Relativna tvrdoa po Mosovoj skali

MINERALI
Minerali su prirodna anorganska tela, koja se odlikuju
odreenim hemijskim sastavom, stabilnou u
odreenim fizikim uslovima i pravilnom unutranjom
strukturom.
PETROGENI minerali koji najveim delom izgradjuju
stenske mase

Ametist (kvarc)

Kalcit, Ural (Rusija)

PETROGENI MINERALI fizika

svojstva

Tvrdoa po Mosovoj skali - To je skala od deset stepeni.

Klasifikacija se zasniva na tome da ako ispitivani mineral moe da
ogrebe povrinu uzorka, bie klasifikovan njegovom tvrdoom.
Minerali su poreani od najmekeg do najtvreg:

Tvrdoa
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10

Mineral

Apsolutna tvrdoa

Talc (Mg3Si4O10(OH)2)
Gypsum(CaSO42H2O)
Calcite (CaCO3)
Fluorite (CaF2)
Apatite (Ca5(PO4)3(OH-,Cl-,F-)
Orthoclase (KAlSi3O8)
Quartz (SiO2)
Topaz (Al2SiO4(OH-,F-)2)
Corundum (Al2O3)
Diamond (C)

1
2
9
21
48
72
100
200
400
1500

Boja i providnost

Petrogeni minerali - Veina ih pripada grupi silikata to su

uglavnom jedinjenja Si i O2 i malog broja drugih
elemenata. U silikate spadaju liskuni, feldspati, olivini,
serpentini, minerali glina, ali i kvarc kao oksid.
U petrogene minerale spadaju i minerali iz grupe
karbonata.
Hemijska svojstva minerala su hemijski sastav, sadraj
vode, izomorfija itd.
Fizika svojstva su kohezija, tvrdoa, lom, optika,
mehanika, temperaturna, elektrina, magnetina,
fizioloka, radioaktivnost i gustina.

Boja je posledica selektivne refleksije

razliitih talasnih duina bele svetlosti od
povrine minerala.
Minerali koji potpuno proputaju svetlost su
providni (kalcit, gips), za razliku od onih koji
svetlost potpuno apsorbuju, pa su neprovidni
(galenit, grafit). Minerali mogu biti i delimino
providni, tj. proputaju samo deo svetlosti.
Ove osobine pripadaju optikim svojstvima
minerala.

BITNA SVOJSTVA

Tipovi boja

1. Gustina - masa jedinine zapremine

2. Tvrdoa
3. Boja
4. Sjajnost
5. Cepljivost
8. Specifina svojstva minerala (ogreb,
elastinost, magnetinost, fizioloka svojstva,
reakcija sa kiselin.)
7. Kristalinitet

IDIOHROMATSKA
(SOPSTVENA BOJA)

ALOHROMATSKA
(DRUGAIJA BOJA)

KVARC
(SiO2)

MALAHIT (BAKAR - Cu)

Sjajnost
Sjajnost je posledica sposobnosti minerala
da jae ili slabije odbija svetlost.
Moe biti: metalna,
polumetalna,
staklasta, masna,
voskasta, zemljasta,
svilenkasta,
sedefasta.

Cepljivost
Cepljivost je sposobnost minerala da pucaju (da se
cepaju) du odreenih pravaca i pritom se dobijaju
ravne, glatke povrine.
CEPLJIVOST SE JAVLJA SAMO KOD KRISTALA
To su pravci u kristalu gde su meuatomske
(kohezijske) sile najslabije.
Cepljivost je uvek paralelna postojeim ili moguim
pljosnima u kristalu.
Minerali mogu imati savrenu, jasnu, nepotpunu
(nesavrenu ili ravu) cepljivost, ili da budu bez
cepljivosti.

Primeri cepljivosti
VRLO
SAVRENA -

MUSKOVIT

SAVRENA
CEPLJIVOST -

FLUORIT
JASNA
CEPLJIVOST -

ALBIT

NESAVRENA
CEPLJIVOST SUMPOR

Prelom
Ukoliko mineral puca
tako da su odlomci
nepravilni govorimo o
prelomu. Kod minerala
sa dobro izraenom
cepljivou prelom se
teko dobija.
Kod minerala sa slabo
izraenom cepljivou
dominantan je prelom.

koljkast prelom - OPAL

Ogreb
Trag koji mineral ostavlja kada se mineral
zagrebe noem, ili nakon prelaska po
porcelanskoj ploici (ili boja praha minerala po
beloj podlozi).
Primeri: hematit, pirit, limonit

Elastinost
Sposobnost povratka minerala u prvobitno stanje, posle
dejstva neke sile na njih, nazivamo elastinost.
Postoje izrazito elastini
minerali, kao to su liskuni,
(muskovit i biotit) kao i oni
koji su sasvim neelastini
(hlorit ili talk).
Za minerale koji se pod
dejstvom sile ne deformiu,
ve lako pucaju, kaemo da
su krti (kvarc).

MUSKOVIT

Kristali minerala

Magnetinost
Magnetinost minerala moe
korisno da poslui kod
njihovog prepoznavanja.
Neke minerale, naime,
privlai magnet i za njih
kaemo da su magnetini
(magnetit, pirotin) ili
paramagnetini.
Za izdvajanje tih minerala iz
rude se koristi elektromagnetni separator.

Kalcit 3: Holandija

Ortoklas 6: Slovakia-Smrekovica

Kvarc 7: Severna Amerika

MAGNETIT

Reakcija sa kiselinom
Kalcit - burno reaguje sa hladnom i razblaenom
hlorovodoninom kiselinom (HCl) oslobaajui
ugljen-dioksid (CO2), pa ga je lako razlikovati od
drugih karbonata.
Dolomit - rastvara
se tek u toploj HCl
Magnezit -

Kvarc SiO2
- Tvrdoe 7
- Nema cepljivost, masnog sjaja,
na pljosnima staklast
- Bezbojan i razliito obojen,
- Otporan na hemikalije
- Nastaje u magmatskom stadijumu
- U metamorfnim stenama nastaje
rekristalizacijom SiO2 minerala
- U sedimentnom ciklusu se
javlja u nanosima (otporan)

Kvarc -

ru
ruiast (rozen kvarc)
kvarc)

boje dima (aavac)

aavac)

crne boje (morion

(morion))

Fizioloke osobine minerala

UKUS - Imaju minerali koji su rastvorni u vodi
(halit - NaCl).
MIRIS - Pri raspadanju sulfida vrlo specifian
miris, ili miris glina.
OPIP - je oseaj koji povrina minerala
izaziva prilikom dodira

Kvarc SiO2
Varijeteti kvarca:
- bezbojan i bistar (gorski kristal)
- ute boje (citrin)
- ljubi
ljubiaste boje (ametist)

- MASTAN serpentin, talk

- HLADAN minerali dobri provodnici toplote
(metalini minerli: hematit, magnetit, pirit)

Feldspati

Pirokseni - (Na,Ca,Fe,Mg,Al)2Si2O6

Tvrdoa 6
Savrena cepljivost
Boje razliite
Kalijski feldspat
K2O x Al2O3 x 6SiO2
ortoklas, mikroklin i
sanidin
Natrijsko-kalcijski plagioklas
Najvie zastupljeni
minerali u litosferi

Tvrdoa 5-5.5
Boje tamno zelene do crne
Staklasta sjajnost
Cepljivost jasna
Zdepast oblik

Augit sa malim sadrajem

Fe, bronzano zelene boje
www.pmf.ni.ac.rs/pmf/.../PREZENTACIJA_MIN

www.pitt.edu/.../Feldspars/FeldsparCleavages.jpg

ERALI_I_STE.PPT

Amfiboli
hornblenda

Grupa LISKUNA

Tvrdoa 2-2.5
MUSKOVIT KAl2(AlSi3 O10)(OH)2 Preteno bele boje
BIOTIT
K(Mg Fe)3(AlSi3 O10)(OH)2 MRK DO CRN
VRLO SAVRENA CEPLJIVOST
Veoma elastini
VANI PETROGENI MINERALI
BITNI MINERALI U RAZLIITIM MAGMATSKIM I
METAMORFNIM STENAMA
U PEGMATITIMA KRUPNI KRISTALI
MUSKOVIT OTPORAN U PROCESIMA POVRINSKOG
RASPADANJA
MUSKOVIT IZOLATOR

Tvrdoa 5-5.5, boje crne

Staklasta sjajnost, cepljivost
savrena
Izdueni oblik
NaCa2(Mg,Fe,Al)5(Si,Al)8O22(OH)2

2.bp.blogspot.com/.../aaHornblendaP1080822.JPG

www.foro-minerales.com/forum/
files/hornblenda_557_151.jpg

www.mineral.cz/gallery/1180268407.jpg

Olivini

MUSKOVIT

BIOTIT

tvrdoa 6-7
boja: zelena do crna
javljaju se u zrnastim
agregatima, nepravilnog
oblika
sjajnost: staklasta do
smolasta

cepljivost slaba
na niskim temperaturama
prelaze u serpentin, ree u talk.
pri povrinskom raspadanju
prelaze u limonit, opal.

Grupa SERPENTINA Mg6Si4O10(OH)8

Tvrdoa 3 - 4
UTA, ZELENA BOJA
ANTIGORIT- PLOASTI, LJUSPASTI AGREGATI
HRIZOTIL- IZDUENA, VLAKNASTA ZRNA
HRIZOTIL AZBEST INDIVIDUALISANA VLAKNA
GRADI SAMOSTALNE STENSKE MASE
ALTERACIJOM OLIVINA, PIROKSENA
HRIZOTIL AZBEST IROKA PRIMENA DOK NIJE
SVRSTAN U KANCEROGENE MINERALE
STRAGARI KOASTI AZBEST

SERPENTIN - HRIZOTIL

Kaolinit

Al4Si4O10 (OH)8

POSTAJE ALTERACIJOM DRUGIH ALUMOSILIKATA,

(K-FELDSPATA I KISELIH PLAGIOKLASA)
U DODIRU SA VODOM POSTAJE PLASTIAN
SIROVINA U KERAMIKOJ INDUSTRIJI
PUNILO U INDUSTRIJI PAPIRA
ARANELOVAKI, MLADENOVAKI, KOLUBARSKI
BASEN

HRIZOTIL AZBEST
KRISTALI KAOLINITA EM SNIMAK

Grupa GLINA
Tvrdoa 2 - 2.5
BOJA BELA i razliita
SVA DRUGA OBOJENJA POTIU OD PRIMESA
(HIDROKSIDI Fe, ORGANSKA MATERIJA)
POSTAJU POVRINSKIM RASPADANJEM ILI
HIDROTERMALNOM IZMENOM ALUMOSILIKATA
(FELDSPATA)
STABILNI SU PRI NORMALNIM PRITISCIMA I
TEMPERATURAMA U POVRINSKIM USLOVIMA

KAOLINIT

Karbonati - dolomit (karbonat Ca, Mg)

Monmorijonit

Monmorijonit moe
poveati svoju zapreminu
upijanjem vode
www.pmf.ni.ac.rs/pmf/.../PREZENTACIJA_MINERALI_I_STE.PPT

Sulfati
sadre SO4 grupu
transparentni, providni i mekani
beli ili razliito obojeni,
rastvorni u vodi
gips, anhidrit

-boja: bela.
-sjajnost: staklasta.
-cepljivost: savrena.
-tvrdina: 3,5 - 4
-rastvara se u toploj HCl
-postaje metasomatski
-ulazi u sastav sedimentnih i
metamorfnih stena.
-gradi monomineralne stene i
dolomitske mermere.

dolomit

dolomit

www.pmf.ni.ac.rs/pmf/.../PREZENTACIJA_MINERALI_I_STE.PPT

Literatura
www.rgf.bg.ac.yu/RudarskiOdsek/Predmeti/ISemestar/R105/LiteraturaPredavanja/2007-2008/17%20FILOSILIKATI.ppt (Vesna P. Logar)
Geologija u gradjevinarstvu M.Vlahovic, 2008., Beograd
www.rgf.bg.ac.yu/GeoloskiOdsek/Predmeti/IISemestar/Mineralogija/Lite
ratura/IX%20predavanje.ppt
www.futura.edu.rs/studentski%20klub/materijali-nastavu/
Geodiverzitet/Predavanje%205.pdf (doc Maja Mitic)

www.pitt.edu/.../Feldspars/FeldsparCleavages.jpg
www.mineral.cz/gallery/1180268407.jpg
www.2.bp.blogspot.com/.../aaHornblendaP1080822.JPG
www.foro-minerales.com/forum/files/hornblenda_557_151.jpg
www.pmf.ni.ac.rs/pmf/.../PREZENTACIJA_MINERALI_I_STE.PPT

Gips tvrdoe 2,
kao gradjevinski materijal

www.meinemineraliensammlung.de/.../weiteres.html

Karbonati - kalcit (karbonat Ca)

- boja: bezbojan, od primesa ruiast,
ukast, sivkast.
- sjajnost: staklasta.
- tvrdina: 3
- cepljivost: savrena (3 pravca).
- reaguje sa hladnom HCl.
- bitan mineral u sastavu sedimentnih
stena (krenjaku, laporcu, mermeru)

kalcit

www.pmf.ni.ac.rs/pmf/.../PREZENTACIJA_MINERALI_I_STE.PPT