Edvard Herman: ORVELIJANSKA DEMOKRATIJA

31. July 2011.

U ciklusu razgovora sa najznaajnijim intelektualcem savremenog doba govorimo o
znaenjima i smislu uruavanja demokratske medijske prakse, kao i o procesima banalizacije
zla i normalizacije nezamislivog koje profesor Herman smatra kljunim sistemskim
mehanizmima koji omoguavaju da totalitarni nagon trijumfuje bez ikakvog otpora. Globalno
drutvo je manipulativno-informatiko i nauno-militantno, sa idejom o upravljanju i
vladanjem i nad materijalnim i nad duhovnim. Ono pribegava totalnom upravljanju
dogaajima pomou naunog znanja lienog duhovne i moralne komponente. U ovom drutvu
kljunu ulogu u realizaciji najmranijih ciljeva moi igraju mediji koji irom sveta obezbeuju
da se oveanstvo pretvori u humani otpad lien vitalizma, kreativne i kritike moi i savesti.
Mediji su intrinsino utkani u ovaj sistem na nain na koji su Edvard Herman i Noam omski
pokazali u delu: Proizvodnja saglasnosti: Politika ekonomija masovnih medija, u kojem su
demonstrirali strukturu i delovanje propagandnog modela koji objanjava ponaanje medija i
medijske performanse u strukturalnim terminima iju okosnicu ini pet faktora: vlasnitvo,
advertajzing, izvori informacija, otra kritika (flak) i supersmisao (ideologija). Ovi faktori deluju
kao filteri kroz koje sve informacije moraju da prou, znaajno utiui pojedinano i udrueno
na medijske izbore. Krajnji rezultat uspostavljanja propagandnog modela: delovanje medija
kao iste propagande uvijene u medijsku formu konstitutivno je za uspostavljanje novog
svetskog poretka, a dokazi o uruavanju i poslednjih odblesaka demokratske prakse
svakodnevno se niu.
Pominjete ve nekoliko puta Ruandu. Podsetimo itaoce Peata na najznaajnije
elemente ove svakako najtraginije propagandne operacije koja je obezbedila vojno
prisustvo SAD u Centralnoj Africi i pristup sirovinama u Kongu, iji je nesrean
narod jo jednom podneo milionske rtve.
Godinama ranije poverovao sam u zvaninu verziju po kojoj su Tutsi bili masakrirani od Hutua,
ali to sam vie istraivao sve sam bio uasnutiji istinom koja se pomaljala: zapadna pria je
bila lana, nije se radilo ni o kakvoj Hutu konspiraciji, ve se glavnim projektantom i
inenjerom masovnih ubistava u ovim dogaajima pokazuje niko drugi do Pol Kagame,
sadanji predsednik Ruande i miljenik Zapada, i to ne samo masovnih zloina u Ruandi, ve i u
Kongu, na koga je Kagame izvrio invaziju ubrzo poto je postao predsednik Ruande. I ak su i
UN morale da se sloe da je ubijeno nekoliko miliona Kongoanaca pod pokroviteljstvom
Kagamea.
A najznaajniji incident u istoriji Ruande otpoeo je poto je 6. aprila 1994. godine oboren
avion predsednika vlade Habjarimane, i po reima glavnog tuioca MTR (Meunarodni tribunal za
Ruandu) Riarda Goldstona to je bio okida koji je pokrenuo genocid. Ko je povukao taj
okida? U jednoj od najznaajnijih i potpuno prikrivenih istraga, koju je vodio bivi istrailac
MTR Majkl Hurigan 1996. do 1997. godine, na osnovu ispitivanja trojice insajdera PFR, vidi se
direktna umeanost Pola Kagamea i PFR (Patriotskog fronta Ruande). Kada je Kagame predao
dokaze Luiz Arbur, glavnom tuiocu Tribunala, koja je odigrala znaajnu ulogu u procesima
protiv Srbije, ona je izjavila ljutito i pretei da je istraivanju kraj jer je izvan mandata MTR.
Protiv PFR nikada nije podignuta ni jedna optunica pred MTR i pored toga to najvei broj
posmatraa i uesnika u dogaajima iz 1994. godine tvrdi da je najvei broj rtava pripadao
Hutima, a ne Tutsima, kao i da je PFR masakrirao vie od deset hiljada Hutu civila meseno.
Osvajanja, atentati i masovna ubistva kojima je PFR osvojio vlast u Kigaliju, dobila su podrku
Vaingtona koji je time obezbedio snano vojno prisustvo u Centralnoj Africi, pristup
demokratskoj republici Kongo i njenim resursima. Jasno je da je za uzvrat PFR mogao da
obnovi vlast Tutsi manjine u Ruandi, uz svu slobodu ubijanja unutranjih rivala i uobiajeni

imunitet kakav imaju klijentske drave (oruje, novac, investicije, meunarodni ugled). SAD su
podravale Kagamea od samog poetka, njima se dopadalo ono to je on radio, i kada je
masakr zapoeo glasale su za povlaenje snaga UN iz Ruande, ije je prisustvo moglo da
zaustavi masakr. Kako su mediji reagovali? Reagovali su u stilu: o mi se izvinjavamo to
povlaimo trupe. A zapravo Pol Kagame je eleo to povlaenje, eleo je pomo SAD kako bi
preuzeo vlast i dobio rat.

Tadanji predsednik SAD Bil Klinton izvinio se zbog povlaenja trupa iz Ruande.
Sve je to jedna veoma velika igra, a Klintonovo izvinjenje zbog povlaenja trupa predstavlja
jednu od velikih hipokrizija u istoriji. Klinton je bez sumnje jedan od najveih ratnih zloinaca
modernih vremena, on je bio taj koji je radio na inenjeringu ratova u Jugoslaviji i omoguio da
Pol Kagame obavi neverovatno prljav posao u Ruandi, a potom i u Kongu. Radi se o istinskom
ratnom zloincu. Njegova ena je trenutno dravni sekretar, tako da se tradicija amerikih
zloina neometano nastavlja.
Otkrili ste istine o imperijalnoj praksi SAD u Latinskoj Americi, Aziji, Africi i Evropi,
koja je bila omoguena menadmentom i inenjeringom javnosti, sveoptom
hipokrizijom i laima. ta je ono to vas pokree i navodi da se neumorno
suprotstavljate zlu i neprekidno podiete blistavu tapiseriju na kojoj se Zapad
hrani, pokazujui da je sjaj u funkciji maskiranja lai i najveih zloina?
Skroman sam ovek i ne volim da govorim o sebi. I sebe doivljavam kao obinog oveka koji
itav ivot veoma mnogo radi i koga pokree ogroman bes zbog onoga to se deava u svetu.
Odrastao sam u doba velike depresije i doba faizma, to je uticalo na oblikovanje mog
pogleda na ivot. Zavrio sam Ekonomski fakultet na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji pre
mnogo godina, i to saraujui sa izvanrednim profesorom Robertom Brejdijem koji je
dvadesetih godina prolog veka napisao doktorsku tezu pod naslovom Pokret racionalizacije
u Nemakoj industriji, u kojoj je pisao kako Nemaka industrija postaje efikasna. I sledee to
ste saznali bilo je da su Nemaku zgrabili faisti i Brejdi je napisao novu knjigu: Duh i
struktura Nemakog faizma, gde je opisao kako se ovaj efikasni sistem izopaio i kako su ga
se doepale neke veoma rune snage povezane sa sistemom biznisa. Na kraju je 1943. godine
napisao i treu knjigu: Biznis kao sistem moi. Brejdi je uvek povezivao biznis, koncentrisani
biznis i mo biznisa sa razvojem nemakog drutva i drutva u SAD-u. U Nemakom drutvu
ste imali monstruozni, iracionalni poredak koji je, meutim, uvek sluio interesima biznisa i
zato su faisti unitili radniki pokret u Nemakoj i stvoren je sistem neprekidnog rata.
Naunici su postali sastavni deo ovog mehanizma kojim je normalizovano
nezamislivo. U pitanju je odvajanje nauke od etikih temelja i prodaja svih humanih
i humanistikih ideala.
Da, i naunici su se vrsto i temeljno uvezali u sistem. Jedno izvanredno poglavlje u Brejdijevoj
knjizi Duh i struktura Nemakog faizma govori o tome kako se to odigralo i kako su naunici
poeli da pronalaze sve ubitanije oruje i oruani sistem, da bi sluili proirenju i strukturi
moi genocidne, uasne nacistike drave. To je rana verzija banalnosti zla sadrana u ideji da
bi naunici mogli biti inkorporirani u strukturu moi, i to je upravo ono to se i dogodilo.
Analogije sa savremenim trenutkom su stvarne. U SAD-u dominiraju interesi biznisa
angaovani na klasnoj borbi kod kue. Na delu je konstantan napad na socijalnu dravu u SAD,
odigrava se redistribucija novanih tokova i institucionalizovan je permanentni ratni sistem. Mi
smo mobilisali NATO u vrenju zapanjujuih monstruoznosti. Navodi se da je NATO bio
osnovan protiv sovjetske pretnje, ali sovjetska pretnja je nestala i ne moe se govoriti o nekoj

pretnji, bila je to takoe jedna od prevara. NATO narasta i iri se. Na putu je da proguta i
Srbiju, kao to je progutao Hrvatsku i Baltike zemlje: vedsku, Finsku NATO koristi zemlje
kao male plaenike armije koje na globalnom planu realizuju ciljeve mone elite.
NATO postavlja oruane snage u zemljama oko Rusije, sada ima mornaricu na Crnom moru, na
liniji NATO-a su Baltike zemlje, vedska Rusija je opkoljena i njena bezbednost je ugroena.
Pria o ugroenoj bezbednosti Evrope je orvelijanska ili sada ve kafkijanska la. Ta pretnja ne
postoji.
Potvrdilo se ono to je moj profesor Robert Brejdi sagledao kao veliku opasnost: nauka kao
slukinja naruene istine, biznis kao sistem moi i opasnost od neprekidnih ratova nacistike
drave.
Razgovor vodila Biljana orovi
(izvor: Peat)
Politika genocida amerikog imperijalizma- vidljivi i nevidljivi masovni zloini (3)
Masovni ubica sa dva lica
Dvojica amerikih publicista, Edvard S. Herman i Dejvid Piterson, detaljno su razobliili dvostruke i trostruke
standarde svih savremenih vlada SAD, u pogledu genocida i odnosa amerikih imperijalista prema njemu. U
knjizi "Politika genocida" (sa predgovorom Noama omskog) koja je doivela i svoje srpsko izdanje, Herman i
Piterson nemilosrdno kritikuju brutalni militarizam dirigovan iz centara moi u Vaingtonu, koji je doveo do
toga da ameriki zloini nisu zloini i da genocid koji sprovodi vlada SAD nije genocid. Sa druge strane,
Herman i Piterson, na konkretnim primerima govore o tome kako vlada SAD proizvodi i krivce za genocid i
rtve genocida, kad ona to hoe i gde ona odabere. Tabloid svojim itaocima prireuje feljton u nekoliko
nastavaka iz ovog vrhunskog publicistikog dela koje su pohvalili nezavisna kritika i brojni slobodni novinari
irom SAD

Edvard S. Herman
Dejvid Piterson
Raspad Jugoslavije je moda najlanije predstavljen niz znaajnih dogaaja tokom poslednjih dvadeset godina. Ali
daleko krvavije i destruktivnije invazije, pobune i graanski ratovi koji su opustoili vie zemalja u oblasti Velikih
jezera u Centralnoj Africi, bili su u istom vremenskom periodu predmet jo veih zlonamernih interpretacija. Svi
sektori zapadnog establimenta u velikoj meri progutali su propagandnu priu o Ruandi koja je zamenila uloge
zloinaca i rtava...
U esto citiranoj studiji iz 1999. godine o ,,Genocidu u Ruandi", u ime Hjuman rajts voa i Meunarodne federacije
za ljudska prava u Parizu, Alison de For pie ,,da su krajem marta 1994, Hutu voe bile odlune da unite veliki broj
pripadnika Tutsi i Hutu naroda koji su bili protiv Hutu predsednika uvenala Habjarimane", i da je estog aprila
1994, posle atentata na Habjarimanu, ,,mala grupa njegovih najbliih savetnika... odluila da izvri planirano
istrebljenje". Iako je ,,odgovornost za ubistvo Habjarimane ozbiljna optuba", ona bledi u poreenju sa
,,odgovornou za genocid". Znamo malo o tome "ko je ubio Habjarimanu" - to je neistinit iskaz, kao to emo
kasnije videti - ,,ali znamo vie o tome ko je iskoristio atentat kao izgovor da se zapone ubijanje koje je planirano
mesecima" - to je sasvim tano, ali u potpuno suprotnom smislu od onog koji prenosi De Forova.
Tokom svedoenja na glavnom suenju etvorici bivih Hutu vojnih oficira pred Meunarodnim tribunalom za
Ruandu (MTR), De Forova je priznala da je do aprila 1992. godine, puna dvadeset etiri meseca pre nego to

je ,,genocid" navodno zapoet, ,,vlada Ruande ve postala viestranaka vlada koja je ukljuivala i
predstavnike Tutsija, te je ve samo iz tog razloga nemogue zakljuiti da je vlada planirala genocid".
Iako je De Forova pokuala da spase Hutu model zavere, navodei planove pojedinih Hutu lanova koalicione vlade
da iskoriste svoja ,,zvanina ovlaenja" i izvedu prethodno planirani genocid, ovaj model se raspao na unakrsnom
ispitivanju. Naime, De Forova nije mogla da objasni kako su Hutu ,,pojedinci" koristili svoja ,,ovlaenja" bez znanja
njihovih Tutsi kolega i kolega iz Patriotskog fronta Ruande (PFR). tavie, bila je primorana da prizna da su ministri iz
Patriotskog fronta Ruande bili u dosluhu sa PFR i njegovim ratnim planovima (koje emo opisati kasnije), i da nakon
atentata na Habjarimanu, PFR nije samo delovao u samoodbrani od masovnih ubijanja koje su organizovali Hutui,
ve je zapoeo sopstvena masovna ubijanja.
Ipak, ova dramatina priznanja De Forove pred MTR nikada se nisu pojavila u zapadnim medijima, a u svojim
kasnijim izjavama, ona je do samog kraja nastavila da ponavlja zvaninu propagandu o zaveri Hutua da izvre
genocid.
Da bi se prihvatio standardni model ,,genocida" moraju se ignorisati masovna ubijanja i etniko ienje koje je nad
Hutu plemenom izvrio PFR mnogo pre perioda april-juli 1994, i koja su poela kada su snage Ugande pod
predsednikom (i diktatorom) Joveri Musevenijem napale Ruandu 1.10.1990. U svom zaetku, PFR je bio jedno krilo
armije Ugande, a njegov voa, Pol Kagame, bio je direktor vojne obavetajne slube Ugande osamdesetih godina.
Uganda u Ruandi po volji Amerike
Invazija koju je izvrila Uganda i borbe koje su usledile nisu bile ,,graanski rat", ve ist sluaj agresije.
Ipak, ovo nije dovelo ni do prigovora ni do prekida ameriko-britanske podrke. Nasuprot irakoj invaziji Kuvajta,
samo dva meseca pre toga, kojoj se Savet bezbednosti suprotstavio traei istog dana da Irak trenutno povue svoje
snage, u sluaju invazije Ruande od strane Ugande, Savet nije preduzeo nikakvu akciju sve do marta 1993. Nije ak
odobrio ni posmatraku misiju (UNOMUR) sve do kraja juna 1993. PFR je, u meuvremenu, okupirao vei deo
severne Ruande i prognao vie stotina hiljada Hutu seljaka.
Jasno je da su Museveni i PFR doivljavani kao zatitnici amerikih interesa a da je vlada predsednika Habjarimane
bila na meti za odstranjivanje. Neaktivnost Saveta bezbednosti UN bila je posledica ove politike pristrasnosti.
U svojoj analizi godina koje je proveo kao predstavnik amerikih interesa u Africi, bivi pomonik dravnog
sekretara Herman Koen postavio je pitanje zato su ve prvog oktobra 1990, ,,prvog dana krize", kako ga on
naziva, ,,SAD automatski iskljuile politiku opciju obavetavanja predsednika Ugande Musevenija da je invazija
Ruande od strane uniformisanih pripadnika armije Ugande potpuno neprihvatljiva, i da e nastavak dobrih odnosa
izmeu SAD i Ugande zavisiti od povlaenja PFR.
Pitanje je naivno, ali otkriva odgovor, kao onaj na pitanje zato su SAD lobirale za povlaenje snaga UN iz Ruande
dok se odigravao ,,genocid" u aprilu 1994. godine. Odgovor glasi da su armija Ugande i PFR u Ruandi sprovodili ono
to je Amerika htela.
SAD i njihovi saveznici su se veoma trudili, ranih devedesetih, da oslabe vladu Ruande forsirajui naputanje mnogih
ekonomskih i drutvenih plodova socijalne revolucije iz 1959, uinivi tako vladu Habjarimane manje popularnom i
pomaui uvrivanje ekonomske moi Tutsi manjine. Na kraju, PFR je uspeo da postigne legalno vojno prisustvo
unutar Ruande, zahvaljujui nizu prekida vatre i drugih sporazuma koji su doveli do mirovnog dogovora u Arui,
avgusta 1993.

Nametnut vladi Ruande od strane SAD i njihovih saveznika, dogovor je zahtevao integraciju oruanih snaga Ruande i
PFR i "prelaznu" koalicionu vladu dok se ne odre nacionalni izbori 1995. Ovaj dogovor je pozicionirao PFR za
krvavo ruenje relativno demokratske koalicione vlade i preuzimanje Ruande pomou diktature manjine.

Jedne optuuju, druge oslobaaju

Kao to smo ve sugerisali, ustanovljena linija podele na zloince i rtve, zahteva potiskivanje krucijalne injenice da
su obaranje vladinog aviona kojim su se predsednik Ruande uvenal Habjarimana i predsednik Burundija Siprijen
Ntarjamira vraali u Kigali 6. aprila, pri emu su svi poginuli - izveli komandosi PFR i da je ovo obaranje PFR
planirano kao najvaniji, prvi udarac u svom konanom napadu na vladu.
Iako su masovna ubijanja usledila nakon ovog ubistva, pri emu je PFR brzo slamao svaki vojni otpor naslednika
Habjarimanine koalicione vlade i uvrivao svoju vlast u Ruandi, ovi primarni izvrioci genocida bili su, i jo uvek
su prikazani kao herojski branioci nacionalnog jedinstva Ruande protiv Hutu ,,ekstremista" i Interhamve milicije,
pravih rtava PFR.
Prihvatanje pomenute linije podele zahteva i odbacivanje kljune izreke presude MTR iz decembra 2008. Ovo
osmogodinje suenje etvorici bivih visokopozicioniranih pripadnika vojske Ruande, rezultiralo je oslobaanjem
optuenih od najozbiljnije optube Tribunala: da su uestvovali u navodnoj zaveri za genocid protiv Tutsi manjine.
Upravo obrnuto, sud je jednoglasno presudio da dokazi ,,upuuju na pripreme za politiku ili oruanu borbu za vlast i
mere preduzete u kontekstu rata sa PFR koji je bio u toku, koje su upotrebljene u druge svrhe od 6.4.1994. Naravno,
PFR je bio taj koji je organizovan da zapone ,,oruanu borbu za vlast" protiv Hutu veine u Ruandi nekoliko godina
pre aprila 1994. Poto je njegova Tutsi baza inila manjinu u zemlji (najvie 15 odsto), PFR je shvatio da e pretrpeti
gotovo siguran poraz na slobodnim izborima koji su bili predvieni dogovorima iz Arue. Ali to da je sam PFR
organizovao atentat na Habjarimanu i masovna ubijanja koja su usledila, uvek je bilo potpuno van domaaja MTR.
Iako nije uspeo da optui nijednog Hutua za zaveru za genocid, MTR nije nikad razmatrao ideju zavere PFR,
nezavisno od toga to je PFR ubrzo oborio vlast Hutua i zauzeo Ruandu. Ovo, verujemo, dolazi od amerike i
saveznike potpore PFR koja seZLIKOVAKI GENOCID odrazila na medije, intelektualne humanitarce i nevladine
organizacije, kao i na postupanje MTR...

kola novih generala

Pol Kagame i PFR bili su amerike marionete od njihovog nastanka, osamdesetih godina u Ugandi. Alan Stem,
strunjak za Ruandu koji je nekad sluio u Specijalnim jedinicama amerike vojske, primetio je da je Kagame ,,proveo
dosta vremena u Fort Livenvortu, neposredno pred genocid 1994".
Fort Livenvort je kola za komandni kadar amerike vojske, gde se njene zvezde u usponu obuavaju na putu
ka generalskom inu. Obuka koju tamo dobijaju slui za operacije velikih razmera. To nije planiranje sitnih
logistika. Nisu taktike. To je planiranje invazija!
I, navodno, ,,Kagame je lepo napredovao". Do 1994. Kagameov PFR imao je sloen plan za preuzimanje vlasti u
Ruandi koji je, u svojoj zavrnici, u velikoj meri ,,liio na ameriku invaziju Iraka 1991", kao i kadrove i opremu
potrebnu da se plan izvri. Stem dodaje da je PFR zapoeo konani napad na vladu Ruande skoro odmah posle

atentata na Habjarimanu, sat-dva nakon pada njegovog aviona sa ,,50.000 vojni ka PFR koji koordinisano kreu u
akciju na dva fronta."
To oigledno ,,nije bio plan koji je uraden na brzinu". Nedostatak teorije o zaveri Hutua koja je, iako implicitno
odbaena od strane MTR, i dalje bila u ii interesovanja zapadnog establimenta jeste u tome to ne obuhvata
odgovornost PFR i Kagamea za pokretanje dogaaja (obaranje Habjarimaninog aviona dok se pribliavao Kigaliju),
kao i neverovatnu brzinu i koordinisanu prirodu njihove oruane reakcije koji dodatno upuuju na detaljno planiranje i
na sasvim drugu grupu zaverenika.
Tu je i injenica da su navodni Hutu poinioci ,,genocida" oboreni sa vlasti, uz vie miliona Hutua prognanih iz
Ruande do 4. jula 1994, kada je PFR osvojio Kigali. Takoe, vidimo da je Vaington pre kraja jula povukao
diplomatsko priznanje oborene vlade i priznao PFR - ,,entitet koji je, u stvari, kontrolisao Ruandu", objasnio je
predstavnik Stejt departmenta. Vidimo da je istovremeno Vaington poeo da alje trupe i pomo velikih razmera u
Kigali, " nakon to je lobirao, i u Savetu bezbednosti izglasao 21. aprila odluku o povlaenju svih trupa UN i pored
protesta ambasadora Ruande," pomaui time masakr i osvajanje vlasti PFR.
Da je pria o tome ,,ko je iskoristio atentat kao izgovor" zaista istinita, sluaj Ruande bio bi prvi u istoriji gde je
manjina, izloena torturi od strane svojih muitelja, isterala sa vlasti te iste muitelje i preuzela kontrolu nad zemljom
- sve u razmaku od manje od sto dana. Smatramo daje ovo krajnje neverovatno.

Imperija je odluila, krivac je izmiljen

Do istog zakljuka dolazi i ceo korpus vanih, ali neobjavljenih istraivanja. Ispitivanje iz jula i avgusta 1994, koje je
finansirao Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) i koje je imalo zadatak da dokumentuje Hutu masakre nad
Tutsima je, umesto toga, otkrilo masakre dvadeset pet do etrdeset hiljada Hutu civila u oblasti pod kontrolom PFR,
tako da je UNHCR uinio neuobiajen korak spreavanja povratka Hutu izbeglica u Ruandu kako bi ih zatitio.
Njujork tajms je preneo izvetaj Roberta Gersonija u kome se navodi ,,nepogreiv model ubijanja i progona kojima
je bilo izloeno Hutu stanovnitvo od strane vojnika PFR". Gersonijev izvetaj ,,izazvao je estoku raspravu unutar
svetske organizacije i doveo do toga da generalni sekretar zahteva da zvaninici UN vie ne razmatraju to pitanje",
pokuavajui da umiri PFR i, to je jo vanije, njegove zapadne sponzore. Zvanino, izvetaj ,,ne postoji" u UN, a
Gersoniju je naloeno da nikada ne raspravlja o svom izvetaju (zabrana koju je on uglavnom potovao 1'').
Memorandum napisan u septembru 1994. za dravnog sekretara Vorena Kristoferanavodi da je tim UNHCR
,,zakljuio da se pojavila ema ubijanja" u Ruandi, gde je ubijano deset hiljada Hutu civila meseno, pri emu je PFR
odgovoran za 95 odsto ubistava". Memorandum dodaje ,,miljenje tima UNHCR da je svrha ubijanja bila kampanja
etnikogienja delova june Ruande za naseljavanje Tutsija. Ubijanje je ZLIKOVAKI GENOCIDI takoe imalo
za cilj smanjenje muke Hutu populacije i obeshrabrivanje izbeglica kako se ne bi vraali i traili svoju zemlju".
Ova kampanja ima dodatni znaaj jer se juna Ruanda granii sa severnim Burundijem gde su Tutsi ve dugo
veinsko stanovnitvo.
Sa svoje strane, ameriki profesori Kristijan Davenport i Alan Stem procenili su da je od aprila do jula 1994. bilo
vie od milion rtava u Ruandi. Zakljuili su da je ,,veina rtava bila Hutu, a ne Tutsi". Davenport i Stem ubedljivo
su pokazali u svom radu (koji je MTR inicijalno finansirao, a zatim obustavio podrku) da su poprita najveeg
ubijanja bila u korelaciji sa vrhuncima aktivnosti PFR (tj. u njihovoj terminologiji, sa ,,talasima" PFR), jer je niz
prodora PFR, naroito u aprilu 1994, izazivao promenu naina ubijanja.
U stvari, autori opisuju bar sedam razliitih ,,talasa" PFR (npr. ,,sa severa su preplavili severoistok i srednjeistoni deo
zemlje"), i svaki put, talas PFR bio je praen ozbiljnim lokalnim krvoproliima.

Krajem 2009, Davenport i Stem su izvestili o, kako su oni to nazvali, ,,najokantnijem rezultatu" njihovog
dotadanjeg istraivanja: ,,inilo se da su ubijanja u oblastima koje je kontrolisao FAR (Oruane snage Ruande, u
kojima su Hutui dominirali) eskalirala sa ulaskom PFR u zemlju i njegovim teritorijalnim osvajanjima.
Kako je PFR napredovao, ubijanja irokih razmera bi eskalirala. Kada se PFR zaustavljao,
masovna ubijanja su smanjivana". Na bazi ovih injenica, Davenport i Stem vezuju masovna ubijanja iz 1994. za
akcije PFR. U svom radu oni takoe sugeriu da masovna ubijanja nisu bila uperena protiv Tutsi populacije. tavie,
vei broj posmatraa i uesnika dogaaja iz 1994. tvrdi da je najvei broj rtava pripadao Hutuima, pri emu neke
procene idu i do dva miliona mrtvih.
Ipak, Davenport i Stem izbegavaju da potvrde najznaajniji zakljuak svog rada - ne samo da su se najvea ubijanja
deavala u oblastima prodora PFR, ve i da je PFR bio jedina dobro organizovana ubilaka snaga u Ruandi 1994, i
jedini koji je planirao veliku vojnu ofanzivu.
Najvea odgovornost za politiko nasilje u Ruandi lei na PFR, a ne na oborenoj koalicionoj vladi, FAR, ili bilo kojoj
grupi povezanoj sa plemenom Hutu. Ali, Davenport i Stem su nekonzistentni po pitanju moguih izvrilaca zloina,
poto su njihovi dokazi o moguoj odgovornosti PFR u kontradiktornosti sa tvrdnjom da primarna odgovornost lei na
FAR. Ukratko, njihov rad ne odstupa od glavne struje. Ipak, oni priznaju i druge oblike politikog nasilja, osim
prostog ,,genocida" Hutua nad manjinskim Tutsima, to je po sebi retkost u zapadnim krugovima.
Kao i u sluaju Gersonijevog izvetaja, i nalazi Davenporta i Stema izazvali su konsternaciju u Ujedinjenim nacijama,
da ne pominjemo Vaington i Kigali. Bili su napadnuti i povlaili su se jo od kada su bili prognani iz Ruande u
novembru 2003, kada su prvi put izvestili da je ,,veina rtava iz 1994. bila iste etnike pripadnosti kao i vlada", a
povratak u zemlju im je trajno zabranjen.
Zvanina pria o vie od osam stotina hiljada mrtvih, mahom Tutsija, kao posledica ,,unapred planiranog genocida
koji su izvrile Hutu vlasti" ini se da nema uporite ni u kakvim injenicama osim poetnih tvrdnji Kagameovog PFR
i njegovih politiki motivisanih zapadnih sponzora i propagandista.
Mi takoe znamo mnogo vie o tome ,,ko je izvrio atentat na Habjarimanu". U jednoj od najznaajnijih, i takoe
neobjavljenih pria o ,,genocidu", bivi istrailac MTR Majkl Hurigan jo 1996-1997. prikupio je dokaze na osnovu
svedoenja tri insajdera PFR koji su potvrdili ,,direktnu umeanost u raketni napad na predsedniki avion 1994." i koji
su ,,konkretno implicirali direktnu umeanost Kagamea" i drugih lanova PFR.
Ali kada je, poetkom 1997, Hurigan predao svoje dokaze glavnom tuiocu MTR Luiz Arbur, ona je bila ,,agresivna" i
,,neprijateljski raspoloena", navodi Hurigan u svom svedoenju iz 2006, i obavetava ga da je istraivanju doao kraj
jer je to, prema njenom miljenju, bilo "van mandata MTR". Ova odluka je zaprepastila Hurigana. Ali, dokaz je
odbacio i prethodni glavni tuilac MTR Riard Goldston, rekavi jednim danskim novinama da je atentat ,,jasno
povezan sa genocidom" poto je bio ,,okida koji je pokrenuo genocid..."
Kraj

Kako u Statutu tako i praktino, Meunarodni krivini sud nije nita bolji od ad hoctribunala za Jugoslaviju i
Ruandu. Sud vri selektivnu istragu, selektivno sudsko gonjenje, a sa druge strane doputa selektivnu
nekanjivost. Istorija zloina velikih sila protiv mira, zloina protiv ovenosti, ratnih zloina, etnikog ienja
i genocida pokazuje da je rasizam u centru imperijalnog projekta (Iz predgovora Noama omskog)
O autorima

Edvard S. Herman je emeritus profesor finansija na fakultetu Vorton, Univerzitet Pensilvanija. Pisao je tokom
karijere o politikoj ekonomiji i medijima. Meu njegovim istaknutim delima su i "Korporativno upravljanjekorporativna mo: stvarna mrea terora". Knjigu "Proizvodnja saglasnosti" napisao je zajedno sa Noamom
omskim.
Dejvid Piterson je nezavisni novinar i istraiva iz ikaga.