uvodnik

ju l av g u s t 2 0 1 2
CRIER MEDIA GRUPA d.o.o.
iris upc: visina 120%
Cetinjska 32-II,
11000 Beograd, Srbija
Tel/fax: +381 11 30 333 30
crier@crier.rs
www.crier.rs

DIREKTOR
Aleksandar Zelenovi
aleksandar@crier.rs
tel: +381 11 30 355 05
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK
Dragana Vrane
dragana@crier.rs
tel: +381 11 30 353 30
UREDNIK
Marija F. mit
marija@crier.rs
tel: +381 11 30 353 30
MARKETING MENADER
Sandra Peni
sandra@crier.rs
tel: +381 11 30 355 05
NOVINAR
Tijana Panteli
tijana@crier.rs
tel: +381 11 30 353 30
FOTOGRAFIJE
Dejan Petrovi
ADVOKAT
Jovan Mii
DISTRIBUCIJA I PRETPLATA
Neboja Pavlovi
nebojsa@crier.rs
tel: +381 11 30 333 30
GRAFIKI UREDNIK
Ivan Filipovi
ivan@crier.rs
tel: +381 11 30 333 30
U.K. KONTAKT
John Whitbread
jwhitbread@crier.co.uk

TAMPA
Rotograka d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica

TIRA: 5.000

uvodnik
P

roitah upravo tekst o

jednom hotelu u Bostonu
Crier Media Grupa d.o.o.u kome se vrata sobe otvaraju
jednim pogledom upuenim u
pravcu ureaja koji se na njima
nalazi to je, kako su strunjaci
objasnili, biometrijski sistem
identifikacije pomou skeniranja
zenica. Zvui mi kao kad smo,
na fakultetu na predavanju iz
kibernetike pre dvadeset godina,
itali nauno-fantastini tekst o
tome da e u budunosti postojati
interaktivna televizija i da emo
se svi pojavljivati na ekranu uz
pomo jedne kamere i raunara.
Kako da ne, pomislila sam tada...
Kad eto, izvesno vreme posle tog
predavanja susretoh se sa online konferencijskim sistemom.
Prihvatila sam ga, kao i svi ljudi,
kao neto sasvim normalno,
uobiajeno. Moda e mi, i pre nego
to oekujem, postati normalno
da pogledom otkljuavam vrata
hotelske sobe u Srbiji, ko zna...
Pitanje je samo kojom e brzinom
tim novim ureajima opadati cena
na tritu.

Meutim, nije sve ni stvar novca.

Nekada je bitno imati i oseaj
za odreene trendove, uvesti
ih meu prvima. To ne mora
biti skupi ureaj za skeniranje
zenica kojim se otkljuavaju
vrata hotelskih soba. Moe biti,
na primer, izlaganje kuvara
komunikaciji sa gostima kroz
open-kitchen koncept. Zato da
on kuva iza zatvorenih vrata za
NN konzumenta i da posredno,
preko konobara, saznaje da je
hrana bila suvie zainjena ili da
je nedostajalo ovo ili ono da obrok
bude savren? Zato gost ne bi
asistirao kuvaru koji kuva pred
njim, uestvovao u kreiranju svog
obroka, ako to eli? Takav gost e
se, gotovo sigurno, u ugostiteljski
objekat esto vraati. Jer, on
nije samo jeo. On je i kuvao.
Razmislite, koliko e njegovih
prijatelja to saznati i koliko
e njih poeleti takvo iskustvo
na sopstvenoj koi. Ili, da ne
nagaamo, isprobajte. Digitron e
pokazati da li sam u pravu ili ne.

Dragana Vrane
Ovo izdanje odituje
ABC SrBijA
od 1. januara 2012.
do 31. decembra 2012.

HRB expert je besplatan za ciljnu grupu u Srbiji. Izdava

zadrava pravo da odredi ciljnu grupu. HRB expert izlazi
dvomeseno. Za lanke, fotografije i oblikovanja asopis
zadrava sva prava.
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka
Srbije, Beograd 640.432
HRB expert: specijalizovani magazin za ugostiteljstvo /
glavni i odgovorni urednik Dragana Vrane. - 2012, br.1
(mart/april 2012) - Beograd (Cetinjska 32): Crier Media
grupa d.o.o., 2012 - (Subotica : Rotografika). - 30 cm Dvomeseno
ISSN 2217-8570 = HRB expert
COBISS.SR - ID 189384460

12

03

sadraj
Info

Jelovnik

32

Oprema i solucije

34

Dizajn

36

Tehnologije

38

Masmi istraivanje

40

Predstavljamo

42

Vinska karta

43

Koncept

44

Posetili smo

46

Promocije

47

Riblji i morski specijaliteti

Rashladni ureaji

11

10 greaka koje se tiu unutranjeg dizajna

Dobre strane recesije za HoReCa industriju

Poslovanje

30

Umetnost u oljici
Obogaivanje ponude

Destilerija u Beogradu, bar u Torontu

Objedinjena turistika ponuda
Pivo u on-trade kanalu
Konkurs za Turistiki cvet
ampionat u Ukrajini
Rusi otvaraju hotel u Igalu

Savetnik

Svet napitaka

12

Kreiranje jelovnika

Otvorena kuhinja kao pozorina scena

Trendovi u hotelijerskoj industriji

Kvalitet usluge u regionu

Svet pia

14

Energetska pia

Sa francuskog jelovnika

Euromonitor International

20

Viski i votka

Vodi za pravilan izbor vinskih aa

Povod

22

Jaanje zatite potroaa

Intervju

24

Vapiano uskoro i u Knez Mihailovoj

Oglaavanje

27

Trite ledenih ajeva: intenzivno promovisanje

Trendovi i inovacije

Planet Retail: top 5 trendova u 2012.

28

Olive hostel Belgrade

Kafe Domino

Terme ate: nova vodena atrakcija

Novi HoReCa proizvodi

info

objekti

DESTILERIJA U BEOGRADU, BAR U TORONTU

Ljudi koji uivaju u dobrim mezetlucima i kvalitetnoj rakiji u oputenoj

atmosferi dobili su novo mesto okupljanja u Beogradu. U Nebojinoj
ulici otvorena je Destilerija, u kojoj je osim Rakia bara smeten i restoran, muzejska postavka i prodavnica poklona. Ve est godina u Rakia
baru priamo priu savremene srpske gastronomije. Nedostajao nam
je jedan detalj koji je najvie vezan za kuhinju. Napravili smo ozbiljan
meni koji je u osnovi klasini kafanski srpski meni, ali u kombinaciji
sa savremenom kuhinjom. Akcenat je na mezetlucima kojih u ponudi
ima vie od 20, kae Branko Nei, direktor rme Redesign u ijem
je vlasnitvu Rakia bar. Sastavni deo unutranjosti Destilerije ini
izlobena postavka koja e posetioce provoditi kroz faze u proizvodnji
rakije. Enterijer je delo arhitekte Marka Basarovskog i kompletno podsea na proizvodnju rakije, cela rasveta ide iz destilacionih aparata.
Deo enterijera ine i eksponati stari vie od 100 godina iz svih krajeva
Srbije, meu kojima je presa za groe iz Subotice, hrastova burad za
odleavanje iz Bajine Bate, tradicionalni kazan za peenje rakije...
Iz Rakia bara stie jo jedna vana vest. Naime, u Torontu e u avgustu biti otvoren prvi bar u inostranstvu po franizi ovog beogradskog bara. Re je o lokalu od 100m u ije otvaranje je uloeno oko 200.000 dolara. Kompanija Redesign ovaj bar otvara u saradnji
sa Duanom Vargom, Srbinom koji ivi i radi u Kanadi, preko zajedniki osnovane rme Rakia bar North America u Torontu, koja e
davati franize na teritoriji Severne Amerike.

APARTMANI
I HOTEL

Kompanija River Consulting, zajedno sa investitorima koje zastupa, namerava da od

Zlatiborskih konaka stvori najprepoznatljiviji
turistiki brend. Kao deo tog plana, u blizini
jezera bie izgraen hotel sa 4 zvezdice Zlatibor Spa&Wellness, sa 100 smetajnih jedinica. Poetak izgradnje hotela
planiran je za 2014, a zavretak - 2015. godine.
Takoe, na 1.300m od centra Zlatibora, na povrini od 1,3ha u naselju Zova,
ve je poela izgradnja 17 od ukupno 20 objekata, koji su spoj savremene
arhitekture i materijala prepoznatljivih za ovaj kraj. Kompleks e se zvati
Zlatiborski konaci, a imae ukupno 223 smetajne jedinice. Povrina apartmana se kree od 20m do dupleksa od 80m, kae Vladimir Rui, vlasnik
kompanije River Consulting i zastupnik Zlatiborskih konaka. On dodaje da
je ideja kompanije da kupovinom apartmana vlasnici postanu deo reprezentativnog sistema objekata koji e voditi rma Zlatiborski konaci. Vlasnici e
apartmane, kada nisu u njima, moi da izdaju i na taj nain e imati prihode,
a Konaci e biti zadueni za iznajmljivanje i odravanje. Oekuje se da e
svi objekti biti zavreni za 4 godine. Prema projektu koji je radio abaki
biro Set, predviena je i izgradnja velikog kafe bara sa kaminom i terasom,
kao i spa centra sa hidromasanim bazenom i saunom. Gostima Zlatiborskih konaka bie na raspolaganju i teniski teren, deija igralita, zatvoren
i otvoren bazen. Otvaranje kompleksa oekuje se krajem 2012.

SPLAV
RINGIPIL

Na Savskom keju 28. juna otvoren

je splav Ringipil. Intrigantnog naziva, sa lepim enterijerom i prvom
postavom omiljenih beogradskih
disk-dokeja, Ringipil je splav na kome gosti mogu
da uivaju uz vrue DJ setove i hladna pia.

IZGRADNJA
DEGUSTACIONE SALE

U Jagodinskoj vinariji
1897, ije je
vino Ruica
na sajmu u Soji nedavno osvojilo srebrnu medalju, u
toku je izgradnja degustacione sale, a u planu je i izgradnja motela sa 30 postelja.

PARK U RUMI - BEST

WESTERN PLUS

Otkako je otvoren luksuzni

hotel Park u
Rumi u martu,
dobro se pozicionirao u kongresnom turizmu. Hotel ima
restoran Metropoliten sa letnjom batom i kompletno
opremljenu konferencijsku salu. Uskoro e raspolagati
i spa centrom. Zahvaljujui vrhunskoj usluzi, ovaj hotel
koji ima 4 zvezdice, 5 spratova i 73 sobe i apartmana,
postao je Best Western Plus.

hrb expert jul/avgust 2012.

Niki hoteli
u novom ruhu

Hotel Grand, Ni - 3D model (Enterijer Centar Altego)

Proslavu 1.700 godina od potpisivanja Milanskog edikta, koja se

polako pribliava, grad na Niavi trebalo bi da doeka bogatiji
za dva luksuzna hotela u strogom centru. Posle viegodinjeg zastoja, hotel Ni
pretvoren je nedavno u veliko gradilite, a na ovom mestu do 1. marta sledee godine oekuje se da sa 4 zvezdice zablista hotel Grand. Osim toga, u toku
je i ureenje hotela Ambasador, kao i motela Nais. U izgradnju hotela Grand
trebalo bi da bude uloeno oko 3,37 miliona evra. Hotel e funkcionisati po
principu inteligentnog objekta. Imae 125 soba i apartmana, Kosmopoliten bar
i restoran, kao i modernu multifunkcionalnu salu kapaciteta do 500 osoba, koja
e moi da se deli na manje prostorije. Osim za poslovne skupove, hotel Grand
bie mesto za odmaranje i relaksaciju, zahvaljujui tnes i spa centru.
Srbija bi naredne godine trebalo da dobije u potpunosti
zavren objekat arheolokog
turizma u Viminacijumu. Re
je o istoimenom naunoistraivakom centru kod Kostolca,
sa jedinstvenom atmosferom
antikog Rima. Naunoistraivaki centar je projektovan
kao vienamenski objekat, pa
e osim za istraivanja, studije, radionice sa studentima, letnje kole, organizaciju kongresa
i tematskih sastanaka, sluiti i za smetaj turista. Centar se prostire na oko 4.000m, ima 5
atrijuma i dva nivoa - gornji, sa prostorijama za rad i smetaj i donji koji predstavlja izolovanu
zonu sa poveanim stepenom sigurnosti i klimatskom kontrolom u muzejskim prostorijama
i konferencijskim halama. Plan je da bude spreman do juna 2013.

U DUHU ANTIKOG RIMA

info

hrb expert jul/avgust 2012.

info

aktuelnosti

GRAND E BITI
SANIRAN DO
OKTOBRA

Hotel Grand na Kopaoniku, koji je izgoreo u

poaru 17. juna, bie u
celosti obnovljen i otvoren za goste 1. oktobra,
izjavio je Nikola Avram,
predsednik UO MK grupe. Uz hotel Grand, do poetka
sezone 1. decembra bie zavrene i sve druge investicije koje su ove godine vredne oko 15 miliona evra,
dodao je Avram.

OBJEDINJENA
TURISTIKA
PONUDA

Turistika ponuda Beograda bie uskoro objedinjena, najavili su 5. jula

predstavnici turistikih organizacija, agencija, hotela, ugostitelja i prevoznika u Privrednoj komori
Beograda. Na sastanku
Beograd i organizacija velikih dogaaja konstatovano je
da je, uprkos dobrom radu i aktivnostima TOB-a, potreban
vei nivo koordinacije svih uesnika u pruanju turistikih
usluga kako bi se turistima ponudili paketi usluga. Privredna
komora Beograda e pokrenuti akciju sa Srbijaumama da
se promoviu mnoga izletita koja Beograd ima, kao i 15-ak
jezera. Direktor TOB-a Dejan Veselinov je izjavio da je ta
organizacija izdala brouru sa svim deavanjima u Beogradu u toku ove godine i da su omoguili turistima da na sajtu
TOB-a dobiju sve neophodne informacije. On je naveo da
je tokom prva 4 meseca u Beogradu povean dolazak turista za 15%, a broj noenja za oko 18% i da se stalno belei
rast broja turista. Veselinov je istakao da su nai ugostiteljski
objekti meu najboljima u Evropi po opremljenosti i kvalitetu
usluge i sa cenama niim i do 40%.

DOGOVOR
SOKOJ-A I UPS-A

Organizacija muzikih autora Srbije - SOKOJ i Unija poslodavaca Srbije - UPS postigli su dogovor i
potpisali protokol o plaanju muzikih autorskih
naknada i uvoenju popusta za privredu, 15. juna u
Beogradu. Potpisanim protokolom, posle vie godina
razmimoilaenja dveju strana, trebalo bi da bude uveden red u ovu oblast i omogueni popusti
korisnicima muzike koji redovno ispunjavaju svoje zakonske obaveze. Popusti se kreu i do
75%, u zavisnosti od regiona u kojem se nalazi ugostiteljsko preduzee, trgovinska ili zanatska radnja, a uslovi za njegovo ostvarivanje su zakljuen ugovor sa SOKOJ-em i zakljuenje
sporazuma o regulisanju duga za korisnike koji imaju dugovanja. Takoe, u sluaju kada se
muzika izvodi uivo, potrebno je dostaviti popis izvedenih dela.

Na sajtu TOB-a ubudue e biti mogua

rezervacija smetajnih kapaciteta, kao i
dodatnih usluga koje
hoteli pruaju. Sistem
rezervacija za sada
ukljuuje 15 hotela,
a planira se ukljuivanje svih smetajnih
objekata u okrugu
glavnog grada, kako
bi posetioci veb sajta
imali mogunost da
rezerviu smetaj
on-line, na jednom
mestu.

Panorama bar na
Avalskom tornju

Turistika ponuda na Avalskom tornju bogatija je za kafe-restoran na

119. metru. Novi zakupac ovog prostora je konzorcijum Panorama bar,
koji je pobedio na konkursu koji je raspisao zakupodavac JP Emisiona tehnika i veze, u
ijem se vlasnitvu nalazi Avalski toranj. Panorama bar ima 88m, kao i letnju batu na pristupnom platou tornja. Kafe na tornju ima kapacitet 60 sedeih i 40 mesta za stajanje.

UMETNOST
REZBARENJA
VOA I POVRA
U MERCATORU
U novootvorenom Mercator premium
supermarketu 'Beograanka', svi zainteresovani potroai imali su priliku da
uestvuju u dekorisanju voa i povra.
Domain promocije carvinga, tradicionalne tajlandske vetine, carving
majstor Pavel Hran, demonstrirao je dugogodinje znanje u rezbarenju i dekorisanju voa
i povra. Prisutni su sa ovog dogaaja poneli zanimljivo oblikovano voe i povre ptice od
jabuka i cvetove od tikvice i lubenice. ''Carving je drevna tajlandska vetina rezbarenja voa
i povra, nastala pre sedam vekova. Primeri dekorisanog voa i povra danas se mogu videti po celom svetu, a od nedavno i u objektu Mercator Premium supermarketa. Motivi koje
carving umetnici koriste uglavnom su cvee i ivotinje. Najlaki oblici dobijaju se rezbarenjem lubenice, jabuke i dinje, dok su najkomplikovaniji oni koji zahtevaju spajanje vie delova
razliitog voa'', izjavio je Hran.

info partneri

hrb expert jul/avgust 2012.

ZLATNI
JUBILEJ

Beogradski Jat hoteli Slavija - Slavija

Lux i Slavija - obeleavaju ove godine
50 godina od osnivanja. Menadment
ovih hotela sa dugogodinjom tradicijom, predstavio je turistikim agencijama, partnerima
i novinarima ponudu hotela, preliminarno najavljujui
poslovne planove u nastupajuem periodu.

ULAGANJE
U MLADE
UGOSTITELJE

Hotel Mona na Zlatiboru najavio je da e stipendirati dva

najbolja uenika ugostiteljskih kola - jednog kuvara i
jednog konobara, u daljem
kolovanju. Na ovaj nain
pomoi e uenicima da naprave prve korake u karijeri,
ali i obezbediti sebi najbolje kadrove.

VRAAJU
SE CRVENI
KIOSCI

Beograani e ponovo moi da

jedu uvenu virlu sa senfom koja
se nekada prodavala u crvenim
kioscima u svim delovima grada.
Direktor PKB-a Rajko Mandi
potvrdio je da e proizvodnja
nekada najjaeg brenda ove kompanije ponovo poeti krajem ove ili poetkom naredne godine. Kako e
novi proizvod biti distribuiran jo nije utvreno. Postoji
nekoliko opcija, a jedna je da se na pojedine lokacije
vrate crveni kiosci

DRUENJE
U COFFEE
ROOMU

Predstavnici medija bili su u prilici da 21. juna uivaju u druenju

koje je za njih organizovao Coffee Room u TC Ue. Novinari su
degustirali Home Made Company
kolae i sladoled. Marijana Stani,
ef proizvodnje u Home Made Companyju, istakla je da
Coffee Room i HMC konstantno istrauju i kombinuju nove arome, pa e svi ljubitelji sladoleda ovog leta
moi da uivaju u nekoliko novih ukusa meu kojima
su i dijet sladoledi.

PROIZVODI
VIKTORIJA GRUPE U
BEKIM OBJEKTIMA

Proizvodi novosadske Viktorija grupe

koriste se u
uvenim bekim ugostiteljskim objektima - Imperial hotelu i restoranu Steirereck.
Jedan od sastojaka Imperial torte, iji recept datira iz
1873, je lecitin beejskog Sojaproteina, iz sastava Viktorija grupe. U Steirerecku, jedinom restoranu u Beu
sa dve Mielinove zvezde, u pripremanju jela koristi se
Iskon ulje Viktorija grupe.

info
presek
Carlsberg Srbija
predstavio polugodinje
rezultate i aktuelne trendove u industriji piva...

Pivo u on-trade kanalu

oslovni rezultati u prvoj polovini 2012. jo

jednom su potvrdili stabilan rast kompanije
Carlsberg Srbija i uvrstili njenu konkurentsku poziciju na srpskom tritu piva. Trino uee kompanije na kraju drugog kvartala
2012. iznosilo je 28,4%, to predstavlja rast od 1,4
procentna poena u odnosu na kraj istog perioda
prole godine, saopteno je iz ove kompanije na
druenju sa medijima na kome su predstavljeni
polugodinji rezultati i aktuelni trendovi u industriji piva. Iako je u odnosu na 2005. potronja piva
opala sa 5,4 miliona hektolitara, na 4,6 miliona
u 2011. (odnosno gledano po glavi stanovnika u
proseku je u ovom periodu potronja opala sa 77
litara godinje u 2005. na 66 litara u 2011. godini),
a dodatni pad od jo 5% zabeleen je u prvoj polovini ove godine, kompanija Carlsberg Srbija
ostvarila je rast od 11 procentnih
poena u ueu na ukupnom
pivskom tritu sa
18% u 2005.

na neto vie od 28 u 2011. Kako su naveli iz Carlsberga, oekivanje im je da do 2015. postanu lider
na tritu piva sa brendom Lav. Carlsberg Srbija
uloio je 7 miliona evra u 2011, uglavnom u inovacije, a slina suma kako je najavljeno tom prilikom,
bie izdvojena za investicije i ove godine.
Pre pet godina uee u prodaji piva u HoReCa
sektoru, u smislu volumena, bilo je 30%. Tokom
2008. i 2009. kada je nastupila finansijska kriza
dolo je do pada, ali u poslednje dve godine usledio
je oporavak i sada se taj procenat, kao i pre pet
godina kree opet oko 30%. Ipak, kako istie Dejan
Beko, direktor on-trade i KA kanala Carlsberga,
on-trade kanal iako nije najvei u volumenu,
svakako jeste najvei kada je re o finansijskom
ueu u ukupnoj prodaji. to se tie oekivanja
i nekih predvianja za naredne 2-3 godine, zbog
specifinosti kanala, kako Beko objanjava, izuzetno je teko dati precizne prognoze o oekivanom
ueu on-trade kanala u prodaji, budui da e
umnogome zavisiti od raznih okolnosti na tritu.
Ipak, Beko veruje da e u najgorem sluaju udeo

on-trade kanala ostati na istom nivou u smislu

volumena, ali e i dalje biti lider u finansijskom
udelu prodaje svih kanala.
Carlsberg je, kako istie Beko, dosta prisutan u
on-trade kanalu, izmeu ostalog i zbog inovacija
i investicija u nepovratne burie Draft Master.
Inae, planirano je da se deo sredstava utroi i u
dalje inovacije Draft Mastera, budui da aktuelni trendovi u industriji piva u on-trade kanalu
ukazuju na to da e rasti potranja za toenim
pivom, budui da je prepoznat njegov kvalitet i
vea sveina od flairanog piva. U on-trade kanalu u Carlsbergu Srbija zaposleno je 45 ljudi i ovaj
kanal je, kako Beko istie, vrlo specifian jer se
odnos sa klijentima (ugostiteljima) gradi na osnovu poverenja i da se u tom kanalu nikad ne moe
nai toliki broj razliitih brendova kao u offtrade i KA kanalima, te je potrebno izboriti se za prisustvo
u ugostiteljskom
lokalu.

hrb expert jul/avgust 2012.

info

nagrade i priznanja

KONKURS ZA TURISTIKI CVET

Turistika organizacija Srbije i ove godine pozvala je sve zainteresovane da konkuriu za nagradu Turistiki
cvet, koja se dodeljuje pojedincima ili organizacijama koje su zabeleile znaajna ostvarenja u podizanju
kvaliteta turistikih usluga, ili doprinele razvoju, unapreenju i promociji turizma u Srbiji u periodu od jula
2011. do jula 2012. Zainteresovani mogu poslati prijave do 4. avgusta. Turistiki cvet se dodeljuje u sledeim
kategorijama: turistika organizacija, specijalni dogaaj u funkciji promocije turizma (manifestacija, sajam,
kongres, izloba), ugostiteljski objekat za smetaj, ugostiteljski objekat za pruanje usluga ishrane i pia,
seosko turistiko domainstvo, vinski podrum, turistika agencija, predstavljanje Srbije kao turistike destinacije preko elektronskih i tampanih medija i suvenir. Takoe se dodeljuje i organizaciji ili pojedincu za
doprinos unapreenju turizma i podizanju kvaliteta turistikih usluga. Svi zainteresovani svoje predloge za
ovu nagradu TOS-u mogu dostaviti lino na adresu ika Ljubina 8, drugi sprat, potom na potanski fah 90,
sa naznakom Turistiki cvet, kao i na e-mail ofce@serbia.travel.

PLAVA ZASTAVA
ADI CIGANLIJI

NAGRAEN
KVALITET

etrnaestu godinu zaredom na

meunarodnoj selekciji kvaliteta
Monde Selection 2012, Jelen
pivo je osvojilo najvie priznanje
za kvalitet - Trofej meunarodnog kvaliteta za 2012.
godinu. U jakoj konkurenciji testirano je vie od 200
proizvodnih artikala, a Jelen pivo u limenci od 0,5l i
Jelen Cool dobitnici su zlatnih medalja. Ove godine
zlatnom medaljom je okieno i najstarije pivo pivare,
Apatinsko pivo.

Beogradsko kupalite Ada Ciganlija dobitnik

je prestinog meunarodnog priznanja Plava
zastava, ime je plaa na Savskom jezeru
prva u Srbiji koja je odlikovana zastavom
najvieg ranga. Odluku o dodeli doneo je
meunarodni iri Fondacije za edukaciju u
oblasti ivotne sredine, na redovnom godinjem zasedanju u Kopenhagenu. Za obeleje
Plava zastava mogu se prijaviti plae i marine
koje ispunjavaju stroge kriterijume i potuju
meunarodne standarde koji se odnose na
kvalitet vode, u skladu sa direktivama EU.

Medalje u
Bugarskoj

Pet vina Vinarije

Tikve osvojila
su medalje na
meunarodnom
takmienju vina sa Balkana odranom polovinom juna u Soji. Zlatom se okitilo crveno Tikve
vino Barovo iz berbe 2010, srebrom belo vino
Bela Voda 2011, dok su bronzane medalje osvojili belo vino Barovo i belo i roze vino Alexandria
Cuvee. Na takmienju je uestvovalo vie od 400
vina iz 10 balkanskih zemalja. Srebrnu medalju
na takmienju dobila su i vina Vinarije Zvonko
Bogdan, Jagodinske vinarije i Vinarije Matalj, a
dobitnici bronzanih medalja su Vinarija Kovaevi, Vinum Novi Sad, Eastern Vintage, Vinarija
ilosavljevi, Vinska kua Spasi, Vinarija Jeli,
Baina vino, Radovanovi i Vinarija Kovaevi.
Vinarija Zvonko Bogdan okitila se i sa 4 medalje na
Meunarodnom takmienju vina u San Francisku.
Srebrnu medalju je dobio
Pinot Blanc 2011, a bronzane Sauvignon Blanc 2011,
Rose 2011 i Cuvee No1.

Medalje
u Londonu

PRIZNANJA ZA
NECTAR I HEBU
VISOKA OCENA
ZA TIKVEOV
VRANAC
U najnovijem izdanju
asopisa The Wine
Advocate, najpoznatiji
svetski vinski kritiar
Robert Parker po drugi
put je dodelio izuzetno
visoku ocenu za vino
iz Makedonije. Crveno vino vinarije Tikve
- Vranac Special Selection iz berbe 2010.
osvojilo je 90 poena
(od moguih 100) na
uvenoj Parkerovoj
skali. Na srpskom tritu Vranac Special Selection nai e se poetkom septembra.

Na svetskim ocenjivanjima
vina u Londonu International
Wine Challenge i International Wine and Spirit Competition, Podrum Aleksandrovi
je opravdao vrhunski kvalitet. U konkurenciji nekoliko desetina hiljada uzoraka iz 90
zemalja, vina Aleksandrovi su osvojila 3 srebrne i 12 bronzanih medalja. Srebrom su
nagraeni Harizma berba 2009, Oplen berba 2010. i Trijumf Rose berba 2010.

hrb expert jul/avgust 2012.

Kompanije Nectar i
Heba dobile su prestino priznanje za kvalitet
Superior Taste Award
2012, koje dodeljuje Internacionalni institut za ukus i
kvalitet iz Brisela, saoptile su te kompanije. Priznanja su dodeljena Nectaru za sokove Life premium
pomoranda 100%, Life unique ceena jabuka 100%
i Tomatello keap, a kompaniji Heba za Heba Strong i
Heba Natural mineralnu vodu.

NAGRADA
DIREKTORKI TOS-A

Direktor Turistike organizacije

Srbije Gordana
Plamenac dobila je prestinu nagradu Imex Academy Award za izuzetan doprinos razvoju kongresne industrije u svetu,
saopsteno je iz TOS-a. Ovo znaajno priznanje urueno je Gordani Plamenac, kao predstavniku Evrope,
u Frankfurtu pred vie od 500 zvanica iz kongresne
industrije irom sveta.

UNKA FEST

Meunarodni festival unke i

prute unka fest odran je
po drugi put od 7. do 10. juna na Novosadskom sajmu.
Festival je okupio najznaajnije proizvoae delikatesnih proizvoda od mesa, kao i proizvoae vina i sira,
iz Srbije, Austrije, BiH, Crne Gore, Hrvatske, Italije,
Maarske, Slovenije... Na jednom mestu izloeno je
oko 1.000 unki. ampion kvaliteta na unka festu je
preduzee Agropapuk iz Kukujevaca.

SKADARLIJA
FEST

Skadarlija fest, tradicionalna

kulturno-turistika manifestacija, odran je 7. put, 6. i 7.
jula u organizaciji Udruenja
Skadarlija i KPN kluba, uz podrku brojnih prijatelja
Skadarlije, pesnika, muziara, novinara, majstora kulinarskih vetina i degustatora dobre kapljice. Skadarlija
fest se organizuje u cilju promocije turistikih potencijala
grada i ouvanja duha starog Beograda. Organizacioni
odbor manifestacije jednoglasno je odluio da Zatitnik
Skadarlije narednih godinu dana bude glumica Ljiljana
Stjepanovi, kojoj su simbolino urueni kljuevi Skadarlije. Priznanje Zlatna desetka ove godine pripalo
je preduzeu Slubeni glasnik za knjigu Kroz stari
Beograd, novinaru Studija B Ivani Nikoli za emisiju
Moj Beograd, Z&Z dizajn studiju za projekat Beograd
koga vie nema, kao i restoranima u boemskoj etvrti
za ouvanje tradicije i duha Skadarlije.

info

manifestacije

AMPIONAT U UKRAJINI

Na ovogodinjem juniorskom ampionatu odranom u Kijevu Nemanja

Petrovi, lan Asocijacije efova kuvara Srbije, uestvovao je u dve
kategorije - Pasta u kojoj je dobio srebrno odlije i Nacionalna kuhinja
u kojoj je dobio zlatno odlije. Na ampionatu su uestvovali predstavnici Ukrajine, Rusije, Gruzije, Moldavije, Belorusije, Francuske, Turske,
Srbije, Poljske... Vladislav Markovi, lan Upravnog odbora Asocijacije efova kuvara Srbije, predstavljao je Srbiju u sudijskom timu koji
je bio sastavljen od predstavnika svih drava uesnica ampionata.
Markovi je odrao i nekoliko predavanja na temu gastronomije u sistemu hotelskog poslovanja, razvoju restoraterstva i gastronomije u
Evropi i svetu.

INTERFEST 2012.

Na 9. festivalu vina Interfest 2012, koji je u Novom

Sadu odran od 5. do 7. jula, posetiocima se predstavilo
120 vinarija iz 15 zemalja. Po prvi put su predstavljena i vina
novog sveta iz Australije, June Afrike i Latinske Amerike,
a veliki prostor u centru Novog Sada zauzeli su vinski podrumi iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Makedonije,
Maarske, panije, Italije i Portugalije.

SRBIJA KAO
DOBAR PRIMER

Na zasedanju 93. izvrnog

saveta UNWTO, odranom
u Madridu od 11. do 13. juna,
Renata Pindo, pomonik
ministra ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, navela je
aktivnosti koje Srbija preduzima u cilju unapreenja turizma. Ona je istakla da rast u proloj godini koji se odnosi
na broj dolazaka stranih turista u Srbiju iznosi 14%. Taleb
Rifai, gneralni sekretar UNWTO, naglasio je da je Srbija
jedan od najznaajnijih partnera UNWTO i da je poeljan
primer modela za saradnju koji bi eleo da se primeni i na
druge lanice UNWTO.

ZBRINJAVANJE
AMBALANOG
OTPADA

Udruenje za turizam i ugostiteljstvo PKS-a i Odbor za

zatitu ivotne sredine i odrivi
razvoj, organizovali su skup o
zbrinjavanju ambalanog otpada i otpadnog jestivog ulja
iz ugostiteljskih objekata. Cilj sastanka bio je da se u otvorenom dijalogu izmeu predstavnika ugostitelja, ministarstva, inspekcije, operatera i ovlaenih reciklera razmene
informacije i potrai reenje za to ekasnije ispunjavanje
zakonskih obaveza.

PALIKE VINSKE
SVEANOSTI

Na Velikoj terasi na Paliu

26. i 27. maja obeleene
su tradicionalne Palike
vinske sveanosti. Vie
od 60 vinarija uestvovalo je u prezentaciji i ocenjivanju
vina, a posetioci su imali priliku da degustiraju i kupe vina
sa podruja Subotiko-horgoke peare.

ODRAN
FISH FEST

esti festival riblje orbe, Fish Fest

Beograd 2012, odran je od 29. juna
do 1. jula na Dunavskom keju kod Nebojine kule. Festival je otvorio Savez
kuvara evropskih i mediteranskih regija iz Splita, pripremom
mediteranskih njoka sa plodovima mora.

VIEVINUM
2012.

Privredna komora Srbije organizovala

je nastup proizvoaa vina iz Srbije na
meunarodnoj izlobi vina sa degustacijom Vievinum 2012, odranoj od 2. do
4. juna u Beu. Na manifestaciji je uestvovalo 5 srpskih
vinarija: Aleksandrovi, Radovanovi, Aleksi, Ki i Vino
Budimir. Na vinskoj radionici Masterklass, pod nazivom
Novosti iz jugoistone Evrope, vinarije Radovanovi i Aleksandrovi predstavile su 5 svojih najboljih vina.

OSMA BREND
KONFERENCIJA

Ova manifestacija je, 8. put zaredom, odrana 29. maja u

Beogradu, pod sloganom Turizam - progresivni brend regiona. Okupila je lidere turistike industrije celog regiona:
predstavnike kompanija, asocijacija, dravnih institucija,
kao i strunjake iz Velike Britanije, Maarske, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Srbije.
Na konferenciji je predstavljen znaajan broj turistikih projekata iz regiona, promovisani
su koncepti regionalne saradnje turistikih organizacija, predstavljeni uspesi i rezultati
najboljih hotela, restorana, etno domainstava i denisani strateki pravci razvoja turistike industrije u regionu.

Meunarodna turistika
konferencija
Ovogodinja, peta po redu,
meunarodna turistika
konferencija EIAT bie
odrana u Beogradu od 21.
do 23. septembra 2012. Na
njoj e se okupiti oko 250
uesnika iz 12 zemalja regiona jugoistone Evrope,
i svi e prisustvovati interaktivnim predavanjima vrhunskih strunjaka iz sveta
turizma i hotelijerstva. Najavljeni predavai ove godine dolaze iz svetski poznatih institucija poput: IMEX
sajma, ICCA - Internacionalne kongresne asocijacije, MCI kompanije za
organizaciju dogaaja iz Irske, St. Regis Doha hotelskog kompleksa, akademije za hotelijerstvo Sezar Ric i Emirejt, univerziteta Grini... Najavljeni
novitet EIAT konferencije su sesije spremljene za razliite ciljne grupe.
Predstavnici nekih od 25 strukovnih fakulteta, uesnici Foruma buduih
lidera, dobie ansu da prvog dana konferencije razgovaraju sa generalnim
menaderom hotela St. Regis Doha iz Katara, a najboljih sedmoro proi
e trening program u ovom hotelu u trajanju od 12 meseci.
Prvi regionalni Sajam omladinskog turizma Youth Fair odran je od 10. do 12.
jula u Novom Sadu. Na sajmu je potpisan
sporazum o saradnji i osnivanju klastera Industrija turizma i zabave zapadnog
Balkana. Cilj osnivanja ovog klastera je
otvaranje novih mogunosti za nansiranje projekata lanova klastera (EU fondovi, investicije, sponzori i drugo), kao i
kreiranje jedinstvene platforme za bolju
komunikaciju i saradnju, meusobnu promociju, i zajedniko pojavljivanje na treim
tritima. Sajmu su prisustvovala i dravna tela nadlena za bavljenje promocijom turizma.
Na Youth Fairu su predstavljene najatraktivnije omladinske destinacije Balkana (festivali,
klubovi, centri za ekstremne sportove i mnoge druge neotkrivene atrakcije regiona).

REGIONALNI SAJAM
OMLADINSKOG TURIZMA

hrb expert jul/avgust 2012.

info

iz regiona i sveta
RUSI OTVARAJU
HOTEL U IGALU

Hotel i restoran Adrija sport u okviru Sportskog centra Igalo, otvorio je, 4 godine nakon izgradnje, novi zakupac, ruski investitor
Jurij Dolguljev. Optina je u martu sklopila
ugovor sa meunarodnom graevinsko-razvojnom korporacijom o desetogodinjem zakupu. Mesena zakupnina je etiri hiljade evra, a obaveza
vlasnika je bila da u roku od 60 dana od potpisivanja ugovora opremi hotel
i restoran, po standardima i nivou usluga propisanim kategoriji od 3 zvezdice. Hotel ima 35 smetajnih jedinica, na tri etae, i ukupnu povrinu od
1.000m. Savremeni restoran sa kuhinjom zahvata oko 500m.

USKORO RADOVI
NA HOTELU PIVA

KUVARSKI OU
U METROU
Metro C&C i Kulinarska federacija Srbije organizovali
su za istaknute domae ugostitelje Kuvarski ou tokom koga su prikazane tehnike pripreme lakih letnjih
jela i deo specijalizovanog asortimana prehrambenih
proizvoda i opreme namenjene profesionalcima. Vrhunski kuvari, lanovi KFS-a, demonstrirali su svoja
umea i nove trendove u pripremi testenine, morskih
plodova, mesa i povra na nain koji je prilagoen
letnjem periodu.

SABOR TRUBAA
OD 6. DO 12. AVGUSTA

Dragaevski sabor trubaa, 52. po redu, odrae se u Gui od 6. do

12. avgusta. Kao i svake godine, pripremljen je bogat program, a organizatori izdvajaju
koncert Virtuozi trube koji e se odrati 9. avgusta i na kome e
nastupiti Dejan Petrovi i Dejan Lazarevi, kao i evropski di dej
antel. Finalno takmienje bie organizovano 11. avgusta.

DESETI BEER FEST

Belgrade Beer Fest e, po

deseti put, biti odran od
14. do 19. avgusta na Uu. Tokom 6 festivalskih dana publika
e imati priliku da uje 45 izvoaa. Beogradski Beer Fest u
proseku ukupno poseti pola miliona ljudi.

TAKMIENJE
U SPREMANJU
JELA SA
ROTILJA

Peto takmienje u spremanju jela sa rotilja, koje organizuje

Udruenje ugostiteljskih i turistikih poslenika Nia, odrae se
3. avgusta u Knjaevcu. Takmienje e biti uvrteno u program
manifestacije Zlatne ruke. Pravo uea imaju profesionalni
rotilj majstori sa podruja Srbije. Uesnici e pripremati jela
sa rotilja za 4-6 osoba, a iri e dati struni sud i nagraditi najbolje. Ocenjivae se nain rada, brzina i kvalitet specijaliteta.
Posebno e biti nagraen takmiar koji pripremi nov specijalitet
po linom receptu.

ETNOSELO U KRIVAJI

Ekoloki kamp Krivaja

2012, koji se organizuje 11 put, okupie 25 uesnika iz Vojvodine od 17. jula do 7.
avgusta, najavilo je ekoloko udruenje Hrast koje je organizator kampa. Ekolozi e ove godine, pored brane akumulacionog
jezera Krivaja u Bakoj Topoli, 20 dana raditi na izgradnji eko
kua od drveta i slame od 60m koje e sluiti za stanovanje
uesnika tog tradicionalnog kampa. Investicija je vredna 146.000
dinara. Suorganizator kampa je ekoloko drutvo Zeleni skok
iz Novog Sada.
10

hrb expert jul/avgust 2012.

Budvanska rivijera, koja je nedavno kupila

hotel Piva u Pluinama, poee uskoro
sa radovima na tom objektu. Sadraji
hotela e biti prilagoeni kako onima koji
oekuju odmor i relaksaciju, tako i delu trita koji oekuje aktivan odmor i
istraivanje oblinjih atrakcija, saopteno je iz Budvanske rivijere. Ova kompanija kupila je poetkom godine pluinski hotel za 300 hiljada evra.

Najbolji
luksuzni
hotel

Elitni miloerski hotel

Maestral Resort&Casino
je u okviru Business Destination Travel Awards
2012, proglaen za najbolji luksuzni hotel u Crnoj Gori u 2012. Nagradu
dodeljuje britanski magazin Business Destination,
ija italaka publika broji vie od 100.000 vlasnika kompanija, direktora i ostalih kljunih ljudi iz sveta
putovanja, turizma i MICE industrije. Maestral Resort
&Casino ima 418 leaja u 196 soba i 18 apartmana najvie
kategorije, a u junu 2010. izgradili su novi hotelski deo sa
22 sobe i 9 apartmana najvie kategorije.

FOND IZ DUBAIJA
GRADI NA HVARU

Investicioni fond Arqaam Capital iz Dubaija kod Starog Grada na Hvaru planira
da izgradi hotel sa 5 zvezdica, kapaciteta
izmeu 150 i 200 soba, kao i stotinak
luksuznih vila. Investicija bi trebalo da se realizuje sledee godine, a ulagai
iz Ujedinjenih Arapskih Emirata jo su tokom 2008. i 2009. otkupili 16ha
zemljita. Takoe, panski konzorcijum Summum Design planira da obnovi
23 ruinirana letnjikovca i vile u Dubrovniku i okolini, koji bi nakon restauracije inili novi dubrovaki hotelski lanac. Kapacitet je 800 leajeva.

VINOSAUR U BANJALUCI

U Banjaluci je 24. i 25.

maja odran festival vina
Vinosaur, a zvanina voda ovog festivala bila je Voda Vrnjci. Ovogodinji Vinosaur obeleila je odlina poseenost, kao i veliki broj domaih i
stranih izlagaa.

LONDON VODEA
TURISTIKA
DESTINACIJA

Ovogodinjom proslavom kraljiinog

dijamantskog jubileja, London se etablirao kao trenutno najprivlaniji grad
na svetu i rangiran je i dalje kao vodea
svetska turistika destinacija u drugom
godinjem istraivanju Global Destination Cities Index, koje je sprovela kompanija MasterCard Worldwide.
Oekuje se da e u prestonici Velike Britanije biti zabeleena najvea
potronja meunarodnih turista, vea nego u Njujorku, Bankoku, Parizu i
Singapuru. Istraivanje Global Destination Cities Index rangira gradove
na osnovu broja posetilaca i na osnovu ukupne potronje koju ti posetioci
ostvaruju u tim gradovima, na osnovu ega se kreiraju prognoze za rast
tokom 2012. godine.

savetnik
Restaurant
Audit
Rubrika HRB
savetnik bazirana
je na materijalu
preuzetom iz
Restaurant Audit
istraivanja namenjenog ugostiteljskim firmama
razliitih veliina,
koje se svake
godine sprovodi
irom sveta. Cilj je
da se analiziraju
najee greke
i nedostaci
razliitih aspekata
ugostiteljskog
poslovanja i,
naravno, da se
ugostitelji koji
rezultate istraivanja proitaju
- naue na tuim
grekama.

10

greaka koje se tiu

unutranjeg dizajna

ada gost ue u restoran, sve sa njim komunicira. Ugostiteljski

objekat ima zadatak da privue svih pet ula svojih gostiju, da
povea oekivanja posetilaca i naravno da ta oekivanja ispuni.
ta meutim nikako ne ide u korist ostvarivanju ovog cilja?

1.

Aljkav/loe organizovan
ulazni deo, gde gost
ostvaruje prvi kontakt sa ugostiteljskim objektom;

za pripremu hrane, pa jo tako

da se lepo vidi ubre koje se
preliva iz kanti, jurnjava osoblja i dezorganizacija;

2.

Vrata toaleta koja se

otvaraju ka unutra umesto ka spolja ili postavljanje
kante za ubre u blizini izlaznih vrata toaleta;

Loe projektovani podovi,

lobiji, loe ureenje bara
i postavka stolova;

3.

Prljava, pranjava ili

neadekvatna dekoracija koja ne promovie objekat
kao brend;

4.

Izloene pogledu gostiju

neke prostorije koje to ne
bi trebalo da budu, na primer

Dobre strane recesije

za HoReCa industriju:
1. Kvalitetnija radna snaga
Jedan od najveih izazova za industriju restorana u poslednjih 20 godina svakako je pronai i zadrati kvalitetne radnike. U vreme recesije, meutim, restoranskoj industriji se nudi
mnogo vei broj radnika nego inae i mnogo
vie kvalitetnog kadra, pa je to pravo vreme za
pronalaenje novih talenata. Iako mnogi vide
zaposlenje u restoranu kao kratkorono reenje, dok ne naie neto bolje, veliki broj njih
se ipak odlui za trajnu promenu karijere.
2. Nie cene zakupa
Cene zakupa poslovnog prostora za restoratere danas su u mnogim zemljama daleko iznad
onoga to trite moe da podnese. Vreme krize
je zato idealno da se ponovo pregovara o visini
kirije, to uspeno ine mnogi vlasnici restorana irom SAD-a i drugih zemalja. Idealna zakupnina za restoran je 8 do 10% prometa.
3. Lokacije
Tokom recesije, moe se desiti da vam postanu
dostupne lokacije koje su ranije bile van vaeg

5.
6.

Neadekvatna akustika,
muzika ili ambijent: suvie buno ili previe tiho;

7.

Troenje suvie novca na

nove stolnjake ili hemijsko

domaaja ili koje su bile preskupe za vas. Ima

dosta primera da su ljudi svoje sanjane lokacije
uspeli da dobiju u kriznom periodu pod inae
nezamislivim uslovima. Ukoliko zaraujete iznad
svojih potreba, pravo vreme za irenje poslovanja moe biti sam kraj recesije.
4. Inovacija
Pravo vreme da pokaemo od ega smo napravljeni je kada nas okolnosti sateraju u oak. Kada doe do pada, poinjemo mnogo
vie panje da obraamo na profit i gubitke,
trudimo se da nam svi procesi budu to efikasniji i traimo nove naine da budemo uspeni uprkos tekim vremenima. Generalno, ljude motivie tenja da izbegnu bol i da osete
zadovoljstvo. Kada osetimo bol, reagujemo
mnogo bre i efikasnije. Tako, kada recesija
pone da boli, uspeni restorateri se okreu
inovacijama i prilagoavaju se situaciji. Kao
to je rekao Darvin, ne preivljavaju one vrste
koje su najjae, ve one koje su najsposobnije
da evoluiraju.
5. Pametnije nabavke
Oskudica nas tera da ponemo vie da cenimo svoje resurse. Tokom recesije, ne samo
to moete postii bolje i povoljnije dilove sa

ienje postojeih stolnjaka

ukoliko bismo ih sami mogli
srediti;

8.

Loe unutranje postavljanje elemenata i natpisa, prazna ili poluprazna merendajzing zona;

9.

Neefikasno korienje
skladita, prostorija za
pripremu hrane i slino;

10.

Nerazraen sistem
i naini kontrole primanja, skladitenja i trebovanja skupih proizvoda/zaliha.

dobavljaima i pruaocima usluga, ve vam

ovo vreme moe posluiti kao dobar korektivni
trening kada je u pitanju donoenje disciplinovanih i razumnih odluka u vezi sa nabavkom.
Sada je trenutak da preispitate inventar, meni
i iskorienost svojih resursa i kapaciteta, kao
i naine da uz pomo tehnologije doete do
vee efikasnosti. U veini restorana 95% prihoda koji ue na prednja vrata, izlazi na zadnja odlazei dobavljaima, prodavcima opreme i
slino, to ostavlja samo 5% profita za vlasnika.
Poboljanja kada je re o nabavci i nabavnom
lancu su zato neophodnost. Ipak, pazite da ne
preterate u rezanju trokova.
6. Proseni ispadaju iz igre
Ma koliko ovo nekome moe zazvuati bezoseajno, injenica je da je naoj industriji recesija potrebna kako se ne bismo previe opustili i
kako bi iz igre ispali oni ispodproseni. Ruin
grm mora da se orezuje kako bi ostao zdrav,
kao to su i umski poari razorni i nepoeljni, ali su prirodni fenomen i deo neophodnog
ciklusa. Restoranskoj industriji su potrebni periodi recesije kako bi postala bolja. I ma koliko
moe biti bolno videti da neki nisu preiveli,
oni e takoe iz svega neto nauiti i mnogi
e se vratiti bolji nego ranije.

hrb expert jul/avgust 2012.

11

poslovanje

Kreiranje jelovnika

autor

MIRKO LONAR

profesor
u Visokoj hotelijerskoj koli

elovnik restorana sastavljaju njegovi najstruniji radnici. Da bi ga kvalitetno sastavili moraju znati elje svojih domaih
i stranih gostiju, platene mogunosti gostiju,
broj gostiju koji su zainteresovani za usluge,
razne navike i obiaje gostiju, kao to su navike
pojedinaca da konzumiraju jela od odreenih
namirnica, verski obiaji, zdravstveno stanje,
ivotna dob...
Asortiman dva hotelska restorana je razliit.
Jedan priprema jela po porudbini, drugi samo
gotova jela, a moe biti i kombinovano. Razlike
izmeu istih tipova i kategorija restorana mogu
postojati i u broju jela: jedni nude desetak jela,
a drugi nekoliko desetina. Ipak, restoran nee
imati napisana na jelovniku sva jela koja moe
pripremiti. Na primer, iako je poznato nekoliko
desetina vrsta odrezaka koji se pripremaju od
iste vrste mesa, i na najbogatijem jelovniku
nee se nai vie od 3-4 vrste. Zato se od
osoblja koje radi u kuhinji, kao i od uslunog
osoblja, zahteva praktino i teoretsko poznavanje velikog broja jela, kako bi se zahtevima
gostiju moglo to bolje udovoljiti.

Vrste jelovnika
Da bi jelovnik, kao vid marketinke ponude jela,
podstakao to bolju prodaju, treba da bude
struno sastavljen, pregledno napisan, itljiv,
gramatiki ispravan i za goste razumljiv. Veliku
greku ine restorani koji u jelovnik upisuju jela
12

hrb expert jul/avgust 2012.

koja nisu u stanju da pripreme i uslue. Mnogo

je bolje imati jelovnik sa manjim brojem jela, jer
se nee desiti da se gostu izvinjavamo zato to
je to jelo nestalo ili ga nema u objektu.
Prema vremenu upotrebe razlikujemo jelovnik
za odreeni obrok, jelovnik za odreeni dan i
stalni jelovnik. U praksi se razlikuju i dva naina
grupisanja jela na jelovniku: prema nameni ili
nainu pripremanja i prema osnovnoj namirnici od koje se jela pripremaju. Prvi nain je
preteno zastupljen u praksi. Razliite vrste
jela su grupisane po ovom redosledu: hladna
predjela; supe, orbe, potai; topla predjela;
ribe i rakovi; gotova jela; peenja; jela po porudbini; specijaliteti sa rotilja; variva; salate;
sirevi; deserti; kompoti i voe. U nekim objektima moe se videti jelovnik napisan prema
osnovnoj namirnici od koje se jela pripremaju.
Redosled pisanja jela je tada sledei: hladna
predjela; supe od mesa; potai od povra;
jela od testenine; jela od jaja; jela od riba i
rakova; jela od govedine; jela od teletine; jela
od svinjetine; jela od peradi; jela od divljai;
variva; salate; sirevi; deserti; sladoledi; kompoti i voe. U praksi se esto kombinuju prvi i
drugi nain pisanja jelovnika i prilagoavaju
se potrebama restorana. Ovakvom nainu pisanja jelovnika mogu se jo dodati i ove grupe jela: hladni bife; specijaliteti efa kuhinje;
domai specijaliteti; inostrani specijaliteti; jela

Jelovnik je pismena
ponuda restorana i
cenovnik jela pripremljen
za goste, a istovremeno
je i marketinko
sredstvo. On gostima
preporuuje jela koja
jedan ugostiteljski objekat
nudi. Na jelovniku treba
da budu jela koja gosti
esto trae, standardnog
kvaliteta, a usluno
osoblje mora ih poznavati
kako bi ih gostima
preporuilo i prezentovalo
na pravi nain.

koja se pripremaju pred gostima (flambiranje,

rasecanje...); predjela od voa, povra, testenine... Prilikom pisanja jelovnika moraju biti
zastupljeni: pun naziv jela, nain na koji je jelo
pripremljeno, odreen redosled jela po grupama i cena svakog jela.

Jo neka pravila
Jelovnik ne sme da ima preveliki broj stranica, pa da lii na knjigu. Stranice ne smeju da
budu pretrpane tekstom. Jelovnik mora da
bude ispravno napisan na jezicima koji se
upotrebljavaju, potujui pri tome gramatika i
pravopisna pravila. Ako u naem jeziku strane
strune rei piemo etimoloki, moramo biti
dosledni i pridravati se toga u celom tekstu jelovnika i menija. Svetsko, kao i nae kulinarstvo,
je bogato stranim strunim terminima, pa se
preporuuje da se u jelovniku, prema potrebi,
iza naziva odreenog jela napie nekoliko rei
o jelu, na primer od koje vrste mesa ili od koje
namirnice je pripremljeno, na koji nain, koji
su mu dodaci, zaini, sosevi, kakav ima ukus
(ljut, otar, kiseo) i slino. Kod jela po porudbini poeljno je da se oznai i vreme koje je
potrebno da se jelo pripremi.

Meni karta
Meni je unapred sastavljen obrok sa utvrenom cenom. Sama re meni na francuskom

Primer menija
znai: tanak, fin, malen, a ujedposlasticu (parfe, kasato, sladono znai i komplet ruak/veera
led...). Ako u meniju imamo dva
sastavljena od vie gangova jela.
puta mesno jelo (toplo), onda se
Razlikujemo meni prema sastavu
izmeu ta dva glavna jela moe
Njeguki prut sa dinjom
i prema nameni. Prema sastavu
dati pateta od guije digeripostoji: jednostavan meni (sastoce (hladno). Treba izbegavati
ji se od najmanje 3 ganga), proponavljanja mesa, soseva, variireni meni (4-5 gangova), bogati
va, priloga iste vrste i istih boja.
Velute od pargli
meni (7 gangova) i prebogati
Uvek se na poetku prvo daje
meni (vie od 7 gangova). Prema
belo meso, a posle crno.
nameni se razlikuje svakodnevni
Na desnoj strani aneksa pie se
kampi na ameriki nain
meni (jednostavan, turistiki, disastavljen meni, a na levoj strani,
jetalni...), specijalni meni (riblji,
u donjem uglu, upisuju se vina
koja se slue uz meni. Vina se
lovaki...) i sveani meni.
Klasina ema menija izgleda
upisuju onim redom kojim e se
Turnedo Rosini, endivija salata
ovako: hladno predjelo; supe,
usluivati. U levom donjem uglu,
orbe, potai; toplo predjelo; meispod menija, upisuje se diestiv
ujelo (od ribe, ivine, povra,
(konjak, liker). Aperitiv se nikad
Meani sir
testa...); glavno jelo (od mesa,
ne upisuje u meni kartu.
divljai); uvodno jelo (hladno,
toplo); sorbet; peenje sa priKafanska i
Juno voe
logom; fino povre; sir; slatka
barska karta
testa; sladoled; kompoti, voe;
Ono to je za restoran jelovnik
kafa; pikantni zalogaji. Meni, sa
i vinska karta, to je za kafanu potpunim brojem jela iz navedekafanska karta. Redosled jela i
Kafa
ne eme, danas je prolost. Ali,
pia u kafanskoj karti nije striknavedeni redosled neophodno
tno utvren. Obino su na prvom
je znati, jer se jela u meniju svrmestu topli i hladni napici, pa
doruak, namazi, hladne zakustavaju navedenim redom.
Svako jelo predstavlja gang u
ske, sendvii, jela od jaja, sirevi,
da se kod menija sa vie gangova
meniju. Ako je u meniju ogranien broj jela,
glavna jela, peciva, kolai i poslastice, a zatim
iskljuuju se pojedini redosledi prema stepenu naizmenino daju hladna i topla jela.
dolaze pia - jaka alkoholna, pa strana pia,
njihove vanosti. Poinje se izostavljati sorbet, Sastav jednog menija mora se kretati od la- bela, crna i slatka vina, pivo, vrua pia, mepa uvodno jelo, meujelo, fino povre, pikantni ganih zakuski prema glavnom jelu, tako da u ana pia i bezalkoholna pia.
zalogaji i slino, sve dok se ne dobije eljeni celom meniju imamo samo poneko tee jelo. Barska karta se u osnovi razlikuje od vinske
broj gangova.
Potrebno je voditi rauna i o gostima vegeta- karte ili karte pia, jer se na prvo mesto stavrijancima. Prilikom sastavljanja menija treba ljaju barske meavine, barska pia, kao i mali
Kreiranje menija
uvrstiti specijalitete odreenih godinjih doba: jelovnik tzv. Imbis karta, kojom se nude jela u
U praksi postoje dve varijante izbora menija. divlja u jesen i zimu, ribu od maja do avgusta, baru. Vina se stavljaju na kraju karte. Barska
Prva, najvie koriena, je kada se gostu po- svee voe, sezonske salate.
karta obuhvata sve vrste pia kojima bar raspolae. Za redosled pisanja barske karte nema
nudi da bira izmeu dva ili vie menija i on se
odluuje za jedan od njih. U drugoj varijanti, Sveani meni
nekih strogih pravila, ali je skoro uobiajeno
gostima se predoi spisak jela svrstanih u grupe Prilikom sastavljanja sveanih menija, sa ve- pravilo pisanja po sledeem redosledu: kokteli,
(supe, topla predjela, glavna jela, deserti...), im brojem gangova, potrebno je naizmenino fisevi, souri, kobleri, flipovi, eg-nogovi, frapei,
tako da svaki gost izabere jedno jelo iz svake predvideti hladna i topla jela, pri emu treba bole, topli punevi, grogovi, din i viski, konjak
grupe. Takav meni zove se - Prema izboru. Meni paziti da, ipak, bude vie toplih jela. Dva topla i vinjak, aperitivi, likeri, piva, desertna vina, peje karakteristian za pansionsko poslovanje, ali jela mogu pratiti jedno drugo, ali dva hladna nuava vina, bela vina u flaama, crna vina u
ga sve ee uvode i la Carte restorani.
jela ne mogu doi jedno iza drugoga. Tako se flaama, bezalkoholna pia i topli napici.
Kada se gosti usaglase, struni ugostiteljski ne moe ni u kom sluaju usluiti posle hlad- Od jela u varijete baru, gost obino moe da
radnici sastavljaju meni. U meniju se vodi ra- nog predjela hladna bistra supa. Usluivanje dobije: kavijar, tartar-biftek, sendvi sa unkom,
supe vezano je za predjelo. Ako meni poinje kavijar na tostu, koktel od kampa, suenog
una o:
hladnim predjelom, supa se uvek slui posle. lososa, njeguki prut... Bar mora raspolagati i
biolokoj i kalorinoj vrednosti;
redosledu po kome se usluuju jela;
Kada ne predvidimo toplo predjelo, onda supa veim brojem apetisana, kao to su peeni slani
osetljivom stomaku i gurmanima;
uvek ide ispred toplog predjela. Posle hladne bademi, kikiriki, peeni lenik, slane tanglice,
godinjem dobu i, eventualno, sveanoj prilici; ribe u aspiku ne mogu se dati pargle u ma- pomfrit i ips. Apetisani se stavljaju po barskom
tome da se jedna vana namirnica ne sme
jonezu ili vinegret sosu. Ako je predjelo bilo pultu. Barska karta na kraju mora biti overena
dva puta pojaviti u meniju;
hladno, onda kola treba da bude topao (sir i potpisana od strane organizatora poslova u
i voe ne smatramo hladnim desertom), dok baru, kao to moraju biti overeni i potpisani
da se nain pripremanja jela ne sme
ponoviti i
posle sira i voa moemo predvideti hladnu jelovnik, meni i kafanska karta.

hrb expert jul/avgust 2012.

13

svet pia

Najpopularniji meu mladima, energetski napici

su esto prvi izbor tokom veernjih izlazaka,
ali i dnevnih druenja i nezaobilazni su
u ponudi restorana i kafia. Smatra se da
doprinose boljem raspoloenju, da daju dodatnu
energiju i poboljavaju koncentraciju.
Plod guarane
(Paullinia cupana)
sadri dvostruko
vie kofeina
nego zrno kafe

Sastav

d svojih poetaka pa do danas, sastav

energetskih pia se nije mnogo promenio.
Zanimljivo je, naime, da razliiti brendovi
energetskih pia imaju veoma sline sastojke.
Obavezni su eer, kompleksi vitamina B,
taurin i kofein. Sastojci koji su najzasluniji za
energetski podstrek su zapravo eer i kofein.

Poreklo

oeci upotrebe energetskih pia

vezuju se za Daleki istok, gde su
se ezdesetih godina prolog veka ona
prodavala u smeim staklenim flaicama,
u kojima su se inae prodavali i
medicinski preparati. Ova praksa ponegde
i dalje traje, tako da danas u Kini, na
primer, moete otii po sirup za kaalj, a
vratiti se kui sa energetskim piem. Prve
reklame za energetska pia pojavile su se
takoe ezdesetih godina, ali u Americi.

14

hrb expert jul/avgust 2012.

ira konzumacija

o ire konzumacije u Evropi je dolo tek krajem

80-ih godina. Energetska pia belee konstantan
rast i u poslednjih desetak godina pojavili su se mnogi
proizvoai sa svojim ponudama. Kategorija energetskih
pia u Srbiji je izuzetno razvijena. Srpsko trite
energetskih napitaka najvee je u jugoistonoj Evropi.

Novi pravci
razvoja

a svetu danas postoji vie

od 150 razliitih vrsta
energetskih pia. Kategorija
se iri u svim zemljama
velikom brzinom, sa stopama
rasta oko 14 ili vie odsto, sa
stabilnim godinjim trendom.
Ovakav trend rasta namee
proizvoaima nove izazove i
nove zahteve. Savremeni pravci
razvoja ove kategorije kreu
se ka: novom segmentu pia soku sa idejom stvaranja vonog
enerdija; energiji baziranoj
na prirodnim sastojcima sa akcentom na guarani,
prirodnim eerima i kofeinu;
novom vidu funkcionalnosti
sa dodavanjem, na primer, koenzima Q10.

Sportska pia

edno od prvih energetskih pia na svetu je bilo

hemijski napravljeno za ragbi tim Univerziteta u
Floridi, sredinom ezdesetih. Nazvano je Gatorade
prema nazivu kluba - The Gators, a stvoreno je sa idejom
da nadoknadi gubitak tenosti i elektrolita kod igraa i
time pobolja njihovu igru na terenu. Drugo poznato ime
meu energetskim piima, Lucozade Energy, potie iz
1929. godine. U poetku je korieno kao bolniko pie
ija je uloga bila da pomae u oporavku bolesnika.
Tokom 60-ih i 70-ih godina energetska pia su
uglavnom konzumirali sportisti i ljudi koji su se
bavili intenzivnim fizikim aktivnostima. iroj
populaciji ova pia nisu bila ni previe poznata, a ni
primamljiva za konzumaciju. Razlog moda lei
u tome to se u reklamiranju intenzivno insistiralo
na prikazivanju efekta energetskih napitaka, a
obinom potroau nije delovalo da mu je instant
obnova energije neophodna. Zato su se ova pia, kao i
sama kategorija, dugo posmatrala kao sportska pia,
namenjena i interesantna samo ljudima koji se izlau
fizikim naporima.

Obeleje modernog oveka

astala su iz elje da se pomogne ljudima u prevazilaenju fizikih napora, sa idejom o

davanju dodatne energije i poboljanju opteg stanja ljudskog organizma. Tokom godina,
prerasla su taj iskljuivo funkcionalni benefi t i meu potroaima su zauzela mesto pia
koja izazivaju brojne pozitivne emocije i asocijacije, doprinose boljem raspoloenju i podizanju
samopouzdanja. Takoe, marker su ivotnog stila, obeleje modernog, aktivnog oveka.
hrb expert jul/avgust 2012.

15

svet pia

Trite energetskih pia:

INTENZIVNIJE
OGLAAVANJE
Najaktivnije angaovanje u ovom
segmentu pokazala je kompanija Knjaz
Milo, iji su brendovi zabeleili
najvei stepen pojavljivanja u
praenom periodu. Znaajan broj
oglasa mediji su plasirali i
kada je re o energetskom piu
Burn, kompanije Coca-Cola.

rite energetskih pia u Srbiji postepeno jaa, pa je tokom 2011. godine

primeeno i intenzivnije oglaavanje ove vrste napitaka, kao i lansiranje novih
brendova. Najaktivnije angaovanje u ovom
segmentu pokazala je kompanija Knjaz Milo, iji su brendovi zabeleili najvei stepen
pojavljivanja u praenom periodu.
Ako se posmatra pojedinaan udeo brendova
u oglaavanju, od ukupnog broja objava tj.

oglasa i reklama (165) evidentiranih u 2011.

godini izdvojila se Guarana Mojito (86 objava). Re je o napitku aranelovake kompanije
Knjaz Milo, koja je ovaj brend promovisala u
drugoj polovini prethodne godine, naroito u
poslednja dva meseca. U saradnji sa tampanim medijima, Knjaz Milo je uestvovao u
velikoj nagradnoj igri gde su se meu vrednim
nagradama nali i paketi energetskog napitka
Guarana Mojito. Upravo aktuelnost ove nagradne igre pod nazivom Che bella Italia!

doprinela je da Guarana Mojito, kao novitet

na tritu zauzme lidersku poziciju po broju
oglasa/reklama u 2011. godini. Osim promocije novog brenda, Knjaz Milo je intenzivno
oglaavao i klasinu varijantu Guarane (37
izvetaja) koja se prema broju oglasa tokom
2011. nala na drugom mestu.
Znaajan broj oglasa/reklama mediji su plasirali i kada je re o energetskom piu Burn,
brendu kompanije Coca-Cola (20 objava).
Oglaavanje ovog napitka neto intenzivnije
je bilo u novembru, prilikom promocije filma
o ivotu velikog muzikog umetnika Davida
Guette Nothing but the beat, iji je sponzor
bio upravo Burn.
Kada je re o ostalim brendovima, njihovo
oglaavanje tokom cele prole godine je bilo
neto pasivnije, ali su ovi energetski napici
svoje mesto pronali u akcijskim katalozima
velikih trgovinskih lanaca.
Trite energetskih napitaka na teritoriji Srbije
preteno su pratili tampani mediji. Najfrekventniji u izvetavanju bio je list Blic sa 64 objavljena oglasa, dok su ostala tampana izdanja
zabeleila neto manji intenzitet oglaavanja
(24 sata - 13 objava, Urban Bug - 11, Blic Puls
- 6 i slino). Posmatrano po mesecima, proizvoai energetskih napitaka su u medijima
bili najprisutniji na samom kraju godine. Tako
je tokom novembra zabeleena 51 reklama/
oglas, dok se intenzivno oglaavanje nastavilo
i u decembru (44 oglasa/reklame). Nagradna
igra Che bella Italia! u okviru koje je promovisana Guarana Mojito direktan je razlog frekventnijeg oglaavanja energetskih napitaka
krajem 2011.

METODOLOGIJA
Pregled objava o oglaavanju
brendova kompanija koje se
bave proizvodnjom energetskih
napitaka. U analizu je ukljueno
svako pojavljivanje brendova pojedinano, kroz oglasne prostore
(tampani mediji i televizije). Prilikom prikupljanja podataka korien je i softver Avigate, koji predstavlja savremeni vid monitoringa
elektronskih medija. Avigate prua
softversko reenje poslednje generacije za praenje emitovanog
video sadraja i njegovo oznaavanje, analizu i prenamenu.

16

hrb expert jul/avgust 2012.

Nielsen analiza:

PREGLED TRITA
ENERGETSKIH PIA
Prema podacima Nielsena, vodei
proizvoai energetskih pia u
Srbiji, poreani prema abecednom
redu, su: Coca-Cola, Knjaz Milo,
Nectar, Red Bull i Sinalco.

odaci koje je Nielsen dao o tritu

energetskih pia su za period maj
2011 - april 2012. godine i odnose
se na koliinsko uee na tritu Srbije u HoReCa objektima.
Metodologija koju je kompanija Nielsen koristila
za analizu trita energetskih pia je Retail Audit
i zasniva se na praenju prodaje ka krajnjim
potroaima na uzorku prodajnih mesta izabranih tako da budu reprezentativna za kanale
prodaje koji se prate. Ista prodajna mesta se
popisuju na mesenom ili dvomesenom nivou
tako to obueni popisivai fiziki broje maloprodajne zalihe, belee obavljene nabavke u
proteklom periodu i maloprodajne cene. Konstantno praenje ovih informacija omoguava
izvetavanje o obimu i vrednosti maloprodaje,
kao i o ostalim podacima znaajnim za proizvoae, distributere i prodavce.
Ukljueni kanali prodaje - jedinice prodaje
relevantne za FMCG kategorije: HoReCa (ontrade). Kanali koji nisu ukljueni: off-trade,
ostale jedinice prodaje proizvoda (npr. pijace), velikoprodaje koje imaju prodaju i prema
krajnjim kupcima, kao i cash&carry radnje
(npr. Metro).
Terminologija: obim prodaje - koliina robe koja
je prodata krajnjim kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda
izvetavanja, prikazana u prodajnim jednicama
mere (npr. kg) i koliinski udeo u odnosu na
ukupnu prodatu koliinu robe unutar posmatrane kategorije. Vrednost prodaje - vrednost

robe koja je prodata krajnjim kupcima u okviru

posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda izvetavanja, prikazana u lokalnoj valuti i
vrednosni udeo u odnosu na ukupnu prodatu
koliinu robe unutar posmatrane kategorije.

Veliina pakovanja

Vrste pakovanja

Vodei igrai

Ako posmatramo prodate koliine prema vrsti

pakovanja, najvei procenat - 99 odsto nosi
pakovanje u vidu konzerve, dok PET ambalaa
uestvuje sa 1 odsto.

Vodei proizvoai (poreani prema abecednom redu, a ne prema trinom ueu)

su: Coca-Cola, Knjaz Milo, Nectar, Red Bull
i Sinalco.

Prema veliini pakovanja, najprodavaniji su

proizvodi od 0,25l, sa oko 99 odsto, a 1 odsto prodaje ine proizvodi drugih veliina
pakovanja.

hrb expert jul/avgust 2012.

17

svet pia

ta se najbolje prodaje?
K

KNJAZ MILO
Ivana Tasi,
Category Manager

Pitali smo neke od vodeih

proizvoaa energetskih
pia sa kojim su brendovima
prisutni u HoReCa objektima,
ko im je ciljna grupa,
kao i kako vam savetuju
da promoviete njihova
energetska pia. Odgovori su
dati prema abecednom redu
naziva kompanija.

Sa kojim ste energetskim

piima prisutni u HoReCa
objektima i ta vam naroito
dobro ide kroz taj kanal - koji
ukusi, veliine, pakovanja?
K U HoReCa objektima na bogat portfolio
ine zelena Guarana, Guarana Black, Guarana Mojito, Guarana Cranberry i nov proizvod
Guarana Fresh Lime. Najbolju prodaju belei
zelena Guarana u pakovanju od 0,25l, koja je
ujedno i najpopularnije energetsko pie meu
mladima na srpskom tritu. Jedan od omiljenih ukusa u okviru energetskih pia je postala
Guarana Cranberry. To je energetsko pie sa
ukusom brusnice koje je plasirano na trite pre
samo 3 meseca, a ve je postalo nezaobilazno
pie koje se naruuje po kafiima.
S Kompanija Frutti iz apca, kao ekskluzivni
vlasnik licence i proizvoa brenda Sinalco,
na teritoriji Srbije i Crne Gore u svom portfoliju
razvija poseban segment energetskih napitaka - Sinalco EnergiS. Ovaj brend, koji zauzima
znaajno mesto meu energetskim napicima,
prisutan je u svim KA kanalima prodaje (Idea,
Mercator-S, Delhaize, Metro, Univerexport, Dis,
Veropoulos...), u sektoru retaila odnosno TT kanalu, kao i u HoReCa sektoru. Za HoReCa trite
Sinalco je pripremljen u limenci od 0,25l, kao
18

hrb expert jul/avgust 2012.

SINALCO / FRUTTI
Alen Halilovi, Brand Manager
Sinalca za Srbiju i Crnu Goru

i u jedinstvenoj staklenoj boci od 0,25l koja se

izdvaja u odnosu na ostale konkurentske proizvode. Sinalco EnergiS moe se konzumirati u
razliitim osveavajuim ukusima, kao to su
Orange, Passion Fruit i slino.
Obe ambalae su zastupljene u HoReCa objektima, a naroito se dobro prodaje EnergiS u
limenkama, dok se na pozicioniranju staklene
boce radi - edukuju se ugostitelji, konobari, a
ujedno se odravaju i promocije u klubovima, kafiima, restoranima, splavovima, koje
ukljuuju atraktivne promoterke i pakete koji
se nude konzumentima.

Da li i kako preporuujete
ugostiteljima da promoviu
vaa energetska pia na
mestima prodaje?

Ko je vaa ciljna grupa

konzumenata kroz HoReCu?

S Promocije u ugostiteljskim objektima su

vrlo interesantne. Potroai mogu da probaju
Sinalco EnergiS, a pri tome i da osvoje neku od
nagrada (planiranih u dogovoru sa vlasnicima
objekata), gratis proizvod, majice, kakete... Na
veim deavanjima, nai konzumenti mogu
da osvoje i vredne nagrade poput putovanja,
krstarenja Dunavom, mobilnih telefona... Za
naredni period pripremamo kampanju za osvajanje HoReCa trita, koja e ukljuiti veliki broj
promocija po objektima, kao i deljenje brendiranog reklamnog materijala ugostiteljima koulja, aa, majica, ajncera... Cilj je da, kroz
ove aktivnosti, uvrstimo postojeu poziciju, a
ujedno radimo na razvijanju ovog sektora koji
ima neograniene potencijale.

K Zahvaljujui dostupnosti, odlinom ukusu i

kvalitetu, pristupanoj ceni, nai proizvodi su
popularni kako meu mladima, tako i kod starije
ciljne grupe. Guaranu konzumiraju svi kojima je
potrebna dodatna energija, koji ele da ostanu
due budni, oni koji vole da se drue, zabavljaju
i uvek budu posebni i jedinstveni.
S Ciljna grupa su mladi, sportisti, kao i svi
ljudi kojima su energetski napici dodatni izvor
energije. Zbog pristupane cene i jedinstvenog
ukusa, dostupni su svim potroaima. Naravno,
konzumirani u propisanim koliinama.

K Izuzetnim kvalitetom i prepoznatljivou,

Guarana proizvodi su odlino pozicionirani
na domaem tristu, to je ujedno i najbolja
preporuka. esto organizujemo razliite vrste
promocija sa degustacijom i aktivnostima u
lokalima za potroae. Ovo je veliki benefit ne
samo za konzumente ve i za vlasnike HoReCa
objekata kod kojih se promocije odravaju.

Pitali smo
vae goste
koji je njihov omiljeni brend
energetskog pia kada ga piju u
nekom ugostiteljskom objektu,
koliko energetskih napitaka popiju prilikom jednog izlaska, da
li energetska pia vie naruuju
u neko odreeno doba godine,
koliko je bitna cena kod opredeljivanja za energetski napitak u
ugostiteljskom objektu, da li im
smeta ako prilikom naruivanja
ustanove da ugostitelj ima brend
samo jednog proizvoaa i da
li energetske napitke naruuju
samostalno ili u kombinaciji
sa nekim alkoholnim piem.

Marina
Mati,
menader:

Od energetskih napitaka najee naruujem Guaranu i

Ultra Energy. Popijem prilikom izlaska jednu do dve konzerve. Najvie
mi prijaju tokom leta i tada ih ee
naruujem. Cena mi nije od presudnog znaaja, a to se ponude tie ne
smeta mi ukoliko imaju samo Guaranu.
Ponekad je naruujem solo, a nekad
je kombinujem sa votkom.

Dragan
ljivi,
politikolog za
meunarodne
odnose:

Ree naruujem
energetska pia u
ugostiteljskim objektima, a ee ih kupujem u radnji. U oba sluaja moj izbor

je Sinalco EnergiS. Uglavnom popijem

jednu flaicu, ponekad u izuzetnim sluajevima dve. Ispitni rokovi svakako su
period kada ee i vie konzumiram
energetske napitke. Cena ima uticaj
pri odabiru, ali ne presudan. Smeta
mi kad vidim da je u ponudi samo jedan brend, pogotovo ako nema mog
omiljenog. Ranije sam znao da kombinujem energetske napitke sa nekim
alkoholnim piima, ali vie ne.

Predrag
Panti,
preduzetnik:
Najvie volim da pijem Booster i to mi
je prvi izbor kada
mi se pije energetski napitak. Uglavnom popijem jednu
konzervu. Ne postoji neki specijalni
period u godini kada manje ili vie naruujem energetske napitke. Cena jeste bitan faktor pri odabiru, tako da u
ponekad gledati da izaberem jeftiniju
varijantu i smeta mi kad lokali ponude
samo jedan brend u karti pia. Energetske napitke ne kombinujem sa alkoholom, ve volim da ih pijem iste.

Bojana
Jankovi,
student:

Najpre u u ugostiteljskom objektu

naruiti Red Bull i
tokom izlaska mogu
da popijem do dve konzerve. Uglavnom
energetske napitke vie naruujem u
letnjem periodu. Cena mi nije bitna kod
opredeljivanja za odreeni brend, mada
je u veini lokala u ponudi samo jedan
brend, to mi smeta. Energetske napitke
naruujem iskljuivo samostalno, bez
kombinovanja sa alkoholom.

Ivan Gizmo
Pavlovi,
muziar:

Najvie volim da
pijem Sinalco
EnergiS, a drugi
izbor mi je Red

Bull. Uglavnom popijem dve konzerve.

Energetske napitke naruujem tokom
cele godine, bez nekih veih razlika po
godinjim dobima. Cena mi nije bitna
pri odabiru, ali mi smeta kada vidim da
je u ponudi nekog lokala samo pie
jednog proizvoaa. U zavisnosti od
prilike, ponekad ih pijem iste, a ponekad ih kombinujem sa alkoholom i
u tom sluaju najee sa tekilom ili
rakijom.

Vladimir
irovi,
student:

Najee pijem
Guaranu i to jednu do dve konzerve. Pijem je tokom
cele godine. Kada biram ta u da naruim cena mi nije bitna, a ne smeta mi previe ni kada u nekom lokalu
imaju samo jednu vrstu energetskih
napitaka.

Jovan Caki,
vaterpolista:
U ugostiteljskom
lokalu kada mi se
pije energetsko
pie naruujem
Red Bull i uglavnom tokom izlaska popijem dve do
tri konzerve. Energetske napitke ee naruujem tokom leta i cena mi
nije bitna pri odabiru. Smeta mi kada
vidim da u ponudi nema Red Bulla.
Uvee kad izaem Red Bull naruujem
sa viskijem.

Kristina
Jankovi,
student:

Brend energetskog pia koji najvie naruujem je

Guarana, a u proseku popijem dve konzerve. Leti ee naruujem energetska pia. to
se cene tie, nije mi mnogo bitna pri
odabiru, ali mi veoma smeta kada je
u ponudi ugostiteljskog objekta samo
jedan proizvoa. Energetske napitke
ne kombinujem sa alkoholom.

hrb expert jul/avgust 2012.

19

istrauje

Vi s k i

NA PRVOM MESTU NA LISTI

EUROMONITOR INTERNATIONALA
MILIONERI 2011 KADA JE O
KATEGORIJI VISKIJA RE NAAO
SE INDIJSKI BREND BAGPIPER, U
VLASNITVU UNITED SPIRITSA.

Klub milionera 2011: top 20 viskija

BREND
VLASNIK
Bagpiper
United Spirits
Ofcers Choice
Allied Blenders & Distillers
Johnnie Walker
Diageo
McDowells No.1
United Spirits
Royal Stag
Pernod Ricard
Original Choice
John Distilleries
Jack Daniels
Brown-Forman
Old Tavern
United Spirits
Ballantines
Pernod Ricard
Imperial Blue
Pernod Ricard
Jim Beam
Beam Global Spirits & Wine
Crown Royal
Diageo
William Grants
William Grant & Sons
J&B Rare
Diageo
Haywards
United Spirits
Directors Special
United Spirits
Chivas Regal
Pernod Ricard
8PM
Radico Khaitan
Dewars
Bacardi
Jameson
Pernod Ricard
Obim: milioni kutija od 9l

KATEGORIJA
Indijski viski
Indijski viski
kotski viski
Indijski viski
Indijski viski
Indijski viski
Ameriki viski - Tenesi
Indijski viski
kotski viski
Indijski viski
Ameriki viski - burbon
Kanadski viski
kotski viski
kotski viski
Indijski viski
Indijski viski
kotski viski
Indijski viski
kotski viski
Irski viski

ndijski viski postaje sve dominantniji meu

vodeim brendovima viskija. Iako je povratio stopu rasta, Johnnie Walker, najprodavaniji viski u 2008, sada se nalazi na treem mestu na listi Top 20, iza indijskog viskija Officers
Choice koji je nastavio sa kontinuiranim rastom
i zauzeo drugo mesto na listi. Sedam od deset
vodeih brendova viskija po obimu prodaje u
2010. ine upravo indijske marke.
Ovaj trend se deava uprkos tome to su brendovi kotskog viskija imali dobru godinu. Mnogi od
njih su, ipak, jo ispod rezultata koje su ostvarili
2007. i 2008. godine. Iako kotski viski odlino
posluje na tritima zemalja u razvoju, posebno
u Aziji, rast Johnnie Walkera je usporen zbog
opadanja poslovanja na kljunim tritima kao
to su SAD i panija.
Nasuprot tome, kotski viski Buchanans je izvukao korist od snanog rasta u SAD-u i Latinskoj
Americi, dok je Bell's ostvario snaan rast zahvaljujui tritu Rusije i June Afrike. Kada je
20

hrb expert jul/avgust 2012.

2008
15,41
9,50
16,30
13,39
6,76
8,84
9,51
4,77
6,50
3,83
5,16
5,10
4,97
5,90
2,77
4,00
4,57
3,76
3,41
2,73

2009
16,26
12,00
14,50
13,52
8,40
10,21
9,57
6,84
5,76
4,83
5,08
4,80
4,78
4,90
4,06
4,39
3,87
3,18
3,24
2,74

2010
16,39
16,00
15,90
14,32
10,39
10,32
9,95
9,08
6,18
6,11
5,30
5,00
4,99
4,90
4,65
4,54
4,50
3,94
3,27
3,17

% +/0,8
33,3
9,7
5,9
23,7
1,1
3,9
32,7
7,3
26,5
4,3
4,2
4,3
0,0
14,5
3,4
16,3
23,9
0,9
15,7

STATUS
Domai/lokalni
Domai/lokalni
Internacionalni
Domai/lokalni
Domai/lokalni
Domai/lokalni
Internacionalni
Domai/lokalni
Internacionalni
Domai/lokalni
Internacionalni
Internacionalni
Internacionalni
Internacionalni
Domai/lokalni
Domai/lokalni
Internacionalni
Domai/lokalni
Internacionalni
Internacionalni

o brendovima iz Pernod Ricardovog portfolija

re, dobar rast ostvarili su Ballantines i Chivas
Regal, zahvaljujui veem prisustvu na azijskopacifikom tritu i naroito u Kini. Sa druge
strane, zabeleeno je kontinuirano opadanje
obima prodaje njihovog 100 Pipers brenda, koji
je bio suoen sa tekoama na svom glavnom
tritu - Tajlandu.
Iako je pokazao izvestan rast, Bacardijev Dewars
je osetio posledice svoje prevelike okrenutosti ka tromim zapadnim tritima, naroito ka
amerikom. Francuska je do sada bila najvee
trite kotskog viskija po obimu prodaje, sudei
prema podacima Asocijacije kotskog viskija.
Tu je u 2010. godini prodato 164,5 miliona
boca od 0,75l, to je vie od 15% od ukupne
prodaje. Brendovi koji su bili dobro zastupljeni
na francuskom tritu ostvarili su rast, ukljuujui i Grants i William Peel.
Kada je o ostalim internacionalnim viskijima re,
ameriki brendovi su postigli razliite rezultate.

Jack Daniel's se suoio sa konkurencijom na

svom domaem tritu, tako da je izvoz predstavljao kljuni faktor za njegov rast u 2010.
godini. Jim Beam je ostvario relativno snaan
rast u SAD-u i to najvie zahvaljujui lansiranju
novog eri ukusa. Oba vodea amerika brenda viskija suoila su se sa promenom ukusa
lokalnih konzumenata, koji su se vie okrenuli
ka irskom viskiju - naroito ka Jamesonu koji
je doiveo rast od 16%, pre svega zahvaljujui
cvetanju prodaje u SAD-u.

Brendovi koji su najbre rasli

Verovatno nije iznenaenje da je indijski viski

vodei na listi najbre-rastuih brendova ili da
on dominira listom, zahvaljujui kontinuiranom
procvatu u ovoj kategoriji. Ali ono to predstavlja iznenaenje je da su dva japanska brenda
visoko rangirana na listi - Black Nikka na 4. i
Kakubin na 5. mestu. Svaki od njih je ostvario
znaajan rast od 28%, zbor aktuelnog trenda
u Japanu da se pije Highballs koktel, moderno
dugo pie iju osnovu predstavlja japanski viski
mean sa soda-vodom ili ledom.
Jo dva brenda sa liste su ostvarila dobar rast s
obzirom na trita na kojima su prisutni - Makers
Mark burbon i High Commissioner kotski viski,
sa rastom od 16% i 10%. Prvi je premijum burbon
koji se proizvodi u maloj seriji i koji se uspeno
uklopio u nove potroake trendove kada je o
burbonu re. Rast Brenda High Commissioners
dogodio se zahvaljujui pametnom cenovnom
pozicioniranju na tritu u uslovima dananje
ekonomske situacije, to je dovelo do toga da
mu se distribucija veoma pojaa.

Metodologija:

The Drinks International Millionaires

Club je godinji listing destilovanih alkoholnih
brendova koji ostvaruju prodaju od milion ili
vie kutija od 9 litara. Istraivanje ve etiri
godine sprovodi Euromonitor International i
brendovi su klasikovani na sledei nain:

Votk a
KOMPANIJA SA NAJVIE BRENDOVA
VOTKE NA LISTI MILIONERA JE CEDC, IJI
SU BRENDOVI ZAJEDNO OSTVARILI OBIM
PRODAJE OD 24,91 MILION SANDUKA U
2010. SMIRNOFF JE NA VRHU LISTE SA
24,3 MILIONA PRODATIH SANDUKA.

mirnoff je zadrao poziciju vodeeg

svetskog brenda u 2010, iako je ostvario samo mali rast tokom godine. Brend
se suoavao sa tekoama na svojim kljunim
tritima, a u Velikoj Britaniji je doiveo pad prodaje. Takoe je nastavio da se bori na tritu
SAD-a protiv konkurencije jeftinijih brendova
kao to je Svedka, koja jo ostavaruje snaan
rast i uzima udeo od vodeeg na listi.
Ispod Smirnoffa, na listi se situacija prilino promenila. Ukrajinski brend Khlibniy Dar nastavio
je da ostvaruje snaan rast od 20% i postao je
drugi najvei brend u kategoriji votke. To je postigao tako to je uzeo udeo na domaem tritu,
naroito od biveg ukrajinskog lidera Khortytsa,
ali takoe i zbog pojaane izvozne aktivnosti u
susedne zemlje poput Rusije i Belorusije.
Khlibniy Dar je pretekao na Rusiju orijentisan
brend Zelenaya Marka, koji je pao na 4. mesto
na listi zbog opadanja prodaje u drugoj polovini
godine. Mora da je zabrinjavajue za vlasnike
ovog brenda, kompaniju CEDC, to broj brendova votke u Rusiji rapidno raste, a ujedno opada
broj konzumenata.
Opadanje prodaje brenda Zelenaya Marka, uz
ponovni rast Absolut vodke, omoguilo je ovom
brendu da stigne na visoku treu poziciju. Zbog
svoje zrelosti, Pernod Ricardov brend je ostvario zdrav rast zahvaljujui povratku pozitivnih
cifara na njihovom glavnom tritu - amerikom. Uz to, nastavili su sa snanim rastom i
na mnogim drugim tritima irom sveta, kao
to je meksiko ili francusko. Brend Absolut je
i te kako imao korist od snane meunarodne
distribucije.
domai/lokalni (90% ili vie obima prodaje je
ostvareno u odreenoj zemlji), regionalni (80%
ili vie obima prodaje je ostvareno u odreenom
regionu) i internacionalni (prodaja se ostvaruje
u najmanje dva regiona, pri emu u jednom
regionu ne sme biti prodato vie od 80%).
Redosled u 2011. je baziran na obimu prodaje
ostvarenom u 2010. godini.

Klub milionera 2011: top 20 votki

BREND
Smirnoff
Khlibniy Dar
Absolut
Zelenaya Marka (Green Mark)
Nemiroff
Khortytsa
Czysta de Luxe (ZG)
Pyat Ozer
Kristall
Belenkaya
Grey Goose
Svedka
Skyy
Stolichnaya
Sobieski
Finlandia
Absolwent
Yamskaya
Russian Standard
Parliament
Obim: milioni kutija od 9l

VLASNIK
Diageo
Bayadera Group
Pernod Ricard
CEDC
Nemiroff Ukrainian Vodka Company
Khortytsa Distillery
Stock Spirits Group
Alcohol Siberian Group
Minsk Kristall
SY Group
Bacardi
Constellation Brands
Gruppo Campari
Sojuzplodimport (SPI Spirits)
Belvdre
Brown-Forman
CEDC
CEDC
Roust
CEDC

I drugi internacionalni brendovi ponovo ostvaruju rast. Jedan brend meutim ne sledi ovaj
pozitivan trend - Brown-Formanova Finlandia
je doivela neznatan pad, koji je usledio delom i zbog toga to je kompanija promenila
distributera na jednom od svojih kljunih trita - ruskom.
Takoe, poznati beloruski brend Kristall je
osnaio na listi, a kontinuirani rast ostvarila je
Cyzsta de Luxe u Poljskoj. Fenomenalan rast
u 2009. ovog Stock Spiritsovog brenda ugrozio je mnoge druge lokalne poljske brendove
- ovaj trend je nastavljen i u 2010, a praen
je kontinuiranim padom prodaje CEDC-ovog
Absolwent brenda.
Na Listi milionera koja je u obzir uzimala obim
prodaje iz 2009, 7 od 12 internacionalnih brendova votke je imalo negativnu stopu rasta. Na
novoj listi, koja poiva na obimu prodaje iz
2010, trend rasta je pozitivan, sa 9 brendova
koji su doiveli rast.

2008
25,70
6,63
10,73
11,97
8,55
9,60
1,87
6,50
4,11
2,25
3,60
2,10
3,15
3,20
2,75
3,05
4,18
2,16
2,10
3,08

2009
24,00
10,20
10,03
11,25
9,10
9,25
5,39
6,10
4,51
2,81
3,46
2,90
3,25
3,00
3,00
3,01
3,70
2,40
2,20
2,50

2010
24,30
12,30
10,90
10,85
9,21
9,00
6,40
6,30
4,92
4,92
3,65
3,41
3,35
3,12
3,05
2,96
2,80
2,61
2,50
2,40

% +/1,3
20,6
8,7
-3,6
1,2
-2,7
18,7
3,3
9,1
74,7
5,5
17,6
3,1
4,0
1,7
-1,6
-24,3
8,8
13,6
-4,0

STATUS
Internacionalni
Domai/lokalni
Internacionalni
Domai/lokalni
Internacionalni
Internacionalni
Domai/lokalni
Domai/lokalni
Domai/lokalni
Domai/lokalni
Internacionalni
Domai/lokalni
Internacionalni
Internacionalni
Internacionalni
Internacionalni
Domai/lokalni
Domai/lokalni
Internacionalni
Regionalni

Najbre-rastui

Stock Spirits je nastavio sa razvijanjem novih

proizvoda i omoguio je svom novom premijum brendu votke Stock Prestige da zauzme
vodee mesto na listi najbre-rastuih. Rast
od 400%, ak i ako je ostvaren sa skromne
polazne osnove, pokazuje marketinke sposobnosti kompanije da prati potroake trendove,
naroito u Poljskoj.
Drugi najbre-rastui brend, Istynna, ukrajinskog proizvoaa Olimp, uspeno je zamenio
kompanijin Bilenka brend, koji je ispao sa Liste milionera jer mu je obim prodaje pao za
1,5 milion sanduka u 2010. godini. Na treem
mestu na listi se nalazi Radico Khaitanov Magic Moments, koji pokazuje koliko je ova kategorija dinamina u Indiji, sa rastom od 19% u
2010. godini.

Jeremy Cunnington,
senior analitiar alkoholnih pia,
Euromonitor International
hrb expert jul/avgust 2012.

21

povod

JAANJE ZATITE
POTROAA
STANDARDI PO KOJIMA SE VRI KATEGORIZACIJA RAZLIKUJU SE
PO ZEMLJAMA I KONTINENTIMA. IZ TOG RAZLOGA NE
MOEMO OEKIVATI DA, NA PRIMER, HOTEL SA 3 ZVEZDICE U
EVROPI I HOTEL SA 3 ZVEZDICE U AZIJI BUDU ISTI...

okviru projekta Jaanje zatite

potroaa, koji finansira Evropska
unija, a sprovodi se u saradnji sa
Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije,
29. juna odran je radni doruak u prostorijama Privredne komore Beograda na aktuelnu
temu zatite potroaa u kupovini turistikih
usluga, s obzirom na poetak turistike sezone. Brankica Bajt i Jelena Sladi-Jakovljevi,
naelnice Sektora turistike inspekcije pri Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja,
pojasnile su prava i obaveze putnika i turistikih radnika, kako kod nas tako i u zemljama
Evropske unije.

albe, prava i dunosti

Turistikoj inspekciji su u prvih pet meseci 2012.
od strane nezadovoljnih putnika podnete 104
prijave koje se odnose na rad agencija. Od
toga je 60 prijava ocenjeno kao neosnovano, a 44 kao osnovane. Van suda je uspeno
postignuto svega 16 dogovora. Najvei broj
prigovora odnosio se na jeftinije aranmane.
22

hrb expert jul/avgust 2012.

albe su bile raznovrsne, ali neke od najeih odnosile su se na nedostatak obeane

klime, sefa ili mini bara, lou higijenu, veu
udaljenost smetaja od centra/plae nego
to je navedeno u planu putovanja... U takvim
sluajevima, kako je istaknuto, neophodna je
blagovremena alba. Prvo, kod lokalnog predstavnika agencije, ije kontakt podatke putnici
moraju da dobiju, a njegova je dunost da se
potrudi ukoliko je to mogue da na licu mesta
otkoloni te nedostatke. Pravo na albu nezadovoljni putnici mogu iskoristiti u roku od 30
dana od utvrivanja nedostatka.
Pored blagovremenosti, uslov da bi alba bila
opravdana je i da se navedeno pravo ili usluga
koja nije ispunjena nalazi napismeno u ugovoru koji sainjavaju agencija i putnik. Drugim
reima, sve to slubenik agencije putniku
obea u vidu usmene informacije nije vaee, ukoliko isto to nije navedeno i u ugovoru
koji obe strane potpisuju. Taj ugovor sastoji se
od programa putovanja (koji mora da sadri:
osnovna obeleja usluge, trajanje putovanja,
nune podatke o prevozu i smetajnom objektu,

ceni i slino), optih uslova putovanja (ureuju

prava i obaveze organizatora putovanja i putnika) i potvrde o putovanju (ime putnika, uput
na program putovanja). Dakle, ukoliko putnik
ima posebne potrebe i zahteve u odnosu na
ponueni program putovanja - kao to su izbor
sprata, pristup za kolica za invalide i slino - i
ako se agencija sa njima saglasi, one moraju
biti sadrane u putnom ugovoru.
Ono to je bitno znati jeste i da uslovi putovanja koje agencija daje ne smeju biti napisani
sitnim slovima, ve najmanje fontom 12. Pored
gledanja slika plae ili znamenitosti mesta koje
e posetiti, putnik treba da obrati panju i na
ovaj, ne tako zanimljiv ali veoma bitan, deo i
dobro iita program i uslove putovanja. U sluaju odstupanja od nekih odredbi ugovora za
vreme trajanja putovanja agencija je duna da
otkloni svako odstupanje od ugovora na koje
potroa ukae u primerenom roku.
Po povratku sa putovanja, ako putnik uloi albu
u blagovremenom periodu, turistika agencija
duna je da srazmerno umanji cenu ako odstupanje od ugovora na koje je putnik ukazao

nije otklonjeno za vreme trajanja putovanja,

tj. da vrati putniku razliku izmeu ugovorene
cene i sniene cene srazmerno neizvrenju
ili nepotpunom izvrenju usluga, u roku ne
duem od 15 dana od dana podnoenja prigovora. Ipak, s obzirom na to da kod nas nije
kao u, na primer, Nemakoj tano regulisano
za koji procenat od cene aranamana treba
da bude vraen novac, u sluaju konkretnih
odstupanja, poput sluaja nefunkcionisanja
klime u sobi, ne postoji prava garancija da e
oteeni putnik dobiti adekvatnu kompenzaciju.
Ukoliko putnik ne uspe da postigne dogovor
sa agencijom preostaje mu - da podnese prijavu turistikoj inspekciji, pokrene reavanje
potroakog spora u Centru za medijaciju ili
da pokrene sudski spor.

Kategorizacija i all inclusive

Jedna od stvari zbog kojih se esto upuuju
albe tie se kategorizacije hotela. Problematika ovog pitanja lei u tome da se standardi
po kojima se vri kategorizacija razlikuju po
zemljama i kontinentima. iz tog razloga ne
moemo oekivati da, na primer, hotel sa
3 zvezdice u Evropi i hotel sa 3 zvezdice u

Aziji budu isti. Bitno je zato, da ne bi dolo

do nesporazuma, da se putnik pre sklapanja
ugovora sa agencijom raspita kakav je standard kategorizacije u zemlji u koju putuje i ta
moe da oekuje od broja zvezdica u hotelu
u kome e odsesti ili da se sam pretragom
na internetu informie o standardima zemlje
u koju putuje. Informacije o kategoriji hotela
trebalo bi da se nalaze u programu putovanja, koji bi takoe trebalo da obuhvati i opis
sadraja koje objekat ima, kao i podatke o
smetajnoj jedinici (soba, apartman, studio),
ali i o broju, vrsti, karakteristikama i nainima
usluivanja obroka.
Jo jedno esto mesto zabune je i koncept
all inclusive, koji takoe varira od hotela do
hotela i podrazumeva razliit paket usluga
na razliitim mestima. Kao i u prethodnom
sluaju, najbolji lek da ne bi dolo do problema jeste raspitati se u agenciji pre sklapanja
ugovora ta konkretno obuhvata all inclusive
aranman u hotelu u kome putnik planira da
odsedne ili poseta internet stranici hotela u
kome treba da odsedne.

Dobro informisan putnik

spreman je za uivanje
Iako neki problemi mogu da iskrsnuti nepredvieno na licu mesta, mnoge od njih

je mogue preduprediti dobrom informisanou o mestu na koje se ide i o uslovima

putovanja. Pored detaljnog raspitivanja u
agenciji, internet moe posluiti kao dobro
mesto za dodatno informisanje. Pre svega,
na sajtu turistike agencije putnik moe jo
jednom da proveri informacije navedene u
programu putovanja. Informacije o smetaju
putnik moe i da potrai na sajtovima drugih
agencija koje u ponudi imaju isti smetaj,
kao i na turistikim forumima gde komentare ostavljaju ljudi koji su prethodno tamo
odsedali. Ipak, kada se radi o komentarima
na forumima - ukoliko su internacionalni treba imati u vidu kulturoloke razlike, kao i
razlike u standardu, budui da neretko turisti
iz razliitih zemlja imaju drugaiju perecepciju i zahteve.
Takoe, putnik moe da na sajtu Agencije za
privredne registre proveri da li je turistika
agencija za koju se opredelio aktivna i da li
poseduje licencu, kao i njen godinji finansijski izvetaj, a na sajtu Narodne banke Srbije i
njenu likvidnost. Mnogo faktora ini putovanje
nezaboravnim, ali je dobra pripremljenost i
upoznatost sa pravima putnika poetak jednog lepog putovanja.

Tijana Panteli

u poseti

Put vina
Makedonska vinarija Tikve 25. maja
je otvorila vrata grupi novinara iz
Srbije i povela ih u obilazak lokaliteta
Bela Voda, vinarije u Kavadarcima
i kancelarija M6 grupe.

inski put zapoeo je posetom kancelarijama M-6

Tikve, gde su novinari iz prve ruke mogli da uju
neto vie o poslovanju i proizvodnji Tikvea, kao i najnovije planove vinarije, od predsednika Upravnog odbora
Svetozara Janevskog.
Tikve se od 2003. nalazi u vlasnitvu makedonske investicione grupe M6. Do 2011. u vinariju je uloeno vie od
22 miliona evra, pre svega u tehnoloko prestruktuiranje
i modernizaciju opreme za proizvodnju vrhunskih vina,
ime je stvorena moderna vinarija sa godinjim kapacitetom od oko 20 miliona litara. Vinarija Tikve vlasnik je
1.000ha sopstvenih, strogo kontrolisanih, zasada od kojih
se proizvode vrhunska vina, a u ovoj godini su planirane

nove investicije koje se odnose na poboljanje postojeih

i otkup novih vinograda. U vlasnitvu Vinarije Tikve se
nalaze i vinogradi na lokalitetima Barovo i Bela Voda, stari
vie od 30 godina, sa kojih dolaze vina iz ekskluzivne terroir
linije. Poseta je nastavljena upravo na lokalitetu Bela Voda,
uz priu o samom lokalitetu i terroir vinima. Meu terroir
vinima je i zvezda vinarije Tikve - crveno vino Bela Voda
2010, koje je uveni svetski kritiar Robert Parker ocenio
sa neverovatnih 94 poena (od moguih 100).
Nakon obilaska vinograda usledila je poseta vinariji Tikve,
prvo kroz radionicu Osnove o vinu uz degustaciju Tikve
vina i meze, a zatim i sam obilazak jedne od najsavremenijih vinarija u regionu uz priu Put vina. Novinari su imali
priliku da prou kroz gotovo celokupan proizvodni proces
pravljenja vina, ali i da vide arhivu starih vina, kao i da ih
isprobaju. Hedonistiko finale vinskog puta, usledilo je u
vidu druenja uz odabrana Tikve vina, propraena specijalitetima lokalne kuhinje i muzikom u kafani u okviru
Tikve vinarije. Vrata ove kafane, koja se nalazi ispod zemlje i u kojoj je temperatura ista tokom cele godine, uz
prijatni ogrev kamina, otvorena su za sve posetioce, samo
je preporuljivo da se mesto unapred rezervie.
Tijana Panteli
hrb expert jul/avgust 2012.

23

intervju

Vapiano uskoro
i u Knez Mihailovoj

KONCEPT VAPIANO RESTORANA U SRBIJI POKAZAO SE

KAO VRLO INTERESANTAN. U POSLEDNJE TRI GODINE
NJEGOVO POSLOVANJE BELEI RAST. PROLE GODINE
TAJ RAST JE IZNOSIO 25% KADA JE RE O PROMETU I
30% KADA JE RE O BROJU GOSTIJU.

sagovornik

SAA TRII
vlasnik franize Vapiano restorana
za Srbiju i zemlje bive SFRJ

apiano koncept restorana nastao je

2002. u Nemakoj, kao zajedniki
poduhvat trojice entuzijasta - Kenta Hahnea, Klausa Radera i Marka
Korziliusa, koji su u pravom trenutku shvatili da
se trendovi u ishrani menjaju i da je potrebno
ponuditi neto novo na polju industrijske hrane.
Ideja vodilja prilikom kreiranja koncepta Vapiana
bila je da je ivot danas mnogo bri, pa ljudi vie
nemaju vremena da se zadravaju u restoranima
24

hrb expert jul/avgust 2012.

kao nekada, a sa druge strane - kod konzumenata je porasla potreba da se hrane zdravo. Da bi
celu priu zaokruili, osnivai su osmislili koncept
mediteranske hrane sa primesama italijanske
(paste, pice, salate, kolai), usluge i plaanja
ip karticama, a takoe su angaovali Mattea
Thuna, jednog od vodeih svetskih dizajnera, da
dizajnira prostor Vapiano restorana. Prvi objekat
otvoren je u Hamburgu, a trenutno u svetu postoji oko 110 Vapiano restorana. Prole godine
Vapiano je proglaen za najbrerastui restoranski koncept u fresh casual sektoru u celoj
Evropi, a u ovom trenutku na globalnom nivou
se otvara po jedan Vapiano nedeljno.
U naoj zemlji, osim Vapiano restorana koji veoma uspeno posluje u Ue oping centru, u
avgustu e biti otvoren jo jedan, na izuzetno

atraktivnoj lokaciji u Knez Mihailovoj ulici. To je

bio povod za razgovor sa Saom Triiem, vlasnikom franize za Vapiano restorane u Srbiji i
zemljama bive Jugoslavije, koji je dugogodinje
ugostiteljsko iskustvo sticao radom na razliitim
pozicijama u McDonaldsu, a uz restoraterski
biznis bavi se izgradnjom i nekretninama.

Ko upravlja Vapiano restoranima

u Srbiji i kako ste se povezali
sa vlasnikom franize?
Prvi put sam video Vapiano restoran u Beu i
zainteresovao sam se za celu priu. Tada sam
saznao da je moj poznanik Kent Hahne vlasnik
i osniva franize. Stupio sam u kontakt sa njim,
zajedno sa svojim partnerima, i brzo smo se
dogovorili da mi dobijemo franizu Vapiana za

Oputena
komunikacija
trite cele bive Jugoslavije. Prvo smo otvorili
restoran u Zagrebu, a maltene paralelno i u
Beogradu, u Ue oping centru. U meuvremenu smo otvorili Vapiano u Sarajevu, a za
avgust smo planirali otvaranje jo jednog Vapiano restorana u Beogradu, na mestu Ruskog
cara. Centrala i menadment kompanije Vap
restorani, koja je vlasnik franize Vapiana kod
nas, je u Beogradu.

Da li je koncept u Beogradu
identian onom u svetu?
to se tie dizajna, restorani su maltene preslikani. Dizajn je zatien kao brend. Naravno, u
nekom delu poslovanja postoji mogunost za
prilagoavanja lokalnim potrebama. Imamo
slobodu da ponekad sami kreiramo neki meni,
na nain koji je adekvatan podruju na kome se
nalazimo. Domai topinzi za sladolede su jedna
od ideja koju smo realizovali lokalno. Vapiano
uglavnom sarauje sa Hagen-Dazsom u svetu, a kako ga mi nemamo - odluili smo se na
saradnju sa lokalnim proizvoaem sladoleda.
Upotpunili smo sladolede home-made topinzima i taj deo asortimana emo jo unapreivati,
naroito od trenutka uvoenja specijalnih vitrina
za uvanje sladoleda. Takoe, specifini smo
po tome to imamo etiri masline u restoranu,
obino se jedno drvo masline nalazi u prostoru
svakog Vapiano restorana.

interesantno. Oni vole da uestvuju u kreiranju

svog obroka, da imaju direktnu komunikaciju sa
kuvarom, da vide ta im se sprema, da dodaju
zaine po sopstvenom izboru (nalaze se ak i u
saksijama na stolovima za kojima se obeduje).
Taj interaktivni odnos sa kuvarom je jedna od
pobednikih pria ovog koncepta.

Ko su najei gosti Vapiana?

U vreme ruka najee su to poslovni ljudi,

kojima se svia brzina usluge, kvalitet hrane i
cena. Imamo business lunch ponudu sa specijalnim popustom za poslovne ljude koji dolaze
u vreme ruka. Obrok za njih je oko 5 evra, a za
tu sumu dobiju pastu, salatu i mineralnu vodu.
Tako smo im oboguili da praktino mogu svaki
dan da se hrane kod nas.

Koliko esto uvodite

novitete u jelovnik?
Ukuse odreenih pasti menjamo na svaka dva
meseca, tako obnavljamo meni. Naravno, imamo standardni meni koji je prisutan tokom cele
godine, ali etiri vrste pasti i pica i dve vrste
slatkia menjamo na dva meseca. Porcije su
malo vee, tako da gost dobija good value for
money. Dok je Vapiano u zapadnoevropskim
zemljama maltene jeftin koncept, kod nas je
to - zbog ekonomske situacije i visine plata restoran sa fer cenama.

Na ta ste posebno ponosni kada

je o poslovanju Vapiana re?

Zato ste se odluili da uvedete

sistem naplate ip karticom?

Ponosni smo na injenicu da dnevno proizvodimo sve to se u restoranu prodaje. Ovo je jedna
mala fabrika, a mi smo i proizvodnja i prodaja.
Dnevno pripremamo svee paste, kompletan
asortiman zaina, mesa Imamo sobu za pripremu, sve je svee i dnevno pripremljeno. Ponosni smo i na nae prirodne masline koje stvaraju mediteranski ambijent, na prostor ispunjen
hrastovim stolovima koji daje toplinu. Podatak
da se broj gostiju maltene duplirao u protekle
tri godine govori o tome da je na koncept prepoznat i da se ljudima dopada.

To je neto to je novina na tritu restorana.

Ima svoje prednosti i mane, a mi uvek gledamo da prednosti budu na strani gosta. Jedan
od razloga uvoenja ovih kartica je higijenski.
Gost plaa tek na samom izlazu iz restorana,
na kasi, pruajui kasirki ip karticu koju ona
oitava i utvruje koliki iznos gost treba da plati. Tako gost, dok je u samom restoranu, nema
kontakt sa novcem koji je vrlo prljav. Kontakt sa
novanicama nemaju ni kuvari, kao ni konobari.
ip kartica omoguava gostu da bude oputen,
da ne mora stalno da se hvata za novanik. Sa
druge strane, baki postoji samo ponekad, ako
ga gost ostavi na kasi, a kasnije ga zaposleni
podele izmeu sebe.

Koliko je kreiranje menija

interaktivno? Moe li gost
da posmatra i uestvuje u
pripremi svog obroka?
Naravno. Imamo etiri stanice za paste, jednu
stanicu za salatu i jednu za picu, gde gost, pogotovo u onom delu gde se priprema pasta, sve
vreme stoji i eka da mu se obrok pripremi, to
traje nekoliko minuta. Kada smo dolazili u Srbiju
i kada su ljudi saznali kakav e ovo biti koncept,
prvi komentari su bili - teko da ete proi sa
samoposlugom, niko ne voli da sam nosi svoju
hranu. Na kraju se pokazalo da je to ljudima vrlo

Imate li uslugu hrane za poneti,

da li je cenovno povoljnija i
hoe li gost u Srbiji radije odneti
hranu ako je jeftinija ili e
odabrati da uiva u restoranu?
U Vapianu postoji i hrana za poneti, a cene
su iste kao kada se konzumira u restoranu. Mi
preferiramo da se u hrani uiva kod nas, jer Vapiano nije samo hrana ve je ceo doivljaj. Srbi
su, inae, veoma zahvalni potroai, mi smo

Chi va piano, va sano

e va lontano je slogan

ovog restorana i u
prevodu znai: Onaj

ko oputeno ide kroz

ivot, ivi zdravije
i due. Vapiano

koncept podrazumeva
oputen nain
komuniciranja sa
ljudima u velikom
prostoru, jer svaki
restoran ima vie
od 600m. Stolovi
su koncipirani tako
da za njima moe
da sedi vie ljudi.

nacija sa potroakim mentalitetom i to je bio

jedan od razloga zbog koga sam se odluio da
uem u ovaj, inae vrlo skup, koncept. Mnogo je
zahvalnije raditi restoranski biznis u Srbiji nego u
bilo kojoj drugoj dravi bive Jugoslavije.

U procesu ste otvaranja Vapiano

restorana na mestu nekadanjeg
Ruskog cara. U kakvom su
odnosu Vapiano i Ruski car?
Vapiano je zakupac prostora na kome se Ruski
car nalazio. U pitanju je dugoroni zakup, na
deset godina. Odluili smo se za tu lokaciju,
jer je to najbolja lokacija u jugoistonoj Evropi.
hrb expert jul/avgust 2012.

25

intervju
i zahtevan, zato to su materijali koje koristimo vrhunski, kuhinja koju imamo je Mercedes u oblasti
kuhinjske opreme. To nam je i stvaralo problem
sa bankama, koje su bile nepoverljive zbog visine investicije. Ali, mislim da se posle tri godine
slika menja i da smo mi uspeli da dokaemo da
je naa investicija ipak isplativa. Ulaganje u Vapiano Ruski car e biti manje, moda i duplo, zato
to uzimamo u zakup postojei objekat, radimo
samo rekonstrukciju i plaamo opremu. U Uu
smo, na primer, u okviru objekta gradili i finansirali kompletan projekat zimske bate.

Koliko je vremena potrebno u

Srbiji da se ono to je uloeno
u takav projekat vrati?
U zapadnoj Evropi se Vapiano isplati za godinu
do godinu i po. U Srbiji je to period od 7-8 godina. Ali, mi smo optimisti. Potroaki mentalitet
je kod nas takav da smo po broju gostiju jedan
od vodeih Vapiano restorana u svetu. Jedino je
prosena potronja, zbog ekonomske situacije,
manja. Ali, vreme radi za nas. Nije nam prioritet
da profitiramo kroz poveanje cena, ve kroz
poveanje broja gostiju. Znamo da emo jednog
dana, sa poboljanjem ekonomske situacije, sve
nadoknaditi.

ta ugostiteljima, u dananjim
uslovima, predstavlja najvei
problem u poslovanju? Kako bi
ti problemi mogli da se ree?

Vlasnik prostora je prepoznao Vapiano kao sigurnu priu na duge staze i odluio je da sa nama
napravi dogovor. Oekujemo veliki uspeh na toj
lokaciji, jer je Knez Mihailova ulica centar Balkana. Inae, ovaj restoran emo zvati Vapiano
Ruski car, zbog specifinosti lokacije.

Kada e objekat startovati?

Otvaranje je trebalo da bude tokom jula, ali smo

ga pomerili za avgust. Objekat je pod zatitom
Zavoda za zatitu spomenika, pa smo u koordinaciji sa njima paljivo radili na svim dozvolama
i papirima. To nas je kotalo malo vremena, ali
tu smo na duge staze. Namera nam je da budemo dobri partneri gradu i ne elimo da uinimo
neto to bi poremetilo imid Vapiana ili imid
grada. Objekat je zatien spolja i iznutra, tako
da emo menjati samo nametaj i meni, ali e
svi kljuni elementi zatite biti sauvani. To e
biti jedan od najlepih Vapiano restorana na svetu. Kvadratura e biti slina onoj u Uu, s tim
to e Vapiano Ruski car imati vei broj mesta
26

hrb expert jul/avgust 2012.

za sedenje, s obzirom na mnogo veu batu. I

u unutranjem delu smo se trudili da to bolje
iskoristimo potencijal lokacije, jer je broj prolaznika koji prou Knez Mihailovom ogroman. Jedina
briga nam je - da li emo uspeti da usluimo sve
koji budu eleli da dou. Broj zaposlenih e biti
izmeu 80 i 90, moda i do 100, sve zavisi od
broja gostiju.

Na koju ciljnu grupu raunate?

Donekle e se ciljna grupa u Vapianu u Knez

Mihailovoj razlikovati, jer mislim da emo imati
mnogo vei broj sluajnih prolaznika i stranih
turista. ak i spolja imamo dobar visibility, ko
zna ta je Vapiano sigurno e doi kod nas.

Koliko je vredna investicija, u

poreenju sa onom u Uu?
Vapiano u Uu je 2009. godine bio 23. greenfield investicija po visini ulaganja u Srbiji, to je
za jedan restoran bitan podatak. U taj restoran
smo uloili 2,3 miliona evra. Koncept je vrlo skup

Kompletna ekonomska situacija u zemlji, dakle

ne samo u ugostiteljstvu, je stvorila nepoverenje
izmeu banaka i privrede. Razlozi jesu objektivni,
ali mislim da su banke ipak preterano skeptine
prema projektima, a uslovi kreditiranja su loi.
Mi smo bili primorani da dve treine sredstava
za drugi restoran obezbedimo iz sopstvenih, privatnih, fondova, to je opet vrlo optereujue.
Ovo nepoverenje banaka moralo bi, uz pomo
drave kroz neki program subvencija, da se promeni. Drugi problem nam predstavljaju carine i
razne takse koje nas optereuju i ograniavaju.
Ali, situacija se popravlja.

Da li planirate dalje irenje

Vapiano mree u Srbiji, kojim
intenzitetom i u kojim gradovima?
Dalje irenje e nam biti olakano samom injenicom da smo otvorili Vapiano Ruski car,
u kome oekujemo poveanje profitabilnosti i
prometa. To e nam stvoriti ojaanu poziciju za
finansiranje banaka. Za nau kompaniju najvei
potencijal predstavljaju oping molovi u Beogradu, ali smo zainteresovani i za druge centre kao
to su Novi Sad, Ni, Kragujevac... Meutim, u
tim gradovima sigurno neemo otvarati objekte
u naredne dve godine.

Dragana Vrane

oglaavanje
Trite ledenih ajeva:

Intenzivno promovisanje
U prethodnoj godini evidentiran je 141 oglas/reklama koji su se ticali trita ledenih
ajeva. U oglaavanju se izuzetno istakao brend kompanije Coca-Cola - Nestea.

Meu najkomuniciranijim brendovima tokom

2011. naao se i Rauch Limessa Ice Tea (10
oglasa/reklama). Ova pozicija rezultat je neto
intenzivnijeg oglaavanja u akcijskim katalozima Disa, Rode i Univerexporta. Od ostalih brendova, znaajnije prisustvo zabeleili su Jamnica
Ice Tea, Sola Ice Tea i Nectar Ice Tea, dok su
se drugi brendovi slabije oglaavali.
Najvei broj oglasa u segmentu ledenih ajeva evidentiran je u tampanim medijima, a u
oglaavanju su se istakli dnevni listovi. Lider u
izvetavanju bio je dnevni list Blic (21 objava),
a slede ga Veernje novosti.

ompanije koje u svom asortimanu nude i ledene ajeve aktivno

su oglaavale svoje proizvode u
srpskim medijima. Poznati brendovi ledenih ajeva svoje mesto su pronali u
akcijskim katalozima velikih trgovinskih lanaca
poput Vera, Mercatora i Rode, ali nije zanemarljivo ni oglaavanje u okviru najava znaajnih
projekata u sferi nauke i kulture, gde su se pojedini brendovi nali u ulozi sponzora.
U prethodnoj godini evidentiran je 141 oglas/
reklama koji su se ticali trita ledenih ajeva.
Ipak, u oglaavanju se izuzetno istakao brend
kompanije Coca-Cola - Nestea (ak 104 objave, odnosno 73,8% od ukupnog broja objava).
Osim u okviru promovisanja artikala po niim
cenama, kao deo ponude velikih trgovinskih
lanaca ledeni aj Nestea promovisan je kao
jedan od brendova koji prua podrku velikoj
plesnoj manifestaciji Beogradski festival igre,
kao i Festivalu nauke koji je odran pod sloganom Padam na pamet. Sponzorstvo ovim manifestacijama znaajno je uticalo na liderstvo

ovog brenda u oglaavanju u odnosu na sve

ostale brendove. Posmatrano po mesecima,
najintenzivnije oglaavanje evidentirano je u
novembru (20 objava), kada je Festival nauke
bio najaktuelniji.

METODOLOGIJA
Pregled objava o oglaavanju
brendova kompanija koje se
bave proizvodnjom ledenih
ajeva. U analizu je ukljueno
svako pojavljivanje brendova
pojedinano, kroz oglasne prostore
(tampani mediji i televizije).
Prilikom prikupljanja podataka
korien je i softver Avigate,
koji predstavlja savremeni vid
monitoringa elektronskih medija.
Avigate prua softversko reenje
poslednje generacije za praenje
emitovanog video sadraja i njegovo
oznaavanje, analizu i prenamenu.
Period praenja - 2011. godina.

hrb expert jul/avgust 2012.

27

trendovi i inovacije

T
trendova u 2012.
nastavak iz prethodnog broja

3. Drutvene mree

autor

NICOLE PARKER-HODDS
Associate Analyst, Planet Retail

Ugostitelji smatraju da su drutvene mree veoma vane za

povezivanje sa potroaima i da dopunjuju tradicionalne marketinke
taktike. Glavni kanali su Facebook i Twitter, ali i sajtovi koji obezbeuju
kupone/vauere. Oni kreiraju linkove za direktnu komunikaciju izmeu
potroaa i prualaca usluge, olakavaju povezivanje, raaju lojalnost
brendu i obezbeuju povratnu informaciju od potroaa.
Pret A Manger, proizvoa prirodne hrane iz kune radinosti, koristi
Twitter i Facebook za komunikaciju sa potroaima. Na Facebooku postavlja fotografije i informacije o otvaranjima novih prodajnih mesta,
kako bi poveao interesovanje kod potencijalnih kupaca. Nedavno je
kompanija slavila 25. roendan, a potroai su na Facebooku mogli
da osvoje besplatan obrok, tako to su na zidu njihove stranice pisali
komentare o tome ta smatraju najboljim punjenjem za sendvi. Vlasnik
predloga koji je imao najvie lajkova osvojio je nagradu. Potroai su
na ovaj nain uli u direktnu interakciju sa Pret A Mangerom.

Potraga za blagom
U prolom broju
predstavili smo dva od
pet kljunih trendova
kod sluenja hrane
za 2012. godinu,
namenjena HoReCa
profesionalcima. U
ovom broju baviemo se
sa, prema istraivanju
Planet Retaila,
preostala tri vrua
trenda u ugostiteljstvu
28

hrb expert jul/avgust 2012.

Restoran Quiznos se udruio sa sajtom Groupon kako bi se promovisao

u SAD-u. Ponuda je ukljuivala kupovinu kartice za osam sendvia ili
salata, vrednih 50 dolara, upola ove cene. Cilj je bio da posle ove promocije potroai nastave da kupuju karticu ali po punoj ceni. Kartica
je prihvatana na vie od 2.100 prodajnih mesta Quiznosa, to je bila
najvea ponuda na sajtu Groupona ikada.
McDonalds takoe koristi drutvene mree da na razliite naine komunicira sa svojim potroaima. Tako je kampanja za McRib sendvi
bila u obliku igrice na Facebooku - Potraga za zlatnim McRibom. Igrica je povezana sa Google mapom, dozvoljavajui igraima da trae
jedan od 10 virtuelnih zlatnih McRibs sendvia skrivenih u McDonalds
restoranima irom sveta.
Prethodna McDonaldsova promocija ukljuivala je lov na trofeje na
drutvenim mreama, u 9 gradova u SAD-u, a cilj je bio da se promovie
McCaf napitak - Karamel moka. Lov je trajao nedelju dana, a lovina
su bile tri ogromne olje sakrivene u McDonalds objektima u svakom
od ovih gradova. Prve osobe koje su pronale olje koristei nagovetaje sa McDonaldsovih stranica na Facebooku i Twitteru osvojile su
besplatno konzumiranje promovisanog napitka godinu dana.

Popravljanje imida

Dominos Pizza upotrebila je strategiju zaokreta, koristei drutvene

mree kako bi saznala ta njeni potroai misle. Ova taktika je primenjena zato to su isporuke pice opale za 6% u 2009. godini i zato to
je kompanija preko drutvenih mrea dobila mnogo negativnih komentara. Prema miljenju konzumenata, korica je imala ukus kartona. Da
bi se uhvatio u kotac sa ovim problemom, Dominos je kreirao on-line

strategiju koju je nazvao Pica zaokret. Strategija je ukljuila aktivnosti na mreama, YouTubeu
i na sajtu www.pizzaturnaround.com. Direktor
kompanije bio je glavno lice kampanje, to je
bio neobian potez.
Dominos je napravio novi recept za picu obavetavajui o tome konzumente preko drutvenih mrea i ohrabrujui ih da taj novi proizvod
isprobaju. Takoe, zamolio je za povratnu informaciju preko sajta ili Twittera o tome kako im se
pica dopala. U 2011. godini kompanija je otila
i korak dalje, iznosei javno, na bilbordima na
Tajms Skveru, povratne informacije dobijene od
ljudi koji su novu picu probali. Poruke su ukazivale na to da su proizvodi Dominosa 100%
sigurni i da se kompanija potpuno otvorila
prema svojim potroaima.

4.Premijum kvalitet

Kafeterije veoma dobro prodaju specijalne vrste aja i kafe, u kombinaciji sa mafinima i biskvitima. Zanatski proizvodi garantuju
uspeh u HoReCa sektoru. Zdrave alternative
takoe dobijaju na popularnosti. Ovi novi proizvodi, boljeg kvaliteta, pomau da se privuku
novi gosti, a takoe da se ponudi iri izbor ve
postojeim gostima. Naroito se insistira na
premijum stavkama u menijima, koje mame
goste kvalitetom.
Uzmimo primer fast-fooda Wendys koji gostima
nudi iroki izbor salata Garden Sensation - 11
salata za iju pripremu se koriste visokokvalitetne namirnice ukljuujui bobiasto voe i
neke super namirnice za one koji vode rauna
o zdravlju. Da bi odgovorio na potrebu gostiju
da pomfrit bude boljeg ukusa, Wendys je redizajnirao svoj pomfrit iz 2010. godine. Sada
je pomfrit nainjen od 100% rieg krompira
i priprema se u ulju koje ne sadri trans-masti,
tako da ga gosti percipiraju kao zdrav izbor.
Prodaja pomfrita je skoila za 16% posle uvoenja inovacija.
Panera Bread, koji neguje koncept pekare-kafea, automatski se doivljava kao lanac koji
nudi premijum kvalitet. U ponudi je mnogo
razliitih vrsta specijalnog hleba, kao to je
onaj sa cimetom ili sa suvim groicama, kao
i kolaa. Takoe, Panera Bread nudi premijum
sendvie u svom kafe odeljenju, kao i premijum
napitke poput zaleene limunade.
McDonalds je takoe ponudio premijum proizvode kroz svoj M Selection brend koji je ukljuio tortilje, kvalitetne burgere kao to je Grand
Angus, premijum napitke poput M Selection
ejkova, a takoe i ponudu za doruak kao to
je NYC Benedict Bagel. Cene ovih proizvoda
kreu se oko 5 dolara, dok su cene normalnih proizvoda na meniju 3-4 dolara. Kroz M
Selection, kompanija je privukla novu bazu
konzumenata.

5. Ulazak u trgovine

Resecija je za posledicu imala i to da

ljudi koji su esto jeli van kue, sada to znatno
ree ine. Meutim, mnogi od njih i dalje ele
kvalitetnu restoransku hranu, samo po povoljnijim uslovima. Zbog toga su restorateri odluili
da sa ponudom uu u trgovine, gde mogu da
ostvare dodatni trini udeo. Ovo im pomae i
da proire prepoznatljivost svog brenda.
Sektor kafe naroito koristi ovaj koncept. Tako,
na primer, Starbucks prodaje irok izbor ajeva,
kafe i sladoleda kako u svojim kafeterijama,
tako i u supermarketima i drugim tipovima
trgovina. Ovo omoguava da njihovi proizvodi svakodnevno budu dostupni ljubiteljima
Starbucks brenda. Prvi put se Starbucks kafa
nala u supermarketima u SAD-u i Kanadi 2009.
godine, a sada je ovaj koncept prisutan na
vie od deset trita na kojima posluju. Ovo
pomae Starbucksu da privue nove konzumente, ali i da zadri postojee koji sada piju
svoju omiljenu kafu i kod kue.
Ameriki lanac kafeterija Dunkin Donuts sada
prodaje svoju mlevenu kafu i u trgovinama. Ta
kafa se u supermarketima moe kupiti u nekoliko varijanti: Original Blend, Dunkin Decaf,
French Vanilla, Hazelnut i Dunkin Dark. Ovo
omoguava konzumentima da uivaju u Dunkin Donuts kafi i u kunoj varijanti. U avgustu
2011, kompanija je poela da prodaje svoja
zrna kafe u brendiranim K-oljicama.

Alternativni izvori prihoda

Osim kafe, u trgovinama se mogu kupiti i kompletni restoranski obroci, istog kvaliteta kao da
se konzumiraju u restoranu, ali po nioj ceni.
PizzaExpress poeo je sa prodajom nekih svojih proizvoda kroz trgovake formate jo 2001.
godine. Sada prodaje 12 svojih pica i loptica
od testa u supermarketima irom Velike Britanije. Takoe, kroz ovaj format prodaju se PizzaExpress prelivi za salate i paste. Primera ima
jo... Tako, bistro P.F. Changs sada prodaje 8
svojih smrznutih kineskih jela u supermarketima. Na ovakav potez su se odluili sa poetkom recesije. Svako pakovanje je za 2 osobe
i kota oko 9 dolara, tako da iako su ova jela
premijum kvaliteta ona su i dalje jeftinija nego
da ih konzumenti narue u restoranu. Burger
King je poeo da distribuira svoj pomfrit i kroz
amerike supermarkete 2009. godine, po ceni
od 1,5 dolara. Meutim, ovaj proizvod kompanija ne prodaje u svojim HoReCa objektima.
Taco Bell prodaje meksiku hranu kao to su
naosi, sosevi i predjela u supermarketima
irom SAD-a.
Ovi primeri svedoe o tome da restorateri u
dananjim uslovima moraju da se adaptiraju.
Oni koji ne odgovore na adekvatan nain na
promene na tritu i na izmenjene potrebe
konzumenata ispae iz trke sa konkurencijom i nee moi da obezbede alternativne
izvore prihoda.
hrb expert jul/avgust 2012.

29

svet napitaka

autor

DAVID NISI

trener za obuku barista u

Atlantic Brandsu i asistent
u Visokoj hotelijerskoj koli

appuccino je jedan od osnovnih

napitaka na bazi espressa. Poznat
je irom sveta i jedan je od najpopularnijih napitaka. Priprema se od
ota espressa i mlene kreme. Slui se u velikoj
oljici zapremine 175ml.
Espresso i mlena krema su podjednako vani i
ukoliko jedan od ova dva sastojka nije pripremljen
na adekvatan nain neemo imati dobar cappuccino. A kako pripremamo mlenu kremu? Iako
krema moe da se napravi i sa 0,5% mlene masti, najbolje je da upotrebimo punomasno, ohlaeno mleko. Posuda za pripremu mleka (latijera)
mora biti napravljena od nerajueg elika i treba
da ima irok otvor kako bi se mogao sprovesti
postupak kojim se dobija mlena krema.
Kada ste se uverili da je cevica za paru espresso
aparata (stimer) ista i suva stavite je u posudu
do pola napunjenu mlekom tako da stimer bude
potopljen u mleku 1cm, pa je postavite tako da
dobijete kruno kretanje mleka. Zatim lagano
izvlaite posudu, ali tako da vrh stimera ne izlazi
van nivoa mleka. Jedna ruka je na latijeri kako
bismo procenili temperaturu i dobili dobro zagrejanu (65-70C) i savreno homogenu masu, bez
mehuria, u kojoj su arome mleka sauvane i u
kombinaciji sa dobrim espressom daju savren
sklop kafe i mleka. Vano je da ne pregrejemo
mleko preko 70C.
Danas postoje vrhunski trenirani baristi koji, prilikom pripreme i dekorisanja cappuccina, obilato
koriste matu za oslikavanje raznih motiva. Cilj
im je da - ulepaju dan svojim gostima. Evo primera kako u svom anku dekorisati cappuccino
uz pomo topinga i akalice...
30

expert jul/avgust
maj/jun 2012.
hhrrbb expert
2012.

Umetnost
u oljici
Tehnika kojom se umetnost u oljici postie
naziva se Latte Art, to u prevodu znai
- crtanje mlekom po kafi. Latte Art je
najatraktivnija disciplina u profesiji barista.

Obogaivanje ponude

autor

DAVID NISI
SVETLANA
BOOVI

trener za obuku barista

trening menader
u kompaniji
Atlantic
Brands
u kompaniji
Strauss
Adriatic

Evo naina da u toplim letnjim danima

ispoljite kreativnost kada pripremate
ponudu koktela od kafe i ostalih napitaka
od kafe za ugostiteljski objekat. Zvezde ovih
recepata su ukusni topinzi koji ne samo
da su sainjeni od kvalitetnih sastojaka
ve pruaju i iroku paletu boja i ukusa.

Potrebno je:
30ml espresso kafe
20ml topinga od
pomorande
20ml topinga
od okolade

40ml mleka
4 kocke leda
2 kesice eera
uvijena kora od
pomorande za
ukraavanje

Umutiti mleko, led i eer. U martini au sipati prvo

toping od okolade, pa od pomorande, zatim dodati
espresso kafu, na kraju sipati mlenu penu. Napraviti
rim od kore pomorande.

STANDARDIZACIJA NAPITAKA
OD ESPRESSO KAFE
Ristretto: kratki, 20ml vode,
ekstrakcija traje 20 sekundi,

Latte espresso: na njega

sipati 2dl toplog mleka,

Normal: 25-30ml vode, ekstrakcija 25 sekundi,

Latte macchiato: 2dl toplog

mleka i tu se sipa 1 espresso,

Long: dui, 40-45ml,

puna mala olja,

Espresso con pane: espresso obogaen umuenom slatkom pavlakom,

Double: dupli, 13-14g

kafe i 60ml vode,
Macchiato: 30ml vode i nekoliko
kapi mleka, samo zaprljati mlekom (macchiato caldo: espresso
+ pena od mleka; macchiato
fredo: espresso + hladno mleko),
Cappuccino: 1/3 espresso, 1/3 toplog mleka (65-70C) i 1/3 pene
od mleka (zapravo homogene
mase mleka i mlene masti). Cappuccino se zove zbog slinosti sa
kaluerskom nonjom. Bele kaluerske kape podseaju na penu
cappuccina, a tipina smea boja
odela kaluera je ista kao kad se
pomeaju pena od mleka i kafa,

Cappuccino fredo: izlomljen

led, espresso, kaiica eera (otopljena u kafi), 2dl mleka
(pripremljeno u blenderu),
Espresso shakerato: dui
espresso, eer i lomljeni led promukati u ejkeru. Slui se u martini ai,
Caffe corretto: kratak espresso
korigovan sa likerom, obino
ide grappa, brendy ili sambuca. Obino se pije posle ruka ili
veere, a Italijani poruuju un
caffe corretto grappa, coretto
cognac... u zavisnosti od toga
koji liker ele da dodaju kafi.

30ml espresso kafe

30ml topinga od vinje
50ml mleka

50g sladoleda od
vanile (nije obavezan)
lag za ukraavanje

Izmeati mleko, toping i kafu u blenderu, sipati u au za

hladne napitke, dodati kuglu sladoleda i ukrasiti lagom.

hrhbrbexpert
expert jul/avgust
maj/jun 2012.
2012.

31

jelovnik

Riblji i mo
autor

IVO MIKOVI

nastavnik praktine
nastave kuvarstva,
Visoka hotelijerska kola Beograd

Da biste mogli uspeno da

pripremate riblje i morske
specijalitete, u svakom
trenutku u kuhinji restorana
morate imati zalihe belog
luka, maslinovog ulja, morske
soli, limunovog soka, ali i
lovorovog i perunovog lista.

Mada ima gostiju koji prednost dalju ribljim i morskim

specijalitetima u svako doba godine, leto je ipak
trenutak kada e se veina odluiti da se u restoranima
upusti u ukusnu gastronomsku avanturu koja ukljuuje
udesni morski i reni svet. Da biste taj trenutak
doekali to bolje pripremljeni, otkrivamo vam sedam
inovativnih recepata od ribe i koljki...

PRIMORSKA RIBLJA ORBA

Potrebno je:
Riba karpina
crni luk

glavice celera
argarepa
pirina

paradajz konkase
paradajz pire

maslinovo ulje
morska so

biber

lovorov list
zainski

koncentrat
menta,
belo vino,

vinsko sire,
beli luk,

limunov sok

Nain pripreme:
karpinu oistiti, filirati i odstraniti joj
kou. Filete isei na kockice. Na maslinovom ulju dinstati crni luk, a zatim
dodati rendanu argarepu i rendane
glavice celera, kao i lovorov list. Kosti od
karpine kuvati kao za supu, uz dodatak
belog vina i vinskog sireta. Kada je riblja
supa skuvana, procediti je. Dinstanom
povru dodati beli luk, paradajz konkase
i paradajz pire i naliti ga pripremljenom
supom. Dodati pirina koji je 80% kuvan,
a zatim i iseene filee karpine i mentu.
Kuvati do 100% i zatim servirati.

paradajz konkase - oljuten i na kocke iseen paradajz kome je odstranjeno seme

32

hrb expert jul/avgust 2012.

rski specijaliteti
GRATINIRANI KANELONI
SA DIMLJENIM LOSOSOM
Potrebno je:
Dimljeni fileti lososa
fileti slanih sardela
mileram
neutralna pavlaka

peene palainke
ili kuvane kore
za lazanje
morska so
maslinovo ulje

CRVENA BUZARA

jaja
parmezan
beli biber
prezle
beli luk u prahu

Nain pripreme:
Palainke ili kore za lazanje premazati seckanim filetima slanih sardela
i belim lukom u prahu. Preko staviti filete dimljenog lososa i urolati.
Poreati u vatrostalnu iniju, podmazanu maslinovim uljem i obloenu prezlama. Preliti rojalom od milerama, neutralne pavlake i jaja, pa
zatim posoliti i pobiberiti. Posuti parmezanom i zapei.

Potrebno je:
kampi
prstaci
dagnje
vongole
crni luk

beli luk
maslinovo ulje
morska so
paradajz

belo vino
limunov sok
biber
seckani

konkase
paradajz pire

perunov list
konjak

Nain pripreme:
Na maslinovom ulju dinstati sitno seckani crni luk, zatim
dodati oprane i pripremljene kampe, prstace, dagnje i
vongole. Dodati paradajz konkase, paradajz pire, beli luk,
belo vino, limunov sok, so, biber, zainski koncentrat, konjak i seckani perunov list. Flambirati i servirati.
flambirati - kratko zapaliti neko jelo estokim piem

ARAN SA POVREM I SUVIM LJIVAMA

Potrebno je:
Kotleti arana
crni luk
ulje
svei paradajz
paradajz pire

paprike babure
suve ljive bez kotica
belo vino
limunov sok
so

biber
zainski koncentrat
aleva paprika
beli luk
listovi peruna

FILETI OD SMUA
SA PRENIM BADEMOM
Potrebno je:
Smu
oieni badem

puter

ulje

brano

perunov list

limunov sok

so

Nain pripreme:
arana oistiti i isei na kotlete. Na ulju dinstati crni luk iseen na listie, a zatim dodati baburu seenu na ilijen, alevu papriku, blanirani
paradajz seen na nite, beli luk, so, biber, belo vino, suve ljive, zainski
koncentrat, limunov sok i seckane listove peruna. Kotlete arana posoliti,
opei, sloiti u vatrostalnu iniju, preliti ovom masom i zapei.

Nain pripreme:
Smua oistiti i filirati (odvojiti od kostiju i koe), isei na
komade i poravnati tukom. Posoliti, posuti branom i priti
u zagrejanom plitkom ulju. Prenog smua ocediti od ulja,
dodati puter i oiene seckane bademe. Dopriti na puteru, dodati limunov sok i seckani perunov list. Filete smua
sloiti na odreenu posudu i preliti bademovim sosom.

LIGNJE PUNJENE
PLODOVIMA MORA I PALENTOM

ROLNICE OD FILETA MORSKOG LISTA

- PRIMORSKI NAIN

Potrebno je:
Lignje
maslinovo ulje
oiene kozice
dagnje
beli luk

Potrebno je:
Morski list
gambori
maslinovo ulje

crni luk
paradaj konkase
paradajz pire
menta
morska so

biber
belo vino
zainski koncentrat
kukuruzna palenta
limunov sok

Nain pripreme:
Na dinstanom luku sotirati kozice i dagnje, prethodno oiene iz
ljutura koljki. Dodati paradajz konkase, paradajz pire, belo vino, so,
beli luk, biber, zainski koncentrat, mentu, limunov sok (po ukusu).
Skuvati palentu, ne mnogo gustu. Oiene i oprane lignje duine oko
15cm do polovine napuniti pripremljenim raguom, a drugu polovinu
palentom. Otvor lignje nabosti drvenim tapiem da masa ne iscuri
i pei na aru. Kada su peene, skinuti tapie. Posoliti, pobiberiti,
zainiti maslinovim uljem i servirati.

morska so
vinsko sire
biber
beli luk

blitva
krompir
limunov sok

Nain pripreme:
Morski list filirati (odvojiti od kostiju i koe). Filete poravnati
tukom, posoliti, pobiberiti i nakvasiti limunovim sokom
i maslinovim uljem. Filete urolati u oiene gambore.
Pripremljene rolnice zatim nanizati na tapie, pa ih pei
na aru. Kada su peene, poprskati ih maslinovim uljem i
vinskim siretom. Skuvati posebno blitvu i posebno krompir
seen na kockice, pa ih procediti od vode. Zainiti belim
lukom, maslinovim uljem, soli i biberom. Zainjenu blitvu
i krompir uviti u prethodno kuvane listove blitve u obliku
sarmica. Ovim sarmicama garnirati filete morskog lista.

hrb expert jul/avgust 2012.

33

oprema i solucije

Rashladni ureaji

sve neophodniji
U dananje vreme sve veeg
globalnog zagrevanja i
nepredvidivih klimatskih
promena, kvalitetna
klimatizacija namee se kao
prioritet i merilo kvaliteta
hotela, restorana i barova.

oderni rashladni ureaj mora biti

efikasan, pouzdan, ekonomian,
ekoloki i estetski prihvatljiv. Njegov zadatak je da odri pet parametara - sobni
vazduh, temperaturu, vlanost, istou i strujanje - u okviru odreenih granica. Takav ureaj
obavlja sva etiri termodinamika postupka
dorade kvaliteta vazduha: grejanje, hlaenje,
vlaenje i suenje.
Zahtevi koji se u tom smislu postavljaju bitno
su razliiti i zavise od vrste i namene prostora.
Imajui u vidu sve stroe ekoloke standarde i
nekontrolisani rast cena energenata, sve vie
panje pridaje se smanjenju potronje energije. Stoga je vano prilikom projektovanja bilo
kakvog objekta HoReCa sektora definisati: odgovarajue graevinske osnove, prozore sa
termo izolacijom i zatitom od sunca, termo
izolaciju zgrade, ekonominu rasvetu (ee
korienje dnevnog svetla) i naravno savremeno postrojenje za klimatizaciju.

Hoteli i ugostiteljski objekti

Rashladni ureaji namenjeni hotelskim sobama,
za razliku od na primer ureaja za kancelarije,
imaju drugaiji nain rada. Dok se kancelarije
preteno koriste u isto vreme, hotelske sobe su
esto jednim delom neiskoriene. Proseno
korienje iznosi samo 60%. Zbog pogonskih
trokova potrebno je nezavisno iskljuivanje
grejanja i hlaenja. Pored toga, hoteli i poslovni
prostori meusobno se razlikuju i po trajanju
34

hrb expert jul/avgust 2012.

pogona rashladnog ureaja tokom godine.

Nou i za vreme vikenda, ureaji u poslovnim prostorijama su iskljueni (godinje oko
3.000 pogonskih sati). Kod hotelskih ureaja,
centralna priprema vazduha za hotelske sobe
permanentno je u pogonu (godinje oko 9.000
pogonskih sati). Zato se u hotelima preteno
koriste ventilokonvektori ili sobni klima ureaji,
zbog mogunosti nezavisnog iskljuivanja.
Centralni nadzor je vrlo koristan jer se osim
kontrole klimatizacije mogu povezati i protivpoarni alarm, video nadzor, rasveta. Njime
se postiu velike utede, jer se u sobama koje
nisu zauzete ureaj iskljui ili stavi na minimalni reim rada. Budui da su hoteli veliki
potroai energije, potrebno je obratiti panju
na mere utede i korienje obnovljivih izvora
energije, kao to je solarna energija. Osnovni
izvor energije za pogon rashladnog ureaja
je elektrina energija, meutim ako nam nije
dostupna dovoljna koliina energije za pogon
- moemo koristiti plin. To je spasonosno reenje za ugostiteljske objekte na podrujima
koja su slabije snabdevena strujom. Rashladni

agregati na plin (grejanje, hlaenje i ptv) imaju male pogonske trokove i rade sa ekoloki
prihvatljivim freonima. Godinje utede doseu i do 30%.

Trigeneracijski ureaji
Dananji savremeni hoteli imaju specifino
reenu klimatizaciju. Re je o trigeneracijskom
ureaju kojim se reava hlaenje, grejanje i
priprema potrone tople vode. Ako je potrebno hladiti, priprema se hladna voda i razvodi
do ventilokonvektora i klima-komora. Potronu toplu vodu stvaramo korienjem otpadne
topline u procesu hlaenja, dok se preostala
otpadna toplina predaje okolini preko vazduhom ili vodom hlaenih kondenzatora. Bitno
je istai da se kod vodom hlaenih kondenzatora moe koristiti rena, morska ili bunarska
voda. U sluaju potrebe za grejanjem, ureaj
prima toplu vodu imajui pritom i do pet puta
vei stepen iskoristivosti od klasinog naina
grejanja. Dalje, hladna ili topla voda se cevnim
razvodnikom vodi do klima-komore ili ventilokonvektora. Klima-komora je vazduna komora

koja je povezana sa vie kanala tako da je sastavni deo ureaja za dovod istog i odvod
zagaenog vazduha. Prema nameni, u njoj su
smeteni ventilatori i ureaji za doradu vazduha
(filteri, grejai, hladnjaci i ovlaivai).
Upravljanje ventilokonvektorima hotelskih soba
obavlja se putem tehnologije pametnih soba.
Sistem predvia iskljuivanje ureaja ili minimalnu temperaturu u sobi kada nema ljudi.
Ventilacija soba je prirodna, odnosno sve vazduh se ubacuje otvaranjem prozora, a otpadni
vazduh se izvlai preko kupatila zbog odstranjivanja mirisa. Otvaranjem prozora hotelske
sobe iskljuuje se ventilokonvektor. Treba istai
da se sve vazduh, osim prirodnim provetravanjem prostora, moe obezbediti i kroz klimakomoru (centralno postrojenje za pripremu
vazduha). Kada govorimo o kuhinjama hotela
i restorana, osnovni zadatak ventilacije je da
obezbedi veu izmenu sveeg vazduha i da
osigura podpritisak zbog spreavanja irenja
mirisa. Istom logikom se sluimo kod reavanja
problema ventilacije toaletnih prostora.

Multi-split sistemi
Kod manjih hotela i ugostiteljskih objekata
problem letnjih vruina elegantno se reava pomou multi-split sistema, gde je do 10
unutranjih jedinica spojeno na jednu spoljnu.
Sa samo jednom potrebnom spoljnom jedinicom, manje se nadgrauje enterijer objekta.
Ako je potrebno vie unutranjih jedinica, kao
i istovremeno grejanje i hlaenje prostorija
objekta, onda treba odabrati tzv. VRF sisteme
multi-splita.

Kanalni razvodi
Kanalni razvod je neizbean element u sistemu klimatizacije i s gledita krajnjeg korisnika
vano ga je to uspenije uklopiti u enterijer
hotela. Razvodom limenog kanala kroz sputeni strop taj problem je lako reiv i potrebno
je izabrati samo strujne otvore (anemostate)
odgovarajueg dizajna.
Alternativa klasinim limenim kanalima su
tekstilni kanali koji osim ekvivalentne funkcionalnosti, lepim izgledom daju investitoru
vie opcija u ureivanju enterijera. Odlikuju
se malom teinom, laganim nainom postavljanja, velikim izborom boja i materijala, kao
i raznovrsnom distribucijom vazduha. Za prostore sa velikom vlagom, na primer wellness
centre, radi spreavanja korozije klasinog
limenog kanala najpogodnija je distribucija
vazduha tekstilnim kanalom.
Broj, veliina i orijentacija mikroperforacija
odreuju izlaznu brzinu i domet mlaza vazduha, to u praksi prvenstveno znai hlaenje sa
malom izlaznom brzinom vazduha bez neugodnog duvanja, to ih ini idealnim za primenu

Rashlaivanje
terase ili bazena

ostoji nain kako da se rashladi i

uini ugodnim za boravak terasa
restorana, kafia, hotela, bazena i
ostalih otvorenih prostora u vreme velikih vruina. Re je o sistemu adijabatskog hlaenja vazduha, iji je delimini
uinak mogue osetiti, na primer, prolaskom pored vodoskoka za vreme velike
vruine. Naime, rasprivanjem voda hlapi, pri emu 1l vode oduzima vazduhu
oko 700W toplote. to su estice vode
sitnije, to je oduzimanje temperature
vee. Upravo na tom principu rade vrlo
efikasni ureaji, iju osnovu ine pumpa za vodu visokog pritiska i sapnice
koje stvaraju naroito sitne estice vode,
veliine od 6 do 10 mikrona. Pumpa
se spaja na vodovodni prikljuak i pod
pritiskom od 70 bara posebnim fleksibilnim ili krutim inoks cevima tera vodu
do sapnica koje, stvarajui finu maglu,
rashlauju vazduh.

Hlaenje terasa

Postoji nekoliko mogunosti postavljanja

sistema koji se prilagoava svakom pojedinanom objektu. Ukoliko je re o terasama sa vrstom konstrukcijom tende,
cevi sa sapnicama postavljaju se po spoljnoj ivici tende, a sapnice se usmeravaju
prema dole stvarajui pritom vodenu
barijeru ulasku vrueg vazduha na terasu,
to je istovremeno prohlauje. Sapnice
se postavljaju sa razmakom od 75cm, a
kapacitet standardne sapnice za hlaenje
prenika 0,2mm iznosi 4,5l/h vode.
Kod tako postavljenog sistema ne poveava se znatnije vlaga ispod same tende.
Dodatne koristi su spreavanje ulaska
muva, leteih insekata i praine na terasu. Neki proizvoai kao opciju imaju
i mogunost dodavanja prirodnih mirisa u vodu ureaja. Osim kontinuiranog rada, pumpa se moe ukljuivati
i u vremenskim intervalima pomou
ugraenog tajmera. Tako je mogue koristiti sistem i kada su spoljni atmosferski

neposredno iznad radnih mesta. Tekstilni kanali

odravaju se jednostavno, pranjem u ve-mainama, izrauju se od sintetikih materijala koji
su nepogodni za razvoj bakterija, a apsolutna
istoa vazduha moe se garantovati dodavanjem sredstva za dezinfekciju.
Jednostavna montaa i demontaa, kao i mala
teina kanala ini ih idealnim za primenu u atorima, izlobenim halama i prostorima u kojima je potrebna privremena instalacija. Takoe,

uslovi nepovoljniji, na primer kada je veoma sparno. Time je ujedno omogueno

postavljanje sistema i ispod dvostranih
pokretnih tendi, za ta se gotovo uvek
koriste sapnice prenika 0,15mm, koje
stvaraju jo sitnije estice, omoguavajui jo intenzivnije ishlapljivanje i spreavaju moguu kondenzaciju.

Hlaenje drugih prostora

Mogue je i rashlaivanje i stvaranje

ugodnije atmosfere potpuno otvorenih
prostora, plaa, bazena i vrtova, pomou
sapnica postavljenih na stalke i nosae
raznih oblika, poput suncobrana ili leteih tanjira. Ulaganje u takve ureaje
je isplativo, jer se ubrzo vraa uloeno kroz popunjenost do tada praznih
objekata. Navedeni adijabatski sistem
hlaenja upotrebljava se i za ovlaivanje
staklenika i vinskih podruma, suzbijanje
praine i mirisa i slino.

Stjepko poljari, direktor

EMA d.o.o.

postoje tekstilni kanali za bazene presvueni

PVC slojem sa spoljne i unutranje strane, koji
se peru mlazom vode iz mrka. Tehnologija
rashladnih ureaja veoma je napredovala i
nudi brza i jednostavna reenja za sve vrste
prostora. Takoe se vea panja pridaje ekolokoj prihvatljivosti i utedi energije.

Duko Stanii, direktor

ITS Consulting
hrb expert jul/avgust 2012.

35

dizajn

Otvorena kuhinja
kao pozorina scena
Ovakav tip
restoranskih kuhinja
esto zauzima
centralno mesto u
objektu. Meutim,
25-30% je skuplji
za izgradnju i
opremanje od
regularnih kuhinja,
jer zahteva
upotrebu drugaijih
materijala u finalnoj
obradi.
36

hrb expert jul/avgust 2012.

obra hrana, impresivna vinska karta,

usluga na nivou i prihvatljive cene
obroka - vie nisu dovoljni. Kako se
svakodnevno otvaraju novi restorani koji u ponudi imaju manje-vie sline menije, vlasnicima ne ostaje nita drugo nego da svoje stare
ili nove goste privuku u objekat na neki drugi
nain. Pored atraktivnog i prijatnog prostora,
oni moraju da gostima obezbede atmosferu i
uspomene vredne pamenja i ponovnog povratka na isto mesto. Upravo je to razlog zbog
ega se poslednjih godina u restoranima gostima nude dodatne atrakcije koje imaju zadatak da im prue nova iskustva, znanja i utiske
iz oblasti kulinarstva. Kao jedna od atrakcija
u poslednjih 15-ak godina u restoranima se
pojavio pokret takozvanih otvorenih kuhinja.
Ove kuhinje omoguavaju gostima da iz prve
ruke vide proces pripreme hrane, a istovremeno

daju efovima kuhinja i ostalim kuvarima priliku

da demonstriraju svoje znanje pred publikom,
ali i da pokau namirnice koje pripremaju i higijenske uslove u kuhinjama.

Priprema kao ou program

Na ovaj nain boravak u restoranu postaje vie
od obroka van kue. Pretvara se u neku vrstu
ou programa, koji se po mnogo emu pribliava pozoritu. Svi elementi su prisutni: paljivo
odabrana i izraena scenografija (dizajn kuhinje i restoranskog prostora), glumci (kuvari
i pomono osoblje), dramski zaplet (priprema,
serviranje i posluivanje hrane) i, naravno, publika (gosti restorana). Ono to je poelo kao
mala predstava za nekoliko odabranih gostiju,
vremenom se pretvorilo u ozbiljan pokret koji
ima veliki uticaj kako na projektovanje i krajnji izgled kuhinja i restorana, tako i na sam

dizajn
postupak i proces pripreme hrane. Pripremanje, posluivanje i konzumiranje hrane postali
su kompleksniji nego to su ranije bili, uz obilje
zvunih, vizuelnih i taktilnih efekata.

Sloeni zahtevi
Uzimajui u obzir novonastale trendove u ovoj
oblasti, arhitekte se suoavaju sa dodatnim
izazovima na koje treba da odgovore prilikom
projektovanja kuhinja restorana. Re je o tehniki i tehnoloki zahtevnom zadatku. Udeo povrine kuhinje u ukupnoj povrini restorana je do
30%, ali su u okviru ovog prostora pozicionirane
glavne funkcije koje ine sr svakog restorana
i koje u krajnjoj meri odreuju njegovu sutinu
i kvalitet. U okviru kuhinje se prepliu razliite

funkcionalne zone, svaka sa svojim specifinim potrebama i osobljem koje je opsluuje.

A za razliku od klasinih restoranskih kuhinja,
otvorene kuhinje su izloene direktnom pogledu
posetilaca pa projektant mora da uzme u obzir
njihove potrebe, zahteve i bezbednost.

Hrana uslovljava dizajn

Ono to kod otvorene kuhinje direktno utie na
dizajn i njen krajnji izgled jeste meni tj. vrsta
hrane koja e se sluiti u objektu. S obzirom na
to da svaka vrsta hrane ima specifian nain
pripreme (koji je u ovom sluaju vidljiv gostima),
neophodno je da arhitekta kao ulazne parametre prilikom projektovanja kuhinjskih elemenata
razmatra celokupni proces proizvodnje - od

Udeo povrine kuhinje u

ukupnoj povrini restorana
ovog tipa je do 30%, ali
su u okviru ovog prostora
pozicionirane glavne
funkcije koje ine sr i
sutinu svakog restorana.

dopremanja namirnica do njihove pripreme

i serviranja, kako bi dizajnom kuhinjskih elemenata mogao dodatno da akcentuje i dramatizuje proces pripreme. Istovremeno mora
da ima jasnu viziju koji deo procesa kuvanja
treba da bude vidljiv, a koji treba da ostane
manje-vie skriven za goste. Prevashodno je
potrebno prikazati vizuelno atraktivne delove
pripreme, uz istovremeno voenje rauna o
ukupnom budetu.
Ovakve otvorene kuhinje mnogostruko su skuplje
za izgradnju i opremanje od regularnih kuhinja (koje su i same ozbiljna stavka u budetu).
Otvorene kuhinje zahtevaju drugaije materijale
u finalnoj obradi, koji mogu da poveaju cenu
25-30% u odnosu na kuhinje na kojima se primenjuju klasini materijali. Komercijalne kuhinje
moraju da odgovore i na posebne sanitarne
zahteve, tako da odabir materijala i ovde igra
veliku ulogu. Povrine moraju biti neporozne,
nerajue i lake za odravanje, ukoliko je mogue - mobilne, lako sklopive i rasklopive kako
bi se bez problema odravale i istile.

Udobnost i bezbednost
Kako je glavni efekat otvorenih kuhinja njihova
gotovo pozorina postavka i atmosfera koja se
kreira, jasno je da osvetljenje igra veliku ulogu
u postavci ove scene. Pravilnom upotrebom
osvetljenja dodatno se naglaavaju pojedini
delovi ciklusa pripreme hrane i uloga kuvara.
Zato treba predvideti vie nezavisnih sistema
rasvete, koji e se meusobno smenjivati i podravati. Istovremeno treba uraditi i poseban
sistem klimatizacije i kontrole buke ovih kuhinja,
jer one vie nisu izdvojeni funkcionalni element
u okviru restorana.
Kada se razmatra aspekt bezbednosti, posebnu
panju treba obratiti na radnu povrinu koja je
u ovom sluaju delimino i povrina za posluivanje hrane. Prilikom projektovanja, postarajte se da ona obezbedi dovoljno prostora za
odlaganje kuhinjskih aparata i opreme za rad
kuvara, kao i da omogui nesmetano posluivanje gostiju.

Dobija ono to vidi

Otvorene kuhinje esto zauzimaju centralno
mesto u restoranu i jasno je da se ne radi o
prolaznom trendu. Pre je re o pokretu koji ima
sve veu zastupljenost u restoranskoj kulturi.
Uspeh ovog tipa restorana i ne udi, s obzirom
na to da gostima obezbeuje dodatnu atrakciju
koja, uz kvalitetnu hranu, pie i uslugu, garantuje uspeh objekta. Naravno, uz parolu: 'Ono
to vidi je ono to dobija.

Marko ulibrk i Mladen Pei,

arhitekte
Arhitektura Dragovi ulibrk
hrb expert jul/avgust 2012.

37

tehnologije

Trendovi u
hotelijerskoj
industriji
Pre desetak godina
brojne hotelske
kompanije poele
su da primenjuju
nove ureaje kako bi
gostima obezbedile
vrhunski ugoaj i
iskustvo. Da li ovi
ureaji, ukoliko ih
kompanija poseduje,
doprinose da se
gost opredeli ba
za njihove hotele?

38

hrb expert jul/avgust 2012.

injenica je da ovakvi ureaji doprinose tome da se

trokovi smanje, ali i da se hotel ponudom razlikuje od drugih na tritu. Poeci tehno-ugostiteljske
generacije vezuju se za implementaciju televizora
sa ravnim ekranom - sa njima je zaet novi nain diferencijacije
trita. Hotelijeri su postali svesni tehnolokih potreba svojih gostiju, dostiui nivo na kome su jedinstveni ureaji poeli da se
razvijaju i patentiraju ekskluzivno za potrebe nekih od najpoznatijih hotelskih lanaca u svetu.

Kvalitet i dizajn
Ureaje ovog tipa moemo podeliti na opte i ekskluzivne. Opti
su oni koje nezavisni hoteli ili lanci hotela mogu kupiti u slobodnoj
prodaji, poput sound dock sistema, televizora sa ravnim monitorima,
printera... Ove ureaje moe slobodno kupiti i bilo koji pojedinac
u maloprodajnoj radnji. Sa druge strane, ekskluzivni ureaji se
proizvode specijalno za odreeni hotel, poput sistema ekiranja
bez upotrebe papira kakav je napravljen za Shangri-la hotele.
Iz ugla menadmenta, opti ureaji postaju neto to se mora imati
kada hotel poinje sa radom i nastoji da se pozicionira na tritu.
Tako, na primer, hotel sa pet zvezdica mora da ima televizore sa
ravnim ekranima, kao i sound dock sistem - ureaj na koji se prikljuuje MP3 ili drugi audio plejer, pomou koga je mogue puniti
plejer ili sluati muziku. Ovakvi noviteti takoe mogu da olakaju
neke od zadataka koji se tiu odravanja soba. Na primer, televizor
moe da omogui gostu da proveri svoj raun ili da se odjavi, a
pri tom ne mora ni da proe pored recepcije.
Sound dock sistem se koristi i kao budilnik, zvuni sistem ili ak
za vremensku prognozu. Ali da li je njegov dizajn uvek moderan i
u trendu? Upravo je to ono to su pomislili vlasnici Plaza Athenee
kompanije kada su birali dock sistem za svoj hotel u Parizu. Traili
su, prilikom odabiranja proizvoda, da oni budu moderni, laki za
upotrebu, u trendu i jedinstveni. Odluili su se za proizvode Jarre
tehnologije. Re je o kompaniji koja je kreirala grupu proizvoda
nastalih kao rezultat istraivanja i razvoja tima inenjera za zvune tehnologije, predvoenih Jean Michel Jarreom po kome je

tehnologija i dobila ime. Ova evropska kompanija je najpoznatija po

tome to razvija ureaje koji su kombinacija visoke tehnologije i aktuelnih dizajnerskih trendova. Tako, ako se pogleda tehniki list Aero System
One by Laliquea - muzikog sistema kompatibilnog sa iPodom i iPhoneom - otkriemo da ovaj sound dock moe da obezbedi podjednak
kvalitet ili ak i bolji od onog koji prua Bose sistem, ali sa jednom
bitnom razlikom - Jarre proizvod atraktivnije izgleda.
Jarre kompanija nije jedina koja razvija proizvode koji moderno
izgledaju. Danska kompanija Bang and Olufsen takoe je zbog
dizajna postala popularna u hotelijerskoj industriji. Kako kau iz
ove kompanije, zadatak ugostitelja jeste da razmaze goste i prue
im vrhunsko iskustvo. Ili bar da im ispune potrebe i oekivanja, ako
ne i da odu korak dalje, ispunjavajui i ono to gosti ne oekuju.
Njihovi proizvodi idu taj jedan korak dalje, nudei irok izbor dobro
dizajniranih ureaja, od televizora do sound docka. Bang and Olufsen
takoe kreira proizvode prilagoene potrebama konkretnih kompanija, omoguavajui im tako da ponude jedinstvene ureaje svojim gostima. Danaska kompanija osnovala je i specijalizovano ugostiteljsko
odeljenje koje u svakom trenutku podrava potrebe hotela, od dizajna
do odravanja kada je ureaj ve instaliran.

Finger-print sistem nije najekstremniji proizvod koji se danas moe prona-

i na tritu. Tako, Kimptons 190 room hotel u Bostonu predstavlja pionira

u upotrebi biometrijskog sistema identifikacije pomou skeniranja zenica,
koji omoguava gostima koji odsedaju u penthausu da otvaraju vrata
jednim pogledom upuenim u pravcu

Skeniranje zenice
ili otiska prsta
Pomenuti ureaji su, meutim, prava sitnica u poreenju sa novim sistemima
obezbeenja objekata koji
su instalirani u nekim od najluksuznijih hotela na planeti.
Iris and fingerprint scanner,
ureaj koji omoguava otkljuavanje/zakljuavanje
vrata tako to se identifikacija
vri pomou skeniranja zenice ili otiska prsta, predstavlja poslednju re tehnologije
kada se radi o bezbednosnim sistemima. Soho hotel
u Njujorku ve je implementirao finger-print sistem za
otkljuavanje/zakljuavanje
vrata. Potrebno je samo podii poklopac na kvaki i postaviti prst u visini skenera.
Proizvodi poput ovog tede
vreme nakon ekiranja, jer
nije neophodno prolaziti kroz
proces sa karticom za otklju-

avanje vrata. Meutim, ovaj

novi ureaj jo uvek mnogo
kota pa se hoteli teko odluuju da ga uvedu.

ureaja
za idetifikaciju. Iz ugla
menadmenta, ovaj ureaj
je sve vie u trendu i eliminie trokove kljueva i kartica za otkljuavanje.
Takoe, on moe biti
dobro reenje ukoliko u
hotelu borave diplomate i
poznate linosti kojima je bitna pre svega bezbednost kada biraju gde
e odsesti.

Zeleni trendovi
Pomenuti lanci hotela ne investiraju samo u vrhunsko iskustvo koje se
gostima prua, nego nastoje i da smanje trokove i budu to vie u
skladu sa ekolokim trendovima. Shangri-la hoteli su, tako, implementirali tablet-sisteme na recepcijama koji prikazuju raune i registracione
kartice i smanjili upotrebu papira. Ti tableti se istovremeno koriste i da
predstave hotelsku ponudu, prikau fotografije hotela, a recepcionaru je
omogueno da gostu pokae sobu, a da pri tome ne mora da naputa
recepciju. Naravno, kod implementiranja ovakvih reenja postoje trokovi koji se tiu treniranja osoblja za upotrebu i odravanje ureaja,
budui da zaposleni moraju da naue kako da koriste ove tablete
koji su direktno povezani sa Opera sistemom.
Ugostiteljstvo se sve vie prilagoava novoj tehnolokoj generaciji
gostiju. Da li ste vi spremni za nove generacije? Da li ete instalirati
ove ureaje u svom radnom okruenju? Pre nego to ih nabavite,
uzmite ipak u obzir to da li su vai zaposleni spremni da ue, kao to
ste vi spremni da investirate. Ako jesu - samo napred.

Gabriel Martinez, Hospitality Expert

Les Roches Marbella
International School of Hotel Management
hrb expert jul/avgust 2012.

39

istrauje

Kvalitet usluge
u regionu
M
.
R
S
.

d 23. aprila do 12. maja ove godine, agencija Masmi je, u saradnji
s agencijama za tajnu kupovinu u
regionu, etvrti put zaredom sprovela istraivanje osnovnih elemenata kvaliteta usluge.
U Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Srbiji, Crnoj Gori i
Makedoniji tajni kupci su posetili 800 razliitih
objekata - turistiko-ugostiteljskih, supermarketa, STR-ova, auto salona, banaka, benzinskih
pumpi... Prikupljali su podatke o prisustvu pet
osnovnih elemenata dobre usluge: pozdrav,
utvrivanje potreba/elja kupaca, predstavljanje proizvoda, nuenje dodatnog proizvoda,
zahvaljivanje na poseti; prema akronimu engleske rei GUEST (gost) za Greet, Understand,
Explain, Suggest, Thank.

Ukupni rezultati
U etvrtoj godini istraivanja, Hrvatska je zauzela prvo mesto u kvalitetu usluge (76%),
preuzevi ga od Slovenije (75%) koja je dosad
vrsto bila na tom mestu. Srbija, koja je zadrala
kvalitet usluge na istom nivou kao prethodne
godine, zauzima tree mesto (70%). Zaposleni
u razliitim delatnostima iz BiH su poeli da
pridaju vei znaaj kvalitetu usluge i konano
su se pomerili s poslednjeg mesta (64%) na
kojem se ove godine nala Crna Gora (62%).
Makedonija je pokazala najvei pad kvaliteta
usluga, pa se sa drugog mesta pozicionirala
na etvrto.

Da li biste moda eleli i...?

Gledajui po elementima kvaliteta usluge,
zaposleni u regionu u celini su pokazali da su
najbolji u poznavanju proizvoda (92%) to je
znaajan napredak u odnosu na prolu godinu
40

hrb expert jul/avgust 2012.

(79%). Meutim, dodatna prodaja, koja je i dalje meu svim delatnostima najloija kategorija,
u ovoj godini se pokazala jo loijom i s 40%
u protekloj godini pala je na 36%.

Ugostiteljstvo pri vrhu

Kao najbolja delatnost istakli su se auto saloni
koji oigledno mnogo ulau u kvalitet usluge
i odnos sa potencijalnim kupcima (94%), dok
su turizam i ugostiteljstvo na drugom mestu
(82%). Pri dnu lestvice nale su se banke (65%)
i supermarketi (51%) kao delatnosti s najvie
prostora za unapreenje.

Ima li napretka?
U odnosu na prethodni talas istraivanja, uoeno je da u regionu zaposleni manje pozdravljaju kupce, ali da zato bolje poznaju
proizvode koje prodaju. Sve vie se usmeravaju na potrebe kupaca, vie zahvaljuju na
kupovini, ali manje nude dodatne proizvode.
Porast u kvalitetu usluge zabeleen je u turizmu i ugostiteljstvu, telekomunikacijama,
na benzinskim pumpama i u auto salonima.
Nii kvalitet usluge u odnosu na prolu godinu
pruaju zaposleni u uslunim delatnostima,
supermarketima i bankama.

Situacija u Srbiji
Sa dostignutih 70% zadatih standarda,
oigledno je da u Srbiji ima jo dosta prostora za unapreivanje osnovnih elemenata
kvaliteta usluge. Slino rezultatima zemalja
regiona, i u Srbiji zaposleni najbolje poznaju
proizvod, dok zavretak prodajnog razgovora, kao to su zahvaljivanje na poseti/kupovini i nuenje dodatnog proizvoda, esto
izostaje. Najbolji kvalitet usluge zabeleen je
u turizmu i ugostiteljstvu i u auto salonima,
dok supermarketi imaju najloiju uslugu, a
banke su na pretposlednjem mestu.

UKUPNI REZULTATI PO ZEMLJAMA REGIONA U 2011. I 2012.

Znaaj iskustva kupovine

Kvalitet usluge je vana karakteristika koja
mora biti duboko integrisana u svaku organizaciju. Na njenom usavravanju treba kontinuirano raditi, jer e esto upravo to biti odluujui faktor zbog koga e
se kupac/gost/klijent vratiti ili preporuiti
kompaniju drugima. injenica da je sve
tee diferencirati proizvod, posmatrana u
svetlu poslednjih nalaza istraivanja koji
pokazuju da iskustva zapravo ine ljude
srenijim nego sami proizvodi, jasno stavlja akcenat na neophodnost poboljavanja
ovog kritinog dela poslovanja. Srbija pokazuje solidan rezultat, ali istovremeno i
stagnaciju.

REZULTATI PO ELEMENTIMA DOBRE USLUGE U SRBIJI 2012.

Prijava za besplatan prijem asopisa

Ime i prezime______________________________ Funkcija__________________________
Naziv firme _______________________________________________________________
Naziv ugostiteljskog objekta ____________________________________________________
Ulica i br. _________________________________________________________________
Potanski br. __________________ Mesto________________________________________
Tel _____________ Mob_______________ E-mail__________________www____________
Izdava zadrava pravo da odredi da li pripadate ciljnoj grupi asopisa HRB expert i ispunjavate li uslov za svoj besplatan primerak

Popunjeni formular poaljite:

FAXOM na 011 30 333 30;
POTOM na adresu Crier Media grupa d.o.o, Cetinjska 32, 11000 Beograd
ILI ELEKTRONSKIM PUTEM na crier@crier.rs

ZA OGLAAVANJE POZOVITE: 011 303 5 505

hrb expert jul/avgust 2012.

41

predstavlja

Sa francuskog
jelovnika
t

im Asocijacije efova kuvara Srbije, koji su inili Ivan

Crvenanin, Goran Veljkovi i Zoran Veljkovi, uestvovao
je na ovogodinjem Regionalnom takmienju Republike
Baskartastan, u gradu Ufa. Na ovoj manifestaciji na tim je osvojio
zlatnu medalju u kategoriji Nacionalno jelo. Nakon tog takmienja,
Zoran Veljkovi je, predstavljajui nau zemlju i Asocijaciju efova
kuvara Srbije, uestvovao kao meunarodni sudija WACSA na Sveruskom ampionatu juniora
Mir restorana u Moskvi i, zajedno sa Milovanom Stoiniem, u radu Kuvarskog kongresa Rusije i zemalja ZND.
Tema kongresa bila je Iskorienost namirnica, ekonomska kriza, glad i uloga kuvara.

Autor: Zoran Veljkovi, potpredsednik Asocijacije efova kuvara Srbije

TERINA FOIE GRAS

(10-15 porcija)

redstavljamo vam
recept kuvara Zorana Veljkovia, koji je
jedan od osnivaa i
potpredsednika Asocijacije efova kuvara
Srbije, meunarodni
sudija WACSA, uenik
ora Kostia. Ove godine Veljkovi je zavrio
Akademiju Paul Bocuse
u Lionu, a trenutno radi
kao trening-menader
gastronomije u Rusiji.

42

expert jul/avgust
maj/jun 2012.
hhrrbb expert
2012.

Potrebno je:
1,2 kg Foie Gras,
15g soli,
2g eera,
2g svee mlevenog
belog bibera,
0,08l porto vina ili madere,
0,04l konjaka ili armanjaka,
Za marinadu: 1l
mleka i 1l vode.
Garnitura za terinu:

0,3kg prenih i tanko

iseenih po duini vrganja,

10 kriki tanko iseenih
greni smit jabuka,
porto vino ele: redukovano
vino porto 0,3l, paiji sok
0,05l, elatin 0,025l.
Garnir pri serviranju:

10-15kom sveih smokvi,

20kom dinstanih

smokvi na puteru,
20g eera,
8g pektina,
0,1l sos-morelo vinja ele

Nain pripreme:
Mleko i vodu prokuvati sa zainima, dodati vino i ohladiti do 40
stepeni. Preliti preko Foie Gras (oienog od ilica) i ostaviti
da ogrezne u marinadi, minimum 2 sata. U odgovarajuu
posudu - terinu sloiti Foie Gras, zatim peurke, pa jabuke u
dva sloja. Zatvoriti u vakuum i kuvati na pari, na 85 stepeni,
jedan sat. Izvaditi i ohladiti na ledu. Nakon toga, izvaditi iz
vakuuma i terinu pokriti porto eleom koji se pravi na sledei
nain: u posudu dodati redukovan porto, paiji sok i elatin,
dovesti do take kljuanja, pa ohladiti 10 minuta i preliti terinu.
Zatvoriti folijom i ostaviti da odstoji 1 dan. Nakon toga tanko
isei i servirati na tanjiru sa sveom smokvom, demom od
smokava, zainskim biljem, listom salate i morelo sosem.

vinska karta

Kratak vodi za pravilan izbor vinskih aa

Stakleno
odelo vina

Solidnom ljubitelju vina ili dobrom ugostiteljskom

objektu neophodno je da uvek raspolae sa tri osnovna
tipa aa: za crveno, belo i penuavo vino. Osim njih,
tu mogu da se eventualno nau i ae za fortifikovana
i slatka vina, kao i one za specijalne vrste.

ravilan izbor aa od kljune je vanosti za kvalitetan i kompletan doivljaj

vina prilikom konzumacije. Oblik ae
neposredno utie na procese u vinu
koji kreiraju nau percepciju i sud o onome to
pijemo. Jednostavno - da se ne bismo bavili hemijom i ulazili u objanjavanje procesa makrooksidacije, polimerizacije ili isparljivosti supstanci
- vino ima drugaiji miris i ukus u razliitoj ai.
Iako ova tvrdnja zvui pomalo magijski, potvrena je na brojnim degustacijama, a kasnije je
i nauno objanjena.

za penuavo vino

za crveno vino

za belo vino

Na doivljaj vina najpre utiu oblik i veliina, a

zatim znatno manje i materijal od koga je aa
napravljena.Takoe, ne smemo da zaboravimo
i istou, jer nedovoljno ista aa moe potpuno da devastira vino koje se nalazi u njoj.
Ne zaboravite da neistoa ne mora uvek da
bude vidljiva golim okom: ona, izmeu ostalog,
podrazumeva i miris kartonske kutije u koju su

ae bile spakovane, kao i prainu ili ostatke

deterdenta na staklu.
Veina najpoznatijih vinskih regiona ima ae u
oblicima koji se tamo tradicionalno koriste, a od
skora poznatiji proizvoai aa svake godine
izbaciju nove modele prilagoene odreenim
sortama, pa ak i vinogorjima. Naravno da to slui
kako bi se to vie i bolje prodalo, a solidnom
ljubitelju vina ili dobrom ugostiteljskom objektu
neophodno je da uvek raspolae sa svega tri
osnovna tipa aa: za crveno, belo i penuavo vino. Osim njih, tu mogu da se eventualno
nau i ae za fortifikovana i slatka vina, kao
i one za specijalne vrste: poput ae za neka
bela vina iz Burgundije, odnosno velike i odleale ardonee - ako ugostiteljski objekat takvim
vinima raspolae.

aa se sastoji od tela, nogice i stopice. Neophodno je da telo ae bude od bezbojnog stakla ili kristala i bez aplikacija po sebi, jer je vino
potrebno i pogledati kako bi se procenilo. Dakle,
grbovi, igovi i rezbarije ne dolaze u obzir. Dobro
je da su zidovi ae od to tanjeg materijala,
te da je ona elegantna, prozirna i lagana. Od
oblika ae zavisi kako e i koliko vino dolaziti
u kontakt sa kiseonikom, kao i na koji nain e
arome isparavati, zadravati se u ai i tako nam
olakati degustaciju.
Za bela vina najee se koriste ae koje nazivamo rizling/sovinjon. Imaju duguljasto i elegantno telo oblika otvorenog tulipana, sa blago
konusnim ivicama. Velika veina belih vina, kao
i rozei odlino se ponaaju u ovom tipu ae.
Za odleala, velika i kompleksna bela vina esto

autor

IGOR LUKOVI
predsednik Udruenja
somelijera Vojvodine

se koristi burgundska vinska aa - Burgundy

goblet, koja ima zdepastije i znatno ire telo za
irokim otvorom.

Veini crvenih vina odgovara aa koja oblikom

najvie podsea na au za belo vino, ali je
mnogo veeg tela, ireg otvora i ravnijih strana,
pre svega da bi vino intenzivnije dolazilo u kontakt sa vazduhom i da bi se poveala povrina
sa koje mirisi isparavaju. Takoe, gutljaj iz ae
ovakvog oblika bie usmeren pravo u zadnji
deo usne duplje. Takvu au nazivamo Bordeaux goblet, odnosno bordovska aa ili aa za
kaberne. Osim za tu sortu i region, ova aa se
koristi za sva puna, robusnija crvena vina. Osim
ove, esta je i aa za pino noar, odnosno opet
burgundski goblet, samo ovog puta za crvena
vina. I ovom sluaju aa je znatno ireg tela u
odnosu na standard.

Penuava vina slue se u takozvanim flautama,

odnosno aama izuzetno izduenog, visokog i
uzanog tela, koje moe da bude blago konusno
ili pak potpuno ravnih stanica, u zavisnosti od
regiona ili preferencija proizvoaa. U ovakvoj
ai perle, odnosno mehurii, se najbolje vide i
dugo oslobaaju, dok su nene arome penuavih
vina zbog malog otvora na vrhu usmerene tano
na va nos. Nikako ne treba koristiti takozvane
ampanj sosere, odnosno ae veoma irokog i
plitkog tela - omiljeni rekvizit staromodnih ugostitelja, pogotovo na svadbama. Iz njih mehurii brzo
ispare, vino slabo mirie, pa ih bolje sauvajte za
koktele ili kao servis za salatu od kampa.
hrb expert jul/avgust 2012.

43

koncept
za ljude koji odsedaju po hostelima u svetu.
Takoe, registrovala ga je na www.hostels.
com i na www.hostelbookers.com. Pobrinula se i da se informacija o njenom hostelu
pojavi na www.tripadvisor.com sajtu, koji ne
funkcionie po principu bukinga ve po principu preporuka. Dosadanji gosti rezervisali
su smetaj kod nas preko Hostel Worlda. Jedna rezervacija je stigla i sa Hostel Bookersa,
objanjava Ksenija.
Na pitanje da li je komplikovano saraivati
sa ovim sajtovima u smislu transfera novca,
s obzirom na to da uzimaju proviziju, Ksenija
odgovara da nije. itava transakcija se odvija
na sledei nain: putnik iz, na primer, Italije
rezervie smetaj u hostelu u Beogradu. Bukira smetaj na Hostel Worldu kome kreditnom
karticom plaa 10% od ukupne cene smetaja.
Kada doe u Beograd, u hostel, na licu mesta
plaa cenu smetaja umanjenu za 10% koje je
platio Hostel Worldu prilikom rezervacije. Ako
je na njihovom sajtu istaknuto da je prenoite
u mixed dormu u Olive hostelu u Beogradu 10
evra, gost plaa sajtu prilikom bukiranja 1 evro,
a 9 evra na licu mesta u hostelu.

Olive hostel Belgrade

live hostel u Beogradu, u Vasinoj

ulici broj 3, sa radom je poeo 27.
juna. Prve goste primio je dva dana
kasnije. Posle jo dva dana, ugostio je Grka
koji je uplatio etiri noenja, pa Australijanku
koja je ostala tri dana. Stranci su nastavili da
kucaju na vrata Olive hostela i narednih dana...
Poetnika srea ili dobra poslovna strategija u
tekom trenutku kada su budeti putnika sve
tanji a prestonikih hostela sve vie? Razgovarali smo na tu temu sa Ksenijom Boenko,
vlasnicom Olive hostela.

Niske cene
Mislim da je u ovom trenutku za voenje hostela presudno - to da je stan u kome se ova
delatnost odvija u linom vlasnitvu. Ukoliko
se posao vodi iz iznajmljenog stana, trokovi
su mnogostruko vei, kae Ksenija Boenko.
Druga bitna stavka je formiranje pristupanih
cena. Razlika od samo jednog evra uinie
da gosti koji odsedaju u hostelima, ukoliko
ste za tu sumu jeftiniji, odaberu ba vas. Olive
hostel Belgrade je iao na cene 2-4 evra nie
od konkurencije, a samo u Starom gradu konkurenciju im predstavlja 26 hostela. Tako, prenoite u mixed dormu po leaju staje 10 evra,
44

hrb expert jul/avgust 2012.

U istom trenutku kada je Olive hostel

otkljuao vrata za goste, 27. juna ove
godine, vlasnica ga je registrovala
na sajtu www.hostelworld.com. Ovaj
sajt je, kako kae, biblija za ljude koji
odsedaju po hostelima u svetu.

u privatnim sobama 12 i 16 evra, u zavisnosti

od broja kreveta u njima. Ove cene su fiksne i
nisu ih korigovali ni u vreme vanih dogaaja
poput Exita, kada broj stranaca u Srbiji naglo
raste. Neki hostelijeri uoi takvih manifestacija, nekoliko dana pre i posle, podignu cenu
sa 16 evra na ak 25 evra, ali ovo ne smatram
dobrim modelom, kae Ksenija.

Registracija na sajtovima
Kao trei stub poslovanja Ksenija istie - dobru
promociju. Prvo to je uradila, u istom trenutku
kada je Olive hostel Belgrade otkljuao vrata
za goste, bilo je da ga registruje na sajtu www.
hostelworld.com. Ovaj sajt je, kako kae, biblija

Boravina taksa
U hostelu Olive taksa je ukljuena u cenu i tako se vodi na
buking sajtovima. Svakog gosta hostelijer mora da upie u
knjigu gostiju, prijavi ga i plati
taksu od 128 dinara. Postoji program koji se dobija na CD-u, a
omoguava da se on-line popunjavaju prijave gostiju, to
bitno skrauje itav postupak,
kae naa sagovornica.

ta hostel mora da ima

Kako kae vlasnica Olive hostela ne putuju svi
tako to prethodno rezerviu smetaj. Mnogo je
onih koji na licu mesta nalaze prenoite. Zato
je bitno imati flajere. Podeliti ih na eleznikoj
stanici, ostaviti u prehrambenim radnjama jer i
tu ulaze stranci raspitujui se za jeftin smetaj.
Vano je i ui sa povoljnom ponudom u City
Pass, ali i prijaviti se na Google Places.
Iako se hostel registruje jednostavno, odlaskom
u APR i popunjavanjem formulara, nakon toga
tek predstoji veliki posao. Najtee je raspitati se
ta to tvoj hostel po zakonu mora da poseduje,
dodaje Ksenija. A injenice su, po njenim reima, sledee: na jedan mokri vor ide najvie 10

veernjim asovima gosti su neto mlai,

ali naravno i tada ima ozbiljnijih posetilaca. U toku dana, najvie je gostiju srednje
generacije koji dolaze da se ispriaju i uivaju u
irokom izboru frapea i ejkova koji su u kafe Dominu pravi hit i pripremaju se po starim receptima
iz hotela Intercontinental, tako da budu gusti i ukusni.Na dnevnom nivou proda se veliki broj takvih
ejkova. Na sastojcima se nikako ne sme tedeti
i ukoliko ugostitelj nastoji da prilikom pripreme
ovakvih napitaka proe to jeftinije - to e gosti i
te kako osetiti, kae Ivan Lovi, menader kafea
Domino. Uz frapee i ejkove, odlino se prodaju
svee ceeni sokovi, kokteli iju ponudu u karti pia
esto menjaju i prilagoavaju godinjim dobima,
kao i vina iji je izbor u Dominu zaista bogat: od
domaih, preko italijanskih i francuskih, do ileanskih. Karta pia se kompletno obnavlja na 4-5
meseci kako bi se izbegla monotonija. Meutim,
iako vole promene, na jednu gosti ba ne reaguju
dobro ukoliko je navie... re je o promeni cena.
Gosti reaguju na izmene cena, ali se zbog kvaliteta i atmosfere brzo vrate, kae Lovi. Radno
vreme objekta je od 8-24h, a vikendom radi do
1h posle ponoi. Udarni talas poseta je od 1213h i u veernjim asovima.

Jednostavnost i elegancija
Danas kafe Domino ima 150 kvadrata i zapoljava 12-13 ljudi. U poetku je to bio manji objekat, a vremenom se irio, prolazio kroz brojne
faze obnove. Poslednji put pre est meseci, kada
je Saa Vidi redizajnirao lokal tako da odie
jednostavnou i elegancijom. Naroitu panju
privlae amove daske u plafonu, a dominiraju
neutralne, moderne boje. U kafe je ugraena led
rasveta, a kada se u veernjim asovima upale
svetla izgleda zaista mono.Mnogo ulaemo u
koncept i uslugu, o estetici veoma vodimo rauna.

leajeva; jedna prostorija sa prirodnom ventilacijom moe se proglasiti za puaku; uz svaki

utika mora da stoji nalepnica da struja ima 220
volti; operativni sistem instaliran na raunaru
mora da bude legalan; kupatilo mora da ima
prirodnu ventilaciju; ogledalo u kupatilu mora
da ima (u sklopu) svetlo neposredno iznad, a
ispod ogledala mora da postoji polica; ako ne
postoji WC etka kazna je 12.000 dinara; po
krevetu hostelijer mora da ima pripremljenu duplu posteljinu koja ukljuuje jastunice, arafe,
ebad, navlake za ebad; uz svaki krevet mora
da postoji stolica; lampa je poeljna uz svaki
krevet, ali nije neophodna; svaka prostorija u
kojoj su leajevi mora da ima prirodnu svetlost;

kuhinja ne mora da bude opremljena, ali je

poeljno; klima nije obavezna, ali se soba na
Hostel Worldu odmah vodi kao de luxe ako ima
klimu; protivpoarni aparati i plan evakuacije
su obavezni i na hostel od 90 kvadrata kakav
je Olive idu dva S6 aparata - jedan na recepciji
i jedan u kuhinji.

Gde poinje zarada

Na pitanje ta je optimalno za pozitivno poslovanje, vlasnica Olive hostela napominje da sa
oko 40% popunjenosti kapaciteta na mesenom nivou hostel pokriva trokove, a sa 60%
popunjenosti - zarauje.

Dragana Vrane

Kafe Domino
Smeten u Bulevaru
Arsenija arnojevia, u
Novom Beogradu, ovaj
interesantno ureen
objekat, iako u neposrednoj
blizini Studentskog grada,
ne poseuju studenti
ve pre svega poslovni
ljudi, kao i ljudi mlae
i starije generacije.
Teimo ka ozbiljnom ugostiteljstvu i cilj nam je
da opstanemo na duge staze. Nigde ne urimo,
ulaganja e se na kraju isplatiti. Ponekad ugostitelje, zbog krize, hvata panika pa da bi privukli
nove goste koncepcijski lutaju, uvode sendvie u
ponudu kafea i slino. Mislim da je to pogreno.
Mi smo dosledni konceptu koji smo davno definisali, ak su i cene neto vie od proseka. Taktiziranja nema. Kao rezultat, nikada nismo radili
bolje, otkriva menader kafea Domino, u kome
se trenutno priprema renoviranje spoljne bate.
Pod e, nakon renoviranja, initi ogromne kocke
od tampanog betona, a posaena su i stabla javora i bresta koja e za nekoliko godina napraviti
prirodan plat i tende nee biti potrebne.

Bez tipskih veeri

U kafe Dominu ne praktikuju tipske veeri, ve
DJ dolazi na 10-ak dana i obnavlja muziku listu. Prepodne se puta ambijentalna muzika, a
uvee house. Pratimo trendove, od opreme do
oblaenja osoblja.Takoe, nismo do sada prihvatali sponzorstva, jer smo zakljuili da bi ono to je
ponueno - vie nakodilo naem imidu. Zar nije
bolje imati stilizovane oljice za kafu i ostali sitni
inventar, estetski zanimljiv, koji stie iz Nemake
i privlai panju gostiju, nego neinteresantan inventar sa logoom sponzora, kae Lovi.
U vezi sa planovima za budunost razgovarali smo
sa Brankom Maloviem, vlasnikom kafea Domino,
koji u ugostiteljskim vodama pliva ve 12 godina.
On nam je otkrio da bi sledei korak u poslovanju
mogao da bude irenje kvadrature na stan iznad,
gde bi bio napravljen VIP deo. Takoe, od septembra emo investirati u jo jedan ugostiteljski
objekat, vei od kafea Domino, koji e zahtevati
ozbiljna ulaganja, ali moe da donese prihode u
perspektivi, otkriva Branko Malovi.
hrb expert jul/avgust 2012.

45

u poseti

Terme ate: premijera

nove vodene atrakcije

erme ate, najpopularnije terme

u Sloveniji, letnju sezonu zapoele su otvaranjem novog, vodenog
tobogana - termalne formule, posebne
adrenalinske atrakcije za sve ljubitelje
brzih spustova. Najnovija atrakcija na
Letnjoj rivijeri u Termama ate idealna
je prilika za sve da testiraju svoj takmiarski duh i doive nezaboravno iskustvo
u vonji jedinstvene vodene formule niz
dugu stazu sa mnogo krivina, takmiei
se u paru ili pojedinano, kae Nevenka
Petan, PR Termi ate.

svoj avanturistiki duh. Brojnim gostima

popularnih termi pridruile su se pevaice Ivana Selakov i Vana, koje su bodrile
takmiare. Najbolje vreme u trci ostvarili
su domaini.
Takmiarska atmosfera trajae do poetka
septembra. Najbolji rezultati e se svakodnevno beleiti, a svi pobednici e prisustvovati takmienju za veliku nagradu
Termi ate na kome e apsolutno najbra
termalna formula osvojiti glavnu nagradu
- 365 ulaza na Termalnu rivijeru.

Vodena trka

A kako su Terme ate jedna od omiljenih

destinacija turista iz Srbije, pored prostranih bazena sa termalnom vodom i bogate
ponude koju nudi najvee prirodno leilite
u Sloveniji, posetioce e obradovati i to to
od ove sezone mogu da uivaju u letnjoj
panorami Termi ate i
pogledu sa 35 metara visokog toka ate Eye, i
danju i nou. U jednom
danu, ate Eye moe da
povede na panoramsku
vonju do 900 gostiju.
Ukupno raspolae sa 24
gondole, a svaka prima do
6 osoba. Kada je vreme
sunano, vidik se prostire
sve do Zagreba.

Predstavnici medija iz Srbije, Hrvatske

i Slovenije koji su bili gosti u Termama
imali su ast da prvi isprobaju ari originalne vodene zabave i u meunarodno
organizovanoj trci toboganom dokau

Letnji deiji rukometni kamp

ate Eye

U organizaciji agencije Sport + u Termama

ate, u periodu od 26.
juna do 1. jula odran je
letnji rukometni kamp za
mlae kategorije. Ukupno
40 mladih sportista iz vie
klubova i gradova, tokom
boravka bilo je pod strunim nadzorom i panjom
sportskih trenera i pedagoga. Uesnici kampa bili su uglavnom iz
beogradskih klubova, kao i iz ajetine, ida, Arilja i domaih Breica. Uesnici ovogodinjeg kampa bili su smeteni u nesvakidanjem
ambijentu - Gusarskom zalivu. Deo redovnih aktivnosti obavljao se u
jutarnjim satima u neposrednoj blizini boravka sportista, a struni rad,
neki put i dva puta dnevno, na sportskim terenima. Treneri Martinovi, Ljubii i Mladenovi nastojali su da mlade rukometae to vie
upoznaju sa tajnama ovog sporta. Sportistima su na raspolaganju bili
otvoreni i zatvoreni vienamenski objekti na vodi.

46

hrb expert mart/april

2012.
jul/avgust 2012.

Terme u brojkama
U prvom tromeseju 2012, drutvo Terme ate
je imalo 159.369 kupaa, ostvarilo je 110.973
noenja i profit od 575.783 evra. U 2012, drutvo planira 35,5 miliona evra prihoda, profit od
5,6 miliona evra, 3,1 milion evra iste zarade i
realizovanih 720.000 noenja turista. Planirana ovogodinja ulaganja od 3,5 milona evra
bie iskoriena za obnovu i proirenje hotela Terme, izradu projektne dokumentacije za
izgradnju zabavnog centra, proirenje kampa
sa 10 mobilnih kuica, realizaciju projekata
energetske efikasnosti, kao i za obnovu golf
igralita. Takoe, planirano je da u narednih
5 godina turistiki kompleks sa razliitim sadrajima u ateu koji sada obuhvata 65ha
bude proiren sa jo 30ha.

Divlji zapad

Pored Indijanskog sela i Gusarskog zaliva,

Terme ate nude i uzbudljivu avanturu
Divljeg zapada. Za sve ljubitelje vesterna,
boravak u pravoj kaubojskoj koiji sa etiri
leaja, mini kuhinjom i friiderom, u neposrednoj blizini Indijanskog sela, idealno
je mesto za avanturistiki odmor za sve
generacije, dodaje Nevenka Petan.
Takoe, u Termama postoji i streljana za
streliarstvo sa realistinim trodimenzionalnim metama. Streliarska oprema moe
se iznajmiti ili kupiti u suvenirnici.
Sandra Peni

promocije
STAROPRAMEN SELECTION
- NOVI UKUS PRAGA
Nakon fantastinih rezultata i velike popularnosti
Staropramena na tritu, Apatinska pivara je za sve
ljubitelje ovog prakog piva pripremila jo jedno
iznenaenje - Staropramen Selection, pivo koje se
izdvaja od svih ostalih svojim prefinjenim ukusom
i izuzetnim kvalitetom. Veta kombinacija nekoliko
prvoklasnih sorti jemenog slada i tri retke vrste
hmelja izdvaja Staropramen Selection kao pivo
bogatog ukusa, zlatno-braon boje, koje odie
aromom hmelja sa blagim nagovetajem ukusa
karamele. Ovo jedinstveno pivo na domaem tritu
je dostupno ve od 11. juna u staklenoj povratnoj
ambalai od 0,5l, staklenoj nepovratnoj ambalai od 0,33l i limenci od 0,5l. Namenjeno je pravim poznavaocima, osobama
koje uivaju u vrhunskom pivu i druenju u oputenoj atmosferi.
Uverite se u tradiciju kvaliteta dugu vie od 140 godina.
Marketinka podrka: reklamni materijal, medijska kampanja
Logistike informacije: 0,5l u povratnoj ambalai,
0,33l u nepovratnoj ambalai i 0,5l limenka
Proizvoa: Apatinska pivara Apatin d.o.o.
Telefon: 025/783 300 i besplatna tel. linija: 0800/33 22 11

BADEL ORAHOVAC
U jubilarnoj godini Badel 1862 na ovim prostorima
proiruje svoju paletu proizvoda i dalje. Novost
u ponudi je Badel Orahovac, tradicionalni gorko-slatki liker sa aromom oraha, koji uz poznata
lekovita svojstva garantuje i uitak mirisa i ukusa
koji se pamti. Ouvanje bogate prirodne arome
zelenog oraha osigurano je tradicionalnim nainom maceriranja usitnjenog ploda oraha u aromatinom destilatu. Najbolje se konzumira dobro
rashlaen, posluen kao aperitiv ili digestiv.
Logistike informacije: dostupno
u volumenu: 1l, 24% vol.

AQUA VIVA U NOVOJ,

PRAKTINOJ AMBALAI

BECKS GREEN LEMON

Za sve koji cene kvalitet vrhunskih nemakih piva,
stie novi ukus - Becks Green Lemon - jedinstveno
pivo na domaem tritu sa osveavajuim ukusom
zelenog limuna i snienim procentom alkohola od
2,8%. Za potpuno uivanje u novom ukusu, Becks
Green Lemon je dostupan u providnoj flai modernog dizajna sa UV zatitom koja uva kvalitet i
sveinu piva. Sa specijalno dizajniranom etiketom
modernog izgleda koja postavlja nove standarde,
Becks Green Lemon alje jasnu poruku svim ljubiteljima letnjih zabava da ih u ovoj zelenoj ambalai
oekuje spoj vrhunskog kvaliteta i pravog letnjeg
osveenja. Ba kao i Becks, Becks Green Lemon
je pivo premijum kvaliteta proizvedeno po nemakom zakonu o
istoi piva, koji zahteva korienje iskljuivo prirodnih sastojaka.
Becks Green Lemon je dostupan irom Srbije od jula u bespovratnoj
ambalai od 0,33l i limenci od 0,5l. Tvoj put ka osveenju.
Marketinka podrka: reklamni materijal, medijska
kampanja, promocije na mestu prodaje
Logistike informacije: 0,3l nepovratna
ambalaa i 0,5l limenka
Proizvoa: Apatinska pivara Apatin d.o.o.
Telefon: 025/783 300 i besplatna tel. linija: 0800/33 22 11

GUARANA FRESH LIME

Ona je jaka ali prefinjena, svea, neobuzdana i namenjena je
mladim ambicioznim ljudima koji se ne zadovoljavaju prosenim. Fresh Lime by Guarana, energetsko pie sa aromom limete.
Savren izbor da dopuni baterije i ugasi e. Posle izuzetno
uspenog poetka Guarane Cranberry, oekuje se da e se Fresh Lime u velikoj meri kretati u istom pravcu, naroito imajui u
vidu sezonu i poveanu potranju za ovakvim napicima. Obezbedite dovoljne zalihe, promocija je snana, a
interesovanje veliko.
Marketinka podrka: POSM, OOH, radio, print
Logistike informacije: 12kom u paketu
Okvirna MP cena: 49,30din (bez PDV-a)
Proizvoa: Knjaz Milo a.d.
Telefon i fax: 011/3094 900
Web site: www.knjaz.co.rs
E-mail: office@knjaz.co.rs

Orijentisana ka zatiti prirode i ivotne sredine, kompanija Knjaz

Milo lansirala je na trite novu ambalau prirodne negazirane
mineralne vode Aqua Viva od 1,5l i 0,5l. Proizvodnja nove flae zahteva manji utroak energije, samim tim
smanjuje emisiju ugljen dioksida u atmosferu. Unapreen dizajn i tanja plastika takoe omoguavaju lake sabijanje nakon upotrebe radi ekolokog odlaganja. Kako bi kupcima pruila najbolje iskustvo prilikom
upotrebe, nova flaa Aqua Vive ima poseban ergonomski dizajn koji omoguava lake otvaranje, praktinije
dranje u ruci i idealan balans prilikom sipanja. Nova ambalaa Aqua Vive zadrava sva ranija svojstva i
kvalitet vode, koja je na tritu prepoznatljiva kao jedina koja sadri optimineral kompleks - optimalni balans
minerala, soli i oligoelemenata koji odraslima i deci omoguava bolju svakodnevnu rehidrataciju.
Marketinka podrka: TV, print, POS, PR, promocije, digital
Proizvoa: proizvodi i puni Knjaz Milo a.d, Juna industrijska zona bb, Aranelovac
Telefon i fax: 034/700 700
Web site: www.knjaz.co.rs

hrb expert jul/avgust 2012.

47

promocije
TUBORG BEER MIX
- OSVEAVAJUE DOBAR

VIN CIDER
- OEKUJTE NEOEKIVANO

Brend Tuborg kompanije Carlsberg Srbija lansirao je na trite Srbije prvi radler koji sadri
meavinu dva ukusa - grejpfruta
i nane. Tuborg Beer Mix Grapefruit-Mint je kombinacija svetlog
piva i osveavajueg bezalkoholnog vonog soka od grejpfruta i nane. Novi Tuborg radler je
lagano, osveavajue pie sa
samo 2% alkohola, namenjeno
uitku u vrelim letnjim danima.
Ovaj potpuno inovativni proizvod namenjen je svima koji vole
da eksperimentiu, koji tee ka
novim saznanjima i iskustvima
i koji ele da se opuste i kvalitetno uivaju. Na naem tritu,
Tuborg Beer Mix Grapefruit-Mint
se moe kupiti u nepovratnoj staklenoj ambalai od 0,33l i limenci od 0,5l. Na naem tritu su
do sada bili dostupni radleri sa
samo jednim ukusom, a nova kombinacija dva ukusa - grejpfruta
i nane, pokreta je odlinog raspoloenja i prave letnje zabave.
U 2012. godini, brend Tuborg promenio je svoj vizuelni identitet
i dobio novi slogan Open for more - Otvori za vie.

Vin Cider je novo osveavajue vono vino Vinarije oka,

sa niskim procentom alkohola
(4,7%). Vin Cider je prvi domai
cider proizveden po tradicionalnoj tehnologiji koja se primenjuje svuda u svetu. Ovo blago
gazirano jabukovo vino slatko-kiselkastog ukusa sadri prirodne
arome jabuke ili brusnice, koje
ga ine jo sveijim i privlanijim. Vin Cider se slui rashlaen,
sa dodatkom leda.

YUPIK KINESKI MIX 450G

Kineski Mix je novi proizvod iz Yupik asortimana i namenjen je svim
ljubiteljima orijentalnog ukusa. Yupikov Kineski Mix sadri kolutove
bambusa, kolutove luka, crvenu i
zelenu papriku, sojine klice, crne
gljive, praziluk i argarepa trakice.
Osim egzotinog sastava, ovaj
proizvod se izdvaja i svojim atraktivnim pakovanjem.
Marketinka podrka: promotivne aktivnosti na mestu prodaje
Logistike informacije: neto teina 450g,
rok trajanja 2 godine, TP 20kom
Okvirna MP cena: 169din
Proizvoa: za ITM Group - Ardo Belgija
Uvoznik i distributer: ITM Group, Omladinskih
brigada 86, Novi Beograd
Telefon i fax: 011/3107 400; fax: 011/2274 073
Web site: www.itm.rs
E-mail: office@itm.rs

48

hrb expert jul/avgust 2012.

Marketinka podrka:
bilbordi, oglaavanje u tampanim medijima, promotivne
aktivnosti na mestu prodaje, HoReCa promotivne aktivnosti
Logistike informacije: JM: 0,275l, TP: 24 flae, br.
kom. na euro paleti: 55 TP - 1.320kom na paleti
Okvirna MP cena: 73din
Proizvodi i puni: Vino-Tisa d.o.o, Korzo 1, 24000 Subotica
Distributer: Vinarija oka Plus d.o.o, Korzo 1, 24000 Subotica
Poddistributeri: Basta promet, Marka
Orekovia 5, Novi Sad - Petrovaradin;
Master Distribucija d.o.o, Bulevar Vojvode Stepe 56, Novi Sad;
Cockta d.o.o, Kralja Petra I 153, Ka;
Ramada STR, Nuieva 11, Zrenjanin;
CORP.JVJV d.o.o, Bulevar Vojvode Stepe 12, Novi Sad;
Beer Commerce, Bubanj Selo, Ni
Telefon i fax: 024/557 940
Web site: www.vinarijacoka.co.rs
E-mail: marketing@vinarijacoka.co.rs

DURUM - KORE ZA LAZANJE

SA SPANAEM
Iz svog irokog asortimana svee testenine
kompanija Mitsides Point vam predstavlja
potpuno nov i jedinstven proizvod na tritu - kore za lazanje sa spanaem. Ovaj
proizvod dobija se od najkvalitetnije durum penice i dehidriranog spanaa, tako
da zadovoljava najvie standarde zdrave
ishrane. Kore za lazanje sa spanaem namenjene su za lako pripremanje, proizvode se bez jaja, imaju visoku hranljivu, ali
nisku kalorinu vrednost, to ih svrstava
u grupu posnih proizvoda.
Marketinka podrka: promotivne aktivnosti na mestu
prodaje i u direktnom kontaktu sa potroaima, PR
tekstovi u tampanim medijima, POS materijal
Logistike informacije: TP: 10kom
Okvirna MP cena: 155din
Proizvoa: Mitsides Point a.d.
Telefon i fax: 022/610 730
Web site: www.mitsidespoint.rs
E-mail: office@mitsidespoint.rs