Beruflich Dokumente
Kultur Dokumente
скоро бити
Српска
престоница
Крушевац
КЊИГА ИЗДАТА
С БЛАГОСЛОВОМ ЕПИСКОПА
ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА
ВЛАДИКЕ ДАМАСКИНА
До недавно су била
само три епископа без епархије,
и то:
Владика г. Дамаскин Давидовић,
Владика г. Атанасије Јевтић, Владика г. Атанасије Ракита.
СРБИЈА ЋЕ ВРАТИТИ СВОЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈУ
Архимандрит Тадеј
Биће Србији боље када српски народ поведе онај који истински држи Библију у
рукама у срцу Бога када Крушевац постане престоница, у Крушевцу буде патријаршија и
владар, буде по угледу на Његоша, тај ће благословити повратак Косова и Метохије. Све до
тада црним словима у историји Српства биће исписани властодршци световне Београдске
власти.
Схи Монах Гаврило
ВАЉЕВО • 2004
СВЕТИ ГОВОРЕ
Круна Св. Цара Уроша налази се у срцу Србије у једној пећини поред извора који
зову Говор Вода. То место у време Немањића било је Манастир посвећен Св. Недељи. (Сада
је промењен назив). Био је рушен. Ту су многи тајни писани документи, али не може нико
ништа да узме. Није дошло време за то, а биће сада у нашем времену откривење тих тајни.
Створи ће се православни блок од 7 земаља и то Русија, Грчка, Грузија, Молдавија,
Бугарска, Румунија, Србија и Православни Кинези. Центар за Српски народ биће Крушевац,
а Руски Цар биће Михаило, а Србин је одмах уз њега, биће му десна рука.
Њих два пружиће жесток отпор глобализацији и целом антиправославном свету,
назван Нови светски поредак, где ће Цар бити антихрист.
Антихрист је рођен, има два имена Давид и Валтер. Завршио је Црномагијску школу
у Индији. Сада је први човек тајног Јеврејског лобија. Биће он први и последњи председник
целог анти-православног Света звани Нови светски поредак. За Србију изабран је Коштуница
за његову продужену руку. Коштуница је Јеврејин по женској линији зато су његови преци
променили презиме. Његова политика је из штаба Антихриста, али то неће заживети у
Србији.
Старац Тадеј, рођен је око 1914. године у селу Витовници, браничевска епархија. У
младости се тешко разболео, па пошто му лекари рекоше да ће живети још само кратко време
(4-5 година), и будући од малена научен побожности, решио да то мало живота проведе у
манастиру. У манастир ступио са 14 година. У то време у Миљковом манастиру било је око
30 руских монаха, који су прешли из Оптине Пустиње у Централној Русији, на челу са
архимандритом Амвросијем. Сви су се они занимали умном Исусовом МОЛИТВОМ, што је
оставило дубок траг у васпитању и неких искушеника Срба, међу којима је био и
четрнаестогодишњи Томислав Штрбуловић, касније у схиму пострижен са именом Тадеј. За
време пред рат учио се у Монашкој школи манастира Раковице, где је остао и за време рата.
Неко време је био назначен настојатељем манастира Пећке Патријаршије, затим духовник
женског општежића у манастиру Туману, а од 1982. назначен старешином манастира
Витовнице, његовом родном месту. Старац Тадеј има игумански чин. Обраћају му се за
духовне поуке како монаси тако и мирјани.
Цитирали смо старца Гаврила у реч, није ни једна реч одузета ни додата. Новинари и
књижевници би рекли зашто овде није у текстове убачено мало меса. Тада не би било то што
је он био, а он је био чудотворац.
Старац Гаврило није био чувен у јавности нити је он то желео и хтео.
Код њега није било може и овако и онако.
Био је то духовник који недостаје баш сада Србији да каже живу реч.
Описаћемо мало више једино о манастиру Св. Луке у Крушевцу и Креманском
пророчанству. Старац Гаврило упокојио се у 98. години живота. Био је толико прозорљив да
је препознавао стање душа у телу и наших сродника. Једном је рекао једном ходочаснику:
Твој отац је радио 50 сати дневно без одмора и недељом и црвеним словом. Сада на оном
Свету мора да седи закован за столицу у једном ходнику није ни у рају ни паклу. Не може
никуда са те столице, али то му је горе него и пакао кад није хтео да одмара недељу, поштује
Божије заповести и не ради црвеним словом. Сад мора седети тако до страшног суда. Једино
сада света црква Св. Литургијом може да му помогне.
Човек је оно што мисли. Треба прекинути рат мисли. Енергија коју пошаљемо према
неком бићу враћа се нама. Ако шаљемо љубав, љубав умножену ћемо и добити. Ако шаљемо
мржњу, иста умножена мржња се враћа и нама. Јер какве су ти мисли, онакав ти је и живот.
Наш живот зависи од сопствених мисли. Кад немамо добре мисли, мора да се дешава око нас
и са нама оно што не желимо. Рат, неред, несугласице, сумње, мржње.
Ако осуђујеш ближњег макар само мисаоно, тај исти грех се преноси на тебе.
Отац Тадеј
Ми можемо свашта да радимо, али нећемо имати ни мира ни покоја. Карактерна
особина је основа за прелазак у вечност. Ако смо мирни и тихи, идемо у ред светих и анђела.
Њих је Господ наградио бесплатном благодаћу, и у тим душама нема особина овог света.
Човек може стално да га вређа, а он се не вређа. Човек може да га изудара, а он се не љути,
јер ће његова душа руковођена Светим Духом.
... Треба да се опустиш. Не узимај превише на себе бриге овога Света, већ чувај свој
мир и живи са Богом. Нека иде како иде...
ПРЕДГОВОР
Живимо у неком чудном невеселом времену у коме житељи многих градова, држава
па и континената немају свој устаљени пут који би их водио ка једном узвишеном животу.
Напротив изгледа као да се испуњавају пророчанства великих православних пророка св.
Нила Мироточивог, св. Косме Етолског и нашег великог духовника св. Николаја
Велимировића.
У изванредној књизи Рат и Библија, велики духовник на чудесан начин предсказује
избијање Другог светског рата, према коме ће Први светски рат изгледати као нека лака
предигра. Овај велики мислилац, опомиње безбожну Европу речима:
„Осамнаести век је побуна против Цркве,
Деветнаести је побуна против Бога,
Двадесети век је савез са сатаном...”
Заиста, нарочито крај двадесетог века, дакле време у коме живимо, показује огромно
нарасташе моћи демонских сила у њиховом перфидном ткању мрежа за заробљавање
људских душа. Чак и разумни и мудри лако упадају у њихове мреже а да тога нису ни
свесни. Они греше и чак не знају да греше. А када и осете да су улетели у демонске мреже,
као да не виде могућности како да се из њих искобељају.
Чини се да је савремени човек изложен чак и већој опасности од житеља Содоме и
Гоморе. У тим древним аморалним временима паклене силе су показале своју моћ само у
једном граду, сада лак оне, захваљујући пре свега телевизијским медијима, походе готово
сваки дом. Слушајући сасвим безазлену песму, неочекиваном режијом, прерушене демонске
силе, за тили час им серијом еротских и бруталних сцена, трују душу а да се укућани чак и не
могу да снађу од изненадних искушења.
И у овом случају као да се у потпуности испуњавају пророчанске речи Светог Козме
Етолског, који је у низу пророчанстава наговестио појаву ђавоље справе, која ће имати
рогове на терасама и крововима, а чији ће прозор водити у пакао.
Духовни живот је готово од самог настанка Србије био једна од главних одлика
сваког Србина. Ако се зна да је у „мрачној” Србији средњег века од 24 владара из куће
Немањића, чак 23 проглашено за свеце (изузев Душана Силног), а све њихове жене уколико
су их надживеле постајале би монахиње. Ако се зна да су краљеви на Велики Четвртак прали
ноге дванаесторици најсиромашнијих грађана. Ако се зна да је српски теолог Св. Сава са
својим следбеницима посејао манастире по Палестини, Грчкој, Бугарској, Румунији, Русији,
Аустрији и Италији, а да у Србији странци нису никада чак ни малу капелицу сазидали, онда
је јасно да је у то величанствено време средњег века држава била црква, а црква држава.
Колико је био фасциниран средњевековном српском духовношћу један од највећих
књижевника двадесетог века нобеловац Анри Малро сведоче његове речи изговорене на
десет месеци пре смрти:
„Болестан сам и једино што ми је жао је немоћ да још једном посетим моју драгу
Србију због њеног узвишеног живота, који је водила у средњем веку...”
Рекли смо већ, свеци и манастири су одувек били најважнији духовни параметар
процене духовности једног народа. Отуда реч просвета значи рекосмо просветити се, а број
светитеља означава и духовну зрелост једног народа.
Ми смо концентрисани на све оно што нас окружује, и у овом тренутку нисмо у
стању да пониремо у дубоке божанске тајне. Начин нашег размишљања је крајње
прагматичан и желели бисмо да верујемо и поштујемо само оно што видимо.
Но читав тај видљиви свет је само једна видљива тачка у односу на невидљиви свет.
Да би опстао један народ, а то важи у овим тренуцима изузетно и за наш, треба најпре да
буде јединствен у мислима. Тек тако мисаоно уједињен у стању је да победи знатно јачег
непријатеља. Историја Старог Завета нас обавештава да у тренуцима када је Израел био
уједињен, успевао је да победи знатно већег непријатеља. Насупрот томе чим се одродио од
Бога дакле препуштао се раздору и разједињености, Филитејци су били, као нека врста бича
Божијег, који је кажњавао њихову разједињеност.
И ми Срби, који се у овоме тренутку налазимо можда у најсудбоноснијем тренутку
од свога настанка, требало би да из свега овога извучемо неки наук. Обезбожена Србија
треба да се најпре покаје за све оне грехе, које је починила, а потом духовно умивена и
очишћена уз благодат Божију, биће спремна да се супростави чак и највећим и најбројнијим
непријатељима.
У вези са навођењем Инокентија Херсонског, ја бих са своје стране, додао да је
силина људске душе несхватљиво снажна. Ако се само једно биће нађе у породици које је
одано Богу све се у тој породици мења. То исто биће је као какав катализатор. Узавреле
духове он стишава, дисхармонију претвара у хармонију. Јасно је да од количине његове
Божанске благодати, зависи и његова смиреноумна мисија у породиcи.
Људи су се удаљили од Бога имају нечисте мисли. А од мисли малочас смо видели
происходи добро и зло. Породица је основна ћелија у једној држави. Ако је то основна
ћелија, због злих мисли, доживела гангрену, јасно је да и читава држава, односно друштво,
опседнути злим мислима, не може имати лепу будућност.
Као што видимо у наше душе је убачена клица дисхармоније и докле год нашим
смиреноумљем а да не успоставимо опет Божанску хармонију, тешко је очекивати да се
садашња тешка ситуација, пре свега духовна битније измени. ТЕК ПОШТО СЕ У
ПОТПУНОСТИ ИЗМЕНИ И НАШЕ ДАНАШЊЕ ОБЕЗБОЖЕНО СТАЊЕ, МОЖЕМО
ОЧЕКИВАТИ ДА ЋЕ ДОЋИ И ДО ОСТАЛИХ ДРУШТВЕНИХ ПРОМЕНА.
А да би наш човек остварио лепшу и благодатну будућност мора да се најпре
одрекне своје гордости, односно уображеног схватања да све своје подухвате може
остварити потпуно самостално без Божије помоћи. Чак и у Науци, само у одређеним
областима научног стваралаштва. Бог допушта остварење научног подухвата, Сама Божија
благодат тада хита човеку у помоћ. И то откривање научних тајни се не врши само на јави
већ и у сну...
... Већ сам у годинама, настави Игуман па се не сећам имена научника, који је
годинама решавао неки проблем, но није успео да га реши. Једнога јутра он се пожали
укућанима да му се у току сна, управо јавило решење тог проблема, које му је нажалост опет
испилило из главе. Помно слушајући његово јадиковање, један од укућана га подсети да се
ноћу будио и записивао нешто на папиру. Научник је хитро проверио ноћашњи запис, и
после неколико тренутака провере било му је јасно да је управо тај запис решавао онај
нерешиви проблем.
Тако дакле поступа Господ кад хоће да помогне човеку у његовим стваралачким
напорима.
Но Господ може и да опомене, чак и сурово опомене тог истог Човека, када
покушава да наруши неке законе Божанске хармоније. Већ сам поменуо више пута да су неки
изузетни научни прегаоци дошли до јединствених научних пројеката, који би на први поглед
донели људима неслућене животне погодности и радости. Но, тај исти научник прожет
неким Прометејским жаром не види или чак не може да види и оне друге тамне сенке, које са
собом носе та научна епохална достигнућа. Код мене је управо долазио један од таквих
научних прегалаца, који се противио изричитом небеском становишту забране да би
потирање Земљине теже, свакако донело огромну погодност читавом човечанству, зато што
би се као и свака небеска птица кретао у ваздуху. Но Бог Сведржитељ далеко више види од
површног научника и зна да би такви научни подухвати у случају да дођу у несавесне руке
великих војних сила, донеле и катастрофалне последице по читаву Планету.
Архимандрит Тадеј
КАКО ДА СЕ СПАСАВАМО У 21. ВЕКУ?
Човек, док је у млађим годинама, жели штошта, и да види, и да чује, а када остари
није више толико заинтересован као у млађим годинама. У млађим годинама човек живи
тако да што више сазна, а када остари, он види да му је то неко оптерећење. Најбоље је да се
човек од младости чува да не ожалости никога, ако је могуће, јер чим другога ожалости,
више неће имати мира од помисли. Боље је живети у миру него ли живети бурно. Зато и сви
Свети Оци који су проживели добрим животом, мирним и тихим животом. сви кажу да је
савршенство хришћанског живота - крајње смирење. Значи трпељивост јесте оно што је
најпотребније у животу. Трпети и праштати све, не примати к срцу никакву увреду. Ако је
неко некога повредио, некоме казао оштру реч, треба да се пред Богом покаје и помири. Када
се помири, у срцу буду мисли мирне и више нема рата мисленог. И онда када човек има
мирне мисли, онда његов ум сам по себи пази да нема никакав мислени рат ни са ким у овом
животу, јер упућује другоме увек мирне мисли, Када нико није ожалошћен на мене, онда је и
у мени мирно...
... Како је данас земаљска кугла постала мала за људе? Раније, док није било тих
брзих превозних средстава, велика је била, а сада је мала, и вести се чују одмах с краја на
крај света. Ускоро ће и васиона постати мала за људе. Да, да, а то је зато што је човек умно,
мислено биће.
... Бог открива човеку вечност, вечно блаженство, и зато треба да будемо радосни јер
смрт уопште не постоји. Господ је победио смрт и дао нам је вечни живот! Прелазимо из
овога привременога живота у вечни, у вечност којој краја нема. Зато треба да из живота овде
на земљи пређемо у вечност са карактерном особином племенитом и узвишеном, јер управо
са одређеном карактерном особином прелазимо у вечност. А треба да нам је карактерна
особина мирна, тиха, блага, кротка, пуна љубави и доброте; да зрачи из нас. Јер знамо да нам
овде на земљи такве мисли дају мир, тишину и благост, а кад смо оптерећени помислима,
немамо мира у овом животу.
Зато треба да се трудим, с Божјом помоћи, да молимо Господа да нас очисти од зла.
Од злих помисли, јер каквим се мислима бавимо, такав вам је н живот. Човек је биће мислене
енергије. Ми нисмо свесни да ми живимо Божанским енергијама, да је Бог свуда присутан и
да Он даје живот свакој твари. Зато, док смо овде у овом животу, трудимо се да будемо тихи,
мирни, благи, пуни љубави и доброте; трудимо се да задржавамо у себи увек добре мисли,
добре жеље, јер оне нам дају мир и тишину. Са тим мислима, са таквим особинама улазимо у
вечност... и остајемо са тим: прелазимо из силе у силу, из незнања у познање, као што и
Анђели и Свети, сви прелазе из силе у силу, н усавршавају се у добру... Али, у зависности од
тога каква им је карактерна особина, неки могу да се, нажалост, усавршавају и у злу... јер
човек је биће које никада не остаје на једној тачци: увек је овако: или смо бољи или смо
лошији у зависности од наше карактерне особине коју усавршавамо.
Драга у Христу браћо и сестре, ако је било којем хришћанском народу икада било
потребно свеопште народно покајање пред Јединим Свемогућим Богом и Светој Тројици, то
је заиста сада потребно нашем српском народу, а затим и свим православним односно
хришћанским народима. Јер по датим изјавама најодговорнијих у Источној Православној
Цркви, постоји међународна светска завера против Христа и Његове св. Цркве, као још
јединог верног чувара свих Божанских догмата Божанске Свете Тројице. Кнез пакла и
противник Божији - Сатана, формирао је од кнезова људских, своју Апокалиптичку звер са
седам глава (седам економски најразвијенијих - Г7) и десет рогова (десет мање моћних) у
Европској унији, (Откр. Јов. гл. 13). Ова паклена звер, по налогу кнеза овог света - Сатане, из
дана у дан, врши све јачи притисак на православље и православне народе. Пример српског и
руског народа је најочигледнији. Бугаре и Румуне економски условљавају. Грци и Јермени су
под претњом муслиманских терористичких акција и рата званог џихад. Света гора је под
опсадом јеховиних сведока обилато помаганим јудео - америчким мултимилијардером и
дежурним филантропом Џорџом Сорошем. Навала секти разних врста на православне
просторе је огромна. Свим православним и хришћанским народима шаљу се претње и
упозорења да буду мирни и покорни плану и програму Новог Светског Антихристовог а.
Библијска сведочанства и светитељска пророчанства, написана у Св. писму и забележена у
светоотачким списима, јасно оцртавају савремене политичке, правне, економске, социјалне,
религијске, здравствене и друге тенденције Новог Светског Антихристовог поретка.
1. У интересу свеукупног човечанства, ради трајног мира и свеопштег материјалног
животног благостања за све људе и народе, настоји да се све досадашње религије укомпонују
у једну јединствену светску религију. (Мат. 24,15), (Дан. 12,11). Реч је о екуменизму.
2. За првог поглавара нове светске религије и владе, по расписаном конкурсу од
стране Светског парламента, на демократски тј. демонократски начин изабраће се онај
кандидат који ће пред светском парламентарном кадровском комисијом, приказати неку
своју натприродну силу и надпросечно знање и мудрост. (2. сол. 2,9-10), (Откр. Јов. 12,4-8).
3. Њему као првом светском владару и духовном поглавару, доделиће се, путем
светског устава, званично признање и титула Новог Спаситеља човечанства (2. Сол. 2,4).
4. Сви грађани Новог светског а биће дужни да одају божанско поштовање и
поклоњење новом спаситељу човечанства - Антихристу (Откр. Јов. 13,8-12).
5. У интересу економског, научног и техничког прогреса, сви грађани биће обавезни
да имају угравиран свој лични матични број на своју десну руку или на челу. Само
угравирање обавиће се безболно савременом ласерском техником, а тајанствена шифра
Антихриста биће невидљива за природно око. (Откр. Јов. 15,16).
6. Сви они који буду одрицали божанство Антихристу и одбијали да им се угравира
лични матични број, изгубиће право на било коју врсту купопродајне трансакције (Откр. Јов.
13,17), а највероватније да ће изгубити и право на запослење, право на социјално и пензијско
осигурање, право на здравствену заштиту, све то у одређеном периоду да би се бунтовник
поправио и пристао на деификацију и угравирање. У противном, предузимаће се много
строжије мере губитак грађанских слобода, мученичко истијазавање и физичка ликвидација.
(Откр. Јов. 13,7), (Откр. Joв. 13,15).
7. Сви грађани који се буду одлучили да прихвате одлуке светског устава Новог
светског поретка, установљеном од стране новог спаситеља човечанства Антихриста и
његове високонаучне владе - парламента уживаће пуно доживотно материјално благостање и
потпуну слободу природног телесног живота, Нови светски устав укинуће установу брака
као конзервативну и непотребну за ново доба. Укинуће се и вековна морална обавеза о
поштовању неких породичних и родбинских норми понашања. Свако разумно људско биће,
у своме узрасту, према свом природном нагону, имаће право и слободу да без разлике
свакоме и на сваком месту, изјави своју интимну телесну љубав - Јер по том питању, догма
нове светске религије гласи: „Забрањено је забрањивати”. Бригу о трудницама и младом
потомству водиће високонаучна светска институција која ће селективним методама још у
мајчиној утроби стварати најспособније и најздравије, за нови научни прогрес човечанства.
Ето драга у Христу браћо и сестре, од седмоглаве звери, која из дана у дан све чвршће
преузима светску владавину у своје руке и успешно приводи крају свој план и програм,
очекујемо ускоро нови светски устав Новог светског поретка. Па шта онда чинити, питамо се
сви. Чујмо. Пре успостављања сатанске Антихристове тираније над људским родом,
Премудри и Човекољубиви Господ, допустиће проклетом Сатани да покрене човечанство у
свеопшти, трећи светски рат и да употреби ратну атомску технику за масовно уништење
живота на земљи, да би се том пакленом техником обавила пророчки предсказана велика
жетва Господња над синовима људским, (Откр. Јов, 14,14-20). У тој великој жетви изгинуће
2/3 човечанства, а једна преживела задобиће љуте и болне ране. (Захарије 13,3), (Откр. Јов.
9,15), (Откр. Јов. 9,18), (Откр. Јов. 16,2), (Откр. Јoв. 16,11). Према томе примајмо к знању
прво жетва Господња, а затим тиранија Антихриста. Јер свезнајући Господ, добро зна са
каквим ће страшним терором наступити проклети Сатана преко свог изабраног пророка
Антихриста. Многи верујући услед болести, старости и малолетности, неће моћи да издрже
његову страшну тортуру (Лук. 12, 4-6). Зато ће Господ кроз масовну жетву, сакупити
бесмртне душе, многих својих верних слугу и сместиће их у своју Небеску житницу. А
преживелим својим слугама, Свемоћни Господ, даће крепкост и силу духовну, те ће једини
храбро, витешки и са радошћу у срцу, положити своје земаљске животе за одбрану и
осведочење истините вере Хришћанске, као последњи свети мученици за Христа и свету
веру хришћанску. А друге ће Дух Свети, упутити организовано по групама у горе и планине
да у пећинским и брвнарским црквама, као жива земаљска Црква Христов, коју ни врата
пакла не могу надвладати, одслуже последње, свете Литургије у славу Божанске Свете
Тројице. Познато нам је, да је Христова Црква своју божанску мисију на спасењу људског
рода, започела у Витлејемској светој пећини (Мат. 2,5-6), (Лук 2,15-16), и гле, по свим
библијским пророчанствима и садашњим трагичним збивањима и по свеопште моралном
паду наше несрећне цивилизације, ближе се дани када ће завршити исто у некој пећини,
последњом Св. Литургијом Божанској Светој Тројици. Тако Господ рече, и тако мора
бити... А онда кад заблиста, Часни Крст Господњи, после 3,5 године Антихристове
владавине, уследиће други Христов долазак, као Свемогућног и Свеправедног Божанског
Судије, а у пратњи свих Његових Св. Арханђела и Анђела, да коначно пресуди проклетом
Сатани, палим анђелима, отпалим и непокајаним бесмртним душама људским који живећи у
телу на земљи Бога у Светој Тројици презираше, а Сатани у својим смртним гресима
служите. Ради спасења душе своје, у ове трагичне и судбоносне дане, потребно је
свакодневно читати Св. Јеванђеље, посебно Књигу Откровења Св. Јована (као што
свакодневно читамо дневну штампу или гледамо ТВ) и размишљати о долазећем Страшном
Суду Господњем (Мат. 25, 31-16). Покајмо се што пре, драга у Христу браћо и сестре,
времена је све мање. Циљ и суштина јеванђељског покајања састоји се у обнови Светог
јеванђељског живота, живота по и у Христу Богу. По животном примеру и учењу Спаситеља
Христа, по примеру и учењу Његових св. Апостола и на примеру и учењу свих Божјих
светитеља, светих људи, жена и деце. За обнову светог јеванђељског живота. прво је
потребна логична убедљива вера у Свету Тројицу. А та света спасоносна вера, васкрсава у
човечијој бесмртној души, кроз безусловну послушност и покорност, Светој Вољи
Господњој савесним испуњавањем свих светих заповести Христових. Њиховим
неиспуњавањем и одбацивањем, зле и паклене сатанске силе, заробљавају душу и помрачују
веру у Божанску, Свету Тројицу Путем свете тајне крштења и искрене исповести код
искусног духовног пастира (свештеника) вера поново оживљава и васкрсава, а уз помоћ
поста и свакодневне усрдне молитве и опраштања увреда својим ближњима и кроз добра
дела милосрђа, и најпосле кроз свету тајну причешћа, грешна душа се поново духовно
препорађа и васкрсава на вечно Царство Божије. Приликом исповести исповедати детаљно
све грехе од седме године животе учињене мишљу, речју и делом. Никога другог не
помињати и не осуђивати као виновнике својих сагрешења, него само лично себе искрено
осуђивати што по сугестији лукавог сатане и његових анђела, пристасмо на чињење грешних
дела и жалости смо Бога у Светој Тројици. Незатајити ни један једини грех, јер сатански
анђели, дошаптавају нам и мисаоно предлажући разне предлоге и су луде мисли упорно
настоје да грешник прећути неке своје грехе. А циљ Сатане је да кроз неисповеђени грех
задржи душу грешника што дуже у греховној прљавштини, а тиме и у свом ропству.
Исповедати све - убиства и чедоморства (абортусе), прељубу, онанију, мастурбацију и сва
друга блудочинства, хулу на Бога и сваку псовку и непристојну реч, све крађе, било велике,
било мале, ситне, непоштовање и вређање родитеља и својих ближњих, лакомство за
неправедним добитком, закидање у трговини, присвајање туђих изгубљених ствари, насилно
отимање туђег добра, посећивање гатара, врачара, гледања у шољу од кафе, веровање у
хороскоп, оговарања, осуђивања и клеветања, лењост према свакодневној домаћој и црквеној
молитви, неодлазак у Цркву посебно на недељна богослужења, тј. Св. Литургије,
испоштовање поста средом и петком и сва четири велика поста у току године. Обећати Богу
да се нише неће грешити. Савет духовника озбиљно прихватити и свесрдно га у животу
испуњавати. Бог да нам да снаге и мудрости да тако и чинимо.
* Не заборавите када вам лукаво понуде нове електронске карте. Знајте да је то жиг
Антихриста примљен на прст. Једноставно прогласиће неважећу постојећу папирну и нико
ништа неће моћи купити и продати. Ко не прими ту личну карту на прст. Овде постоји тајна.
Србија ће ипак одбити ове личне карте.
* Антихрист већ влада од 1992. године. Још се није зацарио али делује преко својих
помагача.
* Ђаво се труди да престане служење литургије по мушким манастирима. То нам је
једина и сва снага против зла - каже отац.
* Доћи ће време да ће се деца на улици играти маркама и доларима и чак драгуљима,
јер неће ништа вредети. (Отац саветује да паре не чувамо, већ да се инвестира у некретнине -
куће, плацеве).
* Отац каже да из Бермудског троугла долази свако зло и да је тамо нека
концентрација зла.
* Печаћење људи је већ почело на Западу.
* Зло на све начине покушава да овлада светом.
* Отац каже да овако страшно време није никада искусио, сем током другог светског
рата, али додаје да је ово време страшније на мисаоном плану. Притисак је огроман и то у
целом свету. Ми православни смо нарочито угрожени, јер је зло усредсређено на нас.
Православни ремете, сметају, да ђаво завлада на мисаоном пољу над целим Светом, не зато
што се противе, већ зато што се моле непрестано Господу да нас све заштити од зла.
Нарочито је током 1993. године овај притисак постао изразит. Отац каже да је ђаво пуштен.
* Масони су свуда присутни. Већ имају своје људе у владама свих држава, на другим
важним местима. Па и у цркви. У католичкој цркви сваки бискуп мора бити масон. Захваћено
је и православље. нарочито Грчка црква, а и у нашој (српској) има епископа који су масони.
* Масони се спремају да цео свет ставе под владавину Уједињених Нација под
вођством једног човека - Антихриста кога ће они ставити на место председника УН (за сада
је највиши положај у УН место генералног секретара). С обзиром да су се (масони)
пенетрирали ка све кључне позиције - изазваће кризу невиђених размера тако да ће Велика
економска криза из 30-тих година бити као мало дете. У тој кризи срушиће се вредност свих
водећих светских валута и цео економски и финансијски систем ће се срушити. То ће за
последицу имати разарање привреда свих држава, јер је новац за привреду исто што и крв за
човека. То ће створити невиђени хаос. Из тог хаоса изрониће Антихрист да спасе свет. Кад
будете чули да је почела економска криза у целом свету, онда је његов долазак близу.
* Већ се спремају средства која ће помоћи остварењу Антихристове владавине. Отац
Тадеј наводи цитат о завери из Апокалипсе Св. Јована и каже да је већ створен џиновски
компјутер (на неколико спратова) у Белгији - зове се Звер. Његова моћ je огромна. То је једна
од Звери из Апокалипсе, Исти такав компјутер постоји и у Америци. (Отац Тадеј каже да и
лични бројеви из наших личних карата имају порекло и воде се у том компјутеру) Печаћење
ће се вршити невидљивим ласерским зрацима. Тај жиг ће бити невидљив за људско око, али
ће бити видљив за ласерске и компјутерске зраке. У продавници ће се само преко зрака
очитати колико неко има пара на рачуну и одмах ће му се скинути тај износ у вредности робе
коју је купио. Све трансакције ће се обављати без новца.
АРХИМАНДРИТ ТАДЕЈ О КРУШЕВАЧКОЈ ПРЕСТОНИЦИ, У
МАНАСТИРУ СВ. ЛУКЕ У БОШЊАНИМА
Пре 10 година две монахиње биле су код оца Тадеја у Витовници које су желеле
обнову тог манастира, монахиња Макрина, Павла, и Серафима.
Отац Тадеј тада у Витовници је рекао: Ја морам, даћу лично да се поклоним тим
светињама.
После око 10 година обистинило се.
Монахиње су отишле из манастира, а њему су остале само две цивилно мирјанске
жене. Једном приликом док је био још у снази и могао да прича, а било је то на једну годину
пред упокојење. Отишли смо код оца Тадеја у Бачку Паланку, где је он живео код побожних
честитих Срба Слободана и Босиљке. Нема сумње знао сам да отад Тадеј зна разлог нашег
доласка. И готово почиње сам да прича. То је истински велика светиња и наставља сам тај
сељак Верољуб из села Бошњани што је сањао о том месту је истинити сан. Преко њега Бог
је открио то место рецимо мере Цркве брвнаре 9x18 м која је постојала Отац Тадеј је исто
рекао, а тако је речено у сну Верољубу, а њих два се нису никада срели. Отац Тадеј и
Верољуб из Бошњана. Питајте тог Верољуба, он све зна. Њему су свеци то открили, а и
старац Гаврило који је ту живео је све рекао о том Светом месту. И наставља Тадеј: Велика је
то светиња, ал ђаво не да да се тако лако открије. Ђаво не би био ђаво, ако не би правио
проблеме на почетку, средини или крају. А ту је у питању на почетку, док сељака нису
послушали и тамо није ништа на свом месту. Ја сам знао шта значе речи оца Тадеја, али мој
сапутник је ипак желео да отац Тадеј и телесно посети манастир Св. Луке.
Касније неких 15 дана Слободан је позвао телефоном и рекао да отац жели да посети
манастир и да се поклони светињи. Договорили смо се о том сусрету.
ПРИЧЕСТИО ГА ХРИСТОС
У суботу пре упокојења, дошли су монаси из Ковиља да причесте Оца Тадеја. А он је
одговорио да не може други пут примити свето причешће „јер ме је Господ причестио, јер
одлазим на онај свет”.
Сутрадан, у недељу, дошли су монаси и причестили Оца. Увече, око 23 сата, позвао
је члан ове породице код које је живео (Слободана, Босиљку и њихову децу) и радосно им
рекао: „Радујте се”, и поновио три пута, „одлазим на онај свет и тек ћу бити са вама, и ко год
затражи благослов од мене, добиће га”. (Овај текст је цитат породице код које је живео.).
Болести рака
Говорио је исто као и отац Тадеј 40 дана само сок од купуса и сваки дан причешће.
Једна жена из Лучана тада живела у Београду пре две године га послушала и
излечила рак четвртог степена. Сада је жива, доказ снимци, лекарски налази сада ништа.
Сретеновић Милка, В. Пајића 6 Лучани. Пишите.
За алкохол, дуван, дрогу и отворене ране итд.
ДУХОВНЕ ВИЗИЈЕ
И сами сте прочитали на самом почетку као мали прорекао је смрт Св. Владике
Николаја ван Србије. Прорекао је за осуду Судије од 16 година затвора. Свати Владика
Николај му се безброј пута јавио, каже да је више пута гледао када је Владика писао књиге.
НЕБЕСНА ЛИТУРГИЈА
Рекао му је Свети Николај да ће се све збити што пише о Небесној Литургији.
Говорио је да му је у духу био на сахрани у Америци, да је био код њега за време смрти кад
му је Свети Арханђел узео душу, чудо Гаврило се упокојио на Св. Арханђела Михаила.
ЈАВИЛИ МУ СЕ МНОГИ СВЕЦИ
У старим данима Гаврило је био скоро увек на небу причао је о многим
Светитељима и осталим чудима. Причао је поруке Светаца.
+ + +
Русија очекује Бога
Године 1959. новине Канадске филијале православног братства препод. Јова
Почајевског „Православни преглед” публиковао је виђење једног старца, изречено епископу
канадском Виталију (Устинову), који је касније постао митрополит РПЦЗ. Тај старац је у
лаком сну видео Господа, Који му је рекао:
„Ево ја ћу увеличати Православље у руској земљи и одатле ће оно просијати у целом
свету... Комуна ће ишчезнути и развејати се као прах на ветру. Она је била допуштена ради
тога да би у Русији настао један народ с једним срцем и једном душом. Очистивши га огњем,
Ја ћу га учинити мојим народом... Ту ћу Ја раширити десницу Своју и Православље из Русије
засијаће по целом свету. Настаће такво време, када ће деца на раменима носити камен за
зидање храмова. Рука је моја крепка и нема такве сили ни на небу, ни на земљи која би јој се
успротивила”.
+ + +
Године 1992. у Петерсбургу изашла је књига „Последња судба Русије и света. Кратак
преглед пророштава и предсказања”. У њеној у одељцима постоји такво предсказање
садржано у беседи једног од савремених стараца у септембру 1990. год.
„Приближили су се последњи дани Запада, његовог богатства и његовог разврата.
Изненада ће га постићи беда и невоља. Његово неправедно богатство, зло, угњетава сав свет,
и разврат његов разврат новог и горега Содома. Наука и техника његова, безумље је новог
другог Вавилона, гордост његова гордост бого-одступничка сатанистичка. Сва дела његова
на потребу антихриста. Њима је овладало „збориште сатанино” (Ап. 2,9).
Гнев Божији огњени диже се на Запад, на Вавилон његов! А ви уклоните главе вашe
и обрадујте се, страдаоци Божији и сви добри, смирени, трпите зло са надом у Бога!
Обрадујте се, народе Православни, многострадални бедеме Истока Божијег, који си страдао
по вољи Божијој за сав свет. Тебе, ради избраних у теби даће Бог силу да би испунили
велико и коначно обећање Сина свога Јединородног Воизљубљеног о последњој проповеди
Еванђеља Његовог у свету пред крај света, за сведочанство свима народима!
Надменост и злорадство Запада ради садашњих невоља у Русији обратиће се још
више гневом Божијим на Запад. После „перестројки” у Русији, почеће „перестројка” и на
Западу, и тамо ће се открити невиђени раздор: међусобице, глад, смутња, падање власти,
провале, анархија, помори, глад, људождерство, невиђени ужаси накупљеног у душама зла и
разврата. Господ ће им дати да жању то што су сејали много векова и чиме су угњетавали и
развраћали сав свет, и повратиће се на њих сво злодејство њихово.
Русија је издржала своје искушење, јер је имала у себи мученичку веру, милост
Божију к избрање Његово. А Запад тога нема и зато неће издржати...
Русија очекује Бога!
Руском народу је потребан само вођа, пастир - Цар, изабран од Бога. И он ће поћи с
њим на подвиг љубави! Само ће Помазаник Божији дати више и силније јединство руском
народу!”
+ + +
Архиепископ Серафим Чикашки и Детројски (1959): „Господ је недавно за време
мога ходочашћа у Палестини, удостојио мене, грешног, да се упознам са неким новим, до
сада непознатим пророштвима, по којима се баца нова светлост на судбу Русије. Ова
пророштва je пронашао случајно један руски монах у старим грчким рукописима, која су се
чувала у древном грчком манастиру. Непознати свети оци 8. и 9. века, тј. савременици св.
Јована Дамаскина, и овим речима су записана ова пророштва: „После тога, када је
Богоизабрани јеврејски народ предао на муке и срамну смрт свога Месију и Искупитеља,
поништио је своје избрање, које је прешло на Јелине који су постали други Богоизабрани
народ.
Велики Источни Оци Цркве утврдили су хришћанске догмате и систематизовали
хришћанско учење. У томе је велика заслуга грчког народа. Шта више установивши
хармоничан друштвени и породични живот на том јаком хришћанском темељу у
византијској држави не прихвативши Творачке силе и могућности, скиптар Православног
Царства испаде из слабих руку византијских императора не могавши остварити симфонију
Цркве и државе.
Због тога на смену ослабљеном грчком народу, Господ Промислитељ ће да пошаље
трећи богоизабрани свој народ. Тај народ се појавио на Северу у 102. године. (ово пророштво
писано је Палестини 150-200 год. до Крштења Русије - Архиепископ Серафим), свим срцем
примивши хришћанство и трудећи се да живи по заповестима Христовим, тражећи указању
Христа Спаситеља, пре свега Царство Божије и Правде Његове. За ту ревност заволео је овај
народ Господ Бог и присаједини њему све остале боље земне просторе, богатство, државну
моћ и славу.
По немоћи људској не једанпут је падао у више грехова велики народ и за све бива
кажњаван не малим испитивањем. Када је протекло 1000 година тај Богоизабрани народ
поколебао се у вери и у стојању за Правду Христову, погорди се са својим земним
могућностима и славом и престане да тражи Град будући, и пожеле рај не на небу него на
грешној земљи. Па ипак не сви из тог народа пођоше по свему погибељном широком путу,
поготову његова интелигенција, владајући слој. И за тај велики пад буде послано свише на те
који су презрели Божије путе, народ, страшно огњено испитивање. Реке крви пролиће се на
његове земље, брат ће убијати брата, глад ће не једанпут посетити ту земљу, и сабраће своју
страшну жетву, пошто сви храмови и светиње буду разрушени или оскрнављени, мноштво
људи ће изгинути.
Део тога народа није се мирио са безакоњем и неправдом, оставља родни крај и
расељава се, као јеврејски народ по целом свету (зар то није речено за нас руску заграничну
цркву? - Архиепископ Серафим,
Неће се све до краја гневити Господ на свој трећи избрани народ. Крв хиљаде
мученика вапијаће к небу за помиловање. У самом народу јавиће се отрежњење и враћање к
Богу. Проћи ће, на крају опредељење Правосудног Судије рок очиститељног испитивања и
поново ће засијати јарком светлошћу препорода светог Православља у тим северним
просторима.
Ова дивна светлост Христова озариће од туда и просветити све народе света, чему
помаже послан пре у расејање део тог народа, која ће сазидати огњишта Православља,
храмове Божије по целом свету.
Хришћанство ће се јавити тада у свој својој небеској лепоти и пуноћи. Већина
народа у свету биће хришћанска. На неко време свуда по местима под знаком месеца
зацариће се благодејствено и мирно хришћанско живљење...
А затим? Затим ће наступити испуњење времена, почеће по целом свету упознавање
вере и остало предсказано у Св. Писму, појавиће се антихрист и наступити, на крају крај
света”.
+ + +
Сви непријатељи Православља биће уништени
Знаменити старац Пајсије Светогорац (Езнепидис, 1924-1994). У почетку 90-тих
година је предсказао: „Помисао ми говори да ће се десити многи догађаји: у вези Руса и
Турака. Турци ће нестати са карте, због тога што ће трећина Турака постати хришћани,
трећина ће изгинути у рату, и трећи део ће отићи у Месопотанију.
Средњи Исток ће постати арена рата, где ће узети учешће и Руси. Пролиће се много
крви. Кинези ће прећи реку Еуфрат имајући 200 милиониту армију и доћи ће до Јерусалима.
Карактеристично је приметити да се ти догађаји приближавају, биће разрушена Омерова
џамија, (рушењем ће бити означен почетак рада Јевреја на подизању Соломоновог храма,
који је био подигнут на том месту. (1)
У Костантинопољу ће доћи до рата између Руса и Европејаца и пролиће се много
крви. Грчка у том рату неће бити главна, али ће јој бити дат Константинопољ. Не зато што he
се Руси бојати Грка, него зато што није било бољег решења. Грчка армија неће успети проћи
туда, кад јој град буде предан.
Јевреји, уколико буду имали снаге и помоћ европског руководства обезобразиће се и
поћи ће бестидно и с гордошћу и постараће се да управљају Европом...
Они ће правити многе замке, но преко гоњења, које следи, свецело хришћанство ће
се објединити. Па ипак, сјединиће се не тако како би желели ти, што различитим
махинацијама стварају светску „обједињену цркву”, желећи имати јој на челу једног
религиозног вођу. Хришћани ће се сјединити што ће доћи до таквих околности, које ће
резултирати одвајањем оваца од коза. Тада ће се остварити па делу „једно стадо и један
Пастир”...
Немојте стварати панику. Хаос никоме није нужан. Бог гледа на расположење човека
и помаже му. Треба бити хладнокрван и мислити. Шта би требало радити, молити се,
размишљати и дејствовати. Једино је најбоље старати се увек духовно и бити приправан за
тешке ситуације. Упркос свему данас нема ни духовне храбрости која се рађа од светости и
смелости пред Богом, нити природне храбрости која је нужна да не би били рањени при
опасности...
Ради тога да би издржали велико зло потребно је имати велику светост. Духовни
човек и зло успорава и људима помаже. У духовном животу само велики страх може стећи
велику храброст, јер си поверио себе Христу, Његовој Божанственој помоћи. Он може изићи
на бојиште, сусрести се са непријатељем и победити! Никога се не бојећи осим јединог Бога,
а не људи, ма како они били зли. Страх Божији обичан страх чини ништавним. Онолико
колико се човек сједини с Богом, толико је неустрашивији”.
+ + +
У 2001. години, група самарских свештеника и мирјана на челу са својим
архиепископом, архиепископом Сергијем, посетила је Свету Гору штампани извештај о том
поклоништву био је публикован у првом броју православног алманаха „Духовни сабеседник”
за 2002. год. Не ретко, када се покрене разговор са светогорцима се говори о судби Русије.
Са почастима, у грчком манастиру Ватопеду посебно су примили Самарског
архијереја 85-летни старац монах Јосиф (Јосиф - млађи), ученик усопшег у Господу
знаменитог Јосифа Исихасте. Тај подвижник сада живи у келији недалеко од манастира и
руководи обитељ. О. Кирион, који је пратио владику у улози преводиоца после овог сусрета
је ово рекао:
„На старчевом лицу се види благодат. Он нам је говорио о судби света и будућих
грозних догађања. Господ дуго трпи безакоња наша, као пред великим потопом, но сада
наступа крај дуготрпљењу Божијем - прошло je време очишћења. Препуњена је чаша гнева
Божијег. Господ ће допустити страдања ради уништења нечастивих и богобораца - свих
таквих, који су створили савремене безпоретке, који су свим што не ваља заразили народ.
Господ ће попустити да ће они са ослепљеним умом уништавати једни друге. Много ће бити
жртава и крви. Но верујући се неће много плашити, и они ће имати скорбних дана, онолико
колико Господ буде допустио ради очишћења. Плашити се тога не треба. Због тога ће бити
повраћање благочешћа у Русији и у целом свету, Господ ће своје покрити. Људи ће се
вратити Богу.
Ми већ стојимо на прагу тих догађаја. За кратко време све ће се ово десити, затим ће
за богоборце бити следећа етапа, но они неће моћи осмислити своје планове. Господ им неће
допустити. Старац је рекао да ће после процвата благочешћа бити близу крај историје”.
Није лишио стара своје беседе и остале руске поклонике.
„Ми се молимо, - говорио je им је, - да би руски народ дошао у то своје нормално
стање, које је било до рушења, због тога што ми имамо заједничке корене и живимо за спас
народа руског...
Тако лоше стање је данас - општа ситуација у целом свету. И то стање се може
назвати као непосредно пред гнев Божији. Ми смо дошли до тог стања. Господ само по
милости својој трпи, а од сада више неће трпети, но по правди Својој ће почети кажњавати,
због тога што је истекло време.
Биће рат и ми ћемо трпети велике невоље. Сада су власт у целом свету узели Јевреји,
и желе у потпуности искоренити хришћанство. Гнев Божији ће бити такав, да ће сви тајни
непријатељи православља бити уништени. Специјално ради њих ће се подићи гнев Божији да
би их уништио.
Испитивања не треба да нас плаше, ми треба да увек имамо наду у Бога, са којом су
страдали хиљаде и милиони мученика, тако су пак страдали и новомученици, због тога и ми
треба да будемо спремни на страдање и да се не плашимо. Требамо имати трпљење, молитву
и наду у Промисао Божију. Треба се молити за препород хришћанства после свега тога што
нас очекује, да би нам Господ дао помажући нам, даровао нам снагу да се препородимо. Но у
то време треба само преживети..,
Испитивања су давно почела, треба очекивати већу експлозију. Но после тога ће
доћи до препорода...
Сада се могу наслутити почеци догађаја тешких војних збивања. Као виновници тог
зла биће Јевреји. Њих ђаво почиње да хушка да би уништили православну породицу Грка и
Руса. И ради њих главне су препирке у свету. Они ће понудити Турцима да уђу у Грчку и
чине шта им воља. А Грци имају владу а у пракси као да је и немају, због тога што она нема
силу. И Турци ће доћи свуда. То ће бити моменат када Русија може дићи своју силу како би
отерала Турке.
Догађаји ће се овако одвијати: Када Русија дође у помоћ Грцима, Американци и
НАТО постараће се да им се супротставе да не би дошло до сједињења два православна
народа. Против православних стаће Јапанци и други народи. На територији бивше
Византијске империје биће велико бојиште. Само изгинулих биће око 600 милиона људи. У
свему томе ће активно учествовати и Ватикан да би спречио јачање православља. Но то ће се
окренути Ватикану на потпуно до самог основа његово уништење. Такав ће бити промисао
Божији....
Биће допуштење Божије, да би била уништене све саблазни: порнографија,
наркоманија итд. И тако ће им Господ ослепити умове да ће они с ненаситошћу уништавати
једни друге. Господ ће то допустити да би настала већа чистка. Што се тиче тога,
управитељи неће дуго управљати, што сад радимо нећемо дуго, после чега долази рат. Но
после тих већих чистки биће преображај православља не само у Русији него у целом свету,
велики процват православља.
По благовољенију Божијем, Господ ће излити благодат, такву каква је била у
почетку, у првим вековима, када су људи отворена срца ишли ка Господу. Тако ће се
продужити 30, 40 година па ће наступити диктатура антихриста. Такве ужасне ствари ми
ћемо морати преживети, но не треба да нас оне ужасавају јер ће Господ да заштити. У
суштини ми ћемо преживети невоље, глад, гоњења и много тога, но Господ своје не оставља.
И ти који су постављени да буду власт потребно је да своје поданике приморавају да више
буду уз Господа, више у молитви, и Господ ће своје заштитити. После великих чистки биће и
велики преображај”.
Слушали су поклоници и о још једном дивном откровењу. Говорио је о њему,
примивши благослов од старијих, послушник руског Пантелејмоновског манастира,
Георгије:
„Виђење је било објављено у тој години једном насељенику Свете горе Атон на дан
убијања царске породице - 17. јула. Име му је остало тајна, но ево чуда које може поразити
сав свет. Он се саветовао са старцима Атона, размишљајући шта то може бити, да ли то није
духовна препаст, но они су му рекли да је откровење.
Он је видео прекоокеански брод који се љуљао на стени у полумраку. Он је видео да
се брод зове „Русија”. Брод се накривио и одатле je био бачен у море. На броду је хиљаде и
хиљаде људи који су се налазили у паници. Они већ мисле да им је дошао крај живота, је
помоћи нема ниоткуда. И одмах се на хоризонту појави фигура витеза он је јахао на коњу по
мору. Што је год ближи коњаник све се јасније видело ко је он, наш Господар. Он као увек
иде обично у војничкој униформи, у војничком мундиру а вина су му одликовања. Лице му је
било светло и пријатно, а поглед му је говорио да он воли цео свет и да је пострадао за тај
свет, за Православну Русију. Јарке луче с неба осветљавају Господара, и у тај час брод се
лако спустио на воду и ухватио свој курс. На броду је велико ликовање спасених људи, које
је немогуће описати.
(1) Евидентно је да беси - видљиво, немајући могућности потпуно одрицати будуће
догађаје - одавно се старају тумачити катаклизме „последњих времена”. Тако још у 1871.
години „црни папа” у светском масонству Алберт Пајк (а тачније речено - демон који говори
кроз њега) пророковао је овако: „До пуне победе масонства биће у три светска рата: у трећем
од њих биће уништен муслимански свет, после чега ми ћемо испровоцирати гигантске
потресне ужасе који ћe показати сву погибељност безверја. Револуционарно мњење биће
уништено, а разочаравши се у хришћанско добро... добиће од нас истинску светлост учења
Луцифера”.
На светог Никафора Цариградског
и св. Авива 2004.
МЕМОРАНДУМ Оца Јустина
Глас 8.
Златоусти проповедниче Васкрслог Христа путовођо рода српскога крстоноша у
векове распевана лиро Духа Светога поносе и љубави монаха радовање и похвало
свештеника учитељу покајања свенародни владико человођо богомољне војске Христове
Свети Николају српски и свеправославни са свима светима Небеске Србије моли јединог
човекољупца да подари мир и слогу роду нашем.
1. Ко више зна, томе се мање прашта. Би поклоници сазнали сте вољу Божју и
осетили љубав Божју више од других људи. Зато се морате трудити више од других, да
живите по закону Христовом, који и јесте воља Божја.
2. Узносите молитве Свевишњем и у храму и у дому и у срцу своме. Разговор с
Богом најслађи је разговор. Молитвом се храни душа. Не остављајте душе своје гладне.
3. Уз молитве чините милостињу где год вам се укаже прилика. Украшујте дане
сваки неком милостињом. Ако вам се некога дана не укаже прилика да учините материјалну
милостињу, би у срцу праштајте увреде. И то је милостиња, и то велика. Сетите се како је
Господ, с крста на Голготи, на којој се сви ми причестимо, на Велики четвртак праштао
мучитељима својим.
4. Уз милостињу држите постове, све онако како је црква православна уредила и
установила. Сетите ce како је Мајка Божија проводила цео свој век у посту. Сетите се, како је
Господ на Гори Искушења постио 40 дана и 40 ноћи.
5. Поред постова, узносите Господа. Причајте о Светој земљи сродницима
својим, но притом не узносите себе но Господа Христа, који вас је удостојио, да посетите
земаљску домовину Његову и који је душу вашу добро нахранио. Радујте се, ако некога од
својих приволите, да иде на поклоништво спасења душе своје.
6. Не жалите ни труда ни жртве, да се у престоници дође до једног поклоничког
дома - дома Гроба Божијега. То би било место вашег састајања, а станица за будуће
поклонике Свете Земље.
7. Проучавајте веру православну. Читајте свете књиге: читајте животе светих
људи и жена. И размишљајте о животу, о спасењу, о смрти, и о суду Христовом. То ће бити
слатка храна душама вашим.
8. Уз проучавање држите и браните веру православну. Сетите се, како шака Грка
у Светој Земљи кроз многе векове брани веру православну и њене светиње. Не дозволите, да
ико од ваших сродника понидаштава веру православну и да прелази у друге вере. Сетите се,
уколико сте храмова светих мученика Христових улазили. Вера ових мученика јесте вера
предака ваших и вера ваша.
9. Бранећи веру православну, браните непрестано душе своје од лакомства и
сујета овога света. Све је пролазно као облак, и варљиво као сан. Сећајте се Горе Јелеонске и
места Вазнесења Христова. Вазнесени на небо доћи ћe опет у сили и слави да суди свакоме
по делима његовим.
РАСПИС
о постављању крстова по кућама и њивама
У многе красне обичаје, које наш хришћански народ има, спада н обичај
закрштавања, то јест постављања крстова на куће, на баште, винограде и њиве. Обично се
постављају крстови од лескова дрвета. Негде се крстови постављају на Ђурђевдан, негде на
Спасовдан, а негде у оба та празника, и то пре рађања сунца.
Крст је застава Христове победе над сваким злом. И кад људи постављају крстове по
своме имању, они постављају Христову победну заставу од које се страше и беже све
погубне противничке силе, тајне и јавне. Народ то зна из искуства. Народ зна, да штогод
стави под заштиту крста и покропи освећеном водицом, то се држи и то успева и напредује, с
претпоставком да се живи праведно и поштено. Ово могу порицати само они који немају
народног искуства, они који нису пробали а праве се да нешто знају боље од народа. Ми
верујемо да као год што једна њива, закрштена крстом покропљена освећеном водицом,
бива сачувана од градобита, од гусенице и скакаваца, исто тако може бити и цела држава на
тај начин сачувана од непријатеља ма колики и ма који они били.
Због те наше непоколебљиве вере, која се потпуно поклапа са народном вером,
потврђеном искуством препоручујемо нашем свештенству, да у три празнична дана на
службама пре Ђурђевдана опомене народ, да ове године нипошто не изоставе постављање
крстова на кућама, и по баштама, трлима(оборима), виноградима, воћњацима и њивама. А и
саме старешине цркава н манастира ово да изврше на црквеној имовини. Онај који то буде
извршио, примиће двострук благослов од Бога, јер двоструку корист чини, и себи и целој
нашој земљи, стављајући све под свемоћну заштиту крста, ове пободене заставе Христа
Господа.
Свети кажу да је НЕБЕСНА ЛИТУРГИЈА
Свети Владика Николај Велимировић ПРОРОЧКА
1.
Хеј, шта се оно чује из даљине;
Да л су ветри да д су вихорови,
Ил шуморе горе јаворове,
Ил са земљом трава разговара,
Ил певају на небеси звезде?
Нит су ветри, нит су вихорови,
Нит шуморе горе јаворове,
Нит са земљом трава разговара,
Нит певају на небеси звезде,
Но служи се света литургија
У небеском царству Христовом.
2.
Службу служи Јован Златоусти
И са њим три стотине владика,
Све владика земних мученика
И три хиљаде часних свештеника,
Свештеника Божјих угодника,
Ђаконује Ђаконе Стеване
И са њиме свети Лаврентије,
Свети Павле чита Посланије,
Свети Лука свето Вангелије,
Крсте држи царе Константине,
А рипиде свети стратилати
3.
Дмитрије и са њим Прокопије,
Георгије и са њим Јевстатије
И остали многи стратилати.
Огањ носи Огњена Марија,
А крститељ водом покропљава.
Херувими поје Херувику
А Цар славе седи на престолу
Лицем својим небо осветљава.
С десна му је света Богомајка
Огрнута звезданом пофиром,
Свети Сава жезал придржава,
А народа ни броја се не зна,
Више га је но на небу звезда.
Измешани свеци с анђелима
Па се не зна које од ког лепши.
4.
Кад се света литургија сврши
Светитељи Христу прилазили
И пред њиме поклон чинили
Најпоследњи Светитељу Саво
И са Савом Срби светитељи.
Свети Саво метаније прави,
Ал се не хте светац да усправи
Већ остаде на земљи лежећи.
Тад прилази света Богомајка
да подигне светитеља Саву,
Јер јој Саво Хиландар посвети,
Ал се Саво диже на колена
И даље се дићи не хоћаше
Већ остаде пред Христом клечећи.
5.
Благи Христос Саву миловаше
Од милоште овако му збораше
„Чедо моје Немањићу Саво,
Што си ми се тако растужио,
Што си мене тако расплакао.
Никад тако заплакао ниси,
Ниси тако плакао за Косовом
Кад је српско потамнело царство,
Потамнело царство и господство.
Казуј мени, моје чедо драго.
Како стоји вера у Србаља.
Јесу л Срби кано што су били
Или су се Саво изменили,
Поју ли ми многе литургије,
Подижу ли многе задужбине,
Кано некад у време Немање
И сина му светитеља Саве,
И славнога Милутина краља,
И Стевана милог ми Дечанца
И Лазара мога мученика
И Милице славне Љубостињке,
Ашелине мајке Крушедолке,
И осталих цара и књегиња.
Да л се и сад тако Бог поштује,
Да л Србијом свете песме брује,
Јеванђеље да л се моје шири,
Српска земља да л тамјаном мири,
Светли ли се образ у Србина
Пред људима и пред анђелима,
Великани да л праведно суде,
Богаташи да ли милост деле,
Да л суседа сусед оправдава,
Да л нејаког јаки подржава
Поштује ли млађи старијега,
Да л девојке држе девојаштво,
Да л попови по светињи живе,
Калуђери да л за народ клече
И да л греју пештере сузама
И за народ топлим молитвама.
Да ли народ недељу светкује.
Да л празником цркву испуњује?
Казуј мени лични светитељу,
Српског рода драги спаситељу,
Каква ти је голема невоља
Те ти рониш сузе низ образе,
Песму неба плачем завршаваш?”
6.
Тад говори светитељу Саво:
„О Господе велики и силни,
Пред киме се тресу херувими,
Има л ишта теби непознато?
Та ти видиш срце у човеку
И познајеш најтајније мисли.
Видиш црва пред кором грмовом,
Под каменом гују отровницу,
На дну мора свако зрно песка.
Не могу се од тебе сакрити
Тамних људи тамна безакоња,
Због којих си на крсту висио,
Али моја љубав све покрива.
Из љубави незнаније јављаш,
Из љубави ти о знаном питаш,
Да ти кажем што ти боље знадеш.
7.
Нису Срби као што су били,
Лошији су него пред Косовом,
На зло су се свако изменили,
ти им даде земљу и слободу.
Ти им даде славу и победу.
И државу већу Душанове.
Ал даром се твојим погордише,
Од тебе се лицем окренуше,
Господа се српска изменила,
На три вере оком намигују,
Ал ни једну право не верују,
Православље љуто потискују,
Одрекли се својих крсних слава,
Свеце своје љуто увредили,
А ко диже цркву задужбину,
Не диже је теби него себи.
Цркве дижу да их виде људи,
Цркве дижу, Богу се не моле,
Нит Божији закон испуњују.
Великаши правду погазили,
Богаташи милост оставили,
Не поштује млађи старијега,
Но се млађи паметнији гради,
Нит нејаког јаки подржава,
Већ га ломи док га не сломи,
Нит суседа сусед оправдава,
Већ се куне криво за неправду,
Због блатњаве земље од аршина.
Свештеници вером ослабили,
Калуђери посте оставили.
Нит девојке држе девојаштво,
Свилу носе, грехом се поносе,
Млади момци поштењу се смеју,
А свој разврат ни од ког не крију,
Нити народ за недељу мари,
Ни за празник ни обичај стари,
Нит празником цркве испуњује,
Празне душе, па празне и цркве,
Свуд се црни црно безакоње,
Стид ме једе и стид ме изједе,
Због греха народа мојега.
Што и мене држиш близу себе.
Зато плачем, мој предраги Спасе.
Вечност ми је кратка за плакање,
Волео бих и у паклу бити,
Само Срби Богу да се врате.”
8.
Мирно Господ саслушао Саву,
Па подиже своју чврсту главу,
И мислима небеса потресе.
Заблисташе муње и громови,
Надуше се гарави облаци,
Лед се просу о Петрову дану,
Сва побеле земља Србинова.
Ка од губе губава грешница.
Закукаше Срби у невољи.
Ал се живог Бога не сетише.
Нити Бога ни својих греха.
А све Саво на колена клечи,
Бледо му лице од ужаса.
9.
Тада Господ устеже облаке.
Да не падне киша ни росница,
Благо сунце у жар се обрати.
Сва сагоре земља Србинова,
Пресушише реке и потоци,
Прекапише дубоки кладенци,
Закукаше Срби у невољи.
Ал се живог Бога не сетише.
Нити Бoгa ни својих греха,
А све Саво на колена клечи,
Бледо му лице од ужаса.
10.
Тада Господ ваши попустио,
По воћу се ваши ухватише.
Обрстише шљиве и јабуке,
Сасушише питоме воћњаке.
По питомој земљи Србиновој
Закукаше Срби у невољи,
Ал се живог Бога не сетише.
Нити Бога ни својих греха,
А све Саво на колена клечи,
Бледо му лице од ужаса.
11.
Тада Господ помор попустио,
Да помори и старо и младо.
Ударише љуте боловање,
Тесна гробља а мало гробара,
Гробарима отежаше руке.
Закукаше Срби у невољи.
Ал се живог Бога не сетише.
Нити Бога ни својих греха,
А све Саво на колена клечи,
Бледо му лице од ужаса.
12.
Тада Господу ризу попустио,
Пува земља свакога обиља,
А сви вичу нигде ништа нема,
Закукаше Срби у невољи,
Ал се живог Бога не сетише.
Нити Бога ни својих греха,
А све Саво на колена клечи,
Бледо му лице од ужаса.
13.
тад Сатану Господ одрешио,
Из пакла га ка Србе пустио.
Да до рока своју вољу врши.
И да чини што је њему драго.
Са државом и са српским телом,
само да се не дотиче душе.
А Сатана војске подигао,
Од звериња свога и људскога,
Све од самих Божјих противника,
И својих једномишљеника,
Којих би се марва застидела,
И вепрови дивљи посрамили,
Пакленим огњем наоружао.
Повео их на земљу Србију,
14.
Бљуну огањ из адових жвала,
Па запали кућу Србинову,
Све разгради што је саграђено,
Све прождере што је умешено,
Све однесе што је изаткано,
Све разграби што је уштеђено,
Све раскући што је закућено,
Све попљува што је освећено,
А господу у окове веза,
Старешине .......... на вешала,
Ил умори глађу у тамници,
Поби момке, зацрни девојке.
Згрчи мајке над колевке празне,
Над колевке празне и крваве.
Још завеза језик у Србина,
Да не сме певати ни кукати,
Нити Божје име спомињати,
Нити брата братом ословити,
Још завеза ноге у Србина,
Да не сме слободно ходити,
Осим тамо куд га конопом води,
Коноп води или кундак гони,
Још завеза руке у Србина,
Да не сме радити ван кулука,
Нити сести, нити хлеба јести,
Без сатанске горде заповести,
Нити децу своју својом звати,
Нит слободно мислити ни дисати.
15.
Тако ишло задуго земана,
Док набуја земља Србинова.
Од мртвих српских телеса,
И од крви српских мученика,
Ка тесто од јакога квасца.
Тад анђели Божји заплакали,
А Срби се Богу обратили,
Јединоме своме спаситељу,
Вишњем Богу и светоме Сави.
Тад се Саво стресе од ужаса,
Скочи, викну иза свега гласа:
Доста, Боже, поштеди остатак!”
Тад је Господ послушао Саву,
На српско се робље ражалио
Те Србима грехе опростио.
16.
Засија се лице Србиново,
Зазвонише звона на весеље,
Замириса земља од тамјана,
Заблиста се Христова истина,
Зацари се милост и поштење,
Анђели се са неба спустише,
Па Србију земљу загрлише.
17.
Хај, шта се оно чује из даљине,
То се опет служи литургија,
У небеском царству Христовом.
Службу служи светитељу Саво,
И са њиме три стотине владика,
И три хиљаде српских свештеника,
Ђаконује архиђакон Стево,
А са њиме ђакон Авакуме,
Што на коцу за Христа пострада,
На обали усред Биограда,
А цар славе седи на престолу.
Док са земље грми ка олуја.
То Србија кличе - Алилуја!
Благо мајци која Саву роди.
И Србима док их Сава води.
„Љубљени, не верујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су
лажни пророци изишли у свет” (1. Јн 4,1).
- Ако су и па једно време примењиве ове свештене речи љубљеног ученика
Христовог и тајновидца Јована, онда је то више од свега ово наше време.
Наше метежно време је веома сиромашно пророцима, али је веома богато лаже
пророцима. Свет је осиромашио „Духом Божијим”, али је врло богат „духом заблуде”.
„Стара змија, која је ђаво и сатана” (Откр. 20:2), посадила је у срцима људи мноштво
свакојаких лажеучења, јереси и секти, којим вара слабе у вери и неискусне у познавању
Царства Божијег, одвраћајући их од вере у Бога, у Цркву Христову, у бесмртност душе, у
загробни живот, у будућу плату на суду Божијем.
Једно од најштетнијих и уистину сатанских лажеучење у историји човечанства јесте
управо масонство. О њему и имамо намеру да по својој архипастирској дужности беседимо
православном руском свету.
Масонство је тајна међународна, светска, револуционарна организација борбе
против Бога, против хришћанства, против Цркве, против националне државности, а поготово
хришћанске државности.
У тој међународној организацији по снази утицаја и значају прво место припада
јеврејском народу, коме је богоборство својствено још од дана распећа Христа Спаситеља.
Јудаизам је историјски повезан са масонством најтеснијим спонама у својој огорченој борби
са хришћанством и у месијанским тежњама за владањем светом.
Масонство је непомирљиви непријатељ хришћанства. Оно за свој циљ поставља
рушење Цркве, рат са свим религијама, уздрмавање темеља националне хришћанске
државности и организовање револуција по читавом свету. Чувени масон Волтер је некада
рекао: „Погазимо неваљалицу!”, то јест религију. Та знаменита фраза налази свој одјек у
масонским круговима и до дан данас. 1881. године је белгијски масон Флери писао: „Доле
распети! Ти који ево већ 18 векова држиш свет под својим јармом! Твоје царство се
завршило! Није потребан Бог!”
„Наш циљ није то да установимо индивидуализам, већ то да збришемо хришћанство
са лица земље”, говорила je те исте године утемељитељка Теозофског друштва Блавацка.
„Атеиста је једна од најславнијих титула човечанства, одликовање светских јунака...
мученика- спаситеља света. Никаква филозофија, никакво богословље није донело свету
ништа достојно у поређењу са благовешћу атеизма .. Част и слава тим истуреним борцима за
напредак, тој почасној претходници војске слободе. Част и слава ономе ко је у својој бризи за
човека заборавио Бога”, каже теозофка Ана Безант.
Угледни масон 33. високог степена изјавио је 1912. године: „Ви осећате неопходност
да једном за свагда свршимо са Црквом, са свим Црквама”. „Док то не постигнемо, ми
нећемо моћи радити продуктивноj нити саградити било шта трајно.”
1913. године је масон Сикар де Клозол говорио: „Има један мир који ми не можемо
склопити, једно разоружање на које не можемо пристати, има један рат који морамо
неуморно да продужавамо до победе или до смрти, то је рат против вечних непријатеља
масонства и републике, непријатеља разума, науке и људске праведности, а ти непријатељи
су све догме, све Цркве”.
Нешто касније, на општем Конвенту орили су се овакви говори: „Разрушимо тај
симбол ужаса и гнусобе, то огњиште светског злочинства и обновимо вечну борбу. Погазимо
неваљалицу.” „Водићемо борбу са свим религијама, пошто су оне прави непријатељи
човечанства.”
Белгијски масон Кок је на међународном масонском Конгресу у Паризу изјавио:
„Оно што је неопходно да срушимо јесу религија, догме”, и даље: “Путем пропаганде, па и
путем административних уредби постигнимо то да можемо погазити религију.”
Шпански масон - револуционар Франциско Фереро у свом катихизису за световне
школе пише: „Бог је тек детињи појам, изазван осећањем страха”, „Недовољно је тек сузбити
утицај свештенства и лишити Цркву ауторитета... - Неопходно је разрушити саму религију”,
одлучује масонски Конгрес 1900. године. „Борба не на живот, већ на смрт”, изјавио је на том
Конгресу белгијски велики мајстор. Знаковите су следеће речи масонских делатника:
„Подсетимо да су хришћанство и масонство потпуно непомирљиви, и то толико да
приклонити се једноме значи прекинути са другим. У томе случају дужност масона је само
једна - треба смело сићи у борбену арену и тући се”. „Радићемо, испредаћемо спретним и
опрезним рукама тај мртвачки покров који ће једног прекрасног дана прекрити све религије,
и тада ћемо у целом свету потпомоћи рушење клерикализма и сујеверја које од њега
произилази”, каже члан Конвента Велике Ложе Француске. Могло би се навести још безброј
сличних изјава, будући да ниједан масонски скуп не пролази без испада против религије.
Треба приметити да масонство у својим обредима, посвећењима и симболици има
изразито богохулни карактер. Тако је на пример ложа 18. степена (Розенкројцерска)
украшена сликом Голготе. На крсту je насликана ружа изнад које је стављен тајанствени
јеврејски натпис И.Х.П.И.14. Заседање ложе почиње онога трена када се поцепа на двоје
црквена завеса. Церемонија се завршава богохулном изјавом - масони се изјашњавају као
служитељи сатане: „Ми масони” - каже велики мајстор Бруклинске ложе Лесинг -
„припадамо Луциферовом роду, Троугао место крста. Ложа уместо Цркве.” Наравно,
постојање таквих богохулних обреда масони прикривају, али се они свеједно обављају у
врховима неких масонских ложа.
Ако на првом месту стоји борба са религијом, онда друго место неоспорно заузима
борба са хришћанском државношћу која је историјски утемељена у монархијском уређењу.
Масони ово често поричу, позивајући се на посебне одредбе устава које забрањују
сваку расправу поводом дејства грађанских власти и свако масонско умешавање у борбу
политичких странака, али, као и много шта друго, те одредбе устава масонских ложа служе
једино томе да се лакше заваравају необавештени људи. Тако на своме заседању од 12.
априла 1884. године Велика Ложа Француске одлучује: „Због бескорисности се укида тачка
устава по којој се Велика Ложа одриче од разматрања политичких питања”, али у званичном
билтену Великог Истока Француске за 1886. годину може се прочитати: „Неко време је
постајало не толико правило, колико обична формалност да се изјављује да се масонство не
бави ни питањима религиje ни политиком. Под притиском полицијских прописа били смо
принуђени да прикривамо оно што је наш једини задатак,” Без обзира на то, у званичним
статутима одредба устава која забрањује умешавање у политику остављена је. Из тога се
може видети колико се може веровати званичним правилима масонских ложа. Цео низ
ауторитативних историчара сведочи да је у револуцијама ХVII, XIX, као и нашег века,
масонство узимало најживљег учешћа и имало веома велики утицај. Масонска издања и до
дан данас то потврђују, па се чак тиме и поносе. Пуно пута су они наглашавали да је
револуционарска девиза „Слобода, једнакост, братство” одвајкада била девиза масонства.
Масон и кабалист Папис тврди да су „револуције примена устава масонских ложа на
друштво”. Руску револуцију 1905. године један масонски часопис поздравио је речима: „Сви
републиканци, а поготово масони, морају да изразе најтоплије жеље за што скорији тријумф
руске револуције.” Али, то је било у прошлости. А, шта масони говоре у садашњости? 1923.
године на једном од скупова ложе града Анжеа било је речено: „Масонство, које је одиграло
водећу улогу 1789. године, мора бити спремно да истакне кадрове за револуцију која је увек
могућа”
„Браћо”, може се прочитати у другом броју истога званичног билтена, „дозволите ми
да изразим још и наду у то да ће масонство, које је задужило историју националним
револуцијама, успети да направи и крупнију револуцију - интернационалну.”
Треба приметити да масонски делатници увек поистовећују безбожну републику и
социјализам, не либећи се чак ни савеза са комунистима, иако се сакривају иза девизе
„Слободе, једнакости, братства”. Председник Великог Истока Дезмон даје овакво одређење
републике: „За мене република. значи: 'антиклерикализам', антимилитаризам, социјализам”
„Ми ћемо победити искључиво захваљујући савезу левичара, чија главна ћелија ће бити
ложа” - каже се у извештају поменутог Конвента; „ми морамо да окупимо све републиканце
и да чак и у савезу са комунистима израдимо програм.”
На тај начин масони сами потврђују своју везу са комунистима и са рушиоцима
наше Домовине. Под знаком масонске звезде делују све тамне силе које руше националне
хришћанске државе. Масонска рука је учествовала и у разрушењу Русије. Сва начела, сви
методи које бољшевици употребљавају за рушење Русије веома су блиски масонским. 15-
годишње посматрање рушења наше Домовине белодано је свом свету показало како ученици
до у танчине опонашају своје учитеље и како су поробљивачи руског народа верни програму
масонских ложа по питању борбе против Бога, против Цркве, против хришћанског морала,
против породице, против хришћанске државе, против хришћанске културе и против свега
онога што је створило и узвисило нашу Домовину.
Не можемо а да не приметимо и то да наш тешки црквени раскол има за свој
праизвор то исто развраћујуће масонство са својим различитим организацијама и
делатницима који су проникли у црквено-парохијске установе у циљу растројавања и
растурања црквеног живота. Навукавши тогу ревнитеља православља и хришћанског
просвећења, они уз помоћ такве лукавштине и лицемерства, посредством новца и штампе
варају лаковерне и необавештене људе, заражавају их отровом модернизма и одвлаче их од
истините Христове Цркве. Руска емиграција је јако затрована масонством.
Руски масони обично настоје да се ограде од светског масонства, тврдећи да руске
ложе тобоже немају ништа заједничко са ложама других земаља. Међутим. такве изјаве не
одговарају истини. Масонство има тачно одређену организацију. Поједине масонске ложе на
челу са својим председником укључене су у федерацију у чијем вођству се налази управни
орган или савет. Сваке године средишњи орган сазива заједнички скуп из представника свих
ложа дате федерације, при чему те представнике бирају ложе истовремено са другим
дужносницима. Стога ниједан масон не може да не зна којој федерацији припада његова
ложа. Руске ложе су распоређене по многим земљама и носе својствене називе: Астреја,
Северна Светлост, Јупитер, Хермес, итд. ниједан руски масон не може тврдити да нема
ништа заједничко са безбожним масонством других земаља.
1923. године угледни руски масон Кузмин-Каравајев изјавио је на Конвенту велике
Ложе Француске: „Ми, руске избеглице, смо сви ваши ученици; ми учимо како да постанемо
добри масони да бисмо били у могућности да спроведемо у живот масонску девизу 'Слобода,
једнакост, братство`.”
Тврдња да руско масонство у иностранству наступа као нека засебна и независна
организација, садржи неистину.
Масонство je јединствено без обзира на неку разлику у обредима, па и на неку
нестварну, или тачније тобожњу различитост. Веома често се може чути мишљење да
наводно постоји „добро” масонство и „лоше” масонство, но у говорима и списима угледних
масона стално се сусрећу указивања на јединство светског масонства, и поред привидних
различитости. (У основ свих масонских статута улази такозвана Андерсонова Конституција.
Брат Колсон пише у „Општим масонским аналима”: „У нашим редовима (тј. у ложама) нема
странаца. Браћа свих народности су код куће у свим ложама.” Брат Рагон, опште признати
масонски ауторитет, износи следеће: „Основно својство масонства јесте
интернационалност. Масонство је јединствено, и сваки обред или народ који одступа од тога
начела залутао је и скренуо са масонског пута... Ми право масонство не схватамо као неко
које би се могло називати енглеским, шкотским, америчким, и томе слично. Постоји ли
онда енглеска, шкотска или француска математика? Не, постоји само математика, а самим
тим постоји само масонство. Неке особености у обредима, церемонијама и начинима пријема
су недовољне да би национализовале масонство насупрот његовој опредељеност и на
интернационалност.” Масонство је јединствено и различитост између разних обреда je само
тобожња, за ширу публику. Припадност дотичног „брата” једном обреду нипошто га н
искључује на другог, бајаги противног му обреда. Сваки масон вишег степена поседује и
прва три степена и у својству мајстора наступа као пуноправни члан ма које ложе на
земљиној кугли. Сваки масон, ма којој федерацији да припада, дужан је због тога да носи
пуну одговорност за ту противхришћанску и противдржавну делатност коју води
јединствени светски масонски ред, а онај који се скрива од те одговорности иза народних
или обредних етикета, или обмањује сам себе, или свесно допушта неистину.
Указавши на штетно деловање масонства не можемо, а да не споменемо и толико
погубна учења и организације које су му сродне, које се са њим налазе у тесној вези и зависе
од њега, као што су: теозофија, антропозофија, „Хришћанска наука - Christian Science” и
YMCA – „Young Men's Christian Association”.
На нашу дубоку жалост, та друштва су широко распрострањена међу нашим
исељеништвом. Стога ми сматрамо својом дужношћу да упозоримо нашу руску паству на
тако опасна учења и организације, те позивамо сва наша духовна чеда да немају са њима
никаквог додира.
Узимајући у обзир све горе изложено, Свештени Сабор је одлучио:
1. Осуђује се масонство, као учење и организација непријатељска хришћанству и
револуционарна, усмерена на рушење основа националне државности.
2. Осуђују се такође и сва учења и организације сродне масонству: теозофија,
антропозофија, „Хришћанска наука” и YМСА,
3. Налаже се Епархијским Преосвештеним Владикама и Начелницима мисија да
своме подручном свештенству предају упутства неопходна за борбу против наведених
штетних учења и организација и за опомињање православне руске пастве против
одушевљавања њима и против учествовања у њиховој штетној делатности, посредством
духовне проповеди, ван богослужбених беседа, штампе, предавања о Закону Божијем у
школским установама, а нарочито путем исповести.
4. Ставља се у дужност црквених пастира да оне који приступају исповести питају
нису ли они у масонским организацијама и не деле ли та учења, те ако се покаже да јесу или
да деле, онда таквима да објасне да је учествоваше у наведеним организацијама неспојиво са
звањем хришћанина - члана Христове Цркве, да су они дужни или да се коначно одрекну
масонства и њему сродних учења, или да се, ако то не буду испунили, неће удостојити
Светог Причешћа, те да ће при даљој непокајаности бити одлучивани од Свете Цркве.
Предавши вам наша Архипастирска упутства у вези непријатеља Божијих и
непријатеља нашега спасења, желимо да вас подсетимо на Апостолске позиве: „Љубљени,
старајући се на сваки начин да вам пишем о општем спасењу, имадох потребу да вам пишем
позивајући да се борите за веру једанпут предану светима... изграђујући себе... у љубави
Божијој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни.” (Јд. З, 20, 21)
„Све што је рођено од Бога побеђује свет, и ово је победа која победи свет - вера
наша. Ко је тај који побеђује свет до онај који верује да Исус јесте Син Божији”. Знамо да
смо од Бога и да свет сав у злу лежи. А знамо да је Син Божији дошао и дао нам разум да
познамо истинитога Бога и да будемо у истинитом Сину Његовом Исусу Христу. Он је
истинити Бог и живот вечни.” (1. Јн. 5, 4-5, 9-20)
Председник Архијерејског Сабора
Руске Православне Цркве у иностранству
Митрополит АНТОНИЈЕ
15/28. августа 1932. године.
Дан Успенија Божије Мајке.
Сремски Карловци, Југославија.
Руска Загранична Црква је на свом Сабору 1938. не само потврдила противмасонску
одлуку из 1932. године, него је и након разматрања посебног излагања А. И. Лодиженског
поименичним гласањем прихватила његову предложену резолуцију која осуђује масонство:
Резолуција по излагању А. И. Лодиженског по питању осуде масонства
„Сабор Руске Православне Цркве у иностранству, са учешћем представника клира
и мирјана на свом заседању 10/23. августа 1938. године, имајући у виду решења
Архијерејског Сабора 1932. године који је изрекао осуду франмасонства као
противхришћанске заједнице, са жаљењем установљава да је и поред такве јавне осуде од
стране више црквене власти противхришћанске суштине франмасонства, један број Руса
који себе сматрају православнима продужио чланство или наново ступио у то тајно друштво,
а такође узимајући у обзир да је веза светског масонства са борбеним безбожним покретом
који је поробио Русију, истоветним са Ш интернационалом, неоспорна, одлучује: сви који
себе називају православним Русима, а који су чланови противхришћанске и Светој Русији
непријатељске заједнице франмасона, ако ли они на тајни исповести не принесу утврђено
покајање за своју заблуду, сматраће се избаченим из крила Свете Православне Цркве са свим
последицама које из тога произилазе.”
Грчка Црква је још у давној прошлости, док је Руска Црква била принуђена да ћути
или чак сарађује са масонима из редова руског племства, издала неколико повеља против
слободног зидарства. Кипарски архиепископ Кипријан (који је доцније умро мученичком
смрћу од муслиманске руке) 2. фебруара 1821. објавио врло строгу окружну посланицу
против масонства. Архиепископ патарски Јеротеј издао је чак две обимне посланице против
овог друштва - једну 5. октобра 1897., а другу 22. августа 1899. Кипарска Црква је недавно
19. априла 1993. - подстакнута петицијом коју је потписало 11000 мирјана, осудила
масонство као религију неспојиву са Хришћанством. Исто је учинио и један
старокалендарски грчки синод у Америци (тзв. авксентијевци), наглашавајући зашто
православни хришћанин одмах мора да увиди зашто не сме припадати масонству чак ни на
његовим најнижим степенима.
Против масонства су пуно писали грчки, руски и други старци, познати богослови и
црквени историчари. Но највише прашине у црквеним круговима је подигла службена изјава
званичне (новокалендарске) Грчке Цркве од 12. октобра 1933. године. Мада нешто више од
прашине тешко да се помакло - наиме, подоста грчких владика се фућкало на њене закључке
- ипак је то један од ретких званичних црквених прогласа по том питању. Написан је,
међутим, у изразито „хришћанско”-екуменистичком духу; тобоже, масони су криви што се
друже са муслиманима и Јеврејима и врше новопаганске обреде, али наша „браћа” Латини и
Германи су их већ одавно прозрели. Дакле састављено у полумасонском духу против масона.
ЗВАНИЧНА ИЗЈАВА
Епископи Грчке Цркве су се на своме заседању 12. октобра 1933. бавили
проучавањем и испитивањем тајне међународне организације, франмасонерије. Са пажњом
су саслушали уводно излагање Одбора четворице Епископа које је био назначио Свети синод
на свом последњем заседању, као и мишљење Богословског факултета Атинског
универзитета, те посебно уз то joш мишљење проф. Панајотиса Брациотиса. Размотрили су и
списе издате по овом питању у Грчкој и иностранству. После расправе донели су следећи
закључак, који су једнодушно прихватили сви епископи.
Слободно зидарство није тек добротворно удружење или филозофска школа, оно
чини тајноводствени систем који нас подсећа на древне незнабожачке мистеријске вере и
чашћења - од којих и потиче и чији је продужетак и препород. Ово не само да потврђују
истакнути учитељи у ложама, већ они то поносно и објављују, дословно тврдећи:
„Франмасонство је једини остатак древних мистерија и може се назвати њиховим чуваром”.
Масонство је непосредни изданак египатских мистерија; скромна радионица масонске Ложе
није ништа друго до пећине и тама индијских кедара и недогледна дубина пирамида и
крипти величанствених Изидиних храмова; у грчким мистеријама франмасонства, прошавши
светлим путевима познања под тајноначелницима Прометејем, Дионисијем и Орфејем,
срочени су вечни закони Васионе!”
Таква веза између масонства и древних идолопоклоничких мистерија испољава се и
у свему што се одиграва и чини приликом иницијација. Баш као и у обредима древних
идолопоклоничких мистерија, где се понављала драма патњи и смрти тајанственог бога, те је
у подражавалачком понављању ове драме уведеник умирао скупа са покровитељом те
тајанствене вере, који је увек био нека митска особа која је симболисала сунце природе која
умире у зиму и препорађа се у пролеће, то исто се чини и у иницијацији трећег степена где је
покровитељ масонства Хирам, где се на неки начин понавља његова смрт у којој уведеник
страда са њим, ударан истим оруђима и по истим деловима тела као и Хирам. Према
признању истакнутог учитеља масонства, Хирам је као „Озирис, као Митра, и као Бахус,
једно од оличења Сунца”.
Тако је масонство очевидно мистеријска религија, веома различита и одвојена од
хришћанске вере, и туђа јој. Ово се без икакве сумње види у чињеници да оно поседује своје
храмове са олтарима, које угледни учитељи означавају као „радионице које не могу имати
ништа маље историје и светости од саме Цркве” и као храмове врлине и мудрости у којима
се служи Врховном Бићу и поучава се истина. Оно има своје сопствене верске обреде, као
што је обред посвајања или масонског крштења, женидбена потврда односно масонски брак,
масонска задушница, освештање масонског храма, и тако даље. Оно поседује своје сопствене
иницијације, своје обредне свечаности, свој јерархијски поредак и одређену стегу. Као што
се може закључити из масонских агапа „гозби”, из слављења зимске и летње равнодневнице
уз верске обеде и опште весеље, ради се о природопоклоничкој вери.
Истина је да се на први поглед чини да се масонство може ускладити са сваком
другом вером, пошто га не занима непосредно вера којој припада његов посвећеник. То се
међутим објашњава његовим синкретистичким карактером и то доказује да је оно изданак и
продужетак древних идолопоклоничких мистерија које су за иницијацију прихватале
частиоце свих богова. Но као што су мистеријске религије, упркос свом привидном духу
трпељивости и прихватања туђих богова, водиле у синкретизам који је поткопавао и
постепено уздрмавао поверење у друге религије, тако данас и масонство, које настоји да
обухвати постепено сво човечанство и које обећава давање моралног савршенства и познања
истине, узноси себе до положаја својеврсне надрелигије, гледајући на све вере (не
искључујући ни Хришћанство) као на мање вредне од њега самог. Тако оно у својим
посвећеницима развија мисао да се само у масонским ложама изводи обликовање и
изглађивање неизглађеног и неотесаног камења. И сама, пак, чињеница да масонство
чини братство које искључује сва друга братства која су изван њега (а масонство их сматра
„неукима”, чак и када су она хришћанска) јасно доказује његову опредељеност да буде
надрелигија. То значи да масонском иницијацијом хришћанин постаје брат муслимана,
будисте, или било каквог рационалисте, док хришћанин који није инициран у масонство
постаје за њега туђин.
С друге стране, масонерија у свом израженом величању познања и у потпомагању
слободног тражења при чему „не поставља никаква ограничења у потрази за истином” (у
складу са својим обредима и уставом), и још више својим усвајањем такозване природне
етике, и у овом смислу се показује као у оштрој супротности са хришћанском вером.
Хришћанска религија, наиме, надасве велича веру, омеђујући људски разум границама
које је зацртало Божанско Откривење и водећи ка светости натприродним дејством
благодати. Другим речима, док Хришћанство као вера откривења, поседујући своје умне и
надумне догме и истине, пре свега тражи веру, и темељи своје морално устројство на
натприродној божанској благодати, масонство има само природну истину и упознаје
своје посвећенике само са слободним размишљањем и истраживањем путем разума. Oнo
своје морално устројство заснива на природним снагама човека и има само природне циљеве.
Стога је веома очигледна непомирљива противречност између Хришћанства и
масонства, Природно је да су разне Цркве других вероисповести заузеле став против
слободног зидарства. Не само да је Западна Црква из својих разлога жигосала масонски
покрет бројним папским посланицама, већ су га и Лутеранска, Методистичка и
Презбитеријанска заједница такође прогласиле неспојивим са Хришћанством. Утолико више
се Православна Саборна Црква, која чува пуноћу блага хришћанске вере, изјаснила против
њега сваки пут када је било покренуто питање масонства. Недавно је Међуправославни
Одбор који се састао на Атонској Гори и у којем су учествовали сви представници
Аутокефалних Православних Цркава означио масонство за „лажан и антихришћански
систем”.
Сабрање Епископа Грчке Цркве је на горе поменутој седници са олакшањем
саслушало и прихватило следеће закључке које је из истраживања и расправа извукао његов
Председник, Његово високопреосвештенство Архиепископ Хризостом атински.
„Масонство никако не може бити спојиво са Хришћанством, будући да је то тајна
организација, која делује и учи у тајности и потајно и обоготворава рационализам.
Масонство прихвата за своје чланове не само хришћане, него и Јевреје и муслимане.
Следствено, клирику се не може дозволити да учествује у овој заједници. Сматрам достојним
рашчињења сваког клирика који то учини. Неопходно је наложити свима који су ступили у
њега без помног промишљања и без испитивања шта је то масонство, да прекину све везе са
њим, зато што је Хришћанство једина вера Koja учи потпуну истину и задовољава човекове
верске и моралне потребе.” Сви епископи Грчке Цркве једнодушно и једногласно су
одобрили ово што је речено, и ми сви изјављујемо да сва верна чеда Цркве морају да се
држе даље од масонства. Са непоколебивом вером у Господа нашег Исуса Христа, „у
коме имамо избављење крвљу Његовом, опроштење грехова по богатству благодати Његове,
коју је преумножио у нама у свакој мудрости и разборитости” (Еф. 1:7-9), поседујући истину
коју је Он открио и апостоли проповедали, не у „убедљивим речима мудрости људске” већ у
причешћу Божанских Тајни којима се освештавамо и спасавамо у живот вечни, ми не смемо
отпасти од благодати Христове, постајући причесници других тајни. Незаконито је у исто
време припадати Христу и тражити у исто време избављење и морално савршенство ван
њега. Због свега овога, истинско Хришћанство је неспојиво са масонством.
Стога сви који су били увучени у иницијације масонских тајни морају од овог
тренутка да прекину односе са масонским ложама и све делатности, будући уверени да тако
сасвим сигурно обнављају своје везе са јединим Господом нашим и Спаситељем, које беху
ослабљење незнањем и погрешним смислом за вредности. Сабрање Епископа Грчке Цркве
очекује то нарочито и са љубављу од посвећеника ложа, убеђено да је већина њих примила
масонску иницијацију не схватајући да тиме прелази у другу веру, већ напротив из незнања,
мислећи да не чине ништа супротно вери својих отаца. Препоручујући их сажаљењу, а ни у
којем случају непријатељству или мржњи верних чеда Цркве, Сабрање Епископа позива их
да се са Њом из срца моле у хришћанској љубави да би једини Господ Исус Христос, ,,Пут,
истина и живот” просветлио и вратио истини те који у незнању скренуше.”
Зашто трезвени и молитвени атонски монаси толико, већ преко стотину година,
говоре о масонима? Зашто су Руска и Грчка Црква (1932/33. г.), док још нису биле прожете
масонским утицајима, наредиле да се изопшти свако ко постане масон? Масони су творци
екуменизма и најоданији антихристови помагачи. У својој бескрајној гордости пљују на
Светога Дуга и сво Његово дело (Цркву, свеце, чуда), називајући га „мрачњаштвом и
заосталошћу, људском ограниченошћу и неразумевањем, ускогрудошћу”. Дигли су се не
само изнад свега човечанства, него и изнад самог Бога. Кога су у својим умовима претворили
у „непокретног посматрача”, „природно уређујуће начело”, а прави Божији лик назвали
„душевном пројекцијом” и сврстали га међу гомилу демонских изума (иноверне представе о
„богу”). Срж масонства је екуменизам и антихристовство: све масонске ложе на свету од
оних који им приступају траже да исповеде веру у „Божанство”, или пак, ако се ради о
„атеистичким” ложама, да одбаце сваку веру. Нико, ако је искрен, не може бити масон без
вере у то - у свачијег безличног „Бога” или у „човека који се развија” (а најчешће у обадвоје).
Масонство је по својој природи опречност Цркви - разочарано у похотног папу и
похлепног лутера, презирно према подивљалом Грку и заосталом мужику, одлучило је да
свет учини бољим мимо цркве (свега онога што су они сматрали да je Црква): створиће
братство међу људима које ће темељити на нечем што je изнад било које верске заједнице и
њених „ускогрудих истина” - на превазилазећем, свеобухватном, ћутљивом и пасивном
„Божанству” и општим „вечним врлинама”, до којих су се подигли поједини „учитељи”,
несхваћени и криво протумачени (Мојсеј, Буда, Христос, Мухамед). Све што прија и
одговара људској природи је добро и корисно. Ширење међусобног разумевања и
разумевања света око нас, из чега узгред проистиче љубав и врлина, како кажу, главни им je
циљ. Свако повезивање н размена мишљења су добри, било да се ради о међународном скупу
о риболову или атомској физици, о спортској или музичкој приредби, о радиу или интернету,
али првенство се даје међуверским молитвеним и другим састанцима. Ниједна вера није
исправнија него друга, све су одраз нарочитих историјских околности у којима се развијао
један народ или крај. Уске окове верских заједница (тј. „фанатизам”) треба покидати и
превазићи, разбити све табуе. Све се развија од лошијег и простијег ка бољем и савршенијем.
Људска свест (уопште) све више упознаје свет око себе, а са њим и „првобитни Узрок -
натприродну Силу - Творца”. Самим тим, ко се противи томе „највећем добру”, мора бити по
сваку цену уклоњен.
Преобраћење масона на праву веру је тешко или немогуће, јер ова архијерес чврсто
верује за себе да је највиша и свеобухватна и свекорисна. Зашто себе ограничавати уском
одећом Православља - треба бити свеобухватан и сверазумевајућ. Јерес масонства је јерес
равнобоштва - мисле да су равни Богу.
На овај начин размишљају слободни зидари на свим степенима своје јерархије, осим
у најзначајнијим кутковима врха те светске мреже, кутковима из којих се дотежу конци
читавог масонства. У њима, тврде свети Оци и наставници, чуче јеврејски учитељи
кабалисти - загрижени Јевреји који остварују непосредан додир са палим анђелима, којим се
јављају у обличју анђела светлости. Њима је циљ да успоставе власт над целим светом и
учине јеврејски народ и јеврејску веру главним, неприкосновеним. И што je најтужније, они
заиста мисле да се труде у Божијем имену. Сав метеж који настаје из „мирења” и
подржавања најразличитијих и најопречнијих учења и ставова (осим истинског
Православља) служи само томе да се човечанство доведе у недоумицу, да му се покаже
његова немоћ, да би се затим у најповољнијем тренутку јеврејство показало као
избавитељска вера, а Јевреји као једини оправдани владаоци васељене.
Старац Рафаил, којег смо пре три године посетили у кућици близу Зографске
обитељи, морао је да отиђе са Свете Горе, по указу самог цариградског патријарха. Није се
супротстављао патријарху, помињао га је у својим молитвама, давао је савете и упутства
десетинама хиљада хришћана који су га посећивали. Али, сувише гласно и сувише често је
говорио против масона! Они су повукли своје конце и... Више га нема на Светој Гори,
отишао је на Кавказ.
Ипак, не сме се заборавити ни упозорење блаженопочившег архиепископа Аверкија
(Таушева), који је и сам био велики борац против масонства и увлачења модернизма у Цркву.
Он каже: „Ништа није погубније и страшније од оног настројења у којем наши јадни људи,
гордо уверени у сопствену праведност, доброту и непорочност, свугде виде „непријатеље
Цркве”, не примећујући да су њени највећи непријатељи - они сами, отупели у својој
самозадовољности, у свом самољубљу, у својој све већој гордости, а лишени било какве
жеље да се ваљано покају, исправе и духовно обнове, да стану на пут трезвеног живота,
живота духовног.” Непријатеља Цркве данас има више него икад пре, њихова још већа
опасност је у томе што се праве добротвори човечанства. Али, наша првенствена борба мора
бити не против њих, него против сопствених страсти и лоших обичаја. Тек кад изборимо ову
битку, можемо са одважношћу повести рат против видљивих непријатеља Цркве.
ТИПИК (УСТАВ) СВ. САВЕ
ОПШТА НАЧЕЛА СССС, УПС, ЕГЦЕЛ
1.
Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави
Тамо венци тамо слава
Где наш српски пастир Сава.
Појте му Срби
Песму и устројте!
2.
С неба шаље благослов
Свети отац Сава;
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте
Саву српску славу,
Пред престолом
Творца!
3.
Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави
Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина
С тобом славе славу
Светитеља Саву
4.
Здраво Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело Кнез Лазара;
Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу
Светог Оца Саву.
5.
Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;
Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал' на спали славе,
Нити спомен Саве.
6.
Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози,
Почуј глас свог рода,
Српскога народа!
ЈЕСТЕ ЛИ ЗАИСТА ПРАВОСЛАВЦИ?
Није тачно да је ико у страху кад је у питању име тзв. нови календар и екуменизам и
Нови Светски Поредак нити икога хвата паника од поменутих имена. Нови календар и
поменута имена је скуп свих вера и свега помало, само Христа Бога Православља и српства
нимало. Због тога сви који одбијају поменута имена они су по угледу на Христа. На гори
кушања Антихрист нудио је сва богатства овога света Христу ако му се поклони, а Господ је
то одбио рекавши: „Иди од мене, сотоно; јер стоји написано: Господо Богу свом поклањај се
и Њему једино служи” (Мт. 4,10) Исти дух сада нуди сва богатства овога света ко се поклони
Папи и горе поменутим именима. Нека се запитају српски епископи и остали... који се
поклони Папи где припадају коме се клањају и где своју паству воде. Самим тиме свети кажу
да неће бити расколници они који се одвоје од Папе и поменутих имена и приступе
антипапском светом синоду Св. Саве у Крушевцу. То је исто урадио Св. Сава а и Св. Цар
Лазар кад му је понуђено царство за малено то је у том времену значило Куран или Царство
Небеско Свето Писмо. У нашем времену Куран је Нови Светски Поредак, Екуменизам, и тзв.
нови календар.
То је дух антихриста против којега је Св. Арханђел Михајло већ на небу подигао
устанак.
О Видовдану 2003. године, српска војска носи мошти Св. Цар Лазара. Испред је
Андреј који каже за Канал 9 Крушевац: „Знам, рекли су ми свети, покушаће оловком, пером
и метком да спрече Божју вољу, што је немогуће, да Крушевац постане српска престоница и
да се из Београда пресели Патријаршија у овај свети српски град, и да Косово и Метохија
никада не буду српски.
С. Поповић
УМЕСТО ПОГОВОРА
Испред конака је место где је мач Лазарев и три нетрулежна свеца, архива и барјаци,
овде је Отац Тадеј благословио Уједињени покрет српства да ову светињу обнови, и каже:
пред Богом ништа не значе свештенички чинови а ни мантије, тј. униформе. Питајте овог
сељака кроз кога је Бог открио ово место, јер његов сан је истинит. То је Верољуб из села
Бошњана. Као што и сами видите, до сада ниједан корак није урађен по благослову Оца
Тадеја. Све што је урађено, ради се по својој вољи и сви би хтели да историја овог манастира
почиње од њих. И видите мали трошни конак у којем је живео Старац Гаврило и нико није
враћен да није било гостопримства Аврамовог.
Владика Јован Шумадијски поверовао је у писмо Оца Тадеја и значај ове светиње,
али овде ће се моћи дубити на глави, ал' откривења светиња неће бити све док своје мисли у
потпуности не окрену ка Пећкој патријаршији и Крушевачкој престоници.
Знајући да су свети рекли да његова светост Патријарх Српски Павле неће бити у
Крушевачкој патријаршији, остало је недоречено зашто. Можда га пензионишу или се
пресели у царство небеско. Потпуно је јасно да ово место припада Крушевачкој
патријаршији, а не Београду који је под патронатом ватиканског папе. Јасно је где шта
постоји свето од Цара Лазара, ту приступа нема онима који још нису одлучили којем царству
припадају. Зато се још увек и не зна ко ће од њих бити игуман а ко владика, ал' се једино зна
да одавде српска војска креће да врати своје Косово и да ће овде бити помоћни двор цара
Србије некога од лозе Немањића.
Овди где небо љуби земљу место које зову врх Србије види се Газиместан и види се
што многи не виде. Неће још дуго Арнаути и НАТО терористичка организација газити
Газиместан траву на којој је Свети Цар Лазар дао царску главу. Види се и Херцег-Нови где
се продају српске куће до Бара истим начином као што на Косову и Метохији парама Владе
Србије откупљују се куће српске, па их исти продају Шиптарима, а нама говоре да су Косово
и Метохија неотуђиви део Србије. То нам говоре проклети српски изроди који седе у црном
облаку што се одавде исто види али је већ протутњао изнад српске земље. У њему седе
садашњи властодршци београдске власти који ће покушати да искасапе још ово мало српске
земље, да Бугарима дају Зајечар, Мађарима Војводину, Нови Београд и Земун Хрватима, а
ово место до Манастира Клисуре нашој бившој браћи Муслиманима, ал' одавде се види
нешто што организатори овог скупа не виде. Види се мач Светог Цара Лазара који блиста у
Бошњанима о који ће поломити зубе сви који буду тражили отцепљење тих српских
територија и на који ће пасти ови што су у црном облаку, Г17+ и свих двадесет странака што
сачињавају ДОС заједницу, а плаћеници НАТО терористичких организација. О исти мач
Цара Лазара поломиће зубе сви који нам отимају наше свето Косово и Метохију, а то је сада
у нашем времену. Ко не верује, тај видеће.
На Ђурђевдан,
2003. Ђурђеви Ступови
Тадеј - Говори и казивања духовне деце Оца Тадеја, цитати објављени у Светигори (по
Благослову митрополита црногорско приморског г. Амфилохија Радовића).
Гаврило, видео и тонски записи братства поклоника Св. Христовог гроба из Ниша.
Пророчанства руских светитеља, преузето из превода.
Св. Ана Јустин Поповић, преузето из његових сабраних дела.
Св. Николај Свесрпски и Свеправославни, преузето из његових сабраних дела.
Окружна посланица Руске православне цркве (Анатема), преузето из превода.
Патријаршија ће бити премештена
у Крушевац.
Зваће се
Антипапски Свети Синод Светог Саве.
о о о
Друго издање помогли су да угледа светлост дана Црква Свих Светих код Гуче.
27-475.5
271.222(497.111-543.6
271.2-788:929 Отац Тадеј
ISBN86-905-685-0-6
оца Тадеја
оца Гаврила
св. Николаја Гурјанова
св. Лаврентија Черниговског