KNJIGA PROROKA DANILA

Poglavlje 1
1. Specijalno za poslednje dane. - itajmo knjigu proroka Danila. Prisetimo
se, taku po taku, istorije carstava prikazanih u ovoj knjizi. Posmatrajmo zapise o
dravnicima, o njihovim savetima, o silnim armijama, i videemo kako je Bog uinio
da se oholi i gordi ljudi ponize, da ljudska slava padne u prah. Samo je Bog u toj
knjizi prikazan kao velik i svemoan. Prorok ga je u viziji video kako zbacuje
najmonije silnike sa prestola i na njihovo mesto dovodi druge. On se tu otkrivao kao
Vladar Vasione ije veno i neprolazno carstvo tek to nije zavladalo svetom, kao
Starac na prestolu, kao ivi Bog, kao izvor svega znanja i mudrosti, kao Onaj koji
upravlja dogaajima sadanjosti i otkriva tajne budunosti. itajmo ovu knjigu i
shvatiemo kako je bedan, nitavan, kratkovean, pogreiv i zasluan samo kazne i
osude, ovek koji se uzdie u svom nitavilu... {4BC 1166.4}
Ova svetlost, koju je Danilo primio direktno od Boga, data je naroito za ove
poslednje dane. Ispunjenje onoga to mu je u vizijama bilo pokazano na obalama
velikih senarskih reka, Ulaja i Hidekela, upravo je u toku, i svi proreeni dogaaji
uskoro e postati istorija prolosti. (Letter 57, 1896). {4BC 1166.5}
8. Ni danas Bog nema drugaije namere. - Danilo je na vavilonskom dvoru
bio izloen iskuenjima o kojima mi i ne sanjamo, i on je shvatio da mora gospodariti
nad svojim telom. Zato je naumio u svom srcu da ne pije vina careva i da ne jede
njegovih poslastica. On je znao da pobednik moe postati samo ako sauva istotu
svojih umnih sposobnosti i poimanja, kako bi mogao da pravi razliku izmeu dobrog i
ravog. Dok je on na taj nain preduzeo ono to je bilo u njegovoj moi, Gospod je
uinio svoje, davi im znanje i razum u svakoj knjizi i mudrosti, a Danilu dade da
razumije svaku utvaru i sne. To je bio nain na koji je Gospod radio za Danila, i On
ni danas ne namerava da radi drugaije. U ostvarivanju svega to je planom
spasenja predvieno, ovek mora da sarauje s Bogom. (RH 2. april, 1889). {4BC
1166.6}

Razumno donesena odluka. - Kad su Danilo i njegovi drugovi bili stavljeni na

probu, oni su odluili i beskompromisno stali na stranu pravde i istine. Svoju odluku
nisu sprovodili kapriciozno, nego mudro i razumno. Poto u svojoj dotadanjoj
ishrani nisu upotrebljavali meso, odluili su da to ne ine ni ubudue; i poto je vino
bilo zabranjeno svima koji su uestvovali u slubi Bojoj, odluili su da ga ne
uzimaju. Oni su bili upoznati sa traginom pogibijom Aronovih sinova, i znali su da je
upotreba vina pomutila njihov razum, da je poputanje prohtevima umrtvilo njihovu
mo razlikovanja. Ovi sluajevi u istoriji sinova Izrailjevih zapisani su kao opomena
svim mladima da bi se uvali svega onoga ime se na bilo koji nain nanosi sramota
Bogu. {4BC 1166.7}
Danilo i njegovi drugovi nisu znali kakav e biti ishod njihove odluke, nisu
marili ako ih to bude kotalo ak i ivota, ali su vrsto odluili da se dre stroge
umerenosti ak i usred raskalanosti vavilonskog dvora. (YI 18. avgust, 1898). {4BC
1167.1}

8. Dobrim ponaanjem stie se naklonost. - Ovaj upravnik dvora je u

Danilu video dobre crte karaktera. Zapazio je kako se on trudi da bude ljubazan i
koristan i kako se u njegovim reima i manirima odraava potovanje, utivost,
pristojnost i smernost. Tako je ovaj mladi, lepim ponaanjem, zadobio milost i ljubav
svoga gospodara. (YI 12, 1907). {4BC 1167.2}

15. Danilova umerenost. - U preduzimanju ovog koraka, Danilo nije ispoljio

brzopletost. On je znao da e se preimustvo zdravog naina ivljenja, za koje se
opredelio, oevidno pokazati kad bude izveden pred cara. Uzrok je neizbeno
praen odgovarajuim posledicama. Zato je rekao Amelsaru kome je bio poveren
nadzor nad njim i njegovim drugovima: Ogledaj sluge svoje za deset dana, neka
nam se daje varivo da jedemo i voda da pijemo. Danilo zna da e period od deset
dana biti dovoljan da se pokae koliko je uzdravanje od upotrebe mesa i vina
korisno... {4BC 1167.3}
Danilo i njegovi drugovi su, u svojoj reenosti da ostanu verni Bogu, ili i dalje
od ovoga. Za svoje drugove oni nisu birali one koji su bili orue kneza tame. Oni se
nisu povodili za mnotvom na zlo. Amelsara su pridobili za svog prijatelja i izmeu
njih i njega nije bilo nikakvih sukoba. Odlazili su k njemu radi savetovanja, a u isto
vreme su oni mudrou svoga ponaanja prosveivali njega. (YI 6. septsmbar,
1900). {4BC 1167.4}
17. Boji blagoslov ne moe da zameni ulaganje napora. - Kad su
etvorica mladih Jevreja sticali naobrazbu na carskom dvoru u Vavilonu, oni nisu
mislili da Boji blagoslov moe predstavljati zamenu za ulaganje munih napora koji
su traeni od njih. Oni su marljivo uili, jer su shvatili da njihova sudbina zavisi ne
samo od Boje milosti nego i od njihove volje i istrajnosti u radu. Aktivirajui sve
svoje sposobnosti i zapregnuvi sve snage tela i uma, iskoristili su svaku priliku za
uenje i rad. {4BC 1167.5}
Dok su ovi mladii na taj nain gradili svoje spasenje, Bog je radio u njima,
tako da su i hteli i inili ono to je Njemu bilo ugodno. Ovde su otkriveni uslovi za
sticanje uspeha. Da bismo mogli raunati na Boju milost, moramo sa svoje strane
uiniti ono to je naa dunost. Svoju milost On nam daje da bi delovala u nama da
hoemo i inimo, ali ona nikada nije i ne moe da bude zamena za nae napore. Mi
moramo u srcu i u dui biti pokrenuti na saradnju. Sveti Duh deluje u nama, da
bismo zaista mogli izgraditi spasenje svoje. To je praktina pouka koju Sveti Duh
nastoji da nam prui. (YI 20. avgust, 1903). {4BC 1167.6}
17.20. ast bez samouzvienosti. - Danilu i njegovim drugovima je u ivotu
bio poveren naroiti zadatak. Iako su zbog toga bili visoko poastvovani, oni se
nimalo nisu poneli ni uzvisili. Bili su veoma obrazovani ljudi, upueni u svetovnu
nauku isto tako dobro kao i u poznavanje vere; ali ih studije i nauna saznanja nisu
iskvarili.
Bili
su
dobro
uravnoteeni
zato
to su se potinili kontroli Svetog Duha. Svim svojim i verskim i svetovnim
dostignuima u nauci, ovi mladii su slavu i ast odavali Bogu. Njihova uenost nije
bila posledica neke srene sluajnosti; obrazovanje su sticali vernim korienjem
svojih umnih sila, i Bog im je dao razumevanje i vetinu. {4BC 1167.7}
Prava nauka i biblijska religija u savrenoj su harmoniji. Neka studenti u naim
kolama ue sve za ta im se tu pruaju mogunosti. Ali, po pravilu, treba da se
koluju u naim institucijama. Budite vrlo oprezni kad ih savetujete da idu u druge
kole gde e, da bi zavrili obrazovanje, morati da ue i zabludu. Nikada im ne dajte
utisak da bi im druenje sa onima koji ne trae mudrost od Boga pruilo mogunost
boljeg obrazovanja. Veliki ljudi Vavilona su pristali da se koriste uputstvom koje je
Bog dao preko Danila, da bi se caru tumaenjem sna pomoglo u njegovoj nevolji. Ali
oni su teili da svoju neznaboaku religiju meaju sa jevrejskom. Da su Danilo i
njegovi drugovi pristali na takav kompromis, oni bi po miljenju Vavilonjana bili pravi
dravnici, sposobni da im se povere najvee odgovornosti u carstvu. Ali etvorica
Jevreja nisu prihvatili ovakav aranman. Oni su ostali verni Bogu, i Bog ih je uzdigao
i proslavio. Prihvatimo pouku koja nam se prua u sledeim reima: Nego itite

najprije carstva Bojega i pravde Njegove, i ovo e vam se sve dodati. (Letter 57,
1896). {4BC 1167.8}
20. Duhovnost i inteligencija rastu uporedo. - Kao to se vidi u Danilovom
sluaju, u tanoj srazmeri sa duhovnim razvojem uveavaju se i intelektualne
sposobnosti.
(RH
22.
mart,
1898). {4BC 1168.1}
Poglavlje 2
17. Posluni mogu da govore slobodno. - One koji ive u prisnoj
povezanosti s Njim, Hristos unapreuje i daje im poverljive poloaje. Sluzi koji ini
sve najbolje to moe za svoga gospodara, doputa se da ue u prisne, gotovo
familijarne, veze sa onim ije zapovesti tako rado izvruje. Vernim izvravanjem
poverene dunosti, mi moemo da postanemo jedno sa Hristom, jer oni koji se
pokoravaju zapovestima Bojim mogu s Njime da govore slobodno. Oni koji
najslobodnije razgovaraju (odravaju vezu) sa svojim boanskim Voom imaju
najuzvieniju predstavu o Njegovoj veliini, i najposluniji su Njegovim zapovestima.
(MS 82, 1900). {4BC 1168.2}
Istorija Danilovog ivota, kad bi sve bilo zapisano, otvorila bi pred nama
poglavlja koja bi nam pokazala mnoga iskuenja, kao to su: ismevanje, zavist i
mrnja, iskuenja sa kojima se suoavao; ali on je nauio da savlauje tekoe. On
se nije oslanjao na sopstvenu snagu, nego je sve svoje tekoe u poniznosti due
iznosio pred Boga, verujui da ga On uje; i primio je od Njega utehu i blagoslov. On
se uzdigao iznad ismevanja i uvrede, i tako e uiniti svaki onaj ko eli da postane
pobednik. Danilo je uspevao da bude vedar i prijatno raspoloen, jer je verovao da je
Bog bio njegov prijatelj i pomonik. Unosei svetlost i ljubav Boju u svoje
svakodnevne poslove, on je i vrenje tekih i munih odgovornosti, koje su mu bile
poverene, uinio lakim. Svi su putovi Gospodnji milost i istina onima koji hode po
njima. (YI 25. avgust, 1886). {4BC 1168.3}
37-42. Dvojako znaenje. - U liku koji je Navuhodonosoru bio otkriven u
njegovom snu prikazana je izopaenost velikih svetskih carstava u njihovoj sili i slavi,
ali je time isto tako prikazana i verska i moralna izopaenost naroda koji su iveli u
tim carstvima. Moralno slabljenje pojedinih naroda uvek je bila srazmerno njihovom
zaboravljanju na Boga. {4BC 1168.4}
Vavilon je propao zato to je u svom blagostanju zaboravio na Boga, i slavu
za svoj uspeh i napredak je pripisivao ljudskim poduhvatima. {4BC 1168.5}
Medo-Persija je takoe izazvala protiv sebe gnjev neba zato to je u tom
carstvu zakon Boji bio baen pod noge. Strah Gospodnji nije nalazio mesta u srcu
naroda. Preovlaujui uticaji u Medo-Persiji bili su bezbonitvo, bogohuljenje i
pokvarenost. {4BC 1168.6}
U Carstvima koja su kasnije usledila pokvarenost je sve vie uzimala maha.
Izopaenost je bila neizbena posledica odbacivanja odanosti i vernosti Bogu.
Zaboravivi na Boga, ljudi su sve dublje tonuli na skali moralne vrednosti. (YI 22,
septembar, 1903). {4BC 1168.7}
43. Gvoe i kal (ilovaa) - meavina lukavstva crkve i drave. - ivimo u
vremenu kad je sveto Boje delo prikazano stopalama lika u kojima je gvoe
pomeano sa blatnjavom ilovaom. Bog je uvek imao izabrani narod, narod koji
mora da uoava razliku izmeu svetog i obinog, i ne sme postati nesvet zidajui na
ovom temelju drva, seno i slamu. Svaka dua koja je odana zapovestima Bojim
uvidee da je praznovanje subote kao sedmog dana znak po kojem se naa vera

razlikuje od drugih. Kad bi vlada (misli sa na vladu SAD) potovala subotu kako to
Bog trai u svome zakonu, ona bi uz pomo Boju i snagom Njegovom stala u
odbranu vjere koja je jedanput dana svetima. Ali dravnici e, meajui sveto sa
nesvetim, prihvatiti lanu subotu (nedelju i to dete papstva uzdii iznad prave subote
koju je sam Gospod posvetio i blagoslovio, i dao ljudima da je dre svetom kao znak
izmeu Njega i Njegovog naroda na hiljade pokoljenja. Gvoe i ilovaa
predstavljaju meanje lukavstva i moi crkve i drave. Takvo sjedinjenje liava crkvu
svake snage. Zaodevanje crkve dravnim autoritetom i primena sile imae rave
posledice. Ljudi su ve skoro na granici Bojeg strpljenja. Svoje snage oni ulau u
voenje politike i sjedinjuju se sa papstvom. Ali dolazi vreme kad e Bog kazniti one
koji Njegov zakon bacaju pod noge, i zlo njihovo vratie se na njihovu glavu. (MS 63,
1899). {4BC 1168.8}
46. Boansko otkrivanje. - Poto mu je Danilo otkrio sve pojedinosti potpuno
zaboravljenog sna, Navuhodonosor je njegovo tumaenje prihvatio kao boansko
otkrivenje. Sveane istine sadrane u tumaenju ove mone vizije ostavile su dubok
utisak na um vladara, te on u poniznosti i strahopotovanju pade na lice svoje i
pokloni se... {4BC 1169.1}
Navuhodonosor je jasno uvideo razliku izmeu mudrosti Boje i mudrosti
najuenijih ljudi njegovog carstva. (YI 8, septembar, 1903). {4BC 1169.2}
47. Reflektor svetlosti. - Posredstvom tih jevrejskih robova znanje o Bogu je
preneseno i neznaboakim stanovnicima Vavilona. Toj idolopoklonikoj naciji
prueno je saznanje da postoji carstvo Boje, i da se Njegova sila stalno
suprotstavlja lukavstvima i moi sotone. Danilo i njegovi drugovi, Jezdra i Nemija, i
mnogi drugi, bili su svedoci za Boga u zemlji svoga robovanja. Gospod je dozvolio
da oni budu rasejani po carstvima zemaljskim da bi, poput sjaja blistavih svetiljki,
razgonili gustu tamu neznabotva i idolopoklonstva. Danilu je Bog otkrio svoje
namere, koje su predstavljale tajnu sakrivenu od mnogih narataja. On je bio izabran
da istinsku svetlost o onome to je video u viziji objavi u carstvu gordog Vavilona.
Bog je dozvolio da svetlost sa Njegovog prestola u jednom trenutku poput munje
obasja despotskog vladara. Tako je Navuhodonosoru bilo pokazano da Bog nebeski
vlada nad carevima zemaljskim, i on je javno priznao da je Gospod zaista Bog nad
svim bogovima. Navuhodonosor je, kao to je to Gospod i eleo, najzad shvatio da
na nebu postoji Vladar koji vlada svim carstvima zemaljskim. Spasavajui trojicu
zarobljenika od plamena uarene pei, i potvrujui na taj nain ispravnost njihovog
stava, On je pokazao svoju udesnu silu. {4BC 1169.3}
Velika svetlost zablistala js preko Danila i njegovih drugova u Vavilonu. Bilo je
to velianstveno i divno svedoanstvo o Sionu, gradu Gospodnjem. Tako bi, prema
Bojoj nameri trebalo da blista i duhovna svetlost preko Njegovih vernih straara u
ovim poslednjim danima. Kada su sveti ljudi iz starog zaveta iznosili tako odluno
svedoanstvo odanosti, kakvo bi trebalo da bude svedoanstvo dananjeg Bojeg
naroda, kad imamo svetlost sakupljanu vekovima i kad slava starozavetnih
proroanstava nije vie zaklonjena velom budunosti. (Letter 32, 1899) {4BC 1169.4}
Poglavlje 3
1-5. Idol poslednjih dana. -Subotu istaknutu u etvrtoj zapovesti Bojeg
zakona mnogi gaze, smatrajui je nitavnom; dok lanu subotu (nedelju), to dete
papstva, slave i uzdiu. Umesto zakona Bojeg, uzdiu se zakoni oveka
bezakonja - zakoni na koje se gleda sa takvim potovanjem kakvo su Vavilonjani
ukazivali Navuhodonosorovom zlatnom liku. Podigavi taj ogromni lik,

Navuhodonosor je izdao carsku naredbu da se pred tim idolom poklone svi - veliki i
mali, visoki i niski, bogati i siromani. (MS 24, 1891). {4BC 1169.5}
19. Predvianje neeg neuobiajenog. - Kad je car video da njegova volja
nije prihvaena kao volja Boja, on se napuni gnjeva i lice mu se promeni u ljutini
na te ljude. Sotonske osobine u srcu, uinile su njegovo lice slinim licu demona: i sa
svom silom i estinom kakvu je samo on mogao da ispolji, naredi da se pe uari
sedam puta nie nego to je bilo uobiajeno, i zatim naredi najjaim ljudima da
sveu ove mladie i da ih ive bace u pe. On je osetio da u postupanju sa tim
plemenitim i hrabrim ljudima treba neto vie od uobiajene sile. Njegov um je bio
pod snanim utiskom da e Bog u intervenciji za njih uiniti neto neobino, i zato je
naglasio da ih veu i u pe bace najsnaniji ljudi. (ST 6. maj, 1897). {4BC 1169.6}
25. Hristos otkriven preko robova. - Otkuda je Navuhodonosor znao da
etvrto lice u pei lii na Sina Bojeg? O Sinu Bojem on je sluao od tih Jevrejskih
robova koji su iveli u njegovom carstvu. Oni su irili znanje o ivom Bogu koji vlada
nad svim to postoji. (RH 3. maj, 1892). {4BC 1169.7}
28. Primerom uinili da njihova vera bude shvaena. - Ovi verni Jevreji
posedovali su vslike prirodne sposobnosti i intelektualnu kulturu, i nalazili su se na
veoma visokim i uglednim poloajima ali ih sva ta preimustva nisu navela da
zaborave Boga. Sve njihove sile bile su potinjene posveujuem uticaju boanske
milosti. Dobrim primerom i postojanou u potenju i estitosti odavali su slavu
Onome koji ih je pozvao iz tame u svoju udesnu svetlost. Njihovim udesnim
osloboenjem iz uarene pei pokazala se sila Boja, a Njegovo velianstvo je
uzdignuto pred ogromnim skupom velikana iz itavog carstva. Sam Hristos je bio
pored njih u uarenoj pei i slavom svoje prisutnosti osvedoio oholog vavilonskog
cara da taj etvrti zaista nije mogao biti niko drugi nego Sin Boji. Preko Danila i
njegovih drugova nebeska svetlost je blistala takvim sjajem da su svi sa kojima su
oni dolazili u dodir shvatili veru koja je oplemenila njihov ivot i njihov karakter uinila
tako divnim i pohvalnim. (RH 1. februar, 1881). {4BC 1170.1}
Poglavlje 4
17. Ljudi od kojih zavisi sudbina nacija budno praeni. - Gospod Bog
svemono vlada. Svi carevi i svi narodi sveta Njegovi su, i On nad svima vlada i
upravlja. Njegovi izvori pomoi, nepresuni su. Mudrac kae: Srce je carevo u ruci
Gospodu, kao potok vodeni, kud god hoe savija ga. {4BC 1170.2}
Nad onima od ijih postupaka zavisi sudbina nacija, koji treba da budu titovi
zemaljski, budno bdiju, ne znajui za odmor, straari Onoga koji daje spasenje
carevima. (RH 28. mart, 1907). {4BC 1170.3}
33. I danas ima pojedinaca koji se ponaaju slino Navuhodonosoru. - Mi
ivimo u poslednjim danima ovozemaljske istorije, i ne treba da budemo iznenaeni
otpadnitvom i poricanjem istine, na bilo koji nain se to ispoljavalo. Neverovanje
kojim ljudi unitavaju svoje due sada se unosi veto i na prefinjen nain. Postoji
stalna opasnost da i za katedrom stoje lani propovednici, ljudi iji je svakodnavni
ivot suprotan onome to sa tog mesta govore. Ali glas opomene i ukora mora se
uti do poslednjeg asa; i oni koji su krivi za zlo koje nikad nije trebalo da se uvue,
kad budu ukoreni ili posavetovani preko izabranog Gospodnjeg orua, ustae protiv
poruke i odbie da se poprave. Oni e uporno nastaviti svojim putem kao nekad
Faraon i Navuhodonosor, sve dok im Gospod ne oduzme razum i dok im srce ne
postane potpuno neosetljivo. Gospod im upuuje svoju Re, ali ako oni odlue da ne
posluaju, On e ih uiniti odgovornim za njihovu propast. (NL 31, 1). {4BC 1170.4}

37. Navuhodonosor se potpuno obraa i priznaje Boga. - elja da proslavi

Boga bila je u Danilovom ivotu jaa od svih drugih pobuda njegovog srca. Bio je
svestan da bi ga propust da, - dok stoji pred velikim i uticajnim ljudima, - prizna i
istakne Boga kao izvor svoje mudrosti, uinio nevernim pristavom. I njegovo stalno
priznavanje i isticanje Boga nebeskoga pred carevima i visokim dravnicima nije ni
najmanje umanjilo njegov uticaj. Car Navuhodonosor, pred kojim je Danilo tako esto
uzdizao ast imena Bojeg, na kraju se potpuno obratio i nauio da Hvali, uzviuje i
slavi cara nebeskoga. (RH 11. januar, 1906). {4BC 1170.5}
Vatreno i ubedljivo svedoanstvo. - Car na prestolu gordog Vavilona
postao je svedok za Boga, dajui svoje svedoanstvo vatrenim i ubedljivim reima,
oseanjima koja su izvirala iz srca punog zahvalnosti, srca koje je postalo uesnik
blagodati i milosti, pravde i mira - uesnik u boanskoj prirodi. (YI 13. decembar,
1904). {4BC 1170.6}
Poglavlje 5
5-9. Prisutnost nevidljivog gosta. - Jedan straar, koji nije bio ni pozvan ni
cenjen, ali ije prisustvo je predstavljalo vlast merodavnu da izrekne presudu,
posmatrao je ovaj prizor skrvnavljenja. Ubrzo je nevidljivi i nepozvani Gost uinio da
se Njegovo prisustvo i te kako oseti. U trenutku kad je bogohulno pirovanje dostiglo
vrhunac, pojavila se beskrvna ruka i poela da ispisuje sudbonosne rei na zidu
dvorane u kojoj se odravala gozba. Kao plamenim slovima, ruka je ispisala rei:
MENE, MENE, TEKEL, UFARSIN. Na prvi pogled, car je video samo nekoliko
karakteristinih rei koje je ova ruka ispisala na zidu, ali su one neodoljivo pokazivale
da se u njima nalazi Boja sila. {4BC 1170.7}
Valtasar se prepade, i lice mu se promeni. Spopade ga neodoljivo oseanje
straha i mranih slutnji koje se uvek javljaju posle uinjenog greha. Kada Bog ljudima
zada strah i trepet, oni ne mogu da prikriju dubinu svoje stravine uznemirenosti.
Strepnja i uzbuna obuzee velikane carstva. Njihovog bogohulnog nepotovanja
prema svetim sudovima donesenim iz doma Bojega, nestade u istom trenu.
Izbezumljeni od strave i uasa, izgubili su svaku kontrolu nad sobom... {4BC 1170.8}
Car je uzalud pokuavao da proita plamenim slovima ispisanu poruku.
Osetio je da se u tome nalazi sila daleko vea od njegove. Nije se naao niko meu
mudracima njegovog carstva ko bi mogao da mu proita ovo pismo. (YI 19. maj,
1898). {4BC 1171.1}
27. Vidi komentar E.G.White na tekst: Prie 16:2, III Tom, 1160 {4BC 1171.2}
Poglavlje 6
5. Na nezavidnom poloaju. - Danilo se naao u veoma nezavidnom
poloaju. Stajao je na elu jednog nepotenog i bezbonog ministarskog saveta, iji
su lanovi budno i revnosno vrebali da nau neki nedostatak ili greku u njegovom
ponaanju i rukovoenju. Uhaali su ga na svakom koraku, ne bi li pronali neto
protiv njega. Sam sotona je ovim ljudima sugerisao plan kako e najzad da se
otarase Danila. Kao povod, da biste izdejstvovali njegovu osudu, iskoristite njegovu
religiju doapnuo im je neprijatelj. (YI 1. novembar, 1900). {4BC 1171.3}
10. Nepokolebljivo potenje predstavlja jedini siguran put. - Moda e za
ljude koji se nalaze na visokom poloaju biti teko da istrajno nastave putem
nepokolebljivog potenja i ispravnosti, bilo da ih hvale ili osuuju. Ipak je to jedino
siguran put. Sva nagrada koju bi mogli da zarade prodajui svoju ast i potenje bie

samo kao para sa oskrnavljenih usana, kao troska koja e izgoreti u vatri. Oni koji
imaju moralne snage da se suprotstave poroku i zabludama svojih blinjih - mogu biti
ljudi koje svet izvikano ceni i potuje - bie omrznuti, napadani i najpogrdnije
oklevetani. Oni mogu biti zbaeni sa svog visokog poloaja, zato to se nisu dali ni
kupiti ni prodati, zato to se ni podmiivanjem ni pretnjama nisu dali navesti da svoje
ruke uprljaju bezakonjem.
Moe izgledati kao da se sve na zemlji zaverilo protiv njih; ali e Bog staviti
peat svog odobravanja na njihovo delo. Njihovi blinji mogu ih smatrati slabiima,
obeshrabrenima da se odre na poloaju; ali koliko drugaije na njih gleda Visoki i
Uzvieni Bog, koji sve vidi i sve zna. Oni koji preziru ovakve ljude prave su
neznalice.
Iako bura kleveta, lanog okrivljavanja i ruenja moe i najpotenijeg oveka
da prati do kraja ivota, ne prestajui da iba ak i po njegovom grobu, Bog je za
njega pripremio rei dobrodolice: Dobro, slugo dobri i vjerni.
Ludost i bezakonje, u najboljem sluaju donosi samo ivot nemira i
nezadovoljstva, i na kraju trnoviti jastuk umiruem. A koliko je njih koji, kada se
obazru na svoj nain ivljenja, svoje postupke i posledice svega toga, bivaju
navedeni da sopstvenim rukama uine kraj svojoj sramnoj ivotnoj karijeri. A s one
strane groba eka ih sud i konano neizbena i neopoziva presuda: Idite od mene
prokleti. (ST2. februar, 1882). {4BC 1171.4}
Poglavlje 7
2 - 7. Znamenje Mesijinog carstva - jagnje. - Velike sile ovoga sveta, u viziji
proroka Danila, prikazane su kao krvolone zveri. Meutim znamenje Mesijinog
carstva predstavlja pitomo i blago jagnje. Dok se u zemaljskim carstvima vlada
nadmonou i fizikom silom, Hristos odbacuje svaku primenu telesnog oruja i
svako sredstvo primoravanja i prinude. Njihovo se carstvo zasniva na uzdizanju i
oplemenjivanju palog ljudskog roda. (Letter 32, 1899). {4BC 1171.5}
10. (Otkr. 20:12) Nepogreivi registar. - Svaki uinjeni greh unosi se u
nepogreivi registar. Svaka bezbonost ljudi, svako njihovo nepokoravanje
zapovestima neba, zapisuje se u nebeske knjige sa nepogreivom tanou. Broj
ljudskih prestupa naglo raste: ipak su Boje kazne jo uvek pomeane sa milou,
sve dok brojevi ne dostignu odreenu granicu. Bog dugo podnosi prestupe ljudskih
bia i nastavlja da im, preko svojih naimenovanih slugu, upuuje poruku Jevanelja,
sve dok ne istekne odreeno vreme. On sa boanskim strpljenjem podnosi
izopaenost bezbonika, ali kae da e ih ipak pohoditi prutom za bezakonja
njihova. On e na kraju dozvoliti razornim silama sotone da upotrebe sredstva
unitenja. (MS 37. 1906). {4BC 1171.6}
U nebeskim knjigama tano su zabeleena ismevanja i triave zamerke
upuene, od strane grenika, slugama kad im iznose poziv Hristove milosti. Kao to
umetnik crte ljudskog lica verno prenosi na uglaanu plou, tako se u nebeskim
knjigama svakog dana daje taan prikaz karaktera svakog pojedinca. (MS 105,
1901). {4BC 1171.7}
25. (II Mojs. 31:13; Jezek. 20:12). Putokaz okrenut u suprotnom smeru. Gospod je odredio i obeleio put za grad utoita; ali veliki otpadnik je promenio
putokaz, uzdiui lanu subotu (nedelju), umesto pravog sedmog dana koji je Bog
odredio za odmor. On se zarekao: Ja u raditi nasuprot namerama Bojim.
Ovlastiu mog izaslanika, oveka bezkonja da ukidanjem subote, - koja kao sedmi
dan predstavlja uspomenu na stvaranje, - srui Boji spomenik. Pokazau svetu da

je dan koji je Bog posvetio i blagoslovio, promenjen. Predstava o svetosti tog dana
nee vie iveti u mislima ljudi. Izbrisau svaku uspomenu i seanje na to. Umesto
subote, posvetiu dan za ije uzdizanje ne postoji nikakvo ovlaenje neba, dan koji
ne moe da bude znak izmeu Boga i Njegovog naroda. Ljude koji prihvate taj dan,
naveu da mu pridaju svetost i znaaj koji je Bog dao sedmom danu. Preko svog
namesnika veliau sebe i uzdii svoj autoritet. Prvi dan sedmice bie visoko
potovan, i ceo protestanski svet prihvatie taj lani dan odmora kao pravu subotu.
Nepotovanjem subote koju je sam Bog posvetio uiniu da Njegov zakon bude
prezren. Uiniu da se naredba o suboti: jer je znak izmeu mene i vas od koljena
do koljena, primenjuje na nedelju kao dan odmora koji sam ja uzdigao. Na taj nain
e svet postati u potpunosti moj. Ja u postati vladar cele zemlje, knez ovoga sveta.
Misli i oseanja svih koji se potine mojoj vlasti usmeravau tako da e subota
postati predmet opteg prezira. Znak, ali kakav? Uiniu da praznovanje sedmog
dana postane znak nelojalnosti graanskim vlastima. Ljudski zakoni bie tako strogi
da se ljudi i ene nee usuditi da praznuju subotu. U strahu da ne ostanu bez hleba i
odee, oni e se pridruiti svetu u prestupanju zakona Bojeg. Na taj nain zemlja e
u potpunosti biti pod mojom dominacijom. {4BC 1171.8}
Lanu subotu (nedelju) uveo je ovek bezakonja, i sav takozvani hrianski
svet, prihvativi to edo papstva, uporno odbija da se pokori Bogu. Na taj nain
sotona ljude i ene usmerava pravcem sasvim suprotnim gradu utoita; i mase koje
polaze tim putem pokazuju da Adam i Eva nisu bili jedini koji umesto izriite Boje
zapovesti prihvataju rei lukavog neprijatelja. {4BC 1172.1}
Neprijatelj svega to je ispravno i dobro, okrenuo je putokaz u suprotnom
pravcu, tako da on sada na put neposlunosti ukazuje kao na put sree. On ne
prestaje da rui i vrea Jehovu, odbijajui da poslua ono osvetano Ovako govori
Gospod. On je namislio da promeni vremena i zakone. (RH 17. april, 1900). {4BC
1172.2}

Poglavlje 9
1. Vidi komentar E.G.White na tekst: Jer. 25:27-29. {4BC 1172.3}
2. Bog priprema put za osloboenje. - Dok su oni koji su za sve vreme
robovanja u Vavilonu ostali verni, traei Gospoda i prouavajui proroanstva koja
su ukazivala na njihovo osloboenje, On je pripremao srca carsva da ukau milost
Njegovom pokajnikom narodu. (RH 21. mart, 1907). {4BC 1172.4}
3-19. Molitva i proroanstvo. - Danilova pokajnika molitva zabeleena je za
pouku i ohrabrenje nama. Izrailj je ve skoro sedamdeset godina bio u ropstvu.
Zemlja koju je sam Bog izabrao da u njoj boravi sa ludima, bila je u rukama
neznaboaca. Ljubljeni grad ijim je stanovnicima upuivana svetlost neba i koji je
nekada bio radost i ponos cele zemlje, sada je leao prezren i pust u sramoti. Hram
u kojem se nekada nalazio koveg zaveta Bojeg sa heruvimima slave pognutim
iznad prestola milosti, leao je u ruevinama. Sveta zemlja bila je skrnavljena i
gaena nogama bezbonika. Verni ljudi, koji su pamtili nekadanju slavu Izrailja, bili
su ispunjeni tugom i bolom to je sveti hram, po kojem se Izrailj poznavao kao
izabrani Boji narod, leao u ruevinama. Ti ljudi su znali kako je Bog opominjao svoj
narod i najavljivao neizbene kazne zbog poinjenih greha. Oni su bili svedoci
bolnog ispunjenja tih rei. Ali su oni isto tako bili svedoci i obeanja datih pod
uslovom da se Izrailjci obrate Bogu, hodei smerno i ispravno pred Njim. Ti stari i
osedeli hodoasnici, odlazili su u Jerusalim da u njegovim ruevinama upuuju svoje
molitve Bogu. Oni su ljubili njegovo kamenje i kvasili ga svojim vrelim suzama, dok

su vapili Gospodu da se smiluje na Sion i da ga obasja slavom svoje pravde. Danilo

je znao da se, prema datim proroanstvima, vreme izrailjskog robovanja uskoro blii
kraju; ali nije delio oportunistiko miljenje da, - zato to im je Bog obeao
osloboenje, - oni sa svoje strane ne treba da preduzimaju nita. Postio je i traio
Gospoda u najveoj skruenosti, priznajui grehe svoje i grehe svoga naroda. (RH 9.
februar, 1897). {4BC 1172.5}
24. Da se dovede vjena pravda - Bog e preko svojih izabranih orua
velianstveno upoznati svet sa svojim namerama: da se veliko delo iskupljenja i dalje
nastavi. Ljudi e biti upueni i naueni na koji nain se isti bezakonje i dovodi
vjena pravda, to Mesija treba da ostvari svojom rtvom. Velika centralna tema
treba da bude krst Golgote. Stalno isticanje ove istine uinie Hristovu rtvu
delotvornom. To je ono to je aneo Gavrilo otkrio proroku Danilu u odgovoru na
njegovu usrdnu molitvu. To je ono o emu su Mojsije i Ilija razgovarali sa Hristom na
gori Njegovog preobraenja. Ponienjem pretrpljenim na krstu, On je omoguio
veno osloboenje svima koji su spremni da pou za Njim, pruajui pouzdan dokaz
da su se odvojili od sveta. (Letter 201, 1899). {4BC 1172.6}
Poglavlje 10
1. Vidi komentar E.G.White na tekst: Dan. 1:8. {4BC 1173.1}
5-7. Sam Hristos se javlja Danilu. - Lice koje je Danilo ugledao u viziji nije
mogao da bude niko drugi nego sam Sin Boji. Ovaj opis je slian onome koji Jovan
daje u Otkrivenju kad se pred njim, na ostrvu Patamu, pojavio sam Hristos. Ovde
na Gospod, sa jo jednim nebeskim vesnikom, dolazi da Danila poui i da mu
pokae ta e biti poslije. Ovo saznanje dato je Danilu i perom nadahnua
zabeleeno radi dobra onih na koje posledak svijeta doe. (RH 8. februar, 1881).
{4BC 1173.2}

12.13. Dobar savet nasuprot ravome. I ree mi: ne boj se, Danilo, jer
prvoga dana kad si upravio srce svoje da razumijeva i da mui sebe pred Bogom
svojim, usliene bie rijei tvoje, i ja dooh tvojih rei radi. Ali knez carstva
Persijskog staja mi nasuprot dvadeset i jedan dan; ali, gle, Mihailo jedan od prvijeh
knezova doe mi u pomo; tako ja ostah ondje kod careva Persijskih. (Dan. 10:1213).
Iz ovog se vidi da su Boji aneli morali da se bore sa onima koji su ometali
ispunjenje Bojih namera. Car Persije bio je pod snanim uticajem najveeg od zlih
anela. On je, kao i nekada faraon, odbijao da se pokori rei Gospodnjoj. Za njega
aneo Gavrilo kae da mu se suprotstavljao dvadeset i jedan dan sa svojim
argumentima protiv Jevreja. Ali mu je u pomo doao Mihailo, i tako je on ostao kod
careva Persijskih, obuzdavajui sile tame i dajui (caru) dobar savet nasuprot
ravome. U ostvarenju Bojih namera za Njegovo delo na zemlji, uestvuju dobri
aneli, ali ni zli aneli ne ostaju pasivni. Boja je namera da se u sprovoenju
Njegovog dela postupa ispravno, na nain koji e doprineti slavi Njegovog imena. Ali
sotona uvek nastoji da osujeti ostvarenje Bojih namera. Samo kad se ponize pred
Bogom, ne istiui svoje ja, sluge Boje mogu da unaprede Njegovo delo. Nikada ne
treba da misle da uspeh dela zavisi od njihovih napora i nekakvog spoljanjeg
hvalisanja. (Letter 201, 1899). {4BC 1173.3}
13. Nevidljiva borba. - U Rei Bojoj imamo primera da su nebeski aneli
delovali na um careva i vladara, ali su u isto vreme na njihov um isto tako delovali i
sotonini pomagai. Nikakva ljudska reitost, ni najsnanije izloeno ljudsko miljenje,
ne mogu da promene delovanje sotoninih orua. Sotona stalno nastoji da zatvori put,

tako da istina bude vezana ljudskim izmiljotinama. I oni koji imaju svetlost i znanje
nalaze se u velikoj opasnosti ako se ne posvete Bogu, ponizivi se i shvativi
pogibeljnost vremena u kome ive. {4BC 1173.4}
Nebeska bia su zaduena da odgovaraju na molitve onih koji se nesebino
zalau za interese dela Bojeg. Najistaknutiji aneli u nebeskim dvorovima zadueni
su da odgovaraju na molitve koje se uzdiu Bogu za napredak Njegovog dela. U
vrenju svoje dunosti, svaki aneo ima svoj poseban poloaj i zadatak koji on ne
moe napustiti da bi zauzeo neko drugo mesto. Ukoliko bi on napustio svoj poloaj,
to bi odmah iskoristile sile mraka... {4BC 1173.5}
Borba koja se dan za danom vodi izmeu dobra i zla, nikako ne prestaje.
Zato oni koji imaju tolike prilike i preimustva ne shvataju estinu te borbe? Oni
treba da imaju jasnu predstavu o tome. Bog je vrhovni vladar. Svojom silom koja je
monija od svake druge, On obuzdava i zadrava silnike ovog sveta. Preko svojih
orua, On vri delo koje je odreeno pre postanja sveta. {4BC 1173.6}
Kao narod, mi ne shvatamo veliinu borbe koja se vodi izmeu nevidljivih sila,
izmeu dobrih i zlih anela. Zli aneli su neprekidno na delu, planirajui svoje
napade, i vrbujui za pobunu protiv Boga careve, vladare i silnike ovog sveta...
Pozivam propovednike Hristove da istinu o slubi anela ivo predoe poimanju
svih do kojih svojim glasom mogu da dopru. Ne uputajte se u fantastina nagaanja
i pekulacije o tome. Pisana Boja re je naa jedina sigurnost. Moramo se moliti
Bogu kao Danilo, da bi nas mogli uvati nebeski aneli, koji su kao slubeni duhovi
poslati da slue onima koji treba da budu naslednici spasenja. Molite se, brao moja,
molite se kao to se nikad dosada niste molili. Mi nismo spremni za dolazak
Gospodnji. Treba da izvrimo korenitu pripremu za venost. (Letter 201, 1899). {4BC
1173.7}

Poglavlje 12
3. (Vidi komentar E.G.White na tekst: Is. 60:1). Zvezde i drago kamenje
na kruni pobednika. - ivotom pobonosti i samoportvovanosti za druge, moete
dodavati nove zvezde i drago kamenje u kruni koju ete nositi na nebu, i sabirati
nepropadljiva blaga venosti (MS 69, 1912). {4BC 1174.1}
10. Niti e koji bezbonik razumjeti. Mnogi e se oistiti, ubijeliti i
okuati; a bezbonici e raditi bezbono, niti e koji bezbonik razumijeti; ali e
razumni razumijeti. (Dan. 12:10). Bezbonici su izabrali sotonu za svoga vou. Pod
njegovom kontrolom udesne sposobnosti ljudskog uma koriste se u konstruisanju
najubitanijih sredstava za masovno unitenje. Bog je ljudskom umu dao veliku mo,
mo da pokae kako je Tvorac obdario oveka sposobnou da u borbi protiv
neprijatelja svake pravde uini velika dela, mo da dokae kako se u borbi protiv zla
zaista mogu izvojevati pobede. Onima koji svojim ivotom ostvare namere Boje za
njih bie na kraju upuene rei: Dobro, slugo dobri i vjerni; u malom si mi bio vjeran,
nad mnogim u te postaviti; ui u radost Gospodara svojega. Ljudsko orue bilo je
upotrebljeno da izvri delo koje je postalo blagoslov za oveanstvo, i Bog je
proslavljen. {4BC 1174.2}
Meutim, kad se oni kojima je Bog poverio talente i sposobnosti predaju u
ruke neprijatelju, oni postaju sila na zlo i na propast drugih. Kad ljudi ne uzimaju
Boga za prvog i poslednjeg i najboljeg u svemu, kad se ne predaju Njemu
sprovodei Njegove namere, tada njihove umne sposobnosti koje im je Bog dao i
kojima bi mogli da uine mnoga dobra, sotona koristi u svojoj slubi. Pod njegovim
uticajem i vostvom, oni ine zlo sa velikom silom i vetinom. Boja namera za tako

talentovane je da deluju na visokom planu aktivnosti, da shvate Njegovu promisao i

da steknu obrazovanje koje bi ih osposobilo za dela pravde. Ali oni o takvom
obrazovanju nemaju pojma. Oni su bespomoni. Njihove umne sposobnosti ne vode
ih pravim putem; jer su pod kontrolom neprijatelja. (Letter 141, 1902). {4BC 1174.3}
13. Danilo ostaje na dijelu svom. A on ree: idi Danilo, jer su zatvorene
i zapeaene ove rijei do poslednjega vremena. A ti, Danilo, zatvori ove rijei i
zapeati ovu knjigu do poljednjega vremena; mnogi e pretraivati, i znanje e se
umnoiti. Mnogi e se oistiti, ubijeliti i okuati; a bezbonici e raditi bezbono, niti
e koji bezbonik razumjeti; ali e razumni razumjeti. A ti idi ka kraju; i poivae i
ostae na dijelu svom do svretka svojih dana (Dan. 12:9,4,10,13). Za Danila bee
dolo vreme da ostane na dijelu svom Tako je dolo vreme da se svetlost koja je
njemu data iznese svetu kao nikada ranije. Kad bi oni za koje je Gospod uinio tako
mnogo bili spremni da ive prema primljenoj svetlosti, njihovo saznanje o Hristu i
proroanstvima koje se odnose na Njega, bilo bi sve vee kako se pribliujemo
svretku zemaljske istorije. (MS 178, 1899). {4BC 1174.4}