27.

Savremeni metodi za obradu hraniva

(hladni i termiki)

Spremanje sena
Za spremanje sena, koriste se izvori svee zelene trave
kako sa oranica tako i sa travnjaka, livada i panjaka.
U procesu spremanja sena postoji nekoliko momenata koje
treba dobro razmotriti kako bi se izbegle loe navike i
nedostaci, a ujedno proizvelo kvalitetno seno. Najvaniji
parametri pri spremanju sena:
-

1. Vreme koenja
2. Visina koenja
3. Suenje
4. Tretiranje pokoene mase-prevrtanje
5. Baliranje
6. Skladitenje

 Vreme koenja (faza botunizacije, pre cvetanja,

u formiranju klasova).
Trave i leguminoze, svakako treba kositi pre
cvetanja, odnosno u momentu vlatanja. Tada
imaju najvei sadraj proteina. Ranijim
koenjem se stvaraju uslovi za porast jos jednog
otkosa.
Uestalost - broj koenja ( proteini pri dve
kosidbe 9 - 12%, pri tri kosidbe 16 - 18%, pri
etiri 21 - 23%).
Veim brojem koenja, u svakom narednom
otkosu se dobija vea koliina proteina, odnosno
seno biva hranjivije i kvalitetnije.

Visina koenja
Visina koenja (gajene livade oko 10 cm,
prirodne ispod 10 cm). Razlog: gubici
belanevina mogu biti i do 50% kod
travnjaka sa niskim travama. Suvie nisko
koenje je nepoeljno (slabi sposobnost
rasta biljke, crpi rezerve korena, bez
zaostalog lia smanjuje se fotosinteza).

Suenje pokoene mase na povrini

zemlje.
Suenje sena na povrini zemlje je najloija
varijanta, koja ne garantuje uspenost.
ZATO?
Suenje se ostvaruje pod uticajem
temperature i relativne vlanosti vazduha.
Rizik od pojave gubitaka hranjivih sastojaka
sena je veoma velik.

 Suenje travne mase na zemljitu, pod

pretpostavkom da su uslovi suenja
odgovarajui:
visoka temperatura, niska relativna
vlanost vazduha, - suenje e trajati
nekoliko dana.
Niska temperatura, visoka vlaga u
vazduhu, kia, magla produavaju vreme
suenja .
Postoji veliki rizik da e doi do pojave
gubitaka hranljivih materija u senu.

Prevrtanje Mehanike naprave svakako treba koristiti sa

ciljem da se travna masa sto pre odvoji od zemljita i
pospee uslovi suenja. Ovo moze biti reenje ukoliko ne
postoje uslovi za primenu novijih i boljih tehnikih reenja.

Korienjem raznih napravau toku

suenja
Ako se travna masa podie sa zemlje,
stvaraju se uslovi za intenzivniji uticaj
temperature vazduha na proces suenja.
Vlana travna masa se sakuplja i polae
na pomagala, a time spreava pojava
mehanikih gubitaka.

Razliite naprave za suenje sena

Suenje u suarama.
Suenje sena u suarama sa prinudnim
kretanjem vazduha je najpovoljniji nain
suenja, - znatno se smanjuju rizici od
gubitaka.
Za izvodjenje ovog naina suenja potrebna
je posebna oprema.
SKUPO!

 Suara je jedna vrsta objekta,

horizontalnog ili vertikalnog oblika sa
nekoliko elemenata koji su
medjusobno povezani i funkcionalno
zavisni. Mora se posebno istai da je
konstrukcija suare jednostavna, bez
obzira o kojoj je re.

 Horizontalna suara

Vertikalna suara

Vertikalna suara

Nain
spremanja sena

Ukupni gubici

Ukupan prinos

Dehidriranje lucerke

5-10%

90-95%

Siliranje-senaa

12-15%

85-88%

Suenej u
ventilatorskoj suari

15-20%

80-85%

Suenje na polju na
zemlji uz dobro vreme

40-50%

50-60%

Suenje na polju na
zemlji uz loe vreme

50-70%

30-50%

 Hranljiva vrednost sena zavisi od hranljive

vrednosti zelene mase u momentu
ubiranja i gubitaka u toku
ubiranja, spremanja i uvanja sena.
Baliranje se obavlja mainama za
presovanje. Tako balirano seno je najlake
za transport. Inae, seno se transportuje
kamionima ili traktorima i to u jutarnjim
asovima ili predvee, a nikako pri velikim
vruinama.
uvanje dobro pripremljeno seno se uva
godinu dana a i due i to u zatvorenim
prostorima (tavanima, upama, senicima) i
na otvorenim (senjaci koji se nalaze na
suvom i u blizini tale. ili kamare).

 Kukuruzna silaa osnova ishrane preivara

Najrazvijenije zemlje sveta koriste kukuruznu
silau kao osnovni izvor hrane za preivare iz
sledeih razloga:
daje najvii prinos hrane po ha
etva je potpuno mehanizovana i brza
postupak siliranja je jednostavan
obezbeuje visok sadraj energije
obezbeuje visoku hranljivu vrednost
sigurna hrana u toku itave godine
trokovi skladitenja su minimalni

 Osnovni cilj siliranja je da se to vie

sauva hranljiva vrednost hraniva koje se
silira, i da se minimizuju gubici koji su u
izvesnoj meri neminovni . U naim
uslovima najvie je u upotrebi silaa od
cele biljke kukuruza, mada se koriste i
silae od lucerke, sveih repinih rezanaca,
sirka i dr.

Faza 1.
aerobna

Faza 2.
anaerobna

Faza 3.
anaerobna

Faza 4.
stabilna

Faza 5.
naknadna
fermentacija

Biljni enzimi,
aerobni m.o.

Bakterije
siretne
i mlene
kiseline

Bakterije
mlene
kiseline

Bakterije
mlene
kiseline

Gljivice
kvasci

CO2, voda i
toplota

Siretna i
mlena
kis.alkohol i
CO2

Mlena
kiselina

Mlena
kiselina

Aerobna
tetna
aktivnost

6,5 pH

4,5

20C

3O

29

29

30

32C

 Da bi silaa bila dobrog kvaliteta potrebno je ispuniti

nekoliko uslova vrlo bitnih za njenu pripremu.
Pravilan izbor hibrida ovde ima izuzetan znaaj. Odlini
silani hibridi su oni koji:
(a) daju visok prinos zrna,
(b) imaju visok prinos ukupne suve materije biljke,
(c) stabilni su u proizvodnji,
(d) pravilne grupe zrenja za dato podruje,
(e) imaju visoku svarljivost.
Udeo zrna, odnosno klipa, u ukupnoj zelenoj masi
predstavlja najznaajniji preduslov za spremanje
kvalitetne silae. Ovo proizilazi iz injenice da zrno daje
80% vie neto energije laktacije nego zelena masa, a u
isto vreme predstavlja najsvarljiviji deo kod kukuruza.
Kvalitet same silae u velikoj meri e zavisiti
od momenta i naina etve i na to treba posebno
obratiti panju.

Faktori koji utiu na fermentaciju i hranljivu

vrednost silae
- Suva materija i faza vegetacije
Za uspeno siliranje bez konzervanasa masa
treba da ima minimalno 20% suve materije.
Najpovoljniji momenat za siliranje zelene biljke
kukuruza je faza votanog zrenja zrna,
kada je sadraj vlage u celoj biljci izmenu 30-35%.
Tada je zavreno nalivanje zrna i
prikupljena maksimalna koliina hranljivih materija
u klipu.

 Razliita zrelost kukuruza u momentu etve utie na

svarljivost kod ivotinja te i na samu proizvodnju mleka ili
mesa.
Uobiajeno je da se silaa pone pripremati kada je mlena
linija zrna izmeu 1/4 i 2/3 celog zrna.
Tada je ukupna vlaga izmeu 72% 63%.
Najpovoljniji momenat za spremanje silae kada
mlena linija dostigne1/2 do 2/3 zrna

Rastvorljivi eeri
Da bi se obezbedio odgovarajui pH, to se
postie formiranjem mlene kiseline,potrebno je
da zelena masa koja se silira ima dovoljno
rastvorljivih eera koji mogu
fermentisati.
Biljke iz familija trava sadre vie rastvorljivih
eera od leptirnjaa. Da bi
se omoguila mleno kiselinska fermentacija,
materijal za siliranje treba da sadri 6-8%
eera, u odnosu na suvu materiju. Bolje je ako
je taj sadraj vei

 Na osnovu sadraja eera, sve biljke se

dele u tri grupe:
1. Zelene biljke koje se lako siliraju
2. Biljke koje se teko same siliraju
3. Biljke i sirovine koje ne mogu same da
se siliraju mleno-kiselinskim vrenjem

 1. Grupa
Tu spadaju biljke kojima je za uspeno
siliranje potrebno manje eera od one
koliine koju stvarno sadre.
U ovu grupu ubrajaju se sve itarice
(kukuruz, sirak, jeam, ovas, penica),
korenjae (razne repe), krtole (krompir,
ioka) kao i druge biljke: suncokret,
stoni kelj, kupus, razne tikve, glave i lie
eerne repe, lie stone repe i dr.

2. Grupa
Tu spadaju sve leguminoze i trave, kod
kojih je sadraj eera slian eernom
minimumu. Leguminoze se mogu uspeno
silirati ako se pomeaju sa nekim
hranivima koja imaju dosta eera
(melasa, prekrupa itarica i dr.), ili
upotrebom konzervanasa.

 3. Grupa
U treu grupu ubrajaju se sirovine koje su
jako siromane u eeru.
Ovde spadaju lucerka, soja u ranoj fazi
razvia, graak, grahorica, uljana repica,
kopriva, razni otpaci povrtarstva. Ova
hraniva siliraju se kombinovanjem sa
hranivima iz prve grupe ili korienjem
razliitih konzervanasa.

 Brzina punjenja, sabijanje i pokrivanje silae u velikoj

meri e uticati na pravilan tok fermentacije. Punjenje silo
jame u to kraem vremenskom periodu uz dobro
sabijanje napravie silau dobrog kvaliteta. Sabijanju
mase (izbacivanje vazduha) treba posvetiti posebnu
panju jer ona doprinosi smanjenju tetnih procesa
unutar same silae (gubitak hraniva) usled dejstva
aerobnih mikroorganizama.
Silai je potrebna anaerobna sredina (bez vazduha) kako
bi se procesi fermentacije odvijali u eljenom pravcu.
Pokrivanjem silo jame folijom debljine 4-6 mm poinje
proces fermentacije koji treba da stvori hranu odlinog
kvaliteta.
Ne treba da zaboravite da se silaa pravi jednom
godinje, a da se koristi u toku itave godine, te svaka
greka nastala u toku njene pripreme e se odraziti
direktno na performanse ivotinja.

 Seckanje. Da bi se omoguio ravnomeran

raspored mase i njeno efikasno sabijanje u
cilju istiskivanja vazduha, potrebno je biljke
iseckati.
U principu to je sitnije seckanje, dobija se bolji
kvalitet silae. Meutim, suvie sitno iseckana
masa izaziva smanjenje procenta mlene masti,
poveava uestalost pojave acidoze i dislokacija
sirita.
Preporuena duina seckanja 4 -10 cm

Spremanje silae na malim gazdinstvima

28. Spremanje, skladitenje i pripremanje hraniva

U industriji stone hrane koriste se na desetina sirovina vrlo
razliitih po svojim hemijskim i fizikim osobinama.
Po koliini, najvaniji sastojci krmnih smea su itarice koje ine i
vie od 50% ukupnih sirovina, zatim same iz industrije ulja i
drugi nusproizvodi prehrambene industrije. Zatim razliiti
sueni biljni proizvodi, animalna i mineralna hraniva i aditivi.
Najzastupljenija hraniva se u fabrike stocne hrane dopremaju
u rasutom stanju ( u rinfuzi) i treba obezbediti njihov prijem i
uvanje. esto je i sirovina, koja se nabavlja uvreana, radi
daljih faza prerade, i neophodno je otpakovati i skladititi u
rasutom stanju.

 Uopteno za sve vrste materijala postoje tri osnovna

preduslova bezbednog skladitenja na koje se mora
obratiti posebna panja:
1. sadraj vlage,
2. temperatura i
3. vreme.
Vlaga materijala je najvaniji pojedinani faktor
skladitenja i za svaku sirovinu postoji definisana
ravnotena vlanost koja se mora ispotovati u skladitu
da ne bi dolo do intenzivnijeg disanja zrna, pojava
plesni i samozagrevanja.

Vlaga u materijalu moe biti:

slobodna - koja se uspeno otklanja suenjem i
vezana - koja je inkorporirana u materijalu i ne moe se
otkloniti suenjem.
Duina bezbednog skladitenja zavisi od sadraja vlage
materijala.

Podstanar

 Temperatura je drugi vaan faktor

skladitenja sirovina. Pravi izvor porasta
temperature u skladitu su bioloki i
mikrobioloki procesi.
ivotna aktivnost zrna praena je
disanjem, pri emu se oslobadja izvesna
koliina toplote.
Intenzitet disanja zavisi od vlanosti i
temperature zrna. Suvo zrno pri
ravnotenoj vlanosti, na niskim
temperaturama, uglavnom miruje pa je
pogodno za skladistenje.

 Rast mikroorganizama moe biti prilino spor

prouzrokujui odredjeni gubitak na kvalitetu
zrna, i bez vidnog podizanja temperature.
Ukoliko je sadraj vlage zrna visok, rast
mikroflore se intenzivira i procesi kvarenja
ubrzavaju uz obavezno poveanje temperature
u masi zrna

iak najvea tetoina

 Kabasta i balirana hraniva se uvaju u

velikim hangarima, na tavanima tala i u
posebnim objektima za skladitenje sena.
Veoma je vano nain pravilnog ubiranja,
vreme etve i kosidbe.
U sluajevima kada se to ne ispotuje
dolazi do kvarenja stone hrane.

 Najvee tete prave gljive i njihovi metaboliti

MIKOTOKSINI
Prema zvaninim podacima FAO UN najmanje
99 drava na svetu, u kojima ivi oko 87%
svetske populacije ljudi, ima neku vrstu
legislative za sadraj mikotoksina u hrani za
ljude i/ili ivotinje.
S obzirom na ubikvitarnu prirodu plesni, kao i na
generalnu nemogunost da se preveniraju
povoljni uslovi za rast i produkciju mikotoksina,
kontaminacija hrane i/ili hraniva predstavlja
sastavni i nereivi deo modernog stoarstva.
Mikotoksini su toksini sekundarni metaboliti veeg
broja saprofitskih plesni koji u organizam
ivotinja i ljudi najee dospevaju putem
kontaminirane hrane infestirane sporama,
konidijama i/ili fragmentima micelijuma.

 Plesni kontaminiraju itarice i kabasta hraniva

pre i posle etve, prilikom neadekvatnog
skladitenja i posledino se mogu nai u hrani
za ivotinje. itarice su najee kontaminirane
aflatoksinom, deoksini-valenolom (vomitoksin,
DON), zearalenonom, fumonizinima i T-2
toksinom.
Iako se preradom itarica u krajnje proizvode
vidljiva plesan moe ukloniti, veina mikotoksina
nee biti promenjena. Mikotoksini su vrlo
stabilni. Ne inaktiviu ih uobiajeni postupci
proizvodnje i prerade hrane, zbog ega redovno
dolazi i do kontaminacije gotovih krmnih smesa.
Daljnji postupci skladitenja hrane takoe mogu
povoljno delovati na proizvodnju mikotoksina.

 Kontrola proizvodnje mikotoksina je

sloena i teka. Informacije koje se tiu
toksinosti, kancerogenosti, i teratogenosti
po ljude, stabilnosti mikotoksina u hrani, i
opsegu kontaminacije su nedovoljne.
Najbolji pristup za unitavanje mikotoksina
u hrani je spreavanje rasta plesni u svim
fazama proizvodnje, prikupljanja,
transporta, obrade, skladitenja i prodaje.

MIKOTOXINI
Istorijski pregled
Ve u XIII. veku prilikom pohoda na Evropu,
U hordama tatarskog osvajaa
Batu Kana pojavila su se
masovna uginua konja uzrok
plesnivo seno

Prva laboratorijska ispitivanja

1960 - godina
Uzrok: masovno uginue ivine
U Engleskoj zbog inficirane kikirijeve prekrupe iz Brazila

Broj mikotoksina danas je ogroman, ne zna se

njihov taan broj.
Moderna mikrobiologija svakim danom
identifikuje nove mikotoksine
Danas se pretpostavlja da
Ih ima preko 8000

RASFF
(Rapid alert system for food and feed)

Sistem obezbeenja u
Evropskoj uniji

Pojava mikotoxina u stonoj hrani mlenih

ivotinja

Ve se stvaraju na njivi i njihov broj

U toku transporta i skladitenja raste
Preduslov za stvaranje tih otrova:
Odgovarajua temperatura, vlanost
Vazduha i voda

Za vreme skladitenja, ako uslovi

odgovaraju njihova koliina se
enormno poveava.

Vano je:
Njihova identifikacija i utvrivanje koliine otrova
Kao i praenje fiziolokog toka infekcije u
organizmu domaih ivotinja

Mikotoksini koji se mogu pojaviti u stonoj hrani mlenih

ivotinja
Komponenta stone hrane

Mikotoksin

Koncentrovane smee i itarice

aflatoxin, fumonizin, zearalenon,

fuzarium acid,trichoteceni,
Deoxynivalenol - DON, nivalenol,
ergot alkaloidi, ochratoxin,

Kabasta hraniva

lolitrems, paspalitrems, penitrem

A, ergovalin i drugi ergot alkaloidi,
trichotheceni

Silaa

patulin, fumitremorogeni,
mycophenol-kiselina, roquefortin,
monoliformin, verrucarini

 Preivari (goveda, ovce i koze) poseduju odbrambeni sistem u

buragu, pomou kojih Mikotoksini se razlau na inaktivne
komponente i ne taloe se u organizmu.
Meutim u sluaju velikih koliina plesni u kabastim hranivima
sekundarni metaboliti se stvaraju u velikim koliinama i
odbrambeni sistem organizma nije vie u stanju da razgradi sve
toksine, i se taloe u organizmu.

 Priprema hraniva za pojedine kategorije

domaih ivotinja
itarice u rinfuzi ili mleveno
Koncentrovana hraniva u branastom
obliku ili pomeano sa vodom.
Krtolaste biljke oiene i oprane i
seckane.
Kabasta hraniva adekvatno pripremljene
Redosled hraniva tokom ishrane:
Zaisi od kategorije i starosti ivotinja

29. Metaboliki poremeaji vezani za ishranu

Rezultat su negativnih interakcija u ishrani ivotinja
Ne predstavljaju infektivna ili degenerativna
oboljenja, one se nazivaju proizvodnim
bolestima, i javljaju se kada klasini fizioloki
mehanizmi nisu vie u stanju da savladaju
nastali metaboliki debalans.
Najee se javljaju: ketoza, acidoza rumena,
mlena groznica i kanibalizam kod
nepreivara.

Ketoza - POREMECAJ METABOLIZMA KOJI SE MOZE JAVITI U

USLOVIMA INTENZIVNOG GAJENJA I KORISCENJA KRAVA

Ketoza je bolest prezivara koju karakterise poremecaj

metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina, uz
povecanje proizvodnje ketonskih tela u organizmu.
Javlja se u uslovima intenzivnog gajenja i koriscenja, kod
krava u punoj laktaciji (od 2. do 4. nedelje po teljenju,
narocito zimi), kada potrebe u energiji nisu u skladu sa
snabdevanjem organizma iz hrane.
Pojavu ketoze pri koriscenju silaze posebno podstice
visok udeo buterne kiseline (> 1% suve materije), koja se
apsorbuje u zelucu i krvotokom stize do jetre gde se
transformise u keto tela.
Ketoza se ispoljava u dva oblika: subklinicnom
(skrivenom) i klinicnom. Kod subklinicnog oblika nema
spoljasnih znakova, osim variranja mlecnosti u toku
dana. Kod klinicnog oblika dolazi do smanjenja mlecnosti
za 50 - 70 %, javlja se mrsavljenje, atonija buraga i
karakteristican miris na aceton u staji. Uz sve to dolazi
do ostecenja jetre

Osnovni razlog pojave ketoze je nedostatak ugljenih hidrata

u obroku. Deficit se najee se javlja na poetku
laktacije ili u zadnjem stadiumu gravidnosti krava.
Organizam za podmirenje enrgije troi masti i
aminokiseline (proteine) i kao rezultat toga javljaju se
ketonska tela (otrovi) u krvotoku. To ukljuuje acetone,
acetosiretnu kiselinu i beta-hidroksibuternu kiselinu.
Ova jedinjenja su inae normalni sastojci tj.produkti
metabolizma, a stvaraju se uglavnom u jetri. Pri
pojaanom metabolizmu masti proizvodnja ketonskih
tijela ne dri korak sa njihovim iskoriavanjem
eliminacijom, te dolazi do njihovog nakupljanja u tkivu i
krvi.
Pri pravilnom leenju veina krava ozdravi za 2-4 dana.
Leenje se sastoji od davanja rastvora glukoze u
intraveznom obliku.

Acidoza buraga
To je najea metabolika bolest mlenih krava
u periodu oko telenja.
Obolenje dovodi do snienja pH reakcije buraga
na 5-5.5, tako da dolazi do
poremeaja njegove funkcije.
Acidoza buraga uzrokuje unitavanje vee
koliine bakterija buraga.
Krave gube apetit, smanjuje im se mlenost,
javlja se prerano telenje, pobaaj, proliv u teim
sluajevima.

 Vie faktora moe dovesti do pojave

acidoze. Najee se radi o preobilnoj
ishrani krava u periodu zasuenja i oko
telenja sa hranom koja je bogata lako
svarljivim ugljenim hidratima kao to su
eerna repa, krompir, prekrupa zrna ita,
a posebno kukuruz.
Naglo uzimanje vee koliine ove hrane ili
nagla promena hrane takoe su uzrok
acidozi.
Preobilje silae koja je jako kisela moe
dovesti do acidoze.

 Glavne preventivne mere su:

- najvanije je obratiti panju na ishranu krava oko
telenja
- u periodu zasuenja treba kravama davati kvalitetna
kabasta hraniva sa niskim sadrajem lako svarljivih
ugljenih hidrata
- rumen mora biti spreman za veu koliinu ishrane sa
itima u vreme rane laktacije i masne kiseline se moraju
resorbovati brzo u krvotok, tako da je potrebno podesiti
koliinu koncentrata u zadnje tri nedelje zasuenog
perioda
- oprezno davati koncentrate kravama u periodu rane
laktacije i ne poveavati koliinu koncentrata u prvoj
nedelji po telenju
- koncentrat se daje kravama tri ili vie puta dnevno i to
nakon kabaste hranekako bi se smanjila fermentacija
lako svarljivih ugljenih hidrata i tako
redukovala sinteza masnih kiselina u buragu

 Zdrave krave Holstein Frizijske rase

Mlena groznica
Mlena groznica je metabolika bolest krava u starosti
od 5-10 godina. Obino se javlja neto pre, tokom ili
odmah posle telenja. Pojava ove bolesti je u vezi sa
godinama, ali i u vezi sa ishranom tokom perioda
zasuenja. Krave koje se ranije imale mlenu groznicu,
lake ponovo obole.
SIMPTOMI
Krave koje imaju mlenu groznicu su slabog apetita i
inaktivnog digestivnog I reproduktivnog trakta.
Na poetku bolesti krave slabe, sniava im se telesna
temperatura i nesigurno hodaju, a kasnije nisu u stanju
da ustanu, nemaju snage ni da se otele, sniava im se
telesna temperatura, slabo reaguju, oi su im izbuljene
Ovo je klinika forma mlene groznice, ali postoji i
subklinika forma kod koje simptom nisu ba najuoljiviji.

 UZROCI
Smatra se da je mlena groznica kod steonih
krava rezultat iznenadnog poveanja potrebe u
Ca za proizvodnju kolostruma. Krave podmiruju
svoje potrebe u Ca putem obroka ili iz telesnih
rezervi.
U vreme telenja dolazi do poveane apsorpcija
Ca iz creva i poveane mobilizacije Ca iz skeleta
pod uticajem hormona, pa zato lako moe doi
do ovog obolenja.
Zbog ovoga je neophodno zasuenim kravama
davati obroke sa niskim sadrajem Ca kako bi
se stimulisala kontinuirana mobilizacija Caiz
telesnih rezervi.

 PREVENCIJA
Najbolja preventivna mera kod mlene
groznice je ishrana zasuenih krava sa
obrocima koji sadre nizak nivo Ca, a
dobro je i povesti rauna o nivou proteina i
energije u hrani. Vrlo je korisno odmah
nakon telenja dati kravama oralno ili
intravenski Ca kako bi se spreila pojava
obolenja.

Kanibalizam
Centralni nervni sistem upravlja svim ivotnim
funkcijama pa tako i pojavama kanibalizma
domaih ivotinja.
Kao pojava u ponaanju ivotinja kanibalizam je
ozbiljan problem i nepoeljna pojava koju treba
zaustaviti jer inae nastaju ozbiljne materijalne
tete.
Kanibalizam se javlja kod kod svih kategorija
uzrasta svinja u tovu, krmaa, pilia, purana,
gusaka i fazana.
Postoje dva oblika kanibalizma kod svinja i to:

1. Kanibalizam svinja (svinja svinji grize rep ili

uho)
2. Kanibalizam krmae (krmaa pojede leglo)

Uzroci:
1. Meteoroloki smetajni
2. Neadekvatna ishrana
3. Genetski uzroci
Kanibalizam postoji i meu peradi. Pojava je to
kad perad upa vlastito perje ili perje druge
peradi i kljuca ivo telo drugih. Po telu
iskljucane peradi nastaju rane, krvarenje,
kraste, pa ni
meso mrtve peradi nije upotrebljivo.

30. Specifinosti ishrane goveda

Sistemi ishrane goveda

Sistem ishrane na nekoj farmi predstavlja zbir mnogih faktora.
Osnova ishrane je pre svega u zemljistu kojim farma raspolaze. Od
njega zavisi koja vrsta, kvalitet i kolicina hraniva moze da se
proizvede na gazdinstvu. Mogucnosti uvanja i konzervisanja
kabaste hrane predstavljaju sledeci vaan faktor. Pored toga od
znaaja je i genetski potencijal krava za proizvodnju mleka.
Konano, znacajan je i proces balansiranja i korigovanja obroka,
odnosno program ishrane, koji omogucuje ostvarenje genetskog
potencijala zivotinja.

Ciljevi programa ishrane su:

1. da obezbedi adekvatnu kolicinu hranljivih materija kako bi se

ostvarila maksimalna efikasnost proizvodnje,
2. da obezbedi potrebne hranljive materije u potrebnim kolicinama i
u odgovarajuce vreme, i
3. da obezbedi najekonomicniju proizvodnju u datim uslovima.

 Za ishranu goveda najpodesnija je

kabasta stona hrana, koja se lake i
jeftinije moe proizvesti na svim
poljoprivrednim povrinama, zbog ega
govee u pogledu ishrane nije veliki
konkurent oveku (kao to su svinje i neke
vrste ivine).
S obzirom na pomenuti karakter ishrane
goveda, govedarstvo kao grana ne zavisi
od skupih uvoznih visokoproteinskih
hraniva biljnog i ivotinjskog porekla (riblje
brano, sojina sama i drugo).

 Za ishranu goveda mogu se koristiti mnoge kulturne

biljke i to, kao isto krmno bilje (trave, lucerka, detelina),
kao i razno industrijsko bilje ili sporedni proizvodi njihove
industrijske prerade (uljana repica, suncokret, soja,
eerna repa, sirak), pa i itarice (kukuruz, ovas) i,
najzad, itarice za ljudsku ishranu (penica, ra, proso)
kad im je kvalitet umanjen u neadekvatnim uslovima
skladitenja.
Posebno je vano da se kulturno bilje kojim se hrane
goveda moe jeftinije proizvoditi uz neograniene visine
prinosa, ime se postie visoka vrednost govedarskih
proizvoda po jedinici poljoprivredne povrine.
Hrana za goveda moe se proizvoditi i na manje plodnim
zemljitima i na svim nadmorskim visinama i
geografskim irinama i duinama (panjaci na granici
veitog snega).

31. Fiziologija ishrane teladi

Dobar uzgoj teladi znai snane junice koje

rano ulaze u priplod (sa proseno 14-15
meseci ivota, to znai manje trokove, raniji
poetak proizvodnje mleka i dui proizvodni
vek grla), a imaju i manje problema sa
telenjem.
Znai, novoroeno tele zasluuje najmanje
toliko panje koliko i visokoproduktivna krava.
Jedno od glavnih pitanja sa kojima se farmeri
susreu kod odgoja teladi je, koju telad treba
odgajati?
Kad se radi o mukoj teladi kod mlenih rasa,
njihov odgoj se ne moe naplatiti tako da se
ona u mnogim zemljama tove na specijalnim
farmama ili prodaju 1-2 nedelje nakon
roenja.

 Cilj ishrane teladi je da se u prva tri meseca ivota

razviju njihovi organi za varenje u potpuno funkcionalan
sistem preivara, kao i da se, to je mogue vie,
realizuje kapacitet rasta jo na poetku ivota. Prve
nedelje i meseci ivota su, zbog toga, od odluujueg
znaaja za razvoj i proizvodnu sposobnost mladih grla i,
konano, mlenih krava.
Proporcije organa za varenje teleta pri roenju znaajno
se razlikuju od onih u odraslih grla. To je najuoljivije kod
grae eluca.
Kapacitet sirita tek roenog teleta je oko 2 litra, i
relativno je tri puta vei od predeludaca (burag,
mreavac i listavac).
Anatomske, fizioloke i metabolike promene koje potom
nastaju u digestivnom sistemu karakteriu se prelaskom
od varenja koje je tipino za monogastrine ivotinje (s
jednokomornim elucem), kao onom u preivara.

Gastrointestinalni trakt teleta

 Ovaj prelaz obino traje od roenja do oko tri

meseca uzrasta, kada se postie kapacitet
sloenog eluca od oko 20 litara i relativan
odnos predeludaca i sirita od oko 65:35.
U toku perioda iskljuivo tene ishrane (mlekom
ili zamenom za mleko) nastaje znatan razvitak
buraga mladog teleta. Izgleda, ipak, da je
najvei podsticaj za njegovo razvie uzimanje
vrste hrane. Iako je utvreno da rana ishrana
kabastom hranom ubrzava poveanje kapaciteta
buraga, bie potrebno skoro godinu dana da
pojedini delovi eluca postignu proporcije koje
ima odraslo grlo, kod kojeg predeluci zauzimaju
oko 90% ukupnog kapaciteta sloenog eluca.

 Jedna karakteristika eluca teleta od

posebnog je znaaja, a to je postojanje
jednjakog ljeba (ezofagealni ljeb), od
otvora jednjaka kroz predeluce, do
ulaska u sirite. Naime, u mlade teladi za
vreme uzimanja mleka, sisanjem ili
napajanjem, usne jednjakog ljeba
refleksno se pribliavaju jedna drugoj, tako
da formiraju kanal kojim mleko mimoilazi
predeluce i direktno odlazi u sirite.

 Obrazovanje ovog prolaza izaziva se

stimulusom prouzrokovanim prisustvom tenosti
u zadnjem delu usta. Smatra se da do 8. nedelje
ivota stvaranje ezofagealnog ljeba stimuliu
ne samo mleko i tene zamene za mleko ve i
voda.
Kasnije je voda sve manje efikasna, za razliku
od mleka koje sve do uzrasta od 12 nedelja
deluje na refleksno otvaranje i zatvaranje
jednjakog ljeba. Mleko, dakle, pod normalnim
uslovima, ide pravo u sirite.
Meutim, ako tele popije vie mleka nego to je
kapacitet njegovog sirita, deo moe da ode u
burag.
Poto mlado tele ne moe da povraa, mleko e
se razlagati u buragu, to dovodi do poremeaja
u varenju. Zbog toga je i preporuka da poetni
obroci pri napajanju teleta ne budu vei od 1,5
do 2 litra mleka.

 Odgoj teladi pripada jednom delu tzv. "osetljive

faze" u razvoju podmlatka, od roenja do oko
jedne godine starosti, u kojoj je, kada se radi o
teladima, od posebne vanosti:
(1) uspostavljanje imunog sistema u prvim
nedeljama ivota i
(2) uspostavljanje sistema sloenog eluca i
prelazak na hranu za preivare, od 2. do 4.
meseca uzrasta.
Sve prethodno navedeno namee potrebu da se
nezi, ishrani i smetaju teladi posveti to je
mogue vea panja.
Znaaj kolostruma u odgoju teladi

32. Ishrana teladi za tov

Tov teladi kod nas veoma esto je spojen sa

tovom junadi. Uzrok pre svega treba traiti u
nepostojanju domaeg trita teleeg mesa.
S druge strane drava je,naime, svojim
zakonskim propisima gotovo uvek
zabranjivala klanje teladi, kako zbog
ouvanja,tako i poveanja fonda goveda.
Medutim, u nekim zemljama Zapadne Evrope,
pre svega u Engleskoj, Francuskoj i Holandiji,
tov teladi ima veu tradiciju, a pojedine
lanice Evropske unije donele su standarde
za ocenu trupova teladi na liniji klanja u cilju
vrednovanja i plaanja.

 U intenzivnom tovu teladi tovnih i kombinovanih rasa

nastoji se skratiti vreme njihovog napajanja i da im se
umesto mleka daje zamena za mleko.
Tov teladi podrazumeva intenzivnu ishranu, poto se
tei veim zavrnim telesnim masama i stepenu
utovljenosti.
U zavisnosti od sistema dranja krava, telad je
mogue toviti napajanjem normalnim koliinama
mleka i zamene za mleko, ili sisanjem u sistemu krava
dojilja I prihranom koncentratom i senom po volji u
oba sluaja.
Znaaj korienja panjaka u sistemu krava-tele.

 Sistem krava - tele

Sistem krava-tele zasniva se na kravama
mesnih rasa ili njihovih meleza.
Mesne rase sa rasama kombinovanih svojstava,
daju sirovinsku osnovicu.
Krave slue za proizvodnju teladi za tov. Sve
mleko koje krava proizvede
namenjeno je za ishranu vlastitog teleta.
Stoka tokom cele godine se nalazi na panjaku,
ili se samo u slujaju jakih zima smeta se u
privremene tale.
Tele ostaje sa majkom do 7-8 meseci, a onda se
odbija. Zatim se usmerava u razliite tehnoloke
smerove (razliiti sistemi tova) ili se alje na
klanje.

33. Ishrana tovne junadi

Dosadanja praksa tova junadi u srbiji pokazala se neefikasnim. Odvija se

u tri faze, i to:

U prvoj fazi, koja se odvija na gazdinstvima vlasnika teladi, ona se

najcece napajaju mlekom ili zamenom za mleko, uz prihranu
koncentratom I senom do postizanja telesne mase od (20-150
kg),kada ostvaruju dnevni prirast i preko 1.000 grama.

Druga faza, definisana kao predtov,obavlja se u tovilitima privatnih

vlasnika, koji otkupljuju telad i hrane ih do 200-250 kg telesnemase.
Za ishranu se upotrebljava kukuruznasilaa, seno i koncentrovana
smea, to takode
omogucava visoke dnevne priraste, vece od 1.000 grama.

U trecoj fazi, ova grla se prodaju velikim tovilitima, gde zavravaju

tov s telesnom masom od 400 do 500 kg kod mukih i 360-420 kg
kod
enskih grla.
Cesta premetanja i transport grla, moguce promene sistema dranja,
ishrane i slicno, uglavnom deluju nepovoljno na rezultate tova i
zdravlja grla.

Faktori koji utiu na podmirivanje potreba u energiji:

1. Pol
2. Rasa
3. Kretanje
4. Sastav obroka
5. Uticaj spoljne sredine
6. Individualna svojstva
Razlikujemo:
1. Tov mladih junadi (250-450kg), 12-15 meseci baby beef
2. Tov starijih junadi (preko 500 kg) klasian tov.
Mlade ivotinje imaju prednosti to se tie tova:
- intenzivniji prirast
- konzumiranje velikih koliina kabastih hraniva
- povoljniji odnos mesa i masti
- bolja konverzija hrane

 Naini tova
Baby beef

Pod beby beef-om se, u stvari, podrazumeva vrlo intenzivan tov

mladih ivotinja da se sa starou od 10-24 meseci postignu
eljenu teinu. Za beby beef se mogu koristiti samo kvalitetna
grla tovnih rasa, i kvalitetnih simentalaca i domaeg arenog
goveeta. U toku perioda tova dnevni prirasti bi trebalo da se
kreu oko 1200 i vie grama. Zavretak tova zavisi od zahteva
kupca. On je obino oko 250-400 kg.
Tov na beby beef se odvija praktino kao navedeni predtov i tov
koncentratima, samo u najintenzivnijem vidu. Po pravilu, daje se
koncentratna smea, sa odreenim postotkom kabaste
komponente ili uz dodatak neto sena, i ta hrana se stalno nalazi
pred ivotinjama i ona je uzima po volji. Sastav koncentrata je za
mlae ivotinje sa oko 14% proteina, a posle 220 kg, koliina
proteina se smanjuje na 12%, a poveava se sadraj sirovih
vlakana. Smee za ishranu su koncentratne

 Obino se praktikuje 4. naina tova:

1. Koncentratni tip tova (vie od 60% hraniva
ine koncentrati) dnevni pr. 1300-1500 g/dan
2. Polukoncentratni tip tova (40-60%
koncentrati) dn. Pr. 1200-1300 g/dan
3. Tov kabastim hranivima 1000 g/dan
4. Tov odraslih goveda (krava, volova,
kartova).

Poetna faza tova

Zavrna faza tova

34. Ishrana teladi i junica za proizvodnju mleka

Da bi se smanjila visoka smrtnost teladi na naim farmama

(via od 10%) koja uzrokuje velike finansijske gubitke i
gubitke dobrog genetskog materijala, potrebno
je obratiti panju na negu u periodu oko telenja, ishranu
teladi, zdravlje, smetaj itd.
U uem smislu, kod odgoja teladi treba panju posvetiti
ishrani (mleko, starter,kabasta hraniva), napajanju teladi sa
vodom, odluivanju teladi i prolivu, a u irem smislu
sledeem:
- od poetka treba paljivo pratiti podatke o prirastu, teini i
koliini datog hraniva
- ishranu sa kolostrumom treba otpoeti odmah po roenju
i ona mora biti nastavljena u naredna 3 dana, s tim da se
daje 3-4x dnevno u koliini od 1-1,5 litara
- ukoliko se planira vetaka ishrana teleta kolostrumom,
kravu nakon telenja treba odmah izmusti i teletu dati 1-1,5

1.

Kolostralna ishrana
- telad se raaju bez aktivnog imuniteta
vano je uzimati kolostrum 30 min. nakon roenja,
najkasnije 4 sata posle roenja.
- Sposobnost apsorbcije immunoglobulina se znatno
smanjuje posle 24-36 asova posle telenja.
- Ishrana sa cuclom ima prednosti
- dvokratno ili trokratno hranjenje u toku dana.
- Konzervisanje vika kolostruma:
smrzavanjem, zakieljenjem ili dodavanjem propionske
kiseline (1% prema telesnoj teini teladi).
- Dodaci kolostrumu (Immunoglobulini i antitela)
Kolostralna ishrana traje 7-8 dana, dok se lui kolostrum

 2. Tena ishrana podrazumeva ishranu sa

punomasnim mlekom ili zamenom za mleko.
Teletu treba ujutro i uvee davati 1,5 litara kravljeg
mleka, maksimalno 4 litre dnevno sve do 2 meseca
ivota, a poev od 2 nedelje ivota, postepeno
poveavati koliinu koncentrata u obroku sve do
momenta odluivanja.
Kvalitetno seno i voda treba da su uvek na
raspolaganju poev od 2 nedelje ivota.
Od koncentrata se koriste starteri za telad, ili samo
kukuruzno brano i penine mekinje.
Zaluivanje teladi moe biti naglo i postepeno.
Naglo zaluivanje obino stimulie uzimanje suve
hrane.

 - ishrana teladi sa punim mlekom i zamenom za

mleko treba da se postepeno smanjuje, a da se
poveava unos kabastog hraniva dobrog
kvaliteta, koncentrata i vode
- odluivanje teladi treba da se sprovede u
starosti od 2-2,5 meseca ivota kada su ona
teine oko 70-80kg
- nakon odluivanja, tele se treba prvenstveno
hraniti sa kvalitetnim kabastim hranivima.
Potrebno postii prirast od 900g dnevno, tako da
im je potrebno obezbediti kabastu hranu dobrog
kvaliteta (seno, lucerka ili silaa), kao i 2kg
koncentrata dnevno.

 - ako se telad u starosti od 10 meseci hrane

kabastom hranom dobrog kvaliteta, ne mora im
se davati koncentrat, ali u suprotnom mora;
telad stariju od 10 meseci ne valja hraniti sa
kukuruznom silaom jer mogu postati previe
ugojena, pa e se to negativno odraziti na vime
u periodu telenja
- primeniti pregonsko napasanje mlade stoke
kako bi se postigao dobar porast ivotinja i vrlo
nizak stepen infekcije sa unutranjim parazitima
- prvo osemenjavanje junica treba izvriti kada
one imaju oko 350-370kg telesne mase i to
semenom dokazanih bikova koji obezbeuju
lako telenje.

 Ishrana junica

 Ishrana junica osnova budue

proizvodnje.
Ciljevi su:
- Dovoljna razvijenost za oplodnju sa 13-15
meseci starosti. Razvijenost od 60% teine
odraslih krava.
- Prvo telenje sa 22-24 meseci starosti.
Razvijenost od 80-85% teine odraslih krava.
- Brz porast bez preteranog gojenja.
Posle zaluenja se koristi grover i kvalitetno seno.
Upotreba flaing metoda u ishrani

35. Ishrana krava

Ishrana krava po fazama proizvodnog ciklusa:
- Nakon telenja pic proizvodnje u trajanju od 6-8
nedelja.
- Maksimalna konzumacija hrane se postie sa
12-15 nedelja
- Rezultat-negativan bilans energije i drugih
hrannljivih materija u toku 8-10 nedelja u
poetku laktacije
- Za to vreme potrebe se podmiruju iz telesnih
rezervi
- Krave zbog toga moraju biti u dobroj kondiciji,
gube i do 130 kg telesne mase u ovom periodu.

 Za postizanje optimalne proizvodnje i

reprodukcije krava razlikujemo 5 faza u
ishrani krava:
1. Zasuenost do 14. dana pred telenjem
2. Zasuenost pre 14 dana pred telenje
3. Rana faza laktacije prvih 80 dana
4. Srednja faza laktacije od 80. 200.
dana laktacije
5. Kraj laktacije od 200. 305. dana
laktacije

Pouzdano je dokazano da poveanje maksimalne

dnevne mlenosti za 1 kg, poveava ukupnu
mlenost krave za 200 kg u toku laktacije.
Ali poto apetit krava zaostaje za hranidbenim
sposobnostima, ovo je istovremeno i period
negativnog hranidbenog bilansa krava.
Ovo je period koji zahteva najveu panju u ishrani.
Cilj nam je da se to bre povea uzimanje velike
koliine hraniva, da bi se hranidbeni deficit sveo na
najmanju meru.
Treba postepeno poveati dnevne obroke dok odnos
koncentrat: kabasta hrane ne postigne 60:40
Ipak krave u prvom periodu koriste svoje telesne
rezerve.
Opasnost od pojave acidoze.

Srednja faza laktacije

Za odravanje maksimalne mlenosti treba dostii
i maksimalno konzumiranje suve materije.
Ovo e minimizirati negativan bilans do kojeg je
dolo u ranoj fazi laktacije.
Maksimalno konzumiranje suve materije moe
dostii i 3.5 4 % od ukupne telesne mase
krava.
Potrebe u proteinima su u ovoj fazi manja jer krave
podmiruju potrebe energije i proteina iz hrane.
Koliko je to mogue treba odrati maksimalnu
proizvodnju krava.
Znaaj dobre perzistencije.

Kraj laktacije
Ovo je najjednostavnija faza.
Krave su steone, mirne, konzumiranje hrane
prelazi njihove potrebe, i zato krave
poveavaju svoju telesnu teinu.
Ovo je faza poboljanja kondicije dok
mlade krave prvotelke jo rastu. Za njih
treba obezbediti plus 20% hrane iznad
njihovih uzdrnih potreba.
U ovoj fazi postoji mogunost smanjenja
trokova ishrane vie kabastih hraniva.

Period zasuenosti
Kritina faza u ishrani krava.
Adekvatnom ishranom obezbeujemo da proizvodnja
mleka posle telenja bude via za 300-700 kg mleka i da
se minimiziraju digestivni poremeaji.
Cilj:
Odravanje telesne mase,
Porast fetusa i
Zamena izgubljene telesne mase
Pravilno izvreno zasuenje
Ne dozvoliti prekomerno korienje kalcijuma i fosfora, i
soli zbog pojave edema vimena.
Optimalna duina peroda zasuenosti je 50-60 dana.
Ako je to manje od 40 dana, nee doi do regeneracije
mlene lezde, kao ni do pripreme krave za ranu fazu
laktacije.
Bolje je koristiti livadsko seno nego lucerku.

 U zavrnoj fazi zasuenja (14 dana pred

telenje) priprema krava za proizvodnju
posle telenja.
Dodavanje koncentrata u obroke 3-4 kg.
Poveavati koliinu proteina u hrani.
Sistemi za dranje krava:
slobodni
Vezani
Treba teiti ka tome da svaka krava dobije
potrebne hranljive materije, da se omogui
maksimalna proizvodnja mleka, optimalizacija
organizacije rada i ekonominost ishrane.

Sve to zavisi od:

- Veliine stada
- Visine proizvodnje u stadu
- Oprme i objekta
- Cene mleka i
- Dostupnih hraniva
Principi grupisanja krava - prema:
-nivo proizvodnje
-fazi proizvodnog ciklusa
-laktaciji po redu
-reproduktivnom statusu
Sve etiri naina imaju svoje prednosti i
nedostatke pa se najee kombinuju.

Preporuuje se grupisanje u najmanje 5 grupa:

1. Svee oteljene krave
2. Visokoproizvodna grupa
3. Nie proizvodna grupa
4. Zasuene krave u prvoj fazi (do 14. dana pre)
5. Zasuene krave u drugoj fazi (od 21. dana do)
6. Po mogunosti grupa prvotelkih
7. Po mogunosti formirati srednju grupu
Ocena telesne kondicije krava-sistem bodovanja 1-5
Poeljno da bude izmeu 3-4. ocenjuje se vizuelno i palpacijom
Najzastuniji je tzv. Virginija sistem. Sa razmacima od 0,5 poena.