bk2 5a

Monolitne meuspratne konstrukcije
Sitnorebraste i kasetirane tavanice
BETONSKE KONSTRUKCIJE 2
Osnovne akademske studije, V semestar
Prof dr Stanko Bri
email: stanko@np.ac.rs
Departman za Tehnike nauke,

GRAEVINARSTVO
Dravni Univerzitet u Novom Pazaru
2014/15
Stanko Bri
Betonske konstrukcije 2

Sadraj

Ploe oslonjene na stubove - nastavak
Kontrola proboja ploa - PBAB 87
Kontrola proboja ploa - EC2

Sitnorebraste tavanice
Kasetirane tavanice
Stanko Bri


Sadraj


Kasetirane tavanice
Stanko Bri


Monolitne tavanice veih raspona
Ploe oslonjene na stubove

Ploe oslonjene direktno na stubove esto se kombinuju sa AB
zidovima i pretstavljaju meuspratne konstrukcije relativno
novijeg datuma
Raspored stubova je obino pravilan, u dva ortogonlna pravca,
ali moe da bude u heksagonalnom rasporedu ili potpuno
nepravilan
Proraun takvih meuspratnih konstrukcija obavlja se
numerikim metodama (MKE) i primenom raunara, ali
postoje i priblini (peaki) pristupi
Stanko Bri



Ploe oslonjene na stubove mogu da budu sa kapitelom
(peurkaste ploe) ili bez kapitela
Peurkaste ploe su statiki bolje (sigurnije), a ploe oslonjene
na stubove bez kapitela su arhitektonski atraktivnije
Ponekad se izmeu stubova i ploa usvajaju jastuci
pravougaone osnove umesto oblikovanih kapitela
U Pravilniku BAB 87 ploe oslonjene na stubove, sa kapitelom
ili bez kapitela, nazivaju se peurkaste tavanice
Stanko Bri


Kapiteli kod peurkastih ploa
Peurkaste tavanice
Kapiteli i jastuci kod peurkastih ploa
Stanko Bri



Ploe oslonjene na stubove - priblini postupci
Peurkaste ploe sa ravnomernim ortogonalnim rasporedom
stubova (osovinska rastojanja `x `y ) i sa jednakopodeljenim
optereenjem, ukoliko je odnos osovinskih rastojanja stubova u
granicama 0.75 `x /`y 1.33, mogu da se proraunavaju
priblinim postupcima
Moe da se tada koristi Metoda zamenjujueg
1
2
kontinualnog okvira (kruta veza izmeu ploe i stubova)

kontinualnog grednog nosaa (zglobna veza izmeu ploe i
stubova
irina rigli ili greda jednaka je odgovarajuem osovinskom

rastojanju stubova (`x ili `y ), dok je visina preseka jednaka
debljini ploe dp
Stanko Bri



Raspodela momenata kod peurkaste tavanice
Stanko Bri



Stanko Bri


Stanko Bri


Raspodela momenata iznad stuba
Stanko Bri


Raspodela momenata u dva pravca
Stanko Bri



U analizi zamenjujueg okvira ili zamenjujueg kontinualnog
nosaa, usvaja se, za svaki pravac, ukupno odgovarajue
optereenje
Pri tome se vodi rauna o najnepovoljnijem rasporedu
pokretnog (korisnog) raspodeljenog optereenja
Ako je prenik kapitela (ili stranice) na spoju sa ploom vei
od 0.3 `min , gde je `min = min(`x , `y ), i ako je nagib konusa
ili piramide upisane u kapitel, u odnosu na ravan ploe, vei od
1:3, u primeni priblinog prorauna koristi se metod
zamenjujueg okvira (kruta veza stubova i ploe)
Stanko Bri



Kruta veza izmeu stubova i ploe usvaja se, bez obzira na
kapitel, kada krutost stubova nije mala u odnosu na krutost
rigle
Kada ovi uslovi nisu ispunjeni, u priblinom proraunu
peurkastih ploa koristi se metod ekvivalentnog kontinualnog
(grednog) nosaa
Ako kapitel ima nagib vei od 1:3, pri dimenzionisanju ploe u
preseku kod stuba, za uticaje momenata savijanja, odreuje se
statika visina koja odgovara nagibu 1:3
Stanko Bri


Priblian proraun peurkastih ploa
Ekvivalentni raunski modeli
Zamenjujui okviri i zamenjujui kontinualni nosa
Stanko Bri


Zamenjujui okvir kod peurkastih ploa
Za svaki od ortogonalnih pravaca formira se ekvivalentni okvirni

nosa
Stanko Bri


Raspodela momenata savijanja, dobijenih analizom zamenjujueg

okvira, na traku u polju i na traku iznad stubova
Stanko Bri


Stanko Bri


Armiranje peurkastih ploa
Traka iznad stubova
Stanko Bri


Armiranje kod peurkastih ploa
Traka izmeu stubova
Stanko Bri


Armiranje kapitela kod peurkastih ploa
Konstruktivno armiranje kapitela armaturom tanjih profila

- armatura koja prati profil kapitela . . . R10 do R12
- horizontalna armatura (uzengije) . . . R8 do R10
Stanko Bri



Slino je i za sluaj zamenjujueg kontinualnog grednog nosaa
Kao to se vidi, ovakvi priblini postupci su prilino
komplikovani
Priblini postupci su bili u upotrebi pre izraenije upotrebe
raunara u projektovanju graevinskih konstrukcija
Sada se, po pravilu, formira integralni raunski model
kompletnog objekta primenom odgovarajueg programa na
bazi MKE
Stanko Bri


Integralni raunski model zgrade (Tower)
Stanko Bri


Prikaz modela tavanice u Tower-u
Stanko Bri


Prikaz raspodele momenata Mx
Stanko Bri


Prikaz raspodele momenata Mx
Stanko Bri


Prikaz raspodele momenata My
Stanko Bri


Prikaz raspodele momenata My
Stanko Bri


Prikaz armiranja tavanice
Stanko Bri


Stanko Bri


Stanko Bri


Stanko Bri


Prikaz dobijenih ugiba tavanice
Stanko Bri


Kapitel kod peurkastih ploa
Ako je nagib kapitela vei od 1:3, u odreivanju statike visine

ploe u preseku na kontaktu sa stubom usvaja se statika visina
koja odgovara nagibu 1:3
Stanko Bri



Ploe oslonjene na stubove - prednosti i mane
Ploe direktno oslonjene na stubove, sa ili bez kapitela, imaju
niz prednosti u odnosu na klasine tavanice u vidu ploa koje
nose u jednom ili u dva pravca:
- izvoenje je lake zbog jednostavne oplate i armature (kapiteli
malo remete i oplatu i armaturu)
- provlaenje svih horizontalnih instalacija u objektu (posebno
klimatizacije) je jednostavnije (nema prodora kroz grede)
- konstrukcija ima relativno malu visinu (nema greda)
- mogu da se realizuju relativno vei rasponi (obino do 8.0m)
Ograniavajui faktor kod ovakvih ploa je nosivost u odnosu

na probijanje stuba kroz plou, kao i pojava relativno velikih
ugiba
Stanko Bri


Sadraj


Kasetirane tavanice
Stanko Bri


Ploe oslonjene na stubove - kontrola proboja

Kod ploa diretno oslonjenih na stubove neophodna je analiza
mogueg proboja stuba kroz plou
Proraun ploe u odnosu na napone probijanja zasniva se na
nemakim normama DIN 1045
Proraun proboja sprovodi se prema doputenim naponima, a
provera se vri za eksploataciona optereenja
Maksimalni smiui napon u kritinom preseku oko stuba
uporeuje se sa doputenim smiuim naponima za beton date
MB
Stanko Bri


Ploe oslonjene na stubove - problem proboja

Kritina oblast u okolini stuba
Stanko Bri



Kritian presek I-I
Stanko Bri



Kritian presek I-I
Stanko Bri



Maksimalni raunski smiui napon usled probijanja ploe, za
presek I-I, dat je sa
Tmax
=
(1)
Okp hs
U izrazu (1) uvedene su oznake
- Tmax . . . najvea transverzalna sila pri eksploatacionom
optereenju, za presek I-I
- Za pravougaoni raster stubova i optereenje q = g + p u
srednjem polju, Tmax je
Tmax = q (`x `y
Stanko Bri
1
d2kp )
4



U izrazu (1) uvedene su oznake
- hs . . . srednja statika visina ploe za dva usvojena pravca
armature
- Okp . . . obim preseka oko stuba, ili ojaanja sa prenikom dkp ,
dat je sa Okp = dkp
- dkp . . . prenik kritinog preseka I-I, dat sa dkp = ds + hs , gde
je ds prenik stuba tretiranog kao krunog oslonca
Ako je stub pravougaonog preseka b d, onda se ds

izraunava prema izrazu
ds = 1.13 b d
(2)
Ako je d > b, onda se u izrazu (2) usvaja da je d = 1.50 b, bez

obzira na stvarni odnos strana pravougaonog preseka
Stanko Bri



Kritian presek I-I
Ekvivalentan kruni presek

Stanko Bri
Stvaran pravougaoni presek




Umesto sa transverzalnom silom u kritinom preseku oko
stuba, smiui napon usled mogueg proboja moe da se izvri
i sa normalnom silom u stubu ispod ploe, ili sa razlikom
normalnih sila, ukoliko se stubovi nalaze iznad i ispod ploe
U zavisnosti od veliine dobijenog smiueg napona, mogu da
nastupe tri mogunosti
1
23 1 a . . . nije potrebna raunska armatura za prijem sila

zatezanja usled proboja
2
3 1 a < 2 b . . . potrebna je raunska armatura za prijem
sila zatezanja usled proboja
> 2 b . . . nije doputeno - neophodna je promena
geometrije (usvajanje jastuka ili kapitela)
Stanko Bri



Sa a , b oznaene su vrednosti dozvoljenih glavnih napona
zatezanja u betonu, izraene u MPa, zavisne od marke betona:
MB
a
b
15
0.5
1.5
20
0.6
1.8
Stanko Bri
30
0.8
2.2
40
1.0
2.6
50
1.1
3.0
60
1.2
3.4



Koeficijenti 1 i 2 definisani su kao
1 = 1.30 a
2 = 0.45 a
Koeficijent a zavisi od upotrebljene armature:
1.0 za GA 240/360
1.3 za RA 400/500
a =
1.4 za M A 500/560
Stanko Bri



Sa , u [%] oznaena je srednja vrednost procenta armiranja
preseka ploe gornjom armaturom iz dva ortogonalna pravca
na irini oslonake trake 0.40 `x i 0.40 `y
Pri tome, srednja vrednost mora da se nalazi unutar granica
0.5 % 25
fbk
1.5 %
v
bez obzira to stvarni srednji procenat armiranja moe da bude

i izvan navedenih granica
Stanko Bri



Ako je ispunjen uslov (1) 23 1 a , onda nema treba za
posebnom armaturom za prijem glavnih napona zatezanja
usled proboja
Ako se smiui napona nalazi u granicama (2):
2
3 1 a < 2 b , onda se potrebna armatura za prijem
glavnih napona zatezanja izraunava prema izrazu
Aa =
0.75 Tmax
v
1.8
1.35 Tmax
v
gde je v granica velikih izduenja armature koja se koristi

Dobijena armatura Aa rasporeuje se paralelno sa sve etiri
stranice oko stuba u vidu uzengija
Stanko Bri


Armiranje ploe protiv proboja
Stanko Bri



Trei sluaj, prekoraenje granice > 2 b nije dozvoljen
U takvom sluaju potrebno je da se poveaju dimenzije
preseka, odn. da se usvoji jastuk ili kapitel na spoju stuba i
ploe
U sluaju na na plou deluje koncentrisana sila veeg
intenziteta, vri se analiza analogna analizi proboja stuba
Umesto povrine stuba u takvom sluaju uzima se povrina
rasprostiranja koncentrisane sile u srednjoj ravni ploe
Stanko Bri


Kontrola proboja u programu Tower
Stanko Bri


Prikaz rezultata kontrole proboja u Tower-u
Stanko Bri


Stanko Bri


Stanko Bri


Stanko Bri


Stanko Bri


Otvor u ploi u blizini stuba

Redukcija kritinog obima u analizi proboja - DIN 1045
Otvor unutar kritinog preseka
Stanko Bri
Otvor izvan kritinog preseka



Ukoliko se u blizini stuba u ploi nalazi otvor, mogu da postoje
dve mogunosti:
- otvor u ploi je unutar kritinog preseka
- otvor u ploi je izvan kritinog preseka (ali ne suvie daleko)
Pravilnik BAB 87 samo kae da o prisustvu otvora u blizini

stuba treba da se vodi rauna, ali se ne kae kako
U normama DIN 1045 trai se da se obim kritinog preseka
oko stuba smanji za uticaj otvora
Uticaj otvora svodi se na odreivanje pripadajue centralne
projekcije otvora na kritini obim (centar je sredite stuba)
Stanko Bri



Ako je otvor unutar kritinog preseka onda se odredi deo
obima kritinog preseka Okr koji odgovara centralnom uglu
konstruisanom u sreditu stuba iji pravci tangiraju ivice otvora
U sluaju otvora koji je izvan kritinog preseka, ali ne suvie
daleko, onda je smanjenje obima kritinog preseka dato sa
Okr = b a/2
U ovom izrazu sa b je oznaena dimenzija otvora upravno na
pravac koji povezuje centre stuba i otvora, dok je a rastojanje
izmeu kruga kritinog preseka i blie ivice otvora
Stanko Bri



Redukcija kritinog obima u analizi proboja
Najvee rastojanje otvora u ploi od blie ivice stuba za koje se

uzima u obzir uticaj otvora na proboj stuba
Stanko Bri



Prema dokumentu CEB-FIP 90 (Evropski komitet za beton),
uticaj otvora na veliinu kritinog obima u analizi proboja
uzima se u obzir ukoliko najkrae rastojanje izmeu konture
stuba i konture otvora nije vee od 5hs
U odredbama Evrokoda EC2 koje se odnose na proboj ploa
ovo rastojanje se definie kao 6hs
Stanko Bri



U sluaju znalize uticaja koncentrisane sile veeg intenziteta na
plou, provera mogunosti proboja kroz plou usled
koncentrisane sile, ukljuujui i uticaj bliskog otvora, vri se
analogno kao i za proboj stuba
U tom sluaju povrini stuba odgovara pripadajua povrina
delovanja koncentrisane sile, na nivou srednje povri ploe
(prostiranje uticaja je kao i u sluaju analize koncentrisanih
sila)
Stanko Bri


Sadraj


Kasetirane tavanice
Stanko Bri



Kontrola proboja prema Evrokodu EC2
Procedura analize smicanja usled proboja prema Evrokodu
EC2 zasniva se na proverama u preseku obima stuba i u
preseku osnovnog kontrolnog obima u1 (na rastojanju 2d)
Ukoliko je neophodna armatura za smicanje (odn. za glavne
napone zatezanja usled smicanja), onda se odreuje udaljeniji
obim uout,ef u kome armatura za smicanje vie nije neophodna
Kritini presek ili osnovni kontrolni obim u1 odreuje se kao
odgovarajui obim oko stuba (ili optereene povrine ploe) na
rastojanju od 2d od obima stuba (ili oko optereene povrine)
Sa d oznaena je srednja vrednost statike visine za dva
ortogonalna pravca iznad stuba
Stanko Bri



Raunski model u analizi proboja - EC2
Vertikalni presek kroz stub i poloaj kritinog preseka
Stanko Bri



Osnova, sa prikazom kritine kontrolne povrine

Stanko Bri



Razliite konfiguracije kritinog preseka i osnovne kontrolne

povrine oko stuba (ili optereene povrine)
Stanko Bri


Korekcija kritinog obima oko stuba (ili optereene povrine) usled

prisustva otvora u ploi
Stanko Bri



Kritini obim i kontrolna povrina ukoliko je stub (ili optereena

povrina) blizu ivice, na ivici ili u uglu ploe
Stanko Bri


Statika visina (d = hs ) za kontrolu proboja stuba kroz temeljnu

stopu promenljive visine
Stanko Bri



Definiu se sledei projektni smiui naponi probijanja:
- VRd,c . . . projektna smiua otpornost pri proboju bez arature
za smicanje usled proboja u razmatranom kontrolnom preseku
- VRd,cs . . . projektna smiua otpornost pri proboju sa araturom
za smicanje usled proboja u razmatranom kontrolnom preseku
- VRd,max . . . projektna vrednost maksimalne smiue otpornosti
pri proboju u razmatranom kontrolnom preseku
- VEd . . . projektna vrednost smiue sile koja deluje u
kontrolnom preseku
Stanko Bri



Treba da se izvre sledee raunske provere
1
Du obima stuba, ili du obima optereene povrine,

maksimalan smiui napon probijanja ne sme da bude
prekoraen
VEd < VRd,max
Posebna armatura za proboj (odn. za prijem glavnih napona

zatezanja pri proboju) nije neophodna ukoliko je
VEd < VRd,c
Ukoliko je
VEd > VRd,c
armatura za prijem smicanja usled proboja mora da se obezbedi
Stanko Bri



Kada je reakcija (sila u stubu ili koncentrisana sila)
ekscentrina u odnosu na obim kontrolnog preseka, maksimalni
smiui napon treba da se odredi prema izrazu
vEd =
VEd
ui d
(3)
gde je
- ui . . . duina obima razmatranog kontrolnog preseka
- d . . . srednja vrednost statike visine za dva ortogonalna pravca
(oznaka hs u PBAB 87)
Stanko Bri



Koeficijent u izrazu (3) dat je sa
=1+k
MEd u1
VEd W1
(4)
gde je
- u1 . . . duina obima osnovnog kontrolnog preseka
- k . . . koeficijent koji zavisi od odnosa izmeu dimenzija stuba
c1 i c2 : vrednost koeficijenta k je u funkciji proporcija
neizbalansiranog momenta koji se prenosi nejednakim
smicanjem kao i savijanjem i torzijom (dato u tabeli)
- W1 . . . odgovara raspodeli smicanja, kao to je prikazano na
skici
Stanko Bri



Vrednosti koeficijenta k za pravougaone optereene povrine
Raspodela smicanja usled neizbalansiranog momenta savijanja na

spoju stuba i ploe
Stanko Bri



Koeficijent W1 u izrazu (4) za zavisi od obima osnovnog
kontrolnog preseka u1 i dat je sa
Z u1
W1 =
|e| d`
0
gde je
- d` . . . element duine luka osnovnog kontrolnog obima u1
- e . . . rastojanje elementa luka d` do ose oko koje obre
momenat savijanja MEd
Stanko Bri



Za stub pravougaonog preseka koeficinet W1 dat je sa
W1 =
c21
+ c1 c2 + 4c2 d + 16d2 + 2dc1
2
- gde su
- c1 . . . dimenzija stuba koja je paralelna sa pravcem
ekscentriciteta optereenja
- c2 . . . dimenzija stuba u pravcu upravno na pravac
ekscentricitet optereenja
Stanko Bri



Za unutranji stub krunog preseka koeficijent odreuje se
prema izrazu
e
= 1 + 0.6
(5)
D + 4d
gde je D prenik preseka stuba
Za unutranji stub pravougaonog preseka, gde je optereenje
ekscentrino u oba pravca, koeficijent odreuje se prema
izrazu
s
2
ey 2
ez
= 1 + 1.8
+
(6)
bz
by
Stanko Bri



U izrazu (6) uvedene su oznake:
- ey i ez . . . ekscentriciteti MEd /VEd u pravcima osa y i z
- by i bz . . . dimenzije kontrolnog obima
(Napomena: ekscentricitet ey nastaje zbog momenta oko z

ose, a ez zbog momenta oko y ose)
Za konstrukcije gde bona stabilnost ne zavisi od ramovskog
dejstva stubova i ploa i gde se susedni rasponi ne razlikuju za
vie od 25%, za koeficijente mogu da se koriste pribline
vrednosti
Stanko Bri



Razliite konfiguracije kritinog preseka i osnovne kontrolne

povrine oko stuba (ili optereene povrine)
Stanko Bri



Preporuene vrednosti koeficijenta - EC2
Preporuene vrednosti koeficijenta za uzimanje u obzir

ekscentriciteta sile u odnosu na oblik kritine povrine
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Sadraj


Kasetirane tavanice
Stanko Bri

Kasetirane tavanice

Sitnorebrasta tavanica je monolitna meuspratna AB
konstrukcija formirana od
- relativno tankih paralelnih rebara
- relativno tanke ploe iznad rebara
Rebra sitnorebraste tavanice su u donjoj zoni irine b0 8 cm,

a u gornjoj zoni, na spoju sa ploom, irina je b0 + 2 cm, radi
lakeg skidanja oplate
Razmaci rebara obino su od = 40 80 cm
Preko rebara izvodi se (betoniranjem zajedno sa rebrima)
tanka AB ploa debljine dpl /10 4 cm
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Visina sitnorebraste tavanice kree se, zavisno od raspona, od
20 cm, za manje raspone, pa do 45-50 cm, ze veeraspone
Sitnorebraste tavanice primenjuju se za raspone od 3 do 12m i
za korisna optereenja od 2 6 kN/m2
Sitnorebraste tavanice sada se ree izvode, zbog relativno
komplikovane oplate, iako su, po utroku materijala, (obino)
ekonominije od punih AB ploa
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Rebra sitnorebraste tavanice su glavni nosei elementi tavanice
Rebra mogu da prenose optereenja preko jednog ili preko vie
raspona (kontinualne sitnorebraste konstrukcije)
U sluaju kontinualne sitnorebraste tavanice, zbog male
nosivsti rebara pri delovanju negativnih momenata savijanja i
transverzalnih sila, esto se izvode horizontalna proirenja
rebara iznad oslonaca (horiznotalne vute)
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Sitnorebraste tavanice - horizontalne vute

Kontinualne sitnorebraste tavanice
Horizontalne vute i preraspodela momenata nad srednjim osloncima

Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Kada je tavanica sistema proste grede, rebra se raunaju kao T
preseci sa neiskorienim naponima, sa aktivnom irinom ploe
jednakoj razmaku rebara
Kada je tavanica kontinualna, rebra su, na delu iznad srednjih
oslonaca, pravougaoni preseci irine b0 , a esto se primenjuju i
horizontalne vute u rebrima
Poduna armatura u rebrima (u donjoj zoni) usvaja sa od
parnog broja profila (2,4,6), a polovina tih ipki povija se u
gornju zonu nad osloncima
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Naravno, u sluaju kontinualne sitnorebraste tavanice, nad
osloncima se proraunava potrebna armatura u rebrima
Uzengije se odreuju raunskom analizom T sila i preputaju se
u plou, sa obe strane rebra, do treine istog otvora ( b0 )
Zbog relativno velike krutosti rebara na savijanje i relativno
male debljine ploe, ploa sitnorebraste tavanice posmatra se
kao kontinualni nosa u pravcu upravno na rebra, dakle sa
osloncima na razmaku
Stanko Bri

Kasetirane tavanice

Zbog relativno malih raspona ploe, = 40 80 cm, uticaji u
ploi obino su mali
Ako se proraunom ne dobije vea armatura, onda se, kao
minimalna armatura u donjoj zoni ploe usvaja 6/25 u oba
pravca (1.13 cm2 /m)
Umesto toga, ako nije potrebna vea koliina armature, u
donju zonu ploe moe da se usvoji mrea Q 131
Za prijem negativnih momenata u ploi upravno na rebra,
esto je dovoljna armatura koju ine uzengije koje su
preputene iz rebara u plou
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Prikaz armiranja sitnorebraste tavanice - popreni pravac
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Prikaz armiranja sitnorebraste tavanice - poduni pravac
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Sitnorebraste tavanice - rebra za ukruenje

U pravcu upravno na pruanje rebara sitnorebraste tavanice
izvode se i rebra za ukruenje
Zadatak rebara za ukruenje je da poveu glavna rebra
tavanice u poprenom pravcu i omogue zajedniki rad veeg
broja rebara, posebno u sluaju delovanja koncentrisanog
optereenja (npr. usled pregradnih zidova)
Rebra za ukruenje usvajaju se (obino) iste visine kao i glavna
rebra tavanice
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Sitnorebraste tavanice - rebra za ukruenje

Rebra za ukruenje armiraju se (konstruktivno) u donjoj zoni
sa 2/3, a u gornjoj zoni sa 1/3 armature glavnih rebara
Broj rebara za ukruenje zavisi od raspona glavnih rebara:
- za ` = 3 6m . . . jedno rebro u sredini raspona
- za ` = 6 9m . . . dva rebra u treinama raspona
- za ` = 9 12m . . . tri rebra u etvrtinama raspona
Stanko Bri

Kasetirane tavanice

Sitnorebraste tavanice - linijska optereenja
Na tavanicu esto deluje i linijski raspodeljeno optereenje,
koje potie od pregradnog zida
Pregradni zid se obino prua u pravcu glavnih rebara
tavanice, ili upravno na taj pravac
U sluaju zida koji je upravno na pravac rebara, uticaj zida se,
u analizi jednog rebra, posmatra kao koncentrisana sila
P = gz Hz
gde je gz sopstvena teina zida (kN/m2 ), dok su Hz i visina
zida i razmak izmeu rebara (u [m])
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Linijsko optereenje na sitnorebrastu tavanicu
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Linijsko optereenje na sitnorebrastu tavanicu
Kada je tei zid u pravcu glavnih rebara, ispod zida se izvede
AB greda, iste visine kao i tavanica, a odgovarajue irine
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Sadraj


Kasetirane tavanice
Stanko Bri

Kasetirane tavanice

Kasetirane tavanice
Kasetirana tavanica sastoji se iz niza AB greda koje se pruaju
u dva pravca i koje su monolitno vezane sa tankom AB ploom
iznad greda
Time se formira povrinska konstrukcija koja je zbog svog
izgleda dobija naziv kasetirana konstrukcija
Grede u sklopu kasetirane tavanice obino su na relativno
malom meusobnom razmaku 2 m
Ovakva meuspratna konstrukcija, oslonjena po svom obimu,
prirodno prenosi optereenje u dva pravca, pa se koristi za
pokrivanje veih povrina, raspona i do 20 m
Stanko Bri

Kasetirane tavanice

Kasetirane tavanice
Rebra ili grede u kasetiranim tavanicam mogu de se postavljaju
paralelno sa stranicama oslanjanja (za kasetiranu tavanicu
pravougaonog oblika)
Mogue je da se pravac pruanja rebara kasetirane tavanice
uscoji i drugaije:
- pod uglovima 45 u odnosu na stanice oslanjanja tavanice
- pod uglovima 60 u odnosu na stanice oslanjanja tavanice
(heksagonalne grede)
U ovakvim konfiguracijama se dobija znatno povoljniji raspored

statikih uticaja u konstrukciji
Takve konfiguracije kasetiranih tavanica primenjuju se za
odnose strana `y /`x 1.5
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Kasetirane tavanice
Tipine konfiguracije kasetiranih tavanica
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Kasetirane tavanice
Tipine konfiguracije kasetiranih tavanica
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Kasetirane tavanice
Visina rebara (greda) kod kasetiranih tavanica ista je u oba
pravca, a odreuje se prema najveem Mu
Presek rebara najee se tretira kao T presek
Na mestima ukrtanja rebara vodi se rauna da se vea
statika visina usvoji za rebro koje ima vei Mu
Detalji armiranja rebara kasetiranih tavanica slini su kao i kod
sitnorebrastih tavanica
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Kasetirane tavanice
Naelno armiranje kasetiranih tavanica (manjih raspona)
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Kasetirane tavanice
Kada je razmak rebara kod kasetirane tavanice manji od
< 1.25m, kasetriana tavanica se u statikom smisl tretira
kao krstasto-armirana ploa
Za razmake rebara koji su vei od > 1.25m, kasetriana
tavanica se posmatra kao rotilj
U takvom sluaju neophodan je proraun primenom raunara (i
MKE)
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Kasetirane tavanice
Pogled odozdo na kasetiranu tavanicu
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Kasetirane tavanice
Raunska simulacija kasetirane tavanice
Stanko Bri

Kasetirane tavanice
Tavanica veeg raspona

Ploa na koti 105 u Prokopu
Stanko Bri

bk2 5a

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

bk2 5a

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Monolitne meuspratne konstrukcije

Sitnorebraste i kasetirane tavanice

Departman za Tehnike nauke,

Monolitne meuspratne konstrukcije

Monolitne meuspratne konstrukcije

Sitnorebraste i kasetirane tavanice

Monolitne meuspratne konstrukcije

Ploe oslonjene na stubove - nastavak

Monolitne meuspratne konstrukcije

Sitnorebraste i kasetirane tavanice

Monolitne meuspratne konstrukcije

Ploe oslonjene na stubove - nastavak

Monolitne tavanice veih raspona

Ploe oslonjene na stubove

Monolitne meuspratne konstrukcije

Ploe oslonjene na stubove - nastavak

Monolitne tavanice veih raspona

Ploe oslonjene na stubove

Monolitne meuspratne konstrukcije

Ploe oslonjene na stubove - nastavak

Kapiteli kod peurkastih ploa

Kapiteli i jastuci kod peurkastih ploa

Monolitne meuspratne konstrukcije

Ploe oslonjene na stubove - nastavak

Monolitne tavanice veih raspona

kontinualnog okvira (kruta veza izmeu ploe i stubova)

irina rigli ili greda jednaka je odgovarajuem osovinskom

Monolitne meuspratne konstrukcije

Ploe oslonjene na stubove - nastavak

Ploe oslonjene na stubove

Monolitne meuspratne konstrukcije

Ploe oslonjene na stubove - nastavak

Ploe oslonjene na stubove

Monolitne meuspratne konstrukcije

Ploe oslonjene na stubove - nastavak

Raspodela momenata kod peurkaste tavanice

Monolitne meuspratne konstrukcije

Ploe oslonjene na stubove - nastavak

Raspodela momenata iznad stuba

Monolitne meuspratne konstrukcije

Ploe oslonjene na stubove - nastavak

Raspodela momenata u dva pravca

Monolitne meuspratne konstrukcije

Ploe oslonjene na stubove - nastavak

Monolitne tavanice veih raspona

Monolitne meuspratne konstrukcije

Ploe oslonjene na stubove - nastavak

Monolitne tavanice veih raspona

Ploe oslonjene na stubove - priblini postupci

Monolitne meuspratne konstrukcije

Ploe oslonjene na stubove - nastavak

Priblian proraun peurkastih ploa

Ekvivalentni raunski modeli

Zamenjujui okviri i zamenjujui kontinualni nosa

Monolitne meuspratne konstrukcije

Ploe oslonjene na stubove - nastavak

Zamenjujui okvir kod peurkastih ploa

Za svaki od ortogonalnih pravaca formira se ekvivalentni okvirni

Monolitne meuspratne konstrukcije

Ploe oslonjene na stubove - nastavak

Zamenjujui okvir kod peurkastih ploa

Raspodela momenata savijanja, dobijenih analizom zamenjujueg

Monolitne meuspratne konstrukcije