odagett

o1<hang s bet) o (kratko)

2 <hang s bet) o (dugo)
rg <reg> star
6 /sz ah I d joj I joj!
ozis [~a, ~t, ~ok] oaza
bgat [~ott, -asson] jaukati [-uem]
objektiv I. mn [~et/~at; ~en/~an;
~ebb/~abb] objektivan [-vna], nepristrastan [-sna], nepristran; II. fn
[~(j)e, ~et, ~ek] <trgylencse> objektiv, soivo, lea
objektum [<~a, ~ot, ~ok] objek(a)t;
katonai ~ok vojni objekti
obllg: ~ nlkl bez jamenja/garancije/obaveze
oboa [~ja, ~t, *ck] zene oboa
bor [~a, ~t, ~ok] staro vino
obszervatrium [~a, ~ot, ~ok] csill
opservatorij (a), zvezdar(nic)a promatranica
cen [~}a, ~t, ~ok] okean, ocean
cenjr [~ja, ~t, ~k] (haj) prekookeanski v prekooceanski brod
csrls [~a, ~t, ~ok] kuenje,
omalovaavanje, potcenjivanje, ogovaranje
csrl I. mn pogrdan [-dna]; ~ szavak
pogrdne reci; II. fn [~ja, ~t, ~k]
kudilac [-ioca], ogovara, ocrnjiva
csrol [~t, ~jon] kuditi, potcenjivati
[-njujem], ogovarati
cska [~n] 1. star, iznoen, pohaban,
istroen, otrcan, zastareo [-ela];
2. biz (silny pl munka) fuerski,
slab, lo
cskapiac [~a, ~ot, ~ok] starudarska
pijaca
csks [~a, ~t, ~ok] starear, starinar,
starudar, ^rnjar^ roportar
cskasg [~a, ~ot, ~ok] stare,
stari, starudija; <ruha> prnje tb

odaget [~ett, -essen] prepei [eem]

o
cskavas [~a, ~at, ~ak] staro gvoe/
elezo, gvourija ocsmny [~ul;
~abb] gnusan [-sna],
skaredan [-dna], skaradan
ocsmnysg
[~a, ~ot, ~ok] gnusoba
ocs [~Ja> ~t, ~k] oinci [tb, -naka],
orepak [-pka] oda onamo, tamo; ~
s vissza tamo i
natrag, onamo i natrag; ~ se neki!
ni brige ga/te ! ~ az igazsg propala je
pravda
da [rija, At, *ik] ir oda odaad
[^ott, ~jon] pruiti, dati, predati,
izruiti
odaads [~a, ~t] odanost, predanost
odaad [~an] odan, predan odall
[~t, ~jon] stati [-anem] odallt
[~ott, ~son, ~ani] staviti/
stavljati odat 1. tamo preko
(puta); 2. ~rl
ispreka; 6 ~rl jtt ona je dola
ispreka odaballag [~ott, ~jon]
dohodati, doetati, dogegati se odbb dalje
odbbll [~ott, ~jon] strugnuti [-nem]
umai [-aknem], odmagliti
odabenn, odabent tamo unutra
odacsal [~t, ~jon] pribaviti, dovabiti,
dovarati, domamiti/domamljivati
[-ljujem] odacsffdiil [~t, ~jn]
stei [-eem s
-eknem] se onamo; nagy tmeg csdlt
oda stekao se tamo/onamo silan svet
odacsusz|ik [~ott, f-usszon] domileti
[-lim], dopuziti, dogmizati [-iem],
stii [-ignem] gamiui odadob
[~ott, ~jon] baciti/bacati
onamo, hitnuti [-nem] odag
[~ett, ~jen] zagoreti [-rim]/zagorevati, prigoreti, izgoreti [-ri]

689

odalp

odagett zagoreo
[-ela]
odar [~t, ~Jen] ! (megrint) dodirnuti [-nem]; a keze ~t a tzes klyhhoz ruka mu se dotakla vrue pei;
2. (megrkezik) stii [-ignem]
odarkezik [~ett, ~zk/~zen] stii [ignem]/stizati [-iem]; (jrmvn)
dovesti [-ezem] se
odaerst [~ett, ~sen, ~eni] privrstiti/
privrivati [-ujem], potvrditi/
pritvrivati [-ujem]
odafagy [~ott, ~jn] zamrznuti [-ne]
odafenn, odafent gore
odafigyel [~t, ~jen] pripaziti
odafordt [~ott, ~son, ~ani] okrenuti
[-nem]/okretati [-eem] onamo
odafordul [~t, ~jn] obratiti/obraati
se v okrenuti [-nem]/okretati [-eem]
se onamo
odafj [~t, ~jon] (szl) dopiriti
odafut [~ott, -fusson] pritrati [-im]
odagurit [~ott, ~son, ~ani] dokotrljati
do ega, dovaljati/dovaljivati [-ljujem], doturiti/doturati
odagurul [~t, ~jon]
dokoturati se
odahajol [~t, ~jn] nagnuti [-nem]/
naginjati [-njem] (se) onamo
odahajt [~ott, ~son, ~ani] 1. (odaterel) terati onamo, dognati/dogoniti; 2. (kocsival) odvesti [-ezem] se
v voziti se kamo; 3. ~ja a fejt vkinek
a vllra nasloniti/naslanjati v prisloniti glavu komu na rame
odahallgat [~ott, -asson] li odafigyel
odahat [~ott, -hasson]: ~ (,hogy ...)
dejtsvovati [-vujem] da ..., (u)initi da .. ., delovati [-lujem] da . . .
odahaza kod kue, doma
odahelyez [~ett, ~zen] staviti/stavljati
v poloiti/polagati [-laem] v metnuti [nem]/metati [meem] onamo, premestiti/premetatin (sa slubom) onamo
odahv [~ott, ~j ] prizvati [-zovem]/
prizivati, dozvati, pozvati odahivat
[~ott, -asson] dati prizvati odahoz
[~ott, ~zon] doneti [-esem]/ donositi
onamo, dovesti [-vedem]/ dovoditi;
tlcn hozza oda (a vizet) prineti [esem]/prinositi na posluav-niku

odahz [~ott, ~zon] 1. vui [vuem]

onamo, privui; 2. tv ~ a szve
srce ga vue negde, privlai ga neto
odig dotle, tako daleko; ~ jutott,
hogy ... doterao je dotle da . . .; ~
van az rmtl ne zna ta e od
radosti, pijan od radosti odagr [~t,
~jen] obeati/obeavati odaill ik
[~ett, ~eni] prikladati se,
pristajati [-je], priliiti (se) odal
prikladan [-dna], prilian[-na]/ oda
nem ill neprikladan (-dna),
neprilian [-na]

odatl [~t, ~)en] dosuditi/dosuivati [ujem], dodeliti/dodeljivati [-ljujem]

odajn [-jtt, -jjjn] doi [doem]/
dolaziti onamo, dohoditi/dohodati
odajut [~ott, -jusson] doi [doem]
dotle, stii [-ignem] dotle, spasti [adnem] na to; dokoturati se; ~ott,
hogy ... doao je dotle da . . .; prinuen je
da. ..; doveden je do ega; ggyel-bajjal
~ottam s mukom sam se dotle
dokoturao/dogu-rao
odakap [~ott, ~jon] vmihez dohvatiti se
ega, uhvatiti se za to, maiti se ega

odakapcsol [~t, ~jn] prikopati

odakerl [~t, ~jn] doi [doem] v
dospeti v zapasti [-adnem] onamo
odakilt [~ott, ~son, ~ani]
dovikati [-iem]; ~ egyet doviknuti
[-nem] odaklnn, odakint, napolju
odakltzijk [~tt, ~zk/~zn]
doseliti/doseljavati se odakt [~tt,kssn] privezati[-eem]/
privezivati [-zujem] odakszk
[~ott, -ksszon] domileti
[-lim] odakld [~tt, ~jn,
44 Magyarszerbhorvt

~eni] poslati
[poaljem] onamo odakiinn nhl
odakinn odalncol [~t, ~j ]
privezati [-e-em]/privezivati [zujem] lancem, prikovati [kujem]/prikivati lancima odalenn,
odalent tamo dole odalp [~ett,
~jen] pristupiti/pristupati; ~ az
ablakhoz prii [-idem]/ prilaziti
prozoru

odalopakodik

690

odalopakod]ik [~ott, ~jk/~jon] dounjati se, pripuzati [-uem], priunjati se odamegy [-ment,
-menjen, -menni]
otii [-idem, -idem, odem] tamo;
vkihez prii [priem]/prilaziti komu
odamenekl [~t, ~jn] dobegnuti
[-nem], dobei [-egnem] onamo/tamo
odamenet put onamo, na putu onamo,
u odlasku odamond [~ott, ~j n ]
vkinek vmit
kazati [kaem] komu to u brk;
lesen ~ vmit odsei [-eem]/odsecati; ~ vkinek vmi kellemetlent
iskresati [-eem] odamutat [~ott,
-asson] pokazati
[-aem]/pokazivati [-zujem] onamo
odanz [~ett, ~zen] gledati onamo,
pogledati; ~z! pogledaj ! odan'
[~tt, jn] prirasti [-tem] odanyjt
[~ott, ~son, ~ani] pruiti/
pruati, dodati/dodavati [-dajem]
odanyl [~t, jon]pruiti ruku onamo;
~ vmihez dotaknuti [-nem] se ega,
dodirnuti [-nem] to odaoson
[~t, ~jon] dounjati se odaragad
[~t, ~j n ] prilepiti se odaragaszt
[~ott, -asszon, ~ani] prilepiti/prilepljivati [-ljujem], zalepiti/
zalepljivati odarendel [~t, ~jen]
dozvati [-zovem],
poruiti v narediti komu da doe
tamo odarepl [~t, ~jiSn] odleteti
[-tim]
_pnamo odaftran [~t, ~jon] odjuriti
onamo,
dojuriti onamo; dophrnuti [-nem]
onamo tv odasntlkl [~t,
~jn] dohramati
[-mam s -mljem] onamo odasiet
[~ett, -essen] pohitati onamo,
urno pridoi [-odem] tamo
odasimul [~t, ~jon] priljubiti/priljubljivati [-ljujem] se, priviti [-ijem]/
privijati se odasg [~ott, ~jon]
doapnuti [-nem],
douiti/douavati odaszalad [~t,
~jon] dotrati [-im]/
dotravati onamo, pritrati [-im]/
pritravati onamo strkati [strem]
onamo

odal
odaszll [~(ot)t, ~jon] doleteti [-letim]
onamo
odaszllt [~ott, ~son, ~ani] otpremiti/
otpremati onamo; <vmilyen jrmvel) privesti [-ezem]/privoziti, dovesti [-vezem]/dovoziti; ognati/dogoniti
odaszegez [~ett, ~zen] prikovati [-kujem]/prikivati
odaszokik [~ott, ~jk/~jon] <vhov>
priviknuti [-nem], privikavati se
odaszort [~ott, ~son, ~ani] pritisnuti
[-nem]/pritiskivati [-kujem]; ~ vkit
a falhoz prikletiti nekoga uza zid
odatall [~t, ~jon] 1. pogoditi/pogaati u to; ~ a clba pogoditi u metu;
2. pogoditi v dospeti tamo, nai
[naem] put tamo
odatmaszt [~ott,-asszon, ~ani] prisloniti/prislanjati
odatapad [~t, ~jon] prilepiti/prilepljivati [-ljujem] se
odatart [~ott, ~son, ~ani] 1. pridratt
[-im]; 2. (arrafel megy) ii [idem]
onamo
odatartoziik [~ott, ~zk/~zon] pripadati onamo
odatekint [~ett, ~sen, ~eni] pogledati
onamo
odatelept [~ett, ~sen, ~eni] doseliti,
doseljavati
odaterel [~t, ~Jer) ] dognati/dogoniti
odatesz [-tett, -tegyen, -tenni] metnuti
[-nem]/metati [meem] v staviti/
stavljati onamo
odatol [~t, ~jon] doturiti/doturati
odatolakod|ik [~ott, ~jk/~jon] dogurati se onamo
odatz [~tt, ~zn] 1. (odavarr)
priiti [-ijem]; (feltz) pridenuti [nem]; 2. <nap odast) pripei [ee s -ekne], sijati; ~ a nap
sunce pripie
odaugr|ik [~ott,-ugorjon, ~ani]priskoiti/priskakati [-aem]
odautazs [~a, ~t] put(ovanje) v
vonja onamo, odlazak [-ska]
odautaz!ik [~ott, ~zk/~zon] (ot)putovati [-tujem] v odvesti [-ezem]
se (onamo)
odal [~t, ~j'n] esti [sednem

odatdik

691

onamo, posaditi se v postaviti se

onamo odatd|lk [~tt, ~jk/~jn]
udariti/
udarati se o to
odavg [~ott, ~jon] 1. (odacsap)
odrapiti, lupiti; (a fldhz) breiti; 2.
(odalik) pristati [-anemJ/pristajati [jem] 3. (tv.) lesen ~ ^odamond)
odsei [-eem]/odsecati, od-reito rei
[reem s reknem] odaval (odal)
prikladan [-dna],
koji pripada kamo odavalsi
ondanji, tamonji odavan [-volt,
-legyen, -lenni] 1. (tvol van)
odsustvovati [-tvujem], biti odsutan
[-trta]; 2. (pl lelkesedstl) biti van
sebe (od oduevljenja) 3. (elveszett)
odalett v ~ minden pnze izgubljen
mu je sav novac
odavarr [~t, ~j n ] priiti [-ijem]
odavsz, odavesz [~ett, -vesszen] (elveszik, elpusztul) propasti [-adnem],
poginuti [-nem], (na)stradati, izgubiti
se
odavet [~ett, -vessen] 1. dobaciti,
dovri [-rgnern], dovrgnuti [-nem]; ~
egy megjegyzst dobaciti primedbu; 2.
~i magt vki el baciti se pred koga
odavetett dobaen; ~ megjegyzs dobaena primedba
odavezet [~ett, -zessen] 1. vkit vhov
odvesti [-edem]/odvoditi koga kamo; 2.
(vizet) dovesti [-edem]/dovoditi,
sprovesti/sprovoditi (vodu) odavisz [vitt, -vigyen, -vinni] odneti [-esem]
onamo; (jrmvel) privesti [ezem]/privoziti, odvesti [-ezem] odavissza tamo i natrag odavonszol [~t,
~jon] dovui [-vuem]/
dovlaiti onamo
odbb li odbb
divat starinski, staromodan [-dna]
don drevan [-vna], star, starinski
odor [~ja> ~t> ~ok] msz lovaki kalup, matrica
odu [~ja/odva, ~t, ~k] duplja, rupa,
upljina; (barlang) peina; (gdr)
jama odvas (fa, fog) upalj [-plja]

44*

okos

nffenziva [~ja, ~t, -4k] kat napad,

navala, ofanziva, ofenziva
grg starogrki
oh isz o !
haj [~a, ~t, ~ok] elja
hajt [~ott, ~son, ~ani] eleti [-lim]
hajts [~a, ~t, ~ok] elja
hajt: nyelv ~ mondat eljna reenica
ok [~a, ~ot, ~ok] uzrok, povod,
razlog; ~ nlkl bez razloga, naprazno; n vagyok az ~a ja sam tomu
kriv; ennek az ~a on je tome uzrok;
ennek ~a az, hogy . . . razlog tome
je da ...; sok ~bl sa mnogo razloga;
~of ad vmire dati/davati [dajem]
povoda za to
okd [~ott, ~jon] 1. durva bljuvati [ujem], povraati, rigati, ubljuvati [ljujem] se; 2. tzet ~ rigati vatru
okhatroz [~J a ~t, ~k] nyelv uzrona oznaka
okirat [~a, ~ot, ~ok] isprava, dokumen(a)t [-nta]
okirat-hamists [~t] patvorenje/f alsifikovanje/falsificiranje/krivotvorenje
isprave
okirat-hamist [~ja ~t, ~k] falsifikator (isprave)
okkal-mddal s merom, oprezno, promiljeno
oklevl [-vele, -velet, -velek] 1. trt
povelja; 2 (szakkpzettsget igazol
irat) diploma
okleveles diplomiran okmny [~a, ~t,
~ok] isprava, pismen dokaz,
dokumenat [-nta]; eredeti ~ unikat
okmnyblyeg [~e, ~et, ~ek] taksena
marka
okol [~t, ~jn ] v/ci7 (okriviti/okrivljivati [-ljujem] koga, optuivati [ujem] koga kor [~t] stari vek
kori starovekovan [-vna], staroklasian [-na], antiki; ~ trtnelem
(h)istorija/povest staroga veka okos
[~at; ~an; ~abb] pametan [-tna],
razuman [-mna], razborit, mudar [dra], pronicljiv; hallgat az ~ szra
primati pametan savet; kzm ~
enged, szamr szenved pa-

okoskods

692

metniji poputa; ms krn tanul az

~ blago onom ko se tuom tetom
opameti
okoskods [~a, ~t, ~ok] 1. mudrovanje, umovanje; 2. (bizonyts, kvetkeztets) izlaganje, dokazivanje,
zakljuak [-ka]; krmnfont ~ mudrolija
okoskod|lk [~ott, ~jk/~jon] 1. mudrovati [-rujem], mudrijaiti, umovati [umujem], misliti, razmiljati;
2. (bizonyt, kvetkeztet) dokazivati
[-zujem], zakljuivati [-ujem];
3.<akadekoskodik)protivreiti, stavljati prmedbe
okoskod fn [~ja ~t, ~k] mudrija
okossg [~a, ~ot] razboritost, otroumnost, razum, mudrost, pronicljivost
okoz [~ott, ~zon] (pro)uzroiti, prouzrokovati [-kujem], izazvati [-zovem], dati/davati [dajem] povoda,
skriviti, (pri)initi; fjdalmat ~
izazvati bol; gondot ~ zadati/zadavati
[-ajem] brigu; krt ~ (pri)initi/
prouzrokovati tetu; nehzsgeket
~ott napravio v prouzrokovao je
tekoe
okozat [~a, ~ot, ~ok] posledica,
dejstvo, uinak [-nka]
oksg [~a, ~ot] uzronost, kauzalnost
oksgi uzroan [-na], kauzalan [-Ina];
~ trvny zakon uzronosti
okszer razuman [-mna], razloan [na], pametan [-tna]
oktalan [~ul] nerazuman [-mna],
nerazborit, lud, nesmotren, bezuman
[-mna], bezrazloan [-na]
oktat [~ott, -asson] pouavati, uiti,
obuiti/obuavati, prosvetiti/prosveivati [-ujem], poduavati
oktats [~a, ~t] nastava, obuka,
pouavanje, prosveta; szemlltet ~
oigledna nastava
oktatsi nastavni, obrazovni, prosvetni
oktat I. mn: ~ hangon pouavajuim
glasom; II. fn [~Ja ~*> ~k] nastavnik, uitelj, instruktor
oktatfilm [~je, ~et, ~ek] nastavni/
kolski film
oktati nastavniki; ~ kar nastavniki
zbor

olajoz
oktv [~ja, ~ot, ~ok] oktav (osmina
arka/tabaka)
oktber [~e, ~t, ~ek] oktobar [-bra],
listopad
oktberi oktobarski, listopadski; Oktberi Forradalom Oktobarska revolucija
oktondi benast, budalast
okul [~t, ~jon] uiti se pameti, izvui
[-uem] pouku; ~ni fogok to e
mi biti za nauk
okvetetlenked|lk [~ett, ~jk/~jen] prigovarati, cepidlaiti, sitniariti, zadirkivati [-kujem]
okvetetlen(iil) bezuslovno, sigurno, zaelo, neizostavno
l [~(j)a, ~(a)t, ~ak] (sertsl) obor,
svinjac [-njca], koina; (tykl)
kokoinjak [-njka], kokoarnik; (kutyal) tenara, kuica za pse
-lb krivonog, egav
olaj [~a, ~(a)t, ~ok/~ak] 1. ulje;
asztali ~ stolno ulje, zejtin; ~jal
elkszt (telt) zejtiniti; 2. szl ~ai
nt a tzre sipati ulje na vatru; arg
~ra lp odmagliti, pobei [-egnem]
olaj- uljani
olajbogy [~Ja ~t, ~k] maslinka
olajfa [~ja, *0t, -Ck] maslina, maslinovo drvo, uljika
olajfestk [~(j)e, ~et, ~et] uljana/
uljena/masna boja
olajfestmny [~e, ~t, ~ek] mv
slika u masnim bojama
olajfinomt [~Ja> ~t, ~k] (zem)
rafinerija ulja
olajforrs [~a, ~t, ~ok] izvor kamenog ulja/nafte
olajfrs [~a, ~t, ~ok] 1. (mvelet)
buenje izvora nafte; 2. ld olajkt,
olajktit [~Ja -kutat,-kutak] buotina
koja daje naftu, buaki bunar za
naftu
olajtnez' [~j e> ~t, ~k] naftonosno
polje
olajos [~at; ~an; ~abb] mastan [sna], uljen, uljani, uljevit, uljast; ~
hal riba u ulju; ~ nvny uljarica
olajoskanna [~ja, ~t, ~k] kanta za
ulje, uljenka, zejtinica
olajoz [~ott, ~zon] (na)mazati [-aem]

693

oll

olajoz
uljem, (na)uljiti, podmazati, zainiti
uljem
olajoz [~ja, ~t, ~k] (kanna, eszkz) mazalica
olajpogcsa [^ja, M, ^k] uljana
pogaa
olajprs [~e, ~t, ~ek] muljaa za
ceenje ulja, presa za ulje
olajtart [~ja, ~t, ~k] (asztali) uljanica, uljarica, zejtinica
olajtermel naftonosan [-sna]
olajt [~je, ~t, ~k] (zem, kszlk)
cedionica ulja, olajnica
olajzld maslinovo zelenilo
llkod|ik [~ott, ~jk/~jon] vrebati,
unjati se
olasz I. mn [~ul] talijanski, italijanski;
II. fn [~t, ~ok] Talijan, Italijan;
(no) Talijanka, Italijanka [rsz e
-ki]
Olaszorszg [~ot] fldr Italija
olcs [~n] jeftin, jevtin; ~n jeftino,
jevtinoj^ nagyon ~n zabadava
Olcsbbods [~a, ~t] pojeftinjavanje,
pojeftinjenje
olcssg [~a, ~ot] jeftinoa, jevtinoa,
cenoa
old [~ott, ~jon] 1. dreiti; 2. (folyadkot) rastvarati; 3. (szl:) kereket
~ umai [-aknem], strugnuti [-nem],
odmagliti
oldal [~a, ~t, ~ak] 1. (test) bok;
~ba lk (za)dati udarac u rebra;
2. (knyvben) strana, stranica;
3. mat strana, stranica; 4. (div:)
minden ~rl sa svih strana; vkinek az
~ra ll stati na iju stranu, pristati
uz koga; 5. ~rl tmad napadati
s boka; 6. (tv.) ers ~a vkinek
jaka strana; ez a gyenge ~a to je
njegova slaba strana
oldal- boan [-na], krilni
oldalg [~a, "~at, ~ak] 1. pobona
grana; 2. (foly) otoka oldalgi:
~ rokonsg pobona grana
srodstva oldalajt [-taja, ~t, ~k]
bona vrata
tb, vrata tb sa strane oldalas [~a,
~t] (hs) rebarac [-rca],
porebrina oldalbiztosts [~a, ~t]
kat pobonica

oldalfegyver [~e, ~t, ~ek] kat tesak

oldalhaj [~Ja ~t, ~k] p bona laa,
boni brod (crkve) oldalkapu
[~}a, ~t, ~k] bona/
sporedna kapija oldalkocsi [~ja
~t, ~k] prikolica;
(motorkerkpr) bona prikolicii
oldalkormny [~a, ~t, ~ok] (replgpen) bono krmilo (aviona)
oldallap [~j'a> ~ot, ~ok] bona povrina
oldalnzet [~e, ~et] profil; p, msz
prsek; ~bl sa profila, u profilu
oldalnyoms [~a, ~t]/(2 boni/horizontalni pritisak [-ska] oldals
poboan [-na], lateralan [-Ina]
oldalszrny [~a, ~at, ~ak] p pobono
krilo oldalszl [-szele, -szelet] vetar s
boka v
sa strane oldalt s boka, sa strane,
postrance, na
strani, nasatice, porebarke
oldaltmads [~a, ~t] kat boni napad(aj)
oldalvst /</ oldalt
oldalvonal [~a, ~at, ~ak] sp aut linija
olds [~a, ~t] (vzben) rastvaranje u
vodi oldat [~a, ~ot, ~ok] rastvor,
solucija,
rastopina, otopina; ~ alakjban u
vidu rastvora oldhatatlan
nerastvoriv oldhat rastvorljiv old
rastvoran [-rna] oldd|k [~ott,
~jk/~jn] i. dreiti
se; 2. vegy rastvoriti/rastvarati se,
rastopiti/rastapati se oldszer
[~e, ~t, ~ek] rastvorno
sredstvo, sredstvo za rastvaranje/razblaavanje/rastapanje, rastvara
oldoz [~ott, ~zon] dreiti, razreavati
olimpia [~ja, ~t, ^k] sp olimpija
olimpiai olimpijski; sp ~ bajnok olimpijski prvak; ~ fklya olimpijske
baklja; ~ jtkok olimpijske igre,
olimpijada
olimpisz [~a, ~t] sp olimpijada
olimpikon [~ja, ~t, ~ok] sp olimpijac
j]
[ j ]
olvaolaj [~a, ~at] maslinovo ulje
oll [~Ja ~t, ~k] makaze, kare,
noice lb

lmos

lmos: ~ es poledica
lom [~ja/lma, lmot] olovo
lomecet [~e, ~et] olovni acett
lomkristly [~a, ~t, ~ok] olovni
kristal
lommrgez8 [~e, ~t, ~ek] trovanje
olovom
lomszfn olovne boje
lomszrke olovne boje
lomzr [~a, ~at, ~ak] plomba, olovna
spona/kopa
olt [~ott, ~son, ~ani] 1. gasiti; szomjat ~ gasiti e; 2. nv kalemiti,
kalamiti, cepiti; vadra ~ kalemiti
na divljaku; 3. orv kalemiti, kalamiti,
cepiti (vakcinama), vakcinisati [iem]
oltalmaz [~ott, ~zon] tititi, braniti
oltalom [-Ima, -Imat] zatita, zaklon;
vkinek -Ima alatt pod zatitom koga;
-Imba vesz vkit uzeti [uzmem] koga
u zatitu
oltr [~a, ~t, ~ok] vall oltar
olts [~a, ~t, ~ok] 1. <tz, msz)
gaenje; 2. nv, orv kalemljenje,
kalamljenje, kalemisanje, cepljenje;
(csak orv) vakcinacija
oltsi: ~ bizonytvny uverenje/svedodba o cepljenju
oltatlan: ~ msz negaeni kre, negaeno vapno
olthatatlan neugaljiv, neugasiv;
(szomj) neutaiv
oltg [~a, ~at, ~ak] nv navrt, kalem
oltanyag [~a, ~ot, ~ok] cepivo
oltgyomor [-mra, -mrot] ll sirite
oltks [~e, ~t, ~ek] nv kalemaica,
no za kalemljenje, kalemarski no
oltkszlk [~e, ~et, ~ek] naprava
za gaenje (vatre)
oltszrum orv maja
oltott: ~ msz gaen kre, gaeno
vapno
oltvny [~a, ~t, ~ok] nv kalem, navrt,
navrtak [-rtka]
olvad [~t, ~joi] topiti se, kraviti se;
~ a h kravi v topi se sneg
olvads [~a, ~t] topljenje, kravljenje
olvadspont [~Ja> ~ot, ~ok] talite,
taka topljenja
olvadkony 1. topljiv, rastopljiv, taljiv,

694

olvasztkemence

topak [-pka]; 2. tv (szemly) mekuan [-na], razneen, sentimentalan [-Ina]

olvad topljiv
olvadozllk [~ott, ~zk/~zon] 1. polagano v postepeno se tapati; 2. tv
~ik a gynyrsgtl razneavati se
od miline
olvas [~ott, ~son] 1. (szveget) itati
2. (szmll) brojati [-jim]; 3. (szl:)
vkinek a fejre ~ vmit oitati komu
bukvicu
olvass [~a, ~t] 1. (szveg) itanje;
belefelejtkezik az ~ba zaitati se; 2.
(szmlls) brojanje
olvasatlan [~ul] 1. neitan; 2. (szmllatlan) nebrojen
olvasgat [~ott, -asson] itati
olvashatatlan [~ul] neitljiv, neitak [tka]
olvashat itak [-tka], (pro)itljiv
olvasmny [~a, ~t, ~ok] tivo, lektira
olvasnival [~ja, ~t, ~k] tivo, neto
za itanje
o l v as [~ j a, ~ t, ~ k] 1. it al ac [aoca], itatelj; 2. vall (rzsafzr)
brojanice tb, krunica
olvasjel [~e, ~t, ~ek] znak, vrpca,
zaloga (u knjizi)
olvasknyv [~e, ~et, ~ek] itanka;
msodik osztlyos ~ itanka za
drugi razred
olvaskr [~e, ~t, ~k] italaki krug,
itaonica
olvaskznsg [~e, ~et] italaka
publika/javnost; itaoci, itatelji
tb
olvasterem [-rme, -rmet, -rmek] itaonica
olvasott 1. itan; 2. (mvelt) naitan;
nagyon ~ prenaitan
olvasottsg [~a, ~ot] naitanost
olvaszt [~ott, -asszon, ~ani] (koh,
msz is) rastopiti/rastapati, topiti,
taliti; hajat ~ variti, topiti salo
olvasztr [~a, ~t, ~ok] koh livac [vca], topioniar
olvaszt [~ja, ~t, ~k] koh (helyisg)
topionica, talionica
olvasztkemence [-ije, ,-it, -ik] koh
topionika pe, topionica

olvaszttgely

695

olvaszttgely [~e, ~t, ~ek] lonac [nca] za topljenje

olyan [~t; ~ok] takav [-kva]; onakav
[-kva]; ~ mint... takav kao ...;
~ nagy tako velik; ~ nincs! nemogue ! ne moe biti! to ne 1
olyanfle takav [-kva], takve vrste,
tako nekakav [-kva]
olyankor u takvo vreme
olyannyira toliko
olyasmi tako to
olykor katkad, kadagod, kadgod
omladk [~a, ~ot, ~ok] ruevine,
razvaline tb
omladoz|ik [~ott, ~zk/~zon] ruiti se
omladoz troan [-na]; ~ hz kua
sklona padu
oml|ik [~ott, omoljon, ~ani] 1. ruiti
se, padati; 2. (tv:) vkinek a karjba
~ pasti [padnem] kome u naruje
omls mekan, raspadljiv, (ras)topljiv
n [~J a ~t] kalaj, kositer, cin
n- kalajni, kositren
ond [~ja, ~t, ~k] orv sperma
ondoll [~t, ~jon] ondulisati [-iem],
ondulirati
ondsejt [-je, ~et, ~ek] orv spermatozoe, stanica sperma
onkolgia [~t] onkologija
onnan odande, otud(a), odonud(a)
noz [~ott, ~zon] prevui [-uem]/
prevlaiti v obloiti/oblagati [-aem]
kalajem, pokositeriti, kalajisati [-iem]
nozott kalajisan, prevuen/obloen
limom, kositeran [-rna]
ont [~ott, ~son, ~ani] liti [lijem],
sipati
oplfny opalno svetlucav
opci [~Ja> ~t] ker opcija, pravo biranja
dravljanstva
opera [~ja, ~t, k] opera
operabrlet [~e, ~et, ~ek] operska
pretplata/predbrojka, operski abonman
operci [~J a - ~t, ~k] operacija
operaelads [~a, ~t, ~ok] operska
predstava
operanekes [~e, ~t, ~ek] operski peva

raads

operanekesn [~J e > ~t, ~k] operska

pevaica
operahz [~a, ~at, ~ak] opera
operakzvetts [~e, ~t] prenos opere
operl [~t, ~jon] (orv is) operisati
[-iem], operirati operlks [~e, ~t,
~ek] orv hirurki/
kirurki no
operaszerz [~J e ~t, ~k] autor/kompozitor opera, skladatelj/sastavlja
operskih dela operatv kat
(hadmvelet) operativan
[-vna]
operat'r [~Je> ~t> ~k] 1. orv operator, operater; 2. film kino-operater,
snimatelj filma
operazene [~je, ~t] operska muzika
operett [~je. ~ et, ~ek] opereta
operettnekes [~e, ~t, ~ek] operetski/
operetni peva operettnekesn
[~Je ~t, ~k] operetska/operetna pevaica
operettsznhz [~a, ~at, ~ak] operetsko pozorite pium [~a, ~ot]
opij(um) opponens [~e, ~t, ~ek]
oponent opportunista I. fn [~ja, ~t,
^.k] oportunista) h; II. mn
oportunistiki opportunizmus [~a,
~t] oportunizam
[-zrna] optika [>cja, ^.t] optika,
nauka o
svetlosti
optikai optiki, optian [-na]; ~
csalds optika varka, varljiva
pojava, privid
optikus [~a, ~t, ~ok] optiar
optimista I. fn [^ja, M, Ak) optimist(a) h; II. mn optimistiki
optimizmus [~a, ~t] optimizam [-zrna]
ra [rija, ^t, rCk] 1. (idmr eszkz)
asovnik, sat; az~ksik sat zaostaje v
kasni v zakanjava; az ~ siet asovnik/
sat ide napred; 2. (idegysg) sat,
as; hny ~ van? koliko ja asova/
sati? t ~ van sada je pet asova/sati; t
~kor u pet asova; nyolcat ttt az ~
zvonilo je osam sati; <ck hosszat
satima; 3. isk as, sat; ~kat ad
davati asove/satove raads [~a,
~t] davanje asova/ satova

rabr
rabr [~e, ~t, ~ek] plata na as/sat
rabres [~e, ~t, ~ek] radnik na sat
ralap [~ja> ~ot, ~ok] brojanik
ramutat [~ja, ~t, ~k] kazaljka
(na satu/asovniku) ram [~ve,
~vet, ~vek] mehanizam
asovnika; szl ~ pontossggal sa tanou sata
rnknt svakoga asa/sata
rnknti svakoasni rarend [~J e >
~et, ~ek] isk raspored
asova/sati rs [~a, ~t, ~ok]
asovniar, sajdija
ft, urar
raszerkezet [~e, ~et, ~ek] mehanizam [-zma] asovnika/sata raszj
[~a, ~at, ~ak] kai na runom
asovniku/satu rats [~e, ~t]
izbijanje sata, udarac
[-rca] zvona orbnc [~a, ~ot]
crveni vetar [-tra],
poganina, plamenik orbncf [fvet, -fvek] nv pljuskavica, bogorodiina trava orca [~ja,
At, Ak] lice, obraz orctlan [~ul]
bezobrazan [-zna] orchidea [-ija, At,
Ak] nv orhideja,
kaun, kaunak [-nka] ordt
[~ott, ~son, ~ani] 1. derati
[-rem] se, urlati, kriati [-im],
dreati [-im]; ~ a fjdalomtl
urlati od bolova; torkaszakadtbl
~ derati se iz svega glasa; 2. (szamr> njakati [njaem]; 3. szl ~
mint a fba szorult freg cvileti kao
guja u procepu ordt s [~a, ~t,
~ok] urlanje, deranje,
urlik, dreka
ordtozs [~a, ~t] urlikanje, dernjava
ordtoz: ~ ember drekavac [-vca]
organikus vegy organski orgnum
[~a, ~ot, ~ok] I. <hang>
organ, glas; 2. (kzlny) glasilo,
organ; novine tb
orgazda [-ija, -it, <^k] jatak, utajiva
orgazdasg [~a, ~ot] jatatvo, utajivanje; ~ot folytat jatakovati [-kujem]
orgia [~ja, At, Ak] orgija, bakanalije
tb; At rendez orgijati orgona1
[,ija, -it, Ak] <hangszer>
orgulje tb

696

oroszlnketrec

orgona 2 nv jorgovan
orgoni [~t, ~jon] zene svirati u orgulje, orguljati
orgonasp [~ja, ~ot, ~ok] cev/svirala
na orgulji
orgonasz [~t] orguljska muzika
orgonista [~ja, At, Ak] zene orguljar,
orgulja
orgyilkos [~a, ~t, ~ok] muki ubica,
ubojica iz potaje
orgyilkossg [~a, ~ot, ~ok] muko
ubistvo, potajno umorstvo, ubojstvo
iz potaje
ris [~a, ~t, ~ok] gorostas, din, div,
gigant, orija
risi gorostasan [-sna], orijaki, dinovski, divovski, golem, grdan [-dna],
divski, kapitalan [-Ina]; ~ llat
grdna ivotinja
riskgy [~ja, ~t, ~k] ll zmijski car.
udav
orientci [~ja, ~t] orijentacija, snalaenje
orientalista [^.ja, -it, Ak] orijentalist, orijentalista ft
orientldik [~ott, ~je"k/~jon] orjjentisati [-iem] se, orijentirati se, snalaziti se
orkn [~J a , ~t, ~ok] orkan, jaka oluja,
silan vihor
orknkabt [~ja, ~ot, ~ok] ukavac
[-vca]
ormny [~a, ~t, ~ok] ^elefnt)
surla; (rovarok) rilica
ormnyosok [~at] ll rilai, surlai
ormtlan [~ul] nezgrapan [-pna], glomazan [-zna]
ornamentika [^ija, -it] mv ornamentika, umetnost ukraavanja
orom [orma, ormot, ormok] 1. vrh,
glavica, iljak [-ljka]; 2. (hegy,
hz) sleme (brega v brda v kue);
3. <f> kronja, vrh, vrika (drveta)
oromzat [~a, ~ot, ~ok] <hz> zabt
kue
orosz I. mn [~ul] ruski; II. fn [~t, ~ok]
Rus; (n) Ruskinja
oroszln [~ja, ~t, ~ok] 1. lav; 2. tv
~knt lavovski mn
oroszlnketrec [~e, ~et, ~ek] lavlji
kavez

oroszlnrsz

697

oroszlnrsz [~t] tv lavovski deo,

lavlji dio
oroszlnszj [~at, ~ak] nv lavlja
njuka
oroszlnsielidt [~je, ~t, ~k] krotilac [-ioca] v krotitelj/<n> krotiteljka
[rsz e -ki] lavova
Oroszorszg [~ot] Rusija
oroszorszgi rusijski; Oroszorszgi
Szovjet Szvetsges Szocialista Kztrsg (OSZSZSZK) Ruska Sovjetska Federativna Socijalistika Republika (RSFSR)
orr [~a, ~ot, ~ok] 1. nos; <llat>
gubica, njuka, rilo, surla; (csr)
kljun; az ~a eltt pred nosom; 2. {cip) vrh (cipele); 3. (szl:) nem lt
tovbb az ~a hegynl ne videti dalje
od nosa; borsot tr az ~a al natrti [rem]/natirati [-rem] komu rena pod
nos; ~a al drgl vkinek vmit
natrljati kome nos, izgrditi koga;
Vkit ~nl fogva vezet vui [vuem]
koga za nos; az ~ra koppintanak
dobiti [-ijem] preko nosa; nem ktm
az ~ra neu mu obesiti o nos;
vmibe beleti az ~t zabosti [-odem]/
zabadati nos u to; felhzza az ~t
priti nos; fennhordja az ~t dizati
[diem] v zapriti nos; az ~t fintorgtja (na)priti nos; lgatja az ~t
pokunjiti nos
orr- nosni
orrcimpa [-ija, ~t, -ik] mrtalica,
hrskavica
orrcsiptet [~je, ~t, ~k] (szemveg)
cviker
orrfacsar otar [-tra], prodiran [-rna]
orrfvs [~t] useknjavanje
orrhang [~Jai ~ot, ~ok] 1. nosni glas;
~on beszl govoriti kroz nos, hunjkati; 2. nyelv nosni suglasnik, nazal
orrhang nyelv nazalan [-Ina]
orrlyuk [~a, ~at] orv nozdrva, nosnica,
nozdra
orrl [~t, ~jon] zainerati, zameravati,
primati za zlo, priti nos
orrsvnyferdls [~e, ~t] orv iskrivljenost/iskrivljenje nosne pregrade
orrszarvii [~ja, ~t, ~k] ll nosorog,
jednorog

orvos
orrreg [~e, ~et] orv nosna upljina
orrvrzs [~e, ~t, ~ek] krvarenje
nosa
ors [~ja, ~t, ~k] 1. vreteno; 2. (crnaors) kalem, bobina, pulna,vitli;
3. (tengely) tuljac [-ljca], tuljak [ljka], osovina, poluga; 4. (csap)
vranj, ep
orscsont [~J a > ~ot, ~ok] orv bica
orsfreg [-rget, -rgek] orv detinja
glista; bubina
orsz [~ott, ~zon] namotati/namotavati na kalem
orszg [~a, ~ot, ~ok] zemlja, drava;
el nem ktelezett ~ nesvrstana zemlja;
fejlett ipari ~ razvijena industrijska
zemlja; a mi ~unkban u naoj zemlji
orszggyls [~e, ~t, ~ek] parlamen(a)t [-nta], narodna skuptina,
sabor
orszggylsi parlamentski, parlamentaran [-rna], parlamentarski, skuptinski, saborski; ~ kpvisel narodni poslanik/zastupnik
orszghatr [~t, ~ok] zemaljska/
dravna granica
Orszghz [~a, ~at] Parlamen(a)t [nta]
orszgos [~an] 1. zemaljski, dravni;
Orszgos Bketancs Zemaljski savt
mira; Orszgos Ntancs Zemaljski
savt ena; 2. sp ~ bajnok prvak
drave, dravni prvak; ~ cscs zemaljski rekord, zemaljsko prvenstvo/
vrhunstvo
orszgrsz [~e, ~t, ~ek] pokrajina
orszgszerte po celoj zemlji, irom
zemlje/drave
orszgt [~ja, -utat, -utak] dravni
drum, dravna cesta
orszgti: sp ~ verseny drumska trka
orszg-vilg ceo svet; ~ eltt pred celim
svetom
ortopd ortopedni; ~ orvos lekar/
lenik ortoped
orvhalsz [~a, ~t ~ok] ribokradica ft
orvlvsz [~e, ~t, ~ek] strelac [-lca]
iz busije/zasede
orvos [~a, ~t, ~ok] lekar, lenik;
cseldknyves ~ lekar staist(a) ft;

orvosi
krzeti ~ rajonski/rejonski lekar v
lenik; ~t hv zvati [zovem] lekara
orvosi 1. lekarski, leniki; ~ bizonytvny^ lekarsko uverenje, lenika svedodba; ~ knyvek medicinske knjige; ~ rendel lekarska/lenika ordinacija; ~ rendels ordiniranje lekara/lenika, prijem bolesnika (na pregled i leenje); ~ seglynyjts lekarska/lenika pomo; ~vizsglat lekarski/leniki pregled; 2. nv ~ pemetef tetrljan; ~sze//zititrica, kamilica
orvoskar [~a, ~t, ~ok] 1. isk medicinski fakultet; 2. lekarski/leniki zbor,
zbor lekara/lenika
orvosls [~a, ~t] 1. (gygyts) leenje; 2. <bajok helyrehozsa) ispravljanje
orvosn [~je, ~t, ~k]Iekarka, lekarica,
lenica
orvosol [~t, ~jon] 1. (gygyt) leiti;
2. (bajokat) ispraviti, popraviti, sanirati
orvossg [~a, ~ot, ~ok] lek, lekarija;
fejfjs elleni ~ lek protiv glavobolje; ~ot r fel v rendel propisati [iem]/propisivati
[-sujem]
lek;
(szl:) hall ellen nincs ~ od/protiv
smrti nema leka
orvostanhallgat [~ja, ~t, ~k] student medicine, medicinar
orvostudomny [~a, ~t, ~ok] medicina, medicinska nauka
orvtmads [~a, ~t, ~ok] muki napadaj
orvul muki, muke, kradom, iz potaje
orvvadsz f~a, ~t, ~ok] krivolovac [vca], zverokradica h
orvvadszat [~a, ~ot] zverokraa
sdi zastareo [-ela], starinski
oson [~t, ~j n ] unjati se
ostoba I. mn [~n] glup, budalast, bedast, glup, blesav, tupoglav; ~ ember budala h, n, glupak; ~ fick telac
[-lca, tb telci v teoci]; II./ [~ja, ~t,
~k] glupan, blesavac [-vca], slaboumnik, tupoglavac [-vca], idiot,
kreten
ostobasg [~a, ~ot, ~ok] glupost,
budalatina; ~okat mond govoriti
gluposti

698

oszlik

ostor [~a, ~t, ~ok] bi, knut, knuta;

~t csattogtat bikarati; (kztn:) vgn
csattan az ~ konac delo krasi
ostornyl [-nyele, -nyelet, -nyelek]
bialje
ostoros: ll ~ vglnyek biari,
biai
ostoroz [~ott, ~zon] 1. bievati [-ujem]; 2. tv (korhol) obarati se (na
koga, na to)
ostrom [~a, ~ot, ~ok] opsada
ostromllapot [~a, ~ot] opsadno stanje
ostromol [~t, ~jon] 1. opsedati to,
napadati na to, navaljivati [-ljujem]
na to; 2. (tv:) krdsekkel ~ vkit
obasuti [-spem]/obasipati [-pam s
-pijem] koga pitanjima; krsekkel
~ vkit saleteti [-tim]/saletati [-eem]
nekoga molbama, ustisati [-iem]
oko koga, navaliti/navaljivati [-ljujem] na koga molbama
ostromzr [~a, ~at] kat zatvaranje
granica/obala, blokada, opsada; ~
al vesz blokirati
ostya [^ja, -it, ,ik] 1. vall hostija;
2- (gygyszernek) oblanda, oblata,
oblatna (za lek u praku); 3. (cukrszatban) vafla
ostyast [~Je ~t, ~k] 1. (szemly)
proizvoa (h)ostija/oblata/vafle; 2.
(eszkz) naprava za poizvodnju v
izradu (h)ostija/oblata/vafle
oszcilll [~t, ~jon] fiz oscilovati [lujem], oscilirati, njihati [-ham
s njiem] se, kolebati, titrati
oszcillls [~a, ~t]//z oscilacija, njihaj
oszcilltor [~a, ~t, ~ok] fiz oscilator
szeres [~e, ~t, ~ek] star(et)inar,
starudar, telalin, krpar, ritar
oszladoz|ik [~ott, ~zk/~zon] 1. razilaziti se, raspadati se, rasturiti se,
rasprtati se; 2. (tmeg) rastrkati
se (gomila)
oszls [~a, ~t] razlaz, rasturanje,
raspad(anje); ~nak indul poeti/
poinjati se raspadati
szlv staroslovenski, staroslavenski
oszljik [~ott, oszoljk/oszoljon, ~ani]
1. (rszekre) deliti se, ralaniti/
ralanjivati [-njuje] se; 2. (tmeg)
prevrstati/prevrstavati se; (felh,

oszlop

699

tmeg) razii [-ie]/razilaziti se; az

emberek kt prtra ~ottak ljudi se
prevrstae u dve partije
oszlop [~a, ~ot, ~ok] 1. p stub, stup,
direk; ~ alak stubast, poput/oblika
v u vidu stuba; 2. (nyomtatott
szvegben) stubac [-pca], stupac [pca]; 3. tv, kat kolona (vojnika); 4.
tv (tmasz) stub, stup, oslonac [nca], podupira
oszlopcsarnok [~a, ~ot, ~ok] dvorana/
sala sa kolonama, kolonada, peristil,
galerija sa stubovima
oszlopf [~je, ~t, ~k] p kapitel,
glavica, oglavlje, glava stuba
oszlopkz [~e, ~t, ~k] p razmak
izmeu stubova
oszlopos [~an] p na stubove, stubni,
stupani; ~ pitvar/tornc predvorje/
trem v pokriven ulaz sa stubovima
oszlopsor [~a, ~t, ~ok] p red stubova,
arkada, kolonada
oszlopzat [~a, ~ot] stublje, stubovi tb
oszmnli (oszmn-trk) I. mn osmanski, otomanski; II./ [~ja, ~t]
Osmanlija
oszolj! kat (veznysz) razlaz!
szvetsg [~et] vall stari zavet
szvetsgi starozavetan [-tna]
oszt [~ott, osszon, ~ani] 1. deliti;
alamizsnt ~ deliti milostinju; kt
rszre ~ razdeliti/razdeljivati [-ljujem] na dva dela; 2. tv ~ja vkinek
a vlemnyt sloiti/slagati [-aem]
se s ijim miljenjem v mnenjem;
3. (szl:) se nem ~, se nem szoroz
ne znai nita
osztag [~a, ~ot, ~ok] kat odred, odeljenje; rep eskadrila
osztalk [~a, ~ot, ~ok] ker dividenda,
tantiema
osztly [~a, ~t, ~ok] 1. pol (trsadalmi) klasa; uralkod ~ vladajua
klasa; ~ nlkli trsadalom besklasno
drutvo; 2. (intzmny) odsek,
odeljenje, odel, odio; beszerzsi ~
nabavljako odeljenje; 3. isk razrea;
4. ~on felli {pl tterem) van kate
gorije
osztlyellensg [~e, ~et] pol klasni
neprijatelj

osztand

osztlyellentt [~e, ~et, ~ek] pol

klasna suprotnost osztlyrdek [~e,
~et, ~ek] pol klasni
interes
osztlyfnk [~e, ~t, ~k] isk razredni
stareina, razrednik osztlyharc [~a,
~ot, ~ok] pol klasna borba; az ~
kilezdse zaotravanje klasne borbe
osztlyhelyzet [~e, ~et] pol klasni/
staleki poloaj osztlyidegen pol
klasno tu osztlyismtl [~Je. ~t,
~k] isk
ponavlja
osztlyknyy [~e, ~et, ~ek] isk razredna knjiga, razredni dnevnik
osztlyoz [~ott, ~zon] 1. (sztrendez)
razrediti/razreivati [-ujem], razvrstati/razvrstavati; (minsg szerint)
sortirati; klasifikovati [-kujem],
klasificirati; 2. isk oceniti/ocenjivati [njujem], klasifikovati klasificirati
osztlyozs [~a, ~t, ~ok] 1. (rendezs) razvrstavanje; (minsg szerint)
sortiranje; 2. (tudomnyban)
klasifikacija; 3. isk ocenjivanje,
klasifikacija osztlyozgp [~e, ~et,
~ek] maina/
stroj za sortiranje
osztlyntudat [~a, ~ot] klasna svest
osztlyrsz [~e, ~t] udeo [-ela]; ~iil
jut vkinek pripasti [-adne]/pripadati,
dopasti/dopadati kome, pasti kome
u deo
osztlysorsjtk [~a, ~ot] klasna/
razredna lutrija osztlytrs [~a,
~at, ~ak] isk kolski
drug osztlytrsadalom [-Ima, -Imat,
-lmak]
pol klasno durtvo osztlyterem [rme, -rmet, -rmek] isk
uionica, razredna dvorana/soba
osztly: els ~ prvorazredan [-dna],
prvoklasan [-sna]
osztlyvezet [~je, ~t, ~k] hiv ef/ i
rukovodilac [-ioca] odeljenja
osztlyviszonyok [~at] pol klasne
prilike, klasni uslovi osztlyzat [~a,
~ot, ~ok] isk ocena osztand [~J a >
~t> ~k] mat delimak [-mka]

oszts

700

oszts [~a, ~t, ~ok] deljenje, deoba;

tved az ~nl pogreiti u delenju
osztatlan nepodeljen
oszthat deljiv
oszthatsg [~a, ~ot] deljivost
oszt [~ja, ~t, ~k] 1. (szemly)
delilac [-ioca]; 2. mat delitelj, divizor, delilac [-\oc&,tbbirte-\\aza.Y, legnagyobb kzs ~ najvei zajedniki
delitelj
osztds [~a, ~t] deljenje, deoba,
raspad.razdvajanje (elija); ~ tjn
val szaporods elijska deoba, razmnoavanje deobotn (elija)
osztd j i k [~ott, ~jk/~jon] deliti se
osztogat [~ott, -sson] razdeljivati [ljujem], podeljivati,razdavat [-dajem]
osztozs [~a, ~t] deoba
osztoz|ik [~ott, ~zk/~zon] 1. deliti
meu sobom; 2. ~ik vkinek az rmben, bnatban deliti radost, alost
s kime
osztrk I. mn austrijski; II. fn [~ot,
~ok] Austrijanac [-nca];<n> Austrijanka
osztrkmagyar austro-ugarski; (trt:)
OsztrkMagyar Monarchia AustroUgarska
osztriga [^.ja, ^t, -k] ll ostriga, kamenica
ta od brt e; tegnap ~ od jue(r);
hetek ~ ve nedeljama, od nekoliko
nedelja
otromba [<n] <durva> neotesan; <ormtlan) glomazan [-zna], nespretan
[-tna], smuen, nezgrapan [-pna]
ott tamo, onde; ~, ahol tamo/onde gde;
maradj ~, ahol vagy ostani tamo
gde si
ottani tamonji
ottfelejt [~ett, ~sen, ~eni] (tamo)
zaboraviti/zaboravljati
otthagy [~ott, ~jon] (tamo) ostaviti/
ostavljati
otthon 1 fn [~a, ~t, ~ok] dom, kua
otthon 2 hat 1. kod kue, doma; nincs
~ nije kod kue v doma, nema ga
kod kue v doma; 2. tv ~ van a festszetben upuen je u slikarstvo,
razume se u slikarstvu

vszer

otthoni domai
otthonos [~at; ~an; ~abb] 1. kuevan
[-vna], vian [-na]; 2. vmiben biti
vian emu, razumeti se u emu;
3. ~an rzi magt oseati se kao kod
svoje kue
ottjrtakor prilikom/prigodom svog
tamonjeg boravka
ottlt [~e, ~t] pribivanje, prisustvovanje, prisutnost; ~em alatt za vreme moga prebivanje/boravka tamo
tvar [~(j)a, ~t] orv temenjaa,
krastavi liaj, strup
tvaros [~at; ~an; ~abb] liajiv,
krastav, grintav
v [~ott, ~jon] tititi, braniti; ~ja
mint a szeme fnyt uvati kao enicu
oka
va opominjui; ~ int vmitl odvraati
od ega
vadk [~a, ~ot, ~ok] kaucija, jamstvo, jemstvo
vakod|ik [~ott, ~jk/~jn] vmitl uvati se, priuvati se ega; ~j tle!
uvaj ga se ! uvaj se njega!
ovlis [~an] ovalan [-Ina], dugoljast,
duguljast, jajolik
vros [~a, ~t] stari grad
vs [~a, ~t] prigovor, protest(ovanje);
~t emel uloiti/ulagati [-laem] protest, ograditi/ograivati [-ujem]
se
vatlan [~ul] neoprezan [-zna]; egy ~
pillanatban neoekivano
vatos [~at; ~an; ~abb] oprezan [zna], prezav, predostroan [-na]
vatossg [~a, ~ot] opreznost
vatossgi: ~ rendszably mera opreznosti/predostronosti
overall [~ja, ~t, ~ok] overal, overol
vintzkeds zatitna mera, mera opreznosti/predostronosti
voda [^ja, ^t, -k] zabavite
vods [~a, ~t, ~ok] pitomac [-mca]
s pitomica zabavita; rd ~ok msora radio-vrti
vhely [~e, ~et, ~ek] sklonite (od
napada iz zraka) 4ff [~je ~t
~k] isk zabavilja [~e, ~t, ~ek]
zatitno sredstvo

701

zonds

oxid
oxid [~ja ~ot, ~ok] vegy oksid oxidl
[~t, ~jon] oksidovati [-dujem],
oksidisati [-iem], oksidirati oxign
[~je, ~t] vegy kisik, kiseonik,
oksigen

cxign- kisian [-na], oksigenski, oksigenijumski

ozmzis [~a, ~t] fiz, vegy osmoza
zon [~ja ~t] ozon zonds pun
ozona, bogat ozonom

lel

kljog [~ot] pravo jaega/pesnice

1<hang s bet) e () (kratko)
klvvs [~a, ~t] sp boksovanje,
2 <hang s bet) e () (dugo)
boksanje, pesnianje, boks
[~t] 1. on (ona, ono); 2. (az v)
njegov; (n) njezin, njen; az 6 klvv sp I. mn boksaki; II. fn [~Ja
knyve njegova v njezina knjiga;
~t, ~k] boksa, bokser; aka
(tbb szemly) njihov; az hzuk klvvkeszty [~je, ~t, ~k] sp
njihova kua
bokserske rukavice tb
benne u njemu/njoj
klvv-mrkzs boksaka utakmica,
blget [~ett,-essen Jproprati [-perem]/
boksaki me
propirati [-am s -remj; (fehrnemt, klvvverseny [~e, ~t, ~ek] boksatorkot) ispirati (rublje, grlo); (ruhako takmienje
nemt) plakati [plaem]; (torkot) kr [kre, krt, krk] vo(l) [vola];
grgotati [-ocem]
krt hajt akati
blget'vz voda za ispiranje
krcsorda [~ja, ~t, *ik] hrdo, stado
bls [~et; ~en; ~ebb] 1. obao [-bla],
volova, delep
izduben; obal [obla]; 2. ~ hang krfogat [~(j)a, ~ot, ~ok] volovska
dubok zvuan glas
zaprega, raba
bl [ble, blt, blk] zaliv, uvala, krnyl [~at] jesenja svila
draga, morski zaton/rukav
krszem [~e, ~et, ~ek] ll cari, stccse vkinek
mlai brat
re
e
csi [~J > ~t] bata
krs:
~ szekr volovska kola, raba
1
dn [~t] Edmund
S fn [~e, ~et] 1. krilo, naruje; ~be
n
dng [~tt, ~j' ] klatariti se, tumatett kzzel l sedeti skrtenih ruku;
rati, alabazati
~be vesz uzeti/uzimati u krilo; primiti/
felsge [~t] Njegovo Velianstvo
primati u naruje; ~ben tartja a
'gyeleg [-lgett, ~jen] skitati se, lunjati,
gyereket drati dete u krilu; 2. tv
ii [idem] v hodati bez cilja, ala~be hull vkinek vmi pasti kome neto
bazati, vrludati, tentati, landariti,
u naruje; 3. (tv:) a termszet ~n
landati, klatariti se
u naruju prirode; 4. np (nyalb)
k [~et] oni (one, ona)
naruaj, naramak [-mka]; egy ~ rklei [~t, ~jen] udarati rogovima,
zse naruaj prua
bosti [bodem]
l2 fn [~e, ~et, ~ek] (mrtk) hvat;
klendez ik [~ett, ~zk/~zen] bljuvati
~be rakja a ft slagati [-slaem]
[bljujem]
drva u hvatove
3
klmnyl kao aka
l ige [~t, ~jn] klati [koljem],
klz [~tt, ~zn] pesniati se; sp
ubiti [-ijem]/ubijati; ideget ~ umrtboksovati se, boksati se, akati se
viti ivac
kl [kle, klt, klk] pesnica; ~be ldkls [~e, ~t, ~ek] pokolj, ubijanje
szortja a kezt stisnuti [-nem] aku/ ldkl [~t, ~jn] ubijati, klati
pesnicu; ~lel akaki
[koljem]
klcsaps [~a, ~t, ~ok] udarac [-rca] lds [~tt, ~sn] redom ubijati
pesnicom
leb [~(j)e, ~et, ~ek] psetance [-eta]

703

lel [~t, ~jen] grliti; (levl vgn) szeretettel ~ ljubi i grli te

lels [~e, ~t, ~ek] grljenje
lelkezs [~e, ~t, ~ek] grljenje
lelkezik [~ett, ~zk/~zen] grliti se
les od hvata
let [~ett, -essen] dati ubiti v zaklati
lfa [~ja, ~t] drvo u hvatovima
lt [~tt, ~sn, ~eni] 1. udenuti [nem]/udevati (konac); 2. (felvesz)
obui [-uem]/oblaiti; frakkot ~
obui
frak;
3.
testet
~
uteloviti/utelov-ljivati
[-ljujem];
vmilyen
alakot
~
uzeti
[uzmem ]/uzimati oblik; 4. nyelvet
~ plaziti jezik
lts [~e, ~t, ~ek] ubod igle, prodevak
[-vka]
ltget [~ett, -essen] 1. (varrogat)
ivati; 2. nyelvet ~ plaziti jezik
ltny [~e, ~t, ~k] odelo
ltzk [~e, ~et, ~ek] odea, toaleta
ltzet [~e, ~et, ~ek] odea, toaleta
ltz|ik [~tt, ~zk/~zn] obui [uemj/oblaiti se
ltzkds [~e, ~t] odevanje, oblaenje
ltzkdlik [~tt, ~jk/~jen] oblaiti
se, odevati se; divatosan ~ik oblaiti
se po modi; melegen ~ik utopliti/
utopljavati se; obui [-uem]/oblaiti tople/zimske haljine
ltz [~je, ~t, ~k] (helyisg) svlaionica, garderoba
ltztet [~ett, -essen] oblaiti, odevati;
melegen ~ topliti, utopljavati,
oblaiti v odevati nekog toplim/
zimskim haljinama
ltztet'nc [~je, ~t, ~k] szinh garderobarka
lyv [~e, ~et, ~ek] ll jastreb
mleng [~ett, ~jen, ~eni] izlevati
oseanja
mleszt [~ett, -esszn, ~eni] 1. (fmet) liti [lijem]/livati, topiti, taliti;
2. sajtot ~ topiti sir; 3. (p/ gabont)
sipati
mlesztett 1. ker ~ ru otvorena/sipana roba; 2. ~ sajt topljeni sir
mlesztve ker otvoreno, sipano, (alla)
rinfusa
mljik [~tt, mljk/mljn, ~eni]

nellts

1. (folyadk) tei [teem]; (szl:)

gy ~ik az es, mintha dzsbl nte
nek lije v pljuti kia kao iz kabla;
2. vhova (torkollik) uhvati se u to;
a Duna a Fekete-tengerbe ~ik Dunav
se uliva v utie u Crno more; 3. (pl
fst) kuljati; 4. (tmeg vhonnan v
vhova) hrliti; 5. tv ~ik belle a
sz tee mu govor kao voda
n [~t, ~k] I. vi, Vi; ~ szerint
vaki; 2. (az n) va, Va; ez az ~
knyve to je vaa/Vaa knjiga; az ~
kvnsga szerint po vaoj/Vaoj
elji
nadagol [~Ja> ~t, ~k] msz (szerkezet) samopodava
nll [~an] samostalan [-Ina]
nllsg [~a, ~ot] samostalnost
nllst [~ott, ~son, ~ani] 1. osamostaliti, initi samostalnim; 2. ~ja
magt osamostaliti se, postati [-anem]/postajati [-jem] samostalan
nlltlan [~ul] nesamostalan [-Ina]
nmts [~a, ~t] samoobmana, zavarvanje samogasebe, samoobmanjivanje
narckp [~e, ~et, ~ek] autoportret
nbeporzs [~a, ~t] nv samoopraivanje
nbrlat [~a, ~ot] samokritika
nbrskods [~a, ~t] samovoljno
suenje
nbizalom [-Ima, -Imat] samopouzdanje, samopouzdanost
nborotva [~ja, ~t, ~k] aparat za
brijanje, sigurnosni brija
nclti: ~ mvszet larpurlartizam [zrna]
ncsonkts [~t] sakaenje samog sebe
ndicsret [~e, ~et] samohvala, samohvalisanje, hvalisavost; (szl:)
az ~ bds ko se hvali sam se kvari
nelglt [~en] samozadovoljan[-ljna],
samodopadljiv, samodopadan [-dna]
nletrajz [~a, ~ot, ~ok] autobiografija
nellts [~a, ~t] ritk, kzg autarkija;
~ra rendezkedik be a) (az orszg)
uvesti [-edem] autarkiju; b) (az
egyn) organizovati [-zujem] samoopskrbu

nellt
704
nellt samohran
nrdek [~e, ~et] sopstven interes
nrzet [~e, ~et] samosvesnost, ponos,
samopotovanje
nrzetes [~et; ~en; ~ebb] samosvestan [-sna], ponosan [-sna]
nfegyelem [-Ime, -lmet] samodisciplina, autodisciplina
nfej samovoljan [-ljna], svojeglav,
tvrdoglav, jogunast
nfejsg [~e, ~et] svojeglavost,
tvrdoglavost, jogunluk, jogunstvo
nfelldozs [~a, ~t] samoportvovanje
nfelldoz samoportvovan [-vnaj
nfeledt [~en] samozaboravan [-vna]
nfenntarts [~a, ~t] samoodranje
nfenntartsi: ~ sztn nagon samoodranja
ngl [~J a > ~t, ~ok] sp (tv is)
autogol
ngyilkos/ [~a, ~t, ~ok] samoubica
h, samoubojica h
ngyilkossg [~a, ~ot, ~ok] samoubi(j)stvo, samoubojstvo; ~ot kvet el
izvriti samoubi(j)stvo, uiniti samoubojstvo
ngyilkossgi: ~ ksrlet pokuaj samoubi(j)stva
ngyjt [~J a ~t, ~k] upalja
ngyullads [~a, ~t] {pl szn) samopaljenje
nhatalm [~lag] samovlastan [-sna],
samovoljan [-ljna], svojevlastan
[-sna]
nhibjn: ~ kvl bez svoje krivice
nhitt [~et; ~en; ~ebb] samouveren,
samoubeen
nigazgats [~a, ~t] samoupravljanje
nimdat samooboavanje
nindt [~ja, ~t, ~k] msz automatski pokreta, starter, anlaser
nindukci [~ja, ~t] vili samoindukcija
nismeret [~e, ~et] poznavanje sama
sebe, samospoznaja
njr msz samohodan [-dna], samopokretan [-tna]
nknt 1. dobrovoljno; ~ vllalkozik
vmire primiti/primati se dobrovoljno
ega; 2. ld nkntelenl

nmegtartztats

nkntelen nehotimian [-na], nehotian [-na]

nkntelenl nehotice, nehotino
nkntes [~en] I. mn 1. dobrovoljan
[-ljna]; 2. kat dobrovoljaki; II. fn
kat [~e, ~t, ~ek] dobrovoljac [Ijca]
nkntessg [~e, ~et] dobrovoljnost;
~ elve naelo/princip dobrovoljnosti
nkny [~e, ~t] samovolja, pustovolja
nknyes [~en] samovoljan [-ljna]
nknyeskeds [~e, ~t, ~ek] samovlae
nknyesked|lk [~ett, ~jk/~-jen] vriti v terati samovolju
nknyuralom [-Ima, -Imat] satnovlae, apsolutizam [-zrna], despotizam [-zrna]
nkpzs [~e, ~t] samoobrazovanje,
samoizgraivanje, samoizgradnja
nkpzkr [~e, ~t, ~k] isk, rg
kolo za samoobrazovanje, literarna
druina
nkezvel: ~ vet vget letnek svojevoljno se liiti ivota
nkiold [~ja, ~t, ~k] fnyk autoknips
nkiszolgls [~a, ~t] samoposluivanje, samousluga
nkiszolgl: ~bolt radnja sa samouslugom/samoposluivanjem; ~ tterem
restoran sa samousluivanjem
nkvlet [~e, ~et] nesvest, nesvesnost,
besvesnost, bunilo; ~be esik onesvestiti se
nkormnyzat [~a, ~ot] samouprava,
autonomija
nkormnyzati samoupravan [-vna],
autonoman [-mna]
nkltsg [~e, ~et] trokovi kotanja
nkltsgcskkents [~e, ~t] smanjivanje trokova kotanja
nkltsgi: ~ ron po ceni kotanja
nkritika [^.ja, *it] samokritika
nmaga [~t] on sam; Aban samo po
sebi, samo; ~ra na sebe, nae
nmegtagads [~a, ~t] samopregor(evanje), samozataja
nmegtagad samopregoran [-rna]
nmegtartztats [~a, ~t] samosvladavanje, suzdrljivost

nmegtartztat

705

nmegtartztat suzdrljiv
nmegtermkenyts [~e, ~t] ll, nv
samooploenje, samooploivanje
nmkd [~en] automatski
nmvels [~e, ~t] samoobrazovanje
nnn <sajt, tulajdon) sopstven, vlastit
nk ld n
nz [~tt, ~zn] govoriti nekome vi
nrendelkezs [~e, ~t] jog, pol sa- ,
moodreenje, samoopredeljenje /
nrendelkezsi: ~ jog pravo samoodreenja/samoopredeljenja
nsanyargats [~a, ~t] samoodricanje,
askeza
nsly [~a, ~t] (jrm) sopstvena/
vlastita teina
nszablyoz msz za automatsko
regulisanje, samopodeljiv,za samoureivanje/samosreivanje
nszntbl iz sopstvene/vlastite pobude, sam od sebe, dobrovoljno, iz
sopstvenih pobuda
nt [~tt, ~sn, ~eni] 1. liti [lijem]/
livati, levati; bort ~ a poharakba
uliti vino u ae; 2. (lisztet) sipati;
3. msz (olvasztott fmet)taliti, (sa-)
liti/(sa)livati; harangot ~ izliti zvono;
szobrot ~ saliti kip; 4. (tv.) szavakba ~ recima izraziti/izraavati;
btorsgot ~ vkibe ohrabriti/ohrabrivati [-rujem] koga
ntecs [~e, ~et, ~ek] koh ingot, liv,
slitak [-tka], blok liven u kokilima
ntelt nadut, naduven
nteltsg [~e, ~et] nadutost, naduvenost, samodopadljivost nts [~e,
~t, ~ek] 1. (folyadk) levanje; 2.
(liszt) sipanje; 3. msz (fm)
levanje (u kalup), oblikovanje
ntsi: ~ hiba kvar/defekt u levanju;
~ hulladk levaki otpaci/ostruine
ntevkeny samotvoran [-rna] nt
[~je, ~t, ~k] msz, koh 1.
(szakmunks) livac [-vca]; 2. ld
ntde
ntde [~je, ~t, ~k] koh livnica
ntforma [rija, ^it, ~k] msz, koh
kalup za (sa)levanje nttt liven;
~ beton liveni beton
45 Magyar-szerbhorvit

nz
ntttacl [~t] (anyagnv) liveni elik
ntttvas [~at] liveno
gvoe/elezo ntz [~tt, ~zn] 1.
(nvnyt) poli-vati, prskati, zaliti
[-ijem]/zalivati s zalevati,
napojiti/napajati; 2. (pl rizsfldet)
navodniti/navodnjavati,
natopiti/natapati; 3. (tv:) knnyvel ~ vmit zaliti/zalivati s zalevati
to svojim suzama
ntzs [~e, ~t] (nvny,
gyep, utc) polivanje, prskanje;
(mgazd:) raszt ~ navodnjavanje,
natapanje ntzberendezs [~e, ~t,
~ek] ureaj za polivanje/prskanje v
za vetaku kiu; (csvezetkkel,
rkokkal) ureaj za
irigaciju/navodnjavanje v za
vetako natapanje ntzcsatorna
[~ja, ^.t, ^ik] kanal
za navodnjavanje/natapanje
ntzkanna [-ija, ^t, rik] kanta za
polevanje ntzkocsi [~ja, ~t,
~k] kola tb za
polevanje ntudat [~a, ~ot] i.
svest; 2. az
~ bredse buenje svesti
ntudatlan [~ul] nesvestan [-sna], bez
svesti, besvestan [-sna] ntudatos
[~at; ~an; ~abb] svestan
[-sna] ntvny [~e, ~t, ~ek] koh
liv, saliv,
salitak [-tka]
nuralom [-Ima, -Imat] samosavlaivanje, samosvladavanje, savlaivanje samoga sebe nvd [-'ja, ~at]
okrivljivanje samoga
sebe
nvalloms [~a, ~t] samopriznanje
nvdelem [-Ime, -lmet]
samoodbrana,
samoobrana; ~bl u samoodbrani,
u samoobrani
nvizsglat [~a, ~ot] proveravanje
samoga sebe
nzs [~e, ~t] sebinost, egoizam [zrna], samoivost, samoljublje, samoljubivost
nzetlen [~l; ~ebb] nesebian [-na|
nz ~n/~en] I. mn sebian [-na],
egoistian [-na], samoiv, samoljubiv, sebeljubiv; II. fn [~je, ~t, ~k]
egoist, sebinjak, samoivac [-vca],
samoljubac [-upca]

r
r [~e, ~t, ~k] 1. uvar, straar;
~t ll uvati strau, straariti; 2.
mzeumi ~ kustos rangyal [~a,
~t, ~ok] vall (tv is)
aneo uvar
'rbd [~Ja ~ti ~k] straara rdg
[~e, ~t, ~kj 1. avo [-ola], vrag; 2.
(szl:) mi az ~ bjt beld? koji ti je
avo? az ~ tudja avo e ga znati, vrag
bi ga znao; vigye el az ~/ avo da ga
nosi! kuga ga ubila v odnela ! az ~be
is! do avola! do vraga !
rdgfika [~ja, ~t, ^ik] avole [-eta]
rdgi [~en] avolski, vraki, vraji,
satanski, sotonski; ~ gonoszsg satanska opakost
rdngs: ~ fick avolski momak
reg [~et; ~en; ~ebb] I. mn star;
~ napjaira pod starost; II. fn [~e,
~et, ~ek] 1. starac [-rca], starina h;
ifjak s ~ek stari i mladi; 2. biz, trf
(megszltsban) ~em! stari! starino
! stari drue! stari prijatelju!
regany [~ja, ~t, ~k] babica
regap [~J a > ~t. ~k] deka h
regasszony [~a, ~t, ~ok] starica,
stara ena, baka
reged|ik [~ett, ~jk/~jen] stareti
[-rim], ulaziti v zalaziti u godine
regember [~e, ~t, ~ek] starac [-rca],
starina h, star ovek, ia h
reges [~et; ~en; ~ebb] staraki;
(klsej) starolian [-na] regt
[~ett, ~sen, ~eni] stariti regkor
[~a, ~t] starost, starako
doba
regsg [~e, ~et] starost; stari dani tb
regszik Id regedik rhaj [~Ja, ~t,
~k] kat straarski brod rhz [~a, ~at,
~ak] straarnica rhely [~e, ~et,
~ek]straarskomesto,
karaula
riz [rztt, ~zen] 1. uvati; rzi a hzat uvati kuu; 2. rzi az gyat
leati [-im](u krevetu),biti bolestan [sna], uvati postelju rizet [~e, ~et,
~ek] uvanje, haps;
~ben van biti zatvoren rizetlen
[~l] neuvan, bez uvanja rizkedjik
[~ett, jk/~-jen] uvati se

706

rkk

rjrat [~a, ~ot, ~ok] kat patrola

rjt [~ett, ~sen, ~eni] initi koga
besnim, izazivati besnilo
rjng [~tt, ~j'n, ~eni] besneti [nim]
rjngs [~e, ~t, ~ek] ludilo, bes,
besnilo, pomama, jarost
rjng besan [-sna], pomaman [-mna],
besomuan [-na]
rkd|ik [~tt, ~jk/~jn] vki, vmi
fltt bdeti [bdim] nad kim, nad
im, uvati koga, to; azanya szeretettel ~ik gyermeke felett majka lebdi
nad detetom
rlemny [~e, ~t, ~ek]meljava, mlivo,
mleveni produkt/proizvod; durva ~
(takarmnyeledel) jarma
rls [~e, ~t] mlevenje
rlsi: ~ dj/vm ujam [ujma], uur,
meljavina; ~ eljrs nain/metod
mlevenja v meljave
rlfog [~a, ~at, ~ak] orv kutnjak
rlgp [~e, ~et, ~ek] msz maina/
stroj za mlevenje
rmny I. mn [~iil] jermenski, armenski; II. fn [~t, ~ek] Jermenin,
Armen(ac) [-nca]; (n) Jermenka,
Armenka
rmester [~e, ~t, ~ek] kat stariji
vodnik; narednik rg
rnagy [~a, ~ot, ~ok] kat major
rk I. mn vean [-na], veit; jog
~ hasznlatra na veito korienje;
~ hsget eskszik zakleti [-linjem]
se na veitu vernost, venati se;
~ idkre za veita vremena, zauvek;
~ idtl fogva od veitih vremena;
II. fn [~e, ~t] 1. jog ~be fogad
adoptirati, uzeti [uzmem] pod svoje;
(fit) usiniti, posiniti; (lenyt)
pokteriti; ~iil hagy zavetati/zavetavati; 2. ~be lp vkinek naslediti/nasleivati [-ujem] koga
rkbefogads [~a, ~t] adoptiranje,
usvojenje; (fi) usinjenje
rkhagy [~Ja ~t, ~k] jog zaveta,
zavetatelj, zavetalac [-aoca]
rkjog [~a, ~ot] jog nasledno pravo
rkk 1. veito, dovek, doveka; semmi sem tart ~ nije svaka muka dove-

rkkvalsg

707

ka kzm; 2. (folyton) stalno; (mindig) uvek

rkkvalsg [~a, ~ot] venost,
vekovenost
rklaks [~a, ~t, ~ok] etani stan,
etana svojina
rkls [~e, ~t] nasleivanje, naslednost, naslee; ~ tjn putem naslea, po pravu naslea, nasledno
rklstan [~a, ~t] genetika
rkletes (p betegsg) nasledan [-dna]
rklds [~e, ~t] naslednost, naslee,
nasleivanje
rkld|ik [~tt, ~jk/~jn] nasleivati [-uje] se
rkltt nasleen; ~ hajlam nasledna/
nasleena naklonost
rkmcs [~e, ~et, ~ek] kandilo
rkl [~t, ~jn] naslediti/nasleivati
[-ujem], batiniti
rklt nasledan [-dna], nasleen;
atyai/apai gon ~ oinski, batinjen
po ocu, batinski, patrimonijalan [Ina]; ~ vagyon nasleena imovina,
batina
rks 1 mn [~en] veit
rks2 fn [~e, ~t, ~k] naslednik,
batinik; (n) naslednica; egyenes
gi ~ direktan naslednik; oldalgi ~
naslednik po grani v po pobonoj
liniji; ~eve tesz vkit odrediti koga
za svoga naslednika/batinika
rksds [~e, ~t] naslee, nasleivanje, naslednost
rksdsi: ~ jog nasledno pravo
rkre zauvek, zanavek; ~ elmegy
otii za navek
rkrsz f~e, ~t] jog deo nasledstva,
nasledni deo
rksg [~e, ~et, ~ek] naslee, nasledstvo, batina; apai ~ oevina, oinstvo; ~bl kizr liiti nasledstva, izbatiniti; ~l hagy ostaviti/ostavljati u naslee/nasledstvo
rkzld I. mn venozelen; U. fn [~Je>
~et] nv zimzelen, imir
rl [~t, ~jn] mleti [meljem]
rlt mleven; ~ kv mlevena kava v
kafa
rm [~e, ~t/~et, ~k] radost, veselje, uivanje; ~ vele dolgozni zado45*

rlt

voljstvo je s njime raditi; ~t leli

vmiben uivati u emu; ~et szerez
vkinek obradovati [-dujem] koga,
razveseliti v obveseliti/obveseljavati
koga; ~mel (vrlo) rado rmanya [ct] mati mlade/mladoenje,
mladina/mladoenjina mati rmapa
[rit] mladin/mladoenjin otac rmest
rado
rmhr [~t] radosna vest
rmittas [~an] opojan radou
rmknny [~e, ~et, ~ek] suza radosnica
rmmmor [~a, ~t] zanos, ushienje
rmrivalgs [~a, ~t, ~ok] (po)klik,
klicanje od radosti rmszlk [~et]
roditelji mladenaca rmtelen [~l]
bez radosti rmteli pun radosti
rmujjongs [~a, ~t] oduevljenje
od velike radosti; ~ban tr ki
potcikivati [-kujem] rmnnep [~e,
~et] radostan [-sni]
dan, slava, veselje, dan radosti rs
[~e, ~t, ~k] 1. kat straa; 2.
(rendrsgi) milicijska/policijska/redarstvena straa rsg [~e, ~et,
~ek] straa; ~et ll
drati [-im] strau, straariti
rsgvlts [~a, ~t] smena strae
rszem [~e, ~ek] straar; redai\ policajac [-jca]; milicajac [-jca], milicionar, milicioner
rszoba [~ja, ^.t, ~k] milicijska/
policijska straarnica, soba v prostorija za redarstvenu/policijsku/milicijsku strau
rszolglat [~a, ~ot] straarska sluba
rtorony [-rnya, -rnyot, -rnyok] karaula, kula straarnica rl [~t,
~jn] radovati [-dujem] se, veseliti
se; ~, hogy . . . drago mu je to v da
. . ., veseli ga to v da . . .; nagyon
~k mnogo mi je drago, vrlo mi je
milo
rlet [~e, ~et] ludilo, mahnitost
rletes [~et; ~en; ~ebb] mahat
rlt [~en] I. mn lud, poludeo [-ela],
mahat, obezumljen; II. fn [~Je ~eti
~ek] luak, luak, lua; kzveszlyes ~
opasan luak

rltekhza

708

'rltekhza [~tj ludnica rltsg

[~e, ~et, ~ek] ludilo rv [~e, ~et,
~ek] 1. (nyakrv) ogrljak (za
pse); 2. (tv, pejor:) vminek az ~e
alatt pod izlikom ega
rvend [~ett, ~jen, ~eni] 1. radovati
[-dujem] se, veseliti se; ~ek a szerencsnek milo/drago mi je; 2. (tv:)
j egszsgnek ~ biti zdrav
rvendetes [~et; ~en; ~ebb] radostan
[-sna]
rvendez|ik [~ett, ~zk/~zen] radovati [-dujem] se, veseliti se rvny
[~e, ~t, ~ek] 1. vrtlog, vir, bujica,
matica, vrtaa; 2. div ponor,
provalija; az ~ szln na rubu/ivici
propasti rvnyl|ik [~ett, ~eni]
vrteti [-ti] se
kao vir
rvezet [~je, ~t, ~k] kat razvodnik
rvs: lt ~ galamb grivnja rzs
[~e, ~t] uvanje rzsi: ~ dj
uvarina rz [~je, ~t, ~k] uvar s
[~e, ~t, ~k] predak [-etka]; ~ok
preci, prei, dedovi; ~eink nai preci
sllapot [~a, ~ot] pratanje
sllat [~a, ~ot, ~ok] praivotinja
sanya [-anyja, ~t] pramajka sapa
[-apja, M] praotac
[-oca]
sbemutat [~ja> ~t, ~k] szinh prva
predstava/izvedba, praizvedba
sember [~e, ~t, ~ek] praovek;
~ek praljudi
serd [~je, ~t, ~k] prauma
shaza [~ja, At] pradomovina si
prastar, (pra)dedovski, iskonski,
drevan [-vna]; hz pradedovski
dom; ~ kultra drevna kultura
sidk: ~tl fogva od iskona skor
[~a, ~t] prastaro doba, pradoba skori
prastar, drevan [-vna], iskonski
'skzssg[~e, ~et] trt prazajednica,
prvobitna zajednica slak [~ja,
~t, ~k] prastanovnik, starosedelac [eoca],staro selacf -eoca] slny [~e,
~t, ~ek] praivotinja,
prabie
slnytan [~a, ~t] paleontologija
snyelv [~e, ~et, ~ek] prajezik

sszell
snyomtatvny [~a, ~t, ~ok] inkunabula srgi prastar, iskonski,
(staro)drevan
[-vna]
sszlk [~et] vall praroditelji
stehetsg [~e, ~et, ~ek] izvorni talenat, izvorna darovitost/nadarenost
stermel [~je, ~t, ~k] praproizvoa
strtnet [~e, ~et] praistorija
svny
[~e, ~t, ~ek] staza, nogostup
sz1/" [~e, ~t, ~kj (vszak) jesen;
~re fordul az id zajeseniti; sszel
u/na jesen; jv sszel idue 2jeseni;
mlt sszel prole jeseni sz mn
[~en] (megszlt) sed; ~ haj sedine
tb; ~ haj sedokos; ~ sza-kll
sedobrad, belobrad szes prosed
szi 1. jesenji, jesenski; 2. nv ~ kikerics eludara; 3. mgazd ~ vets
ozimi usev
szibarack [~ja, ~ot, ~ok] breskva
szibarack-plinka [~ja, ~t] breskovaa
szles jesenski, kao u jesen szinte
[*in] iskren, otvoren; ~ hve (levl
befejezse) Va odani, odani Vam; f&n
beszl iskreno govoriti; -n mondd
meg! pravo mi kai! An szlva
otvoreno/iskreno reeno, pravo da
kaem
szintesg [~e, ~et] iskrenost
szirzsa [~ja, ~t, ^ik] nv lepa kata
sszbenyoms [~t] opti/opi utisak
sszbevtel [~e, ~t] ukupno primanje
sszbntets [~e, ~t] ukupna kazna
ssze skupa
sszead [~ott, ~jon] 1. skupiti/skupljati; 2. mat sabrati/sabirati, zbrojiti/
zbrajati s zbrojati [-jitn], sumirati; 3.
(esket) venati/venavati
sszeadand [~Ja> ~t, ~k] mat
sabirak [-rka]
sszeads [~a, ~t, ~ok] 1. mat
sabiranje, zbrajanje; 2. (eskets)
venanje
sszeakad [~t, ~Jon] sresti [-etnem]/
sretati [-tam s -eem] se, sastati [anem]/sastajati [-jem] se, sukobiti/sukobljavati se sszell [~t, ~jon,
~ani] 1. (csoport-

sszelt

709

ba verdik) skupiti/skupljati se;

2. (sszesrsdik) zgruati se,
zgunjavati se, hvatati se; 3. (pejor,
biz:) vkivel stupiti u divlji brak
sszellt [~ott, ~son, ~ani] sastaviti/
sastavljati, sloiti/slagati [-aem]
sszellt s f~a, ~t, ~ok] sastav, sastavljanje, montaa
sszebartkoz|lk [~ott, ~zek/~zon]
vkivel sprijateljiti se, zdruiti se s
kim
sszbb tenje, zbijenije; ~ hz stegnuti
[-gnem]/stezati [-eem]
sszebeszl [~t, ~jen] ! (megllapodik) dogovoriti se; 2. (mindenflt)
nabrbljati
sszebonyolt [~ott, ~son, ~ani]
zamrsiti, zaplesti [-etem]
sszeborzad [~t, ~jon] zgroziti se,
stresti [-esem]/stresati se
sszeborzol [~t, ~jon] (hajat) nabaruiti, razbaruiti, raupati
sszebj|lk [~t, ~jon] vkivel priljubiti/
priljubljivati [-Ijujem] se kome
sszecsap [~ott, ~jon] 1. (harcban)
sudariti se, sukobiti/sukobljavati se;
2. (hirtelen sszecsuk) sklopiti;
3. (hevenyszve kszt el) sprtljati,
sprkati, na brzu ruku svriti,
skrpiti, zbubati to; 4. szl ~lak
feje fltt a hullmok valovi su ga
pokrili, talasi su se sklopili nad njim
sszecsaps [~a, ~t, ~ok] sudar;
fegyveres ~ oruani sudar
sszecsavar [~t, ~jon] smotati
sszecserl [~t, ~jen]izmeniti/izmenjati s izmenjivati [-njujem], zameniti/
zamenjivati
sszecsomagol [~t, ~jon] spakovati [kujem]
sszecsdt [~ett, ~sen, ~eni] (i)skupiti/iskupljati (vei broj ljudi u gomilu)
sszecsdl [~t, ~jn] (i)skupiti/iskupljati se (u veem broju/u gomile),
strkati [stre] se, trcati [-i]/stravati se
sszecsuk [~ott, ~jri] sklopiti/sklapati, zatvoriti/zatvarati
sszecsukhat (btordarab) na sklapanje; ~ szk stolica na sklapanje,
sklopnica

sszefirkl

sszecsukljik [~ott, ~ani]

skljokati se
sszedobl [~t, ~jn] ispremetnuti [nem]/ispremetati f-meem]
sszedl [~t, ~jn] (s)ruiti se, stropotati se
sszedug: ~jk a fejket uoriti
sszeg [~ett, ~jen] izgoreti [-ri]
sszeget [~ett, -gessen]saeci f-eem]/
saizati [-iem]
sszeegyeztet [~ett, -tessen] uskladiti/
usklaivati [-ujem], dovesti [-edem]/dovoditi u sklad; (vlemnyt)
sloiti/slagati [-aem]
sszeegyeztethetetlen nespoj(lj)iv, nesloiv, neuskladiv
sszeegyeztethetn spojiv, sloiv, sloljiv
sszer [~t, ~je l dodirivati [-rujem]
se
sszeesiik [~ett, ~sen] 1. (sszerogy)
stropotati se, sruiti se, skljokati se;
~ett az utcn s meghalt svalio v
sruio se na ulici i umro; 2. (idben)
stei [-ee]/sticati [-ie] se, dogoditi/
dogaati se istrovremeno
sszeesket [~ett, -kssen] privenati
sszeeskszik [-eskdt, -eskdjn, -eskdni] 1. (vki ellen)zaverti/zaveravati se; 2. (hzassgot kt) venati
se
sszeeskvs [~e, ~t, ~ek] zavera,
urota, komplot
sszeeskv [~\e, ~t, ~k] zaverenik,
urotnik
sszefagy [~ott, ~jon] smrznuti [-nem]
se
sszefecseg [~ett, ~jen] lupetati, svata brbljati, blebetati f-eern s -tam ]
makar ta
sszefr [~t, ~Jer|] \vkivel, viliivel)
slagati [-aem] se
sszefrcel [~t, ~jen] (ruht) (s)firtati, (s)heftati, (s)heftovati f-tujem],
(s)jemiti
sszefrhetetlen 1. (egyn) nezdruljiv, koji se ne slae, nesloiv, nesloan [-na]; 2. (dolog) nesaglaljiv
sszefrhetetlensg [~e, ~et] 1. (egyn) neslaganje, nesloivost; 2. (dolog) nesaglaijivost
sszefirkl [~t, ~Jonl izdrljati, nadrljati,
zamriti

sszefog
sszefog [~ott, ~jn] ! (egyest)
skupiti, ujediniti/ujedinjavati [-njujem]; 2. vkivel udruiti/udruivati [ujem] se s kim
sszefogs [~a, ~t] 1. (egyests)
spajanje, skupljanje, ujedinjenje;
2. (egyttmkds) saradnja, suradnja
sszefogdos [~ott,
~son] pohvatati
sszefoglal [~t, ~Jor>] ukratko izloiti
v ponoviti v saeti [-mem] v rezimirati, rekapitulirati, rekapitulisati [iem]
sszefoglals [~a, ~t, ~ok] saet/
kratak izvod v pregled v sadraj,
ukratko ponavljanje, zakljuak [ka], rekapitulacija, rezime [-ea]
sszefoglal I. mn sumaran [-rna]; II.
fn [~i&, ~t, ~k] isk opta rekapitulacija
sszefolys [~a, ~t] < patakok) stecite
osszefoly|ik [~t, ~j n ] ' (patak,
foly) sliti [-ije]/slivati se, sastati [ane]/sastajati [-je] se, steci [-ee s
-kne]/sticati[-ie]se; 2. tv (sznek,
hangok) preliti [-lije]/prelivati se; 3.
(tv:) minden ~ik a szeme eltt sve
mu se muti pred oima
sszefondik [~ott, ~jon] isprepletati
f-eem] se
sszefonnyad [~t, ~jon] (u)venuti [nem], klonuti [-nem], sasuiti se,
smeurati se
sszeforr [~t, ~jon] ld sszeforrad
sszeforrad [~t, ~jon] (seb) srasti
[-te] (rana)
sszeforraszt [~ott, -asszon, ~ani]
sliti [-ijem], zalemiti, spojiti lemom,
svariti/svarivati [-rujem]
sszefut [~ott, -fusson] 1. (tmeg)
zgrnuti [-nem] se (u gomilu); 2. (tej)
usiriti se, zagruati se (mleko)
sszefgg [~tt, ~jn] biti u vezi v u
nekom odnosu, biti povezan
sszefggs [~e, ~t, ~ek] (uzajamna)
povezanost/veza, uzajamni odnos;
~be hoz povezati [-eem]/povezivati
[-zujem]
sszefggstelen [~l] bez veze, nepovezan, nesuvisli

710

sszehajt

sszefgg' (uzajamno/meusobno) povezan, suvisli

sszefz [~tt, ~zn] povezati, spojiti/
spajati, vezivati [-zujem]
sszeg [~e, ~et, ~ek] svota, iznos,
zbir, suma; egy ~ben fizet platiti
ujedno/ujedanput
sszegabalyodik [~ott, ~jon] zavrsti
[-rzem] se, zbuniti se
sszegereblyz [~ett, ~zen] pograbiti,
pograb(u)ljati, zgrab(u)ljati
sszegez [~ett, ~zen] 1. (sszeszmol)
sabrati [-berem]/sabirati, zbrojiti s
zbrojati [-jitn]/zbrajati, sumirati; 2.
(sszefoglal) saeto/pregledno izloiti/izlagati [-aem], rekapitulisati [iem], rekapitulirati
sszegombol [~t, ~jon] zakopati/zakopavati
sszegmblyd|ik [~tt, ~jn] sklupati/sklupavati se
sszegngyl [~t, ~jtm] smotati/smotavati
sszegrnyed [~t, ~jen] (teher alatt,
fjdalomtl) zguriti se, skupiti se,
zgriti se
sszegubancold[lk [~ott, ~jcm] zapletati [-ee] se, zaplitati [-ie] se
sszegyjt [~tt, ~sn, ~eni] skupiti/
skupljati, sakupiti/sakupljati, sabrati
[-berem]/sabirati [-rem], nabrati [beremj/nabirati
sszegyl(|ik) [~t, ~jn] * (tmeg)
skupiti/skupljati se, slei [-gne s
-ee]/slegati [-ee] se, sabrati [bere]/sabirati [-ra s -re] se; sok
ember gylt ssze skupilo se mnogo
sveta;
2.
(pnz,
munka)
nakupiti/nakupljati se; sok munka
gylt ssze nakupili su se silni poslovi
sszegyr [~t, ~j(Sn] (i)zguvati
sszegyrd I ik [~tt, ~jn] (i)zguvati
se
sszehajlt [~ott, ~son, ~ani] savinuti
f-nem], (pre)saviti [-ijem]/(pre-)savijati
sszehajt1 [~ott, ~son, ~ani] (sszeterel) zbiti [-ijem]/zbijati (u gomilu)
sszehajt2 (rtegesen) sloiti, sklopiti,
preklopiti; venknt ~ utabaiti; ~ja
a paprt saviti hartiju

sszehajthat
sszehajthat sklop(lj)v, preklopan [pna]
sszehajtogat [~ott, -sson] slagati [aem], sklapati, preklapati
sszehangol [~t, ~jon] (tv is) dovesti
[-edem]/dovoditi u sklad, uskladiti/
usklaivati [-ujem], sloiti/slagati
[-aem], usaglasiti/usaglaavati
sszeharcsol [~t, ~jon] pootimati,
napljakati, namlatiti
sszehasonlt [~ott, ~son, ~ani] uporediti/uporeivati [-ujem], usporediti/usporeivati, sravniti/sravn j ivati [-njujem], isgorediti/isporeivati,
prispodobiti/prispodabljivati [-ljujem]
sszehasonlts [~a, ~t, ~ok] usporeenje, poredba, uporeivanje, isporeivanje, prispodoba
sszehasonlthatatlan r~ul1 neunored(lj)iv
sszehasonlthat prispodobiv
sszehasonlt uporean[-dna]; komparativan [-vna]; ~ nyelvtan uporedna
gramatika
sszehzast'[~ott, ~son, ~ani] venati; (frfit) oeniti; (nt) udati
sszehegeszt [~ett, -esszn, ~eni] miisz
zavariti/zavarivati [-rujem], svariti/
svarivati [-rujem]
sszehv I ~ott, ~joii] sazvati [-zovem]/
sazivati
sszehvs [~a, ~t] saziv
sszehord [~ott, ~jon, ~ani] 1. (na-)
slagati [-aem], zgrtati [-rem],
skupljati; (jrmvn) svesti [svezem]/svoziti; 2. (tv, pejor:) hetet-havat ~ govoriti bez veze, priati
Markove konake, nabrbljati v narnleti [-meljem] v natrabunjati kojeta,
lupetati
sszehoz [~ott, ~zon] 1. zbliiti,
sastaviti, spojiti; 2. (sszeget) skupiti (svotu), zglaviti
sszehz [~ott, ~zon] 1. (szkebbre)
suziti/suavati, skupiti; 2. ~za a
homlokt nabrati elo; ~za a szemldkt namrtiti, skupiti, stisnuti [nem] obrve; 3. ~za magt a) zguriti
se, skupiti se; b) (szernyebben
l) ograniiti/ograniavati v

711

sszekarmol

smanjiti/smanjivati [-njujem] svoje

rashode
sszehzd|ik [~ott, ~jon] 1. skupiti/
skupljati se, zguriti se; 2. orv suziti/
suavati se, zgriti se, kontrahirati se
sszeilleszt [~ett, -esszn, ~eni] sastaviti/sastavljati, sloiti/slagati[-aem],
spojiti/spajati, udesiti
sszeijik [~ett, ~eni] slagati [-ae]
se, pristajati [-je] jedno uz drugo
sszeill prikladan [-dna]; ~ pr divan
par
sszer [~t, ~Jor)] " (egybeir> Pisati [iem] (dve rei) zajedno; 2. (adatokat) popisati; (kiadsokat) zbrojiti; ~ja a lakossgot popisati stanovnitvo; 3. rengeteget ~ silno
mnogo napisati
sszers [~a, ~-t] popis; a lakossg
~a popis stanovnitva
sszeismerkedj ik [~ett, ~jenj upoznati/upoznavati [-najem] se
sszejr [~t, ~jon] 1. vkivel optiti,
opiti s kim, druiti se s kim; 2. (bejr, vgigjr) obii [-iemj/obilaziti;
~ta a fl vilgot obiao v proao je
pola sveta
sszejtszjlk [~ott, -jtsszon, ~ani]
vkivel biti u dosluhu s kim, duvati
u jednu tikvu s kim
sszejn [-jtt, -jjjn] 1. (tallkozik) sastati [-anem]/sastajati [-jem]
se, nai [naem]/nalaziti se, sresti [etnem]/sretati [-eem] se, videti [im]/vidati se; 2. (sszegylik) nakupiti se; mr sok munkm -jtt
nakupilo mi se ve dosta posla
sszejvetel [~e, ~t, ~ek] sastanak [nka]
sszekap [~ott, ~jori] 1. (gyorsan
sszeszed) pokupiti; 2. (sszevesz)
(po)svaditi/(po)svaati se, pobiti [ijem] se, dohvatiti/dohvatati se
sszekapcsol'[~t, ~jon] (misz is)
skopati, (po)vezati [-eem]/(po-)
vezivati [-zujem], svezati/s vezivati,
spojiti/spajati, kvaiti
sszekarcol [~t, ~jon] izgrepsti [-ebem]
sszekarmol [~t, jom ^ izgrepsti [-ebem], ogrepsti

sszekavar

712

sszekavar Id sszekever
sszeken [~t, ~jen] 1. umazati [-aem], zamazati, ubrljati, umackati,
umrljati; 2. ~ magt zamazati se,
ubrljati se, umrljati se
sszekerl [~t, ~jn] sastati [-tanem]
se, nai [naem] se
sszekever [~t, ~jen] 1- izmeati,
smeati, pomeati, promeati; jl ~
izmesti [-etem]; 2. tv (sszezavar)
zameniti, promeniti, zbrkati, pobrkati, zamrsiti, zaplesti [-etem], zbuniti
sszekoccan [~t, ~jon] vkivel
sporeka-ti se s kim
sszekcol [~t, ~jn] raupati,
razbaruiti
sszekoldul [~t, ~jori] naprositi, naprosjaiti
sszekotyvaszt [~ott, -asszon, ~ani]
pejor skuvati, skuhati, zgotoviti,
smeati, skalaburiti
sszekovcsol [~t, ~jn] (tv is)
s(a)kovati [-kujem]
sszekltzjik [~tt, ~zn] vkivel
useliti se v nastaniti se zajedno s kim
sszekt [~tt,-kssn]svezati[-eem]/
svezivati [-zujem], povezati, spojiti/
spajati; ~i a kellemest a hasznossal

spojiti prijatno/ugodno sa korisnim

sszekt I. mn spojni; kat
~ tiszt
oficir za vezu; II. fn [~Je> ~t, ~k]
1. (kat is) odra veze; 2. sp polutka, spojka
sszektz [~tt, ~zn] svezati f-eemj/svezivati [-zujem]
sszekttets [~e, ~t, ~ek] (miisz is)
veza, spoj; kzvetlen ~ neposredna/
direktna voza; vasti ~ eleznika
veza, elezniki prikljuak [-ka];
zleti ~ poslovna veza; ~he lp vkivel stupiti/stupati u vezu s kime
sszekulcsol I ~t, ~jon | /kezet) sklopiti/sklapati (ruke)
sszekuporgat | ~ott,-asson] nakrpariti,
skucati, zgrtati |-rem]; ~ja a szksges sszeget skucati potrebnu svotu novaca
sszekuporodiik [~ott, ~jon] uuriti
se, uunjiti, unjiti se, zgriti se
'sszekuszl [~t, ~jon] zamrsiti, pomrsiti, zaplesti [-etem i, pobrkati; (ha-

sszeoml
s

jat) razbaruiti, uskuljati, raupati (kosu)

sszekuszldjik [~ott, ~jnl " <naJ>
razbaruiti se, razbaruiti/razbaruivati [-ujem] se; 2. tv ~nak a gondolatai zbrkaju mu se misli u glavi
sszeklnbz ik [~tt, ~zn] vkivel
pobrkati se, posvaditi/posvaati se
s kim
sszelapt [~ott, ~son, ~ani] stinjiti
sszelapul [~t, ~jon]^ uuriti se,
stinjiti se
sszelop(kod) [~ott, ~jon] nakrasti [adem] (se)
sszemegy [-ment, -menjen, -menni]
1. {pl mossban) skupiti se, zbei [gne] se, suziti se (u pranju); 2.
(tej) zgruati se, pogruati se
(mleko)
sszemelegedik [~ett, ~jen] (biz:)
vkivel sprijateljiti se sa kime, pribliiti se jedan drugom
sszement: ~ tej gruevina, progrueno
mleko
sszemr [~t, ~jen] uporediti/uporeivati [-ujem], meriti
sszemrhetetlen neuporediv
sszemorzsol [~t, ~jon] smrviti
sszenz [~ett, ~zen] (po)gledati se,
zgledati se
sszen [~tt, ~jn] srasti [-tem]
sszenvs [~e, ~t, ~ek] sraenje,
sraivanje, priraivanje
sszenylaz [~ott, ~zon]n izbaliti
sszenyom [~ott, ~j" l zgnjeiti,
stisnuti [-nem]
sszenyomd|ik [~ott, ~jon] stisnuti
[-ne] se
sszeollz [~ott, ~zon] (cikket, tanulmnyt) kompilovati [-lujem],
kompilirati, skrpiti od tuega
sszeolvad [~t, ~jon] 1. stopiti/stapati
se; 2. tv {pl kt vllalat) fuzionisati
f-iem], spojiti/spajati se
sszeolvas [~ott, ~son] zajedno
itati, sravn-ati/sravnjivati [-njujeni]
itanjem
sszeolvaszt |~ott, -asszon, ~ani]
stopiti/stapati
sszeomls [~a, ~t] (tv is) slom,
propast, pad, raspad; gazdasgi,

sszeomlik

713

pnzgyi ~ ekonomski/finansijski
slom
sszeoml|ik [~ott, -omoljon, ~ani]
(tv is) (s)ruiti se, propasti [-adne]/
propadati, raspasti s raspadnuti jne]/raspadati se; (tv:) minden
~ott! sve je otilo u sunovrat, sve
je propalo!
sszelelkezk [~ett, ~zen] zagrliti
se
sszent [~tt, ~sn, ~eni] 1.
(folyadkot) sliti [-ijem]/slivati 2.
(pl. lisztet) sasuti [-spem]/sasipati
ujedno
sszepacz [~ott, ~zon] zakrmaiti
sszepakol Id sszecsomagol
sszeprost [~ott, ~son, ~ani] spariti/
sparivati [-rujem]
sszepiszkt [~ott, ~son, ~ani] isprljati, izbrljati, ubrljati, umrljati
sszepofoz [~ott, ~zon] iamarati
sszeprsel [~t, ~\en] izgnjeiti (neto)
sszerg [~ott, ~jon] izgristi [-izem]/
izgrizati
sszeragad [~t, ~jon] slepiti/slepljivati
[-ljuje] se, ulepiti/ulepljivati se; ~
a haja kosa mu se ulepila
sszeragaszt [~ott, -asszon, ~ani]
slepiti/slepljivati f-ljujem], ulepiti/
ulepljivati
sszerak [~ott, ~jcm] j, sloiti/slagati
[slaem], sastaviti/sastavljati, sklopiti/sklapati; 2. (biz:) pnzt ~
skupljati v gomilati v zgrtati [-rem]
novac
sszerncol [~t, ~jon] nabrati [-berem]/naborati, sloiti/slagati [slaem]
u nabore; ~ja a homlokt nabrati
elo, namrgoditi se, namrtiti se,
namrtiti elo
sszerz [~ott,~zon] protresti [-esem],
stresti
sszerzkd|ik [~ott, ~jon] stresti [esem]/stresati se, tresti se, zadrhtati,
razdrmati se
sszeredmny [~e, ~et] konani rezultat
sszerezzen [~t, ~jen] trgnuti [-nem]
se, zadrhtati [-rem], uzdrhtati;
~ ijedtben stresti [-sem] se od
straha

sszeszed
sszerogy [~ott, ~jon] stropotati se,
skljokati se
sszeroppan [~t, ~jn] sruiti se
sszeroppans [~a, ~t] slom
sszeroppant [~ott, ~son, ~ani] slomiti
sszeroskad [~t, ~jon] stropotati se,
zgrominjati se
sszrtk [~e, ~et] (sve)ukupna vrednost
sszes 1. sav [sva], ceo [ela], (sve-)
ukupan [-pna], celokupan [-pna];
az ~fik svi deaci; 2. (r:) vkinek az
~ mvei sabrana/sveukupna/celokupna dela nekoga
sszesen (sve)ukupno, svega
sszeseregi I ik [~ett, ~eni] stei [-ee s -ekne]/sticati [-ie-] se, slei [egne v -ee] s slegnuti [-egne]/
slegati [-ee] se, trcati [-i]/stravati se
sszest [~e/tt, ~sen, ~eni] 1. sabrati [berem ]/sabirati [-rem], zbrojiti/
zbrajati; 2. tv (ert) skupiti, koncentrisati [-iem], koncentrirati (svu
snagu)
sszests [~e, ~t, ~ek] sumiranje
sszesodor [~t, ~jon] (paprt) zamotati/zamotavati, smotati, zaviti
[-ijem]/zavijati (hartiju); (fonalat)
uviti [-ijem]/uvijati, upresti [-edeni]/
upredati, uvrteti [-tim], sukati
[sucem] (niti)
sszessg [~e, ~et] celina, ukupnost,
skup, zajednica, masa, celokupnost
sszesg [~ott, ~jon] priapnuti [nem] (jedan drugom), domunavati se
sszesl [~t, ~j'n] prepei [-ee] se,
sagoreti [-ri]
sszesrt [~ett, ~sen, ~eni] zgusnuti
[-nem], koncentrisati [-iem], koncentrirati
sszesrsd I ik [~tt, ~jn] zgusnuti
[-ne] se, zgruati se
sszeszmol [~t, ~jn] sabrati [-berem ]/sabirati [-rem], zbrojiti/zbrajati, razbrojiti/razbrajati; ~ja a kiadsait zbrojiti svoje izdatke
sszeszrad [~t, ~jon] (sa)suiti se
sszeszed [~ett, ~jen] 1. skupiti/

sszeszerel
skupljati, pribrati [-berem]/pribirati [-rem], sabrati/sabirati, nakupiti/
nakupljati; 2. tv ~i a gondolatait
sabrati v pribrati misli; ~/ minden
erejt napeti [-pnefn]/napinjati [njem] sve sile; 3. ~i magt pribrati se
sszeszerel [~t, ~}en] sastaviti/sastavljati, sklopiti/sklapati;/?ef ~ montirati v postaviti/postavljati stroj v
mainu
sszeszid [~ott, ~jn] izgrditi, ispsovati [-sujem]; alaposan ~ vkit
poteno izgrditi nekoga
sszeszokik [~ott, ~jon] priviknuti [nem]/privikavati [-kujem] v naviknuti jedno na drugo
sszeszokottsg [~a, ~ot] privikavanje, navikavanje (jedno na drugo)
sszeszlalkoziik [~ott, ~zon] vkivel
(s)porekati se s kim
sszeszort [~ott, ~son, ~ani] stisnuti
[-nem], stegnuti [-nem]; ~ja az ajakt stisnuti v stegnuti v skupiti usne;
~ja a fogt stisnuti zube
sszeszorul [~t, ~j n ] ! stegnuti [ne] se, sabiti f-ije] se, suziti/suavati
se; 2. tv ~t a szve srce mu se steglo
sszesz' [~tt, ~jn] preplesti [-etem],
utkati [utkam v utkem v uem]
sszeszurkl [~t, ~jon] izbosti [-odem]/izbadati, izbockati
sszeszkt [~ett, ~sen, ~eni] stesniti/
stenjavati, suziti/suavati
sszeszkl [~t, ~jn] stesniti/stenjavati se, suziti/suavati se
sszeszr [~t, ~jn] 1. cediti ujedno;
2. szl ~i a levet vkivel a) urovati [rujem], sprei [-egnem], spregnuti [nem] se s kim; b) (szerelmi viszonyt kezd) spandeti se
sszefakart [~ott, ~son, ~ani] 1. (p/
lakst) spremiti, izvriti v obaviti
spremanje; 2. (pnzt) zatedeti [dim], grtati [grem], zgrtati
sszetkol [~t, ~jon] skrpiti, skrpati,
skrpariti, nakrpariti
sszetallkozik [~ott, ~zk/~zon] v//vel susresti f-etnem]/susretati[-eem]
se s kim

714

sszetorldik

sszetapad [~t, ~jon] slepiti se

sszetapos [~ott, ~son] (i)zgaziti, sabiti [-ijem]/sabijati
sszetart [~ott, ~son, ~ani] 1. (egytt
tart) drati [-im] zajedno; 2. (egyetrtsben van) slagati [-aem] se,
biti sloan, biti solidaran
sszetarts [~a, ~t] Sloga, solidarnost,
uzajamno pomaganje
sszetart 1. fiz ~ ero sila prianjanja
spoja, adheziona sila; 2. tv (szemly) sloan [-na], solidaran [-rna];
3. mat (sugarak, vonalak) konvergentan [-tna]
sszetartozs [~a, ~t] uzajamna pripadnost, pripadnost k emu
sszetartozik [~ott, ~zon] spadati
ujedno, pripadati jedno drugome,
sainjavati celinu
sszeteker [~t, ~jen] smotati/smotavat i
sszetekered|ik [~ett, ~jen] smotati
smotavati se
sszetp [~ett, ~jen] pocepati, pokidati, iskidati
sszeterel [~t, ~Jen] sterati ujedno,
teranjem skupiti/skupljati
sszetesz [-tett, -tegyen, -tenni] (tv is)
sastaviti/sastavljati, sklopiti/sklapati, spoj'ti/spajati, sjediniti/sjedinjivati, sloiti/slagati [-aem]
sszettel [~e, ~t, ~ek] 1. sastav,
sklop, struktura; 2. nyelv (sszetett
sz) sloena re
sszetett 1. sloen, sastavljen; ~ kzzel skrtenih ruku; 2. nyelv ~ mondat sloena reenica
sszetveszt [~ett, -esszn, ~eni] pomeati, pobrkati
sszetev [~je, ~t, ~k] fiz sastavni
deo, komponenta
sszetevd|ik [~tt, ~jn] sastaviti
sastavljati se, sklopiti/sklapati se,
sloiti/slagati [-ae] se; vmibo'l ~il;
sastojati [-ji] se iz ega
sszetipor [~t, ~J0113 (i)zgaziti
sszetorkoll|ik [~ott, ~jon, ~ani]
1. (kt v tbb foly) sliti f-ije]
slivati se; 2. (kt v tbb t) susresti
[-tne]/susretati [-ee] se
sszetorldik [~ott, ~Jor|] nagomilati se; ~ott a munknk nagomi-

sszetmrttl

715

lao nam se posao; 2. (forgalom)

zakriti se (promet)
sszetmrl [~t, ~jn] zbiti f-ije]/
zbijati se
sszetprdik zgriti se
sszetr [~t, ~jn] 1. slomiti, razbiti
[-ijem]/razbijati, izlomiti, porazbijati, polupati, izlupati; ~i a tnyrt
razbiti tanjir; 2. ~i magt ugruvati
se
sszetrjik [~t, ~jn] (tv is) razbiti
se, izlomiti se
sszetz [~tt, ~zn] 1. spojiti/spajati, prikaiti/prikaivati [-ujem],
privrstiti/privrivati [-ujem] iodom; 2. vkivel (sszevesz) sukobiti/
sukobljavati se, zavaditi se, sporekati se s kifn
sszetzs [~e, ~t, ~ek] sukob; fegyveres ~ oruani sukob
sszel [~t, ~jn] 1. (egyms mell)
esti [sedne] jedno do drugoga; 2. (
megbeszlsre) sastati [-ane] se
sszet [~ott, -ssn] 1. udariti jedno
o drugo; 2. (sszetkol, sszecsap)
slupati, skalupiti, spriti, skrpariti,
smandrljati
sszetkzs [~e, ~t, ~ek] 1. sudar;
2. tv sukob; hatskr ~ sukob nadlenosti; ~be kerl vkivel, vmivel
doi u sudar/sukob s kim, s im
sszetkz|ik [~tt, ~zk/~zn] 1. sudariti se; 2. tv sukobiti/sukobljavati se
sszevg [~ott, ~j"on] 1. (sszevagdal)
isei [-eem]; 2. (megegyezik) podudarati se, poklapati se
sszevagdal [~t, ~jon] iseckati
sszevlogat [~ott, -asson] odabrati [berem]/odabirati[-rem], selekcionisati [-iem], selekcionirati, izabrati/
izabirati
sszevarr [~t, ~jon] saiti [-ijem]/
saivati
sszevsrol [~t, ~jn] nakupovati [pujem]; (halmoz) nagomilati/nagomilavati
sszevegyt [~ett, ~sen, ~eni] izmeati, pomeati, smeati
sszevegyl [~t, ~Jon] smeati se,
pomeati se, izmeati se

sszezsfol
sszever [~t, ~Jen] isprebijati, istui [uem], izlemati; ~ik egymst izbiti/
izbijati se, potui se
sszeverekedik [~ett, ~}en] potui [uem] se
sszevrez [~ett, ~zen] raskrvaviti,
iskrvaviti
sszeverdjik [~tt, ~jn] (tmeg)
zbiti f-ije] se, skupiti/skupljati se,
gomilati se
sszevesz [-veszett, -veszszen] zavaditi/zavaati se, posvaditi/posvaati
se, zdrpiti se
sszeveszs [~e, ~t, ~ek] zavada
sszeveszjik [~ett, -vesszen] Id sszevesz
sszeveszt [~ett, ~sen, ~eni] 1. zavaditi/zavaati, posvaditi/posvaati,
svaditi/svaati, naterati na svau;
(fivreket) razbratiti; 2. vkit vkivel
omraziti v smraziti koga s kim
sszevet [~ett, -vessen] uporediti/
uporeivati [-ujem], usporediti/
usporeivati, sravniti/sravnjivati [njujem]; vesd ssze! u(s)poredi!
sszevve: mindent ~ kada se sve
srauna, sve u svemu, (sve)ukupno
sszevissza ovamo onamo, u neredu, s
brda s dola, nasumce, nepromiljeno,
naopako; ~ beszl lupetati, budalisati [-iem]; ~ fecseg baliti
sszevisszasg [~a, ~ot] darmar, nered, tandara-mandara
sszevon [~t, ~jon] 1. (tmrt)
saeti [-mem]/saimati; skupiti/
skupljati; 2. (kat:) csapatokat ~
koncentrisati [-iem] v koncentrirati
trupe; 3. (rvidt) skratiti/skraiva
ti [-ujem]; 4__ja a szemldkt namrtiti obrve
sszezavar [~t, ~jon] zbuniti, pobrkati, zbrkati, (po)zamrsiti
sszezavarodik [~ott, ~jon] zbuniti se
sszezrdl [~t, ~jn] zdrpiti se
sszezz [~ott, ~zon] razmrskati, izmrskati, smeiti, zdrozgati, zdruzgati
sszezsroz [~ott, ~zon] zamastiti/zamasivati [-ujem], umastiti, uprljati mau
sszezsfol [~t, ~jon] sabiti [-ijem],
zbiti [-ijem], naikati, natrpati

sszezsfoldik

716

sszezsfoldik |~ott, ~jon] sabiti

[-ije] se, zbiti [-ije] se, strpati se
sszezsugorod lik [~ott, ~jon] zguriti
se, smeurati se, naborati se, zguvati se, zgriti se, skupiti se
sszhang [~ja, ~ot] sklad, saglasnost,
sloga, harmonija, skladnost, prikladnost; ~ba hoz vmivel dovesti [edemj/dovoditi u sklad, uskladiti/
usklaivati [-ujem], usaglasiti/usaglaavati, sloiti/slagati [-aem] s
im; i~ban van vkivel, vmivel biti u
skiadu s kim, s im
sszhangzat [~a, ~ot] rg harmonija,
akord, sazvuk, sazvuje
sszhangzattan [~t] zenc nauka o
harmonij:
v delovaiije
sszjtk [~a
sszjvedelem
sszhats f~a, ~t] opte/ope dejstvo
~ot] slaganje, sklad [-fme, -Imet]
ukupni prihod, celokupni . .lioc'jik
[-otka]
sszkp [~e, ~et] opU'->pi utisak [ska]
sszkomfort [~ja, ~ot] (pot)puni komfor
sszkomfortos: ~ laks stan s potpunim
komforom
sszkltsg [~e, ~et] (sve)ukupni
trokovi tb
sszlakossg [~a, ~ot] celokupno stanovnitvo
sszmkds [~e, ~t] organizovan
zajedniki rad, saradnja
ssznpi svenarodni
sszpontost [~ott, ~son, ~anij usredsrediti/usredsreivati [-ujem], koncentrisati [-iem], koncentrirati; figyelmt vmire ~ja usredsrediti panju
na to
sszpontosul [~t, ~jon] usredsrediti/
usredsreivati [-uje] se
sszsly [~a, ~t] ukupna/bruto teina
ssz-szlv sveslovenski, sveslavenski
ssz-szvetsgi svesavezni
ssztermk [~e, ~et] (sve)ukupni
proizvod
ssztermels [~e, ~t] (sve)ukupna
proizvodnja
sztke [~je, ~t, ~k] /krk ngatshoz) badalj [tb -dlji v -dljevi]

tlet
sztkl [~t, ~jen] tv podstrekavati,
bodriti, pobuditi/pobuivati [-ujem], nukati
sztn [~e, ~t, ~k] nagon, instinkt
sztndj [~a, ~at, ~ak] stipendija;
~at adomnyoz stipendirati
sztndjas [~a, ~t, ~ok] stipendista ft; <n> stipendistica, stipendistkinja
sztns [~en] nagonski, instinktivan
[-vna], intuitivan [-vna]; ~ megrzs
intuicija
sztnssg [~e, ~et] instinktivnost
sztnz [-nztt, ~zn] podsticati [iem], podstrekavati, poticati [-iem], bodriti; mi -nzi t erre? ta
ga podstrekava na to?
sztnszer [~en/~leg] nagonski, in^iiiktivan [-vna]
oscitiiiiU [~e, ~t, ~ek] podsticaj,
podstrek; anyagi ~ ekonomska stimulacija, materijalno podsticanje/
podstrekivanje
sztnz I. mn stimulativan [-vna],
podstrekavajui; ~ er badalj [tb
-dlji/-dljevi]; II. fn [~je, ~t, ~k]
gazdasgi ~ privredni/ekonomski
stimul(ans) v stimulator v podstreka, privcedno podsticalo
sztvr mrav
szut [~J a . ~t] kr aj jeseni
szl [~t, ~jn] sedeti [-dim]
szvr [~e, ~t, ~ek] mazga; ~/ felmlhz (na)tovariti v nakrcati na
mazgu
szvrhajcsr [~J a . ~t> ~ok] mazgar
t [~ t] pet
t njega (ga, nj); <no't> nju (ju, je)
tg petokrak; ~ csillag petokraka
zvezda
temeletes petospratan [-tna], petokatan [-tna]; ~ hz petorospratnica,
peterospratnica, petorokatnica, peterokatnica
tves petogodinji; ~ vfordul petogodinjica; ~ terv petogodinji plan
thnapos petomeseni
tjegy petocifreni
tlet [~e, ~et, ~ek] zamisao [n, -sli],
ideja, domisao [n, -sli], dosetka;
ment ~ spasonosna ideja; zsenilis

tletes

717

zvegysg

tvs- kujundijski, zlatarski

~ genijalna ideja; j ~e tmadt
tvsmvszet [~e, ~et] zlatarska udobro se dosetio, iskrsla mu je dobra
metnost
ideja; remek ~em van imam sjajnu
tvssg [~e, ~et] zlatarstvo, zlatarski
ideju tletes [~et; ~en; ~ebb]
zanat/obrt
dosetljiv,
tvz [~tt, ~zn] legirati, praviti
duhovit, domiljan, domiljat tl|ik
leguru
[~tt, -veni]: eszbe ~ik vmi dosetiti
tvzet [~e, ~et, ~ek] legura, slitina
se, prisetiti/priseati se ega tnapos
v [~e, ~et, ~ek] 1. pojas, pas; ni ~
petodnevni trai 1. petoasovan [kolan; ~ nlkli raspojas, raspojavna], petero-satan [-tna]; 2. az ~ vonat
san [-sna]; 2. (fiz:) sugrzsi ~ ravoz/vlak to kree u pet sati; 3. ~ tea
dijacioni pojas
ajanka trs petoasovni td [~e,
v 1. njegov; <n> njen, njezin;
~t, ~k] petina tdik [~et] peti;
2. <a cselekvs alany) svoj
szl ~ kerk deveta
vk 1. njihov; 2. <a cselekvs alarupa na svirali tdikes [~e, ~t,
~ek] isk petokolac
nyai) svoj
[-Ica]
vezet [~e, ~et, ~ek] pojas, rajon, zotdziglen sve do petoga kolena
na; (kat:) harci ~ zona borbenog
tdszr peti put Stole od njega/nje
dejstva; megszllsi ~Aokupaciona/
tl-hatol [~t-~t, ~jnjon] okoliati,
zaposednuta zona; szabad ~ slobodna
(e)vrdati, izmotavati se ts [~e]
zona; tiltott ~ zabranjena zona;
<szm, villamos, osztlyzat
(kat:) vdelmi ~ odbrambeni pojas,
stb) petica
odbrambena zona
tsvel po petoro/petero
z [~e, ~et (< ~ek] srna
tszzalkos petpostotni, petoprocentffzbak [~j a > ~ ot ~ok] srnda
ni
zcomb [~ot] srnei but
tszg [~e, ~et, ~ek] mat petougao [- ifzgerinc [~et] srnei hrbat
gla], petougaonik, petorokut, pe- togida [^.t, ^k] srni
terokut
feike [^.je, ^t, Ak] lane [-eta]
tszg mat petougaoni tszr pet
zn [~e, ~t] poplava
puta tszrs [~en] petorostruk,
znvel na pretek
petorogub,
znl ik [~tt, -nljn, ~eni] <tmeg>
petokratan [-tna] ttusa [*4t] s/7
pridolaziti
petoboj ttusz [~ja, ~t, ~k] sp
znvz (tv is) potop; ~ eltti pretpopetobojac
topski, pretpotopan [-pna]
[-jca]
zpecsenye [^,t] srnee peenje
tujjas, tujj petoprst tven [~et]
zsuta [-ija, ,it, ^.k] srna
pedeset tvenedik [~et] pedeseti
zvegy I. mn udov; ~en marad ostati/
tvenes I. mn: a mlt szzad ~ vei peostajati udov, obudoveti [-vim]; II.
desete godine prologa stolea; II./
fn [~e, ~et, ~ek] Id zvegyember,
[~e, ~t, ~ek] 1. <szm> pedesetica; 2.
zvegyasszony
<tvenves ember) pedesetogozvegyasszony [~a. ~t, ~ok] udova,
dinjak
udovica
tvs [~e, ~t, ~k] kujundija ft,
zvegyember [~e, ~t, ~ekj udovac [zlatar
vca]
zvegyi udoviki; ~ nyugdj udovika
penzija/mirovina
zvegysg [~e, ~et] udovstvo