GLASNIKOVE

KNJIGE

Nova izdanja Slubenog glasnika

Oktobar 2009.

Velika, lutajua plovidba kui

ak Lakarijer

Poasni gost ovogodinjeg Sajma knjiga u Beogradu je Grka. Ne samo zbog te injenice,
italaku panju skreemo na sjajnu knjigu aka Lakarijera Renik zaljubljenika u Grku,
koja je upravo izala iz tampe. Re je o udesnom delu nastalom i ispisanom u znaku
posveenosti i ljubavi prema grkoj kulturi, svetlosti i jeziku. U predgovoru svojoj knjizi,
koji ovom prilikom donosimo, Lakarijer navodi razloge postojanja ovog i ovakvog Renika

RENIK
GRKU

zaljubljenika u
Preveo Milan Komneni

ak Lakarijer:
Renik zaljubljenika
u Grku

red svim olimpijskim bogovima

na okupu i pred nekoliko pravoslavnih svetaca na saboru zakleo
sam se da vie nikada neu pisati o
Grkoj. Ali evo, jo jednom sam podlegao glasu sirena ovim bespravnim
za mene novim upadom u okeanski svet renika. Meutim, ve
sam naslov dovoljno je jasan i reit:
Renik zaljubljenika. Izbor odrednica i njihov sadraj upravo je diktirala
ljubav ljubav prema reima, pesmama, autorima, prijateljima i prijateljicama, bilo da su one smrtnice,
nimfe ili boginje.
Posle tog svojevrsnog puteestviVREME >> 29/10/2009

NEBOJA GRUJII

Preveo: Milan Komneni

Edicija: Renici i enciklopedije
svakodnevnog ivota
Biblioteka A

ja, primetio sam da sam prokrstario

podruje mnogo ire nego to sam
se usuivao i zamisliti, obuhvatajui
raspon koji samo u poeziji see
od Homera do Seferisa i od Orfeja
do Cicanisa! A na tom putu kroz vreme nailazite na vizantijske himne,
narodne pesme iz ustanaka za osloboenje, savremenih nadrealistikih
pesama i arija rebetika. Dakle, u pitanju je velika lutajua plovidba, ali
bez napora i bez muke, po neprekinutoj matici grkog jezika.
Osnovno naelo Renika zaljubljenika sastoji se svakako u tome da
predstavlja lini odbir: nisam mo-

gao voleti sve rei, a jo manje sve

ene Grke. Nenost, strast i aljenje zbog toga to sam zaboravio poneku ljubav ispunili su ove
stranice, tu i tamo sakupivi nektar
i ambroziju seanja na sve ljubavi.
Jedino sam se uzdrao da ovde preuzmem ili ponovim teme i izabrane
stranice iz svojih prethodnih knjiga, posebno iz Grkog leta. Prema
tome, ovde su mnoge odrednice
sasvim nove, ako ne i originalne,
kao to su akatist, himna na poetku ovog renika, zatim vizantijska monahinja Kasijana, epopeje
srednjovekovne Grke sa junakom

Digenisom, pesme klefta, tih boraca u ratu za nezavisnost, kapetan

Makrijanis i znatan broj savremenih autora, od kojih su neki nepoznati u Francuskoj, a koje sam
imao prilike da susretnem, upoznam, cenim, volim i prevodim.
Mislim takoe i na one ija ostvarenja moete itati u mom prevodu, kao to su Aleksandru,
Himonas, Hristodulu, Embirikos,
Franijas, Petropulos, Janopulos ili
Valaoritis. Ovde ete takoe nai
sasvim posebne odrednice koje se
odnose na predmete, obiaje, kuhinjske recepte, drvee i legen57

darna stvorenja. Na taj nain, od

akatista do Zevsa i od Amorgosa
do Specesa a ne Zakintosa, kao
to bi se moglo oekivati deklinovala se ili konjugovala ta anamneza, kako bi rekao Platon, to
podseanje na moje prethodne ljubavi. Sva mesta, apate, mirise,
pesme i lica koji su oiveli u ozarju ove knjige objasnili bi moji budistiki prijatelji.
Prilikom ovog putovanja kroz vreme, predele i tvorevine nekadanje,
jueranje i dananje Grke mogao
sam, vie nego jednom, da se uverim u zadivljujuu vekovitost grkog
jezika. Od drevnih Grka do savremenih pesnika, od antikih filozofa
do vizantijskih mistiara, neprekidno sam imao oseanje ili bio
siguran da plovim maticom jedne jedinstvene i neprekinute reke.
Da, ba tako, da plovim hraniteljnom vodom gde se izvor osea ak
i na uu, kao to svedoe pojedini odeljci u delima Elitisa, Seferisa
ili Sikelijanosa, u kojima se sa iznenaenjem i ushienjem otkriva
grumenje drevnog grkog koje je
ugraeno u dananje pesme. Grki
jezik je uvek bio zlatonosan jezik.
Takoe sam oseao ili pamtio prisustvo onih koje sam prevodio i koji
vie nisu na ovome svetu, onih koji
su na trenutak napustili svoje livade

O piscu
Romanopisac, pripoveda, esejista, prevodilac, istoriar, sociolog, etimolog, neumorni peak, hodoasnik i putnik, u mladosti igra grke igre zebekiko i
glumac koji je tumaio ulogu Kasandre u Eshilovom
Agamemnonu, reiser, fotograf, portretista, skeledija tekstova, prijateljstava i strasti, ak Lakarijer
je bio ovek zanosa i ljubavi, jedan od retkih koji je
umeo da slavi stvarnost i njome se iznova oduevljava, neskriveni agnostik koji je ponirao u vrtloge ezoterije i spiritualizma, konano jedan od veoma retkih
koji je u dananje vreme umeo da ivi kao pesnik. Taj
vedri erudita za sebe je govorio da je ptiar vremena. Kao vatreni helenista, provee petnaest godina na ostrvima Idra i Patmos, nedaleko od mesta gde
je sveti Jovan pisao Apokalipsu. Tamo e iveti sa ribarima i seljacima koji, pre njega, nikada nisu videli stranca. Kasnije je u vie navrata boravio na Svetoj
gori i u Atini. itavog ivota vraae se Grkoj koju je
voleo tako bezmerno da je testamentom odredio da
mu se telo spali i pepeo razveje po obalama ostrva
Cespes.
ak Lakarijer se rodio 1925. i odrastao je u Orleanu,
pored Loare. Na Sorboni je zavrio klasine jezike.
Najpoznatije knjige su mu: Svetogorski likovi, Grko leto, Ljudi opijeni Bogom, Gnostici, Ikarov let, Praina vremena, Marija Egipanka i Renik zaljubljenika u Grku. Umro je u septembru 2005. i njegov prah, po sopstvenoj elji, sada plovi Egejskim morem.
sa asfodelima, to boravite grkih
seni, i doli da se sa mnom drue
na ovim stranicama. Na stranicama koje, kao to ete se lako uveriti, nipoto nisu nikakav inventar ili
relikvijar.

Dok sam ispisivao ovu poslednju

re, primetio sam da mi nedostaje
jedna re: feniks, ptica koja se ponovo rodila iz svog pepela i dala ime
Fenikiji. Neka, po njenoj slici, odrednice uvrtene u ovaj renik budu

isto tako zaetnice zemlje, jezika,

istorije i legende Grke, koje se veno i iznova raaju.
AK LAKARIJER
(predgovor Reniku zaljubljenika u Grku)

Prva srpska zabranjena knjiga

Serbie plaevno pakiporaboenije leta 1813.

(Srbije alosno ponovno porobljenje 1813. godine)
Pun naslov ove knjige glasi:
Srbije alosno ponovno porobljenje 1813. godine: zato i kako?
u razgovoru porobljene matere s
roenim jedinim sinom svojim,
kojemu ostavlja poslednje svoje zavetanje. Re je o izvanredno zanimljivom reizdanju knjige
tampane 1815. godine u Veneciji
u kojoj upueni anonimni autor u
formi dijaloga govori o uzrocima
propasti Prvog srpskog ustanka. Knjiga je tim zanimljivija jer
je re o prvoj srpskoj zabranjenoj knjizi, zabranjenoj odmah po
njenom izlasku a od strane au58

strijske cenzure, na intervenciju

ruskih poslanika. Razlog zabrane knjige krije se u injenici da
njen autor govori o ulozi velikih
sila i njihovim spletkama, u prvom redu Rusije, u sputavanju
ustanika i njihovih voa, kao i o
Karaorevom bekstvu iz Srbije.
Zabrani su usledile i odgovarajua policijsko-cenzorska istraga
i bezuspena potraga za njenim
autorom. Skoro dva veka posle prvog, knjiga Serbie plaevno pakiporaboenije leta 1813...
dobila je i drugo izdanje, objavljeno kao zajedniki izdavaki

poduhvat Slubenog glasnika i

Muzeja rudniko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca. Knjigu je
priredio Borisav elikovi, a pored fototipskog originalnog teksta i adaptiranog prevoda na
savremeni srpski jezik Miljenke
Vitezovi, u izdanje su ukljueni i prigodni tekstovi prireivaa
i Milovana Vitezovia, koji objanjavaju kontekst nastanka ove
knjige i njene zabrane, odnosno
problem autorstva. Knjiga je grafiki i vizuelno atraktivno ureena i predstavlja pravu izdavaku
poslasticu.
VREME >> 29/10/2009

Preporuka

navali, otmeni narode

IJAN

SLOBODAN

FILMS

KI LETAK

da stane na jedan list hartije, da je

sve drugo entropija, hiperprodukcija, zatrpavanje sveta otpacima, arenje hartije i slino.
U periodu od juna 1976. do decembra 1979. napravio sam 43 filmska
letka, od kojih je nekoliko brojeva umnoeno tek poetkom ovoga
milenijuma do tada su postojali
samo u vidu originalnog, unikatnog
primerka, crtea ili kolaa-makete. Radi se o lecima koji su zahtevali upotrebu kvalitetnije ili viebojne
tampe. Zato sam uopte pravio
letke koje nisam mogao da tampam, ili zato ih jednostavno nisam fotokopirao i razdelio takve,
nesavrene, kako bi i odgovaralo
duhu pravog fanzina, umesto to
sam zakerao oko njihovog tehnikog kvaliteta ili kolora? Odgovor je:
niko nije savren, jednostavno, vremenom sam se razmazio i poeo
da sebi postavljam sve vee zahteve (u okviru ove inae veoma skromne produkcije). Zato koristim ovu
knjigu da takve letke, ali i neke koji
su originalno tampani crno-belo,
a ije makete su sauvane,
objavim u novoj doteranoj varijanti,
onako kako su
i onda mogli

da izgledaju da sam na raspolaganju imao bolje uslove za tampu.

Uz sam letak, pored osnovnih podataka, pokuao sam da dam i
neke neophodne komentare. Tamo
gde na letku ima rukopisnog teksta, taj tekst je u celosti ponovljen
i kompjuterskim slogom, radi lakeg itanja. Ponekad, odreeni leci,
propraeni su i opirnijim dodatkom (tekstom) i ilustracijama, obino u vezi sa nekom od tema kojima
se letak bavi. Ukoliko nije drukije
navedeno, ti tekstovi su uglavnom
nastali tokom 1998-99, u vreme pripreme za objavljivanje posebnog
broja asopisa New Moment (br.
17), koji je trebalo da bude u celosti
posveen Filmskom letku. Naalost,
NATO bombardovanje Jugoslavije
spreilo je izdavanje asopisa tako
da se veina tekstova sada po prvi
put objavljuje ali bez ikakvih izmena, kako bi se sauvala autentinost
trenutka. Prevod na engleski uradili
smo Vukica ilas, Filip Filipovi i ja.
Inae, tira originalnog Filmskog letka varira od 50 do 250 primeraka i
nije imao engleski prevod. Prema
mojoj ideji, Kosta Bunuevac je izradio prototip rama-kutije u kojoj se
prodaju signirani kompleti Filmskog
letka (od 1-43).
Navali, otmeni narode!
Filmobiografija itd., drugi deo ove
knjige, pored moje iscrpne filmografije, bibliografije i podataka o
izlobama, sadri jo nekoliko priloga (tekstova), tek da se razbije monotonija jednog ovakvog odeljka. U
meuvremenu, snimio sam jo dva
celoveernja filma i objavio jo poneto, pa se u ovom poglavlju nalaze i ti podaci kao i nekoliko eseja
nastalih posle 2000. godine.

Slobodan ijan: Filmski letak

Filmski letak je nastao iz frustracije, u jednoj situaciji kada sam, postepeno naputajui bavljenje likovnom
umetnou, bezuspeno pokuavao
da se ukljuim u profesionalnu kinematografiju. U to vreme sam o filmu znao vie nego ikada posle (jer
kada se ovek jednom ukljui u domau kinematografiju, kao da neizbeno postaje sve gluplji i gluplji).
Moda nikada nisam takvim intenzitetom iao u bioskop, ritam filma
pulsirao je u svakoj mojoj eliji, film
je za mene bio sve. Moj ukus, u to
vreme, teio je ekstremima, poput
andergraunda i trea. Nisam podnosio sredinu, ono to se kod nas,
ali i svugde u svetu, smatra za veliko
delo. Voleo sam ezoterine, krajnje
line eksperimente ili pak proizvode masovne kulture. Oskari, palme
i sline izmiljotine za one koji ne
idu u bioskop (pa takvu naviku ak i
preziru), jednostavno za mene
nisu predstavljali apsolutno nikakav (bar ne
u pozitivnom smislu) vrednosni
reper. Vie invencije, novih ideja,
i surove istine, nalazio
sam u opskurnim proizvodima amerike
B produkcije

ili pak u hit filmovima namenjenim

najiroj publici nego u izvikanim delima sedme umetnosti. A kada je ve
o umetnosti re (a nisam siguran
da se film lako smeta u taj, za njega ipak preuzak termin), onda sam
teio filmovima koji su nemilosrdno
odbacivali konvencionalni jezik i bilo
kakvo koketiranje sa dopadljivou
bioskopskog tipa (a naroito festivalskog). Iz takvog, prilino subverzivnog, moda i destruktivnog filmskog
vjeruju, nastali su i ovi leci.
Filmski letak je neka vrsta fanzina,
ili uradi sam glasila (pre nego novine), negde izmeu siromane grafike i samizdata, nastao sa idejom
da se jednom meseno saini grafiko-tekstualni iskaz o filmu ili u vezi
sa filmom (u najirem smislu te rei
tj. sve je to movie, to bi rekao
Tom Gotovac). Izraivan je u nekoj
od meni dostupnih grafikih tehnika za umnoavanje, na samo jednom listu A4 formata, i
deljen prijateljima i
ostalim zainteresovanim licima.
Smatrao sam
da sve to
neko ima
da saopti o neemu, moe
i mora

SLOBODAN IJAN
VREME >> 29/10/2009

59

KAPITALNA IZDANJA

Milisav Savi:
Seanje i rat

Izabrani spisi Dragoljuba Dragojlovia u etiri knjige

Biblioteka: Drutvena misao
Edicija: Izabrana dela
1. Bogumilstvo na Balkanu i u Maloj Aziji
2. Krstjani i jeretika crkva bosanska
3. Istorija filozofske misli u Srba epohe feudalizma
4. Istorija srpske knjievnosti u srednjovekovnoj
bosanskoj dravi

Dragoljub Dragojlovi (1928) jedan je od naih najveih znalaca filozofije, kulture i religije balkanskog srednjovekovlja. U sreditu Dragojlovievih
interesovanja su srednjovekovne dualistike jeresi, koje su u periodu od X do XV veka igrale znaajnu ulogu u crkvenom, verskom i politikom ivotu
na prostoru od Male Azije do Provanse, a naroito
bogumilska tradicija i crkva bosanska u srednjovekovnoj bosanskoj dravi. Upravo ovim temama su posveena prva dva
toma njegovih Izabranih dela koja je objavio Slubeni glasnik u reprezentativnom, bogato ilustrovanom izdanju.
U treem tomu se Dragojlovi bavi istorijom filozofske misli u Srba od X do XVI veka, koja obuhvata raspon od
apokrifno-mitskih predstava sveta do mistikih, gnostikih i teolokih interpretacija hrianskih, paganskih i antikih uenja. etvrti tom posveen je istoriji srpske knjievnosti u bosanskoj srednjovekovnoj dravi, koja obuhvata biblijsku i crkvenu knjievnost, ali i knjievnost nadgrobnih natpisa i diplomatske grae povelja, ugovora,
pisama, testamenata i drugog naroito u njenom odnosu na crkvu bosansku. Nastale kao plod viedecenijskog
prouavanja na osnovu izvora i grae iz domaih i stranih arhiva, ove kapitalne Dragojlovieve studije na nauno
utemeljen i pouzdan nain osvetljavaju srednji vek i njegovo naslee u svoj njegovoj kompleksnosti, i pruaju neprocenjiv doprinos razumevanju nae tradicije.

Mihailo uri:
Sabrani spisi u 12 knjiga
Saizdavai: JP Slubeni glasnik i
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Mihailo uri (1925) jedan je od najznaajnijih
srpskih filozofa XX veka. Njegovo delo i delatnost svojevrsni su pledoaje za odgovoran, hrabar i principijelan angaman intelektualca u
naem vremenu. Svojim knjigama i javnim nastupima on je postavio obrazac i meru takvog angamana sa teitem na autonomnoj
principijelnoj poziciji, naglaenom linom stavu i na jedinstvu miljenja, govora i injenja. Svi njegovi radovi su izraz autentine filozofske egzistencije koja izvire iz potrebe za istinom, iz otvorenosti
za nju i nepokolebljive spremnosti da joj se slui. Oslobaajui nas
jednoumlja, mnogih zabluda i predrasuda, lane vere, loih autoriteta i pogrenih alternativa, uri je uinio sve da njegovo delo dolazeim generacijama svetli kao putokaz.
1. Iz istorije antike filozofije
Mit, nauka, ideologija
2. Humanizam kao politiki ideal
7. Nie i metafizika
3. Problemi sociolokog metoda
8. Putevi ka Nieu
4. Sociologija Maksa Vebera
9. Izazov nihilizma
Iz istorije moderne filozofije
Iskustvo razlike
5. Stihija savremenosti
10. Savremena srpska filozofija
6. Utopija izmene svet
11. O potrebi filozofije danas
12. Krhko ljudsko dobro
60

Biblioteka: Knjievne nauke

Kolekcija: Naslee
Knjiga Milisava Savia Seanje i
rat bavi se srpskom memoaristikom koja je usledila nakon srpsko-turskih ratova 18761878.
godine, jednog od najvanijih dogaaja u modernoj srpskoj istoriji. Seanja na ove ratove zabeleio
je veliki broj aktera i posmatraa.
Milisav Savi na osnovu obimne
memoarske grae paljivo analizira dela etrdesetak autora meu
kojima su pisci, novinari, politiari, lekari, oficiri, obini vojnici,
vrednujui ih u knjievnom i dokumentarnom smislu. Pria o ratovima 18761878. godine podjednako
je pria obinog malog oveka
i pria ljudi od ugleda i drutvene
moi, a predstava dogaaja o kojem
govore bitno
zavisi od njihovog literarnog umea.
Najbolje
stranice o
srpsko-turskim ratovima 1876
1878. napisali su pisci ili ljudi koji
su bili upueni u tajne knjievnog zanata, zakljuuje Savi, i
u tom smislu izdvaja dela Pere
Todorovia, Vladana orevia,
Dimitrija Mite Petrovia i Jovana
Ristia kao najzanimljivija i najuspenija. Tamo gde je prisustvo
fikcionalnih tehnika vee, imamo
i bolju literaturu. U najboljim delima dominantnu ulogu igra stil ili
nain pripovedanja. Upotrebom
odgovarajuih pripovedakih tehnika, sa dobro odabranom takom
i tonom pripovedanja, uz permanentnu svest o kompozicionim i
strukturalnim zakonitostima, od
faktografskog materijala dobija
se tivo visoke estetske vrednosti,
ija je posebnost upravo u tome
to se ta vrednost razlikuje po
naglaenom prisustvu dokumentarnog, sirovog materijala od
one koju nudi jedan ist knjievni tekst.
VREME >> 29/10/2009

Markiz de Kistin: Rusija 1839.

Biblioteka: Nostra Vita
Prevod: Milan Komneni
Delo Astolfa Luj-Leonora, markiza De Kistina, koje se u izdanju Slubenog glasnika i prevodu Milana Komnenia prvi
put pojavljuje pred naom publikom, po uticaju i znaaju poredi se sa uvenom Tokvilovom knjigom O demokratiji u Americi. Kao to se posle Tokvilove knjige drugaije mislilo i govorilo o Americi tako je Kistinova knjiga na Zapadu
umnogome odredila percepciju Rusije. Re je o putopisno-epistolarnoj knjizi u kojoj Kistin svedoi o onom to je video
na putu kroz caristiku Rusiju Nikolaja I Romanova, podvrgavajui bespotednoj i esto ogorenoj, pa i zlobnoj kritici
prilike koje je tamo zatekao. Ono to Rusiju ini danas najzanimljivijom zemljom na svetu sastoji se ba u tome to
se u njoj susreemo sa krajnjim varvarstvom, kome ide naruku pokornost Crkve, i krajnjom civilizovanou koju eklektina vlada uvodi iz stranih zemalja. Da bi saznao kako odmor ili makar mirovanje moe uslediti iz sudara tako razliitih elemenata, italac treba da ide za putnikom do samog sredita te jedinstvene zemlje, kae Kistin u uvodu. Posle
senzacionalnog uspeha kod italaca, koji je 1843. doivelo prvo izdanje, knjiga i njen pisac su zbog preterane kritinosti potom bili izloeni osudi, osporavanju i progonu, da bi decenijama zatim potonuli u zaborav. Staljinov uspon, a potom hladni rat koji je
usledio, neoekivano su reaktuelizovali Kistinovo delo dajui za pravo mnogim njegovim uvidima. Kao i u trenutku kada se prvi put pojavila,
knjiga Rusija 1839. ni danas nije izgubila od svoje kontroverznosti i predstavlja tivo s ijim sudovima italac ne mora uvek da se sloi, ali ne
moe da ospori inteligenciju i talenat njenog pisca da svoje sudove uini relevantnim i uznemirujuim vek i po poto su izreeni.

Fulkaneli: Alhemijska boravita 1-2

Biblioteka: Kljuevi
Prevod: Aleksandra Mani
Frenk Zapa i Vasko Popa su pevali o njemu, pisci i mistiari pominju ga
sa titulom adepta i poslednjeg alhemiara, a nacistike i amerike obavetajne slube su tragale za njim kao upuenikom u tajne nuklearne tehnologije. Ipak, njegov ivot je ostao obavijen velom misterije, toliko da nije
izvesno ak ni da je postojao. Njegov imaginarni ivotopis predstavlja mistifikaciju dostojnu srednjovekovnih legendi. Pretpostavlja se da je roen
oko 1839. godine, niko ne zna kad je, ni da li je uopte umro, tvrdi se da je
u potpunosti proniknuo u alhemijske tajne ukljuujui i famozni kamen
mudrosti, a izuzev svedoenja savremenika koji su ga navodno poznavali, jedini trag njegovog postojanja jesu dve po svemu briljantne knjige
koje je pod imenom Fulkaneli
objavio 1926. i
1930. godine
Misterija katedrala i Alhemijska
boravita. U njima na neuobiajen i sugestivan
nain pie o simbolici srednjovekovnih spomenika
i zdanja, ezoterijskoj tradiciji i
alhemijskim znanjima. Misterija katedrala je ve desetak godina dostupna
ovdanjim itaocima u prevodu Jovice Aina, a sada, u izdanju Slubenog
glasnika i prevodu Aleksandre Mani, dostupno je i drugo njegovo delo,
dvotomna Alhemijska boravita i hermeneutika simbolika u Svetoj
umetnosti i ezoteriji Veledela. ta god mislili o alhemiji i ezoteriji, itanje
Fulkanelijevih knjiga predstavlja prvorazredno italako iskustvo. Izmeu
ostalog i zbog toga to je Fulkaneli preporuivao i demonstrirao beg od tiranije doslovnog, te razumevanje onoga to je on nazivao jezikom ptica,
jezika kojim se govorilo pre izgradnje Vavilonske kule. U jeziku ptica, u argou, dvosmislenostima, igri reima i simbolima, parabolama, kalamburima i asonancama, ljudi od duha umeju nazreti istinski smisao Rei kojim
se zatim otvara put ka drugim, moguim svetovima.
VREME >> 29/10/2009

Izabrana publicistika Petra Lazia u est knjiga

Biblioteka: Drutvena misao
Edicija: Izabrana dela
1. Obeana zemlja
2. Beleke
3. Ateriranje nebeskog naroda (I),
4. Ateriranje nebeskog naroda (II)
5. Nema malih uloga
6. Bila jednom jedna emisija (tekstovi za Indeksovo radio pozorite) + CD
est knjiga naeg istaknutog knjievnika, novinara i publiciste Petra Lazia
predstavlja sumiranje njegovog tridesetogodinjeg rada u novinama i skoro deceniju i po bavljenja Indeksovim radio pozoritem. Ovaj izbor tekstova
koji je objavljen u okviru Lazieve Izabrane publicistike predstavlja svojevrsnu hroniku kljunih deavanja u etiri ovdanje drave: SFR Jugoslaviji posle smrti Josipa Broza, SR Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori, kao i Srbiji. U ovim
knjigama je opisana jedna drugaija stvarnost, koje veoma esto nismo ni
bili svesni od puta u takozvanu Obeanu zemlju pa sve do Ateriranja nebeskog naroda. Kuriozitet je 6. knjiga Izabrane publicistike u kojoj se nalazi
izbor tekstova Indeksovog radio pozorita, kao i CD sa odlomcima iz najsluanijih epizoda od 1983. do 1996. godine, kada je ukinuta ta kultna emisija,
iji je autor tekstova i urednik bio Petar Lazi.
61

O GLASNIKU

U duhu najbolje srpske tradicije Slubeni glasnik se danas razvija kao moderan izdava, koji posluje po
evropskim standardima, to potvruje nedavno dobijeni sertifikat upravljanja kvalitetom ISO 9001.
Osim liderske pozicije u objavljivanju zakona i propisa Glasnik je sa preko 300 novih knjiga godinje postao lider u izdavatvu ne samo Srbije ve i regiona, pre svega objavljujui strunu literaturu iz oblasti
drutvenih i humanistikih nauka.

O GLASNIKOVOM SAJAMSKOM NASTUPU

Slubeni glasnik na ovogodinjem sajmu knjiga nastupa ne samo sa impozantnim brojem novih knjiga ve e predstaviti i novi vizuelni identitet, novi logo kompanije, novi sajt, novu biblioteku
Svedoci epohe i novi nain da se vratimo tradiciji kroz arhaino, a ujedno reprezentativno predstavljanje kljunih tekstova srpske kulture u obliku tri knjige svitka: Novina serbskih, Prvog srpskog bukvara Inoka Save i Slova o slobodi Boidara Grujovia.

ALEKSANDAR ANI

OVOGODINJI SAJAMSKI POPUST NA SVA IZDANJA SLUBENOG GLASNIKA BIE OD 30 DO 80% .

Popust e tokom trajanja sajma vaiti i u svim Glasnikovim knjiarama.

Bukvar Inoka Save

Bukvar Inoka Save jeromonaha manastira
Deani, fototipsko je izdanje prvog srpskog
bukvara, tampanog 1597. u Veneciji, i realizovano je u saradnji Slubenog glasnika i
Zavoda za udbenike. Reprodukovane originalne stranice Savinog Bukvara dopunjene
su savremenom grafikom rekonstrukcijom srpskoslovenskih pismena, tekstovima dr Miraa Kiovia, ora Sp. Radojiia,
Milorada Vanlia i Ljubomira Simovia. Knjigu
je priredio Mihailo Blei, a grafiki su je oblikovali prof. Olivera Stojadinovi i prof. Stjepan
Fileki. Izdavai uz knjigu itaocima poklanjaju, za raunarsku upotrebu, set srpskoslovenskih fontova Inok Sava.
62

a 1805.
,
.
.
,
( ) , , ;
. , ; , , .
.
, . ,
, , , , ;
,
,
, .
, .
,
, ,
. .
.

.
, .
, .
, ,
. ,
, :

, . , ,
: ,
.
. , .

:
,
. , .
, , , , , .
, .
,
,
, , , ,
, ; , , , ,
,
.


;
,

,
,

, .
, ,
, , ,
1. , 2. , 3. , , ,
, , , ,
, ,
.
, ,
. , , ,
. , . , ,
, , . ,
,
.
,
; , , ,
, ,
! ,
, , !
.

a a , . , 1867, . 295297. .
, 15. 1805. .
1776, , , , .
. , ( ) . 1807, .

VREME >> 29/10/2009

Copyright 19972005 Vreme

PDF izdanje razvili: Saa Markovi i Ivan Hraovec
obrada: Marjana Hraovec