Seminarski rad

GRKA - ARHITEKTURA
AKROPOLJA

SADRAJ:

Akropolj...............................................................................................3
Partenon..............................................................................................6
Erehtejon.............................................................................................9
Hram Atine Nike.................................................................................11
Propileji..............................................................................................13
Literatura...........................................................................................16

Akropolj

Atinski Akropolj je najpoznatiji Akropolj na svetu. Sam naziv potie od

grkih rei akros brdo i polis grad tj. grad na brdu. Predstavlja
najvee i najlepe svetilite antike Atine i bio je posveen boginji
Atini koja je ujedno bila i zatitnica grada. Spomenici na Akropolju
stoje u savrenoj harmoniji sa okolinom i ova jedinstvena remek-dela
antike arhitekture vrila su snaan uticaj na umetnost i kulturu.

Poto su Atinjani pobedili Persijance na Maratonskom polju 490.

godine p.n.e., poeli su da grade veoma velik hram tzv. PrePartenon. Hram jo nije bio zavren kada su Persijanci napali Atinu
480. godine p.n.e. i razorili i zapalili hramove i statue na Akropolju.
Sredinom V veka p.n.e. Perikle,
tadanji vladar Atine inicirao je
obnovu Atine koja je trajala
celu drugu polovinu veka.
Najvanije graevine koje
su i dan danas vidljive na
Akropolju, tj. Partenon,
Erehtejon, Hram Atine
Nike i Propileji izgraeni su
ba

ovom

periodu

pod

nadzorom najveih arhitekti, v

ajara i umetnika tog doba.
Posle zavretka Peloponeskog

Perikle

rata 404. godine p.n.e. pa sve do I veka p.n.e. nijedan vaniji

spomenik nije podignut na Akropolju. 27. godine p.n.e. istono od
Partenona podignut je mali hram koji je bio posveen Avgustosu i
Rimu. Iako su u doba Rimljana mnogi grki hramovi i svetilita bili
opljakani i uniteni, Akropolj je zadrao svoj presti.
U narednim vekovima Akropolj je bio unitavan kako od strane
prirode, tako i od ljudske ruke. Nakon uvoenja hrianstva u 6 veku
n.e. hramovi na Akropolju bili su pretvoreni u hrianske crkve.
Partenon je bio posveen Mariji Partenos (devici Mariji), kasnije je
dobio ime Panagia Athiniotissa (Devica Atine) i sluio je kao katedrala
u 11. veku n.e., Erehtejon je bio posveen Sotirasu (Spasitelju), Hram
Atine Nike postao je kapela, a Propileji su postali Biskupska
rezidencija. U srednjem veku Akropolj je postao tvrava. Pod
okupacijom Franake drave (1204-1456) Propileji su pretvoreni u
rezidenciju za Franakog vladara, a u otomanskom periodu (14561833) u glavni tab turskog garnizona. Venecijanci pod vostvom
Morozinija su opkolili Akropolj i 26. septembra 1687. godine
bombardovali i unitili Partenon, koji je tada bio skladite municije.
Dalju ozbiljnu tetu nanao je britanski diplomata Lord Elgin 1801. i
1802. godine kada je opljakao Partenon, Hram Atine Nike i
Erehtejon i odneo njihove vajarske dekoracije u Britanski muzej koje
do dan danas nisu vraene Grkoj.
Akropolj je predat Grcima 1822. godine tokom Grkog oslobodilakog
rata i Odisejas Andrutsos je postao prvi komandant

garnizona.
Posle oslobaanja Grke, o spomenicima na Akropolju brinula se
drava. U ranom XX veku poela je prva velika restauracija Akropolja.
1975. godine oformljen je Komitet za zatitu spomenika na Akropolju
iji je zadatak bio da isplanira i zapone rekonstrukciju Akropolja. Ta
rekonstrukcija i dalje traje.
Partenon

Partenon je najvei i najlepi hram na Akropolju koji je posveen

boginji Atini. Gradnja Partenona poela je 447. g.p.n.e. i trajala je vie
od 10 godina. Predstavlja prvi grki hram koji je izgraen od
mermera. Arhitekte Partenona bili su Ikintos i Kalikrates, dok je Fidija
nadgledao gradnju i uradio skulpturalnu dekoraciju na Partenonu kao
i statuu Atine Partenos u samom hramu.

Baza Partenona.

Baza Partenona je 70m dugaka i 26m iroka. Hram ima 17 stubova

po duni i 8 po irini, koji su visoki 10m. Iznad kolonade dorskih
stubova je arhitrav (glavna greda koja povezuje 2 ili vie stubova), a
iznad arhitrava je dorski friz koji se sastoji od triglifa (3 ureza) i od
metopa (etvrtasta polja sa reljefom) koje imaju mitoloke teme.
Najimpresivniji skulpturalni ukras na Partenonu bile su kompozicije
koje su bile izvedene na istonom i zapadnom zabatu na kojima su
predstavljeni dogaaji iz ivota boginje Atine. Na istonom zabatu
predstavljeno je raanje Atine koja se prema legendi rodila iz glave
svog oca Zevsa u punoj ratnoj opremi.Na istonom zabatu je
predstavljeno takmienje Atine i Posejdona oko patronata nad
gradom Atinom. Pored Atine su bog Hermes i boginja Nike, a pored
Posejdona morske vile Nereide.Unutranjost hrama bila je podeljena
na dve glavne prostorije: na istonoj strani nalazio se naos (cella),
a na zapadnoj opistodom sa devianskom odajom. U naosu se
nalazila statua Atine Partenos (devica Atina) koju je uradio Fidija 439.
g.p.n.e. hrizelefantinskom tehnikom (izrada skulptura u slonovai i
zlatu, a ponekad i u nekim drugim skupim materijalima). Za ovu
statuu utroena je tona i po zlata. Bila je 12m visoka, zauzimala je
centralno mesto u Partenonu, leva ruka joj je bila na titu, a u desnoj
je nosila skulpturu Nike boginje pobede.

Na frizu koji je opisivao sa spoljne strane zid naosa prikazan je Dan

Panatenejskih sveanosti kada su graani Atine dolazili da se
poklone svojoj zatitnici. Delovi ovog friza danas se nalaze u muzeju
Luvr u Parizu.
1897. godine u Nevilu, SAD podignuta je potpuna replika Atinskog
Partenona, a 1990. godine unutar hrama podignuta je statua Atine
Partenos onakva kakva bila u Grkoj.

Statua Atine Partenos

(uradjena u zlatu)

Erehtejon

Elegantan hram poznat kao Erehtejon, nalazi se na severnoj strani

Akropolja i podignut je oko 435-420. g.p.n.e. Graevina svoj neobini
oblik duguje nepravilnom terenu postoji razlika od 3m visine izmeu
istone i zapadne strane. Istona strana hrama posveena je Atini
Polias, a zapadna strana Posejdonu.
Hram je izgraen od mermera. Trem sa est jonskih stubova su titili
istoni ulaz u hram. Unutra je bila statua Atine koja je bila napravljena
od maslinovog drveta.
Na junom zidu hrama nalazi se trem tzv. Trem devojaka iji krov
umesto stubova nosi est enskih figura karijatida. Od njih est, pet
se nalazi u Akropoljskom muzeju, a jedna je u Britanskom muzeju.
One koje su danas na Akropolju su replike.
Prema legendi u temeljima hrama ivela je sveta zmija hrama koja je
predstavljala Kekropa, kralja koji je odluio pobednika izmeu Atine i

Posejdona. Zmiju je hranila svetenica hrama kolaima od meda, a

zmijino povremeno odbijanje da jede smatralo se jako loim
predzankom.
U XIX veku Lord Elgin je uklonio jednu karijatidu i jedan stub i odneo
ih u Britanski muzej, a tokom Grkog oslobodilakog rata Erehtejon je
bombardovan i tom prilikom oteen.
Posle oformljenja Komiteta za zatitu spomenika na Akropolju poela
je restauracija Erehtejona koja je trajala sve do 1987. godine.
Eehtejon predstavlja prvu graevinu koja je obnovljena kao deo
velikog restauracionog projekta.

Hram Atine Nike

10

Hram Atine Nike nalazi se jugozapadnoj ivici Akropolja, projektovao

ga je Kalikrates i taj hram je zamenio ranije hramove koji su takoe
bili posveeni Atini Nike.
Prvi hram bio je sagraen od drveta sredinom VI veka p.n.e. i njega
su unitili Persijanci 480. godine p.n.e.
Antiki pisac Pausanias opisuje hram i naziva ga Nike Apterios (Nike
bez krila) i pominje da su statui Grci uklonili krila da boginja nikad ne
bi napustila Atinu.
Hram je izgraen u jonskom stilu sa 4 stuba sa svake krae strane.
Skulptor Agorakritos je uradio friz gde na 3 strane prikazuje bitke
Grka i Persijanaca, a na etvrtoj istonoj strani je prikazao bogove
koji posmatraju ove bitke. Zabati nisu sauvani ali se veruje da je na

11

zapadnom zabatu bila prikazana borba bogova sa gigantima, a na

istonom zabatu borba Atinjana sa Amazonkama.
Oltar se nalazio ispred hrama. Mermerna ograda je dograena oko
409. godine p.n.e. iz bezbedonosnih razloga. Sastojala se od reljefnih
ploa visokih 1m koje su prikazivale boginju u raznim aktivnostima.
Nekoliko ploa i jedan deo friza su 1998. godine premeteni u
Akropoljski muzej, dok se drugi deo friza nalazi u Britanskom muzeju.
Friz koji se sada nalazi na hramu je replika.
1997. godine poela je rekonstrukcija hrama koja i dalje traje.

Propileji

12

Propileji se nalaze na zapadnoj strani Akropolja i predstavlju ulaznu

kapiju. Prva kapija sagraena je sredinom VI veka p.n.e. kada je
Akropolj postao svetilite boginje Atine. Novu kapiju sagraenu oko
500. godine p.n.e. sruili su Persijanci 480. godine p.n.e. Propileje
koji se danas nalaze na Akropolju, projektovao je Mnesikle i podignuti
su izmeu 437 i 432, godine p.n.e., ali nikada nisu zavreni.
Propileji se sastoje iz glavne zgrade i dve pridodate zgrade sa
severne i june strane. Na zapadnoj i istonoj strani centralne zgrade
nalazi se po 6 dorskih stubova. Iza stubova nalazio se zid sa 5 vrata.

Zbog nepravilne konfiguracije terena istoni trem nalazi se na veoj

visini nego zapadni. Plafon u istonom delu centralne zgrade bio je

13

tada jako poznat sastojao se od mermernih blokova koji su bili

obojeni u plavo sa zlatnim zvezdama. Pisac Pausanias koji je video
Propileje nekih 600 godina posle gradnje rekao je da je plafon i dalje
bez premca.
Centralna zgrada ima i jonske stubove sa obe strane centralnog
prolaza izmeu dorskih stubova i zida sa vratima. To je prva
graevina u kojoj su u isto vreme vidljivi i dorski i josnski stubovi.
Takoe je i prva graevina u klasinom periodu koja je sloenije
grae u odnosu na ostale koje su uglavnom bile pravougaonog
oblika.

Rekonstrukcija Propileja.

Severno krilo Propileja bilo je poznato po tome to su se u njemu

nalazile slike vanih grkih bitaka to je potvrdio i sam Pausanias,

14

dok je juno krilo, mnogo manje od severnog, samo sluilo kao

pristup putu do Hrama Atine Nike.
Propileji su kontrolisali ulaz na Akropolj. Bilo je jako vano da ljudima
koji nisu ritualno oieni bude zabranjen pristup hramu. Odbeglim
robovima i jereticima takoe je bilo zabranjeno da pristupe svetilitu
gde bi mogli da trae zatitu od bogova. Na Akropolju je uvano i
dravno blago tako da je bezednost bila jako vana.
Danas su Propileji delimino rekonstruisani i slue kao glavni ulaz na
Akropolj za hiljade turista koji godinje posete ovaj lokalitet.

LITERATURA:

15

Marija Karla Prete i Alfonso de oris, Istorija umetnosti

Aleksandra Kapodifero, udesne graevine sveta
www.travels.co.u
www.culture.gr
www.odysseus.culture.gr
www.wikipedia.org

16