Sloboda Je Dvosekli Mac

JJO
OHHN
NW WH
HIIT
TEES
SIID
DEE
P
PAAR
RSSO
ONNSS
S
SLLO
OBBO
ODDA
A JJE
EDDV
VOOS
SEEK
KLLII M
MAA^
^
ii d
drru
uggii e
esse
ejjii
John W. Parsons - Sloboda je dvosekli Ma~ i drugi eseji
Design: Frater p
Copyright © Ordo Templi Orientis, International Headquarters

PO Box 33 20 12, D – 14180 Berlin, Germany
All rights reserved
2
UVOD
îni {to ti je volja i to neka ti bude bude sav Zakon.
Dòn V. (Dèk) Parsons je ro|en u Pasadeni, 1914

godine. Kao hemijski inìnjer i stru~njak za eksplozive
bio je prvi nau~nik u eksperimentalnoj raketno-
istraìva~koj grupi koja je delovala pri Kalifornijskom
Institutu za Tehnologiju. Njihov probni teren u Ar-
royo Seco(u) u Pasadeni je otada postao Laboratorija
za Mlazni Pogon, planski i komandni centar za
Ameri~ki planetarno-istraìva~ki program. Parsons je
bio suosniva~ Aerojet General Corporation, koja je
sada proizvo|a~ pogonskih raketa na ~vrsto gorivo za
spejs-{atlove, neposredno nakon êlendèr-ove
nesre}e. Godine 1972. Me|unarodni Astronomski
Savez je jedan mese~ev krater nazvao "Parsons" (37N
171W) kao priznanje njegovoj stoèrnoj ulozi u raz-
voju raketa na ~vrsta goriva.
Zajedno sa svojom prvom suprugom, Parsons je pris-

tupio Redu O.T.O. 1941 ev. On je bio pravi mladi lav
Reda, u kojem se zagnjurio u prou~avanje okultnog.
Jedno vreme je radio kao vr{ilac du`nosti majstora
Agape Lo` e, koja je delovala iz jedne vile u Pasadeni.
Zadovoljavaju}i opis njegovog ve} ~uvenog dela "Baba-
lon Working" iz 1946 ev tek treba da bude objavljen, a
taj rad preure|uje tok Parsonsovog ìvota, prekid nje-
gove veze sa Alisterom Kroulijem i Redom O.T.O.
Ve}ina objavljenih izve{taja usmerena je na njegovo
3
prijateljstvo i raskid sa Sajentolo{kom Crkvom

(Church of Scientology) osniva~a L. Ron Hjuberda
(Hubbard), bez procenjivanja bitnijih pitanja o tome
{ta je zaista poku{avano, i za{to. Ovo izdanje }e,
nadamo se, posluìti kao osnov za ozbiljnije
prou~avanje Parsonsovog mi{ljenja, rada i uticaja.
Parsonsovo prou~avanje magike nije bilo bekstvo od

razuma. Niti je to bio eskapizam, niti bilo koji od
drugih izgovora koje za inteligentne studente daju us-
rdni branioci. Parsonsov rad je bio u skladu sa najbol-
jom tradicijom eksperimentalne nauke - tradicijom
revolucionara kakvi su Rodèr Bekon, Dòn Di i Isak
Njutn, koji su pomerili paradigmu nau~ne i okultne
misli i pro{irili na{ svet. Mada je Parsons umro mlad i
njegova misao nije u potpunosti sazrela, njegovo in-
telektualno obe}anje se moè jasno razaznati.
Parsonsovi eseji otkrivaju njegovu prisnost sa antro-

polo{kom, psiholo{kom i mitolo{kom knjièvno{}u;
njegovi neobjavljeni zapisi pokazuju ga sposobnim da
istovremeno citira Karla Junga, Jozefa Kempbela i Al-
istera Kroulija. On je jo{ naginjao i nau~no-
fantasti~noj knjièvnosti, ne samo zbog teorijske
nauke, ve} zbog mitova, utopija i negativnih utopija
koje takva literatura opisuje.
Kao pravi posleratni Amerikanac Parsons nije

sumnjao da je mogu} idealni svet koji je on zami{ljao.
On je postavljao "{iroka pitanja" i o~ekivao odgovore,
4
a kao inìnjer kakav je bio, on je o~ekivao da to i

RADI. Kao Telemit, on je èleo da to radi za svakoga.
Daleko pre ènskih, gra|anskih, ljudskih, ekolo{kih,
stvarala~kih i antiratnih prava - u mra~no doba kada
su "prava" bila prljava re~ - on je imao hrabrosti da
zaista radi ono {to je mogao I viziju da predvidi mnogo
toga. U njegovim preìvelim esejima i polemi~kim
spisima, od kojih je ve}ina napisana oko 1950 ev, Par-
sons anticipira dugogodi{nje eti~ke, moralne, re-
ligiozne i socijalne dileme slede}ih pola veka. Ve}ina
njegovih re{enja ostaje neisprobana.
Parsons je poginuo 1952 ev u laboratorijskoj eksploziji

nepoznatog porekla. Njegova saradnica, magi~ki
u~enik i druga supruga, Kameron, sa~uvala je i nasta-
vila njegovo delo. Ovi eseji, od kojih su mnogi ovde
{tampani prvi put, preìveli su u holografskom ru-
kopisu ili u obliku prepisa koje je pripremio Telemit-
ski nau~nik Dèrald D`. Jork (Gerald J. Yorke). Iako
su mnogi samo rane fragmentarne skice i konture, re-
vizija i do{tampavanje su svedeni na minimum.
Napomene u zagradama daju dopunske informacije

izdava~a a, ako nije druk~ije nazna~eno, nedostaju}a
mesta su obeleèna sa tri ta~ke.
Izdava~i se èle zahvaliti Kenneth Anger i Warburg
Institute(u) Londonskog Univerziteta za njihovu
srda~nu pomo}.
5
Sredinom ~etrdesetih, Dèk Parsons je objavio jedan

broj ~asopisa "The Oriflamme", tradicionalnog O.T.O.
ùrnala kojeg je pokrenuo Teodor Rojs (Theodor
Reuss), Spolja{nji Vo|a Reda O.T.O., po~etkom ovog
veka. Ovo izdanje zapo~inje novu seriju ovog ~asopisa
i, uz puno po{tovanje, posve}eno je se}anju na Frater
Superior Merlin Peregrinus(a), odnosno Teodora Vil-
sona Rojsa.
Ljubav je zakon, ljubav pod voljom.
HYMAENAEUS BETA
Frater Superior, O.T.O.
Agape Grand Lodge, New York

Jesenja Ravnodnevica IIIxix
6
SLOBODA JE DVOSEKLI MA^
PREDGOVOR
Po{to sam ovaj esej napisao jo{ 1946. godine, neka od

mojih najzloslutnijih predvi|anja su se najsurovije ost-
varila. Javni slu`benici su izloèni sramoti i
omalovaàvanju zakletvama na "lojalnost" i "~istkama
lojalnosti". ^lanovi ameri~kog Senata, deluju}i pod
maskom "imuniteta" i pod izgovorom "vanrednog
stanja", napravi{e lakrdiju od pravde i sprdnju od pri-
vatnosti. Ustavni imunitet i legalna procedura stalno
su kr{eni, a za ono {to je jednom, ne tako davno, bila
op{ta bruka u Americi, Vrhovni Sud je danas odbacio
~ak i da u~ini reviziju.
Zlatni glas dru{tvene bezbednosti, podru{tvljenog ovog

i podru{tvljenog onog, sa svojim prate}im konfiska-
tornim oporezivanjem i nametom na pojedina~nu slo-
bodu, svuda iskrsava i svuda se prime}uje. Engleska je
uvela za{titu reìma koji je istovetan sa totalnim disci-
plinovanjem. Austrija, Ma|arska, Jugoslavija i
êhoslova~ka su pale `rtve Komunizma, a Amerika je
u procesu sklapanja sporazuma sa varvarskim i
korumpiranim diktaturama Argentine i [panije.
Dok ja pi{em, Ameri~ki Senat nastavlja lakrdija{ku

istragu u sferi privatnog seksualnog morala, koja }e,
pored sve svoje lakrdije, naneti bol i patnju mnogim
7
nevinim osobama u jednoj nepodno{ljivoj i ~udnoj in-

vaziji na njihova prava.
Inercija i pre}utno slaganje koje omogu}uju skoro

potpunu suspenziju na{ih sloboda nekada su bile
nezamislive. Prisutno neznanje i ravnodu{nost je
zaprepa{}uju}e i skoro neverovatno. Ono malo za {to
se vredi boriti u civilizaciji i kulturi omogu}uje ona
izrazita manjina koja je kadra za stvarala~ko mi{ljenje i
nezavisno delovanje, uz nevoljnu pomo} ostalih. Kada
ve}ina ljudi preda svoju slobodu, varvarstvo je blizu;
kada je i ta manjina preda, mi smo u crnim vremen-
ima. âk je i sama re~ liberalizam osumnji~ena putem
neumerenog napora razbaru{enih glava koje veruju da
je ona istovetna sa lizanjem ruskih ~izama, u da hu-
manizam nije ni{ta drugo do fasada za totalitarizam
crkve.
Nauka, koja je ranije za vreme H.D`. Velsa htela da

spase svet, sada je uniformisana, u luda~kim
ko{uljama, zastra{eno ~istunstvo, a njen univerzalni
jezik je sveden na jednu jedinu re~, sigurnost.
U pregledu ove 1950.-te godine, neke od mojih opti-

misti~nijih izjava mogu izgledati skoro naivne.
Me|utim, ja nikada nisam bio toliko naivan da bih
verovao da je sloboda, u punom smislu te re~i, mogu}a
ve}em broju ljudi od nekolicine. Ali sam verovao i
verujem da ta manjina, samo-`rtvovanjem, mudro{}u,
hrabro{}u, trajnim i strahovitim naporom, moè
8
posti}i i odràti slobodan svet. Napor jeste herojski, ali

se moè izvesti; primerom i obrazovanjem moè se
ostvariti. To je vera koju je izgradila Amerika, to je
vera koju je Amerika predala, a to je i vera na koju ja
pozivam Ameriku da je obnovi ili propadne.
Mi smo jedan narod, i jedan svet. Du{a prljavih kvar-

tova viri iz o~iju Vol Strita, a sudbina nekog kineskog
nosa~a odre|uje sudbinu Amerike. Mi ne moèmo
ukinuti slobodu na{e bra}e a da ne ubijemo sami sebe.
Usta}emo zajedno kao ljudi, za ljudsku slobodu i ljud-
sko dostojanstvo, ili }emo pasti svi zajedno, svi ma-
jmuni, natrag u mo~varu.
U ovom poznom, veoma poznom ~asu, prvenstveno se

moramo pozabaviti re{enjima. îni mi se da ìvim u
narodu koji prosto ne zna {ta je to sloboda. Mi veru-
jemo da je to jedna re~, par~e papira - ne{to za {to
nam je re~eno da posedujemo - i za {to mi govorimo
jedan drugom da posedujemo. U stvari, ona je mnogo,
mnogo vi{e od toga. Tom cilju - definisanju slobode,
njenom razumevanju, da bismo je mogli zadobiti i
braniti, posve}en je ovaj esej. Ne moram ni dodavati
da je sloboda jedna opasna stvar. Ali, skoro je
nemogu}e da smo svi mi kukavice.
9
I
MA^ JE IZVUÊN
Bezbroj vekova dru{tvo je bespogovorno prihvatalo

teoremu da su neki ljudi stvoreni da budu robovi, ~ija
je prirodna funkcija da sluè sve{tenike i kraljeve,
plemi}e i velike gospodare, imu}ne i bogate ljude koje
je svemogu}i Bog naimenovao za robovlasnike. Pored
toga, taj sistem je oja~an ustanovljenim doktrinama da
su svi ljudi i ène prisvojeni, i to na taj na~in {to je
njihove du{e prisvojila crkva a njihova tela dràva.
Takvu udobnu situaciju podràva i znatno telo
autoriteta, morala, religije i filozofije.
Protiv te doktrine, pre nekih dvesta godina, javno se

podigla najneobi~nija jeres koju je svet ikad upoznao,
princip liberalizma. U su{tini, taj princip tvrdi da su
svi ljudi stvoreni jednaki i obdareni neotu|ivim pra-
vima. Re~i neotu|iva prava podrazumevaju ona prava
koja se ne mogu oduzeti, koja pripadaju svakom
~oveku, kao njegova uro|ena prava.
Ovaj princip se dopao nekim neposlu{nim duhovima,

jereticima, ateistima i revolucionarima, i otada je,
uprkos protivljenju ve}ine organizovanog dru{tva, ost-
vario neki napredak. Kao doktrina on je postao toliko
popularan da su mu izraze po{tovanja ukazale sve ve}e
dràve.
10
Me|utim, on je jo{ uvek toliko ogavan osobama koje

imaju autoritet i onima koje traè autoritet da on nije
nigde otelotvoren kao fundamentalni zakon, i stalno se
naru{ava u duhu i slovu putem svih trikova i ujdurmi
zatucanosti i reakcije. [tavi{e, apsolutisti~ke i totali-
taristi~ke grupe najpokvarenije prirode koriste liberali-
zam kao pla{t ispod kojeg poku{avaju ponovo ustano-
viti tiraniju i ugu{iti slobodu svih protivnika.
Tako religiozne grupe poku{avaju ukinuti slobodu

umetnosti, govora i {tampe; reakcionari poku{avaju
utajiti rad, a komunisti zavesti diktaturu, sve u ime
slobode. Stoga, zbog specifi~nih razlika koje slobodi
pripisuju neki od tih kamufliranih tirana, izgleda
nu`no ponovo definisati slobodu u terminima pod ko-
jim su je shvatali onaj opaki cinik Volter, prljavi
bezbo`nik Pejn, izdajnik Va{ington, radikalni
revolucionar Dèferson i anarhista Emerson.
Sloboda je dvosekli ma~ ~ija je jedna ivica sloboda a

druga odgovornost, na kojem su obe ivice se~iva iz-
vanredno o{tre, i kojim ne mogu lako rukovati ne-
sigurne, kukavi~ke ili izdajni~ke ruke. Jer on je o{tren
mnogim konfliktima, kaljen u mnogim vatrama, ga{en
obiljem krvi, i mada je uvek spreman za upotrebu
hrabrim i sr~anim, on to ne}e biti kada ga napusti duh
koji ga je iskovao. A po{to se sve tiranije zasnivaju na
dogmama, na osnovnim tvrdnjama o apsolutnoj
~injenici, i po{to se sve dogme zasnivaju na laìma,
11
valjalo bi da prvo potraìmo istinu, i sloboda ne}e biti

daleko. A istina je da mi ne znamo ni{ta.
Objektivno, mi uop{te ni{ta ne znamo. Svaki sistem

intelektualnog mi{ljenja, bilo da je to nauka, logika,
religija ili filozofija, zasnovan je na izvesnim osnovnim
idejama ili aksiomima koji su pretpostavljeni, ali koji
se ne mogu dokazati. To je grob svakog pozitivizma.
Mi pretpostavljamo, ali NE ZNAMO, da postoji jedan
realan i objektivan svet izvan na{eg vlastitog uma.
Kona~no, mi ne znamo {ta smo mi, niti {ta je to svet.
Dalje, ako postoji stvaran svet odvojen od nas samih,
mi ne moèmo znati {ta je to; sve {to znamo je to kako
ga mi opaàmo.
Sve {to mi opaàmo prenose na{a ~ula i tuma~i na{

mozak. I ma kako fini, ta~ni ili osetljivi mogli biti ti
na{i instrumenti, oni su ipak opaàni tim ~ulima i
tuma~eni tim mozgom. Ma kako korisne, spektaku-
larne ili neophodne bile na{e ideje ili eksperimenti, oni
ipak nemaju nikakve veze sa apsolutnom istinom ili
autoritetom. Tako ne{to moè postojati samo za pojed-
inca, u skladu sa njegovom prirodom ili sklono{}u, ili
njegovim unutra{njem opaànjem vlastite istine u
bi}u.
Ve{tice i |avoli srednjeg veka bili su stvarni po na{im

vlastitim merilima; svi ~estiti i cenjeni ljudi su verovali
u njih. Oni su bili vi|ani, njihova dejstva posmatrana,
i savr{eno su obja{njavali poprili~an broj ina~e
12
neobja{njivih fenomena. Njihovo postojanje je nek-

riti~no prihvatala ve}ina ljudi, velika i ponizna, i od te
ve}ine nije bilo, i jo{ uvek nema, nikakvog prigovora.
Pa ipak, mi danas u to ne verujemo. Mi verujemo u

druge stvari, koje sli~no obja{njavaju iste fenomene.
Sutra }emo verovati u neke sasvim tre}e stvari. Mi
verujemo, ali ne znamo. Sve na{e dedukcije, kao na
primer teorija gravitacije, zasnivaju se na statistici
posmatranja; na posmatranju tendencija ka de{avanju
na izvestan na~in. Ali ~ak i da su na{a posmatranja
ta~na, mi ne znamo za{to se te stvari de{avaju, niti da
li su se uvek tako de{avale, niti da li }e se tako nasta-
viti. Sve na{e teorije su samo pretpostavke, ma kako
one razumljive mogle izgledati. Postoji jedna vrsta
istine, zasnovana na iskustvu: mi znamo da ose}amo
toplotu, glad ili zaljubljenost. Me|utim, ta ose}anja se
ni na koji na~in ne mogu preneti nekome ko ih jo{
nije iskusio. Moèmo ih opisivati u terminima drugih,
njemu poznatih stvari, moèmo analizirati njihovo uz-
rok i posledicu uzajamno prihvatljivim teorijama. Ipak
on ne}e imati ni najnejasniju predstavu o prirodi tog
ose}anja.
Ovo mogu biti veoma negativna razmatranja, ali u nji-

hovim okvirima moèmo izvu}i veoma pozitivne prin-
cipe.
13
1. [to god da svemir jeste, mi smo ili celina ili deo

njega, pomo}u na{e svesti. Me|utim, mi ne znamo
koje smo od to dvoje.
2. Nijedna filozofija, teorija, religija niti sistem
mi{ljenja ne moè biti apsolutan i nepogre{iv. Oni su
samo relativni. Mi{ljenje jednog ~oveka je isto toliko
dobro kao i mi{ljenje drugog.
3. Nema nikakvog apsolutnog opravdanja za na-
gla{avanje neke pojedine teorije ili na~ina ìvota na
ra~un drugih.
4. Svaki ~ovek ima pravo na svoje vlastito mi{ljenje i
svoj li~ni na~in ìvota. Ne postoji nijedan sistem ljud-
skog mi{ljenja koji moè uspe{no pobiti ovu tezu.
Toliko o pozitivizmu. Ali ostaju druge stvari. To su

nu`nost, korisnost i pogodnost. Ako su to iluzije, to su
jo{ uvek veoma popularne iluzije, i uobi~ajeno je uzeti
ih u obzir. Politika se bavi nu`no{}u i korisno{}u
(prakti~no{}u), dok se nauka bavi pogodno{}u.
Ipak, ovo nema za cilj diskreditovanje nauke i razuma

u njihovim odgovaraju}im sferama. Razum je jedan od
na{ih najve}ih darova, mo} koja nas odvaja od ìvot-
inja. A nauka je na{e najve}e oru|e i na{a najve}a
nada za gradnju istinske civilizacije. (Zanimljivo je da
se ova o~ita op{te priznata istina u ovom sistemu
rasu|ivanja pojavljuje kao ustupak.)
Me|utim, uprkos njenoj neprocenjivoj vrednosti,
nauka je oru|e i nema nikakve veze sa krajnjom isti-
nom. Tu leì opasnost od nauke. Kao oru|e ona je to-
14
liko vredna, toliko primenljiva i toliko neodoljiva da je

mi po~injemo smatrati arbitrom za apsolut, koji daje
kona~an i neoboriv sud o svim stvarima. To je ba{
pozicija na kojoj bi se pedanti, dogmati i dijalekti~ki
materijalisti sloìli sa nama. Zatim, predstavljaju}i se
kao "nau~nici" ili izlaù}i "nau~nu" doktrinu, oni }e
nas nagovarati da usvojimo njihove vrednosti i
slu{amo njihova pravila. Danas mora uvek biti slo-
bodno da pobedi svoje ju~e, ina~e }e se degenerisati u
oboàvanje predaka.
Ali potrebno je da mi branimo slobodu, sem ako ne

èlimo svi biti robovi. Korisno je da ostvarimo brat-
stvo, sem ako ne èlimo razaranje. I podesno je da
priznamo drugima pravo na njihovo vlastito mi{ljenje i
ìvot, da bismo o~uvali svoje sopstveno.
Inteligentan pojedinac ne}e zasnovati svoje pona{anje

na nekoj proizvoljnoj ili apsolutnoj koncepciji o is-
pravnom i pogre{nom. Moè se dokazivati da su svi
motivi i sve radnje sebi~ni budu}i da teè zadovol-
javanju nekog zahteva ega. Mo`da je to ta~no i kod
samo-`rtvovanja, odricanja i najvi{eg altruizma.
Mi se tim stvarima bavimo da bismo zadovoljili same

sebe, da bismo postigli neki cilj. Ego moè biti veoma
{irok. ôvek moè obuhvatiti ceo svet kao deo svog
ega, i po}i da iskupi ili spase taj svet, samo iz tog
razloga da bi stekao zadovoljstvo od te ideje. Takav
~ovek, daleko od toga da bude nesebi~an, je krajnje
15
egoisti~an. âk i umetnik, posve}en stvaranju ~iste

lepote, takav je zbog njegove potrebe i prirode. No,
takav egoizam bar nije sitni~arski.
Motivi porodice, ljubavi i patriotizma su ukorenjeni u

biologiji. To ne zna~i nu`no potcenjivanje tih radnji i
motiva. Sve u prirodi je divno, i nije ni{ta manje divno
zato {to je shva}eno. Me|utim, glup ~ovek }e pripisati
proizvoljne vrednosti svim stvarima, da bi za{titio i
opravdao svoj poloàj. Njegov moral se zasniva na
stvarima za koje on èli da budu istinite, ili za koje jo{
neko èli da budu istinite. Njegova filozofija ne obra}a
pa`nju na relativne ~injenice niti na stvarnost. Ipak u
svom ìvotu on se mora suo~iti sa relativnim
~injenicama i stvarno{}u, pa se usled toga on stalno
upetljava u pretvaranja i izvrdavanja.
Prosvetljenom liberalu ne treba tako opravdanje. On

}e shvatiti i prihvatiti svoju uro|enu sebi~nost i
uro|enu sebi~nost svih ljudi. On }e ìvljenje razumeti
kao tehniku, tehniku sticanja onoga {to on èli pod
uslovima koje on èli. Kra|a moè biti najdirektnije
sredstvo za sticanje svojine, ali ako ne ukrade neku
ogromnu koli~inu, zatvorska kazna je jedna mogu}a
posledica njegovog ~ina. S druge strane, on moè gle-
dati sa zaprepa{}enjem na suptilnu dezintegraciju
karaktera koja prati takozvani legitimni poslovni ìvot.
Njegov problem, dakle, nije samo da stekne ono {to
mu treba, ve} i da to dobije na neki prihvatljiv ili bar
ne-plja~ka{ki na~in. Mo`da }e odlu~iti da to nije
16
vredno truda. Me|utim, u tim problemima, nije nigde

uklju~eno pitanje prava. Tu je samo pitanje tehnike, i
cene.
Takav je slu~aj sa slobodom. Ako ukinemo tu|u slo-

bodu da ostvarimo na{e ciljeve, na{a sloboda je time
ugroèna. To je cena. Ako èlimo osigurati na{u vlas-
titu slobodu, moramo jam~iti slobodu svim ljudima.
To je tehnika. Ako bi jedan liberal poku{ao razvijati
dve li~nosti, i jedna od tih li~nosti uspostavila
dobrovoljnu diktaturu dok bi druga nastavila sa
liberalnim aktivnostima, bilo bi samo pitanje vremena
kada bi taj ubio samog sebe.
Ograni~avanje tu|e slobode je samo-zarobljavanje i

samoubistvo. Diktator je najniì od svih robova. Ova
prosta razmatranja su logi~ka osnova filozofije liberal-
izma. Iz takvih, i mnogih drugih, razmatranja, temeljni
principi liberalizma pojavljuju se kao zakonik prava
koja su osnovna u prirodi i nepogre{ivo jasna.
Ovaj zakonik mora biti i zakon i iznad zakona, najvi{i

izraz dostojanstva i neprikosnovenosti pojedinca. On
mora biti iznad me{anja sudova i advokata, izvan }udi
prostog naroda i prevara demagoga i diktatora. On
mora predstavljati siè ~ovekovih stremljenja ka slo-
bodi i samoopredeljenju, toliko svet da bi njegova
povreda od strane neke dràve, grupe ili pojedinca bila
izdaja i skrnavljenje.
17
Povelja o Pravima u Ameri~kom Ustavu je jedan

korak u tom pravcu, i njeno prou~avanje moè poka-
zati dalji razvoj. Me|utim, u svetu toliko ugroènom
pozitivizmom i paternalizmom taj dokument je
ograni~en i po obimu i po primeni. On dozvoljava
takve povrede slobode poput zadnjeg nacionalnog Za-
kona o Prohibiciji, Zakona o Vojnoj obavezi, Ugovora
o zapo{ljavanju ~lanova sindikata, Zabrana o trgovini
belim robljem, zakona o cenzuri i zakona o zabrani
no{enja vatrenog oru`ja, i rasne diskriminacije.
Re~eno je, s opravdanjem, da Ustav ozna~ava ono {to
Vrhovni Sud kaè da on zna~i. Jedan dokumenat tako
temeljan kao {to je Povelja o Pravima ne moè biti
ugroèn proizvoljnim tuma~enjima. Njemu nisu pot-
rebna nikakva tuma~enja. On se mora jednako pri-
menjivati na dràvu, i sve dràve, op{tine, grupe i po-
jedince u dràvi. On se mora primenjivati na takav
na~in da pojedinac ili manjina ne moraju traìti
uto~i{te u razra|ivanju, dugim i skupim procesima da
bi za{titili ta prava.
Du`nost dràve je da obezbedi to uto~i{te svima bez

razlike, na na~in u ve}oj meri nego {to su ìvot i
imovina sada za{ti}eni, od o~iglednijih i slabije or-
ganizovanijih oblika nasilja. Sloboda ne moè podle}i
proizvoljnom i pogre{nom tuma~enju. Ona mora jasno
obuhvatati slobodu od proganjanja na moralnim,
politi~kim, ekonomskim, rasnim, socijalnim ili re-
ligioznim temeljima.
18
Nijedan ~ovek, nijedna grupa i nijedna nacija ne mogu

polagati pravo na pojedina~nu slobodu bilo kog
~oveka. Bez obzira kako bio ~ist motiv, kolika bila
nu`da, koliko uzvi{en princip, takav ~in nije ni{ta
drugo do tiranija. To nikada nema opravdanja.
Pitanje glasi: da li smo mi u stanju da se suo~imo sa

posledicama demokratije? Nije dovoljno da sloboda
bude obezbe|ena ~isto negativnim sredstvima. Sloboda
nema zna~aja tamo gde njeno izraàvanje kontroli{u
mo}ne grupe kao {to su to {tampa, radio, televizija,
crkve, politi~ari i kapitalisti. Sloboda mora biti osigu-
rana. A ona se moè osigurati jedino pokoravanjem
principu da ~ovek ima neka neotu|iva prava, kao na
primer:
* Da ìvi svoj privatni ìvot, toliko da se to ti~e samo
njega samog, onako kako on to èli.
* Da jede i pije, da se obla~i, ìvi i putuje kad, gde i
kako mu je volja.
* Da se izraàva onako kako on to smatra pogodnim.
* Da govori, pi{e, {tampa, eksperimenti{e i ina~e
stvara po svojoj volji.
* Da radi onako kako odabere, kada i gde odabere, po
razumnoj i srazmernoj plati.
* Da kupi sebi hranu, skloni{te, medicinske i socijalne
potrebe, i sve druge usluge i artikle neophodne za nje-
govu egzistenciju i samostalno izraàvanje po razumnoj
i srazmernoj ceni. Na pristojnu okolinu i vaspitanje
tokom svog detinjstva, sve dok ne stekne odgovornu
punoletnost.
19
* Da voli onako kako on èli, gde, kako i sa kim on to

odabere, u skladu jedino sa svojim sopstvenim èljama
i èljama svog partnera. Na prakti~nu priliku da uìva
ta prava, onako kako on to èli, bez ometanja s jedne,
ili prinude s druge strane.
* Da {titi svoju li~nost, svoju imovinu i svoja prava,
sve do te mere da ubije napada~a, ako je to neo-
phodno. To i jeste svrha prava na posedovanje i
no{enje oru`ja.
Ta prava se moraju uravnoteìti izvesnim odgovor-

nostima.
Liberal, prihvataju}i ta prava, mora garantovati ista

prava svima drugima u svako doba, bez obzira na nje-
gova li~na ose}anja ili interese. On mora raditi na nji-
hovom uvo|enju i za{titi, ìveti na na~in koji je u
skladu sa njima i biti spreman da ih brani po cenu ìv-
ota. On mora odbiti pokornost svakoj dràvi ili organi-
zaciji koja pori~e ta prava, i pomo}i i ohrabriti sve one
koji ih, bez ograda i dvosmislenog tuma~enja, jam~e.
On mora odbiti poga|anje oko tih principa po bilo
kom pitanju, ili zbog bilo kog razloga.
Takav je ma~ slobode. On ima dve o{trice; oru`je za

heroje. Takvi principi su jedino mogu}i za najvi{e ti-
pove jedne civilizacije, i ~ak dovoljno te{ki i za njih.
Jer ni{ta manje od tih principa ne}e osigurati opstanak
slobode, demokratije ili samog dru{tva. Liberalizam
20
nije samo zakonik za pojedince i dràvu, to je jedina

mogu}a osnova za internacionalnu civilizaciju.
Ti principi su, kao i svi principi, jalovi sve dok ih ne

budu po{tovali i {titili oni na koje se oni odnose, sve
dok ne budu proèti jednim zrelim i civilizovanim
gledi{tem. Oni se moraju tuma~iti i primenjivati sa
razumevanjem i simpatijom, sa humorom i toleranci-
jom. Za njihovu primenu i odbranu nisu potrebni pre-
tencioznost, sentimentalnost niti histerija.
Tako|e, mi nekom ~oveku ne moèmo naturati nje-

gova prava. ôvek ima pravo da bude rob, ako mu je
to po volji. Ako on ne brani svoja prava, on zasluùje
ropstvo, pa to i dobija. Osoba koju tirani{e neki ~lan
njegove porodice, ili neki prijatelj, javno mnenje ili
robovski moral dostojan je tog svog stanja i svi njegovi
protesti su licemerni. âk i fizi~ki slabija osoba koja je
`rtva nekog siledìje moè pribe}i izjedna~avaju}em
dejstvu dùdoa, noà ili pi{tolja. Sva neophodna sred-
stva su opravdana kada ih pojedinac primeni za od-
branu svojih osnovnih i neotu|ivih prava. U tom po-
gledu kodeks o dvoboju, sa kvalifikacijama
izjedna~avanja oru`ja i vite{kog pona{anja, moè biti
optimalno re{enje za sporove koji se ne mogu mirolju-
bivo re{iti. Takav sistem je nesumnjivo manje
nepo{ten i daleko odre|eniji od sloènih, skupih i
besmislenih groteski sukobljenih advokata.
21
Pored toga, pobolj{anje u manirima bi vi{e nego

nadoknadilo pogibiju nekolicine razlju}enih pojedi-
naca, koji bi i ina~e verovatno izginuli u saobra}ajnom
udesu, sa daleko kobnijim posledicama po one u ne-
posrednoj blizini. Ovu tezu moèmo lepo ilustrovati
ako posmotrimo pona{anje ma~ke. Ona }e trpeti do
odre|ene granice, ali vi{e ne. To je njen temeljni prin-
cip. Nju ne moèmo gurkati tamo-amo. Nesumnjivo je
da njeni zubi i kandè, zajedno sa voljom da ih upot-
rebi, doprinose omogu}avanju takvog stava.
Uvek postoji alternativa ropstvu: moèmo umreti

bore}i se. Nijedan tiranin ne moè dobiti vi{e od is-
prazne pobede nad ljudima koji tako postupe, a po-
jedinac tu ~ak moè otkriti poslednji kamen svoje
nepovredivosti.
Sloboda, kao milosr|e, po~inje kod ku}e. Nijedan

~ovek nije dostojan da se bori u cilju slobode sve dok
ne pobedi svoje unutra{nje gospodare. On mora sav-
ladati kontrolu i disciplinu nad kobnim strastima koje
ga vode ka ludosti i propasti. On mora pobediti
neumerenu sujetu i gnev, samoobmanu, strah i poti-
skivanje. To su sirove rude njegovog bi}a. On mora
istopiti te rude u vatri ìvota, iskovati svoj vlastiti ma~,
okaliti ga i nao{triti na grubom brusu iskustva. Tek
tada }e biti podoban da nosi oru`je u ve}oj bici. Nema
zamene za hrabrost, a pobeda pripada odva`nima.
22
On ne}e imati nikakve veze sa asketizmom ili

vi{kovima slabosti. Samo-izraàvanje bi}e njegova pa-
rola; ~vrsto, prodorno i umereno. On mora prvo
upoznati sebe i ovladati sobom. Tek tada se moè
boriti sa ekonomskim pritiscima koje name}u eko-
nomske grupe i kapitalisti, ili sa politi~kim pritiscima
koje sprovode demagozi. Ali, tada se moè na}i u
te{kom poloàju. Ako sebe nazove liberalom, on
otkriva da je pretpostavljeno poveren spoljnoj politici
Ruske Vlade. Ako se suprotstavi sovjetskoj politici on
je dobrodo{ao u logor Katoli~ke crkve i Udruènje
proizvo|a~a. Ako izbegne oba logora, optuì}e ga za
nedostatak principa.
Ako bi podrào prava radnih ljudi, manjina ili rasnih

grupa, bio bi Crveni. Ako istovremeno veruje u Us-
tavnu Vladu i pojedina~na prava, on je jo{ i Fa{ista.
Mnogi liberali su upoznati sa ovom situacijom, ali
izgleda da je samo mali broj izvukao zaklju~ak.
Te{ko}a nastaje u glupoj ili namernoj zbrci oko prava
pojedinca i odgovornosti dràve.
@alostan je komentar na na{ mentalitet to {to

dru{tveni reformatori pristaju na totalnu disciplinu,
dok navodni individualisti propagiraju totalnu
neodgovornost. Prava pojedinca se mogu jasno defini-
sati. Njegove odgovornosti, kao i odgovornosti dràve,
mogu se jasno definisati. Njegova prava prestaju tamo
gde po~inju prava drugog ~oveka. Du`nost dràve je da
osigura jednaka prava svima. To bi trebalo biti veoma
23
jasno, i za~u|uju}e je da je to pitanje toliko zbrkano.

U odsustvu dru{tvene privrènosti principima liberal-
izma, pozitivisti su uzurpirali njegovo ime i fraze da bi
propagirali svoje razne totalitarizme.
Ovom procesu uveliko pomaè pseudo-liberalizam koji

veruje da se mora potisnuti svako mi{ljenje suprotno
njegovom vlastitom. Dok ja pi{em, navodne liberalne
grupe agituju za ukidanje javnih foruma onima koje
oni nazivaju fa{istima. Amerikanizovana dru{tva teè
ukidanju komunisti~ke ili "crvene" knjièvnosti i go-
vora.
Religiozne grupe, potpomognute {tampom javne

savesti stalno vode kampanju za zabranu umetnosti i
knjièvnosti, koje, kao po bo`jem ovla{}enju, oni na-
zivaju "nepristojnim", nemoralnim ili opasnim. Moè
izgledati da su sve te organizacije posve}ene jednom
zajedni~kom cilju, gu{enju slobode. Njihova iskrenost
nije nikakvo opravdanje. Istorija je krvavi testament
da iskrenost moè po~initi takva zverstva koja cinizam
nikad ne bi mogao ni zamisliti. Svaka od tih grupa
u~estvuje u pomamnoj borbi da rasproda, izda ili
uni{ti slobodu koja je njihovo najfinije uro|eno pravo
i koja je sama osigurala njihovo trenutno postojanje.
Sloboda je dvosekli ma~. Onaj koji veruje da je apso-

lutna ispravnost njegovog uverenja autoritet za poti-
skivanje prava i mi{ljenja njegovih kolega, ne moè
biti liberal. Liberalizam ne moè postojati tamo gde on
24
naru{ava svoje sopstvene principe. On ne moè posto-

jati kada zagovornik vanrednog stanja i prodavac
utopija uspe posti}i privremenu ili trajnu suspenziju
prava. Sloboda se ne moè gu{iti da bi se branio liber-
alizam. Temeljna na~ela liberalizma se moraju najjas-
nije ustanoviti i definisati. Prava ~oveka su
nepovrediva prava, iznad zakona, iznad sudova ili
dràve, iznad volje ve}ine ili Boga. Ako se to ne shvati
tako, onda nema slobode.
Sloboda nije data. Ona je neotu|ivi posed svakog

~oveka, ène ili deteta. Ona se ne moè oduzeti. Ona
se moè samo predati. Ako èlimo posti}i demokratiju,
prava pojedinaca i odgovornosti dràva se moraju ot-
voreno definisati i revnosno braniti. Neshvatljivo je da
ljudi koji su se borili i ginuli u nekom ratu protiv to-
talitarizma ne znaju za {ta su se borili. To je fan-
tasti~an vic kada se stvari u koje oni veruju poput
no}ne more pretvaraju u stvari protiv kojih su se
borili.
Jedna generacija je potonula u krvi i agoniji da bi svet

u~inila sigurnim. Me|utim, one zle stvari koje svet
~ine nesigurnim jo{ uvek idu slobodne i neporaène,
smi{ljaju}i nove `rtve bede i krvi. Krivica nije sasvim
ni na ratnim hu{ka{ima, mo}nicima i demagozima.
Ako ljudi dopu{taju eksploataciju i uniformisanost u
bilo koje ime, oni zasluùju to svoje ropstvo. Jedan ti-
ranin ne ~ini svoju tiraniju mogu}om. Nju ~ine
mogu}om ljudi i nikako druk~ije. To je te{ka istina. A
25
svaki liberal koji ne podràva svoje principe svom svo-

jom snagom, inteligencijom i hrabro{}u, doprinosi,
mada indirektno, propasti liberalizma. Da bi dao takvu
podr{ku on mora upoznati i razumeti liberalizam kao
veru, princip i ìvotnu filozofiju.
Po samoj svojoj prirodi, liberalizam nije jedan odse~en

i osu{en sistem mi{ljenja. U na~inima on se menja,
kao {to se i ~ovek menja. U detaljima on moè varirati
od jednog do drugog pojedinca, kao {to se i ti pojed-
inci me|usobno razlikuju. Me|utim, postoje neki
principi koji su nepromenljivi. Moj cilj je da istraìm
prirodu tih principa i da opi{em ma~ pomo}u kojeg
liberal moè adekvatno braniti svoj liberalizam.
Dobar deo na{eg savremenog mi{ljenja karakteri{e

pretvaranje i izvrdavanje, pozivanje na najvi{e
autoritete koji su neliberalni, praznoverni i reakcion-
arni. Mi ~esto nismo ni svesni tih misaonih procesa.
Mi prihvatamo ideje, autoritete, kupimo fraze i prilike
bez ulaganja napora da razmislimo ili ispitamo. Pa
ipak, te stvari mogu prikrivati stra{ne zamke. Mi ih
prihvatamo kao ispravne zato {to se one povr{no slaù
sa stvarima u koje mi verujemo. Mi pozdravljamo
~oveka koji je za liberalizam, protiv komunizma, bez
truda da ispitamo za {ta je on jo{ ili protiv ~ega je. U
na{em slepilu mi sebe ostavljamo otvorenim za ek-
sploataciju, uniformisanje i rat.
26
Uskome{ani razvoji u nauci i dru{tvu zahtevaju novu

~istotu misli, preispitivanje i ponovno propisivanje
principa. Nije dovoljno da jedan princip bude sveti
zato {to je uobi~ajen. On se mora ispitati, isprobati i
proveriti u vatri na{ih novih potreba. Po na{em za-
konu, u na{im dru{tvenim i me|unarodnim odnosima,
mi smo krivi za bezbroj varvarizama i praznoverja. Te
stvari se toleri{u samo zato {to postoje, zato {to smo se
mi na njih navikli, i zato {to je ~esto jako neprijatno
suo~iti se sa ~injenicama.
Ovde razvijen sistem je veoma prost. Sloboda je temelj

civilizacije. Nijedna prava civilizacija nije mogu}a bez
te slobode, i nijedna dràva, nacionalna ili interna-
cionalna, nije stabilna u njenom odsustvu. Pravi odnos
izme|u ove slobode s jedne strane, i dru{tvene odgo-
vornosti sa druge, jeste ravnoteà koja }e osigurati sta-
bilno dru{tvo. I nikakvim drugim sredstvima, sem to-
talnog poni{tavanja individualnosti, to se ne moè
posti}i.
Vi{e se ne moè izbegavati nezaboravni ultimatum pri-

rode: menjaj se ili umri. Iz Versaja, prigu{eni glas
kli~e: "Do}i }e vreme." Iz Pariza danas, glas truba ob-
javljuje: "Vreme je." A sutra glas vihora uzvikuje:
"Vreme je pro{lo." Protiv tog vremena, ma~.
27
II
MA^ I DR@AVA
Dràva postoji prvenstveno radi za{tite prava pojed-

inca. Kada ona ne ispuni tu svoju svrhu onda nije
ni{ta drugo do anarhija ili tiranija. Sve ostale funkcije
dràve su podre|ene tom osnovnom cilju. U meha-
nizmu predvi|enom za funkcionisanje dràve, osnovni
okviri se moraju uvesti za obezbe|enje prava:
1. Slabijih ljudi od ja~ih ljudi,

2. Pojedinaca od grupa,
3. Manjih grupa od ve}ih grupa,
4. Pojedinaca i grupa od dràve.
Temelj dràve mora biti pravni zakonik sli~an onom

ozna~enom u prethodnom poglavlju.
Argument anarhije, da }e ukidanje dràve odmah

sru{iti Utopiju, je besmislen. U tom slu~aju pojedinac
nema uto~i{ta od mo}nih grupa koje bi preuzele i pre-
vazi{le prava dràve. To je jedna neizvesna sloboda
koja dopu{ta bebi da odgega me|u vukove. Na drugoj
strani, pozitivisti tvrde da ~ovek postiè slobodu
pokoravaju}i se autoritetu. Putem slepe poslu{nosti
diktaturi proleterijata, Crkvi, Rajhu, dràva }e poste-
peno izumirati, mileniju }e se navr{iti. Zaveì detetu
noge, tvrde oni, dok ne postane punoletno, pa ga pusti
da hoda.
28
Reakcionari bi pomirili ova dva ekstrema vezuju}i mu

noge i onda ga odvezanog gurnuli me|u vukove.
Ve}ina ovih apsurdnih mi{ljenja proiza{la je iz kon-
fuzije izme|u sfera pojedinca i dràve. U stvarnosti,
razlike su najvidljivije. U sferi njegovih privatnih
prava, kao {to je ve} definisano, pojedinac je
nepovrediv i dràva nema autoriteta niti bilo kakvog
drugog interesa sem da mu omogu}i priliku da ostva-
ruje ta svoja prava.
Me|utim, ~im se njegove aktivnosti po~nu preklapati

sa sferom prava drugih ljudi, te aktivnosti postaju
stvar dràve. Ne mislim na njegove potencijalne aktiv-
nosti. To je sofizam, u biti fa{isti~ki, da bi neki ~ovek
trebao biti uhap{en zato {to bi mogao biti opasan.
Slede}i takav argument ~ovek bi mogao biti zatvoren
iz bilo kog razloga po bilo ~ijoj proceni.
To je jednostavno stavljanje neograni~ene mo}i u ruke

dràve. Sve {to nije zabranjeno je prinudno. To je
vrhunski zaklju~ak takve dogme. Sasvim je jasno da
takvi zakoni visokih principa koji ograni~avaju poten-
cijalnu izdaju, nemoral, bogohuljenje, jeres, ad nau-
seam, neizbe`no vode ka zvezdanoj sobi (tajnom sudu,
opp.) i koncentracionom logoru. A cenzura u bilo
kom vidu je probojac za fa{izam, po{to pruà proizvol-
jnu i nekontrolisanu mo} u ruke pojedinaca.
Titule i slu`be su samo etikete za ljude; pape, pred-

sednici, sudije i propovednici su samo ljudi, kao vi i ja.
29
I nije dobro poloìti proizvoljnu mo} nad ìvotima i

mi{ljenjima ljudi u ljudske ruke.
To je obilno demonstrirala istorija, stara,
srednjevekovna i moderna. Ta mo} je uvek zloupot-
rebljavana. Ona se neizbe`no koristila za sticanje sve
ve}e mo}i, politi~ke, ekonomske ili duhovne.
A od tih zloupotrebljiva~a ~ovek uzvi{enih principa je

najopasniji. Vi ne èlite da budete ubijeni samo da bi
popravili moju nov~anu situaciju - ali ako vas ja us-
pem uveriti da je to za op{te dobro ili za slavu Boga, e
to ve} moè biti sasvim druga stvar.
Toliko o njegovim potencijalnim delima. Me|utim,

kada aktivnosti nekog pojedinca uklju~uju kontrolu
nad cenama stanarina, hrane, ogreva, struje i drugih
potreba, nad zakonima, nad izraàvanjem u {tampi ili
javnosti ili nad bilo kojim drugim oblikom li~nog ìv-
ota, slobode i ostvarivanja sre}e, tada njegov posao u
svakom slu~aju postaje stvar (posao) dràve.
Te`nja ka monopolu je jedna od najve}ih opasnosti

prisutna u privatnom preduzetni{tvu. Taj trend se
mora osujetiti javnom kontrolom. Kada {tampu, radio
i televiziju kontroli{u male grupe, sloboda govora je
nu`no suèna i ugroèna, kao {to je to danas. Nagomi-
lavanje preterane mo}i, bilo to od strane Vlade,
radni~ke klase, religije ili kapitala ili bilo koje druge
grupe, mora biti spre~eno po svaku cenu. Sloboda ne
moè preìveti alternativu. Sloboda }e uvek biti neiz-
30
vesna sve dok ne shvatimo tu ~injenicu. Prosto stvar

nije u tome ko ima mo} niti u koje ime se ona primen-
juje.
Posedovanje ili primena prekomerne mo}i, pa bilo da

je to mo} za proganjanjem, morenjem gla|u, pretnjom
i ugnjetavanjem, ograni~avanjem i zabranjivanjem,
cenzurom i odbijanjem, od strane bilo koje grupe i u
bilo koju svrhu, uvek je pogre{no. Adekvatno
ograni~enje mo}i je branik civilizacije. Ne spada u
funkciju dràve da konkurentski ili sama ulazi u bilo
koji posao.
Dràvni monopol je isto tako nepoèljan i dostojan
prekora kao i svaki drugi. Ali funkcija dràve jeste da
rigorozno nadzire i reguli{e sve takve aktivnosti da se
te mo}i ne bi zloupotrebile.
Razume se da }e se mito i glupost uvu}i u taj nadzor,

bar dok javnost ne po~ne zahtevati slu`benike mnogo
vi{eg kalibra od ovih dana{njih. Izvesno je da }e ljudi
gre{iti. Ali bolje je da neki ljudi imaju ograni~enu mo}
da drugi ljudi ne bi imali neograni~enu mo}. Prava i
odgovornosti radnika i kapitalista nisu ni{ta ve}a niti
manja od prava bilo kojeg drugog pojedinca ili grupe.
Niti bilo koja od tih, niti bilo koja druga grupa, nema
nikakvno pravo na upotrebu ekonomskog, politi~kog
ili socijalnog pritiska, nasilja ili zastra{ivanja protiv
bilo koje druge grupe ili pojedinca.
31
Oni koji tako postupaju moraju biti strogo odgovorni

pred zakonom i pravima ~oveka. To, a ne kontra-
nasilje i zastra{ivanje, jeste pravo uto~i{te suprot-
stavljenih grupa. Kad ovaj zakon padne, ve}e gra|ana
je jo{ uvek obavezano njime, kao privremeno stanje.
Ako nije, onda ono nije ni{ta vi{e od kriminalne rulje.
Ovo ni u kom slu~aju ne pori~e vrednost ili nu`nost

revolucije u ekstremnim slu~ajevima. Kada se dràva
raspada ili propada, ili kada dràva ili grupe unutar
dràve proizvoljno naru{avaju prava individua ili
drugih grupa, i kada sva druga uto~i{ta izostanu, tada
revolucija postaje nu`nost i du`nost. Pod revolucijom
podrazumevam oruàni ustanak usmeren u cilju da
okon~a tiraniju, tla~enje i eksploataciju.
Ipak, ta revolucija, da bi imala smisao, mora biti

nadahnuta i predvo|ena principima liberalizma. Takva
je bila Ameri~ka Revolucija. Ali teror u Francuskoj je
bio obi~na zlo~ina~ka rulja. A teror u Nema~koj je bio
jedna organizovana zlo~ina~ka rulja. Tu postoje
ogromne razlike. Progonjeni - crnac, jevrejin, osi-
roma{en - lak su plen za tiranine koji bi ih vrbovali za
svoj cilj pomo}u sentimentalne eksploatacije njihove
sramote. A takve osobe, razumljivo dovedene do besa
ili o~ajanja netolerantnim tretmanom, nikada ne
prestaju misliti da ti tirani ùde da nametnu ista
mu~enja drugim grupama pod drugim imenima.
32
Da bi koristila, revolucija mora biti ne{to vi{e od

preokreta. Te osobe, vi{e od svih drugih, trebale bi
razumeti liberalizam i toleranciju. Progonitelji i ek-
sploatatori vrebaju iza imena, institucija i tradicija,
~esto besmislenih i zastarelih, da bi dobili laskanje
onih koji ne misle. Najve}i u rasi su zavedeni, najfiniji
principi su ukaljani i pretvoreni u podle zamke za bu-
dale.
Liberalizam ne moè zameniti liberale, i sve dok za-

konik ne bude nadahnut njihovom krvlju, on }e tru-
liti, kao {to i truli, i biti na mukama, kao {to i jeste.
Plutokrati, demagozi i nadri-advokati bujaju u le{ini
jednog sistema izvrsno planiranog za oslobo|enje ljudi.
A pozitivista obuzet mirisavom okolinom kao {akal,
~eka trenutak kada moè iskoristiti trule` da ukrade
le{. Svaka nova generacija mora nadahnjivati liberali-
zam novim ìvotom. On se mora preure|ivati, ob-
navljati i nanovo potvr|ivati, da se ne bi u trenutku
mirovanja privukli `dera~i le{eva.
A kada je ~ovek jedna privatna jedinka, nijedna grupa

i nijedna dràva nemaju nikakvih prava ni na najmanji
deli} njegovog vremena ili ìvota. Sve slu`be moraju
biti dobrovoljne. Svaka nedobrovoljna slu`ba je rop-
stvo, ma kako je pravdali. I posao (samo) za ~lanove
sindikata i obavezna vojna regrutacija jasne su povrede
ovog propisa. Sigurno je da ~ovek ima pravo da se
pridruì udruènju radnika, da {trajkuje individualno
ili en masse da bi ostvario svoje ciljeve.
33
Ali on ne sme biti prisiljen da tako postupi. Nijedno

pitanje nije toliko va`no da bi opravdalo takvu
povredu li~ne slobode. Isti je slu~aj i sa vojnom regru-
tacijom. To je najgnusnije naru{avanje slobode.
Svakako da se pojedinac moè upisati u vojnu slu`bu,
pod izvesnim okolnostima to moè biti njegova
du`nost. Ali on ne sme na to biti prinu|en. Nijedna
vlada niti dràva nemaju pravo da prisile nekog pojed-
inca da se bori ili pogine radi njenog opstanka. Ja ne
mogu naterati mog suseda da se bori za mene, za{to bi
koalicija mojih suseda prisilila mene da se borim za
njih?
Nikada nije opravdano upotrebljavati silu, sem u

samoodbrani ili odbrani na{ih principa, i mi ne smemo
PRISILITI druge da biju na{e bitke. O~uvanje svet-
skog poretka je prava funkcija jedne svetske dràve
koja bi trebala zadràti propisno naoruàne policijske
snage za tu svrhu. Nacije su odgovorne kao i pojedinci
i, u stvari, mnogo odgovornije. To je minimalni zahtev
civilizacije da bi one trebale biti strogo odgovorne za
svoja dela. U odsustvu minimalne za{tite ~estite nacije
mogu se pouzdati samo u dobrovoljni upis u vojsku
svojih gra|ana.
Dràva koja tako zavisi od ljubavi i odanosti svog

gra|anina u svojoj odbrani, morala bi najverovatnije
da neguje njegove slobode. To bi trebalo biti primarno
na~elo jedne svetske dràve da nijedna nacija ne moè
34
prisilno regrutovati nijednu osobu. O~uvanje nacion-

alnog i svetskog poretka po~ivalo bi na osobama do-
brovoljno zaposlenim i propisno pla}enim za svoju
slu`bu, kao {to bi to trebao biti slu~aj i sa svakom
drugom policijskom silom.
Sistem u kojem se ~ovek surovo odvoji od ku}e,

porodice i posla, plati bednom platom i izloì uvre-
dama i nare|enjima neke polu-fa{isti~ke vojske je ne-
podno{ljiv i varvarski. On se ne moè tolerisati u svetu
posve}enom liberalizmu i demokratiji; liberali njega ne
smeju tolerisati. Pored toga, napredak u modernom
ratovanju neutrali{e potrebu za velikom armijom.
Jedna svetska dràva je jedini odgovor na atomsku
bombu. U odsustvu nje nacije bi mogle isto tako
dopustiti svojim gra|anima da nekoliko preostalih
godina proìve u miru i slobodi. U odsustvu nje ne}e
se ni{ta promeniti u slede}im decenijama.
Jo{ jedna najpodmuklija totalitaristi~ka tehnika je

op{ta vojna obuka. Na prvom mestu, kao i regrutacija,
to je o~ita povreda pojedina~nih prava. Drugo, ona
izlaè mladost, u njenom najpodlo`nijem i najfa-
nati~nijem dobu, indoktrinaciji dràve. Program
obuke mladih je prva briga svake fa{isti~ke i komu-
nisti~ke dràve. Sve dok vojska ostaje nu`no zlo, moè
biti neophodno da se odràva dobrovoljnim upisom.
Ako su povodi adekvatni odziv }e biti zadovoljavaju}i.
Ali izbegnimo ~ak i senku prinude da nas stvarnost ne
bi smrvila.
35
III
MA^ I ZMIJA
Od svih ~udnih i stra{nih mo}i, me|u kojima se

kre}emo neinformisani, seks je najmo}nija. Za~eti u
orgazmu ìvota prolamamo se u agoniju i ekstazu iz
sredi{ta stvaranja. S vremena na vreme vra}amo se toj
fontani, gubimo se u vatrama bi}a, na tren sjedinjeni
sa ve~nom silom i vra}amo obnovljeni i okrepljeni kao
iz neke ~udesne svete tajne. Zatim, na kraju, na{ se
ìvot svr{ava u orgazmu smrti.
Seks, predstavljen kao ljubav, leì u srcu svake mis-

terije, u sredi{tu svake tajne. To je ta veli~anstvena i
suptilna zmija koja se obavija oko krsta i sklup~ava u
su{tini misti~ne ruè. Tajna i bruka Hri{}anstva
otkriva se kada se shvati da je sveti duh ènsko, Sofija.
To je istinit i prirodan poredak, otac, majka, sin. Samo
ime boga, Jod He Vau He, otac, majka, sin, k}erka,
kada se pravilno izgovori, potvr|uje sjaj biolo{kog
poretka. Kako bi ìvot mogao proiste}i iz strogo
mu{kog stvaranja?
Koje bi ~udo moglo biti ve}e od ~uda polnog

sparivanja, za~e}a i perioda trudno}e? Kod pokvarenog
i demonskog Jehove sve{tenstvo je skrnavilo prirodu
da bi ovekove~ilo tiranski i praznoverni patrijarhat.
@ena je bila naruèna i osramo}ena klevetom
bezgre{nog za~e}a. Zatim, uz pomo} tog trgovanja mis-
36
terijom, jedna vrhunska hipnoza postade osnova

crkvene mo}i i to je izvor tolikih psihoza vidno prisut-
nih u savremenom svetu. Isticano je da je crkva bila
nosilac progresa i slobode. Najneta~nije {to se moè
re}i. Organizovano Hri{}anstvo je neizbe`no sklapalo
savez sa tiranijom, nazadnja{tvom i progonstvom.
Nijedna organizovana dogma ne moè doprineti pro-

gresu izuzev slu~ajno. Jedini doprinos crkve je bio da
nenamerno podsti~e revolt protiv sopstvene zatuca-
nosti. Te{ko da moè biti druk~ije kod te organizacije
zasnovane na dvostrukoj zabludi, gre{nosti seksa i
bezgre{nosti ~oveka. Niti se bilo koja druga religija
moè nadati da }e pomo}i ~ove~anstvu dok propoveda
ljubav a ruì koren ljubavi. Svako ko poku{ava ra-
zumeti i boriti se sa ljudskim odnosima mora razumeti
va`nost i prenagla{enost seksa u ~ovekovoj ulozi.
Oboàvanje seksa i seksualni simbolizam jesu osnova

svih svetskih religija. Seks je bio izvor mo}i or-
ganizovane Hri{}anske crkve. Seks i seksualne neu-
roze su temeljni ~inioci u pona{anju savremenog
~oveka. Te tri ~injenice daju seksu mesto od primar-
nog zna~aja u liberalnom ispitivanju dru{tva. Na{a
seksualna pona{anja u velikoj meri karakteri{e pretva-
ranje. Ve}ina ljudi mla|ih od pedeset godina danas
praktikuje, s vremena na vreme, ono {to se naziva ne-
dopu{teni seksualni odnos, nelaskava etiketa za pri-
jatnu zabavu. Pa ipak, mi se pretvaramo da to ne
radimo, mi ne verujemo u to, nikad to ne bismo
37
uradili i veoma osu|ujemo kriminalne tipove koji to

rade. Policajci hapse i osu|uju okrivljene osobe
uhva}ene na delu koje i oni sami sebi dopu{taju pri
svakoj prilici. Dru{tvo, u me|uvremenu izme|u ta-
kozvanih preljuba i bluda, aplaudira osudi.
Radosno (pretpostavljam) zadovoljavanje prirodne

potrebe je definisano kao zlo~in. Mlade osobe koje
uìvaju jedne u drugima, ili to poku{avaju, optere}ene
su ose}ajem krivice i sramote. Svrstani su sa obi~nim
kriminalcima, plja~ka{ima i ubicama. Za{to? Odgovor
je sraman. Zato {to je nekad, u mra~na vremena, u
uslovima prljav{tine i bede, |ubreta, neznanja,
praznoverja i ugnjetavanja, seksualni tabu bio osnovni
instrument mo}i. To je bio instrument mo}i jedne
fa{isti~ke, krvolo~ne, sadisti~ke ~ete razbojnika
poznate kao Hri{}anska Crkva.
To je razlog za{to se danas zaljubljeni mladi ljudi klasi-

fikuju kao kriminalci, polne bolesti bujaju, a oni koji
vr{e abortuse profitiraju. Praznoverje koje je podsti-
calo ovu sramnu stvar nije vi{e apsolutno dominantno.
Me|utim, podli instrument njegove mo}i, taj uàs koji
je nazvao ljudsko telo nepristojnim, ljubav poganom,
koji je ukaljao ènu sramotom izvornog greha i
uvredio je uklju~enom klevetom bezgre{nog za~e}a, ta
prljava stvar i dalje ostaje da ukalupljuje na{e misli i
oblikuje na{e zakone.
38
Najzna~ajnije je da se duhovni i fizi~ki naslednici te

crkve, i Katoli~ke i Protestantske, energi~no i efikasno
protive kontroli ra|anja, informisanju o polnim boles-
tima, zakonu o razvodu braka, i ukratko, svemu {to bi
ograni~ilo to neznanje i divlja{tva koji su njihova
glavna snaga. Ta skarednost se ne opravdava
~injenicom da su budale odane. Da odbija {irenje kon-
traceptivnih tehnika i obave{tenja osobama koje ne
èle ili ne mogu izdràvati porodicu; da spre~ava javno
obrazovanje u seksu i seksualnoj higijeni i time pod-
sti~e i {titi abortus, sifilis i neopisivu bedu sve u ime
nedokazivog praznoverja, natprirodnog tabua - to je
milosrdni posao crkve. Da po svaku cenu podràva
svakog kralja, tiranina i fa{isti~kog diktatora koji
podràva status quo protiv narodne vlade, takvo je
njeno milosr|e. Da pomo}u svih mogu}ih trikova
spre~i slobodnu raspravu ili izlo`bu o seksu i religiji u
umetnosti, knjièvnosti i obrazovanju, to je njena
pravda.
Ako te grupe ograni~e ovu glupost na svoje vlastite

vernike, to bi bilo unutar njihovih prava. ôvek ima
pravo na svaku li~nu glupost ma kako to monstruozno
moglo izgledati. Ali to nije njihova glavna briga. Oni
poku{avaju tu glupost nametnuti svima putem svih
sredstava zakonske, moralne i ekonomske dominacije i
zastra{ivanja u njihovoj kontroli.
Uspeh ovog programa moè se proceniti preko stanja

{tampe, radija, televizije i zakona. Zatim, veran formi i
39
fa{ista kao i uvek, cenzor upotrebljava svoju moralnu

pobedu za nametanje politi~kih i socijalnih cenzura na
svim poljima. Verski fanatici i demagozi prizivaju
boànsko pravo religije i moralnosti da bi stekli preter-
ano veliku mo}.
Ali, ni sloboda religije ni sloboda {tampe ne moè se

upotrebiti kao smicalica za gu{enje slobode u tim i
drugim poljima. Mi ne treba samo da imamo slobodu
religije, mi moramo imati i slobodu od religije. Ideja da
je seks u umetnosti, literaturi i ìvotu predmet zakona
o kriminalu zasnovana je na praznovernom re-
ligioznom seksualnom tabuu. Cenzorska mo} crkve,
dràve i ùte {tampe temelji se jedino na pretpostavci
da tabu neke date religije (treba da) ima zakonsku
sankciju.
A ta kazna, kad se jednom ustanovi, suptilno se kas-

nije proteè na sva sveta dru{tvena i politi~ka uverenja
i dogme te religije. Tako religija, uvek ~estita i konzer-
vativna, sklapa saveze sa fa{isti~kim i kapitalisti~kim
klikama, koje tada dobijaju odre{ene ruke da progone
i ruè liberalizam u svim njegovim vidovima. Ovaj
nesveti savez je tako slobodan da vr{i svo mogu}e
{ikaniranje i cenzuru pod izgovorom slobode religije i
{tampe. Kada sa devedeset procenata {tampe, radija i
filmske industrije gospodari neka mala klika lako se
moè definisati vrsta slobode koja se moè o~ekivati.
Praznoverje, tabu, nazadnja{tvo i fa{izam ~udesno se
me|usobno dopunjuju i podsti~u. Niti je neka uteha
40
~injenica da jedna vrsta totalitarizma proganja drugi ili

se bar tako predstavlja. Savremeni ~ovek mora pre-
poznati izvor i prirodu njegovih seksualnih tabua i
uni{titi ih na samom njihovom izvoru. Jedino tako on
moè posti}i du{evno zdravlje u seksu, i, preko toga,
isto u ~itavom ìvotu.
U ovom dru{tvu rani brakovi su ~esto spre~eni zbog

ekonomskih razloga. Iznad svega toga, predbra~ni sek-
sualni odnosi su prirodni, i veoma ~esto poèljni. Kon-
traceptivna sredstva, koja svaka inteligentna mlada
osoba moè dobiti od apotekara ili lekara, moè uman-
jiti problem polnih bolesti i preranog za~e}a. Razvitak
seksualne tehnike, utvr|ivanje kvalifikacija jednog
partnera, zadovoljenje mladala~kog nagona za
eksperimentisanjem, obe}avaju jedan daleko trajniji i
stabilniji brak od onog koji je zapo~et u neznanju i
pretvaranju.
U samom braku dru{tveni ugovor je obavezuju}i i za-

jedni~ki ste~ena svojina pripada podjednako muù i
èni. Gde god da bilo koje dve osobe zavetuju svoju
ljubav jedno drugom niko sa strane nema pravo da se
upli}e i svaka strana ima pravo da se odupre takvom
uplitanju, i silom ako je neophodno. Ali nijedna
strana, bilo da se radi o ven~anom ili neven~anom od-
nosu, nema nikakvo pravo niti ovla{}enje nad ljubav-
lju ili naklono{}u, telom niti seksualnim ìvotom onog
drugog kada to ovaj vi{e ne èli. Kad su deca u pi-
tanju, a razvod je poèljan, uvek se susre}emo sa jed-
41
nim ozbiljnim problemom. Razoren dom detetu te{ko

pada. Odbojan dom i dom bez ljubavi je jo{ gori. Ni-
jedna dràva ne moè osigurati jednom detetu nak-
lonost njegovih roditelja. Me|utim, dràva moè ga-
rantovati njegovo fizi~ko blagostanje i sigurnost i tako
ga sa~uvati od mnogih frustracija detinjstva i adoles-
cencije koje razvijaju nestabilne i neprilago|ene odra-
sle osobe.
Zakoni protiv seksualnog izraàvanja uz uzajamnu

saglasnost moraju se ukinuti zajedno sa zakonima o
zabrani nudizma i kontrole ra|anja i zakonima o sek-
sualnoj cenzuri. Mi moramo sna`no i izri~ito pore}i da
je ljubav kriminal i da je telo nepristojno. Mi moramo
prihvatiti lepotu, dostojanstvo, humor i radost seksa.
Zaista postoje pogane stvari i na svetlu i u tami, stvari
koje zasluùju uni{tenje.
Tu spadaju eksploatacija èna za bednu naknadu,

sramna degradacija manjina od strane prljavih malih
va{ki koje sebe nazivaju ~lanovima vi{e rase, i
promi{ljene i zlonamerne mahinacije u cilju Rata.
Me|utim, u tim stvarima se nigde ne moè na}i ljubav
izme|u ~oveka i ène, ili izme|u mladi}a i devojke.
Grehova ima ali ljubav nije jedan od njih. Me|utim,
od svih stvari koje su nazivane grehovima, ljubav je
bila najvi{e ka`njavana i najvi{e proganjana. Od svih
stvari koje mi znamo prole}e ljubavi je najbliè raju. A
kao {to sve pro|e, i ljubav prolazi, i to prebrzo.
42
Za{to ta najè{}a i najne`nija od svih ljudskih emocija

ne bi bila slobodna, radi njenog malog trenutka
ve~nosti? Za{to bi se ona morala kupovati i prodavati,
sputavati i ograni~avati a ljubavnici, zahva}eni mati-
com ekonomije i zakona, hvatani kao kriminalci?
Kom cilju sluì i ko ima koristi od takve svireposti?

Samo sve{tenici i advokati. Pridràvajmo se mi stroge
moralnosti tamo gde se radi o pravima i sre}i na{eg
druga. Nazovimo na{e istinske grehe njihovim pravim
imenima i okajmo ih shodno tome. Ali neka se na{i
ljubavnici slobodno kre}u. Ako èlimo ostvariti civi-
lizovanost i du{evno zdravlje, moramo uvesti obra-
zovni program za vo|enje ljubavi, kontrolu ra|anja i
za{titu od bolesti, da bismo osujetili frustracije,
poba~aje i sifilis.
Iznad svega moramo iskoreniti na{e varvarske i pa-

kosne ideje o sramoti i nepristojnosti seksa i razotkriti
sredstva i motive njihovih zagovornika. Sre}ni su oni
roditelji koji su, kao rezultat seksualnih eksperi-
menata, dobro spareni; koji uìvaju u uzajamnim
strastima, telima, nagosti, koji se ne pla{e da otkriju
svoja tela ili tela svoje dece; koji se ne stide niti
spre~avaju uìvanje njihove dece u seksualnoj igri. I
sre}na su deca takvih roditelja. I jednu re~ o "paloj"
èni. Isus, koji je bio bog, re~e "Idi, i ne gre{i vi{e". Ali
ja, koji sam ~ovek, kaèm tebi kojoj je dato, sa
izvrsnom rado{}u i zadovoljstvom, ne misle}i na dobi-
tak niti nadoknadu, kojoj je dato tvoje telo zarad
43
mu{kar~evog tela, kojoj je data tvoja ljubav slobodna

zarad njegovog duha: "budi blagoslovena u ime
~oveka. I ako te se bilo koji bog odrekne zbog toga ja
}u se odre}i tog boga."
Na{i stari, budu}i jednostavni i bez izvornog greha,

videli su Boga u ljubavnom ~inu. I u tome su videli
jednu veliku misteriju, svetu tajnu koja otkriva
dare`ljivost i lepotu sile koja je stvorila ljude i zvezde. I
tako su oni oboàvali. Jadni neupu}eni stari pagani -
kako smo mi uznapredovali. O~igledan crni humor. A
iz te uàsne i prljave {ale jedino nas sama èna moè
spasti. Ona koja je bila sramni predmet podsmeha,
meta zlobe i drskosti, meta mu{ke inferiornosti i
krivice, samo nas ona moè spasti od na{eg raspe}a i
kastracije.
Samo èna, za sebe i li~no, moè prevazi}i glupavu

frustriranost ideala propagandista i uzdi}i svoje
sna`no, slobodno, blistavo sopstvo da bi osvojila svoje
mesto pod suncem kao jedinka, kao drugarica, spo-
sobna èna i koja ne zahteva ni{ta manje od jednog
pravog ~oveka. Neka bude kraj potiskivanju i pretva-
ranju. Otkrijmo {ta smo i budimo to {to jesmo, isk-
reno i bez stida. Zec poseduje brzinu kao nadoknadu
za svoju pla{ljivost dok panter ima snagu da utoli
svoju glad. Mesta ima za obojicu - mada bi mo`da zec
vi{e voleo jedan svet ze~eva, ali to bi bilo veoma glupo,
jer bi ubrzo bio prenaseljen i ostao bez hrane.
44
Sve stvari su dobre - gnev, strah, strast, lenjost, ako su

uravnoteène snagom i inteligencijom. Sve dok mi
budemo lagali o stvarima koje zovemo na{im
slabostima i grehovi ma, sve dok ne budemo govorili
da je ovo zlo a ono pogre{no, i la`no poricali da bi
takve stvari mogle postojati u nama, one }e iskrivljene
rasti u tami. Ali kada ih obelodanimo, priznamo,
suo~imo se sa njima, prihvatimo ih, bi}e nas sramota
da ih ostavimo obogaljene i iskrivljene. Tada strah
moè izo{triti na{e umove protiv nesre}e, gnev i snaga
se mogu pretopiti u ma~ protiv unutra{njih i
spolja{njih mu~itelja, a strast se moè uve`bati da bude
jak i suptilan sluga ljubavi i ume}a.
Nije potrebno ni{ta poricati. Potrebno je samo da

upoznamo sebe. Tada }emo prirodno traìti ono {to je
potrebno na{em bi}u, a odbacivati ono {to mu je
protivno. Ali to se moè u~initi jedino pomo}u
iskustva. Na{a va`nost ne leì u meri do koje mi
li~imo na druge, ili do koje se od njih razlikujemo.
Ona leì unutar na{e sposobnosti da budemo mi sami,
i to lako moè biti sav cilj ìvota, da otkrijemo sami
sebe, na{ smisao. Ali to ne moè biti neka iznenadna
eksplozija prosvetljenja. To je trajan proces koji traje
zaista sve dok smo ìvi.
Taj proces se ne moè odvijati neometano ako mi

nismo slobodni da se izloìmo svakom iskustvu i voljni
da u~estvujemo u celokupnom postojanju. Tada bitna
pitanja nisu: "je li to pravilno?" ili "je li to dobro?", ve}
45
"kako se to ose}a?" i "{ta to zna~i?" Kona~no, to je

jedina vrsta pitanja koja se moè pribliìti bilo kojoj
vrsti istine. Ali, ona se ne mogu postaviti u odsustvu
slobode.
Bilo je vremena kada su ova pitanja {aputana u senci

glogovog koca. Taj Hri{}anski instrument za preo-
bra}anje danas nije dozvoljen, ali volja i zloba ostaju i
osta}e sve dok se kona~no ne sru{i mo} sujevernog
tabua. U me|uvremenu, religiozna dogma nastavlja sa
poja~avanjem seksualnih ljubomora psihoti~nih ro-
ditelja prema njihovoj deci i psihotni~nih bra~nih
partnera
prema njihovim bra~nim drugovima.
Nisu samo ekonomsko o~ajanje i pohlepa razlog da

zlo~in i rat preplavljuju svet u sve ve}im talasima. Pot-
rebno je samo pogledati srednji vek, kada su u tri uzas-
topne generacije horeja, epilepsija i sifilis - ti crni uàsi
Hri{}anske krivice i srama - pokosile zapadni svet.
Ova grozota kao i podmitljiva i glupa politika zapadnih
carevina proizvele su liberalne revolucije osamnaestog
stole}a. Me|utim koren, seksualni tabu, naàlost nije
uni{ten i ostao je da oìvljava mo} religije kod nove
buròazije. Freneti~na mr`nja jevreja i crnaca (simbola
zabranjene seksualne slobode) i strast za prolivanjem
krvi i ratnim razaranjima su jedina klanica seksualne
frustracije, no}nih mora du{a u jednom paklu gre{ne
èlje. Oni rade poput ludaka nad svojim instrumen-
tima za razaranje da bi ubili svet i umrli u pokolju.
46
Samo u neometanom vr{enju seksualne funkcije kod

jedne generacije od mladosti obu~ene u stvarima kon-
tracepcije i ljubavnim tehnikama bi}e mogu}e do}i do
jednog zrelog dru{tvenog odnosa.
U ovoj detinjastoj budala{tini seksualnog posedovanja

svaki ~ovek i svaka èna mrze i pla{e se svakog drugog
~oveka ili ène kao potencijalnog plja~ka{a ili na-
pada~a na njihov seksualni ìvot. Bra~nu vezu su pret-
vorile u jednu stra{nu {alu stalno prisutne aveti
ljubomore i sumnje. Zanimljivo je napomenuti da se
~itav problem re{ava primenom dva stara aksioma:
"voli bli`njega svoga" i "ne ~ini drugome ono {to ne
èli{ da drugi ~ine tebi". Primena ovih maksima u sek-
sualnoj sferi je laka i ugodna a kad se tu ~vrsto uvreì
ona se moè pro{iriti i na druge sfere. Seksualna
revolucija ne}e doneti nikakav trenutni raj, niti }e biti
ostvarena bez suza. Put do zrelosti jedne rase je dug i
bolan, i mi, svi deca i divljaci, ne moèmo zamisliti
njen kraj. Ona se moè ubrzati individualnim naporom
ali takav napor je uglavnom nezahvalan; nagrade, ako
ih ima, unutra{nje su vrste. U privatnom ìvotu
mogu}e je posti}i zrelost i bogatstvo koje dolazi sa
punim i zadovoljavaju}im seksualnim izrazom, {to je
dovoljno.
Moè biti da su neka druga razmatranja od ve}e

va`nosti u krajnje doba, ali oklevao bih da kaèm koje
bi to doba bilo krajnje. Svakako, ne izgleda mogu}e
47
sre}no ostariti sve dok ~ovek ne spozna ne{to od

sre}ne mladosti.
48
IV
MA^ I DUH
Nema nijednog dokaza koji pokazuje da je ~ovek

stvoren i zaduèn da sluì kao namesnik Boga na zem-
lji. Nema nijednog razloga da verujemo da je on pri-
rodno dobar, ljubazan, hrabar i mudar niti da je to
ikada bio. Naprotiv, mnogo toga pokazuje da je on
zver koja je skrenula na ~udan put u dùngli i nabasala
vi{e slu~ajno u mentalni svet u kojem se svakako ne
ose}a kao kod ku}e.
Ima mnogo dokaza da je on po prirodi surov, ku-

kavi~ki, pohlepan, lakom i podmukao i da nad tim
stra{nim unutra{njim neprijateljima odràva vlast, kao
i nad ostalim napada~ima, pomo}u svoje svireposti,
lukavstva i uporne volje. U tome je njegova lepota i
zna~aj: {to je od slepih izvornih sila seksa i nagona za
opstankom iskovao razum i nauku i ispreo pau~inasti
sjaj umetnosti i ljubavi. Ako nema drugog razlog i ni-
kakvog drugog zna~aja ~ovek je sam uzgred stvorio
razum i smisao, i kro~io, taj tvorac bogova, u vrt koji
je plodnim u~inila njegova sopstvena stvarala~ka mo}.
Mi mislimo o sebi da smo povezani sa spolja{njim

svemirom. Me|utim, ne moè se dokazati da taj
spolja{nji svemir nije ni{ta drugo do produètak na{e
percepcije. Ali ~ak i ako razlu~imo unutra{nje od
spolja{njeg mi smo deo, a ne odvojeni od, celokupnog
procesa prirode. Mi smo stvoreni od neke nve pomo}u
49
sunca, a izgra|eni od vazduha, kamena i mora i iskon-

ske vatre ìvota. Postoje niti u na{oj svesti koje seù
sve do prvog pretka i {ire se na sve druge ljude, i na
sav drugi ìvot, sa kojima mi delimo jedno zajedni~ko
stvaranje i zajedni~ku sudbinu.
To je ona celovitost koju su grci nazvali Pan, sve-

pro`dira~, sve-oploditelj, ìvot i smrt, dobro i zlo, bol i
zadovoljstvo, jedinstvo, dvojstvo, mno{tvo, sve iznad
svega, du{a no}i i zvezd. Ako u na{oj gluposti i strahu
pripisujemo moralne osobine munji koja se prolama,
zvezdi koja sja, tigru koji ubija, onda ne}emo oklevati
ni da ih dodelimo èni koja daje i mu{karcu koji
uzima,
defini{emo Boga i zasnujemo neku religiju. Tako mi
degradiramo ìvi svemir na jedan bradati i plahoviti lik
obdaren besmrtno{}u - i mr`njom za na{e neprijatelje.
Ili, sa onim prirodnim ljubavnicima koji zaka~e nazeb
ili bebu op{te}i uprkos svima u parku no}u, mi se
pla{ljivo povla~imo u plitke sede}e kade Hri{}anske
Nauke ili Jedinstva, ili sumanuto prigrlimo uzrok, svi
na putu ka strahom sle|enoj katalepsiji srednjeg veka.
Celokupna priroda u~estvuje u ve~nim svetim tajnama

ìvota i smrti, plime i oseke, stvaranja, razaranja i ob-
navljanja. To je sklad ve~nosti koji se stalno menja a
nikad ne promeni. Pla~ jedne bebe odjekuje u buci
nov. Ljudi, zvezde, i godi{nja doba prolaze i vra}aju se.
Mlaz sperme jedno je sa mlazom zvezda kojeg ljudi
zovu Mle~ni Put. Onaj duh koji razume te besmrtne
50
procese u ljubavi i u oboàvanju jeste besmrtni duh

koji lebdi iznad vremena i smrti. Mi smo istog doba
kao i Eshil, Sofokle i [ekspir, iste krvi kao Mojsije,
Lao Ce i Njutn. Telo se menja i truli; vreme vara sve
oblike èlje, sve prolazne stvari. Me|utim, ti oblici
èlje, iako prolazni, jesu sama vozila ~ovekovog avan-
turisti~kog putovanja; on ne moè do}i do cilja pori-
canjem tih bojnih konja, ve} njihovim ja~anjem, obu-
kom i zauzdavanjem pomo}u ljubavi i stvarala~ke
volje dok se ne pokaù krila.
Seks i glad su sirovi materijal umetnosti, i iz svoje

strasti, besa i o~ajanja umetnik pretvara oblike uàsa i
~uda u jednu ve~nu lepotu. Tako se svaka èlja i svaki
zahtev mogu pretvoriti, pomo}u ljubavi i oboàvanja,
u jednu korisnu te`nju. Svaki put je pravi put kada su
volja i ljubav vodi~i, a milost i dar ìvota su besplatni
za sve, i svece i gre{nike, koji to èle. I zvuk vetra, i
snaga muzike, i pucanj groma zovu ~oveka da se
usudi, da spozna sebe. Sun~eva svetlost, more i zvezde,
i sjaj nage ène znaci su i svedoci jednog zaveta koji je
ve~it.
A mi znamo te stvari, spoznajemo ih sa jedinom

sigurno{}u koja nam je ikad data. To je divno, àljenja
vredno znanje o detinjstvu i ranoj mladosti, koje svet
pori~e, a nu`da osuje}uje. To je znanje pesnika, umet-
nika i peva~a koje ljudi oboàvaju i proganjaju, i
mistik, koje svet naziva ludacima. A ~ovek, samo-
kastriran i samo-frustriran, beì koridorima no}nih
51
mora, gonjen monstruoznim ma{inama, savladan sa-

tanskim silama, spopadnut nejasnim krivicama i
uàsima koje je stvorila njegova vlastita ma{ta. On beì
u apsurd, davi svoj duh u pretvaranju, oboàva bron-
zane bogove mo}i i limene bogove uspeha. Onda,
posti|en svojim pretvaranjem i frustriran svojim samo-
poricanjem, on mahnito projektuje svoj uàs na
izmi{ljene neprijatelje, traì oslobo|enje u `rtvenim
jarcima i ve{ta~kim re{enjima, i krvnim `rtvama
umilostivljava te ~ovekolike bogove, zatamnjene i is-
cepkane slike njegovog duha.
Ni{ta po svojoj prirodi nije zlo, i ni{ta nije po prirodi

dobro. Zlo je samo preteranost, dobro je jednostavno
ravnoteà. Sve stvari se mogu zloupotrebiti, i sve stvari
su podlo`ne korisnoj upotrebi. A ravnoteà se ne sas-
toji u odricanju, niti u preteranom povla|ivanju. Rav-
noteà se jedino moè posti}i prevazilaènjem. Te su
mo}i u ~ovekovoj prirodi toliko silne da se mogu urav-
noteìti jedino najvi{im samo-izraàvanjem. Postavljati
ograde i ograni~enja toj prirodi zna~ilo bi graditi
gipsani zid oko sunca ili potkresati krila orlu, hraniti
lava {argarepom. On }e ili uginuti ili postati ~udovi{te
- ne}e se uzdi}i niti pobolj{ati.
Osnovna svrha religije jeste posti}i jednakost sa ne-

kom silom za koju verujemo da je ve}a od nas samih u
~ijoj svemo}i i besmrtnosti moèmo sudelovati. Zatim,
kada postignemo ne{to od tog identiteta, ose}amo da
se moèmo pozabaviti sa problemima, i posti}i ciljeve
52
koji bi nas ina~e porazili. Oslanjanje na religiju isto

kao i oslanjanje na materijalna dobra, predstavlja ne-
dostatak samopouzdanja.
Na{e sopstvo je ono koje stvara tog boga mo}i, iz

na{eg sopstva je ta mo} izvu~ena, i to sopstvo je ve}e
od svakog boga kojeg stvara. Zbog toga je spoznati
sebe najvi{i oblik mudrosti a verovati u sebe najvi{i
oblik vere. Nauka, koja èli da sazna, i umetnost, koja
èli da protuma~i, predstavljaju dva vida ljubavi, koja
je jedini raspoloìvi na~in oboàvanja, a ta dva najve}a
izraza ~ovekovog duha trebala bi biti pokorna religiji,
politici, nacionalizmu, a rat je najlu|e bogohuljenje
koje je dosu|eno ljudskom rodu. Mi se nalazimo u
sredi{tu jedne strahovite borbe sila koje se bore za
vlast nad du{om i duhom ~oveka a to nije, naàlost,
bitka izme|u dobra i zla, izme|u slobode i tiranije, ve}
sukob dogme sa dogmom, i autoriteta sa autoritetom.
Glavni borci su fa{izam i komunizam. Svaka od tih

doktrina je protivna i neprijateljska idealu slobode.
Svaka govori da mi moramo birati izme|u jednog i
drugog a svaka je, u stvari, identi~na onoj drugoj.
Svaka zahteva apsolutno ropstvo pojedinca, poricanje
intelekta i podjarmljivanje volje.
Diktator je u pravu, apsolutno u pravu, toliko u pravu

da je svaka neumerenost laì, zabrane i tiranije
opravdana u izvr{enju njegovih boànskih ciljeva. A
iza tog njegovog dobro~instva, njegovih neminovnosti,
53
stoje uvek prisutna zvezdana dvorana (tajni sud, opp.)

i koncentracioni logor, sprave za mu~enje, glogov ko-
lac i inkcizicija jo{ nepreàljene religije starog doba.
Svaki od ovih sistema je star, star kao istorija, star kao
ropstvo, ubistvo, ljudska beda i o~ajanje. Sloboda i
demokratija su jedine nove stvari pod suncem, a one
jednako ljute i robove i robovlasnike. "Do|ite k meni",
kaè pesma stare kurve, "do|ite k meni vi umorni s
bremenom na le|ima, predajte taj nepodno{ljivi teret
slobode i ja }u va{a usta ispuniti ~udima, i va{i }e
stomaci biti siti. Po|ite sa mnom, i ja }u satrti va{e
neprijatelje i pokazati vam raj. Gledajte, ne morate ~ak
ni ime da promenite, samo dajte re~ i odrecite se duha,
jer re~ daje ìvot." Ona sada ànje nacije, ta stara
kurva, za ugovoreni sastanak na mestu zvanom Arma-
gedon.
Bi}e jo{ lova na slobodne ljude u ime slobode, bi}e i

tamnica i pogroma u ime demokratije, i ubistava i rop-
stva u ime bratstva, sve u cilju vlasti nad du{ama i
telima ljudi. Ali, izbor postoji. Postoji izbor slobode
koja nema drugog imena i nema drugog povoda.
ôvek, oslobo|en svojih demona, bez potrebe za ikak-
vom dogmom ili kori{}enjem neke vere, moè sam
samciti, putem nesputanog iskustva, pomo}i, pobediti
i ste}i va`nost. To je verovanje jednog liberala, vera u
sebe i vera u ~oveka. Ne postoji drugi put za sazre-
vanje ~ove{tva. To je dug, teàk put, kroz isku{enja i
gre{ke, poraze, nesnosnu tugu i o~ajanje. Ali to je put
54
koji predvo|en naukom i nadahnut umetno{}u vodi,

na kraju krajeva, ka zvezdama.
To je na{ izbor. Mi moramo verovati u sebe, u nas, i u

slobodu i bratstvo, po~eti da ostvarujemo, ovde i sada,
onaj raj koji je toliko dugo bio prognan na onu stranu.
A sa dogmatima, pozitivistima, autoritarnim ljudima,
feudalnim fa{istima, svi se mi moèmo ponovo vratiti
u totalno majmunstvo iz kojeg smo se tako kasno uz-
digli.
Ako èlimo jednakost sa nekom vi{om silom tada

potraìmo sjedinjenje sa na{im sopstvom - na{im
sveukupnim sopstvom dignutim do njegovog najvi{eg
potencijala mudrosti, znanja i iskustva. Ako se èlimo
sjediniti sa univerzumom, pridobijmo ~itavu prirodu,
svo iskustvo, svu istinu, ~udo i uàs, sjaj i jad i bol tog
samog stra{nog kosmosa.
Jer tu leì veliki vojni~ki pohod koji dolazi prvi i

poslednji - kona~no pustolovno putovanje pojedinca u
samog sebe. On mora si}i poput Mojsija u njegovo ne-
poznato Ja, u}i u nove dimenzije, u}i sa Orfejem i
barkom Arturovom, sa Tamuzom i Adonisom, sa Mi-
trom i Isusom, u lavirinte zemlje tame. Tamo }e sresti
Majku i ~uti njeno poslednje pitanje, koje nije glupava
zagonetka ve} najdivnije i najstra{nije od svih pitanja:
"[ta je ~ovek?"
55
I posle toga, blizu srca tajanstvene majke, on moè

prona}i Gral, najvi{u svest, sveukupno pam}enje, in-
stinkt obelodanjen, razlog ostvaren. Jer to je on,
predivno ~udovi{te, embrion-bog, koji je plivao u ribi,
ra{irio koù krokodila, zurio iz o~iju zmija, ljuljao se sa
majmunom, i tresao zemlju batom tiranosaurusovog
kopita. To je on koji je vapio na svim krstovima,
vladao na svim tronovima, kulu~io na svim njivama.
To je on ~ije je lice odraèno i izopa~eno u svakom
raju i paklu, on, dete zvezda, sin okeana, to stvorenje
od praha, to ~udo i uàs zvano ~ovek.
56
V
IGRA MAÂ
U prethodnim poglavljima sam ispitao liberalizam i

liberalne principe i izveo izvesne zaklju~ke. Me|u na-
jva`nijim su slede}i:
Ne postoji ~vrsta osnova za dogmatizam ili pozitivizam

po bilo kom osnovu. Istina je relativna. Nema
opravdanja za prisiljavanje ili ograni~avanje u privat-
noj sferi pojedinca. Svaki ~ovek poseduje neka os-
novna prava u sferi privatnog mi{ljenja, delovanja i
samo-izraàvanja. Nijedna dràva i nijedna grupa ne-
maju nikakvog prava da oduzmu ta prava. Kada se
delovanja ljudi name}u pravima drugih ljudi, takva
delovanja su predmet regulacije od strane dràve.
Dràva postoji prvenstveno u cilju o~uvanja prava po-
jedinaca.
Mogu}e je izvesti jednu filozofiju doslednu principima

liberalizma, i koja tim principima daje vi{e od pukog
dru{tvenog zna~aja. Ja ne mogu da zamislim nikakvog
eteri~nog boga koji je poseban i odvojen od ~oveka, i
nikakve neprekidne i tihe zagrobne ìvote. Nema ni-
jednog vidljivog razloga za sujeverno posmatranje bilo
koje vrste, crkve, dràve, zakona, morala, ili dogme. A
u ~oveku postoji mnogo toga {to je vredno oboàvanja,
postoji ono u ~ove~anstvu i prirodi {to je boànsko. U
svetu ima dovoljno lepote za svaki raj, sanjani ili
zami{ljeni. Zato ako u vremenima stresa i opasnosti
57
nema natprirodne utehe, tu su jo{ uvek volja i hrab-

rost, i o~ito su ove sluge i najobi~nijih ljudi pomogle
vi{e od svih bogova.
I ako nema natprirodne ljubavi na nebu, jo{ uvek ima

ljubavi na zemlji, dovoljno ljubavi za sve, dostupne
svima koji ho}e i usude se na uslov visokog ume}a
ìvota. Moglo bi se dokazivati da je ovo negativna teza
u celini i da se nijedna pozitivna doktrina ne moè
postulirati na takvoj osnovi. Taj zaklju~ak je ta~an. Mi
se moramo osloboditi potrebe za dogmama koje nas
prinu|uju na nemo}an i mehani~ki odnos sa ìvotom i
ìveti zbog i sa neprestanim ìvotnim iskustvom, koje
}e stvarala~ki um tuma~iti i u~initi va`nim.
Iz takvih razmatranja bi se moglo zaklju~iti da je to

teàk i opasan na~in ìvota. To je istina i uvek je bila
istina. Sam ìvot zahteva najve}u hrabrost. Isus je bio
liberal, jedan od najopasnijih ljudi koji je ikad ìveo.
On je poricao crkvu propovedaju}i li~nu i unutra{nju
prirodu carstva nebeskog. On je poricao autoritet
dràve i doma propovedaju}i vi{u odanost li~noj
savesti.
Da je njegova filozofija uspela ona bi uni{tila i jevre-

jsku religiju i rimsku dràvu. Da bi se to izbeglo najpre
je bilo neophodno da ubiju njega i sve one njegove
sledbenike koji su razumeli, a nakon toga da njegova
u~enja razblaè u nekakav pitak "radi-{to-ti-se-kaè"
sirup. Prvi cilj je ostvarila tada{nja dràva a drugi
58
Hri{}anska Crkva. Na sli~an na~in, savremene liberale

su progonili, i filozofije im izokretali, fa{isti i komu-
nisti, patrioti i fanatici, {irom sveta. A najefikasniji
uni{titelji su bili njihovi vlastiti sledbenici koji su po-
gazili duh i raspeli duhovne naslednike. Najmo}nije i
najbogatije grupe su na strani reakcionarstva i tiranije,
potpomognute svim propagandnim trikovima koji
mogu uticati na ropsko javno mnenje i ravnodu{nost
masa.
Najnasilnije i najradikalnije grupe su na strani
revolucije i tiranije. Obe vrste ovih grupa uzurpiraju
ime liberalizma da bi postigle svoje podle ciljeve i
ka`njavaju pravog liberala koji je uhva}en izme|u ta
dva vrtloga. Liberal }e se na}i u poziciji da mu se
protive i da ga ometaju crkva, dràva i zakon, pa i
samo javno mnenje. Naziva}e ga osobenjakom, varali-
com, sanjarom i budalom. Iznova i iznova }e povike o
"komunizmu", "fa{izmu" i "ateizmu", tim savremenim
sinonimima za izdaju i jeres, dizati lovci na ve{tice,
verski zanesenjaci i ùta {tampa. Takve su parole zas-
tra{ivanja i ucenjivanja.
On }e potraìti organizacije u kojima moè izraziti

sebe i uvideti da su i te organizacije tako|e rade da
preina~e njegove principe za svoju vlastitu dobit. Ako
on ìvi svoju veru ~esto }e otkriti da je u suprotnosti
~ak i sa svojom porodicom i prijateljima. Ali on ne
sme prihvatiti poraz samo zato {to je borba te{ka.
Shvati}e ogromnu mo} sila koje ga okruùju i skoro
nesavladivu te{ko}u za postizanje ~ak i najmanjeg do-
59
bitka. Ali }e isto tako shvatiti i njegov neprocenjivi

dug prvacima slobode pre njega koji su krvavo platili i
to malo slobode koju on ima. I shvati}e svoju odgo-
vornost prema njima, prema sebi i prema drugima, i
stra{nu potrebu koju svet ima za njim pa ma koliko
malo on mogao u~initi.
Bitka za slobodu ne vodi se samo na velikim fron-

tovima. Ona se bije u svakom domu, u svakoj zajed-
nici, svakoj dràvi i u svetu. Ona se bije u umu i srcu
svakog ~oveka. Tamo gde se neki umetnik ili nau~nik
bori da bi izrazio svoj san, da bi bio iskren prema sebi,
tamo gde je ponièn neki ~ovek, izrabljen radnik, pris-
ilni vojni obaveznik, ~ovek koga tla~e udruènja ili
mu~e diktatori, tu je i borba za slobodu. Tamo gde je
neko dete zastra{eno, èna porobljena, gde neupu}ene
i lakoverne eksploati{e religija, tu je borba. I gde su
momak i devojka gonjeni i proganjani zato {to se vole,
tu potegni ma~.
Ne postoji manjak izlaza. Sloboda je uvek izlaz. Ovo

nije razlog da se upli}e u privatne stvari drugih ljudi,
da se diè glasna hajka na crvene haringe, ili da se na
neki drugi na~in pravi budala od sebe brbljaju}i o "Uz-
roku". Ma~a su dostojni samo oni koji }e se boriti i oni
koji imaju dobar razlog za borbu. Ratni plan liberala je
jednostavan. On moè uzeti osnovnu deklaraciju prin-
cipa poput ovih dosada izloènih. On moè regulisati
svoj li~ni ìvot po tim principima i ugraditi ih u svoj
sopstveni posao.
60
On moè ispitivati zakone, grupe i aktivnosti u svojoj

zajednici, svojoj dràvi i svom narodu u svetlu tih
principa. Tamo gde uvidi da su naru{eni, tu se on
bori. On moè sara|ivati sa drugim pojedincima ili
grupama koje su ~ak i u delimi~noj saglasnosti sa nje-
govim principima i poku{ava, bez prevelikog
kompromitovanja svojih ideja, ostvariti bar neki mali
dobitak. On mora nau~iti da se koncentri{e na
ograni~ene operativne ciljeve. On lako moè prona}i
neki zakon, grupu, aktivnost koja o~igledno kr{i
ljudska prava i ljudsko dostojanstvo. On je moè
napasti ogla{avanjem, peticijom i agitacijom. Uvide}e
da }e mu drugi pomo}i da stekne tu slobodu ako im
on pomogne u njihovoj sferi.
Postoji opasnost u svakoj organizaciji. Ali, ima vre-

mena kada je ve}a opasnost u nedostatku organizacije.
Mi smo suo~eni sa takvim vremenom. Sumnjivo je da
bi liberal mogao duè izdràti ogromnu mo} grupa koje
se posvete njegovom istrebljenju. Za vreme poslednjeg
rata mnoge slobode su ugu{ene i jo{ se ne vidi na-
gove{taj njihovog povratka. Postoji stalna i uspe{na
agitacija za regrutovanje radnika, za organizovanje
posla i za regulisanje i nadzor nad svakim oblikom pri-
vatnog ìvota. Tokovi ukazuju na skoro neizbeàn raz-
voj nekog oblika dràvnog socijalizma. S obzirom na
sloène i nesre}ne oblike savremene ekonomije i soci-
ologije to moè biti neizbe`no.
61
Me|utim, ~ak i kada dràva mora regulisati finansijski

i ekonomski ìvot nacije ona ne mora i ne moè da se
upli}e u privatni ìvot pojedinca. Ako liberal shvati
razlike i odnose izme|u te dve sfere on moè mnogo
doprineti dru{tvu i slobodi. Ako to ne shvati posta}e
blesava luda dràvnog ropstva.
Jednako sveprisutan i jednako zlonameran jeste unu-

tra{nji neprijatelj. Mi robujemo isto tako efikasno in-
hibiciji, strahu, slabosti kao i spolja{njim i spektaku-
larnijim tiranima, i kako smo lako skloni da odbacimo
to {to je neopipljivo, ili okruèno u malom prostoru.
Atom je mali, a elektron je neopipljiv. Kriti~na masa
plutonijuma je oko tri i po funte, a teìna ~ovekovog
mozga nije ni{ta ve}a. Kolika je teìna jedne oplo|ene
jajne }elije, iz koje um izrasta?
Pa ipak, u tom umu su obuhva}ene planine, ravnice i

planete, magline i zvezdani svemir. Poezija i filozofija,
matematika i muzika cvetaju u toj ne`noj mreì }elija.
Me|utim, nijedan um ne moè duè kontrolisati pri-
rodne sile ako ne moè kontrolisati sebe. Intelekt
moè prizvati demone iz atoma i zvezda, ali samo volja
moè da im gospodari.
Koliko dugo smo samo la`no predstavljali velike ele-

mentarne mo}i u nepromi{ljenoj oholosti. Vatra i
zemlja, vazduh i voda, sami veliki arhan|eli bili su
poslu{ni robovi na{e pohlepe, na{e zlobe i na{eg ku-
kavi~luka. Pa ipak, mi ne razumemo i ne kontroli{emo
62
te mo}i ~ak ni u nama samima. Osveta koju te sile

mogu pripremiti nama, glupavim {egrtima bez pameti
da gospodare ili mudrosti da slu{aju prirodu, moè biti
pouka za neku budu}u rasu. U nama samima iskovan
je ma~ koji }e nam koristiti u na{im bitkama. Iz du{e i
uma i srca pojedinca poti~e ta sila koja }e preobraziti
ljudski rod. Na svim planovima jedino ljubav ne{to
zna~i, me|utim ljubav ne moè zna~iti ni{ta ako nije
utvr|ena voljom i hrabro{}u. I samo odràvanje slo-
bode na datom nivou je teàk zadatak. [iriti nju je
herojski zadatak. Na{a sloboda se ne odra`va niti {iri
pre}utnim slaganjem ili pri~anjem. Mnogo je ugodnije
odbranu i {irenje slobode predati u ruke onima koji su
za to odabrani ili pla}eni, ali je to tako|e i opasnije
kao {to ~esto i jesu ugodne stvari. Nije lako stalno se
boriti ili biti spreman za borbu; stajati pognut i ~vrst
naspram svake potrebe koja je uvek tu negde.
Me|utim, ba{ to je ono {to je potrebno ako ho}emo da

odrìmo na{u slobodu u stanju u kojem smo je primili.
Neprijatelji slobode su neuni{tivi i sve kobniji zato {to
su mo}, uticaj, navika i op{ta lenjost na njihovoj
strani. âk i oni koji smatraju ne-opiranje podobnim
ne mogu smatrati ropstvo podobnim, a ropstvo je
pravo ime za uniformisanost uprkos eufemizmu koji
njegovi pobornici mogu smisliti.
âs za borbu za slobodu je ~as kada je sloboda

ugroèna a ne ~as kada je sloboda uni{tena, jer u taj
63
pozni ~as je prekasno. Sloboda je ugroèna sada,

uni{tenje slobode nije daleko. Sada je ~as za borbu.
64
VI
@ENA OPASANA MAÊM
Evo tebi, èno, predivni izgubljeni iskupitelju ljudskog

roda, usu|ujem se posvetiti ovo poglavlje. To {to se
sada u tebi pokre}e nije ludilo, nije greh, nije glupost,
ve} ìvot, novi ìvot i radost i vatra koji }e za~eti jednu
novu rasu i stvoriti novo nebo i novu zemlju.
Kada si bila devoj~ica, zar ti nisu vetar i sunce go-
vorili? Zar nisi oslu{kivala glas planina, glasove reka i
oluja? Zar nisi ~ula poruke zvezda i glasove u ti{ini,
neizrecive?
Zar nisi gola odlazila u {umu sa vetrom oko tvog tela -

i osetila zagrljaj Pana? A tvoje je srce bujalo s
prole}em, cvetalo sa letom i tugovalo sa zimskim vu-
kom. Te su stvari zavet i u njima je istina koja je
ve~na.
I traìla si saputnike odva`ne poput tebe, i nisi ih

nalazila, sem u nepouzdanim se}anjima, u snu i pesmi.
A na{la si zadah nad svetom, zadah ti{ine i tuge, dok
su tvoji bli`nji hodili u krivici i stidu, u strahu i
mr`nji, grehu i patnji zbog greha, a ti si bila sama. Ah,
bilo je i smeha, ali jekti~avog, i zadovljstva ali pota-
jnog, nezadovoljenog i posti|enog. I sada ti je srce
tu`no. Ali, ne budi tu`na, voljena moja. Budi sre}na i
neustra{iva.
65
Jer u tebi je pesma koja }e razbiti ti{inu, plamen koji

}e zapaliti {ljaku. Ti si spasitelj, spasitelj od greha i
patnje, od krivice i stida, ti, o èno, blistavi stvore! Ko-
liko si sluìla u lancima, robinja pohlepe i greha
obi~nih svinja? Koliko si se gr~ila pod ru`nim
poniènjem tvog svetog imena - kurva, ili tiho patila
pod gnusnim poniènjem zvanim vrlina?
Kako si dobro upoznala loma~u, mu~ila, bi~, motku,

lance, tamni~enje, ukopavanje u slu`bi svog gospo-
dara. I je li spona bio strah ili slabost, kukavi~luk i po-
dre|enost? Sram te bilo ~ove~e, ne be{e ni{ta od toga,
ta spona be{e ljubav. Jedan je ~ovek raspet radi isk-
upljenja koje nije uspelo. A da je i stotine miliona
ljudi raspeto, ova sramota ne bi bila iskupljena.
Sve{tenik, otac, mu`, ljubavnik, tamni~ar, sudija,

dèlat, plja~ka{, zavodnik, uni{titelj, to je bio tvoj
ljubavnik, tvoj gospodar, o èno obesve}ena. Pa ipak
àli ga, jer i on je traìo ljubav. Ali postoji kraj, i neki
po~etak i pravi po~etak i cela budu}nost je s tobom.
Jer ti si majka nove rase, iskupiteljica i ljubavnica no-
vih ljudi, ljudi koji }e biti slobodni.
Sada }u ti pri~ati o mu{karcima. Mu{karci traè u èni

tri stvari: majku ve}u od njih samih, suprugu manju
od njih i ljubavnicu jednaku njima samima. Protiv ma-
jke oni su uvek u pobuni, suprugu posmatraju s prezi-
rom, ljubavnica im uvek izmi~e.
66
Pogledaj muà, kako on mrzi svoju ènu i uzdràva se,

strahuju}i da je ne ubije. Pogledaj velikog ljubavnika,
kako on poseè za ljubavlju i kako mu ruke grle prazn-
inu. To su podivljala, zapla{ena deca, koja igraju igre
protiv tame. A oni koji nose zvanja i ma~eve, koji se
{epure i ubijaju, zar oni nisu najpla{ljiviji od svih?
Zato ih àli, zato im pra{taj.
U starom svetu postojali su mu{karci za jednu sezonu,

pa su nikli gradovi, i dokolica, sfingina zagonetka, pa
su se okrenuli pozla}enim papagajima ljubazno
prihvataju}i besciljnost. Pa Hri{}anstvo, to umiruju}e
sredstvo za robove, probavni kanal za varvare ~ija su
im dela pokvarila varenje, bi~ za robovlasnike. Da,
Faust jeste prototip Srednjeg veka, ali ne onaj Faustus
o kojem pri~a Kit Marlou. To je jedan mra~niji Faust,
@il d Re, koji izdaje Devicu u svojoj pohlepi za mo}i,
pa se onda, poraèn, moli Bogu u svojoj Kapeli i us-
pinje do svakog uàsa u svojim podrumima.
I tako traje sumorna pri~a sve dok se ~ovek, pre-

stravljen svojim vlastitim no}nim morama, ne okrene
kona~no ka snu o slobodi. To je glas Voltera,
iznurenog, cini~nog, umornog od gluposti, koji
ogla{ava po~etni takt jednog stra{nog i podsme{ljivog
preludijuma; Tom Pejn, jedan ~ovek, pravi ~ovek,
slomljen i na kraju izdat od strane svih drvenih advo-
kata; Kaljostro, koji smi{lja osvetu Templara sa jed-
nom ènom i jednim |erdanom; Vil Blejk koji govori
neshva}en jezikom an|ela; [eli i njegov divni uzaludni
67
korak; Svinbern, koji je skoro obnovio Heladu pre no

{to je i ona slomljena; Bajron, Pu{kin, Goutje, svi kao
instrumenti za jedan preludijum simfonije koja nikada
nije odsvirana.
A nauka, kako je ona htela da nas spase? Taj hrabri

novi svet Hakslija, Darvina, Hegela i H.D`. Velsa, sa
samo jednim, [penglerovim, glasom protiv. Nauka
koja ponovo stvara svet, jedan internacionalni jezik,
univerzalno bratstvo, izvan nacionalnosti, predrasuda
ili verovanja. Ta kula od karata, divna vizija, kako se
sru{ila? Ti tvorci novog doba koji se nisu usudili da
govore, misle, ni da se kre}u bez vojne dozvole.
Neograni~eni kolosi, koji }e visiti zbog prekora~enja
dozvoljene granice govora, gde je va{ novi svet? Prvaci,
gde je sloboda? [ta je po{lo naopako? ôvek moè
naga|ati ali to nijedan ~ovek (mu{karac) ne moè
re{iti. Za odgovor se moramo okrenuti èni. Bilo je to
pre mnogo hiljada godina, jo{ pre pisane istorije, kada
je do{lo do promene. Morali bismo segnuti svojim
pam}enjem jo{ dalje. Za{to to ne moèmo, koji smo
isko~ili iz tih slabina, iako je to bilo veoma davno, u
doba Izide koje je pogre{no nazvano matrijarhatom.
To nije matrijarhat onakav kakvim ga mi zami{ljamo,
vladavina èna kluba{ica, ili frustriranih maloletnica.
To je jednakost. @ena je sve{tenica, u njoj leì mis-
terija. Ona je majka, bri`na ali ne`na; ljubavnica, is-
tovremeno strasna i uzdràna, supruga, po{tovana i
voljena. Ona je ~arobnica. To je isto to. Bez ikakve
razlike, mu{karac, poglavica, lovac, suprug, ljubavnik,
68
mislilac, izvr{ilac. @ena, sve{tenica, ~uvar tajni, sibila

nesvesnog, proro~ica snova. Otud ravnoteà, stabil-
nost.
Zatim, katastrofa neizreciva; patrijarhat, ~iji je arhetip

Jehova, demonsko monoseksualno ~udovi{te. I sada, u
vladavini sve{tenika, èna je podre|ena ìvotinja,
mu{karac nadre|eni bog, izdvojen, i u milosti njegove
nemilosrdne inteligencije. To je rat, totalni rat bez
milosti, izme|u ose}anja da se mora i intelekta koji
ne}e. Svaka religija u patrijarhatu je jedna samoj sebi
protivre~na nakaznost. Judaizam, Hri{}anstvo, Budi-
zam, Islam, fa{izam, komunizam, demokratija, nauka i
svaka druga vera istorijskog sveta. To je dogma, vero-
vanje zasnovano na aksiomima koji se menjaju kao
slamke na vetru intelekta, a na toj promenljivoj struk-
turi ~ovek je propao, i mora propasti, jer on zna nji-
hovu jalovost i bori se za njih svim bolesnim besom
svoje osuje}enosti. On zna da je kao malo dete koje se
igra sa tvorcem igra~aka i hemijskih sklopova, koje se
igra lopova i àndara u jednoj igri koja odlazi pre-
daleko.
On je izgubio svoju majku, supruga ga je napustila,

ljubavnica mu izmi~e. Misterija je napustila hram pro-
terana od strane senilnog i samodovoljnog Ve}a sta-
raca. @eno, o @eno, gde si? Vrati se, èno, vrati nam se
opet! Oprosti, zaboravi, sedi u na{e hramove, uzmi nas
69
za ruke, poljubi nam usne, reci nam da nas voli{, da

nismo sami. ârobnice, digni se opet iz pepela loma~e!
Vidite, u dijani~kom kultu drevni se put nastavio. Te

sjajne i stra{ne ène, Mesalina, Tofana, La Voazen i D'
Brenvilije veli~anstveno su se osvetile. A ostali, i ène
i mu{karci, traìli su zabranjenu misteriju u tajnim
ritualima i kupili kratko ponovno sjedinjenje po
stravi~noj ceni. To je bila nada u devicu Orleansku,
nada beznade`nih miliona da je kona~no do{la èna
koja }e ih iskupiti. Neka vam njena sudbina i poraz
pokaù da nevinost nije za{tita.
Budi lukava, o èno, budi mudra, suptilna i nemilos-

rdna. Rekoh ve}, shvati, oprosti, zaboravi. Ali ne
zaboravljaj previ{e. Ne veruj ni~emu sem samoj sebi.
Pomenuo sam one velike trova~ice, ali postoji jedna
jo{ gora osveta. Znaj da je svaka osveta osveta prema
sebi a najstra{nija je ona koju je preduzela frigidna
èna. Ima ih na milione, na desetine miliona. Ne oba-
ziri se na to {to ona govori svom muù ili ljubavniku
ve} oslu{ni ono {to ona govori svojoj intimnoj prijatel-
jici, svom doktoru. Me|utim, kod mnogih uzrok leì
dublje. On leì u dvema stvarima: neuspehu njenog
mu`jaka da bude ~ovek i njenom neuspehu da bude
iskrena prema samoj sebi.
Tu je i mra~na ubistvena krivica kojom roditelji truju

svoju decu, i to je jedan uzrok frigidnosti. Tu je po-
tisnuta incestuozna ljubav. Tu je strah od bolesti i od
70
dece. Ali ti, koja si upoznala pone{to od toga, nemoj

se stideti. Snaga nije uro|ena, ona se sti~e razumevan-
jem i savla|ivanjem. Zato kreni slobodno! Pa zapevaj
onu staru, divlju pesmu: EVOE IO, EVOE JAKHO
IO PAN IO PAN EVOE BABALON!
Kreni u planine, na okeane, u {ume, iza|i naga na let-

nje sunce da bi ponovo zadobila iskonsku sre}u i voli
radosno i slobodno pod zvezdama. Ali, telo ti nije
lepo!? E tu je tajna. Telo se gradi po kalupu uma.
Prihvati strah, suzbijanje, mr`nju, pa onda pogledaj
telo ili bolje ga takvog nemoj ni gledati. Ali kreni slo-
bodno, voli radosno, bez ograni~enja, potr~i gola na
tren. Tad posmatraj kako se obrazi zarumene, pogledaj
kako se grudi nadimaju, vitku siluetu, uskla|en ritam.
Svaka bolest i svaki deformitet ra|aju se u strahu i
mr`nji. Zato si ti, èno, nazvana izle~iteljem. @eno,
sve{tenice iracionalnog sveta! Iracionalnog, ali veoma,
veoma va`nog, i toliko smrtonosnog ba{ zato {to je ne-
priznat i pore~en. Mi ne èlimo biti bez razloga pi-
janice, ubice, frustrirani, oja|eni, bedni. Te stvari nisu
razumne niti nau~ne, pa ipak one postoje. Mi kaèmo
da ne èlimo rat. Me|utim, uzrok rata je jedna psi-
holo{ka neminovnost i rat }e trajati sve dok se ta ne-
minovnost druk~ije ne ispuni. Mi nemamo koristi od
toga {to }emo re}i da }emo voleti ovu osobu ili mrzeti
onu osobu zato {to je to razumno. Nas pokre}u,
uprkos na{em razumu i na{oj volji, hteli mi to ili ne,
sile iz nesvesnog, iracionalnog sveta, sile koje nam go-
vore u snovima, u simbolima i u na{im vlastitim nera-
71
zumljivim radnjama, a njih moè iskupiti samo ra-

zumevanje, ~ije je ime èna. Tek nakon razumevanja
volja i inteligencija mogu preovladati, jer ina~e one
nisu ni{ta drugo do slepe, samorazaraju}e sile. @eno,
odloì nedostojna oru`ja. Odloì zlobu i otrov, la`nu
frigidnost i la`nu glupost. Potegni ma~, dvosekli ma~
slobode, i pozovi mu{karca da ti iza|e na megdan,
mu{karca pogodnog da ti bude mu`, pogodnog da
bude otac tvom orlovskom nasadu. Izazovi ga, isku{aj
ga ma~em i on }e te biti dostojan. Jer vas dvoje ste ar-
hetipovi nove rase.
Danas, negde u svetu postoji jedna èna za koju je ma~

iskovan. Negde postoji ona koja je ~ula trube novog
doba i koja }e odgovoriti. Ona }e odgovoriti, ta nova
èna, èstokoj buci zvezdanih truba; ona }e do}i kao
opasan plamen i pesma iz daljine, kao glas u sudskim
dvoranama, zastava pred armijama. Ona }e do}i
opasana ma~em slobode i pred njom }e kraljevi i
sve{tenici drhtati, a gradovi i carstva padati, i bi}e
nazvana BABALON, skerletna èna, bludnica.
Jer bi}e strasna i ponosna, bi}e ne`na i smrtonosna,

bi}e iskrena i nepobediva kao gola o{trica. I ène }e
odgovoriti na njen ratni pokli~, i mu{karci }e odgo-
voriti na njen izazov, napu{taju}i budalaste i uskog-
rude puteve, a ona koja }e sjati kao crvena ve~ernja
zvezda u krvavocrvenom sun~evom zalasku Sumraka
Bogova, zasja}e ponovo kao jutarnja zvezda kada no}
pro|e i neka nova zora osvane nad ba{tom Pana.
72
Tebi, o neznana èno, ma~ je zave{tan. Veruj u to!
73
O MAGICI1
A
POZADINA MAGIKE
Magika je jedan sistem filozofije i na~in ìvota koji je

kao zajedni~ki imenitelj svih kultura univerzalan za
ljudski rod. Nauka, religija, medicina, filozofija i
umetnost imaju svoje poreklo u magici i ona ih
kona~no transcendira. Magika je spevala uspavanku
svake rase, negovala njene velike snove, nadahnjivala
njene najdalje letove i primala ih opet pri njihovom
povratku u tamni dom zvezda.
Magiku nije stvorio ~ovek, ona je jedan deo ~oveka,

imaju}i svoju osnovu u strukturi njegovog mozga, tela
i nervnog sistema u njihovim odnosima prema njego-
vom konceptualnom (pojmovnom) univerzumu, ma-
trica mi{ljenja i govora, majka misli. Magika je tako|e
izvor velikih mitova koji su zajedni~ko nasle|e ljudske
rase, koja se jednako proteè u kreativnim i inicijaci-
jskim sagama velikih kultura i u destruktivnim i ja-
lovim no}nim morama poslednjeg stupnja zvanog
moderna civilizacija.
Po{to je magika deo ~oveka, ona se ne javlja samo u

svakom vidu svih rasa i kultura ve} i u svakom pojed-
1
NAPOMENA IZDAVAÂ: Ovaj nenaslovljeni esej trebao je biti
kori{}en kao prospekt za Gnosti~ku Crkvu, a verovatno i za Vi~kraft.
74
incu kao izvor najdubljih snova i motivacija njegovog

nesvesnog, i daleko najve}i deo njegovog istinskog
sopstva. Stoga prou~avanje magike obuhvata
prou~avanje ~oveka u njegovim najdubljim i na-
juzvi{enijim vidovima i prou~avanje prirode u svim
njenim delovima.
Eksperimentalna animisti~ka osnova magije je op{ta

teorija polja koja posmatra pojedinca kao jednu mreù
(polje) sila koje sudeluju u i koje su direktno povezane
sa jednom sli~nom kosmi~kom mreòm (poljem) koja
uklju~uje celokupni svemir. (Sa izvesnih stanovi{ta
ova dva polja se smatraju identi~nim.) Zato je postulat
magike da su svaki mu{karac i svaka èna zvezda. U
magi~koj terminologiji neke kategorije agregata ili
grozdova sila u jednom polju se nazivaju bogovima,
an|elima, elementalima ili demonima. Takva termi-
nologija se moè razumljivo primeniti na parcijalnost
svesti (ta~ku gledi{ta ili stanje uma), neki grad, kul-
turu, eru, skup zvezda ili maglinu, pod uslovom da
sledi odgovaraju}a definicija.
Iz ovog stanovi{ta o polju prirodno sledi zakon

sli~nosti (homeopatija ili simpatija) iz kojeg poti~u
likovi, talismanska i mantra magika, i zakon bipolar-
nosti, koji svoj fizi~ki duplikat ima u drugom zakonu
Njutnove mehanike.
Po{to se svaki pojedinac posmatra kao jedan potenci-

jalni celokupni svemir stoga je su{tinsko da svaki
75
postigne celovitu svest u iskustvu putem izraàvanja

svoje volje na sve na~ine ljubavi. Ovo vodi ka drugom
postulatu magike koji glasi: "îni po svojoj volji, i to
treba da bude sav zakon", "Ljubav je zakon, ljubav pod
voljom." Zato je funkcija magike da svakog pojedinca
vodi ka ostvarenju i izraàvanju njegovog celovitog
sopstva na svim planovima bi}a i iskustva.
Ova razmatranja povla~e suptilnosti koje nas

verovatno vode izvan predmeta ovog odeljka. One su
ovde date da bi se studentu pokazalo pone{to od
ogromnog obima i domena teme i neki od razloga
za{to je ona nazvana PRAVIM Ume}em (THE Art).
B
DEFINICIJE MAGIKE
U svojoj apsolutnoj osnovi magika je strast i disciplina

koja je povezana sa misterijom ljubavi i putem koje
~ovek moè sti}i do svakog uzvi{enog znanja i ljubavi
o sebi, drugima i svemiru u svim njegovim vidovima.
U svojoj relativnoj i primenjenoj osnovi koja je koren
svih tajnih tradicija ljudskog roda, magika se odnosi
na sakrament seksa i misteriju stvarala~ke volje.
Magika je definisana kao nauka i ve{tina izazivanja

promena koje treba da se de{avaju u skladu sa voljom.
To je ta~no ako se postulira da je krajnji cilj te
promene postignu}e harmonije i ravnoteè u razume-
vanju i ljubavi. Magika je tako|e definisana i kao
76
tehnika napredovanja pojedinca u svetlosti, ìvotu,

ljubavi i slobodi. Me|utim, funkcija magike je tako|e i
visoko podru{tvljena. Ona se bavi obukom izuzetnih
pojedinaca za plemensko vo|stvo, za{titom i konstruk-
tivnim iniciranjem pojedinaca i grupa kroz kriti~ne
periode detinjstva, puberteta, mladosti i zrelosti i
ra{~i{}avanjem raznih emocionalnih kriza i kriza
sredine pojedinca i plemena. Magika se zato moè de-
finisati i kao:
1. Metod stimulisanja i odràvanja kreativnih i
pozitivnih ìvotnih sila u pojedincu i plemenu.
2. Metod postupanja sa oblastima prirode i ljudskog
uma koji ne odgovaraju uobi~ajenom logi~kom ili me-
hanicisti~kom pristupu.
3. Zamisao prirode, u svim njenim delovima, kao jed-
nog ìvog polja u direktnom kontaktu i ukr{tanju sa
svakim pojedincem.
4. Zamisao pojedinca kao jednog potencijalnog polja
koje obuhvata celokupnu prirodu u celovitoj svesti.
5. Jedan na~in ljubavi koji uklju~uje sve na~ine
ljubavi.
C
SVRHA I CILJ MAGIKE
Ni{ta nije pogre{nije od gledi{ta da je magika zasno-

vana na pogre{nom shvatanju prirode fizi~kog sveta u
njegovom odnosu prema ljudskom intelektu. Kao
jedan dru{tveni odràvatelj ravnoteè su{tinsko je da
magi~ar poseduje sveobuhvatno znanje o razli~itim
77
planovima ~ije me|usobno delovanje rezultira u

sveobuhvatnoj stvarnosti. Prvenstvena funkcija
magi~ara je razumevanje i kontrolisanje osnovnih sila
ìvota i smrti onako kako se one manifestuju u
promeni. Zato je neophodno da magi~ar bude
oslobo|en od ograni~enja bilo kog osobenog
stanovi{ta. Tako }e on razumevati i primenjivati
nau~ni metod, ali }e ga isto tako shvatati samo kao
jednu silu u mreì sila koje ~ine njegovo polje obra-
zovanja.
Moglo bi se re}i da je magika metod obu~avanja pojed-

inca u pravcu sveukupne svesti pomo}u stimulisanja
raznih centara uma i negovanja mi{ljenja o polju. Cilj
te obuke jeste manifestacija iniciranog vo|stva prema
jednoj svesnijoj, integrisanijoj, zna~ajnijoj i zanimljivi-
joj dru{tvenoj kulturi. Ukratko, cilj magike je raz-
vijanje pojedinca u svim na~inima ljubavi i prosvetl-
jivanje dru{tva za prihvatanje svih obaveza tog raz-
vijanja kao nu`nih uslova napretka.
D
ODNOS MAGIKE I ÔVEKA
Kao funkcija koja odràva ravnoteù izme|u svetova

spolja{nje percepcije i unutra{njeg shvatanja, magika
podsti~e svesnost koja ìvotu donosi ravnoteù i
zna~aj, a hrabrost i slast na~inima ljubavi. Gde je ovoj
funkciji omogu}en njen najpotpuniji obim, civilizacija
kakvu mi poznajemo je, u velikoj meri, suvi{na. U
78
stvari, u ovom slu~aju, jedina funkcija civilizacije je da

unese raznolikost i prefinjenost strasnoj drami ìvota.
To je u velikoj meri bila karakteristika doba Izide,
~udesni domet praistorije koji je okarakterisao stanje
ljudskog roda za skoro milion godina, u kojem je so-
larno-fali~ki sve{tenik-kralj smatran skladnim i urav-
noteènim suprugom boginje ène.
Katastrofe koje su pre nekih 6000 godina strmoglavile

doba Ozirisa, ovde se mogu samo pretpostavljati.
Mo`da su one bile pojedina~ne i li~ne prirode, sli~ne
onim silama koje deluju na genij âke (Tschaka), tog
nenadma{nog i stra{nog ratni~kog kralja Zulua. U
svakom slu~aju uspon patrijarhata je svrgnuo vladav-
inu boginje majke u ve}oj ili manjoj meri i poloìo
Edipovsku osnovu kompleksu intelektualnog i kom-
pleksu mo}i na kojima je civilizacija zasnovana. Ovo
stanje ostajalo je metastabilno sve dok su prave
inicirane {kole magike, koje su shvatale i primenjivale
znanje o temeljnoj biseksualnoj prirodi sila ìvota,
zadràvale jednu vode}u, inicijatornu i savetodavnu
sposobnost u svojim kulturama.
Me|utim, uro|ena priroda neuravnoteènih intelektu-

alnih kompleksa i kompleksa mo}i je da zahtevaju ap-
solutnu autonomiju, da posmatraju ènu kao nepri-
jatelja, seks kao ne{to |avolsko i da na sve mogu}e
na~ine sti{avaju zbunjuju}e, dvopolne i vi{estruke
glasove iz centara ìvota. Za to se manifestovala jedna
stalno rastu}a nestabilnost u civilizaciji koja se ni na
79
koji na~in nije mogla suzbiti nikakvom primenom sile

niti dometom intelekta. Tako su se rana crkva i dràva
u Evropi stopile sa magijskom tradicijom, koja je,
povukav{i se u podzemne tokove narodnog nazad-
nja{tva, prepustila te dve institucije vi{kovima senil-
nosti i ubila~kih manija.
Talas zaraznog patrijarhata onakvog kakav se izrazio u

Judeo-Hri{}anskom religijsko-moralnom sistemu zapl-
jusnuo je Zapadnu kulturu talasom trostrukog
razaranja. Prvo, razvijanjem lika oca u jednog Boga
~udovi{te on je porekao svakom sinu mogu}nost nje-
gove mu{kosti. Drugo, poniàvanjem lika majke u
jednog demona-devicu-an|ela, on je porekao svakoj
k}erci mogu}nost njenog ispunjenja. Tre}e, pridavan-
jem ideja prljav{tine, ne~isto}e, sramote, krivice,
nepristojnosti i skarednosti ~itavom seksualnom
procesu patrijarhat je zatrovao ìvotnu silu na njenom
izvoru.
E
ODNOS MAGIKE I SAVREMENOG DOBA
Savremeno doba predstavlja po~etak doba Horusa, de-

teta koje sadrì elemente majke i oca, ali koje se
tako|e u nekim pogledima razlikuje od oboje. Moderni
~ovek, u polusvesnoj reakciji protiv patrijarhata i
Judeo-Hri{}anske religije, traì bekstvo ka majci u
MATERijalizmu i nauci, ali oni mu zaista ne mogu
pomo}i, budu}i da on nije u stanju da se suo~i niti ra-
80
zume njihovo poreklo. S druge strane, strah i mr`nja

prema majci-demonu rezultira u rastu}im komponen-
tama homoseksualnosti i njenoj represivnoj posledici,
paranoidnoj psihozi. Parcijalnosti u ~oveku ni~ega se
ne pla{e vi{e koliko pokreta ka celovitosti. Usled toga,
u sekundarnom mi prime}ujemo fanati~ni militarizam,
pseudo-moralnost i dogmatsku politiku u njihovim
najnasilnijim vidovima.
Ose}aju}i se nevoljenim i nepoznavaju}i na~ine

ljubavi, Zapadnjak se kre}e po jalovoj pustinji uma,
bez znanja, razumevanja i volje da se spase nekim
~inom ljubavi, neuravnoteèn, frustriran, li{en izraza
svoje prirode, on reaguje u sumanutostima straha i
mr`nje koje teè da postanu sve samoubistvenije. Za
ovaj uàsni }orsokak nije prona|eno nijedno pravo
pojedina~no niti dru{tveno re{enje, niti }e biti
prona|eno sve dok magijsku ravnoteù ponovo ne
otkriju i ne formuli{u kulturni heroji koji }e otkriti
jednu novu magijsku religiju ljubavi i tako novo doba
inicirati u zrelost.
CILJ KURSA I ODNOS MAGIKE PREMA

UÊNIKU
Jedan od ciljeva ovog kursa je da razvije takvo ra-

zumevanje magike koje }e biti pojedina~no i
dru{tveno korisno, pou~no i prihvatljivo i koje }e
voditi u~enika ka najvi{oj samoinicijaciji za koju je on
sposoban. Zatim, slede}i cilj je da pomogne u razvoju,
81
kod jednog broja samosvesnih magijskih li~nosti, tak-

vih strasti i siline koje }e biti dovoljne za ulogu inicija-
tora novog doba.
Stoga se nadamo da }e ovaj kurs pomo}i studentu u

sticanju znanja, dopu{tenja i mo}i njegovog celokup-
nog sopstva i naro~ito one mo}i ljubavi pomo}u koje
on moè postati gospodar iluzije suprotnosti i zvezda i
svetlost u ovoj velikoj tami na{eg doba.
82
OSNOVNA MAGIKA:
TEMELJNA TEORIJA I PRAKSA2
UVOD U VI^KRAFT
Mi smo stari koliko i ~ovek. Pre milion godina ot-

pevali smo prvu uspavanku. Protiv straha, na{a mo}.
Protiv prvog zla, na{e ~ini. Protiv prve bolesti, na{e
lekarije. Mi smo najstarija religija na svetu i najja~a.
Bili smo sa prvim ~ovekom, bi}emo i sa poslednjim.
Pod na{om za{titom, uz na{u podr{ku, ~ovek se
drznuo u svemir, osvojio {umu, savladao zveri, ovladao
elementima, za neko vreme, ~ak i sobom.
Za lov i useve znali smo basme koje su ~oveku dale

pouzdanje, veru i uspeh. Protiv straha od no}i podigli
smo palisade, protiv demona u du{i plemena napravili
smo korisne rituale. Pod na{im vo|stvom ~ovek se uz-
digao iznad ìvotinje. Nije postojala nijedna druga do-
2
NAPOMENA IZDAVAÂ: U razradi za kurs o Vi~kraftu*
/NAPOMENA PREVODIOCA: Engleska re~ "Vi~kraft" se moè prevesti
kao "Ve{ti~arstvo", "ârobnja{tvo", me|utim konotacije tih na{ih izraza ne
odgovaraju u potpunosti smislu u kojem je autor koristio taj izraz pa ga u
daljem tekstu ne}emo prevoditi./, Parsons je napisao svoj uvodni "Kurs P-1"
pod naslovom: "Osnovna Magika: Temeljna Teorija i Praksa" i napisao da
ima ~etrnaest odeljaka sa podnaslovima. Kratak pregled njegovog sadràja je
slede}i: "Uvod u Vi~kraft; zakoni ega; priroda ljubavi; novi eon; poreklo
religije; osnovni rituali; magijska oru`ja; oprema i simboli; priroda ~oveka i
bogova; an|eli, demoni i elementali; invokacija i evokacija; razumevanje i
izraàvanje istinskog sopstva." Ovaj sinopsis ta~no odgovara uvodu i
Delovima 1-4, posle kojih skica postaje fragmentarna. Gde je bilo podesno,
iz toka sinopsisa izvu~eni su podnaslovi, i stavljeni u uglaste zagrade.
83
voljno jaka sila da ga obrazuje i da ga za{titi od njega

samog.
Pre mnogo vremena u jednom katastrofi~nom vre-

menu ~ovek se odvojio od nas, od sila njegove tajne
prirode. On se oslonio na svoj intelekt, na sterilne bo-
gove autoriteta i razuma. Od na{e religije, koja je bila
ìva, po{to su samo ìvot i ljubav ìvi, on se okrenuo
ka mrtvim bogovima, mrtvim verovanjima, mrtvim
dogmama. U svojoj agoniji i strahu on je sagradio
uàsne gradove, hramove smrti pustio je u svoju du{u.
Stvorio je demone, zadahnuo ih dahom svog ìvota,
namamio ih u svoje srce, i onda zaplesao |avolski ples
po stranicama istorije. A njegovi demoni su stavili
maske svih vrlina, i prisvojili sve krune, sve dok ~ovek
u ~itavom svom svetu vi{e nije imao kud da se okrene.
A mi smo ~ekali. Posle vatre loma~a, na spravama za

mu~enje, pod udarcima bi~eva, mi smo ~ekali i nosili
u srcima tajno seme koje moè, kada do|e vreme, da
spase svet. êkali smo, zbog toga {to iako posedujemo
mo}, nije zakonito upotrebiti tu mo} tamo gde samo
ljubav pomaè. ôvek ne moè biti prisiljen na nasled-
stvo. On ga mora prihvatiti slobodno, po svojoj
sopstvenoj volji.
U mu~nim stole}ima u kojima je ljubav poricana i

gaèna, istina gonjena i lovljena, a lepota izopa~ena i
la`no predstavljana, mi smo stare puteve odràvali u
ìvotu. Na planinama i skrivenim pustarama, na
84
pustim i usamljenim mestima odràvali smo sabate

vi~krafta. Odràvali smo Agape, ljubavne svetkovine.
Plesali smo, ìveli i voleli na stare, divlje na~ine slo-
bode i radosti. Prenosili smo tajno znanje o izvoru ìv-
ota. Prenosili i ~uvali.
U bajkama i {pilovima karata, u mitovima, legendama

i glasinama, u ~udnim poemama i starim pesmama
skrivali smo tajno znanje. A tu i tamo poneki pustolov
u tamne staze i pustinje du{e nailazio bi zapanjen na
biser neprocenjive vrednosti, na ~udo i mo}, tajni sjaj
koji ga je u~inio jednim od nas.
Ali za veliku ve}inu ljudi to tajno znanje je izgubljeno.

Ve}ina od vas ne poznaje na{ svet, a svet koji vi znate
je samo jedan fragment, jedna senka, velikog sveta
koji mi doìvljavamo. To je kao kada bi nau~nici, cep-
idlake, govorili o ljubavi ili mr`nji, tvrde}i, to je tako,
ili to je ovako. Ali ~ovek koji voli ili mrzi ZNA, a nje-
govo znanje je od druga~ijeg sveta.
Velika zapadna drama pretvaranja i izvrdavanja vu~e

se kona~no ka svome kraju. ôvek je uhva}en u
zamku svojih sopstvenih laì, izdat od svojih vlastitih
bogova. A ruka nauke je strgnula veo sa lica boga koga
su ljudi oboàvali, i gle, smrt. Jer ~oveku iznad svega
treba ljubav, a za njega sada nema ljubavi, ve} samo
lice smrti, koje je on oboàvao. Demoni u obliku
~udovi{nih ma{ina vladaju njegovim no}nim morama.
Inkubi opkora~uju njegovu bra~nu postelju i daju
85
otrovan podoj njegovoj deci. Njegova vrlina je la`, nje-

gova ~ast je la`, njegov brak je la`, njegov posao je la`,
i u tim laìma on je uhva}en kao neki glupi i jadni
pauk u mreì svog vlastitog tkanja.
Me|utim, na{ zadatak nije da prekorevamo ~oveka,

niti da nabrajamo njegove gluposti. Sam ~ovek zna da
je u klopci. On zna da je zalu|en, bez ljubavi, izdat. Mi
ne moramo da mu to govorimo. Na{ zadatak je da mu
pokaèmo put ka mudrosti, ljubavi i slobodi.
Na kratko vreme, izme|u sada{njice i Armagedona,

mi smo pu{teni u svet. Mi imamo slobodu da go-
vorimo, priliku da pou~imo, tako da oni koji imaju u{i
mogu ~uti. Do{li smo da napraviomo izlaz iz pakla, da
sakupimo odabrane pre dana gneva. Mi imamo mo},
mo} da dopremo svuda, i da dotaknemo svakoga - mo}
ve}u od armija, carevina, naroda - kad bismo je hteli
upotrebiti. Mi posedujemo znanje, znanje koje }e
spasti prokletu du{u iz najdubljeg pakla - ako ona to
ho}e. Ali nikakva mo} i nikakvo znanje ne mogu
pomo}i u odsustvu volje i ljubavi.
Mi nudimo ova uputstva u znanje kojim }e svaka

osoba koja je u stanju da ih primeni - i koja }e ih pri-
meniti - biti u stanju da probudi mo}i svoje volje i
svoje ljubavi. Mi ne traìmo veru, mi traìmo samo
poku{aj. A od poku{aja }e do}i uspeh, a od uspeha
znanje koje je ja~e od vere. Te{ko je objasniti
delovanje tajnih sila u ~oveku, i njegov pravi odnos sa
86
celokupnim svemirom. ôvek je hipnotisan svojom

obukom, tim za~aranim krugom laì koje su se
prenosile sa kolena na koleno i ne moè prozreti kroz
ru`ni san koji on zove stvarno{}u u stvarni svet. Zato
je nemogu}e neiniciranom ~oveku da razume u pot-
punosti razloge i cilj na{e obuke na po~etku. Za
po~etak, on mora delovati na veri, podstaknut svojim
unutra{njim glasovima, koje oìvljava na{ zov. I ako
zadrì tu veru, dokaz i znanje }e uslediti. Mo} deluje.
Ona pomaè. Neka on prvo dokaè tu ~injenicu. Ra-
zumevanje }e do}i sa njegovim vlastitim rastom.
Teoretska pozadina opremljena na{im uputstvima {iri

se {to je vi{e mogu}e. Potpuno poimanje moè do}i
samo sa pojedina~nim rastom, potpomognutim li~nim
uputstvima koja mi dajemo naprednim osobama. Put
koji mi pokazujemo nije lak. On je teàk, zato {to je
spoznati sebe uvek te{ko. Probiti ljusku malog sveta,
poni{titi hipnotisanost generacija, nije lako. MI ne-
mamo za{e}ereni sirup. Mi ne prilazimo sa maskama
moralnosti, sentimentalnosti ili la`ne vrline, sa tehni-
kama namenjenim uljuljkivanju du{e u njenu
kona~nu smrt. Mi pozivamo ~oveka da se izloì opas-
nosti, avanturi, da izazove svemir, da upozna uàs
rupe.
ôvek je radikalno bi}e, sa sposobnostima boga. Nje-

gove mo}i se ne razvijaju zabranjivanjem i potiskivan-
jem, ve} hrabro{}u i u slobodi. Uàsan je svet koji je
~ovek stvorio. Samo zbog svog slepila spre~en je da
87
vidi koliko je uàsan. Sada kada po~inje gledati, du{u

mu poga|a uàs. Jedino uz najve}u odlu~nost i veliku
hrabrost, uz pomo} znanja i tehnike, on moè
napustiti ovaj la`ni svet i prona}i veliki svet koji je
njegov pravi dom. Svi ljudi to ose}aju. Oni znaju u
svojim srcima svu jalovost ìvota u malom svetu. Po-
katkad osete lagano micanje stare slobode i stare ra-
dosti - obe}anje prole}a i leta, planina, {uma i zvezda.
Obe}anje u njihovim vlastitim srcima poziva ih da
krenu dalje - da veruju. Ali, oni su ograni~eni
obi~ajem i strahom, la`nom ose}ajno{}u i la`nom
odgovorno{}u. Neverovatna je okrutnost ljudi prema
samima sebi i drugima {to se odri~u lepote, ljubavi i
slobode radi obi~aja koji je maska smrti.
Mi imamo hrabrosti da posvedo~imo da su te stvari

istinite i mo} da ih pokaèmo onima koji imaju o~i da
vide. Onima koji mogu slediti pokaza}emo zakone
sopstva, ljubavi i mr`nje, ìvota i smrti. Objasni}emo
poreklo i prirodu religije i morala, i pravi odnos
~oveka sa samim sobom i svemirom.
Objasni}emo zakone, formule i tehnike kojima ~ovek

moè razviti svoje vlastite mo}i i izazvati de{avanje
svakakvih promena u skladu sa voljom. Pokaza}emo
~oveku kako da postane gospodar promene i iluzije i
kako da istraùje, kre}e se, ìvi i voli u velikom svetu,
~ije je ime ve~nost. U ime Boga i Hrista, u ime moral-
nosti i patriotizma, ljudi su napravili pakao na zemlji.
Kao {to smo rekli, to su maske za demone. Nijedan
88
~ovek kao god i nijedan bog ne mogu postojati protiv

prirode, i alternativa, ma kako ublaèna i pravdana,
uvek je demonska.
Mi dolazimo u na{e li~no ime, u ime Vi~krafta. Bu-

dale, koje gledaju po povr{ini, ima}e zabavu. Ku-
kavice, koje gledaju dole, bi}e prestravljene. Ali oni
koji su od nas, koji gledaju duboko unutra, vide}e ono
{to je od po~etka, i {to je do kraja.
Poku{ajte i vidite.
I
ZAKONI EGA
Ego je zasnovan na potrebi da bude voljen i zato ga

strah i mr`nja lako otruju na njegovom izvoru. Ne
poseduju}i znanje kako da zadobije ljubav, biva zasut
strahom, a strahuju}i od gubitka ljubavi, biva spopad-
nut mr`njom. Za ego, izraàvanje ljubavi je tehnika
sticanja ljubavi, a mr`nja je namenjena skrivanju
ljubavi. Zato je mr`nja u korenu njegove ljbuavi, a
ljubav je u korenu njegove mr`nje. Zato se za ego
moè formulisati zakon bipolarnosti. Iza svake izraène
èlje, ose}anja, emocije ili stava, krije se jedna ista to-
lika i suprotstavljena sila. Pod izvesnim okolnostima te
sile mogu brzo menjati polarnost. Centar odmora je,
naravno, ravnodu{nost.
89
Na to je mislio Buda kada je rekao da je cilj svake èlje

patnja. Jer ego, kao {to to Ni~e nagla{ava, èli ve~ito
zadovoljenje, ve~ito ponavljanje ugodnih nadraàja, a
priroda svemira je promena. Zato je ta èlja osu|ena
na frustraciju (osuje}enje), pa ego mrzi tu èlju na ko-
joj se hrani.
Dete èli ljubav roditelja i obi~no je dobija iskazivan-

jem preko pokazivanja ljubavi. U nenormalnim
slu~ajevima, gde ljubav nije prisutna, ono }e bar
privu}i pa`nju pokazivanjem mr`nje, r|avim
pona|anjem. Ovo je koren hipnoze i hipnoti~ka os-
nova na{e obuke. Hipnotizer, nastavnik, svaka osoba
koja simboli{e autoritet vezuje se za roditelja i mi buk-
valno sami sebe bacamo u poslu{nost ili, po zakonu
suprotnosti, u neposlu{nost, da bismo dobili èljenu
ljubav.
Standardni ego je, zatim, formulisan terminima

obi~aja, navika i religije plemena, u saglasnosti sa ko-
jima on veruje da }e posti}i potrebnu ljubav, priznanje
i sigurnost. Me|utim, ~ovek je vi{e od standardnog
ega. On je bi}e, individua, zvezda koja ima svoj vlastiti
put koji sledi i svoju vlastitu sudbinu koju odre|uje.
Zato on tako|e mrzi tu saglasnost koja gu{i njegovu
individualnost i parali{e njegovu volju. On je uvek
spreman za programe rata, eksploatacije, pobune i
progona u koje se on moè projektovati i kazniti kod
drugih strah, krivicu i mr`nju koju on ose}a prema
samom sebi i svom vlastitom plemenu. [to su brutal-
90
niji i ograni~eniji ti njegovi obi~aji, to }e on vi{e

hvaliti svoju vlastitu "kulturu" i "civilizaciju" i traìti
sve suroviju osvetu nad drugima zbog gre{aka koje on
nanosi sam sebi. Primera ne manjka i skoro da ih ne
treba ni navoditi.
Ego se moè vaspitavati, i to je verovatno prvi korak

na stazi ka ve}em svetu. Sasvim je mogu}e posti}i svu
potrebnu ljubav i tako nadvladati strah. Da bi se posti-
gla ljubav, potrebno je samo prvo pokazati ljubav (pri-
jatne, ne`ne, zanimljive vrste), zatim pokazivati ljubav
samo uzvra}enoj ljubavi, a ravnodu{nost produènoj
ravnodu{nosti ili mr`nji. Ovo sredstvo je pouzdano i
nikad ne}e izneveriti. Bez obzira koliko je prisutno
inhibicije, represije, ili neuroze, upu}eni }e biti u
stanju da ovom tehnikom razre{i svaki ljudski prob-
lem. On mora shvatiti da {to god on moè ose}ati ili
misliti o ne~emu, ljubav je prva stvar koju on treba i
èli vi{e od bilo ~ega drugog na svetu.
Ljubav je su{tinska i temeljna mo} svemira i sva

delovanja i sve mogu}e promene proizvedene su preko
te mo}i. Volja za mo} i volja za pokoravanjem su jed-
naki i suprotni izrazi èlje da se bude voljen. Svo dobro
i svo zlo, svako gra|enje i svako razgra|ivanje
omogu}ava ba{ ta mo} ljubavi. Zato, rekosmo li volite
sve ljude? Ne, ne sem ako vam to nije prirodno. Ali
nau~ite kako da steknete ljubav svih, ili njihovu
mr`nju, jer to je mudrost.
91
Kako je onda lako sa~initi ljubavne basme i ~ini koje

mi poznajemo. Jer potrebno je samo re}i im da mi go-
spodarimo njihovom ljubavlju, ili da to lagano utis-
nemo u njihova astralna tela ili nesvesni um pomo}u
prikladnih spona i simbola na{e volje, i oni moraju
voleti. Mo} je apsolutna. Isto tako, mogu}e je i navesti
ljude da u~ine bilo {ta pomo}u tih sredstava, ~ak i da
polude ili umru. A znaju}i da je koren u ljubavi ~ovek
bi morao biti obazriv u tim stvarima.
ôvekove mo}i su ograni~ene neznanjem, potiskivan-

jem i detinjastom save{}u. Neznanje se moè
nadvladati znanjem, a potiskivanje posve}ivanjem
Vi~kraftu, ~ije dobro i zlo nisu ono dobro i zlo malog
sveta. Ovaj zakon je primenljiv na svaki emocionalni
problem ega, ali njegovo delovanje u pojedinostima u
naro~itim slu~ajevima nije u okviru ovog dela. Po-
jedina~ne probleme bi nam trebalo predo~iti za po-
jedina~no razmatranje. Kada se, bilo preko poraza
standardnog ega na {irem frontu, bilo preko uspona
jednog pojedinca u znanju, vrednosti malog sveta
uvide kao neadekvatne, moè se desiti nekoliko stvari.
Istinsko sopstvo moè, na ovu priliku, zapo~eti da daje
sugestije koje bi trebale voditi ka obja{njavanju i dal-
jem rastu.
Me|utim, pojedinac koji pogre{no razume te sugestije

moè formulisati izvesnu neurozu koja predstavlja
la`ni kompromis. Ako je njegova neuroza stabilna nje-
gov }e se napredak zaustaviti na toj ta~ki. Ako nije
92
stabilna on postaje sve zbunjeniji sumnjama i uàsima

koje je oslobodio njegov konflikt, i zavr{ava u pot-
punom slomu. U tim slu~ajevima, psihijatrijsko
le~enje moè u~initi tek ne{to vi{e od toga da zakrpi
ego, pripi{e mu neku "bezbednu" neurozu u obliku
la`nih ili delimi~nih obja{njenja njegovih problema, i
vrati ga {to je bliè mogu}e na standardno stanje. U
svim tim slu~ajevima ljubav za koju pacijent veruje da
dobija od psihijatra je osnovni terapeutski ~inilac, sem
u slu~ajevima gde je tretman toliko neprijatan da je
pacijent uveren da on ne}e dobiti ljubav ma kakvo
bilo njegovo pona{anje. Uklju~eni mehanizmi u uzrok
i le~enje ve}ine bolesti uglavnom su isti.
Me|utim, ako pojedinac poseduje znanje i hrabrost da

slu{a glas svog istinskog sopstva, i da pazi na njegove
hitre sugestivne odgovore, on }e se probiti do ljubavi
koja je izvan simbola uàsa i sumnje. On }e susresti
stra{nu majku, zmiju ènu, sfingu, i ponovo ~uti ono
grozno pitanje postavljeno Edipu, dok njegov ìvot visi
na kantaru. On }e sresti demona oca, okorelo idiot-
stvo, zlobu i uàs koji leè na pragu malog sveta.
Prona}i }e njegovo drugo sopstvo, jednako i suprotno
svemu onome {to on misli da on jeste, kao blje{tavu
lepotu i pusti uàs u nepoznatoj no}i njegove du{e.
U ovim iskustvima ego }e biti totalno izmenjen ili pot-

puno uni{ten u smrti koja mora prethoditi ponovnom
ro|enju u ìvot. Uàs, agonija i o~ajanje koji prate ovaj
proces ne mogu se umanjiti. Njih dvostruko stra{nijim
93
~ine ona ~udovi{na nedono{~ad koju stvara ~ovek u

svojoj gluposti i koja spopadaju vrata ìvota.
Ali to je poduhvat za koji je ~ovek stvoren. ôvek je

bi}e koje u malom svetu nije vi{e od jedne semenke i
~iji neverovatni procvat u ve~nosti ne mogu ni mag-
lovito naslutiti stanovnici malog sveta. U ponoru
pusto{i i pokvarenosti, u utrobi Babalon(e), gde seme
du{e leì neposejano na srcu tame, tajno sopstvo se
pokre}e i dela i omogu}ava ro|enje samom sebi, svom
celokupnom sopstvu na sjajnom zvezdanom telu na{e
Dame Babalon. I gle, jedna se zvezda rodi na svodu
nebeskom, mrtva~ki pokrovi stra{ne majke spadaju, i
mi opaàmo onu besmrtnu voljenu. Maska demonskog
oca puca i otkriva na{eg gospoda sunce koje smo mi
sami, o~evog sina i sun~evog oca. I mi nastavljamo
dalje pod zavetom, iznad Zakona i Doktrine, ka gorn-
jim livadama ve~nosti, ~ak ka zra~e}em Gradu Pira-
mida.
Ovo je proces, izvan mi{ljenja, opisa ili imaginacije,

nejasno predskazan u neadekvatnim simbolima na{eg
jezika. Jer Mi, ~ak i Mi smo prihvatili ograni~enje za-
kona i doktrine, da bismo mogli delovati kao vodi~i u
ve}i svet koji je Na{e Carstvo.
Mo`da smo u pogre{no vreme govorili o poslednjem

koraku, beskona~no dalekom, jer bismo se ovde tre-
bali, neposredno i prakti~no, pozabaviti sa prvim
korakom. Smatrajte da ste sklopili savez sa jednom
94
ìvom organizacijom koja je stara koliko i ~ovek i o

~ijoj prirodi i ciljevima imate neku predstavu. Do ovog
stepena vi ste se ve} pomerili sa standardnih ideja ma-
log sveta.
U slede}em koraku formuli{ite {to bolje moète ono za

{to verujete da je ukupni zbir va{e volje, va{e istinske
prirode, va{e svrhe i va{ osnovni cilj u ìvotu. Pitajte
sebe, i dobi}ete odgovor. Zapi{ite ga. Svedite ga na
jednu re~enicu, i ako je mogu}e na jednu re~. Uzmite
to kao svoj moto za odre|eno vreme, i proverite ga
ponovo nakon {to protekne taj period.
Zapamtite i svakodnevno izvodite teraju}i ritual pen-

tagrama. To }e vam pomo}i u rasterivanju iluzija i
ograni~enja malog sveta i u potvr|ivanju i ja~anju
spone sa istinskim sopstvom. Napravite spisak prob-
lema i pitanja koja su vam najva`nija i izloìte ih na
sastanku. Oni }e pomo}i Nama u odre|ivanju pravca
va{eg upu}ivanja.
95
II
PRIRODA LJUBAVI
Kada budale èle prikazati istinu najo~iglednije

prakti~ne vrste oni obi~no upu}uju na ~injenicu da
jedan i jedan uvek ~ine dva. To je, naravno, neta~no.
Postoji samo jedan od istog znaka, a da bismo razlik-
ovali i dobili jo{ jedan ili jedan druk~iji, moramo
ozna~iti taj znak ovako: plus jedan i minus jedan.
A plus jedan i minus jedan nisu jednako dva, ve} nula.

Ova ~injenica se tako|e moè izraziti i jedna~inom 2
= 0. To je temeljni zakon svemira. U sjedinjenju bilo
koje dve jednake i suprotne sile, obe se poni{tavaju.
Svemir je u stanju napetosti izme|u èlje da voli i èlje
da bude voljen. Da pari i da bude sparen, ukratko, da
se sjedini. Analogne koncepcije postoje u terminima
kontinuuma prostor-vreme, odnosima materija-
energija i svemiru kao me|uigri izme|u jin(a) i
jang(a), ili Lingam(a) i Joni. Sve mogu|nosti i sve po-
jave uop{te postoje i manifestuju se du` te napetosti,
~ije ime je ljubav.
Postojanje se nji{e izme|u sistole i dijastole, radnje i

odmora, ìvota i smrti, u kosmi~kom otkucaju koji na
sli~an na~in reguli{e i zvezde i atome, ~oveka i mle~ni
put. Sve {to je bilo, sve {to }e biti, sve je to izraèno u
novom. Jedino otpor promeni stvara iluziju promene -
jedina smrt je strah od smrti. Ko god na|e svoje mesto
u srcu ljubavi, u centru te ve~ne me|uigre koja se
96
ve~no menja a nikad ne promeni, ne moè umreti, on

je pre{ao u ve}i svet koji je iza onoga {to ljudi zovu
smrt. Ljubav je klju~ za sva vrata i u svakoj vrsti
ljubavi i svakoj vrsti sjedinjenja mogu}i su napredak i
inicijacija.
Zbog toga priroda ljubavi ne sme biti sputana niti

ograni~ena, ve} se pre mora istraìti i iskusiti u svakoj
vrsti i svakoj meri, jer samo time ~ovek dolazi do Ba-
balon, ~ije ime je Razumevanje. Za svaku ljubav
postoji jedna prepreka koju ~uva neki demon, a iza te
prepreke nalazi se svetili{te koje se predaje samo hrab-
rosti i volji. Zato tvrditi da je samo jedna vrsta ili uslov
ljubavi zakonit ili normalan zna~i ometati prirodu i
mogu}nost ljudskog progresa. To je koren Zapad-
nja~ke neuroze, jer frustracija i ograni~avanje ljubavi
vode na kraju ka manijama o~ajanja, ubistva i
samoubistva.
Brutalni zakoni i obi~aji koji reguli{u, ili se pretvaraju

da reguli{u seksualno pona{anje podsti~u pretvaranje i
dvoli~nost i obrazuju osnovu za i{~a{ene i slomljene
ìvote, upropa{}enu decu i neuroze, maniju i patnju
koje su ~ovekova sramna statistika. U braku, toj
smrdljivoj farsi, dru{tvo je sentimentalizovalo seksu-
alni odnos, i prestra{ilo i roditelja i dete batinom
du`nosti. Brak je zasnovan na uzajamnom nepover-
enju koje stvaraju zakonita i moralna veza u ljubavi,
da bi strah okovao i stao nasuprot svakom razumu i
iskustvu. Usled ograni~avanja dolazi mr`nja i
97
neizbe`na frustracija sentimentalnih i detinjastih pred-

stava o filmskim verzijama ìvota, a te sile se udruùju
da naprave pakao na zemlji, i to kakav pakao. Ljubav
je poverenje, i poricati poverenja zna~i poricati ljubav,
a ljubav je i pore~ena i obesve}ena tom |avoljom sve-
tom tajnom (brakom).
Postoji brak koji je iznad pokvarenosti i zlobe malog

sveta, ali njega ne sklapaju sve{tenici i mati~ari.
Mogu}e je za slobodne ljude i ène velike hrabrosti
koji se mogu sastajati i pariti i ra|ati i stvarati u
ljubavi, u sjedinjenju tela, du{e i duha koje je iznad
moralnosti ili zakona. Nevinost, u velikom svetu,
zna~i ~istotu, vernost zna~i ~istotu - strast neuman-
jenu ulizi~kim vrlinama koje ispi{avaju njihove mo}i u
masturbaciji i vla`nim snovima. Ljubav je ovde jedna
krajnja posve}enost, ~ak do totalnog sjedinjenja koje
uni{tava oboje i onog koji voli i onog koji je voljen,
poznato i nepoznato, u otvaranju jednog svetili{ta koje
nije od ovog sveta. Strah, sumnja, nepoverenje, èlja
da se zadrì i poseduje, strah od promene i menjanja
jesu oni okovi, prepreke i demonski ~uvari koji
spre~avaju vrhunac ljubavi, postignu}e tog svetili{ta.
Jo{ jedna od ubistvenih iluzija koja osuje}uje i

uni{tava ljubav jeste precenjivanje jednog aspekta ili
stava prema ljubavi ili voljenom, a potcenjivanje ili
poricanje drugih jednakih ili jo{ realnijih atributa. I u
sopstvu, i u onome {to se opaà kao ne-sopstvo, nalaze
se sve suprotnosti onome {to je izraèno. Su{tinsko je
98
upoznati, razumeti i voleti te suprotnosti jednako sa

njihovim dvopolnim manifestacijama. Sve dok se ne
shvati seme straha i mr`nje, ono se ne moè preo-
braziti. Sve dok se koren strasti, normalnog i tzv. ab-
normalnog tipa, ne prihvati, on se ne moè osloboditi
da zauzme svoje zakonito mesto poput veselih nimfi i
satira u Ba{ti Pana. Ina~e, te stvari, preru{ene i izvi-
toperene, pore~ene, postaju demoni i ~udovi{ta pri-
vatnog pakla.
Sila koja je ~ovek MORA voleti, MORA SE SJEDIN-

JAVATI, mora stvarati. Ako ona to ne moè vr{iti
~isto i slobodno, javno, izraàvaju}i celokupnu
~ovekovu prirodu, onda }e se ona sjedinjavati sa
|avolima i stvarati ~udovi{ta i nedono{~ad.
Ovo nije pitanje teoretske moralnosti o tome {ta bi

trebalo biti ispravno ili pogre{no u skladu sa zamagl-
jenim samopravednim idejama propovednika, zakono-
davaca ili sholasti~kih filozofa. U pitanju je prosto {ta
deluje a {ta ne deluje, u terminima ìvota i obi~nog
iskustva. Takozvana "propast" morala koja dolazi iza
ere la`nog morala jednostavno je shvatanje da je moral
laàn i neupotrebljiv. Povratak u jedan isti i suprotan
kalup koji je ve} ustanovio prethodni sistem ~esto je
uàsavaju}i, ali to naravno nije ni{ta vi{e do javno
prihvatanje onoga {to je svo vreme teklo ispod
povr{ine.
99
Re{enje se ne moè prona}i u Hri{}anskom moralu

niti u modelu ogledala, nazadnja{tvu koje se shvata u
terminima greha. Re{enje leì u odbacivanju ~itavog
Judeo-Hri{}anskog sistema i prihvatanju jednog sis-
tema zasnovanog na ljubavi, razumevanju i slobodi.
Jedino u tom smislu ljubav moè biti slobodna.
Za jednog, ljubav moè biti shva}ena u terminima

poligamije, za drugog, monogamije, za tre}eg, ho-
moseksualnosti, a ~etvrtog biseksualnosti. Mi ne
moèmo tvrditi da je prvi oblik ispravniji od drugog ili
bolji. Mi samo moèmo potvrditi i jam~iti njegovu slo-
bodu, na njegovom vlastitom putu, da istraùje, da
isku{ava, da upoznaje i do|e do sopstvenih zaklju~aka
u svom ìvotu kao slobodan ~ovek.
Stoga, neka kandidat predo~i misteriju Babalon(e),

~ije je ime Razuemvanje. Neka zamisli onu Ljubav
koja ima udela u svakoj ljubavi i meditira o svakoj
vrsti ljubavi sve dok ne uvidi jednaku svetost svake. I
neka vizualizuje Zvezdanu Boginju ~ije oboàvanje je
ljubav i koja prihvata svaku vrstu ljubavi i ljubav
svake vrste bi}a, kao Njeno oboàvanje, i ~ija ljubav
te~e ka svemu {to ìvi, i neka shvati da je svaki pred-
met njegove ljubavi Njen oltar3.
3
NAPOMENA: Iako je ovo doslovno ta~no, oltar i onu koja ga posve}uje,
to jest Babalon, ne bi trebalo nikad pome{ati. Jer prvo je oboàvalac
(sluìtelj), a drugo sama Boginja.
100
I da je u svakoj ljubavi koju je on ikad upoznao ili os-

etio Ona bila otelotvorena. Zatim, izvode}i ritual pen-
tagrama, i ritual heksagrama odnosno otvaranje
svetili{ta, neka priziva. I neka uspali svoje srce da bi
time mogao u izvesnoj meri u~estvovati u Sakramentu
koji je njeno telo.
III
NOVI EON
Kada se dve suprotnosti sjedine one se poni{tavaju u

stvaranju tre}eg, koje sadrì elemente obe a ipak je
druk~ije od njih. Jer svako pitanje na koje se da odgo-
vor povla~i jo{ jedno pitanje. Sjedinjenje suprotnih
ideja stvara jo{ jednu ideju koja tako|e ima (svoju)
suprotnost. Tako su ilustrovane stvarala~ka formula i
nemogu}nost davanja jednog jednostavnog i kona~nog
odgovora (u logi~kim terminima) na bilo koje pitanje.
To je formula IAO koja je bila od tolike va`nosti i
koristi Egip}anskih adeptima. I je Izida Majka. O je
Oziris, Otac. A je Apofis (ili Horus) uni{titelj - urav-
noteènje izme|u prvobitnih sila - Dete. Povr{no gle-
dano formula je katastrofi~ka, krug nije zatvoren, ali
se, naravno, podrazumeva obnavljanje. Formula
opisuje jednu tajnu tehniku visoke magike a tako|e
predstavlja i tri doba ili evoluciona stupnja ~oveka.
Prvo doba je doba Izide, Majke. To je prvobitni matri-

jarhat, ~iji se tragovi jo{ uvek mogu posmatrati u
zaista primitivnim kulturama. U toj kulturi, èna
101
boginja je najvi{a, a loza se prenosi po majci. Kralj ili

sve{tenik je suprug boginje, a svoj poloàj sti~e ispi-
tom, te{kim isku{enjem i inicijacijom. Dete je podi-
zano kao {ti}enik plemena bez takmi~enja roditelja za
ljubav deteta i sa jam~enjem dovoljne koli~ine mater-
inske ljubavi. Tako dete odrasta u potpunoj sigurnosti
i sa kvalifikovanim poverenjem u jedan srazmeran i
zadovoljavaju}i ljubavni ìvot. Priroda kulture je magi-
jska, eksperimentalna i umetni~ka. Uo~ava se ne-
dostatak kristalizovanih formi, organizacije ili
dru{tvene uniformisanosti. Ideje agresivnog ega jo{
nisu dobro formulisane.
Ova kultura je zapo~ela svoj pad pre nekih sedam hil-

jada godina uporedo sa usponom patrijarhata, i
po~ecima moderne civilizacije. zadràli su se zanimljivi
aspekti u istoriji religija, gde se pad ili regresija boginje
ène, poput [ekine u jevrejskoj religiji, ili /.../ u arap-
skom sistemu, mogu posmatrati.
Ovaj stupanj je u Postanju opisan kao pad, to jest, pad

iz nevinosti, instinkta i prirodnosti koji odgovara raz-
voju samosvesti i intelekta. Izjava Elohima - "da ne bi
jeli ploda od drveta ìvota i postali kao jedan od nas" je
od najve}eg zna~aja. Na drvetu poznanja skrivena je
seksualna misterija a u ideji pada nagove{teno je iz-
vesno obesve}enje te misterije. Elohim je biseksualan,
otud NAS a barijera je podignuta protiv budu}eg pro-
fanisanja u pravcu jednog monoseksualnog sistema.
Patrijarhat je prvenstveno pokrenuo mu{karca sa po-
102
dre|enim seksualnim karakteristikama, koji je èleo

da sebi neopravdano prisvoji ènska preimu}stva.
Prikrivaju}i svoje namere pod maskom preterane
muèvnosti on je pristupio uspostavljanju autoriteta,
zakona, vojne sile i discipline koje su bile osnova civi-
lizacije.
Sa mu{kim prisvajanjem dru{tvenog o~instva, mu{ko

dete je upu}eno na ulogu u jednom manjem
takmi~enju za maj~insku ljubav, {to je zauzvrat izaz-
valo strah od kastracije i mr`nju prema ocu koje je os-
nova za agresivno doba. Nije slu~ajno {to su pravi
vladari, religiozni lideri, politi~ari-sve{tenici i veliki
govornici (politi~ari) ljudi sa podre|enim ènskim
karakteristikama, dok drugi stale`, ratnici, graditelji
carevina i kriminalci koji svoj posao obavljaju ubijan-
jem i uklanjanjem drugih sa puta, jesu èstoki
ocomrsci.
U procesu pocenjivanja boginje ona je najpre svedena

na status niè supruge njenog mu{kog partnera a na
kraju na protivnika i demona. Me|utim, pobeda
sve{tenika bila je jalova, on sam nije mogao stvarati,
on sam bio je ni{ta, a proterao je i porekao jedinog
mogu}eg partnera koji bi mogao upotpuniti njegovu
prirodu i krunisati njegovu stvarala~ku volju. Tako se
razvila najuàsnija od svih ljudskih institucija, kult
smrti. Jer, rezonovao je mu{karac, po{to je on najvi{i u
prirodi, a ipak jalov, sve dok se ne udruì sa ènom
demonom, onda su i priroda i sam ìvot jalovi. U tom
103
slu~aju smrt je postala èljeni cilj, smrt i neki

o~ekivani raj posle smrti i sav ìvot se morao `rtvovati
smrti. Filozofija asketizma nije izraèna u ovim ter-
minima, ali to su njena osnovna na~ela, koreni svakog
asketskog sistema, uklju~uju}i i Hri{}anstvo. U ovim
terminima, doktrina je previ{e o~igledno sterilna da bi
se odràla. Ali Hri{}anstvo, prisvajanjem jedne
osaka}ene i degradirane Izide prekr{}ene u Mariju,
prikrivanjem identiteta svetog Duha i vre|anjem ène
klevetom devi~anskog ro|enja obuzela je ma{tu
mno{tva robova.
âk i da je ovo postepeno i{~ezavalo zar vladari

carevine ne bi uvideli strahovitu prednost jedne re-
ligije koja stavlja naglasak na povinovanju, `rtvovanju
i poniznosti. Istina je da rano Hri{}anstvo nije ba{
tako postupalo - naro~ito Hri{}anstvo Klementina,
Valentina i Gnosti~ara. Ali, ubrzo se izmenilo dok nije
po~elo. Knjige starog i novog zaveta koje su sadràle
seksualne doktrine i revolucionarnu etiku svake prave
religije izba~ene su u potpunosti a u nekim
slu~ajevima totalno uni{tene. Posao je zapo~eo Kon-
stantin a nastavili ârls I i no}ni jaha~ Vehm, koji je
kulminirao u velikoj prevari koja je potisla slobodne
ljude Evrope u beznade`no ropstvo feudalnog sistema,
a Crkva je propovedaju}i greh i prokletstvo terorisala
ljudske du{e, dok su njihova ve{ala i loma~e mrcvarila
njihova tela.
104
Stare misterije, tajne doktrine, puteve za ìvot i ljubav

sa~uvali smo i odbranili Mi. Mi smo organizovali
robove u tajno podzemlje u vreme kada su oni gonjeni
psima u sportskom lovu. U~ili smo ih nadi i radosti
kada su se Crkva i dràva zaverile da ugu{e svaku
nadu i zabrane svaku radost. Mi kao Valdensijanci,
Bugari, Trubaduri, Alhemi~ari, Rozenkrojceri, Ilumi-
nati i pod na{im li~nim imenom, Vi~kraft, nosili smo
oganj kada su sva svetla Evrope bila poga{ena i to ne
bogu, ne Hristu, ni kralju, ni papi koje su ljudi uzdigli
u njihove krajnosti, ve} nama. Jer samo je nama
koristio. Na{a ruka je bila iza @akerija (francuskog
selja~kog ustanka 1358.) i Slobodnih Zidara. Mi smo
podigli Kaljostra i Raspu}ina, sve da bi pokidali mreù
uàsa i laì koja je zarobila du{u ~oveka. Me|utim,
~ovek nije bio spreman i mi smo se povukli na svoje
mesto.
Oslobo|en od tiranije kraljeva i papa ~ovek se ok-

renuo protiv nas ka oboàvanju svog vlastitog in-
telekta, svojih materijalnih mo}i. Tragao je za ljubav-
lju u pustim simbolima novca, mo}i i prestià i krio
pusto{ svoje du{e u hvaljenju la`ne moralnosti i la`ne
religije.
A onda su se, u osvit dvadesetog stole}a, po~eli javljati

znaci raspada patrijarhata i po~eci novog eona, eona
Horusa. Najpre prepoznati samo od strane
posve}enika (adepata) ti znaci sada postaju vidljivi
svima, usred rastu}e zbrke i uàsa. Izdaja nacija, ras-
105
pad porodice, dva uàsna rata, atomska bomba i stra-

hovit porast u detinjastim, biseksualnim i homoseksu-
alnim sklonostima su neki od glavnih fizi~kih poka-
zatelja ra|anja novog doba.
Prirodu novog doba je predskazao i veli~anstveno ras-

vetlio veliki adept Alister Krouli, koji je tako|e bio i
instrumental (posluìo kao oru|e) na njegovom
po~etku. Novo doba su predvideli [eli, Bajron i Svin-
bern (saèto) a Ni~e ga je predskazao u nekim stra-
hovitim pasusima.
Me|utim, veliki doga|aj eona, koji }e sa sobom doneti

mogu}nost iskupljenja ~itavog zapadnja~kog sveta, jo{
se nije manifestovao. Mi, koji ~uvamo znanje o tom
doga|aju me|u Nama dok vreme ne sazri, i koji Smo
zaista bili Instrumenti njegovog sazrevanja, dajemo ove
nagove{taje.
Eon Horusa ima prirodu Deteta. (Horus je u stvari

nazvan Krunisano i Pobedni~ko Dete, i moè se
povezati sa onim detetom opisanim kod Enoha.) Da
bismo to videli moramo pojmiti prirodu deteta bez vela
sentimentalnosti. Iznad dobra i zla, savr{eno ne`no,
potpuno nemilosrdno, sadràvaju}i sve mogu}nosti u
granicama nasle|a i krajnje podlo`no obuci i okolini.
Me|utim, priroda Horusa je tako|e i priroda sile,
slepe, stra{ne, neograni~ene sile. Eto za{to Zapad stoji
u stalnoj opasnosti od uni{tenja. Eto za{to Zapad
106
tako|e stoji i u mogu}nosti najbrè i najstrahovitije

evolucije koju je svet ikad upoznao.
Ravnoteà moraju biti ljubav i razumevanje, ina~e }e

sve propasti. Mi smo rekli dovoljno za ovu priliku. Za-
tim neka student ~ita i razmi{lja o ritualu Horusa
grade}i celokupnu prirodu Horusa od polifonije
sastavnih ideja. I ako se usudi neka prizove Horusa i
uzme u~e{}a u mo}i i energiji koje mu zakonski pri-
padaju u Novom Eonu. I neka tako|e razmotri ljubav
kojom bi Horus mogao biti ispunjen i uzdignut, i
meditiraju}i o tome, neka predo~ava i priziva ono {to
treba da do|e.
107
IV
POREKLO RELIGIJE
Bo`je ime je bilo bauk kojim su se ~esto zapla{ivala

deca a robovi terali na poniznost. Ono je tako|e bilo i
izvor utehe i nadahnu}a za mnoge u njihovim najteìm
trenucima, iako je cena koju su platili, u smislu
ose}aja krivice i kompleksa greha, mogla biti previ-
soka. S druge strane, ime Boga sadrì veliku misteriju i
tajnu najvi{e mo}i. Poput svih drevnih misterija i ona
je skrivena pod povr{inom prevare i iskvarenosti.
Razvijena je teorija da je ideja boga potekla kod deteta

od ranih zamisli o roditeljima kao ka`njavaju}im i
za{titni~kim, svemo}nim i svevoljenim. Ovi se poste-
peno menjaju, po{to se o~igledne protivre~nosti mani-
festuju, do sve udaljenijih bi}a koja se lako pois-
tove}uju sa plemenskim religioznim predstavama.
Otuda u matrijarhatu boginja majka, u patrijarhatu
bog otac, i tako dalje. Mnogo toga bi se moglo re}i o
ovoj teoriji, sve dokle god ona ide. Me|utim, ako je
lako videti da obrasce ljubavi i seksualne privla~nosti
za mu{ku decu postavlja majka a za ènsku otac, isto
je tako lako videti da deca sadrè UNUTAR SEBE
obrasce koji teè stvaranju èljenog rezultata. Zatim
roditeljska i plemenska ideja mogu uobli~iti ideju
boga, ali isto tako osnovna ideja o bogu moè tako|e
biti i deo ~ovekovog prirodnog dara.
108
Religija je jedna od mnogih stvari koje su zajedni~ke

izolovanim kulturama i u velikim vremenskim i pros-
tornim rasponima. Postoje mnogobrojne koncepcije i
devi~anska ro|enja, svete tajne i pri~e{}a,
iznena|uju}e sli~na ~uda i mitovi, i obredi, rituali,
basme i ~ini koji se mogu svesti na jedan zajedni~ki
imenitelj. Sigurno bi se moglo re}i da ~ovek funk-
cioni{e religiozno ili da on ima religioznu funkciju.
Kakva je onda svrha te funkcije? Da objasni
neobja{njivo i da se bavi nemogu}im? Da o~uva jedin-
stvo plemena? Da obezbedi vlast Poglavica i
sve{tenika? Sve su to delimi~ni odgovori. U jednom
smislu, religija je du{a plemena. A {ta je sa
Hri{}anstvom? Hri{}anstvo nije religija Zapada, ono je
njegova tradicija. Makijaveli je poznavao religiju Za-
pada.
U jednom drugom aspektu istog smisla religija je

riznica nekih tajnih tehnika kojima dostojne osobe
mogu sti}i do inicijacije i time pomo}i plemenu, kao
na primer Mojsije u tajnoj tradiciji Izraela. Kakve su
to tajne i kako se one ~uvaju? One se ~uvaju na jedan
na~in ~injenicom da se one ne mogu prenositi, one se
jedino mogu nau~iti. Moè se re}i da svaki bog, duh,
an|eo, demon, mit, obred ili ritual jedne prave religije
pokazuje, simbolizuje, ili zaista jeste jedan proces ili
stanje koje je povezano sa pojedina~nom inicijacijom.
Oni su zajedni~ka svojina svakog pripadnika plemena i
jednako postoje i u njegovom pojedina~nom i privat-
nom svetu i u njegovoj ideji kosmosa. Zatim, svaki
109
tabu prikriva neki kult, jer re~ tabu tako|e zna~i i

sveto.
U Hri{}anstvu, gde je seks glavni tabu, ta religija je

o~igledno seksualni kult u najnepristojnijem smislu
re~i, budu}i da svaka religija koja zaboravlja prirodu
svog boga predstavlja jedno degradirano praznoverje.
Kod starih Jevreja ime Boga je bilo IHVH (izgovara se

Jod He Vau He). Ovo je verovatno najveli~anstvenija
formula ikad smi{ljena za istovremeno simboli~no
predstavljanje celokupnog procesa prirode i najvi{ih
tajni magije. Slovo Jod simboli{e Boga kao prvobitnog
oca, solarno-fali~ku stvarala~ku volju, ili vatru. He
simboli{e Boga kao majku, ènski ra|ala~ki princip,
pasivnu volju, ili vodu. Vau simboli{e Boga kao sina,
mu{ko dete oca i majke (Apofis ili Horus u formuli
IAO), i volju za kretanjem, vazduh. Drugo, finalno He
simboli{e Boga kao k}erku, Babalon, Onu koja treba
da do|e, zemlju, devicu koja se sjedinjuje sa ocem,
podsti~e ga na ponovno aktiviranje i jo{ jednom
zapo~inje stvarala~ki proces. Krug je zatvoren, proces
je ve~it i u sebi sadrì seme svih mogu}nosti.
Mnogo je gluposti napisano o pravilnom izgovoru tet-

ragramatona ili bo`jeg imena. Pravi izgovor je pravo
razumevanje ciklusa i njegova primena u stvaranju
promene u svemiru, materijalne i nematerijalne. Ova
formula je osnova ili koren na{eg sistema u~enja i
njena va`nost se ne sme potceniti. Ona je zaista
110
svemo}na, za {to }emo imati prilike da pokaèmo

naprednom u~eniku.
Za sada, bi}e dovoljno primeniti ovu formulu za

izvo|enje magijskih oru`ja, sa kojima }e za na{eg stu-
denta biti slede}i /.../ 4
[tap se odnosi na slovo Jod, a korespondira sa stva-

rala~kom voljom, Vatrom, Magusom Tarota, formu-
lom BITOM na Enohijanskim Plo~ama, i sefirom
Hokma na Drvetu @ivota. Kao oru`je on simbolizuje
adeptovu volju, njegovu kreativnu imaginaciju i
fali~ku silu. [tap je ono {to budi u ìvot njegovo tajno
sopstvo i zapo~inje njegovu avanturu na stazi. Tu }e se
on sretati sa
isku{enjima, izme|u kojih su strah i gnu{anje, koji
predstavljaju otpor i uàsavanje poznatog i la`nog sop-
stva protiv nametanja nepoznatog i istinskog sopstva.
Bi}e tu jo{ i sumnja, ponos i la`na poniznost, samo-
pravednost, la`ni uspeh, kukavi~ka sentimentalnost i
neobuzdana strast i sve druge iluzije, zlokobne ili
zavodljive, koje opsedaju stazu. I um, taj stari zmaj,
koji stalno {apu}e, stalno sumnja, stalno izruguje, taj
otac iluzija li~no, car sena u zemlji senki. A protiv svih
tih stravi~nih sila {egrt magi~ar ima samo volju (jer
kako bi ina~e u~io o ljubavi), taj koren i osu na kojoj
je on otelotvoren, svrhu koja je On od po~etka. âk i
4
NAPOMENA IZDAVAÂ: Preìveo je jedan deo poglavlja o Elemen-
tarnim Oru`jima.
111
prvi korak saziva ~udovi{ta sa svih strana, jer ona par-

cijalna sopstva dobro znaju da }e biti savladana i da
vi{e ne}e vladati u bezvla{}u ako se krene tom stazom.
Ova tanana da{~ica, ovaj magloviti i nepoznati put koji
i{~ezava u tami, je oslonac koji pokre}e svemir. Jer na
drugom kraju ~eka njegovo istinsko i celovito sopstvo,
gospodar zvezda, koji je Gospod no}i i /.../ 5
/.../ svom snagom njegovog bi}a. Ovaj put je najpri-

rodniji i najlak{i za one koji su i sami prirodni sa do-
voljno ~istote da opaze pone{to od bi}a koje postoji u
svim pojavama. Ali, o ovome vi{e na drugom mestu.
Tre}i metod elementarnog rada je invokacija, za koju
su dati primeri u prakti~nim tehnikama koje prate
ovaj tekst. U invokaciji, kao i u svakom drugom
nau~nom postupku, osnovni zahtevi jesu operatorovo
znanje, kvalitet opreme i bri`ljiva usredsre|enost na
detalje. Invokacija, da upotrebimo obi~nu i ni u kom
slu~aju ne previ{e ta~nu analogiju, jeste sredstvo za
"pode{avanje" na ono {to se èli i "isklju~ivanje" svega
onoga {to je suvi{no ili opre~no operaciji. To je svrha
kruga koji se obrazuje, bilo fizi~ki bilo uvodnim
teraju}im ritualom pentagrama. Oltar predstavlja
posve}eno telo magi~ara.
5
NAPOMENA IZDAVAÂ: Prema Jork(u) "ovde verovatno nedostaje
nekoliko stranica". Izgubljena je ravnoteà poglavlja o Elementarnim
oru`jima, a tekst se nastavlja sa Invokacijom.
112
Ritual heksagrama odgovara otvaranju hrama za èl-

jenu silu. Uvodna invokacija, kao {to je to napr. Rit-
ual Nero|enog, priziva ~etiri sile pod vlast duha. Od-
abrani simboli, talismani, oru`ja i imena su oni koji
odgovaraju pojedina~noj prizvanoj sili tako da je ~itav
rad u stvari operacija usredsre|ivanja (fokusiranja). U
tom smislu pravilno je re}i da ritual deluje na
magi~ara uskla|uju}i njegovo bi}e sa nekom po-
jedina~nom idejom. Magi~ar, zauzvrat, deluje na
svemir, dovode}i tu ideju do materijalizacije pomo}u
svoje mo}i. U svim slu~ajevima problem je formuli-
sanja i osloba|anja energije prave mere i odgovaraju}e
prirode u pravom smeru.
Protivljenje ili ometanje je u prirodi straha, poti-

skivanja, gu{enja ili neznanja usled kojih se energija
deli protiv same sebe i gubi u unutra{njim konflik-
tima. U Hri{}anskom sistemu verovalo se da je
uve`bavanje duhovnih mo}i prikladno i mogu}e jedino
svecu i ~arobnjaku. Svetac sti~e te mo}i moralnom
strogo{}u i asketizmom. ârobnjak je, prihvatanjem
suverenosti Satane, preokrenuo sve~eve vrednosti do-
bra i zla, i tako suzbijao tu savest i konflikte do ta~ke
na kojoj je postalo mogu}e izvesno osloba|anje mo}i.
Mada su obojica pomo}u ovih sredstava stekla neku

mo} - obojica su u zabludi - svetac verovanjem da nje-
govo odbacivanje ìvota ~ini istinsku duhovnu vred-
nost a ~arobnjak prihvatanjem sve~evih vrednosti kao
osnove za preokretanje. Magi~areve vrednosti se zas-
113
nivaju na razumevanju. One izbijaju iz poznavanja za-

kona bipolarnosti, povezanosti planova i zakona kore-
spondencija. Zato }e on biti u stanju da kod jednog
datog plana odvoji prave od la`nih vrednosti i tako iz-
begne dve gre{ke - asketizam i preokretanje. Preko
svog napredovanja u razumevanju on }e eliminisati
la`nu savest i jalove konflikte ba{ kao {to se one sim-
boli~ki i privremeno elimini{u tehnikama invokacije6.
6
NAPOMENA IZDAVAÂ: Jork napominje da "ostatak koji je nepotpun
nije kopiran".
114
GNOSTI^KA VEROISPOVEST
Nema drugog Boga sem ljubavi, i svi njegovi putevi su

ljubav, i nema drugog puta ka Bogu sem ljubavi. Put
ka Bogu nije samo u ljubavi za Boga, ve} i u ljubavi za
~oveka, i u ljubavi za sve stvoreno, i u ljubavi za pri-
jatelja i voljeno bi}e, i u ljubavi za sopstvo, i telo koje
je Bog stvorio, i du{u koju je Bog stvorio, i duh kojeg
je Bog stvorio, i za sve njihove puteve i misli i èlje, jer
u ljubavi za sve te stvari jeste put ka Bogu.
Jer Bog ve~no obitava u sjedinjenju ljubavi, u ljubavi

Hrista koji je Sin Bo`ji i Sofije koja je K}er Bo`ja, i u
Njihovom sjedinjenju, koje je Bog. I ova na{a tela su
hram Bo`ji, te tako moèmo uneti ve~nost u uzajamnu
ljubav, i slaviti sjedinjenje Boga, koje je ve~no.
Slavimo zato na{u ljubav prema Bogu i jednog prema

drugom; slavimo mene i godi{nja doba, setvu i ètvu,
dolazak i odlazak, po~etak i kraj, jer u svemu tome je
ljubav. Oboàvajmo u semenu, u cvetu i plodu, u de-
voja~koj sobi i na gozbi, na trgovima i u tajnosti, da
bismo mogli sudelovati u svetoj tajni ljubavi koja je
ve~na.
Slavimo u pesmi i igri, u prijateljstvu i ljubavnoj igri, i

u svakovrsnim radosnim, rasko{nim i divnim stvarima
koje su podesne za ljubav i oboàvanje Boga koji je
stvorio sve. Izbacimo iz na{ih srca strah, zavist, mr`nju
i netrpeljivost i svaku pomisao na krivicu i greh da
115
bismo dostojno mogli slaviti na{e bratstvo u radosti i

ljubavi.
U ime Hrista koji je Sin Bo`ji, i Sofije koja je K}er

Bo`ja, i njihovog sjedinjenja, koje je bog - Amen.
GNOSTI^KA DOKTRINA
1. Sveti Duh je ènski duplikat Hrista - Sofija.
2. Bog se ispoljava u sjedinjenju Hrista i Sofije. To je

Trojstvo - kako u Svemiru tako i u ~oveku.
3. Zlatno pravilo potiskuje sve druge zapovesti i za-

kone. Ono propoveda ljubav kao na~in ìvota, a ta
ljubav uklju~uje i seksualnu ljubav.
4. U Hristovim u~enjima ne postoje zabrane u po-

gledu uìvanja u ìvotu i svetu, jelu, pi}u, braku i sek-
sualnoj ljubavi.
5. On je upozoravao protiv preteranog vezivanja za

materijalne stvari, protiv sebi~nosti, pohlepe i prosti-
tuisanja tela i duha.
6. On je propovedao neprikosnovenost Boga i Carstva

Nebeskog.
116
7. Svest o besmrtnosti i stanje blagoslovenosti se

postiù sjedinjavanjem Hrista u mu{karcu i Sofije u
èni.
8. Bratstvo u Hristu se postiè praktikovanjem slo-

bodne ljubavi u svim ljudskim odnosima.
9. Svako svetovno vezivanje je jalovo sem u tome {to

ono vodi do spasenja kroz patnju.
10. Vrlina se ne sastoji od samo`rtvovanja, ~ednosti i

odricanja od sveta, ono se sastoji od `rtvovanja in-
fantilnog sopstva, od ~istote u ljubavi i prijateljstvu, i
u odricanju od preteranog vezivanja za svetovne
posede i neumerene èlje.
11. Stoga se postignu}e ne sastoji od poricanja èlje i

svih promena kao inicijacija na putu ljubavi.
12. Formalno Hri{}anstvo je iskrivilo, izopa~ilo i

pogre{no protuma~ilo Hristova u~enja. ôve~anstvo
moè na}i samo sre}u odbacivanjem la`nih doktrina
greha, krivice, straha, mr`nje i netolerancije - i
prihvatanjem jevan|elja Ljubavi.
MANIFEST VI^KRAFTA
Raspad doma i porodice, zbrka u pitanjima morala i

pona{anja, frustracija individualne potrebe za ljubav-
lju, samoizraàvanjem i slobodom i prisustvo totalnog
117
razaranja zapadnja~ke civilizacije, sve to ukazuje na

potrebu za temeljnim preispitivanjem i menjanjem
li~nih i dru{tvenih vrednosti.
Poku{aji ekonomskih, politi~kih i dru{tvenih pokreta,

nau~nih i intelektualnih konstrukcija, i Hri{}anskih
crkava da se suo~e i re{e te probleme bili su najo~itiji
neuspesi. Nije dovoljno ukazati na probleme i kritik-
ovati situaciju. Li~no i dru{tveno re{enje mora biti
jednostavno i primenljivo. Zrelo istraìvanje od strane
filozofa i dru{tvenih nau~nika pokazalo je da postoji
samo jedna sila sa dovoljno mo}i da re{i te probleme i
ostvari nu`ne promene a to je sila jedne nove religije.
Nove, u smislu osloba|anja ~oveka od okova pretva-
ranja, inhibicije, frustracije i la`ne moralnosti u koje je
zapao i pomaganja ~oveku da stekne slobodu, sopstven
izraz i sposobnost da voli i bude voljen {to je njegova
najva`nija i najosnovnija potreba. Neuspeh Hri{}anske
religije, i la`nih religija i dràvnih kultova koji iz-
rastaju iz nje imitacijom ili izokretanjem, ostavio je
~oveka bez korena i bez du{e, bez duhovne i religiozne
sile razumevanja da se suo~ava i re{ava svoje prob-
leme.
Mi, Vi~kraft, smo jedna takva religija. U na{im

svetili{tima mi smo o~uvali u ìvotu svetlost istinske
religije, koja ozna~ava radost, sre}u, ljubav i slobodu
za ljudski rod. Tokom vekova ~ovek je ~inio uàsne
stvari samom sebi, stvari koje mi nismo mogli spre~iti.
ôveku su bila potrebna ta iskustva i nije bio spreman
118
za na{u istinu. Uprkos kleveta, mu~enja i smrti mi

smo zadràli na{ sat protiv vremena kada je jedan novi
eon osvanuo i ~ovek postao spreman da primi Nas.
To vreme je do{lo. ôvek je kona~no sebi dokazao

jalovost njegove la`ne religije, la`nog morala i la`nih
vrednosti; On je upoznao svoju potrebu za ljubavlju i
slobodom, i spreman je za re~ mo}i koja }e ga oslo-
boditi. U Na{im svetili{tima Mi ~uvamo velike tajne
ìvota, ljubavi, slobode i mo}i koje mogu spasti ljudski
rod. Jedna od tih tajni je skoro dozrela za otkrivanje
svetu, ostale ~uvamo za one kojima napredak u ra-
zumevanju omogu}i da prime i koriste te istine.
U Na{e ime bili smo proklinjani, ruèni i mu~eni.

Me|utim, ~ovek treba samo da baci pogled unutra i da
onda pogleda te la`ne maske koje kriju samo unu-
tra{nju pokvarenost. Mi pripadamo religiji prirode,
religiji ~oveka onakvog kakav on jeste u njegovom
istinskom sopstvu. Dolazimo da pomognemo ~oveku u
uni{tavanju njegovih la`nih bogova i la`nih verovanja i
da mu pomognemo da postigne znanje i mo} njegovog
istinskog i uzvi{enog sopstva. To je na{ jedini cilj.
I u tu svrhu pozivamo svakog ~oveka i ènu da nam se

pridruè, da prou~e na{a u~enja, da u~estvuju u na{im
radovima i ciljevima i da pomognu Nama omogu}uju}i
Nam da Mi pomognemo njima.
119
Na prvom koraku na{e aktivnosti nudimo uputstva u

zakone ega i prirodu ljubavi, zatim odnose ~oveka sa
samim sobom i sa svemirom. Pokazujemo poreklo i
funkciju religija i morala, magike i vi~krafta.
Pou~avamo osnovne aspekte prirode, svrhu i
prakti~ne tehnike koje }e pomo}i ~oveku u postizanju
slobode,
mo}i i ljubavi. Ovaj kurs je otvoren za sve. U daljim
kursevima za odabrane studente nudimo uputstva koja
vode razumevanju i kori{}enju osnovnih tajnih mo}i,
fundamentalne prirode stvarnosti, promene i iluzije, i
klju~eve koji vode ka svesti o velikom svetu koji se
naziva ve~no{}u.
Mi ~uvamo tajne alhemije, magije, metafizike, joge i

svih okultnih nauka, I razumevanje kona~ne prirode
stvari, i nudimo ih onima koji su u stanju da ih
prihvate. To je jedino mogu}e za hrabrost, slobodu i
ljubav. I ba{ radi njih Mi sada objavljujemo i pozivamo
sav ljudski rod na veliki poduhvat.
Od strane Vi~krafta
Izdato 15. Juna 1950., 4000-te G(odine)
B(abalon)
U ime BABALON.
120
VI^KRAFT7
Mi smo Vi~kraft. Mi smo najstarija organizacija na

svetu. Kada je ~ovek ro|en, mi smo bili tu. Ispevali
smo prvu uspavanku. Zale~ili smo prvu ranu, ublaìli
prvi strah. Mi smo bili ûvari od Tame, Pomo}nici na
Strani Leve Ruke. Pe}inski crteì u Pirinejima
podse}aju na nas, i male glinene figure napravljene za
jednu drevnu svrhu kada je svet bio nov. Na{a ruka
be{e na starim kamenim krugovima, monolitima,
megalitskim spomenicima i druidskom hrastu.
Mi smo spevali prve napeve, odnegovali prve useve;

kada je ~ovek stajao nag pred Mo}ima koje su ga
stvorile, mi smo spevali prvu basmu od straha i ~uda.
Vodili smo ljubav me|u Piramidama, posmatrali us-
pon i pad Egipta, vladali na trenutke u Kaldeji i
Vavilonu, (kao) Magijanski Kraljevi. Zasedali smo na
tajnim skup{tinama Izraela i plesali divlje i razuzdane
plesove u posve}enim gajevima Gr~ke.
U Kini i Jukatanu, u Kanzasu i Kurdistanu, mi smo

jedno. Sve organizacije su nas upoznale, nijedna or-
7
NAPOMENA IZDAVAÂ: Ovaj esej iz dva dela, koji u originalu nema
naslova, ~inio je peti deo eseja "PEHAR, MA^ I CRUX ANSATA" koji je
prekucan pisa}om ma{inom (vidi dole str.). On je ovde dat kao poseban
esej.
121
ganizacija nije na{a; kada do|e do prevelike organi-

zacije mi se odvajamo. Mi smo na strani ~oveka, ìvota
i pojedinca. Zato smo protiv religije, morala i vladav-
ine. Zato je na{e ime Lucifer.
Mi smo na strani slobode, ljubavi, radosti, smeha i

boànskog pijanstva. Zato je na{e ime Babalon. Nekad
se kre}emo javno, nekad u ti{ini i tajnosti. No} i dan
su jedno za nas, zati{je i oluja, godi{nja doba i
~ovekovi ciklusi, sve je to za nas isto, jer mi smo na
izvori{tu. Mole}i pokorno stojimo pred Mo}ima @ivota
i Smrti, i poznajemo te mo}i i koristimo ih. Na{ put je
tajni put; pravac nepoznat. Na{ put je put zmije u
{ipra`ju, na{e znanje je u o~ima jar~eva i èna.
To je li~no na{a sila koja katkad menja draguljne na-

motaje i /.../ mo}na krila u ~ovekovim grudima; na{a
Mo} je poput Mo}i koja goni Boga da se pokrene u
srcu semena i pupoljka da izraste u cvet i plod; i gde
god se mu{karac i èna spajaju u jednu supstancu,
na{a mo} je ta supstanca.
Merlin be{e na{, i Gaven i Artur, Rable i Katul, @il

d'Re i Jovanka Orleanka, De Molensis, Dòn Di, Kal-
jostro, Frensis Hepbern i Gellis Duncan, Svinbern i
Elifas Levi, i mnogi drugi sveti pesnici, Magovi, poeti,
mu~enici znani i neznani koji su nosili na{e barjake
protiv neprijatelja raznovrsnog i sveprisutnog, Crkve i
Dràve. I kada je ta gamad iz Pakla koja se nazvala
Hri{}anskom Crkvom dràla ~itav Zapad u ropstvu
122
greha, smrti i straha, mi, i samo mi, unosili smo nadu

u srce ~oveka, uprkos tamnici i loma~i.
II
Mi smo Vi~kraft, i mada se mo`da ne poznajemo

li~no, ipak smo povezani neraskidivom vezom. A kada
èstoki divlji krik orla odjekne u tvom duhu, znaj da
nisi sam u tvojoj èlji za slobodom. I kada vu~ji urlik
odjekne u {umama tvoje no}i, znaj da ima i drugih
koji tako|e vrebaju. I kada vam putevi va{ih bli`njih
po~nu li~iti na puteve budala{tina i ludila, znaj da ima
i drugih koji su videli i prosudili - i delovali.
Znajte da mo} kojoj mi sluìmo leì u srcu svakog

mu{karca i ène kao {to drvo ìvi u semenu. I da biste
bili sa nama treba samo da pozovete tu Mo} i ve} ste
jedan od nas. A kada na{a Mo} i Radost niknu u
vama, moète krenuti i vr{iti svoju volju me|u ljudima
i niko vam ne}e re}i ne. I ako vam bude volja vi }ete
je vr{iti tajno a ako vam bude volja vi }ete to ~initi
javno, onako kako vam je volja.
Zato uzdignite svoja srca govore}i: "Ja sam mu{karac"

ili "Ja sam èna", i Mo} @ivota je moja! A u toj
@ivotnoj Mo}i vi }ete ìveti i voleti, ne prihvataju}i i
ne postavljaju}i nikakva ograni~enja, slobodno i
omogu}uju}i slobodu. I mo`da }ete u velikodu{nosti
ìvota videti ìvotnu ljubav kako sja u o~ima nekog
drugog i ìvotnu strast kako plamti na njegovom ~elu i
123
tako zajedno u~initi veliku radost. I moè biti da

sre}om na|ete ve}i broj takvih i podelite va{u radost
na tajnim svetkovinama i veseljima i svim vrstama
ljubavi i slavlja. Ili }ete mo`da u riziku i opasnosti
prenositi radosnu mo} ljudima, kako god vas va{a
volja bude vodila.
I to je sve dobro dok imate na umu jednu stvar. Ne

sme biti nikakvog ograni~avanja. Mo} @ivota nije
ograni~ena; ona poznaje svoj vlastiti put, ali nijedan
um ne zna taj put. Zato ve`bajte kod sebe svako da-
vanje i uzimanje slobode koje je saglasno sa ìvotom
jer samo tako moète ostati u na{oj radosti.
Bol postoji. Strah postoji, gubitak i samo}a i agonija

srca i duha, ~ak do Smrti. Jer ovo je kapija Panovog
kraljevstva. Na{ put nije za svakoga. Ima onih koji su
toliko sku~eni i bolesni u sebi da je pomisao na nji-
hovu li~nu slobodu uàs, a na slobodu drugih èstok
bol; tako da bi oni porobili ceo svet. A takve biste tre-
bali izbegavati, ili, ako ve} morate, uni{tite ih po{to
ve} znate kako, jer to je tako|e velikodu{nost.
Nemojte misliti da bi se ìvotna mo} mogla ispoljavati

kod onih koji nemaju problema ili nevolja, jer su oni
mo`da samo mutava stoka, nevina{ca u nevreme. Mo}
se ~e{}e pojavljuje tamo gde besni sukob, po{to se u
svako doba, a naro~ito u la`noj civilizaciji, put mora
osvojiti. Predaja je propast. Druga strana medalje je
124
pesma na suncu i ples na mese~ini gde su sve magle

raspr{ene. Ali, put se mora osvojiti.
125
DECA8
U postupanju sa javno{}u sa iniciranog stanovi{ta,

uvek se pojavljuje jedna zanimljiva dilema nude}i iz-
bor izme|u dva zla. Istina, to jest istina o neposred-
nom aspektu neke kulture, uvek je druk~ija od pri-
hva}enih vrednosti i navodnih istina te kulture. Ta
istina je tada razdraùju}a, uznemiruju}a, zabrin-
javaju}a i veoma opasna.
Tada je dilema slede}a: da li bi ~ovek trebao re}i

istinu i tako navu}i na sebe neprijateljstvo javnosti i
verovatno uni{tenje svojih nada, ili bi trebao prikriti i
ublaìti svoju istinu preuzimaju}i jednako rizik da ona
bude pomu}ena do beskorisnosti ili ~ak sasvim izgubl-
jena.
Zatim se, u svojoj analizi, adept mora zapitati da u nje-
govoj èlji da kaè neku neprijatnu istinu ne postoji
neki elemenat sado-mazohizma koji ga vu~e ka
mu~eni{tvu i masakru. Isto tako, u njegovoj èlji da se
krije, on mora ispitati da ne postoji neka tajna èlja da
umilostivljava, da uga|a, da sisa zlatnu sisu sveta a
vrag neka nosi istinu. U oba ova ekstremna slu~aja
ima mnogo presedana i velikog udruìvanja, od kojih
izgleda nijedan nije postigao mnogo ni u pogledu ljud-
skog boljitka niti u pogledu stvarnog samo-
8
NAPOMENA IZDAVAÂ: Ovaj esej, bez naslova u originalu, ~inio je
{esti deo eseja "PEHAR, MA^ I CRUX ANSATA" (vidi dole, str.) u preku-
canom rukopisu. Ovde je dat kao poseban esej.
126
usavr{avanja. Istorija je dugo svedo~anstvo ~injenice

da ljudi ne èle da kaù istinu o sebi niti èle da je ~uju
kada se ona kaè.
Naravno, ideal je ravnoteà izme|u ova dva ekstrema.

Ali kako da postignemo tu ravnoteù kada smo mi
sami neuravnoteèni proizvodi jedne neuravnoteène
kulture? Kroz patnju, isprobavanje, analizu i
uve`bavanje volje mi moèmo do}i do znanja i ra-
zumevanja nas samih i stvari koje su nas osuje}ivale i
iskrivljavale. Me|utim, mi ne moèmo tako lako
poni{titi to osuje}ivanje i iskrivljavanje.
âk i u na{im poku{ajima da postignemo ravnoteù u

nama samima i na{oj okolini nalazimo kako nas
isku{avaju i hvataju u klopku mr`nja, strah i èlja za
kobnim posledicama na{eg vlastitog treninga.
Proìvljavaju}i najteè opasnosti koje su svojstvene
romanti~nom idealizovanju i projekciji u religiji i
ìvotu mi upadamo u strukture nau~nog materijalizma
jedino da bismo otkrili da smo istovremeno uni{tili
onaj romanti~no-kreativni impuls koji nam je dao du-
hovni ìvot. [to je jo{ gore - diù}i se iz tog groba
poput duha nekog patuljka ugledamo zlo}udne
pseudo-religije dràve i nauke i jalovi moral slo-
bodoumlja i liberalizma.
I tu je na{ }orsokak. Krajnje dinami~ne sile unutar nas

uvek }e stvarati i uni{tavati. Ako one ne funkcioni{u
pod na{im razumevanjem i voljom one }e stvarati
127
~udovi{ta i uni{tavati na{e najdraè nade. Dakle, kon-

stantan problem za adepta je slede}e: otkriti odgova-
raju}e oblike u kojima te sile mogu funkcionisati kon-
struktivno. A pre svega on mora da upozna veli~inu
tih sila a isto tako i oblika potrebnih da se one obuz-
daju i usmeravaju.
Najve}a gre{ka dru{tva leì u toj ~injenici {to se te

sile, budu}i da su jake i opasne, smatraju zlim
stvarima koje bi trebalo ignorisati ili uni{tavati, obi~no
uz tragi~nu cenu za bezbroj osoba. Budu}i ignorisane,
one akumuliraju silu tajno sve dok ne provale u
pro`diru}em haosu, i u jalovim poku{ajima da se one
uni{te okrutnost i uàs ne iza|u na svet.
Izgleda o~igledno da forme zapadnja~kog sveta nisu

adekvatne da se nose sa silama ljudske psihe. Jedna za
drugom one pucaju sa stalno gomilaju}im dividen-
dama nasilja, prevare i ljudske bede. ôvek izgleda
nije sposoban da obuzda ni svoju ljubav ni mr`nju -
one postaju monstruozne i razdiru ga. Zato se adepti
moraju ponovo okrenuti izvoru ìvota i njegovoj sak-
rivenoj magici iz koje poti~e svaka religija, svaka
nauka, svaka filozofija i svaka kreativna sila.
Zato Mi, Deca, nudimo Magiku u njenom su{tinskom

obliku kao na~in ìvota, dvopolnu, multivalentnu,
koja sadrì i transcendira sve oblike i sve pojave.
Magika nije crkva, dogma, organizacija, forma ni kult
a ipak u sebi sadrì sve te stvari kao delove celine.
128
Zato je ona taj sistem u kojem svaki ~ovek otkriva

svoje li~no individualno stvarala~ko boànstvo a koji
ipak obuhvata sve te ljude u univerzalno bratstvo i
ljubav.
Ako se, u ovom pogledu, stare omiljene istine, dogme,

verovanja i forme pokaù samo kao parcijalnosti, ili
~ak kao opake zbog njihovog precenjivanja ili
iskrivljavanja, to je cena koja se mora platiti za jedan
{iri horizont potreban za rast i ìvot.
Za magiku je osnovno da svaka sila i svaki ~in iz-

rastaju iz ljubavi. Kad se to jednom u celosti shvati tad
jednostavno nema mesta za mr`nju koja je i sama
jedna vrsta ljubavi koja se ose}a za stvari koje su
nepotpuno isku{ene. Me|utim, u pogledu ljubavi kao
samo-`rtvovanja, odricanja i umilostivljavanja, ova
istina je iskrivljena i zamra~ena. Vide}e se da tobo`nje
vrednosti i prenagla{ene parcijalnosti imaju na-
jzlo}udniji sopstveni ìvot po{to su zasnovane na
strahu od razotkrivanja. Me|utim, osnovno je da mi
izloìmo sami sebe toj zlo}udnosti ako èlimo posti}i
ìvu istinu za sebe i na{u rasu. Isto tako je osnovno da
istraùjemo i preobraàvamo seme te zlo}udnosti u
nama da ne bi sli~no prizivalo sli~no i ne uni{timo
sami sebe u sopstvenoj no}noj
mori.
Ako smo u ljubavi mi stvaramo ljubav, ako smo u

mr`nji mi stvaramo mr`nju a budu}i da je u nama
129
slika svemira ta ljubav ili mr`nja koju mi stvaramo

jednako deluje na nas. Ovo je taj veli~anstveni prag-
matizam magike. Ako smo iskreno u ljubavi mi
moèmo delovati odlu~no, voljni i radosni, mi se ~ak
moèmo i boriti ako treba, bez straha, zlobe ili krivice
po{to je i sama borba oblik ljubavi.
Mi, Deca, volimo kao deca, traè}i sredstva pomo}u

kojih moèmo dati na{u ljubav svima. Mi jesmo, istina
je, uni{titelji, ali samo uni{titelji neljubavi, samo}e i
straha. Posle toga mi smo tvorci jednog sveta magike
ili otkrovitelji jednog magi~kog sveta koji je ve~it. Zato
kaèmo voli i ne boj se jer straha u ljubavi nema. A u
sluènju tom liku ljubavi moè se nastaniti istinska
ljubav, ~ak takva vrsta ljubavi za koju su sve poznate
ljubavi ono {to su senke za sunce.
130
PEHAR, MA^ I CRUX ANSATA9
UVOD
Ako je neko doba mogu}e okarakterisati jednom

re~ju, na{e bi se moglo nazvati doba potrebe. Usred
bogatstva, nema zadovoljstva ni ispunjenja, pred na-
jmo}nijom naukom i tehnologijom osnovna pitanja
izmi~u bez odgovora, temeljni problemi ostaju
nere{eni. Sa svim mogu}nostima seksualnog zadovol-
jenja, pojavljuje se strast koja je neutaìva, èlja neis-
punjena.
Religija - stare istine u odorama kitnjastim ili jed-

nostavnim - uzalud se bori protiv duhovne sterilnosti,
govori brbljivo praznim re~ima koje padaju na prazna
srca. Kultovi cvetaju, postaju sme{ni i propadaju.
Dru{tvene filozofije, za~ete u najuzvi{enijem ideal-
9
NAPOMENA IZDAVAÂ: Ovaj esej je nepotpun i fragmentaran i
preìveo je jedino u Jorkovom kucanom tekstu. U toj skripti on ima {est
numerisanih poglavlja, od kojih smo mi zadràli ~etiri pod ovim naslovom.
Prvo poglavlje (Pehar) je verovatno nekompletno. Drugo poglavlje (An|eo i
Ma~) postoji samo u formi nacrta, verovatno njegova prva skica, koja pruà
letimi~an pogled na na~in na koji je Parsons organizovao svoje ideje i logi~ki
metod koji leì ispod njegovog strasnog spisateljskog stila. Tre}e poglavlje
(Zvezda Pelin) izgleda fragmentarno i nekompletno, kao i ~etvrto ne-
naslovljeno poglavlje koje deli neke teme sa drugim poglavljem. Peto i {esto
poglavlje ne izgledaju kao delovi ovog eseja i objavljeni su posebno kao eseji
za sebe. Poglavlje pet, u dva dela, je esej o Vi~kraftu (str. ), a poglavlje {est
govori o "Deci" (str. )
131
izmu, bivaju iskrivljene, izvrnute, poba~ene pre

ro|enja.
Sve, ba{ sve vene pred plamenom jedne stravi~ne èlje,

neartikulisane i nerazumljive, koja bi da spali svet. I
{irom sveta vlada o~aj zbog sada{njice i strah za
budu}nost, usled jedne potrebe, jedne èlje koja je ne-
poznata. A koja je to èlja? To je èlja da upoznamo
sami sebe, da upoznamo na{u bra}u i da upoznamo
Boga. Ne u jalovom obilju intelektualne spekulacije ili
sterilnim pau~inama metafizi~ke logike, ve} u toplom
razumevanju dubina ljudskog ose}aja i u zlatnim visi-
nama duhovnog zajedni{tva.
Da upoznamo nas same - tu ~udesnu mikrokosmi~ku

kreaciju - drznemo se u ponore i pakao, premostimo
okeane, istraìmo kontinente, osvojimo planine i
stignemo do sazve`|a koja sijaju u na{em vlastitom
bi}u. Da upoznamo na{u bra}u, da volimo i budemo
voljeni - da razumemo, o Boè, da razumemo, da
poni{timo zlobu i strah i u smehu i u suzama zagrlimo
i povi~emo brate, brate moj.
Da upoznamo Boga, da upoznamo tu zastra{uju}u bla-

gost (strogost?) koja ~ak goni cve}e da cveta i ptice da
pevaju; da stanemo goli pred uàsom i zanosom
ve~nosti, pred totalnom ljubavlju koja je Bog.
Zapisano je da je Edip dao banalan odgovor na

Sfinginu zagonetku a potom nesre}no si{ao u Tebu. I
132
to je ~itava istorija ~oveka. To bi}e koje je pola zver a

pola boginja uzvikuje "[ta je ~ovek?" a odgovori, o
odgovori. "To je rob, majmun, ma{ina, prokleta du{a."
[ta je zaista ~ovek, to ~udo koje se pojavilo me|u
nama? Kakvo je njegovo poreklo i kakva mu je sud-
bina? Zar on nije oblikovan od zvezdane pra{ine, od
maglina, od zvezda? Zar ga nije rodio okean, sa
vetrom, ki{om i treskom groma u njegovom glasu? Zar
se u njemu ne sre}u sve dubine i sve visine, ponor sa
ponorom? Zar nema vatre u njegovom srcu i smeha i
straha oko njega koji je miljenik i smrti i ìvota?
Kakva je to ogromna radoznalost i nenasita strast koja

je stvorila bogove, kraljeve i vere, i uni{tila ih -
slomljene igra~ke an smetli{tu vremena? Ko je zaista
taj, koji moè i}i toliko visoko i toliko nisko - koji je
orao u svim brazdama, vikao na svim krstovima, ti-
ranisao na svim tronovima - taj bog iz dubina, ta zver
sa zvezda, to ~udo i uàs zvano ~ovek?
Gde da potraìmo odgovor? I za{to, kad je on svuda - u

svemu {to on radi, u onome {to pravi, u onome {to
misli - sigurno - ALI TIM STVARIMA ON JE OK-
RENUO LE\A. Me|utim, kada pogledamo u tajno
srce - simbole, u patnje ~arobnja{tva i svetosti i onu
patnju koja transcendira oboje - tada moèmo videti
"materijal od kojeg su napravljeni snovi", matricu
tvorca bogova. Trojstvo.
133
Kakva jadna glupost prekriva lice te ogromne mis-

terije. Jednim sna`nim zamahom pometimo sme}e
vekova i pogledajmo to ~udo otkriveno, jer tu je apo-
teoza ~oveka. Pehar, Ma~ i Crux Ansata /egipatski
Ankh, opp./; Isis, Osiris, Horus; Sveti Duh, Otac i
Sin; istinito ime Boga. Pehar, sveti gral, Pehar Baba-
lon(e), @ENA, i ona ve~na sila otelotvorena u èni,
srce prirode - mra~na materica zvezd. Ma~, solarno-
fali~ni amblem demona-an|ela - zveri-boga to jest
~oveka. Crux Ansata, krst ìvota sa om~om na vrhu,
simbol dvoje udruènih u stvarala~koj ekstazi koja je
Bog i najavljivanje deteta koje je savr{eni plod tog
sjedinjenja.
Ovo je osnovno trojstvo. Na njegovu izvanrednu

strukturu oka~eni su svi ukrasi sramote i gluposti,
podvale i samoobmane. Jer, jedino sa bistrim i o~ima
koje su nesvesne sebe mi bismo mogli pogledati sile
koje su nas stvorile i koje nas pokre}u. Ono koje je
Bog je ve~no i nepromenljivo, ali smo mi zaista stvorili
njegov lik po na{em vlastitom obli~ju, iskrivljuju}i ga
u pristrasnosti i predrasudi, u strahu i ùdnji, ba{ kao
{to te stvari iskrivljuju unutra{nju svetlost.
Moja teza glasi - da upoznavanjem i razumevanjem te

dve sile mi ih moèmo u nama sjediniti u tre}u - koja
je Bog. To je skriveno znanje, tajna doktrina poznata
skoro svakom divljaku, ~uvana u okultnim {kolama
istorije i skoro sasvim izgubljena za savremenog
~oveka. I verujem da ovo znanje, pravilno primenjeno,
134
ne}e biti bez neke vrednosti. Verujem da smo mi po-

begli od religije koja je bila nepodno{ljivo iskvarena i
licemerna u materijalizam koji, bez duhovnih vred-
nosti, ostaje jednako jalov.
Moja je èlja da pokaèm pristup, zasnovan na jednoj

veoma drevnoj koncepciji, kojim zrela i zdravo-
razumna osoba - ~ak i skepti~na - moè otkriti du-
hovni i emocionalni smisao. Jasno mi je da jedan takav
pristup mora biti jednostavan i odabrao sam osnovne
koncepcije koje su krajnje jednostavne, budu}i da su
ih na po~etku stvorile osobe sa svom mudro{}u jed-
nostavnosti. Tako|e sam svestan da jedna filozofija
zasnovana na otvorenim seksualnim koncepcijama
moè biti napadna u nekim delovima. Moja namera
svakako nije da vre|am, ali moram naglasiti da osobe
koje nisu u stanju ili nisu voljne da uvide ~udo i le-
potu seksa i onoga {to leì iza toga, i jesu uglavnom
odgovorne za konfuziju i krajnje uni{tenje religioznog
ideala.
I
PEHAR
BABALON prelepa, ta Velika kurva BABALON,

koja ja{e zvezdanu zver, opijena od krvi svetaca, Mati -
Materica - Majka Zvezd - kakva slika straha i ~uda! Ne
preziri - ne ismevaj - jer Pehar koji ona nosi je Sveti
Gral, a i samo ime Kurva je tako|e sveto.
135
Zar BABALON nije celina Prirode - i zar Pehar koji

ona nosi nije Onaj u kojem su sve stvari za~ete. Zaista,
Ona je zvezdana boginja, "devica najsavr{enija, dama
svetlosti", ona koju je "more rodilo a zvezda za~ela" za
kojom je Safo uzdisala. I zar BABALON nije @ena,
voljena Kurva, koja daje sve {to ona jeste, i od
mu{karca uzima sve? Stvarno, ona je onaj prokleti
an|eo u kojem je svo prokletstvo i svo iskupljenje, jer
u njoj je data sva mo}.
I iz tog Pehara teku reke ìvota, a njihova pena je pena

mle~nog puta, koji nosi ~udesno seme zvezda. A iz tih
voda raste visoko i ve~no drvo ìvota, jasen sveta.
Kakvo bezobrazno bogohuljenje, kakva neverovatna
bestidnost, koja vre|a ~itavu prirodu doktrinom o
bezgre{nom za~e}u, poniàvaju}i podsmeh èni i
~udesnom procesu kojim se ljudi ra|aju. I koliko se
podli labavi um trebao sagnuti da bi iskovao takve
lance za ènu!
Na po~etku be{e matrijarhat - doba Izide; vek za ve-

kom se polako otkrivao u kojem je èna, primalac mis-
terije stvaranja, bila i Sve{tenica plemena. ârobnica,
proro~ica, ~uvar klju~eva ra|anja, le~enja i smrti, a
njen arhetip je Izida, prekrivena velom na prestolu.
Mislim da ta èna nije bila aktivni klupski ~lan, majka
rasplakanih de~aka, koja je surovi tobo`nji matrijarh
savremenog doba.
136
Vidim je kao {irokogrudu, razvijenu, sa crnom grivom,

o~ima koje najavljuju boj, ne`nu u ljubavi i povu~enu
u misteriji kako ispunjava potrebe same sebe, svog
mu`jaka, svoje dece i svog plemena. Ne mislim da je
bila frigidna, niti sterilna, kao {to su to savremene
sve{tenice slobodnog ìvota. Bila je to ona koja je
sedela na vratima hrama pokraj voda Vavilona i davala
sebe strancu. Nije se ona dala jednom ~oveku u tom
obredu ve} svim ljudima, pa stoga i Bogu. I koliko je
veli~anstvenija njena slu`ba od slu`be onih kalu|erica
koje pori~u mu{karca pa tako i Boga u oskudici njiho-
vog milosr|a. Pogledaj je sada u njenoj nagosti, tu
uzvi{enu kurvu zvanu èna. Pogledaj njen raspevani
bojni pokli~, dok ja{e na bojnom konju Sag - Semira-
mida, Vesnik pobede (Vicingetorix) - Brinhilda. Zar
nije divna?
Pogledaj je u no}nim odajama, sa rumenim obrazima,

krupnim o~ima, ustima vla`nim od meda i slatkim od
vatre, kako daje zanos i bol svog tela u totalnoj ljubavi.
Zar nije veli~antvena? Po|i za njom u hram {ume i po-
gledaj kakvim ~udesnim ritualima ona priziva plemen-
sko boànstvo. Gde je bleda, tu`na, ~estita Marija u
pore|enju sa ovom vizijom? Za{to ona, kada su oni
do{li da raspnu njenog sina, nije zgrabila ma~ i ubijala
dok se ljudi ne bi razbeàli u vrisku pred tim gnevom?
Za{to nije u~inila to, ili ako je trebalo za{to ga ona nije
prikovala svojim vlastitim rukama? Ko je izvadio tu
ni{~u, ucveljenu, bedu od ène iz kakvog lonca kupus-
137
~orbe? Sigurno neki trgovac sa du{om popi{anog

mrava.
Jer, postoji èna koja }e usisati ~ovekovu du{u sve do

pakla, i na kraju ga uni{titi, sem ako on nije zaista
~ovek. Zar ona nije demon? Zaista, ona je demon iz
najdublje jame i niko sem Magijanskog Kralja, ma-
jstora ma~a volje, ne}e se nikad nazvati njenim
mu`jakom. Jedno od lukavstava Pehara je da on osvaja
davanjem, i daje da bi osvojio, i zato za svaku boginju
postoji po jedan suprotstavljeni demon. I ba{ onoliko
koliko mu se glava u nebo diè toliko mu korenje u
pakao seè, i to je blagoslov istinskog sveca, ljubavnika
BABALON(e), da on postiè ven~anje raja i pakla.
Postoji zakon za male na zemlji i zapisano je "Ne sme{

se ogre{iti". Ali BABALON je iznad Zakona i
skup{tine i ko bi hteo nju zadobiti morao bi se ogre{iti
o zakon i pobediti samo}u anarhije i tame. Jer tako|e
je zapisano "prosu}e{ krv svoju do poslednje kapi".
O èno, u kakvo si tamno i stra{no ropstvo upala -

glupa~a sve{tenik, oru|e nitkov, robinja budal - u ime
ispravnosti, vrline i mu{ke superiornosti. Kakve su
vatre obasjavale tvoju sramotu - loma~e, lanci, bi~evi.
Koliko je brazda videlo tvoje poniènje - i koliko
pozla}enih {kolovanih pera. I - {to je najve}a sramota
od svega - ti si li~no odràvala tu trulu tkaninu pretva-
ranja za porobljavanje tebe i tvojih sestara. I kakvu si
stra{nu osvetu preuzela - ti, koja si dràla klju~eve ìv-
138
ota i smrti. Kako je ~ovek bio slep u svojoj gluposti i

koliko je propatio zbog toga.
Me|utim, sve te stvari, poniènje, osveta, glupost,

samo su senke oblaka na licu ve~ne ène koja je BA-
BALON. Ona je ta koja vlada u srcu svake ène i koja
je èlja svakog mu{karca. Zato vam kaèm, Nju
Prizivajte! Predo~ite nju, tu mo}nu ènu - tu boginju -
tu "kru`nicu zvezda koje je na{ Otac samo mla|i brat".
Zami{ljajte nju, ~ija pesma je pesma mora, ~ije srce je
srce zemlje, nju na ~iji osmeh cve}e procveta u
prole}e, na ~iji dodir zemlja postaje plodna. Pozovite je
- ne bojte se nje - pa zar ona nije èna - ne`na-
misteriozna-zavodljiva? Ona je su{tina ène - uzdig-
nuta do njene vlastite mo}i, oslobo|ena u njoj
samoj10.
II
AN\EO I MA^
A. Kako je Raj stvoren od onoga {to jeste.

1. Ljubav kao izvesno prepunjavanje puno}e,
primanje kao neka vrsta davanja, a sre}a mera dovol-
jnosti.
2. Mladost kao jedan period istraìvanja onoga
{to jeste, sa odgovaraju}im uvaàvanjem misterija.
10
NAPOMENA IZDAVAÂ: Jork ovde napominje da je slede}a strana
skroz precrtana i da ju je on izostavio u kopiji njegove skripte. On nastavlja
sa Poglavljem II. Nivoi Parsonsove skice promenjeni su od "I,A" u "A,1" da
bi ostali u skladu sa rimskim brojevima poglavlja u ovom eseju.
139
3. Zrelost kao period za uìvanje onoga {to jeste, i

naprasnog odbacivanja misterija.
4. Starost kao period za uìvanje u misterijama.
5. I Raj koji se sastoji od svega onoga {to jesmo.
B. Kako je Pakao stvoren od onoga {to nije.
1. Mr`nja kao izvesna ùdnja za prazninom, strah
jedna vrsta prevremenog odbacivanja, a nesre}a mera
nedovoljnosti.
2. Mladost kao jedan period odbacivanja onoga
{to jeste u korist onoga {to bi trebalo biti, ili u reakciji
protiv istog.
3. Zrelost kao produbljivanje uverenja da to nije
vredno cene, i odluka da }e drugi u celini platiti tu
cenu.
4. Starost kao period kada ~ovek mrzi i biva
omraèn.
5. I Pakao koji se sastoji od toga da budemo
drugo = (tj.) manje od onoga {to jesmo.
C. An|eo i slika Boga.
1. Na{i roditelji kao jedini Bogovi koje pozna-

jemo.
2. I u samima sebi mi duboko èlimo da
uga|amo.
3. Jevreji su stvorili jedan lik Boga koji govori, i
kaè "Ti ne sme{".
4. To je na{ Bog.
5. I Bog na{ih roditelja.
6. I bi}e Bog na{e dece.
140
7. On kaè: "U znoju }ete raditi, u grehu uìvati,

u patnji za~injati i ra|ati. Mrze}ete svoje seme i ono }e
mrzeti vas. U ne-ljubavi bi}ete svoje ne-ja. Ljudi.
Pakao."
D. Ma~ kao zakon koji na sve na~ine spre~ava ulaz u

raj.
1. ôvek usmeren protiv samog sebe, i zakon

tako|e sam protiv sebe.
2. Zakon prirode protiv zakona ~oveka.
3. Zakon materije protiv zakona duha11.
5. Neki kaù da ako je @ivot = Smrt, onda je ne-

ìvot = ne-smrt. To pokazuje formulu Hri{}ana
(@rtva).
6. Ili da ako je Bog razapet, onda biti razapet
zna~i biti Bog. Ovo je formula Jevreja (@rtveni jarac).
7. Da je materija = majka, a da duh samo sluì.
Formula misticizma. (Sve{tenik Boga = èn/sko/,
k}erka.)
8. Da je duh = otac, a materija samo sluì. For-
mula nauke (Sve{tenik prirode = M/u{ko/, sin).
F. Vrata Raja su tako uzana da samo jedan (~ovek)

moè pro}i.
1. Iako samo dvoje moè ostvariti ulaz.
11
NAPOMENA IZDAVAÂ: Ovde nedostaje jedan deo. Tekst se nastav-
lja u slede}em pododeljku "E".
141
2. Pa ipak, to je celokupno sopstvo otkriveno od

strane onog sopstva koje se mora odslikati u mnogim
ogledalima.
3. Tako da su obmanuti oni koji bi poveli
mno{tvo u Raj, i oni koji bi spasavali mnoge.
4. Oni vide sebe u drugima, ali ne vide druge u
sebi.
5. Kao ~ovek koji uzvikuje mir, a ne zna da je
njegova vlastita mr`nja rat.
6. Ili onaj koji vi~e rat, i time traì masakr
no}nih demona svog mra~nog sopstva.
G. Pa ipak, an|eo je smrt, a njegov ma~ je vreme.
1. Smrt nije sluga nijednom ~oveku, niti je vreme
negde zatvoreno.
2. Niti je smrt obmanuta niti umilostivljena, niti
je vreme prevareno niti zaboravljeno.
3. Pa ipak oni }e se preru{iti zbog budala, i {etati
u snovima.
4. Me|utim, za celovito sopstvo smrt je ~uvar od
ne-ìvota, a vreme ~uvar od nemenjanja.
5. Kada se pehar razbije i uè se prekine, sva
odba~ena i nepriznata sopstva zbacuju svoje omraène
maske i pristaju na sud.
6. Presuda glasi: sva su divna i nikakva kazna
nije potrebna. To je poslednji od paklova.
H. Pa{a na uzvi{enim livadama ve~nosti.
1. Do|ite, moji demoni, kona~no }emo zbaciti
maske.
142
2. Bez maske, va{a imena behu potreba i èlja.

Ovde nema potrebe ni èlje, i va{a imena su ìvot i
kretanje, dva prelazna glagola (transitivies) ljubavi.
III
ZVEZDA PELIN
[ta nastaje od zvezde koja tako èstoko plamti u

nekim mladala~kim vidicima? Ona svakako pada; ali,
da li se gasi? Strasna i preosetljiva, slavoljubiva i
bezazlena, sebi~na i li{ena svog sopstva, zlo~ina~ka i
produhovljena, ona gori ispod voda, voda koje su
preterano gorke.
I {ta predstavlja ta zvezda do ljudske strasti pothran-

jene herojskim mitom dok one gore sa nenormalnom
svetlo{}u; imaginacija koju pokre}e strast sve dok ona
ne zablista u oktavnoj skali - u ultravioletnom kao du-
hovna patnja, u vidnom nivou kao genij i u infra-
tamnom kao kriminal, psihoza i bolest. Patnja uzdig-
nuta na nivo herojskog moè se tolerisati u na{oj vlas-
titoj kulturi jedino ako je oplemenjena (pa ~ak i tada
znatno ublaèna, u umetnosti). Herojsko je
antidru{tveno u svakom smislu te re~i. Ono je, anti-
demokratsko, antikomunalno. Ono je opasno,
razaraju}e, ~esto kobno u terminima na{ih dru{tvenih
vrednosti. Zigfrid, Artur, Gaven, pa ~ak i Isus mogli bi
se s pravom tretirati kao kriminalci u na{oj kulturi,
jednostavno zato {to bi bili tako nepouzdani, tako ne-
dru{tveni.
143
IV
/BEZ NASLOVA/
Ako je spoznaja Lucifera spoznaja Pakla tada je

su{tina prokletstva verovanje da pakao nije pakao, i
stalno razo~aranje i frustracija ponovnog otkrivanja da
on to zaista jeste; i potreba da se nekako objasni ta
~injenica opravdavaju}im povr{nim frazama. Prokleti
nalaze pakao tamo gde traè raj a raj nalaze jedino
tamo gde se pla{e pakla.
Onda je prokletima jedina mogu}a uteha ova spoznaja,

~etvorostrano suo~ena i nezaboravna: da pakao jeste
Pakao. Transcendentni i donkihotski paradoks da je
Pakao tako|e i Raj pripada samo Herojskom.
Pakao se sastoji od pot~injavanja herojskog ideala

konvenciji ili sigurnosti, strahu ili samopovla|ivanju,
ili bilo kojoj iluziji parcijalnog sopstva koje je inferi-
orno celovitom sopstvu.
Herojski ideal je te`nja ka prevazilaènju ograni~enja -
pomo}u ljubavi i razumevanja, pomo}u patnje i sile,
pomo}u volje discipline, pomo}u svih mogu}ih sred-
stava koja }e ostvariti spoznaju i oslobo|enje celovitog
sopstva.
144
OP[TA TEORIJA POLJA12
1. Svaki ìvi organizam se moè smatrati jednim pol-

jem koje je rezultanta razli~itih sila.
2. Da bi funkcionisao taj organizam mora biti sposo-

ban da razre{i te sile u smislu usmerene aktivnosti.
3. Kod neinteligentnih organizama razre{uju}i faktor

je instinkt. Instinkt je nasle|ena sposobnost za borbu
sa okolinom bez mnogo predumi{ljaja. Instinkt je
regulator:
a. Automatskih ìvotnih procesa.

b. Agresivne reakcije na glad, seks i opasnost.
c. Recesivne reakcije na opasnost.
d. Protektivne (za{titni~ke) reakcije za mlade (pone-
kad).
e. Recesivne reakcije na seks (ponekad).
4. Intelekt se verovatno javlja kao dodatak instinktu u

procesu u~enja. Pobolj{anje instinktivnih funkcija
usled iskustva je zapaèno kod mnogih vrsta.
12
NAPOMENA IZDAVAÂ: Ovaj fragmentarni nacrt preìveo je u ru-
kopisu.
145
5. Kod homo sapiensa, intelekt je odrastao do ta~ke

gde je on jednak ili ~ak i ja~i od instinkta u regulisanju
izvesnih osnovnih sila.
6. Po{to nijedna od ovih kontrola nije u celosti domi-

nantna kod ~oveka, u nekim oblastima dolazi do kon-
flikta. Kada se taj sukob ne moè re{iti ni intelektual-
nim ni instinktivnim sredstvima on se projektuje kao
simbol. Religija se pojavljuje kao sredstvo za postu-
panje sa tim simbolima.
II
Da bih dalje ilustrovao ovaj proces pre}i }u na oblast

analize grupa.
1. Jedna kolonija ili kultura mogu se posmatrati kao

rezultanta raznovrsnih pojedina~nih organizama koji
postoje u me|usobnoj zavisnosti. Me|u najprostijim
su bakterije i plesni. Mravi i p~ele su u sredini. Slede
neke vrste riba i ptica. Od razvijenijih tu su ~opori
pasa i vukova. Neke vrste kopitara, majmuni i ~ovek.
Izgleda da individualnost i samoopredeljenje rastu sa
stepenom evolucije ali me|uzavisnost ostaje jaka u
svim tim kulturama.
2. Princip rezultantne ili direktivne sile koncentrisane

u pojedincu izgleda da je operativan u nekim od tih
kultura, naro~ito u razvijenijim. To se moè videti u
slu~aju Matice mrava i Matice p~ela ali se javlja i u
146
slu~aju ptica, vukova i majmuna u njihovim predvod-

nicima. Ovaj princip izgleda da deluje instinktivno u
obliku najja~e i najsposobnije ìvotinje koja se manje
ili
vi{e automatski odbacuje i uni{tava kada njena snaga i
sposobnost po~inju opadati.
3. Princip broj~anog ograni~enja izgleda da deluje u

slu~aju kolonija kultura druk~ijih od ~ovekovih. To
moè biti zasnovano na ekolo{kim i logisti~kim
~iniocima, a verovatno i na nekim drugim funkcional-
nim ograni~enjima. âk i u slu~aju ~oveka, zajednica,
plemenska ili porodi~na jedinica moè biti prava mera
granica te kulture.
4. Izgleda da se ~esto doga|a da se pojedinci koji

neuspe{no izazovu predvodnika grupe povla~e, pone-
kad sa jo{ nekim pojedincima, da bi oformili jezgro
neke nove grupe.
5. Iako vo|stvo tih kultura obi~no ~ine mu`jaci na-

jraniju obuku i vo|enje jedinki uglavnom obavljaju
ènke. Usled toga ja~i tipovi ènki poprimaju prili~an
zna~aj u nekim vidovima vo|enja grupe.
III
Prototipovi mu{kog boànstva, umiru}i bog, Heroj i

boginja majka u religijskoj mitologiji mogu se videti
gore u slu~ajevima 2, 4 i 5. Sada je mogu}e pre}i na
147
analizu polja ljudske kulture u pogledu bipolarnog

konflikta izme|u instinkta i intelekta.
1. Kako intelekt pristupa racionalizovanju, autoritet

mu{kog vo|e }e izgledati dobar za one ~lanove koji
zavise od njega, ali lo{ za tip prvobitnog heroja ~ija }e
funkcija biti da ga ubije i zameni, ili da predvodi jedan
otcepljeni deo plemena. Za vo|u, heroj }e biti krimi-
nalac koga treba kontrolisati ili uni{titi po svaku cenu.
Isto tako ènka, koja je izvor sve dobrote za njene
mlade, moè heroju izgledati kao opasnost suzbijanja,
a tako|e i kao mogu}a pretnja autoritetu vo|e.
2. Kao {to je ve} re~eno, kada su konflikti ove vrste

nerazre{ivi, oni se projektuju kao simboli. Uklju~ene
li~nosti mogu se projektovati kao demoni, duhovi i
du{e mrtvih, kao ve{tice, zmajevi, ~udovi{ta i bogovi i
boginje, od kojih svaki sadrì bipolarni elemenat kon-
flikta. Oni postaju svojina plemena a tako|e i pojedi-
naca, i njima se ti nere{ivi problemi name}u.
3. Po{to je nemogu}e, izuzev u slu~aju civilizovanih

pojedinaca, neprestano pripisivati probleme simbolima
koji u stvari ne postoje, magi~ar-sve{tenik se javlja kao
predstavnik i personifikacija tih simbola, to jest, kao
posrednik izme|u stvarnog problema i njegove projek-
cije. Zatim, pomo}u postupaka koji su delom sim-
boli~ni a delom stvarni, konflikti se re{avaju na op{te
zadovoljstvo plemena. To je osnovna priroda i funkcija
religije.
148
4. U slu~aju dinami~nih kultura konflikti }e stalno

izbijati u novim oblicima. To zahteva izvesno spajanje
li~nosti sve{tenika i heroja kod pojedinaca koji, ~esto
na ogroman rizik, razvijaju nove metode re{avanja.
5. Moè se primetiti da su individualni konflikti sli~ni

plemenskim konfliktima. Imaju isto poreklo, projek-
tuju se na isti na~in i preuzimaju iste simboli~ke
forme. Tako se manje-vi{e automatski de{ava da }e
pojedinac koji se bori sa, i traì re{enje, svojim
sopstvenim problemima biti u situaciji da isto to radi i
za pleme.
6. Po{to prototip svakog tipa postoji u njegovoj su-

protnosti javlja se jo{ jedan bipolarni konflikt izme|u
ljubavi i mr`nje, koji u nekim aspektima poprima
samoubila~ki tok. Naro~ita zluradost, isto kao i
preterana dobro~instva, nekih projekcija jesu posle-
dica ovog konflikta.
IV
Sada moèmo pre}i na ispitivanje metoda koje su

razne kulture upotrebljavale za re{avanje ovih kon-
flikata. Oni su sasvim jednostavni i temeljni i
primetno sli~ni {irom sveta. Razbijanjem konfliktnih
problema na sastavne delove dobijamo slede}e:
149
A. Vo|a i Heroj (otac i sin, superego i ego, kastracioni

kompleks, Bog i |avo, dru{tvo (mu{ko) i buntovnik,
itd.). Iskupitelj.
B. @ena i Mu{karac (majka-sin, suprug-supruga, otac-

k}erka, brat-sestra, dru{tvo (èn/sko/) i pobunjenica,
ve{tica, boginja.)
C. Sekundarni konflikti poput li~no-dru{tveno, me|u-

plemensko, itd. pokazuju se u skladu sa fundamental-
nim.
âk i dati negativisti~ki aspekti konflikta mogu se

razloìti na slede}i na~in.
A. Vo|a moè zloupotrebiti svoj autoritet i njegove

neproverene agresivne komponente mogu pleme
dovesti u opasnost - ili - isto to moè posti}i i putem
slabosti i neodlu~nosti.
B. Heroj moè oti}i predaleko u pobuni - ili - usled

slabosti pobuna moè doìveti krah.
C. @ena moè dominirati svojim mladima preterano ili

predugo - ili naneti im {tetu ravnodu{no}{u ili ne-
brigom.
150
Ova razmatranja vode ka sumnjama u oblastima gde

sumnja moè biti kobna i tako zahteva kona~ne pro-
jekcije13.
13
NAPOMENA IZDAVAÂ: Dve dodatne stranice rukopisa su preìvele
ali ih je Parsons precrtao pa su ovde izostavljene.
151
ANALIZA PRSTENA
(U Redu)
1. Rhinemaidens (3). ûvari izvora. Strasti, u su{tini

ènske, koje drè psiho-seksualne energije u osnovnim
biolo{kim obrascima.
2. Alberich (Nibelung). Nere{eni narcisovski elementi

u sopstvu, koji, osuje}eni u osnovnom ljubavnom na-
gonu, sve~ano se odri~u ljubavi i pretvaraju taj nagon
u mo} i osvajanje. Samo onaj koji se odrekne ljubavi
moè ste}i Nibelun{ko zlato - tj. jedino se spre~avanje
ljubavnog nagona ra|a taj nagon vi{e mo}i.
3. Wotan - Yod He Vau He - prirodni Otac. Autoritet

- Mo} - Zakon - Energija. Mu{ka energija izraèna kao
autoritet - Pravi Car - ali ~vrsto vezan sopstvenim za-
konom.
4. Frieda - Carica. Ovde manifetovana kao ~uvar

klana totema i egzogamnih obi~aja - ènski incest.
5. Valhalla. Ku}a Bogova.
A. Predeo smrti.
B. Ljudski um.
Freia /Freya/ - Boginja Prole}a i Lepote - posredna /.../
152
ZVEZDA BABALON
Kako da pi{em o misteriji i uàsu, o ~udu i jadu i sjaju

sedmostruke zvezde koja je BABALON, majka gnu-
soba, pijana od krvi svetaca? Jer tu ne pomaù ni um
ni mudrost, ~ak ni sama volja, ve} samo razumevanje i
pasivna ljubav. I {ta }e koristiti adeptu to {to je ov-
ladao ~etvorostrukim elementima i odgonetnuo
zagonetku Sfinge? Cena je ovde poslednja kapljica nje-
gove krvi. On mora si}i kao Mojsije, kao Artur i Ta-
muz u zemlju mraka, po}i za labudom u Tuonella, u
ti{inu, hladno}u i no}. A tamo, pred crnom majkom
anarhije i gnusoba bi}e li{en svake mo}i, sve dok ne
ostane nag i nemo}an kao novoro|en~e, i u tome on
ne moè pobediti sve dok sve ne preda dobrovoljno,
premo{}avaju}i vode zaborava i piju}i sa izvora ìvota,
i gorkoslatke misterije razumevanja, i iz te tamne ma-
terice ~ovek }e se ponovo roditi, ali to vi{e ne}e biti
on.
Ona je matora ve{tica koju je preobrazilo Gavenovo

vite{tvo, Kundri koju je nadvladala Parsifalova ~ista
ludost, Libann nevesta Mannan(a), @ivot nevesta
Smrti. I u nadvladavanju i predavanju, i u Tao(u) koji
je iznad obadvoje on }e posti}i, jer ona je put do
krune.
Ali ova misterija nadma{uje govor. Um se trese a in-

telekt je o~aran ~ak i pred samom idejom @ENE, i
tamnom Majkom od Koje je ona samo svetla senka.
153
Ipak neka adept meditira o ovome: ima ljubavi koje je

ona volela u ovom telu i u drugim telima, svetlih
ljubavi i mra~nih ljubavi, veselih i tu`nih, ~istih i per-
verznih. I neka se prise}a tih ljubavi u svakoj radosti i
tuzi iluzije: u ~udu jutra i prole}a, u àru podneva i
leta, u sjaju sun~evog smiraja i jeseni. I neka ih desti-
luje finom alhemijom u raznobojni oblik èlje srca.
Zatim, neka razmisli o tome da svi ljudi u svojim

srcima nose sliku ljubavi, koju su veli~ali svi pesnici,
slikali svi slikari i opevali u ve~noj veli~anstvenoj
muzici. A ona je oblikovana, kako neki kaù, po slici
prve ljubavi, majke. A ja kaèm da je tu savr{enu sliku
u srcu ~oveka oblikovao stra{ni oblik u prostor-
vremenu koji oblikuje sve ène, nezasita i ve~na strast
Pana koja je BABALON.
Zatim, neka adept meditira o onom demonu èni Lilit

koja pro`dire svoju sopstvenu decu; o Kali, avataru
razaranja; o Veneri, kurvi omrznutoj, i neka na sli~an
na~in pome{a taj oblik za svoj san. I neka pogleda
Boginju koja je telo od zvezda i neka sve to opazi kao
jedno. Zatim, sa zmijskim otrovom u svojoj krvi, i ne-
pobedivom stra{}u u svom srcu, neka priziva BABA-
LON, da, neka priziva BABALON.
I tada }e adept osetiti pone{to od ove misterije u tra-

jnom oboàvanju bilo kog boànstva, po{to su svi bo-
govi jedno. I mo`da adept ima partnera na zemaljskom
planu, ili me|u elementalima; i ako ho}e, neka
154
zami{lja da taj partner ima u sebi prirodu njegovog

boànstva, jer u tome je jedna suptilna i divna
ljubavna tehnika. Ali te{ko onome ko pobrka planove,
oboàvaju}i glineni lik dok svetili{te leì prazno i
napu{teno. Jer ako njegova ljubav bude ~ista on }e
do}i do Paklene Ruè i u~estvovati u sakramentu Go-
spoda Ljubavi, ba{ kao ja, bra}o moja, ba{ kao ja.
Postoji jo{ jedna misterija u vezi sa BABALON koju

sam otkrio u mojim magi~kim prou~avanjima a to je
~injenica da je BABALON sada inkarnirana na zemlji
u obliku jedne smrtne ène. Ja ne znam u kojoj, niti
gde je ona inkarnirana. Ne znam ni gde ni kada }e se
ona pojaviti. Ali da je ona inkarnirana i da }e se po-
javiti, kao zastava pred armijama i sud naroda, to
znam. Postoji odgovaraju}i materijal o toj temi koji }e
biti objavljen u pravo vreme. Za sada o tome ne mogu
re}i ni{ta vi{e.
Pored toga veoma je vidljivo da se duh BABALON(e)

pokre}e u ènama ovog sveta. Zahtev za ve}om slo-
bodom, odbacivanje tiranskog muà i detinjastog
ljubavnika, porast ènske poligamije i lezbejstva, sve
ukazuje na razvoj jednog novog tipa ène koja }e ili
imati celog ~oveka ili nikakvog.
Posao magi~ara je da se razvije u ~oveka dostojnog te

nove ène koju je i proizvela njegova magijska strast.
Njegov posao je da postane sve{tenik da bi ona mogla
postati korisna `rtva {to zahteva njena priroda.
155
Kona~no, to je uzvi{ena misterija koplja i grala. To se

ne moè nau~iti. Magika je staza, ali za kraj (cilj) te
staze ne postoje re~i, ne postoji jezik.
156

Sloboda Je Dvosekli Mac

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Sloboda Je Dvosekli Mac

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

JJO

Copyright © Ordo Templi Orientis, International Headquarters

^ini {to ti je volja i to neka ti bude bude sav Zakon.

D`on V. (D`ek) Parsons je ro|en u Pasadeni, 1914

Zajedno sa svojom prvom suprugom, Parsons je pris-

prijateljstvo i raskid sa Sajentolo{kom Crkvom

Parsonsovo prou~avanje magike nije bilo bekstvo od

Parsonsovi eseji otkrivaju njegovu prisnost sa antro-

Kao pravi posleratni Amerikanac Parsons nije

a kao in`injer kakav je bio, on je o~ekivao da to i

Parsons je poginuo 1952 ev u laboratorijskoj eksploziji

Napomene u zagradama daju dopunske informacije

Sredinom ~etrdesetih, D`ek Parsons je objavio jedan

Ljubav je zakon, ljubav pod voljom.

Agape Grand Lodge, New York

SLOBODA JE DVOSEKLI MA^

Po{to sam ovaj esej napisao jo{ 1946. godine, neka od

Zlatni glas dru{tvene bezbednosti, podru{tvljenog ovog

Dok ja pi{em, Ameri~ki Senat nastavlja lakrdija{ku

nevinim osobama u jednoj nepodno{ljivoj i ~udnoj in-

Inercija i pre}utno slaganje koje omogu}uju skoro

Nauka, koja je ranije za vreme H.D`. Velsa htela da

U pregledu ove 1950.-te godine, neke od mojih opti-

posti}i i odr`ati slobodan svet. Napor jeste herojski, ali

Mi smo jedan narod, i jedan svet. Du{a prljavih kvar-

U ovom poznom, veoma poznom ~asu, prvenstveno se

Bezbroj vekova dru{tvo je bespogovorno prihvatalo

Protiv te doktrine, pre nekih dvesta godina, javno se

Ovaj princip se dopao nekim neposlu{nim duhovima,

Me|utim, on je jo{ uvek toliko ogavan osobama koje

Tako religiozne grupe poku{avaju ukinuti slobodu

Sloboda je dvosekli ma~ ~ija je jedna ivica sloboda a

valjalo bi da prvo potra`imo istinu, i sloboda ne}e biti

Objektivno, mi uop{te ni{ta ne znamo. Svaki sistem

Sve {to mi opa`amo prenose na{a ~ula i tuma~i na{

Ve{tice i |avoli srednjeg veka bili su stvarni po na{im

neobja{njivih fenomena. Njihovo postojanje je nek-

Pa ipak, mi danas u to ne verujemo. Mi verujemo u

Ovo mogu biti veoma negativna razmatranja, ali u nji-

1. [to god da svemir jeste, mi smo ili celina ili deo

Toliko o pozitivizmu. Ali ostaju druge stvari. To su

Ipak, ovo nema za cilj diskreditovanje nauke i razuma

liko vredna, toliko primenljiva i toliko neodoljiva da je

Ali potrebno je da mi branimo slobodu, sem ako ne

Inteligentan pojedinac ne}e zasnovati svoje pona{anje

Mi se tim stvarima bavimo da bismo zadovoljili same

egoisti~an. ^ak i umetnik, posve}en stvaranju ~iste

Motivi porodice, ljubavi i patriotizma su ukorenjeni u

Prosvetljenom liberalu ne treba tako opravdanje. On

vredno truda. Me|utim, u tim problemima, nije nigde

Takav je slu~aj sa slobodom. Ako ukinemo tu|u slo-

Ograni~avanje tu|e slobode je samo-zarobljavanje i

Ovaj zakonik mora biti i zakon i iznad zakona, najvi{i

Povelja o Pravima u Ameri~kom Ustavu je jedan

Du`nost dr`ave je da obezbedi to uto~i{te svima bez

Nijedan ~ovek, nijedna grupa i nijedna nacija ne mogu

Pitanje glasi: da li smo mi u stanju da se suo~imo sa

* Da voli onako kako on `eli, gde, kako i sa kim on to

Ta prava se moraju uravnote`iti izvesnim odgovor-

Liberal, prihvataju}i ta prava, mora garantovati ista

Takav je ma~ slobode. On ima dve o{trice; oru`je za

nije samo zakonik za pojedince i dr`avu, to je jedina

Ti principi su, kao i svi principi, jalovi sve dok ih ne

Tako|e, mi nekom ~oveku ne mo`emo naturati nje-