1) Zivotn sredin je, po bioloskom shvtnju, prirodni okvir zivot svih zivih bic, ukljucujuci i ljude,

s svim odnosim koji vldju izmedju njih medjusobno, ko i izmdju njih i nezive prirode;
2) Opst ekologij je svremen biolosk nuk koj proucv odnose izmedju zivih bic i njihove
zivotne sredine, ukljucujuci i procese evolutivnih promen, dok je ekologij covek (ili humn
ekologij), nuk o uzjmnim odnosim covek i zivotne sredine (ukljucujuci i rdnu sredinu).
3) Ekoloski fktori (ili zivotni fktori) su svi prmetri koji odredjuju zivotnu sredinu u kojoj se odvij
zivot nekog orgnizm, mogu biti : 1) bioticki i 2) bioticki.
4) Abioticki ekoloski fktori su fizicko-hemijski prmetri kojim sredin deluje n zive orgnizme.
5) Bioticki ekoloski fktori su medjusobni uticji koje zivi orgnizmi cine jedni n druge.
6) Ekolosk vlenc (ili ekolosk mplitud) je opseg promene pojedinih ekoloskih fktor u okviru kog
je moguc opstnk neke vrste i predstvlj nslednu osobinu, sdrznu je u genomu vrste, njen sirin
je, z rzne orgnske vrste, formirn u procesu evolucije.
7) Eurivlentne vrste imju siroku ekolosku vlencu i sposobne su d se prilgodjvju u sirem opsegu
promen ekoloskih fktor u zivotnoj sredini.
8) Stenovlentne vrste imju usku ekolosku vlencu i mlu prilgodljivost promenljivim uslovim zivotne
sredine.
9) Ekolosk form (ili zivotn form) je skup osobin i odlik neke vrste, veznih z ncin orgnizcije i
prilgodjvnj (dptcije) tokom proces evolucije vrste i njcesce odrzvju odlike stnist.
10) Biotop je zjednicki zivotni prostor (zivotno stniste) u kome rzlicite orgnske vrste
(mikroorgnizmi, gljive, biljke, zivotinje i sl.) vode zjednicki zivot.
11) Populcij je grup jedinki iste orgnske vrste u odredjenoj zivotnoj sredini, koje su povezne
odnosim rzmnozvnj, u kojim slobodno rzmenjuju geneticki mterijl.
12) Biocenoz (ili zivotn zjednic) je zjednic koju, tokom proces evolucije, formirju sv ziv bic,
koj vode zjednicki zivot, u okviru svojih populcij, n odredjenom zjednickom zivotnom prostoru,
odnosno zivotnom stnistu (biotopu).
13) Ekosistem je slozen ekoloski sistem koji cine biocenoz, ko ziv komponent prirode i biotop, ko
neziv komponent prirode, koji su nerskidivo povezni i medjusobno uslovljeni.
14) Biom je veci ekosistem, kog cine strukturno i funkcionlno povezni ekosistemi, tko d cine
regionlne celine, ko sto su npr. step, tjg i sl.
15) Biociklus je veliki ekosistem, kog cine strukturno i funkcionlno povezni biomi i ekosistemi, tko
d n Zemlji postoje smo tri biociklus: ) biociklus slnih vod (okeni i mor); b) biociklus sltkih
vod (jezer, reke i bre) i v) biociklus kopn.

16) Biosfer (ili ekosfer) je njveci ekoloski sistem n Zemlji, oblik sfere, koju cine delovi tmosfere,
litosfere i hidrosfere, koji obuhvtju sve ekosisteme, biome i biocikluse, ko jedinstvo zive i nezive
prirode n Zemlji.
17) Atmosfer je gsoviti omotc oko Zemlje, koji se zdrzv iznd njene povrsine pod dejstvom
grvitcione sile, ciji sstv je omogucio rzvoj zivot n Zemlji (i n kopnu i u vodi) u formm koje mi
dns poznjemo.
18) Litosfer je spoljsnji, cvrsti omotc Zemlje, sstvljen od vise tektonskih ploc, koje se nezvisno
pomerju, tektonski pokreti mogu izzvti snzn podrhtvnj tl, jke zemljotrese i erupcije vulkn.
19) Kopno je deo litosfere, koji nije pokriven morim i okenim, n kome se stlno rzgrdjuju stene i
nstje posebn sloj zemljist koji se nziv pedosfer, dok je nuk koj izucv zemljiste pedologij.
20) Hirosfer je vodeni omotc Zemlje, koji je s tmosferom i litosferom, povezn ciklusim kruzenj
vode u prirodi, cine je sve prirodne vode : ) slne (u morim i okenim); b) poluslne; v) sltke
(recne, jezrske, podzemne, minerlne, brske, izvorske,); i g) meteoroloske (kisnic, sneg, led) vode.
21) Troficki odnosi (ili ekoloski odnosi ishrne) su odnosi koji vldju u ekosistemu imedju rzlicitih
grup orgnizm, zsnovni n ninu njihove ishrne i ulozi koju imju u prirodnim procesim prenos
energije u kruzenj mterije.
22) Krike u lncu ishrne formirju pirmidu ishrne ili troficku pirmidu, koj im vise trofickih
stepen i oblik pirmide, jer pri svkom prelsku s nizeg n visi troficki stepen, dolzi do gubitk
energije, koje se se kvntittivno izrzv zkonitoscu, koj je poznt ko Zkon 10 posto, jer stepen
iskoriscenj iznosi smo 10 posto i njime je ogrnicen visin troficke pirmide.
23) Biodegrdcij (ili biolosk rzgrdnj) je proces prirodne rzgrdnje orgnskih supstnci n
jednostvn jedinjenj i elemente, uz pomo energije i mikroorgnizm.
24) Biogeohemijski ciklus je proces koji obezbedjuje neprekidno kruzenje supstnci, hemijskih jedinjenj
ili element, izmeu zivih orgnizm i bioticke sredine.
25) Eutrofikcij je stetn i nepozeljn pojv koj nstje u nekim ekosistem, zbog povecne
kumulcije orgnskih supstnci i bujnog rzvoj biljnog i zivotinjskog svet (povecne orgnske
produkcije), sto im z posledicu je smnjenje bioloske rznovrsnosti (biodiverzitet).
26) U biosferi se odvij neprekidno kruzenje mterije (od kog je z zivi svet od posebnog zncj
kruzenj : ugljenik, zot, fosfor, sumpor, kiseonik i
Kruzenje mterije u biosferi im ztvoren krkter, tko d postoje dv osnovn tip kruzenj mterij: )
gsni tip kruzenj, koji se odvij u vzduhu i b) sedimentcioni tip kruzenj, koji se odvij u zemlji i
stenm.
27) Proticnje energije, im otvoren krkter kruzenj. koje se u ekosistemu obvlj kroz lnce ishrne,
koji njcesce pocinju od biljk (kopnenih ili vodenih), koje vezuju suncevu energiju i u procesim
fotosinteze je trnsformisu u hemijsku energiju orgnskih mterij, nstvlj se biljojedim
(herbivorim), primrnim mesojedim i njcesce zvrsv s sekundrnim mesojedim.

28) Procesi fotosinteze, koji se odvijju u hloroplstim biljk, z koje je neophodno permnentno
dovodjenje energije (u vidu suncevog zrcenj), imju njznjnije mesto u procesu proticnj energije.
29) Mkroelementi su hemijski elementi koje zivi orgnizmi u vecoj kolicini rzmenjuju s spoljnom
sredinom (npr. vodonik, ugljenik, kiseonik i zot), dok mikroelemente i ultrmikroelemente rzmenjuju s
okruenjem u mlim kolicinm, ili smo u trgovim.
30) Detrusni ili degrdcioni lnci ishrne su oni u kojim su polzn osnov nezive orgnske mterije, iz
kojih crpe energiju rzni mikroorgnizmi rzlgci mterij.
31) Njzncjnije ekoloske zkonitosti su :
a) Kruzenje mterij (ciklusi), b) Proticnje energije, c) Troficki odnosi, d) Biogeohemijski ciklusi, e)
Biodiverzitet (biolosk rznovrsnost), f) Hijerrhijsk orgnizcij, g) Adptibilnost bioloskih sistem, h)
Dinmicnost, i) Orgnsk produkcij i j) Ostvrivnje stbilnih i urvnotezenih biotickih i biotickih
uslov i resurs sredine.