О ПРИРОДНОЈ СВЕТЛОСТИ

НАСТАВНИК – ГОСТ:

Доцент др Лидија Ђокић

24. мај, 2007. године.

 ПРИРОДНИ ОСВЕТЉАЈ

ƒ Променљивост осветљаја у природи узрокује:

ƒ Промена положаја Сунца услед кретања Земље,

ƒ Разлика у положају Земљине осе у различитим
годишњим добима,
ƒ Географска ширина посматраног места,
ƒ Климатске прилике,
ƒ Стање тмурности неба,
ƒ Густина смога, и
ƒ Конкретна оријентација објекта.
 ПРЕДНОСТИ ПРИРОДНЕ СВЕТЛОСТИ
ƒ Природна светлост је слободна, неограничена и бесплатна,

ƒ На природној светлости облици предмета и простора су јасни,

ƒ Односи светлости и сенке дају прави утисак о дубини простора,

ƒ Боје су реалне и природне, без обзира на промену дневне

светлости,

ƒ Природна светлост задовољава не само визуелну потребу за

оријентацијом и разумевањем облика у простору, већ и многе
друге потребе: биолошке, физичке, психолошке, итд.,

ƒ Квалитет светлости (континуалан спектар и одлична

репродукција боја), и

ƒ Динамична природа дневне светлости.

 ПРИРОДНА СВЕТЛОСТ У ЕНТЕРИЈЕРУ
Исправан осветљај је онај који:

ƒ Чини простор пријатним, ƒ Смањује напрезање ока,

ƒ Обезбеђује ведру средину, ƒ Повећава визуелну перцепцију,
ƒ Уклања штетне утицаје ƒ Олакшава одржавање хигијене, и
светлости, ƒ Смањује повреде на раду.
 УВОЂЕЊЕ ПРИРОДНЕ СВЕТЛОСТИ У
УНУТРАШЊЕ ПРОСТОРЕ

ƒ Код објеката са
мањим дубинама
просторија, као што су ƒ Код објеката са
стамбени објекти, великим дубинама
увођење дневне трактова решавање
светлости регулише се проблема увођења
само правилним природне светлости
димензионисањем утиче и на избор
отвора. конструктивног система.
 ПРИРОДНА СВЕТЛОСТ У УНУТРАШЊИМ
ПРОСТОРИМА

ƒ Природна светлост у унутрашњим просторима треба да створи

човеку средину која обезбеђује одговарајућу физиолошко оптичку и
психолошку удобност.

ƒ Циљеви прорачуна дневног осветљаја:

ƒ Обезбеђивање довољне осветљености за функције које се у
простору одвијају, и
ƒ Правилно димензионисање и оптимална диспозиција светлосних
површина.
ФАКТОРИ КОЈИ ПОСТАВЉАЈУ ЗАХТЕВЕ
НИВОУ ОСВЕТЉЕНОСТИ:

ƒ Факторикоји захтевају одређени ниво

осветљености:

ƒ Просторне карактеристике визуелног задатка,

ƒ Величина визуелног задатка,
ƒ Фактор рефлексије посматраног предмета,
ƒ Контраст сјајности између предмета пажње
(задатка) и непосредне околине,
ƒ Време трајања визуелног задатка,
ƒ Брзина којом се обавља рад,
ƒ Степен захтеване тачности обраде задатка, и
ƒ Доба старости особе која обавља задатак.
КАНАЛИ ЗА ПРИРОДНУ СВЕТЛОСТ
ХЕЛИОСТАТ
 КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНЕ СВЕТЛОСТИ

Да би се природна светлост ƒ Биолошке факторе, укључујући

ефектно искористила треба психологију, перцепцију и
имати у виду следеће: понашање особа у простору,
ƒ Ефекат светлости на
материјале, намештај, уметничка
дела, биљке, итд.,
ƒ Контролу уласка директне
сунчеве светлости,
ƒ Контролу уласка дифузне
дневне светлости,
ƒЕфекат локације и околне
објекте, и
ƒ Могућност интеграције
инсталационих система објекта.
ЕФЕКАТ ПРИРОДНЕ СВЕТЛОСТИ
ИМИТАЦИЈА ПРИРОДНЕ СВЕТЛОСТИ
ИМИТАЦИЈА ПРИРОДНЕ СВЕТЛОСТИ
ДОСТУПНОСТ ДНЕВНЕ СВЕТЛОСТИ

ƒ Дневно и сезонско кретање

сунца посматрано са одређене
локације, производи очекивану
шему количине и правца дневне
светлости коју та локација
добија.

ƒ На дијаграму је приказан
најмањи проценат радног
времена који у месту одређене
географске ширине (на
отвореном простору) има
означени минимални ниво
осветљености.
 ОДРЕЂИВАЊЕ ХОРИЗОНТАЛНЕ ОСВЕТЉЕНОСТИ
КОЈУ У ПРОИЗВОЉНОЈ ТАЧКИ РАДНЕ РАВНИ СТВАРА
ДНЕВНА СВЕТЛОСТ

Минималнa осветљеност на
отвореном простору за нашу
географску ширину: 5500 lx.
Хоризонтална осветљеност:
5500 lx · fds

Фактор дневне светлости (fds) за произвољну тачку радне

равни представља процентуални однос хоризонталне
осветљености коју у неком тренутку ствара дневна светлост
у тој тачки и нивоа осветљености на отвореном простору у
истом тренутку.
 ФАКТОР ДНЕВНЕ СВЕТЛОСТИ

Фактор дневне светлости се састоји из три компоненте:

ƒ Компоненте неба Кn
ƒ Компоненте спољне рефлексије Кsr
ƒ Компоненте унутрашње рефлексије Кur

Остале релевантне утицаје које је неопходно узети у обзир

приликом прорачуна представљају:
ƒ К1 – прозорски рамови,
ƒ К2 – број стакала,
ƒ К3 – утицај запрљања прозора, и
ƒ К4 – утицај запрљања површина у просторији.

fds = (Кn+Кsr) · К1 · К2 · К3 + Кur · К1 · К2 · К3 · К4

 ИНТЕГРАЦИЈА ДНЕВНЕ И ВЕШТАЧКЕ СВЕТЛОСТИ

Селективно активирање светиљки које

су у одређеном тренутку неопходне
најчешће се врши помоћу система
аутоматске контроле који се
активирају на бази сатног механизма
или фотоћелије.

Примена интегрисаних система

захтева уравнотежено деловање
природне и вештачке светлости по
питању нивоа осветљености, смера
упада светлости и боје светлости.