BIBLIJSKO

POSVEENJE
ELLEN G. WHITE
A sam Bog mira da posveti vas cijele u svaemu; I cijel
va duh i dua i tijelo da se sauva bez krivice za
dolazak Gospoda naega Isusa Hrista.
(1.Solunjanima 5:22-23)

Prevod: Zdravko Barjaktarevi

Digitalizacija: Dragoslav Kresac

Sadraj:
Jedna re itaocima............................................. 5
Glava 1
Uporeivanje pravih i lanih teorija..................... 6
Osueno samopravdanje....................................................... 7
Zamena oseaja za razumevanje........................................ 8
Vreme probe........................................................................ 9
Zato je Hristos bio odbaen?.............................................. 12
Krotost je rod Duha.............................................................. 13

Glava 2
Danilova naela umerenosti................................ 15
Probni kamen......................................................................... 16
Ni ogranien, ni fanatik.......................................................... 17
Nepogreivi karakter.............................................................. 18
Boje odobravanje drae od ivota....................................... 19
Bog opravdava svoga slugu................................................. 20
Samokontrola stanje posveenja....................................... 20

Glava 3
Obuzdavanje apetita i strasti............................... 21
Ne jedan nemogui standard................................................
Jedna neoskrvljena rtva......................................................
Razdraljiva sredstva i narkotici...........................................
elje koje ratuju protiv due.................................................
Duvan...................................................................................
Tein i kofein..........................................................................

22
23
24
25
27
28

Glava 4
Uarena pe.......................................................... 29
Tajna otkrivena...................................................................... 31

Zlatni lik.................................................................................
U prisustvu Svemogueg......................................................
vrsto potenje i posveeni ivot.........................................
Lekcija za kukavice...............................................................

32
34
34
36

Glava 5
Danilo u lavljoj jazbini.......................................... 37
Primer smelosti i vernosti..................................................... 38
Bog moj posla anela svojega............................................. 40

Glava 6
Danilove molitve................................................... 40
Ozbiljnost i topla usrdnost....................................................
Nebeski vesnik.....................................................................
Traiti mudrost od Boga.......................................................
Carske asti za Danila..........................................................

41
42
43
45

Glava 7
Karakter apostola Jovana................................... 46
Nova stvar kroz milost...........................................................
Zadaci u izgradnji karaktera..................................................
Ponositost i ambicija ukoreni................................................
Jovan i Juda.........................................................................

48
49
51
52

Glava 8
Jovanova propovednika sluba....................... 53
Oaloen otrovnim zabludama...........................................
Nema kompromisa sa grehom..............................................
Nema posveenja bez poslunosti.......................................
Bog se nije promenio............................................................

55
57
58
60

Glava 9
Jovan u izgnanstvu............................................. 61
3

Boji svedok nije uutkan.....................................................

Glas prirode..........................................................................
Svetkovatelj subote..............................................................
Zajedno sa Bogom...............................................................
Velianstvo Boje.................................................................
Vizija o Hristu.......................................................................
Jovanova poniznost.............................................................

62
64
65
66
68
69
71

Glava 10
Karakter Hriana................................................ 72
Ljubav prema Bogu i oveku................................................
Slediti uzor............................................................................
Jedinstvo sa Hristom je nae prvenstvo...............................
Pavlova molitva za zajednicu...............................................
Stepen svetosti.....................................................................
Volja Boija...........................................................................

73
74
76
76
78
78

Glava 11
Hriansko prvenstvo......................................... 80
ivot vere.............................................................................
Otpor iskuenju....................................................................
Posmatranje oima vere......................................................
Smirenost duha....................................................................
Ispravne religiozne navike....................................................
Vrednost jedne due.............................................................
Jedno progresivno delo........................................................
Pavlovo klicanje pobedi........................................................

81
81
82
83
84
84
85
86

Jedna re itaocima ove

Knjiice
Pod glavnim naslovom Posveenje pojavila se u
prvim izdanjima Rewiev and Herald-a za 1881.godinu
jedna serija od jedanaest korisnih lanaka iz pera Ellen
G. White. Piui sa dubokim iskustvom u Bojim
stvarima i sa umom i srcem rasvetljenim svetim Duhom,
ona je paljivo istraivala elemente pravoga posveenja
i uporeivala ih sa razliitim nepotenim, ali popularnim
teorijama o ovom predmetu.
U istoj deceniji ovih jedanaest lanaka bili su
sakupljeni i tampani kao knjiica pod naslovom
Biblijsko posveenje, i pojavila se u januaru 1889
godine, kao malo svedoanstvo broj 1 Biblijske
Studentske Biblioteke.
Godine
1937,
pod
poznatijim
naslovom
Posveeni ivot, ovaj materijal je bio ponovo tampan
sa dodatkom jednog lanka iz dela Proroci i carevi i
knjiica je dobila sadanji oblik, u kome je vie puta
tampan. Ova malena knjiica dospela je do mnogih
hiljada italaca.
Odbor za spise Ellen G. White

Glava 1
Uporeenje pravih i lanih
Teorija
Biblijsko posveenje obuhvata celo bie duh,
duu i telo. To je ideja o pravom i sveoptem
posveivanju. Apostol Pavle se molio za crkvu u Solunu
da bi se mogla radovati ovom velikom blagoslovu. A
sam Bog mira da posveti vas cijele u svaemu; I cijel
va duh i dua i tijelo da se sauva bez krivice za
dolazak Gospoda naega Isusa Hrista. (1.Solunjanima
5:22-23)
Postoji u religioznom ivotu jedna teorija o
posveenju koja je lana sama po sebi i opasna po
svome uticaju. U mnogim sluajevima oni koji priznaju
posveenje, ne poseduju isto u pravom smislu. Njihovo
posveenje se sastoji u prianju i formalnom
bogosluenju. Oni koji stvarno tee za savrenim
hrianskim karakterom, nee nikada gajiti misao da su
oni bezgreni. Njihov ivot moe biti nezazoran, oni
mogu biti ivi predstavnici istine koju su prihvatili, ali to
vie upravljaju misli na Hristov karakter, i to se vie
pribliuju Njegovom boanskom liku, tim vie e
upoznati Njegovo besprekorno savrenstvo, i sve dublje
e oseati svoje sopstvene pogreke.
Kada osobe tvrde da su svete, one odaju dovoljno
dokaza da su daleko od toga da su svete. One ne
uviaju svoje vlastite slabosti i nedostatke. Oni smatraju
da odsjajivaju Hristovim likom ako imaju pravo poznanje
o Njemu. to je vee rastojanje izmeu njih i njihovog

Spasitelja, utoliko vie izgledaju pravedni u svojim

oima.
Ali kada sa pokajnikim i poniznim poverenjem
razmiljamo o Isusu, koji je bio prikovan za nae grehe i
optereen naim brigama, tada emo nauiti da hodimo
Njegovim stopama. Gledanjem na Njega mi se
preobraavamo u Njegovo boansko oblije. I kada se
ovo delo vri u nama, tada neemo govoriti da smo
pravedni, nego emo uzdizati Hrista, oslanjajui svoje
nemone due na Njegove zasluge.

Osueno samopravdanje
Na Spasitelj je uvek osuivao samopravednost.
On je uio svoje uenike da je najvei uzor religije onaj,
koji se otkriva na jedan ist i skroman nain. On ih je
upozorio, da izvravaju svoja dela milosti tajanstveno,
bez isticanja, radi asti i hvale meu ljudima, ve na
slavu Boju, oekujui svoju nagradu u budunosti. Ako
budu inili dobra dela za to da ih ljudi hvale, nee dobiti
platu od Oca svoga nebeskoga.
Sledbenici Hristovi su bili poueni da se ne mole s
namerom da ih vide ljudi. A ti kad se moli, ui u klet
svoju, i zatvorivi vrata svoja pomoli se Ocu svojemu
koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platie tebi
javno (Matej 6:6). Takvi izrazi kao ovaj, sa usana
Hristovih, pokazuju da On ne prima takvu vrstu
pobonosti, koju su otkrivali ondanji fariseji. Njegova
beseda na gori pokazuje da dela milosra poprimaju
plemeniti oblik, i obred verskog bogosluenja dobija
najskupoceniji miomiris, ako se vri na jedan skroman i
7

neuobraeni nain, u miru i poniznosti. isti motivi

posveuju delo.
Pravo posveenje je potpuna saglasnost sa
voljom Bojom. Buntovne misli i oseaji su prevazieni,
i glas Isusov probuuje jedan nov ivot, koji proima
celo bie. Oni koji su zaista posveeni, nee isticati
svoje miljenje, kao merilo za dobro i zlo. Oni nisu
fanatici ili samopravednici, ve se uvaju da radi svojih
nedostataka ne izgube oseanja koja se zasnivaju na
odgovarajuem stanju, i uslovima.

Zamena oseaja za razumevanje

Mnogi koji ispovedaju posveenost, potpuno
zanemaruju delovanje milosti na srce. Kad bivaju
iskuani i isprobani tada se nau slini samopravednom
fariseju. Oni ne podnose kontradikciju. Oni odlau
razum i rasuivanje, i potpuno se oslanjaju na svoja
oseanja, bazirajui svoje tvrdnje o posveenju na
emocije (oseanja), koje su nekada iskusili. Oni su
tvrdoglavi i izopaeni u proturanju svojih nepopustljivih
tvrdnji o tobonjoj svetosti, upotrebljavajui mnoge rei,
ali ne donosei nikakvih skupocenih rodova kao dokaz.
Ove takozvane svete linosti nisu samo obmanjivai
vlastitih dua, ve vre uticaj zavoenja mnogih koji
usrdno tee da se usaglase sa voljom Bojom. Oni se
mogu uti kako stalno ponavljaju rei: Mene Bog vodi!
Mene Bog ui! Ja ivim bez greha! Mnogi koji dolaze u
vezu sa ovim duhom, nailaze na jedan mrak, neto
tajanstveno, koje oni ne mogu shvatiti. Ali to je ono to
je suprotno Hristu, jedinom istinitom Uzoru.
8

Biblijsko posveenje ne sastoji se u jakoj emociji

ili oseanju. To mnoge vodi u zabludu. Oni ine svoja
oseanja svojim kriterijem, merilom. Kada osete
ushienje ili sreu, tvrde da su posveeni. Ne postoji
neto takvo, kao iznenadno posveenje. Pravo
posveenje je svakodnevno delo koje se nastavlja sve
do kraja ivota. Oni koji se bore sa svakodnevnim
iskuenjima, koji savlauju svoje grene naklonosti i
tee za svetou srca i ivota, isti ne podiu hvalisave
tvrdnje o svetosti. Oni su gladni i edni pravde. Njima
greh izgleda prekomerno grean.
Ima takvih osoba, koje prisvajaju sebi posveenje
priznavanjem istine, kao i njihova braa, i teko je
praviti razliku izmeu njih; ali razlika ipak postoji.
Svedoanstvo onih koji trae tako uzvieno iskustvo
prouzrokovae da se slatki duh Hristov povue iz
skuptine, ostavljajui ledeni uticaj na sve prisutne, dok
ako bi stvarno iveli bez greha, njihova prisutnost bi
privukla svete anele u skuptinu, i njihove bi rei bile
kao zlatne jabuke u srebrnim sudovima. (Prie 25:11)

Vreme probe
U leto, kada izdaleka gledamo na drvee u umi,
sve je zaodeveno prekrasnim zelenilom, mi nismo u
stanju razlikovati zimzeleno drvee od drugog,
listopadnog. Ali kada se priblii zima, i ledeni car ih
stegne u svoj hladni zagrljaj, svukavi sa drugog drvea
njihovo krasno lie, tada se zimzeleno drvee lako
raspoznaje. Tako e biti sa svima koji hode u
poniznosti, ne uzdajui se u sebe, nego se drhtei dre
9

ruke Hristove. Dok oni koji su samozadovoljni, koji se

uzdaju u svoje sopstveno savrenstvo karaktera, gube
svoje lano odelo pravde kada budu izloeni vihorima
nevolje, istinski pravednici, koji iskreno ljube i boje se
Boga, nose odelo Hristove pravde, kako u blagostanju,
tako i u nevolji, podjednako.
Samoodicanje,
portvovanje,
dobroinstvo,
ljubaznost, trpljenje, postojanost i hriansko pouzdanje
jesu svakodnevni rodovi koje donose oni koji su u
pravoj vezi sa Bogom. Njihova dela ne moraju biti
obnarodovana pred svetom, ali oni sami su
svakodnevno u hrvanju sa zlom, i postiu dragocene
pobede nad iskuenjima i napastima greha. Sveani
zaveti su obnovljeni i odravani snagom usrdne molitve
i neprestanog straenja. Vatreni entuzijast (zaneenjak)
ne poznaje borbe ovih tihih radnika; ali oko Onoga koji
vidi sve tajne srca, primeuje i odobrava svaki napor
uloen u poniznosti i krotosti. To zahteva vreme probe
za otkrivanje istog zlata ljubavi i vere u karakteru.
Kada iskuenja i pometnje dou na Zajednicu, tada e
se otkriti postojana revnost i vrua naklonost Hristovih
sledbenika.
Mi oseamo tugu kad vidimo prividne hriane
kako zastranjuju kroz lane i zaarane teorije, jer je vrlo
teko razuveriti ih i dovesti na pravi put. Oni nastoje da
stvore lep spoljanji izgled, dok im nedostaje unutranji
ukras krotosti i ljubaznosti Hristove. Vreme kunje e
doi na sve, kada e se nada mnogih, koji su se
godinama smatrali bezbednima, pokazati da je bez
temelja. Tada, u novim situacijama, i pod raznim
okolnostima, neki koji su izgledali kao stubovi u domu
10

Bojem, otkrie se da su samo trulo drvee, koje je

spolja bilo lakirano. Ali ponizni u srcu, koji su
svakodnevno oseali vanost privrenja svojih dua
uz venu Stenu, oni e stajati nepomino usred oluje
iskuenja, jer se nee uzdati u sebe: Tvrdo dakle stoji
temelj Boji, imajui ovaj peat Pozna Gospd svoje.
(2.Timotiju 2:19).
Oni koji skreu panju drugih na svoja dobra dela,
stalno govore o svome bezgrenom stanju, i nastoje da
uine svoje religiozno postignue uspenim, isti samo
time varaju svoje vlastite due. Jedan zdrav ovek, koji
je u stanju da postigne ivotni poziv i koji ide iz dana u
dan na svoj rad sa radosnim duhom i zdravom
cirkulacijom krvi koja struji kroz njegove vene, taj ne
izaziva panju svakoga koga sretne tim svojim telesnim
zdravljem. Zdravlje i snaga su prirodna stanja njegovog
ivota, i zato je on jedva svestan da je srean i
zadovoljan.
Tako je i sa jednim istinski pravednim ovekom.
On nije svestan svoje dobrote i pobonosti. Religiozni
principi postaju odskonica njegovog ivota i
rukovoenja, i za njega je sasvim prirodno da donosi
duhovne rodove, kao to smokva raa smokve, ili rua
rue. Njegova priroda je skroz proeta ljubavlju za Boga
i svoje blinje, da on radi delo Hristovo sa voljnim
srcem.
Svaki koji stupi u sferu njegovog uticaja, oseti
lepotu i miomiris njegovog hrianskog ivota, dok je on
sam toga nesvestan, jer je to u skladu sa njegovim
navikama i sklonostima. On se moli za boanstvenu
svetlost i voli da hodi u toj svetlosti. To je njegovo jelo i
11

pie, da ini volju njegovog nebeskog Oca. Njegov ivot

je sakriven sa Hristom u Bogu; pa ipak on se time ne
hvali niti izgleda toga svestan. Bog se smei nad
svakim skromnim i poniznim pojedincem, koji u stopu
sledi Uitelja. Aneli im se pribliuju i stalno ih prate na
putu. Oni su moda mimoilaeni kao nedostojni panje
od strane od strane onih, koji tvrde da su stekli
postignua i znaajna dobra dela, ali nebeski aneli
bdijus ljubavlju nad pravovernima i oni stoje oko njih
kao jedan ognjeni zid.

Zato je Hristos bio odbaen?

Na Spasitelj bee videlo sveta, ali svet ga nije
poznao. On je bio stalno zauzet u delu milosti, zraei
svetlost na staze svih ljudi; ipak nije prizivao one sa
kojima se meao da posmatraju Njegove besprimerne
vrline, samoodricanje, portvovanje i dobroinstva.
Jevreji se nisu divili takvom ivotu. Oni su smatrli
Njegovu religiju bezvrednom, jer nije bila u skladu sa
njihovim standardom i pobonou. Po njihovom
shvatanju Hristos ne bee religiozan po duhu i
karakteru; jer se njihova religija sastojala u isticanju, u
javnim molitvama po ulicama i u vrenju dela milostinje
radi postizanja utisaka. Oni su trubili svoja dobra dela,
kao to danas ine oni koji trae posveenje pred
narodom. Oni bi hteli da svi razumeju da su oni bez
greha. Ali ceo ivot Hristov bio je u direktnoj suprotnosti
sa tim. On nije teio za au i dobitkom. Njegova
udotvorna dela iscelenja vrio je na to je mogue tii
nain, iako nije mogao obuzdati oduevljenje onih koji
12

su bili primaoci Njegovih velikih blagoslova. Poniznost i

krotost obeleavali su Njegov ivot. I ba radi te
poniznosti i skromnosti, koja je bila u suprotnosti sa
njihovim nainom ivota, zato ga fariseji nisu primili.

Krotost je rod Duha

Najskupoceniji rod posveenja jeste milost
krotosti. Kad ova milost zaseda u dui, raspored se
oblikuje njenim uticajem. Postoji stalno ekanje na
Boga i potinjenost Njegovoj volji. Sa razumevanjem
prihvatamo svaku boansku istinu, i priklonimo se
svakom boanskom propisu, bez sumnje ili gunanja.
Prava krotost omekava i savlauje srce i daje razumu
sposobnost da ugravira re. Ona vodi misli u pokornost
Isusu Hristu. Ona otvara srce rei Bojoj, kao to je
srce Lidije bilo otvoreno za rei Pavlove. Ona nas
postavlja sa Marijom da sedimo i sluamo kod nogu
Isusovih. Upuuje krotke istini, ui krotke hoditi putem
Njegovim. (Psalam 25:9).
Jezik krotkoga nije nikada hvalisav. Krotki se mole
slino kao dete Samuilo: Govori, govori Gospode, uje
sluga tvoj! (1.Samuilova 3:9). Kad je Isus Navin bio
postavljen na najvei poloaj asti, kao zapovednik
Izraela, on je naredio otpor svima neprijateljima Bojim.
Njegovo srce je bilo ispunjeno plemenitim mislima o
njegovoj velikoj misiji. Ipak u strahu od jedne nebeske
poruke postavio se u poloaj malog deteta, govorei:
ta zapoveda Gospodar moj sluzi svojemu? (Isus
Navin 5:14). To je bio njegov odgovor Gospodu. Prve

13

rei Pavlove, poto mu se Isus otkrio behu: Gospode,

ta hoe da inim? (Dela 9:6).
U koli Hristovoj krotost je jedan od najznaajnijih
rodova Duha. Ona je jedna milost kroz koju sveti Duh
posveuje i osposobljava posednika da u svako vreme
kontrolie naglu estinu naravi. Kad vrlinu krotosti
izaberu ljudi koji su po prirodi estoke naravi, oni e
uloiti mnogo napora da savladaju svoj nesreni
temperament. Oni e svakoga dana nastojati da se
savladavaju, dok ne pobede sve to je mrsko i Hristu
neslino. Oni postaju podobni boanskom Uzoru, dok
ne budu u stanju da se pokore nadahnutom nalogu:
Neka svaki ovek bude brz uti, a spor govoriti i srditi
se. (Jakov 1:19)
Kada jedan ovek tvrdi da je svet, a ipak u reima
i delima predstavlja izvor iz koga tee gorka voda,
moemo biti sigurni, da je taj ovek u velikoj prevari. On
treba da ui koja su prva slova hrianskog ivota. Neki
koji tvrde da su sluge Hristove, ve odavno su izabrali
zle demone, jer vole neposveene elemente i oseaju
zadovoljstvo u izgovaranju rei koje vreaju i
razdrauju. Ovi ljudi se moraju obratiti pre nego to
Hristos moe da ih prizna svojom decom.
Krotost je unutranji ukras koji Bog smatra
mnogocenim. Apostol govori o tome kao o
najuzvienijem i vrednijim od zlata i srebra, ili od bisera
i dragog kamenja. Dok spoljanji ukras ulepava samo
smrtno telo, nakit krotosti ukraava duu i spaja
smrtnog oveka sa besmrtnim Bogom. To je nakit ili
ukras koji je sam bog odabrao. Onaj koji ukraava
nebesa sa sjajnim zvezdama, obeao je tim istim
14

Duhom da ukraava smerne, spasavajui ih. (Psalam

149:4). Nebeski aneli e registrovati kao najbolje
ukraene one koji se oblae u Gospoda Isusa Hrista, i
hode s Njim u smernosti i poniznosti Duha.
Postoje velike visine i postignua za jednog
Hrianina. On uvek moe da se see za sve veim
postignuima. Apostol Jovan je posedovao jednu
uzvienu ideju o preimustvu jednog hrianina. On
kae: Vidite, kakvu nam je ljubav Otac dao, da se deca
Boja nazovemo. (1.Jovanova 3:1). Nije mogue da se
podigne na jedan vii stepen nego to je sada. oveku
je dato i zagarantovano obeanje, da e postati
naslednik Boji i sunaslednik Isusa Hrista. Oni koji su
se iz poniznosti podigli, obeano je neispitano
bogatstvo Hristovo, koje je hiljadu puta vrednije nego
sva bogatstva ovoga sveta. Tako kroz zasluge Isusa
Hrista smrtni ovek je uzdignut u zajednicu sa bogom i
Njegovim dragocenim Sinom.

Glava 2
Danilova naela umerenosti
Prorok Danilo je bio jedan sjajan karakter. On je
bio svetli primer onoga to ljudi mogu postati kad se
ujedine sa Bogom mudrosti. Jedan kratak izvetaj o
ivotu i ovog svetog Bojeg oveka ostavljen je u Bibliji
za ohrabrenje onih koji e kasnije biti pozvani da izdre
sline probe i iskuenja.
Kada se ljudi Izraela, njihov car, plemii i
svetenici odvedeni u ropstvo, etvorica njegovih
lanova behu odabrani za slubu na dvoru cara od
15

Vavilona. Jedan od njih bee Danilo, koji je ve rano

obeavao da e se razviti u izvanredno sposobnog
mladia u kasnijim godinama. Ova etvorica mladia
behu svi od carskog roda i opisani su kao mladii na
kojima nema mane, koji su lepa lica i naueni svakoj
mudrosti, i veti znanju, i razumni, koji mogu stajati u
carskom dvoru. (Danilo 1:4). Videi vrhunske talente
ovih mladih zarobljenika, car Navuhodonosor je odluio
da ih u potpunosti pripremi za vane poloaje u
njegovom carstvu. Da bi mogli biti potpuno kvalifikovani
za njihov ivot na dvoru, shodno orijentalnom obiaju,
oni su priueni haldejkom govoru, i za tri godine bili
podvrgnuti savrenom kursu fizike i intelektualne
discipline.
Mladii u ovoj vaspitnoj ustanovi ne samo da behu
priputeni u carski dvorac, nego je bilo predvieno da
mogu jesti carska jela i piti carsko vino sa carskoga
stola. U svemu ovome car je smatrao da e im time dati
ne samo veliku ast, nego e im obezbediti najbolje
telesno i duhovno razvie koje se moe postii.

Probni kamen
Meu hranom koja se postavljala pred cara bilo je
i svinjsko meso, kao i druga mesa koja su bila oglaena
kao neista po zakonu Mojsijevu, a koje je Jevrejima
bilo izriito zabranjeno da jedu. Ovde je Danilo bio
doveden na teak ispit. Da li e se pokoravati uenju
svojih otaca, odnosno jela i pia, i time razgneviti cara i
moda izgubiti ne samo poloaj, nego i svoj ivot? Ili
napustiti zapovest Gospodnju i dobit naklonost cara,
16

ime bi osigurao veliki intelektualni napredak i

najlaskavije svetske izglede?
Danilo se nije dugo premiljao. On je odluio da
stane vrsto u odbranu svoje neporonosti, bez obzira
kakve bile posledice. On naumi da se ne skrvni
obrokom jela careva, ni vinom koje on pijae. (Danilo
1:8).

Ni ogranien, ni fanatik
Postoje mnogi meu dananjim takozvanim
hrianima koji bi rekli da je Danilo bio previe taan, i
proglasili bi ga ogranienim ili fanatikom. Oni smatraju
da je stvar jedenja i pijenja od tako male vanosti da bi
to zahtevalo takav odluan stav koji povlai rtvovanje
svakog zemaljskog prvenstva. Ali oni koji tako rezonuju
i misle, nai e se u dan suda, da su se odvratili od
izriitih Bojih zahteva, i stavili svoje miljenje kao
merilo pravde i nepravde. Tada e uvideti da ono to im
je izgledalo nevano, nije tako u Bojim oima. Njegovi
zahtevi treba da budu neprikosnoveno posluani. Oni
koji prihvataju i pokore se nekim Njegovim propisima
zato to im tako odgovara, dok isti odbacuju neke
druge, jer njihovo dranje iziskuje rtvu, takvi sniavaju
merilo pravde i svojim primerom navode druge da
omalovaavaju sveti zakon Boji. Ovako veli Gospod
treba da bude nae pravilo u svim stvarima vere.

17

Nepogreivi karakter
Danilo je bio izloen najteim iskustvima koja
mogu snai dananju omladinu, ipak on je ostao veran
verskim uputstvima koje je primio u ranoj mladosti. On
je bio okruen takvim uticajima sraunatim da obore
one koji se kolebaju izmeu principa i sklonosti; ipak re
Boja nam ga prdstavlja kao jedan bezgrean karakter.
Danilo se nije smeo uzdati u svoju vlastitu moralnu
snagu. Njemu je molitva bila neophodna. On je smatrao
Boga svojom snagom, i strah Boji bio je stalno pred
njim u svim poslovima njegovog ivota.
Danilo je posedovao milost prave krotosti. On
bee veran, vrst i plemenit. On je teio da ivi u miru
sa svima, ali je bio uspravan kao vitki kedar gde god su
naela bila u pitanju. U svemu to nije dolazilo u sukob
sa njegovom vernou prema Bogu on je bio tolerantan
i pokoran svojim pretpostavljenima; ali je imao uzvieni
smisao o zahtevima Bojim da su zahtevi zemaljskih
vladara dolazili na drugo mesto. On nije mogao biti
naveden ni od kakve sebine misli da skrene sa svoje
dunosti.
Danilov karakter je predstavljen svetu kao jedan
potresan primer o tome ta Boja milost moe da uini
od prirodno palih i grehom iskvarenih ljudi. Izvetaj o
njegovom plemenitom o samoodricajuem ivotu daje
ohrabrenje naem dananjem narataju. Iz njega
moemo crpeti snagu da se hrabro odupremo
iskuenju, i vrsto, i u blagoj krotosti stojimo uz pravdu
pod najteim probama.

18

Boje odobravanje drae od ivota

Danilo je mogao pronai dovoljno verovatan
izgovor da odustane od svojih strogih navika
umerenosti; ali Boje odobravanje bilo mu je drae
nego blagonaklonost najmonijeg zemaljskog vladara
ak drae nego sam ivot. Svojim lepim ponaanjem je
stekao naklonost Amelsara, oficira kome su bili
povereni jevrejski mladii, koga je zamolio da im
dopusti da ne jedu carsko jelo, niti piju njegovo vino.
Amelsar se plaio da ako se saglasi sa ovim zahtevom,
moe navui na sebe nezadovoljstvo samoga cara, i
time ugroziti svoj sopstveni ivot. Slino mnogima u
dananje vreme, on je mislio da e uzdravanje od
hrane kod ovih mladia prouzrokovati bledilo lica i
malaksalost snage miia, dok bi ih raskona hrana sa
carskog stola uinila rumenim i lepim i pojaala bi
telesnu i duhovnu aktivnost.
Danilo je zahtevao da se stvar rei time to e ih
staviti na desetodnevnu probu jevrejski mladii e za
to kratko vreme jesti samo jednostavnu hranu, dok e
njihove kolege uestvovati u carskoj hrani. Zahtev
je konano bio prihvaen, i tada je Danilo bio siguran da
je postigao svoj cilj. Premda je bio vrlo mlad, on je video
tetno dejstvo vina i luksuznog ivota na fiziko i
mentalno zdravlje.

19

Bog opravdava svoga slugu

Na kraju deset dana rezultat de bio sasvim
suprotan Amelsarovim oekivanjima. Ne samo u linom
izgledu, nego i u fizikoj aktivnosti i duhovnoj energiji,
oni koji su bili umereni u svojim navikama nadmaili su
oiglednom nadmoi svoje kolege koji su popustili
apetitu. Kao rezultat ove probe, Danilu i njegovim
drugovima bilo de doputeno da nastave sa svojom
jednostavnom dijetom za svo vreme njihovog
kolovanja za carske dunosti.
Gospod de sa odobravanjem gledao na odlunost
i samoodricanje ovih jevrejskih mladia, i Njegov
blagoslov ih de pratio. I dade Bog svoj etvorici
mladia znanje i razum u svakoj knjizi i mudrosti; a
Danilu jo dade i da razume svaku utvaru i sne. (Danilo
1:17). Na isteku tri godine kolovanja kada je lino car
isprobao njihove sposobnosti, vetinu i znanje, ne
nae se meu svima njima nijedan kao Danilo, Ananija,
Misailo i Azarija, zato stajahu pred carem. I u svim
stvarima mudrosti i razuma, zata ih car zapita, nae da
su deset puta bolji od svih vraa i zvezdara to ih bee
u svemu carstvu Njegovu. (Danilo 1:19-20).

Samokontrola stanje posveenja

Danilov ivot de jedna nadahnuta slika onoga to
sainjava sveti karakter. On predstavlja nauku za sve, a
posebno za omladinu. Tano izvravanje Bojih
zahteva blagotvorno je za zdravlje tela i duha. Da bi
postigli najvei domet moralnog i intelektualnog uspona,
20

neophodno je da itemo mudrost i silu od Boga i da se

tano drimo umerenosti u svim navikama ivota. U
iskustvu Danila i njegovih drugova imamo jedan primer
o trijumfu principa (naela) nad iskuenjem poputanja
apetitu. Ono nam pokazuje da kroz verska naela mladi
ljudi mogu trijumfovati nad telesnim strastima i ostati
verni Bojim zahtevima, ak ako bi ih to stajalo velike
rtve.
ta bi bilo, ako bi Danilo i njegovi drugovi napravili
kompromis sa onim neznaboakim oficirima i popustili
pritisku da jedu i piju kao to je bio obiajsa
Vaviloncima? Taj jedini primer odstupanja od naela
oslabio bi njihovo oseanje pravde i uasavanje od
nepravde i greha. Poputanje apetitu prouzrokovalo bi
rtvovanje fizike snage, istoe uma i duhovne sile,
jedan pogrean korak mogao bi povui i druge, dok
njihova veza sa nebom ne bude ozbiljno ugroena.
Bog je rekao: One u potovati koji Mene
potuju. (1 Samuilova 2:30). Danilo se drao Boga sa
nepokolebivim poverenjem, i sila Duha prorotva dola
je na njega. Dok je od ljudi bio vaspitavan za dunosti
dvorskog ivota, bio je nauen od Boga da ita tajne
buduih vekova kroz sve dolazee generacije, opisujui
figure i simbole i udne stvari koje e doi i ispuniti se u
ove poslednje dane.

Glava 3
Obuzdavanje apetita i strasti
Obuzdavanje telesnih elja koje voduju na duu,
to su rei apostola Petra (1.Petrova 2:11). Mnogi misle
21

da je ovaj tekst samo jedna opomena protiv

razuzdanosti, ali on ima mnogo ire znaenje. On
zabranjuje sva tetna zadovoljavanja apetita ili elja.
Neka niko veran ne bude ravnoduan prema telesnom
zdravlju, i ne laska sebi da neumerenost nije greh, i da
nee koditi njihovoj duhovnosti. Izmeu fizike i
moralne prirode postoji tesna veza. Svaka navika koja
ne unapreuje zdravlje naruava uzviene i plemenite
sposobnosti. Loe navike u jelu i piu dovode do
grenih misli i dela. Poputanje apetitu pojaava
ivotinjske sklonosti, dajui im prevagu nad duevnim i
duhovnim silama.
Niko se ne moe radovati blagoslovima
posveenja dok je sebian i prodrljiv. Mnogi stenju pod
teretom slabosti i nemoi radi loih navika u jelu i piu
kojim se kre zakoni ivota i zdravlja. Oni su iznurili
svoje probavne organe poputajui izopaenom apetitu.
Snaga ovejeg sastava opire se zloupotrebi na
udesan nain, ali neprestane tetne navike
rekomernog jela i pia oslabie svaku funkciju tela. U
zadovoljavanju izopaenog apetita i strasti ak i priznati
hriani spreavaju prirodu u njenom radu i smanjuju
fiziku, mentalnu i moralnu snagu. Neka svaki slabi
razmisli ta bi mogao biti da je iveo umereno,
unapreujui zdravlje, umesto to ga je zloupotrebio.

Ne jedan nemogui standard

Apostol Pavle pie: A Bog mira da posveti vas
cele u svaemu. (1.Solunjanima 5:23). Pavle ne
opominje svoju brau da se trude za jedan takav stepen
22

savrenstva koji nije mogue postii; on se ne moli za

blagoslove koje Bog nee da im da. On zna da svi koji
hoe da se udostoje sresti sa Hristom u miru moraju
posedovati isti i sveti karakter. Svaki koji se bori od
svega se uzdrava: oni dakle da dobiju raspadljiv
venac, a mi neraspadljiv. Ja dakle tako trim, ne kao na
nepouzdano; tako se borim, ne kao onaj koji bije vetar;
nego morim telo svoje i trudim da kako drugima
propovedajui
i
sam
izbaen
ne
budem.
(1.Korinanima 9:25-27). Ili ne znate da su vaa tela
crkva svetoga Duha koji ivi u vama, kojega imate od
Boga, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite
dakle Boga u telima svojim i u duama svojim koji su
Boji. (1.Korinanima 6:19-20).

Jedna neoskrvnjena rtva

Opet apostol pie vernima: Preklinjem vas dakle,
brao, milosti Boije radi, da date tela svoja u rtvu
ivu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vae duhovno
bogomoljstvo. (Rimljanima 12:1). Starom Izraelu bila
su data specijalna uputstva da nikakva bolesna ili
hroma ivotinja nije se smela prineti na rtvu Bogu.
Samo najsavrenije se biralo za rtvu. Gospod preko
proroka Malahije najozbiljnije ukorava svoj narod za
odstupanje od ovih upustava.
Sin potuje oca, i sluga gospodara svojega; ako
sam Ja Otac, gde de ast Moja? I ako sam gospodar,
gde je strah Moj? veli Gospod nad vojskama vama,
svetenici, koji prezirete ime Moje i govorite: U emu
preziremo ime tvoje? Donosite na Moj oltar hleb
23

oskrnavljen, i govorite: ime smo te oskrnavili? Time

to govorite: Stol je Gospodnji za preziranje. I kad
donosite slepo na rtvu, nije li zlo? i kad donosite
hromo ili bolesno, nije li zlo? Odnesi ga stareini
svojemu, hoe li mu ugoditi i hoe li te pogledati? veli
Gospod nad vojskama... i donosite raskinuto, i hromo, i
bolesno; to vi donosite na rtvu: hou li to primiti iz vae
ruke? govori Gospod. (Malahija 1:6-13).
Iako su ove rei upuene starom Izraelu, one
sadre jednu nauku za dananji narod Boji. Kada
apostol apeluje na svoju brau da prinesu svoja tela na
ivu rtvu, svetu, ugodnu Bogu, on iznosi naela
pravog posveenja. To vie nije teorija, emocija
(oseaj) ili igra rei, ve jedno ivo, aktivno naelo,
uneto u svakodnevni ivot. To zahteva da nae navike
u jelu, piu i odevanju budu takve da osiguraju zatitu
fizikog, duhovnog i moralnog zdravlja, da bismo mogli
prineti Gospodu naa tela, ne kao jednu rtvu
pokvarenu loim navikama, nego kao ivu, svetu,
ugodnu Bogu.

Razdraljiva sredstva i narkotici

Petrova opomena da se uvamo od telesnih elja
jeste najdirektnija i najea opomena protiv upotrebe
svih vrsta razdraujuih sredstava kao ruskog aja,
kafe, duvana, alkohola i morfijuma. Ovo zadovoljavanje
moe se uvrstiti meu strasti koje vre pogubni uticaj na
moralni karakter. to se pre ove opasne navike steknu,
tim vre e drati svoje rtve u ropstvu strasti, i tim
nie e biti njihovo duhovno stanovite.
24

Biblijsko uenje e imati vrlo slab uticaj na one

ije su sposobnosti umrtvljene kroz samouivanje.
Hiljade e rtvovati ne samo zdravlje i ivot nego i svoju
nadu nebesku pre nego to se usude da ratuju protiv
svojeg izopaenog apetita. Jedna gospoa koja je
mnogo godina tvrdila da je sveta, izjavila je da ako bi
morala radi spasenja da bira izmeu neba i njene lule,
ona bi rekla: Zbogom, nebo! Ja ne mogu savladati
svoju ljubav prema mojoj luli. Ovaj idol je bio pohranjen
u dui, ostavljajui Isusu drugorazredno mesto. Ipak
ova ena tvrdi da je u potpunosti Gospodnja!

elje koje ratuju protiv due

Ma gde bili, oni koji su istinski posveeni uzdizae
moralno stanovite uvajui ispravne telesne navike, i
kao Danilo pruae drugima jedan primer umerenosti
i samoodricanja. Svaki izopaeni apetit postaje jedna
ratujua strast koja vojuje na duu. Sve to se
sukobljava sa prirodnim zakonom stvara jedno bolesno
stanje due. Poputanje apetitu prouzrokuje stomane
bolesti i slabo varenje, mlitavu jetru, zamagljen mozak,
ime se izopauje narav i duh oveka. I ovako
oslabljene snage se rtvuju Bogu, koji ne prima ni
ivotinjske rtve ako nisu sasvim bez mane! Naa je
dunost da dovedemo svoj apetit i svoje ivotne navike
u sklad sa prirodnim zakonom. Ako bi se tela poloena
na Hristov oltar briljivo ispitala kao to su to inili
svetenici sa jevrejskim rtvama, ko bi tada bio
primljen?

25

Sa kakvom panjom bi trebali hriani regulisati

svoje navike, da bi mogli sauvati punu snagu i
sposobnost za slubu Hristu. Ako hoemo da budemo
posveeni telom, duom i duhom, moramo iveti u
saglasnosti sa Bojim zakonom. Srce ne moemo
posvetiti Bogu dok su apetit i strasti doputene da
naruavaju zdravlje i ivot. Oni koji prestupaju
zdravstvene zakone od kojih zavisi ivot, pretrpee
kaznu. Oni su tako ograniili svoje mogunosti u
svakom smislu, da ne mogu estito izvravati svoje
dunosti prema svojim blinjima, i u potpunosti ne mogu
odgovoriti Bojim zahtevima.
Kada je Lord Palmerston, predsednik Engleske,
bio zamoljen od kotskog svetenstva da odredi jedan
dan posta i molitve za spreavanje kolere, on je ljutito
odgovorio: Oistite i dezinfikujte vae ulice i kue,
unapredite istou i zdravstvenost meu sirotima,
nastojte da su svi dovoljno snabdeveni dobrom hranom
i odeom, preduzmite prave sanitarne mere uglavnom, i
tada neete imati razloga za post i molitvu. Jer Gospod
nee usliiti vae molitve dok ove Njegove preventivne
mere ostaju zanemarene.
Pavle kae: Da oistimo sebe od svake neistoe
tela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Bojem.
(2.Korinanima 7:1). On nam iznosi za nae ohrabrenje
slobodnu radost pravog posveenja: Nikakva dakle sad
nema osuenja za one koji su u Hristu Isusu, i ne hode
po telu, nego po Duhu. (Rimljanima 8:1). On opominje
Galaane: Po duhu hodite, i elja telesnih ne
izvrujete. (Galatima 5:16). On spominje neke oblike
telesnih elja: Idolopoklonstvo, pijanstva, deranje, i
26

ostala ovakova. (Galatima 5:20-21). I nakon nabrajanja

duhovnih rodova, meu kojima je i umerenost, on
dodaje: A koji su Hristovi, raspee telo sa slastima
i eljama. (Galatima 5:24).

Duvan
Jakov kae da je premudrost koja dolazi odozgo
najpre ista (Jakov 3:17). Ako bi on video svoju brau
da pue duvan, ne bi li on to okvalifikovao kao
zemaljska, ljudska, avolska? (Jakov 3:15). U ovom
veku hrianske prosvetljenosti, kako esto su usne
koje spominju slatko Isusovo ime uprljane duvanskom
pljuvakom i zadahom nikotina! Zaista dua koja se
moe radovati takvoj neistoi i sama mora biti uprljana!
Kada sam posmatrala ljude koji su tvrdili da se raduju
blagoslovu potpunog posveenja, dok isti behu robovi
duvana, prljajuisve oko sebe, pomislila sam: Kako bi
nebo izgledalo sa puaima u njemu? Boja re je
jasno izjavila da to se tie neba nee ui u njega nita
neisto i pogano. Kako mogu onda oni koji
dozvoljavaju sebi ovu prljavu naviku da se nadaju da e
ui u isto nebo?
Ljudi koji prisvajaju pobonost rtvuju svoja tela
na oltar sotone, i kade duvanskim dimom njegovom
sotonskom velianstvu. Da li ova izjava izgleda
prestroga? Zaista, svako kaenje pripada nekom
boanstvu. Poto je Bog ist i svet i ne prima nita
prljavo po svom karakteru, on ne moe primiti ovu
preskupu, poganu i nesvetu duvansku rtvu, zato mi
zakljuujemo da je sotona onaj koji trai tu ast.
27

Isus je umro da bi istrgao ljude iz sotonske

zamke. On je doao da nas oslobodi krvlju Njegove
rtve pomirenja. ovek koji je postao svojina Isusa
Hrista, i ije telo je hram svetoga Duha, nee biti
osloboen tetnom navikom upotrebe duvana. Njegove
sile pripadaju Hristu, koji ih je otkupio cenom svoje krvi.
On je Gospodnja svojina. Kako onda moe biti
bezgrean ako svakodnevno troi Gospodnje vlasnitvo
zadovoljavajuji jedan apetit koji nema osnova u prirodi?
Ogromne sume se godinje troe na ovo
zadovoljstvo, dokle mnoge due ginu za reima ivota.
Priznati hriani zakidaju Boga u desetku i prinosu, dok
isti rtvuju na oltar propadljivih strasti, kao to je
upotreba duvana, mnogo vie nego to daju za pomo
siromanima, ili za pomaganje Bojeg dela. Oni koji su
zaista posveeni pobedie svaku kodljivu elju. Kada
bi sva ta sredstva dospevala u Boju riznicu, hriani bi
prednjaili u samoodricanju, portvovanju i umerenosti.
Tada bi bili videlo svetu.

Tein i kofein
Ruski aj i kafa imaju kao i duvan jedan tetan
uticaj na sistem. aj ima u sebi tein, jednu otrovnu
supstancu. Iako u manjoj meri, ipak njegov efekat je
istog karaktera kao opojni liker. Kafa ima veliku
mogunost da zamagli razum i umrtvi energiju. Ona nije
tako jaka kao duvan, ali je slinog dejstva. Argumenta
koji se iznose protiv duvana mogu se primeniti i protiv
upotrebe aja i kafe.

28

Kada oni koji su navikli upotrebljavati aj, kafu,

duvan, opijum, ili opojne likere, budu lieni tih omiljenih
navika, oni se oseaju nemoni da se angauju sa
interesovanjem i revnou u slubi Bogu. Boanska
milost izgleda im nedovoljna da oivi ili oduevi njihove
molitve ili svedoanstva. Ovi priznati hriani treba da
ispitaju izvor njihovog zadovoljavanja. On je ili odozgo,
ili odozdo.
Za jednog korisnika razdraujuih sredstava
(stimulansa) svata izgleda neukusno, bez ikakvog
zadovoljstva. Ista umrtvljuju prirodna oseanja tela i
duha i ine ga manje osetljivim za uticaj svetoga Duha.
U nedostatku omiljenog stimulansa (droge) on osea
glad i e tela i due, ali ne glad za pravdom i svetou,
niti za Bojom prisutnou, nego za svojim omiljenim
idolom. U zadovoljavanju kodljivih slasti i elja,
takozvani hriani svakodnevno oslabljuju svoje snage,
inei ih nemonim da proslavljaju Boga.

Glava 4
Uarena pe
Te iste godine kada su Danilo i njegovi drugovi
stupili u slubu Vavilonskog cara, desili su se dogaaji
koji su stavili na estoku probu potenje ovih jevrejskih
mladia i dokazali pred jednom idolopoklonikom
nacijom silu i vernost Boga Izrailjeva.
Dok je car Navuhodonosor gledao napred sa
uznemirenjem na predskazanu budunost, on je usnio
jedan znameniti san, kroz koji je bio veoma uznemiren,
i san ga proe (Danilo 2:1). Ali premda je ova vizija u
29

noi uinila duboki utisak na njegov duh, on se ipak nije

mogao setiti detalja svog sna. On je sazvao svoje
zvezdare i arobnjake, i obeavajui im velike nagrade
zapovedio im da mu kau san i odgovarajue
tumaenje. Ali oni rekoe: Kai slugama svojim san, i
mi emo dati tumaenje. (Danilo 2:4).
Car je znao da ako oni mogu da mu stvarno
rastumae san, tada isto tako mogu da mu kau i ta je
sanjao. Gospod je u svome provienju dao
Navuhodonosoru ovaj san, al i je uinio da car zaboravi
detalje sna, koji je ostavio tako straan utisak na njegov
um, s tim, da bi otkrio prevare Vavilonskih mudraca.
Car je bio veoma srdit i zapretio je da e isti biti
pogubljeni ako mu u odreenom vremenu ne obznane
san. Danilo i njegovi drugovi behu takoe osueni sa
lanim prorocima; ali uzevi svoj ivot u sopstvene
ruke, on se usudio da stupi pred cara, molei da se
odloi izvrenje kazne, uz garanciju da e mu on kazati
san i dati odgovarajue tumaenje.
Sa ovim predlogom car se saglasio; i sada je
Danilo sazvao svoje drugove da zajedno iznesu stvar
pred Boga, traei mudrost sa Izvora svetlosti i znanja.
Premda su bili u carskom dvoru, okrueni iskuenjem,
nisu zaboravili svoju odgovornost prema Bogu. Oni su
bili jako svesni da ih je Boje provienje postavilo tamo
gde jesu, da oni vre Njegovo delo, izmeu zahteva
istine i dunosti. Oni se uzdahu u Boga, obraajui Mu
se za pomo usred neprilika i opasnosti, i On im je uvek
bio - prisutna pomo.

30

Tajna otkrivena
Boje sluge Mu se nisu molile uzalud. Oni su Ga
proslavili, i u asu iskuenja On je njih potovao. Tajna
je bila otkrivena Danilu, i on je pohitao da zatrai
razgovor sa carem.
Mladi jevrejski zarobljenik stajao je pred velikim
Monarhom najmonije Imperije koju je ikad sunce
obasjavalo. Car je bio u veliko] neprilici usred sveg svog
bogatstva i slave, dok je mladi izgnanik bio miran i
sretan u svome Bogu. Sada ili nikada, bilo je vreme za
Danila da se uzdigne i prikae svoju sopstvenu vrlinu i
superiornu mudrost. Ali njegov prvi napor je bio da
otkloni svaku ast od sebe i uzvisi Boga kao izvora
sveukupne mudrosti.
Tajne koje car ite ne mogu kazati caru mudraci,
ni zvezdari, ni vrai, ni gatari. Nego ima Bog na nebu,
koji otkriva tajne, i javlja caru Navuhodonosoru ta e
biti do posletka. (Danilo 2:27-28). Car je sluao sa
sveanom panjom dok mu je reprodukovan svaki
detalj sna; i kada je tumaenje verno dato, on je oseao
da se moe na njega verno osloniti kao na jedno
boansko otkrivenje.
Sveane istine prenete u ovoj nonoj utvari uinile
su najdublji utisak na srce monog Suverena, i u
poniznosti i strahopotovanju pao je niice na zemlju i
oboavajui Gospoda rekao: Doista, va je Bog Bog
nad bogovima, i Gospodar nad carevima, koji objavljuje
tajne. (Danilo 2:47).

31

Zlatni lik
Svetlost koja je direktno sa neba obasjala cara
Navuhodonosora za izvesno vreme je uticala na njega
u strahu Bojem. Ali nakon nekoliko godina prosperiteta
(napretka) njegovo se srce ispunilo ponositou, i on je
zaboravio svoje priznavanje ivoga Boga. On je
obnovio svoju idolsku slubu sa jo veom revnou i
fanatizmom.
Od blaga steenog u ratovima car je napravio
jedan zlatni lik da predstavlja onaj isti koji je video u
svome snu, i postavio ga u polju Duri, i zapovedio svim
vladarima i narodu da ga oboava, pod pretnjom smrtne
kazne. Ova statua je bila visoka oko 90 stopa a devet
stopa iroka, i u oima idolopoklonikog naroda
predstavljala je impozantnu i velianstvenu pojavu. Bila
de izdata proklamacija, pozivajui sve oficire carstva da
se sakupe na posveenje ovog lika, i na zvuke muzikih
instrumenata da padnu i poklone se zlatnome liku. Ako
neko propusti da to uini, on bi bio neposredno baen
usred jedne uarene ognjene pei.
Kada de doao odreeni dan, i masa sveta se
skupila, dola de re do cara da tri jevrejina koje je car
bio postavio nad provincijom Vavilona odbijaju da se
poklone zlatnome liku. To su bila Danilova tri druga,
koji su od cara bili nazvani: Sedrah, Misah i Avdenego.
Ispunjen gnevom, car ih je pozvao preda se, i
pokazujui na uarenu pe, rekao je kakva ih kazna
eka ako odbiju da se priklone njegovoj volji.
Uzaludne su bile careve pretnje. On nije mogao
odvratiti ove plemenite mladie od njihove odanosti
32

velikom Vladaru celoga sveta. Oni su bili nauili iz

istorije svojih otaca da je neposlunost prema Bogu
znak nepotovanja, da donosi nesreu i propast, a da je
strah Gospodnji ne samo poetak mudrosti, nego i
osnov svakog pravog napretka. Oni su neustraivo
posmatrali uarenu pe i neznaboaku gomilu. Uzdali
su se u Boga da ih ni sada nee zaboraviti. Njihov
odgovor caru bio je utiv, ali odluan: Znaj care, da
neemo sluiti tvoim bogovima, niti emo se pokloniti
zlatnome liku koji si postavio. (Danilo 3:18).
Ponositi Monarh bio de okruen svojim
velikaima, vojskovoama i carskim upraviteljima;
armijom koja je pobedila mnoge narode; svi su se oni
sjedinili u aplauzu caru koji ima mudrost i mo bogova.
U sredini ovog impozantnog mnotva stajahu tri
jevrejska mladia vrsto reeni u svom otporu da se
povinuju carskoj naredbi. Oni su se pokoravali
Vavilonskim zakonima sve dotle, dok nisu doli u sukob
sa Bojim zahtevima, ali nisu odstupili ni za dlaku od
svoje dunosti da se pokoravaju svome Stvoritelju.
Carev gnev nije imao granice. Budui na vrhuncu
svoje vlasti i slave, on nije mogao podneti prkos
predstavnika jedne prezrene i porobljene rase,
smatrajui to najveom uvredom. Uarena pe je bila
sedam puta vema zagrejana nego obino, i u nju behu
baeni jevrejski zarobljenici. Plamen je bio tako
strahovit, da su ljudi koji su ih vezane ubacili unutra, bili
trenutno zahvaeni plamenom i uniteni.

33

U prisustvu Svemogueg
Iznenada carevo lice prebledi od uasa. Njegove
oi behu upravljene na uarenu pe i sjajni plamen, i
okrenuvi se svojim poglavarima, on uzviknu: Ne
bacismo li tri oveka svezana u oganj? (Danilo 3:24).
Odgovor je glasio: Da, care! Tada car ponovo
oajniki uzviknu: Eno, vidim etiri oveka odreena
gde hode posred ognja i nije im nita; a izgled etvrtog
je kao da je sin Boji! (Danilo 3:25).
Kada se Hristos otkrije sinovima ljudskim, jedna
nevidljiva sila govori njihovim duama. Oni se tada
oseaju u prisutnosti Svemoguega. Pred Njegovim
Velianstvom car i plemii su drhtali, priznajui da je
ivi Bog iznad svake zemaljske sile.
Sa oseanjem grie savesti i sramote, kralj je
povikao: Sluge Boga Svevinjega, izaite i hodite!
(Danilo 3:26). I oni posluno izaoe, pokazavi se
nepovreeni pred celom masom sveta, tako da ak ni
miris dima i ognja ne bee prionuo za njihove plateve!
Ovo udo proizvelo je neobinu promenu u srcima cara
i naroda. Veliki zlatni lik, podignut sa tolikom paradom,
bee sasvim naputen i zaboravljen. Car je objavio
jedan dekret (naredbu) da ko bi god neto govorio
protiv Boga ove trojice jevreja, ima da se pogubi, jer
nema drugoga Boga koji moe tako izbaviti.

vrsto potenje i posveeni ivot

Ova tri jevrejina posedovahu pravo posveenje.
Prava hrianska naela ne pitaju za posledice. Jedan
34

vernik ne pita: ta e ljudi misliti o meni ako uinim to i

to? Ili: Kakve e biti posledice u mom zemaljskom
napredovanju ako to uinim? Deca Boja sa
napregnutom panjom treba da eznu i doznaju ta Bog
hoe da ine, ime bi Ga mogli proslaviti. Gospod je
dao iroke mogunosti da bi srca i ivoti svih Njegovih
sledbenika mogli biti kontrolisani boanskom milou,
da bi isti mogli biti gorua i sjajna svetla u ovom svetu.
Ovi verni jevrejski mladii posedovahu velike
prirodne sposobnosti; oni su se radovali visokoj
intelektualnoj kulturi, i sada su zauzimali jedan poasni
poloaj u carstvu, ali sve to nije ih navelo da zaborave
na Boga. Njihove sile behu podlone posveujuem
uplivu boanske milosti. Svojim vrstim potenjem
proslavite Onoga koji ih je dozvao iz tame svome
udnom videlu. U njihovom udesnom izbavljenju bee
istaknuta pred celim ogromnim mnotvom sila i
velianstvo Boje. Sam Isus lino bio je sa njima u pei
uarenoj, i slavom svoje prisutnosti ubedio je
Vavilonskog cara da to ne moe biti niko drugi nego Sin
Boji. Nebeska svetlost zasjala je preko Danila i
njegovih drugova i obasjala sve prisutne koji su shvatili
pravu veru koja je oplemenila njihove ivote i ulepala
njihove karaktere. Kroz izbavljenje svojih vernih sluga
Gospod je objavio da e uvek biti uz one koji su
tiranisani i da Ne obarati sve zemaljske sile koje budu
gazile nogama autoritet Boga nebeskoga.

35

Lekcija za kukavice
Kakva je lekcija ovde data za kukavice, kolebljivce
i straljivce u delu Bojem! Kakvo ohrabrenje za one
koji se nee odvratiti od dunosti usled pretnji ili
opasnosti! Ovi verni, vrsti karakteri primerom
objanjavaju posveenje, i ne mislei na visoke asti.
Mnotvo dobara koja su moda bila uinjena od strane
posveenih hriana, ali su ostala tajna i nepoznata, ne
mogu biti dovoljno ocenjena dok ivotna dela ne budu
poznata i javna, kada sud sedne i knjige se otvore.
Hristos poistoveuje svoj interes sa ovom klasom
ljudi; On se ne stidi nazvati ih braom. Treba da ih bude
stotina tamo gde je samo jedan meu nama, koji su
tesno spojeni sa Bogom, iji ivoti su tako usklaeni sa
njegovom voljom, da mogu biti upaljena svetla,
posveeni u celosti, u dui, telu i duhu.
Borba se jo vodi izmeu sinova videla i sinova
mraka. Oni koji spominju ime Hristovo treba da se
otresu od letarginog sna koji iscrpljuje njihovu energiju,
i da odmah prihvate sve odgovornosti koje su im
poverene. Svi koji tako ine mogu oekivati Boju silu
koja e se otkriti u njima. Boji Sin, Izbavitelj sveta,
otkrie se u njihovim reima i delima, i Boje ime e se
kroz njih proslaviti.
Kao u danima Sedraha, Misaha i Avdenega, tako i
u zavrnom periodu zemaljske istorije Gospod e
delovati silno u korist onih koji budu vrsto stajali za
pravdu. Onaj koji je hodao sa jevrejskim mladiima u
uarenoj pei bie i sa svojim sledbenicima gde se god
nalazili. Njegova stalna prisutnost bie im uteha i
36

potpora. I usred vremena nevolje, - nevolje kakve nije

bilo od kad je naroda, - njegovi izabrani e stajati
nepokolebivi. Sotona sa svim vojskama zla nee moi
unititi ni najslabijeg od Bojih svetaca. Aneli koji su
nenadmani u snazi titie verne, i u njihovu odbranu
Jehova e se otkriti kao Bog nad bogovima (Psalam
50:1), koji je u stanju da spase i poslednjeg od onih koji
se uzdaju u Njega. (Proroci i Carevi, str. 513).

Glava 5
Danilo u lavljoj jazbini
Kada je Darije zauzeo presto Vavilona, odmah je
preduzeo mere da reorganizuje vladu. On je postavio
nad carstvom 120 upravitelja... a nad njima trojicu
predsednika, od kojih prvi bee Danilo. (Danilo 6:1-2).
A taj Danilo bee omiljeniji od svih stareina i
upravljaa, jer u njemu bee sjajan i izvrstan duh; i car
naumi da ga postavi nad svim carstvom svojim. (Danilo
6:3). Poasti ukazivane Danilu izazvale su zavist
vodeih ljudi carstva. Predsednici i knezovi teili su da
pronau zgodnu priliku za optubu protiv Danila. Ali ne
mogahu nai nikakve zamerke, jer bee veran, i ne
nalaae se na njemu pogreke ni mane. (Danilo 6:4).
Kakva se nauka ovde iznosi za sve hriane.
Otre oi zavisti behu upravljene na Danila iz dana u
dan; njihova budnost bee mrnjom izotrena; ipak ni
jedna re ili postupak njegovog ivota nije odavala ni
trunke zla. On ne samo da je teio za posveenjem,
nego ta vie, on je iveo jednim ivotom punim
vernosti i posveenja.
37

to je Danilo vie iveo besprekorno, utoliko je

vema rasla mrnja ovih ljudi protiv njega. Oni behu
ispunjeni ludim besom to ne mogu pronai nita u
njegovom vrenju dunosti, ili u njegovom moralnom
karakteru, ime bi ga oklevetali. Tada rekoe oni ljudi:
Neemo nai na toga Danila nikakav razlog, osim ako
ne naemo neto u vezi zakona njegovog Boga.
(Danilo 6:5). Danilo se tri puta na dan molio Bogu
nebeskome. To je bila jedina optuba koju su mogli
izneti protiv njega.
Tada bee smiljen jedan lukavi plan kako da ga
upropaste. Njegovi neprijatelji se skupie u dvoru,
molei cara da izda jednu naredbu ili dekret da se ni
jedna linost u celome carstvu ne sme moliti nijednom
Bogu ili oveku, osim caru Dariju, u roku od trideset
dana, i da se svaki prekraj ovog nareenja (edikta)
treba da bude kanjen bacanjem prestupnika u lavlju
jazbinu. Car nije imao ni pojma o mrnji ovih ljudi protiv
Danila, i nije sumnjao da e ova naredba ma na koji
nain uticati na njega. Svojom snishodljivou oni su
uinili da car poveruje da e to sluiti njemu na ast, pa
je potpisao takav edikt. Sa sotonskim osmehom na licu
oni su otili od cara, radujui se nad zamkom koju su
postavili pred Bojeg slugu.

Primer smelosti i vernosti

Carski dekret se pojavio.
namerom njegovih neprijatelja
izmenio ni najmanje nain
mirnoom je obavljao svoje
38

Danilo je bio upoznat sa

da ga obore. Ali on nije
svoga ponaanja. Sa
uobiajene dravnike

dunosti, a u odreeni as iao je u svoju klet iji su

prozori bili otvoreni i okrenuti prema Jerusalimu, gde je
prinosio svoje molitve Bogu nebeskome. Svojim
nainom postupanja on je neustraivo najavljivao da
nikakva zemaljska sila nema pravo da se postavi
izmeu njega i njegovog Boga, govorei mu kome treba
da se moli, ili kome ne treba. Kakav plemeniti i naelan
ovek! On stoji i danas kao jedan hvale vredan primer
hrianskog herojstva i vernosti. On se obratio Bogu sa
celim srcem, premda je znao da e smrt biti kazna za
njegovu odanost.
Njegovi protivnici su ga vrebali ceo dan. Tri puta
je Danilo odlazio u svoju klet, i triput se uo njegov
vapijui glas. Sledeeg jutra podneta je tuba caru da
Danilo, jedan izmeu roblja Judina prestupa carsku
naredbu. Kad je Monarh uo te rei, njegove oi su se
odmah otvorile da uvidi zamku koju su Danilu bili
postavili. On bee oaloen i sobom nezadovoljan to
je izdao jedan takav dekret, i trudio se sve do sunevog
zalaska da bi smislio neki plan pomou koga bi
oslobodio Danila. Ali prorokovi nepri]atelji su to
preduhitrili i izali pred cara sa sledeim reima: Znaj,
care, da je zakon u Miana i Persijanaca da se nikakva
zabrana ili naredba, koju postavi car, ne menja! (Danilo
6:15).
Tada car zapovedi te dovedoe Danila i bacie
ga u lavovsku jazbinu; i car progovori i ree Danilu: Bog
tvoj, kojemu bez prestanka slui, neka te izbavi.
(Danilo 6:16). I bio je navaljan ogroman kamen na vrata
jazbine i zapeaen carskim prstenom, da se ne sme
nita promeniti u korist Danila. Tada car ode u svoj
39

dvor, i provede celu no u postu, ne jedui nita, niti

dopusti da se donesu muziki instrumenti pred njim, i
ne mogae zaspati. (Danilo 6:18).

Bog moj posla anela svojega!

Rano ujutru Monarh je pohitao do lavlje jazbine,
dovikujui: Danilo! O Danilo, slugo ivoga Boga! Da li
je tvoj Bog, kome slui bez prestanka, bio u stanju da
te izbavi od lavova? (Danilo 6:20). Glas proroka se
zauo uz odgovor: Care, da si iv do veka! Bog moj
posla anela svojega da zatvori usta lavovima, te mi ne
naudie: jer se naoh ist pred Njim, a ni tebi, care, ne
uinih zla. (Danilo 6:22).
Tada se car veoma obradova Danilu, i zapovedi
da ga izvade iz jazbine. I izvadie Danila iz jame, i ne
nae se rane ni ozlede na njemu, jer verova svome
Bogu. (Danilo 6:23). Tako je bio sluga Boji izbavljen.
A zamka, koju su neprijatelji Danilovi postavili za
njegovo unitenje posluila je za njihovu sopstvenu
propast. Na zapovest carevu oni su bili baeni u jazbinu
i odmah progutani od divljih zveri.

Glava 6
Danilove molitve
Kako se bliilo vreme isteka sedamdeset godina
Izraelskog ropstva, Danilov duh se sve vie zanimao
proroanstvima Jeremije. On je video da je blizu vreme
kada e Gospod staviti svo izabrani narod ponovo na
probu; zato se Danilo sa postom i poniznou molio
40

Bogu nebeskome u korist Izraela, sledeim reima: O

Gospode, veliki i strani Boe, koji dri zavet i milost
onima koji te ljube i dre zapovesti Tvoje; zgreismo i
zlo inismo, i besmo bezboni, odmetnusmo se i
odstupismo od zakona i zapovesti Tvojih; i ne sluasmo
sluga Tvojih proroka, koji govorahu u Tvoje ime
carevima naim, knezovima naim, i ocima naim, i
svemu narodu zemaljskome. (Danilo 9:4-6).
Danilo nije proklamovao (objavljivao) svoju
sopstvenu vernost pred Bogom. Umesto da tvrdi da je
ist i svet, ovaj cenjeni prorok ponizno izjednaava
sebe sa zaista grenim Izraelom. Mudrost koju mu je
Gospod dao bila je daleko jaa od mudrosti velikih ljudi
ovog sveta, kao to je sunana svetlost sjajnija od
svetlucanja bledih zvezda. Jo vie, rei molitve sa
usana ovog oveka visoko su cenjene od neba. Sa
dubokom poniznou, sa suzama i cepajuim srcem, on
se molio za sebe i za svoj narod. Otvarao je svoju duu
pred Bogom, ispovedajui svo]u vlastitu nedostojnost i
priznavajui velianstvo Gospodnje.

Ozbiljnost i topla usrdnost

Kakva ozbiljnost i topla usrdnost karakterie
njegovo preklinjanje! Ruka vere je ispruena gore
prema nebu da prihvati nikad ne omanuto obeanje
Svevinjega. Njegova dua se hrvala u agoniji. I on ima
dokaze da je njegova molba usliena. On zna da je
pobeda sada njegova. Ako bi se mi kao narod molili kao
to se molio Danilo, ako bi se hrvali kao to se on hrvao
u agoniji, ako bismo ponizili svoje due pred Bogom, mi
41

bi takoe bili uslieni kao Danilo. ujmo kako on izlae

svoj sluaj u dvoru nebeskom:
O Boe moj, prigni uho svoje, i uj me; otvori oi
svoje i vidi pusto nau, i grad u kome je prizivano ime
Tvoje; jer ne kleimo pred Tobom u molitvi radi svoje
pravde, nego radi velike milosti Tvoje. O Gospode, uj i
uslii! O Gospode, oprosti! O Gospode, pouj i uini; ne
ekaj, sebe radi, Boe moj, jer je Tvoje ime prizvano na
ovaj grad i na Tvoj narod. (Danilo 9:18-19).
ovek Boji se moli za blagoslove neba na svoj
narod i za jasnije poznanje boanske volje. Teret
njegovog srca bio je radi Izraela, koji nije u tanom
smislu drao zakon Boji. On je priznao da su sve
njihove nesree dolazile na njih kao posledice njihovog
prestupanja svetog zakona. On kae: Zgreismo,
bezboni besmo... jer radi greha naih i bezakonja
otaca naih, Jerusalim i Tvoj narod posta ruglo svima
koji su okolo nas. (Danilo 9:15-16). Jevreji su izgubili
svoj osobiti sveti karakter kao izabrani narod Boji.
Sada dakle posluaj Boe na, molitvu sluge svojega, i
molbe njegove, i obasjaj licem svojim opustelu Svetinju
svoju. (Danilo 9:17). Danilovo lice se okrenulo sa
silnom enjom prema opusteloj Svetinji Bojoj. On je
znao da njihovo blagostanje moe biti obnovljeno jedino
ako se Izrael odvrati od svog prestupanja Bojeg
zakona, i postane ponizan, veran i pokoran narod.

Nebeski vesnik
im je Danilova molitva izgovorena, aneo
Gavrilo je hitno doleteo od nebeskog dvora da mu
42

saopti da su njegove molitve usliene i dobile odgovor.

Ovom monom anelu je bilo naloeno da Danilu otkrije
tajne buduih stolea. Tako, dok je usrdno eleo da
sazna i razume istinu, Danilo je bio doveden u vezu sa
nebeskim delegatom i vesnikom.
U odgovoru na svoju molitvu, Danilo je dobio ne
samo videlo i istinu koja je njemu i njegovom narodu
bila neophodna, nego i utvaru o velikim dogaajima
budunosti, sve do dolaska Izbavitelja sveta. Oni koji
tvrde da su posveeni, premda ne ele da istrauju
Pismo ili da se hrve sa Bogom u molitvi za jasnije
razumevanje biblijske istine, ne znaju ni ta je pravo
posveenje.
Danilo je govorio sa Bogom. Nebesa su bila
otvorena pred njim. Ali najvee potovanje koje mu je
bilo ukazano bee rezultat njegove poniznosti i usrdne
molitve. Svi koji celim srcem veruju re Boju oni e
biti gladni i edni poznanja Njegove volje. Bog je Autor
istine. On rasvetljuje pomraeni razum i daje ljudskom
duhu snagu da shvati i razume istine koje je On otkrio.

Traiti mudrost od Boga

Tom prilikom angeo Gavrilo je pruio Danilu sva
uputstva koja je on bio kadar da prihvati. Nekoliko
godina kasnije, prorok je eleo da dobije i naui jo vie
o predmetima koji su u pitanju, te je molio Boga za veu
mudrost i prosvetljenje: U to vreme ja Danilo bejah
alostan tri nedelje dana. Hleba ugodna ne jedoh, niti
meso i vino doe u moja usta, niti se namazah uljem za
sve to vreme... Tada podigoh oi svoje i videh, a to
43

jedan ovek, obuen u platno, i pojas bee oko njega

od ista zlata iz Ufaza. Telo njegovo bee kao beril,*) a
lice mu kao munja kada sevne, oi su mu kao zapaljene
svetiljke a ruke i noge kao bakar polirani, a glas rei
njegovih kao glas velikoga mnotva. (Danilo 10:2-6).
Ovaj opis je slian onom koji je dat kod Jovana,
kada mu se Hristos otkrio na ostrvu Patmosu. Nita
manja linost nego Sin Boji javio se i Danilu. Na
Gospod dolazi sa drugim nebeskim vesnikom da poui
Danila ta e se dogoditi u poslednjim danima.
Velike istine otkrivene od Izbavitelja sveta jesu za
one koji trae istinu kao sakriveno blago. Danilo tada
ve bee star ovek. Njegov ivot je bio ispunjen
dogaajima na neznaboakom dvoru; njegov um se
zanimao dravnikim poslovima velike Imperije. Ipak se
odvratio od svega toga, da pomui svoju duu pred
Bogom, traei poznanje namera Svevinjega. I u
odgovoru na njegove molbe, dato mu je videlo od
nebeskog dvora za one koji e iveti u poslednjim
danima. Sa kakvom usrdnou bismo trebali i mi da
itemo od Boga da nam otvori razum da shvatimo i
razumemo istine koje su nam date sa neba.
I ja Danilo lino videh utvaru, a ljudi koji bejahu
sa mnom ne videe je, ali ih spopade strah veliki, te
pobegoe i sakrie se. I ostah sam, i videh tu veliku
utvaru, i ne ostade snage u meni, i lepota mi se nagrdi,
i ne imaah snage. (Danilo10:7-8).
Svi koji su zaista posveeni imae slina iskustva.
to je jasnije njihovo vienje veliine, slave i
savrenstva Hristova, to e ivlje videti svoje sopstvene
slabosti i nesavrenosti. Oni nee imati raspoloenja da
44

tvrde da su bezgrenog karaktera, da su sami sebi

dobri i pravedni, suprotno Hristovoj istoi i slavi, nego
e jedino znati da su greni i nedostojni. Kada su ljudi
odvojeni od Boga, i kada imaju nejasne i zamagljene
poglede o Hristu, tada isti kau: Ja sam bez greha; ja
sam svet!
Gavrilo se sada pojavio pred prorokom i ovako ga
oslovio: Danilo, mili ovee! razumij rei koje u ti
kazati, i stani pravo; jer sam upravo sada poslan k tebi.
I kad mi ree tu re, stadoh drhtei. Tada mi ree: Ne
boj se, Danilo! Jer od prvog dana kada si upravio svoje
srce da razumeva i trudi se pred Bogom svojim, tvoje
rei su bile usliene, i ja dooh radi tvojih rei. (Danilo
10:11-12, slobodan prevod).
*)U originalu je upotrebljena re beril, kod drugih prevoda se spominje
topaz, tirkiz, itd., a kod Daniia hrisolit.

Carske asti za Danila

Kako je velika ast ukazana Danilu od strane
Velianstva neba! On je teio svog uzdrhtalog slugu,
uveravajui ga da su mu molitve usliene na nebu. U
odgovoru na njegove molbe bio je poslan arhanel
Gavrilo, da pokrene srce persijskog cara. Veliki Monarh
se opirao uplivima Duha Bojeg pune tri nedelje, za
vreme dok je Danilo postio i molio se Bogu. Tada je
poslan u pomo veliki nebeski Knez Mihailo Arhanel,
da preokrene srce tvrdokornog cara da preduzme neke
odluujue mere u prilog Danilove molbe.

45

I kad mi govorae tako, oborih oi svoje i ostah

nem. I gle, neko kao sin oveji, dotae se usta mojih...
I ree mi: Ne boj se, mili ovee! Mir da ti je! Ohrabri se,
ohrabri! I dok mi govorae, ohrabrih se, postadoh jai, i
rekoh: Neka govori Gospodar moj, jer si me ohrabrio.
(Danilo 10:15-19).
Tako je bila otkrivena velika boanska slava
Danilu, da on nije mogao podneti njezin sjaj. Tada je
nebesni Vesnik zaklonio svetlost svoje prisutnosti i
pojavio se Danilu u vidu i obliju sina oveijega.
(Danilo 10:16). Svojom boanskom silom je osnaio
i ohrabrio ovog oveka plemenitog i vernog oveka, da
moe sasluati vest koja mu je poslana od Boga.
Danilo bee posveeni sluga Svevinjega. Njegov
dugotrajni ivot bio je ispunjen plemenitim delima u
slubi za svog Gospoda i Uitelja. istoa njegovog
karaktera i nepokolebljiva vernost postignuti su jedino
kroz njegovu poniznost srca i njegovu skruenost pred
Bogom. Mi ponavljamo: Danilov ivot je jedna
nadahnuta slika pravog posveenja!

Glava 7
Karakter Apostola Jovana
Apostol Jovan se razlikovao od svoje brae po
tome to bee uenik koga Isus ljubljae. (Jovan
13:23). Iako nije bio ni u najmanjoj meri kukavikog
karaktera, slabi ili kolebljivac, on je posedovao prijatan
i ljubazan duh i toplo, oseajno srce. Po svemu sudei
on se veoma radovao Hristovoj naklonosti; i Spasitelj
ga je stvarno okruavao znacima poverenja i ljubavi.
46

On je bio jedan od trojice kojima je bilo dozvoljeno da

budu svedoci Hristove slave na gori preobraenja, ali i
Njegove agonije u vrtu Getsimanije; i njegovoj panji
na Spasitelj je poverio svoju majku u asovima
muenja na krstu.
Spasiteljeva naklonost prema ljubljenom ueniku
bila je uzvraena sa svom snagom vatrene odanosti.
Jovan se privio uz Hrista kao to se loza obavija oko
dreeg stuba. Za stvar svoga Uitelja on se hrabro
izlagao opasnostima sudnice i zadravao se ispod
krsta; i na vesti da je Hristos vaskrsao, on je trao
prema grobu, i u svojoj arkoj revnosti ostavio je iza
sebe ak i vatrenog Petra!
Jovanova ljubav prema svome Uitelju nije bila
slina ljudskom prijateljstvu, ve ljubav jednog
pokajanog grenika, koji je oseao da je izbavljen
skupocenom krvlju Hristovom. On je smatrao najveom
au da radi i strada u slubi svoga Gospoda. Njegova
ljubav prema Isusu navodila ga je da ljubi sve ljude za
koje je Hristos umro. Njegova je religija bila praktinog
karaktera. On je iskreno razmillo, da ljubav prema
Bogu treba da se manifestuje (otkriva) u ljubavi prema
Bojoj deci. esto se mogao uti da govori: Ljubazni!
kad je ovako Bog pokazao ljubav k nama, i mi smo
duni ljubiti jedan drugoga. (1.Jovanova 4:11). Da
imamo mi ljubav k njemu, jer On najpre pokaza ljubav k
nama. Ako ko kae: Ja ljubim Boga, a mrzi na brata
svojega, laa je; jer koji ne ljubi brata svojega koga vidi,
kako moe ljubiti Boga, koga ne vidi? (1.Jovanova
4:19-20). Apostolov ivot bee u potpunoj harmoniji sa
njegovim uenjem. Ljubav koja je gorela u njegovom
47

srcu za Hrista, navodila ga je da sa najusrdnijom i

neumornom revnou radi za svo]e blinje, naroito za
svoju brau u hrianskoj zajednici. On je bio jedan
silan propovednik, govorei sa arom i dubokom
usrdnou, i njegove rei su bile proete snanim
ubeenjem.

Nova stvar kroz milost

Pouzdana ljubav i nesebino posveenje koje se
otkriva u ivotu i karakteru apostola Jovana predstavlja
lekciju od neizrecive vanosti za hriansku crkvu. Neki
kau da je Jovan posedovao ljubav nezavisno od
boanske milosti; ali Jovan je po prirodi imao ozbiljne
nedostatke karaktera; bio je ponosit i ambiciozan, srdit i
brz da se revanira na uvredu.
Jovanova duboka i vatrena naklonost prema svom
Uitelju ni]e bila razlog to ga je Hristos ljubio, nego
proizvod te ljubavi. Jovan je eznuo za tim da bude
slian Isusu, i pod preobraavajuim uticajem te
Hristove ljubavi postao je krotak i ponizan u srcu. On se
skrivao u Hristu. Bio je vrsto spojen sa ivim okotom,
i tako je postao sudeonik boanske prirode. To je uvek
bio rezultat zajednice sa Hristom. To je pravo
posveenje.
Mogu postojati znaajni nedostaci u karakteru
nekih pojedinaca, pa ipak kad neko postane istinski
uenik Isusov, sila boanske milosti ini ga novim
stvorenjem. Hristova ljubav ga preobraava i posveuje.
Ali ako osobe tvrde da su hriani, a njihova religija ih
ne ini boljim ljudima i boljim enama u svim odnosima
48

ivota ivim predstavnicima Hrista u delima i

karakteru - tada ne pripadaju Hristu.

Zadaci u izgradnji karaktera

Jednom prilikom Jovan se upustio u diskusiju sa
svojom braom ko bi od njih trebao biti najvei. Oni nisu
hteli da njihove rei dopru do uiju Uitelja. Ali Isus je
itao njihova srca, i iskoristio je priliku da svojim
uenicima prui pouku o poniznosti. To nije vailo samo
za onu malu grupu koja je sluala Njegove rei, nego je
to bilo izgovoreno za dobrobit svih Njegovih sledbenika
do kraja vremena. I sedavi, dozva dvanaestoricu, i
ree im: Ko hoe da bude prvi, neka bude od sviju
poslednji, i svima sluga. (Marko 9:35).
Oni koji poseduju Hristov duh, nee imati ambiciju
da zauzimaju poloaj nad svojom braom. Ti koji su
mali u svojim oima, postae veliki u oima Bojim. I
uzevi dete, postavi ga meu njima, i zagrlivi ga ree
im: Ko jedno ovakvo dete primi u ime Moje, Mene
prima; a ko god Mene prima, ne prima Mene, nego
Onoga koji je Mene poslao. (Marko 9:36-37).
Kakva je ovo dragocena lekcija za sve sledbenike
Hristove! Oni koji previaju ivotne dunosti, stavljajui
ih pod noge, koji zanemaruju milost i dobrotu, utivost
i ljubav, ak i prema jednom malenom detetu, oni
zanemaruju Hrista. Jovan je osetio silu ovih rei i
koristio ih je.
Jednom drugom prilikom, njegov brat Jakov i on
videe jednog oveka gde izgoni avole u ime Isusovo,
i poto isti nije bio neposredno povezan sa njima u
49

zajednici, oni odluie da ovaj nema prava da ini to

delo, i naravno, zabranie mu. U bezazlenosti svoga
srca Jovan je izneo taj sluaj Uitelju. Isus ree: Ne
branite mu; jer nema oveka koji e initi udesa u Moje
ime, a da moe odmah zlo govoriti o Meni. Jer onaj koji
nije protiv nas, s nama je. (Marko 9:39-40).
Ponovo, Jakov i Jovan posredstvom svoje majke,
podnee Isusu jednu molbu, itui da im se dopusti da
zauzmu najvee asti i poloaje u Hristovom carstvu.
Spasitelj im odgovori: Ne znate ta itete! (Marko
10:38). Kako malo nas razume pravo znaenje naih
molitava! Isus je znao beskrajnu rtvu kojom e ta slava
morati biti plaena, kada je umesto sebi odreene
slave podneo krst, ne marei za sramotu. (Jevrejima
12:2).
Ta slavna radost sastojae se u tome kad Isus
vidi due spaene njegovim ponienjem, agonijom, i
prolivanjem svoje krvi. To bee slava koju Hristos
dobija, i koju ova dva uenika jako zaelee da u njoj
imaju udela. Isus ih je pitao: Moete li piti au koju ja
pijem, i krstiti se krtenjem kojim se ja krstim? A oni
rekoe: Moemo. (Marko 10:38-39).
Kako su malo shvatali ta to krtenje znai! Isus
im ree: au dakle koju Ja pijem, ispiete; i krtenjem
kojim se Ja krstim, krstiete se; ali da sednete s desne
strane Meni i s leve, ne mogu Ja odluiti, nego e biti
dato onima kojima je ve pripravljeno. (Marko 10:39-40
slobodan prevod).

50

Ponositost i ambicija ukoreni

Isus je razumeo motive koji su potakli ovaj zahtev,
i zato je ukorio ponos i ambiciju ova dva uenika:
Znate da knezovi narodni (neznaboaki) vladaju
narodom i upravljai upravljaju njima. Ali meu vama
da ne bude tako; nego koji hoe da bude najvei meu
vama, neka vam slui. I koji hoe prvi da bude meu
vama, neka bude svima sluga. Jer Sin oveji nije
doao da Mu slue, nego da slui, i da preda duu
svoju u otkup za mnoge. (Marko 10:42-45).
Kad je jednom prilikom Hristos poslao glasnike
pred sobom u jedno selo Samarije, molei ljude da
pripreme prenoite za Njega i uenike Njegove, ali kad
se Spasitelj pribliavao selu, izgledalo im je da e On
da prudui put za Jerusalim. Zato je to prouzrokovalo
mrnju i nepri]ateljstvo kod Samarjana, i umesto da Ga
pozovu na konaite, oni Mu uskratie potovanje koje
su odavali i obinim putnicima. Isus nikad nije naturao
svoje prisustvo, a Samarjani izgubie blagoslov koji su
mogli primiti da su Ga molili da bude njihov gost.
Mi se moemo uditi ovom neutivom postupku
prema Velianstvu neba, ali kako esto i mi koji
priznajemo da smo Hristovi sledbenici inimo slini greh
nemarnosti. Da li pozivamo Hrista da stanuje u naim
srcima i u naim domovima? On je pun ljubavi, milosti i
blagoslova, i uvek je spreman da izlije ove dare na nas;
ali slino Samarjanima i mi se esto zadovoljavamo bez
njih.
Uenici su bili svesni da je Hristova namera bila
da svojim prisustvom blagoslovi Samarjane; ali kad su
51

videli hladnou, zlobu i nepotovanje prema njihovom

Uitelju, oni su se ispunili zaprepaenjem i srdnjom, a
Jakov i Jovan behu osobito uzrujani. Da onaj koga oni
osobito potuju bude tako loe doekan, izgledalo im je
tako veliki kriminal, da bi teko mogao proi bez
neposredne kazne. U svojoj revnosti oni rekoe:
Gospode, hoe li da zapovedimo ognju da sie sa
neba i da ih proguta, kao Ilija to uini? (Luka 9:54).
Time se pozivahu na unitenje carskih kapetana i
njihovih eta, koji behu poslani od cara Ohozije da
uhvate Iliju proroka (2 Carevima 1:9-12).
Hristos je pokarao svoje uenike, govorei: Ne
znate kakvoga ste duha! Jer Sin oveji nije doao da
pogubi due oveije, nego da ih spase, (Luka 9:5556). Jovan i njegovi drugovi uenici bili su u jednod koli
u kojoj de Hristos bio uitelj. Oni koji su bili spremni da
uvide svode pogreke, i koji su eleli da isprave svoj
karakter, imali su dovoljno prilika. Jovan je koristio
svaku priliku i stalno je teio da dovede svoj ivot u
sklad sa boanskim Uzorom. Isusove pouke, koje su
isticale krotost, poniznost i ljubav kao bitne vrline za
uzrast u milosti, prikladne za njegov rad, behu za
Jovana od nadvee vrednosti. Ove iste pouke su
upuene i nama, kako pojedincima tako i brai u crkvi,
na isti nain kao i prvim uenicima.

Jovan i Juda
Mogli bismo izvui jednu vrlo pounu lekciju iz
otre suprotnosti izmeu karaktera apostola Jovana i
Jude. Jovan e bio jedan ivi primer posveenja. S
52

druge strane, Juda je posedovao oblije pobonosti,

dok je njegov karakter bio vie sotonski nego boanski.
On se pretvarao kao uenik Hristov, dok se u reima i
delima odricao Hrista.
Juda je imao iste dragocene prilike koje je imao i
Jovan, da studira i imitira ili podraava Uzor. On je
sluao Hristove nauke i njegov karakter se mogao
preobraziti kroz boansku milost. Ali dok je Jovan bio
strogo otar protiv svojih sopstvenih mana, teei da se
prilagodi Hristu. Juda de bio prekrilac svoje savesti,
poputajui iskuenju i predajui se svojim neasnim
navikama, koje su ga preobrazile u oblije sotone.
Ova dva uenika pretstavljaju hrianski svet. Svi
priznaju da su Hristovi sledbenici; ali dok jedna klasa
hodi u poniznosti i krotosti, uei se od Isusa, drugi
dokazuju da nisu tvorci rei, ve samo sluai. Jedna
klasa se posveuje kroz istinu; druga ne poznaje
preobraavajuu
silu
boanske
milosti.
Prvi
svakodnevno umiru sebi i svome ja, i pobeuju grehe.
Drugi poputaju svojim eljama i strastima, i postaju
niske sluge sotone.

Glava 8
Jovanova propovednika sluba
Apostol Jovan je proveo svoj mladi ivot u drutvu
neukih ribara Galileje. On se nije mogao radovati
pohaanju kola onoga doba; ali druenjem sa Hristom,
velikim Uiteljem, on je stekao najvee obrazovanje
koje smrtni ovek moe postii. On je udno pio sa
izvora mudrosti, a onda je teio da vodi i druge onoj
53

vodi koja tee u ivot veni. (Jovan 4:14).

Jednostavnost njegovih rei, uzviena snaga istine koju
je on izgovarao, i duhovna toplina koja je obeleavala
njegovo uenje davala mu je pristup svim klasama. Ipak
ak ni vernici nisu bili u stanju da potpuno shvate svete
tajne boanske istine uvijene u njegovim spisima. On je
izgledao uvek proet svetim Duhom. On je nastojao da
probudi misli ljudi da shvate nevidljive stvari. Mudrost
sa kojom je govorio, uinila je da njegove rei kaplju
kao rosa koja natapa i omekava zemlju.
Posle Hristovog vaznesenja Jovan je stajao vrsto
kao jedan veran i vatreni radnik za Uitelja. On se
zajedno sa drugima radovao izlivanju Duha na dan
Pedesetnice, i sa sveom revnou i silom nastavio da
propoveda narodu rei ivota. Njemu je preeno sa
tamnicom i smru, ali on za to nije mario.
Mnotva svih klasa dolaahu da sluaju propovedi
apostola Jovana, i svi su se isceljivali od svojih bolesti u
ime Isusovo, ije ime je bilo omraeno meu Jevrejima.
Svetenici i glavari bili su besni u svom protivljenju kad
su videli da se bolesni isceljuju i da se Isusovo ime
uzvisuje kao kneza ivota. Oni su se plaili da e
uskoro ceo svet poverovati u Njega, i da e ih tada
osuditi za umorstvo silnog Iscelitelja. Ali to behu vei
njihovi napori usmereni da zaustave ovo uzbuenje, to
sve vie verovahu u Njega i odvraahu se od uenja
knjievnika i fariseja. Zato se oni ispunie sa mrnjom i
stavie ruke na Petra i Jovana, bacivi ih u optu
tamnicu. Ali aneo Gospodnji nou otvori tamnika
vrata, i izvodei ih na slobodu ree: Idite, stanite u crkvi
i govorite narodu sve rei ovoga ivota. (Dela 5:20).
54

Sa vernou i ozbiljnou Jovan je iznosio

svedoanstvo za svoga Gospoda svakom zgodnom
prilikom. On je video da su vremena ispunjena
opasnostima za Zajednicu. Sotonske obmane svuda su
se pojavljivale. Duh naroda je bio zaveden delovanjem
skepticizma (sumnje) i prevarljivih nauka. Neki koji su
pretendovali da su verni delu Bojem, behu prevareni.
Oni se odrekoe Hrista i Njegovog Evanelja i dospee
u prokletu jeres, ivei u prestupu boanskog zakona.
Jovanova omiljena tema bee Boja bezgranina
ljubav. On je verovao u Boga kao to dete veruje u
blagog i nenog oca. On je razumeo karakter i delo
Isusovo; i kad je video svoju jevrejsku brau kako
tumaraju svojim stramputicama bez ijednog zraka
Sunca Pravde da osvetli njihov put, on je teio da im
predstavi Hrista kao Videlo sveta.

Oaloen otrovnim zabludama

Jovan je doiveo da vidi propovedanje Hristovog
Evanelja blizu i daleko, i hiljade njih koji eljno
prihvataju njegovo uenje. Ali je bio ispunjen alou
kada je posmatrao kako se otrovne zablude uvlae u
Zajednicu. Neki koji primie Hrista tvrdili su da ih
Njegova ljubav oslobaa od pokoravanja zakonu
Bojem. S druge strane, mnogi su uili da treba da se
dri slovo zakona, dakle svi jevrejski obiaji i
ceremonije, i da je to dovoljno za spasenje i bez krvi
Hristove. Oni smatrahu da je Hristos bio jedan dobar
ovek, kao i apostoli, ali poricahu Njegovo boanstvo.
Jovan je video opasnosti kojima je Zajednica bila
55

izloena, ako prihvati te ideje, i on ih je pobijao sa

brzinom i odlunou. On je pisao jednoj izabranoj
gospoi, najasnijoj pomonici u delu Evanelja, koja je
uivala dobar ugled i ogroman uticaj meu vernima,
sledee rei: Mnoge varalice izaoe na svet, koji ne
priznaju Isusa Hrista, da je doao u telu; ovo je varalica
i antihrist. uvajte se, da ne izgubimo to smo zaradili,
nego da primimo platu potpuno. Koji god prestupa, i ne
stoji u nauci Hristovoj, taj nema Boga; a koji stoji u
nauci Hristovoj, taj ima i Oca i Sina. Ako ko dolazi k
vama, a ove nauke ne donosi, ne primajte ga u kuu, i
ne pozdravljajte se s njim, jer ko se pozdravlja sa njim,
prima udeo u njegovim zlim delima. (2.Jovanova 7-11).
Jovan nije obavljao svoj rad bez velikih smetnji.
Sotona nije bio lenj. On je podsticao zle ljude da skrate
korisni ivot ovog Bojeg oveka, ali sveti aneli su ga
titili od njihovih nasrtaja. Jovan je i dalje trebao iveti
kao verni svedok za Hrista. Zajednici je u vreme njene
opasnosti bilo potrebno njegovo svedoanstvo.
Kroz krivo predstavljanje i neistine, emisari sotone
su teili da podstreknu opoziciju protiv Jovana i protiv
Hristove nauke. Kao posledice nesloge i jeretizma crkva
je bila dovedena u opasnost. Jovan je nepokolebivo
pobijao ove zablude. On je pregraivao put protivnicima
istine. On je pisao i opominjao da voe ovih jeresi ne
treba podravati. Postoje i dan-danas zla slina onima
koja su ugroavala napredak prve Zajednice, i nauka
apostola u ovim takama treba da bude paljivo uzeta u
obzir. Mora imati milosti, to je krik koji se svuda uje,
osobito od onih koji se hvale svojom svetou. Ali milost
i ljubav su tako isti da ne mogu da pokrivaju nepriznati
56

greh. Jovanovo uenje je vano za one koji ive usred

opasnosti poslednjih dana. On se intimno druio sa
Hristom i sluao Njegove nauke i bio svedok Njegovih
silnih udesa. On je iznosio uverljivo svedoanstvo,
koje je uinilo da je la neprijatelja ostala bez uspeha.

Nema kompromisa sa grehom

Jovan
se
radovao
blagoslovu
istinskog
posveenja, ali apostol nije tvrdio da je bez greha; on je
teio za savrenstvom, hodei u svetlosti lica Bojeg.
On svedoi da ovek koji tvrdi da poznaje Boga, a ipak
kri boanski zakon, njegovo je priznanje lano. Koji
govori: poznajem Ga, a zapovesti njegove ne dri, laa
je, i u njemu istine nema. (1.Jovanova 2:4). U ovom
veku hvalisave slobode ove rei e biti igosane kao
verski fanatizam. Ali apostol ui da dok pokazujemo
hriansku utivost, mi smo ovlaeni da nazovemo
greh i grenike njihovim pravim imenima - da se u tome
sastoji prava milost ili dobroinstvo. Dok ljubimo due
za koje je Hristos umro, i radimo za njihovo spasenje,
mi ne treba da pravimo kompromis sa grehom. Mi se ne
smemo sjedianjavati sa buntovnima, i to nazivati
milou, ili dobrotom. Bog zahteva od svoga naroda u
ovom veku da stoji kao to je Jovan stajao u svoje
vreme, nepokolebivo za pravdu, u suprotnosti
duepogubnim zabludama.

57

Nema posveenja bez poslunosti

Ja sam sretala mnoge ljude koji su tvrdili da su
bez greha. Ali kad su proveravane sa Bojom reju, ove
linosti su se nale u otvorenom prestupu svetog
Bojeg zakona. Najjasniji dokazi o venoj vanosti
etvrte zapovesti nisu mogli da im probude savest. Oni
se ne mogu odricati Bojih zahteva, ali se usuuju
izgovarati radi prestupa subote. Oni tvrde da su sveti, i
da slue Bogu u svakom danu sedmice. Mnogi dobri
ljudi, kau oni, nisu svetkovali subotu. Ako su ti ljudi bili
sveti, nee biti osueni radi toga to nisu drali subotu.
Bog je bio tako milostiv i nije ih kaznio radi nedranja
sedmog dana. Oni bi bili smatrani neobinim u drutvu
ako bi svetkovali sedmi dan subotu, i ne bi imali uticaja
u svetu. Sem toga oni se moraju pokoravati vlastima
koje postoje.
Jedna gospoa u Nju Hempiru (SAD) iznela je
svoje svedoanstvo na ravnom skupu da milost Boja
vlada u njenom srcu i da je ona potpuno Gospodnja.
Ona je tada izrazila svoje verovanje da ovi ljudi ine
mnogo dobra probuujui grenike da uvide svoju
opasnost. Ona je rekla: Subota koju ovi ljudi nama
iznose jeste jedina subota Biblije; i tada je objasnila da
je njen duh bio jako pokrenut ovim predmetom. Ona je
videla mnoge nevolje pred sobom, koje bi je snale ako
bi svetkovala sedmi dan. Sledeeg dana je dola na isti
skup i opet iznela svoje svedoanstvo, govorei da je
pitala Gospoda da li zaista mora svetkovati subotu i on
joj je kazao da je ne mora svetkovati. Njen duh je sad
bio umiren u pogledu ovog predmeta. Ona je tada dala
58

najjau opomenu za sve da dou do savrene ljubavi

Isusove, gde nema vie osuenja za duu.
Ova ena nije posedovala pravo posveenje. To
nije bio Bog koji joj je rekao da e biti posveena iako
ne ivi u poslunosti prema jednoj od Njegovih jasnih
zapovesti. Boji zakon je svet, i niko ga ne moe
nekanjeno prestupati. Onaj koji joj je rekao da moe
nastaviti krenje Bojeg zakona i ostati bezgrena, bio
je knez sila mraka - isti onaj koji je kroz zmiju govorio
Evi u raju: Neete vi umreti (1 Mosijeva 3:4). Eva je
laskala sebi da je Bog bio toliko dobar da bi je mogao
kazniti za neposlunost jedne Njegove izreene
zapovesti. Ista izopaenost se ponavlja meu hiljadama
njih koji se izgovaraju za svoju neposlunost prema
etvrtoj zapovesti. Oni koji imaju um Hristov dranje sve
Boje zapovesti, bez obzira na okolnosti. Velianstvo
neba kae: Kao to i ja odrah zapovesti Oca svojega.
(Jovan 15:10).
Adam i Eva se usudie da prestupe Gospodnje
zahteve, i strani rezultati njihovog greha treba da budu
opomena i nama da ne sledimo njihov primer
neposlunosti. Hristos se molio za svoje uenike
sledeim reima: Osveti ih istinom svojom: re je tvoja
istina. (Jovan 17:17). Nema pravog posveenja osim
kroz poslunost istini. Oni koji ljube Boga svim srcem,
ljubie i sve Njegove zapovesti. Posveeno srce je u
skladu sa propisima Bojeg zakona; jer je zakon svet,
pravedan i dobar.

59

Bog se nije promenio

Boji karakter se nije izmenio. On je isto Bog
revnitelj i danas, kao to je bio kad je davao svoj zakon
na gori Sinaju, i pisao ga svojim vlastitim prstom na
kamenim ploama. Oni koji gaze sveti Boji zakon
mogu rei: Ja sam svet!, ali biti zaista svet i hvaliti se
posveenjem, to su dve razliite stvari.
Novi Zavet nije promenio zakon Boji. Svetost
subote iz etvrte zapovesti tako je vrsto postavljena
kao i presto Jehove. Jovan pie: Svaki koji ini greh i
bezakonje ini; jer greh je prestup zakona. A znate da
se On javi da grehe nae uzme; i greha u Njemu nema.
Ko god u Njemu stoji ne grei, koji god grei ne vide
Ga, niti Ga pozna.(1.Jovanova 3:4-6). Mi smo ovlateni
da na isti nain smatramo i ocenjujemo kao i omiljeni
uenik sve one koji tvrde da su u Hristu, da su sveti,
dok ive u prestupanju Bojeg zakona. On se
sukobljavao sa jednom isto takvom klasom ljudi sa
kakvom se i mi sretamo. On kae: Deice, niko da vas
ne vara, ko pravdu tvori pravednik je, kao i On to je
pravedan. Koji greh ini od avola je, jer avo grei od
poetka. (1.Jovanova 3: 7-8). Ovde apostol govori
jasnim reima, kako to sam predmet nalae. Jovanove
poslanice odiu duhom ljubavi. Ali kad je dolazio u
kontakt sa klasom koja je krila zakon Boji i jo tvrdila
da je bez greha, nije se ustruavao da ih opomene
zbog njihove strahovite obmane. Ako kaemo da
imamo zajednicu sa Njim, a hodimo u tami, sebe
laemo, i istine nema u nama. Ali ako hodimo u videlu,
kao to je i On u videlu hodio, imamo zajednicu jedan
60

sa drugim, i krv Isusa Hrista, Sina njegova oiava nas

od svakoga greha. Ako kaemo da greha nemamo,
sebe varamo, i istine nema u nama. Ali ako priznajemo
grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe
nae, i oisti nas od svake nepravde. Ako reemo da ne
sagreismo, pravimo Ga laom, i re njegova nije u
nama. (1.Jovanova 1:6-10).

Glava 9
Jovan u izgnanstvu
Veliki uspeh koji je pratio propovedanje Evanelja
od strane apostola i njihovih saradnika, poveao je
mrnju neprijatelja Hristovih. Oni su inili svaki napor da
spree njegovo napredovanje, i konano su uspeli da
privuku i mo rimskog imperatora protiv Hriana.
Nastalo je strano progonstvo, u kome su mnogi
sledbenici Hristovi predati na smrt. Apostol Jovan je
tada ve bio star ovek, ali sa velikom revnou i
uspehom nastavio je da propoveda Hristovu nauku. On
je davao snano svedoanstvo, koje njegovi neprijatelji
nisu mogli spreiti, a koje je veoma hrabrilo njegovu
brau.
Kada je vera Hriana poela da se talasa usled
vatrenog progonstva, oni su bili primorani da se
sastanu, kojom prilikom je apostol ponovio sa velikim
dostojanstvom, silom i ubeenjem sledee rei: to
bee od poetka, to usmo, to videsmo svojim oima,
to razmotrismo, i to ruke nae opipae, o rei ivota...
to videsmo i usmo, to javljamo vama, da i vi imate s

61

nama zajednicu, a naa je zajednica sa Ocem i sa

Sinom Njegovim Isusom Hristom. (1.Jovanova1:1-3).
Najogorenija mrnja je bila uperena protiv
Jovana radi njegove nepokolebnjive odanosti delu
Hristovom. On bee poslednji preiveli od uenika koji
su bili lino povezani sa Isusom, i njegovi neprijatelji
odluie da njegovo svedoanstvo mora da se uutka.
Ako se to mogne uiniti, tada se Hristova nauka nee
moi iriti; ako postupe sa strogou, ono e brzo
nestati u svetu. Saglasno tome Jovan je bio pozvan u
Rim da bi stradao za svoju veru. Njegove nauke behu
zloupotrebljene. Lani svedoci okrivie ga kao buntovnu
linost, koji javno ui teorije koje su subverzivne (prevratnike) za rimsku naciju.
Apostol je predstavio svoju veru na jedan jasan i
uverljiv nain, sa takvom jednostavnou i slobodnom
otvorenou, da su njegove rei imale silan efekat
(uticaj). Njegovi sluaoci bili su zbunjeni i iznenaeni
njegovom mudrou i ubedljivou. Ali jo ubedljivije od
njegovog svedoanstva bee duboka mrnja protivnika
istine. Imperator bee ispunjen gnevom, hulei na ime
Boga i Hrista. On se nije mogao suprotstaviti
apostolovim razlozima ili osporiti silu koja je pratila
kazivanje istine, zato je odluio da uutka njenog
vernog tumaa.

Boji svedok nije uutkan

Ovde vidimo kako moe postati tvrdo srce kada
se suprotstavlja Bojim namerama. Neprijatelji Boje
Zajednice behu odluni da nastave svoju oholost i
62

nasilje protiv vernog naroda. Naredbom rimskog

imperatora Jovan je bio proteran na ostrvo Patmos,
kako nas obavetava: Za re Boju, i za svedoanstvo
Isusa Hrista (Otkrivenje 1:9). Ali neprijatelji Hristovi
potpuno su promaili u svojoj nameri da uutkaju
Njegovog vernog svedoka. Iz mesta svog izgnanstva
dopirao je glas apostola, dopirui ak do poslednjeg
vremena, objavljujui najpotresnije istine koje su ikada
bile prezentirane smrtnima.
Patmos, jedno golo i kamenito ostrvo u egejskom
moru, bilo je odreeno od rimske vlade kao mesto
progonstva za kriminalce. Ali Bojem sluzi ovo sumorno
boravite postalo je vrata nebeska. On bee ovde
izolovan od gradske poslovne vreve, i od aktivnog
misionskog posla, ali nije bio iskljuen iz Boje
prisutnosti. U svom opustelom domu on je mogao
razgovarati sa Carem careva, studirajui izbliza
otkrivenje boanske sile u prirodi i knjizi nadahnua.
Pruila mu se divna prilika da razmilja o velikom delu
stvaranja i da se divi sili boanskog Arhitekte. U ranijim
godinama njegove oi su bile pozdravljene lepotom
poumljenih breuljaka, zelenih dolina i plodnih ravnina;
i u svoj toj lepoti prirode on je bio oaran znakom
mudrosti i umetnosti Stvoritelja. Ali sada je bio okruen
prizorima okoline koja mnogima moe izgledati
sumorna i nezanimljiva. Ali za Jovana to je bilo drukije.
On je mogao itati najvanije lekcije u divljim, ogolelim
stenama, tajnama velikih dubina i slavom nebeskog
svoda. Njemu je sve to davalo utisak Boje sile, i
objavljivalo Njegovu slavu.

63

Glas prirode
Apostol je posmatrao oko sebe svedoanstva
potopa, koji je preplavio celu Zemlju, jer su stanovnici
drsko prestupali zakon Boji. Silne stene, izbaene iz
velikih dubina i iz Zemlje usled provale potopne vode,
ivo su ga podseale na strahote izlivanja Bojeg
gneva.
Ali dok ga je odozdo okruivala naizgled pusta i
neplodna okolina, gore iznad njega bilo je plavo nebo
koje je pokrivalo apostola na usamljenom Patmosu, kao
nebo iznad njegovog voljenog Jerusalima. Neka ovek
jednom pogleda u tihoj noi na slavu nebesa i posmatra
delo Boje sile, u bezbrojnoj vojsci nebeskoj, pa e
nauiti lekciju o veliini Stvoritelja Neba i Zemlje, u
poreenju sa svojom sopstvenom malenkou. Ako isti
voli ponos i samouvaavanje, ili linu privlanost, ako je
bogat ili talentovan, neka izae u divnoj noi i pogleda
na zvezdana nebesa, i nauie poniznosti svoj ponositi
duh, u prisutnosti beskrajnog Tvorca prirode, vidljive i
nevidljive.
U glasu mnogih voda - gde bezdana bezdanu
dozivlje glasom slapova Tvojih (Psalam 42:7) - Prorok
je uo glas Stvoritelja, More, besno ibano
nemilosrdnim vetrovima, predstavlalo mu je gnev
uvreenog Boga. Ogromni i silni talasi u svojim
najstranijim pljuskovima, obuzdavani u granicama koje
je odredila jedna nevidljiva ruka, govorili su Jovanu o
beskonanoj sili koja kontrolie i najvee dubine ili
bezdane. Suprotno tome on je video i osetio ludost
slabih smrtnika, poput crva iz praine, koji svoju slavu,
64

mudrost i snagu i svoja srca okrenue protiv Vladaoca

Vasione, kao da je Bog u celosti takav kao jedan od
njih. Kako je slepa i bezoseajna ljudska oholost! Jedan
as Bojeg blagoslova u svetlosti sunca i padanju kie
na zemlju vie moe doprineti promeni lica prirode,
nego to moe uiniti ovek sa svim svojim hvalisavim
znanjem i postojanim naporima celog svog ivota.
U krugu svog ostrvskog doma zatoeni prorok je
itao otkrie boanske sile, i u svim delima prirode
odravao zajednicu sa svojim Bogom. Najvatrenija
tenja due za Bogom, najtoplije molitve upuene su
nebu sa kamenitog Patmosa. Kada je .Jovan
posmatrao stene, opominjao se Hrista, stene njegove
snage, pod ijim titom se mogao skloniti bez ikakve
bojazni.

Svetkovatelj subote
Dan Gospodnji koji .Jovan spominje u svom
Otkrivenju bee subota, dan u koji se Jehova odmarao
posle velikog dela stvaranja sveta, i koji je On
blagoslovio i posvetio, jer je u taj dan poinuo. Subota
je bila kao sveti dan potovana od strane Jovana na
ostrvu Patmosu, kao kada je bio meu narodom,
propovedajui Evanelje na taj dan. Meu golim
stenama koje su ga okruavale, Jovan se seao
stenovite gore Horiva, i kako je Bog izgovorio svoj
zakon tadanjem narodu, govorei, izmeu ostalog i
sledee rei: Seaj se dana subotnog, da ga svetkuje
(2.Mosijeva 20:8).

65

Sin Boji je govorio Mojsiju sa vrha planine. Bog

je uinio kamenje svojom svetinjom. Njegov hram je bio
meu venim brdima. Boanski Zakonodavac spustio
se na kamenu goru da izgovori svoj zakon u prisustvu
svega naroda, da bi mogli biti impresionirani veliinom i
stranim prikazivanjem Njegove sile i slave, da bi se
bojali prestupa Njegovih zapovesti. Bog je izgovorio
svoj zakon usred grmljavine Gromova i sevanja munja,
iz gustog oblaka na vrhu planine, a Njegov glas je bio
kao glas veoma jake trube. Zakon Jehove bio je
nepromenjiv, i ploe na kojima je On napisao taj zakon
behu od tvrdog kamena, oznaavajui nepromenjivost
Njegovih zapovesti i propisa. Kamenita gora Horiv
postala je sveto mesto za sve koji ljube i potuju zakon
Boji.

Zajedno sa Bogom
Dok je Jovan u mislima posmatrao prizore sa
Horiva, Duh Onoga koji je posvetio sedmi dan, siao je i
na njega. On je video greh Adamov u prestupu
boanskog zakona, kao i strahovite posledice toga
prestupa. Beskrajna ljubav Boja u darovanju svog Sina
za spasenje ljudske rase, izgledala mu je tako velika,
da se jezikom ne moe iskazati. Kada to iznosi u svojoj
poslanici, on poziva crkvu i ceo svet da vide: Vidite
kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Boja
nazovemo i budemo, zato svet ne poznaje nas, jer
Njega ne pozna. (1.Jovanova 3:1). To bee tajna i za
Jovana da je Bog mogao dati svog Sina da umre za
pobunjenog oveka. On je bio kao van sebe od uda,
66

kada je posmatrao plan spasenja, koji je zamiljen i

stvoren na nebu po tako velikoj ceni, a koji je bio
odbaen od onih za koje je ta beskrajna rtva bila
uinjena!
Jovan je bio udruen sa Bogom. to je vie uio o
boanskom karakteru kroz dela stvaranja, njegovo
potovanje prema Bogu bilo je sve vee. On se esto
pitao: Zato ne bi ljudi, koji su potpuno zavisni od Boga,
teili da budu u miru sa Njim kroz dragovoljnu
poslunost? Bog je beskonaan u mudrosti, i nema
granice Njegovoj sili. On upravlja Svemirom, sa svim
njegovim bezbrojnim svetovima. On odrava u
savrenom redu veliinu i lepotu stvari koje je stvorio.
Greh je prestup zakona, a plata za greh je smrt. Ne bi
bilo nikakvog nesklada ni na nebu ni na zemlji da se
nije greh uvukao na ovu planetu. Neposlunost prema
Bojem zakonu doneo je svu mizeriju (bedu) koja
postoji meu Njegovim stvorenjima. Zato ljudi nee da
se pomire sa Bogom? Jovan je bio udruen sa Bogom.
to je vie uio o boanskom karakteru kroz dela
stvaranja, njegovo potovanje prema Bogu bilo je sve
vee. On se esto pitao: Zato ne bi ljudi, koji su
potpuno zavisni od Boga, teili da budu u miru sa Njim
kroz dragovoljnu poslunost? Bog je beskonaan u
mudrosti, i nema granice Njegovoj sili. On upravlja
Svemirom, sa svim njegovim bezbrojnim svetovima. On
odrava u savrenom redu veliinu i lepotu stvari koje je
stvorio. Greh je prestup zakona, a plata za greh je smrt.
Ne bi bilo nikakvog nesklada ni na nebu ni na zemlji da
se nije greh uvukao na ovu planetu. Neposlunost
prema Bojem zakonu doneo je svu mizeriju (bedu)
67

koja postoji meu Njegovim stvorenjima. Zato ljudi

nee da se pomire sa Bogom?
Nije laka stvar greiti protiv Boga, stavljati
izopaenu volju oveka protiv volje Stvoritelj. Bilo bi u
najboljem interesu ljudima ak i u ovom svetu, da se
pokorava pokoravaju Bojim zapovestima. I to je
sigurno u njihovom venom interesu da se pokoravaju
Bogu i budu u miru sa njim. Zveri poljske pokoravaju se
prirodnim zakonima Stvoritelja po instinktu koji vlada u
njima. On zapoveda ponositom Okeanu: Dovde e
dolaziti, a dalje nee; i tu e se zaustaviti ponositi
valovi tvoji (Jov 38:11); i vode su spremne da se
povinuju Bojoj rei. Zvezde i planete se kreu u
savrenom redu, pokoravajui se zakonima koje je Bog
ustanovio. Od svih stvorenja koja je Bog nainio na
Zemlji, samo ovek se pobunio. tavie on poseduje
mo razuma i u stanju je da shvati zahteve boanskog
zakona, kao i savest da oseti greh prestupa i mir i
radost poslunosti. Bog ga je stvorio kao slobodno
moralno bie, da se pokorava Bogu, ili da se ne
pokorava. Nagrada venog ivota - vena vrednost
slave - obeana je onima koji vre Boju volju, dok
pretnja Bojeg gneva visi nad svima onima koji se
protive Bojem zakonu.

Velianstvo Boje
Kada je Jovan razmiljao o slavi Bojoj, otkrivenoj
u njegovim delima, on je bio obuzet veliinom i
velianstvom Stvoritelja. I ako bi svi stanovnici ovoga
malenog sveta odbili da se pokoravaju Bogu, on opet
68

ne bi bio lien svoje slave. On bi u jednom trenutku

mogao zbrisati sa lica Zemlje sva smrtna bia, i stvoriti
novu rasu naroda koji bi slavno Njegovo ime. Bog ne
zavisi od ljudske asti. On moe skupiti zvezdane
vojske neba, milione udaljenih svetova da pevaju
pesmu asti, hvale i slave svome Stvoritelju.
Nebesa kazuju slavu Boiju, i dela ruku Njegovih glasi
svod nebeski, Dan danu dokazuje, i no noi javlja.
Nema jezika, niti ima govora gde se ne bi uo glas
njihov. Po svoj Zemlji ide kazivanje njihovo i rei njihove
na kraj Vasione. Suncu je postavio stan nad njima.
(Psalam 19:1-4)
Gde si ti bio kad ja osnivah Zemlju? Kai , ako si
razuman! Kad pevahu zajedno zvezde jutarnje, i svi
sinovi Boji klikovahu! (Jov 38:4-7)
Nebesa kazuju udesa Tvoja, Gospode, i istinu Tvoju
sabor sveti. Jer ko je na oblacima ravan Gospodu?
Ko e se izjednaiti s Gospodom meu sinovima
Bojim? Bogu se valja klanjati na saboru svetih,
Straniji je od svih koji su oko Njega. (Psalam 89:5-7)

Vizija o Hristu
Jovan se seao onih divnih i udesnih dogaaja
kojima je bio oevidac u ivotu Hristovom. U mati se
ponovo radovao prilikama sa kojima je bio jednom
okruen i mnogo uteen. Iznenada neto je prekinulo
njegovo razmiljanje; on je bio oslovljen jasnim i
69

odreenim glasom. On se okrenuo da vidi odakle dolazi

taj glas, kad gle! ugledao je svoga Gospoda, koga je
ljubio, sa kojim je hodio i govorio, i ijem stradanju na
krstu je bio svedok. Ali, kako se izmenila Spasiteljeva
pojava! On vie nije ovek bola, vian bolestima
(Isaija 53:3). On vie nije nosio znake svog ponienja.
njegove oi behu kao plamen ognjeni, Njegove noge
kao izglaani mesing, ili rastopljeni bakar. Ton njegovog
glasa je kao muziki glas mnogih voda. Njegovo lice
sijae kao sunce u podnevnom sjaju. U Njegovim
rukama su sedam zvezda, koje predstavljaju
propovednike crkava. Iz usta Njegovih izlaae dvosekli
ma, otar s obe strane, kao simbol sile Njegove rei.
Jovan, koji je tako ljubio svoga Gospoda, i koji se
vrsto drao istine, suoen sa tamnicom, muenjem i
pretnjom smru, nije mogao izdrati uzvienu slavu
Hristove prisutnosti, nego je pao na zemlju kao smru
pokoen. Isus tada poloi svoju ruku na svoga
sruenog slugu, govorei: Ne boj se, ja sam Prvi i
Poslednji, i Onaj koji ivi, a bee mrtav; i gle, oiveo
sam za vavek veka. (Otkrivenje 1:17-18). Jovan je bio
ohrabren da ivi u prisustvu svoga proslavljenog
Gospoda, i tada mu je bila izloena u svetoj viziji Boja
namera za budue vekove. On je bio upoznat sa
slavnom krasotom nebeskog doma. Doputeno mu je
da pogleda na presto Boji, i da vidi bele haljine
spasenih. On je uo muziku nebeskih anela, i
trijumfalne pesme onih koji su pobedili pomou krvi
Jagnjetove i reju svedoanstva svojega.

70

Jovanova poniznost
Ljubljenom ueniku bilo je dozvoljeno tako
uzvieno prvenstvo kakvo je retko kome smrtniku bilo
ukazano. Meutim on se tako blisko bio prilagodio
Hristovom karakteru, da oholost nije mogla nai mesta
u njegovom srcu. Njegova poniznost se nije sastojala u
praznom verovanju; nego to bee milost kojom je bio
zaodenut kao prirodnom haljinom. On je uvek teio da
prikrije svoja sopstvena pravedna dela i da izbegne sve
to bi moglo privui panju na njega. U svome
Evanelju Jovan spominje uenika koga Isus ljubljae,
ali sakriva injenicu da je taj uenik bio on lino! U
svom svakodnevnom ivotu on je uio i praktikovao
milost i ljubav u punom smislu. On je imao visoki
smisao o ljubavi koja treba da postoji meu telesnom
braom i verskom braom. On nudi i preporuuje ovu
ljubav kao jednu bitnu karakteristiku sledbenika
Isusovih. Ako to nedostaje sva prava na hriansko ime
su uzaludna.
Jovan ne bio uitelj praktine pobonosti. On
predlae nepogreivo pravilo za hriansko ponaanje.
Oni moraju biti ista srca i korektnog vladanja. Ni u kom
sluaju ne trebaju se zadovoljavati praznim verovanjem.
On je objavljivao jasnim reima da biti hrianin znai
biti slian Hristu.
Jovanov ivot je bio jedan ozbiljan napor da se
ovek prilagodi volji Bojoj. Apostol je sledio Spasitelja
tako prisno, imajui takvo oseanje istoe i uzvienosti
Hristove svetosti, da mu je njegov sopstveni karakter
izgledao suprotan i prekomerno nesavren. I kada se
71

Isus u svom proslavljenom telu otkrio Jovanu, jedan brzi

pogled bio je dovoljan da Jovan padne na zemlju kao
mrtav. Takvo e uvek biti oseanje onih koji najbolje
poznaju svoga Gospoda i Uitelja. to e prisnije
razmatrati ivot i karakter Isusov, to e dublje biti
oseanje njihove grenosti, i sve manje e biti
raspoloeni da se hvaliu svojom svetou srca, ili da
se istiu svojim tobonjim posveenjem.

Glava 10
Karakter hriana
Karakter Hriana je vidljiv u njihovom
svakodnevnom ivotu. Hristos kae: Svako dobro drvo
donosi dobre plodove; a zlo drvo raa zle plodove.
(Matej 7:17). Na Spasitelj je usporedio sebe sa jednim
okotom, kome su lastari (loze) njegovi sledbenici. On
jasno izjavljuje da svi koji hoe biti Njegovi uenici,
moraju donositi dobre rodove; zatim pokazuje kako isti
mogu postati rodne loze. Budite u Meni, i Ja u vama.
Kao to loza ne moe doneti roda sama od sebe, ako
nije na okotu, tako i vi, ako u Meni ne budete (Jovan
15:4).
Apostol Pavle opisuje rodove koje jedan Hrianin
treba da donosi. On kae da je rod duhovni u svakoj
dobroti, pravdi i istini (Efescima 5:9). I opet: A rod je
duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost. uzdranje, tj. umerenost (Galatima
5:22-23). Ovi dragoceni darovi su naela Bojeg
zakona, sprovedena u ivotu Hriana.

72

Zakon Boji je jedino pravo merilo moralnog

savrenstva. Taj zakon je bio praktino objanjen u
ivotu Hristovom. On je rekao za sebe: Ja drim
zapovesti Oca svojega (Jovan 15:10). Nita manje od
ove poslunosti ne moe udovoljiti zahtevima Boje
rei. Koji govori da u Njemu stoji, i taj treba tako da
hodi, kao to je On hodio (1Jovanova 2:6). Mi se ne
moemo pravdati da nismo u stanju da tako inimo, jer
imamo obeanje: Dosta ti je moja blagodat (2.
Korinanima 12:9). Kada se gledamo u boansko
ogledalo, zakon Boji, mi vidimo preveliku grenost
greha, i nae sopstveno izgubljeno stanje kao
prestupnika. Ali pokajanjem i verom mi se opravdavamo
pred Bogom, i boanskom milou smo u stanju da
ukaemo poslunost svim Njegovim zapovestima.

Ljubav prema Bogu i oveku

Oni koji imaju iskrenu ljubav prema Bogu,
otkrivae usrdnu evju da upoznaju njegovu volju i da
je tvore. Apostol Jovan, ije poslanice su proete
puninom lubavi, kae: Ovo ljubav Boja, da zapovesti
njegove drimo (1.jovanova 5:3). Dete koje ljubi svoje
roditelje, pokazae tu ljubav kroz dragovoljnu
poslunost; dok sebino, nezahvalno dete trai da uini
to je mogue manje za svoje roditelje, elei istodobno
da uiva sve one privilegije koje pripadaju poslunoj i
vernoj deci. Ista razlika je uoljiva i meu onima koji
ispovedaju da su deca Boja. Mnogi koji znaju da su
predmet Njegove ljubavi i brigovodstva, i ele da prime
njegove blagoslove, nerado vre Njegovu volju. Boje
73

zapovesti i zahteve smatraju za teak jaram. Ali onaj

koji istinski tei za svetou srca i ivota, nalazi radost u
zakonu Bojem, i ali samo to to nedovoljno ispunjava
njegove zahteve.
Nama je zapoveeno da ljubimo jedan drugoga
kao to je Hristos nas ljubio i predao sebe za nas. On je
tu ljubav pokazao u tome to je poloio svoj ivot da
nas iskupi. Ljubjeni uenik kae da i mi trebamo
polagati svoje ivote za brau. Koji god veruje da je
Isus Hristos, od Boga je roen; i koji god ljubi Onoga
koji je rodio, treba da ljubi i onoga koji je roen od
Njega (1.Jovanova 5:1). Ako ljubimo Hrista, mi emo
ljubiti sve one koji su slini njemu u ivotu i karakteru.
I ne samo to, nego emo ljubiti ak i one koji su bez
nade, i bezboni na svetu (Efescima 2:12). Radi
spasenja grenika Hristos je ostavio svoj nebeski Dom i
doao na Zemlju da strada i umre. On se u agoniji
muio i molio, dok mu nije prepuklo srce, budui
naputen od onih za koje je doao da ih spasava,
prolivi svoju krv na Golgoti.

Slediti Uzor
Mnogi se usteu od jednog takvog ivota kakvim
je iveo na Spasitelj. Oni oseaju da se ne trai tako
velika rtva da bi se sledio Uzor, da bi se donosili rodovi
dobrih dela i strpljivo podnosile Boje orezujue
makaze, da bi vie roda rodili. Ali ako hrianin smatra
sebe poniznim oruem u Hristovim rukama, i strpljivo i
verno izvrava svaku dunost, oslonivi se na pomo
koju je Bog obeao, tada e nositi jaram Hristov i
74

oseati ga lakim; tada e nositi breme za Hrista i nee

mu biti teko. Slobodno moe gledati gore i sa
hrabrou i utehom govoriti: Znam kome verovah, i
uveren sam da je kadar sauvati moj amanet za dan
onaj (2. Timotiju 1:12).
Ako sretamo i smetnje na naem putu, i verno ih
savlaujemo; ako nailazimo na protivljenje i
prebacivanje, i u Hristovo ime postiemo pobedu; ako
nosimo odgovornosti i izvrujemo nae dunosti u duhu
naeg Uitelja, - tada, meutim, mi stiemo jedno
dragoceno poznanje Njegove punine i sile. Mi vie
neemo zavisiti od iskustva drugih, jer imamo
svedoanstvo u sebi. Kao nekadanji Samarjani i mi
moemo rei: jer sami usmo i poznasmo da je Ovaj
zaista spas svetu, Hristos (1.Jovanova 4:42).
to vie posmatramo karakter Hristov, i to vie
iskusimo njegovu spasonosnu mo to emo ivlje
shvatiti nau sopstvenu slabost i nesavrenost, i tim
ozbiljnije gledati na Hrista kao nau silu i naeg
Izbavitelja. Mi nemamo snage u sebi da oistimo
hram due od neistoe; ali ako se mi kajemo od naih
greha protiv Boga, i traimo oprotenje kroz zasluge
Hristove, On e nam dati veru koja kroz ljubav radi i
isti srce i duu. Verom u Hrista i pokoravanjem
zakonu Bojem moemo biti posveeni, i time postii
dostojnost da budemo u drutvu svetih anela i u
zajednici izbavljenika obuenih u bele haljine u carstvu
slave.

75

Jedinstvo sa Hristom je nae prvenstvo

To nije samo prvenstvo, nego i dunost svakog
hrianina, da odrava intimno jedinstvo sa Hristom, i
da postigne bogato iskustvo u Bojim stvarima. Tada e
njegov ivot biti plodan u dobrim delima. Hristos kae:
Time e se Otac Moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i
biete Moji uenici (Jovan 15:8). Kada itamo
ivotopise ljudi koji su bili poznati po svojoj pobonosti,
mi smatramo da su njihova iskustva i postignua daleko
iznad naih moguknosti. Ali to nije tako Hristos je umro
za sve; i nama je sigurno njegovo obeanje da je On
vie voljan dati nam svoga svetoga Duha ako itemo,
nego to su zemaljski roditeli spremni dati dobre darove
svojoj deci. Proroci i apostoli nisu usavrili hrianski
karakter nekim udom. Oni su koristili sredstva koja
je Bog stavio njima na dohvat; i svi koji hoe da uloe
isti napor, postignue iste rezultate.

Pavlova molitva za zajednicu

U svojoj poslanici skuptini u Efesu, Pavle istie
pred njima tajnu Evanelja, neiskazano bogatstvo
Hristovo, i tada ih uverava u svoje usrdne molitve za
njihov duhovni napredak, govorei:
Toga radi preklanjam kolena svoja pred Ocem
Gospoda naega Isusa Hrista... da vam dadne silu po
bogatstvu slave svoje, da se utvrdite Duhom Njegovim
za unutranjeg oveka, da se Hristos useli verom u srca
vaa, da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni; da
biste mogli razumeti sa svima svetima ta je irina, i
76

duina, i dubina, i visina; i poznati preteniju od razuma

ljubav Hristovu, da se ispunite svakom puninom
Bojom (Efescima 3:8, 14-19).
On takoe pie svojoj Korintskoj brai:
osveenima u Hristu Isusu... Milost vam i mir od Boga,
Oca naega, i od Gospoda Isusa Hrista. Zahvaljujem
svagda Bogu svojemu za vas, to vam je data milost
Boja u Hristu Isusu, te se u svemu obogatiste kroz
Njega, u svakoj rei i svakom razumu, kao to se
svedoanstvo Hristovo utvrdi meu vama; tako da
nemate nedostatka ni u jednom daru, vi koji ekate
dolazak Gospoda naega Isusa Hrista (1 Korinanima
1:2-7). Ove rei su upuene ne samo skuptini u
Korintu, nego i celom narodu Bojem do svretka
vremena. Svaki hrianin se moe radovati
blagoslovima posveenja.
Apostol nastavlja sledeim reima: Molim vas,
brao, imenom Gospoda naega Isusa Hrista, da svi
jedno govorite, i da ne budu meu vama raspre, nego
da budete utvreni u jednom razumu, i u jednoj misli
(1.Korinanoma 1:10). Pavle ne bi apelovao na nJih da
uine neto to Je nemogue. Jedinstvo je najsigurniji
rezultat hrianskog posveenja.
U Poslanici Koloanima Pavle iznosi slavna
preimustva zajamena deci Bojoj: uvi veru vau u
Hrista Isusa, i ljubav koju imate prema svima svetima,
za nad ostavljeni vama na nebesima, za koji napred
uste i razumeste blagodat Boju u istini... Toga radi i
mi od onoga dana kako usmo ne prestajemo moliti se
za vas Bogu i iskati da se ispunite poznanjem volje
Njegove, u svakoj premudrosti i razumu duhovnome, da
77

ivite pristojno, Bogu na svako ugaanje, i u svakome

dobrom delu da budete plodni, i da rastete u poznanju
Bojem, jaajui svakom snagom po sili slave Njegove,
i u svakom trpljenju i dugom podnoenju s radou
(Koloanima 1:4-11).

Stepen svetosti
I sam apostol se trudio da postigne isti stepen
svetosti koji preporuuje svojoj brai. On pie
Filibljanima: to mi bee dobitak ono primih za tetu
Hrista radi. Jer sve drim za tetu prema prevanome
poznanju Hrista Isusa Gospoda svojega... da poznam
Njega i silu vaskrsenja njegova, i zajednicu Njegovih
muka, da budem nalik na smrt njegovu, da bih kako
dostigao do vaskrsenja mrtvih; ne kao da ve dostigoh,
ili se ve savrih, nego urim ne bih li dostigao, kao to
mene dosee Isus Hristos. Brao! Ja jo ne mislim da
sam dostigao; jedno pak velim: to je ostrag
zaboravljam; a za onim to je napred seem se, i trim
k biljezi gornjega zvanja Boijega u Hristu Isusu.
(Filibljanima 3:7-14). Ovde je jedna upadljiva suprotnost
izmeu hvalisavih samopravednih tvrdnji onih koji
govore da su bez greha, i naina govora Apostola. ta
vie, to bee istota i vernost njegovog vlastitog ivota
koja je davala silu njegovim opomenama svojoj brai.

Volja Boija
Pavle se nije ustruavao da svakom zgodnom
prilikom naglasi vanost biblijskog posveenja. On
78

kae: Jer znate kakve vam zapovesti dadosmo kroz

Gospoda Isusa Hrista, jer je ovo volja Boja, svetost
vaa (1.Solunjanima 4:2-3). Tako, ljubazni moji, kao
to me svagda sluaste, ne samo kad sam kod vas
nego i sada, mnogo vema kad nisam kod vas, gradite
spasenje svoje sa strahom i drhtanjem. Zer je Bog to
ini u vama, da hoete i uinite to Mu je ugodno. Sve
inite bez vike i premiljanja, da budete pravi i celi,
deca Boja bez mane, usred roda nevaljaloga i
pokvarenoga, u kome svetlite kao videla na svetu
(Filibljanima 2:12-15).
On je zapovedio mladome Titu da pouava
skuptinu da ako se oslanjaju na zasluge Hristove radi
spasenja, boanska milost koja ivi u njihovim srcima
vodie ih na verno izvravanje ivotnih dunosti.
Opominji ih da budu pokorni i posluni gospodarima i
zapovednicima, i gotovi na svako dobro delo... Istinita je
re, i u ovome hou da utvruje, da se oni koji
verovae Bogu trude i staraju za dobro delo; ovo je
korisno ljudima i dobro (Titu 3:1-8).
Pavle eli da uree u na razum injenicu da je
ljubav osnov svake prave prihvatljive slube Bogu, kao i
kruna hrianske milosti; i da e samo u dui u kojoj
vlada ljubav boraviti mir Boji. Obucite se dakle kao
izabrani Boji, sveti i ljubazni, u srdanu milost, dobrotu,
poniznost, krotost i trpljenje, snosei jedan drugoga, i
opratajui jedan drugome ako ima ko tubu na koga:
kao to je i Hristos vama oprostio, tako i vi. A svrh
svega toga obucite se u ljubav, koja je sveza
savrenstva. I mir Boji da vlada u srcima vaim, na koji
ste i pozvani u jednom telu, i zahvalni budite. Re
79

Hristova da se bogato useli meu vas, u svakoj

premudrosti, uei i svetujui sami sebe sa psalmima i
pojanjem i pesmama duhovnim, u blagodati pevajui u
srcima svojim Gospodu. I sve togod inite reju ili
delom, sve inite u ime Gospoda Isusa Hrista, hvalei
Boga i Oca kroz njega (Koloanima 3:12-17).

Glava 11
Hriansko prvenstvo
Mnogi koji su iskreno eznuli za svetou srca i
istotom ivljenja izgledaju zbunjeni i obeshrabreni. Oni
stalno gledaju na sebe, i jadikuju radi svoga nedostatka
vere; i poto im nedostaje vera oni oseaju da nemaju
prava na blagoslov Boji. Ove osobe pogreno
zamenjuju oseanja sa verom. Oni ne vide
jednostavnost prave vere, i time navlae veliku tamu na
svoje due. Oni treba da se okrenu od sebe i da se
zanimaju dobrotom i milou Bojom, i da ponove
njegova obeanja, i tada neka jednostavno veruju da e
On ispuniti svoju re. Mi ne treba da se uzdamo u svoju
veru, nego u obeanja Boja. Kada se pokajemo od
naih prolih prestupanja zakona Bojeg, i tvrdo reimo
da mu se pokoravamo ubudue, treba da verujemo da
e nas Bog radi Hrista primiti i oprostiti nam nae
grehe.
Mrak i klonulost e ponekad doi na duu, pretei
da nas savlada, ali mi ne treba da izgubimo svoje
pouzdanje. Moramo gledati na Isusa, pa ma ta oseali.
Trebamo teiti da verno izvravamo svaku poznatu
dunost, i tada se mirno osloniti na obeanja Boja.
80

ivot vere
Oseaj nae nedostojnosti neki put ispuni nau
duu strahom ali to nije nikakav dokaz da se Bog
promenio prema nama, ili mi prema Njemu. Ne treba
initi nikakve posebne napore duevnog ispiranja,
napetosti ili uzbuenja. Moda neemo danas oseati
mir i radost koje smo oseali jue; ali mi treba verom da
se uhvatimo Hristove ruke i da se Njemu potpuno
poverimo kako u mraku tako i na videlu.
Sotona ti moda apue: Ti si tako veliki grenik,
da te Hristos ne moe spasti. Meutim, ako ti priznaje
da si grean i nedostojan, ti moe odbiti kuaa sa
uzvikom: Kroz vrlinu pomirenja da priznajem Hrista kao
svog Spasitelja! Ja se ne uzdam u svoje sopstvene
zasluge, nego u skupocenu krv Isusovu, koja me
oiava. Ovog trenutka ja oslanjam svoju nemonu
duu na Hrista. Hrianski ivot mora biti ivot jedne
postojane, ive vere. Nepokolebljivo pouzdanje, vrst
oslonac na Hrista, to donosi mir i sigurnost dui.

Otpor iskuenju
Nemojte se obeshrabriti ako vam srca izgledaju
stvrdnuta. Svaka smetnja, svaki unutranji nepridatelj
samo poveava vau potrebu za Hristom. On dolazi da
ukloni kameno srce i daruje vam srce mesno. Traite od
Njega specijalnu milost da bi savladali svoje specijalne
nedostatke. Kada ste napadnuti iskuenjem, vrsto se
oduprite zlim pobudama; recite svojoj dui: Kako mogu
obeastiti svog Izbavitelja? Ja sam se predao Hristu;
81

ne mogu da inim dela sotone. Povii dragom

Spasitelju da ti pomogne da rtvuje svaki idol, i
odbaci svaki omiljeni greh. Neka tvoje oi vere gledaju
Isusa kako stoji pored Oevog prestola, pokazujui
svoje probodene ruke, molei se za tebe. Veruj da e ti
snaga i pomo doi od tvog dragocenog Spasitelja.

Posmatranje oima vere

Verom gledajte na vence koji su spremljeni za one
koji e pobediti; sluajte radosne pesme izbavljenih:
Dostojno je Jagnje zaklano koje nas otkupi Bogu!
Zamislite ove prizore kao stvarnost. Stefan, prvi
hrianski muenik, u svoo strahovito borbi sa
poglavarstvom i vlastima i duhovima pakosti ispod
neba, uzvikuje: Evo, vidim nebesa otvorena, i Sina
oveijega gde stoji s desne strane Bogu! (Dela 7:56).
Spasitelj sveta otkrio mu se kako gleda sa neba na
njega sa najdubljim interesovanjem, i slavna svetlost
Hristovog lica sijala je na Stefana sa takvim sjajem da
su ak i njegovi neprijatelji videli njegovo lice da svetli
kao lice jednog anela!
Ako bismo se vie bavili sa Hristom i nebeskim
svetom, mi bismo nali silan stimulans (podsticaj) i
pomo u voenju borbe Gospodnje. Ponositost i ljubav
prema svetu gube svoju mo kad razmiljamo o slavi
boljeg sveta i nove zemlje koja e biti uskoro na dom.
Usporeene sa privlanou Hrista, sve zemaljske
privlanosti izgledae od male vrednosti!
Neka niko ne misli da e bez ozbiljnih napora sa
svoje strane moi da postigne osiguranje Boje ljubavi.
82

Ako bi se dugo dopustilo naem duhu da se zanima

zemaljskim stvarima, onda bi se teko promenile navike
miljenja. Ono to oko vidi i uvo uje najee privlai
pavnju i obuzima interes. Ali ako hoemo da uemo u
grad Boji, i da gledamo Isusa i Njegovu slavu, moramo
se naviknuti da Ga gledamo ve ovde sa oima vere.
Rei i karakter Hrista treba da esto bude predmet
naih misli i razgovora, i svaki dan treba jedno vreme
da bude specijalno posveeno pobonom razmiljanju o
ovim svetim temama.

Smirenost duha
Posveenje je svakodnevni rad. Neka se niko ne
vara verovanjem da e Bog oprostiti i blagosloviti one
koji gaze jednu od Njegovih zapovesti. Dobrovoljno
poputanje
jednom
poznatom
grehu
utiava
svedoanstvo glasa Duha i odvaja duu od Boga. Ma
kakvo bilo ushienje religioznog oseanja, Isus ne
moe prebivati u srcu koje ne potuje boanski zakon.
Bog e potovati samo one koji Njega potuju.
Sluge ste onoga koga sluate (Rimjanima 6:16).
Ako gajimo srdnju, elju, poudu, lakomstvo, mrzost,
sebinost, ili ma koji drugi greh, mi postajemo sluge
toga greha. Niko ne moe sluiti dva gospodara
(Matej 6:24). Ako sluimo grehu, onda ne moemo
sluiti Hristu. Hrianin e oseati nagon greha, jer se
telo bori protiv duha, a duh se bori protiv tela, vodei
neprestano meusobno ratovae. I upravo ovde je
potrebna Hristova pomo. Ljudska slabost postaje
ujedinjena sa boanskom snagom, i vera klie: A hvala
83

Bogu, koji nam dade pobedu kroz Gospoda naega

Isusa Hrista (1 Korinanima 15:57).

Ispravne religiozne navike

Ako hoemo da razvijamo jedan karakter koji Bog
moe primiti, moramo uskladiti ispravne navike u
naem verskom ivotu. Svakodnevna molitva je bitna
za rastenje u milosti, pa ak i u samom duhovnom
ivotu, kao to je blagovremena hrana potrebna
telesnom blagostanju. Mi se trebamo navikavati da
podiemo nae misli esto u molitvi prema Bogu. Ako
nam duh luta, moramo ga dovesti natrag; stalnim
nastojanjem to e konano postati lako. Mi se ne
moemo ni za trenutak sa sigunou udaljiti od Hrista.
Mi moemo imati Njegovu prisutnost na svakom koraku,
ali samo potujui uslove koje je sam On postavio.
Religija mora postati najvanija poslovnost ivota.
Sve treba da bude tome podinjeno. Sve nae
duevne, telesne i duhovne snage moraju se
angaovati u hrianskom vojevanju. Moramo moliti
Hrista za snagu i milost, i tada emo postii pobedu
tako sigurno, kao to je sigurno da je Hristos umro za
nas.

Vrednost jedne due

Moramo prii blie krstu Hristovom. Pokajanje pri
dnu krsta to je prava lekcija o miru koju imamo da
nauimo. Ljubav Isusova - ko je moe razumeti?
Bezgranina, nenija i samoodricajnija nego materinska
84

ljubav! Ako hoemo da znamo vrednost jedne ljudske

due, moramo gledati u ivoj veri na krst, i tada poeti
studirati ono to e biti nauka i pesma spasenih kroz
svu venost. Vrednost naeg vremena i naih talenata
moe se proceniti jedino kroz veliinu otkupne cene
koja je plaena za nae izbavljenje. Kakvu
nezahvalnost pokazujemo prema Bogu kad Mu
otimamo Njegovo pripadajue pravo, uskraujui Mu
nau naklonost i nau slubu! Je li to tako mnogo
predati se njemu, koji je sve rtvovao za nas? Moemo
li odabrati prijateljstvo sveta pred besmrtnim astima
koje Hristos nudi, govorei: Koji pobedi dau mu da
sedi samnom na prestolu Mojemu... (Otkrivenje 3:21).

Jedno progresivno delo

Posveenje je jedno progresivno (napredno) delo.
Redosledne stepenice su nam prikazane u reima
apostola Petra: I na samo ovo okrenite svo staranje
svoje, da pokaete u veri svojoj dobrodetelj, a u
dobrodetelji razum, a u razumu uzdranje, a u
uzdranju trpljenje, a u trpljenju pobonost, a u
pobonosti bratoljublje, a u bratoljublju ljubavj jer kad je
ovo u vama, i mnoi se, nee vas ostaviti lijene, niti bez
ploda u poznanju Gospoda naega Isusa Hrista
(2.Petrova 1:5-8).
Zatim govori: Zato, brao, postarajte se jo
vema da svoju slubu i izbor utvrdite; jer inei ovo,
neete nikada pogreiti. Jer vam se tako obilno dopusti
ulazak u veno carstvo Gospoda i Spasa naega Isusa
Hrista (2.Petrova 1:10-11).
85

Ovde je izloeno pravilo po kome moemo biti

sigurni da neemo pogreiti nikada. Oni koji su tako
radili po ovom planu za postizanje hrianske milosti,
imaju sigurnost da e Bog raditi po planu mnoenja
dajui im darove svog Duha. Petar se obraa onima koji
hoe da zadobiju istu dragocenu veru: Blagodat i mir
da vam se umnoi kroz poznanje Boga i Hrista Isusa
Gospoda naega (2.Petrova 1:2). Kroz boansku
milost, svi koji hoe mogu se penjati svetlim
stepenicama od zemlje do neba, i konano pevajui sa
venom radosti (Isaija 35:10), ui kroz vrata u sveti
grad Boji.
Na Spasitelj trai od nas sve: prve i najsvetije
misli, nae najistije i najsnanije naklonosti. Meutim,
ako smo mi sudeonici boanske prirode, njegova slava
e stalno biti u naim srcima i na naim usnama. Naa
jedina sigurnost je u tome da sebe i sve svoje predamo
Njemu, i da stalno rastemo u milosti i poznanju istine.

Pavlovo klicanje pobedi

Apostol Pavle bee visoko poastvovan od Boga,
budui je uznet u svetoj viziji do treeg neba, gde je
video prizore iju slavu mu nije bilo doputeno da
otkrije. Ipak to ga nije navelo na hvalisanje ili
samozadovoljstvo. On je razumeo vanost neprestanog
straenja i samoodricanja, i jasno je izjavio: Ja morim
telo svoje i trudim se da kako propovedajui drugima i
sam ne budem odbaen (1 Korinanima 9:27).
Pavle je stradao istine radi, pa ipak mi ne ujemo
nikakve albe sa njegovih usana. Kad je pregledao svoj
86

ivot truda, briga i rtve, on je izjavio: Jer mislim da

stradanja sadanjeg vremena nisu nita prema slavi
koja e nam se javiti (Rimljanima 8:18). Usklik pobede
od strane Bojeg vernog sluge dopire sve do naeg
vremena: Ko e nas rastaviti od ljubavi Boje? da li
nevolja, ili tuga? ili progonstvo? ili glad? Ili golotinja? ili
strah? ili ma? kao to stoji napisano: Za Tebe nas
ubijaju svaki dan, dre nas kao ovce koje su za klanje.
Ali u svemu ovome pobeujemo Onoga radi koji nas je
ljubio. Jer znam jamano, da ni smrt, ni ivot, ni aneli,
ni poglavarstva, ni sile, ni sadanje, ni budue, ni visina,
ni dubina, ni druga kakva stvar ne moe nas rastaviti od
ljubavi Boje, koja je u Hristu Isusu, Gospodu naemu
(Rimljanima 8:35-39).
Premda je Pavle bio zatvoren u jednoj rimskoj
tamnici - odvojen od svetlosti i nebeskog zraka,
odstranjen od svog aktivnog rada u Evanelju, i svakog
asa oekujui smrtnu presudu - ipak on se nije
predavao sumnji ni obeshrabrenju. Iz one mrane
tamnice dolazilo je njegovo predsmrtno svedoanstvo,
puno uzviene vere i hrabrosti, koje je nadahnjivalo
srca svetih i muenika u svim narednim stoleima
hrianske ere. Njegove rei divno opisuju rezultate
onog posveenja koje smo mi na stranicama ove knjige
nastojali opisati: Jer ja se ve rtvujem, i vreme moga
odlaska nasta. Dobar rat ratovah, trku svrih, veru
odrah. Dalje dakle, meni je pripravljen venac pravde,
koji e mi dati Gospod u onaj dan, pravedni sudija; ali
ne samo meni, nego i svima koji se raduju Njegovom
dolasku (2.Timotiju 4:6-8).

87