NASTAVA MATEMATIKE U OSNOVNOJ XKOLI

Dr Vladimir Mii
OD PRIRODNIH DO REALNIH BROJEVA
U STARIJIM RAZREDIMA OSNOVNE XKOLE

Uvod
Reforma obrazovnog sistema je proces u kojem se stalno nalazimo. Odluke
u vezi s promenama u nastavi matematike proistiqu iz potreba da se sadraji i
naqin ihove obrade prilagode ostvarivau cieva i zadataka nastave u aktuelnim uslovima, uz uvaavae savremenih tekovina nauka koje mogu uticati na
uspexnost ihovog ostvarea. Tu se, pre svega, radi o tekovinama u okviru matematiqkih nauka i metodike matematike, a potom u okvirima ostalih nauka koje
ih podravaju (pedagogija, psihologija). Uvereni smo da se u nastavi matematike na bilo kom nivou solidna struqna osposobenost u oblasti matematike i
ene metodike niqim ne mogu nadoknaditi, ne osporavajui pri tome da je poznavae dostignua iz oblasti psihologije i pedagogije (proverenih kroz iskustvo,
ali i savremenih) poeno i moe biti veoma korisno.
Xiroko je prihvaen stav da su glavni nosioci savremenog obrazovnog sistema: materi jezik i kievnost, matematika, prirodne nauke, druxtvene nauke, raqunarstvo. Moramo quvati status svog predmeta i, po mogunosti, popraviti ga. Afirmisati matematiku i kao: sastavni deo opxte kulture, opxteobrazovni predmet, nezameniv aparat u zasnivau i primeni ostalih nastavnih
sadraja ali i u svakodnevnom ivotu. Prilikom usvajaa korigovanih nastavnih programa matematike i prateih didaktiqko-metodiqkih uputstava je preovladala svest o potrebi ovakvog delovaa i time su stvoreni povoni uslovi za
ihovo ostvaree.
Za uspexno uqee najpovonije bi bilo ponoviti put kojim je qoveqanstvo
proxlo kroz istoriju. To je, naravno, neostvarivo u realnoj nastavi matematike (ne samo e), pa je vano izvrxiti izbor sadraja koji e uqenike dovesti
do nivoa s kojeg mogu uspexno nastaviti put kroz matematiqke sadraje prema
cievima koji su programom predvieni.
Uqenici starijih razreda osnovne xkole su uzrasta od 11 do 15 godina.
Prema Pijaeovoj (Jean Piaget) periodizaciji razvoja matematiqkog mixea
dece, xiroko prihvaenoj i meu didaktiqarima matematike, oni su izaxli iz
perioda konkretnih operacija i prolaze kroz period formalnih operacija. U
znaqajnoj meri su ovladali konkretnim operacijama i u stau su da, postepeno,

Od prirodnih do realnih brojeva

21

prihvate potrebu da se nova znaa ne usvajaju samo oslaajui se na akumulirano iskustvo, steqeno putem opaaa ili u kontaktu sa sliqnim objektima
ili sadrajima. Odnose se i kritiqki prema tvreima s kojima se sreu, ne
doivavaju nepotrebnim naxa nastojaa da ih u nexto uverimo (dokaemo im)
ili nax zahtev da se sami u nexto uvere (dokau). Takve sposobnosti uqenika
ne smemo previati i time ihove mogunosti upasiviti. Uobiqajeno je da se na
ovom uzrastu, u okvirima programa matematike i egove realizacije, uqenicima
prvo ponudi obrada nekih sadraja obogaena lokalnim dedukcijama, po pravilu bez pretenzija da to dovede do strogo zasnovanih teorija, da bi se kasnije
takav pristup proxirivao a nivo formalizacije podizao. U veini obrazovnih
sistema se ,,probijae leda u ovom smislu poverava geometrijskim sadrajima.
Takav izbor ili opredeee, predloeni ili nametnuti od strane struqne i nauqne matematiqke javnosti, nailazi na ozbina osporavaa meu realizatorima
nastave matematike s tom populacijom. Uvereni smo da je takav stav utemeen na
stvarnim texkoama u praksi, budui da su uqenici stekli malo iskustava u vezi s geometrijskim objektima i doivavaju ih kao daleke, apstraktne tvorevine.
Mogunost ihovog prikazivaa slikama, qime se u proces saznavaa ukuquje
i vizuelno opaae, tek delimiqno ublaava ove texkoe. Prilikom analize
ostvarivaa nastave matematike u starijim razredima osnovne xkole u Srbiji
(pre desetak godina) dominirale su zamerke na raqun pokuxaja ranog uvoea dokaza u geometriju. Ako smo se sloili da je opravdano na ovom uzrastu poqeti sa
izvoeem zakuqaka, lokalnim dedukcijama, a texko je poqeti s geometrijskim
sadrajima, moda je opravdano poqeti s algebarskim sadrajima.
Uqestvovae u pripremau ubeniqkih kompleta za nastavu Matematike
u starijim razredima osnovne xkole podstaklo nas je da neka od svojih razmixaa, neke dileme i opredeea u vezi sa ostvarivaem nastave, podelimo
s qitaocima ,,Nastave matematike. Opredelili smo se za qetiri teme o brojevima.
Deivost brojeva
Podsetimo da se matematiqka nauka, ali i nastava matematike, razvijala
kroz istoriju pod snanim uticajem Euklidovih ,,Elemenata, monumentalnog
dela qijih je trinaest kiga predstavalo obrazac ostvarivaa ideala deduktivne metode pri izgradi matematiqkih teorija. Prvih xest kiga odnose se
na planimetriju, naredne qetiri na teoriju brojeva, dok se poslede tri odnose
na stereometriju. U kigama koje se odnose na teoriju brojeva sreemo strogo
zasnovanu teoriju deivosti brojeva, bar u meri u kojoj se to moe tvrditi za geometriju. Qudno je da ova qienica nije imala znaqajnijeg uticaja na zasnivae
nastave matematike i nije doprinela bar ravnopravnom tretirau tih sadraja
u nastavi. Prirodni brojevi su, iako apstraktni objekti, uqenicima bliski i
ve uskladixteni u ihov mentalni svet, a kroz mlae razrede stekli su i odreene vextine i navike za bavee ima. Zbog toga su, po naxem mixeu, u
uzrastu od 1112 godina, oni podesni objekti za poqetne korake u izgraivau
teorije.

22

V. Mii

U skupu N (ili Z) definisana relacija ,,biti deiv je podesna da se neke

qienice u vezi s om dokazuju. Aparat kojim se pri tome koristimo je jednostavan i on nee izazvati otpor kod uqenika petog (ili xestog) razreda. Pri
tome je vano da svakom svojstvu koje se dokazuje prethode uvodne aktivnosti,
kroz koje e uqenici naslutiti opxte tvree i osetiti potrebu da ih dokau,
kako se ne bi iscrpivali pojedinaqnim sluqajevima. Teoreme u ovoj oblasti
su qesto ekvivalencijskog tipa, ali se sreu i teoreme implikacijskog tipa.
Veina uqenika ovog uzrasta ne osea potrebu za dokazivaem neophodnosti,
nego se zadovoavaju dokazom dovonosti u tvreima ekvivalencijskog tipa.
Pokuxaemo ih uveriti da je to jednako vano. Texko je oqekivati da e se, kod
tvrea implikacijskog tipa, uqenici upitati da li vai i obrat tvrea. Tu
mi stupamo na scenu.
Definicija. Prirodan broj a je deiv prirodnim brojem b ako postoji
prirodan broj k, takav da je a = bk.
Teorema 1. Ako su prirodni brojevi a1 i a2 , a1 > a2 , deivi prirodnim
brojem b, onda su ihov zbir a1 + a2 i ihova razlika a1 a2 deivi sa b.
Teorema 2. Ako su a1 i a2 prirodni brojevi, a1 > a2 , i jedan od ih
je deiv prirodnim brojem b a drugi nije, onda ihov zbir a1 + a2 i ihova
razlika a1 a2 nisu deivi sa b.
Dok se Teorema 1, u nekom obliku, sree obavezno prilikom obrade ovih
sadraja, Teorema 2 se, po pravilu, izostava. Meutim, upravo ona nam omoguava da jednostavno dokazujemo mnoga tvrea iz ove oblasti. Vano je isto
tako naglasiti da su obe ove teoreme implikacijskog tipa i da ihovi obrati ne vae. Za obrat prvog dela Teoreme 1 dokaz nam, na primer, obezbeuje
jednostavan kontraprimer:
63 = 25 + 38,

7 | 63 ali 7 - 25 i 7 - 38.

Uvereni smo da e uqenici, posebno ako i sami kreiraju neki kontraprimer,

ovo prihvatiti kao dokaz. Mixea smo da e oni, uz naxu podrxku putem
ukazivaa na iskustva iz realnog okruea i podesne primere iz matematike,
razviti izvestan oseaj za neke od poqetnih elemenata matematiqke logike, bez
ihovog pomiaa. Do dokaza preko pomenutog kontraprimera vodi nas nekoliko
koraka. Podsetiemo se, samo za naxu upotrebu, da vai:
1) Tvree koje se odnosi na neku promenivu (slovo koje ima svoj domen) koja
nije kvantifikovana, smatramo univerzalno kvantifikovanim.
2) Negacija univerzalno kvantifikovane reqenice ekvivalentna je egzistencijalno kvantifikovanoj negaciji te reqenice.
3) Negacija implikacije ekvivalentna je konjunkciji pretpostavke i negacije
zakuqka te implikacije.
4) Negacija konjunkcije dva iskaza je ekvivalentna disjunkciji negacija tih
iskaza.

23

Od prirodnih do realnih brojeva

Na primer, prvi deo Teoreme 1 u stvari glasi (ovo je, opet, samo za naxu
upotrebu):
Teorema 1. Za svaka tri prirodna broja a1 , a2 , b vai: ako su a1 i a2
deivi sa b, onda je a1 + a2 deiv sa b.
Dokazujemo da obrat ovog tvrea ne vai, odnosno da vai negacija tog
obrata. Obrat tvrea glasi:
Za svaka tri prirodna broja a1 , a2 , b vai: ako je zbir a1 + a2 deiv sa
b, onda su brojevi a1 i a2 deivi sa b.
Negacija ovog tvrea je negacija univerzalno kvantifikovane implikacije,
pa je to, na osnovu 2) i 3), egzistencijalno kvantifikovana konjunkcija ene
pretpostavke i negacije enog zakuqka. Primeujui i 4) nalazimo da treba
dokazati da vai:
Postoje prirodni brojevi a1 , a2 , b takvi da vai: zbir a1 + a2 je deiv
sa b i broj a1 nije deiv sa b ili broj a2 nije deiv sa b.
Navedeni kontraprimer pokazuje da takva tri prirodna broja zaista postoje.
Dakle, taqna je negacija obrata naxe teoreme, xto znaqi da en obrat nije taqan.
Decimalni zapis razlomka
Uqenici su se u mlaim razredima sreli sa deeem s ostatkom u skupu
prirodnih brojeva, moe se rei qak da su stekli rutinu u tom postupku. Zbog
toga predlaemo da se formulixe i dokae teorema:
Teorema 3. Za svako a N0 i svako b N postoje jedinstveni q N0
i r {0, 1, 2, . . . , b 1}, takvi da je a = bq + r.
Ako se opredelimo za algebarski dokaz ove teoreme, moramo se koristiti
qienicama u koje uqenici ne sumaju, pa ih moemo podstai da sami zakuqe,
uz pozivae na brojevnu pravu, da vai:
Teorema o najmaem elementu. Svaki neprazan podskup skupa prirodnih
brojeva sadri svoj najmai element. Taj element je odreen, jedinstven.
Arhimedovo svojstvo. Za svaka dva prirodna broja a i b postoji prirodan
broj c, takav da je a < bc.
Posledica. Pri deeu broja a N0 brojem b N ostatak moe
biti taqno jedan od brojeva 0, 1, . . . , b 1.
Da bismo se pripremili za nalaee decimalnog zapisa razlomka, moemo
se na nekoliko primera podsetiti postupka deea prirodnih brojeva, na osnovu
kojeg je izveden postupak ,,pismenog deea. Osnovu za nalaee decimalnog
zapisa razlomka nalazimo u egovom predstavau u obliku zbira razlomaka
qiji su imenioci stepeni broja 10 zovemo ih decimalni razlomci. Ako sintagmu
,,je oznaka za zamenimo simbolom ,,:=, imamo da je
0,1 :=

1
,
10

0,01 :=

1
,
100

...,

1,43 := 1 + 4

1
1
+3
.
10
100

24

V. Mii

Mi smo toga svesni, a u odeeu i standardnoj komunikaciji zameujemo ga

uobiqajenim ,,=. Decimalni zapis razlomka nalazimo jednostavno u sluqajevima
kada je imenilac stepen broja 10. U takvim sluqajevima zapis sadri konaqno
mnogo cifara. Da li samo u tim sluqajevima?
Teorema 4. Nesvodiv razlomak a/b, a, b N ima konaqan decimalni
zapis ako i samo ako broj b nema prostih delilaca razliqitih od 2 i 5.
Iako se programom ne predvia dokaz ove vane teoreme, nadamo se da e
dovoan broj primera i pratei komentari uveriti uqenike da se postupak nalaea konaqnog decimalnog zapisa razlomka bez pozivaa u pomo poznatog
postupka ,,pismenog deea moe ostvariti bez texkoa u svakom od primera
koje teorema obuhvata. To e im pomoi da se postupkom proxirivaa razlomka,
prilikom kojeg e imenilac postati stepen broja 10, slobodno koriste.
Jednostavnim postupkom nalaea zapisa razlomka, datog u obliku egovog
konaqnog decimalnog zapisa, u obliku koliqnika prirodnih brojeva neemo se
ovde baviti.
Prilikom uvoea razlomaka u svet brojeva uverili smo se da je razlomak
a
, a, b N, jednak koliqniku brojeva a i b. Pokazaemo na jednom primeru
b
kako moemo doi do decimalnog zapisa razlomka, dakle koliqnika dva prirodna
broja, u sluqajevima kada brojilac (deenik) nije deiv imeniocem (deliocem).
327
Primer. Napixi decimalni zapis razlomka
.
40
Imenilac moemo napisati u obliku 40 = 23 5. Dakle, nalazimo se u uslovima formulisane teoreme, pa do decimalnog zapisa moemo doi proxirivaem
razlomka brojem 52 = 25:
327
327 25
8175
=
=
= 8,175
40
40 25
1000
Do istog zapisa moemo doi upoznatim postupkom deea prirodnih brojeva.
Time se ovde neemo baviti.
Primeri koji slede uvode nas u pojam beskonaqnog periodiqnog decimalnog
zapisa.
17
Primer. Napixi decimalni zapis razlomka
.
12
Uoqavamo da je 12 = 22 3, xto znaqi da imenilac ima prostih delilaca
razliqitih od 2 i 5. Deeem, bez texkoa, nalazimo da je
17 : 12 = 1,4166 = 1,416 = 1,41(6).
Dobili smo periodiqan decimalni zapis; ponava se cifra 6. Ovde moemo
uvesti pojam pretperioda i perioda. Uz nexto vixe texkoa uradiemo i
sledei primer.
209
.
Primer. Napixi decimalni zapis razlomka
700

Od prirodnih do realnih brojeva

25

Imenilac 700 = 22 52 7 ima prostih delilaca razliqitih od 2 i 5, pa

egov decimalni zapis nije konaqan. Postupkom deea nalazimo
209 : 700 = 0,29857142857142 . . . = 0,29(857142),
gde se grupa cifara 857142 ponava (period je). Uqenike moramo uveriti da
e se takva situaciji pojaviti u svakom od sluqajeva kada decimalni zapis nije
konaqan. Za to je dovono pozvati se na ranije dokazanu teoremu da se prilikom
deea s ostatkom brojem b mogu pojaviti ostaci 0, 1, 2, . . . , b 1 i naxu pretpostavku da decimalni zapis nije konaqan, pa se ostatak 0 nee pojaviti. Zbog
toga e se posle najvixe b 1 koraka ostatak ponoviti (Dirihleov princip).
Upotpunili smo prethodnu teoremu
Teorema 5. Svaki razlomak ima ili konaqan ili beskonaqan periodiqan decimalni zapis. Zapis je konaqan ako imenilac nema prostih delilaca razliqitih od 2 i 5 (oblika je 2m 5n , m, n N0 ). Zapis je beskonaqan
periodiqan ako imenilac ima prostih delilaca razliqitih od 2 i 5.
U odeeu emo ovde nai mesta za nekoliko uraenih primera koji e uqenicima ilustrovati primenu ove teoreme kao kriterijuma za utvrivae da li
je zapis konaqan ili beskonaqan periodiqan. Nalaee zapisa u obliku koliqnika dva prirodna broja razlomka koji je zadat svojim decimalnim zapisom je
ozbian ,,posao na nivou osnovne xkole. Mi znamo da se tu radi o zbirovima
konvergentnih geometrijskih redova ali znamo, isto tako, da su nam u odeeu
uqenici OX. Zbog toga emo se zadovoiti s nekoliko uraenih primera.
Zapisi nepravih razlomaka u obliku mexovitih brojeva
Pisae tzv. nepravih razlomaka u obliku mexovitih brojeva pripada korpusu tradicionalnih, nasleenih sadraja. Svesni smo da su to razlomci koje
bez ikakvih texkoa moemo zapisivati u nekom od ve upoznatih oblika, a
ihov opstanak u programima matematike opravdava se rasprostraenom pojavom u svakodnevnom ivotu (u prodavnici, na pijaci, . . . ). U programima i
nastavnoj praksi mnogih zemaa moe se uoqiti nastojae da se prisustvo mexovitih brojeva svede na razumnu meru, uglavnom u funkciji solidnog razumevaa
ihove praktiqne primene, iako se i tu uoqava postepeno prenoxee naglaska
na korixee standardnih jedinica za meree. Novim, korigovanim nastavnim
programom matematike predvieno je da se, u okviru nastavne teme Razlomci, kao
a
posebne nastavne jedinice obrade: 1. Pojam razlomka oblika , a, b N; 2. Deb
cimalni zapis razlomka. Mexoviti brojevi pomiu se u didaktiqko-metodiqkim
uputstvima (Naqin ostvarivaa programa), gde se nalazi reqenica ,,Kod operacija s tzv. mexovitim brojevima dovono je uzimati samo najprostije sluqajeve.
Zbog toga se svako insistirae na sloenim operacijama s mexovitim brojevima
mora prepoznati kao nepoxtovae Nastavnog programa i nepotrebno optereee
nastave tim sadrajima. Uvaavajui ovakav pristup pojmu mexovitog broja
opredelili smo se za, po naxem mixeu racionalno, rexee da se sadraji
u vezi s ima obrade u okviru jedne lekcije. Pri tome smo se ograniqili na

26

V. Mii

problem prevoea zapisa nepravog razlomka u obliku mexovitog broja u nepravi razlomak i obrnuto i uporeivae razlomaka koji su zapisani u obliku
mexovitih brojeva, jednostavne primere sabiraa i oduzimaa tako zapisanih
razlomaka i rexavae jednostavnih jednaqina u kojima se oni pojavuju. U Zbirci zadataka smo uqinili mali ustupak tradicionalnoj nastavi i uvrstili tri
najjednostavnija zadatka u vezi s mnoeem i deeem tako zapisanih razlomaka, pri qemu se iskreno nadamo da e se uqenici prilikom ihovog rexavaa
opredeivati za prevoee razlomaka zapisanih u obliku mexovitih brojeva u
standardne zapise oblika i izvoee operacija s tako zapisanim razlomcima.
Nastavnici bi ih u tom smeru morali upuivati.
Sa aeem moramo konstatovati da se, verovatno zbor velike inercije
obrazovnog sistema i egovo texko izvoee iz zateqenog staa, u nastavnoj
praksi, ali i u vannastavnim aktivnostima, takvi zapisi razlomaka i qak veoma
sloene operacije s ima javaju neprimereno qesto, xto je, po naxem mixeu,
nedopustivo i xtetno. To je u suxtinskom neskladu sa savremenim nastojaima
u nastavi matematike da se insistira na jasnom formulisau zahteva i tvrea
i qesto ima neprijatan prizvuk ,,saqekivaa uqenika, pokuxaja da se oni zbune ili dovedu u nedoumicu. Xta tek rei za nastojaa da se nastava optereti i sloenim zadacima s mnoeem (deeem) razlomaka zapisanih u obliku mexovitih brojeva? Koliko smo se puta u odeeu sreli s grexkama tipa:
2
3
2
3
3
2
6
2
3 2 = 3 2 + + ili 2 5 = 10
= 10 ? One bi se neuporedivo
5
4
5
4
7
3
21
7
ree pojavivale ako bismo se koristili zapisima u obliku zbira celih delova
i razlomenih delova mexovitog broja. Ali, za to nam ne trebaju mexoviti
brojevi.
Iracionalni brojevi
U svakodnevnom ivotu qovek se tokom razvoja civilizacija sreo s potrebom
merea, pre svega merea duine dui i povrxine dela povrxi Zeme. To je
predstavalo ozbian podsticaj da se pojmovi brojeva kojima operixe, ,,sveta
brojeva koje koristi, razvijaju, proxiruju, xto je moralo uticati i na razvoj
matematike i nastave matematike. Ve se u mlaim razredima OX sreemo s postupkom usitavaa izabrane jedinice za meree duine, kako bi se omoguilo
meree duine xire klase dui; on potiqe jox iz antiqkih vremena.
Definicija. Dui a i b su samerive ako postoje prirodni brojevi m i
m
n, takvi da je m a = n b tj. b =
a.
n
m
Odatle se vidi da je razlomak
merni broj duine dui b ako se za jedinicu
n
mere za duinu izabere a. U Pitagorinoj xkoli (VI vek pre n.e.) postaveno je
pitae koje se prirodno namee: ,,Jesu li svake dve dui samerive? Negativan
odgovor do kojeg su doxli:
,,Postoje dui koje nisu samerive.
izazvao je ozbinu krizu u matematici tog vremena. Oni su dokazali da stranica
i dijagonala kvadrata nisu samerive.

Od prirodnih do realnih brojeva

27

U veini obrazovnih sistema je prihvaeno da se u VII razredu (ili na

uzrastu koji mu odgovara) u nastavu matematike uvede pojam iracionalnog broja
i struktura R realnih brojeva. To je, naravno, veoma zahtevno, ali se negde
mora poqeti, a preovladalo je mixee da su uqenici tog uzrasta mentalno
zreli za takav ,,poduhvat. Da bi se on uspexno ostvario moraju mu svi qinioci
u koncipirau i ostvarivau nastave (kreatori programa, pisci ubeniqkih
materijala, nastavnici) prii sa dunom paom i suxtinskim poznavaem.
Paivo qitae didaktiqko-metodiqkog uputstva uz korigovani nastavni
program predmeta Matematika u sedmom razredu OX uverie nas da su kreatori
tog programa predloili suxtinsku promenu u obradi sadraja iz nastavne teme
Realni brojevi. Obrada se mora osloniti na geometrijsku intuiciju; ona treba
kao osnovnu istinu koju ne dokazujemo (aksiomu) da prihvati qienicu da svaka
du, samim svojim postojaem, ima duinu koja se, za izabranu jedinicu mere za
duinu, izraava brojem mernim brojem ene duine. Svaku du AB moemo
premestiti na brojevnu pravu tako da se en kraj A poklopi s poqetkom O a kraj
B se nae na pozitivnom delu brojevne ose. Du AB ima duinu i za izabranu
jedinicu mere na brojevnoj osi ima svoj merni broj. Taj broj je koordinata
taqke B. Jasno je da ne moramo premextati du AB na osu. Za svaku taqku B
pozitivnog dela brojevne ose, du OB ima svoju duinu i, za izabranu jedinicu
mere za duinu na osi, ima svoj merni broj; to je koordinata taqke B. Na taj
naqin svakoj taqki pozitivnog dela brojevne ose moemo pridruiti odreeni
broj. Taqki O moemo dodeliti broj 0. Tako je svakoj taqki poluprave Ox
dodeen broj. Jesu li za to dovoni razlomci i broj 0? Na toj polupravoj nalazi
se taqka T , takva da je duina dui OT jednaka duini dijagonale kvadrata qije
su duine stranica jednake 1. Kad bi za to bili dovoni razlomci, oj bi bio
dodeen razlomak qiji je kvadrat jednak 2. A ako takav razlomak ne postoji?
Onda bi se na polupravoj Ox naxla xupina, taqka kojoj nije dodeen broj.
Uvereni da je predloeni pristup opravdan i da se on moe ostvariti u
proseqnom odeeu, nastojali smo da u ubeniqkim materijalima ponudimo uqenicima i nastavnicima nax predlog za egovo ostvarivae i prevazilaee
texkoa u vezi sa pomenutom xupinom na brojevnoj polupravoj. On podrazumeva jednostavne korake qiji redosled treba poxtovati, pri qemu je prvi od ih
ve pomenuti dogovor (aksioma) (za nas aksioma koja zameuje aksiomu o supremumu ili o umetnutim intervalima ili o Dedekindovim presecima ili . . . ). Ti
koraci su:
1 Pri izabranoj jedinici mere za duinu, duina svake dui se izraava
brojem, mernim brojem duine te dui;
2 Postoji broj qiji je kvadrat jednak 2. Takav je merni broj duine stranice
kvadrata qiji je merni broj povrxine, pri odgovarajuoj jedinici mere za
povrxinu, jednak 2;
3 Ne postoji racionalan broj qiji je kvadrat jednak 2;
4 Postoji broj koji nije racionalan; takav
je broj qiji je kvadrat jednak 2.
On je iracionalan. Oznaqavamo ga sa 2.

28

V. Mii

Prvi korak smo ve komentarisali. On ne zahteva naxu aktivnost na ovome mestu. Drugi korak oslaa se na sliku na kojoj uoqavamo da je merni broj
povrxine veeg kvadrata jednak 2 ako je za jedinicu mere za povrxinu izabrana
povrxina maeg kvadrata (kvadrata qiji je merni broj duine stranice jednak 1).
Duina stranice veeg kvadrata jednaka je duini dijagonale maeg kvadrata.

Trei korak je standardni dokaz (po Aristotelovom modelu svoea na

protivreqnost) da kvadrat razlomka ne moe biti jednak 2.
Napomena. Iako je deivost u skupu N obraena u petom razredu, nije
na odmet prvo dokazati da je kvadrat parnog broja paran broj i da je kvadrat
neparnog broja neparan broj, odakle sledi: ako je kvadrat prirodnog broja paran,
onda je taj broj paran. Kasnije e nam, za ispravan dokaz qienice da, na primer,
ne postoji razlomak qiji je kvadrat jednak broju 3, trebati i sliqno razlagae
skupa prirodnih brojeva u klase brojeva koji: 1 pri deeu sa 3 daju ostatak 0,
oblika su 3k, k N, (deivi su sa 3); 2 pri deeu sa 3 daju ostatak 1, oblika
su 3k + 1, k N0 ; 3 pri deeu sa 3 daju ostatak 2, oblika su 3k + 2, k N0 , i
da su kvadrati brojeva iz prve klase deivi sa 3 a da kvadrati brojeva iz druge
i tree klase pri deeu sa 3 daju ostatak 1. Odatle sledi: ako je kvadrat
prirodnog broja deiv sa 3, taj je broj deiv sa 3. Sliqno se moe postupiti za
dokazivae qienice da ne postoji razlomak qiji je kvadrat jednak bilo kojem
prostom broju.

Iz 2 i 3 sledi 4 . Broj 2 nije racionalan; on je, dakle ,,neracionalan,

odnosno iracionalan i ima svoje mesto na brojevnoj polupravoj.
Daa izgrada strukture realnih brojeva ostvaruje se standardnim postupcima popuavaa brojevne prave realnih brojeva, uvoeem operacija i relacija, nalaea decimalnih zapisa realnih brojeva, upotpuenog teoremom da su
takvi zapisi iracionalnih brojeva beskonaqni i neperiodiqni. Naxa nastojaa
da uqenike uverimo u to da postoji beskonaqno mnogo iracionalnih brojeva moraju biti podrana bar jednim primerom. Zbog toga moramo dokazati teoremu
(u odeeu je ne nazivamo tako):
Teorema 6. Neka je a iracionalan broj i r bilo koji racionalan broj.
Onda je a + r iracionalan broj.
U okviru dodatne nastave moe se dokazati teorema
Teorema 7. Neka je a proizvoan iracionalan broj i r proizvoan ra-

Od prirodnih do realnih brojeva

29

cionalan broj. Tada su: 1 a; 2 1/a; 3 a + r; 4 a r; 5 r a; 6 a r, r 6= 0;

r
a
7 ; 8 , r 6= 0, iracionalni brojevi.
a
r
Sledei primer moemo iskoristiti da osvetlimo pomalo neobiqno ponaxae skupa I iracionalnih brojeva u odnosu na osnovne operacije koje smo u
emu definisali.
Primer. Nai iracionalne brojeve a i b, takve da je: 1 a + b iracionalan
broj; 2 a + b racionalan broj; 3 a b iracionalan broj; 4 a b racionalan broj;
a
a
5 iracionalan broj; 6 racionalan broj.
b
b
Dozvoliemo sebi na kraju, samo za naxu upotrebu, da podsetimo na vanu
qienicu, kojom se moemo koristiti prilikom eventualnog kreiraa zadataka
u vezi s ovom problematikom, sadranu u sledeoj teoremi

Teorema 8. Neka su n i a prirodni brojevi. Realan broj n a je ili

prirodan broj ili iracionalan broj.

Zbog toga su brojevi 15, 3 4, 4 18, . . . iracionalni.
Zavrxna napomena. Svedoci smo da se u nastavnoj praksi, kao rezultat
inercije obrazovnog sistema ili kao posledica predloga kroz neke ubeniqke
materijale, sadraji u vezi sa uvoeem iracionalnih brojeva, pa time i strukture realnih brojeva, ponekad obrauju i tako xto se
postojae iracionalnih brojeva utemei na nekoj od aksioma (supremuma,
o umetnutim intervalima, o Dedekindovim presecima, . . . ), xto je, naravno, ispravno, ali se veoma texko moe uspexno ostvariti i nije primereno
potrebama nastave matematike u OX, a uz to predstava suxtinsko nepoxtovae vaeeg Nastavnog programa;

bez ikakvog utemeea prihvati da je 2 broj, pa se, bez obrazloea zaxto

se to moe qiniti, dokazuje da taj broj nije racionalan, operixui pri tome
s tim brojem po pravilima koja vae za operacije s racionalnim brojevima,
xto moramo okarakterisati kao pojednostavivae koje nije dopustivo ni u
uslovima izvesne slobode koju imamo prilikom didaktiqke transformacije
matematiqkih sadraja u OX.

LITERATURA
[1] Program matematike za peti, xesti i sedmi razred osnovne xkole, ,,Prosvetni pregled 2007,
2008, 2009.
E-mail: vladimic@EUnet.rs