Biblioteka

MONOGRAFIJE

Danko Sipka

Osnovi morfologije
Prilog gramatici savremenog standardnog jezika

Beograd, 2005

Dallko Sipka
OSNOVI MORFOLOGIJE
Prilog gramatici savremenog standardnog jezika

Recenzent

Dr Wayles Browne

Likovno resenje kOl'ica

Vesna Denci6

Tehnicki urednik

Sergej Skorupan

Korektura

Dragana Lazic

lzdavac

"Alma", Beograd

Za izdavaca

Dr Dorde Otasevi6

Stampa

"Skripta intemacional", Beograd

ISBN

86-84023-40-4

Beograd, decembar 2005 .

almabg@Sezarnpro.yu
www.alma.co.yu

Predgovor

Predgovor
Ovaj prirucnik sadrzi ujedno i teorijski uvod lingvisticku morfologiju (prvi i drugi deo) i, smislu eksplikacije iznesenih teorijskih postavki, detaljan opis sinhronih fleksijskih
karakteristika savremenog srpskohrvatskog standardnog jezika (treCi deo). Razlike izmedu varijanata, odnosno nacionalnih standarda (srpskog. hrvatskog i bosnjackog) okviru srpskohrvatskog morfologiji su minimalne, se stoga taj nivo
strukture srpskohrvatskog jezika prikazuje celini, uz oznacavanje pojava karakteristicnih samo za jedan od navedenih
nacionalnih standarda. Ovaj pristup motivisan opstom teznjom bilo kojeg naucnog opisa - da se sto
sredstava opise sto siri krug pojava.
U prvom delu obraduju se osnovni pojmovi morfologi, drugom ustoliceni, specificno morfoloski ili opsti pristupi morfoloskim pojavama, dok se trecem iscrpno predstavlja fleksija jednog konkretnog jezika predstavljanje tre delu dato teorijski neutralnom obliku s namerom da
korisnik prirucnika, posto se upozna sa teorijskim sadrzajem i
postojeCim pristupima moze da ih primeni materijal predstavljen trecem delu.
Dodaci sadrze duze leksicke liste cije bi smestanje
osnovni tekst bilo neprakticno.
Osnovna ove knjige jeste da posluzi kao univerzitetski prirucnik za kurseve morfologije opstoj lingvistici i
serbokroatistici. Uz to, lingvisti koji se specijalizuju drugim
oblastima mogu da ga koriste kao mesto kome mogu
jednostavan pregled morfoloskih tema i informacija.
Autor bi zeleo da se zahvali izdavacu, dr Dordu Otasevi, za podrsku, kao i prof. Waylesu Browneu, te prof. Milanu

Osnovi morfologije

Sipki, koji su pregledali rukopis, mnogim korisnim sugesti .

Svojoj supruzi i deci dugujem zahvalnost za stalnu podrsku tokom pripremanja ovog teksta.

Osnovni pojmovi

1. Osnovni pojmovi
1.1 Definicija i domen
Postoje sledeca dva razliCita pristupa odredenju domena
morfologije:
.

Morfologija proucava morfeme ili oblike reCi, bez

zira da li se njihovim udruzivanjem/odnosom formira
rec ili ,
. Morfologija proucava samo morfeme i1i oblike reci povezivanje vodi u stvaranje reci.
Posledica usvajanja jednog ili drugog pristupa jeste status
tvorbe reCi. U prvom pristupu tvorba spada u domen morfologije, u drugom ostaje izvan njenog podrucja. Tako,
primer, ako pred sobom imamo imenicu kuCica, onda nas u
prvom i drugom pristupu zanimati :
Pristup :
osnova: kuc(a) + sufiks: ica = > kuCica 'ml kuca'
osnova: kuCic(a) + nastavak - = > kuCica 'Nom.sg.f.'
Pristup :
osnova: kuCic(a) + nastavak -

> kuCica 'Nom.sg.f.'

Umesto da govorimo morfemima (kako se videti

kasnije, ima morfoloskih pristupa koji izdvajaju morfeme),
mogli smo reCi i da prvi pristup proucava zajednicko variranje
sadrzaja i forme unutar jedne reCi i medu razliCitim reCima,
drugi samo unutar jedne reCi.

Osnovi morfologije

Prvi pristup uobicajeniji u zapadnim lingvistickim tradicijama, gde se leksikon uglavnom posmatra kao skup
predvidivih informacija, se onda tvorba, znatno predvidivi od drugih leksickih , svrstava u istu kategoriju sa, takode predvidivom, fleksijom. U takvim pristupima onda se
govori leksickoj morfologiji (dakle tvorbi) i fleksijskoj morfologiji.
Ovde prihvatamo drugi pristup, samo zato sto takav pristup uobicajen u nasoji tradiciji. U resavanju ovog pita posli bismo od odredenja iz Wunderlich i Schwarze
(1985). Naime, kako su tvorbeni morfemi osnova za dobiva leksema, i neki nacin moraju biti povezane s leksikonom. Proces tvorenja novih reCi jedan od njegovog razvoja, bas kao sto to npr. i posudivanje iz drugih jezika. Funkcionalni morfemi ucestvuju u formiranju novih
leksickih jedinica, im u leksikonu i nije mesto. Sto se tice
korenskih morfema, treba naglasiti da su sadrzane u
leksikonu unutar leksema, da uslov formiranja lekse tvorbom to da postoji leksema od koje se
tvori. Tako, korenski morfemi postoje u leksikonu zaseb, nego samo kao sastavni deo leksema. Izuzetak od ovoga
predstavljaju korenski morfemi koji funkcionisu iskljuCivo
unutar tzv. vezanih osnova (npr . .logija, bio ... ), koje se
vljuju samo u kombinaciji s nekom drugom osnovom, dakle,
u rezultatu tvorbenog . Njihov status u pogledu
slican tvorbenim morfemima.
Dakle, u leksikon ubrajamo leksicke jedinice, s njim su
povezani tvorbeni morfemi te korenske morfeme koje se
javljaju iskljuCivo u okviru vezanih osnova. Treba, medutim,
da ipak postoje bitne razlike u statusu leksema s jedne i
tvorbenih morfema s druge strane. Lekseme, naime imaju
minacioni karakter i konkretna tekstualna ostvarenja, dok su
tvorbeni morfemi aktivirani samo u slueaju formiranja
8

Osnovni

leksema od vec postojeCih. Stoga se tvorbenim morfemima

mora dati poseban status komponente pridruzene leksikonu.
Iz toga proizlazi i potreba davanja tvorbi statsa zasebne discipline povezane sa leksikologijom.
Nezavisno od toga koji od ova dva pristupa usvojimo,
obradi morfoloskog materijala moze nas zanimati sledece:
.

analiza postojeceg materijala,

formiranje pravila za izvodenje (generisanje) postojeceg materijala,
. predvidanje onoga sta se desava s novim materijalom,
d. odnos izmedu materijala dve vremenske tacke.
.

Tako,

primer, ako imamo imenicu:

sportista
onda pristupu imamo opis: sportista <. > sportist(a) + ,
ukoliko morfologiju uvrstavamo i tvorbu, jos i sportista < .
> sport + ista - > znaCi 'povezano sa'). U pristupu
imamo sportist(a) + . > sportista i eventualno sport + ista . >
sportista (- > znaCi 'izvodi se kao'). U pristupu zanimace nas
Cinjenica hoce li nova rec, npr. blogista slediti ovaj obrazac ili
ne (blogist(a) + prema sportist(a)+ i eventualno blog + ista
prema sport + ista). Konacno, pristupu D zanimace nas kada
se i pod koji uslovima uz nastavak -ist (sportist) pojavilo i -ista
(sportista), kao fleksijski nastavak i eventualno tvorbeni sufiks.
Naravno, ni jednom od ova cetiri pristupa nece nas zanimati pojedinacne lekseme, nego sire zakonitosti. Tako onda
imamo ove cetiri vrste morfologije:

Osnovi morfologije
. Analiticka morfologija (formira pravila osnovu kose morfoloski elementi, leksemski i subleksemski, mogu
dovesti vezu)
. Generativna morfologija (formira pravila izvodenja
jednih morfoloskih oblika od drugih),
. Prediktivna morfologija (formira pravila primene
morfoloskih osobina novouvedene leksicke jedinice),
d. Razvojna (istorijska) morfologija (formira pravila
njanja morfoloskih osobina i elemenata vremenu).

KoristeCi poznatu Saussureovu (1907) podelu, prva dva

pristupa mozemo okarakterisati kao sinhronu morfologiju,
druga dva kao dijahronu.
.
U svakom od ovih pristupa mora postojati sadejstvo
znacenja i oblika, to da promena ili segmentacija forme nosi
za sobom promenu znacenja. tome se morfologija razliku od silabike. Ako, primer, rasclanimo soba sob i ,
clana su morfemi i imaju svoje znacenje ('prostorija u kuci ili
stanu namenjena za obitavanje' odnosno 'Nom.Sg.f.'), dok
slucaju podele slogove soba:so i ba,ne posla sa znacenjem nego se jednostavno niska deli dve manje.
Kako god da odredimo domen morfologije, ona mora
imati vezu sa fonologijom (da bi se objasnile fonoloske alternacije k ao k:C:c : vojnik:vojnice:vojnicz), sintaksom (odredene
morfoloske osobine prenose se zavisne sintaksicke elemente, npr. veliki + knjiga.Nom.5g.f. -> velika.Nom.5g.f. knjiga.Nom .Sg.f.), te leksikologijom Gedince koje se podaju morfolos kom pristupu jesu lekseme). veze, mesta gde odredeni segmenti jezika preuzimaju informacije jedan od drugog nazivaju se suceljima.
Morfologija, uz to sto lingvisticka disciplina, ima svo mesto i biologiji i geodeziji. Medutim, tim naukama

10

Osnovni pojmovi

bitan oblik kao takav, dok u lingvistici predmet proucavanja samo ako povezan sa gramatickim znacenjem.
Kako leksema, izdvajamo li morfeme ili ne, u sredistu
interesa morfologije, pozabavicemo se kriterijumima njenog
izdvajanja.
Uglavnom posedujemo intuitivno znanje tome sta
to rec i u najvecem broju slucajeva mozemo odrediti koji izgovoreni ili napisani niz realizacija reCi, koji nije. No, probl nastaje kad treba precizno odrediti koje se sve slucajeve naziv rec odnosi, i izgraditi kriterijume osnovu kojih
rec moguce razluCiti od -rCi. No, pre razgranicenja reCi od
-rCi, potrebno razjasniti neke Cinjenice. Naziv 'rec', kako se upotrebljava u svakodnevnom govoru, u velikoj meri
viseznacan, time i nepodesan za upotrebu u lingvistici.
tegorije izdvojiti nekoliko primera.

(1)

raditi do pet sati.

(2) Radice u buregdZinici do kraja iduce godine.

(3) Njemu

radi telefon.

(4) Onje radio do ! sati.

(5) Radice do pet sati.

Pogledajmo glagol raditi u navedenih ! recenica. Sva
pojavljivanja tog glagola prosecan govornik srpskohrvatskog
jezika smatrao bi jednom recju, mada:
U recenici (1) glagol razliCito izgleda i ima razliCito znacenje od onoga u (2), razlicito izgleda, ima razliCito znacenje,
pokazuje razlicito vreme i razliCit modalitet od onoga u (3),
11

Osnovi morfoIogije

razlicito izgleda i pokazuje razlicito vreme od onoga u (4), te

ima razliCit izgled od onoga u (5).
ako prvom koraku mozemo razlikovati: lekse , k ao vrednost u jeziku, sumu i imenitelj svih realizacija,
od njenih leksa, svih pojedinacnih pojavljivanja u realizaciji sistema. Lekse koje se medusobno razlikuju nazivaju se alolekse. Alolekse u istom tekstu nazivaju se razlicnicama (zasebnim reCima, eng. type). Tako su u odnosu glagol raditi u
(1) sve ostale njegove alolekse razlicnice. Ako razlike izmedu
dve lekse nema, onda govorimo onome sto bismo mogli
zvati pojavnicama (bilo kojem obliku izmedu dve beline,
eng. token), kako nalazimo u leksama lekseme u (1) i (4), te
aloleksama leksema do, pet i sat u (1), (4) i (5). podela
naroCito vazna za razliCita statisticka istrazivanja teksta. Tako,
npr. frekvencijski recnik belezi koliko svaka od razlicnica u
nekom tekstu ima pojavnica. Na primer, u recenici: n 5
njim s n imamo devet pojavnica, svega pet razlicnica (n, , biti, 5, ).
Alolekse mogu pokazivati razliku fizickom planu.
Tako se, primer, alolekse glagola raditi u (1) i (5) razlikuju
samo tome sto jedan oblik glasi raditi, drugi radice.
Moguca , nadalje, razlika u funkcionisanju. Tako, alolekse
istog glagola pripisuju recenici buduce, sadasnje i proslo vre u (1), (3) i (4). Konacno, moguca i razlika u znacenju.
Tako glagol raditi u (1) znaCi 'obavljati neki rad', u (2) 'biti zaposlen', u (3) 'funkcionisati'. Tako mozemo govoriti fizickim aloleksama, funkcionalnim aloleksama i semantickim
aloleksama. tradiciji, fizicke se alolekse ubrajaju medu
blete, alternativne leksemske forme. Obicno se samo ortografski dubleti smatraju aloleksama iste lekseme (npr. hommage i
oai), dok se fonetski (npr. uho i uvo), te morfoloSki dubleti
(npr. arhiv i arhiva) smatraju zasebnim leksemama. Funkciol alolekse mogu biti: oblici (padezi, glagolska vremena,
12

Osnovni pojmovi

nacini i s1.) uk01iko fnkcija izrazena zasebnim fizickim

likom (dakle, oblik [izicka i funkcionalna aloleksa) ili
funkcije (npr. vremenska ili prostorna fnkcija predloga),
ukoliko fnkcionalnu prati i fizicka zasebnost. Lekseme
koje imaju oblike zovu se promenjive, koje ih n
promenjive. , semanticke alolekse obicno se zovu semanticke realizacije. Lekseme koje imaju vise semanrickih
aloleksa zovu se polisemanticke lekseme (npr. navedeni glagol
raditi) , za razliku od monosemantickih lekema (npr. dobar
deo termina), gde leksemi odgovara samo jedna semanticka
aloleksa. 1 jedna i druga grupa svrstavaju se medu autosemanticke lekseme, za raz1iku od sinsemantickih, i1ifunkcionalnih, gde, kako to uobicajeno indoevropskim jezicima,
znacenje postoji ni kao sistemska kategorija, mogu
stojati samo fnkcionalne i/ili fizicke alolekse. fnkcional
lekseme ( tipicnom slucaju predlozi, veznici i partikule),
fnkcionisu kao operatori izmedu autosemantickih leksema.
Autosemanticke lekseme mozemo deliti zavisnosti od toga
koji nacin fnkcionise njihovo znacenje nazivne, takve
koje datosti aps01utnoj situaciji ( tipicnom s1u imenice, glagoli, deo prideva i priloga), redne, koje smestaju neku datost ustaljen niz ( tipicnom slucaju brojevi, te
deo prideva i priloga), te upuCivacke, koje neposredno
datosti situaciji ( tipicnom slucaju zamenice). Razlika
izmedu promenjivosti i nepromenjivosti praksi se dobroj
meri poklapa sa deobom izmedu semanticnosti i fnkcional
nosti, , kako se vidi iz prethodnih primera, koji 1ekseme znace, ima paralele tradiciona1noj pode1i vrste reCi.
1 1ekseme i 1ekse mogu se da1je de1iti ( da 1i se sastoje od jednog ili vise e1emenata. Tako , primer, 1eksema
obrati jednoclana, obrati bostan viseClana. Cinjenica
da adekvatnije upotrebljavati termin leksicka jedinica,
govoriti jednoclanim i viseclanim leksickim jedinicama,
13

Osnovi morfologije

naziv leksema, ostaviti za prve, odnosno sve situacije

gde ta razlika izmedu jednoclanosti i viseclanosti irelevant. Treba napomenuti da su u osnovnom polju interesovanja
leksikologije jednoclane leksicke jedinice, dok viseclane imaju
sekundaran status.
Postoje, nadalje, jednoclane i viseclane lekse, odnosno,
iz nesto izmenjenog ugla gledano, kompaktne idis kontinuiran. Leksa m jednoclana (kompaktna), leksa
sam viseclana (diskontinuirana). U slucaju kompaktnosti i diskontinuiranosti nije bitan sam broj delova, nego to da li
leksicka jedinica zajedno ili su njeni delovi odvojeni. Diskontinuiranost jedan od problema automatske obrade teksta,
preciznije, morfoloskog analizatora - najjednostavnije su situacije gde delove alolekse razdvaja samo praznina, dok prilican
problem mogu biti situacije gde su ti delovi razdvojeni drugim
leksickim jedinicama kao u primeru: u sam se iduci ulicom
toga sjetio, gde su delovi alolekse sam se sjetio razdvojeni nizom
drugih leksema. da li leksa biti jednoclana ili viseClana
unekoliko zavisi i od ortografskog sistema (npr. radicu:radit
). Mogucnosti u odnosu jednoclanost i viseClanost mogu
se, primeru navodenih leksickih jedinica, predstaviti sledeCi :
leksa
leksema jednoclana
viseclana

Jednoclana
obrati

viSeclana
obraosam
obrati bostan

Dakle, jednoclane lekseme mogu se pojavljivati u formi

jednoclanih ili viseclanih aloleksa.
Sledom Jacksonovog (1988:1) pitanja tome koliko odredena recenica ili tekst ima reCi, i ovde se moze reCi da to zavisi od toga sta podrazumevamo pod 'recju'. Iz navedenog
jasno da neophodno preciznije razgranicenje termina, s ta14

Osnovni pojmovi

kvim razgranicenjem uu, mozemo se zapitati i gde lezi

razlika izmedu reCi i -rCi.
Pokusacemo sada da izdvojimo kriterijume koji su
poznatim pokusajima posluzili kao jedan (ili, rede, jedini)
osnov za definisanje:
.

pisanje izmedu dve beline,

. intonaciona celovitost izgovoru,
. samostalnost,
d. nepremestivost delova,
. posedovanje znacenja,
f. promena informativne strukture iskaza.
Postoji Citav niz razloga zasto se prvi kriterijum m
ze prihvatiti. Postoje jezici bez pisane tradicije, pisanje u
liko stvar konvencije (npr. pisacu i pisat ), odvojeno se pisu i
diskontinuirani morfemi (npr. prethodnom primeru),
leksicke jedinice od vise reCi pisu se diskontinuirano (npr.
obrati bostan) i slicno. No, cinjenica i to da se jezicima sa
pismenom tradicijom dobar deo leksickih jedinica najcesce pise kao neprekinuta celina izmedu dve beline.
Iz vise razloga ni intonaciona celovitost izgovoru
moze se prihvatiti kao apsolutni kriterijum. Prvo, intonacio celine mogu da obuhvate dve leksicke jedinice (npr. pred
kucu Cita se [pretkucu]), dok, s druge strane, leksicke jedinice
od vise reCi najcesce imaju vise intonacijskih li (npr. obra
ti bostan cita se [obrati bostan]). No, i ovde Cinjenica da se
dobar deo leksickih jedinica izgovara kao intonaciona celina.
Samostalnost, preciznije - slobodno pojavljivanje tekstu, obicno se istice kao osobina koja odvaja m leksicke
jedinice od morfema. No, nisu sve leksicke jedinice samostalne, primer najveci broj veznika stoji pocetku zavisne recenice i samo ako sklopu te recenice, predlozi se

15

Osnovi morfologije

pojavljuju bez imenice ili imenicke sintagme. No, cinjenica

da dobar deo leksickih jedinica jeste samostalan u upotrebi,
da su podleksemski elementi u svakom slucaju nesamostalni.
Nepremestivost de10va, uzeta zasebno, nije dov01jan kriterijum zato sto su pojedini diskontinuirani oblici premestivi,
npr. radio sam i sam radio.
1 kriterijum znacenja nije dov01jan sam za sebe. Prvo zato sto takozvano '1eksicko znacenje' m sve 1eksicke jedinice, npr. recce da, li i druge, i zato sto postoje pod1eksemski e1ementi sa 1eksickim znacenjem, npr. prefiksoidi aero-, hidro-,ma kro-,mi kro-i dru gi.
Ni m ifrmtiv struktre iskaza nije dostatan
kriterijum, jer to mogu ciniti i pod1eksemski e1ementi, npr.
pokazate1ji g1ag01skog vremena, padeza i s1.
Pored izdvajanja kriterijuma koji razdvajaju rec od ne-re, jedan od cestih definisanja definicija 1ekseme s
zirom mesto u jezickom sistemu. ako se definise kao jedinica koju saCinjavaju morfeme, koja ucestvuje u
formiranju sintagmi i recenica. Problem svih takvih definicija
( . varij acije takvog definisanja u Lipka 1990:72-74) jeste njihova re1ativnost. Naime, svako re1ativno odredenje podrazumeva nere1ativno odreden m u odnosu koji se ,
sto definicije pravi1u uspevaju zadov01jiti (morfema se,
primer, najcesce definise kao jedinica jezickog sistema kojoj se pripisuje znacenje), d01azi do indirektne cirku1arnosti odredenja. Uz to, kako videti dalje, postoje
pristupi u kojima se uopste izdvajaju morfeme.
U ovom trenutku i ovom stepenu znanja, mis1imo da
bi 01 bi10 imati u vidu sve iznesene kriterijume, a1i
kao aps01utna pravila, nego kao tendencije. Naime, sto se vise
navedenih kriterijuma moze pripisati jezickoj jedinici, to
veca verovatnoca da se radi leksemi. Naravno, i intuicija
sta leksema, sta , mada, sled suktivsti

16

Osnovni pojmovi

moze u potpunosti biti uzeta kao valjan kriterijum, ne treba

biti potpuno odbacena. Bas m mestu od izuzetne
znosti Lipkino (1990:61) razlikovanje supstancijalnog i notacionog termina, u m slucaju supstancijalnog i notacionog
definisanja. Ovde se, naravno, radi notacionom odredenju.
Notaciono odredenje, naime, zavisi od pristupa, se kod razliCitih autora i usmerenja mogu javiti razlicita odredenja.
ko , primer, 'leksema' jedno u generativnoj gramatici,
drugo u antropoloskoj lingvistici, opet trece u racunarskoj
lingvistici.
Prototipsko (probabilisticko) odredenje lekseme ne znaci to da kategorija neodredena. Radi se jednostavno tome
da postoji veci ili manji stepen sigurnosti da li konkretna datost pripada toj kategoriji, u zavisnosti od toga s kakvim
entitetom imamo posla.

17

Osnovi morfologije

1.2 Morfoloski parametri

Tri osnovna morfoloska parametra jesu oblik, znacenje i
odnos. Parametar oblika podrazumeva jednakost, oduzimanje,
dodavanje ili menjanje materijala. Na primer, prozor u Vidim
prozor jednako prozor u Prozor visok, prozori u odnosu
prozor ima manje materijala, nosi u odnosu nositi manje,
oblik nosi razliCit materijal u odnosu nose. Parametar oblika (forme), dakle, podrazumeva neki odnos sa drugom for . Istovremeno, neophodan odnos i sa znacenjem. ako
onda imamo odnos izmedu ruka i ruku kao morfoloski parametar jer promena oblickog materijala ide u paru s promenom znacenjskih parametara (nominativ prema akuzativu)
odnos izmedu ruka i ruks nije jer nema odnosa sa variranjem
znacenja (drugi oblik jednostavno slovna greska).
Odnos oblika i znacenja moze da se realizuje unutar
lika jedne reCi ili izmedu vise reCi u nizu. S jedne strane ima da ruka i ruku u dobroj meri dele formu i neka od znacenja Gednina, zenski rod), razlikuju se u nekim (nominativ
prema akuzativu). S druge strane malu i ruku u n ima malu
ruku . u dobroj meri se razlikuju u obliku, ali dele znacenjske
odlike (nominativ jednine zenskog roda). Mada se, tradicionalno govori paradigmatskim odnosima (ruka : ruku) i sintagmatskim odnosima ili valencijama (malu: ruku), ne moze
se reCi da sintagmatski odnosi ne postoje u sistemu nego samo
u konkretnoj realizaciji. Naime, da bismo mogli upotrebljavati leksemu ruka, moramo imati i informaciju njenim oblici i to kako ona utice svoj kontekst (leksema ruka u
kontekstu oznacena kao , npr.
ruka = {ruka,ruke,ruci,ruku ... }
ako ({ zbog,kod,od,do ...} _ ),
i znacenje jednine, izaberi ruke i pripisi G .Sg.f.
18

Osnovni pojmovi
l.t ZDog,Koa,oa,aoooo _),

i znacenje mnozine, izaberi ruku i pripisi G oPl.fo

[000]
ako ([pridevska rec] _), prepisi rod,broj i padez sa imenice
pridevsku rec

Drugim reCima, mada su neki znacenjski parametri irelevantni u unutarleksemskom oblickom variranju (npro rod u
slucaju imenica), oni moraju biti pripisani leksickoj jedinici
kao njen kombinatoricki potencijalo Da toga nema, ne bismo
mogli razlikovati plavi zid od '~lavi rukao Znacenjski
metri mogu onda biti flektivni (npro padez kod imenica) ili
kombinatoricki (npro njihov rod)o
koji znacenjski parametri postoje i kakve su vrednosti unutar svakog parametra varira od jezika do jezikao Neki
parametri u jednom jeziku izrazavaju se leksicki, u drugom
gramatickioNa primer, ono sto se kod nas izrazava leksickom
razlikom izmedu svrsenog i nesvrsenog glagola u engleskom
se izrazava morfoloskom razlikom kontinuiranog i prostog
proslog vremena (citati:proCitati prema wa; reading:read) ili,
ono $to se kod nas izrazava kombinacijom predloga i sufiksa u
finskom se izrazava adpozicijama - elementima koji se nadodaju imenice i izrazavaju odnose prema drugim recima (iz
kuce prema talolta) Takode, segmentacija vrednosti unutar
svakog parametra razlikuje se od jednog jezika do drugogo
Ovi parametri uobicajeno se srecu u razliCitim jezicimao

19

Osnovi morfologije
Parametar
Broj

Padez

Rod

Odredenost

20

Komentar
Ovaj parametar zasnovan kolicini moguce
vrednosti su jednina (singular), (plural),
dvojina (dual - dve datosti), trojina (trijal - tri datosti), nekolicina (paukal - nekoliko datosti)
Ovaj parametar obuhvata, stvari, dve razlicite kategorije. S jedne strane takozvane leksicke/semantiCke padeie, gde znacenje bazirano
ulozi entiteta. Na primer, akuzativ direktnog objekta leksicki padez jer zasnovan cinjenici da
sto se oznacava pacijens, trpilac radnje,
odredenoj sceni koja se prikazuje. S druge strane,
postoje gramaticki/strukturni padeii, koji zavise
od toga sta zahteva predlog ( primer, uloga pot ista za element kuca i kontekstu pred kucom
i kontekstu ispred kuce, izbor padeza, geniti instrumentala, cisto strukturna stvar. Jezici se
razlikuju tome da li padeska znacenja izraz.avaju
samo promenom forme (kao npr. madarski,
gde se moze izdvojiti nekoliko desetina takvih zna) kombinacijom predloga i promenom for . Ima, naravno, jezika koji ovaj
znacenjski parametar.
Poput padeza, parametar roda moze biti zasnovan
polu (kako engleskom) ili potpuno arbitrar kriteriju oblika (kako kod nas ili
kom, francuskom, itd.). 1 ovde imamo leksicki (ili
prirodni) te strukturni (ili gramaticki) . Segmentacija rodove moze biti takva da samo
muski i zenski, da postoje muski, zenski i srednji,
sve do kombinacija koje prelaze ove kategorije (npr.
jedan rod za muske osobe, drugi za sve ostalo
poljskom mnozini).
Ovaj parametar zasniva se situacijskom okviru i
ukazuje to da li nesto vec ranije poznato, odre ili . Osnovna situacija ovog parametra podrazumeva vrednosti odredenosti i neodredenosti,
mogu se javiti i druge situacije, recimo odredenost,

Osnovni

Stepen

Lice

V [

Nacin

Predikacija

Stanje
Trajanje

Evidencijalnost

neodredenost i neodredivost. Tako, primer,

gleske brojive imenice mogu biti odredene ili neod[ vecina nebrojivih neodrediva ( mogu
biti ni odredene ni neodredene).
parametar podrazumeva postojanje odredene
skale njegove vrednosti mesto relativ drugim elementima te skale. ipicna raspodela
skali apsolutiv (odsustvo odredenja
prema drugim elementima), ekvitiv Gednakost pre drugom elementu), komparativ ( pozitivna
ili negativna vrednost od nekog drugog elementa),
superlativ ( pozitivna ili negativna vrednost od
svih elemenata merenih toj skali).
Parametar lica odreden govornim cinom, sa pripovedacem kao prvim, slusaocem kao drugim i svi ostalima kao trecim licem.
parametar ukazuje smestanje dogadaja u odnosu trenutak govorenja ili neki drugi trenutak
vremenskoj osi. U najprostijem slucaju mozemo
imati proslost (pre trenutka govorenja), sadasnjost
(oko trenutka govorenja) i buducnost (nakon trenutka govorenja). Svaka od ovih sfera moze se deliti, izdvojene vrednosti mogu ici i preko tri osnov kategorije (npr. nesto sto l u proslosti,
jos uvek traje).
parametar izraZava nameru govornika (ilokuci snagu), sto zeli postiCi, primer tvrd, naredbu, pretpostavku, zelju, itd.
parametar pokazuje da li se dogadaj prikazuje
kao pripisivanje u vremenu, izuzet iz vremena (npr.
kod infinitiva) ili kao zalede radnji sa pripisanim
vremenom (participi).
Parametar stanja odreden okvirom uloga sa vrednostima aktiva, pasiva i medijuma kao osnovnim.
Trajanje odreduje vremensk\ okvir dogadaja kao
sto sto traje u odredenom momentu, nesto sto traje
s prekidima, nesto sto uobicajena aktivnost, itd.
parametar izraZava poziciju govornika u odno-

21

Osnovi morfologije
su se govori. Tak:o onda evidencijalnost ucesnika (ako se govori svojim
stupcima), posmatraea (ako se govori
se prisustvovalo), prenosioca (ak:o se tome saznalo
indirektno), itd.
Oduhotvorenost O vde, s jedne strane, oduhotvorene entitete
(npr. ljude i Zivotinje), s druge, neoduhotvorene
(npr. stvari, pojmove, biljke, itd.)
Udaljenost
Ovaj parametar odreduje nesto neposrednoj bl
zini govornika, blizini slusaoca, udaljeno od jednog i drugog, itd.
lasa
Ovde mozemo imati bilo koju semanticku kategori kao vrednost ovog morfoloskog parametra. Na
primer, muska bica, sitne stvari, elementarne nepogode, stoka, rastinje, itd.
Status
Ovde se u zavisnosti od drustvenog statusa onoga
kome se obracamo moze menjati oblik lekseme.

U principu, svaki znacenjski parametar teorijski moze

biti i morfoloski parametar pod uslovom da utice m
forme, ili tako da se forma jedne reCi m da bi se izrazilo to
znacenje (kod ranije pomenutih otvoreno markiranih parametara) ili da dano znacenje jedne reCi utice promenu oblika
druge reCi (kod implicitnih parametara).
Uz parametre postoje i aglomeracijski (kompleksni)
p arametri. Takav parametar vrsta rea (npr. imenica, glagol, pridev, itd.), koji podrazumeva odredenu konfiguraciju
vise prostih parametara.
Ukoliko u morfologiju uvrstavamo i tvorbu, onda se
moze javiti i Citav niz drugih znacenjskih parametara (npr. vrsta reci, kao brz adj - > brzina , stanovnik, kao Beograd > Beogradanin). 1 ovde uslov da postoji predvidiva oblicka
veza izmedu osnovne reCi i izvedenice uzrokovana danim
rametrom (npr. brzina ima dodano -ina zbog promene vrste
reCi). Predvidiva znaCi da se ponavlja osnovu ustaljenog

22

Osnovni pojmovi

principa promene oblika. osobine podrobno su opisane

Sipka (2003).
Unutar razliCitih parametara vrednosti se raspodeljuju
hijerarhije markiranosti. Najjednostavnija situacija gde
imamo svega dve vrednosti privativnom odnosu, gde jedna
ima odredenu osobinu, druga . Na primer, jednina
osobinu , ima. koja vrednost biti markirana koja , zavisi prvom redu od njihove frekvencije tekstovima ili leksikonu kao i od toga da li vrednost posebno obelezena. ednina znatno cesca od mnozine,
postoje situacije kada mnozina obelezena eksplicitno, jednina (npr. rad: radovi), itd. Kad hijerarhiji markiranosti vise od dve vrednosti, onda se razlika ostvaru izmedu
i vise markiranih vrednosti. Npr. hijerarhiji rodova
markiran muski rod, onda zenski, najvise srednji.
Isto tako, sami parametri mogu se rangirati hijerarhiji
markiranosti. Tako onda broj markiran od roda,
rod od padeza iz prostog razloga sto broj jedinica teksta
kojima markiran broj od onih gde markiran rod,
onih gde markiran rod od onih gde markiran padez.
Sledecih nekoliko primera pokazuje kako se naznaceni
znacenjski parametri izrazavaju formi leksema razliCitim
jezicima konfiguracijama razlicitim od nase.
Svahili (prema http://www.yale.edu/swahili/):
Klasa 1 mtu 'covek'
Klasa 2 watu 'ljudi'.
Klasa 3 mti 'drvo'
Klasa 4 miti 'drvece'
Klasa 5 sikio ''
Klasa 6 masikio 'usi'

23

Osnovi morfologije

Ovde prikazano sest od preko dvadeset klasa jezicigrupe bantu, kojima pripada svahili. Neparne klase
jedninu, parne mnozinu. kojoj neparnoj klasi
imenica pripada odredeno njenim znacenjem. Tako covek
prvoj klasi jer se radi ljudskom bicu, drvo trecoj jer se
radi prirodnom objektu, uvo petoj jer se radi sitnom del necega, itd. Razlika izmedu jednine i mnozine izrazava se
predmetkom ( prema wa',m -pre mi i O'pre ).
Ako ovo uporedimo s nasom situacijom, kod nas znace ima veoma ogranicen uticaj promenu (samo kategorija,
tzv. prirodnog roda), razlika izmedu jednine i mnozine izrazava se nastavcima predmecima.
Finski (prema http://www.answers.com/topiclfinnish-gram

talo

kuca

talon

kuce

i akuzatlv

talo/talon

kucu

: partitiv

taloa

kuce

talossa

kuci

i elatlv

talosta

iz kuce

! ilativ

taloon

u kucu

: adesiv

talolla

kod kuce

ablativ

talolta

iz kuce

alativ

talolle

ka kuci

eSlV

talona

genitiv
00

__

__

lneSlV

r .

-- . ------

._ ... _-_.,.- ----_.__ ...._-_.-

--

..

--------

-.---_.- ._-----_._--

i
!

instruktiv

, abesiv

talotta

i komitativ taloineni

24

............._.._._._.._..._._..

Osnovni pojmovi

Ovde vidimo da se padeski odnosi koji se kod nas izrazaili nastavkom ili kombinacijom nastavka i predloga u finskom izrazavaju sufiksima, sto razlog postojanja petnaest
vrednosti u paradigmi padeza umesto nasih sedam.

Poljski (prema http://polish.slavic.pitt.edu/grammar.pdf)

Rod
jednina
rnnozina
Rod

rnuski

I zenski I srednji

lona

lono

lone
rnusko-licni I drugi

Vidimo ovde da su vrednosti u parametru roda raspodeljene drukCije u jednini i mnoZini. U jednini stanje kao kod
nas, dok u mnozini imamo jedan oblik za muske osobe, drugi za sve ostalo.
Makedonski (prema http://www.seelrc.org:8080/grammarl mainframe.jsp?nLanguageill = 3)

vo Skopje. ' u Skoplju' - evidencijalno

bil vo Skopje. ' valjda u Skoplju' - neevidencijal-

Ovde se jednim oblikom glagola izrice ono u sta smo se sami

uverili, drugim ono sto smo saznali iz druge ruke. Kod nas
se takve razlike izricu leksicki - modalnim reCima.
Korejski (prema http://efl.htmlplanet.com/korJesson.htm)
Glagol koji znaCi 'iCi' ima

oblike:

25

Osnovi morfologije
Infinitiv

niski

srednji

ga

gayo

najvisi
gamnida

gashimnida

Pored neutralnog oblika imamo niski oblik, za poznate

osobe istog ili nizeg drustvenog statusa, srednji oblik za nepoznate osobe istog ili nizeg statusa, visoki obracanju osobi viseg statusa, ali samo kada se govori sebi ili osobama svog statusa, te najvisi obracanju osobama viseg statusa kada se
te osobe. Ovde , dakle, parametar statusa podeljen
znatno preciznije nego kod nas i ima svoje specificne oblike,
dok kod nas ugraden kategoriju broja.

26

Osnovni pojmovi

1.3 Morfoloski elementi

koji se morfoloski elementi izdvajaju zavisi prvo od

toga da li se u danom pristupu izdvajaju morfeme ili ne, onda i od toga da li pristup uvrstava tvorbu morfologiju ili ne.
Ukoliko pristup izdvaja morfeme, onda osnovna jedinica morfologije morfem. Morfem apstraktna jedinica koja
predstavlja skup morfova, svih svojih konkretnih realizacija,
objedinjenih istim znacenjem. Tako onda imamo:

morfema /vojnik/
morfl [vojnik]
morf2 [vojnik]
morf3 [vojnik]
morf4 [vojnik]
morf5 [vojnic]
morf6 [vojnik]
morf7 [vojnik]
morf8 [vojnic]
morf9 [vojnik]
morf10 [vojnic]
morf11 [vojnik]
morf12 [vojnic]
morf13 [vojnic]
morf14 [vojnic]

skup ovih morfova

Morfovi Ciji oblik nije identican i koji se javljaju komplementarnoj distribuciji (svaki u svom kontekstu) nazivaju
se alomorfima. Tako navedenom primeru imamo alomorfe:

27

Osnovi morfologije

Distribucija
Alomorf
alomorf1 [vojnic] u nominativu, vokativu, dativu, instrumentalu i
lokativu mnoZine
alomorf2 [vojnic] u vokativu jednine
alomorf3 [vojnik] svim ostalim kontekstima

Morfem koji nosi tvorbeno znacenje lekseme naziva se

osnovom, svi drugi morfemi jesu afiksi.

Afiks koji se nalazi ispred osnove naziva se prefiksom,
iza sufiksom, koji unutar osnove naziva se infiksom, oko osnove cirkumfiksom, koji samo
vezuje dva dela lekseme naziva se interfiksom, morfem koji
odvojen od osnove naziva se egzofiks. U nasoj tradiciji ovi
zivi vezani su uglavnom za tvorbene morfeme, dok se za fleksijske koriste domaCi termini. SledeCi tu logiku, mogli bismo
onda fleksijske mor/eme (dometke) koji se javljaju nakon fleksijske osnove odrediti kao nastavke, koji se javljaju ispred
kao predmetke, unutar kao umetke, oko osnove
kao okostavke koji vezu delove reCi kao poveske, diskontinuirane primetke. SledeCi primeri ilustruju elemente
u tvorbi i fleksiji. Neki od primera mogu biti unekoliko
tegnuti u nasem jeziku, ali postojanje dane kategorije u drugim jezicima sasvim obicno.

Tvorba:
Primer
preslan
prozorCic
prolivati
doZivotan
samozvan
varatl se

28

nen

prefiks = pre, osnova= slan

sufkis = cic, osnova = prozor
infiks=va,osnova=proliti
cirkumfiks do .. an, osnova=zivot
Interfiks = , osnoval = sam, osnova2 = zvan
egzofiks = se, osnova = varati

Osnovni pojmovi

Fleksija:
Primer
najbolji
rzm

novlJl
naJnovlJ1
grad-drzava
biti

nen

predmetak= naj, osnova= bolji

nastavak = ima, osnova = prozor
umetak=ij,osnova=novi
okostavak=naj ..ij, osnova=novi
povezak:-, osnoval = grad, osnova2 = drzava
primetak = , osnova = biti

Uz siroko rasprostranjene morfoloske elemente,

vljaju se u odredenim jezicima i situacijama i drugi, redi elementi, npr. upotreba transfiksa ( tvorbi) odnosno medustavka ( fleksiji) kako imamo u arapskom, gde se u konsonantsku osnovu m vokali i time dobijaju nove lekseme ili
lici, npr. od korena kt-b imamo kataba 'pisati', kitab 'knjiga',
kAtib 'pisac', itd. Takode, umesto elemenata, parametri mogu
biti izrazeni operacijama osnovi, razliCitim od dodavanja,
koje imamo u slucaju afiksa i dometaka. Takve su operacije
reduplikacija, gde se osnova ili njen deo ponavlja i tako dobi novi oblik (npr. u filipinskom jeziku ilokano talon znaCi
'polje' taltalon 'polja'), oduzimanje (npr. plural Bugari tvori
se oduzimanjem zavrsnog in od Bugarin i tek onda dodavanjem mnoZinskog nastavka), i modifikacija (npr. promena akcenta u : n).
Morfemi mogu biti nulti ili popunjeni tome da li su
izrazeni formom ili ne. Kod nultog morfema odsustvo forme
izrazava znacenje. Npr. to da se radi nominativu jednine u
slucaju oblika konj, pokazuje odsustvo vokala nakon osnove
(kod svih ostalih padeza imamo neki vnkal, eventualno fonemski niz, npr. konja, konju, konjem ...). Zato se u morfoloskoj notaciji "prisustvo odsustva" obelezava nulom, dakle
konj-O, prema konj-a, konj-u.
tome da li su izdvojivi u fonemskom nizu, morfemi
mogu biti segmentalni ili nadovezujuci, konkatenativni (npr.
29

Osnovi morfologije
-

u Nom.Pl.f. zen-e) ili mesani (npr. promena akcenta i novi

morfem u vojnik-O - akcenat \ - prema vojnik-a, - akcenat
/ ), u tvorbi se javljaju i nesegmentalni ili nenadovezujuCi,
nekonkatenativni morfemi, npr. promena akcenta sa \ u
/ u paru pogledati: poglMati.
tome da 1i se u jednoj formi izrazava jedna i1i vise
morfema, morfeme mozemo podeliti diskretne i kontaminirane. Na primer, u obliku u kum-a imamo stopljen tvorbeni sufiks sa znacenjem 'zenski ' i fleksijski nastavak sa
znacenjem 'nominativ jednine zenskog roda'. Nasuprot tome,
u navedenom primeru konj-a, forma predstavlja samo jedan
morfem 'genitiv jednine muskog roda'.
Morfemi mogu biti jednoparametarski i viseparametarski tome da li izraZavaju jedan ili vise znacenjskih parametara. Na primer, u nastavku - u zen-a imamo tri znacenjska
parametra - roda, broja i padeza, dok u predmetku n- u n
bolji imamo samo jedan - super1ativa. Situacija gde su morfemi ug1avnom jednoparametarski naziva se aglutinacija, sto se
vidi u poredenju nase fleksije sa madarskom ag1utinacijom.
6ra-k
6ra-k-at
Kako se vidi, k uvek mnozina, t (eventualno u varijanti at) uvek akuzativ.
gde se izdvajaju morfemi, govorimo u fleksiji
samo leksemama i njihovim oblicima kao elementima.
U onim pristupima gde se u morfologiju uvrstava i tvor, elementi tvorbe (bez obzira to izdvajaju li se morfemi
ili ) jesu: izvedenica (rec izvedena od jedne druge reCi), slozenica (rec izvedena od dve ili vise drugih reCi), te osnovnica
(rec koja sama ili s drugim reCima osnova za izvodenje neke
druge), npr.
30

Osnovni

brodski (izvedenica) < - > brod (osnovnica)

parobrod (slozenica) < -> par(a) (osnovnical)
< -> brod (osnovnica2)
Slozenice mogu biti endocentricne, gde ukupno znaceslozenica izvedivo iz njenih delova ( prethodno navede slucaju, parobrod brod koji koristi paru) ili egzocentricne, gde ukupno znacenje nesto vise ili drukCije od zbira
sastavnih delova, npr. secikesa nije neko ko sece kese nego skrta osoba.
Izvedenica moze sacuvati vrstu reCi osnovnice (npr. prozor:prozorcic ili promeniti, npr. prozor:prozorski). Isto i sa
pojedinacnim fleksijskim parametrima, npr. roda (prozor:prozorCic, nepromenjen rod, prozor:prozorce, promenjen), te sa
strukturom argumenata (npr. boriti se (s kim,cim, protiv koga,cega) i borba (s kim,Cim, protiv koga,cega) prema kupovati
(sta) i kupovina (cega}).
U tvorbi se cesto pominje i tvorbeni formant, svaki
u tom znacenju nesamostalni (dakle, koji se pojavljuje kao
zasebna leksema u tom znacenju u kojem se l kao
formant) subleksemski element, segmentalni ili nesegmentalni, raspoznatljivog vlastitog znacenja, koji modifikuje osnovu ili drukCije ucestvuje u tvorenju samostalne lekseme. Zna raspoznatljivo ako u makar jednom primeru tvorbe analizom mozemo dokazati obrazac znacenjske modifikacije ili satvorenja znacerija.

Formanti mogu biti:

. Segmentalni (ranije pomenuti: osnove, prefiksi,
sufiksi, infiksi, cirkumfiksi, egzofiksi)

b.1Vesegmentalni

31

Osnovi morfologije

tvorbeni okvirovi, npr. [glavni broj]: [glavni

broj]godisnji: trogodisnji
operacija zamene akcenta ili fonema akcentom i1i
fonemom : donositi:donasati, sledi (rilg) :sledi
(pridev)
operacija zamene vrste reCi: dobro (prilog) : dobro
(imenica)
Osnove mogu biti nevezane (znaCi da se pojavljuju u zasebnim neizvedenim i neslozenim reCima) i vezane (ako se
pojavljuju u zasebnim neizvedenim i neslozenim [m). Vezane osnove u prvom delu slozenice jesu prefiksoidi, u
dru gom sufiksoidi. Na primer, u biologija imamo prefiksoid
bio i sufiksoid logija.
U odredivanju tvorbenih elemenata, moze se izdvojiti
nekoliko nivoa uopstenosti. Stepen uopstenosti u kompozicionim strukturama ide od najviseg nivoa apstrakcije tipa osnova - sufiks, preko glagolska osnova - imenicki sufiks do glagolska osnova -, sva tri nivoa kao terminalni primer nivou
konkretne realizacije imaju, recimo { (/up[atiJ + ). Ako
primenimo kognitivnolingvisticki m kompozicionih
teva, dobijamo sledecu shemu:

32

[osnova]

[sufiks]

[glagolska osnova]

[imenicki sufiks]

[glagolska osnova]

Osnovni

edna od bitnih karakteristika tvorbenih elemenata to

da se njihova forma obicno podudara sa nekim neafiksalnim
elementom. posebno vazi za sufikse, koji formu mogu da
dele samo sa slucajnom fonemskom sekvencom ili fone, nego i sa morfoloskim nastavkom. U pogledu
posebno ilustrativan sufiks - , uporedi kum-a (sufiks i nastavak), zen-a (samo nastavak), ah-a (slucajna fonema).

33

Osnovi morfologije

1.4 Morfoloski odnosi

Prvi odnos kome treba posvetiti paznju to da li se odredena datost iz stvarnosti jezicki izrazava morfoloskim, leksickim, ili sintaksickim sredstvima. Na primer, glagolski vid
kod nas se izrice leksicki, npr. Procitao sam to za pet minuta
prema Citao sam to pet minuta (citati i procitati dve su razliCite lekseme), dok engleski isti odnos izrazava morfoloski, npr.
1 read that in five minutes prema 1 was reading that /or five minutes (dva vremenska oblika glagola 'Citati'). Cak i unutar
istog jezika neki stvarnosni odnos mozemo izraziti morfoloski i nemorfoloski, npr. pripadnost se moze izraziti
formule tipa prognanikova kuca i formule kuca prognanika,
gde posedovanje u prvom slucaju izrazeno zasebnom lekse , u drugom morfoloskim oblikom.
Odnosi znacenjskih i oblickih parametara krecu se
skali od manje ka vise predvidivom. ako veza izmedu cirkumfiksa naj .. iji i znacenja superlativa u potpunosti predvidiva, dok veza nastavka - sa znacenjskim parametrima znat manje predvidiva, . ien-a, prozor-a, proCit-, l-, itd.
Isto tako, postoje vise ili manje predvidivi odnosi izmedu razliCitih oblika forme, npr. pripisivanje razliCitih oblika (padeza
i broja) imenicama srednjeg roda - u nasem jeziku znatno
predvidivije od pripisivanja istih oblika imenicama muskog
roda konsonant. Manja predvidivost podrazumeva potre posedovanja koliCine informacija da bi se odredio dani odnos.
U fleksiji se jedan od oblika smatra polazistem za izvodenje svih ostalih. oblik naziva se kanonskim, recnickim
ili osnovnim oblikom. Osnovni princip da to najneutralniji oblik. Npr. tamo gde imamo oblike jednine i mnozine,
jedninski ne mnozinski oblik bice kanonski. Medutim, sta
konkretno biti k<lnonski oblik, stvar konvencije i tradici34

Osnovni pojmovi
.

Na pl"imel", kod nas infinitiv kanonski glagolski oblik,

kod jezika koji nemaju infinitiv, to pl"VO lice mnozine ili
trece lice jednine prezenta, u latinskom to prvo lice jednine
prezenta (mada postoji infinitiv), itd. Razlozi izdvajanja
osnovnog oblika prakticne su prirode. Leksicko znacenje, u
pravilu, veze se za leksemu u celini. Kanonski oblik predstavlja celu leksemu (sve njene oblike), onda umesto da u recniku imamo navedeno leksicko znacenje za svaki od oblika,
mozemo ga navesti samo za kanonski oblik. 1sto tako, ne
ramo navoditi uza svaki oblik lekseme pisati koje morfoloske
znacenjske parametre predstavlja, nego dovoljno dati tip
promene uz kanonski oblik. Dakle, ta kategorija izdvojena
iz cisto praktickih razloga ekonomije u lingvistickoj obl"adi
materijala.
Skup svih oblika flektivne lekseme naziva se njenom
radigo. Za lekseme koje slede isti skup dometaka (i u
gledu njihovog oblika i u pogledu znacenjskih parametara ko predstavljaju) i osnova postojana ili se menja
istom pravilu, kazemo da pripadaju istom obrascu. Na primer, imenice zena, stolica, klupa, itd. pripadaju istom fleksijskom obrascu. Za onaj obrazac koji obuhvata najvise leksema,
kazemo da podrazuevani obrazac. Na primer, za lekseme
zenskog roda podrazumevani obrazac onaj kome se
nja imenica zena, drugi, redi obrasci, oni kojima se
njaju kost, kCi, itd. 1 izdvajanje podrazumevanog obrasca motivisano Cisto praktickim razlozima. Ako, primer, kazemo
da podrazumevani obrazac za one imenice koje zavrsavaju
- promena tipa selo, sela, itd., onda ne moramo posebno
obelezavati one imenice koje se menjaju tom podrazumevanom obrsascu - dovoljno posebno obeleziti samo one ko se ne menjaju ( obrascu, kao depo, depoa ... , biro,biroa,
itd.

35

Osnovi morfologije

Bez obzira to izdvajamo li morfeme ili , oblik ili

morfema mogu biti jednoznacni i1i ambigvitetni. Na primer,
nastavak ili oblik infintiva tl glagolu doci jedinstven jer
drugog takvog oblika tl glagolskoj paradigmi. Oblik dativa
mnozine imenica opet ambigvitetan jer isti takav oblik ima i instrumental i lokativ. Ambigvitet f1eksijskih oblika moze
biti unutarfleksijski ili transfleksijski. Npr. oblik dativa jedni kosi tlnutarf1eksijski amgvitetan sa svojim lokativom,
transf1eksijski sa mtlskog roda apsoltltiva prideva
kos, trecim licem prezenta i drugim licem imperativa jednine
glagola kositi, itd. U pristtlpima gde se izdvajaju morfemi,
licka jednakost dometaka naziva se sinkretizmom.
tome da li dometak deo iste lekseme kao i koren,
mozemo govoriti, tl onim pristupima koji izdvajajtl morfeme,
sintetickom i analitickom izrazavanju parametra. Na primer, vise seksi izrazava vrednost komparativa analiticki, n
viji sinteticki.
U onim pristupima morfologiji tl kojima se izdvajajtl
morfeme, identitet svih morfova osnovackog f1eksijskog morfema podrazumevana vrednost. Tako , primer, tl sltlca lekseme zen-a, gde tl svih cetrnaest oblika morf zen.
stoje dva slucaja koji slede ov podraztlmevantl vrednost za
osnovacktl morfemtl. Prvo, imamo pojav alternacije. Alternacija sittlacijtl kada morfema ima alomorfe (npr.
vojnik:vojnic:vojnic tl vojnik, vojnice i vojnici). Alternacija
podraztlmeva da morfema ista, ali da predstavljena razliCitim morfima. Alternacije mogtl biti fonoloske (automatske),
takve koje se tlvek desavaju nekom fonoloskom kontekstu,
ili morfonoloske (takve koje se javljajtl samo tl odredenom
liku, starijoj terminologiji zov se i sandhi varijantama). Na
m, tl paru:
G.Sg.
36

vrapOc-

Osnovni pojmovi

G.Pl. vrabac-a
alternacija izmedu i automatska, alternacija izmedu i
morfonoloska.
Drugo, postoje situacije gde se leksema predstavlja dva osnovackim morfemima, npr. jednina covek-O, mnozina
ljud-i. Ova se pojava naziva suplecija. Postoje i slucajevi izmedu alternacije i suplecije, npr. sl-ati, SaJj-, zv-ati, zov-em.
Ukoliko alternaciju odredimo kao menjanje iste osnove, onda
te slucajeve smatrati alternacijom. Ukoliko , medutim,
alternacija odredena kao pojava morfemskom savu (mestu
dodira f1eksijske osnove i dometka), onda alomorfe tipa sl-ati,
SaJj-m ubrajamo u takozvanu slabu supleciju (osnova ista,
ali promena nije morfemskom savu se ne radi alternaciji) za razliku od jake suplecije tipa covek:ljudi.
Sledece pravilo, koje se tice i osnovackih i dometackih
morfema, jeste da za jedno mesto u paradigmi imamo samo
dan morfem. Npr. ako paradigmatsko mesto nominativ jednine zenskog roda, onda za tu konkretnu leksemu imamo sa jedan osnovacki morfem i jedan nastavak koji zauzimaju
to mesto. Postoje, medutim, slucajevi varijacije, kada se
istom mestu javlja vise morfema. Na primer, u mnozini imenice pile, osnovacki morfem ili pilad ili pilic (npr. N.Pl. pilad-O ili pilic-i). Slicno tome, nastavak instrumentala jednine
imenica zenskog roda konsonant moze biti -' ili -i, npr.
nu ili noci. ova primera ilustruju slobodno variranje (to
da li izabrati jedan ili drugi varijantni elemenat ne zavisi
od neposrednog konteksta. Postoji, medutim, i takvo variranje gde su varijantni elementi u komplementarnoj distribuciji
(dakle u svakom pojedinacnom kontekstu moze stajati jedan,
ali ne i drugi elemenat). Takvo komplementarno variranje
imamo, primer, nastavku instrumentala jednine muskog

37

Osnovi morfologije

i srednjeg roda, gde se a1omorf - jav1ja nakon tvrdih, 1

morf - nakon mekih osnova.
Podrazumevana vrednost za odnos oblika i 1eksickog
znacenja u fleksiji jeste da svi morfi osnovackog morefema
isto 1eksicko znacenje (i1i, ako pristup izdvaja
morfeme, da svi fleksijski oblici jedne 1ekseme isto
1eksicko znacenje). Npr. iena '1judsko bice 1 koji se od1ikuje .. .' + N.Sg.f, Npr. iene '1judsko 1 koji se od1iku .. .' +N.P1.f. Uz ove podrazumevane vrednosti srecemo se i
sa pojavama takozvanog oblicko-znacenjskog rascepa, kao u
primeru otac 'muski rodite1j i1i voda neke organizacije (crkve,
grada)' - ocevi 'muski rodite1ji', oci 'vode organizacije'. S1icni
su i oblici oblicko-znacenjske restrikcije, gde odredena specificnost oblika skore1irana sa izdvojitim znacenjem, npr. demonstracija 'prikazivanje proizvoda, itd.' imace isto znacenje
i u mnozini, npr. firma svakog meseca organizuje demonstra
cije svojih proizvoda. Medutim demonstracije 'masovne po1iticke manifestacije' oblike jednine, onda Cinjenica da
1i oblik ima i1i jedninu ide u paru sa raz1ikom u znaceu.

Ako paradigma uk1jucuje odredeni znacenjski parametar

(npr. broj), onda podrazumevana vrednost da 1ekseme koje
se toj fleksiji imaju sve vrednosti danog parametra
za taj jezik (npr. da nase imenice imaju i jedninu i mnozinu).
Izuzetak od te podrazumevane vrednosti jesu s1ucajevi nepotpunih paradigmi (npr. imenice tipa sanke, boginje, i s1., koje
jedninu). Nepotpunost moze da varira od toga da
dostaje samo manji deo paradigme (npr. g1ago1ski pri10g sadasnji kod svrsenih g1agola - ~procitajuct) do toga da paradigma
ima samo mali broj oblika (npr. glagol velim, koji ima samo
oblike prezenta) . U ovim poslednjim s1ucajevima se
govori defektnim paradigmama. Paradigme mogu i ispoljavati nepotpunost apsolurnom konreksru, bez ogranice38

Osnovni pojmovi

u drugim kontekstima. Na primer, pridev udat dozvooblik muskog roda u apsolutnom kontekstu (koji podrazumeva i odsustvo diskursnih strategija, kao sto karikiranje) ,
npr. '< udat., ali moze postojati prihvatljiv kontekst tipa
Udati primerci ienskog roda retko su zadovoljni.
Navedene razlike mogu se podvesti u sledecoj tabeli. Zanimljivo da u principu podrazumevana vredost uvek i
koja jednostavnija ( smislu potrebne kolicine informacij e da bi se mogla modelovati) . Jedino u slucaju ambigviteta
imamo situaciju gde podrazumevana situacija komplikova..
l

1 .

Podrazumevana vrednost
jedno leksicko znacenje za sve
oblike
osnova ista u svim
jedan morfem za jedno
paradigmatsko mesto
morfemi ambir;vitetni
lek sema sve oblike danog
parametra
stepen predvidivosti

dsn

razlicita leksicka znacenja u

razlicitim
a1ternacija, suplecija

v1

morfemi jednoznacni
nepotpuna paradigma
manji stepen predvidivosti

Sledece bitno pitanje jeste nacin ujedinjavanja morfema

u reCi (za pristupe koji izdvajaju morfeme) ili povezivan dva oblika (za pristupe koji ih izdvajaju) . Dok se
pomenuti odnosi mogu primeniti tvorbu (npr. da
tvorbeni morfem ambigvitetan, varijantan, itd., bas kao i morfo loski), u odredenju ujedinjavanja ili povezivanja ima bitne razlike izmedu f1eksije i tvorbe. U slucaju tvorbe,
leksicko znacenje osnovnice pravilu modifikovano u izvedenici ili slozenici dok u slucaju f1eksije u principu
ostaje i5to za sve oblike. I5to tako, tvorbeni odnos podrazu promenu vrste reCi, cega u slucaju f1eksije.

39

Osnovi rnorfologije

Pitanje sleda (redosleda) ujedinjavanja/povezivanja

oblika u tvorbi ocigledno, npr. u slucaju izvedenice:
oneraspoloien
ovu izvedenicu mozemo analizirati (i u drugom smeru
generisati) ovako:
oneraspolozen
neraspolozen
raspolozen
polozen
poloZiti
ili, u obliku drveta, kao:
"

/\
0- '

/\

ne-

/\
V
/\
-' en poloZ(iti)

ras-

Redosled ujedinjavanja moze se predstaviti i kao:

(ne (ras ((poloz V) en N) N) N)

ili:
korak 1. poloZ(iti) V + -en = > polozen
korak 2 ras-+ polozen = > raspolozen
40

Osnovni

korak 3 ne- + raspolozen = > neraspolozen

korak 4 0- + neraspolozen = > oneraspolozen
gde

pridev, V glagol,

apostrof oznacava stepene projek-

1.

Postoji jasno pravilo da u postupku analize duzi oblik

izveden, kraCi osnovni. akode, potrebno postojanje semanticke veze leksickih znacenja, onda, vec u zavisnosti od
toga kako postavimo semanticke parametre mozemo uzeti ili
ne uzeti u obzir vezu izmedu polozen i raspolozen.
U fleksiji, medutim, nemamo tako jasne kriterijume jer
su pripisivane fleksijske vrednosti nesegmentalne. Ako,
primer, treba da analiziramo rod, broj i padez imenice krevet,
nije tako jasno kao u tvorbi da li analiza prvo prepoznati
rod, broj ili padez.
edno moguce resenje jeste da se pode od parametara sa
m anjim brojem vrednosti ka onima koji imaju vise vrednosti,
npr.

N""
/\
+Nom N'"
/\
+masc N"

/\
+Sg N'
/\
N krevet
Dakle, ovde se projicira ista leksicka kategorija (imenica
- N) i prima osobine redosledu od onih sa manje vrednosti
(dve za broj) ka onima sa vise (tri za rod i sedam za padez).

41

Osnovi morfologije

Situacija se dodatno komplikuje ako pripisujemo sanesegmentalne parametre izrazene jednim morfemom
go se javlj a vise morfema jednom obliku, npr. primer:

smo radili
imamo primetak smo, sa markiranim parametrom broja i lica,
te nastavak -li sa markiranim brojem i rodom. U analizi ili
generisanju ovog oblika mozemo slediti pravilo da prvo ujedinimo parametre sa sastavnim delovima, nakon toga spojimo
delove, npr.

V"''''
/\
+

""

/\
""

/\

"

/\
+1 '
/\
+Pl

"

/\
+Pl "

/\
-li

/\
V smo

'

/\
V radi(ti)

V - glagol, - pomocni glagol, - proslo vreme

Pitanje redosleda ujedinjavanja povezano sa hijerarhi m arkiranosti. U osnovi, markirane kategorije hijerarhiji trebalo bi da se ujedinjuju ranije, raspored ujedi odreden mestom u hijerarhiji markiranosti, sa brojem vredno.sti danog parametra.

42

Osnovni pojmovi

Tvorba, za razliku od fleksije, podrazumeva ne samo

formalne nego i semanticke odnose. Na primer, leksema sobi
sadrZi sledece odnose:
(())

Z
sobica

((sob)ica) =
((prostorija ...) l)

-f ormalizovano
-obli cki
l prostorija. -znacenjski

Tako onda ujedinjavanje elemenata u ranijem primeru

oneraspoloien, mozemo znacenjski prikazati ovako:

""

/\
uCiniti

- '"

/\
suprotno od

"

/\
X-ovati nekom prostoru

'

/\

poloz(iti)

Vazni odnosi u morfologiji jesu frekvencijski efekti.

prvo, postoji razlika izmedu i vise frekventnih oblika,
parametara i odnosa. Frekvencija, recimo, osnovna determinanta toga sta biti podrazumevani obrazac u fleksiji. Drugo, bitan ranije pomenut odnos izmedu razlicnica i pojavni u tekstovima. Tekst moze biti vise ili bogat leksickim materijalom i flektivnim oblicima. Trece, u pristupima
koj izdvajaju morfeme, i u tvorbi i u fleksiji, reCi mozemo deliti broju morfema reCi.
1 u fleksiji, posebno u tvorbi, mozemo govoriti vecoj
ili manjoj produktivnosti, sto u osnovi vrsta frekvencijskog
43

Osnovi morfologije

efekta. Ako odredeni element, parametar ili odnos produktivan , to znaCi da cesCi i da se srece u sirem krugu (vremenski, tem atski, regionalno, itd. odredenih) tekstova.
Odnos izmedu dva oblika u vremenu ( sto se
sce odreduje kao dijahronijski odnos). se u slucaju pojedinacnih leksema i parametara moze govoriti odnosima odrzavanja (npr. nas jezik ocuvao rodove), gubljenja (dual
izgubljen) i pojavljivanja {npr. pojavila se, u stranim glagoli, dvovidska kategorija, npr. tele/oniratt}. U paradigmama,
uz ovo imamo i analogiju (npr. - u ienom prema nastavku
musk og roda), srastanje (npr. muske osnove tipa -i, npr. put,
srasle su sa - osnovama, tipa kaput) i reorganizaciju (npr. -
u diudo, koje deo osnove, reorganizuje se kao nastavak:
diud-o, di ud-a.... ). Razvoj moze da vodi u divergenciju (medusobno udaljavanje oblika) ili konvergendju (priblizavanje).
N a primer, imenice put 'cesta' i vlat menjale su se istom
obrascu, obrascu razlicitom od imenice rod. Danas se put
kao rod, sto znaCi da konvergirala prema rod, divergirala od vlat.
Postoje i sintagmatski odnosi morfoloskih elemenata,
odnosi u nizanju. se javljaju odnosi uskladivanja Gedan
elem ent mora imati parametre identicne s drugim) ili pripisivanja Gedan elemenat odreduje koje parametre imati drugi) . N a primer, u nizu: velika soba, element velika mora da
uskladuje vrednost parametara roda, broja i padeza prema elementu soba, dok u nizu pet soba, element pet prisuje elementu
soba vrednost genitiva u parametru padeza i mnozine u parametru broja.
edan od bitnih morfoloskih odnosa jeste i odnos govornika prema oformljenosti oblika. Ako, primer, govornici n aseg jezika ponudimo razliCite mogucnosti popunjavanja
ove rz :

44

Osnovni pojmovi

Razgovaram sa prijatelj_o
onda bi redosled od najneprihvatljivijeg ka najprihvatljivijem
izgledao ovako:
I

nemoguce

neprihvatljivo

prijateljzm

prijateljum

pogresno

prijateljom

dobro oformljeno

prijateljem

45

Osnovi morfologije

1.5 Opsti pregled literature

Literaturu iz oblasti morfologije mozemo podeliti sledece kategorije:
. Opsti teorijski pregledi morfologije,
. Monografije i radovi konkretnim morfoloskim problemima,
. Segmenti morfologiji unutar opstih teorijskih pregleda jezickog sistema u celini,
d. Morfoloske teme kao deo sirih monografija, gramatika, itd.
Bibliografija MLA navodi preko 24.000 bibliografskih
jedinica iz oblasti morfologije za periodod 1963. do marta
2005 . Uzevsi u obzir izuzetno veliki obim predmetne literature, ovde se ograniCiti predstavljanje opstih teorijskih pregleda morfologije. Predstavicemo tri najcesce koriscena prirucnika, dva engleskom jeziku (tthws, 1991;
Haspelmath 2002) jedan francuskom (l'uk 1993-2000)
i ruskom (l'uk 1997-2002). Uz tri opsta prirucnika,
trebalo bi pomenuti i glosar morfologije (Bauer, 2004), koji
daje pregledne definicije i objasnjenja pojmovima relevantnim u morfologiji.
Matthewsov prirucnik svakako najcesce koristen, i
najduze prisutan (prvo izdanje iz ranih sedamdesetih godina proslog veka) . U dvanaest poglavalja svog prirucnika
autor odreduje domen morfologije i njen odnos sa opstom lingvistickom teorijom (prvi deo), odreduje rec, oblik reCi i leksemu (drugi), razgranicava fleksiju od tvorbe (treCi), pretresa
izvodenje (cetvrti) i slaganje (peti deo). Sesti deo posvecen
morfemima i alomorfima, sedmi morfoloskim procesima,
osmi morfonemici, deveti morfoloskim osobinama i njihovim
eksponentima, deseti paradigmama, jedanaesti fleksijskoj mor46

Osnovni pojmovi

fo1ogiji i sintaksi, dvanaesti ikonicnosti (nearbitra1rnom izrazavanju semanticki11 osobina formom).

Haspe1mathov prirucnik koncipiran modernije i u
njemu izrazitiji uticaj teorije tipo1ogije i univerza1ija. U dvanaest pog1av1ja svog prirucnika Haspe1math obrad:uje sledece
oblasti. U prvom, uvodnom, delu govori se domenu morfo1ogije, u drugom se predstavljaju njeni osnovni pojmovi (morfemi, afiksi, forma1ne operacije, itd.), u trecem se predstav1ja
1eksikon i njegova pravila, u cetvrtom f1eksija i izvod:enje. Peti
deo posvecen morfo1oskim drvetima, sesti produktivnosti,
sedmi f1eksijskim paradigmama, osmi odnosom [ i fraza,
deveti pravilima zasnovanim recima, deseti morfono1ogiji,
jedanaesti morfo1ogiji i valenciji, dvanaesti efektima frekvencije u morfo1ogiji.
Dok su prva dva prirucnika u ve1ikoj meri teorijski neutra1na, 1' cukov prirucnik oslanja se njegovu 1ingvisticku
teoriju smisao < -> tekst. Radi se petotomnoj knjizi u sest
de1ova. U prvom, uvodnom de1u, pretresa se [, u
drugom morfo1oska znacenja, u trecem morfo1oska sredstva,
u cetvrtom morfo1oska sintaktika, u petom morfoloski znakovi, u sestom morfo1oski mode1i.

47

Osnovi morfologije

2. Pristupi morfologiji
2.1 Morfoloske teorije
2.1.1 Tradicionalna morfologija

Tradicionalna morfologija koja u svoj domen ukljucuje i

f1eksiju i tvorbu polazi od ove sheme:
rec
prefiks + morfoloska osnova + nastavak
osnova
= leksicka osnova + sufiks
U slucaju da se razgranicava domen tvorbe od domena
f1eksije, onda imamo sledece dve sheme:
Za tvorbu: rec = prefiks + leksicka osnova + sufiks
Za fleksiju: rec = morfoloska osnova + nastavak
Kako se osnove menjaju (npr. u majka prema majcz), onda tradicionalna morfologija koristi m alternacija (koje se
negde pogresno zovu promenama) ili supletizma (ako se razlikuje osnova unutar iste paradigme, npr. covek:ljudi).
U sistematizaciji materijala vazan m tradicionalne
morfologije jeste vrsta, koja oznacava klasu promenjivih reci
koje se menjaju istom obrascu (npr. kuca, kuce predstavlja
jedan obrazac kost, kosti drugi).
Ovaj pristup srece se u tradicionalnim gramatickim prirucnicima razlicitih jezika, recimo Quirk i Greenbaum
(1973) za engleski ili Svedova et al. (1980) za ruski. Takve su i
srpskohrvatske gramatike, npr. Baric et al (1995), Mrazovic i
Vukadinovic (1988), Stanojcic and Popovic (1992), Stevanovic
(198 1).

48

Srpskohrvatska tleksija

2.1.2 Dvorazinska morfologija

Dvorazinska morfologija podrazumeva postojanje dubinske i povrsinske reprezentacije, ili dubinskog i povrsinskog
nivoa morfoloskih oblika (odatle i naziv dvorazinska morfologija). Model podrazumeva da dubinska reprezentacija sadrzi
lekseme i morfeme, povrsinska oblike onako kako ih vidimo,
generisanje i prepoznavanje oblika vrsi se pravila
koja povezuju povrsinski sa dubinskim . Na primer,
ako generisemo ili prepoznajemo oblik G.Sg. , onda ima ovu povrsinsku reprezentaciju (PR) i ovu dubinsku (DR):

11 I I I
I2 2 I I
11 11 I

t +

-prav ila
-DR

Pravila delu jesu:

Pravilo 1: - > 0/ CONS _ CONS VOC
kod
Pravilo 2: t -> /

kraju G.Sg. masc.

Dakle, , i drugo samo se prepisuju, dok za tpo stoji

pravilo brisanju ispred , za drugo takode pravilo brisa, ali u kontekstu izmedu dva konsonanta u slogu koji zavrsava vokalom u G.sg. muskog roda .
pristup, prvenstveno zbog svoje jednostavnosti
(drugim reCima, elegancije) u resavanju konkretnih problema,
bio inspirativan za razlicite projekte u racunarskoj lingvistici, izmedu ostalih i za morfologiju konacnih stanja, opisanu u
delu 2.3 .2.2 dalje u tekstu.

49

Osnovi morfologije

Vise informacija
skenniemi (1983).

pristupu moze se

2.1.3 LMBM

Osnovna postavka morfologije zasnovane leksemama

i morfemima (LMBM skracenica engleskog LexeeMorphee
Based Morphology) lezi u strogom razgranicenju (kroz hipotezu razgranicenju) leksema (koje su otvoren skup, dopustaju nulte vrednosti, itd.) i morfema (koje Cine zatvoren
skup, dopustaju nulte vrednosti, itd.). Otuda i ime pristupa.
Lekseme i morfemi su istorazinske jedinice, sto odstupanje
od tradicionalnog modela, gde leksema sadrzi leksicke i gramaticki morfeme. Nadalje, pod leksemama se podrazumevaju
samo glagolske, imenicke i pridevske osnove (sve ostalo su
morfemi) . Proces generisanja morfoloskih oblika podrazume tri koraka: . leksicko izvoclenje, . f1eksijsko izvoclenje, .
morfolosko ispisivanje.
Tako, primer, ako izvodimo gerund Citanje od citati,
onda leksicko izvoclenje promeniti leksicku shemu glagola
tako da vise u pozadini nemamo konstituentsku shemu glagolske sintagme nego imenicku sintagmu. Npr. IP (f1eksijska
sintagma), koja ranije sadrzavala shemu gde glagolska gla imala subjekatski specifikator i objekatsku dopunu (kao u
Marko cita novine), sada se menja u shemu imenicke glave sa
pridevskim specifikatorom i imenickom dopunom (kao u
Markovo citanje novina). Fleksijsko izvoclenje promenice odgovarajuce osobine. Npr. vreme i modus nebitni su za gerund,
bitan broj, rod i padez. Konacno, morfolosko ispisivanje
obavice neophodne promene u fonoloskoj strukturi (prome nastavka i sl.).
Vise informacija m pristupu moze se naci u Beard
(1995)

50

Srpskohrvatska

ksi

2.1.4 Besavna morfologija

Besavna morfologija (ili celorecna morfologija) radikalodstupa od tradicionalnog modela u tome da reCi i njihove
oblike deli morfeme. Osnovna tvrdnja ovog pristupa
to da se odnos izmedu dva fleksijska ili derivacijska oblika
moze opisati m opste sheme:

//

<->

/'/

gde su i ' reci, "" i "" kategorije. Rec ' predstavlja

razliku u obliku u odnosu . Na primer, odnos izmedu
jednine krevet i mnozine kreveti moze se predstaviti ovako:
//

N.Sg.m < -> /Xi/ N.Pl.m

krevet

kreveti

Navedeni opis predstavlja se kao fleksijska stategija. Derivacijski oblici obradeni su isti nacin, npr.
//

osnovnica < - > /XiU umanjenica

krevet

krevetic

Vise informacija
Starosta (2003)

pristupu moze se

u Singh i

2.1.5 Distribuirana morfologija

Distribuirana morfologija ukida element leksikona (

ko kako ga definisu generativni pristupi, . deo 2.2.1) i te
funkcije distribuira u nekoliko segmenata sistema. Osnovna
51

Osnovi morfologije

tri elementa sistema jesu (ako uzmemo primer prozon): .

morfosintaksicke osobine (sadrze apstraktne morfosintaksicke
kategorije tipa [pl], [koren], [11]), . jedinice vokabulara (sadrze parove fonoloskih nizova i dgvruh apstraktnih kategorija, npr. u primeru prozori imamo /i/ <-> [_, +plural]
te /prozor/ < - > [koren]), . enciklopedijske jedinice (sadrze
ekstralingvisticke informacije, . da prozori mogu biti veliki, rnali, raznih , da stoje zidovirna, itd.). Ova tri elementa, putem fonoloskih, morfoloskih i sintaksickih operaci i uz dodavanje logicke forrne, vode ka znacenjskom sucelju.
Shema modela, modifikovana prema Hardy and Noyer
(1999), izgleda ovako:
Morfosintaksicke osobine

~eo~
Morfoloske operacije

Logicki oblik

Fonoloski oblik

~.-------

ttt
edinice

Pojmovno sucelje

vokabulara

Enciklopedija
Vise informacija
Marantz (1994).

52

ovom pristupu moze se

Srpskohrvatska fleksija

2.1.6 Prirodna morfologija

Prirodna morfologija prvenstveno pokusaj da se

sni morfoloska promena. Sinhroni oblici objasnjavaju se
dijahronije. Osnovna ideja prirodnost (ili nemarkiranost) elementa. Prirodni oblici otporni su promene, srecu
se u razliCitim kontekstima, javljaju se rano u razvoju jezika,
laki su za proizvodenje, stabilni su i otporni u slucaju govornih poremecaja. Suprotno od prirodnosti markiranost.
Markiranost i nemarkiranost mogu se ogledati u tri kategorije: ikonicnosti (znaci da semanticki vise markiran elemenat i formalno vise markiran, npr. da mnozina ima dodat morfemu), uniformnosti (znaCi da elemenat ostaje isti u raznim oblicima) i transparentnosti (znaCi da jasno sta elemenat ), sto se vidi iz sledeceg primera
Prirodno
Ikonicnost
prozor:prozori
prozor:prozori
U niformnost
ransparentnost prozor:prozori

Markirano
Bugarin:Bugari
vojnik:vojnici
ostrva (G.Sg.}:ostrva (N.Pl)

U pristupu koristi se i termin dvojedinstvenost,

koji osobinu istovremene uniformnosti i transparentnostl.
sistemski zavisne prirodnosti odnosi se strukturne karakteristike koje definisu sistem i koje korisnik,
sebno deca koja usvajaju jezik, biraju kao prirodne. Na primer, ako strukturna karakteristika naseg sistema to da jednoslozne imenice imaju dugu , onda se pod tim
uticajem javljati greske tipa danovi jer dani neprirodno,
stanovi, brodovi, kranovi, itd. prirodno.
U morfologiji se javljaju konflikti izmedu morfoloske i
fonoloske prirodnosti. Na primer, morfoloska prirodnost 53

Osnovi morfologije

rusena u slucajevima gde fonoloska prirodnost nadvladuje,

npr. oblik vrapca u odnosu vrabclC morfoloski neprirodan, fonoloski prirodan.
Vise informacija ovom pristupu moze se naci u Dressler et l . (1998).

54

Srpskohrvatska t1eksija

2.2 Morfologija u opstim teorijama

2.2.1 Minimalizam

Minimalizam nastavlja dugogodisnja trazenja optimalnog sintaksickog opisa unutar skole comskijanske lingvistike
(sa standardnom, standardnom prosirenom teorijom, teorijom
- sa crtom, upravljanjem i vezivanjem, te principima i parametrima, kao ranijim pokusajima). Morfologija nije zasebno
izdvojena nego deo morfosintakse, kojoj dato posebno
privilegovano mesto u modelu, za razliku od leksikona, u dobroj meri zanemarenog. U osnovi pristupa sledeCi model:
Leksikon
ispisi
Fonoloski oblik
Logicki oblik
Pojednostavljeno receno, model peuzima leksicke jedini i ono sto zeli da se kaze m morfosintaksickog izvodenja ispisuje recenicu koju fizicki vidimo. Morfoloske osobine ne razlikuju se od sintaksickih, npr. vreme, slaganje, itd.
predstavljaju se u ovom pristupu kao clan sintagme, onako kako se predstavlja, recimo objekat. Drugim reCima, f1eksijske
osobine funkcionisu kao glave (centralni Clanovi) sintagmi,
dominiraju i upravljaju elementima, bas kao sto to Cine sintaksicke fnkcije. Elementi se izvode osnovu ove osnovne
sheme, razvijene ;; u vreme teorije - sa crtom.
- > Specifikator '
' -> XOKomplementi

55

Osnovi morfologije

gde za jedinicu , maksimalna projekcija, ' neposred projekcija, glava. Specifikator element koji odreduje
glavu, dok su komplementi elementi koji dopunjuju, npr.
m

kuca = - > Spec m (' ( kuca)

kuca predsednika = ' - > ( kuca (m predsednika))

Raspored elemenata vise nije bitan u minimalizmu, ali se

odrzava ideja specifikatora i komplemenata.
U mnogim strukturama izvodenje korektnog oblika
podrazumeva samo odgovarajucu strukturu konstituenata
nego i pomeranja kako bi se proverilo da li odredeno
lezje zadovoljeno. Tako, ako izvodimo recenicu: n cita
knjigu, polazimo od osnovne strukture:
V

..........----.
V

NP

".
cltak

knjiguj

fj

gde glagol (V) iz leksicke komponente, zatim vrsi

projekciju visi nivo (crta iznad V ukazuje neposrednu
projekciju) i izabire komplement imenicku sintagmu (NP) trougao ukazuje to prikazujemo detaljno odnose
unutar te sintagme. U sledecem koraku glagol se projicira u
glagolsku sintagmu (VP) i izabire imenicku sintagmu (NP)
kao specifikator:

56

Srpskohrvatska tleksija

VP

v
Citak

~
knjigu;

Nakon toga dolazi do pomeranja elemenata da se proverilo da su zadovoljene sve relevantne osobine, kakve su vre, slaganje, itd. Ako kao predstavimo trag konstituenta koji se pomerio ( potpisana slova j,k,l itd. kao indeks dane jedinice) , nakon svih pomeranja, izvedena struktura ima sledeci
oblik ( znaCi vreme, Agr slaganje, objekat, S subjekat, stg

57

Osnovi morfologije
ake strane minimalizma leze rasvetljavanju ljudske
sposobnosti generisanja recenica. U slabosti moze da se ubroji
zanemarivanje nesintaksickih strktura i neprimenjivost.
NajpoznatiJi opstelingvisticki predstavnik ovog usmeren N Chomsky, slavisti koji ga praktikuju Zeljko
Boskovic i Steven Franks. Vise informacija ovom pristupu
moze se naci Chomsky (1995).

2.2.2 HPSG

HPSG ukljucuje morfologiju model kao niz osobina,

bas kao sto to cini i minimalizam. Postoje, medutim, dve bitn razlike izmedu odnosa ova dva pristupa prema morfologiji.
Prvo, HPSG n autonomije lingvistickih segmenata, n
ko kako morfosintaksa autonomna odnosu leksikon
minimalizmu. Tako se onda morfoloske osobine pripisuju
upravo onako kao i semanticke, sintaksicke, itd. Drugo,
HPSG generise valjane strukture zadovoljavajuCi sva ogranicen istovremeno, bez izvodenja i visestrukog pomeranja odnosno proveravanja osobina, kako to slucaju minimalizma.
HPSG predstavlja jezicke strkture koristeci sledecu notaciju
znak
[ PHON
SYNSEM

/~
rec

[ sintagm~
DTRS

Svaki znak sastoji se od fonoloske komponente, PHON

(sto jednostavno oblik reci ili sintagme, kako napisana
58

Srpskohrvatska fleksija

odnosno izgovorena) te od sintaksicko-semantickih

(SYNSEM) osobina, koje sadrze sve moguce atribute znaka,
medu kojima su i morfoloske osobine. Uz to, sintagma sadrzi
i opis podredenih elemenata (DTRS). HPSG ustanovljava odredene principe i notacije koji skracuju opis. Tako, primer,
princip osobine glave ukida potrebu da za sintagmu pisemo
osobine za sintagmu i za centralni Clan (koji se u ovom
pristupu zove glava) jer princip podrazumeva da te osobine
moraju biti identicne. Ako, primer, imamo: velika kuca
da osobine padeza (CASE), broja (NU) i roda (GEN) mora biti iste i za celu sintagmu i za glavu kuca. Opis dalje pojednostavljen indeksiranjem. Tako onda, ako imamo velika kuca i znamo da pridev mora da se slaze (AGR) sa imeni u rodu, broju i padezu, dovoljno te osobine navesti sa za imenicu, uz pridev Qedan ili citav niz) staviti broj indeksa, npr.
rPHON velika
LSYNSEM ... AGR

PHON kuca
SYNSEM
AGR

index]
CASENo
NUSg

GENFem

Uz morfoloske osobine, njihovo slaganje (unifikaciju)

opis u HPSG-u moze predstaviti i niz drugih informacija.
Recimo, u recenici n voli Milovana, element voli ima sled notaciju

59

Osnovi morfologije

PHONvoli

SYN

[EAD~glagOl]
SPR < > l
VAL

ARG-S

COPS < [>

< NPi [ARG 3Sg], ~ NPj >

MODE iskaz

SEM
RESTR <

~~~~iEJi

LVOLJENIj

u ovom primeru, sintaksicki (SYN) gledano, voli glagolska glava (D), sto znaCi da sintagma kojoj voli
tralni clan mora biti glagolska sintagma. Valencija (V AL) tog
glagola takva da zahteva specifikator (SPEC, sto u ovom
slucaju ANA i taj specifikator dobija indeks 1) i komplemente
(COMPS, ovde Milovan, i komplementi dobijaju indeks 2)
(brojevi za indeks potpuno su arbitrarni). U semantickom
opisu naznacen modus (D) - radi se iskazu ( pita, naredbi, itd.) ogranicenje takvo da u relaciji (RELN)
ljubav mora postojati zaljubljeni i voljeni (indeksirani kao i
odnosno , ponovo, slova kojima se indeksira arbitralrna su).
Struktura argumenata ovog glagola (RG-S) takva da ima imenicku sintagmu, koja mora sadrzavati specifikator (zato indeks 1) koji mora biti u 3. licu jednine (npr. mora biti
n voli Milovana, moze '~Ti voli Milovana. i semanticki
biti koji voli (i zato indeks z).
ake strane HPSG-a su formalizacija opisa i jasno predstavljanje svih elemenata sistema, medu I1jima i morfologije.
Problem se javlja u il1formacionom preopterecenju, su 011da jedino izabrani i redukovani elementi ovog pristupa pogod-

60

Srpskol1rvatska f1eksij

ni za primene u racunarskoj lingvistici, u prvom redu za resavanje problema slaganja i valencije.

Najpoznatiji opstelingvisticki predstavnici ovog usmerenja su Ivan Sag i Thomas Wasow, slavisti koji ga praktikuju
Adam Przepi6rkowski i Tania Avgustinova. Vise informacija
ovom pristupu moze se naCi u Sag i Wasow (1999).
2.2.3

optimalnosti

()

Teorija optimalnosti (izrasla u dobroj meri iz proucavanja fonologije) podrazumeva dva postupka u generisanju prihvatljivih jezickih oblika. Prvi korak GEN (generisanje),
gde se osnovu nekog pravila generisu svi moguCi oblici,
ukljucujuCi i one koji nisu valjani. Drugi korak EV AL (evaluacija), gde se osnovu nekog ogranicenja ili sistema ogranicenja izabire valjan rezultat. Ogranicenja slede opsti format
-> / _D, gde ulaz, izlaz, i D kontekst u kome
se oblik generise ili ogranicava. Na primer, ako imamo sledeca
ogranicenja za morfonoloske alternacije:
Ogranicenje 1: izlaz = ulaz (osim ako 2 ili 3)
Ogranicenje 2: k I / _ V.Sg.masc nije valjano Ger k - > )
Ogranicenje 3: k I / _i NVDIL.Pl.masc nije valjano Ger k - >
)

znaci mesto elementa k,

I -znaci ili)

i ako zelimo da generisemo mnozinu imenice vojnik - vojnici,

onda biti generisani svi moguci oblici morfema vojnik i
ujedinjeni s nastavkom i(p od uslovom da drugim ogranicenjem izabran taj nastavak), dakle: vojniki, v ojniCi, vojnici, te
avojniki (ili svi moguci oblici nastali dodavanjem ili oduzimanjem od osnove).
61

Osnovi morfologije

u sledecem koraku bice evaluirani proizvedeni oblici

ogranicen ima
Ogranicenje 1 Ogranicenje 2
~< !

vojniki

'

ll1 l
ll1 l

avojniki
ojniki

~.

*!

Ogranicenje 3
*!
*!

~.

,~

'~!

(zvezdica bez usklicnika znaCi da ogranicenje nije zadovolje, ali nije ni fatalno za generisanje oblika, sa usklicnikom da
fatalno i time oblik l, - da ogranicenje irelevant).

Oblici sa k ic odbaceni su jer se radi nominativu

zine muskog roda, trece ogranicenje diktira da u tom obliku
moze da se pojavi k ni . Drugo ogranicenje diktira ta tu
moze da se pojavi k ili . Tako , onda, nakon evaluacije generisan jedini l oblik.
Naravno, opis ogranicenja znatno slozeniji u sintaksi
- podrazumeva zasebnu strukturu konstituenata i strukturu osobina, ali osnovni princip isti.
Dobar primer modelovanja morfoloskih osobina u teoriji optimalnosti moze se u Bauer (2003).
aka strana teorije optimalnosti ekonomicna i efektna
obrada morfonoloskih alternacija. Slabost ovog pristupa lezi u
informacionom preopterecenju, naroCito u morfosintaksi.
N ajpoznatiji opstelingvisticki predstavnici ovog usmere su l Prince i l Smolensky. Vise informacija
pristupu moze se naci u Prince i Smolensky (2004) .

62

Srpskohrvatska t1eksija

2.2.4 Kognitivna lingvistika

Poput drugih opstih pristupa, kognitivna lingvistika nije

zainteresovana za morfologiju per se. Morfoloske odlike deo
su opste kognitivne sheme, kako navodi Langacker (1990: 61):
"Temeljna postavka kognitivne gramatike da se svi valjani
gramaticki konstrukti odlikuju simbolickom prirodom. Leksikon, morfologija i sintaksa cine kontinuum simbolickih
dinica, gde svaka postoji u asocijaciji semanticke i fonoloske
strukture."
Tako onda morfoloski element - simbolicko jedinstvo foneme i znacenja 'N.Sg.f.' bas kao sto leksema ruka
asocijacija fonoloske (F) strukture ruka i semanticke (S)
strukture 'gornji ud kod ljudi ili njegov zavrsetak'. Znakovi se
udruzuju u sire celine valjanih kompozicijskih pute. Tako onda valjani kompozicijski put za znak rukom
:

'u

gornjeg uda kod ljudi ili

njegovog zavrserka'
rukom

/
S

'gornji ud kod ljudi ili njegov

zavrserak'
ruk

\
'I.Sg.f'

Uz to sto tvore znakove viseg reda, jezicke jedinice

udruzuju se u znakovne mreze, jedna jedinica se razvija iz
druge, itd. 1 postoji nikakva razlika izmedu leksickih i morfoloskih struktura u organizacije. Tako ,
onda, znacenje reCi mozak 'inteligentna osoba' u sinhronoj
perspektivi povezano, u dijahronoj proizaslo iz znacenja 'organ nervnog sistema smesten u lobanji', bas kao sto znace dativa 'posednik', npr. Zena . povezano/proizaslo iz
63

Osnovi morfologije

znacenja dativa 'primalac', npr. Dao sam knjigu. U

slucaja, ciljno leksicko odnosno gramaticko znacenje razvilo
se iz izvornog osnovu odredene veze, kako se vidi slede grafikonu
IzvoriJni domen
'organ nervnog sistema
u lobanji'
'primalac'

Veza
inteligentna osoba
odlikuje se natprosecnim
mozgom
ako se nesto primi, onda
se to ima

Ciljni domen
,inteligentna
osoba'
'posednik'

Kognitivna lingvistika interesantna i stoga sto reorganizuje vrste reCi. kriterijumu konceputalizacije izdvajaju se svega tri kategorije, stvar, proces i odnos. Stvar
entitet konceptualiziran staticki i bez neophodnosti povezivanja s drugim entitetima. Stvar u dobroj meri odgovara tradicionalnoj kategoriji imenica. Proces entitet koji podrazumeva protok vremena - velikoj se meri poklapa sa glagolima.
O dnos podrazumeva uspostavljanje veze izmedu druga dva
entiteta i odgovara uglavnom tradicionalnim pridevima i
predlozima. ako, primer, recenici Marko sobi. predlog uspostavlja odnos izmedu izrazenijeg entiteta ( rk ) ,
koji se u kognitivnolingvistickoj terminologiji naziva trajektor , te m izrazenog elementa (soba), koji se naziva orijentirom. Odnos koji se profilira jeste smestanje trajektora unutar
orijentira, kako predstavljeno ovde:

soba (orijentir)
Marko;
(traj ektor)

64

~rpskohrvatska

fleksija

ake strane kognitivne lingvistike u morfologiji jesu

rada znacenja i funkcija predloga, prideva, glagola, fleksijskih
oblika (naroCito padeza). Nedostatak ovog pristupa leZi u izuzetno niskom stepenu formalizacije, time primenjivosti suzenoj gotovo iskljuCivo didaktiku.
Najpoznatiji opstelingvisticki predstavnici ovog usmere su Ronald Langacker i George Lakoff, slavisti koji ga
praktikuju Laura Janda i Barbara Lewandowska. Vise informacija ovom pristupu moze se u Langacker (1990).

2.2.5 Teorija smisao - tekst

Teorija smisao tekst (unekoliko srodna sa gramatikama

zavisnosti), predstavlja jezicki sistem kao niz nivoa reprezentacije kojima se povezuje semanticka sa fonoloskom ravni. U
ovo modelu, za razliku od svih prethodnih, morfologija predstavlja zaseban nivo reprezentacije.
Model, kako ga predstavlja njegov glavni tvorac, Igor
Mel'cuk (l'huk, 1997:8) izgleda ovako:

65

Osnovi morfologije
Nivo lingvistickog
prestavljanja

Kornponente modela
smisao - tekst

RI'II1 S [~. TEKSOVlJ - - - - - - - : - - ~

flogi

RPIIOI1I'

povrSinsktmortologija
V

RS~f ll t S

[{SYI1If'

v
ffi Ins Sltks

~.

'fi'

dubinska morfologija

'u'

11'slntaksa
.
du .Isk
'\v
11'

smisao

'u'

I"III I ~SISq - - - - - - - - - -

Dubinski nivoi reprezentacije i odgovarajuce kornponente odnose se znacenje, povrsinske tekst. Ako pogledarno dubinsku i povrsinsku rnorfolosku kornponentu, prva
sadrzi nizove rnorferna rnorfoloski rnarkirane, druga konkretne rnorferne, tako, npr. za oblik rukom dubinskorn rnorfoloskorn nivou irnarno rukar.sg.f povrsinskorn {ruka},{I.Sg.f} (viticasta zagrada oznacava granice rnorferna). Slic i sa rnorfoloskirn pravilirna. Npr. dubinsko pravilo izvodenja norninativa rnno:Zine srednjeg roda kaze da N,Pl,rn
< = > {N.Pl.rn}, dakle da se osobine norninativa, rnno:Zine
i rnuskog roda realizovati kao odgovarajuca rnorferna. Povrsinsko pravilo, opet, dovodi rnorfernu vezu s fonernorn
{N.Pl.rn} < = > -i (npr. krevet:kreveti).
Prednosti ovog pristupa leze izbalansiranorn posveCivanju paznje svirn elernentirna jezicke strukture, dok rn inforrnacijs ka preopterecenost, ergo slaba prirnenjivost osirn -

66

Srpskohrvatska fleksija

jedinih segmenata u pojedinim tipovima projekata (npr. recnicima) nedostatak.

Najpoznatiji predstavnik ovog pristupa Igor Mel'cuk.
Vise informacija pristupu moze se u Mel'cuk
(1997). Druge srodne pristupe unutar sirokog odredenja gramatike zavisnosti reprezentuju grupa Petra Sgalla (. npr.
Sgall et a11986) i Stanley Starosta (. Starosta 1988).

2.2.6 Ostali opsti pristupi

Uz opisane siroko rasprostranjene opste pristupe (gde su
uz teoriju smisao-tekst pomenute i druge gramatike zavisnosti, ili dependencijalne gramatike), postoji i Citav niz drugih
pristupa, cija rasirenost varira od nekoliko fakultetskih odseka u jednoj zemlji do onih koji su sire zastupljeni u odrede civilizacijsko-kulturnom krugu, npr. u sferi uticaja britanske krune. Svi ovi pristupi ili nacin obraduju
morfologiju. Rodonacelnik gramatike , jednog od tih pristupa, jeste Richard Hudson, pristup opisan u Hudson
(1984). Rodonacelnik sledeceg pristupa, sistemsko-funkcionaln gramatike ... Hal1iday, pristup opisan u Halliday (1985). U pristupu jezik se shvata kao resurs koji
ljudi koriste da bi ostvarili odredene ciljeve izrazavajuCi znace u kontekstu. Tvorac neurokognitivne lingvistike Sid Lamb, pristup opisan u Lamb (1999). Neurokognitiv lingvistika nastoji da ispita kognitivne i neuroloske mehanizme koji omogucavaju znanje i upotrebu jezika. Konstruktnu gramatiku sledi nekoliko centara u SAD, Finskoj i Holandiji, najpoznatija predstavnica , pristup opisan u 6stman, - i . Fried (.) (2005). U pristupu
jezicki elementi predstavljaju se u kompleksnim konstrukti , koji obuhvataju i semanticku i oblicku stranu, koji se
mogu uvek rasclaniti. Integracijska lingvistika pristup koji
7

Osnovi morfologije

zastupa grupa H ansa-Heinricha Lieba, opisana u Lieb

(1983). Pristup integrativan jer ukljucuje sve aspekte jezika,
strukturni, komunikativni, varijacijski i sledi veze sa srodnim
disciplinam a. Gramatika veza vidi jezik kao sistem [, koje
imaju odredene valencije za kombinovanje sa drugim [m.
Pristup reprezentuje grupa Daveya Temperleya, opisan
http:// www.link.cs.cmu.edu/link. G (gramatiku pridruzivanja drveta) osmislio Aravind oshi, pristup opisan u
oshi et al. (1975). Ovde osnovna ideja da hijerarhijska
struktura odnosa (drvo) osnovna reprezentacijska jedinica
svih jezickih osobina. Svako drvo usidreno u leksickoj jedinici, odnosi u jezickim strukturama opisuju se operacijama
drvetima, gde jedno drvo glavno, drugo pomocno, gde se
elementi drveta uskladuju, itd. Autoleksicka gramatika vidi
sintaksu, semantiku i morfologiju, tri osnovna nivoa jezickog
sistema, kao nezavisne reprezentacije koje ulaze u medusobnu
interakciju. Ovaj pristup predstavlja errold Sadock, opisan
u Sadock (1991). LFG (leksicko-funkcionalnu gramatiku)
predstavlja oan Bresnan, pristup opisan u Bresnan 2001.
U ovom pristupu jezicki sistem predstavlja se u dva paralelna
reprezentacijska nivoa - konstituentskim strukturama (kontekstno-nezavisnim pravilima frazne strukture) i funkcionalnim strukturama (parovima atributa i vrednosti).

68

_Srpskohrvatska ksi

2.3 Primenjeni i eksperimentalni pristupi

morfologiji
2.3.1 Racunarska lingvistika
Obrada morfologije u racunarskoj lingvistici u potpunosti podredena "obavljanju posla". Racunarski sistemi imaju
zadatak da prepoznaju i/ili izvedu sve oblike danog jezika, u
m broju primena potrebno i povezivanje sa kanonskim oblikom te odredenje morfoloskih parametara. Na primer, ako imamo oblik rukom, onda minimalan cilj racunarskog sistema da u tekstu moze potvrditi da to l oblik
(prepoznati ga) i ponuditi ga korisniku (izvesti ga), kada
upise slican nepostojeCi oblik. Programi za proveru pravopisa
primer su ovog minimalnog zadatka. Ako bismo imali pot ili izuzetno reprezentativan korpus, onda kodiranje morfologije bi ni bilo potrebno, jednostavno bismo izbacili sve
oblike reCi iz tog korpusa. U veCini drugih primena postoji
potreba povezivanja prepoznatog/ generisanog oblika reCi sa
kanonskim oblikom. Tako onda postoji potreba da se oblik
rukom poveze sa kanonskim oblikom ruka i mofoloskom kategorijom: instrumental jednine zenskog roda. postupak
zove se lematizacija. Poslednji, svakako najkomplikovaniji zadatak jeste disambigvizacija - utvrdivanje kojoj se od vise
moguCih lematizacijskih veza radi, npr. ako imamo oblik ru
kama u kontekstu sa _' onda treba utvrditi da se radi instrumentalu mnozine, dativu odnosno lokativu. Dakle, niz
zadataka, od jednostavnijih ka komplikovanijim ide ovako:
prepoznavanje/izvodenje, lematizacija, disambigvizacija.
alternativa lematizaciji u nekim sistemima se l osnovcenje
gde se povezuju sve lekseme koje imaju istu osnovu.

69

Osnovi morfologije
edno plodonosno polje ispitivanja kvantitativnih karakteristika jeste verovatnoca pojavljivanja tzv. N-grama (digra , trigrama, itd. - kombinacija dva, tri, itd. morfoloska
lika). predmet izucavanja verovatnoca pojavljivanja odredene sekvence. ako dobijeni podaci izuzetno su korisni
obradi prirodnog jezika, npr. ako imamo podatke da kombinacija divlja svinja neuporedivo verovatnija nego divlja kr , onda ovu prvu izabrati kao ekvivalent automatskom prevodenju. N-grami se pravilu modeluju
skrivenih Markovljevih modela, gde se polazi od toga da dodavanjem svakog novog oblika tekstu stvaramo novo stanje,
stanja su spojena tranzicijskim lukovima. Osnovna standard formula da verovatnoca narednog stanja jednaka proizvodu verovatnoca tog i prethodnih stanja. Tako ako nekom tekstu verovatnoca pojavljivanja oblika divlja 0.005 (to
stanje ) verovatnoca reci svinja 0.003 (to stanje ), onda
verovatnoca kombinacije gdje prvo imamo stanje , onda
stanje iznosi 0.005 '~O.003 = 0.000015_ Postoji niz postupaka
kojih se ovaj osnovni model izglacava, da se dobila realisticnija procena verovatnoce pojavljivanja pojedinin ngram a. N-grami nisu ograniceni samo leksemske oblike,
mozemo se pitati, recimo, koliko verovatnije da imamo
kombinaciju pridev imenica nego pridev prilog, itd.
Ovde biti opisana tri, medusobno dobroj meri razliCita pristupa kao ilustracija razlicitog pristupa u resavanju navedenih zadataka. Sva tri pristupa primenjena su materijalu
srpskohrvatskog i drugih slovenskih jezika. Bez obzira razlike sistemima, svaki od njih ima dva odelita konstituenta:
leksicku bazu podataka i pravila prepoznavanja/generisantizci/disambigvizacije.

70

Srpskohrvatska fleksija

2.3.2.1 Morfologija minimalne informacije

MIG minimalizira informaciju potrebnu softveru tako

sto tezi optimalnoj distribuciji informacije u pravilima, s jedn, i etiketama leksickih jedinica, s druge strane, te tako sto
koristi pravila razliCite klase, koja se medusobno nadopunju. Etikete i pravila intuitivno su prepoznatljivi, sto kompjuterskim leksikografima i gramaticarima olaksava stvaranje i
nn pravila i baze podataka.
Ilustrujmo to jednim prostim primerom. Da bismo u
MIG-u generisali fleksiju srpskohrvatske reCi selo, potrebne su
n dve stvari. Prvo etiketa odrednice 'selo', koja izgleda
ovako:

engleska leksicka jedinica/selo,a n;/ostali sh. ekvivalenti

pravila

ovog

sa ovim znacenjem

SCR

RA

><,

=>
NOUNj
NEUTERj
01 = (1- > ','-l)

SINGULR

glava pravila, koja gv da to

srpskohrvatsko pravilo (SCR) za razvij
paradigme ( RA) i ako se nade odrednica sa
etiketom bilo sta (~.) , , onda (= > )
se u telu prvo govori da to imenica
srednjeg roda, te da
osnova sve u etiketi do prvog zareza osim
poslednjeg znaka (-1), (dakle u m slucaju
selo-1 = sel)
da su padezi jednine generisani tako sto se u
nominativu osnovu dodaje

NOM=Ol+oj
GEN = 01 + u genitivu ...
[ ...]

Pokazano pravilo ilustruje prvu klasu pravila koje koristi MIG, pravila tipa "konstruktor", koji spajanjem postojeteg
71

Osnovi morfologije

materijala spajaju oblike. Druga pravila obuhvataju

tatore (koji generisane oblike), pronalazaci (koji nalaze potrebni oblik), veznici (koji vezuju elemente), itd. Princip
generisanja morfologije to da se pi5e pravilo klase konstruktor istovremeno za paradigme sa alternacijama i bez njih, da
se istovremeno s njim primenjuje mutator, koji deluje ukoliko
postoji alternacija, ukoliko , ostaje neaktiviran. i
mr.

Dva pravila tipa mutator:

Xr:~::~~~ ________._______.__________.____ ~.E_~~~_~~___________________ _

SCR FUN CZS = >

glava, koja govori da to

srpskohrvatska funkcija zvana
CZS
CZS[O]=LAST[O][(k,g,h) = > (c,z,s)] telo,
koje
govori
da,
primenom funkcije CZS
osnovu reci vrsimo
mutaciju tako sto se suglasnik
k,g,h kraju m u
C,Z,s

SCR FUN CZS2 = >

isto kao u prethodnon slucaju,

samo se funkcija zove CZS2
CZS2[0]=LAST[0][(k,g,h)= > (c,z,S)] i m c,z,s, nego u ,

i sledece konstruktorsko pravilo (deo tela ispu5ten, 5to

oznaceno trima tackama):
_~E~:':~~? ____________ .________ ~~.~<:_r:j~_____._________._______. .__.____ _
SCR R ':-, # m glava - ukoliko se naide odrednicu s

=>
NOUNj
MASCULINEj
01 = (1- >' ,')
SINGULARj
NOM= = 01;
72

m etiketom
onda to imenica
muskog roda
osnova sve do prvog zareza u odrednici
f1eksija jednine generise se tako sto se
uzme osnova bez ikakvih nasravaka

Srpskohrvatska fleksija
[ ... ]

VOC=CZS2(Ol) +;

vokativu se dodaje nastavak

primjenjuje funkcija CZS2

[ ... ]
.

PLURAL;
mnoZ1n1 se
dodaje
nastavak
NOM=CZS(Ol)+i; nominativu
primjenjuje funkcija CZS

-1

te

LOC=CZS(Ol) +ima
[ ...]

generisu paradigmu leksickih jedinica kao vojnik,a # ;

snik,a # ; itd. Veoma bitno to da funkcija izvrsiti mutaciju krajnjeg suglasnika osnove ukoliko listi tri suglasnika koje pravi10 tipa mutator djeluje, ali da , ukoliko se
radi nekom drugom suglasniku, konstruktor biti primenjen,
mutator . Dakle, gorenavedeno pravilo generisace i odrednice kakve su:
alas,a # ; konzul,a # ; i sl. kombinacija pravila k1ase
konstruktor i pravi1a k1ase mutator daje bitne ustede u duzini
oplsa.
Vise informacija m pristupu moze se u Sipka
and Koncar (1997).
2.3.2.2 Morfologija konacnih stanja

()

Morfologija konacnih stanja, koja se primenjuje u istrazivackim laboratorijama firme Xerox, s jedne strane zasnova dvorazinskoj morfologiji (. deo 2.1.2), s druge stra ideji da se pravi1a povezivanja dubinske i povrsinske reprezentacije mogu predstaviti m regu1arnih izraza. Regularni izrazi podrazumevaju upotrebu opstih simbola za trazenje i zamenu. Npr., ako imam pravilne glagole -ati i ze-

73

Osnovi morfologije
da formiram gerundski oblik -n
onda mogu primeniti regularni izraz:

(.

citati.citanje),

(. + a)ti
Zameni sa: $l

gde unutar zagrada sto se traZi, tacka bilo koje slovo,

plus znaci da se ponavlja jednom ili vise puta. Znak dolara i
jedan oznacavaju da se ponovi sto nadeno unutar
zagrada (npr. u slucaju glagola citati, to cita). Naravno, svaki regularni izraz moze biti uslovljen ili ogranicen, npr.
ovde bi ogranicenje bilo da glagol mora biti nesvrsen (npr.
procitanje).
Cela arhitektura organizovana kao automat konacnih
stanja (otud i naziv pristupa), koji opet podrazumevaju posto niza konacnih stanja i pravila koja kontro1iSu kako ulazni podaci dolaze do tih konacnih stanja.
Konkretan primer generisanja/prepoznavanja morfoloskih oblika izgleda ovako. Da bismo dobili neki padeski
lik, recimo: podvizi (N.Pl. od podvig), moramo imati leksicki
unosak kao u (1), koji govori da oblik spada u odredeni fleksijski tip (ovde pravilnu fleksiju muskog roda), zatim dubinski
oblik te fleksije u (2) koje kaze da, ako se radi datom fleksijskom tipu, uzimamo leksicki unosak i s njim udruzujemo
osobine nominativa jednine, primenjujemo pravilo i dodaje nastavak i. Pravilo (dato u 3) kaze da g treba da se zameni (- sa z u kontekstu (11) gde se osnovu primenjuje
funkcija MR ili i nastavak i ili ima. Kako u (2) primenjena
fun kcija , (3) biti realizovano.

74

Srpskohrvatska tleksija

Noun-Masc-reg;

(1) podvig
(2) LEXICON Noun-Masc-reg1
[

#.,

%+Pl%+Nom:%APi
(3) regex [g -> z

11 _

%AMR % [il i m ]];

Shematski gledano imamo

(1)

(2)

DRpodvig + i
1

(3)

I
PR podvizi
Vise informacija m pristupu moze se u
sley i Karttunen (2003).
2.3.2.3 Morfologija brze

Za gramatiku brze primene karakteristicna usitnjena

segmentacija morfoloskog materijala, izdvajanje arbitrarnih
elementa i trazenje odgovarajuceg oblika osnovu zadovoljan vise uslova istovremeno. Polazi se od sledece morfoloske segmentacije:
rec :: = osnova nastavak [refleksivni elementJ;
osnova :: = [prefiks] telo [sufiks] 1 niska znakova kvazikoren
[sufiksJ
ili u konkretnom primeru oblika izvadila

75

Osnovi morfologije

rec: izvadila
osnova: izvadi nastavak: la refleksivni
element:
osnova: izvadi = prefiks: iz telo: vadi sufiks:
niska: v kvazikoren: adi sufiks:
Kvazikoren niz tri znaka koji prethode sufiksu odnosno fleksijskom nastavku i koji mogu, u sadejstvu s drugim
pokazateljima, da predvide oblik recio Niska znaci bilo koji
niz znakova pre kvazikorena nakon prefiksa {ako prefiks
prisutan)

Mada sistem sadrzi i druge baze znanja, kljucno zadovoljavanje uslova navedenih u onoj za nastavke i za pseudokorenoveo U ovom primeru gore, imamo sledeca dva zapisa:
U bazi znanja za nastavke:
l

23 0V.IoGoPrR.foSgo
[000]
U bazi znanja za pseudokorenove
adi
V.IoGoPrR
[000]
U baze mestima trotacke navedeni su drugi m
guCi oblici kojima nastavak odnosno pseudokoren mogu pripadati (broj 23 oznacava kod fleksijskog tipa, 230 paradigma)
u slucaju potrebe, konsultuju se i druge listeo Oblik se nalazi
tamo gde najvece poklapanje izmedu podataka iz dve ili vise
baza znanja.
76

Srpskohrvatska fleksija

Vise informacija
metyeva ! al. (1998).

pristupu moze se

Shere-

2.3.2 Morfologija i lingvodidaktika

Mesto morfologije lingvodidaktici slicno m

mestu u opstim lingvistickim teorijama. Naime, teorije u
principu se morfologijom samom sebi, nego se
usvajanje morfoloskih struktura izvodi iz opsteg modela usva stranog jezika. Larsen-Freeman, 1991, teorije usvaja stranog jezika mogu se podeliti nativisticke, okolinske,
te interakcijske.
Nativisticke teorije zasnovane su tvrdnji urodenoj
jezickoj sposobnosti. Tvrdnja zasnovaHa Cinjenici da
koliCina informacija koju dobijamo kada ucimo strani jezik iskrivljena (izvorni govornici cesto se ispravljaju, podrazumeva elemente, itd.) i nedovoljna ( dobijamo "negativnu" informaciju - koji oblici nisu pravilni, nego samo pozitivnu, zaista postojece oblike). Uprkos toj nepotpunoj informaciji
uspevamo da m strani jezik, sto znaCi da imamo odredene urodene opste principe i mehanizme koristenja i usvaja jezika. Jedan vid ovog pristupa comskijanska lingvistika,
gde morfologija u globalnom modelu ima isto mesto kao
minimalizmu (. deo 2.2.1). Drugi oblik Krasenova teori nadgledanja. Krasen izdvaja dva procesa - usvajanje (podsvesnu internalizaciju pravila upotrebe) te (svesno
pravila). Dinamika i upotrebe stranog jezika dobroj
meri zavisi od interakcije te dve komponente, kojoj
znanje nadgleda usvojeno. Krasenova teorija podrazumeva
prirodan redosled usvajanja jezickih elemenata, nadgledanje,
te hipotezu ulaza, koja objasnjava kako usvajanje moguce
uprkos nedovoljnoj i iskrivljenoj informaciji. !
skog, Krasen podrazumeva postojanje "uredaja za usvajanje 77

Osnovi morfologije

zika" sa univerzalnom komponentom i koja zavisi od

danog jezika. Na primer, mozemo istovremeno imati
pravila za tvorenje (npr. da u muskom rodu treba
dodati ov/ ev jednoslozne osnove, da k,g,h treba promeniti
u C,Z, 5, itd.) ali i nesvesno usvojiti sposobnost formiranja
zine muskog roda (onako kako to izvorni govornici,
znajuci nikakva pravila).
Okolinske teorije kljucnu ulogu u usvajanju stranog jezika vide u sredini, okruzenju. Usvajanje stranog jezika uslovlje odnosom jezika i kulture onoga koji i jezika i kulture k oja se usvaja. Usvajanje odredeno takvim faktorima
kao: dominacija ili podredenost grupe onoga koji odnosu jezik koji se u, kompaktnost, okruzenje i veliCi, obrazac akulturacije, u jezika, itd. Tako,
primer, srpski imigrant iz radnicke klase, sa Srpkinjom kao
suprugom, koji zivi srpskom kvartu Cikagu u
sansu da usvoji upotrebu clanova engleskom jeziku nego
srpski univerzitetski profesor kome zena Amerikanka i koji
zivi univerzitetskom gradicu bez srpske imigracijske
grupe. Najpoznatija medu ovim teorijama Schumanova hipoteza pidzinizacije i model akulturacije.
Interakcijske teorije uzimaju obzir kako urodene faktore tako i iz okruzenja. edna od takvih teorija Givo fnkcionalno-tipoloska teorija. Usvajanje stranog jezika
vodi od prostijih formi pragmatickog modusa komunikacije
ka slozenijem sintaksickom modusu. Prisustvo gramaticke
morfologije tu svoje zasebno mesto - prisustvo morfologije k arakteristika sintaksickog modusa, odsustvo
pragm atickog. Drugi elementi koji se u su, primer,
to da se izricaji ( tema-komentar u subjekat-predikat, spor tempo govora se brz, da se upotrebl u kompleksniji glagoli, odnosi medu elementima
u se izrazavati kompleksnijim strukturama, itd.
78

Srpskohrvatska fleksija

U nastavi stranog jezika morfologija , uz drge jezicke

segmente, naroCito vazna utvrdivanju stepena teskoce
dinih elemenata ( osnovu toga i redosleda njihovog usvaja) te analizi gresaka.
Razlike izmedu dva jezika, prvog jezika (Ll) onoga koji
uci i jezika koji se uci (L2) svakom danom segmentu odre njegov nivo tezine. Cak i intuitivno znamo da za govornike slovenskih jezika, gde sistem imenicke fleksije sli nasem, syajanje sistema padeza biti lakse nego za govornike engleskog, gde fleksija redukovana. Vojska Sjedinjenih
Drzava, kojoj se mnogo raznovrsnih jezika, koristi skalu
od 1 do 4 da odredi relativnu teskocu jezika za izvorne govornike engleskog jezika. , primer spanski kategorija 1
(najlaksi) kineski, japanski, korejski i arapski kategorija 4
(najteZi). Slovenski jezici su kategoriji 3, prvenstveno zbog
razgranate fleksije. Kad su pitanju morfoloske strukture,
da nivo pojedinih sadrzaja lingvodidaktici
likoj meri odred:en stepenom razlike prema jeziku onih koji
. Tako logicno nastavi naseg jezika za govornike engleskog uvesti akuzativ pre lokativa jer i engleskom (doduse
samo kod zamenica) otvoreno obelezen, govorniku
gleskog biti lakse da ga savlada. Isto tako, bitno se redosledu
elemenata pridrzavati Krasenovog principa i+l, ko kaze da, ako koji uci nivou i, onda se mogu
diti sadrzaji samo jedan nivo teskoce visi. Na primer, ako
neko tek da padeski sistem, i koristi samo nominativ, onda se tom momentu moze poceti uvoditi akuzativ
(kao sledeCi nivo tezine) recimo lokativ (koji dva nivoa
teZine iznad nominativa).
Kad su greske pitanju, treba razlikovati dve opste situacije. S jedne strane imamo omaske, situacije kada osoba
svesna odgovarajuce osobine, ali primenjuje zbog nedovoljne paznje, umora, itd. S drge strane imamo pogreske, ka79

Osnovi morfologije

da osoba internizovanu osobinu ili pravilo. Na primer,

osoba koja jezik moze proizvesti mnozinu danovi (umesto
dani). Greske mogu biti interferencijske, gde strukture Ll uti proizvodnju u L2 (npr. pretiti nekoga umesto pretiti n
kome zato sto rekcija engleskog glagola threaten direktni
akuzativni objekat) ili unutarjezicke, obicno uopstavanje
kog pravila (npr. danovi - uopstavanje pravila da jednoslozne
imenice imaju dugu mnozinu) ili pojednostavljivanje, npr. koristenje nominativa umesto zavisnih padeza, kao u za kuca
umesto za kucu.
Mada morfologija nije priori posebno znaeajna u utvrdivanju nivoa teskoce, uvodenja sadrzaja i analizi gresaka, literatura izuzetno bogata istrazivanjima posvecenim upravo
morfologiji. Razlozi ovome su upadljivost i samerljivost morfo loskih sadrzaja i gresaka i proizvodnji stranom jeziku.
2.3.3 Morfologija i psiholingvistika

Morfologija ima izrazito mesto u sledeCim psiholingvistickim oblastima:

.

leksicko pohranjivanje i izvlacenje,

leksicko i sintaksicko procesuiranje teksta,
. razvoj jezicke sposobnosti,
d. jezicki poremecaji
.

Kada u pitanju pohranjivanje, izvlacenje i procesuirapostoje razliciti pristupi pohranjivanju i izvlacenju morfoloske strukture reCi. i kod svih drugih pohranjenih informacij a, oblik jedinice u mentalnom leksikonu mora da nade
ravnotezu izrnedu dva oprecna zahteva - da memorijski
prostor za pohranjivanje jedinice sto manji, te da vreme izvlacenja jedinice iz tog prostora sto krace. U pristupu ovom
,

80

_Srpskohrvatska fleksija

problemu postoje siroka shvatanja. jednom, sve oblike reCi

imamo kao zasebne unoske, koje onda, vec potrebi u procesuiranju teksta, izvlaCimo. drugom, pohranjujemo rec
kao zasebnu celinu, njihove odgovarajuce oblike generisemo
ili prepoznajemo kada su potrebni. U prvom od ova dva
krajnja pristupa memorijski prostor veliki, ali vreme izvlacenja kratko, dok u drugom memorijski prostor mali,
vreme izvlacenja duze. Materijal iz eksperimenata i jezickih
poremecaja sugerise da tvorbene afikse mozemo imati pohra kao zasebne jedinice, ali da se odgovarajuf:.i fleksijski
stavci dodaju ili prepoznaju prilikom upotrebe reCi. Na primer, eksperiment autora ovih redova (Sipka 2002) pokazao
da govornici poljskog trebaju vise vremena da prepoznaju
genitiv muskog roda za nezivo nego za zivo jer su pravila za
ovaj prvi znatno komplikovanija (nastavak nekada -
kada -, za drugi uvek -). Da su svi oblici pohranjeni kao
zasebne jedinice, te razlike bi bilo.
U razvoju jezicke sposobnosti centralna su pitanja odnos
urodenih i okolinskih faktora te relativni udeo opstejezickih
u odnosu faktore vezane za konkretan jezik. Drugim reci, sta ide u univerzalnu gramatiku i sta u "uredaj za usvaja jezika" kako ga odreduje comskijanska lingvistika. Isto tako, bitna su i pitanja redosleda usvajanja odredenih morfoloskih odlika i pravila kod dece.
Morfologija bitna i u proucavanju jezickih poremeca. Tako , primer, u jednom tipu afazije (delimicnog gubitka jezickih funkcija), Vernikeovom, dobro ocuvana morfologija u produkciji govora, dok u drugom, Brokinom, morfologija gotovo potpuno izgubljena.

81

Osnovi morfologije

Srpskohrvatska fleksija

3.0 Uvod

u ovom delu predstavljamo sinhronu srpskohrvatsku

fle ksijsku morfologiju u teorijski neutralnom dovoljno iscrpnom obliku. Osnovna ideja takvog predstavljanja jeste
ostavljanje mogucnosti Citaocu da primeni prethodno nazna pristupe i kategorije materijal naseg jezika. Naravno,
materijal mogao biti i siri (da ukljuCi i tvorbu te dijahroni
aspekt), ali i ovoliko, nadamo se, dovoljno da se potaknu
nova istrazivanja. U predstavljanju materijala prvo su navede alternacije (fonoloske i morfonoloske) relevantne u fleksiji,
zatim fleksijske paradigme, nakon toga pravila fleksijske sintagmatike (uskladivanja i pripisivanja), nakon cega su predstavljene pojedinacne vrste reCi. Predstavljanje materijala zavrsava opisom znacenja vrednosti fleksijskih parametara.

82

Srpskohrvatska

ksi

3.1 Fonoloska,
uslovljenost

silk

i morfonoloska

3.1.0 Uvod

delu alternacijama daje se opis, pravilo (koje pokazuje i kontekst u kojem se javlja svaka od vrednosti alternaci, te primeri. Znak alterniranje, npr. znaCi
da alternira sa . Viticasta zagrada oznacava jedan od
denih elemenata .. raspon, npr. {1 .. 8} znaCi da se moze izabrati bilo koji elemenat u nizu od l do 8. Znak plusa +
znaci moguce ponavljanje prethodnog znaka, npr. l + znaci
da se 5to definisano kao l moze ponoviti jednom ili
vi5e puta. Znak zvezdice ("') oznacava bilo koji niz, npr. '~ica
oznacava bilo koju rec koja zavr5ava -ica.

3.1.1 Fonoloske alternacije

se alternacije dele asimilacijske, takve koje podrazumevaju alterniranje dve foneme, drugim reCima njihovu
komplementarnu distribuciju, i redukcione, takve koje se zasnivaju alternaciji foneme sa nepostojanjem foneme, tzv.
funkcionalnom nulom.
3.1.1.1 Asimilacijske alternacije

Asimilacijske alternacije javljaju se u tri vida: alternacija

zvucni - bezvucni, alternacija tvrdi - meki i alternacija nazal
- bilabijal.

83

Osnovi morfologije

3.1.1.1.1 Alternacija zvucni - bezvucni

Opis:

Bezvucni konsonant ispred zvucnog zamenjuje se svojim

zvucnim parnjakom. Zvucni konsonant ispred bezvucnog zam se svojim bezvucnim parnjakom.
Pravilo:

V
L

di

10

V{1 . .7}L{1 .. 10} L{l ..7}L{l ..7}

L{l ..7}V{l ..7} {l . .7}{l ..7}

Napomena: Sve grupe koje podlezu ovoj alternaciji, izuzev grupa ds i ds,re gistruju se u pisanju, tako: vrabac :vrap
Primeri:
top + diija
to

di

L1

tobdiija

V
4

to

di

V
1

V
4

lJ

raz- + paliti raspaliti

ra

aliti

L1

L7

L1

ra

Alit

od- + hraniti othraniti finish supporting

d
1

84

h
L9

raniti

t
h
L1 L9

raniti

Srpskohrvatska fl eksij a

3.1.1.1.2 Alternacija tvrdi - meki

Opis:
Tvrdi 5, Z, i h ispred mekih konsonanata zamenjuju se svojim
mekim parnjacima s, i, i .

Pravilo:

z
v
z

s/h
v
s

di

lj

H{1 ..2}S{1 ..8} DS{1 .. 2}S{ 1.. 8}

Primer:
trbuh + -cic D trbuSCic
trbu

L3

ic

trbu

$2

$3

.,
l

3.1.1 .1.3 Alternacija nazal - labijal

Opis:
Nazalno alveolarno ispred labijala
nazalnim labijalnim parnjakom m .

i zamenjuje se svojim

Pravilo:

N
L

N{1}L{2,3} DL{1}L{2,3}

85

Osnovi morfologije

Primer:

stan + -beni
sta

stambeni

eni sta

Nl

L2

Ll L2

3.1.1.2 Redukcione alternacije

Redukcione asimi1acije 1 se kao redukcija geminata, redukcija p10ziya iza afrikata, redukcija ugneZdenog p1ozi i redukcija afrikata ispred p1oziya.
3.1.1.2.1 Redukcija geminata

Opis:

U dyojeni konsonanti redukuju se jedan

Pravilo:

L= {, , ,
z,z}
Ll= L2
L1L2 L2

d, dz, d, f, g, h, , k, 1, 1, m, , nj, , r, s, S, t, ,

Primer:
Rus + ski
ru

86

ruski

Ll

L2

kiD

ru

L2

ki

Srpskohrvatska fleksija

3.1.1.2.2 Redukcija ploziva ispred afrikata

Opis:
P10zivi t i d redukuju se ispred afrikata i sufiksa -stina

Pravilo:
=

{t, d}

= {, , ,

d, dz, 5tina}

Primer:
gospod(a) + -stina
gospo

stina

gospostina

gospo

stina

3.1.1.2.3 Redukcija ugnezdenog ploziva

Opis:
P10zivi t i d redukuju se u po1ozaju izmedu frikativa i vecine
drugih konsonanata.

Pravilo:

{s, z, 5 z}
{d, t}

{, , , ,

d, dz, d, f, g, h, k, 1,

1,

m,

, n, ,

s, 5, t, z, z}

LMRDLR

87

Osnovi morfologije

Primer
korist + ni
kori

korisni

i kori

s
L

3.1.1.2.4 Redukcija frikativa iza afrikata

Opis:

Frikativ 5 redukuje se iza afrikata i .

Pravilo:
= {, }
=

{s}

Primer:
m ladic + ski mladicki
,
mladi

AF

ki mladi

ki

3.1.1.3 Ogranicenja slogovne strukture

Opis:

Slog se sastoji od obaveznog jezgra (pet vokala i samoglasnicko r) i fakultativne desne i leve margine. Margine se organizu dolenavedenim pravilima nizanja. Ukoliko su pravila nizanja nenarusena, margina se vezuje za naredni slog.

88

Srpskohrvatska tleksija

Pravilo:

Ml={f, h, s, 5, z, z}
2= {, , , , d, dz, d, g, k, }
= {, 1, 1, m, , , r, v}
= {, , i, , , r (ifMrM)}
= granica s10ga
+ = jedno ili vise ponavljanja prethodnog zvuka
S10g=(I2)(2l)

iff = {l +, 2+,

, I2, I,

2,I2}

Primer: prakticna

3.1.2. Morfonoloske alternacije

Morfonoloske alternacije odredene su morfoloskim i tvorbenim kontekstom, 5to znaCi da se u istom fonetskom kontekstu mogu javiti razliCite foneme.
Uz alternacije daje se i jednostavna heuristika za povezivanje forme koja sadrzi alternaciju sa kanonskom formom za
tu leksemu.
Alternacije se ovde samo navode, dok se njihova
razrada daje u odgovarajucem delu morfoloskim oblicima.

89

Osnovi morfologije

3.1.2.1 Alternacije u osnovi

3.1.2.2.1 Alternacija

(nepostojano

Opis:
edan

oblik 1ekseme , dok se kod drugog

fone ma u istom po1ozaju.

odsustyo

Pravilo:

osnoya = {oblikl, oblik2 ... oblikn}

L,R = {, , , , d, dz, d, f, g, h, , k, 1, 1, , , , , r, s, $, t,
, z, z}
~C -1 koja fonema 1 grupa fonema
oblikl = ~C La(R'~)
oblik2 = ::LO(R'!-)
Primer:
kratak :kratka
krat
'<L

k
R

krat
':L

ka
R

Heuristika:

Ako se kraju oblika na1aze dya konsonanta i takyog

kanonskog oblika, izmedu njih treba ubaciti , primer:
kratka :

90

Srpskohrvatska fleksija

[trazi kanonski oblik kratk

[kanonski oblik pronaden]

postojiHubaci a]-kratak

Mor/oloske kategorije:

Imenice muskog roda za bica: Nom.Sg., Gen.Pl. ; sVlm

drgim oblicima : prasac ,pra saca :prasca, prasci ...

U severozapadnohrvatskim imenima alternacija se javlja kao

:, primer: Nom.sg. u: Gen.Sg. u.

Imenice muskog roda za datosti: Nom.Sg., Acc.sg., Gen.Pl. ;

svim drugim oblicima : anisovac, anisovaca :anisovca,
SOVCl

U severozapadnohrvatskim imenima alternacija se javlja kao

:, primer: Nom.sg. Cakovec: Gen.Sg. Cakovca.

Imenice zenskog roda: Imenice sa konsonantskom grpom

razliCitom od st i id kraju osnove: Gen.Pl. ; svim drugim oblicima O:kr usaka ;kr uska ,kr uske ...
Imenice srednjeg roda: Imenice sa konsonantskom grpom
razliCitom st i id kraju osnove: Gen.Pl. ; svim drgim
oblicima O:zv n ;zvon ,zvon ...
Pridevi i zamenice: N om.Sg.masc. neodredeni vid
drgim oblicima O:sit an,sit
Glagoli: infinitivna osnova

prezentska osnova a:t rti

:t

sVlm

arem

91

Osnovi morfologije

Predlozi: predlog sa ispred mnm ili reCi koja sa

s,z,s,z, obavezno sa, u ostalim slucajevima s ili sa: sa mnm, s
tobom ili sa tobom.
Izvedenice: Ispred sufiksa koji pocinje konsonantom javlja se
u osnovi, dok u osnovnici :sn () : sanski
3.1.2.2.2 Alternacija k,g,h:

c,z,s

Opis:

k,g,h alterniraju sa

c,z,s u

razliCitim oblicima jedne

lekseme.
Pravilo:

osnova = {oblikl, oblik2 ...oblikn}

= {k,g,h}
S = {c,z,s}
oblikl = '~H(':")
oblik2 = '~ S "c
,~ -bilo koja fonema ili grupa fonema
Primer:
vojnik :vojnice
vojnik k

Heuristika:

::-

,~

Ako se kraju osnove nalaze c,z ili 5 i takvog kanonskog oblika, c,z,s treba zameniti sa k,g,h, primer:
92

Srpskohrvatska f1eksija

vojnice:
[traZi kanonski oblik vojnic
sa k]-vojnik [osnova nadena]

takvog oblika]-[zameni

MorfoloSke kategorije:
Imenice muskog roda konsonant: VOc.Sg. , Z, , ostali
deZi k,g,h ili c,z,s (videti 3.1.2.2.3): VOc.Sg. vojnice, Nom.sg.
vojnik, Nom. Pl. vojnici, .l vojnike ...
Glagoli: 2- i lice jednine aorista imaju c,z osnova proslog
vremena k,g:re ce,rek( )
Izvedenice: Osnovnica ima k,g,h, izvedenice c,z,s: trbuh : trbuvv ' ,

SClC

3.1.2.2.3 Alternacija k,g,h:c,z,s

Opis:
n

k,g,h alterniraju s C,Z,s u razliCitim oblicima jedne lek-

seme.

Pravilo:
osnova= {oblik1, oblik2 ... oblikn}
= {k,g,h}
S = {c,z,s}
oblikl = '~H(~')
oblik2 = '~S *
~< -bilo koja {n ili grupa {n

93

Osnovi morfologije

Primer:
majka :majci

Heuristika:
Ako kraju osnove c,z, ili sl takvog kanonskog
lika, zameni c,z,s sa k,g,h, primer:

maJct:
[traZi kanonski oblik
sa k] Dmajka [osnova nadena]

takvog oblikaHzameni

Morfoloske kategorije:
Imenice muskog roda konsonant: Nom.,Dat.,Ins.,Loc.Pl.
, z, s, drugi padezi .~,g,h ili c,z,s (. 3.1.2.2.2): Nom.Pl. vojnici,
Dat.Pl. vojnicima, Nom. Sg. vojnik, Voc.Sg. vojnice ...
Imenice zenskog roda : Dat., Loc. Sg. c,Z,s, u svim drugim
padeZima k,g,h: Dat.Sg: majci, Nom.Sg. majka, Nom.Pl.
ke.__
Glagoli: Imperativ , osnova perfekta k: Imperativ: reci, Glagolski pridev radni muski rod jednina: rek(ao)
Videti Dodatak 5.1 za izuzetke od ovog pravila.

94

Srpskohrvatska tleksija

3.1.2.2.4 Alternacija c,z,s:c,z,s

Opis:
Foneme c,z,s alterniraju sa
reCl.

u razlicitim oblicima jedne

Pravilo:

osnova= {oblikl, oblik2 ... oblikn}

= {c,z,s}
S = {c,z,s}
oblikl = '~H("-)

oblik2= '~ S '~

,~

-bilo koja fonema ili grupa fonema

Primer:
knez :kne
kne
L

kne

Heuristika:

Ako kraju osnove ,? ili i ne moze se kanonski

lik, te ako zamena sa k,g,h takode ne vodi kanonskom obliku,
treba , zameniti sa c,z,s, primer:
knez :

[trazi kanonski oblik knei takvog oblika]-[zameni i sa

g]-kneg-[trazi kanonski oblik kneg takvog oblika]-[zameni i sa z]-knez-[osnova nadena] .

95

Osnovi morfologije

Mor/oloSke kategorije:
ednoslozne

imenice muskog roda konsonant: Voc.Sg. i svi

mnozinski oblici , drugi padezi c,z: Voc.Sg. strice, Nom.Pl.
stricevi, Nom.Sg. stric ...

z,

D ruge imenice muskog roda konsonant: Voc.Sg. ,

,
drugi padezi k,g,h ili c,z,s (videti 3.1.2.2.3): Voc.Sg. vojnice,
Nom .Sg. v ojnik, Nom. Pl. v ojnici, .l vojnike ...
Izvedenice: Osnovnica ima c,z, izvedenica c,z:ze :zecev ina
3.1.2.2.5 Alternacija 1:0 i 0:1
Opis:

1 alternira sa razliCitim oblicima jedne reCi .

Pravilo

osnova= {oblik1, oblik2 ... oblikn}

oblikl = ':-l'l-[kraj slogaJ
oblik2 = ~- o[kraj slogaJ
':- -bilo koja fonema ili grupa fonema
Primer:
andeo :andela
ande

96

kraj sloga

ande
':-

l~

kraj sloga

Srpskohrvatska

ksi

Heuristika:
Ako kraju osnove i nema takvog kanonskog oblika,
treba zameniti sa l; ako l kraju osnove, i takvog
kanonskog oblika, 1 treba zameniti sa .
rukovodioca :
[trazi kanonski oblik rukovodioc takvog oblikaHzameni sa l]-rukovodilac-[osnova ]
Morfoloske kategorije:

Imenice muskog roda lac: Nom.Sg. i Gen.Pl.: Nom.Sg. da

valac , Gen.Pl. davalaca , Gen. Sg. davaoca, Dat.Sg. davaocu ...
Druge imenice muskog roda za : Nom.Sg. , u svim drugim padezima l: Nom.Sg. n, Gen.Sg. andela, Acc.Sg. n
la, N om.Pl. andeli
Druge imenice muskog roda za datosti: Nom. i, Acc.5g. , u
svim drugim padezima l: N om.Sg. deo, Gen.Sg. dela, Acc.Sg.
deo, Nom.Pl. delovi
Pridevi: masc.Sg. neodredeni vid
veseo ,ve sela

svim drugim oblicima l:

Glago1i: glago1ski pridev radni: masc.Sg. , u svim drugim 1icima l:vi deo ,vi dela
Izvedenice: Osnovnica ima 1, izvedenice sufiksom
imaju : seliti :seoba, selo: seoski, tele : steon

-,

-ski,

97

Osnovi morfologije

3.1.2.2.6 Alternacija tvrdi - meki

Opis:

Tyrdi i meki konsonanti a1terniraju u raz1icitim oblicima jedV

reCl.

Pravilo:

osnoya = {oblikl, oblik2 ... oblikn}

d, f, g, h, k, 1, , , , [ , S, t, , z}
S = {bl, , d, flj,
5, , 1, 1, , 1, 5, , 1,
oblik l = '~H('~)
oblik2 = '~ S'c
' -bilo koja fonema i1i grupa fonema

={ , ,

z,

z}

Primer:
skup :skuplji
sku
':-

sku

':-

':-

Heuristika:
Ako kraju osnoye meki konsonant i takye osnoye,
treba ga zameniti njegoYim tyrdim parnjakom.

duii :
[traZi kanonski oblik duz D takyog oblika]-[zameni
g]-dug-[osnoya nadena]

98

z sa

Srpskohrvatska t1eksija

MorfoloSke kategorije:
Imenice zenskog roda konsonant: Ins.Sg. mek, drugi padezi tvrd: Ins.Sg. gladu : Nom.Sg. glad
Pridevi: komparativ i superlativ mek,
ladi, sup . ladi, pos. lad

POZlt!V

tvrd: komp.

Glagoli: glagolski pridev trpni lj,nj, drugi oblici l,n: Inf. posoli

ti

soljen

Glagoli: prezent osnova mek, druge osnove tvrd: Inf. pisati :

IIp.Pres. pise
Izvedenice: osnovnica tvrd, izvedenica mek: jesen : jesenji
3.1.2.2.7 Alternacija
ijekavskom)

i : (samo u

Opis:
ije alternira sa u razliCitim oblicima jedne reCi.
Pravilo:
osnova= {oblikl, oblik2 ...oblikn}
oblikl = 'rije(~L)
oblik2 = 'rje(~L)
'r -bilo koja fonema ili grupa fonema
Prier:

dijete :djeteta
99

Osnovi morfologije

te

~:-

'<

tet

:!-

Heuristika:
Ako u osnovi i ona se ne moze povezati s kanonskim
likom, zameni to sa ije; ako u osnovi ije i ona se ne moze
povezati s kanonskim oblikom, zameni to ije sa .

cvjetovi:
[trazi kanonski oblik cvjet [] nema takvog oblika]-[zameni sa
ije ]-cvijet-[ osnova nadena]

Morfoloske kategorije
Imenice srednjeg roda sa prosirenom osnovom u jednini:
Nom. i . Sg. ije, druge osnove - : Nom.Sg. dijete, Acc.sg
dijete, Gen.Sg. djeteta, Nom.Pl. djeca
Druge imenice s prosirenom osnovom u mnoZini: jednina ije,
mnozinaje: Nom.Sg. cvijet, Nom.Pl. cvjetovi
Pridevi: pozitiv ije, komparativ i superlativ : pos. bijel
.

bjelji

Glagol sjeCi : infinitivna osnova , prezentska osnova ije: sjeCi :

sijecem
Izvedenice: osnovnica

rjeCica,odje ti :odij elo

100

izvedenica

ili obrnuto: rijeka

Srpskohrvatska fleksija

3.1.2.2.7 Alternacija

(samo u ijekavskom)

Opis:
ije alternira sa u razliCitim oblicima jedne reCi.
Pravilo:
osnova= {oblikl, oblik2 ... oblikn}
oblikl = '~e('~)
oblik2 = *jje(~C)
,~ -l0 koja fonema i1i grupa fonema

Primer:
leCi :lijegati

ci

gati

lJe

,~

Heuristika:
Ako u osnovi i ona se ne moze povezati s kanonskim
kom, zameni to sa ije; ako u osnovi ije i ona se ne moze
povezati s kanonskim oblikom, zameni to ije sa .

bregovi:
[trazi kanonski oblik breg takve osnove u ijekavskom][zameni sa ije]-brijeg-[osnova nadena]

Morfoloske kategorije:
Imenice srednjeg roda sa prosirenom osnovom u jednini:
Nom. i . Sg. ije, druge osnove: : Nom.sg. idrijebe, .Sg
zdrijebe, Gen.Sg. zdrebeta, Nom.Pl. Zdrebad
101

Osnovi morfologije

Druge imenice sa prosirenom osnovom u mnozini: jednina

ije, mnozina : Nom.sg. brijeg, Nom.Pl. bregovi
Pridevi: pozitiv ije, komparativ i superlativ
komparativ trezniji

pos. trijezan

Glagoli: svrseni glagol , nesvrseni ije:lec i :lijeg ati

Izvedenice: osnovnica ije, izvedenica e:vrije dan :vredn
3.1.2.2.8 Alternacija

i : (samo u ijekavskom)

Opis:
G las i alternira sa ije i u razliCitim oblicima jedne reCi.

Pravilo:
osnova = {oblikl, oblik2 ... oblikn}
oblikl = '~io
oblik2 = '~je(*)
,~ -bilo koja fonema ili grupa fonema

Primer:
vidjeti:vidio
vid

tL
~:-

Heuristika:

102

vid

Srpskohrvatska t1eksija

Ako u osnovi i i ona se ne moze povezati s kanonskim

oblikom, zameni to i sa ; ako u osnovi i ona se ne moze
povezati s kanonskim oblikom, zameni to sa i.

vidio:
[trazi kanonski oblik vidi nema takve osnove u ijekavskom][zameni sa ]-vidje(ti)-[ osnova nadena]

Morfoloske kategorije:
Imenice: Nom. i Acc.Sg. i, drugi padezi : razdio :razdj ela
Glagolski pridev radni: masc.Sg. i, drugi oblici : htio : htjela
3.1.2.2.9 Alternacija

(samo u ijekavskom)

Opis:

ije alternira sa i u razlicitim oblicima jedne reCi.

Pravilo:
osnova= {oblikl, oblik2 ... oblikn}
oblikl = "ije(>:-)
oblik2 = ':-i(':-)
" -bilo koja fonema ili grupa fonema

Primer:
zaliti :zalijevati
zal

ti

::-

,!-

zal

vatl

:~

103

Osnovi morfologije

Heuristika:
Ako u osnovi i i se moze povezati s kanonskim oblikom, zameni to i sa ije; ako u osnovi ije i se moze
povezati s kanonskim oblikom, zameni to ije sa i.

zalijem :
[traZi kanonski oblik zalije takve osnove u ijekavskom]-[zameni ije sa i]-zli(t{sv ]

Morfoloske kategorije:
Imenice: Nom. i Acc.Sg. i, drugi padezi ije: dio :dije la
Pridevi: masc.Sg. i, drugi oblici ije:ci :cijela
Glagolski pridev radni: masc.Sg. i, drugi oblici : donio

:donijela
Glagoli: nesvrseni ije, svrseni i: lijevati :liti
Izvedenice: osnovnica ije, izvedenica i:dijel iti :dioba
3.1.2.2.1 Alternacija ,,: i :,,

Opis:
,

alterniraju sa nulom u razliCitim oblicima

jedne reCi.

Pravilo:
osnova= {oblikl, oblik2 ... oblikn}
104

Srpskohrvatska tleksija

V = {,}
oblikl = '~ O'~
oblik2 = '~y~
,~ -bilo koja fonema ili grupa fonema

Primer:
brati :berem

rati
.,-

rem

"

Heuristika:
Ako osnova ima vokal i ne moze biti povezana sa osnovnom
recju, treba ukloniti vokal, ukoliko osnova sadrzi konsonantsku grupu i ne moze biti povezana sa osnovnom recju, u gru treba ubaciti vokal.

berem :
[trazi kanonski oblik bere
O]-br(t-[ osnova nadena]

nema takvog oblika]-[zameni

sa

Morfoloske kategorije:
Glagoli: infinitivna osnova , osnova sadasnjeg vremena: ,:

zvati :zovem, brati: berem

3.1.2.2.11 Alternacije ispred sufiksa -stvo i -stina

Opis:

k,g,h,c,c,z,i alterniraju sa 5 ispred sufiksa -stvo i -stina.

105

Osnovi morfologije

Pravilo:

osnova = {oblikl, oblik2 ... oblikn}

= {k,g,h,c,c,z,z}

S = {stvo, 5tina}
oblikl = *HS'r
oblik2 = >:-5S'(
>:- -bilo koja fonema ili grupa fonema
Primer:
junak :junastvo
Juna

JUn

tvo

:!-

:1-

:t-

Heuristika:

Ako u osnovi 5 ispred sufiksa -tvo i -tina i se moze

povezati sa osnovnom recju, zameni 5 sa k,g,h,c,c,z ili z.
junastvo:
[traZi kanonski oblikjunasO takvog oblika]-[zameni 5 sa
k ]-junak-[ osnova nadena]
3.1.2.2.12 Alternacije ispred sufiksa -ski

Opis:

g i h alterniraju sa 5 k i alterniraju sa ispred sufiksa -ski.

106

Srpskohrvatska ksi

Pravilo:

osnova= {oblikl, oblik2 ... oblikn}

Hl={g,h}
H2={k,c}
S= {ski}
oblikl = '~H1S*
oblik2 = ':-sS~oblikl = '~H2S'~
oblik2 = '~cS'"
~- -bilo koja fonema ili grupa fonema
Primer:
v raSki :vrag
vra

vra

>~

>

s
s

ski

Heuristika:

Ako u osnovi s ispred sufiksa -ski i ona se ne moze povezati

s osnovnom recju, zameni 5 sa g ili ; ako u osnovi ispred
sufiksa -ski i ona se ne moze povezati sa osnovnom recju, zameni sa k ili .
v raski:
[trazi kanonski oblik vras takvog oblika]-[zameni 5 sa
g]-vrag-[ osnova nadena]

107

Osnovi morfologije

3.1.2.2 Alternacije u nastavcima

Ove a1ternacije ticu se fleksijskih nastavaka - osnova se

bez problema moze povezati sa kanonskim oblikom.
3.1.2.2.1 Alternacija

Opis:

a1ternira sa u istom nastavku.

Pravilo:
oblik = {osnova + nastavak}
S= {, , dz, , 1, , 5, z, 5t, }
= { , , d, f, g, h, k, 1, m, , , r, s,

t, v, Z }

osnoval = { ::-}
osnova2 = {:(-S}
nastavakl = {o~C }
nastavak2 = {e~C}
oblikl = osnoval + nastavakl
oblik2 = osnova2 + nastavak2
:1- -bilo koja fonema ili grupa fonema

Primer:
robom :kraljem
ra

kra

:1-

nastavak 1

:1-

lj
S

nastavak 2

Lista izuzetaka gde su c,z,s i r meki daje se u dodatku 5.2.

108

Srpskohrvatska tleksija

Gramaticke kategorije:

Imenice: Nom.Sg.srednji rod, Ins.Sg.muski i srednji rod, duga

mnozina muskog roda: selo :polje, vozovi: kraljevi
Pridevi i zamenice: Nom.Sg. srednji rod, Gen.Sg. srednjeg i
muskog roda: dobrog :vruc eg
3.1.2.3 Alternacije u afiksima
3.1.2.3.1 Alternacija

Opis:

Fomena a1ternira sa 1 u istom prefiksu.

Pravilo:

form = {prefiks + osnova}

S = {s,s,z,z }
= {, , d, f, g, h, , k, 1, 1, , , , , r, t, v }
V = {a,e,i,o,u,KrK}
prefiks 1 = {sa}
prefiks2 = {s}
prefiks3 = {*}
prefiks4= {'~K}
osnoval = {S'~}
osnova2 = { V'~}
osnova3 = { ,}
oblikl = prefiksl + osnoval
oblik2 = prefiks2 + osnova2
oblik3 = prefiks3 ili prefiks 1 + osnova3

109

Osnovi morfologije

oblik4 = prefiks4 + osnova2

* -bi1o koja fonema i1i grupa fonema
Primer:
skupiti = 5 + kupiti
sasiti = 5 + siti
razastrti = raz + strti
s

lt1

sa

si

tl

prefiksl

prefiks2

nastavak2

3.1.2.3.2 Alternacija

raza
prefiks3

Opis:

a1ternira sa

istom sufiksu.

Pravilo:
form = { osnova + sufiks}
S={c, , dz, , 1, nj, s, z, st, zd}
= { , , d, f, g, h, k, 1, m, , , r, s, t, v, z}
osnoval = {'~H}
osnova2 = {'!-S}
sufiksl = {':-}
sufiks2 = {':- }
blik 1 = osnova 1 + sufiks 1
oblik2 = osnova2 + sufiks 2
>;- -bi1o koja fonema i1i grupa fonema

110

st

rti
nastavak2

Srpskohrvatska tleksija

Primer:
robov s':kraljev s.'
ro

'<

sufiks 1

kra
':.

lj
S

sufiks 2

Lista izuzetaka gde su C,Z,s i r meki daje se u dodatku 5.2

3.1.2.4 Fakultativni zavrsni vokali

Neki pridevi i pridevsko-zamenicki nastavci imaju fakultativne zavrsne vokale, primer:

sad:sada
kad:kada
mm:mm

Lista ovih leksema daje se u dodatku 5.3

3.1.2.4 Verizne alternacije

U brojnim primerima morfonoloske alternacije pojavljuju se

povezane jedne s drugima i sa fonoloskim alternacijama:
otac : vi

redukeija

111

Osnovi morfologije

:orla

or
or

0:1
Da bi se oblik reCi povezao sa osnovnicom, moraju se uzeti u
obzir sve navedene fonetske i morfonoloske alternacije

112

Srpskohrvatska tleksija

3.2 Fleksijske paradigme

3.2.1 Fleksijske paradigme
Fleksija podrazumeva postojanje vise oblika jedne reCi
(videti deo 1.4)
Fleksijski oblici obelezavaju se sledeCim sredstvima:
.

domecima (uglavnom nastavcima),

. prozodijom,
. morfonemskim alternacijama,
d. suplecijom,
.

mlm,

f.kontek stom
Oblikl
Nom.Sg. profesorO
Gen.Sg. vojnika

Oblik2
Nom.Pl. profesori
Gen.Pl. vojnika

Obelezavanje
dometak: nastavak - : -
prozodija: kratko: dugo

.l .

morfonoloske alternacije:
c:k
suplecija: covjek:ljud
primetak: :
kontekst:
izostanak predloga
kontekstu dativa
(izuzevsi k,ka,prema),
obavezan predlog
lokativu

Voc.Sg.

Nom.Sg. covG)ek
Optativ
Dat. Sg. m

vojnike

Nom.Pl.ljudi
Perfekt
Loc.Sg. m

3.2.1.2 Primeri obelezavanja morfoloskih paradigmi

113

Osnovi morfologije

U srpskohrvatskom jeziku postoje sledece f1eksijske

radigme (t.j. nizovi oblika jedinstvenom kriterijumu):
Vrednosti
Vrste reci
jednina, mnoZina, paukal lmenlce,
pridevi,
zamenICe,
brojevi, glagoli
(paukal samo
kod imenica i
njihovih
modifikatora)
nominativ, genitiv, dativ, lm,
Padez
akuzativ, vokativ,
pridevi,
instrumental, lokativ
zamenICe,
brojevi, glagoli
muski, zenski, srednji
pridevi,
Rod
zamenlce,
brojevi, glagoli
odredeni, neodredeni
pridevi
Vid
apsolutiv, komparativ,
pridevi, prilozi
Stepen
superlativ
prvo, drugo, trece
glagoli
Lice
perfekt,
glagoli
Vreme
pluskvamperfekt,
imperfekt, aorist,
prezent, futur, relativni
futur
indikativ, kondicional,
glagoli
Nacin
imperativ, optativ
glagoli
Predikacija infinitiv, predikativ,
adjektival, adverbijal,
Paradigma
Broj

Primer
dan : dani

: nJega

visok :
visoka
plav : plavi
nov : novlJl
radim : radi
radim :
[ sam

radim :
radio bih
raditi :
radio sam

gernd

Stanje

aktiv, pasiv, medijal

glagoli

Tabela 3.2. 1.3 Flektivne paradigme

114

noslm :
nosen sam

Srpskohrvatska fleksija

Dok su kategorije broja, padeZa, roda, stepena, lica, vremena,

naCina i stanja same sebi jasne, preostale dve kategorije iziskuju dodatne komentare.
Vid
Ovde se radi iskljuCivo pridevskom vidu, odredenom (npr.
taj visoki covek) i neodredenom (npr. neki visok covek). Glagolski vid (svrseni i nesvrseni) nije morfoloska paradigma nego leksicka osobina glagola.
Predikacija
Ova paradigma obuhvata vrednosti pripisivanja osobina
glagola i ima sledece kategorije:

3.2.1.10 V rednosti predikacijske paradigme

Infinitiv odsustvo predikacije, predikativ direktna,

ostala tri oblika indirektna predikacija.
Kako se vidi, srpskohrvatski obelezava vrednosti svojih
morfoloskih paradigmi koristeCi sufikse i povezujuCi ih s drugim markerima (naglasak, kontekst, itd.). Nema direktne korespondencije izmeclu ovih markera i vrednosti fleksijskih
radigmi. Uspostavljaju se pak sledece relacije:
.

jedan marker obicno obelezava vise paradigmi istovremeno,

. markeri su obicno ambigvitetni smislu da
vise moguCih oblika,

115

Osnovi morfologije
.

jedna paradigmatska vrednost moze biti obelezena

m vise razliCitih markera

Na primer, nastavak - u reCi: plavu obelezava vrednosti

apsolutiva, zenskog roda, jednine i akuzativa, dakle vrednosti
cetiri razliCite paradigme. Nastavak -, kao u zenaa m
bigvitetan jer tri vrednosti paradigme padefa dativ, instrumental i lokativ mnozine imenica zenskog roda
. , mnozina dvostruko obelezena u prirneru
so radili -- i mm i glavnorn glagolu.

116

Srpskohrvatska ksi

Fleksijska sintagmatika

3.3.1 Valencije
U srpskohrvatskom se mogu uspostaviti sledece valencitj. pravila uskladivanja i pripisivanja vrednosti razliCitih
radigmi u tekstualnom nizu (opis podrazumeva poznavanje
sintaksickih funkcija, onako kako se tradicionalno opisuju u
osnovnoj i srednjoj skoli).

1. Subjekt i predikat uskladuju broj, rod, padez i lice,

2. Pridevski atribut uskladuje padez, rod i broj sa gla imenicke sintagme,
3. Apozicija uskladuje padez i broj s glavom imenicke
fraze,
4. Postpozitivna licna zamenica uskladuje broj, rod i lice
sa imenicom koju se odnosi,
5. Postpozitivna relativna zamenica uskladuje rod, broj i
padez sa imenicom koju se odnosi,
6. Nekongruentnom atributu padez i/ili predlog pripisu glava imenicke sintagme,
7. Glavi imenicke sintagme padez pripisuje glavni broj
koji modifikuje,
8. Subjektu padez pripisuje predikat,
9. Predikatu vrstu reCi pripisuje subjekt,
10. Objektima i priloskim odredbama padez i/ili predlog pripisuje glava glagolske sintagme kojoj pripadaju,
11. Glavi imenicke sintagme broj pripisuje padez unutar
te slntagme,
12. Predikatu zavisne recenice vreme pripisuje predikat
glavne recenice.

117

Osnovi morfologije

Kako se vidi, u nekim slucajevima valencija podrazumeva da dva elementa niza dele (uskladuju) neku osobinu, u
drugim jedan elemenat pripisuje osobinu drugom.
Vidi se i to da morfologija u uskladivanju i pripisivanju
ovih osobina mora imati sintaksicke informacije (osobine se
uskladuju i pripisuju u zavisnosti od sintaksickih uloga), sto
dobra ilustracija pominjanog sucelja morfologije i sintakse.
Navedene valencije i odstupanja od njih bice razmotrene
u tekstu koji sledi.
3.3.1.1 Uskladivanje subjekta i predikata

U skladuju se sledeca dva parametra:

Imenicka glava imenicke sintagme uskladuje
.

Lice, broj i rod sa glagolskim delom predikata,

Padez, broj i rod sa pridevskim i imenickim delom
predikata, primer:

On ie RIUp.

subjekat

predikat

glup

118

3 nominativ jednina muski

rod
3 nominativ jednina muski
rod

Srpskohrvatska f1eksija

Postoji i mogucnost da subjekt inicira instrumental u

predikatskoj imenici, npr. profesorem. upotreba,
medutim, zastarela.
Posebni slucajevi uskladivanja subjekta i predikata predstavljeni su u delovima 5.2.1.1 i 5.2.1.2
3.3.1.1.1 Visestruki subjekat

Visestruki subjekat odstupa od pravila uskladivanja bro i roda. Ako su dva elementa visestrukog subjekta povezani
veznicima i i te, predikat u mnozini nesmotriv ( sto su
svi elementi visestrukog subjekta u jednini. U sto, ukoliko svi
elementi visestrukog predikata nisu zenskog ili srednjeg roda,
predikat biti muskom rodu. Na primer:
subjekat
m

Profesor i studentkinja
ObeleZja jednina,muski rod & jednina,
zenski rod

predikat
su cita1i
mnozina, muski rod

Ukoliko subjekat dolazi iza predikata, postoji dodatna

mogucnost da predikat bude jednini i da se slaze u rodu s
onim elementom visestrukog predikata koji najbliZi,
mr:

DoSla majka, otac i d(ij)ete

zenski rod jednine, ili

DoSli su majka, otac i d(ij)ete

muski rod mnozine
U srednjem rodu postoji dodatna mogucnost i da dve
imenice srednjeg roda imaju predikat muskom rodu, npr.
119

OSDovi morfologije

Dete i tele gledalo

srednji rod jednine, ili
Dete i tele su gledali.
muski rod mnozine
Ukoliko m deo predikata i ako takva konfiguracija semanticki moguca (radi se dakle sucelju morfologije i
semantike), onda se moze odstupiti od slaganja, npr.
Ove zemlje su vazan faktor. (zemlje - mnozina zenskog roda,
faktor - jednina muskog)
3.3. 1.1.2 Leksicki izuzeci

Imenice muskog roda: brat, gospodin, vlastelin kad se

koriste u mnoZini - braca, gospoda, vlastela, iniciraju predikat
u srednjem rodu, npr.
su citala
redikat

Braca
sub "ekat
mnn,

-broj i rod

zenski rod

Brat
sub "ekat

citao
redikat
"ednina, muski rod

-broj i rod

Tabela 5.2"1.2.1 Leksicki izuzeci od uskladivanja subjekta i predikata

Imenice muskog roda -, u mnozini mogu

predikat muskog ili zenskog roda, primer:

Vojvode su doSle/doSli.
Vojvode
I ienski
Vojvode
MuJki

120

su dosle

I zenski rod
sudoSli

I muJki rod

llrtl

Srpskohrvatska fleksija

Isto i u slucaju kad

bre/hrabri_

pridev u predikatu Vojvode su hra-

Slicno tome, imenice srednjeg roda -10 koje se odnose

muske osobe, npr. piskaralo, mogu u predikatu inicirati
muski ili srednji rod

Piskaralo doSlo/dosao.
Piskaralo

svim ovim slucajevima izuzetak proizlazi iz dvostrukog roda samih imenica, n iz nekih sintaksickih posebnosti,
ove vojvode ili ovi vojvode ,ovaj piskaralo ili ovo piskaralo.
Imenice koje modifikuje prilog ili redni broj koji zavrsava dva i vise imaju predikat u jednini, primer:
" dolazilo
Verb in srednji rod
"ednina

Zbirni broj ima predikat u muskom rodu:

doSlo

Dvoje

I Zbirni broj

Isrednji rod jednina

3.3.1.2 Uskladivanje pridevskog atributa

imenickom glavom sintagme

Pridevski atribut uskladuje rod, broj i padez s imenickom glavom sintagme, primer:
velika knjiga

121

Osnovi morfologije
Primer
velika
knjiga ' book '

FunkcijaOs
pridev
glava

obine
nominativ jednina zenski rod
nominativ jednina zenski rod

U mnoZini imenica muskog roda -, pridev moze da

se koristi u muskom ili zenskom rodu: ove vojvode i ovi vojvode. Isto tako imenice -lo koje oznacavaju muske osobe
mogu i u jednini i u mnoZini imati srednji ili muski rod ovo
piskaralo i ovaj piskaralo.

3.3.1.3 Uskladivanje apozicije s

glavom sintagme

Apozicija uskladuje broj

.
.
slntagme, mr:

imikm

padez s imenickom glavom

Kada apozicija licno ime, npr. naziv institucije, regioitd. od ovog uskladivanja se odstupa, primer:

Radio u restoranu Galeb"

u restoranu - glava, Loc.Sg., Galeb - Apozicija, Nom.Sg.

3.3.1.4 Uskladivanje postpozitivne li

zamenice s imikm glavom sintagme

Uskladuje se rod, broj i lice:

122

ta zena. Vidio sam

n ....

Srpskol1rvatska f1eksija

ednina zenski rod, 3. lice

ednina zenski rod 3. lice

3.3.1.5 Uskladivanje postpozitivne licne

zamenice 5 imenickom glavom sintagme
Uskladuje se rod i broj:

relativna zamenica
lava

.ednina zenski rod

.ednina zenski rod

3.3.1.6 Pripisivanje predlosko-padeske

konstrukcije nekongruentnom atributu
Glava imenicke sintagme pripisuje padez svom imenickom atributu, primer:

3.3.1.7 Pripisivanje padeza glavi imenicke

sintagme od strane glavnog
Glavni broj pripisuje padez glavi imenicke sintagme
sledecem pravilu:

123

Osnovi morfologije

Ako broj zavrSava

Pripisan padei:

. .

jedan

lS1v

dva , tri , cetiri

specifiCan dualski oblik

bilo koji drugi

broj

G en.Pl.

Primer:

jedan automobil , jedna

zena
dva automobila , dve
zene
! automobila , !
v
zena

Specificni dualski oblik identican u pismu genitivu, uz

razliku da pridevi mogu imati pridevski nastavak, npr.: dva
velika automobila v velikog automobila.
3.3.1.8 Pripisivanje padeza subjektu

Subjektu se pripisuje nominativ,

primer:

Avion leti
leti
l

pripisivanje vredi za sve glagolske oblike osim imperativa, koji, pak, dozvoljava vokativ, nominativ, npr.

Milane, radi!
erativ

3.3.1.9 Pripisivanje vrste reci predikatu

Predikatu se pripisuje vrsta reCi u zavisnosti od vrste reCi

u subjektu ovih pravila:

124

Srpskohrvatska tleksija
Vrsta reci
predikata
glagol, sam ili
popracen
lmen1Com,
pridevom ili
zamen1Com
dva glagola ili
glagol i prilog

Vrsta reci
subjekta
Imenica ili
gerund

Glagol u
infinirivu

Prier:

Avion leri,
vion velik

Voleri znaci pariri.

Voleri glupo

vazi za dvoclani, subjekatsko-predikatski recenicni

model, dok se u odstupanjima od tog modela mogu javiti drugaCije konfiguracije.

3.3.1.1 Pripisivanje predlosko-padeske

konstrukcije objektu i priloskoj odredbi

Glava glagolske sintagme pripisuje predlosko-padesku

konstrukciju objektu i priloskoj odredbi, primer:

utu;em

purujem
Pariz

anz
glava
priloska
odredba

pripisuje
u i akuzariv

Za razliku od pripisivanja predlosko-padeske konstrukcije nekogruentnom atributu, ovde p~stoji nesto stepen
predvidivosti pripisivanje u dobroj meri predvidivo
osnovu glagolskog okvira.

125

Osnovi morfologije

3.3.1.11 Predlosko pripisivanje padeza glavi

imenicke sintagme
Predlog pripisuje padez lmenici u svom desnom kontekstu. U zavisnosti od znacenja, jedan predlog moze pripisati
razlicite padeze, primer:
Primer

Snn

Zivim u Beogradu

u pripisuje lokativ (znaci lokaciju)

Putujem u Beograd

u pripisuje akuzativ (znaci odrediste)

3.3.1.12 Pripisivanje vremena u zavisnim

m

Vreme zavisne recenice odreduje se

glavne, primer:

osnovu vremena

Vreme glavne
recenice

Vreme v remenske
recenice

Futur

Relativni futur
Vidjecu ga kad budem putovao.
nesvrsenog glagola
Prezent svrsenog
Vidjecu ga kad doputujem.
glagola

Futur

126

Primer

Srpskohrvatska tleksija

3.4 Vrste reci

U srpskohrvatskim gramatikama izdvaja se 9,10, ili 11
vrsta reci. Razlika proizlazi iz Cinjenice koliko se siroko definisu prilozi. Klasifikacija se zasniva fleksijskim, semantickim i sintaksickim kriterijumima, sto se vidi iz sledece tabele:
Fleksija

Semantika

Sintaksa

padez, broj

staticki entiteti

padez, broj,
rod,
odredenost,
(poredenje)
(padez, broj,
rod)

osobine i
odnosi

glava imenicke
sintagme
modifikator

Brojevi

(padez, broj,
rod)

koliCina ili
poredak

Prilozi

(poredenje)

okolnost

Glagoli

procesi i stanja

Predlozi

lice, broj,
vreme,
(rod)
bez fleksije

Veznici
Uzvici

bez fleksije
bez fleksije

Vrsta reci
Imenice
Pridevi

Zamenice

,.

upUClvanJe

odnosi
veze
afektivni izrazi
ili pragmaticki
operatori

modifikator ili
glava zamenicke
sintagme
modifikator
imenicke
sintagme
dopuna
operator
glava glagolske
sintagme
glava predloske
sintagme
konektor
metasintaksicki
operator

Tabela 3.2.2.1 Vrste reci

127

Osnovi D1orfologije

Na primer, recenica:
Oh, za dva velika psa i
sadrzi

nu nmm

dovoljno.

vrste reCi:

oh - uzvik
za - predlog
dva - broj
velika - pridev
psa -lm
i - veznik
.
.
- zm
mm - glagol
dovoljno - pri10g
Dve druge tradicionalne podele predstavljene su u tabeli
3.2.2.1 od prethodno opisane razlikuju se u obradi priloga.
devet vrsta reoi

deset vrsta reci

jedanaest vrsta reci

prilozi

prilozi
recce

prilozi
recce
modalne reci

Tabela 3.2.1.2 Razlicita obrada priloga u tradicionalnim gramatikama

Razlika izmedu priloga i recca u tome da ovi prvi do glagole, prideve i druge priloge, dok partikule fnkci
onisu kao operatori koji m informativnu strukturu recenice ili njenog dela. Na primer, partikula n negativni
rator. Razlika izmedu recca i modalnih reCi to sto
slednje unose stav govornika, npr. vjerovatno dok partikule
m informativnu strukturu nezavisno od stava govornika.
128

Srpskohrvatska fleksija

Vrsta reci zapravo aglomeracija odredenih paradigmi

uz dodatna semanticka i sintaksicka odredenja. Kako smo ranije videli, u alternativnim lingvistickim i morfoloskim pristupima odstupa se od tradicionalne podele se izdvajaju
razliCite kategorije (npr. glava u HPSG, stvar, odnos, proces u
kognitivnoj lingvistici, itd.). Posebno slabe tacke podele
predstavljaju zamenice i brojevi koji su nekonsistenti fleksijski
i sintaksicki.
Zamenice, brojevi, predlozi i veznici su zatvorene klase
reci. znaCi da, za razliku od ostalih vrsta reCi koje su otvorene, ne postoji mogucnost dodavanja novih leksickih elemenata toj klasi.

129

Osnovi morfologije

3.5 Imenicka fleksija

3.5.1 Opsti deo
3.5.1.1 Gramaticki relevantna leksicka obelezja
gramaticki relevantnim semantickim obelezjima imenice mogu biti klasifikovane ovako:

licne

I
I

opste

I
I

nebrojive

zbirne

brojive
I pojedinacne

Tabela 3.5. 1.1.1 Grmaticki relevantna leksicka obelezja imenica

Licne imenice (npr. Marko, Jugoslavija itd.), nebrojive

imenice (kao brasno i beton itd.) i zbirne brojive imenice (kao
mladei, cvijece itd.) koriste mnozinske forme samo izuzetacno
i u ogranicenim kontekstima, dok brojive pojedinacne imeni koriste mnozinu bez ikakvih ogranicenja.
3.5.1.2 Imenicke paradigme
Kod imenica se javlj aju sledece paradigme:
Paradigma

Primer

broj dnin, mnoiina)

padei (nominativ, genitiv,
dativ, akuzativ, vokativ,
instrumental, lokativ)
Uktpno
l

130

prozor
: prozori
prozor Nom. Sg.
: prozora Gen. Sg.

3.5.1.2.1 Imenicke fleksijske paradigme

Broj oblika
2
7

14

3.5.1.3 Rod

Rod imenica stoji u tesnoj korelaciji sa zavrsetkom imenica. Osnovno pravilo za utvrdivanje roda izgleda ovako:
imenica zavrsava konsonant, i ili u imenica muskog roda
imenica zavrsava imenica zenskog roda
imenica zavrsava ili imenica srednjeg roda
Od ovog pravila javljaju se sledeCi izuzeci:
.

imenice zenskog roda konsonant

. imenice muskog roda
. imenice muskog roda ili
d. imenice zenskog roda , i, , u
Liste izuzetaka daju se u dodatku 5.4.
Podrazumevana vrednost da imenica ima jedan rod.
Ima, medutim, imenica koje imaju dva roda, npr: ! moze biti muskog i zenskog roda, auto moze biti muskog i srednjeg
roda. Liste takvih, viserodovskih (ili opsterodovskih) imenica
daju se u dodatku 5.4
Recnicka distribucija rodova izgleda tako da muski
rod otpada 42%, zenski 40%, srednji 18%. Tekstualna
distribucija, barem u novinskim tekstovima znatno razliCita
u korist muskog stetu zenskog roda (muski rod 67%, zenski 19%, srednji 14%)

131

Osnovi morfologije

3.5.1.4

Srpskohrvatske imenice javljaju se pravilu u dva brojednini i mnoZini, npr.: Sg. automobil - Pl. automobili.
Distribucija brojeva u novinskom tekstu 70:30% u korist
jednine, sto Cini jedninu nemarkiranom, mnozinu markiran kategorijom.
Postoje imeice koje se javljaju samo u mnoZini. Lista takvih imenica daje se u dodatku 5.5. n entitete
koji se, svojoj prirodi, javljaju kao jedinstvo dva ili vise delova, npr. pantalone/hlace, makaze/Skare itd. sastoje se od dva
dela, Alpe/Alpi, brojanice predstavljaju jedinstvo vise izdvojivih elemenata (planina i zrna), itd.
Drugi izuzeci od ovog pravila jesu imenice koje n
n koriste izuzetacno. osobina nebrojivih i zbirnih
imenica (npr. S, mladei, itd.). Upotreba mnozine moze
promeniti znacenje, npr. u recenici toj radnji imaju razliCite
cemente (. Pl. cement) znaci 'imaju razliCite vrste n
ta'.
Mnozina licnih imenica koristi se samo u specificnim
kontekstima, npr.: Imm dve Marije u razredu.
,

3.5.1.5 Padez

Srpskohrvatska padezna paradigma obuhvata sledeCih sedam vrednosti:

Padez

Najuobicajenije/unkcije

nominativ
..

subjekat
posednik,
deo,
lokacija
primalac, pravac

gtlV

dativ

132

Primeri

Avion [Nom.] leti

relativna kuca mog . [Gen.]
Govorim tvom bratu.
[Dat.]

Srpskohrvatska fleksija

akuzativ
vokativ
instrumental
lokativ

objekt, zavrsna tacka

priziv, skretanje paznje
instrument, sredstvo, drustvo
lokaeija,

Citam knji~. [ . ]
Petre! [ . ]
lopatom [Ins.]
sam u sobi [Loe.]
,

Tabela 3.5.1 .3.1 Funkeije padeZa

Ovde se daju najosnovnije funkcije, dok se ostale navode

u delu znacenjima paradigmatskih oblika.

Hrvatske gramatike navode padeze drukCije, tako da lokativ

prethodi instrumentalu
Imena padez.a cesto se daju u skracenoj formi, izvorni
govornlC1 padez mogu prepoznati osnovu odgovarajucih
pltanJa.

Padez
nominativ
genitiv
dativ
akuzativ
vokativ
instrumental
lokativ

Skraceniea
Nom . iliN.
Gen. ili G.
Dat. ili D .
. ili Aku. ili .
. ili Vok. ili .
Ins. ili Instr. ili 1.
Loe. ili Lok. ili L.
l

Pitanje
ko, sta, tko, sto ?
koga, cega ?
kome, komu, ?
koga, sta?
hej?
s kim, cim?
kome, , gde, gdje ?

3.5.1.3.2

U prosecnom novinskom tekstu imenicki padezi imaju

sledecu frekvenciju:
Padez
genitiv
nominativ
akuzativ

Udeo
33%
31%
16%

133

Osnovi

lokativ
instrumental
dativ
vokativ

10flgi

11%
5%
3%
1%

3.5.1.6 Odnosi roda

i padeza

Kategorije roda (svojstvo imenice), broja i padeia (fleksijske paradigme) obelezavaju se elementima zavisnim od
imenice, koje se imenicke kategorije prenose, npr.
Putujemo
glagol

nJegovlm
modifikatorIns.sg.masc.

velikim
modifikatorIns.Sg.masc.

automobilom.
lm

Ins.Sg.masc.

Ins.sg. njegovim velikim automobilom : Nom.Sg. njegov veliki

automobil
Ukoliko glagolski oblik obelezava osobine broja ilili
roda, onda se prenose i njega:
zenskirodjednina
Zena radila

muski rod jednina

Mskarac

radio.

zenski rod mnozina

Zene s radile.

3.5.2 Obrasci imenickih fleksijskih paradigmi

3.5.2.1 Fleksijske paradigme muskog roda

Sistem fleksije muskog roda znatno

fleksije zenskog i srednjeg roda.
134

razgranatiji od

Srpskohrvatska fleksija

Osnovni (podrazumevani) obrazac muskog roda sledi

80% svih imenica muskog roda. Tri druga najcesca obasca sledi 12.5% (obrazac nepostojanog ), 3.5% (obrazac nominativnog -) i 2% (obrazac nominativnog -, -), sto znaCi da cetiri
f1eksijska obrasca pokrivaju 98% svih imenica muskog roda.
D akle, sve druge obrasce otpada svega 2% i takve imenice

uglavnom slede isti skup nastavaka.

Uz imenice koje u potpunosti slede jednu ili drugu f1eksijsku paradigmu, postoje i izuzeci u pojedinim padezima, te
pojave koje se javljaju samo ijekavskom terenu.
Struktura f1eksije muskog roda, od opsteg ka pojedinac (ujedno i putanja predavanja/usvajanja jezika), izgleda
ovako:

podrazumevana
paradigma
>

tri
najcesce

v
lzuzetacne
paradigme

lzuzecl u
pojedinim
padeZima i
a1ternacijama

druge

> izuzetacne >

paradgime

regiona1ne

> a1ternacije

3.5.2.1.1 Podrazumevana paradigma muskog roda

O snova=imenica u recnickom obliku

blici = osnova + nastavci:
Primeri:
automobil ,sa t ,ze ,vojn ik ,kra l , deo

135

Osnovi morfologije

Nastavci:
Primer

Jednin

Nom

n.

Dat.

.
-

Voc.

- 46
-

Ins.

-
-

Loc.

automobil, sat,
zec, vojnik, kralj,
predeo
automobila, sata,
zeca, vojnika,
kralja, predela
automobilu, satu,
zecu, vojniku,
kralju, predela
automobil, voz,
deo
zeca, vojnika,
kralja
automobile, sate,
predele
zece, vojnice,
kralju
automobilom,
satom,
zecom, vojnikom,
predelom, kraljem
automobilu,satu,
zecu, vojniku,
kralju, predelu

Mnoz
ina 57
-i

Primer

automobili, satovi,
predeli
zecevi, vojnici, kraljevi
-
automobila, satova,
zeceva, vojnika, kraljeva,
predela
-ima automobilima, satovima,
zecevima, Viim,
-

-i

kraljevima, predelia
automobile, satove,
predele, zeceve, vojnike,
kraljeve
automobili, satovi,
predeli
zecevi, vojnici, kraljevi

-ima automobilima, satovima,

predelima, zecevima,
vojnicima, kraljevima
-ima automobilima, satovima,
predelima, zecevima,
vojnicima, kraljevima

Tabela 3.5.2.1.1.1 Podrazumevani obrazac muskog roda

Alternacije:
1. tvrda osnova: - ... : meka osnova: - ...

v ojnikom ,st olom

kraljem

136

SrpskolIrvatska fleksija

2. zivo: - : nezivo -
Vidim vojnika.
Vidim automobil.
3. Alternacija k,g,h:c,z,s

k:

v ojnik :vojnici ,vojni cima

g: z:
podvig :podvizi ,podvi zima
h : s: monarh :monarsi ,monar sima
4. Tvrda osnova - i alternacija k,g,h:c,z,s
k : : vojnik :vojn ice
g : Z: vrag :vra ze
h: 5: duh : duse
Meka osnova -
5. jedan slog, tvrda osnova: interfiks -ov-stol : stolovi
jedan slog, meka osnova: interfiks -ev-kralj : kraljevi
dva i vise slogova: interfiks -0- kaput: kaputOi
Izuzeci od ovog pravila daju se u dodatku 5.6
6. Alternacija c,z:c,z
v
v
: : zec :zec
7. Ako interfiks -ev-, onda alternacija :
v
v

: : zec :ze
8. Alternacija 0:1
: 1: predeo :pred ela
3.5.2.1.2 Najcesci izuzetacni obrasci
3.5.2.1.2.1 Obrazac nepostojanog

Osnoval = ~C[konsonant]a[konsonant], primer: Nom. Sg.

san
Osnova2 = '~[konsonant][konsonant], primer: Nom: l . sni
blici = osnova {1 ,2} + nastavci:
137

Osnovi

flgi

Primeri:

pirinac ,macak ,palac ,ora

,rukovo dilac ,ot

Nastavci:
Primer

Jednina

Mnozi

Nom.

O snoval-

pirinac, macak,
palac, orao,
rukovodilac,
otac
pirinca, macka,
palca, orla,
rukovodioca,

0 8,9, 10

en.

O snova2

Primer

57

Osno2- 3

Osnol- 11

mackovi, pirinci,
palcevi, orlovi,
rukovodioci,
macaka, pirinaca,
palceva, orlova,
rukovodilaca,

Dat.

Osnova2u

pirincu, macku,
palcu, orlu,
rukovodiocu,

Osno2-

Osnova2O snova2-

pirinac, palac,
macka, orla,
rukovodioca,

0 210

Voc.

Jns.

Osnova2-

pirince, palce,
46
orle,
O snova2rukovodioce,
u
, macku,
O snova2- mackom, orlom,

O snova2

Osno2-

Osno2- 3

Osno-

v
lm ,

2-

palcem,
rukovodiocem,

mackovima, pirincima,
palcevima, orlovima,
rukovodiocima,
v
oceVlma
mackove, pirinceve,
palceve, orlove,
rukovodioce,
mackovi, pirinci,
palcevi, orlovi,
rukovodioci,
mackovima, pirincima,
palcevima, orlovima,
rukovodiocima,

Loc.

O snova2u

pirincu, macku,
palcu, orlu,
rukovodiocu,

138

Osno2-

mackovima, pirincima,
palcevima, orlovima,
rukovodiocima,
ocevima

3.5.2.1.2.1.1 Obrazac nepostojanog

Srpskohrvatska fleksija

A1ternacije:
1. tvrda osnova: - ... : meka osnova: - ...
mackom
lovcem
2. : - : -
Vidim lovca.
Vidim novac.
3. Alternacija k,g,h:c,z,s

k:

belanak :belanci ,belancima

4. Tvrda osnova - i a1ternacija k,g,h:c,z,s
k: : arak '16 strana stampanog teksta' : arce
Meka osnova -
5. jedan slog, tvrda osnova: interfiks -ov-doja m : dojmovi
jedan s10g, meka osnova: interfiks -- : bubnjevi
dva i vise s10gova: interfiks -0- barometar :barome trOi
6. A1ternacija :
: : palac :palce
7. Ako interfiks --, onda alternacija :
: : palac :palc evi
8. A1ternacija 0:1
: 1: orao : orla
9. Alternacija 1:0
1 : : rukovodilac :rukovo dioca
10 Redukcija ploziva ispred afrkate
t,d: : otac
11 Osnova 1 zamenjuje se osnovom 2 uk01iko umetnuto ov-il i -ev-:orlova, palceva
3.5.2.1.2.2 Obrazac nastavka

u muskom rodu

Osnova= (imenica u recnickom obliku) - (zavr~no -)

139

Osnovi morfologije
blici = osnova + nastavci:
Primeri:

vojvoda ,vlad ika ,arhitekt

Nastavci:
Jednina
No.

n.

Dat.

-1 1

Voc.

Ins.

Loc.

'1

-1

Primer

vojvoda,
vladika,
arhitekta
vojvode,
vladike,
arhitekte
vojvodi,
vladici,
arhitekti
vojvodu,
vladiku,
arhitektu
vojvodo,
vladiko,
arhitekto
vojvodom,
vladikom,
arhitektom
vojvodi,
vladici,
arhitekti

Mnozina
-

- 2

Primer

vojvode, vladike,
arhitekte
vojvoda, vladika,
arhitekata
vojvodama, vladikama,
arhitektama
vojvode, vladike,
arhitekte
vojvode, vladike,
arhitekte
vojvodama, vladikama,
arhitektama
vojvodama, vladikama,
arhitektama

Tabela 3.5.2.1.2.2.1 Obrazac nastavka - u muskom rodu

1. Alternacija k,g,h:c,z,s

k : : vladika :vlad ici

g : z: sluga :slu zi
h : s hlapimuha :hlapi musi
2. Alternacija : u osnovi koja zavrsava dva konsonanta:

140

Srpskohrvatska t1eksija

*[konsonant][konsonant][kraj osnove] :
'I-[konsonant]a[konsonant][kraj osnove]
Nom.Sg. arhitekta : Gen.Pl. arhitekata
DCestota ovog obrasca visa u srpskom, jer u slucaju dubleta tipa arhitekta : arhitekt uobicajeno da standardni srpski sledi
ovaj obrazac, hrvatski podrazumevani obrazac muskog roda. Nadalje, obrazac najcesCi u ekavskom, gde se javljaju
imena tipaJova, Pera, itd. prema obliku 0, npr. Jovo, Pero,
itd. u ijekavskom.D
Kako imenice tipa arhitekt(a) imaju i dva obrasca, kod izvornih govornika mogu se javiti i hibridni obrasci promene,
tipa jednina iz podrazumevanog, mnn iz ovog obrasca i
obrnuti (dakle, arhitekt: arhitekte, i arhitekta: arhitekti).
3.5.2.1.2.3 Obrazac nastavaka
rodu

-, -

iIi

u muskom

Osnova = (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -/-)

blici = osnova + nastavci:

Primeri:
auto ,rad io ,nest asko ,geni ,un i

141

Osnovi morfologije

Nastavci:
Jednina
Nom.

- 15
-

n.

Dat.

.
-

Voc.

- 15
-

Ins.

- 2
-

Loc.

Primer
auto, radio
nestasko,
genije,
auta, radija,
nestaska,
genija,
autu, radiju,
nestasku,
geniju,
auto, radio,
nestaSka, genija
auto, radio,
nestasko,
genije,
autom,
nestaskom,
radijem,
genijem,
autu, nestaSku,
radiju, geniju,

Primer
auti, radiji, nestaSci,
g1, u

auta, radija, nestasaka,

g,

- 3

autima, radijima,
nestascima, genijima,

aute, radije, nestaSke,

genije,
auti, radiji, nestaSci,

. 3

-1

g1, u

- 3

autima, radijima,
nestaScima, genijima,
u

- 3

autima, radijima,
nestaScima, genijima,

Tabela 3.5.2.1.2.3.1 Obrazac nastavka -/-/- u muskom rodu

Alternacije:
1. tvrda osnova: - ... : meka osnova:
nesta!kom
gem;em
2. zivo: - : nezivo -
Vidim maestra.
Vidim auto.
3. Alternacija k,g,h:c,z,s
142

- ...

Srpskohrvatska f1eksija

k : : nestasko :nestascima
4. Alternacija : u osnova zavrsava dva konsonanta:
'~ [konsonant][konsonant][kraj osnove] :
~C[konsonant ]a[konsonant][kraj osnove]
Nom.Sg. nestasko : Gen.Pl. nestasaka
5. i[oO]: ij[aeui] radio :radija

3.5.2. 1.3 Drugi izuzetacni obrasci

3.5.2.1.3.1 Obrazac Nom.
rodu

- , -

Gen.

u muskom

Osnova= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno

Oblici = osnova + nastavci:
Primeri:
Vlado,St ipe/zc
Nastavci:
Jednina
Nom.

en.

Primer
Vlado, Stipe,
fico
Vlade, Stipe,

Mnozina

-/-)

Primer
Vlade, Stipe, fice

Vlada, Stipa,

Dat.

-1

Voc.

Ins.

Loc.

-1

Vladi, Stipi, fici

Vladu, Stipu
ficu
Vlado, Stipe,
fico
Vladom,
Stipom,
Vladi, Stipi, fici

Vladama, Stipama,
ficama
Vlade, Stipe, fice

Vlade, Stipe, fice

Vladama, Stipama,

Tabela 3.5.2.1.3.1.1 Obrazac mt1v -/-,

rodu

Vladama, Stipama,
ficama
..
gv - u muskom

143

Osnovi morfologije

Licna imena u jednini slede ili ovaj obrazac ili obrazac zavrsnog -o/-e/-i. Tako onda licno ime Vlado moze da se m
kao Nom. Vlado, Gen. Vlade ili Nom. Vlado, Gen. Vlada .
Mada su obrasca standardna, regioni istocne Hercegovine,
rn Gore i jugozapadne Srbije prednost daju obrascu -/-/
i dok u ostalim uobicajeniji ovaj obrazac. U mnozini sva ta
imena slede ovaj obrazac, s tim sto atributski modifikator m
ze biti u muskom ili zenskom rodu, dok predikatski u m
skom, npr. Tilte Vlade su visoki. Licna imena ko (e.g, Mar
ko) pripadaju m, nego obrascu sa Sg. -, Pl. - sa modifikatorima u muskom rodu, npr. Ti Marka su visoki.O
3.5.2.1.3.2 Obrazac 59.

PI.

u muskom rodu

Osnova= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -)

O blici = osnova + nastavci
Primeri:
eho ,iigo [
Nastavci:
Tednina

Nom.

en.

Dat.

Voc
Ins.

1. zivo:

Primer
eho, Zigolo
eha, Zigola
ehu, Zigolu
eho,
Zigola
eho, zigolo
ehom, Zigolom
ehu, zigolu

-
-

-l
-

- lm
-lm

Primer
eha, zigola
eha, zigola
ehima, Zigolima
eha, Zigola
eha, zigola
ehima, Zigolima
ehima, zigolima

3.5.2.1.3.5.1 Obrazac jednine -, mnozine

: neZivo
m i igo[a.
m eho.

144

Mnozina

Srpskohrvatska fleksija

Modifikatori imenica ovog obrasca mogu u mnoZini biti

muskog ili srednjeg roda: i/ta eha su glasni/glasna.
Imenice /oto, /Zamingo, barbudo imaju i opciju umetanja s
kraju osnove i time hibridnu mnoZinu podrazumevanom obrascu: /otosi, /otosa, itd.
3.5.2.1.3.3 Obrazac skracene mnozine

Osnova1 = imenica u recnickom obliku, primer: Nom. Sg.

Srbin
Osnova2= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -in) ,
primer: Nom: Pl. Srbi
blici = osnova {1 ,2} + N astavci:
Primeri: Srbin, Turc in
Nastavci:

Nom.
n.

Dat.

Jednina
Osnova1
Osnova2-i 1
Srbin,
Osnova1-a Srbina, Osnova2-a23
OsnoSrbinu,
Osno-

2- 1

1-

Voc.
Ins.

Osnova1-a
Osnova1-e
Osno1-0

Loc.

Osno1-

Srbi,
Srba, Turaka
Srbima,

Srbina,
Srbine,
Srbinom,

Osnova2-e 2
Osnova2-i 1
Osno-

2- 1

Srbinu,

Osno-

Srbe, Turke
Srbi,
Srbima,
Srbima,

2- 1

3.5.2.1.3.3.1 Obrazac skracene mnozine

Alternacije:
1. Alternacija :
TurCin ; Tur ci
145

Osnovi morfologije

2. Alternacija c:k

Turcin :Tur ke
3. Alternacija :

Turcin : Turaka
3.5.2.1.3.4 Obrazac pridevske

Osnova = (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -i)

Oblici = osnova + nastavci:
Primeri: ruski ,blii nji
Nastavci:

Nom.
en.

D at.

Jednina
-1
-og(a) 1
-eg(a)
-m(/)

-m(/)
.

Voc.
Ins.

-1
-eg 1
-og
-1
-1m

Loc.

-m()

-m()
l

Primer
ruski,
ruskog,
bliznjeg
ruskom,
bliznjem
ruski,
bliznjeg
ruski, bliznji
ruskim,
bliznjim
ruskom,
bliznjem

Mnozina
-1
-ih

Primer
ruski, bliznji
ruskih, bliznjih

-1m

ruskim(a), bliznjim(a)

-1

- 1m

ruski, bliznji
ruskim(a), bliznjim(a)

-1m

ruskim(a), bliznjim(a)

3.5.2.1.3.4.1 Obrazac pridevske promene

1. tvrda osnova: - ... : meka osnova: - ...

ruskom
bliinjem
2. zivo; - :

146

ruske,

Srpskohrvatska fleksija

Vidim bliinjeg.
UCim ruski.
3.5.2.1.3.5 Obrazac prosirene osnove u jednini

O snova = (imenica recnickom obliku) - (zavrsno -/-)

blici = osnova + nastavci:
Primeri:
Rade,kr ele
Nastavci:
Jednina
N om.

_!

Dat.

_ !

_!

Vo c.
lns.
L oc.

-!
_!

MnoZina
Primer
-
Rade, krele
-
Radeta, kreleta
Radetu, kreleta
-
Radeta, kreleta
-
Rade, krele
-
Radetom,
-
kreleta
-
Radetu, kreletu

Primer
Rade, krele
Rada, krela
Radama, krelama
Rade, krele
Rade, krele
Radama, krelama
Radama, krelama

Tabela 3.5.2.1.3.5.1 Obrazac prosirene osnove

jednini

1. Interfiks -et
R ade :Rade ta
3.5.2.1.3.6 Obrazac osnove

-, -,

-; ili

Osnova= (imenica recnickom obliku)

Oblici = osnova + nastavci:
Primeri:
biro ,bif ,t aksi ,gur u ,krup ije

147

Osnovi morfologije

Nastavci:
Jednina
Nom.

n.

Dat.

- 1
-

Voc.

Ins.

- rn

[.

Prirner
biro, bife, taksi,
guru, krupije
biroa, bifea,
gurua, krupijea
birou, bifeu,
guruu, krupijeu
biro, bife, taksi,
radio, gurua,
krupijea
biro, bife, guru,
krupije
biroorn, bifeorn,
guruorn,
krupijeorn
birou, bifeu,
guruu, krupijeu

Mnozina
-1

-lrn

-1

-lrn

-lrn

Tabela 3.5.2.1.3.6.1 Obrazac osnove

Prirner
biroi, bifei, gurui,
krupijei
biroa, bifea, gurua,
krupijea
biroirna, bifeirna,
guruirna, krupijeirna
biroe, bifee, gurue,
krupijee
biroi, bifei, gurui,
krupijei
biroirna, bifeirna,
guruirna, krupijeirna
biroirna, bifeirna,
guruirna, krupijeirna
-/-/-

: - : -
Vidim bife.
Vidim krupijea.
2. i[oO] : ij[aeui]
taksi :t aksija

1.

3.5.2.1.3.7 Osnova

nesrpskohrvatski grafem

obrazac identican podrazumevanom obrascu, s

tim sto postoji mogucnost pisanja crtice ispred nastavka:

Nom. Drew, Gen. Drewa ili Drew-a, Dat, Drewu ili Drew-u,
itd.
148

Srpskohrvatska fieksija

NomJay, Gen.

iliJey-,

Dat. u iliJey-u, itd.

3.5.2.1.3.8 Obrazac velikoslovnih skracenica

Ovaj obrazae identican podrazumevanom obraseu, s

tim sto se ovde nastavak odvaja ertieom i ne primenjuju se
alternaeije.
'radio-amaterski

klub'
Nom. , Gen. -, Dat. -u, itd.
3.5.2.1.3.9 Jednoimenicki obrasci

Ove imeniee imaju speeificne deklinaeijske obrasee:

cov6Jek
Sg. Nom. cov6Jek, Gen. cov6Jeka, Dat. cov6Jeku, . cov6Jeka,
Voe. cov(j)ece, Ins. cov(j)ekom, Loe. cov(j)eku
Pl. Nom. ljudi, Gen. ljudi, Dat. ljudima, . ljude, Voe. ljudi,
Ins. ljudima, Loe. ljudima

brat
Sg. Nom. brat, Gen. brata, D at. bratu, . brata, Voe. brate,
Ins. bratom, Loe. bratu
Pl. Nom.b raca, Gen. brace, Dat. braCi, . bracu, Voe. braco,
Ins. bracom, Loe. braCi

gospodin
Sg. Nom. gospodin, Gen. gospodina, Dat. gospodinu, .
gospodina, Voe. gospodine, Ins. gospodinom, Loe.

gospodinu

149

Osnovi morfologije

Pl. N om. gospoda, Gen. gospode, Dat. gospodi,

V . gospodo, Ins. gospodom, Loc. gospodi

gospode,

vlastelin
Sg. Nom. v lastelin, Gen. vlastelina, Dat. vlastelinu, .
v lastelina, . vlasteline, Ins. vlastelinom, Loc.
vlastelinu
Pl. Nom. vlastela, Gen. vlastele, Dat. vlasteli, . vlastele,
. v lastelo, Ins. vlastelom, Loc. vlasteli

U z specificnu formu brat i gospodin u mnozini imaju

dodatnu osobenost da namecu zenski nastavak jednine za
atribute, srednji rod mnoZine za koordinirane glagole.
Vlastelin, pak, u mnoZini namece zenski nastavak jednine i za
atribute i za koordinirane glagole:
ova gospoda,
ove gospode, itd.
Gospoda su 51.
Vlastela dosa.
3.5.2.1.4 Izuzeci u pojedinim padezima i
alternacijama

3.5.2.1.4.1 Padezi

Jednina
nom inativ: - u a-obrascu muskog roda, -/- u / obrascima,
-i u pridevskim i -i obrascima, - u svim drugim obrascima.

150

Srpskohrvatska ksi

genitiv: - u a-obrascu muskog roda, -og/-eg u pridevskom

obrascu, - u svim drugim obrascima_ Bez bitnih izuzetaka.
dativ i lokativ: -i u a-obrascu muskog roda, -/- u pridevskom obrascu, - u svim drugim obrascima. Bez bitnih izuzetaka.
akuzativ: - u a-obrascu muskog roda,= nominativ u imenica za neZivo u svim drugim obrascima, = genitiv u imenica za zivo. Izuzeci obuhvataju imenice za neZivo koje su semantickim prosirenjima povezane sa onima za zivo, kao sto
: pokojnik, npr. Vidim pokojnika - nesto sto bilo Zivo, top,
npr. Pomaknuti topa. - nesto sto se pomera izgleda kao da
Zivo, itd ..
vokativ: - u a-obrascu muskog roda imenica -, - u drugim muskim imenicama a-obrasca, - u pridevskom obrascu,
-/- u podrazumevanom obrascu, = nominativ drugim obrasClma
instrumental: -im u pridevskom,
obrascima. Bez bitnih izuzetaka.

-/ -

u sVlm drugim

MnoZina

nominativ i vokativ: - a-obrascu i e/o-obrascu, - u obrascu

- u jednini - u mnozini, - u svim drugim obrascima. Bez
bitnih izuzetaka.
genitiv: - za sve fleksijske tipove uz ove izuzetke:
-i ljudi, m6Jeseci, sati, hvati, ari, vati, volti, pedi, centi
-iju prstiju, noktiju, gostiju
Uz ovo, postoje dvostrukosti opisane u dodatku 5.7.
151

Osnovi morfologije

dativ, instrumental i lokativ: - m u a-obrascu muskog roda,

-ima u svim drugim obrascima. Bez bitnih izuzetaka.
akuzativ: - u svim obrascima. Bez bitnih izuzetaka.
3.5.2.1.4.2 Alternacije

1. : nakon c,z,s,r
Osnove c,z,s, i r mogu imati - ili - u instrumentalu jednine,
te, kod imenica koje imaju dugu mnozinu i u svim mnozinskim padezima, npr. sa bricom ali sa stricem. Distribucija i
u ovim nastavcima nepredvidiva jer zavisi od istorijskih datosti. Uz to, mnogi izvorni govornici kolebaju se oko nastavka.
Ovi su slucajevi predstavljeni u dodatku 5.2.
2. : nakon c,z,s,r

Osnove c,z,s, i r mogu imati - i - u vokativu jednine.

Primeri se daju u dodatku 5.2.
3. Izuzeci od obrasca duge mnozine
Postoje dve vrste takvih izuzetaka
.

jednoslozne imenice bez duge mnozine,

. viseslozne imenice sa dugom mnozinom
Ovi izuzeci daju se u dodatku 5.6.
4. Izuzeci od skracene mnoZine
152

Srpskohrvatska fleksija

Imenice za zivo -in, pravi1u, slede obrazac skrace mnozine. Medutim, imenice za -in slede podrazumevani obrazac: albin, almandin, arlekin, bakalin, Beduin,
berekin, brancin, delfin, dolfin, domacin, dorin, dupin, fakin,
hain, harlekin, hermelin, heruvin, ispolin, kalvin, kapucin, kerubin, kuzin, Latin, mandarin, martin, mujezin, palankin, pingvin, rabin, rajetin, Rusin, serafin, sarin, tudin, Ugrin, vlastelin,
vojin, idralin.
3.5.2.1.5 Regionalne alternacije

Alternacija ije.je javlja se u obrascu duge mnozine

ijekavskom podrucju, vijek : vjekovi, cvijet : cvjetovi.
Alternacija ima oblik ije:e kada neposredno prethodi
konsonantska grupa u kojoj drugi clan r, npr.: brijeg :
bregovi.

3.5.2.2 Fleksijske paradigme zenskog roda

Sistem osnova fleksije zenskog roda neuporedivo jednostavniji od muskog - obuhvata samo tri paradigme, podrazumevanu, konsonantsku i pridevsku. Usto, postoje i pojedi imenice sa specificnom deklinacijom, kao i izuzeci u
dezima i alternacijama.
3.5.2.2.1 Podrazumevana paradigma zenskog roda

Osnova= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno

blici = osnova + nastavci:
Primeri:

-)

153

Osnovi morfologije

zena ,muka ,moli tva

Nastavci:
Jednina
Nom.

Dat.

-1

Voc.

Ins.

Loc.

'1

'

-1

Primer
zena, muka,
molitva
zene, muke,
molitve
zeni, muci,
molitvi
zenu, muku,
molitvu
zeno, muko,
molitvo
v
zenom,
mukom,
molitvom
zeni, muci,
molitvi

Primer
zene, muke, molitve

- 2

zena, muka, molitava

zenama, mukama,
molitvama
zene, muke, molitve

zene, muke, molitve

zenama, mukama,
molitvama

Mnozina

zenama, mukama,
molitvama

Tabela 3.5.2.2.1.1 Podrazumevana fleksijska paradigma zenskog roda

1. Alternacija k,g,h:c,z,s

k : : majka : ci
g : z: noga :noz t
h : s muha :mus i
2. Alternacija : kod osnova dva konsonanta:
'~[konsonant ][konsonant][kraj osnove] :
'~[konsonant ]a[konsonant ][kraj osnove]
Nom.Sg. molitva : Gen.Pl. molitava
Skupovi st,zd,st,zd,sc nisu obuhvaceni m alternacijom
3. 5.2.2.2 Konsonantski obrazac zenskog roda

Osnova= (imenica recnickom obliku)

154

Srpskohrvatska f1eksija
blici = osnova + nastavci:
Primeri:
mladost ,
Nastavci:
m

Jednina
N om.
Gen.
D at.

_01 2

_01 2

Voc.
Ins.

-1

-1
-1

-1

L oc.

-1

mladost,
mladosti,
mladosti,
mladost,
mladosti,
mladoscu,
mladosti,
mladosti,

Mnozina

-lm

Primer
mladosti, noci
mladosti, noci
mladostima, nocima
mladosti, noci
mladosti, noci
mladostima, nocima

--lm

mladostima, nocima

-1

noci
noci

-lm

noci

-1

-1
-1

3.5.2.2.2.1 Konsonantski obrazac zenskog roda

1 A1ternacija 0:1
Nom. Sg. bojazan, Gen.Sg. bojazni
2 A1ternacija :
Nom. Sg. misao, Gen.Sg. misli
3 A1ternacija tvrdi : meki
N . Sg. mladost : Ins. Sg. mladoscu
Hrvatski preferira nastavak -i.
3.5.2.2.3 Pridevski obrazac zenskog roda

O snova= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -)

blici = osnova + nastavci:

Primeri:
stara ,mla da

155

Osnovi morfologije

Nastavei:
Jednina
Nom.

n.

Dat.

Voc.
Ins.

[.

Primer
stara, mlada
stare, mlade
staroj, mladoj
staru, mladu
stara, mlada
starom,
mladom
staroj, mladoj

Mnozina

-l

Primer
stare, mlade
starih, mladih
starim(a), mladim(a)
stare, mladim
stare, mlade
starim(a), mladim(a)

-l

starim(a), mladim(a)

-ih
-l
-

3.5.2.2.3.1 Pridevski obrazac zenskog roda

Nazivi drzava i regija, npr. Engleska, Lika, slede

obrazae u jednini, dok u mnozini slede podrazumevani obrazae zenskog roda sa dvojstvom u genitivu mnozine tipa Engleski/Engleska.
3.5.2.2.4 Jednoimenicni obrasci zenskog roda

kCi
Sg. Nom. kci, Gen. kceri, D at. kceri, . kCi, Voe. kCeri, 1ns.
kceri, Loe. kceri
Pl. Nom. kceri, Gen. kceri, D at. kCerima, . kCeri, Voe.
kceri, 1ns. kcerima, Loe. kCerima

mati
Sg. Nom. mati, Gen. matere, Dat. materi, . mater, Voe.
mati, 1ns. materom, Loe. materi
Pl. Nom. matere, Gen. matera, Dat. materama, . matere,
Voe. matere, 1ns. materama, Loe. materama

156

Srpskohrvatska f1eksij

3.5.2.2.5 Nepromenjive

zenskog roda

kategorija obuhvata zenska imena i posudenice

fonemu razliCitu od -: Koko, Fifi, Lulu, Ines, lejdi, mis, itd.

3.5.2.2.6 Izuzeci u padezima i alternacijama

3.5.2.2.6.1 Padezi
Jednina
nominativ: - konsonantskom obrascu i nepromenJ1v1m
imenicama, -i/ -/ - u nepromenjivim imenicama, - podrazumevanom obrascu.

genitiv: -i u konsonantskom obrascu,

Bez bitnih izuzetaka.

drugim obrascima.

dativ i lokativ: - pridevskom obrascu, -1

obrascima. Bez bitnih izuzetaka.
akuzativ: - konsonantskom obrascu,
. Bez bitnih izuzetaka.

SV1m drugim

u drugim obrasci-

vokativ: -i konsonantskom obrascu. Bez bitnih izuzetaka, =

nominativ pridevskom obrascu. Bez bitnih izuzetaka.
pravila primenjuju se u podrazumevanom obrascu:
Imenica -ica dobija nastavak -
Viseslozna osnova zenskog imena ima oblik kao u nominativu,
ednoslozna

kratka osnova ima oblik kao nominativu,

Ostale osnove imaju -.

157

Osnovi morfologije

instrumental: -i/'-u u konsonantskom obrascu,

par adigmama. Bez bitih izuzetaka.

u ostalim

Mnozina

nominativ, akuzativ i vokativ: -i u konsonantskom obrascu, -

u ostalim obrascima. Bez bitnih izuzetaka.
genitiv: -i u konsonantskom obrascu s izuzetkom imenica:
grud, kokos, kost, koje imaju nastavak -iju (grudiju, kokosiju,
kostiju); -ih u pridevskom obrascu bez bitnih izuzetaka, - u
podrazumevanom obrascu s ovim izuzecima:
-u:ruku, nogu, slugu
i dvojstva predocena u dodatku 5.7.
dativ, instrumental, i lokativ: - u podrazumevanom obrascu , -ima ostalim obrascima. Bez bitnih izuzetaka.
3.5.2.2.6.2 Alternacije

1.Izuzeci od alternacije k,g,h:c,z,s u dativu i lokativu jednine

.
.

imenice koje zadrZavaju k,g,h,

imenice koje imaju i formu sa k,g,h i sa c,z,s

Ove imenice date su u dodatku 5.1.

2. izuzeci od alternacije : (nepostojano -) u gvu
m nozine

Nepostojano ne javlja se ukoliko nastavak genitiva -i. Uz

to, izvorni govornici spremni su da prihvate prakticki sve
druge imenice bez nepostojanog , npr.: sukanja i suknja , 158

Srpskohrvatska t1eksija

tuzaba i optui.ba itd. Postoje nadalje imenice koje se koriste sa bez nepostojanog -: *alka, bajka, boljka, drui.ba, forma,
jelka, krinka, magla, majka, norma, palma, sintagma, sjenka,
surla, taska, tasna, varka, vojska, votka.
3.5.2.2.7 Regionalne alternacije

Alternacija ije.je javlja se u genitivu : ostali pade-

zi pripovijetka : Gen. Pl. pripovjedaka.

3.5.2.3 Fleksijski obrasci srednjeg roda

1 u srednjem rodu javljaju se svega tri obrasca - podrazumevani, obrazac interfiksa -et-, te obrazac inerfiksa --. Usto,
javljaju se jednoimenicki obrasci kao i izuzeci padezima i alternac1Jama.
3.5.2.3.1 Podrazumevani obrazac srednjeg roda

Osnova= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -/-)

blici = osnova + nastavci:

Primeri:
selo, staklo,polje

159

Osnovi morfologije

Nastavci:
Jednina
Nom.

_01
-

n.

Dat.

-u

_01
-

Voc.
Ins.

- 1
-

Loc.

Primer
Mnozina
-
selo, staklo
polje
_ 2
sela, stakla, polja

selu, staklu,
polju
selo, staklo
polje
selo, staklo,
polje
selom, staklom,
poljem
selu, staklu,
polju

Primer
sela, stakla, polja

- l

sela, stakala
polja
selima, staklima, poljima

sela, stakla, polja

sela, stakla, polja

-l

selima, staklima, poljima

-l

selima, staklima, poljima

Tabela 3.5.2.3.1.1 Podrazumevani obrazac srednjeg roda

1. Tvrda osnova -, meka osnova-e

Ins.Sg. selom :poljem
2. Alternacija : u osnova koje zavrsavaju
konsonanta:
'~[konsonant ][konsonant ][kraj osnove] :
""[konsonant ]a[konsonant ][kraj osnove]
Alternacija obuhvata grupe st,zd,st,id,sc

dva

Nom.Sg. staklo : Gen.Pl. stakala

Imenice n i t(ij)elo imaju alternativnu mnozinu sa umetnutim -es-: t(ij)elesa, t(ij)elesa, t(ij}elesima ... Ovi mnoZinski oblici
doprinose ekspresivnosti.

160

~ rpskoIlrvatska

fleksija

3.5.2.3.2 Obrazac interfiksa -et-

O snova= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno

blici = osnova + nastavci:
Primer:
tele
N astavci:
Jednina
No m.

en.

_ !

Dat.

_ !

Voc.
Ins.
Loc.

- !

_ !

Prirner
tele
teleta
teletu
tele
tele
teletorn
teletu
l

-)

Prirner
telad
teladi
teladi
telad
telad
teladi
teladi

-
-1
-1

-
-
-1
-1

3.5.2.2.2.1 Obrazac interfiksa -et-

1 Interfiks -et-, prepoznatljiv tome {to

nominativu singulara
Nom.Sg. tele: Gen.Sg. teleta
2 Interfiks -adNom.Sg. tele: Nom.Pl. telad
3.5.2.3.3 Obrazac interfiksa

ide

tvrdu osnovu

--

Osnova= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -)

blici = osnova + nastavci

161

Osnovi morfologije

Primer:
zme
Nastavci:
Jednina
Nom.
Gen.
Dat.
.

Voc.
Ins.
Loc.

- l

-u l
-
-

- l

-u l

Primer
lme
lmena
lmenu
lme
lme
lmenom
lmenu

Mnozina 1
-

Primer
lmena
lmena

-lma

lmm

lmena
lmena

-lma
-lma

lmm

lmm

Tabela 3.5.2.3.3 .1 Obrazac interfiksa -en-

1 Interfiks -- , prepoznatljiv
nominativu jednine
Nom.Sg. ime: Gen.Sg. imena

3.5.2.2.4 Obrazac pridevske

osnovu zavrsetka

Osnova= (imenica u recnickom obliku) - (zavrsno -)

blici = osnova + nastavci:
Primeri:
tehnicko ,budu
Nastavci:

162

Srpskohrvatska

ksi

Jednina
Nom.

_01

en.

-og(a) 1
-eg(a)

Dat.

-m()

-m()
.

Voc.

Ins.
Loc.

-lm
-m()

-m()

Primer
rehnicko,
buduce
rehnickog,
buduceg
rehnickom,
buducem
tehnicko,
buduce
tehnicko,
buduce
tehnickim,
buducim
tehnickom,
buducem

Mnozina
-

Primer
rehnicka, buduca

-ih

rehnickih, buducih

rehnickim(a),
buducim(a)
rehnicka, buduca

tehnicka, buduca

-lm

tehnickim{a),
buducim(a)
tehnickim(a),
buducim(a)

-lm

-lm

Tabela 3.5.2.3.4.1 O brazac pridevske promene

1. tvrda osnova:

- ...

: meka osnova:

- ...

tehnickom
buducem
3.5.2.3.5 Jednoimenicki obrasci

doba i sve izvedene imeniee, npr. pradoba

Sg. Nom. doba, Gen. doba, Dat. dobu, . doba, Voe. doba,
Ins. dobom, Loe. dobu
Pl. Nom. doba, Gen. doba, D at. dobima, . doba, Voe.
doba, Ins. dobima, Loe. dobima
podne i sve izvedene imeniee: posl(ij)epodne
Sg. Nom. podne, Gen. podneva, Dat. podnevu,
Voc. podne, Ins. podnevom, Loe. podnevu

podne,

163

Osnovi morfologije

Pl. N . podneva, Gen. podneva, Dat. podnevima,

podneva, Voe. podneva, Ins. podnevima, Loc. podnevima

oko
Sg. Nom. oko, Gen. oka, Dat. oku, . oko, Voe. oko, Ins.
okom, Loc. oku
Pl. N . oci, Gen. oCiju, Dat. ocima, . oci, Voe. oci, Ins.
oCima, Loe. oCima

uho
Sg. Nom. uho, Gen. uha, Dat. uhu, . uho, Voc. uho, Ins.
uhom, Loe. uhu
Pl. Nom. usi, Gen. usiju, Dat. usima, . usi, Voe. usi, Ins.
usima, Loe. usima
Uz osobene oblike, oko i uho
uskladivanje u zenskom rodu:

slaganje odnosno

ove oCi,
ovih oCiju, itd.
Oci su vid(j}ele
Imenica uho ima alternativni oblik uvo, sa interfiksom -et- ili
podrazumevanim obraseem u mnozini, npr. Nom.sg. uvo,
Gen.sg. uveta, N om.Pl. uveta ili uva.

d(ij}ete
Sg. Nom. d(ij}ete, Gen. d(j)eteta, Dat. d(j}etetu, . d(ij}ete,
Voe. d(i;)ete, Ins. d(j}etetom, Loc. d(j}etetu
Pl. Nom. d(j}eca, Gen. dOJece, D at. dOJeci, . d(j)ecu, Voe.
d(j)eco, Ins. d(j)ecom, Loe. d(j)eci

164

Srpskohrvatska

ksi

Uz osobene oblike, imenica d(ij)ete slaganje u zenskom rodu jednine za mnozinske oblike i uskladivanje srednjeg roda mnozine, npr.:

ova d(j)eca,
ove d(j)ece, itd.
D(;)eca su doSla
3.5.2.3.6 Izuzeci u padezima i alternacijama
3.5.2.3.6.1 Padezi

Jednina

nominativ: -0/ - u svim obrascima.

genitiv: -og/-eg u pridevskom obrascu,
obrascima. Bez izuzetaka.

SVlffi

dativ i lokativ: -/- u pridevskom obrascu,

drugim obrascima. Bez izuzetaka.

drugim

SVlffi

akuzativ i vokativ: jednaki nominativu. Bez izuzetaka

instrumental: -im u pridevskom obrascu, -/- u
drugim obrascima. Bez izuzetaka.

SVlffi

nominativ, akuzativ i vokativ: - u -et- obrascu, - u drugim

obrascima. Bez bitnih izuzetaka.

165

Osnovi morfologije

genitiv: - u -et- obrascu, - u drugim obrascima, izuzev leda,

prsa, pleca, koje imaju dodatno -iju: lediju, prsiju, pleciju i
dvojstva predocena u dodatku 5.7.
dativ, instrumental, i lokativ: -ima u sVlm obrascima. Bez
bitnih izuzetaka.
3.5.2.3.6.2 Alternacije

1. : alternacija u genitivu mnozine

Vecina izvornih govornika spremna da prihvati nepostojanje nepostojanog kod gotovo svih imenica, tako: Nom. Sg.
platno, Gen. Sg. platana i platna.
2. Dodatni i alternativni mnozinski interfiksi (ic i 0-)
Ovi se nastavci daju u dodatku 5.7. Uz izuzetak toga da interfiks razliCit, interfiks -0- poprima iste nastavke kao podrazumevani obrazac (npr. Nom. Sg. pisamce, Nom. Pl. pisamca,
Gen. Pl. pisamaca, itd. Interfiks ic. sledi podrazumevani
ski obrazac, npr. Nom. Sg. pile, Nom. Pl. pilici, Gen. Pl. pili, itd.
3.5.2.3.7 Regionalne alternacije

Alternacija ije.je javlja se u nominativu, akuzativ i vokativu jednine (ije) i ostalim padezima (), primer: Nom. Sg.
dijete, Gen. Sg. djeteta, Nom. Pl. djeca, itd.

166

Srpskohrvatska fleksija

3.5.2.4 Odredivanje imenickog fleksijskog

obrasca
Odredivanje imenickog fleksijskog obrasca, npr. u nastavnom procesu za strance, ide od opsteg ka posebnom redukujuCi broj gresaka.

Pocetna faza
Ako imenica zavrsava Primeni sledeCi obrazac

bilo sta drugo

Podrazumevani zenski
Podrazumevani srednji
Podrazumevani muski

Faza finougadanja obrazaca

Proces zaseban za svaki od tri podrazumevana obrasca, koji se zamenjuju, tamo gde to potrebno, odgovarajum preciznijim obrascima.
Nastavci.
. Imenica zavrsava -
Ako imenica spisku obrasca muskog roda -, treba
primeniti taj obrazac,
Ukoliko pak spisku zenskog pridevskog obrasca, treba
primeniti taj obrazac,
U svim drugim slucajevima treba primeniti podrazumevani
obrazac zenskog roda.

N primer: sudija, sluga treba zapamtiti kao: sudija m, sluga ;

Hrvatska as Hrvatska , dok iena, stolica, itd. treba pamtiti

167

Osnovi morfologije

bez ikakve dodatne informacije (radi se podrazumevanoj

vrednosti) .
Zavrsava - -\------'\-----------..-..\
muski rod - zenski pridevski obrazac
podrazumevani zenski obrazac
sudija,e masc.
Hrvatska,e .
zena
. Imenica zavrsava -/-
Ako imenica spisku imenica muskog roda -/-, treba
primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku imenica muskog roda N . -/-
Gen.-e, treba primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku muskih osnova -, -, treba primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku muskih imenica sa prosirenom
osnovom, treba primeni taj obrazac,
Ako imenica spisku pridevskih osnova srednjeg roda,
treba primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku imenica srednjeg roda sa prosire -et-, treba primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku imenica srednjeg roda sa prosire --, treba primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku nepromenjivih imenica zenskog roda - ili -, imenicu treba menjati,
U svim drugim slucajevima treba primeniti podrazumevani
obrazac srednjeg roda.

Imenice koje slede podrazumevani -/- obrazac trezapamtiti sa relevantnim dodatnim informacijama, kao: radio masc., genije masc., kakao, masc., kominike,ea masc.,
do, masc.; Stipe, masc., Rade,eta masc., , pl. masc, teh

168

_S"pskohrvatska fleksij

nicko,og, tele,eta neut, breme,ena, Koko /em.ind. Imenice podrazumevanog obrasca iziskuju dodatne informacije, primer: selo, polje, itd.

Imenica zavrsava

ili -

Muski rod -/- radio masc. genije, masc.

Muski rod sa prosirenjem osnove Rade,eta masc.
Pridevski obrazac srednjeg roda jizick , og neut.
Prosirenje - ele, eta neut.
Prosirenje -en-ime, n neut.
Nepromenjive imenice zenskog roda Koko /.
---... Podrazumevani obrazac selo, polje
. Imenica zavrsava koji drugi zavrsetak
Ako imenica spisku imenica zenskog roda konsonant,
treba primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku imenica sa nepostojanim -, treba
primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku imenica muskog roda sa skracenom
mnozinom, treba primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku obrasca pridevske promene, treba
primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku imenica muskog roda -i, treba
primeniti taj obrazac,
Ako imenica spisku osnova -i ili -, treba primeniti
obrazac,
Ako osnova zavrsava nesrpskohrvatski znak, treba primeniti obrazac,
Ako se radi velikoslovnoj skracenici, treba primeniti
obrazac,
Ako se radi nepromenjivoj imenici zenskog roda - ili -i,
onda se imenica m,

169

Osnovi morfologije

svim drl1gim slucajevima treba primeniti podrazumevani

obrazac srednjeg roda.

Imenice koje slede podrazumevani obrazac treba zapamtiti s relevantnim dodatnim informacijama, kao: 10vac, vca, Srbin, pl. Srbi, predsjedavajuCi,eg, juni, , taksi, ija
masc. guru, u masc. Andrew, (, NIN, -, Fifi /. ind. dok
kod onih koje slede podrazumevani obrazac takve
trebe, primer: automobil, sat, itd.
Imenica zavrsava bilo koji drug fonemu
Zenski rod konsonant ,!/.
Nepostojano lovac,vca masc.
Kratka Srbin,Srbi masc.
Pridevska promena predsjedavajuci,eg masc..
Osnova muskog roda i taksi,ija masc..
Nesrpskohrvatski znak ndrew, ( masc..
Viseslovna skracenica NIN,-a masc.
Nepromenjiva imenica zenskog roda Fifi /.
Podrazumevani obrazac pro/esor

---.

Faza finougadanja pojedinih padeza i alternacija

Svaku imenicu koja sledi padeski nastavak i/ili podrazumevanu alternaciju treba posebno zapamtiti. Spiskovi takvih imenica daju se u dodacima. Na primer, imenica baka
sledi alternaciju k,g,h:c,z,s u dativu i lokativu, treba zapamtiti kao: baka, DLSg baki. Slicno tome, imenica bitka ima
alternativni nastavak genitiva mnozine javlja se i mogcnost
neprimenjivanja nepostojanog , treba zapamtiti ovako:
bitka l bitaka, bitka, bitki.
SledeCi dijagram toka predstavlja proces pripisivanja
radigme imenicama:

170

Srpskohrvatska t1eksija

nastavak

podrazumevani
obrazac

drugi obrasci -

.
-----

nepostopnJe
izuzetaka u
padezima i
alternacijama
izuzeci u padezima i
alternacijama
nepostopnJe
izuzetaka u
padeZima i
alternacijama
izuzeci u padeZima i
alternacijama

>

>

>

>

dazumv

obrazac

nepostojanje
izuzetaka u
padeZima i
alternaci m
- - - - . izuzeci u padezima i
alternacioama

drugi obrasci -

-----..
drugi
nastavak

dazumv

obrazac

drugi obrasci

nepostojanje
izuzetaka u
padeZima i
alternacijama
izuzeci u padeZima i
alternacijama

nepostojanje
izuzetaka u
padeZima i
al ternaci m
izuzeci u padeZima i
alternacijama
nepostojanje
izuzetaka u
padezima i

>

>

>

>

>

>
>

171

Osnovi morfologije
a1ternacijarna
izuzeci u padezima i
1 ternaci m

172

>

Srpskohrvatska fleksija

3.6 Pridevska fleksija

3.6.1 Gramaticki relevantne leksicke odlike
Pridevi spadaju

sledece cetiri kategorije

ovim osobinama:

kvalitativni
sSlV

Tabela 2.6.1.1 Leksicke osobine prideva

Kvalitativni pridevi, kao

nov, itd. imaju

komparacijsku paradigmu i paradigmu odredenosti, dok relacioni, u koje se ubrajaju: ) materijalni, kao: drven, zlatan,
itd., i ) posesivni, kao: prijateljev, jugoslovenski, m komparaciju i paradigmu odredenosti.
Prema leksickim karakteristikama relevantnim za komparacijsku paradigmu, pridevi se mogu podeliti merljive i
nemerljive. Merljivi vrednost odredenu nekoj
skali, npr.: brz visoka vrednost skali brzine, spor niska
vrednost istoj skali. S druge strane, nemerljivi pridevi nisu
odredeni osnovu skale, tako iiv, prijateljev
vrednost nepovezanu s bilo kakvom skalom. Merljivi pridevi
ukazuju vrednost skali (tj., u odnosu samu skalu) i to
njihov osnovni komparacijski oblik. Drugi oblici komparacije ukazuju vrednost u odnosu neku drugu tacku
skali (prosecnu vrednost za odredeni pojas skale). Na primer:

173

Osnovi morfologije
Entitet sa
v rednoscu

I Vrednost u odnosu ISkala visine

I Vrednostskali
dr!.,u vrednost
najvisa vrednost
skali

visok -- >
visok -- >

visi -- >
visok ---- >

Entitet
Entitet D

nizak --- >

nizak -- >

nizak --- >

nizi -- >

Entitet
Entitet

I
I
srednja vrednost skale

I
I
najniza vrednost
skali

Tabela 2.6.1.2 Merljivost i poredenje

3.6.2 Pridevske fleksijske paradigme

Kod prideva nalazimo sledece paradigme:
Paradigma

Primeri

Zavisne paradigme, tj., kopirane s glave imenicke

sintaRme
nov masc. s?;. : nova fem. s?;.
rod (muski, zenski, srednji)
nova fem. sg. : nove fem . l.
broj Gednina, mnozina)
padez (nominativ, genitiv,
nov m asc. sg. : novog gen. sg.
dativ, akuzativ, vokativ,
instrumental, lokativ)
Nezavisne paradigme
nov neodr. masc. sg : novi odr.
vid (odredeni, neodredeni)
masc. sg.
nov aps. : noviji komp.
poredenje (apsolutiv,
komaparativ, superlativ)
Ukttpno
bl

174

2.6.1.3 Pridevske fleksijske paradigme

Broj
oblika

3
2
7

3
252

Srpskohrvatska fleksija

Pridevi se, pravilu, m navedenim zavisnim

paradigmama, npr. Vidim veliku kucu. m se tako da se
osobine prideva veliku (akuzativ jednine zenskog roda) kopira
sa imenice kucu. Medutim, samo apsolutiv ima vida,
stvarni maksimalni broj oblika zapravo 168. Ima, isto tako,
prideva koji se m, usto imaju i analiticku sinteticku komparaciju, seksi :vi S seksi ::seksiji.
Postoje tri grupe takvih prideva (i svi su navedeni u dodatku 5.8):
.

Opsteleksicke posudenice, kao: seksi,mi ni, itd.

Orijentalizmi, koji se koriste samo u bosnjackom standardu: obrazli,ha irli, itd.
Novije posudenice, mahom iz oblasti tehnike: hard kao
u hard disk,hard diska, itd.

.
.

Usto, postoje pridevi sa defektnom paradigmom roda,

koji u apsolutnom polozaju, npr. u minimalnom kontekstu
n/n __ ., mogu da se koriste samo u jednom rodu,
npr.: steona,skot , itd. Ovi su pridevi dati u dodatku 5.10.

3.6.3 Odredenost

se paradigma realizuje samo kod kvalitativnih prideva. Distribucija dveju vrednosti odredena recenicnom semantikom, tj. upucivanjem nesto sto u kontekstu
odredeno ili sto nije. prideva i njihovih konteksta
ostavlja mogucnost upotrebe oblika, ali ima takvih sluca gde moguc samo jedan od dva oblika bez obzira semantiku:
. Pridev koji dopuna glagolu uvek u neodredenom vidu,
npr.: Kaput nov.

175

Osnovi morfologije
.

Pridev kojme prethodi pokazna zamenica uvek u odredevidu, npr.: taj novi kaput
. Pridev kao deo licnog imena uvek u odredenom vidu,
npr.: Petar Veliki.
d. Pridev koji deo strucnog termina uvek u odredenom
vidu: pravougaoni trougao.
n

Odnosni pridevi imaju samo odredeni ili samo neodredeni oblik.

Odnosni pridevi : -6, ni, dni, -eni, -ji, -nji, -ki (npr.:
iduci,gra dski, itd) imaju samo odredeni oblik.
Odnosni pridevi : -ov, -ev, -in (npr: drugov s', ocev s',
majcin s', itd.) imaju samo neodredeni oblik.

3.6.4 Fleksijski obrasci pridevske paradigme

2.6.4.1 Podrazumevani pridevski obrazac

Osnova = pridev u kanonskom obliku (- zavrsno -i ako ga

ima)
blici = osnova + nastavci

176

Srpskohrvatska fleksija

Nastavci:
ednina

(Dat. = Loc.)

masc.
_01

Mnozina
(Dat. =Ins. = Loc.)
masc neut. fem .

neut.

fem .

_04

-1

-ih

-ih

-ih

-(/) /

-(/)/

-l

- l

-l

-(/)4

- (/)4

_ 5

_ 5

_03

_04

Voc.

-og(a)/-eg(a)/-a
_01

-1

-l

-l

-l

-l

- l

-l

Nom.

'2

-1

n.

-og(a)/ eg(a)4
_ 5

Dat.

_ 4

'2

-1

Ins.
Loc.

-l

-l

-(/)
- ()4

-(/)
- ()4

_ 5

_us

nov

novo

nova

nova

nove

nOVl
,.

veseli

vesela

veseo

veselo

vesela

vesele

Tabela 3.6.4.1.1 Podrazumevani pridevski fleksijski o brazac

tvrda osnova = osnova na:b,c,d,f,g,h,j,k,l,m,n,p,r,s,t,v,z

meka osnova = osnova : , c,c,dz,d,lj,nj,s,z,st,:bl
1. A1ternacija :!
: 1: veseo :vesela
2. neodredeno: : odredeno -i

neki Vi50k muSkarac

:! Vi50ki

mufkarac
177

Osnovi

10flgi

3. zivo: og/-eg/-a : neZivo 0

Vidim dobrog vojnika.
Vidim dobar stol.
4. tvrda osnova: 0 ... : meka osnova: ...
selo ,selom ,vojni kom ,st olom
polje ,poljem ,kral m
5. odredeni i neodredeni vid : zastareli neodredeni vid:
tog dobrog covjeka ,dobrog covjeka :dobra covjeka

2.6.4.2 Obrazac nepostojanog

Osnova l = :I-[konsonant]a[konsonant], primer: Nom. Sg.

dobar
Osnova2 = ::[konsonant][konsonant], primer: N : Pl.
dobri
blici = osnova {1 ,2} + nastavci:
Nastavci:

178

Srpskohrvatska fleksija
Jednina (Dat. =Loc.)
fem .
neut.
masc.
Nom. Osnoval-0'
O snova2
Osnova2
Osnova2-?
-'
-
Osnova2-e
en. snova2
O snova2-a Osnova2
-
-og(a)/ eg(a)'
Osnova2-a5
Dat.
Osnova2
Osnova2
Osnova2

Mnczi na (Dat. = Ins. = Loc.)

fem .
neut.
masc
Osnova2 O snova2
Osnova2
-1

Osnova2
-ih

Osnova2
-ih

Osnova2
-ih

Osnova2-

O snova2

O snova2-

lffi

-Iffi

lffi

Osnova2

Osnova2

Osnova2

Osnova2

Osnova2

-'

Osnova2

Osnova2

sn2-

sn2

Osnova2

-'

Osnova2-0
Osnova2-

Osnova2

sn2

Osnova2

Osnova2

lffi

-lffi

-lffi

- lffi

Osnova2

Osnova2

Osnova2

Osnova2

O snova2

Osnova2

-om(u/e)1
-em(u/e)'

-om(u/e)1

-lffi

-lffi

- lffi

Osnova2-u5

sn2

-(/)/
- (/)'

- (/) /

Osnova2-u 5

O snova2-

Osnoval-0J
Osnova2
-og(a)/
-eg(a)/-a
Osnoval-01
Osnova2-?

-em(u/ e)4
5

Voc.

lns.

Loc.

Osnova2-im

Osnova2-e

-(/) '
_ 5

dobar

dobro

dobra

dobri

supalj

suplje

suplja

suplji

dobra
su-

dobre
suplje

svetao

sverlo

sverla

veseli

vese-

vesele

l
l

tvrda osnova
meka osnova

2.6.4.2.1 Podrazumevani
=
=

pridevski obrazac

osnova na:b,c,d,f,g,h,j,k,l,m,n,p,r,s,t,v,z
osnova : , c,c,dz,d,lj,nj,s,z, st, zd

179

Osnovi morfologije

1. Alternacija 0:1
:1 :ves :vesela
2. odredeni vid: : neodredeni vid -i
neki visok muskarac :t visoki muSkarac
3. zivo: -ogf.egf.a : nezivo -
Vidim dobrog vojnika.
Vidim dobar stol.
4. tvrda osnova: - ... : meka osnova: -.. _
selo ,selom ,vojni kom ,st olom
polje ,poljem ,kral m
5_ odredeni i neodredeni vid : zastareli neodredeni vid:
tog dobrog covjeka ,dobrog covjeka :dobra covjeka

3.6.5

Komparacija podrazumeva ove vrednosti

Znacenjska
vrednost
jednakost
visa vrednost
niza vrednost

Oblik
sintagma
sintagma ili paradigmatski oblik
sintagma ili paradigmatski oblik

Komparacijska jednakost izrazava se analiticki, sintagmom u

ovom obliku:
[entitet ] [biti] [pridev] isto/jednako/upravolbas kao
[entitet ] ili
[entitet [bitiJ jednako [pridev] kao [entitet
mr:

Marko brz istljdnk/urvs kao Petar.

180

Srpskohrvatska fleksija

Marko jednako brz kao Petar.

Visa ili niza vrednost moze se izricati analiticki koristeCi
mn, nmn, npr:

vise, najvise odnosno

vise seksi od Vere.

mn

seksi od Vere.

Pozitivna analiticka komparacija javlja se kod nepromenjivih prideva, negativna pak javlja se kod tih prideva (kao :
mn seksi ) te kod promenjivih prideva koji ne stupaju u antonimske parove ( primer: mn radoznao) .
U svim drugim slucajevima koristi se pozitivna sinteticka komparacija, dok negativna analiticka ostaje stilisticka rezerva. Ako , primer, vreme u gradu toplije od vremena
u gradu , koristice se: Grad topliji od grada . Ako,
dutim, zeli istaci da su grada h1adna, onda se moze koristiti: Grad mn hladan od grada .
Komparacijska paradigma obuhvata ove vrednosti:
Vrednost
apsolutiv
komparativ
superlativ

Primer

noviji
najnoviji

U komparativnoj paradigmi slabo predvidivo izvodenje komparativa od apsolutiva. Izvodenje superlativa od komparativa u punoj meri predvidivo jer se u svim slucajevima
dodaje prefiks n-, primer: brz , brii , najbrii ; seksi , vise

seksi

,n

vise seksi.

Pridevi izvodenju komparativa spadaju u sledece kategor1Je:

181

Osnovi morfologije
Katef!,orija

Primer

Nepostojanje komparacije
Samo analiticka komparacij a
Nepravilna komparacija
Redukovana osnova + -' i
Puna osnova + -' i 1
Puna osnova + -iji 1

prijateljev : seksi : vise seksi

dobar : bolji
visok : visi
krut : kruci
nov : noviji

2.6.5.1 Izvodenje komparativa

A lternacija :
ljubak :ljupkiji
gorak :gorci
I

N epostojanje komparacije
Nepostojanje komparacije l se kod nemerljivih prideva.
Ako se kod ovih prideva javi komparacija, onda se radi
metaforskom prosirenju koje od relacionog Cini kvalitativni
pridev, npr. drven u osnovnom znacenjskom domenu 'napravljen od drveta' nema komparacijsku paradigmu, ali metaforsko prosirenje 'nespretan, rigidan, itd.' ima: drven , drveniji ,
najdrveniji. Kod kvalitativnih prideva komparacija se ne l
i kod onih koji oznacavaju puni stepen osobine ( time nisu
merljivi) , npr. mrtav.

Samo analiticka komparacija

podvrsta komparacije l se kod grg
broja prideva navedenih u dodatku 5.9. Pozitivna analiticka
komparacij a tvori se recce vise za komparativ i najvi
za superlativ. Za negativnu analiticku komparaciju koristi

182

Srpskohrvatska fleksija

se mn i nmn. Tako onda imamo vise, najvise hairli ,

mn, nmn

hairli.

Nepravilna komparacija
vrsta komparacije javlja se kod ovih prideva sa sledecim oblicima:

dobar-bolji-najbolji
.

zao-grz-ngrz

velik-vCi-nvi

malen-manji-najmanji
lak-IkSi-nlkSi
mek-mkSi-nmkSi

l(ij)ep-l(j)epsi-najl(j)epsi
Redukovana osnova + -i

gladak : gladi , sladak : sladi , tanak : tanji , kratak : kraCi ,

plitak : pliCi , blizak : blizi , nizak : niii , uzak : uii , r(ij)edak :
r6Jedi , teiak : teZi , dalek : dalji , dubok : dublji , sirok : siri ,
visok :vis i ,zest ok :ze sCi
Puna osnova + -'i
Jednoslozne duge osnove, npr. brz :bri i
Puna osnova + -iji
Svi drugi pridevi
Izuzeci od ovih pravila komparacije daju se u dodatku 5.9.

183

Osnovi morfologije

3.7 Zamenicka fl eksija

Z a razliku od prideva i imenica, zamenice zatvore vr stu reCi, svi njihovi oblici m biti predstavljeni u

osnovnom tekstu.

3.7. 1 Gramaticki relevantne leksicke odlike

.
r a dlClOna

I
'dvapJu s1 d
se lZ

dvrste zm:

Kategorija

Zam enice

licne
licna povratna
prisvojne
povratna
prisvojna
pokazne

, , , , , , , , ,

odnosne
opste
neodredene

odricne

se
, ,

njegov,

naS, vas, njihov

sVOJ
, , ; ovakav, ovoliki, takav, toliki, onakav,
onoliki, ovolikacni, ovolicacki, tolicacni, tolikacki,
onolicacni, onolikacki
ko/tko, stalsto, koji, ; kakav, koliki
ko/ tko, sto, koji, ; kakav, koliki
svako/svatko, svaSta, svakoji, svaciji; svakakav,
svakoliki
neko/netko, nesto, nekoji, neciji; nekakav, nekoliki
- iko/ itko, ista, ikoji, ; ikakav, ikoliki gdG)ekol gdjetko, gdG)esta, gdG)ekoji, gdG)eciji;
gdjekakav, gdjekoliki - po(ne)kol po(ne)tko,
ponesto, po(ne)koji, (); po(ne)kakav,
po(ne)koliki - stokolstotko, stosta, stokoji, stociji;
stokakav, stokoliki - kojeko/kojetko, kojesta,
kojekoji, kojeciji; kojekakav, kojekoliki kogod/ tkogod, stogod, stagod, stokoji, stociji;
stokakav, stokoliki
niko/nitko, nista, nikoji, niciji, nikakav, nikoliki

Tabela 3. 4.1.1 Leksicki relevantne odlike zamenica

184

Srpsko hrvatska fleksija

Oblici ispred kose crte koriste se u bosnjackom i srpskom

standardu, oni iza crte u hrvatskom.

sintaksickim funkcijama zamenice se dele u sledece dve

grupe:

Kategorija

Opis

Leksicka kategorija

imenicke

licne, licna povratna, kol tko,

stalSto i njihove izvedenice

sintaksicke
funkcije tipicne za
1men1ce
obavljaju sintaksicke
funkcije tipicne za
prideve

pridevske

sve druge zamenice

fleksijskim osobinama izdvajaju se tri grupe zamenica:

Kategorija

Opis

Licne i licna povratna

Osobit obrazac promene i postojanje

enklitickih oblika
Nepostojanje paradigme roda i

Ko/tko, stalsto i
njihove izvedenice
Sve druge zamenice

Paradigme roda,

i padeza

3.7.2 Licne zamenice i povratna licna

zamenica
Ove zamenice tvore sledeCi sistem:

l'

2'

3'
Ref l' Ref 2'
f

ona ono
se
se
se
On1 one ona
se

Ref3'

Sg S-Cr
l S-Cr

tl
Vl

se
se

2.7.2.1 Licne zamenice i povratna licna zamenica

185

Osnovi morfologije

Licne zamenice i povratna licna zamenica slede ovaj fleksijski

obrazac:
[

Sg
l'

ti

tebe,
te

nJega,
ga

tebi,
[1

[,

Ref

3'

l'

3'

V1

0-

as

vas

njih,
ih

sebe
se

sebi

vama,

1,

SI

vam

nJega,
ga

vas

sebe
se

as

te

njih,
ih

ti

[-

njim(e)

so-

V1
vama

()

tebi

vama

njima

()

sebi

Tabela 2.7.2.2 Fleksija licnih zamenica i povratne licne zamenice

Puni oblici zamenica dati su u gornjem, enkliticki u

donjem delu polja u gornjoj tabeli_Puni oblik obavezan :
.

nakon predloga ( primer: od tebe , ne *od te),

pocetku recenice ( primer: vidim. ne :;- vidim.)
. iza proklitike ( primer: 1 tebe traze. ne :'--/ te traze).
.

Upotreba kratkih oblika vokal u pozicijama namenjenim punim oblicima ogranicena uzak domen upotrebe u
narodnim pesmama, npr. te sam se zaljubio.
U svim drugim slucajevima moguca su oblika. Kratki
oblik neutralan : Vidim te. puni oblik koristi se za kontrastiranje i druge oblike naglasavanja: Vidim tebe n nu.
186

Srpskohrvatska fleksij a

3.7.3 Prisvojne zamenice i povratna prisvojna

zamenica
Prisvojne zamenice povezane su leksicki s licnim

ovaj

1:

11

pos

21

pos

31

pos

Sg

ti

tvoj

pos

pos

ona nJen,

gov

31
ono

gov

nas

vas

nJ1hov

one

nJ1hov

ona

1-

hov

Tabela 2.7.3.1 Prisvojne zamenice i povratna prisvojna zamenica

Dva oblika trecem licu jednine zenskog roda slobodna

su vt.
Prisvojni ekvivalent licne povratne zamenice se svoj.
Koristi se za svaku osobu kada vrsilac radnje jednak posedniku.
Fleksija ovih zamenica sledi podrazumevani pridevski
obrazac. Specificno jedino postojanje punih i kontrahovanih oblika. Na primer, genitiv jednine muskog roda zamenice
mojega ili moga. Kontrakcija se javlja slucaju sekvence
--, gde zavrsni konsonant osnove, prvi vokal nastavka.
Kontrakcija se javlja kod zamenica , tvoj , isvo . Fleksijske
paradigme imaju sledeCi obrazac:

187

Osnovi morfologije
.

Zamenice

tvoj, svoj
ednina

Nom.
n.

Dat
.

Voc.
/n.

Loc.

masc.
{mo,tvo,svo}j
{mo,tvo,svo1Gelg{a).
{mo,tvo,svo }()m({ ,})
{mo,tvo,svo}j 1
{mo,tvo,svo }-Ge)g(a)
{mo,tvo,svo }
{mo,tvo,svo }m
{mo,tvo,svo} Ge)xn.({u,e})

(Dat. = Loc.)
neut.
_Jmo,tvo,svo}j
{mo,tvo,svo }Ge)g(a)
. {mo,tvo,svo })m({ ,})
{mo,tvo,svo}je

{mo,tvo,svo }
{mo,tvo,svo }
{mo,tvo,svo}ju

{mo,tvo,svo }
{mo,tvo,svo }
{mo,tvo,svo })m({,})

{mo,tvo,svo}ja
{mo,tvo,svo}jom
{mo,tvo,svo }

Nom.
en.

Dat.
.

Voc.

masc
{mo,tvo,svo }
{mo,tvo,svo }jih
{mo,tvo,svo }
{mo,tvo,svo }
{mo,tvo,svo}ji

ln.

{mo,tvo,SVQ }jim

Loc.

{mo,tvo,svo }
l

(Dat. =Ins. = Loc.)

neut.

{mo,tvo,svo }

{mo,tvo,svo }jih
{mo,tvo,svo }m
{mo,tvo,svo }
{mo,tvo,svo }
{mo,tvo,svo }jim
{mo,tvo,Svo }

fem.
{mo,tvo,svo }

fem.
{mo,tvo,svo }
{mo,tvo,svo }jih
{mo,tvo,svo }jim
{mo,tvo,svo }
{mo,tvo,svo }
{mo,tvo,svo }jim
{mo,tvo,svo}jim

2.7.3.2 Fleksija prisvojnih zamenica i povratne prisvojne

zam1

1. zivo : nezivo
Vidim svog psa.
Vidim svoj stol.
.

njegov, njen/njezin, njihov, nas, vas

zamenice slede podrazumevani pridevski obrazac

bez ikakvih osobenosti.

188

Srpskohrvatska fleksija
.7.4

Pokazne zamenice

Tri osnovne pokazne zamenice odreduju prostor ucesnika u govornom procesu.

ovaj entitete u sferi govornika,

taj entitete u sferi slusaoca i koje se
kazuje,
n entitete izvan sfere govornika i slusaoca.

Van prototipske govorne situacije, ovaj se koristi za blisko upuCivanje, taj za nesto dalje, n za najdalje. Medutim,
ova pravila ne slede se rigorozno mnogi govornici koriste
taj i ovaj naizmenicno u istim situacijama.
Druge pokazne zamenice izvedene su od ove tri osnovne:
ovaj
taj

ovakav
takav
onakav

ovoliki
toliki
onoliki

ovolicacni
tolicacni
onolicacni

ovolikacki
tolikacki
onolikacki

Tabela 2.7.4.1 Pokazne zamenice

Qve izvedene zamenice u nekim pristupima tretiraju se

kao zamenicki pridevi.
Izvedene pokazne zamenice slede pridevski fleksijski
obrazac.

189

Osnovi morfologije

3.7.5 Upitno-odnosne zamenice i njihove

izvedenice
Upitno-odnosne zamenice ko (srpski i bosnjacki)l tko
(hrvatski) i sta (srpski i bosnjacki)lSto (hrvatski) lm oso fleksijski obrazac:
Nom

ko/tko

stalsto 1

n.

kog(a)
kom({e,u})
kog(a)

()

Dat.

Voc
lns.

Loc

ceg(a)
stalsto 1

kim(e)
kom(e)

cim(e)

()

2.7.5.1 Zamenice ko/tko i stalsto

1 U odnosnoj funkciji sto se koristi u svim etnickim varijantama.

Zamenice koji, ciji, koliki slede podrazumevani pridevski obrazac, zamenica kakav pridevski obrazac nepostojanog
.

Sve zamenice izvedene od upitno-odnosnih slede ovaj

obrazac: svakol svatko, svakog(a). .. Ima, medutim, odredenih
posebnosti:
.

Izvedenice m dvostruke etnicke oblike kao:

stalSto - gdjesta, ista, svasta, stosta, kojesta imaju oblik
sta,a (po}nesto oblik sto,
. Zamenice itkol iko, ista, ikakav, iciji, ikoliki i
nikol nitko, nista, nikakav, niciji, nikoliki kad se
koriste sa predlogom, m predlog izmedu prefiksa
i osnovnog dela zamenice, npr.
190

Srpskohrvatska fleksija

iko/itko ,i za koga
(: :~zbog nicega)

(: :~za

ikoga); nista ,ni zbog cega

Osobenost navedena u tacki odrzava se u standardnom

jeziku, dok u razgovornim oblicima cesto dolazi do odstupa.

2. Zamenice sa sufiksom -god: kogod/tkogod i stgdt

god pisu se sa sufiksom odvojenim od osnovnog dela zameni ( primer: G. koga god , D. kome god , itd.) u svim padezi osim nominativa kogod/tkogod, stagod, i akuzativa (samo
za zamenicu Stgdtgd).

191

Osnovi morfologije

3.8 Fleksija brojeva

3.8.1 Gramaticki relevantna leksicka obelezja
gramaticki relevantnim leksickim obelezjima moze
se izdvojiti sledeCih sedam kategorija brojeva:

Kate?,O?"ija
brojevi
redni brojevi
zbirni brojevi
brojni pridevi
brojne imenice, opste
brojne imenice, priblizne
brojne imenice, razlomacke

~avni

2.8.1 Kategorije

Primeri
dva, tri
drugi, treci
dvoje, troje
dvoji, troji
dvojica, trojica
dvadesetak, tridesetak
polovina, trecina

Prve tri navedene kategorije brojevi su i leksicki i morfoloski. Poslednje cetiri kategorije leksicki su brojevi, morfoloski imenice.

3.8.2 Distribucija kategorija

Distribucija ovih elemenata odredena tipom sintagme,

pre svega m glavom:

ako glava oznacava grupu mesanog pola ili mlada bica, onda
se koriste zbirni brojevi,
ukoliko glava oznacava grupu muskaraca, pribliznu vrednost
ili razlomak, onda se koriste brojne imenice,
ukoliko glava oznacava entitet koji uvek u paru ili mnozini, onda se koriste brojni pridevi,
192

Srpskohrvatska tleksija

u ostalim slucajevima, treba koristiti redne brojeve.

mesan !
mlado

U1az-

>

grupa muskaraca,
priblizna

zbirni broj

brojna imenica

dvoje
prijatelja

dvojica prijatelja,
dvadesetak
prijatelja, jedna
petina

upareni
mnoZinski
ent1tetl
brojni pridev

ostali
slucajevi

dvoje skija

dvije
prijateljice

glavni broj

3.8.2.1 Izvodenje kategorija brojeva

Uz neke izuzetke sve kategorije brojeva predvidivo se izvode od osnovnih glavnih brojeva (nepredvidiva izvodenja da se kurzivom):
osnovni redni =
glavni
glavni + i

1
2
3
4
5
6
7
8
9

jedan
dva
t

cetiri
pet
sest

sedam
osam
devet

prvi
drugi
treci
cetvrti
peti
v

sestl
sedmi
osml
deveti

naestice
redni
brojevi
=glavni+i
= osnovni
+ naest
11 jedanaest
jedanaesti
12
13
14
15
16
17
18
19

dvanaest

dvanaesti
tnst
trinaesti
v

cetrnaest
cetrnaestl
petnaest
petnaesti
sesnaest
sesnaesti
sedamnaest sedamnaesti
osamnaest osamnaeSt1
devetnaest devetnaesti

10
20
30
40
50
60
70
80
90

193

Osnovi morfologije
desetice =
osnovni + deset
deset
dvadeset
trideset
cetrdeset
pedeset
sezdeset
sedamdeset
osamdeset
devedeset

10
20
30
40
50
60
70
80
90

redni

deseti
dvadeseti
trideseti
cetrdeseti
pedeseti
sezdeseti
sedamdeseti
oseamdeseti
devedeseti

3.8.2.2 Izvodenje rednih

osnovni glavni
1 jedan
2 dva
3 t
4 cetiri

5
6
7
8
9

pet
sest
sedam
osam
devet

194

100
200
300
400
500
600
700
800
900

= glavni + i

za stotice

stotica = osnovni
+ sto
sto
dvG)esto
tristo
cetiristo
petsto
seststo
sedamsto
osamsto
devetsto

redni
= glavni+ ti
stoti
dvQ)estoti
tristoti
cetiristoti
petstoti
v

seststotl
sedamstoti
osamstoti
devetstoti

Srpskohrvatska tleksija

3.8.2.3 Izvodenje rednih brojeva za hiljadu i vise

2000
3000

glavni
,
tlsuca
dvije tisuce
t tlsuce

redni
tisuci(ti)
dvijetisuCi{ti)
tritisuci(ti)

glavni
hiljada
dvije hiljade
tri hiljade

redni
hiljaditi
dv(ij)ehiljaditi
trihiljaditi

mli

milioniti
milijarditi

mml

miljarda

ijuniti
miljarditi

milijarda

3.8.2.2 Izvodenje drugih kategorija brojeva

osnovni
glavni

1 jedan
2 dva
3 tri
4 cetiri
5 pet
6 sest
7 sedam
8 osam
9 devet
10 deset
11 jedanaest

dvoje
troje
cetvorol ero
petoro/ero
sestorol ero

brojni
pridev
= glavni +
ori/eri1
dvoji
troji
leri
petori/eri
sestoril eri

sedmorol
osmoro/ero

sedmoril
osmori/eri

devetorol ero
desetorol ero
jedanaestoro

lero

zbirni
= glavni +
oro/ero 1
-

opsta brojna
m

= glavni +
orical erica 1

razlomak
= glavni +
ina/inka 2

devetoril
desetoril eri
jedanaestori

dvojica
trojica
cetvorical erica
petorical erica
sestorical
sedmorical
osmorical erica
devetorical erica
desetorical erica
jedanaestorica

polovina/inka
treCina/inka
cetvrrina/inka
petinalinka
sestinalinka
sedmina/inka
osmina/inka
devetina/inka
desetina/inka
jedanaestina
l inka

...
1 -ero,

-eri koristi se bosnjackom i hrvatskom, srpskom

samo -oro, -ori, oblik -erica koristi se samo bosnjackom
2 -ina se koristi za matematicke razlomke, kao: dvije treCine,
-inka za delove sekunde, primer jedna desetinka.

195

Osnovi

3.8.2.5 Izvodenje pribIiznih brojnih

10rflgi

Priblizne brojne imenice izvode se od sledeCih brojeva:

glavni

rir

10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
30
40
50
60
70
80
90
100

deset
jedanaest
dvanaest

desetak
jedanaestak
dvanaestak
trinaestak
cetrnaestak
petnaestak
sesnaestak
sedamnaestak
osamnaestak
devetnaestak
dvadesetak
tridesetak
cetrdesetak
pedesetak
sezdesetak
sedamdesetak
osamdesetak
devedesetak
stotinjak

tst

cetrnaest
petnaest
sesnaest
sedamnaest
osamnaest
devetnaest
dvadeset
trideset
cetrdeset
pedeset
sezdeset
sedamdeset
osamdeset
devedeset
sto

Kategorije brojeva bice sada razmotrene jedna za drugom.

3.8.2 Glavni

Uz ranije pomenute glavne brojeve postoje i: nula/ nisti,h iljada/ tisuca , milion/ milijun , milijarda/miljarda , zapra-

196

Srpskohrvatska fleksija

imenice; koje slede podrazumevani muski (milion/milijun)

ili zenski obrazac (sve druge).
Slozeni brojevi tvore se m sledeCih pravila.
.

Imenice hiljada/tisuca , milion/milijun , milijarda/miljarda kao prvi deo slozenog broja koriste se u obliku
akuzativa: hiljadu/tisucu, milion/milijun, milijardu/miljardu, primer: hiljadu dvjesto sezdeset jedan.
. fakultativno i moze se umetati izmedu poslednjeg i pretposlednjeg dela slozenog broja, primer: pedeset i jedan
ili pedeset jedan.
. Poredak elemenata u slozenom broju : ... stotice, deseti, jedinice ili ... stotice, naestice; primer sto dvadeset

jedan , sto jedanaest .

d. Samo poslednji deo broja podleze fleksiji i odreduje sintagmatske odnose, primer: jedan cov(j)ek , dvadeset

dan cov(;)ek

dnom cov(j)eku ,dv adeset jednom cov(j)eku.

Kod glavnih brojeva javljaju se

cetiri fleksijska obrasca:

broj jedan (i svi slozeni brojevi koji izgovoru zavrsava jedan),

. broj dva (i svi slozeni brojevi koji izgovoru zavrsavaju
dva),
. brojevi tri i cetiri (i svi brojevi koji u izgovoru zavrsava tri ili cetiri),
d. svi drugi glavni brojevi.
Glavni broj jedan sledi podrazumevanu pridevsku paradigmu u svim vrednostima paradigmi roda, broja i padeZa.
Glavni broj dva ima sledeci fleksijski obrazac sa redukom paradigmom roda:

197

Osnovi morfologije

NAV
G

DIL

masc. .&
neut.
dva
dvajudvi
dvama

/m.
dv(ij)
,

dveju
dvG)ema

Glavni brojevi tri i cetiri imaju sledeCi fleksijski obrazac:

NA
V
G
DIL

svi rodovi
tri, cetiri

triju, cetiriju
trima, cetirima

U kontekstu iza predloga, fleksijski oblici dva, tri, i cetiri mogu se zameniti nominativom, tako onda: sa dv(j)ema zenm ili sa dvije zene. U manje formalnom saobracanju prefe.
. .
r se nmtlV.
Brojevi izazivaju odredene osobenosti u sintaksickim
strukturama, ali to nije predmet prirucnika morfologije.

3.8.3 Redni brojevi

Ovi brojevi slede podrazumevani pridevski obrazac odredenog vida, dakle, prvi,prva,prvo menja se kao srpski,srp-

ska,srpsko.

198

Srpskohrvatska ksi

3.8.4 Zbirni brojevi

Zbirni brojevi dvoje , troje ,
f1eksijski obrazac:

/obadvoje slede

NAV
G
DIL

Zbirni brojevi cetvorolero i visi menjaju se ovako.

NAV
G
DIL

cetvoro, cetvero
cetvorga, cetverga
cetvorim(a), cetverim(a)

i u slucaju glavnih , iza predloga moze se koristiti f1eksijski oblik ili nominativi, n. 5 cetvori ljudia
ili 5 cetvoro ljudi. 1 ovde se nominativ preferira u neformalnoj
komunikaciji.

3.8.5

- opste, pribIizne,

zlmk

Opste i priblizne imenice slede podrazumevani obrazac

imenica zenskog roda, se petorica mn kao curica. Priblizne imenice slede obrazac muskog roda s nepostojanim ,
se dvadesetak mn kao produzetak. Priblizne imenice mogu
se koristiti i u kombinacijama tipa desetak pitanja i tu funkcionisu kao nepromenjivi brojevi, n menjajuCi se, za razliku od
promenjive upotrebe tipa Moroni se oduzuju crkvi placanje
desetka.

199

Osnovi morfologije

3.9 Fleksija priloga

Prilozi spadaju u sledece leksicke kategorije:
.

mesni (. tamo ,gor , itd.)

. vremenski (. danas ,sut ra ,t ada , itd.),
. uzrocni (. zato , itd.),
d. rezultativni (. uzalud, itd.),
. modalni (. vesto ,brzo ,itd.)
f.kvantitati vni (. mnogo , itd.).
Samo modalni i kvantitativni prilozi imaju komparaciju.

i kod prideva, samo merljivi prilozi ucestvuju u

komparaciji. Njihov oblik jednak srednjem rodu jednine
prideva:

Pridev:
Prilog:

Apsolutiv
masc.
brz

Apsolutiv
neut.
brzo
brzo
Apsolutiv

Komparativ
neut.
brze
brze
Komparativ

Superlativ
neut.
najbrze
najbrze
Superlativ

npr.:
brzo resenje
resiti brzo
brze resenje
resiti brze

Adj Nom.Sg.neut, abs.-Imenica

Glagol-Adv, abs
Adj Nom.Sg.neut, comp.-Noun
Glagol-Adv,

Izuzetak su prilozi -ki i 1'i Ciji

solutivu muskog roda prideva.

200

apsolutiv jednak

Srpskohrvatska fleksija

Pridev:
Prilog:

Apsolutiv
muski
mrtvacki
mrtvacki

Apsolutiv
srednji
mrtvacko
Apsolutiv

Komparativ
srednji
mrtvackije
mrtvackije
Komparativ

Superlativ
srednji
najmrtvackije
najmrtvackije
Superlativ

Sva pravila kopmaracije obradena kod prideva vaze i za

priloge uz dodatak da mnogo ipu imaju isti komparativ vise
i superlativ najvise, tu su i iao, ialije, najialije i dockan, doc-

nije, najdocnije.

prvobitni
izvedeni

slozeni

poreklu izdvajamo sledece vrste priloga.

sada

imenicki
pridevski
zamenicki
brojevi
glagolski
priloski
predlosko-imenicki
predlosko-priloski
predlosko-zamenicki
prilosko-priloski

nu

-
- brz
naiki - n;
dvaput - dva
cutke - cutati
natrag - natraske
uvece - & vece
dosad - do & sad
potom - & to
tamo-vamo

Razgranicenje izmedu sintagme i predloga eluzivna i u

mnogim slucajevima govornici se ne slazu oko toga da li
sintagma srasla u predlog ili ne, npr. proljece ili naproljece.

201

Osnovi morfologije

3.1 Fleksija 9190l

3.10.1 Gmtiki relevantne lksik odlike

Sledece dve leksicke odlike glagola imaju uticaj

sijske obrasce:
.
.

flek-

vid,
valencija.
3.10.1.1 Vid

VeCina glagola stupa u vidske parove, npr:

Vid
nesvrseni
svrseni

Primer
citati
procitati

Znacenje
biti procesu citanja
zavrsiti proces citanja

Uz glagole koji stupaju u vidske parove, postoje i dvovidski glagoli, primer, telefonirati,de finisati, itd.
U vidskim parovima postoje takve situacije gde izvrsenost radnje jedina razlika (npr. u primeru gore), postoje i takvi parovi, gde postoje dodatne semanticke razlike, time i
vise clanova u vidskom odnosu, imamo posla sa vidskim
gnezdima ne parovima. ako nesvrseni glagol iCi ima svrsene ekvivalente: poCi ,do ci , i ,iz aCi , itd.
Dakle, vidu razlikujemo sledece kategorije:

Spisak cistih aspekatskih parova daje se u dodatku 5.8.

202

Srpskohrvatska ksi

N esvrseni glagoli :
drativni (tj., trajni) proces: citati ,spavat i
iterativni (tj., repetativni) proces: skakati , Cinjati

Glagoli koji

repetativne procese

pravilu

~ viseznacni jer i trajni proces. Tako, primer,

skakati moze znaCiti 'biti u procesu skakanja' ili 'stupati u

proces skakanja s vremena vreme'.
Svrseni glagoli mogu upuCivati :
obavljen proces: procitati ,popit i
obavljenu pocetnu fazu procesa: poci ,z) evati
obavljenu zavrsnu fazu procesa: dop(j)evati ,doCit ati , itd.
edan

nesvrseni glagol moze imati sva tri ova svrsena

parnjaka, primer:
p(j)l?Vati :

otp(j)l?Vati
zap(j)evati
d)l?Vti

VeCina nesvrsenih glagola ima ipak jedan svrseni ekvivalent.

Razlika izmedu svrsenih i nesvrsenih glagola zasniva se
razlicitom naglasavanju razliCitih segmenata procesa. Ako
uzmemo primere glagola ci i laziti oni u recenicama Marko
S kc i Marko lazio kc privode sledece mentalne slike.

203

Osnovi morfologije

-11/\

-11/\

-11/\

>
l

2.10.1.1: Mentalna slika nesvrsenog glagola ulaziti

-11 Marko
/\
D
- >

204

House
Vremenski i

Srpskohrvatska tleksija

Svrseni glagol istice samo zavrsnu fazu procesa:

-11/\

-! 1/\

-111\
------

()

-11-

I____

/\
._-----------------

>
l

2.10.12: Mentalna slika svrsenog glagola

Kako se vidi, istaknuta zavrsna faza procesa, dok su

drugi elementi podrazumevani, ali neizraziti.
S druge strane, nesvrseni glagoli imaju sire polje naglasa, proces u celini ili njegovo ponavljanje_

-11/\

-111\

---

-11~

w! 1..

'-----

t ->
2.10.1.3: Mentalna slika trajnih nesvrsenih glagola

205

Osnovi morfologije

Iterativna varijanta podrazumeva ponavljanje procesa:

-11-

11-

/\

/\

-11-

-11-

/\

/\

-11/\

116-----1

1-1:-

!;\

I
;

........ __ ....

->

/\

iO

0=
t

i
,I!'1
!

! '\ !

[ . ~._j

->

Tabela 2.10.1.1: Mentalna slika iterativnih glagola

VeCina vidskih parnjaka medusobno izvodiva, svrseni

se izvodi od nesvrsenog ili obrnuto.
Izvodenje aspekatskih pravila samo delimicno predvidiv tvorbeni postupak. avljaju se sledeCi naCini perfektizacije
i imperfektizacije:
prefiksacija, primer: crtati :n crtati
sufiksacija, npr., dati : davati ,
fonemske alternacije, npr., dovesti dovoziti,
akcenatske alternacije, npr., pogledati : gledati ,
supletivna osnova, npr., naci :nalazit i.
Prefiksacija i sufiksacija najcesCi su naCini tvorenja vidskih parnjaka. Svrseni glagoli izvode se od nesvrsenih prefik206

Srpskohrvatska t1eksij

sacijom (kao u crtati " nacrtati) ili sufiksom -n kao u kucnuti

: kucati. Nesvrseni glagoli izvode se od svrsenih sufiksacijom
(kao u dati " davati).
Vid utice f1eksiju i sintaksu. Neki morfoloski oblici,
npr. glagolski prilog sadasnji, gerund i imperfekt, postoje sa kod nesvrsenih glagola. edan od dva negirana oblika imperativa koristi samo nesvrsene glagole. Drugi oblici, npr.
aorist, nalaze se samo kod svrsenih oblika.
Slicno tome vid utice sintaksu, npr. u smislu da odredeni tipovi recenica ili recenicnih konstrukcija zahtevaju svrsene ili nesvrsene glagole. ako se onda moze koristiti: Kad
procitam knjigu, vraticu ti ., ali ne: ' procitam knjigu uprav o sada.
3.10.1.2 Valencija

Valencija glagola odreduje broj obaveznih glagolskih argumenata. Postoje avalentni glagoli (bez obaveznih argumenata), monovalentni glagoli Gedan argumenat), dvovalentni glagoli (dva argumenta), te trovalentni glagoli (tri argumenta).
Kategorija
avalentni
monovalentni
bivalentni
trivalentni

nn

bez argumeata, neprelazan

samo subjekat, neprelazan
subjekt i objekat, prelazan
subjekat i dva objekta,
dvoprelazan

Primer
kisiti
spavati
uhvatiti
. .
posvetlt1

Kod avalentnih glagola paradigma ogranicena iskljucivo trece lice jednine kao bezlicni oblik, npr. . ali ne
kisim ili Oni kise.
ednovalentni i avalentni glagoli nemaju glagolski pridev
trpni: spavam. ali '} sam spavan.
207

Osnovi morfologije

Mada imenice, pridevi, uzvici, itd. imaju svoje obrasce za

argumente, npr., apoteoza + genitivl dativ ,porinuce + genitiv
,un + genitiv , krcat + instrumentall genitiv , evo + genitiv
itd. to nije njihovo sistemsko obelezje i obuhvata samo manji
deo clanova klase. Vredi zapamtiti da u izvodenju glagolskih
imenica akuzativni argument glagola postaje genitiv uz imeni, npr., porinuti brod (.) : porinuce broda (Gen.).
m prelaznosti povezan s valencijom. Svi prelazni
glagoli (sto obuhvata i dvoprelazne) uzimaju direktni objekat.
Ti su glagoli jedinstveni tome sto, za razliku od neprelaznih, imaju glagolski pridev trpni.
Glagoli se razlikuju i u konfiguraciji svojih argumenata
(tj. njihovom redosledu), ali i to sintaksicki fenomen.

208

Srpskohrvatska fleksija

3.10.2 Glagolske paradigme

nn

predikacija
infinitiv
prilog

vreme

broj

lice

rod

dei
1

prosli,
sadasnji

gerund

jednina,
mnozi

14

pridev

radni,
trpni

jednina,

muski,
zenski,
srednji

aktiv,
paslv

jednina,

mn

drugo,
trece

jednina,
mnozi-

drugo,

trece

mnozi

indikativ

indikativ

kondi
cional

predikativ

predikativ

aorist,
lmperfekt,
prezent,
futur,
perfekt,
pluskvamperfekt,
relativni
futur
prosli,
sadasnji

lm-

rativ

aktiv,
paslv

aktiv,
paS1v

jednina,
mnozi

drugo,
trece

aktiv,
paS1v

jednina,

m-

drugo,
trece

jednina,

optativ

mnozi

12

48

muski,
zenski,
srednji

144

muski,
zenski,
srednji

72

10

muski,
zenski,
srednji

L
l

309

3_10.2: Glagolske paradigme

Ovih 309 oblika javlja se kod dvovidskih prelaznih glagola. Drugi glagoli imaju mn razgranatu paradigmu.

209

Osnovi morfologije

Glagolski oblici mogu biti prosti (takvi koji se sastoje od

jednog oblika, npr. radim) ili slozeni (dva ili vise oblika, kao u
sam radio) .
VeCina glagola kad se pojavljuje tekstu ima potvrdrie,
upitne, odricne, te odricno-upitne oblike, ovo stvar sintaksickih pomeranja morfologije, ovde biti pretresano.
2.1 0.3 Vremena,

i bezlicni

Glagolska paradigma obuhvata sledece vrednosti:

Vremena: proslo, pretproslo, imperfekt, aorist, buduce, relativno buduce

Nacini: kondicional, imperativ, optativ
Bezlicni oblici (tj., oblici gde lice nije obelezeno): infinitiv, gernd, glagolski prilog proSli, glagolski prilog sadasnji, glagolski pridev radni, glagolski pridev trpni.
Ovi

oblici biti pretresani navedenom redosledu.

3.10.3.1 Preliminarna odredenja glagolske

fl eksije

Savremene srpskohrvatske gramatike izdvajaju infinitiv(infinitiv, od koga se odbije nastavak -ti/-Ci) i prezentsku
osnovu (trece lice mnozine prezenta, od koga se odbije nastavak -el-ul-[vokal}ju). Glagolska fleksija opisuje se onda dodavanjem nastavaka prezentsku ili infinitivnu osnovu.
Ovde smo svoji li drgaciji pristup. Izdvaja se samo jed osnova - infintiv od koga se odbije -ti/-ci i prethodni vokal ako ga ima. prethodni vokal marker paradigme. U
u

210

Srpskohrvatska tleksija

nekim nekanonskim paradigmama, koje biti opisane u

stavku teksta, uzima se i sekvenca fonema ispred tog vokala.
tri glagola ilustruju izdvajanja osnove, markera paradigme i nastavka.
g!ago!

osnova

raditi
udarati
rasti

rad
udar
ras

marker
paradi?,me
i

nastavak

ti
tl
ti

Tabela 2.10.3.1.1 Morfoloska segmentacija glagola

paradigmatskom markeru svi glagoli spadaju u pet
grupa podrazumevanih fleksijskih obrazaca.

Infinitiv Podrazumevani Podrazumevani Primer

prezent
pasiv
1! Sg
! !

pricati, pricam, oni

isprican
,
ie!eti, i e!im, oni ie!e

i
zaie!jen
,
nositi, nosim, oni nose

i
i
nSen
U

kucnuti, kucnem, oni

kucnu kucnut
pasti, pasem, oni pasu
pasen

Tabela 2.10.3.1.2 Glagolske paradigme

Paradigmatski marker poprima razliCite vrednosti u infintivu, prezentu i pasivu.

Podrazumevani fleksijski obrasci obuhvataju gotovo tri
~etvrtine svih srpskohrvatskih glagola. Vecina izuzetaka (211

Osnovi morfologije

kih 75% svih izuzetacnih glagola) javlja se u prvom obrascu

(a- obrazac)_ U mnogim su slucajevima izuzetacni obrasci predvidivi_ ako, ako zapamtimo da glagoli -ovati i - isati
pravilu bivaju izuzetacni, to pokriva oko jedne trecine izuzetaka od a-obrasca. izuzetacnih obrazaca ima razliCite
vrednosti paradigmatskog markera i . alternacije. Takvih
17% svih glagola. Manji broj glagola ima razlicite vrednosti
markera uz neizuzetacne alternacije (6% svih glagola) ili specificne alternacije uz podrazumevane vrednosti paradigmatskog
markera (3% svih glagola).
Vrednosti fleksijskih paradigmi bice pretresane u nastavku teksta (deo 2.10.4).
Srpskohrvatska glagolska fleksija obuhvata sledece obrasce:
Infinitiv
Vremena Prezent
SadaSnji
NaCini
kondiciona1
Prilozi i Prilog
sadasnji
pridevi
G erund

Perfekt
1uskvam perfekt
Prosli
Imperativ
kondiciona1
Prilog
Pridev radni
j)_rosli

Vremena Imperfekt Futur Relativni

Futur
Nacini
Prilozi i
pridevi

212

Srpskohrvatska fleksija

3.10.3.2Infinitiv
Infinitiv kanonski oblik glagola. Ogromna srpskohrvatskih glagola m nastavak -ti (npr. raditi), samo m
la grupa m -Ci (npr. iCi) .
Osnovna karakteristika infinitiva odsustvo glagolskih
paradigmi. Infintiv se koristi i samostalno i za tvorbu slozenih
glagolskih oblika.
Infinitiv se negira reccom n, npr: raditi : n raditi. Rec n pise se odvojeno od glagola. Ne postoji segmentalno
markiranje upitnog i upitno-odricnog oblika - varijacije
mogu se ostvariti upotrebom odgovarajuce intonacije.

3.1 0.3.3 Vremena

Paradigma vremena obuhvata sedam vrednosti: cetiri za
proslost, dva za buducnost i jedan za sadasnjost.
Tri vremena su primarna: perfekt, prezent i futur . Njihovo se znacenje odreduje samo u odnosu momenat govora - perfekt pre trenutka govora, futur
posle, prezent oko trenutka govora nesto sto
nepovezano sa trenutkom govora (tj. opste datosti).
aternporalno
upucivanje

prezent
trenutak govora

ternporalno upucivanje ......

l p_e_rf_e_k_t--Ll.....p_r_ez_e_n_t _ _ _....I _f_t_u_r_ _ _----'
Tabela 3.10.3.3.1 Prirnarna vrernena

213

Osnovi morfologije

Sva ostala vremena u sferi proSlosti zamenjiva su perfektom, sto Cini njihovu upotrebu ogranicenom. Pluskvamperfekt radnje istovremene ili prethodece drugim radnjama u proslosti. Aorist svrsene, imperfekt
nesvrsene prosle radnje.
Relativni futur nije zamenjiv futurom.
radnje istovremene ili prethodece drugoj radnji u buducnosti.
Njegova upotreba ogranicena zavisne recenice.
Pluskvamperfekt ima dodatnu orijentacionu tacku u
proslosti, relativni futur u buducnosti.

I Pluskvamperfekt

Pluskvamperfekt
Perfekt
(= orijentir)
trenutak
govora

proslost ------------ >

prezent

Tabela 2. 10.3.3.2 Perfekt u odnosu pluskvamperfekt

I relativni futur

relativni futur
futur
(= orijentir)

trenutak govora

prezent

futur---------- >
Tabela 3.10.3.3.3 Futur u odnosu relativni futur

3.10.3.3.1 Prezent

Prezent ima paradigme broja i lica. Izvodi se tako sto se

osnovu dodaju paradigmatski marker i nastavci. Prezent

214

Srpskohrvatska fleksija

obuhvata sest oblika. Paradigmatski marker za svaki od obrazaca navedenih u Tabeli 3.10.3.1.2. poprima sledece vrednosti.
Primeri:
pricam ,zel im ,nosim ,kucn ,pasem

Prvi

Jednina
{a,i,i, ,}

Mnozina
pric-a-m, zel-i-m,
nos-i-m, kucn-e, pas-e-m

Drugo {a,i,i, , }-s

pric-a-s, zel-i-s,
nos-i-s, kucn-e-s,
v
pas-e-s

Trece

pric-a-O, zel-i-O,
nos-i-O, kucn-e-O,
pas-e-O

{a,i,i,u,e}-O

{a,i,i,u,e}-

pric-a-mo, zel.
.

l-ffi, S-l-ffi ,

kucn-e-mo,
pas-e-mo
{a,i,i, , }-te pric-a-te, zel-ite, S-l -t,
kucn-e-te, pase-te
{,,,} - pric-aju-O, zel-, nos-e-O,

kucn-u-O, pas-

2.10.3.3.1.1 Fleksija prezenta

Izuzetacni obrasci obraduju se u nastavku ovog poglavlja.

Modaliteti (istinosne vrednosti) za prezent izvode se sledeCi
naCln:
V

Oblik

Pot7.Jrdni

lz7.Jodenje [potvrdni]

Upitni 1

[potvrdni]
dali
[potvrdni]
[potvrdni] li
li
Dali
Rarum li? Ne radim
radim?
li?

[potvrdni]

Primer

Radim.

Ne radim.

Upitni 2

Upitnoodricni

Odricni

l 2.10.3.3.1.2 Modaliteti prezenta

215

Osnovi morfologij e

Sledeci glagoli

slede podrazumevane nastavke prezenta:

G lagol biti ima ove vrednosti kao enklitika:

Dr!.

Jednina
sarn
SI

Prvo

Mnozina
smo
ste
su

Tabela 2.10.3.3.1.3 Enkliticki prezent glagola biti

dok puni oblik ima sledece vrednosti prezenta:

Jednina
jesarn
jesi
jest(e}

Prvo
Druf.o

Mnozina
jesmo
jeste
jesu

Tabela 2.10.3.3.1.4 Puni oblik glagola biti

dUSl. gJago
1 1 ttt
'"lzgJe
1 d
. ovak :
Upitni 1

Odricni
Jednina
Prvo
Druf.o

Mnozina

1sm

1sm

1S1

niste

Prvo
D ruR,o

nije

1su

..

Upitnoodricni
Mnozina
Jednina
nismo li
nisarn
li
Prvo
li
DruR,o nisi lii
nisu li

nije li

Jednina nn
da li sam smo
da li si
ste
da li
su

Upitni 2
Prvo
D rugo

Jednina
jesam li
jesi li

li

Mnozina
jesmo li
jeste li
jesu li

Tabela 2.10.3.3.1.5 Modusi glagola biti

216

Srpskohrvatska fleksija
napomenuti da su svi oblici koji se koriste u odricnim, upitnim i upitno-odricnim oblicima naglaseni, cak i
oblik , podudaranje sa nenaglasenim u pisanju sasvim slucajno.
Glagoli ht(j)eti i moCi imaju razlicito prvo lice jednine
prezenta.

Drugo

Jednina

Mnozina

hocu
hoces
hoce

hocemo
hocete
hoce

Drugo

Jednina

Mnozina

mogu
v v
mozes
moze

mozemo
v
mozete
mogu

2.10.3 .3.1.6 Prezent glagola ht}ti i m

Druga osobenost glagola ht(j)eti sastavljeno pisanje negacije

Odricni oblik
Jednina nn
r

Dr!.

neces
I

2.10.3.3.1.7 Odricni

bl

m
I

necete
I

prezenta glagola ht}ti

OPoslednja verzija Hrvatskog pravopisa (Babic at al., 2002)

laze odvojeno pisanje negacije, tako: n n , itd., m
ova osobenost uklonjena u hrvatskom, ali i u srpskom te
bosnjackom standardu.
3.10.3.3.2

Pefekt

Perfekt se odlikuje paradigmom lica, i roda. Radi

se slozenom glagolskom obliku, gde pomocni glagol obeleZava lice i broj, glavni i rod. pomocnog glagola
217

Osnovi morfologije

uskladuje se sa brojem glavnog, tako, npr. sam[Sg] radio [Sg],

smo[Pl] radili[Pl] ali ne X- sm[Sg] radili[Pl] ni '<smo[Pl] radio[Sg]. Perfekt ima sledeCih osamnaest oblika.

Prvo
Dr!.

Trece

Jednina Mnozina
sam
smo
si
ste
su

Mnozina
Jednina
{,,l,U,
. } - 12 {a,e,i,u,O }-Ii
{a,e,i,u,O}-l
{a,e,i,u,O}-l
{a,e,i,u,O }-l {a,e,i, u, }-l

muski
zenski
srednji

Tabela 3.10.3.3.2.1 Perfekt

1 [] : [cons]ao, npr. pisao :rek

2 :io u ijekavskom, npr. video:vid io
Alternacija 1, koja javlja u perfektu i svim drugim vremenima koja koriste glagolski pridev radni (videti u nastavku
ovog poglavlja), podrazumeva da glagoli sa nultim paradigmatskim markerom ispred nastavka muskog roda -.
Pomocni glagol perfekta identican enklitickom obliku
glagola biti. Oblicima glagola biti identicni su i naglaseni oblik
perfekta, kao i njegovi modusi, primer:

sam radio.
li radio
jesam radio.

Potvrdno nenaglaseno
Upitno
Potvrdno naglaseno

esam

Naglaseni oblici tvore se dodavanjem predmetka -

nenaglasene:

Prvo
Drgo

Trece

218

Jednina
jesam
jesi
jest{e) - naglasavanju

pitanju

Mnozina
jesmo
jeste
jesu

Srpskollrvatska f1eksij a

Modusi se formiraju ovako:

Odricni

Upitni 1
Jednina

Prvo
Drugo

l s

nn

Prvo
Drugo

ls

..

niste
nlSU

l S l

Dr!,

nn

da li sam
da li si
da l

da li smo
da l ste
da li su

Upitni 2

Upitno-odricni

Prvo

Jednina

Jednina

Mnozina

Jednina

Mnozina

nisam l
nisi l
nije li

nismo l Prvo
niste li
Drul!.o

nisu li

jesam l
jesi li
li

jesmo l
jeste li
jesu li

3.10.3.3.2.2 Moclusi perfekta

3. 10.3.3.3 Pluskvamperfekt

Pluskvamperfekt ima paradigme broja, roda, i padeza.

Radi se slozenom obliku sa dva mn i jednim glavnim
glagolom. Prvi pomocni glagol obelezava lice i padez, drugi
pomocni glagol i glavni glagol obelezavaju rod i broj. Broj sve
tri komponente kao i rod drugog pomocnog glagola i glavnog
glagola moraju biti skladeni. Pluskvamperfekt ima 18 mog
Cih oblika.
Sg

Sg

Jednina

Mnozin

Prvo

sam

masc

mas

bili

Drugo

SI

ste

+ fem.

bila

{a,e,i,u,
0}_oI 2
{a,e,I,u,
}-l

su

neut.

10

neut {a,e,I,u,
O}-lo

{,, ,

,O}-li
{a,e,i,u
,O}-le
{a,e,i,u
,O}-la

Tabela 3.10.3.3.3.1 Podrazumevane paradigme pluskvamperfekta

1 [] : [cons]ao, npr. pisao:rek

219

Osnovi morfologije

2 :io u ijekavskom, npr. video:vid io

Postoji i sledeCi alternativni naCin izvodenja
pluskvamperfekta.
Sg

Pruo

'

bijasmo

Jednina
Mnozina
masc {a,e,i, , }- {a,e,i,u,O}-
0 12

Drugo bijaSe bijaste

+ fem

{a,e,i,u,O}- {a,e,i,u, O }-l

la
bijaSe

Trece

neut

{a,e,i,u,O}- {a,e,i, , }-Ia

10

3.10.3.3.3.2 Alternativni pluskvamperfekt

Ovaj oblik medutim arhaican i ogranicen biblijski i

srodne kontekste te glagol biti od koga se pluskvamperfekt ne
da izvesti prethodnim naCinom. Treba, dakle, bijah bio ne

sam bio bio.

Modusi se izvode isti naCin kao kod perfekta.
OdriCni
Jednina
Pruo ll1sam
..
Druf!.o ll1S1
Trece nije
Upitnoodricni
Jednina
nisam li
Pruo
Dru?,o nisi li
Trece
nije li

Upitni 1
Mnozina
ll1smo
Pruo
Drugo
ll1ste
ll1SU
Trece
Upitni 2
Mnozina
nismo li Pruo
niste li
Drugo
Trece
nisu li

Jednina
da li sam
da li si
da li

Mnozina
smo
ste
su

Jednina
jesam li
jesi li
li

Mnozina
jesmo li
jeste li
jesu li

Tabela 3.10.3.3.3.3 Modusi pluskvamperfekta

Modusi alternativnog oblika pluskvamperfekta izvode se

kao modusi prezenta, primer: n bijah... , da li bijah... , bi

li...

220

bijah li...

Srpskohrvatska fl eksija

3.10.3.3.4 Aorist

Aorist prosti glagolski oblik koji se izvodi samo od

svrsenih glagola. Aorist ima paradigme lica i broja. Izvodi se
dodavanjem infinitivnog oblika paradigmatskog markera i
stavaka osnovu. Obuhvata sest oblika ovom obrascu.
Primeri:

ispricah , zaieljeh ,urad ih ,kucn uh

{a,i,i,u }-
-

Drugo {a,i,i, }-
-

soh

Mnozina

Jednina
r

ispric-a-h, zaZelj-{a,i,i,u,}-smo
h, urad-i-h, kucn-uh,
O-osmo
popas-O-oh
ispric-a-O, zaZelj-, urad-i-O, kucn-u-

{a,i,i, , }-ste

O-oste

popas-O-e

Trece

{a,i,i,u }-

ispric-a-O, zaZelj-, urad-i-O, kucn-u-

{,, u }-se

O-ose

v
ls--sm ,

zazelj-e-smo,
urad-i-smo,
kucn-u-smo,
popas-O-osmo
ispric-a-ste,
zaZel j-e-ste,
urad-i-ste,
kucn-u-ste,
popas-O-oste
ispric-a-se,
zaZelj--s,

popas-O-e

urad-i-se,
kucn-u-se,
popas-O-ose

l 3.10.3.3.4.1 Aorist

221

Osnovi morfologije

Modusi aorista izvode se kao u slucaju prezenta:

Oblik

odricni

potvrdni

upitni 1

Izvodenje [potvrdni] ne
da li
[potvrdni] [potvrdni]
Uradih_

Primer

Ne
uradih.

Dali
uradih?

upitni 2

upitnoodricni
[potvrdni] ne
li
[potvrdni]
li
Uradih li? Ne uradih

1.

Tabela 2.10.3.3.4.2 Modusi aorista

3.10.3.3.5 Imperfekt

Imperfekt prosto vreme koje se izvodi samo od nesvrsenih i biaspektualnih glagola.

Prim eri:

pricah ,zelj ,radah ,pasijah

nn

Jednina
Prvi

{ } -
'{ }

{ija}-h
Drugo

Trece

{a}-se
'{ a}-se
{ija}-se
{a}-se
' {a}-se
{ija}-se

pric-a-h,
zelj-a-h, rad-a-h,
pas-ija-h
v

- -s,

zel j-a-se, rad-a-se,

pas-ija-se
."

--s,

{a}-smo
'{a}-sm o
{ija}-smo
{a}-ste
'{ a} -ste
{ija}-ste
{}-l

zel j-a-se, rad-' -ase, '{}-

pas-ija-se
{ija}-hu

Tabela 2.10.3.3.5.1 Imperfekt

222

pric-a-smo,
zelj-a-smo, rad-asmo,
pas-ija-smo
v
--st,

zel j-a-ste, rad-a-ste,

pas-ija-ste
pric-a-hu,
zelj-'-ahu, rad-'ahu,
pas-ija-hu

Srpskohrvatska

ks i

Modusi imperfekta izvode se kao kod prezenta:

potvrdni

Oblik

odricni

Izvodenje [potvrdni] ne
[potvrdni]
Primer

Nosah.

Ne nosah.

upitnoodricni
da li
[potvrdni] ne
[potvrdni] li
[potvrdni]
li
Da li
Nosah li? Ne nosah
li?
nosah?

upitni 1

upitni 2

Tabela 2.10.3.3.5.2 Modusi imperfekta

2.10.3.2.1 Futu r

Futur ima slozeni i prosti oblik. Prosti oblik plse se

drukCije srpskom s jedne, bosnjackom i hrvatskom standardu, s druge strane, ali se jednako izgovaraju.

Slozeni oblik:
Pomocni ~,laKol
Jednina
Prvo

' v
Drugo
ces

Glavni l!,lal!,ol
Mnozina

cete

infinitiv

U srpskom konstrukcije + prezent mogu se koristiti m

sto infinitiva. Broj i lice pomocnog glagola i prezenta moraju
biti uskladeni, npr.,Ja radim. ,Ti S radis. itd.

Prosti oblik
Prosti oblik izvodi se dodavanjem infinitivnog oblika paradigmatskog markera i nastavaka futura.
223

Osnovi morfologije

I Izgovor
Prvo

Jednina
{a,e,i,u,O }-

Mnozina
{a,e,i,u,O}-

Srpsko pisan '

Jednina
nn

{a,e,i,u,O}-

Drugo {a,e,i,u,O }{a,e,i,u,O}-t

ces
Trece {a,e,i,u,O {a,e,i, , } -
I Hrv. i !. pisanje
Mnozina
Jednina
{a,e,i,u,O}-t
{a,e,i,u,O} -t
{a,e,i,u,O}-t ces {a,e,i,u,O}-t cete

{a,e,i,u,O}-t

{a,e,i,u,O}-m

{a,e,i,u,O }-

{a,e,i, , }-cete

ces

{a,e,i,u,O}ce

{a,e,i, , }-

{a,e,i,u,O} -t
l

2.10.3.2.10.1 Oblici futura

Modusi se grade od slozenog oblika, ovako:

Upitni 1

Odricni
Jednina
Prvo
Drugo
Trece

Mnozina

' v
neces

necete

Upitno-odricni
Jednina
li
Prvo
Drugo neces li
Trece
li

Jednina
da li
da li ces
da li

Mnoz ina

Jednina
hocu li
hoces li
hoce li

Mnozina
hocemo li
hocete li
hoce li

cete

Upitni 2
Mnozina
li
necete li
li
l

Prvo
Drugo
Trece

Prvo
DruRo
Trece

2.10.3.2.10.2 Modusi ftura

Najnovija verzija Hrvatskog pravopisa (Babic et al. , 2002)

nalaze da se negacija pise odvojeno od pomocnog glagola, tj .,
n , n ! n n, n! kako srpskom i bosnjackom.

224

Srpskohrvatska fleksija

2.10.3.3.7 Relativni futur

Relativni futr ima paradigme lica, broja i roda. Radi se

slozenom obliku gde pomocni glagol markira lice i broj,
glavni rod i broj. Broj pomocnog glagola uskladuje se sa brom glavnog. Relativni futr ima sledeCih 18 oblika.

Jednina Mnozina
Prvo
budem budemo
Druf!.o budes budete
+

bude
budu

muski
zenski
srednji

Jednina
{a,e,i,u,0}-o1 2
{,,, u,O }-la
{a,e,i,u,O}-l

Mnozina
{a,e,i,u,O}-li
{a,e,i,u,O}_-l
{a,e,i,u,O}-l

Tabela 2.10.3.3.7.1 Relativni futur

1 [ : [cons ], npr. pisao :rek

2 :io u ekavskom, npr. video :vid io

Odricni oblik izvodi se kao kod prezenta. N postoje
upitni i upitno-odricni oblik relativnog futura. sto se izvodi onako kako se ta dva modusa izvode kod drugih glagola
znaCi kondicional i odricni kondicional (dakle, nacin,
vreme)
Ob!ik

Potvrdni

Izvodenje [potvrdni]
Primer

budem
radio

Odricni
ne
[potvrdni]
ne budem
radio

Konditional Odricni
konditional
[potvrdni] ne [potvrdni] li
li
budem li
ne budem li radio
radio

Tabela 2.10.3 .3.7.2 Modusi relativnog futura

225

Osnovi morfologije

3.10.3.4 Nacini
2.10.3.4.1 Kondicional sadasnji

Kondicional ima paradigme lica, i roda. Radi se

slozenom n aCinskom obliku, gde pomocni glagol obelezava
i , glavni rod i . glavnog i pomocnog glagola
usklactuju se. Kondicional sadasnji ima 18 razliCitih oblika.
Jednina Mnozina
bismo
Prvo bih
biste
D ruR,o
+

Trece

muski
zenski
srednji

nn
Jednina
{a,e,i,u,O}- 12 {a,e,i,u,O}-li
{a, e,i,u,O}-l {a, e,i,u ,O}-l
{a,e,i,u,O}-l {a,e,i, , }-la

T abela 2.10.3.4 .1.1 Kondicional sadaSnji

1 [cons]o : [cons]ao, . pisao:rek

2 :io u ij ekavskom, . video :vid io

Modusi se izvode operacijama mm glagolu kao u

prezentu.
Oblik

Potvrdni

Odricni

Izvodenje [potvrdni] ne
[potvrdni]
Prier

bih radio

ne bih
radio

UpitniodriCni
da li
[potvrdni] ne
[potvrdni] li
[potvrdni]
li
da li bih
li
ne bih li
radio?
radio?
radio?
Upitni 1

Upitni 2

T abela 2.10.3.4.1.2 Modusi kondicionala sadasnj eg

226

Srpskohrvatska fleksija

2.10.3.4.2 Kondicional prosli

Kondicional prosli ima paradigme lica, broja i roda. Radi

se slozenom nacinskom obliku, gde prvi pomocni glagol
obelezava lice i broj, drugi pomocni i glavni glagol rod i
broj . Broj svih oblika, kao i rod drugog pomocnog glagola i
glavnog glagola uskladuju se. Kondicional pro ima 18 razlicitih oblika.
Prvo

Sg !
bih bismor as

Drugo

biste

+ fem.

ut .

Sg

10

jednina
masc {a,e,i,u,O}-

01 2

+ fem

Mnoiina
{a,e,i,u,O}-li

{a,e,i,u,O}-

{a,e,i,u,O}-

{a,e,i,u,O}-

{ a,e,i,u,O}-

10

2.10.3.4.2.1 Kondicional prosli

1 [cons]o : [cons]ao, npr. pisao:rek

2 :io u ijekavskom, npr. video :vid io

Modusi se izvode operacijama prvom

golu kao kod prostih glagolskih oblika.
Oblik

Potv rdni

Odricni

Izvodenje [potvrdni] ne
[potvrdni]
Primer

bio bih
radio
l

ne bih bio
radio

mm

gla-

Upitniodricni
[potvrdni] ne
da li
[potvrdni] li
[potvrdni]
li
bio bih li ne li
da li bih
radio? radio?
radio?
Upitni 1

Upitni 2

2.10.3.4.2.2 Modusi kondicionala proslog

227

Osnovi morfologije

2.10.3.4.3 Imperativ

Imperativ ima paradigme broja i lica. Izvodi se od prezenta ovih pravila

nn

Jednina
Prvi
Drugo (31 I. prezenta - zavrsni
vokal) + / 1
Trece neka + 31 Sg.prezenta
l

(31 I. prezenta - zavrsni vokal) +

mo/imo 1
(31 I. prezenta - zavrsni vokal) +
te/ite 1
neka + 31 I. prezenta

2.10.3.4.3.1 Irnperativ

1 Ako osnova zavrsava kada se odbije zavrsni vokal,

nastavci su: O,o,te,u suprotnom slucaju, nastavci su i,io,ite.
oni citaj - = citaj (citaj, Citajo, Citajte) :
oni pis - = pis (piSi, i, pisite)
O d ovog pravila javljaju se neznatni leksicki izuzeci, npr. n
taji (nije '~ne ta;).

Imperativ ima dva odricna modusa. Jedan se tvori dodavanjem recce n, npr. n citaj , neka n cita , itd. Ovaj se oblik
izvodi samo od nesvrsenih glagola (uz neke izuzetke od
svrsenih tipa: n zaboravt). Drugi odricni modus formira se
glagola oci, tj., neoj,neojo,neojte + infinitiv
ili da + prezent. Ovaj odricni modus vidskih ogranice .

2.10.3.4.4 Optativ

Optativ se formira m infinitivnog oblika paradigmatskog markera i nastavaka roda i broja:

228

Srpskohrvatska fleksija

Jednina

nn

Mski

{;,,l,,
.
)} - 12

{a,e,i,u,O}-li

Zenski
Srednji

{a,e,i,u,O}-l
{a,e,i,u,O}-l

{a,e,i,u,O}-l

{a,e,i,u,O}-l

Tabela 2.10.3.4.4.1 Optativ

1 [cons]o : [cons]ao, npr. pisao:re kao

2 :io u ijekavskom, npr. video :vi dio
Optativ upitnog i upitno-odricnog modusa, odricni se formira dodavanjem rijecce n, koja se pise odvojeno
od glagola, npr. Ne imao roda ni poroda!

3.10.5 Glagolski prilozi i pridevi

3.10.5.1 Glagolski prilog prosli

se besfleksijski oblik formira dodavanjem sledeceg

nastavka osnovu:

I {a,e,i,u,O}-v(si)l
1 [v]v(s: [cons]av(.Vi
Nastavak -si fakultativan, mada se oblik bez nJega
oseca kao zastareo.
Naprimer:
proCitati (-ti) + v
(neutralno)

procitav (zastarelo), ili + vSi

procitavsi

229

Osnovi morfologije

2.10.5.2 Glagolski prilog sadasnji

se besfleksijski oblik izvodi

s1edeci nacin

I 31 l. prezenta nesvrsenih glagola -ci

mr:

1 1.

1 1.

prezenta oni citaju + ci = citajuci

prezenta oni pisu + ci = pisuCi
2.10.5.3 Glagolski pridev radni

G1ago1ski pridev radni ima s1edece vrednosti paradigmatskog markera ( nastavaka broja i roda:
Jednina
MuSki
Zenski
Sredn;i

nn

{ ,,,,}-I2

{,,,, }-li

{,, , , }-la

Ja,e,i,u,OJ-l

{, ,, , }-lo

{,,, , }-la

1 [cons]o : [cons]ao, npr. pisao:rek

2 :io u ijekavskom, npr. video :vid io

Ako se pridev koristi u atributskoj funkciji, m

se podrazumevanom pridevskom obrascu, npr. posmuo n
. Tradiciona1no, ( se upotreba smatra pridevom te ima i
odredeni vid, npr., posmuli n.

230

Srpskohrvatska fleks ija

2.10.5.4 Glagolski pridev trpni

Glagolski pridev trpni ima sledece vrednosti paradigmatskog markera te nastavka roda i broja.
Primeri:
isprican ,urad en,kucnut ,popasen
Primer

Jedni

muski

{}-

{}-

srednji

{}-
'{ }-
{u}-ta
{}-

ispric-a-n
zaielj-e-n, raJ-e-n
kucn-u-t,
popas-en
ispric-a-na
zaielj-e-na, raJ-e

kucn-u-ta,
popas-e-na
v

{a}-ni
'{ e}-ni
{u}-ti
{e}-ni

ispric-a-ni
zaielj-e-ni, urad-e-ni
kucn-u-ti,
popas-e-ni

{}-

ls--

'{}-

{u}-te
{}-

{}-

ls--

{}-

'{}-

zaielj-e-no, urad-e-

'{} -

{u}-to

{}-

Primer

'{ }-
{u}-t
zenski

Mnozi-

kucn-u-to,
popas-e-no

{u}-ta
{}-

zaielj-e-ne,
kucn-u-te,
popas-e-ne

r--

ispric-a-na
zazelj-ena, urad-en a
kucn-u-ta,
popas-ena

Tabela 2.10.3.5.4 Glagolski pridev trpni

U atributskoj upotrebi se glagolski pridev menj a

podrazumevanom pridevskom obrascu, npr. odbacen n te
ima i odredeni vid, npr., odbaceni n.

231

Osnovi morfologije

3.10.6 Gerund

Gerund se izvodi od nesvrsenih glagola

Primeri:

pricanje ,iel jenje,rade n , pasenje

'{}-

Primer
pric-a-nje
zelj-enje, rad-enje

{}-

pas-enje

Jednina
Nominativ

{}-

Neke se glagolske imenice izvode poput gerunda, tu

stoji i dodatni nastavak {} -, kao u uskrsnuce. , medutim, nije automatsko izvodenje leksemskog oblika, nego izvodenje lekseme, sto u oblasti tvorbe, morfologije.
Gerundi se podrazumevanom obrascu srednjeg roda.

232

Srpskohrvatska ks i

2.10.7 Fleksijske paradigme glagola

2.10.7.0 Pregled
U pregledu koji sledi podrazumevana vrednost daje se
masno iza , normalnim krojem, izuzetacni obrasci.
3.10.7.1 A-obrazac

G!.
Infinitiv 1! Sg.
! !.
Prezent Prezent r.
trpni

Perfekt

a-ti

a-ti

1-

a-t1

$-m

$-

-1

aknem

aknu-O

aknu- ak-la
t

a-ci

ade-m

adu-O

ade-n

pricati, pricam, oni

pricaju isprican,i spricala
sadriati, sadriim, oni
sadrie sadrian ,s adriala
posejati, posejem, oni
poseju posejan ,pos ejala
m, pomaknem,
oni pomaknu pomaknut
,pomakla
n, nam, oni nadu

,.

aS-l

nn ,n1

2.10.7.1.1.1 A-obrazac

$ Palatalizacije i alternacije osnove:

Alternacija
Infinitivna osnova

Prezentska osnova

Primer

1Jeva
uva

kupovati:kupujem
najavljivati:najavljujem
snijevati:snujem
bljuvati: blm

davari:dajem
233

Osnovi morfologije
zov
kolj

zva
kla
sla
bra
pra
sta

zvati:zovem
klati:koljem
slati:Saljem
brati:berem
prati:perem
stati:stanem
nicati:nicem
glodati:glodem
mukati:mucem
brisati:brisem
graktati:grakcem
vagati:vaZem

v
vezat1:vezem

ber
per
stan

d
k

d
v

t
g

3.10.7.1.2 E-obrazac
lnfinitiv

1/ Sg.
Prezent

/ /.

/.

Prezent prid.
trpni
,
-

Perfekt

zeleti, zelim, O1zi zele , zeljell,

zelela
ozeCi, ozezem, oni ozegu ozef.en ,
ozeg/a
leCi, legnem, oni legmt legnut,
legla
seCi, secem, oni seku secen, sekla
poreCi, poreknem, oni poreku
en , porekla
sadeti, sadem, oni sadeju sadeven
,sade
mljeti, meljem, oni melju
mljeven , mljela
uzeti, uzmem, oni uzmu uzet ,
uzela
razapeti, razapnem, oni razapnu
razapet , razapela
doneti, donesem, oni donesu
donet ,done [
obreti se, se obretem, oni se
br obreten , ela

e-ci

eze-m

egu-O

eze-n

eg-la

e-ci

egne-m

egnu-O

egnu-t

eg-Ja

ekne-m

eku-O
eknu-O

ece-n

eg-Ja
ek-la

eve-n

e-ti

$-

$ -

eve-n

e-ti

e-t

e-ti

$$ne-m

$$nu-O

e-t

e-ti

ese- ffi

esu-O

e-t

e-la

e-ti

ete-m

etu-O

ete-n

e-la

234

Srpskohrvatska tleksija
e-ti

-l

ede-m

edu-O

ede-n

es-la

odjeti, odjenem, oni odjenu

odjeven ,odje [
preCi, predem, oni predu preden ,
preSla

Tabela 2.10.7.1.2.1 E-obrazac

$
mlj
znJ
[Cons]rij

melj
zallJ
[Cons]r
1)

$$
kl

ku

m ljeti:meljem
v

zllJet1:zanJem
otr1)etl:otrem
. .
..
smJetl:sm1)em
\1

kleti:kunem

3.10.7.3 I-obrazac
l

Infinitiv

1! Sg.
Prezent

Pl.
Gl.
Prezent prid.
trpni

Perfekt Primeri

i-ti

l-

-l

i-ti

lJe -

!-

-l

ize-m

igu-O

ize-n

ig-la

i-

19ne-m

ignu-O

ignu-t

ig-la

i-ci

ide-m

idu-O

ide-n

is-la

i-ci

ikne-m

iknu-O

iknu-t

ik-la

IIOSti, nosim, oni nose, nosen,

nosila
piti, m, n en ,
popila
ostriCi, ostrizem, oni ostrigu
ozezen , ozegla
podiCi, podigem, oni podignu
podigut , podigla
prevaziCi, prevazidem, oni
prevazidu prevaziden ,pr evaziJla
niCi, niknem, oni niknu niknut
,nik l

Tabela 2.10.7.3.1 I-obrazac

235

Osnovi morfologije

3.10.7.4 U-obrazac
Infinitiv

1! Sg.
Prezent

3! Pl.
Gl.
Prezent prid.
trpni

Perfekt

u-ti

$-

$-

u-Ia

u-t

kcnti, kcnem,

oni kcnlt,

kcnt , kcnla
-m

u-ci

uce-n

uku-O

uk-Ia

tCi, tcem,
tcen

ukne-

uknu-O

uknu-t

uk-Ia

pCi, pknem,

oni pkn

pknt ,pkla

U-tl

oni tk

,popila

u-t

u-Ia

snti, snim,

oni sn

nt ,nl

u-ti

u-Ia

cti,

oni

cven ,!
u-

ude-m

udu-O

ude-n

us-Ia

Ci,

udem, oni ud

*den, s,

Tabela 2.10.7.4 U-obrazac

$
s:sp usutl:uspem
d:dm naduti nadmem
3.10.7.5 Nulti obrazac
Infinitiv

11 Sg.
Prezent

31 PI.
GI.
Prezent prid.
trpni

Perfekt

O-ti

$-

$-

O-la

O-ti

$$de-m

$$du-O

$$de-n

$$O-la

O-ti

$$dne-m

$$dnu-

$$dnut
$$tnut
$$nu-t

$$O-la

pasti, pasem, oni pas

pasen,pa sla
pojesti, pojedem, oni pojed
pojeden , pojela
pasti, padnem, oni padnu
padnut , pala
sresti, sretnem, oni sretn
sretnut , srela
desti, denem, oni den
denut, dela

O-ti

$$tne-m

$$tnu

O-ti

236

$$-

$$-

$$O-la
$$O-la

Srpskohrvatska
$$te-m

O-ti

ksi
$$-

$$te-n

$$-l

plesti, pletem, oni plet

, plela
gristi, grizem, oni griz gI'ize ,
grizla
svrci, svrgnem, oni svrgn
svrgnt , svrgla
crCi, crknem, oni crkn crknt
, C1'kla

plete

O-ti

$$ze-m

$$-

$$ze-n

$$ z-la

gne-m

gnu-O

gnu-t

g-la

kne-m

knu-O

knu-t

k-la

2,10],5,1 Nulti obrazac

pS

dupsti:dubem

desti:denem
rast1:raosnova

$$

s
ra

ras

2.10.7.6 O-obrazac

potpunosti nepravilan)

Prezet

Gl,
prid.
trpni

Perfekt Primeri

Preze t

!ogne-m

ognu-O

ongu-t

og-la

Infinitiv II Sg,

Pl,

pomoCi, pomognem, oni

pomogla
doCi, docem, oni dod dode ,
doSla

pomogn pomognt,
-

ode-m

odu-O

ode-n

os-la

2.10.7.1.6.1 Infinitiv - obrazac

! glagol moci ima sledece oblike prezenta: Sg. 1 mogu, 2

mozes, 3 moze, Pl 1 mozemo, 2 mozete, 3 mogu

237

OSDovi morfologije

3.10.8

i statistika

ovom odeljku usklicnik znaCi NE, primer: *ukati,ucem,ucu (1 fukati, kljukati, kukati, ponukati, brukati, drukati,
stukati) znaCi da oblici iza usklicnika unutar zagrade slede
obrazac naveden pre tog usklicnika.
U prethodnom delu glagolski obrasci predstavljeni su
prema njihovim formalnim karakteristikama. U ovom delu
daju se konkretni primeri i statistika.
Kako ranije navedeno, srpskohrvatski glagoli spadaju
u sledeCih pet g :
Obrazac

Infinitiv

Prezent

a-obrazac
e-obrazac
i-obrazac
u-obrazac
nulti
obrazac

i
i

u
u

11 S?,

i
u

Pasiv

%svih
glagola

ll

59%
5%
28%
6%
2%

Tabela 2.10.7.2.1 Glaolski obrasci

SledeCi glagoli u potpunosti su nepravilni: moci, pomoci doci,

poCi, proci
3.10.8.1 A-obrazac

Podrazumevani obrazac (67% a-obrasca):

pricati, ispricati

238

Srpskohrvatska fleksija

Prezent: Sg.l pric-a-m, 2. pric-a-s, 3. pric-a, Pl. 1. pric-a2. pric-a-te, 3. pric-a-ju

Perfekt: Sg.l. . sam pric-a-o, f. sam pric-a-la, n. sam
pric-a-lo, 2. . si pric-a-o, f. si pric-a-la, n. si pric-a-lo, 3 .
pric-a-o, f. pric-a-la, n. pric-a-lo, l. 1 . smo pric-a-li, f.
smo pric-a-le, n. smo pric-a-la, 2 . ste pric-a-li, f. ste pric-a-le,
n. ste pric-a-la, 3 . su pric-a-li, f. su pric-a-le, n. su pric-a-la
Pluskvamperfekt: Sg.l. . sam pric-a-o, f. sam
pric-a-la, n. sam bilo pric-a-lo, 2. . si pric-a-o, f. si bila
pric-a-la, n. si bilo pric-a-lo, 3 . pric-a-o, f. l pric-l, n. l0 pric-a-lo, l. 1 . smo bili pric-a-li, f. smo l
pric-a-le, n. smo bila pric-a-la, 2 . ste bili pric-a-li, f. ste bile
pric-a-le, n. ste bi1a pric-a-la, 3 . su bili pric-a-li, f. su l
pric-a-le, n. su bila pric-a-la
Aorist: Sg.l ispric-a-h, 2. ispric-a-O, 3. ispric-a-O, l. 1.
ispric-a-smo, 2. ispric-a-ste, 3. ispric-a-se
Imperfekt: Sg.l pric-a-h, 2. pric-a-se, 3. pric-a-se, Pl. 1.
pric-a-smo, 2. pric-a-ste, 3. pric-a-hu
Futur: Sg.l pricati, 2. ces pricati, 3. pricati, Pl. 1.
pricati, 2. cete pricati, 3. pricati
Relativni futur: Sg.l. . budem pric-a-o, f. budem prica-la, n. budem pric-a-lo, 2. . budes pric-a-o, f. budes pric-a-la,
n. budes pric-a-lo, 3 . bude pric-a-o, f. bude pric-a-la, n. bude
pric-a-lo, 1. 1 . budemo pric-a-1i, f. budemo pric-a-1e, n.
budemo pric-a-1a, 2 . budete pric-a-li, f. budete pric-a-le, n.
budete pric-a-la, 3 . budu pric-a-li, f. budu pric-a-le, n. budu
pric-a-1a
Kondicional sadasnji: Sg.l. . pric-a-o, f. bih pric-ala, n. bih pric-a-lo, 2. . bi pric-a-o, f. bi pric-a-la, n. bi pric-a10, 3 . pric-a-o, f. bi pric-a-1a, n. bi pric-a-lo, 1. 1 .
bismo pric-a-li, f. bismo pric-a-1e, n. bismo pric-a-la, 2 . biste
pric-a-li, f. biste pric-a-le, n. biste pric-a-la, 3 . bi pric-a-li, f.
bi pric-a-le, n. bi pric-a-la
,

239

Osnovi morfologije

Kondicional prosli: Sg.l. . bih bio pric-a-o, f. bih bila

pric-a-la, . bih bilo pric-a-lo, 2. . pric-a-o, f. bila
pric-a-la, . bilo pric-a-lo, 3 . pric-a-o, f. bila prica-la, . bilo pric-a-lo, Pl. 1 . bismo bili pric-a-li, f. bismo
bile pric-a-le, . bismo bila pric-a-la, 2 . biste bili pric-a-li, f.
biste bile pric-a-le, . biste bila pric-a-la, 3 . bili pric-a-li, f.
bile pric-a-le, . bila pric-a-la
Imperativ: Sg. 1 -, 2. pricaj-O, 3. neka prica, Pl. 1. pricaj, 2. pricaj-te, 3. neka pricaju
Optativ: Sg. . pric-a-o, f. pric-a-la, . pric-a-lo, Pl. .
pric-a-li, f. pric-a-le, . pric-a-la
Glagolski pri10g proS1i: pric-a-vsi
Glagolski pri10g sadasnji: pricaju-Ci
Glagolski pridev radni: Sg. . pric-a-o, f. pric-a-la, .
pric-a-lo, Pl. . pric-a-li, f. pric-a-le, . pric-a-la
Glagolski pridev trpni: Sg. . pric-a-n, f. pric-a-na, .
pric-a-no, Pl. . pric-a-ni, f. pric-a-ne, . pric-a-na
Gerund: pric-a-nje
Izuzetacni a-obrasci
Svi sledeCi obrasci daju se prema nastavku infintiva, prvog i treceg lica prezenta, tamo gde to nepredvidivo i aorista ili imperfekta te osnove glagolskog prideva radnog. Na primer, obrazac aci,aknem,aknu znaCi da infinitiv zavrsava
-, prvo lice jednine prezenta -aknem, trece lice mnozi prezenta -aknu. Alternacije osnove naznacene su prikladnim mestima. Na primer, : k:c znaCi da zavrsni
konsonant osnove ima k u infinitivu prezentu plakati :
placem.

240

Srpskohrvatska tleksija

1. Obrazac: aCi,aknem,aknu (0.2% glagola a-obrasca)

,

taCi i izvedenice

Prezent: Sg.1 makn-e-m, 2. makn-e-s, 3. makn-e, Pl. 1.

makn-e-mo, 2. makn-e-te, 3. makn-e-ju
Perfekt: Sg.1. . sam makn-u-o, f. sam makn-u-la, .
sam makn-u-lo, 2. . si makn-u-o, f. si makn-u-la, . si maknu-lo, 3 . makn-u-o, f. makn-u-la, . makn-u-lo, Pl. 1
. smo makn-u-li, f. smo makn-u-le, . smo makn-u-la, 2 .
ste makn-u-li, f. ste makn-u-le, . ste makn-u-la, 3 . su maknu-li, f. su makn-u-le, . su makn-u-la
Pluskvamperfekt: Sg.1. . sam bio makn-u-o, f. sam
bila makn-u-la, . sam bilo makn-u-lo, 2. . si bio makn-u-o,
f. si bila makn-u-la, . si bilo makn-u-lo, 3 . bio makn-u-o,
f. bila makn-u-la, . bilo makn-u-lo, Pl. 1 . smo bili
makn-u-li, f. smo bile makn-u-le, . smo bila makn-u-la, 2 .
ste bili makn-u-li, f. ste bile makn-u-le, . ste bila makn-u-la, 3
. su bili makn-u-li, f. su bile makn-u-le, . su bila makn-u-la
Aorist: Sg.1 makn-u-h, 2. makn-u-O, 3. makn-u-O, Pl. 1.
makn-u-smo, 2. makn-u-ste, 3. makn-u-se
Imperfekt:F utur: Sg.1 maCl, 2. ces maCl, 3. maCl, Pl . 1.
, 2. cete , 3.
Relativni futur: Sg.1. . budem makn-u-o, f. budem
makn-u-la, . budem makn-u-lo, 2. . budes makn-u-o, f.
budes makn-u-la, . budes makn-u-lo, 3 . bude makn-u-o, f.
bude makn-u-la, . bude makn-u-lo, Pl. 1 . budemo makn-uli, f. budemo makn-u-le, . budemo makn-u-la, 2 . budete
makn-u-li, f. budete makn-u-le, . budete makn-u-la, 3 .
budu makn-u-li, f. budu makn-u-le, . budu makn-u-la
Kondicional sadasnji: Sg.1. . bih makn-u-o, f. bih
makn-u-la, . bih makn-u-lo, 2. . bi makn-u-o, f. bi makn-uI

l'

l'

241

Osnovi morfologije

la, n. bi makn-u-lo, 3 . bi makn-u-o, f. bi makn-u-la, . ~i

makn-u-lo, Pl. 1 . bismo makn-u-li, f. bismo makn-u-le, .
bismo makn-u-la, 2 . biste makn-u-li, f. biste makn-u-le, .
biste makn-u-la, 3 . bi makn-u-li, f. bi makn-u-le, . bi
makn-u-la
Kondicional prosli: Sg.l. . bih bio makn-u-o, f. bih
bila makn-u-la, . bih bilo makn-u-lo, 2. . bi bio makn-u-o,
f. bi bila makn-u-la, . bi bilo makn-u-lo, 3 . bi bio makn-u, f. bi bila makn-u-la, . bi bilo makn-u-lo, Pl. 1 . bismo
bili makn-u-li, f. bismo bile makn-u-le, . bismo bila makn-ul, 2 . biste bili makn-u-li, f. biste bile makn-u-le, . biste
bila makn-u-la, 3 . bi bili makn-u-li, f. bi bile makn-u-le, .
bi bila makn-u-la
Irtiv: Sg. 1 -, 2. makn-i, 3. neka makne, l. 1.
makni-mo, 2. makni-te, 3. neka maknu
Optativ: Sg. . makn-u-o, f. makn-u-la, . makn-u-lo,
l. . makn-u-li, f. makn-u-le, . makn-u-la
Glagolski prilog prosli: makn-e-vsi
Glagolski prilog sadasnji: Glagolski pridev radni: Sg. . makn-u-o, f. makn-u-la,
n. makn-u-lo, l. . makn-u-li, f. makn-u-le, . makn-u-la
Glagolski pridev trpni: Sg. . makn-u-t, f. makn-u-ta,
. makn-u-to, l. . makn-u-ti, f. makn-u-te, . makn-u-ta
Gerund:2. aCi,adem,adu,ad,as (0.14% glagola a-obrasca)

, saCi ,zaCi i njihove izvedenice

Prezent: Sg.l nad-e-m, 2. nad-e-s, 3. nad-e, l. 1. nad-e, 2. nad-e-te, 3. nad-u-O

Perfekt: Sg.l. . sam nas-a-o, f. sam nas-O-la, . sam nas0-10, 2. . si nas-a-o, f. si nas-O-la, . si nas-O-lo, 3 . nas-a-o,
242

Srpskohrvatska fleksija

f. nas-0-1a, . nas-0-10, 1. 1 . SffiO nas-0-1i, f. SffiO nas-O1, . SffiO nas-0-1a, 2 . ste nas-0-1i, f. ste nas-0-1e, . ste nas-O1, 3 . su nas-0-1i, f. su nas-0-1e, . su nas-0-1a
Pluskvamperfekt: Sg.1. . saffi bio nas-a-o, f. saffi bila
nas-0-1a, . saffi bi10 nas-0-10, 2. . si bio nas-a-o, f. si bi1a nas0-1, . si bi10 nas-0-10, 3 . nas-a-o, f. 1 nas-0-1a, .
10 nas-O-lo, Pl. 1 . SffiO bili nas-O-li, f. SffiO bile nas-O-le,
. SffiO bila nas-O-la, 2 . ste bili nas-O-li, f. ste bile nas-O-le, .
ste bila nas-O-la, 3 . su bili nas-O-li, f. su bile nas-O-le, . su
bila nas-O-la
Aorist: Sg.1 nad-O-oh, 2. nad-O-e, 3. nad-O-e, Pl. 1. nad-OOSffiO, 2. nad-O-oste, 3. nad-O-ose
Imperfekt:Futur: Sg.1 , 2. ;; naci, 3. , Pl. 1.
, 2. cete , 3.
Relativni futur: Sg.1. . budeffi nas-a-o, f. budeffi nas-O1, . budeffi nas-O-lo, 2. . budes nas-a-o, f. budes nas-O-la, .
budes nas-O-lo, 3 . bude nas-a-o, f. bude nas-0-1a, . bude nas0-10, Pl. 1 . budeffio nas-O-li, f. budeffio nas-O-le, . budeffio
nas-0-1a, 2 . budete nas-0-1i, f. budete nas-O-le, . budete nasO-la, 3 . budu nas-O-li, f. budu nas-0-1e, . budu nas-O-la
Kondiciona1 sadasnji: Sg.1. . bih nas-a-o, f. bih nas-Ola, . bih nas-0-10, 2. . nas-a-o, f. nas-0-1a, . nas-O-lo,
3 . nas-a-o, f. nas-O-la, . nas-O-lo, Pl. 1 . biSffiO nasO-li, f. biSffiO nas-O-le, . biSffiO nas-O-la, 2 . biste nas-0-1i, f.
biste nas-O-le, . biste nas-O-la, 3 . nas-O-li, f. nas-O-le, .
nas-O-la
Kondicional proS1i: Sg.1. . bih nas-a-o, f. bih bila
nas-O-la, . bih bilo nas-O-lo, 2. . nas-a-o, f. bila nasO-la, . 10 nas-O-lo, 3 . nas-a-o, f. bila nas-O-la,
. 10 nas-0-10, Pl. 1 . biSffiO bili nas-O-li, f. biSffiO 1
nas-O-le, . biSffiO bila nas-0-1a, 2 . biste bili nas-O-li, f. biste

243

Osnovi morfologije

bile nas-O-le, . biste bila nas-O-la, 3 . bili nas-O-li, f. l

nas-O-le, . l nas-O-la
Imperativ: Sg. 1 -, 2. nad-i, 3. neka nade, l. 1. nad-iffio,
2. nas-ite, 3. neka nadu
Optativ: Sg. . nas-a-o, f. nas-O-la, . nas-O-lo, l. .
nas-O-li, f. nas-O-le, . nas-O-la
Glagolski prilog proSli: nas-a-vsi
Glagolski prilog sadasnji: Glagolski pridev radni: Sg. . nas-a-o, f. nas-O-la, n.
nas-O-lo, Pl. . nas-O-li, f. nas-O-le, . nas-O-la
Glagolski pridev trpni: Sg. . nad-e-n, f. nad-e-na, n.
nad-e-no, l. . nad-e-ni, f. nad-e-ne, . nad-e-na
Gerund:-

(k :, g:z, h :s, s:s, z:z, d:,

d t:c, k : k ),
1

3. ,,u
[cons][ cons ]:[ cons ][ cons ]/ , kla:kolje,kolju, sla:salje,salju,
[voc]va:uj) (31% glagola a-obrasca)
V

grebati, '~tjecati '~icati (!cicati, skicati, golicati, spricati, sicati),

glodati , lagati , '~ magati, vagati , l(ij)egati , strugati , jahati ,
mahati , njihati , strizati , ~stajati, '~ejati, grijati, dakati ,
gakati , njakati , skakati , ':-lakati, '~ffiakati, '~rakati, *takati,
':- vakati,am,aju, bekati , nijekati , kukurijekati , lkti ,
mekati , krekati , kukurekati , vrekati , tralalikati , cilikati ,
urlikati , kukurikati , tiktikati , vikati ,
zivZikati , jaokati , lokati , torokati , hrkati , smrkati , srkati ,
iskati , '~ukati,ucem,ucu (! fkati, kljukati, kukati, ponukati,
brkati, stukati), klati , slati , kapati , spati , brati , drati ,
derati , zadirati , opirati , nadzirati , obazirati , prezirati , orati
, prati , srati , pasati , '~esati, '~isati, ':-osati, cesati ,s body',
blebetati , skrebetati , '~l(ij)etati, ':-ketati, ':-petati, ':-retati,
klevetati , dahtati , drhtati , ':-plitati, svitati , ':-ktati, '~ otati (!
motati), '~ptati, grtati , vrtati , brbutati , skrgutati , cvrkutati ,
244

Srpskohrvatska Oeksija

saputati , kevtati , zvati ,kazati mazatl rezatl, ':tezati,

vezati , *izati (! grizati), drzati ,'~Cavati (!sprecavati, vencavati,
kopcavati, trcavati, ucavati) , ':cavati, '~davati, '~tG)elovljavati,
*onjavati, '~eravati, *ivati (!poCivati, livati, porivati), ':ovati,
'~ ljuvati i njihove izvedenice
(k:c)
zvakati i izvedenice
Prezent: Sg.1 greb-e-m, 2. greb-e-s, 3. greb-e-O, Pl. 1.
greb-e-mo, 2. greb-e-te, 3. greb-u-O
Perfekt: Sg.1. . sam greb-a-o, f. sam greb-a-la, n. sam
greb-a-lo, 2. . si greb-a-o, f. si greb-a-la, n. si greb-a-lo, 3 .
greb-a-o, f. greb-a-la, n. greb-a-lo, Pl. 1 . smo greb-a-li, f.
smo greb-a-le, n. smo greb-a-la, 2 . ste greb-a-li, f. ste greb-ale, n. ste greb-a-la, 3 . su greb-a-li, f. su greb-a-le, n. su greb-ala
Pluskvamperfekt: Sg.1. . sam greb-a-o, f. sam bila
greb-a-la, n. sam bilo greb-a-lo, 2. . si greb-a-o, f. si bila
greb-a-la, n. si bilo greb-a-lo, 3 . greb-a-o, f. bila
greb-a-la, n. bilo greb-a-lo, Pl. 1 . smo bili greb-a-li, f. smo
bile greb-a-le, n. smo bila greb-a-la, 2 . ste bili greb-a-li, f. ste
bile greb-a-le, n. ste bila greb-a-la, 3 . su bili greb-a-li, f. su
bile greb-a-le, n. su bila greb-a-la
Aorist: Sg.1 izgreb-a-h, 2. izgreb-a-O, 3. izgreb-a-O, Pl. 1.
izgreb-a-smo, 2. izgreb-a-ste, 3. izgreb-a-se
Imperfekt: Sg.1 greb-a-h, 2. greb-a-se, 3. greb-a-se, Pl. 1.
greb-a-smo, 2. greb-a-ste, 3. greb-a-hu
Futur: Sg.1 grebati, 2. ;; grebati, 3. grebati, Pl. 1.
grebati, 2. cete grebati, 3. grebati
Relativni futur: Sg.1. . budem greb-a-o, f. budem
greb-a-la, n. budem greb-a-lo, 2. . budes greb-a-o, f. budes

245

Osnovi morfologije

greb-a-la, . budes greb-a-lo, 3 m. bude greb-a-o, f. bude greba-la, . bude greb-a-lo, Pl. 1 m. budemo greb-a-li, f. budemo
greb-a-le, . budemo greb-a-la, 2 m. budete greb-a-li, f. budete
greb-a-le, . budete greb-a-la, 3 m. budu greb-a-li, f. budu greba-le, . budu greb-a-la
Kondicional sadasnji: Sg.l. m. bih greb-a-o, f. bih greba-la, . bih greb-a-lo, 2. m. bi greb-a-o, f. bi greb-a-la, . bi
greb-a-lo, 3 m. bi greb-a-o, f. bi greb-a-la, . bi greb-a-lo, Pl. 1
m. bismo greb-a-li, f. bismo greb-a-le, . bismo greb-a-la, 2 m.
biste greb-a-li, f. biste greb-a-le, . biste greb-a-la, 3 m. bi greba-li, f. bi greb-a-le, n. bi greb-a-la
Kondicional proSli: Sg.l. m . bih bio greb-a-o, f. bih bila
greb-a-la, n. bih bilo greb-a-lo, 2. m. bi bio greb-a-o, f. bi bila
greb-a-la, n. bi bilo greb-a-lo, 3 m. bi bio greb-a-o, f. bi bila
greb-a-la, . bi bilo greb-a-lo, Pl. 1 m. bismo bili greb-a-li, f.
bismo bile greb-a-le, n. bismo bila greb-a-la, 2 m. biste bili
greb-a-li, f. biste bile greb-a-le, . biste bila greb-a-la, 3 m. bi
bili greb-a-li, f. bi bile greb-a-le, . bi bila greb-a-la
Imperativ: Sg. 1 -, 2. greb-i, 3. neka grebe, Pl. 1. grebimo, 2. greb-ite, 3. neka grebu
Optativ: Sg. m. greb-a-o, f. greb-a-la, n. greb-a-lo, Pl. m.
greb-a-li, f. greb-a-le, n. greb-a-la
Glagolski prilog proSli: greb-a-vsi
Glagolski prilog sadasnji: grebu-Ci
Glagolski pridev radni: Sg. m. greb-a-o, f. greb-a-la, n.
greb-a-lo, Pl. m. greb-a-li, f. greb-a-le, n. greb-a-la
Glagolski pridev trpni: Sg. m. greb-a-n, f. greb-a-na, n.
greb-a-no, Pl. m. greb-a-ni, f. greb-a-ne, . greb-a-na
Gerund: greb-a-nje
4. ati,im,e (sta:sto) (2% glagola a-obrasca)

246

Srpskohrvatska ksi
~' ecati, cicati , sk(v)icati , trcati , ~Cvrcati (!kovrcati), ~'ucati
(!kljueati, rucati, smucati), dti, stajati , blijestati , vristati ,
pljustati , sustati , brojati , ':'tojati, zvrjati , '!-ujati

Prezent: Sg.l broj-i-m, 2. broj-i-s, 3. broj-i-O, l. 1.

i-mo, 2. broj-i-te, 3. --
Perfekt: Sg.l. . sam --, f. sam --l, n. sam
--l0, 2. . si --, f. si --l, n. si broj-a-lo, 3 .
--, f. broj-a-la, n. broj-a-lo, Pl. 1 . smo broj-a-li, f.
smo broj-a-le, . smo broj-a-la, 2 . ste broj-a-li, f. ste -
le, . ste broj-a-la, 3 . su broj-a-li, f. su broj-a-le, . su -
la
Pluskvamperfekt: Sg.l. . sam bio --, f. sam bila
broj-a-la, n. sam bilo broj-a-lo, 2. . si bio --, f. si bila
broj-a-la, . si bilo broj-a-lo, 3 . bio --, f. bila
a-la, . bilo broj-a-lo, Pl. 1 . smo bili broj-a-li, f. smo bile
broj-a-le, . smo bila broj-a-la, 2 . ste bili broj-a-li, f. ste bile
broj-a-le, . ste bila broj-a-la, 3 . su bili broj-a-li, f. su bile
broj-a-le, . su bila broj-a-la
Aorist: Sg.l izbroj-a-h, 2. iz-., 3. izbroj-a-O, Pl. 1.
izbroj-a-smo, 2. izbroj-a-ste, 3. izbroj-a-se
Imperfekt: Sg.l broj-a-h, 2. broj-a-se, 3. broj-a-se, Pl. 1.
broj-a-smo, 2. broj-a-ste, 3. broj-a-hu
Futur: Sg.l brojati, 2. ces brojati, 3. brojati, Pl. 1.
brojati, 2. cete brojati, 3. brojati
Relativni futur: Sg.l. . budem --, f. budem
a-la, . budem broj-a-lo, 2. . budes --, f. budes -
la, . budes broj-a-lo, 3 . bude --, f. bude broj-a-la, .
bude broj-a-lo, Pl. 1 . budemo broj-a-li, f. budemo broj-a-le,
. budemo broj-a-la, 2 . budete broj-a-li, f. budete broj-a-le,
. budete broj-a-la, 3 . budu broj-a-li, f. budu broj-a-le, .
budu broj-a-la

247

Osnovi morfologije

Kondicional sadasnji: Sg.l. . bih broj-a-o, f. broja-la, n. bih broj-a-lo, 2. . bi broj-a-o, f. bi broj-a-la, n. bi broja-lo, 3 . bi broj-a-o, f. bi broj-a-la, n. bi broj-a-lo, Pl. 1 .
bismo broj-a-li, f. bismo broj-a-le, n. bismo broj-a-la, 2 .
biste broj-a-li, f. biste broj-a-le, n. biste broj-a-la, 3 . bi broja-li, f. bi broj-a-le, n. bi broj-a-la
Kondicional r: Sg.l. . bih bio broj-a-o, f. bih bila
broj-a-la, n. bih bilo broj-a-lo, 2. . bi bio broj-a-o, f. bi bila
broj-a-la, n. bi bilo broj-a-lo, 3 . bi bio broj-a-o, f. bi bila
broj-a-la, n. bilo broj-a-lo, Pl. 1 . bismo bili broj-a-li, f.
bismo bile broj-a-le, n. bismo bila broj-a-la, 2 . biste bili
broj-a-li, f. biste bile broj-a-le, n. biste bila broj-a-la, 3 .
bili broj-a-li, f. bile broj-a-le, n. bila broj-a-la
Imperativ: Sg. 1 -, 2. broj-O, 3. neka broji, Pl. 1. broj, 2. broj-te, 3. neka broje
Optativ: Sg. . broj-a-o, f. broj-a-la, n. broj-a-lo, Pl. .
broj-a-li, f. broj-a-le, n. broj-a-la
Glagolski prilog r: broj-a-vsi
Glagolski prilog sadasnji: broje-ci
Glagolski pridev radni: Sg. . broj-a-o, f. broj-a-la, n.
broj-a-lo, Pl. . broj-a-li, f. broj-a-le, n. broj-a-la
Glagolski pridev trpni: Sg. . broj-a-n, f. broj-a-na, n.
broj-a-no, Pl. . broj-a-ni, f. broj-a-ne, n. broj-a-na
Gerund: broj-a-nje
2.10.8.2 E-obrazac

Podrazumevana paradigma (74.5% glagola e-obrasca)

zeleti,lim,le
Prezent: Sg.l zel-i-m, 2. zel-i-s, 3. zel-i-O, Pl. 1. zel-i-mo,
2. zel-i-te, 3. zel-e-O
248

Srpskohrvatska fleksij

Perfekt: Sg.l. . sam ze1-e-o, f. sam ze1-e-1a, . sam ze1-e10, 2. . si zel-e-o, f. si zel-e-la, . si zel-e-lo, 3 . zel-e-o, f.
zel-e-la, . zel-e-lo, Pl. 1 . smo zel-e-li, f. smo zel-e-le, .
smo zel-e-la, 2 . ste zel-e-li, f. ste zel-e-le, . ste zel-e-la, 3 .
su zel-e-li, f. su zel-e-le, . su zel-e-la
Pluskvamperfekt: Sg.l. . sam bio ze1-e-o, f. sam bila
ze1-e-la, . sam bilo zel-e-lo, 2. . si zel-e-o, f. si bila zel-ela, . si bilo zel-e-lo, 3 . zel-e-o, f. bila zel-e-la, .
bilo zel-e-lo, Pl. 1 . smo bili zel-e-1i, f. smo bile zel-e-le, .
smo bila zel-e-la, 2 . ste bili zel-e-li, f. ste bile zel-e-le, . ste
bila zel-e-la, 3 . su bili zel-e-li, f. su bile zel-e-le, . su bila zele-la
Aorist: Sg.1 zaze1-e-h, 2. zazel-e-O, 3. zaze1-e-O, Pl. 1.
zazel-e-smo, 2. zazel-e-ste, 3. zazel-e-se
Imperfekt: Sg.1 ze1-e-h, 2. zel-e-se, 3. ze1-e-se, Pl. 1. zel-esmo, 2. zel-e-ste, 3. zel-e-hu
Futur: Sg.1 zeleti, 2. ;; zeleti, 3. zeleti, Pl. 1.
zeleti, 2. cete ze1eti, 3. zeleti
Relativlli futur: Sg.l. . budem zel-e-o, f. budem zel-ela, . budem ze1-e-10, 2. . budes ze1-e-o, f. budes ze1-e-la, .
budes zel-e-lo, 3 . bude ze1-e-o, f. bude zel-e-la, . bude ze1-e10, l. 1 . budemo zel-e-li, f. budemo zel-e-1e, . budemo zel-l, 2 . budete zel-e-li, f. budete zel-e-le, . budete zel-e-la, 3
. budu zel-e-li, f. budu zel-e-le, . budu ze1-e-la
KOlldiciollal sadasnji: Sg.1. . bih zel-e-o, f. bih zel-e-1a,
. bih zel-e-lo, 2. . ze1-e-o, f. zel-e-la, . zel-e-10, 3 .
zel-e-o, f. zel-e-la, . zel-e-10, l. 1 . bismo zel-e-li, f.
bismo zel-e-le, . bismo zel-e-la, 2 . biste zel-e-li, f. biste zel-l, . biste zel-e-la, 3 . zel-e-li, f. zel-e-1e, . ze1-e-la
Kondicional proS: Sg.1. . bih zel-e-o, f. bih l
zel-e-la, . bih bilo ze1-e-10, 2. . bi bio zel-e-o, f. l zel-ela, . bilo zel-e-lo, 3 . zel-e-o, f. bila zel-e-la, .
bilo zel-e-lo, Pl. 1 . bismo bili zel-e-li, f. bismo bile zel-e-le,

249

Osnovi morfologije
. bismo bila zel-e-la, 2 . biste bili zel-e-li, f. biste il zel-ele, . biste bila zel-e-la, 3 . bi bili zel-e-li, f. bi il zel-e-le, .
bi bila zel-e-la
Imperativ: Sg. 1 -, 2. zel-i, 3. neka zeli, Pl. 1. zel-imo, 2.
zel-ite, 3. neka zele
Optativ: Sg. . zel-e-o, f. zel-e-la, . zel-e-lo, Pl. . zel-eli, f. zel-e-le, . zel-e-la
Glagolski prilog r: zazel-e-vsi
Glagolski prilog sadasnji: zele-Ci
Glagolski pridev radni: Sg. . zel-e-o, f. zel-e-la, . zele-lo, Pl. . zel-e-li, f. zel-e-le, . zel-e-la
Glagolski pridev trpni: Sg. . zelj-e-n, f. zelj-e-na, .
zelj-e-no, Pl. . zelj-e-ni, f. zelj-e-ne, . zelj-e-na
Gerund: zelj-e-nje

Drugi e-obrasci
1. eti,em,u (25% glagola e-obrasca)
v v

'~ceti,cnem,cnu,ceh,cet
:

dG)eti,dG)enem,dG)enu,djenuh,djenut
odG)eti,dG)enem,enu,odjeh,odjeven
:1

snabdG)eti,d(ije)m,d(il e)ju,snabdG)eh,snabdjeven
smG)eti,sm(ij)em,sm(il e)ju,smG)eh
umG)eti,m(ij)em,m(i/e)ju,umG)eh ' to'
'~spG)eti,p(ij)em,p(il e)ju,spG)eh

250

Srpskohrvatska fleksija
..

1J:es
' n(ij)eti,nesem,nesu,nesoh,nesen
ij :O
*r(ij)eti,rem,ru, r(ij)eh
m1:m1

m1G)eti,me1jem,e1ju,mG)eh,m1G)even
k1:kun
k1eti,kunem,kun u,k1eh,k1et
:m

uzeti,zmem,zmu,uzeh,uzet (0.2% g1ag01a e-obrasca)

zeti,zmem,zmu,zeh,zet

Prezent: Sg.l uzm-e-m, 2. uzm-e-s, 3. uzm-e-O, 1. 1.

uzm-e-mo, 2. uzm-e-te, 3. uzm-u-O
Perfekt: Sg.l. m. sam uz-e-o, f. sam uz-e-1a, n. sam uz-e10, 2. m. si uz-e-o, f. si uz-e-1a, n. si uz-e-10, 3 m. uz-e-o, f.
uz-e-1a, n. uz-e-10, 1. 1 m. smo uz-e-1i, f. smo uz-e-1e, n. smo
uz-e-1a, 2 m. ste uz-e-1i, f. ste uz-e-1e, n. ste uz-e-1a, 3 m. su uze-1i, f. su uz-e-le, n. su uz-e-1a
Pluskvamperfekt: Sg.l. m. sam bio uz-e-o, f. sam bi1a
uz-e-1a, n. sam bilo uz-e-10, 2. m. si bio uz-e-o, f. si bi1a uz-e-1a,
n. si bilo uz-e-10, 3 m. bio uz-e-o, f. bi1a uz-e-1a, n. bi10
uz-e-10, 1. 1 . smobi1i uz-e-1i, f. smo bile uz-e-1e, n. smo bi1a
uz-e-1a, 2 . ste bi1i uz-e-li, f. ste bile uz-e-1e, n. ste 1 uz-e-1a,
3 m. su bi1i uz-e-1i, f. su 1 uz-e-1e, n. su 1 uz-e-1a
Aorist: Sg.l zauz-e-h, 2. zauz-e-O, 3. zauz-e-O, 1. 1. zauze-smo, 2. zauz-e-ste, 3. zauz-e-se
Imperfekt:-

251

Osnovi morfologije

Futur: Sg.l uzeti, 2. ces uzeti, 3. uzeti, Pl. 1.

uzeti, 2. cete uzeti, 3. uzeti
Relativni futur: Sg.l. . budeffi uz-e-o, f. budeffi uz-e1, . budeffi uz-e-10, 2. . budes uz-e-o, f. budes uz-e-la, .
budes uz-e-10, 3 . bude uz-e-o, f. bude uz-e-la, . bude uz-e10, Pl. 1 . budeffio uz-e-li, f. budeffio uz-e-1e, . budeffio uz-ela, 2 . budete uz-e-li, f. budete uz-e-le, . budete uz-e-la, 3 .
budu uz-e-li, f. budu uz-e-1e, . budu uz-e-la
Kondicional sadasnji: Sg.l. . bih uz-e-o, f. bih uz-e-la,
n. uz-e-1o, 2. . uz-e-o, f. uz-e-1a, n. bi uz-e-1o, 3 .
uz-e-o, f. uz-e-la, . uz-e-lo, Pl. 1 . bisffiO uz-e-1i, f.
biSffiO uz-e-le, . bisffiO uz-e-la, 2 . biste uz-e-li, f. biste uz-ele, . biste uz-e-la, 3 . uz-e-li, f. uz-e-le, . uz-e-la
Kondicional : Sg.l. . bih uz-e-o, f. bih bila
uz-e-la, . bih bilo uz-e-lo, 2. . uz-e-o, f. bila uz-e-la,
. bilo uz-e-lo, 3 . uz-e-o, f. bila uz-e-la, . bilo
uz-e-lo, Pl. 1 . biSffiO bili uz-e-li, f. biSffiO bile uz-e-le, .
biSffiO bila uz-e-la, 2 . biste bili uz-e-li, f. biste bile uz-e-le, .
biste bila uz-e-la, 3 . bili uz-e-li, f. bile uz-e-le, . bila
uz-e-la
Imperativ: Sg. 1 -, 2. zel-i, 3. k zeli, Pl. 1. zel-iffio, 2.
zel-ite, 3. k zele
Optativ: Sg. . uz-e-o, f. uz-e-la, . uz-e-lo, Pl. . uz-eli, f. uz-e-le, . uz-e-la
Glagolski prilog : uz-e-vsi
Glagolski prilog sadasnji: Glagolski pridev radni: Sg. . uz-e-o, f. uz-e-la, . uz-e10, Pl. . uz-e-1i, f. uz-e-le, . uz-e-1a
Glagolski pridev trpni: Sg. . uz-e-t, f. uz-e-ta, . uz-e(, Pl. . uz-e-ti, f. uz-e-te, . uz-e-ta
Gerund :-

252

Srpskohrvatska fleksija

2. eti,u,e (0.5% g1ag01a e-obrasca)

hteti,hocu,hoce,hteh
Prezent: Sg.1 hoc-u-O, 2. hoc-e-s, 3. hoc-e-O, 1. 1. hoc-ehoc-e-te, 3. hoc-e-O
Perfekt: Sg.1. . s ht-e-o, f. s ht-e-1a, . s ht-e10, 2. . si ht-e-o, f. si ht-e-la, . si ht-e-lo, 3 . ht-e-o, f.
ht-e-la, . ht-e-lo, 1. 1 . s ht-e-li, f. s ht-e-le, . s
ht-e-la, 2 . ste ht-e-li, f. ste ht-e-le, . ste ht-e-la, 3 . su ht-eli, f. su ht-e-le, . su ht-e-la
Pluskvamperfekt: Sg.1. . s bio ht-e-o, f. s bila hte-la, . s bilo ht-e-lo, 2. . si bio ht-e-o, f. si bi1a ht-e-la, .
si bilo ht-e-lo, 3 . bio ht-e-o, f. bila ht-e-la, . bi10 ht-10, 1. 1 . s bili ht-e-li, f. s bile ht-e-le, . s bila hte-la, 2 . ste bili ht-e-li, f. ste bile ht-e-le, . ste bila ht-e-la, 3
. su bi1i ht-e-1i, f. su bile ht-e-1e, . su bila ht-e-1a
Aorist: Sg.1 zaht-e-h, 2. zaht-e-O, 3. zaht-e-O, 1. 1. zaht-s, 2. zaht-e-ste, 3. zaht-e-se
Imperfekt: St.1 hot-ijah, 2. hot-ijase, 3. hot-ijase, 1. 1.
ht-is, 2. hot-ijaste, 3. hot-ijase
Futur: Sg.1 hteti, 2. ces hteti, 3. hteti, Pl. 1.
hteti, 2. cete hteti, 3. hteti
Relativni futur: Sg.1. . ud ht-e-o, f. ud ht-e-la,
. ud ht-e-lo, 2. . budes ht-e-o, f. budes ht-e-la, . budes
ht-e-lo, 3 . bude ht-e-o, f. bude ht-e-la, . bude ht-e-lo, Pl. 1
. ud ht-e-li, f. ud ht-e-le, . ud ht-e-la, 2 .
budete ht-e-li, f. budete ht-e-le, . budete ht-e-la, 3 . budu hte-li, f. budu ht-e-le, . budu ht-e-la
Kondicional sadasnji: Sg.1. . bih ht-e-o, f. bih ht-e-1a,
. bih ht-e-10, 2. . bi ht-e-o, f. bi ht-e-la, . bi ht-e-lo, 3 . bi
ht-e-o, f. bi ht-e-1a, . bi ht-e-10, Pl. 1 . is ht-e-1i, f. is
, 2.

253

Osnovi morfologije

ht-e-le, . bisffiO ht-e-la, 2 . biste ht-e-li, f. biste ht-e-le, .

biste ht-e-la, 3 . bi ht-e-li, f. bi 11t-e-le, . bi ht-e-la
Kondicional r: Sg.l. . bih bio ht-e-o, f. bih bila
ht-e-la, . bih bilo ht-e-10, 2. . bi bio ht-e-o, f. bi bila ht-e-la,
. bilo ht-e-lo, 3 . ht-e-o, f. bila ht-e-la, n. bilo
ht-e-lo, Pl. 1 . biSffiO bili ht-e-1i, f. biSffiO bile ht-e-le, .
biSffiO bila ht-e-la, 2 . biste bili ht-e-li, f. biste bile ht-e-le, .
biste bila ht-e-la, 3 . bili ht-e-li, f. bile ht-e-le, . bila
ht-e-la
Imperativ: Sg. 1 -, 2. zel-i, 3. neka zeli, Pl. 1. zel-imo, 2.
zel-ite, 3. k zele
Optativ: Sg. . ht-e-o, f. ht-e-la, . ht-e-lo, Pl. . ht-e-li,
f. ht-e-le, . ht-e-la
Glagolski prilog r: ht-e-vsi
Glagolski prilog sadasnji: hoteCi
Glagolski pridev radni: Sg. . ht-e-o, f. ht-e-la, . ht-e10, Pl. . ht-e-1i, f. ht-e-1e, . ht-e-la
Glagolski pridev trpni: Sg. . ht-e-t, f. ht-e-ta, . ht-eto, Pl. . ht-e-ti, f. ht-e-te, . ht-e-ta
Gerund: ht-e-nje
.10.8 .

I-obrazac

drzumvi

obrazac (96.5% glagola i-obrasca)

raditi,diffi,de
Prezent: Sg.l rad-i-m, 2. rad-i-s, 3. rad-i-O, Pl. 1. rad-i2. rad-i-te, 3. rad-e-O
Perfekt: Sg.l. . saffi rad-i-o, f. sam rad-i-1a, n. saffi rad-i10, 2. . si rad-i-o, f. si rad-i-1a, . si rad-i-lo, 3 . rad-i-o, f.
rad-i-la, . rad-i-10, 1. 1 . SffiO rad-i-1i, f. SffiO rad-i-1e, .
,

254

Srpskohrvatska tleksija
SffiO rad-i-la, 2 . ste rad-i-li, f. ste rad-i-le, . ste rad-i-la, 3 .
su rad-i-li, f. su rad-i-le, . su rad-i-la
Pluskvamperfekt: 5g.1. . saffi bio rad-i-o, f. saffi bila
rad-i-la, . saffi bilo rad-i-lo, 2. . si bio rad-i-o, f. si bila rad-ila, . si bilo rad-i-lo, 3 . bio rad-i-o, f. bila rad-i-la, .
bilo rad-i-lo, Pl. 1 . SffiO bili rad-i-li, f. SffiO bile rad-i-le, .
SffiO bila rad-i-la, 2 . ste bili rad-i-li, f. ste bile rad-i-le, . ste
bila rad-i-la, 3 . su bili rad-i-li, f. su bile rad-i-le, . su bila
rad-i-la
Aorist: 5g.1 urad-i-h, 2. urad-i-O, 3. urad-i-O, Pl. 1. urad-iSffiO, 2. urad-i-ste, 3. urad-i-se
Imperfekt: 5t.1 rad-ija-h, 2. rad-ija-se, 3. rad-ija-se, l. 1.
rad-ija-sffio, 2. rad-ija-ste, 3. rad-ija-se
Futur: 5g.1 uzeti, 2. ces uzeti, 3. uzeti, l. 1.
uzeti, 2. cete uzeti, 3. uzeti
Relativni futur: 5g.1. . budeffi rad-i-o, f. budeffi rad-ila, . budeffi rad-i-lo, 2. . budes rad-i-o, f. budes rad-i-la, 11.
budes rad-i-lo, 3 . bude rad-i-o, f. bude rad-i-la, 11. bude rad-i10, Pl. 1 . budeffio rad-i-li, f. budeffio rad-i-le, 11. budeffio
rad-i-la, 2 . budete rad-i-li, f. budete rad-i-le, 11. budete rad-il , 3 . budu rad-i-li, f. budu rad-i-le, 11. budu rad-i-la
Kondicional sadasnji: 5g.1 . . bih rad-i-o, f. bih rad-i-la,
11. bih rad-i-lo, 2. . rad-i-o, f. rad-i-la, 11. rad-i-lo, 3 .
rad-i-o, f. bi rad-i-la, 11. rad-i-lo, l. 1 . bisffiO rad-i-li, f.
biSffiO rad-i-le, 11. biSffiO rad-i-la, 2 . biste rad-i-li, f. biste radi-le, . biste rad-i-la, 3 . rad-i-li, f. rad-i-le, 11. rad-i-la
Kondiciol1al proSli: Sg.1. . bih rad-i-o, f. bih bila
rad-i-la, . bih l rad-i-lo, 2. . rad-i-o, f. l rad-ila, . bilo rad-i-lo, 3 . rad-i-o, f. bila rad-i-la, .
l rad-i-lo, l. 1 . biSffiO bili rad-i-li, f. biSffiO l rad-i-le,
11. biSffiO bila rad-i-la, 2 . biste bili rad-i-li, f. biste bile rad-ile, . biste bila rad-i-la, 3 . bili rad-i-li, f. bile rad-i-le, 11.
bila rad-i-la

255

Osnovi morfologije

Imperativ: Sg. 1 -, 2. rad-i, 3. neka radi, Pl. 1. rad-iffio, 2.

rad-ite, 3. neka rade
Optativ: Sg. . rad-i-o, f. rad-i-la, n. rad-i-lo, Pl. . radi-li, f. rad-i-le, n. rad-i-la
Glagolski prilog proS1i: urad-i-vsi
Glagolski prilog sadasnji: rade-Ci
G lagolski pridev radni: Sg. . rad-i-o, f. rad-i-la, n. radi-lo, Pl. . rad-i-li, f. rad-i-le, n. rad-i-la
Glagolski pridev trpni: Sg. . rad-e-n, f. rad-e-na, n.
rad-e-no, Pl. . rad-e-ni, f. rad-e-ne, n. rad-e-na
Gerund: rad-e-nje
1. iti,ijeffi,iju (3.3% glagola i-obrasca)
biti, liti, kriti, siti, viti
Prezent: Sg.1 bij-e-ffi, 2. bij-e-s, 3. bij-e-O, Pl. 1. bij-e-ffio,
2. bij-e-te, 3. bij-u-O

Perfekt: Sg.1. . saffi b-i-o, f. saffi b-i-la, n. saffi b-i-lo, 2.

. si b-i-o, f. si b-i-la, n. si b-i-lo, 3 . b-i-o, f. b-i-la, .
b-i-lo, Pl. 1 . SffiO b-i-li, f. SffiO b-i-le, n . SffiO b-i-la, 2 . ste
i-li, f. ste b-i-le, n. ste b-i-la, 3 . su b-i-li, f. su b-i-le, n. su b-ila
Pluskvamperfekt: Sg.1. . saffi b-i-o, f. saffi bila b-ila, . saffi bilo b-i-lo, 2. . si b-i-o, f. si bila b-i-la, . si bilo
b-i-lo, 3 . b-i-o, f. bila b-i-la, n. bilo b-i-lo, Pl. 1 .
SffiO bili b-i-li, f. SffiO bile b-i-le, n. SffiO bila b-i-la, 2 . ste bili
b-i-li, f. ste bile b-i-le, n. ste bila b-i-la, 3 . su bili b-i-li, f. su
bile b-i-le, . su bila b-i-la
Aorist: Sg.1 izb-i-h, 2. izb-i-O, 3. izb-i-O, Pl. 1. izb-i-Sffi ,
2. izb-i-ste, 3. izb-i-se
Imperfekt: St.1 b-ija-h, 2. rad-ij a-se, 3. rad-ija-se, Pl. 1.
rad-ija-sffio, 2. rad-ija-ste, 3. rad-ija-se

256

Srpskohrvatska tleksija

Futur: Sg.l

biti, 2. ces biti, 3.

biti, Pl. 1.

biti,

2. cete biti, 3. biti

Relativni futur: Sg.l. . budem b-i-o, f. budem b-i-la, .

budem b-i-lo, 2. . budes b-i-o, f. budes b-i-la, . budes b-i-lo,
3 . bude b-i-o, f. bude b-i-la, . bude b-i-lo, Pl. 1 . budemo
b-i-li, f. budemo b-i-le, . budemo b-i-la, 2 . budete b-i-li, f.
budete b-i-le, . budete b-i-la, 3 m. budu b-i-li, f. budu b-i-le, .
budu b-i-la
Kondicional sadasnji: Sg.l. m. bih b-i-o, f. bih b-i-la, .
bih b-i-lo, 2. m. bi b-i-o, f. bi b-i-la, . bi b-i-lo, 3 m. bi b-i-o, f.
bi b-i-la, . bi b-i-lo, Pl. 1 . bismo b-i-li, f. bismo b-i-le, .
bismo b-i-la, 2 . biste b-i-li, f. biste b-i-le, . biste b-i-la, 3 m .
bi b-i-li, f. bi b-i-le, . bi b-i-la
Kondicional prosli: Sg.l. m. bih bio b-i-o, f. bih bila b-ila, . bih bilo b-i-lo, 2. . bi bio b-i-o, f. bi bila b-i-la, . bi
bilo b-i-lo, 3 . bi bio b-i-o, f. bila b-i-la, . b-i-lo b-i-lo,
Pl. 1 . bismo bili b-i-li, f. bismo l b-i-le, . bismo l b-ila, 2 . biste bili b-i-li, f. biste l b-i-le, . biste l b-i-la, 3
. bili b-i-li, f. bile b-i-le, . bila b-i-la
Imperativ: Sg. 1 -, 2. -, 3. neka bude, Pl. 1. -m, 2.
bij-te, 3. neka budu
Optativ: Sg. m . b-i-o, f. b-i-la, . b-i-lo, l. m. b-i-li, f. i-le, . b-i-la
Glagolski prilog r: izb-i-vsi
Glagolski prilog sadasnji: -
Glagolski pridev radni: Sg. m. b-i-o, f. b-i-la, . b-i-lo,
l. m. b-i-li, f. b-i-le, . b-i-la
Glagolski pridev trpni: Sg. m. --, f. --, .
-, Pl. m. bij-e-ni, f. --, . --
Gerund: bij-e-nje

257

Osnovi morfologije

2. biti (0.2% glagola i-obrasca)

Prezent 1: Sg.1 bud-e-m, 2. bud-e-s, 3. bud-e-O, l. 1.

bud-e-mo, 2. bud-e-te, 3. bud-u-O
Prezent 2: Sg.1 jes-a-m, 2. jes-i-O, 3. --, l. 1. jes-O, 2. jes-O-te, 3. jes-u-O
Perfekt: Sg.1. . sam --, {. sam b-i-la, n. sam b-i-lo, 2.
. si b-i-o, {. si b-i-la, n. si b-i-lo, 3 . b-i-o, {. b-i-la, n.
b-i-lo, Pl. 1 . smo b-i-li, {. smo b-i-le, n. smo b-i-la, 2 . ste
i-li, {. ste b-i-le, n. ste b-i-la, 3 . su b-i-li, {. su b-i-le, n. su -
la
Pluskvamperfekt: Sg.1. . sam b-i-o, {. sam bila b-ila, n. sam bilo b-i-lo, 2. . si --, {. si bila --l, n. si l0
b-i-lo, 3 . --, {. bila b-i-la, n. bilo b-i-lo, Pl. 1 .
smo bili b-i-li, {. smo l b-i-le, n. smo l b-i-la, 2 . ste bili
b-i-li, f. ste l --l, n. ste l --l, 3 . su bili b-i-li, {. su
l b-i-le, n. su l --l
Aorist: Sg.1 b-i-h, 2. b-i-O, 3. b-i-O, l. 1. b-i-smo, 2. -
ste, 3. b-i-se
Imperfekt, ijekavski: St.1 b-ija-h, 2. b-ija-se, 3. b-ija-se,
l. 1. b-ija-smo, 2. b-ija-ste, 3. b-ija-se
Imperfekt, ekavski: St.1 b-eja-h, 2. b-G)-s, 3. b-G)
se, Pl. 1. b-eja-smo, 2. b-eja-ste, 3. b-eja-he
Futur: Sg.1 biti, 2. ces biti, 3. biti, Pl. 1. biti,
2. cete biti, 3. biti
Relativni futur: Sg.1. . budem --, {. budem b-i-la, n.
budem --l0, 2. . budes --, {. budes b-i-la, n. budes b-i-lo,
3 . bude --, {. bude --l, n. bude b-i-lo, Pl. 1 . budemo
b-i-li, {. budemo --l, n. budemo --l, 2 . budete b-i-li, {.
budete --l, n. budete b-i-la, 3 . budu b-i-li, {. budu b-i-le, n.
budu --l
Kondicional sadasnji: Sg.1. . bih --, {. bih b-i-la, n.
bih b-i-lo, 2. . b-i-o, {. b-i-la, n. bi --l0, 3 . --, {.
258

Srpskohrvatska fleksij

bi b-i-la, n. bi b-i-lo, Pl. 1 m. bismo b-i-li, f. bismo b-i-le, n.

bismo b-i-la, 2 m. biste b-i-li, f. biste b-i-le, n. biste b-i-la, 3 m.
bi b-i-li, f. bi b-i-le, n. bi b-i-la
Kondicional prosli: Sg.l. m. bih bio b-i-o, f. bih bila b-ila, . bih bilo b-i-lo, 2. m. bi bio b-i-o, f. bi bila b-i-la, n. bi
bilo b-i-lo, 3 m. bi bio b-i-o, f. bi bila b-i-la, n. bi bilo b-i-lo, Pl.
1 m. bismo bili b-i-li, f. bismo bile b-i-le, n. bismo bila b-i-la, 2
m. biste bili b-i-li, f. biste bile b-i-le, n. biste bila b-i-la, 3 m.
bili b-i-li, f. bile b-i-le, n. bila b-i-la
Imperativ: Sg. 1 -, 2. bud-i, 3. neka bude, Pl. 1. bud-imo,
2. bud-ite, 3. neka budu
Optativ: Sg. m. b-i-o, f. b-i-la, n. b-i-lo, Pl. m. b-i-li, f. i-le, n. b-i-la
Glagolski prilog r: b-i-vsi
Glagolski prilog sadasnji: biju-Ci
Glagolski pridev radni: Sg. m. b-i-o, f. b-i-la, n. b-i-lo,
Pl. m. b-i-li, f. b-i-le, n. b-i-la
Glagolski pridev trpni: Gerund: b-i-ce
2.10.8.4 U-obrazac

Podrazumevani obrazac (96% glagola u-obrasca)

gurnutl
Prezent: Sg.1 kucn-e-m, 2. kucn-e-s, 3. kucn-e-O, Pl. 1.
kucn-e-mo, 2. kucn-e-te, 3. kucn-u-O
Perfekt: Sg.1. m. sam kucn-u-o, f. sam kucn-u-la, . sam
kucn-u-lo, 2. m. si kucn-u-o, f. si kucn-u-la, n. si kucn-u-lo, 3
m. kucn-u-o, f. kucn-u-la, n. kucn-u-lo, Pl. 1 m. smo
kucn-u-li, f. smo kucn-u-le, n. smo kucn-u-la, 2 m. ste kucn-u-

259

Osnovi morfologije

li, [. ste kucn-u-le, . ste kucn-u-la, 3 . su kucn-u-li, [. su

kucn-u-le, . su kucn-u-la
Pluskvamperfekt: Sg.l. . saffi bio kucn-u-o, [. saffi bila
kucn-u-la, . saffi bilo kucn-u-lo, 2. . si bio kucn-u-o, [. si
bila kucn-u-la, . si bilo kucn-u-lo, 3 . bio kucn-u-o, [.
bila kucn-u-la, . bilo kucn-u-lo, Pl. 1 . SffiO bili kucn-u-li,
f. SffiO bile kucn-u-le, . SffiO bila kucn-u-la, 2 . ste bili kucnu-li, [. ste bile kucn-u-le, . ste bila kucn-u-la, 3 . su bili
kucn-u-li, [. su bile kucn-u-le, . su bila kucn-u-la
Aorist: Sg.l kucn-u-h, 2. kucn-u-O, 3. kucn-u-O, l. 1.
kucn-u-sffio, 2. kucn-u-ste, 3. kucn-u-se
Imperfekt:Futur: Sg.l uzeti, 2. ces uzeti, 3. uzeti, Pl. 1.
uzeti, 2. cete uzeti, 3. uzeti
Relativni futur: Sg.l. . budeffi kucn-u-o, [. budeffi
kucn-u-la, . budeffi kucn-u-lo, 2. . budes kucn-u-o, [. budes
kucn-u-la, . budes kucn-u-lo, 3 . bude kucn-u-o, [. bude
kucn-u-la, . bude kucn-u-lo, Pl. 1 . budeffio kucn-u-li, [.
budemo kucn-u-le, . budemo kucn-u-la, 2 . budete kucn-uli, [. budete kucn-u-le, . budete kucn-u-la, 3 . budu kucn-uli, [. budu kucn-u-le, . budu kucn-u-la
Kondicional sadasnji: Sg.l. . kucn-u-o, [. bih
kucn-u-la, . bih kucn-u-lo, 2. . bi kucn-u-o, [. bi kucn-u-la,
. bi kucn-u-lo, 3 . bi kucn-u-o, [. kucn-u-la, . kucn-u10, l. 1 . biSffiO kucn-u-li, [. biSffiO kucn-u-le, . biSffiO
kucn-u-la, 2 . biste kucn-u-li, [. biste kucn-u-le, . biste kucnu-la, 3 . kucn-u-li, [. kucn-u-le, . kucn-u-la
Kondicional prosli: Sg.l. . bih kucn-u-o, [. bih
bila kucn-u-la, . bih bilo kucn-u-lo, 2. . kucn-u-o, [.
l kucn-u-la, . bilo kucn-u-lo, 3 . kucn-u-o, f.
bila kucn-u-la, . bilo kucn-u-lo, Pl. 1 . biSffiO bili
kucn-u-li, f. biSffiO bile kucn-u-le, . biSffiO bila kucn-u-la, 2 .
biste bili kucn-u-li, [. biste bile kucn-u-le, . biste bila kucn-u260

Srpskohrvatska f1eksija

la, 3 m. bi bili kucn-u-li, f. bi bile kucn-u-le, n. bi bila kucn-ula

Imperativ: Sg. 1 -, 2. kucn-i, 3. neka kucne, Pl. 1. kucnimo, 2. kucn-ite, 3. neka kucnu
Optativ: Sg. m. kucn-u-o, f. kucn-u-la, n. kucn-u-lo, Pl.
m. kucn-u-li, f. kucn-u-le, n. kucn-u-la
Glagolski prilog r: kucn-u-vsi
Glagolski prilog sadasnji: Glagolski pridev radni: Sg. m. kucn-u-o, f. kucn-u-la, n.
kucn-u-lo, Pl. m. kucn-u-li, f. kucn-u-le, n. kucn-u-la
Glagolski pridev trpni: Sg. m. kucn-u-t, f. kucn-u-ta, n.
kucn-u-to, Pl. m. kucn-u-ti, f. kucn-u-te, n. kucn-u-ta
Gerund:Drugi obrasci (4% glagola u-obrasca)
Fleksija ista, ali se javljaju sledece alternacije:
1. ,,
cuti,jem,ju
skuti,kujem,kuju
'~zuti,zujem,zuju

d:dm
nadtiti,dmem,dmu
s:sp
*suti,spem,spu
Glagol uci ima osobenu paradigmu

O:d:s
uCi,udem,udu,ud,us

261

Osnovi morfologije

Prezent: Sg.l --, 2. ud-e-s, 3. -, l. 1. --, 2.

ud-e-te, 3. --
Perfekt: Sg.l. . sam us-a-o, f. sam us-O-la, n. sam us-O10, 2. . si us-a-o, f. si us-O-la, . si us-O-lo, 3 . us-a-o, f.
us-O-la, . us-O-lo, l . 1 . smo us-O-li, f. smo us-O-le, . smo
us-O-la, 2 . ste us-O-li, f. ste us-O-le, . ste us-O-la, 3 . su us-Ol, f. su us-O-le, . su us-O-la
Pluskvamperfekt: Sg.l. . sam bio us-a-o, f. sam bila usO-la, . sam bilo us-O-lo, 2. . si us-a-o, f. si bila us-O-la, .
si bilo us-O-lo, 3 . bio us-a-o, f. l us-O-la, . bilo us0-10, Pl. 1 . smo bili us-O-li, f. smo bile us-O-le, . smo bila
us-O-la, 2 . ste bili us-O-li, f. ste bile us-O-le, . ste bila us-O-la,
3 . su bili us-O-li, f. su bile us-O-le, . su bila us-O-la
Aorist: Sg.l ud-O-oh, 2. --, 3. --, l. 1. -
osmo, 2. ud-O-oste, 3. ud-O-ose
Imperfekt:Futur: Sg.l , 2. ces , 3. uci, Pl. 1. , 2.
cete , 3.
Relativni futur: Sg.l. . budem us-a-o, f. budem us-O-la,
. budem us-O-lo, 2. . budes us-a-o, f. budes us-O-la, . budes
us-O-lo, 3 . bude us-a-o, f. bude us-O-la, . bude us-O-lo, Pl. 1
. budemo us-O-li, f. budemo us-O-le, . budemo us-O-la, 2 .
budete us-O-li, f. budete us-O-le, . budete us-O-la, 3 . budu
us-O-li, f. budu us-O-le, . budu us-O-la
Kondicional sadasnji: Sg.l. . bih us-a-o, f. bih us-O-la,
. bih us-O-lo, 2. . bi us-a-o, f. bi us-O-la, . us-O-lo, 3 . bi
us-a-o, f. us-O-la, . us-O-lo, l. 1 . bismo us-O-li, f.
bismo us-O-le, . bismo us-O-la, 2 . biste us-O-li, f. biste us-Ol, . biste us-O-la, 3 . us-O-li, f. us-O-le, . us-O-la
Kondicional r: Sg.l. . bih us-a-o, f. bih l
us-O-la, . bih bilo us-O-lo, 2. . bi bio us-a-o, f. bi bila us-O-la,
. bi bilo us-O-lo, 3 . bi bio us-a-o, f. bi bila us-O-la, . bi bilo

262

Srpskohrvatska ksi

us-O-lo, Pl. 1 m. bismo bili us-O-li, f. bismo il us-O-le, .

bismo bila us-O-la, 2 m. biste bili us-O-li, f. biste bile us-O-le, .
biste bila us-O-la, 3 m. bi bili us-O-li, f. bi bile us-O-le, . bi bila
us-O-la
Imperativ: Sg. 1 -, 2. ud-i, 3. neka , Pl. 1. ud-imo, 2.
ud-ite, 3. neka
Optativ: Sg. m . us-a-o, f. us-O-la, . us-O-lo, Pl. m. us-O-li,
f. us-O-le, . us-O-la
Glagolski prilog proSli: us-a-vsi
Glagolski prilog sadasnji: Glagolski pridev radni: Sg. m. nas-a-o, f. nas-O-la, .
nas-O-lo, l. m. nas-O-li, f. nas-O-le, . nas-O-la
Glagolski pridev trpni: Gerund:2.10.8.5 Nulti obrazac

Svi glagoli slede podrazumevani obrazac, ali se javlj aju

alternacije, i osobenosti u tvorbi glagolskog prideva trpnog
1. nut pridev trpni
r:rk
crCi,rknem,rknu,rk,rk
mrCi,rknem,rknu,rk,rk 'get dark'
r:rg
vrci,rgnem,rgnu,rg,rg
s:dn
pasti,adnem,adnu
sG)esti,G)ednem,G)ednu

263

Osnovi morfologije

s:n
dG)esti,dnem,dnu
s:tn
srestl,etnem,etnu
2. nema g1ag01skog prideva
s:st
rastl,astem,astu
cvasti,atem,atu
2. [cons]en g1ag01ski pridev
s:d
krasti,adem,adu
jesti,jedem,jedu
'~vesti,edem,edu

bosti,bodem,bodu
mestl,etem,etu
obresti,etem,etu
musti, uzem, uzu
. ..
.
gstz m,lZU

ps:b
grepsti,ebem,ebu
zepsti,ebem,ebu
dupsti,bem,bu
Prezent: Sg.1 pas-e-m, 2. pas-e-s, 3. pas-e, Pl. 1. pas-e-mo,
2. pas-e-te, 3. pas-u-O
Perfekt: Sg.1. m. sam pas-a-o, f. sam pas-O-la, n. sam pas0-10, 2. . si pas-a-o, f. si pas-O-la, n. si pas-O-lo, 3 m. pas-a-o,
f. pas-0-1a, n. pas-O-lo, 1. 1 . smo pas-O-li, f. smo pas-O-

264

Srpskohrvatska Oeksija
1, .

smo pas-O-1a, 2 m. ste pas-0-1i, {. ste pas-0-1e, . ste pas-O3 m. su pas-0-1i, {. su pas-0-1e, . su pas-O-1a
Pluskvamperfekt: Sg.1. m. sam bio pas-a-o, {. sam bila
pas-O-la, . sam bilo pas-O-lo, 2. m. si bio pas-a-o, {. si bi1a pas0-1, . si bi10 pas-0-10, 3 m. bio pas-a-o, {. bi1a pas-O-la, .
bilo pas-O-lo, 1. 1 m. smo bili pas-O-li, {. smobi1e pas-O-le,
. smobila pas-O-la, 2 . ste bili pas-O-li, {. ste bile pas-O-le, .
ste bila pas-O-la, 3 . su bili pas-O-li, {. su bile pas-O-le, . su
bila pas-O-la
Aorist: Sg.1 popas-O-oh, 2. popas-O-e, 3. popas-O-e, l. 1.
popas--sffi, 2. popas-O-oste, 3. popas-O-ose
Imperfekt: Sg.1 pas-ija-h, 2. pas-ija-se, 3. pas-ija-se, l. 1.
pas-ija-smo, 2. pas-O-ijste, 3. pas-ija-he
Futur: Sg.1 pasti, 2. ces pasti, 3. pasti, l. 1.
pasti, 2. cete pasti, 3. pasti
Relativni futur: Sg.1. . budeffi pas-a-o, {. budem pas-Ol, . budeffi pas-O-10, 2. . budes pas-a-o, {. budes pas-0-1a, .
budes pas-O-lo, 3 m. bude pas-a-o, {. bude pas-O-la, . bude pas0-10, 1. 1 . budeffio pas-O-li, {. budeffio pas-O-1e, . budeffio
pas-O-la, 2 m. budete pas-O-li, f. budete pas-0-1e, . budete pas0-1, 3 . budu pas-0-1i, {. budu pas-0-1e, . budu pas-0-1a
Kondicional sadasnji: Sg.1. . bih pas-a-o, {. bih pas-O1, . pas-O-lo, 2. . bi pas-a-o, {. bi pas-O-la, . bi pas-O-lo,
3 . bi pas-a-o, {. bi pas-0-1a, . bi pas-O-lo, Pl. 1 . bisffiO pas0-1i, {. bisffiO pas-O-le, . biSffiO pas-O-la, 2 . biste pas-O-li, {.
biste pas-O-le, . biste pas-O-la, 3 . bi pas-O-li, {. bi pas-O-le, .
pas-O-la
Kondicional prosli: Sg.1. . bih bio pas-a-o, f. bih bila
pas-O-1a, . bih bilo pas-O-lo, 2. . pas-a-o, f. bila pas0-l, . bilo pas-O-lo, 3 . pas-a-o, {. bila pas-O-1a, .
bilo pas-O-lo, Pl. 1 . bismobi1i pas-O-li, f. bismo bile pas-Ole, . biSffiO bila pas-O-la, 2 . biste bili pas-O-li, {. biste bile
1,

265

Osnovi morfologije

pas-O-le, . biste bila pas-O-la, 3 . bi bili pas-O-li, f. bi bile pasO-le, . bi bila pas-O-la
Imperativ: Sg. 1 -, 2. pas-i, 3. neka pase, Pl. 1. pas-iffio,
2. pas-ite, 3. neka pasu
Optativ: Sg. . pas-a-o, f. pas-O-la, . pas-O-lo, Pl. .
pas-O-li, f. pas-O-le, . pas-O-la
Glagolski prilog r: pas-a-vsi
Glagolski prilog sadasnji: pasu-ci
Glagolski pridev radni: Sg. . pas-a-o, f. pas-a-la, . pasa-lo, Pl. . pas-a-li, f. pas-a-le, . pas-a-la
Glagolski pridev trpni: Sg. . pas-e-n, f. pas-e-na, .
pas-e-no, Pl. . pas-e-ni, f. pas-e-ne, . pas-e-na
Gerund: pas-e-nje

266

Srpskohrvatska tleksija

3.11 Morfosintaksicki parametri

nepromenjivih vrsta reci
3.11.1 Predlozi
Predlozi sluze kao profilatori odnosa, tj., izrazavaju odnos izmedu dva recenicna elementa. Skupa sa imenicom u
svom desnom kontekstu i onom u svom levom kontekstu realizuju niz znacenja, primer:
Predlog

Znacenje

Padez

Primer

sa
u
sa
u

osobina
lokacija
poreklo
usmerenJe

Ins
Loc
Gen

sa kucom
u kuci
sa kuce
u kucu

Predlozi profliliraju relaciju izmedu vise istaknutog imenickog elementa sceni (koji se u kognitivnoj lingvistici naziva trajektor) i manje istaknutog imenickog elementa (orijentira, u terminologiji kongitivne lingvistike), primer, u recenlCl:

Marko u sobi.
predlog u uspostavlja relaciju izmedu trajektora Marko i orijentira soba tako sto smesta trajektor unutar orijentira:
- soba (orijentir)

t -Marko (trajektor)

Predlozi uspostavljaju sledece relacije:

267

Osnovi morfologije

Relacija

Primer
prostor
vreme
uzrok
poredenje
povezivanje
cilj

fizicke relacije
logicke relaci je

u sobi
od jutra
zbog bolesti
od njega
sa prijateljima
radi djece s
za potpalu

Spisak predloga sa znacenjima i padezima daje se dodatku

5.11

poreklu mogu se izdvojiti sledece kategorije predloga.

n

KateR,orija

Primeri

lzvornl
izvedeni

bez,

m , m m

slozeni

nadohvat

oblik instrumentala

+ dohvat

,
I

Svaki predlog svakom od svojih znacenja zahteva odgovaraj uCi padez za imenicku grupu svom levom kontekstu.
Procenat padeZa nakon predloga ovakav:
Genitiv
Akuzativ
Dativ/Lokativ
Instrumental
Ukupno

71 .67%
11.67%
10.83%
5.83%
100.00%

Kako genitiv daleko najcesCi, onda ga treba usvojiti

kao podrazumevanu vrednost i zapamtiti samo n predloge
koji n iziskuju genitiv.

268

Srpskohrvatska fleksija

3.11.2 Veznici
Veznici povezuju recenice ili njihove delove. Profiliraju
logicki odnos i nemaju ogranicenja smislu obaveznog prisustva imenicke grupe kao kod predloga. Mogu povezivati naporedne elemente, npr.
Petar i Pavle
Mi radimo ali oni n rade
ili uvoditi podredeni element, kao sto slucaju:
Ne radimo jer smo umorni.

u zavisnosti od broja konstituenata i njihovog relativnog polozaja, veznici spadaju ove grupe

slozeni
kontinuirani
buduci da
kamoli

prosti
pocetak
sredina
pocetak i
sredina

jer

slozeni diskontinuirani
-

ili ... ili

Uz morfoloske veznike tu fnkciju mogu obavljati

druge vrste reCi, npr.:
Vidio sam ga kad dosao.
Vidio sam gdG)e bio sudar.
Dodes li, razgovaracemo tome.
Spisak veznika daje se

dodatku 5.12.

269

Osnovi morfologije

3.11.3 Recce
Recce menj aju informativnu strukturu recenice dodajuCi
sledece vrednosti 3.10.1.
Funkcija
naglaSavanje
izrazavanje stava
ukazivanje
pitanje
potvrdivanje
negiranje

Prim er
bas
verovatno
evo
l

da
ne
T abela 3.10.1 Funkcije recca

Lista recca daje se u dodatku 5.13.

3.11.4 Uzvici
Uzvici obavljaju sledece funkcije:
Funcija
ekspresivna
performativna
onomatopejska

Primer

hajde
fiju

Prva funkcija izrazava emocije, druga sluzi za interakciju

sa sagovornicima, treca oponasa okolne .
Spisak uzvika daje se u dodatku 5.14.

270

Srpskohrvatska tleksija

3.12 rfsitksiki parametri

paradigmatskih obIika
3.12.1 Padezi
3.12.1.1 Nominativ
3.12.1.1.1 Prototipska znacenja

Nominativ se javlja u ovim prototipskim znacenjima:

.

Delatnik ili iskusilac (subjekat recenice)

. Odlika pripisana predikacijom (imenicki ili pridevski
deo atributa)
. Nepredikatski pripisana odlika (kongruentni zavisni
elemenat subjekta ili nominalnog dela predikata).
SledeCi primeri ilustruju
.

tri znacenja.

Odlika (rdikatsk

Odlika (nrdiktsk

Delatnik/isksilac

Marko

Marko Nom .Sg.;

subjekat

Marko profesor
profesor - ~c.g;
deo predikat

Njegov prijatelj dobar

profesor.
,dobar Nom.Sg., kongruentni
atributi

3.12.1.1.2 Druga znacenja

Nominativ se koristi i u poredenju jednakosti:

visok kao n.
. .

mtlV

i u nejednakom porecfenju nakon nego:

271

Osnovi morfologije

visi nego n.

..

mtlV

Nominativ se nadalje koristi bespredikatskim recenicnim

modelima, gde iskazuje fokus izricaja:
Vatra!va tra - Nom.Sg.
Evo olovka. olovka - Nom.Sg. Ovde moguca i alternativna
upotreba genitiva, Evo olovke.

N ominativ se koristi i kao imenicki apozitivni dodatak imenicke glave, ukoliko se apozicijom oznacava ime institucije ili
reglOna:

radi ufirmi Geneks.

- Nom.Sg.

3.12.1.2 Genitiv

Genitiv znacenjski najkompleksniji padez. l se

velikom broju znacenja bespredloskom obliku i sa velikim
brojem predloga.
3.12.1.2.1 Prototipska znacenja
3.12.1 .2.1.1 Bespredloski genitiv

Bespredloski genitiv l se ovim prototipskim znacenji :

272

Entitet meren ili sadrzan , entitet prisutan odredenoj koliCini ili delimicno zahvacen cim (tzv. partitivni genitiv)

Srpskohrvatska tleksija
.
.

Posednik cega (tzv. posesivni genitiv)

Objekat cega (tzv. objektni genitiv)

Ova znacenja biti pretresena ponaosob.

3.12.1.2.1.1.1 Partitivni genitiv

Opste znacenje partitivnog genitiva 'deljeni entitet' .

RazliCita znacenja partitivnog genitiva mogu se videti u Tabeli
3.12.1.2.1.1.1.1:
Glava
mnogo

Genitiv
prijatelia

Komentar
entitet meren cim

casa

v v

vode

entitet sadrzan

Imam

Popiti

Qiva

entitet prisutan
kolicini

odredenoj

entitet delimicno zahvacen

Tabela 3.12.1.2.1.1.1.1: Partitivni genitiv

u poslednja dva znacenja genitiv moze biti zamenjen

akuzativom, ali se onda znacenje menja od delimicne do potpune obuhvacenosti.
Imam
popiti

Genitiv
Qiva
piva

Imam
popiti

Accusativ
pivo
JJivo

Ovaj kontrast jasno ilustruje partitivno znacenje genitiva.

273

Osnovi morfologije

3.12.1.2.1.1.2 Posesivni genitiv

Posedovanje treba razumeti

ta sledeca znacenja:
tgij

vlasnik cega
autor cega
rodak kome
entitet koji sadrZi sto
entitet sa osobinom

siroko. Ono obuhva-

Primer
kucaMarka
Markovica
roman Marka
Markovica
stric Marka
Markovica
rukaMarka
Markovica
sreca Marka
Markovica

Ukoliko glava imenicke sintagme m samo jedan dodatak, u pravilu se daje prednost izvodenju prisvojnog prideva
nad upotrebom posesivnog genitiva. Tako, primer:

Kategorija
vlasnik cega
autor cega
rodak kome
entitet koji sadrZi
v
sto
entitet sa osobinom

Primer
Markova kuca
Markov roman
Markov stric
Markova ruka

Markova sreca

3.12.1.2 .1.1.3 Objektni genitiv

Objektni genitiv koristi se kao dopuna gerundu ili

vratn om glagolu:

274

Srpskohrvatska fleksija
Primer
citanie kniige
rijesiti se
ispita

Prvi tip objektnog genitiva izrice isti odnos kao i akuzativ uz licne glagolske oblike, primer:
Primer
citanje knjige
citati knjigu

objektni genitiv
objektni akuzativ

3.12.1.2.1.2 Predloski genitiv

Mogu se izdvojiti sledeca prototipska znacenja:

.

ablativni genitiv,
komparativni genitiv,
. uzrocno-ciljni genitiv,
d. pozicioni genitiv,
. genitiv suprotnosti i iskljucenja,
f. temporalni genitiv
.

znacenja biti opisana ponaosob:

3.12.1.2.1.2.1 AbIativni genitiv

se genitiv koristi nakon predloga od, iz i sa.
genitiv polaziste, ishodiste ili poreklo. Sa prostornog smisla, znacenje se semantickim prosirenjima razvija u
dogadaj kao polaziste, materijal od ceka sta saCinjeno, grupu
ili regiju kojoj neko pripada, vreme kao polaziste, itd. Na pri-

mer:

275

Osnovi morfologije

Primer
sa plaz.e
sa konferencije
sto od drveta
Marko iz Beograda
od srijede

Podvrsta
fizicko polaziste
dogadai kaopolaziste
materijal
region porekla
vreme kao polaziste

3.12.1.2.1.2.1 Komparativni genitiv

Ovaj genitiv koristi se u strukturama s predlozima od

poput, kao :

visi od mn

poput mn
mn

- Gen.Sg.
3.12.1 .2.1 .2.3 Uzrocno-ciljni genitiv

se genitiv koristi s predlozima zbog , usl(j)ed , od , iz

, s(a) , i radi. Sa prvih ! predloga genitiv znaCi uzrok, sa
poslednjim cilj, primer:
Uzrocnoposledicni
Renitiv
vratiti se zbog
vQ)etra
vratiti se uslQ)ed
vG)etra
vratiti se iz b(ij)esa
pitati s radoznalosti
prevrnuti se od
vG)etra
vratiti se radi Marka

276

Podvrsta
v

uzr

uzrocni
uzrocni
uzrocni
v
uzrOCnl
l

Srpskohrvatska Oeksija

3.12.1.2.1.2.4 Pozicioni genitiv

Pozicioni genitiv oznacava entitet fizickoj blizini i

koristi se s ovim predlozima: do , kod , kraj , pokraj , pored ,
mimo , duz , uzduz , preko , iza , izmedu , iznad , ispod , ispred,
blizu , nakraj , skraj , viSe , nize , vrh , dno , ukraj , nakraj,
skraj. Poslednjih devet predloga koristi se rede od prethodnih.
Pozicioni genitiv ima

dva osnovna znacenja:

Znacenje Primer
Odrediste ici do prozora
Lokacija stajati do
prozora

se genitiv moze prosiriti i neprostorna znacenja, npr:

razgovarati preko telefona

3.12.1.2.1.2.5 Genitiv suprotnosti i iskljucenja

genitiv uu entitet suprotan od ili iskljucen

iz onoga izrazenog levim kontekstom predloga. Koristi se iza
predloga: protiv , nasuprot , uprkos , sem , osim , bez , primer:
Znacenje
Suprotnost

Iskljucenje

primer
uspG)eh uprkos gresaka (Ovdje
moguca i a1ternativna upotreba
dativa: uprko5 greskama)
automobil bez klima-uredaja

277

3.12.1.2.1.2.6 Temporalni genitiv

Temporalni genitiv entitet pre, nakon, ili u

toku onoga sta leva trana predloga: pr(ij}e , posl(ij}e
, kon ,za vr(ij}ee , t oku, primer:
Znacenje

Primer

Prethodenje
Sledenje
Istovremenost

odlazak pr(ij)e veceri

odlazak nakon veceri
odlazak u toku veceri

3.12.1.2.2 Druga znacenja

3.12.1.2.2.1 Bespredloski genitiv

Mogu se izdvojiti sledeca druga znacenja bespredloskog

gell1tlva:
.

V rblac ili osetilac procesa iz glave imenicke sintagme

(nekongruetni atribut),
. Fokus uzvika,
. Genitiv igara,
d. Temporalni genitiv,
. Genitiv osobine.
Qva znacenja biti pretresena ponaosob.

3.12.1.2.2.1.1 Genitiv vrsioca iIi osetioca

Genitiv vrsioca ili osetioca bespredikatski

recenicnog subjekta:

278

ekvivalent

Srpskohrvatska fleksija

Primer
sviranje Marka
Markovica
Marko Markovic svira

Komentar
genitiv
vrsioca/osetioca
subjekat recenice

i u slucaju posesivnog genitiva u slucaju da od glave

imenicke sintagme zavisi samo jedan element, prednost se daje
kongruentnom atributu, npr.:
Primer
sviranje Marka
Markovica
Markovo sviranje

Komentar
genitiv
kongruentni
atribut

3.12.1.2.2.1.2 Genitiv fokusa

Genitiv fokus uzvika evo ,eto

, , mr:

EvoMarka
Marka - Gen.Sg.
3.12.1.2.2.1.3 Genitiv igara

Genitiv igrara koristi se kao dopuna glagolu igrati (se) ,

kao :

igrati klikera
igrati se kauboja i indijanaca
Ako glagol nerefleksivan, akuzativ uobicajeniji od
genitiva, ali se genitiv ipak koristi, naroCito u kolokvijalnom
iskazu, primer:
279

Osnovi morfologije
Primer
igrati kosarku
igrati kosarke

Komentar
akuzativ, standardan
genitiv, kolokvijalan

3.12.1.2.2.1 .4 Temporalni genitiv

emporalni

bespredloski genitiv koristi se za vremenski

period oko trenutka govora ili za lociranje perioda nekoj
skali, primer:
Primer
ovog mG)eseca
prosle sedmice

Komentar
period koji sadrzi trenutak govora
period pre trenutka govora

devedeset pete

period

skali

3. 12.1.2.2.1.5 Genitiv osobine

genitiv
ke celine, primer:

osobinu koja

sastavni deo ne-

zena plave kose

kuca crvenog krova

genitiv koristi se s obaveznim determinatorom, tako:

Primer
zena plave
kose
"zena kose

280

Komentar
sa deteminatorom
bez determinatora

./

Srpskohrvatska fleksija

3.12.1.2.2.2 Predloski genitiv

Predloski genitiv javlja se u ovim drugim znacenjima:

.

Okruzni genitiv,
Centralni genitiv,
. Genitiv pravca,
d. Genitiv zamene,
. Genitiv mesta.
.

Ova znacenja biti opisana ponaosob:

3.12.1.2.2.2.1 Okruzni genitiv

Okruzni genitiv oblast oko predmenta u desnom kontekstu predloga oko, primer:
drvece oko kuce
3.12.1.2.2.2.2 Centralni genitiv

Centralni genitiv entitet u sredistu onoga u

desnom kontekstu predloga nasred ,usr ed , primer:
drvo nasred polja
3.12.1.2.2.2.3 Genitiv pravca

Genitiv pravca odrediste kretanja i koristi se

nakon predloga put , primer:

281

Osnovi morfologije

krenuti put Beograda

3.12.1.2.2.2.4 Genitiv zamene

Genitiv zamene entitet kojim se zamenjuje

u desnom kontekstu predloga um(j)esto , nam(j)esto , (
)ime , primer:

pije vodu

um(j)esto vina.

3.12.1.2.2.2.5 Genitiv mesta

genitiv ukazuje mesto kojem neko obitava ili
koj e neko poseduje. Koristi se nakon predloga kod , i u ,
m r:

sam kod Marka.

3.12.1.3 Dativ

Dativ se koristi s predlogom i bez njega. Dativ i lokativ

u velikoj su meri jednaki formom, ali im repertoar znacenja
i predloga razliCit. Lokativ se koristi iskljuCivo s predlozima,
dativ bez njih i s ogranicenim brojem predloga koji se koriste s lokativom.

282

Srpskohrvatska fleksija

2.12.1.3.1 Prototipska znacenja

3.12.1.3.1.1 Bespredloski dativ

Dominantno znacenje bespredloskog dativa m siroko shvacen primalac, u fizickom ili psiholoskom smislu,
npr:
Dajem knjigu Marku.
Posudujem knjigu Marku.
Posvecujem knjigu Marku.
Govorim Marku.
Sluzim Marku.
3.12.1.3.1.2 Predloski dativ

Ovde dominantan pravac. se dativ koristi nakon

predloga k(a) i prea , primer:

Marko ide prea Petru.

3.12.1 .3.2 Druga znacenja
3.12.1.3.2.1 Bespredloski dativ

Bespredloski dativ srece se u ovim drugim znacenima

Znacenje

Primer

Osnov za poredenje
Posednik
Osetilac

ravan Marku
Majkamu
Zao mi

283

Osnovi morfologije

3.12.1.3.2.2 Predloski dativ

Predloski dativ srece se u ovim drugim znacenjima:

Znaceje

Predlozi

Kriterijum

Opozicija

protiv, suprot, nasuprot,

uprkos, usprkos, susret,
nasusret
blizu, nadomak

prema,

Primer
prema
m

Blizina

protiv
m

blizu
mu

Sa protiv, suprot, nasuprot, uprkos, usprkos, blizu,

nadom ak koristi se znatno cesce i genitiv.

3.12.1.4 Akuzativ

Dominantno znacenje bespredloskog akuzativa

objekt. Predloski akuzativ ima nekoliko prototipskih znace .

3.12.1.4.1 Prototipska znacenja

3.12.1.4.1.1 Bespredloski akuzativ

Prototipsko znacenje objekta realizuje se u obliku objekta porocesa, kao dopuna prelaznim glagolima, primer:

284

Srpskohrvatska fleksija

Primer

Komentar

Marko procitao
knjigu.
Marko pitao Mariju.

knjigu
Mariju

3.12.1.4.1.2 Predloski akuzativ

Predloski akuzativ l se u dva prototipska znacenja:

Znacenje Predlozi
pravac
svrha,
cilj

Primer

kroz , u , , za , uz , ,
medu , nad , pod
za

kroz

sum u

raditi za
brata

3.12.1 .4.2 Druga znacenja

3.12.1.4.1.1 Bespredloski akuzativ

Bespredloski akuzativ nalazi se u ovim drugim znacenjima:

Znacenje

Primer

Osetilac
Vreme
Signal
Nacin

Boli glava
to jutro
ednu rakiju
Idu ruku pod ruku

Oblik

jutro
rakiju
ruku

3.12.1.4.2.2 Predloski akuzativ

Predloski akuzativ javlja se u ovim drugim znacenjima:

285

Osnovi morfologije

Znacen;e
Minimum
Osnov poreden ja
Polozaj

Predlof!.
bez
blizu

Primer
bez ~odinu dana
blizu polovinu
5 ovu stranu

Ako se polazi od odredenja prijedloga kao elementa

koji profilise odnos imenica, blizu se moglo odrediti i kao
recca.
3.12.1.5 Vokativ

Jedino prototipsko znacenje vokativa dozivanje, kao u

mru:

ProJesore, dodite ovamo.

edino drugo znacenje upotreba umesto nominativa iz
versifikacionih razloga:

Primer
Vino pije Kraljevicu Marko

Komentar
deset slogova, raljevicu Marko

'~Vino

devet slogova, Kraljevic Marko

nominativ

pije Kraljevic Marko

3.12.1.6 Instrumental
2.12.1.6.1 Prototipska znacenja
3.12.1.6.1.1 Bespredloski instrumental

Prototipsko znacenje bespredloskog instrumentala siroko shvaceno sredstvo, npr.:

286

Srpskohrvatska fleksija

Primer
kopati lopatom
pisati rukom
putovati vozom

3.12.1.6.1.2 Predloski instrumental

Prototipsko znacenje predloskog instrumentala, koje se

ostvaruje s predlogom s(a) pratilacka osoba ili osobina,
mr:

Znacenje

Primer

Osoba
Elemenat
Osobina

putovati sa prijateljem
soba sa doruckom
kuca sa balkonom

3.12.1.6.2 Druga znacenja

3.12.1.6.2.1 Bespredloski instrumental

Bespredloski instrumental javlja se u ovim drugim znacenJ1ma:

v

Znacenje

Primer

Oblik

Predeni prostor
Ergativ
Ablativ
Objektiv
Komparativ
V remenski opseg

Ici sumom
obliven kisom
smrdjeti necovjestvom
uciniti zapovjednikom
nadvisiti znanjem
raditi nedeljom

sumom
kisom
necovjestvom
zapovjednikom
znanjem
nedeljom

Ergativ, u
ablativ,

efekta,

kontekstu,
njegovo izvoriste.

uzrok nekog

287

Osnovi morfologije

3.12.1.6.2.2 Predloski instrumental

Predloski instrumental javlja se u ovim drugim znacenjima:

Znacenje

Predlog

Prier

Okolnost
Vreme
Element u odnosu

s naporom
s vremenom
nad kucom

s(a)
za ) medu ) nad ) pod ) pred

3.12.1.7 Lokativ
Lokativ se uvek koristi s predlogom.
2.12.1.7.1 Prototipska znacenja

Lokativ ima dva prototipska znacenja:

.

Veoma siroko shvacena lokacija,

3.12.1.7.1.1 Lokacijski lokativ

Qvo se znacenje realizuje iza predloga i i znaCi:

288

Znacenje

Prier

Prostorna lokacija
Institucija
Dogadaj
V remenska tacka

u sobi
posti
sastanku
u februaru

Srpskohrvatska fleksija

3.12.1.7.1.2 Tematski lokativ

ematski

lokativ koristi se iza predloga , kao u primeru:

Razgovaraju Mariji.
2.12.1 .7.2 Druga znacenja

Mogu se izdvojiti sledeca druga znacenja

Znacenje

Predlog

Pribblno odredenje
Pokriveni prostor
Kriterijum
Staticka opozicija
Blizina, susedstvo
Prateci dogadaj ili
okolnost

prema

Primer
Bozicu
putu
prvi
sedi prema m
kuca pri obali
pri rucku

3.12.2 Vremena
3.12.2.1 Prezent
2.12.2.1 .1 Prototipska znacenja

Prezent ima sledeca tri prototipska znacenja:

.

Aktuelni prezent (samo od nesvrsenih i biaspektualnih

glagola)
. Trajni prezent - durativni (od nesvrsenih i biaspektualnih glagola) i iterativni (od svih glagola)
. Relativni prezent (od svih glagola)

znacenja biti pretresena ponaosob.

289

Osnovi morfologije

3.12.2.1.1.1 Aktuelni prezent

Aktuelni prezent oznacava dogadaj koji se odvija u trenutku govora:

sada radim .

Samo nesvrseni i biaspektualni glagoli imaju prezent, dok bi upotreba svrsenih glagola tom znacenju bila
gramaticna:
'1 sada uradim.

3.12.2.1.1.2

prezent

Trajni prezent javlja se u durativnoj varijanti (radnja se

odvija bez prekida) i u iterativnoj varijanti (radnja se ponavlja
u odredenim vremenskim intervalima):
Meaning
durativno (nesvrseni
glagol)
iterativnol (svrseni glagol)

iterativno2 (nesvrseni
glagol)

Primer
radim univerzitetu

svako jutro uradim pedeset

sklekova
svako jutro radim sklekove

3.12.2.1.1.3 Relativni prezent

Relativni prezent u jedan dogadaj u odnosu

drugi i pravilu se javlja u adverbijalnim recenicama za izri logickih odnosa, primer:

290

Srpskohrvatska fleksija
Primer
Radi, imati novac.
Ako naucis, poloZices
ispit.

2.12.2.1.2 Druga znacenja

Prezent se javlja u sledeCim drugim znacenjima

Znacenje
Proslost
Buducnost
Zelja
Naredba

Primer
Idem juce ulicom ...
Sutra idem more
Da ti rodi z.ito
Idemo

U drugim znacenjima prezent se koristi u domenu drugih vremena/ (perfekta, futura, optativa i imperativa).
U svim tim upotrebama prezent daje dodatnu zivost pripovedanju.
3.12.2.2 Perfekt
2.12.2.2.1 Prototipska znacenja

Prototipsko znacenje perfekta prosli dogadaj, odreden

apsolutno ili relativno, primer:
Primer
Kad sam dosao, izaSao

Kad sam dolazio,

Kad sam dosao,

izlazio

izlazio

Oblici
dosao , relativno; izasao ,
apsolutno - glagola su svrsena
dolazio , relativno; izlazio ,
apsolutno - glagola su
v
nesvrsena
dosao, relativno; izlazio ,
apsolutno - jedan svrseni, drugi
v
nesvrsenl

291

Osnovi morfologije

2. 12.2.2.2 Druga znacenja

Perfekt, u obliku bez pomocnog glagola ili s njim, javlja

se u sledecim drugim znacenjima:

Znacenje

Prier

Isticanje cinjenice
Hipoteticka tvrdnja

Planina se prostrla, Planine su se prosrtle

Radio, radio, dobices platu

3.12.2.3 Aorist
2.12.2.3.1 Prototipska znacenja

Prototipsko znacenje aorista svrsena prosla radnja.

oblik javlja se samo kod svrsenih glagola, primer:
Prier

tada kupi
kucu.
tek ~to dode

Oblik
kupi, )'d . Sg. aorist
dode, rd . Sg. aorist

Aorist se koristi uglavnom u razgovornom jeziku. UobinaroCito u kolokvijalnom izrazu sredisnjih regija srpskohrvatskog govornog podrucja. U formalnom standardnom
jeziku (npr. u vestima) aorist gotovo izumro.

2. 12.2.3.2 Druga znacenja

Aorist se srece u sledeCim drugim znacenjima:

292

Srpskohrvatska ksi

Znacenje

Primer

Gnomska tvrdnj a meda ;; niko ne ~, sto casom zuci ne

zagrci
Buduca radnja
Sutra odoh more

Aorist dodaje i veCi stepen sigurnosti desavanju buduceg dogadaja, nego sto ga srecemo u slucaju prezenta upotrebljenog za buducnost.
3.12.2.4 Imperfekt
2.12.2.4.1 Prototipsko znacenje

Prototipsko znacenje imperfekta trajna radnja u proslosti. avlja se samo kod nesvrsenih i biaspektualnih glagola,
mr:

Ucenici dolaiahu Isusu.

Ovo se prototipsko znacenje imperfekta srece uglavnom

u biblijskom stilu i drugim knjizevnim delima.
2.12.2.4.2 Druga znacenja

Drugo znacenje imperfekta nesigurnost, kao :

Kako se zvase?

Ovo znacenje n u razgovornom jeziku, ali ograniceno samo mali broj glagola.

293

OSl1ovi morfologij e

3.12.2.5 Pluskvamperfekt
2.12. 2.5.1 Prototipska znacenja

Prototipsko znacenje pluskvamperfekta prethodni ili

istovremeni dogadaj, dakle, relativna proslost. Srece se kod
svrsenih i nesvrsenih glagola, primer:
Primer
Kad sam
v
lzasao
Kad sam
izlazio

dosao,

dolazio,

Oblik
dosao , relativno; izasao , apsolutno
- svrsena
dolazio , relativno; izlazio ,
apsolutno - imperfektivna

2.12.2.5.2 Druga znacenja

Drugo znacenje pluskvamperfekta nerelativna proslost,

m r :

n beie govorio.

se znacenje srece u narodnoj poeziji i slicnim oblicima.

3.12.2.6 Futur
2.12.2.6.1 Prototipska znacenja

Prototipsko znacenje futura nerelativna buduca radn. avlja se kod svih glagola, primer:
Primer
raditi
univerzitetu.
uradit i zadacu.

294

Oblik
raditi, rd p.Sg. nesvrseno

uraditi , yd p.Sg. svrseno

Srpskohrvatska fleksija

2.1 2.2.6.2 Druga znacenja

Futur se nalazi u sledeCim drugim znacenjima:

Znacenje

Pri er

Relativna radnja

Razgovarali su pre nego sto

udariti.
svakoga poslusati.
Kupices pola hljeba.
Ako ces pravo, ...
biti Marko.
Dok leda, bice samara.

valifikativ

Naredba
Hipoteticka radnja
N esigurnost
Gnomska tvrdnja

Turci

3.12.2.7 Relativni futur

3.12.2.7.1 Prototipska znacenja

Relativni futur javlja se u

dva prototipska znacenja:

Znacenje

Prier

Buduca prethodna ili

istovremena radnja
Realna hipteticka tvrdnja

Kad budem dosao, otici

u kino.

Ako budes ucio, poloZices.

2.12.2.7.2 Druga znacenja

Drugo znacenje relativna proslost, primer:

Da n budes zaboravio.

295

Osnovi morfologije

3.12.3 Nacini i bezlicni

3.12.2.8 Imperativ
2.12.2.8.1 Prototipska znacenja

Prototipsko znacenje imperativa naredba ili zahtev,

m:

Otvori vrata.
2.12.2.8.2 Druga znacenja

Imperativ se javlja u sledeCim drugim znacenjima:

Znacenje
Prier
udri nas.
Prosla radnja
Gnomska tvrdnja razi i ces.

3.12.2.9 Kondicional
2.12.2.9.1 Prototipska znacenja

Prototipsko
alna, primer:

znacenje hipoteticka radnja, realna ili ire-

Znaceje Prier

Realna
Irealna

296

Kad , l .
Da si , poloZio .

Srpskohrvatska tleksija

2.12.2.9.2 Druga znacenja

Drugo

znacenje dogadaj koji se ponavlja u proslosti,

mr:

Svake subote, bih izasao.

3.12.2.1 Optativ

Optativ izrazava zelju ili kletvu,

primer:

Znacenje

Primer

Zelja
Kletva

Zivio ti meni
Crko dabogda

3.12.2.11 Glagolski prilozi

2.12.2.11.1 Glagolski prilog sadasnji
3.12.2.11.1.1 Prototipska znacenja

Glagolski prilog sadasnji ima sledeca dva prototipska znacenja

Znacenje

Primer

Istovremena radnja
Nacin, okolnost, itd.

Iduci ulicom, vidio Marka.

educi slatkise, pokvario zube.

3.12.2.11.1.2 Druga znacenja

Drugo znacenje osobina,

primer:

drscuca ruka

297

Osnovi morfologije

ali

slucaju se radi

participu.

3.12.2.11.2 Glagolski prilog prosli

3.12.2.11.2. 1 Prototipska znacenja

Glagolski prilog prosli ima tri prototipska znacenja

Znacenje
Istovremena prosla
radnja
Prethodna radnja
Nacin, okolnost, itd.

Primer
ISavsi l, vidio Marka

Izasavsi ulicu, vidio Marka

Pavsi sa stepenica pokvario zube

3.12.2.11.2.2 Druga znacenja

Atipicno znacenje glagolskog priloga proslog osobina,

m:

usahnuvSi cv(ij)et
i tu se radi

participu.

3.12.2. 12 Glagolski pridevi

Ovi glagolski oblici koriste se sastavu drugih ili kao

pridevi, kao glagolski pridevi per se mu posebnog znav

298

Srpskohrvatska fleksija

3.12.2.13Infinitiv
3.12.2.13.1 Prototipska znacenja

Infinitiv
.
.

Sastavni deo slozenih vremena, kao : raditi.

Dopuna modalnih i/ili faznih glagola, npr. mm raditi.
2.12.2.13.2 Druga znacenja

Druga znacenja infintiva jesu:

.

Subjekat, npr: Raditi glupo.

. Naredba, kao : Raditi!
3.12.4 Vidovi
Prototipsko znacenje neodredenog vida neodredeni
entitet (npr. neki plav covek), dok prototipsko znacenje odredenog vida odredeni entitet (npr. taj plavi covek) . D ruga
znacenja obuhvataju situacije gde vid nametnut ili oblikom
ili sintaksickom pozicijom, vid znaCi svoju suprotnost,
mr:

Znacenje
Oblicki uslovljeno odredeno znacenje
neodredenog vida
Oblicki uslovljeno neodredeno
znacenje odredenogvida
Sintaksicki uslovljeno neodredeno
znacenje odredenog vida

Prier

taj Markov kaput

neki srpski uzicar

kaput ali.

299

Osnovi morfologije

3.12.5 Stepeni
Osnovno znacenje apso1utiva izrazavanje osobine prideva bez bi10 sta drugo, komparativ oznacava
vrednost ska1i u odnosu jednu drugu, super1ativ vrednost u odnosu sve druge u poredenju. Drugo znacenje .

3.12.6

predikacije

Prototipska znacenja oblika predikacije zasnovana su

situiranju onoga sto oznacava g1ago1. Infinitiv situira u odsustvo bi10 kakvog ( vremenski okvir, izvrsioce,
itd.). Predikativ naznacava okvir vremena i izvrsioca, adjekti1 oznacava samo u10gu izvrsioca, njegov rod i broj, a1i ne i
vreme, adverbija1 vezuje sve te osobine za neki povezan dogadaj (izrazen g1avnim g1ago1om, npr. Uradivsi zadacu, Marko
izasao), gerund ne oznacava vreme dopusta spo1jno
vanje osobu (npr. njegovo citanje). Druga znacenja obuhvataju s1edece:
Znacenje
Infinitiv kao naredba
Adjektiva1 kao pridev
Adverbija1 kao pridev

300

Primer
Citati!
uveo list
izumiruca vrsta

Srpskohrvatska f1eksija

3.12.7 Brojevi
3.12.7.1 Jednina

Prototipsko znacenje jednine jeste entitet koji se javlja u

pojedinacnom obliku, npr. Student cita stolici., gde su sva
tri entiteta (student, citanje, stolica) u pojedinacnom obliku.
Druga znacenja jednine obuhvataju sledece:
Znacenje
Zbirno znacenje
Gradivno znacenje
Apstraktno znacenje
Znacenje klase
Distributivno znacenje
Paukalnost

Primer
Omladina uCi.
men se stvrdnuo.
Ponos mu to dozvoljava.
Konoplja raste u Indiji.
Zarobljenici su podigli f!.lavu.
Dosla su dva prijatelja.

3.12.6.2 Mnozina

Prototipsko znacenje mnozine entitet koji se javlja u

vecem broju primeraka, npr. Studenti citaju stolicama.
Druga znacenja mnozine obuhvataju sledece:
Znacenje
Obezlicenje
Slozenost
Znacenje vrste

Primer
Pusaci neka izadu (u obracanju jednoj osobi koja
pusi).
Sanke dobro idu.
vina nisu dobra.

301

Osnovi morfologije

3.12.7 Rodovi
3.12.7.1 Muski rod

Prototipsko znacenje muskog roda odrastao muskarac. se moze videti tome sto to prvo znacenje
koje se misli u obrascu __ ., npr. muskarac. prema
:: n sto. N eprototipska znacenja obuhvataju:
Znacenje

Zivotinja
Opste znacenje
Genericko znacenje
NeZiventitet
Zbirno znacenje
Zenska osoba
Osoba neodredenog pola

lisac
budala
n

domaca zivotinja.

krevet
, se pobunio.
Ona dijalektolog.
dete vraf!,olan.

3.12.7.2 Zenski rod

Prototipsko znacenje zenskog roda odrasla zena.

novo, samo takve imenice uklapaju se u obrazac Ona _ . ,
npr. n zena. Druga znacenja obuhvataju:
Znacen;e

OpJte znacenje
Genericko znacenje
Zbirno znacenje
Neziv entitet

budala
Lisica zivi u jami.
Omladina vesela.
stolica

302

Srpskohrvatska tleksija

3.12.7.3 Srednji rod

Prototipska znacenja srednjeg roda obuhvataju sve

sto izrazen pol, muski ili zenski. ako onda sve imenice
za mlada bica (dete, tele, jagnje, itd.) i nezive entitete (selo, polje,
itd.) spadaju prototipska znacenja srednjeg roda. Druga zna obuhvataju:
Znacenje
Opste rodovsko znacenje
Zbirno znacenje

Primer
zakeralo
Selo se pobunilo.

3.12.8 Lica
Prototipsko znacenje lica izvodi se iz govornog . Pr lice oznacava govornika, drgo slusaoca, trece sve
sto nije govornik. Drga znacenja obuhvataju:
Znacenje

Primer

Ne mozes verovati.
Opste znacenje drugog lica
Opste znacenje treceg lica
covek nije pametan.
Kazem sebi: Smiri se.
Drugo lice u obracanju samom
.sebi
Prvo lice u obracanju drugoj osobi Kako smo danas Kospodo Markovic.

303

Osnovi morfologije

4. Literatura
Babic, S. et al. (2002), Hrvatski pravopis, Skolska knjiga, Zagreb.
Baric, . et al. (1995), Hrvatska gramatika, Skolska knjiga, Zagreb.
Bauer, L. (2003), Introducting Linguistic Morphology, Georgetown U niversity Press.
Bauer, L. (2004), Glossary 01 Morphology, Georgetown University Press.
Beard, R (1995) Lexeme-Morpheme Base Morphology; General
heory olInflection and Word Formation, lb, NY:
SUNY Press.
Beesley, i L. Karttunen (2003), Finite State Morphology,
CSLI.
Bresnan, (2001) Lexical-Functional Syntax, Oxford : BlackweH Publishers.
Chomsky, N. (1995), he Minimalist Program, MIT Press,
Cambridge.
Dressler, W. et al (1998). LeitmotiJs in Natural Morphology,
ohn Benjamins: Amsterdam.
, . i . Marantz (1994), 'Some key features of Distributed Morphology.' u MITWPL 21: Papers
phonology and morphology, ur. . Carnie and .
Harley. MITWPL, Cambridge,2 75-288.
H alliday, ... (1985), Spoken and written language, Oxford: O xford U niversity Press.
Haspelmath, . (2002), Understanding Morphology, Arnold:
London.
Jackson, Howard (1988), Words and their meaning, Longman,
London & New York.

304

Literatura

Joshi, ., L.S. Levy i

grammar, rnl
21,

Takahashi (1975), Tree adjunct

Computer and System Science, vol.

2.

Koskenniemi, . (1983), Twolevel Morphology: General

Computational Model Jor Word-Form Recognition and
Production, Publications, U niversity of Helsinki,
Department of General Linguistics.
Lamb, S. (1999), Pathways the Brain: he Neurocognitive
Basis Language, Amsterdam and Philadelphia: ohn
enjamins Publishing .
Langacker, R. W. (1990), Concept, Image, and Symbol: he
Cognitive Basis Grammar, Berlin and New York:
Mouton de Gruyter.
Lieb, H-D. (1983), Integrational Linguistics. Vol. 1: General
Outline, Amsterdam; Philadelphia: Benjamins.
Lipka, L. (1990), n Outline English Lexicology, Tiibingen,
Niemeyer.
Matthews, . . (1991), Mophology, Second Edition, CUP:
Cambridge.
Mel'cuk, 1. (1993), Cours de morphologie generale, vol. 1:Introduction = + Le mot. Montreal: Les Presses de
l'Universite de Montreal- Paris: CNRS Editions.
Mel'Cuk,I. (1994), Cours de morphologie generale, vol. 2: Signif
ications morphologiques. Montreal: Les Presses de
l'Universite de Montreal- Paris: CNRS Editions.
Mel'cuk, 1. (1996), Cours de morphologie generale, vol. 3 :
Moyens morphologiques. Syntactiques morphologiques,
Montreal : Les Presses de l'Universite de Montreal Paris: CNRS Editions.
Mel'cuk, 1. (1997), Cours de morphologie generale, vol. 4: Signes
morphologiques, Montreal: Les Presses de l'Universite de
Montreal - Paris: CNRS Editions.

305

Osnovi morfologije

Mel'cuk, 1. (1997), Kurs morfologii. m 1. Vvedenie.

Cast' pervaja: Slovo, Moskva: Jazyki russkoj kul'tury Vena : Wiener Slawistischer Almanach.
Mel'cuk, 1. (1997), Vers n linguistique Sens-Texte. Ler;on
inaugurale, Paris: Collt~ge de France, 78 pages.
Mel'cuk, 1. (1998), obScejmorf ologii. m Cast' vtoraja:
mor/ologiceskie znacenija, Moskva: azyki russkoj
kul'tury - Vena : Wiener Slawistischer Almanach.
Mel'cuk, 1. (2000), Cours de morphologie generale, vol. 5 :
Modeles morphologiques, Montreal: Les Presses de
l'Universite de Montreal- Paris: CNRS Editions.
Mel'cuk, 1. (2000), Kurs mor/ologii. m 1 Cast' tret'ja:
mor/ologiceskie sredstva; Cast' cetvertaja: morfologiceskie
sintaktiki, Moskva: Jazyki russkoj kul'tury - Vena :
Wiener Slawistischer Almanach.
Mel'cuk, I. (2001), Kurs morfologii. m 1V. Cast' pjataja:
morfologiceskie znaki, Moskva: azyki slavjanskoj
kul'tury - Vena : Wiener Slawistischer Almanach.
Mrazovic . i Z. Vukadinovic (1988), Gramatika srpskohrvatskogjezika za strance, Univerzitet u Novom Sadu, Novi
Sad.
O stman, - i . Fried (ur.) (2005), Construction GrammarsCognitive grounding and theoretical extensions, John
njamins, Amsterdam.
Prince, . i . Smolensky (2004), Optimality theory: constraint interaction in generative grammar, Blackwell.
Quirk, R. i S. Greenbaum (1973) University Grammar /
English, Longman.
Sadock, . (1991), Autolexical Syntax: heory / Parallel
Grammatical Representations, University of Chicago
Press.
Sag, 1. i . Wasow (1999), Syntactic heory: A/ormal introductio, . Stanford : CSLI Publications.

306

Literatura

Saussure, Ferdinand de (1916), Cours de linguistique generale, publie par Charles ll et Albert Sechehaye; l
collaboration de Albert Riedlinger, Payot, Lausanne.
Sgall, ., . Hajicova i . Panevova (1986), he Meaning / the
Sentence in Its Semantic and Pragmatic Aspects, Dordrecht.
Hudson, R. (1984), Word Gramm, Oxford, United Kingdom.
Sheremetyeva, S., W. Jin i S. Nirenburg (1998), "Rapid
Deployment Morphology" : Machine Translation 13/4,
Springer,s. 239-268.
Singh, R. and S. Starosta (ur.) (2003), Explorations in Seamless
Morphology, Sage Publications.
Sipka D. iN. Koncar "Minimal Information Grammar (IG)
- Serbo-Croatian and Polish Morphological Paradigrns",
u Junghanns, U. & Zybatow, G. (edp.): Formale Slavistik, Frankfurt Main: Vervuert Verlag, . 427-436.
Sipka, D. (2002), " Decisionist Model of Slavic Morphology" : . Kosta et l. (ur.), Current Approaches to Formal Slavic Linguistics. Contributions / the Second
Con/erence Formal Description / Slavic Languages
(FDSL II) held at Potsdam University, Novembe1- 20-22, 1997, Frankfurt Main [etc.]: Lang. (= Linguistik International; 9), . 119-128.
Sipka, D. (2003), Glosar tvorbenih /ormanata : pocetne leksicke
liste, l, Beograd.
StanojCic Z. i Lj. Popovic (1992), Gramatika srpskoga jezika,
Zavod za udZbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Starosta, S. (1988), he Case /or LexiCase.Lo ndon, New ork.
Stevanovic, . (1981), Savremeni srpskohrvatski jezik, Naucna
knjiga, Beograd.
Svedova, N .Ju. et al. (1980), Russkaja grammatika, Nauka,
Moskva.

307

Osnovi

rflgi

Wunderlich, D. i . Schwarze (1985), Handbuch der Lexikologie, Konigstein: Athenaum.

308

Dodaci

5. Dodaci
Napomena: Deo materijala koji se ovde predstavlja potiiz proseminara i magistarskih seminara koje sam vodio
nekoliko poljskih univerziteta (vise tim projektima stra

www.public.asu.edu/-dsipka/semmag.htm).

5.1 Izuzeci od alternacije k,g,h:c,z,s

Sa alternacijom ili bez nje
vlaga, natraga, bisaga, njega, nega, zaprega, utega, zega, haranga, haringa, joga, babaroga, sparoga, duga, kaljuga, valjuga,
peljuga, sevrljuga, svrljuga, cvrljuga, posluga, usluga, jaruga,
zadruga, veruga, poruga, cvoruga, supruga, zastruga, kavga,
svrha, aka, divljaka, sljaka, vodenjaka, cepidlaka, cjepidlaka,
klaka, vlaka, uvlaka, oznaka, stepaka, alpaka, raka, graka,
svraka, zraka, glupavaka, cavaka, saka, dzaka, beka, deka, kerefeka, strijeka, zasjeka, kmeka, peka, prepeka, opeka, upeka,
kreka, smreka, zapreka, streka, eureka, zaseka, vrpcoteka, jufka, sibika, dika, vladika, melodika, hudika, sibljika, bodljika,
gomoljika, supljika, vrljika, alatljika, metljika, trepetljika, rasljika, sasljika, trsljika, vrsljika, busljika, kika, bukolika, topolika, solika, curlika, tamjanika, safranika, korjenika, zelenika,
kamenika, varenika, korenika, crvenika, crnika, bunika, cjepika, karika, cemerika, deverika, simsirika, kukrika, zuborika,
motorika, lovorika, kurika, sepurika, turika, zrika, sika, antika, motika, monastika, svastika, trstika, zutika, povika, vrsika, mljeCika, srCika, salajka, majka, amajka, pramajka, m
ka, lumperajka, svirajka, krajka, tajka, sajka, znacajka, vejka,
309

Osnovi morfologije

zanatlijka, Arijka, Azijka, badavadZijka, pecaljka, strcaljka,

zviZdaljka, gegaljka, mahaljka, kapaljka, stipaljka, crpaljka,
sviraljka, crtaljka, cagrtaljka, cegrtaljka, snovaljka, drzaljka,
tuzaljka, zakacaljka, Bokeljka, Citateljka, peteljka, dobroCiniteljka, trepteljka, diljka, cediljka, cjediljka, boljka, skoljka,
gomoljka, voljka, zutovoljka, evenjka, trobojka, ugojka, crnojka, ljepojka, lepojka, zalopojka, spojka, trojka, sojka, plavojka, sojka, zujka, burzujka, alka, kalka, bakalka, jelka, Brazilka, kupolka, apostolka, bulka, amka, Budimka, snimka,
okomka, pastrmka, banka, Albanka, dvobanka, vjeZbanka,
janka, amajanka, cajanka, Belgijanka, Brazilijanka, Austrijanka, Bolivijanka, Arabljanka, seljanka, doljanka, zupljanka,
ostrvljanka, Atenjanka, Afrikanka, Balkanka, Burmanka,
stranka, risanka, stanka, Avganistanka, uspavanka, jadovanka,
pljuvanka, Banacanka, Beogradanka, brdanka, stijenka, celenka, staklenka, znamenka, Armenka, stenka, evenka, terevenka, dolinka, vecerinka, Abesinka, Abisinka, cetvrtinka, sesnaestinka, beduinka, masinka, palacinka, zaCinka, liCinka, sponka, amazonka, dzonka, sapunka, dzunka, boka, sljoka, zatoka,
stoka, cvoka, artisoka, articoka, stapka, vapka, sapka, stepka,
tipka, sipka, dusogupka, sljupka, Kasupka, arka, barbarka,
vladarka, pudarka, zvizdarka, torpiljarka, kamenjarka, apotekarka, zlatarka, vratarka, zajutarka, varka, sljivarka, sarka, sisarka, kaljuzarka, carka, zvecarka, atleticarka, zvercarka, dilberka, berberka, snajderka, rekorderka, zamjerka, betonjerka,
zvjerka, strikerka, svalerka, trenerka, bedinerka, mnogoperka,
crnoperka, zutoperka, biserka, amaterka, zverka, frizerka,
cerka, kcerka, zbirka, dirka, trenirka, prepirka, Asirka, zastirka, prostirka, stirka, zirka, Alzirka, zagorka, prigorka, Crnogorka, grahorka, njorka, zutokorka, zaporka, petorka, sestorka, autorka, cetvorka, zatrka, kaurka, zmurka, purka, surka,
zurka, zurka, curka, zvrka, cvrka, daska, laska, maska, gas-maska, opaska, arabeska, lijeska, trijeska, sutjeska, leska, breska,

31 0

Dodaci

treska, suteska, pliska, niska, piska, zapiska, vriska, troska, trska, pljuska, bitka, alauka, vjeronauka, veronauka, zbuka, guka, zamuka, unuka, zuka, pecavka, zvizdavka, gavka, kajkavka, vijoglavka, kamilavka, Zilavka, kukumavka, zeravka,
pravka, travka, posluzavka, cavka, cevka, cijevka, prakolijevka, popijevka, Arijevka, popevka, zakivka, zaptivka, zvizdovka, jadikovka, uravnilovka, vjetrolovka, plovka, zimovka,
lumpovka, rovka, vetrovka, psovka, aktovka, pastrvka, vovk , k k osvk , zaprsvk , tasvk , vasvk , sasvk , casvk , vrtesvk , SlS
ska, vrska, uska, babuska, vjetreuska, valjuska, viljuska, bjelo,vk, srec'k , vk , vk , k vk , tacusvk , pusvk , susvk , cus
ka,zvecka, tocka,zvrcka, aktovka
V

Bez alternacije:
vancaga, jaga, ljaga, toljaga, vinjaga, malaga, udlaga, naslaga,
spaga, raga, saraga, saga, bisaga, vaga, prevaga, zaga, precaga,
rupcaga, pjega, kolega, pega, prisega, natega, pretega, pritega,
potega, sega, prizega, pozega, kaciga, figa, ljiga, liga, papiga,
veriga, intriga, ostriga, siga, keciga, tajga, stranjga, alga, falanga, spanga, sfinga, falinga, doga, sinagoga, zaloga, gloga, ekloga, sloga, stonoga, roga, babaroga, droga, piroga, toga, sarga,
cerga, skrga, zenetrga, kvrga, cuga, centrifuga, kuga, poluga,
sluga, lampuga, druga, struga, ostruga, tuga, vuga, suga,
ga, tezga, rozga, drozga, azdaha, snaha, utjeha, pleha, streha,
uteha, maceha, zaliha, psiha, sinegdoha, joha, ploha, troha, soha, coha, pasha, buha, juha, krem-juha, krumpir-juha, muha,
cece-muha, protuha, macuha, dinduha, baka, nafaka, gaka,
vindjaka, mlaka, neotesanaka, kloaka, Ziraka, staka, kvaka,
zvaka, necaka, packa, klecka, recka, kocka, susedka, beka, drvendeka, cukundeka, prosjeka, daleka, kleka, meka, seka, oseka, proseka, museka, veka, zveka, ceka, cika, jadika, mladika,
predika, pridika, prodika, udika, medljika, smrdljika, kono-

311

Osnovi morfologije

pljika, crvljika, dekika, lika, kalistenika, klinika, Monika,

nika, perunika, cepika, Kostarika, omorika, strika, jasika, lastika, mastika, ljutika, navika, sika, hadzika, handZika, loCika,
cika, mlecika, lopoCika, policajka, gajka, nagajka, tociljajka,
snajka, Sarajka, obavjestajka, obavestajka, Paragvajka, petrolejka, Evropejka, Hebrejka, Korejka, evrejka, Libijka,
lumbijka, lezbijka, Indijka, nordijka, Malijka, Nislijka, Beclijka, Arijka, Nigerijka, Sirijka, Azijka, komsijka, inadzijka,
davadzijka, duhandzijka, duvandzijka, duvundZijka, mirazdZijka, naricaljka, krcaljka, kucaljka, pucaljka, njihaljka,
raljka, visaljka, krestaljka, stezaljka, krizaljka, sjedeljka,
keljka, primateljka, spisateljka, obozavateljka, postovateljka,
ljubiteljka, osloboditeljka, hraniteljka, nosiljka, modrovoljka,
Rumunjka, mladojka, lojka, slavopojka, cujka, realka, ' gimnazijalka, kriminalka, liberalka, Australka, rusalka, vestalka, homoseksualka, Izraelka, Venecuelka, kandilka, Brazilka, Mongolka, apanjolka, osmoskolka, polka, slamka, Vijetnamka,
zamka, Nizozemka, Eskimka, ekonomka, Libanka, Kubanka,
ordanka, Sudanka, Cileanka, paganka, Ciganka, poganka, Srbijanka, Indijanka, Belgijanka, parohijanka, Australijanka,
lijanka, Italijanka, Sicilijanka, Brazilijanka, pijanka, Austrijanka, Persijanka, Bolivijanka, crnoberzijanka, Perzijanka, rn
burzijanka, Arabljanka, ljiljanka, Rimljanka, Etiopljanka,
Evropljanka, drzavljanka, Moskovljanka, Atinjanka, Trojanka, republikanka, Amerikanka, uznoamerikanka, Portorikanka, Meksikanka, Balkanka, Marokanka, lanka, karamanka, nimfomanka, narkomanka, megalomanka, kleptomanka,
Burmanka, Perunanka, neznanka, Kongoanka, apanka, ranka, luteranka, Iranka, tiranka, goranka, dvoranka, Cipranka,
Kipranka, Istranka, inostranka, sanka, Bosanka, Tibetanka,
napolitanka, Samaritanka, Britanka, Citanka, simultanka, crtanka, Pakistanka, Avganistanka, mjestanka, pevanka, Nikaragvanka, tugovanka, Litvanka, Laosanka, Prazanka, m312

Dodaci

dzanka, Indonezanka, Maltezanka, Norvezanka, Parizanka,

Pekinzanka, Luksemburzanka, Banacanka, Krecanka, Izraelicanka, Splicanka, Samaricanka, Kricanka, akocanka, Egipcanka, hriscanka, krscanka, Iracanka, Becanka, Rijecanka, Mlecanka, Fenicanka, LuZicanka, Ljubljancanka, otocanka, Zagrepcanka, Njujorcanka, Dubrovcanka, Hanadanka, Novosadanka, avedanka, Madridanka, Novozelandanka, Holandanka, Islandanka, soljenka, uljenka, manekenka, acetilenka, Cilenka, ermenka, kretenka, ugoslavenka, Slovenka, ugoslovenka, crvenka, zenka, Inka, karabinka, medicinka, aumadinka, jedinka, Ukrajinka, sevdalinka, gatalinka, Jelinka, klinka,
Berlinka, perlinka, maslinka, Dominka, osminka, sminka, planinka, Filipinka, krinka, mokasinka, Rusinka, latinka, D almatinka, Bizantinka, Argentinka, stotinka, Palestinka, beduinka, polovinka, tisuCinka, liCinka, jednoCinka, Gabonka,
kedonka, Londonka, najlonka, Libanonka, Laponka, Letonka, Estonka, Slavonka, amazonka, crnka, sabljokljunka, trunka, sunka, zaoka, foka, manioka, tapioka, koka, moka, toka,
artisoka, articoka, Cicoka, Arapka, cepka, cjepka, zipka, cipka,
crpka, rodoljupka, kupka, supka, malokalibarka, grobarka,
barbarka, livadarka, govedarka, pomodarka, Bugarka, sabljarka, konopljarka, uljarka, ledenjarka, stotinjarka, mljekarka,
lekarka, mlekarka, apotekarka, slikarka, marka, porto-marka,
krcmarka, stanarka, petodinarka, dvodinarka, mlinarka, planinarka, stotinarka, novinarka, misionarka, mahunarka, kiparka, mesarka, komesarka, zelentarka, aiptarka, starka, lastarka, ministarka, Mostarka, ljestarka, lestarka, postarka,
nevarka, varvarka, vozarka, Zarka, Madzarka, knjizarka,
carka, ponocarka, obucarka, pokucarka, alkoholicarka, policarka, besposliCarka, ulicarka, hemicarka, kemicarka, takmicarka, vodenicarka, zubotehnicarka, bolnicarka, gostionicarka, madionicarka, zeleznicarka, istoricarka, avijaticarka, dijabeticarka, atleticarka, kozmeticarka, kriticarka, epilepticarka,

313

Osnovi morfologije

gimnasticarka, krijumcarka, naocarka, potocarka, smucarka,

novcarka, Madarka, brka, berberka, lucerka, licemjerka, m
njerka, betonjerka, manikerka, hohStaplerka, zamerka, licemerka, kaCiperka, crvenperka, biserka, teniserka, reziserka,
amaterka, saboterka, striptizerka, kozerka, mauzerka, veserka, akuserka, Sibirka, manikirka, ilirka, nemirka, vjetropirka,
Asirka, kasirka, repetirka, sortirka, pastirka, AlZirka, Ekvadorka, vilogorka, mekokorka, debelokorka, kontrolorka,
morka, muhomorka, muvomorka, profesorka, falsifikatorka,
matorka, demonstratorka, interpretatorka, gnjavatorka, organizatorka, kompozitorka, lektorka, inspektorka, direktorka,
doktorka, instruktorka, pastorka, autorka, dobrotvorka, cvrka, pljaska, maraska, praska, reska, humoreska, njiska, liska,
odaliska, iskejp-niska, koska, ploska, gatka, alatka, zlatka, patka, lapatka, zabratka, papratka, osatka, cibetka, bezdetka, bezdjetka, klijetka, pripovijetka, osmoljetka, petoljetka, dosjetka,
ssj etka, pripovjetka, letka, kletka, osmoletka, petoletka,
spletka, upletka, krletka, brzometka, zagonetka, odgonetka,
desetka, dosetka, tetka, devetka, pripovetka, resetka, cetka,
pritka, cestitka, vitka, motka, potka, domorotka, prvorotka,
votka, dovotka, sotka, navrtka, zavrtka, odvrtka, tvrtka, cistka, butka, gugutka, lutka, polutka, sirutka, surutka, prostitutka, Civutka, praunuka, osuka, tuka, stuka, zuka, cuka, rujavka, ijekavka, ikavka, lukavka, debeloglavka, crnoglavka, plavka, Skandinavka, slinavka, moravka, mirisavka, Litavka, sluzavka, jednocevka, dvocevka, dvocjevka, jednocijevka, dvocijevka, popijevka, Arijevka, popjevka, popevka, Pristevka,
ivka, smrdljivka, sivka, vrbovka, Zidovka, Hercegovka, ringlovka, vranilovka, pacolovka, muholovka, minolovka, vetrolovka, pustolovka, muvolovka, hrenovka, popovka, tetovka,
ridovka, Raska, moreska, miska, soska, uska, babuska, vetreuska, peruska, prporuska, pracka, cvecka, vocka, ljuljacka, za-

314

Dodaci

kacka, znacka, kvacka, klecka, mecka, zemicka, zemicka, kucka, smucka,

Bask, erg, kok (bez alternacije u mnozini)

315

Osnovi morfologije

5.2 Meko

C,Z,S,

Duga mnozina
$$ - i - u jednini i mnoZini, $ - i - u jednini, ali i u mno'

Zl

$$n,

$$aps, $$ar, $$as, $$, $$bir, $$car, $$cmar, $$Cir,

$$fluks, $$Jriz, $$jus, $$kler, $$klor, $$knez, $$kras, $$kros,
$$kvarc, $$laz, $$mir, $$mlaz, $$mraz, $$mrs, $$nar, $$nos,
$$pir, $$rz, $$sims, $$sos, $$sar, $$, $$Snur, $$spajz, $$Stur,
$$tur, $$vals, $$vitez, $$zar, $$zbir, $$zic, $$ianr, $$iar,
$$ibir, $$iir, $$iur, $plac, $plus, $princ, $puls, $put, $ris, $sans,
$sir, $skor, $stos, $trans, $zec, birc, bis, blic, bris, car, cips, Cir,
diins, filc, gur, haps, kec, kiks, kir, klir, kurs, pelc, sic, soc, stric,
, spic, spric, trs, var, vic, viks, zor, irec
Druge imenice (instrumental jednine)
$ - i

$ -sve imen ice -ar (npr. pekar, ml(j)ekar, apotekar, itd.)

$ -- i - nemarkirane imenice imaju - u vokativu jednine
$sve imenice -ar (e.g. pekar, ml6)ekar, apotekar, etc.)
$sve imenice -er, -ir (e.g., leptir, nokSir, kosijer, etc.)
etnici -z -Iz -uz (e.g., Kinez, Francuz, etc.)
$n,

$aps, $ar, $as, $, $bir, $birc, $bis, $blic, $bris, $car,

$cips, $cir, $cmar, $cir, $diins, $filc, $fluks, $Jriz, $gur, $haps,
$jus, $kec, $kiks, $kir, $kler, $klir, $klor, $knez, $kras, $kros,

316

Dodaci

$kurs, $kvarc, $laz, $mir, $mlaz, $mraz, $mrs, $nar, $nos, $pelc,
$pir, $plac, $plus, $princ, $puls, $put, $ris, $rz, $sans, $sims, $sir,
$skor, $sos; $Sar, $, $Snur, $Sorc, $spajz, $stos, $Stur, $trans,
$tur, $vals, $vitez, $zar, $zbir, $zec, $zic, $ianr, $iar, $ibir,
$iir, $iur, sic, soc, spic, trs, var, vic, viks, zor, irec,

317

Osnovi morfologije

, 5.3 Fakultativno zavrsno

[brojJput(a), dokud(a), dosad(a) , dotad(a), drugud(a),

gdekad(a), gdjekad(a) , ikad(a) , jedanput(a), k(a) , kad(a),
kadikad(a) , katkad(a), kojekud(a) , kroz(a), kud(a), napol(a) ,
nekad(a) , nekud(a), nikad(a, nikud(a) , niotkud(a), niz(a),
odnikud(a) , odonud(a) , odostrag(a) , odovud(a), odozdol(a),
odozgor(a) , odsad(a) , odsprijed(a) , odstrag(a) , odzad(a) ,
otad(a) , otkad(a) , otkud(a) , otud(a) , ozad(a) , ozdol(a),
ozgor(a), pogdekad(a) , pogdjekad(a) , pokatkad(a) , pol(a) ,
ponekad(a), posvud(a) , pred(a), (), s(a) , sad(a) , svud(a),
svukud(a) , tad(a) , uz(a), zasad(a) , zgoreg(a) , i u nastavcima
navedenim u odeljku srpskohrvatskoj fleksiji

318

Dodaci

5.4 Izuzeci od distribucije rodova

nastavcima

Imenice zenskog roda vokal razliCit od -

strana imena kao: Lulu, Fifi, Nene, Margo
-, kCi, klozetfrau, mati, misao, namlsao, pogibao,
.
..
.
.
pomlsao, pr1mlSaO, promlsao, zamlsao
Imenice zenskog roda konsonant
sve imenice -ost, osim: gost, kompost, most, oprost, post,
tost koje su muskog roda
avet, bespomoc, besvest, besvijest, bilec, blagodat, blagodet,
Blagovest, Blagovijest, blebetusa, blud, bojazan, bol, bolest,
bolest, brv, brv, bud, bujad, cad, ced, cev, cijed, crven, crvotoc, cvilez, cad, car, cast, celjust, cetvrt, cer, cud, daninoc, divljac, dob, dob, dobit, dobrobit, domisao, draz, drazest, dremez, drijemez, drob, drob, gamad, gar, garez, glad, gnjavez,
gnjilez, golen, golet, golijen, goropad, grabez, grud, hrid, hrid,
ispoved, ispovest, ispovest, ispovijed, ispovijest, jed, jeres,
sen, kcer, kCi, kap, kap, klijet, kljenut, kob, kokos, kolomast,
korist, kostret, kostrijet, kraljust, kreljust, krljust, krv, kupelj ,
kuraz, laz, last, ljubav, ljubav, luc, mast, mater, misao, mjed,
mlad, mladez, mlec, mlijec, , momcad, mrijest, mutez,
nadmoc, nagovest, nagovijest, namisao, napast, napovijed,
rav, narav, nedoraslast, , , , nesvestnesvijest,
, obavest, obavijest, obijest, obitelj, oblast, odmoc, os, otmjenast, ovlast, palez, pamet, paprat, , pelud, perad, perut,
pest, pilad, plavet, plesan, plijesan, posast, pocast, podsvijest,
podvest, podvijest, pogan, pogibelj, polunesvest, polunesvi-

319

Osnovi morfologije

jest, polusvest, polusvijest, pomast, m, , potekst,

potoc, povest, povijest, prapovijest, pratvar, predvece, predvecer, pregrst, premoc, prepast, prevlast, prhut, pricest, prijeklet, primisao, pripomoc, pripovest, pripovijest, pripovjest,
propast, propoved, propovijed, propovjed, protivzapoved,
protivzapovest, protivzapovijed, protivzapovijest, prstovet,
m, pustos, put, raz, raskos, ravan, rijec, rmen, sablast, sablazan, samopomoc, samosvest, samosvijest, samov1ast, samrt, sap, savest, savet, savjest, savjet, sen, sitnez, sjen,
skrb, skrb, slast, sluz, smrdez, smrt, snast, sol, srz, starez,
strast, stud, stvar, sucut, sucut, suhad, suvad, suvat, suvrst,
svemoc, svest, svev1ast, svijest, svrabez, svrbez, svrbez, sas, salukatre, siljez, skrlet, trpkoca, trlez, turovet, us, vas, varos,
vecer, veroispoved, veroispovest, vest, vijest, visoravan, vjeroispovijed, vjeroispovijest, vjeroispovjest, vlas, vlast, vrlet, zabat, zabit, zamisao, zamisao, zanovet, zanovijet, zapoved, zapovest, zapovijed, zapovijest, zaravan, zavist, zelen, zlocest,
zlokob, zob, zver, zvijer, zvjer, zed, zerav, zivad, Zivez, zuc,
zud
Imenice muskog roda

-i i -

alibi, Bantu, beriberi, bidi, Bikini, bodi, brokoli, buzuki,

rani, , debi, demanti, dendi, derbi, dZanki, dziju-dzicu, dirardi,
efendi, eki, eritrociti, etui, foto-safari, gnu, , grizli, gumi-gumi,
gur, haiku, haki, harakiri, hobi, homolobi, iglu, ini, intervju,
enki, jeti, juli, juni, kakadu, kanu, kavatapi, kikiriki, kombi,
kroki, kivnicki, lobi, marabu, meni, moki, necastivi, ogrlji,
oki, parveni, penezi, picaskandali, picigamorti, poni, posilni,
potpuri, predsjedavajuCi, ragbi, ragu, reli, remi, safari, sirtaki,
studeni, svahili, SvemoguCi, sci, simi, sou, tabu, taksi, viski,
zebu, zombi, ziri, te sve druge imenice pridevske promene
-1

320

Dodaci

Imenice muskog roda

abadzija, abolicionista, aborcionista, adventista, aga, akrobata,

aktivista, akupunkturista, alpinista, altista, amerikanista, amidZa, anarhista, aneksionista, antifeminista, antisemita, apologeta, apologista, apostata, asketa, aurista, aut-sudija, autonomista, avangardista, asCija, bacuska, , balija, bakonja,
kraClija, balonja, bandista, baptista, barba, basa, bata, Beclija,
biCina, bikonja, blesonja, bogoubica, bradonja, brica, brka,
brkajlija, brkonja, brzoteca, buljina, buljubasa, bunardzija,
regdzija, buzdovandZija, Ciga, crnCina, cvrca, celebija, ,
ciCica, CifCija, Citluk-sahibija, , cobanCina, covjeCina,
varkuca, , caCica, cehaja, cevabdzija, cifta, curCija, dahija,
daidza, dalaj-lama, delija, deva, dida, djedica, djedina, Dobojli, dora, drvodjelja, drvosjeca, ducandzija, dzematlija, duvegi, efendija, ekmedzija, esnaflija, feslija, fica, filmadzija, galesa,
garonja, gazda, gazija, geaCina, glasonosa, glumCina, glupCina,
gorstaCina, govordzija, grlica, guzonja, hadZija, handzija, haraclija, harambasa, haramija, hodza, inadZija, jakuza, jarCina,
junosa, juzbasa, kabadahija, kadija, kalfa, kamila, kasablija, kateheta, kenjCina, kesedzija, kesonja, kilonja, kiridzija, komita,
komsija, komunista, kotlokrpa, Krdzalija, kudronja, kujundZija, lagumdzija, lama, larmadzija, listonosa, lola, ljudina,
magarCina, maharadza, m, meraklija, Mesija, mladozenja,
momCina, mudonja, muftija, mula, muktedzija, muskarcina,
mutavdzija, Nislija, obadvojica, pantera, , perovoda, pismonosa, poganCina, poglavica, prasCina, prizenja, prostac ina,
provodadzija, rabadzija, raca, rasfratrica, rogonja, samardZija,
Sandzaklija, Sarajlija, siledZija, softa, soldaCina, spahija, stari, starjesina, starkelja, starosta, strika, strojovoda, subasa,
svrzimantija, sahinaga, sesirdzija, smrkisa, sojka, stitonosa, suka, sura, tabadZija, tarantula, tezaCina, tobdzija, trbonja, trhonosa, tupadZija, uctuglija, ustasa, valija, velmoza, veprina, -

321

Osnovi morfologije

dogonja, vjenconosa, vjeverica, voda, vojskovoda, vojvoda,

vol,ina, vuga, zanatlija, z.andarCina, zenskonja
Imenice

koje mogu biti muskog i zenskog roda

atleta, badavadzija, bakonja, batlija, bekrija, bena, bitanga,

emCina, bombista, bubalica, budala, bundZija, cjepidlaka, cmizdra, cangrizalica, cedoubojica, celista, cukundG)eda, deriko, dG)ecoubica, dobricina, dodvorica, drvendeka, dugajlija,
dugosija, dzepokradica, dzukela, fakultetlija, feca, flegma, fonja, fukara, funjara, galamdZija, germanista, gladnica, glasonosa, glavesina, glavonja, govordzija, grizica, gulikoza, gundali, Hrvatina, hulja, hvabla, Inka, ispicutura, izbjeglica, izdaji, izjelica, izjesa, jugoslavencina, junacina, kaponja, karonja,
kavonosa, kavopija, kliconosa, kljaja, knjigoveza, knjigovoda,
kolega, kolovoda, komunjara, konjina, konjokradica, kradisa,
kretencina, krvopija, kucegazda, lazovCina, leventa, lijencina,
Likota, lopovCina, lopovina, lopuza, lovdzija, luconosa, luda,
ludonja, mamipara, maza, mecena, mlakonja, mona, mrga,
mrkogleda, mudrica, musterija, muta, mutavadZija, mutivoda,
nacionalista, nacista, nadrealista, nadriknjiga, nadvojvoda,
naivcina, naprzica, narcista, nastasa, naturalista, nebojsa, neznajsa, neznalica, nezelja, nihilista, nistarija, nocobdija, nonkonformista, novelista, nudista, nutricionista, obadina, oboista, oceubica, ojebina, okultista, oportunista, optimista, organista, osebica, pacifista, palikuca, panegirista, panslavista,
panteista, parajlija, paralaza, parfimista, patriota, pazikuca,
pehista, pejzazista, pesimista, pijancina, pijandura, pijanica,
pijanista, pirivatra, pivopija, plaCipicka, platisa, plutokrata,
podmuklica, poligamista, poliglota, politeista, polonista, popilica, populista, posrakapa, postenjaCina, potrkusa, poturica,
prebjeglica, pre1ivoda, preteca, pretrga, pretvaralica, pretvori, pricalica, pridoslica, prilizica, pripuzica, prirepica, prirepi-

322

Dodaci
,

pristalica, pristasa, prisipetlja, pritvorica, probisvjetina,

profasista, prohibicionista, prokurista, propagandista, propalica, protekcionista, prozaista, prznica, psalmista, psihopata,
psihoterapista, pubertetlija, publicista, pudlica, purista,pustahija, racionalista, racundZija, racunovoda, radisa, rahmetlija,
rasista, raspikuca, recidivista, remeta, revizionista, rezervista,
rezimlija, rojalista, romanista, rusista, sadista, sahibija, saksofonosta, samoubojica, sankrtista, sanjalica, sapetinja, secesionista, segregacionista, seljaCina, separatista, seronja, simbolista,
sindikalista, sirota, skifista, skitnica, slavista, sluga, snajperista,
socijaldemokrata, socijalista, sofista, softa, somnabulista, spavalica, specijalista, spiritista, spiritualista, sportista, stanarica,
starovolja, statista, stazista, stilista, stipendista, stisnipetlj a,
stodlaka, stojisa, strukturalista, sudija, sudopera, sumnjalica,
svadalica, sveznalica, saljivCina, seprtlja, serpa, sicardZija, skr, sovinista, stetocina, strapabuza, sukundG)eda, taksista,
tehnokrata, tekunica, telefonista, telegrafista, tenkista, teokrata, terorista, tobdZija, tradicionalista, traktorista, trombonista,
trutina, turista, tuzibaba, ubojica, udvorica, uhoda, uholaza,
uhonja, ulizica, urbanista, utilitarista, uzdanica, varalica,
trilokvista, vezista, vinopija, violinista, violista, violoncelista,
vizla, vjetrogonja, vlakovoda, vodonosa, vodopija, vrdalama,
vucibatina, zamlata, zborovoda, zbunjola, zebra, zenga, zlica,
zlopogleda, zubljonosa, zvjerokradica, Zderonja
Viserodovske imenice
Muski i zenski rod:
brst, cijed, davez, garez, glad, gnjilez, gorkoslad, krpez, kvarez, mlad, mlijec, naplav, plijevelj, sitnez, sprez, starez, trud,
trulez, l i imenice koje mogu biti muskog i zenskog
roda

323

Osnovi morfologije

Muski i 5rednji rod:

auto, adado, jugo, kresendo, 5010, fina1e

324

Dodaci

5.5 Pluralia tantum

Planinski lanci: Alpe, Alpi, Apalaci, Apenini, Dinaridi, Himala, Kordiljeri, Rodopi, itd.
Gradovi: Nasice, Katovice, Pompeji, Zakopane, itd.
Zemlje i regije: Filipini, Havaji, Karibi, itd.
adidaske, anali, babine, batine, bisage, bokserice, bren-skare,
brojanice, bukagije, caksire, cari, ceze, Cini, daire, dereze, desni, dimije, diple, Duhovi, dvanjke, dverca, dveri, dvojnice,
do~luci, farmerice, farmerke, ferije, gace, gacetine, gacice, gajde, galge, gatre, gege, gegice, genitalije, gete, gingive, glasnice,
grablje, grabulje, gradele, gusle, gvoZdice, hegede, hl, hl
, hodulje, hulahopke, hulahupke, jasle, jaslice, karmine, ka[, kastanjete, klijesta, kola, kombinirke, komostre, korice,
kozice, kriza, krsta, krstitke, lazanje, legingsi, leda, levisice, leviske, ligure, ligurice, lisice, lisiCine, lotre, lj estve, ljestvice,
mahune, makarone, makaze, masice, mekinje, mengele, merdevine, Mleci, mokasini, mokete, mosnice, mosti, mudante,
mudantine, , naocale, nargile, negve, nogari, nosila,
vinCine, nozice, Ocevi, njedra, njoki, orgulje, ospice, osti,
ostve, papagajke, papige, pihtije, poklade, poluvrata, pomije,
prsa, prsi, ralje, rasohe, rastegace, raslje, roglje, rogulje, rozenice, sanke, saonice, skala, slabine, sliperice, spirine, splaCine,
strugotine, Svisvete, Svisveti, salvare, skare, skembiCi, skroful, skure, spagete, tajice, taljige, terme, tirake, toke, tonzile,
toplice, traglje, traperice, trinoge, tripe, tripice, trupe, usta, vil, vjesala, vrata, vratanca, vratasca, zaruke, zubace, zaluzine,
zvale, zvalje.

325

Osnovi morfologije

5.6 Izuzeci od umetanja umetaka duge mnozi

Znak $ ispred imenice znaCi da moguca duga i kratka mnozi.

jednoslozne imenice bez umetka duge mnozine

$akt, ar, aut, ur, brav, $brk, bronh, $col, crv, car, dan, $duh,
$dvor, dak, grad 'stepen', gram, herc 'jedinica mere', ,
Ind, jad, , kal, $kam, keks, kifl, knedl, kragn, $krak, konj,
lej, lev, met(a)k, morf, mot, mrav, nerv, njok, pas 'dog', prst,
put (samo kad znaci kolicinu i koristi se iza brojeva i koliCinskih priloga, npr_ dva puta, mnogo puta) , ptic, Rus, $san,
$skut, spis, Skot, snicl, Sved, $tat, tic,tkac, $trak, trop, trt(a)k,
$trud, volt, $vuk, zub, $zvuk, $zal, $Zbir, zmul, zrec
Etnicka i regionalna imena
(npr., Buri, Rusi, itd_)

pravilu

dugu mnozinu

Viseslozne imenice sa dugom mm

$busen, $gavran, $galeb, $golub, $bl, $kamen, $labud, $labud, $leZaj, $okrug, $, $pauk, $plamen, $slucaj $stecaj,
$tecaj, $tetr(ij)eb

32n

Dodaci

5.7 Mnozinski

srednjeg roda

+ znaCi potvrdenu mnozinu -ad, $ znaCi dodatni -ici plural

(e.g., pile - pilad/piliCi), ? znaCi da govornicima ima
dilema oko mnozine -ad, . znaci izuzetke u paradigmi
berde, blasce +, bravce +$, brence +?, bure +$, burence + ,
celjade + - , + $, +, cure + $, deriste +, derle
+, dete , detence +?, dijete , djelce +?, djeteSce +?,
dobarce +, dojence +, drvce +, dugme +, dupe , dubre +,
govece + $, grlce , grle,eta : +, gusce + $, imanjce, jadnice + ,
jagnje + $, janje +, +, , janjence +, janjesce +, jare
+$, jarence +, jedarce +, jezerce +?, june +$, kljuse + ,
kopile +, krilce +, krme + , kuce + $, kube, l +, lanesce
+, + $, magare + $, marde +, marvince +, + $,
mestance +, mestake +, mjestance +, mjestaSce +, mladunce
+, + $, l + $, nedonosce +, + ,
nevinasce,eta +, okance +, okasce +, okce +, + $, parce
+ $, pastirce + $, pasce +, perce +, pile,eta +, pilence +,
pisamce - , pitanjce - , prase +, prasence +, prenosce + ,
prvorosenjce +, u +, sanduce +?, seoce, sirce, siroce + ,
slovce +, siljeze +, stene + $, tele + $, telce +, tijelce + ,
tjemence +, tuce +?, + $, uze +, vince +, zamorce + $,
zrnce +, zvonce +?, zdrebe + , zdrijebe +, zivace +, zivince

+
5.7

Dvostrukosti u genitivu mnozine

dvostrukosti u zenskom rodu: agendil agenda, aknal akni,

akvatintal akvatinti, algebara/algebr, alijansal alijansi,
analapsal analepsi, aoratal aorti, aviocisternal aviocisterni,

327

Osnovi morfologije

babosvilakalbabosvilki, baburdalbaburdi, badeljakalbadeljki,

bakaljalbaklji, bakara/bakri, balusakalbaluski,
baletanakalbaletanki, barsunakalbarsunki, barZalbarzi,
basanalbasni, basca/basCi, bacuskalbacuski, bacavalbacvi,
bedanja/bednji, benka/benki, beretakalberetki, berbilberba,
beskoljenaka/beskoljenki, bezostruzakalbezostruski,
biseraka/biserki, bitavalbitvi, blagava/blagvi, blendalblendi,
bodaljalbodlji, bogomoljakalbogomoljki, bojnalbojni,
bombalbombi, borbalborbi, boscalbosci, bocakalbocki,
bradavaka/bradavki, bradava/bradvi, brankalbranki,
bransalbransi, brazda/brazdi, britavalbritvi, brnjalbrnji,
brokavalbrokvi, brtava/brtvi, brdanakalbrdanki,
bubrezakalbubreski, bukava/bukvi, bulumenatalbulumenti,
bunarakalbunarki, burzi/burza, bustalbusti,
cibetakal cibetki, cibiljakal cibiljki, cifaral cifri,
cisternal cisterni, cistal cisti, citaral citri, crkaval crkvi, .
crpakal crpki, crtnjal crtnji, cvatnjal cvatnji, daganjal dagnji,
pijanakalpijanki, brzometaka/brzometki,
zalopojaka/Zalopojki, arabesakal arabeski, cjediljakal cjediljki,
cjepakal cjepki, zvecakal zvecki, bjelousakalbjelouski,
crvenglavakal crvenglavki, crvenperakal crvenperki,
bitaka/bitki, cajanakal eajanki, znamenakal znamenki,
biljakalbiljki, biljeZakalbiljeski, poSiljakalposiljki,
casakal caski, cegrtaljakal cegrtaljki, zbirakal zbirki,
zaprzakal zaprski, cestitakal cestitki, cetakal cetki,
cetvorakal cetvorki, zaporakalzaporki, zaponakal zaponki,
Cipakal Cipki, Citanakal Citanki, zakusakal zakuski,
zagonetakal zagonetki, arkal arki, uporakal uporki,
alatakal alatki, cupaka/Cupki, curakal curki, cusakal cuski,
desetakal desetki, devetakal devetki, diljakal diljki,
sjemenakal sjemenki, smotakal smotki, snimakal snimki,
soljenakal soljenki, spojakal spojki, stavakal stavki,
stisakal stiski, trojakal trojki, trijesakal trijeski, sipaka/sipki,

328

Dodaci

blaraka/blarki, tisaka/tiski, tezga/tezgi, stipaljaka/stipaljki,

divolijesakaldivolijeski, docakal docki, dojakal dojki,
dokoljenakal dokoljenki, dosjetakal dosjetki, drzakal drski,
dvojakal dvojki, dvotocakal dvotocki, gmecaljkil gmecaljaka,
golubakal golupki, gresakal greski, gugutakal gugutki,
hucaka/hucki, humaka/humki, igracaka/igracki,
jedinaka/jedinki, jelki/jelaka, kajdanaka/kajdanki,
kavga/kavgi, krisaka/kriski, krletaka/krletki,
krsaka/krski, kvocake/kvocki, lijesakal1jesaka/lijeski,
limenaka/limenki, lisaka/liski, lutaka/lutki,
ljepenaka/ljepenki, maglenakal maglenki, majkil majka,
maskil masakal maska, mazgal mazgi, mecakal mecki,
mramorakal mramorki, mresakal mreski, nadlonakal najlonki,
nepacakal nepacki, znacakalznacki, njisakal njiski,
odgonetaka/odgonetki, odusaka/oduski, olovaka/olovki,
omasaka/omaski, pacakalpacki, palacinakalpalacinki,
palanakalpalanki, pecurakalpecurki, peteljakalpeteljki,
petorakalpetorki, brojakalbrojki, ploskal ploski,
pljusakalpljuski, pogresakal pogreski, polutakalpolutki,
popjevakalpopijevakalpopijevki, postavakalpostavki,
prasakal praski, precakalprecki, predstavakalpredstavki,
prepirakalprepirki, prepisakalprepiski,
pribiljezakalpribiljeski, pritakalpritki, prostirakal prostirki,
resetakal resetki, risanakal risanki, tetakal tetki,
dividendal dividendi, divizamaldivizmi, djelidabal djelidbi,
dogmal dogmi, dolmal dolmi, dominanatal dominanti,
dretaval dretvi, drezgal drezgi, dudinjakal dudinjki,
dupaljal duplji, dusegubakal dusegupki,
dusogubakal dusogupki, dvostupakaldvostupki,
dzezaval dzezvi, dZibaral dzibri, enigmal enigmi,
eskadral eskadri, esarpal esarpi, fafarinakal fafarinki, faltal falti,
fantazamal fantazmi, farsal farsi, febaral febri, feHal felsi,
fetavalfetvalfetvi, fojbalfojbi, forma/formi, franzalfranzi,

329

Osnovi morfologije
fdral fdri,

gazdal gazdi, gejsal gejsi, bresakalbreskvi,

kokosi/kokosiju, glazbal glazbi, glavatakal glavatki,
glasurdal glasurdi, glavurdal glavurdi, glodaval glodvi,
gnojidabal gnojidbi, gojidabal gojidbi, gombal gombi,
gostanakal gostanki, gradogradnjal gradogradnji,
grahorakal grahorki, grbal grbi, grdnjal grdnji, gribaljal griblji,
gromotuljakal gromotuljki, gusakal guski, gusarakal gusarki,
guzaval guzvi, hetakombi/hetakomba, hiljka/hiljki,
himba/himbi, hitnja/hitnji, horda/hordi,
hranidaba/hranidbi, hrvataka/hrvatki, humaka/humki,
iskaral iskri, izlofabal izloZbi, izo brazbal izo brazbi,
izvedaba/izvedbi, izvlazaba/izvlazbi, jahta/jahti,
jednadz~ba/jednadz bi, ednozrnaka/jednozrnki,
mtaval m tvi, esetaral esetri, etrval etrvi, etaral etri,
jezgara/jezgri, kadivaka/kadivki, kafranaka/kafranki,
kalfi/kalfi, kalanaka/kalanki, kanta/kanti, karma/karmi,
karizama/karizma/karizmi, karata/karti, kasta/kasti,
kataklizama/kataklizmi, katedara/katedri, katarza/katarzi,
kaverni/kaverna, kegla/kegli, klapna/klapni,
klepsidara/klepsidri, kletava/kletvi, klijetaka/klijetki,
kobri/kobra, kocaka/kocki, kokarda/kokardi,
kokosaka/kokoski, kolajni/kolajna,
koljevaka/kolijevaka/kolijevki, komaraca/komarci,
komanda/komandi, komandara/komandri,
komusaka/komuski, konistara/konistri,
konopljaraka/konopijarki, kopca/kopCi, kopacaka/kopacki,
koperata/koperti, korizama/korizmi, korpa/korpi,
kosmataka/kosmatki, kosaka/koski, kotava/kotvi,
kozonozaka/kozonoski, krasta/krasti, krajanaka/krajanki,
krcal aka/krcal ki, kretn l kretn i, kresti/kresta,
kripata/kripta/kripti, krosanja/krosnji, krunidaba/krunidbi,
kugala/kugli, kuraba/kurbi, kutovlataka/kutovlatki,
kusnja/kusnji, kucaka/kucki, labrnja/labrnji, lehaval1ehvi,
330

Dodaci

leptirka/leptirki, letlampa/letlampi, letavalletvi,

liganja/lignji, ljekarna/ljekarni, ljuljasaka/ljuljaski,
ljutnja/ljutnji, ljubovaka/ljubovki, ljusakalljuski,
ljusapalljuspi, ljuljacakalljuljacki, lokarada/lokardi,
lokanallokna/lokni, lokavallokvi, loparka/loparki,
lovorvisanja/lovorvisnji, lucprdallucprdi,
lukanjalluknja/luknji, luzaraka/luzarki, mmntvoji,
majusakal majuski, makaljal maklji, malorepakal malorepki,
mazdal mazdi, masanakal masanki, medoglavakal medoglavki,
medvjedakal medvjetki, memlal memli, metiljakal metiljki,
metalal metli, mezgaral mezgri, mirisavakal mirisavki,
mirablzijakal mirablzijki, misolovakal misolovki,
misakal miski, , molusakal moluski, molbil ,
molitaval molitvi, monstrancal monstranci,
moravakal moravki, motakal motki, mocvarakal mocvarki,
mrgal mrgi, mrljal mrlji, mrtaval mrtvi, muraval murvi,
muzgal muzgi, nadlisakal nadliski, nagodabal nagodoi,
naprdaljakal naprdaljki, naredabal naredoi, naranacal naranCi,
narudzabal narudzbi, nastambal nastambi, nevenakal nevenki,
neCinidabal necinidoi, nimfal nimfi,
nimfomanakal nimfomanki, nitnal nitni,
mnogoperkal mnogoperki, srasloceljusakalsrasloceljuski,
mekoperakal mekoperki, plijenorakal plijenorki,
veslonozaka/veslonoski, ramenorepakal ramenorepki,
sljl yxinidae), pingvinakal pingvinki,
koljusaka/koljuski, cjevonosakal cjevonoski,
stukovaka/stukovki, sledevakalsledevki, grgecakal grgecki,
resoperakal resoperki, saranaka/saranki,
blralovakal blralovki, nosnjal nosnji, l nubli,
frasaka/fraski, obradaba/obradoi, odmazda/odmazdi,
odredaba/odredoi, opna/opni, opskrba/opskrbi,
optuzaba/optuzbi, ostropelutaka/ostropelutki,
pajanatal pajanti, palasakalpalaski, palenatalpalenti,

331

Osnovi morfologije

palmalpalmi, paljbalpaljbi, papratakal papratki, partalparti,

pastrmalpastrmi, patakalpatki, pavenakalpavenki,
paznjal paznji, pekavalpekvi, pernadakal pernatki,
peroglavakalperoglavki, perusakal peruski, petaljalpetlji,
petoljetakal petoljetki, petrovakalpetrovki,
pecenjarakalpecenjarki, lbl lb, pikanjalpiknji,
pistal pisti, picakal picki, pjatanacalpjatanci, plasnjal plasnji,
plavkal plavki, plavojakarij.l plavojki, plahtalplahti,
plecakal plecki, plisivakalplisivki, plitavalplitvalplitvi,
pljesakal pljeski, pljenidabalpljenidbi, pljacakalpljacki,
plosakal ploski, plombalplombi, podagral podagri,
podarakal podarki, podsukanjalpodsuknji,
pogodabal pogodbi, pokrivakalpokrivki, polsal lSi,
pometnjal pometnji, ml m, ponistaralponistri,
poredabal poredbi, postrojbal postrojbi, posudabal posudbi,
potlosakal pot1oski, povezakalpoveski,
praizvedabal praizvedbi, pracakalpracki,
pramenakalpramenki, pratetakalpratetki,
presadabalpresadbalpresadbi, prednaobrazbalprednaobrazbi,
premetaljakal premetaljki, predodzabalpredodzbi,
priredabal priredbi, prituZabalprituzbi,
pripovjedakal pripovijetki, primjedabalprimjedbi,
prosudabal prosudbi, prosidabal prosidbi, prosnjal prosnji,
prozbal prozbi, prugavakalprugavki, puhaljakal puhaljki,
puljarakal pulj arki, puZarakal puzarki, razamal razmal razmi,
razgradnjal razgradnji, razudabal razudbi,
rasclambal rasclambi, raspal raspi, recakal recki,
rezultanatal rezultanti, rezidabal rezidbi, resetarakal resetarki,
sacama sacmi, ripnal ripni, ridovakal ridovki,
rjesidabal rjesidbi, rotkvil rotkava, rozgal rozgi, rosakal roski,
rukatakal rukatki, sabaljal sablji, sadarakal sadarki,
sadnjal sadnji, salval salvi, samomrznjal samomrznji,
sedaral sedri, sektal sekti, sekundal sekundi, selidabal selidbi,
332

Dodaci

selenakal selenki, sjetaval sjetvi, sjecakal sjecki, skitnjal skitnji,

sklonidabal sklonidbi, skladnjal skladnji, skladbil skladba,
skobalskobi, skobaljal skoblji, slavopojkal slavopojki,
slakoperakal slakoporki, sljedabalsljedbal sljedbi,
smokaval smokvi, soknal sokni, solinakal solinki,
soldatescil soldateski, sortal sortil sorata, spazamal spazmi,
spletakalspletki, sprtaval sprtval sprtvi, spuzaval spuzvi,
srdisakal srdiski, srdZbil srdZabaknjiS., srdnjal srdnji,
srecakal srecki, srmal srmi, stepkal stepki, sudbal sudbi,
suhoperakal suhoperki, sukanjal suknji, sukrivnjal sukrivnji,
sumnjal sumnji, supakal supki, surucakal surucki, surlal surli,
surutakal surutki, sudarakal sudarki, svadbal svadbi,
svirakal svirki, svjedodzabal svjedodZbi, svojtalsvojti,
takaljal taklji, tankorepakal tankorepki, tantral tantri,
tarmal tarmi, tacakal tacki, tekamal tekmi, teznjal teznji,
tikava/tikvi, tipaka/tipki, titovki, tisama/tismi,
tjelovjeZbal tjelovjeZbi, trepaljal trepljal treplji, trisakal triski,
trkalja/trklji, trmaka/trmki, trnaka/trnki,
trozubakal trozupki, trubaljal trublji, trsaljal trslji, turtal turti,
tvorba/tvorbi, udezaba/udezbi, ugrozaba/ugrozbi, ujna/ujni,
uknjizabal uknjiZbi, ukrudabal ukrudbi, uredabal uredbi,
urudzabal urudZbi, usporedabal usporedbi, utaval utvi,
uzdal uzdi, usatakal usatki, usakal uski, usijul usi,
uzanaca/uzanci, vajda/vajdi, vangla/vangli, vatara/vatri,
vasaka/vaski, vepara/vepri, vibara/vibri, vidara/vidri,
vinobojakal vinobojki, visaljakal visaljki, vlasakal vlaski,
vodusakal voduski, vodarakal vodarki, slugul sluga,
votka/votki, vocaka/vocki, vretana/vretni,
vretenakal vretenki, vrtanjal vrtnji, vrsidabal vrsidbi,
zajahaljakal zajahaljki, zamjedabal zamjedbi, zbunjenka,
zebnja/zebnji, zemicaka/zemicki, zimovaka/zimovki,
zlicakal zlicki, zoridabal zoridbi, zubaljal zublji,
zvecarakal zvecarki, zvizagalzvizgi, zvjezdanakal zvjbzdanki,

333

Osnovi morfologije

salsfinga/salsfingi, sasaka/saski, serpalSerpi, setnja/setnji,

aralSifri, sihta/sihti, Siljaka/Si1jki, sizama/sizmi,
skoljaka/skoljki, skornja/skornji, skrbinaka/skrbinki,
skrba/skrbi, skvadra/skvadri, spajza/spajzi,
spelunka/spelunki, stanga/stangi, stampa/stampi,
stednja/stednji, stibara/stibri, stitenaka/stitenki,
strcaljaka/strcaljki, supaljakalSupaljki, ZalbalZalbi,
zemlja/zemlji, zenidaba/zenidbi, zeravaka/zeravki,
zerlanada/zerlandi, zetava/zetvi, zesalja/zeslji, ziraka/Zirki,
Zizakal ziski, zlempal zlempi, zumanakal zumanki,
zurakal zurki, zutilovakal zuti1ovki, zutoperakalzutoperki,
zutovoljaka/zutovoljki, zusaka/zuski, l Cifti,
cakaljal caklji, cakaral cakri, calmal calmi, cardal cardi,
catamal catmi, cergal cergi, cesamal cesmi, Cigaral cigri,
Cinidabal cinidbi, civitakal Civitki, cizamal cizmi, corkil corki,
corbal corbi, crepnjal crepnji, cripanjal cripnji, crkanjal crknji,
crcakaICrcki, cukaljalCuklji, cusalja/cuslji, cvrgaICvrgi i etnici
-ka (Bosanka/Bosanki ...)
dvostrukosti muskom rodu: akoradal akorda,
ansambalal ansambla, apstrakatal apstrakta,
cetvoronoZacal cetveronozaca, Cimpanzal cimpanzi,
nl cucnjeva, diskonatal diskonta, eksporatal eksporta,
eskonatal eskonta, fascikala/fascikla, hrbata/hrptova,
implantanata/implantanta, infarkata/infarkta,
inseratal inserta, instinkatal instinkta, kablova/kabala,
kondukata/kondukta, konzervanasal konzervansa,
laktovallakata, macakal mackova, miljakal miljkova,
obelisaka/obeliska, obujama/obujmova, oceva/otaca,
palacal palceva, posloval posala, prefikasalprefiksa,
prstil prstil prsta, radicevstaval radicevstva,
rebalanasal rebalansa, refleksal reflekasa, rucakal rckova,
sinoval sinova, sisakal siskova, sufiksal sufikasa,

334

Dodaci

sus eva/Susan , tij eskova/ ti esaka, tusn eva/ tusan ,

veprova/ vepara, vrisaka/ vriskova
dvostrkosti srednjem rod: amaterstava/ amaterstva,
antiintelektualstava/ antiintelektualstva, autorstava/ autorstva,
azijatstava/ azijatstva, balkanstavalbalkanstva,
balonarstava/balonarstva, barbarstava/barbarstva,
besjednistavalbesjednistva,
beskicmenjastava/beskicmenjastva, bezbostava/bezbostva,
bezboznistavalbezboznistva, bibliofilstava/bibliofilstva,
bibliotekarstava/bibliotekarstva, bilinarstavalbilinarstva,
bilinstavalbilinstva, blazenstavalblazenstva,
bludnistava/bludnistva, boemstavalboemstva,
bogatstava/bogatstva, bogohulstava/bogohulstva,
bosanstava/bosanstva, bosnjastava/bosnjastva,
bratimstava/bratimstva, bratoubojstava/bratoubojstva,
bratstava/bratstva, brdasaca/brdaSca, brodarstava/brodarstva,
brodomodelarstava/brodomodelarstva, crijevaca/ crijevca,
crkvenjastava/ crkvenjastva, crnogorstava/ crnogorstva,
crticarstava/ crticarstva, cvjecarstava/ cvjecarstva,
cedomorstava/cedomorstva, cedoubojstava/ cedoubojstva,
celnistava/ celnistva, cetnistava/ cetnistva,
Cinovnistava/ cinovnistva, Cinjenistava / cinjenistva,
cistunstava/ Cistanstva, Citateljstava/ citateljstva,
clanstava/ Clanstva, covjekomrstava/ covjekomrstva,
cojestava/ covjestva, cudastava/ cudastva, cuda/ cudesa,
cudotvorstava/ cudotvorstva, cuvstava/cuvstva,
blimarstava/blimarstva, dalmatinstaval dalmatinstva,
debalal debla, dejstava/ dejstva, dezerterstava/ dezerterstva,
dezurstava/ dezurstva, direktorstava/ direktorstva,
disidentstava/ disidentstva, divljastava/ divljastva,
djecastava/ djecastva, djetinjstava/ djetinjstva,
dobaraca/ dobarca, dobrocinstava/ dobroCinstva,

335

Osnovi morfologije

dobrovoljstaval dobrovoljstva, domaCinstaval domacinstva,

domobranstaval domobranstva, dostojanstaval dostojanstva,
dousnistaval dousnistva, draguljarstaval draguljarstva,
drugarstaval drugarstva, drzavljanstaval drzavljanstva,
drZavnistaval drzavnistva, dusobriznistaval dusobriznistva,
dvojstaval dvojstva, dvozenstaval dvozenstva,
ekumenstaval ekumenstva, epigonstaval epigonstva,
evropejstaval evropejstva, frakcionastaval frakcionastva,
germanstaval germanstva, glavarstaval glavarstva,
gledateljstaval gledateljstva, glupastaval glupastva,
gljivarstaval gljivarstva, golubarstaval golubarstva,
gospodstaval gospodstva, gostoprimstaval gostoprtmstva,
gotovanstaval gotovanstva, govedarstaval govedarstva,
govornistaval govornistva, graditeljstaval graditeljstva,
gradevinarstaval gradevinarstva, grlcal grlaca, grobaljal groblja,
grofovstaval grofovstva, grotalal grotla,
grbijanstaval grbijanstva, gumarstaval gumarstva,
gumanal gumna, hobltaplerstava/hobltaplerstva,
ho rj tstaval horj tstva, hrva tstava/hrvatstva,
ikonoborstava/ikonoborstva, ilirstava/ilirstva,
iseljenistaval iseljenistva, iskustaval iskustva,
iskusenistaval iskusenistva, islamstaval islamstva,
isp ovjednistava/ispovjednistva, ispravljastava/ispravljastva,
istarstava/istarstva, istocnjastava/istocnjastva,
istrijanstava/istrijanstva, izaslanstava/izaslanstva,
iz eglistaval iz egliStva, izda nistaval izda nistva,
izdajstava/izdajstva, izdavalastava/izdavalastva,
izdavastava/izdavastva, izgnanstava/izgnanstva,
izletnistava/izletnistva, jastava/jastva, jedinstava/jedinstva,
jednobostava/jednboostva, jednozenstava/jednozenstva,
jedrilicarstava/jedrilicarstva, jenkijevstava/jenkijevstva,
jugoslavenstava/jugoslavenstva, junastava/junastva,
kaCiperstava/kaCiperstva, kakojstava/kakojstva,

336

Dodaci

kameleonstava/kameleonstva, kanonistava/kanonistva,
kapitulantstava/kapitulantstva, katolicanstava/katolicanstva,
kiparstava/kiparstva, kipoborstava/kipoborstva,
klerikalstava/klerikalstva, knjiz.arstava/knjizarstva,
kolekcionarstava/kolekcionarstva, kolikojstava/kolikojstva,
komesarstava/komesarstva,
kompromiserstava/kompromiserstva,
konjanistava/konjanistva, konjarstava/konjarstva,
kopalja/koplja, kosarastava/kosarastva, kozarstava/kozarstva,
kozerstava/kozerstva, kozarstava/kozarstva,
kretenstava/kretenstva, krijumcarstava/krijumcarstva,
kritizerstava/kritizerstva, krivovjerstava/krivovjerstva,
krleZijanstava/krlezijanstva, krscanstava/krscanstva,
kruhoborstava/kruhoborstva, kucanstava/kucanstva,
kulinarstava/kulinarstva, kumstava/knmstva,
kunicarstava/kunicarstva, kunktatorstava/kunktatorstva,
laktastava/laktastva, legala/legla, lesinarstava/lesinarstva,
lini astavallini astva, blaca/liSca, lukavstava/lukavstva,
lukanallukna, ljeviearstava/ljevicarstva,
ljubiteljstava/ljubiteljstva, ljudoZderstva/ljudoZderstava,
ljudstavalljudstva, madaronstaval madaronstva,
mafijastaval mafijastva, majCinstaval majCinstva,
makedonstaval makedonstva, mandarinstaval mandarinstva,
manekenstaval manekenstva, marvogojstaval marvogojstva,
maslinarstaval maslinarstva, masonstaval masonstva,
materinstaval materinstva, mecenatstaval mecenatstva,
medaljarstaval medaljarstva, medaljerstaval medaljerstva,
medicarstaval medicarstva, mediteranstaval mediteranstva,
mesijanstaval mesijanstva, ministarstaval ministarstva,
mirotvorstaval mirotvorstva, misionarstaval misionarstva,
mjeriteljstaval mjeriteljstva, mjesecarstaval mjesecarstva,
mljekarstaval mljekarstva, mnogobostaval mnogobostva,
mnogomustavaI mnogomustva,
V

337

Osnovi morfologije

mnogozenstavaI mnogozenstva, momastava I momastva,

monastaval monastva, mracnjastaval mracnjastva,
mucenistaval mucenistva, muhamedanstaval muhamedanstva,
muktastaval muktastva, murdarstaval murdarstva,
muslimanstaval muslimanstva, nadlestaval nadlestva,
nadstranastaval nadstranastva,
nagodoenj astaval nagodbenj astva,
naprednjastaval naprednjastva, narkomanstaval narkomanstva,
narodnjastaval narodnjastva, nasilnistaval nasilnistva,
nasljedstaval nasljedstva, natraznjastaval natraznjastva,
nazadnjastaval nazadnjastva,
nazdravicarstaval nazdravicarstva, necovjestaval necovjestva,
l , nepismenjastaval nepismenjastva,
neprijateljstaval neprijateljstva, neradnistaval neradnistva,
nezadovoljstaval nezadovoljstva, novcarstaval novcarstva,
novinarstaval novinarstva, njemstaval njemstva,
obljetniearstava/obljetnicarstva, obranastava/obranastva,
obucarstava/obucarstva, odsustava/odsustva,
odvjetnistava/odvjetnistva, okana/okna,
opadastava/opadastva, opcinstava/opCinstva,
oporbenjastava/oporbenjastva,
opozicionarstava/opozicionarstva,
opskronistava/opskrbnistva, oruznistava/oruznistva,
osvetnistava/osvetnistva, otajstava/otajstva,
otkacenjastava/otkacenjastva, otpadnistava/otpadnistva,
ovcarstava/ovcarstva, ovisnistava/ovisnistva,
padobranstaval padobranstva, papagajstavalpapagajstva,
partizanstaval partizanstva, partnerstavalpartnerstva,
patnistaval patnistva, pcelarstaval pcelarstva,
peradarstaval peradarstva, perverzn astavalperverzn jastva,
pijanstaval pijanstva, pjesnistavalpjesnistva,
plaketarstaval plaketarstva, plebejstavalplebejstva,
pletarstaval pletarstva, pocetnistavalpocetnistva,
V

338

Dodaci

podanistaval podanistva, podloznistavalpodloznistva,

podrumarstaval podrumarstva, poduzetnistavalpoduzetnistva,
poganstaval poganstva, poglavarstavalpoglavarstva,
pokajnistavalpokajnistva, poklonstaval poklonstva,
pokroviteljstavalpokroviteljstva, pokucstaval pokucstva,
pokvarenjastavalpokvarenjastva,
politikantstaval politikanstva, polovnjastavalpolovnjastva,
polutanstaval polutanstva, poljodjelstaval poljodjelstva,
pomodarstavalpomodarstva, pomorstaval pomorstva,
ponavljastavalponavljastva, porodiljstavalporodiljstva,
porodnistaval porodnistva, porotnistavalporotnistva,
posjednistavalposjednistva, poslanstaval poslanstva,
poslenistavalposlenistva, poslovodstaval poslovodstva,
posluziteljstavalposluziteljstva, posrednistaval posrednistva,
posredstaval posredstva, potomstavalpotomstva,
povjerenistavalpovjerenistva, povjerenstaval povjerenstva,
povrtlarstavalpovrtlarstva, pozerstavalpozerstva,
poznanstavalpoznanstva, pravastavalpravastva,
pravdastavalpravdastva, pravobranilastavalpravobranilastva,
pravo braniteljstaval ravo branitel jstva,
reds ednistaval reds ednistva,
predstavnistavalpredstavnistva,
predvodnistavalpredvodnistva, pregalastavalpregalastva,
preprodavastavalpreprodavastva,
prigodnicarstavalprigodniearstva, prijateljstaval prijateljstva,
prileznistavalprileznistva, pripadnistavalpripadnistva,
prirepastavalprirepastva, prirodoznanstavalprirodoznanstva,
privatnistavalprivatnistva, procelnistavalprocelnistva,
profiterstaval profiterstva, prognanistavalprognanistva,
progonstaval progonstva, prokletstavalprokletstva,
pronalazastavalpronalazastva,
propovjednistavalpropovjednistva,
prorocanstavaI prorocanstva, prorostavaI prorostva,
V

339

Osnovi morfologije

prostastavalprostastva, prostranstavalprostranstva,
protekcionastavalprotekcionastva,
p rotivnistaval protivnistva,
protuintelektualstavalprotuintelektualstva,
prvenastaval prvenastva, prvenstaval prvenstva,
prvijenstaval prvijenstva, prvoborstaval prvoborstva,
pucanstavalpucanstva, punoljetstavalpunoljetstva,
puritanstavalpuritanstva, racunarstaval racunarstva,
radicevstaval radicevstva, rasipnistaval rasipnistva,
r askolnistaval raskolnistva, rastrojstaval rastrojstva,
rasljarstaval rasljarstva, ratarstaval ratarstva,
ravnateljstaval ravnateljstva, razbojnistaval razbojnistva,
razbojstaval razbojstva, razrednistaval razrednistva,
rebaral rebra, recitatorstaval recitatorstva,
redarstaval redarstva, redovnistaval redovnistva,
reketerstaval reketerstva, revolucionarstaval revolucionarstva,
revolverastaval revolverastva, rezbarstaval rezbarstva,
ribarstaval ribarstva, ribniearstaval ribnicarstva,
ribogojstaval ribogojstva, rivalstaval rivalstva,
romanstaval romanstva, ronilastaval ronilastva,
rudarstaval rudarstva, rudstaval rudstva,
rugalastaval rugalastva, rukovodstaval rukovodstva,
rutinerstaval rutinerstva, samastaval samastva,
sanlOreklamerstaval samoreklamerstva,
samotnistaval samotnistva, samotnjastavalsamotnjastva,
samoubojstaval samoubojstva, samozadovoljstaval
samozadovoljstva, saveznistaval saveznistva,
savjetnistaval savjetnistva, savrsenstaval savrsenstva,
sedalal sedalal sedla, sektastaval sektastva, seljastaval seljastva,
seniorstaval seniorstva, sirarstaval sirarstva,
siromastaval siromastva, skrbnistaval skrbnistva,
slaboumnistaval slaboumnistva, slavenstaval slavenstva,
slavonstaval slavonstva, slikarstaval slikarstva,

340

Dodaci

slobodarstaval slobodarstva, slobodnjastaval slobodnjastva,

slovenstaval slovenstva, slovinstaval slovinstva,
sluganstaval sluganstva, slusateljstaval slusateljstva,
sljedbenistaval sljedbenistva, smusenjastaval smusenjastva,
sokolarstaval sokolarstva, sokolastaval sokolastva,
spokojstaval spokojstva, sporazumastaval sporazumastva,
srcal srdaca, srednjastaval srednjastva,
sredozemnistaval sredozomnistva, srodnistaval srodnistva,
srodstaval srodstva, srpstaval srpstva,
stanovnistaval stanovnistva, starjesinstaval starjesinstva,
stihoklepstaval stihoklepstva, stihotvorstaval stihotvorstva,
stolarstaval stolarstva, stopalacal stopalca,
stradalnistaval stradalnistva, strancarstaval strancarstva,
strelicarstaval strelicarstva, streljastaval streljastva,
strojarstavalstrojarstva, stvaralastaval stvaralastva,
sudionistaval sudionistva, sudstaval sudstva, sukanal sukna,
sunasacal sunasca, sunacal sunca, suparnistaval suparnistva,
supatnistaval supatnistva, supruznistavalsupruznistva,
susjedstaval susjedstva, sustanarstaval sustanarstva,
suucesnistaval suucesnistva, suzanjstaval suzanjstva,
svastarstaval svastarstva, svecenstaval svecenstva,
svemocnistaval svemocnistva, svilarstaval svilarstva,
svinjarstaval svinjarstva, svinjogojstaval svinjogojstva,
svjedocanstavalsvjedocanstva, svodnistaval svodnistva,
svojstavalsvojstva, svrdalal svrdla, sarlatanstava/sarlatanstva,
skolstava/skolstva, stamparstave/stamparstva,
sticenistava/sticenistva, sumarstava/sumarstva,
tajnistaval tajnistva, takmastaval takmastva, talastaval talastva,
tijelcal tijelaca, tijelal tjelesa, tiskarstaval tiskarstva,
tjelascal tjelasaca, tjeleScal tjelesaca, travarstaval travarstva,
trojstaval trojstva, trupalal trupla, tuzemstaval tuzemstva,
tuZilastava/tuZilastva, tuZiteljstava/tuziteljstva, m i sr
tvojeg(a)/tvog(a), tvoje, ubostava/ubostva,

341

Osnovi morfologije

uci teljstaval uciteljstva, udarnistval udarnistava, udvoristaval

udvoristva, ugostiteljstava/ugostiteljstva, uha/usiju/usi; usesa
pejor., umjerenjastava/umjerenjastva, umjestava/umjestva,
umorstaval umorstva, urednistaval urednistva,
urotnistaval urotnistva, usaml jenistavalusamljenistva,
ustastaval ustastva, ustrojstaval ustrojstva,
vatrogastavalvatrogastva, vazalstaval vazalstva,
vegetarijanstaval vegetari janstva,
veleposlanstavalveleposlanstva, vinarstaval vinarstva,
vinogradarstavalvinogradarstva, visemustaval visemustva,
vitestaval vitestva, vizionarstaval vizionarstva,
vjerolomstaval vjerolomstva, vlasnistaval vlasnistva,
vlastelinstava/vlastelinstva, voajerstava/voajerstva,
vocarstava/vocarstva, vojnistava/vojnistva,
vrtlarstavalvrtlarstva, zadovol jstaval zadovol jstva,
zadrugarstaval zadrugarstva, zajednistaval zajednistva,
zakonodavstavalzakonodavstva, zakupnistavalzakupnistva,
zanatstaval zanatstva, zanesenjastaval zanesenjastva,
za padnjastavalzapadnjastva, zapovjednistaval zapovjednistva,
zarobljenistavalzarobljenistva, zastupstavalzastupstva,
zastitnistaval zastitnistva, zatocenistavalzatocenistva,
zavjerenistaval zavjerenistva, zelenastaval zelenastva,
zlatarstaval zlatarstva, zlocinstaval zloCinstva,
znalstaval znalstva, znanstaval znanstva,
zrakoplovstaval zrakoplovstva, zubarstaval zubarstva,
zvjerstaval zvjerstva, zvjezdoznanstaval zvjezdoznanstva,
zenomrstaval zenomrstva, zezalal zezla, zitarstavalzitarstva,
Ziteljstava/Ziteljstva, zivotinjstava/zivotinjstva,
zonglerstaval zonglerstva

342

Dodaci

5.8 Nepromenjivi pridevi (opstejezicki)

automatik, bjanko, blond, bordo, braon, bruto, demirli, disk,
dzez, duze1, fes, franko, ga1a, grao, hair1i, haiku, hard, hir..du,
kaharli, kaki, kobog, kvit, 1i1a, maksi, mat, mini, mrak,
mukaet, neto, obraz1i, prdimis, , rahat, rahmet1i, res, rok,
roza, roze, seksi, soft, solo, starma1i, super, tabijatli, tehno,
zejtuni, zlatali.

343

Osnovi morfologije

5.9 Cisti aspekatski parovi

bacati - baciti
bacati se - baciti se
beleziti - zabeleZiti
besneti - pobesneti
bezati -
blistati - zablistati
bojiti - obojiti
braniti - odbraniti
braniti se - odbraniti se
brati - nabrati
brazdati - izbrazdati
brijati - obrijati
brinuti se - zabrinuti se
brisati - izbrisati
brkati - pobrkati
buditi - probuditi
buditi se - probuditi se
buniti se - pobuniti se
busiti - probusiti
cediti - iscediti
.
.
crtatl - nacratl
cvetati - procvetati
,, " . .
", . .
lt l - Ultl
'" . .
". ..
ltl se - Ultl se
". ..
". . .
Clstltl - OClstltl
Citati - procitati
cucati - cucnuti
cuditi - zacuditi
cuditi se - zacuditi se
"
. - ocuvatl
"
.
cuvatl
daviri - udaviti
344

desavati se - desiti se
dobijati - dobiti
dodavati - dodati
dodeljivati - dodeliti
dodirivati - dodirnuti
dogadati se - dogoditi se
dokazivati - dokazati
dolaziti - doci
donositi - doneti
dopadati se - dopasti se
doprinositi - doprineti
dopustati - dopustiti
dosadivati - dosaditi
dosezati - dosegnuti
doterivati - doterati
dovoziti - dovesti
dovrsavati - dovrsiti
dozvoljavati - dozvoliti
drhtati - zadrhtati
drziti se - zdruziti se
duvati - dunuti
gaditi se - zgaditi se
gz - zgaziti
..
..
gutl - gutl
gledati - ugledati
glumiti - odglumiti
gnjriti - zgr
grabiti - zgrabiti
grditi - izgrditi
grebati - ogrebati
. .
. .
greJaC1 - zagreJatl

Dodaci

gresiti - pogresiti
gubiti - izgubiti
gubiti se - izgubiti se
gurati - gurnuti
gusiti - ugusiti
.
.
gutatl - prOgutatl
guzvati se - izguzvati se
hapsiti - uhapsiti
hladiti - ohladiti
hraniti - nahraniti
hrkati - zahrkati
huskati - nahuskati
hvaliti - pohvaliti
hvatati - uhvatiti

.
.
.
trsvtl se - ztrsvtl
se
iskazivati - iskazati
iskrcavati - iskrcati
ismejavati - ismeptl
ispitivati - ispitati
isplaCivati - isplatiti
ispovedati - ispovediti
ispravljati - ispraviti
ispravljati se - ispraviti se
ispraznjavati - isrzn
isprebijati - isprebiti
ispricavati - ispricati
ispricavati se - ispricati se

.
..
. .
lspunpvatl - lSUn
'vv
.
lscezavatl - lsceznutl

. ..
.
lzazlvatl - lzazvatl
izbacivati - izbaciti
izbavljati - izbaviti
0\1\1

izbijati - izbiti
izdavati - izdati
izdrzavati - izdrzati
izgovarati - izgovoriti
izgradivati - izgraditi
izigravati - izigrati
izjasnjavati se - izjasniti se
izjednacivati - izjednaCiti
izlagati - izloZiti
izlaziti - izaci
izmisljati - izmisliti
iznajmljivati - iznajmiti
iznenadivati - iznenaditi
izostajati - izostati
izostavljati - izostaviti

lzrazavatl - lzrazltl

lzuzlmatl - lzuzetl
izvvti - izv
izvlaciti - izvuciizvoditi - izvesti
izvrsavati - izvrsiti
javljati se - javiti se
kaznjavati - kazniti
kijati - kinuti
kititi - nakititi
kititi - okititi
kititi se - nakititi se
kititi se - okititi se
kladiti se - opkladiti se
klati - zaklati
klimati - klimnuti
kloniti se - ukloniti se
kljucati - kljucnuti
.

345

Osnovi morfologije

koCiti - ukociti
koCiti se - ukociti se
kopirati - iskopirati
koristiti - iskoristiti
krasiti - ukrasiti
krasti - ukrasti
kreCiti - okreCiti
kretati - krenuti
krstariti - prokrstariti
krvariti - pokrvariti
kucati - kucnuti
kupati - okupati
kupati se - okupati se
kupovati - kupiti
kuvati - skuvati
kvariti - pokvariti
leCiti - izleCiti
leprsati - zaleprsati
lisavati - lisiti
lomiti - izlomiti
loviti - uloviti
lutati - zalutati
ljubiti - poljubiti
ljuljati - zaljuljati
ljuljati se - zaljuljati se
ljustiti - oljustiti
ljutiti se - naljutiti se
mahati - mahnuti
malaksavati - malaksati
mamiti - mm
mlatiti - izmlatiti
moliti - zamoliti
moliti se - pomoliti se

346

V'

V'

mrsavetl - smrsavetl
mrzeti - zamrzeti
nabacivati - nabaciti
nabavljati - nabaviti
nabijati - nabiti
nabrajati - nabrojati
nadati se - ponadati se
nadoknadivati -nadoknaditi
nadrazivati - nadraziti
nagadati se - nagoditi se
g)tl - nagnutl
gtl se - nagnut1 se
nagovaratl - gvr
nagovestavati - nagovestiti
nagradivati - nagraditi
nailaziti - naiCi
nakupovati - nakupiti
nalaziti -
..
.
namazlvatl - namazatl
namen)lvatl - namen)1tl
namestati - mst
.
.
nametatl - nametnutl
napadati - napasti
Utl - u
napustati - ust
naruCivati - naruCiti
naslanjati - nasloniti
nasluCivati -naslu titi
.
.
nasrtatl - nasrnutl
nastaptl - nastatl
nastavljati - nastaviti
nastupati - nastup1t1
navaljivati - navaliti

Dodaci

navoditi - navest i
nazdravljati - nazdraviti
..
.
naZlvatl - nazvatl
. . .
..
nervlratl - lznervlratl
nestajati - nestati
. .
..
ztl - nztl
nuditi - ponuditi
njusiti - nanjusiti
obarati - oboriti
obavestavati - obavestiti
obavljati - obaviti
obecavati - obecati
obelezavati - obeleziti
obilaziti - obiCi
objasnjavati - objasniti
objavljivati - objaviti
oblaCiti -
oblaCiti se - se
obradivati - obraditi
obratiti se - obracati se
obuhvatati - obuhvatiti
obustavljati - obustaviti
obuvati -
obuzdavati - obuzdati
obuzimati - obuzeti
obvezivati - obvezati
ocaravati - ocarati
odabirati - odabrati
odavati - odati
odbacivati - odbaciti
odbijati - odbiti
odgadati - odgoditi
odgovarati - odgovoriti

odlagati - odloziti
odlaziti - otiCi
odluCivati - odluCiti
odmarati se - odmoriti se
odmicati - odmaCi
odmrzavati - odmrznuti
odnositi - odneti
odobravati - odobriti
odredivati - odrediti
odrzavati - odrzati
odstranjavati - odstraniti
odstupati - odstupiti
odupirati se - odupreti se
odustajati - odustati
odusevljavati - oduseviti
oduzimati - oduzeti
oduzivati se - oduziti se
odvajati - odvojiti
oglasavati - oglasiti
ogradivati - ogaditi
ogranicavati - ograniciti
okopavati - okopati
okretati - okrenuti
okretati se - okrenuti se
okruzivati - okruZiti
okupljati - okupiti
okupljati se - okupiti se
olaksavati - olaksati
omalovazavati - omalovaziti
omogucavati - omoguciti
.
.
omotavatl - omotatl
onemogucavati onemoguciti

347

Osnovi morfologije

..

opaS1vatl - opasatl
opazati - z
opCinjavati - opCiniti
opisivati - opisati
opkoljavati - opkoliti
opominjati - opomenuti
opozivati - opozvati
oprastati - oprostlt1
opravljati se - oporaviti se
oprem atl - rm
opsedati - opsednuti
opterecivati -opteretiti
.
.
oratl - zaorat1
osetltl - osecatl
osiguravati - osigurati
oslanjati - osloniti
oslobadati - osloboditi
oslovljavati - osloviti
osmehivati se - osmehnuti se
..
.
oSnlvatl - osnovatl
ostavljati - ostaviti
ostvarivati - ostvariti
osudivati - osuditi
osvaJat1 - OSVOJltl
.
.
otezatl - otegnutl
otezavati - otezati
.
.
.
otlmatl - otet1
otkidati - otkinuti
otkljucavati - otkljucati
otkrivati - otkriti
otprematl - otpremltl
otvaratl - tvtl
overavati - vtl
I

348

oznacavati - oznaCiti
padati - pasti
pamtltl - zmt
- ispeci
peglati - ispeglati
penptl se - popetl se
. .
.
.
plpatl - plpnutl
..
. .
plsatl - naplsatl
pitati - upitati
placati -plat iti
plaviti - poplaviti
plesati - zaplesati
pljackati - opljackati
pljuvati - pljunuti
poboljsavati - poboljsati
poCinjati - poceti
podizati - podiCi
podmetati - podmetnuti
podnositi - podneti
podrezivati - podrezati
podrzavati - podrzati
podsecati -podse titi
podupirati - podupreti
pogorsavati - pogorsati
pojavljivati - pojaviti
pokazivati - pokazati
pokazivati se - pokazati se
poklanjati - pokloniti
pokretati - pokrenuti
pokrivati - pokriti
pokusavati - pokusati
polagati - poloZiti
polepsavati - polepsati

Dodaci

pomagati - pomoci
pomladivati se - pomladiti se
ponavljati - ponoviti
ponizavati - zlt1
poniiavati se - poniziti se
popravljati - popraviti
popravljati se - popraviti se
popustati - popustlt1
porazavati - poraziti
poricati - poreCi
poruC1vatl - ru
poseCivati -poset lt1
postajati - postati
postizati - postiCi
postupati - postupiti
,.
.
..
posveclvatl -posve tltl
posvecivati se -posvetiti se
potezati - potegnuti
potkupljivati - potkupiti
potpisivati - potpisati
potpomagati - potpomoCi
potvrdivati - potvrditi
povecavati - povecati
. .
.
poveZ1vatl - povezatl
povezivati se - povezati se
pozdravljati - pozdraviti
pozivati - pozvati
poznavati - poznati
praviti - napravlt1
prebacivati - prebaciti
predavati - predati
predavati se - predati se
predlagati - predloziti
"

"

predskazivati - predskazati
predstavljati - predstaviti
predvidati - predvideti
pregovaratl - rgvr
prekidati - prekinuti
prekidati se - prekinuti se
preklapati - preklopiti
prekoravati - prekoriti
prekrivati - prekriti
prelaziti - preCi
..
.
premazlvatl - premazatl
premestati - premestiti
prenerazavati - preneraziti
..
.
prenoslt1 - prenetl
.
..
preplslvatl - preplsatl

preporuC1vat"l - preporuclt1
prepoznavati - prepoznati
prepustati - prepustiti
preradivati - preraditi
presedati - presesti
preskakati - preskoCiti
.
.
prestavatl - prestatl
presudivati - presuditi
preterivati - preterati
. .
. .
pretlt1 - zrt
pretpostavljati - pretpostaviti
pretrazivati - pretraZiti
.
. .
pretvaratl - rtvr
pretvarati se - pretvoriti se
..
.
preuZ1matl - preuzetl
prevladavati - prevladati
prevoditi - prevesti
prevrtati - prevrnuti
"

'

349

Osnovi morfologije

prevrtati se - prevrnuti se
. .
.
prezlratl - prezretl
priblizavati - pribliziti
pricvrsCivati - pricvrstiti
pridobijati - pridobiti
pridruzivati se - pridruziti se
prigovarati - prigovoriti
prihvatati - prihvatiti
prijavljivati - prijaviti
prijavljivati se - prijaviti se
prikazivati - prikazati
prikljuCivati - prikljuciti
prikopcavati - prikopcati
prikrivati - prikriti
prilagodavati se - prilagoditi
se
prilaziti - prici
primati - primiti
primenjivati - rimn
primeCivati -primetiti
primoravati - primorati
pripadati - pripasti
prisiljavati - prisiliti
pristupati - ristu
pritezati - pritegnuti
rti - priteCi
pritiskati - pritisnuti
priucavati - priuCiti
privikavati -riviCi
privlaCiti - privuCi
privoditi - privesti
priznavati - priznati
prljati - uprljati

350

probijati - probiti
probijati se - probiti se
prodavati - prodati
prodirati - prodreti
produZavati - produziti
produzivati - produZiti
proganjati - prognati
proglasavati - proglasiti
proizlaziti - proizaCi
proizvoditi - proizvesti
proklinjati - prokleti
prolaziti - proCi
pronalaziti - pronaCi
propadati - propasti
propustati - propustiti
proricati - proreCi
prosudivati - prosuditi
protezati - protegnuti
.
.
protezatl se - protegnutl se
protiviti se - usprotiviti se
provaljivati - provaliti
proveravatl - rvtl
rVlvtl - provlrltl
provoditi - provesti
..
.
prozlvatl - prozvatl
v
V
prozlmatl - prozetl
prskati - poprskati
pruzati - pruziti
.
.
psovatl - opsovatl
raditi - uraditi
radovati se - obradovati se
. .
.
raSlpatl - rasutl
raskidati - raskinuti

Dodaci

raspadati se - raspasti se
rasprodavati - rasprodati
raspustati - raspustiti
rastavljati - rastaviti
rastavljati se - rastaviti se
rasti - porasti
razabirati - razabrati
razarati - razoriti
razbijati - razbiti
razdvajati - razdvojiti
razglasavati - razglasiti
.
.
razgovaratl - porazgovaratl
razgradivati - razgraditi
razilaziti se - raziCi se
razmatratl - rzmttl
razmisljati - razmisliti
raznositi - razneti
"
.
v

razoruzavatl
- razoruzatl
razresavati - razresiti
razvijati - razviti
razvijati se - razvlt1 se
razvoditi se - razvesti-se
remetlt1 - poremetltl
resavati - resiti
rezatl - zarezatl
ritati - ritnuti .
sabirati - sabrati
saditi - posaditi
saginjati - sagnuti
.
.
sgtl se - sagnutl se
sagradivati - sagraditi
sahranjivati - sahraniti
sakrivati - sakriti

"

sakrivati se - sakriti se
saopstavati - saopstiti
sutl - sutl
sastavljati - sastaviti
.
.
savetovatl- posavetovatl
savetovati se - posavetovati
se
sav1Jatl - savlt1
.
.
saznatl - saznavatl
.
.
sazrevatl - sazretl
sazlmatl - sazetl
secatl se -setltl se
shvatati - shvatiti
s1Jatl - zaSlptl
silaziti - siCi
skakati - skoCiti
skidati - skinuti
skidati se - skinuti se
sklanjati - skloniti
sklanjati se - skloniti se
sklapati - sklopiti
skraCivati -skrat iti
skretati - skrenuti
skupljati - skupiti
slabiti - oslabiti
slagati - sloZiti
slagati se - sloziti se
slati - poslati
slaviti - proslaviti
slikati - naslikati
smanjivati - smlt1
...
...
smanpvatl se - smanptl se
smenJlvatl - smenltl

'

351

Osnovi morfologije
.

smesltl se - nasmeS1tl se
smestati - smst
smestati se - smst se
smlvtl - smltl
smisljati - smisliti
smotavati - smotati
snabdevati - snabdeti
snalaziti - snaCi
snimati - snimltl
spaptl - SPOptl
spaptl se - S se
spasavati - ss
. . .
.
s mtl - spomenutl
sprecavati - spreciti
spustati - sust
spustati se - sust se
.
.
sputavatl - sputatl
stariti - ostariti
stavljati - staviti
stezati se - stegnuti se
stiskati - stisnuti
stisavati se - stisati se
stizati - stiCi
stvarati - stvtl
sudarati - sudariti
sukati - nasukati
surp.njati - posumnjati
v

suncatl se - osuncatl se
suocavati - suoCiti

v .
sUSltl - OSUSltl
svadati se - posvadati se
svedoCiti - posvedoCiti
svetiti - osvet1tl
.

352

- svt
svetltl se - osvetiti se
svidati se - svideti se
v

svrsavatl - SvrSltl
svrstavati - svrstati
setatl - prosetatl
setati se - prosetati se
blati - oblati
sminkati - nasminkati
sminkati se - nasminkati se
v
stltlt1 - zastltltl
terati - naterati

tesltl - uteslt1
tonuti - potonuti
treperiti - zatreperiti
tresti - tresnuti
trositi - potrositi
trovati - otrovati
trpati - natrpati
truditi se - potruditi se
tusirati se - istusirati se
ubacivati - ubaciti
ubijati - ubiti
ubrzavati - ubrzati
uCiti - nauCiti
uClanjivati se - uclaniti se
ucvrsCivati - ucvrstlt1
udarati - udariti
udesavati - udesiti
udruzivati se - udruziti se
ugovaratl - ugvtl
ukidati - ukinuti
uklanjati - ukloniti
svt

'

"

Dodaci

uklapati - uklopiti
ukljucavati - ukljuCiti
ukljuCivati - ukljuCiti
ukrasavati - ukrasiti
ulaziti -
umanjivati - umanjiti
umaratl - umtl
.
.
umetatl - umetnutl
..
.
umlratl - umretl
umotavati - umotati
."
.
'" ..
ustvtl - ustltl
upadati - upasti
upijati - upiti
uplSlvati - upisati
.
. .
uplslvatl se - uplsatl se
upotrebljavati - upotrebiti
upoznavati - upoznati
.
.
upoznavatl se - upoznatl se
upozoravatl - uztl
uprezati - upregnuti
upuCivati -! lt1
. .
.
ureZlvatl - urezatl
urlati - zaurlati
urucavatl - uruCltl
uskladivati - uskladiti
uskracivati -uskra titi
usmeravatl - usmtl
uspavljivati - uspavati
uspevati - uspeti
usporavati - usporiti
.
. .
usporavatl se - ustl se
ustajati - ustati
usvaptl - USVOJltl
V

\'

utemeljavati - utemeljiti
utvrdivati - utvrditi
uveravati - uveriti
uvidati - uvideti
uvlaCiti se - uvuCi-s
UVOZltl - uvestl
uzbudivati - uzbuditi
uzbudivati se - uzbuditi se
uzdrzavati - uzdrz.ati
uzdrzavati se - uzdrzati se
..
.
UZlmatl - uzetl
uznemiravati - uznemiriti
uzvracatl -uzvratltl
v

uzasavatl - uzasnutl
vaditi - izvaditi
.
.
..
vaspltavatl - vaspltatl
verovati - poverovati
vikati - viknuti
voleti - zavoleti
vracatl -vratltl
vredati - uvrediti
zabavljati - zabaviti
zabavljati se - zabaviti se
zaboravljati - zaboraviti
zadobijati - zadobiti
zadrzavati - zadrzati
zagovarati - zagovoriti
zahvaljivati - zahvaliti
zakljinjati se - zakleti se
zakljucati - zakljucavati
zakljuCiti - zakljuCivati
zakopcavati - zakopcati
zalupati - zalupiti
f

353

Osnovi morfologije

Zamen)lvatl - zamenltl
zamerati - zameriti
zamisljati - zamisliti
zaobilaziti - zaobiCi
zaokruzivati - zaokruziti
. .
.
zaostaptl - zaostatl
.
..
zaplslvatl - zaplsatl
zapoCinjati - zapoceti
zapovedati - zapovediti
", .
.
zaprepasClvatl - zaprepastlt1
zaradivati - zaraditi
zaraZavati - zarazlt1
zarazavatl se - zarazltl se
zarobljavati - zarobiti
zasluZivati - zasluZiti
zastranjivati - zastraniti
.
..
zastupatl - zastupltl
zatvarati - ztvtl

354

zaustavljati - zaustaviti
zavijati - zaviti
zavoditi - zavesti
zavrsavati - zavrsiti
'"
.
zavrsavatl se - zavrsltl se
zbivati se - zbiti se
zbunjivati - zbuniti
zlostavljati - zlostaviti
zloupotrebljavati zloupotrebiti
zveckati - zvecnuti
zvonlt1 - zazvoniti
zeleti - zazeleti
v
v
zmlrltl - zazmlrltl
zmutl- zazmuriti
zrtvovati - pozrtvovati
zuriti - pozuriti
.

Dodaci

5.1 Odstupanja od pravila komparacije

Analiticka komparacija
blond, fes, hairli, kaharli, obrazli, rahat, seksi, super
Alternativni oblici komparativa
Cist - cisCiICistiji, krepak - krepCi/krepkiji, krt - krci/krtiji,
ljubak - ljupkiji/ljupCi, mrk - mrkijil mrCi, mrzak mrskiji/mrZi, slan - slaniji/slanji, trpak - trpkiji/trpci
Duge jednoslozne osnove -iji
fin - finiji, gord - gordiji, kos - kosiji, kus pUStlJl, sur - SU)l, vran - vraniji

ksiji,

pust -

Kratke jednoslozne ili viseslozne osnove -'i

dalek - dalji, debeo - deblji, dug - duzi, gladak - gladi, mek meksi, omalen .- omanji, ovelik - , podubok - podublji,
podug - poduzil podulji, povisok - povisi, sladak - sladi, strog
- strozi, sirok - siri, tanak - tanji, tih - tisi, tvrd - tvrdi, uzak
- u, dubok - dublji, visok - visi.

355

Osnovi morfologije

5.11 Ogranicena rodovska paradigma

prideva
Muski rod
ozenjen
kurat
mudat
zenskast
feminiziran
pederkast
v

Zenski rod
bremenita
gravidna
muskobanjasta
skotna
stelna
steona
suprasna
trudna
udata
zdjetna
v v
zecna

356

Dodaci

5.12 Predlozi
Predlo
bez
blizu

Varijanta

Padez
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN

ka

do
dno
dovrh
duz
ispod
ispred
ispred
lZ
lza
lza
izmedu
izmedu
iznad
lZVan
k
kod
kod
kraj
kroz
medu
medu
mesto

GEN
GEN
GEN
kroza

mjesto

mlm

INS
GEN
GEN

LOC

nad
nad
nadno
nadomak
nakon
nakraj

nada
nada

INS
GEN
GEN
GEN
GEN

Primer
bez slave
blizu reke
l glave
do danas
dno zemlje
dovrh sobe
duz granice
ispod stola
ispred rata
ispred kuce
iz iskustva
,.
lza pOnOCl
iza ograde
izmedu ljudi
izmedu mene i tebe
iznad stola
izvan kuce
kmami
kod trga
kod mene
kraj skole
kroz prozor
medu knjige
medu ljudima
mesto mene
mlm nJega
aerodrom
stolu
nadasve
nad stolom
nadno kuce
nadomak kuce
nakon kise
nakraj sela

357

Osnovi morfologije
namesto
napram
naspram
nasred
nasuprot
navrh
nlz

namJesto
naprama

1z

GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN

INS
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN

namesto m
napram m
naspram toga
nasred sobe
nasuprot njega
navrh zgrade
niz reku
v
1z mosta
Civiluk
rucku
od ljubomore
od kraja
oko kuce
okolo njega
oSlm toga
citav dan
susretu
parku
pocetkom ljeta
pod krevet
pod krevetom
podno stola
pokraj kuce
polovinom godine
m lekara
poput Boga
pored drveta
posle mm
posred srca
posredstvom
posredovanjem ucitelja

GEN
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN

potkraj sveta
povise kuce
povodom praznika
povrh kuce
povrh snage
pozadi njega

1z

GEN

LOC
GEN
GEN
GEN
GEN
GEN

od
od
oko
okolo
oSlm

LOC
LOC
GEN

pocetkom
pod
pod
podno
pokraj
polovinom

poda
poda

poput
pored
posle
posred
posredstvom
posredova-

poslije
-

potkraj
v
povlse
povodom
povrh
povrh
pozadi

358

Dodaci

pre
pred
pred
preko
prema

pr1Je
preda
preda

pre mosta
pred
pred zgradu
preko prozora
prema
pri stolu
put Beograda
radi
s brda
samnom
s plavim
saobrazno
sem m
skraj kuce
slicno coveku
sred cveca
sredinom ulice
suprotno volje
suprotno volji
tokom godine
u kucu
u prijatelja
u kuci
udno doline
uinat prijateljici
ukraj auta
umesto njega
unatoc situacije
unatoc sltuaclj1
unutar bloka
Nove Godine
uprkos njega
uprkos naredbi
usled zene
usred grada
usuprot nas
usuprot

GEN

uvrh kuce

GEN
D

put
rad
s
s
s
saobrazno
sem
skraj
slicno
sred
sredinom
suprotno
suprotno
tokom

GEN
INS

radi
sa
sa
sa

LOC
GEN
GEN
GEN
INS
INS
D

GEN
GEN

DAT
GEN
GEN
GEN

DAT
GEN

GEN
LOC
GEN

udno
uinat
ukraj
umesto
unatoc
unatoc
unutar

umjesto

DAT

uprkos
uprkos
usled
usred
usuprot
usuprot

uvrh

GEN
GEN
GEN

usprkos
usprkos
usljed

GEN
GEN
GEN

DAT
GEN
GEN
GEN

359

Osnovi morfologije
uz
uz
uzduz
van
vise
vrh
za
za
za
zarad
zaslugom
zbog

360

uza
uza

GEN
GEN
GEN '
GEN

zaradi

GEN
INS
GEN
GEN
GEN

uz cestu
nJega
uzduz ceste
van kuce
vise stola
vrh stola
v
za zenu
za kralja
za nJlm
zarad bolesti
zaslugom
zbog para
UZ

Dodaci

5.1 3 Vezn ici

C-nezavis ni, S -zavisni

Znacenje
Veznik
konjunktivno
suprotno

suprotno
aono
.

temporalno
uslovno

ako

suprotno

ali

alternativno

uzrocno

buduci da

naerno

da

objektno

uslovno

S
S

konsekutivno da
da bi
namerno

zakljucno
suprotno

dakle
dok

temporalno

dok

temporalno

dok

lm

... bilo

Primer
radi ona ne radi.
Ucila sam, nisam spremljena.
visok, ono ne moze
igrati kosarku.
Cim budem dosla, javicu se.
Ako budete marljivo radili,
uskoro cete videti rezultate.
Dozivali su ga, ali se nije
odazvao.
jednako dan gubim, bilo da
idem s tobom, bilo da ovde
cekam.
Kupila sa "Na Drini cupriju",
buduCi da pisem referat.
Dosla sam da zakaiem telefonski
razgovor.
Citala sam u novinama da
predsednik otputovao u Rusiju.
Da imam novac, otisla bih
more.
Grmi, da se kuce tresu.
Profesor drZi konsultacije, da bi
.
.
pomagao u prIpremanJu za
ispit.
Im novac, dakle kupicu auto.
Ti nista radis, dok radim od
jutra do noci.
Dok naucimo gramatiku, proci
mnogo vremena.
Dok cita, kuva.

361

Osnovi morfologije
S

namerno

eda

objektno

gde

i
iako

konjunktivno
suprotno
uslovno
alternativno
alternativno
suprotno

ili
ili ili
ipak

temporalno

istom

alternativno
iskljucno

uzrocno

Jer

uslovno

kad

temporalno

kada

uzrocno

kako

namerno

kako

komparativno kao

komparativno kao sto

komparativno kao da

komparativno kao Sto

IJa ili
Ili se naljutio ili bolestano
Imam para, ipak znam sta da
kupimo
Kisa pocela istom sam izisla u
setnjuo
ti
Svi drugovi su Cil da
[plivaju, jedino nisamo
Prozori su bili sirom otvoreni jer
[ napolju bila topla
Kad budemo vremena,
u setnjuo
Kada ujutro svanu, nigde
nijednoga neprijate1ia beseo
Kako ovaj brod pristajao i u
lukama manjih primorskih
mesta, voznja se produZila za vise
v
casovao
Postavio nekoliko pitanja,
kako pomagaoo
trcao kao ranije
IJohsono
izgleda kao sto i prije
izgledalao
Jutro bilo tiho kao da sve
izumrloo
studentkinja kao sto sam

suprotno

IJunak vidi opasnost, se od

;:',.

00 0

jedino

Morate da znate azbuku eda

[procitate knjigeo
Bila sam u kuci gde ziveo Vuk
KaradZico
Poljubi ga i ostavio
Toplina se oseca iako letoo

362

Dodaci

S
S
S
S
.

S
S
S

S
S
S

preza.
Devojka uvek vidi lepog momka,
ima svoga.
<.
mada
Hajde i to da uradimo, mada sam
jako umorna.
makar
Kupicu tu knjigu, makar koliko
kostala.
bi l
l tra.zi bi li stogod
nasao.
suprotno
nego
radi, nego spava.
komJ>arativno nego sto
Vise dalo nego sto sam tra.zio.
komparativno nego da
l prerano stici nego da se
lprekasni.
komparativno negoli
Brze citam negoli pisem.
konjunktivno
brata sestre.
alternativno niti ... niti
Niti se naljutio niti bolestan.
suprotno

se zove Milos an.

suprotno

Doci sutra, kroz

nedelju.
isk1jucno
oSlm
Svi su l0 ispit osim Petra.
otkad
Otkad sa u skoli,
temporalno
mnogo drugarica.
konjunktivno
N apisacu domaci zadatak
doCi kod tebe.
konjunktivno !
pije, spava.
uzrocno
posto
Nisa l0 ispit posto se
nisam spremila.
temporalno
pr(ij)e nego sto Pre nego sto doci prolece,
duga zima.
l0 mi h1adno premda sam
suprotno
premda
uslovno
dobro .
iskljucno
samo
Sve dobro rodilo
samo breskve nisu.
isk1jucno
sem
Svi su dobili petice, sem .
v
iskljucno
sem sto
nista radi, sem sto sedi i
cita novine.
zak1jucno
sroga
Ciram mnogo knjiga, sroga

suprotno
uslovno
suprotno
uslovno
suprotno
uslovno
namerno

363

Osnovi morfologije

S
S

uzrocno
sto
konsekutivno tako .. . da

konjunktivno te
konjunktivno te
konsekutivno te

temporalno

tek

temporalno

tek sto

k onjunktivno ter
vecsuprotno

alternativno

volja ... volja

zakljucno

zato

konsekutivno zato

uzrocno

364

zbog toga 5to

vremena.
Cudio sam se sto te .
ako smo mar5irali da smo se
dobro ugrejali i oznojili.
Idi te uradi.
Sta ti te si tako veseo?
Nisam dobila danas kartu, te
pHtovati.
Potr05ila sam koji sam tek
dobila.
ek 5to sa d05ao, morao sam se
,
vracatl.
Idi te uradi.
,
mostu voz ide brzo,
polako.
Volja citaj novine, volja slu5aj
radio.
Citam mnogo knjiga, zato
vremena.
Sezona bila u jeku, zato
su karte bile rasprodate.
Zbog toga sto smo bile bolesne,
nismo d051e predavanja.

Dodaci

5.14 Recce
ajbog
ajdede
ala
ali

badava
bajagi
bar(em)
bas
bilo
biva
bogami
bogati
cak
Clsto
da
dabogda
dabome
daj
dakako
dapace
dasto
doista
drago
V

eventualno
fakticki
fakticno
god
gotovo
hajde
hajdede

iskljucivo
istina
lsto
lstom
lZvesno
lzvJesno

jeste
jos
kanda
kobajage
kobajagi
kobiva
li

makar
mal
malo
l

napokon
naprosto
naprotlv
naravno
narocito
t
nasrecu

nedvojbeno
neizbjezno
nek
neka
v

neosporno
nesumnJ1vo

ionako
ipak

nikako

lst

niti

ocito
odista
odnosno
opet
osobito
otprilike

pobogu
pogotovo
posebno
posve
posvema
priblizno
put(a)
r(ij)ecju
samo
sasma
slgurno
skoro
srecom
stog(a)
stvarno
svakako
sve
v

stovlse
ta
takoder
takoreci
to
toboz

365

Osnovi morfologije
toboze
totalno
uboga
uglavnom
uistinu
ukratko
umalo
uostalom

366

uprav
upravo
ustvari
,
vec
vjerojatno
vJerovatno
zacijelo
zaista

zar
zaslgurno
zato
zbilja
znaci
Zaliboze

Dodaci

5. 14 Uzvici

anute

aoh

aferim
ah
aha
a-ha
ai

,.

apcih(a)
aprilili

bravo
bravos
brb
brbot
brc
brcak
brc-brc
bre
broc
brrr

aih
aih

auf
auh
auh
a-un

m-

vm

bums

baka

()

ajaoh
ajhaj

buri
cak
cak
caka
cakat
can

10

bek
bilah(i)
bilaj
bim-bam
bir
biri
bis
bismilah
bismilaj

aJs
1

a1iluj
a1iluja
alo
10

bl-bl

aman
amen

blago
blek

an

borami

cepet
l

cih(a)
1

cik
cik
cika
cikot

367

Osnovi morfologije
ciktaj
cikut
cln
cink
cirlik
cmok
cmokac

cvok
cvr
cvrk
cvrkac
v

cavlik
cek
cik
crik

cuk
cvrk

cuk
cur
I

cus
cuse
cutkac
da
daj
dajna
dan
davor
davor
davori

de

368

ded
dede
dede(r)
deder
der
dja
djara
dj l ()
dji
djiha
djijo
djik
djio
djip
djipac
djiv-djiv
doboga
dole
dolje
dovraga
drnda
du
dum
durdur
dZiv -dZiv
di

eh
eheG)

eJs
l

l
l

eskula
eto
evalaG)

fijuk
fik
fis
fiskac
fljas
fljis
fljus
frc
fu
fuc
fuc
fuj
fuj
fuk
fuka
fuska
ga
gle
gotovo
grak
graka
gru
gud
gus
gusa
ha
hae
hairala
haj
hajd
hajda
hajdac
hajde
hajdemo
hajdete
hajdmo
haj s

Dodaci

hajs
hak
haleluja
halo
halo
haptak
hasa
hazuralaG)
he
hej
hi
hihot
hijo
hja

hm
ho
hoho
hohot
hoj
hop
hop(a)
hop(a)-cup(a)
hopsa
ho-ruk
hrip
hripa
hrk
hu
huj
huka
huke
hura
hvala
1

ih
1

."
1S

isa

jala(h)

jaoh
jaoh

jaok
jek

jok

juha-haj
kako
kap
kaplja
kau
kec
kis
kit
klaj
klap
klep
klepa
klepet
klo
klok
klop
kljuka
kot
kr
kraka
kra-kra
krc
kres
krhor
kri

krika-kraka
krk
krkac
krsak
ks
kuc
kuku
kukur(ij)ek(u)
kukurik(u)
kurja
kus
kus bug.
kuvi
kvar
kveka
kvik
kvika
kvoc
kvrc
kvrka
lele
lop
lup
lupa
ljoc
ljockac
ljok
ljoke

majkovicu
-

mars
ffiaSala(h)

maukava
369

Osnovi morfologije

otur

--

mlC

paf

mijauk
mlja
mljac
mljas
more

pat

peke
peki
pl
pif
pih
piha
pijuk
pik

naopako
nazdravlje

mrs

nego
nek(a)

nude
nuder
nut
nuto
nuto-de

oh
oha
oho
ohoj

plS
plicak
pljas
pljes
pljuc
pljuf
pljus
pljusk
pljuskac
()

prijatno
prokletstvo
psik
psika
pst

puk

ola-ol
o-ruk
os
osa

rok
ropot
rs

370

slgurno
sik
sikter
SlpOt
skik
srkaj
srkljaj
srkut
stija
stlJo
stu
stuka
v
sa
sic
sike

SiS
skamut
sklap
skljoc
skr
skrip
skrobot
slis
sljap
sljas
smrc
sup
v

sus

suskor
v

su-su
v

sut
ta
tak
taka
tandrk
tap
tapat
-

Dodaci
tesko
tfu
tfuj
th
the
thi
thja
tika-tak(a)
tiki-tak
tik-tak
tim-tim
tir
tita
tJa
toh
topa
topot
toptaj
toro
totrk
trak
tralala
tra-la-la
trap
trarara
tras
tra-ta
trc
tres
tresak
treskac
trt

trte-mrte
trup
trupa
tu
tuc
tuckac
tuc-muc
tuf
tUJ
tuk
tuka

tup
tupa
tupe-lupe
tut
tuta
tutanj
tutuk

vajme(h)
varda

veket
1l

vit
vlta
v

vocke
voljno
zaboga
zbogom
zdravo
zuc
zUJ
ZU

zk

us
usa

zuka
zuzuk
zvar
zvek
zvibl
zvoc
zvoc-zvoc
zvon
zvrcka
zvrJ
,.
ZlV

use

zmu

uf
uh

uha
uhij
uhu

ura
v

371

372

Rezime

6. Rezime
Danko Sipka

F oundations of Morphology
- SummaryThe present work attempts to oHer introduction into
of theoretical issues in linguistic morphology and to
provide exhaustive description of Serbo-Croatian inflectional morphology. The first chapter sets conceptual framework addressing the issues of morphological scope, parameters, elements, and relations. The second chapter explores
various approaches to morphology in general linguistic theories and those approaches which target morphology in particular. The third chapter lays out the system of Serbo-Croatian
inflectional morphology, including phonological and morphonological alternations, inflectional paradigms, and patterns
of valence. distinguishing feature of the present monograph
lies in formal and exhaustive yet simple and readable treatment of the richly inflected Serbo-Croatian morphological
system. The book is equipped with list of references,
dixes containing longer lexicallists, and indexes.

373

374

Sadrzaj

7. Sadrzaj
PREDGOVOR ............................................................................... 5
1. OSNOVNI POJMOVI ............................................................... 7

.7
1.1 DEFINICIJ 1 DOMEN .. ........... .... ...... .. .... .... .... .............. "
1.2 MORFOLOSIPARAERI ....... ....... .. ... ............................ ..... ..... ... 18
1.3 MORFOLOSI ELEMENn .... ... .. .... .. .... ... .. ...... ....... ... ......... .. .... .. ..... 27
1.4 MORFOLOSI ODNOSI .... .. .. ... .. ... .. ....... ........... ... .... .. ............ .. ... ... 34
1.5 Opsn PREGLED RA U ......... .. .... .................................. ..... .46
........ .. ....

2. PRISTUPI MORFOLOGIJI .................................................... 48

2 .1 MORFOLOSE ... ..... .. .. ........... .. .. ........ ... ... .......... ... ..... ... .. 48
2.1.1 Tradiciona1na morfologija .............. .................. .. .. .... ...... .... .. 4 8

2.1.2 Dvorazinska morfologija ... ......... .......... ..... .... .... ............. ... ... 49
2.1.3 LEM ... .. ... ... ... .... .......... ........................ .......... .. ............ ..... ..50
2.1.4 Besavna morfologija ... .. .. ............. .......... .... ........ .. .......... .. ...... 51
2.1.5 D istribuirana morfologija .. .............. .................................... .51
2.1.6 Prirodna morfologija .. ........................ .. .. ....... ......... .... .... .... .. 53
2.2 MORFOLOGIJA U opsn EORIJAA .......... ....... ...... .................. . 55
2.2.1. Minima1izam ...... .. .. ..... .... .... .... ..... ....... ....... .... ... ....... ...... ... ... .55
2.2.2 I-IPSG ......... .. ..................................... .... .. ..... .. ... .... ........... ..... 58
2.2.3 Teorija optima1nosti () .. .............. .............. .. ......... .... ...... . 61
2.2.4 Kognitivna lingvistika ........ ....... ..... ...... ...... .......................... .63
2.2.5 Teorija smisao - tekst .. .. .. .... .. .. .................... .. .... .... .. ........ .... .. 65
2.2.6 Osta1i opsti pristupi ....... ....................... .. .... .... .. .. ......... ... .. .... 67
2.3 PRIENJENI 1 EKSPERIENTALNI PRISUPI MORFOLOGIJ! ....... .... . 69
2.3.1 Racunarska lingvistika ....................... .. .... .. .............. ..... .... .. .. 69
2.3.2.1 Morfologija rninimalne informacije ....................................... 71
2.3.2.2 Morfologija konacnih stanja (Xerox) .............. .... ................... 73
2.3 .2.3 Morfologija brze primene ......... .......... ........ ..... .... .......... ........ 75

2.3.2 Morfologija i lingvodidaktika .. .. .......... ...... ..........

77
2.3.3 Morfologija i psiholingvistika .... .. ........ ...... .... .. .. .. ............ ..... 80
........ .... .

3. SRPSKOHRVATSA FLEKSIJA ............................................ 82

3.0 U VOD ... .... .... ... .... ... ...... ........ ... ..... .... .......... ...... .. .... .. .... ..... .. ...... .. 82
3. 1 FONOLOSA,SI LABICA 1 MORFONOLOSKA USLOVLJENOST .. .... . 83

3.1.0 Uvod .. .... .... ... ..... ..... .............. ..... ............. ............ .... .. ... .. .. ..... 83

375

Osnovi morfologije
3.1.1 Fonoloske alternacije .... ................ ........................................ 83
3.1.1.1 Assirnilacijske alternacije .............. ......................................... 83
3.1.1 .1.1 Alternacija zvucni - bezvucni .......................................... 84
3.1.1.1.2 Alternacija tvrdi-mek i ............................................ ....... 85
3.1.1.1.3 Alternacija nazal-labi l ................................................. 85
3.1.1 .2 Redukcione alternacije .............................. .............. .... ........... 86
3. 1.1.2.1 Redukcija gerninata ......................................................... 86
3.1.1.2.2Redukcija ploziva ispred afrikata .............. ....................... 87
3.1.1.2.3 Redukcija ugneZdenog ploziva ........................................ 87
3.1.1.2.4 Redukcija frikativa iza afrikata .............. ................ .......... 88
3.1.1.3 Ogranicenja slogovne strukture .............. ............................... 88
3.1.2. Morfonoloske alternacije ........ ............ ........................... ...... 89
3.1.2.1 Alternacije u osnovi ........................................ ................ ..... .. 90
3.1.2.2.1 Alternacija / i / (nepostojano ) ........................ ....... 90
3.1.2.2.2 Alternacija k,g,h: , .............................. ....................... 92
3.1.2.2.3 Alternacija k,g,h:c,z,s ......................... ............................. 93
3.1.2.2.4 Alternacija ,z,s:, .............................. ......................... 95
3.1.2.2.5 Alternacija 1:0 i 0:1........ .. .. .. .. .... ............ .......... .... .. .. .. .... ... 96
3.1.2.2.6 Alternacija tvrdi -mek i ......... ..... ..................................... 98
3.1.2.2.7 Alternacija ije:je i je:ije (samo u ijekavskom) .................. 99
3.1.2.2.7 Alternacija ije:e i e:ije (samo u ijekavskom) ................ .. 101
3.1.2.2.8 Alternacija i:je i je:i (samo u ijekavskom) ...................... 102
3.1.2.2.9 Alternacija ije:i i i:ije (samo u ijekavskom) .................... 103
3.1.2.2.10 Alternacija ,, : i : , , .......................................... 104
3.1.2.2.11 Alternacije ispred sufiksa -stvo i -st ....................... 105
3.1.2.2.12 Alternacije ispred sufiksa -ski .............. ...................... 106
3.1.2.2 Alternacije u nastavcima ..................... ...... ........................... 108
3. 1.2.2.1 Alternacija : .............. .......................... ........... ............ 108
3.1.2.3 Alternacije u afiksima .............................. ............................ 109
3.1 .2.3.1 Alternacija :. ........................ ....................................... 109
3.1 .2.3.2 Alternacija : .............................. .. ............................... 110
3.1 .2.4 Fakultativni zavrsni vokali .......................... .................. ...... 111
3.1.2.4 Verizne alternacije ........................................ ........... ..... ....... 111

3.2 FLEKSIJSE ARADIGE ......... ...... .. ................ .... ........ .. .. .. .. .. ...... 113
3.2. 1 Fleksijske paradigme ...... ........ .............................. ...... .. ...... . 113
3.3 FLEKSIJSKA SINTAGMATIA ........ ...... ........ .... .. ........ ...... .......... ... 117
3.3. 1 Valencije .............. ................ .. .... ..... .. ........ ...... .................... . 117
3.3.1. 1 Uskladivanje subjekta i predikata .............. .......................... 118
3.3 .1.1.1 Visestruki subjekat .................... ...... ............................ .. 119
3.3 .1.1 .2 Leksicki izuzeci ............................................................. 120

376

Sadrzaj
3.3.1.2 Uskladivanje pridevskog atributa 5 imenickom glavom
sintagme ..... ........................... ......... .................... ........ .. .... ......... ...... 121
3.3.1.3 Uskladivanje apozicije 5 imenickom glavom sintagme ........ 122
3.3.1.4 Uskladivanje postpozitivne licne zamenice 5 imenickom
glavom sintagme .............. ..................................... ...... ..................... 122
3.3.1.5 Uskladivanje postpozitivne licne zm 5 imenickom
glavom sintagme ............................. ...................... ...... ............... .... .. 123
3.3.1.6 Pripisivanje predlosko-padeske konstrukcije nekongruentnom
atributu ......... ....................................................... ....... ..... ............. .. 123
3.3.1.7 Pripisivanje padeza glavi imenicke sintagme od strane glavnog
broja .............. ............................................................................... ... 123
3.3.1.8 Pripisivanje padeza subjektu .......... .... ................ .................. 124
3.3.1.9 Pripisivanje vrste reci predikatu .............................. ............ 124
3.3.1.10 Pripisivanje predlosko-padeske konstrukcije objektu i
priloskoj odredbi ......... ................ ..................... .. ..... ......... .. .... ......... 125
3.3.1.11 Predlosko pripisivanje padeza glavi imenicke sintagme ..... 126
3.3 .1.12 Pripisivanje vremena u zavisnim recenicama .... .. .. ............. 126
3.4 VRSE RECI ........... ... .................. .... .............. .. ........ .. .................. 127

VRSTA RECI............................................................................... 127

3.5 IENICA FLEKSIJA .... .. ...... ....... ........... . . .. ............ .......... . ... .... ... . 130
3.5.1 Opsti deo ............ .. ............................................................... 130
3.5.1.1 Gramaticki relevantna leksicka obelezja .. ............................ 130
3.5.1.2 Imenicke paradigme .............................. .......... ..................... 130
PRIER

...................................................................................... 130

3.5.1 .3 Rod imenica ................... ...................................................... 131

3.5.1.4 Broj ................................................... ...... ............................. 132
3.5.1.5 Padez ................... ............. .................................................. .. 132
3.5.1.6 Odnosi roda broja i padeza ............................ ...................... 134
3.5.2 Obrasci imenickih f1eksijskih paradigmi .. .............. .. .......... 134
3.5.2.1 Fleksijske paradigme muskog roda .............. ................ ...... .. 134
3.5.2.1.1 Podrazumevana paradigma muskog roda .. .................. .. 135
3.5.2.1.2 NajceSCi izuzetacni obrasci ......... .......... ............. ............ 137
3.5.2.1.2.1 Obrazac nepostojanog .............. .................. .......... 137
3.5.2.1.2.2 Obrazac nastavka - u muskom rodu ..................... 139
3.5.2.1.2.3 Obrazac nastavaka -, - ili -i u muskom rodu ...... 141
3.5.2.1.3 Drugi izuzt obrasci .............. ................ .. ...... .......... 143
3.5.2.1.3.1 Obrazac Nom. -, - Gen. - u muskom rodu .... .. 143
3.5.2.1.3.2 Obrazac Sg. - Pl. - u muskom rodu ................... 144
3.5.2.1.3.3 Obrazac skracene mnozine .............. ................ ....... 145

377

Osnovi morfologije
3.5.2.1.3.4 Obrazac pridevske promene ...... ............................. 146
3.5.2.1.3 .5 Obrazac prosireIle OSIlove u jedIlini .. ..................... 147
3.5.2.1 .3.6 Obrazac osnove -, -, -i i1i - ................ .... .... .. 147
3.5.2.1.3.7 Osnova nesrpskohrvarski grafem ...................... 148
3.5.2.1.3.8 Obrazac velikoslovnih skracenica............ ............. .. 149
3.5.2. 1.3.9 Jednoimenicki obrasci ......................................... .... 149
3.5.2.1.4 Izuzeci u pojedinim padeZima i alrernacijama........ ....... 150
3.5.2.1.4.1 PadeZi ................... ........................... ...................... .. 150
3.5.2.1.4.2 Alrernacije ........................................ ....................... 152
3.5.2.1.5 Regionalne alrernacije ................................................... 153
3.5.2.2 Fleksijske paradigme zenskog roda ...................................... 153
3.5.2.2. 1 Podrazumevana paradigma zenskog roda ..................... 153
3.5.2.2.2 Konsonanrski obrazac zenskog roda ........................... .. 154
3.5.2.2.3 Pridevski obrazac zenskog roda .............. ........... .......... . 155
3.5.2.2.4 Jednoimenicni obrasci zeIlskog roda ........ ..... ................ 156
3.5.2.2.5 Nepromenjive imenice zenskog roda ...................... ...... 157
3.5.2.2.6 Izuzeci u padezima i alternacijama ................................ 157
3.5.2.2.6.1 Padezi .............................................................. ........ 157
3.5.2.2.6.2 Alrernacije ... ...... .................................... ................ .. 158
3.5.2.2.7 Regionalne alterIlacije ................................................... 159
3.5.2.3 Fleksijski obrasci srednjeg roda ........................................... 159
3.5.2.3.1 Podrazumevani obrazac srednjeg roda ........................ .. 159
3.5.2.3.2 Obrazac inrerfiksa -et- ......................... ......................... 161
3.5.2.3.3 Obrazac inrerfiksa -Il- ................................................. 161
3.5.2.2.4 Obrazac pridevske promeIle .............................. ........... 162
3.5.2.3.5 Jednoimenicki obrasci ................... ........... ..... ................ 163
3.5.2.3.6 Izuzeci u padezima i alrernacijama .............. .................. 165
3.5.2.3.6.1 Padezi .............................................. ........................ 165
3.5.2.3.6.2 Alrernacije ......................... .................... ...... ............ 166
3.5.2.3.7 Regionalne alrernacije ................................... ................ 166
3.5.2.4 Odredivanje imenickog f1eksijskog obrasca ......................... 167
3.6 PRlDEVSA FLEKSIJA ..... ............ ........ .. .... .... ...... ............ ...... .. ..... 173
3.6.1 Gramaticki relevantne leksicke odlike ................................ 173
3 .6.2 Pridevske fleksijske paradigme ........................................... 174

PRIMERI ..................................................................................... 174

3.6.3 Odredenost ... .... ...... ... ... .. ........... ................ ..................... .... 175
3.6.4 Fleksijski obrasci pridevske paradigme ... .. ... ..... ......... ....... .. 176
2.6.4.1 Podrazumevani pridevski obrazac .............. ......................... 176
2.6.4.2 Obrazac neposrojanog - ................................................... .. 178

378

Sadrzaj
3.6.5 ............. ........ .... .. ... .. ... ...... .................. .. ... ... .. ... 180
3.7 ZAENICA FLEKSIJA .................... ................ ... ... .... ... ............... 184
3.7.1 Gramaticki relevantne leksicke odlike ... ..... .. .... ............... ... 184
3.7.2 Licne zamenice i povratna licna zamenica .... .... ....... ........ ... 185
3.7.3 Prisvojne zamenice i povratna prisvojna zamenica ............ 187
3.7.4 Pokazne zamenice ....... .. ................ .... ................. ...... ...... ... .. 189
3.7.5 Upitno-odnosne zamenice i njihove izvedenice ............... .. 190
3.8 FLEKSIJABROJEVA ... .. ... .............. ... ......... .............. ... ...... ...... .... .. 192
3.8.1 Gramaticki relevantna leksicka obelezja ... ... .......... ...... .... ... 192
3.8 .2 Distribucija kategorija brojeva ............... ......... ....... .. .... ....... 192
3.8.2.1 Izvodenje kategorija brojeva ............ ............. ....... ........ ... ..... 193
3.8.2.2 Izvodenje rednih brojeva za stotice ... ....................... ...... ..... 194
3.8.2.3 Izvodenje rednih brojeva za hiljadu i vise ... ..... .... ... ........... .. 195
3.8 .2.2 Izvodenje drugih kategorija brojeva ......... ........................... 195
3.8.2.5 Izvodenje pribliznih brojnih .... .......... .... ... .. ... .... .... 196
3.8.2 Glavni brojevi .......... .................... ... .... ... ................ .. ......... .. 196
3.8.3 Redni brojevi ... ... ........ ........... .... ............... .. ... .. ........... .. .... .. 198
3.8.4 Zbirni brojevi ... ... ................... .. ... .. .. ...... ... .... ... .... ............ .... 199
3.8.5 Brojne imenice - opste, priblizne, razlomacke ................... 199
3.9 FLEKSIJAPRILOGA .. ... ....... .. ........ ........ ..... .......... .... ....... ........ ..... 200
3. 10 FLEKSIJA GLAGOLA ....... ..... ..... ............ ...... ............ ... .... ............ 202
3.10.1 Gramaticki relevantne leksicke odlike ........ ... ............. .... .. 202
3.10.1.1 Vid .............................. .. .............................. .. ................. .. .. 202
3.10.1.2 Valencija .......... ........... .............. .......................................... 207
3.10.2 Glagolske paradigme ........... ..... ...................... .. .. ... ... .. ....... 209
2.10.3 Vremena, nacini i bezlicni oblici ... .... .............. ... .. .......... .. 210
3.10.3.1 Preliminarna odredenja glagolske fleksije .......................... 210
3.10.3.2 Infinitiv .............................................................. .............. .. 213
3.10.3.3 Vremena ... ........................................................... ............... 213
3.10.3 .3.1 Prezent ... ...... ................................... .. ........ ........ .. ........ 214
3.10.3 .3.2 Perfekt ......................................................................... 217
3.10.3.3.3 Plskvamperfekt ... ...... .............. ............ .... .... ............... 219
3.10.3.3.4 Aorist ......... ................ ....................................... ........... 221
3.10.3.3.5 Imperfekt .............. ........... .. ................... ....................... 222
2.10.3.2.10 Futr .............. ................ .. .............................. ............ 223
2.10.3.3.7 Relativni futr .............. ................... ............................ 225
3.10.3.4 NaCini ........................ ...... ............................... ................... 226
2.10.3.4.1 Kondicional sadasnji ..... ......................... ..... ................. 226
2.10.3.4.2 Kondicional proSli ................... .............................. .... .. 227

379

Osnovi morfologije
2.10.3.4.3 Imperativ .......... ............... ....... .... ................................. 228
2.10.3.4.4 Optativ ......... .... ...... ...... ................ ............................... 228

3.10.5 Glagolski prilozi i pridevi ........ .................... .. .. .. ..... .... .. .. .. 229

2.10.5 .1 Glagolski
2.10.5.2 Glagolski
2.10.5.3 Glagolski
2.10.5.4 Glagolski

prilog proSli ......... ..... ........... ..... .........................

prilog sadasnji .............. ................ ......................
pridev radni .......................................................
pridev trpni ................... ............. ........................

229
230
230
231

3.10.6 Gerund ...... .. .. .... ......... ................. .... ... .... ...................... ..... 232
2.10.7 Fleksijske paradigme glagola .. ............................ ............... 233
2.10.7.0 Pregled ......... ................ ................................ ...................... 233
3.10.7.1 A-obrazac .............. ........................... .................................. 233
3.10.7.1.2 E-obrazac................... ...................................................... 234
3.10.7.3 I-obrazac .. ............................................................ ......... ...... 235
3.10.7.4 U -obrazac .............................................................. ............. 236
3.10.7.5 Nulti obrazac ................................ ..................................... 236
2. 10.7.6 O-obrazac ( potpunosti nepravilan) .............................. ... 237

3.10.8 Primeri i statistika .................. ........................................... 238

3.11 MORFOSINTAKSICl PARAERI NEPROMENJIVlli VRTST RECI
....... .. ............ ....... .. ... ....... .... .................................. .......................... 267
3.11.1 Predlozi ........ ................................................. ............... .... . 267
3.11.2 Veznici .............................................................................. 269
3.11.3 Recce ............ ... .................. ..... ..... .... ........ .................... .... .. 270
3.11.4 Uzvici ........................ ..................... ... .... .. ... ... .. ...... ............ 270
3.12 MORFOSINTAKSIClPARAERIPARADIGMATSlliOBLlA .... 271
3.12.1 Padezi ........ .. ...... .. ... ... ....... .... ............................................. 271
3.12.1.1 Nominativ ................................................ ........ ................. 271
3.12.1.1.1 Prototipska znacenja ................... ................................ 271
3.12.1 .1.2 Druga znacenja ........ ............................... ..... ................ 271
3.12.1.2 Genitiv ............................................................................... 272
3.12.1.2.1 Prototipska znacenja ............................ .. .. ................... 272
3. 12.1.2.1.1 Bespredloski genitiv .............. ................................ 272
3.12.1.2.1 .1.1 Partitivni genitiv ......................... .............. ...... 273
3.12.1.2.1 .1.2 Posesivni genitiv ......... ................ .................. .. 274
3.12.1.2.1.1.3 Objektni genitiv ............................................. 274
3.12.1 .2.1.2 Predloski genitiv .............. ..................................... 275
3.12.1.2.1.2.1 Ablativni genitiv ............................................. 275
3.12.1.2.1.2.1 Komparativni genitiv ...................................... 276
3.12.1.2.1.2.3 Uzrocno-ciljni genitiv ..................................... 276
3.12. 1.2.1.2.4 Pozicioni genitiv .............. ............................... 277
3.12.1.2.1.2.5 Genitiv suprotnosti i iskljucenja ........ ............. 277

380

Sadrzaj
3.12.1.2.1.2.6 Temporalni genitiv .............. .............. ........... .. 278
3.12.1.2.2 Druga znacenja ................... ........... ........................ ...... 278
3.12.1.2.2.1 Bespredloski genitiv .............................................. 278
3.12.1.2.2.1.1 Genitiv vrsioca ili osetioca .............................. 278
3.12.1.2.2.1.2 Genitiv fokusa ....................................... ......... 279
3.12.1.2.2.1.3 Genitiv igara ......... .......... ................. ............... 279
3.12.1.2.2.1.4 Temporalni genitiv ......... ................................ 280
3.12.1.2.2.1 .5 Genitiv osobine ................ ............... .... ......... .. 280
3.12.1.2.2.2 Predloski genitiv .. ....... ..... .............................. ....... 281
3.12.1.2.2.2.1 Okruzni genitiv ................................... ........... 281
3.12.1.2.2.2.2 Centralni genitiv ......... ..... ......... ...................... 281
3.12.1 .2.2.2 .3 Genitiv pravca ................................ ............... . 281
3.12.1.2.2.2.4 Genitiv zamene ............................................... 282
3.12.1.2.2.2.5 Genitiv mesta .............. .................. .................. 282
3.12.1.3 Dativ .................................................................................. 282
2.12.1.3.1 Prototipska znacenja .............. ..................................... 283
3.12.1.3.1.1 Bespredloski dativ ................................................. 283
3.12.1.3.1.2 Predloski dativ ......................... ....... ...................... 283
3.12.1 .3.2 Druga znacenja ......................... ................................. .. 283
3.12.1.3.2.1 Bespredloski dativ ....................................... .......... 283
3.12.1.3.2.2 Predloski dativ ...................................................... 284
3.12.1.4 Akuzativ ......................................... ................................... 284
3.12.1.4.1 Prototipska znacenja ................... ...... .......................... 284
3.12.1.4.1.1 Bespredloski akuzativ ............................................ 284
3.12.1.4.1.2 Predloski akuzativ ................................................. 285
3.12.1.4.2 Druga znacenja ................................ ... ......................... 285
3.12.1.4.1.1 Bespredloski akuzativ .............. .............................. 285
3.12.1.4.2.2 Predloski akuzativ ................................................. 285
3.12.1.5 Vokativ .............. ................................ ................................ 286
3.12.1.6 Instrumental .............. ......................................... .. ...... .. ...... 286
2.12.1.6.1 Prototipska znacenja ................................................... 286
3.12.1.6.1 .1 Bespredloski instrumental ..................................... 286
3.12.1.6.1.2 Predloski instrumental .......................................... 287
3.12.1.6.2 Druga znacenja ............................................................ 287
3.12.1.6.2.1 Bespredloski instrumental ..................................... 287
3.12.1.6.2.2 Predloski instrumental .............................. ............ 288
3.12.1.7 Lokativ ............................................................................... 288
2.12.1 .7.1 Prototipskaznacenja ................... ...... ..... .......... ............ 288
3.12.1.7.1.1 Lokacijski lokativ ........................................ .. ........ 288
3.12.1.7.1.2 Tematski lokativ ................................................... 289
2.12.1.7.2 Druga znacenja ............................................................ 289

381

Osnovi morfologije
3.12.2 Vremena ............... .................. ....... ................ ................. .... 289
3.12.2.1 Prezent ....................................... .. ...................................... 289
2.12.2.1.1 Prototipska znacenja ....... .. ................................... ....... 289
3.12.2.1.1.1 Aktuelni prezent ......................... ..... .......... ......... .. 290
3.12.2.1.1.2 Trajni prezent ' .................................. ......... ........... 290
3.12.2.1.1.3 Relativni prezent ......... .......... ...... .......................... 290
2.12.2.1.2 Druga znacenja ............................................................ 291
3.12.2.2 Perfekt ... ............................................................................ 291
2.12.2.2.1 Prototipska znacenja ................................................... 291
2.12.2 .2.2 Druga znacenja .............. ........................................ ...... 292
3.12.2.3 Aorist ........................................ ........... ........................ ...... 292
2.12.2.3.1 Prototipska znacenja ................................ ................... 292
2.12.2.3.2 Druga znacenja ............................................................ 292
3.12.2.4 Imperfekt ............. ................... ................................... .... .... 293
2.12.2.4.1 Prototipsko znacenje ................................................... 293
2.1 2.2.4.2 Druga znacenja ......... ................................................... 293
3.12.2.5 Pluskvamperfekt ......... .......... ........... ................................ .. 294
2.12.2.5.1 Prototipska znacenja ......... .......... ...... .......................... 294
2.12.2.5.2 Druga znacenja ...................................................... .... .. 294
3.12.2.6 Futur .............. ... ................................................................. 294
2.12.2.6.1 Prototipska znacenja ................................................... 294
2.12.2.6.2 Druga znacenja ............................................................ 295
3.12.2.7 Relativni futur ............. ...... ...................................... ..... .. ... 295
2.12.2.7.1 Prototipska znacenja ...................... .................. ......... .. 295
2.12.2.7.2 Druga znacenja ... ...... ................................... .......... ...... 295

3. 12.3 Nacini i bezliCni oblici ........................................................ 296

3.12.2.8 Imperativ ............................................................................ 296
2.12.2.8.1 Prototipska znacenja ......... ..... ..................................... 296
2.12.2.8 .2 Druga znacenja ......... ............................... .................... 296
3.12.2.9 Kondicional ............. ................................................. ......... 296
2.12.2 .9.1 Prototipska znacenja ................... ................................ 296
2.12.2.9.2 Druga znacenja .............. .. ........ .................................... 297
3.12.2.10 Optativ .............. ..................... ...................... .................... 297
3.12.2.11 Glagolski prilozi ......... ..................................................... 297
2.12.2.11.1 Glagolski prilog sadasnji ... ........... .............................. 297
3.12.2.11.1 .1 Prototipska znacenja ........................................... 297
3.12.2.11 .1.2 Druga znacenja ......... ........................................... 297
3.12.2.11.2 Glagolski prilog prosli ............................................. .. 298
3.12.2.11.2 .1 Prototipska znacenja ......... .................................. 298
3.12.2.11 .2.2 Druga znacenja .................................................... 298
3.12.2.12 Glagolski pridevi ......................... ..................................... 298

382

Sadrzaj
3.12.2. 13 Infinitiv ......... ................ ..... ................ .............................. 299
3. 12.2.13.1 Prototipska znacenja ......................... ................. .. ...... 299
2. 12.2. 13.2 Druga znacenja .......................................................... 299

3.12.4 Vidovi ... .......... ...... ......... ... .. .. ... ........ .... ............. ....... .... .... .. 299
3.12.5 Stepeni ... .. .. .. .. ... ............ ......... ........ ........ ... .. ... .. ... ............... 300
3. 12.6 Oblici predikacije .... ...... ............... .. .. ........................ ......... 300
3.12.6 Brojevi ................................ .... .... ........ .. .... .... ...... ........ ....... 301
3. 12. 6.1 Jednina ......... ..... ................ .. ................................ ........ ....... 301
3.12.6.2 MnoZina ......... ..... .................................................. ............. 301

3.12.7 Rodovi .......... ... .......... .. ...... .. ..... ... .... ... ........ ....... .... .. ... ... .... 302
3.12.7. 1 Muski rod ......................... ................................ ....... .......... 302
3.12.7.2 Zenski rod ................................... ...... ..... ..... .. .... ................. 302
3.12.7.3 Srednji rod ......................................... ................................ 303

3.12.8 Lica .............. ... ....... ....... ........ .. ..... .............. ......... ..... .... ..... . 303
4. LITERATURA ......................................................................... 304
5. DODACI ................................................................................. 309
6. REZIME ................................................................................... 373

7. SADR2:AJ ................................................................................ 375

8. INDEKS ................................................................................... 384

383

Osnovi morfologije

8. Indeks

abIativ . 24, 287

adpozicija ' 19
afiks' 28,29,47,109
aglutinacija .
aloleksa 12-14
aloleksa, fi zicka' 1
alo leksa, funkcion alna . ] 3
aloleksa, semanticka . 1
alomorf ' 27, 6, 46
alte macija' 6, 7, 48, 62, 72, 8
altemacija, automatska . 6
m , fonoloska . 6
altemacija, morfonoloska . 6
ambigvitet, transf1eksijksi . 6
ambigvitet, unutarf1eksijski . 6
analogija . 44
auto leksicka gramatika . 68
Avgustinova' 61

'

2]7,224
48
Beard' 50
Beesley' 75
Bresnan ' 68
Browne ' 4, 5
' 67

digram ' 70

384

egzofiks . 28, 1
element 1, ] 6, 27
element, morfo]oski . 127
ergativ . 287

F
fono]ogija ' ] , 61
formant 1
formant, nesegmentalni . ,
formant, segmentalni .
frekvencijski efekti . 4
Fried ' 67
funkcija ]

Chomsky 58
cirkumfiks . 28,

disambigvizacija ' 69, 70

distribucija ' 27, 71, I2
distribucija, komplementama . 27
divergencija . 44
dometak ' 29, 5, 6, 1]
Dressler . 54
dublet 12, 141
dubIet, morfo]oski . 12
dublet, ortografski . 12

1,

generisanje . 6]
Givon' 78
gramatika pridruzivanja drveta . 68
gramatika reci . 67
gramatika veza . 68
Greenbaum . 48
gubIjenje . 44

Indeks

Jackson 14
Janda 65
jedinica, leksiCka 13, 14, 71
Joshi . 68

leksa, diskontinuirana 14
leksa, jednoClana 14
leksa, kompaktna 14
leksa, ~1an . 14
1eksama, polisemanticka . 12
1eksema 5, 6, 14
1eksema, autosemantiCka 14
1eksema, funkciona1na . 14
leksema, monosemantiCka 12
1eksema, nazivna . 14
leksema, mnj . 13
leksema, rom 13
leksema, redna . 14
1eksema, sinsemantiCka 14
leksema, upucivacka . 14
leksiCkajedin ica14
1eksicko-funkciona1na gramatika .
68
leksikologija . 9
lematizacija . 69
Lewandowska . 65
LFG 68
Lieb 68

Karttunen . 75
klasa 129
klasa, otvorena 129
klasa, zatvorena . 129
kognitivna lingvistika . 63

Marantz 52
markiranost . 23
Matthews . 46
medustavak . 29
Mel 'Cuk 46,65, 67
minimalizam . 55
modifikacija 31
morf 36
morfema30
morfema, ambigvitetna . 36
morfema, diskretna . 30
morfema, fJeksijska . 29
morfema, jednoparametarska . 30
morfema, jednoznacna . 36
morfema, konkatenativna . 29
morfema, kontinaminirana . 30
morfema, mesana . 29

Halle 52
Halliday 67
Haspelmath . 46,47
hijerarhija markiranosti . 23, 42
HPSG 58, 129
Hudson . 67

infiks28
integracijska lingvistika . 67
interfiks . 28
izglacavanje . 70
izvedenica . 30

73

konstruktna gramatika . 67
konvergencij a . 44
Koskenniemi . 50

L
Lakoff 65
Lamb67
Langacker . 63
Larsen-Freeman . 77
leksa 12

385

Osnovi morfologije
morfema, nadovezujuca . 29
morfema, nekonkatenativna . 30
morfema, nenadovezujuca . 30
morfema, nesegmentalna . 29
morfema, nulta . 29
morfema, . 30
morfema, segmentalna . 30
morfema, viseparametarska . 30
morfemski sav . 37
morfologija brze m . 75
morfologija konacnih stanja . 73
morfologija mml informacije
71
morfologija, besavna . 51
morfologija, distribuirana . 51
morfologija, dvorazinska . 49
morfologija, LMBM . 50
morfologija, prirodna . 53
morfo]ogija, tradiciona]na . 48
Mrazovic . 48
N

nastavak . 28
neurokognitivna ]ingvistika . 67
N-gram 70
uopstenosti . 32

obIik 5,7, ]8,25

obIik, ambigvitetni . 36
obIik, jednoznacni . 36
obIik, kanonski . 36
obIik, osnovni . 36
obIik, recnicki . 36
obrazac36
obrazac, podrazumevani . 35
odnos ] 8
odnos govomika . 44
odnos, dijahronijski . 44
odnos, paradigmatski . ] 8
odnos, sintagmatski . ] 8

386

odriavanje . 44
oduzimanje . 29
okostavak . 29
osnova32
osnova, nevezana . 32
osnova, vezana . 32
osnovcenje . 69
osnovnica . 30

Ostrnan . 67

OtaSeviC5

padeZ 9
padez, gramaticki . 20
padez, ]eksicki . 20
padez, seman ticki . 20
padez, struktumi . 20
paradigma35
paradigma, defektna . 38, 175
paradigma, nepotpuna . 38
parametar, ag]omeracijski . 22
parametar, ana]iticki . 36
parametar, f1ektivni . 19
parametar, kombinatoricki . 19
parametar, komp]eksni . 22
parametar, sinteticki . 36
parametar, znacenjski . 18
l . 44
12
48

povezak 29
povezivanje obIika . 39
predmetak . 29
prefiks28
prefiksoid . 32
prepoznavanje . 70

Indeks
primetak 29,42
Prince62
pripisivanje . 44
produktivnost . 43
Przepi6rkowski . 61

Q
Quirk 48
R

rascep, oblicko-znacenjski . 38
razliCnica 12
realizacija 12
redosled povezi vanja . 40
redosled ujedinjavanja . 40
reduplikacija . 29
reorganizacija . 44
restrikcija, obliCko-znsk 38
rod, gramaticki . 20
rod, leksicki . 20
rod, prirodni . 20
rod, struktumi . 20
S
Sadock 68
Sag61
sandhi36
Saussure . 1
Schuman78
Schwarze8
Sgall . 67
Sheremetyeva . 77
sink.retizam . 36
sintaksa 10
Sipka 23, 73, 81
sistemsko-f nkcionalna

gramatika .
67
skriveni Markovljev model . 70
sled povezivanja . 39
sled ujedinjavanja . 39

slozenica, egzocentricna . 31
slozenica, dtri . 31
Smolensky . 62
srastan . 44
Stanojcic . 22
Starosta . 31
Stevanovic . 48
suCelje 10
sufiks 28
sufiksoid . 32
suplecija37
suplecija, jaka . 37
suplecija, slaba 37
Svedova 48

TAG68
Temperley . 68
teorija optimalnosti . 61
teorija smisao-tekst . 67
token 12
transfiks . 29
trigram 70
tvorbeni formant . 31
type 12

u
ujedinjavanje morfema
umetak29
uskladivanje . 44

. 39

V
l . 18, 207
varijacija . 37
vrsta [ . 22
Vukadinovic . 48

Wasow61

387

Osnovi morfologije
Wund e lich

.8

z
zna~enje

388

18

389

CIP -

81 1.163.41- 276:621
811 .163.41- 276:621 (038)
,

Osnovi morfologije. Prilog gramatici standardnog

jezika / Danko Sipka. - Beograd : Alma, 2005 (Beograd :
Skripta intemacional). - 388 str.; 21 . - (Biblioteka
Monografije) / [Alma, Beograd])
ISBN 86-84023-40-4
COBISS .SR-ID 127469836