Alkalna i kisela hrana (pH

vrednosti namirnica)
jul 28
Objavljeno od strane Admin1

Kiselost organizma je naziv za razliita stanja u kojima je poremeen odnos kiselina i baza u
organizmu, pa je pH vrednost krvi i mokrae pomerena ka kiseloj reakciji, odnosno, pH <
7,35. Suprotno stanje kiselosti organizma je baznost organizma, kada je pH vrednost krvi
imokrae >7,45. Kiselost organizma je pogodna za razvijanje mnogih bolesti (nizak nivo
energije, hronini umor, prekomerno stvaranje sluzi, uestale prehlade i infekcije, nervoza,
iritabilnost, krhki nokti, suva kosa i koa, stvaranje cisti, glavobolje, bolni zglobovi i
artritis, neuritis, miini bolovi i grevi, gastritis, rak, autoimuna oboljenja), pa je u
zdravoj i uravnoteenoj ishrani bitno zadrati neutralnu reakciju organizma. Ovo se postie
pravim odabirom namirnica, jer kiselina neutralie bazu i obrnuto.
Malo podseanje na lekcije iz hemije: Baznost i kiselost supstanci utvruju se pomou pH
vrednosti (koncentracije jona vodonika). Pritom se meri koncentracija hidroksidnih jona
(OH), koji daju pH vrednosti vee od 7 i baznu reakciju, odnosno koncentracija jona vodonika
(H), koji daju pH vrednosti manje od 7 i kiselu reakciju. Ali kakvu ulogu imaju baze i kiseline
u telu? Daju li ili uzimaju energiju? Reakcija u kojoj nastaju baze podrazumeva svaku
hemijsku promenu u telu zbog koje se njegova energija poveava, a urin postaje bazan. A
reakcija u kojoj nastaju kiseline podrazumeva svaku hemijsku promenu zbog koje se energija
tela smanjuje, a urin postaje kiseo. Svi organi u ljudskom organizmu funkcioniu normalno
samo onda kada su koliine baznih i kiselih supstanci u telu u pravoj ravnotei. Npr. ve i
blago kisela krv moe prouzrokovati niz problema, ne samo u srcu ve i u bubrezima,

pluima, jetri. Sva hrana nakon prelaska iz gastrointestinalnog trakta prvo dolazi u jetru. Zbog
toga je optereenost jetre vea ukoliko otpadne kiseline neprestano krue po krvi.

Evo jednog spiska koji izraava stepen kiselosti i alkalnosti pojedinih vrsta hrane. to je broj
vei (plave boje), to je hrana vie alkalna (bazna). to je manji (crvene boje), to je kiselija.
pH
9.0
Limun,
lubenica
pH 8.5 Dinje, grozdje, persun, kivi, kruske, ananas, suvo grozdje, umeboshi sljive, sokovi
od povrca i voca, susene smokve, susene urme, papricice, mango, papaja, maline, mandarine,
crni
luk.
pH 8.0 Svee urme i smokve, slatke jabuke, kajsije, banane, sargarepe, celer, beli luk,
avokado, grejpfrut, zelena salata, nektarine, breskve, bundeve, spanac, brokoli.
pH 7.5 Kisele jabuke, cvekla, kupus, karfiol, djumbir, krompir, jagode, masline
pH 7.2-7.3 Bademi, domaci krastavii, articoka, tresnja, krastavci, domaci med, pecurke,
zrelei sveze masline, rotkvice, seme susama, paradajz, maslinovo ulje, razni zacini, kokosovo
i laneno ulje.
pH 6.7-6.8 ljive, suve ljive, kokos, i vecina proizvoda od istog, pistai, razni pasulji,
pasterizovan med, semenke bundeve i suncokreta, vanila
pH 6.5 Hleb od ovsa, raza, jema, pirina, integralni pirina, kukuruzni hleb, kafa, sojino
mleko, sojin sir, guetina, bademovo i susamovo ulje, , suncokretovo i grodjano ulje.
pH 6.0 Riba, sir, keap, majonez, vocni sokovi sa secerom, cigarete(od svezeg
duvana),kokice,
kiseli
krastavcici,
kozje
mleko,senf,
melasa,kravlje
mleko,uretina,koljke,paetina, kazein(protein mleka), rafinisane zitarice(tipa corn flakes),
koljke, vino, mast, palmino ulje, zasladjeni jogurt, kikiriki, brusnice, kakao, procesirani sir.
pH 5.5 Govedina, belo brano, svinjetina, jagnjetina, testa i kolai od belog brana, prena
hrana, svi eeri, cigarete(fabricke), uretina, kvasac, rafinisana so, obina i jodirana, beli
pirina, ulje od pamuka, sire(sva osim jabukovog).
pH 5.0 Vetaki zasladjivai

pH 4.0 Vino, estoka alkoholna pia, kafa

pH 2.5 Pivo
pH 2.0 Kakao, raznorazna bezalkoholna gazirana i negazirana pica, koka-kola, svi lekovi,
sintetike psihodeline droge, pesticidi, herbicidi, duvan
Interesantno je da termikom obradom alkalizirajuih namirnica, recimo voa i povra, one
postaju acidirajue, ako se prekuvavaju i pripremaju sa uljem. Prema istraivanjima Hay-a,
Sheltona i drugih, stalno unoenje veih koliina acidirajuih namirnica optereuje organizam
i najee je uzrok nastajanja poremeaja i pojave bolesti. Njihova preporuka je da veina
(80%) namirnica treba da bude alkalizirajua, a samo 20% acidirajua. U ovih 20%
acidirajuih namirnica najbolje je da se koriste blago kisele namirnice u sirovom obliku kao
to su itarice, neke mahunarke i semenje kao i oraasti plodovi.
Saveti za acido-baznu ravnoteu:
* vaite hranu najmanje 35 puta, jer pljuvaka dodaje bazni kvalitet svakom zalogaju
* zeleno lisnato povre treba da bude bude dodatak svakom obroku
* svakodnevno 25 minuta posvetite vebama disanja, jer to poboljava pH balans
* umerene vebe pojaavaju detoksikaciju i eliminaciju kiselih supstanci iz tela.
Uloga kalcijuma u odravanju optimalne pH vrednosti krvi

Kalcijum je jedan od najvanijih minerala za

stvaranje baznosti. Ljudsko telo sadri ak 2% kalcijuma ili proseno 1,2 kg. Ovaj mineral
pozitivno utie na brojne telesne funkcije upravo zbog toga to izvrsno regulie kiselo-baznu
ravnoteu u svim telesnim tenostima. Krv je u uspostavljanju te ravnotee najvanija i zato
se telo brine da krv ima pH vrednost 7,4, ak i na tetu drugih telesnih tenosti. Ako bi krv
imala pH 6,0, bila bi kisela, ne bismo imali dovoljno kiseonika i nastupila bi smrt. Zato se telo
brani na taj nain to crpi kalcijum iz kostiju i tako regulie sopstvenu pH vrednost. A upravo
je to uzrok mnogih bolesti.