ASERTIVNOST

1. Ukratko o pojmovima asertivnosti, neasertivnosti i agresivnosti

Asertacija doslovno znai potvrivanje sebe pred drugim ljudima. Obuhvata
izraavanje ili iskazivanje sebe na nain koji podrazumeva zauzimanje za svoja lina
prava i izraavanje svojih misli, oseanja i uverenja na direktan, iskren i odgovarajui
nain, istovremeno vodei rauna i ne ugroavajui lina prava druge osobe.
Osnovna poruka u izraavanju sebe je:
Ovo je moje miljenje. Ovo je moje oseanje. Ovo je moje vienje situacije.
Ova poruka izraava ko je osoba i izgovara se bez dominacije, poniavanja i
degradiranja druge osobe.
Asertacija obuhvata uvaavanje, ali ne i pokornost i podreivanje drugoj osobi,
kao da je druga osoba ispravnija ili bolja samo zato to je starija, monija, iskusnija,
uenija, drugog pola ili rase. Pokornost se oituje u preteranoj popustljivosti i preteranoj
pomirljivosti prema drugoj osobi.
U asertaciji su ukljuene dve vrste uvaavanja: uvaavanje sebe, u vidu
izraavanja svojih potreba i elja i zauzimanje za svoja prava, uz istovremeno
uvaavanje potreba, elja i prava druge osobe.
Neasertacija (nepotvrivanje sebe) obuhvata krenje svojih sopstvenih prava,
bilo tako to osoba ne izraava svoja iskrena oseanja, misli i uverenja, dajui na taj
nain priliku drugoj osobi da je povredi, ili tako to izraava svoje misli i oseanja na tako
pokoran, popustljiv i izvinjavajui nain da druge osobe mogu lako da ih zanemare.
Osnovna poruka drugoj osobi je:
Ja nisam vaan moe da me iskoristi. Moja oseanja nisu vana tvoja jesu.
Moje misli nisu znaajne samo tvoje vredi sasluati. Ja sam niko i nita ti si
superioran.
Agresija obuhvata direktno zauzimanje za svoja prava i izraavanje svojih misli,
oseanja i uverenja na nain koji je esto neiskren, obino neodgovarajui i uvek
naruava ili kri prava druge osobe.
Najei cilj agresije je nadvladavanje i pobeivanje, tako da druga osoba u tom
odnosu neto gubi. Pobeda se postie poniavanjem, srozavanjem, omalovaavanjem ili
nadvladavanjem drugih ljudi tako da se osete slabijim u odnosu i manje u stanju da
izraze i brane svoja prava i ciljeve. Osnovna poruka je: Ovako ja mislim a ti si glup to
misli drugaije. Ovo ja elim a ono to ti eli nije znaajno. Ovo su moja oseanja
a tvoja oseanja se ne uzimaju u obzir.

2. neverbalne komponente neasertivnog, asertivnog

i agresivnog ponaanja
Kod asertivnog ponaanja neverbalni inioci ponaanja su u skladu sa verbalnim
porukama koje se izgovaraju, potkrepljujui, naglaavajui i dajui snagu onome to se
tog trenutka izgovara. Jaina glasa je odgovarajua situaciji, kontakt oima je vrst, ali
ne prelazi u piljenje u sagovornika, telesni stav i gestikulacija pokazuju snagu i sigurnost,
ali ne nadmo, govor je ravnomeran, jasan, izraajan i naglaava rei koje su kljune za
poruku koja se saoptava.
Neverbalno ponaanje obuhvata nesiguran kontakt oima sa upadljivim
skretanjem pogleda, nervozno pribliavanje ili uzmicanje od druge osobe, povijanje
ramena, pokrivanje usta rukom, nervozna gestikulacija i drvenast telesni stav. Glas
moe biti pevajui ili preterano mek. Govor je usteui i ispunjen pauzama, a grlo se
esto proiava. Mimika takoe otkriva nesigurnost, na primer smeh ili namigivanje
kada se izraava nezadovoljstvo ili bes.
Kod

agresivnog

ponaanja,

neverbalni

inioci

izraavaju

dominaciju

poniavanje druge osobe. Osoba ne skida pogled sa sagovornika i pilji u njega

ispitivaki i procenjivaki, otrina glasa ne odgovara situaciji i glas ima sarkastian
prizvuk. Telesni stav je nadmen i ukljuuje gestikulaciju, kao na primer pokazivanje ili
pretnja prstom.
Osobe mogu ispoljavati i mnoga druga veoma specifina ponaanja koja
predstavljaju karakteristian individualni stil. Ljudi najee nisu svesni svojih
neverbalnih poruka, stoga postoje razliite tehnike za osveivanje tih poruka.
3. Razlozi za asertivno ponaanje
Najei razlog zato su ljudi neasertivni u komunikaciji je strah da e se izgubiti
podrka i prihvatanje od strane druge osobe. Osoba kao da veruje Meni je ivotno
neophodno da me drugi ljudi prihvataju i da budu na mojoj strani. Ipak, neasertivnost
ne garantuje podrku i prihvatanje. Ljudi su vie skloni da saaljevaju, nego da prihvate
nekoga ko je neasertivan. Saaljenje se moe pretvoriti u iritiranost i gaenje prema
osobi.
Postoji nekoliko prednosti koje bi mogle biti dovoljan razlog da ovek odabere
asertivni pristup u komunikaciji. Prvo, kada se uvaavaju svoja i tua prava i elje i kada
se konflikt interesa razreava otvoreno i fer postoje vee anse (ali ne i stopostotna
garancija) da ovek zadovolji svoje potrebe i interese u toj komunikaciji. Upranjavanje

asertivnog pristupa vremenom rezultira boljim prihvatanjem sebe i poveanjem samo

pouzdanja, to dovodi do smanjenja potrebe za tuim prihvatanjem i odobravanjem.
Ljudi koji su esto agresivni u komunikaciji veinom imaju strah da e izgubiti
kontrolu nad situacijom i drugom osobom i da e tako postati ranjiviji u komunikaciji.
Osoba se ponaa kao da veruje: Od ivotne je vanosti da budem nedodirljiv i i u
stanju da kontroliem druge ljude.
Agresija ne garantuje kontrolu nad drugim ljudima. Obino se previa da ljudi na
agresiju reaguju sabotaom. Iako na prvi pogled izgledaju pomirljivo i pokorno, trae
naina da se na prikriven nain odupru kontroli agresora.
Postoji

nekoliko

prednosti

asertacije

nad

agresijom.

Prvo,

asertacija

podrazumeva bolju kontrolu sopstvenog ponaanja, to donosi oseaj zadovoljstva.

Asertacija vodi u bolje prihvatanje sebe, to smanjuje oseaj nesigurnosti i ranjivosti.
Tree, aseracija doprinosi da odnosi sa ljudima budu bliskiji i vie emocionalno
zadovoljavajui. Asertacija poveava anse (iako ne garantuje) da e obe strane u
odnosu bar delimino postii svoje ciljeve i zadovoljiti svoje elje i potrebe.
4. Tipovi asertivnosti
BAZINA ASERTACIJA
Bazina asertacija podrazumeva jednostavno izraavanje stava zauzimanja za
svoja lina prava, uverenja, oseanja i miljenja. Ona ne ukljuuje ostale socijalne
vetine, kao empatija, konfrontacija, persuazija itd. Primeri:
Kada osoba odbija traenje ili zahtev druge osobe:
Danas popodne mi ne odgovara da me poseti.
Kada se od osobe trai neto za ta nije bila pripremljena:
Treba mi vremena da o tome malo razmislim.
Kada osoba eli da izrazi svoju naklonost drugoj osobi
Dopada mi se.
Stalo mi je do tebe.
EMPATIKA ASERTIVNOST
Empatika asertacija se sastoji iz dve bazine poruke. Prvo se saoptava poruka
da osoba prepoznaje i uvaava situaciju u kojoj se druga osoba nalazi ili oseanja koje
ta osoba ima, a zatim sledi poruka kojom se osoba zauzima za svoja prava. Primer:
Kada dvoje ljudi glasno priaju tokom poslovnog sastanka
Verovatno ste se zapriali, ali vaa pria mi smeta da ujem govor. Malo tie.

Ljudi lake prihvataju asertaciju i pozitivnije reaguju onda kada se prvo uvae i
njihove elje i potrebe. Meutim, ne bi bilo dobro da se empatika asertacija koristi kao
manipulacija, da bi se zadovoljile svoje potrebe, bez istinskog uvaavanja druge osobe.
ESKALIRAJUA ASERTACIJA
Podrazumeva zapoinjanje komunikacije uz minimum asertivnog nastupa kojim
se obino moe postii cilj uz minimalne neprijatne emocije i malu verovatnou
negativnih posledica. Kada druga osoba ne reaguje na minimalnu asertaciju i nastavlja
da kri prava osobe, osoba postepeno poveava asertaciju i postaje sve vra u svom
stavu. Osoba moe biti vrsta i uporna u svom stavu bez agresije. Eskalirajua
asertacija moe ii od preferencije do odbijanja, od traenja do zahtevanja. Primer:
ene sede u kafani, a mukarac nekoliko puta nudi da im plati pie.
1. Lepo od vas, ali mi smo dole da se ispriamo. Ipak, hvala.
2. Ne, hvala. Zaista bi smo radije bile same i razgovarale.
3. Trei i poslednji put vam kaem da ne elimo vae drutvo. Molima vas
sklonite se.
Osoba moe pre poslednje eskalirajue asertacije razmisliti o krajnjoj opciji koju
ima i saoptiti je drugoj strani kao ugovornu opciju. Ovo daje ansu drugoj osobi da
svoje ponaanje promeni pre nego to se posegne za tom opcijom. Da li e ta ugovorna
opcija biti jednostavno pretnja zavisi od tona kojim se saoptava. Ako se saoptava
preteim glasom onda je pretnja. Ako se izgovara asertivno, onda je izreena kao
informacija o posledicama koje e se desiti ako se situacija ne prekine, u smislu tako - i
tako- stoje stvari.
KONFRONTATIVNA ASERTACIJA
Konfrontativna asertacija se koristi onda kada se druga strana ponaa u
neskladu sa

onim to je rekla ili obeala. Ovaj tip asertacije obuhvata objektivno

opisivanje ta je druga osoba rekla da e uraditi, a ta je stvarno uradila, nakon ega

osoba izraava ta eli u vezi sa tim. Cela asertacija je izreena bez vrednovanja, kao
informacija tipa stvari -stoje tako - i - tako. Primer:
Dogovorili smo se da me konsultjete pre nego to se poslednja verzija ponude
otkuca. Vidim da sekretarica kuca finalnu verziju, iako ja nisam konsultovan. Pre nego
to zavri, elim da pregledam ponudu i ako je potrebno unesem izmene. U budue,
elim da pregledam ponudu pre nego to se poalje na kucanje.
Gornji primer je inicijalna konfrontativna asertivna izjava. U veini sluajeva
usledile bi i druge interakcije izmeu dvoje ljudi, a diskusija koja sledi bi verovatno bila
reavanje problema.

Za razliku od asertivne konfrontacije, agresivna konfrontacija obuhvata

procenjivanje drugih ljudi, sudove o njihovoj vrednosti i ispravnosti, a ne opisivanje
ponaanja. U agresivnoj konfrontaciji osoba pokuava da kod druge strane izazove
oseanje krivice ili sramote, kao u sledeem primeru:
Prestani da mi radi ovakve stvari. Oigledno da tebi nai dogovori nita ne
znae. Ti si od one vrste ljudi sa kojom pristojni ljudi ne mogu saraivati. Videe i ti
svoje jednog dana.
ASERTACIJA U FORMI JA REENICA
Asertacija u vidu Ja reenica je korisna za izraavanje tekih ili neprijatnih
oseanja. Sem toga, principi kojima se rukovodi osoba koristei Ja- govor pomau da
osoba odredi da li se njena oseanja javljaju povodom toga to druga strana kri njena
prava i ne uvaava njena oseanja ili su negativna oseanja posledica sopstvenih
apsolutistikih zahteva i pokuaja da se sopstvene vrednosti i oekivanja nametnu
drugoj osobi.
Asertacija u formi ja govora obuhvata izjavekoje se sastoje iz etiri
karakteristina elementa:
Kada ........ (osoba objektivno opisuje ponaanje druge osobe)
Posledice su.........(osoba opisuje kako se ponaanje druge osobe konkretno
odraava na njen ivot ili oseanja)
Oseam..........(osoba opisuje svoja oseanja)
Voleo bih, eleo bih, radije bih.........(osoba opisuje ta eli)
5. Sistem uverenja
Ljudi su skloniji da se ponaaju asertivno kada razviju pozitivna uverenja o
asertaciji. Kultura tradicionalno neguje i podstie odreena uverenja o odgovarajuem
ponaanjima, naroito s obzirom na uloge i pol. Ova kulturom podsticana uverenja mogu
onemoguavati ljude da se zauzmu za sebe i da se ponaaju skladu sa svijim ljudskim
pravima. Kada se upranjava ponaanje koje nije u skladu sa ovim tradicionalnim
uverenjima esto se javlja oseanje krivice ili sramote i stida. Stoga je, sem usvajanja
vetina, neophodno razviti i osnovna pozitivna uverenja u vezi sa asertacijom.
Prvo uverenje je da asertivno ponaanje ini ivot lepim, jer prua mogunost
da budemo zadovoljniji u linim i poslovnim odnosima sa ljudima. Drugo uverenje je da
svako ima pravo da se ponaa asertivno i da otvoreno izrazi svoje misli, oseanja i
ponaanja. Ovo pravo se ni na koji nain ne zasluuje i ne gubi.