INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE VINA

TEHNIKA OPERATIVA
SLUBA PPZ 200/260

Obuka zaposlenih iz oblasti zatite od poara

Teze obuke
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Propisi
Postupak u sluaju poara
Uzroci poara i preventivne mere
Proces gorenja
Sredstva za gaenje poara
Stabilne instalacije za gaenje
Runi aparati za gaenje
Hidrantska mrea za gaenje

Uvod
Ovu temu poeo bih parafraziranjem l.1 ZOP-a koji kae da je osnovni cilj
sprovoenja mera zatite od poara zatita ivota ljudi i imovine,a smisao ove obuke
je sticanje, pre svega, praktinog znanja svakog radnika o opasnostima na svom
radnom mestu i u objektu u celini, kao i o dunostima u sluaju poara.
Na osnovu l.24 ZOP-a i Pravilnika zatite od poara radna organizacija donosi
Program obuke zaposlenih radnika iz oblasti zatite od poara.
Obuka se sastoji sastoji iz dva dela:
1. Teorijskog
2. Praktinog
Po zavrenoj obuci pristupie se proveri znanja putem testova.
Test se polae zaokruivanjem jednog od odgovora, a test je poloen ako ima 75%
tanih odgovora.
Obuka i provera znanja je obavezna za sve zaposlene.Neprisustvovanje povlai
sankcije po l.83 ZOP-a, koji kae da e se pojedinac kazniti novanom kaznom ili
kaznom zatvora do 60 dana.

Propisi
Zakon o zatiti od poara (Sl. Glasnik SRS br.37/88), u daljem tekstu ZOP,
donijela je Skuptina SRS, a na osnovu l.299 Ustava SR Srbije.
Smisao zakonskih reenja:
1. U domenu organizovanja zatite od poara je u:
a) Ujednaavanju organizovanja zatite od poara kod svih subjekata kod
kojih je prisutan priblino isti stepen ugroenosti od poara,
b) Stvaranje mobilnije, a kroz propisivanje minimalnih uslova u pogledu
kolske spreme i polaganje strunih ispita radnika, struno i kadrovski
osposobljenije organizacije zatite od poara,
c) Jaanje u ovakvoj organizaciji, pre svega, preventivnog rada kao
osnovnog preduslova za eliminisanje uzroka poara,

Strana 1 od 11

d) Preciznijem i potpunijem utvrivanju odgovornosti, kao i nosioca te

odgovornosti kod svakog subjekta.
2. U pogledu sadrine planskih i drugih akata, gde je na celovit i ujednaen nain
propisan minimum pitanja koja se moraju urediti u okviru zatite od
poara.Prvi put takva sadrina predviena je u odnosu na planove zatite od
poara koji donose radne organizacije, a koji moraju da sadre i finansijska
sredstva potrebna za organizovanje i sprovonje zatite od poara.
3. U pogledu obuke radnika iz oblasti zatite od poara,gde je propisana dunost
radnih organizacija i organa da najmanje jednom u tri godine izvre obuku
svih radnika, a najmanje jednom u toku godine izvre praktinu proveru
znanja. Obuka se vri prema programu koje donose radne organizacije i organi
uz pribavljeno miljenje nadlenog organa za unutranje poslove.
Da bi se ispotovao smisao zakonskih reenja, radne organizacije su dune da na
sva planska i druga akta, iz oblasti zatite od poara, pribave saglasnost nadlenog
organa za unutranje poslove.
Pravilnik o zatiti od poara
Na osnovu l.6 ZOP-a organizacije i organi se razvrstavaju u etiri kategorije
ugroenosti od poara, a na osnovu l.7 ZOP-a ureuju se konkretne obaveze koje u
pogledu organizacije zatite od poara slede za organizacije i organe, u zavisnosti od
kategorije ugroenosti od poara u koju su razvrstani.l.8 ZOP-a definisane su mere,
koja kao minimum treba da obuhvati ovaj normativni akt.
Na osnovu l.7, a vezano za l.8 ZOP-a radna organizacija je duna da donese
Pravilnik o zatiti od poara.
Mere koja treba obuhvatiti i konkretno urediti Pravilnikom o zatiti od poara:
a) Mere zatite od poara
b) Organizaciju, delokrug i ovlaenja vatrogasne jedinice (ili drugog oblika
organizovanja u zavisnosti od kategorizacije)
c) Prava i obaveze poslovodnog organa, radnika sa posebnim ovlaenjima i
odgovornostima i ostalih radnika
d) Nain upoznavanja radnika sa opasnostima od poara i postupkom u sluaju
poara
e) Nain izvoenja teoretske i praktine obuke i provere znanja
f) Postupak u vezi sa radovima zavarivanja, rezanja i lemljenja na privremenim
mestima
g) Nain vrenja unutranje kontrole
h) Odgovornost radnika zbog nepridravanja propisanih mera
i) Dunosti radnika u sluaju izbijanja poara
Mere zatite od poara mogu se urediti na nivou cele radne organizacije ali i prema
pojedinim delovima (prostorije, objekti)
Pravilnik o zatiti od poara INNVINA
Pravilnikom o zatiti od poara radna organizacija detaljnije utvruje mere i poslove u
vezi sa sprovoenjem zatite od poara, pri emu mora ispotovati zakonski minimum
sadran u l.8 ZOP-a.
Opte mere zatite od poara
a) Sa stanovita protivpoarne zatite posebno su opasne zapaljive tenosti,
gasovi i eksplozivne materije.Shodno tome, upotreba i skladitenje ovih
materija mora bitu u skladu sa Pravilnicima koja ta pitanja reguliu.Posebno
bih istakao taku 5.4.16 Pravilnika o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti
i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti (Sl.list SFRJbr.20/71),
koji kae da se u laboratorijama zapaljive tenosti mogu drati u hermetiki

Strana 2 od 11

zatvorenim posudama zapremine do 20 lit. koje se moraju drati u posebno za

to izgraenim metalnim ormariima, s tim da ukupna zapremina zapaljivih
tenosti ne sme biti vea od 200 lit.Metalni ormari mora imati ventilaciju sa
izlazom van prostora u kome se nalazi ormari.
b) Elektrine instalacije su najei uzronik poara, iako je u ovoj konstataciji ,
u velikoj meri, prikriven ljudski nemar i nestrunost predimenzionisanim
licnovanjem osiguraa, gubi se osnovna funkcija osiguraa to esto dovodi
do paljenja instalacija.ak je i zakonska regulativa da se u objektima sve
ugraene instalacije moraju odravati u ispravnom stanju i prema tehnikim
propisima.
c) Zapaljiv materijal manje-vie se nalazi u svim objektima.Zakonom je
propisano da se ne moe skladititi na rastojanju manjem od 6 m od objekta, a
u objektu se ne moe smetati na tavanima, stepenitu, hodnicima i ostalim
prolazima.
d) Ovde bih pomenuo i radove zavarivanja, rezanja i lemljenja, koji se ne mogu
izvoditi, na privremenim mestima, bez pismenog odobrenja rukovodioca PPZ.
Posebne mere zatite od poara
a) Ove mere se odnose na pojedine prostorije, objekte ili postupke
b) Hodnici i spepenita treba da budu slobodni za prolaz, tavani prazni.
c) U garaama i radionicama zabranjeno je puenje i upotreba otvorene vatre, a
vozila u njima treba da budu otkljuana sa kljuem u kontakt-bravi.
d) U prostorijama biblioteke, tamparije, knjigoveznice i svim ostalim
prostorijama u kojima se nalaze knjige, asopisi, dokumentacija zabranjena je
upotrba otvorenih izvora toplote (grejalice, reoi i sl.)
e) U sluaju ostavljanja ukljuenih aparatura posle radnog vremena, obavezno je
stavljanje natpisa koji sadri: obavetenje da se aparatura ne iskljuuje, datum,
kuni broj telefona odgovornog lica, ime prezime i potpis odgovornog lica.
f) U prostorijama gde se radi sa radioaktivnim materijalom preventivne mere se
moraju striktnije potovati, i za te prostorije se moraju uraditi postuci u sluaju
poara.
Organizacija poslova protivpoarne zatite
Mere zatite od poara, ovim Pravilnikom, sprovodi svi zaposleni u svom
delokrugu rada, i to:organi upravljanja INNVina i njihova pomona tela,
struna sluba jedinstvena za ceo Institut i svi ostali radnici.
Poslovima PPZ rukovodi generalni direktor INNVinaili radnik koga on za to
ovlasti, direktor Zajednikih slubi i komandir PPZ.
Osnovni nosilac poslova PPZ
Neposredno izvravanje mera PPZ obavlja Sluba PPZ u sastavu Zajednikih
slubi koja vri stalno deurstvo.Slubu sainjavaju vatrogasci i vatrogasci-vozai
i duni su:da proveravaju i kontroliu opremu i sprave za gaenje poara u svim
objektima Instituta;pri obilascima otklanjaju uzronike poara; u sluaju izbijanja
poara ili elementarnih nepogoda daju znak uzbune i organizuju akciju gaenja
poara.
Komandir Slube PPZ duan je da: organizuje i koordinira rad PPZ i izdaje radne
naloge radnicima Slube PPZ; predlae mere za poboljanje i unapreenje stanja
zatite od poara; da se stara o sprovoenju naloenih protivpoarnih mera od
strane inspekcijskih organa; da vodi evidenciju sprava i opreme za gaenje poara
po lanicama i da se stara o periodinim pregledima...
Direktor Zajednikih slubi je duan: da organizuje, objedinjava i usmerava rad na
poslovima sprovoenja mera PPZ; da organizuje izradu izvetaja o stanju i

Strana 3 od 11

problemima PPZ za organe upravljanja INNVina;da sprovodi poslove

osiguranja imovine INNVina...
Neposredni izvrioci mera zatite od poara
Zatitu imovine od poara neposredno izvravaju radnici Slube PPZ, loai,
elektriari, vodoinstalateri i drugi radnici Zajednikih slubi, a svako u svom
delokrugu.
Dunosti i ovlaenja organa upravljanja
Za sprovoenje mera zatite od poara odgovorni su i nadleni:
1) Savet Instituta
2) Generalni direktor sa pomonicima
3) Direktori lanica i njihovi zamenici
4) Neposredni rukovodioci naznaeni u ovom Pravilniku
Direktori lanica INNVina u pogledu mera zatite od poara odgovorni su
generalnom direktoru i organima upravljanja INNVina
Odgovornost radnika zbog nesprovoenja protivpoarnih mera
Za neizvravanje i nepridravanje obaveza propisanih ovim Pravilnikom i
ostalim zakonskim i drugim propisima radnici INNVina, svaki u svom
delokrugu, odgovaraju materijalno, disciplinski i krivino.
U tee povrede radne obaveze spadaju neizvravanje i nepridravanje mera
zatite od poara.

Postupak u sluaju poara

Poto je ovo pitanje vrlo bitno za svakog pojedinca, ovde u se pozvati na l.47
ZOP-a koji kae svaki graanin koji primeti poar duan je da ga ugasi, ako to
moe uiniti bez opasnosti za sebe ili drugog i u nastavku ako graanin ne moe
sam da ugasi poar, duan je da o poaru odmah obavesti najbliu vatrogasnu
jedinicu, stanicu milicije ili ma koji optinski organ
a) Svaki radnik INNVina i druga prisutna lica u sluaju poara su duni:da
najhitnije obaveste neposrednog rukovodioca i Slubu PPZ (lok 411); da
pristupi gaenju i spaavanju ljudi i imovine, pridravajui se naloga
neposrednog rukovodioca, ako pri tome ne dovodi u opasnost sebe ili druge
b) Neposredni rukovodilac je duan: da odmah obavesti Slubu PPZ; da naredi
iskljuenje struje; da rukovodi gaenjem dok ne dou radnici PPZ-vatrogasci
c) Deurni u Slubi PPZ je duan: da da uzbunu deurnoj smeni; da obavesti VB
(tel 93) i komandira PPZ;da obavesti deurnog elektriara; da obavesti
direktora lanice u ijem je objektu izbio poar; da pristupi gaenju poara sa
deurnom smenom
d) Voa deurne smene, po dolasku na mesto poara duan je da preuzme
rukovoenje gaenjem poara do dolaska VB ili komandira Slube PPZ
e) Dolaskom vatrogasne brigade gaenje poara preuzima komandir jedinice VB,
ija nareenja moraju da izvravaju svi uesnici u gaenju poara

Uzroci poara i preventivne mere

Jedan od uslova efikasnog preduzimanja preventivnih mera od poara, je poznavanje
svih opasnosti do kojih moe doi u odreenoj sredini.Praksa je pokazala da se skoro
u svim oblastima mora voditi rauna o svim uzrocima poara.Ovo, u prvom redu,
zbog toga to najvei broj poara izazivaju ljudi i to iz nehata i nepanje.

Strana 4 od 11

a) Nehat i nepanja ljudi veliki broj poara ljudi izazivaju zbog nepoznavanja
opasnosti koje mogu nastati u sredini u kojoj ive i rade.Ova injenica, pored
ostalog, istie znaaj obuke, ali i znaaj neophodnosti dobre organizovanosti,
ponaanja na radnom mestu, disciplini i potovanje mera zatite od poara.
b) Otvoreni plamen i uarena tela svaki plamen, koji prati razliite procese
sagorevanja, moe izazvati paljenje razliitih materija, to vai i za uarena
tela.Opasnost se poveava aktiviranjem zapaljivih smea, koje stvaraju
zapaljivi gasovi i pare zapaljivuh tenosti.Iz ovih opasnosti je i proistekla
Uredba o radovima zavarivanja, rezanja i lemljenja.Zatita od ovih opasnosti
je zabrana korienja ureaja sa otvorenim plamenom, postavljanje
odgovarajuih prepreka od nezapaljivog materijala, obezbeenje dovoljno
velikog rastojanja izmeu izvora ovih opasnosti i zapaljive materije.
c) Toplota trenja oslobaa se pri trenju vrstih tela.Oslobaanje vee koliine
ove toplote moe doi pri trenju pokretnih delova raznih maina.Tako najee
dolazi do paljenja maziva kod leita pojedinih maina.Efikasan nain zatite
se postie pravilnim izborom maziva i redovnom podmazivanjem maina i
ureaja.
d) Odreene prirodne pojave munja, grom, suneva toplota, vetar,
zemljotresi.Grom obino udara u visoke predmete kao to su visoke graevine
i visoko drvee. Efikasna zatita je postavljanje gromobranske instalacije
e) Graevinski nedostaci dotrajalost graevinskih konstrukcija, nenamensko
korienje pojedinih graevinskih objekata moe predstavljati ozbiljan
problem sa stanovita zatite od poara.Tu svakako danas spadaju i novi
graevinski elementi na bazi pojedinih plastinih masa, koji se dovoljno ne
proveravaju.
f) Hemijske reakcije ovde se prvenstveno misli na egzotermne reakcije.U
odreenim sluajevima ovako osloboena toplota moe zagrejati drugu
zapaljivu materiju do temperature samozapaljivosti.Dobar primer za to je
paljenje slame u korpama gde se dri azotna kiselina, ako doe do pucanja
staklene ambalae kiseline, ili paljenje na bocama sa kiseonikom ako kiseonik
doe u dodir sa raznim masnim materijama.O ovakvim opasnostima od poara
mora se voditi rauna na skladitima i u prostorijama gde se dre razliite
vrste hemijskih proizvoda.
g) Elektrina struja pri protoku elektrine struje kroz provodnik jedan deo
elektrine energije se pretvara u toplotu.Ukoliko doe do preoptereenja
provodnika, poveanje tempereture moe biti takvo da moe izazvati poar.
Mera zatite je postavljanje osiguraa u strujno kolo i na taj nain spreavanje
preoptereenja elektrinih vodova
h) Statiki elektricitet osnovna opasnost od statikog elektriciteta je mogunost
pojave iskre, koja moe imati dovoljnu energiju da izazove paljenje zapaljive
materije, ili eksploziju nekog eksplozivnog sistema.Mera zatite je uzemljenje
provodljivih delova ureaja, odravanje odgovarajue vlage ...

Proces gorenja
U prolosti je bilo vie teorija kojima se objanjavalo ta je to sagorevanje, ta je to
vatra.Tek neto vie od dvesta godina francuski naunik Lavoazje dao je definitivan
odgovor.Sagorevanje je oksidacioni proces pri kome se materija koja gori jedini sa
kiseonikom, pri emu dolazi do oslobaanja toplote i pojave plamena.

Strana 5 od 11

Uslovi gorenja
Da bi se proces gorenja odvijao potrebni su sledei uslovi:
1) Prisustvo materije koja moe da gori (goriva materija)
2) Prisustvo materije koja potpomae gorenje (kiseonik)
3) Toplotna energija da bi se postigla temperatura paljenja gorive materije
Ako bilo koji od ovih uslova eliminiemo, nema gorenja.
Gorenje vrstih, tenih i gasovitih materija
a) vrste materije tok gorenja vrstih materija odvija se u vie faza, ali je za
nas bitno da je to gorenje sa arom o emu treba voditi rauna pri odabiru
sredstava za gaenje.
b) Zapaljive tenosti tok gorenja se odvija tako da tenost prvo pree u
gasovito stanje, pa nastale pare u smei sa vazduhom sagorevaju.
c) Zapaljivi gasovi imaju najjednostavniji tok.Potrebno je da se gasovita
materija nae u odgovarajuoj smei sa kiseonikom i da se smea zagreje do
temperature paljenja.

Sredstva za gaenje poara

Gorenje neke materije e prestati kada se eliminie bilo koji od uslova gorenja, tako
da moemo kazati da je gaenje proces, u ijem toku, delovanjem sredstava za gaenje
prekidamo proces gorenja.
Sredstva za gaenje poara su materije koje se upotrebljavaju za zaustavljanje procesa
gorenja na najbri nain i moraju da ispune neke opte uslove: da gase efikasno; da su
upotrebljiva za gaenje veeg broja materija; da su postojana pri uvanju; da pri
gaenju ne stvaraju otrovne produkte; da im je upotreba jednostavna ...
Nain delovanja sredstava za gaenje
Efekti sredstava za gaenje:
a) Uguujui efekat sastoji se u tome to uguujua materija pokriva goruu
povrinu ime spreava potpuno ili delimino pristup kiseoniku iz vazduha
b) Rashlaujui efekat sastoji se u tome da rashladna materija rashlauje
goruu povrinu, odnosno odvodi toplotu sa gorive materije
c) Antikatalitiki efekat sastoji se u sposobnosti materije za gaenje da
zaustavlja hemizam reakcije oksidacije
Podelu sredstava za gaenje prema nameni definisao je JUS.Z.CO.003
Prema ovom JUS-u poari se razvrstavaju u pet klasa prema vrsti gorivih materija
Klasa A poari vrstih zapaljivih materija (poari sa stvaranjem ara-drvo, papir)
Klasa B poari zapaljivih tenosti (poari bez ara-benzin, ulja, lakovi, smole)
Klasa C poari zapaljivih gasova (acetilen, metan, propan, butan)
Klasa D poari zapaljivih metala (alumunijum, magnezijum, natrijum, kalijum)
Klasa E poari na ureajima i instalacijama pod elektrinim naponom
(elektromotori, transformatori, razvodna postrojenja)
Upotreba sredstava za gaenje prema klasi poara
Gaenje poara klase A voda, pesak, haloni, neke vrste praha
Gaenje poara klase B pena, prah, haloni, ugljendioksid
Gaenje poara klase C prah, haloni, ugljendioksid
Gaenje poara klase D specijalna vrsta praha, pesak
Gaenje poara klase E ugljendioksid, prah, haloni
Podelu sredstava za gaenje prema nainu delovanja
Sredstva koja deluju uguujue ugljendioksid, pesak, pena, prah
Sredstva koja deluju rashlaujue voda, neke vrste pene
Strana 6 od 11

Sredstva koja deluju antikatalitiki haloni, prah i neke vrste pene

Voda kao sredstvo za gaenje
Voda je najefikasnije sredstvo za gaenje a uz to i najjeftinije, tako da u oblasti zatite
od poara ima najvei znaaj.
Osnovni efekat vode pri gaenju je rashlaujui, a sporedni efekat je uguujui jer se
pri isparavanju jednog litra vode obrazuje oko 1700 litara vodene pare, koja prekriva
arite smanjujui strujanje vazduha i pristup kiseonika.
Voda je najefikasnije sredstvo za gaenje poara klase A
Vodom se ne smeju gasiti: elektrini ureaji pod naponom, jer je voda provodnik;
zapaljive tenosti; natrijum; kalijum; magnezijum
Voda hemijski reaguje sa velikim brojem materija, oslobaajui pri tome velike
koliine toplote, kao naprimer sa negaenim kreom, karbidom, sumporom, alkalnim
materijama, tako da ta toplota moe biti uzronik poara. Isto tako u dodiru sa
uarenim predmetima razlae se na vodonik i kiseonik koji obrazuju eksplozivnu
gasnu smeu (praskavi gas).
Pena kao sredstvo za gaenje
U savremenoj zatiti od poara pene igraju znaajnu ulogu.U gaenju poara
zapaljivih tenosti, naroito nafte i naftnih derivata, pena predstavlja pouzdano
sredstvo za gaenje.
Pena se sastoji od mehuria iju opnu ini emulzija, a unutranjost mehura je
ispunjena ugljendioksidom ili vazduhom.U zavisnosti ta je u mehuriu izvrena je i
osnovna podela pene na:
Hemijska pena
Vazduna pena
Efekat pri gaenju penom je uguujue a delimino rashlaujue.u poetnoj fazi
gaenja pena se na temperaturi raspada, a vodene kapljice isparavaju oduzimajui
toplotu.Nastala vodena para potiskuje vazduh iznad tenosti odvajajui parnu fazu od
tene.
Zahtevi za penu kao sredstvo za gaenje:
Stabilnost potrebno je postepeno raspadanje da bi se voda postupno izdvajala, da bi
se gaenje obavljali hlaenjem.Raspadanje pene meri se poluvremenom raspadanja.
Postojanost na temperaturi pena treba da ima otpornost da se ne spee ili brzo
raspada.
Sposobnost teenja i klizanja pri gaenju trai se od pene da tee i klizi po povrini
objekta koji gori dok ga u potpunosti ne pokrije.
Ugljendioksid kao sredstvo za gaenje
Ugljendioksid ima veliku primenu. Koristi se pri gaenju hemijskih pogona i
skladita, gde se gaenje vri prostornim zaguivanjem, kao i pri gaenju ureaja pod
naponom.
Efekat gaenja ugljendioksida je uguujui
Opte osobine
Pri normalnom pritisku i temperaturi ugljendioksid je gas bez boje i mirisa, 1.5 puta
tei os vazduha.Pri obinoj temperaturi 1 kp ugljendioksida na pritisku od 1 bara
zauzima oko 500 lit zapremine.Gaenje sa njim je vrlo kratko, jer se brzo dostie
koncentracija potrebna za gaenje.
Za gorenje veine materijala potreban je procenat kiseonika od 17%, a za gaenje se
uzima praktino 30% ugljendioksida, to za gaenje zatvorenih prostorija iznosi
minimalno 0.5 kp/m3.
Vrste poara koji se gase ugljendioksidom su: klasa B, C i E

Strana 7 od 11

Opasnosti pri upotrebi ugljendioksida

Pri isticanju ugljendioksida iz aparata za gaenje, dio gasa sublimie, pri emu se
stvara suvi led, koji u dodiru sa otkrivenim delovima tela nanosi povrede.
Pri gaenju u zatvorenim prostorijama, postoji opasnost po zdravlje ljudi. Jer je
koncentracija gaenja 25-30% ugljendioksida, a ve pri concentraciji od 4% ovog
gasa javlja se glavobolja i blaga nesvestica, dok koncentracija od 25% izaziva brzu
smrt.
Prah kao sredstvo za gaenje
Uporedo sa razvojem industrije poveavaju se i opasnosti od poara, time se javlja
potreba za novim sredstvima za gaenje.Tako mnogi zahtevi koji ne mogu biti
ispunjeni pri gaenju vodom, penom ili ugljendioksidom ispunjavaju se upotebom
praha za gaenje a to su: mogunost gaenja ureaja pod naponom, potpuna
neotrovnost i nekodljivost, otpornost prema smrzavanju, mogunost gaenja skoro
svih vrsta poara i velika mo gaenja (skoro trenutno eliminisanje plamena)
Efekat gaenja prahom je vrlo kompleksan i do danas nije potpuno ispitan.Ranije se
gaenje prahom pripisivao pripisivao efektu zaguivanja i hlaenja, jer se smatralo da
je produkat sagorevanje natrijumhidrokarbonata Na-karbonat, voda i ugljendioksid.
Za sposobnost gaenja prahom od odluujueg uticaja je veliina zrna i turbulentno
kretanje praha.Smanjenjem prenika zrna sa 400 na 40 mikrona sposobnost gaenja se
poveala 4 puta.
Vrste i sastav praha
Prah na bazi natrijumbikarbonata
Prah drugih sastava
Prah drugaijeg sastava javlja se u poslednje vreme kao posledica zahteva da se
prahon gase poari klase A.
Osnovne osobine praha
Neotrovnost i nekodljivost ispitivanja na ivotinjama i na ljudima, ak i bez zatite
plua i oiju, nisu pokazala nikakva nadraivanja, u gustom oblaku praha.
Elektrina izolacija oblak praha ne provodi struju, ali u uslovima stvaranja plamena
prah moe da se zapekne i onda postaje provodnik.
Vrsta poara koji se gasi prahom
BCE prah gasi poare klase B i C a ogranieno za klasu E
ABCE prah - gasi poare klase A, B i C a ogranieno klasu E
ABCD prah gasi poare klase A, B, C, D
Haloni kao sredstvo za gaenje
Halogenizovani ugljovodonici, kratko nazvani haloni,odavno se upotrbljavaju za
geenje poara. Prvi put su ih upotrebili Nemci u II svetskom ratu.
Haloni deluju toksino i u svom prirodnom stanju i prilikom nastajanja produkata
sagorevanja, zato se preporuuju kao sredstvo za gaenje u stabilnim sistemima za
gaenje poara.
Efekat gaenja halonom je antikatalitiki, jer se halogena jedinjenja vezuju aktivnim
radikalima u poaru i na taj nain kidaju lananu reakciju procesa sagorevanja.
Osobine halona
Velika efikasnost u gaenju
Potpuna ili skoro potpuna nekodljivost halona za opremu, nema korozije, vlage,
zaprljanosti, hladni okovi
Elektrina neprovodljivost
Vrste poara koje se gase halonom: poari klase B, C i E

Strana 8 od 11

Stabilne instalacije za gaenje poara

Stabilne instalacije za gaenje poara se, u principu, postavljaju kad je potrebna velika
koliina srtedstava za gaenje u prvim trenucima izbijanja poara zbog visokog
stepena poarnog optereenja i mogunosti velike brzine prostiranja poara, zbog
poloaja objekta, visokih temperatura koje se razvijaju, opasnih materija ili vredne
opreme u objektu, kad prisustvo ljudi u objektu nije stalno zbog automatizacije
procesa i kad se gaenje, iz bilo kog razloga, ne moe obaviti mobilnom
protipoarnom opremom.
Stabilne instalacije se izvode kao automatske (aktiviranje gaenja se vri automatski) i
poluautomatske (aktiviranje vri ovek sa daljine).
Izbor tipa stabilnih instalacija vri su u zavisnosti ta se gasi, a sredstvo za gaenje
bira se u zavisnosti od klasa poara koji se mogu javiti.
Stabilne instalacije za gaenje poara vodom
Postavljaju se na svim mestima gde se voda moe upotrebiti kao sredstvo za gaenje
Imamo dva tipa ovih onstalacija:
Sprinkler instalacije u pripremnom periodu imaju zatvorene mlaznice a pri izbijanju
poara aktiviraju se samo mlaznice iznad mesta poara.
Drener instalacije u pripremnom periodu imaju otvorene mlaznice tako da se
aktiviranjem, u sluaju poara, bilo koje mlaznice vri potapanje cele prostorije.Zato
se primenjuju za zatitu objekata sa velikom poarnom opasnou uz mogunost brog
irenja poara.
Stabilna instalacija za gaenje ugljendioksidom
Postavlja se dvojako:
Kao potpuna zatita - kada se aktiviranjem sistema istovremeno zatvaraju svi otvori u
poarnom sektoru i automatski se iskljuuje svako prinudno strujanje
vazduha.Zasiivanje poarnog sektora ugljendioksidom mora se izvriti za 2 minuta.
Kao delimina zatita namenjena za zatitu opreme ili ureaja u prostoriji. Pri ovoj
zatiti vreme lokalnog zasienja ugljendioksidom je 30 sekundi.
Stabilne instalacije za gaenje poara prahom
Primena ove instalacije preporuuje se tamo gde voda i pena nisu pogodni (mesta gde
postoji mogunost smrzavanja ili postoji opasnost od kratkog spoja)
Aktiviranje ovih sistema je automatsko na pojavu temperature, pri emu aktivirajui
sistemi otvaraju pogonske boce sa azotom koji, pod pritiskom, izbacuje prah iz
rezeorvara.Rezeorvar za prah treba tretirati kao sud pod pritiskom, pa mora imati svu
potrebnu armaturu kao sudovi pod pritiskom i mora biti smeten u prostoriji
zatienoj od poara, sa odgovarajuom ventilacijom.
Stabilne instalacije za gaenje poara halonom
Najvie se koriste za lokalna gaenja.Automatski aparati punjeni halonom 1211 zovu
se plafonjere u potpunosti obezbeuju automatsku zatitu. Postavljaju se iznad
ureaja koji se titi na rastojsnju 1 2 metra, a aktiviranje se vri na projektovanoj
temperaturi u zavisnosti od izbora sprinkler ampule, koja je sastavni deo ovog aparata.
Aktiviranje stabilnog sistema nastaje 30 sekundi po prijemu iz upravljako-komandne
jedinice.
Svaki stabilni automatski ureaj za zatitu prostorija gde
mogu biti prisutni ljudi mora imati zvuni alarmni ureaj. U toj
prostoriji gaenje moe zapoeti tek posle datog zvunog signala za
uzbunu.Vreme od poetka zvunog signala za uzbunu do poetka
gaenja ne treba da pree 30 sekundi.

Strana 9 od 11

Runi aparati za gaenje poara

Slue za gaenje poetnih poara i tako su podeeni da se sa njima jednostavno
rukuje.U zavisnosti kako se dopremaju do mesta poara dele se na:
a) Rune prenosne aparate teine do 20 kg
b) Rune prevozne aparate teine do 260 kg
Vreme aktiviranja aparata:
a) Prenosni aparati 5 sekundi
b) Prevozni aparati 10 sekundi
Aparati moraju da imaju sledee oznake:
Utisnute :
- fabriki broj
- godina izrade
Ispisane:
- oznaka aparata
- vreme neprekidnog pranjenja
- vrsta poara za koji je namenjen
- upozorenje kada se ne sme gasiti el.instalacije
- najvea vrednost napona elektrine instalacije
- uputstvo za upotrebu, u saetoj i jasnoj formi
Oznake aparata
Aparat se oznaava prema sredstvu za gaenje sa kojim je napunjen
Aparati za gaenje ugljendioksidom oznaka CO2
Aparati za gaenje prahom oznaka S
Aparati za gaenje halonom oznaka HL
Klase poara koje se gase aparatima, zavise od sredstva za gaenje sa kojim je
napunjen aparat, to je obraeno u sredstvima za gaenje poara.
Domet mlaza runih aparata za gaenje
S aparati 4-6 m
CO2 aparati 2-3 m
Aktiviranje aparata za gaenje
Aparati sa oznakom CO2 aktiviraju se okretanjem tokia ventila u smeru
suprotnom kretanju kazaljke na satu
Aparati sa oznakom S aktiviraju se:
a) Izvlaenjem osiguraa da bi se mogla aktivirati ruica aparata
b) Pritiskom i otputanjem na ruicu aparata pritiskom da se aktivira ampula sa
pogonskim sredstvom (CO2) i otputanjem da gas nebi direktno izaao na
mlaznici bez stvaranja pritiska u sudu aparata i podizanja praha.
c) Ponovni pritisak na ruicu aparata vreme izmeu ova dva pritiska (5 sec),
potrebno je da se stvori radni pritisak u aparatu dovoljan da izbaci prah.
Upotreba parata pri gaenju
Sa aparatom prii na rastojanju 2 3 m od poara, drei mlaznicu uperenu u
podnoje plamena, aktivirati aparat.Bitno je za to krae vreme pokriti goruu
povrinu, jer je vreme pranjenja aparata oko 20 sec.
Ispravnost i kontrola aparata za ganje
Aparati se servisiraju dva puta godinje, pri emu se na aparat stavlja keica sa
servinim kartoniem koji mora da sadri: tip i broj aparata, datum servisiranja i
potpis servisera.

Strana 10 od 11

Kontrolno ispitivanje tela aparata na hladni vodeni pritisak vri u vremenskom

periodu, koji zavisi od tipa aparata. Aparti tipa S kontroliu se na 2 godine, a aparati
tipa CO2 na 5 godina. Mesec i godina ispitivanja se utiskuju u telo aparata.
Ispravan aparat mora biti blombiran sa vaeim servisnim kartoniem i utisnutom
godinom kontrolnog ispitivanja.

Hidrantska mrea za gaenje poara

Hidrantska mrea je regulisana Pravilnikom o tehnikim normativima za hidrantsku
mreu za gaenje poara (Sl.list SFRJ br.30/91).
Ovim pravilnikom se definie tehnika kontrola, koja se vri najmanje jednom
godinje u pogledu pritiska i kapaciteta hidrantske mree za gaenje poara i
ispitivanju vatrogasnih creva.
Podela hidrantske mree za gaenje
a) Spoljna hidrantska mrea
b) Unutranja hidrantska mrea
Unutranja hidrantska mrea je skup ureaja u objektu koji vodu razvode do
hidrantskih ormaria, iz kojih se, vatrogasnim crevom i mlaznicom, prostorije tite od
poara.
Hidrantski ormarii unutranje hidrantske mree se obiljeavaju velikim slovom H
crvene boje i do njih pristup uvek mora biti slobodan.U njima uvek mora biti
standardno vatrogasno crevo ( 52 mm i duine 15 m) i mlaznica 52mm sa
usnikom 12 mm.Crevo i mlaznica moraju biti spojeni sa ventilom, ako u ormariu
nema dva kljua za spojke.
Upotreba hidranta
Pre poetka gaenja sa hidrantom obavezno iskljuiti struju u prostoriji ili objektu.
Za rad sa hidrantom potrebna su dva izvrioca.Prvi razvlai crevo do mesta poara i
dri mlaznicu, a drugi puta vodu i na 2-3 metra iza prvog izvrioca pridrava crevo i
pomae pri manipulaciji crevom.

Sluba PPZ

Stojan Ljubinkovi

Strana 11 od 11