Predmet i cilj ishrane domaih ivotinja

Nauka o ishrani domaih ivotinja prouava odnos i

zakonitosti izmeu hrane , kao izvora pojedinih
hranjivih materija, i fiziolokog stanja i produktivnosti
ivotinje koja hranu prerauje. Ona prouava:
sastav i svojstva raznih hraniva,
naine njihovog pripremanja, konzerviranja i
upotrebe,
hranjive materije i njihov metabolizam u organizmu,
uticaj materija koje mogu stimulirati odreena
svojstva organizma,
obroke koji omoguuju razvijanje i to potpunije
iskoriavanje proizvodnih svojstava ivotinje,
to ekonominiju proizvodnju i tehniku hranjenja.

U procesu varenja ivotinje razlau hranu na jednostavnije

sastojke, koji se absorbuju u organizmu, i iskoriavaju:

za izgradnju novih elija i tkiva umesto

dotrajalih,
za proizvodnju raznih inkreta i sekreta,
vanih za odravanje funkcije organizma,
i za proizvodnju mesa, mleka, jaja i drugih
proizvoda.

1. Sastav ivotinjskog organizma

 Sastav ivotinjskog organizma

Kod sasvim mladih grla voda sainjava 75 80%, teine tela, a kod odraslih
50 60%.
Ostali sastojci su belanevine, mast i pepeo.
Odnos izmeu vode, belanevina i pepela u telu odraslih ivotinja dosta je
konstantan i kree se u razmeru 75:20:5
Pored navedenih sastojaka u telu ivotinje nalazi se neto malo ugljenih
hidrata (ispod 1%), a od stonih proizvoda jedino mleko sadri pored masti i
belanevina, jo i ugljene hidrate (laktozu) u znatnoj koliini

2. Sastav biljaka

Osnovna hrana ivotinja je biljnog porekla i sve ivotinje izuzev u

periodu ishrane mlekom, hrane se preteno biljnom hranom.

Biljke su izgraene od istih grupa organskih materija kao i ivotinje, a

razlika je u relativnoj zastupljenosti pojedinih materija

U suvoj materiji biljaka glavni sastojak su ugljeni hidrati. Oni u

biljkama imaju ulogu i strukturalne i rezervne materije.

. Oko suve materije biljaka, izuzev u semenu uljarica, sastoji se od

ugljenih hidrata. Koliina proteina u biljkama znatno varira i zavisi od
vrste i delova biljke koji slue za hranu
Koliina pepela u biljkama znatno varira, ne samo koliinski ve i po
sastavu. Uglavnom malo ih ima u biljkama i treba dodavati u vidu
prihrane (mineralna ubriva)

3. Hemijski sastav stone hrane

Hemijski sastav i vrednost biljnih prirodnih hraniva zavise od sorte,
kvaliteta zemljita, klime, vremena ubiranja, naina spremanja i
uvanja.
Svako hranivo se sastoji od vode i suve materije.
SM se sastoji od organskih i neorganskih materija minerala.
Organske materije hraniva se klasificiraju u sledee tri grupe:
1. azotne organske materije,
2. bezazotne materije i
3. stimulativne, lekovite i druge materije.
U azotne organske materije spadaju belanevine i amidi.
U bezazotne materije spadaju masti i slina jedinjenja, bezazotne
ekstraktivne materije i sirova vlakna.
U stimulativne materije spadaju vitamini, enzimi, hormoni, antibiotici itd.

Za normalno odvijanje ivotnih procesa u eliji i tkivu biljaka potrebno je

prisustvo vode. Bilo koji od procesa, koji se odvija u biljnom organizmu,
mogu je samo ako protoplazma sadri vodu u odreenim granicama.
Koliina vode u biljkama varira u zavisnosti od: vrste, delova biljaka,
fizioloke aktivnosti, stadijuma razvia itd.
Moe se podeliti u tri frakcije:
1.vrsto vezana,
2. slabo vezana i
3. slobodna voda.
Voda u organizmima biljnih vrsta igra veoma vanu ulogu - ulogu
rastvaraa. Ona predstavlja sredinu u kojoj se odvijaju sve biohemijske i
hemijske reakcije.

Hranljive materije u ishrani domaih ivotinja su sve one materije kojima

se ivotinje podmiruju iz hrane, a slue im za obezbeenje njihovih
normalnih ivotnih funkcija, i za stvaranje proizvoda.
Hranljive materije dele se prema svome hemijskom sastavu na organske i
neorganske.
Organske se nazivaju jo i energetskim jer ih ivotinje pored specifine
upotrebe, mogu iskoristiti i kao izvor energije.
Organske hranljive materije se svrstavaju u tri grupe: proteine, masti, i
ugljene hidrate.
U neorganske hranljive materije ubraja se voda i veliki broj sastojaka
elemenata, koji se nalaze u pepelu hrane i imaju odreenu ulogu u
organizmu ivotinja.
Materije iz pepela se nazivaju jo i mineralnim materijama.
Niz hranljivih materija, naroito iz grupe ugljenih hidrata i masti nazivaju se
jo energetskim materijama.

4. VODA

Voda u organizmu ivotinja slui kao rastvara, te omoguuje

transport hrane i hranljivih materija, luenje sokova, izluivanje
nesvarenih ostataka hrane i raznih proizvoda prometa materija.
Potreba ivotinja za vodom zavisi, u prvom redu, od redovnih
gubitaka nastalih pri baleganju, mokrenju, disanju i isparavanju
iz organizma, zatim i od vrste i koliine proizvoda, koji ivotinje
daju. Najvee potrebe za vodom javljaju se kod krava muzara.
ivotinje se snabdevaju vodom preko hrane pojenjem, ali jedan
deo potreba za vodom podmiruje se i pri razlaganju organskih
materija u organizmu.
Koliina vode koju ivotinja dobija u hrani, veoma varira , ve
prema hranivu. Neka hraniva mogu da sadre i vie od 90%
vode, napr. tikva, repa, dibra surutka itd. Zelena hraniva
sadre oko 70 80% vode, silae 65 77%, a suva, kabasta i
koncentrovana hraniva, oko 10 20% vode.

Pri konzerviranju hrane udeo vode u hranivima igra veoma vanu

ulogu. Ne valja i kada je suvie vlana, a ni onda ako je presuva.
Koliina vode treba da bude optimalna.
Koliina uzete vode od strane ivotinja zavisi od naina i intenziteta
ishrane.
U preporukama se istie da je najbolje omoguiti ivotinjama da piju
vodu u svako doba, po volji.
One mogu orijentaciono prikazati u odnosu na dnevno uzetu
koliinu suve materije:
Goveda 4-6 l, ovce i konji 2-3 l, a svinje 5-7 litara.

5. Ugljeni hidrati

 Ugljeni hidrati nalaze se u organizmu ivotinje u

veoma malim koliinama (manje od 1%), u formi
glukoze i glikogena.
Glukoza je tekua energija, a glikogen je rezervna,
deponovana uglavnom u jetri.
Ugljeni hidrati koliinski nisu znaajno zastupljeni u
organizmu, ali su veoma vana grupa materija koja u
praktinoj ishrani slui kao osnovni izvor energije.
Kod biljaka oni su najzastupnija grupa organskih
jedinjenja, i sainjavaju SM biljaka.
Zbog toga su glavna forma u kojoj biljka
posredstvom fotosinteze akumulira sunevu
energiju.

Podela ugljenih hidrata

I. Monosaharidi

Pentoze

Arabinoza, Ksiloza, Riboza

Heksoze
Glukoza, Fruktoza, Galaktoza, Manoza,

II. Disaharidi
Saharoza, Maltoza, Laktoza
III. Trisaharidi
Rafinoza
IV. Polisaharidi
Pentozani
Araban, Ksilan, Manan
Heksozani
Dekstrini, Skrob, Celuloza, Glikogen i Inulin

 U ishrani domaih ivotinja ugljeni hidrati se tretiraju kao

energetske materije. U praktinoj ishrani klasiraju se na:
1. lako svarljive ili bezazotne ekstraktivne materije
(BNEM) i
2. tee svarljive odnosno celuloza.
Ova podela zasnovana je na metodici koja je pre vie od
100 godina razraena u naunom institutu Weendeu u
Nemakoj,
Naziva se Weende-metod.

 Hemiceluloza je manje rezistentna na hemijske agense

od celuloze.
Hemiceluloze su dosta zastupljeni u kabastim hranivima
i sa celulozom sainjavaju glavnu strukturnu materiju
elijskih membrana.
Pretpostavlja se da oni predstavlju prelaznu formu
izmeu lako svarljivih ugljenih hidrata i celuloze.

 Sirova celuloza u ishrani zavisi od njenog sastava,

odnosno od koliine lignina i ostalih materija koji ga
sainjavaju.
Sirova celuloza iz mladih i nenih delova biljaka
lake se vari jer sadri manje lignina od sirove
celuloze sazrelih biljaka. Sirova celuloza vari se pod
uticajem mikroorganizama, kod preivara u buragu a
kod nepreivara u slepom i debelom crevu.
Preivari su najbolji iskoriivai kabastih hraniva
bogatim sirovom celulozom, i mogu da vare u
buragu 50 90% sirove celuloze. Neto slabije vare
kunii do 78%, zatim konji do 40%, a najslabije ivina
i svinje ispod 40%.

 U ishrani podmladka i nepreivara ograniava se sadraj

celuloze u dnevnom obroku.
Sva suva hraniva bogata sirovom celulozom su veoma
voluminozna: ovas jeam i mekinje znatno su
voluminozniji napr. od kukuruza.
Postoje predlozi da hraniva koja sadre manje od 18%
sirove celuloze svrstavaju u koncentrovana, a ona sa
veim postotkom sirove celuloze u kabasta harniva.

6. Masti

Sirove masti (lipidi) sainjavaju grupu, koje vezuje zajedniko

svojstvo, da su topljivi u rastvaraima masti. Tu spadaju:
proste masti ili trigliceridi masnih kiselina
sloeni masti i derivati kao to su slobodne masne kiseline, sterini,
karotinoidi, vitamini rastvorljivi u mastima itd.
Najvei deo ivotinjskih masti spada u proste ili neutralne masti,
koja u organizmu slui kao rezervna energija, i deponuju se u
potkonom tkivu, oko bubrega i u trbunoj duplji.

Ostali deo masti, po koliini znatno manji deo, smeten je u elijama

i u aktivnom tkivu, u mozgu i u nervima i igra veoma aktivnu ulogu u
prometu materija.
Masti su osetljive i mogu pod uticajem toplote, vlage i svetla da
oksidiu i da se hidrolizuju, to praktino znai da se razloe i
promene boju, ukus, miris odnosno da se uegnu. Takve masti su
nepogodne za jelo.
Masti se vare i razlau u buragu i tankom crevu.
Masti su u pogledu energetske vrednosti najefikasnija grupa
organskih materija. Meutim oni se nalaze u hrani u maloj koliini i
mnogo su skuplji od ugljenih hidrata.

7. Proteini (belanevine

 Predstavljaju glavni materijal za izgradnju svih elija

ivotinjskog porekla.
Proteini su organska jedinjenja velikih molekula, koji nastaju
spajanjem velikog broja raznih aminokiselina.
Aminokiselinama se nazivaju one organske kiseline koji u svom
sastavu sadre NH2 jedinjenja.
Aminokiseline mogu imati i vie NH2 ili karboksilnih grupa, pa
zato broj moguih aminokiselina teoretski gotovo neogranien.
Za izgradnju proteina dolaze u obzir 33 aminokiseline.

Svaki protein ima svoj tano odreen aminokiselinski sastav i ne

postoje ni dva proteina slina u aminokiselinskom sastavu.
Biljni proteini razlikuju se jedan od drugoga, a isto tako i od
ivotinjskih proteina.
Svaka ivotinjska vrsta ima svoje specifine proteine. Kada
govorimo o proteinima treba imati na umu da ih jedino biljke, i to
jedino biljke sa hlorofilom mogu sintetizovati iz jednostavnih
organskih jedinjenja .
ivotinje sa hranom primaju ve gotove proteine, koje njihov
organizam prema potrebi prerauje u nove i za njih specifine
proteine.

Fizioloka podela proteina.

Rezultati mnogih eksperimenata pokazali su da za
ivotinjski organizam sve aminokiseline nemaju
podjednaku fizioloku vrednost, pa zato
aminokiseline delimo na:
1. bitne (esencijalne) i
2.nebitne (neesencijalne).
Bitne su one koje organizam ivotinja nije u stanju
da sintetizuje, ili ih pak ne moe sintetizovati
dovoljno brzo i u dovoljnim koliinama.
Nebitne aminokiseline su takoe potrebne za
metabolizam (moda ak i potrebnije), ali njih
organizam moe sintetizovati enzimatskom
preradom drugih aminokiselina ili drugih hranljivih
sastojaka u obroku

 Esencijalne: lizin, triptofan, histidin, fenilalanin, leucin,

izoleucin, treonin metionin, valin, arginin.

Neesencijalne: glicin, alanin, serin, cistin tirozin,

asparaginska kiselina, glutaminska kiselina, prolin
hidroksiprolin, i citrulin

8.Mineralne materije,vitamini i ostali dodaci u ishrani

Mineralne materije uestvuju gotovo u svim metabolikim procesima i

imaju mnoge vane funkcije u organizmu.
Neophodne su za porast za reprodukciju i laktaciju.
Mineralne materije ili pepeo predstavljaju ostatak pri sagorevanju na
temperaturi od 600 C.
Osnovni su sastojak kostiju i zuba, ali ih ima svuda u organizmu, kao u svim
mekanim tkivima.
Njihova uloga je viestrana: uestvuju u izgradnji kostiju, zuba, mekanih
tkiva, krvi i fermenata, zauzimaju vanu ulogu u odravanju pufernog
sistema, kao i u odravanju koloidnog stanja tenosti i osmotskog pritiska.
Neophodni su za prirast, reprodukciju i laktaciju. Graevni su materijal
skeleta zuba, rskavice elija i hemoglobina.

Nepravilno opskrbljivanje mineralnim materijama moe dovesti do

razliitog niza posledica: smanjenje apetita, slab porast, skuplji
prirast, rahitis i mekane kosti, deformisani zglobovi, paraliza tela,
nezdrav izgled ivotinja, mrtvoroena prasad, izostanak polnog ara
i sterilitet, slaba proizvodnja mleka i jaja, slaba vitalnost
novoroeneta itd.
U strunoj literaturi mineralne materije se dele na:
- makroelemente iji sadraj prelazi preko 50 mg po kg telesne
teine
- i mikroelemente iji sadraj ostaje ispod 50 mg po kg telesne
teine

Vitamini

 Vitamini su organske substance koji lako podleu

razgradnji pod uticajem hemijskih i fizikih sredstava.
Neophodni su za odravanje ivota porasta i
reprodukciju.
Nedostatak vitamina izaziva niz poremeaja u
organizmu, koji u teim situacijama moe dovesti i do
smrti ivotinja.
Oni imaju specifino delovanje i ne mogu se
zamenjivati nekom drugom slinom substancom.
Dnevne koliine potrebne organizmu ivotinje su
veoma male, oni ne slue organizmu kao izvor
energije ili graevni materijal za izgradnju tkiva, nego
oni deluju kao katalizatori u procesima koji se odvijaju
u elijama.
Danas je poznato preko 20 vitamina.
Mogu se klasicifirati na vie naina:
rastvorljivi u mastima: A, D, E, K i
rastvorljivi u vodi C i B kompleks

Vitamini rastvorljivi u mastima:

Vitamin A: Utie na porast, odrava vid, epitel, regulie funkciju tireoideje,

spreava infekcije.

Vitamin D: Regulie metabolizam kalcijuma fosfora.

Vitamin E: Utie na reprodukciju, histologiju miia i vezivnog tkiva.

Vitamin K: Utie na stvaranje protrombina.

Vitamini rastvorljivi u vodi

B1 tiamin: Regulie metabolizam proteina, utie na metabolizam masti.
B2 riboflavin: Sastojak je mnogih enzima
Niacin: Sastojak fermenata u oksidativnim procesima
Pantotenska kiselina: Uestvuje u formiranju i odravanju mekih tkiva.
Piridoksin B6: Utie na metabolizam aminokiselina i masti.
B12 Kobalamin: Ima anaboliki efekat, utie na hematopoezu.
Folna kiselina: utie na hematopoezu.
Vitamin C: Utie na formiranje tkiva, ojaava imuni sistem

Stimulativne, lekovite i druge

materije

 Stimulativne, lekovite i druge materije

sa hranom se daju ivotinjama, i oni nemaju hranljivu
vrednost. Stimuliu rast, poboljavaju iskoriavanje
hrane, ubrzavaju tov, pospeuju sekreciju mleka. To su
antioksidanti, antibiotici, hormoni i drugi dodaci

9. Funkcija organa za varenje

 Funkcija organa za varenje su:

Varenje
Apsorbcija hrane i
Ekskrecija neapsorbovanih materija.
Mehanika razgradnja poinje u ustima vakanjem i
luenjem pluvake,
Hemijska razgradnja odvija se delovanjem raznih
enzima i sokovima za varenje,
Apsorpcija je prolaz svarenih hranljivih materija hrane
koz mukozne membrane digestivnog trakta

Digestivni trakt prestavlja dugu uplju miinu cev od usta

do anusa.
Kod sisara i ptica ukljuuje usta , eludac, tanka i debele
creva.
U pogledu grae, funkcije i zapremine organa za varenje,
domae ivotinje se znatno razlikuju.
Preivari imaju eludac podeljen u etiri dela, konji i zeevi
kao herbivore imaju kesoliko graen eludac, svinje
imaju sloen eludac a ptice proiren jednjak volju.

Zapremina organa za varenje u litrima kod razliitih vrsta domaih

ivotinja

ovek

Svinja

Konj

Ovca

Govee

eludac

20

160

Tanka
creva

27

65

Cekum

14

10

Debelo
crevo

41

25

organi
za
varenje

27

90

30

260

10. Graa i funkcija organa varenje kod nepreivara

Digestivni trakt kod svinja

Svinja
Svinja se ubraja u grupu svatojeda i zbog specifinosti
sistema organa za varenje upuene su prvenstveno na
ishranu koncentrovanom hranom koja se pre svega lako
vari i ne sadri visok sadraj celuloze.
Svinje koriste sekutie za odgrizanje komada kabaste hrane,
dok kutnjaci slue za vakanje

Kokoke

Kod kokoke

Kokoke, patke, guske i urke

ivina nema zube i zato ivotinje gutaju hranu ili nakon izvesnog
smanjenja veliine estice hrane pomou kljuna. Usitnjavanje
hrane odvija se aktivnou miinog eluca, uz pomo estica
peska ili ljunka.
Usnu upljinu stvara kljun, ona se nastavlja u drelo i prelazi u
jednjak, koji je proiren (volja).
U njoj se hrana natopi izluinama lezda usta i priprema se za
varenje.
Iz volje vodi kratak deo jednjaka u lezdani deo eluca gde se lue
sokovi za varenje i izmeano sa sluzi dolazi u miini eludac.
Aktivnou odn. trenjem jakih miia hrana se usitnjava i
doprema se u tanko crevo. Ovde se vri glavni deo probave.
Zatim ostatak hrane prelazi u debelo crevo a zatim u kloaku,
gde se meaju feces i mokraa.

Digestivni sistem kod konja

Konj
Konj je nepreivar. Ipak, moe da vari velike koliine kabastih
(celuloznih) hraniva, jer ima veliku zapreminu slepog creva
(cekum), u kome razlaganje celuloze vre bakterije.
Varenje hrane se vri u digestivnom traktu, koga ini niz
povezanih kanalikularnih organa, poevi od usta do analnog
otvora.Duina ovog kanala iznosi oko 30 m.
U organe digestivnog trakta spadaju: usna upljina, jezik, zubi,
pljuvane ljezde, drelo, jednjak, eludac (jednokomorni, sa
sekretornom sluzokoom), tanka creva,debela creva (mali i veliki
kolon + cekum), rektum i analni otvor.
Pripadajue ljezde digestivnog trakta su jetra i pankreas.
Jetra konja nema unu kesicu, ali se, u creva, izluuje velika
koliina ui.
Proteini, ugljeni hidrati, masti, vitamini i minerali, se vare u
tankim crevima.
Voda se absorbuje u debelom crevu. Oko 95% unete hrane se, u
vidu fecesa, izbaci iz dig.trakta za 65 do 75 asova od unoenja.

Gastrointestinalni sistem goveda

Preivari
U odnosu na ostale domae ivotinje imaju najvei eludac sasatavljen iz
4 dela:
Rumen, retikulum, omazum i abomazum.
Prva tri se nazivaju predelucem a etvrti je pravi eludac.
Za razliku od nepreivara u elucu preivara pored varenja, odvija se i
apsorbcija formiranih metabolita.
U prva tri eluca PH je oko 6 i nalazimo keratinizirani slojeviti epitel bez
lezda. Povrina rumena i retikuluma pokrivena je keratinoznim
izratajima tzv. Papilama.
Graa i funkcija pravog eluca (abomazuma) veoma je slina funkciji
eluca kod nepreivara. Ima pH 2.5, tu se nalaze i peptinski enzimi.
.

Razvoj eluca
Kod mladih preivara predeluci su van funkcije i nisu
razvijeni. U periodu mlene ishrane oni zavise od
abomazuma i creva.
Kod novoroenih teladi na zapreminu retikulo rumena
otpada 30%, a abomazum ini 70%.
Kod odraslih preivara na retikulo rumen otpada 85%, dok
je preostali deo eludac

Digestivni sistem kod ovaca

Kod mladih preivara posisano mleko se bajpasira

(zaobilazi) retikulo-rumen pomou tzv. Ezofagealnog
ljeba i direktno dospeva u omazum (izbegava se
bakterijska fermentacija retikulo rumena). Kod
odraslih preivara ljeb nema ovu funkciju.
- Pokretanje predeludaca i preivanje.
- Mikrobioloko varenje u retikulo rumenu (ugljeni
hidrati, proteini, masti).
- Kao rezultat mikrobiolokog varenja nastaje smaa
gasova, koji se sastoji od: metana, ugljen dioksida,
vodonika i azota.

 Mikroorganizmi rumena
To su preteno bakterije, protozoe, i u manjoj meri
anaerobne gljivice.
U normalnim uslovima u 1 ml sadrine buraga nalazi se
1011 i oko 106 protozoa.
Ukupan broj bakterija i relativan odnos razliitih vrsta
zavisi od sastava obroka.
Rumen novoroenog teleta je prazan i ne sadri
mikroorganizme, ali sa oralnim kontaktom,
regurgitacijom (bljuckanje)mleka i sa postepenom
ishranom vrste hrane polako se naseljava
mikroorganizmima.

12. Svarljivost, njen znaaj za ocenu hranljive

vrednosti hraniva
Hranljive materije esto puta nepotpuno ili veoma
slabo se iskoriavaju u organima za varenje
ivotinja.
Svarljivost odreene hranljive materije predstavlja onaj
njen deo koji se absorbuje u crevima.
Koliina apsorbovane hranljive materije se izraava %
od ukupne unete materije, i naziva se
KOEFICIJENT SVARLJIVOSTI
Izraunava se prema formuli:
Unete hranlj. Mat. hranlj. Mat. U fecesu
------------------------------------------------ x 100
Uneta hranlj. materija

15. Skrobni ekvivalenti Kellner-a,

Skrobni ekvivalent Kellnera
Oskar Kellner (1851-1911) nemaki naunik
Utvrdio je da 1 kg istog skroba dat
iznad uzdrnih potreba u ishrani volova
dovodi do proizvodnje telesne masti od
248 g.
Produktivnu vrednost hraniva Kellner je izraavao brojem
kilograma skroba, koji moe proizvesti istu koliinu telesnih
masti kao 100 kg odreenog hraniva.
Ova vrednost se naziva skrobna vrednost ili skrobni ekvivalent.

16. Uzdrne i produktivne potrebe

Kada ivotinje miruju i nita ne proizvode ipak troe odreenu koliinu
energije. To je energija za odravanje normalnih fiziolokih funkcija
organizma.
Te potrebe mogu se definisati kao stanje u kome ivotinja ne dobija niti
gubi telesnu energiju ili hranljive materije.
Kod odraslih ivotinja ovo stanje je veoma retko, a sa aspekta
ekonominosti proizvodnje nije ni poeljno da dugo traje.

 Obroci ivotinje koje proizvode treba da obezbede potrebe u:

-energiji,
-proteinima,
-mastima i
-vitaminima.
Sve u cilju odravanja telesnih funkcija za formiranje svih tipova
proizvodnje meso, mleko, jaja, vuna i snaga za vuu.
Veoma je vano brz porast ivotinja, kod svih tipova proizvodnje, da to
pre doemo do proizvodnih grla.

17. Potrebe ivotinja za reprodukciju

Reprodukcija domaih ivotinja je od velikog ekonomskog znaaja u

stoarstvu osnova proizvodnje.
U cilju optimalizacije proizvodnje i redovnog zdravstvenog stanja
domae ivotinje moraju proizvoditi podmladak.
Plodnost ivotinja je prvenstveno regulisan genetskim faktorima i
faktorima spoljne sredine.
Sledei najvaniji faktor je ishrana.
Nedovoljna ishrana odlae polno sazrevanje,smanjuje sekreciju
hormona.

Uticaj ishrane na reprodukciju enskih ivotinja

Uticaj nivoa ishrane

Nedovoljna ishrana spreava ovulaciju oplodnju,
prouzrokuje embrionalni mortalitet, i nerazvijenu
mladunad.
Uticaj nivoa proteina
Odlau ili usporavaju polnu zrelost.
Uticaj nivoa vitamina i minerala
Vitamin A i E, kao i mikroelementi pospeuju pojavu polnog
ara.

Uticaj ishrane na reprodukciju mukih ivotinja

Poveane potrebe vitaminA A i E kao i u cinku.

Uticaj ishrane na razvoj fetusa

Potrebna je adekvatna koliina
energije i svih hranljivih
materija.
Deficitna ishrana bremenitih
ivotinja u veoj meri utie na
Telesnu masu majki nego
Mladunaca.
Deformacije razvoja fetusa
meutim vezane su za nedostatak
Mangana, cinka, i bakra, kao i
Vitamina A i B kompleksa.

18.Potrebe ivotinja za proizvodnju jaja

Relativni sastav jajeta:

Ljuska ..10.5%
Belance.58.5 %
umance.31.0 %
Prosean sastav jajeta
Voda73.6 %
Protein.12.8 %
Masti.11.8 %
Org. Jed.1.0 %
Neorg. Jed0.8 %

Formiranje jajeta

Proteini i lipidi jajeta formiraju se u jetri i deponuju u folikulama pod

uticajem estrogena.
Naglo poveanje nivoa lipida u krvnoj plazmi je znak poetka snoenja
jaja. Slobodne masne kiseline se poveavaju ak 10 puta.
im pone noenje jaja, ovi vrednosti opadaju do nivoa malo ispod
normalnih vrednosti.
Proteini belanceta za razliku od umanceta, formiraju se u tkivu
jajovoda, gde se proizvodi i ljuska jajeta, koji traje 24 asova. Tu se
vri deponovanje CaCo3.

 Kokoke u toku jedne godine mogu proizvesti i 280

jajeta.
To je jednako 16 kg jajne mase, gde se nalazi 2 kg
proteina, 1.7 kg masti i 0.5 kg kalcijuma.
Sa hranom treba da se obezbedi energija za
podmirivanje uzdrnih i produktivnih potreba.
Bitan elemenat podmirivanje proteina u smei.
Vitamini i minerali

19. Potrebe ivotinja za proizvodnju vune

Pored uzdrnih potreba treba dodati i potrebe za proizvodnju vune.
Adekvatna ishrana poveava dijametar i duinu vunskog vlakna.
Vano je apsorbcija cisteina limitirajui faktor.

Kod ovnova postoje specifine potrebe u toku sezone

parenja mrkanja.
Zadatak stoara jeste da u obroku obezbedi hranljive
materije koji garantuju kvalitet sperme.
Poviene potrebe u proteinima, fosforu i kalcijumu.
Sa povienom ishranom treba poeti 1- 2 meseca pre
sezone mrkanja.
Ispaa po volji, sena takoe i koncentrovane smee 400500 g.

20. Potrebe ivotinja u laktaciji

Potrebe u proizvodnji mleka

Ukupna teina mlene lezde iznosi 5-7 % od telesne mase ivotinja.
Krave sa telesnom masom od 600 kg proizvode godinje 10.000 kg mleka, i
izluuju suvu materiju koja je 8 puta vea od SM u njenom organizmu.
Pokrivanje potrebe u energiji
Pokrivanje potreba u proteinima, vitaminima i mineralnim materijama.
Potrebe zavise:
Tehnika hranjenja
Sezonska obeleja ishrane krava.
Fizioloko stanje organizma

21. Potrebe ivotinja u porastu

Brz porast je od izuzetnog ekonomskog znaaja.
Mera porasta poveanje telesne mase.
Sa porastom menja se i sastav organizma.
Neadekvatna ishrana usporen porast, degeneracije.

22. Potrebe tovnih ivotinja

Ishrana po kategorijama stoke
Ishrana zavisi od:
- Vrste dom. ivotinje
- Faze razvia
- Naina tova
- Duine tova
- Vrste hraniva

Tov treba uvek prilagoditi datoj kategoriji ivotinja, i ekonominosti odn. cena stone
hrane.

23. Potrebe radnih ivotinja

-Vano je odravanje zdravstvenog stanja organizma.
Radne ivotinje troe vie energije od proizvodnih ivotinja.
Poveane potrebe u proteinima u poetku rada

24. Faktori koji utiu na konzumiranje hrane (hrana, ivotinja, spoljna

sredina)
1.
2.
3.
4.
5.

Vrsta hraniva
ivotinja
Spoljna sredina
Genetske predispozicije
Razvojni stadijum organizma

 Hvala na panji!