Naslov originala:

ARISTOTEL

API~TOTEAH~

OPrANON
Graece ex recensione
Immanuelis Bekkeri
Edidit Academia regia Borussica.
vol. 1-11.
Berolini 1831.

ORGANON
SA STAROGRCKOG PRBVBLA

dr KSENIJA ATANASIJEVIC
PREDGOVOR NAPISAO

dr BOGDAN SESIC

..

KULTURA 1970. BEOGRAD

ARISTOTELOV ORGANON
ARISTOTEL (384-322) je ne samo najveCi sinteticar
prethodne, vee u osnovi i u glavnim pravcima, razvijene
grcke filozofije, nego je jos u vecoj ili bar u istoj meri veliki
i duboki analiticar celokupnog dotad poznatog ljudskog
saznanja. Valja istaci i cinjenicu da Aristotelova filozofija
predstavlja originalnu sintezu kritike ranijih filozofija, pre
svega Platonova idealizma i Heraklitove dijalektike, ali
isto tako i rezultata sopstvenih sistematskih naucno-filozofskih analiza i otkrica. Mada Aristotelova kritika Platonova
ucenja 0 idejama: predstavlja "kritiku idealizma uopste"'
W..~!...it?.,!.samo Aristot(!.loYQ .1.1e11j~_ <.>fo.~.. P.~:r .u o:m.Q~~, .
.Uie.aliti<;_ko. Isto tako je tacna da je Aristotel, mada je
._<?cibacio Herru.ctitovu dijalelCtiKii; ipatr uraznim svojin'l
ucenjima korlstio u_p~avo.:dijale!t!~~- n.tt?tc:>d.U. Osnovne,
velike kontroverze u shvatarijusveta, izmedu materijalizma
i idealizma, racionalizma i empirizma, izmedu metafizike
i dijalektike itd., ~ristotel u svoio.iJ.~Q~c:>!iliz. koja se najbolje moze okaraktensati-![ci.:_ontul.Q!Q. i gnoseoloski
r~je savladao, iako ih je na sopstverunacmsmTe.;.
zirao. Ali mu se ovo ne moze prebaciti kao neuspeh, jer
su ovi dualizmi i do dana danasnjeg ostali neprevazideni.
Naprotiv, mora se priznati da je Aristotel ostvario originalnu sintezu osnovnih suprotnih filozofskih shvatanja iako
je cinjenica da je njegov filozofski realizam pretezno metafizicki i racionalisticki. Razlozi ovakvih osnovnih odlika
Aristotelove filozofije nisu samo teorijske prirode nego
su i prakticno ideoloski, sto je potpuno jasno iz njegove
kritike.. ~qfjsta i sofi~ U osnovi celokupne Aristotelove

filozofije kriju se drustvene potrebe atinske demokratije

njegova vremena i drustvenog sloja.
Najvecu vrednost Aristotelove filozofije ne cine niti
ostroumne kritike ranijih ucenja niti originalne sinteze preralienih ranijih ucenja i teorija. Najvecu vrednost Aristotelove filozofije cine njegove duboke analize ljudskog saznanja, njegova sistematska obrada celokupne problematike
dotada5nje filozofije, a narocito njegovo otkrice nove
naucne metode saznanja i zasnivanje niza posebnih nauka
meliu koje spada i vrhunska t~?rijsko-me~<?.cJQ.loska.nauka

___!-p~~~:1. Problem osnove i originalnosti Aristotelove logike

Logicku problematj~o ftro~_lem zakona mis. ~t4fl&zcr,-ali-gTavne
ri}egove logicke spise su njihovi izdavaci nazvali Organon.
Sam naziv ,}ogik~~j_e kasnijeg datuma i on ~tice od s~~
koji su, nasuprot Aristotelovoj logici termina, oanosno
pojmova, zasnivaci logike stavova. Sam Aristotel "logickim" nazivaproii'Cavan]e..,.ofiSfili-poJmova nasuprot fizikalnim istra.Zivanjima empirijskog i individualnog.
Organon nije samo zajednicki naziv raznorodnih logickih spisa nego, bar u osnovi, pravi sistem Aristotelove
logike. Orga'!on cine ovi spisi:
I. 0 kategorijama (IItQt X<l'tTJ'YOQLwv, De categoriis), tj. "
ucenje o osnovnim oblicima bica i misljenja.
II. 0 tumacenju (IleQi EQf.l.TJVELa;, De interpretatione),
u kome Aristotel izla.Ze ucenja o stavu, o sudu i o modalnim iskazima.
III. Prva analitika ('AvuAu'ttxa nQo'ttQa, Analytica
priora), u kojoj Aristotel izla.Ze svoje ucenje o zakljucivanju, tj. silogistiku.
IV. Druga analitika ('Avaludxu uo'ttQa, Analytica posteriora), u kojoj je izlozeno ucenje 0 dokazivanju, 0 definiciji i klasifikaciji i saznanju na osnovu principa.
V. Topika (TonLxa, Topica), sadrfi ucenje o dijalektickom ili verovatnom zakljucivanju i dokazivanju.
lje~i~... AristoteLje_r.aspxaijao ..Lu .

VI

VI. 0 sofistickim pobijanjima (IleQt oocpLonxwv f'Ae'Y'X.rov, De sophisticis elenchis) sadcli analizu i kritiku

sofistickih tj. prividnih i la.Znih dokaza.

Kao sto se vidi, Qrganon predstavlja pr~_.JQ&icki
sistem, jer obuhvata sva osnovnaTiceilJa Jedne predmetno-=saarzajne i u danasnjem smislu naucne logike, to jest
~eoriju osn.~~_!lih pre.Qm;.!._no-misaonih ~<.!~ba, teo~iju
z_!!a.ce.nJ~1 . !!_cer.t.@_2...!dgicktm Iormama mislj~!lj_~L.J9m<::!9!."_
met()d.ologij~--i,. .Aajza ..uCeiije.-.a-:::-pogreska.tria .J.J. mi.Sljenju._
..... Ako se postavi pitanje originalnosti Aristotelovih
logickih ucenja, onda treba najpre. ukazati na pogresnost
onih shvatanja cija je osnovna teza tvrdenje da ~ristotelo\_'a
silQ~~Jilca.~dstavlja samo kriticku preradu Piaiorio:VJ>JL m~J9dskqg posfupka: 'lfLmQtOL; tJ. -poOele opsfiO:
nadredenih, na posebne, podredene pojmove. Taka B.
Rifert, povodeci se za starijim komentatorima, _tvrdi da
Aii~tote.I ,~pticki preradujucLPl~~<J!l..<?V postupak diairesis
11alazi metodu u postupku silogistic"/Co[("'z"i11d1Tittvan]lf":V -stvari, medutim, J'Hitorioy~:ffllill~:Ktitca;kaovestlna iiaiicnog vodenja razgovora ili raspravljanja, 1;!s.D.i.Y~-~-~.E_a dv~
metodska saznajna postupka: [LTY.f!.. _ n~_.....Qt]qi.:~L~i~
Jteprotivrecnih _p<;>jtn.()Y.~.;.t~P-.Q;I>.!at?.~~ _metodski put
saznanja opstih pojmova iii saz~apj~_.,I.l~- '21~~l'auvayroytj)
i, drugo, iz metodskog p\lfa."sazn,~nja_ ,.1;1.a nize'' (ihmQeot;)
tj. iz raspodele visih, supraordiniranih, na riiZe, subordinirane, pojmove.
-
Tacno je da je Platon, kao i Sokrat, nasuprot sofistickom i!!9.~e.Qloskom nihilizmu . i relativizmu, nastojao da
p_!gp.~4e metOdu..sffciiii}a' 'iiau~nog, tj. potpuno sigumog
s~tlanja. Medutim, postojanje ovog zajednickog cilja nikako ne znaci da je Aristotel samo kriticki preradio Platonovu metodu. Maze se reci jedino to da Platonova metoda
diairesis cini osnovu Aristotelove metode silogistickog
zakljucivanja koje predstavlja principijelno novi i siste1 J. B. Rieffert, Logik, Eine Kritik an der Geschichte ihrer
Idee, in Die Philosophie in ihren Einzelgebieten, Herausg. von M.
Dessoir, Berlin 1925, S. 17.

VII

matski razraden oblik metode deduktivnog saznanja.

J. M. Bohenski tacno tvrdi da je sam Aristotel pokazao da
diairesis nije zakljucivanje, jer je u prvom rec o ,jednom
produienom postavljanju (stavova), a ne o zakljucivanju" 2
Posebno treba istaci da nikakvom analizom i kritikom Platonove metode nije bilo moguce otkriti novu, daleko slozeniju i znacajniju, metodu silogistickog zakljucivanja i
dokazivanja. To je osnovno i veliko logicko otkrice Aristotelovo, sto i on sam s pravom istice. Otkrice ove nove
metode, kao i cinjenica da je Aristotel prvi otkrio i sistematski obradio problematiku elementarne logike pojmova,
cini Aristotela uistinu ,ocem logike". '
S druge strane, medutim, pogresno bi bilo tvrditi da
je Aristotel izgradio svoju logiku bez ika~ve osnove koja
je postojala u ranijim filozofskim ucenjim:l. ';rakva osnova
je postojala kako u Platonovoj epistemologiji i metodi tako
i u Platonovoj i, narocito, u elejskoj metafizici bica. Elejske
ontolosko-gnoseoloske zakone proste identicnosti i neprotivrecnosti Aristotel je nasao, u ontoloskoj koncepciji i
formulaciji, kod Parmenida. Ali i ovde je Aristotel dao
svoje nove, gnoseoloske formulacije ovih zakona ukoliko
ih je shvatio kao zakone istinitog misljenja. I onde, dakle,
gde je na8ao neposredniju osnovu za svoja ucenja, Aristotel
je izvorni mislilac i stvaralac logike. Tacnost ove postavke
se lako more sagledati poredenjem Aristotelovih ucenja
sa zacecima logickih i gnoseoloskih istrazivanja u ranijim
filozofskim ucenjima u kojima ne nalazimo nijedno celovito logicko ucenje Aristotelovo, a pogotovo ne nalazimo
ni traga od njegove nove teorije deduktivne silogisticke
metode saznanja.
Sam Aristotel s pravom istice da su, na primer, za retoriku postojali mnogi stari radovi. Medutim, kaZe on, ,o
zakljucivanju nismo imali nikakvih ranijih radova i zato
smo potrosili mnogo vremena u mucnim istrazivanjima".
U vezi s ovim tvn1enjem Aristotel, obracajuci se svojim
J. M. Bochenski, Formale Logik, Orbis, Band III, 2, Miinchen 1956, 8. 06, S. 46.
2

VIII

slusaocima, zakljucuje: , ... svima varna, svima nasim slusaocima, ostace samo da nam oproste nedostatke naseg
istraZivanja, a zbog otkrica koja su u njemu ucinjena da
osete veliku zahvalnost" 3
2. Pitanje tumacenja Aristotelovih logickih ucenja
Ako izuzmemo stoicko zasnivanje logike stavova i
sholasticku formalizaciju i razradu nekih Aristotelovih
ucenja, Aristotelov logicki sistem je do najnovijeg vremena,
do izgradnje savremene matematicke, odnosno simbolicke
logike stavova i polivalentnih logika, ostao - celovit
i gotovo nepromenjen - jedini logicki sistem. Ovu ,apsolutnu potpunost i zavr8enost" Kant je smatrao da moze
objasniti jedino time sto je aristotelovska logika, toboze,
cisto formalna nauka koja sistematski izlaZe samo ,formalna pravila celokupnog misljenja". Svoju strogu naucnost logika, po Kantu, zahvaljuje tome sto je ona u pravu
i cak je obavezna ,da apstrahuje od svih predmeta, te u
njoj, dakle, razum nema ni s cim drugim posla do sa samim
sobom i sa svojom formom" 4
U vezi s ovakvim, tj. formalistickim, shvatanjem logike uopste, postavlja se pitanje: je 1i formalisticko tumacenje Aristotelove logike pravilno? Da je ono pogresno,
dokazali su vee i stariji logicari kao sto su A. Trendelenburg, F. Iberveg, H. Majer i drugi, koji sus pravom ukazali
na cinjenicu da Aristotel nije potpuno odvajao logicke
forme od odredaba bica, da je logiku zasnivao na ontologiji
i psihologiji, isto onako kao sto je to u novije vreme jos
uvek cinio metafizicar Kr. Volf. U vezi s ovim je prevodilac
Aristotela i komentator njegovih spisa E. Rolfes tacno primetio da formalistickoj interpretaciji Aristotelove logike
stvarno protivreci cela Druga a_na_liti!w u kojoj . ,Aristotel
najtesnje povezuje logicke10riiie sa saddajem i bicem.kao
)redmetum saznanJa~ -p-6Se0no .sa uzroenoscu kao realnim
razlogom logickog dokaza.

s Aristotel, Organon, VI, 34, str. 648.

Kant, Kritika cistog uma, Predgovor drugom izdanju, ,Kultura", Beograd 1958.
4

IX

Ali ovo, kao i cinjenica da je Aristotel, makar i ne apsolutno, identifikovao logicke zakone sa zakonima bica, kao
i kategorijalne pojmove sa osnovnim odredbama bica, ne
sme nas ni u kom slucaju odvesti u drugu, isto tako neosnovanu, ontologisticku interpretaciju Aristotelove logike.
Ovakvoj interpretaciji, koju zastupaju nekriticki materijalisti, protivreci prosta cinjenica da ne samo Aristotelova
nego i svaka druga logika, kao teorija oblika misljenja, jeste
formalna. Aristotelova Prva analitika u stvari i u osnovi
predstavlja takvu formalno logicku teoriju u najopstijem
smislu reci. Ovo, medutim, nikako ne znaci da je Aristotelova logika i formalisticka, tj. da se u njoj logicke forme
shvataju i proucavaju nezavisno od predmeta i sadrzaja
misljenja. J. Lukasjevic s pravom tvrdi da ,Aristotel i njegovi sledbenici peripatetici nisu bili formalisti", da su
,formalna i formalisticka logika dve razlicite stvari" i da
,Aristotelova logika jeste _fp_rmalna ali nije formalisticka,
aol(]elogt'kasToika i formalna i formalisticka" 5
--Medlluriliii-pro-sto 1 gen.eralno tvrdenje, da je- Aristotelova logika formalna, ne moze se smatrati tacnim, jer,
prvo, Aristotelova logika je predmetno-sadrzajna, drugo,
nisu podjednako formalna sva ucenja te logike, na primer
teorija silogizma, iz Prve analitike, s jedne strane, i ucenje
o kategorijama i teorijama dokazivanja, s druge strane.
Neophodno je ukazati jos- na jedno, ne samo starije
nego i najnovije, jednostrano shvatanje Aristotelove logike:
to je logicko-jezicko i logicko-sintakticko tumacenje i
shvatanje Aristotelove logike.
Cinjenica je da je Aristotel istra.Zivanje cak i, u osnovi
ontoloskih, formi, konkretno kategorija, kao i njihovo
definisanje i sistematizaciju, vrsio analizirajuCi savremeni
mu grcki jezik. Jos u mnogo vecoj meri ovo je slucaj sa
analizom i definisanjem stava, suda i zakljucka. Medutim,
teza J. M. Bohenskog da su Aristotel, stoici i sholastici
,nastojali da shvate zivi svakodnevni jezik u njegovoj

sintaktickoj strukturi" 8, nikako jos ne sme znaciti da Aristotelova logika u osnovi predstavlj a formalisticku logicku
sintaksu u modemom smislu reci. Jos manje bismo bili u
pravu da Aristotelovu logiku u celini okarakterisemo kao
,logiku jezika", kao sto to cini na primer J. B. Rifert
koji Aristotelovu logiku shvata upravo kao ,logiku jezika
(Sprachlogik)" 7 Isto je tako pogresno Aristotelovu logiku
identifikovati sa ,aristotelovskim jezikom" odnosno sa
,aristotelovskom strukturom jezika"' kao sto to cine opsti
semanticari A. Koriibski, S. J. Hajakava i dr.
Sam J. B. Rifert, koji Aristotelovu logiku smatra za
logiku jezika, sasvim tacno tvrdi da su bitne karakteristike
Aristotelove logicke teorije ove dve: ,metodoloska strana
deduktivnog izvodenja dokaza i metafizicko izjednacavanje
logickih relacija sa stvamim relacijama zamisljenih stanja
stvari". Ovakvo Aristotelovo shvatanje, konstatuje Rifert,
slaze se sa celim metafizicko-racionalistickim pravcem
njegove filozofije" 8
Ako ovo uzmemo u obzir, kao i cinjenicu da je _Aristotelova logika zasnovana na njegovoj ontologiji. odno~!!9
inetafizici,. onda nam postaje jasna neosnovanost shvatanja
njegove logike kao ,_logike jezika".
Ali, ako Aristotelova logika nije u osnovi i u celini
ni cisto formalna logika, niti je ontoloska logika bica niti
je to logika jezika, onda se s pravom moze postaviti pitanje: k~~ya je to 1ogika po njenoj osno~oj koncepciji?
Pravilan odgovor na ovo pitanje mozemo dobiti na osnovu
sledecih cinjenica:
t/1) Kod Aristotela se medusobno preplicu i identifikuju
znaeenja ovih gnoseoloskih i ontoloskih termina i izraza:
,izrecen o" (xaTTJYOQEi:oitm), ,biti istinit" (af..T]itEuEoitm),
,biti U obimU odredenog pojma" (EV OAOlTLVL EtVm), ,biti"
(dvat)8
8

.SI. AyKacesm, ApucroTeneecJCaSl CU.Il.llOZUCTUJCa. llepeBOA H. H. CnDKKHHa H A. n. Cy66onrna. H3A. HHOCTp. AliT.
MocKBa 1959, CTP. 53 H 51.
5

J. M. Bochenski, Formale Logik, loc. cit., p. 56.

J. B. Rieffert, Logik, loc. cit., p. 16-23.
s Rieffert, loc. cit., p. 22.
u H. Maier, Die Syllogistik des Aristoteles, Band II, S. 179.
7

XI

2) Cinjenica je da je Aristotel u svojim logickim spi- .~

sima vrsio logicku analizu jezika, da je otkrio osnovne
forme samog misljenja, odnosno saznanja, da je misljenje
u osnovi shvatio kao odra.Zavanje odredaba samih stvari
i da su, po njemu, zakoni misljenja identicni, i1i bar neposredno zasnovani na zakonima samog bica.
3) Aristotelova logika je integralni prvobitni sistem
elementame logike.
f\ristotelova lagika aije Hi samo Jogika bita.nitLsamo
logika mjsljenja, a najmanje je samo, i1i bar u osnovi,
logika jezika. Ona--Je sve to ujedno u odredenoj meri i
steptmu: po svom metoo.skom pristupu A}jjp~alagika
je liig_iCkO-sin:Jt~J!,t!c~, pq svo_11t__~drzajl,l_to je logika misl]en]a, pre svega njegovih formi i zakona, a po svojoj osnovi
to 7eomoloski zasnovana logika. ~atak logike, po Ari!ttotelu, j~J?l.Q~kroz analizu jezika izvrsiti analizu nnslfenfa
~bjekfivne stvanw_sti. U ovom smislu tacna je
"inova ostavK:a da se kod Aristotela svuda objektivna
logi.ka :rn~sa sa . ___ .. tVriom, ali taka da je svuda vidna
objektivna logikano.
l'tema tome, pogresno je, sa stanovista kasnije i danas
razvijenih shvatanja logike, pokusavati okarakterisati Aristotelovu logiku u smislu bilo kojeg od tih novih shvatanja
logike. I~Q!!a o Aristo~_l~y:<?j . . lC>&~_.i~--~loiena...upravo
~oll!Pl~}csna.. 'I o Je kofiKo mana toliko i vrlina ove logike,
jer je, tom svestranoscu i celovitoscu razmatranja logicke
problematike, otac logike postedeo svoju logiku raznih
metodoloskih i teorijskih jednostranosti, tih toliko cestih
mana (a i vrlina!) savremenih posebnih logickih sistema.

3. Osnovna logicka ucenja i teorije

Na ovom mestu nije neophodno, a ni moguce, izloziti
sva Aristotelova logicka ucenja; njih ce citalac naci u
samom Aristotelovom delu - u Organonu. Mi cemo ovde,
medutim, pokusati da uka.Zemo na neke osnovne probleme,
10

CTp.

XII

resenja i teskoce Aristotelovih logickih ucenja. Pri tom

cemo poCi onim redom kojim su izlozena ta ucenja u samom Organonu.
a) Ucenje o kategorijama

QQrvom delu Organona1 :w!_:!!~enjl! 0 k_at.egorij{lma,

Aristotel izla.Ze svoje ucenje a asnovnim odredhamaJD.iS1jenja i bica. Jlrllaz problemu je jezicko-logiCki. Aristotel
na]pre defiriiSe homonime, sinonime i paronime, zatim definise pojam predika1a i predikacije i, najzad, podrobno
raspravlja o svakoj od deset osnovnih logicko-ontoloskih
kategorija. Te kategorije su: 1) supstancija i1i sustina,
2) kvantitet, 3) kvalitet, 4) relacija, 5) mesto, 6) vreme,
7) polozaj, 8) posedovanje, 9) delanje i 10) trpljenje.
Aristotelovoj tablici kategorija maze se, i mora, uciniti
citav niz prigovora- na primer, da S.ll kategorije odabrane
l~1s! ~-ID:~!!~~ki,_ga ne_dQ_8~1J-~akve .OSUQVU~ _k!!t_ego~ KaQ l>1Q .~Q .,IPI!t~rija"~ ,sadrzaJ", "fonna" 1 ,kretanje". Ali 1\Ji..MQ!~l!-~~J!Qtako mora priznati da je dao
!YL.S!~~-I?!l!_ka!.~gorija,.da je duboko proanalizirao svaku od
navedenih kategorija, narocito s obzirom na njihovu predikabilnost i relacije suprotnosti i protivrecnosti. Ipak
treba istaci da upravo ovaj metodski postupak predstavlja
posmatranje svih kategorijalnih odredaba kroz shemu
apofantickog suda S jeste P, ciju predmetnu osnovu cini
relacija: supstancija - akcidencija.
Posebnu pa.Znju zaslufuje Aristotelovo shvatanje i
definicija prvih supstancija. Aristotel tvrdi za prve supstancije da je ,neospomo i istinito da one oznacavaju jedno
odredeno bice, jer je oznacena stvar individuum i brojno
jedno" 11 Shvatanje supstancija kao identicnih, jednih,
predstavlja neposrednu primenu pojma proste identicnosti
koju je Aristotel shvatio kao osnovnu odredbu bica, jer
- po njemu- ,,sustiaa biea.Jeste.=ied1J:pt", ,a sve sto
jeste ili je jedno ili mnostvo, a mnostvo se opet sastoji od

AeHHH, f/JUI!ocoifJc~eue rerpaou, MocKBa, OfH3, 1947,

304.

u Organon I, 5. str. 12.

XIII

jednih'm. Za supstanciju Aristotel, dalje, tvrdi da ,ona

niti je u subjektu niti je atribut nekog subjekta" 13
Ovakvo shvatanje prvih supstancija sadrzi izvesne
neresljive teskoce, od kojih su glavne sledece:
1) Aristotel navodi kao primere prvih supstancija
konkretna realna individualna bica: ,ovaj covek", ,ovaj
konj". Kao prve i prave supstancije ova bica su, svako za
sebe, kvalitativno i numericki ,jedno". Medutim, s druge
strane, po Aristotelu, pravo ,jedno" jeste samo ,cista
forma" koja je, kao identicno jedno, potpuno liSena materije. Aristotel ovo direktno tvrdi kad kaZe da su ,apsolutne
jednosti sva bica koja nemaju materije" i da ,ono sto
uopste nema materije, to je sve kao takvo i u pravom
smislu jedno" 14
Izlazi, dakle, da su ,ovaj konj" i ,ovaj covek" supstancije iskljucivo po svojoj nematerijalnoj formi. Ova
tvrdnja se, doduse, slaZe s Aristotelovim shvatanjem materije kao amorfnog entiteta ciste mogucnosti bica. Ali ovo
u isti mah ispoljava svu metafizicnost i idealizam Aristotelovog shvatanja kategorije prve supstancije. Tu kategoriju
Aristotel je nesumnjivo shvatio po modelu elejske apstraktne identicnosti.
2) Na drugu osnovnu teskocu u shvatanju supstancije
naisao je sam Aristotel kada je raspravljao o pitanju: da li
je sta suprotno supstancijama i da li supstancije primaju
suprotnost? Aristatel qokazuj~_<ili_supstancijam._!:l nij(! J;rista
s\lr_rgtl_l(), _~li_ da ~!l~t@cij~-- ~Pri1llatl1-.:_s_~!:0iu~st!cc. _Aristotel to objasnjava time sto, veli, ,supstq1]_q_iJ.ti}!1:_0gu primiti
S~-prameru:_ $._f!:.f11.fL seoe'~~~. _Mora se postaviti
logicno pitanje: kako je ovo uopste moguce ako je svaka
prva supstancija apsolutno identicno jedno? Aristotel 'ovo
ne objasnjava, niti je to - sa stanovista logike proste
identicnosti - uopste moguce objasniti. Aristotel prosto
12 Met., I, 2, 1054 a 10 i Met., B, 4, 1001 b 5.
1s Organon, 1, 5, str. 10.
14 Met., H, 6, 1045 b 25 i Met., Z, 8, 1034 a 5.
1s Organon, I, 5, str. 13.

XIV

tvrdi: ,To je, naime, svojstveno supstanciji sto ona, iako

ostaje identicna i po broju jedna, prima kontrame suprotnosti na osnovu njene sopstvene promene. 16
Aristotel navodi konkretan primer promene prve
supstancije, na primer: ,ovaj covek sedi" - ,ovaj covek
stoji''. Ali prava promena nesumnjivo protivreci jednosti,
odnosno prostoj identicnosti bica: ono sto je i ako je prosto
jedno, to, ako se promeni, ne moze ostati to isto jedno,
u smislu apsolutne jednosti, kako je Aristotel shvatio kategoriju supstancije. Do pojma kompleksnog i razvojnog,
dijalektickog identiteta Aristotel nije dosao, kao, uostalom,
ni vecina logicara danas.
Aristotelovo shvatanje supstancije predstavlja osnovnu
ontolosku tacku njegove logike, tacku koja je opravdano
kritikovana i koja je stvamo prevazidena u savremenom
naucnom saznanju stvamih predmeta i pojava koje se sve
pokazuju kao, vise ili manje, kompleksne i razvojne.
Ali ako je Aristotelovo shvatanje identicnosti i prvih
supstancija elementamo logicko i metafizicko, njegovo
raspravljanje znacenja kategorijalnih pojmova je u mnogo
cemu dijalekticko. Aristotel, naime, svuda u odredbi kategorija raspravlja problem suprotnosti, a narocito u 10.
glavi spisa 0 kategorijama, u kojoj izlaZe svoje ucenje o
cetvorostrukosti relacije suprotnosti: 1) suprotnost relativnih
pojmova, na primer: ,dvostruko i polovina", ,gospodar
i rob", ,manje- vece" itd.; 2) suprotnost posedovanja i
lisenosti, na primer: ,vid i slepilo"; 3) kontrerna suprotnost, npr. zlo prema dobru; 4) kontradiktorna suprotnost,
afirmacije i negacije, na primer: ,on sedi"- ,on ne sedi".
I Aristotelovo ucenje o kretanju saddi izvesna dijalekticka shvatanja, sto se vidi vee i iz njegova razlikovanja
~est vrsta kretanja, koje on shvata ne samo kao prelaz mogucnosti u stvamost nego i kao bilo koje prelazenje jednog
u drugo i kao aktivnost. Ali njegovo shvatanje kretanja
saddi i metafizicke momente: tako je on u shvatanju naucnog saznanja uglavnom insistirao na dokazivanju apsolutnih vecitih zakljucaka, odnosno dokaza.
1s Organon, I, 5, str. 14.

XV

2. Teorija znacenja, shvatanje istine i modaliteta

Elemente Aristotelove teorije znacenja nalazimo i u

spisu 0 kategorijama, kao i u drugim spisima gde se odreduju znacenja kategorijalnih i drugih termina. Medutim,
razvijenu teoriju znacenja nalazimo u spisu 0 tumacenju,
u kome Aristotel odreduje znacenja reei, prostih i slozenih
imenica, glagola, kao i prostih, slozenih, kontrarnih i kontradiktornih reeenica, stvarnog i prividnog jedinstva recenica i samog govora.
Aristotelova teorija znacenja je realisticka, jer se po njemu - termini, reci, jezicki izrazi i reeenice, ukljucujuci i afirmaciju i negaciju, kao i iskaze 0 buducnosti,
odnose na realne stvari iii na mogucnost realnih stvari.
Tvrdenje je iskaz kojim se nesto neeem pridaje, a odricanje
iskaz kojim se nesto necem odrice. Tvrdenje i odricanje se
u prvom redu odnose na stvari, tj. na stvarno postojece i
nepostojece, ali ,moguce je odricati sve sto je neko govorio
i tvrditi sve sto je neko odricao" 17
Same, nepovezane reci, odnosno sami pojmovi, nisu
niti istinite niti Iaine iako mogu imati neko znacenje; na
primer: ,jarac-jelen" znaci nesto, ali to nije ni istinito ni
Iaino. Tek je sud: ,ne postoji jarac-jelen" istinit, dok je
odgovarajuci afirmativan sud ovde lafan.
Aristotel definise stav, odnosno sud kao ,govor kojim
se potvrduje iii odrice nesto o necem" 18 Stav se sastoji
od imena (ovof.La) i glagola (gijf.La), tj. od subjekta kao
pojma stvari o kojoj se govori (S) i od predikata (P),
tj. pojma koji se pridaje iii odrice subjektu, kako je ove
oznacio Boecijus. U osnovi ovakve, predikativne, strukture
stava, odnosno suda, po shemi ,S je P", krije se metafizicko shvatanje bica kao supstancija koje imaju odredene
akcidencije. Po Aristotelu, sud je shvatanje te ontoloske
strukture.
Razlika izmedu suda (&n:o<pav<ns) i stava iii uopste
premise (rq;,>O't(l(1LS) u tome je sto je s-gd stav koji je nuzno
17

1l'.
':

istinit ill lazan, sto kod stava, kao i kod naredbe iii molbe,
ne mora biti slucaj.
Istinito tvrttenje je ono kojim se tvrdi da jednoj stvari
.pripi:ulii onQ #oiai pripada". ..
---Laina-i~ _Q!\O tvr(/enje kojim se tvrdi da stvari pri~!!!!!!z__g!l:.o.lto nioLne pripada".,
Istini19_j~ __
Q_r,.Q_ odrk<mie ~ojinl se o stvari izkazuje
cJa
pdpa,da...ona sta joj_n.c_p_r!Pada".
Lazno odricanje je OI):~_ !_oj!J.t.l s_e_9 sty~ri.iskazuje da
0no s.!Q.JQJJJJ~.P.TlPatifl nioLI!1:P(Jcl_Cl_" 18 ~
4
Kraca definicija istine i lafe glasi: ,Reci da postojece
ne postoii iii da nepostojece_EQJ.oii=:-jestelat.a.recL4<! po:._.
stojece postojlT da nijiosiO;eee ne postoji -je,~t~ _iti~a. " 20 ..
- Prema tome, isPna i laf su, po Arismtell.h odlike govora
i mislj~J!j'l~ ali~ imaju onto~o8kl,L~JlOVll. U.P.Q~~i~':lju
ilinepostojanju stvan odrederiih osobin~_Aristotel duektrio ..
OYQ.. mdid~Qa .,posto]a~je -iii nepostojanje cini
su4enje is_tinitim iii laznim" 6 .o.tpunija AristoM.Qtll__Q~ij-
Jlicija is~e i ~i glasi "Tstio~~~j~--~~ai kg t:azdvojen~
stavlja kao razdvojeno, a wQjeno k~c;>_ -~_pojeJ.l0 1 . a u zablu~:h
je onaj cije m.nenje je s_yprot@_~!.Y..8:.t:n..9~ . stanju stvari" 22
Zanimljivo je Aristotelovo resenje pitanja o postojariju
nebiea" iii~niceg", pitanja kojim su se bavili i savremeni
~carl Od aJnonga do Rasela. Aristotelovo resen"e ovo
pitanja glasi: ,Ali nije istina za ne 1 e reel a postoji zato
ito ie objekt nii'SijeUTa;-~9-:-~ifr.ituH se. ~il~~~- riiisljenje da
ono postoji ..nego..Jia...ne....po_stoji".13 Aristotel, kao sto se
vidi, jedino egzistenciju objektivnog bica smatra za postojanje, dok se ,biti objekt misljenja" ne mora poklapati s
objektivnim postojanjem.
Resavajuci problematiku nuznosti i slucajnosti Aristotel je zapao u mnoge teskoce upravo zato sto je tu pro-

jor:ne

Organon,
t0 Met., IV,
11 Organon,
2! Met., IX,
u Organon,

Organon, II, 6, str. 57.

ts Organon, II, 6, str. 57.

XVI

II, 6, str. 57.

1011 b 26.
I, 5, str. 14.
10, 1051 b.
II, 11, str. 70.

XVII

blematiku nastojao da resi sa stanovista svoje dvovrednosne

logike zasnovane na ontologiji kontra~i~cije postojanja i
nepostojanja. Ovo se mora konstatovatl 1 o?da ~ko se ne
bismo sloziii s tezom J. Lukaevi~a - da J~ ~nstotelov~
modalna logika gotovo nemoguca zbog nJemh man.a.Jprotivreenosti.
'
-=--Posebnu pafnju zasluzuje Aristotelovo raspravljanje
problema protivrecnih iskaza o .budu~nosti, kon~ret~~
iskaza: sutra ce biti pomorska b1tka" 1 "sutra nece b1tl
pomorska bitka'> Ovaj prob.l~m ~a.o i ~.~s~otelovo ~~se~j~
opsirno i temelJno su anallZlrah 1 knt1ck1 procenJ1~~h .!
takvi znacajni savremeni logicari kao sto su J. LukasJeV1C
i A. N. Prajor.
Kakvo je, dakle, Aristotelovo resenje o kome se toliko
diskutuje? Svojom bivalentnom logikom, koja zna samo za
apsolutno postojanje i apsolutno nepostojanje, . Aristotel
~bio prinude_n da proo;;w ~rmaciju yo~tojanjii::"~~
'za nuznu. kao 1 prostu negaclJu. ne~!~L~I;\!..9__!1;_10 }. ~~dl .
k~ kaze: , J er ako je svaka afumaciJa 1h negacua Ist1111ta
iii lafna, onda_istotatw, njjinim ~aka stvar poStOjLili .lle postoji. " 24 Ovaj princip vazi, po Aristoteiovom
misljenju, za svaku afirmaciju i za svaku negaciju, pa on,
prema tome, mora vaZiti i za iskaze o buducnosti, sto
znaci: jedan od kontradiktornih iskaza o buducem doga<1aju takode bi morao nurno biti istinit. Medutim, Aristotel
odbacuje ovakvu apsolutizaciju nuznosti, jer stvarno danas
nije nu7no dace sutra biti pomorska bitka. Nasuprot ovakvoj nuznosti Aristotel istice realnost postojanja slucajnosti
kao slobode opredeljivanja u sadasnjosti o buducnosti. "Kad
bi sve bilo apsolutno nuzno", primecuje Aristotel, "onda
bi bilo bespredmetno svako nase razmisljanje da li da
ucinimo iii ne ucinimo neki postupak".
SmatrajuCi buduce dogadaje za potencijalnu realnost,
Aristotel resava problem istinitosti kontradiktornih iskaza
0 buducnosti na taj nacin sto tvrdi da danas nije nuzno
istinit iskaz: "sutra ce biti pomorska bitka" niti njemu
24

XVIII

tontradiktoran iskaz: "sutra nece biti pomorska bitka"'

nego je .,nuzno da ona sutra bude ili ne bude" 25
Ovo resenje je utoliko tacno, sa stanovista dvovalentne
Iogike, ukoliko se slafe sa osnovnim principom istinitosti
dvovalentne logike da . .s-.Q.mo jedno moze biti istina. Medutim, ovakvom resenju se mora prigovonh sledere:-1)-Aristotel uopste ne resava niti postavlja realisticki problem
vrednosti iskaza o buducnosti, s obzirom na stvarne uslove
mogucnosti buduceg dogadaja; kruto se ddeci dvovr~d
nosne sheme on nastoji da resi pitanje proste istine iskaza
o buducnosti; 2) svojim tvrdenjem da je danas istina "da
biti iii da nece biti buduci dogadaj", Aristotel uopste ne
re8ava problem koji je sebi postavio, tj. problem istinitosti
jednog iskaza o buducnosti. U cemu se sastoji pravo resenje - videcemo u daljem izlaganju.
U Aristotelovom l!~.:!~}E~ali~e~_ ~asl~!!iq_pa.Znj.u
i njegove teefije o suprotnostJ modalnib_.isk~l!:

ee

'

"Moguce je" - "Nije moguce". (

"Slucajno je" - "Nije slucajno".
"Istina je" - "Nije istina".
Aristotel isto tako prvi sistematski izlaZe modalne
iskaze u cetiri grope od cetiri modalna iskaza pocev od
iskaza: 1) Moguce je da to postoji. 2) Slucajno je da to
postoji. 3) Nije nemoguce da to postoji. 4) Nije nu7no
da to postoji. J\!is!_otel smatra da iz rvo iskaza slede
Q.tala tri modalna iskaza, s
re stav ja odredeni sistem
_modalne lo~tke.
U nemogucnosti da ovde kriticki ocenjujemo Aristotelovu modalnu logiku, istaknimo samo to da ova logika
zaista sadrzi mnoge teskoce, od kojih su osnovne neodre<1enost realnih i opstih modaliteta nu7nosti i slucajnosti
i formalisticko tretiranje navedenih suprotnih modalnih
iskaza. Najzad, treba istaci cinjenicu da Aristotelova
mcidalna logika i njeni principi jos uvek nisu ni dovoljno
ni sistematski prouceni.

Organon, II, 9, str. 61.

25

Organon, II, 9, str. 63.

XIX

3. Aristotelovo otkrice silogizma i njegov logicki sistem

Sam Aristotel smatra svoje ucenje o silogizmu za
naucno otkrice, i ono zaista predstavlja veliko logicko
otkrice. Odmah treba istaci i to da je Aristotel ne samo
otkrio logicku formu silogizma nego i da je, otkrivsi
osnovne principe, figure i moduse silogistickog zakljucivanja, sistematski obradio problematiku silogizma i u osnovi
izgradwsistem elementarne deduktivne silogisticke logike.
Moze izgledati cudnovato da je tek Jan Lukasjevic,
nasuprot mnogim komentatorima koji nisu razlikovali
Aristotelovu logiku od tradicionalne klasicne elementarne
logike, pokazao koji je pravi Aristotelov silogizam i koji
je sistem te logike. U ,.4..glavi Aristotelove Prve analitike,
u kojoj se izlaze ucenje o silogizmu, zaista nailazuno orginalni Aristotelov silogizam oblika:
,Ako se A iskazuje o svakom B
i B se iskazuje o svakom C,
onda se A iskazuje o svakom C. " 26
Sustina Aristotelova otkrica sastoji se u otkricu_silo-:
giticke forme za~lj~iviii]a u korn~ se iz dva data stava,
takozvanih premis.a u kojima je odreden medusobni odnos
izmeau tri pojma, izvodi treci stav - ;.a.kJil!c.fl_Tf. Logicku
sustinu samog silogizma cini nalafenje veze izmedu dva
takozvana krajnja termina - u navedenoj formi to su
termini A i C - posredstvom datosti veze izmedu nizeg
termina A i termina B i izmedu termina B i viseg termina C.
Termin posredstvom koga se ostvaruje ova veza i izvodi
zakljucalC jeste termin B. To je srednji termin. Aristotelovo
otkrice strukture silogizma u osnovi se sastoji u otkricu
logicke funkcije srednjeg termina u toj strukturi. Sam Aristotel definise ulogu srednjeg termina, te logicke alke, silogizma stavom: ,Srednjim <terminom> nazivom <onaj>
koji se sam sadrzi u jednom, dok se u isto vreme u njemu
sadrzi jedan drugi, te je on po polozaju srednji. !7 Posebno

treba istaci da .srednji termin - po Aristotelovoj ontoloskoj osnovi logike - odgovara realnom uzJgku ili ra~logu,
tj. on je zamisao tog uzroka l1i razloga.
.
~totel tvrdi da ,savdeni silogizam" postoji ondan
kada se tri termina silogizma medu sobom tako odnose da
se donji termin sadrzi u srednjem kao celini, dok se srednj'
termin sadrfi u gornjem terminu kao celini. 28 Ovakav je
samo prvi modus prve silogisticke figure, od sholastika
oznacen imenom Barbara. Pored njega Aristotel smatra i
drugi modus prve figure, tj. modus Celarent, savrsenim.
Osnovni opsti princip silogistickog zakljucivanja nalazimo u spisu 0 kategorijama. Njegova formulacija glasi:
Ako se nesto
zz.:..:
.... --.- kao
-... -.predikat izrice o subjektu, onda se sve
onostosekazlije 0 predikatu kazu]e i 0 SUb]ektu. " 29 Aristotel na:vocit-i\lruge formulacije osnovnog prindpa, ili
aksiome silogizma, koje su adekvatnije subsumpcionoj teoriji
suda, ali za nas ovde to nije bitno. Isto tako, nema svrhe
izlagati posebne teorije Aristotelovog ucenja o silogizmu:
otkrice tri silogisticke figure, prema polozaju srednjeg
termina u premisama, zatim otkrice modusa ovih figura,
kao i modusa cetvrte figure koju Aristotel nije uzimao u
obzir. Bitnije su druge odlike Aristotelovog ucenja o silogistiCkom deduktivnom zakljucivanju. Te odlike su ove:
J 1) Aristotel, prema vrsti premisa, razlikuje: kategoric~, asertoricni i moguci silogizam.
II 2) Aristotel svuda upotrebljava cetiri osnovne poznate
vrste stavova: A - univerzalno afirmativni, E - univerzalno negativni, I - partikularno afirmativni i 0 - partikularno negativni stav ili sud. S obzirom na ovo, Luka8jevic s pravom moze reci da je ,Aristotelova logika ,teorija odnosa A, E, I i 0 u sferi opstih termina" 30
3) U potpunom skladu sa svojim shvatanjem supstancije, kao nepredikabilnog, individualnog, jednog bica,
Aristotel nacelno ne uzima u obzir individualne termine u
svojoj silogistici. Drugi razlog sto on ne uzima u obzir
>

28

XX

20

AYKaceBWI, H. H. M., cTp. 36.

27

Organon, III, Anal., 4, str. 91.

29
30

---------------------

--

o~

Organon, III Anal., 4, str. 90.

Organon, I, 3, str. 7.
AYKaceBWI, Joe. cit. p. 50.

XXI
,...,.

individualne termine, sem u primerima pogresnih silogizama, krije se u tome sto je osnovni logicko-metodoloski
cilj Aristotelov - osiguranje naucnog, sto kod njega znaci
potpuno izvesnog i neoborivog saznanja, kakvo maze biti
jedino opste i nuzno saznanje.
4) Cinjenicu da Aristotel, mesto konkretnih termina,
u silogizmu upotrebljava simbole slova, na primer: A, B
i C iii P, SiR, Lukasjevic smatra za izvanredno znacajno
Aristotelovo otkrice, koje dosadasnji komentatori nisu
primetili samo stoga sto su bili losi matematicari, jer matematicari znaju da je uvodenje promenljivih (varijabila) za
matematiku znacilo novu epohu u njenom razvitkuY
5) Karakteristicno je da je Aristotel - iako je njegova
logika, kao sto smo videli, logika termina, odnosno pojmova
- ipak znao i za neke zakone logike stavova, na primer za
~akofJ kontr.SJ.;ozici: koji Arist'?tel izraZava sta.vom: ,~M ~
~e:dve <poJa_e> t_ko odilose ]edna pr!IDJ.a_drugojda, ako
j~__Le~J?~,_gnda je nuino.-Ldruga_,__Q_Ilda___ ako ne.ma dnJge,
n~~ ~ p.ry~'. 32 Mada ontoloski shvacen avo je zakon
kontrapozicije logike stavova koji se izrazava formulama:
p => q
q => ""'p iii Cpq CNqNp.
Aka se na kraju ovog veoma saZetog izlaganja osnova
Aristotelove silogistike zapitamo koji aksiomski sistem se
krije u osnovi Aristotelove silogistike, onda moramo reci
sledece:
1) Aristotelova logika jeste elementarna dvovalentna
logika proste identicnosti, neprotivrecnosti i iskljucenja
treceg. To je logika u kojoj postoje samo dve proste saznajne vrednosti: ,istinito" i ,lazno".
\J2) Jan Lukasjevic je rekonstruisao aksiomski sistem
cele Aristotelove logike i silogistike. Aksiomski sistem
Aristotelove logike bio bi ovaj:

=""'

I. Definicije:
1. Eab = Nlab, tj. stav ,Nijedno a nije b" ekvivalentan
je stavu ,Pogrdno je da poneko a jeste b".
" AyKaceBWI, Joe. cit. p. 42.
32
Ayi<aceBWI, Joe. cit. p. 93-94.

2. Oab = NAab, tj. ,Poneko a nije b" ekvivalentno .

je ,Pogresno je da sve a je~te b".* ~vo. su jedini ?d .r:arov~
poznatih odnosa sudova A 1 0, kao 1 E 1 I po protlvrecnostl.

II. Aksiome:
1. Aaa, tj. ,a je prisutno svakom a", ,Aksiom potpune identicnosti".
2. Iaa, ,a je prisutno ponekom a", ,,Aksiom delimicne identicnosti".
3. CKAbcAabAac, tj. ,Ako je b prisutno svakom cia
prisutno svakom b, onda je a prisutno svakom c". Ovako je
sam Aristotel formulisao prvi modus prve figure, doduse
upotrebljavajuci kao varijabile termine A, B i C.
4. CKA bclbalac, sto znaci ,Ako je b prisutno svakom
c i b prisutno ponekom a, onda je i poneko a prisutno
ponekom c".
Ova je drugi modus trece silogisticke figure Datisi.
Gornjim definicijama i aksiomama Lukasjevic dodaje
jos dve aksiome odbacivanja, dva pravila (a) zamene i (b)
odvajanja moguCih silogistickih oblika, kao i dva pravila
(c) pravilo odvajanja i (d) pravilo odbacivanja zamenom
nemoguCih silogistickih oblika. 33
Mada ova aksiomatizacija zadovoljava Aristotelovu
silogistiku, tj. njeni stavovi su dedukcijom izvodljivi iz
gornjih definicija, pravila i aksioma, ipak treba reci da
se i ovaj aksiomski sistem maze kritikovati, kako s obzirom
na definicije taka i, narocito, u pogledu aksioma identiteta,
sto ovde ne maze biti predmet istraZivanja.
4. Ucenja o naucnoj metodi misljenja, o naucnom i o ne.:::
naucnim dokazivanjima
Svoje ucenje o naucnom dokazivanju Aristotel izlaZe
u Drugoj analitici, koja predstavlja vrhunac njegove logike,
jer u njoj treba da je ostvaren osnovni cilj svih njegovih

* A, E, I i 0 su osnovni funktori Aristotelove logike, dok su

a, b i c promenljive termina.
33 AyKaCeBRq, Joe. cit. p. 90, 148 i 154.
XXIII

logickih istrazivanja, a to je: otkrice naucne metode saznanja, tj. neospomog, ne samo sigurnog nego i neoborivog
saznanja. Nauku, naucno saznanje i naucnu teoriju Aristotel identifikuje upravo po jedinstvenosti metode naucnog
saznanja.
Ovakvo, naucno, saznanje Aristotel suprotstavlja prividnom i lafnom sofistickom ili uopste pogresnom saznanju.
~snovne odlike naucnog saznanja su: apsolutnost, nuznost
1 opstost. Pravo naucno saznanje je, smatra Aristotel, jedino apsolutno, tj. nuino i opste saznanje, odnosno saznanje
na osnovu apsolutno istinitih premisa, odnosno na osnovu
pravih uzroka stvari. Aristotel naucno saznanje definise
na sledeCi nacin:
,Mislimo da nesto znamo na apsolutan nacin, a
ne sofisticki, akcidencijelan nacin, kad mislimo da
poznajemo uzrok kao takav, kojim stvar, predmet postaje i kada znamo da je ovaj uzrok - uzrok stvari,
i da ne moze biti drukcije. "34
Svako saznanje mora se zasnivati na nekom prethodnom saznanju. Naucno saznanje se, medutim, odlikuje
time sto je na naucan nacin izvedeno iz istinitih uzroka.
Koji je to naucan nacin, naucni metod? Po Aristotelovom
dubokom uverenju, to je metod silogisticke dedukcije.
,Znati" - to je, po Aristotelu, isto sto i ,znati pomocu :
dokaza", sto je opet identicno sa ,znati pomocu naucnog .
silogizma". U tom smislu Aristotel, preliminamo, definise
naucno saznanje na ovaj nacin:
,Zasad kazemo da mi znamo pomocu dokaza.
Pod dokazom podrazumevam naucni silogizam. A
naucnim nazivam silogizam ako mi pomocu njega ako ga imamo - znamo." 35
Silogizmom postiZemo naucno saznanje, tj. silogizam je
naucan ako su njegove premise istinite i ako je silogizam
pravilno izveden, tako da je i njegov zakljucak istinit sud.
34

35

XXIV

Organon, II Anal., 2, str. 261.

Ibidem.

Ali ako se naucno saznanje svede na silogisticko zakljuCivanje, odnosno na dedukciju, onda se nuzno postavljaju ova dva osnovna metodoloska problema: 1) Moze li
se uvek i u resavanju svih problema naci odgovarajuci silogizam, narocito moze li se uvek i sigumo, kada god nam je
10 potrebno, naCi srednji termin odnosno pojam izmedu
druga dva pojma s kojima bi on cinio silogisticku strukturu? 2) Moze li se u trafenju premisa, odnosno uzro~a,
iCi in infinitum i1i nuzno postoje neke osnovne premise
nauroog saznanja?
Prvi problem Aristotel svodi na problem jednosti
mnostva ili na pitanje postojanja opstih odredaba stvari jer,
,.kad ne bi postojalo nista opste, ne bi bilo nista srednje, a,
prema tome, ne bi postojalo nikakvo dokazivanje" 38
Dakle, da bi moglo postojati naucno saznanje, mora
biti moguce silogisticko zakljucivanje, a uslov ovoga jeste
postojanje jednosti i1i identicnosti mnootva stvari. Zato je
osnovni opsti princip, upravo jedan od aksioma naucnog
saznanja, Aristotelov postulat da ,mora postojati jedno i
identieno u mnogom"31 Ovaj princip jeste aksioma, jer
aksiome su opsti principi i prve naucne istine. Isto tako,
aksiom silogistickog naucnog metoda predstavlja stav
neprotivrecnosti, koji sam Aristotel smatra za vrhovnu
aksiomu naucnog saznanja i koji on shvata i formulise na
razne nacine od kojih navodimo jednu ontolosko-gnoseolosku koncepciju i formulaciju: Jskljuceno je da ikoji covek smatra da jedno isto jeste aida nije" 38 Ista takva aksioma u Aristotelovoj logici je i stav iskljucenja treceg, koji
Aristotel istice u raznim svojim spisima, a narocito u Metafizid, i to u raznim formulacijama od kojih jedna glasi:
.Onaj ko o necem ndto iskazuje mora reci da to jeste ili
da nije, a otuda da je nesto istinito ili da je lazno. " 39 Smisao
sva tri osnovna elementamo logicka zakona misljenja jeste:
3e Organon, ll Anal., 11, str. 281.
37 Ibidem.
sa Met., G, 3, 1005 b 24.
a Met., G, 1011 b 27.

XXV

sve je u stvarnosti, kao i u istinitom misljenju, samo jedno,

dok je u mogucnosti jedno ili nejedno, a trece je iskljuceno.
. ~r.ema tome, mo~aj? pos~ojati i stvarno postoje prvi
p~nc~p~ ka? ~SI_lOVne 1Stme SVlh nauka, kao sto postoje i
pn_nc1~~ pojedmih nauka odnosno teorija, dok su u zabludi
om kOJ1 ,s~traju da takvi pri1_1cipi ne postoje i da je otud
net;noguca 1 ~a~a n.auk~: A!1, s druge strane, dokazuje
Anstotel, grese 1 om kOJ1 nnsle da se svi naucni stavovi
moraju i mogu dokazati, jer bi ovo takode znacilo negaciju
nauke, posto se dokazivanje ne moze produziti u
beskonacnost.
Ali, ako. se istinitost aksioma i naucnih principa ne
moze dokazati, onda se postavlja pitanje: otkud znamo za
njihovu istinitost i na cemu se ona zasniva?
. Aristotelo~o resenje ovog pitanja, tj. problema porekla
aks10ma, SaStOJ1 Se U tvrdenju da SU naucni principi prve i
'!eP<;JSY~dne premise, j~r- kate Aristotel- ,prvu premisu
1 pr!flc1p ~matram.za Jedno isto". Principi niti se mogu dokaz1.~a~1, Jer ~u ?lll ,neposredne istine<<, tj. ,stavovi koji ne
dob1t~lu sv_oJ~ ~esnost od d~gih stavova nego sami. od
sebe . PnnC1Ql su neposredm stavovi ne o nekim akci?encya_lnim, 1_1ebi~im! slucajnim, nego ~ sustinskim, opstim
1 nu~nzm atnbutima Jedne vrste stvari iii svih stvari. SaznanJ~ na osnovu ova~vih principa i pomocu silogizma su,
po Anstotelu, saznanJa samog bica i to su jedina naucna
saznanja {emo~~-tTJ).
. Medutim, pored naucnog saznanja i naucnog silog~ma, R_O~toje, I?o Aristotelu, jos i dijalekticko misljenje i
d1Jalekticki silogtzam, kao i eristicki i sofisticki silogizam.
Dijalekticko misljenje se, smatra Aristotel ne tice same
prirode stvari, niti polazi od istinitih principa ~iti se izvodi,
odnosno .~ok~je pomocu i.stinitih, tj. naucnih silogizama.
O~last ~~a_le~tic~e m~tode J.e .oblast verovatnog misljenja.
D1Jalekticki silogtzam Je onaJ sllogizam koji polazi od verovatnih premisa i kojim se moze doci jedino do verovatnih
zakljucaka. Ucenje o dijalektickom dokazivanju Aristotel
v

40

XXVI

Organon, Topika, I, 1, str. 371.

izlate veoma opsirno u petom delu Organona, u Topikama.

Sarna dijalektika je, istice Aristotel, korisna trostruko: prvo,
za v~zbanje miSljenja; dt:ugo, za razmen:ut>b.~atanJa; fltece,
zafilozofske nauk~. Ovo poslednje Aristotel smatra za
;;svostVeiiu i najvlastitiju dutnost dijalektike" ,41 jer nam
1Jale ti a moze o
m p
ih, posebnih
teorija, ukoliko su one samo verovatne. Ipak dijalektickom
misljenju, kao i induktivnom saznanju, kao saznanju opsteg
na osnovu pojedinacnog, Aristotel pridaje manju vrednost,
jer ove metode daju, samo vise iii manje, verovatna saznanja, koja po Aristotelovom kriterijumu nisu naucna.
Pod eristickim silogizmom Aristotel podrazumeva
diskusione silogizme. Ovi silogizmi samo izgledaju verovatni, ali to u stvari nisu .
Najzad, po Aristotelu, postoje i paralogizmi i sofizmi.
Sofizmi su prividni, latni silogisticki dokazi. Aristotel je
narocito obradio problematiku laznih dokaza na osnovu
dvosmislenosti termina, dakle, problematiku - kako bismo
danas rekli - semantickih paradoksija. To i jeste predmet
raspravljanja poslednjeg dela Organona, tj. spisa 0 sofistickim opovrgavanjima, ciji saddaj ovde ne mozemo izlagati,
mada danas i ovaj spis Aristotelov ponovo zaslufuje patnju
u vezi s problemom logickih i jezickih paradoksija uopste.
5. 0 nekim sporovima u tumacenju Aristotelove logike
i pojedinih njegovih teorija
Aristotelov Organon, kao i ostali spisi, od svog postanka pa do dana danasnjeg tumacen je na razne nacine ada
se nije moglo doCi do jedinstvenih gledista, bar u pogledu
nekih osnovnih ucenja. Razlozi tome su dvojaki: kako jezicko-semanticki tako i logicki, naime, nmogobrojni su ne
samo problemi autenticnih termina i izraza Aristotelovih
nego i pitanja osnovanosti njegovih logickih shvatanja.
Od osnovnih protivreenih iii bar suprotnih tumacenja
Aristotelovog Organona u celini vee smo ukazali na sukob
4t

Organon, Top., I, 2, str. 373.

XXVII

izmedu Kanta, s jedne strane, i A. Trendelenburga, Fr.

Ibervega i H. Majera, s druge strane. Zanimljivo je, medutim, da je ovaj relativno stari spor, koji se ranije smatrao
resenim na stetu Kantove formalisticke interpretacije Aristotela, danas ponovo oziveo, jer neki od najvecih savremenih logicara i znalaca Aristotela ponovo formalisticki
tumace neka njegova ucenja. Tako duboki poznavalac Aristotelove silogistike i tvorac prvog sistema trovalentne Iogike, J. Luka8jevic, ne samo sto <>Stro kritikuje nerazumevanje i pogresna shvatanja H. Majera, koji je takode
posebno proucavao Aristotelovu silogistiku, nego ponovo
formalisticki tumaci Aristotelov silogizam. Lukasjevic smatra da je i sopstveno Aristotelovo shvatanje srednjeg termina ,ocigledno pogresno"' narocito s obzirom na ontoIosku osnovu toga shvatanja. Nasuprot ovome Lukasjevic
dokazuje da je, na primer, sledeci silogizam ,Ako su sve vrane ptice,
a sva ziva bica vrane,
onda su sva Ziva bica vrane" - ,istinit silogizam".42 Ovo posebno stoga sto se, smatra Lukasjevic,
ne moze odrediti da li je srednji pojam , vrane" iii ,Ziva
bica", jer se ne zna koji je opstiji a koji je po obimu uzi
pojam, sa cim se ne mozemo sloZiti.
Drugi osnovni sukob u tumacenju Aristotelove logike
jeste onaj izmedu H. Majera i E. Rolfsa. H. Majer je u
svom obimnom proucavanju Aristotelove silogistike, izmedu
ostalog, zastupao i ove tri glavne kriticke teze: 1) Aristotelovo shvatanje silogizma kao metode zasnivanja nauke i
metode naucnog istrazivanja predstavlja, ni manje ni vise,
do ,nerazumevanje i apsurdnost" .43 2) U analizi naucnog
saznanja Aristotel ,nije isao dovoljno duboko" niti je dosao
do prave njegove osnove, a to je - princip razloga. 3) Aristotel je prevideo cinjenicu subjektivne strane pojma istine i
u AyKaceBH'l,

loc. cit. p. 69

43 H. Maier, Die Sylogistik des Aristoteles, Berlin 1926, Band

II, S. 381.

XXVIII

same istinitosti, naune, to da svaki ak~ sm1enja prati momenat ili evidentnosti njegove vrednostt.
E . Rolfes, poznati prevodilac i komentator Aristotela,
nastoji da potpuno pobije i odbaci kao pogresn~ iii neosnovane navedene Majerove kritic~e teze." M~du~m, mad~ ~e
Majeru mora prigovoriti da ~nstotelova ~cenJ.~ pr~ce~JUJe
sa stanovista sopstvene emoctonalne teonJe mtslJenJa, tpak
njegovi prigovori sad~e ~eki ~~o ~Stif!e, naime, utolik~ sto
silogisticka metoda mstmu mJe Jedina metoda naucnog
saznanja, zatim utoliko sto Aristotel zaista nije formuli.sao
Iogicki zakon razloga i, najzad, sto je Aristotelov poJan1
istine u osnovi objektivisticki i ontologisticki, bez obzir~
na izvesna osvetljavanja i subjektivne njegove strane, ab
svakako znatno manje.
Treci veliki spor u tumacenju Aristotelove logike jeste
onaj koji nalazimo u kritici ucenja J. Lukasjevica od strane
P. S. Popova. Prof. Popov, n~e, pored veli~ pri~nanj.a
Lukasjevicevom tumacenju Anstotela, I?ost~vlJa 1 mz pngovora Lukasjevicu, od kojih su osnovm ovt:
1) Lukasjevic neopravdano prigovara Aristotel~ da s~,
po njegovom misljenju, stav moze izricati o drugoJ stvan.
Ovo, dokazuje Popov, nije tacno, jer to Aristotel nije tvrdio.
2) Lukasjev~c tvrdi da je. Aris~otel ignorisa? individualne termine i stavove, te da Je Anstotelova logtka s~o
logika varijabila termina, sto Popov smatra '?krupmt;n
nerazumevanjem" Lukasjevicevim, nerazumevanJem koJe
ga je odvelo formalistickom shvatanju silogizma.
3) Lukasjevic tvrdi d~ _A~sto~~l u sv~jim logi~~
spisima nijedan problem mtslJenJa mJe poveztvao s mtslJenjem kao psihickom funkcijom, sto Popov takode smatra
neosnovanim tvrdenjem.
4) P. S. Popov dokazuje ?a j~ Lukasjevicevo ~ma~e
nje Aristotelove modalne logtke lZ ?sn?v~ pog~esno, 1er
Lukasjevic ,Aristotelovu modalnu stlogtstiku pnlagodava
---44 E. Rolfes, Einleitung zur Aristoteles Lehre vom Bewe_is,
Zweite Analytik, Der Philosophischen Bibliothek Band 11, Letpzig 1922, S. XIII-XV.

XXIX

~o~~tvenom shva~anju modalnosti", usled cega kod LukasJevtca ,ne nalazm10 adekvatnu sliku Aristotelove logike
verovatnoee" ,45
U. v~~ s poslednjim na':edenim prigovorom P. S.
Popo'.: tsti~e da k?d samog, Ans.totela nalazimo tri pojma ;
m~gucnosti: 1) POJam mogucnosti kao oslabljene nuznosti u .
srms~u ,m~guceg u svakom slucaju"; 2) pojam prave moguc- ,
nostz ~ ~~slu ,onog s~o ~e najcesc: ~ogada" iii sto je ,samo .
m?~ucev (u ?vom slu~aJU ,moguce Je da a jeste b" protiv-
rec~ nuznosti); 3) poJam neodreaene mogucnosti u tom
~mtslu da ~.u podjednako moguci kako da ,a jeste b" tako
1 da. ,a DIJ~. b'.'~ ~a OSJ.?-ovu. ove distinkcije Popov istice
protiv LukasJevtcacttavmz pngovora od kojih su glavni ovi:
1) _Lukasjevic pripisuje Aristotelu vulgarno sholasticko
shv~tanJe, po k_?me vaii konsekvencija, odnosno implikactJa a) od nuznosti na postojanje, Ab oportere ad esse
val~~ consequentia, tj. da vaZi Lukasjeviceva formula implik~CIJe CLpp~_sto znaci ,a~o je nuzno da je p, onda jeste
p ; b) da vazt konsekvencJa Ab esse ad posse valet consequenti~! tj. da _Y.~i ko_nse~yencija od stvarnosti na mogucnost, th da vazt tmphkactJa CpMp, sto znaci: ako jeste
p, onda je moguce da je p".
"
v

2)_ Lu~asj~viceva formula QTpKNLpNLNp, tj': ,slucaJno Je p Jedmo onda ako nije nufno (NLp) i ako nije
nemoguce (NLNp )", kao i formula QTEbaTEab nisu u
~kladu s A~stotel~vim shvatanjem mogucnosti48 k~o onog
sto se pretezno desava (vfiex6J.levov) i slucajnosti u smislu
neodredene mogucnosti (~uJ.l~E~fJx.6;).47
?,a ~i se. mo~la proceniti tacnost gornjih prigovora
Lu~asjevtcu: btl_e bt P_?trebne detaljne analize svih tekstova
koJI su u pttanJu, u sta se mi ovde ne mozemo upustati
Medutim, i ovde mozemo rec_i da prvi, treci i cetvrti prigovo;
Popova smatramo opravdantm, dok to nije slucaj i sa dru45 II. C. IIoTIOB, IIpeAroBop KH>H3H: AyKaceBuq ApucroTeAeBCKaSI cHAAorncTHKa MocKBa 1959 crp 11
48 A YKa.ceBH<I, loc. cit.
' p. 218. '
'

47 II. C. IIoTIOB, loc. cit. c. 14.

XXX

gim prigovorom, iz prostog razloga sto je tacna Lukasjeviceva teza da je Aristotel tretirao silogizam kao logicki
racun varijabila termina A, B, C, i R, S, P.
Znacajnu analizu Aristotelovog shvatanja nufnosti
izvrsio je H. fon Rajt, koji dokazuje da Aristotel razlikuje
dve vrste nufnosti: 1) nuznost onoga sto jest.!!._jili kada
jeste) i 2).Jl!Psto nuzno ili sam~n_!l_f._no._!~ajt dalje navodi
da se Aristotelovo shvatanje nuznosti danas tumaci u ova
dva smisla: prvo, kao stav ,nuzno je da, ako je p, onda je
p", ill simbolicki izraieno: ---o*--- (P-+P); drugo, kao
stav ,ako je p, onda je nuzno da je p", iii simbolicki:
P-+"'0---p.
Rajt smatra da prva od navedenih formula izraiava
pojam modaliteta klasicne logike dok to druga formula
ne cini. Sam Aristotel, po Rajtu, pravi razliku izmedu
apsolutne i relativne modalnosti, tj. izmedu ,onog sto je
apsolutno ill pros to nufno (rut!..&;) i nufnog na osnovu
pretpostavki iii hipoteticki nuznog (~ urcoiteoeoo;)48
Navedene formule zaista precizno razlikuju apsolutnu
i relativnu nuznost, ali je pitanje da li je tim formulama
izraien pravi smisao Aristotelovih pojmova nufnosti. Implicite kod Aristotela doista nalazimo i ovakva shvatanja,
ali pravilna odluka o ovom, kao i o nmogim drugim problemima adekvatnog tumacenja Aristotelovog ucenja i
pojedinih njegovih misli moze biti rezultat novili, jos neostvarenih studija samog Aristotela i njegovih komentatora.
Na kraju, moramo se osvrnuti ina diskusiju problema
istinitosti Aristotelovih protivrecnih modalnih sudova o
buducnosti, konkretno na iskaze: ,sutra ce biti pomorska
bitka" i: ,sutra nece biti pomorska bitka". Ovo ne samo
zbog aktuelnosti ove diskusije, u kojoj su ucestvovali
znacajni savremeni logicari, kao Lukasjevic, A. N. Prajor,
P. S. Popov i drugi, nego zato sto ovakvo iii onakvo tumacenje navedenog Aristotelovog ucenja baca svetlost i na
sustinu Aristotelove logike uopste.

* "0"
48

je simbol "mogucnosti".
H. von Wright, Logical Studies, London, 1957, p. 122.

XXXI

A. N. Prajor je dokazao da izmedu Luka8jevicevog

i Aristotelovog shvatanja navedenih modalnih stavova
postoji razlika, jer, ako navedena suprotnost predstavlja
alt~maciju, tj. Apq, onda je vrednost ove altemacije po
Anstotelu Apq=l, tj. sama altemacija je istinita, bez
obzira na vrednosti elementarnih stavova p i q. Medutim
po Lukasjevicu je p=q=Y:z. i Apq=lh, tj. vrednost sam~
alt~macije !?-eutralna iii neodredena. Ali sam Prajor uvida
?a Je. ~umnJlVO da se relacija koja je u pitanju uopste maze
IZraz1ti formulom Apq." Dakle, pitanje pravilne interpretacije Aristotelova shvatanja vrednosti iskaza o buducnosti ostaje nereseno.
Resavajuci isti problem J. Lukasjevic je dosao do ova
dva glavna zakljucka: 1) Iskazi ,sutra ce biti pomorska
bitka" i ,sutra nece biti pomorska bitka" - ,danas su
oba istinita", jer to je, po Lukasjevicu, pravi smisao Aristotelova tvrdenja da u odnosu na protivrecne iskaze o buducnosti ,nije nufno da jedan ... bude istinit, a drugi Iafan".
2) ,Sutrasnja pomorska bitka predstavlja, dakle, slucajan
dogadaj, a ako postoje takvi dogadaji, onda se detenninizam opovrgava" 50 - zakljucuje Lukasjevic.
Nasuprot L"';lkasjevicu P. S. Popov dokazuje, pozivajuci
se takode na Anstotelov tekst, da navedene Lukasjeviceve
postavke ,direktno protivreee Aristotelu" Jer po samom
.
Iu, danas nije nufna istinitost jednog
'
' i Iafnost
A nstote
drugog o? ~~vedenih pr?tivree~ iskaza o sutra8njoj
pom?rsk<;>J ~nc1. Popov tacno tvrd1 da je, po Aristotelu,
',,nuzno Jedmo to da ce ona (tj. bitka) biti ili ne biti".
Medutim, sam Popov gresi kada, na istom mestu, datu suprotnost smatra za altemaciju,51 jer to nije altemacija, tj.
logicka funkcija u kojoj je bar jedan clan istinit a mogu biti
i oba clana istinita (Apq).
Drugi navedeni Lukasjevicev zakljucak Popov karakterise kao relativizam i kao probabilizam zasnovan na
49
50

51

A. N. Prior, Formal Logic, Oxford, 1955, pp. 245 ff.

AyKaceBHti, loc. cit. p. 285.
P. S. Popov, loc. cit. p. 18.

XXXII

pogresnom shvatanju logike kao skupa uslovno prihvacenih

aksioma, kao sto to Cine savremeni .logicki pozitivisti.
Znacaj raspravljanja gomjih pitanja konkretno je u
tome sto se kroz njih resava jedno osnovno pitanje tumacenja i ocenjivanja Aristotelove logike, naime, pitanje: da
li je Aristotel i u svojim postavkama modalne logike ostao
dosledno u okviru sistema svoje dvovalentne logike?
Tacan odgovor na gomje pitanje predstavljao bi, bar
u osnovi, i resenje svih pitanja koja smo izloZili ranije.
Po Aristotelu, za iskaze o stvamosti vafe aksiomi
~l~me~tam~. dvovr~~nosne ~o~ke, tj~~cip proste identlcnosti, kOJl on mJe eksphc1te formulisa~ kao osnovni
aksiom, zatim~ aksiom neprotivrecnosti i~aksiom iskljucenja treceg. 0 odnosu na aktuelno bice jedan od bilo
koja dva protivrecna iskaza, na primer: ,sada se vodi
pomorska bitka" i ,sada se ne vodi pomorska bitka",
je nuzno istinit a drugi je nuzno lazan.
Resavajuci problem istinitosti modalnih iskaza o
buducnosti- na primer: ,sutra ce biti pomorska bitka" i:
,sutra neee biti pomorska bitka" - Aristotel se nasao
pred pitanjem: vaze li aksiomi celokupnog naucnog saznanja i za iskaze o buducim dogaaajima?
Kakav je Aristotelov odgovor na ovo bitno pitanje?
Smatram da se tacna Aristotelovo misljenje maze izvesti
iz ovih cinjenica, odnosno teza:
1) Aristotel izricno tvrdi da danas nije nufno da jedan
od protivrecnih iskaza bude istinit a drugi da bude lazan.
2) Aristotel nije tvrdio da oba stava mogu biti istinita, niti to proizlazi iz prethodnog stava. Otud je oCigledna
neosnovanost Lukasjeviceve teze da su danas oba stava
istinita".
"
3) Aristotel je tvrdio da je danas istinita jedino sama
protivrecnost, tj. ,istina je da ce sutra biti ili nece biti pomorska bitka".
4) Iz prethodnog stava sledi, a to je i Aristotel mislio,
da danas nije istinit, a ni lazan, nijedan od suprotnih stavova
o buducnosti. Prema tome: a) saznajna vrednost svakog od
3

XXXIII

pojedinacnih stavova je neodret1ena; b) kako je njihova

vrednost neodredena, to ne postoji aktuelna protivrecnost
izmedu njihove istinitosti i njihove la.Znosti; c) jedino sto je
danas odreaeno jeste sama potencijalna protivrecna suprotnost izmedu tih stavova.
Sta je, dakle, istina? 1) Da li je Aristotel, i u kom
smislu ovde prevazisao okvir elementame dvovalentne
logike? 2) Da li je on ovde stao na stanoviste indeterminizma, kao sto to tvrdi Luka8jevic?
Kao sto smo vee ranije delimice pokazali, Aristotel
tvrdeei: a) da je sada moguce samo jedno, naime, "da ce
biti i1i da nece biti pomorska bitka"; b) dace sutra isto tako
stvamo biti samo jedno, naime, da ce samo biti, i1i drugo
jedno, tj. da samo nece biti pomorska bitka; c) da ni danas
ni sutra, ni aktuelno ni potencijalno nije moguce u isti mah
i jedno i nejedno - nije nigde i nicim prevazisao okvire
dvovalentne logike, sto mu Lukasjevic pogresno pripisuje
(tvrdeCi da su danas oba, kontradiktoma stava o buducnosti
istinita, tj. da je danas istinita makar samo potencijalna
kontradikcija). To Aristotel niti je tvrdio niti je mislio.
Medutim, koliko je istina da je Aristotel i u svojoj
modalnoj logici ostao dosledan sistemu elementame logike
proste identicne i neprotivrecne predmetne odredenosti,
tacno je i to da on o gnoseoloskoj vrednosti pojedinacnog
iskaza o buducnosti nije mogao niSta da ka.Ze: svaki takav
stav - na primer stav ,sutra ce biti pomorska bitka" - za
njega je neodreaen. Ovo shvatanje je u potpunom skladu
sa njegovom logikom dvovalentne odredenosti. Ali ovde
je Aristotel ipak stvamo dosao do granice svog logickog sistema, do pitanja stvamo neresljivog u okviru one logike koju je sam stvorio. To pitanje resio je tek J. Lukasjevic 1920.
godine konstrukcijom prvog sistema trovalentne logike.
Medutim, to sto je Aristotel dosao do pojedinacnih
iskaza neodredene vrednosti ne znaci: a) da je on usvojio,
pored valencija ,istinito" i ,la.Zno", jos i trecu vrednost ,neodredeno"; on to nije ucinio, jer bi to znacilo ni manje
ni vise nego usvajanje sistema trovalentne logike; b) jos
manje to znaci da je Aristotel bio indeterminist, kao sto to
XXXIV

smatra Lukasjevic. Naprotiv, ostaje istina da je Aristotel

dosledno zastupao elementamo logicki, tj. prosto identicni
i neprotivrecni determinizam, kako u ontologiji tako i u
logici.
Aristotel nije uopste mogao doci do pravog resenja
problema zbog toga sto je apsolutizovao elementamo
logicki sistem proste identicne i neprotivrecne predmetne
odredenosti i odgovarajuci princip dve vrednosti saznanja:
proste istine i proste pogrdke. Prvo principijelno tacno
resenje dao je tek J. Lukasjevic konstrukcijom sistema
prve trovalentne logike u kojoj stav p, pored vrednosti
istina (p=1) i pogreska (p=O) moze imati i trecu vrednost
moguceg (p=lfz,). Slicna resenja nalazimo i u sistemima
logike verovatnoce kojima su, kao i trovalentnom logikom,
prevazidene ogranicenosti dvovalentne logike. Mora se,
medutim, naglasiti da pravo, dijalekticko, resenje problema
odnosa izmedu nuinosti i slucajnosti ne nalazimo ni kod
Lukasjevica. Naprotiv, kao sto smo videli, Lukasjevic
zastupa indeterminizam, sto je neosnovano.
6. Vrednost i znacaj Aristotelove logike
Vrednost Aristotelovog Organona je jedinstvena, i to
ne samo istorijska nego i savremena- kako opste gnoseoloska i metodoloska tako i logicko-teorijska. Aristotel je
prvi ne samo prosto zasnovao nego i sistematski obradio
osnovnu logicku problematiku, pocev od problema kategorija, preko teorije znacenja i ucenja 0 silogizmu, do
dokazivanja i ucenja 0 pogreskama u misljenju.
Sam Organon predstavlja jedinstveno naucno delo, u
kome nalazimo kako celovitu teoriju silogizma i ucenje o
deduktivnoj silogistickoj metodi saznanja tako i citavo
bogatstvo originalnih dubokih i ostroumnih logickih analiza problema, kojima se - na ovaj i1i onaj nacin, u ovoj
i1i onoj meri - bavi i savremena logika. Organon je bio i
ostace neiscrpna riznica logickih ucenja i logicke problematike.
Razume se, Aristotelova logika i njegove logicke
teorije imaju i niz nedostataka, koje je danas, s razvijenijih
3

XXXV

logickih stanovista, moguce lakse sagledati. Pre svega,

cinjenica je da Aristotelova logika predstavlja sistem elementame dvovalentne logike koja se pokazala jednostranom i nedovoljnom kao teorija naucnog rnisljenja na njegovom savremenom stupnju razvoja. Aristotelova logika,
dalje razvijena u savremenoj dvovalentnoj simbolickoj, narocito matematickoj logici, teorijski je prevazidena u sistemima trovalentnih i polivalentnih nearistotelovskih logika.
Danas je, isto taka, ocigledno da je Aristotel bio u
zabludi kada je svoju elementamu logiku smatrao jedino
mogucom logikom, mada je istina da je to jos uvek osnovna
logika ljudskog rnisljenja i delanja ukoliko ona odgovara
elementamoj ljudskoj prakticnoj delatnosti. Isto taka,
Aristotel je pogresno smatrao metodu apodiktickog silogizma za jedinu naucnu metodu, a saznanje pomocu ove
metode za jedino naucno saznanje. U ovom Aristotelovom
shvatanju ocigledna je jednostranost aristotelovske logike,
u kojoj su induktivna metoda i induktivna logika zapos- :
tavljeni i potcenjeni.
'
Ontolosku osnovu aristotelovske logike cini metafizika
prosto identicne i neprotivrecne odredenosti bica. Savremena nauka je dokazala da takva odredenost nije niti
jedino zarnisljiva niti jedini vid odredenosti realnog sveta.
Naprotiv, ovakva odredenost se sve vise pokazuje kao
veoma uproscen, globalni aspekt u stvari veoma kompleksnih i promenljivih pojava realnog sveta.
Aristotel kao da uopste nije uzimao u obzir prakticnu
ljudsku delatnost kao neposrednu osnovu ljudskog rnisljenja i saznanja nego je verovao da ljudsko rnisljenje, odnosno razum neposredno saznaje samo bice, sto se u savremenoj gnoseologiji pokazalo kao svojevrsna racionalisticka
iluzija, kao nekriticka vera u svemoc ljudskog razuma.
U vezi sa prethodnim treba istaci da je Aristotel mada je, iz posebnih drustveno ideoloskih i gnoseoloskih
razloga, odbacivao dijalektiku, u svojim ucenjima, narocito
u ucenjima 0 suprotnostima, 0 prelasku mogucnosti u
l~!ya~osti dr.- ipak razvio upravo-svojevi:snu difalelcfi1ru:Anstofefovo uverenje da o slucajnom i verovatnom ne
XXXVI

maze biti nauke potice od njegove apsolutizacije apodiktickog saznanja pomocu apodikticke silogisticke metode.
Medutim, savremena nauka, - kako rnikrofizika taka i
drustvene nauke - uglavnom se zasnivaju na statistickoj
metodi istra2:ivanja i na saznanju masovnih pojava. Saznajna vrednost metode statisticke indukcije je nesumnjiva,
i danas ovu metodu i njene rezultate, bez obzira na to
sto su samo vise iii manje verovatni, sto se sla2:e s Aristotelovim shvatanjem indukcije i onog sto se najcesce dogada, niko ne dovodi u sumnju niti je potcenjuje.
Sa savremenog gnoseoloskog gledista moze se prigovoriti Aristotelu da je njegovo duboko uverenje o saznanju
apsolutne istine o bicu pomocu deduktivne silogisticke
metode u sistemu dvovalentne logike iluzomo, jer elefmentamo Iogicka zakonitost rnisljenja nije identicna s
I.Q!>jektivnom odredenoscu same stvamosti. Po svojoj dvovalentnosti, po apsolutnosti odredaba istine i pogreske, kao
i po identifikaciji naucnog saznanja sa nuznim i opstim
silogisticko-deduktivnim saznanjem, Aristotelova logika
predstavlja jaku, cak i ,prejaku" logiku. Savremeni sisterni
nearistotelovskih logika su slabiji i elasticniji, ali u isti
mah i bliZi ,logici stvamosti" koju je Aristotel video iskljucivo u svojoj jakoj elementamoj logici.
Ali, bez obzira na sve nedostatke, kao i na to da su
izgradeni iii su u procesu izgradnje novi, nearistotelovski,
sisterni logike, aristotelovska logika ostaje osnovni logicki
sistem ljudskog rnisljenja i saznanja, sistem koji nije izgubio niti ce izgubiti svoju fundamentalnu vrednost, isto onaka
kao sto ni Euklidova geometrija i klasicna fizika nisu izgubile svoju naucnu i prakticnu vrednost otkricem novih,
neeuklidovskih geometrija i kvantne i relativisticke fizike.
Naucna vrednost i znacaj Aristotelovog Organona su
neprolazni. Sto ovo osnovno delo svetske filozofske literature dobijamo na nasem jeziku, za to dugujemo zahvalnost
retkom poznavaocu anticke rnisli i starogrckog jezika prof.
dru Kseniji Atanasijevic.
Dr Bogdan SESIC

POVODOM PREVODA ORGANONA NA NAS JEZIK

Jos u starom veku Aristotel je smatran za tvorca
logike - kao osnovne filozofske discipline. U stvari, Sokrat
je vee magistralno i besprekomo rukovao logickim postupcima u svojim strasnim disputima sa ostrouDlllll,n sofistima.
A, pre Sokrata, i eleatski filozofi, naroeito Parmenid i
Zenon, razvijali su svoja dijalekticka tkanja na izrazito
logicki nacin. Medutim neospomo je da je Aristotel prvi
uoblicio i ispunio bezmalo svom sadrzinom, kao po.ebnu
i primordijalnu filozofsku disciplinu, ,analitiku" - kako
on naziva logiku, - tu propedeutiku filozofije koja inia,
pre svega, metodoloski karakter. Aristotelova logika je
d a analitika: n r
v ovor na sastavne (lelove kao
~clanjava i silogizme na su ove, a su ove n~.Q.im.oy~,
i do kiaJnJih dtjalektickih tancina ispituje elemente misfjenJa: poJl:ln:r, ~d i z~ucalt. Prv1, mislillic 1z ""Stagire
formulise neosp most: 1 ozofska ispitivanja ne mogu se
ostvariti, ako se, prethodno, ne savlada logika, koja je
neophodni uslov i ,orude" svakog pravog filozofiranja.
Corpus Aristotelicum obuhvata 46 Stagiraninovih
spisa. Od njih su sest logicke sadrZine. Oni su nazvani
,OQyavov" -Organ iii Oruile, koje cini mogucim filozofsko misljenje. U Organonu se nalaze sledeca dela:
1) xa1JYOQLUL, Categoriae, Kategorije.
2) n:eQt EQ!J.1]Vda~, Hermeneutica, De interpretatione,
0 tumacenju.
3) avru.u'tL'KU 3tQO'tEQU, Analytica priora, Prva analitika.
4) avaAU'tL'Ka UIJ'tEQU, Analytica posteriora, Druga
analitika.

XXXIX

5)
6)

'tom"Ka,

Topica, Topika.

De sophisticis elenchis,
0 sofistickim pobijanjima.
Ovih sest logickih dela docniji izdavaci nazvali su
Organum Aristotelis.
Oeevidno je da Aristotelovim spisima nedostaju lepota,
raskosnost, sugestivnost i metafizicka, eticka i eshatoloska
dramaticnost koje neodoljivo zrace iz Platonovih dela.
Aiistotelov stil je suv, tvrd, saiet, gotovo zgusnut - cesto
advise zgusnut, - ponekad smelo pr~ciz~, katkad za~
sen cinjenicama, ali i sa dosta prazruna 1 nedorecenosti,
narocito u egzemplifikaciji. Ovaj osnivac logike bio je i ne retko - i zacudo lapidaran i oskudno reeit. Iako ogromno zasluian sto je obogatio novim terminima filozofiju
i nauke Aristotel, narocito u svojim delima iz domena
teorijsk~ filozofije, nije uvek uspevao da nade dovoljno
jasan izraiaj za svoja ueenja, i zato ta d~la - a pre svega
logicka - zaista nisu laka za prevodenJe.
Organon obiluje nejasnim mestima koja su zadala
te8koga truda grckim i latinskim, kao i docnijim komentatorima: pre svega Aleksandru iz Afrodisijade, Amoniju~
Olimpiodoru, Porfiriju, Simpliciju, Albe~ Velik~m, To~
Akvinskom, Paciju i Vajcu- pored drugih. Neki od ~tarih
komentatora, sjajnih poznavalaca ~stotela, uspeh s~,
mestimicno sa izuzetnom nadahnutoscu, da osvetle naJzamracenije stavove Organona. Savremeni izvrsni prev~
dilac J. Tricot je, skrupulozno i opsezno, uzeo u obztr
uspela tumacenja starih ispitivaca Organona.
. Prevod na na8 jezik dat je sa grckog originala: Aristoteles Graece ex recensione Immanuelis Bekkeri edidit
Academia regia Borussica, Beroli~ 1831,_ volumen prius:
- Ucinili smo sve sto smo mogli da taJ prevod bude 1
veran Aristotelovoj misli, i da bude pristupacan nasim
citaocima. Radi toga morali smo neke, za svoju slozenu
sadrZinu odvec ~atke grcke reeenice, da razgranjavamo.
S druge strane, hili smo prinud~~ da ~vesne s~vise d~_ge
i glomazne recenice, malo shvatlj1Ve, dehmo u VISe manJlh.
XL

n:Ql. aopLanKciiv J,f.yxrov,

A neospomo je jedno: ako sam prevod Organona nije istovremeno i jedna vrsta komentara, on je promasio svoj cilj,
jer ne maze biti dovoljno razumljiv.
Da bismo nasem prevodu dali vise jasnosti, upotrebljavali smo - uvek kad nam se to cinilo korisno cetvrtaste zagrade, koje obicno sadde srpsku rec za neki
filozofski termin, ili jos kakvu nijansu ili moguenost prevodenja jednog ili vise termina, ili naslov spisa koji nam se
- po izuzetku- cinilo celishodnije staviti neposredno uz
tekst nego u napomene.
Male, okrugle zagrade, medutim, spadaju u Aristotelov tekst.
Filozof iz Stagire s pravom je svrstan u prvi red mislilaca i naucnika zbog svojih doktrina kojima je unapredio
gotovo sve filozofske discipline, teorijske i prakticne, i radi
istina koje je pronasao u oblasti vise nauka, zatim zbog
snage svoje ostre i reske dijalektike, i zbog cudesnog uticaja
koji je imao na filozofe i naucne radnike na zapadu, kao i
na istoku, i u svim docnijim vremenima. Ogromnost znacaja Aristotelovog stvaranja adekvatnije se sagleda kad se
uzme u obzir da ono nije izgubilo nista od svoje reljefnosti,
iako je doslo neposredno posle delatnosti najmoenijeg
duha staroga veka, Platona, koji je jos za zivota nazvan
,bozanstveni". Ali izvesno je da je svoj vrhunski doma8aj
dao Aristotel na podrucju logike. Jer bez nepromasivog
,oruda" koje je ljudskoj misli zavestao ucenik Platonov
i ucitelj Aleksandra Makedonskog - nemoguce bi bilo
ostvariti i obezbediti ne samo progres filozofije i nauke
nego i sveukupne kulture ljudskog roda. I zato ce pobedonosna logicka izgradnja Organona sacuvati u svim buducim vremenima svoje neumanjeno vaienje.
dr K.A.

ORGANON

PR VI DEO

KATEGORIJE

,.

Glava prva
[HOMONIMI, SINONIMI, PARONIMI*]

,Homonimi" 1 se zovu stvari koje imaju samo zajednicko ime, dok im je razlicit pojam sustine oznacen imenom. Taka se, na primer, ime ,zivotinja" upotrebljava da
oznaci kako jednog stvarnog tako i jednog naslikanog
coveka. A ave dve stvari imaju samo zajednicko ime, dok
im je pojam sustine, oznacen imenom, razlicit. Jer, ako se
zeli objasniti sta u svakoj od njih [od te dve stvari] znaci
sustina zivotinje, - treba za svaku od njih dati svojstvenu
definiciju.
,Sinonimi" 2 se zovu stvari koje imaju zajednicko ime
i identican pojam sustine oznacen imenom. Tako se, na
primer, i covek i VO nazivaju Zivotinjom. Jer COVek i VO
nazvani su zajednickim imenom zivotinje, i njihova definicija je ista. Jer, aka se zeli objasniti definicija svakoga od
njih i reCi sta je sustina zivotinje kod svakoga od njih,
tada treba dati istu definiciju.
Najzad, ,paronimi" 3 se zovu stvari koje se razlikuju
od neke druge stvari u padezu, i po njenom imenu se
nazivaju. Taka se gramaticar naziva po gramatici, a hrabar covek po hrabrosti.

* Pojedine glave u originalu Organona nemaju podnaslova,

nego su, jednostavno, odvajane. Kao neki strani prevodioci Organona, narocito Tricot i Rolfes, mi smo stavljali podnaslove glavama, jer tako filozofovo veoma tesko i cesto mutno izlaganje
postaje donekle preglednije. - Prev.
5

Glava druga

Glava treca

[0 RAZNIM IZRAZIMA]

[PREDIKAT PREDIKATA.- VRSTE I RODOVI]

Sto se tice reci, jedne se govore prema nekoj vezi,

a druge bez veze. Prema nekoj vezi se, na primer, ka.Ze:
,covek trci", ,covek pobel.1uje", a bez veze, na primer:
,covek", ,vo", ,trci", ,pobel.1uje".
Od bica jedna su afiwjraga o nekom subjektu i ako
nisu ni u jednom subjektu4 ; tako, na primer, ,covek"
je afirmiran o nekom subjektu, to jest o jednom izvesnoJ!i
coveku, ali on nije ni u jednom subjektu. Druge stvari5
su u jednom subjektu, ali nisu afirmirane ni o jednom
subjektu (a pod izrazom ,u jednom subjektu" 6 podrazumevam ono sto - posto se ne nalazi u subjektu kao njegov
deo, - ne moze biti odvojeno od onoga u cemu se nalazi).
Na primer, jedna izvesna gramaticka nauka postoji u ...
subjektu, to jest u dusi, ali ona nije afirmirana o nekom 1
subjektu. I izvesno belo nalazi se u jednom subjektu, na- '
ime, u telu (jer svaka boja jeste u jednom telu), ali ono '
nije afirmirano ni o kom subjektu. A druga bica7 su u istd l
vreme afirmirana o jednom subjektu, i [nalaze se] u jednom
1
subjektu. Tako, na primer, nauka je u jednom subjektu,
naim.e, u dusi, i ona je afirmirana o jednom subjektu, o
gramatici. Najzad, druga bica8 nisu ni u jednom subjektu
n~~ su afirmirana o jednom subjektu, na primer, ,ovaj l
covek" i ,ovaj konj", - jer nijedno bice ove_ prirode t
[vrste] nije u subjektu niti je afirmirano o jednom subjektu.
U apsolutnom smislu govoreci, ono sto je nedeljivo-'
[individue] i ono sto je po broju jedno nisu nikad afirmirani o jednom subjektu8 ; me1.1utim, neke [od partikularnih
akcidencija] nista ne sprecava da budu u istom subjektu.
Jer jedna izvesna gramaticka nauka jeste u jednom subjektu, ali nije afirmirana ni o jednom subjektu.

>

Kad je jedna stvar pridana nekoj drugoj stvari kao

[svome] subjektu,- tada sve sto je afirmirano o predikatu
treba da 'bude [afirmirano] i o subjektu. Na primer,
covek" je pridat jednom odre1.1enom coveku, a ,zivotlnja" je pridata ,cove~u": Pre.ma to~e, ~ j~~?~m ?dredenom COVeku treba pndatl (pOJaiD] ,ZlVOtiD]a , )er Jedan
odre1.1eni covek je i covek i zivotinja.
, Ako su vrste razlicite, a nisu podre1.1ene jedne drugima, i same njihove razlike bice specificno druge. Uzmimo, na primer, [pojmove] ,zivotinja" i ,nauka" ..Razlike
mel.1u zivotinjama jesu: ,koje hodaju nogama" 1 ,dvo' nozne" krilate" i vodene". Od ovih razlika nijedna ne
va.Zi z; "nauku", ~ jer se jedna nauka ne razlikuje od
druge n;~ke time sto je dvo~ozna. Mel.1?tim, vrs~e k~lje. su
podredene jedne drugima .!llsta ne spreca~a ~a ~~aJU 1ste
[specificne] razlike. Jer, vtse vrste su predtkatl mzth vrsta,
.tako da ce ,sve razlike predikata va.Ziti i za subjekt.
>

Glava cetvrta
[DESET KATEGORIJA]

Svaka bez ikakve veze iskazana rec oznacava ili sup-~

stanc1Jll,iii kvantitet, ili kvali_t~t, ili ;e~a~i~u [odnos], .m
mesto [gde], ili vreme [kad], 1h polozaJ, 1h posedovanJe,
ili delanje, ili trpljenje.10
v

Suostapcija - kazano jednom recJu - Jeste, na pnmer: fovek" konj" 1svantitet _if, na primer: ,dug dva
lakta.:' dug' trl lakt~" kvalitet Je, na primer: ,beo",
"
..
~
,vican' gramatici";
gdnos~~~
te, na Pni?er:
,duplo"! ,po1a",
veCi" mestg je, na primer: ,u Ltke]u", ,na agon"; ~
JS...v.a }frimer: ,juce", ,prosle godine'\.poloZaj j~, na pnmer: ,on leZi", ,on sedt"; .oosedovame HiJ na p~er: ,on
je obuven"; ,on je naoruzan"; delanje je, na pnmer: ,on
7

--

sece", ,on gori"; tmHegje ji, na primer: ,on je isecen";

. IZgoreo".
.
,on Je

Nijedan od ovih termina ne potvrduje i ne odrice

nista u sebi i po sebi, nego afirmacija ili negacija postaju
tek medusobnim povezivanjem. Jer, izgleda da 'je svako
potvrdivanje i svako odricanje istinito iii laZno. Medutim,
nema ni istinitog ni laznog za izraze koji nisu ni u kakvoj
povezanosti, kao sto su, na primer: ,covek", ,beo", ,trci",
,pobeduje".
Glava peta
[SUPSTANCIJA]
Suestancija1 ~_u najsvoj~v~njj~m. i prvom, i glavnom

smislu, Jeste ano sto nije ni .!l.firmirano o jednom subjektu

niti je u jednom subjektu, - kao, na primer, jedan odredeni covek i1i jedan odredeni konj.
,Druge supstancije" nazivaju se rodovi u kojima su
sadr:Zane supstancije uzete u prvom smislu12, a rodovima
treba dodati i vrste ovih rodova. Tako, na primer, jedan
odredeni covek spada u rod coveka, a vrsta ovoga roda
je zivotinja. Ove [poslednje] supstancije zovu se ,druge",
- kao sto su, na primer, covek i zivotinja.
Iz recenoga je jasno da predikat mora biti afirmiran
o subjektu kako prema imenu tako i prema pojmu.
Tako je, na primer, ,covek" afirmiran o jednom subjektu,
upravo 0 jednom odredenom coveku. s jedne strane, pridato mu je ime coveka, posto se individui pridaje ime
coveka18 Ali i definicija coveka bice isto tako pridata
jednom odredenom coveku. Jer, jedan odredeni covek
jeste u isto vreme covek i zivotinja, i tako ce ime i pojam
biti podjednako pridati subjektu.
Kad su u pitanju bica koja su u jednom subjektu14,
vecinom ni njihovo ime ni njihova definicija nisu pridati
subjektu. Medutim, u izvesnim slucajevima nista ne stoji na
putu da ime bude pridato subjektu, - ali za definiciju je to
nemoguce. Tako, na primer, belo, kad se nalazi na jednom
8

-telu, kao subjektu, pridato je ovoni subjektu (jer se telo

naziva belim); medutim, definicija belog nikad ne moze
l;>iti pridata telu.
'
Sve ostalo15 i1i je afirmirano o prvim supstancijama,
koje su uzete kao subjekti, i1i se nalazi u samim ovim
subjektima. To proizlazi jasno iz pojedinacnih primera
koji se uzimaju u obzir. Uzmimo, na primer, da je termin
,Zivotinja" pridat coveku; prema tome, termin ,zivotinja"
bice pridat jednom odredenom coveku. Jer, kad on ne bi
bio pridat jednom odredenom coveku, on ne bi bio [pridat]
ni coveku uopste. Uzmimo jos jedan primer: boja je u
telu; prema tome, ona isto tako mora biti u jednom odredenom telu. Jer, ako nije ni u jednom pojedinacnom telu,
tada nece biti ni u telu uopste. Prema tome, sve drugo je
i1i afirmirano o prvim supstancijama, koje su uzete kao
subjekti, i1i se nalazi u samim tim subjektima. A iz toga
izlazi da kad ne bi postojale te prve supstancije, nijedna
druga stvar ne bi mogla postojati.
.
Od drugih supstancija, rod je vis~ supstancija nego
vrsta. Nairne, rod je blizi prvoj supstanciji [nego vrsta].
Jer, ako se nastoji da se objasni priroda prve supstancije,
to ce se uciniti jasnije i tacnije ako se ona objasni pomocu
roda nego [ako se objasni] pomocu vrste. Tako, ako se
nastoji da se opise jedan odredeni covek, ovo ce se jasnije
uciniti ako se kaZe da je to covek nego ako se kaZe da je
to zivotinja. Jer, prvo je svojstvenije pojedinacnom coveku,
a drugo je opstije. Isto tako, jasnije ce se objasniti priroda
jednog odredenog drveta ako se ono oznaci kao drvo nego
ako se oznaci kao biljka. Sem toga, prve.supstancije nazvane su supstancijama u prevasho.dnom smislu, zbog toga
sto su one supstrat svega drugog i sto je sve drugo o njima
afirmirano, i1i se u njima nalazi. Kao sto se prve supstancije
odnose prema svemu drugom isto se tako rod odnosi prema
vrsti. Jer, rod je supstrat za vrstu; vrste su afirmirane od
rodova, ali rodovi nisu afirmirani od vrsta. Iz toga, isto
tako, izlazi da je rod vise supstancija nego [sto je to] vrsta.
Ali od rodova koji nisu vrste jedan nije [ni u cemu]
viSe supstancija nego drugi. Kad se jedan odredeni covek

oznaci kao covek, tada se 0 njemu ne kaze nista svojstvenije nego kad se o jednom odreaenom konju kaZe da je
konj. lsto tako, i kod prvih supstancija jedna nije vise
supstancija nego druga. Jer, jedan odredeni covek ni u
cemu nije viSe supstancija nego jedan odredeni vo18.
Sa razlogom su, dakle, posle prvih supstancija, od
svega ostalog samo rodovi i vrste nazvani drugim supstancijama17. Jer [od svih predikata], oni jedini objasnjavaju
prvu supstanciju po njenom znacenju. Nairne, ako se
zeli objasniti sta je jedan odreaeni covek, i ako se to
ucini pomocu roda iii pomocu vrste,- dace se objasnjenje
njegove svojstvenosti, koje ce se uciniti taCnijim ako se
kaZe da je to covek nego ako se kaZe da je to zivotinja.
Medutim, ako bi se pripisala coveku svaka druga oznaka,
to bi znacilo uciniti objasnjenje netacnim, - .kao, na primer, kad se kaZe da je on beo, iii da trci, iii nesto slicno.
Tako su sa razlogom, izmedu svih ostalih, samo ovi pojmovi [rodovi i vrste] nazvani supstancijama. Sem toga18,
prve supstancije, zato sto su supsvat svega drugog, nazvane su supstancijama u najsvojstvenijem smislu reci. Ali,
onako kako se prve supstancije odnose prema svemu drugom, tako se todovi i vrste prvih supstancija odnose prema
svemu drugom; jer, od vrsta i rodova afirmirano je sve
drugo. KJ!d se jedan odreaeni covek nazove gramaticar,
time se kaze da su, isto tako, gramaticar i covek i zivo. tinja. A isto je i za sve druge slueajeve.

Ono sto opste vazi za svaku supstanciju jeste da ne

bude u jednomsubjektu. Prva supstancija niti je u jednom
subjektu niti je atribut jednog subjekta. Za druge supstancije jasno je iz sledeceg da se ne nalaze u subjektu.
Covek je l!tribut jednog subjekta, - naime, jednog odreaenog coveka, - ali covek nije u subjektu. Jer, covek
nije u jednom odredenom coveku. lsto VaZi i za zivotinju,
koja je atribut jednog subjekta, upravo jednog odredenog
coveka, ali zivotinja nije u jednom odredenom coveku.
Zatim, nista ne sprecava, kad su u pitanju stvari koje su
u jednom subjektu, da se, u izvesnim slucajevima, njihovo
ime prida samom subjektu, dok je nemoguce da mu se
10

I.

prida njihov pojam [njihova definicija]. Meautim, sto. se

tice drugih supstancija, moze se pridati subjektu i_njihov
pojam [njihova definicija] i njihovo ime. Nairne, pojam
[definicija] coveka pridace se jednom odredenom coveku,
a_pojam zi~.oti!J.je ~st? tako. 19 )Tz~~ogaiZ1~i da se sul?stan~ae moze ubraJati u stvari koJe su u Jednom subjektu.
Ali, ovo nije nikakva svojstvenost supstancije, jer ni
razlika nije u jednom subjektu.'. ,Koji hoda nogama" i
,;dvonozni" affrinirani suo jedndm subjektu, - naime, o
coveku, - ali nisu u jednom subjektu, jer ,dvonozni"
f ,koji hoda nogama" nisu u coveku. I pojam [definicija]
razlike afirmiran je o onome o cemu je sama razlika afirmirana. Tako, na primer, ako je ,koji hoda nogama"
afiririirano 0 coveku, i pojam [definicija] ,koji hoda no~tna" bice isfu takt> afirmiran 0 coveku, posto covek hoda
nogama.
Ne smemo biti zbunjeni time sto se delovi supstanciiy
n~laze u celini. kao u jednom subjektu, niti smemo strahorvati da bismo morali smatrati kako ti delovi nisu supstancija. Kad smo rekli da su stvari u jednom subjektu, tiJll.e
nismo mislili da se one Iu nJ emu nalaze kao delovi u celini.
Odlika [drugih] supstancija i razlika jeste ta sto su
one u svim slucajevima prid~vane,u sinonirhnom smislu.
Jer, svi njihovi atributi imaju kao subjekte iii individue,
iii vrste. Iz prve sups!anc~-1!~-ProistiCe nikakvakateg.onja,
posto ___ ()lla . . sama nije . .afirmiranani o_.jednom . subjektu,
Air; kod drugih supstancija rod je afirmiran o individui,
a vrsta je afirmirana i o rodu i o individui. Isto tako, i
razlike su afirmirane o rodpvima i o individuama. AU,
prve supstancije pretpostavljaju i pojam [definiciju] rodova
i pojam [definiciju] vrsta, a rod [pretpostavlja pojam]
vrste. Jer, sve sto je receno 0 predi~atu bice isto tako receno o subjektu. Isto tako, rodovi i individue pretpostavljaju i pojam [definiciju] razlika. Ali, rekli smo. da su
sinonimi stvari kojima je i ime zajednicko i pojam identican. Prema tome, uvek kad su predikati supstancije i razlike, pridavanje se vrsi u sinonimnom smislu.
~

11

-Svaka supstancija izgleda da oznacava jedno odredeno

bice20 A za prve supstancije neospomo je i istinito da
one oznacavaju jedno odredeno bice, jer je izraiena stvar
individuum i brojno jedinstvo. A za druge supstancije
moglo bi, isto tako, izgledati, zbog oblika njihovog imena,
da one oznaeavaju odredeno bice,- kao kad, na primer,
kaiemo ,covek" ill ,zivotinja". Ali to nije istina, nego
se pre u ovom slucaju oznacava nesto kvalitativno. Jer,
ovde subjekt nije jedan, kao u slucaju prve supstancije,
nego je ,covek" pridan mnogim subjektima, a isto tako
i ,2ivotinja". Medutim21 [rod i vrsta], ne oznacavaju
kvalitet na apsolutni nacin, kao [sto bi to cinilo] belo.
Nairne, belo ne oznacava nista drugo nego kvalitet. Medutim, rod i vrsta odreduju kvalitet u odnosu na supstanciju;
oni upravo oznacavaju supstanciju jednog odredenog kvaliteta. Ova odredba ima veCi obim kod vrste nego kod
roda, jer onaj ko kaie ,zivotinja" obuhvata vise [veCi broj
bica] nego onaj ko kaze ,covek".
Ali, supstancijama pripada i to [ali supstancije se
odlikuju i time] da [sto] nemaju nikakvu kontremu suprotnost. Jer, sta bi prvoj supstanciji,- na primer, jednom
odrederrom coveku iii jednoj odredenoj zivotinji, - moglo
biti kontremo? Njoj nista nije kontremo. Ali ni coveku
i zivotinji22 nista nije kontremo suprotno. Ovo nije svojstveno supstanciji nego se nalazi i kod mnogih drugih
kategopja, - kao, na primer, kod kvantiteta. Nista nijekontremo suprotno ,dugackom dva lakta" iii ,dugackom
tri lakta", kao ni broju deset, niti cemu tome slicnom, sem ako se tvrdi da je ono sto je mnogo kontremo
onom sto je malo, iii da je veliko kontremo malom. Ali,
kad je rec 0 odredenim velicinama, nijedna nije kontrema
drugoj.
Sem toga, izgleda da supstancija ne -dopu8ta vise"
iii ,manje". Ovim ne mislim da jedna supstancija "ne bi
mogla biti viSe iii manje supstancija od druge supstancije
(jer to je cinjenica, prema nasem gomjem obja8njenju22)
nego [mislim] da se ne nioze reci da svaka supstancija
moze biti viSe iii manje ono sto je u _sebi [sto je u svojoj

12

bitnosti]. Tako, na primer, ova -supstancija, ovaj covek

nece vise iii manje biti covek nego sto je on sam, iii nego
neki drugi covek. Jedan covek nije vise covek od drugog
[ooveka], na nacin na koji se kaie da je belo vise ill manje
belo od drugog belog i da je lepo vise iii manje lepo od
drugog lepog. Za jednu istu stvar mo.Ze se reci da je nesto
vise iii manje od nje same; tako, na primer, da je jedno
belo telo sad belje nego ranije i da je jedno toplo telo
vise i manje toplo. Ali, za supstanciju se ne moze reCi da
je ni vise ni manje nego ono sto je. Covek sad ne biva
nazivan vise covek nego ranije, a isto tako i nijedna od
drugih stvari koje su supstancije. Tako, dakle, za supstanciju ne vaii ,viSe" i ,manje".
Ali supstanciji je, izgleda, najvise svojstveno da i ako ostaje identicna i po broju jedna - moze da prima
kontreme suprotnostiu. Kod svih drugih stvari koje nisu
suJ?stancije ne moze se pokazati takva stvar koja, i ako
je po broju jedna, moze da prima kontreme suprotnosti.
Tako, na primer, boja, koja je po broju jedna i identicna,
ne moze biti bela i cma, kao sto i jedna radnja, identicna
i po broju jedna, ne moze biti dobra i r.dava. A isto vaii
i za sve druge stvari koje nisu supstancije. Ali supstancija,
i ako Q&taje.. po broju jedna i identiCna, moze da prima
kontreme suprotnosti. Tako, na primer, jedan odredeni
covek, i ako je jedan i isti, jeste cas beo, a cas em; cas
topao, a cas hladan; cas rdav, a cas dobar.
Medutim, 'tako nesto ne pokazuje se ni kod cega
drugog, sem ako se ne ucini prigovor, i ako se ne kai_e
da sud i misljenje mogu da prime kontreme suprotnosti.
Nairne, isti izraz moze izgledati istinit i laian. Ako je,
na primer, istmit iskaz: ,ovaj .eovek- sedi"' - tada ce taj
isti iskaz biti lazan kad on ustane. Isto je tako i sa misljenjem. Ako se istinito misli da ovaj covek sedi, tada ce
se pogresno misliti, kad covek ustane, a o njemu se zaddi
isto misljenje.
Ali cak ako se ovo [ovaj prigovor] i prihvati, ipak
postoji razlika u nacinu [primanja kontremih suprotnosti]. Sto se tice supstancija,
one mogu primati supr9tnosti
.
.........~

-~ad

promene same sebe. Tako je hladno promenom postalo

IZ toplog (dobilo je drugi kvalitet), a crno je postalo iz
b.~log, a dobro iz zlog. Isto je tako i za sve druge supstanCIJe, -:- .svaka od njih, kad se promeni, postaje sposobna
da ~nm1 kontrerne suprotnosti. Medutim, sud i miSljenje
ostaJu u svakom odnosu i na svaki nacin sami u sebi
nepromenjeni; stvar mora biti pokrenuta [promena mora
nastupiti u objektu] da hi u njima postala kontrerna suprotnost. Jer, izraz: ,ovaj covek sedi" ostaje identican, i
samo prema kretanju stvari [prema promeni predmeta]
on se oznacava cas kao istinit, a cas kao laian. Isto vaii
i z~ mislje~je. Tako hi bar na naCin [na koji se stvari dogad~JU] svoJstvenost supstancije bila njena sposobnost da
pnma kontrerne suprotnosti pomocu svojstvene promene.
.
Nije is.tinit~ pretpostavka da sudenje i misljenje mogu
~zuz~~~o I?nmatl ~ontrerne suprotnosti. Jer, ako se sudenje
1 miSIJenJe oznace kao sposobni da primaju kontrerne
suprotnosti, to nije zbog toga sto oni u sebi trpe promenu
nego zato. st<? ~e. ta izme~a !zvrsila u drugom predpletu.
!~r, J?O~tOjanje 1hv~~postojan~e stvari cini sudenje istinitim
1h l~mm, a ne [cm1 ga takvn~] sama sposobnost sudenja
da pnma kontrerne suprotnosti. Nairne, sudenje i misljenje
~e .~ogu d~ se pokrenu [da se promene] ni na koji nacin
1 m~1m; ~m, d.akle, ne mogu da prime kontrerne suprotn?.stl, pos~o m~akva promena ne moze da se dogodi u
nJima. All, posto sama supstancija u sebi pretpostavlja
kontrerne suprotnosti, za nju se moze reci da prima suprotno~ti. ~ailll:e, ona podjednako prima bolest i zdravlje, i
belu~u 1 crmlo. I posto ona sama [supstancija] prima svaki
kvahtet ove vrste, moze se reci da ona prima kontrerne
suprotnosti. To je, naime, svojstveno supstanciji sto ona
iako ostaje identicna i po broju jedna, prima kontrern~
suprotnosti na osnovu njene sopstvene promene.
Neka toliko bude receno o supstanciji.

14

Glava sesta
[KVANTITET]

'""

Kvantitet25 je delom diskretan, delom kontinuiran,

i sastoji se bilo iz delova koji imaju polozaj jedan prema
drugom, bilo iz delova koji nemaju polozaj jedan prema
drugom. Primeri za diskretan kvantitet jesu broj i govor;
a primeri za kontinuirani kvantitet jesu linija, povrsina,
telo, a sem toga, jos vreme i mesto.
Delovi broja nemaju nikakvu zajednicku granicu gde
bi se [ti delovi] dodirivali26 Tako, na primer, posto je pet
deo [broja] deset, pet i pet ne dodiruju se ni na kakvoj
zajednickoj granici nego su odvojeni [diskretni]. Isto tako,
tri i sedam ne dodiruju se ni na kakvoj zajednickoj granici.
I, uopste, kod broja se ne moze naci nikakva zajednicka
granica izmedu njegovih delova, nego su ovi uvek odvojeni. Dakle, broj je diskretan kvantitet.
Isto tako, i govor je diskretan kvantitet. Jasno je
da je govor kvantitet, posto se on meri po kratkim i dugim
slogovima. Mislim ovde na govor koji je izraien glasom.
Nairne, nema nikakve zajednicke granice gde se njegovi
delovi dodiruju. 27 Jer, nema zajednicke granice gde se
slogovi dodiruju nego je svaki slog odvojen [diskretan]
u samome sebi i sam sobom.
Medutim, linija je kontinuirana. Jer, moguce je imenovati jednu zajednicku granicu gde se njeni delovi dodiruju,- to je tacka. A za povrsinu je to [ta granica] linija,
jer se delovi povrsine isto tako dodiruju na jednoj zajednickoj granici. Isto tako, i za telo se moze naznaciti
jedna zajednicka granica, - linija iii povrsina, - gde se
delovi tela dodiruju.
Isto tako, vreme i mesto imaju ovu vrstu kvantiteta.
Jer, sadaSnje vreme se dodiruje s proslim i s buduCim
[vremenom].
Dalje, mesto je kontinuum [kontinuirani kvantitet].
Jer, delovi jednoga tela zauzimaju izvesno mesto, a posto
se ovi delovi dodiruju na zajednickoj granici, proizlazi

15

da se i delovi mesta, koje svaki deo tela zauzima, i sami

dodiruju na istoj granici kao delovi tela. Tako je i mesto
kontinuirano, posto se njegovi delovi dodiruju na jednoj
zajednickoj granici.
Sem toga28 , kvantitet se sastoji iz delova koji imaju
medu sobom uzajamni polozaj, iii iz delova koji nemaju
medu sobom uzajamni polozaj. Tako, na primer, delovi
li~je im~ju medu sobom uzajamni polozaj; svaki od njih
lezt na Jednom odredenom mestu, i o svakom se moze,
za razliku od drugih delova, utvrditi gde on lefi u povrsini
i sa kojim se drugim delovima dodiruje. A i delovi povrsine zauzimaju jedan odredeni polozaj, jer se isto tako
moze utvrditi gde svaki deo lezi i koji se delovi dodiruju.
A isto vazi i za delove tela i mesta.
Medutim, za broj se ne moze pokazati da njegovi
delovi imaju izvestan uzajamni polozaj niti da negde leze,
ili [utvrditi] koji se delovi uzajamno dodiruju. A to se,
isto tako, ne moze ni kad je u pitanju vreme, jer nijedan
deo vremena ne traje, - a kako bi ono sto ne traje moglo
imati neki polozaj? Pre bi se moglo reCi29 da vreme [upravo:
delovi vremena] ima jedan izvestan red, na osnovu koga je
jedan deo vremena raniji, a drugi docniji. A is to tako, i broj
[ima jedan izvestan red], jer se jedan broji pre dva, a dva
pre tri, i tako [na osnovu toga moze se reci da] brojevi
imaju izvestan red, ali se kod njih ne moze naci polozaj.
Za goVQx,_ _vazi isto: nijedan njegov deo ne traje, i zato
ono sto je receno - receno je, i to je nemoguce povratiti.
Tako delovi govora ne mogu imati polozaj, posto nista
od njih ne traje. Tako se kvantitet sastoji iz delova koji
imaju polozaj i iz drugih koji nemaju polozaj.
l}vantitativnJ!!t u pravom smislu nazvane su samo
stvari o kojima smo govorili; sve drugo, medutim, kvantitativno je samo akcidentalno30 Posmatrajuci ove prve
[kvantitete u pravom smislu], mi nazivamo druge stvari
kvantitetima. Tako se, na primer, kafe da je belo veliko
zbog toga sto zauzima veliku povdinu, i da je radnja
duga, i da je kretanje dugo, zato sto mnogo vremena ispunjavaju. Jer, nijedna od ovih odredaba nije po sebi i kao

16

takva nazvana kvantitetom. Ako, na primer, treba objasniti duzinu jednog dogadaja, ona ce se odrediti vremenom,
i reci ce se da se ovaj [dogadaj] desio u toku jedne godine,
ili ndto tome slicno. A ako treba utvrditi dokle dopire
belo, to ce se odrediti prema povrsini, i kazace se da se
ono prostire dotle dokle se prostire povrsina. Tako ce se,
u pravom smislu i po sebi, samo ono o cemu smo govorili
oznaciti kao kvantitet, - ostalo nije kvantitet po sebi nego,
ako je kvantitet, to moze biti samo akcidentalno.
31
Dalje, kvantitet nema nikakvu kontrernu sup~otnost:
Sto se tice odredenih kvantiteta, jasno Je da om nemaJU
kontrernih suprotnosti; takav je, na primer, . slucaj sa dminom od dva ili od tri lakta, ili s povrsinom, ili s nekim
drugim kvantitetom te vrste, za koji ne postoji kontrerna
suprotnost. Hoce 1i se smatrati da je mnogo kontrerno
suprotno onome cega je malo (ol..(yro), ili da je veliko kontrerno suprotno malom (!lLxQ&)? Ali sve tone spada u kvantitativno, nego u relativrto, jer nista, posmatrano u sebi
i po sebi, ne naziva se velikim ili malim, nego samo ukoliko se odnosi na nesto drugo. Tako se, na primer, planina
naziva malom, a zrno prosa velikim zbog toga sto je zrno
prosa vece nego druge stvari iste vrste, a sto je planina,
isto tako, manja nego druge stvari iste vrste. Ovde, dakle,
imamo odnos prema drugoj stvari, - jer kad bi se govorilo
o mal om ili o velikom PO sebi, ne bi se nikad moglo reci
da je planina mala, ili da je zrno prosa veliko. Uzmimo,
opet, drugi primer. Mi kafemo da u jednom selu ima mnogo
stanovnika, a da ih u Atini ima malo, i ako su oni ovde
daleko mnogobrojniji; i da u kuci ima mnogo sveta,
a u pozoristu malo, i ako ih ovde ima mnogo vise. Isto
tako: dugacko dva lakta", i "dugacko tri lakta", i sve
druge ~elicine ove vrste oznacavaju kvantitet, dok veliko
ili malo ne oznacavaju kvantitet vee pre odnos, jer se
veliko i malo posmatraju u odnosu na drugu stvar. Tako
je ocevidno da su ovi izrazi relativni.
AlP~, bilo da smatramo ili dane smatramo ove izraze
kao kvantitete, oni ipak nemaju nikakvu kontrernu suprotnost. Jer, kako bi se mogla pridati kontrerna suprotnost
2 Organon

onome sto se ne moze uzeti u sebi i po sebi vee samo u

odnosu na drugu stvar?
Sem toga33, ako veliko i malo treba da budu kontremi
iz toga ee proizaCi da isti subjekt moze istovremeno primati
kontreme suprotnosti i da su stvari same sebi kontreme.
Katkad se dogada da je ista stvar u is to vreme velika i mala.
Nairne, jedna i~ta stvar je mala u odnosu na jedan izvestan
predJ?et, .a v~hka u odnosu na neki drugi [predmet]. Iz
~oga Izlazt da.1sta stvar u isto vreme moze biti velika i mala
1, pr~ma _to~e, da ona is~?v:emeno prima kontreme suprotnosti. Ah msta, kako se ctm, ne moze u isto vreme dopustiti
kontrem~. supr.?tnosti .. U~mimo, na primer, supstanciju.
S~psta~ciJa moze da pnmt kontrerne suprotnosti, ali covek
~UJe u tsto vrem~ bolestan i zdrav. Isto tako, nista nije u
~sto vreme belo 1 ~mo. Uopste, ne postoji nista drugo sto
tstovremeno dopusta kontrerne suprotnosti. Ali desiee se
da stvari _budu_same sebi sopsivene koritrerne s~protnosti.
Jer, ako_ Je vehko kon_trerno suprotno malom i ako je ista
stvar u Isto vreme vehka i mala, - jedna ista stvar34 biee
kontrerno suprotna samoj sebi. Ali nemoguee je da nesto
bude kontremo suprotno samom sebi. Dakle, veliko nije
kontrerno suprotno malom niti je ono cega je mnogo
kont,;ern? suprotno onome cega je malo. Iz toga izlazi
da, cak 1 a~o ~e ~matra ~a. ovi izr~i nisu relativni nego
da su kvantttativm, - om tpak nece imati nikakve kontrerne suprotnosti.
.
Ali, nar?Cito kad je_ u pitanju mesto3S, kontrarijetet
tzgleda da pnpada kvantitetu. Ono sto je gore stavlja se
kao kontrerno suprotno onome sto je dole, a pri tome se
?az_iva ,dole" sredisni predeo, - zato sto je najveee rasto~anJe _ono od sre?ista do krajeva vaseljene. Izgleda da se
IZ ovth ~ontrermh s~p~otnosti izvodi i definicija drugih
~Oll~rern~h SUp~ot~?Stl, 1 to zato sto SU termini koji SU, U
tst~J ;rsti.' udalJem Jedan od drugog najveeom razdaljinom,
def1msam kao kontrerno suprotni36
Ne izgleda da je kvantitet sposoban za vise" i manje".37 Uzmimo kao primer ,dug dva lakta< Jedna ~tvar
duga dva lakta nije duza nego druga [koja ima dva lakta].
18

Ni kod broja nije drukcije [i kod broja ne postoji ,vise" ili

manje"]: tako, na primer, tri uporedeno sa pet nije vise
tri, a pet uporedeno sa tri nije vise pet. Isto tako, ne kaie .
se da je jedno vreme viSe vreme od drugog nekog vremena.
Od svih navedenih kvantiteta nema nijednog kome bi se
moglo pridati , vise" ili ,manje". Prema tome, kvantitet
nije sposoban za ,viSe" i ,manje".
Ali, najvise je svojstveno kvantitetu to sto mu se moze
pridati jednako i nejednako38 Jer o svakom od kvantiteta
o kojima smo govorili kaze se da je jednak ili nejednak.
Tako se, na primer, kaze o telu da je i jednako i nejednako
[nekom drugom telu], i o vremenu da je i jednako i nejednako [nekom drugom vremenu]. lsto vazi i za sve druge
kvantitete koje smo naveli i od kojih se svakom moze
pridati jednako i nejednako. Za sve ostale odredbe, koje
nisu kvantiteti, ne moze se ni na koji naCin, izgleda, reCi
da su jednake i1i nejednake. Tako, na primer, o stanju
se nikako ne moze reci da je jednako ili nejednako, nego
bi se pre moglo reCi da je slicno [i neslicno]. Isto tako,
o belome se ni na koji nacin ne moze reei da je jednako
i nejednako vee da je slicno [i neslicno]. Ono sto je najsvojstvenije na kvantitetu jeste da mu se moze pridati
jednako i nejednako.

Glava sedma
[ODNOS -

RELACIJA]

Relativnima se zovu one stvari cije se celo bice sastoji

u tome sto se za njih kaze da zavise od drugih stvari, ili
da se na neki drugi nacin odnose na drugu stvar39 Tako,
na primer, ,vece" je ono cije se celo bice sastoji u tome
da bude receno o nekoj drugoj stvari, jer se kaze da je
ono vece od necega [drugog]. A dvostruko je ono cije se
celo bice sastoji u tome da bude receno o nekoj drugoj
stvari, jer se kaze da je ono dvostruko [vece] od necega.
Isto vazi i za sve druge odnose ove vrste.
Isto tako, relativni su sledeCi izrazi: ddanje, stanje,
opazanje, nauka. polozaj. 40 Bice svih ovih izraza sastoji
2*

19

se u tome sto se za njih kaze da zavise od [neke] druge

stvari, - inace nisu nista. Taka se za drzanje kaze da je
drianje necega, a za nauku da je nauka o necemu, a za
polozaj da je polozaj necega- i taka dalje.
Prema tome, relativni su ani izrazi cija se sustina
sastoji u tome da se za njih kaze da zavise od drugih stvari,
ili da se na neki drugi nacin odnose na neku drugu stvar.
Tak~ se za planinu kate da je velika prema nekoj drugoj
stvan [uporedena s nekom drugom stvari], jer je planina
nazvana velikom u odnosu na neku stvar: a slicno je
nazvano slicno necemu, a i drugi izrazi ave vrste nazvani
su isto taka u odnosu na nesto. Isto taka, i lezanje, i
~tajanj~, i sedenje jesu odredeni polozaji, a sam polozaj
Je relatlvan41 Ali lezanje, ili stajanje, ili sedenje nisu sami
polozaji, nego su paronimno nazvani prema naznacenim
polozajima.
,Relativni pojmovi mogu imati kontrerne suprotnosti. 42
Taka je, na primer, vrlina kontrerno suprotna poroku,
posto su oba relativni pojmovi, a znanje je kontrerno
suprotno neznanju. Medutim, svi relativni pojmovi nemaju
~oii'tferne suprotnost~. Dvostruko, trostruko i svaki drugi
1zraz ove vrste nemaJU kontrernu suprotnost.
Izgleda da su relativni pojmovi sposobni i za viSe"
i ,ttlanje" .43 Kaze se da je nesto vise i Jllanje slicn~' i neslicno, i vise i manje jednako i nejednako. Ovde je i jedno
i drugo relativno. Jer, za slicno se kaze da je necem slicno
a za neslicno da je necem neslicno. Ali svi relativni poj~
movi nisu sposobni za ,viSe" i ,manje". 0 dvostrukom se
ne kate da je vise ili manje dvostruko, a, isto tako ni o
j@dnom takvom izrazu.
'
"
Dalje, svi relativni pojmovi imaju svoje korelativne
pojmove.44 _Taka se, na primer, kaze da je rob-rob gospodara, a da Je gospodar - gospodar roba, a da je dvostruko
- dv?stru~o od p~la, a da je pOla - pola od dvostrukog,
a da Je vece - vece od manjeg, a da je manje - manje
o? veeeg. Isto je tako i sa svim drugim relativnim pojmov1ma, scpno ponekad u govoru postoji razlika u padetu.
Tako se saznanje naziva saznanjem onoga sto se moze

20

saznati a ono sto se moze saznati [naziva se] onim st<? se

moze s~nati saznanjem; a opazanje [naziva ~e] opa~~nJem
onoga sto se maze opazjti, a 01!? sto vse ~oze opaz1tl [naziva se] onim sto se moze opaz1t1 opazanJem.
Medutim ima slucajeva kad izgleda kao da nema
korelacije; to biva ka? ono st<? stoji u ?dn<:,~u _nije naved~no
prema njegovoj svojstvenostl. nego Je ucmJ~na pog~eska
u izratavanju. Ako se, na pnmer, nav.~lo _knlo kao ~zra~
odnosa za pticu, tada nema korelaciJe 1zmedu . pttce . 1
krila. Jer nije na svojstven nacin utvrden yrv1 od~os
- odnos krila prema ptici. N aime, ne gov.on ~e o ~nlu
kod ptice ukoliko i.e on.a l?tica;, neg<? u~ohko. Je knlata,
jer ima mnogo drugth knlatlh btca k<?Ja msu ~ttce. Iz t~.ga
izlazi da, kad je odnos navede~ na nJe~u svoJs.tven nac~n,
tada postoji i korelacija. Tako }e, na pnmer, knlo- knlo
krilatog, a krilato je krilato knlom.
Ponekad je, isto tako, vnuzno d~. se stv?ri, poseb3a
rec kad ne postoji nijedna rec da ozn~c1 na SVOJSt~e.n nacm
izraz jednog odnosa. Tako, na pnmer, postav1t1 krmu
kao relativnu ladi, ne znaci izraziti tacna odnos. Jer, 0
krmi se ne govori kod lade, ukoliko je ona lada, po~.to
postoje lade koje nemaju krme. Tako n~ma v~orelaC1J~~
jer se ne kate da j~ la~a -:; lada vk~~e. Ah .nacm na. ~011
se izrazava odnos.bto bt mozda tacm]t, kad bt se, otpnlrke,
ovako kazalo: krma je krma onaga sto je snabdeveno
krmom" - m" nesto drugo tome slicno. Jer za ova ne
postoji posebno ime. A postoji v~or~laci.ja aka je odnos
[relacija] objasnjen na tacan nacm, Jer 1z~az ,snabdeven
krmom" znaCi snabdeven krmom pomocu krme". Isto
je taka i u drugi~ slucajevima. Taka, na pri~er, glava ce
biti stavljena na tacniji nacin kao korelatlV 1zraza ,sna~
deven glavom" nego kad bi bila stavlje~a k~o ~ore~a~1v
zivotinje. Jer, zivotinja nema glavu ukoh~o t~ ZlV~tlllja,
posto mnoge zivotinje nemaju glavu .. NaJlaks~ l!a~m da
se shvati (ono na sta se nesto odnOSl), U slucaJeV.1ffia U
kojima [za to] nema [svojstvenihl. imena, jested~ se 1z~~du
imena iz prvih izraza i da s~..pnmene pa .stvan s ko]l~a
se prvi izrazi nalaze u korelaclJl, - kao sto 1e u prethodmm

21

primerima izraz ,krilat" izveden iz krila" a izraz snab-

. ,krme".
d even krmom" 1Z

"

'

"

Svi relativni pojmovi imaju korelativ ako su tacno

izr~eni, - P<;>sto nema korelacije ako su [relativni pojmoy1~ utvrdem u odnosu n~ jedan izraz koji je stavljen
slucaJno, a ne u odnosu na sam korelativ. Hocu da ka.Zem
?a c.~~ i ~a ~orelativne pojmove 0 kojima su svi saglasni
1 kOJ1 II~aJu 1mena, - ne postoji korelacija, ako je jedan
od !ermma oznacen imenom koje izra.Zava korelativ samo
akc1dentalno, a ako nije oznacen samim imenom korelativa. Tako, na primer, rob nije korelativ - ako se uzme
da on nije rob gospodara nego coveka, 'ili dvonosca, i1i
n~ceg vslicnog, jer objasnjenje odnosa [u ovom slucaju]
niJe tacno dato.
Dalje, ako je korelacija izra.Zena na prikladan [pravilan] nacm, tada ce- i kad se iskljuci sve akcidentalno a
ostavi samo iz~~ ~ kojim je tacna korelacija bila utvrd;na
- ta ko~elaC1Ja 1pak u~e~ postojati. Tako, na primer,
~ko. ~<?b 1m~ z~ kore!abvm pojam gospodara, i ako se
1skl]uc1 sv~ st~ Je akc1dentalno gospodaru, - kao da je
on dvono~an, 1 sposoban za nauku, i covek, - a ostavi
samo da Je on gospodar, uvek ce se o robu govoriti u
odnosu na ovoga [go.spodara], jer se za roba ka.Ze da je
rob gospodara. Medutim, ako korelacija nije tacno izra.Zena
tada - i ako se iskljuci sve drugo [akcidentalno] a ostavi
Sarno ono cime je korelacija bila utvrdena, - nece biti
utvrdene korelacije. Stavimo da je covek korelativ roba
a. [da je] I?tica [korelativ] krilatog, i odvojmo od covek~
b1tnu osobmu gospodara. Tada se ne moze [viSe] govoriti
0 robu u odnosu na coveka [tada nece vise postojati korelacija iz.medu gospo?m;a i roba]. Jer, ako nema gospodara,
nem~ m roba. I~to Je .1 ako se od ptice odvoji njena bitna
O~<?bina :- (da Je) knlata. U tom s}ucaju krilat nece vise
b1ti relabvan poJam. Jer, ako nema krilatog ni krilo nece
vise imati korelativni pojam.
'
~reba. uvek oznaci~i tacan o?nos na osnovu koga se
govon o Jednom relabvnom poJmu. 45 Ako postoji ime
za to, ovo oznacavanje je lako, ali ako [ime] ne postoji,
22

nuzno ga je stvoriti. Kad je ovakvo [tacno] oznacavanje

[pojmova], jasno je da su svi relativni pojmovi korelativni.
Izgleda da su relativni pojmovi po prirodi istovremeni, i to je istinito u vecini slucajeva. Tako postoji istovremenost dvostrukog i polovine. Znaci, ako polovina
postoji, - i dvostruko postoji. Isto tako, ako gospodar
postoji - rob postoji, a ako rob postoji - gospodar
postoji. Isto va.Zi i za druge slucajeve.
Sem toga, ovi relativni pojmovi uzajanmo se ~nis
tavaju. Ako ne postoji dvostruko, ne postoji polovina,
a ako ne postoji polovina, ne postoji dvostruko. Isto va.Zi
i za druge relativne pojmove ove vrste.
Medutim, izgleda da nije istina da su u svim slucajevima relativni pojmovi po prirodi istovremeni: tako
moze izgledati da je predmet nauke raniji od nauke. Jer,
mi obicno dobijamo nauke iz predmeta [stvari] koje ranije
postoje. Jer tesko je, i1i i nemoguce, naci jednu nauku
koja postaje istovremeno sa svojim predmetom. Isto tako,
unistenje predmeta [jedne nauke] povlaci za sobom unistenje [odgovarajuce] nauke, dok uniStenje [jedne] nauke
ne povlaci za sobom unistenje njenoga predmeta. Ako ne
postoji predmet nauke, ne postoji ni nauka (jer ona bi
bila nauka o nicemu), ali ako ne postoji nauka, nista ne
sprecava da njen predmet postoji. Takav je, n~ primer,
slucaj s kvadraturom kruga. I kad se pretpostav1 da ona
[kvadratura kruga] postoji kao predmet nauke, o njoj
ne postoji nauka, i ako je ona u samoj sebi predmet znanja.
Isto tako, kad se zivotinja unisti, nece biti nauke, ali moze
postojati mnogo predmeta nauke.
Slicno ovome stoji s predmetima culnog opafanja
[senzacijama]46 Izgleda da je predmet senzacije raniji
od senzacije. Ako iscezne predmet senzacije, iscezava
senzacija; medutim, ako iscezne senzacija, ne iscezava
predmet senzacije, jer se.~acije su na telu i .~ telu47 s
druge strane, ako je umsten predmet senzac1Je, tel<?. Je
isto tako unisteno (jer telo spada u predmete senzac1Ja),
a ako telo ne postoji, iscezava i senzacija. Tako, ako je
unisten predmet senzacije, unistena je i senzacija. Medutim,
23

ako je unistepa senzacija, nije unisten i predmet senzacije.

Ako je unistena zivotinja, bice unistena i senzacija, dok
ce predmet senzacije postojati, - kao, na primer: telo,
toplota, slatko, gorko i sve druge stvari koje se culima
opaiaju. Senzacija postaje u isto vreme kad i subjekt koji
opaza, jer senzacija postaje zajedno sa zivotinjom. Medutim, predmet senzacije postoji pre zivotinje iii senzacije.
Jer vatra, i voda, i drugi slicni elementi iz kojih se sastoji
Zivotinja postoje pre nego sto je uopste postojala Zivotinja
iii senzacija48 Prema tome, izgleda da je predmet senzacije
raniji od senzacije!'
Teskoca se javlja kad se postavi pitanje da li, kao
sto izgleda, nijedna supstancija nije relativna, iii je moguce
da neke od drugih supstancija budu takve. 50 N aime, za
prve supstancije istina je [da one nisu relativne], jer ni
cele supstancije ni njihovi delovi ne mogu biti relativni.
0 jednom odredenom ooveku ne kaie se da je on neciji
odredeni oovek; a o jednom odredenom volu [ne kaie se]
da je on neeiji odredeni vo. Isto vaii i za delove. Za jednu
odredenu ruku ne kaie se da je neeija odredena ruka nego
[da je] n_eeija ruka; a za jednu odredenu glavu ne kaze se
da je neeija odredena glava nego da je necija glava.
Isto je i sa drugim supstancijama, bar sa vecinom od
njih. Tako se ne kaie o coveku - neciji covek, ni o volu
- neciji vo, ni 0 drvetu - necije drvo, nego se kaie necija svojina.61 Jasno je da imenice ove vrste nisu relativne, a postoji sumnja za izvesne druge supstancije. Tako
se, na primer, za glavu kaie - neeija glava, a za ruku se
kaie - necija ruka, i isto vaii za svaku takvu imenicu.
Iz ovoga izl3:Zi da ti izrazi izgledaju relativni.
Ako je hila dovoljna definicija, data o relativnim
pojmovima,'l! - bice vrlo tesko, iii i nemoguce, dokazati
da nijedna supstancija ne moze biti relativna. Ali ako
[ta definicija] nije dovoljna i ako relativnima treba nazvati
samo izraze cije se bice ne sastoji ni u cern drugom nego
u tome da budu aficirani izvesnim odnosom [relacijom] 53 ,
- tada bi se mozda dalo reei neSto sto bi ublaiilo ovu
nesigumost". Prva definicija prati sve relativne pojmove;
24

ali time sto se jedna stvar odnosi na neku drugu stvar

ona ne postaje relativna u [svojoj] bitnosti55

Iz ovoga se vidi jasno da, kad se poznaje jedan relativm
pojam na odredeni nacin, poznavace se ist? tako na ~d~ede
ni nacin i ono u odnosu na sta je on relativan. To je jasno
i po sebi. Jer, ako se zna da je_izvesna P?ledinacna s~yar
relativoa, - posto se ?ice v~elativoih pOJIDOVa sastO]l U
tome da se na odredem nacm prema necem odnose, ---:-zna se, isto tako, ono prema ce~u se ta stvar _?dnost.
Ali, ako se uopste ne zna '?n'? sa c.Ime ta s~~ar stOJl u odnosu [relaciji], nece se znat1 m da h ona stOJl u odnosu.
Pojedinacni primeri ucinice ovo tvrdenje jasnim. Ako
se, na primer, odredeno zna da je i~esn~ stvar dvostruka,
odmah se odredeno zna i ono od cega Je ona dvostruka.
Jer ako sene zna nista odredeno, od cega je ta stvar dvostruka, ne zna se uopste da je o~a dvostruka. Isto tak?,
ako se zna da je izvesna stvar lepsll., mora se takode, n~z.
nim nacinom odmah odredeno znati i od cega je ona lepsa.
Medutim, n~ moze se neodredeno znati d.a je on~ lepsa
od stvari koja je manje lepa. ~o . bi b1lo [n~s1gumo~
misljenje, a ne saznanje, ~er se ne b~ v1se moglo tacno znati
da je ta stvar lepsa nego Jedna ~anJe lepa stv~r. !er, moglo
bi se desiti da nema niceg manJe lepog nego sto 1e ta stvar.
Dakle ocevidno je nuino da, ako se odredeno zna
jedan relatlvan pojam,.- ta~a se, isto. tako, odreden~
zna ono na sta se ova] odnos1. Sto se lice glave, ruke 1
svakog dela iste prirode- svih tih .st~~ri koje. su s~pstan
cije - moze se odre<1eno poznavatl nJihova b1tnost . M~
dutlm, iz toga ne proizlazi nuznim nacinom da se pozna]~
njihov korelativni pojam. Jer, ne moze se odredeno zna~
na sta se odnosi ova glava iii ova ruka. Dakle, ove stvan
ne mogu biti relativne. A ako one nisu relativne, bice
istina reci da nijedna supstancija nije relativna.
Nema sumnje da je tesko tacno se izjasniti o ovim
pitanjima ako ona nisu vise puta razmo~ren~. U .svakom
slucaju nije nekorisno sto su pokrenuta p1tan]a koJa mogu
da postoje o svakoj od ovih tacaka.
25

Glava osma
[KVALITET]

Kvalitetom nazivam ono na osnovu cega se kaze da

je nesto stvoreno onakvim kakvo je [sa izvesnim osobinama].
Kvalitet je pojam koji ima vise znacenja. Jedna vrsta
kvaliteta moze biti nazvana stanje [osobina, latinski: habitus] i sposobnost [dispozicija]. Stanje se raziikuje od dispozicije time sto je mnogo _t!ajnije i stalnije. Takva su stanja
naqkejyrline. Nairne, izgleda da nauka spada u stvari koje
ostaju trajne i koje se odupiru promeni cak i kad je stecena samo u umerenom obimu, - sem ako se ne desi
kakva veiika promena zbog bolesti iii zbog neceg drugog
slicnog. Isto tako i vriina - kao, na primer: pravicnost,
umerenost i svaka druga - izgleda kao da ne moze lako
da se izgubi ni da se promeni. Medutim, dispozicijama se
nazivaju oni kvaliteti koji mogu lako da se izgube i brzo da
se promene, - kao, na primer: toplota i rashladivanje, i
~~Li_zdravlje, i ostalo siicno. Jer, za ove pojave covek
je na izvestan nacin disponiran, ali on se brzo menja, postajuci od toplog hladan i od zdravog bolestan, a siicno je
i za druge pojave, - sem ako se ne desi da neka od ovih
dispozicija, proticanjem vremena, postane [covekova] priroda, i neizleciva iii tesko pokretljiva, - a tada bi se ona
mogla, mozda, nazvati stanjem.
Ocevidno je da postoji teznja da se nazovu stanjima
oni kvaiiteti koji su trajniji i teze pokretljivi. Jer, za one
koji nisu temeljno savladali nauke i mogu lako da ih izgube [da ih zaborave] - ne kaze se da je njihovo znanje
[tih nauka] jedno stanje, mada su oni prema nauci disponirani na izvestan nacin, viSe iii manje dobar. Prema tome,
stanje se razlikuje od dispozicije time sto je ova druga lako
pokretljiva, dok je prvo trajnije i teze pokretljivo.
Stanja su u isto vreme dispozicije, ali dispozicije nisu
nuznim nacinom stanja. Oni koji poseduju stanja isto tako
su disponirani prema njima na izvestan nacin; dok oni

26

koji su disponirani nemaju samim tim u svi~ slucajevima

i [odgovarajuce] stanje.
.
Druga vrsta kvaiiteta jeste ona u . <;>dnosu ~a koJU
govorimo o dobrim b~rcima pes~ica~a~ 1h o dobnm tr~a
cima, iii 0 zdravim, ih 0 bolesmm l]Ud1~a. Ovde, uopste~
spada sve o cemu se govori u smislu pnrodne .sposobnost1
iii nesposobnosti. Jer, ne naziva se svaka od ,?V1h odreda?a
kvaiitativnom na osnovu jedne odredene [covekove] d1spozicije, nego zato sto on poseduje prirodnu.vsposobno~t
iii nesposobnost da nesto uci~i Iako, P.i da n~sta n~. trp1.
Na primer, dobri borci pesm':_ama, ih dobn tr~ac1, n~
nazivaju se tako zbog toga sto se nalaze u IZvesnOJ
dispoziciji, nego zato s~o ill?-aj~ prirodJ?-U sposobn~st d~
nesto lako cine. ~drav1m l]Ud1ma naziVaju Se 0~ k~J1
imaju prirodnu sposobnost da la~o podnose . sv~ st? 1~
moze zadesiti; a, obratno, bolesmm [se naz1~a1u l]ud1]
zato sto imaju prirodnu nesposobnost zbog koJe ne P.odnose lako sve sto ih moze zadesiti. Isto vazi i za tvrdo 1 za
meko. Tvrdo se zove nesto zato sto ima ~posobn~st ~a ne
bude Iako podeljeno, a meko se zove nesto zato sto Je za
to nesposobno.
.
. .
. .
Treca vrsta kvaiiteta jesu afektivm [pas1vm] kv~htetl
i afekcije. Takvi su vslatkoca,. i gorci~a, .i ol?oro~t, 1 s;e
ovima srodno, - i jos toplota, 1 hladnoca, 1 belma, 1 ctnoca.
J asno je da su to kvaliteti, jer ~a stvari. koj~. ih primaju kaze se da imaju te kvalitete, post? se. OVl ~ ~11ma nalaze. Tako je med nazvan slatkim zato sto 1e p~m10. u. sebe
slatkocu, a telo [je nazvano] belll_n zat~ ~to Je ~n.rru~o u
sebe beiinu. A tako je i u drugtm shcmm siucaJev1ma.
Afektivni [pasivni] kvaiiteti n~ zovu ~~ tako za~o sto
su same stvari koje primaju te k.vahtete 31f1c~r~ne ~a 1zvestan nacin. Med nije nazvan slatkim zato sto Je 1zdrzao neku
izmenu, a to vazi i za druge slucajeve ov~ v~ste. 1st<;> t~ko,
i toplota i hladnoe.a ~su. naz~an~ afektlvmm kvah~~tima
zato sto same stvan koje 1h pnmajU trpe n,eku afekC1JU nego zato sto je svaki od kvaiiteta o ~<;>jima je go_voren?
sposoban da proizvede izmenu .u s.enzac11a~a . - ov1 kval,1teti se nazivaju afektivnim [pas1vmm] kvahtetima. Slatkoca
27

proi~vo_?i izmen~ ukusa, a toplota [izmenu] pipanja; a

Isto Je I sa drugim kvalitetima.
Medutim, belina, i cmoea, i druge boje nisu nazvane
afektivnim kvalitetima na isti nacin kao ono sto je ranije
navedeno; one su nazvane tako zbog toga sto su same
~()~ta!e jedno~ izmenom. J asn<? i.e da mnoge promene boje
post~lu afek~IJOm. K? se zasbdi, postaje crven, a ko se
u~lasi~ postaJe bled I tako dalje. Zato, ako je neko po
~n.:o~I sklon kak.voj afekciji ove vrste zbog odredenih
fxzi.ckih oso?enostx, verovatno je da ima i odgovarajucu
botu. Jer, , Ist~ te~esna d!spozicija, koja postaje sad u
slucaJu osecanJa sbda, moze da proizlazi i iz sklopa covekoyoga tela, tako da prirodno proizvodi i odgovarajucu
bOJU.

Tako s~ D:azi~aj~ afektivnim kvalitetima sva stanja

ove ':~ste koJa ImaJu Izv~~ u tesko pokretljivim i trajnim
af.ekc~~ama..Kad te afekctJe vode poreklo iz fizicke kons~ttuctJe subjekta, ble_?ilo iii cmoca nazivaju se kvalitetima
(Jer nam <?ne odreduju nase kvalitete); ili to biva zato sto
su ov~ ?~J~, ~pravo ~!edilo i cmoca, posledice neke duge
??lvesti tli yehke vrucme, pa se ne daju lako odstraniti,
th cak ~staJu za vreme celog [covekovog] zivota. I u ovom
poslednJem slucaju ove afekcije nazivaju se kValitetima
-!~r. s_ o~~irom na njih, dobijamo nase kvalitete. Medutim:
sto se ti~~ .~d!edaba koje p.o~taju iz uzroka koji se Iako
~ogu umstitx 1. br~o o~straruti, - one se nazivaju afekciJama, a.?~ kvaht~ti~a, Jer ~e prema njima [tim odredbama]
ne dobtJaJu. kvahtett. Za coveka koji crveni od stida ne
kaze se da Ima crvenu boju lica, niti za coveka koji bledi
od st~aha da ima ~!edu boju lica, nego se pre kaie da oni
trpe tzves~u .afekciJU. Tako se ove pojave zovu afekcije,
a ne kvahteti.
v

Isto
vaii i za afektivne kvalitete koji se odnose na
5

_?usu. ~ Sv~ pojave k?.je. su, i?s. od rodenja, proizasle iz

tzv.esruh tesko pokretljtvth [traJmh] afekcija zovu se kvalitett: tako, n11: prime~, lu~ilo, i gnev, i druga stanja ove vrste.
Prema . ~k-ytm d_use-:rui?- nastrojenostima, govori se o
dumovttim 1 o ludtm lJudtma. Isto vazi za one zastranjenosti

28

koje nisu prirodne, nego proizlaze iz nekih drugih konstitucionalnih osobenosti kojih je tesko osloboditi se iii koje
su sasvim neizlecive. I ove pojave su kvaliteti, jer, s obzirom na njih coveku se pridaju izvesni kvaliteti. Medutim,
afekcijama se nazivaju pojave sto postaju iz uzroka koji
se brzo rasturaju. Kao primer za ovo moze se navesti
covek koji se razgnevi zbog pretrpljene neprijatnosti. A!i,
ne naziva se dumovitim covek koji se u takvom uzbudenJU
razgnevi, nego se pre o njemu kaze da je pretrpeo neku
afekciju. Tako se ovakve pojave zovu afekcije a ne kvaliteti.
Cetvrta vrsta kvaliteta jeste figura i1i forma koja
pripada svakom bicu, - a, sem toga, pr_~vost i krivina,
i svaka druga slicna osobina. Jer, jednom bicu pridaju se
kvaliteti prema svim ovim odredbama. Za jednu stvar
se kaie da ima izvestan kvalitet zato sto je trouglasta.,ili
cetvorouglasta, i1i zato sto je prava ili kriva. T~ko se
svakoj stvari pripisuju kvaliteti prema njenoj figun.
Retko i gusto, hrapavo i glatko kao da oznacavaju
nesto kvalitativno. Medutim, izgleda da se odredbe ove
vrste protive kvalitativnim podelama, jer svaka od njih
pre izgleda da izrazava jedan izvestan polozaj delova.
Gustina [jedne stvari] sastoji se u tome sto su [njeni] delovi
blizu jedan drugome, a retkoca sto su oni udaljeni jedan
od drugog; a glatkost [jedne stvari] sastoji se u tome sto
[njeni] delovi leze kao u jednoj ravni, a hrapavost u tome
sto su neki delovi istureni, a neki uvuceni.
Mogle bi se mazda pronaCi i druge vrste kvaliteta,
ali ovi navedeni su najobicniji [najceSCi].
Dakle, kvaliteti su odredbe koje su navedene; a stvari
kojima se pridaju kvaliteti nazvane su prema tim kvalitetima, i1i od njih na neki nacin zavise. Tako u veeini slucajeva,
i gotovo uvek, ime stvari kojoj se pridaje kvalitet proizaslo
je iz kvaliteta. Tako je, na primer, bela nazvano po b~lini,
i gramaticar po gramatici, a pravedan po pravednosti, a isto vaii i za drugo. Ali, u izvesnim slucajevima ne postoji
ime za kvalitete, pa nije moguce oznaciti stvari kojima se
pridaju kvaliteti imenima proizaslim iz tih kvaliteta. Taka

29

covek koji je [svojom] prirodnom sposol>noscu vest u

trcanju ili u borbi pesnicama ne dobija inie ni po kakvom
kv~litetu. N~ime! ~e pos~oj~ ime~a za sposobnosti po
~OJ1ma se OVlm l]udima pndaJu neki kvaliteti, dok postoje
1me~a za ves~in~, po kojima se oni, prema svojim sposobnoshma~ .n~ZlVaJU ~Orci ~esnica~a ili rvaci. Jer, govori
se .? vesbm .~ borb~ pesmcama 1 o vesitni rvanja, a oni
kOJ1 su u nJlma vezbanjem osposobljeni dobijaju imena
od sarnih tih vestina.
. ~li, ponekad i kad postoji ime [za kvalitet], stvar
koJa Je prema ovome oznacena kao kvalitativna nosi ime
koje ne proizlazi iz toga kvaliteta. Tako na primer posten
v
k [ orroul>ai:o~] je takav na osnovu' vrline [f] ' &Qtt{j],
~ove
~er se on zo~e p~s~en za~o sto pose~uje vrlinu,- ali njegovo
1me ne pr01zlaz1 1z vrhne. Medutlm, ovaj slucaj nije cest.
Tako se zovu kvalitativnima stvari cije je ime pro.
1zaslo iz navedenih kvaliteta, ili koje na neki drugi nacin
od njih zavise.
. Kod kv_<~liteta .postoji i kontrerna suprotnost; na
pnmer, prav1cnost Je kontrerno suprotna nepravicnosti
cwilo belini i tako dalje. Isto va.Zi i za stvari koje su p~
n~~ma nazvane: nepravicn~ je kontrerno suprotno pray~c~om,. ~ belo crnom. Ah to nije uvek slucaj: crveno,
1li zuto, 11i druge takve boje nemaju kontrerne suprotnosti
i ako su kvaliteti.
'
. Zati~, ako je jedna od dve kontrerne suprotnosti
kvahtet, 1 druga. ce biti kvalitet. To postaje jasno cim se
uzml!v u obzir druge kategorije. Tako, na primer, ako je
pra~cnost kontrerno suprotna nepravicnosti, i ako je
p~aVlcnost kvalitet, i nepravicnost ce biti kvalitet, jer
mJed~a dr~ga k~tegorija ~ece pristajati nepravicnosti,
- m kvantitet, m odnos, m mesto, i uopste niSta drugo
sem h:alite.ta. Isto je. tako i za sve druge kontrerne suprotnostl koJe potpadaJU pod kvalitet.
.
Kvaliteti pretpostavljaju i ,vise" i ,manje" 58 Za
Jednu belu stvar kaze se da je vise ili manje bela nego
druga, a za jednu pravicnu stvar da je vise ili manje pravicna
nego druga. Sem toga, sam kvalitet moze da se uvecava:

ono sto je helo moze da postane belje. 59 Ali ta osobina

ne prlpada svini. kvalitetima nego samo vecini od njih.
Jer, moze se sumnjati da li je pravicnost u jednom slucaju
veca a u drugom manja, a tako je i sa drugim kvalitetima.
Neki ovo osporavaju i smatraju da se uopste ne moze
reCi da je pravicnost veca i manja, - kao sto se ni za zdravlje to ne moze reci. Sve sto se moze reci jeste da jedna
licnost poseduje manje zdravlja nego druga, i1i manje pravicnosti nego druga, - a isto je tako i sa gramatikom i sa
drugim sposobnostima.
Ali, ne moze se osporavati da su stvari nazvane po
ovim kvalitetima sposobne za viSe i manje [sposobne da
imaju vise i manje od tih kvaliteta], posto se za jednog
coveka ka.Ze da je bolji gramaticar od drugog, i da je
zdraviji, i pravicniji i tako dalje.
Medutim, ne izgleda da dopustaju uvecavanje trougao,
i cetvorougao i nijedna od drugih figura. Jer, stvari na
koje se primenjuje pojam trougla ili kruga jesu sve, na
isti naCin, trouglovi i1i krugovi. A za stvari na koje se
[taj pojam] ne primenjuje ne bi se moglo reCi da je jedna
vise nego druga [trougao ili krug]. Kvadrat nije vise krug
nego sto je to prav ugao, jer ni na jedan od njih ne moze
da se primeni pojam kruga. Uopste, ako se pojam navede~
nog tennina ne primenjuje na oba objekta, ne moze se reb
da jedan od njih ima taj termin vise nego drugi. Dakle,
svi kvaliteti ne pretpostavljaju vise i manje .
Od navedenih odredaba nijedna nije svojstvena kvalitetu.60 Medutim, o slicnom i neslicnom govori se samo
kod kvaliteta. Jer, jedna stvar slicna je [ili neslicna] drugoj
samo ukoliko je kvalitativna. Iz toga izlazi da je kvalitetu
svojstveno da mu se pridaje slicno i neslicno. 81
Ne treba da se bojimo da ce nam neko prigovoriti
da smo ovde - gde smo stavili sebi u zadatak da damo
izlaganje o kvalitetu - uracunali i mnogo relativnog.
Mi smo kazali da stanja i dispozicije spadaju u relative. U svim ovakvim slucajevima vrste su relativni termini,
a nijedan od pojedinacnih rodova to nije. Tako je nauka,
kao vrsta, u samoj svojoj sustini ono sto je relativno nekoj

31

drugoj stvari (jer kaze se: nauka o necem)o Medutim

nijedna od pojedinacnih nauka nije u sustini relativn~
nekoj ?rugoj stv~rio Tako se, na primer, ne kaze da je
gramvatika g~amatlka 0 necem niti da je muzika muzika
o necemo Ah, ako su [ove nauke] relativne one su takve
samo po svojoj vrstio Tako se za gramatiku kaze da je
nauka o necem, a ne da je gramatika o necem a za muziku [se kaze] da je nauka o necem, a ne da j~ muzika 0
necemo Prema tome, pojedinacne nauke nisu relativneo
Sam? pre~a poj~dina~nim nau~ama nama se pridaju izvesm kvahtetl, posto nJih posedujemo [znamo]o Mise nazivarna uceni zato sto posedujemo [znamo] jednu odredenu
naukuo I tako ?V~ pojed~na~n~ nauke, prema kojima nam
se ponekad pndaJu kvahtetl, Jesu same kvaliteti ali one
nisu relativneo
'
Tako, ako hi se desilo da je jedna ista stvar [u isto
vreme] relativna i kvantitativna, ne hi hilo niSta hesmisleno
uracunati je u dve vrste [u dve kategorije]o

posedovanje znaci stanja, kao ,hiti ohuven"' ,hiti naoruzan"; da mesto znaci, ria primer, ,u Likeju" i tako dalje,
kao sto smo [ranije] naznaciii [o kategorijama].
Glava deseta
[SUPROTNOSTI]

Isto tako delanje i trpljenje dopustaju kontrernu

suprotnost i ,viSe" i ,manje" Kontrerne suprotnosti su:
,zagrejati" i ,rashladiti"; i ,hiti zagrejan" i hiti rashladen"; i ,radovati se" i ,zalostiti se" - sto ~~aci da dela~[e ,~ ~rpljenj~ dopus~aju ko~trernu s~protnost. Isto je i za
,vis~ x_,manJe". Nairne moze se [nesto] zagrejati viSe iii
manJe, I [moze se] hiti zagrejan viSe iii manje. Dakle
delanje io trpljenje dopustaju , viSe" i ,manje".
'
Tohko vs~o imali da ~~zemo o tim kategorijama.
0 polozaJu smo g?~onh u ~~~vi o relativnim pojmovima, gde smo utvrdxh da se t1 xzrazi nazivaju prema
odgovarajucim polozajima.
~ ostalim. kategorijama- vremenu, i mestu, i posed~VanJu - koJe su po sehi jasne, nije potrehno reci niSta
VISe Od onoga Sto je vee izlozeno U pocetku, - naime da

Za postavljene vrste [kategorije] dovoljno je ono sto

smo reklio Sad treha da se ohjasni u koliko se znacenja
govori o suprotnostimao
Suprotnost jedne stvari prema drugoj cetvorostruka
je: postoji li suprotnost u smislu relativnih pojmova, iii u
smislu kontrernih suprotnosti, iii onda izmedu lisenosti
[nemanja, privacije] i posedovanja, iii ona izmedu afirmacije i negacije. U svakom od ovih slucajeva suprotnost
moze da se opiSe u skici kao suprotnost izmedu relativnih
pojmova - na primer, dvostruko prema polovini; zatim
kao ona izmedu kontrernih suprotnosti - zlo prema dohru; pa u smislu lisenosti i posedovanja- slepilo prema
vidu; i, najzad, u smislu afirmacije i negacije, - kao na
primer: ,on sedi" i ,on ne sedi".
Stvari koje su suprotne u srnislu relativnih pojmova
jesu one cije se hice sastoji u tome da hudu kazane o drugom clanu suprotnosti [s kojim su vezane], iii cije se hice
odnosi na ovaj clan. Tako, na primer, dvostruko je ono za
sto se kaie da je u samoj svojoj sustini dvostruko nekoj
drugoj stvari, jer ono je dvostruko necem. Tako su saznanje i ono sto se moze saznati [saddaj saznanja] suprotni
kao relativni pojmovi. Nairne, za saznanje se kaie da je
u samoj svojoj sustini saznanje onoga sto se moze saznati;
a za ono sto se moze saznati receno je da ono u sustini
stoji u odnosu prema svojoj suprotnosti, to jest prema saznanju. Jer, za ono sto se moze saznati receno je da se
moze saznati za nesto, to jest za saznanjeo
Stvari koje su suprotne kao relativni pojmovi jesu,
prema tome, one cije se hice sastoji u tome da hudu recene

32

3 Organon

Glava deveta
[DELANJE, TRPLJENJE I DRUGE KATEGORIJE]

33

o drugim stvarima, iii koje na neki nacin stoje u uzajamnom odnosu.

sto se tice kontrerno suprotnih stvari, njihova sustina
nije u odnosu koji one odr.Zavaju jedna s drugom nego se
za njih samo kaze da su kontre.rno suprotne jedne drugima. Dobro se ne zove dobro zla nego se kaze da je ono
kontrerno suprotno [zlu]. Isto tako, belo se ne zove belo
crnog, nego se kaze da je ono kontrerno suprotno [crnom].
Ove suprotnosti se, dakle, medu sobom razlikuju.
Uvek kad su kontrerne suprotnosti takve da subjekti
u kojima one po prirodi postaju, ili o kojima su afirmirane,
nuznim naCinom sadr.Ze obe [suprotnosti], - tada izmedu
njih nema niceg srednjeg. Ali ako se jedna ili druga kontrerna suprotnost ne nalaze u subjektu nuznim nacinom,
tada izmedu njih uvek postoji nesto srednje. Tako, na primer, bolest i zdravlje pojavljuju se shodno prirodi u telu
zivotinje, i, nuznim nacinom, jedno ili drugo pripadaju telu
zivotinje, - bolest iii zdravlje. A kaze se da su brojevi neparni i parni, i, nuznim nacinom, jedno ili drugo pripada broju, __:__ naime, iii neparno ili parno. Izmedu ovih stvari
ne postoji nista srednje, - ni izmedu bolesti i zdravlja ni
izmedu neparnog i parnog. Medutim, postoji nesto srednje
[izmedu kontrernih suprotnosti], od kojih jedna iii druga ne
pripada [subjektu] nuznim nacinom. Tako crno i belo po
prirodi postaju u jednom telu, ali nikakva nuznost ne postoji da jedno ili drugo pripadaju telu. Jer, svako telo nije
nuznim naCinom belo ili crno. Isto tako, tvrdi se [da je]
rdav i posten o coveku i o mnogim drugim biCima, ali nije
nuzno da jedan ili drugi [od ovih izraza] pripada biCima
kojima se oni pridaju, jer svaka stvar nije nuznim nacinom
rdava ili postena. A izmedu ovih stvari nalazi se nesto
srednje; na primer, izmedu belog i crnog postoji sivo, i
zuckasto, i sve druge boje, a izmedu rdavog i postenog
[postoji] ono sto nije ni rdavo, ni posteno.
Ponekad imena su davana prema srednjim terminima.
Tako, na primer, izmedu belog i crnog nalaze se sivo,
zuckasto i sve druge boje. Medutim, katkad nije lako oznaciti imenom srednji termin, nego se definicija srednjeg
34

termina dobija negacijom svakog krajnjeg termina. Tako

se, na primer, kaze: ono sto nije ni dobro, ni rdavo; i: ni
pravicno, ni nepravicno.
Lisenost i posedovanje pripisuju se istom subjektu, tako, na primer, vid i slepilo pridaju se oku. Opste govoreCi, subjekt u kome posedovanje po prirodi postaje, jeste
onaj o kome se afirmiraju obe suprotnosti. Kazemo da se
lisenost pridaje svakom subjektu, sposobnom da primi posedovanje, i da mu se pridaje onda kad posedovanje nije
ni na koji nacin prisutno u subjektu kome po prirodi pripada, kao i u vremenu kad ono [posedovanje] po prirodi u
subjektu treba da se nalazi 62 Mi ne nazivamo neko bice
bezubim zato sto nema zuba, ni slepim, zato sto nema vida,
nego zato sto ih nema u vremenu kad po prirodi treba da ih
ima. Jer, postoje bica koja, kad se rode, nemaju ni vida ni
zuba, a njih zbog toga ne nazivaju ni bezubima ni slepima.
Biti lisen" jednog stanja i ,posedovati" ga nije lisenost posedovanje. Jer, posedovanje je [na primer] vid, a
lisenost je slepilo ali ,imati vid" nije vid, a ,biti slep" nije
slepilo. Slepilo j~ izvesna lisenost, a ,biti slep" jeste ,biti
liSen", a nije liSenost.
A kad bi slepilo bilo isto sto ,biti slep", oba izraza
mogla bi se afirmirati o istom subjektu. Ali kaze se da je
covek slep, ali se nikad covek ne naziva slepilom.
Izgleda, medutim, da su pojmovi ,biti lisen" i ,posedovati" suprotni na isti naCin kao [sto su to] lisenost i
posedovanje. Jer, nacin suprotnosti [izmedu njih] je isti.
Kao sto je slepilo suprotno vidu, isto je tako [pojam] ,biti
slep" suprotan [pojmu] ,imati vid".
Ono sto potpada pod negaciju i afirmaciju nije negacija i afirmacija. Jer, afirmacija je afirmativna recenica, a
negacija je negativna recenica, a izrazi koji potpadaju pod
afirmaciju i negaciju nisu recenice. 63 Medutim, kaze se
da su oni [ti izrazi] suprotni medu sobom kao afirmacija
i negacija, jer je i u ovom slucaju nacin suprotnosti isti.
Kao sto je afirmacija suprotna negaciji - na primer recenica: ,On sedi" suprotoo je recenici: ,On ne sedi",- tako

3*

35

isto suprotne su stvari koje potpadaju pod jednu i pod

drugu reeenieu,- na primer, pod ,on sedi" i ,on ne sedi".
Jasno je da lisenost i posedovanje nisu suprotni na isti
nacin kao relativni pojmovi,114 jer eelokupna njihova bitnost
ne sastoji se u tome da budu afirmirani od suprotnosti. Ne
kaze se za vid da je on vid slepila, niti relacija postoji na
drugi koji nacin. Isto tako, ne moze se za slepilo reci da je
ono slepilo vida nego se kafe da je slepilo lisenost vida,
ali da nije slepilo vida. Dalje, svi relativni termini su konvertibilni [korelativni], tako da bi slepilo - pretpostavljajuci da ono spada u relativne pojmove - bilo konvertibilno [korelativno] s onim s cime stoji u [nekoj] relaeiji.
Ali ovde nema konvertibiliteta [korelacije], jer se ne kafe
da je vid - vid slepila.
Ali, termini koji potpadaju pod liSenost i posedovanje
nisu ni kontrerno suprotni,65 sto je jasno iz sledeCih razloga.
Za kontrerne suprotnosti medu kojima nema nijednog
srednjeg termina, potrebno je, nuznim nacinom, da se u
subjektu gde one po prirodi postoje iii o kame su afirmirane jedna od njih uvek nalazi. Jer, [kao sto smo kazali]
ne postoji nijedan srednji termin izmedu konkretnih suprotnosti, od kojih jedna iii druga treba nuznim nacinom
da pripada subjektu koji ih prima,- kao sto je, na primer,
slucaj kod bolesti i zdravlja, i kod neparnog i parnog.
Za k~trerne suprotnosti koje pretpostavljaju jedan
srednji termin nije nikako nuzno da jedna od njih pripada
subjektu. Jer, nije nuzno -da svaki subjekt koji ih prima
bude beo iii ern, topao ili hladan. Nairne, niSta ne sprecava
da se izmedu njih [kontrernih suprotnosti] umetne jedan
srednji termin. .
Dalje [smo rekli da]. dopustaju srednji termin kontrer. ne suprotnosti od kojih je9na iii druga ne pripada nuznim
nacinom subjektu koji ih prima, - sem u [narocitom]
slucaju kad samo jedna od njih po prirodi priP.ada subjektu,
kao, na primer [sto pripada], vatri da bude topla, a snegu
da bude beo. U ovo!ll [poslednjem] slucaju mora, nufnim
nacinom, samo jedna od dveju kontrernih suprotnosti da
odredeno pripada subjektu, a nikad ne moze [da mu pri-

36

,,
-~

pada] druga [suprotnost]. Nairne, vatra ne moze da bude

hladna, a sneg ne moze da bude ern. Taka svakom subjektu sposobnom da ih primi ne pripada nuznim nacinom
jedna iii druga od kontrernih suprotnosti, - sem ako nisu
u pitanju subjekti kojima samo jedna [od suprotnosti] moze
po prirodi da pripada i koji bi mogli primiti samo jednu
odredenu od kontrernih suprotnosti, a ne jednu iii drugu.
Medutim, kad su u pitanju lisenost i posedovanje tada
nije istinito niSta od onoga sto smo rekli. 66 Subjekt sposoban da prima suprotnosti ne pretpostavlja uvek nuZnim
nacinom jedan od dva clana suprotnosti. Jer, ono sto jos
nije po prirodi sposobno da poseduje vid ne smatra se ni
da je slepo niti da ima vid. Iz toga izlazi da ove odredbe
ne spadaju u kontrerne suprotnosti izmedu kojih ne postoji
, nikakav srednji termin. Ali, ave [odredbe] ne spadaju ni u
kontrerne suprotnosti koje pretpostavljaju jedan srednji
termin, posto jedna od njih [od odredaba] nuznim nacinom
treba jednom da pripada subjektu sposobnom da je primi.
Cim je jedno bice po prirodi sposobno da ima vid, tada ce
se za njega kazati iii da je slepo, iii da vidi, i to ne [nece
se reci] iskljucivo jedna od ovih odredenih osobina nego,
prema prilikama, jedna ili druga. Jer, nije nuzno da bice
bude iii slepo, iii da ima vid, nego [je nufuo], prema prilikama, jedno iii drugo od ovih stanja. Ali, [rekli smo] za
kontrerne suprotnosti koje imaju jedan srednji termin, da
nikad nije nuzno da jedna iii druga [suprotnost] pripada
nekom subjektu nego [je nuzoo] da izvesnim sabjektima
pripada iskljucivo jedna oaredena od dve kontrerne suprotnosti.
Prema tome, ocevidno je da nijedan od dva nacina
[postojanja] kontrernih suprotnosti ne odgovara slucaju
suprotnih pojmova posedovanja i lisenosti.
Dalje, kada kod kontrernih suprotnosti subjekt sposoban da ih prima ostaje isti, moze se desiti da se jedna
suprotnost promeni u drugu ---!;em akosamo jedna od njih
po prirodi ne pripada subjektu, kao sto, na primer, vatri
pripada da bude topla. Jer, l!loguce je da zdrav covek
postane bolestan i da belo postane erno, a hladno toplo,
37

i moguce je da posten covek postane rdav, a rdav posten.

Jer, kad rdav covek postane bolji u svom ophodenju i
govoru, on tada, rna i u neznatnom' stepenu, napreduje ka
dobru. A ako se on jednom popravi, rna i malo, jasno je da
se moze iii potpuno izmeniti, iii bar znatno napredovati ka
boljem. Jer, i kad u pocetku nacini samo mali napredak,
covek uvek postaje prijemljiviji za vrlinu nego sto je bio.
Zbog toga ce on verovatno [postepeno] uciniti jos veCi napredak. I, ako taj napredak uvek postaje veci, covek ce
najzad doCi u kontremo suprotno stanje, - sem ako ga u
tome ne omete nedostatak u vremenu. Medutim, sto se tice
posedovanja i lisenosti, nemoguce je da se dogodi obostrana
uzajamna promena jednog od tih stanja u drugo. Desava
se promena od posedovanja lisenosti, ali od lisenosti posedovanju promena je nemoguca. Nairne, onaj ko je postao
slep ne dobija natrag vid, onaj ko je celav ne postaje ponovo kosmat, a onaj ko je bezub ne dobija viSe zube.
Sto se tice onoga sto je suprotno kao afirmacija i negacija,67 ocevidno je da ove nisu suprotne ni na koji od
nacina o kojima je govoreno. Jer, samo je u ovom slucaju,
nuznim nacinom, jedna od suprotnosti uvek istinita, a druga
lazna. Jer, ni za kontreme suprotnosti, ni za relativne pojmove, ni za posedovanje i lisenost nije nuzno da jedna od
suprotnosti uvek bude istinita, a druga laZna. Tako su, na
primer, kontremo suprotni zdravlje i bolest, a ni jedno ni
drugo nije istinito iii laZno. Isto su tako dvostruko i polovina suprotni kao relativni pojmovi, a ni jedno ni drugo
nije istinito ili lazno. Isto vaZi za Iisenost i posedovanje, kao, na primer, za vid i slepilo. Uopste, nista nije istinito
ili laZno od onaga sto se govori bez ikakve veze. A sve
suprotnosti o kojima je [ranije] govoreno [u ovom spisu]
izraZavaju se bez veze.
Medutim, izgledalo bi da se takva svojstvenost [to jest
sposobnost da se odvoji istinito od laZnog] najvise nalazi
kod kontrernih suprotnosti koje se izrazavaju u nekoj
[recenicnoj] vezi. 88 Recenica: ,Sokrat je zdrav", kontremo
je suprotna recenic~: ,Sokrat je bolestan". Ali, cak i za ove
dve recenice nije uvek nuzno da jedna bude istinita, a druga
38

Iazna. Ako Sokrat postoji, jedna [~~cenica] se ~iti is!init.a~

a druga Iazna, ali aka on ne postojl, abe [recemc~l. ce b1.t1
laZne. Jer, niti je istina da je s~~rat bolestan mtl da je
zdrav ako Sokrat uopste ne postojl.
A sto se tice IiSenosti i posedovanja, ako subjekt
uopste ne postoji, tada ni_jedna ni ~;ug~. [od rec~nica] nije
istinita a cak i kad subjekt postojl, mJe uvek Jedna _[od
receni~a] istinita, a druga laZna. Jer [recenici]: ,Sokr~t m~a
vid" suprotna je [recenica]: ,Sokrat je slep", kao ..sto Ae
posedovanje suprotno Iisenosti. ~ko Sokr.at. ~ost?P ~lJe
nuzno da jedna od ove dve reeemce bude lStlmta dl lazna
(jer u slucaju da Sokrat nije jos po prirodi v sposoban ~~
vidi, obe recenice su laZne); a aka Sokrat uopst~ ne postojl,
tada su obe recenice podjednako lazne, - natme 1 da on
ima vid, i da je slep.
A kad je rec o afirmaciji i negaciji, bilo da subje~~
postoji, ili da ne postoji, jedna [od recenica] .ce uvek bth
lazna, a druga istinita. J er ako se kaze: ,Sokrat Je bol~stan",
i: Sokrat nije boles tan", ocevidno je- ako on postojl ~ da
je'jedna od ove dve recenice istinita, a druga l~na. A ~sto
je i ako Sokrat ne postoji ..Je.r,. ak~ on ~~ post~p, pogresno
je reCi da je bolestan, a tstlmto Je reel da mJe bol~stan.
Prema tome samo stvari koje su suprotne kao aflrmacija i negacija i~aju osobinu da uvek budu jedna istinita,
a druga lazna.

Glava jedanaesta
[0 KONTRERNIM SUPROTNOSTIMA]

Kontrema suprotnost dobra jeste nuznim naCinom zlo.

Ovo ocevidno pokazuje indukcija,S9 koja je osnovana na
pojedinacnim slucajevima. Tako je, na p:imer, bolest ~on:
trerna suprotnost zdravlja, a kukavistvo hrabrostl, 1
tako dalje.
Zlu je kontrerno suprotno ponekad dobra, ~ poneka?
zlo. Oskudici, koja je zlo, kontrerno s~p~otno Je p~eter~
vanje, koje je zlo, - a umerenost, koJa Je dobra, 1sto Je

39

tako kontrerno suprotna i jednom i drugom. Me<1utim, ovo

poslednje moze se zapaziti samo u malom broju slucajeva
'
inace, veCinom je zlu kontrerno suprotno dobro.
Dalje, kod kantrernih supratnasti nije nuzno da, kad
pastoji jedna, pastaji i druga. Aka su svi zdravi, zdravlje ce
pastajati, a balesti nece biti. Isto taka, aka je sve bela,
belina ce pastojati, a crnilo nece postajati. Aka je recenica:
,Sokrat je zdrav", kantrerno suprotna recenici: ,Sokrat je
bolestan", tada, posto nije moguce da dva kantrerna suprotna stanja istovremena pripadaju istom subjektu, - bice
nemaguce da, ako jedna ad ovih kantrernih suprotnasti
postoji, i druga ista taka pastoji. Jer, ako je istina da je
Sokrat zdrav, ne moze biti istina da je Sokrat bolestan.
Ocevidno je da i kontrerne suprotnosti maraju pa
prirodi postojati u jednam subjektu koji je isti po rodu iii
po vrsti. Bolest i zdravlje javljaju se po prirodi u telu zivotinje, belina i crnilo na telu uopste, a pravicnost i nepravicnost u ljudskoj dusi.
. . .Ist<? tak<;>, .n.uzna je da sve kontrerne suprotnosti budu
1h u IStOJ vrsti, 1h u kontrerno suprotnim vrstama, ili da one
s~e budu vrste. Jer, bela i crno su u istoj vrsti (boja je
nJihova vrsta), pravicnost i nepravicnost su u kontrerna
~uprotnim vrstama (jer je vrsta jedne vrlina, a vrsta druge
Je porok). A dobro i zlo nisu u jednoj vrsti nego su sami
vrste nekih stvari.
_
Glava dvanaesta
/

[RANIJE]

Jedna stvar naziva se ranijom od druge u cetiri smisla.

U prvom i najsvojstvenijem smislu [ana se naziva
ranijom] prema vremenu. U tom smislu za nju se kaze
da ima vise godina i da je starija ad neke druge stvari.
Jer, zbog toga sto je prateklo vise vremena za jednu stvar
se kaie da ima vise godina ida je starija [od druge].
u drugam smislu, ranije je ono sto ne dopusta konvertibilnast u odnosu na konsekuciju [sled] onaga sto pa-

40

stoji. Tako, na primer, broj jedan je ranije ~. b.roja dva:

Jer, aka postoji dva, odmah sleduje da pastoJI J~dan, ah
aka broj jedan postoji, tada ne sleduje nuznim nacmo~ d~
broj dva postoji. Prema tome, iz broja jedan ne prmzla~1
konvertibilnoscu da postoji drugi broj. lzgleda, dakle, da Je
ranije ono ciji sled postajanja ne dopusta konvertibilnost.
U trecem smislu, ranijim se naziva nesto shodno
jednom izvesnom redu, kao [s.to je to slucaj] u nau~a~a i
u govorima. Jer u demonstratlvmm naukama postOJI 1 ranije i docnije shodno redu (naime elementi su, shodno redu,
raniji od geometrijskih propozicija/0 a u gramatici slava su
ranija od slogova). A isto je taka i u govaru, jer je uvod,
shodno redu, raniji od izlaganja.
Sem pamenutih postoji jos jedan smisaa, naime ona
sto je bolje i dostojnije postovanja izgleda da je ranije [~a
prethodi] shodna prirodi. M~s~ obicno k~ze za ljude ~oJe
narocito ceni i voli da su om 1spred drug1h [da prednJace
drugima]. Ova je zacelo najnesvojstveniji naCin priariteta.
Takvi su, otprilike, nacini na koje se obicno govori
o prioritetu.
Medutim, izgleda kao da, sem navedenih nacina prioriteta, postoji jos jedan drugi nacin. Kad su u pitanju
dve stvari koje dopustaju kanvertibilnost u odnosu na sled
[konsekuciju] postojanja, izgleda kao da treba da bude
ranija pa prirodi ana stvar kaja je uzrok postojanja druge
stvari. Jasno je da takve stvari postoje. Da covek postoji,
kanvertira se shodno sledu [konsekuciji] postojanja sa
iskazom koji je istinit a njemu [coveku]. Jer, aka covek
postoji, istinita je i recenica koja izrazava da covek postoji.
Ova se daje konvertirati: aka je istinita recenica kojom
izrazavamo da covek postoji, tada i covek postoji. Me<1utim, istinita recenica nikaka nije uzrok sto stvar postaji.
Naprotiv, izgleda da je stvar uzrok sta je recenica istinita:
Nairne od postojanja ili nepostajanja stvari zavisice hoce h
recenica biti istinita ili laina.
Taka se na pet nacina jedna stvar naziva ranijom od
druge [stvari].

41

Glava trinaesta
[ISTOVREMENO (SIMULTANO- af.ta)]

Istovremenima [simultanima] se, u prostom i najsvojstvenijem smislu, nazivaju stvari cije se postajanje dogada
u isto vreme. Jer nijedna od dve stvari nije ranija ili docnija
od druge. 71 Za ove stvari kaie se da su simultane u vremenu.
Po prirodF2 su istovremene stvari koje se konvertiraju
u odnosu na sled [konsekuciju] postojanja, ali jedna [od
njih] nikako nije uzrok sto postoji druga [stvar]. Takav
je slucaj sa dvostrukim i sa polovinom. Nairne, ovi izrazi
se konvertiraju (jer ako dvostruko postoji, i polovina postoji, a ako polovina postoji, i dvostruko postoji), ali nijedan od ta dva izraza nije uzrok sto postoji drugi.
Ali, isto tako, nazivaju se istovremenima po prirodi
rodovi koji proizlaze iz podele iste vrste i koji su suprotni
jedan drugom73 Kaze se da su suprotne jedna drugoj u
podeli stvari koje su suprotne prema istoj podeli; tako,
na primer, zivotinja koja ima krila istovremena je zivotinji
koja po kopnu hoda i zivotinji koja zivi u vodi. Ova bica
suprotna su jedno drugom u podeli kad proizlaze iz iste
vrste, jer zivotinja je podeljena na rodove, - kao, na primer, na zivotinju koja ima krila, i na zivotinju koja hoda
po kopnu, i na zivotinju koja zivi u vodi. Nijedna od ovih
zivotinja nije ranija ni docnija nego ta bica izgledaju istovremena po prirodi. A svaki od ovih rodova - naime,
zivotinja koja hoda po kopnu, i Zivotinja koja ima krila i
zivotinja koja zivi u vodi - moze opet da bude podeljen
u rodove. Dakle, po prirodi moraju biti istovremeni i ovi
[navedeni] rodovi koji proizlaze iz iste vrste, po istoj podeli.
Medutim, vrste su uvek ranije od rodova, jer nema
konvertibilnosti za sled [konsekuciju] postojanja. Tako,
na primer, ako zivotinja koja Zivi u vodi postoji, tada
zivotinja postoji, ali ako zivotinja postoji, zivotinja koja
zivi u vodi ne postoji nuznim nacinom.
Dakle, nazivaju se istovremene po prirodi stvari koje
su konvertibilne u odnosu na sled [konsekuciju] postojanja,
42

ali jedna od njih nije nikako uzrok postojanja druge,

- a tako se nazivaju i rodovi koji su suprotni jedan
drugom u podeli, polazeCi od iste vrste. Najzad, bica koja
postaju u isto vreme jesu prosto simultana.

Glava cetrnaesta
[KRETANJE]

Kretanje ima sest rodova: postajanje, nestajanje [propadanje], uvecavanje, umanjivanje, 'kvalitativna promena
i menjanje mesta.
Sva druga kretanja [sem kvalitativne promene] ocevidno su razlicita jedno od drugog: tako postajanje nije
nestajanje, niti je uvecavanje ili menjanje mesta umanjivanje - i tako dalje. Medutim, u odnosu na kvalitativnu
promenu javlja se izvesna surnnja da li ono sto podleze
kvalitativnoj promeni tu promenu mozda trpi nuznim
nacinom, na osnovu jednog od drugih kretanja. Ali to
nije tacno.
Jer, gotovo sve nase afekcije, ili bar veCina njih, izazivaju u nama kvalitativnu promenu, koja nema niceg
zajednickog s drugim kretanjima. Jer, ono sto biva pokretano prema afekciji ne dobija nuznim nacinom uvecavanje
iii umanjivanje, a isto je tako i za druge vrste kretanja.
Tako bi kvalitativna promena morala biti razliCita od
drugih kretanja. Jer, kad bi ova [kretanja] bila identicna,
trebalo bi da ono sto je kvalitativno promenjeno bude
odmah i uvecano ili umanjeno, ili da bude praceno nekim
od drugih rodova kretanja; medutim, to nije nuzno.
Isto tako, momlo bi da bude kvalitativno promenjeno
ono sto je uvecano iii pokretano na neki drugi nacin.
Ali, postoje neke stvari koje se uvecavaju, ali se. kvalitativno ne menjaju tako se, na primer, uvecava, ah se kvalitativno ne menj~ kvadrat kad se oko njega stavi gnomon7 ' .
Isto vazi i za sve druge figure takve vrste. Prema tome,
kretanja bi bila razlicita jedna od drugih.
43

Uopste, mirovanje je kontremo suprotno kretanju.

Svaki rod kretanja ima svoju posebnu kontremu suprotnost;
tako je nestajanje kontrema suprotnost postajanju, umanjivanje [je kontrema suprotnost] uvecavanju, a mirovanje
na mestu [kontremo je suprotno] menjanju mesta. Najvise
suprotna izgleda promena kontremo suprotnog mesta
tako je kretanju nadole kontremo suprotno kretanje nagore:
a kretanju nagore [kontremo je suprotno] kretanje nadole.
Nije lako reci koja treba da bude kontrema suprotnost
onome kretanju, koje izmedu svih gore navedenih kretanja
ostaje jo8 da se ispita. Izgleda da tom kreta"nju nista nije
kontremo suprotno, sem ako muse kao kontrema suprotnost ne stavi ili mirovanje u istom kvalitetu, ili menjanje
ka kontremo suprotnom kvalitetu, - na isti nacin kao sto
menjanje mesta ima za kontrernu suprotnost ili mirovanje
na mestu, ili menjanje ka kontremo suprotnom mestu.
Kvalitativna promena je menjanje kvaliteta. Tako je kvalitativnom kretanju suprotno ili kvalitativno mirovanje, ili
menjanje ka kontremo suprotnom kvalitetu, - kao sto
je, na primer, [izraz] ,postati beo", kontremo suprotan
izrazu ,postati em". J er kvalitativna promena nastaje
menjanjem ka kontremo suprotnim kvalitetima.

Glava petnaesta
[,IMATI"]

0 [izrazu] ,imati" govori se na vise nacina. Taj izraz

upotrebljava se u smislu stanja i dispozicije ili nekog drugog
kvaliteta, - jer kafemo da imamo [posedujemo] izvesnu
nauku M.i vrlinu. 75 Ili se [taj izraz] upotrebljava kao kvantitet, - da se, na primer, oznaci velicina [visina stasa]
koju neko ima.76 Jer, kafe se da neko ima velicinu tri ili
cetiri lakta. Ili da se oznaci ono sto obavija telo, kao, na
primer, ogrtac ili tunika. 77 Ili ono sto je u jednome delu
tela, kao prsten na ruci. 78 Ili deo tela, kao ruka ili noga.711
Jli [da Se Oznaci 000 StO je SadrZaDO] U SUdU80 : takO meriCa81 saddi psenicu ili bure vino, jer kaze se da bure

ima vino, a merica psenicu. Za sve ovo upotrebljava se

izraz ,imati" u smislu ,kao u jednom sudu". To je kao
posedovanje82; naime, mi kazemo da imamo kucu ili njivu.
Mi isto tako kafemo da imamo zenu, iii da zena ima
mufa. Ali smisao sad izrecenoga ,imati" izgleda najnepodesniji. Jer, iskazom ,imati zenu" oznacavamo samo
,stanovati s njom".
Mozda bi se mogla pronaCi i druga znacenja [glagola]
_ ,imati", - ali znacenja u kojima se on obicno upotrebljava gotovo su sva nabrojana.

NAPOMENE
1 Of.tWVUf.tet su stvari koje imaju samo zajednicko ime, ali
nemaju nikakvu zajednicku bitnu osobinu.
2 auvwvuf.tu su stvari identicne po prirodi i po imenu.
2 :rtet(.JWVUf.tU se nalaze na sredini izmedu homonima i sinonima
ucestvuju i u jednima i u drugima.
4 Univerzalno, .,druga supstancija" (vrste i rodovi) nije u subjektu, jer je supstancija, a nije akcidencija; univerzalno je upravo
predikat jednog subjekta, jedne individue, u njenoj osobini univerzalnog. (Upor. Aristotel, Organon, I, Categories, Nouvelle traduction et notes par J. Tricot. Paris 1946. Bibliotheque des textes
philosophiques, p. 3, note 1.)
5 Partikularna akcidencija je u subjektu, kao akcidencija, ali,
posto je partikularna, ona nije predikat subjekta, posto je svaki
predikat nuinim nacinom opsti. (Ibid., str. 3, nap. 2.)
6 Aristotel daje preciznu definiciju akcidencije. Ona, pre
svega, mora biti u jednom subjektu. Zatim, ona ne treba da bude
samo deo celine, kao sto su dusa iii ruka deo coveka. Pored toga,
akcidencija treba da bude nerazdvojna od subjekta, i da bez njega
ne moze postojati, - kao sto belo ne postoji nezavisno od tela.
(Upor. ibid., str. 3, nap. 3.)
7 Univerzalna akcidencija, nauka, nalazi se u subjektu, coveku,
kao akcidencija, a ona je, kao univerzalna, i predikat jednog subjekta, naime, jedne odredene gramatike.
8 Filozof ima u vidu individualnu supstanciju, 1:oM 1:L To je
prva supstancija u pravom smislu reci, koja nije ni u jednom subjektu,
jer je supstancija, niti je predikat jednog subjekta, jer je individualna.
9 Prva supstancija nije nikad predikat, niti moze to biti.
to Aristotelove kategorije su najopstije vrste bica; to su pojmovi koji se ne mogu svesti jedan na drugi, i koji se, isto tako, ne
mogu svesti na najviSi univerzalni pojam. Bice i Jedno nisu viSe
kategorije, jer nemaju nikakve saddine.
11 Filofoz razlaie da je prva supstancija individua. U drugim
svojim delima, pre svega u De lnterpr. (13,23 a 24), filozof istice da

46

su prva supstancija Bog i odvojene inteligencije. - Izraz oucriu

nema jedno odredeno znacenje. On naizmenicno oznacava i materiju, i formu, i esenciju, i neku vrstu kompozicije materije i forme.
12 Prve supstancije nalaze se u drugim supstancijama, kao sto
se partikularno nalazi u univerzalnom.
13 Rec ,covek" ozna.Cava i individuu i rod.
14 Akcidencije uzete in abstracto.
15 Sve sto nije prva supstancija.
16 U cisto logickom smislu uzeto, covek nije vise supstancija
nego sto je to zivotinja.
11 Pod ,drugim supstancijama" filozof podrazumeva samo
vrste i rodove, iskljucujuci sve druge supstancije.
18 U sledecem izlaganju dokazuje se da, sem prvih supstancija,
samo se jos rodovi i vrste mogu nazvati supstancijama. Nairne,
moze se nazvati supstancijom samo ono sto je slicno prvoj supstanciji. A samo su rodovi i vrste slicni prvim supstancijama, jer samo
oni mogu, kao prve supstancije, da sluie kao supstrati akcidencijama, po!ito se sve sto se tvrdi o individualnom subjektu (o jednom
odredenom coveku), tvrdi i o rodu (covek), kao i o vrsti (zivotinja)
u koju rod spada. (Upor. navedeni prevod Tricot-a, str. 5, nap. 2.)
19 Zivotinja je primer za vrstu, a covek je primer za rod.
20 Supstancija je jedna konkretna, odredena i odvojena individua.
21 Obesnazenje prigovora koji bi pokusao da svede rodove i
vrste na akcidencije, posto je kvalitet jedna akcidencija.
22 NiSta nije kontrerno suprotno coveku i zivotinji, koji su
uzeti kao rod i kao vrsta.
23 Prva supstancija je vise supstancija nego rod, dok je rod
vise supstancija nego vrsta. Ovde se ne porede supstancije jedne sa
drugima, nego supstancije u njima samima. (Categ., 2 a 11 b 22.)
24 Vaii ne samo za prve supstancije nego i za rodove i vrste.
25 0 kvantitetu govori Aristotel i u Metaph. , 11, 13, 1020 a 7.
Tu formuliSe da je kvantitet ono sto je deljivo na dva iii vise sastavnih delova, od kojih je svaki po prirodi jedna i odredena stvar.
Mnozina je kvantitet, kad se moze brojati, a velicina, kad se moze
meriti. Mnozina se naziva ono sto se potencijalno rastavlja u diskontinuirano, a velicina se naziva ono sto se rastavlja u kontinuirano.
26 Prva podela kvantiteta (1.25-Sa 37) obuhvata kvantitet
u njegovoj bitnosti, koji je deli na diskretan i kontinuiran.
27 Zbog toga je govor diskretan kvantitet.
28 Druga podela kvantiteta u njegovoj bitnosti obuhvata kvantitete ciji delovi imaju iii nemaju jedan prema drugom izvestan polozaj. Tu spadaju, prvo, linija, povrsina i telo, a zatim broj, vreme
i govor.
29 Vreme je sukcesija sada8njih trenutaka. Medutim mogli bi
se prigovoriti da se moze razlikovati ,pre" i ,pos!e". Aristotel na tu

47

objekciju odgovara da ,pre" i ,posle" nisu za delove polozaj, nego

red, i da isto vaZi i za slucaj broja.
so Druga podela kvantiteta obuhvata akcidentalan kvantitet
(1,37-b 10).
31 Aristotel narocito istice da se prva osobina kvantiteta sastoji u tome sto on nema kontrernu suprotnost (1.14-6a 18), i, kad
su u pitanju odredeni kvantiteti kao: ,dug dva lakta" i kad je rec
o neodredenim kvantitetima kao: ,mnogo", ,malo". Uz to dokazuje da - i ako tako ne izgleda - neodredeni kvantiteti nemaju
kontrernih suprotnosti (1.14-6a 11). - Prvi argument za to shvatanje, koji filozof malo nize daje, formuliSe da su neodredeni
kvantiteti u stvari relacije.
32 Drugi argument za isto (1.30-33).
33 Treci argument (1.4--11).
u Jedna ista stvar bice velika i mala. Ovim filozof ne tvrdi
da ce subjekt biti kontrerno suprotan samom sebi, nego da ce
takvi biti kvalitet - na primer: veliko, malo itd.
35 Od 1.12-18 uzeta je u obzir teza da kvantitet nema kontrerne suprotnosti. U mestu, koje je vrsta kvantiteta, razlikuju se
gore i dole, desno i Jevo itd.
86 Za Aristotela su prvobitne kontrerne suprotnosti koje se
odnose na mesto. Da je tako vidi se iz toga sto definicija svakog
roda kontrernih suprotnosti ima prostorni karakter. Nairne, kontrerne suprotnosti su termini koji su u istoj vrsti najudaljeniji jedan
od drugog. Ranije tvrdenje da odredbe mesta nisu kvantiteti nego
relacije pobija ovaj prigovor.
37 Druga osobina kvantiteta sastoji se u tome sto ne dopusta
ni , viSe" ni ,manje".
sa Treca osobina kvantiteta koja je i poslednja.
89 Upor. izvodenja o relativnim pojmovima u Metaph ., l'l, 15.
40 Navedeni termini su relativni samo kad su uzeti uopste,
kao vrste; uzeti partikularno, oni su kvaliteti. Tako je nauka nauka o necem. To, medutim, ne vazi za jednu odredenu nauku.
Tako, na primer, gramatika nije gramatika o necem.
41 Polozaj uopste jeste relativan, a odredeni polozaji spadaju
u drugu kategoriju.
42 Prividna je ova prva osobina relativnih pojmova, po kojoj
bi ovi imali kontrerne suprotnosti.
48 Prividna je i druga osobina relativnih pojmova, po kojoj
bi ovi bili sposobni za ,vise" i ,manje".
44 Treea osobina relativnih pojmova.
45 To jest: treba adekvatno oznaciti korelativne pojmove.
46 Filozof se osvrce na osnovne ideje svog gnoseoloskog naivnog realizma. Ta teorija je izlozena u De anima, Ill, 2, 425 b 26,
kao i u Metaph., r, 5, 1010 b 30.

48

47

,Na telu" znaci predmet senzacije, a ,u telu" subjekt koji

oseca.
48 Jos jednim dokazom potkrepljena je teorij~ da ie. pred~~t
senzacije raniji od subjekta koji je opaZa. U okv1ru svo)e teon)e
saznanja Aristotel metodicno postupa kad tvrdi da su _cetiri e~~
menta iz kojih se - po njemu - sastoje kako predmetl senzaciJe
tako i zivotinje, raniji od same zivotinje i od njenih cula.
49 Ucenje po kome su objektivni ne samo primarni nego _i
sekundarrii culni kvaliteti. Tela, kao i sve senzacije ce persistirat1,
i kad nestane zivota i culnog OpaZanja.
so Prve supstancije i njihovi delovi nisu relativni. 1st? VaZi. i
za vecinu drugih supstancija. Medutim, relativni su delov1 drug1h
supstancija.
st Ovde su covek, vo i drvo uzeti kao vrste.
52 Ta definicija obuhvata delove drugih supstancija.
53 Definicija prave relacije.
54 To jest: sto bi bacilo svetlost na pitanje da 1i su relativne
izvesne druge supstancije.
55 Pravi relativni pojam je onaj cije se celo bice sastoji u
odnosu.
ss Slicne supstancije nisu relativne, i, prema tome, nema vise
nijedne supstancije koja bi bila relativna.
51 Na ovom mestu, i dalje, mislilac primenjuje na dusevna
stanja ono sto je rekao za odredbe tela.
ss Kvalitet moze da raste i da opada i kad se nalazi u raznim subjektima i kad se nalazi u jednom subjektu.
59 Znaci da u jednom istom subjektu kvalitet moze da raste
iii da opada.
oo Te odredbe se ne primenjuju na svaki kvalitet nego se
primenjuju i na druge kategorije.
61 Bitna je osobina kvaliteta da samo kvalitet pretpostavlja
slicno i neslicno.
62 Po Aristotelu, postoje tri uslova da jedan subjekt ~ude liSen
posedovanja. Prvo, potrebno je da subjekt bude sposoban da prill_li
posedovanje (kamen ne moze biti liSen vida). Drugo, potrebno Je
da JiSenost bude pridana delu tela koje po prirodi raspolaZe posedovanjem (covek je slep kad je oko Jiseno vida). Trece, potrebno je
da se liSenost ostvaruje u vremenu kad, po prirodi, posedovanje
obicno pripada subjektu (covek, kad se rodi, i ako ne vidi, nije
slep). Upor. Tricot, nav. delo, str. 58, nap. 2.
ss Filozof upravo misli na stvari koje su materijal iz kog se
stvaraju recenice.
64 Sleduje ostro povuceno razlikovanje izmedu suprotnosti
posedovanja i Jisenosti, s jedne, i suprotnosti relativnih pojmova,
s druge strane.

4 Organon

49

65 Utvrdena je razlika izmedu dve vrste suprotnosti. Prva

postoji izmedu posedovanja i liSenosti, a druga izmedu kontrernih
suprotnosti. Pre svega izlozeni su nacini postajanja kontrernih suprotnosti, - i onih koje ne pretpostavljaju srednji termini, i onih
koje ga pretpostavljaju.
66 Naznacena je poslednja razlika izmedu kontrerne suprotnosti, s jedne, i suprotnosti izmedu posedovanja i liSenosti, s druge
strane.
67 Razlaganje o kontradiktornoj suprotnosti, koja je suprotnost izmedu dva suda, a odvaja istinito od laznog.
68 Kontrerne suprotnosti, cak i ako su izra2:ene u sudovima,
ne odvajaju istinito od la2:nog, - sto je osobina kontradiktornih
suprotnosti. - Ako subjekt ne postoji, nijedna recenica nece biti
istinita.
69 Indukcija [t:n:uywyt1] je metoda koja, polazeCi od pojedinacnih cinjenica, i na osnovu njih, izvodi opste pojmove. 0 ovoj metodi Aristotel iscrpno izlaze u Anal. prior., II, 23, 68 b 15, i dalje.
70 Termini, aksiome, postulati, hipoteze i dr. racunaju se u
elemente geometrije (cr"tOLJ(.Ei:u); oni su raniji od geometrijskih
propozicija (lltuyQ<lf.LfUI'ta.).
71 Ovaj prvi smisao istovremenog odgovara prvom modusu
ranijeg.
72 Drugi smisao istovremenog, koji odgovara drugom i petom
smislu ranijeg.
73
TreCi smisao istovremenog, koji odgovara trecem smislu
ranijeg. Aristotel uzima u obzir rodove i vrste. Podele jedne iste
vrste su istovremene, jer se ne vrse na osnovu ,pre" i ,posle".
74 Gnomon (yvrof.LWV) je trougao koji ima oblik uglomera i
koji, kad se doda pravougaoniku iii kvadratu, iii kad se oduzme od
njih, uvecava i1i umanjuje povrsinu ovih figura.
75 Kategorija kvaliteta.
76 Kategorija kvantiteta.
77 Kategorija posedovanja.
78 Kategorija posedovanja.
79 Kategorija supstancije,
posto su za Aristotela delovi
tela supstancije.
so Kategorija mesta.
81 6 !1EIIL!1VO~ glavna mera za suve stvari.
82 Kategorija odnosa.

50

DRUG! DEO

0 TUMACENJU

4*

Glava prva
[GOVOR I PISANJE. -

ISTINIT I

LA~AN

GOVOR]

Treba prvo utvrditi sta je imenica, a sta glagol; a

zatim sta je odricanje [negacija], potvrdivanje [afirmacija],
reeenica [iskaz] i govor.
Zvuci izrafeni glasom su simboli [znaci] dusevnih
stanja, a napisane reci su simboli reci izrafenih glasom.
I kao sto svi ljudi nemaju isti rukopis, tako ni govorene
reci nisu kod svih iste. Medutim, dusevna stanja, ciji su
neposredni znaci ovi izrazi, kod svih su identicna. A isto
tako, identicne su i stvari cije su slike ova stanja. Ali posto
ovaj predmet spada u drugu disciplinu, o njemu je raspravljano u nasim knjigama 0 dusi.
Kao sto se u dusi pojavljuje cas misao koja nije ni
istinita ni lafna, a cas misao koja je nuznim nacinom jedno
iii drugo, - tako se dogada i u pogledu govora. Jer, istinito i lafno sastoji se u sastavljanju i u podeli. Same po
sebi, imenice i glagoli slicni su pojmu bez sastavljanja i
bez podele - kao, na primer, ,covek" iii ,beo", kad im
se nista ne doda - jer ove reci jos nisu ni istinite ni lazne.
Dokaz za ovo je sledeei: rec ,jarac-jelen" znaCi nesto, ali
niSta ni istinito ni lazno - sve dok joj se ne doda da ono
sto ta rec oznacava postoji ili ne postoji, apsolutno govoreci, iii u jedno odredeno vreme.
Glava druga
(IMENICE. PROSTE I

SLO~ENE

IMENICE. P ADE~I]

Imenica je jedan glas koji konvencionalno nesto znaci,

bez obzira na vreme. Nijedan deo imenice nema znacenje
kad je uzet odvojeno [po sebi]. U osobenoj imenici Kai.i.uutos

53

nema nikakvog znacenja imenica 'Lrcrco~ [konj] po sebi i

Sama SObom, kao StO ga ima U izrazu ?(!lAO~ Lrcl'tO~
[lep konj]. Medutim, ono sto vaii za proste imenice, ne
vaii za slozene imenice. U prvima deo ne znaci nista, a
u drugima deo doprinosi znacenju celine i ako, kad je odvojeno uzet, on nema nikakvog znacenja. Na primer, u reCi
EJ't(l?('tQOXEA'l'j~ [gusarska lada] rec xeA.n~ [ladaJ ne znaci
nista po sebi. ,Konvencionalno znacenje" [,odredba na
osnovu saglasnosti"] - kazemo po tome sto nijedna imenica nije takva po prirodi nego samo kad postane simbol.
Jer cak i ako neartikulisani glasovi, kao, na primer, glasovi
zivotinja, nesto oznacavaju, nijedan od njih nije imenica.
,Ne-covek" nije imenica. Ne postoji nikakav izraz
[oznaka] koji bi muse mogao pridati. Jer, to nije ni govor,
ni odricanje [negacija]. To bi mogla biti samo neodredena
imenica, jer ova pripada svemu, - onome sto postoji
i onome sto ne postoji.
Ako se kaie ,Filona ili Filonu" [ci>iA.rovo~ 11 ci>iA.om],
i druge reci te vrste - ove nisu imenice nego su padezi
[rcTroO'EL~, lat. casus] jedne imenice. Definicija ovih padeza
jeste za sve ostalo identicna definiciji imenice, ali spajanje
tih oblika sa ,jeste", ,bese" i ,bice" ne daje nista istinito
i1i laino; njih uvek daje spajanje tih oblika s imenicom.
Kad se, na primer, kaie: ,Filonovo jeste ili Filonovo nije",
- ti izrazi nemaju niceg istinitog i lainog.

Ali ako se kaie: nije zdrav", ili ,nije bolestan" - ja

to ne nazivam glagoiima. Mada dodaje svome znacenju
znacenje vremena, mada uvek pripa~a jednon:t subjektu,
ova razlika nema imena. Ona se moze nazvatl samo neodredenim glagolom, zato sto se podjednako na sve odnosi, na bice kao i na nebice.1
Isto tako, nije glagol, nego jedan ,padez"v [rcT&cr:~
lat. tempus, gramaticko vreme] glagola kad. se .kaze: ,bese
zdrav" ili ,bice zdrav". ,Padez glagola razhkuJe se od glagola time, sto glagol saddi jos ':'dredb~ s~dasnje~ ~remena,
a padez" oznacava vreme koJe okruzuJe sadasnJe vreme
[t~' jest proslost i buducnost].
.
..
Ono sto se naziva glagolima Jesu, dakle, u sebt 1 po
sebi imenice. Glagoli imaju jedno odredeno znacenje (jer
time sto se oni izgovaraju, usredsreduje se misao slusaoca,
koji je odmah zaddava ~ ~ru), - a~~ oni jo~ ne vznace
da oznacena stvar postOJl th ne posto)l. Jer, ttme sto se
kaie ,postojati" ili ,ne postojati" ne o:nacava s~ ~!~akv~
stvar' kao ni kad se samo za sebe kaze ,postoJeCl . Ov1
.
izrazi sami po sebi nisu nista, ali oni svome zna\,;en)U
dodaju izvesno spajanje [dodajuci atribut .subjektu), k~lje je
nemoguce zamisliti bez stvari koje su spoJene [sastavlJene].
)(

Glava cetvrta
[GOVOR I RECENICA]

Glava treca
[GLAGOL]

Glagol je ree koja dodaje svom znacenju znacenje

vremena. Delovi vremena, odvojeno uzeti, ne znace nista
za sebe. Glagol uvek oznacava da je nesto afirmirano o
necem drugom. Kaiem da glagol, sem svoga znacenja, pokazuje i vreme. Na primer, ,zdravlje" je imenica, a ,on je
u dobrom zdravlju" je glagol, jer on dodaje svome znacenju da sad postoji zdravlje. Sem toga, glagol je uvek znak
onoga sto se kaie 0 drugoj stvari, upravo onoga sto pripada jednom subjektu ili se nalazi u njemu.

Govor je spajanje glasova, koje ima opste ~rimljeno

znacenje i ciji svaki deo, kad se uzme odvoJeno, ~m~ zn~
~enje ~ao prost ~ovor [is~azivanje], ~ ne kao a}m~nran)~
lli neguanJe. Hocu, na pnmer, .~~ .kazem da..rec ~,cove~
nesto znaci ali ne da on postOJl 1h ne postOJl. AfumaclJa
i1i negacija 'ce proizaci sv~m~ ako ~e tu nes!? ~~da. Me~u
tim samo jedan slog reel ,covek' ne znac1 msta. Je: 1. u
reci ,mis" slog ,is" [na grckom: yu~---:, u.~J nema znacaJa;
to je, u stvari, samo glas. Slog J~ z~acaJ~~ [upr~vo: ~o
prinosi znacaju c~line] samo ~ sloze~lm rec1ma, ah ne sam
po sebi, - kao sto smo ramJe rekh.
55

Svaki govor ima znacenje, ali ne kao prirodan organ

[instrument], nego- kao sto smo rekli - po konvenciji
[to jest na osnovu jednog sporazuma]. Medutim svaki
govor ne iskazuje nesto [svaki govor nije recenica], nego
samo onaj [govor] u kame postoji istina iii zabluda. Ali
to se ne dogada u svim slucajevima. Taka je svaka molitva
Jedan govor, ali ni istinit ni lazan. Ali necemo uzeti u obzir
druge vrste govora, posto njihova raspravljanje spada pre
u retoriku ili u poetiku. Za sada cemo razmatrati recenicu.

Glava peta
[AFIRMACIJA I NEGACIJA. PROSTA I SLOZENA RECENICA]

Prva vrsta iskazanog [deklarativnog] govora [Myo~

jeste afirmacija; sledeca [vrsta] je negacija.
Svi drugi govori cine jedinstvo samo pomocu veze svojih
delova.
Svaka recenica nuznim nacinom saddi jedan glagol
iii ,padez" jednog glagola. Jer, pojam ,covek",- kad mu
se ne prida ,jeste"' ili , bejase"' i1i "bice"' ili nesto te
vrste, - jos ne sacinjava recenicu.
Zasto izraz kao sto je ,zivotinja koja ima noge i koja
ide na dve noge" jeste jedno i nije mnogo? Covek koji se
taka definise ne moze biti takav zato sto se te reci izgovore
jedna za drugom. Ali obja5njenje toga problema2 spada
u drugu disciplinu. Iskazan [deklarativan] govor je onaj
koji izrafava iii jednu stvar, iii jedinstvo sto nastaje iz veze
delova. Medutim, slozene recenice su one koje izrafavaju
mnogo, a ne jedno, iii ciji su delovi nepovezani.
Imenica ili glagol treba, dakle, da bude samo jedan
govor [ili kazivanje]. Nairne, ne maze se reCi da se, izrafavajuCi nesto na taj nacin, obrazuje recenica, - pa bilo da
neko pita, ili da ne pita, iii da poeinje sa govorom.
Jedna vrsta ovih recenica je prosta, kao, na primer
tvrditi nesto o necemu [o nekom subjektu], iii odricati
nesto o necemu. Druga vrsta obuhvata recenice obrazovane
futoqJuvnxo~]

iz prostih iskaza [recenica]; kao sto je, na primer, slucaj

kod jednog vee sastavljenog govora.
Prosta recenica je veza glasova [reci] koja ima da
pokafe da jedan atribut postoji ili ne postoji u jednom
subjektu prema podelama [razlikama] vremena [u sadasnjosti, proslosti i buduenosti].

Glava sesta
[AFIRMACIJA I NEGACIJA. -

KONTRADIKCIJA]

Tvrdenje je iskaz koji nesto nekom pripisuje, a odricanje je iskaz koji nesto nekom odrice. A moguce je tvrditi
da ono sto pripada jednoj stvari njoj ne pripada [ovo je
Iafno odricanje], i da ono sto joj ne pripada njoj pripada
[avo je lafno tvrdenje], ida joj pripada ono sto joj pripada
[istinito tvrdenje], a ono sto joj ne pripada da joj ne pripada [prava negacija]. A posto to vafi i za vremena van sada5njice, - moguce je i odricati sve ono sto je nek~ tvrd~o
i tvrditi sve sto je neko odricao. Prema tome, ocev1dno Je
da je svakoj afirmaciji suprotna jedna negacija, i s~ak~j n~
gaciji jedna afirmacija. ,Protivrecnost" [,kontradlkClJa] Je
suprotnost izmedu jedne afirmacije i jedn~ negacije. P~d
,suprotnoscu" podrazumevan;t da se isto. o 1st~m I?o!v~du1e
i odrice, ali ne samo homommno3 , - 1 sve sto JOS mace
moze biti posebno objasnjeno [radi ove odredbe pojmova],
nasuprot sofistickim dosadivanjima [prigovaranjima].

Glava sedma
[OPSTE (UNIVERZALNO) I POJEDINACNO
(SINGULARNO). - SUPROTNOST RECENICA:
KONTRADIKCIJA I KONTRARIJETET]

Stvari su delom opste [univerzalne], a delom pojedinacne [singulame] (,opstim" nazivam ono cija priroda
jeste da bude potvrdeno od vise subjekata, a ,pojedinacnim" ono sto ne moze da bude potvrdeno od vise subjekata.
Tako, na primer, ,covek" je nesto opste, a ,Kalija" je
57

pojedinacno bice.) A posto je tako, nuznim nacinom ce se

recenica da jedna stvar pripada ili ne pripada jednom subjektu primenjivati cas na jedan opsti [univerzalni] a cas
na jedan pojedinacni [singularni] termin.
'
Ako se univerzalno iskaie o jednoj univerzalnoj
stvari _da joj nes~o p~ipada, iii da joj to isto ne pripada,
tada ce ti 1skaz1 btti kontrerno suprotni. Pod iskazati
univerzalno o jednoj univerzalnoj stvari" podnd~mevam
k~d se, na primer, kaze: ,svaki covek je beo, nijedan covek
mJe beo".
. . AI~, ~ko je nesto izreceno o opstem, ali ne opste, tada
tl tskazl msu kontrei:no suprotni, iako katkad ono sto oni
izrazavaju moze biti kontrerno suprotno. Kad kaiem da
n~t? o op~tem ne biva O_PSt~ iskazano, - tada, na primer,
IDlSh~ na. ISk~ kao OVaJ: ,covek je beo, COVek nije beo",
Jer, 1ak? Je ,c~vek" n~sto opste, u iskazu se taj izraz nije
upotreb10 u opstem siDislu. Jer, ,svaki" ne izraiava opste,
nego samo da ne8to opste treba uzeti u opstem smislu [nego samo da je opsti subjekt uzet u univerzalnom smislu].
. Ako se OJ?stem [univerzalnom] predikatu prida opste
[umverzalno], Iskaz [recenica] nece biti istinit. Nairne, ne
moze biti istinita nijedna afirmacija u kojoj je opste pridano opstem predikatu. Takav je, na primer, stav: svaki
covek je svaka zivotinja".
"
~.~em sad d~ je }firmac!ja kontradiktorno suprotna
?egac~JI~ ako .prva IZ~~~~a op~ti objekt, a ako druga izrazava Isti subjekt, kOJl mJe opste uzet. Na primer: Svaki
c?.vek je beo"; ,P_?~eki covek nije beo". ,Nijedan "covek
mJe beo"; ,poneki covek je beo".
Me11utim, kontrerno suprotnom nazivam afirmaciju
jedno opsteg su~jekta i negaciju jednog opsteg subjekta.
Na p~~er: ,S_vaki covek je beo"; ,nijedan covek nije beo".
,Svaki covek Je pravedan"; ,nijedan covek nije pravedan".
. . .Zbog tog~, ove recenice ne mogu istovremeno biti
~sbmte; medutlm, njima suprotne recenice mogu katkad
tstovre~~no biti.. istinite o istom subjektu. Na primer:
,Ponekt covek mJe beo" i ,poneki covek je beo".

58

Kod svih kontradiktornih recenica koje iskazuju [nesto] opste 0 [necem] opstem, jedna je nuznim nacinom
istinita iii lazna, i to vaZi i za kontradiktorne recenice 0
pojedinacnom. Na primer: ,Sokrat je beo", - ,Sokrat nije
beo". Ali, sto se tice recenica koje se odnose na opste, ali
nisu opste uzete, - od njih nije uvek jedna istinita, a
druga lazna. Jer, moze se istovremeno istinito reCi: ,covek
je beo" i: ,covek nije beo"; i ,covek je lep", i ,covek nije
lep". Jer, ako je covek ruzan, on nije lep, a ako nesto postaje, on to jos nije. Razume se, moglo bi se ciniti na prvi
pogled da je to besmisleno, zato sto recenica: ,covek nije
beo" - izgleda da istovremeno znaci ,nijedan covek nije
beo". Ali, ove recenice niti isto znace, niti nuznim nacinom
istovremeno vaze.
Ocevidno je da samo jednoj afirmaciji odgovara samo
jedna negacija. Jer, negacija treba da odrice [sam] atribut
koji afirmacija potvrduje, i to da ga odrice istom subjektu,
- pa bilo da je ovaj pojedinacni [singularni] i1i opsti [univerzalni] subjekt, i bilo da je uzet opste, ili da nije uzet
opste. To je, na primer, slucaj kad kazem: ,Sokrat je beo"
i: ,Sokrat nije beo". Ali, ako negacija negira neki drugi
predikat, i1i ako negira isti predikat na drugom subjektu,
onda negacija nece biti suprotna afirmaciji, nego ce biti
razlicita od nje. Afirmaciji: ,svaki covek je beo" - stoji
nasuprot negacija: ,poneki covek nije beo"; afirmaciji:
,poneki covek je beo", stoji nasuprot negacija: ,nijedan
covek nije beo"; a afirmaciji: ,covek je beo", stoji nasuprot negacija: ,covek nije beo".
Tako smo objasnili da je [samo] jednoj afirmaciji
kontradiktorno suprotna [samo] jedna negacija, i naveli smo
koje su te kontradiktorne recenice. Isto tako, objasnili smo
da su kontrerno suprotne recenice druge, i koje su ove.
Najzad smo utvrdili da nije kod svake kontradikcije jedna
recenica istinita, a druga laina, kao i zasto je to tako, i kad
jedna mora biti istinita a druga laina.'

59

Glava osma
[0 JEDINSTVU I MNO.ZINI RECENICA. STVARNO I PRIVIDNO JEDINSTVO RECENICA]

Ona afirmacija iii negacija je jedna, koja iskazuje

samo jedan atribut o samo jednom subjektu, - pa bilo da
je subjekt opsti i opste uzet, iii da nije tako. Na primer:
,svaki covek je beo"' - ,poneki covek nije beo"' ,covek
je beo",- ,covek nije beo"; ,nijedan covek nije beo";,poneki covek je beo", - ako se pretpostavi da ,belo"
ima jedno znacenje.
Ali, ako dve stvari, koje u stvamosti ne cine jednu
stvar, imaju jedno ime, - tada afirmacija nije jedna, i
negaeija nije jedna.5 Ako se, na primer, stavi da rec ,odeca" znaci u isto vreme ,konj" i ,covek",- tada receniea:
,odeca je bela" nece biti jedna afirmacija, a i receniea koja
to odrice nece biti jedna negacija. Jer, ne bi bila nikakva
razlika tako kazati, i reCi: ,konj i covek su beli". A ova
reeenica, opet, ni u cemu sene razlikuje od recenica: ,konj
je beo" i: ,covek je beo". Ako ove dve poslednje receniee
izraiavaju mnoge stvari i ako su slozene, oeevidno je da
i prva receniea izrazava iii nekoliko stvari, iii nista. Jer, ne
postoji covek koji bi bio konj. Iz toga izlazi da za ove vrste
receniea ni od dve protivrecnosti jedna nije nuznim nacinom istinita, a druga nuznim nacinom laina.

Glava deveta6
[KONTRADIKTORNE RECENICE 0 BUDUC:EM]

Afirmacija iii negacija koja se odnosi na sadasnje iii

prosle stvari jeste, dakle, nuznim nacinom, istinita ili Iazna.
I [protivrecne] recenice, koje se odnose na opste i koje su
opste uzete, jesu uvek, isto tako, jedna istinita, a druga
laina. A, kao sto smo rekli, isto je tako u slucaju pojedinacnih subjekata. Medutim, ako su u pitanju receniee koje
se odnose na opste, ali koje nisu uzete u opstem smislu,
tada to nije nuino, kao sto smo vee objasnili. Ali za buduce koje se odnosi na pojedinacne stvari nije isto.
60

Jer, ako je svaka afirmacija iii negacija [cak. i ako se

odnosi na nesto buduce] istinita iii laina, tada 1sto tako
nuznim nacinom svaka stvar postoji iii ne postoji. Dakle,
ako neki covek tvrdi da ce nesto biti, a ako drugi tvrdi ?a
to isto nece biti - tada, ocevidno, nuznim nacinom, Jedan od njih mo;a govoriti istinu, ako je svaka ~firmae~ja i
svaka negacija istinita iii lazna. Jer, kod takvih stvar;t [u
slucajevima ove vrste] afirmacija i negaeija ne mogu lstovremeno biti istinite.
Jer, ako je istina reci da je nesto belo i~ da nij~ ?e~?
onda to mora biti belo iii ne biti belo; a ako Je belo 1h mJe
belo, tada je bilo istina to .tv~diti iii odrieati":.. Ali .a~o belo
ne postoji, onda se kaie ne1stma; a a~o s~ kaze nel.stl?-~ belo ne postoji. A iz ovoga prmzlaz1 da Je tvntenJe 1h odrieanje, nuznim nacinom, istinito iii Iaino.
..
Prema tome, niSta ne postoji i ne postaje srecom 1h
slucajno i nista [u b~ducnosti] srec.m~v il.i slu~ajn~ nece
postojati iii ne postoj~tl,. ~ego ~ve ~~o1st1ee tz. nu.z?-ost1,. a n~
slucajno.7 Istinu kazuJe 1li onaJ koJl. potvrduje, 1h o~~J koJ~
odrice - inace bi se nesto moglo 1sto tako dogod1t1 kao 1
ne dogoditi. Jer, slucajnost_jeste .slobod.a. opredeljiyanj~. u
sada8njosti iii u buducnostl, na Jedan 1h na drug1 naem.
Dalje, ako je jedna stvar sad b~la, bilo j~ ra?-ii.e .istinit~
tvrditi da ce ona biti bela, tako da Je uvek btlo 1stm1to ree1
o svemu sto je ikad postojalo da jeste ili da ce biti. Ali, ak?
je uvek bilo istinito reCi da nes~?.I~ostoji !li da c~ P?Stojatl,
tada nije moguce da tone postOJllh da neee postoJatl. A ono
sto ne moze da ne postane tome je nemoguce da n~ pos!~e,
a ono cemu je nemogu~e da ne p.ostane, to I?osta~e nuzru~
nacinom. Dakle, sve sto postaJe u buduenosti, post~Je
nuinim nacinom. Dakle nista se ne dogada kao posled1ea
srece iii slucaja. Jer, gde ima slucaja, nema nuznosti.
Ali isto tako nije moguce. tvrditi da ~i af~~acij~ ni
negacija nisu istinite; da se, natme, ne ~oze ree1 o .nec~m
ni dace biti ni da nece biti. Jer, iz toga bl, pre svega, tzlaztlo
da kad bi ~firmaeija bila laina, negacija ne bi bila istinita,
a kad bi opet ova poslednja hila laina, afirmacija .bi mog~a
dane bude istinita. Na drugome mestu, pretpostav1mo da Jf
61

istinito reci da je jedna stvar [u isto vreme] bela i velika; obe

ove osobine moraju joj pripadati. A ako [je istinito tvrditi
da] ce joj one pripadati sutra, one ce joj [stvamo] pripadati
sutra. Ali, ako se pretpostavi da se o jednom dogadaju ne
moze reCi ni da ce se on desiti, ni da se nece desiti sutra, tada ne bi bilo niceg slucajnog. Ako bi se uzela kao primer
jedna pomorska bitka, trebalo bi da se ne moze reCi ni da
ce se pomorska bitka dogoditi sutra, ni da se nece dogoditi.
Ove i druge takve besmislenosti morale bi, dakle,
proizaCi, ako bi [se pretpostavilo da bi] od svake suprotne
afirmacije i negacije - pa bile to recenice koje se odnose
na opste i koje su opste uzete, iii pak koje se odnose na
pojedinacno - jedna nuznim nacinom morala biti istinita,
a druga Iatna; kao i kad od svega sto se dogada nista ne bi
moglo biti slucajno, nego bi sve bilo i dogadalo se shodno
nuznosti. Tada vise ne bi bilo potrebno ni razmisljati, niti
se naprezati, verujuCi da ako ucinimo jedno izvesno delo,
ono ce imati izvesnu posledicu, a ako ga ne izvdimo, ta
posledica se nece dogoditi.
Nista ne stoji na putu da deset hiljada godina unapred
jedan covek prorekne jedan dogadaj, a da drugi prorekne
nesto suprotno. Nuznim nacinom ce se ostvariti ono od
ta dva prorocanstva koje je tada bilo istinito.
Bilo bi malo vatno da li se nesto potvrdilo iii odreklo.
Jer, ocevidno je da se stvari odnose onako kako se odnose
i ako jedan covek nesto nije tvrdio, a drugi nije to odricao:
Jer, dogadaji ce se ostvariti iii se nece ostvariti, ali ne zato
sto su bili afirmirani iii negirani, pa rna bili objavljeni
hiljadu godina unapred iii rna u kome drugom vremenu.
Ako su u sva vremena stvari stajale tako da je jedna od
protivrecnih recenica bila istinita, - bilo je nuzno da se
ona ostvari, a sa svim dogadajima stajalo se uvek tako da
su se oni desavali nutnim nacinom. Jer, s jedne strane, ono
0 cemu se istinito kate da ce se dogoditi, ne moze da se ne
dogodi; a, sa druge strane, za ono sto se dogodilo bilo je
uvek istinito reCi da ce se dogoditi.
Ali sve ovo moze biti i nemoguce. Nairne, mi vidimo da
buduce stvari imaju svoj princip u tome sto se nesto [slobod-

62

no] razmislja i radii sto, uopste, stvari koje ne postoje uvek

aktuelno sadrte potencijalno postojanje iii nepostojanje; ove
stvari mogu isto tako i da postoje, i da ne postoje i, prema
tome, i da se dogode i da se ne dogode. I kod mnogih
stvari vidi se jasno da sa njima tako stoji. Na primer, ovo
odredeno odelo moze biti raseceno i ne biti raseceno, nego
se moze pre toga pohabati. Ali isto je tako moguce i da ono
ne bude raseeeno. Jer, ono vise ne bi moglo biti ranije
pohabano, ako ne bi moglo da ne bude raseceno. A isto je
tako sa svakim drugim postojanjem, koje se osniva na
jednoj takvoj mogucnosti. Prema tome ocevidno je da sve
stvari ne postoje iii ne postaju iz nuznosti, nego mnoge i
slucajno, i to jednom tako da afirmacija iii negacija nisu
istinitije ni Iatnije jedna od druge, a drugi put opet tako
da je jedna istinitija i veCinom se desava, ali da ipak zato
postoji mogucnost da se i druga desava, a ona prva ne.
Da ono sto postoji jeste, kad jeste, i da ono sto ne
postoji nije, kad nije, - to je nuzno. Ali ipak nije nuzno
ni da postoji sve ono sto jeste, ni da ne postoji sve ono sto
nije. Jer, nije isto reci da svako bice iz nuznosti postoji,
kad postoji, i reCi da je ono apsolutno nuzno. A isto vazi
i za sve sto ne postoji.
Isto razlikovanje primenjuje se na protivrecne stavove.
Nuzno je da svaka stvar postoji iii ne postoji, da ce biti
iii da nece biti. A medutim ako se odvojeno razmotre ove
alternative, ne moze se reci koja je od njih nuzna. Hocu,
na primer, da kazem: nuzno je da sutra bude pomorska
bitka, iii da ne bude, iii nije nuzno da sutra bude pomorska
bitka, kao sto nije nuzno ni da ona ne bude. Ali, nuzno je
da ona sutra bude iii ne bude.
A posto su propozicije istinite na isti nacin kao stvari,
ocevidno se moraju kod svega sto se tako odnosi da je u
jednom kao i u drugom [gore navedenom] slucaju moguca
i suprotnost, - i protivrecne propozicije nuznim nacinom
isto tako odnositi. To se dogada kod onoga sto ne postoji
uvek iii sto nije uvek nepostojece. Tada nuznim nacinom
treba da jedna od dve protivrecne propozicije bude istinita,
a druga lazna; ali ne ova iii ona odredena propozicija,
63

nego rna koja od njih, - i marla je jedna od njih verovatno istinitija nego druga, ona nije vee [trenutno] istinita
ili la.Zna.
Dakle, vidi se da nije nufuo da od dve propozicije
koje su suprotne izmedu sebe kao [sto su] potvrdivanje
(afirmacija] i odricanje [negacija], - jedna bude istinita,
a druga lazna. Jer, sa onim sto ne postoji, ali moze da
postoji ili da ne postoji, ne stoji kao sa onim sto postoji,
nego stoji onako kao sto smo objasnili.

Glava deseta
[PROSTE PROPOZICIJE SA DODATKOM]

Potvrdivanje [i odricanje] izra.Zava da se jedna stvar

odnosi na drugu neku stvar koja je iii jedno ime, ili koja
nema imena [koja je anonimna], - ali potrebno je da
u potvrdivanju pridata stvar bude jedna, i da bude jedan
i subjekat kome se ona pridaje. (Ranije8 sam objasnio
sta treba razumeti pod imenom i pod onim sto nema
imena. Jer, [izraz] ,ne-covek" nije ime [imenica] [u pravom smislu], nego je neodredeno ime, jer i neodredeno
znaci u neku ruku jednu stvar. Slicno tome ,nije zdrav"
nije glagol [u pravom smislu] nego je neodredeni glagol.)
Tako svako potvrdivanje i odricanje mora da se sastoji ili
iz imena [imenice] i glagola [u pravom smislu] ili iz neodredenog imena i glagola.9
Bez glagola nije moguce ni potvrdivanje ni odricanje.
Jer [izrazi] ,jeste", iii ,bice", iii ,bese", iii ,postaje", iii
drugi [izrazi] ove vrste jesu glagoli - prema nasim prethodnim objasnjenjima. Nairne oni dodaju svom sopstvenom znacenju znacenje vremena.
Prema tome, prvo potvrdivanje i prvo negiranje bice:
,covek postoji", ,covek ne postoji". Potom: ,ne-covek
postoji", ,ne-covek ne postoji". Zatim: ,svaki covek postoji'', ,svaki covek ne postoji"; ,svaki ne-covek postoji",
,svaki ne-covek ne postoji". I za sva vremena van sadasnjeg zakljucivanje je isto.
64

Kad je ,je" osim toga pridato, kao treci tennin [kao

kopula izmedu subjekta i imena predikata], broj suprotnih
propozicija je tada udvojen. Ka.Zem, na primer, da se u
recenici ,covek je pravedan", ,je"- bilo da ga nazovemo
imenicom iii glagolom - pojavljuje kao treci sastavni deo
u potvrdivanju.
Tako cemo zbog toga [zbog pomenutog udvajanja]
imati cetiri recenice; dve od njih ce se dosledno odnositi
prema potvrdivanju i odricanju kao privacije, a dve druge
neee. Hoeu da kazem da je glagol ,je", a, prema tome,
i njegova negacija, dodat iii izrazu ,pravedan", iii izrazu
,nepravedan". Dakle imacemo cetiri recenice. A sta ovim
mislimo razumece se lakse iz sledece skice.
,Covek je pravedan." Negacija toga jeste: ,Covek
nije pravedan."
,Covek je ne-pravedan." Negacija toga jeste:
,Covek nije ne-pravedan."
U ovim slucajevima, ,jeste" i ,nije" bice pridati izrazima ,pravedan" i ,ne-pravedan".
u tom redu su rasporedene ove recenice, kao sto smo
naznacili u ,Analitikama"10
Isto se tako postupa ako je univerzalno potvrdivanje
[a isto tako i negiranje] imenice [subjekta]. Na primer:
,Svaki covek je pravedan." Negacija toga jeste: ,poneki
covek nije pravedan". ,Svaki covek je ne-pravedan." ,Poneki covek nije ne-pravedan."
Medutim, suprotne recenice, stavljene u uglove jednog
kvadrata, koji su spojeni imaginarnim dijagonalama, ne
moraju uvek u isto vreme da budu istinite na isti nacin
kao u prethodnim slucajevima, - ali se desava da one
to budu samo u izvesnim slucajevima.
To su, dakle, dva para kontradiktomo suprotnih recenica. Postoje i dva druga para; oni se dobijaju kad se
jedan tennin prida ,ne-coveku" koji se smatra kao vrsta
subjekta. Nairne: ,Ne-covek je pravican" - ,ne-covek
nije pravican". ,Ne-covek je ne-pravican" - ,ne-covek
nije ne-pravican".
S Organon

65

Aline maze postojati veci broj kontradiktorno suprotnih recenica. Ali poslednje navedene recenice [one koje
imaju neodredeni subjekt] ostace bitno razlicite od ranijih
recenica [onih koje imaju odredeni subjekt], jer imaju za
subjekt ,ne-coveka".
u recenicama gde ne maze da se upotrebi glagol
,jeste" - kao: ,oseca se dobro", ,i~e" --:- glagol t?~?
stavljen ima isto znacenje kao da se pnmemo glagol ,]e .
Uzmimo, na primer: ,svaki covek oseca se dobra" " svaki covek ne oseca se dobra", svaki ne-covek oseca se
dobra" svaki ne-covek ne oseca se dobra". Jer, ovde
se ne sme ;eCi: ,ne svaki covek", - nego se negativna
P artikula " ne" mora vezati sa ,covekom". Jer, ,svaki" ne
.
znaci da je
subjekt univerzalan, nego da je uzet kao umverzalan. To se vidi jasno iz sledecih recenica: ,covek se
oseca dobra" - ,covek sene oseca dobra"; ,ne-covek se
oseca dobra" - ,ne-covek se ne oseca dobra". Ove recenice razlikuju se od prethodnih time sto nisu uzete kao
opste. Dakle, svaki" i ,nijedan" ne znaci nista drugo nego
da afirmacija" iii negacija imenice [subjekta] opste vazi.
A drugo sto pripada recenici ostaje nepromenjeno.
Posta je recenici: ,svaka zivotinja je pravedna" kontrerno suprotna negacija: ,nijedna zivotinja nije pravedna", - jasno je da ove dve recenice nece nikad biti
istinite u isti mah, u isto vreme i u odnosu na isti subjekt.
Naprotiv, njima [kontradiktomo] suprotne recenice bice
katkad u isto vreme istinite. Na primer: ,nije svaka zivotinja pravedna" i ,poneka zivotinja je pravedna".
Sledece recenice moraju [logicki] da sleduju jedna drugoj11. Recenici: ,svaki je covek ne-pravedan" sleduje recenica: ,nijedan covek nije pravedan". Recenici: ,poneki covek j; pravedan" sleduje suprotna [recenici: ,svaki covek je
ne-pravedan"], naime: ,poneki covek je ne-pravedan",- jer
nuznim nacinom proistice da postoji i jedan pravedan covek.
Kad su u pitanju recenice s pojedinacnim subjektom,
ocevidno je da ako na jedno postavljeno pitanje odgovara
istinita negativna recenica, - tada ce i afirmativna recenica
biti istinita. Na primer: [uzmimo da je istina reci] ,Je li

Sokrat mudar?- , Ne." [Tada je moguce isto taka reCi:]

.
Sokrat je ne-mudar." - Medutim, u odnosu na umver~~lne subjekte, nijedna recenica ove vrste [afirmativno-univerzalno neodredena] nije istinita nego je takva negativna recenica [partikularno odredena]. Uzrnimo, na primer,
(da je istina reci]: ,Je li svaki covek mudar?- Ne." [Tada
je afirmativna recenica]: ,dakle, svaki covek je ne-mudar'~
pogre5na, dok je istinita negativna recenica: ,dakle, ponekl
covek nije mudar". Ova poslednja je kontradiktorno suprotna, a ranija recenica je kontrerno suprotna.
Negativni izrazi sa neodredenom imenicom ili glagolom, kao ,ne-covek" iii ,ne-pravedan" mogli bi biti
smatrani kao negacije bez imenice i bez glagola, - ali
oni to nisu. J er, jedna negacija mora uvek nuznim naCinom
biti istinita ili lazna; a ko kaze ,ne-covek", a tome nista
ne dada, nije rekao nista viSe nego ,covek", -on se cak
nasao manje u istini ili u zabludi [on je cak manje oznacio
istinito iii lazno].
Recenica: ,svaki ne-covek je pravedan" nije istovetna
po znacenju ni sa kojom od ranijih recenica, kao sto to
nije ni njoj kontradiktorno suprotna: ,poneki ne-covek
nije pravedan". Medutim, recenica: ,svaki ne-covek je
ne-pravedan" znaci isto sto i recenica: ,nijedan ne-covek
nije pravedan".
Premestanje [transpozicija] subjekta i glagola ne menja znacenje recenice. Na primer: ,covek je beo" - ,beo
je covek". Da nije tako, za jednu istu afirmaciju bilo bi
vise negacija. Ali, pokazano je12 da jedna afirmacija ima
samo jednu negaciju. Jer recenica: ,covek je beo" ima za
negaciju: ,covek nije beo". Medutim, aka recenica: , beo je
covek" ne bi imala isti smisao kao: ,covek je beo", - on a
bi imala za negaciju ili: ,beo nije ne-covek", iii: ,beo nije
covek". Ali, prva je negacija recenice: ,beo je ne-covek",
a druga recenice: ,covek je beo". Taka bi imala dve
kontradiktorno suprotne afirmacije jedna negacija [iii bi
dve suprotne negacije imala jedna afirmacija].
Ocevidno je, dakle, da premestanje [transpozicija]
imenica i glagola ne menja znacenje afirmacije i negacije.

66

67

Glava jedanaesta
[SLOZENE RECENICE]

Potvrdivati ili odricati samo jedan [predikat] o v1se

[subjekata], i1i vise [predikata] o samo jednom [subjektu],
kad ono sto je izraieno sa vise reci nije jedna stvar - to
nije ni jedna afirmacija, ni jedna negacija. Ne zovem ,jednim" stvari koje, i ako su oznacene samo jednim imenom,
nemaju stvarno jedinstvo [u njihovom sastavu]. Tako je,
na primer, covek, bez sumnje ,zivotinja" i ,dvonozan"
i ,pripitomljen", ali on je i jedno, obrazovano iz tih delova
[odredaba]. Naprotiv, od ,beloga", ,coveka" i ,hodati" 13
ne moze se naciniti jedna stvar. Dakle, ako se za ova tri
termina [koji su uzeti za subjekte] tvrdi samo jedan predikat, tada se u stvari ne dobija jedinstvo afirmacije, nego
samo skup glasova, posto u stvari ima mnogo afirmacija.
Isto tako, ako se samo o jednom subjektu potvrduju ova
tri termina [kao predikati], nece biti jedinstva afirmacije
nego ce biti mnogo afirmacija.
Ako se dijalekticko pitanje sastoji u traienju odgovora bilo na samu recenicu, bilo na jedan od dva clana
protivrecnosti - posto je sama recenica clan jedne protivrecnosti - odgovor na njega [na to pitanje] nece biti jedna
recenica. Jer i pitanje nije jedno, cak i ako je odgovor
istinit. U ,Topiki" [VIII, 7] sam to objasnio.
U isto vreme, jasno je da pitanje koje se odnosi na
samu prirodu jedne stvari nije dijalekticko pitanje. Jer,
pitanje treba da onome ko odgovara ostavi slobodu da se
izrazi o kome hoee clanu protivrecnosti. Prvo treba definisati stvar, a zatim pitati da li je, na primer, definicija
coveka takva i1i nije takva.
Nekad su predikati povezivanja odvojenih predikata,
koji se sastavljaju radi toga da bi obrazovali samo jedan
predikat; a nekad je to nemoguce. [Namece se pitanje:]
od cega dolazi ta razlika? 0 coveku je podjednako istina
reci posebno da je zivotinja, i da je covek, - i sastaviti
ove iskaze u jedan treci [iskaz]. Isto tako, ,covek" i ,beo"
68

jesu predikati koji mogu biti povezani. Ali covek nije

,dobar obucar" ako je ,obucar" i ,dobar".
Smatrati da zato sto je svaki odvojeni predikat istinit,
i oba zajedno moraju biti istiniti, znacilo bi doCi do mnogih
besmislenosti. Tako je, na primer, o coveku istinito [tvrditi] da je on covek i da je beo, a zato su istinita i oba
[predikata] zajedno [celokupni predikat] - ,covek-beo".
Ako mu se prida belo, bice beo i celokupni predikat, sto
ce dati ,covek-beo-beo" - i tako dalje u beskonacnost
[sto je tautologija]. I opet [kad se uzmu] ,muzicar", ,beo"
i ,iduci" - moci ce se ovi atributi povezivati u beskonacnost. Dalje, [mozemo reCi] ako je Sokrat ,Sokrat"
i ,covek", on je isto tako ,Sokrat-covek", ili ako je Sokrat
,covek" i ,dvonozan", on je i ,covek-dvonozan".
A apsolutno tvrditi da se uvek mogu sastavljati predikati, - to, oeevidno, znaci upadati u mnoge besmislenosti.
A kako se to desava, objasnicemo sad [reCi cemo kad je
moguce a kad nije sastavljati predikate].
Od predikata i izraza o kojima se nesto moze tvrditi
[to su subjekti], ne mogu sacinjavati jedinstvo svi oni koji
su pridani akcidentalno i1i istom subjektu, i1i jedan drugom. Uzmimo kao primer: ,covek je beo i muzicar". Beo i
muzicar ne mogu obrazovati jednu stvar, jer oni samo
akcidentalno pripadaju oba istom subjektu. Cak i kad bi
bilo istina reci da je muzicar beo, ,muzicar" i ,beo" ne bi
ipak cinili jedinstvo. Jer, muzicar je beo akcidentalno, tako
da ,beo" i ,muzicar" ne bi mogli da cine jedinstvo.
Zbog toga se ne moze reci jednostavno ,dobar-obucar", a moze se reci ,Zivotinja-dvonozna". Nairne, u ovom
drugom primeru, pripadanje nije akcidentalno.
Isto tako, to nije moguce [reci] ni za predikate od
kojih se jedan nalazi u drugome. Otuda se ne moze staviti
ni ,beo" vise puta, niti se covek moze nazvati ,covek-zivotinja", i1i ,covek-dvonozan", jer se ,covek" i ,dvonozan" nalaze u ,coveku".
Medutim, ono sto je istina tvrditi o jednoj pojedinacnoj stvari, moze se tvrditi i apsolutno [uopste]. Moze se, na

69

p~im:r, reCi o jednom odredenom coveku da je covek,

Ih o tzvesnom belom coveku da je beo covek. Ali to nije
uvek moguce, - kao, na primer, u slucaju kad je u dodatom predikatu sadr:lano nesto suprotno sto logicki povlaci
za sobom protivrecnost. To nije istina, nego je Iaz reCi
da je covek, jedan mrtav covek. Ali ako dodati pr~ikat
ne sadr:Zi u sebi nista slicno [nikakvu protivrecnost te
vrst:], - pripadanje je istinito. IIi zar prisustvo [jedne
pr?t~vrecnosti] u pre.dikatu ne Cini uvek da pripadanje nije
ISttruto, a zar ga OJeOO odsustvo ne cini uvek istinitim?
Uzmimo kao primer: ,Homer je nesto", - recimo, pesnik.
~a li iz tog~ sleduje ili ne da Homer postoji? ,Postoji"
Je samo akcidentalno afirmirano o Homeru, jer izrazava
samo da je Homer pesnik, a nikako da on postoji po sebi.
Dakle, samo u iskazima koji ne sadr:Ze u sebi nikakvu
protivrecnost, - kad se umesto reci [imenica] stave definicije, i u kojima se pridavanje vrsi po sebi, a ne akcidentalno, - bice pravilno apsolutno afirmirati predikat pojedinacnog subjekta.
A nije istina reei za ne-bice da postoji zato sto je
objekt misli; jer o njemu se nema miSijenje da ono postoji
nego da ne postoji.
G l a v a d v a n a e s t a14
[SUPROTNOST MODALNIH RECENICA]

Posto su ova razlikovanja utvrdena, treba videti

na~in. ka~o s~ medu ~~m odnos~ negacije i afirmacije
koJe. IzrazavaJ~ moguce, I .nemoguce, kontingentno i nekontmgentno, I nemoguce I nuzno. Jer ovde postoje neke
teskoce.
Medu slozenim izrazima oni koji su izmedu sebe kontradiktorno suprotni jesu oni koji su vezani jedan sa drugim
glagolom ,postojati" ili ,ne postojati". Na primer, negacija recenice: ,covek postoji" jeste: covek ne postoji"
a nije: ,ne-covek postoji". A negacij'a recenice: covek
je beo", jeste: ,covek nije beo", a nije ,covek je n~~beo".

70

Posto bi iii afirmacija iii negacija morala biti istinita o rna

kome subjektu, bilo bi istina i reci: ,drvo je ne-beo
covek".
Ako je tako, to ce biti slucaj i kod recenica gde glagol ,postoji" nije dodat; glagol k.oji ga z~m:njuje vmora
imati isto znacenje. Tako, na pnmer, receruca: ,covek
ide" nece imati za negaciju: ,ne-covek ide", nego: ,covek
ne ide". Nema nikakve razlike reCi: ,covek ide" i ,covek
postoji iduci".
Ako je tako u svim slucajevima, tada bi recenica:
,moguce je da to postoji" moral~ imati z~ negaciju: ,~~
guce je da tone postoji", a ne ,ruJe moguce da to postOJI .
Ali izgleda da ista stvar moze i da postoji i da ne
postoji. 'Jer, sve sto moze biti iseceno ili [sto moze] ici,
moze isto tako da ne ide i da ne bude iseceno. A razlog
tome jeste sto sve sto je takvo potencijalno, nije uvek
takvo i aktuelno, tako da ce mu pripadati i negacija. Jer
ono sto je sposobno da ide moze i dane ide, a ono sto je
sposobno da vidi moze isto tako i da ne vidi. Ali nemoguce je da recenice protivrecno suprotne budu istinite
o istom subjektu. ,Moguce je da to postoji" - nema,
dakle, za negaciju: ,moguce je da to ne postoji" .. Je~, i~
reeenoga proizlazi ili da se u isto vreme ne moze aftrmtratt
i negirati isti predikat o istom subjektu, i1i da dodavanje
glagola ,postoji" ili ,ne postoji" ne doprinosi da se obrazuju afirmativne i1i negativne recenice. Ako je prvo nemoguce, treba se odluciti za drugo. Od: ,moguce je da to
postoji" negacija je: ,nije moguce da to postoji".
Zakljucak je isti kao za recenicu: ,slucajno je da to
postoji" - cija negacija glasi: ,nije slucajno da to postoji''. I druge recenice se isto odnose, - tako, na primer,
recenice o nuznom i nemogucem. To se dogada kao u
recenicama koje smo malocas razmatrali, gde su glagoli
,postoji" i ,ne postoji" bili dodati u recenicama koje su
razlagale jedna o belom, a druga o coveku. Isto tako ovde
izrazi: ,da ovo postoji" i ,da ovo ne postoji" predstavljaju
subjekt u govoru. A izrazi ,moguce je" i ,slucajno je" do71

?ati su i odreduju (na isti nacin kao gore glagoli ,postoji"

1 ,ne postoji" u onome sto se tice istinitog i laznog) mogucnost ili nemogucnost jedne stvari .
.. Recenici: ,moguce je da to ne postoji" nije negacija:
,mJe moguce da to postoji", nego: ,nije moguce da to
ne postoji". A negacija od: ,moguce je da to postoji" nije:
,moguce je da to ne postoji", nego: ,nije moguce da to
postoji". Tako izgleda da su korelativne jedna drugoj recenice: ,moguce je da to postoji" i ,moguce je da to ne
postoji". Jedna ista stvar moze ,postojati" i ,ne postojati",
posto slicne recenice15 nisu medusobno kontradiktorne16
Medutim, recenice: ,moguce je da to postoji" i ,nije moguce da to postoji" nisu nikad istinite u isto vreme o istom
subjektu, jer su suprotne kontradiktorno. A ni recenice:
,m~~c.e je ?a to. n~ postoji" i ,nije moguce da to ne postOJl msu mkad tshmte u isto vreme o istom subjektu.
Slicno tome recenici: ,nuzno je da to postoji" nije
negacija: ,nuzno je da to ne postoji", nego: ,nije nuzno
da to postoji". Negacija recenice: ,nuzno je da to ne postoji'' jeste: ,nije nuzno da to ne postoji". Isto tako,
recenica: ,nemoguce je da to postoji" nema za negaciju:
,nemoguce je da to ne postoji" nego: ,nije nemoguce da
to postoji". A negacija recenice: ,nemoguce je da to ne
postoji" jeste: ,nije nemoguce da to ne postoji".
Uopste, kao sto smo kazali, ,postojanje" i ,nepostojanje" moraju se staviti kao subjekt: medutim, modalitete
0 kojima je rec, i koji cine afirmaciju ili negaciju, valja
staviti u isti red kao: ,postojanje" i ,ne postojanje".
Treba smatrati sledece parove recenica kao kontradiktorno suprotne recenice:
,Moguce je." - ,Nije moguce."
,Slucajno je." - ,Nije slucajno."
,Nemoguce je." - ,Nije nemoguce."
,Nuzno je." - ,Nije nuzno."
,Istina je." - ,Nije istina."
77.

Glava trinaesta
[LOGICKO SLEDOVANJE MODALNIH RECENICA]

Sledovanje [jedne recenice iz druge] vrsi se na logican

nacin [pravilno] kad se recenice rasporede na sledeci nacin.
Iz recenice: moguce je da to postoji" sleduje: ,slucajno je da to postoji" -:- recenica ko~ve~ibil~~ sa ~rvom,
- kao i: nije nemoguce da to postOJt", 1: ,mJe nuzno da
to postojii.'. - Iz recenica: ,~oguce je da .~o ne vpostoji",
i: ,slucajno je da to ne posto]l" sledu]e: ,n~~e nuzn<? d~ to
ne postoji" i: ,nije nemoguce da to ne posto]t". Iz recem~a:
nije moguce da to postoji" i: ,nije slucajno da to posto]t",
proizlazi: ,nuzno je da t? n.e post'?Ji" i: ,n;moguce je da
to postoji". Najzad, iz recemca: ,mJe.~oguce.da to ~e P<?stoji" i: ,nije slucajno da t,o ~e postO]t" sledu17.:",nuzno Je
da to postoji" i: ,nemoguce Je da to ne posto]t .
.
Razmotrimo na donjoj tablici17 ono sto smo reklt:
..
[Prvi red]
[TreCi red]
1] Moguce je da to postoji. 1] Nije moguce da to posto~~
2] Slucajno je da topostoji. 2] Nije slucajno da to posto]l.
3] Nije nemoguce da to
3] Ne~oguce je da to popostoji.
sto]t.
..
4] Nije nuzno da topostoji. 4] Nuzno je da to ne postOJl.
[Drugi red]
[Cetvrti red]
1] Moguce je da to ne
1] Nije .~oguce da to ne
p~~tOJl. v .
postoji.
2] NtJe slucaJno da to ne
2] Slucajno je da to ne
postoji.
postoji. ,
3] Nije nemoguce da tone 3] Nem~~ce je da to ne
postoji.
posto]l.
4] Nije nuzno da tone
4] Nuzno je da to postoji.
postoji.
Recenice: ,nemoguce je da to postoji" i: ,ni~e nel?'oguce da to postoji"' kontradiktorno, ali preokretanJem [t.~ve~
zijom] sleduju recenicama: ,slucajno je da to postO]l" !. 1:
moguce je da to postoji", i: ,nije slucajno da to pos~OJl",
i~ ,nije moguce da to postoji" .18 Recenici: ,moguce Je da
73

to postoji" sleduje negacija recenice: ,nemoguce je da to

postoji", a negaciji [sleduje] afirmacija, posto recenici:
,nije moguce da to postoji" sleduje: ,nemoguce je da to
postoji". Jer: ,nemoguce je da to postoji" jeste afirmacija,
a: ,nije nemoguce da to postoji" jeste negacija.
Treba sad razmotriti kako se odnosi modus nuznog.
Jasno je [moze se primetiti] da se on ne odnosi na nacin
koji smo izlozili. N aime, ovde kontrerno suprotne recenice
sleduju [kontradiktomim recenicama o mogucem i slucajnom], a kontradiktome recenice odvojene su jedna od druge.
Recenica: ,nije nuzno da to postoji" nije negacija
[nije kontradiktorna recenica] recenice: ,nuzno je da to
ne postoji", posto obe ove rdenice mogu biti istinito kazane o istom subjektu. Jer, kad je nuzno da jedna stvar ne
postoji, nije nuzno da ona postoji.
Razlog zbog koga za nuzno ne vaze ista pravila sledovanja [konsekucije] kao za druge moduse jeste sto, izraieno
na kontrerno suprotan naCin, ,nemoguce je" - jeste
ekvipolentno [jednako po znacenju] sa: ,nuzno je". Nairne, ako je nemoguce da jedna stvar postoji, nuzno je, ne
da ona postoji, nego da ne postoji, a ako je nemoguce da
ona ne postoji, nuzno je da ona postoji.
Iz toga bi izlazilo da, ako modalne recenice o nemogucem i ne-nemogucem sleduju, na slican nacin, modalnim
recenicama o mogucem i ne-mogucem, - tada se na kontrerno suprotan nacin mora vrsiti sledovanje modalnih recenica 0 nuznom i ne-nuznom. Jer nuzno je" i nemoguce
je" imaju znacenje koje nije istov;tno, nego j~,"kao sto je
receno, preokrenuto [invertirano].
Zar se pre ne bi moglo tvrditi da je nemoguce da se
kontradikcije nuznog tako odnose? Jer, kad je nuzno da
jedna stvar postoji, tada je isto tako moguce da ona postoji. Jer, inace bi sledovala negacija, posto sve treba ili
afirmirati ili negirati. Ako stvar nije moguca, ona je nemoguca, i tako je nemoguce da postoji stvar koja nuznim nacinom mora da postoji, - sto je apsurdno. Dakle, iz stava:
,moguce je da to postoji" proizlazi: ,nije nemoguce da to

74

postoji", a iz ovog drugog stava s}eduje_; '?nije 13~zno da to

postoji". Iz toga proistice da ono sto nuzmm nacmom mora
postojati ne postoji nuznim nacinom, - sto je apsurdno.
Iz stava: moguce je da to postoji" - ne sleduje ni:
nuzno je da t~ postoji" ni: ,nuzno je da to ne postoji".
Jer iz toga stava [,moguce je da to postoji"] proizlaze. dye
mogucnosti [afirmacija i negacija, postojati ipeyostoJ~tl] .
Medutim, ako je rna koja od dve druge recemce [nuzno
postojati i nuzno ne postojati] istinita, one odredbe nece
vise biti istinite [postojati i ne postojati]. Jedna stvar moze
u isto vreme da postoji i dane postoji, ali akoje nuzno d~
ona postoji, ili ako je nuzno da ona ne posto]l, ona ne b1
mogla u isto vreme da postoji i da ne postoji.
Sad jos ostaje da samo recenica: ,nije nuzno da to
ne postoji" dolazi posle recenice: ,moguce je d~. to . postoji''. Jer ova recenica [,nije nuzno da tone posto]l"] 1este
istinita isto tako o onome sto nuzno postoji. Sem toga, ova
recenica [,nije nuzno da to ne postoji"] jeste kontradiktorna onoj koja sleduje iz recenice: ,nije moguce da to postoji'', jer iz ove sleduju:.. ,nemoguc~ _ie da to I?ostoji" '. i:
,nuzno je da to ne posto]l". A negaciJa poslednJe recemce
jeste: ,nije nuzno da tone postoji".
Ove kontradiktorne recenice dolaze jedna za drugom
na nacin koji smo naznacili, i nista nemoguce ne proizlazi
iz rasporeda ove vrste.
Moglo bi se sunmjati19 da li recenici: ,nuzno je da to
postoji" sleduje: ,moguce je da to postoji". Ako tako ne
bi bilo sledovala bi kontradiktorna recenica: ,nije moguce
da to postoji". A ako se smatra da ovo nije kontradiktorna
recenica moralo bi se tada pretpostaviti da je takva recenica: ~oguce je da to ne postoji". A ove dve recenice
podjednako su lazne kad se pnmene na ono sto postOJI
nuznim nacinom. Medutim, izgleda da ista stvar moze biti
isecena i neisecena, i da moze postojati i ne postojati, tako
da bi iz toga proizlazilo da bi ono sto nuznim nacinom
postoji moglo ne postojati, - sto je pogresno.
Ali, ocevidno, ne vazi uvek da ono sto moze ili da
postoji, ili da ide, moze da bude i potencijalno kontrerno
''

75

suprotno, - nego ima stvari kod kojih to nije istina. Ovo

vaii najpre za one potencijalnosti koje ne sadde niSta
razumno, - na primer za vatru koja moze da greje, i ima
nerazumnu moe. Razumne moei su one koje potencijalno
imaju vise dejstva, i koje su kontrerno suprotne; medutim,
nerazumne moei nisu sve takve. Kao sto sam rekao, vatra
ne moze u isto vreme da greje i da ne greje, a isto vazi
i za sve druge stvari koje su uvek delatne.
Medutim, neke od nerazumnih [pasivnih] moei isto
su tako sposobne da u isto vreme prime i kontrerne suprotnosti. Ali ono sto smo primetili ima samo za predmet
da pokaie da svaka moe ne prima suprotnosti, cak ni
onda kad one ne spadaju u isti pojam [mogueeg].
Medutim, neke moei su homonimne. Tako ,moguee"
nije apsolutan izraz. Nairne, on nekad izraiava stvarnost
ukoliko je ona aktuelna, - na primer, kad se kaze da
jedan covek moze da ide zato sto ide. Uopste, jedna stvar
je moguea zato sto je vee ostvareno ono za sto se tvrdi da
je moguee. A nekad ,moguee" izrazava da bi se stvar
mogla ostvariti, - tako, na primer, kad se kaie da covek
moze iCi zato sto bi mogao da ide.
A ova drug a vrsta moei [koja je odvojena od dela]
pripada samo biCima koja se krecu, dok prva moe [udruzena sa delom] moze da postoji i za nepomicna biea. I za
coveka koji vee ide i koji dela, i za onoga koji samo
ima moe da ide - istina je reei da nije nemoguee da takvo
jedno biee ide iii postoji. Nije istina tvrditi takvu mogucnost [moe odvojenu od dela] o apsolutnoj nuznosti,
ali nju mozemo tvrditi o drugoj vrsti nuznosti.
Posto iz pojedinacnog sleduje opste, iz nuznog isto
tako sleduje moguee, - mada ne sve sto je moguee. 20
I moze se reei da su nuzno i ne-nuzno princip bica i
ne-bica svih stvari, a da sve ostalo mora da se smatra kao
da iz njih proizlazi.
Iz toga sto je kazano izlazi jasno da ono sto postoji
nuznim nacinom jeste aktuelno.21 Prema tome, ako su
vecna bica ranija, tada je i aktuelnost ranija od potenci-

jalnosti. Neka bica imaju aktuelnost. ~ez. po~encijalnosti,

na primer, prve supstancije; 22 druga [b1ca) 1_maJ~ a~tuel~ost
sa potencijalnoscu,23 i ranija su po svoJ.~J pnr~dt, ah .su
docnija po vremenu. A druga neka [b~~a], n~l:ad, msu
nikad aktuelnosti, nego su samo potenClJalnostl .

Glava cetrnaesta
[0 KONTRARIJETETU RECENICA)

Da li je afirmacija kontrern? sup.~?tna neg~cijiv ili. je

afirmacija kontrerno suprotna aflrmacl)t?. I da h recemca
koja izrafava: ,svaki covek jev praved~?" tma za k~ntr~rno
suprotnu recenicu: ,nijedan covek mJe pravedan . Ih da
li recenica: ,svaki covek je pravedan" ima za kontrerno
suprotnu recenicu_: ,~vaki co':~k )e neprave~;m"? ~~d, ~a
primer, imamo recemce: ,KahJa Je pravedan , ~~~hJa. ntje
pravedan", ,Kalija je nepravedan"- treba traz1tl koje su
od ovih recenica kontrerno suprotne.
Ako ono sto u glasu dolazi do izraza prati ono .~t? je
u duhu i ako je u duhu kontrerno ~up~otan su~ koJl rma
kontrerno suprotan atribut, - kao sto Je, na pnmer, sud:
,svaki covek je pravedan" kontrerno . suprotan s~~u:
svaki covek je nepravedan", - tada 1sto tako nuzmm
~acinom mora biti i sa afirmacijama koje se izgovaraju
glasom. Ali ako u duhu nije kontrerno ~upr?tan. sud .~a
kontrerno suprotnim atributom, tada nece m af~rm~ctJa
biti kontrerno suprotna afirmaciji nego ce to biti tzrazena
negacija. Treba ispitati koji je istinit.~u~ ~?ntrerno ~~pr.o
tan Iafnome sudu. Je li to sud negaClJe, 1h Je sud kOJl abrmativno postavlja kontrerno suprotan [sud]?
Razumem to ovako. Istinit je sud o dobrom, koji
izrazava da je ono dobro a drugi, laian, izrazava da ono
[dobro] nije dobro; i treci, najzad, koji je razli~~t. od prethodnih [izrazava] da je ono [dobro]- zlo. KoJl Je od ova
dva s~da kontrerno suprotan istinitom sudu? I posto
postoji samo jedan kontrerno suprotni [sud] - prema
kome ce od ta dva suda postojati kontrarijetet?

Pogresno je smatrati da treba definisati kontrerno

suprotne sudove na osnovu toga sto se oni odnose na
~~>ntr5:rno supro~ne stvari. ReCi o dobrom da je dobro,
1h rec1 o zlu da Je zlo, to znaci izreCi samo jedan isti sud
i izraziti istinu, - pa bilo da je rec o vise sudova iii samo
o jedn~m. A ovd~ sl! subjekti [dobro i zlo] kontrerno
suprotm. A sudov1 msu kontrerno suprotni zato sto se
odnose na kontrerno suprotne subjekte, nego zato sto se
odnose [na isti subjekt] na kontrerno suprotni nacin.25
Uzmimo za primer sud da je dobro- dobro, i drugi
sud. da do.bro ~ije do~~o. Zati?J- pretpostavimo da postoji
nek1 drugt atnbut koJI ne pnpada i ne moze pripadati
dobru. U tom slucaju ne treba smatrati [kao kontrerno
supr~tne istinito~ sudu] ni sudove koji pridaju subjektu
ono ~to mu n~ pnpada, ni one koji odricu da mu pridaju
ono sto mu pnpada. (U oba slucaja bice beskrajni po broju
kako ~ud~vi k~ji pridaju sl!bj~ktu ono sto mu ne pripada
tako .1 o~~ koJl mu ne pndaJu ono sto mu pripada.) U
stvan, [b1ce s~mo ko~trerno suprotni] sudovi u kojima je
zabluda. A ov1 sudov1 vode poreklo od stvari koje su podlozn~ postajanju. Medutim postajanje dolazi od suprotnostl [afirmacije i negacije jednog is tog atributa] a is to
tako i zablude. 26
'
Posto je tako, dobro je u isto vreme dobro i ne-zlo.
Prv~ od ovih <?dre.daba pripada mu po sebi, a druga samo
akctdentalno (Jer Je ono ne-zlo samo po akcidenciji). Ali
ako je istiniti sud istinitiji kad se odnosi na samu sustinu
subjekta, i lazan sud je tada lazniji. Sud: ,dobro nije dobro"
- Jeste latan sud koji se odnosi na ono sto pripada dobru
po sustini, - dok se sud: ,dobro je zlo" odnosi na ono
sto akcidentalno pripada dobru. Iz toga izlazi da ce sud
koji izrazava negaciju dobra [kontradiktorni sud] biti
latniji nego onaj koji izratava kontrernu suprotnost dobra
[kontrerno suprotan sud]. Ali najvise se vara u odnosu
na svaku stvar onaj ko ima sud kontrerno suprotan istini.
Jer kontrerno suprotni sudovi su oni koji su najrazlicniji
u istoj vrsti. Ako je od dva suda jedan kontrerno suprotan
[istinitom sudu], i ako je onaj koji izrazava negaciju kont-

78

rerno suprotniji, - tada je jasno da ce ovaj poslednji

biti kontrerno suprotan [u pravom smislu]. A sud: ,dobro
je zlo" jeste slozen. Jer nuzno je podrazumevati u isto
vreme: ,dobro nije dobro".
Ako je istina da, cak i u drugim slucajevima [kad se
radi o supstancijama koje nemaju kontrerno suprotne pojmove], stvari mogu da se odnose samo na slican nacin,27
tada izgleda da je tacno ono sto smo rekli. Jer, kontrarijetet se iii nalazi svuda u negaciji, ili [se] nigde [ne nalazi].
A za termine koji nemaju kontrerno suprotne [termine]
latni sud je onaj koji je kontrerno suprotan istinitom.
Tako, na primer, suditi da covek nije covek znaci latno
suditi. Ako su ove negacije kontrerno suprotne, tada su
takve i druge negacije.
Dalje, suditi da je dobro - dobro znaci suditi da
ne-dobro nije dobro. A suditi da dobro nije dobro to,
isto tako, znaci suditi da je ne-dobro dobro. A koji bi
bio kontrerno suprotni sud istinitog suda: ,ne-dobro nije
dobro"? To ne bi bio sud: ,ne-dobro je zlo". Jer, i poslednji sud mogao bi biti istinit, - dok istiniti sud ne moze
nikad biti kontrerno suprotan istinitom sudu. I posto se
moze desiti da jedna stvar koja nije dobra bude rdava [na
primer, nepravda], iz toga izlazi da dva suda mogu biti
istovremeno istinita. A to ne bi bio ni sud: ,ne-dobro nije
rdavo", jer bi i on mogao da bude istinit, posto ove odredbe
[ne-dobro i ne-zlo] mogu da postoje istovremeno. Ostaje
da sud: ,ne-dobro nije dobro" ima za kontrerno suprotan
sud: ,ne-dobro je dobro",- a ovaj je latan. Na isti nacin
se utvrduje da je sud: ,dobro nije dobro" kontrerno suprotan sudu: ,dobro je dobro".
Ocevidno je da nece biti nikakve razlike28 i ako afirmaciju uzmemo u opstem smislu, - tada ce njoj biti kontrerno suprotna opsta negacija. Na primer, sud koji izrazava: sve ono sto je dobro jeste dobro" imace za kontrerno ';uprotan sud: ,nista od onoga sto je dobro nije
dobro". Jer, sud: ,dobro je dobro" - ako je ,dobro"
uzeto u opstem smislu - identican je sudu koji izratava da
je dobro ono sto je dobro. A ovaj se ne razlikuje ni u cemu
79

od suda da sve sto je dobro jeste dobro. A isto je tako

i sa ne-dobrim.
Ako tako stoji sa sudom i ako su afirmacije i negacije
~zrazene giasom simboli [znaci] onih koje su u duhu, Jasno je .cta j~ ~firm~ciji kontremo suprotna negacija koja
s~ odnost na tstl subjekt, uzet u opstem smisiu. Tako recemce: ,sve sto je dobro jeste dobro"' iii svaki je covek
?ob~r", - im.~ju za kontremo suprotne: ,~iSta [od onoga
sto Je dobro ~IJe dobro"], iii: ,,nijedan [covek nije dobar]",
a za kontradtktome: ,poneki dobar covek [nije dobar]"
iii: ,poneki covek [nije dobar]".
'
A jasno je i to da ni istiniti sud ni istinita recenica
ne mo~~ biti ~ontremo suprotni nekom drugom istinitom
sudu dt nekoJ drugoj istinitoj recenici. Jer, kontremo
s';l~r?t~e. su re.cenice o suprotnom, a istinite recenice mogu
b~tt tstimte u tsto. vreme. Dakle, kontremo suprotne recemce ne mogu u tsto vreme da pripadaju istom subjektu.

NAPOMENE
1 ,Filozof nije zdrav", ili: ,Filozof nije bolestan" mora
vaZiti i kad filozof ne pootoji.
t To je problem jedinstva definicije.
3 Po Tricot-u, izraz ,ne homonimno" [ftiJ OftWVUftW<;] znaci
da u dve propozicije subjekt i predikat ne treba da predstavljaju
samo pseudo-identitet nego stvarno treba da budu isti. (Upor. Aristote, Organon, II, De /'Interpretation, Bibliotheque des textes
philosophiques, Paris 1946, p. 87, note 2.)
4 Ovaj stav je od najveceg znacaja, jer u njemu Aristotel
postavlja pravila za izvodenje zakljucaka.
.
s Ovde je istaknuto da je potrebno stvarno, a ne samo nomlnalno jedinstvo.
6 Ima istraZivaca koji smatraju verovatnim da je redakcija ove
glave postala posle ostalih glava ovog spisa. Teorija koju Aristotel
iznosi u ovoj glavi svakako je odgovor megaricarima, koji su iz
principa protivrecnosti izveli apsolutan fatalizam.
.
1 Primena logickih pravila o kontradiktornim suprotnootima
na ono sto u buducnosti moze biti slucajno dovodi do unistavanja
svake slucajnosti u svetu. Medutim, takva konsekvencija je besmislena.
s U glavi 2, 16 a 19-30 ovoga spisa.
..
& Propozicije u logici nazvane de secunda adjacente, u ko1una
kopula nije odvojena od atributa (,covek postoji", ,covek trci")
razlikuje se od propozicija de tertia adjacente, u kojima su subjekt,
predikat i kopula izrecno izrazeni.
1o U poslednjoj glavi I knjige Anal. prior.
u Filozof se osvrce na ekvipolenciju propozicija. Ova se sastoji u tome da se od jedne propozicije prelazi drugoj suprotnoj
recenici na taj nacin sto se doda jedna negacija. A ta negacija
stavlja se ili pre subjekta, iii posle subjekta, iii i pre i posle subjekta.
a De interpr., gl. 7, 17 b 38.
13 Primeri uzeti iz kategorija kvaliteta, supstancije i delanja.
u Glava 12. i 13. raspravljaju o modalnim recenicama, i to
glava 12. o pojmu, rodovima i suprotnosti modalnih recenica, a
glava 13. o njihovom logickom sledovanju.

6 Orsanon

81

Modalna recenica, suprotna prostoj reeenici, iii de inesse, ima

dva elementa. Jedan elemenat je modus, koji izralava modalitet pripadanja, a drugi je dictum, ciji je predmet pripadanje predikata
subjektu. Iz toga izlazi da se svaka modalna retenica rastavlja na
dve recenice de inesse, - jedna se odnosi na modus, a druga na
predmet. Prva recenica izrice sud o drugoj. (Upor. Tricot, ibid.,
p. 120-121, nap. 2 i Perihermenias oder Lehre vom Satz, neu
iibersetzt von Dr. Eug. Rolfes, Der philosophischen Bibliothek
Band 9, Leipzig 1920, S. 36, Anm. 42.)
1s Na primer, recenice: ,moguce je da ovo postoji" i ,moguce je da ovo ne postoji".
16 Prema tome, obe ove recenice mogu biti istinite.
17 Na ovoj tablici sve reeenice koje stoje jedna prema drugoj
jesu kontradiktorne, sem 4. recenice iz prvog i 4. recenice iz treceg
reda. Pacius smatra da ta pogre8ka nije Aristotelova. Uostalom,
ona ce docnije biti ispravljena. A ovde filozof samo izlale doktrine
logicara koji su mu prethodili. Tek od 22 b 10 pocinje Aristotel da
izlaze svoje sopstveno shvatanje (In Porphyrii lsagogen et Aristotelis organum Commentarius analyticus, Aureliae Allobrogum,
1605, 99.) (Upor. Tricot, ibid., p. 127, nap. 1.) Navedenu tab!icu u
tekstu dali smo prema Tricotu.
1 8 Ovo je sledovanje ka nemogucem, pocinjuci od moguceg.
19 Dokazi za Aristotelovu tezu da je nilZno moguce.
l!O ,Moguce saddi nuzno, kao sto opste saddi pojedinacno,
iii rod vrstu. Ali nema koincidencije i, prema tome, pogresno je reei
da je moguce sve sto je nuzno." (Upor. Tricot, ibid., p. 136, nap. 3.)
21 Ova glava o modalnim reeenicama svrsava se metafizickim
razmatranjima.
22 U Metafizici (1\, 6) Aristotel u prve supstancije ubraja Boga
inteligencije sfera.
2s Ta bica cine grupu moguceg i slucajnog.
24 u ciste potencijalnosti, koje cine grupu nemoguceg, spadaju prva materija, neodredeno i prazno.
25 Prema tome, izlazi da se kontrarijetet ne sastoji u potvrdivanju kontrerno suprotnog atributa nego u negaciji istoga atributa.
2e Prema izlozenom, medutim, izlazi da se kontrarijetet sastoji
u afirmaciji i negaciji jednog istog atributa.
27 Ovim filozof podrazumeva da se kontrarijetet svodi na
negaciju.
28 Na univerzalne recenice univerzalno uzete primenjeno je
ono sto je utvrdeno da vazi za neodredene recenice. A ranije je
vee receno da u neodredenim recenicama kontrerno suprotni sudovi mogu biti istiniti.

82

TRECI DEO

PRVA ANALITIKA

6*

Knjiga prva
[TEORIJA 0 SILOGIZMU]

Glava prva
[ZADATAK ANALITIKE1 - PREMISA. - TERMIN. SILOGIZAM I NJEGOVE VRSTE]

Prvo treba da utvrdimo koji je predmet naseg ispitivanja i od koje discipline ono zavisi. Njegov predmet je
dokaz [demonstracija], a zavisi od demonstrativne nauke.
Zatim moramo da definisemo sta je premisa, i termin, i silogizam, i sta je savrseni silogizam, a sta nesavrseni silogizam. Potom, valja definisati sta znaci da je jedan termin
saddan iii da nije saddan u celini drugoga termina i sta
mislimo kad kazemo da je nesto opste [univerzalno] afirmirano iii opste [univerzalno] negirano.
Premisa je govor koji potvrduje iii koji odrice nesto
o necem. Ovaj [govor] je ili opsti [univerzalan], iii pojedinacan [partikularan], ili je neodreden. Nazivam opstim
[univerzalnim] 2 pripadanje ili nepripadanje jednom subjektu, koji je uzet opste [univerzalno]. Pojedinacnim [partikularnim] nazivam pripadanje .ili ne-pripadanje jednom
subjektu, koji je uzet pojedinacno ili ne-opste, - a neodredenim pripadanje iii ne-pripadanje, bez oznacavanja da
li je ono opste iii pojedinacno. Na primer: >rkontrerno
suprotne recenice spadaju u istu nauku", ili: ,zadovoljstvo
nije dobro."
Demonstrativna premisa razlikuje se od dijalekticke
premise3 time sto se u demonstrativnoj premisi uzima jedan
85

od dva dela protivrecnosti (jer dokazati ne znact pitati,

nego pretpostavljati); medutim, u dijalektickoj premisi
trazi se od protivnika da izabere jedan od dva dela protivrecnosti [afirmaciju iii negaciju]. Ali nece biti nikakve
razlike u samome ostvarivanju silogizma u jednom i u
~rug?m slucaju. Nairne, bilo da se dokazuje iii da se pita,
sdogtZam se stvara na osnovu pretpostavke da ndto necemu pripada iii mu ne pripada. Iz toga izlazi da ce jedna
silogisticka premisa uopste biti afirmacija iii negacija ne~ega pov?dom necega, na nacin kao sto smo rekli [to
Jest da pnpadanje moze biti opste, pojedinacno iii neodre~eno~ .. Silogistic~a pr~mi.sa je demonstrativna ako je istinita
1 dobtjena pomocu pnnctpa prvobitno pretpostavljenih [pomoeu aksioma, tih principa nauka koji se ne mogu dokazati]. U dijalektickoj premisi onaj ko stavlja pitanje trafi
od. prv~tiv~ika ~a izb~r~ jedan od dva dela protivrecnosti.
Ah, Clffi lZVOdl zakljUCak, on pretpostavlja nesto sto se
odnosi na privid i na verovatno, kao sto je objasnjeno
u Topiki. 4
Sta je premisa i kako se razlikuju silogisticke i demonstrativne i dijalekticke premise - bice tacnije objasnjeno docnije,5 a ukoliko je ovde potrebno, dovoljne su
nam definicije koje smo dali.
Terminom nazivam ono na sta se rastavlja premisa
[sastavne delove premise]. A ova se rastavlja na predikat
i subjekt o kome je [predikat] afirmiran, - bilo da su
[subj~kt. i predikat] vezani glagolom ,postojati", iii da su
odvoJem glagolom ,ne postojati".
Silogizam je govor u kome - kad se izvesne stvari
stave - nesto razlicito od stavljenoga nuznim nacinom
proizlazi samim tim sto to postoji. Pod izrazom: samim
v

''
ttm sto
to postojl",
podrazumevam da je time dobijena
posledica; a izraz: ,time je dobijena posledica" znaCi da
nijedan spoljni termin nije potreban da proizvede nuznu
posledicu.
Savrsenim6 zovem onaj silogizam kome nije potrebno
nista drugo7 sem onaga sto je pretpostavljeno u premisama, pa da nuznost zakljucka bude ocevidna. Nesavr0

86

senim silogizmom zovem onaj kame s~ pot~ebne j~d~a

iii viSe stvari8, koje nuZnim nacinom pr01zlaze lZ staVljelllh
termina ali nisu izrecno izrafene u premisama.
Ist~ je [znaci isto] reci da se jedan termin nalazi u
drugom [terminu] kao u celini, ida je )edan termin pr.idat
drugom, koji je uzet u opstem [umverzalnom] smtslu.
Kafemo da je jedan termin opste afirmiran kad se u subjektu ne moze naci niSta [nijedan deo] o cemu ne bi vafio
drugi termin. Isto obja5njenje vazi za izraz: ,ne biti nijednome pridat".

Glava druga
[KONVERSIJA ILl PREOKRETANJED
CISTIH RECENICA]

Svaka recenica [premisa] pretpostavlja iii cisto pridavanje, iii nuzno pridavanje, ili slucajno pridava~je. Od
ovih premisa jedne su afirmativne, a druge negattvne, prema svakom od njihovih modaliteta pridavanja. ~ od
afirmativnih i negativnih premisa jedne su opste [umverzalne], druge pojedinacne [partikulame], a neke su opet
neodredene. Iz [svega] toga izlazi da su, u opstem pridavanju, termini negativne premise nuznim nacino~ konvertibilni [da mogu da se preokrecu]. Tako, na pnmer, ako
nijedno zadovoljstvo nije dobro, tada, isto tako, nijedno
dobra nece biti zadovoljstvo. Afirmativna premisa mora
biti konvertibilna, ali ne tako da [iz te konverzije] proizlazi univerzalna, nego [tako da proizlazi] partikularna
premisa. Na primer, ako je ~~ako zad~voljstvo dobr~,
tada i poneko dobro mora bttl zadovoljstvo. Od partlkularnih recenica afirmativna se, nuznim nacinom, daje
preokrenuti u partikularnu (naime, ako je poneko zadovoljstvo dobro, tada ce i poneko dobro biti zadovoljstvo),
- ali negativna ne. Jer, ako ,covek" ne pripada ponekoj
zivotinJ"i" iz toga ne izlazi da ,zivotinja" ne pripada
,
'
ponekom ,coveku".
Neka prvo AB bude univerzalt;la nega,tivna. pre~sa.~
Ako A ne pripada nijednom B, m B nece pnpadatt m0

87

jednom A_ ~ko. b~ B pripadalo ponekom A, na primer r,

~ada ne b1 bllo 1stma da A ne pripada nijednom B, posto
Je r poneko B.
Ali ako A pripada svakom B, i B pripada ponekom A.
Jer, ako B ne bi pripadalo nijednom A, - A isto tako
ne bi pripadalo nijednom B. Medutim, pretpostavljeno je
da A pripada svakom B.
. Isto je taka, 11 ako je premisa partikularna. Ako A
pnpada ponekom B, mora i B nuznim nacinom da pripada ponekom A. Jer, kad ne bi nijednom pripadalo
'
ni A ne bi pripadalo nijednom B.
~li ako A ne pripada ponekom B, nije nuzno da B
ne pnpad.a po~ekom A. Neka B bude zivotinja, a A covek,
- tada Izlazi da poneka zivotinja nije COVek, ali da je
svaki covek zivotinja.

Glava treca
[KONVERZIJA RECENICA PREMA
NJIHOVOM MODALITETU]

.~a is~i naci!l ce se odnositi i nuzne premise. 12 Nairne,

u nJima Je umverzalno-negativna premisa univerzalno
konvert~b~lna, a obe afirmativne premise su partikularno
k~nvertibllne .. Jer ak~ A nuznim nacinom ne pripada
mJednom B, m B ne pnpada nuznim nacinom nijednom A.
!er, ako bi [B], moglo da pripada ponekom [A], bilo bi
1sto taka moguce da A pripada ponekom B. J er ako A
nuznim nacinom pripada svakom B i1i ponekom 'B tada
i B nuznim nacinom pripada ponekom A. J er ako ~u ne
bi pripadalo nuznim nacinom, ni A ne bi nuz~im nacinom
pripad~o.pon~kom B. Partikularno-negativna recenica nije
konvertibllna 1z razloga koji smo ranije naveli.
~od kontingentnih premisa [premisa koje izrazavaju
~oguc~ost] - a o ko~tmgen~no~ se u vise smisla govori
(Jer m1 zovemo kontmgentmm 1 nuzno, i ne-nuino i
moguce)13 - sve afirmativne premise odnose se na isti
nacin , kad je u pitanju njihova konvertibilnost. Ako je
moguce da A pripada svakom B ill ponekom B, bice

moguce daB pripada ponekom A. Jer, ako [B] ne moze

da pripada nijednom [A], tada ni A ne moze da pripada
nijednom B, - kao sto je ranije [u glavi 2] bilo dokazano.
U negativnim premisama nije isto nego se kod svega
sto se naziva kontingentno - zbog nuznog pridavanja,
ili zbog ne-nuznog pridavanja [predikata subjektu] konverzija vrsi na isti nacin [kao u drugim negativnim
recenicama]. Takav je slucaj kad se kate da je kontingentno
da covek nije konj iii da belo ne pripada nijednom odelu.
U prvom slucaju nuzno je da jedan termin ne pripada
subjektu; u drugom slucaju nije nuzno da mu pripada,
- a premisa je na isti nacin konvertibilna. Ako je moguce
da predikat konj ne pripada nijednom coveku, moguce je
isto taka da predikat covek ne pripada nijednom konju;
a ako je moguce da belo ne pripada nijednom odelu, moguce je ida odelo ne pripada nijednom belom. Jer, ako bi
odelo nuinim nacinom pripadalo ponekom belom, moralo
bi i belo nuznim nacinom da pripada ponekom odelu. Sve
je to bilo ranije [u 2. glavi] dokazano.
Isto vaii i za partikularno-negativnu premisu. A kod
onaga sto se naziva kontingentnim, zato sto se najcesce
dogada ili sto je takvo po prirodi, - a mi na taj nacin
definiSemo kontingentno - konverzija negativnih premisa
nece se vrsiti kao kod prostih [negativnih] premisa, nego
se univerzalno-negativna premisa ne daje preokrenuti;
medutim, partikularna premisa daje se preokrenuti - a to
ce postati jasno, kad budemo govorili 0 kontingentnom. 14
A sad onome sto smo rekli dodajmo sledece objasnjenje.
Nairne, afirmativna je po obiiku recenica da je moguce da
jedan atribut ne pripada nijednom subjektu iii da ne pripada ponekom subjektu. Jer, izraz: ,moguce je" [,kontingentno je"] stavljen je u isti red kao ,postoji", a ,postoji'' u svim recenicama gde je stavljen stvara uvek i
potpuno afirmaciju, - kao sto su, na primer, afirmacije:
,on je ne-dobar", iii: ,on je ne-beo", iii uopste: ,on je
ne-ovo". I OVO ce biti docnije15 dokazano. A kad je u
pitanju konverzija [preokretanje], s tim premisama stoji
kao s drugim afirmativnim recenicama.

89

Glava

ce t v r t a

16

[KATEGORICKI SILOGIZAM PRVE FIGURE.

PRAVILA ZA IZVOflENJE ZAKLJUCAKA
U PRVOJ FIGURI]

Posto smo objasnili ove odredbe, sad cemo da izlozimo cime, kad i kako postaje svaki silogizam.17 A docnije18
cemo govoriti o dokazu. 0 silogizmu moramo raspravljati
pre nego o dokazu zato sto je silogizam opstiji. Jer,
dokaz je vrsta silogizma, ali svaki silogizam nije dokaz.
Kad se, dakle, tri termina medu sobom tako odnose
da je donji termin sadrian u srednjem kao celini, a da je
srednji sadrian iii nije sadrian u gomjem19 kao celini, tada, nuznim nacinom, postoji savrseni silogizam izmedu
krajnjih termina.
Srednjim nazivam termin koji je [istovremeno] sam
sadrian u drugom jednom terminu i sadrii u sebi drugi
jedan termin, i koji je svojim polozajem srednji. Krajnjim
[spoljnim] terminima nazivam, prvo, termin koji je sam
sadrian u drugom [terminu], a zatim termin u kome je
drugi sadrian.20
Ako je A afirmirano o svakom B, a B o svakom r,
tada je, nuznim nacinom, A afirmirano o svakom r. 21
Ranije smo rekli sta podrazumevamo pod izrazom ,o
svakom". 22
Ako A nije afirmirano ni o jednom B, a ako je B afirmirano o svakom r, tada A nece pripadati nijednom r. 23
Ako gomji termin pripada svakom srednjem terminu
[upravo: srednjem terminu, univerzalno uzetom], a ako
srednji [termin] ne pripada nijednom donjem [upravo:
donjem terminu, univerzalno uzetom],- nece biti silogizma
za krajnje [spoljne] termine. Jer, iz toga sto je to tako ne
proizlazi nista sa nuznoscu. Jer, gomji termin moze pripadati kako svakom tako i nijednom donjem terminu
[univerzalno uzetom], - tako da ni partikulami ni univerzalni zakljucak ne proizlazi iz toga nuznim nacinom.
Ali, posto nema nikakve nuznosti [posto nema nuznog
zakljucka], ove premise ne mogu obrazovati silogizam.
90

' '

Termini koji univerzalno pripadaju neka budu: zivotinja-covek-konj; a termini koji univerzalno ne pripadaju neka
budu: zivotinja-covek-kamen.
Ali, isto tako, kad ni gomji termin ne pripada srednjem
terminu, univerzalno uzetom, niti srednji termin donjem
terminu, univerzalno uzetom, - ne moze biti silogizma.
Termini koji pripadaju neka budu: nauka, linija, medicina;
a termini koji ne pripadaju: nauka, linija, jedinstvo.
J asno je, dakle, da ce u ovoj figuri, kad su termini
[u njoj] univerzalni, nekad biti, a nekad nece biti silogizma.
Isto tako Uasno je] da, ako postoji silogizam, termini
moraju nuznim nacinom da se odnose kao sto smo rekli
i, obmuto, ako se oni tako odnose, da ce biti silogizma.
Uzmimo da se jedan od termina odnosi univerzalno
prema svome subjektu, a drugi partikulamo [to jest: jedna
premisa je univerzalna, a druga partikulama]. Kad se
univerzalno odnosi prema gomjem krajnjem terminu bilo to afirmativno iii negativno [kad je gomja premisa
univerzalna, afirmativna iii negativna], - a kad se partikulamo-afirmativno odnosi prema donjem krajnjem terminu
[to jest: kad je donja premisa partikularna i afirmativna]
dobice se, nuznim nacinom, savrseni silogizam. Ali, kad
se univerzalno odnosi prema donjem krajnjem terminu
[kad je donja premisa univerzalna, a gomja partikulama],
iii kad se termini medusobno drukcije odnose, - nemoguce je da bude silogizma. Gomjim krajnjim terminom nazivam onaj koji sadrii u sebi srednji termin, a donjim
krajnjim terminom onaj koji potpada pod srednji termin.
Neka A pripada svakom B, a B ponekom r. 24 Ako
, biti afirmiran o svima" znaCi ono sto smo kazali u pocetku [ovoga dela, u gl.l, 24 b 28] - tada A nuznim nacinom pripada ponekom r. U slucaju da A ne pripada
nijednom B, ada B pripada ponekom r, A nuznim nacinom nece pripadati ponekom r. 25 Ami smo rekli sta podrazumevamo pod izrazom: ,ne biti pridan nijednom".
Dakle, proizaCi ce savrseni silogizam. A isto je tako i kad
je prernisa B r neodredena i afirmativna: bice isti silogizam
bilo da je premisa neodredena, iii da je partikulama.

91

Ali, ako se univerzalno odnosi prema donjem krajnjem

terminu ili afirmativno ili negativno, nece biti silogizma,
- bilo da je gomja premisa afirmativna iii negativna,
neodredena ili partikulama. A treba, na primer, da pripada
iii dane pripada ponekom r, a B [treba] da pripada svakom r. Izrazi za pripadanje su: dobro, stanje, mudrost,a [izrazi] za ne-pripadanje: dobro, stanje, neznanje.
Ne dobijamo nikakav silogizam ni ako B ne pripada
nijednom r, a ako A ponekom B pripada iii mu ne pripada,
iii ako ne pripada svakom B. Primeri za termine neka budu:
beo, konj, labud; beo, konj, gavran. Isti termini mogu biti
uzeti, ako je premisa AB [gomja premisa] neodredena.
Isto tako nece biti silogizma kad je univerzalna gomja
premisa afirmativna iii negativna, a kad je donja premisa
partikulamo negativna, pa bila donja premisa neodredena
iii partikulama. Tako je, na primer, ako A pripada svakom
B, i ako B ne pripada ponekom r, ili ako ne pripada
svakom r. Jer, gomji terrnin bice afirmiran iii nece biti
afirmiran od celog donjeg termina kome srednji termin,
kad je uzet partikulamo, ne moze pripadati. Pretpostavimo,
na primer, termine: zivotinja, covek, belo. Zatim kao belo,
o kome covek nije afirmiran, uzmimo Iabuda i sneg. Kod
jednoga [Iabuda] zivotinja je o svim [labudima] afirmirana,
a kod drugoga [snega] ona je o svim [snegovima] negirana,
tako da nece biti silogizma. Uzmimo opet da A ne pripada
nijednom B i da B ne pripada ponekom r. Neka termini
budu: neozivotvoren, covek, beo, i neka belo, 0 kome
covek nije afirmiran, budu labud i sneg. Kod jednoga
[snega] neozivotvoreno je afirmirano 0 svima, a kod drugoga [Iabuda] ni o jednom.
Dalje, neodredeno je reci da B ne pripada ponekom
r - a istina je da - bilo da B ne pripada nijednom r,
ili daB ne pripada svakom r,- B ne pripada ponekom.
Zatim, ako su termini ove vrste uzeti tako da B ne pripada
nijednom r - tada ne postaje silogizam (kao sto smo
ranije rekli)26 I posto je tako, oeevidno je da zbog toga
sto se termini tako odnose - nece proizaCi silogizam. J er>
92

inace, bilo bi silogizma i u drugom slucaju. To isto ce se

dokazati i onda ako se stavi jedna univerzalno-negativna
premisa.
Isto tako, ne moze biti nikakvoga silogizma27 kad su
obe premise partikulame [kad su odnosi subjekta i predikata partikulami] - pa bile one afirmativne ili negativne;
ili kad je jedna afirmativna, a druga negativna; ili kad je
jedna neodredena, a druga odredena; iii kad su obe neodredene.28 Zajednicki termini za sve ove slucajeve jesu:
zivotinja, beo, konj; zivotinja, beo, kamen.
Iz recenoga izlazi jasno da, kad se u ovoj figuri nalazi
partikulami silogizam, termini moraju da budu u odnosima
kao sto smo rekli. Jer, ako se [termini] drukcije odnose,
nema nikakvoga silogizma. Isto tako, jasno je da su savrseni
svi silogizmi u toj figuri, jer svi postaju savrseni pomocu
premisa koje su u pocetku stavljene. I, najzad, jasno je da
pomocu te figure mogu biti dokazani svi problemi, to jest
sve konkluzije, univerzalne kao i partikulame, afirmativne
kao i negativne. Takvu silogisticku figuru nazivam prvom.

Glava peta
[PRAVILA ZA IZVOBENJE ZAKLJUCAKA
U DRUGOJ FIGURI]

Nazivam drugom [silogisticku] figuru koja postaje kad

isti [srednji] termin pripada jednom subjektu koji je univerzalno uzet, a ne pripada drugom subjektu koji je univerzalno uzet; ili kad taj termin pripada ili ne pripada i
jednom i drugom od dva subjekta koji su univerzalno
uzeti. Ono sto nazivam srednjim terminom u toj figuri,
jeste onaj termin koji je afirmiran od dva subjekta.29 Dva
krajnja termina jesu oni o kojima je srednji termin afirmiran. Gomji termin je onaj koji stoji blize srednjem terminu,
a donji termin je onaj koji je udaljen od srednjeg termina.
Srednji termin stoji van krajnjih termina i po [svome]
mestu je prvi. Silogizam, dakle, nece biti savrsen u ovoj
figuri, - ali on ce biti moguc [on ce vaziti], - bilo da su
termini univerzalni iii da nisu univerzalni. 00

93

Ako su termini univerzalni, bice silogizma uvek kad

srednji termin pripada jednom subjektu koji je univerzalno
uzet, a ne pripada drugom subjektu univerzalno uzetom,
- rna koji od dva termina bio negativan [ako je samo
druga premisa afirmativna],- inace nema silogizma. Neka
M 31 bude termin koji nije afirmiran ni o jednom N, ali je
afirmiran o svakom 8 32 Posta se negativna premisa daje
preokrenuti [konvertirati], N nece pripadati nijednom M.
Ali pretpostavljeno je daM pripada svakom 8. Dakle N nece
pripadati nijednom 8. A to je vee ranije bilo dokazano. 33
Ako opet M pripada svakom N, aline pripada nijednom 8, N isto tako nece pripadati nijednom 8.34 Ali ako M
ne pripada nijednom 8, 8 isto tako nece pripadati nijednom
M. Ali M pripada svakom N. Prema tome, 8 nece pripadati
nijednom N, jer [inace] opet imamo prvu figuru. Ali posto
se negativna premisa daje preokrenuti, N isto tako neee
pripadati nijednom 8. Dakle, to ce biti isti silogizam.
Moguce je ovo [ove zakljucke] dokazati svodenjem na
nemoguce [na apsurd].
J asno je da, kad termini stoje u takvom odnosu, postaje silogizam, - ali ne savrseni, jer njegova nuznost ne
dobija svoje savrsenstvo samo od premisa prvobitno stavljenih nego ona [ta nuznost] trazi i druge [premise].
Ali ako je M afirmirano o svakom N i o svakom 8,
- tada ne m0Ze biti silogizma. Termini za pripadanje
jesu: supstancija, zivotinja, covek, a za ne-pripadanje: supstancija, zivotinja, broj, - a srednji termin je supstancija.
Ne dobija se nikakav silogizam ni onda kad M nije
afirmirano ni o ponekom N, ni o ponekom 8. Termini
za pripadanje jesu: linija, zivotinja, covek, a za ne-pripadanje: linija, zivotinja, kamen.
Dakle, kad je rec o silogizmu ciji su termini univerzalni, ti termini se moraju nuznim nacinom odnositi onaka
kao sto smo rekli u poeetku. Jer, ako se drukcije odnose,
nema nikakve nuznosti.
Uzmimo da se srednji termin odnosi univerzalno prema
jednom od krajnjih termina. Kad god se on [srednji termin]
odnosi prema gomjem terminu univerzalno - afirmativno

94

ili negativno, - a kad se prema donjem terminu odnosi

partikulamo i na nacin suprotan univerzalnoj recenici (a
pod ,suprotnim nacinom" podrazumevam da aka je univerzalna recenica negativna, partikulama je afirmativna, a
ako je univerzalna recenica afirmativna, partikulama je
negativna)- uvek se, nuznim nacinom, dobija partikularno-negativni silogizam.35 Ako M ne pripada nijednom N, ali
pripada ponekom 8, tada, ntiZnim nacinom, N ne pripada
ponekom 8.36 Jer posto se negativna premisa daje preokrenuti [konvertirati], N nece pripadati nijednom M. Ali
pretpostavljeno je da M pripada ponekom 8. Tako N neee
pripadati ponekom 8, jer se dobija silogizam prve figure.
Aka opet M pripada svakom N, a ne pripada ponekom 8, tada, nuznim nacinom, Nne pripada ponekom 8.37
J er, ako N pripada svakom 8, i ako je M afirmirano od
svakoga N, tada ce, nuznim nacinom, M pripadati svakom
8. Ali pretpostavljeno je da M ne pripada ponekom 8.
I aka M pripada svakom N, a ne ponekom 8 , u tom
slucaju ce se dobiti silogizam u kame zakljucak glasi da N
ne pripada ponekom 8. A dokaz je isti.
Ali, aka je M afirmirano o svakom 8, a ne o ponekom
N, u tom slucaju ne maze biti silogizma. Primeri za termine
[neka budu]: zivotinja, supstancija, gavran; zivotinja, belo,
gavran. Nema zakljucka ni kad M nije afirmirano ni o
jednom 8, ali je afirmirano o ponekom N. Termini za
pripadanje [neka budu]: zivotinja, supstancija, jedinstvo.
A termini za ne-pripadanje: zivotinja, supstancija, nauka.
Time je, dakle, u slucaju u kame je univerzalna premisa suprotna partikulamoj, - receno kad ce biti, a kad
nece biti silogizma. Ali, aka su premise istog oblika [kvaliteta], upravo ako su abe negativne ili abe afirmativne silogizam je potpuno nemoguc.
Uzmimo, prvo, da su obe premise negativne i da je
gomji krajnji termin univerzalan; dakle M ne pripada nijednom N, niti ponekom 8. Tada je moguce daN pripada
svakom 8, i da ne pripada nijednom 8. Primeri za nepripadanje [neka budu termini]: cmo, sneg, zivotinja. Termini za svako [za opste] . pripadanje ne daju se naznaciti,

95

ako M pripada ponekom 8, a ne pripada ponekom 8.

Jer, ako N pripada svakom 8, ali ako M ne pripada nijednom N,- M nece pripadati nijednom 8. Ali poslo se
od pretpostavke da M pripada ponekom 8. I zato se ne
mogu naznaCiti termini, nego se mora dokazivati pomocu
neodredenog. Posta je istina da M ne pripada ponek<;>m
8, cak i kad ne pripada nijednom 8, i poSto, kad ne pripada nijednom 8, nema silogizma, - jasno je da i u
ovom slucaju nece biti silogizma.
Sad, opet, neka obe premise budu afirmativne, i neka
univerzalni termin bude stavljen kao ranije, tako da M
pripada svakom N i ponekom 8. Tada N maze da pripada
svakom 8 i da ne pripada nijednom 8. Termini opsteg
[univerzalnog] ne-pripadanja [neka budu]: bela, labud,
kamen. Termini opsteg pripadanja ne mogu se naci iz
istog razloga kao u ranijem slucaju, nego se mora dokazivati pomocu neodredenog.
Ali ako je univerzalni termin vezan za donji krajnji
termin, i ako tada M ne pripada nijednom 8, a ako opet
M ne pripada ponekom N, tada N moze pripadati svakom
8, i ne pripadati nijednom 8. Termini za pripadanje [neka
budu]: belo, zivotinja, gavran. Termini za ne-pripadanje
[neka budu]: belo, kamen, gavran.
Ako su premise afirmativne, termini za ne-pripadanje
mogu biti: belo, zivotinja, sneg; a termini za pripadanje:
belo, zivotinja, labud.
Jasno je: kad premise imaju slicnu formu [kvalitet]
i kad je jedna univerzalna, a druga partikulama, - onda
se ne moze izvesti nikakav silogizam.
Ali silogizam se ne moze izvesti ni onda kad srednji
termin svakom krajnjem terminu, koji je partikularan,
pripada, iii kad ne pripada svakom krajnjem terminu koji
je partikularan, iii kad pripada jednom partikulamom, a ne
pripada drugom partikulamom, iii kad ne pripada nijednom
od njih univerzalno uzetom, iii kad im pripada na neodredeni nacin.38 Zajednicki termini za sve slucajeve [neka budu]: belo, zivotinja, covek; belo, zivotinja, neozivotvoren.

96

Iz recenoga jasno je sledece: ako se termini medusobno odnose na naznaceni nacin, dobija se nuznim nacinom silogizam; i obmuto, ako postoji silogizam, tada se
termini nuznim nacinom tako odnose.
Isto je tako jasno da su svi silogizmi ove figure nesavrseni (jer svi oni postaju potpuni tek kad se jos nesto
doda39 sto je nuznim nacinom sadr:lano u terminima, ili
je stavljeno kao pretpostavka, u slucaju dokaza pomocu
nemogucega); dalje [je jasno] da se silogizam sa afirmativnim zakljuckom ne moze dobiti pomocu te figure, - nego
da [u ovoj figuri] svi silogizmi imaju negativan zakljucak,
- i univerzalni, i partikulami.

Glava sesta
[PRAVILA ZA IZVOBENJE ZAKLJUtAKA
U TRECOJ FIGURI.KATEGORltNI SILOGIZAM TRECE FIGURE]

Nazivam trecom figuru [koja se dobija] kad jedan

termin pripada, a kad drugi ne pripada istom terminu,
koji je univerzalno uzet [srednjem terminu], iii kad oba
pripadaju iii ne pripadaju tom istom terminu, koji je univerzalno uzet. U ovoj figuri nazivam srednjim onaj termin
ciji su predikati dva krajnja termina [drugim recima:
srednji termin je subjekt u obe premise].4 Krajnjim terminima nazivam predikate. Gomjim krajnjim predikatom
nazivam onaj koji je udaljeniji od srednjeg termina, a
donjim krajnjim terminom onaj koji mu je blizi. Srednji
termin stoji van krajnjih termina i ima poslednje mesto
[posto je subjekt].
lsto taka, silogizam ne moze biti savrsen u ovoj figuri,
ali on je moguc [on ima vaznost], - bilo da termini stoje
prema srednjem terminu u univerzalnom odnosu, iii da
ne stoje.
Ako su termini u univerzalnom odnosu, tada - kad
II i P pripadaju svakom ~ - izlazi da ce II nuznim nacinom pripadati ponekom P .U Posto se afirmativna premisa
7

Organon

97

moze preokrenuti [posto je ona konvertibilna], ~ ce pripadati ponekom P. Posto II pripada svakom ~. a [posto]
~ pripada ponekom P, II, nuZnim nacinom pripada
ponekom P. Jer, to je silogizam prve figure. 42
Moze se, isto tako, izvesti za ovo dokaz pomocu
logicki nemoguceg [apsurda] i pomoeu ektheze [produiavanja, protezanja]. Ako [u drugom slucaju] oba termina
[II i P] pripadaju svakom ~. i ako se uzme jedno od ~.
na primer, N, tada ce ovome [N] pripadati II i P; prema
tome ce II pripadati ponekom P .43
Ako P pripada svakom ~. a II ne pripada nijednom
~. dobice se silogizam Ciji je zakljucak da II nuznim nacinom ne pripada ponekom P. 44 To je moguce dokazati na
isti nacin kao prethodni modus, kad se preokrene [konvertira] premisa P~.'5 A isto se daje dokazati i pomocu
nemoguceg [apsurda], kao u ranijem slucaju.
Mel1utim, ako P ne pripada nijednom ~. a ako II
pripada svakom ~. nece se dobiti silogizam. Termini za
pripadanje [neka budu]: zivotinja, konj, covek, a termini
za ne-pripadanje: zivotinja, neozivotvoren, covek. Isto tako
nece biti silogizma kad oba termina nisu afirmirana ni
o jednom ~.Termini za pripadanje [neka budu]: zivotinja,
konj, neozivotvoren, - a za ne-pripadanje: covek, konj,
neozivotvoren. Srednji termin: neozivotvoren.
Vidi se da i u ovoj [silogistickoj] figuri moze i postojati i ne postojati silogizam; njega neee biti, kad su
termini univerzalni. Kad su oba termina [upravo premise]
afirmativni, postaje silogizam, ciji je zakljucak da jedan
krajnji termin partikulamo pripada drugom. Ali ako su
oba termina [upravo premise] negativni, nece biti silogizma. Medutim ako je jedan [termin] negativan, a drugi
afirmativan, tada, ako je gomji termin negativan, a drugi
afirmativan, postace silogizam, ciji ce zakljucak biti da
jedan krajnji termin ne pripada drugom krajnjem terminu
partikulamo. Ali, ako je gomja premisa afirmativna, a
donja negativna, nece postojati silogizam.
Ali, ako se jedan termin odnosi prema srednjem terminu univerzalno, a drugi partikulamo, tada ce se - ako

su oba afirmativna - nuznim nacinom dobiti silogizam,

rna koji od termina da je univerzalan.'6 Ako P pripada
svakom ~. a II ponekom ~. II nuznim nacinom pripada
ponekom P. Posto se afirmativna premisa daje preokrenuti
[posto je ona konvertibilna], ~ pripada ponekom n, i tako
ce- posto p pripada svakom ~. a~ ponekom n, - i p pripadati ponekom n. Iz toga izlazi da n pripada ponekom P.
Ako, opet, P pripada ponekom ~. a ll svakom ~. --,tada, nuinim nacinom, n pripada ponekom P/7 - sto se
daje dokazati na isti nacin. A to se daje dokazati i pomoeu
nemoguceg i pomocu ektheze, - kao ranije.
Ali ako je jedan termin stavljen afirmativno, a drugi
negativno, i ako je afirmativan terrnin univerzalan, - tada
ce se dobiti silogizam, ako je donji termin afirmativan. 48
Jer, ako P pripada svakom ~.a ako nne pripada ponekom
~. tad a n nuznim nacinom ne pripada ponekom p.
Jer, ako II pripada svakom P, a ako P [pripada] svakOJI1
~. n ce isto tako pripadati svakom ~. Ali [po pretpostavci]
ono mu ne pripada. Ovo se jos daje dokazati i bez svodenja
na nemoguce, kad se uzme jedno od ~ kome nne pripada. 49
Ali nece biti silogizma ako je afirmativan gomji termin [upravo: gomja premisa u kojoj se nalazi gomji termin]. Takav je, na primer, slucaj kad II pripada svakom
~. a kad P ne pripada ponekom ~. Termini za opste pripadanje [neka budu]: ozivotvoren, covek, zivotinja. Medutim, ne mogu se naCi termini za opste ne-pripadanje, ako
P pripada ponekom ~. a ne pripada ponekom ~. Jer ako
II pripada svakom ~. a ako P pripada ponekom ~. n ce
isto tako pripadati ponekom P; medutim, po pretpostavci
ono nijednom ne pripada. Ali mora se postupati kao u
prethodnim slucajevima. Posto je neodredena recenica:
,ne pripadati jednom partikulamom terminu"' - moze se
istinito reci da ono sto ne pripada univerzalnom terminu ne
pripada ni partikulamom terminu. Medutim, ne moze biti
silogizma, ako [P] ne pripada nijednom [~]. [kao sto smo
rekli u ovoj glavi 28 a 30]. Jasno je, dakle, da ni ovde ne
moze biti silogizma. Ali dobija se silogizam kad je, od dva
termina, univerzalan onaj koji je negativan, dok je gomji

99

negativan, a donji afirmativan. 50 Jer, ako II ne pripada nijednom ~. a ako P pripada ponekom ~. II nece pripadati
ponekom P. Jer, opet se dobija prva silogisticka figura,
kad se premisa II~ preokrene.
Medutim, nece se dobiti silogizam kad je donji termin
negativan. Termini za pripadanje [neka budu]: zivotinja,
covek, divlji. A termini za ne-pripadanje [neka budu]:
zivotinja, nauka, divlji. U oba slucaja srednji termin je
divlji.
Ali nece se dobiti silogizam, ni kad su oba termina
stavljena kao negativna, ali kad je jedan univerzalan, a
drugi partikularan. Termini- [u slucaju] kad je donji termin univerzalan u odnosu na srednji termin [neka budu]:
zivotinja, nauka, divlji, - zivotinja, covek, divlji. Ali kad
je to gomji termin [koji je univerzalan u odnosu na srednji
termin] - [primeri] za ne-pripadanje [neka budu]: gavran,
sneg, beo.
Medutim, ne mogu se naCi termini za pripadanje, ako
P pripada ponekom ~. a ne pripada ponekom ~. Jer ako
II pripada svakom P, a P ponekom ~. II ce pripadati i
ponekom ~. Ali po pretpostavci ono nijednom [~] ne
pripada. Tako, mora se upotrebiti dokaz pomocu neodredenog.
U slucajevima kad svaki od krajnjih termina pripada
srednjem terminu, koji je partikularan, iii kad mu ne
pripada, iii kad mu jedan pripada, a kad mu drugi ne
pripada, ili kad jedan pripada srednjem terrninu, koji je
partikularan, a kad drugi ne pripada srednjem terrninu,
koji je univerzalan, ili kad su premise neodredene, - nece
biti nikakvog silogizma. Zajednicki termini za sve navedene
slucajeve [neka budu]: zivotinja, covek, beo, - zivotinja,
neozivotvoren, beo.
Prema tome jasno je da i u ovoj figuri moze i postojati, a maze i ne postojati silogizam, i da se, - ako se
termini medusobno odnose na naznaceni nacin - nuznim
nacinom dobija silogizam. I, obratno, ako postoji silogizam, termini se nuznim nacinom taka odnose. Sem toga,
100

jasno je da su svi silogizmi u ovoj figuri nesavrseni (jer

uvek se jos nesto mora dodati da bi oni postali savrseni).
Dalje, jasno je da se pomocu ove figure ne moze dobiti
opsti zakljucak; ni negativan ni afirmativan. 51

Glava sedma
[ZAKLJUCCI POMOCU PREOKRETANJA
ILl KONVERZIJE U SVIM FIGURAMA.ODNOS IZMEDU TRI SILOGISTICKE FIGURE.REDUKCIJA SILOGIZAMA]

Ali, isto tako je jasno, kad su u pitanju sve figure,

da se u svim slucajevima u kojima se ne dolazi do silogizma, - ako su oba termina afirmativna ili negativna ne moze dobiti neki nufan zakljucak. Medutim, ako je
jedan od termina afirmativan, a drugi negativan, - i ako
je negativan termin univerzalan, uvek ostaje silogizam koji
pridaje donji krajnji termin gomjem [krajnjem terminu].52
Uzmimo da A pripada svakom B ili ponekom B, a da
B ne pripada nijednom r. Ako se premise preokrenu,
tada, nuznim nacinom, r ne pripada ponekom A. Isto je
taka i u drugim figurama, - uvek se preokretanjem
[konverzijom] dobija silogizam. Ali, isto tako jasno je, kad
se stavi neodredena [premisa] umesto partikularno-afirmativne [ili partikulamo-negativne], - da ce se dobiti u
svim [silogistickim] figurama isti zakljucak.
Isto taka, vidi se da svi nesavrseni silogizmi postaju
savrseni pomocu prve figure. Jer, svi [silogizmi] dolaze do
zakljucka ili pomocu direktnog dokaza ili pomocu svodenja
na nemoguce [apsurd]. Ali, na oba nacina se dobija prva
figura: za silogizme koji su postali savdeni direktnim dokazom zato sto su, kod svih, zakljucci dobijeni konverzijom,
a ova proizvodi prvu figuru; a za silogizme koji su dokazani
pomoeu apsurda zato sto, kad se stavi lafna propozicija,
silogizam postaje pomocu prve figure. Tako je u poslednjoj
figuri zakljuceno da- ako A i B pripadaju svakom r iz toga izlazi da A pripada ponekom B. Jer, ako A ne
101

ripada nijednom B i ako B pripada svakom r, A nece

tripadati nijednom r. Medutim po pretpostavci A pripada
vakom r. Isto se tako postupa i u drugim slucajevima.
Svi silogizmi mogu se svesti na univerzalne silogizme
1rve figure.
Silogizmi koji postaju u drugoj figuri postaju, oceridno, savrseni pomoeu njih [pomocu univerzalnih silo~izama prve figure], ali ne svi na isti nacin, nego
miverzalni silogizmi53 preokretanjem negativne premise, a
>ba partikularna silogizma svodenjem na nemoguce.
Silogizmi prve figure, u koliko su partikularni, postaju
;ami sobom savrseni, - ali oni se mogu dokazati i ponocu druge figure, svodenjem na apsurd. Tako, na primer,
ako A pripada svakom B, a B ponekom r, - iz toga
Jroizlazi da A pripada ponekom r. Jer ako ono [A] ne
?ripada nijednom r, i ako pripada svakom B, B nece pripadati nijednom r,- sto znamo iz druge figure.
Dokaz se isto tako izvodi u negativnom silogizmu.
Ako A ne pripada nijednom B, i ako B pripada ponekom
r, A nece pripadati ponekom r. Jer, ako A pripada svakom r, a ne pripada nijednom B, B nece pripadati nijednom r, - sto je druga [srednja] figura.
Posto se svi silogizmi druge figure daju svesti na
univerzalne silogizme prve figure, i posto se partikularni
silogizmi prve figure daju svesti na silogizme druge figure,
jasno je da partikularni silogizmi prve figure mogu isto
tako da se svedu na univerzalne silogizme prve figure.
Ako su univerzalni termini u silogizmu trece figure,
oni neposredno postaju savrseni pomoeu ovih silogizama.
Medutim, ako su njihovi termini partikularni, oni postaju
savrseni partikularnim silogizmima prve figure. A ovi
poslednji mogu se svesti na univerzalne silogizme prve
figure, a partikularni silogizmi trece figure isto tako. Dakle,
jasno je da se svi silogizmi daju svesti na univerzalne silogizme prve figure.
Tako smo pokazali kako se odnose silogizmi koji
dokazuju pripadanje ili ne-pripadanje jedne stvari drugoj,
i to kako oni iz iste figure, tako i oni iz razlicitih figura.
Hl7.

Glava osma
[MODALNI SILOGIZMI.SILOGIZMil SA DVE NUZNE PREMISE]

Razliciti su [prosto] pripadanje, nuzno pripadanje i

moguce [slucajno, kontingentno] pripadanje (jer mnoge
stvari pripadaju, doduse, drugim stvarima, ali ne nuZnim
nacinom, - a druge im stvari ne pripadaju ni nuznim
nacinom, ni prosto, nego im samo mogu pripadati). A kad
je tako, - ocevidno je da ce se dobiti razliciti silogizmi
za svako od ovih pripadanja, kao i da se njihovi termini
ne odnose na isti naCin, nego ce biti ili nuzni, ili ce jedan
drugom [prosto] pripadati, ili ce im pripadati na kontingentan nacin.
Za silogizme nuznog pripadanja vazi gotovo isto [ista
pravila] sto i za silogizme prostog pripadanja. Jer, ako su
termini stavljeni na isti naCin u slucaju [prostog] pripadanja,
i nuznog pripadanja ili ne-pripadanja, - dobice se ili se
nece dobiti silogizam, samo s tom razlikom sto ce se dodati
terminima izraz ,nuznim nacinom pripadati ili ne-pripadati".
Negativna premisa preokrece se [konvertira se] oba
puta na isti nacin, a ,biti u celom" [,biti u celini jednoga
termina"] i ,biti opste afirmiran" reci cemo u istom smislu.
U ostalim slucajevima bice dokazano da je zakljucak
nuzan pomoeu preokretanja [konverzije], na isti nacin kao
kod [prostog] pripadanja. Medutim, u drugoj [srednjoj]
figuri, kad je univerzalna premisa afirmativna, a partikularna negativna, i opet u trecoj figuri, kad je univerzalna
premisa afirmativna, a partikularna negativna, - dokaz se
nece izvesti na isti nacin. N aime tada se pomoeu ektheze
mora razmotriti deo subjekta kome predikat u svakom
silogizmu ne pripada, pa naCiniti silogizam s obzirom na
taj deo. Tada ce se nuZnim nacinom dobiti zakljucak
[s terminima koji su tako rasporedeni]. Ali ako se nuzni
odnos primenjuje na deo koji je izdvojen ekthezom, taj
odnos mora da se primeni i na poneki deo datog termina.
Nairne, izdvojeni deo je poneki deo termina. A svaki od
dva silogizma nalazi se u svojstvenoj [silogistickoj] figuri.
103

Glava deveta

Glava deseta

[MODALNI SILOGIZMI.SILOGIZMI PRVE FIGURE: JEDNA PREMISA

JE NUZNA, A DRUGA ASERTORICNA]

[MODALNI SILOGIZMI- SILOGIZMI

DRUGE FIGURE: JEDNA PREMISA JE NUZNA,
A DRUGA ASERTORICNA]

U izvesnim slucajevima - kad je nuzna samo jedna

od dve premise - i silogizam je nuzan, - ali to ne sme
biti rna koja premisa, nego samo ona koja se odnosi na
gornji krajnji termin. Takav je slucaj ako A nuznim nacinom pripada iii ne pripada B, a ako B prosto pripada
r 54 Jer, ako se premise tako uzmu, Ace nuznim nacinom
pripadati iii nece pripadati r. Jer, posto A nuznim nacinom pripada iii ne pripada svakom B, i posto je r jedno
od B, jasno je dace i za r jedan od dva odnosa [da bude
iii dane bude A] nuznim nacinom va:Ziti55
Ali, ako premisa AB nije nuzna, i ako je nuzna [premisa] Br,- zakljucak nece biti nuzan. Jer, ako bi on bio
nuzan, izlazilo bi, pomocu prve i trece figure, da A nuznim
nacinom pripada ponekom B. Ali to je pogresno. Jer B
moze biti takvo [takve prirode] da za A moze biti moguce
dane pripada nijednom B. Uostalom, i termini pokazuju da
zakljucak ne moze biti nuzan. Uzmimo, na primer, da je A
kretanje, B zivotinja, a r covek. Covek je nuznim nacinom
zivotinja, ali zivotinja sene krece nuznim nacinom, ani eovek.
Isto va:Zi i ako je premisa AB negativna. Jer dokaz ostaje isti.
Kad su u pitanju partikulami silogizmi, ako je univerzalna [premisa] nuzna, i zakljucak ce biti nuzan. Ali ako je
partikulama [premisa] nuzna, zakljucak nece biti nuzan,pa hila univerzalna premisa negativna ili afirmativna. Uzmimo, prvo, da je univerzalna [premisa] nuzna i da A nuznim
nacinom pripada svakom B, a da B pripada prosto ponekom
r. U tom slucaju je nuzno da A nuznim nacinom pripada
ponekom r. Jer r potpada pod B, a A nuznim nacinom
pripada svakom B. Isto je tako ako je silogizam negativan,
jer ce isti dokaz vaziti. Ali, ako je nuzna partikulama prernisa, zakljucak nece biti nu:Zan. Nairne [iz negacije takvog zakljucka], ne proizlazi nista nemoguce, kao [stone proizlazi]
ni kod univerzalnih silogizama. lsto va:li i za negativne
silogizme. Termini [neka budu]: kretanje, zivotinja, belo.

Ako je, u drugoj figuri, negativna premisa nuzna,

i zakljucak ce biti nuzan; medutim, ako je afirmativna premisa nuzna, zakljucak nece biti nuzan.
Uzmimo, prvo, da je negativna premisa nuzna, i da
A ne moze pripadati nijednom B, ali da prosto pripada r.
Posto je negativna premisa konvertibilna, ni B ne moze
pripadati nijednom A, ali A pripada svakom r, tako daB
ne moze pripadati nijednom r. Jer r potpada pod A.
Isto je tako ako je negativna premisa koja se odnosi na r.
Jer, ako A ne moze pripadati nijednom r, ni r ne moze
pripadati nijednom A. Ali A pripada svakom B, - dakle
r ne moze pripadati nijednom B, jer inace ponovo dobijamo prvu figuru. Dakle, ni B ne moze pripadati r, jer se
isto tako daje preokrenuti.
Ali, ako je nuzna afirmativna premisa, zakljucak nece
biti nuzan. Jer, A treba svakom B da pripada nuznim nacinom, ada prosto ne pripada svakom r. Ako se preokrene
negativna premisa, dobijamo prvu figuru. Dokazano je56
da u prvoj figuri, u slucaju da nije nuzna negativna premisa
koja se odnosi na gomji termin, - ni zakljucak nece biti
nuzan. I tako ni u nasem slucaju zakljucak nece biti nuzan.
Dalje, ako bi zakljucak bio nuzan, izlazilo bi dar nuznim
nacinom ne pripada ponekom A. Jer, ako B nuznim nacinom ne pripada nijednom r, bice nuzno da ni r ne pripada
nijednom B. Ali B nuznim nacinom pripada ponekom A,
posto i A nuznim nacinom pripada svakom B. Iz toga izlazi
da r mora, nuznim nacinom, da ne pripada ponekom A.
Ali niSta ne stoji na putu da se A tako shvati da je moguce
da r pripada celom njegovom obimu. Dalje, moglo bi se
pokazati probranim primerima da zakljucak nije potpuno
nuzan vee da je on samo nuzan zakljucak iz stavljenih
premisa. Uzmimo, na primer, da je A zivotinja, B covek,
a r belo, i da su premise uzete na isti nacin [kao ranije];
105

tada je moguce da zivotinja ne pripada nijednom belom.

Tada ni covek nece pripadati nijednom belom, - ali to
nece biti nuznim nacinom. Jer, moguce je da covek bude
beo, i ako on to ne moze biti, sve dok zivotinja ne pripada
nijednom belom. Sarno ako se ovi uslovi ispune, zakljucak ce biti nuzan, ali on [ipak] nije potpuno nman.
Isto ce tako biti i ako su silogizmi partikularni. Kad je
negativna premisa istovremeno univerzalna i nuzna, i zakljucak ce biti nman. Ali, kad je afirmativna premisa univerzalna, a negativna partikularna, zakljucak nece biti nuzan.
Uzmimo, prvo, da je negativna [premisa] u isto vreme
univerzalna i nuzna, i da A ne moze pripadati nijednom B,
ada pripada ponekom r. Posto se negativna premisa moze
preokrenuti [posto je ona konvertibilna], ni B ne moze
pripadati nijednom A. - Ali A pripada ponekom r.
Dakle, B nuznim naCinom ne pripada ponekom r.
Uzmimo, opet, da je afirmativna premisa univerzalna
i nuzna, i da je premisa koja se odnosi na B afirmativna.
Ako sad A nuznim nacinom pripada svakom B, a ne pripada ponekom r, jasno je da B nece pripadati ponekom
r , - aline nuznim nacinom. Dokaz ce se izvesti pomocu
istih termina koji su upotrebljeni kod univerzalnih silogizama [zivotinja, covek, beo].
Ali zakljucak, isto tako, nece biti nuzan, kad je nuzna
partikularno-negativna premisa. Dokaz ce se izvesti pomoeu istih termina.

Glava jedanaesta
[MODALNI SILOGIZMI.SILOGIZMI TRECE FIGURE: JEDNA PREMISA
JE NU:ZNA, A DRUGA ASERTORICNA]

U poslednjoj [trecoj] figuri, kad su termini univerzalni u odnosu na srednji termin, i kad su obe premise afirmativne, - ako je jedna iii druga od njih
nuzna, - i zakljucak ce biti nuzan. Ali kad je jedna premisa negativna, a druga afirmativna, ako je negativna
nmna, i zakljucak ce biti nman. Ali ako je afirmativna
[premisa] nuzna, zakljucak nece biti nuzan.

106

Uzmimo, najpre, da su obe premise afirmativne, i

da A i B pripadaju svakom r, ada je nuzna premisa Ar.
Posto B pripada svakom r, i r ce pripadati ponekom B,
kad se izvrsi konverzija univerzalne [premise] u partikularnu. Ako A nuznim nacinom pripada svakom r, a r prosto
ponekom B, nuzno je da A isto tako pripada ponekom B.
Jer, B potpada pod r. Dakle opet se dobija prva figura.
Dokaz ce se isto tako izvoditi ako je [premisa] Bf
nuzna. r je konvertibilno s ponekim A, - tako da, ako B
nliZnim nacinom pripada svakom r, B ce isto tako nuznim
nacinom pripadati ponekom A.
Uzmimo, opet, da je premisa Ar negativna, i da je
premisa Br afirmativna, a da je nuzna negativna premisa.
Posto je r konvertibilno sa ponekom B, i posto je nmno
da A ne pripada nijednom r, ni A nuzno nece pripadati
ponekom B. Jer B potpada pod r.
Ali ako je nuzna afirmativna premisa, zakljucak nece
biti nuzan. Uzmimo da je afirmativna i nuzna premisa Br,
a negativna i ne-nuzna premisa Ar. Posto je afirmativna
premisa konvertibilna, r ce i ponekom B pripadati nuznim
nacinom. Ali ako A ne pripada nijednom r, a r [nuznim
nacinom] pripada ponekom B, A nece pripadati ponekom
B, - ali ne nuznim nacinom. Jer u prvoj figuri je dokazano da, ako negativna premisa nije nmna,- ni zakljucak nece biti nuzan. I to se moze uciniti ocevidnim pomoeu
termina. Neka A bude ,dobar", B ,zivotinja", a r ,konj".
Moguce je da ,dobar" ne pripada nijednoj zivotinji, a
nuzno je da ,zivotinja" pripada svakom konju. Ali nije
nuzno da poneka zivotinja ne bude dobra, posto je moguce da svaka zivotinja bude dobra. IIi, ako to nije moguce, treba uzeti drugi termin, kao, na primer, ,biti budan"
iii ,spavati", - jer se ta stanja mogu primeniti na svaku
zivotinju.
U slucaju kad se termini univerzalno odnose prema
srednjem terminu, utvrdili smo kad ce zakljucak biti nuzan.
Ali ako je jedna premisa univerzalna, a druga partikulama,
i ako su obe afirmativne, tada uvek kad je univerzalna premisa nuzna, mora i zakljucak biti nuzan. Dokaz je isti kao

107

ran.ije. Nairne, partikulamo-afirmativna premisa takode

je konvertibilna. Ako je nuino da B pripada r, i ako A
potpada pod r - nuzno je da B pripada ponekom A.
Ali ako B pripada ponekom A, - A isto tako nuznim
nacinom mora da pripada ponekom B. Jer, te recenice
mogu se preokrenuti.
Isto je tako ako je premisa Ar nuzna, a pri tome univerzalna, jer B potpada pod r.
Ali ako je nuzna partikulama premisa, zakljucak
nece biti nuzan. Uzmimo da je premisa Br partikularna i
nuzna, i da A pripada svakom r, ali ne nuznim nacinom.
Ako se Br preokrene, dobija se prva 'figura, a univerzalna
premisa nije nuzna, nego je nuzna partikulama [premisa].
Ali kad se premise tako odnose, videli smo [u 9. glavi
ovoga dela] da zakljucak nije bio nuzan; dakle, on nije
nuzan ni u OVOID slucaju. Ovo je ocevidno iz termina. Neka
A bude ,bdenje", B ,dvonozan", a r ,zivotinja". B pripada nuzn.im nacinom samo ponekom r, ali A moze da
pripada r, a A ne pripada nuznim nacinom B. Jer, nije
nuzno da poneki dvonozac spava ili da bude budan.
Moguce je pomocu istih termina dokazati stvar ako
je premisa Ar partikularna i nuzna.
Ali, ako je jedan termin afirmativan, a drugi negativan, i ako je univerzalna [premisa] negativna i nuzna, i
zakljucak ce isto tako biti nuian. Jer, ako A ne moze pripadati nijednom r, i ako B pripada ponekom r, nuzno je
da A ne pripada ponekom B. Ali kad je afirmativna [premisa] nuzno stavljena, - iii kao univerzalna ili kao partikulama, - iii kad je tako stavljena partikularno-negativna
[premisa] - zakljucak nece biti nuzan. Jer, za ostalo vazi
ono sto smo rekli u ranijim slucajevima. Termini - kad
je univerzalno-afirmativna [premisa] nuzna [neka budu]:
,bdenje", ,zivotinja", ,covek", - a srednji termin je
,covek". Ali kad je partikularno-afirmativna [premisa]
nuzna [termini neka budu]: ,bdenje", ,zivotinja", ,beo".
Jer, nuzno je da ,zivotinja" pripada ponekom belom, ali
moguce je da ,bdenje" ne pripada nijednom belom, i nije
108

nuino da bdenJe" ne pripada ponekoj zivotinji. Ali ako

"
.
je partikulamo-negatiyna [pre~sa] nuzna, [mog~ se . u~~!J
kao termini]: ,dvonozan", ,kOJl se pokrece", ,zivotmJa ,
- a srednji termin je ,zivotinja".

Glava dvanaesta
[IZVEDENI STAVOVI. POREDENJE IZMEDU
KATEGORICKIH I MODALNIH SILOGIZAMA
KOJI SE ODNOSE NA NU:ZNO]

Ocevidno je da, ako je pripadanje prosto, postoji

silogizam samo u slucaju ako su obe premise asertoricne.
Medutim, ako je pripadanje nuzno, silogizam ce postojati
cak i u slucaju da je nuzna samo jedna od premisa. U oba
slucaja, bili silogizmi afirmativn.i ili negativni, nuzno je
da [bar] jedna od premisa bude slicna zakljucku. Pod slicnim podrazumevam da ako je zakljucak asertorican, i
premisa je asertoricna, a ako je zakljucak nuzan, i premisa
je nuzna. Jasno je jos i to, dace zakljucak moei da iskate
nuino ili prosto pripadanje samo ako se uzme jedna nuzna
ili asertoricna premisa.

Glava trinaesta
[MODALNI SILOGIZMI.- ZAKLJUCCI IZ MOGUCIH
ILl KONTINGENTNIH PREMISA. - POSEBNA
PRAVILA ZA KONVERZIJU MOGUCIH
ILl KONTINGENTNIH PREMISA]

Mi smo dovoljno raspravljali o nuznom pripadanju,

o tome kako se ono ostvaruje i kako se razlikuje od prostog pripadanja.
Sad cemo preci na kontingentno [moguce] i objasnicemo kad [u kojoj figuri], kako [u kome modusu] i pomocu
cega [pomocu kojih propozicija] ce postojati silogizam.
Pod [izrazima] ,biti kontingentan" i ,kontingentan"
podrazumevam ono sto nije nuino, i sto se moze pretpostaviti kao da postoji, i da zbog toga nema n.iceg nemoguceg.
0 nuznom mi samo homonimno kazemo da je kontingentno.

109

Ali, da je to [sto smo kazali] kontingentno, ocevidno

je iz [uzajamno] suprotnih negacija i afirmacija [kontingentnosti]. Jer, [iskazi]: ,nije kontingentno da pripada",
i ,nemoguce je da pripada", i ,nuzno je da ne pripada" jesu ili identicni ili sleduju jedni drugima. 57 Ali, i njima
suprotni [iskazi]: ,kontingentno je pripadati", i ,nije nemoguce pripadati", i ,nije nuzno ne pripadati"- jesu isto
tako ili identicni ili sleduju jedni drugima. Nairne, u svemu
postoji afirmacija ili negacija. Prema tome, kontingentno
ce biti ne-nuzno, a ne-nuZno kontingentno.
Ali sve kontingentne premise daju se preokrenuti
[konvertirati]. Kad ovo kazem, ne mislim da se afirmativne
premise konvertiraju u negativne, nego da se sve propozicije koje imaju afirmativnu formu konvertiraju shodno
suprotnosti. Tako se propozicija: ,kontingentno je pripadati" konvertira u propoziciju: ,kontingentno je ne pripadati".
Propozicija: ,kontingentno je pripadati svakom [A]" konvertira se u propoziciju: ,kontingentno je ne pripadati nijednom [A]"- ili ,ne pripadati ponekom [A]". Propozicija: ,kontingentno je pripadati ponekom [A]" konvertira se
u propoziciju: ,kontingentno je ne pripadati ponekom [A]".
Isti nacin konverzije imamo i u drugim propozicijama. Posto kontingentno nije nuzno, a posto ne-nuzno
moze da ne postoji, - jasno je da ako je kontingentno
da A pripada B, kontingentno je i da mu ono ne pripada.
Ali ako je kontingentno da [A] pripada svakom [B], kontingentno je i da ono ne pripada svakom [B]. Isto vazi i za
partikulamo-afirmativne propozicije, jer je [i za njih]
dokaz isti. A ovakve premise su afirmativne, a ne negativne. Jer ,biti kontingentan" stoji u istoj liniji kao i ,postojati"' - kao sto je ranije receno. 58
Posto smo nacinili ova razlikovanja, reci cemo da izraz
,biti kontingentan" biva upotrebljavan na dva naCina. U
prvome smislu upotrebljava se da oznaci ono sto se najcesce dogada, a nije nuzno, - kao, na primer, kad covek
postaje sed, ili raste ili opada, ili, uopste, kad se dogada
ono sto mu po prirodi pripada (atone saddi u sebi neprekidnu nuznost, posto covek ne postoji uvek, ali ako postoji,
11 (I

tada to biva ili nuznim nacinom, ili najcesce). u drugom

smislu ,kontingentan" znaci ono sto je neodredeno, ono
sto istovremeno moze i ne moze tako da bude. Tako je,
na primer, za zivotinju moguce da ide, ili za zemljotres da
se desi za vreme dok zivotinja ide. Ili, uopste uzev, kontingentno je ono sto se slucajno dogada. Jer, nista od svega
navedenog ne desava se shodno prirodi pre u jednom smislu nego u suprotnom smislu.
Konverzija kontingentnog [moguceg] u svakom od
ova dva smisla vrsi se izmedu suprotnih propozicija. Ali
to ne biva na isti nacin. Nairne, ono sto je prirodno konvertira se zato sto ne pripada subjektu nuznim nacinom
(jer u tome smislu kontingentno je da covek ne postaje
sed). Medutim, ono sto je neodredeno [konvertira se] zato
sto nema razloga da se nesto dogodi pre u jednom smislu
nego u drugom.
Ali nauka i demonstrativni silogizam ne postoje za
neodredene stvari, zato sto je srednji termin nestalan [kad
su one u pitanju], nego one postoje samo za prirodne
stvari. Raspravljanja i ispitivanja odnose se samo na kon~
tingentno u tom drugom smislu. u prvom slucaju moze
biti silogizma, ali obicno se u njemu ne vrse istrativanja.
Ovo ce u sledecem59 biti bliZe objasnjeno. Zasada cemo samo reci kad ce moCi da se nacini silogizam iz kontingentnih premisa i kakve ce prirode on biti. Izraz: ,kontingentno [moguce] je da ovo pripada onome" moze se shvatiti
u dvojakom smislu. (Nairne, moze se shvatiti da ,onome"
nesto prosto pripada, ili da mu nesto moze pripadati. Jer,
kad se kate: ,A je moguce [pridati] onome cemu je B pridato", - taj iskaz znaci ili da je A moguce [pridati] onorne
o cemu je B afirmirano; ili da je A moguce [pridati] onome
o cemu B moze biti afirmirano. Nema nikakve razlike izmedu iskaza: ,A je moguce [pridati] onome o cemu je B afirmirano" i: ,Moguce je za Ada pripada svakom B" .) Ocevidno je, dakle, da se u dvojakom smislu moze reCi: ,Moguce
je da A pripada svakom B." Recimo, najpre, sledece: ako
je B moguce o subjektu r, a A o subjektu B, - kakav ce
se silogizam iz toga dobiti. Jer, tako ce obe premise biti

111

uzete u smislu kontingentnog [moguceg]. Medutim, ako

je A moguce o onome cemu B pros to pripada [o r], tad a
je jedna premisa asertoricna [stvarna], a druga kontingentna [moguca]. Moramo, dakle, poceti premisama koje imaju
isti oblik, kao sto smo Cinili i u drugim slucajevima.

Glava cetrnaesta
[MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI
PRVE FIGURE SA DYE KONTINGENTNE PREMISE]

Kad A moze pripadati svakom B, a B svakom r ,

dobice se savrseni silogizam Ciji ce zakljucak biti da A moze
pripadati svakom r. To je jasno iz definicije. Jer, iskaz
,moCi pripadati svakom"- mi smo u ovom smislu objasnili.
Isto tako, ako A moze da ne pripada nijednom B, a
ako B moze da pripada svakom r , - moguce je da A ne
pripada nijednom r. Jer, da A moze dane pripada onome
cemu B moze da pripada, - znaci da se ne izostavlja nista
od onoga sto moze da potpada pod B.
Ali, kad je moguce da A pripada svakom B, i kad
je moguce daB ne pripada nijednom r,- u tom slucaju
iz postavljenih premisa ne proizlazi nikakav silogizam. Ali
kad se premisa Br konvertira u odnosu na kontingenciju,
dobija se isti silogizam kao ranije.60 Posto B moze da ne
pripada nijednom r, i B moze da pripada svakom r, kao
sto smo ranije rekli. 61 I ako B moze pripadati svakom r ,
a A svakom B, - dobija se opet isti silogizam.
Isto vaii, kad se u obe premise negacija veie sa ,biti
kontingentan [mogucan]",- mislim, na primer, na slucaj
kad je moguce da A ne pripada nijednom B, a [da] B [ne
pripada] nijednom r. Iz stavljenih premisa ne moze se
dobiti nikakav silogizam, ali kad se one konvertiraju dobija se isti silogizam kao ranije.
Ocevidno je, dakle, - ako je negacija vezana sa
donjim krajnjim terminom, iii sa obe premise, - da tada
iii ne postaje silogizam, ili da postaje, ali ne savrsen. J er
nuznost [zakljucka] proizlazi [tada tek] iz konverzije.
112

Ali ako se jedna od premisa uzme univerzalno, a

druga partikularno, - dobice se savrseni silogizam uv~k
kad je gornji krajnji termin univerzalan. Jer ako A mo~e
da pripada svakom B, a B ponek?m r ,.- ta?~ ~ mo~~
da pripada ponekom r. 62 To je Jasno 1Z dehmCIJe ,bttl
mogucan". 63 Ako, opet, A moze dane pripada nijednom B,
i ako B moze da pripada ponekom r, iz toga nuznim nacinom proizlazi da A moze da ne pripada ponekom r.s~
Dokaz je isti.
Ali, ako se partikularna premisa uzme negativn.o, a
univerzalna afirmativno, i ako im se ostavi isti poloZaJ, kao na primer: ,A moze da pripada svakom B", i: , B
moze da ne pripada ponekom r"' - tada stavljene premise ne daju nikakav jasan zakljucak. Ali ako se partikularna premisa konvertira, i ako se pretpostavi da B moze
da pripada ponekom r, dobice se isti zakljucak kao ranije,05 na naCin koji smo naveli u pocetku.
Ali, ako je partikularna premisa koja se odnosi na
oornji krajnji termin, a univerzalna premisa koja se odnosi
~a donji krajnji termin, i ako su obe afirmativne iii negativne, iii ako nisu u istoj figuri, iii ako su obe neodredene
iii partikularne, - silogizam se nikako nece dobiti. J.er,
nista ne sprecava da B ima siri obim nego A, i da oni msu
podjednako afirmirani. Neka r bude ono cime B prevazilazi
A. Nije kontingentno da A pripada ili ne pripada r - bilo
da je r uzeto univerzalno iii partikularno, - posto su konvertibilne premise koje se odnose na kontingentno, i posto
B moze da pripada vecem broju stvari nego A. I ovo postaje ocevidno pomocu termina. Posto se premise tako
odnose, isto je tako i nemoguce da gornji [termin] pripada,
i nuzno je da on pripada donjem [terminu], koji je uzet u
univerzalnom smislu. Zajednicki termini za sve slucajeve
[neka budu]: za nuzno pripadanje- zivotinja, beo, covek,
a za nemoguce pripadanje - zivotinja, beo, odeca.
J asno je, dakle, da ne postaje nikakav silogizam, kad
se termini ovako odnose. J er u svakom silogizmu pripadanje
je iii prosto, iii nuzno, iii moguce [kontingentno]. Ali ocevidno je da ovde nema ni prostog, ni nuznog pripad~mja,
8

Orgar.on

113

posto je afirmativna propozicija ponistena od negativne,

a negativna od afirmativne. Ostalo bi da je to zakljucivanje
koje se odnosi na moguce pripadanje. Ali avo je nemoguce.
Nairne, mi smo dokazali66 da je- ako se termini taka adnose- istovremeno i nuzno i nemoguce da gomji [termin]
pripada donjem, koji je univerzalno uzet. Prema tome, ne
moze se dobiti kontingentan [moguCi] silogizam. Jer mi
nuzno nismo smatrali za kontingentno. 67
J asno je, dakle, da - ako su u kontingentnim premisama termini univerzalni - uvek postaje silogizam u
prvoj figuri - bilo da su termini afirmativni ili negativni.
Sarno, kad su termini afirmativni dobija se savdeni silogizam, a kad su termini negativni dobija se nesavrseni silogizam. A kontingentnost ne treba razumeti kao onu u nuznim propozicijama; nju, naime, valja shvatiti prema definiciji koju smo utvrdili. 68 A to se ponekad ne zna.

Uzmimo da je jedna premisa asertoricna [prosta,

stvama], a druga kontingentna [moguca]. Kad oznacava
kontingentnost premisa koja se odnosi na gomji krajnji
termin, - svi ce silogizmi biti savrseni i kontingentni, u
smislu definicije koju smo dali. Ali, kad oznacava kontingentnost premisa koja se odnosi na donji krajnji termin, svi ce silogizmi biti nesavrseni, a negativni od njih nece
biti kontingentni u smislu nase definicije, nego ce njihov
zakljucak ukazivati na ne-nuznost pripadanja celom donjem terminu ili samo jednom njegovom delu. Jer, kad
jedan termin nufnim nacinom ne pripada celom drugom
terminu iii jednom delu ovoga, - kafemo da je kontingentno [moguce] da on ne pripada celom drugom terminu
iii jednom delu ovoga.
Uzmimo da A moze da pripada svakom B, i pretpostavimo da B pripada svakom r. Posta r potpada pod

B, i posto A moze da pripada svakom B, jasno je da A

moze da pripada svakom r. Tako postaje jedan savrseni
silogizam. Isto je tako kad je premisa AB negativna, a premisa Br afirmativna. U slucaju kad je prva kontingentna, a
kad druga iskazuje prosto pripadanje, dobija se savrseni silogizam ciji je zakljucak da A moze dane pripada nijednom r.
Ocevidno je da savrseni silogizmi postaju kad se
prosto pripadanje odnosi na donji krajnji termin. Medutim,
treba dokazati pomocu logicki nemoguceg [apsurda] da se
u suprotnom slucaju69 mogu dobiti silogizmi. Time ce u
isto vreme biti jasno da su to nesavrseni silogizmi, posto
dokaz ne sleduje iz stavljenih premisa.
Ali, prvo treba da utvrdimo sledeee: ako, u slucaju
da A postoji, B nuznim nacinom postoji, - tada, isto
tako, u slucaju da je A moguce, nufnim nacinom je i B
moguce. J er pretpostavimo da je, pri takvom odnosu termina, A moguce, a B nemoguce. Kad bi moguce, onda kad
je moguce, moglo da postane, a nemoguce, onda kad je
nemoguce, ne bi moglo da postane, - i kad bi u isto
vreme A bilo moguce, a B nemoguce, tada bi A moglo da
postane bez B, a, ako postane, i da postoji, jer ono sto je
postalo, kad je vee postalo, postoji.
Ali treba primeniti nemoguce i moguce ne samo na
postajanje, nego i na istinito iskazivanje i na pripadanje,
i na sve druge nacine na koje se govori o mogucem. Jer,
moguce ce se svuda [u svim slucajevima] odnositi na isti
nacin.
Dalje, kad se kafe da kad A postoji - postoji B, pod
tim se ne sme podrazumevati da ce, ako postoji jedna pojedinacna stvar A - postojati B. Jer, iz postojanja samo
jedne stvari nista ne proizlazi nuznim nacinom. Da bi to
bilo, potrebne su najmanje dve stvari, - kao sto je slucaj
sa premisama koje se odnose u silogizmu na nacin koji smo
utvrdili. 70 Nairne, ako je r afirmirano o !!, a !! o Z, i r je
isto tako, nuznim nacinom, afirmirano o Z. Ako je svaka
od ovih premisa moguca, zakljucak je isto tako moguc.
Uzmimo da suA premise, a B zakljucak. Iz toga bi moglo

114

Glava petnaesta
[MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI PRVE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA ILl MOGUCA,
A DRUGA ASERTORICNA ILl PROSTA, STVARNA]

115

proizaCi ne samo da ako je A nuzno, da je i B nuzno, nego

i to da, ako je A moguce, moguce je i B.
Iz ovog dokaza jasno je da ce, kad se pretpostavi
nesto Iaino, ali ne nemoguce - i posledica ove pretpostavke biti isto tako laina, ali nece biti nemoguca. Uzmimo
da je A lazno, ali ne nemoguce, i da, ako A postoji - B
postoji, - tada ce B isto tako biti lazno, ali ne nemoguce.
Jer, dokazano je da- ako B postoji, u slucaju da A postoji, tada ce B isto tako biti moguce, u slucaju da je A
moguce. A posto je pretpostavljeno da je A moguce, i B
ce biti moguce. Jer kad bi [A] bilo nemoguce, jedno isto
bilo bi istovremeno moguce i nemoguce.
Posto je ovo utvrdeno, uzmimo da A pripada svakom
B, ida B moze da pripada svakom r. Tada, nuznim naCinom, A moze da pripada svakom r. Jer, ako pretpostavimo
da tone moze biti, ali daB pripada [asertoricno] svakom r,
- to je Iaino, ali nije nemoguce. Ako A ne moze pripadati
r, i ako B pripada svakom r,- tada A ne moze pripadati
ponekom B. Jer, dobija se silogizam u trecoj figuri. Ali
pretpostavljeno je da A moze pripadati svakom B. Dakle,
nuzno je da A moze pripadati svakom r. Jer, mada smo
postavili lazno, a ne nemoguce, posledica je nemoguca.
Moze se jos doCi do nemoguceg i pomocu prve figure
ako se pretpostavi daB pripada r. Jer, ako B pripada svakom r, i ako A moze pripadati svakom B, tada i A moze
pripadati svakom r. Ali pretpostavljeno je da A ne moze
pripadati svakom r.
,Pripadati jednom univerzalnom terminu" znaci nesto
sto nije ograniceno u vremenu - u sadasnjosti iii u jednom
odredenom vremenu - nego sto treba tako shvatiti na
apsolutni nacin. 71 Sarno pomocu takvih premisa mozemo
da obrazujemo silogizme, - jer ako se uzme premisa u
sadasnjem trenutku, nece se dobiti zakljucak. J er, nista ne
sprecava da pojam ,covek" jednom pripadne i svemu sto
se krece, - naime onda kad se niSta drugo ne bi kretalo.
Pojam ,pokrenut" moze da pripada svakom konju; medutim ,covek" ne moze pripadati nijednom konju. Uzmimo,
dalje, da je gornji termin ,zivotinja", da je srednji termin
116

,pokrenut", i donji ,covek". Premise su iste kao ranije,

ali ce zakljucak biti nuzan, a ne kontingentan [moguc].
Jer, covek je nuznim nacinom zivotinja. Jasno je, dakle,
da univerzalno treba razumeti u apsolutnom smislu, a ne
sa organicenjem na jedno odredeno vreme.
Uzmimo sad, opet, da je premisa AB univerzalno-negativna, i pretpostavimo da A ne pripada nijednom B,
ali da B moze da pripada svakom r. Kad se takve pretpostavke nacine, izlazi nuznim nacinom kao moguce da A
ne pripada nijednom r. Jer, pretpostavimo da to nije moguce, i da B pripada r, kao ranije. Tada A nuznim nacinom pripada ponekom B, jer postaje silogizam trece
figure. Ali to je nemoguce. I tako ce biti moguce da A ne
pripada nijednom r. Jer, ako se pretpostavilo da je ta propozicija lazna, zakljucak je nemoguc.

Ovaj silogizam ne daje kontingentnost u smislu [nase]

definicije nego u smislu one kontingentnosti koja nijednom
[subjektu] ne pripada nuznim nacinom. (Jer, ovo je kontradiktorna suprotnost nacinjene pretpostavke da A nuznim
nacinom pripada ponekom r.) - Ali, silogizam pomocu
nemoguceg [apsurda] postavlja kontradiktomu suprotnost
ove pretpostavke.
Ali, jasno je i iz termina da zakljucak nije kontingentan. Neka A bude ,gavran", B ,razuman", a r ,covek".
A ne pripada nijednom B, jer niSta razumno nije gavran.
Medutim, B moze pripadati svakom r, jer svaki covek
moze biti razuman. Ali A nuznim nacinom ne pripada
nijednom r. Prema tome, zakljucak nije kontingentan. Ali
zakljucak, isto tako, nije uvek nuzan. Uzmimo da je A
,pokretan", B ,nauka", a r ,covek". A nece pripadati
nijednom B, ali B moze da pripada svakom r, a zakljucak
nece biti nuzan. Jer nije nuzno da se nijedan covek ne
krece ili, bolje, nije nuzno da se poneki covek krece. Jasno
je, dakle, da zakljucak tvrdi samo da jedan termin ne pripada nuznim nacinom nijednom terminu. Ali trebalo je
bolje izabrati termine. 72
Ako se stavi negacija uz donji krajnji termin koji izrazava kontingenciju, iz samih uzetih premisa neee se do117

biti nikakav silogizam, - ali on ce se dobiti, kad se kontingentna premisa konvertira, kao u ranijim slucajevima.73
Uzmimo da A pripada svakom B, a da B moze da ne pripada nijednom r. Kad se termini tako odnose, neee proizaci nista nuznim nacinom. Ali ako se premisa Br preokrene, i ako se uzme daB pripada svakom r, dobija se
silogizam kao ranije. Jer, termini imaju tada isti polozaj.
Na isti se nacin postupa, ako su obe premise negativne,
i premisa AB znaci prosto [asertoricno] ne-pripadanje, dok
premisa Br oznacava daB moze dane pripada nijednom r.
Iz ovih uzetih premisa ne dobija se nuznim nacinom nikakav zakljucak; medutim, kad se konvertira kontingentna
premisa, dobija se silogizam. Uzmimo da A ne pripada
nijednom B, a da B moie dane pripada nijednom r. Iz toga
ne proizlazi nista nuznim nacinom. Ali ako se uzme da B
moze da pripada svakom r, - sto je istinito - i ako premisa AB ostaje ista, - opet ce se dobiti isti silogizam.
Ali ako se pretpostavi da B ne pripada svakom r,
a ne da je moguce da B ne pripada svakom r, tada se
uopste nece dobiti nikakav silogizam, - bila premisa AB
negativna ili afirmativna. Zajednicki termini za nuzno
pripadanje [neka budu]: ,belo", ,zivotinja", ,sneg'', a za
nemogucnost nuznog pripadanja: ,belo", ,zivotinja",
,smola".
Jasno je, dakle, da kad su termini univerzalni, i kad
je jedna premisa prosta [asertoricna], a druga moguca,
[kontingentna], tada ce se dobiti silogizam uvek kad je
kontingentna premisa koja se odnosi na donji krajnji termin, - samo [ce se taj silogizam dobiti] nekad na osnovu
samih premisa, a nekad na osnovu konverzije jedne premise. Utvrdili smo kad se javlja jedan, a kad drugi od
ovih slucajeva, i iz koga razloga.
Ali ako se pretpostavi da je jedna od premisa univerzalna, a druga partikularna, - tada ce se, uvek kad se
premisa koja se odnosi na gornji krajnji termin stavi kao
univerzalna i kontingentna - pa hila ona afirmativna i1i
negativna - i kad je partikularna premisa afirmativna i

asertoricna74 - dobiti savrseni silogizam, kao kad su oba

termina univerzalna. Dokaz je isti kao ranije. 75
Ali, kad je premisa koja se odnosi na gornji krajnji
termin [gornja premisa] univerzalna, asertoricna i nekontingentna, a kad je druga [donja] premisa partikularna i
kontingentna - bile obe [premise] negativne i1i afirmativne, ili hila jedna negativna, a druga afirmativna, - uvek
ce se dobiti nesavrseni silogizam. Medutim, dokaz ce se
izvoditi cas pomoeu nemoguceg [apsurda], a cas konverzijom kontingentne premise, kao u ranijim slucajevima.
Dobice se, pomoeu konverzije, silogizam i tada, kad univerzalna premisa koja se odnosi na gornji krajnji termin
[gornja premisa] oznacava asertoricno pripadanje ili nepripadanje, a kad je kontingentna druga [donja], partikularno-negativna premisa. To je slucaj ako A pripada ili ne
pripada svakom B, iako je moguce da B ne pripada ponekom r. Jer, silogizam se dobija, ako se premisa Br
konvertira s obzirom na kontingentnost.
Kad partikularna premisa oznacava prosto [asertoricno] ne-pripadanje, - ne moze se dobiti silogizam. Termini za pripadanje [neka budu]: ,beo", ,zivotinja", ,sneg",
- a za ne-pripadanje: ,belo", ,zivotinja", ,smola". Dokaz
za ovo treba izvesti iz neodredenog.
Ako se premisa koja se odnosi na donji termin [donja
premisa] uzme univerzalno, a ako se premisa koja se odnosi na gornji krajnji termin [gornja premisa] uzme partikularno, - bilo da je jedna i1i druga [od njih] negativna
ili afirmativna, kontingentna ili asertoricna, - nece se
dobiti nikakav silogizam.
Isto tako, i kad su premise partikularne ili neodredene,
- bile one kontingentne ili asertoricne, ili bila jedna kontingentna, a druga asertoricna, - neee se dobiti nikakav
silogizam. Dokaz je isti kao u ranijim slucajevima. 76 Zajednicki termini za nmno pripadanje [neka budu]: ,Zivotinja", ,belo", ,odeca".
J asno je, dakle, da, kad je univerzalna premisa koja
se odnosi na gornji termin [gornja premisa], tada postaje

uvek silogizam; ali kad je univerzalna premisa koja se

odnosi na donji krajnji termin [donja premisa], tada ne
postaje nikakav silogizam.
Glava sesnaesta
[MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI PRVE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA,
A DRUGA NUZNA]

Kad jedna premisa iskazuje nuzno, a druga moguce

[kontingentnol pripadanje, dobice se silogizam kad se termini na isti nacin odnose kao ranije. 77
Silogizam ce biti savrsen kad je donji krajnji termin
nuzan [a gornji kontingentan].
Ako su termini afirmativni, zakljucak ce biti kontingentan, a ne asertorican, - bili termini univerzalni i1i
ne-univerzalni. U slucaju da je jedna premisa afirmativna,
a druga negativna, tada ce, uvek kad je afirmativna premisa nuzna, zakljucak biti kontingentan, a ne asertoricno-negativan. Medutim, ako je negativna premisa nuzna, zakljucak ce biti i kontingentno-negativan i asertoricno-negativan, - bili termini univerzalni iii ne-univerzalni.
Kontingentnost u zakljucku treba shvatiti na isti
nacin kao ranije. 78 Ali iz nuzne negativne premise nece
se dobiti nikakav silogizam, jer jedno je kad se kate: ,ne
pripadati nuZnim nacinom", a drugo: ,nuznim nacinom
ne pripadati".
Jasno je da se iz afirmativnih termina ne dobija nuzan
zakljucak. Uzmimo da A pripada svakom B nuznim nacinom, i da B maze da pripada svakom r. Ovde ce se
dobiti nesavrseni silogizam, ciji je zakljucak da A maze
da pripada svakom r. Da je silogizam nesavden, jasno
je iz dokaza. Jer, dokaz mora na isti nacin da bude izveden kao ranije. ' 9
Uzmimo opet da A maze da pripada svakom B, a da
B nuznim nacinom pripada svakom r. Ovde ce se dobiti
silogizam sa zakljuckom da A maze pripadati svakom r,

a ne da mu stvamo [asertoricno] pripada. I ovaj silogizam

je savrsen, a nije nesavrsen, jer neposredno dobija savrsenstvo od premisa koje su u poeetku pretpostavljene.
Ako premise nisu slicne po obliku, uzmimo prvo da je
negativna premisa nuzna, i da, nuznim nacinom, A maze
ne pripadati nijednom B, dok B maze pripadati svakom r.
Tada je nuzno da A ne pripada asertoricno [stvamo]
nijednom r. Uzmimo da A pripada svakom r ili ponekom
r. Ali, pretpostavljeno je da A ne maze da pripada nijednom B. Posta se negativna premisa daje konvertirati,
ni B ne maze da pripada nijednom A. Ali A treba da pripada i1i svakom r ili ponekom r. Prema tome, B ne maze
pripadati ponekom r i1i svakom r. Ali u poeetku je pretpostavljeno da B maze da pripada svakom r. Ocevidno
da dobijeni silogizam zakljucuje isto taka na kontingentno
[moguce] ne-pripadanje, posto zakljucuje na asertoricno
[stvamo] ne-pripadanje.
Uzmimo sad da je nuzna afirmativna premisa, i da A
maze ne pripadati nijednom B, a da B nuznim nacinom
pripada svakom r. Silogizam ce biti savrsen,80 ali ce
zakljucak biti ne asertoricno ne-pripadanje, nego kontingentno ne-pripadanje. Jer, taka je uzeta premisa koja zavisi
od gomjeg krajnjeg termina [gomja premisa], a ovde nema
svodenja na nemoguce. Jer ako se pretpostavi da A maze
pripadati ponekom r, i ako se isto taka pretpostavi da A
maze ne pripadati nijednom B, iz tih premisa ne proizlazi
nista nemoguce.
Ali ako se negacija stavi u donji krajnji termin [u
donju premisu], tada ce se, ako premisa oznacava kontingentnost, dobiti silogizam konverzijom, kao u ranijim slucajevima.81
Medutim, silogizam se nece dobiti, ako premisa ne
oznacava kontingentnost. A nece se dobiti ni kad su obe
premise negativno stavljene, a ona sto se odnosi na donji
termin [donja premisa] nije kontingentna. Termini su isti
kao gore. Za pripadanje termini su: ,bela", ,zivotinja",
,sneg'', a za ne-pripadanje: ,bela", ,zivotinja", ,smola".
121

lsto ce se postupati sa partikulamim silogizmima. Kad

je negativna premisa nuzna, zakljucak ce biti negativan
[odnosice se na ne-pripadanje]. Nairne, ako A ne moze
pripadati nijednom B, a ako B moze da pripada ponekom
r, tada nuznim nacinom A ne pripada ponekom r. Jer, ako
A pripada svakom r, iako ne moze da pripada nijednom
B, tada isto tako B ne moze pripadati nijednom A. I tako,
ako A pripada svakom r, B ne moze pripadati nijednom
r. Medutim, pretpostavljeno je daB pripada ponekom r.
Kad je nuzna partikulam<rafirmativna premisa u
negativnom silogizmu, - uzmimo, na primer, premisu
Br, - i1i kad je u afirmativnom silogizmu nuzna univerzalna premisa - uzmimo premisu AB - nece se dobiti
silogizam koji izraiava pripadanje. Dokaz je isti kao
ranije.
Medutim, ako se univerzalno nalazi u donjem krajnjem terminu- bila premisa afirmativna ili negativna, ali
kontingentna - a ako je partikulama i nuzna premisa koja
se odnosi na gomji krajnji termin [gomja premisa]- nece
se dobiti silogizam. Termini za nuino pripadanje [neka
budu]: ,zivotinja", ,belo", ,covek"; a za nemogucnost
pripadanja: ,zivotinja", ,belo", ,odeca".
Ali kad je univerzalna premisa nuzna, a partikularna
moguca [kontingentna], tada su - ako je univerzalna
premisa negativna - termini za pripadanje: ,zivotinja",
,belo", ,gavran", a termini za ne-pripadanje: ,zivotinja",
,belo", ,smola". Ako je univerzalna premisa afirmativna,
termini za pripadanje [neka budu]: ,zivotinja", ,belo",
,labud", a termini za nemogucnost pripadanja: ,zivotinja",
,belo", ,sneg".
Nece se dobiti silogizam ni kad su stavljene premise
neodredene, ili kad su obe partikularne. Zajednicki termini
za pripadanje [neka budu]: ,zivotinja", ,belo", ,covek",
a za ne-pripadanje: ,zivotinja", ,belo", ,neoduhovljen".
Jer pripadanje zivotinje necem belom, i belog necem neoduhovljenom, jeste i nuino i nemoguce. Isto je i sa morrnrim fkontim!entnim] pripadanjem, tako da su ovi termini

Ocevidno je iz recenoga sle~~ce. Kad se termini .~licno

odnose kako u slucaju prostog 1h stvamog [asertoncnog]
pripadanja, tako i u slucaju nuznog pripadaf:lja, - ~ada
postaje i ne postaje sil<?rzam.. Sa~o, a~~. J.e neg~t1~na
premisa asertoricna, dob~Ja se. s1logtz3;ll C1J1 Je .zaklJ~cak
moguc [kontingentan], ah ako Je negatlvna prem1sa nuzna;
dobija se silogizam Ciji zakljucak jskazuje kof:lting~niD:o 1
asertoricno ne-pripadanje. Jasno Je da su sv1 [ov1] s~?
gizmi nesavrseni, i da postaju savrseni pomocu raruJe
navedenih figura. 82

Glava sedamnaesta
[MODALNI SILOGIZMI.- SILOGIZMI DRUGE FIGURE:
OBE PREMISE SU KONTINGENTNE]

Kad su obe premise kontingentne, u drugoj figuri

nece se dobiti nikakav silogizam, -bile premise afirmativne ili negativne, univerzalne iii partikulame.
.
Medutim, kad jedna [premisa] iskazuje prosto pnpadanje, a druga kon~ngen~o postojanje, -:- .tada,, ako
afirmativna [premisa] 1skazu1e prosto postoJanJe nee~ se
nikad dobiti silogizam. Ali ako umverzalno-negatiVf:l~
[premisa] iskaz~je pros.to po~toj.anje, uvek. ce se dobltl
silogizam. Isto Je tako 1 kad 1e Jedna prem1sa uzeta kao
nuzna, a druga kao kontingentna. I ?vde kontinge~!~O
u zakljuccima treba uzeti u istom sm1slu kao u raniJim
slucajevima. 83
Najpre treba dokazati d~ .~e ne moze k~nvert1rat1
negativno-kontingentna propoz1~~Ja. Tako, n~ynm~r, ako
je moguce da A ne pnpada mJednom B, ruJe .nuzno da
i B moze ne pripadati nijednom A. Pretpostav!mo ?a B
moze da ne pripada nijednom ~. Posto se ~fu':flatiVno
-kontingentne [premise] konvertiraJ.u. sa negat~vmm [premisama] - bile one kontre~o 1h .~ontradiktom~ suprotne; i posto B moze da ne pnpada ~IJedf:lom A, :- Jasno
je daB moze pripadati svakom A. Ah t? Je po~resno. Jer
ako jedno moze svakom drugom da pnpad~, IZ toga ne
proizlazi da, i obratno, ovo mora onom da pnp~da: Prem~
- ---~:.,.. ., nrnnm:iciia ne daie se konvertuati.
v

. . Dalje, n~sta ne stoji na ~utu da A moze da ne pripada

ll!Jednom B, 1 dane bude nuzno daB ne pripada ponekom
A. Na primer, belo moze da ne pripada svakom coveku
(posto ono isto tako moze da pripada svakom coveku),
ali nije istina reCi da covek moze da ne pripada nijednom
belom. Nairne, mnogim belim stvarima covek nuznim
nacinom ne pripada. Rekli smo84 da nuzno nije kontingentno.
Ali, isto tako, nije moguce dokazati konvertibilnost
pomocu nvemoguce~ kad .se sudi ovako: ,Ako je pogresno
da VB moze .ne PI?-Pa~at1 nijednom A, istina je da B ne
~oze ne _pnpa~atl lllJednom A. Jer, u prvoj propoziciji
1mamo aflrmac1JU, au drugoj negaciju. Ako je tako, istina
~e da B nuznim nacinom pripada ponekom A, a isto tako
1 A ponekom B. A to je nemoguce."
. Ali_ ako_ B n: moze da pripada nijednom A, iz toga
ne 1zlaz1 da Je nuzno da B pripada ponekom A.
Jer, izraz: ,B ne moze da ne pripada nijednom A"
~po~rebljen je u dvojakom smislu. U prvom smislu pod
tlm 1zrazom se podrazumeva: ,nuzno je da B pripada ponekom A", d_ok se u drugom smislu podrazumeva: ,nuzno je
daB ne pnpada ponekom A". Nairne, o onome sto nuznim
nacinom ne pripada ponekom A, nije istina reci da moze
ne pripadati svakom A. Isto tako, nije istina reci ni o onom
sto .nuznim nacinom pripada ponekom A da moze pripadatl svakom A. Ako bt neko smatrao da zato sto r ne
moze da pripada svakom ~. r nuznim nacinom ne pripada ponekom A, - tvrdio bi nesto pogresno. Jer, r
pripada svakom ~. ali zato sto mu u nekim slucajevima
pripada nuznim nacinom, mi zbog toga kafemo da ne
moze pripadati svakom ~. Prema tome, suprotnost od:
,svakom moei pripadati" jeste jednom: ponekom nuznim
nacinom pripadati", i pored toga. "ponekom nuznim
nacmom ne pripadati". Isto je tako i sa suprotnoscu od:
,moei nikome ne pripadati". Ocevidno je da kao suprotnost mogucem i nemogucem - u smislu u kome smo
ih u pocetku definisali - treba staviti ne samo , nuzno
V

ponekom pripadati" nego i ,nuzno ponekom ne pripadati". Ali ako se uzme ovo poslednje (,nuzno ponekom
ne pripadati"], iz toga ne proizlazi nista nemoguce, tako
da se ne dobija silogizam. Iz recenoga je jasno da se negativna premisa ne daje konvertirati.
Posto je to dokazano, pretpostavimo da A moze da
ne pripada nijednom B i da pripada svakom r. Nece se
dobiti silogizam pomocu konverzije (negativne premise].
Jer, rekli smo da se jedna takva premisa ne daje konvertirati. Ali se ne dobija ni dokaz pomocu nemoguceg. Jer,
ako se pretpostavi da B moze da pripada svakom r iz toga ne proizlazi nista pogresno. Nairne A moze da
pripada svakom r, i moze da ne pripada nijednom r.
Uopste, ako ovde postoji silogizam, jasno je da bi
ovaj trebalo da ima kontingentan [moguc] zakljucak,
posto nijedna od dve premise nije asertoricna, a taj zakljucak morao bi da bude afirmativan iii negativan. Ali on
[zakljucak] ne moze biti ni jedno, ni drugo. Jer, u slucaju
da se on stavi kao afirmativan, pomoeu termina ce se dokazati da predikat ne moze pripadati subjektu. Medutim,
u slucaju da se zakljucak stavi kao negativan, dokazace
se isto tako da zakljucak nije kontingentan nego nuzan.
Uzmimo da je A ,belo", B ,covek", a r ,konj". Tada
moze A, belo, da pripada svakom r, i da ne pripada nijednom B. Ali B ne moze ni da pripada ni da ne pripada r.
Ocevidno je da B ne moze pripadati r, jer nijedan konj
nije covek. Ali ono [B] isto tako ne moze dane pripada r,
jer je nuzno da nijedan konj ne bude covek, a nuzno nije
kontingentno. 85 Prema tome, nece se dobiti silogizam.
Dokaz ce biti isti ako se negativna premisa preokrene,
ili ako su obe premise afirmativne ili negativne. Dokaz
ce se dobiti pomocu istih termina. I kad je jedna premisa
univerzalna, a druga partikulama, ili kad su obe partikulame, ili neodredene, i1i rna na koji nacin da se premise
menjaju, - dokaz ce se uvek izvesti pomocu istih termina.
Jasno je, dakle, da ne postaje silogizam, kad su obe
premise stavljene kao kontingentne.

125

Glava osamnaesta
[MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI DRUGE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA,
A DRUGA ASERTORICNA]

Ako jedna premisa iskazuje asertaricno pripadanje,

a druga kantingentnast [magucnost], i aka se afirmativna
premisa stavi kao asertoricna, a negativna kao kontingentna, - ne maze se dobiti nikakav silagizam, - ni kad su
termini univerzalni, ni kad su partikularni.
Dokaz je isti, i izvodi se pomoeu istih termina [bela,
covek, konj].
Ali u slucaju da je afirmativna premisa kantingentna,
a negativna asertaricna, dobice se silagizam. Uzmimo da
A ne pripada nijednam B, ali da moze da pripada svakom
r. Kad se negativna premisa konvertira, B nece pripadati
nijednom A. Ali A moze da pripada svakom r. Tada
postaje silogizam ciji je zakljucak, prema prvaj figuri, da B
maze dane pripada nijednam r. Isto je i kad se negacija
adnosi na r.
Ali kad su obe premise negativne, i kad jedna iskazuje
asertaricno ne-pripadanje, a druga kontingentno ne-pripadanje, - iz samih tih pretpastavljenih prapozicija ne
proizlazi nista nuzna. Ali, kad se kontingentna premisa
kanvertira, dobija se silogizam da B moze da ne pripada
nijednam r, kaa u ranijim slucajevima. Nairne, tada panavo dobijama prvu figuru.
Medutim, ako su abe premise afirmativne, nece se
dobiti nikakav silogizam. Termini za pripadanje [neka
budu]: ,zdravlje", ,zivotinja", ,covek", - a termini za
ne-pripadanje: ,zdravlje", ,kanj", ,cavek".
Na isti nacin ce se postupati kad su u pitanju partikularni silogizmi. Jer, kad afirmativna premisa iskazuje
asertoricna pripadanje, nece se dobiti silogizam, - bila
ana [premisa] pretpastavljena kao univerzalna iii kao
partikularna. (Ovo se dokazuje na isti nacin kao gore, i
pomacu istih termina.) Ali, kad je negativna premisa
asertaricna, dobice se silogizam pomacu kanverzije, kaa
u ranijim slucajevima.

126

A, opet, ako su obe premise uzete kaa negativne, i

aka je asertaricna-negativna premisa univerzalna, - iz
samih premisa nece proizaCi nikakav zakljucak; medutim,
aka se kanvertira kontingentna premisa, moze, kao ranije,
pastati silogizam. Ali ako je negativna premisa asertoricna,
a pri tome stavljena kao partikularna, nece se dabiti silogizam, - bila druga premisa afirmativna iii negativna.
Isto tako, [nece se dobiti silagizam] ni aka se abe premise
stave kao neodredene, - bile one afirmativne, negativne
i1i partikulame. Dakaz je isti, i izvadi se pamacu istih
termina. 86

Glava devetnaesta
[MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI DRUGE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE NUZNA, A DRUGA KONTINGENTNA]

Kad jedna premisa iskazuje [nesto] nuzno, a druga

[nesta] kontingentna, - tada u slucaju kad je nuzna negativna premisa, dobice se silogizam sa zakljuckam ne
sama kontingentno-negativnim, nego isto tako i asertoricno-negativnim. Medutim, kad je nuzna afirmativna premisa, - nece biti silogizma.
Uzmima za nuzno da A ne pripada nijednom B, ali
da [A] moze pripadati svakom r. Aka se negativna premisa konvertira, ni B nece pripadati nijednom A. Ali
[pretpostavljena je] da A maze pripadati svakom r. Taka
se opet dobija silagizam prve figure, sa zakljuckam da B
moze dane pripada nijednom r. U isto vreme, jasno je da
B ni asertaricno nece pripadati nijednam r. Uzmima slucaj asertaricnag pripadanja. Kad A moze da ne pripada
nijednom B, a kad B pripada panekam r,- A ne maze
pripadati panekam r. Ali, po pretpastavci, A bi magla
pripadati svakom r.
Na isti nacin dakazuje se i kad se negacija adnasi na r.
Uzmimo sad da je afirmativna premisa nuzna, a da
je druga [premisa] kantingentna, - da A maze da ne pripada nijednom B, ali da nuznim nacinom pripada svakom
r. Kad se termini tako adnose, nece se dabiti nikakav
silagizam, jer se moze desiti da B nuznim nacinam ne

127

pripada r. Neka A bude bela" B cavek" a r labud"

"
' ,,
'
''
.
,Bela" nuznim nacinam pripada labudu" ali maze da
ne pripada nijednom caveku, a c~vek" nuinim nacinam
ne pripada nijednam ,labudu". Ocevidna je da se u avam
slucaju ne dabija silagizam sa kontingentnim zakljuckam.
Jer, ana sta je nuzna nije kantingentna. Ali nece se dabiti
~~ silagizam sa nuznim zakljuckam. Jer, nuzna dobijama
lh }:ad su abe premise nuzne, iii kad je negativna premisa
nuzn~ .. Sem toga, ~o~e se desiti da B pripada r, kad su
terrrum tako stavlJem. Jer, nista ne staji na putu da r
potpa?a pod B [taka da B bude pridata r], i da A maze
da p~1pada s~akom ~: a da bude nuzna da A pripada r.
Uzm1ma da Je r ,b1t1 budan", B zivotinja" a A kretanje". Kretanje nuznim nacinam 'pripada o~ame ko je
~)Ud~n, a ovo [kretanje] moze da pripada svakoj zivatinji:
1, n~JZ~d, S":~ StO je b~?no jeste zivatinja. Jasno je da avde
zaklJucak lllJ~ asertor.Ic?o-neg~ti~an, p~~to je kod takvag
odnosa termma zaklJucak nuzmm nacmom asertaricna-afirm~tivan. Ista tako, ne mogu se pastaviti ni suprotna
tvrdenJa. Preiii:a to~e, nece se dobiti nikakav silogizam.
Isto se taka 1zvod1 dokaz kad se afirmativna premisa
premesti [u gornju premisu].
~~dutim, ako su pr~mise slicne po formi, tada U Slu~aJU v?a vSU On~ nev~atlvne - uvek postaje silagizam,
na taJ nac1.~. StO Sev l~Vr~l konverzija kontingentne premise,
kao ~ ramjlm slucaJeVI:na.87 Uzmimo da je nuzno da A
ne pnpada B, a da maze da ne pripada r. Ako se izvdi
konve.rzija premisa, B ne pripada nijednom A, i A maze
?a pnpada svakom r. Dakle, dabija se prva figura. Ista
Je taka kad se negacija odnosi na r.
. .Ali ako ~u premi~e afirmativno stavljene, ne dobija se
s~lag1zam. Ocev1dna Je da zakljucak nece biti ni asertoncna.-negativan: ni negati~an ~uznim nacinam, posta nije
stavlJe.?a ne~ahvna. prem.Isa m za prosto pripadanje, ni
za nuzno pnpadanJe. Ah zakljucak nece biti ni kantingentna-negativan. Jer kad se termini taka odnose B nuznim
naCinam nece pripadati r. Tako je kad se uz~e da je A
,belo", B ,labud", a r ,covek". U zakljucku sene magu

128

dabiti ni suprotna tvrdenja, pasta je dakazana daB nuznim

nacinom ne pripada r. Taka ne pastaje nikakav silogizam.
Isto ce biti i za silogizme kaji imaju partikulame
zakljucke. Aka je negativna premisa apsta i nuzna, uvek
ce se dabiti silagizam ciji ce zakljucak biti kantingentan
i asertoricna-negativan (dakaz se izvadi kanverzijam). Medutim, aka je afirmativna premisa (apsta i nuzna), nikad
se ne dobija silagizam. Dakaz ce se izvaditi na isti nacin
i pamoeu istih termina kaa kad univerzalnih prapozicija.
Zakljucka neee biti ni kad su obe premise afirmativne. I za ova se izvodi isti dokaz kao ranije.
Ali ako su abe premise negativne, i ako je pri tome
premisa koja iskazuje [prosto] ne-pripadanje univerzalna
i nuzna, - tada se nece izvesti nu2nim nacinom nikakav
zakljucak iz premisa onakvih kako su one stavljene; ali
ce se, kao u ranijim slucajevima, dobiti silogizam konverzijom kontingentne premise.
Ali aka su obe premise neodredene iii partikulamo
uzete, nece se dobiti silogizam. Dokaz je ovde opet isti,
i izvodi se pomocu istih terrnina.
Dakle, iz recenoga je jasno da - ako se stavi univerzalno-negativna premisa kao nuzna- uvek proizlazi silogizam, koji ima zakljucak ne samo kontingentno-negativan
nego i asertoricno-negativan. Medutim, nikad se nece dobiti
silogizam, ako je nuzna afirmativna premisa. Isto je taka jasno da- kad se termini odnose na isti nacin u slucaju nuznog
pripadanja i u slucaju asertoricnog pripadanja - postaje i
ne postaje silogizam. Ocevidno je da su svi silogizmi nesavrseni, i da postaju savrseni pomocu ranije naznacenih figura.
Glava dvadeseta
[MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI TRECE FIGURE
SA DVE KONTINGENTNE PREMISE]

U poslednjoj figuri dobija se silogizam aka su abe

premise kontingentne, iii samo jedna.
Kad premise iskazuju kontingentnost, zakljucak ce
takode biti kontingentan; on ce isti takav biti i kad je
jedna premisa kontingentna, a druga asertaricna.
9 Organon

129

U slucaju kad se druga premisa uzme kao nuzna,

tada, ako je ana afirmativna, zakljucak nece b~ti ni nuz~?'
ni asertorican. Ali, aka je [druga premisa] negatiVna, dob1ce
se silogizam ciji ce zakljucak biti asertoricnc:negativan,
kao u ranijim slucajevima.88 I ovde se ~ontmgentno:. u
zakljuccima mora razumeti isto [u istom sm1slu] kao ramJe.
Uzmimo najpre da su premise kontingentne, i da A
i B mogu pripadati svakom r. Posta je afirmativna pr~
misa partikulamo konvertibilna, i pasta B maze da pnpada svakom r , - isto ce taka i r moci da pripada ponekom B. Aka A maze da pripada svakom r, a r ponekom
B,- isto taka i A maze pripadati ponekom B. Jer dobija
se prva figura.
Aka A maze da ne pripada nijednom r, a aka B
maze da pripada svakom r, - tada nuznim naCi~om
proizlazi da A maze da ne pripada ponekom B. Na1me,
konverzijom cemo dobiti opet prvu figuru.
Ali, aka se abe premise stave kao negativne,. iz samih
tih premisa nece proizaci nista nuzno; medutlm, konverzijom premisa dobice se silogizam kao ranije. Jer, aka
A i B mogu dane pripadaju r, ponovo ce se konverzijom
dobiti prva figura.
Medutim, aka je jedan termin univerzalan, a drugi
partikularan i aka se termini odnose na isti naCin kao
u asertoricnlm propozicijama, dobice se ili nece se dobiti
silogizam.
Uzmimo da A maze da pripada svakom r, a B ponekom r.su Konverzijom partikularne premise dobice se prva
figura. Jer, aka A maze da pripada svakom r, a aka r
maze da pripada ponekom B, A isto taka maze da pripada ponekom B.
Isto vaZi kad je Br univerzalno.90
Isto ce biti i aka je premisa Ar negativna, a premisa Br afirmativna.91 Opet ce se konverzijom dobiti
prva figura.
Aka se obe premise stave kao negativne, i to jedna
univerzalno, a druga partikularno, - iz samih takvih

premisa nece proizaci nikakav silogizam. Ali on ce se,

kao i ranije, dobiti konverzijom [premisa].
Kad su abe premise neodredene ili partikularne, ne
postaje silogizam. Jer, A nuznim nacinom pripada svakom
B, a isto taka nijednom B. Termini za pripadanje neka
budu: ,zivotinja", ,covek", ,bela", a za ne-pripadanje:
,konj", ,covek", ,bela". Srednji termin: ,bela" .
Glava dvadeset prva
[MODALNI SILOGIZMI.- SILOGIZMI TRECE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA,
A DRUGA ASERTORICNA]

Aka jedna premisa oznacava prosto pripadanje, a

druga kontingentno pripadanje, zakljucak ce biti kontingentan, a ne asertorican, i dobice se silogizam, - kad se
termini nalaze u istom odnosu kao ranije.
Uzmimo najpre da su termini afirmativni i da A pripada svakom r, a da B maze da pripada svakom r. 92
Aka se premisa Br konvertira, dobice se prva figura,
kao i zakljucak da A maze pripadati ponekom B. Jer kad
jedna premisa u prvoj figuri iskazuje kontingentnost, i
zakljucak je isto taka bio kontingentan. Isto je [isti je
zakljucak] i kad je premisa Br asertoricna, a [premisa]
Ar kontingentna. 93
Kad je [premisa] Ar negativna, a [premisa] Br afirmativna, rna koja ad njih da je asertoricna,94 u oba slucaja
zakljucak ce biti kontingentan. Jer opet se dobija prva
figura, a dokazano je da aka jedna premisa u njoj iskazuje
kontingentnost, i zakljucak ce isto taka biti kontingentan.
Aka se negacija stavi uz donji krajnji termin, ili aka
su abe premise uzete kao negativne, iz samih takvih premisa ne maze se dobiti silogizam. Ali, aka se premise konvertiraju, dobice se silogizam, kao u ranijim slucajevima.
Aka je jedna premisa univerzalna, a druga partikulama, i aka su abe afirmativne,95 ili ako je negativna
[premisa] univerzalna, a afirmativna [premisa] partikular9

131

na, 96 - svt ce se silogizmi dobiti na isti nacm, jer svi

ce postati savrseni pomocu prve figure. Ocevidno je da
ce se dobiti silogizam sa kontingentnim, a ne sa asertoricnim zakljuckom.
Ali, ako je afirmativna [premisa] univerzalna, a negativna partikulama,97 dokaz ce se izvesti pomocu nemoguceg. Uzmimo daB pripada svakom r, ida A maze da
ne pripada ponekom r. Tada, nuznim nacinom, A maze da
ne pripada ponekom B. Jer, aka A nuznim nacinom pripada svakom B, i aka se pretpostavi daB pripada svakom
r , - Ace nuznim nacinom pripadati svakom r, jer to je
ranije bilo dokazano. 98 Ali pretpostavka je bila da A maze
ne pripadati ponekom r.
U slucaju da su abe premise neodredene ili partikulame, - nece se dobiti silogizam. Dokaz je isti kao za
univerzalne premise, i izvodi se pomocu istih termina. 99
Glava dvadeset druga
[MODALNI SILOGIZMI.- SILOGIZMI TRECE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA, A DRUGA NUZNA]

Aka je jedna premisa nuzna, a druga kontingentna,

tada se, kad su termini afirmativni, uvek dobija silogizam
sa kontingentnim zakljuckom. Medutim, ako je jedna
premisa afirmativna, a druga negativna, tada se, ako je
afirmativna [premisa] nuzna, dobija kontingentno-negativni zakljucak. Ali aka je negativna premisa nuzna, zakljucak ce biti i kontingentno-negativan i asertoricno-negativan. Medutim, nece se dobiti silogizam sa nuznim
negativnim zakljuckom, - kao [sto se nece dobiti] ni u
drugim figurama.
Uzmimo najpre da su termini afirmativni, i da A
nuznim nacinom pripada svakom r, a da B moze da pripada svakom r. 100 Posta je nuzno da A pripada svakom
r, a posto r maze da pripada ponekom B,- i Ace pripadati ponekom B na kontingentan, a ne na asertorican
nacin, jer taka je bilo u prvoj figuri. Dokaz ce biti isti i

ako se uzme da je premisa Br nuzna, a premisa Ar

kontingentna. 101
Uzmimo, opet, da je jedna premisa afirmativna, a
druga negativna, i da je afirmativna nuzna, - i da A moze
da ne pripada nijednom r, a da B nuznim nacinom pripada svakom r.102 Opet ce se dobiti prva figura, a zato
sto negativna premisa iskazuje kontingentnost, oeevidno
je da ce zakljucak biti kontingentan. Nairne, kad su se
premise tako odnosile u prvoj figuri, i zakljucak je bio
kontingentan. Ali ako je negativna premisa nuzna,103
zakljucak ce biti i da je kontingentno da A ne pripada
ponekom B, i da A asertoricno ne pripada ponekom B.
Uzmimo da je nuzno da A ne pripada r, ida B moze
da pripada svakom r. Konverzijom afirmativne premise
Br dobice se prva figura, a negativna premisa pri tome
je nuzna. Kad se premise na taj naCin odnose, proizlazi
da A i moze dane pripada ponekom r, ida A asertoricno
ne pripada ponekom r. Zato A nuznim naCinom asertoricno ne pripada ponekom B. Ali, kad se negacija nalazi
u donjem krajnjerri terminu [u donjoj premisi], ako je tako
postala premisa kontingentna, dobice se silogizam promenom premise, kao ranije. Medutim, ako je premisa
nuzna, nece se dobiti silogizam, jer ce zakljucak biti i
nuznim nacinom univerzalno-afirmativan i nuznim naCinom
univerzalno-negativan. Termini za opste pripadanje [neka
budu]: ,san", ,konj koji spava", ,covek", - a za opste
ne-pripadanje: ,san", ,budan konj", ,covek".
Isto ce biti i aka se jedan od termina odnosi prema
srednjem [terminu] univerzalno, a drugi partikulamo. Jer,
aka su obe premise afirmativne/04 dobice se silogizam sa
kontingentnim, a ne sa asertoricnim zakljuckom. Isto je
tako i kad se stavi jedna negativna, a druga afirmativna
[premisa], a pri tome je afirmativna [premisa] nuzna.105
Ali kad je negativna [premisa] nuzna,tot zakljucak ce biti
asertoricno-negativan. N aCin dokaza bice isti i kad su
termini univerzalni, i kad nisu univerzalni. Jer, nuzno je
da ovi silogizmi budu nacinjeni savrsenima pomoeu prve

133

figure, i stoga ono sto vaii u jednom slucaju [u silogizmima

prve figure] vaii i u drugom [u silogizmima trece figure].
Ali kad se univerzalna negacija stavi u donji krajnji
termin [u donju premisu], - ako je [ta negacija] kontingentna, konverzijom ce se dobiti silogizam; medutim, ako
je ona nuzna, nece se dobiti silogizam. Ovo ce se dokazati
na isti naCin i pomocu istih termina, kao za univerzalne
premise.
Ocevidno je, dakle, i u odnosu na ovu figuru, kad i
kako ce se dobiti silogizam, i kad je zakljucak kontingentan, a kad je asertorican. Isto tako, jasno je da su svi
ovi silogizmi nesavdeni i da postaju savrseni pomocu prve
figure. 107
Glava dvadeset treca
[OPSTA UPOTREBA TRI SILOGISTICKE FIGURE.
SVODENJE NA PRVU FIGURU]

Jasno je iz recenoga da silogizmi ovih figura postaju

savrseni univerzalnim silogizmima prve figure i da se na
njih svode. 108 Da ovo vaii o svakom silogizmu uopste/09
bice sad jasno cim pokaiemo da svaki silogizam postaje
u jednoj od ovih figura.
Svaki dokaz i svaki silogizam dokazuju, nuznim nacinom, ili pripadanje ili ne-pripadanje [jednom subjektu],
- bilo univerzalno ili partikularno, i bilo da se dokaz
izvodi neposredno ili pomocu hipoteze. A svodenje na
nemoguce jeste poseban slucaj dokaza pomocu hipoteze.
Najpre cemo govoriti o silogizmima koji neposredno
dokazuju. Ono sto o njima budemo utvrdili ucinice jasnim
silogizme dokazane pomocu nemoguceg, i uopste silogizme
dokazane pomocu hipoteze.
Ako treba zakljuciti pomocu silogizma da A pripada
ili ne pripada B,- nuzno je pretpostaviti nesto o necemu. 110
Ako se pretpostavilo A o B, - pretpostavilo se bas ono
sto je pitanje od pocetka. 111 Ali, ako je A afirmirano o r,
a ako r nije afirmirano ni 0 kome drugom terminu, niti
134

je drugi termin [afirmiran] 0 r, ni neki dru~ terminv 0

A, - nece se dobiti nikakav silogizam. 112 Jer, 1Z toga sto
jedna stvar ne pripada jednoj stvari ne proi~l~zi nista nuz:
nim nacinom. Prema tome, mora se [preffilSl Ar] dodah
druga premisa. Ako je A afirmirano o nekom drugom ter113
minu, iii neki drugi termin o A, ili neki drugi termin o f ,
- tada nista ne stoji na putu da postoji silogizam; medutim,
ovaj, na osnovu stavljenih premisa, n~ce zakljuciti nikakav
odnos prema B. Isto tako, kad r pnpada nekom drugom
terminu, ovaj opet drugom, i tako dalje, ali nijedan od
tih termina nije vezan sa B, opet se nece dobiti silogizam
u cijem se zakljucku postavlja neki odnos izmedu A i B.
Nairne mi smo uopste utvrdili114 da nikad ne moze postojati sil~gizam koji pridaje jednu stvar drugoj bez srednjeg
termina koji je pomoeu prediciranja [pripadanja] sta~ljen
u odnos sa svakim krajnjim terminom. Jer, silog1zam
uopste postaje iz premisa, a silogizam koji utvrduje neki
odnos prema odredenom subjektu polazi od premisa koje
postavljaju odnos prema ovom subjektu, a silogizam koji
utvrduje odnos odredenoga predikata prema odredenom
subjektu [proizlazi] iz premisa u kojima je ovaj predikat
stavljen u odnos prema ovom subjektu. Ali, nemoguce
je uzeti jednu premisu koja postavlja izvestan odnos prema
B, a nista o njemu niti tvrdi niti odrice. Nemoguce je,
isto tako, [uzeti] jednu premisu koja postavlja odnos izmedu A i B, a ne uzima nikakav zajednicki atribut, nego nesto tvrdi ili odrice o svakom terminu onih atributa koji su
joj svojstveni. Prema tome, treba pretpostaviti nesto sred~je
izmedu oba,115 nesto sto ce biti veza izmedu pripadan]a,
- ako treba da se dobije silogizam koji postavlja odnos
odredenog atributa prema odredenom subjektu.
Ako116 nuznim nacinom treba pretpostaviti nesto sto
oba krajnja termina imaju zajednicko, i ako je ovo moguce
na tri nacina (naime time sto se A prida r i r prida B,
ili sto se r prida A i B, iii sto se A i B pridaju f), koji
odgovaraju figurama 0 kojima smo govorili, - ocevidno
je da svaki silogizam nuznim naCinom postaje iz jedne od
ovih figura. Odnos je isti i ako je A vezano sa B pomocu
135

vise srednjih termina. Jer, cak i u slucaju kad ima vise

srednjih termina, figura je ista.
Prema tome, oeevidno je da se silogizmi koji neposredno dokazuju ostvaruju pomocu figura o kojima smo
govorilim. A da je to slucaj i kod svodenja na nemoguce,
bice jasno iz sledeceg.
Uvek kad se ostvaruje nesto pomocu nemoguceg,
~ilogizmo!ll se zakljucuje lazno, ali propozicija koju
Je prvob1tno trebalo dokazati, dokazana je hipoteticki,
kad nesto nemoguce proizlazi iz protivrecne [kontradiktome] propozicije. Tako se nesamerljivost [inkomensurabilnost] dijagonale dokazuje iz toga sto bi pri pretpostavci
njene samerljivosti [komensurabilnosti] nepami brojevi
postali jednaki pamima. Tada se zakljucuje da nepami
brojevi postaju jednaki parnim brojevima. Uz to, hipoteticno se dokazuje inkomensurabilnost dijagonale time sto
Ia2an zakljucak proizlazi iz protivrecne propozicije. 118
Jer, zakljucivanje iz nemoguceg sastoji se u tome da se
dokaze nemogucnost jedne stvari pomocu prvobitno postavljene hipoteze. Posto se Iazno, pri svodenju na nemoguce, dobija pomocu silogizma koji direktno dokazuje,
dok prvobitno tvrdenje biva dokazano pomocu pretpostavke; i posto smo ranije utvrdili da se silogizmi koji
direktno dokazuje izvode pomoeu [navedenih] figura, ocevidno je da se i silogizmi u kojima se vrsi svodenje na
nemoguce izvode pomoeu ovih figura.
Isto va2i i za sve druge silogizme koji se osnivaju na
pretpostavci. 119 U svim ovim slucajevima silogizam se
upravlja prema propoziciji koja je stavljena na mesto prvobitne propozicije, ali ova poslednja dobijena je saglasnoscu
iii drugom kakvom pretpostavkom.
Ali, ako je ovo istina, svaki dokaz i svaki silogizam
moraju nuznim nacinom da proizadu pomocu tri figure
o kojima je ranije govoreno. Kad je to dokazano, jasno je
da svaki silogizam postaje savrsen pomocu prve figure,
kao i da se moze svesti na univerzalne silogizme u njoj.
136

Glava dvadeset cetvrta

[0 KVALITETU I KVANTITETU PREMISA]

Dalje, u svakom silogizmu jedan od termina treba

da bude afirmativan, kao i da postoji jedno univerzalno
pripadanje. 100
Jer, bez jedne univerzalne premise ili nece biti silogizma, ili se ovaj nece odnositi na postavljeno pitanje,
iii ce postulirati ono sto treba dokazati [dobice se petitio
principiz1.
Uzmimo da treba dokazati da je eticki dobro zadovoljstvo koje pribavlja muzika. Ako se prizna da je zadovoljstvo eticki dobro, a ne doda se ,svako", - nece se
dobiti silogizam. Ako se prizna da je poneko zadovoljstvo
dobro, - tada je ili to zadovoljstvo drugo nego muzika,
i zakljucak nema nikakvog odnosa sa postavljenim pitanjem; ili je to zadovoljstvo muzika, i onda se pretpostavlja
ono sto treba dokazati [vrsi se petitio principii]. Ovo se
jos bolje moze razjasniti na geometrijskim figurama. Uzmimo da treba utvrditi da su jednaki uglovi na osnovici
jednog ravnokrakog trougla. Linije A i B treba tada povuCi ka centro. Ako se sad uzme da je ugao Ar jednak
uglu Bfl, a uopste se ne pretpostavi da su jednaki uglovi
upisani u polukrugovima; i ako se opet pretpostavi da
je ugao r jednak uglu fl, a pri tome se ne pretpostavi
da su jednaki svi uglovi upisani u istom isecku kruga;
ako se, najzad, pretpostavi da su - kad se jednaki uglovi
oduzmu od celih uglova koji su sami jednaki, jednaki
uglovi koji ostaju, E i Z, - tada ce se pretpostaviti ono
sto treba dokazati, sem u slucaju ako se isto tako pretpostavi da su, kad se jednaki uglovi oduzmu od jednakih
uglova, uglovi koji ostaju jednaki.
Ocevidno je, dakle, da u svakom silogizmu treba da
postoji opste pripadanje, i da je opste dokazano kad su
svi termini opsti. 121 Isto tako, vidi se da je partikulamo
dokazano kako na ovaj drugi nacin, tako i na prvi. 122
Prema tome, ako je zakljucak univerzalan, i termini su
137

nuzmm nacinam univerzalni. Medutim, ako su termini

univerzalni, zakljucak maze dane bude univerzalan.
Isto tako, jasna je da u svakam silagizmu ili abe
premise ili jedna maraju, nuznim nacinom, biti jednake
zakljucku. Ovim mislim ne samo [da premisa mora biti
jednaka zakljucku] ukaliko je afirmativna ili negativna,
nega i ukoliko je nuzna, ili asertoricna, ili kontingentna.
A treba uzeti u abzir i druge nacine pripadanja.123
Jas je, apste gavoreci, jasno kad ce se dobiti silogizam, a kad se nece dobiti, i kad je on moguc [kad on vaZi],
a kad je savrsen; i, najzad, jasno je da, ako postoji silogizam, termini moraju biti rasporedeni na jedan od nacina
na koje smo ukazali.

Glava dvadeset peta

[ODREfHVANJE BROJA TERMINA, PREMISA
I KONKLUZIJA. - SVAKI SILOGIZAM IMA TRI
TERMINA I DYE PREMISE]

Isto taka, jasno je da se svaki dokaz mora izvesti na

osnovu tri termina, a ne viSe, iako se isti zakljucak moze
izvesti iz raznih premisa. Tako se zakljucak E maZe izvesti
iz premisa A i B i iz premisa r i ~. ili iz premisa A i B,
ili A i r, ili B i r. Jer, niSta ne stoji na putu da za iste
zakljucke postoji vise srednjih termina. Ali, u tom slucaju
ne postoji jedan silogizam, nego nekoliko njih. Ili, opet,
u slucaju kad je svaka od premisa A i B za sebe dobijena
pomocu silogizma,124 - kao A pomocu ~ i E, i opet B
pomocu z i e. Ili kad se jedna premisa dobije pomocu
indukcije, a druga pomocu silogizma. Ali, i tako ima vise
silogizama, jer ima vise zakljucaka, kao A i B i r. 125 I, ako
se hoce da u ovim slucajevima nema vise silogizama, nego
samo jedan/26 moze se tako dobiti isti zakljucak pomacu
vise ad tri termina, ali to ne maze biti na nacin na kaji
r proizlazi iz A i iz B.
Uzmimo da je E zakfjuceno iz prapazicija ABr~.
Nuzna je da jedna [od avih propozicija] staji u takvam
odnosu prema drugoj kaa celina prema delu. 127 Jer, ranije128
138

je dokazano da se, kad postoji silogizam, neki od termina

nuznim nacinom moraju tako odnositi. Uzmimo da [propozicija] A stoji u takvam odnosu sa [propozicijom] B.
Iz ovoga proizlazi jedan zakljucak. Ovaj je [propozicija] E ,
i1i jedna od propozicija r i ~. i1i neka druga. Ali ako je
zakljucak E, tada ce se silogizam dobiti samo na osnovu
premisa A i B. Ako se [propozicije] r i ~ tako odnose,
da je jedna celina, a druga deo, zakljucak ce isto tako iz
njih proizaci, - a ovaj ce biti ili [propozicija] E, ili jedna
i1i druga od propozicija A i B, i1i neka druga. Ali, ako je
[zakljucak] E/ 29 i1i A i1i B/30 tada ce postojati ili vise
silogizama, ili ce isto biti zakljuceno pomocu vise termina,
na nacin koji smo naznacili kao moguc. Ali, ako je zakljucak drugi nego te propozicije [E, i1i A, ili B] , naci cemo
viSe silogizama koji medusobno ne staje u vezi. Ako se r
ne odnosi prema ~ tako da se dobija silogizam, tada su
one [propozicije] uzalud pretpostavljene, - sem ako to
nije bilo zbog kakve indukcije, ili radi prikrivanja [neceg] ,
ili iz nekog slicnog razloga. Ali ako iz propozicija A i B
ne proizlazi E, nego neki drugi zakljucak, i ako iz r i ~
sleduje jedna od dve propozicije [A i B], ili neka druga
[propozicija], - postace vise silogizama koji nemaju veze
sa subjektom. Jer, bilo je pretpostavljeno da silogizam
utvrduje E. Najzad, ako nikakav zakljucak ne proizlazi
iz r i ~. znaci da su te premise uzalud pretpostavljene,
a da silogizam ne dokazuje propoziciju koja je u pocetku
stavl jena.131
Iz svega ovoga je oeevidno da se svaki dokaz i svaki
[prost] silogizam dobija samo pomocu tri termina.
Ako je to jasno, ocevidno je da jedan zakljucak zavisi od dve premise, a ne od vecega broja premisa. Jer,
tri termina obrazuju dve premise - sem ako im se ne
dada jedna nova [premisa], 132 kao sto smo rekli u pocetku, 133 radi toga da se silogizmi nacine savrsenima.
Iz ovoga se vidi sledece: u svakom silogistickom
zakljucivanju gde nisu parne po broju premise iz kojih
proizlazi glavni zakljucak (jer izvesni od ranijih zakljucaka
takvo zakljuCivanje
jesu nuznim nacinom premise)/34 139

ili nije bilo silogisticko, ili je u njemu bilo postavljeno

viSe pitanja nego sto je bilo potrebno radi utvrdivanja
teze.
Ako se uzmu u razmatranje silogizmi prema njihovim
glavnim [prostim] premisama, - svaki silogizam proizlazice iz premisa koje su po broju pame, i iz termina koji
su po broju nepami. 135 Jer, broj termina za jedinicu veCi
je od broja premisa. A sto se tice zakljucaka, njihov broj
bice za polovinu manji od broja premisa. 136
Medutim, kad se dode do zakljucka pomocu prosilogizama, iii pomocu vise kontinuiranih srednjih termina/ 37
- kao, na primer, propozicija AB pomocu srednjih termina r i ~. - broj termina bice za jedinicu veCi od broja
premisa (jer dodati termin bice stavljen iii spolja [pored]
iii iznutra [izmedu drugih termina)1 38 ali u oba slucaja
izlazi da je broj propozicija za jedinicu manji od broja
termina). Broj premisa bice jednak broju propozicija.
Ali, 139 premise nece biti uvek parne, a termini neparni,
nego, i obrnuto, kad su premise parne, termini su neparni,
a kad su termini pami, premise su nepame. Jer, premisa
se dodaje u isto vreme kad se dodaje termin, - bilo s koje
se strane termin dodavao. Iz toga izlazi da - ako su premise parne po broju, a termini nepami po broju - nuznim
nacinom moramo da ih, pri svakom dodavanju, cinimo
naizmenicno pamim i nepamim.
Medutim, za zakljucke nece vaiiti isto pravilo, ni u
odnosu na termine, ni u odnosu na premise. Nairne kad se
doda jedan termin, broj dodatih zakljucaka bice za jedinicu manji od broja ranijih termina.140 Jer, novi termin
ne Cini zakljucak samo sa poslednjim [terminom]; inace
ga cini sa svima [drugima]. Ako se terminima A, B i r
doda termin ~. time su neposredno dodata dva zakljucka,
- jedan u odnosu na A, a drugi u odnosu na B.141 Isto
vazi i za sva druga dodavanja.U 2 Ali i kad se [novi] termin
stavi izmedu dva ranija termina/ 43 bice isto,- jer samo sa
jednim terminom [novi] termin nece ciniti silogizam. Tako
ce zakljucaka biti mnogo vise nego termina i premisa.
140

Glava dvadeset sesta

[KOJI SE ZAKLJUCCI IZVODE TESKO
A KOJI LAKO]

Posto znamo na sta se silogizmi odnose, kao i kvalitet

zakljucka dobijenog u svakoj figuri, i [posto znamo] na
koje se nacine oni [zakljucci] izvode, - jasno nam je koje
je probleme tesko, a koje je lako resavati.
Lakse je dokazati ono sto je zakljuceno u vise figura
i pomocu vise modusa, a teze je dokazati ono sto je zakljuceno u manjem broju figura i pomocu manje modusa.
Univerzalno-afirmativan zakljucak dokazuje se [izvodi se]
samo pomoeu prve figure, i pomoeu nje samo na jedan
nacin.w Univerzalno-negativan [zakljucak] dokazuje se
[izvodi se] pomocu prve i pomocu srednje [druge] figure;
pomoeu prve samo na jedan nacin,145 a pomocu srednje
[druge] na dva nacina.U 6 Partikulamo-afirmativan zakljucak dokazuje se [izvodi se] pomocu prve i poslednje [trece]
figure; pomoeu prve147 samo na jedan nacin, a pomoeu
poslednje [trece] na tri nacina. 148 Partikularno-negativan
zakljucak dokazuje se [izvodi se] u svim figurama, ali u
prvoj samo na jedan nacin/49 u srednjoj [drugo] na dva
nacina/ 50 a u poslednjoj [trecoj] na tri nacina.m
Jasno je, dakle, da je univerzalno-afirmativan zakljucak najteze utvrditi, a najlakse pobiti.
Ali, uopste je lakse pobiti univerzalne nego partikulame propozicije. Jer, univerzalno-afirmativna propozicija
pobijena je kako univerzalno-negativnom, tako i partikulamo-negativnom. Partikulamo-negativni zakljucak dokazuje se u svim figurama, a univerzalno-negativan u dve
figure. Is to je tako i sa [univerzalno-] negativnim propozicijama. Jer, prvobitna propozicija [univerzalno-negativna]
pobijena je i univerzalno-afirmativnom, i partikularno-afirmativnom [premisom]. A univerzalno-negativna [premisa] nalazi se u dve figure. Medutim, partikularne [premise] mogu biti pobijene samo na jedan nacin, - dokazom
univerzalno-afirmativne iii univerzalno-negativne [premise).152 Ali lakse je dokazati partikulame premise [nego
141

univerzalne, jer njihov dokaz moZe se izvesti u vise figura

i pomocu vise modusa.
I, uopste, ne treba zaboraviti da se propozicije mogu
pobijati jedne drugima, - univerzalne partikularnima, a
partikularne univerzalnima. Medutim, univerzalne [premise] ne mogu se dokazati pomocu partikularnih, iako se
partikularne mogu dokazati pomocu univerzalnih [prernisa]. U isto vreme jasno je i to, da je lakse pobijati nego
dokazivati.
Kako postaje svaki silogizam, i pomocu koliko termina i prernisa, i kako se ove poslednje medu sobom odnose, a, zatim, kakva je priroda problema [dokazanog]
u svakoj figuri, i koje se propozicije dokazuju u viSe, a
koje u manje figura, - sve to jasno je iz onoga sto je
receno. 153

Glava dvadeset sedma

[OPSTA PRAVILA ZA KATEGORICNE SILOGIZME]

Sad treba da utvrdimo kako mozemo uvek da pribavimo obilno silogizama za postavljeno pitanje, i kojim
cemo putem doCi do principa za svaki problem. 154 Jer,
ne treba samo posmatrati postanak silogizama nego, isto
tako, treba biti u stanju da se oni postave.
Od svega sto postoji, jedne stvaril55 su takve da ne
mogu istinito biti univerzalno afirmirane ni od kakve druge
stvari, - kao, na primer, Kleon i Kalija, to jest individualno i culno, - a druge stvari mogu 0 njima da budu
afirrnirane (posto je svaka od ovih individualnih stvari i
covek i zivotinja). Medutim, druge stvari156 su same afirrnirane o drugim stvarima, ali o njima nista od ranijeg
nije afirmirano. Najzad, druge stvari157 su same afirrnirane
o drugim stvarima, a druge stvari o njima samima, kao o Kaliji covek, a o coveku zivotinja.
J asno je da postoje izvesne stvari koje, prema samoj
svojoj prirodi, ne mogu ni o cemu biti afirrnirane. Sve sto
je culno jeste takvo da nije afirrnirano ni 0 kojoj drugoj
stvari sem akcidentalno. J er rni ponekad kaiemo da je
142

ovo belo Sokrat, ili da je ono sto dolazi Kalija. Govoricemo pono:vo158 o tome da se pri penjanju na vise [ka
visim terrninima] dolazi do granice gde treba stati. Za sada
se zadovoljimo time da utvrdimo ono sto cemo odmah
izloziti. 0 ovim poslednjim predikatima ne moze se dokazati drugi predikat, sem kao misljenje [sem na dijalekticki
nacin],159 ali oni sarni mogu biti afirmirani o drugim stvarima. Pojedinacne [individualne] stvari ne mogu se afirmirati o drugim stvarima, ali ove [druge stvari] mogu se
afirrnirati o pojedinacnima. Sto se tice posrednih termina,
oeevidno je da oni mogu biti afirrnirani na dva nacina:
i oni sarni mogu biti afirrnirani o drugim terminima, i
drugi termini mogu biti afirrnirani o njima, - i gotovo svi
dokazi i istraiivanja odnose se veCinom na njih. 160
Treba, dakle, skupiti premise koje se odnose na svaki
predmet na ovaj nacin. Treba, najpre, postaviti sam subjekt, definicije i sve sto je svojstveno [toj] stvari. Zatim,
[valja postaviti] sve atribute koji logicki sleduju stvari, i
one kojima stvar sleduje, a i one [atribute] koji joj ne
mogu pripadati. Ali atributi kojima sama stvar ne moze
pripadati, ne treba da budu posebno razmatrani, zato sto
je negativna premisa konvertibilna. Isto tako, medu atributima koji sleduju stvari, valja razlikovati one koji pripadaju sustini stvari, i one koji su afirrnirani kao [njene]
osobine, i one koji su afirrnirani kao akcidencije, i jos neke
[atribute] koji pripadaju stvari na osnovu rnisljenja, i neke
koji joj pripadaju shodno istini. Jer sto se sa vise takvih
atributa raspolaie, brie ce se doCi do zakljucka; a sto su
atributi istinitiji, dokaz ce biti savrseniji.
Ali, ne smeju se izabrati atributi koji sleduju jednoj
pojedinacnoj stvari, nego oni koji zavise od cele te stvari.
Tako, na primer, ne [sme se izabrati] atribut koji sleduje
individualnom coveku nego onaj koji sleduje svakom coveku.
Jer, silogizam postaje iz univerzalnih premisa.161 Ako
je propozicija neodredena, nejasno je da li je prernisa
univerzalna, ali ako je propozicija odredena, to je jasno.
143

Isto tako, iz razloga koji smo naznaCili, moraju se

izabrati u njihovoj celini atributi kojima subjekt sleduje.
Sto se tice samoga atributa koji sleduje ne treba pre~
postaviti da on ceo zavisi od stvari.162 Ne sme se, na pnmer reci da svaka zivotinja sleduje coveku, ni svaka nauka
[up;avo umetnost] muzici163 - ne~o se oba tvr~~~ja mogu
reCi samo prosto, kao sto postavlJamO propOZlClJe. Drug.a
propozicija bila ?iv nekorisna i ~~m~g~ca,.-:-- ka?, na pnmer, da je svakt covek svaka ztv.otlnJa, th dav Je pravvda
svako dobro. Ali izraz ,sve" stavlJa se uz ono cemu nesto
sleduje.
Ali, kad je subjekt - za koji treba naci at~bute sto
mu sleduju - sam sadrZan U nekom drugom pO]mU, tada
atributi afirmativni i1i negativni, koji sleduju opstem terminu ~ ne treba da se izberu medu atributima koji sleduju subjektu164 (jer ovi atributi vee su bili podrazumevani
medu atributima sto prate viSi pojam. Nairne, sve ono sto
sleduje zivotinji sleduje i coveku, a isto je. i s~ onim st,?
ne pripada zivotinji)165 , - nego treba Uzett atnbute SVOJstvene svakom subjektu. Nairne izvesni atributi svojstveni
su rodu van vrste, jer potrebno je, nuznim nacinom, da
rodovima, koji su razliciti od vrste, pripadaju izvesni
svojstveni atributi. Ne treba ~abrati za subje~te koj~. pret~
hode op8tem pojmu subjekte sto prethode poJmU ko)t ova)
obuhvata.166 Na primer, ne treba uzeti kao subjekt sto
prethodi zivotinji ono sto prethodi coveku. Jer, nuznim
nacinom ako zivotinja sleduje coveku, ona isto tako sleduje svi~ stvarima kojima sam covek sleduje. Ali, ove
stvari vise zavise od izbora onoga sto se odnosi na coveka.
Mora se, isto tako, uzeti u obzir ono sto veCinom
sleduje ili prethodi. Jer, kod problema koji se odnose na
ono sto vecinom vafi, i zakljucak proizlazi iz premisa koje
vecinom vafe, - bile sve premise ili samo jedan deo takve
vrste. Jer, u svakom silogizmu ima slicnosti izmedu zakljucka i njegovih principa [premisa].
Najzad, ne treba uzeti atribute koji sleduju svim terminima, - jer se ne moze dobiti silogizam iz takvih premisa. Razlog toga bice jasan iz sledecega. 167

Kad valja utvrditi da neki predikat p~ipad~ jednom

univerzalnom terminu,168 - treba razmotntl subJekte predikata koji valja utvrditi, i o kojima je sam on afirmiran.
Uz to, [treba razmotriti] atribute koji sleduju iz ono.ga
0 cemu treba nesto afirmirati. Jer, kad je jedan od subjekata isti kao jedan od ovih atributa, tada, nuznim nacinom,
.
izlazi da jedan od termina pripada drugom.e.
Ali ako treba utvrditi da jedan predtkat pnpada ne
jednom 'univerzalnom, nego ~~dnom vpartikula~o_m terminu/69 - tada valja razmotntl ono sto preth~1 Jedno~
i drugom terminu. Jer, ako je je~~n od s!l~Jekat~. ko]t
prethodi identican drugome, - dobtJa se nuzmm nacmom
partikulamo pripadanje.
.
..
Kad jedan termin t;te treba ~a pnpada .~t]ed~om dru.:
gom univerzalnom termmu,170 valJa razmot~tl atnbute ~OJl
sleduju onome cemu predikat ne tre~a da pnpad~..A ~atim!
opet, [valja razmotriti] atribute koJl ne mogu btti p~sutm
[koji se ne mogu nalaziti] u onome sto. ~e tre?a da pnP.ada
subjektu. IIi, obmuto, [valja razmotntq .atnbute koJl ne
mogu biti prisutni [koji sene mogu nalazttt] u on?me cern~
predikat ne treba da pripada; a, ~em toga, . atnbute kOJl
sleduju onome sto ne treba da pnpada subJektu. U. oba
slucaja, ako su ovi termin~ id~nticni, dol.~i ~e do. un~ver
zalno-negativnog pripadanJa, Jer se dobtJa cas stlogtzam
prve figure, a cas silogizam srednje [druge] ~igure. .
Ako treba utvrditi partikulamo-negatlvno pnpadanje,171 treba razmotriti ono s~o preth~i onome cemu.predi:
kat ne pripada, kao i atnbute koJl ne mogu pnpa~atl
onome sto ne pripada subjektu. Ako je jedan o~ tenruna
isti kao drugi, dobija se, nuznim nacinom, parttkulamo-negativno pripadanje.
.
Ovo sto smo rekli bice mozda jasnije na sledeci nacm.
Uzmimo da su atributi koji sleduju N 72 oznaceni
sa B, ono cemu B sleduje sa r, a atributi koji ne mogu

144

10 Organon

Glava dvadeset osma

[POSEBNA PRAVILA ZA ISTRAZIVANJE SREDNJEG
TERMINA U KATEGORil':NIM SILOGIZMIMA]

145

da mu pripadaju sa r. Uzmimo opet da su atributi E

oznaceni sa Z, ono cemu ovo samo sleduje sa H, a atributi
koji ne mogu da mu pripadaju sa 0. Ako je sad poneko
r identicno ponekom Z, nuzno je da A pripada svakom
E. 173 Jer Z pripada svakom E, a A svakom r, tako da A
pripada svakom E.
Ako su r i H identicni, A ce nuznim naCinom pripadati ponekom E/ 74 jer A sleduje r, a E sleduje svakom H.
Ako su Z i 1'1. identicni, A nece pripadati nijednom
E,176 na osnovu prosilogizma. Nairne, posto je negativna
[prernisa] konvertibilna, a posto je Z identicno sa 1'1., A
neee pripadati nijednom Z, ali ce Z pripadati svakom E.
Ako su opet B i 0 identicni, A nece pripadati nijednom E, 176 jer ce B pripadati svakom A, ali nece pripadati nijednom E. Jer B je bilo identicno sa 0, a 0 nije
pripadalo nijednom E.
Ako su 1'1. i H identicni, A nece pripadati ponekom E, 177
jer ono nece pripadati H, posto ne pripada ni 1'1.. Ali H
potpada pod E, tako da A nece pripadati ponekom E.
Ako je B identicno sa H, dobice se silogizam sa konvertiranim zakljuckom, jer ce H pripadati svakom N 78
(posto B pripada A), a E [pripada] B (posto je B bilo identicno sa H). Ali nije nuzno da A pripada svakom E, - nego A nuznim nacinom mora pripadati ponekom E, posto se
jedan univerzalni iskaz moze preokrenuti u partikularni.
Jasno je, dakle, da u svakom problemu [u svakom
zakljucku koji treba izvesti] valja razmotriti naznacene
odnose svakog terrnina, jer se svi silogizmi na njima
osnivaju.
Ali, i kod onaga sto se odnosi na atribute koji sleduju
i na subjekte koji prethode svakom terminu, treba obratiti
paznju na one koji su prvi, upravo najopstiji. Na primer,
kod E treba vise razmatrati KZ nego samo Z, a kod A vise
Kr nego samo r. Ako A pripada KZ, ono ce isto tako
pripadati Z i E; ali ako ono ne sleduje KZ, ono moze sledovati Z. Slicno tome, treba razmatrati i ono sto prethodi
samome A [ono cemu A sleduje]. Jer ako jedan termin

sleduje prvim [najopstijim] subjektima sto mu prethode,

on ce sledovati i onima koji se nalaze pod njima. Ali ako
on ne sleduje prvima, on ipak moze da sleduje anima koji
su im podredeni.
Isto tako, ocevidno je da se ovo istraiivanje vrsi pomocu tri termina i dve premise, i da se svi silogizmi dobijaju pomocu figura o kojima smo govorili. Jer, dokazano
je da A pripada svakom E, kad je jedan identican termin
uzet izmedu r i Z. 179 Taj termin bice srednji terrnin, a
krajnji [spoljni] termini bice A i E. Tako se dobija prva
figura. A ce pripadati ponekom, E/80 kad su r i H uzeti
kao identicni. To je poslednja [treca] figura, posto H postaje srednji termin. A nece pripadati nijednom E,181
kad su 1'1. i Z identicni. Tako se [u isto vreme] dobijaju
prva figura i srednja [druga] figura. Prva figura [dobija se]
- zato sto A ne pripada nijednom Z, aka je negativna
[premisa] konvertibilna, a ako Z pripada svakom E. Srednja
[druga] figura [dobija se]- zato sto 1'1. ne pripada nijednom
A, a pripada svakom E. A nece pripadati ponekom E, 182
kad su 1'1. i H identicni. To je poslednja [treca] figura, jer
A nece pripadati nijednom H, a E ce pripadati svakom H.
Jasno je, dakle, da se svi silogizmi dobijaju pomocu
figura o kojima je ranije govoreno, i da ne treba odabirati
atribute koji sleduju svim terminima/83 zato sto iz toga
nikakav silogizam ne moze da proizade. Jer, kao sto smo
videli, 184 nikako se ne moze postaviti propozicija iz atributa
sto sleduju subjektu, i ne maze se unistiti [negirati] propozicija pomocu onoga sto sleduje svim terrninima, - jer
srednji termin treba da pripada jednom, a da ne pripada
drugom.
Isto tako, jasno je da su drugi nacini za biranje srednjih terrnina nekorisni, kad je rec o postavljanju silogizma.
Takvi su slucajevi ako su identicni atributi koji sleduju
svakom terminu; iii ako je ono cemu A sleduje [ono sto
prethodi A] identicno sa atributima koji ne mogu da pripadaju E; iii ako su identicni atributi koji ne mogu da pripadaju jednom iii drugom terminu. Jer, nijedan silogizam
ne postaje na osnovu takvih identicnih termina.

146

JO

147

Ako su identicni atributi koji sleduju, kao B i Z,

dobija se srednja [druga] figura sa afirmativnim premisama.1ss
Ako je ono cemu A sleduje [ono sto prethodi A] identicno sa atributima koji ne mogu pripadati E - na primer,
sa r i e 186 - imacemo prvu figuru, cija ce premisa koja
se odnosi na donji krajnji termin [donja premisa] biti
negativna.
Najzad, ako su identicni atributi koji ne mogu pripadati jednom iii drugom terminu - kao, na primer, tl
i e 187 - obe ce premise biti negativne, iii u prvoj iii u
srednjoj [drugoj] figuri. Ali tako nece postati nikakav
silogizam.
Isto tako, ocevidno je da treba otkriti koji su u ovom
istraiivanju identicni termini, a ne koji su razliciti iii kontremo suprotni, - pre svega zato sto je ovo ispitivanje
vrseno zbog srednjeg termina, a takav srednji termin ne
treba da bude razlicit, nego jedan istil88.
Zatim, u svim slucajevima gde silogizam postaje iz
termina koji su uzeti kao kontremo suprotni, upravo Iz
termina koji ne mogu pripadati istoj stvari, - moze uvek
da postoji svodenje na vee pomenute moduse, - kao,
na primer, kad su B i Z kontremo suprotni, iii kad ne
mogu pripadati istoj stvari. Kad se uzmu ovi termini,
dobice se silogizam ciji ce zakljucak biti da A ne pripada
nijednom E. Ali taj zakljucak nece se izvesti iz postavljenih
premisa, nego na ranije pokazani nacin. Jer B ce pripadati
svakom A, ali neee pripadati nijednom E, tako da, nuznim
nacinom, B mora biti identicno ponekom e.
Ako se, opet, B i H ne mogu nalaziti u istoj stvari,
iz toga proizlazi da A nece pripadati ponekom E. J er i
na taj nacin dobicemo srednju [drugu] figuru, - pasta
ce B pripadati svakom A, a nece pripadati ponekom E.
Taka je B nuznim nacinom identicno ponekom e. Jer,
nema nikakve razlike reei da B i H ne mogu pripadati
istoj stvari, i reCi da je B identicno ponekom e. Nairne,
u e je saddano sve ono sto ne moze pripadati E.
148

Ocevidno je da ova istrazivanja [koja pretpostavljaju

razlicite iii kontremo suprotne termine] ne daju sama po
sebi nikakav silogizam. Ali, ako su B i Z kontremo suprotni, - tada, nuznim nacinom, postoji identitet izmedu
B i ponekog e, i silogizam postaje iz ova dva termina [B i
e]. Kad se traie termini na ovaj nacin [kad se uzimaju u
obzir razliciti i kontremo suprotni termini], obraca se
painja na drugi put, a ne na onaj koji je nuzan, - i to
zato sto se gubi iz vida identitet izmedu B i e.

Glava dvadeset deveta

[ISTRAZIVANJE SREDNJEG TERMINA U SILOGIZMIMA
KOJI SE DOKAZUJU POMOCU LOGICKI NEMOGUcEG,
KAO I U HIPOTETICNIM I U MODALNIM SILOGIZMIMA]

Silogizmi koji vode logicki nemogucem [apsurdu]

upravljaju se po istim pravilima kao silogizmi koji direktno
dokazuju.
Jer, i silogizmi koji vode nemogucem postaju pomocu
onaga sto sleduje svakom od dva termina189, kao i pomoeu
onoga cemu oni sleduju [i onaga sto njima prethodi].
A istrazivanje [srednjeg terminal isto je u oba slucaja. Jer,
ono sto je dokazano neposredno maze isto tako biti predmet silogizma pomocu nemoguceg, na osnovu istih termina.
A ono sto je dokazano pomocu nemoguceg, maze biti
[dokazano] i neposredno, - tako, na primer, da A ne
pripada nijednom E. Uzmimo da A pripada ponekom E.
Pasto B pripada svakom A, a A ponekom E, B ce pripadati
ponekom E. Medutim, pretpostavljeno je da B ne pripada
nijednom E. Moze se opet dokazati da A pripada ponekom
E. Nairne, ako A ne pripada nijednom E, i ako E pripada
svakom H, A nece pripadati nijednom H. Ali, po pretpostavci A pripada svakom H. Isto vaii i za sve druge probleme
[to jest za sve zakljucke koje treba dokazati], jer uvek i
svuda dokaz pomocu nemoguceg izvodice se iz onoga sto
sleduje i iz onaga sto prethodi svakom od termina. I za
svaki problem istraiivanje je isto, - kako za silogizam sa
neposrednim dokazom, tako i za svodenje na nemoguce.
149

Jer iz istih termina proizlaze oba dokaza.t110 Ako je, na

primer, dokazano da A ne pripada nijednom E, zato sto
bi iz toga proizlazilo da B pripada ponekom E - sto je
nemoguce, - i ako se pretpostavi daB ne pripada nijednom
E, ali da pripada svakom A, - tada je jasno da A ne moze
pripadati nijednom E. Ako je, opet, dokazano neposrednim
dokazom da A ne pripada nijednom E, - tada, ako se
pretpostavi da A pripada ponekom E, dokazace se pomocu
logicki nemoguceg da ono ne pripada nijednom E. Isto
je tako i za druge propozicije. Kod sviju njih mora se uzeti
jedan zajednicki termin razlicit od predmeta istraiivanja191
Na njega se moze odnositi silogizam sa laznim zakljuckom,
tako da ce - ako je ova premisa konvertirana, a ako druga
ostaje onakva kakva je, - silogizam biti demonstrativan
na osnovu istih termina. Jer demonstrativan silogizam razlikuje se od svodenja na nemoguce time sto je, u prvom,
svaka od obe premise stavljena shodno istini, au drugom
je jedna [premisa] stavljena kao Iaina192
Ovo ce postati jasnije u sledecem izlaganju (knj. II,
gl. 14 ovoga dela] kad budemo raspravljali o nemogucem.
Za sada neka nam bude jasno da treba da razmatramo iste
termine, bilo da zelimo da zakljucujemo pomoeu neposrednog dokaza, iii da svodimo na nemoguce.
U drugim hipoteticnim silogizmima193, koji se osnivaju
na supstituciji [zamenjivanju] iii na kvalitetu, istrazivanje
ce se vrsiti u subjektima. A ti subjekti nece biti oni koji
su stavljeni u poeetku, nego ani koji su hili zamenjeni;
medutim, nacin posmatranja bice isti. Ali mora se razmotriti i odrediti na koliko su naCina moguci hipoteticki
silogizmi.
Svi problemi ce biti dokazani na nacin koji smo naznacili. Ali postoji joo jedan nacin da se silogizmom dokaiu neki od njih [od problema]. Na primer, mogu se
dokazati univerzalni problemi, kad se istraiuje partikularni
zakljucak, i to na osnovu jedne pretpostavke. 194 Aka bi
r i H hili identicni, i ako bi se pretpostavilo da E pripada
samo H, - tada bi A pripadalo svakom E. Aka bi opet
!!.. i H hili identicni, a E bilo afirmirano samo o H, iz toga
150

bi proizlazilo da A nece pripadati nijednom E. Jasno je,

dakle, da treba posmatrati stvari i ovako.
Isti nacin [kao kod hipotetickih propozicija] primenjuje se i na nuzne i kontingentne propozicije. Istraiivanje
ce biti isto; i pomocu istih termina, stavljenih u isti red,
postaje silogizam, sa zakljuckom bilo kontingentnim iii
asertoricnim. Kad su u pitanju kontingentni [zakljucci],
moraju se uzeti i termini koji ne pripadaju subjektu, ali mu
mogu pripadati. Jer, dokazano je da iz tih termina proizlazi kontingentan silogizam. Isto vaii i za sve druge
moduse pripadanja. 195
Iz reeenoga je jasno da se ne samo svi silogizmi dobijaju ovim putem [istraiivanjem srednjeg terminal nego da
je nemoguce dobiti ih nekim drugim putem. Jer, dokazano
je da svaki silogizam postaje u jednoj od figura o kojima
je ranije govoreno, a da se ove figure ne mogu obrazovati
iz drugih elemenata nego samo iz onih koji sleduju svakom
terminu, kao i iz onih koji mu prethode. Nairne, iz ovih
termina proizlaze premise i srednji termin. Tako silogizam
ne moze da postane pomocu drugih termina.

Glava trideseta
[ISTRAZIVANJE SREDNJEG TERM INA U FILOZOFIJI
I U DRUGIM NAUKAMA ILl UMETNOSTIMA]

Put je svuda isti, - u filozofiji, kao i u rna kojoj

umetnosti i disciplini. Treba ispitati atribute i subjekte
svakoga od dva termina, snabdeti se njima sto je moguce
vise i razmatrati ih pomoeu tri termina, na jedan nacin
pri negiranju, a na drugi pri afirmiranju. Kad se trazi
istina, treba poCi od premisa u kojima su termini taka
rasporedeni da daju pripadanje saobrazno istini; medutim,
u dijalektickim silogizmima valja poCi od premisa saobraznih misljenju [od verovatnih premisa].
Objasnili smo u opstim potezima principe silogizama:
na koji se nacin ani odnose, i kako ih treba naCi, da ne
151

bismo obracali pa.Znju na sve sto je receno 0 termmtma

probiema196 , iii o istim terminima. Uz to, ne treba praviti
razliku izmedu afirmacije i negacije, niti izmedu univerzalne
afirmacije i partikulame afirmacije, kao ni izmedu univerzalne negacije i partikulame negacije. Umesto toga, treba
obratiti pa.Znju na malo odredenih termina. Jos smo utvrdili kako treba uciniti izbor [izmedu onoga sto sleduje,
onoga sto prethodi i kvaliteta nesaglasnih sa terminom] za
svaki dati predmet, - na primer za dobro iii za nauku.
U svakoj nauci svojstvenih principa197 ima najviSe.
Otuda je stvar iskustva da pribavlja principe koji pripadaju
svakom predmetu. Ka.Zem da astronomsko iskustvo pribavlja
principe astronomske nauke. Jer, tek kad su nebeske pojave
bile dovoljno utvrdene, otkriveni su na osnovu njih astronomski dokazi.1 98 Isto va.Zi i za rna koju drugu umetnost
iii nauku. Kad se utvrde atributi svake stvari, imamo
zadatak da dokaze brzo ucinimo jasnim. Jer, ako nijedan
od istinitih atributa koji pripadaju stvarima nije bio propusten u nasem istra.Zivanju, bicemo u stanju da nademo
dokaz za sve za sta ovaj postoji, i da doka.Zemo, a da
ucinimo jasnim sve ono za sta po prirodi ne postoji dokaz.
Mi smo u opstim potezima dovoljno iziozili na koji
nacin treba izabrati premise,- ali 0 tome smo dali tacnija
objasnjenja u nasem delu o dijaiektici.199
Glava trideset prva
[PODELA200]

Lako je uvideti da je podeia na vrste201 samo mali

deo nase metode.
Podeia je kao siabi silogizam. Jer, sto bi trebaio dokazati, ona postulira202, a, uz to, ona zakijucuje uvek neki
predikat visi od onoga sto se ocekuje203 Pre svega, tu
tacku204 su prevideli svi oni koji su se siuzili podeiom, i
tako su pokusali da nas ubede kako je moguce dobiti
dokaz o supstanciji i esenciji. I tako oni, pri njihovim
podeiama, nisu poznavali ni ono sto je moguce zakijuciti,
152

niti su znali da je moguce dokazati pomocu silogizma

onako kao sto smo objasniii~5
U dokazima, kad pomoeu silogizma vaija dokazati
afirmativno pripadanje, srednji termin - pomoeu koga
postaje siiogizam - treba uvek da bude uzi, a ne opstiji
od gomjeg krajnjeg termina. Ali podela ima u vidu ono
sto je suprotno tome. Jer ona stavija univerzalno kao srednji
pojam. Uzmimo da je ,zivotinja" oznacena sa A, ,smrtan"
sa B, besmrtan" sa r, a ,covek" o kome treba dati definiciju~; sa fl. Sad se stavlja da je svako zivo bice ili smrtno
ili besmrtno, to jest da sve sto je A jeste iii B iii r. Kad se
produZi deijenje opet, stavlja se da je covek zivotinja;
upravo na taj nacin stavija se da A pripada fl. Silo~iz~
zakljucuje da ce svako fl biti ili B iii r. Iz toga pr01ziaz1
da je covek nuznim nacinom iii smrtan iii besmrtan, ali da je on smrtna zivotinja nije nuzno, nego je to postulat,
i to je upravo bilo ono st~ je t~ebaio dokaza~. po~?~~
silogizma. Ako se opet stav1 da Je A ,smrtna ztvotm]a ,
B ,koja ima noge", r ,bez nogu", a ~ ."~ovek."? tada .se
na isti nacin pretpostavija da se A nalaz1 1h u B 1h u r (Jer
svaka smrtna zivotinja ili ima noge, iii je bez nogu), i
afirmira se A o fl (jer smo pretpostavili da je covek smrtna
zivotinja). I tako je nuzno da je covek ili zivotinja koja
ima noge, iii zivotinja bez nogu,- ali da on .ima ~oge r:ije
nuzno, nego je samo pretpostavka, - a to Je. bas }mo st?
je trebalo dokazati. I posto se uvek na ova] nacm deh,
ovi pisci [platonicari] moraju da uzmu univerzalno kao
srednji termin, a kao krajnje termine oni moraju uzeti
s jedne strane subjekt d~kaza. koji treb~ izvesti,. ~' s dru~e
strane razlike.~7 Na kraJu, bdo da valJa utvrd1tl kako Je
nesto covek, iii rna koji drugi predmet koji se istrazuje,
- oni ne kazuju nista jasno i nuzno. Jer oni prelaze ceo
ostatak puta i ne siuteei moguce obiije koje im se pruza208
Ali isto tako je jasno da sene moze pobijati pomocu
ove metode~9 , ida sene moze izvoditi zakljucak o kakvoj
akcidenciji, iii osobini, ili o nekoj vrsti. Ta metoda ne moze
se primeniti ni na siucajeve kad se ne zna na koji se nacin
nesto odnosi; tako na primer, da li je dijagonaia ko153

mensurabilna [sa stranom kvadrata] ili nije. Ako se

pretpostavi da je svaka duzina ili komensurabilna ili
inkomensurabilna, i da je dijagonala duzina - iz toga se
izvodi zakljucak da je dijagonala ili inkom~nsurabilna ili
~omensurabilna. Ali, ako se pretpostavi da je dijagonala
m~ov~~nsurabilna, pr~tpostavice se ono sto je trebalo zakl]UCltl. To se ne moze dokazati, jer to je put kojim nije
moguce doCi do dokaza.
Uzrnimo da je ,ili inkomensurabilno i1i komensurabilno" oznaceno sa A, ,duzina" sa B, a ,dijagonala" sa r.
- Ocevidno je da se ta metoda ne moze primeniti na
svako istrazivanje, i da nije upotrebljiva cak ni u slucajevima gde izgleda da je najpogodnija.
Iz recenoga je jasno iz cega i kako postaju dokazi,
i sta treba razmatrati u svakom problemu.

Glava tridest druga

[PRAVILA ZA BIRANJE PREMISA TERMINA
SREDNJEG TERMINA I SILOGISTICKE FIGURE]

.. Kako ~~e.ba da sv~demo silogizme na figure koje smo

ramJe oznacdt, - valJa posle toga da izlozimo. Jer ostao
je jos taj deo da se ispita.
Nairne, ako bismo razmotrili postajanje silogizama210
a ako bismo imali moe da ih otkrivamo211, i ako bismo bili
sp<;>s?~ni da !h, ka~ posta~u, svedemo na figure ranije
ObjasllJene, tlme btsmo pnveli kraju ono sto SIDO U
pocetku stavili sebi u zadatak. U isto vreme ce tacnost
~anijeg izlaganja biti potvrdena i ucinjena jasnijom onim
sto cemo sad reCi. Jer sve sto je istinito mora biti potpuno
u saglasnosti sa samim sobom.
. Treba, prvo, nastojati da se dobiju dve premise silogtzm~ (jer _laks~ je deliti ?a v~ce delove nego na manje212,
a slozen? Je vece nego n]egovt sastavni delovi).
Zatlm treba razmotriti koja je premisa univerzalna
a k~ja pa~ikularna, i, ako nisu date dve premise, valja d~
samt s~a~u~~o d:Ugu [onu koja nedostaje]. A ponekad,
postavlJaJUCl umverzalnu premisu, ne uzima se u obzir

'

pri vezanom izlaganju iii pri raspravljanju, premisa sadrzana u njoj [partikularna premisa)213 ; ili se postavljaju ove
premise, ali se izostavljaju one [premise] ciji su zakljucak
prve [premise] 21\ i tra:li se da druge budu date bez odredene svrhe.
Moramo, dakle, razmotriti da li smo uzeli nesto nepotrebno ili izostavili nesto nuzno, i tada moramo da
stavimo jedno, a odbacimo drugo, - dok ne dodemo do
dve premise, bez kojih nije moguce svesti na naznaceni
nacin dokaze u pitanju.
Kod izvesnih dokaza lako je videti sta nedostaje; ali
neki su skriveni i izgledaju kao da zakljucuju u obliku silogizma, zato sto nesto nuzno proistice iz stavljenih propozicija. Tako je, na primer, kad se pretpostavi da unistenje
nesupstancije ne povlaCi za sobom razorenje supstancije,
i da unistenje elemenata ne povlaci za sobom unistenje
stvari koja se iz njih sastoji. Na osnovu pretpostavke ovih
propozicija nuznim nacinom proizlazi da je supstancija
i sam deo supstancije. Ali to je zakljucak koji ne proizlazi
po pravilima silogizma iz stavljenih propozicija, posto su
premise nepotpune. 215
Uzmimo, opet, drugi primer. Ako, kad covek postoji,
nuznim nacinom postoji zivotinja, a kad postoji zivotinja,
postoji supstancija, tada je nuzno da, kad covek postoji,
supstancija postoji. Ali, ovaj zakljucak nije jos [pravilan]
silogisticki zakljucak, jer se premise ne odnose kao sto smo
utvrdili. 216 U takvim slucajevima rni se varamo zbog
toga sto nesto nuzno proizlazi iz stavljenih prernisa, a
sto je i silogizam nesto nuzno. Ali nuzno se siri dalje [ima
siri obim] nego silogizam. Nairne svaki silogizam je nuzan;
medutim, sve sto je nu:lno nije silogizam. Dakle, i ako
nesto proizlazi iz stavljenih propozicija, ne treba nastojati
da se one odmah svedu [na figure i na moduse silogizma],
nego prvo treba staviti dve premise, a zatim ih valja rasclaniti na terrnine. Kao srednji treba staviti onaj termin
koji je [tako] nazvan u obe premise. Jer, u svim figurama
nuzno je da se srednji terrnin nalazi u obe premise.

155

Ako je srednji termin217 afirmiran o jednom subjektu,

i ako se o njemu [srednjem terminu] nesto afirmira, iii
ako je on sam afirmiran, i ako je neki drugi termin o njemu
negiran, dobice se prva figura. Ako je [srednji termin]
istovremeno afirmiran i negiran o necemu, dobice se srednja [druga] figura. Najzad, ako su druge stvari o njemu
afirmirane, iii ako je jedna negirana, a druga afirmirana,
dobice se poslednja [treca] figura. Tako se odnosi srednji
termin u svakoj figuri. Isto va2i i kad premise nisu opste,
jer je srednji pojam tada isto tako odreden.
Jasno je, dakle, da- ako u jednom dokazu isti termin nije uzet u obzir vise puta - ne postaje silogizam,
posto srednji termin nije uzet.
Ali, posto znamo koja se vrsta problema zakljucuje
[resava] u svakoj figuri218 , kao i u kojoj je figuri zakljuceno univerzalno, a u kojoj partikularno, - jasno je da
ne treba da razmatramo sve figure, nego valja da se zadrzimo samo na onoj koja je svojstvena svakom problemu.
Ali ako se zakljucak moze dobiti u vise figura, poznacemo
figuru iz polozaja srednjeg termina.
Glava trideset treca
[KVANTITET PREMISA]

Cesto se dogada da se varamo u silogizmima zbog

nuznosti [zakljucka], kao sto smo ranije objasnili, a katkad
[se varamo] zbog slicnosti u polozaju termina219, - sto
ne smemo da previdimo.
Na primer, ako je A reeeno o B, a B or, izgledalo bi
da sa terminima koji se tako odnose postaje silogizam.220
Medutim, [u ovom slucaju] nema nikakve nuznosti i
nikakvog silogizma. 221 Neka A znaCi ,biti uvek", B ,misleni Aristomen", a r - ,Aristomen". Ovde je istina
da A pripada B, jer misleni Aristomen uvek postoji. Ali
B isto tako pripada r, posto je Aristomen - misleni Aristomen. Ali A ne pripada r, jer je Aristomen propadljiv
156

[smrtan]. Nikakav silogizam ne bi se mogao dobiti sa

terminima koji se tako odnose; 222 [da bi se dobio silogizam] trebalo bi premisu AB univerzalno postaviti. Ali
pogresno je misliti da svaki misleni Aristomen uvek postoji, posto je Aristomen propadljiv [smrtan].
Uzmimo sad da je r - ,Mikalos", B - ,muzicar
Mikalos", a A - ,sutra urnreti". Istina je tvrditi B o r,
jer je Mikalos - muzicar Mikalos. Isto tako A moze da se
tvrdi o B, jer muzicar Mikalos moze sutra da umre [moze
sutra prestati da bude muzicar]. Ali pogresno je tvrditi A
o r. Ovaj slucaj je isti kao prethodni, jer nije univerzalno
istinito da ce muzicar Mikalos sutra umreti. Ali bez te
pretpostavke nije bilo silogizma.
Ova zabluda postaje otuda sto ne pravimo jednu malu
razliku223. Nairne, mi prihvatamo zakljucak, kao da
nema nikakve razlike izmedu: ,ovo pripada onome", i:
,ovo pripada onome univerzalno".
Glava trideset cetvrta
[APSTRAKTNI I KONKRETNI TERMINI]

Cesto se desava da se varamo zato sto ne izla2emo

dobro termine premise. Uzmimo da A oznacava ,zdravlje", B - ,bolest", ada je r - ,covek". Istina je reCi da
A ne moze pripadati nijednom B (jer zdravlje ne pripada
nijednoj bolesti) i da opet B pripada svakom r (jer svaki
covek moze dobiti bolest). Izgleda da bi se iz toga moglo
zakljuciti da zdravlje ne moze pripadati nijednom coveku.224 Razlog te zablude lezi u rdavom postavljanju termina u govoru. 225 Nairne, ako se oni zamene sklonostima
koje odgovaraju tim stanjima - nece se dobiti silogizam.
Tako biva ako se umesto ,zdravlje" stavi ,zdrav", a
umesto ,bolesti" - ,bolestan". Nije istina reei da je bolesniku moguce da bude zdrav. Ako se tone pretpostavi,226
ne dobija se silogizam, iii se dobija samo silogizam koji
se odnosi na moguce [kontingentno]. 227 Ali taj zakljucak
nije nemoguc, posto je moguce da zdravlje ne pripada
nijednom coveku.
157

Zabluda ce se na isti nacin pojaviti u srednjoj [drugojJ figuri. ,Zdravlje ne moze da pripada nijednoj bolesti,
ali moze [da pripada] svakom coveku; dakle, bolest ne
moze da pripada nijednom coveku. " 228
U trecoj figuri zabluda lezi u mogucnosti [kontingenciji] zakljucka. 229 Jer, zdravlje i bolest, nauka i neznanje,
i, uopste, kontreme suprotnosti mogu da pripadaju istom
subjektu, ali ti termini ne mogu da pripadaju jedan drugom. Ali, to ne odgovara onome sto je ranije receno. Nairne, utvrdeno je da, kad vise stvari mogu pripadati istom
subjektu, one mogu i jedna drugoj da pripadaju.
Jasno je, dakle, da u svim slucajevima zabluda proistice iz postavljanja termina. Jer, ako se stavi nosilac
stanja na mesto stanja,- tada ne proizlazi nista pogresno.
Dakle, ocevidno je da u takvim premisama treba uvek
uzeti i staviti kao termin subjekt umesto stanja.

Glava trideset peta

[SLOZENI TERMINI]

Ne treba uvek tditi tome da se termini izraze samo

jednim imenom, jer to cesto mogu biti [slozeni] pojmovi
kojima nije dato ime. Zato je kod takvih silogizama svodenje tesko. Ponekad ce u takvim istrativanjima= zabluda
proizaCi zato sto se smatra da moze postojati silogizam
za stvari koje nemaju srednjeg termina.
Neka A oznacava ,dva prava ugla", B - ,trougao",
a r - ,ravnokraki trougao". A pripada r pomocu B, 231
a, naprotiv, ono ne pripada viSe B preko nekog drugog
termina. Nairne, trougao kao takav ima zbir uglova jednak
sa dva prava ugla; tako nece biti srednjeg termina za propoziciju AB, iako se ona moze dokazati. 232 Jer, jasno je
da srednji termin ne treba uvek da se uzme kao nesto
individualno nego ponekad kao govor [kao sloteni izraz],
sto se bas desava u pomenutom slucaju.

Glava trideset sesta

[NE SME SE PREVIDETI DA GRAMA TICKA
FORMA TERMINA NIJE UVEK ISTAJ

Da gornji termin pripada sr~~njem, a ovaj donje~

krajnjem terminu ne treba shvatltl tako kao da se o~~
uvek jedan o d~gom mo~u afirmi~at.i, ili. .d~ je go~Jl
termin afirmiran od sr~dn]ega .na 1s!~ . nacm . kao s.to
je srednji od donjega. A 1sto pravtlo v~z1 1 z~,?ep~pad~nJe:
Ali treba uzeti u obzir da glagolu ,~r~pa?~tl ~a~Ja. pnda~~
onoliko znacenja koliko i glagolu ,bttl", 1h da Je 1st1na rect
o jednoj stvari da ona postoji.
..
Uzecemo za primer da o kontrerno suprot~o~ postOJl
jedna nauka. Uzmimo da A oznacava ,postOJl ]edna n~
uka" a B stvari medusobno kontrerno suprotne .
U ov~m slucaju 'A. pripada B, ali ne u smislu ,cta ~u .s~e
kontrerne suprotnosti jedna nauka, nego z~~o. sto Je tstma
reci da 0 kontrernim suprotnostima postOjl ]edna nauka.
Katkad se desava da je gornji term_i_n af~rm~ran o
srednjem terminu, a da srednJi termin ~lJe afumuan o
trecem terminu.234 Tako, na pnmer, ako Je mudrost znanje, i ako postoji mudrost o dobr:t, .zakljucuje .~e da P?stoji znanje o dobru. U ovom slucaJU dobro 01Je znanJe,
ali je mudrost znanje.
.
Drugi put srednji termin je afirmiran ? trec"em termtnu, a gornji termin nije afirn~ira~ .o. srednJeiD. 23" Ako, na
primer, 0 svemu sto ima kvahtet ih Je kontrerno suprotno
postoji znanje, iako je dobr~ kontrerno sup~o:no [zl~~
iako je ono nesto sto ima kvahtet, - tada ~aklj~~~k gl~sl.
postoji znanje 0 dobru, ali dobro n~je znanJe, mtl Je nesto
sto ima kvalitet, niti je nesto sto je kontrerno suprotno,
iako je dobro i kvalitativno i kontrerno su~rot~o. . .
Ima slucajeva u kojima ni gornji termm mJ~ ~ftrm1r~n
o srednjem, niti ovaj o trece~ [ter~inu].' a Pornl; Je term1_n
cas afirmiran 0 trecem, a cas lllje ahr~uan. 6 ~a pnmer, ako 0 onome o cemu postoji z_n~nJe pos.to)l vrsta,
iako postoji znanje o dob~, ta~a za~lJ~cak gl~s1: ~ dob~~
postoji vrsta. Medutim, msta mJe aflrmuano m o cemu.

159

Ako ono o cemu postoji znanje jeste vrsta, i ako postoji

znanje o dobru, zakljucak glasi: dobro je vrsta. Gornji
termin je afirmiran o poslednjem terminu, ali jedna stvar
nije afirmirana o drugoj.
Na isti nacin treba razumeti stvar u slucaju ne-pripadanja.238 Nairne: ,ovo ne pripada onome" - ne znaci
uvek: ,ovo nije ono", nego ponekad znaci: ,ovo nije
onoga", iii ,ovo nije onome". Takav je, na primer, slucaj
kad se kaze: ,nema kretanja kretanja" ili ,postajanja
postajanja"; ,postoji postajanje zadovoljstva"; ,dakle zadovoljstvo nije postajanje" .239 IIi, opet [to jest: drugi je
primer]: ,postoji znak smeha; ne postoji znak znaka;
dakle: smeh nije znak".
Isto vazi u drugim slucajevima u kojima je problem
pobijen [to jest gde je zakljucak negativan] time sto je
vrsta afirmirana na odredeni nacin u odnosu prema terminima toga problema. [Uzmimo], opet, drugi primer: 240
,Prilika nije zgodno vreme, jer prilika pripada Bogu, dok
mu zgodno vreme ne pripada, posto nista nije korisno
Bogu." Jer kao termine treba ovde staviti: ,prilika",
,zgodno vreme" i ,Bog", ali premisa treba da bude saobrazna padezu imenice. Postavljamo uopste i zauvek pravilo: termini moraju biti stavljeni u nominativ imenica241
- kao ,covek", ili ,dobro", ili ,kontrerne suprotnosti",
- a ne [u genitiv]: ,coveka", ili ,dobra", ili,kontrernih
suprotnosti", - dok se premise moraju uzeti prema paddu svake imenice - [bilo u dativu]: ,jednakom tome"
- [iii u genitivu]: ,dvostrukog od toga" - [iii u akuzativu]: ,onaga koji tuce" ili ,onaga koji vidi" - i1i [u
nominativu]: ,Covek je zivotinja",- i1i rna na koji drugi
naCin da se imenica pojavljuje u premisi.

Glava trideset sedma

[RAZNE VRSTE PRIPADANJA]

Iskazi: ,ovo pripada onome", i: ,istina je reCi ovo

o onom" treba da budu shvaceni na onoliko naCina koliko
ima raznih kategorija. 242 A ove [kategorije] treba shvatiti

160

ili kao relativne ili kao apsolutne, ili kao proste, ili kao
slozene. Isto vaii i za ne-pripadanje. Ovo treba jos bolje
razmotriti i definisati.
Glava trideset osma
[UDVAJANJE ISTOG TERMINAl

Termin koji je udvojen u premisama tr~ba da b?de

dodat gornjem krajnjem terminu, a ne s~ednJ~m .tenru~~:
Hocu da kaiem sledeee. Ako je postavlJen sllogtzam CIJI
je zakljucak: postoji znanje o I:r.avicnos~i da. je ova dobr~:
- izraz da je ova dobra", th ,ukohko Je ova dobro
- treba da bude stavljen uz gornji termin. Uzmimo da je
A ,znanje da je ova dobro", B - ,dobro", a r - ,pr~:
vicnost". A je istinito afirmirano o B. Jer, o
p~stop
znanje da je ono dobra. Ali isto je tako [1stma aflrmtrati] B o r. Jer, pravicnost potpada pod do?ro. Taka ~e
dobija analiza [dokaza]. Medu~m, ako ~~ 1~r~: ,da Je
[pravicnost] dobra" dada B, nece ~e. ~ol;n~I silogtzam.. Jer
A ce biti istinito o B ali B nece bttl tstimto o r. Natme,
afirmirati o pravicno'sti ,dobro ~oje)e dobro'.' - jeste
pogresno i besmisleno. - Isto b~ vazllo. kad. b1 se dok~:
zalo da je zdravo predmet znanJa ukol~ko }e do~~o; ~~~
da je jarac-jelen [predmet znanja] ?kohko .1e ~ebtc~; th
da je smrtan covek [pre~met zna~Ja] uko!~ko tma cula.
U svim slucajevima u koJtma predtkat dobtJa ?':akvo dodavanje, udvajanje treba da bude dodato kraJnJem [gornjem] terminu.
,
Polozaj termina nije isti, kad je stvar izvedena pomocu
silogizma na jednostavan _nacin, i k~d ~aklj~c.ak. gl~si ~~
je ona izvedena sa izvesmm opre~elJe~~em, 1h bttmm, 1~1
uslovljenim, iii na rna kakav drugt nacm - kao na p~
mer, kad je dokazano da je dobro prosto pre~met ~nanJa,
i kad je dokazano da je dobro predmet znanJa da Je o~o
dobro. Ako je dokazano da je dobro prosto predmet znanJa,
treba staviti za srednji termin ,bice". Ali ako se dada
,da je ono dobro", - srednji ter~n m~ra b~ti ,izvesno
odredeno bice". Neka A bude ,znanJe da Je to Jedna odre-

?o?ru

11 Organon

161

dena stvar", B ,jedna odredena stvar", a r dobro".

Istina je afirmirati A o B, posto je pretpostavlj~~o da o
onome sto je izvesna odredena stvar postoji znanje da je
to odredena stvar. Ali, isto tako, istina je afirmirati B o r
je~ je. r jedna odredena stvar. Prema tome, istina je [afir~
rmrah] A o r. Dakle, o dobru ce postojati znanje da je
ono dobro. Jer pretpostavljeno je da ,jedna odredena
stvar" oznacava supstanciju svojstvenu stvari. Ali ako je
,bice" stavljeno k~o. srednji termin, i ako je ,bice" jednostavno dodato kraJnJem terminu, - a ne ,bice kao jedna
odredena stvar", - mi ne bismo dobili silogizam koji
zakljucuje da o dobru postoji znanje da je ono dobro,
nego samo [znanje] da ono postoji. Uzmimo da A znaci
,znanje da stvar postoji", B bice", a r dobro"
Ocevidno je da u silogizmi~a ogranicenima'' udvaja~
njem treba stavljati termine na izlofeni nacin.

Medutim, ako postoji silogizam koji dokazuje da je zadovoljstvo nesto dobro247, termin ce biti ,nesto dobro248 " .
I tako ce biti i za druge slucajeve.
Glava cetrdeset prva
[TUMACENJE IZVESNIH IZRAZA)

Posto nije isto [reei]: ,zadovoljstvo je nesto dobro24 3"

i ,zadovoljstvo je dobro 244 ", - ne treba stavljati termine
na isti nacin. Ali, ako postoji silogizam koji dokazuje da je
zadovoljstvo dobr<Y45 , termin treba da bude ,dobro246 ".

Ne postoji istovetnost, ni u stvari, ni u govoru izmedu:

,A pripada svemu cemu B pripada", i ,A pripada svemu
onome cijem celom obimu B pripada". Jer, nista ne stoji
na putu B da pripada r, aline svakom r. Uzmimo da je B
,lepo", a r ,belo". Ako lepo pripada ponekom belom,
istina je reCi da lepo pripada belom, ali mofda ne pripada
svakom belom.
Ako A pripada B, ali ako ne pripada svemu cemu je
B pridato, u tom slucaju - bilo daB pripada svakom r,
bilo da, prosto, pripada r - nije nuzno da A pripada ne
samo svakom r, nego uopste r. 249 Medutim, ako A pripada
svemu cemu je B pridato shodno istini/50 dogodice se da A
moze biti receno 0 svemu onome u cijem je celom obimu
reeeno da se B nalazi. Ako je, medutim, A receno o svemu
o cemu B moze biti receno - nista ne stoji na putu da B
pripada r, a da, ipak, A ne pripada svakom r , ili nijednom r. 251
Jasno je, kad se uzmu tri termina/52 da se iskaz: ,A
je receno o svemu o cemu je B receno",- svodi na ovaj:
,A je receno 0 svim stvarima 0 kojima je B receno". 253
I, ako je B receno o celom obimu treceg termina, A ce isto
tako biti afirmirano o celom obimu treceg termina. Ali
ako B nije receno o celom obimu treceg termina, nije
nuzno da A bude receno o celom obimu ovoga termina.
Ne treba, dakle, misliti da izlaganje termina vodi
besmislenosti, jer mi ne cinimo upotrebu od individualne
stvari, nego postupamo kao geometar koji kazuje da postoji
linija duga jednu stopu, iii prava linija, ili linija bez sirine,
kad, u stvari, ona ne postoji,254 - ali se ne sluzi tim figurama da bi na osnovu njih izvodio zakljucak. Jer, ako se
uopste dve stvari ne odnose jedna prema drugoj kao celina

162

11*

Glava trideset deveta

[MORA SE, NAROciTO KOD UDVAJANJA
PAZITI NA JASNOST I KRATKOCU TERMIN,A,
I ZATO PONEKAD TREBA MANJE JASAN
TERMIN ZAMENITI JASNIJIM)

.Treba.pri tome~ isto v~ako, rv~meniti jedne sa drugima

~er113!ne kOJllSt? znace: .rec1 sa rec1ma, i govore sa govorima,

1 rec1 sa govonma, - 1 treba uvek umesto govora uzimati

re~. Jer, tako ~zlaganje termina postaje lakse. Ako, na
~nmer,. ~ema mkakve razlike izmedu iskaza: ,pretpostavlJ~':~ n.lJe ~~sta predmeta misljenja", i iskaza: ,predmet
~m.slJe~Ja mJe pretpostavljeno" (jer ova dva suda imaju
1sh ~I_ll1sao), ----: tada je, umes~o izrecenoga govora, bolje
stavttl kao termme ,pretpostavlJeno" i ,predmet miSljenja".
Glava cetrdeseta
[UPOTREBA CLANA)

163

prema delu i kao deo prema celini, - tada onaj ko dokazuje ne moze, u svom dokazu, poci ni od jedne takve
stvari. Prema tome, nikakav silogizam ne moze postati.
Izlaganjem termina sluzimo se kao culnim opa2anjem. Kad
ovo ka2emo, imamo u vidu onoga ko uci. To ne znaci da
se ne moze dokazivati bez termina, kao sto je nemoguce
dokazivati bez premisa.

Glava cetrdeset druga

[RASTAVLJANJE SLOZENIH SILOGIZAMA]

Ne treba zaboraviti da se u istom silogizmu svi zakljucci ne izvode pomoeu jedne figure, nego cas pomocu jedne,
cas pomoeu druge. 255 Jasno je, dakle, da se i rastavljanja slozenih silogizama moraju vrsiti prema ovome. A posto se
svaki problem [svaki zakljucak] ne nalazi u svakoj figuri,
nego svaki problem ima svoje odredeno mesto, zakljucak
OCeVidnO pokazuje U k0j0j ga figuri treba traziti.25G

Glava cetrdeset treca

[SVOE>ENJE DEFINICIJA]

Sto se tice ovih razmatranja koja se, zbog postavljanja

definicije, upotrebljavaju radi toga da se dokaZe neki sastavni deo definicije, - valja postaviti kao termin deo definicije koji je predmet raspravljanja, a ne celu definiciju.
Nairne, tako cemo se manje izloziti opasnosti da budemo
pometeni duzinom termina. Ako, na primer, valja dokazati
da je voda tecnost koja se moze piti, tada kao termine
valja staviti ,koja se moze piti" i ,voda".

Glava cetrdeset cetvrta

[RASTAVLJANJE DOKAZA POMOCU LOGICKI
NEMOGUcEG I DRUGIH
HIPOTETICKIH SILOGIZAMA]

nego su svi priznati opstom saglasno5cu. Kad se, na primer,

pretpostavilo da ako j~na [u smisl~ ie?nosti]. od kontrernih suprotnosti nema Jednu [u snuslu Jednosti] sposobnost tada nema ni znanja jedna od tih suprotnosti, posl~ toga se dokazuje da ne~a jednu [u ~mislu jed~osti]
sposobnost jedna od kontrerruh suprotnosb- na pnmer,
zdrav i bolestan, - jer u tom slucaju ista stvar bila bi u
isto vreme zdrava i bolesna. Takvim postupkom pokazano
je dane postoji jedna [u smislu jednosti] sposobnost za sv~
kontrerne suprotnosti, ali nije dokazano da ne postOJl
znanje tih suprotnosti. Medutim, ovo semora priznati. Sarno
to nece biti zbog silogizma, nego zbog pretpostavke. Dakl~!
ovaj dokaz ne moze biti sveden. Ali dokaz da ne p~sto]l
jedna sposobnost moze da bude sveden. Jer, posledn]l dokaz bio je mozda silogizam, dok je prvi bio pretpostavka.
Isto je sa dokazima pomocu nemoguceg, - ni oni ne
mogu biti predmet analize. Ali svodenje na nemoguce
moze biti [predmet analize] (posto je ono dokazano pomocu silogizma); medutim, d~gi deo dokaz3: to ne moze
biti, jer zakljucak proizlazi iz htpoteze. 257 Razhka ovoga od
ranijih hipotetickih silogizama sastoji s~ u .tome sto je, ~od
ranijih, nuzno ono sto je prethodno pnmlJen? .- da bt ~
prihvatio zakljucak. Na primer, treba prihvatttt da, ako Je
dokazano da postoji jedna [u .s~slu j~dnosti] spos_o~most
za kontrerne suprotnosti, tada Je 1 znanJe suprotnostt Jedno
isto. Medutim, u sledecem primeru, iako nema prethodnog
sporazuma, daje se pristanak zato sto )e zabluda o_Cevid.na:
naime, ako je dijagonala komensurabtlna, neparn1 broJeVI
bice jednaki parnim brojevima.258
Mnogi drugi silogizmi zakljucuju na osnovu hipote~e,
- njih treba jasno ispitati i objasniti. Koje su razlike IZmedu njih, i na koliko nacina postaju hipoteticki silogizmi,
- protumacicemo docnije. 259 Za sada smo ucinili ocevidnim da je nemoguce te silogizme svesti na figure. A
uzrok tome smo naveli.

Sto se, dalje, tice hipotetickih silogizama, oni se ne

mogu svoditi, jer [kod njih] svodenje nije moguce [izvesti]
polazeci od datih premisa. Oni nisu dokazani silogizmom,

164

165

Clava cetrdeset peta

[SVO:E>ENJE SILOGIZAMA JEDNE FIGURE
NA NEKU DRUGU FIGURU]

~o~ svih problem~ k?j.i bivaju dokazani u vise figura

~ko. su .om bll1 dokazani silogizmom u jednoj
figun.- svesti silogtzam na drugu neku figuru. 260 Tako
na pnmer, negativan261 silogizam prve figure moze se svesti
?a drugu, ~. silogi~am sr~d?je. [druge] figure na prvu, 1. to . ne vaz1 u sv1m slucaJeVIma, nego samo za izvesne
sllog1zme. To ce ?iti jas~? iz onoga sto cemo dalje reCi.
Ako A ne pnpada lliJednom B, i ako B pripada svakom ~' A nee~ pripadati nijednom f. 262 Tako se dobija
P~;a f1gura. ~h, ako se negativna premisa konvertira, dobice se .srednJa [druga] figura, posto B ne pripada nijednom
A, a pnpada sv~kom r. Isto je i ako silogizam nije univerz~!an, nego partJkularan, - na primer, ako A ne pripada
~IJednom ~' i ako B pripada. ponekom r. Jer kad se negatlvna prerrusa konvertua, dob1ce se srednja [druga] figura.2s3
O? silogizat?a druge figure samo univerzalni mogu biti
svederu na prvu f1guru, a od partikularnih [moze biti sveden
na prvu figuru] samo jedan od dva silogizma. 264 Uzmimo
da A ne pripada nijednom B, a da pripada svakom f. 265
Ka? se negativna premisa konvertira, dobice se prva figura.
Natme, B nece pripadati nijednom A, i A ce pripadati
svakom r. Ali, ako se afirmativna premisa odnosi na B
a ne~ativna premisa. na r, ~~da se r mora staviti kao prvi
termm. Jer, on ne pnpada mJednom A, a A pripada svakom
B, - ?.akle r ne pripada nijednom B. B isto tako ne pripada llljednom r, posto je negativna premisa konvertibilna.
. Ali, a~o je silogizam partikularan, tada, kad se negativna _premisa. odnosi na gornji krajnji termin, moze da
posto~1 svode~Je na prvu figuru, - kao, na primer, kad A
ne pnpada mJednom B, a pripada ponekom r.
Nairne, kad se negativna premisa konvertira dobice se
pr~a fig~ra, jer tada B nece pripadati nijednom
a A ce
pnpa~atl pone~om .r... Ali, .ako se aJirmativna premisa
odnos1 na gornJI kraJnJl tennm, ne moze biti svodenja, L?og~ce Je -

A,

tako, na primer, ako A pripada svakom B, a ne pripada

ponekom r. Jer, propozicija AB ne pretpostavlja konverziju, niti bi se, kad bi bilo konverzije, dobio silogizam. 266
Silogizmi trece figure ne bi mogli biti svedeni svi na
prvu [figuru], 267 - ali svi [partikularni] silogizmi prve figure mogu biti svedeni na trecu figuru. 268 Uzmimo da A
pripada svakom B, a B ponekom f. 269 Posto je partikularno-afirmativna propozicija konvertibilna, r ce pripadati ponekom B. Ali A je pripadalo svakom B, i tako postaje treca
figura. A isto je i ako je silogizam negativan. Jer, partikularno-afinnativna premisa je konvertibilna, i tako A nece
pripadati nijednom B, ali ce r pripadati ponekom B. 270
Od silogizama poslednje [trece] figure samo se jedan
ne moze svesti na prvu figuru. 271 To je slucaj kad negativna
premisa nije univerzalna. Svi drugi [silogizmi] mogu se
svesti [na prvn figuru].
Uzmimo da suA i B afirmirani o svakom r. Tada r
moze biti delimicno konvertirano sa A iii B, i, prema tome,
ono pripada ponekom B. I tako ce se dobiti prva figura,
ako A pripada svakom r, a r ponekom B. 272
I ako A pripada svakom r, a B ponekom r, dokaz ce
biti isti. Nairne, B se konvertira u odnosu na f. 273
Ali aka B pripada svakom r, a A ponekom r, prvi
termin koji pre svih treba staviti jeste B. 274 Jer B pripada
svakom f, a f ponekom A, prema tome B [pripada]
ponekom A. Medutim, posto je partikularna premisa konvertibilna, i A ce isto tako pripadati ponekom B.
Ako je silogizam negativan, tada - kad su termini
univerzalni - treba postupati na isti nacin. Uzmimo da B
pripada svakom r, a da A ne pripada nijednom r,- tada
ce r pripadati ponekom B, a A nece pripadati nijednom r.
ZnaCi: r ce biti srednji termin. 275
Slicno je i ako je negativna [premisa] univerzalna, a
afirmativna partikularna. Jer tada A nece pripadati nijednom r, i r ce pripadati ponekom B. 276
Ali, ako je negativna premisa partikularna, nece biti
rastavljanja, 277 - kao, na primer, ako B pripada svakom r.

167

a ako A ne pripada ponekom r. Jer, kad se [premisa]

Br konvertira, obe ce premise biti partikulame.
Ocevidno je da - radi toga da se figure svedu jedna
na drugu:ns - premisa koja se odnosi na donji krajnji
termin treba da bude konvertirana u jednu iii drugu od
figura. Jer, kad se ta premisa konvertira, omogucuje se
prelaz u drugu figuru.
Od silogizama srednje [druge] figure jedan moze biti
sveden, a drugi ne moze biti sveden na trecu figuru. m Kad
je univerzalna premisa negativna, svodenje je moguce. Jer,
ako A ne pripada nijednom B, a pripada ponekom r, tada
su B i r isto tako konvertibilni u odnosu na A, tako da B
ne pripada nijednom A, i da r pripada ponekom A. Prema
tome, A je srednji termin. 280 Ali kad A pripada svakom B, a
ne pripada ponekom r, svodenje nije moguce,281 jer nijedna
od dve premise posle konverzije nije vise univerzalna.
Silogizmi282 trece figure mogu se svesti na srednju
[drugu] figuru, kad je negativna premisa univerzalna; kao,
na primer, kad A ne pripada nijednom r, i kad B pripada
ponekom r iii svakom r. 283 Nairne, r nece pripadati
nijednom A, i pripadace ponekom B. Ali ako je negativna
premisa partikulama, nije moguce svodenje. Jer, partikuIama negativna premisa ne dopusta konverziju.
Ocevidno je, dakle, da silogizmi koji ne mogu biti
svedeni284 u ovim figurama 285 jesu oni isti koji nisu mogli
biti svedeni ni na prvu figuru. [lsto tako ocevidno je i to]
da mogu biti svedeni na prvu figuru samo oni silogizmi
koji su dokazani pomocu svodenja na nemoguce.
Dakle, iz onoga sto je receno jasno je kako silogizmi
treba da budu svodeni, kao (sto je jasno] i to da figure
bivaju svodene jedne na druge.

Glava cetrdeset sesta

[ODREDENI TERMINI I NEODREDENI TERMINI
U SILOGIZMIMA]

Potvrdivanje iii pobijanje jednog zakljucka286 razlikuje

se prema tome da li se smatra kao istovetno i1i kao razliCito
znacenje iskaza: ,ne biti ovo" i ,biti ne-ovo",- na primer:
168

ne biti beo" i biti ne-beo". Jer, tone znaci isto, a negacija

~ biti beo" ;iJ. e biti ne-beo", nego ,ne biti beo".
''
,
Razlog ovome je sledeCi. Propozicija: ,on moze da
hoda" odnosi se prema (propoziciji] : ,on moze dane ~oda"
kao [propozicija]: ,on je beo" prema: ,on je ne-beo", 1 kao:
,on poznaje dobro" prema: ,on poznaje n~-dobr~" Jer~
nema razlike izmedu: ,on poznaje dobro" 1: ,on Je onaJ
koji poznaje dobro", kao [sto nema razlike] ni izmedu; ,on
moze da hoda", i: on je onaj koji moze da hoda", 1 kao
.
izmedu njihovih suprotnostt: ,on ne moze d a h od a " , 1:
on je onaj koji ne moze da hoda".
"
Ako [propozicija]: ,on nije sposoban. ~a hoda" znaCi
isto kao: ,on je sposoban da ne hoda", 1h kao: ,ne hodati" - ove odredbe ce pripadati u isto vreme istom subjektu' (jer isti subjekt moze istovremeno i d~ hoda i ~a ne
hoda, i on je onaj koji u isto vreme poznaJe dobro 1 n~
-dobro), dok afirmacija i negacija koje su s~protne ne p~
padaju u isto vreme istom s.ubjektu. K~o sto, d~,e, m]e
isto: ne poznavati dobro" 1 ,poznavat1 ne-dobro , tako
" ,biti ne-dobro" 1. ,ne b'1ti. do b r.o " . J er, a.v?
k su. o d
nije isto:
stvari koje imaju medusobno isti odnos, Jedne razhc1te, 1sto
su tako i druge [razlicite].
Takode nije isto: ,biti ne-jednako" i ,ne biti jednako". Jer, pod jednim, pod ,onim sto je ne-jednak?"
nalazi se nesto, to jest ,nejednako" , dok se ~?d. drugtm
nista ne nalazi. To je razlog zbog koga sve mJe Jednako
iii nejednako, dok je sve jednako ili ne-jednako.
Dalje, ne vafe u isto vreme propozicije: ,p~~toji ne-belo drvo" i ne postoji belo drvo" . Jer ako postOJl ne-belo
drvo, postojate drvo, ali ono sto nije belo drvo,. ~~je nuznim nacinom drvo. Tako je ocevidno da (propOZlClJa]: ,on
je ne-dobar" nije negacija [propozicije]: ,on je dobar".
Ako je za svaku propoziciju istinito da je ona iii afirmacija ili negacija, tada, ako nije ~egacija, oe~vidn~ j~ da
je na neki nacin afirmacija: Me~';ltim sva~a aftrmact~,a ~rna
negaciju; prema tome ta aftrmactJa [,on Je ne-dobar ] 1ma
za negaciju: ,on nije ne-dobar".
"

169

Red ovih pripadanja jednih drugima je sledeCi. Neka

,biti dobar" bude A, ,ne biti dobar"- B, ,biti ne-dobar"
- r, koje stoji pod B, a ,ne biti ne-dobar" - ~. koje
stoji pod A.
U ovom slucaju ce iii A iii B pripadati svakom subjektu, ali oni nikad nece pripadati istom [subjektu].
. Is~o taka, iii r iii ~ pripadace svakom subjektu, ali
mkad 1stom.
I B nuznim nacinom mora pripadati svemu cemu r
pripada. Jer, aka je istina reCi: ,ono je ne-belo", isto je
tako istina reCi: ,ono nije bela". Jer, nemoguce je da u
isto vreme jedna stvar bude bela i da bude ne-bela, iii da
bude od ne-belog drveta i da bude od belog drveta. Prema
tome, ako jednoj stvari ne pripada afirmacija, pripadace
joj negacija. Ali r nece uvek pripadati B. Jer, ono sto
uopste nije drvo, nece biti ni ne-belo drvo.287
I obratno, ~ mora pripadati svemu onome cemu A
pripada. Jer iii r iii ~ [pripada svemu cemu A pripada].
Ali posto nije moguce da nesto bude u isto vreme ne-belo
i bela, ~ ce pripadati [svemu cemu A pripada]. Nairne, o
0n0me StO je beJO, istina je reCi da nije ne-be}o. 288
Naprotiv, A ne vazi uvek o ~- Jer o onome sto uopste
nije drvo, nije istina tvrditi A, upravo [tvrditi] da je bela
drvo. Iz toga proizlazi da je ~ istinito, ali da A nije istinito, - naime da je ono belo drvo.289
Isto je tako jasno da A i r ne mogu nikad pripadati
istom subjektu,290 ali da B i ~ mogu pripadati istom subjektu.291
Isto se odnose i negativni termini prema afirmativnim
terminima, koji su stavljeni u isti polozaj. Neka A znaci
,jednak", B - ,ne-jednak", r - ,nejednak", a ~ ,ne-nejednak" .292
U mnogo slucajeva u kojima jedna ista stvar pripada
izvesnim stvarima, a ne pripada drugima, negacija moze
biti istinita na isti naCin kao ranije. 293 Takav je slucaj kad
se kaze da sve stvari nisu bele, iii da svaka stvar nije bela.
Medutim, pogresno je tvrdenje da je svaka stvar ne-bela iii
170

da su sve stvari ne-bele. Isto tako/94 propozicija: ,svaka

zivotinja je bela" nema za negaciju: ,svaka zivotinja je
ne-bela" (jer su obe ove propozicije lazne) nego [je njena
negacija]: ,svaka zivotinja nije bela".
Posto je ocevidno da iskaz: ,to je ne-belo" znaci drugo
nego: , to nije belo",- jer je jedan od ovih iskaza afirmacija,
a drugi negacija,- jasno je da svaki od njih ne biva dokazan
na isti nacin. 295 Taka, na primer [ne bivaju na isti nacin
dokazane propozicije]: ,sve sto je zivotinja nije bela"; iii:
,moze ne biti bela"; iii: ,istina je zvati ga ne-belim", posto
poslednje znaci da je ono ne-belo. Medutim, dokazivanje
da je istina zvati ga belim, iii da je istina zvati ga ne-belimvrsice se na isti nacin, 296 jer ove dve propozicije postavljene
su afirmativno, pomocu prve figure. Izraz: ,istinito" treba
staviti u isti red u koji [se stavlja]: ,postoji". Jer, negacija
od: ,istina je zvati ga belo" nije: ,is tina je zvati ga ne-belo",
nego: ,nije istina zvati ga belo". Ako, dakle, treba da se
dokaze da je istina reCi: ,sve sto je covek jeste muzicar iii
ne-muzicar" tada, isto tako, treba postaviti da je sve sto je
zivotinja iii muzicar, iii ne-muzicar, - i dokaz je dobijen.
Medutim, da ono sto je covek nije muzicar, dokazuje se
pobijanjem, pomocu tri modusa o kojima smo govorili. 297
Uopste, kad su A i B takvi da ne mogu u isto vreme
pripadati istom subjektu, i da jedno od njih pripada nuznim
nacinom svakom subjektu; i kad se r i ~ isto tako odnose
jedno prema drugom; i, najzad, kad A sleduje r, ali ne i
obrnuto, - tada, isto tako, ~ mora sledovati B, ali ne
obrnuto; i, sem toga, A i ~ mogu pripadati istom subjektu,
ali B i r to ne mogu.
Pre svega, da ~ sleduje B, bice jasno iz sledeceg izvodenja. Posto r iii 6. pripadaju nuznim nacinom, jedno iii
drugo, svakom subjektu, i posto r ne moze pripadati
onome cemu B pripada, zbog toga sto ono saddi u sebi A;
a posto A i B ne mogu pripadati istom subjektu, - jasno
je da ce ~ sledovati B.
Posta r nije konvertibilno sa A, a posto iii r iii ~
pripadaju svakom subjektu, moguce je da A i ~ pripadaju
istom subjektu.
171

v
Napro~v, B i r ne mogu biti konvertibilni, zbog toga
sto A sleduJe r; tako se dolazi do nemogucnosti.
. <?c~vidn_? j~ da ni ~ i 11 ne mogu biti uzajamno konyertibtlm, posto Je moguce da 11 i A pripadaju u isto vreme
1stom subjektu.
.Katkad se isto tako desava da se pri takvom polozaju
ter~na dopadne zablude, zbog toga sto nisu pravilno
shvacene suprotnosti, od kojih jedna nuznim naCinom
pripada svakoj stvari.
. Ak? ~e pretpo~tavi da A i B ne mogu u isto vreme
p~pad~ti 1stom subjektu, nego da je nufno da jedno od
~Jlh p~pad~ onome cemu drugo ne pripada; ako isto vafi
1 za.r 1 11; 1 ,ako, n~.j~ad,. A sleduje ~v~mu cemu r sleduje,
IZ t~ga ce pr~Istlcatl d~ B nuzmm nacinom pripada
onome cemu 11 pnpada. Ah to je pogresno.
[~ko s.e nasta~ ovo pogresno izvodenje], uzece se za
negaciJU A 1 B tenmn Z, a opet za negaciju r i 11 termin 8.
!ad~ _je ~uzno..da . ~i A i1i .'?- pripadaju svakom subjektu,
Jer .III afirmaciJa II~. neg.a~IJa [treba da pripadaju ovom
sub~ektu]. ~' ?pet, 1h r 1h 8 [treba da pripadaju svakom
subjek~], Jer Jedno je afirmacija, a drugo negacija. Pretpostavlja ~ da A pripa~a svemu cemu r pripada; prema
~~me, e. pnp~da. svem~ .cemu Z pripada. Posto, opet, ili z
~h B p~~adaJu _1ed~o II~ drugo svakom subjektu, a posto
Istov vazi I, za 8 1 11, 1 posto 8 sleduje z, i B ce sledovati 11,
- .sto vee znam~. Dakle, ako A sleduje r, B mora sledovab 11. - Medutlm, ovakvo izvodenje je pogresno. Jerkao sto smo rekli- logicko sledovanje je upravo obrnuto
'
kad su tennini tako postavljeni.
. Nairne, mozda nije nuzno da A ili Z pripadaju svakom
s~bJektu, kao ni "?-iii B, posto Z nije negacija A. Jer, negac.I!a od ,do~ar" Jeste ...ne-dobar". A ,ne-dobar" nije identicno sa ,m dobar, m ne-dobar". Isto je i za r i 11 jer su
pretpostavljene negacije dve. 298
'

172

Knjiga druga
OSOBINE SILOGIZAMA.- LAZNI ZAKLJUCCI

Glava prva
[0 MNOGOSTRUKIM ZAKLJUCCIMA U SILOGIZMIMA]

Dosad smo izlozilP u koliko se figura dobija silogizam,

kakve su osobine i koliki je broj premisa, i kad i kako
postaje silogizam. Dalje, objasnili smo sta treba uzeti u
obzir pri pobijanju i izvodenju [zakljucaka]; kako treba
da trafimo resenje jednog problema datog ma po kojoj
metodi i, najzad, kojim cemo putem dobiti principe [premise silogizma] u svakom [pojedinacnom] slucaju.2
Ali od silogizama jedni su univerzalni, a drugi partikularni.3 I zato svi univerzalni silogizmi daju uvek vise
zakljucaka, a od partikulamih silogizama afirmativni daju
vise zakljucaka, a negativni daju samo jedan zakljucak.
Jer, druge propozicije mogu se konvertirati, ali negativna [partikulamo-negativna] propozicija ne daje se konvertirati.f Medutim, zakljucak utvrduje jednu odredenu
stvar o drugoj odredenoj stvari.5 Iz toga proizlazi da svi
drugi silogizmi [sem partikulamo-negativnog] daju vise
zakl jucaka.
Ako je, na primer, dokazano da A pripada svakom B
iii ponekom B,6 - tada, nuznim nacinom, i B pripada
ponekom A. Ali ako je dokazano da A ne pripada nijednom B/ tada ni B ne pripada nijednom A. Taj zakljucak
je razlicit od prethodnog. Medutim, ako A ne pripada
ponekom B,8 isto tako nije nuzno da B ne pripada ponekom A, posto ono moze pripadati svakom A.
173

To je, dakle, zajednicki razlog za sve silogizme [koji

daju vise od jednog zakljucka],- za univerzalne kao i za
partikulame. Ali za univerzalne silogizme stvar se moze i
drukcije obrazloziti.9
Jer sve stvari koje potpadaju bilo pod srednji termin,
bilo pod zakljucak [upravo pod donji termin zakljucka],
mogu biti dokazane pomotu istog silogizma, ako su jedne
stavljene u srednji termin, a druge u zakljucak.
Ako je, na primer/0 zakljucak AB dokazan pomotu r,
- tada sve sto potpada pod B iii r mora, nuznim nacinom,
u svim slucajevima, dobiti predikat A. Jer, ako je 11 saddano
u celom obimu B, a B [u celome obimu] A, i 11 ce isto tako
biti sadrzano u [celome obimu] A. Ako je, opet, E saddano
u celome obimu r, a r u A, i E ce, isto tako, biti saddano
u A. Isto vaii i ako je silogizam negativan. 11
U drugoj figuri moie se uzeti kao zakljucak silogizma
samo ono sto potpada pod zakljucak.12 Ako A ne pripada
nijednom B, a pripada svakom r, zakljucak ce biti da B
ne pripada nijednom r. Ako 11 potpada pod r, oeevidno je
da mu B ne pripada. Da B ne pripada onome sto potpada
pod A, - nije jasno iz silogizma. Medutim, B ne pripada
E, ako E potpada pod A. Da B ne pripada nijednom r,
dokazano je pomotu silogizma. Ali da B ne pripada A,13
pretpostavljeno je bez dokaza, i tako ne proizlazi iz silogizma da B ne pripada E.
u partikularnim premisama nece biti nuzna dedukcija
za stvari koje potpadaju pod zakljucak (jer kad je ovaj
partikularan, nema silogizma). 14 Medutim, za sve stvari
koje potpadaju pod srednji tennin [postojace nuzna dedukcija], samo, razume se, ne na osnovi silogizma. Uzmimo,
na primer, da A pripada svakom B, a B ponekom r. 15
Za ono sto se nalazi pod r nece biti silogizma; naprotiv,
za ono sto se nalazi pod B moze biti zakljucka, ali to nece
biti na osnovi prethodnog silogizma.
lsto je i za druge figure. Nije moguc dokaz termina
koji potpada pod zakljucak. Medutim, moze se dobiti dokaz
o drugom terminu [onome koji je subordiniran srednjem
terminu], samo ne na osnovi silogizma, nego na isti nacin

174

kao sto se, u univerzalnim silogizmima, polazeei od nedokazane [gomje] premise, dokazuju stvari subordinirane
srednjem terminu. Dakle nece biti zakljucka iii ako su
silogizmi univerzalni iii ce ga biti aka su silogizmi partikularni.16

Glava druga
[LA.ZAN ZAKLJUCAK, IZVEDEN IZ ISTINITIH
PREMISA, I ISTINIT ZAKLJUCAK, IZVEDEN
IZ LAZNIH PREMISA- U PRVOJ FIGURI]

Premise koje obrazuju silogizam mogu biti istinite,

i mogu biti Iaine, i moze jedna [od njih] biti istinita, a
druga laina. Medutim, zakljucak je, nuznim nacinom,
iii istinit iii laian.
Iz istinitih prernisa ne moze se izvesti laian zakljucak,
ali iz Iainih prernisa17 moze se izvesti istiniti zakljucak, ali ne taka da bude pokazano zasto je nesto istinito, nego
samo da je nesto istinito. Jer, ,zasto" ne moze biti predmet
silogizma sa lainim premisama; uzrok toga bice objasnjen
u sledecem18.
Pre svega, iz istinitih premisa ne moze biti izveden
laini zakljucak. Ova je jasno iz sledeceg. Ako je nuzno
da, kad A postoji, B postoji, nuzno je da, kad B ne postoji,
A ne postoji. Prema tome, ako je A istinito, B je nuznim
nacinom istinito. u protivnom bi se desilo nemoguce: da
ista stvar, u isto vreme, postoji i ne postoji. 19
Ali, zato sto se stavlja A kao jedan termin, ne sme se
rnisliti da, kad samo jedna stvar postoji, nesto nuznim
nacinom mora sledovati. Jer, to nije moguce. Ono sto
nuznim nacinom sleduje jeste zakljucak, a ovaj postaje
samo pomocu najmanje tri termina i dve propozicije iii
premise. Shodno tome, ako je istina da A pripada svemu
cemu B pripada, i da B pripada svemu cemu r pripada,
- tada, nuznim nacinom, A pripada [svemu cemu r pripada]. Ovo poslednje ne moze biti lazno, jer bi inace, u
isto vreme, jedno isto jednom subjektu pripadalo i ne bi
mu pripadalo. A je, dakle, stavljeno kao jedna stvar, kao
dve premise zajedno uzete.

175

Isto je i za negativne silogizme; jer iz istinitih premisa

ne moze se izvesti laZan zakljucak.
Ali iz laZnih premisa moze se izvesti istinit zakljucak,
i kad su obe premise laZne, i kad je [laZna] samo jedna od
njih. Medutim, u ovom poslednjem slucaju nije svejedno
koja se od njih uzima kao laZna u celini;20 ako se, naprotiv,
premisa ne uzme kao laZna u celini, tada svaka od dve
premise moze biti laZna.
Uzmimo da A pripada celom r, ali da ne pripada
nijednom B, a da B ne pripada r. 21 To moze da bude;
na primer, ,zivotinja" ne pripada nijednom ,kamenu",
a ,kamen" [ne pripada] nijednom ,coveku". Ako se sad
pretpostavi da A pripada svakom B, a B svakom r, - A
ce pripadati svakom r, tako dace se iz dve laZne premise
dobiti istinit zakljucak, - posto je svaki covek Zivotinja.
Isto VaZi i kad je premisa negativna. Jer moze biti
daniA niB ne pripadaju nijednom r, ada A pripada svakom B,22 kao, na primer, kad se uzmu isti termini, i kad se
stavi ,covek" kao srednji termin. Jer, ni ,zivotinja", ni
,covek" ne pripadaju nijednom ,kamenu", ali ,zivotinja"
pripada svakom ,coveku". Dakle, ako se uzme da jedan
termin ne pripada nicem od onoga cemu pripada, 23 a da
drugi termin pripada celini onoga cemu ne pripada, 24 tada ce se iz dve lazne premise dobiti istinit zakljucak.
Slican zakljucak ce se izvesti ako se uzmu premise
koje su obe delimicno laZne. 25
Ali, kad se samo jedna od premisa stavi kao laZna,
tada, ako je prva premisa laZna u celini- na primer AB
[gomja premisa] - zakljucak nece biti istinit. Medutim,
ako je [laZna u celini] premisa Br [donja premisa], zakljucak ce biti istinit. Potpuno laZnom zovem premisu
kontremo suprotnu istinitoj; tako, na primer, ako je ono
sto ne pripada nicem uzeto kao da pripada svemu, iii ako
je ono sto pripada svemu uzeto kao da ne pripada nicem.
Uzmimo da A ne pripada nijednom B, ada B pripada
svakom r. 26 Ako sad stavim premisu Br kao istinitu, a
premisu AB kao potpuno laZnu - to jest [ako stavim kao

laZnu premisu] da A pripada svakom B, - nemoguce je

da zakljucak bude istinit. Jer A ne bi pripadalo nijednom
r, ako je istina da A nije pripadalo nicem cemu je B pripadalo, a da je B pripadalo svakom r.
Isto tako nema istinitog zakljucka ni ako A pripada
svakom B, a B svakom r. Ali dok se premisa Br stavlja
kao istinita, premisa AB stavlja se kao potpuno laZna, sto znaci da A ne pripada nicem cemu B pripada. Dakle,
i u ovom slucaju zakljucak ce biti laZan. 27 Jer A ce pripadati svakom r ako je istina da A pripada svemu cemu
B pripada, a daB [pripada] svakom r.
Dakle, oeevidno je sledece. Ako je prva premisa potpuno laZna - bila ona afirmativna iii negativna, - a ako
je druga premisa istinita, - nece proizaci istiniti zakljucak.
Medutim, ako premisa nije potpuno laZna, dobice
se istiniti zakljucak. Ako A pripada svakom r i ponekom
B, a B svakom r, 28 - na primer ,zivotinja" svakom ,labudu" i ponekom ,belom", a ,belo" svakom ,labudu",- i
ako se pretpostavi da A pripada svakom B, a B svakom r,
A ce u istini pripadati svakom r, zato sto je svaki labud
zivotinja. Isto je tako [isti je zakljucak] ako je premisa
AB negativna. 29 Jer, moguce je da A pripada ponekom B,
i da ne pripada nijednom r, a da B pripada svakom r,
- kao na primer da ,zivotinja" pripada ponekom ,belom",
ali nikakvom ,snegu", ada ,belo" [pripada] svakom ,snegu". Ako se sad pretpostavi da A ne pripada nijednom B, a
daB pripada svakom r , - A nece pripadati nijednom r.
Medutim, u slucaju da se premisa AB uzme kao
potpuno istinita, a premisa Br kao potpuno lazna, dobice
se istiniti silogizam [to jest silogizam sa istinitim zakljuckom]. Jer, nista ne stoji na putu da A pripada svakom B i
svakom r, mada B ne pripada nijednom r, 30 - kao oni
rodovi iste vrste koji ne potpadaju jedan pod drugi. Jer,
,zivotinja" pripada i ,konju" i ,coveku", ali ,konj" ne
pripada nijednom ,coveku". Ako se sad uzme da A pripada svakom B, a B svakom r, zakljucak ce biti istinit,
mada je premisa Br potpuno laZna.

176

12 Organon

177

Isto va.Zi i kad je premisa AB negativna. 31 Jer A moze

da ne pripada nijednom B i nijednom r, i B moze da ne
pripada nijednom r , - kao vrsta rodovima iz druge vrste.
Jer, ,zivotinja" ne pripada ni ,muzici", ni ,lekarskoj vestini", a ni ,muzika" ne pripada ,lekarskoj vestini". Ako
se, dakle, uzme kao da A ne pripada nijednom B, a kao
da B pripada svakom r, zakljucak ce biti istinit.
Ako premisa Br nije potpuno, nego samo delimicno
la.Zna, zakljucak ce biti istinit. Jer niSta ne stoji na putu
da A pripada celom B i r, a da B pripada ponekom r,32
kao vrsta rodu i razlici [specificnoj diferenciji]. Jer ,zivotinja" pripada svakom ,coveku" i svakom ,bicu koje hoda
nogama" a ,covek" ponekom ,bicu koje hoda nogama"
ali ne svakom ,bicu koje hoda nogama". Ako se, dakle,
A uzme da pripada svakom B, a B svakom r, A ce pripadati svakom r, sto je istina. Isto vazi i ako je negativna
premisa AB. Jer A moze da ne pripada nijednom B i nijednom r, mada B pripada ponekom r,sa kao vrsta rodu i
razlici iz druge neke vrste. Jer, ,zivotinja" ne pripada nikakvoj ,mudrosti" i nikakvoj ,teorijskoj sposobnosti", ali
,mudrost" pripada ponekoj ,teorijskoj sposobnosti". Ako
se, dakle, stavi da A ne pripada nijednom B, i da B pripada svakom r, A nece pripadati nijednom r, - sto je
u navedenom primeru istina.
U partikulamim silogizmima, kad je prva premisa
potpuno la.Zna a druga istinita, zakljucak moze biti istinit,
a isto je tako kad je prva premisa delimicno lazna, a druga
istinita, ili kad je prva istinita, a partikulama la.Zna, ili,
najzad, kad su obe [premise] la.Zne.
Jer, nista ne stoji na putu da A ne pripada nijednom
B, i da pripada ponekom r, a B ponekom r, 34 kao sto
,zivotinja" ne pripada nijednom ,snegu", ali pripada
ponekom ,belom", a kao sto ,sneg" pripada ponekom
,belom". Ako se sad stavi za srednji termin ,sneg", a
za gomji ,Zivotinja", i ako se uzme kao da A pripada
svakom B, a kao da B pripada ponekom r, - tada je
premisa AB potpuno la.Zna, premisa Br je istinita, a zakljucak je istinit. Isto va.Zi ako je premisa AB negativna. Jer,

A moze da pripada celom B, a da ne pripada ponekom r;

medutim B mote pripadati ponekom r. 35 Tako, na primer,
,zivotinja" pripada svakom ,coveku", ali ne sleduje ponekom ,belom", a ,covek" pripada ponekom ,belom".
Ako se covek" stavi kao srednji termin, i ako se uzme da
A ne prlpada nijednom B, ada B pripada ponekom r , zakljucak ce biti istinit, mada je premisa AB potpuno
lazna.
Ako je premisa AB delimicno la.Zna, zakljucak ce biti
istinit. Jer niSta ne stoji na putu da A pripada i B i ponekom
r, a da B pripada ponekom r,S6 - kao, na primer, da
,zivotinja" pripada ponekom ,lepom" i ponekom ,velikom", ada ,lepo" pripada ponekom ,velikom". Ako se
sad uzme da A pripada svakom B, a B ponekom r , tada
ce premisa AB biti delimicno la.Zna, premisa Br istinita,
a zakljucak istinit. Isto va.Zi ako je premisa AB negativna.
Jer, za dokaz bice isti termini, rasporedeni na isti nacin.37
Ako je, opet, premisa AB istinita, a premisa Br la.Zna,
zakljucak ce biti istinit. Jer, nista ne stoji na putu da A
pripada celom B i ponekom r, ada B ne pripada nijednom
r,as - kao sto, na primer, ,zivotinja pripada svakom
,labudu" i ponekom ,crnom", iako ,labud" ne pripada
nijednom ,croom". Ako se sad stavi da A pripada svakom
B, a B ponekom r , - zakljucak ce biti istinit, dok je premisa Br la.Zna. Isti je zakljucak ako se uzme da je premisa
AB negativna. Jer moguce je da A ne pripada nijednom
B, ida ne pripada ponekom r, ida B ne pripada nijednom
r,39 - kao, na primer, vrsta rodu druge neke vrste i akcidenciji svojih sopstvenih rodova. Jer ,zivotinja" ne pripada nijednom ,broju" i ne pripada ponekom ,belom",
a broj" ne pripada nijednom ,belom". Ako se sad kao
sr;dnji termin stavi ,broj", i ako se uzme da A ne pripada
nijednom B, a da B pripada ponekom r; tada A nece
pripadati ponekom r, sto je bilo istinito. I premisa AB je
istinita, a premisa Br la.Zna.
I, ako je premisa AB delimicno la.Zna, a premisa Br
lazna, - zakljucak ce biti istinit. Jer, nista ne stoji na
putu da u svakoj premisi A pripada ponekom B i ponekom

r, a da B ne pripada nijednom f, 40 - kao kad je B kontremo suprotno r, i kad su oba akcidencije iste vrste. Jer,
,zivotinja" pripada ponekom ,belom" i ponekom crnom", ali ,bela" ne pripada nijednom ,cmom". Ak~ se
sad uzme da A pripada svakom B, a B ponekom r, zakljucak ce biti istinit. Ali isto je taka kad se premisa
AB uzme kao negativna, - jer ce isti termini, rasporedeni
na isti nacin, sluziti za dokaz. 41
I kad su obe premise lazne, zakljucak ce biti istinit.
Jer, moguce je da A ne pripada nijednom B, a da pripada
po.nekom r, dok B ne pripada nijednom f/ 2 - kao, na
pnmer, ~rsta rodu druge neke vrste i akcidenciji svojih
sopstvemh rodova. Jer, ,zivotinja" ne pripada nijednom
,broju":. ali pripada ponekom ,belom", a ,broj" ne pripa.da mJednom ,belom". Ako se sad pretpostavi da A
pnpada svakom B, a B ponekom r, zakljucak ce biti istinit, dok su obe premise Iaine. Isto vazi kad je premisa AB
negativna. Jer, nista ne stoji na putu da A pripada celom
B, ada ne pripada ponekom r, ida B ne pripada nijednom
f, 43 - na primer, da ,zivotinja" pripada svakom labu. d a ponek om ,cmom", ada ,labud" ne
" prid u " , a .~e pnpa
pada mJednom ,cmom". Ako se uzme da A ne pripada nijednom B, a daB pripada ponekom r, A nece pripadati
ponekom r. Tako je zakljucak istinit, ali su premise Iazne.

Glava treca
[ISTINIT ZAKLJUCAK IZVEDEN IZ LAZNIH
PREMISA U DRUGOJ FIGURI]

U srednjoj [drugoj] figuri moguce je u svima formama

i ~lucajevima iz lainih premisa izvesti istiniti zakljucak, bdo da se obe premise stave kao potpuno lazne, iii svaka
od njih samo kao delimicno lazna; iii da se jedna od njih
uzme kao istinita, a druga kao potpuno lazna - pa rna
koja se od njih stavila kao laina; - iii bilo da su obe premise delimicno Iazne; iii da je jedna potpuno istinita, a
druga delimicno Iazna; iii da je jedna potpuno Iazna, a
180

druga delimicno istinita; i da to vaii kako u univerzalnim

taka i u partikularim silogizmima.
Jer, aka A ne pripada nijednom B, a pripada svakom
f/ 4 - aka ,zivotinja" ne pripada nijednom ,kamenu",
a pripada svakom ,konju", - kad se premise stave na
kontremo suprotni nacin, i kad se uzme da A pripada
svakom B, a da ne pripada nijednom r, - tada ce se iz
potpuno laznih premisa dobiti istiniti zakljucak. Isto je
taka ako A pripada svakom B, a ne pripada nijednom r,
- jer ce silogizam biti isti. 45
Tako je opet i ako je jedna premisa potpuno lazna,
a druga potpuno istinita. Nairne nista ne stoji na putu
da A pripada svakom B i svakom r, ali daB ne pripada
nijednom f/ 6 kao vrsta svojim rodovima koji ne potpadaju jedan pod drugi. Jer, ,zivotinja" pripada svakom
,konju" i svakom ,coveku", a nijedan ,covek" nije ,konj".
Aka se uzme da ,zivotinja" pripada jednome potpuno,
a drugome nikako, - tada ce jedna premisa biti potpuno
lazna, a druga potpuno istinita, a zakljucak ce biti istinit,
rna u koju premisu da se stavi negacija.
Isto ce biti i kad je jedna premisa delimicno Iaina, a
druga potpuno istinita. Jer, moguce je da A pripada ponekom B i svakom r, ali da B ne pripada nijednom r. 47
Tako ,zivotinja" pripada ponekom ,belom" i svakom
,gavranu", a ,belo" ne pripada nijednom ,gavranu". Ako
se sad uzme da A ne pripada nijednom B, ali da pripada
svakom r, tada je premisa AB delimicno laina, premisa
Ar je potpuno istinita, i zakljucak je istinit. Isto je i kad
se negativna premisa premesti, jer ce se dokaz izvesti pomocu istih termina. 48 Isto je i kad je afirmativna premisa
delimicno laina, a negativna potpuno istinita. Jer, nista ne
stoji na putu da A pripada ponekom B, ali dane pripada
celom r, a da B ne pripada nijednom f, 49 kao sto, na
primer, ,zivotinja" pripada ponekom ,belom", a ne pripada nijednoj ,smoli", i kao sto ,bela" ne pripada ni
jednoj ,smoli". Dakle, ako se uzme da A pripada celom
B, a da ne pripada nijednom r, tada je premisa AB deli181

~i~~o lafna, premisa Ar potpuno istinita, a zakljucak je

tstimt.
I kad su obe premise delimicno lazne, zakljucak moze
biti istinit. Jer, moguce je da A pripada ponekom B i ponekom r, ada B ne pripada nijednom rso; kao, na primer,
da "zivotinja" pripada ponekom ,belom" i ponekom
,crnom", ada ,belo" ne pripada nijednom ,crnom". Ako
se uzme da A pripada svakom B, a da ne pripada nijednom
r, - obe premise bice delimicno lafne, a zakljucak ce biti
istinit. Isto ce biti i kad se premesti negativna premisa,
za sta se dokaz izvodi pomoeu istih termina. 51
.
Ocevidno je da se ovo [sto smo izlozili] primenjuje
1 na partikularne silogizme. Jer, nista ne stoji na putu da
A pripada svakom B i ponekom r, a da B ne pripada
ponekom ,!'/2 - kao, na primer, da ,zivotinja" pripada
svakom
,,coveku" i ponekom , belom", a da " covek" ne
.
pnpada ponekom ,belom". Ako se sad stavi da A ne pripada nijednom B, a da pripada ponekom r, - tada je
univerzalna premisa potpuno lazna, partikularna premisa
je istinita, a zakljucak je istinit.
Isto je tako kad je premisa AB negativna. Nairne
moguce je da A ne pripada nijednom B, i da ne pripada
ponekom r, a daB ne pripada ponekom r,ss- kao, na
primer, kad ,zivotinja" ne pripada nijednom neoduhovljenom" i ne pripada ponekom ,belom", tada"i neoduhovljen" nece pripadati ponekom ,belom". Ako s~ sad
stavi da A pripada svakom B, a da ne pripada ponekom
r, tada je univerzalna premisa AB potpuno lazna, premisa
Ar je istinita, a zakljucak je istinit.
Zakljucak je istinit i kad se univerzalna premisa stavi
kao istinita, a partikularna kao lafna. Jer, niSta ne stoji
na putu da A ne sleduje niB, ni r, a da, medutim, B ne
pripada ponekom r,54 - kao, na primer, da ,zivotinja"
ne pripada nijednom ,broju" i nijednom ,neoduhovljenom", a da ,broj" ne sleduje ponekom ,neoduhovljenom".
Ako se sad stavi da A ne pripada nijednom B, a da pripada ponekom r, zakljucak ce biti istinit, univerzalna premisa istinita, a partikularna lafna. Isto je i kad je premisa

univerzalno uzeta afirmativna. Jer, moguce je da A pripada

[u isto vreme] i svakom B i r, ali daB ne sleduje ponekom
r, 55 - kao, na primer, vrsta rodu i razlici. Jer, ,Zivotinja"
sleduje svakom ,coveku" i ,koji hoda nogama", u njenom celom obimu, - ali ,covek" ne sleduje svakom
,koji hoda nogama". Ako se sad uzme da A pripada svakom B, ada ne pripada ponekom r , - tada je univerzalna
premisa istinita, partikularna lazna, a zakljucak istinit.
Isto tako jasno je da zakljucak moze biti istinit i kad
su obe premise lafne, jer je moguce da A [u isto vreme]
pripada svakom B i r, dok B ne sleduje ponekom r. 56
Jer, ako se uzme da A ne pripada nijednom B, a da pripada ponekom r, premise su obe lafne, a zakljucak je
istinit. Isto je tako kad je univerzalna premisa afirmativna, a partikularna negativna. Jer, moguce je da A ne sleduje nijednom B, ada sleduje svakom r , ida B ne pripada
ponekom r ,57 - kao, na primer, da ,zivotinja" ne sleduje
nikakvoj ,nauci", ali da sleduje svakom ,coveku", a da
i ,nauka" ne sleduje svakom ,coveku". Ako se, sad, uzme
da A pripada svakom B, ali da ne sleduje ponekom r,
premise su lafne, ali je zakljucak istinit.

Glava cetvrta
[ISTINIT ZAKLJUCAK IZVEDEN IZ LAZNIH PREMISA
U TRECOJ SILOGISTICKOJ FIGURI]

I u poslednjoj [trecoj] figuri moze se iz lafnih premisa

izvesti istiniti zakljucak. To biva kad su obe premise
potpuno lafne; ili kad je svaka od njih samo delimicno
lafna; i kad je jedna potpuno istinita, a druga [potpuno]
lazna; zatim to biva i kad je jedna samo delimicno lazna,
a druga potpuno istinita, i obrnuto, - najzad, to biva i u
svim drugim slucajevima u kojima je moguce premestiti
premise.
Jer, nista ne stoji na putu da ni A ni B ne pripadaju
nijednom r, a da A pripada ponekom B. 58 Tako, na primer, ni ,covek", ni ,koji hoda nogama" ne sleduje ni-

183

jednom ,bezdusevnom", dok ,covek" pripada ponekom

,koji hoda nogama". Ako se uzme da A i B pripadaju
svakom r, premise su potpuno lazne, ali je zakljucak
istinit. Isto je i kad je jedna premisa negativna, a druga
afirmativna. Jer, moguce je daB ne pripada nijednom r,
da A pripada svakom r, ida A ne pripada ponekom B.59
Tako, na primer, [moguce je] da ,crno" ne pripada nijednom ,labudu", da ,zivotinja" pripada svakom labudu", ada ,zivotinja" pripada ponekom ,croom". Dakle,
ako se uzme daB pripada svakom r, a da A ne pripada
nijednom r, tada A nece pripadati ponekom B. I tako je
zakljucak istinit, ali su premise la:lne.
I ako je svaka premisa delimicno lazna, zakljucak ce
biti istinit. Jer, nista ne stoji na putu da i A i B pripadaju
ponekom r, a da A pripada ponekom B,M- tako na
primer, da ,belo" i ,lep" pripadaju ponekoj ,zivoti~ji'',
a ,b~lo" ponekom ,lepom". Ako se uzme da A i B pripadaJU svakom r, premise su delimicno la:lne, ali je zakljucak istinit. Isto je i kad je premisa Ar stavljena kao negativna. Jer, niSta ne stoji na putu da A ne pripada ponekom
r, ada B pripada ponekom r, dok A ne pripada svakom
B.~ 1 Tako, na primer, [niSta ne stoji na putu] da ,belo"
ne pripada ponekoj ,zivotinji", da ,lep" pripada ponekoj
,zivotinji", a da ,belo" ne pripada svakom ,lepom".
D~kle, ako se uzme da A ne pripada nijednom r, a da B
pnpada svakom r, tada su obe premise delimicno lazne,
ali je zakljucak istinit.
Isto je i ako je jedna premisa stavljena kao potpuno
la:lna, a druga kao potpuno istinita. Moguce je da A i
B sleduju svakom r, ali da A ne pripada ponekom B. 62
Tako, na primer, [moguce je] da ,zivotinja" i ,belo" sleduju svakom ,labudu", iako zivotinja" ne pripada svakom
,belom". Kad se stave ovi termini, i kad se pretpostavi
daB pripada celom r, ida A ne pripada celom r , - premisa Br bice potpuno istinita, premisa Ar potpuno la:lna,
a zakljucak [ce biti] istinit. Isto je i ako je premisa Br
la:lna, a premisa Ar istinita.~3 Za dokaz mogu biti upotrebljeni isti termini: ,ern", ,labud", ,bezdusevan".
1S2LI.

Ali isto je tako kad se obe premise stave kao afirmativne. Jer, nista ne stoji na putu da B sleduje svakom
r, ada A ne pripada celom r, ali da A pripada ponekom
B.64 Tako, na primer, [nista ne stoji na putu] da ,~zivo
tinja" pripada svakom ,labudu", da ,crno" ne pnpada
nijednom ,labudu", a da ,ern<?" pr~pada ponekoj ,zi':otinji". Ako se uzme da A i B pnpadaJU svakom r, prem1sa
Br je potpuno istinita, premisa Ar je potpuno lazna, a
zakljucak je istinit. Isto je tako, ako je premisa Ar uzeta
65
kao istinita; dokaz se moze izvesti pomocu istih termina.
Isti je zakljucak i ako je jedna od premisa potpuno
istinita, a druga delimicno lazna. Jer, moguce. je da B
pripada svakom r, a A ponekom r, ada A pnpada ponekom B.66 Tako, na primer, [moguce je) da ,dvonozni"
pripada svakom ,coveku", da ,lep" ne pripadva svakom
,coveku", ada ,lep" pripada ponekom ,dv~moscu'> Ako
se uzme da A i B pripadaju celom r, prerrusa Br Je potpuno istinita, premisa Ar deli~cno. la:lna, _a zaklj~c~~ je
istinit. Isto je tako i ako se stav1 da Je preffilsa Ar 1st1mta,
a premisa Br delimicno la:lna.67 Jer, kad se isti termini premeste,68 dokaz ce biti moguce izvesti. Isto je i ako je jedna
premisa negativna, a druga afirmativna. 69 ~er moguce
je daB pripada svakom r, a A pone~om r, 1 - kad su
termini tako stavljeni - da A ne pnpada svakom B. I
posto je tako, ako se __sad uzme da B pri~ada svak~m ~
a da A ne pripada mJednom r, - negatlvna preffilsa Je
delimicno la:lna, a druga je potpuno istinita, ~ao [sto je]
i zakljucak [potpuno istinit]. Sad opet, posto Je _dokazano
da, kad A ne pripada nijednom r, a kad B pnpada ponekom r, moguce je da A ne pripada ponekom B, jasno je da ako je premis~ ~r pot~uno_ ~st~n~t~, a premisa
Br delimicno la:lna, zakljucak moze b1t1 1st1mt.70 Ako se
uzme da A ne pripada nijednom r, ada B pripada svakom r, - premisa Ar je potpuno istinita, a premisa
Br delimicno la:lna.
J asno je da se, i u partikularnim silogizmima, u svim
slucajevima, iz la:lnih premisa moze izvesti istiniti zakljucak. Treba uzeti iste termine kao kad su premise univer-

185

:alne, - afirmativne termine u afirmativnim silagizmima,

negativne u negativnim silagizmima. Jer pri izbaru ternina ne cini razliku da li se umesta univerzalna-negativne
Jremise uzima univerzalno-afirmativna, ili se umesta partiimlarne uzima univerzalna. 71 Ista je i sa negativnim prapozicijama.72
Ocevidna je, dakle, da- ako je zakljucak lafan prapazicije od kajih polazi zakljucivanje treba nuznim
nacinom da budu lazne, bila sve, bila samo neke. Medutim,
kad je zakljucak istinit, nije nuzna da premise budu istinite, - bilo da je u pitanju sama jedna i1i sve premise.
Ali i kad nijedna ad premisa nije istinita, zakljucak moze
biti istinit, samo ne nuznim nacinom. Razlog tome [sto
zakljucak nije nuian, kad su premise lazne] jeste taj sto
kad se dve stvari uzajamno tako adnose, da kad jedna
pastoji, druga nuznim nacinom postoji, tada, kad druga
ne postoji, ni prva nece postojati. Medutim ako druga
postoji, prva ne postoji nuznim nacinom.
Ali je nemoguce da pastojanje i nepostajanje iste
stvari nuznim nacinom povlaci za sobom postojanje iste
stvari. Mislim, na primer, da je nemoguce da belina A
nuznim nacinom povlaci za sobom veliCinu B, i da nebelina A nuznim nacinam povlaci za sobom velicinu B.
Ako belina ovoga A nuznim nacinom povlaci za sobom
velicinu ovoga B, a ako velicina B povlaci za sobom nebelinu r, tada je nuzno da, ako je A belo, r ne bude belo.
I ako, kad su data dva termina, postojanje jednog pavlaci
za sobom nuznim nacinom postojanje drugog, nuzno je
da ne-postojanje jednog povlaci za sabom ne-postojanje
drugoga, na primer A. Ako B nije veliko, A ne maze biti
belo. Ali ako je, kad A nije belo, nuzno da B bude veliko,
- tada sleduje nuznim nacinom da, posto B nije veliko,
samo to B jeste veliko. Ali to je nemoguce. Jer, ako B nije
veliko, A nuznim nacinom nece biti bela. Ako sad, u slucaju da ovo poslednje nije belo, B mora biti veliko, izlazi
da, ako B nije velika, ono je veliko, - kao da je to
dokazano pomacu tri termina. 73
t

186

Glava peta
[KRU2NI DOKAZ U PRVOJ FIGURI)

Kruzan i reciprocan dakaz sastoji se u tome da se,

iz zakljucka i iz jedne od. premi.sa ciji je predi.k.at konvertiran, izvede druga premtsa. koJU smo postavth u yrvom
silogizmu.74 Uzmimo, na pnmer, da treba dokazab da A
pripada svakom r, .i da je t<? dokazano pomocu B; i da
zatim treba dokazab da A pnpada B, - kad se uzme da
A pripada r, a r da pripada B, i tako da i A pripada B.
Medutim, u prvom silogizmu uzeta je konvertirana propozicija, naime, daB pripada r. Ili uzmimo ?a treba do~a
zati daB pripada r, ida se uzme da A pnpada
sto
je bio zakljucak [prvog silogizmal, a da B pnpad~ A.
Medutim, u prvom silogizmu bila je uzeta konvertlrana
,
propozicija, - naim~, d~ ~ pripada..B.
Ali drukcije rectprocm d?kaz mJe mo~uc..!er ak<; se
uzme neki drugi srednji termm/5 dokaz m]e vtse ~ruzan,
jer nijedna ad uzetih propozicija nije ista k~o ~aniJe.
..
Ako je to jedan od termina prvog ~ll?g~zm~ . [ko]l
je stavljen kao srednji terminl,. ta?a, nuzm~ ~a.cmom,
samo jedna od premisa prvog sll<?gtzma lmaze bttt u~eta
u drugom silogizmu]. Nairne ako bt se uzele dve [pre~~e],
76
zakljucak bi bio isti, - m~d';ltiJ? ~m treba da bu~e r~hct~:
Kad termini nisu konvertibtlm, ]edna od premtsa tz koph
proizlazi silogizatl} jest~ nedo~azana.77 ~aime,. ne !Doze
se dokazati pomocu ovth termma da trect termtn pnpada
srednjem ili srednji prvom.
. . .
. .
.
.
Kad su u pitanju konvertib~ termtm, rec~pr~m
dokaz je moguc za sve, kaa, na pnmer,. kad se A: ~.B t r
medusobno konvertiraju. Uzmimo da Je propoztctJa Ar
8
dokazana pomocu B, koji je uzet kao srednji termin/
a opet propozicija AB P?mocu zakljuck~ ~.pomoeu ko?vertirane premise Br,79 1 tsto tako propoztctJa Br pomocu
zakljucka i pomoeu konvertirane premise AB. 80 Ali tre?a
dokazati premisu rB i premisu BA. Jer, ~ama te pr~mtse
upatrebili smo bez dokaza. Aka se stavt da B pnpada
svakom r, a r svakom A, dabice se silogizam od B na

_r-

187

A._ Ako se, opet, uzme da r pripada svakom A, a da A

pnpada svakom B, tada nuznim nacinom r pripada svakom B. U oba ova silogizma, premisa rA bila je uzeta bez
dokaza, jer su druge premise bile dokazane. Tako, ako
dokazemo i tu premisu, sve ce druge biti reciprocno dokazane. Ako se sad uzme da r pripada svakom B, a B
svakom A, obe te premise bile su dokazane i, nuznim
nacinom, r pripada A. J asno je, dakle, da je samo tada
kad su termini konvertibilni, moguc kruzni i reciprocni
dokaz, (dok u drugim slucajevima stoji onako kako je
ranije reeeno).81 Ali dogada se ovde [u ovim poslednjim
silogizmima] da mi dokazano upotrebljavamo kao dokaz.
Jer, dokazuje se r o B, i B o A, na osnovu pretpostavke
da r VaZi o A, a r je dokazano o A pomocu tih istih premisa, tako da zakljucak upotrebljavamo kao dokaz.
U negativnim silogizmima82 reciprocan dokaz izvodi
se na sledeCi nacin. Uzmimo daB pripada svakom r, ada
A ne pripada nijednom B; zakljucak je da A ne pripada
nijednom r. Ako treba zakljuciti da A ne pripada nijednom B,83 - sto je ranije bilo pretpostavljeno, - A nece
pripadati nijednom r, a r ce pripadati svakom B, jer je
tako premisa konvertirana. Ali ako iz toga treba izvesti zakljucak da B pripada r, tada se propozicija AB ne moze
vi~e konvertirat~ na isti. _nacin kao ranije, jer su iste preIIllse: ,B ne pnpada mJednom A" i: ,A ne pripada nijednom B". Medutim treba uzeti da B pripada svemu cemu
nijedno A ne pripada.
Uzmimo da A ne pripada nijednom r, sto je ranije
bilo zakljuceno, i da B pripada svemu cemu nijedno A ne
pripada. Dakle, nuzno je daB pripada svakom r. Prema
tome, svaka od tri date premise postala je zakljucak, a to
je kruzni dokaz, koji se sastoji u tome da se uzme zakljucak i jedna premisa, da bi se tako izvela druga premisa.
U partikularnim silogizmima univerzalna premisa ne
moze se dokazati pomoeu drugih; medutim, partikularna
premisa moze [biti dokazana]. Jasno je da se univerzalna
premisa ne moze dokazati. Jer univerzalno se dokazuje
univerzalnim propozicijama. Medutim, zakljucak nije opsti,
188

a dokaz mora biti izveden iz zakljucka i iz druge premise.

Sem toga, konverzijom druge premise ne dobij~ se uops~e
nikakav si}ogizam, jer na taj nacin obe prellllSC postajU
partikularne.84 A partikularna premisa moze biti dok~
zana. Uzmimo da je A dokazano o ponekom r pomocu
B.ss Ako se stavi daB pripada svakom A, i ako zakljucak
ostane, B ce pripadati ponekom r. Nairne, dobija se prva
figura, i A kao srednji termin.
.
Ali ako je silogizam negativan,86 ne moze se dokazatl
87
univerzalna premisa iz ranije navedenog razloga. Medutim, moze se dokazati partikularna premisa, ako se konvertira premisa AB na isti nacin kao u unive~zalnim sil~
gizmima, - pomocu pretpo~tavke da_B pnpada partlkularnom terminu dok mu Je A partlkularno neguano.
Na drugi nacin ne' dobija se nikakav silogizam, zato sto je
partikularna premisa negativna.

Glava sesta
[KRUZNI DOKAZ U DRUGOJ FIGURI]

U drugoj figuri88 afirmativna propozicija ne. moz~ se

dokazati na ovaj nacin, ali negativna moze. Afumativna
propozicija se ne dokazuje, jer obe premise nis_u afirmativne. Jer, zakljucak je negativan,89 a afirmat1Vna propozicija je, kao sto smo videli, dokazana samo ako su obe
premise afirmativne. .
.
,.
90
Negativna prem1sa dokazuJe se na sledec~ nacm ..
Uzmimo da A pripada svakom B, a da ne pnpada mjednom r. Zakljucak ce biti daB ne pripada nije.d~om r.
Ako se uzme da B pripada svakom A, tada, nuzmm nacinom, A ne pripada nijednom r. Jer, u tom slucaju_dobija
se druga figura, a srednji termin je B. Ako je prem1s~ AB
stavljena kao negativna, a druga [pre~isa] kao afumativna dobija se prva figura. 91 Jer, r pnpada svakom A,
iBn~ pripada nijednom r, tako daB ne pripada nijednom
A. Dakle, A ne pripada ni B. Pomocu zakljucka i samo
jedne premise ne dobija se silogizam, - ali ako se doda
druga jedna premisa, dobice se silogizam.
v

189

Ako silogizam nije univerzalan, 92 univerzalna premisa

ne me;~~ Se dokaza~i, iz ist_oga razloga koji smo ranije
naznaci11,93 - medutim, parhkulama premisa moze se dokazati, u slucaju kad je univerzalna premisa afirmativna.
Uzmimo da A pripada svakom B, a da ne pripada
ponekom r; zakljucak je Br. 94 Ako se sad uzme da B
pr~pada _svakom A, a dane pripada ponekom r, A nece
pnpadatl ponekom r, posto je B srednji tennin.
!vfedutim, , ako. _je univerzalna premisa negativna,95
prenusa Ar nece b1h dokazana konverzijom AB. Nairne
tada ce biti negativne ili obe premise, ili jedna od njih, 9~
~ ~o znaci da se nece dobiti silogizam. Ali dokaz ce biti
1st~ kao u univerzalnim silogizmima, ako se stavi da A
pn~ada partikularnom tenninu kome je B partikularno
neguan.

Glava sedma
[KRUZ.NI DOKAZ U TRECOJ FIGURI]

U trecoj figuri, kad su obe premise univerzalno uzete

one se ne mogu uzajamno dokazati. Jer, univerzalno s~
~ok~uje ~o~ocu univerzalnih premisa, dok je, u ovoj
ftgun, zakljucak uvek partikularan. Jasno je, dakle, da je
potpuno nemoguce dokazati pomocu ove figure univerzalnu premisu.
Ako je jedna premisa univerzalna, a druga partikulama, ~okaz _ce bi~i cas. moguc, cas nemoguc. Kad su
obe ~rem1se a~~rmat~v~~' 1 k~d se univerzalna premisa
odnosl. na dOOJl kraj~Jl tenrun, dokaz Ce biti moguc.97
Med~!1m, ~k~ se ~mverzalna premisa odnosi na drugi
[gomJl] kraJOJl termm, dokaz nece biti moguc. 9s
Uz~~mo _da A prip~_da svakom r, a B ponekom r ,
---: zakljucak je propOZlClja AB. Ako se pretpostavi da r
pnpa?a .~vakom A, dokazano je da r pripada ponekom
B,_ al1 mJe dokazano da B pripada ponekom r. Ako r
pr!pada ponekom B, tada treba, nuznim nacinom, da i B
pnpada ponekom r. Ali nije isto reci: ,ovo pripada onom",
190

i: ,ono pripada ovom". Treba jos dodati da ako ,ovo"

pripada ,onom", partikulamo uzetom, - ,ono" pripada
,ovom", partikulamo uzetom. Ali ako se to pretpostavi,
silogizam vise ne proizlazi samo iz zakljucka i iz druge
premise.
Ali ako B pripada svakom r , a A ponekom r, moze
se dokazati propozicija Ar, kad se uzme da r pripada
svakom B, a A ponekom B.99 Ako r pripada svakom B,
a A ponekom B, tada, nuznim nacinom, A pripada ponekom r, a srednji termin je B.
Ali kad je jedna premisa afirmativna, a druga negativna, i kad je afirmativna [premisa] univerzalna, druga
premisa moze biti dokazana. 100 Uzmimo da B pripada
svakom r , a da A ne pripada ponekom r; zakljucak je
da A ne pripada ponekom B. Ako se pretpostavi da r
pripada svakom B, nuzno je da A ne pripada ponekom
r, - a B je srednji termin.
Medutim, kad je negativna premisa univerzalna,101
druga premisa nije dokazana, sem u slucaju da se postupi
kao gore, - naime, ako se uzme da ,ono" pripada partikulamom tenninu kome je ,ovo" partikularno negirano.
Ako, na primer, A ne pripada nijednom r , i ako B pripada ponekom r , zakljucak je: A ne pripada ponekom B.
Ako se uzme da r pripada partikulamom terminu kome
je A partikulamo negirano, - tada je nuzno da r pripada
ponekom B. Drukcije nije moguce, konverzijom univerzalne premise, dokazati drugu premisu, jer nikako drukcije
ne moze se dobiti silogizam.102
Jasno je, dakle, da se u prvoj figuri reciprocni [uzajamni] dokaz izvodi pomocu trece i pomocu prve figure,
- naime, ako je zakljucak afirmativan, pomocu prve
figure, a ako je negativan, pomocu poslednje, - posto
se [u tom slucaju] pretpostavilo da ,ono" pripada svemu
cemu se ,ovo" univerzalno odrice.
U srednjoj [drugoj] fi'guri, kad je silogizam univerzalan, dokaz se izvodi pomocu same te figure i pomoeu prve
figure. A ako je silogizam partikularan, tada se [dokaz] iz191

vodi ~o~<?cu ~arne druge figure, i pomocu poslednje [treee].

U trecoJ ftg~n dokaz se uvek izvodi pomocu same te figure.
. Jasn.<? J~ da u t;ecoj i _u sre_dnj<_>j figuri silogizmi koji
msu _dobtjemv ~omocu s~h ovth ftgura - ili nisu sposobm za kruzm dokaz, 1h su nesavrseni.

Glava osma
[KONVERZIJA SILOGIZAMA PRVE FIGURE]

. Konvertirati silogizam znaci promeniti zakljucak u

nJegovu .~upr<?t~?st, i J?OStaviti silogizam, da bi se utvrdilo
?~ gornJ1 k~~Jlljl t~rmm, nece_ prip~dati ~rednjem tenninu,
1h. da l:aredn]l ter~n ne~e vpnp~datl donJ~ffi kr_ajnjem termmu: Jer, ~ad Je }akl~ucak b10 konvertuan, 1 kad jedna
prem1sa ostaje, nuzno Je da se druga [prernisa] pobije
Jer ako ona vazi, vaZice i zakljucak. 104
'
. Ali postoj~ razli~~ _u tome, da li se zakljucak konvertu~ n~ ~ont!ad1ktorm 1h na kontremi nacin. Jer, ne dobija
se 1s~1 sil<?g1zam ako se konverzija izvrsi na jedan i1i na
drug1 na~m, kao sto ce biti jasno iz sledeceg. Nazivam
,ko~trad1ktorno suprotnim": ,svakom" i
ne svakom"
kao. 1: ,ponekom" i ,nijednom" [ne pripad~ti]; medutim:
naz1~am ,kontrern? suprotnim": ,svakom" i ,nijednom",
kao 1 ,ponekom" 1 ,ponekom ... ne" [pripadati].
;rretpostavimo da je dokazano A or, pomocu srednjeg
te~mma ~.
Ako se uzme da A ne pripada nijednom r,
ah da ~;;pada svakom ~' - t~?a B nece pripadati nijednom r. I ako A ne pnpada mJednom r, i ako B pripada
sva~om r, zakljucak ce biti da A ne pripada ponekom B
a mk~ko da A .ne _pripa.da nijednom B/07 posto s~
[kao st? s!llo vtdeh] v umv~_rzalno ~e dokazuje pomocu
posle~nJe f1gure ... Uopste~ mJe moguce pobiti univerzalno
p~mocu _konverz1Je prerrusu koja ~~ odnosi na gomji krajnJlv tennm. Jer, ~ma se uvek pobtJa pomocu trece figure
posto obe premise treba nuznim nacinom postavljati ~
odnosu na donji krajnji termin.
. Isto vaZi i ako je silogizam negativan. Pretpostavimo
da Je pomocu B dokazano da A ne pripada nijednom
105

192

r. 108 Ako se pretpostavi da A pripada svakom r i <1a ne

109
pripada nijednom B, tada B nece pripadati nijednom r.
Ako A i B pripadaju svakom r, Ace pripadati ponekom B.
110
Ali [u ranijem silogizmu] ono nije pripadalo nijednom r.
Ako je zakljucak kontradiktorno konvertiran, silogizmi ce biti kontradiktorni, a ne univ~rz~lni. J~r,v post~j~
jedna partikularn~ prerrus_a, ~ t~ko ce . 1 za~lJucak.
bttl
111
partikularan. Uzrru~o da Je sll?g1zam ahrmat~van, 1 da
je konvertiran kao sto smo rekh. Ako A ~e pnpada I?onekom r, ali pripada svakom B, - B nece pnpadat1 p~
nekom r. 112 Ako A ne pripada ponekom r, i ako B pnpada r, A neee pripadati ponekom r.113 Isto je i kad je
silogizam negativan.114 Nairne, ako A pripada ponekom r,
a ne pripada nijednom B: ~akljucak je d~ B ~ece p~ip~?ati
ponekom r, a [nije zakl]ucak] da B nece pnpadat1 ruJednom r. 115 Ako A pripada ponekom r, a B svakom r kao sto se postavilo u poeetku - A ce pripadati ponekom
B.us
U partikularnim silogizmima, kad je zakljucak kontradiktorno konvertiran, obe premise su pobijene, a kad je
kontrerno [konvertiran], nijedna [nije pobijena]. Jer, ovde
ne proizlazi vise, kao u univerzalnim silogizmima, pobijanje u kome zakljucak, dobijen konverzijom, nije univerzalan, nego ovde uopste nema pobijanja.
111
Uzrnimo da je dokazano da A pripada ponekom r.
Ako se stavi da A ne pripada nijednom r, i da B pripada
8
ponekom r, A nece pripadati ponekom B.U I ako A ne
pripada nijednom r, a pripada svakom B, - tada B nece
pripadati nijednom r. 119 Tako bivaju pobijene obe premise.
Medutim, ako je zakljucak bio kontrerno konvertiran,
nijedna premisa nece biti pobijena. Jer, ako A ne pripada
ponekom r, ali pripada svakom B,- tada B nece pripadati ponekom r. 120 Ali time jos nije pobijena prvobitna
prernisa. Jer B moze [u isto vreme] da pripada ponek<_>m
r, i da ne pripada ponekom r. Za umverzalnu prem1su
AB nema uopste nikakvog silogizma [koji bi je pobio].
Nairne, ako A ne pripada ponekom r, a ako B pripada
ponekom r, nijedna od dve premise nije univerzalna.
13 Organon

193

Isto vaii i ako je silogizam negativan. Ako se uzme

da A pripada svakom r, obe premise su pobijene, a ako
se uzme da A pripada ponekom r, nijedna od njih nije
pobijena. Dokaz je isti [kao ranije].
Glava deveta
[KONVERZIJA SILOGIZAMA DRUGE FIGURE]

U drugoj figuri ne moze se pobiti njenom kontremom

suprotnoscu premisa koja se odnosi na gomji krajnji
termin, - rna kakva se konverzija uzela. Jer, uvek se
dobija konkluzija u trecoj figuri, a [kao sto smo videli]
u toj figuri ne postoji univerzalan silogizam.
Medutim, drugu premisu mozemo pobiti na nacin
slican onome kojim je konverzija ucinjena. Kad kaiem:
slicnim nacinom, podrazumevam da, ako se konverzija
zakljucka vrsi kontrerno, pobijanje ce se vrsiti kontrerno,
a ako se konverzija vrsi kontradiktorno, pobijanje ce se
vditi kontradiktorno. Pretpostavimo da A pripada svakom B, i da ne pripada nijednom r, - tada se dobija
zakljucak Bf. 121 Ako se sad uzme daB pripada svakom r,
i ako [propozicija] AB ostaje, A ce pripadati svakom r.
Jer, dobija se prva figura. 122
Ako B pripada svakom r, i ako A ne pripada nijednom r, A ne pripada ponekom B, - tako je dobijena
poslednja [treca] figura. 123 Ali ako je zakljucak Br kontradiktorno konvertiran, premisa AB bice dokazana [upravo:
pobijena] na isti nacin [kao ranije], a premisa Ar bice
kontradiktorno dokazana. 124 Jer, ako B pripada ponekom
r, i ako A ne pripada nijednom r, A nece pripadati ponekom B. Ako B pripada ponekom r, a A svakom B, A
ce pripadati ponekom r, tako da ce zakljucak silogizma
biti kontradiktorna suprotnost premise. 125 Dokaz ce biti
isti, i kad se premise premeste. 126
Ako je silogizam partikularan, tada - kad je zakljucak kontrerno konvertiran - nijedna od obe premise
nije pobijena, kao sto nije ni u prvoj figuri. Medutim, pri
kontradiktornoj konverziji, obe premise bivaju pobijene.

194

Pretpostavimo da A ne pripad~. nijedn~~ B, a ~~

pripada ponekom r. Ta?a se dobtJa zakl~ucak Br.
Ako se sad stavi da B pnpada ponekom r , 1 ako ostane
premisa AB, - zakljucak ce .b~~i d~. A ~e prip~?a po~e
kom r. Ali prvobitna propOZlClJa IDJe blla pobtJe?a, Jer,
A moze [u isto vreme] da pripada ponekom r , 1 da ne
pripada ponekom r.
Ako sad B pripada ponekom r, i A .P~nekom .r'
nece se dobiti silogizam, jer nijedna o.~ stavlJemh ~remts~
nije univerzalna. Tako AB nije pob~Jeno .. ~edutm~ . pn
kontradiktomoj konverziji obe prermse b~vaJU p~blJene.
Jer, ako B pripada svakom r , a ako A ne.pnpada n~Jednom
B, A nece pripadati nijednom r. Medutlm, ~zeto Je da A
pripada ponekom rY8 Ali, opet, ako B pnpada svakom
r, a A ponekom r, A ce pripad~ti po~ekoJ?
lsti
dokaz vazi, ako je univerzalna prermsa aflrmatlvna.

B.::

Glava deseta
[KONVERZIJA SILOGIZAMA TRECE FIGURE]

U trecoj figuri, kad je zakljucak kontrerno konvertiran, nijedna od obe premise nij~ pobij~na ni u j~dnom
silogizmu. Medutim, ~~i kontra~tkto:noJ. k~nverztJl, obe
premise mogu biti pobtJene, u svtm stlogtzmtma.
Pretpostavimo da je dokazano ?a ~ pripada p~nekor;n
B ada je r uzeto kao srednji termm, 1 da su premtse umv~rzalne.131 Ako se sad uzme da A ne pripada ponekom
B i da B pripada svakom r, ne dobija se silogizam koji
z~kljucuje Af. 132 Isto tako, ako A ne I?r:iP~da yoneko~
B, ali pripada svakom r , nece se dobttt Stlogtzam ko]l
zakljucuje Bf.133
134
Dokaz ce biti isti, ako premise nisu univerzalne.
Jer, iii premise dobijene konverzijom. moraju biti oJ:>~
partikularne, 135 iii se univerzalna prermsa mora od~os1!1
na donji krajnji terrnin. 136 Ali tako [kao sto smo vtdeh]
nije dobijen silogizam ni u prvoj, ni u srednjoj [drugoj]
figuri.137
v

13

195

Medutim, kad su zakljucci kontradiktorno konvertirani, obe premise su pobijene. 138 Jer, ako A ne pripada
nijednom B, a ako B pripada svakom A, tada A neee pripadati nijednom r. Ali ako A ne pripada nijednom B,
a pripada svakom r, B nece pripadati nijednom r.
A isto je i kad jedna premisa nije univerzalna. 139 Jer,
ako A ne pripada nijednom B, a ako B pripada ponekom
r , - A nece pripadati ponekom r. Ali ako A ne pripada
nijednom B, a pripada svakom r, - B nece pripadati
nijednom r.
Isto va.Zi i kad je silogizam negativan. Uzmimo da je
dokazano da A ne pripada ponekom B, posto je premisa
Br afirmativna, a premisa Ar negativna. Jer, [kao sto
smo videli] tako je postao ovaj silogizam.14 Kad se uzme
kontrerna suprotnost zakljucka, neee se dobiti silogizam.
Jer, ako A pripada ponekom B, a B svakom r, nije se
dobio silogizam koji zakljucuje Ar. Isto tako, ako A pripada ponekom B, a ne pripada nijednom r, nije se dobio
silogizam koji zakljucuje Br. Tako premise nisu pobijene.
Medutim, kad se uzme kontradiktorna suprotnost
zakljucka, premise su pobijene. Jer ako A pripada svakom
B, a B [svakom] r, - tada A pripada svakom r; 141 ali
[reeeno je da] A ne pripada nijednom [r]. Ali ako sad A
pripada svakom B, a ne pripada nijednom r, - tada B
ne pripada nijednom r. 142 Ali [receno je] da B pripada
svakom r.
Dokaz se izvodi na isti nacin, ako premise nisu univerzalne.143 Premisa Ar je tada univerzalna i negativna,
a druga [premisa je] partikularna i afirmativna. Ako A
pripada svakom B, a B ponekom r, iz toga izlazi da A
pripada ponekom r. 144 Ali [pretpostavljeno je da] ono ne
pripada nijednom r. Ako sad A pripada svakom B, ali
ako ne pripada nijednom r, tada B ne pripada nijednom
r. 145 Prema pretpostavci, medutim, B pripada ponekom
r. Ali ako A pripada ponekom B, a B ponekom r , - ne
dobija se silogizam.l46 I ako A pripada ponekom B, a ne
pripada nijednom r, - ne dobija se silogizam.U7 Tako su
na prvi naCin premise pobijene, ali na drugi nacin nisu.
196

Jasno je iz onoga sto je reeeno kako konverzijom

zakljucka postaje silogizam u svakoj figuri, - kao i kad
je zakljucak kontreran, a kad je kontradiktoran premisi.
Isto je tako jasno da u prvoj figuri [upravo u pobijanju
premisa silogizma prve figure] silogizmi postaju pomoeu
srednje [druge] i poslednje [trece] figure, a premisa koja se
odnosi na donji krajnji termin uvek je pobijena pomoeu
srednje [druge] figure, a ona koja se odnosi na gornji
krajnji termin, pomocu poslednje [trece] figure.
U drugoj figuri silogizam postaje pomocu prve i
poslednje [trece] figure, a premisa koja se odnosi na donji
krajnji termin uvek je pobijena pomocu prve figure, 148
dok [je] ona koja se odnosi na gornji krajnji termin [uvek
pobijena] pomocu poslednje [trece] figure.' 49
U trecoj figuri, najzad, silogizam postaje pomocu prve
i srednje [druge] figure, a premisa koja se odnosi na gornji
krajnji termin uvek je pobijena pomoeu prve figure, 150
dok [je] ona koja se odnosi na donji krajnji termin [uvek
pobijena] pomoeu srednje [druge] figure. 151

Glava jedanaesta
[SVODENJE NA NEMOGUCE U PRVOJ FIGURI]

Ovim smo objasnili sta je konverzija i kako se ona

vrsi u svakoj figuri, kao i silogizam koji iz toga proizlazi.
Sto se tice dokaza silogizma pomocu Iogicki nemoguceg, 152 on postaje kad se stavi kontradiktorna suprotnost
zakljucka i kad se jos doda druga premisa, - sto moie
da se vrsi u svim figurama. Jer, ovaj silogizam slican je
konverziji, a razlika medu njima postoji samo ukoliko
konverzija pretpostavlja prethodno postavljanje silogizma
i prihvatanje dve premise, dok u svodenju na nemoguce
istinitost suprotnosti ne zavisi od saglasnosti protivnika,
nego od njene ocevidnosti. 153
Termini su isti u oba slucaja [kako u konvertiranom
silogizmu, tako i u svodenju na nemoguce], dok su premise,
i u jednom i u drugom slucaju, postavljene na isti naCin.
197

Uzmimo, na primer, da A pripada svakom B, ada je

r srednji termin. Aka se pretpostavi da A ili ne pripada
ponekom B, ili da ne pripada nijednom B, ali da pripada
svakom r - sto je bilo istinito [a avo je propozicija koja
je uzeta kao istinita], - tada r mora, nuznim nacinom,
ili da ne pripada nijednom B, ili da ne pripada ponekom
B. Ali to je nemoguce; i, prema tome, pretpostavka je
laZ:na; znaCi njena suprotnost je istinita. Isto je i u drugim
figurama. Jer, gde je moguca konverzija, tu se maze vrsiti
i svodenje na logicki nemoguce.
Svi drugi problemi [svi zakljucci] dokazivani su pomoeu logicki nemoguceg u svim figurama, sem univerzalno-afirmativnog, koji se dokazuje u srednjoj [drugoj] i
u trecoj figuri, ali se ne dokazuje u prvoj. 154
Pretpostavimo da A ne pripada ponekom B, ili da ne
pripada nijednom B, i dodajmo drugu neku premisu sa
jedne ili sa druge strane, - bilo da se stavi da r pripada
svakom A, ili da B pripada svakom fl. Taka se dobija
prva figura. Aka se pretpostavi da A ne pripada ponekom
B, - tada se ne dobija silogizam, rna sa koje se strane
uzela premisa. Medutim, ako se pretpostavi da A ne pripada nijednom B, i ako se dada premisa Btl, - dobice
se silogizam koji dokazuje da je prva propozicija laZ:na,
ali se ne dokazuje ono sto je trebalo dokazati. Ako A ne
pripada nijednom B, i aka B pripada svakom tl, A ne
pripada nijednom fl. Uzmimo da je to nemoguce. Tada je
laZ:no da A ne pripada nijednom B. Ali aka je lazno da
nijednome ne pripada, zbog toga jos nije istinito da svakome pripada. Ako se sad dada premisa r A, ne postaje
silogizam, a on ne postaje ni u slucaju aka se pretpostavi
da A ne pripada ponekom B.
Dakle, jasno je: da nesto svakom pripada, ne dokazuje se u prvoj figuri pomocu logicki nemoguceg.
Ali, u njoj se dokazuje da nesto pripada ponekom,
i nijednom, i ne svakom. 155 Stavimo da A ne pripada nijednom B, i uzmimo daB pripada svakom r ili ponekom r.
Prema tome A, nuznim nacinom, ne pripada nijednom r,
iii ne pripada ponekom r. Ali to je nemoguce. Jer pretpo-

198

stavimo da je istinito i ocevidno da A pripada svakom r.

Iz toga izlazi - aka je ova propozicija laZ:na - da A
nuzno mora pripadati ponekom B. Ali aka se druga premisa odnosi na A, ne dobija se silogizam. 156 Nema zakljucka
ni kad se pretpostavi kontrerna suprotnost zakljucka, naime da A ne pripada ponekom B. Jasno je, dakle, da se
mora pretpostaviti kontradiktorna suprotnost.
Sad opet stavimo da A pripada ponekom B, i uzmimo
da r pripada svakom A . Tada je nuzno da r pripada
ponekom B. Ali uzmimo da je to nemoguce; prema tome,
pretpostavka je lazna. Ako je taka, - istina je da A ne
pripada nijednom B. Isto vazi i ako se premisa rA uzme
kao negativna. Ali, aka se uzme premisa koja se odnosi
na B, nece postati silogizam.157 Aka se stavi kontrerno
suprotna propozicija, dobice se silogizam, i zakljucak ce
biti nemoguc, ali se neee dokazati ono sto se stavilo u
zadatak. Pretpostavimo da A pripada svakom B, i uzmimo
da r pripada svakom A. 158 Nuzno je, prema tome, da r
pripada svakom B. Ali posto je to nemoguce, laZ:no je da
A pripada svakom B. Ali nije nuzno da A ne pripada nijednom B, ako ne pripada svakom B. Isto je i ako se druga
premisa odnosi na B/59 jer ce se dobiti silogizam i zakljucak koji je nemoguc, ali pretpostavka nije pobijena. Iz toga
izlazi da treba pretpostaviti kontradiktornu suprotnost.
Ali da bi se dokazalo da A ne pripada ponekom B/60
treba pretpostaviti da ono pripada svakom B. Jer, aka A
pripada svakom B, a r svakom A, tada r pripada svakom
B,- tako da- ako je avo poslednje nemoguce- pretpostavka je laZ:na. Isto vaZ:i i ako se druga premisa odnosi
na B. 161 I ako je premisa rA negativna, bice isto. Jer i
taka postaje silogizam. 162 Ali aka je negativna premisa
koja se odnosi na B, nista nije dokazano.163
Medutim, aka se pretpostavi da A pripada ne svakome
B, nego ponekom B/64 time se ne dokazuje da A ne pripada ponekom B, nego da A ne pripada nijednom B. Jer,
aka A pripada ponekom B, a r svakom A, - r ce pripadati ponekom B. Aka je to nemoguce, lazno je da A pripada ponekom B, tako da je istinito da A ne pripada ni-

199

jednom B. Ali kad se to dokaie, tada je, sem toga, pobijena

i istinita premisa, jer je trebalo dokazati da je A pripadalo
ponekom B, i da nije pripadalo ponekom B. Sem toga, 165
nemoguce ne proizlazi na osnovu pretpostavke. Jer pretpostavka bi bila laina, posto se ne moze izvesti laian
zakljucak iz istinitih premisa. Ali zakljucak je istinit, jer
A pripada ponekom B. Dakle, ne treba pretpostaviti da A
pripada ponekom B, nego da pripada svakom B!66
lsto valja postupati ako treba da dokaiemo da A ne
pripada ponekom B. Jer ako je isto: ,ne pripadati ponekom
terminu" i: ,ne pripadati celom terminu", - dokaz ce
biti isti i za jedno i za drugo.
J asno je, dakle, da treba uzimati kao pretpostavku u
svim silogizmima ne kontrernu nego kontradiktornu suprotnost.167 JeT, tak0 CemO dobiti fiUZOi zakJjucak,'68 a pretpOStavJjena propozicija [prvobitna teza] bice prihvacena
od sviju. Ako postoji afirmacija iii negacija svake stvari,
tada - ako je dokazano da negacija nije istinita, - nuzno
je da afirmacija bude istinita. Ako se, opet, ne pretpostavi
istinitost afirmacije, bice primljena od sviju propozicija
da je negacija istinita. Medutim, kontrerna suprotnost ne
bi mogla, ni na koji od ova dva nacina, da bude uzeta
u obzir. Jer, ako je univerzalno-negativna propozicija
laina, nije nuzno da univerzalno-afirmativna propozicija
bude istinita, a isto tako nije ni prihvaceno od sviju da je,
ako je jedna propozicija laina, druga istinita.

Glava dvanaesta
[SVOf>ENJE NA LOGICKI NEMOGUtE U DRUGOJ FIGURI]

Jasno je, dakle, da su u prvoj figuri svi zakljucci koje

treba utvrditi [svi problemi] dokazani pomoeu nemoguceg,
izuzimajuci univerzalno-afirmativan, koji ne moze biti dokazan. Ali, u srednjoj [drugoj] i poslednjoj [trecoj] figuri
i ovaj dokaz [univerzalno-afirmativnog zakljucka}169 moze
da se izvede.
Neka se pretpostavi da A ne pripada ponekom B,
a da A pripada svakom r. Ako A ne pripada ponekom B,

200

a pripada svakom r, tada r nece pripadati ponekom B.

Ali to je nemoguce, pod pretpostavkom da je ocevidno
da r pripada svakom B. Iz toga izlazi da je pretpostavka
lazna. Dakle, istina je da A pripada svakom B. Ali, ako
se pretpostavi kontrerna suprotnost,no dobice se silogizam
i nemoguc zakljucak, ali nece biti dokazano ono sto je
stavljeno u zadatak. Jer, ako A ne pripada nijednom B,
a pripada svakom r , - tada r nece pripadati nijednom B.
Medutim, to je nemoguce, tako da je lazno da A ne pripada nijednom B. Ali nije istina da zato sto je to lazno,
A treba da pripada svakom B.
Kad treba dokazati da A pripada ponekom B, 171
- stavimo da A ne pripada nijednom B, i uzmimo da A
pripada svakom r. Tada je nuzno da r ne pripada nijednom B. Prema tome, ako je to nemoguce, A nuznim nacinom treba da pripada ponekom B. Ali ako se pretpostavi
da A ne pripada ponekom B,172 isto ce biti kao u prvoj
figuri.
Sad opet stavimo da A pripada ponekom B,173 a da
A ne pripada nijednom r. U tom slucaju nuzno je da r
ne pripada ponekom B. Ali r je pripadalo svakom B.
Dakle, pretpostavka je laina; prema tome, A neee pripadati nijednom B.
Najzad, kad [treba dokazati da] A ne pripada ponekom B, 174 pretpostavimo da ono pripada svakom B, a da
ne pripada nijednom r. U tom slucaju nuzno je da r ne
pripada nijednom B. Ali to je nemoguce, i tako je istinito
da A ne pripada ponekom B.
J asno je, dakle, da svi silogizmi mogu biti dokazani
pomocu srednje [druge] figure.m

Glava trinaesta
[SVODENJE NA LOGICKI NEMOGUtE U TREtOJ FIGURI]

Isto tako [oni se mogu dokazati] i pomocu poslednje

[treee] figure. Pretpostavimo da A ne pripada ponekom B,
i dar pripada svakom B. Dakle, A nece pripadati ponekom

201

r. 176 Ako je to nemoguce, lafno je da A ne pripada ponekom B, tako da je istinito da A pripada svakom B. Ali ako
se pretpostavi da A ne pripada nijednom B, 177 dobija se
silogizam i nemoguCi zakljucak, ali nije dokazano ono sto
je postavljeno kao cilj. Jer, ako se pretpostavi kontrerna
suprotnost, dobija se isto sto i ranije. Medutim, tu pretpostavku treba naciniti, da bi se dokazalo da A pripada pone.kom B. 178 Jer, ako A ne pripada nijednom B, i ako r
pnpada ponekom B, tada A nece pripadati ponekom r.
Ako je ovo lafno, tada je istinito da A pripada ponekom B.
U slucaju kad treba dokazati da A ne pripada nijednom
B,179 pretpostavimo da A pripada ponekom B, i uzmimo
da r pripada svakom B. Tada je nuzno da A pripada ponekom r. Ali [po pretpostavci] ono nije pripadalo nijednom
r,t80 - i tako je Iatno dace A pripadati ponekom B.
Medutim, ako se pretpostavi da A pripada svakom
B/81 ono sto je nameravano nije dokazano, nego se ova
pretpostavka mora uciniti, da bi se dokazalo da A ne
pripada ponekom B. 182 Jer, ako A pripada svakom B, a r
ponekom B, - tada ce A pripadati ponekom r. Ali tako
nije bilo/83 te je lafno da A pripada svakom B. Ali ako je
tako, tada je istina da A ne pripada ponekom B. Medutim,
ako se pretpostavi da A pripada ponekom B/84 isto ce
biti kao u ranije pomenutim slucajevima.
Jasno je, dakle, da u svim silogizmima koji proizlaze
pomocu nemoguceg treba pretpostaviti kontradiktornu
suprotnost.
Isto tako, ocevidno je da se u srednjoj [drugoj] figuri
moze, na izvestan nacin, dokazati afirmativan zakljucak,
a u poslednjoj [trecoj] figuri univerzalan.

Glava cetrnaesta
[POREBENJE SVOBENJA NA NEMOGUCE
I NEPOSREDNOG DOKAZA]

Dokaz pomoeu logicki nemoguceg razlikuje se od neposrednog dokaza time sto prvi pretpostavlja ono sto hoee
da pobije185 svodenjem na neku drugu propoziciju koja je
202

priznata kao lazna, -:- ~ok nepos~e~n_i dokaz polazi od propozicija koje su pnml]~ne. kao 1stm~te. Obe ~rste dokaz~
uzimaju, dakle, dve pnmlJene premise, - .ah. n~pos:edm
dokaz uzima premise iz kojih postaje [prvob1tm] sllog~z~m ,
dok svodenje na nemoguce uzima samo jednu od prem1sa,
posto je druga propozicija kontradiktorna suprotnost zakljucka. A tamo [u neposrednom dokazu] nije nuzno dv~
zakljucak bude poznat, niti da se unapred zna da on vaz1
ili ne vati dok se ovde [u dokazu pomoeu logicki nemoguceg] m~ra unapred znati da on ne vazi.186 Ali, ne. cini
nikakvu razliku da li je zakljucak afirmativan ili negativan,
- naime u oba slucaja stvari se odnose na isti naCin.
Sve sto je zakljuceno pomocu neposrednog dokaza
moze isto tako da bude zakljuceno pomocu nemoguceg,
a ono sto je dokazano pomocu nemoguceg moze biti neposredno dokazano pomocu istih termina, ali ne u istim
figurama.
Kad je silogizam [svodenje na nem~guce] u pr':o~
figuri, istinito [neposr~~ni do}<:~l .bic~ ~obiJen? u .s~ednJOJ
[drugoj] ili u posled?JOJ [!recoJ] flgun, 1.o?o ce, b~tl t;tega:
tivno u drugoj, a afirmat.Ivno u posled,nJOJ [trecol] .f1gun.
Kad je silogizam [svodenJe na nemogu~e] u s:.ednJOJ [dru~
goj] figuri, istinito [neposredni dokaz] Je do?IJe~o ? prVOJ
figuri, za sve zakljucke. Naposletku, kad J~ stlog~zam ~
poslednjoj [trecoj] figuri, i~tinit<?1 87 je dobiJ.et;t.o u prv~J
i srednjoj [drugoj] figuri: aflrmatiVne propoziCIJe u prvoJ,
a negativne u srednjoj figuri.
Uzmimo da je pomoeu prve figure dokazano da A
188
ne pripada nijednom B, ili da ne pripada ponekom B.
Tada je pretpostavka bila da A pripada. ponekom. B, a
premise su bile da r pripada svakom A 1 da ne pnpada
nijednom B. Jer, tako su dobij~ni silogiz~m .i nemoguce
[nemoguCi zakljucak]. Ali. srednJ~. [druga] Je f1gl!ra, ak~ r
pripada svakom A i ne pnpada lllJednom B. Iz tlh prenusa
izlazi jasno da A ne pripada nijednom B.
Isto je i ako je bilo dokazano da A ne pripada ponekom B. 189 Pretpostavka je tada da A pripad~ svakom ~'
a premise su bile da r pripada svakom A, ah da ne pn203

pada ponekom B. Isto je taka i kad se premisa rA stavi

~ao negativna, 190 jeri na taj nacin dobija se srednja [druga]
f1gura.
Uzmimo sad da je dokazano da A pripada ponekom
191
B. ~retposta~ka je bi.la da A ne pripada nijednom B;
~edubm, pre~se su blle da B pripada svakom r, a A
lh svakom r lh ponekom r. Jer, na taj nacin dobice se
nemo.gu~e [nemoguCi. zaklj~cak]: Nairne, dobija se pos.IednJa f~gur~, ak<;> ('>-. 1 B pnpadaJu svakom r. I iz toga [iz
tlh pr~ffilsa] lZlazl jasno. d~ A nuznim nacinom mora pripa?an ponekom B. Isto Je 1 aka se uzme da B iii A pripadaJu ponekom r .
Uz~mo sad da je u srednjoj [drugoj] figuri dokazano
da A pnp~da svakom B. 192 Dakle pretpostavka je bila
da A ne pnpada ponekom B, i premise su bile da A pripada svakom r, a r svakom B. Jer, na taj nacin dobice se
nemoguce [nemoguCi zakljucak]. Ali dobija se prva figura
aka A pripada svakom r, a r svakom B.
'
Isto je i aka je bilo dokazano da A pripada ponekom
~. Jer, pretpost~vka je tada bila da A ne pripada niJednom B, a prem1se su bile da A pripada svakom r , a r
ponekom B.
Ali ako je silogizam negativan, 194 pretpostavka je da
A pripada ponekom B, i pri tome se uzimalo da A ne
pripada nijednom r, a da r pripada svakom B tako da
se dobije prva figura.
'
A aka silogi~am nije univerzalan, nego ako je dokazano d~ A ne pnpada ponekom B, 195 - isto je. Pretpostavka Je da A pnpada svakom B, i pri tome se uzimalo
da A ne pripada nijednom r, i da r pripada ponekom B.
Jer tako se dobila prva figura.
. A sad uzrnimo da je u trecoj figuri dokaz;ano da A
pnpa?a svakom B. 196 Pretpostavka je, dakle, bila da A
ne pnpada ponekom B, i uzimalo se da r pripada svakom
B, a ~ sva~~m r. Jer, ~ako ce se dobiti nemoguce [nemoguc zakljucak]. A to JC prva figura.
Isto j~ tak? aka dokaz utvrduje pripadanje u partikularno-afumahvnoj propoziciji. 197 Tada je pretpostavka
193

204

bila da A ne pripada nijednom B, i uzimalo se da r pripada ponekom B, a A svakom r .

.
Aka je silogizam negativan,' 98 - pretpostavka JC d.a
A pripada ponekom B, i uzimalo se da r ne pripada mjednom A, ada pripada svakom B. A to je srednja [druga]
figura.
Isto je, najzad, ako dokaz nije univerzalan.199 Pretpostavka ce biti da A pripada svakom B, i uzima se da !'
ne pripada nijednom A, i da pripada ponekom B. A to 1e
srednja [druga] figura.
, . .
.
..
Ocevidno je, dakle, da se pomocu ~stlh term1n~ koJl
se primenjuju u dokazu pomocu nemoguceg, - svak1 ~ro
blem moze i neposredno dokazati. Isto tako, kad su sllogizmi sa neposrednim dokazom, oni se mogu svesti .na
nemoguce u datim terrninima,. afo se uz~e ~ao. prem1~a
kontradiktorna suprotnost zaklJucka. Jer, sllogtzm1 postaJU
istovetni anima koji se dobijaju konverzijom, - taka da
odmah dobijamo i figure pomocu kojih ce svaki problem
biti resen.
Jasno je, dakle, da se svaki problem dok~zuje ~a
oba nacina,- pomocu nemoguceg i neposredno, 1 da mJe
moguce odvojiti ih jedan od drugog.

Glava petnaesta
[ZAKLJUCCI IZ SUPROTNIH PREMISA]

U kojoj se figuri moze izvesti zakljucak iz suprotnih 200

prernisa, a u kojoj ne moze, - posta~e ocevidno ~z sledeceg. Kazem da su, prema govornom tzrazu, prem1se s~:
protne [jedna drugoj]. na cetiri . naci~a. ~aim~, postOjl
suprotnost izmedu UI~JVer~alno-ahrm~bvne. 1 un.Iverza~no
-negativne premise; 1 umverzalno-ahrmahvne 1 partlkularno-negativne i partikularno-afirmativne i univerzalno-negativne; i i~medu partikulamo-afirmativ~e i parti~
larno-negativne. Ali, u istini, postoje samo tn suprotnost1.
Jer partikulamo-afirmativna yremisa s~protna je part~~':l
lamo-negativnoj samo u reC!ma. Od UJlh [od propoz1c1Ja
stvarno suprotnih] kontrerno suprotne su univerzalne pro205

pozicije kao: ,svakom pripadati", i: ,nijednom ne pripadati". Na primer, propozicija: ,svaka nauka je dobra"
suprotna je propoziciji: ,nijedna nauka nije dobra", ostale su kontradiktomo suprotne.
U prvoj figuri iz suprotnih premisa ne moze se dobiti
silogizam, ni afirmativan, ni negativan. Afirmativan se ne
moze dobiti zato sto obe premise moraju biti afirmativne,
~ok su suprot~e pre~se _jedna afirmativna, a druga negatlvna. A negatiVan [sllog1zam ne moze se dobiti] zato sto
suprotne propozicije afirmiraju i negiraju isti predikat o
istom subjektu [a i predikat i subjekt su isti u obe propozicije]. U prvoj figuri dva krajnja termina ne afirmiraju
~red~ji t~rmin, nego ovaj negira drugi jedan termin, a i on
Je af1rmtran od drugog termina. 201 A takve premise nisu
suprotne.
Medutim, u srednjoj [drugoj] figuri moze se dobiti
silogizam kako iz kontradiktornih tako i iz kontremih
premisa.202
Neka sa A bude oznaceno ,dobar", a sa B i r
,na~~a". Ako se uzme da je svaka nauka dobra, a, potom,
?a lllJe.dna na~ka nije dobra, - tada A pripada svakom B,
1 ne pnpad~ mJed~?m r, tako daB ne pripada nijednom r.
~akle 1zlaz1 ?a m~edna nauka nije nauka. 203 Isto je tako
1 ako se stav1 da Je svaka nauka dobra ali da medicina
nije dobra. Jer, A pripada svakom B, a ~e pripada nijednom r. Iz toga izlazi da jedna pojedinacna nauka ne bi bila
n.~uka. Tako je ~ ~ko A.pripada svakom r, a ne pripada
lllJednom B,- pn cemu Je B -,nauka", r- medicina"
a.:A-?~~sljenje". 20~ Jer, prvo se uzelo da nij~dna nauk~
lllJe rmslJenJe, a zatlm se opet stavilo da je poneka nauka
~isljenje. <?~aj silogizam. raziikuje se od prethodnog time
sto su term1rn preokrenub, - u prethodnom se afirmativna
premis.a odnosila ~a B,..a sad_ se odnosi na r. 206 Isto je tako
1 ak~ Jedna prermsa lllJe urnverzalna. Jer, uvek je srednji
te~m1~ ono sto se negira o jednom krajnjem terminu, a
aftrmua o drugom. 207 Tako je moguce da suprotnosti dadu
zakljucak, aline uvek i apsolutno, nego samo ako su termini koji potpadaju pod srednji termin iii identicni, ili se
204

206

odnose kao celina prema delu. Inace je to nemoguce. Jer,

ni na koji drugi nacin premise ne mogu biti ni kontrerno,
ni kontradiktorno suprotne.
U trecoj figuri nece se nikad dobiti afirmativan silogizam iz suprotnih premisa, iz razloga koji smo vee dali
kad smo govorili o prvoj figuri,208 - ali se moze dobiti
negativan silogizam, - bili termini univerzalni iii ne bili
univerzalni. 209
Uzmimo daB i r znace ,nauku", a A ,medicinu".
Ako se stavilo da je nauka svaka medicina, i da nijedna
medicina nije nauka, - uzelo se da B pripada svakom A,
a da r ne pripada nijednom A. Iz toga ce izaci da poneka
nauka nije nauka. 210 Isto je i ako se premisa BA ne uzme
univerzalno. Jer, ako je nauka jedna medicinska nauka,
i ako, opet, nijedna medicinska nauka nije nauka, izlazi
da poneka nauka nije nauka.211 Ako su termini univerzalno stavljeni, premise su kontremo suprotne, - ali ako
je jedan partikularan, one su kontradiktomo suprotne.
Treba primetiti da se suprotnosti mogu uzeti kao
sto smo rekli, - naime, da je svaka nauka dobra, i da,
zatim, nijedna nauka nije dobra, ili da poneka nauka nije
dobra, - argument cija neispravnost [ciji sofisticki karakter] ne ostaje skrivena. Ali moze se zakljuciti na jedan
od clanova protivrecnosti pomocu pitanja, ili se on moze
uzeti onako kao sto smo naznacili u Topiki [VIII, 1].
A posto afirmacije imaju tri suprotnosti, izlazi da su
suprotnosti uzete na sest nacina: da nesto pripada iii svakom i nijednom,212 ili svakom i ne svakom213 , iii ponekom
i nijednom,214 i da se pri tome termini mogu preokrenuti.
Uzmimo da A pripada svakom B i da ne pripada nijednom
r; iii da A pripada svakom r i da ne pripada nijednom B;
ili da A pripada svakom B i da ne pripada ponekom r;
i da se pri tome opet termini mogu preokrenuti. Isto vaii
i za trecu figuru. 215
Tako je jasno na koliko se nacina i u kojim figurama
jedan silogizam moze dobiti iz suprotnih premisa.
Isto tako, jasno je da se iz laznih premisa moze izvesti
istinit zakljucak, kao sto smo ranije rekli, 216 ali da se ne

207

moze izvestl IZ suprotnih premisa. Jer [u tome slucaju]

silogizam je uvek kontrerno suprotan stvarnosti. Tako, na
primer, ako je nesta dabro, zakljucuje se da nije dobra,
iii aka je to zivotinja, da nije zivotinja, - zata sto je
silogizam izveden iz kontradiktorne suprotnosti, i sto su
termini na kojima se on osniva ili identicni, ili se adnose
kao celina prema delu.
Isto tako jasno je da u paralogizmima217 niSta ne stoji
na putu da se dobije zakljucak protivrecan pretpostavci,tako, na primer, ako je jedan braj neparan, zakljucuje se
da on nije neparan. Jer, iz kontradiktarnih premisa proizlazi silogizam kontreran stvarnosti. Ako se uzmu takve
premise, zakljucak ce biti protivrecan pretpastavci.
Ali treba primetiti da se kontreme suprotnosti ne mogu
izvesti iz jednoga silogizma, tako da se dobija sledeci zakljucak: ono sta nije dobra je dabro, ili nesto drugo te
vrste, - sem ako se odmah ne uzme jedna premisa kao:
,svaka zivotinja je bela i ne-bela"; dakle: ,covek je zivotinja". Ali, ili treba uzeti u pomac protivreenost, - na primer, reci da je svaka nauka misljenje, a zatim pretpostaviti
da je medicina nauka, ali da nijedna medicina nije misljenje,
- prema nacinu na koji se vde pobijanja218 , - ili treba
zakljucivati na osnavu dva silogizma. Ali da bi premise
doista bile kontrerna suprotne, one se ne mogu uzeti ni na
kaji drugi naCin sem na anaj koji je ranije aznacen.

Postuliranje i pretpostavljanje pitanja koje je prvobitno postavljeno, sa gledista vrste kojoj pripada, sastoji
se u nedostatku dokaza iznesenog problema.m A ovaj
[nedostatak dokaza] maze da se javi na vise nacina: aka se
uopste ne zakljucuje, iii aka se polazi od nepoznatijeg
iii podjednako nepoznatog, 220 ili tako da se iz onaga sto
je docnije zakljucuje ono sto je ranije. 221 Jer dokaz mora
da se osniva na onom sto je verodostojnije i ranije.

Ali nista od svega toga nije [ono sto se u Iogici naziva]

,trazenje principa" [ili petitio principii]. Me.dutim, posto je
priroda izvesnih stvari takva da se one saznaJU same sobam,
a posto se druge po prirodi saznaju samo pomocu drugih
cinjenica (jer principi se saznaju sami sobom, a ono sto
potpada pod principe22Z pomocu drugih cinjenica), - tada
kad se nastoji da se dokaie sama sobom istina koja se ne
moze saznati sama sobom - vrsi se petitio principii.
Ovo [petitio principii] moze da se vrsi kad se odm~h
uzme u obzir stavljeno pitanje; ili se- pomoeu drugih
stvari koje bi bile, samom svojom prirodom, dokazane
pitanjem stavljenim u pocetku - ova pitanje n:toze dokazati samim tim stvarima. Ovo se dogada ako Je A dokazano pomocu B, i B pomoeu r, dok u prirodi r tezi da
ono samo bude dokazano pomocu A. J er oni koji tako
zakljucuju - dokazuju A pomoeu njega ~n:tog. To
upravo cine oni koji veruju da crtaju [dem~nstnr.aJ_u] para:
lelne Iinije. Jer, oni ne primecuju da samt stavlJaJU stvan
koje je nemoguce dokazati, ak? pa~alelne lir_lije ~.ec ne ~o
stoje.223 Tako se desava da om ko]l na ova] nacm zakl]ucuju kazu da svaka stvar postoji, ako postoji. Ovako bi
sve bilo poznata po sebi, sto je nemoguce.
Ako je, dakle, neizvesno da A pripada r, a isto tako
ida A pripada B, i ako se postulira da A pripada B,224 jos nije jasno da li se postulira ono sto je u pocetku bilo
pitanje. Ali jasno je da nema dokaza. Jer princip dokaz.a
ne moze biti ono sto je isto taka nesigumo [kao samo pltanje koje treba resiti]. Ali aka se B i r medu sobom tak?
odnose da su identicni, - bilo da su oeevidno konvertlbilni, bilo da jedno pripada drugom, - tada se postulira
pitanje koje je stavljeno u pocetku. Moglo bi se dokazati
da A pripada B pomoeu tih termina, aka se oni konvertiraju. Ali [ako se ani ne mogu konvertirati] to sprecava
takav jedan dokaz, a ne upotrebljeni nacin. Aka se to ucini
[ako se oni konvertiraju], tada se cini ono sto smo rekli
[dokazuje se da A pripada B], i to se cini time sto se izvrsi
konverzija pomocu tri propozicije.

208

14 Organon

Glava sesnaesta
[,TRAZENJE PRINCIPA" -PETITIO PRINCIPII)

209

Isto tako, ako se uzme daB pripada r, - propozicija

koja je isto tako nesigurna kao pitanje da li A pripada r,
- jos sene cini petitio principii, nego se samo ne dokazuje.
Ali ako su A i B identicni, bilo zato sto su konvertibilni,
bilo zato sto A [logicki] sleduje B, cini se petitio principii
iz istog razloga [kao ranije]. Jer, mi smo objasnili sta znaCi
petitio principii. Nairne, ovo se sastoji u tome da se samo
sobom dokazuje ono sto nije ocevidno samo sobom.
Ako postulirati pitanje stavljeno u pocetku znaci dokazati samo sobom ono sto nije jasno samo sobom; 225 to jest,
ako to znaci ne dokazati, kad su podjednako nesigurni kako
propozicija koju treba dokazati tako i ono pomocu cega
se ona dokazuje,- bilo zato sto predikati koji su identicni
pripadaju istom subjektu, bilo zato sto isti predikat pripada
identicnim subjektima, - tada se u srednjoj i u trecoj figuri
moze naciniti petitio principii na ova dva nacina. Medutim,
za afirmativni silogizam ,traZenje prncipa" moze da postoji
samo u trecoj i u prvoj figuri. 226 Ako je silogizam negativan,
petitio principii postoji kad se isti predikati negiraju o istom
subjektu, a obe premise ne postuliraju pitanje na isti naCin
- a to treba reCi i o srednjoj figuri, - zato sto ne postoji
konverzija termina u negativnim silogizmima. 227
U demonstrativnim silogizmima petitio principii sastoji se u tome da se postulira ono sto se shodno istini,
a u dijalektickim silogizmima ono sto se shodno misljenju
[shodno verovatnoei] tako odnosi. 228

Glava sedamnaesta
[0 DOKAZU NAZVANOM U LOGICI
NON PROPTER HOC]

Prigovor: ,ishod nije pogresan zbog toga" - koji u

raspravljanju cesto imamo obicaj da ucinimo, nalazi se,
najpre, u silogizmima koji vode u logicki nemoguce, - kad
se osporava ono sto je bilo dokazano svodenjem na logicki
nemoguce. Nece se reCi: ,ovo nije zbog toga",- sem ako
se ne ospori ta propozicija, nego [ce se reCi] samo da je

210

nesto pogresno bilo stavljeno u ranije delove argu~enta.

Isto tako to se nece reCi ni u neposrednom dokazu, Jer se
u njemu ~e stavlja ono sto_ ~~porava zakl~ucak. Sem toga,
kad se pobija neka propoz~ctJa ne~?sred~um. dokazom P?:
mocu termina ABr ne moze se reel da slloyzam ne zav1s1
od onoga sto je bilo pretpostavljeno. v J~r, mi ~aiemo :
,to nije zbog onoga" - . sam~ u s~ucaJ~ kad_ J~ pretpostavka pobijena, a silogtzam tpak tzvodt ~akl]ucak, sto se ne dogada u silogi~_mima s~ ne.~osr~~n~m ~okazo~:
Jer ako je jedna teza pobt]ena, nece vtse bttl sllogtzma koJI
se na nju odnosi.
J asno je, dakle, da se samo u slucajevima svodenja
na logicki nemoguce moze reCi: _,ovo nije zb~g onog",
i pri tome je jos potrebn~ vda tzmed~. prvobttne pretpostavke i nemoguceg [zakl]ucka~ post_oJl tak~~ odno~ da
se - i kad je pretpostavka stavlJena, 1 kad mJe stavlJena
- ipak zakljucuje nemogucnost. 229
Najocevidniji slucaj u. kome pog!es~ zakljucak _ne
zavisi od pretpostavke - 1este kad sllogtzam, ;asta~lJen
iz srednjih termina koji zak~jucuju na _ne~~guce, n~J~ 2~
vezi sa pretpostavkom, kao sto smo obJasmh u Toptkt.
Jer to znaci staviti ono sto nije uzrok kao uzrok, - kao
kacl bi se, na primer, htela dokazati inkomens_urabilnost
dijagonale, pa se, s tim ciljem, nastojao dokazat1 Ze~onov
argument o nem?gucnos.~i kr~ta~ja,_ pomoc'! svod~nJa na
nemoguce. Jer, m na koJl nacm 1 mkako lazno [lazan zakljucak] ne stoji u vezi sa pocetnim tvrdenjem.
Drugi je slucaj kad nemog_uce [ne~og~~i z~kljucak]
stoji u vezi sa pretpostavkom, ah ne prmzlazt tz nJe. -~o se
moze dogoditi, bilo da se pretpostavi veza na~ore th nadole - tako ako se, na primer, stavi da A pnpada B, da
B p;ipada r, a r - t,., i da je pogresno da B pripada ll .
Jer ako seA ukloni, a ipak se stavi daB pripada r, ada
r pripada ll , - lazno [laZni zakljucak] nece zavisiti od pocetne pretpostavke. Ili - ako se stavi veza nagore, ~ kad
se, na primer, pretpostavi da A pripada B, da E pnpad~
A, a z - E, tada bi bilo pogresno da Z pripada A. J er 1

211

na taj nacin bi ipak proiza.Slo nemoguce [nemoguci zakljucak]' i kad se ukloni prvobitna pretpostavka.
Ali [da bi doista bilo svodenja na nemoguce], treba
da je nemoguce [nemoguci zakljucak] u vezi sa terminima
stavljenim u poeetku, - jer ce na taj nacin ono [nemoguce] zavisiti od pretpostavke. Kad se, na primer, pretpostavi veza nadole, nemoguce [nemoguci zakljucak] mora
biti u vezi sa onim terminom koji je predikat. Jer, ako
je nemoguce da A pripada !J., tada, kad se iskljuci A,
neee viSe biti lainog [zakljucka]. Ako se postavi veza nagore, nemoguce [nemoguci zakljucak] mora biti u vezi sa
subjektom pripadanja. Jer, ako Z ne moze da pripada B,
tada, kad se iskljuci B, nece vise biti nemoguceg [zakljucka]. Isto vaii i za negativne silogizme.
Ocevidno je, dakle, da - ako nemoguce [nemoguc
zakljucak] ne stoji u vezi sa terminima stavljenim u pocetku - Iaino [lazni zakljucak] ne proistice iz pretpostavke. IIi zar, cak i u ovom slucaju, Iaino [laini zakljucak] ne
bi uvek proizlazio iz pretpostavke? Ako se stavi da A ne
pripada B, nego da pripada K, da K pripada r, a ovo !J.,
- ipak ostaje nemoguce [nemoguCi zakljucak]. Isto je i
kad se uzmu termini nagore. Dakle, posto se dobija nemoguce [nemoguci zakljucak] - bila pretpostavka data ili
ne - taj zakljucak moze biti nezavisan od pretpostavke. IIi
mozda izraz prema kome je, u odsustvu pretpostavke, pogresan zakljucak ipak dobijen, - ne treba uzeti u smislu
kao da bi, ako je neka druga pretpostavka bila stavljena, iz
toga proizasla nemogucnost. Nego treba ovako shvatiti: da,
kad se pretpostavka izostavi, ista nemogucnost [nemoguCi
zakljucak] proizlazi iz premisa koje ostaju, posto zacelo nije
besmisleno da jedan isti laini zakljucak proizlazi iz vise premisa. Tako, na primer, sleduje da se paralelne linije seku,
bilo da se stavi da je unutrasnji ugao veCi nego spoljasnji
ug~o, ili da se stavi da trougao ima vise od dva prava ugla.

212

Glava osamnaesta
[LAZNO PROIZLAZI UVEK SAMO IZ LAZNOG.- LAZNOST
ZAKLJUCKA PROIZLAZI IZ LAZNOSTI PREMISA
SILOGIZMA ILl PROSILOGIZMA]

Laian argument proizlazi iz prve Iaine postavke.231

Svaki silogizam se sastoji iii iz dve premise i1i iz vise njih.2.12
Ako [laian zakljucak] proizlazi iz dve premise, jedna od
ovih prernisa, ili cak obe jesu nuznim nacinom lazne. Jer,
iz istinitih prernisa ne moze da postane laian silogizam.233
Ali ako silogizam postaje iz vise premisa, na primer, ako
je propozicija r dobijena iz propozicija A i B, a ove iz !J.,
E, Z i H, - tada ce biti laina jedna od ovih propozicija
koje dalje leze, a zbog toga ce i argument [biti laian]. Jer
iz 11, E, Z i H zakljucuje se A i B. Dakle, iz jedne od njih
[od ovih propozicija] proisticu zakljucak i laznost [glavnog silogizma].

Glava devetnaesta
[KATASILOGIZAM.- PRAKTICNI SAVETI KAKO SE DIJALEKTICKI MOZE PREDUHITRITI PORAZ I SOPSTVENA
STVAR DOVESTI DO POBEDEl

Da ne bismo bili pobijeni katasilogizmom,234 treba

da obratimo painju, - kad nam protivnik traii dokaz, a
ne dodaje zakljucke/35 - da ne upotrebimo dvaput isti
terrnin u premisama [da ne pretpostavimo dve propozicije
koje imaju isti termin], posto znamo da silogizam ne postaje bez srednjeg terrnina, a da je srednji onaj termin koji
je upotrebljen viSe od jedanput. Kako treba gledati na
srednji termin u odnosu na svaki zakljucak, - jasno je kad
se zna koji zakljucak u svakoj figuri biva dokazan. To nam
ne moze ostati skriveno, posto znamo kako da podrtimo
nas dokaz. 236
Ono sto preporucujemo da se izbegava pri odgovorima, treba nastojati da sakrijemo kad sami postavljamo
pitanja. To ce se postiCi najpre ako se- umesto..~~~t;....i.~
vedu zakljucci prosilogizama- uzmu nuzne_~emtse.2~:'7')l.._
213

zakljucci se dde skriveni; zatim, ako se, umesto da se pita

za propozicije koje najbolje leze/38 uzmu one koje imaju
najmanje zajednickih termina. Uzmimo da treba zakljuciti
A o Z, sa Br~ i E, kao srednjim terminima.
Tada treba pitati da li A pripada B, a, zatim, ne da
li B pripada r, nego da li ~ pripada E, i tek tada da li B
pripada P 39 i tako dalje. Ako je silogizam dobijen pomocu
samo jednog srednjeg termina, tada treba poceti srednjim
terminom. Tako ce se najsigurnije ostaviti u nejasnosti
onaj ko odgovara.
Glava dvadeseta
[KAD JE POBIJANJE MOGUCE240]

Posto znamo kad jedan silogizam moze postati, i kako

se pri tome njegovi termini moraju medusobno odnositi,
jasno je kad ce biti, a kad nece biti pobijanja. Ako su sve
propozicije priznate, iii ako su odgovori dati jedan u jednome smislu, a drugi u drugom - na primer, ako je jedan
negativan, a drugi afirmativan - moze biti pobijanja. Jer,
silogizam se dobijao sa terminima koji su stajali u odnosima na prvi ili na drugi naCin. 241 Prema tome, ako je ono
sto je tvrdeno kontrerno suprotno zakljucku, pobijanje postaje nuznim nacinom. Jer, pobijanje je silogizam koji
postavlja kontradiktornu suprotnost. 242 Medutim, ako nista
nije priznato,243 pobijanje ne moze proizaci. Nairne nema
silogizma, kad su svi termini negativni, i u takvom jednom
slucaju nema pobijanja. Jer ako ima pobijanja, ima nuznim
nacinom silogizma, ali ako postoji silogizam, nema nuznim
nacinom pobijanja. Isto je [pobijanje isto tako nije moguce] i ako u odgovoru nista nije univerzalno tvrdeno. Jer
ista je definicija pobijanja i silogizma.
Glava dvadeset prva
[ZABLUDA]

Katkad se desava da, kao sto se varamo u polozaju

termina, isto smo tako u zabludi u sudu koji o njima donosimo. Moguce je, na primer, - posto isti predikat ne-

214

posredno pripada nekolikim subjektima, da se ne poznaje

jedan [subjekt], pa se misli da mu predikat ne pripada, dok
se poznaje drugi [subjekt].
Uzmimo da A pripada B po sebi i r po sebi, i da na
isti nacin B i r pripadaju ~. Ako se sad misli da A pripada svakom B, a da B pripada ~. ali da A ne pripada
nijednom r, i da r pripada svakom ~. imace se o istoj
stvari u odnosu na istu stvar znanje i neznanje.
Ako se, opet, zabluda odnosi na termine koji pripadaju istoj seriji [redu], - ako, na primer, A pripada B,
B - r, a r - ~. ali ako se pretpostavi da A pripada
svakom B, ada, opet, ne pripada nijednom r, - tada ce
se, u isto vreme kad se zna da A pripada ~. pretpostavljati
da mu ono ne pripada. Zar se posle toga nece verovati da
se ne rnisli ono sto se zna? Zna se, u neku ruku da A
pripada r pomocu B, kao sto se zna partikularno pomocu
univerzalnog. I tako se smatra da se ono sto se u neku
ruku zna nikako ne misli, - sto je nemoguce.
U slucaju koji smo najpre naveli, u kome srednji terrnin ne zavisi od istog reda, ne mogu se misliti istovremeno
dve premise koje se odnose na svaki od srednjih terrnina,
- tako, na primer, da A pripada svakom B, ali da ne
pripada nijednom r, i da, u isto vreme, B i r pripadaju
svakom ~. Jer, desava se da je prva premisa kontremo
suprotna - ili potpuno, ili delimicno. Jer, ako se pretpostavi da A pripada svemu cemu B pripada, i ako se zna
da B pripada ~. isto se tako zna da A pripada ~ . Medutim,
ako se smatra da A ne pripada nicem cemu r pripada,
smatra se da A ne pripada onome cemu, partikulamo
uzeto, pripada B. Ali ako se smatra da A pripada svemu
cemu B pripada, i ako se, potom, smatra da A ne pripada
onom cemu, partikulamo uzeto, pripada B, - tada je to
potpuna iii delimicna kontrerna suprotnost sudova.
Na takav nacin, dakle, ne moze se pretpostavljati.
Medutim, niSta ne stoji na putu da se pretpostavlja jedna
premisa svakoga silogizma iii dve premise jednoga od dva
silogizma, - tako, na primer, da A pripada svakom B,
a da B pripada ~. i da, opet, A ne pripada nijednom r.

215

Takva zabluda slicna je zabludi o pojedinacnim stvarima. Ako, na primer, A pripada svakom B, a B svakom r,
Ace pripadati svakom r. Ako se, dakle, zna da A pripada
svemu cemu pripada B, tada se isto tako zna da A pripada
r. Ali nista ne stoji na putu da se zna da postoji r. Uzmimo da A oznacava dva prava ugla, B trougao, a r trougao
koji se moze opaziti culima. Moze se misliti da r ne postoji, iako se zna da svaki trougao saddi dva prava ugla,
tako da se jedno isto u isto vreme zna i ne zna. Jer, ,znati
da svaki trougao ima zbir uglova jednak sa dva prava
ugla" - nije nesto prosto; nego to jednom znaci da se ima
znanje o opstem, a, zatim, da se ima znanje o pojedinacnom. Tako se zna opstim znanjem da r ima zbir uglova
jednak sa dva prava ugla, ali se to ne zna znanjem o pojedinacnom. Prema tome, nece se imati znanje i neznanje
koji su kontrerno suprotni jedno drugom.
Isto tako, [moze se kritikovati] i argumenti iz Menona244 da je ucenje secanje. Nairne nikad sene dogada da
se pojedinacno zna ranije, nego mi sticemo znanje pojedinacnih stvari u isto vreme sa indukcijom, kao da ih
samo ponovo upoznajemo. Jer neke stvari odmah saznajemo, - tako, na primer, [saznajemo] da je zbir uglova
[izvesnog pojedinacnog trougla] jednak sa dva prava ugla,
cim znamo da je to trougao. Isto je i u drugim slucajevima.
Mi, dakle, mislimo pojedinacne stvari pomocu saznanja opsteg, a ne saznajemo ih znanjem koje je njima svojstveno. Taka o njima mozemo biti u zabludi, ali ne na
kontrerno suprotni nacin. U stvari, saznanje se odnosi na
opste, a zabluda na pojedinacno.
Isto je i u slucajevima o kojima smo ranije govorili, 245
- zabluda ucinjena u odnosu na srednji termin nije kontrerno suprotna saznanju stecenom pomocu silogizma. Isto
taka nije [kontrerno suprotan] sud koji se odnosi na jedan
od srednjih termina prema sudu koji se odnosi na drugi
[srednji termin].
Medutim, nista ne stoji na putu da, i ako se zna da A
pripada celome B, ada B pripada r,- ipak se misli da A
216

ne pripada r. Taka, na primer, iako se zna da je svaka

mazga neplodna, a da je ova zivotinja mazga, - ipak se
sudi da je ona skotna. Jer ne zna se da A pripada r, ako
se istovremeno ne misli na obe propozicije istovremeno.
Iz ovoga je ocevidno da se mora pasti u zabludu aka
se zna jedna [propozicija], a ne zna se druga. I to je bas
odnos koji postoji izmedu znanja opsteg i znanja pojedinacnog.246 Jer, mine upoznajemo nijednu od stvari koje se culima mogu opaziti, izvan onoga sto dolazi od cula, cak i ako
smo ih ranije percipirali247 sem u slucaju da o njima imamo
opste i svojstveno znanje, aline aktuelno [stvarno] znanje.
Jer, o znanju se govori u trojakom smislu248 : ono znaci opste,
pojedinacno [svojstveno stvari] i aktuelno [stvarno] znanje,
- a tako i zabluda ima ovaj trojaki smisao249 Tako nista
ne stoji na putu da se jedna ista stvar i zna, i da se o njoj
bude u zabludi, samo ne na kontrerno suprotan nacin.
To se desava u slucaju kad je znanje ograniceno na svaku
od premisa, i kad se prethodno nije razmotrila pojedinacna
stvar. Jer, kad se pretpostavlja da je mazga skotna, tada se
nema aktuelno znanje, a isto tako ne pada se, zbog te pretpostavke, u zabludu kontrerno suprotnu znanju. Jer, zabluda kontrerno suprotna znanju opsteg jeste silogizam.
Ali, ko pretpostavi da sustina dobra jeste sustina zla,
on mora pretpostaviti da su isto sustina dobra i sustina
zla. Neka sustina dobra bude A, sustina zla B, i, ponovo,
sustina dobra r. Posta se misli da suB i r identicni, mora
se misliti i da je r - B, a, isto taka, da je B - A, i, prema
tome, da je r - A. Jer kao sto bi- ako bismo rekli da ako
je B bilo istina o onome o cemu je r istina, a A o onome o
cemu je B istina, - A isto taka bilo istina o r, - to vazi
i za glagol ,suditi". Isto je taka i za glagol ,biti". Jer, ako
bi r bilo identicno sa B, a opet B sa A, i r bi, isto taka,
bilo identicno sa A. Isto je tako i za glagol ,imati misljenje".
Zar to [da se maze misliti da su isto sustina dobra
i sustina zla] nije tada nuzno, ako se dopusti pretpostavka
[da sustina dobra jeste sustina zla]? Ali, mazda zabluda
lezi u tome sto se i u drugome smislu moze zamisliti da
217

sustina dobra jeste sustina zla, - a ne samo akcidentalno.250 Jer to se moze zamisliti na razliCite nacine. Ali ovu
tacku treba bolje ispitati.

Glava dvadeset druga

[PRAVILA ZA KONVERZIJU I POREDENJE STVARI KOJE
TREBA ZELETI ILl IZBEGAVATI]

Kad su konvertirani krajnji termini, nuzno je da srednji termin isto tako bude konvertiran sa dva krajnja termina.
Ako A pripada r pomoeu B, tada, ako suA i r konvertirani, i ako r pripada svemu cemu A pripada, - B se
konvertira sa A, i B pripada svemu cemu A pripada, pomocu srednjeg termina r; i r se konvertira sa B pomocu
srednjeg termina A.
Isto je tako i za negativne propozicije. Ako B pripada
r, a A ne pripada B, ni A nece pripadati r. Ako se B konvertira sa A, tada ce se, isto tako, r konvertirati sa A.
Uzmimo da B ne pripada A; tada mu ni r nece pripadati,
jer B [po pretpostavci] pripada svakom r.
Ali ako se r konvertira sa B, B se isto tako konvertira
sa A. J er, r je afirmirano o svemu o cemu je B afirmirano.
I ako se r konvertira sa A i B, B se isto tako konvertira
sa A. Jer, r pripada onome cemu B pripada, - ali r ne
pripada onome cemu A pripada. I samo ovde [u ovom
poslednjem slucaju] polazi se od zakljucka,- a ne u drugim slucajevima, - kao kod afirmativnog silogizma.
Ako su, opet, A i B konvertibilni, a, isto tako, r i !1,
i ako je ili A i1i r nuznim nacinom pridato svakom bicu,
- tada ce se B i !1 tako odnositi, da ce i1i jedno i1i drugo
biti pridato svakom bicu.
Posta B pripada onome cemu A pripada, a /1 onome
cemu r pripada, i posto je ili A ili r pridato svakom
bicu, ali ne oba istovremeno - oeevidno je da je ili A ili
!1 isto tako pridato svakom bicu, ali ne oba u isto vreme.
Ako je, na primer, nestvoreno nepropadljivo, a nepropadljivo nestvoreno, nuzno je da stvoreno bude propadljivo,

218

ada propadljivo bude stvoreno. Jer, dva silogizma su ovde

povezana.
Ako, opet, ili A ili B pripada svakom b~cu, isto ka.o
ili r ili 11, ali ne u isto vreme, tada, ako su A 1 B konvertlbilni, - B i /1 se isto tako konvertiraju. Jer, ako B ne pripada onome cemu partikularn.o pripad~ !1, jasn~ je da fe
mu A pripadati. Ako mu A pnpada, pnpada mu 1 r, posto
se oni konvertiraju. Dakle, r i !1 bice zajedno pridati, sto
je nemoguce.
Ali ako A pripada celom B i r, i nije afirmirano ni o
cemu drugom i ako, is to tako, B pripada svakom r, potrebno je, mdnim nacinom, da seA i B konvertiraju. Jer,
posto A vazi samo o B i r, i pos~o j.e B ~firmir31no u i~~~
vreme o samome sebi i or, - ocev1dno Je dace B vaz1t1
o svemu o cemu A vati, sem o samome A.
Medutim, kad A i B pripadaju celome r, i kad je r
konvertibilno sa B, nuzno je da A pripada celom B. Nairne
posto A pripada svakom r, a posto r pripada B konverzijom, - i A ce pripadati svakom B.
Kad je od dva suprotna termina A i B, A bolje od B, a
isto tako 11 od r, - tada, ako su Ar bolji od B/1, -A je
bolje od t-... Jer, A treba zeleti isto onoliko koliko od B
treba bezati, posto su to suprotnosti. Isto vazi i za r i 11,
jer su i oni jedno drugom suprotni. Ak?, dakl.e, ~ treba
isto toliko zeleti koliko /1, tada B treba IStO tohko 1Zbegavati koliko r. Jer svaku od stvari koju treba izbegavati
valja izbegavati isto toliko koliko svaku od stvari koju
treba zeleti valja zeleti. Prema tome, isto VaZi 0 obema
zajedno, dakle o Ar u odnosu na B/1. Ali, posto Ar treba
vise zeleti nego Bt-.., A se ne moze zeleti isto koliko !1, jer
bi inace B/1 trebalo zeleti isto koliko Ar.
Ali ako 11 treba vise zeleti od A, tada i B treba manje
izbegavati od r, - jer manje je suprotno manjem. Ali
vece dobro i manje zlo treba viSe zeleti nego manje dobra
i vece zlo. Dakle, i celinu, B/1, treba vise zeleti nego Ar.
Medutim, tako nije. Prema tome, A treba vise zeleti
nego !1, i, prema tome, r treba manje izbegavati nego B.

219

Ako, dakle, svaki koji voli, zbog svoje ljubavi, pretpostavlja A - sto znaci da je voljena osoba raspolozena
da mu ukaie svoju blagonaklonost, ali mu je ne ukazuje
(sto je oznaceno sa r) - ukazivanju blagonaklonosti od
stsan~ voljene osobe (sto je oznaceno sa ~), ali bez raspoJozenJa da mu [tu blagonaklonost] ukaie, sto je oznaceno
sa B; - tada je oeevidno da je A takve prirode da ga
treba pretpostaviti ukazivanju blagonaklonosti od strane
voljene osobe.
u ljubavi, dakle, covek treba vise da zeli da bude
voljen, nego da se telesno sjedinjuje [sa voljenom osobom].
~ak? .ljuba.v zavisi vise od naklonosti nego od telesnog
SJedmJaVanJa. A ako je [u ljubavi] najvainije biti voljen,
tada je to cilj ljubavi. Prema tome, telesno sjedinjavanje
iii uopste nije cilj ljubavi, iii je cilj koji je u isti mah sredstvo da se bude voljen. To je isto tako nacin na koji
postaju druge zelje i umetnosti. 251
Glava dvadeset treca
[TEORIJA INDUKCIJE]

Ovim smo, dakle, objasnili odnos termina u konverzijama, i pokazali smo sta prvenstveno treba izabrati iii izbegavati.
Ali sad moramo da govorimo o tome da se pomoeu
figura ranije proucenih ne dobijaju samo dijalekticki i
d.em<;>nst:a~ivni vsilogizrni, nego [se dobijaju] i retorski
S1!og1zrru, 1 uopste svaka vrsta ubedivanja, ma kakva bila
nJena metoda. 252 Jer, sve sto verujemo- verujemo iii na
osnovu silogizma, iii na osnovu indukcije.
~ndukcij~ iii indukt.ivni s~logizam sastoji se u zakljuClvanJU- koJe se oslanJa na Jedan od krajnjih terminada je drugi [krajnji termin] pridat srednjem [terminu].
Na primer, kad je B srednji termin izmedu A i r, dokazace
se pomoeu r da A pripada B, - i na taj nacin izvodimo
indukcije. Uzmimo da A znaci " koJi dugo zivi" ' B - ,, koJi
nema zuci", a r - ,stvorovi koji dugo zive", - kao
,covek", ,konj" i ,mazga".
v

220

A pripada tada svakom r, jer svaki stvor koji nema

zuci dugo zivi. Ali isto tako B - ,koji nema zuci" - pri.~
pada svakom r. Ako se r konvertira sa B,va.ako s:~dnJl
termin nema veCi obim nego r, tada A nuzn~m nacn~om
pripada B. Ranije je dokazano da. ~~o dv~ atnbuta J?npadaju istom subjektu, i ako. se k;aJOJ~ term~n konve:tua sa
jednim od njih, drugi pred1kat ce pnp~dat1 k?nv~rtuanom
predikatu. Ali pod r mora se razumet1 on~.sto Je s~stav
ljeno iz svih pojedinacnih bica. Jer, indukciJa postaJe nabrajanjem sviju njih.
.
.
.
Ova vrsta silogizma sluzi tome da pnba~ prvu .1 neposrednu premisu. Jer, ono za sta postoji s:edn]l term.m, stlogizam zakljucuje pomoeu s:edni_eg ~ermma; ~evd~tl~, ono
za sta nema srednjeg termma stlog1zam zaklJUCUJe mduk-

. .

~~

A, na neki nacin, indukcija je suprotna sll'?g1zmu.

Nairne silogizam dokazuje, pomocu sredn_ieg ter~ma, ~a
gornji krajnji te~min ~ripada ~recem termi.~u; ~ 1~dukc1}a
dokazuje, pomocu treceg termma, da gornJl kraJOJl termm
pripada srednjem terminu.
.
..
.
Po prirodnom redu je, dakle!.. s~logtZam.. ~OJl. zaklJUcuje pomoc':l s.red~jeg t~rm~~a ramJll poznatlJl, ah za nas
je induktivm stlogtzam JaSmJL
Glava dvadeset cetvrta
[PRIMER KAO SREDSTVO ZAOBRAZOVANJE TEORIJSKOG
I PRAKTICNOG SUDA]

Dobija se primer [JtaQ&fiEL'Y!la] 2~3 , kad s~ dokaie ~a

gornji krajnji terrnin pripa~a srednJe~ termmu .Pomo~u
termina slicnoga trecem. Ah tr~ba zn~h da .~redn]l te~m
pripada trecem terrninu, a prv1 termmu shcnom trecem.
Neka A bude ,zlo", B - ,objaviti rat ~usedi~~", ,:
- ,Atinjani Tebancima", a ~ - ,Teba~c1 FokeJCI~a .
Ako hocemo da dokazemo da je ratovatl. sa Tebancm~a
zlo, treba staviti da je zlo ratovati sa sused1ma. V~rovanJe
u ovo proizlazi iz slicnih slucajeva, - tako, na pnmer, da

221

je bilo zlo za Tebance da ratuju sa Fokejcima. Posto je

zlo ratovati sa susedima, a posto je rat protiv Tebanaca
rat protiv suseda, - jasno je da je zlo ratovati sa Tebancima. Jasno je da B pripada r i 1'1 (jer, u oba slucaja, to
znaci objaviti rat susedima); a, isto tako, ocevidno je da
A pripada 1'1 (jer rat protiv Fokejaca nije bio povoljan za
Tebance). Da A pripada B, bice dokazano pomocu 11. Na
isti nacin izvesce se dokaz, ako je dokaz 0 odnosu srednjeg
termina prema krajnjem terminu bio dobijen pomocu vise
slicnih slucajeva.
Ocevidno je, dakle, da se primer ne odnosi ni kao deo
prema celini ni kao celina prema delu, nego kao deo prema
delu, - kad su dva pojedinacna slucaja podredena istom
terminu, i kad je poznat jedan od njih. I [primer se] razIikuje od indukcije time sto indukcija, polazeci od svih
individua [od sveg pojedinacnog, nedeljivog], dokazuje da
gornji krajnji termin pripada srednjem terminu, i ne vezuje
silogizam za donji krajnji termin; medutim primer ga
vezuje, a ne dokazuje, polazeCi od svih individua.254
Glava dvadeset peta
[TEORIJA ABDUKCJJE]

Postoji abdukcija,255 kad je ocevidno da prvi termin

pripada srednjem, a kad je nesigurno da srednji termin
pripada poslednjem, posto je taj odnos isto toliko verovatan, iii cak verovatniji nego zakljucak.
Dalje, [postoji abdukcija] kad su malobrojni termini
koji se nalaze izmedu poslednjeg i srednjeg termina. Jer
u svim ovim slucajevima priblizujemo se znanju.
Neka A bude- ,koji se moze nauCiti", B - ,znanje", a r - ,pravicnost". Jasno je da se znanje moze
nauciti, ali je nesigurno da je vrlina znanje. Ako je propozicija Br isto tako verovatna, iii ako je verovatnija nego
Ar, - postoji abdukcija. Jer, mi smo se pribliZili znanju
time sto smo zakljucku Ar dadali prapaziciju Br, - jer
ranije nisma imali nikakva znanje.

222

Uzmimo, opet, da je mali broj termina koji se nalaze

izmedu B i r, - jer i na taj nacin priblizavamo se znanju.256 Uzmimo, na primer, da je 1'1- ,biti kv<l:dra~an", E
- ,pravolinijska figura", a Z - ?,krug". Ako_bl se 1zmed?
E i Z nalazio samo jedan terrmn - na pnmer ~~? b1!
pomocu polum~seca, krug . P?~.tao jed?ak pravohm]skoJ
figuri - time b1 se stvar pnbhzda znanJu.
Medutim, kad Br nije verovatnije nego Ar, i kad
termini izmedu njih nisu malobrojni, - ja to ne zovem
abdukcijom. Isto tako [ne zovem abdukcijom] ?i._ka? je
propozicija Br neposredna, - jer takva propoziCIJa Jeste
znanje257
Glava dvadeset sesta
[OBJEKCIJA]

Objekcija258 je premisa kontrerna suprotna jednaj

premisi. Objekcija se razlikuje ad premise [kojaj je ~u
pratna] time sta objekcija moze biti partikularna, a l?rermsa
iii uapste ne moze biti takva, iii bar nije takva u umverzalnim silogizmima.
Objekcija se javlja na dva n~Cina i u d':e fi~ur~ .. On.a
se javlja na dva nacina, zato StO Je s_vaka ObJ.ekc~~a lh ~m
verzalna, iii partikularna. A u dve figure obJek~IJe se Jay~
Ijaju zato sto su supratne premisi, a suprotnostl magu b1t~
dakazane samo u prvoj i u trecaj figuri259 Jer, kad se tvrd1
da nesta svakome pripada, mi prigavaramo da ne pripada
nijednom iii dane pripada ponekom, - i ad tih propazicija ana da nijednam ne pripada zakljuc~r:a je _u prvoj
figuri, a ana da ne pripada panekom zaklJucena Je u poslednjoj figuri. Uzmimo da je A - ,jedna jedina nauka",
aBkantrerno suprotna". Ako se tvrdi da je nauka o
kantre~~ suprotnom jedna, abjekcija maze biti ili da
nauka a suprotnostima nije uvek jedna i ista, i da je ana
sta je kontrerna - suprotna, - tako da se dobija prva
figura; iii da ne pastaji jedna nauka a anome sta se moze
i 0 onome sto se ne moze saznati, - sto je treca figura.

223

Jer, 0 r - 0 onome sto se moze i 0 onome sto sene moze

saznati - istina je da je to kontrerno suprotno, a lazno je
da je to predmet samo jedne nauke.
Isto je ako je premisa negativna260 Kad se tvrdi da
nauka o kontrerno-suprotnom nije jedna, mi kaZemo ili da
su sve suprotnosti, ili da su izvesne kontrerne suprotnosti
- kao zdrav i bolestan - predmet samo jedne iste nauke.
U prvom slucaju zakljucak se izvodi u prvoj, a u drugom
slucaju u trecoj figuri.
Jer, uopste u svakoj objekciji koja se univerzalno cini,
nuzno je upraviti protivrecnost protiv univerzalnog termina
koji saddi u sebi od [protivnika) navedene termine. Nairne, ako protivnik tvrdi da nauka o kontrernim suprotnostima nije jedna, valja reCi da je jedna nauka o svim suprotnostima. Tako moramo dobiti prvu figuru. Nairne, univerzalno [koje sadrzi prvobitni subjekt] postaje srednji termin.
Medutim, [u objekciji ucinjenoj] partikularno, protivrecnost mora biti vezana sa terminom u odnosu na koji
je subjekt stavljene premise univerzalan. Tako ce se reCi
da nije ista nauka 0 onome sto moze i 0 onome sto ne
moze da se sazna. Jer, ,kontrerno suprotno" je univerzalno
u odnosu na ove termine. I tako postaje treca figura, jer
srednji termin je stavljen partikularno, - kao ono sto
moze i ono sto ne moze da se sazna.
Premise, iz kojih se moze izvesti kontrerno suprotni
zakljucak, jesu one od kojih polazimo, kad se trudimo
da izrazimo objekcije. Otuda ih dajemo samo u ovim
figurama [to jest u prvoj i trecoj]. Nairne, samo u njima
nalaze se suprotni silogizmi, posto srednja [druga] figura
ne moze dati afirmativan zakljucak.
Medutim, objekcija pomocu srednje [druge] figure
ucinila bi nuznim iscrpnije obrazlozenje, - tako, na primer, kad se ne bi dopustilo da A pripada B, zato sto mu
ne sleduje r. To postaje jasno samo pomocu drugih premisa. Prema tome, objekcija ne treba da pribegne drugim
stvarima, nego druga premisa [koju uzima] treba da bude
neposredno jasna. Zbog toga, samo ova figura ne daje
dokaz pomocu znaka.

224

Treba razmotriti i druge objekcije, kao one koje su

izvedene iz kontrerne suprotnosti, i iz slicnog, i iz onog
sto je predmet misljenja. Isto taka, treba jos ispitati da li
partikularna objekcija moze da se obrazuje u prvoj figuri,
iii negativna objekcija u srednjoj [drugoj] figuri.

Glava dvadeset sedma

[ENTIMEM]

Verovatno i znak nisu isto, nego je verovatno propozicija koja je verovatna. Jer verovatno je ono o cemu
se zna da se veeinom tako dogada ili ne dogada, da taka
jeste iii da tako nije, - kao, na primer, ,mrziti zavidljivce" iii ,osecati naklonost prema ljudima koje volimo".
Medutim, znak tezi tome da bude demonstrativna
propozicija, lluZna iii moguca. Jer, stvar cije postojanje
iii postajanje povlaci za sobom postojanje iii postajanje
druge stvari, bilo ranije iii docnije - jeste znak postajanja
iii postojanja druge stvari.
Entimem262 je silogizam iz verovatnih premisa iii
znakova.
Znak moze da se uzme u tri smisla, koji odgovaraju
polozaju srednjeg termina u figurama. Jer znak moze biti
uzet i1i kao u prvoj figuri, iii kao u srednjoj [drugoj)/63
iii kao u trecoj. Na primer, dokaz da je jedna zena trudna
zato sto ima mleka, proizlazi iz prve figure, - jer ,imati
mleka" jeste srednji termin. A je - ,biti trudna", B ,imati mleka", a r - ,zena". Medutim, dokaz da su mudraci posteni, zato sto je Pitak posten, proizlazi iz poslednje
[trece figure). A je- ,posten", B - ,mudraci", a r Pitak". Ovde je istina tvrditi i A i B o r, - ali se po;lednja propozicija ne iskazuje, zato sto je poznata, i stavlja
se samo prva [propozicija]. Najzad, dokaz da je jedna zena
trudna zato sto je bleda odnosi se na srednju [drugu) figuru. Nairne, posto se bledilo vezuje za trudnocu, a posto
se bledilo javlja kod te odredene zene, misli se da je dokazano da je ona trudna. A je - ,bledilo", B - ,biti
trudna", a r - ,zena".
261

15 Organon

225

nom, ali ima ve6i obim nego treCi [krajnji termin], i ne

konvertira se s njim. Uzmimo da je A - hrabrost, B velike noge, a r - lav. U tom slucaju B pripada onome
cemu r pripada, ali, pored toga, pripada i drugim stvarima. Medutim, A pripada svemu cemu B pripada, i nicem
drugom, ali je A konvertibilno sa B. Kad ne bi bilo taka,
tada samo jedan znak ne bi odgovarao samo jednoj afekciji.
NAPOMENE
PRVA KNJIGA
1 Rec analitika (&vaA.unltij) znaci metodu ra.clanjavanja misli
i pojmova u njihove sastavne delove, zatim elementamu logiku koja
se bavi pojmovima, sudovima i zakljuccima. Kod Aristotela analitika, pre svega, znaci svodenje konkluzija na njihove premise. Kao
takva, analitika je ucenje o izvodenju zakljucaka, upravo silogistika.
Aristotelova Prva analitika proucava formu zakljucka, a Druga analitika njegovu saddinu. Prva analitika proucava zakljucak
uopste, a Druga analitika iskljucivo naucni, apodikticni zakljucak.
Prva analitika izlaze formalnu teoriju silogizma, i zato se
smatra da je ona uvod u Drugu analitiku - delo koje ne proucava
silogizam uopste, nego samo naucni, demonstrativni silogizam. Tricot smatra da je Stagiraninova logika metodologija i propedeutika
nauke o prirodi. (Upor. Aristote: Organon. III. Les Premiers Analytiques. Nouvelle traduction et notes par J. Tricot. Bibliotheque des
textes philosophiques, Paris 1947, p. 1, note 1.)
2 Ove definicije univerzalnog, partikularnog i neodredenog
pripadanja jesu upravo sazeta ponavljanja filozofovih izvodenja u
7. glavi De lnterpr.
3 Dijalekticka veiltina, po Aristotelu, sastoji se u tome da se
odgovara sa "da" iii "ne" na postavljeno pitanje. Silogizam je instrument ne samo dijalektike nego i analitike. Silogizam, naime, cini
zakljucivanje pravilnim.
4 U prvoj knjizi, u glavama 1. i 10.
5 U Drugoj ana/itici za demonstrativne, au Topici za dijalekticke premise.
6 Savrseni su samo silogizmi prve figure.
7 Drugim recima: nikakav drugi termin i nikakva druga propozicija.
8 "Jedna iii vise stvari" znaci upravo jednu novu propoziciju
ili vise njih. A te nove propozicije ce od nesavrsenog silogizma naciniti savrileni silogizam prve figure.

229

9 Konverzija se sastoji u premestanju termina jedne propozicije, pri cemu se ne menja njihov kvalitet, - tako da predikat
postaje subjekt, a subjekt predikat. (Upor. Tricot, str. 6, nap. 1.)
10 A je atribut, a B je subjekt.
11 Drugim reeima: konverzija je ista ako je premisa partikularna.
12 To jest: kad su u pitanju nuZ.ne premise, konverzija ce se
vrsiti na isti nacin.
13 Silvester Maurus tumaci ovo mesto na sledeci na~in: nuzno
je kontingentno, zato sto moze da postoji i ako ne moze i da ne postoji, kao, na primer, apsolutno bice, Bog; ne-nuzno je kontingentno,
jer moze da postoji i da ne postoji, - kao stvorovi; moguce je kontingentno, zato sto moze da postoji, ne uzimajuci u obzir da li je to
nuzno iii nije,- tako je, na primer, moguce da uopste nesto postoji.
(Upor. Aristoteles Lehre von Schluss oder Erste Analytik, Neu iibersetzt und mit erkllirenden Anmerkungen versehen von Dr. Eug. Rolfes, Der philosophischen Bibliothek Band 10. Leipzig 1922, S. 152,
Anm. 2.)
14 Vidi ovo delo, gl. 13 i 17.
1s Ovo delo, gl. 46.
16 Citalac ove glave mora prethodno da dobro upozna opstu
teoriju silogizma, koja je izlozena u svakoj formalnoj logici.
17 Kojim terminima i reeenicama, u kojim figurama i kojim
modusom svake figure postaje svaki silogizam. (Upor. Tricot, Nav.
delo, str. 12, nap. 4, 5 i 6.)
18 U Drugoj analitici.
19 Aristotel naziva termine: To n:giiiTov lixgov, To !J.Ei~ov ,gomji termin; To a:x.a-r:ov axgov, To Uanov - ,donji termin" i
To fLE<Jov, o !J.EGO~ llgo~- ,srednji termin". Umesto ,gornji termin"
i ,donji termin", kao sto smo mi preveli, neki autori prevode ,veliki
termin", iii ,visi termin" i ,mali termin", iii ,nizi termin".
Slicno tome, i) n:goni'J n:goTaat~ preveli smo ,gomja premisa",
a i) l>eunga ltQOTaat~: ,donja premisa". lma autora koji te izraze
prevode ,velika premisa" i ,mala premisa", i ,visa premisa" i ,niza
premisa".
2 0 Dva krajnja termina su TU lixQa termini extremi. Tricot
istice da Aristotel oznacava srednji termin sa B, gomji sa A, a donji
sa r. Gornja premisa je AB, donja Br, a zakljucak Ar. - U formalnoj logici A je univerzalno-afirmativna premisa, E - univerzalno-negativna, I - partikularno-afirmativna, a 0 - partikulamo-negativna. (Nav. delo, str. 13, nap. 2.)
Z1 Ovo je Barbara prvi modus prve silogisticke figure. Radi boljeg razumevanja sledeeih Aristotelovih izlaganja o silogistickim figurama i njihovim modusima, valja uzeti u obzir, pored
proucavanja formalne logike, i egzemplifikaciju napomena Tricot-a,
u navedenom delu. Ta egzemplifikacija je obimna i iscrpna.
22 Anal. prior., 1, 24 b 28.

230

Drugi modus prve silogisticke figure - Celarent.

Treei modus - Darii.
2s Cetvrti modus Ferio.
26 Anal. prior., 1, 26 a 2.
21 Od 16 modusa prve silogisti~ke figure Stagiranin je odbacio
12 modusa. Dakle, kao pravilna ostala su cetiri modusa prve figure
- koje je prihvatila formalna logika.
28 Neodredene su propozicije koje imaju neodredeni subjekt.
U ovim propozicijama nije oznaceno jesu li one univerzalne iii partikularne.
29 Jasnije receno, srednji termin je predikat u dve premise.
3o Filozof ovim izraiava da su savrseni, to jest da imaju pravu
vainost samo oni silogizmi koji se mogu svesti na silogizme prve
figure, - izuzev na Baroco. Ali i ako nisu savrseni silogizmi o kojima je ovde rec, u njima se zakljucak izvodi neposredno iz premisa.
31 U ovoj glavi, M je srednji termin, N gornji, a 3 donji; gornja premisa je MN, donja MS, a konkluzija NS.
32 Prvi modus druge silogisticke figure, Cesare.
33 To je dokazano za Celarent, u ovom delu, I 4. 25 b 40.
34 Drugi modus druge silogisticke figure Camestres.
35 Treci i cetvrti modus druge silogisticke figure Festino i
Baroco.
ao Treci modus druge silogisticke figure Festino.
37 Cetvrti modus druge silogisticke figure Baroco.
38 Tako su od 16 modusa druge figure 12 iskljuceni; prema
tome, ostaju samo 4 modusa za pravilno izvodenje zakljucaka.
39 To jest: kad se, kao dopuna, dodaju jo8 neke recenice.
4o U ovoj glavi, srednji termin obelezen je sa };, gomji sa II,
a donji sa P. Gomja premisa obelezena je sa II};, donja sa P};, a
zakljucak sa IIP.
41 Prvi modus trece silogisticke figure Darapti.
42 Modus Darii prve figure.
43 Ekteza (od EXTEaaat) ovde znaci: sve sto vaii za srednji
termin vai.i i za njegov deo. Ako je svako }; - II i P, - tada je i
ponek~ }; (na primer N) II i P; dakle poneko P je II.
u Drugi modus trece silogisticke figure- Felapton.
45 Tada se dobija Ferio.
46 Ovo je treei modus trece silogisticke figure Disamis.
47 Ovo je cetvrti modus trece silogisticke figure Datisi.
48 Peti modus trece silogisticke figure Bocardo.
49 Dokaz pomoeu ekteze, kad se uzme jedan deo srednjeg termina kome gomji termin ne pripada.
23
24

231

Sesti modus treee silogisticke figure - Ferison.

Od 16 modusa koji su moguci u trecoj figuri, Aristotel je
odbacio deset, a zadr:lao samo 6 modusa, koji su prihvaceni i do
danas vaie u formalnoj logici.
Aristotel je u svojoj formalnoj logici utvrdio samo tri silogisticke figure. V. Kirch mann - u svom prevodu ,Prve Analitike",
str. VII, kaie da zbog toga Aristotela ne treba kuditi, nego da ga
treba hvaliti, jer je od lekara Galena pronadena silogisticka figura u
stvari samo preokrenuta Aristotelova prva figura. Po Kirchmann-u,
Galenova cetvrta figura lakse se pri!agodava govornoj upotrebi nego
prva Aristotelova figura. Medutim Stagiraninova viSe odgovara logickom stanju stvari i naucnoj upotrebi. Kirchmann smatra da se
Galenova figura moze, s pravom, ostaviti po strani.
Galenovu figuru su, poeev od XV veka, usvojili logicari. Medutim, vecina modernih logicara tu figuru ne prihvata.
52 U ovoj glavi filozof govori o indirektnim modusima svoje
tri silogisticke figure.
53 Cesare i Camestres.
54 Ovde imamo moduse Barbara i Celarent, gde je gornja premisa nuzna, bila ona afirmativna ili negativna, - donja asertoricka,
a zakljucak nuian. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 46, nap. 1.)
55 Drugim recima: Sto o svemu vaii, i o svemu nuznim nacinom vaii, - vaii nuinim nacinom i o svemu sto se pod njim podrazumeva.
56 Ovo delo, I, 9, 30 a 23-33.
57 Dokazi da se kontingentno mora razlikovati od nuznog.
5s Ovo delo, I, 3, 25 b 21.
59 Anal. post. (I, 8).
eo Ovo delo, I, 13, 32 b 38-40.
61 Ibid., I, 13, 32 a 34.
62 Modus je Darii.
63 Aristotel misli na definiciju mogucnosti pripadanja jednom
univerzalnom terminu.
64 Modus je Feria.
65 Dobice se opet modus Darii.
66 U I, 5 ovoga dela.
67 Ibid., I, 13, 32 a 29 gde je utvrdeno da je kontingentno
ne-nuzno, a da je ne-nuino kontingentno.
68 Ibid., I, 13, 32 a 18.
69 Ovim se misli na kontrerno suprotni raspored premisa, sto
znaci da je gornja premisa asertoricna, a donja kontingentna.
1o Ovo delo, I, 23, 40 b 35 i Anal. post., I, 3, 73 a 8.
11 Kontingentan zakljucak u silogizmima o kojima je govoreno
moze se dobiti samo ako su premise istinite u apsolutnom, a ne u
vremenskome smislu.
50

51

232

12 Neki komentatori ovog dela- na primer Silvester Maur~~

i Tricot - smatraju da je, umesto termina ,nauka" trebalo stavltl
,ucen".
73 Ovo delo, I, 14, 33 a 7.
74 Modusi Darii ili Feria.
75 Vidi pocetak ove glave.
76 Upor. ovo delo, I, 14, 33 a-34 b 17.
n Ibid., I, 15, 35 a, 25 b 8.
1s Ibid., I, 15, 33 b 29, 34 b 27.
1e Ibid., I, 15, 34 a 34 b 6.
so Ovo ce biti savrseni silogizam u modusu Celarent.
s1 Upor. ibid., I, 15, 35 b 7 i I, 14, 33 a 7.
s2 Stavlja se u sumnju autenticnost ove poslednje recenice.
s3 Upor. ibid., I, 15, 33 b 29, kao i 34 b 27.
S4 Upor. ibid., I, 13, 32 a 28.
85 Upor. ibid.
86 Tricot (nav. delo, str. 100, nap. 1) upucuje ovde na Julius
Pacius Aristotelis Stagirite ... Organon, Morgiis, 1584 (1, 207208), ~de su dati primeri za sve ove slucajeve.
87 Upor. ovo delo, I, 13, 32 a 29.
8S Upor. ibid., I, 19, 38 a 14.
89 Dobice se silogizam u Datisi.
oo Silogizam je u Disamis.
91 Silogizam je u modusu Ferison. 0 Bocardo filozof uopste
ne govori.
92 Silogizam je u Darapti.
93 Silogizam je u Darapti.
94 Silogizam je u modusu F elapton.
es Silogizam je u modusu Disamis.
96 Silogizam je u modusu Ferison.
97 Silogizam je u Bocardo.
98 Upor. ibid., I, 9, 30 a 15-23.
ee Taj dokaz iznet je u 20. glavi ovog dela (39 b 2-6).
100 Silogizam u Darapti.
101 Silogizam u Darapti.
102 Silogizam u modusu Felapton.
103 Silogizam u modusu Felapton.
104 Silogizam u Disamis iii u Datisi.
1o5 Silogizam u modusu Ferison.
1o6 Silogizam u modusu Ferison.

233

107 Aristotelovo ucenje o silogizmima sa kontingentnim premisama mnogo je kritikovano, tokom vekova, zbog nepreciznosti, nedoslednosti i proizvoljnosti koje saddi - cak i od Teofrastove
skole koja je u njega unela neke nebitne ispravke.
108 Preciznije receno: silogizmi druge i treee figure svode se na
silogizme prve figure. A ovi poslednji - kao sto je jasno iz gl. 7
ovog dela - svode se na Barbara i Celarent.
109 Ovo vaii kako za hipotetican tako i za kategorican silogizam.
11 Filozof svodi na tri figure sve silogizme koji direktno dokazuju. U svakom silogizmu koji ima da zakljuci A o B, srednji
ter~m treba da bude vezan za svaki od dva krajnja termina. Po
Anstote~l! sr~~ji termin ima samo tri moguca polozaja koji tacno
ka~~tensu .tn f1gm:e. Prema tome, svaki silogizam ove vrste spada
nuzmm nacmom u Jednu od ovih figura.
Stagiranin je postavio i pravila nl!Zna za postajanje silogizma
koji direktno dokazuje.
Prvo pravilo: da hi se dobio silogizam koji zakljucuje A o B,
potrebna je nl!Znim nacinom premisa koja iskazuje jedan predikat
o jednom subjektu. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 118, nap. 1.)
m Drugo pravilo: premisa koja je nuzna za postajanje silogizma mora biti drukcija nego zakljucak; u protivnom slucaju dobija
se petitio principii (ibid., str. 118, nap. 2).
112 Trece pravilo: da hi se dobio zakljucak potrebne su bar dve
propozicije. Ako imamo samo propoziciju Ar, a ako r nije afirmirano ni o jednom drugom terminu, niti je drugi kakav termin afirmiran o r iii o A, - nece se dobiti silogizam. (Ibid., str. 118, nap. 3.)
. . m Cetvrto pravilo: dve premise koje su nl!Zne da se dobije
sJlogJzam, treba da su rasporec:1ene tako da je srednji termin vezan
za dva krajnja termina. (Ibid., str. 118-119, nap. 4.)
114 Anal. prior., I, 425 b 32.
115 Treba pretpostaviti jedan srednji termin koji vezuje gornji
i donji termin.
116 Filozof utvrduje nuznost srednjeg termina iz cijeg polozaja
proizlaze tri silogisticke figure.
'
117 Mislilac svodi na tri figure silogizme koji se dokazuju
pomocu logicki nemoguceg. Iz njegovog izlaganja proizlazi da su ti
silogizmi u stvari silogizmi koji direktno dokazuju prema tome i
za njih vaie pravila tri figure.
'
'
118 To jest komensurabilnost dijagonale.
119 Dokaz pomoeu logicki nemoguceg samo je pojedinacni
slucaj hipotetickog dokaza.
120 U ovoj glavi dokazano je da svaki silogizam mora imati
jednu afirmativnu premisu. A ranije Aristotel je vee utvrdio da dve
negativne iii dve partikularne premise ne daju zakljucak.
121 To znaci: kad su obe premise univerzalne.

234

122 Partikularni zakljucak moze se izvesti iii iz dve univerzalne premise (kao u Daraptz), iii iz jedne univerzalne i jedne partikularne premise (u Darii). (Upor. Tricot, nav. delo, str. 125, nap. 2.)
123 Na primer: moguce i nemoguce.
1 24 Ovde imamo slucaj kad je svaka premisa glavnog silogizma zakljueak jednog prosilogizma.
125 A i B su zakljucci prosilogizama, a r je zakljucak glavnog
silogizma.
1 2 6 Ovim se misli na polisilogizam iii sorites, u kome su ostali
nepomenuti srednji zakljucci. Ali tada je u pitanju slozen, a ne prost
silogizam, koji moze imati samo tri termina.
1 27 U ovoj silogistickoj figuri gornja univerzalna premisa jeste
celina u odnosu na partikularnu donju premisu.
1 28 Anal. prior., I, 23, 40 b 30.
1 29 Ako r/l dokazuje E, koje je vee dokazano pomoeu AB,
tada iii imamo dva silogizma, iii jedan slozeni silogizam, sorites, ali ne prost silogizam, koji na ovom mestu jedini dolazi u obzir.
13o Ako ril dokazuje premisa A iii premisa B, to je prosilogizam, a glavni silogizam ostaje AB ciji je zakljucak E.
131 Ta propozicija jeste zakljucak koji treba dokazati.
132 Nova premisa dobijena je pomoeu konverzije, kad se druga
iii treca figura svedu na prvu.
133 Ibid., I, 1, 24 b 24.
134 Zakljucci prosilogizama jesu premise glavnog silogizma.
1zs Iz dve premise i tri termina.
1a6 Bice jedan zakljucak.
137 Ovo je sorites.
138 Termini A, B i r cine dve propozicije: AB i Br. Kad se
doda il, dobijaju se cetiri termina i tri propozicije. Prema tome,
pravilo je uvek isto.
139 u slozenim silogizrnima premise su cas parne, a termini
neparni, kao u prostim silogizmima, a eas su premise neparne, a
termini parni. Time je istaknuta razlika izmeciu slozenih i prostih
silogizama.
140 Ako postoje tri termina, pa im se doda cetvrti, dobijaju
se dva nova zakljucka. Ako se doda peti termin, dobijaju se tri
nova zakljucka.
w Tri termina A, B i r obrazuju dve propozicije: AB i Bri jedan zakljucak: Ar. Kad se tim terminima doda cetvrti il, dobijaju se tri propozicije: AB, Br i ril i dva nova zakljucka:
M i Ail.
142 Broj zakljucaka se povecava ukoliko pridolaze novi termini.
Utvrdena je sledeca formula koja izrazava zakon ove progresije:

n (n-1)

---

2
U navedenoj formuli n oznacava broj propozicija.

235

m Izmedu A i B, iii izmedu B i r.

Sarno pomocu modusa Barbara.
145 Celarent.
146 Cesare, Camestres.
147 Darii.
148 Darapti, Disamis, Datisi.
149 Feria.
1so Festino, Baroco.
151 Felapton, Bocardo, Ferison.
m Partikularno-afirmativna premisa pobijena je od univerzalno-negativne (Celarent, Cesare, Camestres), a partikularno-negativna od univerzalno-afirmativne (Barbara).
153 u poslednjoj recenici ukratko je iznesena saddina 26
glava ovoga dela, koje raspravljaju o sastavu silogizma.
154 Drugim recima: do premisa iz kojih ce se izvesti svaki
zakljucak.
155 Individue iii ,prve supstancije" mogu biti samo subjekti, a
ne atributi, - kao sto je utvrdeno u 2. glavi Kategorija.
156 Cisti atributi kao, na primer, kvantitet i kvalitet i drugo
- ne mogu nikad biti subjekti.
m Te ,druge stvari" jesu vrste i rodovi - koji mogu biti
subjekti iii atributi.
158 U Anal. post., I, gl. 19-22. Valja imati na umu da, po
Aristotelu, postoje najvii!e vrste, koje su samo atributi, a nisu
subjekti.
159 Filozof misli na proste i verovatne silogizme koji se adnose na dijalektiku. xa'tu M';av je sinonim za I>Lai..Exnxii>~.
160 Oni su glavni predmeti silogizama.
161 Upravo, potrebna je bar jedna univerzalna premisa da bi
se dobio silogizam.
1 62 Problem kvantifikacije predikata Aristotel resava pomoeu
negativne premise.
163 Ne moze se reci: ,covek je svaka zivotinja", niti se moze
reei: ,muzika je svaka nauka".
164 Na ovom mestu tekst je vrlo tciak. Po tumacenju Tricot-a znacenje teksta je sledece. Kad, u silogizmu, sam subjekt jedne
premise ulazi u opstiji pojam, kao rod u vrstu, treba proceniti ne
udaljene atribute koji pripadaju visem pojmu nego specificne atribute koji neposredno pripadaju subordiniranom pojmu. Na primer,
treba uzeti atribute coveka, a ne zivotinje, jer su ovi poslednji vee
poznati, i nekorisno ih je ponavljati: A sve ono sto pripada eoveku,
pripada zivotinji. (Upor. nav. delo, str. 139-140, nap. 5.)
144

236

us Ovo tvrdenje ne vaZi u potpunosti. Tako, na primer, smeh

koji ne pripada Zivotinji, pripada coveku.
166 Posto je govorio o atributima koji sleduju. fil~zof sad pr~
Jazi na subjekte koji prethode. U odnosu na to pltanJe, postavl)a
jedno slicno pravilo. Kad traZimo subjekt j~no~ atribu!.a (na primer, subjekt zivotinje)- ne treba razmatratl sub)ekte kOJl prethode
rodu, obuhvacenom u vrsti. (Ibid., str. 140, nap. 2.)
167 Upor. sledecu glavu ovog dela (44 b 20).
168 Kad valja dobiti jedan univerzalno-afirmativan zakljuc~~
u Barbara (subjekt zakljucka je univerzalan), treba najpre r~motntl
ono sto prethodi iii subjekte predikata koji treba utvrdttl u zakljucku, a zatim ono sto sleduje subjektu ovog zakljucka. Zajednicki termin koji istovremeno prethodi predikatu i sleduje subjektu,
sacinjava srednji termin, koji ce dopustiti da se postavi silogizam
u Barbara, ciji je zakljuCak da predikat u pitanju pripada celom
subjektu o kome je rec. (Tricot, nav. delo, str. 141, nap. 4.)
169 U ovom slucaju treba dobiti partikularno-afirmativan zakljucak u Darapti.
110 Univerzalno-negativan zakljucak u Cesare iii Celarent, ili
u Camestres.
111 Silogizam u modusu Felapton, koji se moze svesti na
modus F erio.
112 A oznacava predikat zakljucka koji treba dokazati, a E
oznacava subjekt.
173 Dobija se silogizam u Barbara.
m Silogizam je u Darapti.
175 Silogizam je u Cesare iii Celarent, i on se dobija konverzijom negativne premise. Prosilogizam na koji je ovde ukazano
moze se dobiti i u svim drugim slucajevima.
176 Silogizam je u Camestres.
m Silogizam je u Felaptonu.
11s Silogizam je u Baraliptonu, indirektnom modusu prve figure.
11v To je zakljuCak jednog silogizma u Barbara.
1so Modus Darapti.
181 Modusi Celarent i Cesare.
182 Modus Felapton.
183 Upravo: gornjem i donjem terminu silogizma.
184 Upor. Anal. prior., I, 5, 27 a 18-20, 27 b 23-28 a 8.
18s U ovom slucaju dobija se silogizam druge figure sa dve
afirmativne premise, sto je nemoguce, - jer druga figura, koja
ima negativan zakljucak, treba da ima bar jednu negativnu premisu.
18& Prva figura ne moze imati negativnu donju premisu.

237

1s1 U ovom slucaju bice dve negativne premise, koje ne mogu

dati zakljucak.
188 Srednji termin vezuje gornji i donji termin; on moze biti
samo jedan. Ako su, na primer, r i Z razliciti iii kontrerno suprotni, bilo bi cetiri term ina,- sto se ne slate sa prirodom silogizma.
189 To su gornji i donji termin koji ulaze u zakljucak. Ono
sto sleduje tim terminima, ono cemu oni sleduju, kao i kvaliteti
kontrerno suprotni terminima isti su u obe vrste silogizama.
no Po Aristotelu, isti zakljucak dokazan je kako pomocu
apsurda tako i neposredno, pomoeu istih termina, - onih koji sleduju i onih koji prethode, - kao i pomoeu kontrerno suprotnih
kvaliteta. Zbog toga filozof svodi silogizam koji dokazuje pomocu
apsurda na silogizam sa neposrednim dokazom ciji su termini isti, i to u Darii i Camestres. I obrnuto, isti silogizam sa neposrednim
dokazom u Camestres svodi se na silogizam sa dokazom pomocu
apsurda.
Ovo dvostruko svodenje istih propozicija sa istim terminima
pokazuje osnovni identitet dve vrste silogizama. (Tricot, nav. delo,
str. 152, nap. 3.)
191 Pod predmetima istrafivanja filozof podrazumeva gornji
donji termin zakljucka.
m Zakljucak je pogre5an, kad je jedna od premisa pogresna.
1ua Prelazeei na ispitivanje, mislilac navodi da je jedna vrsta
hipotetickih silogizama svodenje na logicki nemoguce. Kod hipotetickih silogizama ispitivanje srednjeg termina vrsi se kao u kategorickim silogizmima - samo kod prvih treba razmatrati zamenjene, a ne prvobitne termine.
Aristotel nije dovoljno razvio teoriju o hipotetickim silogizmima. Stoicari su prvi dali potpunu teoriju o njima.
194 To je drugi nacin da se dobije univerzalni zakljucak u
trecoj figuri.
195 Kao sto je utvrdeno u De interpr. (12, 22 a 12) isto ce
vaziti i za ne-nuznost, nemogucnost itd.
19G Principi silogizma koji sleduju i koji prethode menjaju se,
i te promene zavise od toga da li je silogizam univerzalno-afirmativan, ili univerzalno-negativan, iii partikularno-afirmativan, iii
partikularno-negativan.
197 Pod principima Aristotel i ovde misli na principe koji sleduju i na one koji prethode.
198 Aristotelovo glediSte jeste da svaka umetnost i svaka
nauka imaju empirijsko poreklo.
199 Vidi Top., pre svega I, 14.- Tako je filozof jasno ukazao
na to da su dijalektika i analitika tesno povezane.
2
oo Cela ova glava (vidi i Anal. post. II, 5, od pocetka do 91 b
27) jeste kritika platonovske podele - karakteristicnog postupka

238

,dijalektike koja silazi" iz poslednjih Platonovih dijaloga. A ta dijalektika je, po Aristotelovoj Metafizici (A, 6, 987 b 31), o~n~v
teorije ideja. Podela po dihotomiji sastoji se, za Platona, u del]enJU
vrsta u rodove prema njihovim suprotnim razlikama.
Aristotel zamera ovoj metodi sto ona ne postavlja analiticku
vezu izmedu pojmova, i sto ne otkriva srednji termin, - tako da
zakljucak nije nuzan. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 159, nap. 1.)
201 Dihotomna podela jeste deo opste metode izlozene u
prethodnim glavama - koja se sastoji u tom~ ~a se u s~logizm~
odvoji srednji termin od onoga sto mu sleduJe 1 prethodt, kao 1
od osobina koje se ne slafu sa gornjim i donjim terminom. - Iz
daljega izlaganja videee se da ~odela ne moze .doei. n~ do. kakvog
negativnog zakljucka, a da se, rsto tako, ne pnmenJUJe m na sve
afirmativne zakljucke. (Ibid., str. 159, nap. 2.)
2o2 Podela je ovde petitio principii. Nairne, treba najp~e upo:
znati prirodu stvari koju valja definisati, da bi se mogle IZabrati
razlike.
20s Upravo: konkluzija ne zakljucuje ono sto hoce da dokaze,
nego neki univerzalan pojam. A u tom pojmu sadriano je ono sto
treba da bude dokazano.
20 Platonicari nisu bili u stanju da utvrde da se ne moze
dobiti dokaz definicija i rodova.
20s U stvari, filozof upucuje na prethodnih trideset glava ovog
dela i na teoriju o silogizmu.
20e Podela se progresivno kreee; ona ide od vrste rodovima
koji su sadrzani u vrsti, sve do poslednjih razlika.
201 Dihotomna podela se nastavlja, i najzad se dolazi do p~j
mova koji sene mogu dalje svoditi. Aristotel s~atr~ da ~e u. svim OV:'.m
podelama za srednji termin mora uzeti ono sto 1e na)umverzalmJe.
208 Platonicari po Tricot-u - idu do kraja ovoga puta, i
ne sluteei da bi mogli da upotrebe silogisticku metodu. Tako oni
dele iivotinju na razumnu i nerazumnu; razumnu na smrtnu i besmrtnu smrtnu na onu koja ima noge ina onu koja ih nema; a onu
koja i/na noge na onu koja ima dve i na onu koja ima mnogo nogu
- sve dok ne dodu do onoga sto se vise ne moie deliti. Ali ceo
ovaj put uzaludno je prevaljen. (Ibid., str. 162, nap. 1.)
209 Dve propozicije, stavljene kao premise, moraju biti afirmativne. Prema tome, ne moze se dobiti negativan zakljucak.
210 0 postajanju silogizama govoreno je u glavama 1-26.
211 0 tome je govoreno u glavama 27-31.
212 Propozicije su delovi govora ciji su sastojci termini koji,
kao takvi, moraju biti manji nego propozicije.
21a Ako se ova premisa uzme u obzir, dobija se entimem.
214 To su prosilogizmi.
21s Ovo nije zakljucak pravog silogizma; to je potencijalni
silogizam, posto u njemu nema srednjeg termina.

239

2 1 6 Hipoteticki silogizam, koji ce postati kategorican kad mu

se premise transformiraju.
217 Iz onoga sto sleduje jasno je da se prema polozaju srednjeg termina u premisama odreduju figure silogizama.
21 8 Pri odredivanju figure treba da razmotrimo, sem srednjeg
termina, jos i zakljucak. Ako je zakljucak univerzalan, silogizam
spada u prvu figuru.
219 Znaci da ne pravimo razliku izmedu univerzalnih i neodredenih termina.
220 U stvari, nema silogizma. Da bi se dobila prva figura,
trebalo bi uzeti B univerzalno.
221 Drugim recima: ne postoji nikakav silogisticki zakljucak,
kao sto ne postoji i nikakva nuzna konkluzija.
222 Silogizam nije moguc, jer su termini neodredeni. Uz to,
AB ne moze se univerzalno uzeti, kao sto to mora biti u prvoj
figuri, jer je pogre5no reci da svaki Aristomen uvek postoji.
2 23 Razlika izmedu univerzalnog i neodredenog.
224 Silogizam je u modusu Celarent, koji ima gornju premisu
nuznu, a donju asertoricku. Gornja i donja premisa su istinite, ali
je zakljucak pogresan.
225 Zabluda dolazi otuda sto su termini apstraktni.
m Drugim reeima: ako se ne pretpostavi da bolestan covek
moze da bude zdrav.
m Nece se dobiti nllZan vee samo kontingentan zakljucak, po
kome je samo moguce da nijedan covek ne bude zdrav.
228 Silogizam je u modusu Cesare; njegova gornja premisa je
nuzna, a donja kontingentna. Iako su premise istinite, zakljucak
je pogresan, jer su uzeti apstraktni, umesto konkretnih termina.
229 Ako se uzme silogizam u Darapti, sa dve kontingentne
premise, njegov zakljucak je pogresan. Kad se upotrebe, umesto
apstraktnih, odgovarajuci konkretni termini, dobija se silogizam u
Darapti, sa istinitim zakljuckom.
230 Zabluda bi upravo dolazila od nastojanja da se, u svim
silogizmima, srednji termin izrazi samo jednom reeju.
2s1 Silogizam je u Barbara.
2s2 Upravo, nece biti srednjeg termina koji je izral.en samo
jednom recju. Pri svemu tome, gornja premisa AB, kao svaka
definicija, mOZ.e se dokazati.
233 Upravo u istom padezu.
2 34 Silogizam je u Barbara. U gornjoj premisi gornji termin je
u nominativu; u donjoj premisi srednji termin je u dativu [u originalu u genitivu], o cemu Aristotel kaze: "srednji termin nije afirmiran od donjeg termina", misleCi na padez. (Upor. Tricot, nav.
delo, str. 173-174, nap. 1.)

240

235 Silogizam je u Barbara. Gornja premisa i zakljucak su

afirmativne propozicije, ciji je subjekt u originalu u genitivu; samo
donja premisa ima subjekt u nominativu. (Ibid., nap. 2.)
2ss Silogizam je u Barbara. Gornja i donja premisa imaju
subjekte [u originalu] u genitivu, a zakljucak je cas u nominativu,
cas u genitivu. (Ibid., nap. 4.)
2s7 Afirrnaciju u pravilnom padezu ne sadrze ni premise ni
zakljucak, posto su svi njihovi subjekti u genitivu [u originalu].
2s8 U slucajevima kad silogizmi imaju negativan zakljucak.
239 Aristotelova gledista o nemogucnosti kretanja, kretanja i
postajanja, izlozena su u Phys. V, 2, 225 b 15. 0 odnosima izmedu
zadovoljstva i kretanja valja videti Eth. N icom., X, 4.
24o Primer u treeoj silogistickoj figuri u kome je [u originalu]
upotrebljen dativ umesto genitiva.
241 Kad nisu u premisama, termini valja da se nalaze u nominativu. Medutim, kad su u premisama, termini treba uvek da budu
u razlicitim padezima - kako to traze same propozicije.
242 0 ovome treba videti i M et., 1'1, 7, 1017 a 22.
243 Pridev: lxj'aitbv.
2u Imenica: 'tO O.yai}6v.
24 5 Imenica
246 Imenica.
247 Pridev: &yai}6v.
248 Pridev.
249 To znaci da nema univerzalnog zakljucka, i da uopste
nema zakljucka. Nairne, gornja premisa AB mora, u prvoj figuri,
da bude univerzalna.
250 U ovom slucaju imamo univerzalnu gornju premisu. Zakljucak je ili univerzalan u Barbara (ako je donj3: premis.a univerzalna), ili partikularan u Darii (ako je donja prem1sa partikularna).
2s1 Ni univerzalan, niti rna kakav drugi zakljucak ne moze se
izvesti kad je gornja premisa AB neodredena.
252 Radi toga da se dobije univerzalan zakljucak.
253 A je afirmirano o svemu sto se nalazi u B; A je, prema
tome, afirmirano 0 r.
254 Upravo: nacrtane linije nemaju takve osobine.
255 Slozeni silogizmi sadrie u sebi vise silogizama koji se, sem
soritesa, ne mogu svesti na istu figuru, nego svaki od njih mora da
bude sveden na svojstvenu figuru. Tako, u jednom slozenom silogizmo - na primer, koji se sastoji iz glavnog silogizma i iz prosilogizma, moze se desiti da zakljucak glavnog silogizma ne moze
biti dokazan pomocu iste figure kao zakljucak prosilogizma.

16 Organon

241

256 Univerzalno-afirmativan zakljucak dobija se samo u prvoj

figuri; u drugoj figuri nema afirmativnog, a u trecoj nema univerzalnog zakljucka.
257 Taj postupak Aristotel je ranije objasnio (Anal. prior., I,
23, 41 a 21, i dalje).
258 Jasno je da je to logicki nemoguce.
259 To je Aristotel propustio da protumaei.
260 U sledeeim svodenjima zakljucci treba da budu dokazani
u vise figura.
261 Afirmativan silogizam ne moze biti uzet u obzir. Nairne,
druga figura ima samo negativne zakljucke.
2 62 Celarent je sveden na Cesare, i to prostom konverzijom
gornje i negativne premise. - Ova svodenja navodena su po Tricot-u, koji je dao i opsirnu egzemplifikaciju.
263 Feria je sveden na Festino prostom konverzijom gornje
negativne premise.
284 Festino, ali ne Baroco.
265 Cesare je sveden na Celarent prostom konverzijom gornje
premise.
266 Gornja premisa moze da bude samo delimicno konvertirana: ,poneko A je B". Ali tada su obe premise partikularne (I 0),
pa ne moze biti silogizma.
267 Na prvu figuru Bocardo ne bi mogao biti sveden.
268 Treca silogisticka figura ima samo partikularne silogizme,
pa zato svi partikularni silogizmi prve figure mogu biti svedeni
na nju.
26 Konverzijom donje negativne premise Br, Darii se svodi
na Datisi.
21o Feria se svodi na Ferison, konverzijom donje premise.
211 Bocardo koji ima gornju premisu partikularno-negativnu.
272 Darapti se svodi na Darii, delimicnom konverzijom donje
premise.
273 Datisi se svodi na Darii.
274 Disamis se svodi na Darii, na taj nacin sto se konvertiraju
donja premisa i zakljucak, i sto se izvrsi transpozicija premisa.
2 75 Felapton se svodi na Feria, delimicnom konverzijom afirmativne donje premise.
278 Ferison se svodi na Feria, prostom konverzijom donje
premise.
277 Za Bocardo nema svodenja. Nairne, kad bi donja premisa
hila konvertirana u partikularnu, ona bi dala dve partikularne
premise, iz kojih se ne bi mogao izvesti zakljucak.
2 78 Radi toga da se prva figura svede na trecu, i treca na
prvu. Svodenje se vrsi konverzijom donje premise.

279 Od partikularnih silogizama druge figure, Festino moze da

bude sveden na treeu figuru, a Bocardo ne moze.
280 Festino se svodi na Ferison prostom konverzijom gornje i
donje premise.
281 Svodenje nije moguce u Baroco.
282 Posto u drugoj figuri nema afirmativnog zakljucka, to su
negativni silogizmi.
2 83 Felapton iii Ferison svode se na Festino, prostom konverzijom gornje premise i delimicnom konverzijom donje premise.
284 U modusima Baroco i Bocardo.
285 Upravo, koji ne mogu biti svedeni iz druge u trecu, i iz
trece u drugu figuru.
286 Aristotel je izlagao o odredenim i neodredenim iii neobicnim terminima u De interp. g!. 3.
287 Ako je B stavljeno, r ne sleduje nufnim nacinom.
288 A prethodi !l, koje mu sleduje. Treba birati izmedu r i
!l, ali A i r su kontrerne suprotnosti; prema tome, ostaje fl.
289 !l ne prethodi uvek A; o onome sto ne postoji moze se
tvrditi !l, ali ne A.
2oo A i r su kontrerno suprotni.
291 B i !l su kompatibilni.
292 Odnosi r!l sa AB jesu isti, ako su, umesto neodredenim
terminima, propozicije r i !l izrafene negacijama. Primer za ovo
imamo kad se stave ,nejednako" iii ,rdavo", umesto ,ne-jednako"
iii ,ne-dobro". U svakom slucaju, raspored termina i njihovi odnosi neee se promeniti.
293 Upor. Anal. prior., I, 4-5. Negacija jednog odredenog
predikata nema isto znacenje koje ima afirmacija jednog neodredenog predikata. Nairne, negacija je istinita, a afirmacija je lama.
294 Jos jedan primer za razliku koja postoji izmedu negacije
jednog odredenog predikata i afirmacije jednog neodredenog
predikata.
295 lma silogizama sa afirmativnim zakljuckom koji se primenjuju na ,biti ne-beo", dok se drugi silogizmi sa negativnim
zakljuckom primenjuju na ,ne biti beo". Te dve vrste silogizama
ne mogu se uzeti jedni umesto drugih.
296 Oba ova zakljucka su afirmativna. Oni se razlikuju samo
po tome sto prvi ima odredeni predikat, dok drugi ima neodredeni
predikat.
297 Ta tri modusa jesu Celarent u prvoj, i Cesare i Camestres
u drugoj figuri. Pomoeu ova tri modusa dokazuje se negativan
zakljucak sa odredenom gornjom premisom: ,nijedan covek nije
muzicar".
298 Po Aristotelu, nemoguce je da postoje dve negacije samo
za jednu afirmaciju.

242

16*

243

DRUGA KNJIGA

Anal. prior., I, 1-26.

Anal. prior., I, 27-31.
3 Upravo, zakljucak jednih je univerzalan, a drugih je partikularan.
4 Ako se utvrdi da je svaki covek zivotinja, samim tim se
utvrduje da je poneka zivotinja covek.
5 I kad je istinita konverzija zakljucaka, ona daje propoziciju
sasvim razlicitu, zbog transpozicije predikata i subjekta.
6 Konverzija zakljucka u Barbara i u Darii daje partikularnu
propoziciju.
7 Konverzija zakljucka u Celarent daje univerzalnu propoziciju.
B Kad je zakljuCak u Feria, ne moze biti konverzije.
9 Pomoeu stava po kome je sve sto je istinito za vrstu, istinito

1 za rodove vrste; a sve sto nije istinito za vrstu, nije istinito ni za

rodove vrste.
10 Barbara.
11 C elarent.
12 Upravo ono sto potpada pod donji termin. Ovaj primer je
dat u Cesare.
13 Gornja premisa novog silogizma u Celarent nije zakljucak
prethodnog silogizma u Cesare, nego je dobijena konverzijom.
14 U prvoj figuri partikularna gornja premisa ne daje zakljucak.
15 Silogizam je u Darii, ali ce zakljucivanje biti isto i za
Feria. Moze se uzeti i Barbara.
16 A to znaci da postoji paralelizam izmedu silogizama sa
univerzalnim zakljuckom i silogizama sa partikularnim zakljuckom.
17 Bilo da su obe Iafne, iii da je lafna samo jedna od njih.
18 Anal. prior., II, 4, 57 a 40-b 17.
19 Filozof oznacava sa A ono sto prethodi iii premise, a sa
B ono sto sleduje iii zakljucak.
20 Malo docnije, u ovoj istoj glavi, 54 a 4, Aristotel obja5njava sta znaci propozicija koja je laina u celini.
21 Silogizam je u Barbara; dve premise su potpuno Iaine, a
zakljucak je istinit.
22 Silogizam je u Celarent; dve premise su potpuno lazne, a
zakljucak je istinit.
23 Na primer, ako se u lainoj gornjoj premisi tvrdi da ,zivotinja" ne pripada nijednom ,coveku".
24 Ako se u lainoj donjoj premisi lazno tvrdi da ,covek"
pripada svakom ,kamenu".
1

244

25 Silogizam je u Barbara; dve premise su delimicno lazne,

a zakljucak je istinit.
2 6 Silogizam je u Barbara; gornja premisa je potpuno Jaina,
donja je istinita, a zakljucak je laian.
27 Silogizam je u Celarent; gornja premisa potpuno je Jafna,
donja je istinita, a zakljucak je lazan.
28 Silogizam je u Barbara; gornja premisa je delimicno lafna
donja je istinita, a zakljucak je istinit.
'
!9 Silogizam je u Celarent; gornja premisa je delimicno la!na
donja je istinita, i zakljucak je istinit.
'
30 Silogizam je u Barbara; gornja premisa je istinita, donja je
potpuno laina, i zakljueak je istinit.
31 Silogizam je u Celarent; gornja premisa je istinita, donja je
potpuno lazna, a zakljucak je istinit.

~2 Silogizam je u Barbara; gornja premisa je istinita, donja

dehm1cno laina, a zakljucak je istinit.
. ~ Silogizam je u Celarent; gornja premisa je istinita, donja
dehm1cno laina, a zakljucak istinit.
34 Silogizam je u Darii; gornja premisa je potpuno laina,
donja je istinita, a zakljucak je istinit.
35 Silogizam je u Darii; gornja premisa je potpuno laina,
donja je istinita, a zakljucak je istinit.
36 Silogizam je u Darii; gornja premisa je delimicno lafna,
donja je istinita, a zakljucak je istinit.
27 Silogizam je u Feria; gornja premisa je delimicno laina,
donja je istinita, a zakljueak je istinit.
38 Silogizam je u Darii; gornja premisa je istinita, donja je
potpuno laina, a zakljucak je istinit.
39 Silogizam je u Feria; gornja premisa je istinita, donja je
potpuno laina, a zakljucak je istinit.
40 Silogizam je u Darii; gornja premisa je delimicno laina,
donja je laina, a zakljucak je istinit.
41 Silogizam je u Feria; gornja premisa je delimicno lafna,
donja je lazna, a zakljucak je istinit.
42 Silogizam je u Darii; gornja premisa je potpuno Ja!na,
donja je laina, a zakljucak je istinit.
43 Silogizam je u Feria; gornja premisa je potpuno lafna,
donja je lazna, a zakljucak je istinit.
44
Silogizam je u Camestres; dve premise su potpuno Iafoe,
a zakljucak je istinit.
45
Silogizam ce biti isti kao u Camestres, ali ce postojati premestanje premisa i konverzija zakljucka.
46

Silogizam je u Camestres, sa jednom premisom potpuno
tstlmtom, a drugom potpuno laznom, i sa istinitim zakljuckom.

245

4
7 Silogizam je u Cesare, sa negativnom premisom delimicno
lafnom, afirmativnom premisom potpuno istinitom, i sa istinitim
zakljuckom.
8
4 Isti je slucaj i u modusu Camestres.
49
Silogizam je u Camestres; afirmativna premisa je delimicno lazna, negativna premisa je potpuno istinita, a zakljucak
je istinit.
50
Silogizam je u Camestres; dve premise su delimicno lazne,
a zakljucak je istinit.
51 Isti je slucaj u Cesare.
2
5 Silogizam je u Festino; gornja premisa je potpuno lazna,
donja je istinita, a i zakljucak je istinit.
sa Isti je slucaj u Baroco.
54 Silogizam je u Festino; gornja premisa je istinita, donja je
lafna a zakljueak je istinit.
55 Isti je slucaj u Baroco.
ss Silogizam je u Festino; dve premise su lafne, a zakljucak
je istinit.
57 Isti je slucaj u Baroco.
58 Silogizam je u Darapti; dve premise su potpuno lazne, a
zakljucak je istinit.
59 Isti je slucaj u modusu Felapton.
Go Silogizam je u Darapti; dve premise su delimicno lafne,
a zakljucak je istinit.
61 Isti je slucaj u modusu Felapton.
62 Silogizam je u modusu Felapton; gornja premisa je potpuno lazna, donja je istinita, a i zakljucak je istinit.
63 Silogizam je u modusu Felapton; gornja premisa je istinita, donja je potpuno laina, a zakljucak je istinit.
64 Silogizam je u Darapti; gornja premisa je potpuno lazna,
donja je istinita, a zakljueak je istinit.
65 Isti je slucaj u Darapti; gornja premisa je istinita, donja je
potpuno lafna, a zakljucak je istinit.
66 Silogizam je u Darapti; gornja premisa je delimicno lafna,
donja je istinita, a zakljucak je istinit.
67 Silogizam je u Darapti; gornja premisa je istinita, donja je
delimicno lazna, a zakljucak je istinit.
68 To jest kad gornji i donji termin promene mesta.
69 Silogizam je u modusu Felapton; gornja premisa je delimicno lafna, a donja je potpuno istinita.
1o Silogizam je u modusu Felapton; gornja premisa je istinita, donja je delimicno laina, a zakljucak je istinit.
7 1 Znaci da je ishod isti, i kad je univerzalna propozicija
potpuno Iaina, i kad je delimicno lafna. Ono sto vazi za Darapti,
vazice i za Datisi i Disamis.

246

72

Sto vazi za Felapton -

vazice i za Bocardo i Ferison.

1a Taj silogizam ima samo dva termina, A i B, ali je rezult~t

isti kao da su tri termina. Nairne, B je uzeto dvaput, kao da Je

upotrebljen hipoteticki silogizam ABr.
74 "Krug" iii "kruini dokaz" nije logicka p~gr~ska, nego. je
pravilan postupak. Kruini dokaz postaje, kad se 1~ Je?noga s~lo
gizma uzme zakljucak i jedna od njegovih. ko.nvertiramh. ~renusa,
i kad se od njih nacine premise drugog silogizma. Zakl]UCak tog
drugog silogizma ~ice druga. pr~misa pr:obitnog . silog~~a. Ako
bilo koja od prem1sa prvog silogizma moze postatl zaklJll;Cak drugog silogizma, - tada je kruzni dokaz savrsen, je~ posta!e u mo:
dusu Barbara. Medutim, ako samo jedna od prem1sa moze na taJ
nacin da bude dokazana, kruzni dokaz je nesavrsen.
75 Ako se, sem ABr, uzme neki drugi srednji termin, na primer !J., ne dobija se vise krug, nego novi silogizam.
76 Od premisa prvobitnog silogizma potrebno je uzeti samo
jednu.
n Ta premisa ne moze biti dokazana kruinim dokazom.
78 To je prvi silogizam.
79 To je drugi silogizam. On dokazuje gornju premisu prvog
silogizma.
so To je treci silogizam. On dokazuje donju premisu prvog
silogizma.
s1 To jest jedna od propozicija ne moze se kruzno dokazati.
s2 U modusu Celarent.
83 Dokaz gornje premise, pomocu zakljucka i konvertirane
donje premise.
84 Zakljucak koji je stavljen kao premisa jeste partikularan,
a i druga propozicija je partikularna. A kad su dve premise
partikularne - nema zakljucka.
s5 Silogizam je u modusu Darii.
S6 Silogizam je u modusu Feria.
s1 Nemoguce je dokazati univerzalnu gornju premisu pomoeu
partikularnog zakljucka.
88 U pitanju su univerzalni silogizmi.
89 Afirmativni zakljucak ne moze se dokazati pomoeu negativnog zakljucka koji je postavljen kao premisa.
90 Silogizam je u modusu Camestres.
91 Silogizam je u modusu Cesare.
92 U pitanju su partikularni silogizmi.
93 Anal. prior., II, 5, 58 a 38.
94 Silogizam je u modusu Baroco.
95 Silogizam je u modusu Festino.

247

96 Ako se uzmu zakljucak

gornja premisa, obe premise ce
biti negativne.
97 U modusu Disamis.
98 U modusu Datisi.
99 Modus je Disamis.
too MA:Jdus je Bocardo.
1o1 Modus je F erison.
102 Dobice se dve negativne premise iz kojih se ne maze izvesti zakljucak.
1os Navedena definicija primenjuje se, pre svega, na silogizme
u modusu Barbara. Konverzija je osobina silogizma kojom se, kad
je dat jedan silogizam, uzima kontradiktorna ili kontrerna suprotnost zakljucka i jedna od dve premise. Iz tih elemenata obrazuje
se novi si!ogizam, ciji ce zakljucak biti kontradiktorna ili kontrerna
suprotnost druge premise. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 245-246,
nap. 7.)
104 U Anal. prior., I, 46, dokazano je da lazan zakljucak ne
moze biti izveden iz istinitih premisa. Posto se laznost zakljucka
stavlja na taj nacin sto se uzima njegova kontradiktorna iii kontrerna suprotnost, i posto je jedna premisa istinita, - potrebno je,
nliZnim nacinom, da druga premisa koja ostaje bude lazna. (Ibid.,
str. 246, nap. 1.)
105 Silogizam je u modusu Barbara.
1o6 Konverzija pomoeu Camestres sastoji se u tome sto se
sacuva gornja premisa, a stavi se kontrerna suprotnost zakljucka,
radi toga da bi se kontrerno pobila donja premisa u Barbara.
1o1 Konverzija pomocu modusa Felapton, pri kojoj se uzima
gornja premisa, kao i kontrerna suprotnost zakljucka, da bi se
kontradiktorno pobila gornja premisa u Barbara.
108 Silogizam je u modusu Celarent.
1oo Konverzija se vrsi pomocu modusa Cesare.
11 Konverzija se vrsi pomocu modusa Darapti.
m Modus je Barbara.
11 2 Konverzija pomocu modusa Baroco sastoji se u tome sto
se uzme gornja premisa i kontradiktorna suprotnost zakljucka, da
bi se kontradiktorno pobila donja premisa modusa Barbara.
m Konverzija pomocu modusa Bocardo sastoji se u tome sto
se uzme kontradiktorna suprotnost zakljucka i donja premisa, da
bi se kontradiktorno pobila gornja premisa modusa Barbara.
114 Modus je Celarent.
115 Konverziji pomoeu modusa Ferison pribegava se da bi se
kontradiktorno pobila donja premisa u modusu Celarent.
116 Konverzija pomocu modusa Disamis vrsi se da bi se pobila gornja premisa.

248

m Modus je Darii.
11s Konverzija pomoeu mod usa F erison vrst se na taj nacm
sto se uzme kontradiktorna suprotnost zakljucka i zaddi se donja
premisa, da bi se kontradiktorno pobila gornja premisa u Darii.
uu Pobijanje donje premise pomoeu Camestres.
uo Konverzija pomoeu modusa Baroco. Zadrzi se gornja
premisa i uzme se kontrerna suprotnost zakljucka, ali se ne pobija
donja premisa.
121 Silogizam je u Camestres.
122 Kontrerno pobijanje donje premise modusom Barbara,
kontradiktornim konvertiranjem zakljucka.
12s Kontradiktorno pobijanje premise modusom Felapton,
na taj naCin sto se zakljucak kontrerno konvertira.
m Premisa AB bice kontradiktorno pobijena. Dobija se silogizam u modusu Ferison.
125 Zakljucak u modusu Darii jeste kontradiktorna suprotnost
donje premise u modusu Camestres.
120 Aristotel misli na promenu koja se odnosi na kvalitet
premisa; ove postaju E i A u modusu Cesare.
121 Modus Festino.
128 Pobijanje donje premise modusom Celarent.
129 Pobijanje gornje premise modusom Disamis.
130 U tom slucaju modus je Baroco.
1st Modus je Darapti.
132 Gornja premisa ne moze se pobiti, ako se uzme kontrerna
suprotnost zakljucka. U tom slucaju, naime, dobijaju se premise:
,Poneko B nije A", i: ,Svako r je B", - iz kojih se ne moze
izvesti zakljucak.
133 Ni donja premisa ne moze se pobiti, jer se dobijaju premise: ,Poneko B nije A", i: ,Svako r je A", - iz kojih se ne
maze izvesti zakljucak.
134 Modusi su u Disamis i Datisi.
135 Za pobijanje donje premise u modusu Disamis dobijaju
se kad se uzme kontrerna suprotnost zakljucka, premise: ,Poneko
B' nije A", i: ,Poneko r je A" - iz kojih se ne moze izvesti
zakljucak.
136 Za pobijanje gornje premise dobijaju se premise: , Poneko
B nije A", - i: ,Svako r je B", - iz kojih se ne moze izvesti
zakljueak.
m To je utvrdeno ranije u ovome delu (Anal. prior., I, 4, 26
a 17-21, kao i u I, 5, 27 a 4-12.)
138 Modus Darapti. Pobijanje modusom Celarent gornje
premise vrsi se kad se uzme kontradiktorna suprotnost zakljucka.
139 Modusi su Disamis i Datisi. Modusom Ferio pobija se
gornja premisa u Datisi. Donja premisa pobija se modusom Cesare.

249

140 Anal. prior., I, 6, 28 h 1-4, 15-29 a 10. Modus je

Felapton.
141
Gornja premisa moze se pohiti modusom Barbara.
142
Donja premisa pohija se modusom Camestres.
143 Modus je Ferison.
144 Gornja premisa pohija se modusom Darii.
145
Donja premisa pohija se modusom Camestres.
146
Gornja premisa pohija se kontrernom suprotnoscu zakljucka.
14 7 Donja premisa pohija se kontrernom suprotnoscu zakljucka, - ali se novi zakljucak ne dohija. Ovakva zakljucivanja mogla
bi se vrsiti u modusu Bocardo.
148 Subjekt jedne premise jeste predikat druge premise.
149 Suhjekt je isti, a atrihuti su razliciti.
150 Subjekt jedne premise jeste predikat druge premise.
151 Atribut je isti, a suhjekti su razliciti.
1 5 2 U dokazu pomocu logicki nemoguceg jedna od premisa
kontradiktorna je zakljucku koji treha utvrditi (ng6~AlJf.ux), - nju
stavlja protivnik. Druga premisa ocevidno je istinita; ona je primljena od oha sagovornika. Zakljucak koji proizlazi iz ovih premisa
ocevidno je Iaian i logicki nemoguc. Ali, kako se iz istinitih premisa ne moze izvesti Iazan zakljucak, iz toga izlazi da je lazna
premisa koja protivreei zakljucku; prema tome, zakljucak je istinit.
(Upor. Tricot, nav. delo, str. 258, nap. 1.)
153 Aristotel se i ovde, kao na mnogim mestima Organona,
nejasno izraiava. Razlika izmedu konverzije i svodenja na logicki
nemoguce po njemu je dvostruka. U konverziji ima dva silogizma,
i prvohitni silogizam sastoji se iz dve premise koje su primljene
zajednickom saglasnoscu dva protivnika; medutim, u svodenju na
nemoguce postoji samo jedan silogizam cija je jedna premisa primljena od protivnika, a o drugoj premisi se raspravlja. A u svodenju na nemoguce ne ohjasnjava se prvohitna premisa koja je
suprotna zakljucku novoga silogizma, nego se ona smatra kao ocevidna po sehi. (Ibid., str. 258, nap. 2.)
154 U prvoj figuri univerzalno-afirmativna premisa ne moze se
dokazati pomoeu logicki nemoguceg. U prvoj figuri, naime, ne
postoji partikularno-negativna premisa koja hi hila kontradiktorna
zakljucku koji treha izvesti.
155 Znaci da se u prvoj figuri moze dokazati partikularno-afirmativna, i univerzalno-negativna, i partikularno-negativna
premisa.
156 Aristotel naziva drugom premisom propoziciju koja je
stavljena kao istinita i dodata laZ:noj propoziciji, kontradiktornoj
zakljucku koji valja utvrditi.
157 Ako je propozicija stavljena kao istinita donja premisa,
dohijaju se premise iz kojih se moze izvesti zakljucak.
158 Modus Barbara.

250

Modus Barbara.
Dokaz partikularno-negativne premise. Dohija se silogizam
u modusu Barbara.
161 Modus je Barbara.
162 Modus je Celarent.
163 Nema zakljucka.
164 Ako se stavi kao hipoteza kontrerna, umesto kontradiktorna suprotnost, dobija se silogizam u Darii.
165 Daje se drugi razlog zbog koga treba odbaciti kontrernu
suprotnost kao pretpostavku.
166 Treba uzeti kontradiktornu, a ne kontrernu suprotnost.
167 Aristotel upravo misli: u svim silogizmima prve figure koji
vode logicki nemogucem.
168 Istinitost zakljucka koji treba dokazati, i koji je kontradiktorna suprotnost, sleduje nuznim nacinom iz laznosti hipoteze.
169 Dohija se silogizam u modusu Baroco.
11o Silogizam ce hiti u modusu Camestres.
m Silogizam ce biti u modusu Camestres.
112 Kad se uzme kontrerna suprotnost zakljucku, dobija se
silogizam u modusu Baroco.
11s Dokaz univerzalno-negativne premise silogizmom u modusu Festino.
174 Dokaz partikularno-negativne premise silogizmom u modusu Cesare.
175 Ovo znaci prema dosad izlozenom - da u drugoj
figuri svi zakljucci mogu biti dokazani svodenjem na logicki nemoguce, - nezavisno od toga da li su oni univerzalni iii partikularni, afirmativni iii negativni.
176 Dokaz univerzalno-afirmativne premise silogizmom u modusu Bocardo.
111 Ako se uzme kontrerna suprotnOl>t zakljucku, dobija se
neuspeli dokaz u modusu Felapton.
178 Uzima se kontrerna, a ne kontradiktorna suprotnost za
dokaz partikularno-afirmativne propozicije u modusu Ferison.
179 Dokaz univerzalno-negativne propozicije u modusu Disam is.
18o Prema Anal. prior., II, 12, 62 a 39.
18 1 Ako se uzme kontrerna suprotnost, dobija se Darapti. Ali
zakljucak nije dokazan, jer ohe kontrerno suprotne premise mogu
hiti Iaine.
182 Da bi se dohio dokaz partikularno-negativne premise treba
uzeti za pretpOl>tavku kontradiktornu suprotnost. U tom slucaju
dohija se Datisi.
159

1 60

251

Anal. prior., II, 12, 62 a 39.

Ako se uzme kontrema suprotnost, dobija se modus Disamis. Upor. Anal. prior., II, 11, 61 b 3~2 a 8.
185
To je, upravo, kontradiktorna suprotnost zakljucka koji
treba dokazati.
1 6
8 Zna se po tome sto se uzima kontradiktorna suprotnost
zakljucka koji treba dokazati.
187
U celoj ovoj glavi ,silogizam" (crui..Aoyta!J.ot;) u stvari
oznacava svodenje na logicki nemoguce, a ,istinito" (0:/.:rJ{}et;) neposredan dokaz.
188 U prvoj figuri u modusu Darii dokazana je pomocu logicki nemoguceg univerzalno-negativna premisa. Neposredan dokaz
je u Camestres.
189 Dokaz pomoeu logicki nemoguceg partikularno-negativne
premise dobija se u modusu Barbara. A on se dobija u modusu
Baroco pomocu neposrednog dokaza.
190 Dokaz univerzalno-negativne premise pomocu logicki nemoguceg dobija se u modusu Ferio. Neposredan dokaz dobija se u
Camestres. Za partikularno-negativnu premisu dokaz pomocu nemoguceg je u Celarent, a neposredan dokaz je u Festino.
ut Dokaz pomoeu logicki nemoguceg partikularno-afirmativne premise dobija se u Celarent. A neposredan dokaz je u Darapti
iii u Disamis.
192 Dokaz pomoeu nemoguceg univerzalno-afirmativne premise dobija se u Baroco, a neposredan dokaz je u Barbara.
Jus Dokaz pomoeu nemoguceg partikularno-afirmativne premise dobija se u Camestres. A neposredan dokaz dobija se u Darii.
1 4
Dokaz pomocu nemoguceg univerzalno-negativne premise
D
dobija se u modusu F estino. A neposredan dokaz dobija se u
modusu Celarent.
195 Dokaz pomocu nemoguceg partikularno-negativne propozicije dobija se u modusu Cesare. A neposredan dokaz dobija se u
modusu Ferio.
ID6 Dokaz pomoeu logicki nemoguceg univerzalno-afirmativne
propozicije dobija se u modusu Bocardo. A neposredan dokaz dobija se u modusu Barbara.
197 Dokaz pomocu nemoguceg partikularno-afirmativne premise dobija se u modusu Ferison. A neposredan dokaz je u modusu
Darii.
19
8 Dokaz pomoeu logicki nemoguceg univerzalno-negativne
premise dobija se u modusu Disamis. A neposredan dokaz je u
modusu Cesare.
tuo Upravo, ako on dokazuje partikularno-negativni zakljucak. Dokaz pomoeu logicki nemoguceg dobija se u Datisi. A
neposredan dokaz dobija se u Festino.
183
184

252

Upravo, iz kontradiktorno iii kontrerno suprotnih premisa.

U prvoj figuri srednji termin je subjekt gornje, a predikat
donje premise; dakle, u te dve premise ni subjekt ni atribut nisu isti.
202 Sledeci primer pokazuje da je silogizam moguc, ali da ce
zakljucak biti besmislen.
20s Silogizam je u Camestres; on ima kontrerno suprotne
premise, a identicne subjekte.
l!04 Dobija se silogizam u Camestres, u kome su premise kontrerno suprotne. U tom silogizmu se subjekt donje premise sadrzi
u subjektu gornje premise kao vrsta u rodu.
205 Dobija se silogizam u Cesare; on ima kontrerno suprotne
premise, a subjekt donje premise jeste rod subjekta gornje premise.
20s U prethodnom silogizmu gornja premisa je afirmativna
(Camestres), a u ovom (Cesare) donja premisa je afirmativna.
207 Modus je Festino. A isto je i za Baroco. Premise su kontradiktomo suprotne.
208 Da bi se dobio afirmativni zakljucak, obe premise moraju
biti afirmativne.
2o9 Ovo znaci: bilo da su obe premise univerzalne, ili da je
univerzalna samo jedna od njih.
21o Modus je F elapton.
211 Modus je F erison.
u2 Univerzalno-afirmativna i univerzalno-negativna premisa.
2 13 Univerzalno-afirmativna i partikularno-negativna premisa.
214 Partikularno-afirmativna i univerzalno-negativna premisa.
215 Sest navedenih kombinacija postoje u trecoj figuri, kao i
u drugoj. - Slucajevi koji su slovima navedni kao primeri jesu iz
druge figure. U prvoj figuri nisu moguci silogizmi koji se sastoje
iz suprotnih premisa.
2u Anal. prior., II, 2, 3 i 4 glava.
211 Kod paralogizama podrazumevaju se pogresna zakljucivanja koja polaze od suprotnih premisa. Ta zakljucivanja izgledaju
prividno istinita, zato sto su dvosmislena. Njihov zakljucak je propozicija kontradiktorna ili kontrerna onome sto je postavljeno kao
istinito.
218 Upor. Anal. prior., II, 20, kao i De soph. elench., 1.
21u -r:o Ev O:Q:x.ij iii E; 0:QX.Tit; alnia{}m (petitio princ!pii) sastoji se u tome sto se pretpostavlja ono sto treba dokazatl.
220 Upravo: ako se pode od premisa manje poznatih iii podjednako nepoznatih. - Kad su premise manje jasne, iii isto tako
malo jasne kao postavljeni problem, - tada nema dokaza.
221 Nairne, ono sto sleduje treba da bude obja8njeno onim sto
prethodi, a ne ono sto prethodi onim sto sleduje. Upor. Categ., 12.
222 Filozof ovde misli na zakljucke objasnjene premisama.
20o

201

253

223 Oni pretpostavljaju iii da paralelne linije ne konvergiraju,

iii da su jednaki naspramni uglovi, koje sa njima cini transverzala,
sto je, i jedno i drugo, posledica paralelnosti.
224 Petitio principii u prvoj silogistickoj figuri.
22S Izrazito mutan kraj ove glave govori o petitio principii u
drugoj i trecoj figuri.
226 Petitio principii u silogizmu sa afirmativnirn zakljuckom
moze biti samo u prvoj i u treeoj figuri. Nairne, druga figura ima
uvek negativan zakljucak.
227 Kad silogizam ima negativan zakljucak, petitio principii
postoji, ako su isti predikati negirani o istom subjektu. U negativnim silogizmima petitio principii mora da bude samo u negativnoj
premisi, zbog toga sto termini negativne premise nisu konvertibilni.
22s Vidi Top., VIII, 12.
229
U slucaju svodenja na logicki nemoguce, zakljucak se dobija i pomocu pretpostavke, i pomocu negacije.
200
Pod Topikom Aristotel u stvari misli na De soph. elench.,
V, 167 b 21-36. Filozof istice da je ovaj slucaj najlakse razumeti.
Nairne u njemu logicki nemoguci zakljucak nema nikah.ve veze s
pretpostavkom, nego jedino zavisi od posrednih propozicija koje
obrazuju silogizam. Iz to~a izlazi da se jednom sofizmom pripisuje
logicna uzroenost onom sto nikako nije uzrok.
0 Zenonovom dokazu Aristotel govori u Phys., VI, 9, 239 b
10. (Vidi Tricot, nav. delo, str. 200, nap. 2.)
231 Zakljucak je lazan, ako je najmanje jedna premisa lazna.
m Kad su u pitanju prosilogizmi.
233 Anal. prior., ll, 2, 53 b 11-25.
234 Katasilogizam je protivan silogizam. Takav silogizam
upravljen je protiv onoga koji dokazuje.
zss Upravo: kad protivnik traZi premise jednog iii vise prosilogizama, a ne ukazuje na zakljucke koji ce posluziti kao premise
glavnom silogizmu.
236 To jest zakljueak glavnog silogizma ne moze ostati skriven, posto protivnik treba da dokaZe protivrecnost teze.
237 To su u stvari premise prosilogizama iz kojih zakljucci
proizlaze nuznim nacinom.
238 Propozicije koje imaju jedan zajednicki termin.
2 39 Da bi se zbunio protivnik, navode se propozicije koje ne
leze jedna pored druge i nemaju zajednicki termin. Na taj nacin
remeti se logicki red.
240 EiEyxo~ pobijanje koje je vrsta silogizma.
24 1 Aristotel hoce da kaZe da u svakom silogizmu zakljucak
moze biti izveden iz dve afirmativne, iii iz jedne afirmativne, a
druge negativne premise.
2 4 2 0 tome vidi De soph. elench., I, 1.

254

Ako se odrice sve sto protivnik pita.

Rec je o odnosima izmedu opsteg i pojedinacnog. Opste
se moze saznati samo pomocu pojedinacnog. Saznanje opsteg nalazi
se potencijalno u znanju do koga se dolazi culnirn opaZanjem.
245 Anal. prior., II, 21, 66 b 20-26, 26-30.
246 Aristotelovo shvatanje jeste da kad covek zna univerzalno,
a ne zna partikularno, - on je u zabludi.
247 Vidi Metaph., Z, 15, 1039 b 20.
248 Upor. De anima., II, 1.
24n Postoje, dakle, opste, pojedinacno i aktuelno znanje, a
ista podela vazi i za zabludu.
2so Po Aristotelu, nemoguce je zamisliti kao sto cini Heraklit - identitet suprotnosti. Zlo po sebi moze biti dobro samo
akcidentalno, i obrnuto.
251 Aristotel nagla5ava da cilj ljubavi nije fizicko sjedinjavanje, nego da je ovo poslednje sredstvo za jedan visi cilj: biti
voljen. Isto je tako u reljama i umetnostima sve upravljeno cilju
koji treba dostici. Upor. i shvatanja koja je filozof izlozio u
Nikomahovoj etici, 2, 3, 1105 b 9.
2s2 Za Aristotela silogizam je instrument nauke iii dokaza
kad se sastoji iz premisa koje izraZavaju nuzne odnose. Filozof u
silogizmu gleda instrument dijalektike, kad se ovaj odnosi na
obicna misljenja. Uz to, smatra silogizam za instrument retorike.
A retorika je jedna grana dijalektike i odnosi se na besednicku
vestinu. Upor. Rhet., I, 1, 1354 a 1.
253 0 :n:aQ6.&nyf.tO. govori Aristotel jos u Anal. post. (1, 1,
71 a 10) i u Rhet. (1, 2, 1356 b 3). Pod primerom filozof podrazumeva raznolikost indukcije koja dokazuje da gornji termin pripada srednjem terminu posredovanjem ne donjeg termina, nego
cetvrtog termina, slicnog donjem.
254 Primer (:n:o.Qa&ELYf.tO.) se razlikuje od obicnog silogizma
time sto ovaj zakljucuje od celine na deo, od opsteg na pojedinacno, a onaj jedan slican slucaj primenjuje na drugi. <?d induk~ije
primer se razlikuje time sto prva od delova prelaz1 na celmu,
dok primer od jednog poznatijeg dela dospeva do drugog manje
pozna tog.
25s Abdukcija iii redukcija (u:n:o.yroyi)) jeste silogizam koji ne
daje istinito, nego pribliZno saznanje.
Abductio u logici znaci prelaz od jednog stava drugome pri zakljucivanju.
256 SledeCi primer uzeo je Aristotel od Hipokrata sa Kiosa,
koji je pokusao da pomocu polumeseca dokaZe kvadraturu kruga.
257 Upravo takva propozicija jeste sam princip dokaza.
258 Objekcija (vomoL~) jeste propozicija koja je kontrerno
iii kontradiktorno suprotna jednoj propoziciji. Aristotel govori o
243
244

255

objekciji u Anal. post., I, 12, 77 b 34; u Top., VIII, 2, 157 a

34-b 33, kao i u Rhet., II, 25, 1402 a 30.
2 59 Objekcija je propozicija suprotna prvobitnoj propoziciji;
kao takva, ona se moze javiti samo u prvoj i u trecoj figuri, jer se
samo u njima mogu dokazati suprotne premise, od kojih je jedna
afirmativna, a druga negativna. Medutim, zakljucci druge figure
samo su negativni.
260 Aristotel, razume se, misli na premisu protiv koje je
objekcija upravljena.
261 Filozof uzima ,verovatno" i ,znak" za sastavne delove
entimema. Upor. Rhet., I, 2, 1357 a 32-b 21.
,Verovatno" i ,znak" razlikuju se time sto je prvo sud, dok
,znak" slu.Zi kao pretpostavka za druge propozicije.
262 Entimem (tvihJfl'l']f!U) je skraceni zakljucak, upravo zakljucak u kome se jedna premisa izostavlja i ne iskazuje, ali
moze da se dopuni u mislima. 0 entimemu upor. Rhet., I, 1, 1355
a 6; I, 2, 1357 a 32; Problem., XVIII, 3.
2 63 U prethodnoj glavi mislilac je tvrdio kontremo suprotno.
264 Upravo kad su dve premise afirmativne. U drugoj
silogistickoj figuri entimem je naroeito nepouzdan. Nairne on ne
moze da dokaZe cak ni jedan deo onoga sto je trebalo dokazati,
kao sto to moze entimem trece figure.
265 Treba da podelimo znake na nepobitne i na one koji se
mogu pobiti, i tO prema figurama. - lndicija (tEXf!tl(lto'V) ffiOZe
da se smatra iii kao rod (prva figura) ciji je znak vrsta (u tri
silogisticke figure); drukcije receno, to je srednji termin; iii je
indicija suprotna - kao rod prema rodu. Nairne, znak se naziva
ono sto je zakljuceno u drugoj i treeoj figuri (ciji se srednji termini zovu ax(la, zbog njihovog polohja, kao predikat u drugoj
figuri, i kao subjekt u trecoj), a indicija ono sto je zakljuceno u
prvoj figuri. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 325-326, nap. 4.)
266 Aristotel sad proucava prirodne znake i fizionomski silogizam, koji spada u semiotiku (OEf!Hwnxf)). Semiotika je ucenje
epikurejca Filodema, po kome reei nisu slike, nego su znaci nasih
predstava. U medicini, semiotika je nauka o znacima iii simptomima bolesti.
Fizionomski silogizam je poseban rod onoga silogizma koji
se osniva na znacima.
Aristotelova fizionomika ima siri obim nego moderna, ukoIiko obuhvata i Zivotinje, a uzi ukoliko kod !judi zakljucuje samo
na one dusevne pojave i osobine koje su, po filozofovim recima,
zajednicke dusi i telu, ukoliko je njihov subjekt iii nosilac oduhovljeno telo (na primer, gnev i pozuda). Aristotelova fizionomika
smatra da je oduhovljeno telo, zajedno sa svojim organima, nosilac
culnih pojava, dok misljenje i htenje pripadaju samo du5i (De
anima, I, 1, 3 i 4). (Upor. Dr Eug. Rolfes, nav. delo, str. 206,
nap. 96.)

256

CETVRTI DEO

DRUGA ANALITIKA

17 Organon

Knjiga prva
TEORIJA DOKAZA
Glava prva
[NUZNOST SAZNANJA KOJA SU RANIJE POSTOJALA]

Svaka razumna nastava i svako ucenje dolaze od saznanja koje je ranije postojaio. To se vidi jasno kad se
sve nauke posmatraju; na ovaj nacin sticu se matematicke
nauke, a isto tako i svaka od ostalih disciplina [vestina].
Isto je tako i sa dijaiektickim obraziozavanjima [raspravijanjima, disputacijama], pa bilo da se ona vrse pomoeu siiogizama iii pomoeu indukcije. Nairne, na oba
nacina proizvode ona nastavu pomoeu vee ranije saznatog
[pomoeu znanja koja vee ranije postoje], i to u prvom
siucaju uzimaju se premise kao da ih protivnik podrazumeva, au drugom slucaju opste [univerzaino] se potvrduje
iz ocevidnosti pojedinacnog [partikuiarnog]. Na isti naCin
retorski argumenti ubeduju iii primerima, dakie indukcijom, iii entimemima,t sto je siiogizam [dakie siiogistickim
putem].
Svako prethodno saznanje mora biti dobijeno na dva
nacina; na prvi [nacin] mora se pretpostaviti da stvar
postoji, a na drugi se mora razumeti sta je ono sto je imenom [terminom] oznaceno. A katkad, opet, moraju se oba
nacina uzeti u obzir [znacenje imena iii termina i postojanje stvari]. A reCi da je za svaku stvar istinito iii potvrdivanje iii odricanje znaci pretpostaviti da stvar postoji.
s druge strane, mi za trougao pretpostavijamo da znaci
17*

259

izvesnu stvar; a o jedinici pretpostavljamo u isto vreme

obe stvari, naime, sta ona znaci [njeno ime], kao i da ona
postoji. Svaki od ova dva slucaja nije nam podjednako
ocevidan.
Moguee je da jedno saznanje proizlazi kako iz ranijih
saznanja tako i iz saznanja stecenih u isto vreme kad i
ono samo. Kao primer za to mogu se navesti pojedinacne
stvari koje su obuhvaeene opstim pojmom i o kojima se,
samim tim, ima saznanje. Tako se vee znalo da je zbir
uglova svakog trougla jednak zbiru dvaju pravih uglova
ali da je ova figura upisana u polukrugu trougao - sa~
znaje se istovremeno sa postavljanjem druge premise. Jer,
izvesne stvari se uce samo na ovaj nacin, i mali termin
se ne saznaje pomoeu srednjeg termina: sve ove stvari su
pojedinacne stvari koje nisu potvn1ene od nekoga subjekta.
Pre indukcije iii pre izvodenja zakljucka iz silogizma
treba, bez sumnje, reei da se na izvestan naCin zakljucak
[konkluzija] vee zna, a da se na drugi nacin on ne zna.
Jer, ako se ne zna apsolutno [u apsolutnom smislu] da li
nesto [trougao] postoji, kako se o njemu moze apsolutno
znati da su njegovi uglovi jednaki sa dva prava ugla? U
stvari, mora biti jasno da se u izvesnom smislu zna, ukoliko se zna uopste, ali da se ne zna apsolutno. Kad tako
ne bi bilo, dospelo bi se u teskoeu izlozenu u [Platonovom]
Menonu: da se iii nista ne moze uciti, iii [da se moze uciti]
samo ono sto se vee zna.
Ali ova teskoea se ne moze resiti, kao sto su neki
pokusavali, postavljajuei pitanje: ,Znas li ti da je svaka
duada pama, iii ne znas?" Ako se ovo pitanje potvrdi,
oni navedu jednu odredenu duadu za koju upitani ne
misli da postoji, pa, prema tome, ne misli ni da je parna.
I tako oni resavaju teskoeu na taj nacin sto kafu da ne
znaju da je svaka duada parna, nego to znaju samo o jednoj takvoj duadi koja im je poznata kao duada.
A ipak oni znaju ono o cemu imaju dokaz, iii su ga
jednom ranije dobili; ali oni ga nisu dobili za sve o cemu
znaju da je trougao ili broj, nego na apsolutan nacin,
za svaki broj i za svaki trougao. Jer nijedna premisa ne

260

postavlja se tako da bi trebalo da vafi samo za broj koji

ti kao takav poznajes, ili za pravolinijsku figuru koju ti
kao takvu poznajeS, nego [se postavlja] tako da ona vazi
za broj i za figuru uopste. Ali nista, mislim, ne sprecava
da se ono sto se uci na neki nacin [vee] zna, a da se na
neki drugi nacin [jos] ne zna. Jer, nije besmisleno reCi da se
ono sto se uci na neki nacin vee zna, nego [je besmisleno]
reei da se to zna u onoj meri i na onaj nacin kako se uci.
Glava druga
[NAUKA I DOKAZ]

Mislimo da tada nesto znamo na apsolutan nacm,

a ne na sofisticki, akcidentalan [sporedan, slucajan] nacin
kad mislimo da poznajemo uzrok kao takav, kojim stvar
[predmet] postoji, i kad znamo da je ovaj uzrok - uzrok
stvari i da ne moze biti drukcije.
Jasno je da je [naucno] znanje takve vrste. Da je tako
pokazuje drfanje kako onih koji ne znaju tako i onih koji
znaju. Nairne, prvi veruju da se ponasaju kao sto smo
naznacili, a drugi se stvarno tako ponasaju. Iz toga proizlazi da objekt nauke u pravom smislu jeste nesto sto ne
moze biti drukcije nego sto jeste.
Da li postoji jos drugi takav nacin znanja - objasnieemo docnije. Za sada kazemo da mi pomoeu dokaza
znamo. Pod dokazom podrazumevam naucni silogizam.
A naucnim nazivam silogizam, ako mi pomoeu njega ukoliko ga imamo - znamo.
A ako je [naucno] znanje onakvo kao sto sam ovde
pretpostavio, tada, nuznim nacinom, i apodikticko [na
dokazu osnovano] znanje mora da proizlazi iz prernisa
koje su istinite, i prve, i neposredne, i poznatije, i ranije
nego zakljucak, i ciji su one uzrok. Jer, tako ee principi
onoga sto je dokazano biti svojstveni konkluziji. Jedan
silogizam moze postojati i bez takvih svojstvenih premisa,
ali on neee biti dokaz, jer neee proizvoditi nauku.
Premise moraju biti istinite, zato sto nije moguee znati
ono stone postoji- na primer, samerljivost [komensura-

261

bilnost] dijagonale. One moraju biti prve, i one sene mogu

dokazati, jer se inace ne bi mogle znati, posto ne bi bilo
za njih dokaza. Nairne, znanje stvari koje se mogu dokazati - ako nije rec o akcidentalnoj nauci - nije nista
drugo do imati dokaza o njima. Premise moraju biti uzroci
konkluzije, poznatije od nje i ranije od nje. [Premise moraju biti) uzroci - zato sto mi tek tada znamo jednu stvar
kad poznamo njen uzrok. A [premise] moraju biti ranije
- zato sto su uzroci, i ranije saznate [ranije i po saznanju]. To ranije saznanje ne sastoji se samo u razumevanju
na drugi nacin na koji smo ukazali nego i u znanju da stvar
postoji.
,Ranije" i ,poznatije" imaju dvostruko znacenje. Jer,
ono sto je po prirodi ranije nije identicno s onim sto je
ranije za nas, a isto tako i ono sto je po prirodi poznatije
nije identicno s onim sto je poznatije za nas. Pod onim
sto je ranije i poznatije za nas podrazumevam predmete
koji lefe blize culnom opaZanju; a pod ranijim i poznatijim na apsolutan nacin - predmete udaljenije [upravo:
najudaljenije] od culnog opaZanja. A najopstiji uzroci su
najudaljeniji od culnog opaZanja, dok su mu pojedinacni
uzroci najblizi. A ovi pojmovi suprotni su jedan drugome.
Premise moraju biti prve, to jest one moraju biti svojstveni principi stvari. Jer, prvu premisu i princip smatram za isto.
Princip dokaza jeste jedna neposredna premisa [stav,
propozicija], a neposredna je ona premisa koja nema nikakvu drugu ispred sebe.
Premisa je iii potvrdni iii odrecni deo jednog iskaza,
koji nesto 0 nekom iskazuje [kojim se jedan predikat pridaje iii odrice jednom subjektu]; ona je dijalekticka kad
na isti naCin jedan ili drugi deo pretpostavlja, a ona je
apodikticka [demonstrativna] kad jedan od njih odredeno
pretpostavlja kao istinit. Iskaz je jedan iii drugi deo jedne
protivreenosti, a protivrecnost je suprotnost takva dva
stava, koji nista treee izmedu sebe ne dopustaju. Deo protivrecnosti koji nesto 0 necem izrazava jeste potvrdivanje

262

[afirmacija], a deo koji nesto od neeeg iskljucuje jeste

odricanje [negacija].
Od neposrednih principa jednog silogizma nazivam
tezama one koji se ne mogu dokazati, ali koji nisu neophodni svakome ko hoce nesto da nauci; medutim, nazivam
aksiomama principe koji su neophodni svakome ko hoce
ne5to da nauci. Jer, postoje neki takvi stavovi, i mi ih
obicno nazivamo aksiomama.
Od teza su hipoteze one koje uzimaju jedan od dva
dela iskaza - mislim, naime, da nesto postoji iii da ne
postoji; a one koje ih ne uzimaju jesu definicije.
Jer, definicija je teza,- posto aritmeticar utvrduje da
je jedinica kvantitativno nedeljiva, - ali definicija nije
hipoteza. Jer, nije isto reCi sta je jedinica [definisati jedinicu] i tvrditi da jedinica postoji.
Ali, posto se nase verovanje u jednu stvar i znanje
koje 0 njoj imamo sastoje u tome sto imamo jedan silogizam one vrste koju nazivamo dokazom, i posto je taj silogizam takav samo na osnovu prirode principa na kojima
je silogizam izveden, nuzno je, prema tome, ne samo da
se poznaju pre zakljucka prve premise - bilo sve, bilo
bar neke od njih - nego i da se one bolje poznaju nego
zakljucak.
Uzrok zbog koga jedan atribut pripada jednom subjektu, sam pripada subjektu vise nego taj atribut; na primer, nama je draZe ono zbog cega volimo [jedan predmet]
nego voljeni predmet. Dakle, ako nase znanje [konkluzije]
i nase verovanje proizlaze iz prvih premisa, - tada mi
ove bolje znamo i viSe u njih verujemo, zato sto pomoeu
njih znamo posledice. Ali nije moguce da se, u visem stepenu nego u stvari koje se znaju, veruje u stvari koje se
niti znaju niti se proziru pomocu znanja viseg nego sto je
saznanje.2 A to bi se dogodilo ako niko od onih koji su
dokazom navedeni na verovanje ne bi ranije i bolje saznao
principe. Jer, principima - iii svima iii nekima od njih
- mora se vise verovati nego zakljucku [konkluziji).

263

A ko hoce da stekne znanje do koga se dolazi pomoeu

dokaza, taj ne mora samo da bolje poznaje principe i da
im vise veruje nego onome sto je dokazano; nego njemu,
isto tako, ne sme biti nista izvesnije i poznatije nego suprotnost principa - odakle bi posao silogizam koji bi
zakljucio suprotnu zabludu - jer onaj ko ima znanje u
apsolutnom smislu mora biti nepokolebljiv [u svom ubedenju].

Glava treca
[KRITIKE IZVESNIH ZABLUDA 0 ZNANJU I DOKAZU)

Neki misle da zato sto se moraju znati prve premise

ne postoji nauka [naucno saznanje]. Drugi, opet, dopustaju postojanje nauke, ali misle da za sve postoje dokazi;
medutim, ni jedno ni drugo od tih misljenja nije istinito
iii nuzno.
Jer, oni, po Cijoj pretpostavci nikakvo znanje uopste
nije moguce, tvrde da se bavljenjem kojim od njih dospeva
do beskonacnog, posto se sledece ne moze znati pomocu
ranijeg ako ne postoji prvo. I u tome imaju pravo, jer
se beskrajno ne moze proCi do kraja. I ako se stane kod
principa, onda, kafu, ovi se ne mogu saznati, jer za njih
ne postoje nikakvi dokazi koji jedini sacinjavaju [naucno]
znanje. Ako se prve premise ne mogu znati, - tada se ni
ono sto je iz njih izvedeno [konkluzije] ne moze znati u
apsolutnom iii u pravom smislu vee samo pod pretpostavkom da su premise istinite.
Drugi dopustaju mogucnost znanja, koje - kafu oni
- postaje samo pomoeu dokaza. Ali, po njima, nista ne
sprecava da za sve postoji dokaz. Jer, dokaz moze da bude
voden u krugu i reciprocan [premise mogu jedna iz druge
da budu dokazane].
Ali, mi kafemo da svaka nauka nije demonstrativna
i da se nauka o neposrednim principima ne moze dokazati.
A jasno je da tako mora biti nuznim nacinom. Jer, ako je
nuzno poznavati ranije premise, iz kojih dokaz biva iz264

voden, i ako se jednom stane kod nep?srednih istina, ove

se, nuznim nacinom, ne mogu dokazah.
To je nase gledis~e, i mi tvrdimo n~ ~am~ da post~:>ji
nauka [naucno saznanJe] nego da postojl 1 pocetak [pnncip] nauke, kojim mi upoznajemo definicije. 3
Jasno je da dokaz u krugu u apsolutnom smislu nije
moguc ako dokaz treba da pode od ranijih i poznatijih
principa ka zakljucku [konkluziji] .. Jer, moguce je da i~~e
stvari, u odnosu na iste stvari, u tsto vreme budu ramJe
iii docnije - sem ako se ti izrazi ne uzmu na drugi naCin
i ako se ne kaze da su jedne takve za nas, a druge u apsolutnom smislu, - dakle, na naCin kojim indukcija vodi
saznanju. Ali, u tom slucaju, nasa definicija znanja u pravom smislu ne bi bila tacna, nego bi ovo znanje u stvari
imalo dvojako znacenje. Ili, druga vrsta dokazivanja, koja
polazi od onoga sto je poznatije za nas, mozda i nije dokazivanje u pravom smislu?
Ali oni koji pretpostavljaju dokaz u krugu ~~ samo
da dospevaju u teskoce o kojima smo sll:d govonh _nego
oni isto tako, ne mogu niSta drugo kazatt nego da ]edna
stv~r postoji, ako [ona] postoji. A da to proizlazi, jasno je
kad se stave tri pojma,- jer nije vazno da lise kafe da se
dokaz savija u krugu pomoeu mnogo iii pomocu malo
pojmova, - pomocu malo pojmova ili samo pomocu dva
pojma. Ako, naime, postojanje A povlaci za sobom, nuznim nacinom, postojanje B, a ovo poslednje postojanje, iz
toga izlazi da ce postojanje A povuCi za sobom postojanje
r. Ako sad postojanje A, nuznim nacinom, povlaci za soborn postojanje B, a ovo poslednje postojanje A (jer u
tome se, po nasem objasnjenju, sastoji dokaz u krugu!~
onda A moze biti stavljeno na mesto r. Prema tome, rect
da - ako B postoji - A postoji, jeste isto sto i reci da ako B postoji - postoji i r, a iz toga proizlazi zakljucak
da - ako A postoji, postoji i r. Ali r je identicno sa A.
Dakle, oni koji pretpostavljaju da j~_dokaz kruzn_i_ ne tvrd~
nista drugo nego da - ako A postojl - A postojl. I na taJ
naCin daje se sve lako dokazati.
265

Ali takvo dokazivanje ne bi bilo moguce, sem kod

onih pojmova koji jedan drugom logicki sleduju kao svojstveni atributi4
Ali, za slucaj da je stavljena samo jedna stvar, mi smo
dokazali da iz nje nikad nuznim nacinom ne proistice
druga stvar (pod ,samo jedna stvar" hocu da kazem da se
stavlj~ samo jedan termin [pojam] iii samo jedna teza
[premisa]). Tek na osnovu najmanje dve teze [premise]
Il_lOg~ce je izvesti zakljucak [konkluziju], a to je uslov za
stlog1zam. Kad, dakle, A sleduje B i r i kad ova dva poslednja termina sleduju jedan drugome i A - u tim slucajevima je moguce da se u prvoj figuri dokazu, jedna
pomocu druge, sve propozicije koje se traze [konkluzija i
premise], kao sto je pokazano u [nasim] raspravama 0 silogizmu. Mi smo tamo5 takode dokazali da se u drugim
figurama ili ne moze dobiti [izvesti] kruzni silogizam ili se
konkluzija silogizma ne odnosi na postavljene premise. A
propozicije ciji se termini uzajamno ne potvrduju nikad ne
mo~u._biti predmet. k~z~og dokaza. I posto se malo propoziCIJa ove vrste JaVIJaJu u dokazivanjima, jasno je da je
uzaludno [prazno] i nemoguce tvrditi da dokazivanje biva
izvodeno iz propozicija koje se uzajamno potvrduju i da,
na taj nacin, sve moze biti dokazano.

Glava cetvrta
[DEFINICIJE ,0 SVAKOM", ,PO SEBI" I ,OPSTE"
(, UNIVERZALNO")]

Posto je nemoguce da se moze drukcije odnositi ono

sto je predmet nauke, uzet u apsolutnom smislu, bice nuzno ono sto se zna apodiktickim znanjem. Apodikticko je
znanje onda kad ga imamo time sto imamo dokaz. A
dokaz je zakljucak iz nuznog [dokaz je silogizam izveden
iz nuznih premisa]. Moramo, dakle, da ispitamo kakve
su osobine i kakva je priroda premisa dokaza. Ali prvo
moramo da utvrdimo sta podrazumevamo kad kaiemo
,o svakom" [,pridato svakom subjektu"], i ,po sebi", i
,opste" [,univerzalno"].

266

Pod izrazom ,o svakom" podrazumevam: u odnosu

na ono sto se ne nalazi samo kod jednog, a kod drugog
ne, ili [u odnosu] na ono sto ne postoji samo jednom, a
drugi put ne postoji; kao, na primer, ako za svakog coveka
vazi predikat zivotinja [stvorenje obdareno culima], i ako
je istinito reCi da je ovo covek, tada je takode istinito
reCi da je to zivotinja; i ako je prva recenica sad istinita,
i druga je u isto vreme istinita. A isto je tako i ako je
svakoj liniji pridata tacka.
A dokaz za to sto smo rekli jeste da mi prigovore protiv onoga ,o svemu" verujemo da smo vratili ako iii pitamo da li nesto kod jednoga ne vaii, ili da li jednom ne vaii.
,Po sebi" postoje atributi koji pripadaju sustini subjekta; tako, na primer, trouglu pripada linija, a liniji tacka
(jer bitnost trougla i linije sastoji se iz ovih elemenata koji
su saddani u definiciji sto izrazava sustinu stvari).
Drugo, sami atributi [akcidencije] saddani su u subjektima, koji se sami podrazumevaju u definiciji sto izrazava prirodu ovih atributa. Tako liniji pripadaju pravo i
okruglo, a neparno i parno pripadaju broju, - a isto tako
prvo [prosto] i slozeno, i ravnostrano [kvadratni broj],
i raznostrano [pravougaoni broj].6 Za sve te atribute definicija koja oznacava njihovu prirodu saddi subjekt, naime, tamo liniju, a ovde broj. Isto tako, sto se tice svih
drugih atributa, nazivam atributima po sebi one koji kao sto sam napomenuo - pripadaju njihovim subjektima;
naprotiv, one koji ne pripadaju njihovom subjektu ni na
koji od ta dva nacina, nazivam akcidencijama [slucajnim,
sporednim atributima]- kao, na primer, muzicar [obrazovan] ili beo - za stvorenje obdareno culima.
Dalje upotrebljavam izraz ,po sebi" za ono sto nije
iskazano o nekom drugom subjektu; na primer, kad se
kaze ,onaj koji ide", to znaci da je neka druga stvar koja
ide [to je podrazumevani subjekt, supstancija], ili koja je
bela; naprotiv, supstancija, upravo sve ono sto oznacava
izvesnu odredenu stvar, nije ne5to drugo nego ono sto
ona sama jeste. Prema tome, ja nazivam ,atributima po
267

sebi" atribute koji nisu iskazani o jednom subjektu, a

,akcidencijama" one koji su iskazani o jednom subjektu.
Isto tako, jos je na drugi nacin [u drugom smislu]
ono sto jednoj stvari pripada zbog nje same- ,po sebi";
medutim, ono sto joj ne pripada zbog nje same jeste ,akcidentalno". Ako, na primer, seva munja dok neko ide,
onda je to akcidentalno zato sto nije sevala munja zbog
idenja, nego se samo, kaiemo, tako akcidentalno desilo.
Ali, ako jednoj stvari pripada nesto zbog nje same, tada
joj to po sebi pripada. Tako, kad ugine neka zaklana zivotinja, to se dogada zbog klanja kao takvog, jer je ona
uginula zato sto je zaklana, i nije samo akcidentalno da
zivotinja ugine pri klanju.
Tako, dakle, sto se tice objekata nauke u pravom
smislu, atributi koji se nazivaju ,po sebi", iii u smislu
sto su njihovi subjekti saddani u njima, ili u smislu sto
su oni [atributi] saddani u njihovim subjektima - ti atributi ,po sebi" postoje u isto vreme i kao takvi i nuznim
nacinom.
Jer, nemoguce je da subjektu ne pripadaju atributi
,po sebi" ili u apsolutnom smislu, ili kao jedna od dve
suprotnosti, - kao [sto, na primer,] liniji [pripada] pravost
ili krivost, a broju neparnost ili parnost. Jer kontrerno
suprotno je ili lisenost [privacija] ili protivreenost [kontradikcija] u istoj vrsti. Tako, na primer, kod brojeva parno
je ne-parno [ukoliko parno nuznim nacinom sleduje iz
ne-neparnog]. Dakle, ako je nuzno ili potvrdivati ili odricati predikat jednog subjekta, atributi po sebi moraju isto
tako nuznim nacinom pripadati svojim subjektima.
Na ovaj nacin, dakle, treba da budu pojamno odredeni ,o svakom" [to jest atribut potvrden od svakog subjekta] i ,po sebi" [to jest atribut po sebi]. A ,opste" [,univerzalno"] nazivam ono [onaj atribut] sto pripada svakom
subjektu i po sebi, i ukoliko je ono sto jeste. 7
Iz ovoga je jasno da sve sto je opste nuznim nacinom
pripada stvarima.8
,Po sebi" i ,kao takvo" jesu jedna i ista stvar. Tako
liniji po sebi pripadaju tacka i pravost, jer joj one pripa-

268

daju ukoliko je ona linija. A trouglu, ukoliko je trougao,

pripada zbir uglova jednak sa dva prava ugla - zato
sto su uglovi trougla po sebi jednaki sa dva prava ugla.
Atribut pripada univerzalno subjektu kad se moze
pokazati da on pripada rna kome od njih [subjekata], kao
i da mu prvobitno pripada.
Tako atribut saddavati dva prava ugla" ne pripada
figuri univerzalno:' Isto tako, moze s~ na jednoj fig';lr~
dokazati da saddi dva prava ugla, ah ne na rna koJOJ
figuri, - a i onaj ko dokazuje ne upotrebljava rna koju
figuru. Jer, cetvorougao je figura, ali zbir njegovih uglova
nije jednak sa dva prava ugla. Medutim zbir uglova rna
koga ravnostranog trougla jednak je sa dva prava ugla,
ali ne prvobitno, nego, pre njega, tu osobinu ima trougao
[uopste] . Dakle, jednom slucajno uzetom ili svakom d~u
gom trouglu, na kome je, kao prvome, dokazana osobma
da ima zbir uglova jednak sa dva prava ugla - ova [os.<?bina] prva opste [univerzalno] pripada. A dem<?nstrac~Ja
u pravom smislu sastoji se u d?kazu da ta osobma o~ste
[univerzalno] pripada takvom Jednom trouglu. Meduhm,
dokazati da taj atribut pripada drugim trouglima jeste
demonstracija samo u jednom izvesnom smislu, a ne u
pravom smislu. A ni jednakost uglova u trouglu sa dva
prava ugla nije opsti atribut ravnostranog trougla, nego
se prostire dalje.
Glava peta
[0 ZABLUDAMA U OPSTOSTI DOKAZIVANJA]

Ne treba prevideti da se covek cesto vara, i da dok~

zana konkluzija nije prva ni opsta u smislu u kome mislimo da smo je dokazali kao prvu i opstu.
Ta pogreska se cini, pre svega, kad se ne moze naCi
nijedan pojam visi od jednoga ili mnogih pojedinacnih
subjekata. Dalje, ova pogreska se cini kad jedan takav
pojam postoji, ali kad on nema imena, u slucaju stvari
koje su razlicite po vrsti. Najzad, ona se cini kad se, u

269

dokazivanju, ono sto je u stvari deo celine uzme za celinu

jer ce se dokazivanje odnositi na pojedinacne slucajev~
obuhvacene u tome delu, i ovo ce se primeniti na sve subjekte, ali ipak prvi i opsti [univerzalni] subjekt nece biti
dokazan. Ali, ja nazivam nesto dokazom za prvi subjekt
kao takav ako on va.Zi za prvi univerzalni subjekt.
Ako bi se, prema tome, dokazalo da se prave linije
ne seku, onda, izgleda, da se dokaz odnosi na ono sto je
prvo opste, zato sto je tako kod svih pravih linija. Ali
nije tako ako je istina da paralelizam linija ne zavisi od
toga sto su uglovi [trougla] jednaki sa dva prava ugla na
taj odredeni naCin, nego sto su oni uvek jednaki.
I kad bi postojali samo ravnostrani trougli, dokaz da
oni sadrie u sebi dva prava ugla, izgledalo bi da va.Zi samo
utoliko ukoliko su oni ravnostrani.
Najzad, stav o konvertibilnosti9 clanova jedne proporcije bio je dokazan odvojeno za brojeve, i linije, i tela,
1 vremena mada je bilo moguce dokazati ga za sve te
pojmove jednim jedinim dokazom. Ali, posto za sve ovo
- naime, za brojeve, duzine, vreme i tela - nema jednog
zajednickog imena i posto su svi ovi pojmovi medusobno
specificno razliciti, ta osobina je bila dokazana za svaki
od njih odvojeno. Ali, sad je stav univerzalno dokazan,
jer onaj atribut se ne nalazi u njirna kao u linijama ili
brojevima, nego ukoliko su oni ono sto se pretpostavlja
da je kao opste u njirna sadriano.
Ako bi se zbog toga o svakom trouglu - bilo istom,
bilo svaki put drugom demonstracijom - dokazalo da
svaki sadrii dva prava ugla, - i to odvojeno za ravnostrane i odvojeno za raznostrane i odvojeno za ravnokrake
trouglove, - jos se ne bi znalo o trouglu da su njegovi
uglovi jednaki sa dva prava ugla, sem na sofisticki nacin,
niti [bi se to znalo] o trouglu uopste, cak i ako van tih
vrsta ne postoji nikakva druga vrsta trougla. Jer, ne zna se
da trougao kao takav ima ovu osobinu niti cak da nju
ima svaki trougao, - sem ako se ne izvrsi nabrajanje svih
trouglova. A dokazati ovu osobinu prema obliku, ne znaci

270

dokazati je o svim trouglovima, - cak i ako ne bi postojao nijedan koji se ne poznaje.

[Postavlja se pitanje:] kad nase znanje nije opste
[univerzalno], a kad je ono apsolutno? Ocevidno bi se to
apsolutno znalo kad bi ,biti trougao" i ,biti ravnostran"
bili isto ili za pojedinacni trougao ili za sve [trouglove].
Ali, ako ne postoji identitet nego raznolikost sustine [izmedu trougla kao takvog i ravnostranog trougla] i ako
zamisljeni atribut pripada ravnostranom trouglu, ukoliko
je ovaj trougao- tada nase znanje nema opstosti.
Ali, da li mu ovaj atribut pripada ukoliko je trougao,
ili ukoliko je ravnokrak? I kad mu prvobitno pripada?
I za koji se subjekt moze dokazati da mu [ovaj] atribut
pripada univerzalno? Ocevidno, prvom terminu apstrahovanjem pripada atribut. Tako su uglovi ravnokrakog tucanog trougla jednaki sa dva prava ugla i kad se apstrahuje [cinjenica] da je on tucan i ravnokrak. Ali [moze se
postaviti pitanje] da li se atribut gubi ako se apstrahuju
figura i granica? Zacelo, ali figura i granica nisu prvi subjekt. Koji je prvi subjekt? - Ako je to trougao, onda samo
zbog trougla atribut isto tako pripada drugim subjektima,
i trougao je subjekt za koji moze biti dokazano da mu
atribut univerzalno pripada.

Glava sesta
[0 NUZNOM I BITNOM KARAKTERU PREMISA
DOKAZIVANJA]

Ako apodikticka [na dokazu osnovana, demonstrativna] nauka proizlazi iz nuznih principa (jer predmet
prave nauke ne moze biti drukciji nego sto jeste) i ako
bitni atributi nuznim nacinom pripadaju stvarima (jer
jedni pripadaju bitnosti njihovih subjekata, a drugi sadrie
njihove subjekte kao elemente u njihovoj sopstvenoj prirodi i, za ove poslednje atribute, jedna ili druga od suprotnosti pripadaju subjektu nuznim nacinom) - jasno je da
ce, polazeCi od izvesnih premisa ove vrste, biti izveden
271

demonstrativni silogizam. Nairne, svaki atribut ili na taj

nacin pripada svome subjektu ili je akcidentalan. Medutim, akcidencije nisu nuzne.
Dakle, mora se ili tako reCi, ili se mora postaviti kao
princip da je dokaz nesto nuzno i da, kad je ne5to dokazano, to ne moze drukcije biti. Prema tome, silogizam
mora biti izveden iz nuznih premisa. Jer, iz istinitih premisa moze se, razume se, zakljucivati bez dokazivanja,
ali iz nuznih premisa ne moze se drukcije zakljucivati nego
time StO Se dokazuje, posto OVO vee pripada dokazu.
Znak da dokaz treba izvesti iz nuznih premisa jeste
taj, sto prigovore protiv onih koji veruju da su nesto dokazali Cinimo na taj nacin [sto isticemo] da stvar ne stoji
tako nuznim nacinom [to jest: osporavamo nuznost jedne
od premisa], pa bilo da pri tome mislimo da ona uopste
drukcije stoji [da ona moze biti druga nego sto jeste],
ili da se tako kate samo radi diskusije.
Iz ovoga je jasno da su naivni ljudi, koji misle da pravilno shvataju principe, ako su premise samo verovatne
ili cak istinite - kao sto to cine sofisti kad tvrde da znati
znaCi imati [poznavati] nauku. Jer, nije princip verovatno
ili neverovatno, nego princip moze biti samo ono sto je
prvo u vrsti koju dokazivanje ima za predmet, a sve sto
je istinito nije svojstveno predmetu koji dolazi u pitanje.
Iz sledecega proizlazi da silogizam mora da se osniva
na nuznim premisama. Ako se onde gde je moguc dokaz
ne poznaje razlog zasto stvar postoji, tada tu nema naucnog znanja. Pretpostavimo, dakle, da A, nuznim nacinom,
pripada r, ali da B - srednji termin kojim se vrsi dokazivanje- nije nuzan. U ovom slucaju razlog sene poznaje.
Jer, nuznost da A o r biva iskazano, ne dolazi od srednjeg termina [nuznost zakljucka ne zavisi od srednjeg termina]. Jer, srednji termin maze i da ne vati, ali zakljucak
vazi, nuznim nacinom.
Dalje, ako neko jednu stvar sad ne zna, i ako je zaddao u pameti razmatranje o njoj i zakljucak o njoj, i ako
on dalje zivi, a stvar i dalje postoji, a on [ono sto je znao]

nije zaboravio - on je sad ne zna zato sto on tu stvar

ni ranije nije znao. A srednji termin mogao je potom da
propadne, - posto on po pretpostavci nije bio nuzan.
I taka ce taj covek, ako dalje zivi, i ako stvar i dalje postoji, poznavati razmatranje o stvari i zakljucak o njoj, ali
nece imati znanje, ani ranije ga nije imao. Cak i onda ako
srednji termin nije propao, ali maze da propadne, ova
konsekvencija bi bila moguca i mogla bi biti proizvedena.
Ali nemoguce je da se, pri takvome stanju stvari, ima
znanje.
Ako je zakljucak nuzan, niSta ne stoji na putu da
srednji termin, koji je razlog dokaza, bude nuzan. Jer,
moguce je zakljuciti ono sto je nuzno i iz stavova koji nisu
nuzni, kao sto i istinito maze da bude zakljuceno iz onaga
sto nije istinito. A ako je srednji termin nuzan, i zakljucak
je nuzan- kao sto istinite premise daju uvek istinitu konkluziju.
Jer, ako A nuzno vati o B, a B o r, tada je nuzno
da A pripada r. Ali ako zakljucak nije nufan, nije moguce ni da srednji termin bude nuzan. Pretpostavimo da A
ne pripada nuznim nacinom r, ada A pripada nuznim nacinom B, a B nuznim nacinom r; tada bi A pripadalo
nuznim nacinom r. Ali pretpostavljeno je da mu ono ne
pripada nuznim nacinom.
Posta, dakle, apodikticko [demonstrativno] znanje
mora doCi do nuznog zakljucka, potrebno je, ocevidno, da
se dokazivanje vrsi pomocu srednjeg termina. Inace se
nece znati ni zasto je zakljucak nuzan niti cak da je on
nufan. Nairne, tada ce se ili verovati samo da se ima znanje nuznosti zakljucka, i ako se on ne zna, kad se kao
nuzno pretpostavlja ne-nuzno; ili se cak nece ni verovati
da se ima to znanje - bilo da se zna prosto da je stvar
istinita, pomoeu posrednih propozicija, ili cak da se zna
zasto [je ona istinita], pomoeu neposrednih propozicija.
Ali ne maze postojati apodikticko [demonstrativno]
znanje za one akcidencije koje ne postoje po sebi, u smislu
u kame smo definisali atribute po sebi. Nairne, ovde se

272

18 Organon

273

ne moze izvesti nuzan zakljucak, jer akcidencija, u srnislu

? kome ovde o njoj govorim, moze i da ne pripada subJektu.
Medutim, mozda bi moglo biti sumnje u to zasto se
pov_odom t~vih akcidencija koje nisu nuzne, izvesna pi~
tanJa moraJu postavljati, ako zakljucak ne treba nuzno da
va.i~. Jer; rezulta~ n~ bi bio razlicit i kad bi neko iz prernisa
prmzvolJno uzetih tzveo zakljucak.
,U .stvari, tr~b~ tra.iiti od protivnika da dopusti postavlJanJe propOZ1CIJa, ne zato StO je zakljucak nuzan na
osnovu trazenih propozicija, nego zato sto je nuzno da
se, ~ad se dopuste ove propozicije, pretpostavi, isto tako
~a~l~ucak, i da se zakljuci istina, - ako su propozicij~
tstlmte.
. AI~ pos.~o s~, u sv~koj. vrsti, nuzni atributi koji bitno
pnpva~aJu nJI~~Vlffi: sub]ektlma kao takvima, jasno je da
na?'?m dok.az1 tmaJu za predmet bitne zakljucke, i da se
oy tzv~e 1z premisa koje su i same bitne. Jer akcidencije
msu nuzne, tako da se ne zna nuznim nacinom uzrok
zak~j~~ka, ~ak ~i o~og k~ji se izvodi iz uvek istinitih propo~lC1Ja; ah k~Je msu nuzne. To se desava u silogizmima
ko]l se 1zvode 1z znakova. Jer, u tom slucaju nece se znati
po sebi ono sto postoji po sebi niti ce se znati zasto ono
postoji. A znati ,zasto" - znaci poznavati uzrok. Treba
dakle, ?a srednji termin trecem, a prvi srednjem pripadaj~
po seb1.
Glava sedma
[0 NEKOMUNIKABILNOSTI TO JEST NESPOJLJIVOSTI
VRSTA]

Prema tome, ne moze se dokazivati na taj nacin sto

se iz jedne vrste prelazi u drugu; tako se ono sto spada
u geometriju ne moze dokazivati aritmetickim stavovima.
v
Jer, za dok~ivanje. s~ tra.ie tri elementa. Prvi je ono
sto treba dokazatl, zaklJucak, a to je ndto [izvestan atribut] sto po sebi pripada izvesnoj vrsti. Drugi elemenat jesu

aksiome ono iz cega biva dokazano [upravo: aksiome su

principi 'na osnovu kojih zakljuca~ pro~~lazi iz. pr~mi~a].
TreCi elemenat jeste vrsta, - sub]ekt C1Je osobme 1 b1tne
atribute dokazivanje cini ocevidnim.
Aksiome, pomocu kojih dokaz biva izvoden, ~o~u
biti iste [za dve ili za vise nauka]. Ali kod onoga sto 1e
po vrsti razlicito, kao kod a:itm~t~ke i geo~etrije, aritm~
ticki dokaz nije moguce pnmemtl na osobme prosto~h
velicina ako velicine nisu brojevi. A kako to kod mnogt~
velicin; moze biti slucaj, bice docnije objasnjeno. ~h
aritmeticki dokaz krece se uvek u okviru vrste na koJU
se dokaz odnosi, a isti je slucaj i kod drugih ~a~ka. ~~
toga izlazi da vrsta mora nuzn~m nacinon;. bitl tsta; th
na apsolutni nacin, ili na jedan 1zvestan nacm, - nmme,
ako dokaz treba da prede u drugu vrstu [ako dokaz treba
da se prenese iz jedne nauke u drugu].
A jasno je da i~a~e nik~kav d?~az nii~. moguc .. Jer
krajnji i srednji terrmm moraJ.U, ~uzmm nacm?m, ~npa
dati istoj vrsti, zato sto pre~hk.atl, ak? ne pnpa~aJU P?
sebi svojim subjektima, moraJU 1m akctdentalno pnpadatl.
Zbog toga se ne moze pomocu geometrije dokazati
da kontrerno suprotno spada u jedn~ nau~u, a is~o ta~~
ni da dva kubna broja [kad se pomnoze] daJU kubm bro] ;
niti jedna nauka moze dokazati. stavove druge nau.ke: sem
ako se one jedna prema drugoJ tako ~nose, da _Je ]edna
obuhvacena drugom, kao StO se optlka odnOSl prema
geometriji, a harmonika prema aritmetici.
A isto tako nije moguce dokaz~ti. ?a lin~jama pripada
neka osobina, ali ne ukoliko su one hm]e,. to Jest .~a osno~u
njima svojstvenih prin~i~~' - ~ak~, na p~~er, .~Je ~oguce
dokazati da je prava hm]a naJlepsa od hmJa, tl~ da Je ona
kontrerno suprotna kruznoj liniji. Nairne lepo 1 kon~~erna
suprotnost lepom ne pripadaju lini!ama ~a os~ovu vnJh?ve
svojstvene vrste, nego ukoliko pnpadaJU ne~em sto 1~a
veCi obim [nego lepo i suprotnost lepom Jesu osobme
zajednicke i drugim vrstama].
275

274

Glava osma
[IZ UNIVERZALNIH PREMISA PROIZLAZI VECAN
ZAKLJUcAK]

Ali isto tako, jasno je da ako su opste [univerzalne]

premise iz kojih je silogizam izveden, nuznim nacinom je
vecan i zakljucak takvog jednog dokaza, upravo dokaza
u apsolutnom smislu. Nairne, o prolaznim stvarima nema
nikakvog dokaza i nikakvog apsolutnog znanja, nego samo
akcidentalnog, - zato sto u podrucju prolaznih stvari
niSta ne vazi o necemu univerzalno, nego samo u odredeno vreme i na odredeni nacin.
Ali, aka [za prolazne stvari] vazi onaka kako je zakljuceno, tada je jedna premisa nuznim nacinom ne-opsta
i prolazna; prolazna je zato sto samo aka je premisa
prolazna, i zakljucak ce biti takav; a nije opsta, zato sto
Ce predikat 0 subjektu CaS VaZiti, a CaS nece VaZiti, taka
da se ne moze dobiti zakljucak koji vazi opste, nego samo
za sadasnjost.
Isto tako je i sa definicijama, jer je definicija iii princip dokaza, iii je dokaz koji se razlikuje samo polozajem
svojih termina, iii je zakljucak stav [konkluzija] jednog
dokaza.
Dokazi i nauke o onome sto se cesto dogada, kao o
pomracenjima meseca, oeevidno, uvek vaZe ukoliko su
pravi dokazi i nauke; a ukoliko ti dokazi i nauke ne vaZe
uvek, ani su partikularni. A sto vaZi za pomracenja meseca, vaZi i za druge pojave ave vrste.

Glava deveta
[SVOJSTVENI PRINCIPI DOKAZIVANJA KOJI SE NE MOGU
DOKAZATI]

Posta je, prema tome, jasno da se svaka stvar maze

dokazati samo iz njenih svojstvenih principa, dakle, samo
tada kad ono sto se dokazalo kao takvo pripada jednom
subjektu, - ocevidno nije nikakvo znanje kad se nesto
dokazuje samo iz istinitih i neposrednih premisa koje se
ne mogu dokazati.

276

Jer, tada bi se moglo ndto tako dokazati, kao sto je

Brizoh11 ucinio sa kvadraturom kruga. Jer, takvi stavovi
dokazuju pomoeu neceg opsteg, sto i drugom subjektu
moze da pripada. Zato se ti stavovi isto taka primenjuju
na druge subjekte, koji ne pripadaju istoj vrsti. Zbog toga
se ne zna stvar kao takva, nego se zna samo akcidentalno.
Jer inace se dokaz ne bi primenjivao ina drugu vrstu stvari.
Ali mi ne znamo jedan predmet na akcidentalan nacin
aka ga saznamo pomocu onoga pomoeu cega on vazi,
to jest iz njegovih svojstvenih principa, koji mu kao takvom
pripadaju, - tako aka mi, na primer, saznamo da osobina
imati zbir uglova jednak sa dva prava ugla pripada predmetu [trouglu] kame se pridaje po sebi, na osnovu njegovih svojstvenih principa [kao da proistice iz njegovih
svojstvenih principa]. Ali, ako ta osobina onome cemu
pripada po sebi pripada, onda srednji termin, nuznim
nacinom, mora pripadati istoj vrsti kao gornji i donji
termin. A ako to nije slucaj, imamo odnos koji, na primer,
nalazimo u harmonici, ukoliko se njeni zakoni [njene
teoreme] izvode iz aritmetike. Takve teoreme dokazuju se
na isti nacin, ali samo sa jednom razlikom: [cista] cinjenica
potpada pod drugu [nizu] nauku [pod harmoniku], - (jer
je druga vrsta koja ovim teoremama sluzi kao osnov),
- dok ,zasto" [uzrok] potpada pod viSu nauku [aritmetiku] kojoj atributi bitno pripadaju.12
Iz ovoga je jasno da se nesto moze potpuno dokazati
samo iz svojstvenih principa. Ali principi svojstvenih
principa [metafizicki principi] obuhvataju oblast zajednicku obema vrstama nauka- visoj i nizoj.
Aka je ovo sad jasno, jasno je i to da nije stvar svake
[pojedinacne] nauke da dokazuje svojstvene principe. J er,
za to su potrebni principi koji za sve vaze [principi svih
stvari], a nauka koja takve principe postavlja mora biti
najvisa od svih nauka [metafizika]. Nairne onaj ko zna
nesto iz visih uzroka, zna to u visem stepenu. Jer, saznaje
polazeCi od prvih premisa, onaj ko saznaje polazeei iz
neprouzrokovanih uzroka. Prema tome, aka neko saznaje
277

u visem i u najviSem stepenu, to saznanje ce biti i nauka

u viSem i u najvisem stepenu.
Dakle, dokaz se ne primenjuje na drugu vrstu, sem
sto se, kao sto smo rekli, geometrijski dokazi daju primeniti na mehaniku iii na optiku, a aritmeticki dokazi na
harmoniku.
Medutim tesko je saznati da li se nesto zna iii ne,
posto je tdko saznati da li mi svaku stvar znamo iz njenih
svojstvenih principa ili je ne znamo. A u ovom poslednjem
se upravo sastoji znanje. Ali mi verujemo da znamo, kad
imamo silogizam iz istinitih i prvih premisa. Ali to nije
dovoljno, - nego zakljucak mora da pripada istoj vrsti
kao i premise.
Glava deseta
[RAZLICITI PRINCIPI]

Ali, ja nazivam principima u svakoj vrsti one istine

za koje se [sredstvima odgovarajuce nauke] ne moze dokazati da postoje.
Pretpostavlja se sta znace kako prve istine tako i
a~r~buti koji ~u. iz njih. izvedeni. 13 Ali mora se pretpostavtti ?a pnnctpt postoJe, a postojanje ostalog [atributa,
osobma] treba dokazati. Tako se pretpostavlja sta znace
jedinica, a sta prava i trougao. Ali mora se pretpostaviti
da postoje jedinica i [prostorna] veliCina, a sve drugo
treba dokazati.
Od principa koji se primenjuju u naukama koje dokazuju [u demonstrativnim naukama] jedni su svojstveni
svakoj nauci, a drugi su opsti, - ali opsti u smislu analogije iii jednakog odnosa, jer je njihova upotreba ogranieena na vrstu koja potpada pod odgovarajucu nauku.
U svojstvene principe spadaju definicije linije i prave,
a u opste principe stav da kad se jednako oduzme od jednakog ostaje jednako. Ali svaki od ovih stavova je dovoljan kad ostaje u okviru vrste s kojom se odgovarajuca
nauka bavi. Nairne, on ce imati istu vrednost cak i kad

278

nije upotrebljen u svojoj opstosti, nego ako je [na primer,

u geometriji] primenjen samo na [prostorne] velicine, iii
aka ga aritmeticar primeni samo na brojeve.
Ali principi svojstveni jednoj nauci, cije postojanje
biva pretpostavljeno, jesu objekti na kojima nauka posmatra ono sto im po sebi pripada [njihove bitne atribute].
Takvi principi su za aritmetiku jedinice, a za geometriju
znaci [iii tacke] i linije. Postojanje i znacenje [definicija]
tih predmeta pretpostavljaju se u isti mah [bez dokaza].
A sto se tice atributa koji tim objektima po sebi pripadaju,
pretpostavlja se samo znacenje svakoga od njih. Tako
aritmetika pretpostavlja sta je neparan iii paran broj,
kvadratni iii kubni broj, a geometrija sta je iracionalno
[inkomensurabilno, nesamerljivo], iii isprekidana iii kriva
linija, Ali, postojanje ovih pojmova dokazano je kako
pomocu opstih aksioma tako i iz vee dokazanih konkluzija.14 lsto tako postupa i astronomija. Jer, svaka nauka
koja dokazuje ima da radi sa tri elementa: sa onim cije
postojanje pretpostavlja (to jest sa vrstom cije bitne osobine razmatra); sa opstim principima, nazvanim aksiomama, iz kojih, kao iz prvih istina, ona izvodi dokaze;
i, trece, sa osobinama. A za svaku od tih osobina nauka
pretpostavlja znacenje (to jest nauka prima bez dokaza
sta svaka od tih osobina znaci]. Medutim, desava se da
pojedine nauke zanemare neke od tih elemenata. Na primer, neka nauka moze da ne pretpostavi postojanje vrste,
ako je to postojanje ocevidno (jer nije na isti nacin jasno
da broj postoji, kao da hladno i toplo postoje),15 i moze
da ne pretpostavi znacenje osobina, ako su ave jasne.
Isto tako, nije potrebno pretpostaviti znacenje opstih
aksioma, kao, na primer, da kad se jednako oduzme od
jednakog ostaje jednako, - jer je to poznato. Ali, po
prirodi stvari, postoje tri elementa dokazivanja: predmet
dokazivanja, stavovi koji se dokazuju i principi od kojih
se polazi.
Ali nije ni hipoteza ni postulat ono sto nuznim nacinom postoji po sebi i u sta nuznim nacinom treba verovati
[a to je aksioma]. Nairne, dokaz, kao i silogizam, ne od-

279

nosi se na spoljasni govor, nego na unutrasnji govor duse. 16

Jer, mogu se uvek ciniti prigovori na spoljni govor, dok se
ne mogu uvek ciniti prigovori na unutrasnji govor.
Ono sto se - mada moze biti dokazano - postavi,
a ne dokaze [od strane ucitelja], jeste hipoteza, aka nju
prihvati ucenik, ali to nije hipoteza u apsolutnom smislu,
nego samo u odnosu na ucenika. Ako ucenik nema nikakvo misljenje, iii, ako ima suprotno misljenje, tada je
ta pretpostavka postulat. I u tome je razlika izmedu pretpostavke i postulata. Jer postulat je suprotan ucenikovom
misljenju, i mada se moze dokazati, on se bez dokaza
pretpostavlja i upotrebljava.
Definicije, dakle, nisu pretpostavke (jer one niSta ne
kazuju o postojanju i nepostojanju), nego pretpostavke
lefe u premisama. Potrebno je samo razumeti definicije,
- a razumevanje definicija nije pretpostavka, jer bi se
inace moralo reCi da je i slusanje17 [sve ono sto se cuje]
pretpostavka. N asuprot tome, postoji hipoteza, kad iz same
Cinjenice sto su izvesne stvari postavljene, proizlazi zakljucak.
Isto taka, nije istina ono sto neki ljudi govore, naime da geometar ne5to lafno pretpostavlja. Jer oni
navode da se ne sme upotrebiti nista lafno, a da geometar
tvrdi nesto lafno kad kaZe da je jedna linija koja nije
dugacka jednu stopu - dugacka jednu stopu iii da je
prava nacrtana linija, i aka ona nije prava. U stvari, geometar ne izvodi nikakav zakljucak iz cinjenice pojedinacne
linije o kojoj govori, nego samo iz pojmova koji njegove
figure izrafavaju. Sem toga, svaki postulat i svaka hipoteza zamisljeni su ili kao celina [univerzalno] iii kao deo
[partikulamo], dok definicije nisu ni jedno ni drugo.
Glava jedanaesta
[AKSIOMEl

Da bi se omogucilo dokazivanje
nije nuzpo da
postoje ideje iii jedinstvo van mnozine. 18 Medutim, za to
je nuzno da uistinu postoji jedno u mnozini [upravo:

280

da jedan isti atribut moze da bude potvrden od vise subjekata]. Jer, kad taka ne bi bilo, ne bi postojalo nista opste
[univerzalno], a kad ne bi postojalo nista opste, ne bi
bilo nista srednje, a, prema tome, ne bi postojalo nikakvo
dokazivanje. Prema tome, jedno i identicno mora postojati
u mnogome [u mnozini individua], i to ne u smislu same
jednakosti imena [na nedvosmisleni naCin].
Princip prema kame je nemoguce u isto doba potvrdivati i odricati jedan predikat o jednom subjektu- nijedan
dokaz ne uzima za pretpostavku, jer bi inace i zakljucak
morao biti dokazan u tom istom obliku.19 U ovom slucaju, dokazivanje pretpostavlja kao [gomju] premisu da je
istinito potvrdivati gomji termin o srednjem terminu, a da
nije istinito odricati ga. A sto se srednjega termina tice,
- nema nikakve raziike aka se u isto vreme pretpostavi
da on postoji i dane postoji, - a isto vafi za treci [donji]
termin. Jer, aka se pretpostavi jedan [donji] termin o kame
je istinito tvrditi ,covek"' - cak i aka je isto taka istinito
tvrditi ,ne-covek", - aka se samo dopusti da je covek
stvorenje obdareno culima, a ne stvorenje koje nema cula,
- bice uvek istinito reCi da je Kaiija, cak i aka je istinito
reCi to i o ne-Kaliji, ipak zato stvorenje obdareno culima,
a da nije stvorenje koje nema cula. Razlog tome jeste sto
je gomji termin potvrden ne samo od srednjeg termina
nego i od drugoga, zato sto ima veCi obim. Iz toga izlazi
da bilo da je srednji termin u isto vreme sam on i ono sto
nije sam on [upravo: da je ono sto je, iii da to nije], avo nema nikakvu vamost za zakljucak.
Princip po kame je za svaki predikat istinito potvrdivanje iii odricanje/0 upotrebljava se u dokazivanju koje
postupa svodenjem na logicki nemoguce [apsurdum]. Taj
princip nije uvek opste [univerzalno] upotrebljavan, nego
samo ukoliko je dovoljan, - sto je slucaj kad je dovoljan
za vrstu koja je u pitanju. Pod ,vrstom koja je u pitanju"
podrazumevam vrstu u kojoj se izvodi dokaz, kao sto sam
gore napomenuo. 21
Sve nauke stoje medusobno u zajednici pomocu opstih
principa [aksioma]. A zajednickim nazivam principe ko-

281

jima se nauke sluze da bi na osnovu njih dokazivale, a ne ono 0 cemu dokazuju iii ono sto biva dokazano.
A dijalektika je zajednicka svim naukama. I to bi vazilo
i o nauci22 koja bi pokusala da na opsti nacin dokafe
zajednicke principe, - na primer, da je za svaku stvar
istinito potvrdivanje iii odricanje [da se sve mora potvrdivati iii odricati], iii da, kad se jednako oduzme od jednakog, ostaje jednako, i druge aksiome ove vrste. Ali
dijalektika nema za predmet stvari odredene [determinirane] na taj naCin, niti je ona ogranicena samo na jednu
vrstu. Jer, inace se dijalekticar ne bi sluzio pitanjima.
Nairne, pri dokazivanju nije moguce ispitivati, posto se
ne moze dokazati jedna ista konkluzija pomoeu suprotnih
ci?jenica [pomoeu jedne afirmativne i jedne negativne prermse]. J a sam to dokazao u mojoj raspravi 0 silogizmu
[u Prvoj analiticzl.
Glava dvanaesta
[NAUCNO ISPITIVANJE]

Ako je jedno silogisticko ispitivanje isto kao jedna

premisa, k<?ja iskazuje jedan iii drugi clan protivreenosti, i
ako su SVO]Stvene premise jedne nauke one iz kojih je sastavljen njoj svojstveni silogizam, onda ce, zacelo, postojati
jedna vrsta naucnog ispitivanja23 , - vrsta [sastavljena] iz
premisa iz kojih ce svaka nauka izvoditi [njoj] svojstveni
zakljucak. Prema tome, ocevidno nije svako ispitivanje
geometrijsko iii medicinsko, a isto vazi i za druge nauke,
- nego je takvo da iz njega nesto biva dokazano u odnosu
na predmet geometrije, iii u odnosu na nesto za sta vaze
isti principi kao za geometriju, kao sto je, na primer, slucaj kod optike. Tako je i u drugim naukama. A o takvim
problemima geometar mora dati objasnjenja, na osnovu
geometrijskih principa i svojih sopstvenih zakljucaka
medutim, o samim principima, geometar, ukoliko je geO.:
metar, ne mora dati objasnjenja. 24 A isto vafi i za druge
nauke.
282

Zato ne treba svakom ko zna stavljati svako pitanje,

niti u svakoj nauci treba odgovarati na sve sto se pita,
- nego ispitivanja treba da se krecu u granicama pojedinih nauka. Ali, ako se sa geometrom kao takvim disputuje, tada se, oeevidno, dobro disputuje ako se iz takvih
pitanja i odgovora nesto dokafe, - inace se ne disputuje
dobro. Isto tako, ocevidno je da se inace geometar samo
akcidentalno pobija. Dakle, u ne-geometrijskim stvarima
ne mora se disputovati o geometrijskim predmetima, jer bi
se inace - a da se to i ne primeti - rdavo disputovalo.
Isto vafi i za druge nauke.
Ali, ako postoje geometrijska pitanja, postoje li tada
isto tako i ne-geometrijska pitanja [u geometriji]? I jesu
li geometrijska ona pitanja koja, na osnovu nekog neznanja,
u svakoj nauci bivaju postavljana? I je li silogizam, osnovan
na neznanju, zakljucak iz premisa suprotnih [nauci], iii
je to paralogizam koji ostaje i u geometriji [izveden iz
geometrijskih premisa].
Morace se reci da postoje takva pitanja, a da su to
ona koja pripadaju drugoj disciplini [vestini, umetnosti];
kao, na primer, da je pitanje iz ~?Iasti m~zike, kad. s~
postavi u geometriji - ne-geometn]sko. Ah ako se m1sh
da se paralelne linije seku, onda je to misljenje na jedan
nacin geometrijsko, a na drugi nacin ne-geometrijsko.
Jer, izraz ,ne-geometrijsko" ima dvostruki vs~isao:
kao i izraz ne-ritmicno". Nairne, u jednom slucaJu taJ
izraz znaci ~no sto je ne-geometrijsko, zato sto nema
u sebi niceg geometrijskog, kao sto i ne-ritmicno nema
u sebi niceg ritmickog. Medutim, u drugom slucaju ~aj
izraz znaci prostu geometrijsku zabludu. A OVO neznanje,
to ce reei neznanje koje zavisi od ove vrste principa, suprotno je nauci [geometriji].

U matematickim naukama25 paralogizam nije cest,

zato sto se dvosmislenost uvek nalazi u srednjem terminu.
Jer, gornji termin je potvrden celim srednjim terminom,
a srednji termin je potvrden celim donjim terminom, pri
cemu se predikatu ne dodaje rec ,svaki". Ovi srednji termini mogu se [u matematickim naukama] na neki nacin
283

videti duhom, dok nam u dijalektici njihova dvosmislenost

ostaje skrivena. ,Je li svaki krug figura?" Ako se krug nacrta, to se vidi jasno. Ali aka se dada: ,Da li su epovi krug
[upravo jedan ciklus pesama]?" - odgovor ce hiti: ,Razume se da nisu."
Ali, ne sme se staviti nikakav prigovor [ohjekcija]
na pitanje, ako je premisa induktivna. Posto nema premise
koja sene primenjuje na vise slucajeva (jer, inace ona ne hi
hila istinita za sve slucajeve, a silogizam se izvodi iz opstih
premisa), ocevidno je da to vaii i za prigovor. Jer, premise
i prigovori su isti. Jer, prigovor koji se cini mogao hi da
postane premisa, - hila apodikticka ili dijalekticka.
Ali mnogi mogu da se ogrde o formu silogizma time
sto stavljaju srednji termin posle aha krajnja termina, kako, pored ostalih, cini Kainej, kad hoce da dokaie da
se vatra ohimom siri po geometrijskoj proporciji. Jer,
kako on kaie, povecava se hrzo kako vatra taka i ova
proporcija. 26 Ovakvo zakljucivanje nije silogizam. Nairne
silogizam moze postojati samo ako proporciji koja najhrze
raste sleduje geometrijska proporcija, i aka proporcija
koja najhrze raste maze da se prida kretanju vatre. 27
Katkad nije moguce naciniti silogizam, polazeci od
premisa takve prirode, ali nekad je to moguce, mada se
ta mogucnost ne vidi.
Aka hi hila nemoguce dokazati istinito polazeci od
laznog, onda hi rastavljanje konkluzije na njene premise
hilo lako, jer hi nuznim nacinom postojala veza izmedu
premisa i zakljucaka, koji hi uzajamno hili u jednakom
odnosu [i mogli hi da se preokrecu]. Pretpostavimo da
A postoji, i da postojanje A povlaci za sohom stvari za
koje znam da postoje, na primer B; polazeCi od ovih poslednjih stvari, ja mogu pokazati da prvo [A] postoji.
To stajanje u jednakom uzajamnom odnosu premisa
i konkluzije, i ohratno [upravo mogucnost njihovog preokretanja], narocito je cesto u matematickim naukama,
zato sto ove ne uzimaju za premise niSta akcidentalno
284

(i u tome se matematicke nauke razlikuju od dijalektickih

raspravljanja), nego uzimaju za premise samo definicije.
Dokazivanja se ne uvecavaju umetanjem novih srednjih termina, nego dodavanjem novih [velikih ili malih]
termina. Taka je, na primer, A potvrdeno od B, B od r,
a r od f't., i taka dalje u heskrajnost. A to moze i lateralno
da se Cini, ako je, na primer, A dokazano o r i o E.
Uzmimo da A oznacava hroj konacne ili heskonacne velicine, B neparan hroj konacne velicine, a r neparan pojedinacan hroj; tada je A potvrdeno od r. Zatim uzmimo da
je jedan paran konacan hroj oznacen sa f't., a jedan pojedinacan paran hroj sa E; A je tada potvrdeno od E.
Glava trinaesta
[ZNANJE CINJENICA I UZROKA]

Znanje cinjenice [ott] razlikuje se od znanja uzroka

[lh6tt]. Ova razlika postoji, prvo, u jednoj istoj nauci,
i to na dva nacina. Prvi [naCin] je kad se silogizam ne
izvodi iz neposrednih premisa (jer tada nije sta-,:1jen uzrok
koji neposredno prethodi posledici, dok je znanje uzroka
ono koje neposredno prethodi posledici); a drugi je [nacin]
kad se silogizam izvodi iz neposrednih premisa, ali umesto
da se izvodi iz uzroka, on se izvodi iz onoga od dva reciprocna termina koji je poznatiji [umesto da se uzme uzrok
kao srednji termin, uzima se posledica, koja stoji u odnosu
reciprociteta sa neposrednim uzrokom]. Jer, nista ne stoji
na putu da od dva predikata koji stoje u odnosu reciprociteta, holje poznati hude katkad onaj koji nije uzrok, taka da ce se pomoeu njega vrsiti dokazivanje. Ova je
slucaj kad se dokazuje da su planete hlizu, zato sto one
ne svetle. Uzmimo da su r planete, da je B ne svetliti, a
da je A hiti hlizu. Ovde je B istinito tvrdeno o r, po8to
planete ne svetle. Ali i A moze da hude tvrdeno o B, jer
ono sto ne svetli jeste hlizu, - kao sto se moze utvrditi
indukcijom ili culnim opaianjem. Posta A nuznim nacinom
pripada r, dokazano je da su planete hlizu. Takav silo285

gizam nije izveden iz uzroka, nego iz Cinjenica. Jer, planete

nisu blizu zato sto ne svetle, nego one ne svetle, zato sto
su blizu.
Ali moze se, isto tako, posledica dokazati uzrokom,
i tada se dobija dokazivanje uzroka. Neka r budu planete,
B - biti blizu, A - ne svetliti. B pripada tada r, a A
- ne svetliti - pripada B. Dakle, A pripada isto tako
r, a silogizam se odnosi na uzrok, posto je neposredni
uzrok uzet za srednji termin. Drugi je primer kad se dokazuje sfemi oblik meseca uveeavanjem njegove svetlosti.
J er ako ono sto se tako uvecava ima oblik sfere, a ako se
mesec tako uvecava, ocevidno je da on ima oblik sfere.
Na ovaj nacin dobija se silogizam koji se odnosi na cinjenicu, ali ako se srednji termin preokrene, dobice se silogiza!ll uz~oka. N aime, mesec nema sfemi oblik zbog svojih
uvecavanJa, nego se on tako uvecava zato sto ima sfemi
oblik. Mesec je r, sferni - B, uvecavanje - A.
U slucajevima u kojima srednji termini nisu reciprocni
[konvertibilni], i gde je poznatiji termin onaj koji nije
uzrok, - dokazana je cinjenica, a ne uzrok.
To se dogada u slucaju kad je srednji termin stavljen
izvan krajnjih termina, jer i tada se dokazivanje odnosi
na cinjenicu, a ne na uzrok, posto neposredni uzrok nije
oznacen. Takav slucaj imamo, na primer, kad se na pitanje
zasto zid ne dise, odgovori: ,Zato sto on nije zivotinja."
Jer, kad bi to bilo uzrok nedisanja, tada bi ,biti zivotinja"
moralo biti uzrok disanja, kao sto je - ako je odricanje
uzrok nepostojanja potvrdivanje uzrok postojanja.
Tako, ako je neravnoteza izmedu toplog i hladnog uzrok
rdavog zdravlja, njihova ravnoteza je uzrok dobrog zdravlja. A isto tako, ako je potvrdivanje uzrok postojanja,
odricanje mora da bude uzrok nepostojanja. Ali u datom
primeru ta posledica se ne proizvodi, jer svaka zivotinja
ne dise28 Silogizam koji upotrebljava ovu vrstu uzroka
stvara se u drugoj figuri. Pretpostavimo da A oznacava
zivotinju, B disanje, a r zid. A pripada tada svakom B
(jer je zivotinja sve sto dise), ali ne pripada nijednom r,
tako da B ne pripada nijednom r; dakle zid ne dise.

286

Takvi uzroci lice na hiperbolicki govor, koji se sastoj1

u tome sto se srednji terrnin uzme mnogo dalje, kao sto
je, na primer, slucaj u izreci Anaharsidovoj: ,U Skitiji
nema sviraca u flautu, zato sto tamo nema vinove loze. " 29
Takve su, dakle, u oblasti jedne iste nauke, prema
polozaju srednjih terrnina, razlike izmedu silogizama Cinjenica i silogizama uzroka. Ali ima jos i drugi nacin kojim
se razlikuju cinjenica i uzrok, - naime kad svaki od njih
ispituje druga nauka.
U ovu vrstu idu nauke koje medusobno stoje u odnosu podredenosti, - kao sto optika stoji prema geometriji, mehanika prema stereometriji, harmonika prema
aritmetici, a ucenje o nebeskim pojavama na sublunarnom
nebu prema astronorniji. Neke od tih nauka imaju gotovo
isto ime kao discipline kojima su podredene. Tako se
astronomijom naziva kako matematicka tako i nauticka
astronornija, a harmonikom kako matematicka tako i akusticka harmonika. Ovde je, naime, stvar onoga ko opaza
[empirijskoga posmatraca] da zna cinjenicu, a matematicara da znaju uzrok. Jer, ovi drugi imaju dokaze iz uzroka,
i cesto ne znaju cinjenicu; kao sto oni koji posmatraju
samo ono sto je univerzalno cesto ne znaju neke od pojedinacnih slucajeva, zato sto im nedostaje moe opserviranja. Takve su nauke koje se - mada su po sustini
razlicite od matematike- ipak bave samo formama. Jer,
matematicke nauke bave se samo formama, a ne jednim
odredenim supstratom.30 Nairne, iako su geometrijske osobine - osobine jednog izvesnog supstrata, matematicke
nauke ih ne dokazuju ukoliko one [te osobine] pripadaju
supstratu31 Kao sto se optika odnosi prema geometriji,
taka se prema optici odnosi i druga jedna nauka - ona
o dugi. Jer, u njoj je znanje cinjenice stvar fizicara, a
znanje uzroka stvar opticara, na apsolutan naCin, ili ukoliko je on matematicar.
Uostalom, isto se tako uzajamno odnose mnoge
druge nauke koje nisu jedna drugoj podredene; taka se,

287

na primer, medicina odnosi prema geometriji. Tako lekar

zna da se okrugle rane sporije zaceljuju, ali geometar zna
zasto je tako. 32
Glava cetrnaesta
[PREIMUCSTVO PRVE FIGURE]

Od svih [silogistickih] figura prva je najviSe naucna.

Jer, u toj figuri izvode svoje dokaze matematicke discipline
- kao sto su aritmetika, i geometrija, i optika, - i, moze
se reci, gotovo sve nauke koje istrazuju uzroke. Jer, silogizam uzroka izvodi se ili iskljucivo ili obicno i u najvise
slucajeva u toj figuri. I zbog toga je prva figura najvise
naucna, i sama po sebi ima najnaucnije obeldje. Jer, znanju je najvise svojstveno [jer najsvojstvenija osobina znanja
jeste] da ispituje uzrok.
Drugo, samo u ovoj figuri moguce je steCi znanje o
sustini stvari. Jer, u drugoj figuri ne dobija se nikakav
afirmativan zakljucak, - a znanje 0 sustini stvari jeste
nesto pozitivno. A u trecoj figuri dobija se doduse afirmativan, ali nikakav univerzalan zakljucak, - a sustina
je nesto univerzalno. Jer, covek nije samo u jednom izvesnom smislu dvonozno bice.
Najzad, trece, prvoj figuri nisu potrebne obe druge
figure, ali ove poslednje bivaju pojacane i pro8irene prvom,
dok se ne dode do neposrednih premisa.
Prema tome, jasno je da prva figura ima vodece mesto
u nauci.
Glava petnaesta
[NEGATIVNE NEPOSREDNE PROPOZICIJE]

Ali, kao sto A moze da bude neposredno afirmirano

od B, isto tako moze i da bude neposredno negirano.
Pod neposrednim afirmiranjem [pripadanjem] ili negiranjem [ne-pripadanjem] podrazumevam da izmedu ta
dva termina nema nikakvog srednjeg termina, jer se samo

288

u tom slucaju nece pomoeu neceg drugog [nego pomocu

samih termina] vrsiti afirmiranje [pripadanje] ili negiranje
[ne-pripadanje].
Ako su, dakle, ili A ili B, ili cak A i B, uzeti zajedno,
saddani u jednoj celini [u jednom opstijem pojmu], tada
nije moguce da negiranje A od B bude neposredno [prvobitno]. Pretpostavimo da je A saddano u jednoj celini,
u r. Ako sad B nije u celini, u r (jer moguce je da je A u
jednoj celini, koja ne sadrzi u sebi B), - onda ce se dobiti
silogizam cija je konkluzija da A ne pripada B. Jer, ako r
pripada svakom A, ali nijednom B, tada A neee pripadati
nijednom B33. Isto je tako, ako je B u jednoj celini, recimo
u !1. Jer tada t1 pripada svakom B, ali A [ne pripada]
nijednom !1, tako da konkluzijom A nece pripadati nijednom B34 Dokazivanje ce se izvesti na isti nacin, ako
su oba termina saddana u jednoj celini.
Ali da B mozda nije saddano u celini koja saddi
A, ili da, obmuto, A nije u celini u kojoj je B, - vidi se iz
redova pojmova koji se ne daju zameniti jedan drugim35,
Jer, ako nijedan termin reda Art1 nije pridan nijednom
terminu reda BEZ, a ako se A saddi u celom E>, terminu
koji pripada istom redu kao on, tada B oeevidno nece
biti u E>, jer bi inace redovi bili razmenjeni jedan sa drugim.
Isto je tako i kad je B u jednoj celini.
Ali ako nijedan od oba termina nije u jednoj celini,
i ako A ne pripada B, tada mu ono mora neposredno ne
pripadati. Jer, ako bi postojao neki srednji termin, onda
bi jedan od oba [termina] morao biti saddan u jednoj
celini. Jer, silogizam bi se obrazovao ili u prvoj ili u drugoj
figuri. Ako bi to bilo u prvoj figuri, tada bi B bilo u jednoj
celini (jer premisa koja se odnosi na B mora biti afirmativna)36. Medutim, ako bi to bilo u drugoj figuri, tada
bi jedan od dva termina, A ili B, bio u jednoj celini, posto
se dobija silogizam bilo da se negativna premisa odnosi na
jedan ili na drugi37 Ali, ako su obe premise afirmativne
- nema silogizma.
19 Organon

289

Dakle, sad je ocevidno da jedan termin moze biti

neposredno negiran od drugoga, a mi smo objasnili kad
i kako je to moguce.

Glava sesnaesta
[ZABLUDA I NEZNANJE KOJI PROIZLAZE IZ
NEPOSREDNIH PREMISA]

Sto se tice neznanja, shvacenog, ne u smislu negacije

znanja, nego u smislu stanja duha,- ono je zabluda proizvedena silogizmom.
Zabluda se, pre svega, proizvodi u slucajevima neposrednih pridavanja iii nepridavanja, i tada se pojavljuje
na dva nacina: iii se potpuno veruje u jedno pripadanje
iii nepripadanje, iii se to verovanje stice pomoeu siiogizma.
Zabiuda sto potice iz potpunog verovanja jeste prosta,
dok zabiuda stecena silogizmom uzima razne forme.
Pretpostavimo da A ne pripada nijednom B neposredno.
Ako se, pomocu srednjeg termina r, zakljuci da A pripada
B, - to ce biti zabluda proizvedena silogizmom.
Dalje, mogu obe premise da budu pogresne [lazne],
a, isto tako, moze i samo jedna da bude pogre8na. Ako
se A ne pridaje nijednom r, a r se ne pridaje nijednom
B, ali se ipak u svakoj od obe propozicije suprotno
pretpostavija, - onda ce obe premise biti pogresne.
Ali moze biti da je odnos r prema A i B takav, da
r niti potpada pod A, niti je univerzalno pridato B. Jer,
s jedne strane, B ne moze biti u jednoj celini, posto je za
A reeeno da ne pripada neposredno B, a, s druge strane,
A nije nuznim naCinom univerzaini atribut svih stvari.
Iz toga izlazi da obe premise mogu biti pogresne.
Ali moze jos biti da je jedna od premisa istinita, ali
ne rna koja od obe, nego samo premisa Ar. Jer, premisa
rB mora uvek biti pogresna, zato sto B nije saddano
ni u kakvoj vrsti. Medutim, premisa Ar moze biti istinita,
kao kad, na primer, A neposredno pripada r i B. Jer,
kad je isti termin neposredno pridat mnogim terminima,

290

nijedan od ovih nece pripadati drugome. Ali ne cini nikakvu razliku ni ako pridavanje [prve premise Ar] nije
neposredno.
Zabluda u pridavanju postaje samo iz tih razloga i
na taj nacin (jer videli smo da silogizam u kome je pridavanje univerzalno ni u jednoj figuri nije moguc sem
u prvoj 38); medutim, zabluda u ne-pridavanju javlja se u
isto vreme u prvoj i u drugoj figuri. Ali, recimo prvo u
koliko se oblika ona javlja u prvoj figuri, i kako se premise
odnose u svakom slucaju.
Zabluda nastaje i kad su obe premise la:lne; to je
slucaj ako se pretpostavi da A neposredno pripada r
i B. Jer, ako se uzme da A ne pripada nijednom r, a da
r pripada svakom B, - tada su obe premise pogresne.
Ali zabluda je, isto tako, moguca i kad je jedna od
premisa - svejedno koja - pogresna. Jer, premisa Ar
moze biti istinita, a premisa rB pogresna, - naime Ar
istinita, zato sto A ne pripada svemu sto postoji, a premisa
rB pogresna, zato sto je nemoguce za r, kome nikad ne
pripada A, da ono [r] pripada B. Jer, tada premisa Ar
ne bi bila vise istinita. Ali, u isto vreme, ako su obe premise istinite, i zakljucak bi bio istinit.
Ali, isto tako, moze premisa rB biti istinita, dok je
druga premisa la:lna. Na primer, kad bi B istovremeno
bilo sadrtano u r i u A, nuzno bi bilo da jedan od ova
dva termina potpada pod drugi, - tako da, ako se pretpostavi da A ne pripada nijednom r, takva jedna premisa
mora biti pogre8na. Tako ocevidno, silogizam mora biti
pogresan, - pa bila samo jedna premisa pogresna, iii obe.
Ali u drugoj figuri obe premise ne mogu biti potpuno
pogresne. Kad A pripada svakom B, tada se ne moze
uzeti nijedan srednji termin koji je univerzalno afirmiran
od jednog krajnjeg termina, a univerzalno negiran od
drugoga. Dakle, premise treba tako uzeti, da srednji
termin bude afirmiran od jednog krajnjeg termina, a negiran od drugog krajnjeg termina, - ako treba da postane
silogizam. Ako su, dakle, tako uzete premise potpuno
pogresne, ocevidno je da ce njima kontremo suprotne

291

premise biti potpuno istinite. Ali to je nemoguce. Medutim,

nista ne stoji na putu da obe premise budu delimicno
pogresne. Uzmimo da r stvarno pripada ponekom A i
ponekom B. Jer, ako se pretpostavi da r pripada svakom
A, a nijednom B, obe premise bice pogresne, ali ne potpuna, nego samo delimicno. A isto je taka i kad se,
obrnuto, negiranje stavi u gornju premisu.
Isto se tako moze desiti da je jedna od premisa pogresna, i to svejedno koja. Pretpostavimo da ce ono sto
pripada svakom A, pripadati isto tako i svakom B. Ali
ako se sad pretpostavi da r pripada celom A, ali da ne
pripada nijednom B, tada bi premisa rA bila istinita,
a premisa rB laZna. A opet ono sto ne pripada nijednom
B, nece pripadati ni svakom A. Jer aka bi ono pripadalo
svakom A, tada bi pripadalo i svakom B. Ali to je protiv
pretpostavke. Ako se sad pretpostavi da r pripada celom
A, ali nijednom B, onda je premisa rB istinita, a. druga
premisa je laZna.
Isto je tako i kad se negiranje stavi u gornju premisu.
Jer, sto ne pripada nijednom A, neee, isto taka, pripadati
nijednom B. Ako se sad pretpostavi dar ne pripada svakom A, ali da pripada svakom B, tada ce premisa Ar biti
istinita, a druga premisa laZna. I obrnuto, pogrdno je
pretpostaviti da ono sto pripada svakom B, ne pripada
nijednom A. Jer ono sto pripada svakom B, nuznim nacinom pripada i ponekom A. J er aka se pretpostavi da r
pripada svakom B, ili nijednom A, onda ce premisa rB
biti istinita, a premisa r A laZna.
Vidi se, dakle, [sledece]: bilo da su abe premise pogrdne, ili samo jedna, - uvek je u slucaju neposrednih
propozicija moguc jedan laZan silogizam.
Glava sedamnaesta
[NEZNANJE I ZABLUDA KOJI PROIZLAZE IZ
POSREDNIH PREMISA]

U slucajevima u kojima se - ne bez posredovanjapridaje iii se ne pridaje predikat subjektu, kad pomocu
svojstvenog srednjeg termina silogizam daje lazni zakljucak,
292

- nije moguce da obe premise budu laZne. Nairne, tada

moze biti lazna samo gornja premisa. A pod svojstvenim
srednjim terminom podrazumevam srednji pojam pomoeu
koga se dobija istiniti silogizam, protivrecan [kontradiktoran] pogresnom silogizmu. Uzmimo da A treba da pripada B pomocu srednjeg termina r. Ali posto je [ako se
zakljucak vrsi pomocu prve figure] nuzno da premisa rB
bude afirmativna da bi se dobio silogizam, - ana, ocevidno,
mora uvek biti istinita, posto nije preokrenuta [konvertirana]. Medutim, premisa Ar mora biti laZna, jer njenim
preokretanjem [konverzijom] silogizam postaje kontremo
suprotan.
Isto je taka kad se srednji termin uzme iz nekog drugog reda. Uzmimo, na primer, da je 11 ne samo saddano
u A kao u svojoj celini, nego i da je afirmirano od svakoga
B. Tada je nuzno da [donja] premisa 11B ostane [afirmativna], ada druga [gornja] premisa [11A] bude preokrenuta
[da postane negativna]; prema tome, bice prva premisa
uvek istinita, a druga uvek pogresna. A jedna takva zabluda gotovo je ista kao ona sto proizlazi iz svojstvenog
srednjeg termina.
Ali ako zakljucak nije dobijen svojstvenim srednjim
terminom, tada - ako srednji termin potpada pod A, ali
ne pripada nijednom B - obe premise nuznim nacinom
moraju biti laZne. Jer, premise moraju biti uzete na nacin
kontremo suprotan onome na koji se one stvamo odnose,
ako treba dobiti silogizam. Ali, ako se one uzmu na ovaj
nacin, obe postaju lazne. Uzmimo sad da A pripada svakom
11, a da 11 ne pripada nijednom B, - tada kad se te premise preokrenu [konverzijom tih premisa] dobice se zakljucak Cije ce obe premise biti laZne.
Ali ako srednji termin, dakle 11 ne potpada pod A,
- premisa A/1 bice istinita, a premisa /1B laZna. J er premisa
A/1 je istinita, zato sto 11 nije bilo saddano u A, a premisa
11B je laZna, posto, kad bi ona bila istinita, i zakljucak bi
bio istinit [jer dve istinite premise ne mogu dati laZnu
konkluziju]; medutim, zakljucak je po pretpostavci laZan.
293

Ali, ako je zabluda zakljucena u drugoj figuri, tada ne

mogu obe premise biti potpuno Iaine (jer kad B potpada
pod A, nijedan termin ne moze da bude afirrniran o celini
jednog krajnjeg termina, a da bude negiran o celini drugog
krajnjeg termina, kao sto smo vee ranije rekli), - ali je
moguee da je jedna od dve premise laina, i to svejedno
koja. Jer, ako r istovremeno pripada A i B, tada ee, ako se
pretpostavi da r pripada A, a da ne pripada B, - prernisa
Ar biti istinita, a druga prernisa ee biti laina. I obrnuto,
ako se pretpostavi da r pripada B, ali da ne pripada nijednom A, premisa rB biee istinita, a druga premisa biee
laina.
Tako smo izlozili kad i pomoeu kojih vrsta prernisa
postaje zabluda, kad je negativan silogizam koji daje zabludu. Ali kad je silogizam afirmativan,S9 nemoguee je - ako
je zakljucak dobijen svojstvenim srednjim terminom - da
obe premise budu Iaine. Jer, premisa rB mora da ostane
[kao afirmativna], ako se hoee da se dobije silogizam [prve
figure], - kao sto je vee ranije receno. Otuda ee prernisa
rA biti uvek laina, jer je ona preokrenuta [konvertirana].
Isto se dogada ako srednji termin biva uzet iz nekog
drugog reda, kao sto je vee bilo receno [kad je govoreno] 0
slucaju negativne zablude. Jer, prernisa ilB treba da ostane,
nuznim nacinom, a prernisa Ail mora da bude preokrenuta, - i tada je zabluda ista kao u ranijem slucaju.
Ali ako afirmativan silogizam nije dobijen svojstvenim
srednjim terminom, onda ee ako 11 potpada pod A, ta
prernisa [gornja premisa ilA] biti istinita, a druga [donja
premisa ilB] biee lazna, - jer A moze biti atribut vise
termina koji ne potpadaju jedan pod drugi. Ali, ako 11 ne
potpada pod A, tada ee, ocevidno, ova prernisa [gornja
prernisa ilA] uvek biti pogresna (jer je ona afirmativno
uzeta), ali prernisa B!l moze biti kako istinita tako i lazna.
Jer, nista ne stoji na putu da A ne pripada nijednom 11, i
da 11 pripada svakom B,- kao, na primer, [da] biee obdareno culima [ne pripada] nijednoj nauci, ali [da] nauka
[pripada] muzici. A isto tako niSta ne sprecava da A ne
pripada nijednom 11, kao ni 11 nijednom B. Dakle, ocevidno

294

je: kad srednji termin ne potpada pod A, tada mogu da

budu Iaine kako obe premise tako i samo jedna od njih.
Tako je, dakle, ocevidno na koliko nacina i na osnovu
kojih premisa mogu da se jave zablude koje proizlaze iz
silogizma, - bilo kod neposrednih propozicija, iii kod
onih koje se mogu dokazati.
Clava osamnaesta
[NEZNANJE POSMATRANO KAO NEGACIJA NAUKE]

Dakle, jasno je, isto tako, da, - ako jedno culo nedostaje,- tada, nuznim nacinom, nedostaje i jedna nauka,
koju je nemoguee steei.40 Nairne, mi ucimo ili pomoeu
indukcije ili pomoeu dokazivanja [demonstracije]. Ali dokazivanje se izvodi iz opsteg [iz univerzalnih principa], a
indukcija iz pojedinacnih slucajeva. Ali nemoguee je steCi
saznanje opsteg drukcije nego putem indukcije, posto cak
i ono sto se naziva ishodima apstrakcije moze biti pristupacno samo pomoeu indukcije, - preciznije receno time
sto svakom rodu, prema prirodi svojstvenoj svakom od
njih, pripadaju izvesne osobine koje se mogu proucavati
kao odvojene, cak i kad u stvari nisu odvojene. Ali nemoguce je baviti se indukcijom, ako se nema culo [ako se
nema senzacija]. Jer, na pojedinacne slucajeve primenjuje
se senzacija. A za pojedinacne slucajeve ne moze postojati
nauka, jer se ona ne moze dobiti ni iz opsteg bez indukcije,
niti indukcijom bez senzacije.
Clava devetnaesta
[DA LI SU PRINCIPI DOKAZIVANJA KONACNI ILl
BESKONACNI PO BROJU]

Svaki silogizam sastoji se iz tri termina. Afirmativan

silogizam ima snagu da dokaze da A pripada r, zato sto
A pripada B, a B pripada r; medutim, u negativnom silogizmu jedna premisa izraiava da jedan termin pripada
drugom, dok, naprotiv, druga premisa izrazava da jedan
termin ne pripada drugom.

295

Vidi se, dakle, da su to principi i takozvane pretpostavke silogizma. Jer, kad se ani uzmu na ovaj nacin, 41
tada se, nuznim nacinom, maze dokazati da A pripada r
pomoeu B, i opet da A pripada B pomocu drugog jednog
srednjeg termina, i da, isto tako, B pripada r.
Za onaga ko se zadovoljava da zakljucuje prema
rnisljenju i na dijalekticki nacin, oeevidno je da treba gledati samo nato, da li silogizam proizlazi iz najverovatnijih
~ouCih prei?.isa. ---:- Aka, dakle, izmedu A i B ne postoji
mstmu srednJl termm, nego aka samo izgleda da postoji
- tada ce onaj ko na osnovu njega izvodi zakljucak dija~
lekticki zakljucivati. A da bi se dostigla istina, mora se
imati u vidu ono sto postoji.
Ali sa tim stvar ovako stoji. Postoje atributi koji su
afirmirani o jednom subjektu drukcije nego akcidentalno.
Pod akcidentalnim [pridavanjem] podrazumevam da se,
na primer, 0 nekom belom predmetu kaze da je covek, sto nema isti smisao kao reCi da je covek beo. Nairne, covek nije beo buduCi nesto drugo nego covek, dok, naprotiv,
bela je bela zato sto je covek beo [jer bela mora uvek biti
u jednom subjektu]. Dakle, postoje izvesni termini takve
vrste [prirode] da mogu biti kao takvi pridavani drugima.
Pretpostavimo sad da je r termin koji sam ne pripada
nikakvom drugom terminu, a njemu kao prvom pripada
B, i da nista izmedu njih ne postoji. Pretpostavimo da E
pripada Z na isti nacin, a Z - B. Mora li ovaj red nuznim
naCinom ovde da se zaustavi, iii maze li taka da ide u
beskonacnost?
Pretpostavimo opet da nista nije afirmirano o A po
sebi, ali da [atribut] A neposredno pripada [subjektu] e, a
nicem drugom izmedu njih, - a da e [kao atribut] pripada [subjektu] H, a da H pripada B. Da li i ovaj red isto
taka nuznim nacinom treba da se zaustavi, iii maze li on
da ide dalje u beskonacnost?
Ovo drugo pitanje razlikuje se od prvog time, sto se
u prvom pita da li se - polazeCi ad onaga sto samo ne
pripada nijednoj drugoj stvari, ali cemu druga stvar pripada - maze iCi nagore bez kraja; medutim, drugo pitanje

296

sastoji se u ispitivanju da li se, pocmJuct onim sto je

pridano drugom, ali eemu nista drugo nije pridano maze nadole iCi u beskonacnost.
Dalje, mogu li srednji termini da budu beskrajni po
broju, dok su krajnji termini cvrsto determinirani? Hoeu
da kaiem: pretpostavimo da A pripada r, a da je B srednji
termin medu njima, a da izmedu B i A postoje drugi srednji
termini, a izmedu ovih opet drugi, - maze li tada red
tih srednjih termina da bude beskrajan, iii je to nemoguce?
Na avo se obazreti, znaci pitati da li dokazivanja idu
u beskonacnost, i da li postoji dokaz za sve, ili se dokazi
uzajamno ogranicavaju?42
Ista pitanja stavljam i o negativnim silogizmima i o
negativnim prernisama. Na primer, aka A ne pripada nijednom B, onda ce to [ne-pripadanje] biti ili neposredno,
iii ce izmedu njih postojati neki srednji termin, koji prethodi B, a kame A ne pripada (neka to bude H koje
pripada svakom B), - ali tu maze postojati jos jedan
terrnin koji prethodi H, na primer e, koji pripada svakom
H. U ovim slucajevima [kao i u gore navedenim] ili je red
ranijih termina kojima A ne pripada beskrajan, i1i se on
zaustavlja.
Ali ne stoji tako [ili: ova pitanja se ne mogu postaviti]
sa pojmovima koji se daju preokrenuti [sa konvertibilnim
pojmovima]. Nairne, kad se subjekt i predikat daju preokrenuti, tada nema ni prvog ni poslednjeg subjekta. Jer,
u ovom pogledu odnosi se sve prema svemu na isti nacin
[svi reciprocni termini stoje u istom odnosu], pa bilo da su
beskrajni atributi subjekta, ili da su beskrajni i subjekti i
atributi. Ovde je izuzet slucaj kad se termini mogu preokrenuti na razne nacine, i kad se pridavanje vrsi za jedan
termin akcidentalno, a za drugi kao kategorija [kao odredba bica].
Glava dvadeseta
[BROJ SREDNJIH TERMINA NIJE BESKRAJAN]

J asno je da je nemoguce da izmedu dva termina postoji beskrajan broj srednjih termina, aka red atributa

297

nadole i red atributa nagore imaju granicu. 43 Pod redom

nagore podrazumevam pravac ka opstijem, a pod redom
nadole pravac ka pojedinacnom.
Ako bi, kad se A prida Z, posrednih termina [izmedu
njih], ovde obelezenih sa B, bilo beskrajno mnogo, oeevidno je da bi bilo moguce, polazeCi od A, dodati beskrajno atributa jednih drugima prema redu nanize (posto
bi, pre nego sto se dode do z, bilo beskrajno posrednih
termina); kao sto bi, polazeci od z nagore, trebalo preCi
beskrajni broj posrednih termina, pre nego sto bi se stiglo
do A. Ali ako je to nemoguce [to jest: ako je red atributa
po broju ogranicen], bice isto tako nemoguce da izmedu
A i Z postoji beskrajni broj srednjih termina. Isto tako ne
sluzi nicem reci da izvesni termini recta AB dolaze neposredno jedan za drugim, na nacin koji ne dopusta nijedan posredni termin izmedu njih,44 dok se kod drugih ne
daju pronaCi takvi termini, koji se medu sobom neposredno
granice.45 Jer, rna koji od B termina da uzmem, broj posrednih termina u pravcu A ili Z mora biti beskrajan ili
konacan. A nema nikakve vaZnosti [utvrditi] odakle ti
redovi termina postaju beskrajni, - da 1i odmah, iii ne
odmah, jer ce u svakom slucaju [srednji] termini koji
potom dolaze biti beskrajni po broju.

Glava dvadeset prva

[U NEGATIVNIM DOKAZIVANJIMA SREDNJI TERMINI
NISU BESKRAJNI PO BROJU]

Ali, isto tako, jasno je da ce i u negativnom dokazivanju red termina biti po broju ogranicen, ako je, u afirmativnom dokazivanju, on ogranicen u dva pravca [to jest
ako postoji prvi atribut i poslednji subjekt]. Pretpostavimo
da nije moguce [u afirmativnim silogizmima] iCi u beskrajnost, ni iduCi od poslednjeg termina navise [od subjekta
ka atributu], (a ja nazivam poslednjim terminom onaj
koji sam ne pripada nijednom drugom terminu, ali kome
pripada neki drugi termin, na primer Z); niti polazeCi od
prvog termina poslednjem [to-ce-reCi, silazeci od atributa

298

subjektu], (a ja nazivam prvim terminom onaj koji se

iskazuje o jednom drugom, ali o kome nijedan drugi nije
iskazan). A ako je tako [to jest, ako postoje prvi i poslednji
termin u afirmativnim dokazivanjima], onda ce i red srednjih termina, u slucaju negiranja, imati kraja.
Jer, na tri nacina se dokazuje da nesto ne pripada
necem drugom. Pre svega, moze se reCi: B pripada svemu
cemu pripada r, i A ne pripada nicem cemu B pripada.
Sto se tice propozicije Br, - a to je uvek slucaj za jedan
od dva intervala [premise, ovde: donje premise], - treba
nuZnim naCinom doCi do neposrednih propozicija, posto
je ovaj interval [ova premisa] afirmativan. Sto se tice druge
premise, jasno je da ako je gornja premisa negirana od
nekog drugog termina, na primer od ~. koji je raniji od
B, - tada ce ~ morati da pripada svakom B. A ako je
opet gornja premisa negirana od nekog drugog termina,
ranijeg nego ~, taj termin morace da pripada svakom ~.
Iz toga izlazi da ce - posto je red nagore po broju ogranicen - i red nadole biti isto tako ogranicen, i da ce
pos.tojati prvi subjekt kome je A negirano.
Ali ako, opet, B pripada svakom A, ali nijednom r,
onda ni A ne pripada nijednom r. Aka sada treba dokazati
ovu propoziciju [negativnu donju premisu], onda ce se
to ocevidno dokazati ili prvom figurom, kao gore, ili ovom
[drugom] figurom, ili trecom. 0 prvoj smo govorili, a
drugu cemo objasniti. Dokaz ce se otprilike ovako izvoditi:
~ pripada svakom B, a ne pripada nijednom r, posto predikat, nuznim nacinom, pripada B. I zatim, posto valja
dokazati da ~ ne pripada r, drugi jedan termin, sam negiran od r, pripada ~. Ali posto je afirmativno pripadanje
visem terminu46 uvek ograniceno, negativno pripadanje
[visem terminu] bice isto tako ograniceno.
U trecoj figuri postupa se na sledeCi nacin. Ako A
pripada svakom B, a ako r ne pripada ponekom B, r ne
pripada svemu cemu A pripada. I ovde ce ta premisa
[negativna premisa Br] biti dokazana ili gornjim [silogistickim] figurama, iii samom ovom figurom. U prve dve
figure, red je ogranicen. U poslednjoj figuri ponovo ce se

299

pretpostaviti da B pripada E, terminu kome je - uzetom

pojedinacno - r negirano. I ova propozicija ce biti na
isti nacin dokazana. Ali posto se pretpostavlja da je red
nadole isto tako ogranicen, jasno je da ce postojati granica
i u negativnom pridavanju r.
Ocevidno je, dakle, da ce dokaz biti ogranicen i kad
se ne izvodi j.ednim putem, nego svim putevima, - to jest
[ne ~amo u Jednoj, nego u tri silogisticke figure], cas u
prvOJ, cas U drugoj, cas U trecoj (silogistickoj] figuri. Jer,
putevi su konacni po broju. A ako se konacno pomnozi
konacnim brojem, proizvod ce, nuznim nacinom biti
konacan.
'
Dakle, jasno je da postoji granica u negiranju, kao
sto ona postoji i u afirmiranju. Ali da je tako u afirmiranju, moze se videti iz sledeCih dijalektickih razmatranja.
Glava dvadeset druga
[U AFIRMATIVNIM DOKAZIVANJIMA BROJ TERMINA JE
KONACAN]

Sto se tice bitnih predikata,47 ocevidno je da su ti

predikati ograniceni po broju. Jer, ako je definicija moguca, to jest ako se bitnost moze saznati, i ako se, s druge
stra~e, jedan beskrajni red ne moze preci, tada, nuznim
nacmom, treba da su bitni predikati konacni.
0 predikatima uopste imamo da katemo sledece.
Moze se reci shodno istini: ,belo ide" i: ,ova velika stvar
je od drveta", iii opet: ,drvo je veliko" i: covek ide".
Ali postoji razlika izmedu prvih i drugih [od ~vih] iskaza.
Kad katem: ,belo je od drveta", ja pod tim podrazumevam da se slucajno dogada onome sto je belo da bude od
drveta, a ne da je belo supstrat drveta. Jer, stvar nije
postala od drveta time sto je ona sustina belog ili jedne
vrste belog, - prema tome belo je drvo samo akcidentalno. Naprotiv, kad kazem: ,drvo je belo", to ne znaci da
je belo nesto drugo, cemu se slucajno desilo da bude drvo.
Isto tako, kad kazem: ,muzicar je beo", hocu da katem da

300

je beo covek kome se slucajno desilo da bude muzicar.

[Prema tome, kad katem: ,drvo je belo", to znaci] da je
drvo supstrat koji je, u svojoj bitnosti, postao beo, posto nije
nista drugo nego sama bitnost drveta ili jedne vrste drveta.
Ako sad [povodom ovoga] treba da se postavi neko
pravilo, onda je ovaj poslednji nacin govora [,drvo je
belo"] jedan iskaz, a drugi iskaz [,belo je drvo"] iii uopste
nije nikakav iskaz, iii nije iskaz apsolutno, nego akcidentalno. Sto tada zauzima mesto belog, jeste ono sto je iskazano [atribut], a sto zauzima mesto drveta, jeste ono o
cemu nesto biva iskazano [subjekt].
Pretpostavimo, dakle, da se predikat pridaje subjektu
uvek apsolutno, a ne akcidentalno, jer dokazivanja dokazuju pridavanjem ove vrste [a ne akcidentalnim pridavanjem]. Kad je samo jedan predikat pridan samo jednom
subjektu, pridavanje se odnosi ili na bitnost, iii na kvalitet,
iii na kvantitet, iii na odnos, ili na akciju, iii na trpljenje,
iii na mesto, i1i na vreme.48
Dalje supstancijelni predikati oznacavaju iii bice iii
deo bica onoga cemu bivaju pridavani. A akcidencije su
atributi koji ne oznacavaju supstanciju, nego koji su afirmirani o subjektu razlicitom od njih samih, koji nije ni
sam odredeni atribut, ni vrsta toga atributa. Na primer,
belo je akcidencija coveka, jer covek nije ni bitnost belog,
ni bitnost dela belog. Medutim, moze se reci da je covek
zivotinja, jer je covek po svojoj bitnosti jedna vrsta zivotinje. Ovi nesupstancijelni predikati moraju da budu pridavani nekom subjektu, i nema nijednog belog koje je
belo, a da, isto tako, nije i nesto drugo nego belo. A ideje
se moraju odbaciti. Jer, ideje su samo prazne zvucne fraze;
kad bi one i postojale stvarno, bile bi za obrazlozavanje
potpuno beznacajne, posto se dokazi bave tim obrazlozavanjima [predikatima kako smo ih mi definisali]. 49
Ali, dalje, jedna stvar ne moze biti kvalitet druge
[stvari], a ova [ne moze biti] kvalitet prve [stvari]. To
jest, jedna stvar ne moze biti kvalitet svoga kvaliteta,
posto je nemoguce da one budu uzajarnno jedna od druge
potvrdene [afirmirane] na jedan od navedenih nacina.

301

One mogu jedna o drugoj da budu istinito izrecene, ali ne

mogu da budu istinito potvrdene jedna od druge. 50
Ali nesto se moze pridati u smislu supstancije [u smislu bitnog uzajamnog pridavanja], to jest kao nesto sto je
ili vrsta ili razlika [subjekta] koju predikat potvrduje.
Medutim, dokazano je [u pocetku ove glave] da ova pridavanja nisu beskrajna ni u redu naniZe, ni u redu navise.
Tako, na primer, nije beskrajan ni red: ,Covek je dvonozac", ,dvonozac je stvor [zivotinja]", a stvor opet nesto
drugo; niti [je beskrajan] red koji pridaje stvora coveku,
coveka Kaliji, a Kaliju nekom drugom subjektu, kao jednu
odredbu njegove bitnosti. Jer, svaka takva supstancija daje
se definisati; ali beskrajno se ne moze preci u misljenju.
A iz toga izlazi da nisu beskrajni ni red navise ni red
nanize. Jer, ne daje se definisati jedna supstancija ciji je
broj predikata beskrajan.
Kao vrsta, predikati se ne mogu uzajamno afirmirati
jedan drugim, jer bi to bilo identifikovati vrstu sa jednim
od njenih rodova. Ali ni kvalitet ne moze, isto tako, drukcije nego akcidentalno da bude uzajamno potvrden od
jednog kvaliteta. Isto vaii i za druge kategorije. Nairne,
svi ovi predikati [upravo kategorije] su akcidentalne prirode i pridaju se supstancijama.
Ali, isto tako, ni red [predikata] nagore nije beskrajan, jer ono sto se tvrdi 0 svakoj stvari izraiava da je
subjekt odredenog kvaliteta, ili odredenog kvantiteta, iii
da spada pod jednu kategoriju te vrste, 51 ili da izraiava
atribute koje supstancija saddi. Ali ovi atributi su ograniceni po broju, a vrste kategorija postoje isto tako u jednom
odredenom broju. Jer, kategorije su ili kvalitet, ili kvantitet, ili odnos, ili delatnost, ili trpljenje, ili mesto, ili
vreme. 52
Uzmimo da se jedan predikat afirmira o jednom subjektu, a, sem toga, da predikati koji ne izraiavaju supstanciju ne mogu biti pridavani jedni drugima. Jer, sve su to
akcidencije, samo su neke od njih predikati po sebi, a
druge su razlicitoga tipa. Mi ipak kaiemo da su svi ti
predikati podjednako afirmirani o nekom supstratu, a da
302

akcidencija nije nikad supstrat. Zaista, mi nikako ne postavljamo medu odredbe ove vrste jednu stvar, koja, ne
buduci nesto drugo nego ona sama, nosi oznaku koju
nosi, - nego kaiemo da je ona afirmirana od subjekta
drugog nego sto je ona sama, kao i da ti atributi mogu biti
razliciti prema razlicitim subjektima.
Dakle, nece moei bez kraja ni navise ni nanize jedno
[samo jedan predikat] o drugome [samo jednom subjektu]
da bude tvrdeno [afirmirano]. Jer subjekata cije su akcidencije afirmirane, ima onoliko koliko ima sastavnih delova svake individualne supstancije, a ti delovi nisu po
broju beskrajni.58 A red naviSe obuhvata i sastavne delove
[svake individualne supstancije] i akcidencije. U stvari,
ni jedni ni drugi nisu beskrajni po broju.54 Nuzno je, prerna tome, da postoji jedan prvi subjekt o kome nesto prvo
biva tvrdeno [kome se pridaje prvi atribut], a o ovome
nesto drugo [i da postoji drugi atribut kome se prvi pridaje], i taj red mora se zaustaviti, i mora postojati nesto
sto vise ne biva tvrdeno 0 drugom, kao 0 ranijem, i 0 cemu nije viSe tvrdeno drugo, kao ranije [taj red mora se
zaustaviti jednim atributom koji nije viSe pridavan nekom
ranijem terminu, i kome nijedan raniji termin nije pridavan].55
Ovo je jedan nacin kojim moze da se dokaze ono sto
smo rekli. A postoji i drugi nacin, posto se dokazivanje
tice stvari kojima su pridati raniji predikati, i posto se,
prema stavovima koji se daju dokazati, covek ne moze
bolje odnositi nego tako da ih zna. 50 Ali nemoguce je
znati te stavove bez dokazivanja. A posto je zakljucak
poznat samo iz premisa, onda, ako ove ne znamo, niti
ih mozemo poznavati na neki nacin koji je bolji od znanja
na osnovu dokaza, necemo poznavati ni zakljucke sto
iz njih proizlaze. Ako se pretpostavi da je moguce nesto
saznati apsolutno pomoeu dokazivanja, a ne na osnovu
postulata i pretpostavaka, - nuzno je da posredni termini
budu ograniceni po broju. Jer, kad oni ne bi bili ograniceni, nego kad bi postojao uvek jedan termin visi od poslednjeg termina, onda bi za sve postojao dokaz [onda bi se
303

svaki stav mogao dokazati]. A iz toga proizlazi da p<>Sto se ne maze preci beskrajnost - [nece biti prvoga
principa, i] mi stvari za koje postoji dokaz ne mozemo
znati na osnovu dokazivanja. Dakle, aka mi nismo prema
njima [tim stvarima] u boljem polozaju nego kad bismo
ih poznavali,S7 tada ne bi bilo moguce rna sta znati pomocu
dokaza apsolutno, nego samo na osnovu pretpostavaka.
Sa dijalekticke tacke gledista, dokazi koje smo izneli
dovoljni su da se poveruje u ono sto smo rekli,- ali analiticki dokaz pokazace jos krace da ni red predikata navise,
ni red predikata nanize ne maze biti beskrajan po broju
u demonstrativnim naukama, koje su predmet naseg ispitivanja.
Dokaz se odnosi na ono sto po sebi pripada stvarima.
A atributi po sebi pripadaju stvarima na dva nacina: i1i
zato sto su saddani u sustini njihovih subjekata, ili zato
sto su njihovi subjekti saddani u njihovoj svojstvenoj
sustini.
Takvo je, na primer, u drugom pomenutom slucaju
nepamo, koje je atribut broja. Jer, i aka nepamo pripada
broju, sam broj je saddan u definiciji nepamog, a opet
mnozina ili deljivost [saddani su] u definiciji broja.
Ali nemoguce je da jedan ili drugi red predikata po
sebi bude beskrajan. To nije moguce u slucaju u kame se
nepamost potvrduje [afirmira] o broju, jer bi tada u nepamosti bio saddan neki drugi atribut kame bi neparno
pripadalo. Ali aka je taka, broj ce biti prvi subjekt ovih
atributa, i on ce pripadati svakom od njih. Posta nije
moguce da se beskrajni atributi ave vrste sadde u jednoj
stvari, ni red nagore nece biti beskrajan.
Jer, nuzno je na svaki nacin da svi ovi atributi pripadaju prvom subjektu, - na primer broju, a broj njima,
taka da medu njima postoji konvertibilnost, ali da nijedan
od njih ne premasuje drugi [nema veCi obim nego drugi].
A nisu beskrajni po broju ni atributi koji su saddani u
sustini svojih subjekata, - inace bi definicija bila nemoguca.58

Dakle, ako svi predikati koji su afirmirani postoje

po sebi, i ako ti predikati nisu beskrajni, red nagore bice
ogranicen, a, prema tome, [bice ogranicen] i red nadole.
Ali, ako je taka, onda su isto taka posredni termini
izmedu dva termina uvek ograniceni po broju.59 A tada
je ocevidno da moraju nuznim naCinom postojati principi dokazivanja kao [sto je ocevidno] i da se sve istine
ne mogu dokazati, - kao sto misle neki o kojima smo
govorili u pocetku. Jer, aka postoje principi, onda niti
se sve [sve istine] daje dokazati, niti se moze iCi u beskonacnost. Jer, pretpostaviti jedno iii drugo, znacilo bi tvrditi
da nijedan interval [propozicija] nije neposredan i nedeljiv, nego da su svi deljivi, posto se zakljucak dokazuje
umetanjem srednjeg termina, a ne dodavanjem spoljnjeg
termina. Dakle, aka bi se avo umetanje moglo produziti
u beskonacnost, onda bi izmedu dva [spoljnja] termina
mogao postojati beskrajan broj srednjih termina. Ali to
je nemoguce, aka postoji granica u redu termina kako
nagore, taka i nadole. Ali mi smo ranije dijalekticki dokazali da postoji granica, a sad smo to dokazali na analiticki
nacin. 60

304

20 Organon

Glava dvadeset treca

[KOROLARIJE)

Posto je to dokazano, jasno je da aka isti predikat, A,

pripada dvama terminima, r i ~. a ovi sami nisu pridavani
jedan drugom, nikako, iii ne univerzalno, taj im predikat
nece uvek pripadati na osnovu jednog zajednickog srednjeg
termina. Uzmimo, na primer, da ravnostrani i raznostrani
trougao, na osnovu jednog zajednickog srednjeg termina,
imaju osobine da je zbir njihovih uglova jednak sa dva
prava ugla. Ta osobina im pripada ukoliko su i jedan i
drugi jedna odredena [geometrijska] figura, ali ne ukoliko
se razlikuju jedan od drugog. Ali nije uvek tako.
Neka B bude termin na osnovu koga A pripada r
i ~. Ocevidno je da ce B pripadati r i ~ na osnovu drugog
zajednickog termina, a opet ovaj drugi na osnovu treceg
305

termina, taka da bi izmedu dva termina bio umetnut

beskrajan broj posrednih termina. Ali to je nemoguce.
Dakle, nije uvek nuzno da se pridavanje jednog istog
predikata nekolikim subjektima vrsi na osnovu: jednog
zajednickog terrnina, jer tu treba da postoje i neposredni
intervali [neposredne propozicije]. Ali nuzno je da srednji
termini pripadaju istoj vrsti, i da su izvedeni iz istih nedeljivih prernisa, - aka zajednicki atribut treba da pripada
bitnim atributima. Jer, pri dokazivanju ne sme se preci
iz jedne vrste u drugu.
Isto je taka jasno da, aka A pripada B, - a izmedu
njih postoji jedan srednji termin, - maze se dokazati da
A pripada B. Elementi toga zakljucnog stava jesu premise
koje sadde srednji termin [o kame je rec]. 61 Tih elemenata
ima onoliko koliko ima srednjih terrnina. Jer elementi su
sve neposredne propozicije, ili bar one koje su univerzalne.
Medutim, aka nema srednjeg termina, nije moguce nikakvo
dokazivanje, - ali na tome putu dolazi se do principa.
Isto vazi i kad A ne pripada B; aka postoji jedan
srednji terrnin ili jedan termin raniji nego B, kame A ne
pripada, - dokazivanje je moguce. Medutim, u drugom
slucaju [aka tih termina nema], dokazivanje nije moguce,
nego je premisa princip. Sem toga, ima onoliko elemenata
koliko [ima] srednjih termina. Jer, premise sadde te termine koji su principi dokazivanja. Isto taka postoje mnogi
principi koji se ne mogu dokazati, koji tvrde da je ovo
- ono, ili da ova pripada onom, - kao sto ima drugih
koji negiraju da je avo - ono, i da avo pripada onom. 62
Tako ce jedni principi potvrdivati da jedna stvar postoji,
a drugi da ana ne postoji.
Aka treba dokazati jedan zakljucni stav [konkluziju],
tada treba o B uzeti [u pomoc] njegov prvi predikat. Neka
to bude r, kame je A slicno pridano [kao sto je pridano
i B]. I aka se uvek taka dalje ide, nikad se ne uzimaju
[u obzir] za dokaz jedna propozicija ili jedan atribut koji
leze van A, nego se srednji termin [interval izmedu A i B]
neprekidno steze [zgusnjava], sve dok propozicije ne postanu nedeljive i ne svedu se na jedno [na jednu neposrednu

propoziciju koja se ne maze dokazati, a koja se maze

uporediti sa nedeljivom jedinicom]. A postoji jedinstvo,
kad prernisa postane neposredna, posto je samo neposredna
prernisa jedna, u apsolutnom smislu reci.
I kao sto je, u drugim oblastima, princip [jedinica
mere] nesto prosto, aline svuda isto- za tezinu je princip
mina [mera], za melodiju polovina tona, a za druge stvari
taka je za silogizam princip
je neki drugi princip,63 neposredna premisa, a za dokazivanje i nauku to je nus
[razum, urn, intelektualno gledanje].
Tako u silogizrnima koji dokazuju da jedan atribut
pripada jednom subjektu, srednji terrnin ne pada nikad
izvan gornjeg terrnina.
U negativnim silogizrnima prve figure koji dokazuju
pripadanje [jednog predikata jednom subjektu] - srednji
terrnin ne pada nikad izvan gornjeg terrnina; taka, na primer, kad se dokazuje da A ne pripada B pomo6u r; jer ako
r pripada svakom B, A ne pripada nijednom r. Aka treba
dokazati da A ne pripada nijednom r, tada treba uzeti
jedan srednji terrnin izmedu A i r, i tako ce se uvek dalje
ici. Ali ako treba dokazati da !!. ne pripada E, ukoliko r
pripada svakom !!., ali ne pripada nijednom E ili ne pripada ponekom E, - srednji terrnin nece nikad pasti izvan
E, a E je subjekt kame !!. ne treba da pripada.
Najzad, u trecoj figuri, srednji terrnin nece nikad lezati
izvan terrnina kome drugi neki [termin] treba da se odrice,
niti izvan termina koji treba da se odrice.

306

20

Glava dvadeset cetvrta

[PREIMUCSTVO UNIVERZALNOG DOKAZA]

Ali posto je dokaz univerzalan ili partikularan, afirmativan iii negativan, javlja se pitanje koji je od njih bolji.
Isto pitanje javlja se i povodom takozvanog direktnog
dokaza i povodom dokaza koji se sastoji u svodenju na
nemoguce. Ispitajmo prvo univerzalni i partikularni dokaz.
Kad na njih jednom budemo bacili svetlost, govoricemo
o takozvanom direktnom dokazu i o dokazu koji vodi
nemogucem.
307

Kad neko o tome razmislja, maze mu se uciniti da je

partikularni dokaz bolji iz sledecih razloga.
Bolji dokaz je onaj koji vodi viSem znanju (jer u tome
se sastoji vrednost dokaza). A mi jednu stvar bolje znamo,
kad je znamo po sebi [o odnosu na nju samu], a ne kad je
znamo na osnovu neceg drugog [u odnosu na neku drugu
stvar]. Taka mi bolje poznajemo muzicara Koriska, kad
znamo da je Korisk muzicar, nego kad znamo da je covek
muzicar. Isto je i u drugim slucajevima.
A univerzalan dokaz samo dokazuje da stvar druga
nego subjekt, a ne sam subjekt ima jedan [odredeni] atribut. Taka, na primer, taj dokaz, u odnosu na ravnokraki
trougao, samo dokazuje da trougao, a ne ravnokraki
trougao, ima takvu osobinu. Medutim, partikularni dokaz
dokazuje da sam subjekt ima takav atribut. A aka je bolji
dokaz [koji utvrduje] da jedan subjekt po sebi ima jedan
atribut, i aka je priroda partikularnog dokaza takva da
to u vecem stepenu utvrduje nego priroda univerzalnog
dokaza, - iz toga ce proizlaziti da je partikularan dokaz
bolji.
Dalje, aka opste [univerzalno] nije ndto sto postoji
van pojedinacnih stvari, - ali aka dokaz [o tome] izaziva
misljenje da postoji nesto sto je osnova dokaza, i da to
sacinjava prirodu koja stvarno postoji; - na primer prirodu trougla van pojedinacnih trouglova, figure van pojedinacnih figura i broja van pojedinacnih brojeva; a aka je,
s druge strane, dokaz 0 onome sto postoji [a partikularnom]
bolji ad dokaza 0 onom sto ne postoji [o univerzalnom],
i aka je dokaz koji nas ne vara bolji ad onaga koji nas
vara; i aka opsti [univerzalni] dokaz spada u tu poslednju
vrstu [aka je on dokaz koji nas vara], (jer se, u tome dokazu, postupa kao u jednom slicnom argumentu [u kame se
tvrdi] da je ono sto je takve prirode, a sto nije ni linija,
ni broj, ni tela, ni povrsina, ipak nesto slicno pored toga);
aka je, dakle, ovaj dokaz opstiji, i aka se on primenjuje
manje na ono sto je partikularni dokaz, i aka proizvodi
pogresno misljenje, - iz toga ce sledovati da je univerzalni dokaz gori ad partikularnog dokaza.

308

Medutim, pre svega, zar prvi dokaz ne pristoji manje

dobra opstem dokazu nego partikularnom? Aka je osobina
jednakosti sa dva prava ugla osobina subjekta, ne ukoliko
je on ravnostran, nego ukoliko je trougao, - onaj ko
zna da ravnostrani trougao ima taj atribut poznaje manje
sam subjekt nego onaj ko zna da trougao ima taj atribut.
Uopste, aka subjekt nema u stvari jedan atribut ukoliko
je trougao, - a dokaze se da ga ima ukoliko je trougao,
- to nece biti dokaz. Medutim, aka subjekt ima taj atribut
ukoliko je trougao, - onda vise zna onaj ko poznaje
subjekt kome pripada taj atribut ukoliko je ovaj ono sto
je. Prema tome, aka trougao ima siri obim [nego ravnostrani trougao], i ako [za sve vrste trouglova] postoji samo
jedan isti pojam trougla, to jest, aka se rec trougao ne
kazuje samo homonimno, i aka stav o jednakosti zbira
uglova sa dva prava ugla pripada svakom trouglu, - tada
taj stav o zbiru uglova ne vazi za trougao ukoliko je on
ravnostran nego vazi za ravnostrani trougao ukoliko je
on trougao. Prema tome, onaj ko jednu stvar univerzalno
zna,- zna bolje zasto joj jedan atribut pripada, nego onaj
ko je partikularno poznaje. Dakle, univerzalni dokaz bolji
je ad partikularnog dokaza.
Dalje, aka postoji samo jedan isti pojam univerzalnog,
a ne jedan homoniman pojam, univerzalno nece postojati
manje ad pojedinacnih stvari, nego viSe, - ukoliko univerzalno saddi neprolaznost, a pojedinacno prolaznost.
Sem toga, nije nikako nuzno pretpostaviti da je univerzalno nesto sto postoji odvojeno ad pojedinacnih stvari,
zato sto oznacava jednu stvar; kao sto nije potrebno pretpostaviti to isto za druge stvari, koje ne oznacavaju supstanciju, nego kvalitet, ili odnos, i1i delanje. A aka se
nacini takva pretpostavka, za to nije kriv dokaz, nego
slusalac [koji rdavo razume dokaz].
Dalje, ako je dokaz silogizam koji dokazuje uzrok
i ,zasto", univerzalno je vise uzrok, - jer ono cemu po
sebi pripada jedan atribut, jeste samo uzrok toga pripadanja, a univerzalno je prvi uzrok; dakle, univerzalno je

309

uzrok. Dakle, univerzalan uzrok je bolji, jer on vise dokazuje uzrok i ,zasto".
Dalje, mi .~otl~}razimo ,zasto"; i verujemo da ga tada
znam?, ~ad. mJe vtse moguce da Je uzrok postajanja iii
post?JanJa Jedne s.tvari postajanje iii postojanje druge
stvan. Jer, poslednJa tacka [stepen] ovakvog istrazivanja
jest: k~aj i gr~nica [problema]. Taka, aka neko pita:
,Zasto Je on dosao?" - odgovara se: ,Da bi dobio novae
a on hoce novae, da bi vratio ono sto je duzan, - a ov~
[zeli] da ne bi ucinio nepravdu." I kad idemo taka dalje,
sve dok ne dodemo do neceg sto se ne dogada vise pomoeu
neceg drugog niti radi neceg drugog, - i kad kazemo
?~ je neko dosao.. i~ .izvesnog razloga koji je njegov cilj,
Ilt da stvar postOJl Ilt postaje, - tek tada [mozemo da]
kazemo da najvise poznajemo razlog zasto je on dosao.
Aka su, dakle, svi uzroei i sva ,zasto" slicni u tom pogledu,
i aka, - kad su u pitanju finalni uzroci, kako smo ih mi
izlozili, - na ovaj nacin najbolje saznajemo, izlazi da,
i kad s~ drugi uzr?ci u p~~anju, dostizemo veee saznanje
kad atnbut ne pnpada vtse [svome] subjektu uslovljen
neko~ .drugom stvari. Taka, kad znamo da su spoljnji
~gl~vt J~dnog trougla jednaki sa cetiri prava ugla, zato
sto Je. taJ .troug~o ravnokrak, t.ada jos ostaje da se odgovori
na pttanJe: zasto ravnokraki trougao ima tu osobinu?
Odgovor glasi: zato sto je on trougao, i zato sto je trougao
pravolinijska figura. A ako pravolinijska figura nema tu
osobinu ni iz kakvog drugog razloga nego zbog svoje sopstvene prirode, - tada najviSe znamo. J er tada je bas
nase znanje postalo opste [univerzalno]. Prema tome, opsti
[univerzalni] dokaz je bolji.
Dalje, sto je dokaz partikularniji, on sve viSe dospeva
u beskrajnost, dok opsti dokaz vodi prostom i ogranicenom. Ali, ukoliko su beskrajne, pojedinacne stvari ne
mogu .se saznati; samo ukoliko su konacne, one se mogu
saznatt. Prema tome, mi stvari vise saznajemo ukoliko su
one opste, nego ukoliko su pojedinacne.
Dakle, opste se vise daje dokazati. A za ono sto se
vise daje dokazati, i dokaz je jaci, posto se i korelativni

310

pojmovi istovremeno povecavaju. Prema tome, opsti [univerzalni] dokaz je bolji, zato sto je on dokaz u visem
stepenu [zato sto on vise dokazuje].
Dokaz kojim upoznajemo jednu stvar, a i druga, treba
pretpostaviti onom kojim upoznajemo samo jednu stvar.
Dakle, onaj ko ima opsti [univerzalni] dokaz, zna i pojedinacno, dok onaj ko zna pojedinacno, ne zna opste. Prema
tome, i iz ovoga razloga, treba pretpostaviti opsti dokaz.
Poslednji argument sastoji se u sledecem. Opste se
maze bolje dokazati, zato sto se ono dokazuje pomocu
srednjeg terrnina koji blize stoji prineipu. Ali njemu najblize stoji neposredna premisa koja je [upravo] sam princip.
Aka je sad dokaz koji polazi ad principa tacniji nego onaj
koji ne polazi ad principa, tada je i dokaz koji stoji blize
prineipu tacniji nego dokaz koji od njega dalje stoji. Posta
je opsti dokaz tesnje vezan za svoj princip, opsti dokaz je
bolji. Aka, na primer, treba dokazati A o !:1, pri cemu su
B i r srednji termini, - onda, posto je B gornji termin,
i dokaz koji se na njemu osniva bice opstiji.
Medutim, neki od ovih argumenata samo su dijalekticki. Najjasniji dokaz o visoj vrednosti opsteg [univerzalnog] dokaza sastoji se u sledecem. Ako od dve propozicije imamo raniju, rni, na neki nacin, znamo i onu koja
je doenija,- mi je [upravo] imamo [znamo] potencijalno.
Taka, kad se zna da je zbir uglova svakog trougla jednak
sa dva prava ugla, onda se zna na neki nacin da je i u ravnokrakom trouglu zbir uglova jednak sa dva prava ugla.
To se, upravo, zna potencijalno, cak i kad se zna da je ravnokraka figura trougao. Ali ko ima [zna] donju premisu, taj ne
zna opste ni u kome srnislu, ni poteneijalno, ni aktuelno.
Najzad, opsti [univerzalni] dokaz je inteligibilan, dok
se partikularni dokaz svrsava culnim opazanjem.64
Glava dvadeset peta
[VISA VREDNOST AFIRMATIVNOG DOKAZA]

Ovim je, dakle, utvrdeno da je opsti [univerzalan]

dokaz bolji ad partikularnog dokaza. Ali da je afirmativan
dokaz bolji od negativnog dokaza, postaje jasno iz sledecega.
311

Pretpostavimo da je - kad sve drugo ostaje isto bolji dokaz onaj koji je izveden iz manjeg broja postulata
iii pretpostavaka, to jest premisa. Jer, kad su propozicije
podjednako poznate, steci ce se bde znanje iz malobrojnijih propozicija, i zato njih treba pretpostaviti [mnogobrojnijim]. A argumenat za nase tvrdenje da je bolji dokaz
koji proizlazi iz manjeg broja propozicija - jeste opsti.
Ako su, u jednom slucaju kao i u drugom, srednji termini
poznati, i ako su oni koji su raniji viSe poznati, mozemo
da pretpostavimo dokaz, pomocu srednjih termina Br~,
da A pripada E, i drugi jedan, pomocu ZH, da A pripada
E. Da A pripada ~' poznato je u istom stepenu kao i da A
pripada E. Medutim, da A pripada ~' jeste ranije i poznatije
nego da A pripada E, posto je ovo poslednje dokazano
ranijim, a posto je ono cime se dokazuje sigurnije od onoga
sto je dokazano. Prema tome je, pod inace jednakim uslovima, bolji onaj dokaz koji ima manji broj premisa. Oba
dokaza, i afirmativni i negativni, izvode se pomocu tri
termina i dve premise; ali prvi pretpostavlja samo da nesto
postoji, a drugi pretpostavlja u isto vreme da nesto postoji
i da nesto ne postoji; drugi se, dakle, izvodi iz vecega broja
premisa; prema tome, on je gori.
Dalje, bilo je dokazano65 da dve negativne premise
ne mogu dati nikakav silogizam; moguce je da postane
silogizam samo ako je jedna premisa negativna, a druga
afirmativna. Dalje, mora jos ovo da se uzme u obzir.
Ukoliko se dokaz uvecava [prosilogizmima], afirmativnih
propozicija bice vise nuznim nacinom; a nemoguce je
da bude vise od jedne negativne premise u svakom silogizmu. Uzmimo da A ne treba da pripada nijednoj stvari
kojoj B pripada, ali da B pripada svakom r. Ako sad,
opet, obe premise treba uvecavati, tada treba umetnuti
jedan srednji termin. Neka ~ bude srednji termin za AB,
a neka E bude srednji termin za Br. Sad je ocevidno da
je E afirmativno stavljeno [u odnosu naB i r], a 11 afirmativno u odnosu na B, a negativno u odnosu na A. Jer,
~ pripada svakom B, dok A ne treba da pripada nijednom
11. Tako se dobija samo jedna negativna premisa - A/1.

312

Isto vazi i za druge silogizme [za silogizme drugih

figura], jer je uvek, u terminima jednog afirmativnog silogizma, srednji termin afirmativan u odnosu na dva krajnja
termina. Medutim, u negativnom silogizmu, treba, nuznim
naCinom, da je srednji termin negativan samo u odnosu
na jedan od njih [od dva krajnja termina], tako da je samo
ova premisa negativna, a da su druge premise afirmativne. Ako je, dakle, ono cime se dokazuje poznatije i verodostojnije nego ono sto se dokazuje, i ako je negativna
propozicija dokazana afirmativnom, a ne afirmativna
negativnom, tada ce afirmativan dokaz - kao raniji,
bolje poznati i verodostojniji - biti bolji.
Sem toga, ako je princip silogizma univerzalna neposredna premisa, i ako je univerzalna premisa afirmativna u
afirmativnom dokazu, a negativna u negativnom dokazu;
ako je afirmativna premisa ranija i poznatija od negativne premise - posto se negacija saznaje afirmacijom,
i posto je afirmacija ranija, upravo kao sto je bice ranije
od ne-bica, - iz toga izlazi da je i princip afirmativnog
dokaza bolji od principa negativnog dokaza. A jedan dokaz koji se osniva na boljim principima jeste i sam bolji.
Na kraju, priroda afirmativnog dokaza vise se priblizuje prirodi principa, jer bez afirmativnog dokaza ne
maze biti negativnog dokaza.
Glava dvadeset sesta
[PREIMUCSTVO DIREKTNOG DOKAZA NAD SVODENJEM
NA NEMOGUCE]

Ali ako je afirmativan dokaz bolji od negativnog

dokaza, on je, ocevidno, samim tim, bolji od svodenja na
nemoguce.
Ali, pre svega, treba dobra znati kakva je razlika izmedu ova dva dokaza [izmedu negativnog dokaza i svodenja
na nemoguce]. U~mimo, na primer, da A ne y~ipada n~d
nom B, ada B pnpada svakom r. Iz toga, nuzm~~~
313

izlazi da A ne pripada nijednom r. Sa premisama ave

prirode, bice direktan negativan dokaz da A ne pripada r.
A svodenje na nemoguce sastoji se u sledecem. Aka treba
dokazati da A ne pripada B, tada treba pretpostaviti da
mu ono pripada, a, sem toga, da B pripada r, taka da bi
iz toga izlazilo da A pripada r. Ali pretpostavimo kao
poznato i priznato da je to nemoguce. Prema tome, nije
moguce da A pripada B. Aka se, dakle, prizna da B pripada r, nemoguce je da A pripada B.
Red termina je isti u oba dokaza. Razlika izmedu
ta dva dokaza lezi u njihovoj primeni, koja se svodi na
pita~je koja je od te dve negativne propozicije poznatija,
da h ana koja odrice da A pripada B, iii ana koja odrice
da A pripada r. Aka je poznatiji zakljucak da A ne pripada r, tada se ima dokaz pomocu nemoguceg; medutim
ako je poznatija premisa silogizma, - ima se direktan
dokaz.
Ali propozicija da A ne pripada B po prirodi jeste
ranija od propozicije da A ne pripada r. Jer, premise iz
kojih je izvedena konkluzija ranije su od same konkluzije.
Propozicija da A ne pripada r jeste konkluzija, a ana da A
ne pripada B jeste jedna od premisa iz koje se izvodi konkluzija. Jer, negativan ishod svodenja na nemoguce nije
konkluzija, niti su stavovi koji joj prethode premise. Naprotiv, principi silogizma jesu premise koje se izmedu sebe
odnose kao celina prema delu, ili kao deo prema celini;
medutim premise Ar i AB ne stoje jedna prema drugoj
u odnosu te vrste. 66
Aka je, dakle, bolji dokaz izveden iz poznatijih i ranijib premisa, i aka oba dokaza [direktan dokaz i svodenje na
nemoguce] ubeduju, polazeci od toga da nesto ne postoji
i ako je polazna tacka jednog [direktnog dokaza] ranij~
od polazne tacke drugoga [svodenja na nemoguce], izlazi da [direktan] negativan dokaz mora biti apsolutno
bolji od svodenja na nemoguce, a afirmativan dokaz, kao
bolji od negativnog dokaza, bice isto taka ocevidno bolji
od svodenja na nemoguce.

314

Clava dvadeset sedma

[USLOVI PREIMUCSTVA JEDNE NAUKE]

Jedna nauka je tacnija i ranija [u poredenju sa drugom],

ako ana, u isto vreme, poznaje cinjenicu i uzrok [,zasto"],
a ne samu cinjenicu, odvojenu od uzroka. lsto taka, nauka
koja se ne bavi [kakvim materijalnim, promenljivim] supstratom tacnija je od one koja se bavi [takvim] supstratom;
taka je aritmetika tacnija od harmonike [ucenja o harmoniji]. Isto je taka nauka koja se osniva na manje principa
tacnija od one koja se osniva na principima sto proizlaie
iz dodavanja, - kao aritmetika koja je tacnija od geometrije. Pod ,proizlaze iz dodavanja" hocu da kazem da
je, na primer, jedinica supstancija bez polozaja, a da je
tacka supstancija koja ima polozaj. A na taka nesto kao
,koja ima polozaj" mislim, kad govorim o dodavanju. 87
Clava dvadeset osma
(JEDINSTVO I RAZNOVRSNOST NAUKA]

J edna nauka samo je jedna aka ima za predmet samo

jednu vrstu, - naime, takvu jednu vrstu koja je sastavljena iz prvih principa i od koje postoje delovi iii afekcije
[stanja] po sebi.
Medutim, jedna nauka razlikuje se od druge, kad
njihovi principi ili nemaju zajednicko poreklo, ili kad ne
vade poreklo jedni od drugih.
Dokaz za tu razliku ima se kad se dospe do premisa
jedne nauke koje se ne daju dokazati. Jer ave premise
moraju da se nalaze u istoj vrsti u kojoj i konkluzije njima
dokazane. A dokaz za to jeste sto konkluzije dokazane
ovim premisama pripadaju istoj vrsti i sto su im srodne.
Clava dvadeset deveta
[0 MNOGOSTRUKOSTI DOKAZA]

Ali moze biti vise dokaza za jednu istu konkluziju

ne samo na taj nacin sto se iz istoga reda uzima jedan
nekontinuirani srednji termin, na primer r i 11 i Z, odvo-

315

jeno, [kao] srednji termini A i B, nego i sto se oni uzimaju

iz nekog drugog recta.
Uzmimo, na primer, da A znaci menjati se, 6 kretati
se [trpeti promenu], B ractovati se [osecati zactovoljstvo],
a H mirovati. 6 moze istinito cta se prida B, a A moze
istinito cta se pricta 6, jer onaj ko se ractuje trpi promenu,
a ono sto trpi promenu, menja se. S druge strane, A moze
istinito da se prida H, a H moze istinito cta se pricta B,
jer svaki ka se raduje - miruje, i svaki ka miruje - trpi
pramenu. Dakle, silagizam maze cta se pastavi pomocu
srednjih termina kaji su razliciti, uprava kaji ne pripadaju istame rectu, - sama, razume se, ne tako kao cta
nijedan act ovih srectnjih termina ne bi mogaa cta se pricta
drugom. Nairne, treba, nuznim nacinam, cta aba srectnja
termina pripactaju sama jectnam i istom subjektu.
Ovde bi se, isto taka, marala ispitati na kalika se
nacina u drugim figurama maze ctabiti ista kankluzija
iz silogizma.
Glava trideseta
[SLUCAJNE CINJENICE NISU PREDMET DOKAZA]

Ali o slucajnom ne moze postojati nauka osnovana na

dokazu. Jer, slucajno se ne dogada ni iz nuznosti, ni veCinom, nego se dogada izvan ova dva recta cinjenica. A ctokaz
se izvocti samo o jednom iii ctrugom od njih. Jer, svaki silogizam osniva se na nuznim ili samo na stalnim premisama,
posto je konkluzija nuzna, ako su premise nuzne, a posto
je ona samo stalna, ako su premise stalne. Dakle, posto
slucajna cinjenica nije ni stalna, ni nuzna, na nju se dokaz
nece primeniti.
Glava trideset prva
[NEMOGUCNOST DOKAZA OSNOVANOG NA CULNOM
OPAZANJU]

Ali nije moguce steci znanje ni na osnovu culnog

opazanja. Jer, ako se culno opazanje octnosi na stvar jectnog
odredenog kvaliteta, a ne samo na jednu pojedinacnu stvar,
316

ancta se mora, nuzmm nacmam, apazati jedna adredena

stvar na jednom actredenam mestu i u jectnom adredenam
trenutku. Ali nemaguce je imati culno opazanje apsteg
[univerzalnog], koje se primenjuje na sve slucajeve, jer
opste nije ni jectna actredena stvar, niti je jectan adredeni
trenutak,- jer inace ana ne bi bilo apste. Nairne mi nazivarna apstim ana sto se nalazi uvek i svucta. Ali pasta
su ctakazi opsti [univerzalni], i posta opsti pojmavi ne
mogu biti culna apazani, jasna je da nema nauke na
osnovu culnag apazanja.
Medutim, ocevictno je cta bismo, cak i kad bi bilo
moguce utvrctiti opazanjem cta je zbir uglova u trouglu
jectnak sa ctva prava ugla, mi a tome trazili ctrugi dokaz,
a ne bisma - kaa sta neki kazu68 - to znali. Nairne,
pojectinacne stvari opazaju se culima, nuznim nacinam,
a nauka se sastoji u saznanju opsteg. Taka, ako bisma
mi hili na mesecu, i ako bismo victeli zemlju kako se postavlja na putanju suncane svetlosti,- mine bismo znali uzrok
pomracenja. Nairne, mi bismo opazali cta u tom trenutku
postoji pomracenje meseca, ali nikako ne bismo znali za
uzrok toga. Jer, kao sta smo rekli, nase opatanje ne odnosi
se na opste. Medutim, ako bi se taj dogadaj cesto posmatrao, i time se otkrilo opste, ctobio bi se ctokaz; jer kad se
pojectinacno cesto ponavlja, opste postaje acevictno.69
A vrectnost opsteg sastoji se u tome sto ono otkriva
uzrok. I tako je o cinjenicama koje imaju uzrok u necem
drugom [a ne u sebi samima], opste saznanje od vece vrednosti nego culno opazanje ili intuicija.70 Ali sa najvisim
principima ctrukcije stoji.
Jasno je, dakle, cta je nemoguce pomocu culnog opazanja steci znanje 0 onome sto se moze dokazati, - sem
ako se opazanjem ne naziva cinjenica posectovanja znanja
na osnovu ctokaza. Medutim izvesni problemi bivaju
postavljani samo zbog nesavrsenstva culnog opazanja.
Jer, o mnogome ne bi nam bilo potrebno cta pitamo, kact
bismo ga victeli. A mi to ne bismo saznali glectanjem, nega
zato sto bismo iz onoga sto victimo utvrctili opste. Kact
317

bismo, na primer, videli da je staklo porozno i da kroz

njega prolazi svetlost, bilo hi isto tako jasno zasto svetlost
gori [saznali bismo razlog providnosti], posto bismo videci da se ta pojava ponavlja odvojeno za svaku casu u isto vreme razumeli da je tako u svim slucajevima.
Glava trideset druga
[0 RAZNOLIKOSTI PRINCIPA]

Nemoguce je da principi budu isti za sve silogizme.

Da je tako, pokazuju prvo dijalekticka razmatranja. Neki
silogizmi su istiniti, a drugi su lazni. Jer, iako se istinito
moze zakljuciti iz laznih premisa, to se dogada samo jednom. Nairne, ako je, na primer, A istinito o r, a ako je
srednji termin B laZan - posto je laZno i da A pripada B,
i da B pripada r - tada ce ipak, ako su srednji termini
uzeti da dokazu ove premise, one biti lazne, zato sto svaka
laZna konkluzija ima lazne premise. Medutim istinite
konkluzije imaju istinite premise, a lazno i istinito u stvari
se razlikuju.
Sem toga, laZne konkluzije ne proizlaze uvek iz principa koji su medusobno identicni, posto su lazne i stvari
koje su kontrerno suprotne jedne drugima, i one koje ne
mogu zajedno da postoje, - sto se vidi iz sledeCih primera: ,Pravicnost je nepravda iii kukavistvo"; ,Covek
je konj iii vo"; ,Jednako je vece ili manje".
Ali polazeci od principa koje smo utvrdili, moze se
izvesti sledeCi dokaz. lstinite konkluzije nemaju sve iste
principe. 71 Principi rnnogih konkluzija razlikuju se po
vrsti i ne mogu se zameniti jedni drugima. Tako jedinice
ne mogu zauzeti mesto tacaka, jer prve nemaju polozaj,
a druge ga imaju. Trebalo hi bar da se termini prilagode
bilo kao srednji, iii navise, iii nanize, iii jedni u unutrasnjosti, a drugi u spoljasnjosti krajnjih termina.
Ali neki od zajednickih principa ne mogu sluziti ni
kao premise, da hi se dokazale sve konkluzije. Pod ,zajednickim principima" podrazumevam takve kao sto je
318

na primer, onaj po kome se sve [o jednom predmetu] moze

ili afirmirati ili negirati. Jer, vrste bica su razlicite; izvesni
atributi pripadaju kvantitetu, a drugi pripadaju samo
kvalitetu, - i to su odredbe na osnovu kojih dokaz biva
izvoden, pomoeu zajednickih principa.72
Dalje, principa nema mnogo manje nego konkluzija.
Nairne, principi su premise, a premise postaju na taj nacin
sto se doda iii umetne jedan termin. Dalje, konkluzije su
beskonacne po broju, dok su termini konacni po broju.
Najzad, izvesni principi su nuzni, a drugi su moguCi.
Pri ovakvim razmatranjima izgledace nemoguce da su
principi identicni iii ograniceni po broju, posto je broj
konkluzija beskonacan. Ako se, s druge strane, upotrebljavajuci identitet u drugom smislu, kaze da su ovo principi geometrije, ovo principi silogizama73 , a ovo medicine,
- sta hi to drugo znacilo nego da postoje razni principi za
razne nauke? Nazivati ih identicnima, zato sto su sami
sebi identicni, bilo hi smesno, - jer se na taj nacin svaka
stvar moze identifikovati sa svakom stvari. Isto tako ne
moze se tvrditi da se sve iz svega daje dokazati, jer hi to
bilo tvrditi da sve treba da ima iste principe, sto hi bilo
vrlo jednostrano. Nairne to sene dogada ni kod evidentnih
matematickih stavova, a nije moguce ni u [silogistickoj]
analizi, posto su neposredne premise principi, i posto se
razlicita konkluzija dobija samo kad se doda jedna nova
neposredna premisa. Ali ako se kaze da su ove prve neposredne premise principi, to je zbog toga sto postoji jedna
takva premisa u svakoj vrsti. Ali ako stvar ne biva shvacena
ni tako, kao da iz svih moguCih premisa rna koja konkluzija moze biti dokazana, i ako se ne pretpostavi da su
principi toliko razliciti da su razliCiti za svaku [pojedinu]
nauku, - ostaje jos da se ispita da 1i - mada su principi
svih konkluzija jedne iste vrste - ipak neke posebne konkluzije ne hi bile dokazane nekim posebnim premisama, a
neke druge nekim drugim [premisama].74 Ali, ocevidno je
da ni to nije moguce. Jer, dokazano je da su principi stvari
koje su razlicite po vrsti i sami razliciti po vrsti. Jer, principi
su dvojaki: oni pomocu kojih se dokazuje, i principi o

319

kojima biva dokazivano [koji su svojstveni svakom predmetu]. Prvi su opsti, a drugi su svojstveni pojedinim naukama, kao sto su, na primer, broj i [prostorna] velicina. 75

Nauka i njen predmet razlikuje se od miSljenja i njegovog predmeta time sto je nauka opsta i nuzna. A nuzno
je ono sto ne moze da bude drukcije nego sto jeste.
Ima stvari koje su istinite i koje stvarno postoje, ali
koje mogu da budu i drukcije. Jasno je da se nauka ne bavi
njima, jer, inace, stvari koje mogu biti drukcije ne bi mogle
biti drukcije. Ali isto tako ni nus [intuicija] ne bavi se
njima. A pod nusom [intuicijom] podrazumevam princip
nauke. Ali te stvari nisu ni predmet nauke koja se ne moze
dokazati, i koja se sastoji u shvatanju neposredne premise.76
Ali posto mogu biti istiniti razum, i nauka, i misljenje,
kao i ono sto oni izrazavaju, izlazi da se misljenje odnosi
na ono sto - bilo istinito iii lazno - moze biti drukcije
nego sto je. A to ce reei da je misljenje shvatanje jedne
neposredne i ne-nuzne premise.
To se slaze i sa onim sto posmatramo. Jer, misljenje
je nepostojano, i njegova priroda je takva.
Uostalom, nijedan covek ne veruje da samo [nesto
prolazno] misli, kad veruje da stvar [o kojoj misli] ne moze
biti drukCija: nego on tada ddi da je to [sto misli] znanje.
Ali ako neko veruje da je stvar takva [kakvom je on sebi
predstavlja], ali da nista ne stoji na putu da bi ona mogla
biti i drukcija, - tada on to smatra za [prosto] miSljenje,
jer veruje da je takav svojstveni predmet [prostog] miSljenja, dok je ono sto je nuzno predmet nauke.
Kako je sad moguce da jedna ista stvar moze u isto
doba da bude predmet [prostog] misljenja i nauke? I zasto
misljenje nije nauka, ako se pretpostavi da se sve sto se
zna moze isto tako i misliti? U stvari, i onaj ko zna, i onaj
ko ima miSljenje produzavaju da idu istim putem pomocu

istih srednjih termina, sve dok ne dodu do neposrednih

premisa. Tako, ako je istina da prvi poseduje znanje, njega
ce imati i drugi koji samo misli. Doista, moguce je imati
misljenje ne samo o cinjenici nego i o ,zasto" [uzroku], a ,zasto" je srednji pojam.
Ali, ako se shvataju istine koje ne mogu biti drukcije,
na nacin na koji se razumeju definicije na osnovu kojih
se izvode dokazi, - tada se nece misliti nego ce se znati.
Medutim, ako se istine shvate kao istinite, ali ne supstancijelno i sustinski vezane za subjekt, onda ce se imati misljenje a ne istinita nauka, - ono misljenje koje se odnosi i
na cinjenicu i na ,zasto" [uzrok], ako je dobijeno na
osnovu neposrednih premisa, a ako nije dobijeno na osnovu
neposrednih premisa, ono se odnosi samo na cinjenicu.
Medutim, predmet misljenja i predmet nauke nisu
potpuno identicni, nego kao predmet laznog misljenja i
predmet istinitog misljenja mogu biti isti samo u izvesnom
smislu; na taj isti naCin predmet nauke i predmet misljenja
mogu takode biti isti. Jer, verovanje da istinito misljenje
i lazno misljenje imaju isti predmet u smislu u kome to
neki tvrde, [pre svega, sofist Protagora] - vodi, pored
drugih besmislenosti, i pretpostavci da onaj ko ima pogresno misljenje nema misljenja. Jer, izraz ,identican" ima
viSe znacenja; u jednom smislu predmet istinitog miSljenja
i laznog miSljenja moze biti isti, ali u drugom smislu on
ne moze biti isti. Tako je besmisleno misljenje koje pretpostavlja kao istinito da je dijagonala komensurabilna [stranama kvadrata]; ali, posto je ista dijagonala na koju se
odnose dva misljenja [istinito i lazno], ta dva misljenja
imaju u tom smislu samo jedan i isti predmet. Sarno
[pojamna] bitnost, izrazena u definiciji, nije ista u oba
slucaja. U tom smislu znanje i misljenje odnose se na isto.
Nauka, na primer, shvata zivotinju na taj nacin da ona
ne moze da ne bude zivotinja; za misljenje, medutim,
ova bi mogla i da ne bude zivotinja. U prvom slucaju,
imamo shvatanje da je zivotinja bitni element coveka, a
u drugom slucaju shvatanje da je zivotinja atribut coveka,
ali da nije bitni element coveka. I u jednom i u drugom

320

21 Organon

Clava trideset treca

[NAUKA I MISLJENJE]

321

slucaju subjekt je isti, posto je on covek, - ali nacin saznanja nije isti.
Ali, iz toga je, isto tako, jasno da se ne moze isto istovremeno misliti i znati. Jer, tada bi se istovremeno pretpostavljalo, da ista stvar moze biti drukcija, i da ne moze
biti drukcija nego sto jeste, - sto nije moguce. Znanje
i misljenje o jednoj stvari mogu istovremeno postojati u
raznim duhovima, u smislu u kome je to naznaceno, ali
ne mogu istovremeno postojati u istoj licnosti. Jer, tada
bi se istovremeno pretpostavljalo, s jedne strane, da je
covek u bitnosti zivotinja (a to se podrazumevalo, kad
je receno da on ne moze biti drugo nego zivotinja), a, s
druge strane, pretpostavljalo bi se da covek nije u bitnosti
zivotinja,- jer to bi znacilo moci biti drugo nego zivotinja.
A sto se ostalog tice - to jest razlika koje treba
utvrditi u misljenju, i intuiciji [nusu], i nauci, i umetnosti,
i razboritosti, i mudrosti, - ta pitanja vise spadaju delom
u fiziku, a delom u etiku.

Glava trideset cetvrta

[OSTROUMNOST]

Ostroumnost je sposobnost da se u trenutku tacno

otkrije srednji termin. Primer za ostroumnost je kad neko
vidi da mesec svoju svetlu stranu uvek okrece suncu, pa
odmah shvati uzrok te pojave, - naime, da to biva zato
sto mesec svoju svetlost dobija od sunca. Ili kad neko
posmatra coveka koji govori sa nekim bogatasem, pa
odmah otkrije da on od njega hoce da pozajmi novae.
Ili kad se pronade razlog prijateljstva izmedu dve licnosti
u njihovoj zajednickoj mrznji prema trecoj licnosti. U svim
ovim slucajevima bilo je dovoljno videti krajnje termine,
pa saznati srednje termine, koji su uzroci.
Oznacimo sa A - okrenuti svetlu stranu suncu, sa
B - primiti svetlost od sunca, a sa r - mesec. Tada
mesecu, r, pripada B - primiti svetlost od sunca, dok
A - okrenuti svetlu stranu suncu - pripada B. Tako je
A preko B pridano r.
322

D r u g a k n j i g a 77
[TEORIJA DEFINICIJE I UZROKA]

Glava prva
[RAZNE VRSTE ISTRA2.IVANJA]

Ono o cemu se pita jednako je po broju onome sto

se zna. A postavljamo cetiri vrste pitanja. Ona se odnose
na cinjenicu, na ,zasto" [uzrok], na: da li stvar postoji,
i na: sta je ona78
Tako, kad se, obuhvatajuci mnozinu termina, pitamo
je li jedna stvar ovakva ili onakva, - da li se, na primer,
sunce pomracuje ili ne, - tada istrazujemo cinjenicu.
Dokaz da je tako jeste sto mi prestajemo da pitamo, cim
utvrdimo da se sunce pomracuje. A ako od pocetka znamo
da se sunce pomracuje, mi to vise ne ispitujemo.
Ali, kad poznajemo cinjenicu, mi trazimo uzrok;
na primer, ako znamo da se sunce pomracuje ida se zemlja
trese, mi pitamo zasto se sunce pomracuje iii zasto se
zemlja trese.
Takva su pitanja koja postavljamo sebi kad obuhvatamo mnozinu termina. Ali ima slucajeva kad postavljamo
sebi pitanje na drugi nacin. Tako, na primer, ,da li kentaur ili Bog postoji ili ne postoji"? Izraz: ,da li postoji iii
ne postoji", - uzmimo u apsolutnom smislu, a ne kao
kad se kafe: ,Da li je subjekt beo iii nije." A kad smo
saznali da stvar postoji, mi pitamo sta je ona, na primer:
,Sta je Bog", i1i ,Sta je covek"?
21

323

Glava druga
[SVAKO ISTRAZIVANJE SVODI SE NA
ISTRAZIVANJE SREDNJEG TERMINA]

Dakle, takve su vrste pitanja koje postavljamo sebi.

U odgovorima na ova pitanja sastoji se nase znanje.
Kad trazimo cinjenicu, iii kad trazimo da li jedna
stvar postoji u apsolutnom smislu, mi u stvari trazimo
da li za to postoji i1i ne postoji srednji termin. 79
Ali ako smo saznali cinjenicu, ili [ako smo saznali]
da stvar postoji, ili da ona postoji bilo delimicno ili apsolutno, a kad opet istrazujemo uzrok ili prirodu stvari, rni tada istrazujemo koji je srednji termin.
Kad se istraZivanje odnosi na cinjenicu, tada govorim
o delirnicnom postojanju stvari, a ako se odnosi na samo
postojanje, tada govorim o apsolutnom postojanju. 0 delimicnom postojanju rnisli se kad se pita: ,Da li se mesec
pomracuje?" ili: ,Da li se mesec uvecava," Jer, rni time
pitamo, da li jedna stvar ima ili nema izvestan atribut.
A da li jedna stvar apsolutno postoji, misli se kad se postavlja pitanje da li mesec iii noc postoje ili ne. U svim ovim
istraZivanjima rni se pitamo bilo da 1i postoji srednji terrnin
[kao uzrok], bilo koji je srednji terrnin. U stvari, srednji
terrnin je uzrok, a on se trazi u svim ovim pitanjima. Na
primer pitanje: ,Da lise mesec pomracuje?" znaci: ,Postoji
li za to uzrok iii ne postoji?" Posle, kad se sazna da postoji
za to uzrok, prelazi se na pitanje: ,Koji je taj uzrok?"
Jer, uzrok kojim jedna stvar jeste ne ovo iii ono, nego
kojim ona jeste [postoji] na apsolutan i bitan nacin, kao
i uzrok kojim jedna stvar jeste [postoji] ne na apsolutan
nacin, nego kojim je ana ova ili ono, ukoliko ima neki
bitan ili akcidentalan atribut, - taj uzrok je, u oba slucaja,
srednji termin. Pod izrazom: ,stvar koja jeste na apsolutan
nacin", podrazumevam sam subjekt, kao mesec, iii zemlju,
iii sunce, iii trougao; a pod ,nesto" [pod kvalitetom potvrdenom od subjekta] podrazumevam pomracenje, jednakost,
nejednakost, pitanje je li [zemlja] u sredini [sveta] iii nije.
U svim ovim slucajevima jasno je da su isti priroda jedne

324

stvari i njen uzrok. ,Sta je pomracenje meseca?" ,Nestanak

svetlosti na mesecu interpozicijom zemlje." ,Zasto nastaje
pomracenje?" Ili: ,Zasto mesec biva pomracen?" ,Zato
sto nestaje svetlosti, posto zemlja stupa pred mesec." ,Sta
je muzicki akord?" ,Odnos brojeva u visini ili dubini
tonova." ,Zasto stoji u skladu visina [tona] sa [njegovom]
dubinom?" ,Zato sto visina i dubina [tona] stoje medusobno u jednom [odredenom] odnosu brojeva." "Moze li
postojati sklad izmedu visine i dubine?" ,Je li njihov
odnos numericki?" A aka smo otkrili da je to odnos broja,
mi pitamo: ,Dakle kakav je taj odnos?"
Da se istrazivanje uvek odnosi na srednji termin, to
se jasno pokazuje u slucajevima kad se srednji termin
maze opaziti culima. Mi srednji termin trazimo samo zato
sto ga ne opazamo culima. Mi, na primer, istrazujemo
postoji li ili ne postoji srednji terrnin koji prouzrokuje
pomracenje meseca. Ali kad bismo bili na mesecu, mi ne
bismo istrazivali ni da li postoji pomracenje meseca, ni
zasto ono postoji, nego bi nam i jedno i drugo [i cinjenica
i uzrok] bili u isto vreme jasni.
Nairne, iz opazanja bismo ovde dobili saznanje opsteg.
Jer, opazanjem bismo doznali da je sad nastala interpozicija zemlje, posto je ocevidno da mesec sad biva pomracen,
- i iz ovoga bi se shvatilo ono sto je opste [univerzalno].
Taka, kao sto smo rekli, znati sta je jedna stvar jeste
isto sto i znati njen uzrok [zasto ana postoji]. Ova je istinito
i za stvari ukoliko one postoje u apsolutnom smislu, a ne
samo ukoliko su odredene nekim atributom [a isto tako
i ukoliko se kaZe da one imaju neki atribut], kao, na primer, jednak sa dva prava ugla, ili veCi ili manji.

Glava treca
[RAZLIKA IZMEDU DEFINICIJE I DOKAZA]

Dakle, jasno je da se sva pitanja svode na istrazivanje

srednjeg termina.
IzloZicemo dakle, kako se dokazuje sta je jedna stvar,
i na koji se nabn definicija moze svesti na dokaz, kao i

325

sta je definicija, i za koje stvari postoji definicija. Osvrnimo

se, pre svega, na neke teskoee koje se javljaju pri resavanju tih pitanja.
Pocnimo sa teskocom koja je najbliza nasim dosadasnjim ispitivanjima. Moglo bi se, naime, sumnjati je li
moguce isto i u istom odnosu znati pomocu definicije i
pomoeu dokaza, iii je to nemoguce? Jer, definicija izgleda
da se odnosi na ono sto stvar jeste, i sve ono sto objasnjava sta je jedna stvar jeste univerzalno i afirmativno, dok
silogizama ima delom negativnih, a delom ne-univerzalnih.80
Tako su svi silogizmi druge figure negativni, a silogizmi
trece figure su ne-univerzalni. Dalje, ne mogu se definisati
svi afirmativni zakljucci prve figure, tako, na primer, zakljucak, da je zbir uglova svakog trougla jednak sa dva
prava ugla. Razlog tome [razlog razlike izmedu definicije
i dokaza] jeste sto znati ono sto se moze dokazati znaci
imati dokaz za to. Ako za konkluzije ove vrste moze biti
dokaza, jasno je da ne moze postojati i njihova definicija,
jer bi se inace mogla znati takva jedna konkluzija i pomocu
njene definicije, i ako se o njoj nema dokaza. Jer, nista ne
stoji na putu da se ima jedna bez druge.
Dovoljnu potvrdu [za ovo] moze nam pruziti indukcija, jer pomocu definicije mi nikad nismo saznali ono sto
jednom subjektu iii po sebi pripada iii mu je akcidentalno.
Ako je, najzad, definicija saznanje supstancije, tada
takve odredbe ocevidno nisu supstancije.
J asno je, dakle, da nema definicije za sve za sta postoji
dokaz. Ali da li tada postoji ili ne postoji dokaz za sve
za sta postoji definicija? Ima jedan razlog, isti kao malopre
navedeni, koji se i ovde daje primeniti. Jedna i ista stvar,
ukoliko je jedna, moze biti saznata samo na jedan nacin
[pomoeu dokaza, iii pomocu definicije]. Ali, ako znati
ono sto se moze dokazati znaci isto kao imati dokaza 0
tome, - tada ce proizaCi nemogucnost, - onaj ko ima
definiciju znace bez dokaza [upravo: znace se stvar koja
se moze dokazati bez dokaza, - sto je nemoguce].
Dalje, definicije su principi dokaza, o kojima je ranije
dokazano da za njih ne moze biti nikakvih dokaza, - jer
326

inace bi se iii principi mogli dokazati, kao i principi principa, i tako bi to dalje iSlo u beskrajnost, iii bi prvi principi
bile definicije koje se ne mogu dokazati.
Ako, uzeti u celini, predmeti definicije i predmeti
dokaza ne mogu biti isti, zar bar neki od njih ne mogu biti
isti? IIi je to nemoguce? Jer, dokaz se ne odnosi na ono
na sta se odnosi definicija. Jer, definicija se odnosi na
sustinu i na supstanciju, dok je ocevidno da svi dokazi
pretpostavljaju i uzimaju u obzir sustinu. Tako matematicki
dokazi pretpostavljaju sustinu jedinice i sustinu neparnog,
a isto je i u drugim naukama.
Dalje, svaki dokaz dokazuje da jedan predikat pripada iii ne pripada jednom subjektu, - ali u definiciji
jedno [predikat] nije pridano drugom [subjektu]. Tako,
na primer, mi ne tvrdimo ni da je dvonozac zivotinja, niti
da je zivotinja dvonozac. lsto tako, mi ne tvrdimo ni da je
ravan figura,- posto ravan nije figura,- niti da je figura
ravan.
Dalje, postoji razlika izmedu: pokazati sta je jedna
stvar i pokazati da jedan predikat pripada jednom subjektu.81 Definicija cini jasnim sta je jedna stvar [Cini jasnom
njenu sustinu], a dokaz da izvestan atribut pripada iii ne
pripada izvesnom subjektu. Razlicite stvari traze razlicite
dokaze, - ukoliko se jedan dokaz ne odnosi prema drugom
kao deo prema celini. Hocu da kazem: dokazano je da je i
zbir uglova u ravnokrakom trouglu jednak sa dva prava
ugla, kad je dokazano da ta osobina pripada svakom trouglu, jer je onaj [ravnokraki trougao] deo, a trougao je
celina. Ali u slucaju kojirn se bavimo, cinjenica da jedan
predikat pripada jednom subjektu i sustina stvari ne odnose se uzajamno tako, posto jedno nije deo drugog.
J asno je, prema tome, da ne postoji dokaz za sve o
cemu postoji definicija, niti da postoji definicija svega za
sta postoji dokaz. I tako se nikad o istoj stvari ne moze
[u isto vreme] imati definicija i dokaz. I tako je jasno da
definicija i dokaz niti mogu biti identicni, niti saddani
jedno u drugom, jer da je drukcije, i njihovi subjekti stajali
bi u istim odnosima.
327

Glava cetvrta
[NE POSTOJI DOKAZ SUSTINE]

Toliko o teskocama koje se ovde javljaju.

Da li je o sustini moguc silogizam i doka~, ili nije kao .st~ j~ pretpostav~jalo sadasnje raspravljanje?82 U
stvan, silog1zam dokazuJe da jedan atribut pripada jednom
s~bjekt~ po.mocu srednjeg termina, a, s druge strane,
b1tnost Je u 1sto vreme svojstvena subjektu, i pridaje mu se
k~o da pripada njegovoj sustini. Ali, u tom slucaju, subjekt,
nJegova definicija i srednji termin jesu, nuznim nacinom
konvertibilni. Jer, ako je A svojstveno r, jasno je da je
svojstveno B, a da je B svojstveno r , - tako da su svi
ovi termini svojstveni jedan drugom. I, dalje, ako je A
sadrtano u sustini svakog B, i ako je B afirmirano univerzalno o svakom r, kao da pripada sustini r,- A mora
isto tako, nuznim nacinom, da bude afirmirano od
kao da pripada njegovoj sustini.
Ali ako nije tako u dve premise, to jest ako se tvrdi
da A pripada sustini B, ali da B ne pripada sustini subjekata o kojima je afirmirano, A nece biti nuznim nacinom
afirmirano o r, kao da pripada njegovoj sustini. Tako ce
obe premise afirmirati sustinu, i, prema tome, i B ce biti
afirmirano o r kao njegova sustina. Posto, dakle, obe premise afirmiraju sustinu, to jest bitnost, - bitnost r bice
srednji termin, pre nego sto zakljucak bude izveden.
Pretpostavimo da treba dokazati kakva je covekova
sustina. Pretpostavimo da je r covek, a A covekova sustina, - hila to dvonozna zivotinja ili nesto drugo. Ako,
dakle, hocemo da nacinimo silogizam, nuzno je da A bude
pridano svakom B. Ali ta premisa imace jedan novi srednji
termin, koji ce isto tako biti sustina coveka. Dakle, pretpostavlja se ono sto treba dokazati, posto je B isto tako
sustina coveka.
Ali treba posmatrati slucaj kad postoje samo dve premise, i kad su premise prve i neposredne,83 posto tako
najpre postaje jasno ono sto kazemo.

r:

328

Dakle, oni koji pomocu konvertibilnih termina dokazuju sustinu duse ili sustinu coveka ili neku drugu stvarnost, vee pretpostavljaju ono sto treba dokazati. Takav je
slucaj ako se pretpostavlja da je dusa ono sto je samome
sebi uzrok zivota, a da je to broj koji samoga sebe kreee. 84
Jer, tada nuznim nacinom treba pretpostaviti da je dusa u
sustini svojoj broj koji samoga sebe krece, u tome smislu
sto postoji potpuni identitet duse i toga broja.
Ako A [logicki] sleduje B, a B [logicki] sleduje r ,
A nece biti bitnost r, nego ce biti samo ono sto je bilo
istinito reCi o r. Isto je tako i ako A - afirmirano o svakom B, ukoliko je B - jeste identicno jednome rodu A; u
tom slucaju sustina zivotinje afirmirana je sustinom coveka,
- posto je istina da, u svim slucajevima, sustina coveka
jeste sustina zivotinje, isto tako kao sto je istina da je
svaki covek zivotinja, - ali nije afirmirana kao identicna
sustina coveka.
'
Zakljucujemo da se-ako se ne pretpostave dve premise kao sto smo rekli [to jest premise koje izrazavaju
sustinu] - ne moze zakljuciti da je A bitnost i supstancija
r. Sarno ako se one uzmu na taj nacin, kad se pretpostavi
B pretpostavice se unapred da je B bitnost r. I tako se nije
izveo nikakav dokaz, nego se odmah u pocetku pretpostavilo kao istinito ono sto je trebalo dokazati.
Glava peta
[SUSTINA NE MOZE BITI DOKAZANA PODELOM]

Ali, isto tako, ni put kroz podele [ni metoda podele]

ne daje nikakav zakljucak, kao sto smo to objasnili u
analizi koja se odnosi na silogisticke figure [u logickom
rastavljanju konkluzije na njihove premise].
Jer, nikad se ne dobija nuznim nacinom da jedna
izvesna stvar postoji zato sto druge izvesne stvari postoje.
Nairne, deoba ne dokazuje vise nego indukcija. Zakljucak
ne treba da bude ispitivanje, i ne treba da zavisi od odo329

bravanja [protivnika], ali nuzno je da on postoji, kad

su premise date, cak i kad ga pobija onaj ko odgovara.
[Uzmimo da se postavlja pitanje:] ,Je li covek zivo
bice _[Ziv~tinja] ili je on bez Zivota?" 85 Zatim se pretpostavlJa, ah se ne zakljucuje, da je on zivo bice. I dodaje
se da svako zivo bice zivi ili na suvu ili u vodi, i pretpostavlja se da covek zivi na suvu. Ada je covek skup ta dva
pojma, to jest da je on jedno zivo bice koje zivi na zemlji,
- ne_ proiz_lazi nuzni~ nacinom iz onoga sto je receno,
nego Je to Jedan novt postulat. Ali ne menja stvar da li
se deoba vrsi sa velikim ili sa malim brojem razlika u oba
slucaja je isto [sve je pretpostavljeno, ali nista nij~ dokazano].
Dakle, ovaj postupak [upotreba deobe] ne koristi
anima koji ga primenjuju ni kod stvari koje se daju dokazati
silogizmom. Jer, sta sprecava da sve to bude istinito 0
coveku~ a da ipak ne otkriva ni covekovu sustinu, ni njegovu bttnost? Sta smeta da se dada nesto sustini, i1i da se
o? nje nesto oduzme, ili da se prede preko nekog njenog
bttnog elementa?
To su zaista nedostaci, ali oni se mogu izbeCi ako se
uzmu svi ele~enti_koji su saddani u sustini, i ako se, posto
se pretpostavt prvt element, produzi deljenjem neprekidan
red termina, i nijedan od njih se ne izostavi. I ti uslovi
moraju biti ispunjeni, posto deoba mora da dospe do
onaga sto je nedeljivo.
Ali u takvom postupanju nema silogizma, i ako nam
deljenje daje znanja o necemu, to biva na drugi nacin.
A u tome nema niceg besmislenog, jer ni indukcija ne
d_oka_zuje, ali ipa_k nesto pokazuje. Ali ne postavlja se
stlogtzam kad se tz deobe izvodi definicija, jer s tim stvar
stoji kao sa zakljuccima u kojima nedostaju srednji termini.
Jer, ako neko u tom slucaju tvrdi da, kad su izvesne premise date, tada, nuznim nacinom, treba da postane izvesna
stvar, - moze se pitati za razlog toga. Tako je i sa definicijama koje se osnivaju na deobi. Na primer: ,Sta je
covek? Smrtno bice, koje se koracanjem pokrece, i koje
je dvonozno i bez krila." Pri dodavanju svakog novog
330

atributa moze se pitati: Zasto". Reci ce se, cak ce se i

dokazati - kao sto se bar veruje - pomoeu deobe, da
je svako zivo bice ili smrtno ili besmrtno. Ali celo tako
dobijeno obrazlozenje nije nikakva definicija. Tako, cak
i kad bi se pretpostavilo da se ovo moze dokazati pomotu
deobe, ipak time definicija nikako ne bi postala zakljucak.

Glava sesta
[SUSTINA NE MOZE BITI DOKAZANA
HIPOTETICKIM SILOGIZMOM]

Ali, da li je moguce hipotetickim silogizmom dokazati

definiciju koja izrazava sustinu jedne stvari, pretpostavljajuci, s jedne strane, da se bitnost stvari [ovde: njena definicija] sastoji iz elemenata svojstvenih njenoj sustini, a, s
druge strane, da se samo ti elementi sadde u sustini, i da
je njihov skup svojstven stvari? Jer, u tome se sastoji sustina stvari.
Medutim, javlja se pitanje da li i u ovoj [donjoj] premisi nije pretpostavljena bitnost, posto dokaz nuznim naCinom mora da se izvodi pomocu srednjeg termina?86
Dalje, kao sto se u silogizmu ne uzima za premisu
ono sto je sam silogizam, - posto se uvek jedna od premisa iz kojih se sastoji silogizam odnosi prema drugoj
kao celina prema delu, - tako isto ni bitnost87 ne treba
da se saddi u silogizmu, nego treba da bude van pretpostavljenih premisa. Onome ko sumnja da li je konkluzija
silogisticka ili nije, treba odgovoriti da je ona silogisticka,
posto odgovara definiciji koju smo postavili o silogizmu.
A onome ko sumnja da je konkluzija bitnost, treba odgovoriti da je ona to izvesno, jer odgovara definiciji bitnosti
koju smo dali. Tako se moze zakljucivati, cak i bez definicije silogizma ili bitnosti.88
A isto je tako i u dokazu sledece vrste koji je osnovan
na hipotezi. Ako se sustina zla sastoji u deljivosti, i ako
je sustina kontrerno suprotnog jedne stvari - kad su u
pitanju stvari koji imaju kontrernu suprotnost - kon331

trerno suprotno sustini stvari, tada, ako je dobro kontrerno suprotno zlu, a ako je nedeljivo kontrerno suprotno
deljivom, iz toga izlazi da se sustina dobra sastoji u nedeljivosti. Jer, i ovde se dokazuje samo na taj nacin sto se
bitnost stavlja kao premisa, ito kao premisa koja se stavlja
da hi se dokazala bitnost.89 Ali [maze se primetiti] to je
druga bitnost. - Ja to dopustam, jer i u dokazima mi
stavljamo kao premisu stav da se izvesna stvar pridaje
drugoj stvari, - ali pridani termin nije ni isti kao gornji
[termin], niti je identican sa njim na osnovu definicije,
niti je konvertibilan sa njim.
Najzad, povodom obe vrste dokaza - onaga na
osnovu deobe i onaga na osnovu silogizma kao sto smo
ga opisali- javlja se ista teskoca [koja se sastoji u pitanju]:
zasto hi covek bio jedno dvonozno bice koje zivi na zemlji,
a ne jedno bice i koje zivi na zemlji? Jer, iz usvojenih premisa ne proizlazi nikakva nuznost da predikati sacinjavaju
jedinstvo, nego je to samo jedna veza, kao u slucaju kad
se istom coveku pripisuje da je muzicar i gramaticar.
Glava sedma
[DEFINICIJA NE MOZE DA DOKAZE SUSTINU]

Kako hi onaj ko definise dokazao supstanciju iii

sustinu? Jer, on niti moze dokazivanjem iz stavova cije
je vazenje priznato da ucini jasnim da, aka izvesne stvari
postoje, tada nuznim nacinom postoji neka druga stvar, jer to hi bio dokaz; niti maze da ucini jasnim, kao kod
indukcije, oslanjajuci se na ocevidne pojedinacne slucajeve,
da je celina takva, zato sto nijedan od pojedinacnih slucajeva nije drukciji. Jer, indukcija ne dokazuje sta je jedna
stvar, nego da ova ima iii nema neki atribut. Dakle, koji
drugi naCin [postupanja] preostaje? Jer, zaista, sustina
se ne moze dokazati culnim opazanjem iii na taj nacin
sto ce se na nju pokazati prstom.
Dalje, kako hi se definicijom dokazala sustina? Jer
kad se zna sta je covek iii neka druga stvar, onda se isto
332

taka nuznim nacinom zna da on postoji. Jer, niko ne zna

sta je ono sto ne postoji; naime, samo se moze z~ati sta
znaci govor iii ime, kad kazem ,jarac-jelen", - ah nemoguce je znati sta je ,jarac-jelen".
Ali ako definicija moze da dokaze sta je jedna stvar,
da li ana moze da dokaze i da stvar postoji? [I kako hi
definicija u isto vreme dokazala sustinu i postojanje j~d
nim obrazlozenjem, posto] definicija, kao i dokaz, obJasnjava samo jednu stvar? A razliciti su sustina coveka i
postojanje coveka.
Zatim kazemo da se, nuznim nacinom, pomocu dokaza
za sve moze dokazati da postoji, sem za supstanciju.90 Ali
bice nije nikad supstancija necega, posto ono nije vrsta.
Dakle, dokaz ce se odnositi na postojanje stvari. Tako sad
postupaju nauke. Geometar pretpostavlja sta znaci trougao,
ali on dokazuje da trougao ima izvestan atribut. Sta ce se
onda dokazati kad se definiSe sustina? Mazda trougao?
Dakle, kad se na osnovu definicije zna sta je jedna stvar
[trougao], nece se znati da li ana postoji,- sto je nemoguce,
Ali isto je tako jasno, ako posmatramo sadasnje nacine
definicija, da oni koji daju definiciju jedne stvari pri tome ne
dokazuju da definisana stvar postoji. J er' cak i kad hi postojalo nesto sto je podjednako udaljeno od sredista,- [maze
se jos uvek pastaviti pitanje]: zasto hi definisana stvar
postojala? I zasto hi to hila definicija kruga? Moglo hi se
isto tako reCi da je to definicija mesinganog kruga. Jer,
definicije ne dokazuju ni da definisana stvar maze postojati,
ni da je ana ono sto se hoce definisati; uvek je moguce
pitati: zasto [taka nesto mora postojati]?
Ako, sad, onaj ko definise dokaze iii sta je stvar iii sta
znaci njeno ime, mi iz toga mozemo zakljuciti da ce definicija, ako apsolutno ne dokazuje sta je stvar, biti samo
govor koji ima isto znacenje kao ime. Ali to je besmisleno.
J er tada hi, prvo, postojala definicija i ne-substancija i onaga
sto ne postoji, pasta se i stvari koje ne postoje mogu izraziti
imenom. - Dalje, svi govori hili hi definicije. Jer svakom
govoru moze se dati ime, tako da bismo uvek govorili u
definicijama i da hi i Ilijada hila definicija. - Najzad,
333

nijedna nauka ne dokazuje da izvesno ime znaci izvesnu

odredenu stvar, i zbog toga ni definicije neee to objasniti.
Prema svemu ovom, izgleda da definicija i silogizam
nisu isto, i da predmet definicije i predmet silogizma nisu
identicni; a iz toga izlazi da definicija nista ne dokazuje i
nista ne objasnjava, i da sustina ne maze biti poznata ni
pomocu definicije, ni pomoeu dokaza.

Glava osma
[ODNOS DEFINICIJE I DOKAZA]

Medutim, moramo jos jednom da ispitamo koji su od

tih zakljucaka tacni [pravilni], a koji nisu, sta je definicija,
i da li sustina u izvesnom smislu moze biti predmet dokaza
iii je to potpuno nemoguce.
Tako je, kao sto smo rekli, isto znati sta je jedna stvar
i znati uzrok njenoga postojanja, a razlog toga jeste sto
jedna stvar mora imati uzrok. Sem toga, taj uzrok je iii
identican sustini iii razlicit od nje, i samo u slucaju kad je
njen uzrok razlicit od nje, sustina se iii maze dokazati, iii
se ne maze dokazati. Ako je uzrok razlicit od sustine, i ako
je dokaz moguc, uzrok ce nuznim nacinom biti srednji
termin, a dokaz se daje u prvoj figuri, jer je tu ono sto se
ima dokazati univerzalno i afirmativno. Taka bi jedan nacin
koji smo sad izlozili [da dodemo do svoga cilja] bio dadokazemo sustinu pomocu druge sustine [da dokafemo definiciju jedne stvari pomocu druge jedne od njenih definicija].
Jer, zakljucci koji sadrie sustine moraju nuznim nacinom
biti dobijani pomocu jednog srednjeg termina koji je sam
sustina, kao sto su svojstveni atributi dobijeni pomocu
svojstvenog srednjeg termina. Tako ce se od dve bitnosti
jedne [iste] stvari jedna dokazati, a druga se neee dokazati.
Da ovaj nacin postupanja ne maze biti nikakav dokaz,
vee sam ranije rekao. 91 Taj nacin je samo jedan dijalekticki
silogizam o sustini. Pocnimo, dakle, ponovno od pocetka, i
objasnimo na koji se nacin maze dokazati sustina. Kad
saznamo cinjenicu, mi trazimo uzrok, i mada su nam
334

ponekad istovremeno poznati cinjenica i uzrok, ipak nije

moguce znati uzrok pre nego sto se zna cinjenica. Taka,
ocevidno, bitnost jedne stvari ne maze da se sazna, ako se
ne sazna njeno postojanje. Jer, nemoguce je znati sta je
jedna stvar kad se ne zna da li ona postoji.
Ali, da li jedna stvar postoji iii ne, mi znamo katkad
samo akcidentalno, a katkad shvatajuti i nesto od te stvari.
Taka, na primer, zna se da je gram tutnjava oblaka, da je
pomracenje meseca lisenost svetlosti, da je covek jedna
vrsta zivotinje, a da je dusa ono sto samo sebe pokrece.
A uvek kad samo akcidentalno znamo da neka stvar postoji mi nuznim nacinom, nemamo nikakvo znanje o njenoj
sustini, jer ne znamo pouzdano cak ni da ona postoji. A
trafiti sta je jedna stvar, a ne znati da ona postoji, to je
traziti nista. Ali, kad shvatamo jedan element stvari, lakse
je [trafiti njenu sustinu]. Iz toga izlazi da sto bolje znamo
da jedna stvar postoji, mi smo sve sposobniji da saznamo njenu sustinu.
A o stvarima o cijoj sustini nesto znamo, navedimo
kao prvi primer sledece. Neka pomracenje bude A, mesec
r, a interpozicija zemlje B. IstraZivati da li se mesec pomracuje iii ne, znaci istrafivati da li B postoji iii ne postoji.
A to nije nista drugo do traziti razlog pomracenja meseca.
A ako taj razlog [interpozicija zemlje] postoji, mi kazemo
da i A takode postoji. IIi [da navedemo drugi primer]:
kame od dva clana jedne kontradiktorne suprotnosti pripada razlog sto je [u trouglu] zbir uglova jednak sa dva
prava ugla iii sto on nije jednak? Ali cim smo nasli razlog,
mi u isti mah znamo i cinjenicu i uzrok, ukoliko su premise
neposredne. Ali ako premise nisu neposredne, mi znamo
cinjenicu, ali ne uzrok. [Uzmimo sledeci primer.] Neka r
bude mesec, A pomracenje, a B nesposobnost meseca,
kad je pun, da baca senku, i ako se nikakvo tela ne maze
videti izmedu nas i meseca. Ako, dakle, B - nesposobnost
[meseca kad je pun] da baca senku, i ako se nikakvo tela
ne nalazi izmedu nasi meseca- pripada r , a ako A biti pomracen - pripada B, jasno je da je mesec pomracen, a1i jos nije jasno zasto je pomracen, i mi znamo da po335

stoji pomracenje, ali ne znamo sta je ono. Ali, ako je jasno

da A pripada r, tada pitati zasto mu ono pripada, znaci
pitati sta je B, - da li je to interpozicija zemlje, ili okretanje meseca, ili gasenje njegove svetlosti? Ali ovaj novi
srednji termin jeste definicija drugoga krajnjega termina,
dakle, ovde A. Jer, pomracenje je interpozicija koju proizvodi zemlja. - Moze se pitati: sta je grom? Odgovor:
gasenje vatre u oblaku. - Pitanje: zasto grmi? Odgovor:
zato sto se vatra gasi u oblaku92 - Neka oblak bude r,
grom A, a gasenje vatre B. Sad B pripada oblaku, r, zato
sto se u njemu vatra gasi,- A, tutnjava, pripada B, a B je
izvesno definicija A, velikog [prvog] krajnjeg termina. Ako
je potreban jos i neki drugi srednji termin [kao uzrok B],
to ce biti jedna od definicija A.
Tako smo, dakle, utvrdili kako se iznalazi i saznaje
sustina, kao i to da nema ni silogizma, ni dokaza sustine.
Medutim, sustina se ipak upoznaje silogizmom i dokazom.
Dakle, bez dokaza nije moguce upoznati sustinu jedne stvari
koja ima nesto drugo za uzrok. Uz to, ona [ta stvar] ne
moze biti dokazana, kao sto smo naznacili u nasim prethodnim raspravljanjima.

Glava deseta
[RAZNE VRSTE DEFINICIJA]

Izvesne stvari imaju uzrok drugi nego one same [sto

su], dok uzrok nekih drugih stvari nije razlicit od njih
samih. Otuda je ocevidno da i medu sustinama ima onih
koje su neposredne i koje su principi; za te sustine treba
pretpostavljati ne samo da postoje, nego i ono sto su, ili
ih treba uciniti jasnim na neki drugi naCin. To je upravo
ono sto cini aritmeticar, posto on, u isto vreme, pretpostavlja
i sta je jedinica, ida ona postoji. Medutim, stvari koje imaju
srednji termin, upravo uzrok drugi nego sto je njihova bitnost, moguce je, kao sto smo kazali, uciniti jasnim pomocu
dokaza, ali time ne moze biti dokazana njihova sustina.

Posto se definicija smatra kao govor koji objasnjava

sta je jedna stvar, jasno je da ce jedna od njenih vrsta biti
govor koji objasnjava sta znaci ime, ili govor potpuno nominalan, razlicit od onoga koji izrazava sustinu. To ce biti
ono sto znaci izraz trougao. Kad znamo da trougao postoji,
mi pitamo zasto on postoji. Ali tesko je tako [kad poznajemo samo nominalnu definiciju] shvatiti definiciju stvari
za koje ne znamo da li postoje. Uzrok teskoce jeste - kao
sto smo ranije rekli93 - sto mi samo akcidentalno znamo
da li stvar postoji ili ne. J edinstvo jednog govora je dvostruke vrste: jedna se sastoji u vezi, kao u Ilijadi, a druga
u tome sto izrazava samo jedan predikat samo jednog subjekta drukcije nego akcidentalno. 94
Prva definicija definicije jeste ona koju smo dali.
Druga vrsta definicije jeste govor koji pokazuje zasto neka
stvar postoji [to je definicija pomocu uzroka]. Tako prva
[definicija] oznacava sta je stvar, ali to ne dokazuje; medutim, druga ce ocevidno biti kao neki dokaz sustine, koji se
od dokaza razlikuje samo polozajem svojih termina. Jer,
postoji razlika izmedu re6i: ,Zasto grmi?" i: ,Sta je grom?"
Jer, u prvom slucaju reci ce se da grmi zato sto se vatra
gasi u oblacima. Ali sta je grom? Tutnjava koja postaje kad
se vatra gasi u oblacima. Tako isti govor dobija razliciti
oblik: u jednom obliku on je kontinuirani dokaz, a u drugom je definicija. Jos jedna definicija groma jeste: tutnjava
u oblacima, - i to je zakljucak dokaza 0 sustini [groma].
Najzad, definicija neposrednih termina jeste tvrdenje o
sustini koje se ne moze dokazati.
I tako, definicija je, u prvom smislu, govor o sustini
koji se ne moze dokazati. U drugom smislu, ona je silogizam o sustini koji se razlikuje od dokaza samo poloiajem termina [spoljnom formom]. U trecem smislu, ona je
konkluzija u dokazu 0 sustini.
Prema onome sto smo rekli, vidi se,95 dakle, u kom
smislu postoji, a u kome smislu ne postoji dokaz o sustini,

336

22 Organon

Glava deveta
[NE MOGU SE DOKAZATI NI POSTOJANJE NI
SUSTINA PRINCIPA]

337

za koje stvari on postoji, a za koje ne postoji. Zatim se vidi

u koliko je srnisla uzeta definicija, u kome smislu ona do~azuje sustinu, au kome srnislu je ne dokazuje. Sem toga,
VIdi se za koje stvari postoji definicija, a za koje ne postoji.
Naposletku, vidi se kako se definicija odnosi prema dokazu, i kako jedno i isto [jedan i isti objekt] moze imati
definiciju i dokaz, a kako ne moze.

Glava jedanaesta
[RAZLICITI UZROCI UZETI KAO SREDNJI TERMINI]

Mi mislimo da znamo kad poznajemo uzrok. A ima

cetiri vrste uzroka: lJrva je bitnost;tdruga vrsta se sastoji
u tome da, kad su izvesne. stvari date,Xdruga jedna stvar
proizlazi nuznim nacinom; 1\reca je princip kretanja stvari;
1---cetvrta je !'lli zbog koga se nesto desava. 96 Otuda su svi
ovi uzroci dokazani jednim srednjim terrninom (to jest:
mogu se pojaviti u srednjem terrninu.]
Kad je jedna stvar data - da onda proizlazi, nuznim
nacinom, druga stvar - to se ne moze dokazati samo
pomocu jedne premise, vee su za to potrebne najmanje dve
premise, a to znaci da one moraju imati samo jedan srednji
termin. Tako, kad se stavi taj srednji termin, zakljucak
proizlazi nuznim nacinom.
To se jos moze objasniti i na sledeci nacin [sledeCim
primerom]. Zasto je prav ugao upisan u polukrugu? IIi:
sta mora biti pa da on bude prav ugao? Neka sad A oznacava prav ugao, B polovinu dva prava ugla, a r ugao upisan u polukrugu. Da A, pravi ugao, pripada r, uglu u
polukrugu, tome je uzrok B, - jer B je jednako A, a ugao
r jednak je B, jer B je polovina dva prava ugla. Posto je
B polovina dva prava ugla, zbog toga A pripada r, a to
znaci, kao sto smo rekli, da je prav ugao upisan u polukrugu. Sem toga, B je identicno bitnosti A, posto je B ono
sto oznacava definicija A. Vee je pokazano97 da je srednji
termin bitnost kao uzrok. 98
Dalje, pitanje: ,Zasto je persijski rat voden protiv
Atinjana?" - znaci: ,koji je uzrok rata koji je voden pro338

tiv Atinjana?" 99 Odgovor glasi: ,zato sto su oni [Atinjani]

sa Eretrejcima up ali u Sard". J er, to je izazvalo rat. Uzmimo da A oznacava rat, B prvi upad, a r Atinjane. Tada
B, prvi upad, pripada r, Atinjanima, a A pripada B, jer se
rat vodi protiv onih koji su prvi napali. Tako A, ratovati,
pripada B, onima koji su prvi poceli [da napadaju], a B
pripada r, Atinjanima, jer su oni prvi poceli [da napadaju]. Dakle, i ovde uzrok, to jest princip kretanja, jeste
srednji termin100
Isto vazi i za slucajeve u kojima se uzrok pojavljuje
kao ono zbog cega se nesto desava101 Uzmimo sledeci
primer. Zasto se covek seta? Da bi bio zdrav. A zasto postoji kuca? Da bi se sacuvalo pokucanstvo. U prvom slucaju
uzrok [finalni] je zdravlje, au drugom taj uzrok je ocuvanje
[pokucanstva]. Ali, nema nikakve razlike izmedu pitanja
zasto se treba setati posle rucka, i pitanja radi cega to treba
ciniti. Neka r znaci setnju posle rucka, B cinjenicu da
hrana ne ostaje u stomaku, a A biti zdrav. Pretpostavimo,
dakle, da setnja posle obeda cini da jela ne ostaju na otvoru
zeluca i da je to dobro za zdravlje, - jer izgleda da r,
setanju, pripada B - cinjenica da jela ne ostaju u zelucu,
da A - biti zdrav - pripada B. Koji je uzrok zbog koga
A, finalni uzrok, pripada r? Taj uzrok je B, cinjenica da
jela ne ostaju u zelucu. B je vrsta definicije A, jer se pomoeu njega objasnjava A. Ali zasto B pripada r? Zato sto
biti u takvom stanju kao B znaci biti zdrav. Treba premestiti definicije, pa ce tako sve postati jasnije. Sarno, red
postajanja je ovde obrnut onome kod uzroka kretanja.
Nairne u redu eficijentnih uzroka srednji termin mora da
bude prvi, dok je u redu finalnih uzroka prvi r , donji
termin, a poslednji je finalni uzrok.
Moguce je da ista stvar u isto vreme postoji zbog
nekoga cilja i iz nuznosti, - na primer svetlost koja prolazi kroz fenjer. Jer, ono sto se sastoji iz manjih delova
prolazi nufnim nacinom kroz vece pore, ako se pretpostavi
da svetlost postaje napolju prodiranjem. U isto vreme to se
dogada i zbog jednog cilja: da se ne bismo sudarali [u
mraku]. Ako jedna stvar moze da postoji iz dva uzroka,
339

zar ona, isto taka, ne maze ida postane iz dva uzroka? Na

primer, zar, s jedne strane, gram nije zvizdanje i tutnjava,
koji su, nuznim nacinom, proizvedeni gasenjem vatre u
oblacima, a, pri tome, s druge strane, kao sto kazu pitagorovci, zar on nema za cilj da preti stanovnicima Tartara,
da bi im ulio strah?
Uostalom, primeri te vrste veoma su mnogobrojni,
a narocito kod bica ciji su postajanje i sastav prirodni,
jer priroda proizvodi nekad zbog nekog cilja, a nekad iz
nuzde. A nuznost je dvojak. Jedna [nuznost] je saobrazna
prirodi i nagonu, a druga je nasilna i suprotna nagonu.
Taka, na primer, kamen se iz nuznosti krece kako nagore
tako i nadole, ali ne iz iste nuznosti.
Sto se tice stvari koje vode poreklo [koje proizlaze]
iz misljenja, u jednima ad njih nikad nijedan deo nije postao sam ad sebe. Taka, na primer, kuca iii statua ne postaju same ad sebe. One, isto taka, nisu nacinjene slucajno
iii iz nuznosti, nego uvek radi nekog cilja. Medutim drugi
proizvodi misljenja, kao, na primer, zdravlje i spasavanje
iz neke opasnosti, mogu da proizlaze i iz srecnog slucaja.
A narocito su stvorena radi nekog cilja one stvari koje mogu
biti i drukcije nego sto su, ukoliko ih ne stvara srecan
slucaj, taka da je taj cilj dobar, - bio on u prirodi iii u
umetnosti. S druge strane, nista ad onaga sto zavisi ad
srecnog slucaja ne dogada se zbog nekoga cilja.

Glava dvanaesta
[0 ISTOVREMENOSTI UZROKA I POSLEDICE]

Jedno i isto maze biti uzrok za stvari koje postaju,

i za stvari koje su postale, i za stvari koje ee postati, kao
i za stvari koje postoje. Jer, srednji termin je uzrok; za
stvari koje postoje uzrok postoji, za stvari koje postaju
uzrok postaje, a za stvari koje su postale uzrok je postao, a
za stvari koje ce ubuduce postati uzrok ce postati.
Na primer: zasto se desilo pomracenje meseca? Zato
sto je zemlja dosla u sredinu [izmedu meseca i sunca].
340

Pomracenje nastaje zato sto zemlja dolazi u sredinu; ono

ce biti zato sto ce zemlja doci u sredinu, i pomracenje postoji zato sto je zemlja u sredini. - Dalje: sta je led? Pretpostavimo da je led smrznuta voda. Neka voda bude r,
zaledena A, a srednji termin, koji je uzrok, naime potpuna
oskudica toplote - neka bude B. Dakle, B pripada r, a
A, zaledenost, [pripada] B. - Led se stvara kad se stvara
B; led se stvorio kad se B stvorio, i on ce se stvoriti kad
se B bude stvorilo.
Ova vrsta uzroka [formalni uzrok] i njegova posledica
postaju istovremeno kad postaju, i postoje istovremeno
kad postoje; a isto je taka i sa njihovim postojanjem u
proslosti i u buducnosti. Ali u slucajevima kad ne postoji
lStovremenost uzroka i posledice,102 da li stvari, kao sto
nama izgleda, mogu biti uzroci drugih stvari u jednom
kontinuiranom vremenu, -pasta prosla posledica proizlazi
iz proslog uzroka, razlicitog ad njega; pasta buduca posledica [proizlazi] iz razlicitog buduceg uzroka, a pasta
posledica koja postaje - [proizlazi] iz razlicitog i ranijeg
uzroka. Silogizam polazi ovde ad onaga sto je docnije postalo [jer se u silogizmu uzrok dokazuje posledicom]; ali, i
u ovakvim slucajevima pocetak lezi u onome sto je ranije
postalo, i zato taka stoji i sa onim sto postaje. Medutim,
aka se pode ad onaga sto je ranije, nije moguce zakljuciti
da zato sto se nesto dogodilo, drugo nesto docnije mora
da se dogodi. A isto je taka i sa buducim dogadajima.
Jer bilo da se meduvreme [izmedu uzroka i posledice]
pretpostavi kao neodredeno iii kao odredeno, nikad nece
biti moguce zakljuciti da je- tim samim sto je istina reei
da se izvestan prosli dogadaj desio- istina reCi da se izvestan docniji prosli dogadaj desio. Jer u meduvremenu [izmedu jednog i drugog dogadaja] bice pogresno reCi avo
drugo [to jest da je istina da se izvestan docniji pro~Hi dogadaj desio], i aka se prvi dogadaj vee desio. Razmatranje je
isto i kad su u pitanju buduce stvari. Nairne, ne maze se
zakljuciti ni dace se jedan buduCi dogadaj desiti, zato sto se
izvestan dogadaj desio. Jer, srednji termin mora pripadati
istoj vrsti kao krajnji termin, - on mora biti u proslosti kad
341

su krajnji termini u proslosti; u buducnosti kad su oni u

buducnosti; u postajanju kad su oni u postajanju au postojanju kad oni postoje. Ako se krajnji termini odnose na
proslost i buduenost, ne moze biti srednjeg termina iste
vrste [u odnosu na vreme]. Drugi razlog je taj sto meduvreme ne moze biti ni neodredeno, ni odredeno, posto ce
iskaz biti lazan za sve to meduvremeno103,
Mi takode treba da ispitamo prirodu onog sto osigurava kontinuiranost dogadaja, tako da u samim stvarima
proslom dogadaju sleduje dogadaj u postajanju. Moze se
reei da je ocevidno da jedan sadasnji dogadaj nije kontinuiran jednom proslom dogadaju, posto jedan prosli dogadaj ne moze biti kontinuiran jednom proslom dogadaju.
Nairne, proSli dogadaji su ograniceni i nedeljivi. Kao sto
tacke nisu kontinuirane jedne drugima, tako nisu ni prosli
dogadaji, jer sui tacke i dogadaji nedeljivi. Isto tako, jedan
sadasnji dogadaj ne moze biti kontinuiran jednom proslom
dogadaju, i to iz istog razloga, jer sadasnje postojanje je
deljivo, a prosli dogadaj je nedeljiv. Tako je odnos sadasnjeg postajanja prema proslom dogadaju slican odnosu
linije prema tacki. Nairne, beskonacni broj proslih cinjenica
sadrzi se u onome sto postaje. Ova pitanja treba jos jasnije
da budu raspravljana u opstem ucenju 0 kretanju.
Da bismo objasnili kako je - kad se pretpostavi da
je postajanje red dogadaja koji dolaze jedan za drugim srednji termin identican sa uzrokom, napomenimo sledece.
u tim silogizmima srednji i gornji termin nuznim nacinom
treba da obrazuju jednu neposrednu premisu. Na primer:
posto se r dogodilo, A se dogodilo. A se ranije dogodilo,
a r docnije. Ali princip je r, jer je r blize onome sto se
sad dogada, a sadasnjost je princip vremena. r se dogodilo,
ako se 1:1 dogodilo. Posto se 1:1 dogodilo, A se nuznim nacinom dogodilo. Uzrok [tome] je r, jer ako se 1:1 dogodilo,
r se moralo nuznim naCinom dogoditi; a ako se r dogodilo,
A se moralo nutnim nacinom ranije dogoditi. Ali ako se
na taj nacin uvek uzima jedan srednji termin, da li ce se
red zaustaviti na jednoj neposrednoj premisi, iii ce se jedan
novi srednji termin uvek umetati izmedu dva dogadaja,
342

posto su srednji termini beskrajni po broju. Nairne, kao sto

je receno, jedan prosli dogadaj nije kontinuiran jednom
proslom dogadaju104. - Ali treba nuznim nacinom poci
od premise obrazovane od srednjeg termina i od gornjeg
sadasnjeg termina.
Isto vati i za buduce dogadaje. Jer, ako je istina reci
da ce 1:1 postojati, tada pre toga treba, nuznim nacinom,
da bude istina reci dace A postojati. Uzrok toga zakljucka
je r. Jer, ako 1:1 treba da postoji u buducnosti, r ce postojati pre njega, a ako r treba da postoji u buducnosti, A ce
postojati pre njega. I ovde je ista podela u beskonacnost,
posto buduCi dogadaji ne teku kontinuirano jedan za drugim.105 Ali i ovde treba uzeti kao princip jednu neposrednu
premisu [gornju premisu rA].
Isto je tako i u stvarnosti. Ako je jedna kuca sagradena, kamenje je, nuznim nacinom, moralo biti istesano i
moralo je postojati. A zasto? Zato sto je temelj, nuznim
nacinom, morao biti udaren, posto je kuca sagradena. A
ako treba da se udari temelj, kamenje pre toga, nuznim
nacinom, mora da postoji. A ako jedna kuca treba tek u
buducnosti da se sagradi, kamenje ce, isto tako, pre toga
morati da postoji.
Dokaz se i ovde izvodi pomocu srednjeg termina na
isti nacin, jer ce temelj postati pre kuce.
Ali, posto vidimo kod onaga sto postaje jednu vrstu
kruznog postajanja, ovo se moze isto tako ponoviti u dokazu, ako srednji termin i spoljnji termini idu jedan za
drugim, posto, u ovom slucaju, postoji konverzija.106
A konvertibilnost zakljucaka i premisa dokazana je ranije/07 i kruzno postajanje je primer za to.
Au stvarnosti to kruzno postajanje javlja se na sledeCi
nacin. Kad je zemlja mokra, nuznim nacinom postaje para;
a kad postane para, tada od nje postaje oblak, i kad ovaj
postane, tada postaje voda [kisa], a kad pada kisa, zemlja
nuznim nacinom postaje mokra. A to je bio pocetak [polazna tacka], tako da je zatvoren krug [postajanja i dogadanja]. Jer, ako je dat rna koji od ovih termina, onda sleduje drugi, a iz njega opet drugi, a iz ovoga prvi.
343

lma nekih dogadaja koji se opste desavaju (jer uvek

i u svim slucajevima oni postoje iii postaju ono sto su).
A drugi se ne desavaju uvek, nego samo najcesce, - na
primer, kod coveka muskarac nema uvek bradu, ali najcesce je ima. u slucajevima ove vrste treba, nuznim nacinom, da i srednji termin najcesce postoji. Ako je A univerzalno potvrdeno o B, a ako je B univerzalno potvrdeno or,
nuino je, isto tako, da A uvek i u svim slucajevima bude
potvrdeno o r, posto se priroda univerzalnog sastoji u
tome da vazi za sve i uvek. Medutim, ovde smo pretpostavili, da je rec o onom sto se najcesce desava; dakle, nuznim nacinom, treba da i srednji termin, predstavljen sa B,
najcesce va:li. Dakle, i za zakljucke koji su najcesCi postojace neposredni principi, - a to su zakljucci koji postoje
iii postaju najcesce na ovaj nacin.
Glava trinaesta
[DEFINICIJA SUPSTANCIJE METODOM
KOMPOZICIJE. - UPOTREBA PODELE]

Ranije je objasnjeno108 na koji se nacin sustina javlja

u terminima jednog dokaza, i na koji nacin postoji iii ne
postoji dokaz ili definicija sustine. Sad cemo reei kako
treba traziti predikate koji su saddani u sustini.
Medu atributima koji uvek pripadaju jednoj stvari
neki se sire dalje nego ona, ali se ne sire preko vrste. Pod
atributima koji se dalje sire podrazumevam one koji, iako
pripadaju univerzalno jednom subjektu, - pripadaju i
drugom. Na primer, postoji jedan atribut koji pripada
svakoj trijadi [broju tri], a koji pripada i onom sto nije
trijada, kao sto bice pripada trijadi, ali 0 onome sto nije
broj. Medutim, neparno je u isto vreme atribut svake trijade i atribut koji se siri dalje nego ona, posto neparno pripada i pentadi [broju pet], ali sene siri dalje od vrste. Nairne,
pentada je broj, a nista, izvan broja, nije neparno.
Ove atribute treba dalje tra:liti, i zaustaviti se tek na
tacki u kojoj se svaki od njih siri dalje nego subjekt, ali
344

ne i svi zajedno. Jer, skup tih atributa je nuinim nacinom

sama supstancija stvari. Na primer, atributi svake trijade
jesu da je ona broj, i to neparan, a, isto tako, da je ona prvi
broj u dva smisla, - to jest ona nije deljiva ni sa kojim
brojem, i ona nije zbir brojeva.109 To je upravo trijada:
broj, neparan, i prvi, i to prvi u dva smisla, jer prva dva
od ovih atributa, kad se odvojeno uzmu, pripadaju svim
neparnim brojevima, a poslednji pripada i duadi i trijadi.
Medutim, svi zajedno ne pripadaju nijednom broju.
Ali posto smo ranije pokazali110 da su nuini oni predikati koji su saddani u sustini, i da su univerzalni atributi
nuini, i posto su atributi za koje pretpostavljamo da pripadaju trijadi iii svakom drugom subjektu koji je sastavljen
na taj nacin, afirmirani kao da pripadaju njegovoj sustini,
- trijada ce tako imati nuznim nacinom ove atribute.
Ali da ovi atributi sacinjavaju supstanciju trijade,
jasno je iz sledeceg. Kad ovi atributi ne bi cinili sustinu
trijade, trebalo bi, nuinim nacinom, da oni budu u odnosu
na trijadu kao neka vrsta- koja bi iii imala ime, iii bi bila
bez imena, i koja bi, dakle, bila sira nego trijada. Jer, treba
pretpostaviti da se vrsta, bar potencijalno, vise siri nego
njena saddina. Ako ovaj skup atributa ne pripada nikakvom drugom subjektu, nego samo individualnim trijadama,
on ce biti sustina trijade. Jer, mi jos mozemo pretpostaviti
da je supstancija svakog subjekta ona vrsta poslednjeg
pripadanja koje se primenjuje na individue. 111 Iz ovoga
izlazi da 6e svaki drugi skup atributa, koji su tako dokazani,
biti, na slican nacin, identican samoj sustini subjekta.
Ako je rec o jednoj celini, treba podeliti vrstu na
njene prve, nedeljive rodove, - na primer, treba podeliti
broj na trijadu i duadu, a zatim pokusati da se dobije definicija tih rodova, - na primer, definicija prave linije,
kruga i pravog ugla. A posle toga, kad se utvrdi sta je njihova vrsta [kojoj kategoriji pripada vrsta], da li pripada
kvantitetu iii kvalitetu, treba razmotriti svojstvene osobine
vrste, pomocu opstih i prvih osobina rodova.
Posto su bili definisani svojstveni rodovi od kojih
se vrsta sastoji, znace se iz samih tih definicija koji su bitni
345

atributi vrste. Princip svih ovih pojmova [vrsta i razlika]

jeste definicija, to jest ono sto je prosto, a atributi pripadaju bitno i jedino ovim prostim rodovima, ali oni pripadaju vrsti samo preko njenog posrednika [to jest preko
njenih rodova].
Podele prema specificnim razlikama jesu korisna pomoc pri takvom postupanju [pri trazenju definicije]. A kako
one sluze za dokazivanje, receno je ranije. 112 Ovde cemo
pokazati da one mogu samo posluziti tome da se dode
do zakljucka o sustini. Zacelo bi moglo izgledati da one
[podele] ne sluze nicem drugom nego da stave svaku stvar
na neposredan nacin [bez dokazivanja], kao sto se stavlja
pocetni postulat bez podele113 Ali postoji razlika u redu
predikata, prema kojoj je jedan [od njih] prvi ili poslednji.
Na primer, nije isto reCi: ,zivotinja-pitoma- dvonozna",
i reCi: ,dvonozna-zivotinja - pitoma".114 Jer, ako se
sve sto se moze definisati sastoji iz dva dela, i ako ,zivotinja-pitoma" cini jedinstvo, i ako taj pojam, kad se prida
jednoj [specificnoj] razlici, sacinjava coveka, ili neku drugu
stvar, koja postaje samo jedan pojam, - tada su stavljeni
elementi nuznim nacinom hili podeljeni.
Zbog toga se sme postupati samo na ovaj nacin [pomocu deljenja], da se ne bi niSta izostavilo [previdelo] pri
odredivanju sustine. Ako se stavi prva vrsta, i ako se uzme
jedna od podela koja stoji dublje pod njom [jedna od nizih
podela] [umesto da se uzmu bliske razlike], tada stvar koju
treba deliti nece cela potpasti pod ovu podelu. Na primer,
svaka zivotinja nema krila koja su samo iz jednog komada [oMrctEQo~] iii krila sastavljena od odvojenih pera
[ax.tt6rctEQo~] nego [njih ima] samo svaka krilata .Zivotinja,
- jer diferencijacija pripada ovom poslednjem pojmu.
Ali, prva diferencijacija zivotinje mora biti ona koja
obuhvata svaku zivotinju. Isto vazi za sve druge vrste,
kako za vrste izvan vrste zivotinje, tako i za one koje
su njoj podredene. Na primer, u poslednjem slucaju, prva
diferencijacija ptice je ona koja obuhvata svaku pticu, a
[prva diferencijacija] ribe je ona koja obuhvata svaku ribu.
Ako se tako postupa, moze se znati da nista nije prevideno
346

[u definiciji]; medutim, drukcije postupanje vodi nuznim

nacinom propustima, a da se to i ne primeti.
Medutim, da bi se definisalo i delilo nije potrebno
znati sve sto postoji [sve pojedinacne stvari]. A ipak se
kaze [tvrdi] da je nemoguce poznavati razlike svake [pojedinacne] stvari od svake druge, ako sene poznaje svaka od
drugih stvari. Ne moze se poznavati svaka stvar, ako sene
poznaju njene razlike. Jer, ono od cega se jedna stvar ne
razlikuje jeste identicno toj stvari, a ono od cega se ona
razlikuje, jeste od nje razlicito.
Ali, pre svega, ovo poslednje tvrdenje je laZno. J er ne
Cini svaka razlika da nesto postane razlicito ili [da postane]
nesto drugo, jer mnoge razlike pripadaju stvarima koje su
po vrsti identicne, ali se ne odnose na njihovu sustinu ni
na njihove bitne osobine.U5
Dalje, kad se uzmu suprotnosti i razlika [po vrsti], i
kad se pretpostavi da cela sadrzina vrste potpada pod jednu
ili pod drugu suprotnost, i da je subjekt koji treba definisati prisutan u jednoj od njih, i da se on potpuno poznaje,
- tada je svejedno da lise poznaju ili ne svi drugi subjekti,
cije su razlike isto tako afirmirane. J asno je da ako se produzujuci tako podelu - dade do onaga [do onih odredaba] sto ne saddi u sebi viSe nikakvu razliku, - onda
ce se imati definicija sustine. Sem toga, pretpostaviti da
cela saddina vrste potpada pod podelu, - nije princip
koji se stavlja a ne dokazuje [petito principii], ako su u
pitanju suprotnosti izmedu kojih nema nicega [posrednog];
jer je, nuznim nacinom, potrebno da se sve ono sto spada
u vrstu nalazi u jednom od dva dela podele, - ako je
uzeta u obzir [specificna] razlika ove vrste.
Da bi se postavila [dobila] jedna definicija pomocu
podele, treba obratiti paznju na tri pravila. Nairne, treba
uzeti predikate saddane u sustini jedne stvari [njenu vrstu
i specificnu razliku]; zatim ih treba poredati po redu, to jest reCi koji je prvi iii drugi; i, najzad, treba uzeti sve
te predikate. Prvo od ovih pravila maze se privesti u delo,
jer- kao sto za akcidenciju mozemo zakljuciti da pripada
[jednoj] stvari - na isti nacin mogu se, pomocu vrste,
347

postaviti vrsta i razlika. - S druge strane, atributi ee biti

stavljeni u ispravni red, ako se kao prvi uzme termin koji
treba, a to ce biti slucaj ako je stavljeni termin onaj koji
[Iogicki] sleduje svima drugima, a ako nijedan od drugih
logicki ne sleduje njemu, - po5to je, nuznim nacinom, potreban jedan termin ove vrste116 Kad se ovaj termin tako
stavi, na isti naCin ce se postupati sa nizim terminima, jer
ce drugi termin biti prvi od ostalih termina, a treCi termin
bice prvi od sledecih termina. Jer, kad se visi termin ukloni, termin koji ostaje, a koji iza njega dolazi bice prvi. A
isto ce biti i za ostale [termine].
A sto se tice celokupnog nabrajanja svih atributa, ono
jasno proistice iz naseg nacina postupanja. Nairne mi smo
uzeli razliku koja u podeli dolazi na prvo mesto, tako da je
- na primer - svaka zivotinja ovo iii ono, i da joj pripada jedan od ovih atributa [na primer, vrsta je zivotinja, a
razlika u podeli jeste: razumna iii nerazumna]. Zatim, iz
ove celine [zivotinja, razumna) mi smo uzeli razliku i pokazali da u poslednjoj celini nema razlike. To jest, cim smo
uzeli poslednju razliku, da bismo nacinili nesto slozeno [zivotinja, razuman, covek- kao definicija coveka], ovo poslednje ne pretpostavlja vise nikakvu podelu na rodove.
Zaista je ocevidno da nista suvisno nije dodano, posto
svi ovi termini koje smo uzeli cine deo sustine. Ali, isto
tako, nista nije ni izostavljeno, jer bi termin koji nedostaje
bio ili jedna vrsta iii jedna razlika. A ono sto je stavljeno
kao prvo [kao prvi termin], i sto je uzeto sa njegovim razlikama, jeste vrsta, a i sve razlike se podrazumevaju, posto
nema vise nikakve docnije razlike, - jer bi se inace ono
sto je poslednje slozeno specificno razlikovalo od definicije. A mi smo rekli da se ono od nje ne razlikuje.
Treba uzeti u obzir grupu slicnih i nediferenciranih
jedinaka i traziti prvo sta sve one mogu imati identicno.
A zatim to treba ciniti za drugu grupu jedinaka koje, iako
spadaju u istu vrstu kao prve, jesu medu sobom specificno razliCite od jedinaka prve grupe. Kad se jednom za
individue druge grupe utvrdi ono sto je u svima njima
identicno, i kad se isto ucini i za individue prve grupe, tada
348

treba razmatrati da li te dve grupe imaju nesto identicno,

- dok se ne dospe do jednog izraza, - jer ce ovaj biti
definicija stvari. Medutim, ako se - umesto da se dode do
samo jednog izraza - dode do dva iii vise njih, jasno je
da ono sto se nastoji definisati nije jedno, nego da je mnogostruko.
Ako, na primer, trazimo sustinu gordosti, treba da
obratimo paznju na neke gorde ljude koje poznajemo, i
da posmatramo sta svi oni kao takvi imaju zajednicko.
Na primer, ako je Alkibijad bio gord, kao i Ahil i Ajaks,
pitacemo se sta im je svima zajednicko? Zajednicko im je
to sto ne mogu da podnesu uvredu. I to je prvoga odvelo
ratu, drugoga ljutini, a trecega samoubistvu. A ispitacemo
i druge [gorde Ijude] na primer Lizandra il~ _Sokrata. _I
tada, ako im je zajednicka ravnodusnost u sreCi 1 u nesre6,
uzimaju se ove dve zajednicke osobine, i razmatra se cega
imaju zajednickog ravnodusnost prema promenama sre~e
i nedostatak strpljenja da se podnosi sramota. Ako nemaJU
niceg zajednickog, tada moraju postojati dve vrste gordosti.
Svaka definicija je uvek univerzalna. Nairne, Iekar
ne kaze uvek samo ono sto je lekovito za jedno oko, nego
sto je lekovito ili za sve oci, ili bar za jednu odredenu
vrstu oCiju.
Ali lakse je definisati pojedinacni rod nego univerzalni. Zbog toga treba preCi od pojedinacnih rodova univerzalnim vrstama. A homonimije vise ostaju neprimetne u
univerzalnim vrstama nego u onome sto nije odvojeno specificnim razlikama [nego u rodovima koji vise ne dopustaju razlike].
Kao sto u dokazima mora da se nalazi snaga zakljucivanja, tako u definicijama mora da bude jasnosti. ~ to ce
se postici ako se, pomoeu pojedinacnih grupa koJe smo
postavili, moze dobiti odvojeno definicija svakoga roda, :na primer definicija slicnog, ne uopste, nego samo u ?oJama i figurama; definicija ostrog [ali samo] u glasu, - 1 ako
se tako ide zajednickom [elementu], pazeci da sene padne
u homonimiju. Ako, u dijalektickoj] diskusiji, treba izbegavati metafore [koje vode dvosmislenostima], onda je isto
349

tako ocevidno da se u definiciji ne treba sluziti ni metaforama, ni metafornim izrazima, - sem ako ne bi trebalo
da i dijalektika upotrebljava metafore.

oznaci kost sipe, riblja kost i kost. Medutim sve ove stvari
imaju atribute koji im pripadaju, kao da su samo od jedne
prirode te vrste [od jedne koscane prirode].

Glava cetrnaesta

Glava petnaesta

[ODRE:E>IVANJE RODA]

[0 IDENTITETU SREDNJEGA TERMINA ZA VISE PITANJA]

Da bi se resili problemi, treba izabrati odeljke i podele,

i pri tome tako postupati, da se kao osnov stavi vrsta koja
je zajednicka svim proucenim subjektima. Ako su, na primer, u pitanju zivotinje [treba ispitati] kakve osobine pripadaju svakoj Zivotinji. Ako se ove [osobine] utvrde, mora
se ponovo videti koji nuzni atributi pripadaju celoj prvoj
od ostalih klasa. Ako je to, na primer, klasa ptica, mora se
videti koje osobine pripadaju svakoj ptici. I uvek se mora
tako dalje pitati [koje osobine pripadaju klasi koja dolazi
neposredno za prethodnom]. Jer, jasno je da cemo tada
isto tako znati da kazemo zasto klase koje potpadaju pod
zajednicku vrstu imaju svoje atribute; na primer, zasto covek ili konj imaju svoje atribute. Neka A bude zivotinja, B
atributi svake Zivotinje, a r~E izvesni rodovi zivotinja.
Ovde se jasno vidi zasto B pripada ~; to je, naime, zbog
A, a pomocu A i B pripada drugim rodovima. Isti razlog
vazi i za druge klase.
Izabrali smo sad primere medu stvarima koje su dobile zajednicka imena, ali ovde ne treba da zaustavimo
nase razmatranje117 Ako smo razmatrali jos neki drugi
zajednicki atribut, potrebno nam je, posto ga uzmemo,
da vidimo kojim rodovima on pripada i kakve osobine
ima. Kod zivotinja koje imaju rogove, na primer, otkrivamo kao zajednicke osobine stomak koji preziva [,treci
stomak"] i zube samo u jednoj vilici. Zatim treba pitati
kojih je vrsta atribut: imati rogove? Jer, tada je jasno zasto
ti atributi pripadaju tim zivotinjama, - naime, to je zato
sto one imaju rogove. 118
Postoji jos jedan nacin [postupanja]; to je izbor po
analogiji. Nairne, nije moguce naCi jedno isto ime da se njime

Neki problemi koje treba resiti jesu identicni, zato

sto imaju samo jedan isti srednji termin, na primer, zato
sto sve sto sacinjava grupu cinjenica koje treba dokazati
jeste posledica suprotnog dejstva [reakcije]. Medu samim
ovim problemima neki su identicni samo po vrsti [a ne po
rodu], i to su oni koji se razlikuju medusobno samo zato
sto se odnose na razlicite subjekte, ili koji se razlikuju
nacinom manifestovanja. Ovo je, na primer, slucaj ako se
trafi uzrok odjeka, iii odbijanja svetlosti, ili uzrok duge.
J er svi ovi problemi svode se po vrsti na jedno isto pitanje
(jer sve ove pojave jesu oblici odbijanja zvuka i svetlosnih
zrakova), - ali oni se razlikuju po rodu.
Sto se drugih problema tice, razlika izmedu njih sastoji se samo u tome, sto srednji termin jednog problema
stoji pod srednjim terminom drugoga. Uzmimo kao primer
pita~e: zasto Nil tece obilnije [jace] krajem meseca? Zato
sto 1e mesec [dana] vlazniji kad se blizi kraju. Ali zasto je
mesec [dana] vlazniji kad se blizi kraju? Zato sto mesec
[nebesko telo] tada opada. Uzajamni odnos pomenutih
cinjenica jeste onaj koji naznacujemo.

350

Glava sesnaesta
[ODNOSI IZMEDU UZROKA I POSLEDICE]

Povodom uzroka i njegove posledice moglo bi se pitati

[sumnjati] da li, kad postoji posledica, postoji i uzrok. 119
Na primer, kad opada Iisee, ili kad je pomracenje meseca,
da li ce postojati i uzrok pomracenja meseca ili opadanja
IiSca. A uzrok opadanja IiSca jeste taj sto biljka ima siroko
351

Iisee, dok uzrok pomracenja meseca jeste sto se zemlja

nalazi izmedu meseca i sunca.
Ako ovaj uzrok ne postoji, nesto drugo ee biti uzrok
ovih pojava. A ako postoji uzrok, posledica ee u isto vreme
postojati..Na primer, kad zemlja stoji u sredini, postoji
po?lracenJ~ meseca, a kad je liSee siroko, onda ono opada.
Ah, ako Je tako, uzrok i posledica ce biti istovremeni
i mogu se jedno drugom dokazati.
Neka opadanje liSca bude A, imati siroko Iisee B a
yino~~ loza
Ako. ~vprip~da B (jer svaka biljka k~ja
lma ~lfO~~ hsee v~Ubl. hse~, 1 ako B pripada r (jer svaka
lo:~ Je bllJka sa ~1rokim hseem), tada A pripada r, drugim
~ec1ma, svaka vmova loza gubi Iisee, a srednji termin B
Je uzrok. Ali, moze se isto tako dokazati da je vinova loza
biljka sa sirokim liscem, - zato sto ona gubi Iisee. Pretpostavimo da ~ znaci biljku sa sirokim liscem, da E znaci
gubiti Iisee, a Z vinovu lozu. Tada E pripada Z (jer svaka
vinova loza gubi Iisee), a ~ pripada E (posto svaka biljka
koja gubi Iisee jeste biljka sa sirokim liscem). Dakle, svaka
yinova loza jeste biljka sa sirokim liseem. A gubljenje liSca
Jeste uzrok.
Ali, ako nije moguce da ovi termini budu uzroci jedan
dr~goga (jer uzrok je raniji od onoga ciji je on uzrok,
a mterpozicija zemlje je uzrok pomracenja meseca, a po?lracenje meseca nije uzrok interpozicije zemlje), i ako
Je, .?a~!e,.dokaz i~ uzroka dokaz o "~~sto", a ako je dokaz
koJl OlJe 1zveden 1z uzroka dokaz o cmjenici, - tada [kad
se zna pomoeu pomracenja] zna se samo cinjenica interpozicije [zemlje], ali sene zna [njen] uzrok.
Ali jasno je da pomracenje [meseca] nije uzrok interpozicije [zemlje], nego da je interpozicija uzrok pomracenja meseca. Nairne, u samoj definiciji pomracenja [meseca] sadriana je interpozicija zemlje. A iz toga ocevidno
izlazi da je pomracenje meseca poznato pomocu interpozicije zemlje, a da nije interpozicija zemlje poznata pomoeu pomracenja meseca.
Ali je li moguce da postoji vise uzroka jedne posledice? Ako je isti predikat afirmiran za vise stvari koje su

352

uzete kao prvi subjekti, na primer, ako je B prvi subjekt

atributa A, a ako je r jedan drugi prvi subjekt A, a ako
su ~ i E drugi prvi subjekt B i r, tada ce A pripadati
~ i E, B ce biti uzrok sto A pripada ~, a r ee biti uzrok
sto A pripada E. Tako, ako postoji uzrok, nuzno je da
postoji i stvar [posledica], ali, ako postoji stvar [posledica],
nije nuzno da postoji sve ono sto bi joj moglo biti uzrok.
Ono sto je nuzno jeste da jedan uzrok postoji, a ne da svi
uzroci postoje.
Ali, posto je problem uvek univerzalan, a posto je
uzrok celina, i posledica mora isto tako biti univerzalna.
Na primer, gubljenje lisca pripadace iskljucivo jednom
subjektu koji je celina, i cak, ako ova celina ima rodove,
pripadace univerzalno i njegovim rodovima, - bilo svim
rodovima biljaka, bilo jednom posebnom rodu biljaka.
Tako, u ovim silogizmima, treba da postoji adekvatnost
srednjeg termina i njegovih posledica; upravo oni moraju
biti konvertibilni [jedan u drugom]. Na primer, zasto
drvece gubi Iisee? Ako se pretpostavi da to biva zgrusavanjem soka [srednji termin], tada, ako drvo gubi liSee,
mora postojati zgrusavanje [soka], a ako postoji zgrusavanje [soka] ne rna u cemu, nego u jednom drvetu,- ovo
mora da gubi lisee. 120

Clava sedamnaesta
[DA LI RAZLICITI UZROCI MOGU DA PROIZVEDU ISTU
POSLEDICU]

Ali je li moguee da uzrok iste posledice nije isti u

svim subjektima, nego da je razlicit, - ili je to nemoguee?
Mo:Zda je to nemoguee, ako je dokazano da posledica
sustinski pripada stvari, a da joj ne pripada samo kao
znak iii kao akcidencija stvari, - posto je tada srednji
termin definicija gornjeg termina. Medutim, ako se dokaz
ne odnosi na sustinu, mno:Zina uzroka je moguea.
Zacelo se mogu posmatrati posledica i njen subjekt,
ukoliko oni cine akcidentalno jedinstvo. Medutim, izgleda
23 Organon

353

da to nisu problemi u pravom smislu [posto se dokaz

odnosi samo na ono sto je nuzno J.
Ako je, medutim, jedna akcidentalna veza primljena
kao predmet problema, srednji termin bice slican krajnjim
terminima. 121 Ako su ovi homonimni [dvosmisleni], srednji
termin ce biti homoniman [dvosmislen], a ako su oni po
rodu jedno, srednji termin ce isti takav biti.
Uzmimo kao predmet pitanje: zasto su termini jedne
proporcije konvertibilni? Uzrok je razlicit za linije i za
brojeve, ali on je ipak [u osnovi] isti. Ukoliko su linije linije [a ne brojevi], uzrok je drugi, a ukoliko one sadde
odredeno povecavanje, uzrok je isti. Tako je i u svim proporcijama.
Medutim, uzrok slicnosti izmedu boje i boje drugi je
nego uzrok izmedu figure i figure. Jer, slicnost je ovde
[kod figura] jedan homoniman [dvosmislen] termin koji
bez sumnje znaCi proporcionalnost strana i jednakost uglova. A kad je u pitanju boja, slicnost se sastoji u jedinstvu
senzacije koja ih opaza, ili u necem drugom ove vrste.
Ali stvari ko je su iste samo po analogiji, imace srednji termin isto tako po analogiji.
U stvari, uzrok, posledica i subjekt [srednji, gornji
i donji termin] uzajamno se afirmiraju na sledeci nacin.
Ako se rodovi uzmu odvojeno, tada se posledica siri
dalje nego subjekt. Na primer, imati spoljne uglove jednake
sa cetiri prava ugla - jeste atribut koji se siri van trougla
iii kvadrata. Medutim, taj atribut pruza se [siri se] podjednako kod svih pravolinijskih figura. Nairne, u ovom
primeru atribut se prostire podjednako na sve figure ciji
su spoljni uglovi jednaki sa cetiri prava ugla. A srednji
termin [sa krajnjim terminima] nalazi se uzajamno u jednakom odnosu, jer je srednji termin definicija gornjeg
termina. Zbog toga, sve nauke postaju pomoeu definicije.
Na primer, gubljenje lisca je u isto vreme atribut
loze i atribut koji se pruza [siri] dalje nego ona. Ali gubljenje liSca je isto tako atribut smokvinog drveta, kao sto
je i atribut koji se pruza [siri] dalje nego to drvo. Ali taj

atribut ne pruza se dalje nego sve biljke i drvece sa sirokim

liSeem, vee se prostire isto koliko oni. Ako se uzme srednji
termin, koji je prvi poeev od gornjeg termina, tada je to
definicija opadanja liSca. Nairne, imace se, najpre, prvi
srednji termin [sirina liSca], pocev od donjeg termina [vinova loza, smokvino drvo], i jedna premisa koja potvrduje
taj srednji termin o svim subjektima [koji imaju siroko
Iisee]. A, zatim, imace se jedan srednji termin, upravo
zgrusavanje soka ili nesto drugo ove vrste [i taj srednji
termin dokazaee da prethodni srednji termin pripada gornjem terminu]. Sta znaci opadanje liSca? To je zgrusavanje soka semena na mestu gde se spaja Iisee sa granom.
Ako se trazi shema veze uzroka i posledice, ona se
moze dati na sledeei nacin. 122
Neka A pripada svakom B, a B svakom od rodova 1!1,
ali tako da se A i B dalje prostiru [sire] nego njihovi subjekti [ali da su jednaki njihovom skupu]. Tada ce B biti
opsti atribut svakog od rodova 1!1. Jer nazivam takav
jedan atribut opstim, cak i ako nije konvertibilan, a nazivam ga prvim opstim atributom ako je konvertibilan,
ne sa svakim od rodova, nego sa njihovim skupom. Dakle,
B se prostire [izvan svakog od rodova, uzetog odvojeno].
Tako je B uzrok sto A pripada rodovima 1!1; prema tome,
A mora da se prostire dalje nego B. Jer kad tako ne bi
bilo, za5to bi B bilo viSe uzrok nego A [zasto bi B bilo
uzrok sto A pripada 1!1, pre nego sto bi A bilo uzrok sto
B pripada 1!1J. Ako sad A pripada svim rodovima E, svi
rodovi E cinice jedinstvo, zbog toga sto imaju zajednicki
uzrok drugi nego B. Jer, inace, kako bismo mogli tvrditi
da se A moze pridati svemu cemu se moze pridati E, kad
se E ne moze pridati svemu cemu se A moze pridati?
Zasto, dakle, nema nikakvog uzroka za to [sto A pripada E], kao sto ima uzroka za pripadanje A svim rodovima 1!1? Tada ce i rodovi E ciniti jedinstvo, time sto imaju
jedan uzrok, koji treba isto tako da se razmotri, i koji se
moze oznaciti sa r.
Dakle, ista posledica moze imati vise od jednog uzroka, ali to ne vazi za subjekte koji su po rodu identicni.

354

23*

355

Na primer, uzrok sto cetvoronosci dugo zive jeste sto oni

nemaju zuc, a uzrok dugovecnosti ptica jeste sto one imaju
suvu prirodu, - iii je uzrok dugovecnosti ptica razliCit od
onoga koji vazi za cetvoronosce.
Ali ako se ne dade odmah do neposrednih premisa,
i ako srednji termin nije jedan, nego ih je vise, - tada
ima i vise uzroka.

Glava osamnaesta
[NAJBLIZI UZROK JE ISTINIT UZROK]

Ako ima vise uzroka, da li je, rnedu srednjim terminima, uzrok pripadanja [jedne] osobine raznim rodovima
srednji termin koji se najvise priblizuje opstom i prvom
terminu, ili je to onaj koji se najvise priblizuje rodovima?
Jasno je da su uzroci srednji termini, - koji su najblizi
svakom rodu, uzetom odvojeno, ciji su uzroci, - posto je
uzrok ono sto cini da se subjekt saddi u univerzalnom.
Pretpostavimo da je r uzrok sto B pripada 11. Iz toga izlazi da je r uzrok sto A pripada 11, da je B uzrok sto A
pripada r; dok je uzrok sto A pripada B samo B.

Glava devetnaesta
[SHVATANJE PRINCIPAt23]

A kad je rec o silogizmu i dokazu, jasno se vidi sustina

jednog i drugog, kao i nacin kako se oni obrazuju. To
se u isti rnah vidi i za demonstrativnu nauku, posto je ona
identicna samom dokazu. Medutim, kad je rec o principima, ono sto ce nam jasno pokazati kako ih upoznajemo,
i koja ih sposobnost upoznaje, - jeste raspravljanje [nekoliko] prethodnih teskoca124
Ranije smo izlozili da nije moguce znati pomoeu
dokaza a ne poznavati prve neposredne principe. Ali sto
se tice saznanja ovih neposrednih principa, mogu se javiti
neka pitanja. Mogu se postaviti pitanja: da li to saznanje
356

jeste ili nije iste vrste kao saznanje demonstrativne nauke

[koje se osniva na zakljuccima]; ida li postoji iii ne postoji
nauka u svakom od ovih slucajeva [u slucaju zakljucaka i
u slucaju principa]. [Sem toga, mogu se postaviti pitanja:]
da li nauka postoji samo za konkluzije, dok bi za principe
postojala jedna razliCita vrsta saznanja; i da li sposobnosti
kojima saznajemo principe nisu urodene nego stecene,
iii su urodene, ali mi prvo ne znamo za njihova prisustvo
u nama.
Ali kad bismo mi sticali principe na poslednji nacin, - to bi bilo besmisleno. Jer, iz toga bi izlazilo da
mi imarno znanja, - koja bi bila jos tacnija nego ona stecena pomoeu dokaza, - ali da ne znamo za njihova prisustvo u nama. A ako ih sticemo, a nemamo ih ranije,
- kako ih rnozemo saznati i nauciti, ako ne podemo od
ranijeg znanja. To je nemoguce, kao sto smo naznacili
i u ucenju 0 dokazu.
J asno je, dakle, da mi ne mozemo imati urodeno
znanje principa, i da se, isto tako, principi ne mogu obrazovati u nama, ako o njirna nemamo nikakvo znanje, niti
kakvu sposobnost za njih. Zbog toga mi, nuznim nacinom,
moramo imati neku moe da ih steknemo, ali ne takvu
moe koja bi tacnoscu nadmasavala samo znanje principa.
Ta vrsta znanja izgleda da se nalazi kod svih zivotinja,
jer one imaju jednu urodenu moe razlikovanja koja se
zove culno opazanje. Ali iako je culno opazanje urodeno
kod svih zivotinja, kod izvesnih [visih zivotinja] traje culni
utisak, a kod drugih [nizih zivotinja] on ne traje. Taka
zivotinje kod kojih culni utisak ne traje, iii nemaju nikakvo
znanje izvan samoga akta opazanja, iii upoznaju samo
pomoeu cula predmete od kojih utisak ne traje. Medutim,
zivotinje, kod kojih culni utisak traje, zaddavaju, posle
culnog opazanja, u dusi culni utisak.
Kad se uveeaju [kad se mnogo puta ponavljaju] ti
utisci koji traju [ostaju], pojavljuje se jos jedna druga razlika; naime, kod jednih se iz trajanja ovih utisaka obrazuje
pojam, a kod drugih se takav pojam ne obrazuje. Tako
iz culnog opazanja proizlazi ono sto nazivamo seeanjem,
357

a iz secanja na jednu istu svtar koje se nekoliko puta ponavlja - proizlazi iskustvo, jer mnogobrojne uspomene
jesu [postaju] jedno iskustvo. A iz iskustva, upravo iz univerzalnog koje potpuno miruje u dusP 25 , kao jedinstvo van
mnozine, i koje se nalazi jedno i identicno u svim pojedinacnim subjektima, - proizlazi princip umetnosti i nauke,
- umetnosti u onome sto se odnosi na postajanje, a nauke
u onome sto se odnosi na bice126
Dakle, ove sposobnosti nisu u nama urodene u jednom
odredenom obliku. One, isto tako, ne proizlaze iz drugih,
poznatijih sposobnosti, nego [polaze] iz culnog opazanja.
Kad u jednoj bici, usred poraza, svi beze, pa se jedan
vojnik zaustavi, - tada se zaustavlja i drugi, a potom i
treci, - [i tako se to nastavlja sve] dok se vojska ne vrati
u svoj prvobitni red. Slicno tome, i dusa je sazdana na
nacin da moze osecati tako nesto. 127
Posto ono sto smo o ovome ranije reklP 28 nije dovoljno
jasno, mi se ponovo vracamo na to. Kad se jedna od pojedinacnih stvari [culno opazenih] koje nisu izdiferencirane
po rodu zaustavi u dusi, tada je to prvi opsti pojam. (Jer,
i ako akt opazanja ima za predmet pojedinacno, culno
opafanje se ipak odnosi na opste [naime, opste se saddi
u pojedinacnom],- na primer na coveka, a ne na coveka
Kaliju.) Zatim se u ovim prvim opstim pojmovima desava
[u dusi] jedno novo zaustavljanje129, dok se u njoj, najzad,
ne zaustave nedeljivi i opsti pojmovi [kategorije, najopstiji
pojmovi]. Tako je izvestan rod zivotinja stepen razvitka
ka vrsti zivotinja, a ovaj je, opet, stepen razvitka ka jednom
visem pojmu.
Jasno je da nas indukcija130 nuznim nacinom upoznaje sa principima, jer na taj nacin samo culno opazanje
proizvodi u nama opste.
Sto se tice sposobnosti razuma, kojima saznajemo
istinu, - jedne [od njih] su uvek istinite, a druge su podlozne i zabludi, - kao, na primer, misljenje i zakljucivanje. A nauka i intuicija uvek su istinite, - i, sa izuzetkom
intuicije, nijedna vrsta saznanja nije tacnija od nauke. Me-

358

dutim, principi su poznatiji nego dokazi, a svaka nauka

osnovana je na rasudivanju. A iz toga izlazi da nema nauke
o principima. I posto, sa izuzetkom intuicije, nijedna vrsta
saznanja ne moze biti istinitija od nauke, - intuicija ce
shvatati principe. To izlazi ne samo iz razmatranja koja
prethode nego i iz cinjenice sto sam princip dokaza nije
dokaz, kao sto i nauka nije princip nauke. Ako, dakle, nemamo izvan nauke nikakvu drugu vrstu istinitog saznanja,
- tada ce intuicija biti princip nauke. A intuicija je princip samoga principa, a cela nauka odnosi se prema celini
stvari kao sto se intuicija odnosi prema principu.131

NAPOMENE
PRVA KNJIGA

Entirnern (vihl~-tl'J!HX) premisa izostavlja.

1

skraceni zakljucak u kome se jedna

To znanje, vise nego znanje osnovano na dokazu, jeste za

Anstotela intuicija koju uou; proizvodi.

Fil<?zof i~ Stagire uci da je princip nauke definicija njenog

Objekta kOjU daje uou;.
4
,;a LilLa - propria, svojstvene odredbe jedne stvari.
5
Upor. Anal. prior., II, 5-7.
6
Na~iv: kvad~atni broj (ta61tAEUQov) i pravougaoni broj (Ene6fl.l'JX.E;) poucu od pttagorovaca.
7
To jest: jasno je da svi opsti atributi nuznim nacinom pripadaju njihovim subjektima.
8
.
Pravi smisao _ove recenice jeste da je opsti onaj atribut koji
pnpada svakom sub]ektu po sebi.
9
Konvertibilnost - pretvorljivost, preobratljivost.
10
Ovim Aristotel misli na problem udvajanja kocke koji je
nazvan de/ski problem.
'
11
Megaricar Brizon, ucenik Pironov, nije uspeo u svom pokusaju da ostvari kvadraturu kruga.
12
Aristotel pravi razliku izmedu nizih nauka, ciji su predmet
iskljucivo cinjenice, i visih nauka, koje ispituju uzroke. U nize nauke
ubraja harmoniku i optiku, a u viSe aritmetiku i geometriju.
3

13
14

x.at

,;a

1tQiiha xat

,;a Ex

,;ou,;wv.

Tricot smatra da su ove konkluzije uzete kao premise, za

razliku od aksioma, koje imaju samo regulativnu ulogu. (Aristote,
Organon IV, Les seconds analytiques, Nouvelle traduction par
J. Tricot. Bibliotheque des textes philosophiques, page 56, note 1.)
15
Zbog toga aritmetika izrecno pretpostavlja postojanje broja,
dok fizika smatra da je nepotrebno pretpostavljati da hladno i toplo
postoje. (Upor. ibid., nap. 5.)

360

16 Razliku izmedu spoljnjeg i unutrasnjeg govora duse postavio

je Platon u Tetetu (189 e). Spoljasnji govor izrazava se recima. Unutrasnji, iskreni govor dusa drzi samoj sebi. (Ibid., str. 57, nap. 3.)
17 Na ovom mestu za Aristotela je razumevanje duhovno slusanje.
18 Ovim Aristotel prelazi na kritiku Platonove teorije ideja.
Stagiranin odbacuje postojanje ideja kao ve~nih realnos~i i praslik_;:
stvari koje su jedinstvo mnozine. On, sa SVOJe str~ne, uct ~:; post?Jt
vrsta, koja je jedinstvo mnogoga. Prema tome, opste postOJt u pOJedinacnom.
19 Filozof misli ovde na stav protivrecnosti.
20 To je stav iskljucenja treceg, koji ~e upot_
rebljava _u dokazivanju pomocu svodenja na apsurdum. TaJ stav Je za Anstotela, u
stvari, drugi oblik stava protivrecnosti.
21 Upor. Anal. post., 7, 75 a 42, i 10, 76 b 13.
22 Ta nauka je metafizika.
23 Naucno ispitivanje razlikuje se od dijalektickog ispitivanja.
24 Ova objasnjenja spadaju u oblast metafizike.
25 Aristotel smatra da ovo vazi za sve nauke koje dokazuju.
26 Silogizarn sojista Kaineja.
Prva premisa:
Ono sto raste po geometrijskoj proporciji [progresiji] raste
brzo;
Druga premisa:
Vatra raste brzo;
Zakljucak:
Dakle, vatra raste po geometrijskoj proporciji [progresiji].
21 U tom slucaju, kad se gornja premisa konvertira, dobija se
sledeci pravilan silogizam prve figure.
Prva premisa:
Proporcija koja najbde raste jeste geometrijska proporcija.
Druga premisa:
Vatra se najbde povecava;
Zakljucak:
Dakle, vatra raste po geometrijskoj proporciji.
28 Po Aristotelovom bioloskom tumacenju, ne dise svaka zivotinja nego samo zivotinja koja ima pluca.
29 Posto u Skitiji nema loze, u njoj nema ni vina koje izaziva
dobro raspolozenje i svirku. - Anaharsid je_ Skit, _kralje_vskog__roda.
Boravio je u Grckoj i tamo se obrazovao 1 studtrao ftlozoftJU. ~
Grckoj je stekao veliki ugled. Neki su tvrdili . da j~ Anaharsid ?to
jedan od sedmorice mudraca. lzgleda da ga Je ubto brat zato sto
je u svojoj domovini hteo da uvede grcki kult bogova.

361

30
Matematika se bavi formama, apstrahujuci od svih materijalnih predmeta koji se mogu culno opaziti.
31
,Matematika posmatra, doduse, materijalne forme, jer se
prostorna velicina nalazi u materiji ina njoj, ali je ne posmatra ukoliko su one materijalne ... " Aristoteles Lehre von Beweis oder zweite
Analytik, libersetzt von Eug. Rolfes, Leipzig 1922, S. 122, Anm. 77.
32
Lekar zna na osnovu iskustva, a geometar zna apriorno da se
okrugla rana teze leci nego rana drugog oblika a istog obima, jer se
ivice prve rane teze zatvaraju, zbog veceg rastojanja izmedu njih.
33
To jest, dobice se silogisticka figura Camestres:
Svako A je r;
Nijedno B nije r;
Nijedno B nije A.
34
Dobice se silogisticka figura Celarent (subjekt B je u /1, a
atribut A nije u IJ.):
Nijedno IJ. nije A;
Svako B je IJ.;
Nijedno B nije A.
35
Ovde je ukazano na to da krajnji pojmovi mogu pripadati
razlicitim vrstama.
36

_Na taj .~acin dobija se silogizam u Celarent, jer donja premisa koja sadrz1 B, treba da bude afirmativna.
37
Ako je gornja premisa negativna, dobija se silogizam u Cesare, a ako je donja premisa negativna, dobija se silogizam u Camestres.
38
U drugoj figuri nema nikakvog afirmativnog, a u trecoj
nikakvog univerzalnog zakljucka.
39
Filozof na ovom mestu uzima u pretres pogresne zakljucke
koji su afirmativni, i to u prvoj silogistickoj figuri Barbara. Pri
tome pretpostavlja da su odgovarajuce negativne konkluzije istinite.
40

.
~~istote! uci da svako saznanje proizlazi iz dokazivanja iii
IZ mdu.kciJe: A I~d~;~kcija pro}stice iz opazanja pojedinacnih stvari;
ona pnbavlja prmc1pe dokaz1vanju. Tako, u krajnjoj Iiniji, za Aristotela sv.ak,o saznanj~ proizlazi !z c~Ia. Ako jedno culo nedostaje,
od~?var~JUCa n31uka Je ~e~oguca, jer nema senzacija na osnovu
kOJih b1 se doslo do pnncipa. - Time je jasno formulisano da
bez cula nema ni zakljucivanja ni indukcije. (Upor. Tricot, nav.
delo, str. 95-96, nap. 5.) Nairne Aristotel smatra da se samo indukcijom. dolazi ~o opstih p~jmova. - Ovako shvatanje suprotno je
doktnnama p1tagorovaca 1 Platona, po kojima apstraktni pojmovi
postoje nezavisno oct culnih predmeta.
41
Taj nacin sastoji se u tome da se uzmu dve afirmativne
premise za afirmativni silogizam, a jedna afirmativna i jedna negativna premisa za negativni silogizam.

362

4 2 Da je red srednjih termina beskrajan, bile bi nemoguce

naucne i filozofske discipline.
43
U ovoj glavi Aristotel dokazuje da, ako su u silogizmu
krajnji termini ograniceni po broju, i srednji termini moraju isto
tako biti ograniceni.
44
Te termine Aristotel zamislja kao diskretne velicine.
45 Ovi termini zamisljeni su kao kontinuirane velicine.
4 6 ,U svakom prosilogizmu srednji termin afirmiran je o subjektu koji postaje sve univerzalniji, u odnosu na subjekt prvobitnog
silogizma." Tricot, nav. delo, str. 106, nap. 1.
47 U ovoj glavi jednoj od najteze prevodljivih ne samo u
,Drugoj analitici" nego u Aristotelovim delima uopste - utvrduje
se da bitni atributi moraju biti ograniceni po broju, zato sto su
konstitutivni elementi pojma iii definicije stvari.
s Upor. Categ. 4.
49 I na ovom mestu, gde je rec o uzajamnom akcidentalnom
pridavanju predikata, Aristotel ne propusta priliku da pokaze svoje
neslaganje sa Platonovom teorijom ideja.
so Ovo pridavanje nije supstancijelno, nego je akcidentalno.
51 Aristotel ovim utvrduje da je red predikata navise nuzno
brojno ogranicen, posto svaki predikat spada u jednu kategoriju.
S druge strane, i broj predikata u svakoj od kategorija mora biti
ogranicen. Najzad, i broj kategorija je konacan.
52 Celokupno sledece mutno izlaganje o supstancijelnim i
akcidentalnim predikatima treba da ucini reljefnijim Aristotelovo
ucenje da su konacni i red predikata naviSe i red predikata nanize.
sa Posto su subjekti jednaki po broju sastavnim delovima svake supstancije, za koje je vee dokazano da ne mogu biti beskrajni
po broju, - izlazi da red subjekata nanize mora biti konacan.
54 Posto ni supstancijelni ni akcidentalni predikati nisu beskrajni po broju, i red atributa koji ide navise mora biti konacan.
55 Ovom nejasno formulisanom recenicom Aristotel nastoji da
dokaze da su ogranicene brojem kako krajnje tako i srednje premise.
56 Za Aristotela saznanje na osnovu intuicije nusa nadmoeno
je znanju na osnovu dokazivanja.
57 Drugim recima: posto mi o njima nemamo intuiciju.
58 A ako nema definicije, nema ni nauke.
59 Ako su spoljni termini ograniceni po broju, posrednih
termina ne moze biti beskrajno mnogo. Uopste, posredni termini
izmedu jednog odredenog subjekta i jednog odredenog atributa
moraju biti ograniceni po broju.
so Dijalekticki dokaz primenjuje se na svaki silogizam, a analiticki dokaz samo na demonstrativan silogizam.

363

Dokazivanje je moguce samo ako postoji srednji termin.

Stavovi u kojima nema srednjeg termina ne mogu se dokazati. Ti
stavovi
su, po Aristotelu, elementi i principi dokazivanja.
62
Drugim recima: kao sto postoje pozitivne neposredne premise, tako postoje i negativne.
63
Ovo Aristotel tvrdi shodno svom shvatanju da jedinica mere
za razne stvari varira svojom materijom, ali ne svojom formom,
koja je jedna.
64
Aristotel smatra da intuicija nusa saznaje opste i svrsava se
opstim. Medutim, partikularan dokaz svrsava se senzacijom. Posto
nus ima vecu vrednost nego cula, i univerzalni dokaz mora stajati
nad partikularnim dokazom.
65
Upor. drugi argument u Anal. prior. knj. I, gl. 7.
66
0
svodenju na nemoguce upor. Anal. prior. knj. I, gl. 5
(27 a 15).
67
Aristotel utvrduje da su prostije, apstraktnije i tacnije nauke
osnovane na manje principa od onih koje su osnovane na principima
sto ,proizlaze iz dodavanja". u prvu grupu ubraja aritmetiku, a u
drugu geometriju - koja proucavanju brojeva dodaje proucavanje
prostornih velicina.
68
Ovim se verovatno misli na Protagoru.
9
6 Da bi se upoznao uzrok jedne pojave potrebno je, na osnovu
opstih pojmova, doCi do dokaza o tome uzroku.
70
f) VOTJ<H<; upotrebljeno je na ovom mestu u smislu intuicije
nusa - koja saznaje opste u pojedinacnom.
71
Sledeci dokaz je analiticki.
72
,Svaka nauka ima za predmet jednu odredenu vrstu bica
kojima pripadaju izvesni svojstveni atributi. Dokaz trazi premise
koje sadde vrstu i njene osobine, kao i aksiome koje igraju ulogu
regulativnih principa." (Tricot. nav. delo, str. 151, nap. 5.) Posto su
vrste bica razlicite, moraju biti razliciti i njihovi principi. I ovim je
potvrdeno
da se svi istiniti zakljucci ne osnivaju na istim principima.
73
6 AOYLO'J.tO<; Tricot prevodi racun, a Kirchmann logika.
74
Prema ovom izlaganju izlazilo bi da principi nisu ni potpuno
isti, ni potpuno razliciti, nego da su oni isti po vrsti, a razliciti po
rodu.
75
Po ovom dokazu, principi raznih nauka ne mogu pripadati
jednoj vrsti, nego oni pripadaju razlicitim vrstama.
76
Sem u shvatanju neposrednih premisa, nauka koja se ne
moze dokazati sastoji se i u saznanju opstih pojmova.
6

DRUGA KNJIGA
77

Prva knjiga ovog dela raspravlja o demonstrativnom zakljucku; druga knjiga, medutim, ispituje principe na kojima se osniva
istina dokazanog. Jedni od tih principa su srednji pojmovi, a drugi
su principi pojedinih nauka koji se vise ne mogu dokazati. (Upor.
Eug. Rolfes, nav. delo, nap. 1, uz Drugu knjigu, str. 139.)

78 Po Tricot-u, prvo je pitanje: da li izvestan.p:edikat prip.ada

izvesnom subjektu (da !i je covek beo?); drugo: kO)l J~.razlo~ pnpadanja (zasto je covek beo?); tr~ce: da li suJ;ljekt poStO)l (da h covek
postoji?); a cetvrto: kakva je covekova pnroda? (Upor. nav. delo,
.
v .
.
str. 161, nap. 1.)
79
cetiri vrste istrazivanja svode se na Istraztva~)e sre~nJeg
termina,'ictentifikovana sa uzrokom on - da l_i pripa.dan)e P,r~~Ikata
subjektu ima uzrok? 1\ton- koji je ':~~ok pnpadan_Ja?- n EO'nda li subjekt ima uzrok? tt llcrn- koJI )e uzrok subjekta? - TJ_zrok
nikako ne znaci J.tEO'OV, kad je U pitanju d ecr.n (~~so!utna egZIStencija). Uzrok jedne supstancije koja poseduJe __ btce ~ a~solu~nom
smislu nije niSta drugo nego sama ta s~pstanc~)a, _to Je nJ~n l._oyo<;,
njena definicija, a ne moze biti sredn]t termm Jednog st!ogtzma.
v ..
v
(Upor. nav. delo, str. 163, nap. ~)
8o Dakle, jasno je: sve ono sto 11!-o~~. bttl ~<?kazano, ne moze
biti definisano. Posto je predmet defmtct]e sustma, ona se uvek
izrazava afirmativnim i univerzalnim stavom.
..
.
81 Zbog te razlike, definicija i dokaz ne mogu bttl svedem
. .
jedno na drugo.
82 Posto je prethodno izneo ~eskoc~ koje se od_nose na defmtciju, Aristotel u ovoj glavi raspra':_lJa o .tes~o.cama k?Jekse odn?;.~ ~~
sustinu Istice da se sustina ne moze obJasmtl pom_ocu onvertl .1 n~
pojmo~a, kao ni pomocu podele, niti iz hipotetic~Ih pretpostavl]emh
del ova sustine. Narocito podvlaci da ne P<;JS!OJ! mka~a_v. dokaz 0
sustini kao i da nije moguc nikakav zakl]ucak o sustmt. (Upor.
Eug. Rolfes, nav. delo, str. 141, nap. 13.)
. . .
.
83 To bi bio silogizam bez prosilogizama. ~a) stlogtzaf!l ul!-ao
bi premise koje se ne mogu dokazati. Njeg?'.' zak~JU~a~.~alazw b~ ~e
vee u donjoj premisi - sto bi cinilo ,pettt10 prmctpn A ,p~tl~t~
principii" jeste pretpostavka jedn?~ nedok~zanog stava - kOJI JOS
treba dokazati - kao razloga kOJI dokazu]e.
.
B4 Ksenokrat iz Halkedona (roden 396. g. pre .n. e.,v po~natl
filozof stare Akademije, kojoj je stajao na celu 25 godma) UCIO ]e da
je dusa broj koji samoga sebe kre.ce. ..
v
85 Pitanje postavlja sagovormk kOJI se sl~1 podelo~. .
.
86 Posto je u srednjem terminu izr~ena b!tnost stvan, _Jas_no Je
da se dobija ,petito principii", jer se bttnost 1 pretpostavlJa 1 dov d f' . .. d f
kazuje.
87 Tricot uzima da ,bitnost" ovde upravo znac1 e tmCIJU e tnicije (nav. delo, str. 181, nap. 4).
88 Upravo: definicije de~inicije: .
. .....
89 Ovde imamo, u stvan, ,petitiO pnnctpn .
oo Da supstancija postoji, saznaje se neposredno, bez dokaza.
91 u cetvrtoj glavi druge knjige ovoga dela ..
92 Ovo ucenje Empedokla i Anaksagore Anstotel pominje u
svojoj Meteorologiji, 2, 9, 369 b 12.

364
365

93

Ovo deJa, II, 8.

Upor. ovo delo, II, 7.
95
U ovom stavu filozof ukratko navodi sadr:linu gJava 3-10
ovoga deJa ,Druge anaJitike".
94

. Aristo~~l ~osta':'!ia .c~tiri ~rste uzroka. Prvi je formaJni,

dru~t _Je ~ater~JaJm, trect eftct)entm, a cetvrti finaJni uzrok. u ovoj
glavt tzlozen~~; Je na neja.~an na~i~ teorija o cetiri vrste uzroka koji
su posmatram kao srednJl termmt. (Upor. Tricot, nav. delo str. 197
do 198, nap. 4.)
'
97
U ovome deJu, II, 8, 93 a 3.
98
.
U sr~dnj_em terminu, na osnovu koga se izvodi naucni
zakljucak, POJaVIJuje se materijalni uzrok.
99
Aristotel prelazi na ispitivanje eficijentnog uzroka.
100

Na ovome mestu srednji termin B je eficijentni uzrok zakljucka.
98

~a~ ~i~li_l.~c _uzi~~ ~ pretr~s. finalne uzroke koji su, po njemu, u kraJnJOJ hniJI, JdentJcm sa eficijentnim i formalnim uzrokom.
102
Prelazi se na materijaJne i eficijentne uzroke.
103

Razmatra~je koje se vrsi u vremenu izmedu uzroka i posledice nema vrednostl, zato sto se posledica jos nije pojavila.
104

Rasp~aylianj~ o ~ontinuitetu i diskontinuitetu prostora iz

seste ~!av~ F1z1ke pnme~Jena .~u na do?a~aje. Filozof postavJja
~nalogiJU tzmedu dogadaja, ko)l su shvacem kao nedeljive celine
I ~acaka. Kao st~ P? teoriji o diskontinuitetu prostora izmedu dv~
tacke mora postojatl prazan prostor, taka i izmedu dva dogadaja _
kao dve cehne - treba pretpostaviti prazno.
10
~ Jeda~ ~ogad~j J?iie kontinuiran sa drugim, kao sto su to
deloy1 )t:dne hn!Je. Ah f1Iozof naglasava kako se iz toga ne moze
~akiJUCitl ?a se 1zmedu dva pojma moze uvek umetnuti treci pojam
1 tako dalJe, do u beskonacnost.
'
108

Tricot ~aze: ,Drugim recima, konverzija je uslovljena reciprocitetom termma u dokazu." (Nav. delo, str. 210, nap. 2.)
107
u. ~recoj glavi prvog deJa ovog spisa, i u drugom delu
,Prve anahtike", u glavama 3, 4, 5, 8, 9 i 10.
108
U drugom delu ovog spisa, u glavama 4--10.
109
Jedinica nije broj, nego princip broja i mera.
110
u ovom spisu, u cetvrtoj glavi prvog deJa.
111
~ricot daje sledece objasnjenje Aristotelovom vrlo mutnom
raz~atra.nJu, o~Ianjaju?i s~ .na Philop., 400, 15: ,Ako skup atributa
mo~e J?_flP~dati samo I_lldivid~aJnim trijadama koje su saddane u
yrstJ~tf!J~.di, ~~da se.. mi .~alaztmo pred definicijom trijade: sustina
I defi!llCIJ~ t.nJade .mJ~ ~usta dr~go nego poslednje pripadanje, a ovo
se pnmenJUJe na mdlVldue koje se naJaze u vrsti cija je definicija
data." (Upor. nav. deJo, str. 215, nap. 1.)
101

366

112 U drugom deJu, petoj gJavi ovog spisa, kao i u prvom delu,
31. gJavi Anal. prior.
113 Podele pomocu specificnih razlika sJuze tome da se utvrde
vrsta i rod; medutim one ne mogu zameniti dokaz o sustini.
114 Podela utvrduje istiniti red pojmova koji cini definiciju .
Po Aristotelu, ako se svaka podeJa sastoji iz vrste i razlike, i ako
vrsta, dodana definiciji, obrazuje jedan novi pojam, koji, sa svoje
strane, obrazuje drugi, kad mu se dada nova razlika,- tada je jasno
da su ovi elementi dobijeni i uredeni podelom.
115 Definicija uzima u obzir samo bitne osobine, a nikako
akcidentalne.
116 Prvi termin za Aristotela jeste vrsta koja je, samom svojom
prirodom, ranija od svih termina koji posle nje dolaze.
111 Filozof tvrdi da se ono sto je izlozio ne odnosi samo na
vrste i podvrste koje imaju ime, nego i na one vrste koje nemaju
imena, - a koje izrazavaju zajednicku prirodu i zajednicke atribute.
Upucuje da u poslednjem slucaju treba traziti rodove i zajednicke
atribute te vrste bez imena. (Upor. Tricot, nav. deJo, str. 227, nap. 3.)
11s Upor., povodom ovog primera, AristoteJovu Hist. anim.,
II, 1, 501 a 12; II, 17, 507 b 7.
119 Na redu je dijalekticko raspravljanje pitanja da li se moze
zakljuciti sa date posledice na uzrok, kao sto se moze sa datog
uzroka zakJjuciti na posJedicu.
120 Ova glava saddi pozitivno resenje pitanja da Ji se od posledice moze zakljuCiti na jedan odredeni uzrok koji cini jedinstvo.
121 U slucaju kad se izvodi akcidentaJni zakljucak, srednji
termin bice iste prirode kao zakljucak.
122 Tricot (nav. delo, str. 237, nap. 6) daje sledecu shemu:
A

E
U glavi 19 dat je izvod saddine abe Analitike.
124 Prva analitika raspravJja o silogizmu, a Druga analitika o
dokazu. U Drugoj ana/itici (I, 2,3) utvrdena je identicnost demonstrativne nauke i dokaza. Principi su najvisi stavovi, koji se mogu
dokazati, pojedinih nauka i umetnosti.

U prvoj kn)izi Druge analitike Aristotel je utvrdio koje su

vrste premise ili principi iz kojih se, pomocu zakljucaka, dobija
nauka; druga knjiga istoga deJa pokazuje nacin kako se oni nalaze.
- Ali sa principima ne moze se ici u beskonacnost, nego mora
doCi do prvih, neposrednih principa, koji se ne daju dokazati iz
principa odgovarajuce nauke. - Ova glava govori o tome kako se
saznaju ti prvi i neposredni principi. (Upor. Eug. Rolfes, nav. delo,
str. 157-158, nap. 90.)
123

"'

367

1 25 Za Stagiranina, pojmovi su nepomicni; oni postaju na taj

nacin sto se u dusi zaustavlja i umiruje ono sto je zajednicko u vise
razlicitih predstava. A misao je akt koji se nalazi izvan postajanja
i kretanja.
1 26 Tri su stupnja kroz koja culno opazanje mora da prode,
da bi pripremilo saznanje principa. Prvi stupanj je pamcenje, koje
filozof svodi na trajanje senzacije. Drugi stupanj je iskustvo, koje
priprema polaznu tacku za stvaranje univerzalnog pojma, - dok
je treci stupanj pojam, koji saddi ono sto je opste u mnozini pojedinacnih stvari. Pojam je princip umetnosti, kad se odnosi na bica
koja postaju i nestaju. Medutim, pojam je princip nauke, kad se
odnosi na saznanje realnosti.
1 27 Aristotel pretpostavlja da dusa ima prirodu koja saznaje,
i koja, snagom sto u njoj postoji, materijal culnog opazanja podize
do univerzalnog. Tako se opste saddi u predmetu opazanja.
1 28 U Drugoj analitici (II, 13, 97 b 7) Aristotel tvrdi da je univerzalno prerada pojedinacnog.
1 29 ,Prvi opsti pojmovi" su opsti pojmovi rodova, preko kojih
i pomocu kojih se dolazi do jos opstijih pojmova.
130 Indukcija je metoda zakljucivanja koja od posebnog ide
opstem.
131 Ovim je utvrdeno da ne postoji nauka o principima. Isto
tako, principi ne mogu potpadati pod misljenje iii pod zakljucivanje,
jer su oba podlozni zabludi; medutim principi su istinitiji i pouzdaniji nego sve drugo. Aristotel stavlja principe pod intuiciju (uoii<;),
koja je princip nauke ukoliko saznaje njene principe.

PETI DEO

TOPIKA

24 Organon

Knjiga prva

[OPSTI POGLEDI 0 DIJALEKTICI.

PREDMETI
DIJALEKTIKE. - DOKAZI)
Glava prva
[PLAN OVE RASPRAVE]

Cilj ove rasprave je da nade metodu koja nas osposobljava da iz verovatnih premisa izvodimo zakljucke o
svakom postavljenom problemu, a - kad sami treba da
odgovaramo na dokaz - da izbegavamo da kazemo nesto
sto mu je suprotno.
Dakle, treba, pre svega, da objasnimo sta je silogizam i koje su njegove razne vrste, da bismo shvatili sta je
dijalekticki silogizam. Jer dijalekticki silogizam bice predmet naseg istrazivanja u ovoj raspravi.
Silogizam je govor u kame, kad se izvesne stvari
pretpostave, druga jedna stvar, razlicita od njih, proizlazi
nuznim nacinom, na osnovu pretpostavljenih stvari.
Dokaz2 se dobija kad silogizam postaje iz istinitih
i prvih premisa, iii iz premisa koje su takve da samo saznanje koje o njima imamo proistice iz prvih i istinitih
premisa. - Dijalekticki je onaj silogizam koji zakljucuje
na osnovu verovatnih premisa.
Istiniti i prvi jesu stavovi koji dobijaju svoju izvesnost,
ne od drugih stavova, nego sami od sebe. Jer, ne treba pitati
za uzrok principa nauka nego svaki od tih principa treba
da bude sam po sebi izvestan. - Verovatna su misljenja
24*

371

ona koja su yrimljena od svih I judi, ili od veCine, ili od

mudraca, a 1zmedu ovih ili od svih, ili od vecine, ili od
najpoznatijih i najslavnijih.
. ~ristick~ je silogizam ~oji se osniva na misljenjima
koJa Izgledaju verovatna, ah nisu takva, kao i silogizam
k?ii .s~mo. privi~n~ zakl ju.cuje na osnovu verovatnih misljenJa 1h omh koJa IzgledaJU verovatna. Jer, nije verovatno
sve ~no sto izgleda verovatno. Jer niSta od onoga sto je
oznaceno kao verovatno ne odaje na povrsini sigurnu osobinu lainosti, kao sto je slucaj za principe eristickih dokaza.
~aime, kod ovih se odmah otkriva njihova lazna priroda,
1 to u veCini slucajeva, - i cak i za one koji su obdareni
samo sa malo razumevanja.
. . T~ko prvi o~ eris~ick!h silogizama o kojima smo govonh naz1vamo prv1m silogizmom, a drugi nazivamo eristickim silo~i~mom, a ne prosto silogizmom, jer on zakljucuje
samo pnv1dno, ali u stvari ne zakljucuje.
. Sem sv~~ sad ~avedenih silogizama, ima jos i paralogizama kOJI posta]u od premisa svojstvenih odredenim
naukama, koje nalazimo u geometriji i u srodnim disdplinama. Ova vrsta [zakljucivanja] izgleda da se razlikuje
od vee oznacenih silogizama. Crtac laznih geometrijskih
figura ne zakljucuje ni iz istinitih i prvih premisa, ni iz
verovatnih premisa. On ne potpada pod [nasu] definidju,
posto ne uzima za propozicije ni one prihvacene od svih
ljudi, ni od veCine njih, ni od mudraca, a medu mudracima
ni od sviju njih, ni od veCine, ni od najslavnijih, - nego
izvodi svoj silogizam iz propozidja koje su svojstvene
od&ovar~j-~Icoj. n~w;~, ali nisu istinite. J er on izvodi paralogizam lh OplSUJUCI polukrugove drukcije nego sto treba
ili povlaceci odredene linije onaka kako one ne treba d~
budu povucene.3
Ovo mogu, u opstoj skid uzete, biti razlicite vrste silogizama koje smo oznacili. Opste govoreCi, ovde bismo
mogli da se zaustavimo sa nasim razlikovanjima svih silogizama o kojima smo govorili, kao i onih o kojima cemo
dalje govoriti. Nasa namera nije da damo tacnu definiciju
svakoga od n jib. Mi cemo sve [pomenute silogizme] navesti
372

samo u skid. Smatramo, naime, dace biti sasvim dovoljno,

za metodu koju smo prihvatili, ako se osposobimo da
upoznamo na neki nacin svaki od tih silogizama.

Glava druga
[KORIST DIJALEKTIKE)

Posle ovoga sto je napomenuto treba da kazemo za

koliko je stvari i za koje je stvari korisna ova rasprava.
Ona je korisna na tri nacina: za vezbanje, za izmenu
misli i za filozofske nauke.
Da je korisna za vezbanje, jasno je po sebi. Nairne,
kad razpolaiemo ovom metodom, bicemo sposobniji da
lakse dajemo dokaze o datom predmetu.
Ta razprava korisna je i za izmenu misli, jer kad
se upoznamo sa misljenjima mase, mi mozemo sa njome
da se nademo u oblasti njenih sopstvenih misljenja, a ne
misljenja koja su joj strana, i mozemo da pobijemo svaki
njen dokaz koji nam ne bi izgledao osnovan.
Najzad, sto se tice proucavanja filozofskih nauka,
mogucnost da se problemima dadu dokazi u dva smisla
[za i protiv], pomoCi ce nam da lakse otkrijemo u svakom
pojedinacnom slucaju istinu i laz.
Postoji jos jedna korist [od ove rasprave] koja se tice
prvih prindpa svake nauke. Nairne nemoguce je zakljucivati
o njima na osnovu prindpa svojstvenih jednoj datoj naud,
posto su prindpi prvi elementi svega ostalog. Njih, nuznim
nacinom, treba objasniti samo pomocu verovatnih misljenja
koja se ticu svakog od njih. To je svojstvena ili najvlastitija
duznost dijal~ktike. Jer zbog njene istrazivacke vestine,
ona nam krc1 put ka prindpima svih ispitivanja [nauka].

Glava treca
[DIJALEKTicKA VESTINA)

Savrseno cemo raspolagati ovom metodom, ako se

prema njoj budemo odnosili kao sto se odnosimo prema
retorici, medicini i drugim vdtinama ove vrste; drugim
373

rectma, aka, koliko je to moguce, ispunimo postavljeni

cilj. Jer, niti ce retor ubedivati, niti ce lekar leciti na svaki
nacin, - nego aka oni ne izostave nista od onaga sto je
moguce, reci cemo da raspolazu valjanim znanjem.
G l a va

(; e t v r t a

[0 ELEMENTIMA DIJALEKTICKOG DOKAZIVANJA]

Treba prvo da razmotrimo iz koliko se delova nasa

metoda sastoji. Kad bismo uspeli da dokucimo na kolike
se i kakve se stvari [to jest probleme iii zakljucke] primenjuju dijalekticka dokazivanja, kao i elementi od kojih
ova polaze\ i [kad bismo mogli da dokucimo] nacin na
koji mozemo da ih obilno pribavimo, - postigli bismo
svoj cilj.
Elementi iz kojih postaju dijalekticki dokazi po broju
su jednaki i istovetni kao ani koji se uzimaju za predmete
dokazivanja. Dijalekticki dokazi postaju iz propizicija,
dok su predmeti silogizama problemi. Svaka propozicija
i svaki problem izratavaju iii vrstu, ili svojstvenost, ili
akcidenciju, jer i [specificna] razlika, kao srodna vrsti,
mora zajedno sa njom da bude stavljena. Ali, posto svojstvenost cas znaci bitnost stvari, a cas je ne znaci, treba
podeliti svojstvenost na ana dva sad nazvana dela. Deo
koji oznacava bitnost bice nazvan definicijom, a drugi,
prema nazivu koji se obicno daje ovim pojmovima, ostace
nazvan svojstvenoscu. Taka je iz recenoga jasno da se,
po ovoj sad nacinjenoj podeli, dobijaju cetiri elementa:
svojstvenost, definicija, vrsta i akcidencija.
Ali neka nas niko ne razume kao da smo kazali da
svaki od njih [od tih elemenata], uzet za sebe, sacinjava sam
jednu propoziciju iii jedan problem. Mi hocemo samo da
kazemo da od tih pojmova proizlaze problerni i propozicije.
Problem i propozicija razlikuju se po formi [po obrtu
recenice]. Aka se kate: ,je li zivotinja koja hoda i koja
ima dve noge definicija coveka"? i: ,je li zivotinja vrsta coveka"? - dobija se propozicija. Medutim, aka se kate:
374

je li iii nije zivotinja koja hoda i koja ima dve noge defi~icija coveka"? i: ,je li iii nije zivotinja vrsta cove~a"? to je problem. A isto je i za drugo [za druge poJmove].
Iz ovoga prirodno izlazi da su problemi. i_propo~icije
jednaki po broju. Nairne, od svake propo~tct}e maze se
naCiniti problem [i obratno] kad se promem nJena forma.
Glava peta
[OBJASNJENJE cETIRI DIJALEKTicKA ELEMENTAl

Sad treba da katemo sta je definicija, sta svojstvenost,

sta vrsta i sta akcidencija.
Definicija je govor koji oznacava bitnost stvari. Ona
se maze izraziti u obliku bilo govora koji dolazi na mesto
jedne reci, bilo govora koji dolazi na mesto jednog govora:
Jer, izvesne stvari, izratene govorom, mogu da budu 1
definisane. 5
Ali kad se, na koji bilo nacin, stvar koju treba definisati
izrazi samo jednom recju, ocevidno je da to ne znaci dati
definiciju stvari, posto je definicija uvek izvestan ~ova!.
Osobinu definicije ima na primer recenica: ,Ono sto Je
pristojno jeste eticki dobra-: Isto _vati_i. za pita~!~:. ,pa li
SU culno opazanje i nauka jedDO 1StO ~!1 SU razhcth? . Je_r,
u definicijama najveea te5ko~a po~t?J1 o~o. raspravljaDJa
pitanja o istovetnosti [idenbtetu] 1h ~azhct. Za~o cern?
pridati osobinu definicije [~pravo os?b_ul:':l: onog~ sto def1nise iii sto sluzi iii sto pnpada deftmc1Jl] uopste svemu
sto spada u isti red istraziva~lja kao. defini_cije. Da ~ve sto
smo sad naveli ima tu osobmu - Jasno Je po sebt. Ak~
smo sposobni da u raspravlj_~~ju utv~di~o ?.a s~ dve stvan
istovetne [identicne] iii razhctte, na tsb nacm. b~c~mo sposobni da nademo obilno dokaza u pogledu def1D1C1Ja. Taka,
aka smo pokazali da stvari nisu istov~tne, unistili _sm?
definiciju. Ono sto je sad ~e~e~o n~_daJe se _konvermatt:
Jer, da bi se posta~ila deft~lClJa, n~Je do":?l!no d~k~~~b
istovetnost dve stvan; medutlm, da b1 se umstd~. deftD1C1Ja,
dovoljno je dokazati da ta istovetnost ne posto)l.
375

Svojstveno je ano sto ne izrazava bitnost jedne stvari,

ali pripada sama toj stvari i maze da se u iskazu razmeni
sa njome. Tako se, na primer, osobenost coveka sastoji
u tome sto je on sposoban da nauci gramatiku. Jer, ako
covek postoji, on je sposoban da nauci gramatiku, a ako
je sposoban da nauci gramatiku, on je covek. Nikad
se ne naziva svojstvenim ono sto maze pripadati nekoj
drugoj stvari; na primer san se nikad ne naziva svojstvenoscu coveka, i kad bi siucajno, za neko vreme, san samo
coveku pripadaa. I kad bi se taka nesto nazvaio svajstvenim,
ono se ne bi nazvaio svojstvenim u apsolutnom, nego u
vremenom iii u reiativnom smislu. ,Biti desno" jeste [za
subjekt] svojstveno u vremenom smislu, a ,dvonozni se
naziva svojstvenim u relativnom smislu; poslednji izraz
VaZi, na primer, za coveka u odnosu na konja i psa. Ali
acevidno je da nista od onaga sto moze da pripada i
necem drugom [sem subjektu], ne maze u iskazu biti razmenjeno sa subjektom. Jer, ako jedno bice spava, ne sleduje
nuznim nacinom da je ono covek.
Vrsta je ono sto je kao bitno pridato mnogim stvarima
koje se po rodu medusobno razlikuju. Treba smatrati
kao bitne predikate sve termine koji su takve prirode da
prikladno odgovaraju na pitanje: ,Sta je ovaj subjekt
pred varna"? Taka, na primer, ako se o coveku pita sta
je on, prikladan odgovor je da je on zivotinja. U pitanje o
vrsti spada sledece: ,Da li jedna stvar spada u istu vrstu
kao druga stvar, ili u razlicitu vrstu"? Nairne takvo pitanje
potpada pod isto naucna istrazivanje kao pitanje 0 vrsti.
Ako smo u raspravijanju utvrdili da je zivotinja vrsta coveka, a isto taka i vola, utvrdili smo da oni spadaju u
istu vrstu. Medutim, ako smo dokazali da je zivatinja vrsta
jednog, a da nije vrsta drugag, utvrdili smo da ani nisu
u istoj vrsti.
Akcidencija je ono sto nije nista od svega toga, sto nije ni definicija, ni svojstvenost [H\wv, lat. proprium],
ni vrsta, ali sto pripada stvari; iii akcidencija je ano sto
maze da pripada iii da ne pripada jednoj i istaj stvari,
rna kakva ona hila. Taka, na primer, ,sedeti" maze pripa376

dati iii ne pripadati jednom istom bicu. Ista vaZi i za ,bela".

Nairne, nista ne stoji na putu da ista stvar bude cas bela,
a cas ne-bela.
Od ove dve definicije akcidencije druga je bolja. Nairne
ako se prva prihvati, potrebno je nuznim nacinom, da bi
se ona razumela, da se unapred zna sta je definicija, i vrsta,
i svojstvenost medutim druga [definicija akcidencije]
dovoljna je po' sebi da nam ucini shvatljivim sta je po sebi
izraz 0 kame je rec [to jest akcidencija].
Za akcidenciju se mogu vezati i sva poredenja medu
stvarima. Nairne rna na koji nacin da seta poredenja vrse,
kaze se da ona proizlaze od akcidencije. Takav je slucaj,
na primer, u sledeCim pitanjima: ,Da li zasiuzuje preimucstvo lepa ili korisno?" ,Da li je prijatniji zivot shodan
vrlini ili zivot shodan uzivanju?" A takav je slucaj i kad je
u pitanju svaki drugi problem koji bi se mogao izraziti na
slican nacin. Jer, u svim takvim slucajevima ono sto se
istrazuje jeste: ,Na koji se od dva termina predikat o kame
je rec vise akcidentalno primenjuje?"
Po sebi je ocevidno da nista ne stoji na putu akcidenciji da postane vremena iii relativna svojstvenost. Taka,
na primer sedeti" - koje je akcidencija, ako sam covek
sedi - ~;ze da bude vremena svajstvenost; medutim,
ako sam covek ne sedi, to ce biti i relativna svojstvenost
u odnosu na one koji ne sede. Taka nista ne sprecava da
akcidencija postane relativna ili vremena svojstvenost. Medutim, u apsolutnom smislu uzeto, to nece biti svojstvenost.
Glava sesta
[PROUCAVANJE ONOGA STO SE MOZE PRIDATI]

Ne treba da izgubimo iz vida da sve ono sto se odnosi

na svojstvenost, na vrstu i na akcidenciju, ~oze da se pr~
meni i na definicije. Kad pokazemo da atnbut o kame Je
rec ne pripada jedinom terminu koji potpad~ yod defin~
ciju - kao sto se cini i u slucaju svojstvenostl Jedne stvan,
- iii da vrsta naznacena u definiciji nije prava vrsta, iii
377

da jedan od elemenata pomenutih u definiciji ne pripada

definisanom - sto vazi i za akcidenciju, - mi smo tada
uniStili i samu definiciju. Tako, prema ohjasnjenju koje
smo ranije dali6 , svi pojmovi koje smo nahrojali mogli
hi, na izvestan naCin, imati prirodu definicije.
Ali zato se ne sme traziti jedna zajednicka metoda
koja hi se primenjivala na sve te pojmove.
N aime, ta metoda ne hi se lako pronasla, a cak i kad
hi hila pronadena, ona hi hila potpuno nesigurna i neprimenljiva na nasu sadasnju raspravu. Medutim, ako se
naznaci jedna metoda svojstvena svakoj od vrsta koje smo
razlikovalF, u tom slucaju, kad se pode od pravila saohratenih svakom pojmu, hilo hi mozda lakse ispitati nas
predmet. Tako, kao sto smo ranije8 rekli, treha da razumemo nasu podelu formalno. A od ostalih pitanja - svako
treha prikljuciti onom koje mu je najsrodnije, oznacavajuci
ih kao pitanja koja se odnose na definiciju i na vrstu9
Tako smo ono o cemu govorimo vee prilicno postavili na
pravo mesto.

Glava sedma
[RAZNE VRSTE IDENTITETA]

Pre svega treha da utvrdimo u koliko se znacenja govori o izrazu ,identican"10

Moglo hi se misliti da identicno - da hismo ga
opisali samo u opstem pregledu- ima tri znacenja. Nairne
mi nazivamo nesto identicnim ili po hroju [numericko],
iii po rodu [specificno], iii po vrsti [genericko]. Po hroju
je identicno ono sto ima vise imena, ali je samo jedna stvar,
- na primer, odeea i ogrtac. Po rodu je identicno ono
sto je vise [nego jedno], ali ne pokazuje nikakvu razliku
u rodu. Tako je, na primer, covek identican coveku, a
konj konju, - jer stvari koje spadaju u isti rod nazivaju
se identicne po rodu. Isto tako su identicne po vrsti stvari
koje potpadaju pod istu vrstu, kao na primer konj i covek.
Moglo hi se smatrati da se nacin na koji se voda iz
istog izvora naziva identicnom, razlikuje od sad nazna378

cenih naCina. Ali ovakva identicnost treha da hude stavljena

u isti red kao stvari koje su, na jedan ili na drugi nacin,
nazvane identicnima zato sto pripadaju jednom rodu. Jer
sve takve stvari izgleda da su srodne i slicne jedne drugima.
Svaka voda nazvana po rodu identicna je svakoj drugoj
vodi, zato sto ima izvesnu slicnost s njom, a voda iz istog
izvora razlikuje se samo time sto je ovde slicnost jos jaca.
Zhog toga je ne odvajamo od stvari koje se na neki nacin
nazivaju identicnima zato sto pripadaju jednom rodu.
Opste se pretpostavlja da se izraz ,identicno" prvenstveno upotrehljava za ono sto je po hroju identicno.
Ali i u ovom slucaju taj izraz moze da ima vise smisla.
U svom osnovnom i prvom smislu, ovaj izraz se upotrehljava, kad je identitet pridan imenu ili definiciji,- kao, na
primer, kad je ,ogrtac" identifikovan sa ,odecom", a kad je
,zivotinja koja hoda nogama i koja ima dve noge" identifikovana sa ,covekom". U drugom smislu identitet se pridaje
svojstvenoj odredhi jedne stvari, - kao, na primer, kad
se ono sto je sposohno za nauku identifikuje sa covekom,
a ono sto se po prirodi penje nagore sa vatrom. U trecem
smislu identitet se pridaje jednom predmetu na osnovu
akcidencije, - kao, na primer, kad se onaj ko sedi ili
muzicar identifikuje sa Sokratom. U svim ovim slucajevima nastoji se da se oznaci numericko jedinstvo.
Da je ono sto je sad receno istinito, doznaje se najholje
iz slucajeva u kojima je jedan naziv zamenjen drugim.
J er cesto kad zapovedimo da se pozove jedna od licnosti
koje sede, oznacujuCi je njenim imenom, - mi menjamo
to oznacavanje uvek kad licnost kojoj dajemo zapovest
ne razume ono sto smo joj rekli. Posto ocekujemo da ce
nas ona holje razumeti, ako podemo od neke akcidentalne
osohine, mi joj naredujemo da nam pozove ,coveka koji
sedi" iii ,koji raspravlja". Nairne mi ocevidno pretpostavljamo da oznacavamo identicno, hilo da nazivamo ime ili
akcidenciju.
379

Glava osma
[RAZLICITI DOKAZI ZA ONO STO SE MO.ZE PRIDATI]

Tako se identicno, kao sto smo kazali upotrebljava

u tri razna smisla.
'
.. Indukcija je prvi nacin da se covek uveri da su elementi
~OJI. su.~anij~p~znaceni~ 1 ~:mi_ na osnovu kojih su sastavlJen~)~IJalekti~~~] do~~zt; 1z ~Ih elemenata proizlaze [dijalekbcki] dokaztt na nJih se pnmenjuju.
. _Ako se pojedina~_no ispi~aju propozicije i pitanja,
~~d.ece _se da sv~ko od nJ1h dolaz1 ili iz definicije jedne stvari,
th IZ nJen~ svoJ_stvene o~redbe, ili iz vrste, ili iz akcidencije.
. Drugt n~cm d~ se ~ovek u to uveri dobija se zakljuCivanJem. Svakt predtkat Jednog subjekta iii se nuznim nacinom ko_nvertira, ili se ne konvertira sa subjektom. Ako se
~?n':erbra [sa s_ubjektom], dobice se i1i definicija predikata,
~h nJegova. SVOJstven~ odredba, - njegova definicija, ako
~zra~ava bttnost, ~ nJegova_ svoj~tvena odredba, ako je ne
tzrazava. Jer, rekh smo da Je svojstvena odredba ono sto se
konve~tira sa subjekto~, ali sto ne izrazava njegovu bitnost.
~edu~I~? ako se predt~at ne ~onvertira sa subjektom, tada
~eon 1h J~~a~_od term~na koJ~ su ~addani u definiciji subJekta; --:- th m~e .. ~~o Je pre~I~at Jedan od termina koji su
sadrzam u deftmCIJI, on ce btti rod ili [specificna] razlika
pos~o se definicija sastoji iz vrste i [specificnih] razlika. Me~
dut1m, ako predikat nije jedan od termina koji je obuhvacen
u definiciji, once ocevidno biti akcidencija. Nairne mi smo
o~nacil_i kao akcidenciju ono sto nije ni definicija, ni vrsta,
m SV<;>Jstvena odredba, a ipak pripada stvari o kojoj se
govon.

Ima deset kategorija. One su: sustina, kvantitet, kvalitet, odnos, mesto, vreme, polozaj, posedovanje, delanje,
trpljenje. Akcidencija, i vrsta, i svojstvena odredba, i
definicija moraju uvek pripadati jednoj od ovih kategorija.
Jer, sve propozicije, obrazovane iz ova cetiri pojma, oznacavaju ili sustinu, iii kvalitet, iii kvantitet, i1i jednu od drugih kategorija. 13
Ali, ocevidno je po sebi da se, oznacavajuCi sta je
stvar, oznacava cas supstancija, cas kvalitet, a cas jedna
od drugih kategorija. Kad se neko nalazi u prisustvu jednog
coveka, pa kaze da je covek ili zivotinja ono sto ima pred
soborn,- tada kazuje sta je to, i oznacava jednu supstanciju.
Ali kad se neko nalazi pred jednom belom bojom, pa kaze
da je belo iii boja sto ima pred sobom, tada napominje
sta je ova, i oznacava jedan kvalitet. Isto tako, kad se neko
nalazi pred velicinom od jednog lakta, pa kaze da ima pred
sobom velicinu od jednog lakta, - tada kazuje sta je ova,
i oznacava jedan kvantitet. Isto stoji i sa drugim kategorijama. Izrazava se sustina svakog od pojmova ove prirode,
ako se, od jedne date stvari, potvrduje iii sama stvar, ili
njena vrsta. Medutim, kad se potvrdivanje odnosi na stvar
drugu nego sto je stvar 0 kojoj je rec, tada se ne izrazava
sustina nego kvantitet, ili kvalitet, ili koja od drugih kategorija. Iz toga izlazi da su kategorije, po prirodi i po broju,
predmeti [problemi] i elementi [propozicije] dijalektickih
dokaza. Kako cemo da ih steknemo i obilno pribavimo,
treba posle ovoga da kazemo.
Glava deseta
[DIJALEKTICKE PROPOZICIJE]

Glava deveta
[KATEGORIJE I NJIHOV ODNOS SA ONIM sTO SE MO.ZE
PRIDATI]

Posle ovoga sto smo sad rekli, treba odrediti vrste

kategorija u koje spadaju cetiri elementa o kojima smo
govorilP 2
380

Najpre treba da definisemo sta je dijalekticka propozicija i sta je dijalekticki problem. Jer, ne treba smatrati
svaku propoziciju ni svaki problem kao dijalekticki. Nairne,
nijedan covek koji ima razuma nece tvrditi ono sto niko
ne ddi za istinito, niti ce praviti problem od onoga sto
je ocevidno za sve I jude iii za vecinu I judi. U drugom slucaju
nema teskoce, a prvi slucaj niko nece prihvatiti.
381

Dijalekticka propozicija je pitanje koje je verovatno

iii za sve !jude, iii za veCinu njih, iii za mudre, a medu
mud~ima ~li z:a sve, iii za veCinu njih, ili za najuglednije,
- ab to pttanJe ne treba da bude protivno opstem misljenju.
Jer, moze se prihvatiti ono sto je dobijeno od mudraca
ako to nije suprotno misljenjima mnogih !judi.
'
U dijalekticke propozicije spada i ono sto je slicno
verovatnim misljenjima, kao i propozicije sto protivrece
kontrernim suprotnostima misljenja koja se drte za verovatna, a isto tako i sva misljenja koja su saglasna sa onim
sto uce priznate vestine.
Ako je verovatno misljenje da je nauka o kontrerno
suprotnom jedna ista, izgledace isto taka verovatno da je
opazanje kontrerno suprotnog jedno i isto. Isto taka, ako je
verovatno misljenje da postoji po broju jedna gramatika,
izgledace verovatno i da je po broju jedna vestina sviranja
u frulu. Medutim, ako je verovatno misljenje da ima viSe
gramatickih nauka, izgledace isto taka verovatno da ima
vise vestina sviranja u frulu. Jer, sve ovo [sva ova miSljenjaJ
izgledaju slicna i srodna.
Isto taka, izgledace verovatne i propozicije koje
protivrece kontrernim suprotnostima verovatnih misljenja.
Ako je verovatno miSljenje da treba ciniti dobra svojim
prijateljima, isto je taka verovatno misljenje da im ne
treba ciniti zlo. Stav da treba ciniti zlo svojim prijateljima
kontrerno je suprotan [opstim misljenju], a stav da im ne
treba ciniti zlo protivreci tom kontrerno suprotnom stavu.
Isto taka, ako svojim prijateljima treba ciniti dobro, ne
treba ga ciniti svojim neprijateljima. I ovo protivreci misljenjit?a koja su kontrerno suprotna [opstim misljenjima],
posto je kontrerno suprotno misljenje da treba ciniti dobro
svojim neprijateljima. A isto je i u svim drugim slucajevima.
Isto taka, pri poredenju izgledace saobrazno opstem misljenju da kontrerno suprotan predikat pripada kontrerno
suprotnom subjektu, - taka, na primer, ako treba ciniti
dobro svojim prijateljima, treba isto taka ciniti zlo svojim
neprijateljima. Moglo bi izgledati i kao da je cinjenje dobra
svojim prijateljima kontrerno suprotno cinjenju zla svojim
382

neprijateljima. Medutim pitanje je li u istini taka iii nije,

bice objasnjeno u nasim raspravljanjima o kontrernim
suprotnostima14
A jasno je i to da sva takva misljenja koja su saglasna
sa nastavom ve5tina, jesu dijalekticke propozicije. Jer
mogu se prihvatiti misljenja dobijena od onih koji su
upuceni u te predmete. Taka, na primer, o pitanjima iz
medicine sudice se kao sto sudi lekar, o pitanjima iz geometrije kao geometar i taka dalje.

Glava jedanaesta
[DIJALEKTICKI PROBLEM. -

DIJALEKTICKA TEZA]

. J?ij~~ekticki proble~ je te~rema [predmet istrazivanja]

koJa Je tb usmerena na tzbor 1 bekstvo [na to da izabere
i da izbgene] 15, ili na istinu i saznanje16, i to ili po sebi
[neposredno], ili kao pomm~ resenju nekog drugog problema
te vrste. To treba da bude stvar o kojoj masa nema nikakvo
odredeno misljenje, ili ima misljenje suprotno mudracima,
iii o kame mudraci imaju misljenje suprotno masi, ili o kame
postoji nesaglasnost izmedu mudraca i medu masom. Postoji korisno poznavanje izvesnih problema, koje sluzi tome
da se izabere ili izbegne neka stvar. Takav je, na primer,
problem da li je zadovoljstvo ono sto treba zeleti ili nije.
Medutim kod drugih problema korist lezi samo u znanju, taka, na primer, u problemu da li je svet vecan ili nije.
Neki problemi, opet, kao takvi i po sebi nisu od koristi
ni za jedan od ova dva predmeta [ni za saznanje, ni za
praksu], ali doprinose resenju takvih problema. Nairne
ima mnogo stvari koje mi ne zelimo da saznamo po sebi
i kao takve, nego samo zbog drugih stvari, - upravo da
bismo, pomoeu njih, upoznali neku drugu stvar.
Problemi sui pitanja o kojima postoje suprotna zakljucivanja (te5koca se, povodom njih, sastoji u tome da se
dozna jesu li stvari takve iii nisu, posto je moguce dati
ubedljive dokaze u oba smisla). Isto taka, problemi su
i pitanja povodom kojih nemamo nikakav dokaz, posto
383

su obimna i posto smatramo da je tesko naznaCiti im

je, na primer, pitanje da li je svet vecan iii
lllJe, - Jer se i tako nesto moze ispitivati.
Dakle, problemi i propozicije treba da budu definisani
on~ko k~o s~o smo rekli. Teza17 je sud, kontrerno suprotan
~pste pnmlJenom misljenju, koje je izrazio neki ugledni
fllozof, - na primer, da ne moze biti protivrecnosti, kao
sto je tvrdio Antisten, iii da se sve krece, kao sto smatra
Heraklit, iii da je bice jedno, kao sto ka.Ze Melis. Jer,
bilo bi glupo brinuti se za misljenja suprotna opstim misljenjima koja rna ko ispoveda.
IIi teza moze jos biti tvrdenje koje mozemo opravdati
zakljucivanjem kontrerno suprotnom opstim misljenjima.
Takvo je, na primer, zakljucivanje da sve sto postoji nije
ni postalo, niti je vecno, kao sto kazu sofisti. Nairne, tvrde
sofisti, muzicar koji je gramaticar jeste takav, i ako nije
postao gramaticar, i ako on nije vecno gramaticar. A ako
se ovo tvrdenje i ne primi, ono bi moglo biti pretpostavljeno, posto za njega postoji razlog.
I t~za je problem, ali svaki problem nije teza, posto
su nek1 problemi takvi da o njima nemamo nikakvog
[odredenog] misljenja ni u jednom ni u drugom smislu.
Medutim, jasno je da je i teza problem. Jer, prema recenome
proizlazi, nuznim nacinom, ili da masa 0 tezi nije u sagla~nosti sa mudracii_D.a, ili da [o tome] postoji nesaglasnost
1zmedu mudraca 1h medu masom, - posto je teza sud
suprotan opstem misljenju. U danasnjici se nazivaju tezama
gotovo svi dijalekticki problemi. Ali nije od vaznosti kako
se oni nazivaju. Jer mi nismo zeleli da dajemo imena,
cineCi ova razlikovanja, nego smo nastojali dane previdimo
razlike koje postoje izmedu tih pojmova.
Ne treba ispitivati svaki problem i svaku tezu nego
[to treba Ciniti] samo [u slucaju] kad teskocu iznesu ljudi
koji traze dokaze, a ne kad ona trazi kaznu ili kad je dovoljno imati zdrava cula [pa resiti teskocu]. Tako, na
primer, onima koji sumnjaju da li treba ili ne treba postovati bogove i voleti roditelje, potrebna je kazna, a onima
koji sumnjaju da li je sneg beo iii nije, potrebna su zdrava
r~~log. ~akvo

384

cula [potrebno je da vide sneg]. Raspravljanje ne treba

da se odnosi ni na ono za sta je dokaz sasvim blizu, ni na
ono za sta je dokaz odvee udaljen. U prvom slucaju nema
nikakve teskoce, a u drugom slucaju teskoee su odvec
velike za prosto vezbanje.

Glava dvanaesta
[DIJALEKTICKO ZAKLJUCIVANJE I
DIJALEKTICKA INDUKCIJA]

Posto je ovo utvrdeno, treba odrediti koliko ima vrsta

dijalektickih zakljucivanja. Jedna vrsta je indukcija, a druga zakljuCivanje.
Ranije smo rekli sta je zakljucivanje18
A indukcija je put od pojedinacnog [od pojedinacnih
slucajeva] opstem. Tako, ako je na primer, 'najvestiji
krmaros onaj ko razume svoj posao, a ako isto vaii i za
kocijasa, - tada je, uopste, najbolji covek koji, u svakom
slucaju, zna svoj posao. lndukcija je ubedljivija i jasnija,
lakse se moze poznati pomoeu culnog opazanja, i, prema
tome, pristupacnija je prosecnom coveku. Medutim zakljucivanje ima vise snage, i delotvornije je, u slucaju kad
treba odgovarati onima koji protivrece.

Glava trinaesta
[D!JALEKTICKA ORUDA]

Vrstve stvari19 na koje se primenjuju [dijalekticka]

zakljucivanja i iz kojih se obrazuju, treba da budu podeljene kao sto je ranije naznaceno20
Oruda, koja ce nam obilno pribaviti zakljuCivanja i
indukcije, ima cetiri: jedno [prvo] je iznalazenje recenica,
drugo je sposobnost da se razlikuje u koliko je znacenja
uzeta svaka pojedinacna rec, treee je iznalazenje razlike
[medu stvarima], a cetvrto je ispitivanje njihovog identiteta.
25 Organon

385

Tri poslednja oruda su na neki nacin isto taka recenice, jer se za svako od njih maze naciniti recenica. Uzmimo kao primer [sledece recenice]: ,ono sto treba izabrati
moze biti ili lepo, i1i prijatno, ili korisno". , Osecaj se
razlikuje od nauke u tome sto nauka, kad se izgubi, moze
opet da se stekne, dok osecaj ne maze." 1: ,Zdrav se
odnosi prema zdravlju kao sto se onaj koji je dobrog
sastava odnosi prema dobrom sastavu." Prva od ovih recenica izvedena je iz razlike znacenja jednog izraza, druga je
izvedena iz razlika medu stvarima, a treca iz njihovih
slicnosti.
Glava cetrnaesta
[PRAVILA ZA IZBOR PROPOZICIJA]

Sto se tice propozicija [recenica], ima onoliko nacina

da se one izaberu koliko smo razlikovali rodova u samoj
recenici21 Taka mozemo uzeti miSijenja svih, iii veCine, iii
mudrih ljudi, a medu poslednjima iii misljenja svih, iii veeine, ili onih najuglednijih. Ili mozemo uzeti misljenja kontrerno suprotna anima koja izgledaju opste usvojena, kao i
ana koja v<lZe u umetnostima. Treba postaviti kao recenice
[propozicije] misljenja protivrecna misljenjima kontrerno
suprotnim anima koja izgledaju opste pretpostavljena, kao sto je ranije receno 22 , - to jest negativna.
Korisno je, isto taka, izabrati kao recenice ne samo
verovatna misljenja, nego i ona koja su im slicna, -taka,
na primer, [misljenje] da je osecaj kontrernih suprotnosti
jedan isti Uer je i nauka o kontrernim suprotnostima jedna
ista), i da mi vidimo na taj nacin sto nesto primamo u sebe,
a ne sto nesto saljemo iz sebe. A isto je tako i za druge
osecaje. Taka mi cujemo zato sto nesto u sebe primamo,
a ne zato sto nesto saljemo iz sebe, a isto je taka i za osecaj ukusa. I za druge osecaje je isto.
Isto tako, i sve recenice koje izgledaju istinite za sve
slucajeve iii za vecinu njih, treba da budu uzete za princip
i za tezu koja vazi. Jer, te recenice postavljaju protivnici
koji ne primecuju u isto vreme da u jednom odredenom
slucaju maze ne biti taka.
386

Treba izabrati svoje recenice i iz napisanih izvodenja,

i naciniti spiskove tako da se stave odvojeno pod svaku
vrstu, na primer pod Dobra, ili pod .Zivotinju, i to pod
sveukupno Dobra, pocev od sustine. Isto taka, trebalo
bi zapisati na ivici rnisljenja svakog filozofa, - taka, na
primer, iz Empedoklovog ucenja da postoje cetiri telesna
elementa. Jer, prihvatice se [kao teza] ono sto je neki slavni covek rekao.
Postoje - da se samo u skici izrazimo - tri vrste
propozicija i problema. Jedne propozicije su eticke, druge
fizicke, a trece logicke. Eticke su propozicije kao sto je,
na primer, sledeca: ,da li treba slusati roditelje pre nego
zakone, aka izmedu njih postoji neslaganje"? Logicke
propozicije su kao sto je, na primer, sledeea: ,da li je
nauka o kontrernim suprotnostima jedna ista ili nije"?
A fizicke propozicije su kao sto je, na primer, sledeca:
,da li je svet vecan i1i nije"? Ista podela v<lZi i za probleme. Kakve propozicije spadaju u svaki od ovih rodova,
nije lako objasniti definicijom; treba samo pokusati da se
svaka od njih upozna neprekidnom indukcijom, time sto
se one ispituju ranije datim primerima.
U filozofiji treba raspravljati o ovim stvarima prema
njihovoj istinitosti, ali u dijalektici dovoljno je ddati se
misljenja. Sve propozicije treba da budu uzete sto je moguce opstije, i iz jedne valja naciniti vise njih. Taka se, na
primer, pretpostavlja da je nauka jedna i ista za suprotnosti, a, potom, da je ona ista za kontrerne suprotnosti, a
da je ista i za relativne pojmove. Na isti nacin opet i ove
dve propozicije treba da budu deljene, sve dok deoba maze
da se nastavlja. Taka ce se, na primer, reci da je jedna i
ista nauka o dobru i zlu, i o belom i croom, i o hladnom
i toplom, - i taka dalje.
Glava petnaesta
[TRAZENJE HOMONIMNIH IZRAZA]

0 propozicijama neka bude dovoljno ono sto je receno.

Sto se tice mnozine znacenja jednog izraza, treba ne
samo da raspravljamo o ovim izrazima koji imaju razliCita
25

387

znacenja, nego treba pokusati i da se za njih dadu definicije. Taka, na primer, treba da kazemo ne samo da su
,pravicnost" i ,hrabrost" nazvani dobrom u jednom smislu, a ,snazan" i ,zdrav" u drugom smislu, nego i da su
prve od ovih reci taka nazvane zato sto izrazavaju izvesnu
osobinu, a druge dve ukoliko nesto proizvode, a ne ukoliko
same sobom izrazavaju izvesnu osobinu. Isto je tako i u
drugim slucajevima.
Da li je jedan izraz upotrebljen prema definiciji u
vise smisla i1i samo u jednom smislu, mora se razmotriti
na slede6i nacin:
Valja prvo ispitati da li kontrerna suprotnost izraza
ima vise znacenja, - pa bilo da [medu njima postoji]
razlika po rodu ili samo po imenu. U nekim slucajevima
razlika koja ide do imena odmah se javlja, - tako, na
primer, ostro u glasu ima za kontrernu suprotnost duboko,
a kad je u pitanju telo [kontrerna suprotnost ostrom]
je tupo. Prema tome jasno je da kontrerna suprotnost
od ostrog ima viSe znacenja. Ako je tako, ,ostar" mora
imati vise znacenja. Jer, svakom oct ranijih izraza odgovarace razlicit kontrerno suprotan izraz. J er nece isto
ostro biti kontrerno suprotno tupom i dubokom, iako
je ostro kontrerno suprotno jednom i drugom. A dubokom
u glasu kontrerno suprotno je ostro, ali kad je u pitanju
tela, tada je to lako, taka da je duboko uzeto u vise smisla,
zato sto je isto tako uzeta u vise srnisla i njegova kontrerna
suprotnost. Isto je tako i za [izraz] lepo, koji kad se primeni na zivo bice ima kao kontrernu suprotnost ruzno, a
kad se primeni na kucu, ima za kontrernu suprotnost poruseno, - tako da je [izraz] lepo homoniman.
Kod izvesnih stvari ne javlja se nikakva razlika u
recima, nego se u njima odmah veoma jasno pokazuje
razlika u rodu, - kao, na primer, kod belog [jasnog] i
crnog [tamnog]. Tako se govori o glasu da je jasan i taman,
a isto tako i o boji. Ove stvari ne razlikuju se u recima,
nego se u njima odmah veoma jasno pokazuje razlika u
rodu. Jer, boja nije nazvana jasnom u istom smislu kao
glas. To je jasno i kad se uzme u obzir osecaj. Stvari koje
388

su po rodu iste izazivaju isti osecaj, ali o jasnom ne sudimo

istim osecajem kao kod tona i kod boje, nego o boji
sudimo culom vida, a o tonu culom sluha. Isto je tako
sa ljutim i tupim kod ukusa i kod tela, - samo se o drugom sudi pipanjem, a o prvom ukusom. Jer, i ovde nema
razlike u recima, ni kod imenovanih stvari, ni kod njihovih
kontrernih suprotnosti. Nairne tupim se naziva ono sto je
kontrerno suprotno ostrom u jednom ili u drugom smislu.
Dalje treba razmotriti da li jedno od znacenja izraza
ima kontrernu suprotnost, dok je drugo znacenje uopste
nema. Tako, na primer, zadovoljstvo u picu ima za kontrernu suprotnost patnju zbog zedi, ali zadovoljstvo u
posmatranju da je dijagonala inkomensurabilna strani
nema nikakvu kontrernu suprotnost. Tako se o zadovoljstvu govori u vise znacenja. A oct ,voleti" u duhovnom
smislu kontrerna suprotnost je ,mrzeti", ali od ,voleti"
u culnom srnislu nema takve suprotnosti, i taka je jasno
da je , voleti" homonimni [dvosrnisleni] izraz.
Dalje, sto se tice njihovih izraza koji stoje u sredini,
treba videti da li [izvesna znacenja i njihove kontrerne sue.
protnosti] imaju jedan takav terrnin, a drugi ga nemaju, ili
da li, u oba slucaja, postoji jedan, ali koji nije isti. Tako,
na primer, izmedu belog i crnog stoji kod boja u sredini
siva, a kod glasa ne stoji niSta, a i kad bi se nalazilo ne5to,
to bi bilo promuklo, kao sto neki smatraju da se promukao
glas nalazi na sredini [izmedu jasnog i dubokog glasa].
Prema tome, belo je homoniman izraz, a crno isto taka.
Dalje, treba razmotriti da li neki od ovih izraza imaju vise
od jednog srednjeg termina, a drugi samo jedan, - kao
bela i crno. Kod boja ima viSe srednjih termina, a kod
glasa ima samo jedan - promuklo.
Isto taka, kod kontradiktorne suprotnosti treba videti
da li izraz ima vise znacenja. Ako ima vise znacenja, i
njegova suprotnost bice uzeta u vise smisla. Tako se, na
primer, ,ne videti" upotrebljava u vise smisla: u jednom,
da se nema vid, au drugom da se nema sposobnost gledanja.
Ali, ako se ,ne videti" upotrebljava u vise smisla, izlazi,
nuznim nacinom, da se i "videti" upotrebljava u vise smisla,
389

jer za svaki smisao ,ne videti" postojace jedan suprotni

smisao. Tako, na primer, za ,nemati vid" [postojace suprotni smisao] ,imati vid", a za ,nemati sposobnost gledanja" [bice suprotni smisao] ,imati sposobnost gledanja".
Isto tako, treba ispitati izraze koji su suprotni prema
[kategoriji] lisenosti i posedovanja. Ako jedan od izraza
ima vise znacenja, i drugi ce imati vise znacenja. Tako,
na primer, ako izraz ,osecati" ima vise znacenja, prema
tome da li se primeni na dusu ili na telo, i izraz ,ne osecati" imaee viSe znacenja, prema tome da li se primeni na
dusu ili na telo. Ocevidno je da je suprotnost izmedu sad
navedenih izraza ona prema [kategoriji] liSenosti i posedovanja, posto ziva bica po prirodi imaju svaki od dva roda
osecaja, kako za dusu, tako i za telo.
Dalje, treba razmatrati menjanje oblika reci. Ako se
,pravicno" kaie u vise znacenja, i ,pravican" ce se reci
u vise znacenja. Jer, svakom od znacenja reci ,pravicno"
odgovara jedno znacenje reci ,pravican". Na primer, ako
se izraz ,pravicno" uzme i u smislu ,suditi po svome ubedenju", i u smislu ,suditi kako treba", bice isto i za izraz
,pravican". Isto tako, ako se [pridev] ,zdrav" uzme u vise
znacenja, i [prilog] ,zdravo" ce se uzeti u vise znacenja.
Tako, na primer, ako je ,zdrav" ono sto proizvodi, ono
sto cuva i ono sto oznacava zdravlje, i ,zdravo" ce znaciti
ili nacin koji proizvodi, i1i nacin sto cuva, ili nacin sto
oznacava zdravlje. Isto tako, u drugim slucajevima, kad
izraz ima vise znacenja, i menjanje oblika koje je iz njega
izvedeno imace vise znacenja. Medutim, ako menjanje
oblika ima vise znacenja, i izraz ce imati vise znacenja.
Isto tako, treba razmatrati vrste kategorija na koje
se izraz odnosi i videti da li su one svuda iste. Jer, ako
one nisu iste, ocevidno je da je izraz homoniman [dvosmislen]. Tako, na primer, dobro kod hrane jeste ono sto
stvara zadovoljstvo, a u medicini je dobro ono sto stvara
zdravlje. Za dusu, medutim, dobro znaci izvesnu osobinu,
- kao umeren, ili hrabar, ili pravican, - a isto je tako
i ako se dobro primeni na coveka. Nekad se dobro odnosi
na vreme [na kategoriju vremena], - kao, na primer,
390

dobro koje dolazi u dobar cas. J er dobro se naziva ono

sto dolazi u zgodan cas. Cesto se dobro odnosi na kvantitet
[na kategoriju kvantiteta], kao kod prave mere. Jer, prava
mera naziva se dobrom. Iz toga izlazi da je dobro homoniman izraz. Na isti je nacin belo [jasno], primenjeno na
telo, boja [kvalitet], a primenjeno na glas ono sto se lako
moze cuti [dejstvo]. Slicno je i sa ostrim, jer ono ne znaci
isto u svim slucajevima. Tako je ostar glas brz [on brzo
deluje] 23, kao sto to uci matematicka teorija harmonije.
Medutim, ostar ugao je onaj koji je manji od pravog ugla24 ,
a ostar mac je onaj ciji vrh ima ostar ugao [kvalitet].
Treba razmatrati i vrste stvari koje imaju [potpadaju
pod] isto ime, i videti da li su one razlicite, a ne potpadaju
jedna pod drugu, - kao, na primer, rec magarac [ovo<;]
koja [na grckom] oznacava zivotinju i spravu. Jer definicija
reci ovde je razlicita za jednu i za drugu stvar. Nairne jedna rec ce oznaciti odredenu zivotinju, a druga odredenu
spravu. Ali ako su vrste podredene jedna drugoj, nikako
nije nuzno da definicije budu razlicite. Tako je vrsta gavrana zivotinja, a i ptica. Kad kazemo da je gavran ptica, mi
kaiemo i da je on Zivotinja izvesne vrste, tako da gavran
obe vrste afirmira. Isto tako, kad nazovemo gavrana krilatom zivotinjom na dve noge, mi kazemo da je on ptica.
I tako su obe vrste afirmirane o gavranu kao i njihove
definicije. Ali to se ne dogada kod vrsta koje ne potpadaju
jedna pod drugu. Nairne kad kazemo sprava, mi ne kaiemo
zivotinja, a kad kazemo zivotinja, ne kazemo sprava.
Treba jos paziti na to da li su vrste razlicite, a ne
potpadaju jedna pod drugu, i to ne samo u odnosu na
stavljeni izraz, nego i u odnosu na njegovu kontrernu
suprotnost. Ako je kontrerna suprotnost uzeta u viSe znacenja, jasno je da isto vazi i za stavljeni izraz.
Isto tako, korisno je obratiti paznju na definiciju
slozenoga izraza, - kao sto su, na primer, ,belo telo"
i ,jasan glas". J er, ako se odvoji ono sto je svojstveno u
svakom slucaju [telo i glas], treba da ostane ista definicija
[jasnog]. Ali kod homonimnih izraza - na primer kod
onih koje smo sad pomenuli - to se ne dogada. Jedan
391

[iz.~az] je te~o izvesne odredene boje, a drugi je glas koji se

pnJatno. slu~_a. _Ako se odyoje ,telo" i ,glas", - tada ono
~to ostaJe lllJe 1~to u oba tzraza. A da je ,jasan" sinonimni
1zraz, trebalo b1 da u svakom slucaju definicija bude ista.
Cesto se u same definicije uvuce homonimija, i iz
toga razloga treba ispitati i definicije. Ako bi se na primer
?efinisalo 0~0 sto objavljuje i stvara zdravl{e kao on~
sto s~ odnost prema zdravlju na pravilan nacin, - tada
ne b1 trebalo odbaciti tu definiciju, nego bi trebalo razmotriti sta se pod izrazom ,na pravilan nacin" oba puta
p~d.razumev~.. Tako: n~ prime~, d_a li, u drugom slucaju,
taJ tzraz znac1 ono sto Je kvantltativno sposobno da stvori
zdravlje, a, u prvom slucaju, ono sto je kvalitativno sposobno da oznaci kakva je priroda subjektovog stanja.
Dalje [treba razmotriti] da li izrazi ne mogu biti uporeden~ prema ,vise" iii prema ,jednakom stepenu", kao,
na pn_me!, kad _su ~ pitanju jasan glas i beli ogrtac, i ostar
ukus 1 ostar [vtsoki] glas. Za ove stvari ne moze se reci
da ~u j_asne iii ostre, -~iti da su takve u istom stepenu, niti
da Je Jedna takva v1se nego druga. Iz toga izlazi da su
jasno .i. <;>str~ homoni~. Nairne sinonimi se mogu uvek
pored~tl JedJ?l s~ drugtma, jer ce se uvek o njima reei da
su om takv1 u 1stom stepenu, iii da je jedan takav vise
nego drugi.
A posto su razlike vrsta koje su razlicite i medu sobom
nepodredene i po rodu [specificno] razlicite - kao, na
primer, vrste zivotinje i nauke Uer su razlike oba ova
pojma razlicite) - mora se razmotriti da li su znacenja
nazvana istim imenom, razlike razlicitih vrsta koje su
me~u sobom nepodredene, kao sto je, na primer, ostro
razhka glasa i tela. Nairne, jedan glas razlikuje se od drugoga glasa time sto je ostar, a isto tako [se razlikuje] telo
od tela. Iz toga izlazi da je ,ostro" homonimna rec, jer ona
oznacava razlike razlicitih vrsta, nepodredenih medu sobom.
Sem toga [treba razmotriti] da li su razlike znacenja
koje su oznacene istim imenom i same razlicite - kao
na primer, boja u telima i u melodijama25 Je; [razlik~
boje u telima] rasturaju i skupljaju vid, a u melodijama

392

nisu iste takve razlike [boja]. I tako izlazi da je boja homonimna [dvosmislena] rec. Nairne iste stvari imaju iste
razlike.
Dalje, posto rod nije razlika ni od cega, treba razmotriti je li od znacenja obeleienih istom reci jedno rod,
a drugo [specificna] razlika26 , kao, na primer, izraz ,beo"
[,jasan"] koji, kad se primeni na telo, jeste rod boje, a
kad se primeni na glas, jeste razlika. Jer glas se razlikuje
od glasa time sto je jasan.
Glava sesnaesta
[ISTRAZIVANJE RAZLIKA]

Razna znacenja jednog izraza treba da budu ispitana

pomocu navedenih i pomoeu slicnih nacina.
.
Uzajamne razlike medu stvarima treba posmatrat1
u unutrasnjosti sarnih vrsta. Tako, na primer, treba istrazivati u cemu se pravda razlikuje od hrabrosti, a mudrost
od umerenosti (jer sve one proisticu iz iste vrste). I tako
treba iCi od jedne vrste drugoj, obracajuci paznju samo
na to da one ne budu suvise udaljene jedna od druge, kao kad se, na primer, istrazuje razlika izmedu culnog
opazanja i nauke. Nairne, potpuno su ocevidne razlike
izmedu vrsta koje su veoma udaljene jedna od druge.
Glava sedamnaesta
[ISTRAZIVANJE SLICNOSTI]

Slicnost treba prvo razmatrati u stvarima koje se

nalaze u razlicitim vrstama, i valja postati svestan toga
da kao sto se jedan izraz odnosi prema drugom, taka se
treci izraz odnosi prema cetvrtom. Taka, na primer, kao
sto se nauka odnosi prema svom predmetu, tako se osecaj
odnosi prema onom sto se culima opata. I kao sto je
jedan izraz u drugom, taka je treci u cetvrtom. Tako, na
primer, kao sto je vid u oku, tako je razum u dusi, i kao
sto je mir u moru, taka je zatiSje od vetra u vazduhu. 27
393

Narocito se treba vezbati da se nadu slicnosti u izrazima

vrlo udaljenim jedan od drugog. Jer, u drugim slucajevima
mi mozemo lakse da zapazimo slicnosti. Isto tako, treba
razmotriti stvari koje se nalaze u istoj vrsti, i videti da li
im ~esto identicno svima pripada, - na primer coveku,
kOUJU i psu. Jer, ukoliko im [svim] nesto identicno pripada
utoliko su one slicne.
Glava osamnaesta
[RAZNOVRSNA KORIST
OD TRI POSLEDNJA DIJALEKTICKA SREDSTVA]

Korisno je da se uzme u obzir broj znacenja jednog

izraza, kako radi jasnoce (jer se bolje poznaje ono sto se
tvrdi, kad postane ocevidna raznolikost znacenja toga
izraza), tako i radi toga da se uverimo da se zakljucivanja
odnose na samu stvar, a ne samo na njeno ime. Ako se
ne zna u koliko je smisla nesto receno, moze se desiti da
o~aj ko od%ovara, kao i onaj ko pita, ne upravljaju svoju
nnsao na 1stu stvar. Medutim, ako je postalo ocevidno
u koliko je smisla nesto receno, i ako se zna na sta se misli
kad se nesto tvrdi, - onaj ko pita izgledace smesan ako
svoj dokaz ne primeni u tom smislu.
Ovo proucavanje je, isto tako, korisno radi toga da
sam covek ne bi bio prevaren paralogizmima, a da bi
njima mogao prevariti protivnika. Kad znamo koliko
znacenja ima jedna rec, nece nas prevariti paralogizmi,
nego cemo primetiti da li onaj ko pita upravlja svoje
dokazivanje u istom pravcu. A ako mi sami pitamo, moci
cemo da pomocu paralogizama prevarimo onog ko odgovara, - sem ako on ne zna koliko znacenja ima jedna rec.
Ali to nije moguce u svim slucajevima, nego samo kad su
od raznih znacenja jedna istinita, a druga laina. Ovoj nacin
[dokazivanja] nije svojstven dijalektici.28 Otuda dijalekticari treba da potpuno izbegavaju raspravljanja koja se
sastoje od reci, - sem u slucaju da su sasvim nesposobni
da na drugi nacin raspravljaju o postavljenom predmetu.
394

Pronalaienje razlika korisno je za zakljucivanja o

identicnom i razlicitom, a zatim i radi toga da se sazna
sustina svake stvari. Jasno je da je to pronalazenje korisno
za zakljucivanja o identicnom i razliCitom. Jer, ako smo
otkrili rna kakvu razliku u predmetima koji su nam postavljeni, mi smo time pokazali da oni nisu identicni. A
to pronalazenje korisno je i za saznanje sustine, zato sto
razlikujemo definiciju svojstvenu supstanciji svake stvari
pomocu razlika svojstvenih toj stvari. 29
Razmatranje slicnosti korisno je za induktivne dokaze
i za hipoteticka zakljucivanja, a i za davanje definicija.
Ono je korisno za induktivne dokaze, zato sto indukcijom
pojedinacnih slucajeva koji su slicni mislimo da cemo
izdvojiti ono sto je opste. Jer nije lako induktivno zakljucivati, ne poznavaju6i slicnosti.
Razmatranje slicnosti korisno je i za hipoteticka
zakljucivanja, posto je verovatno da je ono sto je istinito
za jedan od slicnih slucajeva istinito i za ostale slucajeve.
I tako cemo se- ako o kome od n jih imamo obilno dokaza
za raspravljanje - prethodno sporazumeti da sve sto
vazi za taj slucaj, vaii i za onaj o kome je rec. Ako smo
prvi slucaj dokazali, samim tim smo hipoteticki dokazali
ono sto je u pitanju. Jer time sto smo uzeli kao pretpostavku da sve sto vaii za ovaj slucaj, vaii i za slucaj o
kome je rec, izveli smo trazeni dokaz. - Najzad, trazenje
slicnosti korisno je da se pribave definicije, zato sto mi,
ako smo u stanju da opazimo ono sto je u svakom slucaju
identicno, necemo biti u zabuni o tome u koju vrstu da
stavimo stvar o kojoj je rec kad je definisemo, jer medu
zajednickim predikatima, vrsta 6e biti onaj koji najvise
izrazava sustinu. Isto tako, za definicije stvari koje su
vrlo daleko jedna od druge, korisno je posmatranje slicnosti, - kao, na primer, da je tisina na moru isto sto i
zatisje od vetrova u vazduhu (jer je svako od njih tiSina),
a da je tacka u Iiniji isto sto jedinica u broju, - jer, i
tacka i jedinica jesu princip. I zato, oznacavajuci kao
vrstu ono sto je zajednicko svim slucajevima, izgleda da
necemo netacno definisati. A na isti nacin oni koji definisu

daju .obicn? definicije. Nairne, oni kazu da je jedinica

prmctp broJ~,. a da je tacka princip linije. J asno je, dakle,
da o~ staV~JaJu kao vrstu ono sto je zajednicko u svakom
od OVl~ poJmova. Takva bi hila oruda za zakljucivanje.30
Sto se ttce mesta za koja je ono sto je receno korisno, ona
su sledeca.

Knjiga druga
[ZAJEDNICKA MESTA AKCIDENCIJE]
Glava prva
[OPSTE NAPOMENE]

Jedni problemi su univerzalni [opsti], a drugi su partikularni [pojedinacni]. Univerzalni su, na primer [problemi]: ,svako zadovoljstvo je dobro", i: ,nijedno zadovoljstvo nije dobro". A partikularni su, na primer [problemi]: ,poneko zadovoljstvo je dobro", i: ,poneko zadovoljstvo nije dobro".
Ovim dvema vrstama problema zajednicka su mesta
koja sluze tome da utvrde iii da pobiju univerzalno. Ako
smo dokazali da nesto svakom pripada, mi smo isto tako
dokazali da to i ponekom pripada. A ako smo dokazali
da nesto nijednom ne pripada, mi smo, isto tako, dokazali da to i ponekom ne pripada.
Pre svega, treba da govorimo o mestima koja sluze
tome da pobijaju univerzalnu propoziciju, zato sto su takva
mesta zajednicka univerzalnim i partikularnim problemima, kao i zato sto kad sagovornik stavi pre afirmativne
nego negativne teze, oni koji dokazuju stavljaju sebi u
zadatak da ih pobijaju.
Ali, vrlo je tesko konvertirati svojstveni naziv izveden
iz akcidencije. Jer, jedino u slucaju akcidencija jedna
stvar moze vaziti samo na izvestan nacin, a ne uopste.
Nuznim nacinom su konvertibilni nazivi izvedeni iz definicije, iz onaga sto je svojstveno i iz vrste. Tako, na primer,
397

ak~ je zivotinja koja hoda nogama i koja ima dve noge

atnbut ~.ekog subjekta, bice istinito kazati, posto se izvrsi
~On~er~Ija, da je taj SUbjekt zivotinja koja hoda nogama
1

koJa rma dve noge. Isto je taka i kad se naziv izvede iz

vr~te. ~aim~, ~~o j~ ~,biti zivotinja" atribut nekog subjekta,

~aJ su~Jekt Je zrvo.tmJa. Isto vazi i kad je rec o onome sto

Je. svojstveno. Narm.e, aka ,biti sposoban za gramatiku"

pnpad~ nekom subjektu, taj subjekt ce biti sposoban za

gramatrku [da nauci gramatiku]. Nijedan od ovih predikat.a ne maze. pripadati iii ne pripadati subjektu u izvesnom
smrsl~ ~r.elahvn~], ne~o mu maze samo apsolutno pripada~~ ih .~e pnpad~!r. Medutim, kad su u pitanju akcidencrJe, msta ne stOJI na putu da jedan atribut - kao
belina iii pravicnost - pripada stvari u izvesnom smislu
tak? d~. nije ?vovolj~o dokvazati [pri raspravljanju] da j~
belma rh pravrcnost Jedan covekov atribut, da bi se dokazalo d~ je covek beo iii pravican. Jer postoji sumnja o
~orne, 1 maze. se reCi da je covek beo iii pravican samo u
Izvesnom smrslu. Taka nema nuznim nacinom konverzije
za akcidencije.
Ali treba odrediti i pogreske u problemima. One su
?vojake, --:- ~li se sastoje u pogresnom tvrdenju, iii u tome
sto se neki rzraz ne uzima u uobicajenom smislu. Grese
oni koji nesto pogresno tvrde, i koji kaiu da jednoj stvari
pril?ad~ on~ sto joj ne pripada; a oni koji nazivaju stvari
tudrm rmemma - kao, na primer [koji nazivaju] platan
covekom- odstupaju od uobicajenog smisla jednog naziva.
Glava druga
[MESTA]

. ~rvo p~avilo [o -r6no~ - znaci i mesto i pravilo] jeste

vrd~tr da h Je odreden [da li je protivnik odredio] jednom
sub]ektu kao akcidencija atribut koji mu pripada na neki
drugi _?aci~ [~ao rod~ iii svojstv~nost, iii kao definicija]. Ova
pogreska ~mr se. vecmom s o~zrrom na rodove; na primer,
a~o se ~aze da Je za ?elo akcrdencija da bude boja, - jer
niJe akcrdentalno da Je bela boja, nego je boja vrsta belog.
398

Moze biti da onaj ko postavi jedan stav [jednu tezu]

definise atribut na taj nacin sto upotrebi naziv akcidencije,
- kao, na primer, kad kaze da je za pravicnost akcidentalno da bude vrlina. Cesto, i aka nema takve definicije
jasno je da je vrsta uzeta kao akcidencija, - tako, na
primer, aka je receno da je belina obojena iii da je hodanje
u pokretu. Nairne, predikat izveden iz vrste nije nikad,
u svom obliku koji proizlazi iz druge reci, afirmiran od
roda, nego su uvek vrste sinonimno afirmirane od svojih
rodova, posto rodovi dobijaju ime i definiciju svojih vrsta.
Aka se kaze da je bela obojeno,- tada obojeno nije uzeto
kao vrsta belog, jer je za to upotrebljena rec izvedena iz
boje, niti je obojenost uzeta kao svojstvenost belog, iii
kao njegova definicija. Jer, definicija i svojstvenost ne
pripadaju nicem drugom sem subjektu, - ali obojene su
i mnoge druge stvari, a ne samo belo, - kao, na primer,
drvo, kamen, covek, konj. Dakle jasno je da je ovaj atribut
uzet kao akcidencija.
Drugo mesto [pravilo] jeste posmatranje svih slucajeva
u kojima je predikat univerzalno afirmiran iii negiran o
subjektu [od strane protivnika]. Ali ti slucajevi moraju se
ispitivati po rodovima, a ne po individuama kojih je bezbrojno. Jer tada ce se ispitivanje vrsiti metodicnije i sa manje
zaddavanja. Valja poceti istrazivanjem prvobitnih klasa, i od
njih ici do dalje nedeljivih rodova. Tako, na primer, aka je
receno [ako je protivnik rekao] da postoji jedna ista nauka
o suprotnostima, treba ispitati da li je jedna ista i nauka o
relativnim i o kontrerno suprotnim pojmovima, kao i o
pojmovina suprotnim prema [kategoriji] lisenosti i posedovanja, i o onima kontradiktorno suprotnim. I aka za ove
slucajeve jos nista nije jasno dostignuto, treba ih i dalje
deliti, sve dok sene dode do onoga sto nije viSe deljivo. Taka,
na primer, treba videti da li taj stav [da postoji jedna ista
nauka o suprotnostima] vazi i za pravicno i nepravicno
[kontrerno suprotno], za dvostruko i polovinu [kategorija
relacije], za slepilo i vid [kategorija IiSenosti i posedovanja],
za bice i nebice [kontradiktorne suprotnosti]. Jer, ako je za
jedan od ovih slucajeva dokazano da nauka nije ista, - mi
399

smo dokazali neosnovanost problema1 A isto je tako, kad

jedan atribut nijednoj od suprotnosti ne treba da pripada. 2
Ovo mesto upotrebljava se podjednako i za utvrdivanje problema, i za dokazivanje njegove neosnovanosti. Ako pri podeli
izgleda da se predikat primenjuje na sve slucajeve iii na
veliki broj slucajeva, moze se od protivnika traiiti da postavi
tvrdenje kao opste, iii da nasuprot postavi negativan primer,
da bi pokazao u kome slucaju nije tako. Jer, ako ne ucini
ni jedno ni drugo, izgledace besmisleno sto odbija tezu.
A drugo jedno mesto [pravilo] jeste dati definicije
akcidencije i subjekta kome je ova pridata, iii [definicije]
obojih [akcidencije i subjekta] odvojeno, iii samo jednog
od njih, - i zatim razmotriti da li je nesto neistinito uzeto
u definicijama kao istinito. Tako, na primer [ako problem
glasi]: ,Da lise moze uciniti nepravda Bogu?" [treba pitati:]
,Sta znaci uciniti nepravdu?" Ako to znaci hotimicno
skoditi nekom, ocevidno je da se Bogu ne moze uciniti
nepravda. Jer Bog ne moze da pretrpi nikakvu stetu. [A
ako protivnikov problem glasi:] ,Da li je valjan covek
zavidljiv?" [valja pitati:] ,sta je to zavidljiv"? i ,sta je to
zavist"? Ako je zavist zalost koju izaziva izgled sreee jednog
~gle~og vcov~ka, jasno je da valjan covek nije zavidljiv,Jer b! mace b10 rdav. [Ako problem glasi:] ,Da Ii je covek
prav1can kao bozanstvo Nemezis3 zavidljiv?" treba pitati:
,sta je jedno i drugo [pravican kao bozanstvo Nemezis i
zavidljiv]"? Jer tako ce se videti da li je ono sto se tvrdi
istinito iii Iaino. Na primer: ako je zavidljiv covek onaj ko
se zalosti zbog uspeha dobrih !judi, a ako je covek pravican
kao bozanstvo Nemezis onaj ko se zalosti zbog uspeha ziih
ljudi, jasno je da covek pravican kao bozanstvo Nemezis
neee biti zavidljiv. Treba umesto izraza koji se nalaze u
ovim definicijama staviti njihove svojstvene definicije,4 i ne
treba se zaustavljati sve dok se ne dode do nekog dobro
p~zn~~og _izraza. Nvaime ce~to,_ kad se uzme cela definicija,
JOS mJe Jasno trazeno resenJe; medutim ako se umesto
jednog od izraza koji se nalaze u definiciji stavi njegova
svojstvena definicija, on odmah postaje ocevidan.

Dalje, od problema se moze naciniti propoziCIJa, i

moze se uciniti protiv nje prigovor.5 Jer, prigovor ce biti
napad na tezu. Ovo mesto je gotovo isto kao kad se posmatraju predmeti o kojima je predikat bio univerzalno afirmiran iii negiran. Raziika lezi samo u obrtu [dokazivanja].
Dalje, valja odrediti koje stvari treba zvati kao [sto ih
zove] vecina !judi, a koje ne. To je korisno i za utvrdivanje
i za pobijanje problema. Tako mozemo reci da pri imenovanju stvari treba ici sa veCinom ljudi, ali kad se pita koje
stvari jesu i1i nisu jedne izvesne vrste, ne treba se vise obracati vecini. Na primer, valja nazvati zdravim ono sto prouzrokuje zdravlje, kao sto veCina kaze. Medutim, ako treba
doznati da li predmet o kome je rec jeste iii nije uzrok
zdravlja, ne treba vise usvojiti misljenje vecine ljudi, nego
lekara. '

400

26 Organon

Glava treca
[DRUGA MESTA]

Dalje,6 ako je jedan izraz uzet u vise znacenja, i ako je

[u problemu ili u tezi] stavljeno da on pripada ili ne pripada
jednom subjektu, treba dokazati jedno od dva razlicita
znacenja, ako se ne mogu dokazati oba. Ovim [mestom ili
pravilom] treba se sluziti kad razlicita znacenja ostaju
skrivena. A ako nije skriveno da se izraz uzima u viSe
znacenja, [onaj ko brani tezu] stavice prigovor da se nije
raspravljalo o znacenju koje je on doveo u pitanje, nego o
drugom znacenju.
Ovo mesto [pravilo] podjednako sluzi da utvrdi i da
pobije jedan problem. Ako zelimo da utvrdimo izvesnu
tezu, pokazacemo da atribut pripada subjektu u jednom
od dva znacenja, kad to ne mozemo da pokazemo u oba
znacenja. Medutim, ako hocemo da pobijemo tezu, pokazacemo da atribut ne pripada subjektu u jednom od dva
znacenja, kad to ne mozemo da pokazemo u oba znacenja.
Ali, pri pobijanju nikako nije potrebno da raspravljanje
zavisi od protivnikovog ustupanja7 po kome teza pretpostavlja opste afirmativno pripadanje iii opste nepripadanje.
Jer, ako pokazemo da u jednom slucaju atribut ne pripada

401

subjektu, mi smo time pobili da on pripada svakom subjektu.

Isto taka, aka pokazemo da u jednom slucaju atribut pripada subjektu, mi smo time pobili da on ne pripada nijednom subjektu. Medutim, oni koji postavljaju jednu tezu,
moraju prethodno pretpostaviti [sa protivnikom] da ako, u
izvesnom slucaju, atribut pripada subjektu, on mu univerzalno pripada, - pod pretpostavkom da je to verovatan
postulat. Jer, da bi se pokazalo da nesto svemu pripada,
nije dovoljno raspravljati samo o jednom slucaju. Tako, na
primer, nije dovoljno dokazati da je covekova dusa besmrtna, da bi se utvrdilo da je svaka dusa besmrtna. Prema
tome treba se prethodno saglasiti o tome da ako je rna
koja dusa besmrtna, svaka ce dusa biti besmrtna. Ali to ne
treba uvek ciniti, nego samo u slucaju kad ne mozemo na:
vesti dokaz zajednicki za sve slucajeve, - kao kad geometar - na primer - tvrdi da je zbir uglova u trouglu
jednak sa dva prava ugla.
Ako8 razlicita znacenja jednog izraza nisu skrivena,
treba naznaciti u koliko se znacenja koji izraz uzima,- pre
nego sto se teza pobije iii utvrdi. Taka, na primer, aka se
pretpostavi da je duznost ono sto je korisno iii ono sto je
casno, valja se truditi da se utvrde iii pobiju ova dva tvrdenja za izneseni predmet, i da se dokaze da je on posten
i koristan, iii da nije ni posten ni koristan. Ali aka se ne
mogu dokazati oba znacenja, treba bar dokazati jedno od
njih, i pri tome nagovestiti da je izneseni predmet istinit u
jednom smislu, a Iazan u drugome. Isto pravilo vazi i kad
je broj znacenja koje jedan izraz ima veCi od dva.
Treba jos razmotriti izraze koji imaju vise znacenja ne
na osnovu homonimije [jednakosti dve reci koje imaju razIicita znacenja], nego na drugi nacin. 9 Uzmimo, na primer,
recenicu: ,Nauka o viSe stvari jeste jedna ista." U ovoj
recenici ,vise stvari" maze da znaci iii cilj i sredstva da se
dostigne taj cilj, kao sto je medicina nauka o oddavanju
zdravlja i dijete; iii se ave dve stvari uzimaju kao ciljevi, kao
sto se kaze da je nauka 0 kontrernim suprotnostima jedna
ista (jer jedna od tih suprotnosti nije vise cilj nego sto je
druga). 10 IIi ,vise stvari" maze da znaci jedan atribut po

sebi, i jedan akcidentalni atribut. Taka, na primer, bitni je

atribut da trougao ima uglove jednake sa dva prava ugla, a
akcidentalan atribut jeste da ravnostrani trougao ima uglove
za koje isto vazi. Nairne, pasta je akcidentalno za ravnostrani trougao da bude trougao, mi iz toga saznajemo da je
zbir njegovih uglova jednak sa dva prava ugla. Aka ni u
jednom od njenih znacenja ne maze biti ista nauka o vise
stvari, jasno je da ana uopste ne maze biti jedna ista, iii ako
u jednom od tih znacenja ana maze biti jedna ista, jasno je
da je nauka o vise stvari jedna ista. Valja raziikovati onoliko
znacenja koliko je to korisno. Aka, na primer, ho6emo da
utvrdimo jednu tezu, treba da navedemo slucajeve koji mogu
da se sa njom slaiu, i da izdvojimo samo ona [njihova]
znacenja koja su korisna i za utvrdivanje teze. Medutim, aka
hocemo da pobijemo [tezu], valja da navedemo sva znacenja
koja se ne slazu sa tezom, a preko ostalih treba da predemo11. A to treba uciniti i u slucaju kad je nepoznato koliko
znacenja ima jedan izraz. I valja utvrditi pomo6u istih mesta
da se jedna stvar odnosi, iii se ne odnosi, na neku drugu
stvar,- na primer da se izvesna nauka odnosi na izvesnu
pojedinacnu stvar, koja je uzeta iii kao cilj, iii kao sredstvo
da se dode do tog cilja, iii kao akcidencija; iii, opet, da se
izvesna stvar ne odnosi na izvesnu stvar ni na jedan od
navedenih nacina. Isto pravilo VaZi i za zelju, kao i za sve
drugo sto se odnosi na vise stvari. Jer, zelja za izvesnom
stvari znaci iii zelju za tom stvari koja je uzeta kao cilj na primer, zelju za zdravljem, iii kao sredstvo da se dostigne cilj - na primer zelju za uzimanjem lekova, ili kao
akcidenciju, - kao, na primer, - kad je u pitanju vino,
kad onaj ko voli slatkis zeli vino, ne zato sto je to vino,
nego zato sto je ono slatko. Jer on zeli slatko kao takvo, a
vino [zeii] samo akcidentalno, jer kad je vino oporo, on ga
vise ne zeii. Dakle on akcidentalno zeli vino.
Ova mesto korisno je za ono sto je relativno, jer gotovo
sve stvari ave vrste spadaju u relativne.

402

26

403

Glava cetvrta
[DRUGA MESTA]

Sem toga, zgodno je i zameniti jedan izraz drugim,

poznatijim,- tako na primer, u jednom sudu reci ,jasan"
umesto ,tacan", a umesto ,cinjenice mesanja u mnoge posiove" reCi ,cinjenica voleti se mesati u mnoge posiove".
Jer, kad je izraz postao poznatij~ Iakse je napadati tezu.
I ovo mesto [kao i mesta koja su mu prethodila] zajednicko je za obe namere: za utvrdivanje i za pobijanje
[jednog tvrdenja].
Da bi se dokazalo da kontrerne suprotnosti pripadaju
is tom subjektu, treba razmotriti vrstu toga subjekta [drugo
mesto iii pravilo]. Tako, na primer, ako hocemo da dokazemo da u culnom opazanju postoje istina i zabluda, reci
cemo da je opazati suditi, i da se moze suditi istinito i
ne-istinito, i da u culnom opazanju mogu postojati istina
i zabluda.
Ovoj dokaz izvodi se od vrste na rod. Jer, sudenje je
jedna vrsta opazanja. Nairne, onaj ko opaza u neku ruku
sudi. A opet moze se, obrnuto, zakljucivati od roda na
vrstu. Jer, svi atributi koji pripadaju rodu jesu i atributi
koji pripadaju vrsti. Na primer, ako postoji jedna rdava
i jedna dobra nauka, postoji i jedna rdava i jedna dobra
osobina. Jer, osobina je vrsta nauke.
Prvo od ova dva mesta je pogresno da se postavi
teza, a drugo je istinito. Nije nuzno da sve sto pripada vrsti
pripada i rodu. Tako zivotinja ima krila i cetiri noge, a
covek ih nema. Medutim, sve sto pripada rodu, nuznim
nacinom pripada i vrsti. Ako je covek vaijan, i .Zivotinja je
vaijana. Ali, za obaranje jedne teze, prvo mesto je istinito,
a poslednje je pogresno. Jer, sve sto ne pripada vrsti, ne
pripada ni rodu, ali nije nuzno da sve sto ne pripada rodu,
ne pripada ni vrsti.
Zatim, stvari kojima se pridaje vrsta moraju isto tako,
nuznim nacinom, dobijati kao atribut neki od rodova, a sve
sto ima vrstu ili je oznaceno kao paronim vrste [izraz izveden iz vrste] treba nuznim nacinom da ima i neki od rodova
404

iii da bude oznaceno kao paronim [izraz izveden iz] jednog

od rodova. Tako, na primer, ako je jednoj stvari pridata
nauka, tada ee toj stvari biti pridata i gramatika, ili muzika, iii koja od drugih nauka, a ako neko poseduje nauku
ili je oznacen jednim paronimnim imenom nauke, on ee
posedovati i gramatiku, ili muziku, iii neku od drugih nauka, ili ce biti oznacen nekim paronimnim imenom tih
nauka, kao, na primer, ,gramaticar" iii ,muzicar".
Ako je stavijen neki izraz koji je, na neki nacin, uzet
iz vrste - na primer da se dusa krece - treba ispitati da
Ii dusa moze da se krece prema jednom od rodova kretanja,
na primer, da li ona moze da se povecava, iii da propada,
ili da postaje, ili da ima neki drugi rod kretanja. 12 Jer, ako
se ona ne krece nijednim od ovih kretanja, jasno je da se
nikako ne krece.
Ovo mesto je zajednicko za obe [nase namere], - za
pobijanje i za utvrdivanje [teze]. Jer, ako se dusa krece
prema jednom od rodova kretanja, jasno je da se krece, a
ako se ne krece ni prema jednom od rodova kretanja, jasno
je da se ne krece.
Ako nedostaje dovoljno dokaza da se napadne teza,13
treba ispitati da li se oni ne mogu uzeti medu stvarnim
definicijama stvari o kojoj je rec iii medu njenim prividnim
definicijama.U A ako za ovo nije dovoljna jedna definicija,
treba uzeti dokaze iz vise njih. Ako je navedena definicija
stvari, bice lakse da se napadne [teza]. Nairne, napad protiv
definicija uvek je laksi.
Dalje, sto se tice predmeta raspravijanja, treba ispitati
kojoj datoj stvari taj predmet sleduje, iii koja stvar sieduje
nl1Znim nacinom, ako je predmet dat. 15 Kad hoce da se
dokaze [jedna teza], treba traziti kojoj ce datoj stvari siedovati predmet o kome se raspravlja (jer ako je dokazano
postojanje prve stvari, time je dokazano i postojanje predmeta o kome je rec). Medutim, kad hoce da se pobije jedna
teza, vaija ispitati koja stvar postoji, - ako je dat postavljeni predmet. Jer, kad budemo dokazali da ono sto sieduje
postavljenom predmetu ne postoji, mi smo samim tim obesnaZili predmet 0 kome je rec.

405

A, isto taka, treba obratiti paznju 1 na vreme, 16 i videti

postoji lisa njime kakvo neslaganje. Na primer, [sagovornik
kaZe da] ono sto se hrani raste nuznim nacinom. [Nato se
maze odgovoriti] da se zivotinje uvek hrane, ali da uvek ne
rastu. A isto je taka i ako se tvrdi da je znanje secanje. 17
Jer, secanje se odnosi na proslost, a znanje na sadasnjost i
buducnost. Nairne, mi kaZemo da znamo sadasnje i buduce
stvari, - taka, na primer, da ce biti pomracenje; medutim,
nije moguce secati se neceg drugog sem onaga sto je proslo.

Glava peta
[DRUGA MESTA]

Dalje, [ovde dolazi u obzir] sofisticki naCin raspravljanja koji se sastoji u tome da se protivnik dovede do tacke18
gde nam za napad stoji na raspolaganju mnostvo dokaza.
Ovaj nacin postupanja bice nekad stvarno nman, a nekad
prividno nuzan; 19 medutim, [nekad nece biti] ni prividno
ni stvarno nuzan. [Pomenuti naCin] bice stvarno nuzan kad
onaj ko odgovara pobije neko tvrdenje korisno da se napadne teza, dok onaj ko pita upravlja svoje dokazivanje na
spornu tacku, - a ova je tacka jedna od onih u prilog
kojih se mogu navesti mnogi dokazi.
[Pomenuti nacin, isto taka] bice stvarno nuzan kad
[onaj ko pita] izvede indukciju osnovanu na tvrdenju onaga
ko odgovara, pa nastoji da pobije propoziciju do koje je
dosao. Jer, ako ova padne, pasce i tvrdenje koje je najpre
bilo stavljeno. [Pomenuti nacin je] prividno nuzan, kad tacka
na koju se odnosi raspravljanje izgleda korisna i svojstvena
tezi, ali stvarno nije takva. A ona nije takva, bilo zato sto je
onaj ko oddava teret dokaza [onaj ko odgovara] odbio da
ustupi [protivniku] neku tacku [koja sluzi tome da se dokaZe
prvobitna propozicija], iii zato sto se onaj ko pita- posto
je verovatnom indukcijom, osnovanom na tezi onaga sto
odgovara, dostigao tu tacku - trudi da je obori. Ostaje jos
slucaj kad tacka na koju se raspravljanje odnosi nije nuzna
ni stvarno, ni prividno, i kad je onaj ko odgovara pobijen
na nekom drugom pitanju. Valja se cuvati ovoga nacina

406

raspravljanja koji je stavljen na poslednje mesto. Nairne, on

ne pripada dijalektici- i njoj je stran. Zbog toga onaj ko
odgovara ne treba da se ljuti, nego treba da prizna vaznost
tackama koje nisu korisne za pobijanje teze, kao ida oznaci
sve tacke koje sene slazu sa njegovim misljenjem, ali kojima
on priznaje vaznost. Jer, veCinom, oni koji postavljaju
pitanja dolaze u vecu zabunu aka - posto im se odobre
sve propozicije ave vrste- ne uspevaju da izvedu zakljucak.
Dalje, 20 uvek kad se nesto kaze [kad se izrekne neko
tvrdenje], kazana je, u izvesnom smislu, mnozina, - jer
svemu sto se kaze sleduju, nuznim nacinom, mnoge posledice. Taka, na primer, kad se kaze da je neko covek, receno
je, isto taka, da je on zivotinja, i da je oduhovljen, i da ima
dve noge, ida je sposoban za razumno misljenje i za nauku;
prema tome, aka je samo jedna od ovih posledica - rna
koja to hila - oborena, - i prvobitna propozicija je aborena. Ali treba izbegavati da se prede sa jednog predmeta
na drugi tezi [predmet]. Jer, nekad je lakse pobiti posledicu,
a nekad samu tezu.

Glava sesta
[DRUGA MESTA]

Uzmimo subjekte kojima, nuznim nacinom, treba da

pripada samo jedan od dva kontrerno suprotna atributa kao sto, na primer, coveku, nu.Znim nacinom, pripada bolest
iii zdravlje. Ako imamo mnogo dokaza da jedan od ovih
atributa pripada iii ne pripada subjektu, ima6emo ih i za
drugi atribut. Ovo mesto maze da bude uzajamno korisno
za obe namere [ida se utvrdi ida se pobije jedna teza]. Aka
smo dokazali da jedan od dva atributa pripada subjektu,
mi smo time dokazali da mu drugi ne pripada, a ako smo
dokazali da jedan od dva atributa ne pripada subjektu, mi
smo time dokazali da mu drugi pripada. J asno je da je ovo
mesto korisno za oba slucaja.
Protivnik se maze napasti i na taj nacin sto se jedan
izraz svede na njegov pojam [sto mu se da njegov bukvalni
smisao] 21 [i sto se naglasi] da je prikladnije taka shvatiti

407

izraz, nego onako kao sto se on obicno shvata. Tako, na

primer, moze se re6i da izraz ,onaj ko ima dobru dusu"
[dhjm;:o~] ne znaci ,hrabar covek", kao sto je sad utvrdeno
[uobicajeno], nego ,covek cija je dusa dobra", - kao sto
izraz ,koji ima dobru nadu" [eueA.m~] moze znaciti covek
koji se nada dobrim stvarima". Slicno tome, moze '~e reci
da ,~recan" [eUilat!!WV] znaci ,onaj ciji je demon22 val jan",
u smtslu u kome Ksenokrat kaze da je srecan onaj ko ima
valjanu dusu, jer je dusa demon svakog coveka.
Dalje, posto se neke stvari dogadaju nuznim nacinom,
druge stalno, a neke opet slucajno, - ako se stavi nuzno
kao stalno, iii stalno- bilo ono samo iii njegova kontrerna
suprotnost - kao nuzno, stvara se uvek mesto za napad
[pr~tiv_ sebe).23 Ako se stavi nmno kao stalno, ocevidno je
da Je ttme r~cen~ da ono ne pripada svemu, - ali posto
ono [u stvan] pnpada svemu, - ucinjena je pogreska. A
ak~ se ka~e _da i;: st~ln~ on~ sto je nuzno, ucinjena je pogreska na tstl nacm, Jer Je receno da svemu pripada ono sto
[u ~tvari] nev pri~ada svemu. Isto je tako ako se kaze da je
nuzno ono sto Je kontrerno suprotno od stalnog. N aime,
kontrerno suprotno od onoga sto je stalno jeste uvek ono
sto je rede. Kad su, na primer, ljudi stalno rdavi oni su
rede dobri. Tako je jos veca pogreska ucinjena,' ako je
receno da su ljudi nuznim nacinom dobri. Isti je slucaj i
kad se uzme ono sto je slucajno kao nuzno iii stalno. Jer,
ono sto je slucajno nije ni nuzno, ni stalno.
Ako je u pitanju stvar koja se najcesce dogada, tada i
ako sagovornik nije odredio je li ona stalna iii nuzna moze
se I?retpostaviti u_ raspravljanju [da bi se protivnik pobio]
?a J.e ~ek~~ kako Je stvar nuzna. Ako je on kazao da su Ijudi
tskl]ucem tz nasledstva rdavi svi bez razlike moze se u raspravljanju pretpostaviti da su oni takvi n~znim nacinom.
Da~je, treb~ isp~tati24 i da li je protivnik postavio stvar
kao akctdentalm atnbut same sebe, i uzeo je kao razliCitu
stvar~ zato sto se raz.Iicito naziva, kao sto je [sofist]
P:?dtk. [sa Keosa] de~10 zadovoljstva na radost, i veselje, i
uztvanJa. Jer, ovo su tmena za nesto identicno sa zadovolj408

stvom. Kazati da je ,radovati se" akcidentalni atribut od

,uzivati" - znaci reci da je stvar akcidentalni atribut
same sebe.
Glava sedma
[DRUGA MESTA]

Posto je ono sto je kontrerno suprotno medusobno

povezano na sest nacina, ali posto samo cetiri od tih povezanosti obrazuju kontrernu suprotnost, - valja uzeti kontrerno suprotno onako kako ono moze biti korisno za
pobijanje kao i za utvrdivanje jedne teze. Jasno je da se ono
sto je kontrerno suprotno povezuje na sest nacina. IIi ce se
svaki od kontrerno suprotnih atributa povezati sa svakim od
kontrerno suprotnih subjekata na dva nacina, - kao, na
primer: ,ciniti dobro prijateljima" i: ,ciniti zlo neprijateljima", iii, naprotiv: ,ciniti zlo prijateljima", i ,ciniti dobro
neprijateljima". IIi se dva kontrerno suprotna atributa odnose samo na jedan subjekt, i to opet na dva nacina, - kao,
na primer: ,ciniti dobro prijateljima" i ,ciniti zlo prijateljima", iii ,ciniti dobro neprijateljima" i: ,ciniti zlo neprijateljima". IIi se samo jedan od kontrerno suprotnih atributa
odnosi na dva subjekta, opet na dva nacina, - kao, na primer, ,ciniti dobro prijateljima" i: ,ciniti dobro neprijateljima", ili ,ciniti zlo prijateljima" i ,ciniti zlo neprijateljima".
Dve povezanosti koje smo prvo oznacili ne obrazuju
kontrernu suprotnost, - tako, na primer: ,ciniti dobro prijateljima" nije kontrerno suprotno sa: ,ciniti zlo neprijateljima". Jer, treba zeleti obe ove stvari, koje zavise od istog
etickog stava. A ,ciniti zlo prijateljima" nije, isto tako,
kontrerno suprotno sa: ,ciniti dobro neprijateljima". Jer
treba izbegavati obe ove stvari, koje zavise od istog etickog
stava. I ne izgleda da je jedna stvar koju treba izbegavati
kontrerno suprotna drugoj stvari koju isto tako treba izbegavati, - sem ako jedna od njih ne znaci suvise mnogo, a
druga suvise malo. Jer, suvise mnogo pripada stvarima koje
treba izbegavati, a isto tako suviSe malo. 25 Medutim, sve
ostale cetiri povezanosti obrazuju kontrernu suprotnost.
409

,Ciniti dobro prijateljima" kontremo je suprotno sa: ,ciniti

zlo prijateljima", jer dolazi iz kontremo suprotnog etickog
stava, i jedno treba zeleti, a drugo valja izbegavati. Isto je
tako i sa drugim povezanostima. N aime, u svakom paru
kontremih suprotnosti jednu od stvari treba zeleti, a drugu
valja izbegavati; jedna proizlazi iz dobrog etickog stava, a
druga iz rdavog.
Iz recenoga je, dakle, jasno da od jedne iste svari ima
vise kontremih suprotnosti. ,Ciniti dobro prijateljima" ima
za kontreme suprotnosti i: ,ciniti dobro neprijateljima" i
,Ciniti zlo prijateljima". Isto je tako i sa svakim od drugih
tvrdenja; naime kad se svako od njih ispita na ovaj nacin,
videce se da ima po dve kontreme suprotnosti. Treba,
dakle, izabrati onu od dve kontrerne suprotnosti, koja se
moze iskoristiti za tezu [da se napadne teza].
Dakle, ako akcidencija jedne stvari26 ima kontrernu
suprotnost, valja razmotriti da li ova pripada subjektu
kome akcidencija treba da pripada. Ako mu pripada, druga
[kontrema suprotnost] ne moze da mu pripada. Nairne,
nemoguce je da istom subjektu istovremeno pripadaju kontrerne suprotnosti.
Ili [valja razmotriti] da li je jednom subjektu pridat
takav predikat da, ako je ovaj dat, kontrerne suprotnosti
moraju nuznim nacinom pripadati subjektu. Kao primer
za to neka posluzi tvrdenje da su ideje u nama. Jer, iz toga
tvrdenja ce sledovati da ideje u isto vreme bivaju pokretane i da miruju, kao i da su istovremeno culne i inteligibilne. Kad se pretpostavi postojanje ideja, - izgleda da
ideje miruju i da su inteligibilne. A ako se ideje nalaze u
nama, nemoguce je da one budu nepokretne. J er kad se mi
krecemo, tada se, nuznim nacinom, i sve sto je u nama krece
sanama27 Jasno je da se ideje, ako su u nama, culno opazaju,
- jer opazanjem cula vida upoznajemo oblik svake stvari.
A, opet, ako je teza pretpostavila jednu akcidenciju
koja ima kontremu suprotnost28 , treba videti je li subjekt,
sposoban da primi akcidenciju, sposoban da primi i kontrernu suprotnost te akcidencije. Jer, ista stvar sposobna
je da primi kontrerne suprotnosti29 Tako, na primer, ako

410

je receno da mdnja sleduje gnevu [to je teza], mdnja ce

biti u impulzivnom delu duse, posto je gnev u njemu. Zatim treba videti da li je kontrerna suprotnost mrznje [prijateljstvo, ljubav] u impulzivnom delu duse, jer ako nije
tamo, to jest ako se prijateljstvo nalazi u pozudnom delu
duse, u tom slucaju mrznja nece sledovati gnevu. Isto je
tako i ako se tvrdilo da je pozudni deo duse lisen saznanja.
Taj [pozudni] deo bio bi sposoban i za znanje ako je bio
sposoban za neznanje. Ali se obicno ne pretpostavlja da je
pozudni deo sposoban za znanje.
Kad treba pobiti nesto [neku tezu], valja, kao sto smo
rekli, primeniti ovo mesto. Medutim, ako treba utvrditi
nesto [neku tezu], ovo mesto se ne moze primeniti radi
dokaza da akcidencija pripada subjektu, nego se moze
primeniti samo radi dokaza da akcidencija moze pripadati
subjektu. Kad dokatemo da stvar o kojoj je rec nije sposobna da primi kontrernu suprotnost akcidencije koja je
afirmirana, time smo dokazali da akcidencija ne pripada
i da ne moze pripadati subjektu. Ali, ako dokazemo da
kontrerna suprotnost pripada subjektu, ili da je subjekt
sposoban da primi kontrernu suprotnost, - jos nismo
dokazali da njemu pripada i afirmirana akcidencija. Time
bismo samo dokazali da mu ona moze pripadati.

Glava osma
[DRUGA MESTA]

Posto ima cetiri suprotnosti00, valja videti da li se

moze izvesti dokaz iz protivrecnih termina, na taj nacin
sto se obrne red sledovanja [subjekta i predikata] ito bilo u
slucaju da se pobija, bilo da se utvrduje [jedna teza]. Taj
dokaz se dobija indukcijom. Uzmimo ovaj primer: ,Ako
je covek zivotinja, ono sto nije zivotinja nije covek." Isto
je tako i u drugim primerima za protivrecne termine. Nairne u njima je obrnuto sledovanje [subjekta i objekta],
zato sto coveku sleduje zivotinja, a ne-coveku ne sleduje
ne-zivotinja, nego, naprotiv, ne-zivotinji sleduje ne-covek.
u svim ovim slucajevima treba uzeti postulat, kao sto je,
411

na primer,.. sled~~i: ,Ak.? je dobro prijatno, u tom slucaju

o~o sto mJe pnJatno lliJe dobro. Ako jedno nije istinito,
~ drug~ nije istinito." Isto tako: ,Ako ono sto nije pri-

~atno ll1Je dobro, dobro je prijatno. " 31 Tako je jasno da

1 za. potyrdiv.anje i za pobijanje teze32 vazi sledovanje po
prottvrecnostt, kad se ovo uzme u suprotnom smislu.
. Sto se tice. kontrer~~h s~p~otnosti [subjekta i pred1kata teze], valJa obratttt paznJu na to da li kontrerna
suprotno~~ jednog dol~i za kontrernom suprotnoscu
?rugog, ~~1 n.ep?sredno, 1~1 obrnuto. Ovo mesto je korisno
1 za pob1JanJe 1 za utvrd1vanje jedne teze. Ovakvi dokazi
~~raju se dobiti pomocu indukcije, ukoliko nam to sluzi
C11Ju.. Tako j::_ sledovanje neposredno, na primer, za hrabrost 1 kukav1cluk. Hrabrosti sleduje vrlina, a kukavicluku
porok: Prvoj sl.eduje d~ je treba zeleti, a drugome da ga
~reba 1zbe~ova~t. Ovde Je ~ledovanje neposredno. Jer, ono
sto treba zelett kontrerno Je suprotno onome sto valja izbegavati. A tako je i inace.
~eduti~, s~edovanj~ je obrnuto [za utvrdivanje teze] u
slucaJ~ ka~ st? Je sled~C!: dobrom telesnom stanju sleduje
zdrav!Je, ~h lose~ stanJu tela ne sleduje bolest, nego bolesti
sleduje lose stan_1e tela. Dakle, jasno je da je ovde sledovanje
obrnuto. Meduttm, obrnuto sledovanje retko se ddava kod
kontrernih suprotnosti, i sledovanje je vecinom neposredno.
~ko, dakle, ~ontrerna suprotnost jednog terrnina ne
sleduje ~ontrernoJ suprotnosti drugog termina ni nepo~redno m ~brnuto, jasno je da ni u stavljenom problemu
jedan termtn ne sleduje drugom. 33 Ako kod kontrernih
suprotnosti jedna sleduje drugoj, tada, nuznim nacinom,
treba da bude is to kod prvobitnih termina. 34
Na isti nacin kao kod kontrernih suprotnosti, treba
postu}:?ati p~i ispitivanju liSenosti i posedovanja.35 Sarno
kod hsenostt nema o~rl?-utog ~~edovanja, nego je sledovanje
uvek nepo~redno nu~m~ nac.mom. Tak?, na primer, vidu
uvek sleduje opazanJe cula v1da, a sleptlu odsustvo [vizu~ln~g] OJ?azanja. Cul.no opazanje i odsustvo culnog opazanJa .stoJ~ nasuprot Jedno drugom kao posedovanje i Iisenost, Jer Jedno Je posedovanje, a drugo liSenost.
v

412

Isto kao kod posedovanja i lisenosti treba postupati

i sa suprotnostima relativnih pojmova.36 Jer, i ovde je neposredno isto sledovanje atributa. Tako, na primer, ako je
trostruko nesto mnogostruko, njegova trecina je vrlo mali
deo. Jer, trostruko je relativno treCini, a mnogostruko je
relativno svom vrlo malom delu. 37 Opet jedan primer:
ako je znanje [nauka] verovanje, predmet znanja jeste i
predmet verovanja. 38 Ako je videnje culno opatanje, i
predmet videnja je i predmet culnog opatanja.
Mogao bi se staviti prigovor da kod relativnih pojmova
sledovanje ne biva, nuznim nacinom, kao sto je tvrdeno.
Nairne, predmet culnog opatanja jeste predmet znanja,
a culno opazanje nije znanje [nauka]. Ali ne izgleda da se
taj prigovor osniva na istini. Nairne mnogi tvrde da o
predmetima culnog opatanja ne moze biti znanja. 39 Dalje,
ono sto je receno [poslednje mesto] nije manje korisno da
dokaze kontrerno suprotno tvrdenje, - kao, na primer,
da predmet culnog opazanja nije predmet znanja, posto
culno opazanje nije znanje.

Glava deveta
[DRUGA MESTA]

Dalje, treba obratiti patnju na srodne izraze i na

izvedene reci, i u slucaju kad se pobija, i u slucaju kad se
utvrduje jedna teza. 40
Nazivaju se srodnima izrazi kao, na primer, sledeei.
,Pravicna dela" i ,pravican covek" srodni su sa ,pravicnoscu", a ,hrabra dela" i ,hrabar covek" sa ,hrabroscu". Isto tako stvari koje nesto proizvode ili oddavaju
srodne su sa onim sto proizvode ili odrzavaju, kao, na
primer, ,ono sto je zdravo" sa ,zdravljem", a ,ono sto
doprinosi zdravlju" sa ,dobrim stanjem tela". Isto vazi i
za druge slucajeve. Takve se stvari obicno zovu srodnima;
medutim izvedene reci bice, na primer, ,pravicno"' i ,hrabro", i ,zdravo", i svi izrazi koji se na ovaj naCin obrazuju.
Izgleda da su izvedene reci isto tako srodni izrazi, kao
sto je, na primer, ,pravicno" u odnosu na ,pravdu", i
l."

413

,hrabro" u odnosu na ,hrabrast". Nazivaju se sradnima

izrazi koji spadaju u isti red pojmova, kao ,pravicnost",
,pravican covek"' ,pravicno delo"' ,pravicno".
Ako je, na primer, dokazano da je rna koji izraz iz
istoga reda pojmova ,dobar" iii ,dostojan hvale",- sarnim
tim je dokazano da su i svi ostali izrazi takvi. Ako, na primer, ,pravicnost" spada u stvari dostojne hvale, tada ce
,pravican covek"' i ,pravicno delo"' i ,pravicno" isto
tako spadati u stvari dostojne hvale. 0 cemu se kaze
,pravicno"' 0 tome ce se kazati i ,dostojno hvale"' prema
istom izvoden ju iz ,dostojnog hvale"' kao sto je ,pravicno" izvedeno iz ,pravicnosti".
Treba razmotriti ne samo subjekt o kome je rec, nego
i njegovu kontrernu suprotnost za kontrerno suprotni
predikat. 41 Tako, na primer, moze se re6i da dobra nije
nuznim nacinom prijatno, jer ni zlo nije [nuznim nacinom]
mucno; iii ako je zlo nuznim nacinom mucno, i dobra je
nuznim naCinom prijatno. A ako je pravicnost znanje, i
nepravicnost je neznanje. A ako je ,pravicno" - ,uceno"
i , vesta" i ,nepravicno" je ,neznalacko" i ,nevesto". A ako
ova druga dva [odnosa] nisu [istinita], ni prva dva [odnosa]
nece biti [istinita], kao sto smo sad rekli [u navedenom
primeru]. Jer moglo hi pre izgledati da je ,nepravicno"
-,vesta" nego da je ,nevesto". Ovo mesto bilo je ranije
navedeno/ 2 u sledovanjima kontrernih suprotnosti. Jer,
mi sad ne mislimo nista drugo, nego da kontrerna supratnost predikata sleduje kontrernoj supratnosti subjekta.
Dalje, dolaze u obzir naCini postajanja i propadanja
[jedne stvari] i uzroci njenog proizvodenja i prapadanja,43
kako da hi se pobila tako i da bi se utvrdila [jedna teza].
Stvari ciji naCini postajanja spadaju u dobre stvari, jesu i
same dobre, a ako su same stvari dobre, i njihovi nacini
postajanja su isti takvi. Medutim, ako nacini postajanja
stvari spadaju u rdave stvari, i same stvari su rdave. Ali
za nacine propadanja vazi obrnuto: ako nacini prapadanja
spadaju u dobre stvari, same stvari su rdave,44 a ako nacini
propadanja spadaju u rdave stvari, same stvari su dobre. 45
Isti dokaz vazi i za uzroke praizvodenja i prapadanja
414

stvari. Ako je ono sto proizvodi stvari dobra, i same stvari

su dobre, a ako je ono sto proizvodi propadanje stvari
dobro, same stvari su rdave. 48

Glava deseta
[DRUG A MESTA]

Treba opet razmotriti i stvari slicne ovome o cemu

je rec, i videti da li se one slicno odnose. Na primer, ako
postoji jedna nauka koja ima vise od jednoga predmeta,
to vazi i za jedno misljenje, a ako imati vid znaci videti,
tada i imati sluh znaci cuti. Isto je tako i kod drugih stvari,
kako kod onih koje postoje tako i kod onih za koje se
samo rnisli da postoje. Ovo mesto moze posluziti za obe
svrhe [za utvrdivanje i za pobijanje teze]. Jer ako se [ovo
mesto] tako odnosi kod jedne od slicnih stvari, tada se
tako odnosi i kod drugih slicnih stvari. A ako se tako ne
odnosi kod jedne od njih, tada se tako ne odnosi ni kod
drugih stvari.
Treba, isto tako, razmotriti da li se [ovo mesto] na isti
nacin odnosi prema jednoj stvari i prema mnogim stvarima.
Jer nekad ima neslaganja. Ako, na primer, znati jednu
stvar znaci misliti je, tada znati mnogo stvari znaCi misliti
o mnogo stvari. Ali ovo tvrdenje nije istinito. Jer, mogu se
znati mnoge stvari, ali se [u isto vreme] ne mogu misliti
mnoge stvari. A ako poslednje tvrdenje nije istinito, tada nije
istinito ni ono koje vazi samo za jednu stvar. Prema tome,
ne moze se smatrati da znati jednu stvar znaci rnisliti je.
Dalje, moze se dokazivati pomoeu ,vise" i ,manje".
u odnosu na ,vise" ima cetiri mesta.
Jedno [mesto] sastoji se u tome da se razmotri da li
,viSe" predikata prati ,viSe" od subjekta [da li uvecavanje
predikata dolazi za uvecavanjem subjekata]. Tako, na
primer, ako je zadovoljstvo dobra, valja razmotriti da
li je vece zadovoljstvo i VeCe dobra, a ako je Ciniti
nepravdu zlo, valja razmotriti i da li je vece Cinjenje nepravde veee zlo. Ovo mesto je upotrebljivo za obe [svrhe].
Jer, ako- kao sto je receno - uvecavanju subjekta sle415

duje uvecavanje akcidencije, jasno je da akcidencija pripada

subjektu, a ako mu ne sleduje, akcidencija ne pripada
subjektu. To treba utvrditi indukcijom.
[Uzmimo sad u obzir] drugo mesto. Kad se jedan
predikat afirmira o dva subjesta, tada ako on ne pripada
onome kome je prirodnije da pripada, on ne pripada ni
onome kome je manje prirodno da pripada. A ako pripada
onome kome je manje prirodno da pripada, on isto tako
pripada onome kome je prirodnije da pripada.
A, opet, kad su dva predikata afirmirana samo o jednom subjektu [vazi sledeee pravilo]. Ako onaj koji izgleda
da vise pripada subjektu njemu ne pripada, tada mu ni
onaj koji izgleda da mu manje pripada isto tako ne pripada. Ili ako onaj koji izgleda da manje pripada subjektu
njemu pripada, tada i onaj koji izgleda da mu vise pripada
njemu pripada.
Dalje, kad su dva predikata potvrdena o dva subjekta
[vazi sledece pravilo]. Ako onaj od dva predikata koji
izgleda da vise pripada jednom od dva subjekta njemu
ne pripada, - tada ni drugi predikat ne pripada drugom
subjektu. Ili ako onaj od dva predikata koji izgleda da
manje pripada jednom od dva subjekta njemu pripada, i
drugi predikat pripada drugom subjektu.
Dalje, moze se izvesti dokaz iz toga sto jedan atribut
pripada ili izgleda da pripada jednom subjektu na tri nacina, - upravo onako kao sto je to poslednji put naznaceno za tri mesta koja se odnose na ,vise".
Kad je samo jedan predikat afirmiran ili izgleda afirmiran, na isti nacin, 0 dva subjekta, - tada VaZi pravilo:
ako predikat ne pripada jednom subjektu, on ne pripada
ni drugom; medutim, ako pripada jednom, on pripada i
drugom subjektu.
Kad su dva predikata afirmirana na isti nacin o istom
subjektu, vazi pravilo: ako jedan predikat ne pripada
subjektu, tada mu ni drugi predikat ne pripada; medutim,
ako mu jedan pripada, i drugi atribut mu pripada.

416

lsto pravilo vazi i ako su dva predikata afirmirana,

na isti nacin, o dva subjekta. Ako jedan predikat ne pripada jednom subjektu, ni drugi predikat ne pripada drugom
subjektu; medutim ako jedan predikat pripada jednom
subjektu, i drugi predikat pripada drugom subjektu.

Glava jedanaesta
[DRUGA MESTA]

Moze se izvesti dokaz iz , vise" i ,manje", a i iz ,slicnog" na onoliko nacina kao sto smo rekli. A moze se izvesti dokaz i na osnovu dodavanja.
Ako jedna stvar, dodata drugoj, cini tu drugu stvar
dobrom ili belom, mada ova ranije nije hila ni dobra,
ni bela, - dodata stvar ce biti dobra ili bela, i imaee osobinu koju ce preneti na celinu. Dalje, ako dodavanje necega jednom predmetu pojacava osobinu koju je ovaj vee
imao, i dodata stvar 6e imati tu osobinu. Isto vazi i za
druge predikate.
Ovo mesto ne moze se primeniti na sve slucajeve
nego samo na one gde mogu da se vrse uvecavanja u smislu
mesta ,vise". Ali, ovo mesto se ne daje konvertirati, tako
da bi moglo postati korisno i za pobijanje. Jer, ako ono
sto je dodato ne cini drugu stvar dobrom, iz toga jos ne
proizlazi da ono sto je dodato nije samo dobro. Jer, dobro,
kad se doda zlu, ne cini celinu nuznim nacinom dobrom,
kao sto ni belo, kad se doda crnom, ne cini celinu nuznim
nacinom belom.
A opet ako se za predikat kafe da pripada vise ili
manje jednom subjektu, to je zato sto mu i apsolutno
pripada. Jer, za ono sto nije dobro iii belo, ne moze se
reCi ni da je vise ili manje dobro ili belo. Jer ne moze se
reei da je jedna rdava stvar vise ili manje dobra nego ijedna
druga, vee samo da je vise ili manje rdava.
Ni ovo mesto ne daje se konvertirati, tako da bi se
moglo upotrebiti za pobijanje. Jer, mnogo predikata u
odnosu na koje sene govori o ,vise" [i ,manje"], apsolutno
27 Organon

417

pripadaju subjektu. 0 eoveku sene ka.Ze da je vise iii manje

covek, ali iz toga ne sleduje da on nije covek.
Treba jos razmotriti na isti nacin pridate atribute,
i u relativnom smislu, i u odnosu na jedno dato vreme,
i u odnosu na jedno dato mesto. Ako je jedan predikat
moguc u relativnom smislu, tada je on moguc i u apsolutnom smislu. Isto je tako i za ono sto va.Zi u jednom datom
vremenu ili mestu. Jer, ono sto je apsolutno nemoguce,
nije moguee ni u relativnom smislu, ni u jednom datom
vremenu, ni mestu.
Na ovo se moze staviti prigovor da ima ljudi koji su
u relativnom smislu valjani po prirodi. 47 Tako, na primer,
covek moze biti plemenit ili umeren, iako, u apsolutnom
smislu, nije po prirodi valjan. Jer niko nije po prirodi
mudar. Isto tako, jedna propadljiva stvar moze da ne
propadne u jedno izvesno vreme, ali, u apsolutnom smislu
uzeto, nije moguce da ne propadne.'8 Na isti nacin, na
izvesnom mestu korisno je voditi jedan odredeni nacin
Zivota, kao, na primer, u nezdravim krajevima, ali u apsolutnom smislu uzeto to nije korisno.'8 Isto tako, moguce
je da se na izvesnom mestu nalazi samo jedan eovek, ali,
u apsolutnom smislu uzeto, nije moguee da se tamo nalazi samo jedan covek. Na isti nacin, u izvesnim krajevima smatra se za dobro prineti na zrtvu svoga oca, kao sto je to slucaj, na primer, kod Tribala50, ali, u apsolutnom smislu uzeto, to nije dobro. Ali ovde se pitanje
odnosi ne na mesto vee na ljude. Jer, nista neee promeniti stvar mesto gde su oni, jer svuda gde se budu nalazili,
taj postupak ce za njih biti dobar, zato sto su oni Tribali.
Jos jedan primer: u izvesnom vremenu51 dobro je uzimati
lekove, - na primer, onda kad je eovek bolestan, - ali
uopste ih uzimati nije dobro. A mozda ovde nije u pitanju
jedno izvesno vreme, nego telesno stanje. Nairne, ovde
niSta nece promeniti stvar vreme, ako je eovek u tome
stanju [ako je bolestan].
Ali jedna stvar jeste apsolutno ono sto je, kad se i ako se nista ne doda - moze reei da je ona dobra ili da
je kontremo suprotna dobru [rdava]. Tako, na primer,
418

iaete se reei da je dobro prineti svoga oca na zrtvu nego

', [te se reei] da to samo izvesni ljudi smatraju za dobro;

:prema tome, to nije dobro u apsolutnom smislu. Medutim
ie6i ce se- bez ikakvog dodavanja- da je dobro posto'vati bogove, - jer to je dobro u apsolutnom smislu. Dakle,
::za ono sto bez ikakvoga dodavanja izgleda da je lepo, i1i
I rumo, ili da ima neku drugu SliCnU OSObiflU, reei 6e Se
,da je takvo u apsolutnom smislu.

Knjiga treca
[NASTAVAK MESTA 0 AKCIDENCIJI]

Glava prva
[MESTA]

Treba na sledeei nacin ispitati pitanje koju od dve ili

vise stvari treba najpre pretpostaviti, ili koja je bolja. Ali,
prvo treba napomenuti da se nase ispitivanje ne odnosi
na stvari koje su veoma udaljene jedna od druge i izmedu
kojih postoji velika razlika (jer niko se ne muci pitanjem
da Ii treba da se pretpostavi sreca iii bogatstvo), nego na
bliske stvari o kojima smo u nedoumici kojoj treba dati
prvenstvo, zato sto ne vidimo nikakvo preimucstvo jedne
nad drugom. Kod takvih stvari jasno je sledece. Cim se
dokafe jedno ili vise preimucstava [na nekoj od tih stvari],
nase misljenje ce se saglasiti s tim da rna koja bila stvar
koja ima preimucstvo, nju treba pretpostaviti [ostalima].
Pre svega, ono sto je trajnije i postojanije treba pretpostaviti onome sto ima tu osobinu u manjoj meri. A, isto
taka, treba pretpostaviti ono sto bi izabrao mudar covek,
ili dobar covek, ili pravican zakon, ili ljudi vesti u svojoj
struci koji biraju kao takvi [kao strucnjaci], ili ono sto
u svakoj vrsti stvari biraju ani koji znaju, - a to znaci
ono sto bi izabrala iii mnozina od njih, ili svi ani. Taka,
na primer, u medicini ili u gradevinarstvu, to je ono sto
bi izabrala vecina lekara, iii svi lekari, - ili uopste to je
sve ono sto bi izabrala ~ecina !judi, iii ~vi .lj?di, iii sve

upraviti dokaz, prema potrebi, ka jednoj od tih tacaka.

Ali ono sto je, u apsolutnom smislu uzeto, bolje i sto treba
pretpostaviti, jeste ono sto pripada boljoj nauci; medutim,
za pojedinca to je ono sto pripada njegovoj sopstvenoj
nauci.
Zatim, ono sto je u bitnosti jedna odredena stvar,
treba pretpostaviti onome sto ne pripada odgovarajucoj
vrsti. Tako, na primer, pravicnost treba pretpostaviti pravicnom coveku. Jer, pravicnost pripada vrsti, dobru, a
pravican covek joj ne pripada, i prva je u bitnosti dobro,
a drugi to nije. Jer ni za jednu stvar ne kaie se da je u
bitnosti vrsta, kad ne pripada vrsti. Tako, na primer, beo
covek nije u bitnosti boja. A to vaii i za drugo.
A ono sto treba zeleti zbog njega samoga treba vise
zeleti nego ono sto valja zeleti zbog neceg drugog. Tako,
na primer, zdravlje treba vise zeleti nego gimnastiku. Jer,
zdravlje treba zeleti zbog njega samoga, a gimnastiku zbog
neceg drugog. A ono sto postoji po sebi treba pretpostaviti
onome sto akcidentalno postoji. Tako treba viSe zeleti
da su [nasi] prijatelji pravicni nego [nasi] neprijatelji. Jer
jedno treba zeleti po sebi, a drugo akcidentalno. J er mi
samo akcidentalno zelirno da [nasi] neprijatelji budu pravicni, - da nam nista ne bi naskodili. Ovo mesto je isto
kao prethodno, i razlikuje se od njega samo po izrazu.
Jer mi po sebi zelirno da [nasi] prijatelji budu pravicni,
cak i kad to ne bi irnalo po nas nikakvih posledica, i kad
bi se oni nalazili u Indiji. Medutim mi zelimo da [nasi]
neprijatelji [budu pravicni] zbog druge stvari, - da nam
nista ne bi naskodili.
A ono sto je po sebi uzrok dobra treba pretpostaviti
onome sto mu je uzrok akcidentalno; tako vrlinu treba
pretpostaviti sreCi. Jer, vrlina je sama po sebi uzrok dobrih
stvari, a sreca [je uzrok dobrih stvari] akcidentalno. A isto
vazi i za druge takve stvari. Isto je i sa kontremom suprotnoscu. Ono sto je po sebi uzrok zla treba vise izbegavati nego ono sto je to akcidentalno. Kao primer za to
uzmimo nevaljalstvo i slucaj. Jer prvo je rdavo po sebi,
a drugi je to akcidentalno.
422

A ono sto je u apsolutnom smislu dobro treba pretpostaviti onome sto je dobro samo za jednu odredenu licnost.
Tako, na primer, ,osecati se zdravirn" treba pretpostaviti
stanju ,pretrpeti odsecanje nekoga dela tela". Jer, jedno je
u apsolutnom smislu dobro, a drugo je dobro samo za
onoga za koga je takva jedna operacija nuzna. A ono sto
je po prirodi dobro treba pretpostaviti onome sto po prirodi nije dobro, - kao, na primer, pravicnost pravicnom
eoveku. Jer, pravicnost je dobra po prirodi, a dobrota
pravicnog coveka je stecena. I, zatim, treba viSe zeleti
atribut koji pripada boljem i dostojnijem subjektu. Tako,
na primer, treba vise zeleti ono sto pripada Bogu nego
ono sto pripada coveku, i treba vise zeleti ono sto pripada
dusi nego ono sto pripada telu. A ono sto je svojstveno
boljem subjektu bolje je od onoga sto je svojstveno gorem
subjektu. Tako je, na primer, ono sto je svojstveno Bogu
bolje od onoga sto je svojstveno coveku. Jer, sto se tice
atributa koji su zajednicki Bogu i coveku, medu njima
nema razlike; medutim kad su u pitanju atributi koji su
irn svojstveni, jedan nadmasava drugi. I bolje je ono sto
se nalazi u boljim, ili ranijim, ili dostojnijim stvarima.
Tako je, na primer, zdravlje bolje nego jacina i lepota. Jer,
zdravlje se nalazi u vlaznim, i suvim, i toplim, i hladnim
delovima, ukratko receno u prvim sastavnim delovima zivotinje, - medutim jacina i lepota nalaze se u docnijim sastavnirn delovima. Nairne, jacina lezi u zilama i kostima,
a lepota izgleda da je izvesna simetrija delova tela.
I cilj izgleda da treba vise zeleti nego sredstva, a od
dva sredstva treba viSe zeleti ono koje se nalazi blize cilju.
I, uopste, sredstvo koje se odnosi na cilj zivota treba pretpostaviti onome koje je upravljeno drugom nekom cilju.
Tako, na primer, ono sto doprinosi sre6i treba pretpostaviti onome sto doprinosi mudrosti. A moguce [u etickom
smislu] treba pretpostaviti nemogueem. Od dva cinitelja
koji deluju [proizvode] treba pretpostaviti onaj ciji je cilj
bolji. Ali ako treba uporediti Cinilac koji deluje sa ciljem,
odlucuje se pomoeu proporcije sta treba pretpostaviti.
Nairne, [odlucuje se] prema proporciji da li jedan cilj nad423

masa drugi vise nego sto ovaj nadmasa njemu svojstveni

delatni uzrok. Ako, na primer, sre6a nadmasa zdravlje
viSe nego sto zdravlje nadmasa delatni uzrok zdravlja,
- tada je delatni uzrok srece bolji od zdravlja. Jer, za
koliko sreca nadmasa zdravlje, za toliko delatni uzrok srece
nadmasa delatni uzrok zdravlja. Ali, zdravlje manje nadmasa delatni uzrok zdravlja. Prema tome, delatni uzrok
sreee nadmasa delatni uzrok zdravlja vise nego sto samo
zdravlje nadmasa delatni uzrok zdravlja. Tako je jasno da
delatni uzrok srece treba pretpostaviti zdravlju, jer on
nadmasa vise delatni uzrok zdravlja.
Dalje, treba pretpostaviti ono sto je po sebi lepse [eticki
bolje], dostojnije i vrednije hvale. Tako, na primer, prijateljstvo treba pretpostaviti bogatstvu, a pravicnost snazi. Jer
prijateljstvo i pravicnost po sebi pripadaju stvarima koje su
dostojne i vredne hvale; medutim bogatstvo i snaga nisu
takvi po sebi, nego zbog neceg drugog. Nairne niko ne ceni
bogatstvo zbog njega samoga, nego zbog neceg drugog;
medutim prijateljstvo sene ceni kao takvo, cak i kad se od
njega ne ocekuje nikakva korist.
Glava druga
[DRUGA MESTA]

Dalje, kad su dve stvari vrlo slicne jedna drugaj i

kad ne mazema da primetima nikakva preimucstva jedne
nad drugam, tada treba razmatriti ona sto im sleduje
[sta za njima dalazi]. Jer, anu stvar kaja je pracena veeim
dobram treba vise zeleti. Ali, aka su rdave posledice kaje
tu stvar prate, tada treba pretpastaviti stvar kaja je pracena manjim zlam. Jer, iako abe mogu biti dostojne zelje,
nista ne stoji na putu da iz njih proistekne nesta mucna.
Ispitivanje onoga sto se na stvari nadavezuje, maze da se
vrsi na dva nacina. Jer sa njima nesto moze da bude vezano ranije, a nesto docnije. Taka je, na primer, sa covekom koji uci ranije vezana neznanje, a docnije [je vezana]
znanje. Ali veCinom je bolje razmotriti ano sto je docnije
424

vezano. Dakle, od stvari koje su sa nectm vezane treba

uvek uzeti onu koja je korisnija u datom slucaju.
Dalje, veci broj dobara treba vise zeleti nego manji
broj dobara, iii u apsolutnom smislu, iii kad se jedna dobra
nalaze u drugima, upravo kad se manji broj dobara nalaze
u vecem broju. Stavice se prigovor da se moze dogoditi
da jedno od dobara postoji zbog drugog, i da tako ta dva
dobra zajedno ne treba viSe zeleti nego samo jedno. Tako,
na primer, vracanje zdravlja i zdravlje ne treba viSe zeleti
nego samo zdravlje, jer mi zelimo da povratimo zdravlje
zbog zdravlja. Ali, isto tako, nista ne stoji na putu da se
stvari koje nisu dobre [dodate dobrim stvarima], pretpostave dobrim stvarima [vecem broju dobrih stvari], tako, na primer, da se sreca i nesto sto nije dobro vise zele
nego pravicnost i hrabrost.
1 iste stvari treba vise zeleti kad su pracene zadovoljstvom nego kad su bez zadovoljstva. I iste stvari treba
vise zeleti kad su bezbolne nego kad su pracene bolom.
Svaku stvar treba vise zeleti u vreme kad ona ima vise
znacaja. Tako, na primer, bezbolnost treba vise zeleti u
starosti nego u mladosti, jer ona ima vise znacaja u starosti. Shodno tome, mudrost treba vise zeleti u starosti.
Nairne, niko ne bira mlade ljude za vode, jer sene smatra
da su oni mudri. Sa hrabroscu stvar stoji obrnuto, jer je
hrabro postupanje nuznije u mladim godinama. Isto je
tako i sa umerenoscu, - jer su mladi ljudi optereceniji
pozudama nego stari.
I vise je za zeljenje ono sto je korisnije u svako doba,
iii u vecini slucajeva. Tako su, na primer, pravicnost i
umerenost vise za zeljenje nego hrabrost. Jer, prve dve su
uvek korisne, a hrabrost samo povremeno.
I, od dve stvari treba pretpostaviti onu koja, posto
je svi imaju, druga nam i nije potrebna. Nairne, ovu prvu
stvar treba pretpostaviti onoj drugoj koja bi - i kad bi
je svi imali - ipak u nama ostavila potrebu za prvom
stvari. Primer za to daju nam pravicnost i hrabrost. Jer,
kad bi svi bili pravicni, hrabrost ne bi bila niSta patrebna.
425

Medutim, kad hi svi hili hrahri, pravicnost hi i dalje hila

potrehna.
Sem toga, moze se suditi o preimucstvima stvari iz
njihovih propadanja, i guhitaka, i postajanja, i dohitaka,
i kontrernih suprotnosti. Jer, treha vise zeleti stvari cije
propadanje valja vise izhegavati. A isto vazi i za guhitke
i za kontrerne suprotnosti stvari, jer valja vise zeleti stvar
ciji guhitak ili kontrernu suprotnost treha vise izhegavati.
A sa postajanjima i dohicima stoji suprotno. Nairne, stvari
cije dohitke ili postajanja treha vise zeleti, valja i same
vise zeleti.
Uzmimo drugo mesto: ono sto je hlize dohru holje
je i dostojnije zelje, i slicnije je dohru. Tako je, na primer,
pravicnost holja nego pravican covek. 1 I treha vise zeleti
jednu stvar koja je slicnija [nego druga stvar] necem sto
je holje nego sama ta [prva] stvar. Tako je, na primer,
kao sto neki kazu, Ajant hio holji nego Ulis zato sto
je hio slicniji Ahilu. Na ovo se moze staviti prigovor da
to nije istina, jer nista ne stoji na putu da Ajant hude
slicniji Ahilu [nego Ulis] u onome u cemu je Ahil holji,
dok je Ulis dohar, iako nije slican Ahilu. Treha razmotriti i slucaj u kome slicnost prelazi u smesno. Tako majmun lici na coveka, a konj na njega ne lici, jer majmun
nije lepsi nego konj, iako vise lici na coveka.
A, opet, kad su u pitanju dve stvari, - ako je jedna
od njih slicnija holjoj stvari, a druga goroj, - tada ce
hiti holja ona koja je slicnija holjoj [stvari]. I ovde se moze
staviti prigovor. Nairne nista ne stoji na putu da jedna
stvar hude malo slicna holjoj, a da druga hude vrlo slicna
goroj stvari, kao sto je, na primer, slucaj kad je Ajant
malo slican Ahilu, a kad je Ulis veoma slican Nestoru.
I stvar slicna holjoj stvari moze da lici na nju po onom
sto je u njoj gore, a stvar slicna goroj stvari moze da lici
na nju po onom sto je na njoj holje, - kao sto konj lici
na magarca, a majmun na coveka.
Drugo mesto: ono sto je ocevidnije [dohro] treha vise
zeleti nego ono sto je [dohro] manje ocevidno, a ono sto
je teze [treha viSe zeleti] nego ono sto je manje tesko. Jer,
426

za nas vise vredi da imamo ono sto nije lako steci. I ono
sto je svojstvenije valja vise zeleti nego ono sto je opstije.
I treha pretpostaviti ono sto je manje pristupacno zlu,
jer treha vise zeleti ono cemu ne sleduje nikakva te5koca
nego ono cemu neka teskoca moze sledovati.
Dalje, ako je ovo u apsolutnom smislu holje od onoga,
tada je najholja od stvari koje su u prvom saddane holja
nego najholja od stvari koje su saddane u drugom. Ako je,
na primer, covek holji od konja, tada je i najholji covek
bolji od najholjeg konja. I ako je najholje [ovoga] holje
od najholjeg [onoga], tada je i prvo u apsolutnom smislu
bolje od drugog. Tako, na primer, ako je najholji covek
bolji od najholjeg konja, tada je i covek u apsolutnom
smislu holji od konja.
Dalje, ono u cemu [nasi] prijatelji mogu da uzimaju
ucesca treha vise zeleti od onoga u cemu oni to nisu u
stanju. I stvari koje pretpostavljamo da ucinimo za prijatelja treha viSe zeleti od onih koje hismo ucinili za koga
mu drago. Na primer, treha vise zeleti da se pravicno
postupa i da se cini dohro, nego da samo izgleda da se
tako radi. Jer, mi viSe zelimo da [stvarno] cinimo dohro
[svojim] prijateljima, nego da to samo tako izgleda; ali
stvar stoji ohrnuto kad je u pitanju hilo ko [neki covek
koji nam je ravnodusan].
A ono sto proizlazi iz ohilja bolje je od onoga sto
je nuzno, a ponekad je i vise za zeljenje. Jer dobro ziveti
bolje je nego ziveti. A dobro ziveti proizlazi iz obilja;
medutim sam zivot je nuzan. Ali ponekad ono sto je holje
nije i ono sto treba viSe zeleti. Jer, kad je nesto bolje, ono
nije nuznim nacinom i dostojnije zeljenja. Tako je filozofirati bolje nego sticati novae, ali za coveka kome nedostaje ono sto je nuzno prvo nije dostojnije zeljenja od drugoga. A ohilje je kad neko ima ono sto je nuzno, a radi
da stekne neku drugu lepu stvar. U strogom smislu uzeto,
mozda valja vise zeleti ono sto je nuzno, ali je holje ono
sto pripada obilju.
I treba vise zeleti ono sto se ne moze pribaviti pomocu
drugoga nego ono sto se moze pribaviti pomocu drugoga,
427

kao sto je to, na primer, slucaj sa pravicnoscu, u poredenju sa hrabroscu.

I od dve stvari treba pretpostaviti prvu drugoj, ako
prvu treba zeleti bez druge, ali ne drugu bez prve. Tako,
na primer, moe ne treba zeleti bez mudrosti, ali mudrost
treba zeleti bez moci.
I, ako od dve stvari negiramo jednu da bi izgledalo
kao da imamo drugu, tada treba pretpostaviti onu za
kojl! zelimo da izgleda kao da je imamo. Tako, na primer,
neguamo da smo marljivi, da bismo izgledali obdareni.
!' zatim, ono z?og Cijeg bismo odsustva manje prekor~vah sebe u nes~~ - treba vise zeleti; a ono zbog cijeg
b1smo odsustva v1se prekorevali sebe, kad nismo u nesreCi
- treba vise zeleti.

Glava treca
[DRUGA MESTA]

.
Da~je, od stv~ri istoga roda treba viSe zeleti onu koja
1ma SVOJStvenu vrlmu roda nego onu koja je nema. A ako
je obe imaju, treba pretpostaviti onu koja je ima u vecem
stepenu.
Dalje, ako jedna stvar cini dobrom stvar u kojoj se
nalazi, a ako je druga [stvar] ne cini dobrom,- tada treba
vise zeleti onu koja cini stvar dobrom, - kao sto je i ono
sto greje toplije nego ono sto ne greje. A ako jednu stvar
cine dobrom dve stvari, tada treba pretpostaviti onu koja
je cini dobrom u vecem stepenu, iii onu koja cini dobrom
stvar koja je bolja i znacajnija, - na primer, ako jedna
cini dobrom dusu, a ako druga cini dobrim telo [treba
pretpostaviti prvu].
Dalje, treba suditi o stvarima prema menjanju oblika
izraza koji ih oznacavaju,2 prema njihovim upotrebama,
i delanjima, i radnjama; i [obrnuto], treba suditi [o ovim
odredbama] pomocu samih stvari, jer jedne dolaze za
drugima. Tako, na primer, ako ,pravicno" treba vise
zeleti nego ,hrabro", tada i pravicnost treba viSe zeleti
nego hrabrost. A ako pravicnost treba vise zeleti od hra428

brosti, tada i ,pravicno" treba vise zeleti nego ,hrabro".

A slicno je i sa drugim slucajevima koje smo naveli.
Sem toga, kad je, za jedan isti subjekt, jedan od atributa veee dobro, a drugi manje [dobro], tada treba vise
zeleti ono koje je vece. IIi, kad jedan [atribut] pripada
visem subjektu, i on je sam veci.
Ali, i kad dve stvari treba vise zeleti nego samo drugu
jednu, tada onu koju treba najviSe zeleti valja vise zeleti
nego onu koju treba manje zeleti.
Dalje, stvar cije preterano obilje treba vise zeleti nego
preterano obilje druge stvari, - valja vise zeleti nego tu
drugu stvar. Tako, na primer, prijateljstvo treba vise zeleti
od bogatstva, jer preterano obilje prijateljstva treba vise
zeleti od preteranog obilja bogatstva.
I stvar koju bi covek izabrao da bude sama svoj uzrok,
treba vise zeleti od one koja bi se dobila od drugog. Tako,
na primer, prijatelje treba viSe zeleti od bogatstva.
Moze se, dalje, o onome sto treba viSe zeleti suditi
po dodavanju, i videti da li, kad se jedna stvar doda istoj
stvari kao i druga stvar, - ovo cini celinu vise za zeljenje,
nego sto je cini samo dodavanje druge stvari. Ali ovo mesto
ne treba prosirivati na stvari u kojima zajednicki termin
ima za orude jednu od dodatih stvari, iii od nje ima pomoe
na neki drugi nacin, i drugu od njih nema za orude i
od nje ne dobija pomoc. Takav slucaj imamo, na primer,
kad se testera i kosa dodadu drvodeljskoj vestini, jer testeru treba pretpostaviti [kosi, kad je vezana sa drvodeljskom vestinom], ali, u apsolutnom smislu uzeto, testeru ne
treba pretpostavljati kosi.
A, opet, jednu stvar treba vise zeleti ako ona, dodata
nekoj manje dobroj stvari, cini celinu boljom.
Isto tako, o onome sto treba vise zeleti moze se suditi
po oduzimanju. Ono sto, kad se oduzme od jedne i iste
stvari, cini ostatak manje dobrim, bice veee dobro, posto
njegovo oduzimanje cini ono sto ostaje manje dobrim.
A ako jednu stvar treba zeleti zbog nje same, a drugu
iz sujete [tada prvu treba viSe zeleti]. Tako, na primer,
treba vise zeleti zdravlje nego lepotu. Definicija onoga
429

sto se zeli iz sujete jeste sledeca: to je stvar koju se covek

ne bi naprezao da stekne, aka niko o njoj niSta ne bi znao.
A jednu stvar treba vise zeleti, aka je ana za zeljenje
zbog nje same i u isto vreme zbog sujete, dok je druga
stvar za zeljenje samo zbog jednog ili drugog.
A ana od dve stvari koja ima vrednost zbog sebe
same jeste isto taka bolja i viSe za zeljenje. A imace vecu
vrednost po sebi ana stvar koju pretpostavljamo zbog nje
same, i nista drugo nece biti potrebno da joj pripada.
Dalje, valja razlikovati u koliko se smisla upotrebljava
rec ,ono sto treba vise zeleti", i zbog cega [se ona upotrebljava], - na primer, da li zbog koristi, ili radi dobra,
ili radi zadovoljstva. Jer, stvar koja je korisna za sve pomenuto, ili za veCinu od ovoga, valja vise zeleti nego onu
koja nije korisna u istom stepenu.
Aka ista preimucstva pripadaju dvema stvarima, treba
ispitati koja ih ima u vecem stepenu. Taka, na primer, treba
ispitati koja je od dve stvari prijatnija, ili lepsa, ili korisnija.
A, zatim, valja pretpostaviti ono sto se cini radi boljeg
cilja. Taka, na primer, ono sto se cini radi vrline treba
pretpostaviti onome sto se cini radi zadovoljstva.
Isto je taka i sa stvarima koje treba izbegavati. Taka
treba viSe izbegavati ono sto u vecem stepenu stavlja prepreku stvarima koje treba zeleti. Na primer, bolest treba
vise izbegavati nego ruznoeu, jer halest je veca prepreka
i zadovoljstvu i vrlini.
Dalje, [moze se odrediti da li jednu stvar treba vise
zeleti, na osnovu cinjenice] sto pomenutu stvar treba podjednako izbegavati i zeleti. Nairne, jednu stvar, koja se
podjednako zeli i izbegava, treba manje zeleti nego drugu
koju treba samo zeleti.

Glava cetvrta
[PRIMENE PRETHODNIH MESTA NA PROSTE IZRAZE]

Uzajamna poredenja stvari [prema onome sto je , vise"

i ,manje"] treba da se cine onaka kao sto smo naznacili.
Ista mesta korisna su da pokazu da jednu stvar treba pot-

puno zeleti ili izbegavati; valja samo izostaviti izraz "viSe"

[ili ,manje"] koji se daje jednoj stvari u odnosu na drugu.
Ako ono sto je dostojnije treba vise zeleti, tada i ono sto
je dostojno treba zeleti; i aka ono sto je korisnije treba vise
zeleti, tada i ono sto je korisno treba zeleti. A isto je i sa
ctrugim preimucstvima, koja su taka uzajamno poredena.
Ali za izvesne izraze tvrdimo odmah, cim ih uporedimo
jedan s drugim, da svaki od njih, i1i samo jedan, treba
zeleti, - taka, na primer, kad kazemo da je jedan [od
izraza] po prirodi dobar, a da drugi po prirodi nije dobar.
Jer, ono sto je po prirodi dobra ocevidno treba zeleti.

Glava peta
[UOPSTAVANJE PRETHODNIH MESTA]

Mesta koja se odnose na , vise" i na ,manje" treba

uzeti u sto je moguee opstijem smislu. Jer, kad se tako
uzmu, ana su upotrebljiva u vecem obimu. A malom promenom izraza moguce je uciniti opstijim izvesna od navedenih mesta. Tako se, na primer, kaie da ono sto ima
izvesnu osobinu po prirodi, - ima je vise nego ono sto
je nema po prirodi.3 I, aka jedna stvar daje izvesnu osobinu
subjektu koji je ima, a druga stvar mu je ne daje, tada
sve sto cini subjekt takvim jeste u viSem stepenu takvo
nego ono sto ga ne cini takvim.' A ako abe stvari cine
subjekt takvim, tada ona [stvar] sto ga cini vise takvim
jeste i sama vise takva.5
Dalje, aka je za istu stvar jedan atribut viSe takav,
a drugi manje, 8 i aka je jedan atribut vise takav nego sto
je neki treCi atribut, a aka drugi atribut nije takav, ocevidno je da ce prvi biti viSe takav.
Dalje, maze se suditi po dodavanju/ i videti da li
jedna stvar, dodata istoj stvari kao neka druga stvar, cini
celinu vise takvom nego sto bi je cinila ta druga stvar,
i1i da li, kad se [prva stvar] dada stvari koja je manje
takva, ona cini celinu vise takvom.
431

Isto je i ako se uzme u pomoe oduzimanje.8 Nairne,

ono sto, kad je oduzeto, cini ostatak manje onakvim [nego
sto je bio], jeste samo vise takvo.
A stvari koje su manje pome5ane sa svojim kontrernim suprotnostima imaju u visem stepenu izvesnu osobinu.9 Tako je, na primer, belje ono sto je manje pomesano sa crnim.
Uz to, van mesta o kojima smo ranije raspravljali,
jednu odredenu osobinu ima viSe ono sto savrsenije ispunjava svojstvenu definiciju te osobine.10 Tako, na primer,
ako je definicija belog ,boja koja rastura vid", - tada
je belje ono sto je vise boja koja rastura vid.

Ako je problem postavljen kao pojedinacan, a ne kao

opsti, tada su, pre svega, korisna sva opsta mesta koja
smo naznacili,11 a koja dopustaju da se postavi ili da se
pobije neka teza. Kad utvrdujemo ili pobijamo opstu tezu,
mi dokazujemo i pojedinacnu. Tako, ako jedan atribut
pripada svim stvarima jedne vrste, on pripada i ponekima
od njih, a ako ne pripada nijednoj od njih, on ne pripada
ni ponekoj od njih.12
Najzgodnija i najopstija su ona mesta koja su izvedena iz suprotnosti, iz onoga sto je srodno [po pojmovima]
i iz izvedenih oblika. Propozicija: ako je svako zadovoljstvo dobro, tada je i svako nezadovoljstvo zlo, - isto je
toliko verovatna kao propozicija: ako je poneko zadovoljstvo dobro, tada je i poneko nezadovoljstvo zlo. 13 Ako,
dalje, poneko culno opazanje nije sposobnost, tada ni
poneko odsustvo culnog opazanja nije odsustvo sposobnosti.14 A ako je poneki predmet misljenja predmet znanja,
tada je i poneko misljenje isto tako znanje.15 A ako je
poneka nepravicna stvar dobro, poneka pravicna stvar je
isto tako zlo. 16 A ako je poneka stvar pravicno ucinjenazlo, tada je i poneka stvar nepravicno ucinjena- dobro.17
A ako ponesto prijatno treba izbegavati, tada i poneko

zadovoljstvo treba izbegavati. Po istom pravilu, ako je

korisno ponesto od onoga sto je prijatno, tada je i poneko zadovoljstvo korisno.
A tako je i sa onim sto prouzrokuje propadanje, kao
i sa postajanjima i nestajanjima. 18 Ako je dobro ono sto
prouzrokuje propadanje zadovoljstva ili znanja, tada ee
i zadovoljstvo ili znanje spadati u zla. Isto tako, ako poneko nestajanje znanja spada u dobra, iii ako poneko
postajanje znanja spada u zla, poneko znanje spadace u
zla. Tako, na primer, ako spada u dobra zaboraviti sramna dela koja su ucinjena, Hi ako spada u zla secati ih se,
- tada znati za sramna deJa koja su uCinjena spada u zla.
A tako je i inace. U svim slucajevima premise i zakljucci
podjednako su verovatni.
Dalje, moze se poei od onoga sto je vise, i manje,
i pojednako. 19 Ako neka od stvari koje zavise od druge
vrste ima u visem stepenu jednu izvesnu osobinu nego sto
je imaju one stvari koje zavise od vrste o kojoj je rec, i
ako nijedna od stvari te druge vrste nema tu osobinu,
- tada ni ono sto spada u vrstu 0 kojoj je rec neee imati
takvu osobinu. Tako, na primer, ako je neka nauka [druga
vrsta] viSe dobro [zajednicka osobina] nego [sto je to]
zadovoljstvo [vrsta o kojoj je rec] , i ako nijedna nauka
nije dobro, ni zadovoljstvo nece biti dobro. A moze se
pobiti i utvrditi jedna teza, i polazeci od onoga sto je podjednako i manje. Sarno, dok se pomoeu podjednakog moze
i pobiti i utvrditi jedna teza, pomoeu manjeg ona se samo
moze utvrditi, a ne moze se pobiti. A ako je neka sposobnosti podjednako dobro20 kao nauka, i ako je neka
sposobnost dobro, i nauka je dobro. A ako nijedna sposobnost nije dobro, i nauka nije dobro. A ako je neka
sposobnost manje dobro nego nauka/1 i ako je neka sposobnost dobro, i nauka je dobro. Medutim, ako nijedna
sposobnost nije dobro, tada ne proizlazi nuznim nacinom
da nijedna nauka nije dobro. Jasno je, dakle, da se
moze, polazeci od onoga sto je manje, samo utvrditi jedna
teza.

432

28 Organon

Glava sesta
[PRIMENA RANIJIH MESTA NA POJEDINAL:NE PROBLEME]

433

Ali ne samo da se moze pobiti jedna teza pomocu

neke druge vrste, nego je to moguce uciniti i pomoeu iste
vrste, na taj naCin sto se iz nje uzme ono sto ima jed~u
odredenu osobinu u najvisem stepenu. N a primer, ako Je
pretpostavljeno da je poneka nauka dobro, ali ako je
dokazano da mudrost nije dobro, nijedna druga nauka
nece biti dobro, jer nije dobro ni rod u kome izgleda da
ima najvise dobra.
Dalje, moze se hipoteticki postupati, i pretpostaviti
da ako atribut pripada iii ne pripada samo jednom subjektu, on, isto tako, pripada iii ne pripada u istoj m~~i
svim subjektima. Tako, na primer, [moze se pretpostav1t1]
da, ako je covekova dusa besmrtna, i druge duse su besmrtne, a ako covekova dusa nije besmrtna, ni druge duse
nisu besmrtne. Ako je bilo pretpostavljenoZZ da atribut
pripada ponekom subjektu, valja dokazati da on ne pripada
ponekom subjektu, jer ce, na osnovu pretpostavke, sledovati da on ne pripada nijednom subjektu. Ali ako je pretpostavljeno da atribut ne pripada ponekom subjektu,"
tada treba dokazati da on pripada ponekom subjektu, jer
na taj nacin ce proizaci da on pripada svim subjektima.
J asno je: kad se uzme ova pretpostavka, cini se op~tim
problem koji je postavljen kao pojedinacan. Jer, sud1 se
da, - kad se dopusti pojedinacno, - dopusta se i opste,
posto se sudi da ako atribut pripada samo jednom subjektu, on na isti nacin pripada svim subjektima.
Kad je problem neodreden, tada se moze pobijati saroo na jedan nacin. Takav je, na primer, slucaj kad sagovornik tvrdi da je zadovoljstvo dobro, ili da nije dobro, a
ne doda nijednu drugu odredbu. Ako se smatra da je on
hteo reci da je poneko zadovoljstvo dobro, treba opste dokazati da nijedno zadovoljstvo nije dobro, ako se zeli pobiti
to tvrdenje. Isto tako, ako je on utvrdio da poneko zadovoljstvo nije dobro, treba opste dokazati da je svako zadovoljstvo dobro. Inace, taj stav nije moguce pobiti. Nairne,
ako dokaZemo da poneko zadovoljstvo nije dobro, ili da
je dobro, - tada tvrdenje jos nije pobijeno.24
434

Jasno je da se [jedna neodredena propozicija] moze

pobijati samo na jedan nacin; medutim ona se moze utvrditi na dva nacina. Bilo da opste dokaremo da je svako
zadovoljstvo dobro, iii da je poneko zadovoljstvo dobro,
- mi eemo dokazati tvrdenje. A isto je tako i ako, kad treba da ispitamo stav da poneko zadovoljstvo nije
dobro, - dokaZemo da nijedno zadovoljstvo nije dobro,
iii da poneko zadovoljstvo nije dobro. U tom slucaju,
naime, mi smo zakljuciii na dva naCina, na opsti i pojedinacni, da bismo dokazali da poneko zadovoljstvo nije
dobro.
Ako je teza odredena, tada se ona moze pobiti na
dva nacina. Taj slucaj imamo, na primer, ako je pretpostavljeno na dobrota pripada ponekom zadovoljstvu, an
da ne pripada ponekom drugom [zadovoljstvu]. Jer bilo
da se dokaZe da je svako zadovoljstvo dobro, iii da nijedno zadovoljstvo nije dobro, tvrdenje ce biti pobijeno. Ali
a.ko je protivnik tvrdio da je samo jedno zadovoljstvo dobro, to tvrdenje se moze pobiti na tri nacina. Jer, mi cemo
navedeno tvrdenje pobiti, kad dokaZemo da je svako zadovoljstvo dobro, iii da nijedno zadovoljstvo nije dobro, iii
da je vise od jednoga zadovoljstva dobro. A ako je teza
j<>S me odredena, - tako ako se uzme kao primer da je
mudrost jedina od vrlina znanje, - ona se moze pobiti
na cetiri nacina. Jer, ovo tvrdenje bice pobijeno kad se
dokaZe da je svaka vrlina znanje, iii da nijedna vrlina nije
znanje, ili da je poneka druga vrlina, na primer pravicnost, isto tako znanje, iii da sama mudrost nije znanje.
Korisno je takode razmotriti pojedinacne slucajeve u
kojima je poneki atribut [u tezi] afirmiran kao da pripada
ill ne pripada subjektu, - kao [sto je slucaj] i kod op5tih
problema.15 Dalje, valja razmotriti vrste, na taj naCin sto
ce se one deliti na rodove, sve dok se ne dode do onih koji
nisu vise deljivi - kao sto smo ranije naznacili.l!lll Jer,
bilo da atribut izgleda kao da pripada svakom subjektu,
ill kao da ne pripada nijednom subjektu, potrebno je po5to se [u korist svoje teze] navelo vise primera - ili da
protivnik uopste prihvati tezu, iii da navede negativan
435

primer, pokazajuci u kome slucaju nije ~~- J?alje, u slucajevima u kojima se akcidencija moze deliti bilo po rodu,
ill po broju, treba ispitati da li nijedna od ovih odredaba
ne pripada subjektu,n- tako, na prim~r, [kad se.~ potvrdivanje stava] da se vreme ne kreee 1 da ono IDJ~. kretanje, nabroje razliciti rodovi kretanja. Jer, ako IDJedna
od ovih odredaba ne pripada vremenu, jasno je da se vreme ne krece, i da ono nije kretanje. 1st~ tak?, moi~ se
dokazati da dusa nije broj, posto se svaki broJ podeh na
neparan i paran. Jer, ako dusa nije ni neparna, ni parna,
ona ocevidno nije broj.
Sto se tice akcidencija, m<>Ze se postupati takvim sredstvima [upravo slicnim onima o kojima smo govorili],
i na takav nacin.

Knjiga cetvrta
[OPSTA MESTA VRSTE]
Glava prva
[MESTA]

Posle mesta akcidencije treba ispitati mesta koja se

odnose na vrstu i na svojstvenost.l To su sastavni delovi
mesta koja se odnose na definicije,1 ali oni su, kao takvi,
retko predmet istraZivanja dijalekticara.3
Ako je protivnik postavio vrstu nekog bica, treba prvo
da upravimo paZnju na sve stvari koje pripadaju istoj
vrsti kao stvar 0 kojoj je rec, da bismo videli postoji li
neka stvar kojoj vrsta nije pridana, - kao sto smo cinili
za akcidenciju.' Tako, na primer, ako je dobro postavljeno
kao vrsta zadovoljstva, treba videti da 1i poneko zadovoljstvo nije dobro. Nairne, ako je tako, ocevidno je da
dobro nije vrsta zadovoljstva, - jer vrsta je afirmirana
od svega sto potpada pod isti rod.
Dalje, treba ispitati je li vrsta afirmirana, ne u bitnosti, vee samo kao akcidencija, - kao sto je belo afirmirano od snega, iii kao sto je ono sto se samo sobom kr~
[afirmirano] od duse. Jer, sneg nije u bitnosti beo - i,
prema tome, belo nije vrsta snega. A ni dusa nije u bitnosti ono sto se krece, nego je njeno kretanje za nju akcidencija - kao sto je i za Zivotinju cesto akcidencija "hodati"
i "biti stvor koji hoda". Dalje, ono sto se kreee ne oznaCa.va sustinu, nego ono sto dela iii sto trpi. Isto vaZi
za belo. Jer, belo ne izraZava sustinu snega, nego njegov.
437

izvestan kvalitet. Iz toga izlazi da nijedan od ova dva

izraza nije u bitnosti afirmiran.
A naroeito treba razmotriti definiciju akcidencije, da
bi se videlo da li se ona slaze sa naznacenom vrstom, kao sto je to slucaj u sad navedenim primerima. Moguce
je da se jedna stvar kreee i da se ne kreee, a, isto tako,
da bude bela i da ne bude bela. Tako nijedan od ovih
atributa nije vrsta, nego je akcidencija, posto smo nazvali
akcidencijom ono sto moze pripadati i ne pripadati jednom subjektu.5
Treba, dalje, ispitati da li se vrsta i rod nalaze ne
u istoj podeli [kategoriji], nego da li je vrsta supstancija,
a rod kvalitet, ill da li je prva relacija, a druga kvalitet.
Tako, na primer, sneg i labud su supstancije, a belo nije
supstancija, nego kvalitet. Tako, belo nije vrsta ni snega
ni Iabuda. Uzmimo, opet, kao drugi primer: nauka spada
u relacije, a dobro i lepo su kvaliteti. Tako, dobro i lepo
ne mogu biti vrsta nauke. Nairne, vrste relacije treba same
da spadaju u relacije, kao, na primer, dvostruko, jer mnogostruko, kao vrsta dvostrukog, i samo je relacija. Opste
govoreCi, vrsta mora potpadati pod istu podelu kao i rod.
Ako je rod supstancija, i vrsta mora biti supstancija, a ako
je rod kvalitet, i vrsta mora biti kvalitet. Tako, na primer,
ako je belo kvalitet, tada i boja mora biti kvalitet. A isto
je tako i za drugo.
A, opet, treba videti je li nuZno iii mogu6e da vrsta
ucestvuje u onome sto njoj treba da pripada [to je rod].
Ucestvovati znaci dobiti definiciju onoga u cemu nesto
ucestvuje. Iz ovoga je jasno da rodovi ucestvuju u vrstama, a ne vrste u rodovima. Jer rod dobija definiciju vrste, a
vrsta [ne dobija] definiciju roda. Treba videti da li data
vrsta ucestvuje ill moze ucestvovati u rodu. Na primer,
u slucaju da se jedna stvar oznaci kao vrsta bica iii jednog, iz toga proizlazi da bi vrsta ucestvovala u rodu. Nairne, biee i jedno afirmirani su od svega sto postoji, a
prema tome [afirmirana je] i njihova definicija.7
Dalje, treba videti je li istinit rod koji je pridat jednoj
stvari, dok [njena] vrsta nije istinita. Tako, na primer,

treba videti je li bice ill predmet nauke stavljen kao vrsta

predmeta misljenja. Predmet misljenja moze biti afirmiran
od nebica, posto su predmeti misljenja mnoge stvari koje
ne postoje. Medutim, jasno je da biee iii predmet znanja
nisu afirmirani od nebica. Prema tome, ni biee ni predmet
znanja nisu vrsta predmeta misljenja. Jer, i vrsta stvari
ciji je rod afirmiran mora biti afirmirana.
Treba jos razmotriti da li stvar koja treba da pripada
vrsti nije sposobna da ucestvuje ni u jednom od rodova.
Jer, nemoguee je da ono sto ne ucestvuje ni u jednom od
rodova ueestvuje u vrsti,- sem ako to nije jedan od rodova koji su dobijeni pomoeu prve podele, jer ovi ucestvuju
samo u vrsti. Ako je kretanje stavljeno kao vrsta zadovoljstva, treba videti da li zadovoljstvo nije ni kretanje
iz mesta u mesto, ni kvalitativna promena, niti inace koji
od pretpostavljenih rodova kretanja. Jer, tada je jasno da
zadovoljstvo ne moze ucestvovati ni u jednom od rodova,
a, prema tome, ni u vrsti, - posto ono sto ucestvuje u
vrsti mora ucestvovati i u jednom od rodova. Iz toga
proizlazi da zadovoljstvo ne moze biti neki rod kretanja,
a i nijedna od individualnih cinjenica koje se podrazumevaju pod recju "kretanje". Jer, individue ucestvuju u vrsti
i u rodu. Tako, na primer, pojedinacni covek ucestvuje
u ooveku i u zivotinji.
Dalje, treba videti da li termin koji treba da pripada
vrsti ima siri obim nego vrsta. Tako, na primer, predmet
misljenja ima siri obim nego bi6e, posto su biee i nebice
u isti mah predmet misljenja, i tako predmet misljenja ne
moze biti rod bica. Nairne, vrsta uvek ima siri obim nego
rod. J os treba ispitati da li su rod i vrsta jednakog obima,
- tako da li je od atributa koji pripadaju svim stvarima
[i koji su prema tome jednakog obima] jedan stavljen kao
rod, a drugi kao vrsta, - kao, na primer, biee i jedno.
Jer, bice i jedno pripadaju svim stvarima, tako da nijedno
od njih dvoje nije vrsta drugog, posto imaju jednak obim.
Isto vaii ako se ono sto je prvobitno i princip stave kao
da potpadaju jedno pod drugo. Jer, princip je ono sto je
prvobitno, a ono sto je prvobitno je princip, tako da su iii
439

ova dva izraza samo jedna ista stvar, ill da nijedna od

njih dveju nije vrsta druge. Glavno pravilo za sve ovakve
slucajeve jeste da vrsta mora imati veei obim nego rod
i nego [specificna] razlika. Jer i razlika ima manji obim
nego vrsta.
Treba jos ispitati da li pomenuta vrsta nije, ili moze
da ne izgleda, vrsta neeeg sto po rodu nije razlicito od
stvari o kojoj je rec. Ili [treba ispitati], kad se utvrdi jedna
teza, je li ona vrsta neke od tih stvari. A sve stvari koje se
ne razlikuju po rodu imaju istu vrstu. Ako je dokazano
da je ona vrsta jedne od tih stvari, tada je ocevidno da je
ona vrsta svih tih stvari; a ako je dokazano da ona nije
vrsta samo jedne od tih stvari, oeevidno je da ona nije
vrsta nijedne od njih. To je kao kad bi, na primer, neko
ko je stavio nedeljive linije [linije koje se ne mogu seei]
tvrdio da je njihova vrsta nedeljiva. Ovaj izraz [nedeljivo]
nije vrsta linija koje su deljive, a ove se ne razlikuju po
rodu od nedeljivih linija. Jer, sve prave linije nisu nikad
po rodu razlicite jedne od drugih.

Glava druga
[DRUGA MESTA]

Treba, isto tako, obratiti pamju na to da li postoji

neka druga vrsta datoga roda koja ne sadrZi datu vrstu,
i koja nije pod njom, - kao sto bi bio slucaj kad bi, na
primer, neko stavio nauku kao vrstu pravicnosti. Jer,
vrlina je takode vrsta pravicnosti, i nijedna od ove dve
vrste ne saddi drugu, tako da nauka ne bi mogla biti
vrsta pravienosti. Jer, izgleda da uvek kad jedan rod potpada pod dve vrste, jedna vrsta je sadrzana u drugoj.8
Ali ovo pravilo donosi teskoou u vise slucajeva. Nairne
neki smatraju da je mudrost u isto vreme vrlina i nauka,
a da nijedna od ove dve vrste ne potpada pod drugu.
Svi ne misle da je mudrost nauka. Ali i kad se dopusti
da je to tvrdenje istinito,' ipak 6e izgledati nufno da su
vrste iste stvari podredene jedna drugoj, ill da se obe sadrze
u istoj vrsti, kao sto to vaZi za vrlinu i nauku. Jer obe

440

poslednje potpadaju pod istu vrstu, posto je svaka od

njih stanje i sposobnost. Treba, dakle, razmotriti da li
nijedna od ove dve osobine ne pripada naznacenoj vrsti.
Jer ako vrste nisu podredene jedna drugoj, i ako obe ne
pripadaju istoj vrsti, tada naznaceni izraz ne moze biti vrsta.
Valja isto tako razmotriti vrstu date vrste, i tako uvek
treba ici dalje ka visoj vrsti i videti da li su sve vrste afirmirane od roda, i da li su afirmirane u bitnosti. J er, sve
vise vrste moraju biti bitno pridate rodu. Ako na nekom
mestu nema ovog slaganja, jasno je da naznaceni termin
nije vrsta.
Treba, uz to, videti da li vrsta ucestvuje u rodu, - i1i
ona sama, ill jedna od njenih visih vrsta. Jer, visa vrsta ne
ucestvuje ni u kakvim niZim vrstama.
Ako se jedna teza pobija, treba primeniti pravilo koje
smo dali. Ali, ako treba utvrditi tezu, i ako je pretpostavljeno da termin izrafen kao vrsta pripada rodu, ali se
samo sumnja da mu on pripada i u koliko je vrsta, dovoljno
je dokazati da je jedna od visih vrsta bitno afirmirana od
roda. Jer, ako je samo jedna od njih [od vrsta] u bitnosti
pridata, tada ee sve vrste - i one koje su vise, i one koje
su niZe od nje, - ako su afirmirane od roda, biti u bitnosti
afirmirane, tako da je i izraz koji je naznacen kao vrsta
bitno afirmiran. Treba pomo6u indukcije pokazati da ee,
ako je samo jedna od vrsta bitno afirmirana, i sve ostale
[vrste], cim su afirmirane, biti bitno afirmirane.
Ali, ako se sumnja da izraz koji je naznacen kao vrsta
potpuno pripada subjektu, tada nije dovoljno dokazati
da je neka od visih vrsta u bitnosti afirmirana o rodu.
Tako, na primer, ako je premestanje [iz mesta u mesto]
naznaceno kao vrsta hoda, nije dovoljno dokazati da je
bod kretanje da bi se dokazalo da je on premestanje, posto
postoje i drugi rodovi kretanja. Nairne treba jos dokazati
da hod ne ucestvuje ni u jednom od rodova kretanja koji
proizlaze iz iste podele [iz iste vrste kretanja], sem u slucaju
premestanja [iz mesta u mesto]. Jer, nufnim nacinom, ono
sto ucestvuje u vrsti, ucestvuje i u nekom od rodova koji
su dobijeni prvom deobom vrste. Prema tome, ako hod

441

ne ucestvuje ni u uve6avanju, ni u smanjivanju, ni u drugim

rodovima kretanja, jasno je da ~e on ucestvovati u premestanju, - tako da ~e premestanje [iz mesta u mesto]
biti vrsta hoda.
A kad se tiee stvari ciji je postavljeni rod afirmiran
kao vrsta,10 treba razmotriti je li ono sto je naznaceno
kao njegova vrsta isto tako u bitnosti afirmirano o samim
stvarima kojima je rod isto tako pridat, a, slicno tome,
da li su sve vrste koje su vise nego ta vrsta takode [pridate
stvarima]. Ako na nekom mestu nije tako, jasno je da naznaceni izraz nije vrsta. Jer, kad bi bio vrsta, tada bi sve
vrste koje su vise nego ona, a i ona sama, bile u bitnosti
afirmirane o onim stvarima ciji je rod isto tako u bitnosti
afirmiran. Ako se pobija neka teza, korisno je videti da li
nije u bitnosti afirmirana vrsta onih stvari ciji je rod isto
tako afirmiran.U Ali, ako se utvrduje neka teza, korisno je
razmotriti je li vrsta u bitnosti afirmirana. Jer, ako jeste,
iz toga ~e proizaCi da ~e vrsta i rod biti u bitnosti afirmirani od istog subjekta, tako da isti subjekt potpada pod
dve vrste. Ove vrste moraju, nuznim nacinom, biti potcinjene jedna drugoj. A ako je dokazano da izraz koji
hocemo da utvrdimo kao vrstu ne potpada pod rod, jasno
je da ~e rod potpadati pod njega, tako da ~e biti dokazano
da je taj izraz vrsta.
Valja razmotriti i definicije vrsta i videti da li one
odgovaraju datom rodu i onom sto u rodu ucestvuje. Treba,
nuinim nacinom, da definicije vrsta budu afirmirane o
rodu i o stvarima koje ucestvuju u rodu. Ako na nekom
mestu nije tako, ocevidno je da naznaeeni izraz nije vrsta.1~
Valja jos obratiti painju na to da li je protivnik stavio
[specificnu] razliku kao vrstu, uzimajuci, na primer, besmrtno kao vrstu Boga. J er, besmrtno je razlika Zivog biea,
posto su od zivih bi~a jedna smrtna, a druga besmrtna.
Prema tome, jasno je da je protivnik pogresio [ako je tako
ucinio]. Nairne, [specificna] razlika nije nikad vrsta nicega.
A ocevidno je to istinito, jer nijedna razlika ne izraiava
sustinu, nego pre neku osobinu, kao sto su, na primer,
"onaj ko hoda nogama" i "dvonoZni".
442

Treba jos razmotriti je li protivnik stavio [specificnu]

razliku u vrstu, - na primer na taj nacin sto je uzeo neparno za broj. Jer neparno je razlika broja, a nije rod. A ne
izgleda ni da razlika ueestvuje u vrsti. Jer ono sto ucestvuje
u vrsti uvek je ill rod, iii individuum; medutim razlika nije
ni rod, ni individuum. Tako je ocevidno da razlika ne ucestvuje u vrsti. Dakle ni neparno ne moze biti rod, nego
[specificna] razlika, posto ne ucestvuje u vrsti.
Dalje, treba razmotriti da 1i je protivnik stavio vrstu
u rod13 - , na primer, time sto je ono sto se dodiruje uzeo
za ono sto je kontinuirano, ill time [sto je uzeo] mesavinu
za stapanje/4 iii - kao u Platonovoj definiciji - sto je
uzeo kretanje iz mesta u mesto za premestanje sa jednog
mesta na drugo.15 Dodir ne mora nuinim nacinom da
bude kontinuitet, nego je, naprotiv, kontinuitet dodir.
Jer, sve sto se dodiruje nije kontinuirano, ali sve kontinuirano se dodiruje. Tako je i sa ostalim primerima. Svaka
mesavina nije stapanje (jer mesavina suvih stvari nije stapanje), i svaka promena mesta nije premestenje sa jednog
mesta na drugo. Hodanje nije premestanje sa jednog mesta
na drugo. 0 premestanju se govori obicno samo kod stvari
koje prelaze sa jednog mesta na drugo nevoljno [mehanicki], kao sto je to slucaj kod neoduhovljenih bi6a. Unavedenim slucajevima vidi se da rod ima siri obim nego
vrsta, obmuto onom sto bi moralo da bude.
Dalje, valja razmotriti da li je protivnik postavio
[specificnu] razliku u rod,- kao, na primer, da li je uzeo
besmrtno za Boga. 1' Iz toga bi proizaslo da rod ima obim
jednak ili ve~i [nego razlika- sto ne moze biti]. Jer, razlika ima uvek obim jednak ili v~i nego rod.
Dalje, treba razmotriti da li je protivnik stavio vrstu
u razliku time sto je, na primer, rekao da je boja ono sto
skuplja [sto cini manjim ono sto se vidi] ili da je broj ono
sto je neparno.
I [treba razmotriti]: da li je protivnik uzeo vrstu za
razliku. J er moze se izneti sledeea teza: da je mesavina
razlika stapanja i1i da je menjanje mesta razlika premestanja iz mesta u mesto. lspitivanje svih ovakvih slucajeva
443

mora se vrsiti pomo6u istih pravila, jer mesta su opsta

za sve [slucajeve]. Vrsta treba uvek da ima veCi obim nego
razlika, i ne treba da ucestvuje u razlici. Ali ako je vrsta
uzeta kao sto je [ranije] receno, nijedno od dva [pomenuta]
pravila neee vditi. Nairne, vrsta ce imati manji obim nego
razlika i ueestvovace u razlici.
Zatim, ako nijedna od razlika vrste nije afirmirana o
datom rodu, ni vrsta neee biti afirmirana. Tako, na primer,
o dusi nije afirmirano ni neparno, ni parno, - tako da
ona nije broj.11
Valja jos videti je li rod po prirodi raniji nego vrsta,
i da li, kad iscezne, nestaje i vrste. Jer, izgleda da treba
da bude suprotno.
Dalje, ako pomenuta vrsta, i1i njena razlika mogu da
nedostaju rodu, - na primer, ako je moguee da kretanje
nedostaje dusi, i1i da istinito i ldno nedostaju misljenju,
- tada nijedan od pomenutih izraza neee biti ni vrsta,
ni razlika. Jer, izgleda da vrsta i razlika prate rod, dokle
god on traje.

Glava treca
[DRUGA MESTA]

Treba jos razmotriti da li ono sto se podrazumeva u

vrsti, ucestvuje, ili moze da ucestvuje u necem sto je kontremo suprotno vrsti. Tada ee, nairne, ista stvar istovremeno
ueestvovati u kontremim suprotnostima, posto se ona
nikad ne odvaja od svoje vrste, - a, ipak, ona ucestvuje ili
moze da ucestvuje u onome sto joj je kontremo suprotno.
Dalje, treba videti da li rod ima udela u nekoj osobini
za koju je potpuno nemoguce da pripada stvarima sto
potpadaju pod vrstu. Tako, na primer, ako dusa ima udela
u Zivotu, a nijedan broj ne moze da zivi, - tada dusa ne
moze da bude rod broja.
Treba obratiti pdnju i na to da 1i je rod homoniman
vrsti, na taj nacin sto pri tome upotrebljavamo elementarne
principe koje smo oznacili.18 Jer, vrsta i rod su sinonimi.
444

Posto svaka vrsta sadrZi vise rodova, treba videti da li

je nemoguce da postoji jos i jedan drugi rod sem onog
koji je stavljen kao da pripada naznacenoj vrsti. Ako taj
rod ne postoji, jasno je da izreceni izraz uopste ne moze
biti vrsta.
Treba, isto tako, videti da li je protivnik naveo kao
vrstu neki metaforni izraz [izraz u prenesenom smislu].
Tako, na primer, kad se kde da je umerenost harmonija,
[jasno je da je] svaka vrsta afirmirana u bukvalnom [pravom] smislu reci o svojim rodovima, a [da] harmonija nije
afirmirana o umerenosti u bukvalnom smislu, vee metafomo. Jer, svaka harmonija leZi u tonovima.
Dalje, treba videti postoji li kontrema suprotnost
rodu. To ispitivanje moze se vrsiti na vise nacina. Prvo
valja videti da li kontrema suprotnost spada u istu vrstu
kao rod, kad vrsta nema kontremu suprotnost. Jer, kontreme suprotnosti moraju biti u istoj vrsti, ako vrsta nema
nikakvu kontremu suprotnost.
Ali, ako vrsta ima kontremu suprotnost, valja videti
da li se kontrema suprotnost roda nalazi u kontremo
suprotnoj vrsti. Jer, kontremo suprotni rod treba nmnim
nacinom da se nalazi u kontremo suprotnoj vrsti, uvek
kad postoji kontrema suprotnost vrsti. Sve ovo u pojedinostima postaje ocevidno pomoeu indukcije.
Sem toga, valja videti da li se kontrema suprotnost
roda ne nalazi uopste ni u jednoj vrsti, nego je sama ona
vrsta. Uzmimo kao primer dobro. Ako dobro nije u vrsti,
ni njegova kontrema suprotnost neee biti u vrsti, nego ce
sama biti vrsta, kao sto se desava kod dobra i zla. Nairne,
nijedno od njih ne stoji u vrsti, nego su vrsta i jedno i drugo.
Dalje, treba videti da li su vrsta i rod kontreme suprotnosti necem, i da li par tih kontremih suprotnosti ima
jedan srednji izraz, a ne drugi. Ako vrste imaju ne8to
srednje, rodovi ga isto tako imaju, - a ako ga imaju
rodovi, tada ga imaju i vrste, kao sto je to slucaj kad su
u pitanju vrlina i porok [vrste], pravda ili nepravda [rodovi],
gde svaki od ovih parova ima nesto srednje. Na ovo se
445

moze staviti prigovor da izmedu zdravlja i bolesti ne postoji nista srednje, iako ono postoji izmedu dobra i zla.
Ili valja ispitati da li, mazda, - i ako zaista postoji
nesto na sredini izmedu oba, to jest i vrsta i rodova, - ovo
nije izraZeno u oba slucaja na isti nacin, vee je u jednom
[slucaju izraZeno] negativno, a u drugom kao subjekt.19
Verovatno je da se ono sto stoji u sredini mora odnositi
na isti nacin u oba slucaja kao kod vrline i poroka, pravicnosti i nepravicnosti, jer u ova dva para [suprotnosti]
ono sto stoji u sredini izraZeno je negativno.20
Dalje, kad vrsta nema kontrernu suprotnost, treba ne
samo razmotriti da 1i se ono sto je kontrerno suprotno
rodu nalazi u istoj vrsti, nego da li se u njoj nalazi i nesto
srednje. Jer, u vrsti gde se nalaze krajnosti nalazi se i ono
sto stoji na sredini, kao kod belog i crnog. Jer, boja je
i njihova vrsta, i vrsta svih boja koja se izmedu njih nalazi.
Moze se staviti prigovor da nedostatak i preteranost pripadaju istoj vrsti Ger oba pripadaju zlu); medutim, prava
mera, koja stoji izmedu jednog i drugog, ne pripada zlu
nego dobru.
Mora se jos ispitati da li vrsta ima neku kontrernu
suprotnost, a rod je nema. Jer, ako vrsta ima neku kontrernu
suprotnost, i rod je ima, - kao sto je, na primer, vrlinakontremo suprotna poroku, a pravicnost nepravicnosti. Ako
se ispitaju i drugi primeri, videce se jasno da je tako. Kao
prigovor moze se navesti slucaj zdravlja i bolesti. Zdravlje
je potpuno kontremo suprotno bolesti, ali jedna odredena
bolest, koja je izvestan rod bolesti, nije kontrerno suprotna
nicem. Kao primer za to mogu posluziti groznica, i bolest
ociju, ili druge pojedinacne bolesti.
Sve ove razne nacine razmatranja treba primeniti na
pobijanje [jedne teze]. Jer, ako osobine o kojimaje govoreno
ne pripadaju postavljenoj vrsti, jasno je da dati izraz nije
vrsta. Ali ako treba utvrditi tezu, postupa se na tri nacina.
Pre svega, treba se zapitati da li kontrerna suprotnost
roda postoji u naznacenoj vrsti, kad vrsta nema kontreme
suprotnosti. Ako kontrema suprotnost postoji u vrsti,
jasno je da u njoj postoji i rod o kome je rec.

446

Zatim, valja videti da lise srednji rod nalazi u naznacenoj vrsti. Jer, gde se nalazi srednji rod, nalaze se i krajnji
rodovi.
Sem toga, kad vrsta ima kontrernu suprotnost, valja
videti da li i kontrerno suprotni rod stoji u kontremo
suprotnoj vrsti. Jer, ako se on u njoj nalazi, jasno je da
i rod 0 kome je rec stoji u vrsti 0 kojoj je rec. 21
Pored toga, i kad se pobija, i kad se utvrduje teza,
valja uzeti u obzir izvedene gramaticke oblike i srodne
pojmove, i videti da li oni na slican nacin sleduju jedan
drugom. Jer, atribut koji pripada ili ne pripada jednom
izrazu, u isto vreme pripada ili ne pripada svim izrazima.
Tako, na primer, ako je pravicnost nauka, tada je ,pravicno" - ,naucno"' a ,pravican covek" je ,naucnik".
Medutim, ako ne VaZi jedan od ovih izraza, tada ne VaZi
ni jedan od ostalih izraza.

Glava cetvrta
[OSTALA MESTA]

Dalje, treba razmotriti stvari koje medusobno stoje u

slicnom odnosu. Ta:ko prijatno stoji prema zadovoljstvu
u istom odnosu kao korisno prema dobrom. Nairne, u
svakom slucaju jedno proizvodi drugo.n Ako je zadovoljstvo u sustini dobra, i prijatno Ce biti u sustini korisno.
Jasno je da ee prijatno proizvoditi dobra, posto je zadovoljstvo dobra. lsto tako, treba razmotriti postajanja i propadanja [nestajanja]. Tako, na primer, ako je ,graditi"
- ,delati", tada je ,gradilo se" - ,delalo se"; a ako je
,uciti"- ,seeati se", tada je i ,ucilo se"- ,secalo se";
i ako je ,rastociti se" - ,propasti", tada je isto tako ,biti
rastocen" - ,biti propao", a rastocavanje je vrsta propadanja.
A isto je tako za sve ono sto proizvodi postajanje i
propadanje, kao i za sposobnosti i [njihove] primene. I,
uopste, bilo da se jedna teza pobija, ili da se utvrduje, treba
uzeti u obzir stvari prema nekoj [njihovoj] slicnosti, kao
447

sto smo to naveli za postajanje i propadanje. Ako ono sto

proizvodi propadanje proizvodi i rastoeavanje, tada ,biti
propao" jeste ,biti rastocen"; a ako ono sto proizvodi
postajanje proizvodi i stvaranje, tada ,biti postao" jeste
i ,biti stvoren", a postajanje jeste stvaranje. Isto je i sa
sposobnostima i [njihovim] primenama. Jer, ako je obdarenost nastrojenost, tada ,biti obdaren" jeste i ,biti nastrojen". A ako je upotreba neceg delatnost, tada je ,upotrebiti" - ,delati", a ,upotrebilo se" - ,delalo se".
Ako je suprotnost rodu neka lisenost, tada se jedna
[postavljena] teza [o vrsti] moze pobiti na dva nacina.
Prvo, treba ispitati da li je suprotnost u datoj vrsti. Jer,
ill se lisenost nikad ne nalazi u istoj vrsti, ill se
bar ne nalazi u istoj najbliZoj vrsti. Tako, na primer, ako
je najbliZa vrsta koja sadrZi vid ose6aj [vida], tada slepilo
neee biti oseeaj [vida]. Drugo, ako postoji lisenost koja
je suprotna i vrsti i rodu, ali ako se suprotnost roda ne
nalazi u suprotnosti vrste, tada ni sam dati rod ne moze
biti u datoj vrsti. Kad se [pri raspravljanju] pobija jedna
teza, moraju se primeniti pravila kao sto je to objasnjeno.
Ali za utvrdivanje teze postoji samo jedan [naCin postupanja]. Nairne, ako je suprotni rod u suprotnoj vrsti, tada
ce i rod o kome je rec biti u vrsti o kojoj je rec. Tako, na
primer, ako je slepilo rod neosetljivosti, vid je rod oseeaja.
A kod negacije [vrste i roda] treba obmuto postupati,
kao sto je receno za akcidenciju." Tako, na primer, ako
je prijatno u sustini dobra, ono sto nije dobro nije prijatno. A kad ne bi bilo tako, tada bi i stvar, koja nije dobra
bila prijatna. Ali ako je dobro vrsta prijatnog, tada je
nemoguce da stvar koja nije dobra bude prijatna. Jer kad
vrsta jedne stvari nije afirmirana, nijedan od njenih rodova
nije afirmiran. A ko treba nesto da utvrdi, mora isto tako
da postupa. Jer ako ono sto nije dobro nije prijatno, tada
je prijatno dobra; prema tome, dobra je vrsta prijatnog.
Ako je rod relacija, treba videti da li je i vrsta relacija.
Jer, ako rod spada u relacije, u njih spada i vrsta, kao sto
se vidi na dvostrukom i mnogostrukom," koji su i jedno
i drugo relacije. Ali ako vrsta spada u relacije, nije nuzno
448

i da rod u njih spada. Tako je nauka relacija, ali gramatika

to nije. Ili mozda i ono sto je ranije receno neee izgledati
istinito. Nairne vrlina je u sustini lepa i u sustini dobra,
ali ona je relacija, a dobro i lepo nisu relacije, nego kvaliteti.
A, zatim, treba ispitati da li se rod i odnosi na istu
styar, kad se on uzme po sebi, i kad se stavi pod svoju
vrstu. Tako, na primer, ako se dvostruko nazove dvostrukim od polovine, tada se i mnogostruko mora nazvati
mnogostrukim od polovine, - inace mnogostruko ne bi
moglo biti vrsta dvostrukog.
I, dalje, valja razmotriti da li se rod ne naziva u odnosu na istu stvar, - i na vrstu i na sve vrste svoje vrste.
N aime, aka je dvostruko mnogostrukost polovine, tada ce
se reci i da je polovina veea, i uopste, da su se udvostrucile
sve viSe vrste koje se odnose na polovinu. Maze se staviti
prigovor, da nije nuzno da se 0 jednom izrazu govori u
odnosu na jednu istu stvar, kad se govori o njemu kao
takvom, i kad se o njemu govori prema njegovoj vrsti.
Nairne, o nauci se kaze da je ana nauka o svom predmetu, ali da je ona stanje i sposobnost ne svoga predmeta,
nego duse.
Jos valja razmotriti da li su vrsta i rod upotrebljeni
na isti nacin, upravo u istim padezima, - tako, na primer'
da li se kate [u dativu] ,necem", [u genitivu] ,necega",
i taka dalje. Jer, vrsta se [ovde] mora slagati sa rodom,
kao u slucaju dvostrukog i njegovih visih vrsta. Nairne mi
kazemo ,dvostruko od necega" i ,mnogostruko od necega".
A taka je i sa naukom. J er, kao sto se kate ,nauka o
necem", tako se kate da se i njene vrste, to jest sposoonost
i stanje, odnose na ndto. Na avo bi se moglo prigovoriti
da ponekad nije tako. Jer, katemo: "visi od neceg" i ,kontremo suprotno necem" [na grckom dativ]. Medutim, ,drugi", koji je vrsta ovih izraza, ne ide [na grckom] sa
dativom, nego sa genitivom. Jer, kate se: ,drugi nego
ndto" [hEQov yaQ two~ /..eyE-em, na grckom genitiv].
I jos: valja razmotriti da li relativni izrazi koji su
slicno izrateni u padezima reci nisu slicno konvertibilni25,
kao dvostruko i mnogostruko. Svaki od ova dva izraza
29 Organon

449

tra.Zi isti genitiv i za sebe, i pri konverziji. Nairne mi k~

zemci i polovina neceg" i "vrlo mali deo neceg". Isto je
tako i s~ naukom i sa misljenjem. Predmeti na koje se odnose nauka i misljenje stoje [u grckom] u dativu, i isto je
tako kad se izvrsi konverzija. Ako u nekim slucajevima
slaganja reci zbog konverzije nisu slicna, jasno je da jedna
rec nije vrsta druge.
A, zatim, v~ja ispitati da li se rod i vrst~ od~ose na
podjednako padeza. Jer, smatra se da su oba [1 rod 1 vrs~a]
afirmirani u istim padezima i za isti broj padeza, kao sto
se vidi na primeru poklona i dara. Jer, ka.Ze se poklon
necega nekome [grcki: nvo; T] nvt], a dar necega i nekome [nvo; xai nvt]. A dar je vrsta poklona. Nairne, poklon
je dar koji ne treba da se vraca. Kod nekih stvari padezi
nisu jednaki po broju. Jer, dvostruko je dvostruko od
necega, a OflO StO nadmasa i StO je VeCe jesu takvi U
necem i od neceg [grcki: nvo; xat ,;wt]. Nairne, sve ono
StO nadmasa iii StO je VeCe, UVek nadmasa U necem i _?d
neceg. Tako, pomenuti izrazi nisu vrste dvostrukog, posto
se ne odnose na isti broj padeza kao rod. Ili mozda ne
bi bilo bezizuzetno istinito da se vrsta i rod odnose na
jednaki broj padeza.
Mora se videti i da li suprotnost roda ima suprotnost
vrste za svoju vrstu~. Tako, na primer, ako je mnogostruko
vrsta dvostrukog, da li i polovina ima za vrstu mali deo
mnogostrukog. J er, suprotnost vrste mora uvek biti vrsta
suprotnog roda. Ako se tvrdi da je na~~~ u sustin~ ~ulno
opa.Zanje, tada i predmet nauke u sustim mora b1t1 o~o
sto se opa.Za. Ali, nije tako. Svaki predmet nauke ne moze
se opa.Zati, jer ima i nekih inteligibilnih stvari koje su
predmet nauke. Predmet culnog opa.Zanja nije vrsta predmeta nauke. A ako to nije, ni culno opa.Zanje nije vrsta nauke.
Od relativnih izraza neki se nalaze nuznim nacinom
u stvarima, iii se odnose na stvari za koje se upotrebljavaju.
Takvi su, na primer, sposobnost, i stanje, i ~~la~no~t (je~
izrazi o kojima je govoreno ne mogu se nalaz1ti m u JednoJ
stvari sem u onima za koje se upotrebljavaju). A drugi
izrazi ne nalaze se nuznim nacinom u stvarima za koje se
450

upotrebljavaju, ali se mogu u njima naci (tako je, na primer, dusa predmet nauke, jer niSta ne stoji na putu da
dusa ima znanje o sebi, i ako to nije nuzno. Jer moguee je
da se ta nauka o dusi nalazi u drugoj stvari.) I najzad,
drugi izrazi ne mogu uopste postojati u stvarima za koje se
upotrebljavaju, - kao, na primer, kontremo suprotno
u kontremo suprotnom, iii nauka u predmetu nauke, sem ako predmet nauke nije dusa iii oovek. Treba razmotriti da li je protivnik stavio jedan izraz u pogresnu
vrstu,- da li je, na primer, izjavio da je pamcenje odmor
od nauke. Svaki odmor nalazi se u stvari koja miruje i na
nju se odnosi; prema tome, i odmor od nauke je u nauci.
Tako je i pamcenje u nauci, posto je ono odmor od nauke.
Ali to nije moguce, posto je pameenje u dusi.
Mesto o kome je govoreno zajednicko je i akcidenciji.
Jer, nema razlike u tome oznaciti odmor kao vrstu pameenja, iii re6i da je odmor akcidencija pamcenja. Jer, rna
na koji nacin da je pamcenje odmor, i dalje ee va.Ziti isto
dokazivanje o pamcenju.

Glava peta
[DRUGA MESTA]

Dalje, treba jos ispitati da li je protivnik svrstao stanje

u delanje, iii delanje u stanje, - tako, na primer, da li je
tvrdio da je culno opa.Zanje kretanje koje telo prenosi.
Jer, culno opazanje je stanje, a kretanje je delanje. Isto
je tako i ako se tvrdi da je pamcenje stanje koje je sposobno da zadr:Zi jednu misao. Jer, pamcenje nije nikad
stanje, nego je pre delanje.
Varaju se oni koji uvrscuju stanje u sposobnost
koja je njena posledica27 Primere za ovo imamo, kad se
blagost oznaci kao savladivanje gneva, a hrabrost i pravicnost kao savladivanje straha i :Zudnje za dobitkom.
Nairne, hrabrim i blagim naziva se covek koji je osloboden
strasti, a gospodarem sebe onaj ko je obuzet strastima,
ali ne dopusta da ga one vode. A oba ova stanja moze da
prati takva moe da, kad je covek aficiran stras6u, on joj
29

451

ne podleze, nego vlada njome. Ali u tome ne lezi sustina

hrabrosti u jednom slucaju, a blagosti u drugom, nego
ona lezi u tome da se uopste ne ose6aju takve strasti.
A nekad se stavlja kao vrsta sve sto je rna kako povezano sa radom; taka, na primer, [stavlja se] bol kao vrsta
gneva, a misljenje kao vrsta verovanja. Oba pomenuta
izraza [bol i misljenje] su na neki naCin povezani sa datim
rodovima [gnevom i verovanjem], ali ni bol ni misljenje
nisu njihove vrste. Onaj ko se ljuti oseea bol, ali se bol u
njemu stvorio pre gneva. Jer, gnev nije uzrok bola nego je
bol uzrok gneva. Prema tome, u apsolutnom smislu uzeto,
gnev nije bol28 Shodno tome, ni misljenje nije verovanje.
Nairne, moguee je da se zaddi isto misljenje, ada verovanje ne ostane isto. Ali to nije moguee, ako je verovanje rod
misljenja. Jer jedna stvar ne moze da ostane ista, ako
joj se potpuno promeni rod. Tako ista zivotinja ne moze
cas biti covek, a cas ne biti. Medutim, ako se kaze da
verovati znaci, nuznim naCinom, i misliti [u smislu: biti
ubeden], tada ee verovanje i misljenje dobiti isti obim.
A tako jedno od njih neee biti vrsta drugog. Nairne, vrsta
mora imati veei obim [nego rod].
Valja jos ispitati da 1i se oba [vrsta i rod] mogu po
prirodi nalaziti u istom subjektu. Jer, u onome u cemu se
nalazi rod, nalazi se i vrsta. Taka je, na primer, boja u
onome u cemu je belo, a znanje je u onome u cemu je
gramatika. Ako se, dakle, stid nazove strahom, a gnev
bolom iz toga ee proizaei da se rod i vrsta neee nalaziti
u istom subjektu. Jer, stid je u razurnnom delu duse
[ev 'tQJ l.oyton%&], strah u kolericnom delu [ev 'tQJ
itUJ.LOELI>Ei], bol U pozudnom delu duse [tv 'tQJ EmihJf.LTj'tL?I.W],
u kome je i zadovoljstvo, a gnev je u kolericnom delu
duse. Prema tome, dati izrazi nisu vrste, posto oni ne
postaju, prema svojoj prirodi, u istom delu duse kao
rodovi. Isto taka, ako bi se prijateljstvo nalazilo u pozudnom delu duse, ono ne bi bilo rod volje. Jer svaka volja nalazi se u razurnnom delu duse. Ovo mesto maze se primeniti ina akcidenciju. Nairne, u istoj stvari nalaze se akcidencija i ono cija je ona akcidencija,- tako da, ako se [ta dva
452

eleme~ata] . ~e pojavljuju u istoj stvari, jasno je da nije rec

o akctdenctJI.
A zatim, opet, valja ispitati da li samo u izvesnom
odnosu rod ucestvuje u vrsti o kojoj je rec. Nairne smatra
se da rod ne ucestvuje u vrsti samo u izvesnom odnosu.
Tak_? covek nije .zivotinja u izvesnom odnosu, niti je grama~~ nauka u ~es~om odnosu. A isto va:Zi i za druge
~lucaJeve. Treba vtdeti da li se u vrsti ucestvuje samo u
IZVesnom odnosu, - kad su u pitanju neki njeni rodovi.
Taka, na primer, [valja ispitati] da li se za zivotinju kate
da jev.stv~r. koji se u sust~ni culno opaza ili koji se vidi.
!er, ztvob_!lJ~ Je ..samo. ':1 tzves~om odnosu stvor koji se
~uln~ opa~a! koJt se vtdt. Ona }e stvor koji se culno opaza
1 ko~t se VIdi u odnosu na [svoje] telo, ali ne u odnosu na
[SVOJU] dusu. I taka ono sto se vidi i sto se culno opa:Za
ne moze biti vrsta zivotinje.
Nekad se ne primeti da se celina stavila u deo kao
na primer, kad se tvrdi da je zivotinja oduhovljen~ tela~
Deo ni na koji nacin nije afirmiran od celine, i taka tela
ne moze biti vrsta Zivotinje, posto je ono deo [zivotinje].
Treba jos ispitati da li je protivnik stavio kao mo6
~sposobn?st], i1i k.ao moguenost nesto sto valja kuditi iii
tzbegav31tt.. ~a pnmer, [t;eba ispitati] da li je sofist iii
klevetmk, t.h lopov oznacen kao covek koji ume da se
do~epa tudeg dobra, ili da ispreda klevete, ili da se bavi
sofiz~am.a. Jer, niko od ovih ljudi nije nazvan taka zbog
toga sto rna sposobnost da ucini naznaceno delo. Nairne
i Bog i posten eovek mogu da cine rdava dela ali oni nis~
takvi [nisu rdavi]. Jer, rdavima se nazivaju ~ni koji cine
zlo vpo_ SV_?ID slobo~nom izboru. Svaka moe je nesto dostoj!10 zeljenJa. Cak su 1 sposobnosti da se cini zlo za zeljenje, t zbo~ toga k~emo vda ih imaju Bog i valjan covek, jer
su om sposobm da cine rdava dela. Taka moe ne maze
biti vrsta onaga sto je za kudenje. Nairne, kad ne bi bilo
t~~ sled.oval? bi d~ je ono sto je kudenje dostojno zeljenja, - Jer bt postojala neka moe onoga sto je za kudenje.
A treba jos ispitati da li je stavljeno nesto sto je zbog
samoga sebe puno vrednosti, i1i dostojno zeljenja - u

453

[vrstu] mooi, moguceg i stvaralackog. Jer svaka moe, i

sve sto je moguce, i stvaralacko - dostojno je zeljenja
samo zbog neceg drugog.
A, zatim, [treba ispitati] da li je jedna stvar. koja se
nalazi u dve ili vise vrsta, stavljena samo u jednu od njih.
Neke .stvari ne mogu se staviti samo u jednu vrstu, - kao,
~a pnm~r, va~alica i klevetnik. Jer, nije klevetnik ill varah~~ ona) ko .bt hteo takav da bude, ali nije za to sposoban;
ruti onaJ ko Je za to sposoban, ali ne bi hteo takav da bude
nego je klevetnik ill varalica onaj ko raspolafe sa ob~
ova uslova. Prema tome, ovo o cemu je govoreno ne treba
staviti u jednu vrstu, nego u dve vrste.
Dalje, ponekad se [u preokrenutom redu] daje vrsta
umesto [specificne] razlike, a [specificna] razlika umesto
vrste. Primer za to imamo kad se kaze da je prenerafenost
preteranost cudenja, a da je ubedenje cvrstina verovanja.
Ni preteranost, ni cvrstina nisu vrsta, nego [specificna]
razlika. Jer, smatra se da je prenerafenost preterano cudenje, ada je ubedenje cvrsto verovanje. Tako su prenerafenost i verovanje vrsta, a preteranost i cvrstina razlika. Ako
se pretpostavi da su preteranost i cvrstina vrste tada bi
i stvari koje nemaju duse imale ubedenje i oseeaie prenerafenost. Cvrstina i preteranost necega nalaze se prisutni
u onom cemu pripadaju evrstina i preteranost. Ako je
prenerafenost preteranost cudenja, prenerafenost ce se
nalaziti prisutna u cudenju, tako da ce cudenje biti prenerafeno [a to je besmisleno]. A isto tako ubedenje ce se
nalaziti .prisutno u verovanju, ako je ubedenje cvrstina
yerovanJa , - ~ako da ce verovanje biti ubedeno [Sto je,
tsto tako, besmtsleno]. A desilo bi se [onome ko razvija
ovakvo shvatanje] da govori o cvrstoj cvrstini i o preteranoj preteranosti [sto je, isto tako, besmisleno]. Postoji cvrsto ubedenje. Ako je ubedenje cvrstina, postojaee cvrsta
cvrstina. lsto tako je i prenerafenost preterana. Ako je
prenerafenost preteranost, postojace preterana preteranost.
Ali nijedna od ove dve postavke ne moze se prihvatiti,
kao ni [kao sto se ne moze prihvatiti ni tvrdenje] da je
nauka predmet nauke, ada je kretanje pokretano.
454

Nekad. zabluda_ nastaje otuda sto se jedno trpljenje ill

osobma stavlJa u subjekt kao u vrstu koja ima ovu
os~b~~ - kao, na primer~ kad se kaze da je besmrtnost
vecru ztvot. Jer besmrtnost tzgleda da je izvesna modifikacija ili a~cide~cija zivota. Da je receno istina, jasno je
kad. se pnhvatl mogucnost da neko od smrtnog moze postatl besmrtan. Nairne niko neee re6i da ovaj eovek ulazi
u drugi neki zivot, nego da je ovaj isti Zivot dobio izvesnu
novu akcidencij~ iii modifikaciju. Prema tome, zivot nije
vrsta besmrtnostl.
Treba jos ispitati da li se jednoj modifikaciji pripisuje
za vrstu subjekt cija je ona modifikacija. Takav primer
imamo. kad se k~e da je vetar pokrenuti vazduh. Upravo,
vetar Je kretanJe vazduha. 29 Nairne, vazduh ostaje isti
i .~ad se krece, i kad miruje. Prema tome, vetar uopste
mJe vazduh. Jer, inace bi bilo vetra cak i kad se vazduh
ne bi kretao. Nairne, ostaje isti vazduh, koji je malocas
bio vetar. Isto je tako i sa drugim takvim stvarima.
A kad bi se smatralo da u ovom slucaju treba da prihvatimo kako je vetar pokrenuti vazduh, ne bi trebalo pretpostaviti da ovo tvrdenje vafi za sve stvari koje nemaju
istinitu vrstu. Nairne, to tvrdenje trebalo bi primeniti samo
na stvari cija je data vrsta istinito afirmirana. U nekim
slucajevima izgleda da ova vrsta nije istinita, kao, na primer, u slucaju blata i snega. Nairne, kafe se da je sneg
zgusnuta voda, a da je blato zemlja pomesana sa vlagom.
Ali sneg nije voda, niti je blato zemlja, i tako ni sneg ni
voda ne mogu biti vrsta. Jer, vrsta mora uvek biti istinita
za sve svoje rodove. Isto tako, ni vino nije uskisla voda u
smislu u kome kaze Empedokle, ,voda uskisla u drvetu"

'
'
- Jer vmo uopste mJe voda.
.

Jedn~

Glava sesta
[DRUGA MESTA]

Dalje, treba razmotriti da li dati izraz nije uopste

vrsta nicega, jer jasno je da on tada ne moze biti ni vrsta
roda koji je u pitanju. Valja ispitati da li se stvari koje uce455

stvuju u datoj vrsti ni u cemu po rodu ne razlikuju jedna

od druge, kao, na primer, bele stvari koje se po rodu ne
razlikuju jedna od druge. Medutim, rodovi svake vrste
su razliciti. Tako belo ne moze biti vrsta nicega.
Treba, zatim, razmotriti i da 1i je opsti [univerzalni]
atribut oznacen kao rod ili kao [specificna] razlika. Nairne
ime vise opstih atributa. 110 Tako Biee i Jedno spadaju u
opste atribute. Ako je Bice postavljeno kao vrsta, jasno je
da ce ono biti vrsta svega, posto je od svega afirmirano.
Jer, vrsta nije pridata nicem drugom nego svojim rodovima. Tako bi Jedno bilo rod Bica. Iz toga izlazi da 6e o svemu o cemu je vrsta afirmirana i rod biti afirmiran. J er
Bice i Jedno afirmirani su od svega uopste. A rod treba da
ima manji obim [nego vrsta]. Medutim, ako je neki opsti
atribut oznacen kao [specificna] razlika, jasno je da 6e ta
razlika dobiti obim jednak i1i veei nego vrsta. Jer, obim
razlike bice jednak obimu vrste, ako i vrsta spada u opste
atribute, a ako ne spada, obim razlike bice veei.
Dalje, valja ispitati da li je u subjektu vrsta pridata
rodu, - kao belo snegu. J asno je u tom slucaju da belo
ne moze biti vrsta.11 Jer, vrsta je afirmirana o rodu samo
kao o subjektu.
Valja ispitati i da li vrsta nije sinonimna rodu:. Jer,
vrsta je sinonimno afirmirana o svim rodovima. 31
Dalje, valja ispitati da li je, kad postoji jedna kontrema suprotnost i za rod i za vrstu, bolja [od tih suprotnosti] stavljena u goru vrstu. ss Iz toga bi sledovalo da se
rod koji ostaje nalazi u vrsti koja ostaje, jer se kontreme
suprotnosti nalaze u kontremo suprotnim vrstama. Tako
ce bolji rod biti u goroj vrsti, a gori rod u boljoj vrsti. Ali
smatra se da bolji rod treba da spada u bolju vrstu.
A [nepravilno se postupa] i ako se isti rod isto odnosi prema dvema vrstama, pa se on stavi u goru, a ne
u bolju vrstu. Tako [se postupa], na primer, ako se dusa
oznaci kao kretanje i1i kao pokretac. Izgleda da je dusa
princip mirovanja kao i kretanja. Ako je mirovanje bolje,
tada dusa pripada toj vrsti.
456

Dalje, valja dokazivati na osnovu onog sto je ,vise" i

onog sto je ,manje". Ako nesto [jedna teza] treba da se
pobije, valja ispitati da li vrsta dopusta vise, a rod ne dopusta, i to ni sam rod, niti izraz koji je po njemu nazvan.
Tako, na primer, ako vrlina moze da se poveeava [ako ona
dopusta vise], tada to mogu i pravicnost i pravedan covek.
Jer, jedan covek se naziva pravednijim od drugoga. Prema
tome, ako data vrsta moze da se poveeava, a rod to ne
moze- ni sam rod, ni ono sto je po njemu nazvano,tada dati izraz neee biti vrsta.
I opet: ako ono sto izgleda vise, i1i isto toliko vrsta
- nije vrsta, jasno je da ni dati izraz to nije. Ovo mesto
narocito je korisno za one slucajeve gde izgleda da rodovi
imaju vise bitnih predikata koji nisu razlikovani jedan
od drugog, te, prema tome, ne mozemo re6i koji je od njih
vrsta. Tako su, na primer, gnevu obicno bitno pridavani
[kao vrste] i bol i oseeanje pretrpljenog prezrenja, - jer
gnevan covek oseca bol i smatra se prezrenim. lsto ispitivanje primenjuje se i kad se jedan rod uporeduje sa drugim. Ako se ono sto izgleda da se vise i1i podjednako
nalazi u datoj vrsti ne nalazi u vrsti, jasno je da ni dati
rod neee biti u vrsti.
Ako se pobija [jedna teza], treba primeniti naznaceni
postupak, a ako se [jedna teza] utvrduje, mesto je neprimenljivo, ako data vrsta i rod mogu da se uveeavaju [ako
dopustaju vise]. Jer, iako oba izraza mogu da se uveeavaju
[ako dopustaju vise], niSta ne stoji na putu da jedan bude
vrsta drugog. Lepo i belo mogu da se uveeavaju, a nijedno
nije vrsta drugog. Medutim, korisno je poredenje vrsta
izmedu njih samih i rodova izmedu njih samih. Na primer,
ako jedna odredena stvar izgleda isto toliko vrsta koliko
neka druga odredena stvar, tada, ako je jedna od njih vrsta,
i druga je isto tako vrsta. Isto vafi i u slucaju ako je vrsta
ono sto manje izgleda da je vrsta, kao i u slucaju ako je
vrsta ono sto vise izgleda da je vrsta. Tako, na primer,
ako je moe, vise nego vrlina, vrsta samosavladivanja, tada, ako je vrlina vrsta, i moe ee biti [vrsta]. lsto se daje
primeniti i na rod. Ako jedna odredena stvar izgleda isto
457

toliko rod vrste o kojoj je rec koliko neka druga odredena

stvar, tada, ako je jedna vrsta, i druga je isto tako vrsta.
~ ako ono sto manje izgleda da je rod jeste rod, tada ~e
tsto tako biti rod i ono sto izgleda da je viSe rod.
. Daij:, da bi. se ~tvrdila [jedna teza], valja razmotriti je
h vrsta bttno aftrmtrana od stvari za koje treba da vazi,
pod pretpostavkom da ne postoji samo jedan dati rod nego
da }h. ima vis~! i to razlicitih. Jer, jasno je da ~e u' tome
sluca)~ ?n~ bttt vrs~a. Ali ako je dati rod jedan, valja raz~otntt Je li vrsta bttno afirmirana i od drugih rodova, Jer ~e opet sledovati da je vrsta afirmirana od vise i razlicitih rodova.
. Ali,. po.sto neki smatraju da je i [specificna] razlika
bttno aftrmtrana od rodova, valja razlikovati vrstu od
[specificne] razlike na taj nacin sto ce se iskoristiti osnovni
principi ? kojima je ranije84 bilo reci. Tako se smatra,
prvo, radt toga sto vrsta ima vecr obim nego razlika, a zatim
z~g. toga sto _je za oznacavanje sustine jedne stvari zgod~Je tmv~no':a~ vr~tu nego .~azliku. Jer, kad se kaZe da je
COVek ZlVO!illJa, t~me Se ~Se po.kazuje Sta je COVek, nego
kad se kaze da Je on bt~e koje hoda nogama. Najzad,
[tako se smatra] zato sto razlika uvek oznacava kvalitet
vrste, a vrsta ne oznacava kvalitet razlike. Kad se kaZe
,bi~ koje hoda nogama", oznacava se zivotnja izvesnog
kvaht~ta .. A. kad se kaze ,zivotinja", tada se bicu koje hoda
ne pndaJe tzvestan kvalitet.
Tako razliku treba odvajati od vrste. - Izgleda da je
- ako je muzicar covek koji [nesto] zna- tada i muzika
n~ka nauka, i ~a je - .ako se onaj ko hoda pokreee hodaDJem ~ .tada 1 h~anJe kretanje. A posto je tako, valja
razmotntl VrStU UkOJU ho6emo nesto da postavimo na nacin
o k<?me smo govorili. Tako, na primer, ako se zeli dokazati
da Je nauka u sustini ubedenje, valja razmotriti je li ube~en onaj ko raspo~~e naukom, ukoliko je zna. Jer, jasno
Je da ~e nauka bttt neko ubedenje. Na isti nacin valja
postupati u drugim takvim slucajevima.
Ali tesko je razlikovati od vrste atribut koji uvek
(logicki] prati jednu stvar, i ako se ta stvar ne moze kon458

vertirati sa atributom. Jedna stvar moze [logicki] da prati

drugu stvar u univerzalnom smislu, a da druga stvar ne
prati prvu u univerzalnom smislu. Tako, na primer, mir
uvek prati tisinu bez vetra, a deljivo prati broj, ali obrnuto
nije slucaj (jer sve deljivo nije broj, niti je mir tisina bez
vetra). A posto je sve to tako, treba pretpostaviti - kad
sam covek dokazuje - da termin koji uvek sleduje jeste
vrsta, kad drugi termin ne moze da se konvertira s prvim
[jer vrsta uvek logicki prati rod, ali rod ne prati logicki
vrstu]. Ali, ako protivnik iznosi ovaj dokaz, njega ne treba
odobriti u svim slucajevima. Tom dokazu moze se postaviti
prigovor da nebi~e sleduje svemu sto postaje (jer ono sto
postaje ne postoji) i da izmedu njih nema konverzije (jer
ne postaje sve ono sto ne postoji), a ipak nebiee nije vrsta
onoga sto postaje. A uopste ne postoje nikakvi rodovi nebica [jer ovo ne moze biti vrsta].
0 rodu treba raspravljati onaka kao sto smo naznacili.

Knjiga peta
' [OPSTA MESTA- PRAVILA- 0 ONOME STO JE
.
SVOJSTVENO]

Glava prva
[0 SVOJSTVENOM I NJEGOVIM RAZNIM RODOVIMA]

Da li je naznaceni atribut svojstven ili nije, treba razrnotriti na osnovu sledecih mesta [pravila].
Data svojstvenost1 je takva i1i po sebi i uvek, ili u odnosu na nesto drugo i za izvesno vreme. Tako, na primer,
eoveku je svojstveno po sebi da bude po prirodi pitoma
Zivotinja. Svojstveno u odnosu na nesto drugo jeste, na primer, za dusu u odnosu na telo- da prva vlada, ada drugo
sluzi. Vecno svojstveno je, na primer, za Boga da bude
besmrtno biee. Vremenski svojstveno jeste, na primer, za coveka da Se Seta pO mestu Za te}esne Vezbe [to "('Uf..I.Vcl<JLOV).
Data svojstvenost u odnosu na ne8to drugo2 proizvodi i1i dva, i1i eetiri problema. Sarno dva problema proizlaze, kad se ista svojstvenost, koja se pridaje jednoj stvari,
drugoj odrice,- tako, na primer, kad se kaie da je svojstveno coveku u odnosu na konja da bude dvonozan. U
ovom slucaju moguce je pokusati da se dokaie da covek
nije dvonozan, a i da je konj dvonozan; na oba naCina svojstvenost bi bila unistena. Ali ako se, od dve svojstvenosti,
jedna prida jednom, a odrekne drugom subjektu, a ako se
druga prida drugom subjektu, a odrekne prvom, - dobice
se cetiri problema. Tako biva, na primer, kad se kaie da je
svojstveno coveku, u odnosu na konja, da covek ima dve

461

1!-oge, a ~~:mj cetiri~ Jer, moguce je pokusati da se doka.Ze da

coyek Olje dvonozan, i da je on po prirodi cetvoronozan
a 1sto !ako [mo~ce)e pokusati da se doka.Ze] da je konj
dv~>nozan, a da .mJe cetvoronozan. I ma kakvo bilo tvrdenje
koJ~. se dokazuJe, postavljena svojstvenost ne moze da se
odrz1.
~vojstveno po sebi jeste ono sto je dato kao svojstve~<?st ~edne .stv~n u poredenju sa svima drugim stvarima,
~ sto Je razhkuJe od svega. Tako je, na primer svojstvenost
coveka: smrtna zivotinja sposobna za nauku.' Svojstvenost
~ odnosu prema necem drugom [relativna svojstvenost]
Jeste ono sto raz!ikuje jednu stvar ne od svega ostalog,
nego samo od neceg ?dre5fenog. Tako je svojstveno vrlini
u odnosu prema nauc1 to sto prva postaje po prirodi u vise
d~lova ~us~, a. druga samo u razumnom delu duse i kod
~)lea koJa ImaJu razum. Svojstvenost koja uvek postoji
Jes~e ona koj.a je i~tinita u svako doba i koja nikad ne pre~taje. VTa~a Je svojstvenost za Zivo bice da bude sastavljeno
1Z duse 1 ~ela. Vremenska svojstvenost jeste ona koja vazi
s~o za ~esno vreme i ne prati uvek subjekt nufnim
nacmom.. Pnmer za ov~ jeste kad je jednom izvesnom coveku svojstveno da se seta po trgu.
Pridava~je rel.ativne. svojstvenosti sastoji se u tome
~to se o?~eduje razhka koJa se nalazi iii u svim individuama
1 u':ek, 1h u v~cem delu vremena i u vecini slucajeva. Tako
svojstv.enost c.ovekovav u od~osu prema konju, koja va.Zi
~vuda 1 uvek, Jeste da covek rma dve noge. Jer, svaki covek
Ima uve~. ?ve noge! a nijedan konj nikad nema dve noge.
A [sp~c1f1c~a]. ~azhka koja va.Zi u veeem delu vremena i
za yeemu md1v1dua, sastoji se u tome sto je, na primer,
~VOJStv~_?O razumnom delu duse da zapoveda pozudnom
1 ~olencno~ delu, sto jedan zapoveda, dok drugi slusaju.
f\li raz_umm deo duse ne zapoveda uvek, nego se katkad
nJemu 1 zapoveda, a i pozudnom i kolericnom delu se uvek
ne z~p~veda, nego v ovaj ponekad i zapoveda, - naime
kad Je covekova dusa rdava.
'
~o~c~ najbolj.e svojstvenosti [koje su plodne za raspravlJanJe] jeSU SVOjStvenosti po sebi, i one koje SU vecne,

i one koje su relativne. Relativna svojstvenost proizvodi

vise problema, kao sto smo rekli malocas [u ovoj istoj
glavi 128 b 22]. Nairne, ima dva iii cetiri problema koji
postaju nuznim nacinom, i zato mora da bude i vise dokaza
]toje oni stvaraju.
0 svojstvenom po sebi i o uvek svojstvenom moze se
raspravljati u odnosu na mnoge stvari, iii se oni mogu
posmatrati s obzirom na vise vremena. 0 svojstvenom po
5ebimoze se raspravljati s obzirom na mnoge stvari. Nairne,
ono sto je svojstveno mora pripadati svom subjektu u odnosu na sva bica, tako da ako subjekt nije odvojen od svega
clrugog, svojstvenost ne moze biti pravilno data. Svojstvenost koja uvek postoji daje se posmatrati u odnosu na
razna vremena. Nairne ako svojstvenost ne pripada subjektu, iii ako mu nije pripadala, iii mu neee pripadati, ona ne moze biti svojstvenost. Medutim vremensku svojstvenost ne posmatramo ni u kom drugom vremenu sem u
sadasnjosti. Prema tome, o njoj nema mnogo dokaza. A
problem zgodan za raspravljanje jeste onaj koji stvara
umoge cvrste dokaze.
Svojstvenost koja se zove relativna treba da bude
ispitana pomoeu mesta [pravila] koja se daju primeniti na
akcidenciju. Valja videti da 1i akcidencija pripada jednoj
, stvari, dok ne pripada drugoj.S A svojstvenosti koje uvek
1
~. postoje i koje su bitne valja razmotriti na osnovu sledeeih
mesta.
Glava druga
[MESTA- PRAVILAl

Pre svega, valja ispitati da 1i svojstvenost mozda nije

pravilno izrazena, iii jeste.
Da hi se znalo je li ta svojstvenost izra.Zena pravilno
ill nije, prvo mesto [pravilo] jeste znati da li je svojstvenost
postavljena na osnovu termina koji su manje poznati iii
ViSe poznati nego subjekt. A pri pobijanju [teze] valja ispitati [je 1i svojstvenost postavljena] na osnovu manje pozna-tib termina, dok pri utvrdivanju [teze] treba razmotriti
da li
4
je ona postavljena na osnovu poznatijih termina. Da hi

463
462

se saznalo je li [svojstvenost postavljena] na osnovu manje

poznatih termina, valja, pre svega, ispitati je li data svojstvenost uopste manje poznata od subjekta cija je svojstvenost naznacena. Jer, ako je tako, znaci da svojstvenost nije
pravilno postavljena. Mi postavljamo svojstvenost radi toga
da poznamo stvar. Zbog toga, svojstvenost mora biti odredena terminima koji su poznatiji nego stvar. Jer, samo
tako moze se subjekt tacnije saznati. Tako, na primer,
ako se stavi da je svojstvenost vatre to sto ona najviSe
lici na dusu, upotrebljava se za objasnjenje [vatre] dusa
koja je manje poznata nego vatra (jer mi bolje znamo sta
je vatra nego sta je dusa). I zbog toga se ne moze pravilno
staviti da je svojstvenost vatre da bude ono sto najvise
lici na dusu. A moglo bi se, isto tako, ispitati da li je pripadanje svojstvenosti subjektu manje poznato nego sam subjekt. Jer, ne samo da svojstvenost treba da bude poznatija
nego stvar, vee valja da bude poznatije i to data svojstvenost pripada stvari. Jer, ako se ne zna da li svojstvenost
pripada izvesnom subjektu, neee se znati ni da li ona pripada samo tom subjektu. Tako, i u jednom i u drugom
slucaju svojstvenost postaje nejasna. Tako, na primer, ako
se uzme da se svojstvenost vatre sastoji u tome da bude
prvi element u kome se po prirodi nalazi dusa., tada se
iskoriscuje nesto sto je manje poznato nego vatra, - a to
je [pitanje] da li dusa pripada vatri, i da li joj prvobitno
pripada. Zbog toga svojstvenost vatre ne moze biti pravilno
odredena ako se tvrdi da je ona prvi element u kome se
dusa po prirodi nalazi.
Pri utvrdivanju teze mora se razmotriti da li je svojstvenost odredena poznatijim terminima, i to terminima
poznatijim na svaki od dva nacina o kojima smo govorili.
Jer, tako bi svojstvenost bila pravilno odredena. Od mesta
koja utvrduju da je svojstvenost pravilno odredena, jedna
pokazuju da je ona samo u tom pogledu, a druga mesta
da je apsolutno pravilno odredena. Tako, na primer, kad
se kaie da je svojstveno zivotinji da ima culno opazanje,
- tada su upotrebljeni poznatiji izrazi i nacinjena je svojstvenost poznatijom na oba [pomenuta] nacina. Tako je

posedovanje culnog opaianja u tom pogledu pravilno odredeno kao svojstvenost zivotinje.
Zatim, kad je rec 0 pobijanju Uedne teze], treba razinotriti da li jedna od reci upotrebljenih da objasni svojstvenost ima vise znacenja, iii ceo izraz ima nekoliko smisla. Jer, u tom slucaju, svojstvenost ne bi bila pravilno
data. Posta, na primer, ,opaiati" ima nekoliko znacenja,
- pre svega ,imati culno opaianje"' a zatim ,upotrebiti
~ulno opazanje", ne odreduje se pravilno svojstvenost
iivotinje kad se kaie da je ona po prirodi sposobna da
opaia. Zbog toga se za odredivanje svojstvenosti ne sme
upotrebiti ni ree ni recenica koje imaju nekoliko smisla,
zato sto vise znacenja izrazenog cine nejasnim ono sto se
kaZe, jer se onaj ko na tome hooe da se oproba u raspravljanju pita koje od razlicitih znacenja ima receno. Jer svojstvenost je data radi ucenja [radi toga da se upozna stvar].
Sem toga, valja dodati da kad neko svojstvenost tako odredi, on se nuznim nacinom izlaie pobijanju, - naime, kad
protivnik izvodi svoje zakljucivanje na osnovu onaga medu
razlicitim znacenjima izraza koji se ne slaze sa onim o cemu
je rec.
Medutim, pri utvrdivanju [jedne teze] valja obratiti
painju na to da nijedna od pojedinacnih reci i nijedan
od celih izraza nema vise znacenja. Jer, tada bi svojstvenost bila pravilno postavljena. Posta, na primer, nemaju
vise znacenja ni ,telo", ni ,ono sto se najlakse kreee ka
gornjem mestu", niti celina obrazovana iz pomenute reci i
pomenute recenice, - bice pravilno reci da je, u tom pogledu, svojstveno vatri da bude telo koje se najlakse kreee
ka gornjem mestu.5
Zatim, pri pobijanju [jedne teze] valja razmotriti da li
je uzet u vise smisla subjekt cija se svojstvenost daje, a da
[pri tome] nije odredeno u kome je od tih znacenja svojstvenost stavljena. Jer, [u tom slucaju] svojstvenost ne bi
bila pravilno stavljena. Uzroci zbog kojih je tako, ne mogu
biti skriveni zbog onaga sto je ranije [u ovoj istoj glavi,
129 b 7] reeeno, jer iste posledice proizlaze nuznim nacinom.
Tako, na primer, izraz ,ovo znati" ima vise znacenja (taj

464

30 Organon

465

izraz znaci da sam subjekt ima znanje, da se on sam sluZi

znanjem, zatim da se ima znanje o tom subjektu i da se
upotrebljava znanje koje se ima o tom subjektu). I zato
svojstvenost izraza ,ovo znati" neee biti pravilno postavljena, ako nije odredeno u kome je od ovih razlicitih znacenja svojstvenost postavljena.
Kad se utvrduje [teza], valja razmotriti da li izraz
cija se svojstvenost odreduje ima vise znacenja, iii je on
jedan i prost. Jer, [u drugom slucaju] svojstvenost bi bila
pravilno postavljena. Tako bi se, na primer, - posto se
o coveku govori samo u jednom smislu - pravilno odredila svojstvenost coveka kad bi se reklo da je on po prirodi pitoma Zivotinja.
Zatim, kad je rec o pobijanju [teze], treba razmotriti
da li se pri [odredivanju] svojstvenosti viSe puta isto kaie.
Cesto sene primeeuje da se to cini i pri [odredivanju] svojstvenosti, kao [sto se cini] i pri [postavljanju] definicija.
Svojstvenost koja bi imala takav nedostatak, ne bi bila
pravilno postavljena. Nairne, ponavljanje zbunjuje onoga
ko ga slusa. Tako, numim nacinom, smisao postaje nejasan,
i ono sto se govori izgleda brbljanje. A na dva nacina moze
se dogoditi da se jedno isto vise puta kaie. Prvi nacin sastoji
se u tome da se ista rec vise puta ponavlja, - kao kad se,
na primer, svojstvenost vatre odreduje time ~to se tvrdi
da je ona najtanje telo medu telima (ovde je rec telo dvaput
reeena). A drugi nacin sastoji se u tome sto se umesto reci
stave njihove definicije, - kao kad se, na primer, kao
svojstvenost zemlje stavi da je ona supstancija koja, od svih
tela, po prirodi najvise tezi donjem mestu, i tada se, umesto
reci ,telo", upotrebi izraz ,takve [materijalne] supstancije".
Jer, ,telo" i ,takve supstancije" jesu jedno isto. Ovde bi
se rec ,supstancija" dvaput upotrebila. Tako, nijedna od
ovih svojstvenosti nije bila pravilno data. Pri utvrdivanju
[teze] treba obratiti painju nato da se jedan izraz ne upotrebi vise puta. Jer, tada [kad se na to obrati painja] svojstvenost se pravilno odreduje. Tako, na primer, posto
se, u slucaju kad se kaie da je svojstveno coveku da bude
bice sposobno za nauku, - nijedan izraz nije vise puta

466

vpotrebio, - u tome smislu pravilno je odredeno ono

Ito je svojstveno ooveku.
.
Zatim, kad se pobija [teza], valja ispitat~ d~ li je, p~~
odredivanju svojstvenosti, protivnik upotrebto tzraz k~Jl
svemu pripada [univerzalni atribut]. Izraz koji ne od':aJ~
subjekt od drugih stvari, ne bi bio ni od kakv~ konsti:
Nairne, potrebno je da izrazi koji. o~r~uj'! s':?Jstveno~tt
odvajaju subjekt, kao sto ga odvaJaJU 1 tzr~ k?J odr~UJU
definicije. Shodno tome, svojstv~nost. ne b~ blla pravtlno
odredena. Na primer, ako se stav1 da Je svoj~tven<?st nauke
da bude ubedenje koje se ne daje ~kolebatl nekim. do~a
zom, zato sto je jedno,- upotrebljava se z~ [odredtv~J~]
svojstvenosti izraz ,jedan", koji sve~u. pnpad~ [koJl Je
univerzalni atribut]. Prema tome, ne bt bilo pravtlno odredeno ono sto je svojstveno nauci.
Pri utvrdivanju [teze] valja obratiti painju nat? da s~
ne upotrebi nikakav zajednicki a~but, nego naztv. kOJl
odvaja subjekt od svake druge stvan. Jer, tada ce svojstvenost, u tome pogledu, biti pravilno o~edena: Tako,. na
primer, kad se kaie da je. svojstve~o ~vo~ b~tu da tma
dusu ne upotrebljava se mkakav zaJednicki atrtbut. A posto j~ taka, - posedovanje. duse _je, u t~I? pogl~du, pravilno_stavljeno kao ono StO Je SVO)Stveno ZlVOm btCU.
Zatim, pri pobijanju [teze] valja ispi~ti d~ ~ je da~o
vise svojstvenosti istoga subjek:ta, ~z obJ~SnJenJa da J~
vise njih stavljeno. Jer, u tom slucaJu, .s~~J.stvenost ne b1
bila pravilno stavljena. Kao sto u defini~tJama ne ~eb~
nista dodavati izrazu koji oznacava sustinu, taka m pn
[odredivanju] svojstvenosti ne tre?a ni~ta dodavati izr~
koji cini svojstvenost subjek:ta, Jer bt takvo dodavanJe
bilo nekorisno. Tako, na primer, kad se kaie da je sv_?jstv~
nost vatre da bude najtanje i najl~~e telo,: - n~~~ceno J~
vise svojstvenosti Uer svaka od nJih moze. se tst~tto rea
samo o vatri). Zato se nije pravilno odredtla svoJstvenost
vatre kad je receno da je ona najt~le i najlakse tel~. J?a
bi se utvrdila [jedna teza], treba paztti d~ sene odr~d1 VIse
svojstvenosti za isti subjek:t, nego samo Jedna, - Jer taka
bi, u tom pogledu, svojstvenost bila pravilno utvrdena.

467

Kad se, na primer, kaie da je svojstveno tecnosti da bude

!elo koje !Doze da uzima svaki oblik, - odredena je samo
Jedna svo}stvenost, a ne vise njih. Prema tome, u tom pogledu svojstvenost tecnosti pravilno je postavljena.

Glava treca
[DRUGA MESTA]

~a~im, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da li je

[pr_otiv_n_1k] u~otrebio sam subjekt cija se svojstvenost odreduJ~, 1b neki o~ ~jegovih. rodova.. Jer, u tom slucaju,
svojstvenost n~ b1 bd~ pravll_no stavljena. Nairne svojstvenost se odreduje da b1 se subjekt saznao. Ali subjekt ostaje
uvek nepozn~t, kao sto. je i. svojstvenost bila nepoznata,
~' ~~m toga, ~~-dan od nJegovih rodova je docniji nego on,
1 ntje P.?znatiJ1.. Tako, na ovaj nacin, subjekt ne postaje
poznatiJ1. Na pnn;t~r ~~d. se kai~ da je svojstveno zivotinji
da b~d~ supstanc1Ja C1J1 Je rod covek, primenjuje se jedan
od nJenth r~ova. ~re~a tome, svojstvenost nije pravilno
odr~deJ?-a. P~1 utv~d1~~Ju [teze] treba paziti da se ne upotreb1 ~1 subjekt, 1 m Jedan od njegovih rodova. Nairne,
tada b1, u t?m smislu, svojstvenost bila pravilno odredena.
Tako, na P~.1~er, ~k~ se odredi da je svojstveno zivom bicu
~a se s~~tOJ1 ~ duse 1 tela, - tada se nije upotrebio ni subJek~ mti koJ1 od njegovih rodova. Prema tome u tom
s~tslu, odredilo bi se pravilno ono sto je svojstve~o zivom

bu~u.

Na ~sti nacin v~ja r~motr~~i i druge odredbe koje ne

cme s~bJ_ekt. poz~a~Jlm, II~ g~ cme takvim. Pri pobijanju
!reba 1sp1tab da .1~ Je [~rotivruk] upotrebio ono sto je subJektu sup~o-~o, ~ uop~~e nesto sto mu je po prirodi istovremeno, 1h st_o J~ docruJ~ nego on. Jer, u tom slucaju svojst~eno~t. ne b1 bila praVIlno odredena. Suprotnosti su po
pnrod1 1Stovremene, a OllO sto je po prirodi istovremeno
jed~?m subjektu, i1i sto je docnije od njega, ne cini ga poznatijlm. Tako, ka~ se, na primer, kaie da je svojstveno
dobru da bude naJveea suprotnost zlu, - upotrebljena je
suprotnost dobru, i, prema tome, svojstvenost dobra nije
v

468

pravilno odredena. Pri utvrdivanju [jedne teze] valja paziti

4a se ne upotrebi nikakva suprotnost i niSta sto je po pritodi istovremeno jednom subjektu i1i sto je docnije od njep. Jer u tome slucaju bi, u ovom pogledu, svojstvenost
hila pravilno odredena. Tako, na primer, ako se stavi da
je svojstveno nauci da bude najpouzdanije ubedenje, tada
5e nije upotrebila ni suprotnost, niti nesto sto je po prirodi
istovremeno subjektu, niti nesto sto je docnije od njega.
Prema tome, u tom pogledu pravilno je odredeno ono sto
je svojstveno nauci.
'
Zatim, pri pobijanju, valja razmotriti da li je protivnik
.stavio za svojstvenost nesto sto ne prati uvek subjekt,
nego mu ponekad nije svojstveno. Jer, u tom slucaju svoj$tvenost ne bi bila pravilno oznacena.8 Nairne tada ne bi
bilo nu:Zno da i ime subjekta mora biti istinito za ono cemu,
po pretpostavci, takva svojstvenost pripada. lsto tako,
tada ne bi bilo nuzno ni da ime subjekta bude istinito za
ono cemu, po pretpostavci, takva svojstvenost ne pripada.
Sem toga, i kad se svojstvenost odredi, nije jasno da li ona
pripada subjektu, posto mu mozda nedostaje. I tako nije
oeevidno da 1i je to svojstvenost. Tako, na primer, kad se
uzme da je zivotinji svojstveno da secas kre6e a cas miruje, time je data svojstvenost koja katkad prestaje da to
bude; i zbog toga svojstvenost nije pravilno uzeta. Pri utvr(!ivanju teze valja razmotriti da li se stavilo kao svojstvenost ono sto je uvek to, nuznim nacinom, - jer tada bi se
svojstvenost u tom pogledu pravilno postavila. Tako, na
primer, ako se uzme da je vrlini svojstveno da ucini valjanim onoga ko je ima, - tada je kao svojstvenost navederio
ono sto uvek ide za vrlinom. U ovom slucaju pravilno je
navedeno ono sto je svojstveno vrlini.
Zatim, pri pobijanju, valja videti da li je protivnik stavio svojstvenost koja sad postoji, i pri tome propustio da
kaie kako je dao svojstvenost koja sad postoji. Jer, u tom
Slucaju, svojstvenost ne bi bila ispravno postavljena. Prvo,
sve ono sto se cini suprotno navici traii objasnjenje, a
Svi su navikli da stavljaju kao svojstvenost atribut koji
uvek prati subjekt. Drugo, stvar ostaje nejasna kad se ne

469

ka.Ze tacno da li se zelela staviti sadasnja svojstvenost.

A ne treha pru.Zati izgovor kritici. Tako, kad se uzme kao
svojstvenost jednog odredenog coveka cinjenica da on sa
nekim sedi, uzima se svojstvenost koja sad va.Zi. [U ovom
slucaju] svojstvenost nije pravilno data, ukoliko je naznacena hez odredbe. Kad se utvrduje [teza], treha ohratiti
pa.Znju na to da li je, pri stavljanju sadasnje svojstvenosti,
tacno odrec:teno da je to sadasnja svojstvenost. Jer, tada
hi u tom pogledu ono sto je svojstveno hilo pravilno stavljeno. Na primer, ako se ka.Ze da je svojstveno jednom odredenom coveku da se sad seta, pa se ta svojstvenost
tacno stavi, ona je, u tom slucaju, pravilno utvrdena.
Zatim, pri pohijanju, treha razmotriti da li je protivnik oznacio takvu svojstvenost da se njeno pripadanje saznaje samo culnim opa.Zanjem. Jer, u tom slucaju svojstvenost ne hi hila pravilno postavljena. Nairne, sve sto se
daje culno opaziti postaje neizvesno kad se nac:te van culnog opa.Zanja. Jer, tada je nepoznato da li [ono sto se
daje culno opaziti] jos pripada suhjektu, jer se to samo
pomoeu culnog opa.Zanja daje saznati. To ce hiti istinito
kad su u pitanju atrihuti koji ne prate uvek suhjekt nuZnim
nacinom. Kad se, na primer, kao svojstvenost sunca navede da je ono najsjajnije nehesko telo koje se kre6e vise [iznad] zemlje, tada je, pri oznacavanju svojstvenosti, upotrehljen izraz da se sunce kreee vise zemlje, sto se upoznaje
samo culnim opa.Zanjem. Zhog toga svojstvenost sunca nije
pravilno odredena. Nairne neizvesno je da 1i se sunce, kad
zac:te, [i dalje] kreee vise zemlje, jer nam tada nedostaje
culno opa.Zanje.
Pri utvrdivanju [teze] valja razmotriti da li je postavljena svojstvenost koja nije opa.Zena pomocu senzacije,
iii koja, i ako se daje culno opaziti, ocevidno pripada suhjektu nuZnim nacinom. Naime, tada je svojstvenost u ovom
pogledu pravilno odrec:tena. Ako se, na primer, odredi da
je svojstvenost jedne povrsine ono sto je ohojeno kao
prvi suhjekt, - pri tome je upotrehljen culni kvalitet hiti
obojen, ali je taj kvalitet takav da ocevidno uvek pripada

470

suhjek~. Prema tom~~ u tom pogledu, pravilno je odredena svo]stvenost povrsme.

. .
. .
Dalje, pri pohijanju valja videti da h Je [p~otivmk]
oznacio definiciju kao svojstvenost. Jer, tada svoJstven<~;t
ne hi hila pravilno data. Nairne, svojstvenost ne tre~a a
objasni bitnost neeega. Tako, na pr~~r, ka.d se ~aze da
je svojstvenost covekova to sto je on Zl':'O htce .koje ho~a
no ama i koje ima dve noge, --:, time ~e stavlJe!lo da Je
sv~jstveno coveku ono sto oznacava nJegovu bt~nost. A:
time svojstvenost covekova nij~. pra':il':lo postavl]ena.. P?utvrc:tivanju [teze] valja ohratiti P.aznJU n~ to da 1~ J~
stavl' ena svojstvenost predikat kOJl . se JJ?-OZ~ konve~ratl

Jh. ktom ali koj'i ne izra.Zava njegovl httnost. Narme,

sa su Je
,
.
.
'In
na
tada hi svojstvenost u tom snn~lu btl~ ~ravt o ozna~e .
: Tako na primer, ako se postavtlo da Je coveko~a svojstve nost da bude zivotinja po prirodi pitoma, tada Je odre~en~
svojstvenost koja je predikat koji se mo~e konve~tratl
sa suhjektom, ali koji ipak ne izra.Zava nJegovu btt.?ost.
Prema tome je, u tom pogledu, pravilno odredena covekava svojstvenost.
Zatim pri pohijanju valja razm<?triti d~ li je pro~~
odredio s~ojstvenost, ali nije _u~r~~to suh]ekt u. sustinu.
Za svojstvenosti, kao i za defllliCIJe, potrehno. Je d~ ~e!
rvo, stavi vrsta, a da se zatim dod~du ostalt ternnm .~
~a oni odvoje suhjekt od drugih stvan. Prema .~orne, s~OJ
stvenost koja nije na ovaj nacin odr~dena ':llle p~avtlno
.
Tako na primer kad se kaze da Je svojstveno
v

stavIJena.
'
'
Zivotinji da ima dusu, time nije odr~~en~ ~tvo~Ja u ~Je
vtim Zbog toga svoj'stvenost ztvotinJe mJe pravilno
DOJ SUS

d 1'
postavljena. Pri utvrc:tivan]U [!~ze] val]~ razmotrtti :'- ~

sustini odreden suhjekt CIJa se svojstvenost stavlJa, 1

JeU
.
..
d.
t
oda li su potom dodati ostah termllli. J er, ta a ~e u om P .
gledu svojstvenost pravilno data. Tako, n~ pr~er, ako Je
odredeno da je coveku svojstveno da hude ztv? bt~e sposobno za nauku, _ stavljena je svojstvenost, posto Je odreden
subjekt u njegovoj sustini.. Pre~a tome, u tom pogledu
covekova svojstvenost pravtlno je odrec:tena.
v

471

Glava cetvrta
[DRUGA MESTA]

. Da li j~ svojstv~~ost pravilno data, iii nije, valja ispitati na nacme. o koJima Je govoreno. A valja razmotriti
pomoeu. sledecih .mest~ _Pit.~nje da li ono sto je oznaceno
ka? svojstvenost Jeste 1h IDJe potpuna svojstvenost. Mesta
koJa P?tpu.no utvrduju da je svojstvenost pravilno odredena btce tsta kao ona koja stavljaju pravu svojstvenost.
:'-ko smo .?ve poslednje oznacili, i prva mesta ce biti izlozena sa nJrma.
. Pre ~-y.ega; pri pobijanju valja razmotriti svaki rod
su?Jekta CIJU Je svojstvenost protivnik naveo. Tako na
pn~er, treba vi?~ti da li svojstvenost ne pripada nijed~om
od !th ro?ova. ~h da li ona nije istinita u odnosu na odredem subjekt, th da li to nije svojstvenost svakog od tih
rodova u odnosu n.a subjekt cija je svojstvenost oznacena.
Jer,. tada ono sto Je odredeno kao svojstvenost neee biti
SVOJSt~enos.t. Tako, na primer, posto nije istina za geo~etr~ da Je ~esposoban da bude prevaren nekim zakljuc.tvanJem (nrume geometar se vara kad nacrta pogresnu
ftguru), n~ m~z~ se odrediti kao svojstvenost naucnika da
o? ne. moze btti prevaren nekim zakljucivanjem. Pri utvrdrv~nJU teze ya.lj~ obratiti pafuju na to da li je odredena
svojstvenost rstmrta u s-yim slucajevima i da li je istinita
~ odnosu ~ kom~ govonmo.. !er, tada ce ono sto je oznaceno da IDJe svojstvenost, bttl svojstvenost. Tako na primer, posto je oznaka: ,zivo bice sposobno za nau~" istinita o svak?m coveku, i to ukoliko je on covek, posta6e covekova svojstvenost oznaka: ,zivo bice sposobno za nauku".
. . ~vo ~est.? ~p~t~e~ljava se za pobijanje.8 Nairne, treba
~Sptt~tl .d~ h ':ll-Je lS~llll!.tS~~ ~oji .se odn?si na OllO cije je
1mve tstl~t?, 1 d.a .h . IDJe tstlmto rme koJe obelezava ono
J cemu Je tskaz tstlmt. Zatim, da bi se utvrdila [tezal treba
r~motri~ da ~i _je _i .iskaz ~fir~ran o onom cije je im~ afir~~~ 1 da h Je 1 rme af1rmrrano o onom o cemu je izkaz
1ll1 Jllll an.
. Zatim, priJ?O\;>ij~ju v~lj~ videti da li iskaz nije afirruran o onom CIJe Je rme aftrrmrano, i da 1i ime nije afirmi-

rano o onom o cemu je iskaz afirmiran. Jer, u tom slucaju,

ono sto je oznaceno kao svojstvenost neee biti svojstvenost.
Tako, na primer, posto je [oznaka]: ,Zivo bice koje ucestvuje u znanju" istinita o Bogu, a predikat covek nije afirmiran o Bogu, - [oznaka:] ,Zivo bice koje ucestvuje u
znanju" ne moze oznacavati covekovu svojstvenost. Pri
utvrdivanju [teze] valja razmotriti da li je i ime afirmirano
o onome o cemu je iskaz afirrniran, i da li je iskaz afirrniran o onom cije je ime afirrnirano. Jer, u tom slucaju, ono
sto je oznaceno kao da nije svojstvenost bice svojstvenost.
Tako, na primer, posto je predikat: ,zivo bice" istinit o
onome o cemu je istinito: . ,imati dusu"; a posto je: ,imati
dusu" istinito o onome ciji je istiniti predikat: ,zivo biee",
- [oznaka:] ,imati dusu" bice svojstvena ,zivom bicu".
Dalje, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da li je protivnik stavio subjekt kao svojstvenost onoga sto se nalazi
u samom subjektu. Jer, u tom slucaju ono sto je oznaceno
kao svojstvenost nece biti svojstvenost. Tako, na primer,
navesti vatru kao svojstvenost najtanjeg tela, znaci oznaciti subjekt kao svojstvenost njegovog predikata. Nairne,
vatra ne moze biti svojstvenost najfinijeg tela. Subjekt nece biti svojstvenost onoga sto se nalazi u samom subjektu,
zbog toga sto bi tada ista stvar hila svojstvenost mnogih
stvari koje su razlicite po rodu. Jer, isti subjekt ima vise
predikata koji su razliciti po rodu i koji samo njemu pripadaju. Ako se svojstvenost tako odredi, subjekt ee biti
svojstvenost svih tih predikata. 9 Pri utvrdivanju [teze]
valja obratiti painju na to da li je, kao svojstvenost subjekta, navedeno ono sto se nalazi u subjektu. Jer, tada ce svojstvenost biti ono sto je protivnik naveo da nije svojstvenost,
pod pretpostavkom da je to afirmirano samo od stvari
cija svojstvenost treba to da bude. Tako, na primer, kad se
kaie da je svojstvenost zemlje da bude po rodu najteze
telo, navodi se da je svojstvenost subjekta nesto sto VaZi
samo o toj stvari, i sto je afirmirano kao njena svojstvenost, - i zbog toga je svojstvenost zemlje tacno odredena.
Zatim, pri pobijanju [teze], valja obratiti painju na to
da li je protivnik odredio svojstvenost na osnovu ucestvo-

473

vanja . Jer, u t~~ slu~aju ono sto je oznaceno kao svojstyenos~ ne~e bttl ~VOJStvenost. Atribut u kome subjekt
uces~Je pnpada nJegovoj bitnosti. A ovakav atribut bice
[speciftcna] .razlika koja va.Zi samo za jedan odredeni rod.
Ta~o, na p~er, .kad se kao covekova svojstvenost naznaci
da Je on btee koJe hoda nogama i koje ima dve noge _
tada je odre~ena s~ojstvenost na osnovu ucestvov~ja.
Zbog tog~: .. ~~~~ koJe hoda ~ogama i koje ima dve noge"
- ne maze bttl .c?vekova SVOJstve~tost. Pri utvn1ivanju [teze] mora se pazttl da sene odredt svojstvenost na osnovu
~cestv~v~ja, nit~ kao ono sto oznacava bitnost subjekta,
1 ~~ JOJ s~ subjekt mo~e uzajamno pridati. Jer, u tom
sluca!_U SVOJ.Stvenost Ce btti ono sto je protivnik naznacio
da ~Je svoJs~~enost. Tako, na primer, ako se oznaci kao
~vo~stvenost. ztvog..bica prirodna sposobnost za culno opaZanJe, - time ntje odredena svojstvenost ni na osnovu
uce~tvovanja, niti [je odredena] kao da oznacava bitnost
subJe~ta, i ako joj se subjekt moze uzajamno pridati. I zato
~~ pnr~dna sposobnost za culno opaianje biti svojstvenost
ztvog btca.
1

Zatim, pri _pobijanju [t~ze] treba razmotriti da li svojne moze da bude tstovremena onom cije je ime
afrrmrrano, nego je iii docnija iii ranija od subjekta.u
u drugom slucaju, ono sto je oznaceno kao svojstvenost
neee biti svojstvenost - iii nikad, iii bar ne uvek. Taka'
n~ primer, posto je moguce da setanje po javnom tr~
pnpada nekom [stvoru] ranije iii docnije nego coveku zbog !oga setanje J:?O javnom trgu iii nije nikad, iii 'mje
uvek c~v.ekov~ .SVOJ~tvenost. Pri utvrdivanju [teze] treba
razmotnti da li Je atrtbut uvek nuinim nacinom istovremen
stv~ri, a da pri tome nije ni njena definicija ni [specifiena]
raz~~ Jer, t~.da ee .biti svojstvenost ono sto je protivnik
oznacto d~. ntJe. svojstvenost. Tako, na primer, posto je
?.znaka; ,ztvo btce sposobno za nauku" uvek nuinim nacm~m lSt?vre~~n~ C?Veku, a pri tome nije ni [specificna]
razlika, ru defmtCtJa covekova, - oznaka: ,Zivo bice sposobno za nauku" bice svojstvena coveku.
s~en<;>st

474

Zatim, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da li isti

atribut nije svojstven stvarima koje su iste kao subjekt,
ukoliko su iste. Jer, u tom slucaju ono sto je navedeno
kao svojstvenost ne bi bilo svojstvenost. Na primer, posto
onome za cim valja teZiti nije svojstveno da izgleda dobra
nekim ljudima, onome sto treba zeleti isto taka nije svojstveno da izgleda dobra nekim ljudima. Jer, ono za cim
valja teZiti i ono sto treba zeleti jesu isto. Pri utvrdivanju
[teze] treba razmotriti da li je isti atribut svojstvenost jedne
stvari koja je ista kao subjekt, ukoliko je ista. Jer u slucaju
da je tako, ono sto je oznaceno da nije svojstvenost, bice
svojstvenost. Taka, na primer, posto vaii kao svojstveno
coveku, ukoliko je covek, da ima dusu koja se sastoji iz
tri dela, - zbog toga ce i smrtnom bicu, ukoliko je smrtno,
biti svojstveno da ima dusu koja se sastoji iz tri dela. Ovo
mesto daje se primeniti i na akcidenciju. Jer, istim stvarima, ukoliko su iste, isti atributi treba iii da pripadaju ili
da ne pripadaju.
Zatim, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da 1i svojstvenost stvari koje su po rodu iste kao subjekt nije uvek
po rodu ista kao svojstvenost o kojoj je rec. Jer, tada ono
sto je oznaceno kao svojstvenost ne bi hila svojstvenost
subjekta o konie je rec. Tako, na primer, postoji istovetnost
po rodu izmedu coveka i konja Oer oba pripadaju vrsti
Zivotinje]. Posta nije uvek svojstveno konju da sam od
sebe stoji, - nece biti ni svojstveno coveku da se sam od
sebe kreee. Jer, ,sam od sebe se kretati" i ,sam od sebe
stajati" jesu identiCni po rodu, posto svaki od ta dva atributa pripada svakoj od ovih Zivotinja - eoveku i konju ukoliko su oni zivotinje [ziva bica].
Pri utvrdivanju [teze] treba razmotriti da li je uvek
istinita za stvari koje su po rodu istovetne kao subjekt svojstvenost koja je po rodu ista kao svojstvenost o kojoj
je rec. Jer, tada Ce ono sto je protivnik oznacio da nije
svojstvenost ipak biti svojstvenost. Tako, na primer, posto
je svojstvenost coveka da bude ,zivo bice koje hoda nogama i koje ima dve noge", i svojstvenost ptice bice da bude
,stvor koji ima krila i dve noge". Jer, svaki ovaj izraz
475

jeste isti po rodu, ukoliko su covek i ptica rodovi koji

spadaju u istu vrstu zivotinje, a druga dva izraza [,koji
hoda nogama i ima dve noge", i ,koji ima krila i dve noge"] obelezavaju [specificne] razlike vrste- zivotinje. Ovo
mesto je la:lno, kad jedna od naznacenih svojstvenosti pripada samo jednom rodu, a druga mnogima, - kao, na
primer, kod predikata ,koji hoda nogama i ima cetiri noge".
Posta se o ,istom" i ,drugom" govori u vise smisla,
- tesko je onome ko sofisticki uzima stvari da navede
svojstvenost koja pripada samo jednoj stvari i njoj jedinoj.
Ono sto pripada jednoj stvari koju prati neka akcidencija,
pripadaee i akcidenciji, kad se ova stavi zajedno sa subjektom cija je akcidencija. Tako, na primer, ono sto pripada coveku pripadace i belom coveku, ako postoji beo covek, a ono sto pripada belom coveku, pripadaee i coveku.
Mogle bi se voditi i prazne prepirke o veCini svojstvenosti,
i isticati da je subjekt drugi po sebi, a da je drugi sa [svojom] akcidencijom, i reei, na primer, da je drugi covek, a
drugi beo covek - i, dalje, da je drugo stanje, a da je opet
drugo ono sto je nazvano prema stanju. Jer sto pripada
stanju, pripada6e i onom sto je nazvano prema tom stanju,
a sto pripada onome sto je oznaceno prema nekom stanju,
pripadaee i stanju. Tako, na primer, posto je i preimucstvo
naucnika oznaceno prema nauci, ne moze biti svojstvenost
nauke to sto je ona upoma prema raspravlj,anju, jer bi tada
i naucnik bio uporan u raspravljanju. Pri utvrdivanju
[teze] valja naglasiti da subjekt akcidencije nije potpuno
drukciji od akcidencije, koja je stavljena sa subjektom
cija je akcidencija, i ako se kaZe da je drukciji zato sto je
razliCit nacin postojanja dve stvari. Nairne, nije isto za
eoveka da bude covek, i za belog coveka da bude beo covek. A moraju se razmotriti i oblici reci [padezi], i treba,
na primer, reei za naucnika da ce on biti ne ono sto je
upomo u raspravljanju, nego onaj ko je uporan u raspravljanju. A o nauci valja reei da je ona ne ono sto je upomo
u raspravljanju, nego ona koja je upoma u raspravljanju.
Nairne, svim odbrambenim sredstvima valja odgovarati
protivniku koji se sluZi svim oruijem.

Glava peta
[DRUGA MESTA]

Zatim, pri pobijanju [teze], valja razm~triti. da.li se

protivnik koji hoce da odredi 0!-!0 sto po pnrodtv pnpada
subjektu, izra:lava na nacin koJI o~~acava vono s~o uvek
pripada subjektu. Nairne, u tom slucaJU uopste ce.IZgledati
da treba odbaciti ono sto je navedeno kao SVO]Stvenost.
Tako, na primer, kad se kao covekova svojstvenos~ naved~
da on ima dve noge, smatra se da je oW:e~en atnbut _kOJl
mu po prirodi pripada. Medutim, ovaJ tzraz o.~nacav:'l
atribut koji uvek pripada coveku,' Prem~ !orne, Olje SVOJstveno coveku da ima dve noge, 1er sv~~~ coye~ nema dve
noge. Pri utvrdivanju teze valja obratitt paz.nJU .na ~o da
li se zeli odrediti svojstvenost koja po pnr~~ pn~ada
subjektu, i da li se to izrazava na zg~an nacm. Nan~e,
tada u tom pogledu svojstvenost ne mozve da bude p~btje
na. Tako, na primer, kad se navede kao covekova svojstvenost da je on zivo bice sposobno za n~uku, ta~a s~ ne samo
zeli oznaciti svojstvenost koja posto]t po pnrodi .nego se
ova i izra:lava. Prema tome, tako odr~ena .~voJstvenost
ne moze se pobiti, niti se moze dokazatl da mJe covekova
svojstvenost da bude zivotinja sposobna za nauku.
Sem toga, za sve sto je receno o subjektu. zbog neko~
prvog subjekta, i1i o subjektu koji je sam stavlJe~ kao_prvt,
- tesko je odrediti svojstvenost. Ako ~e odredt svojst~~:
nost subjekta prema drugom nek~m su_bJektu, ova 6e vaztti
i za prvi subjekt, a ako se odredt svojstvenost prvog. subjekta ana ee biti afirmirana i o drugom. Tako, na pnmer,
ako ~e obojenost navede kao svojstvenos~ povdine, tada ce
obojenost vaZiti i za telo. A ako se oboJ~nost nav~~e kao
svojstvenost tela, ana ce biti ~~~a t od povrsme. lz
toga izlazi da samo im~ ?~~ bttt tstimto o onome o cemu
v v
je isk.az o svojstvenosti tstimt.
Kod nekih svojstvenosti dogada se da naJce~. zabl~
da dolazi otuda sto nije odredeno kako s~ naznacuje SVOJstvenost i kojim stvarima ona treba da pnpada.
477

476

. . s.vi se trude da navedu kao svojstvenost izvesne stvari

~h atnbut koji joj po prirodi pripada - kao coveku da
~a dve noge; i1i atri~:mt koji joj stvarno pripada _ kao
l~esnom COVeku da Ima Cetiri prsta; iii atribut koji joj
pnp.ada .P~ ro~u - ~a? .vatri da se sastoji iz najtanjih
~sti~aL Il1 a!?~ut. kOJ1 JOJ u potpunosti pripada - kao
z1v~~J1 da ztvt; 1li atribut koji joj pripada ukoliko ona
zavts1 od neke druge stvari - kao dusi da bude mudra
ill atribut koji pripada stvari kao prvom subjektu - ka~
razumnom delu duse mudrost; iii zato sto je stvar u izvesnom ~tanju - kao. st~ na_ucniku pripada da bude nepokoi~?lJ1V u raspravlJaDJU Uer naucnik nece biti nepokoleblJ1~ u raspra':ljanju ni zbog eega drugog nego samo
zato sto se nalaz1 u tzvesnom stanju) iii zato sto je stvar
st~je koje je svojina ne~ega - kao ~auka kojoj pripada,
da Je n~ mogu pokolebati raspravljanja; iii zato sto u njoj
~cestVUje Dek~ <f:ugll: Stv~ - kao sto zivotinji pripada
culno opaZ3"1J~ U~r 1 nes...to .drugo - na primer, covek
~ rasl?olaze culmm opazanjem, ali samo zato sto vee
uces~vuJe ~ vrsti zivotinje); iii, najzad, zato sto ona ucestvuJe ~ ~ecem drugom - kao sto izvesnoj Zivotinji pripada da z1vt.
Prema tome, ako sene doda izraz po prirodi" pada
se u ~~bludu,. zato sto j~ moguce da atribut koji po prirodi
postoJ1 ne. pnpa~a stvan kojoj po prirodi pripada, - kao
sto, na p~er, coveku J?rip~da da ima dve noge. Pada se
~ zabludu 1 kad ~e ne objasm da se kao svojstvenost naznacava stvaran ~trtbut, zato sto taj atribut neee biti [docnije]
takav kaka'\}e sad, pa ...n~ moze pripadati ovom subjektu,
- kao, na pnme.r, u slucaJu kad covek ima cetiri prsta. Pada se u zabludu 1 ako se ne objasni da se jedna stvar uzima
~ao prvi subjekt, iii kao nazvana prema nekom drugom subJ~ktu, - zato sto, u ovom slucaju, samo ime neee biti istimtije od .onoga cij~ je iskaz 0 svojstvenosti istinit,- kao sto
~~ na pnmer, oboJenost navodi kao svojstvenost povrsine
1h ~ela. Pada se u zabludu i ako se unapred ne kaZe da je
~VOJ~tvenost osnovana na stanju jedne stvari, iii na tome
sto Je pomenuta stvar stanje neke druge stvari, - jer u
478

tom slucaju ona ne moze biti svojstvenost. Jer, ako se

prida svojstvenost jednoj stvari na osnovu toga sto je
ona stanje neke druge stvari, svojstvenost ce pripadati
i onome sto ima to stanje. A ako se prida svojstvenost
jednoj stvari zato sto ona ima jedno stanje, ta svojstvenost
ce pripadati i tom stanju. Takav je, na primer, slucaj da
se bude nepokolebljiv u raspravljanju, - kad se ovo poslednje stavi kao svojstvenost nauke iii nauCnika. Pada se
u zabludu i ako se unapred ne oznaci da svojstvenost
pripada stvari zato sto stvar ucestvuje u necem, iii zato
sto nesto u toj stvari ucestvuje. Nairne, u tom slucaju svojstvenost ce pripadati i nekim drugim stvarima. Ako se
odreduje svojstvenost jedne stvari na osnovu toga sto neka
stvar ucestvuje u njenom subjektu, svojstvenost ee pripadati i stvarima koje u njemu ucestvuju. A ako se ta svojstvenost odreduje na osnovu toga sto subjekt stvari ucestvuje u necem, svojstvenost ce pripadati i stvarima u
kojima subjekt ucestvuje. Takav je, na primer, slucaj ako
se zivljenje stavi kao svojstvenost jednog pojedinacnog
roda Zivotinje - iii zivotinje uopste. U zabludu ce se pasti
i ako se ne objasni da se odreduje svojstvenost koja pripada rodu. Nairne, tada ce svojstvenost pripadati samo
jednoj od stvari koje potpadaju pod izraz Cija se svojstvenost oznacava. Jer, ono sto se pridaje u najjacoj meri pripada samo jednoj od tih stvari. Ovo, na primer, biva u slucaju kad se stavi, kao svojstvenost vatre, osobina najlakseg
elementa. Ponekad se pada u zabludu i kad se doda ,po
rodu". Nairne, [da bi to objasnjenje bilo dovoljno] trebalo
bi da postoji samo jedan rod stvari odredenih da prime
svojstvenost, uvek kad se doda izraz, po rodu". Ali kod
nekih stvari, kao, na primer, kod vatre, to nije slucaj. Ne
postoji samo jedan rod vatre; ugalj, plamen i svetlost su
vatra, ali su po rodu razliciti. Ali, ne treba da postoji drugi
rod sem jedinog naznacenog roda uvek kad je dodat izraz
,po rodu"' - zbog toga sto 6e svojstvenost 0 kojoj je rec
pripadati vise jednim, a manje drugim rodovima, - kao
sto vatri pripada da se sastoji iz najtanjih cestica. Jer,
svetlost je sastavljena iz tanjih cestica nego ugalj i plamen.
479

~! ~o ~e sme d~ bude, sem ako i ime ne pripada vise onom

~JI Je tzraz ~VOJStvenosti istinitiji, -

inace, ne bi se ispu!IJ~V~~?. p~avllo, po kome, onde gde je izraz svojstvenosti

IStimtiJI 1 Ime treba da bude istinitije. Ovome treba dodati
da.~e se dogoditi da isti atribut bude svojstven kako izrazu
kOJI. ga .Potpuno ~a tako i onome sto ga ima u najjacoj
men u tzr~ koJI ga potpuno ima, - kao sto se desava
~o~ v~tre koJ~. ~e sas!oji iz najtanjih cestica. Nairne ovaj
1st~ atnbu.t [kOJI Je svoJstven vatri] bice svojstven i svetlosti
posto se 1 svetlost sastoji iz najtanjih cestica.
'
Ako protivnik tako odreduje svojstvenost njega treba
~.a~asti. Me~utim mi sami ne treba da trpim~ da nam se
Clni taka~ pngovor, nego, cim se oznaci svojstvenost valja
da odredtmo na koji je nacin ona oznacena.
'
. Z~tim, pr~. pobijanju [teze] valja razmotriti da li je
prottvm~ ,oznac10V stv~r kao Vsvojstvenost nje same, Jer, U
t~l!l slu~aJu, ono sto Je oznaceno kao svojstvenost _ nece
btti. SVOJ~t_venost. JerJ svaka styar ~~a sobom pokazuje
SVOJU .sus~u. ~.ono sto pokazuJe sustmu nije svojstvenost,
nego Je de~ctJa. Tako, na primer, kad se kaie da je primerno SVOJsn:eno lepom, upravo dobrom u moralnom smislu --:- d~ta Je stvar kao svojstvenost same sebe (jer su
~~~o I ~nmerno istovetni), i zbog toga primerno ne moze
btti ~VOJstveno lepom. Pri utvrdivanju [teze], valja obratiti
paZnJU n~ to. da se stv~ ne oznaci kao svojstvenost sebe
same, ~o~to Je postavljen jedan predikat koji je sa njom
kon~~rtibil~. Jer, tada ce ono sto je pretpostavljeno kao
da niJe SVOJS~enos~ biti syojstvenqst. Tako, na primer, ako
se p~etpostavt da Je svojstvenost Zivotinje da bude oduho~lJena supstancija, tada se nije pretpostavila stvar kao
s~OJStven.?st s~e sebe, nego je oznacen predikat koji sa
nJom sto}~ u ';!ZaJa~om odnosu. Prema tome, oduhovljena
SUpstanctja btce SVOJStvenost zivotinje.
Zatim,. kad ~u u P!!anju stvari koje se sastoje iz slicnih
del~va; ValJ~ pn pob.tJ.anJu razmotriti da li svojstvenost
celine ne V~I za deo, IIi da li svojstvenost dela nije afirmirana od. celine. u tom slucaju, naime, ono sto je oznaceno
kao SVO]Stvenost - neee biti svojstvenost. Ovo moze da se
480

desi u nekim slucajevima. Nairne, kad su u pitanju stvari

koje se sastoje iz slicnih delova, svojstvenost se moze oznaciti iii kad se razmotri celina, iii kad se obrati painja na
ono sto je afirmirano od dela. Ni u jednom od dva navedena
slucaja svojstvenost nije tacno odredena. Kad je rec o
celini, moze se, na primer, reti da je svojstvenost mora da
bude najveea mnozina slane vode. Time je odredena svojstvenost neceg sto je sastavljeno iz slicnih delova, ali je na
taj nacin stavljena svojstvenost koja ne vaii za deo (jer
jedno pojedinacno more nije najveea mnozina slane vode).
Prema tome, svojstvenost mora ne moze biti da je ono
najveca mnozina slane vode. A ako je ree o delu, - kad
se stavi da je svojstveno vazduhu da se moze udisati, tada je
naznacena svojstvenost neceg sto se sastoji iz slicnih delova.
Ali time je data svojstvenost koja vaii za neki odredeni
vazduh, ali ne za vazduh uopste (jer se svaki vazduh ne
daje udisati). Prema tome, svojstvenost vazduha ne moze
biti da se on moze udisati. - Pri utvrdivanju [teze] valja
razmotriti da li je ono sto je istinito o svakoj od stvari
koje se sastoje iz slicnih delova - isto tako svojstvenost
tih stvari kad se one uzmu kao celina. Jer, tada bi ono sto
je [po protivnikovom izlaganju] oznaceno kao da nije svojstvenost- bilo svojstvenost. Tako, na primer, posto vazi
za celu zemlju [za svaki deo zemlje] da prirodnim kretanjem tezi nadole, i posto je to svojstveno jednom odredenom delu zemlje, ukoliko je taj deo zemlja, - bice
svojstvenost zemlje da prirodnim kretanjem tezi nadole.

Glava sesta
[DRUGA MESTA]

Zatun, tamo gde su u pitanju suprotnosti, treba, prvo,

uzeti u obzir kontrerne suprotnosti, i pri pobijanju [teze]
valja razmotriti je li kontrerna suprotnost odredene svojstvenosti - svojstvenost kontrerno suprotnog subjekta.
Jer, u tom slucaju, druga kontrerna suprot!lost neee _biti
svojstvenost drugog kontrerno suprotnog subjekta. Uzmtmo
kao primer sledece. Nepravicnost je kontrerna suprotnost
31 Organon

481

pravicnosti, a najveee zlo je kontrema suprotnost najveeem

dobru. Ali najveee dobro nije svojstvenost pravicnosti.
Prema tome, najveee zlo ne moze biti svojstvenost nepravicnosti. Pri utvrdivanju [teze] valja razmotriti je li kontrema suprotnost odredene svojstvenosti - svojstvenost
kontremo suprotnog subjekta. Nairne, u tom slucaju bi i
druga kontrema suprotnost hila svojstvenost drugog kontremo suprotnog subjekta. Uzmimo sledeCi primer. Zlo je
kontrema suprotnost dobra, a ono od eega valja bezati jeste
kontrema suprotnost onoga sto valja zeleti. A posto je ono
sto valja zeleti svojstvenost dobra, ono od cega valja bezati
biee svojstvenost zla.
Drugo, valja pre svega razmotriti relativne pojmove.
A pri pobijanju [teze] valja obratiti paZnju na to da Ii
korelativan pojam stavljene svojstvenosti nije svojstvenost
korelativnog pojma subjekta. Jer, tada ni drugi korelativan
pojam ne bi bio svojstvenost korelativnog subjekta. Uzmimo sledeei primer. Dvostruko je relativan pojam polovine, a ono sto nadma8uje relativan je pojam onoga sto je
nadmaseno. Ali ono sto nadma8uje nije svojstvenost dvostrukog. Zbog toga polovina ne moze imati za svojstvenost
ono sto je nadmaseno. Pri utvrdivanju teze treba obratiti
paZnju na to da li korelativan pojam stavljene svojstvenosti
ima za svojstvenost korelativ subjekta. Jer, i u tom slucaju
ce drugi korelativni pojam biti svojstvenost korelativnog
subjekta. Tako se, na primer, govori o dvostrukom u
odnosu na polovinu, a o dva u odnosu na jedan. A svojstvenost dvostrukog jeste da se odnosi kao dva prema
jedan, i stoga ce biti svojstvenost polovine da se odnosi
kao jedan prema dva.
Na treeem mestu, pri pobijanju [teze] treba razmotriti
da li svojstvenost posedovanja nije izraz nazvan po njemu.
Jer, u tom slucaju svojstvenost lisenosti ne bi bio atribut
koji je nazvan po lisenosti. A ako izraz nazvan po lisenosti
nije svojstvenost lisenosti, u tom slueaju ni izraz nazvan
po posedovanju ne bi bio svojstvenost posedovanja. Tako,
na primer, posto se ne oznacava kao svojstvenost gluvoee
nedostatak senzacija sluha, neee biti ni svojstvenost sluha
482

postojanje senzacija sluha. Pri utvrdivanj~ [tez~] treba

razmotriti da li je izraz nazv~ po _posedovanJU svoJS~~enos~
posedovanja. Jer, ~ tom.slucaJU ~az nazvan po ~~~enos~
bi~e svojstvenost hsenosti.. A ako tzr.az nazvan po lisenostt
jeste svojstvenost lisenostt, tada ee ~az n~an po ~ose
dovanju biti svojstven<?st posed<?van~a. Tako ~e, na pnme;,
gledanje svojstveno vtdu,, ?kohk<;> 1mamo vtd.. I zato J~
slepilu svojstveno da ne vtdt, ukoliko nemamo v.tda - kOJl
bi, po prirodnoj sposobnosti, trebalo da poseduJemo.
1
Zatim, valja razmotriti afirmaciju i ne~~ciju/ i t<?
13
pre svega same predikate Ovo mesto .s~uzt ~~o p~l
pobijanju. Tako,. na ~rime~, treb.a. ~azmotriti da h Je .svoJstven subjektu afumativan 1zraz, tli tzraz nazvan po afi;maciji. Nairne, u tom slucaju ne bi bio s~~jstven s?bJekt~
negativan izraz iii iz;az n.azva~ P? negaciJl. I ako Je SV?,~
stven subjektu negabvan 1zraz th tzraz n~an po. neg~ClJI,
- u tom slucaju ne~e biti svojstven subjektu ~trmabvan
izraz iii izraz nazvan po afirmaciji. Tako, na pnmer, po~to
je oduhovljenost svojstvena zivoD:I bicu, - neoduhovlJenost neee biti svojstvena zivom bt~.
Drugo,u treba !azmotriti .~irmativn~ iii. n~gat~VJ?-~
predikate, kao i subjekte o ko~1ma su. <;>m ~ram 1h
negirani. Uz to pri pobijanju valJa obra~tl paZn~? n~ to. da
li afirmativni iziaz nije svojstven subjektu .k~Jl afi~tra.
Nairne, u tom slucaju ni negativan t~~ ne bt ~~o svo~stven
subjektu koji negira. A ako negati~an waz m~e. svo~stven
subjektu koji negira, ni afirmativan waz neee ,!>tti ~~oJs~en
subjektu koji afirmira. Tako,. na. pt?mer, po~to ztvo b~ee
nije eovekova svojstvenost [IsklJuCiva osobma], .ne-z~vo
bi6e neee biti ne-Covekova svojstyenost. I ~<? ne-~vo bt6e
izgJeda da nije svojstvenost ne-~oveka, . m ~vo btce neee
biti covekova svojstvenost. Pn utvrdivanJU teze ~reba
razmotriti da li je afirmativan izraz svoj~tven?st sub}ekt~
koji afirmira. Jer u to~ slu~aju i neg~tivan tz~az b1.o bt
svojstven subjektu kOJI n~g~ra. ~k~ 1e ~ega~van tz~az
svojstven negativnom ..sub}ek~, 1 afirmativan. tzraz b1~e
svojstven subjektu kOJI afirmira. T~o. n~ pnme~, po~to
je ne-Zivom bieu svojstveno da ne ZIVI, ztvom bu~u b1~e
483

svojstveno da zivi. A ako izgleda svojstveno zivom bicu

da zivi, izgledace svojstveno ne-zivom bicu da ne zivi.
. . Treee, valja razmotriti same subjekte, i pri pobijanju
treba obratiti pafnju na to da li je naznacena svojstvenost
svojstvena subjektu koji potvrduje. U tom slucaju, naime,
isti izraz nece biti svojstven i subjektu koji odrice. A ako
je naznaceni izraz svojstven subjektu koji odrice, on ne
moze biti svojstven subjektu koji potvrduje. Tako, na
primer, posto je oduhovljenost svojstvena zivom. bicu,
oduhovljenost ne moze biti svojstvena ne-zivom bicu. Pri
utvrdivanju [teze] valja se drzati sledeceg stava: ako naznaceni izraz nije svojstven subjektu koji potvrduje, on ce
biti svojstven subjektu koji negira. Medutim, ovo mesto
je pogresno. Jer, afirmativan izraz nije svojstven subjektu
koji odrice, niti je negativan izraz svojstven subjektu koji
afirmira. Nairne, afirmativan izraz nikako ne pripada
subjektu koji odrice, a izraz koji odrice, i ako pripada
subjektu koji potvrduje, ne pripada mu kao svojstvenost.
Zatim dolazi u obzir slucaj kad treba razmotriti cianove jedne iste podele. Ovde pri pobijanju [teze] treba videti
da li nijedan clan podele nije svojstven nijednom od drugih
clanova. Tada, naime, stavljeni izraz nece biti svojstvenost
onaga za ciju je svojstvenost stavljen. Tako, na primer,
posto zivo bice koje culno opafa nije svojstvenost nijednog
zivog bica koje je smrtno, inteligibilno zivo bice neee biti
svojstvenost Boga. Pri utvrdivanju [teze] valja obratiti
pafnju na to da li je koji od drugih clanova podele svojstven svakom od onih i.Zraza koje podela obuhvata. Jer,
u tom slucaju, izraz koji ostaje bice svojstvenost onaga
sto [po protivnikovom izlaganju] nije svojstvenost. Taka,
na primer, posto je svojstveno mudrosti da u sustini po
prirodi bude razumni deo duse, - tada, ako se svaka od
drugih vrlina uzme tako [kao da je preimucstvo jednog
odredenog dela duse] - bice svojstveno umerenosti da
u sustini po prirodi bude vrlina pozudnog dela duse.
484

Glava sedma
[DRUGA MESTA]

Zatim treba razmotriti oblike i padeze reci i videti

da li, pri pobijanju, oblik i padez stavljene svojstve~o~ti
nije svojstvenost oblika i padeza subjekta. U tom slueaJU,
naime, ni drugi neki oblik i padez ne bi hili svojstven~st
drugog nekog oblika i padeza. Tako, n~v pri~er, J?Osto
dobra" [prilog] nije svojstvenost ,praVlenog [pnlog],
:.._ ni ,lepo" [pridev] neee biti svojstvenos~ .''pra~i~nog''
[pridev]. Pri utvrdivanju [teze] treba obratltl p~znJU na
to da Ii je padez stavljene svojstvenosti - sVOJStvenost
padeza subjekta. Nairne, i u tom sluc~ju neki drugi ~adef
bio bi svojstvenost nekog drugog padeza. Tako, na pnme~,
ako je onaj koji hoda nogama i ima dve noge" - svoJ,.
stvenost' coveka" [genitiv], tada ce svojstven ,coveku"
[dativ] biti i izraz ,onomev ~oji h~a ~ogama i i~a ~v~
noge". Aline samo da u slueaJU gornJeg tzraza treba tspttatl
padeze nego [to isto treba uciniti] i u slucaju ~ad . s.u u
pitanju suprotnosti toga izr~a, ~~o .sto smo pnmetlh na
ranijim mestima15 Tako, pn pobt]aDJU [teze], treba obratiti pafnju na to da li oblik reci i pad~z supr~tn.osti da:e
svojstvenosti - nije svojstvenost obhka.. reel 1. pad~.z~
suprotnosti subjekta. Jer, u slu~aju ~a n~Je, obhk re~1 1
padez druge suprotnosti neee ~ntl m svoJstve~ost oblt.ka
reci i padeza druge suprotnostl. Tako, na prlffie~, posto
dobra" [prilog] nije svojstvenost ,pravicnog" [pnlog] cl ,rdavo" [prilog] nece biti svojstvenost prilog~. ,nepr~
vicno". Tako, pri utvrdivanju teze treba .obrati.tl paZDJ~
na to da li je oblik reci i pa~ez su~~o~nostl ~tavlJene svoJ:
stvenosti - svojstvenost obhka rec1. 1 pa~eza .supr?t~ost1
datog subjekta. U slucaju, naime, da Jeste, ~ obh~ .r~el r p~
dez druge suprotnosti bice svojstvenost ob~ika _reel 1 I?ade.~~
druge suprotnosti. T~ko, ~a J?!imer, . I?<'sto. 1e ,na]bOIJt
svojstvenost dobrog, 1 ,naJgOn ce b1t1 SVO]Stvenost zlog.
Zatim, valja razmotriti stvari ~<;>ie sve .slicno odnose;
i, pri pobijanju [teze], treba obrati~ pa~nJU na !o da . ~l
ODO StO se slicno odnosi prema datO] SVO]Stvenostl - lll]C
v

485

svojstvenost onoga sto se slicno odnosi prema subjektu.

U slucaju da nije, - ni druga stvar koja se slicno odnosi
ne bi hila svojstvenost onoga sto se slicno odnosi. Tako,
na primer, posto se graditelj odnosi prema gra<1enju ku~e
na slican nacin kao lekar prema uspostavljanju zdravlja,
- a posto uspostavljanje zdravlja nije svojstvenost lekara,
- ni gra<1enje ku~e n~e biti svojstvenost graditelja. Pri
utvr<1ivanju [teze] treba obratiti painju na to da li je ono
sto se slicno odnosi prema datoj svojstvenosti - svojstvenost onoga sto se slicno odnosi prema subjektu. Nairne, u
slucaju da jeste, i druga stvar koja se slicno odnosi bi~e
svojstvenost onoga sto se slicno odnosi. Tako, na primer,
posto se lekar odnosi prema uspostavljanju zdravlja na
slican nacin kao ucitelj gimnastike prema uspostavljanju
snage [normalnog stanja duse i tela], i posto je svojstvenost
ucitelja gimnastike da uspostavlja snagu, i svojstvenost
lekara biee da uspostavlja zdravlje.
Dalje, valja razmotriti stvari koje se istovetno odnose,t
i pri pobijanju [teze] valja obratiti painju nato da li atribut
koji se istovetno odnosi prema dva subjekta nije svojstvenost subjekta koji se prema njemu istovetno odnosi
kao subjekt o kome je rec. Jer u slucaju da nije, atribut
koji se istovetno odnosi prema jednom i drugom subjektu,
n~e biti svojstvenost subjekta koji se prema njemu odnosi
istovetno kao prvi subjekt. A ako atribut koji se odnosi
istovetno prema dva subjekta jeste svojstvenost subjekta
koji se prema njemu istovetno odnosi kao subjekt o kome
je ree - tada atribut ne6e biti svojstvenost onoga subjekta
kome je stavljen kao svojstvenost.17
Tako, na primer, mudrost se istovetno odnosi prema
[eticki] lepom i sramnom, posto je ona nauka i o jednom
i o drugom. A posto nije svojstvenost mudrosti da bude
znanje o lepom, svojstvenost mudrosti n~e biti ni da bude
znanje o sramnom. Ali ako je svojstvenost mudrosti da
bude znanje o lepom, njena svojstvenost n~e biti da bude
znanje o sramnom. Jer, ista stvar ne moze da bude svojstvenost vise subjekata. Pri utvr<1ivanju [teze] ovo mesto
486

nije nimalo korisno. Jer, ono ~to se ~~tovet~o odnosi jeste

jedini atribut koji se upore<'!uje sa VlS~ subjekata: .
.
Zatim, pri pobijanju [teze], valJa razmotnti ~a h
atribut nazvan po postojanju nije svojstvenos~ su~Jekta
koji je nazvan po postajanju. Jer, u tom sluc~JU ru propadanje ne bi bilo svojstvenost o.noga ~to Je nazvano
po propadanju, niti bi po~toj~nje btlo svojstv~nost onoga
sto je nazvano po postaJanJU. Tak~, n~ . p~er, ~sto
covekova svojstvenost nije da bude ZlVOtinJ.a, ~ S~Oj~tv_e
DOSt covekovoga postajanja neee biti po~taj~~Je ZlVOtiDJ~,
niti ~e svojstvenost covekovoga pr?p~d~Ja b1ti propa~anJe
zivotinje. Na isti nacin tr~b~ zaklJuCivati o.d postaJanJ!i ~a
postojanje i na propadanJe, 1 od prol?a?.anJ~ na posto~an~e
i na postajanje, - kao sto ~IDO z.aklJUC1:Vali .od postOJaDJa
na postajanje ina propadanJe. Pn utvr<1ivanJU [teze] ~e~a
razmotriti da li subjekt koji je odre<1en prema postoJ~JU
ima za svojstvenost atribut koji je odre<1en prema postoJanju. Nairne, ako ga ima, subjekt ~oji je nazvan prema postajanju imace za svojstvenost atnbut nazv.an .prema po.stajanju, a subjekt nazvan prema propadanJ~ 1maee ~tnb1;1t
odre<1en prema propadanju. Tako, na \'r~er, \'osto Je
covekova svojstvenost da bude ~~an, b1ce 1 s:voJstveno~t
covekovoga postajanja - postaJanJe smrtnog b1ca, a svoJstvenost covekovoga propadanja bice. propad~~lje. smrtnog
bica. Na isti nacin kao sto smo rekli za pob1JanJe [teze],
treba poei od postajanja i propadanja, i i6i bicu i svemu
sto iz toga proizlazi.
Zatim, valja obratiti painju na ideju ~~re<1e11:og subjekta/8 i pri pobijanju [tezeJ t~~ba r~~?tnti ~a. h o~~e~
<1ena svojstvenost ne pripad~ 1~e11 o k~JOJ. ,1e ~ec, 1h. da li JOJ
ne pripada ukoliko je ona 1de1a stvan CiJa Je sVOJS~en~st
oznacena. U slucaju da joj ne pripada, ono sto Je bllo
odre<1eno kao svojstvenost - n~e biti svojstvenost. Tako,
na primer, mirovanje ne pripada eoveku kao takv?m
[upravo: ideji coveka], ukoliko j~ on rove~, n.e~o ukoliko
je ideja. I posto je tako,. ~ovanJe ne ~oze btti c~v_ekov~
svojstvenost18 Prl: ~tyr<1i"._anJ';l [tez~] v.~lJ~ raz?l_?l_ntt.da li
svojstvenost o kOJOJ Je rec pnpada 1de]1, 1 da h JOJ pnpada
487

uko.li~o j~ ona. ideja [konkretne] stvari, za koju se smatra

da JOJ niJe SVOJStvenost. Nairne, u tom slucaju ono sto je
odredeno k~o da v!liie. ~~ojstvenost - bice svojstvenost.
!ako! n.a pn~er, ~n:otinJt kao takvoj pripada da se sastoji
~ ~~se ~ t~la, 1 da !OJ, ~em toga, ta osobina pripada ukoliko
Je ZlVOtinJa:. ~ POS!O _Je tako, SVOjstvenost zivotinje bice
da se sastoJt 1Z duse I tela.
Glava osma
[DRUGA MESTA]

. Za~~m,. valja razmotriti ,vise" i ,manje" i, pre svega,

pn robi_J~DJU [teze) treba obratiti paznju na to da 1i 000
~to !~ VIse odr~deni. predikat nije svojstvenost onoga sto
!e VIse ?drederu s~bJekt.. Jer, u slucaju da nije, ni ono sto
!e ~anJe o~redem predikat nece biti svojstvenost onoga
sto Je ~anJe .odredeni subjekt; ni ono sto je najmanje
odre~em predi~at n~ biti svojstvenost onoga sto je najmanJe o.dreden.I subjekt. A isto tako, ono sto je najviSe
od.r~~em predi~at n~ce biti ~vojstvenost onoga sto je
n~~VIse .odredem subjekt, kao sto ni prost predikat nece
bib SVOJstvenost prostog subjekta. Tako na primer posto
v~ca o~ojenos~ nije svojstvenost onog~ sto je vde telo,
lll ~anja ObOJ.e!lOSt neee. biti SV?j.stvenost onoga sto je
manje !elo, ~ti c.e ObOJenost bttl svojstvenost prostog
~ela.. Pn.vutvrdiVanJ~ [teze_J valja razmotriti da li je ono
~to }~ VIse odr~dem. predikat - svojstvenost onoga sto
Je VIse ?drede~ll subJekt. Jer, ako jeste, ono sto je manje
odrede~ pre~Ikat biee svojstvenost onoga sto je manje
o~rederu. subjekt; ono sto je najmanje odredeni predikat
bice svoJs!veno~t .~moga sto j~ najmanje odredeni subjekt;
ono st? J~ naJ.v~~e odrederu predikat bice svojstvenost
o!loga st? Je naJvise odredeni subjekt, - a prost predikat
biee SVOJstvenost prostog subjekta.
T~ko,. na .Pri5?-er, posto je vise opazati svojstvenost
onoga ~to _1e vis~ zi~o, - manje opazati bice svojstvenost
onoga ~to J~ man.Je.vziv~. A najvis~ opazati jeste svojstvenost
onoga sto Je naJVIse Zivo, dok Je najmanje opafati svoj-

488

stvenost onoga sto je najmanje zivo, a prosto opafati jeste

svojstvenost onoga sto, prosto, zivi.
Treba preei od prostog izraza istim izrazima [kao
u gornjim izlaganju], to jest ,visem" i ,manjem", i pri
pobijanju valja obratiti pafnju na to da 1i prost atribut
nije svojstvenost prostog subjekta. Jer, u slucaju da nije,
ono sto je vise odredeni predikat ne6e biti svojstvenost
onoga sto je vise odredeni subjekt, niti ce ono sto je manje
odredeni predikat biti svojstvenost onoga sto je manje
odredeni subjekt. A isto tako, ni ono sto je najvise odredeni
predikat neee biti svojstvenost onoga sto je najvise odredeni
subjekt. A takode ni ono sto je najmanje odredeni predikat
nece biti svojstvenost onoga sto je najmanje odredeni
subjekt. Tako, na primer, posto valjanost nije svojstvena
coveku, ni veea valjanost neee biti svojstvena onome sto
je vise covek. Pri utvrdivanju [teze] valja obratiti pafnju
na to da 1i je prost predikat svojstvenost prostog subjekta.
Jer, u tom slucaju, ono sto je vise odredeni predikat biee
svojstvenost onoga sto je vise odredeni subjekt; ono sto
je manje odredeni predikat bice svojstvenost onoga sto
je manje odredeni subjekt; ono sto je najmanje odredeni
predikat bice svojstvenost onoga sto je najmanje odredeni
subjekt, a ono sto je najvise odredeni predikat bice svojstvenost onoga sto je najvise odredeni subjekt. Tako, na
primer, posto je svojstveno vatri da po prirodi tezi navise,
- i onome sto je vise vatra bice svojstveno da po prirodi
tdi navise. Na isti naCin treba sva ova pitanja razmotriti
s obzirom na druge pojmove.
Drugo20, pri pobijanju [teze] valja obratiti pafnju
na to da 1i ono sto je vise svojstvenost nije svojstvenost
onoga sto je viSe subjekt. Jer u slucaju da nije, ono
sto je manje svojstvenost neee biti ni svojstvenost onoga sto
je manje subjekt. Tako, na primer, posto je culno opazanje
vise svojstvenost zivotinje nego sto je znanje svojstvenost
coveka, a posto culno opafanje nije svojstvenost zivotinj~,
- znanje neee biti covekova svojstvenost. Pri utvrdivaOJU
[teze] valja obratiti pafnju na to da li je ono sto je manje
svojstvenost - svojstvenost onoga sto je manje subjekt.

489

Jer,. u slucaju da jeste, ono sto je vise svojstvenost bice

sv~Jstv~nost ?n~ga sto je vise subjekt. Tako, na primer,
P?sto Je manJe ~veko~a svojstv~!lost da bude po prirodi
p1t~m nego StO ~e SVO)Stvenost ZlVOtinje da zivi, i posto
!~ ~ov~kova ~~OJStv.enost da }mde po prirodi pitom, ZlV}JenJe ce b1ti SVOJStvenost ZlVOtinje.
Tr~eu~ pri ~bijanj.u [teze] treba obratiti painju na
to ?a h atnbut DIJe svojstvenost onoga cemu je on vise
SVOJStven. Jer,. u slucaju .da nije, to ne bi bila ni svojstvenost
onoga cemu Je on . svojstven. Me<1utim, ako je on svojstv~nost prvoga subjek~a, on nete biti svojstvenost drugoga
subjekta. Tak?, na pnmer, posto je obojenost vise svojstve~?st povdme. nego tela, a posto ona nije svojstvenost
povrs~e, - o~oJenost ne moze biti ni svojstvenost tela.
M~utun, ako Je on~ svojstvenost povrsine, ona nete biti
svojstvenost tela. Ah za utvrc.tivanje teze ovo mesto se ne
mo~e upotreb~~ Nairne, nemoguce je da ista stvar bude
svojstvenost VISe subjekata.
~etyrto.~, pri. pobijanju [teze] valja razmotriti da li
o~o sto Je ~se SVOJStveno odredenom subjektu nije u stvari
nJeg<;wa s':oJstvenost. Nairne, u slucaju da nije, ono sto je
m~Je SVOJStveno tome subjektu ne bi isto tako bila njegova
SV~jstvenost. Tako, na primer' posto je ono sto se moze
cu~a op~ti vise svojstveno zivotinji nego ono sto se
mo~e dehtl, .a 1>?~~0 ono sto vse moze culima opaziti nije
s~?Jstveno ZlvotmJl, - ono sto se moze deliti ne moze
btti ~v.ojstve!l~ zivoti~ji. ~ri utvrdivanju [teze], valja raz~otntl da ~ Je ono sto Je manje svojstveno subjektu D}egova .sVOjStvenost. Jer! U slu~aju ~a jeste, ono sto je
VISe SVOJStv~no to~ s~bJektu btce nJegova svojstvenost.
~ak~, ~a pnmev~' posto Je ,culno opaianje manje svojstveno
Z~VOt~~~ neg~.ZlVOt, i posto je culno OpaZanje SVOjstveno
ZlVOtinJl, - ZlVOt ce biti svojstvenost zivotinjen.
. Za~imu, ~~lja razmotriti atribute koji na slican nacin
pnpadaju svojtm .s~bje~t~a, i, pre svega, pri pobijanju
[tez~], tre~a obratltl p~JU nato da li ono sto je na slican
~acm SVOJ~tvenost - DIJe u stvari svojstvenost onoga cija
je ono SVOjstvenost na slican nacin. Nairne, u tom slucaju,

490

ni ono sto je na slican nacin svojstvenost ne bi bilo svojstvenost onoga cija je ono svojstvenost na slican nacin. Tako, na
primer, posto je zudnja svojstvena pofudnom delu duse na
isti nacin kao sto je misljenje [svojstveno] razumnom delu
duse, a posto fudnja nije svojstvena pofudnom delu du~e,
- ni misljenje ne bi bilo svojstveno razumnom delu duse.
Pri utvrc1ivanju [teze] valja obratiti pamju na to da li
ono sto je na slican nacin svojstveno jeste svojstveno onome
kome je svojstveno na slican nacin. Jer, u slucaju da jeste,
ono sto je svojstveno na slican nacin bice svojstveno onome
kome je svojstveno na slican nacin. Tako, na primer, pos!o
je prvi subjekt mudrosti svojstvenost razumn.og d~la duse
na isti nacin kao sto je prvi subjekt umerenosti svojstvenost
pozudnog dela duse, - kao sto je svojstvenost r~mnog
dela duse prvi subjekt mudrostl, svojstvenost pozudnog
dela duse bice prvi subjekt umerenosti.
Drugo, pri pobijanju [teze] valja razmotriti da 1~ o~o
sto je na slican nacin neeem SV~jstven? - U S~Varl ll!Je
njegova svojstvenost. Jer, u slucaJU .d~ Je ta~o, ru ono st?
je na slican nacin svojstveno- ne bt btlo s~oJstven? stv~.
Tako, na primer, posto su vid i sluh na shcan nacm. svoJstveni coveku, i posto vid nije svojstven coveku, ru sluh
neee biti coveku svojstven. Pri utvrc.tivanju [teze] valja
obratiti pamju na to da li on~ sto je na slican nac!n.svojstveno stvari jeste njena svojstvenost. Jer, u slucaJu da
jeste, ono sto je na slican nacin ~vojstven.? toj stvari ~iee
njena svojstvenost. Tako, na p~er, posto Je nav slican
nacin svojstveno dusi da bude prv1 subJekt svog pozudno~
i razumnog dela, i posto je svojstv~no du~i da budevprv1
subjekt svog pozudnog dela, - b1ee svojstveno dus1 da
bude prvi subjekt svog racionalnog dela.
Trece, pri pobijanju [te~e] valja obratiti. p~nju n.a
to da li svojstvenost nije svojstvenost onoga C:Ja Je svoJstvenost na slican nacin. U tom slucaju ona nete biti
ni svojstvenost onoga cija je svojstvenost na slican nacin.
Medutim, ako jeste svojstvenos~ prvog subjekta, . ona
nete biti svojstvenost drugog subjekta. Tako, na pnmer,
posto je gorenje na slican nacin svojstveno plamenu i

491

uglju, a posto gorenje nije svojstveno plamenu, gorenje

nece biti svojstveno ni ug1ju. Medutim ako je [gorenje]
svojstveno p1amenu, ono neee biti svojstveno uglju. Za
utvrdivanje [teze] ovo mesto nikako se ne moze upotrebiti25.
Mesto izvedeno iz stvari koje se odnose na slican
nacin, razlikuje se od mesta izvedenog iz atributa koji
na slican naCin pripadaju subjektu26 time sto je prvo mesto
izvedeno po slicnosti, bez uzimanja u obzir pripadanja
subjektu, a sto drugo mesto izvodi poredenje od pripadanja
subjektu.
Glava deveta
[DRUGA MESTA]

Zatim, pri pobijanju [teze] va1ja razmotriti da 1i

je protivnik, pri odredivanju potencijelne svojstvenosti,
odredio i potencijelnu svojstvenost u odnosu na ne-biee,
- u s1ucaju kad potencijelnost 0 kojoj je rec ne moze
pripadati ne-bicu. U tom slucaju, naime, ono sto je odredeno kao svojstvenost neee biti [prava] svojstvenost. Tako,
na primer, kad se kafe da je svojstveno vazduhu da se
moze udisati, time je data potencije1na svojstvenost Ger
se moze udisati ono sto je takve prirode da se moze udisati),
ali je odredena i svojstvenost u odnosu na ne-bice. Jer,
vazduh moze postojati i kad ne postoji nikakva zivotinja
po prirodi sposobna da udise vazduh; medutim, nikakvo
disanje nije moguce, ako ne postoji nikakva zivotinja.
I tako nece biti svojstvenost vazduha da moze [po svojoj
prirodi] da bude udisan,- ako ne postoji nijedna zivotinja
koja [po svojoj prirodi] moze da ga udise. Prema tome,
ne moze biti svojstveno~t vazduha da on moze biti udisan.
Pri utvrdivanju [teze] valja obratiti pafnju na to da li se,
kad se odreduje potencije1na svojstvenost, odreduje i svojstvenost ili u odnosu na bice ili u odnosu na ne-bice,
- kad potencije1nost moze da pripada ne-bicu. Nairne,
u tom s1ucaju ono sto je bilo oznaceno kao da nije svojstvenost - bice svojstvenost. Tako, na primer, ako se
odredi, kao svojstvenost bica, sposobnost trp1jenja ili

492

de1anja -

time sto je odredena potencije1na svojstveno_st,

odrede~a je i svojstvenost u odnosu na bice. Jer, .k.~~ :\ce

ostoji ono raspo1afe i sposobnoscu da nesto trp1 1 l . e ~,

fako d~ ce svojstvenost bica biti sposobnost za trp1JenJe
ili za de1anje.
..
v

Zatim pri pobijanju [teze], treba obratlt1 pazn~u na

to da li j'e protivnik izra~io .svojstvenost superlatt.vom~
Jer u s1ucaju da jeste orio sto Je treba1o da bude svojstve
no~t, nece biti svojst~enost. Jer, dogada .se~ ~ad se tako
odreduje svojstvenost, ?~ i.Ill:e ne b.ude 1Stlruto za stv~r
ciji je iskaz svojstvenostl 1Stlmt. Jer, 1 kad .~tvar proyad~~
iskaz svojstvenosti ipak moze da po~tO]l, zat.o sto .
ri ada superlativu neke od stvari koJe po~toJe. To Je:
p p
1
ako se oznaCi da je svojstveno vatn
na pnmer, s ucaJ,
d
t c
da bude naj1akse telo. Jer, i kad vatra propa ne, os a e
i ak rieko te1o koje ce biti naj1akse. Tako . vat~a nema
s~ojstvenost da bude naj1akse te1o. Pri. utvrd1vanJU ~teze1
val'a obratiti paznju na to da se svojstven~st ne 1Zr~~
J 1 tt'
Jer 6e tada u tom pog1edu, svojstvenost b1tl
super a vom,
'
.
k v
k a
ravilno odredena. Tako, na pnmer, kad se ao <:~>Ve. o'!
;'vojstvenost postavi da je on po prirodi pi~oma Z1'!otm]~,
t d nije data svojstvenost u superlativu, 1 zato Je svoJs~v:nost, u tom pog1edu, pravilno odredena.
v

Knjiga sesta
[OPSTA MESTA DEFINICIJE]
Glava prva
[OPSTA PODELA PROBLEMA
KOJI SE ODNOSE NA DEFINICIJU]

Razjasnjavanje o definicijama ima pet delova. [Treba

ukazati na sledetih pet tacaka.] [Prvi deo obuhvata slucajeve u kojima] uopste nije istinito primenjivati izraz definicije na stvar koja dobija ime (jer definicija ooveka treba
da bude istinita o svakom ooveku). [Drugi deo uzima
u obzir slucajeve kad] i ako stvar ima vrstu, ona se ne
stavlja pod vrstu, ili ne pod vrstu koja joj je svojstvena
(jer, pri definisanju, stvar treba staviti u njenu vrstu, i
tada valja dodati njene razlike, - jer, od svih sastavnih
delova definicije, vrsta najvise oznacava su!itinu definisane
stvari). [Treti deo obuhvata slucajeve u kojima] izraz
definicije nije svojstven stvari (jer definicija - kao sto
je vet kazano - mora biti svojstvena definisanoj stvari)1
[Cetvrti deo obuhvata slucajeve u kojima] valja razmotriti
da 1i- i ako su svi raniji uslovi bili uzeti u obzir- ipak
stvar nije definisana, to jest nije izraiena njena bitnost.
Osim ovoga sto je receno, ostaje jos da se [u petom delu]
razmotre slucajevi kad je stvar definisana, - ali nije
pravilno definisana.
Ako izraz definicije nije istinit i za stvar koja dobija
ime, ispitivanje treba vrsiti prema mestima [pravilima]
koja se odnose na akcidenciju. Nairne, i ovde se nameee
495

pitanje da 1i je iskaz istinit iii nije istinit. Jer, kad utvrdimo

da akcidencija pripada subjektu, tada tvrdimo da je [iskaz]
istinit, a kad utvrdimo da ne pripada subjektu, tada tvrdimo
da nije istinit. Bilo da stvar nije stavljena pod njenu svojstvenu vrstu, iii da dati izraz nije svojstven stvari, ispitivanje se mora oslanjati na rnesta koja se odnose na
vrstu i na svojstvenost.2
Ostaje jos da se izlozi kako treba da se ispita da li
stvar nije definisana, ili da li nije pravilno definisana.
Ovde treba prvo obratiti painju na pitanje da li stvar
nije pravilno definisana. Jer, sve se lakse daje ciniti nego
dobro ciniti. U OVOID slucaju cesce Se gresi, jer je zadatak
tezi. I, prema tome, napad postaje laksi u drugom slucaju
nego u prvom.
Moze se na dva nacina ne definisati dobro. Prvi je
nacin kad se upotrebi nejasan izraz,- jer pri postavljanju
definicije treba biti sto je moguee jasniji, posto se ona
daje radi saznanja; drugi je nacin kad se u definiciji daje
viSe nego sto je nuzno, posto je suvisno sve sto se dodaje
definiciji.
A svaki od ova dva naznacena momenta deli se opet
u vise delova.

Glava druga
[0 NEJASNOSTI DEFINICIJE]

Prvo mesto o nejasnosti definicije sastoji se u tome

da se razmotri je li upotrebljeni izraz homoniman nekom
drugom, - kao, na primer, kad se kaze: ,postajanje je
prelaz supstanciji"; iii: ,zdravlje je ravnoteza toplih i
hladnih elemenata". Ovde su homonimni izrazi: ,prelaz"
i ,ravnoteza", te je nejasno na koje se od mnogih znacenja
izraza misli.
Isto je i ako se definisani izraz uzme u raznim znacenjima, pa se postavi definicija, a ne nacini se razlika
[medu njima]. Nairne, tada je nejasno o kome je od tih
znacenja data definicija. Uz to, protivnik moze da pravi
te8koce iz pakosti i da tvrdi kako se definicija ne moze
496

primeniti na sve stvari cija je definicija da.ta. Slican. p~

govor se moze uciniti ~~?cito .onda kad ~e hom?~Ja
skrivena. A posto se nacmx razhka u mn<?g~ zn~cenJxt;na
izraza koji je dat u definiciji, - moguce Je xzvestx zaklJucak. Nairne, ako upotrebljeni izraz ne odgovara potpuno
subjektu ni u jednom od njegovih znacenja, on, ocevxdno,
nije definisan na nacin 0 kome je rec.
Drugo mesto sastoji se u obracanju painje na ~o da
li je protivnik govorio u metafori, - t~o, n:'-. pnme.r,
da Ii je definisao nauku kao nepokol~?IJIVU, xh. zernlJ.U
kao dojkinju, iii umerenost kao harmo~IJ? Jer, ~e1asno J~
sve sto se kaie u metafori. A moguce Je 1 da se xz pakos~
prave teskoee onome ko se sluZi metaforom, i d~ se tvr~x
kako je on nju bukvalno upotrebio. Jer, postavlJena .defxnicija neee pristajati definisan~m izrazu- k~o, na pnmer,
umerenosti - posto harmomJa uvek P<?st.OJI medu t~mo
vima. Ako je harmonija vrsta umerenostx, xsta st~~ bxee u
dve vrste, od kojih jedna ne sadd~.drugu. Je.~, mtx harmonija sadrzi vrlinu, niti vrlina sadrzx harmomJu.
Dalje, valja obratiti paZnju ~a to da ~ se protivni~
sluzi izrazima koji nisu u upotrebx, - kao sto se, na pnmer, njima sluZi Platon kad kaie da ~e o~o osen~e~o ~:pa
vicama iii da ujed otrovnog pauka xzazxva truljeDJe, xli da
kosti p;oizvode sd.3 Jer, sve neuobicajeno je nejasno.
Neki izrazi ne osnivaju se ni na homonimiji, ni na
metafori ni na bukvalnom smislu, - kao, na primer,
tvrdenje 'da je zakon mera iii slika stvari koje su po prirodi
pravicne. Takvi izrazi gori su od met~or~. Je,_r metafor~
daje na neki nacin izvesno poznavanJe xzrazene stvan
na osnovu slicnosti. Jer, u svim slucajevima kad se upotrebi
metafora to se cini na osnovu neke slicnosti. Medutim,
druga vr~ta izraza ne cini nista. p~znatijim, jer n~ pos.toji
nikakva slicnost na osnovu koJe Je zakon mera xli shka,
ani zakon nije obicno tako nazvan. Prema tome, zabluda
je ako se kaie da je zakon u pravom smislu mera ~ sl~a.
Jer, slika je nesto sto postaje na osnovu podrazavanja,
- a to se ne desava kod zakona. A ako se xzraz ne uzme
32 Organon

497

u pravom smislu, ocevidno je da je upotrebljen izraz

nejasan i gori nego sto je metafora.
Dalje, valja razmotriti da li je nejasna definicija kontrerne suprotnosti postavljene definicije. Nairne, definicije
koje su pravilno postavljene objasnjavaju i svoje kontrerne
suprotnosti.
IIi treba obratiti pa.Znju na to da li definicija, po sebi
uzeta, oznacava jasno sta njome treba da bude definisano,
iii je sa njome kao sa slikama starih slikara u kojima se
ne zna sta svaka slika predstavlja, - ako to na njoj nije
napisano.

Ako definicija nije jasna, tada ispitivanje treba da

se vrsi na osnovu razmatranja ove vrste.
Ali ako je definicija suvise siroka, tada valja prvo
razmotriti da li je [protivnik] upotrebio atribut koji pripada
svim stvarima, kako uopste stvarnim predmetima
tako i onima sto potpadaju pod istu vrstu kao i ono sto
je definisano. Jer, zbog toga atributa definicija postaje
suvise siroka nuinim nacinom.4 Vrsta treba da odvaja
stvari od drugih stvari, a [specificna] razlika treba da
odvaja stvar od neke od drugih stvari koje spadaju u istu
vrstu. Medutim, atribut koji pripada svim stvarima ne
odvaja jedan predmet ni od cega, a atribut koji pripada
svim predmetima koji potpadaju pod istu vrstu, ne odvaja
jedan predmet od predmeta koji spadaju u istu vrstu.
Prema tome, takav jedan dodatak je izlisan.5
IIi valja razmotriti sledeee: i ako je dodati atribut
svojstven definisanom predmetu, da li je ipak, ako se taj
atribut izostavi, ostatak definicije svojstven definisanom,
i da li ipak objasnjava njegovu sustinu. Tako je definiciji
eoveka [,covek je zivotinja koja hoda nogama i koja ima
dve noge"] izlisno dodati: ,sposobna za nauku". Jer, i kad
se taj atribut izostavi, ostatak definicije svojstven je coveku
i objasnjava njegovu sustinu. Ukratko, izlisno je sve ono
sto moze da se izostavi a da ipak ostatak objasnjava ono

sto je definisano. Takva je, na primer, definicija duse, po

kojoj je dusa broj sto samoga sebe pokreee.a Jer, ono sto
samo sebe pokrece jeste dusa, - kao sto je Platon definisao.7 Ali upotrebljeni izraz moze da bude svojstven subjektu
a da ipak ne objasnjava sustinu duse, - ako je rec "broj"
izostavljena. Tesko je odrediti koja je od ove dve definicije
pravilna8 U svim takvim slucajevima treba uzeti u obzir
ono sto je korisno [u raspravljanju]. Tako se uzima da je
definicija sluzi: ,prva nesvarena vlaga iz hrane". Ono sto
prvo dolazi jeste jedno, a ne mnogo; prema tome, suvisan
je izraz ,nesvareno". Ako se taj izraz i izostavi, ostatak
definicije bice ipak svojstven subjektu. Jer ne mogu istovremeno sluz a i nesto drugo proizlaziti prvi iz hrane.
IIi, mozda, sluz nije potpuno ono sto proizlazi prvo iz
hrane, nego samo ono sto proizlazi prvo od nesvarenoga,
tako da treba dodati: ,nesvareno". Jer, bez ovoga dodatka
definicija ne bi hila istinita, posto sluz nije prva od svega
uopste [od svih proizvoda hrane].
Dalje, valja razmotriti da li jedan od sastavnih delova
definicije ne pripada svemu sto potpada pod isti rod. Jer,
ovakva definicija gora je od onih u kojima se upotrebljava
atribut koji pripada svim bicima. U ranijem slucaju, ako
je svojstveno definisanom predmetu ono sto ostaje [kad se
izbaci suviSan izraz], - i celina ce mu biti svojstvena.
Jer, moze se uopste reCi dace- ako se svojstvenosti doda
rna kakav istiniti atribut - u tom slucaju i ceo izraz postati
svojstven. Medutim, u ovom slucaju, ako jedan od sastavnih
delova definicije ne pripada svim stvarima koje potpadaju
pod isti rod, - tada celina ne moze biti svojstvenost definisanog objekta, posto ta celina neee biti atribut koji moze
da se konvertira sa predmetom. Uzmimo kao primer definiciju: ,zivotinja koja hoda nogama i koja ima dve noge,
visoka cetiri lakta". Takva definicija nije atribut konvertibilan sa [definisanim] predmetom [covekom], zato sto
oznaka "visok cetiri lakta" ne pripada svim bi6ima koja
potpadaju pod isti rod.
I, opet, valja obratiti paznju na to da li je protivnik
vise puta ponovio isto, - kao, na primer, da li je rekao da

498

32

Glava treca
[SUVISNOST RECI U DEFINICIJI]

499

~e zud~j.a zelja za
jeste _pn~~tno?. tako

prijatnim. Jer, predmet svake zudnje

da Ce i predmet onoga sto je identicno
~dn!1 ~1t1 pnJa~o. !ako .~obijamo [sledetu] definiciju fudDJe: zelJa za pnJatnim pnJatnog. Jer, nema nikakve razlike
kad se kaZe: .~dnja,_ ~ kad se kaZe: zelja za prijatnim, tako da ce pnjatno b1ti predmet svakoga od ova dva izraza.
~edutim, ~oze da bude istina da ovde nema niceg
b~sm1slenog. Nmme moze se reti: ,Covek je dvonozno
b1Ce; prema tome, i ono sto je identicno coveku biee dvonozno b~ee; .d~e. identicna je ooveku zivotinja koja hoda
no~ama 1 koJa wa d~e noge. A iz toga izlazi dace zivotinja
koJa hoda nogama 1 koja ima dve noge biti dvonozac."
Iz ovoga ne proizlazi nikakva besmislenost. N aime dvokad
n?zac" ?ije predik~t ,ziv~tin.je koja ~oda nogama"
b1 to b~o, ,dvonozac" b1 b1o afrrm1ran dvaput o istom).
y s~~~. ,dvonozac" se naziva ,zivotinja koja hoda nogama
1 koJ~ _tma dve n~~", ta~ko da je ,dvonozac" svega jednom
pr~?tcrra_n. lsto Je 1 sa zudnjom. Nairne, nije afirmirano o
zelp _da 1~a..za pr~e! prijatno, nego je to afirmirano o
celmt ~o zelJt za pnJatnim], tako da se i ovde prediciranje
samo Jednom VrS1. Besmislenost ne lezi u tome sto se ista
~ee dv~put izgovara ne~o u tome sto se o necem vise puta
tsto kaze k~o. st~, na pnmer, Ksenokrat tvrdi da je mudrost
ono sto de~101se 1posmatra bica. Jer definicija je vet izvesno
posmatranJe, tako da kad se doda ono: ,i koja posmatra"tsta stvar se dvaput kazuje. U istu zabludu padaju oni koji
kafu da je nazeb lisenost prirodne toplote. Svaka lisenost
lisava. [~eki predmet] jed~og prirodnog atributa; prema
toD?-e, ~hSan Je dodatak ,pnrodan". Nairne, bilo je dovoljno
re6t ,hsenost toplote"' posto sama rec lisenost"' oznacava
da je u pitanju nesto prirodno.
"
A jo~ valj~ obratiti paZnju i na to da li je, posto je univerzalno tskazano, dodat i neki partikularni izraz - tako
na primer~ da li je za blagost receno da je ona u~anjivanj~
konsnog 1 pravtcnog. Nairne, pravicno je ne8to korisno
i zbo~ to~a se. vee ~adr~i u ~ori.snom. Zbog toga je rei
,pravtcno suvtsna, Jer time sto Je oznaceno univerzalno
vee je dodato partikularno. A isto je tako i kad se medicin~

u:r

500

definise kao nauka o onom sto je zdravo za Zivotinju i ooveka, ill kad se zakon definise kao slika onog sto je po
prirodi lepo i pravicno. Jer pravicno je vrsta lepog [u etickom smislu], - i stoga je [u takvoj definiciji] isto receno
vise puta.

Glava cetvrta
[DRUGA MESTA]

Da li je definicija pravilna ill nepravilna, treba ispitati

prema ovim i slicnim razmatranjima. Medutim, da li je
naznacena i definisana bitnost stvari, valja ispitati prema
sledetem.
Prvo, valja obratiti paznju na to da protivnik nije
propustio da izvede definiciju na osnovu ranijih i poznatijih pojmova. Definicija se izvodi radi toga da bi se upoznao termin koji je u pitanju. Ali upoznajemo stvari ne
kad ~emo ~a koji termin, nego kad uzmemo ranije i
poznatije termme - kao sto se cini u demonstracijama.
(Jer, to vaZi za svaku nastavu koja se daje ili prima.)
- A posto je tako, ocevidno je da, kad se ne definise
takvim terminima, nikako se i ne definise. Kad to ne
bi VaZilO, ista stvar bi imala vise definicija. Jer, oCevidno je da upotrebiti ranije i poznatije termine znaci
dati definiciju, i to bolju definiciju, - i tako bi i jedna i
druga definicija bile definicije iste stvari. Ali ne izgleda da
je to tako. Nairne, svako od bica ima samo jednu sustinu.
Ako treba da postoji vise definicija za jednu istu stvar,
sustina definisane stvari bice istovetna njenom izrazu u
svakoj od definicija. Ali ti izrazi nisu isti, posto su definicije razlicite'. Prema tome, ocevidno je da se nije definisalo
kad se to nije ucinilo pomoeu ranijih i poznatijih termina.
Tvrdenje da se definicija ne osniva na poznatijim terminima moze se razumeti na dva nacina. Nairne, i1i se
pretpostavlja da su termini [te definicije] manje poznati u
apsolutnom smislu, ill da su ti termini manje poznati za
nas. Jer, i jedno i drugo moze da bude. U apsolutnom smislu uzeto, ranije je poznatije nego docnije. Tako, na primer,
501

tacka je poznatija nego linija, linija je poznatija nego povrsina, a povrsina nego telo. Isto tako stoji i sa jedinicom
prema broju. Jer jedinica je ranija od svakog broja, i ona
je princip svakoga broja. Isto tako stoji i sa slovom prema
slogu. Ali, obmuto stoji sa onim sto je poznatije za nas.
Jer, telo se najvise opafa culima, povrsina se vise opaza
nego linija, a linija vise nego tacka. Jer, veeina Ijudi upoznaju prvo ove pojmove. Nairne, rna koji obican covek
moze da ih shvati, dok je za shavanje drugih pojmova
potreban ostriji i visi razum.
U apsolutnom smislu uzeto, bolje je nastojavati da se
ono sto je docnije upozna pomoeu onog sto je ranije, zato
sto se na taj nacin vise unapreduje znanje. Medutim, za
one koji ne mogu doci do saznanja tim putem, mozda je
nuzno dati definiciju pomocu termina koji su im poznati.
Takve su vrste definicije tacke, linije i povrsine. Nairne,
sve one obja8njavaju ranije docnijim, - posto se u njima
tvrdi da je tacka granica linije; da je linija grimica povrsine, a da je povr8ina granica tela.
Medutim, ne treba prevideti da se, kad se tako definise,
ne moze objasniti bitnost definisanog, - sem ako slucajno
nije istovetno ono sto je poznatije za nas i ono sto je poznatije u apsolutnom smislu, - posto pravilna definicija mora
da definise pomoeu vrste i [specificnih] razlika, a posto ove
pripadaju stvarima koje su, u apsolutnom smislu uzeto,
poznatije i ranije od roda. Jer, kad se izostave vrsta i razlika,- tada to povlaci sa sobom izostavljanje roda. Nairne
vrsta i razlika su ranije nego rod. Ali, one su i poznatije.
Jer, kad se poznaje rod, tada nuznim nacinom moraju biti
poznate i vrsta i razlika Ger kad se poznaje covek, nuZnim
nacinom se poznaje i ,Zivotinja" i ,koja hoda nogama").
Ali kad se poznaje vrsta iii [specificna] razlika, ne poznaje
se nuZnim nacinom rod. Dakle, rod je manje poznat.
Sem toga, ako se smatra da su istinite definicije one koje
se izvode iz odredaba koje pojedinac bolje poznaje, mora
se reCi da postoji vise definicija iste stvari. Nekim ljudima
su poznatije izvesne stvari, a drugim ljudima opet neke
druge stvari, ali svima nije isto poznatije,- tako da svakom
502

valja dati razlicitu definiciju, ako definicija treba da se izvede iz odredaba koje pojedini ljudi bolje poznaju.
Isto su tako za iste ljude u jednom vremenu jedne,
a u drugom vremenu druge stvari poznatije. U pocetku
su poznatiji predmeti koji se mogu culima opaziti, ali kad
docnije duh postane izostreniji, dogada se suprotno. I
zato, cak i za istog coveka, ne treba davati uvek istu definiciju, ako se smatra da definicija treba da bude izvedena
iz odredaba koje neki pojedinac bolje poznaje.
J asno je, dakle, da ne treba definisati na osnovu takvih
odredaba, nego na osnovu onih koje su poznatije - kad
se stvar uzme u apsolutnom smislu. Jer, samo tako moze
postati definicija koja je uvek jedna ista.
Ali moZda i ono sto je poznato, kad se stvar uzme u
apsolutnom smislu, nije ono sto je svima poznato, nego sto
je poznato samo onima ciji je duh razvijen, - kao sto je
apsolutno zdravo ono sto je zdravo za one cije je telesno
stanje dobro.
Treba, dakle, tacno odrediti svaku od ovih tacaka, i
korisno je primenjivati u raspravljanjima. A vise svega je
neospomo da se jedna definicija moze oboriti, ako protivnik nije izveo svoje izlaganje ni oslanjajuci se na ono sto je
poznato u apsolutnom smislu, ni oslanjajuCi se na ono sto
je poznatije za nas.10
Kao sto smo malocas11 rekli, prvi [pogresan] nacin
da se definicija ne izvodi na osnovu poznatijih odredaba,
sastoji se u tome da se izrazi ranije docnijim.
Drugi [pogresan] nacin sastoji se u tome da se da
definicija onoga sto se nalazi u miru i sto je odredeno na osnovu onoga sto nije odredeno i sto se nalazi u kretanju. Jer, ono sto ostaje i sto je odredeno, jeste ranije od
onoga sto je neodredeno i od onoga sto se nalazi u kretanju.
Pogreska koja se sastoji u tome da se definicija ne daje
na osnovu onoga sto je ranije,- moze dobiti tri oblika. Prvi
je kad je suprotnost definisana [svojom] suprotnoscu,- na
primer, kad je dobro definisano zlim. J er suprotnosti su po
prirodi istovremene [pa jedna nije ranija od druge]. Neki
503

misle da su obe suprotnosti predmeti iste nauke, i da prema

tome jedna nije poznatija od druge.
Ne treba prevideti da se neke stvari mozda ne daju
drukcije definisati, tako, na primer, dvostruko" ne moze
biti de~inisan? b~z ,polo_vine" '. kao i bez svih izraza koji su
po seb1 relativru. Jer, btce svth takvih izraza sastoji se u
jednom odredenom odnosu prema necem, - tako da se ne
moze upoznati jedan od relativnih pojmova bez drugog.
Zbog toga, u definiciji jednoga od njih i drugi nuznim nacinom treba da se podrazumeva.
Tn~~a, da~e~ s~e ovo [sva. ova pravila] poznavati i
upotrebtti u slucaJevtma kad to tzgleda korisno.
Drugi oblik ove zablude sastoji se u tome da se [u
definiciji] upotrebi samo ono sto je definisano. Ova zabluda
ostaje skrivena, kad se ne upotrebi samo ime definisanog,
-;:- kao, .na primer, kad se sunce definise kao zvezda koja
SlJa danJu. Jer, kad se upotrebi rec dan, upotrebljava se i
rec sunce. Da bi se otkrile takve zablude, treba na mesto
i~en_a staviti definiciju i [u ovom slucaju], na primer, defimsati dan kao kretanje sunca viSe zemlje. Jasno je da se
kazalo: ,sunce", kad se kazalo: kretanJe sunca vise zem"
1.Je " . T ak o se upotrebio izraz ,sunce"
kad se upotrebi izraz
,dan".
Tre6i oblik zablude o kojoj govorimo postaje, kad se
od dva supro~a clana jedne podele jedan definise drugim,
- _kac;>, _na pnmer, kad se neparno definise kao ono sto je
~a.!e~ru~ veee 0~ parnog. J?elovi jedne podele koja prolStice lZ 1ste vrste 1stovremem su po prirodi. A nepamo i
pamo su takvi delovi, jer su oba razlike broja.
. !sto t~?~ treba o~ra~ti paznju na to da li je protivnik
def~sao VIS~ tzraz nekim tzrazom koji mu je podreden, da ~ Je~ ~a p~mer, rekao da je parno- broj podeljen na polovme 1li da Je dobro- stanje vrline. Jer, polovina je izvedena .od broja dva, koji je paran, a vrlina je nesto dobro. Tako
su ~razi k~jivs~ upc;>trebljeni za objasnjenje podredeni onima
koJ~ ~e ObJaSnJavaJU. 1st~ tako, kad se upotrebljava podrederu tzraz, mora. se n~zmm na~inom upotrebiti i drugi. Jer,
kad se upotreblJava 1zraz ,vrhna", upotrebljava se i izraz
504

dobro", posto je vrlina izvesno dobro. lsto tako, kad se

~potrebljava izraz ,polovina", upotrebljava se i izraz ,paran" - posto biti podeljen na polovine" znaci ,biti po' na dva dela",
"
deljen
a posto je . ,dva" paran broJ..

Glava peta
[DRUGA MESTA]

Uopste uzev, postoji samo jedno mesto za [pogresnu]

definiciju koja se ne sastoji iz ranijih i poznatijih izraza.
Delovi toga mesta su gore navedeni.
Drugo mesto sastoji se u sledeeem: doznati da Ii je
protivnik ucinio pogresku da stvar koja spada u vrstu ne stavi u vrstu. Ovakva zabluda nalazi se svuda gde sustina nije stavljena u izraz definicije, - kao sto je to, na
primer, slucaj u definiciji tela, po kojoj je telo ono sto ima
tri dimenzije; iii u definiciji ooveka, po kojoj je covek ono
sto zna da racuna. Nairne, u ovim definicijama nije oznaceno sta je ono sto ima tri dimenzije i1i ono sto zna da racuna. A vrsta oznacava bitnost stvari, zato ona kao prva
treba da se nalazi medu delovima definicije.
Zatim valja razmotriti da li je - posto definisano va2:i
za vise stvari - nacinjena pogreska sto nisu navedene sve
stvari za koje definisano va2:i. Taj slucaj imamo, na primer,
ako se gramatika definise kao znanje da se pise ono sto se
kazuje. Jer, mora se dodati jos: ida se Cita. Znanje da se
pise ne spada u definiciju gramatike vise nego znanje da se
cita; prema tome, nije se stvarno definisala gramatika, kad
se ka2:u jedna i1i druga, nego samo kad se [istovremeno]
ka2:u obe stvari. Nairne, za istu stvar ne moze postojati
vise definicija. Medutim, samo je u izvesnim slucajevima u
istini onako kao sto je receno, dok u mnogim slucajevima nije
tako,- kao, na primer, onda kad su u pitanju izrazi [odredbe termini] koji ne stoje [istovremeno] u sustinskom odnosu
sa'dve stvari11 Tako je kad se ka2:e da medicina proizvodi
bolest i zdravlje. Nairne, ka2:e se da medicina proizvodi po
sebi zdravlje, a bolest samo akcidentalno. Jer, proizvodenje
505

bolesti jeste stvar potpuno suprotna medicini. Definicija

medicine koja istice obe ove strane ne definise je bolje nego
ona koja samo jednu stranu uzima u obzir. Mozda je ova
druga definicija gora, jer i svaki ko nije lekar moze da
proizvede bolest.
Dalje, treba obratiti pamju da li se definisano ne odnosi na bolje, nego na gore, kad ima vise stvari na koje se
definisano odnosi. Jer, svako znanje i moe odnosi se, kako
izgleda, na najbolje.
A, sem toga, valja razmotriti, prema osnovnim pravilima koja se mogu primeniti na vrste, kao sto je ranije receno13,- da li neki termin nije stavljen u svojstvenu vrstu.
Dalje, treba obratiti paZnju na to da li je u oznacavanju vrsta preskocena pri definisanju, na primer, pravicnost,
kao stanje koje proizvodi jednakost iii koje razdeljuje ono
sto je jednako. Jer, kad se tako definise, preskace se vrlina,
i na taj nacin izostavlja vrsta pravicnosti, i ne naznacuje se
njena bitnost. Nairne, sustina jedne stvari je, u svakom pojedinom slucaju, vezana za vrstu te stvari. Znaci da ne treba
staviti stvar u njenu najbliZu vrstu. Jer, kad se ona stavi u
najblifu vrstu, time se naznacuju sve vise vrste, jer su sve
vise vrste afirmirane od vrsta koje pod njih potpadaju.
Prema tome, iii treba staviti stvar u njenu najbliZu vrstu,
iii valja pridati visoj vrsti sve razlike kojima je definisan
najbliZi rod. Jer, tako se nista ne izostavlja, nego se podredena [najbliza] vrsta oznacava definicijom, umesto imenom. Medutim, kad se pomene sama visa vrsta, time se ne
oznacava u isto vreme vrsta koja pod nju potpada. Jer, kad
se kaZe ,biljka", time se ne kaZe ,drvo".

Glava sesta
[DRUGA MESTA]

A, povodom razlika, valja na isti nacin obratiti paZnju

na to da li su i razlike koje su oznacene - razlike vrsta.
Jasno je da nema definicije ako ova ne sadrii svojstvene
razlike stvari, iii ako je stavljen neki odredeni termin koji

506

nikako ne moze biti razlika necega, - na primer zivotinje

iii supstancije. Nairne, ovi termini nisu razlike nicega [posto
su zivotinja i supstancija vrste].
Sem toga, valja ispitati da li naznacena razlika ima neki
termin koji joj je suprotan u istoj podeli. Ako to nije slucaj,
ocevidno je da naznacena razlika ne moze biti razlika vrste.
Jer svaka vrsta podeljena je razlikama koje su koordinirani
termini podele. Tako, na primer, vrsta zivotinje podeljena
je na zivotinje koje hodaju nogama, na krilate, na one
koje zive u vodi i na dvonozne zivotinje. IIi valja jos razmotriti da li, pored toga sto postoji razlika suprotna stavljenoj razlici, -ova nije istinita o vrsti. Jer, tada je jasno
da ni jedna ni druga ne moze biti razlika u vrsti, posto su
sve koordinirane razlike jedne iste podele istinite o vrsti
svojstvenoj stvari. lsto tako valja ispitati da li, i ako je istinita razlika koja je suprotna datoj razlici, njeno dodavanje
vrsti ipak ne obrazuje jedan rod. Ako je tako, ocevidno je
da ona ne moze biti razlika koja obrazuje rod [specificna
razlika] vrste. Nairne, svaka specificna razlika kad se doda
vrsti obrazuje rod. A ako ona nije razlika, tada to nije ni
naznacena razlika, posto joj je ona suprotna u podeli.
Dalje, valja ispitati da li je vrsta podeljena negacijom,
kao sto je dele oni koji definisu liniju kao duiinu bez sirine.
Jer to ne znaci nista drugo nego da linija nema sirine. Iz
toga bi izlazilo da vrsta ucestvuje u svom rodu.14 Jer svaka
duiina iii nema sirine, ili je ima, posto za svaku stvar vaZi
iii afirmacija iii negacija. Tako i vrsta linije, koja je duiina,
ili nema sirine, iii je ima. Duzina bez sirine jeste definicija
roda, ali je isto to i duiina koja ima sirinu. Jer izrazi:
,bez sirine" i ,koji ima sirinu" jesu razlike, a definicija
roda sastoji se iz razlike i iz vrste. Tako ce vrsta dobiti
definiciju svoga roda. A, isto tako, vrsta ce dobiti definiciju
razlike, posto je jedna iii druga od naznacenih razlika nuznim nacinom afirmirana od vrste.
A ovo mesto o kome je rec moze se upotrebiti protiv
onih koji tvrde da postoje ideje. Ako duiina po sebi postoji,
kako ce moCi da se tvrdi da vrsta ima sirinu iii da je bez
sirine. Za duzinu uzetu u njenoj sveukupnosti treba da bude

507

istinit samo jedan od ova dva atributa, posto on treba da

vaZi za vrstu. Ali to se ne desava, jer postoje duiine bez
sirine i sa sirinom. Tako se ovo mesto moze upotrebiti
samo protiv onih koji propovedaju da je vrsta uvek po
broju jedna. A to cine pristalice ideja, koji tvrde da je vrsta
duiina po sebi i Zivotinja po sebi.
Ali u nekim slucajevima postoji nuznost da se pri
definisanju upotrebi cak i negacija, - kao, na primer,
kad treba definisati nemanje [lisenost, privaciju]. Tako je
,slepo" ono sto nema vida u vreme kad bi trebalo da ga
ima po prirodi. Ali nema razlika u tome da li se vrsta deli
pomocu negacije iii pomocu afirmacije koja, nuznim nacinom, ima negaciju kao suprotan termin u deljenju, - kao,
na primer, kad se jedna stvar definise kao duiina koja ima
sirinu. Jer, onome sto ima sirinu suprotnost [koordinirani
termin] u podeli jeste ono sto nema sirinu, i nista drugo, tako da je ovde opet vrsta podeljena negacijom.
Dalje, treba obratiti paznju na to da li je umesto razlike dat rod, kao sto cine oni koji definisu vre(tanje kao
drskost pracenu podsmehom. A podsmeh je jedna odre(tena drskost. Iz toga izlazi da podsmeh nije razlika, vee
da je rod.
Dalje, treba obratiti pamju na to da li je stavljena
vrsta kao razlika,- tako, na primer, da li je receno da je
vrlina dobro [casno] stanje. Jer, dobro je vrsta vrline [a
nije njena razlika].
Ili, mozda, dobro nije vrsta, nego razlika, ako je
istina da se ista stvar ne moze nalaziti u dve vrste koje ne
potpadaju jedna pod drugu. Nairne, niti dobro saddi
stanje, niti stanje saddi dobro. Jer, svako stanje nije dobro,
niti je svako dobro stanje. Prema tome, oba ova pojma ne
mogu biti vrste. Dakle, ako je stanje vrsta vrline, jasno
je da dobro nije vrsta, nego razlika vrline. Stanje izraiava
sustinu vrline, a dobro ne izraiava sustinu, nego kvalitet.
Dakle, izgleda da razlika obelezava izvestan kvalitet. Valja
jos razmotriti da li stavljena razlika oznacava - ne izvestan kvalitet, nego neku odre(tenu stvar. Jer, po opstem
misljenju, razlika uvek izraiava izvestan kvalitet.
508

Isto tako treba obratiti painju da li razlika pripada

definisanom ;amo akcidentalno. Jer, nikad razlika, kao
ni vrsta, ne pripada akcidentalnim at~butim~. !er, r.~lika
jedne stvari ne moze i da pripada tOJ stvan, 1 da JOJ ne
pripada. 15

Dalje, ako je predikat vrste razhka, th rod, tli. J~~a
od stvari koje potpadaju pod rod, - tada nema deftmCIJe.
Nista od sveg recenog ne moze biti afirmirano od vrste,
posto vrsta ima najveCi obim od svega toga.
Zatim, valja razmotriti da li je afirrnirana vrsta 'razlike. Jer, izgleda da vrsta nije afirrnirana o r~ici, !leg?
da je afirmirana o ot~ome ~. ce~~ je ~am? razhk~ aftrmt:
rana18 Tako je, na pnmer, ztvotmJa aftrmtrana o coveku, 1
0 volu, i 0 drugim zivotinjama koje hodaju noga~.a, ~ ~e
o samoj razlici, koja je afirmirana? rodu. J~r, ako .ztvotinJa
treba da bude afirrnirana o svakoJ od svoJih razhka, tada
6e zivotinja vise puta biti afirmirana ~ rodu,.-:- post? ~1!
razlike afirmirane o rodu17 A sve razhke su th rodovt, th
individue18, ukoliko su one zivotinje. Jer, svaka zivotinja
je i1i rod, ili individua.
Dalje treba na isti nacin ispitati da li je afirmiran o
razlici i r~d i1i nesto sto potpada pod rod. A to je nemoguce, jer r~lika ima siri obim ~ego rodovi. Iz toga .b!
izlazilo da je razlika rod, ako je Jed~n od ro~ova o n_J~J
afirmiran. Tako, na primer, ako je covek pndat razhct,
ocevidno je da je razlika covek.19
Jos valja obratiti pamju na to da li razli~~ nije ranija
od roda. Nairne, razlika treba da bude docmJa od vrste,
ali ranija od roda.20
Valja jos ispitati da li data razlika ~ripad~ i?~ nekvoj
drugoj vrsti koja nije ni sadrzana [u vrsb o koJOJ Je rec],
niti je sadrzi.
Izgleda da ista razlika ne moze p~pa~ati dvema ~rstam~
od kojih jedna ne sadrZi drugu. Inace bt se dogodilo da 1
isti rod bude u dve vrste od kojih jedna ne sadrzi drugu.
Jer svaka razlika nosi sobom svoju svojstvenu vrstu, tak~, na primer, ,onaj koji hoda nogama" i ,dvonozan"
nose soborn vrstu ,zivotinja".
509

0 cemu je afirmirana razlika, o tome je afirmirana i

svaka od obe vrste, i tako bi ocevidno trebalo da rod bude
u dve vrste, od kojih jedna ne saddi drugu [a to nije moguce]. IIi mozda nije nemoguce da ista razlika pripada
dvema vrstama od kojih jedna ne saddi drugu ali bi mozda
jos. trebal? dodati: ,sem u slucaju kad obe [vrste] potpadaJu pod 1stu vrstu". Tako ,Zivotinja koja hoda nogama" i
,zivotinja koja ima krila" jesu vrste od kojih jedna ne saddi drugu, a dvonozni je [specificna] razlika u obe vrste.
Treba jos dodati: ,sem u slucaju kad se obe [vrste] nalaze
~ i~toj vrsti". Jer, obe [te vrste] potpadaju pod vrstu ,zivotmJa". Jasno je, isto tako, da nije nuzno da razlika nosi sa
sobom celu svoju svojstvenu vrstu, posto je moguce da se
ista razlika nalazi u dve vrste, od kojih jedna ne saddi
drugu. Ali nuzno je da ona samo nosi sa sobom jednu iii
drugu od vrsta, zajedno sa svim vrstama koje su viSe od
nje, - kao sto ,dvonozni" nosi sa sobom iii krilatu
zivotinju" ili ,zivotinju koja hoda nogama".
,
Jos valja obratiti paznju na to da li je dato postojanje
u necemu kao razlika supstancije jedne stvari. Jer, izgleda
da se jedna supstancija ne razlikuje od druge supstancije
samo time sto se nalazi na izvesnom mestu. Zbog toga su
~udeni oni koji dele zivotinje na ,one koje zive na zemlji"
1 ,one koje zive u vodi",- posto nazivi ,koji zivi na zemlji" i ,koji zivi u vodi" ukazuju na mesta gde te zivotinje
borave. IIi, mozda, u ovom slucaju zamerka nije opravdana. Nairne, naziv ,koji zivi u vodi" ne znaci da zivotinja
postoji u neeem ili na nekom mestu, nego znaci jednu
~~~snu o~o~inu. Nairne, jedna zivotinja je Zivotinja koja
Z1V1 u vodi 1 kad se nalazi na zemlji, a, isto tako, zivotinja
koja zivi na suvu, i kad se nalazi u vodi, biee zivotinja koja
zivi na suvu, a ne ona koja zivi u vodi. Ali ako se nekad
dogodi da razlika oznacava postojanje u necem, jasno je
da je ucinjena pogreska u definiciji.
A treba obratiti painju i na to da li je postavljena
afekcija kao [specificna] razlika21 Jer, svaka afekcija, kad
se pojaca, slabi supstanciju stvari. Ali za razliku to ne vaii.
Izgleda da razlika pre spasava [odriava] ono cija je raz510

lika, i potpuno je nemoguee da svaka stvar postoji bez

svoje svojstvene razlike. Jer, ako nema bica koje hoda
nogama, neee biti ni coveka. Uopste govoreCi, nista od
onoga od cega se stvar menja ne moze biti njena razlika.
Jer sve takve odredbe, kad se pojacaju, slabe supstanciju
[stvari]. Prema tome, gresi se ako se stavi takva neka razlika. Jer ne postoje za nas nikakve [kvalitativne] promene
uopste u oblasti razlika.
Valja jos ispitati da li je data, kao razlika jednog re.lativnog izraza, razlika koja nije sama relativna. Jer, razlike
relativnih pojmova jesu i same relativne, kao sto to biva
u nauci [koja je relativna svom predmetu]. A razlikuju se
spekulativna [teorijska], prakticna i poetska [stvaralacka]
nauka, i svaka od tih razlika obelezava jedan odnos. Nairne,
nauka je teorija 0 necem teorijskom, i stvaranje necega.
i delanje necega.
Mora se obratiti painja ina to da lise, pri definisanju,
svaki od relativnih pojmova doveo u odnos sa onim cemu
je po prirodi relativan. U nekim slucajevima svaki od relativnih pojmova moze se upotrebiti samo u odnosu na ono
cemu je po prirodi relativan. U drugim slucajevima, medutim, on moze da bude upotrebljen i u odnosu na neku
drugu stvar. Tako, na primer, vid sluzi samo za gledanje, a
cesagija moze da posluzi i za vadenje vode. Medutim, ucinila bi se pogreska, kad bi se cesagija definisala kao orude
za vadenje vode. Jer, ona ne postoji po prirodi radi toga.
Ako se traii definicija onoga na sta se jedna stvar po
prirodi odnosi, ona je sledeea: ,to je ono za sta bi stvar
bila upotrebljena od mudrog coveka, ukoliko je on mudar,
kao i od nauke koja je toj stvari svojstvena".
IIi treba obratiti painju na to da li, kad se dogodi
da neki izraz stoji u odnosu sa vise stvari, ovaj [izraz] nije
stavljen u svom prvobitnom odnosu. Tako, na primer, valja
paziti da li je mudrost definisana kao vrlina coveka i1i duse,
a ne kao vrlina razumnoga dela duse. Nairne mudrost je
prvobitno vrlina razumnoga dela [duse], posto se samo
u odnosu na ovu sposobnost smatra da dusa i covek imaju
mudrost.
511

. . l~t~ ta~o.' pogreseno je u definiciji ako stvar - ciji

Je deflillsaru IZTaz nazvan afekcijom, ill sposohnoscu, iii
nekom drugom odredhom - nije u stanju da je primi.
Svak~ "'~po~ohnost i sva~a. afekc~ja postaje prirodno u onoj
stv~.CIJa J~ sp~sohnost tli afekctja, kao sto i znanje postaje
u dust, posto. J.e ono sposohnost duse. Ali katkad se gresi
u ovakvtm pnbkama,- tako, na primer, kad se kaZe da je
~an nemoe culnog opaZanja, a da je sumnja [neizvesnost]
Jed';lakost kont~e~o suprotnih zakljucivanja, a da je hoi
nastlno r~dvaJ~Je delova ~oj~ su po prirodi sjedinjeni.
San n.e pnt;>ada culnom "'opazanJu, - a morao hi mu pripa~att, da Je on ne':floe culnog opaZanja. Isto tako sumnja
[~~Izvesnos~ ne. pnpada kontrerno suprotnim zakljucivaDJil';la, ~a~ ~to .m ?ol ne. pripada delovima koji su po priro~t SJed~nJem~ )er hi, u suprotnom slucaju, stvari
koJe nemaJu dusu osecale hoi, posto hi se hoi u njima nalazio. Pogresna je i definicija zdravlja, ako se tvrdi da je
zdravlje ravnoteza toplog i hladnog. Jer, kad hi hilo tako
trehalo hi, nuinim nacinom, da toplo i hladno hudu zdravi:
Nairne, ravnoteza svake stvari pripada onome sto ima ravnot~zu" pr~ma tome, toplota i hladnoea morali hi pripadati z~ravlJu. Dogada se d~ oni koji tako definisu stavljaju
po~.ledtcu umesto uzroka, 1 ohratno. A odvojenost delova
koJI su po prirodi spojeni nije hol, nego uzrok bola. Isto
tako, san nije nemoc eulnog opaZanja, nego je jedno uzrok
?~goga. Jer, iii .spav~o zhog nemoei [culnog opaZanja],
dt smo n~mocm za .culn~ opaZanje zato sto spavamo.
Isto tako tzgledalo hi da Je Jednakost izmedu kontrerno
suprot~ ~a~jucivanja uzrok neizvesnosti [sumnje]. Jer,
~ad za~JUCUJemo na dve strane, i kad svi razlozi izgledaju
jednaki na ohe strane, - tada smo u neizvesnosti sta treha
da radimo.

~propadljivo" .

A taj izraz moze da znaci iii da nesto nije

unisteno, ill da ne moze hiti sad unisteno, ill da je sad
::sakvo, da nikad ne moze hiti unisteno. Ako kafemo da je
;jedno zivo hire sad nepropadljivo, time hoeemo da kaZemo
da je jedno Zivo hice sad takvo da nikad ne moze hiti unis:teno. A to znaci da je ono hesmrtno, tako da iz toga ne proizlazi da je samo sad besmrtno. Ali ako se dogodi da ono
to je dato u definiciji pripada sadasnjosti ill proslosti,
dok im ono sto ima ime ne pripada, - tada nema identiteta [izmedu definicije i onoga sto je definisano].
Valja primeniti ovo mesto onako kao sto je receno.
ttac~

Glava sedma
[DRUGA MESTA]

. D~lje, tr~ha ohratiti paZnju na sva [razna] vremena,

vidett da h u tom pogledu ima kakvog neslaganja 22
tako, na primer, da li je definisano da je hesmrtno ono sto
je zivo i s~? je s~d n~propadljivo. Jer, zivo hice koje je sad
nepropadljtvo hdo hi sad hesmrtno. Ili hi se moglo desiti
da posledica ne sleduje, zato sto je dvosmislen izraz ,sad

Treha razmotriti da li neka druga stvar tacnije nego

data definicija izrafava prirodu stvari koja je definisana.
Primer za to imamo ako se pravda definise kao sposohnost
koja razdeljuje jednakost. Izraz ,pravican" oznacava vise
coveka koji po svojoj volji hoee da deli jednakost, nego
onoga ko za to ima samo sposohnost. Prema tome, pravicnost ne moze hiti sposohnost koja razdeljuje jednakost.
Jer, i tada hi najpravicniji hio covek koji hi imao najveeu
sposohnost da deli jednakost [a koji je ne hi delio].
Dalje, valja razmotriti da 1i stvar dopusta ,vise" [to
jest: svoje uveeavanje], a saddaj definicije to ne dopusta, ill da li, ohrnuto, saddaj definicije dopusta ,vise"'
a stvar to ne dopusta. Jer treha da ,vise" dopusta i jedno
i drugo [i stvar i definicija], ill da nijedna od oheju to ne
dopusta, ako je saddina definicije identicna sa stvari.
Dalje, valja razmotriti da li se - iako ohe [stvar i
definicija] dopustaju , vise" - one istovremeno ne uveeavaju. Taj slucaj imamo ako se, na primer, fizicka ljuhav definise kao zudnja za telesnim sjedinjavanjem. A, u stvari,
onaj ko voli vise, ne fudi za telesnim sjedinjavanjem, tako
da se ovo dvoje [to jest: s jedne strane ljuhav, a, sa druge,
fudnja za telesnim sjedinjavanjem] ne uveeavaju istovremeno. A to hi moralo hiti, kad hi ovo dvoje hilo pti~.

512

33 Organon

513 :;.

Dalje, aka je rec o dve stvari, valja ispitati da li je

onoj ciji definisani pojam dopusta "vise"' pridata definicija koja dopusta "manje". Takav primer imamo aka se
vatra definise kao najtanje tela. Nairne, plamen je viSe
vatra nego svetlost, ali je plamen manje nego svetlost najtanje tela. Pri svemu tome, i definicija i definisani pojam
morali bi vise pripadati istoj stvari, aka bi trebalo da ani
budu identicni.
Sem toga, valja razmotriti da 1i ad dve stvari o kojima
je rec [te dve stvari su definisani pojam i definicija], jedna
[definisani pojam] pripada podjednako dvama pretpostavljenim predmetima, a druga [definicija] im ne pripada obojima podjednako vee [pripada] vise jednom nego drugom.
Pored toga, valja razmotriti da li je definicija postavljena za dve stvari uzete odvojeno [disjunktivno]. Primer
za to imamo kad se lepo definise kao ono sto je prijatno
z.a vid i za sluh, a biee kao ono sto je sposobno da trpi
iii da dela. Tada ee ista stvar biti istovremeno lepa i nelepa, i, slicno tome, ana ee biti biee i nebiee. I er ono sto je
prijatno za sluh biee identicno lepom, - taka da ee ono
sto je neprijatno sluhu biti identicno sa nelepim. Jer suprotnosti identicnih stvari su isto taka identicne. Suprotnost
lepom je nelepo, a onome sto je prijatno sluhu suprotnost
je ono sto je neprijatno sluhu. Jasno je da postoji identitet
izme<1u neprijatnog za sluh i nelepog. Aka je jedna stvar
prijatna za vid, a nije prijatna za sluh, ana ee u isto vreme
biti lepa i nelepa. A isto taka eemo dokazati da je ista
stvar [istovremeno] biee i nebiee.
Zatim, za vrste, i razlike, i za sve drugo sto je data
u definiciji - moraju se staviti definicije umesto imena,
i mora se razmotriti da li se nesto ne slaze.

Glava osma
[DRUGA MESTA]

Aka je definisani izraz- bilo kao takav bilo po svojoj

vrsti - relativan, tada valja razmotriti da li se pogresilo
sto se u definiciji nije naznacilo cemu je on relativan, upravo
da li je takav po sebi, ili po svojoj vrsti. Taka, na primer,

514

treba razmotriti da li je nauka definisana kao nepokolebljivo

su<1enje, iii htenje kao zudnja u kojoj nema zalosti. Sustin~
svakog relativnog pojma sastoji se u tome da se on odnost
na neku drugu stvar. Nairne, vee je receno" da se hie~
svakog relativnog pojma sastoji samo u tome da on stoJt
u izvesnom odnosu. Prema tome, trebalo bi reCi da je nauka
sud o onom sto se maze saznati, a da je htenje rudnja za
dobrom. Isto bi bilo kad bi se gramatika definisala kao
nauka o slovima. Jer, u definiciji trebalo bi dati ili ono na
sta se sam definisani izraz odnosi,24 iii bar ono na sta se
njegova vrsta odnosi.15
IIi valja jos razmotriti je li ucinjen~ pogr~s~a st? se
relativan izraz nije stavio u odnosu na nJegov cdJ. Natme,
cilj je za svaku stvar ono sto je najbolje iii ono radi cega
sve ostalo postoji. Treba naznaciti. ono }to ~e n~~bolje i
krajnje. Taka, na primer, .treba reC! ?a z~dnJa tezt ne z.a
prijatnim, nego za zadovolJstvom,- Jer rot zbog zadovolJstva zelimo prijatno.
Treba, isto taka, ispitati j~ li ono na sta se i~raz .o.dn?~i
postajanje iii delanje. Je~, ~st.a takvo. ~e maze: bttt cilJ.
Jer, izraz delanja i postaJanJa Je pr~ cxlJ ne~o [sto ~u to]
delanje po sebi i postajanje po sebt. Me<1utim, ovaJ stav
mazda nema opstu istinitost. Jer, veeina ljudi vise voli
da uziva nego da prestane da uiiva, -taka da oni radije
stavljaju kao cilj samo delanje nego njegov izraz.
U ponekim slucajevima, opet, valja razmot~iti je .~
propusteno da se nacini razlika izme<1u kvantite~, ilt
kvaliteta, iii mesta, iii drugih razlika, - taka, na pnmer,
u slucaju castoljubivog coveka [je li propusteno da se naznaci] kolike i kakve poeasti on zeli. Nairne, pasta svi ljud~
zele pocasti, nije dovoljno reei da ~e cas~oljubiv covek onaJ
koji zeli poeasti, nego treba dod~ti razJ!ke .odredaba o kojima je govoreno. lsto taka, kad J~ ~ P_I~allJU l~komv covek,
valja dodati koliko bogatstv~ on z~li, ~. ka~. Je rec o neumerenom ooveku treba reet u koJtm uztVanJtma on nema
mere. Jer ne nazi;a se neumerenim onaj ko se predaje ma
kojoj vrsti uiivanja, nego on!j ~o se predaje_j~~om odre<1enom uZivanju. A isto vazt 1 kad se defmtse noe kao

515

senka zemlje [kao senka na zemlji], iii zemljotres kao kretanjezemlje,ili oblakkaozgusnjavanje vazduha, iii vetarkao
kretanje vazduha. U svim ovim slucajevima, nairne, treba
dodati odredbe kvantiteta, kvaliteta i uzroka. Isto vafi i za
ostale slucajeve te vrste. Nairne, ako se izostavi ma koja
razlika, ne moze se oznaciti bitnost. Valja uvek napadati
ono eega nema u definiciji. Tako, na primer, nema zemljotresa, kad se zemlja kreee proizvoljno i u proizvoljnom
kvantitetu, i isto tako nema vetra, kad se vazduh kreee
proizvoljno i u proizvoljnom kvantitetu.
Dalje, kad su u pitanju zelje, valja razmotriti je li
propusteno da se doda rec ,prividan". A isto va:Zi za druge
slucajeve gde se ta rec primenjuje. Takav slucaj imamo,
na primer, ako se kafe da je volja zelja za dobrim, iii da je
poruda zelja za prijatnim, a ne kafe se da je rec o prividnom dobru iii o prividnom zadovoljstvu. Onima koji nesto
zele, cesto.ostaje skriveno sta je dobro iii prijatno, - tako
da nije nu:Zno da predmet zelje bude dobar iii prijatan,
nego je nuzno da samo takav izgleda. Trebalo bi dati definiciju, uzimaju6i u obzir ovo obja8njenje. Ali i kad je izraz
0 kome je rec dodat u definiciji, valja dovesti u oblast
ideja protivnika koji pretpostavlja da ideje postoje. Jer,
nista sto je prividno nema ideju, nego izgleda da se o ideji
govori uyek u odnosu na [drugu] ideju. Tako, na primer, zudnja po sebi odnosi se na prijatno po sebi, a volja [zelja] po
sebi na dobro po sebi. Ove ideje ne odnose se na prividno
dobro ina prividno prijatno. J er, besmisleno je pretpostaviti
da postoji prividno dobro po sebi iii. prividno prijatno po
sebi.

Glava deveta
[DRUGA MESTA]

Dalje, ako se definicija odnosi na stanje, valja razmotriti subjekt koji ima stanje, a ako se definicija odnosi na subjekt koji ima stanje, treba razmotriti stanje. Isto vafi i za
druge slucajeve. Tako, na primer, ako je prijatno identicno
korisnom, tada je i oovek koji oseea zadovoljstvo onaj
ko ima koristi. Uopste, moze se reei da se, u definicijama

516

ove vrste, dogada da onaj ko definise u izvesnom smislu

definise vise stvari umesto jedne. Tako, na primer, kad se
definise nauka, definise se na neki nacin i neznanje [ne~
naucnost], a, isto tako, sa naucnikom definise se i neznalica, a sa znanjem i neznanje. Nairne, kad se prvi izraz
razjasni, i ostalo se na neki nacin razjasnjava. U svim ovakvim slucajevima treba obratiti pafnju na to da nema negde
nekog neslaganja; pri tome treba upotrebljavati osnovna
pravila do kojih se dolazi razmatranjem konkretno suprotnih izraza, kao i onih izraza koji pripadaju istom redu.
Kad su u pitanju relativni izrazi, valja ispitati je li
rod dat kao relativan rodu onoga kome je sama vrsta data
kao relativna." Tako, na primer, ako se misljenje odnosi
na predmet misljenja, valja razmotriti da li se jedno odredeno misljenje odnosi na jedan odredeni predmet misljenja.
A ako se mnogostruko o.dnosi na "!lo male delove [jedne
stvari], valja razmotriti da li se ono sto je mnogostruko
odredeno odnosi na odredene vrlo male delove [jedne stvari].
Ako se ne ucini tako, ocevidno je da se pogresno postupilo.
Isto tako, valja razmotriti da li suprotan izraz ima suprotnu definiciju,- tako, na primer, da li je definicija polovine suprotna definiciji dvostrukog. Jer, ako je dvostruko
ono sto [nesto drugo] nadmasa za jednaku kolicinu, tada je
polovina ono sto je nadmaseno od jednake kolicine.
Isto va:Zi i za kontreme suprotnosti. Jer, na kontremo
suprotni izraz primenice se definicija koja je kontremo
suprotna shodno jednom od nacina povezivanja kontrernih
suprotnosti. Tako, na primer, ako je korisno ono sto prol
izvodi dobro, tada je stetno ono sto proizvodi zlo iii sto
unistava dobro. Jer, jedan od ova dva izraza nuznim nacinom je kontremo suprotan prvobitnom izrazu [definiciji
korisnog, kao onog sto proizvodi dobro]. Ako nijedan
od dva izraza nije kontremo suprotan prvobitnom izrazu,
jasno je da nijedna od definicija koje su date na poslednjem
mestu [definicije onog sto proizvodi zlo i onog sto proizvo..
di dobro] nece biti definicija kontreme suprotnosti prvobitno definisanoga izraza. Prema tome, isto tako nije pra.,.
vilno data definicija koja je prvobitno data. A kad su :u

517

pitanju neke od kontrernih suprotnosti, jedna je izrazena

samo lisenoscu druge, kao sto, na primer, nejednakost izgleda da je lisenost jednakosti (jer se naziva nejednakim ono
sto nije jednako). A posto je tako, ocevidno je da kontrema
suprotnost izraZena u formi lisenosti, nuZnim nacinom mora
da bude definisana drugom kontremom suprotnoscu; medutim, druga kontrema suprotnost ne moze biti izraZena
u formi lisenosti, jer bi iz toga sledovalo da bi svaka od njih
hila poznata pomoeu druge. 27 Kad su u pitanju kontreme
suprotnosti,18 treba, dakle, obratiti paZnju na to da se
ne ucini takva pogreska,- kao, na primer, da se definise
jednakost kao kontrema suprotnost nejednakosti, - jer
tada bi se ona definisala u formi lisenosti. Sem toga, kad
se ovako definise, mora se u definiciji upotrebiti definisano.
To postaje jasno kad se umesto imena stavi njegova definicija. Nairne, nema nikakve razlike kad se kaZe ,nejednakost" i kad se kaze ,lisenost jednakosti". Jer, jednakost ce
biti kontrema suprotnost lisenosti jednakosti, - i tako je
upotrebljen bas onaj izraz koji treba definisati. Ako nijedna
od dve kontrerne suprotnosti nije izraZena u formi lisenosti,
nego je definicija stavljena na isti nacin kao ranije, kao,
na primer: ,dobro je kontrema suprotnost zla", - tada
je jasno da ce i zlo biti kontrerna suprotnost dobra. Jer,
definicija stvari koje su na ovaj nacin kontremo suprotne
mora biti stavljena na isti nacin. Prema tome, i ovde sleduje
da se upotrebljava bas ono sto je definisano. Jer, dobro
postoji u definiciji zla. Shodno tome, ako je dobra kontrerna suprotnost zla, i ako se zlo ni u cemu ne razlikuje od
kontrerne suprotnosti dobra, - tada ce dobro biti kontrerna suprotnost kontrerne suprotnosti dobra. Tako je
oeevidno da je upotrebljeno ono sto je trebalo definisati.
Dalje, valja ispitati da li je, pri stavljanju izraza oznacenog prema lisenosti, propusteno da se stavi izraz cija je
on liSenost [upravo: na koji se on odnosi], - na primer,
stanje, iii kontrerna suprotnost, iii nesto drugo cija je on
li8enost. A, isto tako, treba ispitati da li je propusteno da
se doda izraz u kome se lisenost po prirodi javlja,- ito
iii na taj nacin sto nije dodat uopste nikakav izraz, iii sto

S18

nije dodat prvi subjekt u kome se lisenost po prirodi javlja.

Takav slucaj imamo, na primer, ako se pri definisanju
neznanja kao lisenosti ne napomene da je ono lisenost znanja, iii ako se ne doda subjekt u kome se neznanje po
prirodi javlja, iii ako se doda subjekt, ali se ne naznaci
prvi subjekt u kome se ono javlja. Takav slucaj imamo, na
primer, ako se tvrdi da se neznanje nalazi ne u razumnom
delu duse, nego u coveku iii dusi. Ako jedno od ovoga
nije izvrseno, ucinjena je pogreska. Isto je tako i ako se ne
kaZe da je slepilo lisenost vida u oku. Da bi se pravilno
definisalo sta je slepilo, mora da se naznaci i cega je ono
liSenost, a, isto tako, i koji je subjekt te lisenosti.
Dalje, treba ispitati da li je definisano na osnovu lisenosti ono sto nije izraZeno prema lisenosti. Tako, na
primer, ako je u pitanju neznanje, izgleda da pogresku ove
vrste cine oni koji ne shvataju neznanje kao negaciju.
Nairne, onaj ko nema znanja ne izgleda da ne zna, nego
pre izgleda da ne zna onaj koji se prevario. Zbog toga mi
ne kaZemo da neoduhovljena bica i deca ne znaju. Dakle,
neznanje ne treba da se shvati na osnovu lisenosti znanja.

Glava deseta
[DRUGA MESTA]

Dalje, valja razmotriti da li slicnim oblicima reci u

definiciji odgovaraju slicni oblici reci u onome sto je definisano tako, na primer, da li ,koristan" znaci ,koji
proizvorli zdravlje"' a ,korisno" - ,ono sto proizvodi
zdravlje"' a ,ono sto je bilo korisno" - ,ono sto je proizvelo zdravlje".
Treba isto tako, ispitati da li ce se oznacena definicija
primeniti i 'na ideju. U nekim definicijama to nije slucaj, tako, na primer, kad Platon dodaje rec ,smrtan" p~ definisanju zivotinja. Ideja - na primer, covek po sebt - ne
moze biti smrtna, i, prema tome, definicija se ne moze primeniti na ideju. Uopste, svuda gde su dodati izrazi ,sposoban
da dela" ill sposoban da trpi" - numim nacinom se ne
slazu defini;ija i ideja. Jer, oni koji pretpostavljaju da ideje

519

postoje, smatraju da su ove nesposobne da pate sto su nepomicne. Protiv njih su i ovakvi dokazi korisni. 28
Dalje, kad su u pitanju homonimni izrazi, valja obratiti
painju na to da li je data samo jedna definicija, zajednicka
svim znacenjima [tih izraza]. Sinonimni izrazi imaju samo
jednu definiciju koja ih zajednicki oznacava. Prema tome,
data definicija ne pripada nijednoj od stvari koje se nalaze
u homonimnom izrazu, posto se ta definicija podjednako
primenjuje na sve sto taj izraz saddi. Takvu pogresku
sadrzi i definicija zivota koju je dao [sofist] Dionizije,30
i po kojoj je zivot urodeno kretanje vrste bica koja moze
da se hrani. A ta osobina ne pripada vise zivotinjama nego
biljkama. Medutim, izgleda da zivot nije shvacan samo kao
jedan rod,- nego je zivot drukciji u zivotinjama, a drukciji
u biljkama.31 Ali moze se namerno dati ovakva definicija,S2
na osnovu pretpostavke da je Zivot sinoniman pojam koji
oznacava samo jedan rod. Ali nista ne stoji na putu ni
tome da se, pri svem tom sto se primeti homonimija i
sto se zeli dati definicija samo jednoga od dva znacenja izraza, - ne primeti da je data definicija koja nije svojstvena
jednom znacenju, nego je zajednicka [nego vaii] za oba
znacenja. Ali nije manje istinito ni to da se pogresi, rna kako
se postupalo.33 A posto se neki homonimi ne opaiaju, onaj
ko postavlja pitanja treba da ih upotrebi kao sinonime.
(Jer, definicija jednoga od znacenja neee odgovarati drugom
znacenju, - tako da ce izgledati kao da onaj ko odgovara
nije definisao na pravilan nacin. Nairne sinoniman izraz treba
da se primeni na sve sto pod njega potpada.) - Medutim,
onaj ko odgovara treba da razlikuje razna znacenja izraza. Ali neki od onih koji odgovaraju kaiu da je homonim
ono sto je u stvari sinonim,- kad stavljena definicija ne
odgovara svemu sto se podrazumeva pod onim sto je definisano. Sem toga, neki od onih koji odgovaraju kazu
da je sinonim ono sto je u stvari homonim, kad data definicija moze da se primeni na dva znacenja izraza. [Da
bi se izbeglo ono sto je navedeno], treba se prethodno
sloziti o ovome sa protivnikom, ill valja ranije dokazati
da je izraz [koji se upotrebljava] homoniman ili sino11iman.

520

Jer, do sporazuma se lakse dolazi kad se ne predvida kakve ee biti njegove posledice.
Ali, ako nikakav sporazum nije prethodio i ako protivnik tvrdi da je homonim ono stu je u stvari sinonim, zbog
toga sto se stavljena definicija ne moze primeniti na drugo
znacenje izraza, - valja ispitati da lise i definicija drugoga znaeenja primenjuje na ostala znacenja. Jer, u tom slueaju ocevidno je da to znacenje mora biti sinonimno sa
ostalim izrazima. Kad tako ne bi bilo, postojalo bi vise
definicija ostalih znacenja, jer im se pridaju dve razlicite
definicije u objasnjavanju izraza - definicija sto je data
prva i ona sto je data poslednja."
Ali nekad protivnik treba da definise jedan izraz
koji ima vise znacenja, a njegova definicija ne moze da
se primeni na sva znacenja, pa on smatra ne da je taj izraz
homoniman [dvosmislen], nego da rec ne odgovara svim
znacenjima, posto im ni njegova definicija ne odgovara.
Tada bi tome protivniku trebalo odvratiti da, iako se u
nekim slucajevima ne treba izraiavati kao prost svet, mora
se upotrebljavati uobicajeni i opste prihvaceni nacin izrazavanja, a ne izazivati takve pometnje.

Glava jedanaesta
[DRUGA MESTA]

Ako je stavljena definicija jednog slozenog izraza,

valja odvojiti od definicije jedan od sastavnih delova
toga izraza, i razmotriti da li ono sto ostaje od definicije
definise ono sto ostaje od izraza. Ako nije tako, jasno je
da cela definicija ne odgovara celom izrazu. Tako, na primer, ako se definisala konacna prava linija kao granica
povrsine, koja ima granice i cija se sredina nalazi u istom
redu u kome i krajevi; i ako je definicija konacne linije da
je ona granica povrsine koja ima granice, - tada ostatak
- ,cija se sredina nalazi u istom redu u kome i krajevi"
- mora biti definicija prave linije. Ali beskonacna linija
nema ni sredine, ni granica, - a ipak je prava linija. Prerna tome, taj ostatak nije definicija ostatka izraza.

521

Dalje, kad je definisani izraz slozeni pojam, valja razmotriti da li se data definicija sastoji iz onoliko clanova iz
koliko se sastoji ono sto je definisano. Za definiciju se kaie
da je sastavljena iz onoliko clanova iz koliko je sastavljeno
ono sto je definisano, kad je broj sastavnih delova koji se
nalazi u definisanom isti kao broj imenica i glagola sto se
nalaze u definiciji. Nairne, neizbemo je u takvim definicijama da postoji prosta razmena izraza, i to iii svih, ili izvesnih od njih. Jer, sad nema vise upotrebljenih imenica nego
sto ih je bilo ranije. Pri definisanju valja umesto reci dati
njihove pojmove, ako ne za sve, bar za veeinu od njih. Jer,
kad bi se tako postupalo, tada bi i prosti izrazi mogli biti
definisani na taj nacin sto bi im se samo ime promenilo, i
sto bi se, na primer, stavilo ,odelo" umesto ,ogrtac".
Pogreska je jos veca ako se manje poznati izrazi stave
umesto prvih, - tako, na primer, ako se umesto ,beo covek" kaie ,bezazleni smrtnik". U ovom slucaju, naime,
nije se definisalo, a [upotrebljeni] izraz je nejasniji.
Isto tako, kod promene reci treba obratiti painju na
to da Ii [njihova] znacenje nije vise isto. Taj slucaj, na primer, imamo kad se za teorijsku nauku kaie da je teorijsko
sudenje. Jer, sudenje nije isto sto je nauka. A bilo bi potrebno da je tako, ako cela definicija treba da bude ista kao
definisano. Nairne, mada je rec ,teorijski" zajednicka za
oba izraza, razlicito je ono sto ostaje.
Valja razmotriti da li se, kad se jedan izraz zameni
necim drugim, menja ne razlika nego vrsta, - kao sto je
slucaj u navedenom primeru. Jer, ,teorijski" je manje poznat izraz nego ,znanje", posto je ovaj vrsta, dok je onaj
razlika, a vrsta je najpoznatiji od svih izraza. Prema tome,
ne bi trebalo menjati rod nego razliku, posto je ova manje
poznata. Ali ova kritika moze izgledati smesna. Jer, nista
ne stoji na putu da se razlika, a ne vrsta, izrazi najpoznatijom recju. Jasno je da u ovom slucaju valja promeniti
ime vrste, a ne razlike.
Ali, ako se umesto jedne reci stavi ne samo druga rec,
nego ako se umesto jedne reci stavi ceo izraz, - jasno je

522

da treba da bude data pre definicija razlike nego vrste,

posto se definicija daje radi saznanja. Jer, razlika je manje
poznata nego vrsta.

Glava dvanaesta
[DRUGA MESTA]

Ako je data definicija razlike, treba videti da. li ta

definicija obuhvata i drugu _neku. stvru:. T~o, ~a? Je, na
primer, receno da je neparm broJ onaJ broJ ~OJl 1ma _sredinu, treba jos objasniti kako. on ima sr~d!D~ ~a1me,
rec ,broj" zajednicka je u oba tzraz~, ~ ~e!.mt~tJa Je. sta~
ljena na mesto izraza ,neparan". Ah, 1 liniJa 1 telo -~~~~u
sredinu a nisu neparni. Tako mi ovde nemamo defmtClJU
neparn~g. Ali ako izraz. _,koji ima sredi~u" s~ddi viSe
znacenja, mora se odredtti u kome se sffilsl~ uz!ma ov~e
izraz ,koji ima sred?m". Iz ov'?ga ~~ prm.z~Ci kudenJe
navedene definicije, ilt dokaz da msta mJe def1ntsano.
Jos valja razmotriti da li ono za st~ je st~vljen~ ~e!~
nicija spada u stvari ko!e p~stoje, a. da h o~o sto def~ctJa
saddi ne spada u stvan koJe postoje. UzmliDO, na pnmer,
da je belo definisano kao boja pomesana ~a vatro~. ~e
moguce je da nesto bestel~sno bude pomesano s~ jedmm
telom, tako da boja pomesana sa vatrom ne moze postojati, dok belo postoji.as . .
. . .
.
Dalje, - kad su u pttanJU relattvm poJmO~t, pa s~ ne
objasni cemu je nesto ~~lativno; nego se korelatt~an poJam
obuhvati zajedno sa vtse stvan, - ta~a se grest :potpu~o
ili delimicno. Tako se, na primer, grest ako se kaze da Je
medicina nauka o onome sto postoji. Ako medicina nije
nauka ni o cemu sto postoji, jasno je da se potpuno pogresilo; medutim, ako je medicina nauka o _ne~em sto
postoji a ne i o nece!ll. drugom, --: _tada se delimtcno ~
gresilo. Nairne, medtcma mora bttt ~auka o s~emu sto
postoji ako ona treba da bude po sebt. a ne akctdent~no,
nauka 'o onom sto postoji. To vaii i za d;uge relati~e
pojmove. J er, svaki predmet nauke .odnost . se na .svoJU
nauku. Isto vaii i za sve druge relattvne poJmove, Jer se
svi relativni pojmovi mogu konvertirati.

523

Dalje, ako se smatra da je pravilan nacin definisanja

jedne stvari ne da se ona definise po sebi, nego akcidentalno, - u tom slucaju bi se svaki od relativnih izraza
odnosio ne samo na jednu stvar nego na vise njih. Jer,
nista ne stoji na putu da ista svar i postoji, i da bude i
bela, i dobra. I zato bi, kad bi se stvar dovela u odnos
sa ma kojom od ovih odredaba, to znacilo dati njenu pravilnu definiciju, - kad bi dati akcidentalnu definiciju
znacilo dati pravilnu definiciju.
.
Ali nemoguce je da takva definicija bude svojstvena
~ato~ izrazu: J er smatra se da ne samo medicina nego
1 vecma drugih nauka stoje u odnosu sa onim sto postoji,
i tako bi svaka od njih hila nauka o onom sto postoji.
Jas!l~ t~ da ova definicija n~ vaZi ni za jednu nauku, jer
defnnc11a treba da bude SVOJStvena definisanom, a ne zajednicka definisanom i drugim predmetima.
Katkad se ne definise stvar, nego stvar u dobrom
~vojstvu iii u savrsenom stanju. Takve su definicije retora
1 lopova, - ako se retor definise kao onaj ko je sposoban
da u svakoj priiici iznac.1e ono sto ubec.1uje i da nista ne
izostavi, a lopov kao onaj ko tajno uzima. Kad se ovo
dvoje tako definisu, jasno je da ce jedan biti dobar retor.
a drugi dobar lopov, - iako nije lopov onaj ko tajno
uzima, nego onaj ko zeli da tajno uzme.
Sem toga, valja razmotriti da li je dato ono sto treba
~~~~~ .P?. sebi ;-- kao vred~o zeljenja radi onoga sto stvara
iii cnn, iii uopste kao ono sto treba zeleti radi neceg drugog,
- kao, na primer, kad se kaie da je pravicnost ono sto
za8ti6uje zakone, iii da je mudrost ono sto stvara sreeu.
Naime ono sto proizvodi iii zasticuje Spada u stvari koje
treba zeleti radi neceg drugog. lstina je: moze se reei da
nista ne stoji na putu da ono sto treba zeleti po sebi treba
zeleti i zbog neceg drugog. Ali nije se manje pogresilo
i kad se tako definisalo ono sto treba zeleti po sebi. u stvari, ono sto je najbolje u svakoj stvari, nalazi se u njenoj
sustini. A za jednu stvar bolje je da bude za zeljenje zbog
sebe same, nego da bude za zeljenje zbog neceg drugog.
Prema tome, trebalo bi da definicija ovo narocito izrazi.
524

Glava trinaesta
[OPSTA MESTA)

Valja jos ispitati da li se, kad se stavi definicija jedne

stvari, ona definisala da je ,ovo i ono", ill da je ,proizvod
ovog iii onog", iii da je ,ovo sa onim".
Ako je stvar definisana kao ,ovo i ono"' - tada ce
definicija vaiiti za dve stvari zajedno, a neee vaZiti ni za
jednu odvojeno. Takav slucaj imamo, na primer, kad je
pravicnost definisana kao umerenost i hrabrost. Ako se
pretpostave dva coveka od kojih svaki ima samo jednu
od te dve osobine, - u tom slucaju ce obojica biti pravicni, i nijedan od njih neee biti pravican, - posto obojica
zajedno raspolaiu pravienoseu, a posto svaki odvojeno
njome ne raspolaZe.
A ako receno ne izgleda veoma besmisleno, posto se
takvo stanje javlja i u drugim slucajevima Uer nista ne stoji
na putu da dva coveka imaju jednu minu, iako je nijedan
od njih nema odvojeno), - bilo bi potpuno besmisleno
da kontremo suprotni atributi pripadaju istim subjektima.
A to bi se dogodilo ako bi jedan od njih raspolagao umerenoscu i kukavistvom, a drugi hrabroscu i neumerenoscu.
Jer, obojica ce, u tom slucaju, imati [kao osobine] pravicnost i nepravicnost. Nairne, ako j~ pravicnost umerenost
i hrabi:ost, nepravicnost 6e biti kukaviStvo i neumerenost.
Uopste, sve sto nastoji da dokaie da celina nije identicna
sa svojim delovima, moze da bude iskorisceno u sadasnjem
raspravljanju. Jer, kad se definise na ovaj nacin, izgleda
kao da se kaie da su delovi identicni sa celinom. Ovi dokazi su narocito saobraieni slucajevima u kojima je skup
delova ocevidan,- kao, na primer, kad je u pitanju kuca
ili druga neka stvar te vrste. Jer, u njima, ocevidno, nista
ne stoji na putu da delovi postoje i ako celina ne postoji,
tako da delovi nisu isto sto je celina.
Ali, ako se kaZe da ono sto je definisano nije ,ovo
i ono" nego ,proizvod ovog i onog", m~ra se prvo ~azm?
triti da 1i po prirodi moze postati samo Jedna stvar 1Z ovih
izraza. Neke stvari se mec.1usobno tako odnose da iz njih
nista ne moze proizaci, - kao, na primer, linija i broj.
525

Dalje, valja razmotriti da li se ono sto je definisano

po prirodi nalazi samo u jednom prvom subjektu, a izrazi
iz kojih se kaie da definisano proizlazi ne nalaze se samo
u jednom prvom subjektu nego se svaki od njih nalazi
u odvojenom subjektu. Jer, tada, ocevidno, definisano ne
bi moglo proizlaziti iz tih izraza. N aime, gde su delovi
tamo je nuznim nacinom i celina, tako da se celina ne bi
nalazila samo u jednom prvom subjektu, nego u vise njih
[a to bi bilo besmisleno].
Ali, ako su i delovi i celina samo .u jednom prvom
subjektu, valja razmotriti da li taj subjekt nije isti, nego
je drugi za celinu, a drugi za delove.
I, sem toga, valja razmotriti da li delovi propadaju
istovremeno kad i celina, jer treba da bude obmuto, da, kad propadnu delovi, propadne i celina. Ali, ako je
propala celina, nije nuino da i delovi propadnu.
IIi treba ispitati da li je celina dobra iii rdava, a delovi nisu ni jedno, ni drugo; iii, obmuto, da li su delovi
dobri iii rdavi, a celina nije ni jedno, ni drugo. Iz stvari
koje nisu ni dobre ni rdave ne moze proizaCi nesto dobro
iii rdavo, niti iz rdavih iii dobrih stvari moze proizaci
nesto sto nije ni dobro ni rdavo.
IIi valja razmotriti da li je - kad je jedan od dva
sastavna dela vise dobar nego sto je drugi rdav - i ono
sto iz tih delova proizlazi vise dobro nego rdavo. Takav
slucaj imamo, na primer, ako je bestidnost definisana da
proizlazi iz hrabrosti i iz lainog misljenja. U ovom slucaju
hrabrost je dobra vise no sto je Iaino misljenje rdavo.
Prema tome, i ono sto je iz njih proizaslo mora da ide
za onim sto je bolje, ida bude iii potpuno dobro, iii, bar
vise dobro nego rdavo.
'
Medutim, ovo poslednje nuino je samo ako je svaka
od ovih osobina po sebi dobra iii rdava. Jer, mnoge stvari
koje proizvode neke druge stvari nisu dobre po sebi, nego
[su dobre] samo kad su pomesane. IIi, obmuto: svaka stvar
za sebe moze biti dobra, a kad je pomesana sa drugima
ona je rdava, iii nije ni dobra ni rdava. Ovo sto je sad

526

receno, najjasnije se pokazuje na onome sto je za zdravlje

korisno iii skodljivo. Jer, neki lekovi tako su nacinjeni
da je svaki od njih, kad se zasebno uzme, dobar, ali kad
se daju oba pomesano, oni rdavo dejstvuju.
Sem toga, valja razmotriti da li celina, kad se sastoji
iz jednog boljeg i iz jednog goreg dela, nije gora nego
bolji deo, i bolja nego gori deo. Ali to se desava nuinim
nacinom samo ako su po sebi dobri delovi iz kojih je celina
sastavljena, - inace nista ne stoji na putu da postane
celina koja nije dobra, kao u primeru koji smo malocas
naveli.
Sem toga, valja razmotriti da li je celina sinonimna
sa jednim od svojih delova. Jer, tako ne treba da bude,
kao sto se to ne dogada ni kod slogova. Nairne, slog nije
sinoniman ni sa jednim od slova iz kojih se sastoji.
Dalje, treba razmotriti da li je propusteno da se naznaci nacin spoja [delova]. Da bi se jedna stvar upoznala,
nije dovoljno reei da se ona sastoji iz izvesnih delova.
Jer, sustina svake od slozenih stvari ne sastoji se samo iz
njenih sastavnih delova, nego ona zavisi i od nacina kako
su ovi slozeni. Kao primer za to mozemo uzeti kucu.
Nairne, kad se stavi materijal kako mu drago, daleko je
od toga da postane kuea.
Ako je neka stvar definisana kao ,ovo sa onim",
valja prvo primetiti da je ,ovo sa onim" isto sto i ,ovo
i ono", iii da je isto sto i ,proizvod iz ovog ili onog". Jer,
kazati ,med sa vodom"' znaci reci ,med i voda" iii ,nesto
od meda i vode". Prema tome, ako je ,ovo sa onim" istovetno sa jednim iii drugim od dva druga izraza, tada mozemo staviti iste primedbe koje smo ranije stavili na svaki
od tih izraza.
Dalje, treba razlikovati razna znacenja u kojima se
kaie ,jedno sa drugim", a zatim valja razmotriti da li se
ne moze re6i ,ovo sa onim" ni u jednom od tih znacenja.
Tako, na primer, ako se kaze ,jedna stvar sa drugom",
- to znaci da se one iii nalaze u istom subjektu koji je
sposoban da ih primi - kao sto se pravicnost i hrabrost
nalaze u dusi, - iii da postoje na istome mestu, iii u isto

527

vreme, pa nijedno od ovih znacenja nije istinito za izraze

o kojima je rec, - u tom slucaju jasno je da se stavljena
definicija ne moze primeniti ni na sta, posto se ni na koji
nacin ne moze reei ,ovo sa onim".
Ali ako je- povodom znaeenja koja su razlikovana
- istina da se svaki od dva izraza nalazi u istom vremenu
u kome se i drugi nalazi, u tom slucaju valja ispitati da li
se i jedan i drugi ne odnose na istu stvar. Primer za ovo
imamo ako se hrabrost definise kao smelost [udruzena] sa
pravilnim misljenjem~ Jer, mogure je imati hrabrost da se
krade, i pravilno misljenje o stvarima koje se odnose na
negu zdravlja. Ali covek nije hrabar kad ima u isto vreme
ovu osobinu sa onom.
. Sem toga, cak i kad se obe ove osobine odnose na
isto, na primer na stvari za lecenje - jer nista ne stoji
na putu da se u stvarima za lecenje raspol8Ze smeloscu i
pravilnim misljenjem, - covek nije hrabar ako raspol8Ze
jednom sa drugom od tih osobina. Jer, kao sto obe ove
osobine ne treba da se odnose na drugi predmet, tako
ni isti predmet na koji se one odnose ne treba da bude
koji mu drago, - nego valja da se obe ove osobine odnose
na cilj hrabrosti, naime na opasnosti u ratu, ill, mozda,
na nesto drugo sto jos vise sacinjava taj cilj."
Neke od definicija ove poslednje vrste ne spadaju pod
podelu o kojoj je govoreno. Primer za to imamo kad se
gnev definise kao zalost pracena eovekovom predstavom
da je prezren. A to znaci da zalost proizlazi iz covekove
predstave da je prezren. Ali, reCi da jedna stvar postaje
pomoou neke druge stvari ne znaCi reci ,jedna stvar sa
drugom", - i to ni na jedan od nacina o kojima je govoreno.

Glava cetrnaesta
[DRUGA MESTA]

A, zatim, ako je celina oznacena kao spoj njenih delava, - na primer, ako je zivo bice oznaeeno kao spoj
duse i tela, - valja prvo razmotriti da li je propusteno
da se k8Ze kakav je taj spoj. Tako, na primer, valja razmo-

528

triti da li su definisani meso ill kosti kao spoj vatre i zemlje,

ill vazduha. Nije dovoljno reei da je to spoj, nego treba
odrediti i kakav je to rod spoja. Jer, meso ne postaje kad
se ti elementi spoje kako bilo, nego meso postaje kad se
oni spoje na jedan odredeni nacin, a kosti postaju kad se
oni spoje na drugi odredeni nacin.
Ali izgleda da ilijedno od dva sastavljanja o kojima
je govoreno nije ni u cemu identicno sa jednim spojem.
Jer, svaki spoj ima za kontremu suprotnost razdvajanje;
medutim obe celine o kojima je govoreno nemaju kontreme
suprotnosti. 87
Ako zasluzuje podjednako verovanje da je ill svako
sastavljanje spoj, ili da nijedno sastavljanje nije spoj, i
da, iako je svako zivo bice sastavljanje, ono nije spoj, u tom slucaju nijedno od drugih sastavljanja ne maze
biti spoj.
Aka, sem toga, kontreme suprotnosti mogu podjednako da po prirodi pripadaju nekom subjektu, i aka je
stvar definisana samo pomoeu jedne od njih, - ocevidno
je da ona nije definisana. Kad ne bi bilo taka, desilo bi
se da bi isti predmet imao vise definicija. Jer, zasto bi
trebalo smatrati da je definicija pomoeu jedne kontreme
suprotnosti bolja od definicije pomoeu druge kontreme
suprotnosti, kad po prirodi abe podjednako pripadaju
istom subjektu? Takav karakter ima definicija duse kad se dusa definiSe kao supstancija sposobna za nauku,
posto je ana sposobna i za neznanje.
Kad se ne moze napasti cela definicija zato sto se
ona ne poznaje u celini, valja bar napasti jedan od njenih
delova, ako je on poznat i aka ne izgleda pravilno odreden.
Jer, ako se obori deo, oborena je i cela definicija. Kad su
definicije nejasne, treba ih ispraviti i preinaCiti taka da
postanu jasnije, i na taj nacin dobiti oslonac da se one
napadnu, - pa potom pristupiti njihovom ispitivanju.
A onaj sto odgovara treba nmnim nacinom ili da prihvati
shvatanje onaga koji pita, ill da sam objasni sta znaci
njegova definicija.
34 Organon

529

, I - kao sto je u narodnim skupstinama obicaj kad se

predlaZe neki novi zakon, da se raniji zakon ukine, ako
je ;novi bolji - tako treba postupati sa definicijama, i
vaija predloZiti drugu definiciju. Jer, ako izgleda da je ova
bolja i da jasnije opisuje stvar koju treba definisati, jasno
je da ce stavljena definicija biti oborena, posto ne moze
postojati vise definicija jedne iste stvari.
Pri napadu na sve definicije pravilo koje nikad ne
treba zanemariti jeste da covek samome sebi da tacnu
definiciju predmeta 0 kome je rec, iii da usvoji definiciju
koja je pravilno data. Kad se na definiciju gleda kao na
uzor, treba nuZnim nacinom zapaziti koji sastavni delovi,
od onih koje bi ona trebalo da ima, nedostaju definiciji,
kao sto treba videti i ono sto je njoj nekorisno dodato.
Na taj nacin dobice se vise materijala za raspravljanje.
Neka toliko bude receno o onome sto se odnosi na
definicije.

Knjiga sedma
[OPSTA MESTA IDENTITETA. - NASTAVAK 0
MESTIMA DEFINICIJE]

Glava prva
[MESTA IDENTITETA}

Da li su dve stvari identicne iii razlicite - u najosnovnijem od svih znacenja koja su navedena za izraz
identican" (a rekli smo1 da izraz "identican" u najosnov;rljem znacenju jeste ono sto _je po }>r?ju jedJO) - t? Se
mora ispitati na osnovu oblika rect 1 padeza, kao 1 na
osnovu njihovih srodnih pojmova i njihovih suprotnosti/
Ako je "pravicnost" identicna sa "hrabroseu"~ tada Je
i "pravican" [pridev] identic~ sa ~hrabrim" [pndev], a
"pravicno" [prilog] sa "hrabnm" [pnlog].
.
A isto vaZi i za suprotnosti. Nairne, ako su odredem
izrazi identicni, i njihove suprotnosti su id~nticne, ~a kak~v
da je rod suprotnosti o k<;>me se. ~ovon. Jer s~eJedno Je
da li se uzima suprotnost Jednog iii drugog, posto su one
identicne.
Isto tako treba ispitati ono sto proizvodi i unistava
stvari o kojima je rec, kao i njihovo postajanje i nestajanje, i uopste sve ono sto. se slicno .odn~si !!a svaku od
tih stvari. Jer kad su stvan potpuno tste, 1 nJihova postajanja i nestaj~ja su ista, kao i ono sto ih proizvodi i unistava.
.
Valja, isto tako, obratiti paZnju na to dbadh, ak_? od
dve stvari o kojima je rec, jedna treba da u e nesto u
34

531

?ajvisem stepenu, tada i za drugu od tih istih stvari, u

1stom. odnosu, vaZi predikat u najvisem stepenu. Tako,
na pnmer, Ksenokrat dokazuje da su sreean zivot i Zivot
pun vrline identicni, zato sto od svih zivota najvise treba
zeleti zivot pun vrline, a isto VaZi i za srecan zivot J er
ist~ je c;m~ sto najviSe treba zeleti i ono sto je naJveee:
A 1sto Je 1 sa drugim takvim slucajevima. Ali treba da
s~!ka od ?ve ~tv~. za koju se kaie da je najveca iii najV1se ~~toJna }~lJenJa .bu?e po broju jedna. Jer, kad ovo
ne b1 b10 slucaJ, ne b1 bdo dokazano da je to ista stvar.
Ako s~ Peloponezani i Lakedemonjani najhrabriji od
Grka, 1Z toga ne proizlazi nuznim nacinom da su Pelopone~~ni ide~ticni s Lakedemonjanima, posto po broju ne
postOJ1 samo Jedan Peloponezanin iii Lakedemonjanin.
Ali samo proizlazi da jedan od ovih izraza nufnim
nacinom mora da se podrazumeva pod drugim, kao Lakedemonjani pod Peloponezanima. Inace, ako se jedan od tih
naroda ne podrazumeva pod drugim, dogodice se da ce oni
uzajamno biti bolji jedan od drugog [a to je besmisleno].
Tada su Peloponezani nufnim nacinom bolji nego Lakedemonjani, posto se jedan od tih naroda ne podrazumeva
pod drugim. Jer, oni su bolji od svih ostalih [naroda].
A, opet, i Lakedemonjani su nuZnim nacinom bolji od
Peloponezana jer su i oni bolji od svih ostalih [naroda].
Tako ee ~va~ od
naroda ~iti uzajamno bolji od drugog.
D~kle, oceVIdno Je da ~no sto treba da bude najbolje i
~ajveee, mora da bude Jedno po broju, ako njegov identltet treba da bude dokazan.
.. .z~og toga ~.Kse~okra~ nij~. izveo d?kaz. Jer, po broju
Wje 1Sti srecan Z1VOt 1 Valjan Z1VOt. A 1Z toga sto su oba
ta ~ivota najvise dostojna zeljenja, ne proizlazi nufnim
nacmom da su oni identicni, nego samo da jedan potpada
pod drugi.
. I~to tako, treba razmotriti da li, ako se pretpostavi
da Je _1edna od dve stvari identicna trecoj, i druga identicna
tr_eeo~. Je~,v ako .obe one nisu identicne treeoj, jasno je da
msu 1denticne m mec.1u sobom.3

?h

532

Sem toga, valja ispitati dve stvari polazeei od njihovih

akcidencija, kao i od stvari cije su one akcidencije. Nairne,
sve sto je akcidencija jedne od tih stvari, mora biti i akcidencija druge stvari. A stvarima kojima akcidentalno pripada jedna od pomenute dve stvari, mora biti akcidencija
i druga od njih. Ako u jednom od tih slucajeva postoji
nesklad, to je zato sto stvari 0 kojima je rec ocevidno
nisu identicne.
Valja, isto tako, razmotriti da li dve stvari, umesto
da se nalaze u istoj vrsti kategorije, spadaju jedna u kategoriju kvaliteta, a druga u kategoriju kvantiteta iii relacije.
Treba jos videti da li vrsta svake od te dve stvari nije ista,
nego je, na primer, jedna dobra, a druga rdava, iii je jedna
vrlina, a druga nauka. - IIi [treba videti] da li je vrsta
ista, ali razlike afirmirane o svakoj od njih nisu iste, posto
je jedna istaknuta kao teorijska, a druga kao prakticna
nauka. A isto je i u drugim slucajevima.
Sem toga, s obzirom na ,vise", valja ispitati da li je
jedna od stvari sposobna za , vise" [sposobna da se uvecava], a druga nije, iii obe stvari dopustaju , vise", ali ne
u isto vreme. Tako onaj ko vise voli ne oseca vecu fudnju
za telesnim sjedinjavanjem; prema tome, nisu istovetne
ljubav i fudnja za telesnim sjedinjavanjem.
Dalje, valja pribeei dodavanju, i razmotriti da li se,
kad se istoj stvari doda svaka od dve stvari o kojima je
rec, ne dobija ista celina; iii, da li je, kad se od svake od
te dve stvari oduzme ista stvar, ostatak razlicit. Primer
za to imamo ako se tvrdi da je dvostruka polovina istovetna sa mnogostrukom polovinom. U tom slucaju, ako
se sa obe strane oduzme polovina, trebalo bi da ostaci
znace isto. Ali oni ne znace isto, jer dvostruko i mnogostruko ne znace isto.
Ali valja razmotriti ne samo da li nesto nemoguce
proizlazi neposredno iz teze [da su A i B istovetni] nego
i da li ta nemogucnost moze proizlaziti iz neke hipoteze.
A to se dogada onima koji smatraju da su ,prazno" i
,ispunjeno vazduhom" identicni. Jer jasno je da ako se
vazduh izbaci napolje, nece biti manje, nego vise praznog,
533

dok ispunjenost vazduhom neee vise postojati. Prema tome

pri jednoj odre4enoj pretpostavci, hila ona laina ill istini~
(jer to nema vainosti), jedna od dve stvari je unistena,
a druga nije, - i prema tome te dve stvari nisu identicne.
Uopste uzev, valja ispitati da li postoji negde nesklad
u predikatima afirmiranim na neki nacin o svakom od
dva izraza, kao i u stvarima o kojima su ovi izrazi afirmirani. Jer, sve sto je pridato jednom, treba da bude pri~ato i drugom, a sve ciji je predikat jedno, treba da ima
1 drugo za predikat.
I, dalje, posto rec ,identican" ima vise znacenja, valja
razmotriti da li su stvari iste i na drugi nacin. Nairne
mJe ru nuzno ru mogu6e da stvan koje su iste po rodu,
ill po vrsti, budu iste po broju. Mi treba da ispitamo da li
su stvari iste u tom treeem smislu [po broju] iii nisu.
Naposletku, valja razmotriti da li jedna od dve stvari
moze da postoji bez druge, jer u tom slucaju one ne bi
mogle biti identicne.

-.

'

Glava druga
[0 UPOTREBI MESTA IDENTITETA U DEFINICIJI]

Toliko bi mesta koja se odnose na identicno trebalo

navesti.
Jasno je iz onoga sto je receno da sva mesta koja se

odnos~ na identitet i kojima se pobija, mogu da se pri-

mene 1 za pobijanje definicije, kao sto je gore napomenuto.' Jer, ako ono sto je oznaceno recju i izrazom nije
isto, jasno je da stavljeni izraz ne moze biti definicija.
Me4utim, nijedno od mesta kojima se utvrduje ne moze
da se primeni za utvr&vanje definicije. Jer, nije dovoljno
dokazati identitet onoga sto potpada pod dati izraz i pod
r~~- da bi se utvrdilo da je izraz definicija, - naime defimctJa treba da ima sve osobine koje su vee propisane.s
534

Glava treca
[DAUB 0 MESTIMA DEFINICIJE]

Sto se tice pobijanja definicije, treba uvek pokusati

da se ona pobije na ovaj nacin i ovim sredstvima.
Ali ako zelimo da utvrdimo jednu definiciju, valja
pre svega znati da se u raspravljanjima nikad ne dolazi,
ill se retko kad dolazi do definicije pomocu zakljucivanja,
nego da se definicija uzima uvek kao princip. Tako se,
na primer, postupa u geometriji, u aritmetici, i u drugim
takvim disciplinama.
Zatim, treba znati da je zadatak druge jedne rasprave
[Anal. post.] da tacno odredi i prirodu definicije i nacin
definisanja. Za sada je dovoljno da se zadrzimo na onom
sto nam je u OVOID trenutku korisno. Prema tome, neka
bude samo receno da se pomoeu zakljucivanja mogu dobiti
definicija i bitnost. Jer, ako je definicija stav koji izraiava
bitnost stvari, i ako treba da su sami predikati koji se
nalaze u definiciji pridati i stvari u njenoj sustini; i ako su
vrste i [specificne] razlike tako afirmirane u kategoriji
sustine; - u tom slucaju je jasno da 6e - ako se uzmu
atributi koji su samo afirmirani od stvari u njenoj sustini
- stav gde se nalaze ti atributi biti nuznim nacinom definicija. Nairne, nesto drugo ne moze biti definicija, jer
nista drugo [to jest: nikakva druga vrsta ni razlika] nije
afirmirano o stvari u njenoj sustini.
Ocevidno je, dakle, da se moze doei do definicije pomoeu [dijalektickog] zakljucivanja. Na drugim mestima je'
tacnije odre4eno pomoeu kojih mesta definicija treba da
bude utvr4ena. A u sadasnjem istraiivanju mogu biti primenjena ista mesta [kao i za pobijanje].
Radi toga moramo obratiti painju na ispitivanje
kontrernih i drugih suprotnosti stvari, i moramo razmotriti izraze u celini, kao i u njihovim delovima. Jer, ako je
suprotna definicija u stvari definicija suprotnog izraza, tada
data definicija nuinim nacinom mora biti definicija postavljenoga izraza. Ali, posto kontrerne suprotnosti dopustaju vise povezanosti, me4u tim povezanostima kontrernih
535

suprotnosti valja izabrati onu cija kontremo suprotna definicija izgleda najjasnija. Prema tome, treba razmotriti
definicije uzete u celini, kao sto je receno. A ispitivanje
njihovih delova vrsi se na sledeci nacin.
Pre svega, treba razmotriti da li je data vrsta bila
pravilno data. Jer, ako se kontrerno suprotna stvar nalazi'
u kontrerno suprotnoj vrsti, i ako subjekt o kome je rec
nije u istoj vrsti, - ocevidno je da ce on biti u kontrerno
suprotnoj vrsti, posto se kontrerne suprotnosti nuznim nacinom nalaze ill u istoj vrsti, ill u kontrerno suprotnim
vrstama.
Smatramo da su kontrerno suprotne i razlike koje su
afirmirane od kontrernih suprotnosti - kao, na primer,
razlike izmedu belog i cmog. Jer, jedna od njih rastura
vid, a druga ga skuplja.7 Ako su razlike koje su kontrerno
suprotne [onima koje se nalaze u definiciji] afirmirane od
kontrerno suprotnog termina, - u tom slucaju ce razlike
postavljene u definiciji biti afirmirane od termina o kome
je rec. Ali posto su i vrsta i razlike bile pravilno stavljene,
jasno je dace stavljena definicija biti pravilna.
IIi, moZda nije numo da su kontremo suprotne razlike afirmirane od kontrernih suprotnosti, - sem ako se
kontrerne suprotnosti ne nalaze u istoj vrsti. Za stvari
cije su same vrste kontremo suprotne nista ne stoji na
putu da ista razlika bude pridata obema - kao, na primer, pravicnosti i nepravicnosti. Jer, jedna je vrlina, a
dru~a rdavstina duse, tako da je izraz ,dusa" [specificna]
razlika za obe, posto i telo ima svoju vrlinu i svoj porok.
Ali je istinito da su razlike kontrernih suprotnosti ill kontremo suprotne, ill identicne. Ako je razlika kontremo
suprotna [stavljenoj razlici] afirmirana od kontrerno suprotnog termina, a ne od termina o kome je rec, - jasno je
da data razlika treba da bude afirmirana od ovog drugog.
Opste govoreei,8 posto se definicija sastoji iz vrste i
iz [specificnih] razlika, ako je definicija kontrerno suprotnog termina ocevidna, i definicija postavljenog termina
bice ocevidna. Njegova kontrema suprotnost nalazi se ill
u istoj, ill u kontremo suprotnoj vrsti, a slicno tome su
536

i razlike, afirmirane od kontrernih suprotnosti, kontremo

suprotne ill identicne. A posto je tako, ocevidno je da
mogu nastati tri mogucnosti. Prva je da ce se od postavljenog termina afirmirati ista vrsta kao vrsta njegove kontreme suprotnosti, a njegove razlike bice kontremo suprotne
razlikama njegove kontrerne suprotnosti, ill svih, iii
nekih od njih, dok druge ostaju identicne. Druga mogucnost, naprotiv, sastoji se u tome sto ce razlike biti
iste, a vrste kontremo suprotne. A treea mogucnost sastoji se u tome, sto ce obe biti kontrerno suprotne, naime, vrste i razlike. A nemoguce je da i vrste i razlike
budu identicne, jer bi inace kontrerne suprotnosti imale
istu definiciju.
Dalje, treba poci od oblika reci i od srodnih izraza,
jer vrste nnZnim nacinom treba da odgovaraju vrstama,
a definicije definicijama. Ako je, na primer, zaborav gubitak znanja, i zaboraviti ce biti izgubiti znanje, a zaboravljeno bice izgubljeno znanje u proslosti. Ako se prizna
jedan od tih izraza, i sve ostalo nuznim nacinom mora
biti priznato. Isto tako, ako unistavanje znaci rastavljanje
supstancije, tada i biti unisten znaci imati rastavljenu
supstanciju, a unistiteljsko znaci rastavljeno. A ako unistiteljski znaci onaj sto rastavlja supstanciju, i unistenje bice
rastavljanje supstancije. lsto vazi i za druge slucajeve.
Tako, ako se stavi jedan od ovih izraza, i sve ostalo ce biti
priznato.
Treba se jos staviti na tacku gledista onih stvari koje
stoje u istim odnosima jedna sa drugom. J er ako je zdravo
ono sto proizvodi zdravlje, tada ce ono sto doprinosi
zdravlju biti ono sto proizvodi savrseno zdravlje, a korisno
ce biti ono sto proizvodi dobro. Svaki od pomenutih izraza
stoji u istom odnosu prema svom svojstvenom cilju, tako
da, ako se jedan od ovih izraza definise kao da proizvodi
taj cilj, ta definicija mora vaziti i za svaki od ostalih izraza.
Dalje, treba poCi od ,vise" i od ,istog stepena", i
ispitati na koliko se nacina moze osnovati definicija pomocu poredenja dva i dva izraza. Na primer, ako jedna
odredena definicija definise odredenu stvar bolje nego
537

druga odredena definicija drugu odredenu stvar, i ako je

definicija koja definise manje dobro ipak definicija, tada je i ona koja definise bolje definicija. I ako odredena
definicija definise odredenu stvar, u istom stepenu kao
sto druga odredena definicija definise drugu odredenu
stvar, i ako ta druga definicija definise tu drugu stvar,
- tada i definicija koja ostaje definise stvar koja ostaje.
Medutim, kad se jedna definicija poredi sa dve stvari
iii dve definicije sa jednom stvari, neee biti nikakve koristi
od razmatranja "vise". Nairne, nije moguce da postoji
jedna definicija za dve stvari, niti dve definicije za istu
stvar.
Glava cetvrta
[NAJKORISNIJA MESTA]

Najzgodnija mesta jesu ona koja smo sad naznacili

kao i ona koja se izvode iz srodnih izraza i iz oblika reci:
Zato je najvaZnije njih imati na raspolaganju i pri ruci.
Jer, ta mesta su najkorisnija u najveeem broju slucajeva.
A medu drugim mestima najznacajnija su ona koja su
najopstija, jer ona imaju najvise dejstva od svih ostalih.
Tako treba uzeti u obzir pojedinaene slucajeve, i tada
razmotriti da li se na njihove rodove definicija moze primeniti, posto je rod sinoniman individuama. Ovo mesto
korisno je i za pobijanje onih koji pretpostavljaju postojanje ideja, kao sto je ranije receno.' Jos treba razmotriti
da li je protivnik upotrebio jedan izraz metafomo, ill ga je
~mirao o .sam?m ~azu, kao da je drugi.. A ako postoji
JOS ~~ko zaJednicko 1 delotvomo mesto, DJega treba primemtt.
Glava peta
[DA Ll JE LAKO ILl TESKO POBITI
ILl UTVRDITI RAZNE PROBLEME]

Ali . da je. teze ut':diti nego pobiti jednu definiciju,

postace Jasno 1Z onoga sto cemo reei.
Stavove kao sto su sledeei nije lako sam naci ill ih
pomo6u pitanja dobiti od drugih. Na primer: da je od
538

sastavnih delova koji se nalaze u datoj definiciji, jedan

vrsta, a drugi [specificna] razlika; a da su u kategoriji
sustine afirmirani samo vrsta i [specificne] razlike. Bez
ovih stavova nemoguce je dobiti definiciju pomoeu zakljucivanja. Jer, ako su i neke druge stvari afirmirane 0 stvari
u kategoriji sustine, neizvesno je da li je definicija subjekta
naznaceni izraz, ill je to neki drugi izraz, - posto je definicija izraz koji obja8njava bitnost stvari.
A drugi dokaz [da je lakse pobiti nego utvrditi jednu
definiciju] jeste da je lakse izvesti samo jedan zakljucak
nego vise njih. Za pobijanje [definicije] dovoljno je diskutovati protiv samo jednog od njenih delova (jer ako unistimo samo jedan od njenih delova, - ma koji on bio,
- mi smo unistili i definiciju). Medutim, pri utvrdivanju
definicije nuzno je zakljuciti da svi delovi definicije pripadaju stvari.
Dalje, pri utvrdivanju definicije treba izvesti opsti
zakljucak.10 Jer, definicija treba da bude pridata svemu
cemu je samo ime pridato, a sem toga i da bude konvertibilna, - ako data definicija treba da bude svojstvena
subjektu. Pri pobijanju, medutim, nije nuZno dokazati
univerzalno vaZenje. U tom slucaju dovoljno je dokazati
da izraz definicije nije istinit za jednu od stvari koje su
obuhvacene imenom. I kad bi trebalo pobijati univerzalnom
propozicijom, i tada ne bi bilo nuzno dokazati konverziju
propozicije pri pobijanju definicije. Jer, za univerzalno pobijanje definicije dovoljno je da se pokaZe da se izraz ne
moze pridati nijednoj od stvari kojima je ime pridato, ali
nije nmno dokazati konverziju i pokazati da ime nije
afirmirano 0 stvarima ciji je izraz afirmiran.
Isto tako, definicija je pobijena ako se primenjuje
na sve sto je obuhvaceno imenom, ali se ne primenjuje
samo na to.11
Isto stoji i sa onim sto se odnosi na svojstvenost i
vrstu; i jednu i drugu lakse je pobijati nego utvrdivati.
Za svojstvenost ovo oeevidno proizlazi iz recenoga. Svojstvenost je veCinom data kao povezana sa drugim izrazima,
tako da se ona moze pobiti ako se unisti samo jedan od
539

izraza. Mec:1utim, da bi se svojstvenost utvrdila, treba

nuznim nacinom sve izraze dokazati pomoeu zakljucivanja.
A gotovo sve drugo sto vaZi za definiciju vaZiee i za svojstvenost. Kad se utvrduje svojstvenost, treba pokazati da
ona pripada svim stvarima koje su obuhvacene l.menom
o kome je rec. A kad se pobija svojstvenost, dovoljno je
pokazati da ona ne pripada samo jednoj od tih stvari.
A cak i ako svojstvenost pripada svim stvarima koje potpadaju pod izraz, ali ne samo njima, cak je i tako pobijanje izvrseno, kao sto smo rekli za definiciju.
Postoji, numo, samo jedan nacin da se utvrdi vrsta:
pokazati da ona pripada svim slucajevima. Mec:1utim vrsta
se pobija na dva nacina: bilo da se pokaZe da vrsta ne
pripada nijednom slucaju, iii da ne pripada ponekom
slucaju, - oba puta je oboreno ono sto je u pocetku bilo
stavljeno kao vrsta. Da bi se utvrdila vrsta, nije dovoljno
pokazati da ona pripada jednom predmetu, nego se mora
pokazati i to da mu ona pripada kao vrsta. Pri pobijanju,
mec:1utim, dovoljno je pokazati da ona ne pripada jednom
slucaju, iii da ne pripada nijednom slucaju. Otuda izgleda
da je - kao StO to VaZi i U drugim podrucjima gde je unistiti lakse nego stvoriti - i ovde lakse pobijati nego utvrc:1ivati.
_
A sto se tice akcidencije, univerzalnu akcidenciju lakse
je pobiti nego utvrditi. Jer, pri utvrc:1ivanju mora se pokazati da akcidencija pripada svim slucajevima, a pri pobijantu dovoljno je pokazati da ona ne pripada jednom
slucaJu. I obratno, partikularnu akcidenciju lakSe je utvr?iti nego pobiti. Jer, pri utvrc:1ivanju akcidencije dovoljno
Je pokazati da ona pripada jednom pojedinacnom slucaju
dok pri pobijanju treba pokazati da ona ne pripada ni~
jednom slucaju.
J asno je za8to je od ova cetiri problema najlakSe pobiti definiciju. Nairne, posto definicija sadrzi najvise delova,
u njoj se nalazi najvise tacaka koje se mogu pobijati. Sto
je vise delova tim brze se izvodi zakljucak. Jer, prirodno
je da se zabluda cesce javlja kod mnogo, nego kod malo
stvari.
-

540

Dalje, moze se napasti definicija i pomoeu drugih

pravila.11 Jer, definicija je pobijena, bilo da izraz nije
svojstven predmetu, ill da stavljeni termin nije vrsta, il~
da jedan od delova definicije ne pripada predmetu. Da b1
se pobili drugi problemi, ne treba ih napadati ni pomoeu
mesta izvedenih iz definicija, ni pomocu drugih koja ostaju.
Sarno mesta koja se odnose na akcidenciju zajednicka su
svim rodovima atributa o kojima je govoreno. Jer, svaki
od rodova atributa o kojima je govoreno mora pripadati
predmetu 0 kome je rec, a vrsta moze da mu ne pripada
kao svojstvenost, ali da zbog toga ne bude pobijena. Isto
tako, nije nufno da svojstvenost pripada predmetu kao
vrsta, niti da mu akcidencija pripada kao vrsta iii kao
svojstvenost, nego treba samo da mu pripada. Prema
tome, nije moguce sluZiti se jednima protiv drugih, sem
kad se daje definicija.
J asno je, dakle, da je od svih problema najlakse pobiti
definiciju, ada je najteze nju utvrditi. Jer, pomoeu zaklju- .
civanja treba utvrditi sve sastavne delove (naime i da naznaceni atributi pripadaju subjektu, i da je stavljeni termin
prava vrsta, i da je izraz svojstven subjektu), a, uz to,
[valja utvrditi] da izraz objasnjava bitnost stvari. I ovo
treba da bude pravilno urac:1eno.
Od drugih problema, svojstvenost je najvise slicna
definiciji13 Svojstvenost je l~e pobiti, zato sto je ona
najcesce sastavljena iz vise reci; mec:1utim, nju je najteze
utvrditi, zato sto treba dokazati vise sastavnih delova, i
sto, osim toga, valja dokazati da ona ne pripada samoj
stvari i da je sa njom konvertibilna.
Utvrditi akcidenciju najlakse je od svega [od svih
problema]. Za druge probleme treba pokazati ne samo
da predikat pripada subjektu nego i kako mu pripada.
Medutim, kad je u pitanju akcidencija, dovoljno je pokazati
da ona pripada samo subjektu. Mec:1utim, akcidenciju je

541

najteze pobiti, jer ona saddi najmanje sastavnih delova.

Jer, za akcidenciju nije oznaeeno kako ona pripada subje~.u. U ~C?~ sJucajevima moze se pobijati na dva
nacma, - ih time sto se pokazuje da predikat ne pripada
subjektu, ill da mu ne pripada na izvestan odrec!eni naCin
~e.dutim, kad je u pitanju akcidencija, nju je moguce po~
b1t1 samo kad se pokare da ona ne pripada subjektu.
Mesta pomoeu kojih mozemo dobiti dokaze za raspravlj~je svakog problema hila su priblizno dovoljno
nabroJana.

Knjiga osma
[PRAKTICNA DIJALEKTIKA]

Glava prva
[PRAVll..A ISPITIVANJA)

Posle ovoga, treba raspravljati o redu i o nacinu

kojima valja i6i u postavljanju pitanja.
Kad se nameravaju postavljati pitanja, prvo valja
pronaci mesto od koga napad treba da pode; drugo, treba
sam u sebi iskazati pitanja i staviti ih jedno po jedno u
odrec!eni red; i, tr~e, valja ih postaviti drugom [protivniku].
Dok je ree o pronaldenju mesta, istr8Zivanje je isto
za filozofa i za dijalekticara; medutim, stavljanje mesta
u red i postavljanje pitanja jeste svojstvena dmnost dijalekticara. Jer, sve sto ovde spada ima znacaja samo u odnosu prema protivniku. Ali, ne vaZi isto za filozofa i za
onoga ko istrafuje za sebe. Nairne, prvom je malo stalo do
toga sto su premise njegovog silogizma - rna bile one
istinite ill poznate - odbacene od strane onoga ko odgovara, zato sto su bliske pitanju koje je stavljeno u pocetku,
i zato sto ovaj predvida posledicu svoga prihvatanja. Stavise, filozof treba da se stara o tome da njegove aksiome
budu sto je moguee poznatije i sto bliZe pitanju, jer iz njih
proizlaze naucni silogizmi.
Ranije1 je oznaceno odakle treba uzimati mesta. Sad
valja raspravljati o [njihovom] redu i o stavljanju pitanja,
a, pre svega, valja odrediti premise koje su druge nego
nmne premise i koje sem ovih treba primeniti. Nmnima se
543

nazivaju premise na osnovu kojih postaje zakljucak. Ima

cetiri vrste premisa koje se sem ovih primenjuju. One se
primenjuju ili da bi se, pomocu indukcije, priznala univerzalna premisa, ili da bi se prosirio dokaz2 , ili da bi se prikrio zakljucak, ili da bi se dokaz ucinio jasnijim. Sem ovih
premisa, ne sme se upotrebiti nijedna druga, - jer samo
pomoeu njih treba pokusati da se pitanja prosire i postave.
A propozicije koje imaju za cilj da prikriju zakljucak postavljene su samo radi raspravljanja. Ali, posto je cela ova
[dijalektika] vestina uvek upravljena protiv drugog [protivnika], i mi smo primorani da se njome sll1Zimo.
Prema tome, nuzne premise, pomoeu kojih se vrsi
zakljucivanje, ne treba odmah stavljati, nego treba poei od
recenica koje su sto je moguce vise udaljene od zakljucka.
Na primer, ako se nastoji da protivnik prihvati da je nauka
0 kontrernim suprotnostima jedna ista, od njega ce se traziti da to prihvati ne o onome sto je kontrerno, nego o onome
sto je suprotno. Ako je to prihvaceno, tada se moze zakljuciti i da je nauka o kontrernim suprotnostima jedna ista,
posto je ono sto je kontrerno- ono sto je suprotno. Ali ako
protivnik to ne prihvati, valja nastojati da on to ipak primi
pomoeu indukcije, na taj nacin sto se postavljaju pojedinacne
kontrerne suprotnosti. Jer, nuzne premise moraju se dobiti
iii pomocu zakljucivanja, iii pomoeu indukcije, iii jedne
pomoeu indukcije, a druge pomoeu zakljucivanja, - a
suvise jasne propozicije moraju se neposredno postaviti.
Zakljucak koji se izvodi uvek je teze pregledan iz
rastojanja i pomoeu indukcije, a, s druge strane, i ako
nismo sposobni dana taj nacin postavimo traZene premise,
slobodno nam je da ih same postavimo.
A premise koje nisu nume i o kojima je maloeas govoreno8 - moraju biti uzete u obzir zbog nl1Znih premisa.
Svaku od njih treba upotrebiti na sledeCi nacin. Indukcija
od pojedinacnih slucajeva ide opstem, i od poznatog nepoznatom, posto su predmeti koji se culno opafaju bolje poznati, bilo u apsolutnom smislu uzeto, ili veeini ljudi.
Skrivanje zakljucaka vrsi se kad se pomoeu prosilogizama utvrduju premise kojima dokaz problema stav\jenog u
544

pocetku treba da bude dobijen. A tih premisa treba uzeti

sto je moguce vise. To se moze postici ako se pomocu silogizma mogu dokazati ne samo nl1Zne premise nego i neke
od onih koje su korisne za njihovo postavljanje.
Dalje, ne treba iskazati zakljucke [tih prosilogizama],
nego ih, najzad, valja izvoditi jedan za drugim. Jer, na taj
naCin [onaj koji odgovara] osta6e na najveeem mogu6em
rastojanju od prvobitne teze.
Uopste govore6i, kad se u postupku upotrebi skrivanje,
treba postavljati pitanja tako da - posto se ispitivanje
odnosilo na ceo dokaz, a kad se utvrdi zakljucak- sagovornik treba jos da istraruje "zasto" [upravo: kako se zakljucak dobija iz premisa?]. A to ce se posti6i narocito na
malocas kazani nacin. Jer, kad se iskafe samo poslednji
[glavni] zakljucak, ostaje nejasno kako je ovaj dobijen.
Jer, onaj ko odgovara nije predvideo iz kojih propozicija
zakljucak proizlazi. A to biva zato sto mu raniji silogizmi
nisu bill objasnjeni u pojedinostima, a i zato sto silogizam
zakljucka ne zalazi u pojedinosti. Nairne, mi smo stavili
ne propozicije iz kojih se sastoji silogizam zakljucka, nego
samo one iz kojih su postale same te propozicije [A.~f.I.J.UlTa].
A isto taka je korisno [kad zakljucak treba sakriti]
. da se ne uzmu u kontinuiranom redu [tJ.iJ O'U'VE:X.'i\] propozicije [a;LrotJ.a-ra] koje se traZe za obrazovanje silogizama,
nego valja uzimati naizmenicno propozicije koje vade jednom i one koje vade drugom zakljucku. Jer, ako se propozicije koje pripadaju svakom zakljucku stave neposredno
jedna pored druge, bi6e jasnije ono sto ce iz njih sledovati.
Treba, gde je to mogu6e, nastojati da se dobije univerzalna premisa pomoeu definicije koja vaZi ne za same izraze
o kojima je rec, nego za one koji su im srodni po smislu.
Jer, oni koji odgovaraju zaplicu se sami od sebe u zabludu,
kad se definicija odnosi na izraz srodan po smislu, a oni
veruju da ne odobravaju univerzalnu propoziciju. Takav
slucaj imamo, na primer, kad se mora priznati da gnevan
covek zeli osvetu zbog preziranja koje mu je pokazano, i
kad se dopusti da je gnev zelja za osvetom koja je izazvana
izrafavanjem preziranja. J asno je da cemo, ako se ovo pos35 Organon

545

lednje prizna, dobiti uopste ono do eega nam je stalo. Meduti.m, ako se iskafu premise koje se odnose na izraze o
kojima je rec, tada se cesto dogada da onaj ko odgovara
odbija da ih prihvati, zato sto mu sam izraz pruia vise
prilike za prepirku povodom njegovog prigovora, - kao u
ovom slucaju, na primer, da gnevan covek ne zeli osvetu.
Nairne, mise ljutimo na nase roditelje, aline zelimo da im
se svetimo. Ali ovaj prigovor neosporno nije osnovan. Jer,
u odnosu na neke ljude, dovoljna je osveta da im se zada
zalost i da se u njima izazove kajanje. Medutim, taj prigovor nije bez izvesne ubedljivosti koja izgleda da daje protivniku neki razlog da odbaci propoziciju. Ali, kad se definise ljutina, nije tako lako naci prigovor.
Sem toga, treba postaviti propoziciju kao da se ona
ne stavlja radi nje same, nego zbog neeeg drugog. Oni koji
odgovaraju cuvaju se svega sto moze da koristi tezi.
Uopste govoreei, treba uciniti sto nejasnijim da li
se zeli da bude priznata propozicija iii njena suprotnost.
Jer, ako ono sto simi dokazivanju ostane nejasno, u tom
slucaju oni koji odgovaraju vise su voljni da kafu svoje
.
misljenje.
Sem toga, mogu se postavljati pitanja pomo6u slienosti, jer takvo ispitivanje je ubedljivo, a ono sto je univerzalno ostaje pri tome vise skriveno. Takav slucaj imamo,
na primer, kad se pitanjima izazove sledece priznanje: kao
sto je isto znanje i neznanje kontrernih suprotnosti, tako je
isto i culno opaianje kontrernih suprotnosti; ill obratno:
posto je culno opaianje isto, i znanje je isto. Ovaj postupak slican je indukciji, iako nije identiean sa njom. Jer, u
indukciji iz pojedinacnih slucajeva dobija se opste; medutim, na osnovu slicnosti ne dobija se opste u kome je sadrzano sve sto je slicno.
Ponekad se mora uciniti prigovor i samom sebi. Jer,
oni koji odgovaraju nisu nepoverljivi prema onima koji
pri raspravljanju izgleda da pravilno postupaju. Korisno
je jos dodati da je ono sto se tvrdi opste priznato. Jer oni
koji odgovaraju ustrueavaju se da poljuljaju uobieajeno
misljenje, kad nemaju spreman prigovor. A posto, u isto
546

vreme, oni upotrebljavaju ov~e. [opste primljene] dokaze,

- cuvaju se toga da ih poljulJaJU.
Dalje, ne treba se uporno zalagati za neki. dok~,v ma
kako ovaj bio koristan. Naime, upomo zalaganJe poJacava
otpor protivnika.
.
. ..
Dalje: treba postaviti [~VOJU] prop<>ZIClJU ~ao poredenje. Jer, lakse se prima ono sto se tvrdt zbog nec~g. drugog,
a nije korisno zbog sebe [a nema samo sebe za.cilJ]. . .
A ne treba staviti ni propoziciju cije nam Je usvapl~Je
QuZnO, nego OQU cije je QuZQO sledovanje p~a. propOZlClJa.
Protivnik lakse prihvata ovu drugu propOZlClJU, za~o sto
ne vidi tako jasno sta je njena posle~ca, - ~ ako Je wslednja propozicija usvojena, i druga Je usvoJena.
I, na kraju, treba pitati sta ~e najvi~~ zeli da b.ude
priznato. Naime, oni kojivodgo~~aJU t;taroc~~~ s~ s~om da
odbiju prva pitanja, zato sto vecma onih kOJllSpttuJU go':ore najpre o stvarima do kojih im je najvi.se stalo. Meduti~
nekim protivnicima treba pre sveg~ reet. ovakve pr~poZI
cije. Jer, neprijatni ljudi najpre pnhva~J~ ono sto ~ s~
prvo pruZa, - sem ako zakljuc.ak koJl .tz tog~ pr~tzlazt
nije potpuno jasan, --:- a na .~aJu J?OStaJU teski. lsti s!av
treba imati prema omma koJl veruJU da. ~u os~roumru '!
svojim odgovorima. Jer post? s~ od.obnliv v~mu. stvan
[koje su im prvo iznesene], om pn kraJU .pocmJU da ~od~
opsene kojima hoee da dokaru da zaklJucak ne prmzlazt
iz stavijenih propozicija. Oni lako cine us~upke, zato ~to
veruju U SVOjU vestinu, i StO misle da im Se msta nepOVOlJDO
ne moze dogoditi.
Sem toga, dobro je produzavati do~az .i u njeg~ ~et
nuti stvari koje nisu korisne za raspravlJanJe, kao sto erne
oni koji crtaju pogresne geometrijske fi~e. Jer, kad se
mnogo govori, neizvesno je gde s~ nal~1 zabluda. ~bog
toga oni koji pitaju ponek~d ne pnmeCU:JU ~a su u tO) nejasnosti uspeli. d~ bud~ P.rihvaeene stvart koJe, da su same
izlozene, ne bt bile pnmlJene.
..
Kad je rec o skrivanju [dokaza], }reba. upotrebt.tl
nacine o kojima je govoreno. A za ukrasavanJe tzlaganJa
iskoriseuje se indukcija i podela srodnih pojmova.
3?

547

. Jas~o ~e sta je indukcija. A deliti- to je, na primer,

reet da Je ]edna nauka bolja nego druga nauka, ill zato
sto je tacnija, ill zato sto je njen predmet visi, ill zato sto
su od nauka jedne teorijske, druge prakticne, a treee stvar~~acke~ Svako od tih raz~kovanja ukrasava izlaganje, i ako
niJe nuzno da ona budu 1skazana zbog zakljucka.
. Da bi se raspravljanje ucinilo jasnijim, treba navesti
pnmere i pore<1enja, ali primere koji su prikladni i uzeti
i.z poznatih stvari, kao iz Homera, ali ne kao iz Hoirila.
Jer, tako ono sto je tvr<1eno postaje jasnije.4
Glava druga
[PRAVILA ZA POSTAVLJANJE PITANJA.
INDUKCIJA I SILOGIZAM]

. . U dijalektickim r~~pravljanjima silogizam treba prime~

nxti pre u odnosu na diJalekticare nego na masu me<1utim
indukciju treba primeniti pre na masu. 0 tom~ je ranij~
vee govoreno.5 .
. ~ ne~ slucajevima moguce je pri indukciji stavljati
p1t~Ja u umverz~om obliku: U ~gim slucajevima, opet,
to nt]e lako, zato sto nema zaJedmckog imena koje je utvr<1eno za sve slicnosti, nego, kad treba dobiti univerzalno
kafe se da se izvestan izraz upotrebljava u svima takvi~
slucajev~a. Al~ ono sto. je naj.~eze, jeste odrediti sta je od
navede~ ~tv~n takvo,. 1 sta ntJe. ! otuda se sagovornici u
raspravljanJU cesto UZajatnno varaJU, na taj nacin Sto jedni
tvr~e d~)e slicno on? st?y nije slicno, a sto drugi sumnjaju
da Je slic~o ~no sto Je slicno. .zoog toga [oni sto ucestvuju
u raspravlJanJu] treba da nasto1e da sami prona<1u ime za sve
stvar1 [sto spadatu u vrstu o .k~joj je r;c], tako da ni onaj ko
odgovara ne moze da sumnJa 1 da kaze da postavljena stvar
nije uz~ta u ~licnom znacenju, niti onaj ko pita moze Iafno
da n;d1 ~a Je stv~ ~eta u sli~no.m znacenju. Jer, mnoge
stvan, koJe .ne~~~u she~? zn~cenJe, izgleda da ga imaju.
~adsetzvrs1 mdukc11a koJa obuhvata mnoge slucajeve,
a onaJ ko odgovara ipak ne6e da prizna univerzalnu propozieiju, - tada je ispravno zatraZiti od njega da stavi svoj

548

prigovor. Ali ako sam on ne kafe u kojim je slucajevima

tako, nije ispravno traZiti od njega da kaZe u kojim slueajevima nije tako. Treba najpre izvrsiti indukciju, a tek potom
traZiti da protivnik stavi prigovor.
Isto tako, treba zahtevati da se prigovori ne odnose
na samu stvar koja se tvrdi, sem u slucaju ako ta stvar nije
jedina u svom rodu,- kao sto je, na primer, duada, me<1u
parnim brojevima, jedini prvi broj. Jer, onaj ko cini prigovor treba da upravi svoj prigovor na drugi predmet, sem u slucaju ako moze da kafe da je predmet o kome je
rec jedini u svome rodu.
Sto se tice onih koji cine prigovore na jedno opste
tvr<1enje i upravljaju prigovor ne na samu stvar nego na
jedan homonim i koji, na primer, tvrde da neko moze imati boju, ill nogu ill ruku koja nije njegova (posto slikar moze da ima boju koja nije njegova, a kuvar nogu koja nije
njegova), u takvim slucajevima treba postaviti pitanje tek
posto se nacini razlika. Nairne prigovor na propoziciju
imace vafnost, dokle god homonimija ostaje skrivena.
Ali ako [protivnikov] prigovor - koji se ne odnosi
vise na homonim nego na samu stvar - omete ispitivanje,
u tom slucaju onaj ko ispituje treba da izostavi ono sto je
od prigovora pogo<1eno, a da ostatak ucini univerzalnim, dok ne postigne da se primi ono sto mu je korisno. Da
bismo ovo objasnili, uzmimo za primer zaborav i cinjenicu
da je [nesto] zaboravljeno. Jer, protivnici ne priznaju da je
zaboravio onaj ko je izgubio znanje, zato sto - ako se
stvar promeni - znanje je izgubljeno, ali nije zaboravljeno.
Treba izostaviti ono sto je pogo<1eno od prigovora, a braniti
ostatak tvr<1enja, - tako, na primer, treba reei da ako
stvar i dalje traje, a znanje o njoj je izgubljeno, - u tom
slucaju znanje je zaboravljeno.
Isti stav treba imati prema onima koji cine prigovor
stavu da je vecem dobru suprotno veee zlo. Jer, oni navode
da je zdravlju, koje je manje dobro nego normalno stanje
duse i tela, suprotno veee zlo, posto je bolest veee zlo nego
r<1avo stanje tela. I ovde treba izostaviti ono sto je prigovor
pogodio. Jer ako se to izostavi, protivnik ce lakse primiti

549

stav da je veeem dobru suprotno veee zlo, - sem ako

jedno od dva dobra ne sadrzi u sebi drugo, kao sto normalno stanje duha i tela sadrzi u sebi zdravlje.
Ovo treba ciniti ne samo kad protivnik stavlja prigovor nego i kad ga ne stavlja ali negira ono sto tvrdimo, zato
sto predvida da iz toga moze da se postavi jedan takav prigovor. Jer, kad se izostavi ono na sta je upravljen prigovor,
protivnik ce biti primoran da da [svoj] pristanak, posto ne
moze da predvidi u onome sto ostaje nesto sto ne bi bilo
onako kako je reeeno. A ako protivnik ne da svoj pristanak,
u tom slucaju, kad se od njega zatraZi prigovor, on neee
mo6i da ga stavi. Takvi slucajevi nastaju kad su u pitanju
propozicije koje su delimicno lame, a delimicno istinite. U
njima je moguce izostaviti jedan deo, tako da ostatak
ostane istinit. A kad se propozicija rasiri na mnoge pojedinacne slucajeve, a protivnik ne stavi nikakav prigovor,
.treba smatrati da je on nju prihvatio. Nairne, u dijalektici
vaZi premisa koja moze da se tako primeni na mnoge pojedinaene slucajeve, ada se protiv nje ne stavi prigovor.
Kad se isti zakljucak moze izvesti kako bez svodenja na
logicki nemoguce tako i svodenjem na nemoguce, - u tom
slucaju, ako se dokazuje, i ako se dijalekticki ne raspravlja,
svejedno je da li se zakljucuje ovako iii onako [jednom iii
drugom metodom]. Ali, ko dijalekticki raspravlja s protivnikom taj ne sme primeniti zakljucivanje pomocu nemogueeg. Ako je zakljuceno bez svodenja na nemoguee, protivnik
ne moze izazvati nikakvu sumnju. Medutim, ako je izveden
nemoguc zakljucak, protivnik negira da je on nemoguc,sem u slucaju da je laZnost sasvim ocevidna, tako da oni
koji ispituju ne postiZu da bude prihvaceno ono sto zele.
Treba tvrditi sve propozicije koje se tako primenjuju
na mnoge slucajeve, i koje ne dopustaju nikakav prigovor
iii uopste, iii na prvi pogled. Jer, ako protivnici nisu sposobni da primete slucajeve u kojima nije tako kao sto je
receno, oni primaju propoziciju kao istinitu.
Od zakljucka ne treba praviti pitanje. Inace, ako ga
protivnik odrice, izgleda da nije bilo zakljucivanje. Jer,
protivnici cesto negiraju zakljucak, i kad on nije stavljen
550

kao pitanje, nego kad je izvede~ kao z~kljU:~ak, i ~ad ta~o

cine, njih ne smatraju kao pob11ene om kOJl ne Vlde da Je
to [nuZni] zakljucak iz primlje~ pre~sa. ~ k~d ~e ne
kaze da je to zakljucak, pa se ovaJ staVl kao pttanJe, 1 protivnik ga odrekne, - u tom slucaju nikako ne izgleda da
je izvrseno zakljucivanje.
Izgleda da svako opste pi!anje ~je .dijalekti~kavpropo,:
zicija. Kao primer za to uzmrmo p1tan1e: ,st~ Je c~~ek?
iii: ,u koliko se smisla govori o dobru?" Natme, diJa~ek
ticka je ona propozicija na koju moze da se odgovon. s.a
da" iii ne", - sto nije slucaj sa navedenim propoztcrfama. Zb~g toga ovakva pitanja nisu dijalekticka, sem ako
onaj ko pita nije sam izveo razlikovanja iii podele, i -:-.na
primer - rekao: ,da li se o d.ob~ govor! u ovom .il! .'!
onom smislu?" Jer, na ovakva p1tan1a lako Je odgovonti ill
potvrdno iii odrecno. Stoga treba nas!oja? ?a se uz~aj'!
ovakve propozicije. A u isto vreme mozda Je tspravno ~nta.ti
protivnika u koliko se smishi: govori o dobru, k~d ih J~
onaj ko postavlja pitanja o znacenju dobra razlikovao 1
postavio, a protivnik ih nikako nije prihvatio.
Onaj ko dugo vremena postavlja pitanja samo o jednoj
stvari - rdav je ispitivac. Ako ispitivac to cini, i ako ispi:
tivani odgovara na ono sto ga pita, jasno je iii da mu prv1
stavlja vise razlicitih pitanja, iii da mu stavlja vise puta isto
pitanje. A iz toga izlazi iii da je ovo brbljanje, iii da ne~a
silogizma. Jer, svaki ~ilo~am sastoji se iz mal~g ?~OJ~
premisa. Ali, ako protivnik ne odgovara, - tada tsp1t1vac
gresi sto ga ne kudi, iii sto ne prekine raspravljanje.

Glava treca
[TESKOCE DIJALEKTICKIH DOKAZA]

Ima nekih pretpostavka koje je tesko napadati i lako

braniti.
Takve su stvari koje su po prirodi prve i koje su poslednje [prvi principi i poslednji zakljucci]. ~rvim .s~a~ma
potrebna je definicija, a na poslednJe stvan zaklJUCUJe se
551

pomoeu mnogo posrednih clanova, ako se ho6e da se

sacuva kontinuitet [od pocetka do kraja], i to pocev od
prvih principa. Bez toga svako raspravljanje [o ovom predmetu] izgleda sofisticko, posto je nemoguce nesto dokazati,
ako sene pocne sa principima koji su [toj stvari] svojstveni,
i ako se ne poveze [red raspravljanja] sve do poslednjih
zakljucaka. Sto se tice definisanja prvih principa, oni koji
odgovaraju ne misle da to Cine i ne obracaju nikakvu paZnju onome ko ispituje kad on definise. A, medutim, dok
ne postane jasan predmet raspravljanja, nije lako boriti se
protiv njega. A to se najvise dogada kad su u pitanju principi. Jer, drugo [druge propozicije] se dokazuje pomoeu
principa, a ovi sami ne mogu biti dokazani pomoeu drugoga, nego se svaka od ovakvih propozicija mora upoznati
pomoeu definicije.
Ali tesko je napadati i propozicije koje su vrlo bliske
principu. Jer, ne mogu se pribaviti mnogi dokazi protiv
njih, zato sto ima malo srednjih propozicija izmedu zakljuCaka i principa, a sto pomo6u tih srednjih propozicija treba
nU.Znim nacinom dokazati propozicije koje im sleduju. Ali
od svih definicija najteze je napadati one koje upotrebljavaju izraze za koje je prvo nejasno da 1i imaju jedno ili
vise znacenja, i za koje je, sem toga, nejasno i da ih onaj
ko definise uzima bukvalno iii kao metaforu. I posto su ti
izrazi malo jasni, oni se ne mogu uzeti kao uporiste za
napad; a posto se ne zna da 1i njihova nejasnost dolazi
otuda sto su upotrebljeni kao metafora, nije ih moguce
pobijati.
Uopste o svakom problemu koji se tesko daje pobijati
valja pretpostaviti da mu je potrebna definicija, iii da je on
dvosmisleno iii metafomo izraZen, ili da nije udaljen od
principa, ili da nam na prvi pogled nije jasno na koji se od
ovih nacina svodi teskoca koju on stavlja. Jer kad postane
jasan nacin na koji se javlja teskoea, tada je oeevidno da
treba ili definisati, iii razlikovati, iii pribaviti srednje propozicije na osnovu kojih se dokazuju krajnje propozicije.
0 mnogim tezama nije lako raspravljati i napadati ih,
posto definicija nije bila tacno data. Ovo, na primer, vaZi
552

za problem da li jedna stvar ima jednu iii vise ~ontre~h

suprotnosti. Ali, ako su kontreme suprotnosti pravilno
definisane, lako je zakljuciti da li ista stvar moze ili ne moze
imati vise kontremih suprotnosti. A na isti nacin se postupa kad su u pitanju drugi izrazi koje treba definisati.
Izgleda da i u matematici neke teskoee u dokazu figura
dolaze zbog nedostatka definicije. Takav primer imamo kad
se dokazuje da prava koja sece povrsinu paralelnu strani
[jednog paralelograma] na slican nacin deli Iiniju i povrsinl!.
Medutim ako je data definicija, ono sto se ka.ze postaJe
odmah j~sno. Jer, povrsine bivaju secene isto ~ao linije,
i to je definicija iste proporcije. U apsolutnom srmslu uzeto,
kad se stave definicije - na primer, linije i kruga - tada
je vrlo Iako dokazati prve osno~e principe. S~o, ne~a
mnogo dokaza koji se mogu dati. za sv~ od nJih, .P?~~o
nema mnogo srednjih clanova. Ah, ako msu date definiCIJe
principa, ovaj dokaz je tezak, ako ne i nemog~c. A .~licno
kao sa matematickim pojmovima dogada se 1 sa diJalektickim zakljucivanjima.
Ne treba smetati s uma da, kad je tesko diskutovati
protiv jedne teze, to bi.va zbog toga st? ona ~a i;,dan od
nedostataka o kojima Je govoreno. Ali, kad Je tez1 posao
raspravljati o postulatu, up!avo ~ ~remisi, nego o. ~~?~
tezi, valja dvoumiti treba 1i stavlJati takve propoziClJe 1li
ne treba. Jer, ako sene odobri postulat, i ako se hoee da se
i o njemu raspravlja, - tada ce se od protivnika traZiti
nesto teze nego sto je dokazati tezu koja je stavljena u
pocetku. Medutim, ako se postulat odobri, protivnik ce
verovati na osnovu onoga sto je manje za verovanje.
Ako se jedan problem ne s1n:e naciniti te~im, ~r~~a
odobriti postulat, ali ako se zakljucak m?ra IZVOdtti 1.z
poznatijih premisa, ne treba da se postav1 postulat. Ih:
onaj ko zeli da se bavi proucavanjem ne treba da ga postavi sem ako on nije poznatiji od zakljucka. Medutim,
onaj ' ko se vezba [u raspravljanju] treba da postavt. postulat ako samo ovaj izgleda istinit. Ocevidno je, dakle, da se
m~nja nacin na koji se tra.ze takvi postulati, prema tome
da 1i neko ispituje iii predaje.
553

Glava cetvrta
{ULOGA ONOGA KO ISPITUJE I ONOGA KO ODGOVARA]

Ono sto je receno gotovo je dovoljno da objasni kako

u kome redu treba stavljati pitanja.
~. sto se tice odgovora [odbrane teze], valja najpre
odre~~b sta treba da r~di ol!aj koji hoee dobro da odgovara,
kao 1 sta treba da radt onaJ koji hoee dobro da pita.
Zad~tak onog~ k<;>ji ispituje [koji napada tezu] jeste da
tako. vo~t raspravljanJe da natera onog koji odgovara da
tvrdt DaJV~ paradokse koji iz teze nuznim naCinom proizlaze.. Medu~, zadatak onoga koji odgovara [onoga koji
braru tezu] Jeste da nastoji da ono sto kaze besmisleno iii
parado~l!? ~gle~a kao da ne dolazi od njega, nego kao
da protstice tz DJegove teze. Jer, postoji razlika izmedu
pogreske koja se sastoji u tome da se stavi kao teza ono
sto ne treba da bude stavljeno, i pogreske koja se sastoji
u tome da se stavljeno ne brani kako treba.
1

Glava peta
[PRAVILA ZA ONOG KOJI ODGOVARA]

Oni koji raspravljaju radi vezbanja i probe nemaju ni-

~a~v~ .od!ed~navpravila ~oj~ tr~bav da se ~rz7,- jer nisu

tsti ~ilJe~ onih sto pre,?aJ~ th o~..s!o .s7 uc~ 1 onih koji se
~r~pu.uC! bore,- ~ao sto ]e drukctJl 1 CilJ omh koji raspravlJa~~ Je~an s drugtm radi nekog istraZivanja. Nairne, onaj
~OJI ~Cl treba uyek davprizna ono sto mu izgleda istinito,
J~~ mk? 11:ece m P?kusati da mu predaje nesto Iamo. u
dtjalek!tcki~ sukobtm~,. onaj koji pita ima za cilj da svim
sre.~stvtma tz~ove pn~~ da je pobio protivnika, a onaj
k?JI odgovara .rna za cdJ da se prikazuje kao da ga to nije
mmalo p~goddo. ~li u .dij~ektickim borbama u kojima
s~ d~k~J.e ne radt RrepiranJa, nego radi ogledanja i ispi!IVanJa, niJe dosad msta odredeno receno o cilju koji onaj
~~o odgovara treba da ima u vidu, niti kakve stvari treba
th ne tre?a da priznavda bi dobr? .iii ~davo odbranio svoju
tezu. Posto nam nast prethodmct msu o ovome predali
v

554

nista [n.ikakva odredena pravila koja smo pomenuli u

pocetku ove glave], mi cemo pokusati da sami nesto kazemo 0 tom predmetu.
Numo je da onaj koji odgovara podrZi raspravljanje
time sto ce postaviti tezu koja je iii verovatna ili neverovatna, iii koja nije ni jedno, ni drugo; i koja je iii verov~tna
ili neverovatna ili u apsolutnom, iii u odredenom smtslu,
iii na primer, u odnosu na nekoga, iii na samoga onog ko
odgovara, ill na nekog drugog. Ne cini ~kakvu razliku ~a
koji je od ta dva n~cina teza vero':atna ilt nev~ro':atn~, Jer
ce nacin da se pravtlno odgovara, 1 da se ono sto Je pttano
odobrava iii ne odobrava, biti isti [u oba slucaja].
Ako je neverovatna teza onoga koji odgovara, zakljucak koji traii onaj koji ispituje mora biti ve.rov~~an,, a
on je neverovatan za verovatnu tezu. Jer, onaJ koJt ptta
izvodi uvek zakljucak suprotan stavljenoj tezi. A ako ono
sto se tvrdi nije ni verovatno ni neverovatno, i zakljucak
ee biti takav.
Ali posto onaj koji pravilno zakljucuje dokazuje zakljucak iz premisa koje su verovatnije i poznatije nego sto
je zakljucak, jasno je da - u slucaju ako je teza P?tpun~
neverovatna - onaj koji odgovara ne treba da pnzna m
ono sto je potpuno neverovatno, ~i ono sto je ve~ov~t~o,
ali je manje verovatno nego zaklJucak ?.noga ko tspttu_Je.
Jer, ako je neverovatna teza [onoga kojt odgovara], btce
verovatan zakljucak [onoga koji ispituje], tako da ce sve
stavljene premise [od strane onoga koji ispituje] morati da
budu verovatne i verovatnije nego zakljucak [koji on izvodi].
Jer, pomocu poznatijih premisa mora se zakljuci.ti ?no .sto
je manje poznato. Prema tome, ako neko od stavlJemh ptt~
nja nije takvo, onaj koji odgovara ne treba da ga odobn.
Medutim, ako je potpuno verovatna teza [onoga koji
odgovara], jasno je dace biti potpuno neverovatan zakljucak [onoga koji ispituje]. Prema tome, [onaj koji odgovara]
treba da prizna sve sto je verovatno, a od onoga sto nije
verovatno sve ono sto je manje neverovatno od zakljucka
[onoga koji ispituje]. Jer, tako ce se smatrati da je zadovoljavajuce raspravljao.
555

Isto tako treba postupati u slucaju ako teza [onoga

koji odgovara] nije ni verovatna, ni neverovatna. Jeri tada
valja odobriti sve sto je verovatno, a od stvari koje nisu
verovatne sve one koje su verovatnije od zakljucka [onoga
koji ispituje]. Jer, na taj nacin zakljucivanja ce postati
verovatnija.
Ako je, dakle, ono sto se tvrdi potpuno verovatno iii
potpuno neverovatno, - u tom slucaju merilo poredenja
treba da bude ono sto je potpuno verovatno. Medutim, ako
ono sto se tvrdi nije potpuno verovatno ill potpuno neverovatno, nego ako je verovatno ill neverovatno samo za onoga
koji odgovara - tada ce sam ovaj biti merilo poredenja
na osnovu koga treba da sudi o onome sto je verovatno iii
neverovatno, i da prihvata iii da odbija traienu stvar.
A ako onaj koji odgovara brani misljenje nekog drugog, jasno je da, imajuci u vidu to misljenje, on treba da
prizna ill da odbaci sva tvrdenja.
Zbog toga i oni koji uvode u misljenje drugih - kao,
na primer, [u misljenje] da su dobro i zlo isto, kao sto kaie
Heraklit,- neee da pretpostave da je nemoguce da kontrerne suprotnosti pripadaju u isto vreme jednoj istoj stvari,
- i to ne zato sto oni sami u ovo ne veruju, nego zato sto,
kad se zakljucuje prema Heraklitu, treba tako da se tvrdi.
To cine i oni koji uzimaju teze jedan drugog. Oni nastoje
da se izraze kao sto bi cinio onaj koji je postavio tezu.

,Glava sesta
[ODGOVOR NA VEROVATNA I NEVEROVATNA TVRDENJA,
KAO INA TVRDENJA KOJA PRIPADAJU I KOJA
NE PRIPADAJU STVARI]

verovatno i da nema odnosa sa dokazom, onaj koji odgovara treba da ga odobri i da ~aZe da je ono ve~ovatno. A
ako ispitivanje nije verovatno 1 ako se ne o~os1 ~a ~okaz,
onaj koji odgovara treba ipak da ga odobn, ali .l?n tom
treba da ukaie na to da ono nije verovatno, kako b1 IZbegao
da ga smatraju za jednostranog. A ~o ~~ ispitivanje odnosi na dokaz i ako je verovatn~, o~aJ ko}~ od~ovara .tre~a
da kaie da je ono verovatno, ali da Je suv1s~ blizu !ez~ koJa
je stavljena u pocetku, i d~, ..ako ~e od?~n, ~tavl},e~ pr~
blem se rusi. A ako propoZ1C1Ja koJU traz1 onaJ koJ1 1sp1tuje
stoji u vezi sa dokazom, ali je suv~se neverovatna, - u to~
slucaju onaj koji odgovara dopustiee d~, ako se ~n~ odobn,
traieni zakljucak iz nje proistiee, ali da Je propoZ1C1Ja odvee
jednostrana da bi hila primljena.
.
Ako propozicija nije neverovatna, ~ verovatna, - ta~a
u slucaju da se ona ni u cemu ne odnos1 na do~az, treba Je
odobriti bez primedaba. Ali ak~ se ona odnos1 ~~ dokaz,
tada onaj koji odg~vara treba os1m ~?~ada n~ac1 da, ~ko
se ona prihvati, rusi se problem, koJ1 Je u poce~ ~!avlJen.
Kad se ispunjavaju ova pravila, tada onaJ koJ1 odgovara neee izgledati ni u cemu kao licnc;> odgovoran za ~no
sto mu se dogada, ako predvida posle~1cu svake ~s!uplJene
tacke; a onaj koji ispituje moCi ce da IZVede zakiJu~.ak, posto su mu odobrene sve premise koje su verovatmJe nego
zakljucak. Ali oni koji se trude da.~edu zaklj~cvak po!azeci od premisa koje su neverovatmJe nego za~Jucak, ocevidno ne zakljucuju pravilno. Zato te prennse ne treba
odobriti onima koji ih traze.

Glava sedma
[OSOBINA ISPITIVANJA]

Ocevidno je, dakle, sta treba da ima u vidu onaj koji

odgovara, - bilo da je njegova teza potpuno verovatna, iii
da je verovatna za nekog.
Svako ispitivanje treba nuZnim nacinom da bude iii
verovatno, iii neverovatno, iii da ne bude ni jedno ni drugo,
i treba iii da se odnosi na dokaz, iii da se ne odnosi na
dokaz. A, posto je tako, tada u slucaju da je ispitivanje
556

Na isti nacin treba da postupa onaj koji odgovara ako

protivnik upotreb~av~ izraze koji ~.u nejasni i koji ~aju
vise znacenja. Posto Je ono~e kOJ1 odgovara dozv,?lJeno
da ako nesto ne razume kaze da ne razume, a posto ako protivnik postavlja pitanje koje ima vise ~nace~ja, on
ne mora da ga potvrduje iii odrice, - ocev1dno Je, pre
557

sv~~a, da ako [neki] izraz [protivnikov] nije jasan, onaj

kOJI vodgovara bez ustezanja treba da kaie da ga ne razume.
Je~ ce~to s~ z~pada u tesko&l kad se odgovara na pitanja
koJa rusu bda Jasno postavljena.
v A. ako razume izraz, i ako je ovaj upotrebljen u vise
znvacenJa, - tada, ako je izraz u svim znacenjima istinit iii
laz~, ?n mora.P?!puno da ga odobri iii da ga odbaci. Ali
ak? Je .IZr~ deli.~tcno laian a delimicno istinit, on mora da
?bJas~ da Je taJ Izraz upotrebljen u vise znacenja kao i da
Je u Je~om od ovih istinit, a u drugom laian.' Jer ako
tu }azhku .naci.ni docnije, ostace nejasno da li je ;ec 11
pocetku prtmetio dvosmislenost.
. Ako onaj koji odgovara nije prethodno primetio dvo~nusleno~t, neg'?. odobrio pitanje, imajuCi u vidu samo
J~d~n smts~o rect, - u tom. slu~ajuA on treba d~ kaie prottvru~!-1 k?JI.hoee da svom pttanJU da drugo znacenje - da
on ruJe mt~lio na to~ ne~o ~a dr_ugo znacenje, kad je priznao reeerucu. Ako Je pitanJe u Isto vreme Jasno i prosto
na njega treba odgovarati sa da iii ne.
'

Glava osma
[0 ODGOVORU NA INDUKCIJU]

~.li. u zakljucivanju}~.Pr.elnis~ [koju protivnik predlaie]

~yek IIi Je~~ od ~r~poZICIJa IZ koJih se sastoji zakljucivanje,
IIi pr~poziCIJa ~o~~ Je postavljena radi toga da utvrdi jednu
od OVIh ~ropoztCIJa. - ~ u~ek je j~sno ka~ je propozicija
~eta ~~~ n~ke ?rnge receruce, - IZ toga sto je stavljeno
VIse sh~nih p~~an~~ (Jer, unive~;aino se dobija veCinom pom~u ~?ukctJe tli pomocu slicnosti.) - I posto je tako,
ona! ~OJI odgovara moze da prizna sve partikularne propoziCIJe, ako. s~ one istinite i verovatne. A protiv univerzalne propoZI~IJe treba nastojati da se stavi prigovor. Jer
bez takvog pngovora, bio on stvaran iii prividan sputavati
d~kaz -: znaci praviti nepotrebne teskoce. Ako se ne
p~n~ ~':erzaln~ propo~cija koja jasno proizlazi iz mnogo
pojedmacnih slucaJeva, 1 ako nikakav prigovor nema da

558

se stavi, - ocevidno je da se samo prave nepotrebne teskoee. A ako ne mozemo pokazati protivdokazom da
propozicija nije istinita, jos vise cemo izgledati izlozeni
nepotrebnim teskoeama. I to cak i u slucaju kad ovaj
protivdokaz ne bi bio dovoljan.
Nairne, Ini se cesto nalazimo pred dokazima kontrerno
suprotnim uobicajenim Inisljenjima i koje je tesko resiti.
Primer za to imamo u Zenonovom dokazu da kretanje nije
moguce i da se trkaliste ne moze pretrcati. Ali to nije razlog
da se ne usvoje suprotnosti ovih stavova.
Ako sene odobri [protivnikova propozicija], i ako se
nasuprot njoj ne moze staviti ni prigovor, ni protivdokaz,
ocevidno je da se prave bezrazlozne teskoee. J er, izraz
,ciniti bezrazlofue teskoee pri raspravljanjima" znaci dati
odgovor koji postaje na nacin razlicit od pomenutih nacina
- koji obara zakljucak.

Glava deveta
[0 PRETHODNIM VEZBANJIMA
I 0 NEVEROVATNIM TEZAMA]

Pre no sto podrzi jednu tezu iii jednu definiciju, onaj

ko odgovara treba samom sebi da ucini sve prigovore.
Jer, njegova je duznost, ocevidno, da uzme kontrernu
suprotnost dokaza kojima oni koji ispituju pobijaju ono
sto je on stavio.
On ce izbegavati ida poddi neverovatnu pretpostavku.
Jedna pretpostavka moze biti neverovatna na dva nacina.
Ona je neverovatna kad iz nje proizlaze besmislene propozicije,- kao kad bi se na primer reklo da se sve kreee
ili da se nista ne kre6e.e Neverovatne su i pretpostavke koje
prihvataju !judi rdavih sklonosti, a koje su suprotne sklonostima normalnog coveka: kao, na primer, da je zadovoljstvo dobro, i da je ciniti nepravdu bolje nego je podnositi. Ljudi osecaju mrznju prema onome ko podrzava te
stavove, jer smatraju da on to ne cini radi raspravljanja,
nego zato sto stvarno tako Inisli.
559

Glava deseta
[0 RESENJU LA2.NIH DOKAZA]

Dokazi koji daju la.Zan zakljucak obesna.Zuju se na

taj nacin sto se izostavlja deo iz koga postaje zabluda.
Jer, izostavljanje jednog dela ne ispravlja dokaz, cak
ni ako je izostavljeni deo la.Zan. A dokaz moze da saddi
vise zabluda. Uzmimo, na primer, [kao premise propozicije]: ,Onaj ko sedi pise", i: ,Sokrat sedi". Zakljucak iz
tih premisa jeste: ,Sokrat piSe". Ako se izostavi recenica:
,Sokrat sedi", tim~ jos nista nije dobijeno za ispravljanje
dokaza. Moze se desiti da je tra.Zena recenica [donja premisa, koja je izostavljena] la.Zna, ali od nje ne zavisi laznost dokaza. Jer, ako slucajno neko sedi, ali ne pise, tada se ne moze primeniti isto resenje. Prema tome, ne
treba izostaviti donju premisu, nego gomju: ,Onaj ko sedi
pise." J er, ne piSe svako ko sedi.
Prema tome, potpuno resenje dokaza sastoji se u tome
da se izostavi deo iz koga postaje zabluda. A kad se zna
da od tog dela zavisi dokaz, tada se poznaje resenje, kao
sto je slucaj kod pogresno nacrtanih geometrijskih figura.
Jer, nije dovoljno uciniti prigovor, cak i ako je izostavljeni
deo la.Zan, nego valja dokazati zasto je on laian. Jer samo
tako mo6i 6e da se vidi jasno da li je, kad je prigovor
ucinjen, posledica bila iii nije bila predvidena.
Postoje cetiri nacina da se spreci dobijanje jednog
zakljucka. IIi: izostavljanjem dela [propozicijel iz koga
postaje zabluda. IIi: kad se uputi prigovor onome ko ispituje, jer cesto, i kad se ne moze doneti resenje [i kad ne
moze da pobije protivnikovu tezu] onaj koji ispituje nije
sposoban da produzi svoje dokazivanje. Trece: prigovor
moze da bude upucen stavljenim pitanjima. Jer, moze se
dogoditi da zakljucak koji zeli onaj ko ispituje ne proizlazi iz njegovih pitanja, zato sto je pogresno pitao, dok
bi neka dodata propozicija dala zakljucak. Ako onaj koji
pita ne moze da produii dokazivanje, prigovor ee se odnositi na onoga koji ispituje; medutim, ako moze da produii
dokazivanje, prigovor ce se odnositi na njegova pitanja.

560

Cetvrti i najgori prigovor odnosi se na vreme [raspravljanja]. Jer, mnogi ljudi cine prigovore koji su takvi da je za
njihovo ispitivanje potrebno vise vremena nego sto im
stoji na raspolaganju.
Tako, kao sto smo rekli, ima eetiri nacina da se stavljaju prigovori. Ali samo prvi nacin daje pravo resenje, dok
ostali samo sprecavaju i sputavaju izvodenje zakljucaka.

Glava jedanaesta
[KRITIKE NA ZAKLJUCIVANJA I KRITIKE NA PROTIVNIKA]

Kritika jednog dokaza nije ista kad se odnosi na sam

dokaz i na dokaz u obliku pitanja.
Cesto rdav tok dokazivanja daje onaj koji pita, zato
sto ne priznaje propozicije iz kojih bi se zgodno mogao
izvesti dokaz protiv njegove teze. Jer, ne lezi u moei samo
jednog od dva protivnika da uspesno izvede zadatak koji
je zajednicki obojici.
Nekad je numo napasti samog sagovornika, a ne
njegovu tezu, - naime, onda kad onaj ko odgovara upomo
vreba sve sto je suprotno onome sto zeli ispitivac. Tako
zlonamema preterivanja cine raspravljanja od dijalekticnih
polemickima.
Sem toga, posto se takvi dokazi daju radi vezbanja i
probe, a ne radi ueenja, oeevidno je da treba zakljucivati
ne samo istinito vee i la.Zno, i ne uvek samo iz istinitih
premisa vee nekad i iz la.Znih. Cesto kad se stavi istinita
propozicija, onaj koji raspravlja mora da je obori i da se
pri tome oslanja na la.Zne propozicije.7 Nekad stavljanu
la.Znu propoziciju treba oboriti la.Znim propozicijama.8 Jer,
nista ne stoji na putu da neko vise veruje u ono sto ne
postoji nego u ono sto je istinito. Iz toga proizlazi da, ako
dokaz postaje iz propozicija koje mu izgledaju istinite, on
ee lakse biti ubeden iii ee mu se lakse pomoei.
Ali onaj ko hoee da ispravno prede [od istinitog laZnom, i od lainog istinitom], treba da u tome prelaienju
postupa dijalekticki, a ne eristicki - kao sto geometar
36

Or~on

561

rasuduje geometrijski- bilo da je njegov zakljucak istinit iii

lazan. A ranije8 je receno kakvi su dijalekticki silogizmi.
A posto je rdav drug onaj ko sputava zajednicko delo,
- ovo ocevidno vaZi i pri raspravljanju. Jer, i ovde postoji
zajednicki cilj, sem za one koji raspravljaju radi same
borbe. Nairne, istome cilju ne mogu teziti i jedni i drugi [od
protivnika], jer moze da pobedi samo jedan, a ne viSe njih.
Svejedno je da li stetu nanosi onaj koji odgovara ill
onaj koji pita. Nairne, onaj ko eristicki pita isto je tako
rdav dijalekticar kao i onaj ko ne daje odgovor koji mu
izgleda istinit, iii najzad odbija da shvati ono na sta se
odnosi istraZivanje onoga ko postavlja pitanja.
Jasno je iz onoga sto je receno dane treba kuditi na
isti nacin dokaz po sebi i onoga ko ispituje. Jer, nista ne
stoji na putu da dokazivanje bude rdavo, a da ipak onaj
ko ispituje najbolje moguce raspravlja sa onim ko odgovara. Jer, sa smutljivcima mozda nije moguce odmah izvoditi zakljucke kako se hoee nego samo kako se moze.
Dokazi postaju DuZnim nacinom pogresni, ukoliko
nije odredeno kad ljudi pretpostavljaju kontrerno suprotne
stvari, a kad se drze onoga sto je stavljeno u pocetku [svoga
prvobitnog glediSta]. (Jer, cesto, kad govore sami sa sobom,
oni kazuju kontrerno suprotne stvari, i, posto su prvo negirali jednu stvar, oni je potom pretpostavljaju. Zbog toga,
kad su ispitivani, oni cesto odobravaju kontrerno suprotne
stvari i ono sto je u pocetku bilo predlozeno.) - Uzrok
tome jeste onaj ko odgovara, zato sto jedno ne priznaje,
i drugo takve prirode priznaje. Ocevidno je da one koji
ispituju ne treba tako kuditi kao njihove dokaze.
Ima pet zameraka kojima podleze dokaz po sebi.
Prva se cini kad se iz stavljenih pitanja ne izvodi ni predlozeni zakljucak, niti uopste zakljucak, i kad su laZne i
neverovatne, ako ne sve, a ono veeina premisa na kojima
se osniva zakljucak, i kad se ni pomoou oduzimanja, ni
pomocu dodavanja, ni pomoeu oduzimanja i dodavanja
zajedno ne moze dobiti zakljucak. Druga zamerka se cini
ako zakljucivanje ne moze da se izvrsi u odnosu na tezu,
iako je . sastavljeno iz odredenih premisa i na naznaceni
562

nacin. Treca zamerka se cini kad izvesni dodaci dopustaju

da postane zakljucak, ali su ti dodaci gori od stavljenih
pitanja i manje verovatni od zakljucka.
I opet [zamerka se cini], kad se dobija zakljucak, posto
se nesto oduzme. Jer, katkad se uzima vise premisa nego
sto je nuzno, tako da zakljucivanje ne postaje zbog toga
[zbog njihovog prisustva].
Najzad, [poslednja zamerka se cini] kad su premise
neverovatnije i manje ubedljive nego zakljucak, iii kad
su one istinite, ali traZe vise truda da budu dokazane nego
problem.
Ne treba traZiti da za sve probleme zakljucivanja budu
podjednako verovatna i ubedljiva. Jer, neposredno pripada
prirodi [stvari] da izvesni problemi koji se istraZuju budu
laksi, a drugi tezi, tako da, ako se zakljucilo na osnovu
najverovatnijih mogucih premisa, dobro se raspravljalo. Iz
toga je jasno da, cak i kad se dokaz razmatra, zamerka
ne moze biti ista, nego je razlicita prema tome da li je
dokaz uzet u odnosu na problem iii po sebi. Jer, nista ne
stoji na putu da je sam dokaz dostojan .ku~enja, a ipak
dostojan preporuke u odnosu na postavlJem problem.10 I
obrnuto: dokaz je dostojan pohvale po sebi, a dostojan
kudenja za postavljeni problem, - naime, kad postoji
nekoliko propozicija koje su verovatne i istinite, i iz kojih
bi se lako mogao izvesti zakljucak.
A jedan dokaz iz koga se izvodi zakljucak moze katkarl biti gori nego dokaz iz koga se ne izvodi zakljucak. To
biva kad prvi dokaz izvodi zakljucak iz slabih premisa, dok
problem nije slab, i kad drugi dokaz, iako su mu potrebni izvesni dodaci, njih traZi samo kao verovatne i istinite
dodatke, ali se dokaz ne osniva na njima.
Ali onima koji zakljucuju istinito iz laZnih premisa
ne moze se postaviti umesna zamerka. LaZno se uvek
nuZnim nacinom zakljucuje iz laZnih premisa, ali istinito
moze katkad da se zakljuci iz laZnih premisa, kao sto je
jasno iz Analitika11
Kad se nesto dokazuje pomoeu dokaza o kome je rec,
tada, ako postoji nesto drugo sto nema nikakvog odnosa
563

sa zakljuckom, isti argument ne6e dokazati i tu drugu

stvar, - a ako izgleda da je dokazuje, to ~e biti sofizma,
a ne dokaz.
. .~iloz':lfema je ~en;tons~ativno zakljucivanje; epiheirem
je <!iJalektlcko Zakl)UCi~~Je; .~ofizma je v~risticko zakljuciVanje; a aporema Je dtjalekticko zakljuctvanje kontradiktome suprotnosti.
Ako se nesto zakljucuje iz premisa koje su i jedna i
druga verovatne, ali nisu podjednako verovatne - u tom
slu~aju nista ne stoji na putu da dokazani zaktjucak [po
seb1]. b~de verovatniji .nego svaka od dve premise. Ali,
ako Je Jedn~ od premisa verovatna, a ako druga nije ni
verovatna m neverovatna, ili ako je jedna verovatna, a
d~ga neverovatna, - u tom slucaju, ako su one takve
~ 1stom st.ep~nu, i zakljucak ~e biti istog stepena; meduttm, ako Je. Jedna premisa takva u vecem stepenu nego
druga, zaklJucak ce se upravljati prema premisi koja je
takva u veeem stepenu.
I ovo je pogreska koja se javlja u zakljucivanjima:
~a se suvise opsirno zakljucuje, iako se to moglo kraee
IZVrsiti, i sa ogranicenjem na premise koje su saddane u
dokazu. Primer za to imali bismo kad bi se, kao dokaz da
je jedno misljenje vise [verovatnije] misljenje nego neko
drug~, u.zeli ~~~?eci postula~: "Sv~a stvar po sebi jeste
ono st?v J.e ~aJVISe ta .stvar"; 1: "Za1sta postoji jedan pred~et miSlJenJa po sebt". Iz ova dva postulata izlazi zakljucak: "Predmet misljenja po sebi vise je predmet misljenja
nego pojedinacni predmet misljenja". A zatim: Relativnom ~~. koji p~~~postavlja vise od govora ~dgovara
korelativru 1zraz kOJI 1sto tako pretpostavlja vise", i: Pos~ji stvamo misljenje po sebi koje ce biti potpunije mi~lje
nJe nego pojedinacna misljenja". Ali sad imamo postulate:
!'lstinito ~slj~nje ~o.!ebi postoji", i: "Svaka stvar po sebi
Jeste ono sto Je naJVISe ta stvar". A iz toga izvodi se zaklju~ak.: .~Misl~~n_je po sebi bi~e potpunije najvise istinito
nu.slJenJe . KoJI Je nedostatak ovog dokazivanja? Nairne
ovo dokazivanje prikriva uzrok dokaza.
'
564

Glava dvanaesta
[KAD JE DOKAZ JASAN A KAD JE LA2AN]

Dokaz je jasan u prvom, najobicnijem smislu, kad je

11jegov zakljucak takav da mu nisu potrebna nikakva dalja
pitanja. Dokaz je jasan u drugom smislu, po kome se obic110 takvim naziva, kad iz uzetih propozicija zakljucak proistice nuznim nacinom, i kad je dokaz izveden na osnovu
premisa koje su same zakljucci [prosilogizama], Najzad,
u treeem smislu dokaz je jasan, kad izostavlja jedan deo
koji je veoma verovatan [u ovom slucaju dobija se entimem].
Laznim se naziva dokaz u cetiri smisla. U prvom smislu dokaz je la:lan kad izgleda da zakljucuje, ali u stvari
ne zakljucuje. Ovo se naziva eristickim zakljucivanjem.
U drugom smislu, dokaz je la:lan kad dolazi do zakljucka,
mada to nije zakljucak o kome je ree. Ova pogreska ob~cno
se desava pri svodenju na nemoguce. U tre6em sooslu,
dokaz je la:lan kad vodi zakljucku koji je u pitanju, ali ne
po metodi koja je svojstvena predmetu. To je slucaj kad
dokaz koji nije medicinski izgleda medicinski, ili kad dokaz
koji nije geometrijski izgleda .geometrijski, ili kad dokaz
koji nije dijalekticki izgleda dijalekticki, - pa bio njegov
ishod istinit ili la:lan. Najzad, cetvrto, dokaz je jos u drugom jednom smislu la:lan kad je, naime, zakljucak dobijen
pomoeu la:lnih premisa. A zakljucak takve jedne dedukcije
bi~e katkad la:lan, a katkad istinit. Jer, lamo se uvek zakljucuje iz la:lnog, a istinito moze da se zakljuci i iz neisti:..
nitog, kao sto smo ranije rekli11
Sto je jedan dokaz pogresan, vise je greska onaga ko
dokazuje nego dokaza, a nije uvek ni greska onoga ko
dokazuje, nego samp u slucaju kad on ne opa:la da daje
la:lan dokaz. Jer mi u ovome, radije nego u mnogim istinitim dokazima, cesto pretpostavljamo dokaz koji obara
istinitu propoziciju, ako proizlazi iz premisa sto je mogu~
verovatnijih. Nairne, ovakav dokaz jeste dokaz drugih
stvari koje su istinite. Jer, jedna od premisa koje su bile
stavljene nikako ne bi trebalo da je stavljena,- i o tome
~e tada postojati dokaz. 11 Ali, ako bi istinit zakljucak bio
565

izveden iz laZnih i vrlo prostih pretnisa, dokaz bi bio gori

od mnogih dokaza koji vode lliZnom zakljucku14 - iako
bi i dokaz koji vodi lliZnom zakljucku mogao biti takav.
Dakle, jasno je da prva stvar koju treba ispitati u jednom zakljucivanju po sebi jeste da 1i ono ima zakljucak
druga je da li je zakljucak istinit ill je laZan a treea- ~
kojih premisa on postaje. Jer, ako su prer:nse lame, ali
verovatne, dokaz je logicki [dijalekticki] a ako su istinite
~i ~everovatne, on je pogresan. A ako ;u premise i laZne;
1 pn tome vrlo proste, - oeevidno je da je dokaz rdav, iii
u apsolutnom smislu ill u odnosu na predmet.

Glava trinaesta
[TRAZENJE PRINCIPA
I TR.A2ENJE KONTRERNIH SUPROTNOSTI]

Kako onaj koji pita moze ,trliZiti princip" i traZiti

kontreme suprotnosti, raspravljeno je sa stanovista istine
u Analitikama [Anal. prior., II, 16]. A sad treba da govorimo o tome sa gledista misljenja.
A ,traZenje principa" izgleda da se moze izvrsiti na
pet nacina.
Prvi i najocevidniji nacin jeste kad se traZi bali ono
sto treba dokazati. Ova pogreska ostaje tesko skrivena,
kad se traZi sam izraz o kome je rec. Ali nju je teze otkriti
kod sinonima, i tamo gde rec i izraz isto znace.
Drugi je nacin kad se u opstem smislu traZi ono sto
treba da bude dokazano pojedinacno. Primer za to imamo
u slucaju kad hoee da se dokaZe da je nauka o kontrernim
suprotnostima jedna, pa se postulira [pretpostavi] da je
nauka o kontrernim suprotnostima uopste jedna.
Jer, tada izgleda da se stvar, koju je trebalo dokazati
samu sobom, postulira sa vise drugih stvari.
Treei je nacin kad se postulira pojedinacno ono sto
treba opste dokazati. Primer za to imamo u slucaju kad
tamo gde treba dokazati da je nauka o svim kontremim
suprotnostima jedna, - ovo se postulira za neke kontreme

suprotnosti. Jer i ovde izgleda da se ~vojen~ i za se~e

postulira stvar koju je trebalo dokazati sa vtse drugih.
Dalje, [cetvrti nacin ,trliZenja principa" post~je] ka~
se problem postulira, posto je [pr~thodno] P<?~elJen. Ta~
,primer dobija se kad treba dokazati da se medicma. odnost
na zdravo i bolesno, pa se svaka od ove dve stvan odvojeno postulira.
. .
Najzad, [peti nacin postaje] kad se od dve s~var~ koJe
nu.Znim nacinom sleduju jedna drugu, - postuh.ra ]~dna.
Taj primer dobija se kad treba da se dokaze da Je d~Jago
nala inkomensurabilna strani [kvadrata],- a postuhra se
da je strana inkomensurabilna dijagonali.
Na onoliko se nacina trliZe kontreme suprotnosti na
koliko se nacina trliZi princip.
Prvo, kad se postuliraju suprotna afirmacija i suprotna negacija.
. .
. .
Drugo, kad se stave kontr~m.o suprotni 1zr~1 Jedne
antiteze,- tako, na primer, da Je tsta stvar dobra 1 rdava.
Trece kad se prvo pretpostavi op!ite, pa se, potom,
opet postuiira njegova partikularna kontr~diktoma suprot:
nost. Takav slucaj imamo kad se, na pnmer, pretpostavt
da postoji jedna nauka o kontrernim supro~?stima, pa
se, zatim, smatra da je ona jedna nauka u sluca]U zdravog,
a druga u slucaju bolesnog.
.
.
IIi [cetvrto], kad bi se prvo postulir~a poslednJa
propozicija, pa se potom pokusalo da se antiteza uzme u
univerzalnom stnislu.
Naposletku [peto], ako se postulira .kon~~ma supro.tnost zakljucka koji nuznim nacinom pr01zlaz1 1Z stavlJemh
pretnisa, - i to cak i u slucaju ako se ~e pretpos!ave .sam~
suprotnosti, a postuliraju se dve premtSe, od koJih ~1 ~a)
pre bila stavljena ona koja je suprotna .prvo~ Z~JUCku.
Postuliranje kontrernih suprotnostl razli~Je se o~
traZenja principa" time sto se u drugome pogreska odno~1
~a zakljucak Qer razmatrajuci zakljucak. kliZemo da. Je
postulirano pitanje koje je u P?ce~~u stavlJeno). Medut~m,
trliZenje kontremih suprotnosti cilJa na pre~se, ukoliko
ove imaju odredeni odnos jedna prema drugoJ.
567

566

Glava cetrnaesta
[KAKO SE POSTAJE VALJAN I VEST DIJALEKTICAR]

Da bi se stekle izvezbanost i vestina u ovakvim dokazima, treba se prvo navici da se dokazi konvertiraju. Jer,
tako cemo biti vise u stanju da raspravljamo [protivnikovu] tezu o kojoj je rec, i posle malo pokusaja upoznacemo savrseno mnoge dokaze. A konvertirati dokaz15
znaci preokrenuti zakljucak, i sa njim i ostalim premisama
oboriti jednu od datih premisa. Jer izlazi nuznim nacinom
da, ako zakljucak nije istinit, jedna od premisa je oborena,
posto, kad su sve premise date, zakljucak nU.Znim nacinom
treba da bude izveden.
Za svaku tezu valja traZiti dokaze za i protiv; a kad
se oni pronadu, valja tra.liti kako se oni mogu pobiti. Jer,
tako ce se u isto vreme imati najbolje vezbanje kako za
stavljanje pitanja tako i za odgovaranje. I ako nemamo
nikoga drugog sa kime bismo mogli raspravljati, to cemo
ciniti sa samima sobom. I moraju se izabrati dokazi kojima
mozemo pobijati samu tu tezu [koju smo malocas branili],
i moramo ih staviti paralelno sa prethodnima. J er imati
na raspolaganju dokaze za i protiv, znaci steci obilje dokaza
kojima ee se prisiliti protivnik, kao i veliku pomoc u pobijanju. Jer tada treba biti sam na oprezu od propozicija
kontremo suprotnih onoj koja se zeli utvrditi.
A za saznanje i za filozofsku nauku nije neznatno
orude moei obuhvatiti ill vee obuhvatiti jednim pogledom
konzekvencije jedne i druge pretpostavke. Jer tada ne
ostaje nista vise da se ucini, nego da se izmedu te dve pretpostavke nacini pravilan izbor. Ali za to su potrebne sreene
prirodne sklonosti, a te srecne prirodne sklonosti sastoje
se upravo u sposobnosti da se pravilno izabere ono sto je
istinito, a da se izbegne ono sto je la.lno. A to mogu da
cine ljudi prirodno obdareni. Jer sa pravom ljubavlju iii
nninjom prema onome sto im se predla.le, oni pravilno
sude sta je najbolje.
Sto se tice problema koji se najcesce javljaju u raspravljanjima, dobro je duboko poznavati dokaze koje treba
upotrebiti, - narocito za prve stavove [principe]. Jer.
568

dok njih raspravljaju, oni koji odgovaraju. po_staju eesto

.
nestrpljivi [posto su ti stavovi potp~no oc_e':~]. . .
Dalje treba raspolagati mnogrm definic1Jama 1 ~matt
u pripravdosti one medu njima koje su verovat.:i~ ~ 1 o~e
koje su prve. Jer, pomoeu njih izvode se za JUC1VanJ~
A treba pokusati i da se potpuno o~lada opstim :nest_tma pod koja dokazi najcesce potpadaJu. Je~, kao sto Je
u eometriji korisno biti upucen u poznavanJe elemenata,
i :ao sto je U aritmetici korisna podrobna upozea~OS!
sa Pitagorinom tablicomu - _sto ima veli~o~ znacaJa 1
za znanje mnozenja drugih broJev~ -:- _ta~o Je 1 za dokaze
korisno da se dobro poznaju prm~~p1 1 ~a s~ naRamet
znaju premise. Kao sto je mnemoruc~ [cove u vtcnom
vestini pamcenja] dovoljno samo da 1m~ pr~d s~bo~
mnemonicka mesta, pa da se pomoeu DJih '? rna ~-s~.
amih 8tv . tako ee sklonosti o kojima govonmo uctnttt
da zakljucuje,
t?ga
_ima
oCima propozicije U odredenom brOJU. Ali _bo Je Je U~e~a 1
sebi u pameenje jednu zajednicku preiDls~ ~ego. Je. an
dokaz, jei nije tesko snabdeti se obiljem pnnc1pa 1 hipo-

~veka sp:~bnijim

z~g

~~o

pre~

teza. Dalje, treba se vezbati u tome da se iz j~dno~. dok~a

~ .
~
.ih i to na sto je moguce skriveru11 nacm.
nactnt vtse n1 '
.. x
ee vise od
To se dogada kad se covek uda111 :.to Je mo~u .
alni ..
mesta koja su bliska subjektu do~~a. NaJ~verz
J1
dokazi mogu narocito dati pomenutt 1Shod. ~nmer za ~o
imamo u stavu da ne moze P<;>stojati ~~o Je~a nau .a
~ o d Je
. dne stvari' - Jer taJ
poJ. . stav vaz1 za relattvne
.
o v1se
move, za kontreme suprotnostt 1 za srodne P~Jmove. .
p . eeanju na protivnikove stavove [u d1skutovan1~],
ovima r:r!ba dati univerzalan oblik, i ako ih je on uprav1'?
na "edinacno. Jer, na taj nacin, iz jednoga do~~a mo~1
ce da~e naeini vise njih. Slicno se postupa u r~to~c1 sa entimima Medutim radi samoga sebe treba sto Je mog~ce
~~
iz~gavati da 'se sopstvena zakljucivanja
uopstavaJU:
vtse
. b"" .
Uvek treba ispitivati da lise dokazt.do 1JaJU na osno~
O stih principa. J er, partikularni dokaz1 SU 1StO tako UD_tV~rzalno dokazani, a u partikulamom dokazu uvek Je
569

saddan univerzalan dokaz, zato sto sene moze izvesti nikakvo zakljucivanje, ako se ne primeni univerzalno.
Treba iskoristiti vestinu u induktivnom zakljucivanju
protiv mladog, a vestinu u deduktivnom zakljucivanju
protiv iskusnog protivnika. Treba pokusati da se uzmu
premise od onih koji deduktivno zakljucuju, a poredenja
od onih koji induktivno zakljucuju, jer su i jedni i drugi
vesti u odgovarajucim zakljucivanjima.
Uopste, iz ovih dijalektickih vezbanja treba se truditi
da se izvede ill neki silogizam o necem, ill resenje nekog
pitanja, ill neka propozicija, iii neki prigovor, iii neki sud
o tome je li pitanje postavljeno pravilno ill nepravilno,
da li ga je sfun oovek postavio, ill neko drugi, i zasto je
ono bilo dobro ill rdavo postavljeno. Jer, iz tih stvari
dobija se snaga, zbog koje se vrsi vezbanje, a najviSe u
onome sto se odnosi na stavove i prigovore. J er, jednom
recju izraZeno, dijalekticar je onaj ko je sposoban da postavlja propozicije i prigovore. A postaviti propoziciju
znaci od vise stvari naciniti jednu (posto treba uzeti uopste,
kao jednu stvar, zakljucak dokaza). A postaviti prigovor
znaci od jedne stvari naciniti vise njih. Nairne, u drugom
slucaju se deli ill se pobija, time sto se jedan deo propozicije odobrava, a drugi ne.
Ne treba raspravljati sa svakim, niti se upustati u
dijalektiku s kim bilo. Jer, s nekim protivnicima zakljucivanja se nuZno izopacuju. Ako se ima protivnik koji se
svim sredstvima trudi da izgleda kao da mu se ne moze
priCi, ispravno je svim sredstvima pokusati da se izvede
zakljucak, - ali to nije otmeno. I zbog toga se ne treba
lakomisleno upustati u svadu sa svima koji naidu, jer iz
toga nuznim naCinom proizlazi razgovor o rdavim stvarima.
A oni koji se na taj nacin vezbaju [u raspravljanju], neee
moei da se uzdrze i da raspravljaju bez zestine.
Najzad, treba imati gotove dokaze za ovakve probleme, u kojima raspolaZemo sa najmanje izvora, ali njima
mozemo da se sluZimo u najvise slueajeva. Takvi su univerzalni dokazi, a njih je teze pribaviti pomocu svagdasnjega
iskustva.17
570

NAPOMENE
PRVA KNJIGA

Upor. definiciju silogizma u Anal. priora, I, 1, 24 b 18.

Vidi Anal. post., I, 2, 71 b 16.
a Aristotel misli na svoje definicije demo~strativnih, dijale~
tii!kih i eristickih silogizama, koje se na paralogJZam ne mogu pnmeniti.
4 To su propozicije ili dijalektii!ka mesta.
.. . .
6 Definisano moze biti prosti termin koji definic~il!-. razVI)3., th
propozicija koju definicija objasnjava drugom propoztct)om.
e Top., I, 5, 102 a 9.
.
.
1 Te vrste su definicija, svojstvene odredbe Jedne stvan, vrsta
i akcidencija.
s Top., I, 1, 101 a 22.
e Pitanje razlika treba vezati za pitanje vrste, a pitanje poredenja za pitanje akcidencije.
..
10 Vidi o ovome Metaph., A, 9, 1017 b 27-1018 a 11.
u Ti elementi su opet definicija, svojstvene odredbe jedne
stvari - i1i propria, vrsta i akcidencija.
11 0 kategorijama vidi Categ., 4.
11 Tako Aristotel svodi na deset kategorija p~opoz~~ije koje
izrahvaju definiciju, vrstu, svojstvenu odredbu 1 akctdenct)U.
14 Upor. Top., II, 7, 113 a 1-18 i De interpr., 14, 23 b 3-7.
t5 Misli se na praktican moralni problem: da se ispuni dobro,
a izbegne zlo.
. .
.
1e Misli se na teorijski problem kojim se ide za ctstim saznan)em.
11 0 tezi upor. filozofovo izlaganje u Anal. post., I, 2, 72 a 15.
1

571

Top., I, 1, 100 a 25, i dalje.

Definicija, svojstvenost, vrsta i akcidencija.
zo Vidi Top., I, 4, i dalje.
11- Vidi Top., I, 10, 104, a 8-15.
11 Vidi Top., I, 10, 104 a 13 i 20.
13 Za Aristotela je to kategorija delovanja, posto ostrina tona
brzo seee vazduh.
14 Kategorija odnosa.
25 Vidi Metaph., A, 7, 1057 b 8, i dalje.
" Izvesno je dvosmislen (homoniman) izraz koji znaci i rod
(,jasan", upravo ,beo" za boju), i specificnu razliku ( jasan" za
glas). Nairne, rod ne moze biti specificna razlika.
"
17 Vidi Metaph., H, 2, 1043 a 21.
18 Naznaeeni naein dokazivanja svojstven je sofistici.
ze Definicija se sastoji iz vrste i specificne razlike.
30 0 tim orudima mislilac je govorio u glavama 13-18.
lB

11

DRUGA KNJIGA

Taj problem je postavljen kao univerzalan stav, po kome je

liauka o suprotnostima jedna ista.
1 .~r?tivni~ postavlja svoju tezu: nauka ni o jednoj od suprotnostl m)e Jedna lSta.
3 NEflEO'l~ boianstvo u kome je olicena bozanska pravicnost.
4 Definicije subjekta i atributa nekad mogu biti analiza koja

Je nedovoljna da pokaie istinitost iii pogreSnost jedne teze. U tom

sl.u~ju. ~a!ia defini~ati i svaki od izraza koji saeinjava same te defim~1J7> 1 1~1 tako dal)e, sve dok se ne do4e do izraza koji su oeevidni.
(V1d~ Ar~stf!te! Organon V, Les To_piques, Nouvelle traduction par
J. Tncot, Btbbotheque des textes philosophiques, Paris 1950 page 58,
note 1.)
'
5 ~stotel upucuje da tr~ba da ucinimo ono StO bi naS protiv
mk ucm10, - treba da konvertiramo problem u univerzalno-afirmativnu iii negativnu propoziciju. Tada ce se na8a pobijanja primeniti
na ovu t~u. A tako se vracamo na drugo mesto, o kome je u ovome
delu ran11e govoreno (II, 2, 109 b 13). Vidi ibid., str. 58, nap. 3.
8 Prvo mesto je prikrivena dvosmislenost.
7 Da bi se pobila jedna afirmativna iii negativna - univerza~na teza, valja k~tegc;>ficki postupati. Nairne, posto je propozicija
umverzalna, dovol)no Je dokazati da se u izvesnom pojedinacnom
s~ucaju o~a ne prim.eni?ie, pa da ta propozicija bude oborena. Me4utrm, da b1 se utvrdila )ed.na teza, treba postupati bipoteticki i prethodno, saglasno s protivmkom, pretpostaviti da je ono sto je istinito u
jednom slucaju istinito u svim slucajevima. Upor. ibid., str. 60, nap. 1.
8 Drugo mesto je oeevidno dvosmisleno.
1

572

e Treee mesto je izraz sa viSe n~yosm.islenih. znaeenja.

.
0 bojama smatra kao cil)eve 1 belo ~ cmo.
u Preciznije: valja uzeti samo znaeenja poyol)n~ .za tezu ko)a
se zeli utvrditi, ili nepovoljna za tezu koja se z~b pob1ti.
11 Filozof postavlja razne vrste kretan)a u Metaph., Z, 1,
1032 a 15.
n Drugo mesto.
.
a Nairne predmet dijalektike su i verovatne stvan..
u To je ~esto onoga ~to prethodi i onoga ~to sledu)e.
u Upravo: na mesto koje se odnosi na vr?.me. , .
11 Ovde Aristotel kritikuje Platonovu teonJU secan)a.
1s Ta taeka nije postavljeni problem.
n Ova dva slucaja iilofena su u nameri da se dokafe problem,
ali u njima nema niceg sofistickog.
.
. .. . .
zo Mesto koje se sastoji u prelazu prvob1tne propoz1c11e n]entm
konzekvencijama.
u Mesto uzeto iz etimologije.
n llat11rov - demon, dobri dub i genije.
.
n Ovo mesto proiza8lo je iz podele stvan na nu!ne, stalne
i~~
.
u Mesto izvedeno iz nemogucnosti da stvar bud~ s~a svo)
atribut. Zab}uda do}azi od mno?ne im~na k~j.a oznaeaVa)U lStU stvar.
Ako se- kao ~to je cinio sof1st Prodik, .kOJl se u ~laton<_>vom Pro_:1
tagori bavio definicijom reei, - zadovol)stvo pod':ll ~ po)m~ve ko~
su samo razni prelazi zadovoljstva, tada se stvar pndaJe samOJ stvan.
Upor. Tricot, nav. delo, str. 74, nap. 3.
.
.
. .
u Po Aristotelovoj definiciji, svaka vrbna Je sredma 1ZIDe4u
dva ekstrema. 0 ovome videti Eth. Nic., II, 8, 1108 b 11. . .
n Ovo mesto izvedeno je iz toga ~to, na ~novu. P?nctpa protivrecnosti, kontreme suprotnosti ne mogu pnpadati tstovremeno
istom subjektu. Vidi Categ., 11.
t1 Aristotel istice da je ovo unutra8nja protivreenost u Platonovoj teoriji ideja, po kojoj su ideje inteligibilne i nepokretne.
28 Drugo mesto: ono sto moze da primi jednu od dv~ kontre!"fl~
suprotnosti, moei ce da primi i drugu, !'- ono ~to ne ~~ze da prliDl
jednu od dve kontreme suprotnosti, nee: mo~1 da pnmt drugu.
21 0 ovome vidi Categ., 5,. 4 a 10, 1 dal)e.
.
so Vidi Categ., 10. - Ovde filozof ispituje ~ont~d1ktornu
suprotnost. U neposrednom sledovanju subjekt i pred1k~t..Jedne pr~
pozicije suprotni su subjektu i predikatu druge propoZ1C1Je. Na pnmer: ,Hrabrost je vrlina,- dakle k~vistvo je por~k." Ob~uto
sledovanje je ono u kome je red termma ob~u!_; u n)em~ sub)ekt
prve propozicije postaje predikat druge propoz!C1J~, a p~edtkat prve
subjekt druge propozicije. Na primer: ,Covek Je zlVotmJa, - dakle
ne-zivotinja nije covek."
to Nauka

573

. . ~to se. tice kontradiktomih termina, mesto je sledeee. Treba

ISPI~tl da. h se r_n~emo poslufiti obmutim sledovanjem termina
protivrei?mh. termm1ma stavljenim u tezi, - da bi se pobila iii da bi
~e !lt~Ila )edna t~a. }{a~ i.e afirmacija istinita, obmuta negacija
Je. ISti~Ita (,Cove~ )e ZlVotlD)~ :- dakle ne-zivotinja nije covek").
Time Je t~ po?_IJC-?a.. u. t~rmrmma u kojima je negacija istinita i
obrnuta afirmaci)a. JC lStimt~ (,_On? ~to nij~ zivotinja, nije COV~k,
- . dakle ono sto JC covek )e Zivotln)a"). Time je teza potvrdena.
Tncot, nav. delo, str. 80, nap. 1.
81 Ovo zakljucivanje sad postavlja tezu.
32 To je sledovanje termina teze prema protivreenosti termina.
33 Slucaj neposrednog iii obrnutog sledovanja, da bi se po
blla teza.
34 Slucaj neposrednog iii obmutog sledovanja
da bi se
utvrdila teza.
'
~ ~ilozof govori o su~rotnosti prema posedovanju i lisenosti.
U slucaJU. da su _dve stvan suprotne kao posedovanje i liSenost
posedovan]u sledu]e I??S~oyanje, a li_senosti liSenost, i sledovanje j~
neposredno. I za pobiJaDJe 1 za utvrd1vanje teze postupak je isti kao
za kontrerne suprotnosti.
81 Filozof govori o suprotnosti relativnih pojmova.
37 Trostruko i treeina su relativni pojmovi, ali je trostruko

nesto mnogostruko, dakle, treeina je deo.

38 ~n~je_ i njegov predmet jesu relativni pojmovi, kao sto su

1 ver?van)e 1 DJ~gov predmet relativni pojmovi. Prema tome, ako je

znan)e verovan)e, predmet znanja je predmet verovanja.
U Rhet., III, 16, Arist?tel utvrduje da je znanje verovanje koje
.
Je d~kazom postalo n~bonvo. ~~tim verovanje je podloino zabludi. Predmet verovan)a mogu b1t1 stvari o kojima nemamo znanje.
39 Znanje se odnosi na op8te, a opa.Zanje na pojedinacno.
40 Opet jedno mesto.
41 Drugo jedno mesto.
42 U Top., II, 8, 113 b 27-114 a 6.
48 Pomenuto mesto izvedeno je iz postajanja i nestajanja stvari.
44 Propadanje bolesti je dobro, a bolest je J;dava.
45 Propadanje zdravlja je r<tavo, a samo zdravlje je dobro.
4' Ako je _ono st.? pro~vodi zdravlje dobro, i samo zdravlje

~e dobro, a ako JC ono sto prmzvodi propadanje bolesti dobro bolest

~~

'

T. ~ JC
. prv1. ?bl"k

1 pngovora
koji se odnosi na relaciju. U vezi
s OVlffi V1d1 Eth. N1c., VI, 9, 1142 a 13--16.
48 Drugi oblik prigovora u odnosu na vreme.
48 Za treei oblik prigovora koji se odnosi na mesto dati su
primeri koji sleduju.
.

41

so Pleme koje je zivelo ~ sev~ru Trakij~..

.
11 vracanje na drugi oblik pngovora koJI se odnOSI na vreme.
TRECA KNJIGA

To je akcidencija.
Upor. Top., II, 9, 114 a 26.
a Ibid., III, 1, 116 b 10.
4 Ibid., III, 3, 118 a 29.
s Ibid., III, 3, 118 a 31.
Ibid., III, 118 b 1.
1 Ibid., III, 3, 118 b 10.
8 Ibid., III, 3, 118 b 17
8 Ibid., III, 2, 117 a 24.
to Mesto a definitione.
u Ta mesta obja.Snjena su u II i III knjizi Topike.
12 Upor. Top., II, 2, 109 b 13..
.
1s Mesto izvedeno iz kontrermh suprotnost1.
14 Mesto izvedeno iz suprotnosti izmedu posedovanja i lise1

nosti.

u Mesto izvedeno iz odnosa.

111
11

18
18

Mesto izvedeno iz kontrernih suprotnosti.

Ovo mesto i sledeea izvedena su iz srodnih pojmova.
Vidi Top., II, 9, 114 b 16.
Primena mesta iz ovoga dela, II, 10, na pojedinacne pro-

b"
lspitivanje slicnog. Moguce je i utvrditi i ,po It.l tezu. v
Ispitivanje manjeg, jer se samo pomocu n)ega moze
utvrditi teza.
22 ,Poneka duSa. je besmrtna."
n ,Poneka dusa nije besmrtna."
t4 Zbog toga sto dve kontrerno suprotne propozicije mogu
da budu istinite u isto vreme.
!5 Vidi Top., II, 2, 109 b 13.
ze Ibid., II, 2, 109 b 15.
21 Mora se ne samo subjekt nego i predikat, akcidencija, deliti po rodovima. Kad se ka.Ze da akcidenciju treba deliti. po rodu
ili po broju, tada izgleda da se izraz ,po broju" odnos1 na slucajeve gde se ne moze govoriti 0 rodovima.

bleme.

20

11

CETVRTA KNJIGA
1 Red u kome jedan za drugim idu cetiri pr~meta prob!em~
i disputacija jeste sledeei: akcidencija, _vrsta, s~OJ~~vena osobm.~ I
definicija. Akcidencija je prisutna u sub]ektu, ah DIJC odredba b1ca,

575
574

i .f!e daje se ~a njime razmeniti. Primer: ,Marko je step."- Vrsta

niJe samo pnsutna u subjektu nego pripada odredbi njegovog biea.
Pr.imer: ,Cove~ je ~ulno bice." Svojstvena osobina ne samo da je
pnsutna u sub1ektu nego moze sa njime da se razmeni. Primer:
,C?v~~- se ~~eje." - ..~no sto se smeje, jeste ~ovek." - Najzad,
d~!mt~IJ~ DIJe s~!DO pnsutna u subjektu nego stoji kao odredba
b~~a,.,I btva sa DJtm razmenj~a. ~rimer: ,Svaki ~ovek je razumno
b~ce. - .!'Svako razumno bice )e ~ovek." (Upor. Aristoteles Toplk, !'leu ut>et:se~t von dr. Bug. Rolfes, Zweite Auflage, Der philosophischen Bibhothek Band 12, Leipzig 1922, Seite 210 Anmerkung 1.)
'
1
Jer, definicija saddi vrstu, i ona je svojstvenost onoga sto
se definise. Zbog toga definicija dolazi poslednja na red.
.
a Nairne, dijalekticari se vise interesuju za mesta akcidencija
Jer su ova ce8ca u dijalektickim raspravljanjima.
'
4
Vidi Top., II, 2, 109 b 13.
~> Ibid., I, 5, 102 b 6.
8

Covek, na primer, ucestvuje u definiciji zivotinje ali ZivotmJa ne ucestvuje u definiciji ~oveka.
'
7
Po5to su bice i jedno najopstiji pojmovi oni ne mogu potpadati ni pod koju vrstu.
'
8

Prema ovom izlaganju, jedan rod ne moze pripadati razmm vrstama koje ne potpadaju jedne pod druge.
8
v
Tvr.denje da je mudrost znanje podrazumeva da isti rod
moze Imatt dve vrste.
10
Ov~ vrlo mutno ~e:>to Tljcot obja8njava, po Pacius-u, na
~Ied:Ct n~m. Ako r~ kOJI Je ~ pitanju spada u jednu vrstu, i ako
J~ sam ~n v~ta s obztr~ na niZe rodove, - treba da je viSa vrsta
bttno af~rr~a ~ m.zih ~ova.. A ako je sama visa vrsta sad.dana u JoS VlSOJ vrsti, ova JOs visa vrsta treba na isti nacin da
bt~:de afirmirana od niZih vrsta i rodova. Tako na primer ako je
,~IV" vr.sta. ,zivotinje", tada su vise vrste (,t~lo", ,supstancija")
~1~0 afrrmrrane od coveka, od konja, i, uop8te, od rodova zivotmja. (Nav. delo, str. 130, nap. 3.)
11
,
Ak~ hoeemo da pobijemo da je nauka vrsta vrline kazac~mo: ~o J~ nauka vrsta vrline, nauka i vrsta nauke treba d~ budu
bitn? afrrmrr~e ~ svih pojedinacnih vrlina (umerenosti. pravicnosti? M~utim, niJe ta~o. Prema tome, umerenost ili pravicnost
oeevidno rusu nauka. (Ibid., str. 131, nap. 1.)
11
Ako se definicija nauke ne primenjuje na vrlinu jasno je
da nauka nece biti vrsta vrline.
'
13

V~ta nije u rodu, upravo nije podredena rodu kao jedan

od DJegovih rodova.
14

~tlstS - me8avina elemenata u rna kome agregatnom staDJU. XQiiats - me8avina teenosti.
15
<poQil je upravo, mrtvo, bezvoljno preno5enje iz mesta u
mesto.

576

u Rod je vrsta specificne razlike, Bog je vrsta besmrtnog, a

besmrtno je specificna razlika Boga.
n Ovo je suprotno Ksenokratovom shvatanju o dmi kao broju.
1s Vidi Top., I, 15, 106 a b.
18 Vidi Categ., 10, 12 a 20.
zo Vrlina i porok - koji su vrste - i pravi~nost i nepravi~
nost - koje su rodovi - imaju samo nesto sto izmedu njih stoji
na sredini, i to je ndto negativno. To je, upravo, ono sto nije ni
vrlina ni porok, i sto nije ni pravicnost ni nepravicnost.
t1 Nepravda je kontrerno suprotna pravdi, a porok vrlini.
A vrlina je vrsta pravde. Dakle, porok je vrsta nepravde. Jer, gde
su vrste kontremo suprotne, moraju kontrerno suprotni rodovi da
pripadaju kontrerno suprotnim vrstama.
u Filowf se ovde poziva na pojam proporcije, o kome je
govorio uAnal. post., I, 4, 74 a 17.
2a Vidi Top., II, 8, 113 b 15-26.
24 Po Categ., 1, dvostruko je rod mnogostrukog.
25 0 konverziji relativnih pojmova mislilac govori u Categ.,
7, 6 b 27.
H Aristotel misli na suprotnost izmedu relativnih pojmova, na primer, izmedu nauke i njenog predmeta, i izmedu culnog opaZa.nja i njegovog predmeta.
21 Znaci da nije vrsta jednog stanja sposobnost koja tom
stanju sleduje.
2s Gnev nije rod bola, zato sto bol prethodi gnevu, a vrsta
ne treba nikad da prethodi svojim rodovima.
28 Prema tome, vetar je modifikacija vazduha, a ne jedan od
njegovih rodova. Jer vazduh je uvek isti, i kad je u miru, i kad se
krece - sto ne bi bilo kad bi vetar bio rod vazduha.
ao Ti univerzalni atributi postace u skolastickoj filozofiji
transcendentni pojmovi, koji ne mogu biti ni vrste, ni specificne
razlike.
a1 Iz ovoga izlazi da, ako se termin koji je dat kao vrsta nalazi u rodu kao u subjektu, on je u stvari akcidencija, a nije vrsta.
Tako je belo akcidencija snega, a nije njegova vrsta. Nairne,
vrsta je afirmirana od roda subjekta.
st Upor. Top., IV, 3, 123 a 33.
aa Ako su dve kontrerno suprotne vrste dobro i zlo, a dva
kontrerno suprotna roda zadovoljstvo i bol, tada.zadovoljstvo treba
da bude rod dobra, a bol rod zla.
u Vidi Top., IV, 2, 123 a 3.
PETA KN1IGA

0 svojstvenom vidi Top., I, 5, 102 a 1~30.

Utvrdeno je da je logicko mesto celog ovog paragrafa posle
129 a 16.
t
1

37 Organon

577

1 Relativna svojstvenost nije prava vee pre akcidentalna svojstvenost. Naime, ona moze i pripadati i ne pripadati subjektu.
Prema tome, mesta koja vafe za akcidenciju, vafice i za relativnu
svojstvenost.
Svojstvenost treba da bude izrafena terminima koji su
poznatiji nego subjekt. Ako su ti termini manje poznati, to zna.Ci
da je svojstvenost nfavo postavljena, i teza je samim tim pobijena.
Mectutim, ako su ti termini poznatiji nego subjekt, svojstvenost je
dobro postavljena, i teza je potvrctena.
5 Po fJ.Zici starih Grka postoji trostruko prirodno kretanje
t~la: nagore, nadole _i u krugu. Najvise se nagore penje vatra, ispod
n)e vazduh, pa zeml)a, pa voda. Eterna nebeska tela, sfere i zvezde,
.
kreeu se .u kruilJ.
U ovom slucaju imali bismo akcidenciju, a ne svojstvenost.
1 Geometar je rod vrste naucnika. A svojstvenost naucnika
jeste da ne moze da se vara.
a Ceo ovaj stav izgleda da je docnije dodat.
' Po Tricot-u, ovo je dokaz pomoeu logicki nemoguceg. Ako
bi jedan subjekt mogao imati vise predikata razlicitih rodova, i ako
bi subjekt mogao biti svojstvenost onoga sto sadrZi, - on bi bio
svojstvenost svih tih predikata razlicitih rodova. U stvari, su5tina
svojstvenosti sastoji se u tome sto ona mofe da pripada samo jednom subjektu. (Upor. nav. delo, str. 187, nap. 2.)
10 Aristotel se slufi Platonovim izrazom. Ono u cemu subjekt
ueestvuje nije svojstvenost. Naime, subjekt ucestvuje u vrsti i specificnoj razlici. A dve poslednje jesu elementi esencije i definicije.
11 Nufnim nacinom i uvek, svojstvenost mora biti istovremena subjektu.
11 Filozof prelazi na ispitivanje kontradiktome suprotnosti.
13 Uzeta su dva predikata sa jednim subjektom.
1' Uzeta su dva atributa sa dva subjekta.
15 U drugoj knjizi, devetoj glavi Topike (114 b 6-15).
1 Mesto o kome mislilac govori ima po objdnJenju Tri~t-a - tri termina, dva subjekta i jedan atribut, koji je afirmran od dva subjekta. Ako atribut nije svojstvenost prvog subjekta,
on neee biti ni svojstvenost drugog subjekta. Mectutim, ako je
atribut svojstvenost prvog subjekta, on ne moze biti svojstvenost
drugog subjekta, jer jedan isti atribut ne mo-U biti svojstvenost
viSe stvari. (Nav. delo, str. 210, nap. 1.)
Ovo mesto je jedan od najnejasnije izrafenih stavova o svojstvenosti kod Aristotela.
11 Primer sto sleduje ne govori o odnosu jednog atributa prerna dva subjekta vee o odnosu dva atributa prema jednom subjektu. Za~ su neki tumaei smatrali da taj primer nije dao Aristotel,
nego da 1e umetnut.

578

18 Stagiranin uzima u obzir Platonovu teoriju ~deja, .tvr:cteei

da ono Sto ne pripada ideji jedne stvari, ne mofe pnpadatl m sa:
moj toj stvari. Aristotelu uvek pravi zadovoljstvo da pronal8Zl
. .
slaba mesta u cuvenoj teoriji svoga ~citelja.
11 Mirovanje nije cove.ko~a SV?JStVen~ a!l pnp~a COVC~U,
kad se ovaj posmatra kao ide)a. MrrovanJe, na~me, pnpada sv1m
idejama.
.
d
b" kta
10 Ovo mesto, po tumacenju Tncot-a.. pored~ va su JC
i dva atributa. Prvi atribut treba da bude viSe svo)stvenost J?rvog
subjekta nego sto je drugi atribut svojstvenost drugog subJekta
Prema tome, ako prvi atribut nije svojstvenos~ prvog sub]ekta,
drugi atribut nece biti svojstvenost drugog sub]ekta. (Nav. delo,
str. 215, nap. 2.)
.
b" k
11 Ovo mesto poredi jedan atribut sa dva su Je ta.
n Porede se dva atributa sa jednim subjektom.
u U ovom istom delu tvr4eno je malo ~je .~138 a. 7) verovatno samo hipoteticki - da culno opafan)e m]e svo]stveno
zivotinji.
.
.
ect
u Filozof izoosi slucajeve kad su dve ~vo)s~enosti P?r ene
sa dva subjekta, iii kad dve svojstvenosti pnpadaJU samo J~om
subjektu, ili kad samo jedna svojstvenost pnpada dvama sub)ek-

tima. u Naime, svojstvenost ne moze pripadati nekolikim subjektima.

ao Upor. Top., V, 8, 138 a 30-b 27.
!IBSTA KN11GA

Upor. Top., I, 4, 101 b 19.

.
...
a 0 pomenutim mestima raspravlja se u IV 1 V knJlZl ovoga
d 1
dela.
.
a Ova tvrctenja ne nalaze se u sacuvamm P1atonovm e 1!Da.
' u definiciji je izman atribut koji pripada svim stvanma
t . . Ako
1 T r1co
iste vrste.
.
5 Pacius navodi sledeee primere ko)e ponav Ja
1
na primer kafem da je covek bice obdareno du5om, ~ulma 1
razumom .:_ tada je izliSan izraz ,bice". A ako kafem da)e.c~vek
zivotinja koja CUlDO opaZa i koja je razum';ia :-. tada Je lZliSan
izraz ,koja culno opafa", - po5to svaka !ivotin)a culno opafa.
(Upor. nav. delo, str. 230, nap. 1.)
Tu definiciju formulisao je Ksenokrat. . . ..
1 Platon je u F edru (245 e) dao ovu defmlClJU.
8 Prva definicija glasi: ,Du5a je broj koji samo~a se~ PO:
kreee", a druga: ,Dua samu sebe pokreee." A to znae1 da Je broJ
.
.
. .
vrsta duse, ili da on to nije.
Po5to svaka stvar ima samo Jedou su5tinu .- ~ofe p~t!>~~ti
samo jedna definicija jedne stvw;i. Jer, k~d bi bilo viSe defmiClJ8,
bilo bi j vise sustina jedne Stvarl - StO )e nemoguce.
1

579

10

U navedenom slucaju definicija je neospomo la.Zna.

u Ova ista alava, 141 a 26.
11
Ti izrazi odnose se su5tinski na jednu, a akcidentalno na
drugu stvar.
u Top., VI, 1, 139 b 3.
14
Taj rezultat je nemoguc, jer, po ovome delu (IV, 1 121 a,
10), rod ucestvuje u vrsti. Celokupno navedeno izvodenje 'Aristotelovo upravljeno je protiv Platonove teorije ideja.
15 Akcidencija i pripada i ne pripada jednoj stvari, a specificna razlika spada u njene bitne atribute.
tt Vrsta je afirmirana o rodovima i o individuama o kojima
je razlika afirmirana. Vrsta, dakle, nije afirmirana o razlikama.
17 Ako bi se vrsta pridavala razlici, a ne rodu koji je postao
iz vrste i iz razlike, - tada bi vrsta me puta bila atribut roda.
18 Po8to je to nemoguce, imamo jo8 jedan razlog za dokaz
da vrsta ne moze biti afirmirana o razlici.
1' Ako je ,covek" pridat ,onome koji hoda nogama", u
tom slutaju bi onaj ,koji hoda nogama" bio ,covek", - sto je
nemoguce.
10 Po8to razlika, kad se prida vrsti, obrazuje rod, izlazi
da je razlika ranija od roda.
11 Na primer, da li je sagovornik rekao da je covek topla ili
hladna zivotinja.
n To neslaganje bilo bi izmedu onoga sto je definisano i
definicije.
u Vidi Categ., 7 i 8.
14 Nairne, na vestinu da se slova citaju i pisu.
15 Na ono sto se moze saznati, upravo na ono sto, po samoj
njegovoj prirodi, mou biti saznato.
18 Uzmimo da je jedna vrsta relativna prema drugoj vrsti.
U tom slucaju, i jedan rod prve vrste mora biti relativan prema
rodu druge vrste.
n Na primer, nejednakost se moze definisati kao lisenost jednakosti, ali se jednakost ne moze definisati kao lisenost nejednakosti.
ta Filozof ovde podrazumeva da je jedna od kontrernih
suprotnosti li8enost druge.
tt u idejama kao veenim bitnostima ne m<>Ze da ucestvuje
niSta smrtno. Isto tako, po8to su ideje bez delanja i bez trpljenja,
nista sto dela i sto trpi ne moZe ucestvovati u njima.
ao 0 tome soflStu nisu ostali nikakvi podaci. Aristotel ga pominje i u Physiogn., 3, 808 a 16. Definicija Dionizijeva moze se
primeniti samo na zivotinje, ali ne i na biljke.
1 Prema tome, nje moguce dati jednu definiciju Zi.vota, koja
bi se mogla primeniti i na zivotinje i na biljke.
I I To jest, definicija zivota koji je dvosmislen pojam.

580

sa Znaci da postoje dve pogre8.ke, - kao sto. t~a.Ci .Tricot.

Prva se sastoji u tome sto se homomm S!p-atra za ~morum, . s!o..se
za dva dvosmislena izraza namerno da samo )edna defmlCtJa.
Druga pogreka, medutim, sastoji se u tome sto se, - iako se zna
da homonimija postoji, - stavi definicija koja nije svojstve~~;a samo
jednom znacenju, nego se primenjuje i na druga znacenJa dvosmislenog izraza. (Upor. nav. delo, str: 272, n!lP. 1.)
.
.
u Razume se da je nemoguce 1 besmtsleno davatl ovobke
definicije za isti izraz.
.
85 U antickoj fizici vatra je smatrana za telo, a boJa za
kvalitet tela.
ae 0 ovome vidi Eth. Nic., III, 9.
37 Ne postoji kontrerna suprotnost izmedu mesa i kostiju,
dok ona postoji izmedu belog i svetlog.
SBDMA KNJIGA

Vidi Top., I, 7, 103 a 23. 0 identicnom vidi i Metaph., ~ ?

2 Da li je jedna definicija pravilna, zavisi od toga da h ~e
ona identicna sa onim sto je definisano. Otuda posle mesta koJa
se odnose na definiciju, dolaze mesta koja se odnose na identicno.
3 Ako su dve stvari identicne treeoj, one su i medu sobom
identicne.
4 Upor. Top., I, 5, 102 a 11.
& Upor. Top., VI, 1, 139 a 27-35.
Anal. post., II, 13 i Metaph., Z, 17.
1 0 tome je vee bilo govoreno u ovom delu, I, 15, 107 b 28.
8 u sledeeem filozof na vrlo nejasan naein daje zakljucak o
utvrdivanju definicije jednog termina, suprotnom definicijom suprotnog termina, pomoeu vrste i specificnih razlika.
' Vidi Top., VI, 10, 148 a 14.
10 Ako definicija koju .valja utvrdi~ treba d!l .bude uni-.:erzalna, ona mora da se primeni na sve sto se defmiSe..Medutrm,
definicija ce biti pobijena ako se dok~ da ona ne vazt samo za
jednu individuu za koju treba da VaZl.

11 Definicija koju treba utvrditi treba da se pnmenJUJC samo
na ono sto je definisano.
12 Aristotel misli na pravila o svojstvenosti, o vrsti i o akcidenciji.
u Svojstvenost je teie utvrditi nego vrstu i akcidenciju, ali
lakse nego definiciju.
1

OSMA KNHGA

U ovom istom delu, u knjigama II-VII.

Filozof pretpostavlja da ce protivnik, moZda, od?briti s~o
!enu i pro8irenu propoziciju, koju ne bi prihvatio kad b1 ona bda
prosta.
1

581

a Vidi Top., Vlll, 1, 155 b 2~28.

Hoiril sa Samosa bio je Euripidov savremenik. Napisao je

ep u kome opisuje pobedu Grka nad Persijancima. Aristotel u

Retorici navodi jedan Hoirilov stih (III, 14, 1415 a 4).
' 0 tome govori filozof u Top., I, 12, lOS a 16, i dalje.
Heraklit iz Efesa- tvrdio je da se sve kreee, a Eleatanin
Parmenid da je Biee nepokretno.
1 U Anal. post., II, 2, 3, 4, dokazano je da se iz istinitih
premisa ne mof.e izvesti lilian zaklju~, ali da je moguee da istinit
zaklju~ bude izveden iz la!nih premisa.
8 Zakljucak koji treba izvesti je istinit.
Top., I, 1, 100 a 22.
10 Nairne, bolji se ne mole naei.
u Upravo iz Anal. prior., II, 2.
u Upor. Top., Vlll, 11, 162 a 10, kao i Anal. prior., II, 2.
u Kad je dokaz u cetvrtom smislu l&Zan, upravo kad je
materijalno lafan, a formalno pravilan, i kad pobija ono to je
istinito - iz toga proizlazi laZn.ost jedne od premisa, na osnovu
kojih se dokaz ostvaruje. Jer, iz samih istinitih premisa mote, pri
formalno pravilnom zakljucivanju, da proizade samo istiniti zaklju~- Me4utim, laZnost jedne premise povlaci za sobom istinitost
njene kontradiktome suprotnosti.
14 Ovo znaci da svoctenje na logicki nemoguce, koje iz Ia!nih
premisa izvodi la!an zaklju~, radi toga da utvrdi istinitu propoziciju, - valja pretpostaviti istinitom zakljucku koji je izveden iz
Ia!nih premisa koje su neverovatne.
11 0 konverziji silogizama vidi Anal. prior., II, 8-10.
1' Sa mnoienjem prvih deset brojeva. o xs<pai.Laf.'os, Pitagorina tablica, slufila je mnoienju brojeva.
17 Sto je dokaz univerzalniji, tim vi~e elemenata on obuhvata
sobom, i tim ga je tde pronaci. Takav dokaz je medu inteligibilijama najvii. On je po sebi najjasniji, ali za nas je najnejasniji.
(Upor. Metaph., B, 1, 993 b 7-11. Vidi i Rolfes, nav. delo,
str. 225, nap. 22.)

SESTI DEO

0 SOFISTICKIM POBIJANJIMA

Glava prva
[UVOD. - CIU I SADRZINA SPISA. SOFISTI I SOFISTICKI ZAKUUCCI]

Govorimo sad o sofistickim pobijanjima1 i o pobijanjima koja samo takva izgledaju, ali koja su u stvari paralogizmi, a ne pobijanja. Poceeemo onim stvarima koje su
prve po prirodi.l
Ocevidno je da su neka zakljuCivanja pravilna, a da
druga zakljucivanja nisu pravilna, ali izgledaju da jesu. Sa
dokazima se dogada isto sto i sa drugim stvarima gde
postoji izvesna slicnost [izmec:tu istinitog i prividnog]. Tako
su jedni ljudi u dobrom [telesnom] stanju, a drugi samo
izgledaju da jesu, zato sto su se naduli i opremili sebe kao
sto plemena opremaju Zivotinje koje prinose na zrtve.
Jedni SU doista lepi, a drugi Sarno takvi izgledaju, zato sto
su se nagizdali. Isto vaZi i za neoZivljene predmete. I od
njih su jedni od pravoga srebra iii zlata, a drugi nisu, nego
samo izgledaju takvi culnom opdanju. Tako predmeti od
mesavine srebra i olova i od kalaja izgledaju srebrni, a
predmeti od zutog metala izgledaju zlatni.
Na isti nacin zakljucivanje i pobijanje su nekad pravi,
a nekad nisu, i ako ih neiskusnost Cini pravima. Jer ne~
iskusni ljudi vide samo izdaleka, kao oni koji su udaljeniJ
Zakljucak silogizma proizlazi iz izvesnih stavljenih premisa,
tako da on, nuZnim nacinom, na osnovu stavljenog, iskazuje nesto drugo nego ono sto je stavljeno.1 Pobijanje je
zakljuCivanje koje protivreCi zakljucku [protivnika].4 Ovo
sofisti ne cine, nego samo izgleda da cine iz vise razloga.
585

Jedan od tih razloga [iz kojih taj privid proizlazi], najprirodniji i najopstiji, jesu imena [koja se daju stvarima].
U raspravljanje sene mogu uneti same stvari, nego se,
umesto njih, upotrebljavaju njihova imena kao simboli
[znaci]. Otuda verujemo da ono sto vaZi za imena, va.Zi i za
stvari, kao kad se racunanje vrsi pomoeu kamicaka. Ali
[izmedu imena i stvari] nema [potpune] slicnosti. Imena su
ogranicena po broju, a isto tako i mnoZina definicija, a
stvari su neogranicene po broju. Zato je nuZilo da vise stvari
bode oznaceno i istom definicijom i istim imenom.
Prema tome, kao sto [u ranije spomenutom primeru]
oni koji nisu vesti u rukovanju kamiccima [za racunanje]
bivaju prevareni od onih koji su tome vicni, na isti nacin
i oni koji su neiskusni u znacenju reei pogresno zakljucuju
i kad sami raspravljaju, i kad slusaju druge. lz tog razloga,
kao i iz onih koji ce biti [docnije] navedeni5 postoje i silogizam i pobijanje koji su prividni, a ne pravi.
Ali, posto postoje neki !judi kojima vise godi da izgledaju mudri, nego da budu mudri, a da takvi ne izgledaju
Uer sofistika je prividna, a ne stvarna mudrost, a sofist je
eovek koji ume da zaraduje novae od prividne, a ne od
stvarne mudrosti, - jasno je da je za njih pre nl1Zno da
prividno cine delo mudrosti nego da ga stvarno cine, a da
tako ne izgleda. A [da bi se uporedile dl1Znost pravog
mudraca sa duznoseu sofista] dl1Znost onoga ko zna, u
odnosu na svaku stvar, jeste da sam ne la.Ze 0 onome sto
zna, kao i da moze da obelodani onoga ko la.Ze. A [od te
dve duZilosti] jedna se sastoji u tome da se moze navesti
razlog [stvari], a druga da se moze primiti [shvatiti] razlog
koji drugi daje. Iz toga, nuZnim nacinom, proizlazi da oni
koji hoce da budu sofisti treba da tra.Ze dokaze o vrsti o
kojoj je govoreno. Ovo moze posluziti njihovom cilju,
posto ee im takva sposobnost [vestina]' dati privid mudraca,- a to su oni basi zeleli [da postignu].
Jasno je da postoji takva vrsta dokaza, i da !judi koji
su nazvani sofistima teze [da dostignu] sposobnost ove
vrste. A sad cemo izloziti koliko ima rodova sofistickih do-

. k liki je broj elemenata iz kojih se ta ~posobn~st

s=t~ji~ i ~oliko del.ovav~~ ovo istraijvanje, kao 1 drugo sto

pripada pomenutoJ vesttm.

Glava druga
[0 RAZNIM VRSTAMA DOKAZA U RASPRAVUANJU}

Ima cetiri vrste dokaza u .ra~pr~v~j~ju: didakticki i

dijalekticki, i kriticki [peirasticki] I ensti~ki. .
Didakticki su oni dokazi sto zaklJUCUJU na os~voyu
principa svojstvenih svakoj nauci, a ne. nadosn~vu.:u;l~;
n. a ono a ko odgovara Ger potr~bno..Je a uc~m
u
ubeden)~ Dijalekticki su oni dokaztv kOJl, po~az~1 od ~ero:
vatnih premisa, dolaze do zakljuc~a ~ro~vrecno~ at~J
tezi K.riticki su oni dokazi sto zakl]UCUJU ~ pr~ID;ise koJ.e
izgl~daju istinite onome ko odgovara, ~ koJe n~ na(ctnom mora poznavati onaj ko se pravt da zna n~ . u . na
ko 'i naCin, objasnjeno je na drugome me~t~7): r:nsticki .su
dokazi koji zakljucuju ili izgl~a da ~a.J?JUCUJU IZ premtse
ko e su prividno verovatne, ali u stvan msu .takv~.
.
J 0 demonstrativnim dokazima raspravlJanO Je u Analztikama a o dijalektickim i kritickim dokazima n~ d~~om~
mestu.: A sad eemo da se pozabavimo agomstickim t
eristickim dokazima.

Glava treca
[PET CIUEVA SOFISTICKOG DOKAZIVANJA}

Pre svega, treba razmotriti koj~ ciljeve hoee. d~. dostignu oni koji se bore i uvek p~~p~ ~ raspravlJ~Jtma.
Tih ciljeva je pet na broju: pobtJanJe, 1 z~bluda, ~ paradoks i soloikizam [jezicna pogreska, n~oc1to ~ro~v praviln~g izgovora i sintakse] i. na':o.denJe [~rotivmka] ~a
razno brbljanje, sto znaci prmuditi g~. da cesto p~mavl]a
kto. U svakom od tih slucaj~va nastOJ1 se da se tzazove
. .
..
privid, a ne tezi se za stvarnoseu.
Sofisti pre svega, zele da izazovu pnvtd da su po~th
protivnika.'Na drugom mestu,- zele da poka.Zu da protiv587

586

nik govori nesto pogresno na tre6em -

da ga dovedu do

par~d<;>ksnih tvrdenja; na 'cetvrtom, .:.._ da ga navedu na

so~<;>1kizam, to jest nastoje da samim dokazom nagone onoga
~OJ1 ~dgovar~ da upotrebi neki netacan [varvarski] izraz;

1, naJzad, -

zele da ga navedu da vise puta isto kaie.

Glava cetvrta
[POBIJANJE]

.IIJ;la dva ~ac~na po.bijanja: jedni se osnivaju na govoru

[na J~ztcnom ~azavanJu], a drugi su van njega [nezavisni
od.~Jega]. ~a sest pogresaka koje proizvode privid dokaza
kOJ1 se osmva na govoru.
. .. Te pogreske s~: ho?lonimija~, ~ibolija10, kompoz1c9a, podela, naglas~v~Je [akcentrranJe] 11 i forma izraza.
~ac~o~tv ovoga n~b~aJanJa do~~je se pomocu indukcije i
stlog~stt~~o~ ~aklJucka :- kOJ1 bt se mogao osnivati i na
drugtm ClDjemcama. Natme, na onoliko nacina na koliko je
reeeno [na sest nacina] moze sene oznaciti ista stvar istim
imenima iii izrazima.
J'la ~omo~ji [dvosmislenosti reci] se osnivaju dokazi
ka?. st?. Je sled~1: ,Oni koji znaju uce, posto gramaticari
[uc1tel11 gJamatike] '!~~ stvari ~oje ~ njihovi ucenici govore
nap_?:met. Re~",u~1tt na grckom tma dva znacenja; ona
znac~ ,razumett prtmenom nauke, a, zatim, i ,steei znanje".
Uzm~mo. opet <I:ugi. J?rimer: ,Zla su dobra, jer su dobra
s~v~~.koJe moraJu b1ti, a zlll: moraju biti."a ,Ono sto mora
b1~ lDla d!ost:uko vznacenJe; ovaj izraz znaci ono sto je
nuzno, ~ao sto Je to ;esto ~lucaj ko~ zala (jer postoji nuino
z~o) a 1s~o t~o ~azemo ~ o dob~ stvarima da moraju
b1ti: _llZID!;Dlo JOS Jed~n. prtmer: ,Isti eovek [u isto vreme]
sed.~ 1 stOJ1, .bol~s~an Je 1 zdrav,- jer onaj koji je ustao~tOJ1, a Of!;a! kOJ1 Je ~zdravio - jeste zdrav. Dakle, ustao je
covek kOJ1 Je sedeo, 1 ozdravio je bolestan covek. <us Nairne
~tvrdenje] da .bolestan eovek nesto cini iii trpi nema sam~
Jedno znaCe~J~, nego se. jednom odnosi na onoga koji je
sad bolestan 1h [sad] sed1, a drugi put na onog koji je ranije
588

bio bolestan. Tacno je da je covek koji je ozd~avio bi~

bolestan, kao i da je bolestan onaj koji ozdra~lJa, - ali
zdrav covek nije [u isto vreme] bolestan; on mJe bolestan
sad nego je ranije bio bolestan.
Na amfiboliji se osnivaju primeri, kao sto su sledeei:
Zeleti za mene hvatanje neprijatelja. <He A zatim: ,Zar ne
treba da postoji saznanj.e onogav sto s~ s.aznaj_e?" Nairne,
istim pitanjem moguee Je [u gr~kom Je~u] 1s~o~emeno
oznaciti da saznanje pripada subJektu ko11 saznaJe 1 da ono
pripada saznatom objektu.16 1: ,Sto neko vidi, da li on to
vidi? On vidi stub; dakle, stub moze da vidi." 1: ,Zar ono
sto kaies da postoji ne kaies da si ti? Ti k~es ~a k~me~
postoji; dakle, ti kaies da sj ~en." 1:. ,Moz~ ~' s.e cuteet
govoriti?" Jer, pitanje ,moze li.se c~teCi goyont~ .~a dva
znacenja, - naime, iii da onaJ kOJ1 govon Cuti, 1h da SU
[same] stvari o kojima se govori lisene govora.
Postoje tri nacina [vodenja diskusije] pomoeu homonimije i amfibolije. Prvi [nacin] kad .izraz iii ime .u. prav~f!le
smislu ima vise znacenja, kao: orao 1 pas;18 drugt Je [nacm]
kad smo navikli da tako govorimo [da tako upotrebljavamo
ova imena iii izraze]; a treCi je kad reci u sastavu imaju
viSe znacenja, dok proste [odvojene] reci imaju samo je~no
znacenje, - kao u primeru ,znati slova". Nairne, svaki od
ova dva izraza moze u tom slucaju da ima samo jedno
znacenje- ,znati" i ,slova", dok oba zajedno imaju viSe
znacenja- bilo da sama slova imaju znanje, iii da neko
drugi zna slova.
Amfibolija i homonimija odnose se, dakle, na ove
nacine govora. Na sastavu [kompoziciji] osnivaju se sledeCi
primeri: ,Moguce je da onaj koji sedi hoda, ida ona~ koj~
pise ne pise." Jer, ne znaci isto reei u odvojenim rec1ma ~
reei u sastavu da onaj koji sedi moze da hoda, i da onaJ
koji ne pise moze da pise. Sto se}ice ovo~ p~~lednj~~
isto vaii ako se povezano uzmu rec1 da onaJ kOJl ne ptse
moze da pise. Jer, tada te reci znace da on ima sposobnost
da ne pisuci pise. Ali, ako se ne povezu reci, one znace da
covek kad ne pise, ima sposobnost da pise. Jos jedan primer: :on zna sad slova, ako ih je sad naucio." 17 I zatim:
589

,A~o

neko moze. da nosi jednu stvar, on je sposoban i da

nost mnoge stvart. " 18
Jt:la podeli se osnivaju slucajevi kao sto su sledeei:
,Pet Je ~va plus. tri; ~no je neparno i parno; a, sem toga,
ono sto Je veee jeste jednako, zato sto je onoliko i nesto
vise."" Jer, kako izgleda, isti izraz ne znaCi uvek isto kad
je podelj~~ .i kad je P?vezan~ kao, na primer: ,Od roba ja
sam te UClDlO slobodnim, "10 1: Bozanski Ahil ostavi pede"
set Ijudi od sto. "'1
.
Dokaz koji se osniva na akcentiranju [nagla8avanju
lZgOV~anj_u reei po akcentu i duZini slogova] nije lako datf
u neptsantm [usmenim] raspravljanjima medutim to je
lakSe u napisanim diskusijama i u poeziji~12
'
..Tak?, na p~er, neJ? ispravljaju Homera da bi odgovo~th omma koJt smatraJu da je besmisleno kad Homer
k~e: ,Gde drvo truii od kise" [to JA.EV o~ xa'tc:ututhrt<n oJ.t~Qro
Il!ad. XXIII, 328]. Oni dobijaju resenje teskOCe menjanJem akcenata, stavljajuci o{; oksitono [oni umesto cirkumfleksa stavljaju ostar akcent, i citaju 0~ umesto ou tako
bi navedeno mesto iz Homera znacilo: ,Gde drvo n~ truli
od kise"]. A u stavu koji se odnosi na Agamemnonov san
oni tvrde da nije sam Zevs kazao: ,Mi dajemo da muse
molba ispuni", nego je Zevs pozvao san da mu on ispuni
molbu. Takvi su primeri koji se odnose na akcentiranje.
Dokazi koji se odnose na oblik govora stvaraju se
kad se ono sto nije ista stvar izraiava u istom obliku ~~<!_ se, !Ia primer, umesto muskog rod a upotrebi ze~ski,
th z~nski ~od umesto muskog, iii ~!ld se srednji rod upotreb~ kao Jedan od ova dva roda; tli, opet, kad se izraiava
kvahtet kao kvantitet, iii kvantitet kao kvalitet, iii aktivno
kao pasivno, iii stanje kao aktivnost, i tako dalje, prema
drugtm podelama koje su ranije date. Jer, moze da se desi
da ono stone pripada kategoriji aktivnosti [delanja] - u
go~?ru bude izraien? ka? da joj. pripada. Tako, na primer,
,btti z.drav" J?O oblik? a;aza .lici na ,seei" iii ,graditi".
Medutim, prvt glagol tzrazava tzvestan kvalitet i odredeno
stanje, dok druga dva glagola izraiavaju izvesno delanje.
A isto vaii i za druge slucajeve koji ovde spadaju.

590

Tako pobijanja koja se osnivaju na govoru pro.izlaze

iz ovih mesta [izvora].- Ima sedam vrsta p~alogiZam.a
koji su izvan [nezavisni od] govora. Prva se osmva na akctdenciji; druga vrsta postaje kad ~e jed~ izraz _uzme u apso:
Iutnom iii u ne-apsolutnom smtslu, ah s obzrrom na neki
nacin ill vreme ill odnos. Treea vrsta osniva se na neznanju ~bijanja &tvrta na sledovanju; peta uzima ka? priznato ono sto' se u pocetku traii.23 Sesta vrsta postavlJa neuzrok kao uzrok. Najzad, sedma cini od vise pitanja jedno.
Glava peta
[OPIS POBIJANJA IZVAN GOVORA]

Paralogizmi osnovani na akcidenciji postaju kad se

smatra da neki atribut pripada na .isti nacin stvari .i nje?.oj
akcidenciji.u A posto ista stvar tma mnoge akct~en~tJe,
nije nufno da svi isti atributi pripadaju svim predikatima
jedne stvari i u isto vreme njihovom subjektu. Uzmimo k3:o
primer: ,Ako je Korisk ~est? ~go ~ego c~ve~, tada ~e
on nesto drugo nego on sam, Jer Je on covek. IIi: ,Ako Je
on [Korisk] neko drugi nego Sokrat, a ako je Sokrat covek,
tada je priznato da je Korisk nes!o d~go neg.o cov~k,
jer se tako desava da ono od cega Je receno da Je Konsk
razlicit - jeste akcidentalno covek."
Paralogizmi koji se osnivaju n~ pit~j.u da li je jedan
izraz upotrebljen u apsolutnom smtslu, tli samo u tzvesnom odnosu, a ne u pravom smislu, - javljaju se kad. je
jedan izraz, upotrebljen partikulamo, uzet kao upotreblJ~n
u apsolutnom smislu. Takav je, na p~er, do~~.: ,Ako .~e
ne-bice predmet misljenja, tada ne-biCe post?Jt. J~r, mJe
isto biti nesto i biti nesto u apsolutnom smtslu. Ih opet:
Biee nije biee, ako nije jedno od bica, na primer, ako nije
govek." Jer, nije isto ne biti nesto, i ne ~iti u apsol_utnom
smislu. Ali to izgleda isto, zbog srodnosti ova dva tzraza,
i zato sto postoji samo mala razlika izmedu ,biti nesto"
i biti" kao i izmedu ne biti nesto" i ,ne biti". Isto vaii
i ;a dokaze koji ispit~ju da li je jedan izraz upotrebljen
samo u izvesnom odnosu ill u apsolutnom smislu. Primer

591

za to je sledeCi.: ,Aim je jedan Hindus ceo ern, ali su mu

zubi bell, on je tada [u isto vreme] beo i ne-beo." IIi ako
dva atributa pripadaju subjektu u izvesnom odnosu, [tada,
po zakljucivanju sofista] kontreme suprotnosti pripadaju
istovremeno istom subjektu.
Svaki moze lako poznati u nekim slucajevima paralogizme slicne sledeeem. Ako se, na primer, pretpostavilo
da jeEtiopljanin em, i ako se sad pita je lion beo s obzirom na [njegove] zube; tada ~e- ako je Etiopljanin beo u
ovom pogledu - sofist verovati da je dijalekticki dokazao
da je Etiopljanin [u isto vreme] i em i nije em, kao i to da
je on sam [sofist] dosao do kraja svog ispitivanja. U izvesnim slucajevima, medutim, ovaj paralogizam ostaje cesto
skriven, - tako u svim slucajevima kad je jedna stvar uzeta u izvesnom odnosu, pa izgleda da [iz togi,tj moze da sleduje i da je uzeta u apsolutnom smislu. A tako je i u svim
slucajevima u kojima nije lako videti koji od atributa treba
da bude stavljen u svojstvenom smislu. To je slucaj kad su
kontreme suprotnosti podjednako pridate subjektu. Jer,
tada izgleda da treba apsolutno prihvatiti ill obe, ill nijednu.
Ako je, na primer, jedna stvar polubela, a polucma, je li ona bela iii cma?
Drugi paragolizmi postaju zato sto se nije ..definisalo
sta je dokaz ili pobijanje, i zato sto je u njihovoj definiciji
nesto ispostavljeno. Pobijanje se sastoji u tome da se protivreci samom atributu, koji je isti ne samo po imenu nego
i po predmetu. A nije samo u pitanju ime u sinonimnom
smislu, - nego to treba da bude isto ime. Protivrecnost
treba da pode od priznatih propozicija i da je osnovana na
nuznosti; uz to, ona ne treba da racuna sa propozicijom u
pocetku pretpostavljenom, koju treba dokazati. [Protivrecnost treba da postuje i sve druge uslove.] Nairne, sve
treba da bude uzeto pod istim vidom, u istom odnosu na
isti nacin, i u isto vreme, - kao zakljucak koji treba pobiti.
Na isti nacin treba postupati i pri definisanju lamog pobijanja necega. Neki, koji propustaju da ispune ponesto od onoga
o cemu je govoreno, daju samo prividno pobijanje. Tako,
na primer, oni dokazuju da je ista stvar u isto vreme dvo592

struka i ne-dvostruka, posto je dva dvostruko od jedan, a

nije dvostruko od tri. ~ [oni dokazuju]_~a je ~sta stvar [u
isto vreme] dvostruka 1 ne-dvostruka tstOJ s~.an, sam~ n~ .u
odnosu na isto; jer ona je dvostruka duzmom, ali mJe
dvostruka sirinom. Ill [oni pokazuju] da je ista stvar dvostruka i ne-dvostruka istoj stvari, u odnosu na isto, i na
isti naCin, ali da ona to nije u isto vreme. Tako je [njihovo]
pobijanje prividno. Ov~j_ n~cin pobijanja. [~va pogr~ska]
moze se racunati u pobtJanJa koJa se osmvaJU na govoru.
Pobijanja u kojima se prvobitni problem ~a kao
vee dokazan" postaju isto tako i na onoliko nacma na
koliko se ucini ta pogreska.17 Privid pobijanja proistiee
ovde otuda sto se ne uvida sta je isto, a sta razlicito.
Pobijanje' koje se osniva na sledovanjuzs proizlazi
otuda sto se veruje da se odnos sledovanja. sme preokr~
nuti [konvertirati]. Nairne, zato sto kad Jedno postO]I,
drugo nuznim nacino~ ~stoj~. pretpostav~ja se da i ~ad
drugo postoji, prvo nuzmm nacmom postOJl. Iz ovog,:t t~to
tako proizlaze zablude osnovane na culnom op~anJu.
Tako se cesto zuc uzima za med, zbog toga sto gde Je med,
tu je uvek i futa boja. A posto se ~ogada d~ zemlja p~~le
kise postaje vlama, mi pret~ostvalJamo da. Je p~d~a kis~,
ako je zemlja mokra. Medutim, to ne sle~uJe nuz~ nact:
nom. U retorici su osnovani na sledovan)U dokazt IZVedem
iz znaka. Nairne kad [retori] hoce da dokafu da je neko
preljubnik, oni' uzimaju kao posledicu [prelj~?~ckog
zivota] ili [cinjenicu] sto se taj covek ~asav.a, ill .sto ga
vidaju da noeu luta. Medutim, ~ogtma .pnpadaJU ove
osobine, ali im preljubnistvo ne pnpada. Sh~no se do~ada
u silogistickim raspravljanjima. Tako, na pnmer, Mehsov
argument da je vaseljena bezgranicna [da nema pocetka!upravo da je vecna] pretpostavlja [stavove] da Je vasel~ena
nestvorena Ger iz nebi~a nista ne moze da ~ostan~~ 1 ~a
ono sto je stvoreno ima pocetak. Ako vaselJena mJe blla
stvorena ona nema pocetka; ona je, prema tome, bezgraniena [v~ena]~e. Ali to sledovanje ~je nufno. Jer, ~o s~e
sto je bilo stvoreno ima poeetak, 1Z toga ne vsleduJe da ~e
i ono sto ima pocetak bilo stvoreno, - kao sto ne sleduJe
38 Organon

593

ni da - aim je topao covek koji ima groznicu - covek

koji je topao mora imati groznicu.
Pobijanje u kome se ne-uzrok uzima kao uzrok80
sastoji se u tome sto se ne-uzrok uvuce u pobijanje, kao
da se ovo na njemu osniva. To se doga<1a u silogizmima
koji vode nemogu6em. Nairne, u njima, nu.Znim nacinom,
treba oboriti jednu od uzetih premisa. Ako se u pitanja
[premise] koja su nu.Zna da se utvrdi nemoguc zakljucak,
uracuna i ne-uzrok, tada ce cesto izgledati da pobijanje
postaje zbog ovoga. Takav je, na primer, slucaj sa dokazom
da dusa i Zivot nisu isto. Ako, je naime, postajanje kontremo suprotno nestajanju, tada 6e i jedno odre<1eno postajanje biti kontremo suprotno jednom odre<1enom nestajanju.
Smrt je jedno odre<1eno nestajanje, i ona je kontremo suprotna Zivotu. Prema tome, zivot je postajanje, a zivot je
biti ro<1en.11 Ali to je nemogu6e. Prema tome, du8a i zivot
nisu isto. A to ne proistice ni iz jednog silogizma. Jer, nemogu6e proistice i kad se ne kaie da je zivot isto sto je dusa,
nego [ako se samo pretpostavi] da je zivot kontrerno suprotan smrti koja je nestajanje, a [da je] postajanje [kontremo
suprotno] nestajanju. Takvi dokazi, iako nisu potpuno
nemoeni da se pomoeu njih zakJjuci, ipak su nemocni
da odvedu pretpostavljenom zakJjucku. A ovo cesto ostaje
nepoznato cak i onima koji stavljaju pitanja.
Takvi su dokazi koji se osnivaju na sledovanju i na neuzroku [lainom uzroku]. Dokazi koji se osnivaju na tome
da se od dva pitanja nacini jedno, nastaju kad ostane neprimeeeno da ima vise pitanja, i kad se daje samo jedan odgovor, kao da postoji samo jedno pitanje.32 U nekim slucajevima lako je videti da ima vise pitanja, i da ne treba davati
odgovor,- kao, na primer, [kad se pita]: "Da li je zemlja
more, iii je nebo?" Me<1utim, u izvesnim slucajevima to
nije tako lako, i pitanje se raspravlja kao da je jedino.
Tada [sagovornik] iii daje saglasnost na postavljeno pitanje
time sto [na njega] ne odgovara, iii on izgleda pobijen.
Na primer: "Je li A i B covek?- [Da.]- DakJe, ako se
udari A i B, udarice se jedan covek, a ne Ijudi." IIi, dalje,
[drugi primer koji se odnosi na stvari] za stvari od kojih
594

iu jedne dobre, a druge r<1av~, "Jesu li s.ve one dob!e il~

r<1ave?" Ako se kaie jedno, IZgleda da IZ toga proizlazt
prividno pobijanje, a ako se kaie drugo, izgleda da se Cini
oeevidna pogreska. Jer, reei da je me<1u stvarima koje nisu
dobre nesto dobro, iii da me<1u stvarima koje su dobre
nesto nije dobro - to je pogreska. A nekad iz sagla8avanja sa dodatim pitanjima moze da proiza<1e pravo pobi:
janje. Takav slucaj, na primer, nastaje ako se pretpostavt
da je za vise stvari receno da su bele, i gole, i sl~pe, u isto~
smislu u kome je to receno za jednu stvar. Natme, ako Je
slep stvor koji nema vid, a koji bi po prirodi trebalo da ga
ima, tada ce biti isto tako slepi stvorovi koji nemaju vid,
a koji bi po prirodi trebalo da ga imaju. Kad jedan stvor
ima vid, a kad ga drugi nema, oni ce iii oba videti, iii ce
oba biti slepi, - sto je nemoguee.
Glava sesta
[SVOE>ENJE P ARALOGIZAMA NA
"NEZNANJE POBIJANJA"- "IGNORATIO ELENCHI"]

Tako se prividni dokazi i prividna pobijanja moraju

iii podeliti kao sto smo ovde naznaCili, iii se svi oni mo-

raju svesti na "neznanje pobijanja", a od ovoga se mora

naciniti princip svih sofizama.
Jer, mogu6e je sve opisane nacine svesti na neznanje
definicije pobijanja.
Pre svega, [valja ispitati] da li su ti nacini nepodobni
da dadu zakJjucak. Jer, zakljucak treba da proizlazi iz stavljenih premisa, tako da se on iz njih izvodi nu.Znim naCinnom, - a ne samo da izgleda kao da se iz njih izvodi.33
Zatim treba da razmotrimo pojedinacne delove definicije pobijanja.
Od paralogizama koji se osnivaju na govoru, jedni
proizlaze od dvojakog smisla. Takav je, na primer, slucaj
kod homonimije [jednakosti imena], i [dvosmislenosti]
govora, i slicne forme izraza Ger smo navikli da smatramo
da svaka stvar znaci odre<1enu supstanciju). Ali spajanje,
i podela, i akcentiranje proizvode paralogizme, zato sto
595

ree nije ista iii sto je izraz drukciji. A rec, kao i stvar, morali
bi biti isti, ako treba da se dobiju pobijanje iii dokazi.
Na primer, ako se govori o ogrtacu, treba izvesti zakljucak
ne o odelu, nego o ogrtacu. Jer, ovo prvo [zakljucak o
odelu] moze biti istinito, ali nije dokazano zakljucivanjem.
Zato je potrebno dodati jos jedno pitanje, da bi se onome
ko pita zasto se tako zakljucuje, pokazalo da je znacenje isto.
Paralogizmi osnovani na akcidenciji ocevidno spadaju
- prema definiciji silogizma - u neznanje kako se pobija.
Jer, ista definicija treba da vaZi i za pobijanje, - samo
ovde pridolazi jos i protivrecnost. Nairne, pobijanje je silogizam koji zakljucuje na protivrecnost.34 Ako nema silogizma akcidencije, nema pobijanja.
Na primer: ako je, kad postoje dve odredene stvari,
nuZno da treea odredena stvar postoji, i ako je ta poslednja
stvar bela, tada nije nuZno da ova bude bela na osnovu
silogizma.35 lsto tako, ako trougao ima tri ugla, koji su
jednaki sa dva prava ugla, i ako je on akcidentalno figura,
iii prvi elemenat, iii princip, - trougao nema taj zbir
uglova zato sto je figura, iii princip, iii prvi elemenat. Jer,
dokaz [da je zbir uglova u trouglu jednak sa dva prava
ugla] ne VaZi ukoliko je trougao figura, niti ukoliko je prvi
elemenat, nego ukoliko je trougao. Isto treba reei i o
drugim slucajevima. Dakle, ako je pobijanje jedna vrsta
silogizma, tada dokaz koji se osniva na akcidenciji ne
moze biti pobijanje.
Otuda su strucnjaci i uopste znalci [prividno] pobijani
od neznalica koji svoja zakljucivanja protiv onih koji znaju
osnivanju na akcidenciji. A ako oni [koji znaju] nisu sposobni da prave razliku [izmedu onoga sto postoji po sebi
i akcidencije], ti ljudi iii potvrduju ono sto ih pitaju, iii se
iako to nisu potvrdili smatra da jesu [zato sto cute].
Pobijanje na osnovu onoga sto je receno u izvesnom
odnosu iii u apsolutnom smislu [jesu pogresni zakljucci],30
posto se u njima afirmacija i negacija ne odnose na isto.
,Belo u izvesnom odnosu" ima za negaciju ,ne-belo u izvesnom odnosu", a ,apsolutno belo" ima za negaciju ,apsolutno ne-belo". Ako je priznato da je jedna stvar bela u
596

izvesnom odnosu, a uzme se da je to receno u apsolutnom

smislu,- tada sene vrsi pobijanje, nego samo izgleda kao
da se ono vrsi, zato sto se ne zna sta je pobijanje.
Ali najjasniji od svih paralogizama jesu oni za koje
smo ranije37 rekli da stoje u vezi sa definicijom pobijanja,
zbog cega su i dobili svoje ime [izraz koji se upotrebljava u
logici ,ignoratio elenchi" znaci ,neznanje pobijan~~"].
Prividnost [pobijanja] dolazi ovde od nedostatka k<?JI se
nalazi u definiciji [pobijanja]. A ako podelimo [paralogtzme]
kao sto smo ucinili, treba da stavimo nedostatak u definiciju [pobijanja], kao zajednicki svima [pobijanjima].
Paralogizmi osnovani na ,traZenju principa" i oni
osnovani na tome sto se uzima za uzrok ono sto nije uzrok,
daju se poznati na osnovu definicije [dokaza]. Zakljucak
treba da sleduje iz odredenih premisa kao uzroka38, sto
se ne desava sa premisama koje nisu uzro~i. Sem tog~, ~e
treba racunati kao osnovu za dokaz prvobttnu propoztCIJU
koju treba dokazati.38 Ali ovaj zahtev ne ispunjavaju paralogizmi osnovani na ,traZenju principa".
Paralogizmi koji se osnivaju na sledovanju jesu deo
onih koji se osnivaju na akcidenciji. Nairne, ono sto sleduje
jeste akcidencija, ali se od akcidencije razlikuje po tome sto
se ova moze primeniti samo na jedan subjekt. Tako se,
na primer, tvrdi da su isto zuto i med, i belo i labud, dok
se ono sto sleduje primenjuje uvek na vise subjekata.40
Stvari koje su identicne jednoj istoj stvari identiene su
i jedna drugoj, i tako postaje pobijanje na osnovu onoga
sto sleduje. Ali to nije istinito u svim slucajevima, ---'" kao,
na primer, kad je u pitanju nesto sto je akcidentalno belo.
J er sneg i labud isti su kao belo.41 IIi se, kao u Melisovoj
definiciji, pretpostavlja da je identicno ,biti stvoren" i
,imati pocetak", iii ,postati jednak", i ,dobiti istu velicinu". J er, zbog toga sto ono sto je bilo stvoreno ima pocetak, [Melis smatra] da je i [obrnuto] ono sto ima pocetak
bilo stvoreno, kao da su identicna oba pojma, - naime,
,ono sto je bilo stvoreno: i ,ogr~ce~o", - _po~to oba
imaju pocetak. Isto t~o 1 za stvan koJe. postaJ? _1e~nake
[po broju] pretpostavlJa se da ako one koJe dobtJaJU Jednu
597

i istu velicinu postaju jednake, tada i stvari koje postaju

jednake dobijaju samo jednu velicinu. Tako se ovaj slucaj
oslanja na sledovanje. Posto se pobijanje na osnovu akcidencije sastoji u neznanju pobijanja, ocevidno je da to
vaii i za pobijanje na osnovu sledovanja.42 Ovo se mora
razmotriti i na drugi naCin.
Paralogizmi koji iz vise pitanja cine jedno, osnivaju
se na tome sto mi ne rasclanimo i ne razdelimo definiciju
propozicije. A propozicija iskazuje jedan [predikat] o jednom [subjektu]. Za pojedinacnu stvar i za stvar uopste vaii
ista definicija, - na primer, za coveka i za samo jednog
eoveka. Isto vaZi i za drugo. Ako je jedna propozicija jedna
time sto iskazuje jedan [atribut] 0 jednom [subjektu], tada
re i propozicija, prosto uzeta, biti takva. I posto silogizam
proizlazi iz [odredenih] propozicija, a posto je pobijanje
silogizam, pobijanje ce proizaCi iz [odrel'!enih] propozicija.
Ako propozicija iskazuje samo jedan [predikat] o samo
jednom [subjektu], oeevidno je da se i ovaj paralogizam
osniva na neznanju pobijanja, - jer izgleda da je propozicija ono sto nije propozicija. Ako je, kao na jedno pitanje, dat odgovor, - tada ce postojati pobijanje. Ali ako
[odgovor] nije [doista] dat, nego ako samo tako izgleda,
tada ce postojati samo prividno pobijanje.
Tako svi oblici [paralogizma] potpadaju pod neznanje pobijanja. Oni [paralogizmi] koji se osnivaju na govornom izrazu [potpadaju] zato sto je samo prividna protivreenost koja je - kao sto smo rekli - svojstveno obelezje
pobijanja; a drugi [paralogizmi] zato sto nisu saobrazni
definiciji silogizma.

Glava sedma
[UZROCI P ARALOGIZAMA]

Kad su u pitanju dokazi koji se osnivaju na homonimiji i na dvosmislenosti govora, zabluda u njima dolazi
od nesposobnosti da se razlikuje vise znaeenja [pojedinog]
izraza (a doista nije lako razlikovati izvesne izraze, kao sto

598

su, na primer jedno, i biee, i isto). A kad su u pitanju dokazi

koji se osnivaju na spajanju ina odvajanju, [zabluda u njima
dolazi] otuda sto se smatra da nema nikakve razlike izmel'!u
spojenog i odvojenog izraza, kao sto to biva u vecini slucajeva. lsto je i kad su u pitanju dokazi osnovani na
akcentiranju [nagla5avanju, glasoudaru]. Nairne smatra se
da rec, zbog toga sto ima mek iii ostar akcent, ne dobija nikad, iii dobija samo retko drugi smisao. A kod dokaza, osnovanih na formi govora, [zabluda lezi] u slicnosti
izraza. Nairne tesko je razlikovati sta se izraiava u istom,
a sta u razlicitom smislu. A ko je za ovo sposoban, on
je blizu toga da sazna istinu. A narocito nas navodi da
napustimo ovu zabludu41 pretpostavljanje da je svaki atribut jedne stvari nesto konkretno [individualna supstancija] i sto ga shvatamo kao individualno jedinstvo. Jer
izgleda da konkretnost [individualnost] i biee narocito
pripadaju jednome i supstanciji. Zato ovaj oblik [paralogizma] treba staviti u pobijanja govorom, - pre svega zbog
toga sto zabluda lakSe postaje kad se nesto ispituje sa drugima, nego kad sam covek to cini Uer ispitivanje sa drugima
vrsi se govorom, au onome koje covek sam cini ne razmatra
se nista manje sama stvar). Zatim, dogal'!a se da se covek
prevari i kad sam ispituje; to biva u slucaju kad kao osnov
[svoga] ispitivanja stavi govor [umesto same stvari]. Dalje,
zabluda se osniva na slicnosti, a slicnost na govoru.
Kod paralogizama koji se osnivaju na akcidenciji zabluda dolazi otuda sto se ne moze razlikovati sta je identicno, a sta drugo [razlicito]; i sta je jedno, a sta mnogo; i
za koje su vrste predikata sve akcidencije iste kao za subjekt.
Isto vaZi i za paralogizme koji se osnivaju na onome
sto sleduje. Nairne, ono sto sleduje jeste deo akcidencije".
Dalje, u mnogo slucajeva izgleda i misli se da ako ova
stvar ne moze da bude odvojena od one, tada ni poslednja
ne moze da bude odvojena od prve.
Kod paralogizama koji proizlaze iz nekoga nedostatka
u definiciji pobijanja, kao i kod onih koji zavise od razlike
izmel'!u izraza uzetog u izvesnom odnosu i izraza uzetog
u apsolutnom smislu, - zabluda proizlazi iz neznatnosti

599

razlike [izmedu ova dva izraza]. Nairne, mi smatramo da

P?sebna. oso?in~, iii. odnos, ill nacin, ill vreme ne dodaju
niSta s~slu 1 pnznaJemo vdenje univerzalne propozicije.45
I~to :~ za paralo~me koji se osnivaju na ,trazenju princtpa . 1 za paralogtZme koji se osnivaju na ne-uzroku,
kao 1 za o~e koji sjedinjuju vise pitanja u jedno. Za sve
[te paralogtzme] zabluda dolazi od neznatnosti [razlike u
i~~~a~. J~r,
ne ispitujemo tacno definiciju propoZICIJe 1 sllogtzma tz razloga koji smo naznacill.

In!

Glava osma
[SOFISTICKA POBIJANJA
S OBZIROM NA NJIHOVU MATERIJU]

.Po_sto. zn~o. na os~ovu kojih nacina postaju pri-

vt~.~~~o~! ~ _POZn.aJ~?IO i nacine na koje postaju

sofisticki stlogtZnu 1 sofisticka pobijanja. Nazivam sofistickim pobijanjem i sofistickim silogizmom ne samo
prividan sil?gizam i~ ~prividno] pobijanje, koji izgledaju
da su to! ~. u s!"an msu, ne~? [tako nazivam] i one koji
~u to ~ ts~, ali su samo pnvtdno svojstveni stvari [koja
41
J~ u pttanju]. Takvi su [silogizmi] koji ne pobijaju s obzrrom na stvar o kojoj je rec i ne otkrivaju neznanje protiv~a, -~to je pred~et kritike. A ~~tika je deo dijalektike,
koJa moz~ da. dokaze lafan ~aJ?Jucak pomoeu neznanja
?noga kop vd~Je odg?vor: Sof1sttcka pobijanja, medutim,
tako zaklJUCUJU protlvrecnost, ne cine oeevidnim da li
je protivnik neznalica [ili nije]. Jer, sofisti pomoeu ovih
dokaza dovode u .zabunu i onoga ko zna.
Da njih [ova sofisticka pobijanja] upoznajemo istom
meto?om [kojom upo~ajemo p~vidne silogizme]- to je
~e~dno. ~~atranJa - . koJa navode slusaoce, pod
uticaJem pnvtda, da poveruJu kako je silogizam izveden
iz propozicija koje je protivnik priznao - opredelice
onoga ko odgovara da poveruje u taj silogizamY Tako ce
laZni dok~ .proizaci iz vsvih iii iz nekih od nacina koje
smo naznacilt. Jer, ono sto se veruje da je odobrio [slusalac] koji nije bio pitan, odobrio bi ida je bio pitan. Sarno,

600

ima sofistickih pobijanja u kojima se dodaje pitanje koje

je nedostajalo, ali se u isto vreme otkriva njegova ldnost.
Ovo je slucaj sa paralogizmima koji se osnivaju na govoru
i na solecizmu.48
Ako paralogizmi ciji je zakljucak ~rotivrecnost [jed~
nom tvrdenju] dolaze otuda sto samo tzgleda da su om
pobijanja, [a u stvari to nisu], jasno je da ee razloga od
kojih zavise dokazi ldnih zakljucaka biti onoliko isto koliko
i onih od kojih zavisi prividno pobijanje. Prividno pobijanje
moze da se izvodi na onoliko nacina koliko istinito pobijanje ima delova. Nairne, nedostatak svakog ?d njih [~~ ~ih
delova] ucinice pobijanje prividnim. Na pnmer, [ucrmce
ga prividnim] nedostatak zbog koga se, da bi se doslo do
nemoguceg, ne zakljucuje na osnovu dokaza [nego na
osnovu ne-dokaza] i [uciniee ga prividnim] onaj [nedostatak] koji od dva pitanja cini jedno i osniva se na jednoj
neispravnosti recenice; i onaj koji zamenjuje sustinu akcidencijom i onaj koji je jedan deo ovog poslednjeg dokaza,
- nedostatak da se zakljucuje iz onog sto sleduje; dalje,
ona pogresna postupanja zbog kojih zakljucak ne pr?izlazi
iz stvarnosti, nego iz reci; potom pogresno postupanje kad
se - umesto da uopste dokde protivrecnost, u istom pogledu, u istom odnosu, ina isti nacin- pobijanje oslanja
samo na izvesnom pogledu na stvar, ili na nekoj od ovih
odredaba najzad, postupanje protiv zahteva da ne treba
racunati ~a prvobitnom propozicijom koju treba dokazati,
te se pobijanje osniva na ,trafenju principa".
Tako bismo imali sve nacine na koje proizlaze paralogizmi. Tih nacina ne moze biti vise, i na ovima o kojima
smo govorili osnivaju se svi paralogizmi.
Sofisticko pobijanje nije apsolutno pobijanje, nego
je to samo u odnosu na izvesnu licnost [na sagovornika
koji odgovara]. Isto vaZi i za [sofisticki] silogizam. Jer, neee
biti ni pobijanja, ni silogizama, ni u apsolutnom smislu,
ni u odnosu na onoga ko je ispitivan, sem ako u paralogizmu
osnovanom na homonimiji sagovornik izjavi da homonimna rec ima samo jedan stnisao i, ako u paralogizmu
osnovanom na slicnosti forme, sagovornik ne izjavi da je

601

S?pstancija j~din.a kategorija, - i ako isto ne ucini i dru

gun paralogtZnUma. Medutim ak

u . slucajevima prihvati ono o " ' . o sagovorruk, u SVl.Dl

vaiiti za o~oga ko je ispiti~:u ~:oren~~ pobijanja re
Jer, iskaz sagovornika nema s~o J"edno e V~I~ apsolu~o.
samo prividno zn " . .
.
znacenJe, nego l.Dla
[za protivnika]. acenJe, I to za Jednog odredenog coveka

1::.

Glava deveta
[NEMOGUCNOST DA SE UPOZNAJU SVA POBIJANJA]

Sa koliko se mesta prof [0 .

..
mogu pobiti _ to
tr b IVWci ~ kOJI su pobijeni]
se ne zna n~uka o ~~ est~~f!:sa~ati da ~e dokuc~, ako
moze b~~ predmet nijedne discipllne v[v!~tkt~ ~anJ:] ne
[s~o~r::~en~v p~ broju, ~ prema tome, ocevi~~o, ~~0~~

:~~~!~t~~~~~ !J~~~j:!o!stinit.a P~?ijanja:

Jer, uvet
ko tvrdi protivrecnost istinitog Ako b ~e se I p~ Itt onaJ
!:_rdio db~ jbe. ?iiag~~ala komens~rabilna tst~~p=at~]n
.ogao I Iti pobiJen dokazom da e on .
'
bilna: Prema tome, trebalo bi imati zn~e: s~omens.ura
Jer, IZVesna pobijanja osnivala bi se da p .~ ~tvarima.
metrije i na zakljuccima ko"i iz n
~Cipima geo[pobijanja osnivala bi se] na ~rincipu!~ r::~IZ~aze; d~ga
opet, na principima drugih nauka.
erne; a ne a,

Ali i lama pob..

U. svakoj vestini [~~a:~ij s;~;~~Ji t~~be:faJna po broju.
P~I~er, u geometriji geometrijski [laZni d 0I~gtZ]am, - ~a
Ciru medicinski [la!ni dokaz] 0
. az , a u medivestini [nauci]" podrazume~amvde pod IZrazom ~u ~vakoj
vestine [nauke]".
,na osnovu pnncipa te
Prema
t
d
svih b.. . orne, VI I se da ne treba pronalaziti mesta

lektido :J~Ja, nego samo. oni~ koja su osnovana na dija. ~e, ova su zaJedrucka svakoj vestini i ak .
sv OJ
sposobnosti. A pobijanje u
. d" " .
ispita strucn1ak i da vt"di d 1POJe macno~ nauci valja da
. !.
a I ono samo Izgleda b""
a to [u stvan] niJe, I ako jeste [pobijanJ"e] zasto . tpoMIJ~Je

Je o. euu602

tim, sa pobijanjima koja proizlaze iz zajednickih principa

ito ne spadaju ni u kakvu posebnu vestinu - imaju da se
bave dijalekticari. Jer ako poznajemo mesta iz kojih proisticu verovatni silogizmi o nekom predmetu, tada znamo i
mesta iz kojih proisticu pobijanja o tom predmetu. Nairne,
pobijanje je silogizam protivreCn.osti, tako da jedan ill dva
silogizma protivrecnosti cine pobijanje. Tako znamo mesta
na koja se svode sva ovakva pobijanja. A ako to znamo,
znamo i njihova resenja, jer su resenja - prigovori na ta
pobijanja. Tako poznajemo i sva mesta od kojih zavise
prividna pobijanja, - prividna ne za svakog, nego za one
koji su u to [u dijalektiku] upuceni. Jer, moguce je naci
beskrajno razloga koji nekom mogu da ucine pobijanja
prividnima.
Prema tome, vidi se jasno da mora biti dijalekticar
onaj ko ima moe da dokuci sa koliko tacaka glediSta, na
osnovu zajednickih principa, postaje pobijanje - bilo ono
stvarno, ill prividno pobijanje, drugim reeima bilo ono
dijalekticko, ill prividno dijalekticko, i1i kriticko .

Glava deseta
[DOKAZI OSNOVANI NA RECIMA I
DOKAZI OSNOVANI NA S1VARIMA]

Ne postoji razlika medu dokazima koju neki pronalaze

kad kaiu da se jedni osnivaju na recima, a drugi na misli.
Nairne, besmisleno je smatrati da su neki dokazi osnovani
na recima, a drugi na misli, i da oni nisu isti. J er, ne znaci
li diskutovati protiv protivnikove misli, ako, kad smatra da
je sam pitan, covek ne upotrebi reci u smislu u kome ih je
prihvatio onaj ko je pitan? Ovo, upravo, znaci disputovati
protiv reei. Medutim, znaci disputovati na osnovu misli,
kad se upotrebe reci u istom smislu koji je onaj sto odgovara imao u svesti kad ih je prihvatio. Ako bi, u slucaju
gde rec ima vise znacenja, i onaj ko pita i onaj ko je pitan
smatrali da [rec] ima samo jedno znacenje - kao sto, na
primer, [izrazi] biee i jedno mogu imati vise znacenja, a
ipak bi onaj ko odgovara - odgovarao, a onaj ko pita,
603

52

rec.imo

~non,

- pitao, misleCi da rec ima samo jedan

Smi~ao;. 1 ako dokaz treb~ da pokaie da je sve jedno, moze li se, u tom slucaJU, reei da je ovo raspravljanje
upr~vljen~ ~s~i ono~a ~o j~ pitan? Ali ako neko pretpostavt da bt~e 1 Jedno tma]U VISe znacenja, jasno je da takvo
raspravljanje nije upravljeno misli.
. Pr~ svega, u ~lucaju ~okaza gde vise znacenja dolaze
u p1tan]e, moguce Je da oru budu upravljeni recima i misli
zatim, to moze da bude u slucaju svakog dokaza, rna kaka~
on bio. Jer, nije od vainosti za sam dokaz da li je on
upravljen misli, nego je to vaino za stav onoga ko odgovara prema onome sto on prihvata.
Potom, mogu~e je da su svi dokazi osnovani na recima.
Jer, "biti osnovan na recima" znaci ne biti osnovan na
misli". Ako svi dokazi ne bi bill osno.;'ani ill na recima iii
na misli, tada bi postojali neki drugi dokazi koji se n~ bi
osnivali ni na recima, ni na misli. Me<iutim, smatra se da
za sve dokaze treba to da vaii, i [prema tome] njih svi dele
kao da su osnovani ill na recima, iii na misli. A smatra se
da drugih [dokaza] nema. A dokazi koji zavise samo od
reci jesu samo jedan deo silogizama koji zavise od mnogih
znacenja reci. Jer, besmisleno je smatrati da [izraz] koji
zavi~i od reei" obuhvata sve dokaze koji zavise od go;ora,
kad 1ma nekih drugih paralogizama koji nisu pogresni zato
sto se onaj ko odgovara na izvestan nacin prema njima
odnosi, nego zato sto sam dokaz sadrzi jednu propoziciju
koja ima vise znaeenja.
Potpuno je besmisleno raspravljati o pobijanju, ako se
ranije nije raspravljalo o silogizmu. Nairne, pobijanje je
silogizam, i zato treba raspravljati o silogizmu ranije nego
o lainom pobijanju. Jer, takvo pobijanje samo je prividan
silogizam o protivreenosti [jedne teze]. Zato ce uzrok zablude biti ill u silogizmu, ill u protivreenosti (jer protivrecnost treba da bude dodata);4e me<1utim, ona se nekad nalazi
u obojima, ako je pobijanje prividno. U [prividnom] dokazu "cuteCi govoriti" ,54 zabluda leZi u protivrecnosti a ne
u silogizmu. U [prividnom] dokazu "ne moze se dati ono
sto se nema",51 zabluda lezi u obojima. I, naposletku, u
604

dokazu Homerov spev je figura, zato sto je ciklus", zabluda je"u silogizmu. A dokaz koji se ne gresi ni o silogizam, ni o protivrecnost, jeste istinit silogizam.
Ali da bismo se vratili tamo odakle je nas dokaz
posao, ~ da li su matematicka zakljucivanja upravlj~na
misli, iii nisu? I ako neko misli da tzraz "trougao: tma
vise znacenja, i ako mu prida drugi smisao nego [sto se
pridaje] figuri za koju se zakljucuje da ima [zbir uglova
jednak sa] dva prava ugla, - da li je, u ovom slucaju,
dokaz onoga ko postavlja pitanje upravljen misli protivnikovoj iii nije?
Dalje, ako ree ima vise znacenja, ali onaj .ko .odgovara
to ne primeeuje i ne misli, kako tu raspravlJanJe [onoga
ko pita] ne bi bilo uprav~je~o misli [~n~ga .ko ?dgovara]?
Dalje, kako bi trebalo p1tati [posta~lJatl p~tanJa], ako ne
navode~i onoga ko odgovara na razhkovanJe, - kao kad,
na primer, pitanje glasi: "Je li mogu& ~ute6i g?vo~ti?"
iii mu bar ulivajuCi: "Zar to ne treba o?r~t u Jednom
smislu, a potvrditi u drugom?" Ako. p~otivru~ to n~ ?opusti ni u kome smislu, .ali ako ~g1 disp~tuJ~ [sa ctlJem
da ga pobije] - zar nJegovo dtsputovanJe ruJe upu~eno
misli onoga ko odgovara? Pri svem tom, smatra se da
njegov dokaz zavisi od reci.
Prema tome ne postoji nikakva svojstvena vrsta dokaza koji su upr;vljeni misli. Ali postoje dokazi upravljeni
recima. Pod njima ne treba podrazumevati ne samo sva
pobijanja nego cak ni sva prividna pobij~j~. Jer, postoje
neka prividna pobijanja koja se n.e ?smvaJU n~ go~?.ru~
kao, na primer, ona koja se osruvaJU na akctdenCIJI, 1
izvesna druga.
Ali ako se traii da onaj ko ispituje sam nacini podelu
i kaie: Pod cute~i govoriti podrazumevam u jednom
smislu o;o, a u drugom ono", - taj zahtev je, prvo,
besmislen. Nairne, (ponekad sam onaj ko pita izgleda da
ne opaia da njegovo pitanje ima vise znaeenja,. i da ~u
je nemoguee da nacini podelu koju nema u svest1). Zatim,
sta bi to [to jest: sta bi naciniti ovu podelu] ~ilo dru~o
nego predavati [dati didakticki dokaz]? OnaJ ko p1ta
605

objasnice znacenje [gomjega] stava onome ko ga nikad

nije razmatrao, niti ga poznaje, niti pretpostavlja da on
moze imati i neko drugo znaeenje. Jer, i u odnosu na
stvari koje nemaju dvojako znaeenje, - sta stoji na putu
da se !!-acini. ov_o .raz~ovanje? U~mimo kao primer pitanje:
,Da h su Jedinice Jednake broJevima dva [duadama] u
br~ju cetir_i?" A ,b~ojevi dva sadrZe se u cetiri u jednom
srmslu na jedan nacm, au drugom smislu na drugi nacin".
IIi: ,Je li nauka kontrernih suprotnosti jedna ill nije?" A
,jedne kontrerne suprotnosti su poznate, a druge nepoznate".
Tako, kad se Cini ovaj zahtev, izgleda da se ne zna
da_je predavati drugo nego raspravljati, i da onaj ko predaJe ne treba da pita nego da obja5njava, a da onaj ko
raspravlja treba da pita.
Glava jedanaesta
[RAZNE VRSTE POBIJANJA]
v Nije stvar.~noga ko dokazuje da od svoga sagovomika
traz1 P?~vr~~ 1~ ~reean od~~vor,. nego [je to stvar] onoga
ko ~kriticki] 1SpltuJe. Jer, krittka Je rod dijalektike, i ima
u VIdu ne onoga ko zna, nego onoga ko ne zna a izaziva
'
privid da zna.
~o ~s~atra oP.ste p~cipe u odnosu na stvar [koja
.
Je u pttanJu] Jeste diJalekticar, a ko to cini samo prividno
jeste sofist.
.. ~ eristicki ~ sofis~cki. silogizam jeste, pre svega, onaj
kop. Je samo pnVIdno silo~zam, u slucaju kad dijalektika
knticno postupa- a takav Je cak i kad bi njegov zakljucak
bio istinit, - jer taj silogizam vara u odnosu na uzrok. Sem
toga, eristicki silogizam obuhvata paralogizme koji ne odg~v~aju ~etodu ispitivanja svojstvenom svakom predmetu,
ali tzgledaju kao da odgovaraju vestini koja je u pitanju.
Pogresno nacrtane geometrijske figure nisu eristicke
(jer paralogizmi koji se na njima osnivaju potpadaju pod
geometrijsku nauku). Nije eristicka ni pogresno nacrtana
geometrijska figura, kad bi ona nesto istinito dokazala

606

'

- kao na primer, Hipokratova figura ill kvadratura

kruga ~moeu srpaste figure. Me4utim, sofisticka je metod~
kojom Brison" hoee da izvede kvadraturu kruga, --:-: cak 1
ako krug moze da postane kvadrat, - zato sto mJe saobrazna stvari [zato sto nije izvedena iz geometrijskih principa].
Zato je prividni silogizam.- k?ii. se .odnosi n~ oye s.tvari
- eristicki dokaz kao sto Je ensticki dokaz 1 sllogiZam
koji je samo prividno izveden saobrazno stvari, - cak i
kad je [pravi] silogizam. J er on samo prividno odgovara
stvari, tako da vara i da je neispravan. Kao sto je nepravd~
ucinjena u javnom takmieenju jedna odrel1ena nepravda 1
jedan nacin nepostene borbe, :- tako je eristika n;P_<>sten~
borba u prepiranju. Jer, kao sto se, u prvom slucaJU, om
koji hoee da pobede po svaku cenu, sluie svim sredstvima
da u tome uspeju, tako cine i oni koji se prepiru.
Oni koji, radi samog 'uZivanja u pobedi, tako postupaju, obicno se smatraju za ljude koji vole prepirku i
sval1u me4utim oni koji se trude da dol1u do ugleda sto
vodi ~al1ivanju novca jesu sofisti!' Jer, kao sto smo
rekli,56 sofistika je vestina da se izvlaci novcana korist iz
prividne mudrosti, i zato sofisti traie samo prividne dokaze.
Iste dokaze upotrebljavaju ljudi koji vole sval1u i
sofisti, ali ne u istim namerama.
Isti dokaz biee sofisticki i eristicki, ali ne u istom
odnosu. Ukoliko dokaz ima u vidu prividnu pobedu, on
ce biti eristicki, a ukoliko ima u vidu prividnu mudrost,
once biti sofisticki. Jer, sofistika je prividna, aline stvarna
mudrost.
Eristicki dokaz odnosi se u neku ruku prema
dijalektickom dokazu [kao sto se odnosi] crtac P?gresnih
figura ['ljleulloyQa<po~] prema ~eomett;t. Jer, v o~aJ k? .se
sluii eristickim dokazom sudi pogresno, sluzee1 se 1stim
principima koje primenjuje dijalektika, - kao sto crtac
pogre5nih figura polazi od istih principa kao i geometar.
Me4utim, u poslednjem slucaju ne postoji eristicko su11enje,
zato sto crtac pogresnih figura radi na osnovu principa
i teorema koje spadaju u geometrijsku vestinu. A dokaz

607

koji na osnovu dijalektickih principa dokazuje neku drugu

stvar, bice ocevidno eristicki. Na primer, kvadratura kruga
~m~c~ srpastih figura ~je eristicka, a Brisonov dokaz je
ensticki.541 U prvom slucaJU dokaz se daje primeniti samo
na geometriju, zato sto se osniva na principima svojstvenim
toj nauci. Medutim, u drugom slucaju, dokaz se moze
uputiti mnogima koji ne znaju sta je svakoj stvari moguce
i nemogu6e, jer ee on pristajati svima njima. A eristicka
je i metoda kojom je Antifon pokusavao da resi problem
kvadrature kruga. 57 Eristicki je postupak i kad se, na
osnovu Zenonovog dokaza, odrice da je preporucljivo
setati se posle obeda, - jer to ne bi bio medicinski dokaz
[osnovan na principima svojstvenim medicini]. Nairne,
Zenonov dokaz osnovan je na opstem principu [o kretanju].
Kad bi se eristicki dokaz odnosio prema dijalektickom
dok~ potpuno slicno kao sto se crtac pogresnih figura
odnos1 prema geometru, tada ne bi bilo eristickog dokaza
u ovim [geometrijskim] stvarima. Medutim, dijalekticki
dokaz nije ogranicen na jednu odredenu vrstu stvari. Taj
ar~ument nista ne dokazuje, i nije onakav kakav je, na
pr~er, argument u metafizici koja je opsta disciplina.
Nrume, sve [sva bica] ne pripada [ne pripadaju] jednoj
odredenoj vrsti, a i kad bi to bio slucaj, [sva bica] ne bi
mogla potpadata pod iste principe. Prema tome, nijedna
od ovih vestina koja dokazuje prirodu necega ne sluzi se
~etodo~ pitanja, jer ona ne dopu8ta da se prima jedan
1h drugt od dva dela protivrecnosti. Nairne, silogizam se
ne moze izvesti polazeci od dva [dela]. Medutim, dijalektika
se sluZi metodom pitanja. A kad bi ona dokazivala, njeno
ispitivanje ne bi se odnosilo ako ne na sve, bar ne na prve
pojmove i na principe svojstvene stvari o kojoj je rec.
Jer, kad bi se pretpostavilo da ih onaj ko odgovara ne
priznaje, dijalektika ne bi vise imala nikakve osnove sa
koje bi se dalje raspravljao protivnikov prigovor.
Dijalektika je i kritika. Jer, ni kritika nije ista kao
geometrija, - naime, nju [kritiku] moze obavljati i onaj
ko je ne zna [ko nije vest u njoj, nestrucnjak]. I onaj ko
ne zna tu disciplinu maze da kriticki ispituje onaga ko

nema znanje o njoj, ako ovaj priznaje neke tacke sto nisu
izvedene iz stvari koje on zna, niti iz principa svojstvenih
predmetu o kame je rec, nego iz svih posledica koje zavise
od predmeta, i koje su takve da se mogu vrlo dobra p~z
navati i ako se ne poznaje vestina [dijalektike]. Medutim,
one ne mogu biti nepoznate bez nuinog neznanja [pomenute] vestine.
Prema tome, oeevidno je da kritika nije nauka koja
bi bila ogranicena na jedan odredeni predmet. Zbog toga
se ona odnosi na sve stvari, jeri sve vestine upotrebljavaju
izvesne zajednicke principe. Otuda dolazi da svi ljudi, cak
i oni koji ne znaju, na neki nacin upotrebljavaju dijalektiku
i kritiku. Jer, svi se donekle trude da stave na probu one
koji smatraju da znaju. A oni koji ne znaju sluze se o~de
opstim principima. Jer, oni ih sami poznaju isto koliko
oni koji znaju, - i ako izgleda da su onim sto kafu daleko od nauke [to jest: u kritikovanju se svi razumeju].
Dakle, svi !judi vr5e pobijanja, jer oni bez vestine
[nevesto] cine ono sto dijalektika cini sa vestinom [vesta].
A dijalekticar je onaj ko vrsi kritiku pomoou silogisticke
vestine. A posto ima mnogo principa istih za sve stvari,
ali koji nisu takvi da cine jednu posebnu prirodu i jednu
vrstu biCa, nego su kao negacije, - dok drugi principi
nisu takvi, nego imaju svojstveni karakter, - mogu6e je,
polazeci od opstih principa, ispitivati sve stvari, i tim
putem doei do jedne odredene vestine koja nije ista kao
vestine dokazivanja. Zbog toga sa eristicarem ne stoji
potpuno onaka kao sa crtacem laZnih figura. Nairne, eristicar neee zasnivati svoja Iaina sudenja na nekoj odredenoj
vrsti principa, nego 6e uzimati u obzir sve vrste.
To bi bili razliciti nacini sofistickih pobijanja. Nije
tesko videti: dijalekticaru pada u deo da ih [ta pobijanja]
razmotri i osposobi se da ih [sfun] ostvari,- jer celokupno ovo razmatranje obuhvata istraiivanje o premisama.
39 Organon

608

609

Glava dvanaesta
[DRUGI PREDMET SOFISTIKE:
BACITI PROTIVNIKA U ZABLUDU ILl U PARAOOKS]

Zavrsiii smo [svoje] izlaganje o prividnim pobijanjima.

Da bi se pokazalo da je onaj ko odgovara u zabludi,
i da bi se njegov dokaz sveo na paradoks, (jer to je bila
druga tacka sofistickog programa), [treba reCi sledeee].
Na prvom mestu, taj uspeh posti.Ze se najsavrsenije izvesnim nacinom kojim se vrsi istraZivanje pomocu pitanja.
Postavljati pitanje, a ne dovesti ga u vezu sa jednim
odredenim predmetom, znaci iCi u lov za navedenim ciljem.
Ko bez plana govori, vise je sklon da se vara, a govori
bez plana onaj ko nema u vidu nikakav odredeni predmet.
Isto tako, mnogo pitati, i ako je predmet raspravljanja
odreden, i traZiti da protivnik kaie Sarno ono sto misli,
znaci stvoriti izvesnu lakocu da se on navede na paradoks
iii na zabludu, - i - ako na nesto odgovori sa "jeste" ili
"nije"- da se dovede na stanoviste protiv koga se pruia
prilika za napad. Uostalom, u danasnje vreme manje je
lako nego ranije varati [protivnike] ovakvim sredstvima,
jer protivnici pitaju kakvu vezu ima to [sto sofisti govore]
sa pitanjem koje je u pocetku stavljeno? Bitno sredstvo
da se [protivnik] navede na to da kaie neku lai iii neki
paradoks - jeste ne postavljati odmah pitanje u odnosu
na jednu odredenu tezu, nego tvrditi da se ispituje iz zelje
da se nesto nauci,- jer ovim ispitivanjem dobija se teren
za napad.
Svojstveno [osobito zgodno] mesto da se ukaie na protivnikovu zabludu, jeste sofisticko pravilo da se onaj ko
odgovara navede na tvrdenja protiv kojih [sofistu] mnogi
argumenti stoje na raspolaganju. A ovo se moze uciniti
vdto iii nevesto, kao sto je ranije [Top., II, 2] receno.
A da bi se protivnik naveo da govori paradokse, treba
videti [ispitati] kojoj [filozofskoj] skoli on pripada, i tada ga
pitati 0 nekoj doktrini te skole koja velikom broju ljudi
izgleda paradoksna. Jer, u svakoj skoli nalazi se poneka
takva doktrina. Nairne, ovde je bitno imati medu svojim

610

propozicijama teze raznih skola. A odgovarajuee resenje

koje ovde treba dati sastoji se u tome da se pokaie kako
paradoks ne proizlazi iz dokaza, - sto protivnik uvek
hoce da istakne.
Dalje, za ovaj cilj mogu da posluie zelje i jasno izrazena misljenja. Ono sto se zeli i ono sto se izraiava nisu
iste stvari, - nego se govori ono sto izgleda najcasnije, a
zeli se samo ono sto se cini korisno [unosno]. Tako se, na
primer, kaie da je bolje slavno umreti nego Ziveti u zadovoljstvu, i da je bolje biti casno siromasan nego sramno
bogat, - ali se zeli ono sto je suprotno tome. Treba navesti onoga ko govori po svojim zeljama da jasno izrazi
svoja misljenja, a onoga ko govori shodno ovim poslednjima, valja navesti da govori o misljenjima koja drii skrivena. U oba slucaja protivnici ce nuinim naCinom kazivati
paradokse. Nairne, oni ce govoriti suprotno iii [svojim}
jasno izraienim misljenjima, iii [svojim] skrivenim misljenjima.
Najrasprostranjenije mesto da se da podstrek za paradoksna tvrdenja jeste ono koje se navodi o [sofistu]
Kaliklu, kad diskutuje u [Platonovom] Gorgiji; u njegovo
uspesno dejstvo verovali su svi stari. To mesto izvodi se
iz prirode i zakona [to je, upravo, razlikovanje onoga sto
je shodno prirodi i onoga sto je shodno zakonu]. Smatra
se da su priroda i zakon kontremo suprotni, i da je
pravicnost lepa shodno zakonu, ali da nije lepa shodno
prirodi. Prema tome, kaie se da onome ko govori shodno
prirodi treba staviti nasuprot ono sto je shodno zakonu,
a onoga ko govori shodno zakonu treba odvesti onome sto
je shodno prirodi. Jer, u oba slucaja dolazi se do paradoksalnih tvrdenja. Za njih [za sofiste], ono sto je shodno prirodi bilo je istina, a ono sto je shodno zakonu bilo je misljenje gomile. Jasno je da su oni [stari sofisti] nastojalikao sto i sadasnji [sofisti] cine - ili da pobiju onaga ko
odgovara, ili da ga navedu na paradoksna tvrdenja.
Izvesna pitanja su takva da je odgovor u oba smisla
podjednako paradoksan. Uzmimo kao primer pitanje:
, Treba li slusati mudrace ili svog oca?" I zatim: , Treba Ji
611

ciniti ono sto je korisno iii ono sto je pravicno?" 1: ,Je 1i

bolje trpeti nepravdu ili je ciniti?"
Potom treba navesti protivnika cas na ono sto je
kontrerno suprotno misljenju gomile, a cas na ono sto je
kontrerno suprotno misljenju mudraca. Nairne, ako protivnik govori kao umni i obrazovani ljudi, valja ga navesti
na neko suprotstavljanje ljudima gomile; a ako govori kao
ljudi gomile, valja ga navesti na suprotstavljanje mudrim
i obrazovanim ljudima. Jedni kafu da je sre6an covek
nl1Znim nacinom pravican; medutim za ljude gomile je
paradoksno da kralj ne bude sreean. Dovesti razlaganje do
ovakvih paradoksa, isto je sto i dovesti ga na kontrernu
suprotnost izmedu onoga sto je shodno prirodi i onoga
sto je shodno zakonu. Jer, zakon je misljenje ljudi gomile,
a mudraci govore shodno prirodi i shodno istini.

Glava trinaesta
[SOFISTI NAVODE PROTIVNIKA NA PRAZNE RECI]

Treba nastojavati da se dobiju paradoksi iz naznacenih mesta. Sto se tice navodenja protivnika na prazne reci,
vee smo rekli58 sta pod praznim recima podrazumevamo.
Njih zele da izazovu svi dokazi ove vrste: ako nema nikakve razlike da li se stavlja jedan izraz iii njegova definicija, tada su isto ,dvostruko" i ,dvostruko od polovine".
A ako je ,dvostruko" - ,dvostruko od polovine", tada ce
ono [,dvostruko"] biti ,dvostruko od polovine polovine".
A ako se jos jednom umesto ,dvostruko" stavi ,dvostruko
od polovine", - u tom slucaju ce se triput reei [upravo:
triput ce se ponoviti isti izraz]: ,dvostruko od polovine polovine polovine". I [drugi primer]: ,Je li zudnja- .ZUdnja
za prijatnim?" Ali .ZUdnja je ,zelja za prijatnim". Prema
tome, ,zudnja je zelja za prijatnim prijatnog".
Svi ovakvi dokazi nalaze se, pre svega, u relativnim
izrazima, koji ne samo da imaju relativne vrste nego su i
sami relativni pojmovi, i odnose se na istu stvar. Tako je,
na primer, zelja- zelja za necim, zudnja je .ZUdnja za necim,
612

dvostruko je dvostruko od neceg, . naime dvost~uko . od

polovine. A, zatim, .pomenu.ti ~o~azt nalaz~ se. u t~r~a
koji, iako nikako rusu relativm, tpak su ~~ od .r:-vesne supstancije i oznacavaju njena stanJa~ th ~~kctJe~
ili neku njenu odredbu ove vrste,. ~ako da ~e u nJI~OVOJ
definiciji izraZen pojam te supstanctJe. Tako. Je, na .:Pnmer~
neparno" broj koji ima sredinu". Ah posto)t ,broJ
~eparni". Prem'~ tome, postoji ,broj k?ji je ~roj sto im"a
sredinu". Zatim: ako je ,prcavost" - ,tzdublJenost ~osa ,
i ako postoji ,prcav nos", - postoji, prema tome, 1 ,nos
koji je izdubljen nos".
Nekad se samo cini da se proizvode ove prazne reci,
ali to u stvari ne stoji. Ovo biva zato sto onaj koji odgovara nije naroeito pitan da li, na primer, rec ,duplo", uzeta
po sebi, znaci nesto ili ne znaci nista, i ako znaci nes~o, da
1i isto [sto zeli onaj ko pita]. ili n~sto ~go. .!o ~~lazt o~
da sto se zakl jucak odmah tzVodi. Ali posto)t pnvtd [pobtjanja], zato sto je rec ista kao i njena definicija i znaci isto.

Glava cetrnaesta
[SOLECIZAM -

GRAMATICKA, JEZICNA GRESKA]

Ranije58 je receno sta je grama~cka P"eska. M.o~e se

uciniti gramaticka greska, i izgledatt da Je ona ~CmJ.e~~
iako u stvari nije ucinjena; a moze s.e ona u styart. uctrutt,
iako tako ne izgleda. Uzmimo, na pnmer, kao sto Je rekao
[sofist] Protagora, da su imenice J.ti\Vt~ [gnev] i n:~A.fll;
[slem] muskog roda.80 Ako se za gnev kaZ~ ~a _ie ouA.o!l~~v
[pogubna, zenski rod], tada se po Protagon, c~~ ~ramatic~a
greska, iako drugima ne izgleda da se ona ctru; m~dutim
ako se [za gnev] kaze ouMJA.Evov [pogubno, srednJt rod]
- tada [drugima] izgleda da se cini gramaticka. greska:
ali se ona stvarno ne cini [po Protagori]. Jasno Je da bt
jedna izvesna vestina mogla da pro~ede ovo; .z~og toga
mnogi dokazi, iako [stvarno] nemaJU za zakl]ucak grar
maticku gresku, izgleda da je imaju, kao sto se dogada
i u slucaju pobijanja.81
613

Gotovo sve prividne jezicne greske dolaze od izraza

ME [ovo]u, a dolaze i onda kad padez ne izra.zava ni muski,
ni zenski, nego srednji rod. Rec o.Oo~ [ovaj] oznacava
muski rod, a aihTJ [ova] zenski rod; ali oiio [ovo], iako
treba da oznacava srednji rod, cesto oznacava jedan od
druga dva roda. Kao primer uzmimo: "Sta je ovo? To je
Kaliopa, to je drvo, to je Korisk." Za muski i .Zenski rod
svi padeZi su razliciti, a za srednji rod neki jesu, a neki
nisu." Cesto kad je dato oiio [ovo], izvodi se zakljucak
kao da je receno 'tOU'tOV [ovoga - akuzativ od o-Q-co~],
a isto je i kad se stavi jedan padez umesto drugog.
.
~ar~~am ~olazi O!t'da St~ je 'tOU'tO (ovo] oblik koji
Je ZaJednicki za VISe padeza. Natme, 'tOU'tO [ovo] znaci cas
o-Q-co~ (ovaj U nominativu], a cas 'tOU'tOV (ovoga, U akuzativu]. Ta znacenja treba da ima naizmenieno. Tako, kad je
u sastavu sa e<J'tL [jeste] znaci o~'to~ [ovaj, u nominativu],
a kad je _u sastavu s~ ElvaL [biti] - znaci <Jiiov [ovoga,
u akuzativu]. Na pnmer: ,Korisk je" [KoQ(axo~ an], i
"biti Korisk" [dvaL KoQ(axov].
Isto va.zi za imenice zenskog roda - kao kad je u
pitanju ono sto se zove orude [ax.Eirr}],- kao i za imenice
koje su srednjeg roda, ali padeZni nastavak imaju za .Zenski
iii muski rod. Jer, samo reci koje se svrsavaju na 0 iii na v
imaju promenu svojstvenu orudu [promenu srednjeg roda],
- kao, na primer, ;ui..ov [drvo], ax;owwv [U.Ze]; a one
[imenice] koje se tako ne zavrsavaju jesu muskog iii zenskog
roda [i imaju odgovarajucu promenu], mada mi primenjujemo neke od njih na oruda. Tako je, na primer, aaxo,..
[mesina za vino] imenica muskog roda, a xi..LVT) [posteljaJ
imenica zenskog roda. Zato ce se u ovakvim slucajevima
razlikovati slaganje sa ean [jeste] od slaganja sa dvcu
[biti].
A jezicna greska slicna je na izvestan nacin pobijanjima
koja postaju otuda sto se neslicne stvari izra.zavaju na
sliean nacin. Jer kao sto tamo [kod pomenutih pobijanja]
dolazimo do jezicne greske koja se odnosi na same stvari,
tako ovde dolazimo do jezicne greske koja se odnosi na
reei. Jer, "covek" - kao i "belo" - jeste i stvar i rec.
614

Prema tome jasno je da se treba truditi da se ~ede

zakljucak u kome ce se nalaziti jezicna greska sto dolazt od
pomenutih nastavaka pade.Za.
. .v

Takvi bi bili oblici borbenih [agomstickih softsti~kih]

dokaza, i podvrste tih oblika, i naznacene metode [koJe se
na njih primenjuju].
.
.
Ali nije od malog znacaja d~. li .s~ sasta~m de~ovt
pitanja rasporedeni tako da se sakriJe ~tlJ za koJm;t se tde,
kao sto se cini u dijalektickim dokaztm~. ~ obzrrom na
receno, o ovome pre svega valja raspravlJati.

Glava petnaesta
[RASPOREDIVANJE DOKAZA]

Prvi zahtev da se pobije protivnik jeste dU.Zina dokazivanja. Nairne, tesko je obuhv~titi jed~m pogle~?m nekoliko stvari istovremeno. Da bt se dobila ta dUZina. treba
primeniti osnovne principe. ranije ~azn~~ene." Drugt z~
tev je brzina govora. Natme, om koJI. zaostan~ ~anJe
vide pred sobom. U treei zahtev spadaJU .gnev 1 lJu~av
prema raspravljanju. Uzbudeni su uvek m~Je ~pos'?bm da
se cuvaju. Glavna pravila da se [kodv p:otivmka~ .IZazov~
ljutnja jeste pokazati mu da mu se zeli na8koditi, k~o. 1
biti potpuno bezoean. Cetvrti je zahtev .da se .stavlJ~!u
pitanja, ali da se menja njihov }ed, -:- btlo ~a tma vtse
dokaza koji vode istom ~akljuc}cu, .btlo .da tm~ dokaza
kojima se potvrduje i odnce nesto JednoJ ~tvan: ~~ to~a
izlazi da se protivnik mo:a istovreme~o cu~ati th vtse
stvari, ili njihovih kon~~rnih. s"?pro~osti. U~pste, sve ,';11~~
tode za skrivanje [svoJih mtsli] koJe su optsane ramJe,
primenljive sui na dokaze zgodne za borbu. J~r ~ovek s~
krije [upravo: krije svoju misao~, d~ ~a pro~tvmk ne bt
video, a on neee da ga protivmk vtdt, da bt ga mogao
prevariti.
Sto se tice protivnika koji odricu da odobre sve za
sta smatraju da moze poslU.Ziti pobijanju [onoga sto tvr~e]~
- njima treba postaviti pitanje negativno, kao da se zeli
v

615

dobiti suprotan odgovor, ill bar kao da se postavlja pitanje

bez _Pr~r~su.de. Jer, ~ad postoji sumnja o odgovoru koji
pr?hvnik. zeh da dob1]e, tada se onaj ko odgovara pokaZUJe manJe uporan.
A ~a~ se raspr~vljanje odnosi na posebne slucajeve,
pa protivnik dopusb nesto pojedinacno, tada cesto kad
se izvr~i indu~cija, ne tr~ba J?<>Stavljati pitanja o opstem,
nego nJeg~ va~~a upotrebl~ava~ kao nesto priznato. Nairne,
nekad om ~op .odg<?var~JU xmsle da su to sami priznali,
~ ~ako ~e C1m 1 slusaOCima, zato StO se se6aju indukcije
1 sto xmsle da o pojedinacnim slucajevima pitanja nisu
hila stavljana uzalud.
.(\. kod stvari kod kojih opste nema imena, maze se,
kad Je to potrebno, upotrebiti slicnost. Jer slicnost cesto
ostaje skrivena.
'
. D~ bi se do~ila [zeljena] premisa, nju treba staviti
u p1tan1e pored nJene kontreme suprotnosti. Ako se na
primer, zeli dobiti prihvatanje stava da eovek treba u
svemu da slusa [svoga] oca, - tada valja pitati da li u
sve~"! treba slusati [svoje] roditelje, ill ih u svemu valja ne
slusati. A ako se zeli dobiti prihvatanje stava [da treba
slusati svoga oca] u mnogim stvarima, valja pitati da li to
treba pretpostaviti za mnogo ill za malo stvari. Nairne
ako je onaj ko odgovara primoran da bira, - on ce viS~
biti ~klan d~ smatra kako to treba da bude za mnogo
stvar1. A posto su kontreme suprotnosti stavljene jedne
blizu drugih, one ce izgledati ljudima [relativno] manje i
veee, gore i bolje.
Cesto izaziva snaian privid da je [protivnik] pobijen
!lajsofistickija ujdurma onih koji pitaju: ne dokazavsi nista,
1 ume~t~ da s~ave [svoju] .P~slednju propoziciju kao pitanje,
:-.om Je kazu k~o zakljucak, kao da su dokazali da nije
1Sbna ono StO kaze onaj ko odgovara.
Sofisticki je postupak i kad se postavi jedan paradoks
pa se.. ~ poeetku iznese neko verovatno tvr<1enje, a zati~
se tr~1 ?d onoga ko odgovara da kaie sta misli, i postavlja
se p1tan1e o predmetima ove vrste u obliku: Smatras li
ti da ... ili ne smatras?" Jer ako se pitanje ~ese mec:1u

616

premise sopstvenog dokaza, iz toga, nuznim nacinom,

proizlazi [za proti~k~] ili. pob~janje ill: P.aradoks, pobijanje, ako [prottvnik] pnhvatl propoz1ClJU;, parado~s,
ako je ne prihvati i kaze da u nju i ne veruJe; a nesto
slicno pobijanju, ako je ne prihvati, ali prizna da je ona
verovatna.
Dalje kao u retorskim govorima, taka isto i u [sofistickim] p~bijanjima treba ispitati je li ono sto kafe onaj
sto odgovara kontremo suprotno bilo njegovim sopstvenim
tvrc:1enjima, bilo onome sto k~~ ill cine.. ~mi ~~ koje 0~
sam priznaje da dobra govore tb dobro cme, lh om kOJ1
obicno kao takvi vafe, iii oni koji su im slicni, ili, najzad,
oni koji stoje u kontremoj suprotnosti sa onim sto kafu
iii cine veeina ljudi, iii svi ljudi.
I kao sto cesto oni koji odgovaraju, kad osete da ce
biti pobijeni, naci.ne. jedno razliko':anie.. ll: t~c~ koja im
mora doneti pobiJanJe, - taka om kOJl tspttUJU ~eba. s
vremena na vreme da pribegnu tome sredstvu protiv omh
sto im cine prigovore, naznacujuci da ako ih prigovor
pogac:1a u jednom smislu, on ih n~ pogac:1a u ~gom,;. ~
oni su stvar shvatili u drugom sxmslu, - kao sto to ctm
Kleofon u [izgubljenoj tragediji] Mandrobulu. 88
Isto taka treba naglo prekinuti svoj dokaz i preseei
ostale napade [kad onome ko pita zapreti .opasnost d~
bude pobijen od onaga ko odgovara]. Mec:1utlm, ako onaJ
ko odgovara ova [ovakvu nameru svoga protivnika] predvidi, on treba da je preduhitri i da joj se suprotstavi.
Nekad treba upraviti napade protiv stvari razlicitih od
one 0 kojoj je rec, ako se ova ne moze napasti, - kao sto
je ucinio Likofron, kad mu je stavljeno u duznost da
slavi liru.87
Nasuprot tome, onima koji hoce da znaju protiv cega
se upravlja napad, - posto se uopst: pr.etp~stavlj.a ~a
treba poloziti racuna o uzroku, 08 a P?st~ tzrazavanJe tzvesnih tacaka budi ve6u opreznost protivntkovu, - kazace
se da se ima samo uopste u vidu ishod pobijanja, upravo
protivurecnost teze. At? zn.a~i: nastojavace. se da se o~rekne
ono sto je teza potvrdtla, th da se potvrdl ono sto Je ana

617

odrekla. Ali se nete taeno odrediti da se poku8ava utvrditi

da je nauka o konkretnim suprotnostima ista, ili da nije ista.
Najzad, ne treba pitati o [svom sopstvenom] zakljucku
kao o premisi. A neke zakljucke nikako ne treba postaviti
kao pitanja, nego ih treba uzeti i njima se sluZiti kao da
su priznati.

Glava sesnaesta
[RESENJE PARALOGIZAMA]

Objasnili smo odakle se uzimaju pitanja, i kako treba

stavljati pitanja u sofistickim disputima. Zatim moramo da
raspravljamo 0 odgovoru, i da izloZim.o kako treba resavati
sofizme, sta treba resavati, i cemu su korisni ovakvi [sofisticki] dokazi.
Oni su korisni za filozofiju iz dva razloga. Pre svega,
posto se oni najceste osnivaju na govoru, oni nas stavljaju
u bolji polozaj da vidimo u koliko je smisla uzeta svaka
rec, i [pomafu nam da bolje razumemo] sta u istom, a sta
u razlicitom smislu vafi kod stvari i kod [njihovih] imena.
Drugo, [sofisticki dokazi korisni su] za istraZivanja
koja sami cinimo. Nairne, onaj ko je lako naveden od
drugog u zabludu, a to ne opafa, cesto se izlafe opasnosti
da i sam isto pretrpi od samoga sebe.
Na tretem i poslednjem mestu, ti dokazi su jo8 korisni
za to da onaj ko se njima sluzi stekne glas kako je izvezban
u svim stvarima i kako ni u jednoj nije neiskusan. Nairne
~maj ko uzim~ ucesee u raspravljanjima, a kritikuje ih:
~ak~ ne zna .msta ~dret'leno da k~e o njihovoj jalovosti,
~zazt~'a sumnJu da b1 tesko6e na koJe ukazuje mofda mogle
1mati za uzrok ne [njegovu] temju za istinom, nego [njegovu] neiskusnost.
Onima koji odgovaraju bite jasno kako treba odvracati na ovakve dokaze, ako je istina da je tacno ono sto
~mo ranije rekli o mestima odakle proizlaze paralogizmi,
1 ako smo dovoljno razlikovali razlicite vestine koje sofisti
upotrebljavaju u svojim pitanjima.

618

Ali nije isto, s jedne strane uzeti jedan dokaz, i videti

i objasniti njegovu neodrZivost, a, s W.:Uge strane, ~~
pitanje [koje se odnosi na taj dokaz] moe1 brzo odvratitl.
Jer ono sto znamo, eesto ne znamo, - ako se to na drugo
me~to stavi." Kao sto se u drugim stvarima brzina pojacava
vezbanjem, tako [se ona pojacava] i u dokazima; sto~~ ak~
jasno vidimo jednu stvar, a nemamo iskustva o nJOJ, m1
temo cesto propustiti zgodan trenutak. I eesto se ovde
dogada ono sto se dogat'la sa geometrijskim figurama.
Nairne, ponekad, posto smo analizirali figuru, ne mozemo
vi8e da je sastavimo. Tako je i u pobijanjima: i ako znamo
otkud dolazi veza dokaza, mi smo u zabuni kako treba
da obesnaZimo dokaz.

Glava sedamnaesta
[0 PRIVIDNIM RESENJIMA SOFIZAMA]

Pre svega, kao sto kafemo da ponekad valja pretpostaviti verovatan dokaz istinitom dokazu, isto. t.a~~
treba katkad pre resiti dokaze na verovatan, nego na 1stimti
nacin. Uopste sa eristicarima [sofistil_J;ta koji se pre~?~~]
ne treba se boriti kao sa ljudima kOJl [stvamo] pob1JaJU
[protivnicka misljenja], nego kao sa lj~dima koji t~ smD:o
prividno cine. Nairne, mi kafemo da om ne do.kazuJU .s~oJe
zakljucke, i zato se ispravljanje mora postarati .~a ?m 1 ne
izgledaju kao da to cine [da stvamo vrse pob1Janja].
Ako je [istinito] pobijanje jedna nedvosmislena protivrecnost koja polazi od izvesnih Cinjenica, - neee biti
potrebno da se u njemu cine razlikovanja u izrazima, da
bi se izbegle amfibolija i homonimija. Jer, gde se dve
poslednje nalaze - nema silogizma [do~aza] ..Ne postoj~
nikakav drugi razlog da se dodadu razhkov~nJ~, sem ta)
da dobijeni zakljucak ima izgled pravog pob1JanJa. Dakle,
treba se cuvati, ne pobijanja, nego privida pobijanja. posto
ispitivanje koje primenjuje amfibolije i homoni~e .lZ~~e,
kao i sve druge prevare ove vrste pomracUJU 1st1mto
pobijanje, i cine neizvesnim ko je pobijen, a ko nije pobijen.

619

A J>?Sto [sagovornik] ima pravo na kraju, kad se doc:1e do

zakljucka, da kaZe da je [njegov] protivnik odrekao ne
zakljucak koji je on sam potvrdio, nego samo dvosmisleni
[ho~o~mni] zakljuca_k, - cak i ako se pretpostavi da je
[protivnik] doveo SVOJ dokaz do istog zakljucka [sto znaCi
da p~otivnikov zakljucak nije dvosmislen], - ostaje sumnja
~a li ~e ~sagovornik] .b~o.pobijen. Jer, postoji sumnja da
h protivmk sad govon 1stinu. Mec:1utim, ako bi se nacinilo
r~likovanje, i ako bi se protivniku stavilo pitanje o homontmnom izrazu ili o amfiboliji, pobijanje ne bi vise bilo
neizvesno. Jos vise: bio bi postignut cilj kome teze eristicari
- doduse danas manje nego nekad, - a koji se sastoji
u toll!e da pitani odgovara sa ,da" ili sa ,ne". Ali sad
[u n~se. vreme~, kad _oni _koji postavljaju [svoja] ispitivanja
ne p1ta1u ~ravilno, p1tam mora da doda nesto svom odgovoru, da b1 poprav1o nedostatak stavljene propozicije. Jer
kad onaj _ko pita cini potrebna razlikovanja, onaj ko od:
govara pnnuc:1en je da odgovara samo sa ,da" i ,ne".
. . _Ako s:. pr~tpostavi da je dokaz koji zavisi. od homontmtJe pob1JanJe, tada onaj ko odgovara neee mo6i da
i~beg~e da ~a neki nacin bude pobijen. Jer, kad su u
~ttanJU stvart koje se vide, onaj ko odgovara prinuc:1en
Je ~a odriee izraz koji je tvrdio, i da tvrdi . onaj koji je
odncao.

d:

poprave ovu teskocu, nije

. A ono c~e ~eki ~oee
m o~v ka~e konsti:vOm ne kazu: ,Korisk je [u isto vreme]
mUZic~r 1 ~e-m_uncar", ~~go: ,ovaj Korisk je muzicar,
~ ov_aJ VKo~sk ~e ne-muztcar". Jer, reei: ,ovaj Korisk"
tsto _1e ~to 1 r~: ,ovaj Kori~k je ne-muzicar", ili: ,ovaj
Konsk Je muztcar", - a to Je ono sto [sagovornik] isto~remeno tvrdi i odriee. Ali moZda ,ovaj Korisk" ne znaci
1sto u obe recenice. Jer ovde ni ime [Korisk] nema isto
znacenje. Prema tome, postoji jedna izvesna razlika. Ali
bilo. bi besmisle_no dati jednoj od tih licnosti prosto ime
!<onsk, a drugoJ dodati ,izvestan" ili ,ovaj". Nairne, oba
1m~na ne Pt?P~daju vise jednoj licnosti nego drugoj, jer je
svejedno kOJOJ se ono pridaje.

Mec:1utim, posto ostaje neizvesno je li onaj ko ne

razlikuje smisao amfibolije pobijen ili nije pobijen, i posto
je u dokazivanjima dopusteno ciniti razlikovanja, jasno je
da je zabluda dopustiti ispitivanje u apsolutnom smislu i
bez postavljanja razlika, -.tako da, u to~ sl~caju! ak~ ~e
sam sagovornik, tada bar nJegOVO obrazlozenJe daje pnv1d
da je on pobijen. Medutim, cesto se dogac:1a, i a~o s~govor
nik vidi amfiboliju, da se on usteze da se posluit ovtm razlikovanjima, zbog velikoga broja onih koji postavljaju takva
pitanja, - kako ne bi izgledalo da svud pravi tesk~.
Nairne, i ako sagovornik nije mislio da je to tacka oko koJe
se okreee dokaz, on ce cesto izloziti sebe paradoksu. Prema
tome, tamo gde je razlikovanje dopusteno, ne treba se
ustezati [da se ono primeni], kao sto smo ranije kazali.70
Ali ako se od dva pitanja ne bi nacinilo jedno pitanje,
ne bi postao ni paralogizam koji proizlazi iz homonimije
i iz amfibolije, nego bi iii postalo jedno pobijanje, iii [ne bi
postalo] nikakvo [pobijanje]. Jer, u cemu se razlikuje pitati
da li su Kalija i Temistokle muzicari, i pitati da li oba,
iako razlicite licnosti, imaju samo jedno ime? Nairne, ako
ime izraiava vise od jedne stvari, stavljeno je vise od jednog
pitanja. Ako nije pravilno traiiti da se na dva pitanja da
prosto jedan odgovor, ocevidno je dane dolikuje dati prost
odgovor na jedno homonimno pitanje, - i to cak ni u
slucaju ako je predikat istinit za sve subjekte, kao sto neki
misle. J er to bi bilo potpuno isto, kao kad bi se postavilo
pitanje: ,Da li su Korisk i Kalija kod ku6e, iii nisu kod
kuce?" - i to pretpostavljajuCi da su oba prisutni iii da
nisu prisutni. Nairne, u oba slucaja ima vise recenica, jer
time sto je istinito re6i [da su kod kuce], pitanje ne postaje
jedno. Mogle bi se postaviti mirijade drugih pitanja, na
koja bi se moglo istinito odgovoriti sa ,da" iii ,ne". Alina
njih ne treba odgovoriti samo jednim pitanjem, jer bi se
time unistilo svako raspravljanje. To je isto kao kad bi
razlicite stvari dobile isto ime. Ako, dakle, ne treba dati
jedan odgovor na dva pitanja, ocevidno je da u slucaju homonimnih [dvosmislenih] pitanja ne treba odgovoriti sa
da" iii ne". Jer, govoriti tako ne znaci nikako odgovarati,

"

620

"

621

nego prosto govoriti. Ali oni koji raspravljaju drze to u

~eku ruku z.a ?vdgovor, zato sto ne zapaZaju posledicu koja
IZ toga pr01sttce.
Ka? st? smo re~,71 kao sto ima nekih pobijanja koja
[u stvanJ ~su. to, ali IZgleda da jesu, - na isti nacin i izvesna resen1a ~gleda da.su to~ ali nisu [prava] resenja. 1 to
~u. ~na [r~se~Ja] za ~OJa kazemo da ih treba, pre nego
tstiru~a resenJa, d~~eti pri agonistickim razlaganjima i u
slucaJU kad se pobtJa dvostruki smisao jednog izraza.
v
Kao odgo~,?r na ono sto izgleda istinito treba reei:
[,~to s~ ~ene tice] neka tako bude". Jer, na taj nacin, ima
naJIDaDJe IZgleda da postane laZno pobijanje.
Ako je [sagovornik] primoran da kaZe nesto paradoksno, on tada treba da se narocito pobrine za to da
do~a ~svon;te odgov~~]: ,i.zleda". Nairne, tako ne6e izgledati ru da Je on pobtJen, ruti da brani neki paradoks.
. A J?OS~O !~ 7!":sno vono sto .se. podr~eva pod "traZenJ~~. J?nnc1p~ , 1 posto se rmsh da svtm sredstvima treba
urustiti prermse koje su bliske zakljucku, - treba odreci
d~ .se vodobr~ n~kev!ll.edu nj~a [premisama], navodeei da
b1 mace protivruk cmto , trazenje principa".
. . . Isto ~ako, kad pro~ivnik od nas traZi jednu propoZ1?1JU,- 1 to takvu da Je ona numa posledica nase teze
~h da je pogresna iii paradoksna, - treba re6i da je on~
~~ta kao teza. Jer, nuzne posledice jedne teze izgleda da
erne deo same teze.
. Kad je,. dalj.e, opste [univerzalno] uzeto ne pod [jedru~ odrederum] ~enom, neg? na osnovu poredenja, valja
r~ v da ga [?naJ ko postavlJa pitanja] ne uzima u zakljucku u S?JIS~u u ko!lle smo ga odobrili, kao ni u smislu
u k?me. ga Je. ~an;t on 1zneo u premisi. J er na tome se cesto
osruva 1 pob1JaDJe.
Ako su ti putevi [odbrane] zatvoreni treba pribeei
argument~ ?a protivnik nije pravilno dokaz'ao zakljucak i
suprotstavtti ~u se pom~u ranije utvrdenih razlikovanj;. 1a
. U sl~c~JU ka~. su tmena uzeta u svojstvenom smislu
valJa, nuzrum nacmom, odgovarati iii prosto, iii ciniti

622

razlikovanje. Pobijanje moze proizaci kad su u propozicije

upletene neke stvari koje se pretpostavljaju,7' kao kad se,
na primer, ne pita jasno, nego u skracenom [nepotpunom]
obliku. Uzmimo kao primer: ,Je li ono sto pripada Atinjanima svojina Atinjana? - Da. - Tako je i u drugim
slucajevima. Ali pripada li covek zivotinjama? - Da. Dakle, oovek je svojina zivotinja." [U ovoj sofizmi] kaZemo
da covek pripada zivotinjama, zato sto je zivotinja, [u
smislu u kome kaZemo] da Lisandar pripada Spartancima,
zato sto je Spartanac. Vidi se, dakle, da, kad je premisa
nejasna, nju ne treba jednostavno odobriti.
Kad se o dve stvari711 opste pretpostavi da, ako je
jedna istinita, i druga je istinita nuznim nacinom, ali ako
je druga istinita, prva nije istinita nmnim nacinom, - u
tom slucaju, ako se postavi pitanje koja je od dve stvari
istinita, moze se dopustiti da je to ona koja ima manji
obim. Nairne, teze je zakljuciti polazeei od veeega broja
premisa.
A ako sofist pokusava da navede da se prihvati kako
jedan izraz ima kontremu suprotnost, a drugi je nema, pod pretpostavkom da je njegovo tvrdenje istinito, trebalo
bi reCi da svaki od izraza ima kontremu suprotnost, ali
da jedna od kontrernih suprotnosti nema imena.
A posto bi gomila - za neka svoja tvrdenja - rekla
da se vara onaj ko se sa njima ne slaZe, a to ne bi rekla
za druga tvrdenja, kao na primer, za sva ona po kojima
je misljenje podeljeno Ger, na primer, gomila nema nikakvo jasno ubedenje 0 tome da li je dusa zivih bica
propadljiva ili besmrtna), u svim slucajevima gde se ne
vidi u kome se smislu pretpostavljena premisa obicno
uzima, treba odgovoriti: ,kao misli" [,maksime", ,sentencije"] Ger gomila naziva imenom ,misli" i istinita misljenja
i opste negacije) ili kao [nmni stav]: ,dijagonala je inkomensurabilna". U svim slucajevima gde su podeljena
gledista o istinitosti [jednog stava], najbolje se moze izbeei
dokaz kad se promene reci. Posto je nejasno u kome
je od dva smisla premisa istinita, neee izgledati da se
postavlja sofizma, a p<>Sto su misljenja podeljena, neee

623

izgledati da se upada u zabludu. A promena izraza ucinice

dokaz neoborivim.
Naposletku, uvek, kad sagovornik predoseti jedno
pitanje, on treba da krene ispred prigovora [da preduhitri
prigovor] i da prvi govori. Tako ce se najuspesnije dovesti
u zabludu onaj ko pita.

Na kraju, postoji velika razlika u tome da li se jedan

dokaz resava kad je neko [sagovornik] pitan, iii kad nije.
Nairne, tesko je predvideti [zamke]; medutim, lakse ih je
videti u dokolici [kad se ima vremena za razmisljanje].

Glava osamnaesta

[RESENJE POBIJANJA KOJA DOLAZE OD

HOMONIMIJE I AMFIBOLIJE]

[PRAVILNO RESENJE SOFISTICKIH SILOGIZAMA]

Pravilno resenje sastoji se u tome da se ucini ocevidnim pogresno zakljucivanje, na taj nacin sto se pokazuje od
koje vrste pitanja zavisi zabluda. A pogresno zakljucivanje
uzeto je u dvostrukom smislu Ger pogresno se zakljucuje
ill ako je dobijen pogresan zakljucak, ill ako zakljucivanje
izgleda da je istinito, ali nije takvo). A posto je tako,
postojaee resenje o kome smo govorili, a i ispravljanje
prividnog dokaza koje se sastoji u tome da pokaie na
kome se pitanju osniva privid.
Tako se dogada da se unistavanjem [negiranjem]
resavaju dokazi koji su istinita zakljucivanja, a da se razlikovanjima resavaju prividni dokazi.
Ali posto medu dokazima koji su [prava] zakljucivanja78 jedni imaju istinit, a drugi laian zakljucak, dokazi koji su laZni zbog njihovog zakljucka mogu biti
reseni na dva nacina. To se moze uciniti kad se [u isto
vreme] unisti [negira] jedna od traienih premisa,71 i kad
se pokaie da se zakljucak ne odnosi onako kao sto se
kaie.78 Medutim, oni [dokazi] koji su laini zbog njihovih
premisa mogu biti reseni samo unistenjem [negiranjem]
jedne od premisa, posto je zakljucak istinit.
Zato, ako zelimo da oborimo jedan laian silogizam,
moramo prvo da vidimo [da ispitamo] da lion zakljucuje
ill ne zakljucuje.7i Zatim, moramo da razmotrimo da li je
zakljucak istinit iii laian, da bismo mogli resiti dokaz iii
deleei ga, ill unistavajuci ga [negiraju6i ga], - i to unistavajuCi ga na jedan ill na drugi od ranije naznacenih
nacina.80
624

Glava devetnaesta

Od pobijanja koja se osnivaju na homonimiji i amfiboliji, jedna sadrze pitanje koje ima nekoliko smisla, a
druga zakljucak sa vise znacenja. Tako, na primer, u dokazu ,onaj ko cuti govori" - zakljucak je d~osmislen~ a
u dokazu ,onaj ko saznaje ne razume ono sto sazna]e"
- jedno od pitanja sadrzi amfiboliju.
A dvosmisleno je cas istinito, a cas nije; ono znaci
nesto sto jeste i nesto sto nije.
Uvek kad postoji mnoZina smisla u zakljucku, pobijanje teze [sagovomika] dobija se samo ako sofist uzme. u
obzir i protivrecnost [sagovomikove] teze, - kao sto Je,
na primer, slucaj u dokazu ,slep videti"81. Nairne, be~
protivrecnosti nije bilo pobijanja. Ali, uvek kad posto]l
mnozina smisla u pitanjima, nije nuzno odricati prvo premisu koja ima dva smisla [da bi se dobilo pobijanje]. Jer
ona [ta premisa] nije bila cilj dokaza, nego samo sredstvo
pomoeu koga on postaje.
Od pocetka treba odgovarati, obracajuci painju na
dvosmislenost i u izrazu, i u govoru, i reei da je u jednom
smislu ovako, ali da u drugom smislu nije. Tako, na primer, [valja reci] da je [izraz] ,cuteei govoriti" moguc u
jednom smislu, a nemoguc u drugom. I [isto tako valja reei
da je moguca] u jednom smislu [propozicija]: , Treba
raditi ono sto treba da je uradeno"' a da u drugom smislu
[ona] nije moguca, posto ,ono sto treba da bude uradeno"
ima vise znacenja.
Ako se u pocetku [dvosmislenost] previdela, tada pri
zakljucku valja tako uciniti ispravku, da se pitanju stavi
40 Organon

625

dodatak. Tako se, na primer, k3Ze: ,Je li mogu~e ~teei

govoriti?" - ,Nije, ali je to mogu6e kad se govori o ovoj
stvari koja 6uti." lsto se postupa i kad se vise znacenja
nalaze u premisama. Na primer: ,Dakle ne razume se ono
sto se zna? - Da, ali ne kad se tako [na odredeni nacin]
zna. " 81 Jer, nije isto reCi: ,oni koji znaju ne mogu razumeti
ono sto znaju" i kazati: ,oni koji znaju na odredeni nacin
ne mogu razumeti ono sto znaju." Uopste, [onaj ko
odgovara] valja da se bori, cak i ako [protivnik] apsolutno
[nedvosmisleno] izvodi zakljucak. Nairne, [onaj ko odgovara] treba da k3Ze da ono sto je [protivnik] negirao nije
stvar koju je on sam izrekao, nego samo njeno ime, i da,
prema tome, nema pobijanja [to jest: protivnik ga nije
pobio].
Glava dvadeseta
[RESAVANIE POBIJANJA
OSNOVANIH NA PODELl I SASTAVLJANJU]

Jasno je kako treba resavati pobijanja osnovana na

podeli i sastavljanju. Nairne, ako govor ima razlicit smisao,
- prema tome da li je podeljen ill sastavljen, - tada, cinl
sofist izvede zakljucak, treba uzeti izraz u suprotnom
smislu.83
Sva [sofisticka] rasudivanja kao sledeea osnivaju se na
sastavljanju i na podeli. ,Je li onim Cime si video ovog
coveka udarenog, on bio udaren?" 1: ,Jesi li ga ti video
onim cime je on bio udaren?" Ovaj paralogizam saddi
u svojim pitanjima nesto dvosmisleno, ali se [u stvari]
osniva na sastavljanju. A znacenje koje se osniva na podeli
[reci] nije dvosmisleno, posto podeljeni govor nije vise isti,
- sem ako se ne pretpostavi da je izraz koji je izgovoren,
zbog naglasavanja [akcentiranja] - kao ISQo; [breg] i
iSQO; [granica] - izraz sa dvojakim smislom. U napisanom
oblillu rec je ista, kad je napisana istim slovima i na isti
nacin, - i cak i tu se sada stavlja znak da hi se obelezio
izgovor,- ali reci, onakve kakve su izgovorene, nisu iste.
Tako deljenje nije dvosmislenost. Prema tome, jasno je da

626

se sva pobijanja ne osnivaju na dvosmislenosti, kao sto

neki tvrde.
Onaj ko odgovara treba da podeli reci, jer nije isto
reei: Video sam svojim oeima jednog udarenog coveka",
i Video sam jednog coveka, udarenog svojim ocima."
" A dokaz Eutidemov&' [ima za zakljucak]: ,Ti, koji
si sad u Siciliji, znas da ima trijera86 u Pireju."
Zatim, drugi primer: ,Da li dobar covek koji je obu~ar
moze biti rdav? - [Ovde se podrazumeva odgovor: ne].
- Ali dobar covek moze biti rdav obuear; dakle, dobar
obucar biCe rdav." [Jos jedan primer:] ,Da li je dobro
uciti ono sto je dobro znati? - [Odgovor: da]. - Ali
znanje zla je dobro; dakle, zlo je dobar predmet za ucente.
- [Odgovor: da.] - Ali zlo je i zlo i predmet za ucenJe.
Tako je zlo rdav predmet za ucenje. Ali, dobro je znati
zlo." [Opet jedan primer:] ,Je li istina reei sad da si ti
roden?- [Odgovor: da.]- Dakle, ti si sad roden." Kad
je ovaj isk~ podelj~n'. on ima ~~o. ZI?-aeenje: N~~
istina je reCi sad da s1 t1 roden, ah mJe tstma reet da st ti
roden sad. [IIi primer:] ,Hooes li ti nesto sto moze8, i
kako mozes, ida ucinis? [Odgovor: da.] - Kad ne svira8
u kitaru, ti imas sposobnost da svira8 u kitaru. Dakle, ti
mozes da sviras u kitaru, ne sviraju~i u kitaru." U stvari,
nema se sposobnost da se svira u kitaru kad se ne svira
u kitaru, nego samo kad se to ne cini, ima se sposobnost
da se to cini.
Neki resavaju ovo poslednje pobijanje i na drugi nacin. Ako je bilo priznato da se radi onako kako se moze,
iz toga, karu oni, ne proizlazi da se svira u kitaru kad
se ne svira u kitaru. Nairne, nije bilo priznato da se nesto
cini na sve nacine na koje se to moze ciniti,- i nije isto
ciniti to na nacin na koji se moze, i ciniti na sve nacine
na koje se moze. Ali oeevidno je da ovo resenje nije dobro.
Jer isto je resenje dokaza koji zavise od istoga mesta.
Medutim ovo resenje neee se primeniti na sve slucajeve
ove vrst~ ni na sve nacine na koje se stavljaju pitanja;
ono v3Zi protiv onoga koji pita, ali ne protiv njegovog
dokaza.

627

Glava dvadeset prva

[RESENJE POBIJANJA
KOJA DOLAZE OD NAGLASAVANJA - AKCENTIRANJA]

Ne postoje paralogizmi koji se osnivaju na naglasavanju [akcentiranju] - biii oni napisani, iii govoreni, sem, mozda, vrlo malo njih, i to ove vrste kao sto je
sledeci: ,Je li tamo gde ti stanujes kuca? - Da. - Je li
ti ne stanujes - negacija od ti stanujes? - Da. Ali ti
si rekao da je tamo gde ti stanujes kuca. Dakle, kuea je
negacija." Jasno je kako se resava [ova tesko6a]. Nairne,
kad se izgovara sa ostrim naglaskom [spiritus asper], rec
ne znaci isto kao kad se izgovori sa mekim naglaskom
[spiritus Ienis].
Glava dvadeset druga
[RESENJE POBIJANJA KOJA SE OSNIVAJU
NA OBLIKU GOVORA]

J asno je i kako treba odbiti ove paralogizme koji se

osnivaju na istom izraZavanju onoga sto nije isto. Nairne,
mi za to imamo razlicite kategorije. Tako se onaj od sagov.ornika koji je bio ispitivan saglasio da jedan termin koji
izraZava jednu supstanciju nije pridan drugoj stvari. Medutim, drugi je [sagovornik] pokazao da je ono sto je
ustvari kvantitet iii relacija pridato nekoj drugoj stvari,
ali da to, zbog nacina govora, izgleda da oznacava supstanciju. To, na primer, biva u sledecem dokazu: ,Moze
li se isto u isto vreme i ciniti i biti ucinjeno? - Ne. Ali nesto se moze videti, i isto u istom odnosu [moze] biti
videno." [Jos jedan primer:] ,Je li trpljenje [pasivnost]
delar~.je [aktivnost]? Ne. - ali tada: ,on je isecen',
,on Je ispeeen', ,on je aficiran', - jesu slicni izrazi, i
svi oni oznacavaju trpljenje; a opet ,govoriti', ,trcati',
,videti' slicni su jedan drugome izraZajno [naime, svi oni
i:a-aZavaju akciju], ,Videti' je opaZanje, i prema tome je,
u isto vreme, trpljenje i delanje."

628

Medutim, ako se pretpostavi da u naznacenom primeru, - posto se [sagovornik] saglasio s tim da se ne

moze u isto vreme ista stvar ciniti i biti ucinjena, - [on
dalje] tvrdi da se ta stvar u isto vreme moze videti i biti
videna, on jos nije pobijen ako kaZe da ,videti" nije delati
nego trpeti. Jer i ovo pitanje treba dodati, iako slusalac
pretpostavlja da je ono vee prihvaceno, kad je prihvaceno
da je ,seci"- ,ciniti", da je ,biti secen"- ,biti cinjen'\
a da je tako i sa svima drugim stvarima koje se na isti
nacin izraZavaju. Sfun slusalac dodaje ostalo, misleei da je
znacenje isto. Ali, znaeenje nije isto, vee se samo cini da
je takvo, posto je govor slican.
..
Ovde se dogada isto sto i kod homonima. Kad su u
pitanju homonimne stvari, onaj ko je nevican dokazivanju
misli da je sofist odrekao stvar koju je tvrdio, a ne samo
ime [rec]. Medutim, i ovde je potrebno [postaviti] novo
pitanje: da li je iskazan homonimni izraz samo u jednom
smislu. Jer, samo ako se ovo prihvati, postojace pobijanje.
Dokazi slicni prethodnima jesu sledeei. [Pita se, na
primer:] ,da li se izgubilo ono sto se najpre imalo, a sto
se potom nema. Jer, onaj ko je izgubio samo jednu kocku,
ne6e imati vise deset kocaka. " 86 U stvari, neko je izgubio
samo ono sto vise nema, ali sto je ranije imao; medutim
nema nikakve nmnosti da je on izgubio toliko stvari m
u tolikom broju. Tako se pitanje odnosilo na ono sto
neko ima, a zakljucak [se odnosio] na kolicinu stvari koju
ima, - jer je deset kolicina. Ako bi se, dakle, u pocetku
pitalo da li je neko izgubio onoliko stvari koliko je ranije
imao, a sad ih vise nema, sa time se niko ne bi saglasio
drukcije nego ovako: iii onoliko [stvari koliko je imao] iii
samo jednu od tih stvari.
[A ima i drugi primer:] ,Covek moze da da ono sto
nema, jer on nema samo jednu kocku. " 87 U stvari, ono sto
je covek dao nije ono sto nije imao, nego nacin na koji on
to nije imao, upravo samo jednu [kocku]. Izraz ,samo" ne
znaci ono [individualnu supstanciju], i nista kvalitativno, i
nista kvantitativno, nego znaci samo odnos prema necem,
upravo da nesto nije zajedno sa drugim. To je isto kao

629

kad hi na pitanje: ,Moze li neko dati ono sto nema?"

odgovor hio odreean; pa se, zatim, pitalo moze li neko
hrzo dati neki predmet kad ga nije hrzo imao; i najzad
se, na potvrdan odgovor, zakljucilo da covek moze dati
ono sto nema. Oeevidno je da se [u stvari nista] nije
zakljucilo. Jer, ,hrzo dati" ne znaCi dati izvesnu stvar, vet
dati je na izvestan nacin. A jedna stvar moze se dati na
nacin na koji se nije imala. Tako, na primer, ona se mogla
imati sa zadovoljstvom, a mogla se dati sa zalo~.
Slicni [dokazima o kojima smo govorili] jesu svi slede6i: ,Moze li se udariti rukom koja se nema, ill moie
li se videti okom koje se nema? Jer, nema se samo jedna
ruka ill samo jedno oko."
Neki resavaju ove paralogizme na taj nacin sto govore da onaj ko ima vise od jednog oka ill vise od neke
druge stvari ima takoc1e samo jedno oko.
Drugi ovo [ove paralogizme] resavaju kao [sto resavaju
pohijanje dokaza:] ,Covek ima ono sto je dohio." Nairne,
jedan [od dva protivnika] dao je samo jedan jedini kamencic,
a drugi, karu oni, ima od njega samo jedan jedini kamencic.
Drugi, mec1utim, odmah negiraju pitanje, i karu da se
more imati ono sto se nije dohilo. Uzmimo kao primer:
posto se dohilo slatko vino, moze se imati kiselo vino,
alco se ono pokvarilo onda kad je primano.
Ali, kao sto smo vee .ranije88 rekli, sva ova resenja
upravljena su coveku, a ne njegovom dokazu. Jer, kad hi
to hilo [pravo] resenje, tada, ako se prihvati suprotna propozicija, ne hi se moglo naci resenje, kao sto se dogac1a
u drugim slueajevima. [Uzmimo da je resenje:] ,Ovaj izraz
je istinit u jednom smislu, a ne-istinit u drugom smislu",
- tada, ako [onaj ko odgovara] potpuno prihvati izraz,
sleduje zakljucak [sofista]. Mec1utim, ako zakljucak ne sleduje, to neee hiti resenje. A ono sto tvrdimo o prethodnim
primerima, jeste da nije dat nikakav dokaz, i kad se sve
premise sofista prihvate.
Ovde spadaju i sledeCi dokazi: "Je li neko napisao ono
sto je napisano?- [Odgovor: da.] -Ali sad je ono sto

630

je napisano - naime da ti sedis - Iaino ~vrc1enje. Ali

ono je hilo istinito, onda kad je hil~ nap1sano. J?akl~
tvrc1enje koje je hilo napisano jeste u 1sto ~erne ~~~o. 1
istinito. "" [Ovaj primer je sofizam.] Jer, laznost 1h IStlnitost jednog tvrc1enj~ ill jedno~ ~~lje~j~ n~ oznacava
supstanciju nego kval1tet [tvrc1enJa ill miSIJe~Ja~. !er, na
tvrc1enje primenjuje se ista primedha kao na miSlJenJe.
[Primer:] ,Je 1i ono sto uci onaj ko uci - ono sto
on uci? - [Da.] -Ali on uci hrzo ono sto je sporo.~
Ovde nije receno sta uci [onaj ko uci], nego kako [na kOJl
nacin] uci.
Drugi primer: ,Da li se gazi nogama ono sto se prelazi hodajuci?- [Da.]- Ali hoda s~ celoga dana.~ Ov~e
nije govoreno o onome po cemu se 1de [o mestu IdenJa]
nego o vremenu kad se ide.
A kad se kaZe ,piti pehar", time se ne oznacava ono
sto se pije, nego ono iz cega se pije.
[Drugi primer:] ,Zna li se ono sto se zna, ill zato
sto je to nauceno, ill z~to sto je to pr~n~c1eno? - [Da.] Ali pretpostavimo da Je <;>d .dve ~tvan Jedna p~onac1~na, !
druga naucena; ohe stvan msu v~ pron~c1~ne, m ~aucene..
U stvari ono sto se zna" znacx u zaklJucku celmu stvan,
'"
v
a u propoziciji
svaku stvar pojed"macno
uzetu.
[Pomenimo] i dokaz da postoji ,treei covek", razlicit
od coveka po sehi" i od pojedinacnih ljudi!0 [Ali to je
sof~a]. Nairne, covek i svaki opsti predikat ne znaci pojedinacnu supstanciju, nego [znaci] kvali~~t, ill kv~n~tet,
ill odnos, ill koju drugu ovakvu ~ategonJ~ I.sto Je ~ ~~
pitanjem: ,Da li su Korisk muzxc~r !<-onsk 1stovetni..ill
razliciti?" Jer, ,Korisk" izrazava poJedinaenu supstanciJ~,
a muzicar Korisk" kvalitet, tako da se ovaj ne moze
od;ojeno posmatrati. Ali, odvojeno .posm~~anj.e opst~g
pojma ne cini ,treeeg coveka"' neg~ njeg~ Cim pnznavanje
da je covek individualna supstanCIJa. Namie, ,covek kao
takav" ne moze hiti pojedinacna supstancija, kao sto je to
Kalija. I nicem ne h~ sl~ilo tvrditi da je .~no sto je o~vo
jeno posmatrano ne mdxVIdualna supstanCIJa, nego kvalxtet.

631

Jer uvek bi jos postojalo Jedno, van mnozine stvari ito bi

b~o ~vek. Ocevidno je da ne treba prihvatiti da j~ zajedmcki predikat ~vih individua jedna individualna supstancija,
nego treba r~1 da on znaci kvalitet, iii kvantitet iii neku
drugu kategoriju te vrste.
'

Glava dvadeset treca

[GLAVNO PRAVILO
ZA RESAVANJE POBIJANJA OSNOVANIH NA GOVORU]

Uopste r~senje dokaza koji se osnivaju na govoru

uvek. 6e. se dati pomoeu suprotnosti onome od cega zavisi
[proti~k,?v] dokaz. Ako se dokaz, na primer, osniva na
sas~avlJanJu, resenje se sastoji u razvijanju, a ako se [dokaz]
osmva na razvijanju, resenje se sastoji u sastavljanju.
Ako dokaz zavi~i o~ ostrog akcentiranja, tada resenje
lez1 u mekom akcentuanJu, a ako [dokaz] zavisi od mekog
akc~ntiranja, resenje je ostro akcentiranje. Ako se dokaz
osmva !la ho-?Ionimiji, on se moze resiti ako se upotrebi
~uprotni te~: Tako, na primer, ako je zakljuceno da je
Je~a stvar b~ztvotna, tr.eba osporiti svoju raniju negaciju
d~. J~ stvar hila t.akva~ 1 pok~ati u kome je smislu ona
ozr~lJena. A ako Je receno da Je stvar bezivotna, i ako je
~sof1st] za~jucio da je ona ozivljena, treba pokazati kako
Je ona beztvotna. Isto vaii i u slucaju amfibolije. A ako
~e ~okaz osn!va na slic~osti izraza, suprotnost ce biti resen!e. [Na pnmer]: ,Moze li se dati ono sto se nema?" Ne
moze se dati ono sto se nema, ali se moze dati na nacin
na koji se nema, - naime samo jedna kocka. [Primer]:
,Da 1i se zna ono sto se zna zato sto se to naucilo iii
~ato sto je to nac1eno?" Da, ~li to ne vaii za celinu on'oga
sto. se. zna. 1: ,ako eovek gazt nogama ono sto prelazi hodaJuCi",- to sene odnosi na vreme kad ide. I tako dalje.
v

Glava dvadeset cetvrta

[RESENJE POBIJANJA OSNOVANIH NA AKCIDENCIJI]

Za sve dokaze koji se osnivaju na akcidenciji vazi

samo jedno i isto resenje. Posto je neodrec1eno kad o samoj

632

stvari treba tvrditi ono sto se tvrdi o njenoj akcidenciji,

i posto u izvesnim slucajevima izgleda i pretF.st~vlja se
da je nuZnim nacinom tako, a U drugom s}ucaJeVIma da
to nije nuino, - potrebno je, kad se izv~e zakljll:cak, u
svim slucajevima dati isti odgovor, - na1me da mkakva
numost za to ne postoji.'1 Ali treba imati [pri ruci]
primere za to.n
Na akcidenciji se osnivaju svi dokazi sto spadaju ~
istu vrstu kao sled~i. ,Znas li ono sto ho6u da te pttam?"'3 ,Poznajes H onoga ko se pri~liiava i1i ono~a ko j~
sakriven velom?"u ,Je 1i statua tvo]e delo?"'5 Ih: ,Je li
pas tvoj otac?" 98 ,Je li mali broj, pomnozen malim brojem - mali broj?"
Ocevidno je da u svim ovim slucajevima nije nuino
da atribut koji je istinit o akcidenciji bude istinit i o stvari.
Sarno stvarima koje su po [svojoj] supstanciji bez razlika i
jedno, pripadaju svi isti a?:ibuti. M~c1u~~ ~ko je u pit~n~u
nesto dobro, nije isto b1t1 dobar 1 b1t1 pttan. U ~~U~aJU
coveka koji se pribliiava ill koji je sakriven velom, ruJe tsto
pribliiiti se i biti Korisk. Tako, ak_? ~znajem Ko!iska
a ako ne poznajem onoga ko se pnbhzava, ne moze se
r~i da u isto vreme poznajem i ne poznajem istog eoveka. A ako je jedna stvar moja, i ako je ona delo, ne
moze se re6i da je moje delo,- nego je iii [moja] svojina,
i1i [moja] stvar, i1i nesto drugo. Resenje se daje na isti
nacin i u drugim slucajevima.
Neki resavaju ova pobijanja time sto odbijaju [stavljeno] pitanje. Jer, oni kaiu da je moguce poznavati i ne
poznavati istu stvar, ali ne u istom odnosu. Prema. tome,
kad ne poznaju coveka koji se pribliiava, ali poznaJu Koriska, oni smatraju da poznaju i da ne poznaju isti predmet, ali ne u istom odnosu.
Mec1utim kao sto smo v~ rekli,97 treba da bude isto
ispravljanje d~kaza koji se os!l~vaju na i~tom uzro~u. A~i
to ispravljanje neee se dogoditi, ako se 1st~ p~e~sa ~n
meni ne na poznavanje neeega, nego na btce ~1 na b~ce
u izvesnom stanju, ako se, na primer, pretpostaVI: ,To btce

633

je otac", i ,Ono je tvoj [otac]". Jer, ako je to istinito u

izvesnim slucajevima, i ako je mogu~e da se isto i zna i ne
zna, ovde se naznaeeno ni u eemu ne primenjuje.
Zatim, nista ne stoji na putu da isti dokaz ima viSe
nedostataka. Ali otkrivanje tih nedostataka nije resenje. Jer,
moze se pokazati da je izveden 18Zan zakljuCak, a ne pokazati odakle on proizlazi, kao sto je, na primer, slucaj u
Zenonovom dokazu protiv kretanja. I zato, ako bi se pokusalo da se pokde nemogu~ost ovoga ucenja, to bi bio
pogresan postupak, i kad bi se dalo deset hiljada dokaza.
Jer, to nije resenje [Zenonovog dokaza]. Nairne, re&enje se
sastoji u otkrivanju ldnosti silogizma na taj nacin sto se
J>?kazuje otkud.a. ta Iamost proizlazi. Ako protivnik nije
rusta dokazao, iii ako on sad poku&ava da utvrdi ill nesto
istinito, ill nesto Iamo, otkrivanje toga jeste re&enje[sofizme].
.
Nista ne stoji na putu da se to [resenje] primeni na
~esn~ paralogizme, u slucajevima kojima se bavtmo IZgleda da se ovo [resenje] ne moze prihvatiti. Jer o
Korisku ~e.~~ da je Korisk, a .o onome ko .,se pribliZuje
da se pnbiiZUJe. lzgleda da se tsta stvar moze znati i ne
znati, -:- kao, na primer, kad se zna da je jedan oovek
beo, ali se ne zna da je on muzicar. Nairne tako se ista
stvar zna i ne zna, ali ne u istom odnosu. Ali o onome ko
se pribliZuje i o Korisku zna se da se oovek pribliZuje a
da je on Korisk.
'
Pogresku slienu onoj koju Cine Ijudi koje smo pomenuli, - cine oni koji resavaju sofizmu da je svaki broj
mali broj. Jer grese oni koji prelaze preko toga sto zaklju~ak nij~ do~az~, i karu da je on dokazan i istinit, posto
Je svaki broJ [u tsto vreme] veliki i mali.
Neki resavaju sledeea zakljucivanja, tvrdecr da ona sadde i;yesnu. dv.os~.slen~t, kao, na pt;Uner, da je to tvoj
otac, ill [tvoJ] sm, ill [tvoJ] rob. Me4utim, ocevidno je da,
ako se privid pobijanja osniva na mnoZini znacenja,
tada ree ill izraz [o kojima se govori] moraju biti uzeti
~ vise svojstvenih znaeenja. Nairne niko ne kaZe da je
jedan oovek dete drugoga u pravom smislu, ako je drugi
gospodar [toga] deteta, nego je ovo povezivanje akciden-

aiJ

634

talno. Je li ovo bi~ tvoje?- Da. - Je lito dete?[Da.] ..:._ Dakle, to je tvoje dete." Nairne ono je akcidentalno ,tvoje" i ,dete", ali nije ,tvoje dete". .
Postoji i dokaz da je jedno od zala do~r~, Jer mudro~t
je znanje o zlima [~UJtiJ!lTI 'tCirv xa?!.<\)v]. Ali ruaz: ,Ovo J.e
onih [stvari]" nije uzet u vise znaeenja, nego samo znact:
ovo je osobina [tekovina, x'rijJ.La] onih stvari". Smatra se
da taj izraz ima viSe znaeenja (jer mi kdemo i da covek
spada u zivotinje, iako nije njihova svojina). lsto tako,
kde se da izraz koji stoji u odnosu sa ,zlima" pomoeu
reei ,o" jeste, zbog toga, ,o z~a~, iako nije .iedno od
zala. Zato treba r~i da ova pnvtdna znacenJa dolaze
otuda sto je izraz upotrebljen na izvestan nacin ill u apsolutnom smislu.
Me4utim, [moZe se re6i] moguce je naCi pravu dvosmislenost u izrazu: ,Poneko od zala je dobro." - To je
mogu~, ali ne u ovom primeru, nego u s}ed;m: '!Jedan
rob je dobar od r4avoga gospodara." Ali mozda m ovde
nemamo dvosmislenost. Jer, nesto moze biti dobro, i od jednog bi~a, a da ne bude u isto vreme dobro od jednog bica.
ReCi da oovek spada u zivotinje isto tako ne predstavlja iskaz sa vise znaeenja. Jer, jedno tvr4enje ne dobija vise
znacenja samo time sto se skra~no izrdava. Isto tako,
kad mi samo polovinu stiha izrazimo i kdemo: ,Opevaj,
boginjo, gnev .. ." izrdavamo misao: ,Daj mi Ilijadu."

Glava dvadeset peta

[RESENJE POBIJANJA KOJA DOLAZE OD SUPROTNOSTI
IZMEDU APSOLUTNIH I RELATIVNIH IZRAZA]

Dokaze koji se osnivaju na izrazu sto vdi za jednu

pojedinacnu stvar - ill u izvesnom pogledu, ill u izv~sno
vreme ill na izvestan nacin, ill u izvesnom odnosu, ali ne
u aps~lutnom smislu, - treba resavati razmatrajua zakljucak, upore4en sa njegovom protivrecno~u [odricanjem,
negacijom], da bi se videlo potpada li on pod neku od
ovih odredaba. Ako je nemogu~ da kontreme i kontradiktome suprotnosti, i tvr4enje [afirmacija] i odricanje

635

[negacija], apsolutno pripadaju istoj stvari, - nista ne

sp~ecava da i jedna i druga [od tih suprotnosti] pripadaju
u tsto vreme toj stvari u izvesnom pogledu, iii u izvesnom
odnosu, iii na izvestan nacin, iii da joj jedna od njih pripada u izvesnom pogledu, a druga u apsolutnom smislu. Iz
toga izlazi da ako jedna [od tih suprotnosti] pripada stvari
apsolutno,_. a. druga u izvesnom pogledu, tada jos
nema pobtJanJa. A ovo upravo treba gledati u zakljucku
uporedeno sa njegovom protivrecnoscu [odricanjem
negacijom].
'
Svi dokazi kao sledeCi imaju tu osobinu. Moze li
neb!ce postojati? - [Ne]. - Ali ono je nesto, "i ako je
nebtce." Isto tako, bice neee postojati, jer ono neee biti
neko od biea. - ,Je li moguee da se isti covek, u isto
vreme, istinito i laZno zakune?" - , Moze li isti oovek' u
.tsto
vreme, da bude poslusan i neposlusan istoj licnosti?"
Treba reei da ,biti nesto" i biti" nije isto. A cak
i ako je nebiee nesto, ono to nij; potpuno (apsolutno].
1st~ ~~~ a~o se neko istinito zakune u pojedinacnom
slucaJU th u IZVesnom pogledu, on sene zaklinje apsolutno
istinito nuZnim nacinom. Jer, onaj ko se zakleo da ce se
krivo zakleti, drzi svoju zakletvu samo onda kad se krivo
zaklinje, ali je ne drzi potpuno. Isto tako, onaj ko je neposlusan ne slusa, ali je poslusan u jednoj tacki.
v
Z~jucivanje je slicno i kad se tice pitanja da li isti
COVek U IStO vreme moze reei ono sto je istinito i ono sto
je laZno. Ali posto se ne moze lako videti da li apsolutno"
treba da bude pridato onome sto se kaZe istinit~ iii onome
sto se kaZe lamo, slucaj izgleda tesko resiti. Ali nista ne
stoji na putu da je jedan govor laZan u apsolutnom smislu,
a istinit u izvesnom pogledu, iii za jednu odredenu stvar,
- upravo da je istinit u nekim slucajevima, ali da nije
istinit u apsolutnom smislu.
Isto je kada je rec o odnosu, o mestu i o vremenu.
Svi sl~de~. paralogizmi osnivaju se na njima. ,Je li dobro
zdravlJe ih bogatstvo? - [Da]. - Ali za nerazumnog i
za onog ko ne cini od njih dobru upotrebu, oni nisu dobra.
Dakle oni su dobro i nisu dobro."
636

Zatim: Je li dobro biti zdrav i biti na celu drzave?

- [Da].- '.Ali mozda je nekad bolje ne bi~ ~_jedno ni
drugo. Dakle isto je za istog coveka dobra 1 ruJe dobro.
Nista ne stoji na putu da je jedna stvar. ~obro uv aps_olutnom smislu, ada nije dobra za nekoga; tli da nesto, 1 ~~
je dobro za nekoga, nije dobra sad [u izvesno vreme] 1h
ovde [na izvesnom mestu]."
Je 1i zlo ono sto ne bi hteo pametan covek?- [Da.]-:Ali o':t neee da izgubi dobro. Dakle, do~r? je zlo. '.' U stvan~
nije isto reei: ,Dobra je zlo" i: ,Izgub1ti dobra Je~to zlo.
Isto je i sa zakljuckom o lo~vu. Jer, ako Je..lopov
zlo - uzeti nije zlo. Dakle, ono sto lopov hoee ruJe zlo,
nego dobra, posto je ono sto je dobro uzimati - _dobro.
I bolest je zlo, ali nije [zlo] osloboditi se bolestl.
,Da li pravicn~ treba r.retpostavi~ nepr~~i~nom, i ono
sto Se cini na pravican nacm onome StO se CliD ~a. nepravican nacin? - [Da.] - Ali, treba pretpostavttt da se
nepravicno umre."
Zatim: ,Je li pravicn? da svaki ~a. sv.oje? - [~a.]
- Ali ono sto sudija sudi po s~om mtslJenJ.u [ubeden~u]!
vaZi po zakonu, i kad je pogresno. Dakle, 1sta stvar Je 1
pravicna i nepravicna."
v

A zatim Da li treba odlucttl u konst onoga ko govorl pravicne: ill u korist onaga ko govori nep~avicne s~vari?
- [U korist onaga ko govori pravicne stvan.] - Al.1 pr~
vicno je da onaj ko je podneo ~epravdu ~ potpun~s,~t kaze
ono sto je pretrpeo. A to su btle nepravtcne stvart.
[Medutim, ovo su sofizme.] Nairn~, iz.toga sto vtreba
pretpostaviti trpljenje nepravde, ne prmzl~1. da ono sto se
cini na nepravican nacin treba pretpostavttl on?m sto se
cini na pravican nacin. Nairne, .u apsolu~nom S~tsl~ uzeto,
preimu6stvo ima ono sto se cim na pravtcan nacm, l ako, u
izvesnom pojedinacnom slucaju, nista ne stoji na putu da
ono sto se cini na nepravican nacin . ima preimucstvo nad
onim sto se cini na pravican nacin. A pravicno je za coveka
da ima ono sto je njegovo, ali nije pravicno da ~a ono sto
je tude. Nista ne stoji na putu da jedan odredem su~ ~m~e
pravican, - na primer ako je donet shodno mtslJen]u
637

[ubedenju] sudije. Jer, iz toga sto je nesto pravicno u izvesnom slucaju iii na izvestan naCin, ne proizlazi da je to i
a~ysolutno p~avicno. A, isto tako, i ako su stvari nepravicne,
rusta ne stOJl na putu da bude pravicno to reei. J er iz toga
sto je pravicno to reci, ne proizlazi nuznim nacino~ da su
stv~ pra~cne, kao sto stvari nisu korisne zato sto je
konsno re6i da su one takve. Isto vaZi i za pravicne stvari.
A a~o su kaz~e stva~i nepraviene, zbog toga ne pobeduje
?naJ k~ govon nep~aVI~ne stvari. Jer, on govori stvari koje
Je pravtcno govontt, ah koje su u apsolutnom smislu i kad
se trpe nepravicne.

Glava dvadeset sesta

[RESAVANJE POBIJANJA OSNOVANIH NA
,NEPOZNAVANJU POBIJANJA" -IGNORATIO ELENCHI]

Sto se tice pobijanja koja se osnivaju na definiciji

pobijanja, prema opisu koji smo dali ranije'8 - na njih
treba odgovoriti na taj nacin sto ce se zakljucak [sofista]
uporediti sa njegovom protivrecnoS6u [sa tezom sagovornika], i sto 6e se videti da li ce tu biti isti atribut i uzet sa
istog gledista, i u istom odnosu, i na isti nacin, 'i u istom
vremenu. Ako u poeetku ovo pita [sofisticki protivnik],
tada se ne6e pretpostaviti da je nemoguce za jednu istu
stvar ~~ bu~e dvostruka i ne-dvostruka, nego ce se pretpostaVIti da Je to moguce, ali ne tako d~ bismo, ako bismo
to prihvatili, mi sami hili pobijeni.
Svi sledeCi zakljucci zavise od uzroka ove vrste. Pomaje li stvar onaj koji ma da je ona ono sto jeste?" na
isti naCin: "I vafi li isto za onoga ko to zna? - [Da.] Ali covek koji zna da je Korisk - Korisk, moze ne znati da
je ovaj muzicar, tako da taj covek isto zna i ne zna." A
zatim: "Je li stvar od cetiri lakta veea od stvari od tri Iakta?
[Da.] - Ali iz stvari od tri lakta moze postati po duZini
druga, ~oja ima cetiri lakta. A ve6e je veee nego manje.
Dakle, tsta stvar je i veea i manja od same sebe."

Glava dvadeset sedma

[RESENJE POBIJANJA OSNOVANIH NA
, TRAZENJU PRINCIPA" - PETITIO PRINCIPII]

Sto se tice pobijanja u kojima se ono sto je :U poeetku

stavljeno radi raspravljanja trafi i uzima kao pnmato, -:ako to primeti onaj ko odgovara, on ne treba da odobn
ono sto mu se trafi, i kad bi to bilo verovatn~, ne~o !-Te~a
da We istinu. Ali ako je pogreska ["traf~n).e p~ctpa ]
ostala skrivena, tada zbog nedostatka u zaklJU~Van}rma.ove
vrste treba prebaciti pogresku na onoga ko ptta,.! r~t dy~
on nije izveo pravilan zakljucak. Jer, [pravo] ~obtJa~Je vr~1
se bez unapred stavljenog pitanja. Zatim valJa. ree1 da _1e
primata pretpostavka o kojoj je rec, ali ne da ? se ~rotl~
nik njome slufio [kao premisom], nego da bt protty nJe
zakljucivao, - sto je .b~s ~ontrem~ s~protno onome sto se
dogada u laZnim [softstickim] pobtJanJtma.

Glava dvadeset osma

[RESAVANJE POBIJANJA OSNOVANIH NA LA2NOJ
KONSEKUCIJI]

A kod pobijanja }'oja zakljucuju na ~s~ovu sledovan~a

treba dokazati pogresku u samom z~J~~ku. Sl~d~van~e
dokaza vrsi se na dva nacina. [Na prvt nacm zaklJUCtvanJe
je ovakvo.] Kao sto opste sleduje poj~din~cn?m~- kao, ~a
primer, zivotinja ooveku - tako 1 pojedinacno. sleduje
opstem. Jer, ako jedno prati uvek drugo, tada 1 drugo
prati prvo.
.
Ili se zakljucivanje vrsi na osnovu anti.teza [sul?r~tn1h
stavova], - tako da ako jedna stvar sle?uJe drugoJ, ! suprotnost prve stvari sledovaee suprotnostl ~ge ~tvan. Na
ovome se osniva i Melisov dokaz:" ako ono sto Je postalo
ima pocetak, tada ga ne6e imati ono ~to j~ nepostalo;
prema tome, ako je n~~. nepost~o, ono Je ve.~no [~~ogra
niceno -a3tLQo~]. Ah mJe tako, Jer konsekuctJa vazt samo
u suprotnom smislu.

638
639

Glava dvadeset deveta

[RESENJE POBIJANJA OSNOVANIH NA LAZNOM UZROKU]

Sto se tice pobijanja cije je zakljucivanje osnovano na

.sa raspravljanjem], treba
tzostavi, nemoguc zakljucak tpak prmstlce. A ako Je tako, tada onaj ko odgovara
treb~ na to da u~aie, kao i da izjavi da je taj dodatak prihvatio, ne zato sto ga odobrava, nego zbog raspravljanja
[~a bi..ga ~rotiv~k iskoristi~. kao dokaz], dok se onaj ko
ptta lllJe DJrme mkako posluzto za svoj dokaz.
n~ko~ do~a~ku [koji n~ma veze
~tde~ da h, 1. k~_? se taJ do~atak

Glava trideseta
[RESENJE POBIJANJA OSNOVANIH NA SAKUPLJANJU VISE
PITANJA U JEDNO- PLURIUM INTERROGATIONUM]

.
Sto se tice pobijanja koja vise pitanja skupljaju u
Jedno, treba neposredno i od pocetka praviti razliku [iz~edu raznih pit~ja]. Ono pitanje je jedno, na koje postoji
Jedan odgovor, 1 zato ne treba tvrditi iii odricati ni vise
stvari o jednoj, ni jednu stvar o vise stvari, nego samo
jednu stvar o jednoj stvari.
.
I kao sto u homonimima, gde jedan atribut cas pripada
tzrazu u dva smisla, a cas mu ne pripada ni u jednom smislu.
tako da, iako pitanje nije prosto, prost odgovor ne povlaci
nikakvu nepriliku, - tako je i kad je rec 0 dvostrukim
pita!ljima.. ~rema .tome, ka~ vise ~tributa pripadaju jednom
subjektu, .tit kad Jedan atnbut pnpada vecem broju subjekata, onaJ ko daje prost odgovor i tako pogresi, ne izlaie se
opasnosti da ucini pobijanje. Medutim, kad jedan atribut
pripada jednom subjektu, a ne pripada drugom, iii kad je
postavljeno pitanje da li vise atributa pripada vecem broju
subjekata, i kad, u jednom smislu, dva atributa pripadaju
dvama subjektima, a u drugom smislu im, opet, oni ne pripadaju, - tada se treba cuvati [da se da prost odgovor].
Tako je, na primer, u sledeeim zakljucivanjima. Ako
je jedna stvar dobra, a druga rdava, tada [ee covek biti
naveden na zakljucak da] je istina reci da su te stvari dobre,

640

i da je istina reei da su one rdave, i, opet, reci da one nisu

ni dobre ni rdave, - jer svaka od njih nema. ~vaku o~
ovih osobina. Tako ee ista stvar u isto vreme bttl dobra 1
rdava, i ni dobra ni rdava.
Zatim: posto je svaka stvar identicna samoj sebiv i
razlicita od drugog, i posto je covek naveden !la to da kaze
da su [dve] stvari iste ne sa drug~v~tvarrma, nego .sa
sarnima sobom i da su isto tako razhctte od sebe samth,
- iste stvari bice [u isto vreme] iste sa samima sobom i
razlicite od sebe samih.
Dalje: ako dobro postan~ rdavo, a .rdavo dobro, tada
dve stvari moraju obe postati dve stvan.
A posto je od dve nejednake stvari svaka. samoj sebi
jednaka, - iz toga ce proiza~i da su one [u tsto vreme]
v

v
jednake i nejednake same sebt.
Ova pobijanja potpadaju i pod druga resenJa. Re~~
,oba" i ,sve" imaju vise zna~enja, tako da se po~vrdan th
odrecan zakljucak odnosi na tstu stvar sa~o J?O ~~nu. ~
pod pobijanjem mi nismo to podrazumevali. Ali oce~dno J~
da, ako se vise pitanja ne uzmu kao jedno, nego ako .Je onaJ
ko odgovara tvrdio iii odricao j~d~ atri~ut.vo Jedll;~~
subjektu, protiv njega se ne moze tzvesti msta logtcki
nemoguce.

Glava trideset prva

[RESENJE POBUANJA KOJA VODE
BRBLJANJU I i>RAZNIM RECIMA]

Sto se tice zakljucivanja koja [sagovornika] nateraju

da cesto istu stvar govori, ocevidno je da ne tr~ba d~pu
stiti da relativni pojmovi znace nesto, kad su uzett odvo1eno
i po sebi.100 Tako, na primer, treba reei .da ,i'd~ostruk?" ne
znaci nista sem ,dvostruko od polovme , Jer se Jedno
samo prividno nalazi u drugom.
Rec deset" nalazi se u izrazu ,deset manje jedan", a
.. ciniti" u" ne ciniti" i, uopste, afirmacija se [verbalno] nai~zi u neg;ciji. Med~tim, ako se kaie da nesto nije belo,
ne kaie se da je ono belo. Rec ,dvostruk" ne znaci zacelo
4'1 Organon

641

nista, kao sto nista ne znaci ni rod u reci polovina" - a

i ako nesto znaci, ,dvostruk" nema isti smi~ao koji in{a kad
se nalazi u sastavu sa drugom reei [sa ,polovinom"].
Ni rec ,nauka" nije ista u svakom od njenih rodova,
- na primer u medicinskoj nauci,- sem ako se ovaj rod
ne uzme u njegovom opstem smislu, koji je nauka o onom
sto se moze saznati.
Kad su u pitanju atributi koji su razja8njeni svojim
subjektima, treba reei da oni ne znace isto kad stoje odvojeno, i kad su u vezi sa pojmom koji sadrze. Rec udubljen"
~a opste znacenje koje je isto za tup nos i za knvu nogu,
ali, kad je u vezi sa drugim imenicama, nista ne stoji na putu
data rec dobije razlicita znacenja. Ta rec ima jedno znacenje, ako se odnosi na nos, a drugo ako se odnosi na nogu.
Jer tamo znaci ,tup", a ovde znaci ,kriv". Nairne, nema
nikakve razlike u tome reCi ,tup nos" ili ,udubljen nos".
Ali ne treba dopustiti da rec bude u prvom paderu,
jer je to zabluda. , Tup" nije , udubljen nos", nego nesto
n~ nosu~ n~ primer, jedna nj.egov~ osobina. I tako nije
msta logtcki nemoguee smatratl da Je tup nos onaj nos koji
ima nosno udubljenje.

Glava trideset druga

[RESENJE POBIJANJA KOJA VODE SOLECIZMU]
101

~~je .. ~mo.. govorili _?dakl~ izgleda da proizlaze

soleclZlDl. Nacm nJihovog resavanJa postaee jasan u toku
samih zakljucivanja.
. So!eciz~ je ishod kome se cilja [upravo: na koji se
protivmk zeli navesti] u svim zakljucivanjima kao sto su
sledeea. ,Ono sto [o] ti istinito kdes, je 1i to i u istini ovo
[toiito]? - [Da.] - Ali ti kaies da je nesto [tL] kamen
[J..~t~v]; dakl~. nesto :nl je kamen." u stvari, reei J..(tov [u
ongmalu stOJI akuzattv od o J..f.i}o; - kamen] ne znaci reei
o[ono], nego
ov [onoga], ni reCi toiito [ovo]- nego toiitov
111
[o'.:ogaF Ako bi se pitalo: ,da li onaj koga [av] istinito
kazes Je ovoga [toiitov]?" - izgledalo bi da se ne govori

642

grcki [a ni srpski], kao i kad bi se pitalo: ,da li ona koju

[ilv] ti kdes jeste ovog [.o{ico;]?" Ali nema nikakve razlike
da li se tako naziva drvo, ili svaki izraz koji nije ni muskog
ni zenskog roda.103 I zato ne postaje nikakav solecizam ako
se pita: ,Ono sto [o] kdes, je lito ovo [toiil:o]?- ~Da.] Ali ti kdes da je to drvo [;uJ..ov]; dakle, to je drvo [;uJ..ov]."
Ali ,kamen" i ,ovaj" [o{;to;] jesu mu8kog roda. Ako bi
neko pitao: ,Da li ovaj [o{ito;] moze biti ovaj [aihTJ]?" pa opet: ,Sta? Zar ovaj [o{;to;] nije Korisk?" - i zatim
rekao: ,Dakle, ovaj [outo;] je ova [aihTJ]"- solecizam ne
bi bio dokazan, cak i ako bi ,Korisk" oznacavao ,ovu"
[zenu], sve dok onaj ko odgovara ne bi to prihvatio, ....,.... ali
bi to [u svakom slucaju] jos moralo biti predmet ispitivanja.
Medutim, ako ta tacka nije ni istinita, ni prihva6ena, sofist
ne bi nista dokazao ni stvarno, ni protiv onoga ko je pitan.
Na isti nacin u gomjem primeru trebalo bi da bude priznato
da ,ovaj" [o{;to;] znaci ,kamen" [l..t-ftov]. Ali ako to nij~ ni
istinito, ni prihvateno, ne treba izvuci zakljucak. Meduttm,
privid solecizma dolazi ovde otuda sto padez reci izgleda
slican nominativu, iako mu u stvari nije slican.104
[Dalji primer:] ,Je li istina reei dajeova [aihTJ] onoza
sta ti nju [aut~v] izdajes [sto ti kdes da je ona]?- LDa.JAli ti je izdajes za stit [aa:~:f.tla], dakle on je stit" [aa:~:iba,
akuzativ u originalu, da se pokde zbrka izmedu nominativa i akuzativa]. Ali ona to nije nuznim nacinom, zato sto
znacenje reci autTJ [ova] nije aa:~:f.tla [stiti, u akuzativu], nego
cia:~:(; [stit, u nominativu], naime ci.a:~:iba bi bilo ono
sto znaci taUtT}V [ovu, u akuzativu]. Ne moze se isto tako
ni reei: ,Ono sto kdes da je toiitov [akuzativ] jeste omo;
[nominativ] ti kdes da je on KJ..Erova [akuzativ od K/..(()V];
dakle o{ito; ' [ovaj] je KJ..trova. Dakle oi'ito; nije KJ..trova, jer
je receno: ,Ono sto kdem je toiitov [akuzativ od o\ho;],
to je omo;"' a ne toiitov"' jer pitanje, ovako postavljeno
ne bi bilo grcko.
[Dalje pitanje:] ,Poznajes li to? - [Da.] - Ali to je
kamen [1..1.-(}o;], dakle ti poznajes kamen" [:~:f.ataaaL aQa
Wto;. Glagol :~:lataai}aL ide sa akuzativom. Jo8 jedna zabuna sa padezima]. Rec ,ovo" ne znaci isto u recenicama:
41*

643

,Poznajes li ovo?" i: ,Ovo je kamen." U prvoj ta rec znaci

toiitov, a u drugoj o~ro;.
,Da li poznajes ono hoiito], o cemu [o~] imas znanje?"
- [Da.] Ali ti imas znanje kamena [lclitou]; ti, dakle,
poznajes kamena [Uitou - zabuna izmedu genitiva i akuzativa]. U stvari, jedan od ovih izraza je o~ lclitou, a drugi
je toiito lclitov. A bilo je prihvaceno sledece: , Ti poznajes
ono ['routo], a ne onoga ['routou cije znanje imas, - tako
da ne poznajes J..(i}ou, nego J..(i}ov."
lz recenog izlazi ocevidno da zakljucivanja ove vrste
ne dokazuju solecizam stvarno nego samo prividno, i zasto
ga dokazuju prividno, kao i kako na njih [na ta dokazivanja] treba odgovoriti.

Glava trideset treca

[GDE JE RESENJE PARALOGIZAMA LAKO, A GDE
JE TESKO]

Treba napomenuti da je, kad su u pitanju sva ova

zakljucivanja, kod jednih od njih lakse, a kod drugih teze
videti zasto i u eemu ona varaju slusaoca, iako su cesto
jedna od njih ista kao druga. Treba zvati identicnim zakljucivanje koje zavisi od istog mesta. A isto zakljucivanje
moze jednima izgledati da je izgubio VaZnOSt zbog govora,
drugima zbog akcidencije, a treeima opet zbog neceg drugog, - posto svako od tih zakljucivanja, kad se izmene
njegovi termini, nije onako jasno kakvo je bilo.
U paralogizmima koji zavise od homonimije i koji,
kako izgleda, .cine najprostiji oblik paralogizama, jedni su
jasni za svakoga - jer gotovo sva smesna dokazivanja
zavise od govora. Tako, na primer: ,Jedan covek nosio
je kola preko stepenica." 1: ,Gde idete?- Na motku koja
dcii jedro." 1: ,Koja ee se od krava ranije [tJ.A. - :n:Qoai}Evova rec moze da znaci i ,spreda"] oteliti?- Nijedna, ali
obe ce se oteliti odostrag." Zatim: ,Je li severni vetar cist
[xni}np6;, rec koja znaci i bistar, nevin, iskren]?- Nikako,
jer je on [mrazom koji je sobom nosio] ubio prosjaka i
trgovca." Potom: ,Je li to Euarh [ova rec je osobena ime"
644

nica, a znaci i, ,onaj ko dobro upravlja' Eunpx.oc;]? - Ne

nego je Apolonid [osobena imenica, i ,onaj ko upropascuje stvar", od glagola ruroAAUJ.t.t- upropastiti]." Tako je i
u svim drugim slucajevima. Medutim neke paralogizme
izgleda kao da ni najiskusniji ne zapafaju.
Znak da je tako, jeste sto cesto postoji svada oko
reci, - tako, na primer, oko toga da li bice i jedno znace
u svim slucajevima isto iii razlicito. Jer neki [mislioci]
smatraju da bice i jedno isto znace, dok drugP05 resavaju
Zenonov i Parmenidov dokaz time sto kafu da se o jednome i bieu govori u vise smisla. lsto vafi i za paralogizme
koji se osnivaju na akcidenciji i na svakom od drugih
tipova. Od tih dokaza jedne je lakse opaziti, a druge teze.
A nije u svim slucajevima podjednako lako shvatiti kojoj
vrsti pripada jedan paralogizam, kao i da li postoji pobijanje, i1i pobijanje ne postoji.
Dokaz je o8tar kad dovede [slusaoca] u najveru nepriliku, - naime, ovaj dokaz najvise pogada. A ima dve
vrste neprilika. Jedna vrsta je u dokazima koji stvarno
zakljucuju, da bi se doznalo koje od pitanja [upravo:
koju od premisa] treba pobiti. A druga vrsta je u eristickim
dokazima, da bi se doznalo kako treba braniti ono sto
smo u pocetku pretpostavljali.
u dokazivanjima koja stvamo zakljucuju - ostriji
dokazi stavljaju vise napora onome ko odgovara. Najostrije silogisticko dokazivanje jeste ono koje polazi od
najverovatnijih premisa, i unistava najverovatniji zakljucak. Jer, kad se protivrecnost premesti, samo jedno dokazivanje uciniee slicnim sve silogizme. Jer uvek, na osnovu
verovatnih propozicija, bice dokazan i zakljucak podjednako verovatan, bio on negativan iii pozitivan, - i zbog
toga se dolazi u nepriliku.
Najo8triji je dokaz ove vrste, a to je upravo onaj
dokaz koji izjednacuje svoj zakljucak sa trazenim propozicijama. Na drugo mesto dolazi dokaz osnovan na podjednako verovatnim premisama. Nairne, ovaj stvara u nama
zabunu koju od trafenih premisa treba unistiti. To je tdko

645

pitanje; naime izvesno je da treba unistiti jednu premisu,

ali se ne zna koju.
Od eristickih dokaza najo5triji je onaj u kome od
poeetka nije jasno da li je dobro zakljucio iii nije, kao i da
li resenje zavisi od Iaine premise iii od kakvog razlikovanja
koje valja uciniti. Medu ostalim eristickim dokazima na
drugome mestu stoji onaj cije resenje jasno zavisi od nekog
razlikovanja iii pobijanja, ali koji ne pokazuje ocevidno
koju od traienih premisa treba pobiti iii razlikovati, da
bi se do5lo do resenja, i ostavlja neizvesno da li zabluda
zavisi od zakljucka iii od nekog od postavljenih pitanja.
Nekad je dokaz koji ne zakljucuje [koji formalno
ne vaii] neprikladan, ako su njegove pretpostavke suvise
neverovatne iii Iaine; medutim, ponekad taj dokaz ne
treba prezirati. Kad se izostavi jedno od onih pitanja oko
koga se dokaz okreee i kojim se ostvaruje, zakljucivanje
koje ga nije dodalo, i nije izvelo pravilnu konkluziju jeste
neprikladno zakljucivanje. Ali, kad se izostavi nesto sto
ne pripada samom dokazivanju, tada dokaz ne treba prezirati, nego se on moze prihvatiti, ali onaj ko postavlja
pitanja nije pravilno ispitivao.
Kao sto se jedno resenje moze odnositi cas na zakljucivanje, cas na onoga ko pita i na [njegovo] pitanje, a cas
ni na sta od toga, tako se moze i ispitivati i zakljucivati
u odnosu i na tezu, i na onaga ko odgovara, i cak i na
vreme, - naime, onda kad resenje traii vise vremena nego
sto se moze posvetiti raspravljanju 0 kome je rec.

Glava trideset cetvrta

[OP~TI

ZAKLJUCAK]

U nasim ranijim objasnjenjima dovoljno je rasvetljeno

na koliko nacina ina koje nacine postaju u raspravljanjima
paralogizmjlOI, j kak0 CeffiO pokazati da pr0tivnik Upada
u zabludu, i kako cemo ga navesti da kaie paradokse;107
zatim, iz cega proizlazi solecizam108, i kako treba pitati,
i koji red treba unositi u pitanja/011 i, potom, cemu su
korisni svi dokazi ove vrste. 110 A sto se tice odgovora
646

[u nas1m raruJlm objasnjenjima dovoljno je rasvetljeno]

sta je on uopste,111 i kako treba resiti dokaze i solecizme.111 Sad nam ostaje jos da podsetimo na nas prvobitni
program,'13 i da 0 njemu kaiemo jos nekoliko reci, pa da
zavrsimo nase raspravljanje.
Nas program bio je da otkrijemo izvesnu sposobnost
za zakljucivanje o svakom postavljenom predmetu, polaze6
od najverovatnijih mogu6ih premisa. Jer samo u tome
sastoji se delo dijalektike, po sebi uzete, kao i kritike.114
Ali kako se od dijalektike- zbog njene srodnosti sa sofistikom- traii ne samo da bude u stanju dana dijalekticki
nacin ispita protivnikovu vrednost, nego i da pruZi izgled
da poznaje stvar o kojoj se raspravlja, zbog toga smo, u
ovoj raspravi, ne samo postaviii sebi zadatak o kome sm~
govorili, - [naime, da steknemo] sposobnost da se konstimo onim sto je protivnik prihvatio, - nego jo5 - kad u
raspravljanju mi sami odgovaramo - i ~posobno~!. da na
isti nacin branimo nasu tezu, pomoeu najverovatnijih mogucih dokaza. Mi smo vee rekli sta je uzrok ovome. Zbog
toga je i Sokrat [samo] ispitivao i nije odgovarao. Nairne
on se prikazivao kao da ne zna odgovor.
Mi smo objasnili u ranijim spisima [u Topicz1w; za
koliko ce se problema i pomoeu koliko ce se mesta ovo
izvrsiti, kao i odakle cemo se obilno snabdeti gradom
za to111 Dalje smo objasnili kako treba pitati, i kojim
redom valja vr8iti svako ispitivanje,117 kao i kako treba
odgovarati i resavati zakljucivanja onaga ko ispituje. 118
Bilo je objasnjeno i sve sto se odnosi na istu metodu raspravljanja.118 A, kao sto smo ranije kazali,uo ovome smo
dodali proucavanje paralogizama.
Jasno je, dakle, da smo svoj program valjano izveli.
Ali ne treba da propustimo da naznacimo ono cime se
odlikuje ova rasprava.
Medu svim otkrieima, jedna koja su dobijena od drugih,
i koja su ranije obradena, postepeno .su se r~jala na~to
janjima onih koji su ih zatim sabral1. Medutim prv.obl~a
otkrica obicno su se u pocetku slabo uveeavala, ali to Je
bilo mnogo korisnije nego njihova docnije razviee.m Jer,

647

u svemu je, kao sto se kaZe, pocetak glavni, i zbog toga

je on najtezi. Nairne, sto je pocetak jaci po moci, tim je
manji po obimu, i, prema tome, tim je teze poznati ga.
Ali kad se pocetak jednom nade, lakSe mu je dodati ostalo
i razviti ga. Tako je bilo sa retorskim govorima i sa svim
drugim vestinama [disciplinama]. Oni koji su otrikili principe samo su malo unapredili te vestine, a sad slavni ljudi
imaju nasledstvo mnogih prethodnika,- koji su unapredivali ove vestine samo postepeno i doveli ih do ovog razvoja.
Tu dolaze: Tisija122, posle osnivaca, pa Trazimah123 posle
Tisije, potom Teodor, i mnogi drugi koji su dali svoje
pojedinacne doprinose. I zbog toga nema nicega cudnog
sto je ova vestina [disciplina] dostigla obilnu sadrZ.inu.
A o ovome spisu ne moze se reci da je jedan njegov
deo bio vee obraden, a drugi ne. U stvari, nista nije postojalo. Jer, nastava onih koji su za nagradu predavali eristicke
dokaze hila je slicna Gorgijinoj124 vestini. Jedni su davali
da se napamet uce retorski govori, a drugi govore u obliku
pitanja koja su - kako su oni mislili - najcesce obuhvatala dokaze dva sagovomika. Tako je nastava koju su pruzali svojim ucencima hila brza, ali nespretna. Oni su predavali ne vestinu, nego ishode vestine, ali su uobraZavali
da vaspitavaju. Oni su postupali kao covek koji je obecao
da ce predavati nauku koja se stara o tome da ljude ne
bole noge, pa nekome preda ne vestinu kako se pravi obuca,
niti kako se nabavljaju stvari te vrste, nego stavlja pred
njega bogat izbor svih mogu6ih cipela. Na taj nacin bi
mu se ukazala prakticna pomoe, ali mu se ne bi predavala
pomenuta vestina. 0 retorici su postojali mnogobrojni
i stari radovi; medutim o zakljucivanju nismo imali nikakvih ranijih radova, i zato smo upropastili mnogo vremena
u mucnim istraZivanjima.
Ako vam se, posle razmatranja, i posto su prvobitno
stvari tako stajale - nas nacin istraZivanja ucini valjan
kad se uporedi sa drugim disciplinama koje su se razvijale
predanjem,- ostace svima varna, svima nasim slusaocima,
samo da nam oproste nedostatke na8eg ispitivanja, a zbog
otkrica koja su u njemu ucinjena da osete veliku zahvalnost.

648

NAPOMENE
1 Svoje shvatanje o pobijanju (A.ej'xo;) Aristotel je izlo:l.io
u Anal. prior., II, 20.
2 To su op8ti principi.
a Definicije silogizma nalaze se u Anal. prior., I, 1, 24 b 18,
kao i u Top., I, 1, 100 a 25.
4 U Anal. prior., II, 20,6 6 b 11 stoji: , . .. pobijanje je silogizam koji utvrduje protivreenost".
5 Glava 4. ovoga deJa i dalje.
6 Vc:Stina da sa.Cuvaju privid istine.
1 Top., VIII, 5. Vidi i Anal. post. I, 1.
s Top., I-VIII.
e Dvosmislenost reci.
10 Dvosmislenost ne reci, nego recenice.
u Izgovaranje reei prema akcentu i dufini sl~g~va.
.
12 Dvosmislenost lezi u glagolu lle'tv moratl, Jer on znac1
i nuznost i moralnu obavezu.
u Ovaj stav sofist iskoriscuje da bi izazvao zabunu u P.ogl~~
proslosti i sadasnjosti. Jer, ,sedi" i ,b~lestan~ mog:u se ~nmemtJ
i na sada5njost i na proslost. Nav~e~1 stav. Je _sof1zam, Jer ~e u
njemu govori da se dc:Sava u sada8nJOStl ono sto Je trebalo uzetl da
se de8ava u pro8losti.
.
u navedenom primeru nejasno je da li se zeli da mene
uhvate neprijatelji, ili da ja uhvatim neprijatelje.
.
15 Primer moze imati dvojako znacenje. . Prvo:. ,covek_. 1ma
saznanje onoga sto saznaje", - sto je saznan]e sub~e!ta kop s~
znaje. Drugo: ,Stvar koja se saznaje moze da sazna)e , - sto Je
saznanje saznatog objekta.
.
16 ae-&o; znaci orao i arhitektonski ukras, a xuwv znac1 pas,
riba - konstelacija.
11 Pogrc:Ska u zakljucivanju sastoji se u tome sto je ,sad"
sofisticki povezano sa ,naucio". '!"e dve reei tr~~a d~ ~udu odyojene. Jer, istina je da je onaj koj1 zna sa~ nauc10, ~~ Je pogresno
da je onaj koji zna naucio sad. Cela sof!Z~a glas1: ..~t~ se zn~:
to se naucilo; on sad zna slova; dakle on Je sad naucto slova.

649

ts P!>8fc:Ska je u tome sto se te stvari m

..
naeno, ali ne sve zajedno. Upor. Plat. Euthyd. ~ nosib pojedi18 U ovom slue
e5
. . '.
a.
treba da bude poveza~~ pogr nog zakiJUCIVanJa deli se ono sto
to Navedeni primer sofi fck
d
.
.
adekvatno prevesti. Reeenica. sEI ' e , vosmisle~osti nemoguce je
- moze da znaei: Od rob . yoo 61Hhp~a. 6ouA.ov ov"''F-A.euih~QOV
slobodnog ja sam te naeink/aosbam t~ nacmio slobodnim", ili: "Od
u I
.
r om.
u to) reeenici smisao se
.
.
vede "" .. sto od pedeset ljudi" _ s;s~~ ~enJ~, a~o se ona pre08
ka.lu da se smisao reeenic
.
nJI pnmen treba da podvajaju iii povezuju.
e menJa prema tome da li se reei raz-

e Tek od III veka pre nase ere

tr br
.
jeziku akcenti; ranije ih nije bilo.
upo e JaVaJu se u grckom
n "Tra.lenje principa" _ 0 k
..
u logici poznato pod imenom
~e s~o. v~ r~IJe govorili dokazivanju i zakljucivanju ko" "petitio P!?ncipu ' )este pogreska u
pr~m!sa stav koji tek treba dJ:~~t~as~~I udtome sto se uzme k~o
pnncip dokaza.

o a u dokazu nedostaJe
24
Sofisticko je zakljuciv k .
. .
sto se tvrdi 0 njegovom pred"kaantu,Je . OJeb propiSUJe subjektu sve ono

I
I
o
muto.
115
To Je "Ignoratio elenchi" _
c:Sk
.
se sastoji u tome sto se ono sto '
pogr . a ~ .~okazivanju koja
bregava, a dokazuje se i pobij tr~~a ~okazivati III pobijati prenezof govori o uslovima neoph~ n~ o rugo. Na OY,O~ mestu filoM "Petitio principii".
mm za pravo pobiJanJe.

16

64"b028"p~titio principii" Aristotel govori i u Anal

' I 1;1 Top., VIII, 13, 162 b 31.

. prior., II,
"Fallacia consequentis".
h Vidi Aristotelovu Fiziku (I 2)
d
kritika argumenata Eleacanina M e1ISa.
. g e se nalazi opirnija
Aristotel prihvata da ima poe t k
s . .
smatra da iz toga ne proizlazi d e ~ sbvile to JC bilo stvoreno, ali
0
stvoreno sve sto ima
poeetak.
a Je
. ao Logicki termin za ovu sofizmu . t
fall .
causam ut causam" iii post h
Jes e " acia propter non
g~c:Sno zakljucivanje u k~me se ':~oe~fo
P_r,:>pter hoc". .Ov? je po0 n.,.;em prethodi UZima kao
nJegov uzrok.
at Logicki nemoguc zakljueak
kljucuje da dusa i zivot nJSu I. t ' na osnovu koga se dalje zau 0
.
so.
vaJ pogrc:Sni zakljucak zove se I . . fal
u ogiCI " lacia plurium
interrogationum ut unius".
31
Sof
T
. .. IZk~e I 1 ne daju nikakav zakljueak, iii ne zaklJ"uxuJu
PropoZICIJU
OJa je u pitanju.
"
14
U silogizmu se iz datih

Pobijanje ima istu definiciju kagrelus~ IZVodi nuzm zakljucak.

SI ogtzam, samo se u njemu
t8

dokazuje protivreenost. Prema tome, nema silogizma akcidencije.

Iz toga izlazi da nema ni pobijanja akcidencije. Paralogizam osnovan na akcidenciji sastoji se u neznanju definicije pobijanja.
35 Treea stvar je akcidentalno bela, a to ne proizlazi iz
silogizma.
"Ignoratio elenchi".
a1 Upor. De soph. elench., 5, 167 a 21-35.
as Vidi Anal prior., I, 1, 24 b 18.
at Upor. De soph. elench., 5, 167 a 25.
40 Primer za paralogizam na osnovu akcidencije: "Ova ptica
je bela; labud je beo; dakle, ova ptica je labud." IIi: "Ovo je zuto;
med je zut; dakle, ovo je med."
41 Paralogizam na osnovu sledovanja: "Labud je beo; sneg je
beo; dakle, labud je isti kao sneg."
41 Za Aristotela je i sledovanje akcidencija.
n Zato sto se me8a prva supstancija sa drugom supstancijom
(koje se obe na isti nacin izra.lavaju irnenicama), - pogresno se
smatra da svaki atribut spada u kategoriju supstancije, i pripisuju
mu se individualnost i bice, - te iskljucive odredbe prve supstancije.
" Upor. ibid., 6, 168 b 27.
~ To je pogrc:Sno, s obzirom na ogranieenost navedenih
kategorija.
4' Po tumacenju Tricot-a, silogizam je sofisticki i kad pravilno zakljucuje, ali ne s obzirom na stvar koja je u pitanju.
U ovom slucaju silogizam je pogrc:San s obzirom na svoju materiju, ali ne s obzirom na svoju formu. Ovaj silogizam razlikuje se
od kritickog silogizma time sto drugom nije cilj da dokaie istinitost
stvari, nego samo da ucini oeevidnim neznanje protivnika, - kao
sto to cini Sokrat u Platonovim dijalozima Protagori i Gorgiji.
Upor. Aristote, Organon VI, Les refutations sophistiques, Nouvelle traduction par J. Tricot. Bibliotheque des textes pbilosophiques, Paris 1950, page 35, note 1.
47 Tako je paralogizam prevario slu5aoce koji u disputu. nisu
ucestvovali. Ali isto tako prevaren je i protivnik, koji smatra da je
istinit silogizam paralogizam koji .ga je pobio.
48 Solecizam (aoA.o~x~a11o;) je pogrc:Ska protiv pravilnog izgovora i sintakse. Ova ree dobila je ime po kilikijskom gradu Soli
(l:oA.ot), ciji su stanovnici, pod uticajem stranaca, iskvarili svoj
aticki jezik.
Navedena protivreenost treba da bude dodata u definiciji
pobijanja.
so Vidi o tome De soph. elench., 4, 166 a 13.
u Ibid., 22, 178 a 37.
51 Upor. Anal. post., I, 12, 77 b 32.

650
651

53

Povodom kvadrature kruga upor. Anal. przor.,

II, 25, 69
A naI. post., I, 9, 75 b 41.
54
Aristotel oznacava razliku izme4u eristickog silogizma i
sofistickog silogizma.
55
Vidi De soph. elench., 1, 165 a 22.

K ~risonov dokaz moze da se, sem na geometriju primeni

1 na broJeve.
'
57
Metod!! sofista.1ntifona, Sokratovog savremenika, sastojala
se ~ tome StO )e 00 Up1S1Vao U krugu jedan pravilan poligon ciji je
broJ strana poveeavao, kako bi, najzad, strane poligona pale 'ujedno
sa k.ru~om. Ovakav postupak je eristicki, jer prava linija ne moze
pasti U!~~o sa ~~nom linijom. - 0 Antifonu vidi: dr Ksenija
Atanas!JCV1C, Sofzstz drugoga reda, Misao Beograd 1 i 16 januar 1925, str. 48-54; 130--136.
'
'

58
Upor. De soph. elench., 3, 165 b 16.
su Ibid., 3, 165 b 20.
80

Naved~ne ree! su ~enskoga roda. Protagora je nacinio razhku IZmedu tn roda unemca. Upor. Arist. Rhet. III 5 1407 b 7

'
'ali to stvamo
. 6t N a1me
Izvesna
pobijanja izgleda da pobijaju
ne cme.
'
82

~~ :ec je srednjeg roda, ali se cesto upotrebljava umesto

muskog 1h zenskog roda.
3
~ U. sre<!niem rodu - nominativ, akuzativ i vokativ su isti
a ~~;emt1v 1 dativ su razliciti.
'
64
Top., VIII, 1, 155 b 26-157 a 5.
85 Ibid.
. . " .Kle?fon je ati?ski tragicki pesnik. Ziveo je u doba oligarh1Je. ~nk~Zivao JC ob1cne karaktere prozaicnim stilom. 0 njemu
govon Aristotel u Poetici, 1458 a 20.
87

Sofist Liko~!on presao je sa slavljenja lire na slavljenje

!sto1mene konstelac!Je.
es M' r
IS 1 se n~ uzrok zbog koga se dokazivanje upravlja na
predmete sto nemaJu veze sa predmetom raspravljanja.
81 Nkd.
da u jednom pitanju poznamo parae ..a msmo u stanJu
.
1oglzam. kOJ1 znamo. Razll?le se da u tom slucaju nismo u stanju
d a na DJega brzo odgovonmo.
70
Vidi Top., VIII, 7, 160 a 23, i dalje.
71
Vidi De soph. elench., 1, 164 b 25.
72
Vidi Ibid., 5, 167 a 37.
73
_Misli se na. razlikovanje razlicitih paralogizama, koji su
osnoyam n~ ~omonuniji, amfiboliji, podeli, sastavljanju, kao i na
drug1m naem1ma na koje se vr8i prividno pobijanje.
74
Upor. Top., VIII, 7.

a 32,

1s Kao primer mogu da poslwe vrsta i rod. Nairne, sto je

reeeno 0 vrsti, nije nuinirn nacinom reeeno 0 rodu; medutirn, ono
sto je receno o vrsti, nwnirn nacinom je reeeno o rodu. Takav je i
odnos izmedu univerzalne i partikulame propozicije.
7 & Saddina tih zakljucaka je la.Zna. Po Anal. prior., jedan
silogizam moie biti laZa.n, ili kad zakljucuje istinito iz lainih premisa, iii kad zakljucuje Iaino iz lainih premisa (II, 2).
77 Ako je zakljucak laZa.n, jedna od dve premise je lazna.
Vidi Anal. prior., II, 4, 51 a 36.
7B Upravo, ako se pokaie da je zakljucak lazan.
78 To znaei: da li je postavljen po svirn pravilima silogisticke
forme.
eo De soph. elench., 176 b 36-177 a 2.
Bt Na ovom mestu u izlaganjima sofista ,slep" se uzima cas
kao podmet glagola ,videti" (,slep vidi"), a cas kao njegov predmet (,videti slepog").
82 ,Znati" je uzeto u smislu ,pamtiti".
83 Znaci: ako sofist deli, treba sastavljati, a ako sastavlja,
treba i deliti.
u Braca Eutidem i Dionisodor spadaju u najdekadentnije
sofiste i najozlogla8enije eristieare; oni su tvorci najbesmislenijih
sofizama. 0 njihovoj eristickoj delatnosti govori Platon u svom
dijalogu Eutidem. Upor i Arist. Rhet., II, 24, 1401 a 27, i dalje.
Vidi: dr Ksenija Atanasijevic, Braca Eutidem i Dionisodor, Revija
za filozofiju i psihologiju, Zagreb, 1927, knj. I, sv. 1-2, str. 43
do 48.
85 f1 'tQLTJQTJIO troveslanica, trijera, ratna lac.1a koja je na
svakoj strani imala po tri veslacke klupe - jednu nad drugom. To
su kod starih Helena obicno hili ratni brodovi, brzi i laki.
" Navedena sofizma proizlazi iz zbrke izmec.1u supstancije i
kvantiteta. U celini, sof'IZma glasi: ,Onaj ko je imao jednu stvar
i ko je vise nema, - da li je nju izgubio? - Da. - Ali on je
imao deset kocaka, izgubio je jednu, i nema, dakle, vise deset kocaka koje je imao ranije; dakle on je izgubio deset kocaka, - sto
je nemoguce."
si Ta sofizma osnovana je na zbrci izmec.1u supstancije i odnosa. Sofist hoee da dokaie da se moze dati ono sto se nema.
BB De soph. elench., 20, 177 b 31.
88 Ova sofizma treba da ukaie na to da su istinito i Iaino
prosti kvaliteti jedne stvari, koji se mogu vremenom menjati.
so Sofizma ,treei covek" sastoji se u sledeeem. Kad se kaie:
,Covek se seta", tada ,covek" nije ni univerzalni covek, upravo
ideja coveka (jer je ideja nepomicna), niti je pojedinacni covek,
jer se ne kaze koji se covek seta. A iz toga izlazi da je to ,treci
covek". Ovde paralogizam postaje na taj nacin sto se univerzalno
me8a sa individualnim, - koje ima isto irne. Aristotel nastoji da

652
653

savlada ovu teSkoeu, na taj nacin sto tvrdi da covek kao takav
nije individualna supstancija, nego da je, kao i ostali op5ti pojmovi, zajednicki predikat. A takav predikat daje se primeniti na
mnoZinu pojedinaenih stvari. Stagiranin smatra da dokaz o ,treeem
covelru" saddi odlucni prigovor protiv teorije o idejama. - Dalja
Aristotelova razlaganja na ovom mestu upravljena su protiv Platona. Upor. Tricot, Organon VI, page 102, note 1.
" To jest nije nu~no da jedan atribut u isto vreme pripada
i stvari i njenoj akcidenciji.
u Drugim rooima, da se pokde kojoj vrsti upravo pripada
jedan atribut; da li je on, nmnim nacinom, vezan za svoj subjekt,
iii je akcidentalan (a to znaei da m~e i pripadati i ne pripadati
stvari).
Ova sofizma glasi: ,Zna8 1i ono sto hoeu da te pitam? Ne. - Ali da li zna8 da je vrlina dobro? - Da. - Dakle, to hocu
da te pitam. Dakle ti zna8 ono sto hoeu da te pitam."
" Cela sofizma glasi: ,Poznaje8 li onoga ko se priblibva (iii
onoga ko je sakriven velom)? - Ne. - Dffem veo. Poznaje8 li
toga coveka? - Da. - Dakle ti p<YLnaje i ti ne poznaje isti
predmet."
N ,Je li statua jedno delo? Da. - Je li ona tvoja? Da. - Dakle statua je tvoje delo. Dakle, ona je u stvari od Fidije."
" ,Je li pas otac? - Da. - Je li on tvoj? - Da. - Dakle
on je tvoj otac."
t7 Vidi De soph. elench., 20, 177 b 31.
88 Ibid., 5, 167 a 21.
" Ibid., 5, 167 b 12.
100 Ibid., gl. 13.
101 Ibid., 14, 173, b 26.
101 Solecizam postaje kad se u odgovoru zaddi akuzativ pitanja Q..titov); me4utim trebalo bi upotrebiti nominativ.
toa ~iJAov - drvo je srednjeg roda, a kod imenica srednjeg
roda nominativ i akuzativ su isti.
1M Akuzativ zamenice srednjeg roda, kojim se slmio onaj ko
pita (toii1:o), ima isti oblik kao nominativ, i otuda dolazi privid
solecizma.
toa Aristotel ovim misli na svoja izlaganja u Fizici, I, gl. 2 i 3.
100 De soph. elench., gl. 1-11.
107 Ibid., gl. 12.
1os Ibid., gl. 14.
101 Ibid., gl. 15.
11o Ibid., gl. 16.
111 Ibid., gl. 16-18.
111 Ibid., 19 i dalje.

654

ua Upor. pocetak ToJ!.ike. .

h 8
m Kritika je deo dt)alekttke. Upor. De soph. elenc ., '
169 b 25.
111 Top., I, 4, 5 i 8.
ue Vidi ibid., II-VII.
111 Ibid., VIII, 1-3.
11s Ibid., VIII, 4 i dalje.
m Ibid., VIII, 14.
110 De soph. elench., 183 a 27.
m Upor. Metaph., A, 1, 993 b 18.
..
. .
111 Sicilijanski retor Tisija bio je sa svo)tm ucttel)em Koraksom osnivae retorike.
. .
.
.
113 Trazimah iz Halkedona, sofist i retor. Ytdt o DJemu.
dr Ksenija Atanasijevic, Sofisti drugoga reda, Mtsao, Beograd,
1. j 16. januar 1925, str. 48-54; 13~136.. " ...
.
tu 0 Gorgiji jednom od prvih 1 naJVRZWJlh sofista, upor..
dr Ksenija Atanasijevic, Filozofeme sofista, Misao, Beograd, 16.
oktobra 1922, str. 1473-1490.

REGISTAR
POJMOVA I IMENA

42 ()raRDOD

A
A.bdukcija 222, 223
adekvatnost 353
afekcija 21, 28, 29, 43, 226,
227, 228, 315, 510, 512, 613
- fizicka afekcija 226
afektivni kvaliteti 21, 28 aficiran 24, 27, 451
afirmacija 8, 33, 35, 38, 39, 55,
56, 57, 58, 59, 61, 62, 63, 66,
67, 68, 71, 74, 77, 79, 80, 86,
89, 110, 127, 152, 169-172,
200, 207, 313, 483, 507, 508,
567, 596, 641- afirmativan
35, 66, 93, 95, 96, 98, 99, 100,
101, 103, 104-111, 113-115,
118-123, 125, 126, 128-133,
135, 137, 138, 144, 148, 190,
193, 195, 196, 202, 203, 206,
207, 210, 214, 218, 219, 224,
288, 289, 291, 293-296, 299,
301-303, 307 313, 484 afirmativno
91, 92, 128,
153, 171, 326, 334, 401 -afirmiran 6-9, 11, 34, 36, 54,
62, 70, 85-87, 90-95, 98, 103,
113, 134, 142, 143, 145, 150,
156, 159, 160, 161, 304, 329,
345, 347, 352, 391, 399, 401,
411, 416, 417, 435, 437-439,
441, 442, 444, 445, 448, 450,
453, 455, 456, 458, 472-474,
477, 480, 481, 483, 500, 506,
507, 509, 510, 533-537, 539,
613 - afirmirano 9-11, 328
- afirmiranje 55, 151, 288,
289, 300

'11,

42*

A. g a m e m n o n 590
agonisticki 622
A. h i l 349, 426, 590
A.jant 326,349
akcent 590, 599
akcentiranje 590, 595, 599, 632
akcidencija 18, 143, 153, 179,
180, 267, 268, 272-274, 347,
353, 374, 376, 380, 381,
397-400, 403, 416, 436-438,
448, 451-453, 455, 463, 475,
476, 495, 496, 533, 5~542,
591, 596-599, 601, 605, 632,
633, 645 - akcidentalan 16,
17, 22, 261, 262, 272, 324,
354, 379-399, 403, 408, 409,
509, 591, 596, 597 - akcidentalno 70, 78, 142, 218, 268,
275-277, 283, 284, 296, m,
300-302, 326, 335, 337, 353.
377, 403, 422, 505, 523, 524~
533, 634, 635
akcija 301-303, 375-379, 410,
411
aksioma 263, 275,279, 282, 544
aktivan 590 - aktivnost 590
aktuelan 16, 217 - aktuelno
63, 71, 311- aktuelnost 76, 77
akusticki 281
A l k i b i j a d 349
alternativa 63
amfibolija 588, 589, 619-621,
625, 632
A n a h a r z is 281
analiticki 305
A n a li t i k e 563, 566, 587
analiza 161, 165, 319, 329

659

analogija 278, 350, 354

Anti/on 608
A ntisten 384
antiteza 561, 639
apodikticki 261, 262, 271, 273
A p o I o n i d 645
aporema 564
apsolutan 16, 116, 161, 260-262,
264, 266, 268, 276, 280, 287,
306, 323, 377, 418, 425, 427,
429, 452, 466, 501-503, 544,
553, 555, 566, 591, 592, 596,
597, 599, 601, 602, 621,
635-637 - neapsolutan 591
- apsolutno 53, 69, 70, 117,
. 206, 260, 264, 271, 276, 301,
303, 304, 314, 324, 325, 333,
376, 398, 417, 419, 422, 423,
464, 502, 626, 638
apstrakcija 295
apsurd 101
apsurdno 14, 15
argument 207, 211, 216, 259,
308, 311, 312, 564, 593, 608,
610, 622 - laian argument
213
Aristomen 156,157
aritmetika 275, 277, 279, 287,
288, 315, 535, 569 - aritmetiw 263, 279, 336 aritmeti~ki stav 274
asertoriean 109, 112, 114, 119,
120, 123, 125-132, 138, 151
- asertori~no 121, 123, 133
- asertoricno-negativan 120
- asertori~no ne-pripadanje
121
astronomija 279, 287 - astronomski 152
Atina 17- Atinjanin
338, 339, 623
atribut 10, 11, 57, 59, 60, 77,
78,89, 135,143-148,151,152,
221, 263, 266-274, 277, 278,
279, 294, 296-298, 301-304,
306-310, 319, 321, 324, 325,
327, 328, 331-334, 344-346,
348, 350, 351, 353-355, 377,

660

398-404, 407-409, 413, 416,

418, 423, 429, 431, 432-435,
438, 439, 447, 456, 458, 459,
461, 467, 469, 470, 474, 475,
477, 478, 480, 482, 486, 487,
489, 490, 492, 498-500, 508,
509, 525, 535, 541, 591, 592,
599, 633, 638, 640-642 atribut po sebi 267
B

Beskonacan 285, 319, 342, 521

- beskonacno 264 ~ beskon~ost 69, 296, 297, 305,
343
beskrajan 18,297,300,302,305,
310, 343, 602, 603 - beskrajno 264, 298 - beskrajnost 285, 298, 303, 310, 327
besmrtan 153, 331, 402, 423, 434,
442, 455, 513 - besmrtno
442, 443, 512 - besmrtnost
455
bestelesno 523
bezbolan 425- bezbolnost 425
bezbrojno 399
bezgranican 593
be1.ivotan 632
bice 6, 8, 12, 19, 24, 33-35, 37,
42, 43, 55, 58, 63, 76, 161,
162, 178, 218, 221, 294, 301,
313, 319, 332, 333, 340, 344,
358, 376, 377, 384, 390, 399,
437, 438, 439, 442, 443, 456,
458, 462, 463, 466, 467, 474,
487, 492, 493, 499-501, 504,
511, 514, 515, 519, 591, 599,
603, 609, 633-636, 640, 645
- nebice 55, 70, 76, 161, 399,
439, 514, 593, 636 - ne-bice
313, 459, 492, 591 - zivo
hiee 153, 330, 331, 467, 468,
471-475, 477, 483, 484, 512,
513, 528, 529, 623 - ne-fivo
bice 483, 484 - besmrtno
bice 461 - smrtno bice 475
487
,

bitan 274, 275, 279, 300, 306,

321, 324, 330, 345, 347, 403,
457, 610 - bitno 277, 346,
376, 441 - bitnost 25, 36,
267, 272, 300-302, 321, 322,
328-332, 335, 336, 338,
374-376, 380, 422, 437, 438,
441, 442, 471, 474, 495, 501,
502, 505, 506, 516, 535, 539,
541
B o g 160, 323, 400, 423, 442,
443, 453, 461, 473, 484 bogovi 384, 419
bo1.anski 590
bogatstvo 421, 429, 524
boja 349, 354, 381, 388, 389,
391-393, 398, 399, 422, 432,
438, 443, 446, 452, 523, 549
bol 425, 452, 457, 512
bolest 14, 26, 34, 36, 38-40,
157, 158, 407, 412, 430, 446.,
505, 506, 549
bolestan 39, 40, 55, 157, 165,
224, 418, 567, 588, 589
borba 554, 562, 615
B ri so n 277, 607, 608
broj 15, 16, 18, 34, 41, 78, 94,
136, 139, 140, 165, 173, 179,
180, 182, 208, 223, 260, 261,
267, 268, 270, 275, 279, 285,
297, 298, 302-305, 308, 312,
319, 320, 323, 325, 329,
342-345, 354, 374, 375, 378,
379, 381, 382, 394-396, 402,
425, 436, 443, 444, 450, 459,
499, 502, 504, 522, 523, 525,
531, 532, 534, 538, 549, 569,
586, 602, 606, 610, 613, 621,
623, 629, 634 - kubni broj
275
brzina 619
buducnost 341, 343, 406- buduci 341, 343, 406

c
celina 11, 163, 164, 176, 208,
270, 280, 289, 290, 293, 294,

314, 327, 331, 332, 345, 348,

353, 359, 417, 429, 431, 453,
465, 480, 481, 499, 500,
525-529, 533, 535, 613, 632
-ceo 208
centar 137
ciklus 605,
cilj 310, 338-340, 374, 402,
403, 412, 423, 515, 535, 537,
554, 562, 586, 587, 610, 611,
615, 620, 625,

c
cetvorougao 31, 269
cinjenica 209, 277, 280, 282,
285-287, 315-317, 321, 323,
324, 327, 334, 335, 339, 342,
351, 352, 359, 404, 439, 470,
549, 588, 619
clan 335
covek 411 - ne-Covek 411,
484 - ,.oovek po sebi" 631
- ,.covek kao takav" 631 "treei covek" 631
cula 281, 295, 317, 357, 384,
385, 389, 393, 410, 412, 490,
502, 503 - obdaren culima
294 - culan 325 - culno
142, 410, 453, 470, 484, 544
- culni kvalitet 470
D

dan 504
dativ 450
dedukcija 174, 565 - dednktivan 570
definicija 5, 8, 9, 18, 24, 54,
68, 69, 86, 112-114, 117, 143,
153, 164, 214, 263, 264, 267,
276, 278, 280, 285, 300, 304,
321, 325-328, 330-334, 336339, 344-350, 352-355, 372,
374-381, 387, 388, 391, 392,
395-400, 405, 430, 432, 437,
438, 442, 466, 467, 471, 474,
480, 495, 497-507, 509-518,
520-525, 528-530, 534-541,

661

545, 551-553, 559, 569, 586,

592, 595-600, 612, 613, 638
- definisan 333, 345, 347,
375, 384, 495-506, 508, 509,
511-515, 517, 519, 520, 522527, 529, 553 - definisano
378, 518 - definisanje 495,
506, 511, 519, 522, 524, 535,
552, 592
dejstvo 351, 538, 611
delanje 1, 32, 153, 309, 381,
. 428, 451, 493, 511, 515, 590,
628 - delatnost 302, 448 delo 453, 539, 560, 633
deljenje 508, 626--' deljiv 305,
342, 345, 399, 440, 459 deljiv 332 - deljivost 304,
331
demon 408
demonstracija 269, 270, 501 demonstrativan 86, 264, 272
deo 103, 144, 152, 154, 155,
164, 165, 211, 222, 262, 263,
270, 280, 301, 303, 314, 327,
331, 340, 346, 374, 411, 413,
. 423, 437, 452, 453, 462, 475,
478, 480, 481, 495, 496, 499,
504, 505, 512, 517, 521, 522,
525-529, 535, 536, 540, 550,
565, 570, 587, 595, 597, 600,
601, 604, 608, 615, 622, 648
- sastavni deo 526, 539, 541,
542 - deoba 329, 330-332,
387, 441
determiniran 297
diferencijacija 346
dijagonala 65, 136, 153, 154,
165, 211, 262, 321, 389, 567,
602, 623
dijalektika 152, 282, 284, 285,
373, 383, 387, 394, 407, 550,
570, 600, 606, 601, 609, 647
.:...._ dijalekticki 68, 259, 262,
284, 296, 300, 304, 305, 311,
. 318, 334, 349, 350, 371, 374,
383-385, 548, 550, 551, 554,
561, 562, 570, 592, 602, 603,
608, 647 - dijalekticar 282,

662

394, 437, 543, 548, 562, 570,

603, 606, 609
dimenzija 505
D i o n i z i j e (sofist) 520
direktno 149
disciplina 53, 56, 85, 151, 259,
283, 287, 372, 535, 602, 608
diskretan 15
diskusija 272, 349, 590
dispozicija 31, 44
disput 618 - disputovanje 605
dobro (imenica-eticko dobro)
14, 33, 34, 38-40, 77-80, 85,
87, 92, 144, 152, 159-163,
208, 217, 218, 219, 332, 382,
387, 388, 390, 391, 397, 409,
410, 412, 414, 415, 417-419,
421-427, 429, 430, 432-435,
437, 438, 445, 446, 448, 449,
468, 475, 482, 503-505, 515518, 537, 549, 551, 554, 556,
559, 569, 588, 595, 617, 627,
633-637, 646- dobro (imanje) 453 - dobar 386, 404,
408, 412-415, 421, 425, 428,
431, 447, 449, 480, 524, 526,
533, 567, 585, 595, 627, 633,
640, 641 - dobro (prilog)
78, 485, 496, 508, 524, 538,
547, 550, 554, 584 - dobrota 435
dobici 426
dodatak 563, 626, 640- dodavanje 71, 305, 315, 330, 417,
419, 429, 431, 507, 533, 562
dokaz 85, 90, 95, 102-104, 106,
107, 110, 115, 116, 119, 120,
122, 125-129, 132-134, 138,
139, 142, 143, 150, 152-156,
164, 165, 167, 171, 174, 177,
179-182, 185, 188-190, 192,
194-196, 200, 203, 205, 208,
209, 213, 222, 225, 260-265,
267, 269, 270, 272, 274,
276-281, 288, 297, 299-301,
303, 304, 308-312, 314-317,
321, 323, 325, 326-329,
331-334, 336, 338, 343, 344,

349, 352, 353, 356, 357, 359,

371-375, 383-385, 394, 402,
404-407, 411, 412, 414, 416,
417, 422, 459, 463, 467, 520,
523, 539, 542, 544, 545, 547,
552, 553, 556-562, 564-569,
570, 585, 586-588, 590,
592-596, 598, 599, 601, 602,
604, 605, 607, 608, 610-613,
615, 617-621, 623-625, 627,
628, 630, 632-636, 639, 640,
645-647 - principi dokaza
326 - direktan dokaz 101,
308, 314 - neposredah dokaz 150, 202, 203, 205, 211
- opsti dokaz 309, 310 afirmativan dokaz 311, 313,
314-agonisticki dokaz 587
- borbeni dokaz 615 analiticki dokaz 304 - aritmeticki dokaz 275, 278 didakticki dokaz 587- dijaIekticki dokaz 381, 565, 587,
607, 608, 615 - eristicki
dokaz 587, 607, 608, 645,
646, 648 - geometrijski dokaz 279, 565 - kriticki dokaz
587 - kruZni dokaz 188, 192,
266 :.- dokaz u krugu 264,
265 - k.ruZan i reciproeni
dokaz 187, 188- reciprocni
dokaz 191, 264 - matematicki dokaz 327 - medicinski dokaz 565, 608 - negativan dokaz 311, 313 partikularan dokaz 308-311
- univerzalan dokaz 308, 309
- dokaz pomotu neodreltenog 100- dokaz pomoeu
znaka 224 - protivdokaz
559- dokaz pomocu nemoguceg 96, 98, 99, 119, .125,
132, 149, 165, 205, 314 dokaz pomocu logicki nem~>
guceg 197, 202 - svodenje
na apsurd 102 - svodenje
na nemoguce 94, 99, 101,
102, 121, 136, 149, 150, 165,

168, 197, 198, 203, 211, 281,

308, 313, 314, 550, 565 dokaz protiv kretania 634
dokazan 89, 101, 103, 105, 116,
125, 129, 131, 132, 136, 137,
139, 147, 149-151, 161, 165,
166, 168, 171, 173, 174,
186-190, 192-196, 199-202,
204, 209, 213, 221-223, 225,
261, 264, 266, 269, 270, 272,
279-282, 285, 299, 300, 302,
305, 313, 315, 327, 336, 345,
353, 434, 440, 442, 532, 596,
645 - neposredno dokazano
203 - nedokazan 175, 187
- dokazivanje 171, 265, 266,
270, 272-275, 279-282, 285,
286, 289, 295, 297, 298, 301,
303-307, 332, 346, 379, 394,
451, 546, 560, 562, 564, 609,
615, 621, 629, 644-646 silogisticko dokazivanje 645
doktrina 610
drZ.anje 19, 20
duada 260, 345, 549
dubina 325
duga 351
duh 11, 80, 284, 290, 322, 503,
550 - duhovni 389
dusa 226, 227, 280, 329, 335,
358, 390, 393, 402, 405, 408,
411, 423, 428, 434, 436, 437,
444, 449, 451, 453, 454, 456,
461, 462, 464, 467, 468, 471,
473, 475, 478, 488, 491, 499,
511, 512, 519, 527-529, 536,
549, 594, 623 - kolericni
deo du5e 452, 462 - pozudni deo du5e 452, 462, 484,
491 - razumni deo du8e
452, 462, 484, 491, 511, 519
dvosmislenost 283, 284, 558,
598,620,625-627,634,635dvosmislen 512, 552, 625, 626
dvostruk 19
duZ.ina 17, 154, 270, 507, 508,
593, 615, 638
duZ.nost 402

663

E
ekteza 98, 99, 103
ekvipolentan 14
elementaran 444 - elementi
151, 155, 267, 271, 274, 275,
279, 306, 321, 330, 331, 335,
346, 373, 374, 378, 380, 387,
464, 479, 496, 529, 569, 587,
596 - prvi element 596
Em p e do k l e 387, 455
entimem 225, 259, 569
epiheirem 564
E r e t r e j ci 339
eristika (borba u prepiranju)
007 - eristil!ar 009, 619,
620 - eristil!ki 372, 561,
562, 006, 007' 608
esencija 152
etika 322 - etil!ki 386, 409,
410 - etil!ki dobro 137, 375
E t i o p l j a n i n 592
Euarh 644
Eutidem 627

F
figura 29, 31, 91, 93, 97, 100,
101, 113, 123, 129, 134, 135,
136, 141, 142, 147, 151,
154-156, 163-166, 168, 172,
174, 192, 197, 198, 203, 205,
207, 213, 220, 223, 225, 200,
261, 266, 269, 271, 288, 291,
305, 308, 316, 327, 354, 472,
553, 605, 607-609 - prva
figura 94, 98, 101, 102, 104,
105, 107, 108, 114, 116,
126-128, 130-134, 136, 141,
145, 147, 148, 156, 166-168,
171, 189, 191, 194-197, 200,
201, 203, 204, 206, 207, 210,
223-226, 266, 288, 289, 291,
299, 300, 307, 334 - silogizam prve figure 95 - druga
figura 93, 102, 103, 105, 123,
141, 147, 148, 156, 166, 168,
174, 180, 189, 191, 192, 194,
195, 197, 198, 200-203, 205,

664

206, 210, 224-226, 286, 288,

289, 291, 294, 299, 300, 326
- treta figura 97, 101-104,
106, 116, 117, 129, 141, 147,
156, 158, 167, 168, 183, 190192, 194, 195, 197, 198, 200202, 204, 207, 210, 223, 224226, 288, 299, 300, 307, 326
- silogisticke figure 329 geometrijske figure 137, 372,
547, 560, 606, 619 - ravnokrak.a figura 311
fiziCar 287 - fizil!ki 387 fizika 322
filozot 384, 387, 543- filozofema 564 - filozofija 151,
387, 618
fizionomija 226, 227
forma 29, 96, 110, 128, 180,
284, 287, 290, 374, 375, 518,
595, 599, 601
G
genitiv 449, 450
geometar 163, 280, 282, 283,
288, 333, 383, 402, 472, 561,
607, 608 - geometrija 274,
275, 279, 282, 283, 287, 288,
315, 319, 372, 383, 535, 569,
602, 608 - gcometrijski 562,
602, 607- geometrijsko 282,
283, 287
gimnastika 422, 486
glagol 53-56, 64-67, 70, 71, 86,
159, 217, 522, 590
glas 54, 55, 57, 68, 77, 80, 388,
391-393
glediSte 566, 623, 638 - tacka
gledita 603
gnomon 43
G o r g i j a (sofist) 648
G o r g i j a (Platonov dijalog)
611
govor 15, 16, 41, 53-57, 71, 85,
86, 157, 158, 162, 163, 280,
297, 301, 333, 337, 371, 375,
588-591, 593, 595, 598, 599,

001, 004, 605, 615, 617, 618,

625, 628, 629, 633, 644, 648
- govoren 541, 602, 628
gramaticar 29, 31, 332, 384,
405, 588 - gramatil!ki 613
- gramatika 5, 7, 29, 31, 32,
41, 376, 382, 398, 405, 449,
452, 453, 505, 515 - gramaticka nauka 6, 382 - gramaticki oblici 5, 10, 447
granica 15, 271, 298, 300, 305,
310, 521
G rc i 532
greska 565, 613-615
grom 336, 337, 340
H
harmonija 287, 391, 445, 497
harmonika (nauka o harmoniji)
275, 277, 278, 315
H e r a k l i t 384, 556
Hindus 592
hiperbolicki 287
Hipokrat 607
hipoteticki 136, 150, 331, 395,
434 - liipoteza 533, 569
hladno 279, 286
Hoiril 548
H o m e r 70, 548, 590, 004
homoniman 354, 388-393, 496,
520, 521, 601, 620, 621, 629
- homonimi 5, 392, 444,
520, 521, 549, 629, 640 homonimija 349, 392, 402,
497, 520, 549, 588, 589, 595,
598, 001, 619, 620, 621, 625,
632, 644- homonimno 57,
76, 109, 309

I
ideja 280, 301, 410, 487,
507, 508, 516, 519, 538
identican 43, 53, 54, 79,
145-148, 150, 172,
208-210, 217, 262, 281,
318, 319, 321, 327, 329,
338, 342, 345, 347, 349,

488,
110,
206,
302,
334,
351,

355, 358, 378, 379, 408, 475,

500, 513, 514, 516, 525,
531-534, 536, 537, 546, 597,
599, 641, 644 - identicno
265, 329, 348, 379, 380, 394,
395, 529 - identil!nost 379
- identifikovan 379 - identitet 149, 271, 319, 329, 332,
379, 385, 513, 514, 532, 534
Jlijada 337
ime 1, 8, 10-12, 21, 22, 29, 30,
34, 55, 60, 64, 68, 259, 269,
270, 281, 287, 333, 334, 337,
345, 350, 378, 379, 384, 388,
391, 392, 399, 405, 408, 463,
472-474, 477, 480, 493, 495,
504, 506, 513, 514, 518, 522,
539, 540, 548, 586, 588, 592,
597, 615, 618, 620-623, 626,
629, 641 - neodre<1eno ime
64
imenica 53, 54, 56, 65-67, 160,
522, 613, 614, 642
individua 222, 227, 345, 348,
439, 443, 462, 509, 538, 632
- individualan 143, 163, 303,
345, 439, 599, 631, 632 individualno 142, 158
In d ij a 422
indukcija 39, 138, 139, 216,
220-222, 259, 260, 265, 285,
295, 326, 330, 332, 358, 380,
385, 387, 395, 399, 406, 411,
412, 416, 441, 444, 445,
546-549, 558, 570, 588, 616
- induktivan 284, 395
inkomensurabilan 154,389, 567,
002 - inkomensurabilnost
211
inteligibilan 311, 410, 450, 484,
623
interpozicija 325, 335, 336, 352
interval 299, 305, 306
intuicija 317, 322, 358, 359
iracionalno 279
ishod 565, 569
iskaz 41, 45, 56-58, 68, 69, 111,
112, 146, 160, 162, 163, 168,

665

171, 262, 263, 300, 301, 342,

376, 472, 473, 477, 478, 493,
496, 627, 635 - iskazan 272,
301, 500, 629 - iskazivanje
115
iskustvo 153, 358, 570, 619
ispitan 393, 463-ispitivac 551,
561 - ispitivan 551, 628 ispitivanje 85, 282, 283, 297,
326, 329, 373, 385, 399, 412,
421, 424, 443, 445, 457, 495,
496, 498, 529, 535, 536, 545,
546, 549, 554, 556, 551, 561,
592, 599, 606, 608, 610, 619,
620, 621, 643, 647, 648
ispravljanje 560, 624
istina 56, 61, 67, 68, 70-72, 76,
78, 89, 92, 96, 124, 143, 151,
157, 159, 160, 162, 163, 170,
171, 175, 177, 178, 199, 201,
202, 217, 224, 225, 264, 267,
270, 274, 278-280, 296, 305,
321, 329, 341, 343, 358, 373,
383, 404, 413, 426, 455, 472,
500, 508, 524, 528, 564, 566,
599, 611, 612, 616, 618, 620,
627, 638, 640, 644 - u istini
505, 600 - istinit 38, 39, 41,
53, 54, 58-65, 67, 68, 70-72,
75, 77-80, 86, 99, 115, 118,
143, 152, 157, 175-186,
198-200, 203, 207, 213, 226,
261, 262, 264, 272-274, 276,
278, 282, 284, 290-294, 302,
318, 320, 321, 358, 359, 371,
372, 386, 394, 398, 400, 402,
404, 415, 438, 440, 444, 455,
462, 469, 472, 473, 475, 477,
478, 480, 493, 495, 496, 499,
502, 507, 508, 520, 528, 534,
539, 543, 550, 553, 558, 559,
565, 566, 561-563, 568, 587,
596, 597, 601, 602, 605, 606,
619, 621-624, 630, 631,
633-635, 643 n~istinit
404, 630 - istinito 62, 74,
142, 154, 161, 171, 201-203,
267, 281, 284, 285, 316, 325,

666

329, 330, 379, 381, 395, 412,

442, 449, 450, 481, 536, 554,
625, 636, 642 - shodno
istini 150, 163, 210, 300, 470
- istinitost 197, 200, 387,
515, 623, 631
isto 599-645
istovetan 61, 74, 168, 205, 374,
375, 475, 480, 501, 527, 533,
631 - istovetno 486, 487,
502, 526 - istovetnost 163,
375, 475
istovremen 468, 469, 474, 499,
503, 504 - istovremeno 23,
42, 58, 60, 79, 106, 111, 114,
116, 156, 169, 215, 217, 218,
226, 260, 291, 294, 311, 322,
335, 341, 352, 410, 444, 513,
514, 589, 620- u isto vreme
65, 66, 75, 106, 115, 127, 140,
142, 165, 169-172, 175, 183,
215, 216, 218, 219, 260, 264,
267, 268, 281, 291, 312, 315,
318, 325, 328, 336, 339, 344,
352, 354, 386, 410, 430, 440,
506, 514, 528, 533, 556, 558,
568, 591-593, 601, 615, 628,
629, 631, 636, 641 - u isti
mah 66, 335, 336 - istovremenost 23, 341
istrazivanje 143, 310, 324, 325,
371, 375, 376, 437, 543, 554,
562, 587, 609, 610, 618, 648
izdiferenciran 358
izlaganje 548, 610
iznalazenje 385
izostavljanje 560
izraz 6, 8, 9, 13, 14, 17, 18,
20-22, 24, 35, 42, 44, 45, 54,
55, 56, 58, 65, 67, 69-71- 76,
77, 86, 87, 89, 92, 103, 110,
111, 124, 144, 161, 171, 205,
212, 265, 267, 283, 323, 337,
349, 376-379, 386-394, 398,
400-405, 407, 408, 413, 414,
422, 428, 431, 438, 440-442,
444-447, 449-452, 455, 457,

464-467, 470, 475-480, 482

do 485, 489, 495-501, 504,
505, 511-528, 531, 532, 534
do 541, 545, 546, 548, 552,
553, 551, 558, 564, 566, 567,
588, 590, 591, 595, 596, 598,
599, 602, 612-614, 619, 620,
622-626, 629, 630, 632, 635,
640, 643 - forma izraza 588
- relativan izraz 511 - izraZa.vanje 521, 617, 628 i.zra.Zen 74, 77, 80, 321, 463,
465, 495, 497, 518, 519, 552,
611, 613
izveden 218, 306, 386, 390, 503,
504
izvesnost 371
izvo4en 171-173, 260, 387
J

jacina 423
jasan 496, 498, 527, 529, 544,
547, 552, 558, 565, 597, 623,
644 - jasno 153, 522, 524,
530, 533-536, 540, 541, 545,
548, 551, 553, 555, 556, 560,
562, 563, 566, 586, 601, 603,
610, 615, 618, 619, 621, 622,
626, 628, 647 - jasnoea 394
- jasnost 349
jedini 416, 479, 594
jedinica 140, 260, 263, 278, 279,
315, 318, 327, 336, 395, 396,
502, 504, 606 - jedinka 348
- jedno 280, 281, 384, 438,
439, 456, 499, 531, 599, 603,
632, 645, 646
jedinstvo 69, 91, 95, 280, 306,
332, 337, 346, 353, 354, 355,
358, 379, 599
jednak 136, 270, 271, 325, 335,
450, 456, 506, 512, 517, 597,
641 - jednako 19, 518 jednakost 269, 281, 309, 324,
354, 506, 512, 513

Kainej 284
K a l i j a 11, 142, 143, 281, 302,
358, 621, 631 - ne-K a 1 i i a
281
K ali k l e 611
K ali ope 614
kao takav 383, 437, 488
kao takvo 268, 270, 283
katasilogizam 213
kategorije 11, 12, 30, 32, 160,
297, 302, 381, 390, 533, 535,
539, 602, 628, 631, 632 [deset kategorija:] supstancija, kvantitet, kvalitet, odnos,
mesto, vreme, polozaj, posedovanje, delanje, trpljenje
7, 8 - kategorije aktivnosti
590
kentaur 323
kisa 343
kitara 621
Kleofon 617
K leon 142, 643
kolicina 517, 629
komensurabilan 154, 165, 321
kompozicija 588
konacan 285, 298, 300, 310,
319, 521
konkluzija 93, 194, 261, 262,
266, 269, 273, 279, 282, 284,
289, 314-316, 318, 319, 326,
331, 337, 357, 646
konkretan 599 - konkretnost
599
konsekucija 40, 639
konsekvencija 513, 568
kontingencija 112, 117- kon
tingentan 70, 88, 89, 103,109,
111, 112, 114, 115, 117-120,
122, 123, 125-128, 131-134,
138, 151 - nekontingentan
119 - kontingentno 124,
128 130 - nekontingentno
70, '110, 113, 123 - kontingentno-negativan 120 - kon

667

tingentno nepripadanje 121

- kontingentnost 114, 117
119-121, 126, 129, 131,
kontinuiran 15, 16, 140, 337,
341, 342, 343, 443, 545 nekontinuiran 315 - kontinuirano 443 - kontinuiranost 342, 443 - kontinuitet
552
kontinuum 15
kontradikcija 59, 74 - kontradiktoran 58, 74, 75, 193, 194,
197, 200, 206 - kontradiktoma konverzija 194, 195 kontradiktoma suprotnost
194, 196, 197, 199, 203, 205,
208, 214, 387, 567, 635 kontradiktome reeenice 72
75, 80 - kontradiktom~
konvertiran 194-196 - kontradiktomo suprotan 58, 59,
65-67, 70, 72, 123, 192, 206
207, 214, 399
'
kontrarijetet 18, 77, 79
kontreran 18, 197, 200,;206, 208,
544 - kontremo 194, 223
- kontremo konvertiran 193,
194 - kontremo suprotan
12, 17, 18, 20, 30, 34, 36, 38,
39, 40, 44, 58, 59, 66, 74-80,
123, 148, 149, 159, 180, 181,
192, 199, 205, 207, 208,
215-217, 223-224, 275, 291,
293, 318, 331, 384, 386, 388,
389, 399, 407-410, 412-414,
418, 444, 445, 447, 456, 481,
512, 517, 525, 536, 537, 559,
562, 567, 568, 569, 611, 612,
617 - kontremo suprotne
reeenice 80, 85 - kontremo
suprotno 382, 446, 449, 594,
639 - kontrema suprotnost
12-14, 17, 18, 20, 30, 32-34,
36, 38-40, 44, 76, 78, 117,
158-160, 165, 176, 194, 196,
199-202, 208, 215, 224, 225,
268, 331, 335, 382, 383, 386,

133

668

388, 389, 391, 402, 404,

408-412, 414, 422, 426, 432,
444-447, 456, 481, 482, 498,
517, 518, 529, 535-537, 544,
546, 553, 556, 564, 566, 567,
569, 592, 606, 612, 615-618
623, 635
'
konvencija 56
konverzija 89, 101, 107, 110112, 118, 119, 121, 125, 126,
128-131, 133, 134, 167, 168,
189, 190, 192-195, 197, 198,
205, 209, 210, 219, 220, 343,
398, 450, 459, 539
konvertibilan 36, 42, 73, 87-89,
105, 107, 108, 113, 143, 146,
147, 166, 168, 171, 172, 187,
188, 209, 210, 218, 219, 228,
332, 353-355, 397, 449, 480,
499, 539, 541 - partikulamo
konvertibilan 88, 328 329 - univerzalno konvertlbilan
88 konvertibilno 107
konvertibilnost 40-42 88
270, 304, 343 - konv;rtibil~
nost pomoeu nemoguceg 124
koordiniran 507
korelacija 21, 22 - korelativ
22, 481 - korelativan 21,
23, 564 - korelativne recenice 72
K oris k 308, 591, 614, 620,
624, 631, 633, 634, 638
korisno 412, 417, 431, 442, 447,
457, 487, 499, 500, 503, 504,
516, 519, 535, 545, 546, 549,
611, 612 - korist 383 424
430, 607, 620, 637 - koris~
tan 402, 403, 406, 407, 409,
413, 425, 430, 432, 433, 435,
457, 519, 520, 527, 537, 538,
547, 569, 618, 647, 648
kretanje 14, 16, 43, 44, 128, 160,
338, 339, 342, 405, 436, 437,
439, 442-444, 451, 454-456,
458, 481, 503, 504, 516, 520
559

kriticki 587, 603, 608- kritika

470, 522, 561, 600, 606, 608,
609, 647 - kriticno 606
krivost 268
krug 31, 223, 284, 333, 345, 553,
607 - is~ kruga 137 polukrug 137, 260, 372 kndan 343
K s e n o k r a t 408, 500, 532
kubni 279
kvadrat 31, 43, 64, 354, 607 kvadratan 223, 279 - kvadratura kruga 23, 277, 607,
608
kvalitativan 21, 29, 30, 32, 629
- kvalitativno 392 - kvalitativno kretanje 44 - kvalitativno misljenje 44 - kvalitativna promena 43, 44, 439
- kvalitativno promenjen 43
- kvalitet 7, 12, 14, 17,
26-32, 44,-141, 150, 159, 301,
302, 309, 316, 319, 345, 381,
438, 449, 458, 508, 515, 516,
533, 590, 631, 632
kvantitativan 16-18, 263 kvantitativno 392 - kvantitet 7, 12, 15, 16, 18, 19, 30,
44, 301, 302, 319, 345, 381,
391, 515, 516, 533, 590, 628,
629, 631, 632 - diskretan
kvantitet 15

L
L a k e d e m o n j a n i 532
laz 70, 320, 373, 610
lazan 39, 41, 53, 54, 59-64, 67,
72, 75, 77-79, 101, 116, 150,
171, 175-183, 185, 186,
198-201,
203,
211-213,
291-295, 318, 321, 342, 347,
372, 394, 400, 402, 444, 476,
526, 534, 550, 558, 560-563,
565, 566, 592, 600-602, 604,
609, 622, 624, 631, 634, 639,
646 - lafno 136, 175, 184,
199, 202, 224, 280, 284, 548,

554, 636 - lafnost 213, 372,

550, 601, 631, 634
lek 521 - lekar 288, 374, 383,
401, 421, 486, 506
lep 449, 480, 485, 514, 585 nelep 514 - [eticki] lepo
486 - lepo 419, 449, 457,
501 - lepota 423, 430
licnost 423, 601, 620, 621, 636
Likofron 617
linija 15, 16, 91, 137, 163,
267-270, 275, 278-280, 308,
342, 354, 372, 395, 396, 440,
502, 507, 523, 525, 553 isprekidana [linija] 279 kriva linija 279 - kndna
linija 275 - paralelne linije
209, 212, 283 - prava linija
270, 278, 280, 345, 440, 521,
553
L is a n d a r 349, 623
lisen 589 - lisenost 33, 35-37,
39, 268, 335, 390, 399, 412,
413, 448, 482, 483, 500, 518,
519
logicki 10, 73, 143, 266, 348,
387, 462, 566 - togicki nemoguce 149, 150, 198, 210,
641
logicko sledovanje
172
LJ
ljubav 533, 568
M
M and ro b ula

[izgubljena
tragedija Kleofontova] 617
manifestovanje 351
masa 383, 384
matematicar 287 - matematicki 287, 391 - matematika
287, 553
medicina 91, 206-208, 288, 319,
373, 383, 390, 402, 421, 500,
505, 506, 523, 524, 567' 602
- medicinska nauka 207 medicinski 602 - medicinsko 282

669

me4usobno 325, 351 376 409

525
'
'
'
me4uvreme 341, 342
mehanika 278, 287
Mel is 384, 593, 597, 639
Me n o n [Platonovo delo] 216
260

'

menjanje 44, 428 _ menjanje

mesta 43, 44
mera 446, 497, 515
merilo 556
mesec 216, 286, 317, 322, 324,
325, 335, 336, 340, 351, 352
- pomrat!enje meseca 317
mesta [pravila) 7, 15, 16, 18,
30,32,44, 164,301,302,317
381, 397, 401, 404, 405, 407:
408, 411, 412, 414-418 422
426, 429-432, 437, 439: 442:
444, 451, 452, 457, 461
463-466, 472, 475 476,
483-486, 490, 492, 495-497'
505, 507, 508, 510, 513 515'
517, 534, 535, 538 541. 542.
543, 569, 591, 600' 602' 603,
610-612, 618, 619' 627, 636,
644, 647
,
'
'
metafizika 608
metafora 349, 350, 497 498
552 - metatorno 538 55i
- metaforni izraz 350, 445
metoda 152-154, 173, 220, 371,
373, 374, 378, 565 600
~-608, 615, 647 - ' metO:
d1cno 399
M i k a los 157
mir 55, 459, 503 - mirovanje
43, 456, 487 - mirovanje
na mestu 44
misao 53, 55, 70, 394, 451,
603-605,623,635- miSljenje
13, 14, 25, 70, 142, 151, 162,
206, 208, 217, 225, 280, 283
296, 302, 304, 308, 320-322:
340, 358, 371-373, 382-384
386, 387, 401, 407, 415 421'
432, 439, 444, 452, 450: 491:

508, 517, 526, 528, 546 556

559, 564, 566, 587, 591: 611:
612, 623, 631, 637
mlad 425 - mladost 425
mnemonicki 569
mnogo 281, 409, 499, 599 mnogobrojan 358 - mnoZina 280, 323, 353, 358 387
407, 421, 481, 525, 634 686
mnozenje 569
,
moe 16, 287, 324,357, 428, 451,
453, 454, 457, 506 601 648
modalitet 12, 87
'
'
modifikacija 455
modus 73, 98, 141, 142, 148
151, 171
'
mogtic 63, 64, 76, 94, 97, 98,
104, 105, 107, 112-120, 122,
123, 138, 139, 152, 153, 174,
180, 187, 188, 190, 198,
225-227, 264-266, 272, 275,
284, 288-292, 294, 296, 298,
300, 319, 334, 336, 353, 418,
496, 550, 563, 625, 647, 648
- moguce 57, 61, 69-76, 88,
89, 95, 103, 106, 108, 111
124, 135, 151, 153, 154, 157:
164, 168, 175, 177, 179,
181-185, 206, 214, 260, 270,
273, 275, 282, 293, 303, 304,
306, 310, 312, 316, 317, 319,
322, 326, 328, 331, 333, 335,
336, 341, 350, 352, 353, 356,
374, 383, 387, 394, 423, 431,
434, 438, 451, 452, 454, 461,
474, 497, 510, 528, 534, 538,
541, 544, 545, 548, 552 559
562, 565, 569, 589, 595: 603:
604, .~8, 626, 633-636, 638
- DIJe moguce 168 - mogucnost 63, 72, 75, 76, 158,
264, 284, 373, 453, 455, 537
moralan 480
mrznja 411, 559, 568
mudar 382, 418, 421, 425 478
511, 586 mudrac 372,' 383:
384, 611, 612 - mudrost 92
159, 178, 322, 393, 423, 425:

428, 434, 435, 440, 478, 484,

486, 491, 500, 511, 524, 586,
607, 635
muzicar 69, 171, 267, 300, 301,
308, 332, 379, 384, 405, 458,
620, 621, 631, 634, 638 ne-muzicar 620 - muzicki
akord 325 muzika 32,
137, 144, 178, 226, 283, 294,
405, 458
N

nabrajanje 588
nacin 44, 74, 100, 101, 115, 116,
127, 130, 132-134, 138, 139,
141, 143, 147, 149-151, 591,
592, 600, 604, 630, 635, 636,
638, 639
naglasak 628 - nagla.Savanje
588, 628
nagon 340
napad 543, 552, 610, 617
napisan 590, 628, 631
nastava 501 - naucen 631
nauka 19, 20, 23, 26, 31, 32, 41,
44, 85, 91, 111, 117, 152, 158,
159, 183, 206-208, 223, 224,
259, 261, 262, 264, 265, 266,
268, 271, 272, 275-279, 282,
283, 285, 287' 288, 294, 295,
307, 315-317, 318, 319-322,
327, 333, 354, 357-359,
371-373, 379, 386, 387, 393,
399, 402-405, 407, 415, 421,
433, 434, 438-440, 447, 449,
450, 451, 454, 458, 462, 466,
467, 469, 471, 472, 476-479,
486, 497, 498, 501, 504, 515,
517, 523, 524, 529, 533, 544,
548, 566, 567, 569, 587, 588,
602, 606, 608, 609, 618, 642,
648 - demonstrativne nauke
11, 85, 304, 356, 357 - filozofske nauke 373 geometrijska nauka 606 - matematicke discipline 288 -

matematicke nauke 259,

283-285 - medicinska nauka
642 - nauka o dugi 287 prakticka nauka 548 - stvarala.Cka nauka 548 - teorijska nauka 522, 548 - naucan 272, 274, 282, 288, 376
naucnik 447, 472, 476
478, 479, 517 - naucno 447
nauticki 281
nebesko telo 410 - nebo 594
nedeljiv 305, 306, 330, 342, 345,
358, 440 - nedeljivo 332 nedeljivost 332
nediferenciran 348
nedostatak 553, 564, 599, 601
nedvosmislen 619
negacija 1, 33, 35, 38, 39, 55-63,
65-68,70,71,74, 75,77-80, 86,
110, 117, 121, 126, 127, 129,
131, 132, 134, 152,. 169, 172,
181, 200, 290, 313, 448, 483,
507, 508, 519, 567, 596, 609,
623, 628, 632, 641 - negiran
62, 66, 85, 92, 189 - negiranje 55, 71, 85, 151, 288,
289, 292, 299, 300 - negativan 35, 87, 93-95, 98-101,
103, 104, 106-110, 112-115,
118-123, 125-128, 130-133,
138, 144, 146-148, 156, 167,
168, 171, 173, 174, 176-185,
189, 190, 192, 193, 194, 196,
199, 203-207, 210, 212, 214,
218, 224, 288-291, 294, 295,
297-300, 307, 312-314, 326,
386, 397, 399-401, 435, 484,
645 negativno 91, 92,
446, 615
neistina 61 - neistinit 565
nejasan 466, 469, 496, 498, 522,
529, 557, 623 - nejasno 465,
497 545, 546, 552, 558 nejasnost 496, 552
nejednak 641 - nejednako 19,
518 - nejednakost 324, 518
nekoristan 461, 530

671

670

Nemezis 400
nemoguc 15, 109, 113, 115, 116,
122, 144, 149, 157, 190, 219,
266, 268, 273, 291, 297, 305,
510, 511, 550, 623, 640 nemoguce 40, 61, 62, 68,
70-74, 76, 91, 104, 110, 113,
114; 116, 117, 121, 124, 125,
135, 150, 151, 164, 165, 170,
175, 177, 186, 198-204, 207,
209, 212, 215, 281, 284, 292,
294, 295, 297, 298, 301,
303-305, 307, 312, 314,
317-319, 326, 327, 333-335,
347, 353, 357, 373, 410, 418,
423, 439, 444, 445, 448, 490,
509, 510, 523, 524, 533, 537,
539, 552, 553, 556, 594, 595,
601, 605, 608, 635 - Iogicki
nemoguce 116, 642 - nemogucnost 72, 118, 136, 172,
211, 212, 326, 533, 634
neodreden 61, 85, 87, 91-93, 96,
100, 101, 111, 113, 119, 122,
125, 127, 129, 131, 132, 143,
342, 434, 503 - neodre4eno
341, 632
neoduhovljen 443, 519
neogranicen 586, 602
neotivljen 585
neparan 34, 36, 136, 140, 165,
208, 279, 327, 344, 345, 436,
523 - neparno 267, 268,
304, 443, 444, 504, 590 neparnost 268, 304
nepodreden 392
neposredno 533, 544, 545
nepostojanje 14, 41, 72, 186,
280, 286
nepravilan 501 - nepravilno
570
neprijatelj 382, 383, 409, 410,
422
neprolaznost 309
nepropadljivo 512, 513
nesaglasnost 384
nesamerljivost 136

672

nesavrsen 101 - nesavr8enstvo

317
nesklad 533, 534
neslican 614- nesliato 20, 31
nesposoban 394, 472, 520 nesposobnost 27, 335, 598
nesreca 349, 428
nestajanje 43, 44, 433, 531, 593
Nest or 426
nesvojstven 41
nezadovoljstvo 432
neznanje 92, 158, 215, 216, 283,
290, 411, 414, 424, 517, 519,
529, 546, 591, 595, 596, 598,
600,609
Nil 351
noc 515
nominativ 160
numericki 325, 379
nus 307, 320
nuzan 16, 103-109, 113, 116,
117, 120, 121, 123, 125, 129,
130, 132-134, 138, 149, 151,
153, 173, 174, 192, 200, 213,
224, 225, 264, 271-274, 291,
306, 316, 319, 320, 344, 350,
404, 406, 423, 425, 427, 440,
543, 545, 547, 594, 609, 622
ne-nufan 103, 320 nu.Zda 340 - nu.Znim nacinom 41-43, 53, 56, 58-63, 66,
67, 74-77, 86-91, 94, 95, 97101, 103-108, 111, 113-118,
120, 121, 124, 127-140, 144146, 155, 169-175, 186-190,
192, 198, 201, 204, 213, 214,
218, 219, 221, 226, 261, 264266, 268, 272-277, 279, 284,
285, 290, 292-296, 299, 300,
305, 312, 313, 316, 317, 328335, 338-340, 342-348, 357,
358, 371, 373, 376, 377, 380,
384, 389, 397, 398, 404-408,
410, 412,-414, 417, 427, 433,
442, 443, 445, 450, 452, 462,
463, 465, 466, 469, 470, 474
498, 502, 504, 507' 508, 512,
517-519, 526, 527, 529, 530,

532, 535-537, 539, 552, 554,

556, 562, 563, 565, 567' 568,
570, 585-587, 593-595, 611,
612, 617, 622, 623, 633, 636,
638, 643 - nl1Zno 40, 43,
60, 62-64, 70-75, 79, 88, 89,
110, 114, 118, 124, 125, 127129, 146, 148, 149, 153, 155,
163, 165, 172, 175, 186; 188,
191, 199, 201-203, 217, 218,
227. 263, 264, 266, 268, 280,
293, 303, 304, 320, 330, 344,
353, 391, 408, 438, 448, 449,
451, 469, 496, 502, 510, 526,
534, 536, 539-541, 548, 555,
561, 563, 570, 586, 588, 591,
596, 625, 633 - ne-nu!no
88, 89, 110, 273 - nl1Znost
34, 61-63, 76, 86, 90, 94,
110, 112, 156, 272, 316, 332,
339, 340, 508, 592, 629, 633
- ne-nl1Znost 144
0

obaranje 404 - oboren 407,

540
obelef.en 393 - obeleije 598
obilje 427, 429
obim 113, 163, 174, 221, 227,
228, 275, 281, 309, 431, 439,
440, 443, 444, 452, 456, 458,
509, 623, '648
obja.fnjavanje 521- obja8njen
383 - obja8njenje 282, 378,
464, 469, 504, 516, 646
objekcija 223-225 - negativna
objekcija 225
objekt 58, 70, 268, 279, 499, 589
oblak 336, 337, 340, 343
oblast 271, 511
oblik 54, 95, 112, 121, 155,
270, 351, 485, 504, 548, 569,
590, 598, 599, 614-616, 623
- oblici reei 537, 538 menjanje oblika (reci) 390
43 Organon

obrnut 339, 411, 427, 502 obmuto 412, 414, 448, 459,
526
ocevidnost 197, 259
odgovor 68, 547, 554, 559, 594,
600, 606, 616, 618, 620-622,
630, 633, 640, 647
odnos 17, 19, 21, 22, 24, 25, 30,
33, 34, 40, 42, 66, 67, 94,
103, 104, 115, 128, 131, 134,
135, 137, 138, 146, 301, 302,
309, 381, 480, 505, 511, 515,
524, 537, 557, 563, 567, 591,
592, 596, 597, 599, 601, 607,
628, 631, 633-636, 638
odobravanje 330
odredba 302, 303, 319, 326,
379, 380, 381, 434, 436, 468,
470, 502, 503, 511, 512, 515,
516, 524, 601, 613, 635 odreden 93, 116, 117, 135,
143, 152, 155, 156, 160-162,
225, 270, 276, 282, 287, 301,
305, 316, 317, 325, 342, 349,
354, 358, 372, 383, 386, 391,
392, 398, 418, 422, 423, 434,
435, 446, 457, 458, 462,
464-472, 474, 477, 479, 481,
482, 487-490, 492, 493, 503,
504, 506, 508, 515, 517, 529,
531, 534, 535, 538, 541, 542,
554, 555, 562, 567, 569, 590,
594-597, 602, 608-610, 168,
626, 636, 637 - odredeno
341 - odredivanje 465, 467,
492
odrel:an 262, 606, 630, 641 odreeno 551- odricanje 53,
54, 57, 61, 64, 65, 259, 263,
281, 282, 286, 635
odsustvo 428, 432
oduhovljen 401, 453, 480 oduhovljeno 483, 484
oduzet 432- oduzimanje 429,
432, 562
odvajanje 599 - odvojen 463,
599, 641 - odvojeno 270,
354, 356, 567, 631, 642

673

ogranilavanje 297 - ogranicen

116, 217, 282, 298-300, 302305, 310, 319, 342, 586, 609
oksitono 590
opazanje 19, 21, 317, 325, 357,
358, 382, 404, 410, 412, 628
- culno opa!anje 23, 164,
262, 285, 311, 316, 317, 332,
357, 358, 375, 385, 393, 404,
412, 413, 432, 450, 451, 464,
465, 470, 474, 478, 489, 490,
512, 546, 585, 593 - opa!en
470
opste 76, 85, 103, 137, 216,
259, 266, 269-271, 277, 281,
295, 310, 317, 320, 325, 342,
372, 382, 384-386, 395, 400,
401, 435, 438, 508, 521, 544,
546, 551, 566, 567, 616, 622,
623, 639- o~ti 57, 60, 62,
66, 79, 80, 87, 90, 96, 99,129,
133, 144, 146, 151, 153, 156,
165, 188, 216, 217, 260, 262,
268, 269, 270, 276, 278, 279,
282, 284, 298, 308, 311, 312,
345, 355, 356, 358, 378, 387,
427, 431, 432, 434, 435, 456,
515, 538, 539, 547, 549, 569,
586, 606, 608, 609, 623, 631,
642, 647 - op~tost 271, 279
optika 275, 278, 282, 287, 288
oru4e 385, 386, 396, 429, 511,
568
osecaj 386, 388-390, 393, 448
osnova 143 - osnovno 458,
478, 517, 553
osoba 590- osobenost 376 osobina 62, 153, 173, 266,
269, 270, 275, 277, 279, 295,
305, 308-310, 327, 345, 347,
349, 350, 356, 372, 375, 379,
388, 390, 404, 417, 419, 421,
431-434, 441, 442, 444, 446,
455, 479, 488, 510, 520, 525,
526, 528, 534, 593, 600, 635,
636, 641, 642
ostatak 432, 498, 499, 533, 549,
550

674

oznacavanje 379, 506 - oznacen 472, 474-476, 480, 481,

487, 492, 505, 518
oznaka 303, 472, 474, 480, 499
ozivljen 632
p

padez 54, 160, 449, 450, 485,

531, 614, 615, 642, 643
padezc glagola 55, 56
pamcenje 451, 569
par 65, 72, 410, 445, 446
paradoks 554, 587, 610-612,
616, 617, 621, 646 - paradoksalan 554, 610-612, 622
paralelan 553 - paralelizarn
270 - paralelno 568
paralogizam 208, 283, 372, 394,
585, 591, 592, 595-597, 598602, 604, 606, 614, 618, 621,
626, 628, 630, 634, 636,
644-647
paran 34,35,131,136,139, 140,
154, 165, 174, 224, 260, 279,
285, 436, 505, 549- parno
267, 268, 444, 504, 590 pamost 268
P a r m e n i d 645
paronimi 5, 404, 405 - paronimni 405 - paronimno 20
partikula 66 - partikularan
87, 91-93, 100, 103, 104,
106-108, 113, 118, 119, 123,
125-127, 129-133, 142, 145,
146, 152, 156, 166-168, 173,
174, 178, 181, 182, 185, 189,
190, 193-196, 207, 219, 225,
276, 307, 308, 397, 500, 540,
558, 567, 569, 591 - partikularno 95, 99, 119, 134,
137, 215, 309 - partikularno-afirmativno 91
pasivan 590
P e l o p o n e a n i 532
pentada 444
persijski rat 338
pipanje 389, 608

Pirej624
pitagorovci 340
Pitak 225
pitan 643 - pitanje 68, 544546, 548-555, 557, 558, 560562, 565, 567, 568, 570, 589,
591, 592, 594, 595, 597-601,
604-606, 610, 611, 615, 616,
618-621, 624-627, 629, 630,
633, 636, 639-641, 643-646,
648 - postavljanje pitanja
543
planeta 285, 286
Plato n 497, 499, 519
pobeda 601
pobijanje 168, 171, 173, 193,
194, 208, 214, 401, 404, 405,
407, 409, 412, 417, 446, 463,
465-469, 471-475, 477, 481493, 534, 535, 538-540, 568,
585, 587, 588, 591-605, 609,
610, 613, 614, 617, 619623, ,625-627, 629, 633, 636,
638-641, 645, 646 - pobijen
160, '193-197, 199, 200, 211,
434, 435, 477, 480, 541, 602,
616, 619-622 - ,neznanje
pobijanja" 595
pocetak 341, 593
podela 42, 43, 53, 57, 152, 153,
329, 343, 346-348, 374, 387,
438, 439, 441, 484, 504, 507,
528, 551, 588, 590, 595, 605,
626, 627 - podeljen 385,
507, 508, 567, 590, 626, 627
podreden 147, 222, 287, 346,
440, 506 - podre4enost 287
podvrsta 615
poetika 56 - poetski 511 poezija 590
pogled 601
pogrdan 67, 211, 290-294, 308,
404, 451, 472, 484, 547, 560,
562, 566, 588, 601, 604,
606-608, 622, 624, 634, 637
- pogr~no 75, 104, 123-125,
157, 158, 161, 170, 172, 211,
321, 341, 398, 512, 517, 586,

607 - pogr~ka 269, 398,

408, 503, 505, 510, 511,
515, 518-520, 522, 554, 564567, 588, 593, 595, 634, 639
pohvala 563
pojam 5, 10, 11, 26, 31, 35-37,
56, 76, 116, 144, 158, 260,
262, 265, 266, 269, 270, 279,
280, 289, 297, 309, 317, 330,
346, 357, 358, 374, 378, 381,
384, 387, 392, 396, 399, 407,
413, 414, 489, 501, 502, 508,
514, 520, 522, 531, 547, 597,
608, 613, 631, 642 - viSi
pojam 144 - korelativni
pojmovi 20, 22, 26, 310, 482,
511, 523 matematicki
pojmovi 553 - relativni pojmovi 20, 22-25, 32, 33, 36,
38, 413, 482, 504, 515, 523,
569, 612, 641 - srednji pojarn 321 - srodni pojmovi
447, 569 - pojarnno 268
pojava 26, 29, 276, 322, 351,
352 - nebeske pojave 152
pojedinac 422, 503 - pojedinacan 57-60, 66, 69, 70, 76,
85, 97, 115, 143, 206, 216,
217, 224, 226, 227, 260, 262,
269-271, 280, 285, 287, 295,
298, 300, 308-310, 316, 317,
332, 349, 358, 385, 395, 403,
432, 434, 435, 439, 465, 479,
540, 544, 546, 550, 564, 598,
602, 616, 631, 635-637, 639,
- pojedinacno 62, 259, 311,
317, 481, 566- pojedini 503
polemicki 561
polovina 338, 449, 450, 482, 533
polozai 1, 15, 16, 19, 20, 29,
32, 118, 161, 170, 172, 214,
225, 276, 287, 315, 318, 337,
381
pomracen 335 - pomraeenje
323-325, 335, 336, 340, 341,
352, 406
poredenje 547, 548, 556, 570,
622

675

porok 40, 445, 446, 536

po sebi 70, 78, 2~, 267, 268,
273, 274, 279, 304, 308, 315,
326, 383, 422, 424; 449, 462,
498, 508, 514, 516, 519, 523,
524, 527, 564, 566, 613, 641,
647
posedovanje 1, 32, 33, 35-37,
39, 45, 317, 381, 390, 399,
412, 413, 465, 467, 482, 483
posledica 61, 62, 68, 116, 263,
285, 286, 341, 351-355, 407,
422, 424, 451, 465, 512, 521,
543, 547, 557, 560, 593, 609,
622
postajanje 43, 44, 63, 78, 115,
154, 225, 310, 342, 343, 358,
414, 426, 433, 447, 487, 496,
531, 594
postojanje 14,41-43, 63, 72, 123,
160, 186, 225, 265, 278, 279,
280, 284, 286, 310, 324, 333335, 339-342, 405, 410, 448,
483, 487, 510, 515, 538 ne-postojanje 63
postulat 153, 279, 280, 303,
312, 330, 346, 402, 411, 553,
564 - postuliranje 208
postupanje 346, 347, 348, 406,
601
potencijalan 15, 492, 493 potencijalno 63, 71, 76, 311,
345 - potencijalnost 76,
77, 492
potreban 552 - potrebno 467
potvrda 326 - potvrdan 262
606, 630, 641 - potvrdno
551 - potvr<ten 57, 154, 260,
281, 283,. 285, 301, 302, 344,
416 - potvr<tivanje 53, 64,
65, 168, 259, 262, 281, 282,
286, 381, 412
povecavanje 354
povezan 69, 452, 539, 590 povezanost 409, 535 - povezivanje 68, 517, 634
povrsina 15-17, 308, 470, 471,
478, 490, 502, 521, 553

676

pozitivan 288, 645

po!uda 516 - pozudan 411,
425
praktican 511, 533
pravac 298
pravda 393
pravi 585, 586, 589, 591 pravo 267
pravilan 499, 501, 502, 520,
524, 585, 639, 646 - pravilno 272, 463-472, 493, 495,
496, 498, 517, 529-530, 536,
541, 546, 553, 555, 557, 568,
570, 62o-622, 624 - pravilo 301
pravolinijski 261, 354 - pravost 268
prediciran 500 - prediciranje
135, 500 - predikati 7, 8,
11, 58, 59, 68-71, 86, 89,
103, 125, 135, 143, 145, 152,
161, 174, 187, 206, 210, 212,
214, 215, 221, 267, 268, 275,
276, 281, 285, 292, 297, 299306, 327, 332, 337, 344-347,
352, 376, 377, 380, 382, 395,
398-401, 410, 414-418, 457,
471, 473, 476, 480, 483, 488500, 509, 532, 534, 535, 541,
591, 599, 621, 631, 632 prvi predikat 306
predmet 16, 85, 97, 149, 150,
152, 153, 162, 164, 165, 175,
224, 225, 262, 266, 271, 272,
274, 277, 279, 282, 283, 304,
315, 320, 321, 327. 334, 354,
357, 358, 371, 373, 374, 378,
379, 381, 383, 393-395, 401,
402, 405, 407, 413, 415, 417,
432, 437, 439, 449-451, 454,
498-500, 503, 504, 514, 516,
517, 518, 524, 528-530, 540,
541, 544, 548, 549, 552, 555,
564-566, 585, 591, 592, 600,
602, 603, 606, 609, 610, 616,
627, 630, 633, 643, 647
predstava 528
premestanje 61, 441-443

premise, 85-89, 92, 93, 96,

99-101, 103-110, 112-116,
118-121, 123, 125-131, 133135, 137-140, 142-144, 147,
148, 150-152, 155-158, 160,
164, 168, 173, 175-182, 184190, 192-200, 203-210, 212,
214, 215, 217, 221, 223, 224,
226, 259-264, 266, 271-274,
276-277, 278, 280-285, 289295, 297. 299, 303, 306, 307'
. 313-316, 318, 319, 328, 330331, 332, 335, 338, 343, 355,
371, 372, 433, 543-546, 550,
553, 555, 557, 558, 560, 562,
570, 585, 587, 595, 597, 609,
616-618, 622-626, 630, 633,
645-647 - gomje premise
92, 292, 293, 299, 560 donje premise 92, 311, 560
- prva premisa 177, 215,
293 - druga premisa 130,
177, 189, 191, 194, 197, 199,
293, 299 - atirmativne premise 87, 88, 98, 105-107,
126-130, 166, 313 - negativne premise 89, 94, 95, 105107, 120, 122, 126-129, 133,
143, 166-168, 178, 189, 312,
313- kontingentne premise
88, 111, 127-129 - afirmativno-kontingentne premise
123 - asertoricno-negativne
premise 127 - demonstrativne premise 85, 86 - dijalekticke premise 85, 86, 608
- partikularne premise 8789, 95, 104, 108, 113, 130,
141, 183, 186, 188 - partikulamo-afirmativne premise
108, 141, 167, 205 - partikulamo-konvertibilne premise 130 - partikulamo-negativne premise 88, 89,
106, 108, 109, 119, 122, 205 univerzalno-afirmativne premise 108, 132, 141, 186, 205
- univerzalno-negativne pre-

mise 87-89,93, 117, 123, 129,

141, 186, 205 - univerzalne
premise 87, 95, 104, 120, 122,
132, 183, 188 - kontradiktome premise 208 - konvertirana premisa 187 neposredne premise 311, 313,
319-321, 342, 343, 356 neposredna i ne-nu!na premisa 320 - nu!ne premise
88, 102 - suprotna premisa 205
preokrenut 74, 206, 293, 294
preokretanje 73, 101-103, 293
prepiranje 554
pridan 290, 297, 303, 306, 327,
376, 379, 437, 438, 456, 514,
539, 628 - pridavan 301,
303, 457 - pridavanje 70,
87, 89, 290, 291, 300-302,
306, 462 - asertoricno pridavanje 127 - nepridavanje
290, 291, 297
prigovor 272, 284, 401, 546,
549, 550, 558-561, 570, 603,
617, 624
prijatelj 382, 409, 410, 422,
427, 429- prijateljstvo 411,
424, 429, 452
primedba 521, 631
primer 221, 259
princip 62, 76, 86, 142, 144,
151, 152, 173, 209, 261-265,
271, 272, 275-279, 281, 282,
296, 305-307, 311, 313-315,
318-320, 336, 338, 339, 342344, 346, 347, 356, 357, 359,
371, 372, 386, 395, 396,
439, 444, 456, 458, 502, 535,
552, 553, 567, 569, 587, 595,
596, 602, 603, 606-609, 615,
648 - prvi principi 315 principi principa 327 - najvisi principi 317 - neposredan princip 356 - ,trazenje principa" 567, 597, 622
prioritet 41

677

pripadanje 70, 85, 92, 94-96,

98-100, 102, 109, 114, 115,
119, 120, 122, 123, 126, 128,
131, 133-135, 137, 138, 145,
151, 153, 170, 204, 212, 299,
307, 309, 345, 355, 356, 401,
464, 470 - asertoricno pripadanje 129 - pa.rtikulamonc:gativno pripadanje 145 um":erzalno-negativno pripadanJe 145 - ne-pripadanje
85, 92, 94-96, 98, 102, 115,
118, 119, 122, 123, 126, 129,
131, 133, 134, 159-169 401
- nemogucnost pripadanja
122
priroda 26, 34, 35, 68, 142, 209,
220, 263, 266, 267, 271, 284,
302, 308, 310, 313, 314, 320,
324, 340, 342, 344, 351, 356,
372, 376, 378, 381, 392, 452,
492, 513, 535, 562, 563, 608,
609, 611, 612 - po prirodi
36, 37, 39, 40, 42, 54, 77,
89, 110, 152, 209, 262, 279
314, 379, 390, 418, 423 431,
452, 461, 462, 464-466: 468:
469, 471, 477, 478, 484, 489,
490, 492, 494, 497, 501, 504,
508, 511, 512, 519, 525, 526,
529, 551, 585, 595 - prirodan 474, 481, 500, 586 prirodno 111, 512, 540
shodno prirodi 41, 111
privacija 65
problemi 56, 93, 141, 142, 144,
146, 149, 150, 152, 154, 156,
160, 164, 166, 173, 198, 205,
208, 282, 317, 350, 351, 353,
354, 371, 373-375, 377, 381,
383, 384, 387, 397, 398, 400,
401, 412, 432, 434, 435, 463,
541, 542, 544, 552, 553, 557,
563, 567, 568, 570, 593, 608,
647
Prodik [sa Keja, sofist] 408
prolaznost 309

678

promena 14, 26, 38, 43, 44

511, 522
'
propadanje 113, 414, 415, 426,
433, 447, 448, 487 - propadljiv 218, 219, 418, 623
- propao 447, 448
proporcija 423, 553 570 geometrijska prop~rcija 284
- proporcionalnost 354
propozicija 63, 64, 101, 110,
111, 114, 123, 124, 126, 136,
138-140, 142-144, 147, 150,
151, 155, 158, 167, 169, 171,
173, 186-189, 195, 198-200,
202, 203, 206, 209-211, 213,
214, 217, 218, 222, 223, 225,
266, 270, 273, 274, 292, 295,
299, 300, 306, 311, 312, 314,
354, 372, 374, 380, 381, 383,
384, 386, 387, 397, 401, 406,
407, 432, 539, 544-550 552
553, 557-559, 561, 563, 565,
567-569, 592, 597, 598' 600,
601, 604, 611, 616, 6ti, 620:
622, 623, 630, 631, 645 propozicije ili premise 175
afirmativna propozicija
124, 189, 312- asertoricna
propozicija 130 - demonst.~ativn~ propozicija 225 diJalekticka propozicija 382
- geometrijska propozicija
41 - negativna propozicija
123, 124, 186, 313, 314 negativno-kontingentna propozicija 123 - partikulamo-afirmativna propozicija 110
167, 204- univerzalna pro~
pozicija 129, 188, 205 univerzalno-afirmativna propozicija 200 - univerzalno-negativna propozicija 200
prosilogizam 140, 146, 213, 544
prostorni 275
prosli 341-343, 406 - pr<>Slost
341, 342, 406, 513, 537
P r o tag o r a [sofist] 613

protivan 382- protivnik 197,

549-551, 553, 557, 558, 561,
568-570, 587, 600, 602, 603,
605, 608, 610- 612, 615, 617,
620, 622, 634, 639, 646, 647
protivrel:an 62, 63, 208, 293,
386, 411, 587- protivrecno
suprotan 71 - protivr~nost
57, 60, 68, 70, 86, 207, 208,
224, 262, 268, 282, 384, 412,
592, 596, 598, 600-605, 608,
617, 619, 635, 636, 638, 645
proucavanje 394, 553

R
rasprava 266, 373, 378, 535,
647 - raspravljan 342, 548
- raspravljanje 155, 285,
328, 336, 356, 375, 376, 383,
385, 394, 395, 401, 405408,
463, 465, 476, 478, 479, 503,
525, 530, 535, 537, 542, 544,
546-548, 551, 552, 554, 555,
559, 561, 562, 5,68, 586, 587,
590, 604, 605, 610, 615, 616,
618, 621, 646, 647
rastocavanje 441, 448 - rastoeen 447, 448
rasuilivanje 359, 626
ravan 327 - ravnokrak 271
- ravnostran 269, 271, 305
- ravnostrano 267
ravnoteza 286, 496, 512 neravnoteza 287
razboritost 322
razgovor 510
razlaganje 620, 622, 646
razlil:it 43, 66, 148, 150, 168,
169, 173, 187, 269, 270, 274,
275, 287, 301-303, 319, 327,
333, 334, 336, 337, 341, 347,
348, 351, 353, 354, 356, 357,
371, 372, 375, 376, 387, 391,
392, 395, 401, 402, 408, 436,
440, 456, 458, 465, 466, 473,
476, 479, 501, 503, 521, 522,
531, 533, 551, 559, 563, 591,

609, 614, 617, 618, 621, 626,

628, 631, 641, 642 - razlika
[specificna] 7, 11, 71, 86,
148, 153, 157, 162, 165, 169,
178, 183, 186, 192, 197, 203,
226, 277, 280, 281, 287, 291,
300, 302, 313, 314, 322, 327,
337, 346, 385, 386, 389, 392,
393, 395, 401, 408, 421, 423,
440, 442, 443, 444, 451, 454,
456, 458, 462, 474, 476, 495498, 500, 502, 504-511, 514516, 518, 522, 523, 533, 535537, 539, 549, 554, 555, 591,
596, 599, 600, 603, 612, 620,
621, 633, 640, 642, 643 razlicito 645 - razlikovan
457 razlikovanje 357,
372, 384, 393, 548, 551
605, 606, 609, 617, 619,
621-624
razlog 71, 88, 96, 111, 118, 139,
144, 157, 169, 174, 186, 189,
190, 207, 210, 272, 273, 281,
291, 310, 311, 322, 326, 330,
334, 335, 342, 384, 392, 512,
546, 559, 585, 586, 600, 601,
603, 618, 619
razmatranje 272, 273,300,318,
319, 350, 359, 395, 446, 498,
501, 517, 538, 600, 648
razmisljanje 341
raznolikost 271, 394
raznostran 305
razum 320, 381, 393, 462, 502
- razuman 407, 478 - razumevanje 262, 372
razvijanje 632 - razvitak 358
rilav 19, 400, 404, 408, 410,
414, 416, 424, 453, 462, 526,
533, 549, 551, 561, 562, 566,
567, 570, 595, 627, 635, 640,
641 - rdavo 422, 485, 554,
559, 570 - rdavstina 536
reciprocitet 285 - reciproean
285, 286 - reciproeno 188
rel: 6, 7, 21, 53-55, 70, 72, 78,
94, 162, 283, 309, 347, 348,

679

356, 375, 377, 381, 385, 388,

390-395, 398, 399, 401, 405,
411, 414,. 415, 433, 437, 440,
446, 447, 450, 453, 458, 465,
466, 475, 486, 487, 497, 500,
504, 507, 515, 516, 521-523,
528, 530, 531, 533, 534, 536,
540, 541, 543, 545, 546, 549,
558, 566, 570, 586, 589, 596,
599, 600, 601, 603-605, 612614, 618, 623, 627, 634, 635,
641-645 - izvedene reti 413
- oblici reci 476, 485, 519,
531 - padezi reci 485 slaganje reti 450 ..:._ reeen
632 - receno 465, 501, 505,
509, 513, 525, 527, 530, 534,
536, 550, 554, 562, 588, 596,
597, 610, 615, 644
recenica 35, 38, 41, 53, 56-60,
62, 65-68, 70, 73-75, 77, 80,
87, 89, 375, 385-387, 402,
465, 544, 558, 560, 601, 620,
621, 643 - afirmativne recenice 71, 89 - modalne
reeenice 74 - neodre4ene
reeenice 99 - partikularne
retenice 95 - univerzalne
reeenice 95
red 16, 41, 65, 89, 151, 170,
171, 215, 221, 289, 293, 294,
296-300, 302,305, 314-316,
330, 339, 342, 346, 347, 358,
375, 379, 411, 414, 450, 517,
521, 543, 545, 554, 615, 646,
647
relacija 1, 31, 36, 438, 448, 449,
533, 628 - relativan 17-20,
24, 25, 31, 32, 36, 161, 376,
377, 387, 399, 403, 413, 418,
449, 450, 462, 463, 514, 515,
517, 524, 564, 612, 613
re$avanje 642 - reen 624 resenje 560, 561, 570, 590,
603, 611, .622, 624, 627, 630,
632-634, 641, 646

680

retor 374,. 499, 524 -

retorika
56, 373, 569, 593, 648 retorski 259, 617, 648
rob 590
rod 8-11, 31, 40, 42-44, 144,
177-181, 184, 226, 227, 295,
302, 329, 345, 346, 348-351,
353-356, 358, 378-380, 386390, 392, 393, 399, 404, 405,
428, 434-446, 448, 449, 452,
453, 455, 456, 476, 478, 479,
499, 502, 506-510, 517, 520,
522, 529, 531, 534, 538, 541,
549, 586, 606, 642 - muski
rod 590, 614, 643 - srednji
rod 447, 590, 614 - zenski
rod 590, 614, 643 - krajnji
rodovi 447
roditelji 384, 387
rutno 419
rufnoea 430

s
sadaJnji 342, 378, 406, 470 -

sadl!Snjost 342, 406, 463, 513

sadr!.an 261, 268, 289, 290-291,

293, 304, 345, 347, 440, 564,

570 - saddina 345, 347,
513, 648
saglasnost 165, 384, 594
sagovornik 561, 601, 602, 606;
621, 624, 628, 648
samerljivost 136, 262
sam od sebe 415
samosavlailivanje 451
san 376, 590
Sard 339
sastav 340, 386 sastavni

522, 527
sastavljanje 53, 529, 626, 632

sastavljen 481, 626

savladivanje 451
savrsen 101, 112, 132, 133, 136,

138, 139, 143 - savr8enstvo

94, 121
saznanje 20, 21, 25, 33, 216,
259, 260, 262, 263, 265, 278,
295, 310,. 317, 322,...325, 326,

90, 91, 93, 97, 101, 102,

113-115, 119-121, 123, 129,
134 - nesavr8eni silogizam
85, 87, 98, 101, 114, 115,
119-121, 123, 129, 134 slozeni silogizam 164 univerzalni silogizam 102,
104, 106, 175
simbol 53, 54, 80, 586
simetrija 423
simpatija 227
simultan 43
sinoniman 392, 399, 456, 520,
521, 527, 538, 592 - sinonimi 5, 11, 392, 444, 520,
521, 566

356, 357, 359, 371, 383, 395,

411, 496, 502, 523, 568, 589
secanje 216, 357, 358, 406, 569
senka 335
senzacija 23, 24, 295, 354, 470,

482, 483
sfera 286 - sferni 286
shema 355
shvatanje 320, 502, 529
Sicilija 621
silogisticki 140, 331, 609 -

silogisticko ispitivanje 282

- silogisticka premisa 86 silogisticko raspravljanje 593
- silogisticki zakljuCak 155
- silogizam 85, 90-95, 97104, 109, 111-120, 123, 125132, 134, 141, 144-158, 161,
168, 173-175, 177, 181, 182,
188-190, 192-199, 201-203,
205-208, 210-213, 215, 217221, 223, 224-226, 259-261,
263, 264, 266, 272, 274, 276,
278, 279, 282-297, 307, 309,
312-314, 316, 318, 319, 326,
328, 330, 331, 334, 336, 341,
342, 353, 356, 371~373, 543,
545, 548, 551, 562, 570, 585,
586, 594, 596, 598, 601-608,
619, 624, 634, 645 - 0 silogizmu [rasprava u Prvoj
analitic1l 282 - afirmativni
silogizmi 186, 313- demonstrativni silogizam 111, 150,
210, 220 - dijalekticki silogizmi 151, 210, 220 - eristicki iii sofisticki silogizam
606 - induktivan silogizam
220, 221 - kontingentan silogizam 151 - kruZni silogizam 266 - negativni silogizmi 102, 104, 166, 186,
188, 307, 313- partikularan
silogizam 102, 106, 122, 175,
partikularno178, 188 -negativan silogizam 95, 102,
104- retorski silo&izmi 220
- savr8eni silogizam 85, 86,

Skit i j a 281
sklad 325
sklonost 157, 450, 559, 568,

569
/

slaganje 614
sled 41, 42- sledovanje 73, 74,

411-414, 547, 592-594, 597,

598, 639
slican 379, 382, 426, 447, 480,
481, 490-492, 497, 569, 614,
617, 629 - slicno 19, 20
slusalac 600, 616, 629, 644, 648
smanjivanje 442
smesno 426
smrt 594 - smrtan 153, 161,
442, 455, 462, 484, 487, 519
- smrtno 331
snaga 424, 486
sofist 272, 384, 453, 585-587,
592, 600, 606, 607, 618, 623,
625, 629, 630, 643 - sofisticki 57, 261, 270, 406, 476,
552, 585, 586, 600, 601, 607,
609, 610, 616, 618 - sofistika 607, 647 - softzma
453, 564, 595, 618, 623, 634
Sokrat 61, 69, 143, 349,
379, 560, 591, 647
soleicizam 642-644, 646, 647
sopstven 180, 271, 282, 310,
373, 569, 617
spajanje 54, 55, 595, 599

681

Spartanci 623
specificno 270, 348
spekulativan 511
spev 605
spoj 528, 529 - spojen 55,
599
spoljaJnjost 312
sposoban 376, 379, 398, 407,
410, 411, 439, 451, 453, 454,
465, 466, 472, 474, 477, 492,
498, 519, 524, 527, 529, 533,
550, 560, 569, 570, 599, 615
- sposobnost 26, 27, 30, 31,
165, 322, 356-358, 385, 330,
432, 433, 441, 447-451, 453,
474, 483, 492, 493, 511-513,
568, 587, 589, 602, 627, 647
- teorijska sposobnost 178
sreca 349, 400, 421-425, 524
- sreean 408, 532, 612
sredina 353, 389, 446, 521, 523,
613
srediJte 333
srednji 135, 281, 445, 446, 552,
553
sredstvo 402, 403, 423, 436,
476, 535, 554, 570, 607, 610,
617, 622, 625
srodnost 591
stanoviste 566, 610
stanje 19, 26-28, 31, 33, 37,
40, 44, 53, 92, 107, 157,
158, 290, 392, 412, 413, 423,
441, 449-451, 476, 478, 479,
504, 506, 508, 512, 516, 518,
524, 525, 549, 550, 585, 590,
613, 633, 647 telesno
stanje 503
star 425 - starost 425
stav 63, 74, 75, 262, 263, 270,
273, 275-279, 303, 309, 314,
332, 371, 382, 399, 409, 410,
434, 435, 515, 535, 538, 539,
547, 549, 559, 569, 570, 590,
604, 606, 616 - matemati~ki stavovi 319 prvi
stavovi [principi] 568 zaklju~ni stav 306

682

stereometrija 287
strana 345, 567
strast 226, 451
strucnjak 602
stvaralacko 454 stvaranje
448, 511
stvaran 405, 478, 498, 586, 607
- stvarno 292, 293, 301, 406,
478, 505, 564, 603, 613, 643,
645 stvarnost 76, 208,
329, 343, 587, 601
stvor 221, 302, 453 - stvoren
593 - nestvoren 593 stvorenje 281
subjekt 6, 8-12, 24, 28, 34-37,
39, 40, 54, 55, 57-59, 64-72,
74, 78, 80, 85-89, 91, 93-95,
103, 111 125, 135, 139, 143147, 150, 151, 153, 156, 158,
169-172, 175, 206, 210, 212,
215, 221, 224, 260, 263, 267272, 274-277, 281, 292, 296,
297, 299, 301-304, 306-310,
316, 321, 323, 324, 326-328,
337, 344, 345, 347, 350, 351,
353-356, 358, 376, 380, 382,
398-402, 404, 407, 409-411,
414-418, 423, 429, 431, 434436, 438, 441, 442, 446, 452,
455, 456, 461-477, 479, 481,
483-490, 492, 496, 497, 499,
516, 519, 525-527, 529, 536,
539, 541, 542, 569, 589, 591,
592, 597' 599, 602, 621, 640642 - prvi subjekt 303, 304,
353, 470, 477, 478, 486, 490,
491, 519, 526 - drugi subjekt 490, 491 - korelativni
subjekt 482
subordiniran 115
sud 13, 14, 77-80, 162, 214-216,
384, 404, 515, 570- su<tenje
14, 404, 515, 522, 607, 609
sumnja 550, 616, 618, 620
sunce 322-324, 352, 470, 504sun~na svetlost 317
suprotan 33, 35, 36, 38, 39, 4244, 58, 59, 62, 64, 65, 67, 70,

80, 95, 110, 111, 115, 128, 129,

169, 205-208, 219, 221, 223,
262, 264, 280, 282, 283, 340,
351, 371, 382-384, 390, 412,
448, 450, 504, 506-508, 512,
517, 535, 544, 549, 550, 555,
559, 561, 567, 611, 616, 630,
632, 639 - suprotno 153,
426, 444, 468, 469, 503 suprotnost 14, 33-37, 57, 63,
76, 78, 110, 124, 165, 169,
172, 192, 197, 198, 200, 205207, 219, 223, 224, 262, 264,
268, 271, 347, 387, 389, 399,
400, 402, 411, 413, 432, 448,
450, 469, 481, 485, 503, 504,
508, 514, 531, 546, 559, 567,
632, 639 - suprotstavljanje
612
supstancija 7-14, 18, 24, 25, 94,
152, 155, 162, 267, 301-303,
309, 315, 326, 327, 329, 332,
333, 345, 381, 395, 438, 466,
468, 480, 496, 507, 510, 511,
529, 537, 595, 599, 613, 628,
631-633 ne-supstancija
155, 333 - prve supstancije
9-12, 24, 77 - druge supstancije 8-12, 24 - supstancijelan 301, 321 - nesupstancijelan 301
supstitucija 150
supstrat 9, 10, 287, 300-302, 315
suJtina 5, 20, 31, 33, 34, 78,
143, 217, 218, 267, 271, 287,
288, 300, 304, 327-338, 344349, 353, 356, 381, 387, 395,
437, 442, 447-450, 452, 453,
458, 467, 471, 480, 484, 495,
498, 499, 501, 505, 506, 508,
515, 524, 527, 539, 601 su!tine 336 - sutinski 321,
353, 505
svest 603, 605
~et 383, 384, 387
svetlosan 351 - svetlost 318,
322, 325, 335, 336, 339, 351,
479, 480, 514

sviranje 382
svodenje 148, 166, 168, 202
svojstven 7-10, 12-14, 19, 21,
40, 42, 103, 135, 143, 144,
152, 156, 162, 216, 217,
227, 261, 262, 266, 272, 276279, 288, 292-295, 304, 320,
328, 331, 334, 345, 372, 373,
376, 378-381, 391, 394, 395,
397, 398, 400, 406, 423, 424,
427, 428, 432, 461, 463, 466,
471, 473, 475-477, 480, 484,
485, 489-491, 495, 496, 498,
499, 506, 507, 509-511, 520,
524, 537, 539, 541, 543, 552,
565, 587, 592, 598, 600, 605,
606, 608-610, 614, 622, 634
- svojstven po sebi 463 svojstveno 462, 464, 465, 467470, 477-481, 483, 484, 490
- uvek svojstveno 463 svojstvenost 10, 11, 14, 21,
38, 37/r377, 399, 437, 461464, 466-475, 481-493, 496,
499, 539, 540, 541

s
Iirina 507, 508, 593
Ikola 610, 611
T
tacka 15, 267, 268, 318, 342,
344, 396, 495, 501, 502 t~ka gledita 304
tacnost 588
Tartar 340
telesno stanje 418- telo 15, 16,
19, 23, 24, 34, 226, 227, 270,
335, 388-393, 413, 423, 428,
451, 453, 461, 462, 465-468,
473, 477, 478, 488, 490, 493,
502, 505, 514, 523, 528, 536,
549, 550
T e m i s t o k l e 621
Teodor 648

683

teorema 383, 607

teorija 391 - teorijski 511,
533
termin 6, 8, 9, 11, 18, 22, 31,
36, 58, 65, 68, 79, 85-90, 9296, 98-100, 103, 104, 106-108,
114-120, 122, 123, 125-135,
137-140, 142, 144-152, 155158, 160-164, 167, 171, 174179, 180, 182, 184-188, 197,
200, 203, 205-208, 210-215,
219, 220, 222, 223, 226, 266,
271, 276, 281, 285, 286, 288291, 294-300, 305, 306, 312314, 318, 323, 329, 330, 332,
337, 338, 343, 344, 348, 352,
354, 376, 377, 380, 389, 411,
412, 429, 439, 441, 459, 463,
464, 471, 483, 501, 502, 506508, 536, 541, 628-632, 644
- gomji termin* 90, 93, 98,
100, 102, 114, 116, 119, 159162, 277, 281, 284, 307, 311,
332, 342, 343, 353-355 srednji termin 34-37, 90-94,
96-98, 100, 105, 107-109,
111, 116, 131, 133, 135, 136,
138, 140, 147, 148, 151, 153,
155, 156, 158, 159, 161, 162,
167, 168, 174-176, 178, 179,
187, 189, 190, 192, 195, 198,
206, 211, 213-216, 218, 220222, 224-227, 260, 272-275,
277, 281, 284-299, 306, 307,
312, 313, 315, 316, 318, 321,
322, 324, 325, 328, 330, 331,
334, 336, 340-344, 351-356,
389 - donji termin 90, 92,
95, 99-101, 114, 119-121,
277, 339, 355- prvi termin
187, 298 - srednji pojam
293 - treei termin 159, 163,
187 - poslednji termin 160,
222, 298, 303 spoljnji
termin 305, 343 - mali ter-

min 260 - posredni termini

143, 298, 303, 305 - zajednicki termini 100 - krajnji
termini 35, 90, 93, 96-98,
100, 155, 161, 206, 218, 220,
222, 226, 227, 275, 284, 286,
291, 294, 297, 313, 318, 322,
336, 341, 342, 354 - gomji
krajnji termin 91, 95, 97,
99, 106, 113, 114, 118, 119,
121, 122, 153, 161, 166, 190,
192, 194, 197, 221, 222 gomji krajnji predikat 97 donji krajnji termin 91, 92,
96, 101, 112-115; 117, 118,
121, 122, 131, 133, 134, 148,
159, 168, 190, 192, 195, 197,
222 - afirmativni termini
170, 186 - negativni termini 170, 186 - partikulami
termini 99 - univerzalni
termini 99, 102, 116- konvertibilni termini 187
teikoca 326, 328, 356, 375, 381,
383-385, 427, 440, 496. 497,
552, 553, 558-590, 618, 620,
621
teza 140, 211, 263, 266, 384,
386, 397, 400-407, 409, 410,
412, 413, 432-435, 440-443,
446-448, 464, 472, 477, 483,
490, 533, 545, 546, 552-557,
559, 561, 562, 568, 587, 610,
611, 617, 622, 625, 646,_ 647
Tisija 648
tonovi 325, 389, 445, 497
T o p i k a 68, 371
toplo 219, 286 - toplota 341
Traz.imah 648
,traienje principa" [petitio
principi1l 209, 210, 600, 601
- ,tra!iti princip" 566
Tribal i 418
trijada 344, 345
trijera 627

* Ovde, kao i svuda gde je bilo potrebno u ovom registru,

pojmovi su stavljeni po logicnom redu.

684

trougao 31, 158, 212, 216; 259,

260, 267, 269-271, 278, 305,
309-311, 317, 326, 333, 337,
354, 402, 403, 596, 605 ravnokraki trougao 137, 158,
270, 308, 310, 311, 327 ravnostrani trougao 270, 305,
309 - raznostrani trougao
270, 305, 403
trpljenje 1, 8, 32, 301, 302, 381,
455, 492, 493, 628, 637
tvrdenje 51, 61, 128, 129, 136,
144, 170, 211, 312, 337, 347,
384, 398, 400, 402, 406, 410,
413, 415, 434, 435, 440, 455,
462, 497, 501, 548, 549, 556,
610, 611, 616, 617, 623, 631,
635 - paradoksno tvrctenje
588

ubeden 458, 469 - ubectenje

454, 458, 467' 623
ucenik 588, 648 - ucenje 216,
342, 357, 387, 465, 561, 627,
634 - ucenje o nebeskim
pojavama 287
udvojen 161
uglovi 65, 137, 260, 269-271,
277, 311, 317, 326, 327, 335,
354, 402, 403, 596 - uglovi
na osnovici 137 - ~tar
ugao 391 - pravi uglovi
31, 158, 212, 216, 260, 269271, 277, 305, 309-311, 317,
325-327, 335, 338, 345, 354,
391, 402, 403, 596, 605 spolja8nji uglovi 212, 310,
354 - unutra8nji uglovi 212
- zbir uglova 596
ukus 389
U lis 426
umanjivanje 43, 44, 500
umerenost .425, 445, 525
umetnost 151, 152, 220, 322,
340, 358, 386

unistavanje 537, 624-'- unisten

461, 513, 534, 437 - unitenje 537, 624 -'- unititeljsko 537
univerzalan 66, 67, 92-94, 96,
98, 99-101, 103, 106-108, 113,
114, 118-120, 122, 123, 125127, 129-134, 137, 138, 142,
143, 145, 146, 152, 154, 156,
157, 166-168, 173, 174, 181,
182, 185, 189, 190, 193-196,
202, 204, 206, 207, 214, 223,
224, 226, 269-271, 276, 287,
288, 290, 291, 305-308, 313,
334, 349, 353, 356, 397, 459,
500, 539, 540, 544-546, 548,
549, 558, 567, 569, 570, 600
- ne-univerzalan 120, 322
- univerzalno 65, 91, 92,
94, 98, 114, 119, 153, 188,
192, 215, 309, 326, 328, 344,
358, 399, 401, 402, 500 univerzalno-afirmativan 200
univerzalno-afirmativni
problemi 198 - univerzalni
problemi 150
unutralnjost 318, 393
upisan 137, 260, 338
upotreba 428, 497 ,- upotrebljen 498
uroden 351, 358
uslov 454, 495
uspomena 358
utisak 351 - culni utisak 357
utvrden 152, 385, 467, 470, 535,
622 - utvrdivanje 140, 400,
401, 403-405, 409, 412, 448,
463-473, 475-477, 480-493,
534, 539, 540
uvecan 43 - uvecavanje 43,
44, 286, 415-417, 442
uzajaman 393, 430, 480 - uzajamno 297, 301, 302, 354,
431, 532, 548
uzrok 28, 29, 41-43, 165, 175,
211, 261, 262, 274, 277, 285,
286-288, 309, 310, 315, 317,
322-325, 329, 334-336, 338-

685

340, 343, 351-356, 371, 401,

414, 422, 429, 465, 512, 516,
562, 564, 591, 594, 604, 606,
617, 618, 633, 638 - neuzrok 591, 594, 600 - delatni uzrok 424 - eficijentni
uzrok 339 - finalni uzrok
310, 339 - prvi uzrok 309
- univerzalni uzrok 310
uzivanje 377, 408, 515

v
vaseljena 18, 593
vatra 336, 337, 340, 379, 464467, 473, 478-480, 489, 493,
514, 523, 529
vazduh 455, 481, 492, 516, 529,
533, 534
vazenje 600
vecan 383, 384, 387, 462, 639
- v~no 384, 461
velicina 215, 278, 279, 285, 320,
381, 597, 598
vestina 30, 373, 382, 383, 544,
547, 568, 570, 587, 602, 603,
606-609, 613, 618, 648
lekarska ve5tina 178
vetar 455, 459, 516
visina 325
voda 341, 343, 379, 455, 507,
510
volja 452, 513, 516
vreme 1, 16, 17, 19, 26, 28, 32,
35, 40, 42, 43, 53-55, 57, 64,
116, 117, 270, 276, 301, 302,
341, 342, 376, 381, 390, 406,
418, 425, 436, 461-463, 503,
508, 512, 528, 551, 561, 591,
592, 600, 610, 617, 628, 631,
633, 635, 636, 638, 646, 648,
632 - zgodno vreme 160
- vremen 376, 377 - vremenski 461-463
vrlina 26, 30, 38, 40, 44, 377,
399, 412, 422, 428, 430, 435,
440, 445, 446, 449, 457, 469,

686

484, 497, 504-506, 508, 511,

536
vrsta 7-12, 14, 15, 17, 19, 23,
26-29, 31-33, 40, 42, 43, 54,
55, 60, 64, 65, 67, 75, 76,
78, 90, 92, 144, 152, 153,
156, 159, 160, 162, 177-181,
183, 203, 208, 221, 261, 263,
265, 266, 270-272, 274-279,
281-283, 286, 287, 290, 294,
296, 300-303, 306, 308, 314,
315, 318, 319, 324, 326, 331333, 335, 337-351, 354, 355,
357-359, 371-378, 380, 381,
383, 385, 387, 390-399, 401,
403-405, 407, 421, 422, 432435, 437-458, 462, 471, 475,
478, 495-498, 501, 502, 504510, 514-517, 519, 520, 522,
523, 528, 533-537, 539, 541,
543, 586, 591, 599, 605, 608,
609, 612, 613, 616, 619, 624,
627, 628, 632, 633, 638, 639,
644, 645, 647, 648

z
zabuna 600, 645
zadovoljstvo 137, 160, 162, 163,
383, 389, 390, 397, 408, 415,
425, 430, 432-435, 437, 439,
447, 452, 515, 516, 559, 611,
630
zajednicki 150, 270, 282, 319,
350, 355, 378, 395, 397, 402,
405, 429, 451, 467, 520, 523,
524, 548, 561, 562, 597, 602,
603, 609, 614, 632 - zajednicko 349, 396, 541
zakljucak 11, 86, 91, 95, 98,
101, 103-109, 112-115, 117,
118, 120-123, 125-129, 130,
132, 133, 135-141, 143, 144,
146, 148, 150, 151, 153, 155,
157-161, 163-165, 168, 173176, 178-190, 192-198, 200,
202, 203, 205-208, 211-214,
218, 222, 224, 226, 260,

261, 263, 265, 266, 272-274,

276, 278, 281-284, 288, 291294, 296, 303, 305, 314, 326,
328-331, 334, 337, 338, 343,
344, 346, 371, 407, 433, 497,
539, 551, 553, 555-551, 559,
560, 563-568, 570, 585, 587,
592, 594-597' 600-602, 606,
613-616, 618-620, 622, 624626, 629-631, 633-641, 645,
646 - izvesti zakljul!ak 154,
562, 563 - izvo4enje zakljul!ka 561 ...:._ afmnativan
zakljucak 96, 288 - asertoril!no-afirmativan zakljucak 128 - asertoril!no-negativan zakljul!ak 127-130, 132,
133 - kontingentan zakljucak 129, 134 - kontingentno-negativan zakljul!ak 127129, 132 - negativan zakljul!ak 96 - nemoguci zakIjucak 202 - nu!an zakIjul!ak 101, 128 op5ti
partikuzakljul!ak 10~ laran zaklju&k 90, 150 partikulamo-negativan zakIjul!ak 141 silogistil!ki
zakljul!ak 588 - univerzalan
zakljul!ak 90 - univerzalno-afirmativan zakljul!ak 133,
141 univerzalno-negativan zakljul!ak 133, 141 zakljul!en 138, 139, 141, 156,
188, 203, 223, 226, 273, 276,
294,632, 636 - zaklju~vanje
114, 139, 186, 220, 284, 349,
358, 380, 383-385, 394-396,
465, 472, 512, 535, 539, 540,
544, 550, 551, 556, 558, 562,
563, 565, 566, 569, 570, 585,
596, 624, 634, 639, 640-642,
644, 646-648 - demoostrativno zakljul!ivanje 564 dijalektil!ko
zakljul!ivanje
559, 564 - eristil!ko zakljul!ivanje 564, 565 - matematicko zakljucivanje 605

silogisticko zakljul!ivanje 139

- zaklju~vanje iz nemoguceg 136
zakon 386, 497, 501, 524, 530,
562, 611, 612, 637
zamerka 562, 563
.,zaJto" [uzrok] 175, 277, 309,
310, 321, 323, 331, 352
zbir 216, 260, 269, 277, 305,
309, 326, 327, 345, 402, 403
zdrav 39, 40, 55, 157, 161, 165,
224, 339, 386, 390, 401, 413,
423, 537, 567, 588, 589, 637
- zdravlje 14, 26, 34, 36,
38-40, 54, 126, 157' 158,
339, 340, 386, 390, 392, 401403, 407, 412, 413, 422-425,
430, 446, 486, 496, 505, 512,
519, 527, 528, 537, 549, 550,
636 - zdravo 390, 501, 503
zemlja 317, 323-325, 332, 335,
336, 341, 343, 352, 455, 466,
470, 473, 481, 497, 504, 510,
515, 516, 529-594
zemljotres 516
Z e n o n 211, 559, 603, 608,
634, 645
Zevs 590
zao 485 - zlo [imenica] 14,
33, 34, 39, 40,77-79,217-219,
221, 222, 331, 332, 382, 387,
409, 410, 414, 415, 417, 422,
424, 427, 433, 445, 446, 453,
468, 482, 503, 517, 518, 549,
550, 556, 588, 627, 635, 637
znacaj 425, 569
znacenje 71, 168, 262, 265, 279,
333, 378, 385-394, 401-403,
465, 466, 496, 497, 520-523,
527, 528, 534, 548, 551, 552,
557, 558, 586, 588, 589, 596,
598, 602-606, 614, 620, 625627, 629, 634, 635, 641-643
znak 53, 54, 225-228, 272, 274,
279, 353, 593, 626, 645

687

Zllllnje 26, 159462, 165, 215217, 222, 223, 261, 263-266,

271-273, 276, 278, 285, 288,
290, 303, 308, 310, 316, 317,
320-322, 324, 330, 335, 357,
374, 383, 406, 411, 413, 414,
. 424, 432, 433, 435, 439, 451,
452, 466, 473, 486, 489, 502,
505, 506, 512, 517, 519, 522,
531, 537, 546, 548, 569, 588,
.. 589, 602, 609, 627, 635, 644
zv.ezda 504

z
zalost 400, 515, 630
zeljenje 425, 427,429, 430, 453,
454, 524, 532 - ielja 226,
500, 516, 545
1.ivljenje 419, 490 - zivot 423,
444, 455, 490, 520, 532, 594
- veeni zivot 455
1.ivotinja 411 - ne-zivotinja
411
1.udnja 491, 500, 513, 515, 516,
533, 612

SADRZAJ
Dr Bogdan Sdic: ARISTOTELOV ORGANON
Prvi deo
Kategorije
Glava prva - [Homonimi, sinonimi, paronimi] . . . . . . . . . .
Glava druga ,..,.. [0 raznim izrazima] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava treca - [Predikat predikata - Vrste i rodovi] . . . .
Glava cetvrta. - [Deset kategorija] ................. , ...
Glava peta - [Supstancija] .... . ......... . .......... , . .
Glava sesta ...,.... [Kvantitet] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava sedma- [Odnos - relacija] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava osma - [Kvalitet] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava deveta - [Delanje, trpljenje i druge kategorije] . . . .
Glava deseta- [Suprotnosti] .. .. .. .. . . .. .. . .. .. .. . . .. .
Glava jedanaesta - [0 kontremim suprotnostima] . . . . . .
Glava dvanaesta - [Ranije] ................. . . . .... . . .
Glava trinaesta - [Istovremeno (simultano -l114a)] . . . . . .
Glava cetrnaesta - [Kretanje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... .
Glava petnaesta - [,lmati") . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Napomene . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . .
Drugi deo
0 tumacenju
Glava prva - [Govor i pisanje. - Istinit i la.Zan govorl
Glava druga - [Imenice. Proste i sl<>Zene imenice. PadeZi]
Glava treca - [Glagol] . . .. .. .. . .. . .. . .. .. .. . . . . .. .. . .
Glava cetvrta - [Govor i rel!enica] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava peta - [Afirmacija i negacija. Prosta i sl&ena reCentca]. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava sesta - [Afirmacija i negacija. - Kontradikcija]. . .
Glava sedma - [Op8te (univerzalno) i pojedinal!no (singu~o). - .Suprotnost reeenica: kontradikcija i kontran)etet] , . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
44 Organon

5
6
7
7
.8
15
19
26
32
33
39
40
42
43
44

A6

53
53
54
55
56
57
57

689

Glava osma - [0 jedinstvu i mnozini reeenica. - Stvarne

i prividno jedinstvo reeenica] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava deveta - [Kontradiktome reeenice o buducem] . . .
Glava deseta - [Proste propozicije sa dodatkom] . . . . . .
Glava jedanaesta - [Slo!ene reeenice] . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvanaesta - [Suprotnost modalnih recenica] . . . . . .
Glava trinaesta - [Logicko sledovanje modalnih reeenica]
Glava letrnaesta - [0 kontrarijetetu reeenica] . . . . . . . . . .
Napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

60
60
64
68
70
73
77
81

Treci deo
Prva analitika
K n j i g a p r v a - [Teorija: o silogizmu] . . . . . . . . . . . . . .
Glava prva - [Zadatak analitike. - Premise. Termin. Silogizam i njegove vrste] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava druga - [Konverzija ili preokretanje cistih reeenica]
Glava treca - [Kooverzija reeenica prema njihovom modalitetu] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava cetvrta - [Kategoricki silogizam prve figure. Pravila
za izvo4enje zaklju~a u prvoj figuri] . . . . . . . . . . . . .
Glava peta - [Pravila za izvo4enje zakljueaka u drugoj
figuri] ..... ,_,_/. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava sesta - [Pravila za izvo4enje zakljucaka u treeoj
figuri. - Ka:tegoricki silogizam treee figure] . . . . . .
Glava sedma - [Zaklju~ci pomoeu preokretanja iii konverzije u svim figurama. - Odnos izme4u tri silogisticke
figure. - Redukcija silogizama] . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava osma - [Modalni silogizmi. - Silogizmi sa dve
nulne premise] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava deveta - [Modalni silogizmi. - Silogizmi prve figure: jedna premisa je nulna, a druga asertoricna]
Glava deseta - [Modalni silogizmi. - Silogizmi druge figure: jedna premisa je nuZna, a druga asertoricna]
Glava jedanaesta - [Modalni silogizmi. - Silogizmi treee
figure: jedna premisa je nulna, a druga asertoricna]
Glava dvanaesta - [lzvedeni stavovi. Pore<tenje izme4u
kategorickih i modalnih silogizama koji se odnose na
nulno] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . .
Glava trinaesta - [Modalni silogizmi. Zakljucci iz mogucih
ili kootingentnih premisa. Posebna pravila za konverziju mogucih ili kontingentnih premisa] . . . . . . . . . . . .
Glava cetrnaesta - [Modalni silogizmi. - Silogizmi prve
figure sa dve kontingentne premise] . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava petnaesta - [Modalni silogizmi. - Silogizmi prve
figure: jedna premisa je kontingentna iii moguca, a
druga asertoricna iii prosta, stvama] . . . . . . . . . . . . .

690

85
85
85
88
90
93
97
101

103
104
lOS

106
109
109
112
114

Glava "fesnaesta - [Modalni silogizmi. - Silogizmi prve

figure: jedna premisa je kontingentna, a druga nulna]
Glava sedamnaesta - [Modalni silogizmi. Silogizmi
druge figure: obe premise su kontingentne] . . . . . . .
Glava osamnaesta - [Modalni silogizmi.- Silogizmi druge
figure: jedna premisa je kootingentna, a druga asertoricna] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava devetnaesta - [Modalni silogizmi. - Silogizmi druge
figure: jedna premisa je nulna, a druga kontingentna]
Glava dvadeseta - [Modalni silogizmi. - Silogizmi treee
figure sa dve kontingentne premise] . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvadeset prva - [Modalni silogizmi. Silogizmi
treee figure: jedna premisa je kontingentna a druga
asertoril!na] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvadeset druga - [Modalni silogizmi. - Silogizmi
treee figure: jedna premisa je kontingentna, a druga
nulna] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvadeset treea - [Opsta upotreba tri silogisticke figure. Svo4enje na prvu figuru] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvadeset cetvrta - [0 kvalitetu i kvantitetu premisa]
Glava dvadeset peta - [Odrelfivanje broja termina, premisa
i konkluzija. - Svaki silogizam ima tri termina i dve
premise] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvadeset sesta - [Koji se zakljucci izvode te8ko a
koji lako] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvadeset sedma - [Opsta pravila za kategoricne silogizme] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvadeset osma - [Posebna pravila za istraZivanje
srednjeg termina u kategoricnim silogizmima] . . . . . .
Glava dvadeset deveta - [Istralivanje srednjeg termina u
silogizmima koji se dokazuju pomoeu logicki nemoguceg, kao i u hipoteticnim i u modalnim silogizmima
Glava trideseta - [lstra!ivanje srednjeg termina u filozofiji
i u drugim naukama iii umetnostima] . . . . . . . . . . . . . .
Glava trideset prva - [Podela] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava trideset druga - [Pravila za biranje premisa, termina, srednjeg termina i silogisticke figure] . . . . . . . .
Glava trideset treca - [Kvantitet premisa] . . . . . . . . . . . . . .
Glava trideset cetvrta - [Apstraktni i konkretni termini]
Glava trideset peta - [Sloleni termini] . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava trideset sesta - [Ne sme se prevideti da gramati~ka
forma termina nije uvek ista] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava trideset sedma - [Razne vrste pripadanja] . . . . . . . .
Glava trideset osma - [Udvajanje istog terminal . . . . . . . .
Glava trideset deveta - [Mora se, naroeito kod udvajanja,
paziti na jasnost i kratkoeu termina i zato ponekad
treba manje jasan termin zameniti jasnijim] . . . . . . . .
Glava cetrdeseta - [Upotreba clana] . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.u

120
123
126
127
129
131
132
134
137

138
141
142
145
149
151
152
154
156
157
158
159
160
161
162
162

691

Glava cetrdeset prva - [Tumaeenje izvesnih izraza] . . . .

Glava cetrdeset druga - [Rastavljanje sl<>Zenih silogizama]
Glava cetrdeset treca - [Svo4enje definicija] . . . . . . . . . . . .
Glava c~tr'!eset cetvrta -:- [Rastavljanje dokaza pomoeu
1'?8tckt nemoguceg 1 pomoeu drugih hipoteticnih silogiZa.IIla] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava cetrdeset peta - [Svodenje silogizama jedne figure
na neku drugu figuru] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava ~e~rdese~ se~ta :- [Odre4eni termini i neodre4eni termmt u stlogiZ.numa] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
K n jiga dr u ga [Osobine silogizma. - LaZni zakljucci] .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava prva - [0 mnogostrukim zakljuecima u silogizmima]
Glava druga - [Lafan zakljucak, izveden iz istinitih premisa i .isti?J-it ~jucak, izveden iz lafnih premisa u prvoJ ftgunl . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava treca - [Istinit zakljueak izveden iz lainih premisa
u drugoj figuri] . ... ; . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava cetvrta - [lstinit zakljucak izveden iz lafnih premisa u treeoj silogistickoj figuri] . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava peta - [KruZni dokaz u prvoj f'tgurl],.......... .
Glava sesta - [KruZni dokaz u drugoj figuri] . . . . . . . . . . . .
Glava sedma- [KruZni dokaz u treeoj figuri] . . . . . . . . . . .
Glava osma - [Konverzija silogizama prve figure] ..... , .
Glava deveta ........ [Konverzija silogizama druge figure] . . . . .
Gliiva deseta- [Konverzija silogizama treee figure] . . . . . .
Glava jedariaesta - [Svodenje na nemoguce u prvoj figunl
Glava dvanaesta- [Svodenje na logicki nemoguce u drugoj
figuri] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava trinaesta - [Svodenje na logicki nemoguce u treeoj
figuri] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava cetrnaesta- [Pore4enje svodenja na nemoguce i neposrednog dokaza] . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . .
Glava petnaesta - [Zakljui!ci iz suprotnih premisa] . . . . . . .
Glava Jesnaesta- [,Tra.Zenje principa" -petitio principii]
Glava sedamnaesta _.;. [0 dokazu nazvanom u logici non
propter hoc] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava osamnaesta - [LaZno proizlazi uvek samo iz lafnog.
-:- LaZJ?-?St z~ju~ka proizlazi iz lafnosti premisa silogiZma ih prosllogiZma] .. .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. ..
Glava devetnaesta.- [Katasilogizam.- Prakticni saveti kako
se dijalekticki moze preduhitriti poraz i sopstvena stvar
dovesti do pobede] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvadeseta - [Kad je pobijanje moguce] . . . . . . . . .
Glava dvadeset prva - [Zabluda] ............ , . . . . . . . . . .
Glava dvadeset druga __;_ [Pravila za konverziju i poredenje
stvari .koje treba zeleti iii izbegavati] . . . . . . . . . . . . . . .

692

163
164
164
164

Glava dvadeset treca - [Teorija indukcije] . . . . . . . . . . . . . .

Glava dvadeset cetvrta - rPrimer kao sredstvo za obrazovanje teorijskog i prakticnog suda] . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvadeset peta - [Teorija abdukcije] . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvadeset sesta - [Objekcija] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvadeset sedma- [Entimem] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

220
221
222
223
225
229

166
168
173
173
175
180
183
187
189
190
192
194
195
197

200
201

202
205
208
.210
213
213
214
214
218

Cetvrti deo
Druga analitika
K n j i g a p r v a -:- Teorija dokaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava prva - [Nu!nost saznanja koja su ranije postojala]
Glava druga - [Nauka i dokaz] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava treca - [Kritike izvesnih zabluda o znanju i dokazu]
Glava cetvrta- [Definicije ,o svakom", ,po sebi" i ,opste",
[,univerzalno"] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava peta - [0 zabludama u opstosti dokazivanja]
Glava sesta - [0 nu!nom i bitnom karakteru premisa dokazivanja] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava sedma- [0 nekomunikabilnosti to jest nespojljivosti
vrsta] .. . . ......... . .......... . . . .... .. ..........
Glava osma - [lz univerzalnih premisa proizlazi veean zakljucak] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava deveta - [Svojstveni principi dokazivanja koji se ne
mogu dokazivatil . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava deseta - [Razliciti principi] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava jedanaesta - [Aksiome] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvanaesta - [Naueno ispitivanje] . ....... . , . . . . . . .
Glava trinaesta- [Znanje cinjenica i uzroka] . . . . . . . . . . . .
Glava cetrnaesta - [P.reimucstvo prve figure] .. , . . . . . . . . .
Glava petnaesta- [Negativne nep<>sredne propozicije] . . .
Glava sesnaesta- [Zablude i neznanje koji proizlaze iz neposrednih premisa] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava sedamnaesta- [Neznanje i zabluda koji proizlaze iz
posrednih premisa] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava osamnaesta - [Neznanje posmatrano kao negacija
nauke] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava devetnaesta - [Da li su principi dokazivanja konacni
iii beskonacni po broju] .. . .. .. . .. .. .. . .. .. . .. .. . ..
Glava dvadeseta - [Broj srednjih termina nije beskrajan]
Glava dvadeset prva- [U negativnim dokazivanjima srednji
termini nisu beskrajni po broju] . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvadeset druga - [U afirmativnim dokazivanjima
broj termina je konaean] .. .. .. .. .. . .. . .. .. . .. .. .. .
Glava dvadeset treca - [Korolarije] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvadeset cetvrta- [Preimucstvo univerzalnog dokaza]
Glava dvadeset peta- [Visa Vrednost afirmativnog dokaza]

259
259
261
264
266
269
271
274
276
276
278
280
282
285
288
288
290
292
295
295
297
298

300
305
307
311

693

Glava dvadeser sesta - [Preimucstvo direktnog dokaza nad

svoctenjem na nemoguce] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvadeset sedma - [Uslovi preimuestva jedne nauke]
Glava dvadeset osma- [Jedinstvo i raznovrsnost nauka] . .
Glava dvadeset deveta - [0 mnogostrukosti dokaza] . . . . .
Glava trideseta - [Slucajne cinjenice nisu predmet dokaza]
Glava trideset prva - (Nemoguenost dokaza osnovanog na
culnom opaZanju] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava trideset druga - [0 raznolikosti principa] . . . . . . . . .
Glava trideset treca - [Nauka i misljenje] . . . . . . . . . . . . .
Glava trideset letvrta - [Ostroumnost] . . . . . . . . . . . . . . . . .
K n j i g a d r u g a [Teorija definicije i uzroka] . . .. . . . . ..
Glava prva - [Razne vrste istra!ivanja] . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava druga - [Svako istra!ivanje svodi se na istraZivanje
srednjeg terminal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava treca - [Razlika izmectu definicije i dokaza] . . . . . . .
Glava cetvrta - [Ne postoji dokaz suStine] . . . . . . . . . . . . . .
Glava peta- [Swtina ne moZe biti dokazana podelom] . . .
Glava :Sesta - [Su8tina ne moze biti dokazana hipotetickim
silogizmom] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava sedma- [Definicija ne moze da doka!e sustinu] . . .
Glava osma - [Odnos definicije i dokaza] . . . . . . . . . . . . . .
G/ava rjeveta. -. [Ne mogu se dokazati ni postojanje ni susttna prlDClpa] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava deseta - [Razne vrste definicija] . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava jedanaesta - [Razliciti uzroci uzeti kao srednji termini] ... . .. .. .. .. . .. . .. .. . .. ... . .. . .............
Glava__.dvanaesta - [0 istovremenosti uzroka i posledice]
Glava trinaesta - [Definicija supstancije metodom kompozicije. - Upotreba podele] . . . . .. .. . . .. .. .. .. .. ..
Glava cetrnaesta - [Odrectivanje roda] . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava petnaesta - [0 identitetu srednjega termina za viSe
pitanja] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava sesnaesta - [Odnosi izmectu uzroka i posledice] . . .
Glava sedamnaesta - [Da li razliciti uzroci mogu da proizvedu istu posledicu] . . .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. . . .
Glava osamnaesta - [NajbliZi uzrok je istiniti uzrok] . . . . .
Glava devetnaesta - [Shvatanje principal . . . . . . . . . . . . . . .
Napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Peti deo
Topika
K n j i g a p r v a - [Opsti pogledi o dijalektici. - Predmeti
dijalektike. - Dokazi] .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. .. .
Glava prva - [Plan ove rasprave] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava druga - [Korist dijalektike] . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

694

313
315
315
315
316
316
318
320
322
323
323
324
325
328
329
331
332
334
336
337
338
340

344
350
351
351
353
356
356
360

371
371
373

Glava treca - [Dijalekticka ve8tina] . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Glava cetvrta - [0 elementima dijalektickog dokazivanja]
G/ava peta - [Obja8njenje cetiri . dijalekticka elemental . . .
Glava sesta- [Proucavanje onoga sto se moze pridati] . . .
Glava sedma - [Razne vrste identiteta] . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava osma- [Razliciti dokazi za ono sto se moze pridati]
G/ava deveta - [Kategorije i njihov odnos sa onim sto se
mof.e pridati] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava deseta - [Dijalekticke propozicije] . . . . . . . . . . . . . . .
Glava jedanaesta - [Dijalekticki problem. - Dijalekticka
teza] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvanaesta - [Dijalekticko zakljucivanje i dijalekticka
indukcija] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava trinaesta - [Dijalektiaa oructa] . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava cetrnaesta - [Pravila za izbor propozicija] . . . . . . . .
Glava petnaesta - [TraZenje homonimnih izraza] . . . . . . . .
Glava sesnaesta - [IstraZivanje razlika] . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava sedamnaesta - [Istra!ivanje slicnosti] . . . . . . . . . . . . .
Glava osamnaesta - [Raznovrsna korist od tri poslednja
dijalekticka sredstva] .. .. . .. .. .. . .. . .. .. .. . .. . .. .. .

373
374
375
377
378
380

K n jig a drug a - [Zajednicka mesta akcidencije] . .. . .

Glava prva - [Opste napomene] .............. , . . . . . . . .
Glava druga - [Mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava treca- [Druga mesta] . . . . . . . . .. .. .. .. . . .. .. .. ..
Glava cetvrta - [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava peta - [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava sesta - [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava sedma - [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava osma- [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava deveta - [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava deseta - [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava jedanaesta - [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

397
397
398
401
404
406
407
409
411
413
415
417

K n jig a t r e c a - [Nastavak mesta o akcidenciji] . . . . . .

Glava prva - [Mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava druga - [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava treca- [Druga mesta] . . . .. . . .. . .. . .. .. .. .. . . .. .
Glava cetvrta- [Primene prethodnih mesta na proste izraze]
Glava peta - [Uopstavanje prethodnih mesta] . . . . . . . . . .
Glava sesta - [Primene ranijih mesta na pojedinaene probleme] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

421
421
424
428
430
431

K nj i g a c e tv r ta - [Op8ta mesta vrste] . .. .. . .. . . ..

Glava prva - [Mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava druga- [Druga mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava treca - [Druga mesta] . . . . .. .. . .. . .. . .. . . . . . . . . .
Glava letvrta - [Ostala mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

437
437
440
444
447

380
381
383
385
385
386
387
393
393
394

432

695

G/ava peta - [Druga mesta] ........... . ............. .

Glava sesta - [Druga mesta] .......... .. ............. .
K n j i g a p eta - [Opsta mesta - Pravila - 0 onome
sto je svojstveno] ...............................
Glava prva- [0 svojstvenom i njegovim raznim rodovima]
Glava druga- [Mesta - pravila] .................... .
Glava treca - [Druga mesta] ......................... .
Glava cetvrta - [Druga mesta] ...... . ................ .
Glava peta - [Druga mesta] ......................... .
Glava sesta - [Druga mesta] ......................... .
Glava sedma - [Druga mesta] ....... .. ............... .
Glava osma - [Druga mesta] ................... . ..... .
Glava deveta - [Druga me8ta] ....................... .
K n j i g a sest a - [Op8ta mesta definicije] ........... .
Glava P'}'~ .-:- [Opsta podela problema koji se odnose na
deflDICIJU] ..................... ~ .. ............... .
Glava druga - [0 nejasnosti definicije] ................ .
Glava treca - [Suvisnost reei u definiciji] ............. .
Glava cetvrta - [Druga mesta] ....................... .
Glava peta - [Druga mesta] ......................... .
Glava sesta - [Druga mesta] .........................
Glava sedma - [Druga mesta] ....................... .
Glava osma - [Druga mesta] ......................... .
Glava deveta - [Druga mesta] ....................... .
Glava deseta - [Druga mesta] ........................ .
Glava jedanaesta - [Druga mesta] .................... .
Glava dvanaesta - [Druga mesta] ..................... .
Gf~_'!-4 trinaesta - [Opsta mesta] ...................... .
Glava cetrnaesta - [Dmga mesta] ........ .-............ .

451
455
461
461
463
468
472

477
481
485

488
492

495
495
496
498
501
505
506

513
514
516
519
521
523
525
528

K n i i g a s e d m a - [Opsta mesta identiteta. - Nastavak

o mestima definicije] ............. ; . ... , . . . . . . . . . . .
531
Glava prva - [Mesta identiteta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
531
Glava druga - [0 upotrebi mesta identiteta u deflniciji] 534
Glava treca - [Dalje o mestima definicije] ............ , .
535
Glava cetvrta - [Najkorisnija mesta] . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
538
Glava peta - [Da li je lako ill te8ko pobiti iii utvrditi
538
razne probleme] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
K n j i g a o s m a - [Prakti~na dijalektika] . . . . . . . . . . . .
543
Glava prva - [Pravila ispitivanja] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
543
Glava_ d~ug~ - [Pravila za postavljanje pitanja. Indukcija
1 stlogiZam] ....... : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
548
Glava treca - [Te8koee dijalektickih dokaza] . . . . . . . . . . . .
551
Glava cetvrta - [Uloga onoga ko ispituje i onoga ko od554
govara] ......................... . ......... , . . . . . .
Glava peta .- [Pravila za onog koji odgovara] . . . . . . . . . .
554

696

Glava sesta - [Odgovor na verovatna i neverovatna tvrdenja kao i na tvrdenja koja pripadaju i koja ne pripadaju stvari] ...... ... . . ................ . ....... .
G/ava sedma - [Osobina ispitivanja] ................. .
Glava osma - [0 odgovoru na indukciju] ............. .
Glava deveta - [0 prethodnim vezbanjima i o neverovatnim tezama] ... ....
Glava deseta - [0 re8enju laZnih dokaza] .............
Glava jedanaesta - [Kritike na zakljucivanja i kritike na
protivnika] ...................................... .
Glava dvanaesta - [Kad je dokaz jasan a kad je luan]
Glava trinaesta - [TraZenje principa i traZenje kontremih
suprotnosti] ..................................... .
Glava cetrnaesta - [Kako se postaje valjan i VeSt dijalekticar] ......... ... ............................ .
Napomene ...... . ...... . .............................

Sesti deo
Glava prva _;. [Uvod. - Cilj i saddina spisa. - Sofisti
i sofisticki zakljucci] ... . ......................... .
Glava druga - [0 raznim vrstama dokaza u raspravljanju]
Glava treca - [Pet ciljeva sofistickog dokazivanja] ..... .
Glava cetvrta - [Pobijanje] .......................... .
Glava peta - [Opis pobijanja izvan govora] ...........
Glava sesta - [Svodenje paralogizama na ,neznanje pobijanja" - ,ignoratio elenchi"] ... . ...... . ........ .
Glava sedma - [Uzroci paralogizama] ................ .
Glava osmlf. - [Sofisticka pobijanja s obzirom na njihovu
matenJU] ... ...... . .............................
Glava deveta - [Nemogucnost da se upoznaju sva pobijanja] ................................. .. . . . .
Glava de~eta - [~okazi osnovani na reeima i dokazi osnovam na stvanma] ................... . ........... .
Glava jedanaesta - [Razne vrste pobijanja] ........... .
Glava dvanaesta - [Drugi predmet sofistike: baciti protivnika u zabludu iii u paradoks] ................... .
Glava trinaesta- [Sofisti navode protivnika na prazne reei]
Glava cetrnaesta - [Solecizam - gramaticka, jezicna greska] ................ .. .......................... .
Glava petnaesta - [Rasporedivanje dokaza] . .......... .
Glava sesnaesta - [Re8enje paralogizama] ............. .
Glava sedamnaesta - [0 prividnim re8enjima sofizama]
G/ava osamnaesta - [Pravilno re8enje sofistickih silogizama]
Glava devetnaesta - [Re8enje pobijanja koja dolaze od homonimije i amfibolije] . .......................... .
Glava dvadeseta - [Re8avanje pobijanja osnovanih na podeli i sastavljanju] ............................. .

556
557
558
559
560
561
565
566
568
571

585
587
587
588
591

595
598
600

602
603
606
610
612
613

615
618
619
624
625
626

697

Glava dvadeset prva - [Rdenje pobijanja koja dolaze od

n~aavanja- akcentiranja] ... . .............
Glava dvadeset druga - [Rdenje pobijanja koja se osnivaju na ob~ govora] ..... .. ............ .....
Glava dvadeset treta - [Glavno pravilo za rdavanje pobijanja osnovanih na govoru] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava d~ades~!. cetvrta - [Re8enje pobijanja osnovanih na
akctdenct)t] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvadeset peta - [Rdenjc pobijanja koja dolaze od
suprotnosti izmedu apsolutnih i relativnih izraza] ,
Glava dvadeset .festa - [Rdavanje pobijanja osnovanih na
,nepoznavanju pobijanja" - ignoratio elenchi] . . . . . .
Glava dvadeset sedma - [Rdavanje pobijanja osnovanih
na ,tra!enju principa" -petitio principii] . . . . . . . . . .
Glava dvadeset osma - [Re8avanje pobijanja osnovanih na
la!noj konsekuciji] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava dvadeset deveta - [Rdenje pobijanja osnovanih na
lainom uzroku] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava trideseta - [Re8enje pobijanja osnovanih na sakupljanju viSe pitanja u jedno - plurium interrogationum]
Glava !ri~eset prya - ~Re8enje pobijanja koja vode brbljan)u 1 praznun rettma] . ... ... , . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava trideset druga - [Re8enje pobijanja koja vode solecizmu] . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava trideset treca - [Ode je re.Senje paralogizma lako,
a gde je tdko] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Glava trideset cetvrta - [Opti zakljucak] . . . . . . . . . . . . . . .
Napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Registar pojmova i imena .. . .. .. .. .. .. . . . . .. .. .. .. .. .. .

628
628
632

632
635
638
639
639

640
640

Lektori
Ljiljana LapcevU
Iovan Sijak

641
642
644
646
649
657

tampa

COP DELO
Ljubljana