Ishrana ovaca

36. Specifinosti ishrane ovaca

Osnovni principi ishrane ovaca su dosta slini ishrani
goveda, ali postoje i specifinosti ishrane ovaca o
kojima treba voditi rauna prilikom sastavljanja
obroka. Ovo se naroito odnosi na proteine gde
postoji vea potreba u metioninu nego kod goveda.
Ishrana treba da bude ujednaena i njoj mora da se
posveti velika panja, ukoliko se od ovaca oekuje
dobra proizvodnja kvalitetna vuna, dosta mleka i
mesa.
Kao i kod ostalih kategorija preivara ishrana ovaca
predstavlja najveu stavku u trokovima proizvodnje i
zato ishrana mora da omogui efikasno iskoriavanja
hranljivih maksimalnu i ekonominu proizvodnju.

37. Ishrana bremenitih ovaca

Ovce treba adekvatno hraniti u toku citavog perioda
sjagnjenosti ako se eli dobiti zdrav, napredan i vitalan
podmladak. To prakticno znaci da gravidne ovce treba
hraniti sa odgovarajucim i dobro izbalansiranim
obrocima, koji obezbeduju njihove uzdrne potrebe,
porast vune i normalan razvoj fetusa.
Pri nedovoljnoj ishrani ovaca u periodu sjagnjenosti,
najcece se radaju slaba i
nedovoljno vitalna jagnjad, a to se negativno
odraava na njihov kasniji porast i razvoj.
U toku perioda bremenitosti ovce treba da povecaju
telesnu masu. Povecanje telesne mase, zavisi od
rase, ali treba da iznosi 9-13kg. Bremenite ovce treba
da uu u period sisanja jagnjadi sa izvesnim
kolicinama telesnih rezervi, poto su potrebe ovaca u
laktaciji znatno vece nego u toku bremenitosti.

 Nakon oplodnje ovcama treba obezbediti

kvalitetnu pau, to je moguce due. Kako je
zimi obicno nedovoljna kolicina pae, sjagnjenim
ovcama treba obezbediti dopunsku hranu.
Najpogodnije kabasto hranivo za ishranu ovaca
u toku zime je kvalitetno seno leguminoza.
Travno seno mora biti od biljaka koje su
pokoene u optimalnoj fazi vegetacije i
adekvatno osuene. Gravidna ovca, sa
telesnom masom od oko 60kg, moe
konzumirati u toku jednog dana 1,5-2kg sena.
Potrebno je obezbediti i neki od proteinskih
dodataka, sa potrebnim kolicinama minerala.

 Kolicina korenasto-krtolastih hraniva i silae u

dnevnom obroku sjagnjenih ovaca treba da se
krece od 2-3kg pojednom grlu. Pri tome,
osnovu ishrane sjagnjenih ovaca treba da
predstavlja seno dobrog kvaliteta.
U prvih 15 nedelja sjagnjenosti, ovce srednje
teine mogu da konzumiraju u toku dana 1,52kg sena srednjeg kvaliteta, ili 4-5 kg silae
dobrog kvaliteta ili 7-10 kg korenasto-krtolastih
hraniva.

 U oskudnim uslovima ishrane sjagnjenih ovaca, u

brdsko-planinskim podrucjima,u zadnjoj fazi bremenitosti
mogu se koristiti obroci sledeceg sastava:
6-4 nedelje pre jagnjenja: 1kg sena + 200gr koncentrata
4-2 nedelje pre jagnjenja: 1kg sena + 400gr koncentrata
2-0 nedelje pre jagnjenja; 1kg sena + 500gr koncentrata
Smatra se dovoljnim ako se ovce jednom dnevno hrane
sa ovakvim obrocima.
Treba izbe gavati ishranu sjagnjenih ovaca sa
pokvarenom, plesnivom, promrzlom i trulom hranom.

 U zimskom periodu ishrane ne treba

sjagnjene ovce putati na pau u vreme
golomrazice,kada je trava pokrivena
slanom ili rosom.
Kada je to neophodno, ovcama pre toga
treba dati izvesnu kolicinu sena.
Zimska ispaa smanjuje trokove ishrane
ovaca, poboljava promet materija u
organizmu sjagnjenih ovaca, doprinosi
boljem razvoju ploda, boljem formiranju
vunskog pokrivaca i lakem jagnjenju.

38. Ishrana ovaca u laktaciji

 Ishrana ovaca u laktaciji ovaca trebalo bi da

sadri dovoljne koliine hranljivih materija za
sintezu mleka, porast vune i optimalnu kondiciju
grla. Laktacija ovaca obino traje oko etiri
meseca, a mlenih rasa i do est meseci.
Maksimalna produkcija mleka dostie se veoma
brzo, dve-tri nedelje posle jagnjenja.
Na mogunost ispoljavanja mlenosti ovaca
posebno utie ishrana. Potrebe ojagnjenih
ovaca znatno su vee od potreba bremenitih
grla. To se naroito odnosi na energiju i proteine

 Ovije mleko se po hemijskom sastavu znaajno

razlikuje od kravljeg to istovremeno znai da za
proizvodnju jednog kilograma mleka ovaca treba
obezbediti oko 0,7 hranljivih jedinica energije, 100-110
grama svarljivih proteina, 2,3 grama fosfora i 3,6
grama kalcijuma.
Ovce, u odnosu na svoju telesnu masu, daju veliku
koliinu mleka.
Ishrana ovaca, neposredno po jagnjenju, sastoji se od
postepenog privikavanja na konzumiranje poveanih
koliina hrane, koja treba da podmiri potrebe u
hranljivim materijama i sprei prekomerno troenje
ranije stvorenih rezervi.

 Pri odreivanju potreba za hranljivim materijama

treba imati u vidu da ojagnjene ovce, osim to
daju odreene koliine mleka, produkuju i vunu,
koja po svojoj prirodi predstavlja proizvod
proteinskog karaktera.
Mlade ovce koje u isto vreme i rastu deo
hranljivih materija treba da obezbede za porast.
Sve su ovo razlozi za to da se ishrana ovaca u
laktaciji u prvih mesec-dva organizuje po volji.
Pri zimskom jagnjenju obroci ojagnjenih ovaca
treba da sadre seno dobrog kvaliteta, slau,
koncentrovana hraniva, so i po mogunosti
sona korenasto-krtolasta hraniva.

 Kao dobra dopuna obroku ojagnjenih ovaca moe

posluiti koncentrovana smea sastavljena od:

19 % zrna ovsa
15 % suncokretove same
3 % sladnih klica
30 % peninih mekinja
31 % stonog brana i
2 % mineralnih materija.

U obroku ovaca u laktaciji, udeo sirove celuloze u suvoj

materiji moe biti neto vei. Obrok ovaca u laktaciji u
zimskom periodu treba da sadri seno dobrog kvaliteta,
silau, slamu leguminoza, koncentrovana hraniva i
eventualno korenasto-krtolasta hraniva.

39. Ishrana jagnjadi i jagnjadi u tovu

 Osnova za uspenu proizvodnju mesa

predstavlja pravilna ishrana jagnjadi od samog
poetka tova.
Posebnu panju treba obratiti na genetski
potencijal grla i pravilno korienje krmnih
smea u zavisnosti od uzrasta i postignute
teine .
Potpune krmne smee za porast i tov jagnjadi
proizvode se u branastom i peletiranom obliku.
Kod svih faza tova jagnjadi, obrok treba dopuniti
kvalitetnim lucerkinim senom u neogranienim
koliinama zbog pravilnog razvoja predeludaca
i odravanja digestivnog zdravlja ivotinja.

 Dobra smea za tov jagnjadi obezbeuje:

Optimalan balans energije i proteina

Optimalan nivo vitamina i minerala
Optimalan odnos digestivnih vlakana
Odlinu konverziju
Odlino varenje
Visok prirast
Odlian randman mesa

Sistemi tova jagnjadi u RS.

 Intenzivan tov jagnjadi do 90-120 dana

starosti
Ishrana se bazira na mleku (sisanje), uz
dodatak pravilno spremljenih smea i
kvalitetnog sena.
Odbijanje sa 30-40 dana.
Na kraju tova jagnjad dostiu teinu od 2530 kg randman do 55%.
Koncentrat treba da sadri kukuruz, ovas
jeam mekinje i uljanu samu.
Vitamiski mineralni panel u koliini od 2%

40. Ishrana priplodnih ovaca i ovnova

Ishrana ovnova
Ishrana ovnova za VO (imaju poseban reim
ishrane u centrima za VO i na drutvenim
farmama). Ishrana ovnova za prirodno parenje
je slina reimu ishrane odraslih ovaca, s tim
to se 30 dana prije sezone parenja prihranjuju
koncentratom u koliini od 100-400 grama, a u
sezoni parenja koncentratom 500-600 grama
dnevno po grlu i 30 dana po zavretku parenja
sa koncentratom u koliini od 100-400 grama
dnevno po grlu.

 Proizvodnja priplodnih ovaca uslovljena je

prvenstveno genetskim, ali I velikim brojem
paragenetskih faktora.
Jedan od najvanijih paragenetskih faktora koji
direktno utice na proizvodnost priplodnih ovaca
je ishrana.
Iz tog razloga, ishrana priplodnih ovaca mora biti
u skladu sa potrebama ivotinja,
Najveci zahtevi u pogledu hranljivih materija kod
priplodnih ovaca, javljaju se u prvom mesecu i
poslednjoj trecini graviditeta, kao i u periodu
gajenja jagnjadi.
Iz tog razloga u ovim periodima fiziolokog
stanja ovaca mora se posvetiti posebna panja
njihovoj ishrani.

Flaing metoda u ishrani ovaca

Sprovodi se 50 60 dana pre pripusta
Treba utvrditi kondiciju priplodnih ovaca
Dnevi obroci se poveevaju u cilju
poboljanja kondicije priplodnih grla.
Dodavanje itarica, kvalitetnija kabasta
hrana, silaa (do 2 kg dnevno), kvalitetan
panjak.

41. Karakteristike ishrane koza

 U samoj organizaciji ishrane i celokupne proizvodnje koza od

velikog je znaaja tehnoloki postupak, koji predvia redosled u
davanju pojedinih hraniva, broj kao i vreme hranjenja koza.
Redosled hranjenja. U principu prvo treba davati ona hraniva
koja se brzo i u potpunosti pojedu od strane koza,
a to su koncentrovana i sona hraniva, pa tek onda kabasta
(seno). Pri ishrani koza hranu treba davati u kontinuitetu i
bez zastoja, kako bi koze imale dovoljno vremena za odmor i
mirno preivanje. Silau i ostala hraniva sa specifinim mirisima
koji lako prelaze na mleko, treba davati posle mue.
U toku zimske ishrane kabasta hrana se kozama daje
3 puta dnevno, a koncentrat 2 puta (sem kod koza sa veom
mlenou kada se koncentrat daje i 3 puta dnevno).
Tako se,koncentrat i seno daju u zavisnosti od proizvodnje,
ujutru i uvee, a sona hraniva (repa i dr) kao i silaa, u
podnevnim
asovima.
Ukoliko u obroku nema sonih hraniva onda se u tom periodu
umesto njih daje jedna treina dnevnog obroka sena.

 Letnja ishrana koza uglavnom se zasniva na kombinovanju

pae i dodatku koncentrata.
Broj hranjenja. Koze se obino hrane 2 3 puta dnevno to u
mnogome zavisi od faze njihove proizvodnje. Kozama koje se
nalaze u mesecima najvee mlenosti, hranu treba davati
ee (3 4 puta dnevno), zato to na taj nain bolje
iskoriavaju hranu. U odnosu na svoju telesnu masu, koza
moe da pojede veu koliinu hrane u odnosu na ovce i
goveda, ali na ishranu troi vie vremena.
Vreme hranjenja. Vreme hranjenja treba odrediti prema
redosledu i broju hranjenja i treba ga se redovno pridravati.
Koze se jako uznemiravaju kada hranu dobijaju sa
zakanjenjem. U toku zimskog perioda ishrana obino poinje u
6 asova ujutru, kada koze dobijaju prvu koliinu dnevnog
obroka, dok zadnje hranjenje pada oko 18 asova uvee. U
toku letnje ishrane, pre izgona na pau koze takoe, prvu
koliinu koncentratra dobijaju u ranim jutarnjim satima (5 6
as.).

42. Specifinosti ishrane svinja

 Svinja se ubraja u grupu svatojeda i zbog

specifinosti sistema organa za varenje upuene su
prvenstveno na ishranu koncentrovanom hranom koja
se pre svega lako vari I ne sadri visok sadraj
celuloze. U uslovima ishrane svinja u naoj zemlji u
obzir dolaze sve vrste itarica, nusproizvodi mlinske
industrije i nusproizvodi industrije ulja i eera.
Pri sastavljanju obroka mora se voditi rauna o
prisustvu limitirajuih aminokiselina a to su : lizin,
metionin, triptofan iz prostog razloga to su svinje
veoma osetljive na njihov nedostatak.
Obroci za svinje se najee balansiraju od sledeih
hraniva: kukuruzne prekrupe, lucerkinog brana,
jema, stonog brana, mekinja, ribljeg brana, sojine
same, sojinog griza, mleka u prahu, suncokretova
sama i sl.

43. Ishrana krmaa

Proizvodnja u svinjarstvu je ciklian proces u
kojem je teko rei koji je to momenat koji
oznaava poetak procesa. Pitanje je da li je
to momenat osemenjavanja, da li praenje ili
je to momenat ulaska u estrus.
Ako na ovo pitanje odgovorimo da je poetak
proizvodnje upravo poetak bremenitosti,
onda na tom poetku moramo znati i neka
osnovna pravila ishrane bremenitih krmaa.

Nakon samog ina osemenjavanja i oplodnje

osloboenih jajnih elija, poinje njihovo tzv
"usaivanje" u zidove materice. Taj proces
intezivno traje desetak dana i to je posebno
osetljiva faza za itavu bremenitost.
Nakon mesec dana suprasnosti delimino razvijeni
plodovi su vrsto priljubljeni za matericu i tada su
znaajno otporniji na sve negativne uticaje koje
smo naveli. Vano je znati da je porast plodova vrlo
mali u prva dva i po meseca suprasnosti, kada oni
dostiu veliinu omanje ljudske ake.
Intezivan porast se deava poslednjih mesec dana i u
tom periodu se ishranom znaajno moe uticati na
veliinu prasadi na praenju.

Na osnovu svega iznetog, jasno je da je ishrana suprasnih krmaa tesno

vezana za sve specifinosti koje bremenitost sa sobom nosi.
U praksi to znai da ishrana treba da bude pojaana prvih desetak dana po
osemenjavanju.
Naredna dva meseca ishrana ne sme biti preobilna ve krmaa treba da uvek
treba da bude pomalo gladna i u ovom periodu dovoljno je da smea sadri
13-14% proteina.
Poslednji mesec, koliinu hrane treba poveati kao i procenat proteina koji
treba da se kree izmeu 15 i 16%.
Sve vreme suprasnosti preporuena koliina celuloze ne bi trebala da bude
nia od 9%.
Zadnjih pet dana pred praenje smanjivati koliinu hrane svaki dan za oko pola
kilograma tako da na sam dan oekivanog praenja krmaa dobije samo
blag napoj mekinja.
Sve vreme suprasnosti neophodno je i dovoljno prisustvo vitamina A, kojeg u
zimskim uslovima moemo obezbediti iz kvalitetnog lucerkinog brana, a u
toku letnjih meseci iz svee lucerke. Kod ishrane sveom lucerkom posebno
voditi rauna da krmae ne budu izloene direktnoj sunevoj svetlosti.. U
smei za ishranu obavezno je prisustvo i dikalcijumfosfata i krede i to u
priblinom odnosu 1,2:1.

Hraniva
Kukuruz
Jeam
Ovas
stono brano
Sunc. Sama
Sojina sama
DKF
Kreda
Premiks
NaCl
Lizin
svega

% udeo
57.22
10
5
10
8
6
1.3
0.9
1
0.5
0.08
100

 Potrebe krmaa u laktaciji znatno su vee u odnosu

na potrebe suprasnih grla. Na mlenost krmae
najvei uticaj ima energetska vrednost obroka, zatim
koliina proteina, a u najmanjoj meri koliina drugih
hranljivih materija. Maksimalna mlenost krmae (oko
8 kg) postie se u 3. i 4. nedelji nakon praenja.
Krmae u laktaciji jedu manje ako su hranjena po volji
tokom suprasnosti. Vea mlenost je najee
praena veim apetitom. Apetit do punog hranjenja se
obino formira za prvih pet dana laktacije. Krmae
koje doje 10 i vie prasadi trebalo bi hraniti po volji, jer
za njih ne postoji opasnost od tovljenja. Za krmae sa
manjim leglom neophodna je obrona ishrana.
Luenje mleka zahteva odgovarajuu koliinu proteina
u obroku, pa je neophodno poveati uee
proteinskih hraniva biljnog ili ivotinjskog porekla.

44. Ishrana prasadi

Tehnologija gajenja prasadi poslednjih decenija principijalno se
izmenila, uslovljena visokim genetskim potencijalom korienih
ivotinja, njihovim visokim proizvodnim karakteristikama, isto
tako i novim normativima za smetaj radi ispunjenja uslova za
dobrobit ivotinja u industrijskoj proizvodnji.
Danas su ivotinje vie osetljive i produktivnije i zbog toga
zahtevnije u tehnolokim uslovima dranja i ishrane. Zbog toga
je ispunjenje ambijentalnih uslova i upotreba odgovarajue
opreme za ishranu, pravilna ishrana preduslov za ekonominiju
proizvodnju.
Pravilna ishrana prasadi u periodu odgoja je od velikog znaaja,
jer u veoj meri u kasnijem period utie na proizvodne
karakteristike svinja u tovu.
Ustanovljeno je da nepravilnosti u odgoju ne mogu da se
nadoknade ili kompenzuju u sledeem periodu. Period od
rodjenja i odbijanja prasadi od krmae kao i prelazak u grupe
za odgoj ili tov, je najosetljiviji za mlade ivotinje. Prasad u tom
period doivljavaju najvee promene i izloeni su stresu.

Posle rodjenja prase mora dobiti kolostrum od

krmae, to je mogue bre, jer antitela iz
kolostruma se u sistemu organa za varenje
(crevnom sistemu) usvajaju samo u prvih 24
sata posle rodjenja. Posle tog perioda
najkritiniji je period prelaska praseta sa mlene
ishrane na koncentrovanu hranu.
Znaajno je napomenuti da voda, njen kvalitet i
koliine igraju veoma vanu ako ne i osnovnu
ulogu u periodu odgoja prasadi. Svaki
nedostatak vode ima kobne posledice na odgoj
mlaih kategorija.

Odgoj prasadi se sprovodi u nekoliko vremenskih

perioda:
1.period odgoja prasadi na sisi (4-8 nedelje
uzrasta),
2.zaluivanje prasadi, sa 4 - 8 nedelje starosti
3.prva faza tova (od 4-6 nedelje do 12 nedelje
uzrasta) ishrana zaluene prasadi ili predtov.
U uzrastu od 4 nedelje prasad dostiu ivu masu
od 7,5 do 8 kilograma, u uzrastu od 6 nedelja
od 12-15 kg, a u uzrastu od 10-12 nedelja do
28 kg.

1. Period
Osnovna hrana kod prasadi na sisi je mleko krmae i voda.
Do 10-15 dana uzrasta oni se hrane iskljuivo mlekom
majke koje u potpunosti zadovoljava njihove potrebe u
energiji i hranljivim materijama. Od 6-9 dana uzrasta
moe im se davati ekstrudirani ili branasti predstarter.
Poto u tom period kod prasadi je nedovoljna aktivnost
enzima u digestivnom traktu potrebno ih je uneti preko
hrane radi normalizacije funkcija organa za varenje.
Prihrana prasadi u ovom periodu pospeuje razvoj
digestivnog trakta, pojaava motornu i sekretornu
funkciju u crevnom traktu.
Za ovaj uzrasti u strunjaci FSH Komponente predlau
korienje mlenog predstartera, ekstrudiranu smeu
koncentrata, optimalno izbalasiranu prema potrebama
za prasad u tom uzrastu.To omoguava poveanu
usvojljivost hranljivih materija i zdravstvenu ispravnost
hrane, ime se smanjuju zdravstveni problem kod
prasadi i laki prelazak na suvu hranu.

2.Period zaluenja razne tehnike zaluenja

3.Period ishrana zaluene prasadi.
Za prvu fazu tova zaluene prasadi
predlae se upotreba branastog
ili ekstrudiranog predstartera potpune
smee za ishranu prasadi do 15 kg,
sa 22% proteina. U tom periodu ne
treba menjati smeu za ishranu.
Prasad poeljno da se hrane
etvorokratno, to smanjuje stres
prelaska u novu sredinu.

Za ishranu prasadi od 15-25 kg telesne

mase koristi se starter sa 18-20% proteina
Znaajno je napomenuti da voda i njen
kvalitet i koliine igraju veoma vanu ulogu
u period odgojivanja prasadi.
Svaki nedostatak sa vodom ima kobne
posledice za odgoj mladih kategorija.
Moraju imati stalan dostup sveoj vodi.
Prasad ovog uzrasta popiju do 5 litara
vode dnevno.

45. Ishrana svinja u tovu

Ovo je zakljuni deo proizvodnje mesa svinja. Tov
poinje sa mladim ivotinjama sa preko 25 kg
ive mase. Za tov se koriste kombinovane
rase, F1 generacija, koje po svojim
proizvodnim karakteristikama daju najbolje ili
eljene rezultate. Ukrtanjem ve dobro
poznatih rasa, Jorkir, Pijetren, Hempir,
Durok, Landras, itd., kombinuju se ve dobro
poznate proizvodne karakteristike, da bi se
postigla poeljna mesnatost, a tim samim i
ekonomska isplativost proizvodnje.
U periodu tova intezivnost prirasta kod ovih
svinja je preko 800 gr, a utrok hrane manja od
3,4 kg po kg prirasta.

ivotinje se hrane po volji ili obrono. Vano je

znati da u tom periodu vremenski interval
davanja hrane mora biti ispotovan u tanosti,
zbog toga to je dokazano da utie znaajno na
apetiti svinja. Uporedo sa tehnikom i nainom
ishrane, znaajano je napomenuti, da voda, njen
kvalitet i dostupnost, imaju isto tako presudnu
ulogu u ishrani i uspehu proizvodnje.
Razlikujemo 2 faze tova, i to:
do 60 kg telesne mase i (16% proteina u smei)
do 105-120 kg ive vage (14% proteina u smei)

Uspean tov svinja podrazumeva:

1. Trajanje tova ukupno 170-180 dana,
2. Postizanje krajnje teine 105-120 kg,
3. Prosean dnevni prirast 700-800 gr,
4. Utroak hrane za 1 kg prirasta: 3-3,5 kg.
Randman svinja na liniji klanja 25 45%
Zahtevi trita odreuju zavrnu teinu.

Faktori koji utiu na kvalitet svinjskog mesa:

-

Rasa i tip svinja

Uticaj pola svinja
Brzina porasta i kvalitet mesa
Kvalitet i nivo ishrane
Uticaj razreivanja koncentrata

46. Ishrana prilplodni nazimica i nerastova

Ishrana priplodnih svinja predstavlja najvaniji segment
u svinjarstvu, jer itava proizvodnja zavisi od uspeha
u reprodukciji. Cilj ishrane suprasnih krmaa je
donoenje na svet velikog broja vitalne i dobro
razvijene prasadi, stvaranje rezervi za narednu
laktaciju i brza pojava estrusa, pri emu ne sme da
doe do ugojenosti. Sa druge strane, cilj ishrane
krmaa u laktaciji je sinteza dovoljne koliine
kvalitetnog mleka pri emu ne sme da doe do
izrazitog mravljenja.
Obzirom na veoma specifine zahteve, ishrana
svinja u reprodukciji se zasniva na visokokvalitenim
koncentrovanim smeama hraniva biljnog i
mineralnog porekla.

 Jimmie's farm in England

Pored osnovnih hranljivih materija,

neophodno je da smee sadre dovoljne
koliine mikroelemenata i vitamina u
optimalnom meusobnom odnosu.
Takoe, poeljno je da smee sadre i
druge dozvoljene aditive koji obezbeuju
duu odrivost hrane (antioksidanti), bolje
varenje hrane (enzimi) i bri i vei prirast
(aminokiseline).