You are on page 1of 8

Centar za kulturnu dekontaminaciju Paviljon Veljkovi, Biraninova 21, Beograd

tel/faks: 361 0270, 361 0954 info@czkd.org www.czkd.org

Imenovati TO ratom
Radnici i nacionalizam uloga radnika u irenju i praktikovanju nacionalizma s
kraja osamdesetih i na poetku devedesetih godina

ANTIBIROKRATSKA REVOLUCIJA I RADNICI


Neboja Vladisavljevi

Osamdesetih godina prolog veka Jugoslavija se nala u vrtlogu politikih dogaaja. Odlazak Tita i
smena politikih generacija ostavili su veliku prazninu na politikoj sceni, u trenutku kada su ekonomska
i politika kriza ozbiljno uzdrmali socijalistiki reim i labavu vienacionalnu federaciju. Politika
previranja i sukobi u politikom vrhu stvorili su uslove za uspon Miloevia i iroke narodne proteste u
Srbiji. Godine 1988-89. protesti su dostigli vrhunac u antibirokratskoj revoluciji nizu velikih mitinga i
demonstracija industrijskih radnika, Srba sa Kosova, njihovih saveznika i drugih grupa, uz veliku
podrku Miloevia i u uzvratnim protestima Albanaca sa Kosova. Dogaaji su nazvani antibirokratska
revolucija, pomalo ironino, usled dramatinog toka demonstracija i njihovih znaajnih politikih
posledica. Niz visokih jugoslovenskih funkcionera i regionalnih vlada birokrate u reniku uesnika
protesta sili su neslavno s vlasti usred narodnog bunta, koji se zavrio nasiljem i represijom. Talas
protesta i pratei dogaaji oznaavaju kljunu epizodu jugoslovenskih sukoba posle Tita. Doprineli su
padu socijalizma i usponu novog autoritarizma, razvoju suprotstavljenih nacionalizama i raspadu
Jugoslavije. Igrali su vanu ulogu i u usponu Miloevia i oblikovanju savremenih sukoba Srba i
Albanaca na Kosovu i oko njega.

Jugoslovenski decentralizovani autoritarizam i politika nestabilnost posle Tita

Politike promene ezdesetih i ranih sedamdesetih godina prolog veka ostavile su za sobom
neuobiajeno decentralizovane ustanove i tako u velikoj meri uticale na kasnija politika deavanja.
Ustavne promene s kraja 60-tih i poetka 70-tih, kodifikovane u Ustavu iz 1974, radikalno su
decentralizovale jugoslovensku federaciju i pomerile klatno politike moi ka republikama i autonomnim
pokrajinama. Partijske reforme se odvijaju uporedo sa ustavnim promenama, i radikalna decentralizacija
partijske organizacije bitno doprinosi jaanju federalnih jedinica. Nasuprot prethodnim ustavnim
reenjima, Vojvodina i Kosovo, ranije samo autonomni regioni unutar Srbije, dobijaju status slian
republikama. Samoupravljanje od radnikog uea u upravljanju preduzeima i samostalnosti
preduzea prema dravnim organima prerasta u sveobuhvatnu mreu drutvene, ekonomske i
politike organizacije, uglavnom proizvodei neefikasnost u ekonomiji i slabljenje politike odgovornosti
funkcionera.
Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i
ljudska prava.
Sadrzaj ovog stampanog materijala je iskljuciva odgovornost CZKDa i ni pod kojim okolnostima se ne
moze smatrati da odrazava stav Evropske unije.

Centar za kulturnu dekontaminaciju Paviljon Veljkovi, Biraninova 21, Beograd


tel/faks: 361 0270, 361 0954 info@czkd.org www.czkd.org

Promene u rukovodstvu osamdesetih otvorile su prostor za politike promene irom Istone Evrope i u
Sovjetskom Savezu. Ipak, u vreme kada su Brenjevljeva smrt i kasniji uspon Gorbaova pokrenuli
promene u SSSR-u, Jugoslavija je ostala bez jasnog Titovog naslednika, a savezni vrh se naao u patpoziciji. Regionalne politike elite su i ranije esto spreavale odluivanje o ekonomskim pitanjima u
saveznim organima, ali su glavne odluke donoene obino uz pomo centralnih partijskih organa koji su
delom zadrali jedinstvo. Nakon Titove smrti i smene politikih generacija to vie nije bilo mogue.
Sukobi su izbili i unutar republikih i pokrajinskih rukovodstava. Najotriji sukob odvijao se u
rukovodstvu Srbije izmeu 1985. i 1987, tako to je Ivan Stamboli uklonio Drau Markovia s vlasti, a
zatim doiveo istu sudbinu od strane Slobodana Miloevia. Funkcioneri mlae generacije imali su
veoma razliita formativna iskustva, vrednosti i sposobnosti od onih iz starije generacije, to je prioritete
pomerilo ka ekonomskim promenama, otvorenijim unutarpartijskim debatama, i poputanju stega u
partijskoj dravi i drutvu.
Stopa ekonomskog rasta, koja se u duem razdoblju kretala iznad pet posto, sada je naglo pala i
zadrala se oko nule. Spoljni dug je dostigao 18 milijardi u 1980. godini, a nezaposlenost i inflacija
ubrzano su rasli. ivotni standard pao je za evrtinu izmeu 1979. i 1985. godine i za celu treinu do
1988. Odgovor rukovodstva zemlje na ekonomsku krizu bio je stidljiv i neefikasan. Partijsko rukovodstvo
je branilo samoupravljanje uprkos ekonomskim pokazateljima koji su ukazivali na njegove negativne
posledice. Debata o ekonomskim promenama izazvala je ideoloki jaz izmeu konzervativaca i
funkcionera koji su podravali ekonomske reforme, i izmeu onih koji su podravali dalju
decentralizaciju i zastupnika vee uloge saveznih organa u odluivanju, naroito zato to je ekonomska
kriza iznedrila regionalna nezadovoljstva i razlike koji su usled opteg ekonomskog rasta ranije ostajali
skriveni. Ta neslaganja su pojaala blokadu odluivanja u saveznim organima, a vrue debate, ranije
ograniene na uske rukovodee krugove, sve vie su prenoene u mas-medijima.

Poetne etape narodnih protesta

Poetkom osamdesetih Jugoslavija je pruala plodno tlo za narodne proteste, usled svoje visoko
decentralizovane politike strukture i politikih previranja. Bez obzira na prirodu i intenzitet
nezadovoljstava, obini ljudi obino ne mogu da se suprotstave vlastima, politikim partijama, drugim
organizacijama i interesnim grupama, jer se nalaze van politikog procesa i bez informacija,
organizacionih resursa i pristupa mas-medijima. Politika previranja ipak mogu da smanje ovaj disparitet
u moi izmeu obinih ljudi i elita i tako prue motiv graanima da pokrenu proteste. Decentralizovane
drave i one koje nisu represivne prema pritiscima odozdo, otvaraju vie prostora za drutvene
pokrete tako to postoje razliiti kanali putem kojih ovi pokreti mogu da deluju i utiu na politiki proces.
Tokom posleratnog razdoblja, odnos jugoslovenske partijske drave prema onima koji su dovodili njen
autoritet u pitanje je bio uglavnom represivan, naroito kada je re o disidenstvu intelektualaca. Usled
Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i
ljudska prava.
Sadrzaj ovog stampanog materijala je iskljuciva odgovornost CZKDa i ni pod kojim okolnostima se ne
moze smatrati da odrazava stav Evropske unije.

Centar za kulturnu dekontaminaciju Paviljon Veljkovi, Biraninova 21, Beograd


tel/faks: 361 0270, 361 0954 info@czkd.org www.czkd.org

komunistike ideologije i istorijski uzrokovane osetljivosti partije prema nacionalnom pitanju, javno
ispoljavanje nezadovoljstva industrijskih radnika i lokalnih grupa sa nacionalnim zahtevima bili su neto
manje riskantni za njihove nosioce nego drugi pritisci odozdo. Ipak, malo je bilo protesta u poslednjoj
deceniji Titove vladavine. Njegov politiki autoritet i jedinstvo politike klase efektivno su obeshrabrivali
potencijalne uesnike u protestima. I obrnuto, politika nestabilnost posle Titove smrti, smena politikih
generacija, sve vei sukob u politikom vrhu i delimina liberalizacija, pojaali su znaaj visoko
decentralizovane politike strukture i otvorili prostor za narodnu mobilizaciju.

Protesti Srba sa Kosova


Nezadovoljstvo Srba sa Kosova svojim poloajem izviralo je iz posledica novog preokreta u politici
politike nejednakosti posle 1966. godine, ovaj put na tetu Srba u pokrajini, i njihovog ubrzanog
demografskog pada, i podstaknuto je istorijskim pamenjem srpsko-albanskih sukoba iz ranijih
vremena. Nova politika podsticanja zastupljenosti Albanaca u javnom sektoru vremenom se razvila u
politiku dominacije veinske nad manjinskim nacionalnim grupama. Rasle su nejednakosti u upotrebi
jezika, zapoljavanju u ogromnom drutvenom sektoru, raspodeli stanova i, to je najvanije,
neodgovarajuoj zatiti prava i imovine pripadnika manjinskih grupa, naroito Srba, od strane organa
bezbednosti i sudova. Nezadovoljstvo Srba s Kosova nije moglo da doe do izraaja u obliku protesta u
politikom miljeu koji nije dozvoljavao javno iznoenje njihovih pritubi. Ovo nezadovoljstvo se ipak
gomilalo i vremenom temeljno politizovalo ovaj deo stanovnitva. Tek nakon demonstracija Albanaca na
Kosovu 1981. godine i utiska da nastaje iroki seceseonistiki pokret, savezno rukovodstvo preispituje
politiku prema pokrajini i tako otvara prostor za javno iznoenje zahteva Srba iz pokrajine.
Uticajniji Srbi sa Kosova narednih godina lobiraju za reavanje svakodnevnih problema svoje zajednice
kod saveznih i republikih rukovodilaca, a zatim pokreu problem otvoreno u reimskim organizacijama,
tj. na lokalnim sastancima partije i Socijalistikog saveza. Mala grupa kosovopoljskih lokalnih aktivista,
politikih autsajdera, povezuje se sa drugim slinim grupama u onim delovima Kosova u kojima su Srbi
iveli u znaajnom broju i pokree javne proteste: peticiju za zatitu prava Srba iz oktobra 1985,
upuenu najviim dravnim i partijskim organima Jugoslavije i Srbije, koju je potpisalo oko 2000 ljudi;
vie veih protestnih delegacija Srba iz pokrajine u saveznim i republikim organima u Beogradu (npr. u
februaru i novembru 1986); protestnu etnju u Beogradu i sastanak sa visokim saveznim i republikim
rukovodiocima u Sava-centru u aprilu 1986; niz protesta, tribina, ulinih okupljanja Srba u razliitim
mestima u pokrajini, ukljuujui i tzv. kolektivnu seobu pre Kongresa SKJ juna 1986. i ulina okupljanja
povodom hapenja jednog od lokalnih voa Srba i dolaska predsednika CK SKS Ivana Stambolia (april
1986) i Slobodana Miloevia (april 1987) u Kosovo Polje, ponekad uz intervenciju lokalne milicije.
Do kraja 1986, ranije samo delimino povezane lokalne mree aktivista i njihovih simpatizera pretvorile
su se u drutveni pokret, tj. dugoronu mobilizaciju. Pre prolea 1986, javna reagovanja i osude
vaninstitucionalnog delovanja od strane visokih rukovodilaca Jugoslavije, Srbije i Kosova bila su slina,
ali su kasniji protesti oigledno uticali da svae izmeu rukovodilaca Srbije i Kosova postanu ee, a
Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i
ljudska prava.
Sadrzaj ovog stampanog materijala je iskljuciva odgovornost CZKDa i ni pod kojim okolnostima se ne
moze smatrati da odrazava stav Evropske unije.

Centar za kulturnu dekontaminaciju Paviljon Veljkovi, Biraninova 21, Beograd


tel/faks: 361 0270, 361 0954 info@czkd.org www.czkd.org

zahtevi i protesti aktivista privlae sve veu panju javnosti. Pokret manjinskog naroda u perifernom
regionu zemlje teko da je predstavljao ozbiljnu pretnju reimu. Aktivisti pokreta nisu traili znaajnu
promenu zvanine politike prema Kosovu, ve samo njenu primenu, a simboli protesta, pevanje
jugoslovenske himne i reimskih pesama, ukazivali su na lojalnost aktivista reimu.

Vladajua klasa na ulicama i irenje narodne mobilizacije


Poetkom osamdesetih nije bilo mnogo radnikih protesta, uprkos irenju ekonomske krize i naglom
padu ivotnog standarda graana. Radniko nezadovoljstvo najpre se ispoljilo poveanjem broja
bolovanja i odsustva s posla. Znaajan porast broja trajkova poinje 1985-1987, protesti su sve dui i
sve je vie trajkova u velikim preduzeima. Najpoznatiji tadanji trajk odran je u Labinu u maju i junu
1987, a krajem godine izbijaju velike radnike demonstracije u Skoplju i Ljubljani, ispred zgrada
skuptine ovih republika, uz slogane Crvena buroazija i zahteve za ostavkom republikih vlada. Iako
su primanja ovih radnika bila iznad republikog proseka, protestvovali su zbog smanjivanja plata.
Sledei talas trajkova irom zemlje, ukljuujui i nekoliko dramatinih i medijski dobro pokrivenih
protestnih mareva i demonstracija rudara i drugih radnika, poeo je posle mera tednje, naroito
zamrzavanja plata, koje je uvela savezna vlada u maju 1988. Radnikih zahteva za poveanje plata i
subvencija preduzeima bilo je i ranije, ali se po prvi put i u dramatinom obliku iznose pred celom
jugoslovenskom javnou. Mete protesta vie nisu lokalni inovnici i direktori preduzea, ve visoki
funkcioneri, pre svega savezna vlada. Rudari su organizovali nekoliko velikih i medijski pokrivenih
trajkova, ponekad praenih dugim protestnim marevima do glavnog grada, ili republikih centara (npr.
ivinice, Breza, Kreka, Kakanj, Lipnica, Soko, Magura). Sredinom juna, tri hiljade radnika Zmaja
proetalo je beogradskim ulicama i demonstriralo ispred zgrade Savezne skuptine, uz povike Lopovi,
Napolje, Hoemo hleba. Tri nedelje kasnije, neto vie radnika Borova stiglo je autobusima i
kamionima u Beograd, ispred Savezne skuptine, i posle guranja sa milicijom probilo vrata na ulazu u
zgradu. Prekinuli su protest posle ispunjenja zahteva, kao i njihove kolege iz Zmaja. Oko hiljadu i po
radnika Agrokomerca odrali su slian protest u Beogradu desetak dana kasnije. Socijalni i ekonomski
sukobi su se ubrzano pretvarali u politike sukobe.
Tokom leta 1988. aktivisti pokreta Srba sa Kosova odrali su vie velikih protesta sa sve radikalnijim
zahtevima i metodima. Pokrenuli su proteste u Vojvodini, jer je rukovodstvo ove pokrajine, kojim su
dominirali Srbi, vailo za glavnog protivnika ustavnih promena u pravcu smanjenja autonomije pokrajina,
to je postao kljuni zahtev pokreta. Rukovodstvo Kosova, koje je od 1981. bilo pod velikim pritiskom
saveznog rukovodstva, tiho je podravalo ovu politiku. Voe pokreta smatrale su da zahtev visokih
funkcionera Crne Gore, koji su inae snano podravali ustavne promene, za obustavljanje protesta u
Vojvodini i na Kosovu odstupa od iroke podrke koju je pokret uivao u ovoj republici. U julu su odrani
protesti u Novom Sadu i Panevu, a narednog meseca u Novoj Pazovi, Titogradu, Kolainu i Titovom
Vrbasu. Protesti su ukazali na iroku podrku zahtevima pokreta i veliko nezadovoljstvo u narodu
Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i
ljudska prava.
Sadrzaj ovog stampanog materijala je iskljuciva odgovornost CZKDa i ni pod kojim okolnostima se ne
moze smatrati da odrazava stav Evropske unije.

Centar za kulturnu dekontaminaciju Paviljon Veljkovi, Biraninova 21, Beograd


tel/faks: 361 0270, 361 0954 info@czkd.org www.czkd.org

visokim funkcionerima u Vojvodini i Crnoj Gori. Protestima je prisustvovalo po nekoliko stotina aktivista
pokreta sa Kosova, a velika veina uesnika dola je iz lokalnih sredina gde su se odrali skupovi.
Protesti industrijskih radnika i Srba sa Kosova tokom leta 1988. otvorili su prostor za irenje
mobilizacije. Mada su protesti oigledno podrivali politiku stabilnost, visoki funkcioneri ih nisu zabranili.
Vie podela unutar politike klase, povodom ustavnih promena u Jugoslaviji i Srbiji, pitanja Kosova,
ekonomske reforme i politike liberalizacije, spreilo je uspostavljanje konsenzusa o protestima unutar
politike klase. Mnogi rukovodioci iz mlae generacije smatrali su da bi upotreba sile protiv naroda bila
suprotna vrednostima njihove generacije. S druge strane, irenje protesta tokom leta bitno je uticalo na
odnose unutar partijske drave, podstiui pobunu u njenim niim ealonima, koja je poela na
malom kongresu SKJ u maju 1988. Zahtevane su ozbiljne ekonomske i politike reforme, naroito
kadrovskog tipa, i uvoenje izbora sa vie kandidata, i ostavljeno est meseci rukovodstvu za njihovu
primenu, pod pretnjom odravanja novog kongresa partije. Jaanje sukoba unutar rukovodstva, i
odsustvo upotrebe sile, omoguilo je dalje irenje protesta. Letnja kampanja protesta konano je razbila
decenijama stvaran utisak o jedinstvenom politikom establimentu koji je dugo obeshrabrivao proteste.

Antibirokratska revolucija

Od septembra 1988. i marta 1989. Srbija i Crna Gora iskusile su visoke nivoe mobilizacije naroda, to je
redak sluaj u autoritarnim reimima. Javni skupovi, veliki ulini protesti, marevi, demonstracije i
trajkovi postali su gotovo rutinski dogaaji, a krajem marta je dolo i do znaajne upotrebe nasilja.
Jedino u decembru 1988. nije bilo znaajnijih vaninstitucionalnih dogaaja. Poetkom septembra
organizaciju protesta u Vojvodini, od aktivista pokreta Srba sa Kosova, preuzimaju lokalni aktivisti,
najee (ali ne i iskljuivo) raniji srpski iseljenici sa Kosova i lanovi njihovih proirenih porodica,
posleratni doseljenici iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine i njihovi potomci, kao i razliiti lokalni protivnici
vojvoanskog rukovodstva. Pat-pozicija izmeu pokrajinskog rukovodstva i aktivista protesta prekida se
u drugoj polovini septembra, kada postaje oigledno da funkcioneri ne mogu da spree irenje
mobilizacije. U Crnoj Gori, pokret Srba sa Kosova je uivao podrku meu graanima, a raste
nepopularnost visokih republikih rukovodilaca, delom i zbog teke ekonomske situacije i pada ivotnog
standarda. Lokalni rukovodioci su organizovali velike mitinge podrke Srbima sa Kosova u Nikiu,
Cetinju i Andrijevici u drugoj polovini septembra, uprkos otrom protivljenju republikih funkcionera.
Nasuprot tome, paralelne dogaaji u centralnoj Srbiji obeleila je iroka logistika podrka mitinzima
lokalnih vlasti i direktora velikih dravnih preduzea, odobrena od strane republikih vlasti. Prisustvo
stanovnitva ohrabrivano je putem sveobuhvatne i emotivne medijske podrke, a mitinzi su se isticali
skupom opremom i ozvuenjem, industrijski pripremljenim parolama, ak i organizovanim prevozom i
lan-paketima za uesnike. Najvei takav dogaaj odran je u Beogradu 19. novembra, kao miting
bratstva i jedinstva sa vie stotina hiljada uesnika. Mitinzi solidarnosti sa Srbima sa Kosova, koji su
Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i
ljudska prava.
Sadrzaj ovog stampanog materijala je iskljuciva odgovornost CZKDa i ni pod kojim okolnostima se ne
moze smatrati da odrazava stav Evropske unije.

Centar za kulturnu dekontaminaciju Paviljon Veljkovi, Biraninova 21, Beograd


tel/faks: 361 0270, 361 0954 info@czkd.org www.czkd.org

nastali u Vojvodini i Crnoj Gori kao inovativna strategija protesta obinih ljudi unutar inkluzivnog, ali
onemoalog autoritarnog reima, postepeno su se pretvorili u nametenu predstavu konsolidovanog
politikog establimenta Srbije. Miloeviu i rukovodstvu Srbije mitinzi su odgovarali jer su slabili poloaj
njihovih protivnika, pre svega rukovodilaca Vojvodine. Mobilizacija odozgo je dakle kljuni inilac ovih
dogaaja u centralnoj Srbiji.
Velike demonstracije, koje su promenile politiki pejza socijalistike Jugoslavije, poele su u ranom
oktobru. etvrtog oktobra, nekoliko hiljada radnika Rakovice organizovalo je protest ispred zgrade
Savezne skuptine, traei ostavku Savezne vlade i poveanje plata. Izvidali su predsednika
skuptine, ministra i sindikalca koji su pokuali da im se obrate, i traili da im govori Miloevi, koji je
zauzvrat podrao radnike zahteve. Sutradan, druga grupa beogradskih radnika ponovila je predstavu i
probila se u zgradu skuptine, odbijajui da ode dok Miloevi nije doao i ponovio svoja obeanja od
prethodnog dana. Istovremeno, velike demonstracije izbile su u Novom Sadu, izazvane pokuajem
smenjivanja lokalnih funkcionera koji su se suprotstavili pokrajinskoj vlasti, sa jedinim zahtevom za
ostavku pokrajinskog rukovodstva. Drugog dana protesta, sa vie desetina hiljada uesnika i vie aa
jogurta baenih na zgradu pokrajinskog komiteta, funkcioneri su podneli ostavke. Apel pokrajinskog
rukovodstva da savezno partijsko i dravno predsednitvo zaustave demonstracije nije prihvaen.
Narednog dana, demonstracije industrijskih radnika, studenata i drugih graana odrane su u Titogradu.
Masa je izvidala predsednika republike vlade i zahtevala ostavke rukovodilaca. Sutradan ujutro,
rukovodstvo Crne Gore uvelo je vanredno stanje, a milicija silom zaustavila proteste u Titogradu,
Nikiu i drugim mestima. U narednim nedeljama izbio je sukob unutar rukovodstva Crne Gore, pa je
novi talas protesta u januaru, uz uee vie desetina hiljada graana, prinudio rukovodioce da se
povuku. U novembru 1988. Albanci su pokrenuli viednevne masovne demonstracije na Kosovu
protestvujui zbog smenjivanja veeg broja rukovodilaca pokrajine, uglavnom albanske nacionalnosti.
Krajem februara 1989. protesti su prerasli u generalni trajk, a savezno dravno predsednitvo je
proglasilo vanredno stanje. Iako su demonstracije u martu uguene silom, to je bio zaetak irokog
nenasilnog pokreta Albanaca u pokrajini.

Nosioci, teme i posledice protesta

Obini ljudi na Kosovu, u Vojvodini, Crnoj Gori i centralnoj Srbiji su pokrenuli proteste tokom 80-tih i
odluujue doprineli njihovom irenju. Samo u kasnijim fazama protesta je dolo i do autoritarne
mobilizacije odozgo, naroito kada je Miloevi upotrebio organizacione potencijale partijske drave da
bi poveao broj uesnika na mitinzima. ak i onda su visoki funkcioneri dominirali dogaajima jedino u
centralnoj Srbiji. Mobilizacija naroda, odozdo prema elitama i obratno, odvijala se kroz razliite teme i
zahteve, a njihovi nacionalistiki i iskljuivi oblici dominirali su tek zavrnim fazama protesta. Ovaj ishod
nije prevashodno bio posledica nacionalistikog usmerenja visokih funkcionera i intelektualaca.
Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i
ljudska prava.
Sadrzaj ovog stampanog materijala je iskljuciva odgovornost CZKDa i ni pod kojim okolnostima se ne
moze smatrati da odrazava stav Evropske unije.

Centar za kulturnu dekontaminaciju Paviljon Veljkovi, Biraninova 21, Beograd


tel/faks: 361 0270, 361 0954 info@czkd.org www.czkd.org

Naprotiv, nacionalizam je postao kljuni politiki inilac na ovim prostorima pre svega usled
neoekivanih i neplaniranih posledica mobilizacije, njene irine i estine, i narastajuih socijalnih,
ekonomskih i politikih sukoba u sloenoj, autoritarnoj vienacionalnoj dravi koja se nala u vrtlogu
ekonomske krize i politike liberalizacije.
Sloena priroda antibirokratske revolucije, imajui u vidu njene protivrene pravce delovanja i uticaja, od
naroda prema elitama i obratno, kao i idejnih usmerenja uesnika, ukljuujui nacionalne i one teme
koje nisu bile u vezi sa nacionalnim pitanjem, ukazuje da se ovaj talas mobilizacije naao u sreditu
jugoslovenskih sukoba tokom 80-tih godina prolog veka. Prvo, talas protesta se naao usred politikih
borbi koje su vodile padu jugoslovenskog liberalnog socijalizma i usponu populistikog autoritarizma.
Brzo irenje protesta u nedemokratskom okruenju neoekivana je i neplanirana posledica kasnog
jugoslovenskog autoritarizma i politikih promena posle Titove smrti. Rastui sukob u politikom vrhu,
podstaknut odlaskom neprikosnovenog voe i smenom politikih generacija u najliberalnijoj i
najdecentralizovanijoj socijalistikog dravi Istone Evrope, paralisao je jugoslovensko kolektivno
rukovodstvo i oteavao zabranu i zaustavljanje protesta.
Posmatrai ovih dogaaja uglavnom oznaavaju razliite sluajeve, ili epizode, mobilizacije u ovom
periodu kao izolovane protestne ili mobilizacione kampanje koje nisu bitno uticale na politiki ivot. Ipak,
protesti razliitih grupa u drugoj polovini 80-tih inili su celinu, ili talas mobilizacije, poto su se odvijali
na istom prostoru i u istom periodu, imali iste protivnike partijske i dravne funkcionere pozajmljivali
strategije protesta jedni od drugih, koristili politiki prostor za delovanje koje su otvorili njihovi
prethodnici i stvarali privremene saveze. Zato je talas mobilizacije znaajno uticao na odnose unutar
jugoslovenske politike klase, pre svega odnose unutar i izmeu republikih i pokrajinskih rukovodstava
i izmeu viih i niih funkcionera, kao i odnose izmeu partijske drave i drutva, i tako doveo, zajedno
sa drugim iniocima, do pada socijalizma i uspona populistikog autoritarizma.
Drugo, ovaj talas mobilizacije se naao usred onih politikih previranja u kojima su nacionalne (i
nacionalistike) teme postepeno zasenile druga politika pitanja, ak i ona koja je veina uesnika u
politikom ivotu ranije smatrala kljunim. Antibirokratska revolucija se sastojala od meavine
nacionalnih i drugih, potpuno razliitih tema, meavine koja se ispoljavala u razliitim oblicima u
razliitim republikama i autonomnim pokrajinama i tokom razliitih faza mobilizacije. Godina 1988. je bila
godina socijalnih, ekonomskih i politikih sukoba, kako u optinama, republikama i pokrajinama, tako i
na saveznom nivou. Uesnici u protestima i njihovi protivnici sukobljavali su se oko srpsko-albanskog
pitanja i ustavnih promena, ali i oko socijalnih i ekonomskih pitanja, proizvodnih odnosa, odgovornosti
visokih funkcionera i uea naroda u politikom ivotu, ba kao i u drugim dravama Istone Evrope.
Dalekoseno irenje i estina sukoba na vrhuncu talasa mobilizacije, u vreme ubrzanog rastakanja
socijalistikog reima, pojaali su uticaj glavnih strukturalnih podela u Jugoslaviji, izmeu njenih
republika i nacija, i uticali na promenu stava elite i graana prema vienacionalnoj federaciji, od opte
podrke Jugoslaviji ka rastuem uverenju da federacija ometa zadovoljavanje kljunih interesa pojedinih
republika i naroda. Iako raspad federacije nije bio neizbean, uprkos njenog radikalno
Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i
ljudska prava.
Sadrzaj ovog stampanog materijala je iskljuciva odgovornost CZKDa i ni pod kojim okolnostima se ne
moze smatrati da odrazava stav Evropske unije.

Centar za kulturnu dekontaminaciju Paviljon Veljkovi, Biraninova 21, Beograd


tel/faks: 361 0270, 361 0954 info@czkd.org www.czkd.org

decentralizovanog institucionalnog okvira, ova promena stava o federaciji meu elitama i u narodu,
zapeatila je sudbinu zemlje.

Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i


ljudska prava.
Sadrzaj ovog stampanog materijala je iskljuciva odgovornost CZKDa i ni pod kojim okolnostima se ne
moze smatrati da odrazava stav Evropske unije.