiguraa, iste vrednosti struje.
lan 221.
Umeci osiguraa ne mogu se popravljati, odnosno premoavati. Po-trebni
rezervni umeci osiguraa moraju biti na pogodnim i lako pristu-panim mestima.
lan 222.
Ako kontrolnik u mrei niskog napona signalie nedovoljnu izo-laciju mree
prema lanu 51. ovog pravilnika, greka se mora odmah nai i otkloniti.
lan 223.
Vaniji elektrini ureaji i instalacije moraju se pregledati u sva-koj smeni, i to pre
putanja u rad. Tom prilikom se obavezno mora izvr-iti kontrola funkcionalnosti
ureaja.
lan 224.
Redovni pregledi elektrinih ureaja moraju se vriti najmanje u ro-kovima
odreenim u tabeli 10 ovog pravilnika. Rezultati tih pregleda upi-suju se u kontrolne
knjige.
Pregledom se mora izvriti kontrola elektrinih ureaja, instala-cija i zatitnih
ureaja, vizuelno i odgovarajuim merenjima.
545
35

546

Tabela 10.
Rokovi za redovne preglede elektrinih ureaja i instalacija
Redovni pregledi elektrinih ureaja i instalacija
Red.
broj

Elektrini ureaji

Rokovi za pregled ureaja

nedeljni

meseni

tromeseni

polugodinji

Glavne transformatorske stanice koje

imaju uklopniara
1) Rasklopni ureaji
2) Transformatori
3) Razvodno postrojenje

X
X
X

X
X
X

X
X
X

X
X
X

Transformatorske stanice
1) Rasklopni ureaji visokog napona
2) Transformatori

X
X

X
X

X
X

X
X

1
1.

4.

smenski
3

dnevni
4

Vazduni vodivi i kablovi visokog

napona na povrini, kojima se napajaju
postrojenja rudnika

Elektrine maine visokog napona i

ispravljai

5.

Elektrine maine niskog napona

6.

Razvodni ureaji niskog napona

7.

Pokretni i prenosivi elektrini

ureaji

8.

Rasklopni i razvodni ureaji niskog

napona (prekidai, sklopke, sklopnici
itd.), transportni pogonski ureaji,
trake, savitljivi kablovi i vodovi i
ostalo

35*

Signalno-sigurnsoni ureaji (mrea,

signalizacija, rasveta itd.)

10. Stalno poloeni kablovi

11. Rasvetna tela stalno postavljenih osvetljenja, sa instalacijom

12. Rasvetna tela i instalacije prenosivog

osvetljenja na radilitima

13. Elektrina vua

1) Postrojenja vozne ice
2) Lokomotiva za voznu icu
3) Akumulatorske lokomotive
4) Elektrini ureaji na ostalim
lokomotivama

X
X

X
X

X
X
X

X
X
X

X
X
X

Signalni ureaji
a) transporta
b) radilita
Dojavni ureaji
1) Aparati i radio-ureaji
2) Razvodnici i mrea
3) Centrale i ostalo

16. Ureaji za elektrino paljenje mina

X
X

547

17. Merni i ostali aparati sa ugraenim

izvorom elektrine energije ili sa
sopstvenom prenosivom baterijom

18. Ureaji za uzemljenje i prikljuna mesta

uzemljivaa (kod trafostanica)

lan 225.
Novopostavljeni, zamenjeni, proireni i premeteni elektrini ureaji i instalacije
moraju se pre stavljanja u pogon pregledati. Podaci o izvrenom pregledu unose se u
knjigu pregleda.
lan 226.
ulja.

Kod svih elektrinih ureaja punjenih uljem mora se redovno prove-ravati nivo
lan 227.

Posle svake periodine revizije, glavnog remonta ili vanrednog remonta, elektrini
ureaj mora da bude potpuno ispravan.
lan 228.
Popravljene maine ili aparati kod kojih su prilikom popravke izmenjeni nazivni
podaci moraju imati dopunsku tablicu sa rednim brojem i godinom popravke, kao i
oznakom radionice u kojoj je izvrena popravka. Pored toga, moraju biti oznaeni
promenjeni nazivni podaci, npr. kod motora koji su bili premotani na drugi napon.
lan 229.
Svaka popravljana maina, aparat ili vod moraju se pregledati pre nego to se
ponovo stave u pogon.
lan 230.
O svakoj popravci mora se voditi knjiga, u koju se moraju uneti podaci o
grekama, nainu popravljanja, o novonametenom ili novoizraenom sa-stavnom delu,
nainu i rezultatu ispitivanja itd.
lan 231.
Savitljivi kablovi moraju se odmah zameniti im se primeti da je izolacija njihovih
provodnika oteena. Oteeni spoljanji plat ta-kvih kablova moe se popravljati na
licu mesta po hladnom ili toplom po-stupku.
lan 232.
Prilikom radova na odravanju elektrinih ureaja i instalacija, delovi ureaja i
instalacija moraju se iskljuiti sa napona.
lan 233.
Ispitivanje izoalcionog stanja i druga elektrina merenja aparatima koji nisu trajno
ugraeni u postrojenje moe vriti samo posebno struno osposobljeno lice.
lan 234.
Svaki elektrini ureaj posle popravke ili remonta mora biti is-pitan.
Postupak ispitivanja je sledei:
548

funkcionisanje ureaja ispituje se isprobavanjem ureaja, stavlja-njem u pogon i

isprobavanjem mehanizama ili ispitivanjem mehanikog dela, leajeva, poluga i sl.,
prema tabeli 10;
elektirno ispitivanje sastoji se od prethodnog merenja otporno-sti izolacije i
merenja odgovarajuih elektrinih veliina u praznom hodu ili pod optereenjem, prema
tabeli 10 ili po potrebi;
elektrina zatita ispituje se prethodnim podeavanjem zatite prema pogonskim
veliinama i ispitivanjem bez napona, davanjem nomi-nalnih pravih vrednosti struja,
odnosno onih veliina za koje postoji zatita. Ova ispitivanja se vre jedanput godinje.
lan 235.
U svim elektirnim ureajima punjenim izolacionim uljem mora se ispitati
dielektrina vrstoa ulja, i to kod visokonaponskih ureaja najmanje jedanput godinje,
a kod niskonaponskih ureaja jedanput u dve godine.
lan 236.
Najmanje jedanput godinje mora se ispitati cela mrea uzemljenja, i
to:
merenjem otpornosti uzemljenja svih uzemljivaa;
merenjem neprekidnosti zatitnog provodnika na svim potroa-ima i pripadajuoj
opremi i vanijim pogonskim mestima kao to su: transformatorske stanice, pogonske
prostorije i sl.
XI. PRELAZNA I ZAVRNA ODREDBA
lan 237.
Tehnike karakteristike postrojenja i ureaja u rudnicima koji su u upotrebi pre
stupanja na snagu ovog pravilnika uskladie se sa odredbama ovog pravilnika u roku od
pet godina od dana stupanja na snagu ovog pra-vilnika.
lan 238.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slu-benom
listu SFRJ.

549

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINA POSTROJENJA,
UREAJE I INSTALACIJE U RUDNICIMA SA PODZEMNOM
EKSPLOATACIJOM

I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom odreuju se:
uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izvoenju pri-vremenih i stalnih
elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija u rudni-cima sa podzemnom eksploatacijom,
kao i elektrinih postrojenja, ureaja
instalacija koji se nalaze na povrini rudnika, a ine galvansku celinu sa podzemnom
elektrinom mreom pri ugradnji, korienju i odravanju elektrinih postrojenja, ureaja
i instalacija;
nain oznaavanja i obeleavanja elektrinih postrojenja, ureaja
instalacija i njihovih delova koji utiu na bezbednost i zatitu ivota
zdravlja ljudi, ovekove ivotne i radne sredine i drutvenih sredstava;
tehnike mere zatite od poara, eksplozija i drugih tehniko-tehnolokih nezgoda;
postupak, nain i interval obavljanja obavezne povremene tehnike kontrole
elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija;
nain rukovanja elektrinim postrojenjima, ureajima i instala-cijama, nain
njihovog odravanja, obaveznost uputstva o rukovanju i odr-avanju i posebna struna
osposobljenost za rukovanje.
lan 2.
Navedeni izrazi, u skladu s ovim pravilnikom, imaju sledea znaenja:
1) podzemni (jamski radovi) radovi u rudnicima su sve jamske pro-storije koje se
izrauju ili odravaju radi istraivanja, otvaranja, pri-premanja ili otkopavanja leita
korisnih mineralnih sirovina;
*

550

Ovaj pravilnik je obajvljen u Slubenom listu SFRJ, br. 21/88 i 90/91.

metanske jame su jame rudnika za koje se utvrdi da u njima postoji mogunost

nastajanja eksplozivnih smesa, jamskih gasova ili uzvitlane pra-ine i vazduha;
jamske prostorije ugroene poarom su sve podzemne prostorije u kojima moe
doi do pojave poara bez obzira na vrstu izvora;
otkopi i radilita pripreme su proizvodna otkopna mesta u jami, ukljuujui i
izraene saobraajnice neposredno vezane za otkope pri-preme koje su od otkopa
udaljene do 10 m a od otkopa i radilita pripreme do 50 m;
posebno provetravane jamske prostorije su prostorije u koje se po-trebna koliina
sveeg vazduha dovodi ili iz kojih se korieni vazduh odvodi vetrenim cevima ili
ekvivalentnim ventilacionim objektima;
elektrine pogonske prostorije su prostorije koje su, uglavnom, od-reene za
pogon elektrinih maina i aparata i u koje je pristup, po pra-vilu, dozvoljen samo
strunim licima koja tim mainama i aparatima rukuju;
elektrine zatvorene (zakljuane) pogosnke prostorije su pro-storije u koje, s
vremena na vreme, ulaze samo struna lica, a koje su inae zatvorene, odnosno
zakljuane;
elektroenergetska postrojenja sainjavaju skup montiranih elektrinih ureaja i
instalacija;
elektrini ureaji su pogonska sredstva koja slue za proizvodnju
korienje elektrine energije, kao to su sredstva za proizvodnju, pre-nos, razvoenje,
merenje i korienje elektrine energije;
dojavni ureaji su ureaji kojima se posredno ili neposredno pre-daju obavetenja
ma koje vrste;
signalni ureaji su ureaji koji se posredno ili neposredno kori-ste za prenoenje
nekog unapred dogovorenog optikog ili akustikog sig-nala sa jednog mesta na drugo, a
mogu obuhvatiti i lokalnu vezu za izvorna prenoenja obavetenja;
elektrine instalacije su skup vodova i instalacionog pribora koji se koriste za
razvoenje elektrine energije pojedinim potroaima;
protiveksplozijski zatieni elektrini ureaji su svi elektrini ureaji namenjeni za
prostore ugroene eksplozivnom at-mosferom, zapaljivim gasovima, parom ili prainom,
a koji se oznaavaju slovom W;
samosigurni strujni krugovi su krugovi u kojima iskra i termiki efekti nastali u
normalnom radu ili u sluaju kvara ne mogu zapaliti eksplozivne smee niti uzvitlanu
sitnu prainu u ijem se prisustvu upo-trebljava ureaj ili strujno kolo;
samosigurni ureaji su ureaji u kojima su sva strujna kola samosigurna;
pridrueni ureaji su oni u kojima strujna kola ili delovi kola nisu sva samosigurna
ve sadre i kola koja mogu uticati na sigurnost samosigurnih kola;
551

temperatura tinjanja nataloene praine je najnia temperatura na povrini

zagrejane podloge koja jo dovodi do zapaljenja 5 mm debelog nataloenog sloja
praine. Temperatura tinjanja se sniava sa poveanjem debljine naslage;
elektrina pogonska sredstva su sredstva koja slue za pro-izvodnju, prenos,
razvoenje, merenje i potronju elektrine energije;
prenosna pogonska sredstva su ureaji, maine, transformatori i dr., na radilitima
sa aparatima tih ureaja za ukljuivanje, upravljanje i pokretanje, kao i ureaji za
osvetljavanje, provetravanje itd., koji se po-vremeno premetaju sa napredovanjem
radilita;
stalno instalisani elektrini ureaji ili delovi elektrinih ureaja i kablova jesu
takvi ureaji, odnosno delovi koji nisu privremeno postavljeni i ne sadre prenosna
pogonska sredstva niti su na njih vezani;
trajni pogon je pogon u kome pogonski ureaji (maine, aparati itd) postiu
postojanu temperaturu;
isprekidani pogon je pogon u kome se periodino niu periodi rada i mirovanja, a
mirovanja su znatno kraa od vremenske konstante zagre-vanje. Zbir vremena perioda
rada i perioda mirovanja sainjava trajanje jed-nog ciklusa;
kratkotrajni pogon je pogon u kome je vreme pogona tako kratko da pogonski
ureaji ne postiu postojanu temperaturu. Mirovanja su dovoljno duga da se postigne
temperatura rashladnog sredstva;
24)nazivni napon, nazivna jaina struje, nazivna snaga i nazivna frekvencija su vrednosti za koje su elektrini ureaji graeni i oznaeni;
pogonski napon je srednji napon koji postoji vremenski i prostorno u proizvoljnim
takama mree;
napon prema zemlji je najvei napon koji moe nastati na delo-vima pod naponom
ili ostalim provodljivim masama:
kod izolovanih IT sistema mree bez pogonskog uzemljenja u sluaju
zemnjospoja;
kod uzemljenih TT sistema i TN sistema mree sa pogonskim uzemlj-enjem u
sluaju zemljospoja ili jednopolnog kratkog spoja;
dodirni napon je pad napona u telu oveka prilikom dodira;
strujni osigurai su zatitni elementi koji prilikom nedo-zvoljenog poveanja struje
ili visokih dodirnih napona prekidaju ili pro-uzrokuju prekidanje strujnog kola. To su:
topljivi osigurai;
zatitni prekidai sa odgovarajuim nadstrujnim, odnosno kratko-spojnim
okidaima ili relejima;
daljinski upravljani ureaji su ureaji kod kojih se strujna kola ukljuuju ili
iskljuuju nekim stranim uticajem (na primer: mehanikim, elektrinim, elektrooptikim,
pneumatskim, akustinim, magnetskim ili termikim putem), ako taj uticaj nije izvren
rukom na samom ureaju;
sklopni ureaji su elektrini ureaji koji slue posredno ili neposredno za
sklapanje strujnih kola, odnosno ukljuenje i iskljuenje;
552

razvodni ureaji su elektrini ureaji koji slue za razvoenje elektrine energije

na vie ogranaka ili potroaa;
sklopni aparati su elektrini aparati koji slue za sklapanje (ukljuenje i
iskljuenje) strujnih kola, kao i za prekidanje kratkih spojeva
neoptereenih strujnih kola;
prekida je sklopni aparat koji moe prekinuti nastali kratki spoj. Prekidna snaga
oznaava se kod aparata do 1000 V u kA za odreeni napon, a kod aparata za napone
od 1000 V i vie MVA za odreeni napon, to oznaava graninu mo za koju je
prekida graen;
sklopka je rasklopni aparat kojim se, po pravilu, mogu ukljuivati
iskljuivati normalno optereena strujna kola do nazivnih veliina za koje je aparat
graen. Nije predvien za prekidanje struja kratkog spoja;
kontaktor je rasklopni aparat koji ukljuuje i iskljuuje strujna kola pomou
elektromagneta. Sklopna mo je, po pravilu, osmostruka do desetostruka nazivna struja
trajnog optereenja. Odgovara zahtevima mo-tornog pogona, a nije namenjen za
prekidanje kratkog spoja. Graen je za ve-liki broj ukljuenja i iskljuenja;
rastavlja je rasklopni aparat pomou koga se moe prekinuti strujno kolo i
naponski razdvojiti sa vidljivim pogonskim stanjem;
rastavljaka naprava je svaki elektrini ureaj pomou koga se strujno kolo moe
vidljivo rastaviti. To mogu biti rastavljai, sklopke, osigurai, uloni noevi, rastavni
kontakti kod izvlaivih ureaja itd.;
rastavna sklopka je rastavlja sa vidljivim pogonskim stanjem ukljuenog ili
iskljuenog stanja, koji ima svojstva sklopke, odnosno moe sklapati nazivne struje za
koje je graen. Upotrebljava se za napone od 1000
V i vie. Ne moe prekidati kratki spoj;
rastavni prekida je rastavlja sa vidljivim pogonskim stanjem ukljuenog ili
iskljuenog stanja, koji delimino ima svojstva prekidaa, odnosno moe prekinuti kratki
spoj ogranienog intenziteta i sklopiti nazivne struje trajnog optereenja za koje je
graen. Upotrebljava se za napone od 1000 V i vie;
motorni zatitni kontaktor je rasklopni aparat za ukljuenje i iskljuenje elektrinih
maina u mreu. Pored sklopnika, on sadri i elemente motorske zatite, na primer:
bimetalne releje za zatitu od preoptereenja i strujne osigurae za zatitu od kratkog
spoja;
motorni zatitni prekida je rasklopni aparat za iskljuenje i ukljuenje elektrinih
maina u mreu i za njihovu zatitu. Pored pre-kidaa, on sadri elemente motorske
zatite, na primer: bimetalne releje ili okidae za zatitu od preoptereenja, kratkospojne
okidaa ili releje za zatitu od neeljenog pogona maina posle nestanka napona i
prilikom prekomernog snienja napona ili kombinaciju nekoliko pomenutih ureaja;
zatitni prekida je aparat za sklapanje i zatitu strujnih kola od preoptereenja, sa
bimetalnim relejima ili okidaima i za prekidanje kratkog spoja, sa kratkospojnim
relejima, okidaima ili kombinacijom po-menutih ureaja;
553

utikaka naprava je naprava namenjena za spajanje i rastavljanje kablova i vodova,

kao i za prikljuivanje kablova i vodova na odgovarajue elektrine ureaje;
kontrolnik je elektrini ureaj namenjen za kontrolu i ispi-tivanje nekog
elektrinog pogonskog stanja ili elektrine sposobnsoti elektrinog ureaja ili instalacije,
kao i za signalisanje opasnog stanja koje bi moglo nastati ili za direktnu intervenciju u
vidu iskljuenja oteenog kontrolisanog dela elektrine mree, odnosno ureaja ili za
instalaciju;
mreni kontrolnik je ureaj za trajnu kontrolu izolacionog stanja mree i dojavu
opadanja izolacije, odnosno zemljospoja. Kod zemljospoja iskljuuje mreu ili deo
mree sa napona, u prosenom vremenu do 110 ms (zbir vremenskog reagovanja
kontrolnika i sklopnog aparata), to garantuje proizvoa;
kontrolnik rasvetne mree je ureaj za trajnu kontrolu izolacio-nog stanja rasvetne
mree i za njeno iskljuenje sa napona prilikom eventu-alnog zemljospoja;
kablovski kontrolnik je ureaj za kontrolu izolacije pre ukljuenja pod napon (u
instalacijama do 1000 V) i kontrolu zemljospoja u pogonu mree ili dela mree (za napon
iznad 1000 V). Mora imati i kon-trolu strujnog kola uzemljenja jednog kablovskog
ogranka, odnosno kontrolu mehanikog oteenja kabla;
uklopni zapor je konrolni ureaj kojim se kontrolie ispravnost dela mree pre
stavljanja pod napon;
kratki spoj je provodljivi spoj izmeu razliitog elektrinog potencijala kod
vodova ili kod drugih delova elektrinih ureaja pod naponom koji nastaje zbog greke
na izolaciji ili zbog njihovog posrednog ili neposrednog dodira;
spoj sa masom je provodljivi spoj koji nastaje zbog neke greke izmeu pogonskih
delova elektrinih ureaja pod naponom i provodljivih delova koji ne pripadaju
pogonskom strujnom kolu i ne smeju doi pod na-pon;
struja greke je struja koja nastaje zbog greke u izolaciji;
napon greke je napon koji nastaje zbog greke izmeu dva pristu-pana
provodljiva dela koji ne pripadaju istom pogonskom strujnom kolu ili izmeu jednog
takvog dela i zemlje;
zemljospoj je provodljivi spoj izmeu zemlje ili uzemljenog predmeta i izolovanih
provodnika ili delova ureaja koji su pod naponom prema zemlji;
zemljospojna zatita je zatita koja u sluaju zemljospoja i nedo-voljne elektrine
izolacije iskuuje napon u oteenom delu mree;
zemljospojna blokada je ureaj kojim se proverava elektrina izo-lacija mree ili
dela mree pre uklopa napona i dozvoljava uklop napona samo pri ispravnoj elektrinoj
izolaciji;
struja zemljospoja je struja koja tee izmeu pogonskog strujnog kruga i zemlje
zbog greke na izolaciji ili zbog posrednog, odnosno nepo554

srednog dodira delova tog strujnog kruga sa zemljom ili sa uzemljenim predmetom;
uzemljenje je provodni spoj, pomou ureaja za uzemljenje, izmeu zemlje i
delova ureaja koji se moraju uzemljiti;
pogonsko uzemljenje je provodljiva veza izmeu nekog dela po-gonskog radnog
strujnog kola, vora mree i dr., i uzemljivaa i moe biti:
direktno ili neposredno, ako osim otpora uzemljenja ne sadri druge otpore;
indirektno ili posredno, ako osim otpora uzemljenja sadri jo i omske, induktivne
ili kapacitivne otpore u kolu uzemljenja;
uzemljivai su metalni delovi koji lee u zemlji. Delovi voda uzemljivaa koji lee
neizolovani u zemlji smatraju se delovima uzemlji-vaa. Postoje trakasti, ipkasti, cevni,
ploasti i kombinovani uzemlji-vai;
centralni uzemljiva je uzemljiva koji ispunjava uslove uzemlj-enja celokupne
mree podzemnog prostora, bez obzira na napon mree;
glavni uzemljiva je uzemljiva koji ispunjava uslove uzemljenja pri naponu do
1000 V za mreu jedne transformatorske stanice koja predstavlja jednu galvansku celinu;
pomoni uzemljiva je uzemljiva koji smanjuje otpor uzemljenja kod mree
uzemljenja, i to na isturenim delovima mree ili predstavlja pomono uzemljenje
prilikom primene sistema zatitnog spoja na napon greke;
dovidi uzemljivaa su vodovi koji su u zemlju poloeni neizolovano;
sabirni provodnik za uzemljenje je provodnik na koji je prikljueno vie
provodnika za uzemljenje;
instalacija za uzemljenje je skup uzemljivaa sa provodniicma za uzemljenje i
sabirnim provodnicima za uzemljenje;
provodnik za uzemljenje je svaki provodnik koji spaja delove ureaja koji treba da
se uzemlje sa uzemljivaem, kad je poloen izvan ze-mlje ili izolovan u zemlju;
otpor uzemljenje je zbir otpora uzemljivaa i otpora provodnika za uzemljenje;
otpor uzemljivaa je prelazni otpor rasprostiranja elektrine struje izmeu metalne
povrine uzemljivaa i zemlje;
zatitni provodnik je provodnik koji spaja deo ureaja koji se titi s uzemljivaem
kod zatitnog uzemljenja, ili s nultim provodni-kom kod nulovanja, ili s naponskom
zatitnom sklopkom kod naponskog zatitnog spoja, ili sa zemljom kod strujnog
zatitnog spoja. Zatitnim provodnikom, u ovom smislu, ne sme proticati pogonska
struja;
nulti provodnik je provodnik spojen sa nultom takom izvora
struje;
kategorisano strujno kolo je strujno kolo koje ne moe ni iskrom ni termikim
efektom nastalim u normalnom radu ili u naznaenom slu555

aju kvara zapaliti eksplozivnu smeu sve do neposrednog ukljuenja ne-samosigurnog

strujnog kola na kategorisano kolo ili do ukljuenja nesamo-sigurnog kola koje,
prebojem preko greke, moe uticati na kategorisano strujno kolo koje je s njim u istom
kablu.
lan 3.
Za nova elektroenergetska postrojenja, kao i za elektroenergetska po-strojenja kod
kojih treba izvriti bitnu rekonstrukciju u pogledu elektrinih ureaja i instalacija,
izrauje se tehnika dokumentacija koja sadri:
obrazloenje odabranih i usvojenih reenja;
tehniki opis elektrinih ureaja i instalacija, sa potrebnim podacima o njihovim
karakteristikama;
kartu dela jame u koji se postavljaju elektrini ureaji i insta-lacije sa
projektovanim ureajima;
nacrt prostorije u koju se nameravaju postaviti elektrini ureaji
instalacije, ako se u tu svrhu grade posebne prostorije;
jednopolnu emu postrojenja;
emu delovanja kod daljinskog upravljanja, kad ureaj nije tipski;
proraun celog dovoda od napojne take do potroaa, s obzirom na pad napona i
termiko optereenje, kao i kontrolu zagrejavanja kratkim spojem;
mere zatite od tehniko-tehnolokih nezgoda;
podatke o potrebnoj opremi za izvoenje radova;
podatke o radovima koji se izvode u rudnicima.
lan 4.
Za svaku jamu mora postojati tehnika dokumentacija svih postojeih elektrinih
ureaja i instalacija, koja sadri sledee podatke, i to:
emu napajanja visokog napona svih transformatorskih stanica i vodova visokog
napona;
situacioni plan svih elektrinih ureaja i instalacija za visoki
napon;
emu pojedinih niskonaponskih mrea, kao i emu signalnih i do-javnih ureaja;
situacioni plan niskonaponske mree;
podatke o preuzimanju, kontroli, eventualnim opravkama, godini izrade, mestu
upotrebe ili mestu uskladitenja elektrinih ureaja i instalacija;
tehnike podatke o pojedinim ureajima (mainama, transfor-matorima, aparatima
itd.) koji slue za vanije objekte (na primer: za izvozne maine, glavne pumpe,
ventilatore itd.);
556

podatke o stanju prelaznih otpora uzemljenja,

transformatorskih ulja i ispitivanju zatitnih releja;
podatke o pregledima elektrinih ureaja i instalacija.

dielektrinoj

vr-stoi

II. ELEKTRINI UREAJI I INSTALACIJE

lan 5.
Sistemi mrea i dozvoljeni nazivni naponi (meufazni) za elek-troenergetsku
mreu u jami jesu:
1) kod IT sistema:
za mreu visokog napona do 10 000 V;
za mreu niskog napona do 1 000 V;
za rasvetnu mreu i signalizaciju do 250 V; 2) kod
TN sistema:
visoki napon nije dozvoljen;
za rudnike ugroene od poara i metanske jame samo do 130 V
nazivnog napona, i to samo u sistemu TN-S;
niski napon do 130 V za rudnike metala i nemetala ako ne sadre zapaljive i
eksplozivne gasove, ali samo sistem TN-S ili TNC/S.
Sistem mree TT nije dozvoljen.
U oznaci sistema mree TT prvo slovo oznaava nain uzemljenja zve-zdita
transformatora (I-izolovano, T- direktno uzemljeno), a drugo slovo oznaava uzemljenje
potroaa (T-direktno uzemljeno, N-nulovano).
Sistem mree TN moe imati varijante TNS (zatitni provodnik ZN u celoj mrei
je odvojen od nultog voda N-5-ilno nulovanje), TNC (nulti vod i zatitni provodnik su u
jednom provodniku ilno nulovanje) i
TNC/S (na delu mree blie transformatoru primenjen je sisten TNC, a u pojedinim
ograncima TNS meovito 4 i 5-ilno nulovanje).
Za elektrinu vuu dozvoljen je jednosmerni napon do 660 V.
Za rune prenosne svetiljke i daljinsko upravljanje koje nije stalno poloeno
dozvoljen je napon do 50 V.
Za stalno poloeno daljinsko upravljanje moe se uptorebljavati nazivni napon
upravljanog ureaja do 500 V ako ne postoji opasnost od kapa-citivnih struja ili struja
gubitaka, koje bi mogle poremetiti ili grekom aktivirati daljinsko upravljanje.
lan 6.
Elektrini ureaji od ijeg kontinuiranog rada zavisi sigurnost po-gona i ljudi
moraju imati rezervno napajanje elektrinom energijom, na primer pumpna postrojenja,
glavna ventilaciona postrojenja ili sistem za praenje ventilacionog stanja.
557

lan 7.
U elektrinim pogonskim prostorijama i u zatvorenim elektrinim pogonskim
prostorijama moraju postojati vidljive eme, oznake napajanja sklopnih ili razvodnih
postrojenja.
lan 8.
Pogonska sredstva moraju biti posebno zatiena od mehanikih oteenja i
hemijskog uticaja, kao i od tete koju mogu prouzrokovati voda i praina, to se
potvruje izvetajem o tipskom ispitivanju.
lan 9.
Magnezijum, cink i njihove legure, osim mesinga, nisu dozvoljeni za provoenje
elektrine struje.
lan 10.
Kao mateirjal za sabirnice u rasklopnim i razvodnim postrojenjima moe se, pored
bakra, upotrebljavati i aluminijum ako su stezaljke sabir-nica izraene sa prelaznim
elementima, tako da se na razvode mogu spojiti i bakarni provodnici.
lan 11.
elini provodnici za provoenje struje mogu se upotrebljavati
samo:
za povratni provodnik elektrine vue (ine);
za zatitni provodnik mree zatitnog uzemljenja, ali samo pocinkovani;
za specijalne gibljive kablove, vrste na zatezanje kod kojih su ba-karni
provodnici mehaniki ojaani elinom icom;
za samosigurna kola i ureaje.
lan 12.
Mogu se uptorebljavati samo izolacioni materijali koji ispunjavaju uslove utvrene
odgovarajuim jugoslovanskim standardima.
lan 13.
U elektrinim ureajima nije dozvoljena uptoreba drveta, kriljaca ili mermera za
privrenje delova pod naponom.
lan 14.
Elektrina pogonska sredstva i ureaji mogu se upotrebljavati samo u granicama
nazivnih vrednosti za koje su graeni.
U pogledu mehanikih naprezanja prilikom kratkog spoja elektrina pogonska
sredstva i ureaji iz stava 1. ovog lana moraju biti dimenzi-onisani za maksimalnu
udarnu struju tropolnog kratkog spoja na mestu ugradnje.
558

III. TEHNIKE MERE ZATITE

1. Zatita ogranienjem napona
lan 15.
Zatita ogranienjem napona je sprovedena ako je izvor napajanja strujnog kola
izveden kao:
sigurnosni izolacioni transformator, s posebno visokim stepe-nom izolacije izmeu
primara i sekundara, pri emu primarni napon ne prelazi 1000 V, a moe biti izveden (na
primer: fiziki odvojenim na-motajima na raznim stubovima ili kalemima i izolacijom
ispitanom po-sebno visokim ispitnim naponom izmeu primarnog i sekundarnog
namotaja ili sa uzemljenim zaslonom koji odvaja primarni od sekundarnog namotaja);
izvor struje istog stepena sigurnosti kao i sigurnosni tran-sformator (na primer,
motor-generator sa izolovanim namotajima);
elektrohemijski izvor ili drugi izvor nezavisan od strujnih kola veeg napona (na
primer: agregati).
Ako najvei napon strujnog kola prelazi 25 V u normalnom pogonu ili u sluaju
greke, pored zatite od opasnosti elektrinog udara mora biti izvedena i zatita od
direktnog dodira delova pod naponom.
lan 16.
Kod transformatora napajanih na primarnoj strani naponom veim od 50 V, kod
kojih je mogua greka izmeu primarnog i sekundarnog na-motaja, postojanje opasnog
dodirnog napona spreava se spajanjem dela pod naponom sekundarnog strujnog kola sa
zatitnim sistemom primarnog kola ili spajanjem pristupanih provodljivih delova
kuita ureaja sekun-darnog kola sa zatitnim sistemom primarnog kola ili
kombinacijom dva prethodna naina.
Delovi pod naponom sekundarnog kola ne moraju biti u galvanskoj vezi sa
delovima pod naponom primarnog kola, osim ako je primarno kolo sistema TN.
Sklopnici, releji i pomone sklopke moraju biti izolovani na nain na koji je
izolovan sigurnosni transformator izmeu strujnih kola malih napona i kola veeg
napona.
Utinice i utikai ne smeju se zamenjivati utinicama u utikaima vieg napona.
Ako su utinice i utikai izvedeni prema stavu 1. ovog lana, moraju imati poseban
zatitni kontakt, s tim da se ne smeju upotre-biti utikai bez zatitnog kontakta.
lan 17.
Strujna kola malih napona vode se odvojeno od drugih strujnih kola, a ako to nije
mogue, strujna kola malih napona zatiuju se izolacionom pregradom, uzemljenim
provodljivim zaslonom ili pojedinanom ili grup-nom dodatnom izolacijom.
559

2. Zatita ogranienjem energije izboja

lan 18.
Zatita ogranienjem energije izboja vri se ogranienjem struje greke na
vrednost bezopasnu do 25 mA, odgovarajuim unutranjim ot-porom izvora ili
ogranienjem vremena trajanja greke kao funkcije veli-ine struje greke, ogranienjem
energije izbora, pri emu maksimalno dozvoljena koliina elektriciteta koja se moe
izbiti dodirom iznosi 1 mC, a vrna vrednost struje preko otpora 2 k Oma iznosi 0,7 mA
za naizme-ninu struju i 2 mA za jednosmernu struju.

3. Zatita od direktnog dodira

lan 19.
Zatita od direktnog dodira odnosi se na zatitu od dodira delova pod naponom.
Sprovodi se preprekama ili zatvaranjem u kuita ili ormare i izolovanjem delova pod
naponom.
lan 20.
Zatita preprekama ili zatvaranjem u kuite sprovodi se tako da se delovi pod
naponom tite mehanikom zatitom na jedan od sledeih na-ina:
otvori za posluivanje ili otvori neophodni za funkcionisanje ureaja tite se
zatitom najmanje IP 20;
poklopac kuita ili prepreka tite se zatitom najmanje IP 40.
lan 21.
Dodatne zatitne mere (blokiranje) od otvaranja kuita ili skidanja prepreka
moraju biti izvedene tako:
da nije mogue otvaranje bez posebnog kljua (brave) ili alata;
da je mogue otvaranje samo pri iskljuenom naponu na ureaju;
da se bez upotrebe kljua ili alata u samom poetku otvaranja obezbeuje
automatsko iskljuenje napona na delovima u kuitu ili iza prepreke;
da je kod ureaja do 500 V, bez kljua ili alata, zamena osiguraa ili sijalica bez
iskljuenja napona mogua ako delovi pod naponom imaju unutranju pregradu koja
onemoguava sluajan dodir delova pod naponom.
Ponovno ukljuenje napona za sluajeve iz ta. 1. i 2. mora da bude omogueno
samo nakon uspostavljanja odgovarajue zatite.
4. Zatita delova pod naponom izolovanjem
lan 22.
Svi delovi pod naponom prekrivaju se izolacionim materijalom koji se ne moe
skinuti bez razbijanja i koji ima izolaciona svojstva utvrena propisima o
jugoslovenskim standardima za rudarske kablove.
560

5. Zatita od napona greke

lan 23.
Za zatitu od napona greke primenjuju se opte zatitne mere, dodatno izolovanje,
izolovani prostori, elektrino odvajanje i sistemi zatite mree.
lan 24.
Opte zatitne mere primenjuju se samo kao dodatna mera uz prime-njeni sistem
zatite mree.
lan 25.
Dodatno izolovanje obavlja se pojaanom izolacijom delova pod napo-nom i
potpunom izolacijom elektrinog ureaja (kuita od izolacionog materijala).
lan 26.
Izolovani prostor je zatitna mera koja spreava istovremeni dodir delova
razliitog potencijala u sluaju greke na funkcionalnoj izo-laciji elektrinih ureaja, tj.
izmeu dva dohvatljiva provodljiva dela elektrinog ureaja ili jednog dohvatljivog
provodljivog dela elektri-nog ureaja i bilo kog drugog provodljivog dela.
Na mestima iz stava 1. ovog lana ne smeju se postavljati uzemljeni zatitni
provodnici.
Zahtevi iz stava 1. ovog lana su ispunjeni ako mesto ima izolovane podove i
zidove, odnosno izolacioni otpor prema zemlji u bilo kojoj taki vei od 50 k , a
izmeu dohvatljivih provodljivih delova vei od 2 m rastojanja.
Postavljeni elektrini ureaji i provodljivi delovi moraju biti stalno uvreni.
Napon greke se ne sme proiriti provodljivim delovima na druga mesta izvan
izolovanih prostora, to se spreava izolovanjem ili uzemlj-enjem provodljivih delova
koji izlaze iz ovog prostora.
lan 27.
Elektrino odvajanje radi zatite od strujnog udara u sluaju greke na
funkcionalnoj izolaciji elektrinog ureaja obavlja se pod sledeim uslovima:
svako strujno kolo mora biti namenjeno za napajanje samo jednog elektrinog
ureaja ija struja nije vea od 16 A;
strujno kolo se mora napajati preko izolacionog transformatora ili motorgeneratora s meusobno izolovanim namotajima i visokim stepenom izolacije izmeu
primara i sekundara, a prenosni sigurnosni transformator mora biti dodatno izolovan;
nazivni napon izvora napajanja moe na primarnoj strani iznositi najmanje 500 V,
a na sekundarnoj najvie 380 V;
vodljivi delovi odvojenog strujnog kola ne smeju ni u jednoj taki biti spojeni sa
drugim strujnim kolima ili sa zemljom, izolacija odvojenog
561
36

strujnog kola mora biti kvalitetna, a prikljuci moraju biti izvedeni posebno savitljivim kablovima;
dohvatljivi delovi odvojenog strujnog kola ne smeju biti spojeni sa zatitnim
vodom i sa dohvatljivim vidljivim delovima drugih kola;
pri radu u metalnim kotlovima transformator (ili izvor) mora biti postavljen izvan
kotla i posebnim provodnikom povezan sa metalnim stajalitem;
savitljivi prikljuni kablovi moraju biti vidljivi po celoj du-ini i spolja mehaniki
neoteeni.
lan 28.
Izolaciono stanje mree utvruje se istosmernom strujom. Izolaci-ono stanje mree
moe se utvrditi i nauzmeninom strujom, s tim da se u tom sluaju mora odrediti onaj
izolacioni otpor koji bi se dobio merenjem sa istosmernom strujom.
Na utvrivanje izolacionog otpora ne smeju uticati reaktivni otpori ili odvodi same
mree.
lan 29.
Svaki deo mree odvojen sklopkom ili osiguraima, pre prvog sta-vljanja u pogon
mora imati izolacioni otpor najmanje 1000 /V nazivnog na-pona, osim delova mree na
postrojenjima sa voznom icom i povratnim vodom preko ina.
Izolacija mree koja ini galvansku celinu mora iznositi najmanje 100 /V
nazivnog napona za vreme pogona. Izuzetno, za rudnike metala i nemetala ova vrednost
moe biti najmanje 50 /V.
Ako izolacioni otpor padne ispod 40 /1 V nazivnog napona u mre-ama napona
do 1000 V, odnosno ispod 20 /V, izuzetno za rudnike metala i nemetala 10 /V u
mreama napona do 660 V, mrea se ne sme staviti pod na-pon, odnosno ispod ove
granice izolacije napon mree ili njenog otee-nog dela mora se odmah iskljuiti.
lan 30.
Ako se izolacija mree koje nemaju ugraen ureaj za ispitivanje izo-lacije za
vreme pogona meri u beznaponskom stanju ili pre uklopa (zemljo-spojna blokada), onda:
za mree nazivnog napona do 100 V merni napon iznosi najmanje 100 V;
za mree nazivnog napona od 100 V do 1000 V merni napon iznosi najmanje
koliko i nazivni napon mree;
za mree nazivnog napona od 1000 V merni napon iznosi najmanje
1000 V.
6. Sistemi zatite mree
lan 31.
Za automatsko iskljuenje izvora greke naizmenine struje kod svih mrea
napona veego od 50 V mora biti primenjen jedan od sistema zatite.
562

lan 32.
Zatitni ureaji moraju automatski da iskljue napon mree ili dela instalacije ako
je grekom prouzrokovan napon dodira sledeih efektivnih vrednosti; 50 V za delove
instalacije stabilnih ureaja s dohvatljivim provodljivim delovima, koji se normalno ne
dre u ruci, od-nosno 25 V za delove instalacije sa ureajima iji su provodljivi delovi
predvieni da se dre rukom (na primer ureaji koji se napajaju preko uti-kaa). Ako to
nije mogue osigurati, vreme iskljuenja zatitnim ureajem mora odgovarati
dijagramima na crteima br. 1 i 2 i tabelama 1 i 2.

5,0

1,0

Vreme delovanja zatite, s

0,5
0,2

0,1

0,05

0,03
0,01
10
50
100
Efektivna vrednost napona dodira

200 300 V

Slika 1 Maksimalno dozvoljeno vreme delovanja zatite

Tabela 1.
Napon dodira (V)

20

50

70

80

110

150

220

280

Vreme delovanja (s)

0,5

0,4

0,2

0,1

0,005

0,003

563
36*

Tabela 2.
Dozvoljeni dodirni
napon (V)

50

Maksimalno vreme
delovanja zatite (s)

80

120

150

180

300

420

550

0,5

0,4

0,1

0,05

0,03

20

10

Maksimalno dozvoljeno vreme delovanja zatite (s)

50

1.0

0.5

0.2

0.1
0.05
0.03
0.02
10

20

50 80 100
200 300 500 V
Dozvoljeni dodirni napon (V)

Slika 2 Delovanje zatite napona greke za mree iznad 1000 V

lan 33.
Sistemi zatite zavise od sistema uzemljenja mree i potroaa i svojstva zatitnog
ureaja.
564

lan 34.
Za ureaje nazivnog napona iznad 50 V koriste se sistemi zatite mree prema
lanu 5. ovog pravilnika, za koje se mogu upotrebljavati sle-dei zatitni ureaji za
automatsko iskljuenje greke:
IT sistem (KI) - kontrolnik izolacije
(SZ) strujna zatitna sklopka (SZ)
TN sistem : (SZ) strujna zatitna sklopka (SZ)
(NZ) naponska zatitna sklopka (NZ)
(PZ) prekostrujna zatita osiguraima ili elektro-magnetnim
okidaima
Zatitni ureaji za automatsko isklapanje greke moraju delovati na nazivne
napone mree do 1000 V prema slici 1 i tabeli 1, a za nazivne napone mree iznad 1000
V prema slici 2 i tabeli 2.
Za prostore ugroene poarom ili eksplozivnom atmosferom proseno vreme
delovanja zatite ne sme biti due od 0,11 s, to ini pro-senu vrednost od 10 uzastopnih
merenja uz granine uslove nepovoljnije greke.

7. Zatitno uzemljenje izolovanih sistema

lan 35.
Zatitno uzemljenje izolovanih sistema primenjuje se samo kod mrea sa
izolovanim zvezditem u kojima nijedna taka mree u normalnim po-gonskim uslovima
nije posredno ili neposredno uzemljena osim u mreama iz lana 40. ovog pravilnika.
Zatitno uzemljenje izolovanih sistema sastoji se u tome da su svi me-talni delovi,
koji zbog greke mogu doi u vezu sa naponom, neposredno spojeni na jedan sabirni
uzemljeni provodnik, koji se koristi samo sa mre-nim kontrolnikom koji trajno pokazuje
izolaciono stanje mree i upozo-rava na opasnost od visokih dodirnih napona i drugih
neeljenih pojava.
lan 36.
Prilikom primene zatitnog uzemljenja izolovanih sistema u pod-zemnim mreama
proizvod prelaznog otpora uzemljenja i struje zemljospoja mree ne sme biti vei od 50
V, pri emu se struja zemljospoja izraunava prema obrascu:
Iz = 0,2 l U
gde je:
Iz struja emljospoja (A),
l duina mree (km),
U nazivni napon (kV).
565

lan 37.
Mreni kontrolnik u sistemu zatitnog uzemljenja na mreu napona do 1000 V
mora ispunjavati sledee uslove:
da ima unutranji otpor preko 200 /V nazivnog napona mree pri
najnepovoljnijem izolacionom otporu;
da za mree napona vie od 500 V napon merenja izolacionog otpora ne sme
iznositi vie od 10% od nazivnog napona mree. Ako merni napon prelazi 50 V mora
odgovarati uslovima navedenim u lanu 34. ovog pravilnika;
da signalizira pad izolacionog otpora ispod 100 /V;
da isklopi napon mree kad izolacioni otpor padne na vrednost ispod 40 /V u
mreama nazivnog napona 1000 V, odnosno kad izolacioni otpor padne ispod 20 /V u
mreama nazivnog napona do 660 V, u prosenom vremenu do 0,110 s;
da onemogui ukljuenje napona mree kada je vrednost izolacionog otpora u
mrei ispod dozvoljenih granica iz t. d;
da trajno meri izolacioni otpor mree;
da postoji mogunost da se na kontrolnik mogu prikljuiti spoljni optiki i
akustiki signali u sluaju pada izolacije ispod dozvoljene gra-nice, a obavezno je
prikljuiti ih ako je kontrolnik u zatvorenoj elektri-noj pogonskoj prostoriji, a ugraeni
signal nije vidljiv van prostorije;
da postoji mogunost da se kontrolnik ispita namerenim usposta-vljanjem
zemljospoja.
lan 37a.
U izolacionim mreama nazivnog napona iznad 1 000 V sa sistemom zatitnog
uzemljenja obavezna je trajna kontrola otpora izolacione mee prema zemlji u glavnom
polju.
Mreni kontrolnik mora iskljuiti mreu ako izolacioni otpor padne ispod 10 /V
u vremenu od 1 s (u koje je ukljueno i vremensko za-tezanje isklopa).
U odvodima za jame ugroene opasnim gasovima i eksplozivnom pra-inom
obavezna je i ugradnja dodatne zemljospojne zatite, koja mora delo-vati u vremenu
propisanom u lanu 34. ovog pravilnika.
Manipulacija u mrei, a naroito postupak uklapanja posle greke u izolaciji mora
se odrediti tehnikim uputstvom.
lan 38.
U mreama sa nazivnim naponom najvie 220 V i napojnog izvora do 10 kVA, kao
i u signalnim i rasvetnim mreama, mreni kontrolnik ne mora imati svetlosni i zvuni
signal ako ureaj pri potpunom zemljospoju na bilo kom mestu sam iskljuuje struju u
prosenom vremenu do 1 s.
U rudnicima ugruenim eksplozivnim smesama proseno vreme iskljuenja ne
sme biti due od 0,11 s.
lan 39.
Kontrolnik rasvetne mree napajan iz transformatora snage do 10 kVA, kao i
signalne instalacije u oknima kroz koje se ne voze ljudi moe imati samo svetlosnu
signalizaciju opadanja izolacionog otpora mree is566

pod 100 /V ako se pri istom dvostrukom zemljospoju na bilo kom mestu na-pon
iskljuuje u vremenu od 1 s i ako je zatitni provodnik istog preseka kao i fazni
provodnik.
U rudnicima ugroenim eksplozivnim smesama proseno vreme iskljuivanja ne
sme biti due od 0,11 s.
lan 40.
U mreama sa zatitnim uzemljenjem izolovanih sistema sa naponom preko 1000
V izmeu neke take mree i zemlje moe se uklopiti prigu-nica radi priguivanja struje
zemljospoja. U takvim sluajevima umesto mrenog kontrolnika obavezna je primena
odgovarajue zemljospojne za-tite.
lan 41.
Mrea napajana iz posebnog transformatora mora imati najmanje je-dan glavni
uzemljiva preko koga je uzemljena mrea zatitnog uzemljenja. Ako se vie trafostanica
nalazi u neposrednoj blizini, moe se kori-stiti zajedniki glavni uzemljiva.
Mree zatitnih uzemljenja u jednoj jami rudnika mogu biti me-usobno spojene u
jedinstvenu optu mreu zatitnog uzemljenja jame, na koju mora biti spojen i centralni
uzemljiva. Centralni uzemljiva mora ispunjavati uslove propisane ovim pravilnikom za
visokonaponsku mreu kojoj pripada.
lan 42.
Glavni i centralni uzemljivai postavljaju se na mesta koja obezbe-uju najnii
otpor uzemljivaa i mogu se ukopavati u vlanu zemlju odvod-nih kanala u kojima se
stalno sakuplja voda ili u vodosabirnike pumpnih stanica i sl.
Centralni uzemljiva moe se postaviti i van jame.
lan 43.
Ako se postavljanjem glavnog ili centralnog uzemljivaa ne mogu ispuniti uslovi
za otpor uzemljivaa ili zatitnog voda propisani ovim pravilnikom, u svaku mreu
zatitnog uzemljenja postavljaju se pomoni uzemljivai na najisturenija mesta mree.
Pri izraunavanju maksimalno dozvoljenog otpora uzemljenja za mreu zatitnog
uzemljenja mora biti ispunjen zahtev iz stava 1. ovog lana za svaku pojedinu
transformatorsku stanicu, iskljuujui pri tom uticaj centralnog uzemljivaa.
lan 44.
Otpor centralnog uzemljenja mora odgovarati mrei napona preko 1000 V, koja
ini galvansku celinu, a moe imati jedan ili vie uzemlji-vaa smetenih napolju ili u
jami.
lan 45.
Uzemljivai moraju biti zatieni od korozije i elektrolitskog nagrizanja.
Debljina uzemljivaa, bez obzira na oblik, ne sme biti manja od 3 mm za
pocinkovanu elinu traku, a za bakar 2 mm.
567

Spoj provodnika za uzemljenje sa uzemljivaem pod zemljom mora biti zavaren.

Spoj zatitnih provodnika sa uzemljivaem mora biti pristupaan, vidljiv i
rastavljiv, radi merenja prelaznog otpora.

Bakarni zatitni provodnik, kojim se spajaju glavni i centralni uzemljivai mora imati
2
2
presek najmanje 50 mm , a provodnik od pocinko-vane eline trake najmanje 100 mm , s
tim da ne sme biti tanji od 3 mm.

lan 46.
Provodnici kroz koje u pogonu tee struja, osim ina koje slue kao povratni vod
vozne ice, ne smeju se koristiti kao zatitni provodnik ni onda kad su uzemljeni, osim
ureaja ili delova instlacija zatienih kontrolnicima koji zatiuju instalaciju od kvara ili
oteenja.
Odredba stava 1. ovog lana odnosi se na zatitni provodnik koji je deo
samosigurnog strujnog kola za signalizaciju, telekomunikaciju i sl. i u kome napon
izvora nije vei od 24 V.
lan 47.
Zatitni provodnik u kablu u postrojenjima sa nazivnim naponom is-pod 1000 V
mora biti uto-zelene ili crvene boje, odnosno zatitni pro-vodnik u poluprovodnoj gumi
mora imati uzduno tampanu belu traku.
2

Presek bakarnog zatitnog provodnika u kablu do 10 mm mora biti najamnje

2
jednak preseku radnih ila, a za vee preseke mora iznositi najmanje 10 mm , pri emu
mora odgovarati uslovima maksimalno dozvolje-nog otpora uzemljenja troila.
Kod slobodno viseih kablova sa noseim uetom kao zatitni pro-vodnik moe se
koristiti nosee ue ako lei u zajednikom omotu sa ostalim provodnicima i ako njegova
provodljivost odgovara potrebnoj pro-vodljivosti zatitnog provodnika.
lan 48.
U postrojenjima sa naponom preko 1000 V kao zatitni provodnik mogu se
koristiti metalni plat i metalni oplet kabla, s tim da se pri spajanju moraju premostiti
spojem kojim se metalno telo spojke povezuje sa zatitnim provodnikom.
Metalni oplet kabla ne sme se upotrebljavati kao zatitni pro-vodnik ako nije
obavijen suprotnim zavojem, odnosno ako nije tako izveden da su svi elementi metalnog
opleta sigurno i vrsto galvanski povezani. Ako ovaj zahtev nije ispunjen, zatitni
provodnik mora leati u zajedni-kom kablovskom omotu, a njegov presek mora
odgovarati zahtevu iz odredbe lana 47. ovog pravilnika.
lan 49.
Kod kablova i provodnika za dojavne i kontrolne ureaje zatitni provodnik mora
imati presek jednak najmanje preseku provodnika koji vodi najveu struju.
Ako se kao zatitni provodnik umesto bakra upotrebljava neki drugi materijal,
njegov presek mora biti po elektrinoj provodljivosti ekvi-valentan preseku bakarnog
provodnika.
568

lan 50.
Ako zatitni provodnik leu u zajednikom omotu kabla sa ostalim provodnicima,
kuite elektrinog ureaja predstavlja dio zatitnog provodnika. U tom sluaju, u kuitu
prikljunog ormaria mora postojati posebna stezaljka za prikljuak zatitnog provodnika
kojom se postie si-guran i vrst spoj zatitnog provodnika i kuita. Deo zatitnog provodnika predstavljaju i dva meusobno sastavljena kuita ako se sastavljanjem kuita
meu njima ostvaruje siguran i dobar elektrini spoj preko obraenih povrina sa
osiguranim vijanim meusobnim spo-jem.
Ako se kao deo zatitnog provodnika upotrebljava vie od dva sasta-vljena kuita
ili ako meu kuitima nije ostvaren siguran elektrini spoj, kuita se meusobno
moraju spojiti posebnim spojem koji obezbeuje siguran i trajan elektrini spoj meu
njima.
lan 51.
U elektrinim pogonskim prostorijama ili u zatvorenim elektri-nim pogonskim
prostorijama, kao i u sklopnim i razvodnim prostorijama van tih prostorija, zatitni
provodnik se moe polagati odvojeno od ka-blova.
2

Zatitni provodnik od bakra mora imati presek najmanje 25 mm . Umesto

bakarnog provodnika moe se upotrebljavati i pocinkovana e-lina traka, koja mora biti
najmanje 2,5 mm debela i 25 mm iroka.
Zatitni provodnik mora biti zatien od sluajnog mehanikog oteenja i spojen
sa mreom zatitnog uzemljenja tako da je onemogueno elektrolitsko razaranje spoja.
Zatitni provodnik mora biti poloen tako da se moe lako kontrolisati i odravati.
Ako je zatitni provodnik poloen odvojeno, kuita pojedinih po-gonskih
sredstava spajaju se paralelno sa zatitnim provodnikom i on ne sme predstavljati deo
spoljnog zatitnog provodnika. Kuita mogu biti deo zatitnog provodnika samo pri
prelazu od spoljnog zatitnog provod-nika na zatitni provodnik u kablu, s tim da spoljna
stezaljka za uzemljenje mora biti na istom delu kuita na kome je i stezaljka za
uzemljenje u kui-tu. Odvojeno polaganje zatitnog provodnika nije dozvoljeno kod
savi-tljivih kablova niti kod prenosnih i pokretnih ureaja.
lan 52.
Kod zatitnih provodnika nije dozvoljeno upotrebljavati preko-strujne zatitne
osigurae.
Sklopke i utikake naprave koje prekidaju zatitni provodnik mo-raju biti takve
konstrukcije da prekidanjem zatitnog provodnika pre ili istovremeno sigurno prekidaju
ostale provodnike koji su u pogonu pod na-ponom.
lan 53.
Svi metalni delovi mehanike zatite elektrinih postrojenja (npr. metalni opleti i
metalni platevi kablova i provodnika, gornji i donji delovi metalnih spojki, metalni
delovi neelektrinih ureaja i sl.) koji,
569

zbog oteenja, mogu doi pod napon moraju biti spojeni sa zatitnim pro-vodnikom
vrstim i provodljivim spojem.
Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na delove koji predsta-vljaju
galvansku celinu i koji su uzemljeni (transporteri, vodovi itd.), od-nosno na delove koji
ne predstavljaju galvansku celinu i nisu uzemljeni (podgrada).
lan 54.
U rudnicima se mogu koristiti samo pogonska srdstva koja na od-govarajuem
pristupanom mestu imaju posebnu stezaljku za zatitni pro-vodnik, s tim da stezaljka
mora biti oznaena znakom uzemljenja i vijcima sa crveno obojenom glavom.
8. Nulovanje
lan 55.
Nulovanje se sastoji od spajanja svih provodljivih delova elektrinih ureaja, koje
treba zatiti od previsokog napona dodira, sa uzemljenom nultom takom trofaznog
transformatora ili sa uzemljenom sredinom takom jednofaznog transformatora preko
neutralnog provodnika ili po-sebnog zatitnog provodnika koji je na odrenim mestima
spojen sa neutal-nim provodnikom.
Nulovanje se koristi u spoljnim mreama nazivnog napona ispod 1000 V, a u
podzemnim mreama nazivnog napona naizmenine struje ispid 130 V sa uzemljenom
nultom takom transformatora nulovanje se koristi samo ako se na nultom provodniku u
sluaju greke ne javlja napon vei od 50 V, a ako se pojavi vei napon, on se moe
odrati najvie do 1 s.
Izuzetno, nulovanje se moe koristiti u jami i za ureaje sa naponom ispid 1000 V
kod malih objekata samo ako predstavlja ogranak spoljne mree u kojoj je nulovanje
primenjeno kao zatitna mera.
lan 56.
Pri primeni nulovanja struja greke koja nastaje pri potpunom krat-kom spoju
izmeu faznog i nultog provodnika ili pri kratkom spoju faznog provodnika sa masom
ureaja koji se titi mora biti jednaka ili vea od struje iskljuenja ugraenog zatitnog
ureaja (osiguraa ili zatitnog prekidaa).
Struja greke odreuje se (proraunava se) na osnovu otpora cele pe-tlje kratkog
spoja zajedo sa prelaznim otporima, prema sledeem obrascu:
Uf
Uf
Uf
----R ----- ; I I
= ------ R
p Ii
i
gr R p
p Ii
gde je:
Rp otpor petlje (),

Uf fazni napon izmeu faze i zemlje (V),

Ii struja iskljuenja (A),
Igr struja greke.

Otpor petlje proraunava se i meri pre stavljanja instalacije u po-gon, kao i

prilikom redovnih kontrola mree.
570

Struja iskljuenja izraunava se prema sledeem obrascu:

Ii = k In
gde je:
In nazivna struja zatitnog elementa, a faktor k iznosi:
za brze osigurae do 100 A : k = 3, preko 100 do 200 A : k = 3,5 i preko 200 A
k = 4;
za trome osigurae do 200 A : k = 5, a preko 200 A : k = 6;
za nadstrujne okidae: k = 1,3.
lan 57.
Pri primeni nulovanja u podzemnim prostorijama moraju biti ispu-njeni i sledei
uslovi:
na zatitni provodnik koji je spojen sa nultom takom tran-sformatora ili sa nultim
provodnikom na prvom razvodu moraju se spojiti svi pristupani metalni delovi
elektrinih ureaja;
nulti provodnici moraju u svim ograncima ii u smeru faznih pro-vodnika i leati u
zajednikom omotu armiranog ili savitljivog kabla;
presek nultog i zatitnog provodnika mora biti jednak preseku faznih provodnika
2
do 16 mm , a kod veeg preseka mora imati najmanje vrednosti navedene u tabeli 3.
Tabela 3.
Nazivni presek faznih provodnika
(mm2)
25
35
50
70
95
120
150
185
240
300
400

Nazivni presek nultog provodnika

izolovani provodnici
i kablovi
mm2)
16
16
25
35
50
70
70
95
120
150
185

goli
provodnici
(mm2)
25
35
50
50
50
70
70
95
120
150
185

u sluaju kratkog spoja delova pod naponom i nultog ili zatitnog provodnika na
bilo kom mestu mree, struja greke se mora iskljuiti u vremenu kraem od
maksimalnog vremena delovanja zatite propisanog u lanu 32. ovog pravilnika;
topljivi osigurai za zatitu od kratkog spoja moraju se pri upo-trebi staviti u sve
faze i moraju imati vrednosti navedene u tabeli 4;
571

pri upotrebi zatitnog prekidaa sa magnetskim okidaima, okidai se moraju

staviti u sve faze, a struja okidanja moe biti podeena najvie na 80% od najmanje
mogue struje kratkog spoja na mestu ugradnje;
u nulti provodnik se ne smeju ugraivati sklopne naprave niti topljivi osigurai
koji bi mogli prouzrokovati prekid nultog provod-nika. Dozvoljeno je umetanje u nulti
provodnik namotaja prekidaa radi iskljuenja napona;
otpor svih uzemljivaa pogonskog uzemljenja u mrei jedne transformatorske
stanice ne sme prelaziti 1,5 kod nazivnog napona do 220 V, a kod primene drugih
nazivnih napona izraunava se najvei dozvo-ljeni otpor;
nulti provodnik se uzemljuje u blizini transformatorske stanice, a u nadzemnoj
mrei i na kraju svkog ogranka dueg od 200 m. Otpor uzem-ljenja nultog provodnika u
ograncima koji slue za zatitu u sluaju prek-ida nultog provodnika u mrei, kao i
uzemljenja u blizini transformatorske stanice ne sme prelaziti 5 ;
u mrei u kojoj je primenjeno nulovanje zabranjeno je zatitno uzemljenje bez
spoja sa nultim provodnikom;
u instalaciji potroaa nulti provodnik mora biti isto ili ekvivalentno izolovan kao i
fazni provodnici. Boja nultog provodnika mora biti plava.
lan 58.
Ako u mrei u kojoj je primenjeno nulovanje potroai nisu iskljuivo trofazni,
odnosno ako nultim provodnikom protie struja mo-nofaznih potroaa, pored nultog
provodnika mora postojati odvojeni za-titni provodnik na koji se vezuju kuita svih
potroaa u mrei jedne transformatorske stanice u kojoj je primenjeno nulovanje.
Zatitni provodnik mora biti provodljivo spojen sa nultim pro-vodnikom na ulazu
u podzemnu prostoriju ili na prvom razvodu transfor-matorske stanice. U instalaciji
potroaa zatitni provodnik mora biti jedan od provodnika kabla kao i fazni i nulti
provodnik i mora biti jednako ili ekvivalentno izolovan kao i ostali provodnici. Zatitni
provodnik mora biti po celoj duini posebno oznaen.
9. Zatitni spoj na struju greke
lan 59.
Zatitni spoj na struju greke koristi se samo ako je taj sistem pri-menjen na celoj
mrei koja ini galvansku celinu.
Zatitni spoj na struju greke sastoji se od ureaja koji registruje struju
zemljospoja, odnosno struju greke i koji prouzrokuje iskljuenje oteenog dela mree
ili potroaa.
lan 60.
Zatitni spoj sa strujom greke, sa uzemljenim zvezditem ili sa uzemljenom
nultom takom transformatora koristi se u jamskim pro-storijama samo kod ureaja sa
nazivnim naponom ispod 1000 V, pri emu mo-raju biti ispunjeni sledei uslovi:
572

sklopke, sklopnici ili prekidai na koje deluje ureaj zatitnog spoja sa strujom
greke moraju se prekidati u svim polovima;
zvezdite transformatora moe biti uzemljeno direktno ili posredno;
svi metalni delovi i kuita elektrinih ureaja koji zbog gre-ke mogu doi pod
napon moraju biti meusobno spojeni sabirnim uzemlje-nim provodnikom koji je
najmanje na jednom mestu sigurno uzemljen, tako da predstavlja uzemljenje za zvezdite
mree;
uzemljivai i sabirni uzemljeni provodnik, kao i prelazni otpor uzemljenja moraju
u svemu ispunjavati uslove propisane ovim pravilnikom za nulovanje mree;
iskljuenje prekidaa, sklopke, odnosno sklopnog aparata zbog de-lovanja struje
greke mora na odnosnom aparatu biti posebno signalisano;
posle iskljuenja prekidaa, sklopke, odnosno sklopnog aparata zbog delovanja
stuje greke aparat se ne sme sam od sebe ukljuiti (akti-virati);
iskljuenje zbog struje greke mora nastupiti kad izolaciono stanje ogranka mree
koji se napaja preko aparata sa primenjenim spojem na struju greke ne ispunjava uslove
propisane ovim pravilnikom;
na svakom rasklopnom aparatu mora postojati mogunost namernog izazivanja
struje greke, odnosno zemljospoja radi ispitivanja ispravnosti ureaja zatitnog spoja na
struju greke;
svaki ogranak mree, odnosno motorni pogon mora biti zatien rasklopnim
aparatom sa ureajem zatitnog spoja na struju greke;
sistem zatitnog spoja na struju greke sa uzemljenim zvezditem ili nultom
takom mree koristi se samo kao sistem zatite u celoj jami, a ne u nekim ograncima ili
u delovima jame.
Zatitni spoj na struju greke u neuzemljenim mreama moe se koristiti samo ako
su ispunjeni uslovi iz ta. 1, 3, 5, 6, 7. i 8. ovog lana.
10. Zatitni spoj na napon greke
lan 61.
Zatitni spoj na napon greke koristi se samo kod ureaja nazivnog napona ispod
1000 V, pri emu ovaj ureaj u sluaju napona greke do 50 V iskljuuje zatitnu sklopku
ili prekida u vremenu do 1 s.
Zatitni spoj na napon greke sastoji se od zatitne sklopke ili prekidaa sa
naponskim navojem greke i ureajem za ispitivanje, za-titnog provodnika, pomonog
uzemljivaa i provodnika za pomono uze-mljenje.
lan 62.
Za primenu zatitnog spoja na napon greke u podzemnim prosto-rijama, moraju
biti ispunjeni sledei uslovi:
sklopke i prekidai sa naponskim navojem greke moraju biti u skladu sa
jugoslovenskim standardima za ove ureaje;
navoj napona greke mora biti spojen kao merilo napona tako da reaguje na napon
izmeu zatienih delova ureaja i pomoog uzemljenja;
573

provodnik za pomono uzemljenje mora biti celom svojom duinom izolovan;

zatitni provodnik i provodnik za pomono uzemljenje moraju biti tako poloeni
da su zatieni od mehanikog oteenja;
zatitne sklopke za napon greke moraju imati zatitnu izolaciju;
kao pomoni uzemljiva mora se upotrebljavati posebni uzemljiva, koji je od
drugih uzemljivaa udaljen najmanje 20 m;
otpor uzemljenja pomonog uzemljivaa ne sme biti vei od jedne desetine otpora
mernog ureaja zatitne sklopke, ali ne vei od 500 ;
u mreama sa neuzemljenom nultom takom ili sredinjim pro-vodnikom
dozvoljene su sklopke ili prekidai sa zatitnim spojem na na-pon greke samo ako imaju
najmanje dvopolni ureaj za ispitivanje.
Zatita od kratkog spoja, preoptereenja i nestanka napona
lan 63.
Transformatori, elektrini potroai, kablovi i provodnici mo-raju biti osigurani od
prevelike struje, kao i od kratkog spoja.
lan 64.
Elektrini motori, bez obzira na izvor napajanja, po pravilu, moraju biti zatieni
od posledica prekomernog snienja napona. Kad napon, na-kon nestanka, ponovo doe,
motor ne sme sam krenuti.
Odredba iz stava 1.ovog lana ne odnosi se na automatske tehnoloke procese, kod
kojih maine rade u tehnolokom nizu sa odgovarajuim predradnjama i predvienim
merama sigurnosti.
lan 65.
Osiguranje od preoptereenja zbog prevelike struje postie se, popravilu,
termikim relejima ili okidaima (bimetalima) ili pomou strujnih osiguraa, odnosno
magnetski usporenih releja.
lan 66.
Zatita od struje kratkog spoja postie se zatitnim prekidaima sa brzim
magnetskim relejima ili okidaima ili strunim osiguraima.
lan 67.
Podnaponska zatita postie se elektromagnetskim relejima ili okidaima koji
omoguavaju ukljuenje prekidaa ili sklopke samo pod normalnim naponom. U sluaju
nestanka napona ili preniskog napona, iskljuuje se prekida ili sklopka ili se to
iskljuenje vri sklopnikom sa elektromagnetskim sklapanjem u odgovarajuem spoju.
lan 68.
Ureaji za zatitu od preoptereenja i kratkog spoja (releji, okidai, osigurai)
moraju biti u trofaznim mreama nazivnog napona is-pod 1000 V postavljeni u sve tri
faze. U trofaznim mreama niskog napona
574

sa neuzemljenom nultom takom, odnosno sa izolovanim sistemom mree i trajnom

kontrolom izolacije mree mrenim kontrolnikom koji zadovo-ljava zahtevima zatite od
kratkog spoja po brzini delovanja u sluaju is-tovremenog kratkog spoja i zemljospoja,
ureaji za zatitu od preoptereenja i kratkog spoja mogu biti postavljeni samo u dve
proiz-voljne faze, osim za glavni prekida mree iza transformatora koji mora imati
zatitu u sve tri faze. Za trofazne mree nazivnog napona iznad 1000 V ureaji za zatitu
od preoptereenja i kratkog spoja mogu biti po-stavljeni samo u dve faze pod uslovom da
su postavljeni uvek u istim fazama u celoj mrei jednog napona.

lan 69.
Ureaji koji tite kablove i provodnike moraju biti instalisani i za svaki ogranak u
kojem je dozvoljeno optereenje manje od prethodnog ogranka (iz smera napajanja).
Zatita moe biti prilagoena i prema najmanjem preseku ogranka, a ako bi bila stavljena
u prethodni provodnik, nije potrebno posebno tititi ogranak.
lan 70.
Kablovi ili provodnici koji predstavljaju ogranak od glavnog kabla ne moraju se
osigurati ako je ispunjen jedan od sledeih uslova:
ako je duina ogranka manja od 5 m i ako je njegov presek za najvie tri
standardna preseka manji od preseka glavnog kabla ili provodnika i ako su oba voda od
standardnog materijala;
ako je ogranak zatien od kratkog spoja i preoptereenja zajedno sa glavnim
vodom;
ako je na kraju ogranka upotrebljena zatita od preoptereenja i kratkog spoja
napajanog potroaa, a struja zatite od preoptereenja ogranaka odreena prema preseku
voda i ako je ogranak zatien od kratkog spoja zajedno sa glavnim vodom od koga se
odvaja.
Kablovi ili provodnici koji ne predstavljaju ogranak od glavnog ka-bla ili
provodnika ne moraju se osigurati ako je ispunjen jedan od sledeih uslova:
ako se nalaze u sklopnim postrojenjima, a postoji moguonst njiho-vog
preoptereenja. Za takve kablove predvia se vei presek od preseka odreenog tabelom
za dozvoljena optereenja kablova;
ako su upotrebljeni kao spojni provodnici izmeu maina, transformatora,
kondenzatora, akumulatora, sklopnih ureaja i sl. u elektrinim pogonskim prostorijama
ili u zatvorenim elektrinim po-gonskim prostorijama;
ako bi delovanje upotrebljenih osiguraa moglo biti opasno i tetno po sigurnost
rada ureaja i za same ureaje, kao to su radna stru-jna kola, pobudna strujna kola
istosmernih maina i sl.
575

12. Zatita od preoptereenja

lan 71.
Kablovi i vodovi se od nedozvoljenog zagrevanja, zbog preoptereenja, tite
strujnim osiguraima.
Strujni osigurai, kao zatita od preoptereenja, postavljaju se na poetku ili na
kraju zatienog kabla ili voda.
Za strujne osigurae od preoptereenja uzimaju se bimetalni okidai ili releji, sa
automatskim zatitnim prekidaima, odnosno uz zatitne prekidae, ili njima
ekvivalentne ureaje (npr. elektronska zatita).
Svakom preseku kabla mora odgovarati odreena zatita od preopte-reenja i
krtkog spoja. Najvie nazivne vrednosti topljivog osiguraa A kao zatite od
preoptereenja kablova navedene su u tabeli 4. Za vie-ilne savitljive kablove sa
izolacijom tipa EpN nominalne vrednosti osiguraa mogu se poveati za najvie 37% od
vrednosti navedenih u ta-beli 4.
Tabela 4.
Nazivni presek
1,5 2,5
2
mm
Vieilni
savitljivi kablovi 20 25
A

10 16

25

35

50

70

95 120 150 180

32

50

63 80 100 125 160 200 260 300 350

35

50

60 80 100 125 160 200 224 260 300 350

Vieilni
armirani kablovi za
stalno polaganje
A

20

25

lan 72.
Ako je za zatitu od preoptereenja upotrebljen zatitni prekida, releji, odnosno
okidai moraju biti podeeni najvie na vrednosti traj-nog optereenja prema tabeli 10 i
prema odredbama l. 225. do 239. ovog pra-vilnika.
lan 73.
Kabl sa radnim naponom preko 1000 V zatien je od preoptereenja ako je zbir
optereenja pojedinih troila prikljuenih na taj kabl u granicama njegovog dozvoljenog
optereenja i ako su pojedina troila zatiena od preoptereenja prema odredbama ovog
pravilnika.
lan 74.
Svi transformatori moraju na dovodnoj ili odvodnoj strani biti osigurani od
preoptereenja bimetalnim okidaima, relejima ili zati-tom od povienja temperature.
Transformatori snage do 7 kVA ne moraju biti zatieni od preopte-reenja ako su
zatiena pojedina strujna kola koja napaja.
576

lan 75.
Transformatori se ne moraju tititi od preoptereenja ako su ispu-njeni sledei
uslovi:
ako su prikljueni potroai takve prirode da ne moe doi do preoptereenja
transfromatora;
ako snaga naponskog transformatora nije vea od 1000 VA;
ako je transformator proizveden kao otporan prema kratkom spoju.
lan 76.
Svaki motor mora u svom strujnom kolu, odnosno sklopnom aparatu ko-jim se
upravlja imati termike releje, okidae ili zatitu od poveanja temperature, u svim
fazama koje deluju na njegov motorni zatitni pre-kida ili sklopnik.
Od preoptereenja se moe tititi i grupa motora koja ini tehno-loku celinu, tako
da zastoj pojedinog motora ili cele grupe tehnoloki bude istovremen.
lan 77.
Termiki releji ili okidai koji su optereeni strujom motora direktno (primarni
za nazivni zalet) ili preko strujnih transforma-tora (sekundarni za teki zalet) moraju
biti podeeni najvie na na-zivnu struju motora.
Izuzetno, ureaji iz stava 1. ovog lana mogu biti podeeni na struju motora
razliitu od nazivne ako je to odreeno uputstvom.
Pri isprekidanom pogonu kod koga je trajanje prekida krae od vremena rada, tako
da se ureaj ne moe ohladiti na temperaturu okoline, zatita od preoptereenja podeava
se na vrednost manju od I n, dok se pri isprekidanom pogonu kod koga je trajanje prekida
due od vremena rada zatita od preoptereenja moe podesiti na vrednost veu od In.
lan 78.
Motori snage do 2 kW ili jaine struje do 4A zatiuju se od pre-optereenja i od
kratkog spoja topljivim osiguraima ili zatitnom sklopkom.
Kod pojedinano kompenziranih motora releji ili okidai moraju biti podeeni na
smanjenu struju koju prouzrokuje komepnzacija.
lan 79.
Ispravljivai se zatiuju od preoptereenja na nain propisan od-redbama ovog
pravilnika za transformatore, s tim da se odredbe propisane za donjenaponsku stranu
transformatora primenjuju na ispravljenu stranu ispravljaa.
Pretvarai (jednoarmaturni ili grupa) zatiuju se od preoptere-enja u dovodu na
nain propisan odredbama ovog pravilnika za elektrine rotacione maine, a u odvodu na
nain propisan odredbama ovog pravil-nika za transformatore, odnosno ispravljae.

37

577

lan 80.
Za zatitu otpornika od preoptereenja moe se koristiti zatita od poveanja
temperature.
Ostali potroai tite se od preoptereenja, ako za to postoji po-treba, otpornicima,
reostatima i dr.
13. Zatita od kratkog spoja
lan 81.
Zatitni prekidai, odnosno topljivi osigurai, koji se koriste kao zatita od kratkog
spoja, moraju imati rasklopnu mo veu od maksimalne vrednosti struje tropolnog
kratkog spoja koja se moe oekivati na mestu ugradnje. Zatitni prekidai, odnosno
topljivi osigurai moraju sigurno iskljuivati i najmanju struju istog dvopolnog kratkog
spoja.
Ako zatitni prekida nije graen za prekidanje maksimalne struje kratkog spoja,
ispred njega se moraju ugraditi osigurai odgovarajue rasklopne snage. Ako nisu
primenjeni strujni ograniivai kao zatita od kratkog spoja, topljivi i osigurai
odgovarajue rasklopne snage moraju se ugraditi ispred zatitnog prekidaa i u sluaju
da tieni ogranci nisu graeni za tako veliku vrnu vrednost udarne struje kratkog spoja
ili tu ulogu mora preuzeti prthodni prekida.
lan 82.
Najvia struja tropolnog kratkog spoja koja se moe oekivati u ne-koj taki mree
izraunava se prema obrascu:
1 1 U Ikm

204------------------------

3Z

gde je:

m in

Ikm struja tropolnog kratkog spoja u kA; U

nazivni napon u kV;

Zmin minimalni prividni otpor mree do te take u /fazi. Prividni otpor mree
ili impedansu Z treba izraunavati od mesta
za koje se provodi proraun za maksimalne pogonske kapaciteta izvora i transformatora,
i to za vreme predviene eksploatacije, na osnovu mi-nimalne vrednosti impedanse
mree koja se moe oekivati.
Minimalna struja istog dvopolnog kratkog spoja, koja se moe oe-kivati u nekoj
taki mree, izraunava se prema obrascu:
0 8 U Ikn
= ---------------------

2 Zm ax

gde je:

Ikn - dvopolna struja kratkog spoja u kA;

U nazivni napon mree u kV;
Zmax maksimalna impedansa mree do najudaljenije take ogranka za koji
raunamo struju kratkog spoja koja se oekuje u pogonskim uslovima rada u /fazi;
578

0,8 faktor koji uzima u obzir samo poveani radni otpor pro-vodnika kabla kod
o

pogonske temeprature u odnosu na raspoloive podatke za temperaturu od 20 C.

Pri proraunu maksimalne impedanse treba raunati sa minimalnim kapacitetima
izvora i transformatora koje treba oekivati u sluaju sma-njenog kapaciteta eksploatacije
ili minimalne rezerve usled kvarova. Smanjenje struje kratkog spoja zbog elektrinog
luka ne proraunava se ako mrea ispunjava uslove iz lana 68. za primenu zatitnih
ureaja u samo dve faze. Ako mrea ne ispunjava uslove iz lana 68, kao minimalna
struja kratkog spoja uzima se polovina izraunate vrednosti dvopolne struje kratkog spoja
prema navedenom obrascu sa faktorom 0,4 umesto 0,8.
lan 83.
Kablovi i provodnici tite se od kratkog spoja strujnim osigura-ima ili drugim
zatitnim napravama, koje moraju biti postavljene na po-etku kabla, odnosno
provodnika u pravcu napajanja.
Pod strujnim osiguraima, u smislu stava 1. ovog lana, podrazumevaju se
nadstrujni okidai ili releji zatitnih prekidaa, kao i topljivi osigurai.
lan 84.
Presek kabla ili provodnika nazivnog napona ispod 1000 V odreuje se tako da
izraunata struja dvopolnog kratkog spoja ne bude manja od nazivne struje strujnih
osiguraa pomnoene sa faktorima navedenim u ta-beli 5.
Tabela 5.
Najmanji faktor nazivne strujne zatite
Nazivne struje topljivih osiguraa
Broj

Vrsta zatite

do
100 A

od 100
do 200 A

preko
200 A

Brzi uloci

3,5

Spori uloci

Nadstrujni okidai

1,3

lan 85.
U rudnicima uglja i pogonima ugroenim poarom topljivi osigurai, ako su
namenjeni kao zatita od kratkog spoja, moraju biti oda-brani prema tabeli 6. Prilikom
upotrebe zatitnih prekidaa, mini-malna struja dvopolnog kratkog spoja mora biti 1,5
puta vea od vrednosti na koju su podeeni brzi nadstrujni prekidai, odnosno releji.
Najvea nominalna struja topljivih osiguraa, zavisno od struje dvo-polnog
kratkog spoja, navedena je u tabeli 6.
U rudnicima uglja i u pogonima ugroenim poarom mogu se upo-trebljavati samo
topljivi uloci osiguraa, koji pri najmanjoj struji dvo-polnog kratkog spoja prekidaju
kratak spoj u vremenu najdue od 1 s.
579
37*

lan 86.
Strujni osigurai u donjem i gornjem naponskom delu meovitih mrea mogu se,
radi selektivne zatite od kratkog spoja, stepenovati u vremenima prekidanja, s tim da
vreme usporenog prekidanja u jednoj jami moe iznositi najdue 3 s.
Tabela 6.
Brzi topljivi uloci
Najmanja struja
dvopolnog kratkog
spoja
A
7
13
20
34
53
75
103
154
245
282
396
520
662
880
1160
1330
1590
1920
2240
2880
3550
4260

Spori topljivi uloci

Maksimalne
nazivne vrednosti
uloka
A
2
4
6
10
15
20
25
35
50
60
80
100
125
160
200
225
260
300
350
430
500
600

Najmanja struja
dvopolnog kratkog
spoja
A
10
19
29
55
83
116
163
217
385
445
584
770
1035
1310
1860
2090
2420
2850
3470
4510
5250
6540

Maksimalne
nazivne vrednosti
uloka
A
2
4
6
10
15
20
25
35
50
60
80
100
125
160
200
225
260
300
350
430
500
600

lan 87.
U rudnicima uglja i pogonima ugroenim poarom struja kratkog spoja mora biti
prekinuta najdue 1 s, s tim da usporenje moe iznositi najdue 1,5 sekundu u sluaju
selektivnog prekidanja kratkog spoja.
lan 88.
Kratki spoj u kablovima provuenim kroz glavno okno pri nazivnom naponu
preko 1 000 V mora biti prekinut bez usporenja.
580

lan 89.
Transformatori se tite od struje kratkog spoja transformatora na dovodnoj strani ili
sa obe strane. Ako je transformator napajan kablom koji je na poetku zatien od
kratkog spoja, onda se ova zatita moe koristiti za zatitu transformatora.
Transformatori se tite od struje kratkog spoja topljivim osigura-ima ili zatitnim
prekidaem sa nadstrujnim okidaima ili relejima, ali tako da pri kratkom spoju na
jednom od odvoda zatita transformatora ne deluje tako dugo dok predvieni osigurai ne
prekinu taj kratki spoj. Vremensko usporenje delovanja zatite transformatora ne sme biti
due od 0,6 s.
Zatita od kratkog spoja moe se postaviti u zajednikom dovodu za vie
transformatora ako je time svaki transformator zatien od delo-vanja kratkog spoja.
lan 90.
Naponski transformatori snage do 1 000 VA tite se od struje krat-kog spoja na
donjenaponskoj strani.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, naponski transformatori ne moraju biti
zatieni od struje kratkog spoja ako je merni transformator proizveden kao otporan
prema struji kratkog spoja.
lan 91.
Strujno kolo neposrednog napajanja elektrinih rotacionih maina titi se od struje
kratkog spoja motornim zatitnim prekidaem sa brzim nadstrujnim okidaima, odnosno
relejima ili topljivim osiguraima, tako da zatita od struje kratkog spoja ne deluje na
putanje maine u rad, ili ekvivalentnim elektronskim ureajima.
lan 92.
Ako se elektrine rotacione maine tite od struje kratkog spoja brzim nadstrujnim
(magnetskim) okidaima ili relejima, motorski zatitni prekida ili sklopnik mora imati
rasklopnu mo veu od naj-vee struje na mestu ugradnje.
Ako nije ispunjen uslov iz stava 1. ovog lana, ispred sklopke, pre-kidaa ili
sklopnika ugrauju se topljivi osigurai.
Ako se elektrine rotacione maine zatite od struje kratkog spoja okidaima,
odnosno relejima, oni moraju biti podeeni tako da deluju im struja pree vrednost
struje ukljuivanja motora, a struja istog dvopolnog kratkog spoja koja se moe
oekivati na tom mestu mora biti najmanje 1,5 puta vea od vrednosti prema kojoj su
podeeni okidai, odnosno releji.
lan 93.
Ako se elektrine rotacione maine tite od struje kratkog spoja topljivim
osiguraima, upotrebljavaju se brzi tromi ili kombinovni ulo-ci (posebni rudniki), koji
su do veliine struje ukljuivanja motora tromi, a preko te veliine brzi. Nazivna
vrednost osiguraa mora od581

govarati nazivnoj snazi motora, s tim da osigurai odgovaraju zatiti od struje kratkog
spoja na nain propisan odredbama ovog pravilnika.
Pri isprekidanom pogonu sa trajanjem perioda ispod 4 min nazivna struja
osiguraa moe biti jednaka najvie 1,2-strukoj vrednosti kvadrata srednje vrednosti
jaine struje.
lan 94.
Kondenzatori snage moraju biti zatieni od delovanja kratkog spoja. Ako se
kondezatori upotrebljavaju kao pojedinana komepnzacija motora, onda se smatraju
zatienim od struje kratkog spoja zajednikom motornom zatitom motora ili
zajednikim topljivim osiguraima, pri emu zatita mora biti podeena prema vrednosti
kompenzirane struje.
Kod kondenzatora za grupnu komepnazaciju svakoj bateriji mora se dodati
posebna zatita od kratkog spoja. Po pravilu, koriste se zatitni prekidai, ali se mogu
upotrebiti i topljivi osigurai.
lan 95.
Ispravljai i pretvarai tite se od struje kratkog spoja na do-vodnoj i odvodnoj
strani, tako da pri kratkom spoju ne doe do oteenja ispravljakih elemenata.
lan 96.
Ostali elektrini potroai snage ispod 4 kW smatraju se zati-eni od struje
kratkog spoja ako je mesto prikljuka zatieno od kratkog spoja.

14. Elektrine maine, transformatori, kondezatori, ispravljai i

akumulatori
lan 97.
Elektrine maine, transformatori, kondezatori, ispravljai i akumulatori moraju
biti zatieni od dodira delova pod naponom, prodora stranih tela i praine i od ulaska
vode mehanikom zatitom najmanje IP 43, prema propisima o jugoslovenskim
standardima.
Elektrine maine, transformatori, kondezatori, ispravljai i akumulatori moraju
biti postavljeni tako da imaju odgovarajue hlaenje, da su osigurani od preoptereenja i
kratkog spoja i da su osigurani od meha-nikih oteenja ako nisu graeni za teke
uslove rada u rudniku (zatrpa-nost i dr.).
Pri ugradnji elektrinih ureaja u prostore sa temperaturom okoline iznad nazivne,
pogonsko optereenje mora biti smanjeno na odgova-rajuu vrednost prema tehnikom
uputstvu.
lan 98.
Elektrine rotacione maine na radilitima (otkop i priprema) moraju biti otporne
na mehanike oteenja.
Svaka elektrina maina mora biti prikljuena i zatiena od preoptereenja i
kratkog spoja preko odgovarajueg sklopnog aparata.
582

Ako se maina napaja strujom savitljivim kablom, kabl se mora uve-sti u prikljuni
ormari kroz odgovarajuu trubastu uvodnicu koja spre-ava da se kabl preotro savija i
oteuje.
lan 99.
Transformatori koji se montiraju u podzemnim prostorijama moraju biti zatvorene
izrade, s tim da delovi pod naponom veim od 50 V budu zatieni od dodira spolja.
Odredba iz stava 1. ovog lana ne primenjuje se na transformatore u zatvorenim
elektrinim pogonskim prostorijama i na transformatore smetene u sklopne ormare sa
ureajima za iskljuenje transformatora sa naponom preko 50 V na gornjoj naponskoj
strani.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, u sluaju nude transformatori se, osim mernih
naponskih transformatora, mogu iskljuivati i daljinski.
U podzemnim prostorijama upotrebljavaju se samo suvi transfor-matori. Suvi
transformatori se postavljaju na svako mesto pod sledeim uslovima:

mm.

da budu zatieni od udara transportnih sredstava;

da se na mestu postavljanja ne sakuplja voda;
da kuita transformatora budu udaljena od boka rudarske prosto-rije najmanje 200

lan 99a.
Postojei uljni transformatori mogu se upotrebljavati samo u ko-morama
izraenim od negorivog materijala, a novi se ne smeju ugraivati. Komora
transformatora mora biti zatvorena, ali i ventilirana ulaznom vazdunom strujom kroz
posebne ventilacione otvore. Ventilacioni otvori moraju se sami od sebe nepropusno
zatvoriti kad se u komori razvije vatra, tako da komora ostane bez ventilacije i
nepropusno zatvorena. Vrata i otvori komore moraju biti izvedeni tako da se spolja mogu
lako nepropusno zatvarati bez oteenja vrata, poklopaca, otvora i naprava na-menjenih u
te svrhe. Uvodi kablova u komoru moraju biti nepropusni, npr. zaptiveni peskom ili
glinom.
Uljni transformatori se moraju postaviti iznad sabirne jame za sku-pljanje i
odvoenje ulja, iz koje se ono moe odstraniti. Sabirna jama mora biti tolike zapremine
da primi celu koliinu ulja iz transformatora, uzimajui u obzir da je jama punjena
krupnim kamenjem radi lakeg hlaenja eventualno zapaljenog ulja. Gornji sloj punjenja
sabirne jame, koji se sastoji od sitnog ljunka, mora biti debeo najmanje 20 cm, a zrna
ljunka ne smeju biti vea od 30 do 50 mm.
U neposrednoj blizini komore transformatora mora se nalaziti apa-rat za gaenje
poara prouzrokovanog elektrinom strujom. NJegova izrada mora odgovarati upotrebi u
podzemnim prostorijama. Pred samom komorom moraju se nalaziti sanduk sa peskom i
lopata.
Uljni transformator smeten u komori mora se automatski is-klopiti sa napona im
se komora nepropusno zatovri. Za transformatore snage do 110 kVA automatsko
isklapanje moe biti zamenjeno signaliza-cijom nepropusnog zatvaranja i isklapanjem
transformatora sa napona ru-kom sa spoljne strane komore.
Uljni transformatori mogu se upotrebljavati samo sa konzervatorom ulja radi
oduke i moraju biti postavljeni tako da se spolja moe lako
583

videti nivo ulja. Pored toga mora postojati mogunost uzimanja probnih uzoraka ulja.
Uljni transformator snage do 1 000 VA mora biti graen i po-stavljen tako da se nivo ulja
moe u svako doba lako ispitati.
Uljni transformatori snage iznad 200 kVA moraju biti snabdeveni Bucholz
relejima koji na sklopku deluju sa strane napajanja ili kon-taktnim termometrima,
odnosno termikim sondama koje transformator iskljuuju kad prekorai dozvoljenu
temperaturu.
lan 100.
Kod transformatora za napajanje kola signalizacije, upravljanja, do-jave i malog
napona (sigurnosni) ne sme doi do preskoka gornjeg napona na namotaj donjeg napona.
lan 101.
Kondenzatori mogu biti punjeni samo nezapaljivim sredstvima koja se mogu
upotrebiti u podzemnim prostorijama.
Kondenzatori se mogu upotrebljavati samo ako njihova struja pra-njenja ne utie
na strujna kola ureaja sigurnosti.
lan 102.
U sluaju grupne kompenzacije, snaga kondenzatora se mora auto-matski
prilagoditi potrebi jalove struje, ako usled nadkompenzacije doe do poveanja napona
za vie od 5%.
lan 103.
Kondenzatori se posle iskljuenja moraju bezopasno isprazniti.
lan 104.
U podzemnim prostorijama nije dozvoljena upotreba ispravljaa sa uljem.
lan 105.
elije stalnih akumulatorskih baterija moraju biti izolovane prema okviru, a okvir
prema zemlji, s tim da se mogu upotrebljavati samo izolatori koji pod dejstvom
elektrolita ne postaju provodljivi.
Upotreba akumulatora sa delovima od celuloida nije dozvoljena u podzemnim
prostorijama.
15. Sklopna postrojenja, razvodna postrojenja i elektrine
pogonske prostorije
lan 106.
Kuita sklopnih aparata, razvodnih ureaja i prikljunih or-maria moraju biti
zatiena od dodira delova pod naponom i prodora stranih tela, praine i vode, a prema
odgovarajuim propisima o jugo-slovenskim standardima.
584

Sklopni aparati moraju biti osigurani od mehanikog oteenja, mo-raju imati

odgovarajue hlaenje i moraju biti elektrini zatieni od preoptereenja i kratkih
spojeva i, po pravilu, instaliraju se u ulaznoj va-zdunoj struji.
lan 107.
Svako sklopno ili razvodno postrojenje, bez obzira na to da li se sastoji od jednog
ili vie aparata, mora imati rastavljaku napravu, odno-sno sklopni aparati ili vie njih,
pomou kojih se moe sigurno odvojiti od napona radi izvoenja radova ili intervencije u
beznaponskom stanju. Za sklopne i razvodne ureaje sa vie dovoda, u neposrednoj
blizini u svakom dovodu mora biti postavljena rastavljaka naprava.
Svaki sklopni i razvodni ureaj koji prati radilite menjajui, po potrebi, mesto,
ako ima vie od tri odvoda, mora imati u dovodu sklopni aparat kojim se moe isklopiti i
odvojiti od napona pod teretom. U hodni-cima sa nagibom do 15 sklopni aparat moe
biti udaljen najvie 100 m, a pri nagibu veem od 15 najvie 25 m od ela radilita.
lan 108.
Kod prekidaa i kod sklopnih i razvodnih ureaja nazivnog napona preko 1 000 V,
koji se nalaze van zatvorenih elektrinih pogonskih prosto-rija, rastavljai u dovodu
moraju biti blokirani prekidaem iza sebe.
Prekidai, uinski rastavljai i rastavne sklopke, kao i topljivi osigurai nazivnog
napona veeg od 1 000 V moraju u neposrednoj blizini imati i rastavlja protiv povratnog
napona koji im omoguava postizanje beznaponskog stanja.
Odredba stava 2. ovog lana ne primenjuje se na sklopke i prekidae koji se
izvlaenjem odvajaju od napona, kao i na topljive osigurae ispred naponskih
transformatora granine snage 1 000 VA.
lan 109.
Vrata sklopnih i razvodnih ureaja, zatvorene izrade napona preko 1000 V i
postavljena van elektrinih pogonskih prostorija moraju biti konstruisana i montirana
tako da je njihovo otvaranje mogue samo u isklo-pljenom stanju i da kada su otvorena
ne mogu doi u sluajan dodir sa napo-nom.
lan 110.
Svi sklopni ureaji, kao to su prekidai, sklopke, rastavljai itd. ne smeju se
sluajno ukljuiti (npr. padom predmeta, zaruavanjem, potresa-njem itd.) i moraju biti
lako pristupani.
lan 111.
U podzemnim delovima rudnika upotrebljavaju se bezuljni ili malo-uljni sklopni
aparati i bezuljni ostali elektrini ureaji, osim uljnih naputaa.
585

a) nadzor ureaja s jedne strane

b) posluivanje ureaja s obe strane

v) nadzor ureaja s obe strane

g) posluivanje ureaja s jedne strane
Slika 3

lan 112.
Neoklopljeni sklopni ureaji postavljaju se samo u zatvorenim elektrinim
pogonskim prostorijama u koje je pristup dozvoljen samo strunom osoblju, a van takvih
prostorija upotrebljavaju se samo okloplj-eni i zatvoreni sklopni ureaji.
lan 113.
Sklopni i razvodni ureaji moraju biti pristupani za posluivanje i odravanje.
Sklopni i razvodni ureaji smatraju se pristupanim ako su po-stavljeni prema slici
3 i sa razmacima navedenim u tabeli 8.
Neizolovani delovi sklopnog i razvodnog ureaja koji su u pogonu pod naponom
moraju prema zemlji imati razmake prema tabeli 9.
Tabela 7. Minimalno potrebni razmaci za posluivanje i nadzor
Oklopljeni i zatvoreni ureaji
Razmak
prema
slici

Otvoreni ureaji u
zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama

U zatvorenim
elektrinim pogonskim prostorijama

Slobodno u podzemnim
prostorijama

Napon mree

586

ispod
1 000 V(m)

1 000 V
i vie
(m)

ispod
1 000 V(m)

1 000 V
i vie
(m)

ispod
1 000 V(m)

1 000 V
i vie
(m)

0,8

0,8

0,6

0,8

0,6

1,0

1,2

1,4

0,8

1,2

0,6

1,3

0,8

1,0

0,8

1,0

1,0

1,2

0,6

1,0

Tabela 8 . Najmanji dozvoljeni meusobni razmak neizolovanih delova pod naponom

Za
Pogonski napon u (kV)
Minimalni dozvoljeni razmak (mm)

Ispod

10

40

15

60

75

90

Razmak izmeu delova pod naponom razliitih mrea, kao i izmeu delova iste
mree, ako je mogu njihov odvojen pogon, odnosi se na nazivne napone vee od 1 000
V i moe biti uvean za 20% razmaka navedenih u ta-beli 8.
lan 114.
Goli neizolovani delovi pod naponom do 1 000 V u zatvorenim elektrinim
prostorijama koji nisu zatieni od dodira postavljaju se u pristupnom prostoru (prolazu)
najmanje 2,5 m iznad tla, a delovi pod napo-nom veim od 1 000 V moraju biti zatieni
od direktnog dodira prema od-redbama ovog pravilnika.
lan 115.
Ako se sklopni aparati ili osigurai mogu posluivati samo pri otvorenim vratima
razvodnog polja, odnosno sklopnog ureaja, preko po-luge, ili pomou kleta i ako se
delovi pod naponom koji su na dohvat ruke mogu videti samo kad su vrata otvorena, iza
vrata mora postojati dopunska zatita od sluajnog dodira na kojoj mora biti napisano
vidno upozorenje na napon, a po potrebi mogu biti i izrezani otvori za posluivanje.
Udaljenost ovih ureaja za zatitu delova pod naponom od ureaja pod naponom
data je u tabeli 9. Vrednosti navedene u tabeli ne primenjuju se za polja sa izvlaivim
prekidaima na kolicima, kod kojih je zatitom od prevodljivih materijala onemoguen
sluajan dodir delova pod naponom.
Tabela 9.
Za
Pogonski napon u (kV)
Minimalni dozvoljeni razmak (mm)

Ispod

10

70

45

90

105

120

lan 116.
Kod ureaja sa nazivnim naponom od 1 000 V i vie, kod kojih irina vrata iznosi
vie od pola zida ormara, vrata moraju imati mreom zati-en prozor za posmatranje, ili
iza vrata moraju biti druga vrata od me-talne mree, ili se konstrukcijom ormara mora
onemoguiti dodir sa delovima u pogonu pod naponom dotle dok se napon prethodno ne
iskljui.
Sklopni i razvodni ureaji moraju biti graeni tako da je pri radu na jednom od
iskljuenih delova (polja) iskljuena mogunost sluajnog dodira sa susednim delovima
pod naponom.
Ormari i kosturi sklopnih i razvodnih ureaja moraju biti graeni od materijala
otpornog prema vatri.
587

lan 117.
Rasklopna snaga elemenata sklopnog i razvodnog ureaja mora od-govarati
rasklopnoj snazi i delovanju struje kratkog spoja koja moe nastu-piti na tom mestu.
lan 118.
U uputstvu za zatvorene tipske razvodne i sklopne ureaje sa ugrae-nim
elementima nazivnog napona preko 1 000 V moraju se navesti podaci o rasklopnoj snazi
i najveoj struji kratkog spoja za koju su napravljeni.
lan 119.
Pri naponu veem od 1 000 V upotrebljavaju se samo merni ureaji pr-kljueni na
sekundarna kola mernih transformatora, pri emu sekundarna kola moraju u jednom polu
biti uzemljena.
lan 120.
Blokiranjem elektrinih sklopnih i razvodnih ureaja ne sme se eli-minisati
njihovo delovanje.
lan 121.
Trjano privrenim natpisima mora biti oznaeno kome delu mree ili pogonskom
sredstvu pripadaju sklopni aparat i prikljuci na razvodne ureaje. Natpis koji oznaava
sistem elija mora biti vidljiv kada su vrata sistema otvorena i zatvorena, kao i sa zadnje
strane sistema. U rudnicima uglja i u pogonima ugroenim poarom moraju biti vidljivo
naznaeni mesto podeavanja kratkospojnih okidaa i vrednosti jaine po-trebne nazivne
struje osiguraa i drugih zatitnih elemenata.
Kod razvodnih ureaja napona manjeg od 1 000 V svaki razvod mora biti vidno
oznaen svojim oznakama, a na razvodnom ureaju moraju biti vidljivo oznaeni
osnovna funkcija razvoda, tok energije i stanje.
Goli vodovi i sabirnice razvodnih ureaja napona veeg od 1 000 V mo-raju biti
oznaeni odgovarajuim bojama.
lan 122.
Stezaljke za prikljuak uzemljenja na metalni oklop na svakoj eliji razvodnog
ureaja napona veeg od 1 000 V moraju biti odgovarajue di-menzionisane, pristupane
i vrste.
Dovodni i odvodni kablovi sklopnih i razvodnih postrojenja (ploe, okviri ili
ormari) koji nisu pristupani sa zadnje strane moraju se prikljuivati s prednje strane.
Kablovi i vodovi kod metalnih ploa pro-vode se kroz pojedine otvore na ploi samo uz
upotrebu zatitnih aura od izolacionog materijala.
lan 123.
U rudnicima uglja i pogonima ugroenim poarom uvoenje gibljivih kablova i
vodova u razvodna i sklopna postrojenja izvodi se preko zatitne trubaste uvodnice
kojom spreava njihovo otro savijanje i oteenje. Trubasta uvodnica mora biti
zaptivena, ne sme proputati pra-inu i prskajuu vodu i mora tititi vod od zatezanja i
uvijanja.
588

lan 124.
Elektrini ureaji koji bi mogli prouzrokovati materijalnu tetu moraju se postaviti
u zatvorene elektrine pogonske prostorije.
Zatvorene elektrine pogonske prostorije moraju biti kao takve oznaene i stalno
zakljuane. Klju od tih prostorija smeju imati samo struno osposobljena lica za
rukovanje elektrinim ureajem. Na vratima mora biti istaknuto upozorenje da je
neovlaenim licima ulaz strogo zabranjen. Ako se u prostoriji nalazi postrojenje napona
vee od 1 000 V, na vratima se mora nalaziti tablica sa upozorenjem na visoki napon.
lan 125.
Pri svakom elektrinom postrojenju gde postoji opasnost od poara postavljaju se
vatrogasni aparati u sveoj vazdunoj struji u blizini pri-laza. Aparati moraju biti graeni
za gaenje poara u jami i za gaenje po-ara na elektrinim postrojenjima.
U otvorenim i zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama ne smeju se drati
ulja ili druge lake zapaljive tenosti, odnosno materijali koji se lako pale.
U svakoj elektrinoj pogonskoj prostoriji sa prekidaima ili drugim ureajima sa
ukupnom zapreminom ulja preko 50 l moraju biti pripremljeni pesak, lopata i vatrogasni
aparat za gaenje poara.
lan 126.
U zatvorenoj ili otvorenoj elektrinoj pogonskoj prostoriji pored upravljakog dela
elektrinog ureaja mora biti postavljena jednopolna ema sa uputstvom za rukovanje
elektrinim ureajima. Ako je jednopolna ema nacrtana spolja na samom ureaju, onda
ne mora biti posebno is-taknuta u otvorenim elektrinim pogonskim prostorijama.
Elektrini ureaji na radilitima moraju biti izvedeni kao pre-nosivi ili pokretni.

16. Aparati za sklapanje i zatitu

lan 127.
U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom upotreljavaju se samo sklopni aparati
koji se sklapaju u svim polovima.
Izuzimaju se sledei sklopni aparati:
prekidai i sklopke za postrojenja vozne ice sa povratnim vodom preko ina;
sklopke u strujnim kolima napona do 50 V;
sklopke u telefonskim i induktorskim signalnim postrojenjima sa nazivnim
naponom do 65 V;
sklopke u upravljakim strujnim kolima;
ugraene sklopke kod prenosivih ili pokretnih pogonskih sredstava sa nazivnim
naponom do 220 V i snagom do 2,5 kW, ako pogonsko sredstvo moe biti u svim
polovima isklopljeno u neposrednoj blizini preko druge sklopke ili odvojeno utikaem;
589

upravljake sklopke motora sa promenom pravca obrtanja (kolutnih motora sa

kontrolerom), ako u dovodu imaju sklopku u neposrednoj blizini koja isklapa u svim
polovima;
sklopke rasvetnih i signalnih ureaja u oknu (kod izvozne maine
sl.), ako su ureaji na napojnoj strani u svim polovima isklopljeni;
samosigurna strujna kola.
lan 128.
U rudnicima uglja i pogonima ugroenim poarom prekidai sa magnetskim
okidaima ili relejima moraju se blokirati posle okidanja radi kratkog spoja kako se
prekida, odnosno zatitna sklopka (samo zapor kratkospojnih okidaa ili releja) ne bi
mogla bez posebne intervencije ponovo ukljuiti. Pri izvedbi automatske selektivne
zatite sa auto-matskom proverom mesta kratkog spoja moe se izvesti automatsko
ponovno uklapanje.
Prekidai i sklopke postavljaju se tako da se usled udara, potresa, pada krovine i
sl. ne mogu sami uklopiti.
lan 129.
Kod sklopnih aparata sa daljinskim upravljanjem navoji uklopnih magneta ili
uklopni elementi u nulovanim mreama moraju biti spojeni tako da se preko eventualnog
zemljospoja upravljajuih vodova ne mogu uklopiti. U neuzemljenim mreama
kapacitivna struja mree mora biti ograniena tako da magneti sklopnika ili uklopni
elementi ne mogu stu-piti u dejstvo, a da nastupom zemljospoja doe do trenutnog
isklopa pogona.
lan 130.
Kod sklopnika i zatitnih prekidaa s radnim naponom ispod 1 000 V moe se
upotrebljavati samozapor prije ponovnog ukljuenja, a posle iskljuenja do koga je dolo
delovanjem zatite.
Upravljanje sklopke ili prekidai sa radnim naponom od 1 000 V (upravljane sa
mesta ili daljinski) moraju imati samozapor koji spreava ponovno uklapanje posle
automatskog isklapanja zbog delovanja zatite sve dok se zapor ne oslobodi.
lan 131.
U elektrinim postrojenjima sa nazivnim naponom preko 1 000 V upo-trebljavaju
se samo jasno vidljivi rastavljai kod kojih je mogue sigurno rastavljanje strujnog kola
u svim polovima.
lan 132.
Kod razliitih sklopnih ureaja upravljanje se vri pokretima is-tog pravca, s tim
da taj pravac na ureajima mora biti jasno oznaen.
lan 133.
Sklopni aparati uronjeni u ulje ne mogu se postavljati u jamu.
590

lan 134.
Okidai i releji na sklopnim aparatima moraju odgovarati termi-kim i dinamikim
optereenjima kratkog spoja na mestu ugradnje.
lan 135.
Malouljni sklopni aparati smeju se puniti samo uljem koje odredi proizvoa.
lan 136.
Uputai i otpornici moraju biti postavljeni tako da je omogueno potrebno
odvoenje toplote.
Uputai sa otporima u ulju, osim naputaa kojima pri trajnom po-gonu
temperatura ulja ne moe narasti vie od 100S moraju imati ugraen aparat koji se
automatski iskljuuje ako temperatura ulja dostigne 100S.
U rotorskim uputaima za jednofazne i za trofazne motore ne sme se prekinuti
rotorsko kolo preko uputaa. Ako doe do prekida ro-torskog kola preko uputaa,
ukljuivanjem zatitnog otpora rotorsko strujno kolo motora mora ostati stalno
zatvoreno.
lan 137.
Utikake naprave, osim utikakih naprava nazivnog napona do 220 V i sa
nazivnom strujom do 25 A naizmenino ili 6 A istosmerne struje, bloki-raju se
rastavljanjem ili spajanjem kontaktnih delova glavnih provodnika samo u neoptereenom
stanju ili rastavljanjem ili spajanjem pomou alata ili kljua.
Za prikljuak prenosivog troila upotrebljavaju se samo utinice sa zatitnim
vodom. Zatitni vod se spaja pre spajanja glavnih vodova, a ra-stavlja posle spajanja
glavnih vodova.
Ako se u istom jamskom pogonu koriste i utikai za razliite napone, u utikaku
kutiju stavljaju se samo utikai istih nazivnih napona. Za svaki nazivni napon mora
postojati posebna vrsta utikake kutije namenjena samo za utikae tog napona.
lan 138.
Radi zatite od dodira, zatieni kontaktni delovi utikake na-prave za punjenje
akumulatorskih baterija moraju se postaviti na dovod, a nezatieni na odvod, s tim da se
utika ne sme sluajno odvojiti od uti-nice.
lan 139.
Utikai za razliite napone, frekvence i vrste struje ne smeju se sta-vljati u utinicu
drugih nazivnih napona.
lan 140.
Topljivi osigurai koji se ne mogu menjati u beznaponskom stanju mo-raju biti
izraeni i postavljeni tako da se bez opasnosti mogu zameniti od-govarajuim pomonim
sredstvom.
Delovi nareza topljivih osiguraa sa narezom i glavom za uvrtanje, osim osiguraa
koji se nalaze na mestima na kojima se moe pojaviti povratni napon, moraju biti
prikljueni na odvod struje.
591

U osigurae se stavljaju samo originalni uloci, sa jasnom oznakom da li su brzi,

tromi ili specijalni rudniki (kombinovani sa naznaenom nazivnom strujom). Osigurai
moraju biti ispravni, snabdeveni odgova-rajuom glavom (poklopcem), neoteenim
zatitnim staklom u njoj i od-govarajuim posebnim vijkom koji onemoguava upotrebu
vee nazivne struje.
17. Osvetljenje
lan 141.
Za stalno elektrino osvetljenje mogu se koristiti svi poznati izvori svetlosti.
Za signalizacione svrhe sa trenutnim gaenjem svetlosti upotreblja-vaju se izvori
svetlosti sa kratkim vremenom gaenja i paljenja.
lan 142.
Izvori svetlosti, osim fluorescentnih svetiljki u obliku cevi koje se upotrebljavaju u
potpuno zatvorenim pogonskim prostorijama, moraju biti zatieni prozirnim kuitem
ili njegovim delom koji osigurava mehaniku zatitu svetiljke najmanje IP 44.
Rasvetna armatura, osim rasvetne armature postavljene stalno na vi-sini od 2,5 m
u permaniziranim prostorijama, kao i signlanih natpisa i signalnih svetala (semafora)
mora biti zatiena elinom mreom od ice preseka najmanje 3 mm i otvora najvie 10
cm.
lan 143.
Dovodni provodnici u samoj svetiljci moraju biti izolovani izo-lacijom otpornom
prema unutranjoj temperaturi svetiljke.
Elektrini provodnici u kablu ne smeju biti optereeni sopstvenom teinom
svetiljke ili prikljunog kabla, a svetiljka svojom teinom ne sme optereivati kabl.
Prikljuni kabl koji se privruje na svetiljku ne sme biti ote-en eventualnim
zatezanjem.
18. Osvetljenje napajano iz mree
lan 144.
Elektrina mrea za osvetljenje mora biti galvanski odvojena od ostale elektrine
mree i napajana iz posebnog transformatora za osve-tljenje. Transformator se moe
napajati iz mree do 1 000 V nazivnog na-pona, s tim da se na njega ne sme prikljuiti
pogonski motor, osim prenosnog runog elektrinog alata i instalacija signalizacije.
Rasvetno postrojenje moe se napajati naponom do 220 V prema zemlji. Ako je
rasvetna instalacija izvedena kao stalna i ako su upotrebljena samo izolovana grla iji su
spoljni delovi izraeni potpuno od izolacionog materijala, rasvetno postrojenje
prikljueno na istosmernu mreu moe se napajati naponom veim od 220 V prema
zemlji.
592

lan 145.
Napon rasvete u rasvetnoj mrei ne moe odstupati od nazivnog napona vie od
5%, nezavisno od promene napona u napojnoj mrei.
lan 146.
Strujno kolo osvetljenja mora biti osigurano od kratkog spoja. U osiguraima se
mogu upotrebljavati samo uloci koji deluju brzo bez us-poravanja. Nazivna struja
zatitnog ureaja iznosi najvie 15 A kod isto-smerne struje, a 25 A kod naizmenine
struje.
lan 147.
Svetiljke i pribor moraju biti izolovani najmanje za radni napon 250 V.
Za nazivni napon vei od 50 V upotrebljavaju se samo grla koja od-govaraju
propisima o jugoslovenskim standardima za svetiljke.
Za signalnu svetlost u rasklopnim i signalnim postrojenjima koriste se grla
najmanje E14 i V15, s tim da se manja grla mogu koristiti samo za signalnu svetlost u
rasklopnim i signalnim postrojenjima nazivnog na-pona manjeg od 50 V.
Grla svetiljke sa sijalicom sa arnom niti u stanici za punjenje akumulatorskih
baterija, osim u stanici za punjenje malih baterija, moraju se zatititi od odvijanja sijalice.
Malim baterijama, u skladu sa ovim pravilnikom, smatraju se ba-terije koje
prilikom punjenja uzimaju najvie 0,5 kW snage (nazivna struja punjenja x nazivni napon
punjenja).
lan 148.
Za rasvetna strujna kola koriste se pokretni kablovi sa bakarnim provodnicima
2

najmanjeg preseka 2,5 mm , kao i provodnici preseka 1,5 mm2, ako su posebno
mehaniki zatieni od oteenja (npr. u zatitnoj cevi) ili ako se nalaze u zatvorenim
pogonskim prostorijama, odnosno perma-ni-ziranim jamskim prostorijama.
U zajednikom kablu za osvetljenje mogu se postaviti i provodnici za
bezbaterijsku telefoniju, kao i ostali pomoni provodnici za daljinsko upravljanje i
signalizaciju ako njihov eventualni spoj sa rasvetnim vodo-vima ne moe prouzrokovati
tetu na materijalu ili dovesti u opasnost osoblje od napona greke.
lan 149.
Rasvetna instalacija nazivnog napona iznad 50 V mora biti zati-ena ureajem
koji isklapa napon u kablu kad izolacija rasvetne mree padne ispod vrednosti propisane
lanom 29. ovog pravilnika.
lan 150.
Ako se rasvetna instalacija povremeno premeta ili produava, po-trebno je
umetnuti odgovarajui broj utikakih spojnica radi lakeg pre-metanja instalacije, s tim
da se posle svake druge armature moe umetnuti po jedna utikaka naprava.

38

593

lan 151.
Kao zatitno uzemljenje rasvetne mree nazivnog napona veeg od 50 V koristi se
mrea opteg uzemljenja pogonske trafostanice iz koje se napaja ta rasvetna mrea.

b) Osvetljenje napajano iz vozne ice postrojenja elektrine vue

lan 152.
Ako je napojni vod krai od 5 m, u sluaju prikljuenja svetiljki na vo-znu icu
postrojenja rudnike elektrine vue postavljaju se strujni zatitni ureaji. Osigurai se
postavljaju neposredno na prikljuak na vo-znu icu.
Kod svetiljki prikljuenih na voznu icu postrojenja elektrovue sa povratnim
vodom preko ina, ne sme se kao zatitni vod uptorebljavati vod kroz koji tee struja.
lan 153.
Rasvetno postrojenje prikljueno na voznu icu, koje nije iskljuivo namenjeno
voznom pogonu, moe se prikljuiti na voznu icu samo na istom horizontu, pri emu
duina voda od vozne ice iznosi najvie 50 m.
Kod rasvetnog postrojenja prikljuenog na voznu icu iji je napojni vod dui od
10 m stavlja se sklopni aparat, neposredno iza prikljuka na voznu icu, tako da se
napojni vod moe isklopiti sa napona.
lan 154.
Kod svetiljki prikljuenih na voznu icu postrojenja elektrovue sa povratnim
vodom preko ina uzemljeni vod kojim protie struja moe biti poloen slobodno i
neizolovan, na udaljenosti od najmanje 1,5 m od ina. Vod mora biti izraen od
materijala otpornog prema mehanikim napre-zanjima i hemijskom uticaju. Ako se kao
2
vod koristi pocinkovana elina traka, njen presek mora iznositi najmanje 50 mm , a
debljina najmanje 2,5 mm.
v) Turbo-svetiljke pokretane komprimiranim vazduhom
lan 155.
Turbo-svetiljke imaju sopstveni generator elektrine energije, po-kretan
komprimiranim vazduhom, koji mora davati nazivni napon izvora svetlosti pri radnom
pritisku od 3,5 bara.
Turbo-svetiljke nazivnog napona veeg od 50 V moraju prestati da daju napon ako
se povredi zatitno staklo, odnosno prozirna zatita, ili ako svetiljke izgube
nepropusnost, tj. ako mehaniki budu oteene.
lan 156.
Kod svetiljki sa sijalicom sa arnom niti napon moe iznositi najvie 24 V, a kod
fluorescentnih izvora svetlosti napon moe iznositi 120 V, s tim da nazivni napon moe
iznositi najvie 120 V.
594

lan 157.
Svaka turbo-svetiljka ili grupa takvih svetiljki mora biti spojena sa mreom
komprimiranog vazduha preko posebnog sabirnika od najmanje 5 l, koji slui za
odvajanje kondenzovane vode iz komprimiranog vazduha i mora imati slavinu za odvod
vode.

g) Osvetljenje na lokomotivama
lan 158.
Lokomotive se napajaju elektirnom energijom za osvetljenje iz po-gonske
energije same lokomotive, iz posebnog akumulatora ili iz vozne ice.
lan 159.
Lokomotiva mora imati reflektore sa obe strane u pravcu vonje i oni, po pravilu,
imaju po dva svetla, i to:
glavno svetlo za osvetljenje pruge, koje na udaljenosti od 35 m daje osvetljenost
od 4 lx i
pomono svetlo, koje ne sme bacati mlaz svetlosti dalje od 5 m i daje osvetljenost
od 2 lx.
lan 160.
Nazivni napon izvora svetlosti na lokomotivama ne sme biti vei od 220 V, a po
pravilu, iznosi 24 V.
Kao izvor svetlosti na lokomotivama koriste se samo sijalice sa arnom niti
otporne prema treenju i sa bajonet-grlom.
lan 161.
Elektrina instalacija na lokomotivama mora biti dvopolno izolo-vana, a kod
nazivnog napona osvetljenja iznad 50 V svi metalni delovi koji nisu pod naponom
moraju se spojiti sa masom lokomotive.
Strujno kolo za osvetljenje lokomotive mora biti posebno osigurano
odgovarajuim osiguraima koji se postavljaju na pristupanom mestu u kabini vozaa.
lan 162.
Svetlo za svaki pravac vonje posebno ili istovremeno za oba pravca mora paliti
odgovarajuim sklopnim ili preklopnim aparatima iz kabine vozaa.
lan 163.
Razvodne kutije i sklopni aparati moraju biti u zatiti IP 54.
d) Individualno osvetljenje
lan 164.
Kao izvor elektrine energije za rune ili naglavne rudarske aku-mulatorske
svetiljke koriste se samo elektrini akumulatori.
Naglavne rudarske svetiljke moraju ispunjavati uslove utvrene prop-isom o
jugoslovenskom standardu za naglavne rudarske svetiljke.
595
38*

Za rune ili naglavne akumulatorske svetiljke koriste se samo si-jalice sa arnom

niti i sa bajonet-podnojem i grlom, s tim da su oba kontakta izvedena na dno podnoja.
Za rune ili naglavne akumulatorske svetiljke mogu se upotre-bljavati sijalice s
navojem, s tim da moraju biti osigurane od odvrtanja. Sijalice s navojem moraju imati
najmanje 25 lx pri nominalnom naponu uma-njenom za 10% i moraju goreti najmanje
400 h uz nazivni napon.
lan 165.
Rune rudarske svetiljke, runi reflektori i naglavne svetiljke, koji se prilikom
svakog punjenja moraju otvarati moraju biti snabdevene magnetskim zatvaraem, tako da
se ne mogu otvoriti bez elektromagnetske naprave.
Naglavne rudarske svetiljke iji se akumulatori pune kroz samu sve-tiljku moraju
biti zatvorene tako da se ne mogu otvoriti bez upotrebe spe-cijalnog alata ili naprave.
Elektrolit akumulatora za rudarske svetiljke, rune ili naglavne ni u kom poloaju
ne sme izlaziti iz akumulatora.
lan 166.
Akumulator za rudarske rune ili naglavne svetiljke mora imati najmanje takav
kapacitet da posle 12-satnog normalnog optereenja odgova-rajuom sijalicom napon
akumulatora ne padne ispod nazivnog napona za vie od 10% kod olovnog akumulatora,
a 25% kod nikal-kadmijumovog aku-mulatora.
lan 167.
Strujno kolo naglavne svetiljke mora biti osigurano osiguraem od kratkog spoja.
lan 168.
U naglavnim rudarskim svetiljkama spoj akumulatora i svetiljke se moe izvesti
specijalnim savitljivim i mehaniki otpornim kablom (gaj-tanom).
lan 169.
Naglavna rudarska svetiljka mora pored normalnog svetla imati i pomono svetlo,
bilo da sijalica ima dva vlakna ili da svetiljka ima dve sijalice. Pomono svetlo mora sa
punim akumulatorom da svetli najmanje 24 sata, uz smanjeni intenzitet svetlosti.

19. Lampara za akumulatorske svetiljke

lan 179.
Lampara mora biti smetena u blizini okna ili ulaza u jamu, odnosno od odstojanju
od najvie 1 000 m, a najmanje 10 m. Za privremene radove sve-tiljke mogu donositi iz
udanjenije lampare ako broj svetiljki nije vei od 20, i ako korisnik svetiljki naputa
jamu za najvie 10 sati nakon to mu se izda svetiljka.
596

lan 171.
Lampara mora biti dobro osvetljena i ventilirana tako da se sprei opasna
koncentracija izdvojenog gasa prilikom punjenja baterija i mora imati potrebne prostorije
za odravanje, popravke, pripremanje i sme-tanje svetiljki.
npr.:

U jednoj prostoriji lampare moe se drati samo jedna odreena vr-sta svetiljki,
svetiljke sa olovnim akumulatorom;
svetiljka sa nikal-kadmijumovim akumulatorom.
lan 172.

Ispravljaki ili pretvaraki ureaj za punjenje akumulatorskih sve-tiljki mora se

nalaziti u dobro ventilisanom prostoru, da ne bi bio izlo-en parama elektrolita. Uljni
ispravljai moraju biti postavljeni u posebnu prostoriju.
lan 173.
Lampare za akumulatorske rudarske svetiljke moraju imati sledee prostorije, i to:
za prijem, ienje, pripremanje elektrolita i nalivanje akumulatora;

za smetanje i izdavanje svetiljki;

za punjenje akumulatora, odnosno svetiljki;
za rukovodioca lampare, ako ima vie od 1000 svetiljki;
za prijem, odravanje i izdavanje aparata za indikaciju rudnikih gasova i oksida,
kao i pripremnu radionicu za popravku.
Kod lampara za samoposluivanje prostorija iz ta. 2. i 3. stav 1. ovog lana mogu
biti zajednike.
lan 174.
Temperatura u lampari ne sme biti nia od + 10C. Lampara se zagreva na jedan
od sledeih naina:
grejanjem toplom vodom ili parom;
grejanjem toplim vazduhom sa elektrinim aerotermima, koji se na-laze van
lampare, a dobijaju sve vazduh sa mesta koje nema veze sa lampa-rom.
lan 175.
Lampare se moraju odravati potpuno iste i zabranjeno je u njima dr-ati ma
kakve predmete koji ne spadaju u opremu ili pribor potreban za normalan rad lampare.
Stavovi na kojima se svetiljke iste, popravljaju i pune elektroli-tom, odnosno na
kojima se svetiljke otvaraju, moraju biti posebno ventili-rani odozgo nanie ili u ravni
stola.
materijal (krpe) za ienje elektrinih svetiljki treba posle upo-trebe staviti u
limene sanduke sa poklopcem.
lan 176.
Lampara mora biti snabdevena protivpoarnim sredstvima.
597

lan 177.
Samospasioci se smetaju posebno u prostoriju lampare.
lan 178.
Stolovi, odnosno mesta za punjenje akumulatora moraju biti snabe-devena
instrumentima kojima se kojima se kontrolie ispravnost punjenjea svetiljki, odnosno
akumulatora.
U lamparama za samoposluivanje svako mesto punjenja mora imati instrument za
odreivanje intenziteta punjenja i stanja nabijenosti akumu-latora.
lan 179.
Iz lampare se moe izdati samo potpuno ispravna svetiljka, a ne-ispravna svetiljka
se mora odstraniti i staviti meu neispravne.
lan 180.
U svakoj lampari treba na vidnom mestu da budu istaknuta uputstva za rukovanje
odnosnom vrstom svetiljki, kao i natpisi o zabrani puenja, upo-trebe vatre i upotrebe
maina koje izbacuju iskru.
20. Signalni ureaji
lan 181.
Signalni ureaji se napajaju iz izvora koji je galvanski odvojen od
elektoenergetske mree.
Najvei dozvoljeni napon za signalne ureaje je 220 V, s tim da se pri naponu
preko 50 V primenjuje zatita od dodira i opasnih dodirnih napona.
lan 182.
Strujna kola signalnih ureaja, osim strujnih kola u kojima struja kratkog spoja
nije vea od 10 A i kod kojih struja kratkog spoja izvora nije vea od trajnog optereenja
kabla ili voda, tite se od kratkog spoja, a iz-vor napajanja od preoptereenja.
lan 183.
Vodovi tehnoloki razliitih singalnih ureaja vode se istim kab-lom samo ako je u
sluaju greke osigurana ispravnost signalizacije.
Lokalni telefonski vod transportnog postrojenja moe biti posta-vljen u signalnom
kablu transportnog postrojenja ako telefonski ureaj svojim radom ili pozivom ne moe
ni u sluaju greke uticati na signalne ureaje. Ostali telefonski vodovi ne postavljaju se
u signalnom kablu transportnog postrojenja.
lan 184.
Davajui ureaj signalnog postrojenja (npr. dugme) mora biti in-stalisan tako da se
onemogui sluajno davanje signala.
598

lan 185.
Ureaji signalnog postrojenja moraju biti u odgovarajuoj zatiti IP
54. Ureaji signalnog postrojenja mogu se otvarati samo odgovarajuim klju-em ili
alatom.
Ako ureaj ima vie od dva prikljuna mesta, prikljuni delovi svih ureaja moraju
biti oznaeni prema odredbama ovog pravilnika.
lan 186.
Na mestu davanja signala mora postojati kontrola datog signala ili odreeni ureaj
koji signalizira prekid u strujnom krugu davaa.
lan 187.
Prikljuni delovi signalnih strujnih kola moraju se odvojiti od ostalih strujnih
energetskih kola tako da se normalnom upotrebom alata ne mogu meusobno spojiti.
lan 188.
Signalni ureaji mogu se uzemljiti na optu mreu zatitnog uzemljenja
elektroenergetske mree.
Kao zatitni vod zatitnog uzemljenja koristi se metalni omot sa metalnim opletom
kabla. Sam metalni oplet kabla ne sme se uptrebljavati kao zatitni vod.
lan 189.
Signalni ureaj za svaku rudniku izvoznu mainu ili izvozni vito u niskopu,
kojima se voze ljudi, mora biti napajan iz posebnog transfro-matora na koji ne sme biti
prikljuen nikakvo drugo troilo.
Signalizacija postrojenja kojima se ne voze ljudi moe se napajati i iz rasvetne
mree.
lan 190.
Instalacija signalnih ureaja transportnih postrojenja kojima se voze ljudi mora biti
zatiena posebnim kontrolnicima od opadanja izolacije signalne mree, bez obzira na to
da li je signalna mrea napa-jana istosmernom ili naizmerninom strujom,kao i ureajima
koji upozora-vaju na snienje nazivnog napona signalizacije preko 10% i vie.
U sluaju pada izolacije signalne mree ispod 20 /V nazivnog napona ili pada
napona preko 10% nazivnog napona, mrea se iskljuuje. U sluaju trenutnog pada
napona, mrea se ne iskljuuje.
lan 191.
Instalacija signalnih ureaja izvoznih postrojenja kojima se prevoz ljudi mora biti
izvedena armiranim kablovima. Za signalne ureaje transportni ureaji kojima se ne voze
ljudi ili koji slue samo za pro-dubljivanje okna ili niskopa mogu se koristiti pokretni
kablovi sa gume-nom ili plastinom izolacijom.
599

lan 192.
Signalni ureaji izvoznih postrojenja kojima se prevoze ljudi moraju ispunjavati
uslove odreene propisom o tehnikim normativima pri pre-vozu ljudi i materijala
oknima rudnika.
lan 193.
Signalni ureaji mogu se napajati iz rasvetne mree samo ako napon osvetljenja u
sluaju kvara rasvetne mree ne moe poremetiti proces sig-nalizacije. rasvetna mrea
moe se koristiti za signalizaciju, s tim da se u tom sluaju koristi i za osvetljenje.
Signalizacija moe biti ugraena u sklopni sistem daljinskog upravljanja samo pod
uslovom da se u sluaju eventulanog kvara na signal-nom ili upravljajuem kolu mogu
iskljuiti samo daljinski upravljani ure-aji, odnosno pogon.
lan 194.
Za izvoenje signalnih instalacija sa naponom iznad 24 V koriste se izolovani
kablovi prema odredbama ovog pravilnika.
Za davanje signala moe se koristiti specijalni kabl u kome se za-kretanjem,
odnosno savijanjem kabla ili pritiskom na kabl izaziva meu-sobno spajanje provodnika,
bez upotrebe posebnih davajuih ureaja.
21. Dojavni ureaji
lan 195.
Rudnike telefonske centrale moraju biti izvedene tako da je mogue ispravno
posluivanje svih javmskih aparata prikljunih na centralu, s tim da se i pri zauzetosti
pojedinih kombinacija mora obezbediti prijem istovremenih veza.
Rudnike i nadzemene telefonske centrale, ako su na njih prikljueni telefonski
aparati podzemnih prostorija, moraju raditi najmanje 10 h posle prekida napajanja iz
elektrotenergetske mree. U sluaju napajanja iz po-sebnog izvora mora postojati uvek
100% rezervne energije.
lan 196.
Glavna telefonska centrala sa izlazom na optu telefonsku mreu van podruja
rudnika ne sme da se postavlja u podzemne prostorije.
lan 197.
Prema napajanju, u podzemnim prostorijama koriste se sledei sistemi telefonske
mree:
sa lokalnom baterijom LB
sa centralnom baterijom sa posluivanjem CB
sa automatskim biranjem i centralnom baterijom CBA
telefonija bez baterije BB
radio-telefonija RB.
600

lan 198.
Telefonija bez baterija moe se upotrebljavati samo kao nevezani ogranak glavne
telefonske mree ili kao jedina telefonska mrea u rudniku.
lan 199.
Telefonski aparati se postavljaju svuda gde to zahteva sigurnost ljudi i sigurnost
pogona rudnika (npr.: crne stanice, glavna razvodna i sklopna postrojenja, glavne
trafostanice, glavni jamski ventilatori, glavna mesta transporta i pretovara, zborna mesta
za grupu radilita ili za vanija radilita, mesto gde se rukuje eksplozivom, dispeerski
centri sigurnosne slube, energetike ili transporta, raskrsnice, eleznike stanice, mesta u
rejonima koja su u susedstvu poarnih polja i sl.).
Na prometnim mestima (npr. eleznike stanice, raskrsnice) na kojima nije
instaliran telefon moraju biti postavljeni natpisi sa ozna-kom pravca i udaljenosti do
najblieg telefonskog aparata.
lan 200.
Na mesta na kojima je zbog buke oteano telefonsko sporazumevanje, telefonski
aparati postavljaju se u zatvorene kabine ili u zatitne otvo-rene zaklone.
Zatitni otvoreni zaklon izrauje se od materijala koji apsorbuju buku. Telefonski
aparati montirani u zatitnim otvorenim zaklonima moraju imati, pored mikrotelefonske
kombinacije, i pomonu slualicu.
lan 201.
Telefonski aparati u podzemnim prostorijama moraju biti zatvorene izrade i sa
zatitom najmanje IP 44.
lan 202.
Pozivni ureaj telefonskog aparata mora davati prodoran signal. U prostorijama sa
intenzivnom bukom pozivni signal mora delovati na po-sebno jak signalni ureaj sa
najmanje 90 dB na 1 m udaljenosti, koji se uklapa sa pozivnim znakom, a isklapa tek
podizanjem mikrotelefonske kombina-cije ili posebnim delovanjem na signalne ureaje.
Pozivni signal posle toga mora biti u stanju da opet uklapa signalni ureaj u sluaju
primljenog pozivnog signala.
lan 203.
Telefonske linije u podzemnim prostorijama izvode se kao dvoilne i izolovane
prema zemlji, i to:
stalne linije u glavnim hodnicima i povremeno stalne linije ar-miranim kablom
koji mora poinjati i zavravati u odgovarajuoj razvod-noj kutiji;
prenosne ili povremene linije i prikljuci pojedinih telefona stalnog karaktera
savitljivim kablom i izolacijom od gume ili plastine mase.
Pojedini spojevi, razvodi i ogranci u telefonskim razvodnim ku-tijama izvode se
posebnim spojkama, mostovima i sl., tako da se kablovski
601

prikljuci ne moraju dirati, s tim da se mostovi, spojke i sl. mogu potpuno odvajati od
svih ila kabla bez diranja u kablovske prikljuke.
lan 204.
Razvodne kutije moraju biti zatvorene izrade, mehanike zatite najmanje IP 44,
sa poklopcima koji se mogu otvarati samo pomou alata.
Za prostore ugroene eksplozivnom atmosferom razvodne kutije za telefonsku
mreu moraju imati mogunost odvajanja od napona svake linije.
22. Prenosiva pogonska sredstva
lan 205.
Prenosiva pogonska sredstva moraju biti zatvorena i prilagoena promeni
poloaja. Ona mogu biti ugraena na druga postrojenja ili po-sebno izvedena kao
sklopne i razvodne baterije koje prate radilite odno-sno ostala prenosiva postrojenja.
lan 206.
U rudnicima uglja i pogonima ugroenim poarom, prenosiva po-gonska sredstva
za nazivni napon vei od 220 V prikljuuju se samo savitlji-vim kablovima. Ako se
savitljivi kabl za vreme pogona pomie ili je u pogonu izloen naroitom mehanikom
oteenju, a poloen je bez meha-nike zatite, mora se zatititi kontrolnom napravom
koja iskljuuje na-pon sa kabla i spreava njegovo ukljuenje pod napon, i to u sluaju:
prekida zatitnog provodnika, poveanja otpora ili prekida kontrolnog voda, zbog
loih spojeva u stezaljkama ili utinicama;
kratkog spoja izmeu kontrolnog provodnika i zatitnog uzemljenja;
mehanikog oteenja kabla spolja, pri emu se konstrukcijom ka-bla mora
osigurati da prvenstveno doe do pojava opisanih u ta. 1) i 2) ovog lana.
Kontrolna naprava (kontrolnik kabla) ne sme dozvoliti uklop napona ako
kablovska elektrina izolacija ne iznosi najmanje 100 /V na-zivnog napona.
lan 207.
Ako su prenosiva pogonska sredstva sa nazivnim naponom iznad 50 V do 220 V, a
telefonski ureaji i induktorski signalni ureaji napona iz-nad 65 V, koji se za vreme
pogona premetaju ili se upotrebljavaju na otko-pima, odnosno u otkopnim hodnicima, i
prenosni aparati za vulkaniziranje sa nazivnim naponom iznad 50 V, galvanski odvojeni
od energetske mree, moraju se zatititi kontrolnom napravom, koja ih titi od napona
gre-ke, odnosno od opadanja izolacije odvojene mree, pre uklopa i za vreme pogona.
lan 208.
Napojni savitljivi kablovi prenosivih pogonskih sredstava koji se pomiu pod
naponom mogu se prikljuiti na prenosna pogonska sredstva i utikom napravom, s tim
da se na kraju kabla nalazi utinica, a na po-gonskom sredstvu utika.
Kod prenosivih sredstava snage 1,2 kW utikaka naprava se moe pri-kljuiti na
jedan od krajeva voda, ali ne na pogonska sredstva kod kojih
602

nema potrebe za odvajanjem kabla. Odseci savitljivog kabla za prenosna pogonska

sredstva spajaju se samo pomou utikake naprave.
Svako prenosivo pogonsko sredstvo ili vie njih meusobno vrsto povezanih
napajaju se posebnim vodom, s tim da se sa tog voda, kao i sa samih prenosnih ureaja
ne smeju izvoditi ogranci.
Mrea koja napaja prenosiva ili runa pogonska sredstva deli se na manja strujna
kola koja se napajaju iz posebnih transformatora ili pretva-raa preko utikake naprave.
lan 209.
Prenosiva pogonska sredstva koja se za vreme pogona mogu pokretati ili prenositi
ili odgovaraju uslovima za promenu mesta moraju biti snabdevena daljinskim
upravljanjem napona do 50 V kojim se sa svakog radnog mesta i u svako doba ureaj
moe isklopiti sa pogonskog napona.
Ova odredba se ne odnosi na rune svetiljke i pogonske sredstva kod kojih struja
slui za zagrevanje.
Glavni vodovi u dovodu pogonskih sredstava sa nazivnim naponom iz-nad 220 V
na otkopima moraju posle isklapanja biti bez napona.
Upravljajua strujna kola u savitljivim vodovima, koji se u pogonu po-vlae ili
prenose i sadre samo provodnike za uprvljanje, kao i strujna kola runih svetiljki mogu
se napajati samo naponom do 50 V.
Upravljajue strujno kolo prenosivog pogonskog sredstva mora biti izvedeno tako
da se pri prekidu upravljajueg strujnog kola ureaj isklapa od napona, a pogonski motori
moraju ispunjavati uslove iz lana 129. ovog pravilnika.
Upravljako strujno kolo prenosivog pogonskog sredstva mora biti kategorisano
kao strujno kolo koje ne dozvoljava uklapanja prenosnog po-gonskog sredstva u sluaju
kratkog spoja u upravljakom strujnom kolu i koje dovodi do isklapanja prenosnog
pogonskog sredstva u sluaju prekida ili kratkog spoja u upravljakom strujnom kolu.
lan 210.
Rune svetiljke moraju biti spojene sa izvorom struje (napajanja) pomou utikake
naprave. Ako se rune svetiljke upotrebljavaju u prosto-rijama akumulatorskih baterija,
zatitna mrea svetiljki oblae se izo-lacionim materijalom.
lan 211.
Svako strujno kolo prenosivog osvetljenja napajanog iz mree sa naponom preko
50 V mora biti galvanski odvojeno od ostale mree i po-sebno osigurano od opadanja
otpora izolacije ispod 20 /V. Nazivni napon napajanja preko 220 V nije dozvoljen.
lan 212.
U instalaciji prenosivog osvetljenja napona iznad 50 V do 220 V svaka druga
armatura mora biti rastavljiva utikakom napravom, a kablovi i provodnici spojeni samo
utikakom napravom.
603

lan 213.
Runi elektrini alat, grejai kablovske mase i lemilice mogu se napajati strujom
napona do 220 V, a aparati za vulkanizaciju i zavarivanje strujom napona do 1 000 V.
lan 214.
Pogonska sredstva u otklopnim hodnicima i posebno provetravanim otkopnim
pripremama, sa nazivnim naponom veim od 1 000 V moraju biti zatiena kontrolnikom
kojim se prouzrokuje isklapanje napona u na-pojnom vodu u sluaju njegovog
mehanikog ili elektrinog oteenja. U sluaju stalne ugradnje dovodnog voda u
posebno provetravane otkopne hodnike, ne mora se postaviti kontrolnik ni posle
zavretka radova.
23. Kablovi i vodovi
lan 215.
Goli i neizolovani vod moe se upotrebljavati samo kao vozna ica, zatitni vod u
elektrinim i zatvorenim elektrinim pogonskim prosto-rijama i kao sabirnica i spojni
provodnik u sklopnim i razvodnim postro-jenjima sa nazivnim naponom od 1 000 V i
preko 1 000 V.
Ako metalna armatura kabla nije obavijena kontraspiralom i ako svi njeni elementi
nisu sigurno i vrsto galvanski vezani, metalna armatura se ne sme koristiti kao zatitni
vod. Zatitni provodnik mora biti sastavni deo kabla. Presek zatitnog provodnika u
kablu mora biti jednak preseku faznih ila kod kablova sa bakarnim provodnikom do 10
2

mm , a kod veih preseka, presek zatitnog provodnika mora iznositi najmanje 10 mm .

Ako je elektrina otpornost noseeg ueta kod samonosivih
kablova, manja ili
2
jednaka elektrinoj otpornosti faznih ila za preseke do 10 2mm , odnosno ako je jednaka
elektrinoj otpornosti
bakarnog provodnika preseka 10 mm za fazne provodnike preseka
2
preko 10 mm , nosea ila se moe koristiti kao zatitni vod.
lan 216.
Kablovi i izolovani provodnici moraju ispunjavati uslove utvrene propisom o
jugoslovenskim standardima za kablove i izolovane vodove za energetske kablove u
rudnicima.
lan 217.
Ako je zatitni provodnik u kablu izolovan, on mora biti obojen uto-zelenom
bojom.
Kod konstrukcije gde je zatitni provodnik u poluprovodnoj gumi crne boje,
provodnik mora biti oznaen belom tampanom trakom celom duinom i kroz ovaj
provodnik ne sme proticati pogonska struja.
Pogonskom strujom, u skladu s ovim pravilnikom, ne smatra se struja kontrolnog,
mernog i upravljakog strujnog kola.
lan 218.
Ako se provodnik troilnog kabla koristi kao vod za uzemljenje, njegova izolacija
mora biti zelene ili crne boje.
604

lan 219.
Za stalno poloene kablove koriste se armirani kablovi ili kablovi sa zatitnim
provodnikom postavljenim koncentrino oko jezgra kabla ili oko svakog provodnika
posebno.
lan 220.
Gumeni ili plastini spoljni zatitni sloj (plat) kabla mora ce-lom svojom duinom
biti trajno obojen, i to:
crveno za kablove radnog napona veeg od 1600 V;
uto-zeleno - kablove radnog napna ispod 1600 V;
svetlosivo ili crno za komandno-signalne ili dojavne kablove;
svetloplavo za samosigurne instalacije.
Crveno obojen spoljni zatitni sloj kabla i voda moe se upotre-bljavati za radni
napon do 1600 V ako je na uvodnom i prikljunom mestu ka-bla, odnosno voda to
oznaeno.
uto obojeni spoljni zatitni sloj kabla moe se koristiti u komandno-signalne
svrhe ako je na uvodnom i prikljunom mestu kabla ozna-eno da su namenjeni za tu
svrhu.
Odredba iz stava 1. ovog lana ne primenjuje se na kablove i vodove koji ne
pripadaju samosigurnim strujnim kolima ako su poloeni u elektrine pogonske
prostorije i ako se nalaze na vozilu ili na maini za dobijanje supstancije.
lan 221.
U rudnicima uglja i pogonima ugroenim poarom, spoljni zatitni omota kablova
mora biti izraen od samogasive smee.
lan 222.
Spoljni zatitni sloj (plat) kabla mora biti mehaniki otporan. Na savitljivim
kablovima spoljni zatitni sloj (plat) mora biti homo-gen i otporan prema cepanju i
habanju.
lan 223.
Elementi metalnog omotaa kabla moraju biti meusobno galvanski spojeni u
celom preseku, i to najmanje na duini od 10 prenika kabla, s tim da se metalni omota
uraunava u presek zatitnog voda.
lan 224.
Ako su slobodno okaeni, kablovi i vodovi za polaganje u oknima i hodnicima sa
nagibom preko 50 moraju imati najmanje petostruku sigur-nost u odnosu na optereenje
sopstvenom masom.
Ako je kabl najmanje na svakih 6 m rastojanja rastereen, odnosno pri-vren
mora imati trostruku sigurnost samonosivosti u odnosu na opte-reenje mase slobodno
viseeg kabla.
a) Dimenzionisanje kablova i vodova
lan 225.
Dozvoljeno strujno trajno optereenje kablova odreuje se u zavisno-sti od preseka
kabla i temperature okoline prema tabelama 10 i 11.
Odredba iz stava 1. ovog lana ne primenjuje se na kablove poloene na
meusobnom rastojanju od najmanje jednog prenika kabla.
605

606

Tabela 10.
Kablovi tipa

Nazivni
presek
provodnika
2

mm

Kablovi tipa

Nazivni
presek

GN

EpN

EpN

0,6/1 kV
A

0,6/1 kV
A

3,6/6 kV
A

provodnika
2

mm

PP

PHP

XP; EpP

XHP; EpHP

0,6/1kV
(A)

3,6/6 kV
(A)

0,6/1kV
(A)

3,6/6 kV
(A)

1,5

18

24

1,5

17,5

2,5

24

33

2,5

24

4,0

32

44

4,0

32

40

55

6,0

41

10

58

79

62

10,0

57

16

76

104

87

16,0

76

90

96

105

25

99

135

112

25

101

120

130

140

35

122

166

137

35

125

145

160

173

50

149

204

170

50

151

175

195

206

70

188

256

210

70

192

220

247

257

95

226

305

247

95

232

265

305

313

120

260

351

295

120

269

310

355

360

150

295

405

355

150

309

355

407

410

185

337

465

385

185

353

405

469

469

240

415

480

551

553

lan 226.
Za instalacije na povrini rudnika dimenzionisanje kabla vri se prema propisima
za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova.
Tabela 11.
Dozvoljeno strujno optereenje u % vrednostima
navedenim u tabeli 10
do 1 kV
6 kV
106
106
100
100
92
93
85
87
75
79
65
71
53
61

Temperatura okoline

do C
20
25
30
35
40
45
50

lan 227.
Presek kabla prema tabeli 10. mora odgovarati zatiti od preopte-reenja i od
kratkog spoja prema tabelama 4. i 5, a kablovi u rudnicima uglja i pogonima ugroenim
od poara i prema tabeli 6.
Maksimalno zagrevanje provodnika u kratkom spoju ne sme biti vee od vrednosti
datih u tabeli 11a. koloni 2.
Uslov iz stava 2. ovog lana ispunjen je ako je trajanje kratkog spoja:
k2
t = ----2 (s)

gde je:
t trajanje kratkog spoja, u s,

J efektivna vrednost gustine struje kratkog spoja, u A/mm ,

k faktor, ije su vrednosti date u tabeli 11a, kada je provodnik od bakra (kolona
3) i aluminijuma (kolona 4)
Tabela 11a.
Vrsta materijala za izolaciju

Radna temperatura
T1 (C)
1

Mah. temperatura kra-

Faktor k za provodnik
Bakar

Aluminijum

T2 (C)
2

(Cu)

(Al)

tkog spoja

PVC

70

160

115

75

EPR

90

250

142

93

UPET

90

250

142

93

Silikon-guma

125

250

123

80

Butil-guma

90

220

130

85

Papir

85

200

125

81

607

lan 228.
Odreeni presek kabla prema tabeli 10. mora odgovarati padu napona, koji ni za
jedno troilo ne sme iznositi vie od 15% u najnepovoljnijem sluaju.
Kao najnepovoljniji sluaj, u skladu sa ovim pravilnikom, smatra se pokretanje
pogona koji uzrokuje najvei pad napona uz normalno optere-enje ostalih troila
prikljuenih na tu trafostanicu, osim ako je tehno-loki redosled pokretanja pojedinih
pogona odreen samim tehnolokim procesom. Pri proraunu se moraju uzeti u obzir i
padovi napona usled in-duktivne otpornosti ako iznose vie od 10% od vrednosti pada
napona usled radne otpornosti kabla.
lan 229.
Kablovi i vodovi, osim signalnih i dojavnih vodova i vodova samo-sigurnih
strujnih kola, moraju imati najmanje sledee preseke bakarnog provodnika:
1) pri nazivnom naponu do 1 000 V:
a) stalno poloeni kablovi i vodovi u svim podzemnim pro-storijama. . . . . . . . . . . .
2
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1,5 m
b) privremeno poloeni kablovi i vodovi u svim podzemnim
2
prostorijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2,5 m
v) privremeno ili povremeno poloeni vodovi za upravlja-nje i zatitu,
sa vie od pet ila; privremeno ili povremeno po-loeni vodovi koji, osim ila
za upravljanje i zatitu, sadre i druge ile; vodovi za runi alat u rudnicima i
mainskim
i elektrinim pogonskim prostorijama koje nisu ugroene eksplo-zivnim
2
gasovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1,5 m
2) pri nazivnom naponu veem od 1000 V:
2

a) u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama . . . . . . . 10

2 mm b) u ostalim
podzemnim prostorijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 mm.

lan 230.
Za savitljive kablove koji su povremeno ili privremeno namotani na kalemove,
trajno strujno optereenje iz tabele 11. smanjuje se prema broju namotanih slojeva, i to:
prvi sloj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na 60%
drugi sloj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na 45% trei
sloj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na 35% etvrti sloj
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na 28% vie od etiri
sloja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . na 25%.
b) Polaganje kablova i vodova
lan 231.
Kablovi i vodovi moraju biti poloeni tako da ne sme doi do:
1) torzionog naprezanja i vora-osmice, pri emu se kabl odmotava i namotava
tako da se savija samo oko osovine kalema;
608

pritiskanja kabla koje bi mu deformisale presek. Kabl mora biti slobodno poloen
ili uvren samo odgovarajuim kablovskim ste-zaljkama;
oteenja od transportnog sredstva. Ako kablovi i vodovi prelaze iznad
transportnih sredstava, moraju se preduzeti dopunske zatitne mere da kablovi i vodovi
ne padaju (na primer, zasloni).
lan 232.
Poloeni kablovi i vodovi moraju u svako vreme po celoj duini biti pristupani,
osim ako im je potrebna posebna mehanika zatita, i to u sledeim sluajevima:
ako su kablovi i vodovi duine do 10 m;
ako kablovi i vodovi prolaze kroz buotinu u steni i u ostalim slinim sluajevima.
lan 233.
Izvan zatvorenih elektrinih pogonskih prostorija nije dozvoljeno trajno polagati
kabl na pod. Kablovi i vodovi moraju biti zakaeni u razmacima, po pravilu, od 2 m do 3
m na posebnim kukama i na tolikoj razda-ljini od ureaja u pogonu da u sluaju
ispadanja sa kuka ne doe do oteenja kabla, odnosno voda. U elektrinim pogonskim
prostorijama kablovi mogu biti poloeni i u odgovarajue kablovske kanale. Na opasnim
mestima ka-blovi se moraju osigurati od mehanikih oteenja, na primer od vagoneta
ako su poloeni u transportnim hodnicima.
Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuju se na kablove zatiene od spoljanjih
oteenja odgovarajuim kontrolnicima kao ni na kablove na-menjene za builice.
lan 234.
Stalno poloeni kablovi moraju se privrstiti na razmak od najvie 6 m, i to tako da
je kod vie paralelnih kablova razmak meu njima jednak najmanje preniku susednog
debljeg kabla. Kabl se ne sme privr-stiti na elemente opreme koji su izloeni potresima,
estom premetanju ili zagrevanju.
lan 235.
Kablovi i vodovi moraju se okaiti ili privrstiti tako da se ne mogu otetiti ni
deformisati veanjem ili privrivanjem.
lan 236.
Kablovi koji prolaze kroz buotine, stene, zidove i sl. ne smeju biti zazidani nego
slobodno poloeni. Pri uvoenju kabla u komore, prolazni otvori moraju biti zaptiveni
glinom, peskom ili drugim nezapaljivim materijalom. Pri sprovoenju kablova kroz vrata
protiv vode, prolazak ka-bla mora biti zaptiven gumom.
lan 237.
Brie se.
609
39

lan 238.
Savitljivi kablovi koji slue za napajanje elektrinih ureaja za produbljivanje
okna, za odvodnjavanje i sl. moraju se privrstiti na nosee elino ue.
lan 239.
Telekomunikacioni, signalni, komandni i dojavni kablovi, kao i kablovi
samosigurnih strujnih kola u stalnim instalacijama moraju biti udaljeni najmanje 100 mm
od drugih energetskih kablova i vodova.
Kablovi i vodovi niskog napona u stalnim instalacijama moraju biti udaljeni
najmanje 100 mm od kablova visokog napona. U nedostatku mesta za smetaj kablova
navedena rastojanja se mogu smanjiti, ali ne smeju biti manja od 50 mm.
Visokonaponski kablovi polau se, po pravilu, na suprotnu stranu jamske
prostorije od ostalih kablova.
v) Spajanje i prikljuivanje kablova
lan 240.
U sluaju spajanja ili prikljuivanja pojedinih provodnika kablova spojna mesta se
moraju meusobno trajno i sigurno privrstiti. Za prikljuivanje provodnika upotrebljava
se samo spoj kojim se obezbeuje da ne doe do tetnih uticaja (vlage, temperature,
praine i sl.). Sigurno i vrsto spajanje izvodi se pomou vijaka, koncentrinih spojki,
klinova, tvrdim lemljenjem, presovanjem, zavarivanjem ili mekim lemljenjem uz mehaniko ojaanje.
lan 241.
2

Ako se prikljuuju provodnici preseka veeg od 16 mm , koristi se od-govarajua

kablovska papua, s tim da prikuljni element nije predvien za prikljuak bez kablovske
papue.
lan 242.
Prikljuno ili spojno mesto provodnika kabla ili voda mora imati istu provodnost i
izolaciju kao kabl ili vod. Provodnik na prikljunom ili spojnom mestu ne sme biti
mehaniki oslabljen, oteen niti mu se presek moe smanjiti.
lan 243.
Prikljuna ili spojna mesta moraju biti izvedena tako da razmak meu
provodnicima, kao i izmeu njih i ostalih delova bez napona, bude do-voljan i trajno
osiguran.
lan 244.
Zatitni provodnici u kablu ili vodu moraju na prikljunom mestu biti tako
prikljueni u odnosu na ostale provodnike da pri eventualnom prinudnom izvlaenju
kabla zatitni provodnik bude poslednji razdvojen.
Odredba iz stava 1. ovog lana ne primenjuje se na vodove prenosnih pogonskih
sredstava zatienih kontrolnicima i na armirane kablove.
610

lan 245.
Kablovi se mogu spajati samo odgovarajuim spojnim priborom, odno-sno
odgovarajuim postupkom za odnosnu vrstu kabla. Kablovske spojnice moraju biti
privrene i ne smeju visiti na kablu. Kablovska spojnica mora obezbediti siguran spoj i
zatitu provodnika. Proizvoa kablova je duan dati uputstvao za montau kablovskih
spojnica i zavretaka, kao i za spajanje kablova prilagoenih rudnikim uslovima.
lan 246.
Prilikom meusobnog spajanja kablova sa razliitom izolacijom, kojima ne
odgovara zajednika zalivna masa, spajanje se izvodi suvo u zatvo-renoj kutiji sa
osiguranim vijanim stezaljkama.
lan 247.
Kablovi i vodovi na radilitima, osim kablova samosigurnih stru-jnih kola spajaju
se samo utikakim napravama ili pomou uvrenih od-govarajuih ormaria.
Utikake naprave, osim utikakih naprava nazivnog napona 220 V i nazivne struje
25 A za naizmeninu struju i 6 A za jednosmernu struju, mo-raju biti blokirane tako da se
kontaktni delovi glavnih provodnika rasta-vljaju ili spajaju samo u neoptereenom stanju,
ili tako da je rastavljanje i spajanje mogue samo uz pomo alata ili kljua.
Za prikljuak prenosnog troila mogu se upotrebljavati samo uti-kake kutije sa
zatitnim vodom.
Montaa zatitnog voda mora se izvriti pre spajanja glavnih vodova, a demontaa
posle rastavljanja.
Utika utikake kutije ne sme se utaknuti bez zatitnog kontakta. Kontaktni delovi
zatieni od dodira moraju biti zatieni na dovodu. Utika mora onemoguiti odvajanje utikaa od utikake kutije. Nije
dozvoljeno postavljanje utikake kutije na grlo sijalice.
lan 248.
Savitljivi provodnici izolovani gumom sa oteenim spoljanjim slojem mogu se
popravljati hladnim ili toplim vulkaniziranjem najvie na pet mesta na duini kabla od 50
m.
Popravkom, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se popravljanje celog omotaa
kabla.
lan 249.
Savitljivi kablovi prenika veeg od 30 mm mogu se savijati na pri-kljunim
uvodnicima po radijusu koji je pet puta vei od prenika kabla.
lan 250.
Armirani kabl spaja se sa savitljivim gumenim kablom preko raz-vodnog ormaria
ili na nain odreen uputstvom proizvoaa. Savitljivi kablovi se mogu meusobno
spajati samo sa utikakom napravom ili preko zatvorenog razdelnog ormaria sa
osiguranim vijanim stezaljkama.
39*

611

lan 251.
U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom koriste se kablovi i
vodovi navedeni u tabelama 12. i 13.
Tabela 12. Energetski kablovi
Redni Opis konstrukcije
broj
1

Kablovi bez posebnog

obeleja

1.1

Kablovi sa izolacijom i platom od

termoplastine mase,
prema jugoslovenskom
standardu za energetske kablove

1.2

Oznaka po
JUS-u

Nazivni
napon u
V

Nain upotrebe

Podruje primenjivanja

1000

Za stalno polaganje

U zatvorenim
elektrinim pogonskim prostorijama i
ureajima

Pp 00

U zatvornim
elektrinim pogonskim prostorijama i
ureajima

Kablovi sa izolacijom od etilenpropilena i platom

od termoplastine
mase

EpP 00

U zatvornim
elektrinim pogonskim prostorijama i
ureajima

1.3

Kablovi sa izolacijom od umreenog

polietilena i platom od termoplastine mase

XP 00

U zatvornim
elektrinim pogonskim prostorijama i
ureajima

Kablovi sa zatitnim provodnikom postavljenim

koncentrino preko
jezgra kabla

2.1
2.2
2.3

Kao pod 1.1

Kao pod 1.2
Kao pod 1.3

3*

Kablovi sa zatitnim provodnikom raspodeljenim oko svake

kablovske ile

3.1

Kao pod 1.1

PP 80
(PHP 80)

3.2

Kao pod 1.2

EpP 80
(EpHP 80)

3.3

Kao pod 1.3

XP 80
(XHP 80)

61
2

6000

Za stalno polaganje

U podzemnim prostorijama samo za horizontalno polaganje,

u kojima ne postoji
opasnost od mehanikog oteenja

6000

Za stalno polaganje

U podzemnim prostorijama samo za horizontalno polaganje,

u kojima ne postoji
opasnost od mehanikog oteenja

PP 40
EpP 40
XP 40

4
1000

Kablovi sa armaturom
preko unutranjeg
plata

4.1

Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,

sa armaturom od dve
eline trake

PP 41
EpP 41
XP 41

4.2 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,

sa armaturom od pocinkovanih okruglih
elnih ica i otvorenom zavojnicom od
eline trake motanom u suprotnom
smeru

PP 44
EpP 44
XP 44

U podzemnim prostorijama za horizontalno i vertikalno

polaganje i na me-stima
gde postoje vee visinske
razlike, ukljuujui i
metanske jame

4.3 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,

sa armaturom od pocinkovanih pljosnatih eliih ica i
otvorenom zavojnicom od eline pocinkovane trake motanom u
suprotnom smeru

PP 45
EpP 45
XP 45

U podzemnim prostorijama za horizontalno i vertikalno

polaganje, ukljuujui i
metanske jame

5* Kablovi sa slabo provodljivim slojem

preko provodnika i
preko izolacije i sa
elektrinom za-titom
oko svake ile

Za stalno polaganje
Kao pod 3

6000
10000

Za stalno polaganje

5.1 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,

sa armaturom od ove
eline trake preko
jezgra kabla

PHP 81
EpPH 81
XHP 81

U podzemnim prostorijama samo za horizontalno polaganje, u

kojima ne postoji
opasnost od mehani-kog
oteenja, uklju-ujui i
metanske jame

5.2 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,

sa armaturom od pocinkovanih okruglih
elinih ica preko
jezgra kabla i otvorenom zavojnicom od pocinkovane eline
trake

PHP 84
EpHP 84
XHP 84

U podzemnim prostorijama za horizontalno i vertikalno

polaganje, ukljuujui i
metanske jame

5.3 Kao pod 1.1, 1.2, i 1.3,

sa armaturom od
pocinkovanih pljosnatih elinih ica
preko jezgra kabla i
otvorenom zavojnicom od pocinkovane
eline trake

PHP 85
EpHP 85
XHP 85

U podzemnim prostorijama za horizontalno i vertikalno

polaganje, ukljuujui i
metanske jame

61
3

1
6

6.1

6.2

2
Teki rudarski
kablovi sa izolacijom
na bazi prirodne,
sintetike ili etilen-propilenske
gume, sa unutranjim
platom od gume i
spoljnim platom na
bazi polihloroprenskog kauuka (unutranji i spoljanji
plat mogu da budu
uraeni u jednom
sloju)
Kao pod 6, prema jugoslovenskim standardima za rudarske
kablove
Kao pod 6, sa zatitnim provodnikom koncentrino
postavljenim preko jezgra kabla, prema jugoslovenskim
standardima za rudarske kablove

GN 50
EpN 50

750

GN 55
EpN 55

1000

Premetanje je
dozvoljeno po
potrebi

U podzemnim prostorijama nemetanskih jama i metanskim

jamama I stepena
opasnosti
U podzemnim prostorijama za neposredno napajanje
raznih maina, ureaja i aparata, ukljuujui i metanske jame

EpN (GN) 55,1 kV

1
2
3

1 fazni provodnik
2 unutranji plat

3 zatitni provodnik

4 4 spoljni plat
6.3

Kao pod 6, sa zatitnim provodnikom koncentrino

postavljenim oko
svake ile, uz mogunost ugraivanja komandnih ila, prema
jugoslovenskim standardima za rudarske
kablove

GN 53
EpN 53

1000

EpN (GN) 53,1 kV

1
2
1 fazni provodnik

2 zatitni provodnik

3 unutranji plat

4 spoljni plat

U podzemnim prostorijama za neposredno napajanje

raznih maina, ureaja i aparata, ukljuujui i metanske jame

61
4

1
6.4

7
7.1

2
Kao pod 6, samo sa
skraenim korakom
pouenja ila prema
jugoslovenskom
standardu za rudarske
kablove

GN 58
EpN 58

750

U podzemnim prostorijama za napajanje

builica, ukljuujui i metanske jame

GN 60
EpN 60

1000

U podzemnim prostorijama za napajanje

raznih maina i
ureaja, ukljuujui i
metanske jame

Teki rudarski
kablovi kao pod 6
Kao pod 7, samo to je
preko izolacije postavljen sloj od poluprovodnog materijala
i to je zatitni
provodnik obavijen
poluprovodnim materijalom, prema jugoslovenskim
standardima za rudarske kablove
EpN (GN) 60,1 kV

1
2

1 fazni provodnik
3 2 zatitni provodnik
3 poluprovodnika traka
4 4 spoljni plat
7.2

Kao pod 7, samo to je

zatitni provodnik
podeljen u tri jednaka
dela i postavljen u meuprostorima faznih
ila, prema jugoslovenskim standardima
za rudarske kablove

GN 61
EpN 61

1000

U podzemnim prostorijama za napajanje

raznih maina i
ureaja, ukljuujui i
metanske jame

EpN (GN) 61,1 kV

1
2
3
4

1 fazni provodnik
2 zatitni provodnik
3 poluprovodnika traka
4 unutranji plat
5 spoljni plat

61
5

7.3 Kablovi kao pod 7, sa

dva komandna provodnika i sa jednim
zatitnim provodnikom obavijenim poluprovodnim slojem
postavljenim u tre-em
meuprostoru, prema
jugoslovenskim
standardima za rudar-ske
kablove

GN 62
EpN 62

1000

6
U podzemnim prostorijama za napajanje
raznih maina, builica i ureaja, ukljuujui i metanske jame

EpN (GN) 62,1 kV

1
2
1 fazni provodnik
2 zatitni provodnik

3 poluprovodna traka

4 unutranji plat

6
8

Kao pod 6, samo to je

preko izolacije postavljen sloj od poluprovodnog
materijala, u meuprostorima izmeu
faznih ila dve komandne i jedna kontrolna ila, a preko
unutranjeg plata
koncentrino-zatitni sloj, prema jugoslovenskim
standardima za rudar-ske
kablove EpN

EpN 63*
GN 63

5 komandni provodnik
6 spoljni plat
1000

Premetanje je
dozvoljeno po
potrebi

U podzemnim prostorijama za neposredno napajanje

kombajna i pokretnih
maina sa prikljukom na kablovski kontrolnik i daljinskim
upravljanjem pogona,
kao i za otkopnu rasvetu, ukljuujui i
metanske jame

(GN) EpN 63,1 kV

1
2
1 fazni provodnik
2 komandni i kontrolni provodnik
3 kontrolni provodnik
5

6
7

61
6

4 poluprovodna traka
5 unutranji plat

6 zatitni provodnik
7 spoljni plat
* Najvei dozvoljeni radni napon 1600 V

Visokonaponski rudarski kabl sa ekranom provodnika, izolacijom od etilenpropilena, unutranjim platom od gume,
koncentrinom
elektirnom zati-tom,
omotom od izola-cionih
traka, komand-nim
provodnikom koncentrino postavlje-nim i
spoljnim pla-tom od
polihloro-prena, prema
jugoslo-venskim
standardima za rudarske
kablove
EpN 64,6 kV

EpN 64

6000

5
Premetanje je
dozvoljeno po
potrebi

6
U podzemnim prostorijama za razvod
elektrine energije,
ukljuujui i metanske
jame

2
1 fazni provodnik

2 unutranji plat
3 koncentrini zatitni provodnik
4 izolacione i poluprovodnike trake
5
6
10 Visokonaponski ru- EpN 65 darski kabl,
sa ekranom provodnika, izolacijom od etilenpropilena, ekranom
izolacije, unutra-njim
platom od poluprovodne gume,
zatitnim provodni-kom
koncentrino postavljenim, omotom od
izolacionih traka,
komandnim provodnikom koncentrino postavljenim i spoljnim
platom od polihloroprena, prema jugoslovenskim standar-dima
za rudarske kablove
EpN 65,6 kV
1

5 koncentrini komandni provodnik

6 spoljni plat

6000

10000

Premetanje je Kao pod 9

dozvoljeno po
potrebi

Kao pod 9, ali samo za

nemetanske jame

2
3
4
5
6

1 fazni provodnik
2 unutranji poluprovodni plat
3 koncentrini zatitni provodnik
4 izolacione i poluprovodne trake
5 koncentrini komandni provodnik
6 spoljni plat

617

Tabela 13. Telekomunikacioni kablovi

Redni Opis konstrukcije
broj
1

Oznaka po
JUS-u

Nazivni
napon u
V

Nain upotrebe

Podruje primenjivanja

Kablovi bez posebnog

obeleja

1.1

Kablovi sa izolacijom i platom od

termoplastine mase,
prema jugoslovenskim
standardima za
energetske kablove

1.2

Kablovi sa izolacijom od etilenpropilena i platom

od termoplasitne
mase

EpP 00

U zatvorenim pogonskim prostorijama

i ureajima u jamskim
prostorijama, ukljuujui i metanske
jame bez mehanikih
oteenja

1.3

Kablovi sa izolacijom od umreenog

polietilena i platom od termoplastine mase

XP 00

U zatvorenim pogonskim prostorijama

i ureajima u jamskim
prostorijama, ukljuujui i metanske
jame bez mehanikih
oteenja

1000

Za stalno polaganje

U zatvorenim pogonskim prostorijama

i ureajima u jamskim
prostorijama, ukljuujui i metanske
jame bez mehanikih
oteenja

PP 00

Kablovi sa armaturom
preko unutranjeg
plata

1000

Za stalno polaganje

U zatvorenim pogonskim prostorijama

i ureajima u jamskim
prostorijama, ukljuujui i metanske jame
bez mehanikih
oteenja

2.1 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,

sa armaturom od dve
eline trake

PP 41
EpP 41
XP 41

U podzemnim prostorijama samo za horizontalno polaganje, na

mestima na kojima ne
postoji opasnost od
mehanikog ote-enja,
ukljuujui i metanske
jame

2.2 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,

sa armaturom od pocinkovanih okruglih
elinih ica i otvo-renom
zavojnicom od eline
trake mota-nom u
suprotnom smeru

PP 44
EpP 44
XP 44

U prostorijama za
horizontalno i verti-kalno
polaganje i na mestima
gde postoje vee visinske
razlike, ukljuujui i
metanske jame

61
8

2.3 Kao pod 1.1, 1.2 i 1.3,

sa armaturom od pocinkovanih pljosnatih elinih ica i
zavojnicom od dve eline trake

PP 45
EpP 45
XP 45

6
Za horizontalno i
vertikalno polaganje

Rudniki telekomuni-kacioni
kablovi 1)
3.1

Sa PE izolacijom,
unutranjim PVC
omotaem, omotom od
pocinkovanih okruglih elinih ica i
spoljnim PVC omotaem sa paricama i jednom signalnom utozelenom ilom

TP 34-OV
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4

225

Za stalno po- U podzemnim prolaganje i dostorijama, ukljuuzvoljeno

jui i metanske jame
premetanje s
jednog mesta
na drugo mesto

3.2

Sa PE izolacijom,
unutranjim PVC
omotaem, opletom od
pocinkovanih pljosnatih elinih ica i
spoljnim PVC omotaem sa paricama i jednom uto-zelenom
ilom

TP 34-CV
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4

225

3.3

Sa PE izolacijom,
unutranjim PE
omotaem, opletom od
pocinkovanih pljosnatih elinih ica i
spoljnim PE omotaem
sa paricama i jednom
signalnom ilom

TP 33-CP
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4

225

Za stalne i povremene instalacije

Rudniki signalni kablovi

1)
4.1

Sa PE izolacijom,
unutranjim PVC
omotaem, opletom od
pocinkovanih pljosnatih elinih ica i
spoljnim PVC omotaem sa signalnim ilama i jednom utozelenom ilom

TP 34-OV
3)
M x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4

225

Za stalno po- U podzemnim prolaganje i dostorijama, ukljuuzvoljeno

jui i metanske jame
premetanje s
jednog mesta
na drugo mesto

4.2

Sa PE izolacijom
unutranjim PVC
omotaem, opletom od
pocinkovanih pljosnatih elinih ica i
spoljnim PVC omotaem sa signalnim ilama i uto-zelenom
ilom

TP 34-OV
3)
M x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4

225

Za stalno po- U podzemnim prolaganje i dostorijama, ukljuuzvoljeno

jui i metanske jame
premetanje s
jednog mesta
na drugo mesto

61
9

4.3 Sa PE izolacijom,
unutranjim PE
omotaem, opletom od
pocinkovanih pljosnatih elinih ica i
spoljnim PE omotaem
sa signalnim ilama i
jednom uto-zele-nom
ilom

TP 33-CP
3)
M x 1 x 1,4
+ 1 x 1,4

225

Za stalne i povremene instalacije

Rudniki kombi-novani
signalno-telekomunikacioni
kablovi 1)
5.1

Sa PE izolacijom,
unutranjim PVC
omotaem, omotom od
pocinkovanih okruglih elinih ica i
spoljnim PVC omotaem sa paricama, signalnim ilama i
jednom uto-zelenom
ilom

TP 34-OV
3)
M x 1 x 1,4
+ TP
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4

375/225

5.2

Sa PE izolacijom,
unutranjim PVC
omotaem, opletom od
pocinkovanih pljosnatih elinih ica i
spoljnim PVC omotaem sa paricama, signalnim ilama i
jednom uto-zelenom
ilom

TP 34-CV
3)
M x 1 x 1,4
+ TP
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4

375/225

5.3

Sa PE izolacijom,
unutranjim PE
omotaem, opletom od
pocinkovanih elinih pljosnatih ica i
spoljnim PE omotaem
sa paricama, signalnim ilama i jednom uto-zelenom
ilom

TP 33-CP
3)
M x 1 x 1,4
+ TP
2)
N x 2 x 0,8
+ 1 x 1,4

375/225

Radio-frekventni
kablovi sa izolacijom
od polietilena, opletom od bakarnih ica
i platom od PVC,
impendanse 50 ili 75

RF 75
RF 50
Prema odgovarajuem JUS

Za stalne i po- U podzemnim provremene instastorijama, ukljuulacije

jui i metanske jame

Premetanje
U podzemnim prodozvoljeno po storijama
potrebi

Elektrina i ostala vua

Postrojenja vozne ice
lan 252.
Za napajanje elektrinih lokomotiva preko vozne ice koristi se samo jednosmerni
napon, koji ne sme biti vei od 600 V.
620

lan 253.
Na voznoj ici i napojnom vodu, ako postoji, ne sme doi do pada napona veeg
od 30% od nazivnog napona. Presek vozne ice ne sme biti manji od 50 mm.
lan 254.
Visina gole ice, raunajui od gornje ivice ine, ne sme biti manja od 2,2 m. Ako
navedenu visinu nije mogue postii, visina vozne ice od gornje ivice ine moe iznositi
1,8 m, s tim da se moraju preduzeti sle-dee zatitne mere, i to:
zatita vozne ice izolacionim ili tee zapaljivim materijalom;

postavljanje signala da je vod pod naponom, koji se moraju videti sa svakog mesta
u hodniku sa voznom icom kroz koji prolaze ljudi.
Ako vozna ica prolazi kroz specijalne prolaze (npr. kroz vodna ili ventilaciona
vrata), ona se moe postaviti na visinu od najmanje 1,8 m, s tim da se na oba prilaza
postave signali da je vozni vod pod naponom.
lan 255.
Ako je vozna ica nezatiena, udaljenost dela oduzimaa struje koji je pod
napnom od metalnih delova (profila, cevi, kablova itd.) u visini vo-zne ice iznosi
najmanje 10 cm.
Udaljenost vozne ice od zapaljive drvene podgrade krova prostorije iznosi
najmanje 20 cm. Udaljenost vozne ice od prirodnog krova, kada je po-dignuta
oduzimaem struje, ne sme biti manja od 5 cm. Udaljenost od metal-nih delova mora
iznositi najmanje 10 cm.
lan 256.
Vozna ica se postavlja na keramike ili njima sline izolatore. Kod postrojenja sa
voznom icom kod kojih se ine upotrebljavaju kao povratni vod, ice za veanje i
natezanje, kao i drugi pribor za veanje moraju biti izolovani od ostalih metalnih delova.
Vozna ica mora biti elastino privrena.
Izuzetno, u rudnicima metalinih ruda gde su povoljni uslovi vozna ica moe se
kruto privrstiti (postaviti).
lan 257.
Na kraju vozne ice mora se postaviti graninik da stena ili drugi delovi ne bi doli
pod napon kad se sa oduzimaem doe do kraja.
Kraj vozne ice se oznaava posebnom svetiljkom, koja se mora razli-kovati od
signalne ili rasvetne svetiljke.
lan 258.
Potpuni kratki spoj na bilo kom mestu vozne ice mora se prekinuti bez usporenja,
a oteeni deo mree moe se ponovo staviti pod napon na-kon 5 do 10 s. Ako ponovo
doe do prekida, oteeni deo mree se ne sme stavljati pod napon dok se ne odstrani
kvar.
621

lan 259.
Najvie na svakih 1000 m vozne ice mora biti postavljena rasta-vljaka naprava.
Svaki ogranak vozne ice od glavne pruge, ako je dui od 100 m, mora na poetku imati
rastavljaku napravu. Poloaj rastavljake naprave mora biti spolja vidljiv, a njegovo
kuite mora biti metalno i spojeno sa inama. Rastavljai ne smeju biti premoeni
strujnim oduzi-maem.
Odvajanje napojnih vodova od izvora energije mora biti omogueno, a odvajanje
od napojnih taaka samo ako su te take udaljene od izvora ener-gije vie od 100 m.
lan 260.
Za poprena spajanja, koja slue za izjednaenje napona izmeu voznih ica,
upotrebljavaju se samo izolirani vodovi.
lan 261.
Na prilazima pruzi sa postrojenjem vozne ice moraju biti po-stavljeni svetlei
natpisi razliito obojeni od ostalih signalnih sve-tiljki kojima se upozorava da je vozna
ica pod naponom.
lan 262.
Postrojenje sa dvopolno poloenom voznom icom mora biti snab-deveno
ureajem za kontrolu izolacije, koji postrojenje vozne ice isklapa sa napona ako
izolacioni otpor padne ispod 100 /B.
b) Pruge i kolosek za postrojenje vozne ice
lan 263.
Pragovi, ine, skretnice i njihovi spojevi, kao i spojni elementi mo-raju biti takvi
da izdravaju optereenje predvienih transportnih sred-stava da usled lomova ne bi
dolo do opasnih lutajuih struja.
lan 264.
Kod postrojenja sa povratnim vodom preko ina, svi spojevi ina mo-raju imati
siguran elektrini spoj dovoljno provodljiv i mehaniki otpo-ran. ine se, po pravilu,
spajaju varenjem, a ako ine nisu spojene varenjem, spoj ine premoava se sigurnim
spojnim mostom tako da elektrini ot-por svakog spoja ne bude vei od otpora jedne ine
ugraenog profila du-ine 6 m. U razmacima najvie od 50 m ine pruge moraju biti
meusobno metlano spojene pomou eline pocinkovane trake preseka najmanje 50
mm x 5 mm varenjem ili na drugi odgovarajui nain. Krajnje take skretnica i
raskrsnica premouju se jakim pocinkovanim trakama ili na neki drugi nain kojim je
osigurano da otpor spoja ne prelazi otpor jedne ine ugra-enog profila duine 6 m.
lan 265.
ine elektrovue ne smeju se spajati sa optom mreom zatitnog uzemljenja, sa
cevovodima i sl. ili sa inama pruge koja nema voznu icu.
622

Armature kablova koji napajaju mreu vozne ice jednosmernom stru-jom ne

smeju se spajati sa optom mreom zatitnog uzemljenja.
lan 266.
Ako je pruga vozne ice opremljena signalnim svetiljkama koje slue vunom
pogonu, postavljeni optiki signali moraju biti samo zelene, cr-vene i ute svetlosti.
Svetiljke za druge svrhe ne smeju biti izvedene tako da bi se mogle zameniti sa signalnim
svetiljkama.
lan 267.
Na stanicama gde u vagonete za vreme vonje ulaze i izlaze ljudi, vo-zna ica
mora biti bez napona. Uklopljenost ili isklopljenost napona na voznoj ici oznaava se
optikim signalom vidljivim sa svakog mesta u vozu, s tim da se umesto signala u tu
svrhu mogu koristiti i svetlei natpisi, osim ako je vozna ica zatiena od nenamernog
dodira.
25. Lokomotive
Akumulatorske lokomotive
lan 268.
Na lokomotivama se upotrebljavaju teki izolovani vodovi sa gume-nim platom i
sa platom od otpornih vetakih masa, prema tabelama 12. i 13.
Vodovi moraju biti zatieni od mehanikog oteenja.
Izolacija vodova mora biti zatiena od maziva, kiselina, luina i zagrejanih
otpornika.
Najmanji presek
do
2 voda od kontrolera do motora kod jednosmerne struje motora
2
100 A iznosi 25 mm , kod jednosmerne struje motora
od 150 A iznosi 35 mm , a kod
2
jednosmerne stuje motora od 200 A iznosi 50 mm .
Najmanji presek voda od baterije do kontrolera mora biti jednak pre-secima kod
jednosmerne struje motora pomnoenim brojem motora.
lan 269.
Zatita vodova glavne sturje na lokomotivi od delovanja struje krat-kog spoja
postavlja se u vod izmeu baterije i kontrolera.
Vodovi glavne struje na lokomotivi ne tite se od preoptereenja ako motiri na
granici klizanja sa koeficejentom trenja 0,25 ne uzimaju struju veu od struje za
jednosatni rad motora pomnoene sa 2,5.
L o k o m o t i v e s a n a p a j a nj e m p r e k o v o z n e i c e ( t r o l e j - l
okomotive)
lan 270.
Elektrine lokomotive sa oduzimaem struje grade se samo za jed-nosmernu struju
i za napone do 600 V.
623

lan 271.
Oduzima struje mora biti izraen tako da se sa mesta rukoanja moe bezu
opasnosti spustiti i uvrstiti.
Svi delovi oduzimaa struje koji su pod naponom moraju biti izolo-vani, osim
kliznih komada ili kliznih papuica. Svi metalni delovi odu-zimaa koji nisu pod
naponom provodljivo se spajaju sa noseom konstrukcijom lokomotive.
lan 272.
Kod oduzimaa struje koji nemaju ogranienja sa strane, raspoloiva irina mora
iznositi najmanje 300 mm. Pri odstupanju u pogledu visine gornjeg voda od normalnog
poloaja u granicama 100 mm, oduzima struje mora raditi bez eventualnog
zadravanja.
Stremenasti oduzimai moraju se preklopiti kad se promeni pravac vonje.
U lokomotivskoj vui ne mogu se koristiti koturasti ili valjkasti oduzimai.
lan 273.
Na trolej-lokomotivama upotrebljavaju se teki izolovani vodovi sa gumenim
platom, posebno izgraeni za rudnike i teki izolovani vodovi sa platom od otpornih
vetakih masa, prema tabelama 12. i 13. ovog pra-vilnika.
Goli neizolovani vodovi smeju se upotrebljavati samo za prikljui-vanje delova
koji su provodljivo spojeni sa pogonski uzemljenim polom.
Izolovani vodovi moraju biti zatieni od mehanikog oteenja, a njihova
izolacija mora biti zatiena od dejstva maziva, kiselina, luina i zagrejanih otpornika.
lan 274.
Najmanji presek voda od kontrolera do motora kod jednosmerne struje motora od
2
2
100 A iznosi 25 mm , kod jednosmerne struje motora od 150 A iznosi 35 mm , kod
2
jednosmerne struje motora od 200 A iznosi 50 mm , kod jednosmerne struje motora od
2
2
250 A iznosi 75 mm i kod jednosmerne struje motora od 300 A iznosi 95 mm .
Najmanji presek voda od oduzimaa do kontrolera jednak je presecima kod
jednosmerne struje motora pomnoenim brojem motora.
lan 275.
Zatita vodova glavne struje na lokomotivi od delovanja struje krat-kog spoja
postavlja se u blizini oduzimaa, a u vodu izmeu oduzimaa i kontrolera, pri emu se
ne sme koristiti topljivi osigura.
Vodovi glavne struje na lokomotivi ne tite se od preoptereenja ako motori na
granici klizanja sa koeficijentom trenja 0,25 ne uzimaju struju veu od struje za
jednosatni rad motora pomnoene sa 2,5.
lan 276.
Strujni vodovi za konicu moraju se iskopavati samo u kontroleru, i njihov presek
mora biti isti kao presek strujnih vodova u motoru.
624

lan 277.
Lokomotive moraju celom duinom kabine imati metalni krov, koji mora biti
spojen s podvozjem.
Kombinovane lokomotive
lan 278.
Za kombinovane lokomotive vae odredbe za lokomotive sa oduzima-em struje iz
vozne ice i za akumulatorske lokomotive.
lan 279.
Konstrukcija lokomotive ne sme omoguavati da oduzima stoji pod naponom kad
nestane napona u voznoj ici, kad on isklizne ili kad se po-vue sa ice.

26. Elektrino zavarivanje

lan 280.
Pri elektrinom lunom zavarivanju, napon praznog hoda elek-trinog izvora
(generatora) ne sme biti vei od 65 V. Ruke na drau elektroda moraju biti u celini
izolovane.
lan 281.
Ako je agregat za zavarivanje prikljuen na voznu icu jamske loko-motive kod
koje ine slue kao povratni vod, pogonski motor agregata prikljuuje se na ine pomou
izolovane ice, s tim da kuite motora mora biti uzemljeno na uzemljeni zatitni vod.
lan 282.
Uzemljeni pol izvora struje za zavarivanje spaja se sa komadom koji se vari
posebnim vodom.
Elastini spojevi komada koji se vari vodom pomou kuita sa oprugama nisu
dozvoljeni.
27. Elektrino paljenje mina
lan 283.
Kao izvori struje za paljenje mina koriste se:
runi elektrini ureaji za paljenje mina;
stacionirani elektrini ureaji, napajani strujom iz posebnog izvora samo za
automatsko programirano paljenje, bilo dela jame ili cele jame.
Izvori za paljenje mina u ugljenokopima i pogonima koji su ugroeni poarom
moraju pri najveem otporu strujnog kola prikljuenih upaljaa osigurati strujni impuls
intenziteta najmanje 1 A, sa strminom porasta
40

625

najvie 1 ms i uz trajanje impulsa najvie 4 ms, s tim da energija impulsa ne bude manja
od 3 Ws a za kondenzatorske maine 1,5 mWs/.
lan 284.
Za spajanje upaljaa sa izvorom struje upotrebljavaju se itavom du-inom
izolovani vodovi prema propisima za elektrino paljenje mina. Mrea vodova za paljenje
mina kod automatskog centralnog paljenja ivodi se posebnim kablovma u kojima ne sme
biti drugih strujnih krugova koji ne slue paljenju mina.
lan 285.
Linijom za paljenje mina smatraju se, u skladu sa ovim pravilnikom, vodovi kola
koji spajaju ureaj za paljenje sa upaljaima.
Pri produbljivanju okna, linija za paljenje izvodi se pomou ueta na bubnju ili
savitljivog voda ekvivalentnog vodovima prema tabelama 12. i 13. ovog pravilnika.
Vodovi za paljenje ne smeju se postavljati pored osta-lih kablova i vodova.
Linije za paljenje ne mogu biti postavljene unutar jednog vieilnog kabla ili
savitljivog voda s drugim provodnicima elektroenergije ili te-letehnike.
lan 286.
Elektrino paljenje mina upotrebom mostnih upaljaa moe se obav-ljati na
radilitima na kojima intenzitet lutajuih struja, meren pribo-rom unutranjeg otpora od 3
do 5 ne prelazi 0,06 A. Ako je za merenje uzet ampermetar drugog otpora, njegovi
rezultati preraunavaju se na unutra-nji otpor od 3 do 5 .
lan 287.
Za zatitu upaljaa od uticaja lutajuih struja, u liniju za paljenje u blizini izvora
struje umee se most za kratko spajanje. Mesto prikljuka upaljaa kratko se spaja sa
linijom za paljenje drugim mostom.
lan 288.
Na jedan izvor za paljenje mina ne sme se prikljuiti vei broj upa-ljaa od broja
za koji je izvor graen.
Kod runih elektrinih izvora upaljai se ne smeju spajati paralelno sa izvorom.
Kod centralnog automatskog paljenja mogu se postaviti i para-lelni ogranci, ako je
sistemom prethodno obezbeena kontrola ispravnog otpora svih prikljunih upaljaa.
Ispravnost otpora strujnog kola mora se kontrolisati pre paljenja samo ommetrom.
lan 289.
U podzemnim prostorijama koje nisu u direktnoj vezi sa spoljnim pro-storom
preko okna spajanje upaljaa za paljenje mina moe se vriti samo ako na povrini u tom
trenutku nema atmosferskih pranjenja.
626

V. ELEKTRINA POSTROJENJA, UREAJI I INSTALACIJE U RUDNICIMA

UGROENIM OPASNIM GASOVIMA I PRAINAMA
lan 290.
Svaka prostorija u metanskoj jami razvrstava se u jedan od dva stepena opasnosti
od metana prema propisu o tehnikim normativima za podzemnu eksploataciju uglja i
prema odgovarajuim jugoslovenskim standardima.
Prostorije II stepena opasnosti u kojima postoje uslovi za mehanika oteenja
elektrinih ureaja smatraju se prostorijama sa posebno te-kim uslovima rada, odnosno
to su svi otkopi i radilita sa separatnim provetravanjem.
lan 291.
U prostorijama I stepena opasnosti mogu se upotrebljavati elektrini ureaji koji
nisu izraeni kao protiveksplozijski zatieni ali odgovaraju uslovima okoline, dok se u
prostorijama II stepena opasno-sti upotrebljavaju samo protiveksplozijski zatieni
elektrini ure-aji.
lan 292.
U metanskim jamama mogu se upotrebljavati elektrine mree sa najviim
nazivnim naponom od 6000 V.
lan 293.
U metanskim jamama upotrebljavaju se sljedei elektrini ureaji: 1) u
prostorijama I stepena opasnosti ureaji bez protiveksplozijske zatite, koji su izraeni za uslove rada u rudnicima, moraju imati mehaniku
zatitu najmanje IP 43, a otpornost na udar mora biti, i to:
na mestima sa tekim uslovima rada najmanje 10 J;
na ostalim mestima 4 J, to se mora dokazati izvetajem o ispi-tivanju;
2) u prostorijama II stepena opasnosti protiveksplozijski zatitni elektirni
ureaji u sledeim vrstama protiveksplozijske zatite do granice koncentracije jamskog
gasa kod koje se iskljuuje napon mree tog dela jame ili cele jame:
Exde neprodorni oklop s idnirektnim uvodom i prikljune kutije iji delovi pod
naponom moraju odgovarati uslovima jugoslovenskog standarda za poveanu sigurnost;
sklopni aparati daljinski upravljani ili s automatskom elektrinom zatitom samo u
kuitima sa elektrinim zatvaranjem i blokadom da se moe staviti i drati pod naponom
samo pri potpuno ostvarenoj proti-veksplozijskoj zatiti;
Exia I samosigurnost kategorije ia ili ib bez ogranienja;
Exib I
Exe I poveana sigurnost prikljune kutije i sabirniki ormarii s komponentama
u odgovarajuoj vrsti zatite. Svetiljke se mogu koristiti samo ako su mehaniki
prilagoene uslovima rada;
40*

627

Exm I ugraene komponente od vrstog materijala moraju biti s do-voljnom

mehanikom zatitom s obzirom na uslove upotrebe, a celi ureaj (oznaka x) mora biti
prilagoen uslovima rada;
Exp I upotreba je dozvoljena izuzetno ako je pouzdano osiguran dotok
nezagaenog vazduha, to znai u blizini stepena I ako je iskljuena mogu-nost da doe
do zagaenja dovodnog vazduha, jamskim gasom ili uz natpriti-sak ostvaren inertnim
gasom iz posebnog izvora. Uslovi upotrebe moraju biti odreeni a ureaj posebno
oznaen;
Exp I zatita uz prikljune kutije u izvedbi Exd ili Exe s elektri-nom izolacijom
poveana sigurnost;
Exs I prema odgovarajuim propisima o jugoslovenskim standardima.
lan 294.
Preko dozvoljenih granica koncentracije jamskog gasa u pogonu mogu ostati:
samosigurni ureaji sa vlastitim izvorom napajanja kategorije Exib
koji nisu prikljueni na mreu;
kategorisana strujna kola kategorije Exa I;
v) samosigurni ureaji kategorije ia sa vlastitim izvorom napajanja koji su
prikljueni na mreu sistema IT, sa trajnom kontrolom izolacije, kategorisanim kolom (a)
i brzodelujuom zemljospojnom zatitom prema lanu 37. ovog pravilnika.
Napajanje spolja ili iz neugroenog dela jame do ureaja mora se obavljati
odvojenim oklopljenim kablom iz izvora koji ne napajaju ugro-eni deo jame. Napajanje
se mora iskljuiti pri prekoraenju dozvoljene koncentracije metana u vazduhu u svim
polovima, ukljuujui i uzemljenje, sklopnom napravom za nazivni napon mree.
Veza sa ureajima za isklapanje energetske mree ili sa sistemom za prenos
podataka mora se ostvariti pomou veznog lana sa strujnim ko-lom kategorije ia;
g) sistemi za daljinski prenos podataka izvode se posebnom mreom sa armiranim
kablovima i galvanski odvojeni od ostalih sistema ili stru-jnih kola. Sva strujna kola
sistema moraju biti kategorije Exia i moraju biti zatiena od atmosferskog pranjenja.
Kola koja ostaju pod naponom u ugroenom prostoru moraju biti ka-tegorije ia.
Izvor mora biti zatien od atmosferskog pranjenja i prenapona.
lan 295.
U jamama iji su delovi ugroeni eksplozivnim jamskim gasom upo-trebljavaju se
protiveksplozijski zatieni elektrini ureaji, kao i u neugroenim delovima jame koji su
pod uticajem prostora II stepena opasnosti. Rasvetni i telefonski ureaji moraju u takvim
jamama biti protiveksplozijski zatieni i u neugroenim delovima jame.
lan 296.
U ugroenom delu metanske jame moraju se iskljuiti elektrina postrojenja kad
koncentracija metana u izlaznoj ventilacionoj struji pree maksimalno dozvoljenu
koncentraciju.
628

lan 297.
U metanskim jamama ne mogu se upotrebljavati kablovi i provodnici izraeni od
aluminijuma.
a) Separatno provetravane prostorije
lan 298.
U separatno provetravanim prostorijama moraju se koristiti elektrini ureaji u S
izvedbi.
lan 299.
Elektromotori ventilatora koji slue za separatno provetravanje postavljaju se na
mesta kroz koja struji vazduh u kojem je koncentracija metana manja od maksimalno
dozvoljene koncentracije za odnosnu prosto-riju, s tim da se pre stavljanja pod napon
utvrdi ispravnost izolacionog ot-pora instalacije.
lan 300.
Kod prekida separatnog provetravanja ili nedovoljnog separatnog provetravanja
mora se iskljuiti napon elektrine instalacije u se-paratno provetravanom delu. Ponovni
uklop napona moe nastupiti nepo-sredno nakon uspostavljanja separatnog provetravanja
samo ako je prekid bio dovoljno kratak da se nije mogla poremetiti provetrenost
separatno provetravanog dela.
Pre stavljanja pod napon elektrinih instalacija i ureaja mora se utvrditi:
da li je separatno provetravani deo provetren;
da li koncentracija metana ne prelazi dozvoljenu granicu;
da li elektrina instalacija odgovara odredbama lana 29. ovog pravilnika i
da li su kablovi koji se u pogonu pomiu neoteeni.
lan 301.
lan 301. brie se.
b) Izbor zatite pojedinih ureaja
lan 302.
Cevni ventilatori i builice upotrebljavaju se samo u proti-veksplozijskoj zatiti
neprodorni oklop.
lan 303.
Transformatori treba da budu suhi i izgraeni u protiveksplo-zijskoj zatiti
neprodorni oklop ili punjeni vrstim materijama.
Transformatori kod kojih je struja na strani nieg napona manja od 1 A moraju biti
graeni u protiveksplozijskoj zatiti neprodorni oklop ili punjenje vrstim materijalima,
osim:
629

transformatora koji su potpuno zatieni od delovanja kratkog

spoja;
transformatora i mernih transformatora kod kojih prikljueni potroai
onemoguavaju pojavu preoptereenja (na primer, merni na-ponski releji, merni
instrumenti i signalne sijalice). Oni mogu biti zatieni ostalim vrstama
protiveksplozijske zatite.
Za transformatore iz stava 2. ovog lana nije potrebna nikakva zatita od prevelike
struje ili od zagrevanja, a za transformatore iz stava 2. odredba pod 1 nije potrebna
zatita ni od kratkog spoja.
lan 304.
Otpornici koji nisu konstruisani za trajan rad moraju imati tem-peraturnu ili
strujnu zatitu.
lan 305.
Na radilitima pripreme, otkopne pripreme i otkopa upotreblja-vaju se elektrine
maine, transformatori i ureaji za rastavljanje ener-getskih kablova samo sa
protiveksplozijskom zatitom neprodorni oklop, a na mestima sa tekim uslovima
rada specijalni ureaji za ta-kve uslove.
Za spajanje elektrinih ureaja za signalizaciju i upravljanje koji su vrsto
postavljeni na osnovnoj ploi, mogu se upotrebljavati prikljune kutije u
protiveksplozijskoj zatiti poveana sigurnost.
Elektrini ureaji, elektrine maine, transformatori i ureaji za nastavljanje
energetskih kablova mogu imati prikljune kutije u proti-veksplozijskoj zatiti
poveana sigurnost.
lan 306.
U prostorijama otvaranja, razrade, pripreme, otkopne pripreme i ot-kopa ne smeju
se upotrebljavati ureaji punjeni tenostima, osim visokona-ponskih automatskih
malouljnih prekidaa koji po jednom polu nemaju gorivog ulja vie od 5 l i koji se
upotrbljavaju u otkopnim hodnicima ili u separatno provetravanim hodnicima otvaranja,
razrade i pripreme u odgo-varajuoj vrsti protiveksplozijske zatite.

v) Instalacije elektrinih ureaja

lan 307.
U metanskim jamama ne mogu se upotrebljavati elektrini sistemi sa uzemljenom
nultom takom, osim signalnih komandnih strujnih krugova do 50 V, strujnih krugova na
sekundarnoj strani mernih strujnih i naponskih transformatora i strujni krugovi Exi, ako
svojom izradom ne utiu na sma-njenje izolacionog otpora mree.
lan 308.
Svi sklopni aparati, osim samosigurnih strujnih kola moraju biti ukljueni u sve
faze, odnosno polove odnosnog strujnog kola.
630

lan 309.
Pri daljinskom upravljanju pri kome bi mogle nastati palee iskre daljinsko
upravljani ureaji se moraju iskljuiti.
Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na sklopne ureaje u zatvorenim
pogonskim elektrinim prostorijama ako su tamo smeteni sklopni aparati pomou kojih
se ureaji mogu odvajati od napona, na gra-nine sklopke kod izvoznih strojeva u oknu,
ako nisu ugraeni u posebno provetravane jame, kao ni na sklopne ureaje na
lokomotivama.
Izuzimaju se daljinski dojavni ureaji u povrinskim i slepim ok-nima i kod
eleznikih ureaja ako se sva signalna mesta i svi razdelnici mogu u svim fazama ili
polovima iskljuiti sa napona pomou rastavnih stezaljki ugraenih u razdelnik ili nekim
drugim ekvivalentnim proti-veksplozijski zatienim ureajima kojima ne smeju rukovati
nepozvana i nestruna lica.
Kao daljinsko upravljanje smatra se i delovanje elektrine zatite.
lan 310.
Pri stalno poloenom daljinskom upravljanju duina provodnika ograniava se
tako da kapacitivna struja ne prelazi vrednost jedne treine struje koja bi mogla aktivirati
daljinsko upravljanje, pri emu greka na izolaciji ne sme dovesti do nekontrolisanog
aktiviranja daljinskog upravljanja.
lan 311.
Merni ureaji ija protiveksplozijska zatita postoji samo u sklopu sa posebnim
zatitnim mernim transformatorima ili zatitnim ot-pornicima smeju se upotrebljavati
samo s njima. Na takvim mernim tran-sformatorima, odnosno zatitnim otpornicima
oznaava se kom ureaju pripadaju.
Svi pristupani delovi koji kod otvorenog kuita ostaju pod napo-nom moraju biti
zatieni preprekom od sluajnog dodira, i to najmanje sa
IP 20, osim delova u samosigurnim strujnim kolima.
lan 312.
Struje kratkih spojeva moraju biti eliminisane u to je mogue kra-em vremenu, a
najkasnije za 0,1 s, i to:
kod zatitnih prekidaa ako vreme prekidanja prekidaa nije due od 0,1 s, a
minimalna struja dvopolnog kratkog spoja je najmanje 1,5 puta vea od podeene struje
delovanja zatite;
kod topljivih osiguraa ako je karakteristikom delovanja osiguraa i veliinom
minimalne struje kratkog spoja osigurano to krae vreme prekidanja struje kratkog
spoja, a najdalje za 0,1 s.
Minimalnom strujom kratkog spoja smatra se vrednost prema lanu 82. umanjena
za uticaj eventualnog elektrinog luka. Ovaj uticaj se moe zanemariti ako ne umanjuje
struju kratkog spoja za vie od 10%.
Ako struje kratkog spoja nije mogue eliminisati ureajima iz stava
ovog lana, brzo delovanje zatite obezbeuje se, i to:
za mree nazivng napona do 660 V 10% i izolacionog otpora is-pod 20 /V
isklopom napona mree u prosenom vremenu od 0,1 s, mereno
631

uz kapacitet mree po fazi prema zemlji od 1 F i granini otpor zemljospoja od 20 /V

nazivnog napona mree;
2) za elektroenergetske mree nazivnog napona od 1 000 V 15% i izolacioni
otpor ispod 40 /V isklopom napona mree u prosenom vremenu od 0,1 s, mereno uz
kapacitet mree po fazi prema zemlji 1 F i granini otpor zemljospoja od 40 /V
nazivnog napona mree.
Selekcija isklapanja struje kratkog spoja dozvoljena je samo u prosto-rijama izvan
II stepena opasnosti. Periodi selekcija isklapanja struje kratkog spoja ne smeju biti dui
od 0,30 s.
Odredbe ovog lana odnose se samo na mree koje su izvedene kablo-vima kod
kojih je zatitni provodnik koncentrino raspodeljen oko svakog faznog provodnika.
lan 313.
U metanskim jamama svi dojavni ureaji, osim telefona, moraju se zatiti od
kratkog spoja.
lan 314.
Namotaji maina i namotaji izmeninih magneta tite se od pre-optereenja
automatskim zatitnim sklopnim aparatima sa strujnim termikim okidaima ili relejima,
smetenim u svim fazama, odnosno po-lovina ili drugim vrstama zatite koje pouzdano
tite motor od preopte-reenja.
lan 315.
U prostorijama otvaranja, razrade, pripreme, otkopne pripreme i ot-kopa ako su
svetiljke koje se napajaju iz mree izloene mehanikim ote-enjima, sijalice se moraju
automatski odvojiti od napona i u sluaju oteenja zatitnog stakla.
lan 316.
Instalacija osvetljena u prostorijama otvaranja, razrade, pripreme, otkopne
pripreme i otkopa ne sme biti prikljuena na istosmernu struju.
U instalacije osvetljenja mora se ugraditi dovoljan broj sklopnih aparata ili
utinica kojima se instalacija moe odvajati od napona u svim fazama ili polovima.
lan 317.
U prenosnim i pokretnim svetiljkama i na lokomotivama upotreblja-vaju se samo
sijalice otporne na udar.
lan 318.
Ventilatori za osnovno provetravanje cele jame koji se nalaze izvan podzemne
prostorije protiveksplozijski se zatiuju ako se elektrini ureaji nalaze u izlaznoj
vazdunoj struji (motori u aksijalnim ventilato-rima) ili ako izlazna ventilaciona struja
moe ugroziti njihovu okolinu zbog kvara ili loeg funkconisanja rada motora.
Izrada ventilatora mora biti takva da struganjem rotora i statora ne moe doi do
paljenja eksplozivne atmosfere, a rotor mora izdrati i 20% vei broj obrtaja od
nominalnog broja obrtaja.
632

g) Elektrini ureaji i instalacije lokomotiva

lan 319.
Elektrini delovi akumulatorskih lokomotiva moraju biti proti-veksplozijski
zatieni.
lan 320.
Kuita otpornika na lokomotivima mogu se sa spoljne strane za-grevati najvie do
200S ako su otpornici trajno ukljueni na 75% jedno-satne struje motora.
lan 321.
Kod lokomotiva sa voznom icom udaljenost nezatiene vozne ice od ivice
prirodnog vrstog stropa iznosi najmanje 300 mm, a od metalnih delova najmanje 100
mm.
lan 322.
Kombinovane lokomotive se u prostorijama II stepena opasnosti upo-trebljavaju
samo sa baterijskim pogonom.
Elektrini delovi i ureaji kombinovanih lokomtiva osim elektrinih delova koji
slue samo za pogon iz vozne ice u prostorijama
II stepena opasnosti moraju biti protiveksplozijski zatieni.
lan 323.
Elektrini ureaji na neelektrinim lokomotivama pri upotrebi u prostorijama II
stepena opasnosti moraju biti protiveksplozijski zati-eni.
lan 324.
Protiveksplozijski nezatieni daljinski termometri mogu se upo-trebljavati samo
ako su prikljueni na izvore ija elektrina energija nije dovoljna za paljenje eksplozivne
smee ili za prekoraenje granice do-zvoljenog zagrevanja.
lan 325.
Klinasto remenje na lokomotivama izrauje se od provodljive gume i mora biti
antistatiko.
d) Elektrini ureaji u prostorijama ugroenim opasnom prainom
lan 326.
Na mestima gde moe nastati eksplozivna smea praine sa vazduhom elektrini
ureaji moraju biti protiveksplozijski zatieni u vrsti zatite neprodorni oklop,
natpritisak ili samosigurna strujna kola i u poveanoj sigurnosti mehanike zatite
najmanje IP 54, a prema jugoslo-venskom standardu JUS N.S8.011.
lan 327.
Elektrini ureaji moraju imati dopunsku zatitu od ulaska pra-ine, a ostali
ureaji, kao i prikljune kutije rotacionih maina treba da su zatieni od ulaska sitne
praine radi spreavanja taloenja pra633

ine u ureaju, kao i od prskajue vode iz sakog pravca ili mlaza vode iz svakog pravca
(IP 54). Rotacione maine moraju odgovarati mehanikoj zatiti najmanje IP 54.
lan 328.
Povrinske temperature vodoravno postavljenih i do 60 prema ho-rizontali
nagnutih elektrinih ureaja moraju u trajnom pogonu i u pra-inom nepokrivenom
stanju biti najmanje za 75 nie od temperature tinjanja 5 mm debelog sloja nataloene
praine. Za deblje slojeve koriste se nie temperature tinjanja. Kod praina kod kojih ne
nastaje tinjanje po-vrinska temperatura elektrinih ureaja u trajnom pogonu moe iznositi najvie dve treine temperature paljenja uskovitlane eksplozivne praine i vazduha.
Temperatura elektrinih ureaja nagnutih preko 60 prema hori-zontali, na kojima
je usled rada onemogueno taloenje praine, u trajnom pogonu iznosi najvie dve
treine temperature paljenja uskovitlane eksplozivne smee praine i vazduha.
lan 329.
Ako temperatura tinjanja ili paljenja praine, koja ugroava mesto postavljanja
elektrinog ureaja, iznosi manje od 350S, mora se izvriti jedno od sledeih merenja
zagrevanja prainom nepokrivenih povrina:
merenje u trajnom pogonu sa nominalnim opterenjem ureaja;
merenje s optereenjem koje se stvarno pojavljuje u pogonu.
Merenje pod 1 i 2 treba vriti posebno za nagibe iz stava 1. lana 328. a posebno
za sluajeve iz stava 2. lana 328. ovog pravilnika. Izmerene temperature povrina
upisuju se na elektrini ureaj. Merenja se mogu obavljati na pojedinanom ureaju ili
na uzorku.
lan 330.
Na mestima u prostoriji ili ureajima na kojima ima zapljive pra-ine gde ne mogu
nastati eksplozivne smese uskovitlane praine i va-zduha, elektrini ureaji moraju:
biti u vrstom kuitu zatite IP 54, ali ne moraju imati proti-veksplozijsku zatitu;
biti graeni tako da povrinska temperatura njihovog kuita zadovoljava odredbe
lana 328. ovog pravilnika.
) Osvetljenje u stanicama za punjenje akumulatorskih baterija
lan 331.
Stanice za punjenje akumulatorskih baterija mogu biti smetene samo u I stepenu
opasnosti, odnosno na mestima koja nisu ugroena eks-plozivnim jamskim gasovima.
Za osvetljavanje akumulatorskih stanica u metanskim i nemetanskim jamama
upotrebljavaju se protiveksplozijski zatiene svetiljke. Ako su u akumulatorskim
stanicama u nemetanskim jamama smeteni ili se samo pune mali prenosni akumulatori,
mogu se upotrebljavati svetiljke koje nisu protiveksplozijski zatiene.
634

e) Elektrini ureaji u prostorijama ugroenim eksplozivnim materijalom

lan 332.
U prostorijama (niama) za uskladitenje eksplozivnog materijala od elektrinih
ureaja upotreljavaju se samo nepokretne svetiljke za stalnu rasvetu izvedene sa
protiveksplozijskom zatitom. Sklopni apa-rati i drugi pripadajui elektrini ureaji
moraju biti smeteni izvan tih prostorija.

VI. ODRAVANJE, PREGLEDI, POPRAVKE I ISPITIVANJE ELE-KTRINIH

POSTROJENJA, UREAJA I INSTALACIJA
lan 333.
Elektrina postrojenja, ureaje i instalacije u zatvorenim elektri-nim pogonskim
prostorijama mogu nadzirati i popravljati samo posebno struno osposobljena lica.
lan 334.
Na elektrinoj pogonskoj prostoriji visokog napona i na zatvorenoj pogonskoj
prostoriji mora se nalaziti natpis Zabranjen ulazak neovla-enim licima.
lan 335.
U elektrinim pogonskim prostorijama visokog ili niskog napona, kao i u blizini
elektrinih postrojenja ne smeju se ostavljati predmeti koji nisu sastavni delovi
elektrinih postrojenja.
lan 336.
Nije dozvoljeno stavljanje ili uvanje zapaljivih predmeta u blizini elektrinih
ureaja i instalacija, a naroito u blizini onih koji se zagre-vaju (npr. kod otpornika i dr.).
lan 337.
Nije dozvoljeno veati ili stavljati bilo kakve predmete na kui-ta elektrinih
ureaja i na elektrine instalacije (npr. na razvodne ba-terije, titnike, prekidae i dr.).
lan 338.
U visokonaponskim elijama i u rezervnim elijama koje su stalno is-kljuene ne
sme se ostavljati i uvati nikakav materijal.
lan 339.
Pre poetka radova na popravkama i revizijama moraju biti ispunjeni sledei
uslovi:
ureaji moraju biti iskljueni od vodovoda pod naponom u svim fa-zama, odnosno
polovima;
elektrini ureaji se iskljuuju odstranjivanjem uloaka osiguraa ili blokiranjem
ukljuenja pod naponom;
635

na mestima iskljuenja kod sklopnog aparata ili osiguraa posta-vlja se uputstvo o

nainu ponovnog ukljuenja;
ako postoji daljinska komanda, ona se za vreme radova stavlja van delovanja
elektrini ureaji se uzemljuju i kratko spajaju u svim polovima, a ako postoji
opasnost od povratnog napona, uzemljenje i kratko spajanje se izvode u svim odvodima,
osim ako je na neki drugi nain osigurano da se ureaj ne moe staviti pod napon.
lan 340.
U sluaju poara, moraju se iskljuiti elektrini vodovi koji vode do delova jame
ugroenih poarom.
lan 341.
U elektrinim pogonskim prostorijama mora postojati vidno is-taknuta jednopolna
ema, uputstvo za rad i uputstvo o odravanju postro-jenja.
lan 342.
Elektrini ureaji u zatvorenim elektrinim pogonskim prosto-rijama moraju se,
po potrebi, istiti i zatititi od ranja. Zatitna sredstva, kao i zatitna stakla rasvetnih
armatura i prozirni otvori za posmatranje unutranjosti kuita moraju se odravati u
istom stanju.
lan 343.
Gumeni zaptivai, ako postoje, moraju biti od meke elastine gume. Ako zaptiva
nije vie elastian, mora se odmah zameniti novim.
lan 344.
Sve zatitne povrine neposredno-oklopne protiveksplozijske zatite u pogonu
moraju se redovno istiti i premazivati beskiselinskim masnoama. Elektrini ureaji u
skladitu pregledaju se najmanje jednom godinje.
lan 345.
Vijci koji dre poklopce ili delove ureaja, a posebno na proti-veksplozijski
zatienim ureajima, moraju biti u punom broju, vrsto pritegnuti i osigurani od
poputanja.
lan 346.
Delovi ureaja pod naponom veim od 50 V ne smeju se popravljati pod
naponom. Ormarii i kuita sa nezaklonjenim delovima pod naponom ne smeju se
otvarati. U metanskim jamama zabranjen je svaki rad pod naponom i ispod 50 V. U
metanskim jamama ne smeju se zamenjivati uloci osiguraa i sijalice pod naponom.
Kuita pod naponom mogu se popravljati i otvarati samo kod samo-sigurnih
strujnih kola i elektrinih ureaja.
636

lan 347.
Otvaranje kuita elektrinih ureaja dozvoljeno je samo kad su svi nezatieni
unutranji delovi u beznaponskom stanju.
lan 348.
Kuita protiveksplozijski zatienih elektrinih ureaja ne smeju se otvarati na
nain koji bi otetio njihovu protiveksplozijsku zatitu.
lan 349.
Uzemljenje i kratko spajanje delova elektirnih ureaja u pogonu pod naponom
obavlja se samo na mestima gde nema eksplozivnih jamskih gasova.
lan 350.
Kuita pod naponom, dojavni i signalni ureaji do 50 V popravljaju se i otvaraju
samo na mestima gde nema eksplozivnih jamskih gasova.
lan 351.
Pregorele osigurae mogu zamenjivati samo struno osposobljena lica, pri emu
novi uloci osiguraa moraju biti iste vrednosti struje.
lan 352.
Uloci osiguraa ne smeju se popravljati, odnosno premotavati. Potrebni rezervni
uloci osiguraa moraju biti na pogodnim, lako pristupanim mestima.
lan 353.
Ako mreni kontrolnik u mrei niskog napona signalie nedo-voljnu izolaciju
mree, prema lanu 29. ovog pravilnika, mesto greke se mora odmah nai i otkloniti.
lan 354.
Rudarske individualne svetiljke moraju biti ispravne, odravati se u istom stanju i
ispitivati jednom meseno, otvaranjem i kontrolisanjem spoljnih delova i elektrolita.
lan 355.
Radi kontrole i pravilnog odravanja elektrinih ureaja i instala-cija, moraju se
vriti povremeni pregledi. Prilikom svakog pregleda mora se dati taan izvetaj sa
naznaenjem svih nedostataka.
lan 356.
Elektrini ureaji i instalacije u jami pregledaju se pre svakog pu-tanja u rad. Tom
prilikom se obavezno mora izvriti kontrola funkcio-nalnosti ureaja.
lan 357.
Obaeznu povremenu tehniku kontrolu, vizuelnim pregledom elektrinih ureaja u
jami obavljaju u vremenskim intervalima navedenim u tabeli 14. posebno struno
osposobljena lica.
637

Tabela 14.
Redovni pregledi elektrinih ureaja i instalacija
Red.
br.

Rokovi za pregled ureaja

Elektrini ureaji

smenski

dnevni

nedeljni

meseni

tromeseni

polugodinji

a) rasklopni ureaji

b) transformatori

v) razvodno postrojenje

a) sklopni ureaj V. N

b) transformatori

1
1

2
Vazduni vodovi i
kablovi visokog
napona na povrini
kojima se napaja jama
Glavne transformatorske stanice koje
imaju uklopniara

Transformatorske sta-nice

4 Elektrine maine
visokog napona i
ispravljai
a) na povrini
b) u jami
5 Elektrine maine
niskog napona
a) metanske jame

b) ostale jame
6 Izvozne maine za
prevoz ljudi
a) elektropogonski
ureaji

b) signalni i sigurnosni ureaji

Izvozne maine kojima se ne

voze ljudi i vitlovi
a) elektropogonski
ureaji

63
8

b)signalni i sigurnosni ureaji

Razvodni ureaji niskog

napona
a) metanske jame

b) ostale jame

x
x

Pokretni i prenosni elektrini

ureaji na radilitima
a) metanske jame

b) ostale jame

x
x

Sklopni i razvodni ureaji

niskog napona
(prekidai, sklopke,
sklopnici itd.),
transportni pogonski
ureaji, trake, grabuljari, savitljivi kablovi i
vodovi i ostalo
a) metanske jame

b) ostale jame
Kontrolni ureaji (mreni,
provetra-vanja,
signalizacije, rasvete
itd.)
a) metanske jame

b) ostale jame
Stalno poloeni kablovi
a) metanske jame
b) ostale jame

x
x

Rasvetna tela stalno poloenih

osvetljenja sa
instalacijom
a) metanske jame

b) ostale jame

Rasvetna tela i instalacije

prenosnog osvetljenja u
formaciji i na radilitima
a) metanske jame
b) ostale jame

x
x

639

Elektrina vua
postrojenja vozne ice
lokomotive
voznom icom

sa

akumulatorske
lokomotive
elektrini ureaji na
ostalim lokomo-tivama
a) metanske jame
b) ostale jame

16 Signalni ureaji
a) transporta
b) radilita

17 Dojavni ureaji
a) aparati i radioureaji

a) metanske jame

b) ostale jame

b) razvodnici i mree

v) centrale i ostalo

x
x

Ureaji za elektrino paljenje

mina

19

20

Elektrine svetiljske
sa sopstvenim izvorom
svetlosti
Merni i ostali
aparati sa ugraenim
izvorom elektrine
energije ili sa
sopstvenom prenosivom
baterijom

21 Ureaji za uzemljenje i
prikljuna mesta
uzemljivaa (kod trafostanica)
a) metanske jame
b) ostale jame

640

x
x

a) metanske jame

b) ostale jame

Elektrini ureaji i instalacije

glavnih ventilatora
x

lan 358.
Novopostavljene, zamenjene, proirene i premetene elektrine ureaje i instalacije
moraju pre stavljanja u pogon ispitati struno ospo-sobljena lica. O obavljenom
ispitivanju sainjava se izvetaj.
lan 359.
Na protiveksplozijski zatienim elektrinim ureajima ne smeju se vriti nikakve
izmene koje bi mogle smanjiti njihovu protiveksplo-zijsku zatitu.
lan 360.
Na popravljenom elektrinom ureaju mora biti stavljena oznaka o izvrenoj
popravci.
lan 361.
Popravljene elektrine maine, odnosno aparati kod kojih su prili-kom popravki
izmenjeni nominalni podaci moraju imati dopunsku ploicu sa rednim brojem, godinom
popravke, oznakom radionice u kojoj je popravka izvrena i podacima o promenjenim
nominalnim podacima (npr. kod mo-tora koji su bili premotani na drugi napon).
lan 362.
O svakoj popravci u jami ili u rudniku mora se sainiti izvetaj u koji se unose
podaci o grekama, nainu popravljanja, o novonametenom ili novoizraenom
sastavnom delu, nainu i rezultatu ispitivanja.
lan 363.
Ako je izolacija provodnika savitljivih kablova oteena, kabl se zamenjuje novim
ili se oteeni spoljanji plat takvih kablova po-pravlja po hladnom ili toplom postupku.
lan 364.
Prilikom popravki i radova na odravanju elektrinih ureaja i instalacija, odnosni
delovi ureaja i instalacija moraju se iskljuiti sa napona.
lan 365.
Ispitivanje izolacionog stanja i druga elektrina merenja aparatima koji nisu trajno
ugraeni u rudnike ureaje vri samo struno ospo-sobljeno lice.
Ispitivanje iz stava 1. ovog lana u metanskim jamama vri se na mestima na
kojima nema eksplozivnog jamskog gasa.
641
41

lan 366.
Izolaciono stanje mree viskog napona kontrolie se stalno ugra-enim ureajem
za kontrolu stanja izolacije koji automatski iskljuuje elektrinu mreu sa napona u
sluaju zemljospoja.
U nemetanskim jamama i prostorijama I stepen metanskih jama do-zvoljena je,
umesto isklopa, samo signalizacija zemljospoja.
lan 367.
Kod svakog elektrinog ureaja posle popravke mora se proveriti:
funkcionalnost ureaja isprobavanjem ureaja, stavljanjem u po-gonsko stanje i
isprobavanjem mehanizama ili ispitivanjem mehanikog dela, leajeva, poluga i sl.;
vrednost otpora izolacije prethodnim merenjem i drugih elektri-nih veliina u
praznom hodu ili pod optereenjem;
elektrina zatita prethodnim podeavanjem zatite prema po-trebnim pogonskim
veliinama;
protiveksplozijska zatita pregledom svih zatitnih i zaptivnih povrina, mehanike
ispravnosti kuita i prikljunih kutija, po-kretnih delova, ispravnosti blokada i
prikljuaka za uzemljenje, a u sluaju popravki delova bitnih za protiveksplozijsku
zatitu, po potrebi, i eks-plozijom.
lan 368.
O izvrenim proverama elektrinih ureaja mora se sainiti po-seban izvetaj.
lan 369.
U svim elektrinim ureajima punjenim izolacionim uljem, ulje se mora ispitati u
pogledu dielektrine vrstoe, i to kod visokonaponskih ureaja najmanje jednom u dve
godine, a kod niskopanonskih ureaja jednom u tri godine.
Za sve elektrine ureaje punjene uljem mora se kontrolisati da li je nivo ulja
dovoljan, a kvalitet ulja se mora redovno ispitivati, zavisno od vrste elektrinog ureaja.
lan 370.
Mrea uzemljenja se proverava:
merenjem prelaznog otpora svih uzemljivaa najmanje jednom u est meseci, kao i
nakon izvrene montae, a pre stavljanja u pogon;
merenjem prelaznog otpora uzemljenja ili neprekidnosti za-titnog voda na svim
potroaima i pripadajuoj opremi najmanje jednom godinje i nakon izvrene montae,
a pre stavljanja u pogon.
lan 371.
Podaci o merenju i ispitivanju mree uzemljenja vode se u knjizi evidencije tih
podataka.
642

VII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 372.
Tehnike karakteristike elektrinih postrojenja, ureaja i instala-cija uskladie se s
odredbama ovog pravilnika u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog
pravilnika.
lan 373.
Posle stupanja na snagu ovog pravilnika u prostorijama II stepena opasnosti u
metanskim jamama ne mogu se upotrebljavati kablovi tipa GN-50.
Kablovi ije tehnike karakteristike nisu u skladu s odredbama ovog pravilnika
moraju biti zamenjeni u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
U rudnicima metala gde postoje povoljni uslovi u postojeim instala-cijama za
nazivni napon do 6 000 V mogu se do prve zamene koristiti ve in-stalisani kablovi
tipova: NKB, NAKB, NKBA, NAKBA, PP41, PP44 i PP45 ako ispunjavaju zahteve
bezbednosti propisane ovim pravilnikom.
Instalisani kablovi tipa PP41, PP44 i PP45 za nazivni napon do 6 000
V mogu se do prve zamene koristiti i u ostalim rudnicima ako ispunjavaju zahteve
bezbednosti propisane ovim prvilnikom.
lan 374.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o tehnikim
propisima za elektrina postrojenja u rudnicima sa podzem-nom eksploatacijom
Slubeni list FNRJ, br. 10/62 i Slubeni list SFRJ, br. 9/64 i 16/67 i Pravilnik o
tehnikim normativima za kablove i vodove u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom
Slubeni list SFRJ, br. 38/78.
lan 375.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slu-benom
listu SFRJ.

41*

643

P R AV I LN I K
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA KABLOVSKE DISTRIBUCI-ONE
*
SISTEME I ZAJEDNIKE ANTENSKE SISTEME
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni
pri izgradnji, rekonstrukciji, upotrebi i odravanju kablovskih distribucionih sistema (u
daljem tekstu: KDS) i zajednikih antenskih sistema (u daljem tekstu: ZAS) za prijem i
dsitribuciju radio-di-fuznih i drugih signala u stambenim i drugim objektima; tehnike
mere za-tite sastavnih delova tih sistema; obezbeenje svojstava, karakteristika i
kvaliteta radio-difuznih i drugih signala; postupak, nain i intervali vrenja obavezne
tehnike kontrole odgovarajuih instalacija i nain odravanja kablovskih distribucionih
sistema i zajednikih antenskih sistema.
lan 2.
Termini koji se koriste u ovom pravilniku utvreni su u jugoslo-venskom
standardu JUS N.N6.170.
lan 3.
KDS se sastoji od prijemnih antena, glavne stanice sa ureajima za pojaavanje,
pretvaranje i oblikovanje signala i razvodne instalacije s iz-laznim prikljucima i
vodovima prijemnika.
ZAS se sastoji od prijemnih antena, ureaja za pojaavanje i pre-tvaranje signala i
razvodne instalacije s izlaznim prikljucima i vodo-vima prijemnika.
lan 4.
KDS i ZAS moraju se izvesti tako da se korisnicima osigura signal svih radiodifuznih slubi za koje postoji minimalna jaina elektro-magnetnog polja na mestu
postavljanja KDS, odnosno ZAS, pri kojoj degrada*

644

Ovaj pravilnik je objavljen u Slubenom listu SFRJ, broj 66/87.

cija kvaliteta slike i zvuka ne sme biti manja od ocene 4 utvrene u jugoslovenskim
standardima JUS N.N6.134 i JUS N.N6.135.
lan 5.
KDS i ZAS moraju se projektovati, izvoditi, upotrebljavati i odr-avati tako da ne
ometaju prijem radio-difuznih signala drugim korisni-cima radio-difuznih prijemnika,
kao ni rad radio-komunikacijskih slubi.

II. TEHNIKI USLOVI I ZAHTEVI ZA IZGRADNJU I

ODRAVANJE KDS I ZAS
lan 6.
Tehniku dokumentaciju za KDS i ZAS mogu izraivati lica koja su posebno
struno osposobljena za oblast telekomunikacija i koja ispunja-vaju uslove odreene
zakonom.
lan 7.
Tehnika dokumentacija izrauje se na osnovu sledeih tehnikih podataka:
o urbanistiko-tehnikim uslovima za odgovarajuu lokaciju;
o jaini elektromagnetnog polja i kvaliteta prijemnih signala na mestu izgradnje i
postavljanja KDS i ZAS;
o prijemnim i ometajuim signalima;
o slobodnim kanalima za pretvaranje i o razovju radio-difuzne i kablovske
televizije;
ostalih podataka kao to su podaci o lokalnim programima, o dru-gim signalima i
dr.
Podaci iz stava 1. ta. 2, 3. i 4. ovog lana dobijaju se i neposrednim merenjem na
lokaciji izgradnje i postavljanja KDS, odnosno ZAS.
lan 8.
Tehnika dokumentacija za KDS, pored zahteva i uslova propisanih zakonom,
mora sadravati i:
polazne podatke za izradu projekta, navedene u lanu 7. ovog pra-vilnika;
izvod iz urbanistiko-tehnike dokumentacije koja se odnosi na
KDS;

proraun celog sistema;

pregled nivoa napona u svim takama sistema;
situacioni plan sa ucrtanim objektima, lokacijom glavne stanice, lokacijom
antenskog stuba, lokacijom ureaja i trasama vodova;
blok-emu sistema, blok-emu glavne stanice i emu primarne, sekundarne i
distribucione mree;
crte antenskog stuba, sa rasporedom prijemnih antena po visini;
nain zatite od elektrinog udara i gromobranske zatite;
nain polaganja vodova;
crte osnove spratova, sa unutranjim razvodom i ureajima.
645

lan 9.
Tehnika dokumentacija za ZAS, pored zahteva i uslova propisanih zakonom,
mora sadravati i:
polazne podatke za izradu projekta, navedene u lanu 7. ovog pra-vilnika;
ZAS;

izvod iz urbanistiko-tehnike dokumentacije koja se odnosi na

proraun celog sistema;

pregled nivoa napona u svim takama sistema;
situacioni plan objekta u odnosu na susedne objekte na kojima se oekuje promena
uslova prijema radio-difuznih signala u smislu ometanja;
detaljnu emu sistema, emu distribucione mree i lokaciju
opreme;
crte antenskog stuba, sa rasporedom prijemnih antena po visini;
nain zatite od elektrinog udara i gromobranske zatite;
crtee osnova spratova, sa unutranjim razvodom i ureajima.
lan 10.
Tehnikom dokumentacijom za KDS, odnosno ZAS mora se predvideti mogunost
prijema i distribucije radio-difuznih signala posredstvom sa-telita, kao i signala
podataka.
lan 11.
Tehnika dokumentacija mora biti izraena tako da omogui poveanje broja
primanih i distribuiranih kanala, kao i prikljuenje na drugi sistem.
lan 12.
U tehnikoj dokumentaciji za KDS, odnosno ZAS mesto za postavljanje
antenskog stuba mora se odabrati tako da se zadovolje sledei uslovi:
da su jaine elektromagnetskih polja svih eljenih signala do-voljno velike i da
reflektovani signali ne stvaraju primetne smetnje pri-jemnim signalima;
da se smanje interferencije od neeljenih signala;
da se izbegnu smetnje od elektrinih ureaja, maina, vozila i dr.;
da je omoguen lak pristup radi odravanja.
lan 13.
Antenski stub mora biti udaljen od nadzemnih elektroenergetskih vodova najmanje
za udaljenost od najnie do najisturenije take stuba sa prijemnim antenama.
Nije dozvoljeno postavljanje antenskog stuba ispod ili iznad nad-zemnih
elektroenergetskih vodova.
lan 14.
Visina antenskog stuba mora biti tolika da najnia prijemna antena bude na veoj
visini od 2,5 m od podnoja antenskog stuba. Minimalno od-stojanje prijemnih antena na
antenskom stubu mora biti prema sledeoj ta-beli:
646

Minimalno odstojanje prijemnih antena na antenskom stubu, u m

VHF I

VHF II

VHF III

UHF IV/V

VHF I

2,50

1,40

1,40

0,80

VHF II

1,40

1,00

0,80

0,80

VHF III

1,40

0,80

0,80

,080

UHF IV/V

0,80

0,80

0,80

0,80

Frekvencijski opseg

m.

Horizontalni razmak izmeu antenskog stuba i UHF antena mora biti vei od 0,5

Za postavljanje paraboloidnih antena mora se u tehnikoj doku-mentaciji

predvideti poseban nosa.
lan 15.
Antenski stub mora zajedno sa antenama da izdri sva statika i dinamika
naprezanja kojima je izloen usled uticaja vetra i leda.
Vrh antenskog stuba ne sme se njihati vie od jedne osmine talasne du-ine
najvieg prijemnog kanala.
lan 16.
Konstrukcija antenskog stuba mora biti takva da omoguava pristup svakoj anteni.
lan 17.
U tehnikoj dokumentaciji za KDS, odnosno ZAS moraju se odabrati prijemne
antene namenjene za KDS, odnosno ZAS. Za svaki primani TV-ka-nal za frekvencijske
opsege VHF I, VHF III, UHF IV i UHF V mora se obezbe-diti posebna antena.
lan 18.
U graevinskoj tehnikoj dokumentaciji objekta odreenog za glavnu stanicu KDS
mora se predvideti posebna prostorija za smetaj ureaja i opreme glavne stanice,
3

minimalne zapremine 20 m , sa otvorima za dovod i odvod vodova i ventilaciju.

Prostorija mora imati posebno kolo za na-pajanje iz mre 220 V i prikljuak za
uzemljenje. Na otvore prostorije mora se postaviti odgovarajui zatitnik protiv glodara i
insekata. Osve-tljenje prostorije mora biti jae od 600 luksa.
lan 19.
U objektu u koji se postavlja ZAS mora se predvideti mesto za smetaj kuita
zajednikog antenskog ureaja.
Kuite zajednikog antenskog ureaja mora se postaviti na mesto koje je
zatieno od vlage, koje nije podlono vibracijama i gde je osigurana prirodna
ventilacija. Kuite se mora zakljuavati i moraju se obezbediti otvori za dovod i odvod
vodova, kao i posebno kolo za napajanje iz mree 220 V i prikljuak za uzemljenje.
647

lan 20.
U tehnikoj dokumentaciji za KDS sa vie od 1000 izlaznih prik-lju-aka mora se
predvideti ureaj za rezervno napajanje glavne stanice elektrinom energijom.
lan 21.
U prostoriji glavne stanice, odnosno u kuitu zajednikog an-tenskog ureaja
mora biti predviena najmanje jedna slobodna dvopolna uko-prikljunica za napajanje
mernih ureaja iz mree 220 V.
lan 22.
U tehnikoj dokumentaciji glavne stanice KDS svi prijemni kanali se, po pravilu,
frekvencijski pretvaraju.
Prilikom izbora kanala za distribuciju TV signala u KDS, odnosno ZAS ne smeju
se odabrati sledee kombinacije kanala:
susedni kanali;
parovi kanala 5/10, 6/11 i 7/12 u opsegu VHF III;
parovi kanala sa razlikom od devet kanala u oposegu UHF.
Prilikom izbora kanala za distribucije FM signala zvuka u fre-kvencijskom opsegu
VHF II ne smeju se odabrati frekvencije nosioca koje stvaraju frekvencijske razlike od
10,7 0,1 MHz ili 5,5 MHz.
Ako i pored mera preduzetih za smanjenje radio-frekvencijskih smetnji pri
distribuciji S kanala u KDS, odnosno ZAS, postoji mogunost interferencije sa signalima
drugih fiksnih radio-slubi, smetnje se mo-raju izbei izborom S kanala na kojima nee
nastati interferencija.
lan 23.
Za proraun nivoa signala u primarnoj, sekundarnoj i distribucionoj mrei KDS
koriste se sledei podaci:
broj distribuiranih kanala;
broj predvienih kaskadno vezanih pojaavaa;
odnos signal/um;
odnos signal/intermodulacija;
odnos signal/unakrsna modulacija;
slabljenje kabla zavisno od frekvencije;
promena slabljenja kabla zavisno od temperature;
predvieni frekvencijski opseg za distribuciju.
lan 24.
Maksimalni, minimalni i radni nivoi pojaavaa izraunavaju se prema sledeim
obrascima:
S I 602
20
log (n - 1) - 10 logm - 10 logp - --------------------1) URmax = Umax - ----3

2) URmin = 2 dBmV + F + A + 10 logm + 10 logp + S/N

URmax + URmin

3) U

--------------------------------------------

gde je:
URmax maksimalni radni nivo pojaavaa, u dBmV
648

URmin minimalni izlazni nivo pojaavaa, u dBV

Umax maksimalni iz lazni nivo pojaavaa za odnos signal/unakrsna modulacija
60 dB, u dBV za dva TV-signala (naznaen u tehnikom uputstvu proizvoaa)
UR radni izlazni nivo pojaavaa, u dBV n
broj predvienih kanala za distribuciju
m broj predvienih kaskadno vezanih pojaavaa
p broj razliitih nivoa mree u jednom pravcu prenosa, na primer, ako u pravcu
prenosa postoji primarna, sekundarna i distribuciona mrea, p = 3
S/I zahtevani odnos signal/unakrsna modulacija na izlaz pojaavaa izraen u dB
2dBV nivo termikog uma na otporniku od 75
F faktor uma pojaavaa, u dB A
pojaanje pojaavaa, u dB
S/N minimalni odnos signal/um (43 dBV)
Do konanog broja pojaavaa i nivoa signala dolazi se metodom iteracije.
Izraunavanje UR vri se za svaki nivo mree posebno.
lan 25.
Linijski pojaavai i drugi ureaji u primarnoj i sekundarnoj mrei moraju biti
smeteni u ormare koji se postavljaju iznad zemlje ili oknima na najviem nivou. Ormari
za spoljanji razvod moraju biti napravljeni tako da zatite ureaje od uticaja okoline.
lan 26.
Kod vodova primarne i sekundarne mree kod kojih usled tempera-turnih razlika
dolazi do promene slabljenja signala za vie od + 2 dB, mora se primeniti autoamtska
regulacija nivoa.
lan 27.
Kod KDS vodovi primarne i sekundarne mree postavljaju se pod-zemno i/ili
nadzemno.
Kod podzemnog postavljanja vodovi se polau prema slici 1.
Mere u m

Na slici je:
1 traka za upozorenje
2 plastini zatitnik
3 pesak
4 vod
Slika 1 Podzemno postavljanje vodova

649

Ako se vod nastavlja, mesto nastavljanja mora biti udaljeno od ose ka-bla
najmanje 1,5 m da bi se izbeglo oteenje spojnice pri sleganju terena. Nastavljanje se
izvodi prema slici 2.
Mesto nastavljanja vodova mora se oznaiti u projektu izvedenog stanja. Prilikom
polaganja voda u rov i njegove montae, sva savijanja vodova moraju biti u skladu sa
dozvoljenim radijusima savijanja vodova, a vune sile moraju biti u skladu sa
dozvoljenim vunim silama za odgova-rajue tipove kablova.
Mere u m

Na slici je: 1
spojnica 2
vod

Slika 2 Nastavljanje podzemno postavljenih vodova

lan 28.
Unutranji razvod signala u stambenim i drugim objektima mora biti odvodnog
tipa, tako da svaka izlazna prikljunica bude nezavisna od druge.
lan 29.
Prilikom projektovanja unutranjeg razvoda KDS i ZAS, razlika ni-voa signala
izmeu bilo koje dve prikljunice mora biti manja od 3 dB od razlike izmeu
maksimalnih i minimalnih nivoa utvrenih jugoslo-venskim standardom JUS N.N6.172.
lan 30.
Prilikom projektovanja distribucione mree KDS, odnosno ZAS mora se
omoguiti prenos signala u direktnom smeru u frekvencijskom op-segu od 47 MHz do
600 MHz.
lan 31.
Slabljenje vodova distribucione mree mora biti manje od 12 dB/100 m/200 MHz
za ogranke, a manje od 8 dB/100 m/200 MHz za grane.
lan 32.
Vodovi unutranjeg razvoda signala u novoizgraenim stambenim i drugim
objektima kod KDS, odnosno ZAS polau se u odgovarajue cevi ili kanale. Cevi za
polaganje vodova unutranjeg razvoda, osim jednog dela ogranka, polau se u zidove
zajednikih prostorija objekta.
650

lan 33.
Kod objekta za ZAS, projektom se mora predvideti mogunost posta-vljanja kabla
od budueg prikljuka na KDS do kuita zajednikog anten-skog ureaja.
lan 34.
Za povezivanje koaksijalnih vodova i pojaavaa u primarnoj i sekun-darnoj mrei
moraju se koristiti konektori tipa IEC 1692 ili 3,5/12. Za
RF merne take koriste se konektori tipa IEC 1962, a za videofrekvencij-ski opseg
konektori tipa BNC.

III. TEHNIKE MERE ZATITE

lan 35.
Antenski stub, zatezna uad, antene i ostali delovi antenskog sistema moraju biti
zatieni od korozije i uticaja ultravioletnog zra-enja.
lan 36.
Antenski stub sa prijemnim antenama, radi zatite od atmosferskih pranjenja,
uzemljava se prema propisma za uzemljenje.
lan 37.
Antenski vodovi moraju se uvrstiti du nosaa antena i antenskog stuba tako da se
spree naprezanja i vibracije vodova. Antenski vodovi mogu se postavljati du
unutranjih zidova antenskog stuba. Sva savijanja vodova moraju biti u skladu sa
dozvoljenim radijusima savijanja vodova.

IV. ODREDBE O OBEZBEENJU KVALITETA SIGNALA

lan 38.
Posle zavretka radova na izvoenju KDS, odnosno ZAS, sistem se obavezno
puta u probni rad. Za vreme probnog rada mere se nivoi napona prijemnih signala na
ulazu i izlazu pojaavaa i pretvaraa i na svim izla-znim prikljucima radi provere da li
su unutar granica utvrenih jugoslo-venskim standarodm JUS N.N6.172.
Rezultati merenja nivoa napona signala unose se u izvetaj o ispi-tivanju, koji je
sastavni deo tehnike dokumentacije.
Posle zavretka merenja, uz svaku izlaznu prikljunicu mora se pri-loiti vod
prijemnika prema jugoslovenskom standardu JUS N.N6.191 i po-punjena kartica prema
slici 3.
651

Kablovski distribucioni i zajedniki antenski sistemi

IZLAZNA PRIKLJUNICA
RASPORED TV KANALA I PROGRAMA
TV kanal
TV program
Broj na programatoru*

Organizacija odgovorna za odravanje

................................................................................................................................................
Adresa: .................................................................................................................................
Telefon: ..............................................................................................................................
Vai do: ...............................................................................................................................
* Podatak je informativan

Slika 3 Kartica za izlaznu prikljunicu KDS, odnosno ZAS

lan 39.
KDS, odnosno ZAS mora se odravati u ispravnom stanju i na taj nain osigurati
na izlaznim prikljunicama bez prekida kvalitetan signal, ocene 4 ili vee, radio-difuznih
i drugih signala. Ako i pored preduzetih mera za smanjenje radio-frekvencijskih smetnji
pri distribuciji signala u KDS, odnosno ZAS postoji pri upotrebi interferencija sa
signalima dru-gih fiksnih radio-slubi ili ako signali KDS, odnosno ZAS ometaju rad
druge fiksne radio-slube, smetnje se moraju otkloniti izborom drugih kanala za
distribuciju.
lan 40.
Radi odravanja KDS i ZAS vre se redovni estomeseni pregledi tih sistema,
koji obuhvataju:
pregled prijemnih antena i otklanjanje eventualnih kvarova;
kontrolu nivoa i kvaliteta prijemnih signala u glavnoj stanici, odnosno kuitu
zajednikog antenskog ureaja i kontrolu nivoa i kvaliteta distribuiranih signala na
izlaznim prikljunicama u stano-vima;
proveru rada ureaja i njihovo podeavanje;
zamenu neispravnih ureaja i delova sistema.
lan 41.
Radi otklanjanja iznenadnih kvarova, vre se hitne intervencije na ureajima i
delovima sistema. Kvar nastao na jednom delu sistema mora se otkloniti u roku od 48
sati od prijave kvara, a kvar nastao na celom sistemu mora se otkloniti u roku od 24 sata.
652

lan 42.
Kompletan primerak tehnike dokumentacije za KDS mora se nala-ziti u glavnoj
stanici, a kompletan primerak tehnike dokumentacije za
ZAS u kuitu zajednikog antenskog ureaja.
lan 43.
O odravanju sistema mora se voditi knjiga odravanja.
Knjiga odrvanja mora biti smetena u glavnoj stanici, odnosno u ku-itu
zajednikog antenskog ureaja.
U knjigu odravanja unose se sledei podaci:
opis popravljenih kvarova i/ili opis pregleda;
broj narubine, tip i naziv proizvoaa ugraenog ureaja i/ili
dela;
firma, odnosno naziv i sedite organizacije udruenog rada ili ovlaene zanatske
radnje koja redovno odrava sistem, datum popravke i/ili pregleda;
potpis lica koje je izvrilo popravku i/ili pregled;
overa odgovornog lica korisnika KDS, odnosno ZAS da je popravka ispravno
uraena i/ili da je pregled ispravno izvren.
Uz knjigu odravanja mora biti priloen izvetaj o ispitivanju, sa-injen za vreme
redovnog pregleda. Izvetaj o ispitivanju mora da potvrdi da su utvreni zahtevi za KDS,
odnosno ZAS ispunjeni i mora ga potpisati strunjak koji je vrio ispitivanje.

V. ZAVRNA ODREDBA
lan 44.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slu-benom
listu SFRJ.

653

654

SADRAJ
Strana
ZAKON O STANDARDIZACIJI - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - I. Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Standardi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III. Propisi o tehnikoj i konstrukcionoj sigurnosti i o kvalitetu
proizvoda, robe i usluga - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 13
IV. Odstupanje od jugoslovenskih standarda i normi kvaliteta - - - - - - - - - - 14
V. Mere za obezbeenje kvaliteta i tehnike i konstrukcione sigurnosti
proizvoda i usluga - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 15
VI. Standardizacija u oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, za potrebe civilne zatite i za potrebe organa unutranjih poslova
VII. Meunarodna saradnja i informisanje u oblasti standardizacije - - - - - 29
VIII. Inspekcijski nadzor i upravne mere - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 30
IH. Isprave o ovlaenju za vrenje nadzora - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 31
H. Kaznene odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 31
HI. Ovlaenja za donoenje propisa - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 33
HII. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 35
ZAKON O SISTEMIMA VEZA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 36
I. Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 36
II. Sistemi veza - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 42
III. Radio-veza - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 48
IV. Mere za obezbeenje veza - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 59
V. Meunarodne veze - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 61
VI. Inspekcijski nadzor - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 62
VII. Kaznene odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 66
VIII. Ovlaujue odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 72
IX. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 74
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINE INSTALACIJE NISKOG NAPONA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 75
I. Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 75
II. Ureaji i oprema za izvoenje elektrinih instalacija - - - - - - - - - - - - - 76
III. Tehnike mere zatite - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 96
IV. Postupak i nain kontrolisanja i verifikacije svojstava, karakteristika i kvaliteta elektrinih instalacija - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 106
V. Zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 110

3
3
9

28

655

Strana
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADNJU NADZEMNIH ELEKTROENERGETSKIH VODOVA NAZIVNOG NAPONA OD
1 kV DO 400 kV - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 111
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 111
II. Uslovi prorauna - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 114
III. Provodnici i zatitna uad - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 116
IV. Raspored provodnika i zatitne uadi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 122
V. Izolatori i izolatorski lanci - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 125
VI. Stubovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 130
VII. Uzemljenje - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 133
VIII. Prelazak vodova i njihovo pribliavanje objektima - - - - - - - - - - - - - - - 137
IX. Drveni stubovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 155
X. elini stubovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 159
XI. Armiranobetonski stubovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 163
XII. Usidrenje stubova - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 165
XIII. Temelji - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 166
HIV. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 174
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADNJU NISKONAPONSKIH NADZEMNIH VODOVA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 175
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 175
II. Odreivanje vrednosti obleda, pritiska vetra i koeficijenta dejstva
vetra - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 178
III. Opti uslovi za uad i opremu za prihvatanje, nastavljanje i spajanje
uadi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 179
IV. Odreivanje vrednosti razmaka u sredini raspona - - - - - - - - - - - - - - - - - 179
V. Opti uslovi za samonosei kablovski snop i opremu za prihvatanje,
nastavljanje i spajanje samonoseeg kablovskog snopa - - - - - - - - - - - - - - - 180
VI. Odreivanje vrednosti optereenja uporita - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 181
VII. Uzemljenje i zatita od prenapona - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 182
VIII. Odreivanje vrednosti sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti za
ukrtanje, pribliavanje i paralelno voenje vodova sa odnosnim objektima - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 182
IX. Dimenzionisanje uporita - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 187
X. Usidrenje uporita - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 187
XI. Temelji uporita - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 187
XII. Zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 188
PRAVILNIK O TEHNIKIM PROPISIMA O GROMOBRANIMA - - - - - - 189
Tehniki propisi o gromobranima - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 189
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA I UREAJA OD POARA - - - - - - - - - 218
I. Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 218
II. Zatita elektroenergetskih postrojenja i ureaja za proizvodnju, prenos i distribuciju elektrine energije od poara - - - - - - - - - - - - - - - - - 218
III. Zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 226
PRAVILNIK O TEHNIKIM MERAMA ZA UREAJE SA SVETLEIM
CEVIMA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 227
PROPISI O TEHNIKIM MERAMA ZA UREAJE SA SVETLEIM
CEVIMA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 228
PRAVILNIK O TEHNIKIM MERAMA ZA POGON I ODRAVANJE
ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 239

656

Strana
PROPISI O TEHNIKIM MERAMA ZA POGON I ODRAVANJE
ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 239
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA POGON I ODRAVANJE ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA I VODOVA - - - - - - - 268
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 268
II. Postrojenja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 270
III. Vodovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 274
IV. Zatita od prenapona - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 276
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADNJU SREDNJENAPONSKIH NADZEMNIH VODOVA SAMONOSEIM KABLOVSKIM
SNOPOM - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 277
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 277
II. Odreivanje vrednosti obleda, pritiska vetra i koeficijenta dejstva
vetra - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 279
III. Opti uslovi za sn sks, opremu za prihvatanje, nastavljanje i spajanje sn sks 280
IV. Odreivanje vrednosti optereenja uporita - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 281
V. Uzemljenje i zatita od prenapona - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 281
VI. Odreivanje vrednosti sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti za
ukrtanje, pribliavanje i paralelno voenje vodova sa odnosnim objektima - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 282
VII. Dimenzionisanje, usidrenje i temeljenje uporita - - - - - - - - - - - - - - - - - 286
VIII. Zavrna odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 286
PRAVILNIK O TEHNIKIM MERAMA ZA IZGRADNJU, POGON I
ODRAVANJE ELEKTRINIH GENERATORA I SINHRONIH
KOMPENZATORA HLAENIH VODONIKOM - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 287
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA OD PRENAPONA - - - - - - - - - - - - - - - - 294
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 294
II. Naprave za zatitu od prenapona - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 298
III. Prelazna i zavrna odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 312
ANEKS PODACI O CEVNIM ODVODNICIMA PRENAPONA - - - - - - - - - 313
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU OD STATIKOG ELEKTRICITETA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 319
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 319
II. Mere i sredstva za zatitu od statikog elektriciteta - - - - - - - - - - - - 322
III. Mere i sredstva za zatitu od statikog elektriciteta zavisno od vrste
proizvodnje i rada sa eksplozivnim materijalima i municijom - - - - - - - 327
IV. Instrumenti za ispitivanje statikog elektriciteta - - - - - - - - - - - - - - 337
V. Pogonski nadzor, povremena ispitivanja i merenja - - - - - - - - - - - - - - - - - 338
VI. Prelazna i zavrna odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 339
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA I USLOVIMA ZA PROJEKTOVANJE I IZVOENJE ELEKTRINIH POSTROJENJA U PROSTORIJAMA U KOJIMA SE RADI SA EKSPLOZIVIMA - - - - - - - - - 340
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 340
II. Obim primene - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 341
III. Definicije pojmova - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 341
IV. Projektovanje, izvoenje i nadzor - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 345
V. Izvoenje elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija - - - - - - - - - - - 347
VI. Opte mere elektrine bezbednosti - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 348
VII. Posebne mere elektrine bezbednosti - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 348
VIII. Posebne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 350

657

Strana
IX. Izbor eksplozivne zatite elektrinih postrojenja u sluajevima njihovog normalnog izvoenja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 356
X. Ispitivanje i odravanje - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 356
XI. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 367
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROENERGETSKA POSTROJENJA NAZIVNOG NAPONA IZNAD 1000 V - - - - - - - - - - 370
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 370
II. Postrojenja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 371
III. Zatitne mere - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 379
IV. Osnovna oprema postrojenja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 381
V. Pomona postrojenja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 400
VI. Pogonske i druge posebne prostorije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 404
VII. Specijalna elektrina postrojenja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 407
VIII. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 408
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA UZEMLJENJA ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA NAZIVNOG NAPONA IZNAD
1000 V - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 409
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 409
II. Dimenzionisanje sistema uzemljenja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 415
III. Merenja, kontrole i pregledi sistema uzemljenja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 432
IV. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 436
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU NISKONAPONSKIH MREA I PRIPADAJUIH TRANSFORMATORSKIH
STANICA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 437
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 437
II. Zatitne mere u niskonaponskoj mei i pripadajuim trafostanicama 440
III. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 460
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROENERGETSKA POSTROJENJA NAZIVNOG NAPONA 10 kV ZA RAD POD NAPONOM 20 kV - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 461
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA LASERSKE UREAJE
I SISTEME - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 463
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 463
II. Izrada, eksploatacija i odravanje - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 465
III. Oznaavanje i obeleavanje - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 474
IV. Tehnike mere zatite - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 475
V. Blii sadraj tehnikog uputstva za lasere - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 478
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINA POSTROJENJA I UREAJE U RUDNICIMA SA POVRINSKOM EKSPLOATACIJOM MINERALNIH SIROVINA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 480
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 480
II. Elektrini ureaji i instalacije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 485
III. Tehnike mere zatite od dodira delova pod naponom- - - - - - - - - - - - - - - 487
IV. Zatita od preoptereenja i kratkog spoja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 508
V. Posebni zahtevi za elektrine ureaje - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 514
VI. Kablovi i vodovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 526
VII. Elektrina vua - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 540
VIII. Elektrino paljenje mina - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 541

658

Strana
IX. Posebno ugroeni prostori - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 542
X. Odravanje, ispitivanje, pregledi i popravke elektrinih ureaja i
instalacija - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 543
XI. Prelazna i zavrna odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 549
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINA POSTROJENJA, UREAJE I INSTALACIJE U RUDNICIMA SA PODZEMNOM EKSPLOATACIJOM - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 550
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 550
II. Elektrini ureaji i instalacije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 557
III. Tehnike mere zatite - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 559
V. Elektrina postrojenja, ureaji i instalacije u rudnicima ugroenim
opasnim gasovima i prainama - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 627
VI. Odravanje, pregledi, popravke i ispitivanje elektrinih postrojenja,
ureaja i instalacija - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 635
VII.Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 643
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA KABLOVSKE DISTRIBUCIONE SISTEME I ZAJEDNIKE ANTENSKE SISTEME - - - - - 644
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 644
II. Tehniki uslovi i zahtevi za izgradnju i odravanje kds i zas - - - - - - - - 645
III. Tehnike mere zatite - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 651
IV. Odredbe o obezbeenju kvaliteta signala - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 651
V. Zavrna odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 653

659