JEDNAINE ENERGETSKOG BILANSA

Skica otvorenog sistema uz izvoenje energetskog bilansa

Ukupnu energiju sistema ine :
unutranja energija, U,
kinetika energija , Ek i
potencijalna energija , Ep .
Tako, za jedininu masu , ukupna energija, e (J/kg) je jednaka :
e u

w2
gz
2

(J/kg)

(5.1)

u specifina unutranja energija (J/kg);

w srednja brzina (m/s)
z - visina u odnosu na odabrani referentni nivo (m)
Unutranja (mu) i potencijalna (mgz) energija nemaju apsolutnu vrednost , ve mogu
da se odrede samo u odnosu na odabranu referentnu vrednost (za potencijalnu energiju
,to znai , odabrani referentni nivo ).
Ulaz energije u sistem, ostvaruje se na dva naina :
sa ulaznom materijalnom strujom;
kroz granicu sistema, u vidu toplote Q,dovedene iz okoline (slika)

Slino, izlaz energije iz sistema moe biti :

sa izlaznom materijalnom strujom;
kroz granicu sistema u vidu rada, W koga izvri sistem (slika).
Pri tom, vai dogovor :
0 toplota se dovodi u sistem
0 sistem daje toplotu

(5.2)
0 sistem daje rad
0 sistemu se saopstava rad

Tako,
ULAZ IZLAZ eul mul eiz miz Q W t

(J )

Ako se kao referentne vrednosti pri definisanju unutranje energije ulaznog i izlaznog
fluida uzmu unutranje energije formiranja pojedinih komponenata, tada (ULAZ
IZLAZ) ve ukljuuje toplotne efekte reakcija pa generisanje treba uzeti jednakim nuli
GENERISANJE = 0
Akumulacija predstavlja prirataj energije sistema u posmatranom vremenskom periodu
AKUMULACIJA = E = (me)

(J)

m masa fluida u sistemu

e specifina energija fluida u sistemu (5.1)
Tako, energetski bilans posmatranog sistema za neki period vremena t glasi
eul mul eiz miz Q Wt ( me )

(J)

(5.8)

Rad W t u sebi ukljuuje koristan ili osovinski rad W (Sl 5.1), ali i
rad koji okolina izvri na ulazu da bi se fluid utisnuo u sistem, kao i

rad koji sistem saopti okolini pri isticanju iz sistema:

Wt wul mul W wiz miz

Rad prodiranja ili utiskivanja u sistem, wul , po kg fluida, nalazimo kao proizvod
sile nasuprot koje se vri rad (sila pritiska fluida u sistemu): Ful = pulAul , gde je Aul veliina
povrine normalne na pravac strujanja, kroz koju struji fluid na ulazu u sistem ( popreni
presek cevi ) i puta, sul ,koji odgovara utisnutoj koliini fluida (1 kg) :
w ul Ful s ul pul Aul sul p ul v ul

vul - specifina zapremina ulaznog fluida (m3/kg)

Imajui u vidu konvenciju o znaku rada ( 5.2) :
wul pul vul

( J / kg )

Analogno, za rad isticanja fluida iz sistema :

wiz piz viz

( J / kg )

pa je :
Wt pul vul mul piz viz miz W

Jednaina (5.8) nakon unoenja dobijenih izraza za ukupan rad Wt kao i izraza (5.1) :

w2
gz
2

w2
mul h
gz
2

ul

w2
miz Q W m u
gz ( J )
2


iz

(5.9)

h specifina entalpija fluida:

h u pv

(J/kg)

Ako bilans (5.9) formiramo za infinitezimalno kratak period vremena, dt i podelimo ga sa

dt, rezultat je bilans za jedinicu vremena:

w2
Ful h
gz
2

ul

w2
Fiz h
gz
2

iz

dQ dW d
w2

m u
gz ( J / s ) (5.10)
dt
dt
dt
2

Ful , Ful maseni protoci fluida (kg/s)

Ako kroz granice otvorenog sistema protie ukupno NS materijalnih tokova (protoci
izlaznih tokova se uzimaju sa negativnim predznakom ):

wi2
d
w2
Fii hi
gzi Q W m u
gz ( J / s )

2
dt
2

i 1
Ns

(5.11)

Fi zapreminski protok struje i (m3/s)

hi - specifina entalpija i-te struje, (J/kg) ;
wi - srednja brzina i-te struje, (m/s) ;
zi - nivo i-te struje u odnosu na referentni nivo , (m) ;
i gustina i-te struje (kg/m3) ;
Q - toplota razmanjena sa okolinom u jedinici vremena (J/s);
W - rad razmanjen sa okolinom u jedinici vremena (J/s)

sistem:
Stacionaran
otvoren sa Ns
struja:

bilans

Ns

F
i 1

hi

wi2
gz i Q W 0
2

( J / s)

(5.12)

Q,W - razmenjena toplota i rad u jed. vremena

( dobija se iz jedn. 5.11 )

Stacionaran
otvoren sa jednim
ulazom i jednim
izlazom:

w2
gz
2

ul

w2
h
gz
2

Q W 0

( J / kg )

(5.13)

iz

Q,W - razmenjena toplota i rad po kg fluida u sistemu

( dobija se delenjem jedn. 5.9 sa mul = miz )
Stacionaran
otvoren bez
promena kinetike
i potencijalne
energije i razmene
rada sa okolinom:

Ns

Fh Q 0
i 1

(5.14)

( J / s)

i i

Q - razmenjena toplota u jedinici vremena

Fi , hi - konzistentan par protok - entalpija :
protok, Fi
maseni (kg/s)
molski (mol/s)

entalpija, hi
specifina (J/kg)
molska (J/mol)

jednaina (5.14) se zove i bilans entalpije

Zatvoren,
nepokretan:

((5.15)
J )

(dobija se polazei od jedn. 5.8)

PRIMER 5.1. U cilindrini rezervoar, snabdeven grejnim omotaem, uvodi se voda

temperature T0 ( skica). Kao grejni fluid se koristi suvozasiena para.
F, T0

D
a) Uz pretpostavke :
1. Temperatura vode u rezervoaru je uniformna (idealno meanje);
2. Grejna povrina je proporcionalna zapremini vode u rezervoaru;
3.Gustina i specifina toplota vode su u posmatranom opsegu temperatura konstantne,
4. Zanemarljivi su gubici snage mealice zbog unutranjeg trenja fluida
formulisati diferencijalnu jednainu koja opisuje promene temperature vode u rezervoaru
u toku vremena.
b)Izraunati temperaturu vode u rezervoaru kad se napuni, za sledee podatke:
Visina rezervoara, H = 1.2m
Prenik rezervoara, D = 1.2m

Ulazni protok vode, F = 2.5 l/min

Temperatura ulazne vode, T0 = 200C
Temperatura grejne pare, Ts = 1100C
Koeficijent prolaza toplote za zid rezervoara, KT = 8.7 kJ/(m2minK)
Polazimo od jedn.( 5.10) uz zul = 0 :
2

wul

Q W d U E k E p
F hul
2
dt

F - zapreminski protok ulazne struje, (m3/s)

( J / s)

Kinetika energija ulaznog toka prelazi u potencijalnu energiju vode u rezervoaru :

wul 2 dE p
F

2
dt

( J / s)

Sa druge strane, uloen rad mealice, W, ako se zanemare gubici usled trenja, tj. deo koji
ide na poveanje unutranje energije, jednak je poveanju kinetike energije vode u
rezervoaru :
W

dEk
dt

( J / s)

Tako se energetski bilans svodi na:

Fhul Q

dU d mu
du
dm

m u
dt
dt
dt
dt

(1)

Promenu koliine vode definie maseni bilans:

dm
F
dt

(2)

Reenje diferencijalne jednaine (2), uz poetni uslov: m(0) = 0 je :

m Ft

(3)

i smena (3) i (2) u (1) , daje :

F hul u Q Ft

du
dt

(4)

Za unutranju energiju, pri v = const., poto je za tenosti cv cp, vai :

du cv dT c p dT dh

Na osnovu iste aproksimacije, vai :

hul u hul h c p T 0 T

(J/kg)

Konano,dovedena toplota u jedinici vremena, Q jednaka je ukupnom fluksu prolaza

toplote od pare u omotau, kroz zid rezervoara, do vode u rezervoaru:

Q a t KT Ts T

(J/s)

gde je a(t), u vremenu promenljiva, povrina toplotne razmene. Za a(t), prema podacima,
vai proporcija :
a(t) : A = m(t) : M
gde je A ukupna povrina toplotne razmene, tj. povrina razmene kada je rezervoar pun, a
M je masa vode u punom rezervoaru. Dakle,
m
Ft
t
t
A
A
A A
M
V
V F

V
F
(s)

a t

Nakon smene dobijenih izraza u (4) dobijamo :

Fc p T 0 T KT A

t
dT
Ts T Fc p
t

dt

ili nakon deljenja sa Fcp,

T t

dT
t
T 0 B Ts T
dt

gde je B bezdimenziona grupa :

B

KT A
,
Fc p

A = DH

(6)

Dobijena je traena diferencijalna jednaina (5), kojoj treba dodati poetni uslov :
t = 0 : T = T0
b) Preveemo jednainu u bezdimenzioni oblik smenom :
x

t
T T0
, y

Ts T 0

T= T

y Ts T 0

Za izvod dT/dt imamo :

dT dT dy dx Ts T 0 dy

dt
dy dx dt

dx

Nakon uvoenja smene i sreivanja,kao rezultat se dobija sledea jednaina :

dy
1

y B B ; y 0 0

dx
x

koja je linearna po tipu i reenje je (vidi Primer 4.22):

p ( x ) dx

ye

q( x )e

p ( x ) dx

dx C

p x B

1
, q x B
x


e Bx Bx
1
y
e x C

x
B

Iz uslova y(0)=0 C = 1/B

Dakle, reenje glasi :

y 1

1
1 e Bx
Bx

(7)

Proces karakterie bezdimenzioni parametar B, koji se moe interpretirati kao odnos

brzine dovoenja toplote vodi i njenog toplotnog kapaciteta. Preko originalnih
promenljivih:

1
T T 0 Tp T 0 1
1 e Bt
B
t

Za date podatke: B

(8)

K T A 8.7 1.2 2 3.14

3.755
Fc p
2.5 4.19 1

Za pun rezervoar, t = i smenom brojnih vrednosti u jedn. (8), za temperaturu vode

dobijamo: T = 86.60C.

MATEMATIKE RELACIJE ZA PROCENJIVANJE ENTALPIJE

Molska entalpija iste supstance
Zavisnost molske entalpije od T i p definie totalni diferencijal :
h

dh

dT
p

dP
T

gde su :
h
cp
T p
h

( J / mol K )
v

v T
T

( J / mol K )

(5.17a)
(5.17b)

i entalpija se moe dobiti integracijom totalnog diferencijala dh od odabranog

referentnog (T0,po) do posmatranog stanja (T,P), po proizvoljnoj putanji ( promena h
kao veliine stanja zavisi samo od krajnjih stanja , a ne od procesa izmeu tih stanja)
Traena entalpija predstavlja zbir referentne entalpije i promene entalpije izmeu
referentnog i posmatranog stanja

Entalpije gasova
Najee se raunaju u odnosu na entalpiju idealnog gasa u standardnom
referentnom stanju : stanje idealnog gasa na temperaturi T0 = 298 K i bilo kom pritisku,
jer entalpija idealnog gasa ne zavisi od p

h1

0
p

dT ;

T0

h2

p 0

v T

Referentno stanje karakterie temperatura T0, a za vrednost pritiska je uzeta vrednost

bliska nuli, jer se pri takvom pritisku i realan gas ponaa idealno. Entalpija referentnog
stanja je h00.
Kao referentna entalpija se obino uzima :
h00 0

(5.18a)

ili, pri bilansiranju sistema u kojima se odigravaju hemijske reakcije:

h00 h 0f T0

(5.18b)

h 0f - entalpija formiranja iste supstance u standardnom referentnom stanju

Entalpiju h(T,P) dobijamo kao :

T

h T , p h00 C p0 (T ) dT h rez T , p

(5.22)

T0

v
h rez T , p h2 v T
dp
T p
0
Rezidualna entalpija h rez T , p se rauna :

(5.22a)

iz jednaine stanja F(p,v,T) = 0, ili

primenom troparametarskog principa korespodentnih stanja - TPKS
Prema TPKS, hrez se dobija uz pomo dve funkcije, f(0)(Tr pr) i f(1)(Tr pr), koje su
tabelirane u prirunicima i udbenicima :
h rez
f 0 Tr , pr f 1 Tr , pr
RTc

(5.23)

Tr = T/Tc - redukovana temperatura

pr = p/pc - redukovan pritisak
- faktor acentrinosti supstance

dP
p

Aproksimacije za gasove
Ako se radi o niskim pritiscima i visokim temperaturama, moe se zanemariti
rezidualna entalpija, tj. gas smatrati idealnim, pa se (5.12) redukuje :
T

h h Cp0 (T )dT h00 C p T T T0

0

0
0

(5.24)

T0

C p T
0

srednja specifina toplota u intervalu T0, T :

C p T
0

C p T
0

1
T T0

C T dT
0
p

(5.24a)

T0

se moe u oblasti niih temperatura smatrati konstantom

Entalpije tenosti
Za nepolarne i umereno polarne supstance moe da se koristi isti postupak kao za
gasove.
Uobiajeniji metod je integracija tot. diferencijala dh od odabranog realnog stanja kao
referentnog ( T0, p0), do posmatranog stanja (T, p):
h T , p h0L

T , p

p
T
v L
L
L
L
L

dh

C
dT

0
1
2
0

T
T0 , p0
T0
p 0

dP
p

h0L - referentna vrednost entalpije

Izbor referentnog stanja je kao kod gasova, (5.18 a,b), pri emu se entalpija formiranja
odnosi na standardno referentno stanje - tenost na p0 = 1atm i T0= 298K
Aproksimacije za tenosti
Za male i umerene razlike pritisaka ( p - p0), moe se zanemariti korekcija po
pritisku :
T

h L T h0L CpL T dT

(5.25)

T0

U malim i umerenim temperaturnim opsezima, slino kao kod gasova, srednje

L
vrednosti specifinih toplota, C p T , mogu se uzeti konstantnim:
h L T h0L C pL T T0

Za vrste supstance, postupak je analogan onom za tenosti.

Proraun entalpije iste supstance u drugom agregatnom stanju u

odnosu na referentno
Znai da promena entalpije izmeu referentnog i posmatranog stanja ukljuuje i
promene entalpije pri faznim prelazima supstance (latentne toplote topljenja,
isparavanja itd.).
Kao ilustraciju, uzmimo da treba izraunati entalpiju gasovite supstance u odnosu na
teno referentno stanje. Fiktivan proces, koji omoguuje jednostavno izraunavanje
promene traene promene entalpije, skiciran je na slici
Proces 0 1a predstavlja izotermsku kompresiju ili ekspanziju i sobzirom da se radi o
tenosti promena entalpije se moe zanemariti :
h0 0

Proces 1a 1b je izobarsko zagrevanje tenosti, pa je promena entalpije:

Tk

h1

L
p

dT

T0

Referentno stanje,
tenost na (T0,p0)

Tenost na (T0,p)

1a
h1

h0

Kljuala tenost
na (Tk(p), ,p)

5 Realan gas na (T,,p)

h5

1b

h4

h2
Suvo-zasiena
para na (Tk(p), ,p)

Idealan gas na
(T,,p)

h3

Idealan gas na
(Tk(p), ,p)

Proces 1a 2 je fazni prelaz - isparavanje, pa je promena entalpije jednaka latentnoj

toploti isparavanja:

h2 h isp Tk p

Tk - temperatura kljuanja supstance na pritisku p

10

Proces 2 3 je fiktivan proces prelaza pare iz realnog u idealno stanje na datim

uslovima ( Tk, p) i u skladu sa definicijom rezidualne entalpije (5.21) :

h3 h rez Tk p , p

Proces 3 4 je izobarsko zagrevanje idealnog gasa :

T

h4

0
p

dT

Tk

Proces 4 5 je fiktivan proces prelaza iz idealnog u realno stanje na datim uslovima :

h5 h rez T , p

Traena entalpija je jednaka :

5

h G T , p h0L hi

(G u eksponentu oznaava gasovito agregartno stanje)

i 1

odnosno,
h G T , p h0L

Tk p

CpL dT hisp Tk p h rez Tk , p

T0

C T dT h T , p

Tk p

0
p

rez

(5.2

6)
Uz aproksimaciju da su rezidualne entalpije jednake nuli, koja je prihvatljiva na niskim
pritiscima,
h G T , p h0L

Tk p

CpL T dT

T0

C T dT h T p

Tk p

0
p

isp

(5.27)

PRIMER 5.2 U ispariva se uvodi 1000 kg/h ugljentetrahlorida na T = 300C i 500 kg/h
iste tenosti na T = 70 0C i normalnom pritisku. Ako se u isparivau proizvodi para na
normalnom pritisku i T = 2000C , koliko je neophodno dovesti toplote? Pretpostaviti da se
para ponaa kao idealan gas.
Termodinamiki podaci za CCl4 :
C 0p T a V b V T c V T 2 d V T 3
a

2.924, b

8.121 10 T , c

C pL a L b L T c L T 2

Tk = 76.70C,

( J / molK )
V

(T u K )

7.155 10 6 T 2 , d V 2.103 10 9 T 3

( J / molK )

a L 175.9, b L 0.4015T , c L 8.409 10 4 T 2

hisp(Tk) = 29894 J/mol

11

300C
2000C

CCl4(l)

1atm

ISPARIVA

3 CCl4(g)
1 atm

700C
2

Q=?

Poto su promene kinetike i potencijalne energije zanemarljive, a nema razmene rada sa

okolinom, energetski biulans se svodi na bilans entalpije stacionarnog sistema ( 5.14) :
F1h1 F2 h2 F3h3 Q 0

(1)

Iz bilansa mase :
F3 F1 F2 1500 kg / h

Za izraunavanje entalpije treba izabrati referentno stanje. Praktino je kao referentno

stanje uzeti stanje jedne od struja, a kao referentnu entalpiju uzeti nultu vrednost. Poto
imamo dve tene i jednu parnu struju, da bi minimizovali obim rauna, izabraemo stanje
jedne od tenih struja kao referentno, recimo stanje struje (1). Dakle,
T0 = T1 = 303 K, h1 h0L 0
T2 343 K

bL 2
cL 3
2
h2 C dT a T2 T1
T2 T1
T2 T13 = 5363.2 J/mol
2
3
T1 303 K
L
p

Za h3, prema jedn. (5.27) :

Tk

T3

h3 C dT C p0 T dT h isp Tk =
L
p

T1

Tk 350

Tk

C pL dT a L Tk T1

T1 303
T3 473

C 0p dT a V T3 Tk

Tk 350

bL 2
cL 3
Tk T12
Tk T13 6286 J / mol
2
3

bV 2
cV 3
dV 4
T3 Tk2
T3 Tk3
T3 Tk4
2
3
4

640.6 J / mol

h3 = 36821 J/mol
Poto su zadati maseni protoci, preveemo entalpije iz molskih (J/mol) u specifine
4

(J/kg) , zata nam treba mol.masa CCl : M = 153.8 kg/kmol. :

h2

5363.2 kJ kmol
34.87 kJ / kg
153.8 kg kmol

h3

36821
.
239.4 kJ / kg
1538
.

12

Konano, iz (1) :
Q F3h3 F2 h2 3416
. MJ / h

Molska entalpija smee

Nc

x j h 0j T , p s h ( J / mol )

j 1

entalpija idealne sme s e

(5.29)
hj0 - entalpija komponente j u standardnom stanju
sh - korekcija idealne entalpije

Idealna entalpija i standardna stanja

Pri proraunu idealne entalpije (entalpija idealne smee) se u skladu sa termodinamikom
rastvora, standardna stanja biraju na sledei nain.
Za gasne smee, kao standardno stanje komponente uzima se (fiktivno) stanje
idealnog gasa na T i p smee i prema (5.24), entalpija u standardnom stanju se
rauna kao :
T

h h
0
j

0
0, j

C p0, j T dT

(5.31)

T0

T0 - temperatura referentnog stanja

h00,j - referentna entalpija
Za tene smee :
a) Za komponente koje su na T i p smee u tenom stanju, standardno stanje je
realno stanje iste komponente na uslovima (T, p) i prema (5.25) :
T

h 0j h0L, j C pL, j T dT

(5.32a)

T0

b) Za komponente koje su na uslovima (T,p) smee u parnom stanju , tj. u

gasovitom stanju, ali u podkritinoj oblasti ( T < Tc,j ), kao standardno stanje
se bira fiktivno teno stanje, a entalpija u tom stanju, zahvaljujui maloj
osetljivosti entalpija tenosti na varijacije pritiska, rauna kao :
h 0j h Lj T , p k T hlL , zas T

(5.32b)

13

pk(T) - pritisak kljuanja (napon pare) supstance za temperaturu T

hjL,zas - entalpija kljuale tenosti na temperaturi T
c) Za komponente koje su na T i p smee nekondenzibilni gasovi ( T >Tc,j ),u
skladu sa dogovorom o standardnim stanjima, standardno stanje je fiktivno
teno stanje definisano Henrijevim zakonom, pa njegovu entalpiju
dobijamo iz eksperimentalnih podataka o entalpiji smee, kao parcijalnu
molsku entalpiju pri beskonanom razblaenju ( xj 0 ):
h 0j lim H T , p, x H j
x 0

(5.32)

Korekcija idealne entalpije

Za gasne smee predstavlja rezidualnu entalpiju smee :

s h h rez T , p, x

koja se rauna jednim od dva postupka ,

a) iz relacije (5.22a), primenom jednaine stanja na smeu, dakle analogno
postupku za istu supstancu;
b) primenom TPKS (5.23), koja zahteva prethodno izraunavanje kritinih
parametara smee, Tc i pc iz kritinih parametara komponenata i molskog
sastava, pomou tzv. pravila meanja.

Za tene smee, korekcija predstavlja entalpiju meanja (promena entalpije pri

meanju komponenata), mh :
Nc

s h m h T , p, x h x j h 0j

(5.34)

j 1

tj. toplotni efekat pri izobarsko - izotermnom meanju komponenata, pri

formiranju smee. Entalpija meanja se odreuje ili uz pomo dijagrama, dobijenih
na osnovu eksperimenata, ili redje, raunski iz jednaine koja se uz pomo
odgovarajuih termodinamikih relacija, izvodi iz modela za Gipsovu dopunsku
funkciju GE .

LAN GENERISANJA TOPLOTE U ENERGETSKOM BILANSU

Kao to smo ve naglasili, lan generisanja jednak je nuli, ako se pri raunanju entalpija
kao referentne vrednosti uzmu standardne entalpije formiranja (jedn. 5.18b), ime se
toplotni efekat reakcija ukljuuje u lan (ulaz-izlaz) bilansne jednaine.
14

Radi pojednostavljenja izvoenja, posmatrajmo otvoren sistem sa jednim ulazom i jednim

izlazom, bez promena kinetike i potencijalne energije i bez razmene rada sa okolinom
Q
2

p1,T1, h1
x1,j, j =1,.,,Nc

p2,T2,h2
x2,j, j =1,...,Nc

p1,T1,h1
x1,j, j =1,...,Nc

F1h1 F2 h2 Q 0

( J / s)

ili
H Q 0

(5.35)

( J / s)

Promena ukupne entalpije fluida izmeu ulaza i izlaza, H , kao veliina stanja, ne
zavisi od puta, tj. procesa, pa je moemo izraunati iz bilo kog zamiljenog procesa.
Sobzirom na definiciju standardnog toplotnog efekta hemijske reakcije, pogodno je kao
proces odabrati sledei.
(T1, p1, x1)

ulazna struja

(T2, p2, x2) 2

H1
(T1, p1)

(T0, p0)

H4

a ne izmeane komponente
ulazne struje
H2

izlazna struja

H3

HR

a
ne izmeane komponente
ulazne struje na standardnim
uslovima i refer. temperaturi

(T2, p2) b ne izmeane komponente

izlazne struje
H3
b (T0, p0)
ne izmeane komponente
izlazne struje na standardnim
uslovima i refer. temperaturi

Traenu promenu entalpije dobijamo kao :

H H1 H 2 H R H3 H4

(5.36)

Za proces 1 a , promena entalpije je jednaka toplotnom efektu pri meanju

komponenata ulazne smee, tj. entalpiji meanja, sa negativnim predznakom :
Nc

H1 n1, j h j H1 m H1
j 1

Za proces a

a, promena entalpije je :

Nc

Nc

j 1

j 1

H 2 n1, j h00, j n1, j h j T1 , p1

15

Sada emo kao referentne entalpije komponenata usvojiti nulte vrednosti:

h00, j 0,

j 1,..., N c

(5.37)
pa za H2 dobijamo :
H 2 n1, j h j
j

a za sumu H1 +H2 :
H1 H 2 H1

(5.38)

Analognim postupkom, pri nultim vrednostima referentnih entalpija (5.37) dobijamo:

H3 H 4 H 2

(5.39)

Promena entalpije u procesu a b predstavlja toplotni efekat pri odvijanju hemijskih

reakcija, koji potie od razliitih entalpija formiranja reaktanata i produkata, i raunamo je
kao :
Nc

H R n j h 0f , j T0
j 1

h0f,,j - standardna entalpija formiranja supstance j

Ako se u sistemu odigrava Nr nezavisnih reakcija, promena broja molova supstance j
jednaka je :
Nr

n j j ,k k
k 1

pa je :
H R

Kako suma

j ,k

j ,k

j ,k

k h 0f , j

j ,k

h 0f , j

h 0f , j predstavlja standardni toplotni efekat (jedn. 2.53) k-te reakcije:

h 0f , j T0 H R0 , k T0 H 00,k

na referentnoj temperaturi, za HR konano dobijamo :

Nr

H R k H 00,k

(5.40)

k 1

Smenom izraza (5.38-5.40) u (5.36), za H dobijamo izraz:

16

Nr

Nr

k 1

k 1

H H 2 H 1 k H 00,k F2 h2 F1 h1 k H 00,k ( J / s )
(5.41)
gde su entalpije struja h1 i h2 raunate u odnosu na nulte referentne vrednosti entalpija
komponenata u standardnom stanju (5.37). Kada ga ubacimo u bilans(5.35):
Nr

F h F h k H 00,k
Q
0 ( J / s)

11 2 2
k 1
dovedena toplota

ulaz - izlaz

(5.42)

generisanje

Pri nultim referentnim entalpijama komponenata, neophodno je u energetski bilans

ukljuiti lan generisanja toplote, QR
Nr

QR k H 00,k

( J / s)

k 1

H 00,k H R0 ,k T0

(5.43)

Iz izvoenja proizilazi pravilo :

Referentna stanja pri proraunu entalpija onih komponenata koje uestvuju u
hemijskim reakcijama moraju da budu jednaka odabranim standardnim stanjima pri
izraunavanju standardnih toplotnih efekata reakcija (idealan gas , tenost, ili vrsta
supstanca na p0 = 1 atm.)
ZADACI
1. Sa ciljem dobijanja bolje procene temperature vode u Primeru 5.1, treba uvesti u
matematiki model temperaturne zavisnosti gustine i specifine toplote vode:
(T ) 1001.1 0.08692T 3.461 10 3 T 2 ( kg / m 3 )

(T u 0 C )

c p (T ) R 8.712 1.25 10 3 T 1.8 10 7 T 2 (T u K )

a) Ponoviti, sa podacima datim u Primeru 5.1, odreivanje temperature vode kada se

rezervoar napuni, koristei numeriku integraciju izvedene diferencijalne jednaine:
T t

dT
t
T 0 B Ts T
dt

i nacrtati grafik T (t )
b) Sa datim temperaturnim zavisnostima gustine i specifine toplote vode ponoviti
odreivanje traene temperature za sledee ulazne protoke: F 5, 2.5, 1, 0.1 l / min
(Re.: T 69.8, 87.1, 100.7, 109.10 C )
2. Voda se iz bunara pumpa u rezervoar sa protokom od 500 gal/h i to sa dubine od 200 ft
na visinu od 60 ft iznad zemlje. Snaga pumpe je 5ks (konjske snage, amerika oznaka je
hp) od ega se iskoriti 45%. Zimi je temperatura vode 8 u bunaru 40 0F. Voda u rezervoaru

17

se odrava na istom nivou i na temperaturi 45 0F zagrevanjem dovodne cevi

grejaem. Izraunati snagu grejaa.
(Re. Q W F(c p T gz ) 4.85kW )
3. U jednoj rafineriji 1000 lb/h benzola temperature 200 0F se u vodenom kondenzatoru
na normalnom pritisku hladi do 160 0F . Ako se zanemari razmena toplote sa okolinom,
izraunati potreban protok vode za hlaenje, koja se u kondenzatoru zagreje od 80 do
1000F. Podaci za benzol : Tk 353.3K , h isp (Tk ) 7353 cal / mol
Koeficijenti u jedn. za topl. kapacitet:

C p (T )
R

a bT cT 2

za idealan gas:
a
-0.206

b 10 3

39.064

(T u K )

za tenost :
c 10 6

-13.301

b 10 3

-0.747

67.96

c 10 6

-37.78

Koeficijenti u jednaini za toplotni kapacitet vode su dati u 1. zadatku. (Re. 1.16 kg/s)
4. Ventilator izvlai vazduh iz neke prostorije kroz dobro izolovan vod konstantnog
poprenog preseka (0.6 m2). Izlazna brzina vazduha je 1.5 m/s, a ventilator ostvaruje pad
pritiska od 6 cm vodenog stuba. Temperature na ulazu i izlazu iz ventilatora su 21.1 i 22.8
0
C. Izraunati potrebnu snagu ventilatora. (Re. 1.827 kW)
5. Reiti Primer 5.2. uzimajui da je h3 0 .
6.

Standardna

entalpija

formiranja benzola u gasnom stanju na 25 0C je

h0f, 298 K ( g ) 82930 J / mol . Koristei termodinamike podatke iz 3. zadatka izraunati
standardnu entalpiju formiranja tenog benzola na 250C i uporedi sa tanijom vrednou iz
f
literature: h0, 298 K (l ) 49080 J / mol . Zato se izraunata vrednost ne slae sa
literaturnom ? (Re. 49263J/mol)
7. Standardna toplota sagorevanja neke supstance predstavlja standardni toplotni efekat
reakcije sagorevanja, pri emu se pretpostavlja da je sagorevanje potpuno. Pri tom se
standardno stanje vode kao produkta moe izabrati kao gasno ili teno.
a) Izraunati standardnu toplotu sagorevanja na 250C,
tenog heksana sa produktima: H 2 O ( g ), CO2 ( g )

( 3.855 10 3 kJ

mol

gasovitog heksana sa produktima: H 2 O ( g ), CO2 ( g ) ( 3.887 10 3 kJ

mol

gasovitog heksana sa produktima: H 2 O (l ), CO2 ( g )

( 4.195 10 3 kJ

mol

b) Izraunati lan generisanja u energetskom bilansu pei u kojoj potpuno sagoreva 100
mol/s heksana, sa kiseonikom iz vazduha, ako se kao reakcija uzme:
13
O2 ( g ) 6CO2 ( g ) 7 H 2 O( g )
2

( 3.855 10 5 kW )

13
O2 ( g ) 6CO2 ( g ) 7 H 2 O ( g )
2

( 3.887 10 5 kW )

C 6 H 14 (l )

C 6 H 14 ( g )

18

Podaci:
Supstanca:

h 0f , 298 K ( J / mol )

C 6 H 14 ( g ) -166920
C 6 H 14 (l )

-198600

H 2 O( g )

-241818

H 2 O (l )

-285830

CO2 ( g )

-393509

8. Napojna smea za reaktor za proizvodnju ugljendisulfida se priprema meanjem i

predgrevanjem u izmenjivau toplote tenog sumpora i smee metan-azot. Smea metanazot sa 80% metana, temperature 175 0C se pre ulaza u izmenjiva mea sa tenim
sumporom temperature 2200C u odnosu 2 mol metana na 1mol sumpora (S2). Iz
izmenjivaa izlazi gasovita smea sa temperaturom 7000C.
a) Kolika je entalpija ulazne struje sumpora, ako se uzme da je entalpija izlazne struje
jednaka nuli ? ( Re. -27.68 kJ/mol)
b) Izraunati snagu izmenjivaa toplote, potrebnu za isparavanje 100 kmol/h sumpora, pod
uslovom da nema gubitaka toplote. (Re. 2694 kW)
Podaci:
Kompo nenta

parametri u jedn. za molarni topl. kapacitet:

C p R a bT cT 2 d T 2

b103

c106

d10-5

CH4 (g)

1.702

9.081

- 2.164

N2 (g)

3.280

0.593

0.040

S2 (g)

4.321

1.511

Temperatura kljuanja i toplota isparavanja S2: Tk 444.6 0 C , h isp (Tk ) 2200 cal mol
Toplotni kapacitet tenog sumpora: C pL 7

cal
mol

19