Page 1 of 26

"Slubeni list SFRJ", br. 13/78,

"Slubeni list SRJ", br. 37/95

Na osnovu lana 30. st. 1. i 5. Zakona o standardizaciji ("Slubeni list SFRJ", br.
38/77), u saglasnosti sa saveznim sekretarom za unutranje poslove i predsednikom
Saveznog komiteta za energetiku i industriju,
direktor Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju propisuje

PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ZATITU
NISKONAPONSKIH MREA I PRIPADAJUIH
TRANSFORMATORSKIH STANICA
I. OPTE ODREDBE

lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za zatitu niskonaponskih mrea za
napajanje i razvod elektrine energije i pripadajuih transformatorskih stanica
visoki/niski napon (u daljem tekstu: trafostanice) od previsokog napona dodira,
strujnog preoptereenja, od poara i mehanikih i dinamikih naprezanja.

lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na elektroenergetska postrojenja i
niskonaponski razvod u podzemnim rudnicima, u elektrohemijskoj industriji, na
nadzemna mesta ugroena od eksplozivnih smea, na elektrine eleznice,
ukljuujui i ureaje na vozilima i kontaktne vodove, kao i na elektroenergetska
postrojenja za posebne namene kao to su: postrojenja za napajanje antenskih
ureaja na planinskim vrhovima, postrojenja elektrofiltera, i slino.

lan 3.
Nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja, i to:
1) zemlja je pojam za optu masu tla svake vrste, kao i za tekue i stajae vode;
2) uzemljiti znai ostvariti elektrinu provodnu vezu izmeu metalnog dela
postrojenja i zemlje;
3) uzemljenje je skup meusobno provodno povezanih uzemljivaa, zemljovoda i
sabirnih zemljovoda;
4) zatitno uzemljenje je uzemljenje metalnih delova elektrinih postrojenja koji ne
pripadaju strujnom kolu, radi zatite ljudi od previsokog napona dodira i napona
koraka;

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 2 of 26

5) radno (pogonsko) uzemljenje je uzemljenje metalnih delova koji pripadaju

strujnom kolu elektrinog postrojenja;
6) zdrueno uzemljenje, u smislu ovog pravilnika, je uzemljenje koje se postie
spajanjem radnog i zatitnog uzemljenja u trafostanici, ili kada se isto
uzemljenje koristi kao radno i kao zatitno;
7) uzemljivai su metalni delovi koji se nalaze u zemlji i ostvaruju elektrinu
provodnu vezu uzemljenih delova postrojenja sa zemljom, kao i neizolovani
provodnici koji slue za spajanje postrojenja sa zemljom na delu u kome su
poloeni u zemlji;
8) otpornost rasprostriranja uzemljivaa je otpornost zemlje izmeu uzemljivaa i
referentne zemlje; pod referentnom zemljom podrazumeva se podruje
zemljita, a naroito njegova povrina, koje je od pripadajueg uzemljivaa
udaljeno toliko da se izmeu ma kojih taaka tog podruja ne pojavljuju
znaajnije potencijalne razlike;
9) otpornost uzemljenja je zbir otpornosti rasprostiranja uzemljivaa i otpornosti
zemljovoda;
10) temeljni uzemljiva (uzemljiva u temelju) je uzemljiva od pocinkovane eline
trake ili okruglog gvoa koji se ugrauje u sloj betona u temelju objekta
(zgrade); armiranobetonska konstrukcija objekta (zgrade) moe i sama da se
koristi kao temeljni uzemljiva pod uslovom da su elementi ove konstrukcije
meusobno galvanski povezani (npr. zavarivanjem);
11) oblikovanje potencijala je postupak pri rasporedu uzemljivaa kojim se utie na
raspodelu potencijala, da bi se smanjio napon dodira i napon koraka;
12) napon uzemljenja je napon koji pri struji zemljospoja nastaje izmeu
uzemljenja i referentne zemlje;
13) napon dodira je deo napona uzemljenja koji ovek moe premostiti dodirom;
14) napon koraka je deo napona uzemljenja koji ovek moe premostiti korakom
duine 1 m;
15) napon prema zemlji je pri uzemljenoj nultoj taki napon izmeu faznog
provodnika i uzemljene nulte take (neutralnog provodnika);
16) napon greke je napon koji se pri kvaru pojavljuje izmeu provodnih delova koji
normalno nisu pod naponom, ili izmeu tih metalnih delova i referentne zemlje
(koja ima potencijal priblino jednak nuli);
17) naponski levak je prostorna raspodela potencijala oko uzemljivaa prikazana
dijagramom;
18) struja greke je struja koja protie kroz oteenu izolaciju;
19) struja zemljospoja je struja koja tee u zemlju na mestu zemljospoja;
20) kapacitivna struja zemljospoja je struja koja nastaje pri zemljospoju u
elektroenergetskoj mrei koja nije uzemljena;
21) struja dozemnog kratkog spoja je struja zemljospoja u mreama sa direktnim
uzemljenjem ili uzemljenjem preko dopunske otpornosti za ogranienje struje
zemljospoja;

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 3 of 26

22) dozemni kratak spoj je zemljospoj u elektro-energetskoj mrei uzemljenoj

direktno ili preko dopunske otpornosti za ogranienje struje zemljospoja;
23) izjednaavanje potencijala je mera koja sa postie galvanskim povezivanjem
vodovodnih i drugih instalacija (grejanje, instalacije za gas, metalna kanalizacija,
lift, gromobranska instalacija, itd.) sa uzemljenjem objekta (zgrade);
24) zatitno izolovanje je dopunsko izolovanje metalnih delova pogonskog ureaja
koji ne pripadaju pogonskom strujnom kolu, a mogu se dodirnuti;
25) zatita pomou uzemljenja je neposredno uzemljenje provodnih delova koji
normalno nisu pod naponom, radi zatite od previsokog napona dodira;
26) nulovanje je zatita od previsokog napona dodira koja se postie povezivanjem
provodnih delova koji mogu usled kvara doi pod napon sa nultim provodnikom;
27) zatita pomou naponske zatitne sklopke (ZN sklopka) je zatitna mera pri
kojoj sklopka neposredno ili posredno iskljuuje sve provodnike elektrinog
ureaja iji su provodni delovi, koji ne pripadaju strujnom kolu, doli pod
previsoki napon dodira;
28) zatita pomou strujne zatitne sklopke (ZS sklopka) je zatitna mera pri kojoj
zatitna sklopka iskljuuje sve provodnike elektrinog ureaja na nain opisan u
taki 27. ovog lana, kad se pojavi struja greke koja odgovara struji iskljuenja
te sklopke;
29) neutralni provodnik je provodnik niskonaponske mree koji je u trofaznom
sistemu prikljuen na neutralnu taku transformatora snage; i
30) nulti provodnik je direktno uzemljen neutralni provodnik u mreama u kojima
se, kao zatitni sistem protiv opasnog napona dodira, primenjuje nulovanje;
31) niskonaponski vod je vod iji nazivni napon ne prelazi 1000 V;
32) visokonaponski vod je vod iji je nazivni napon vei od 1000 V;
33) nadzemni vod je skup svih delova koji slui za nadzemno voenje provodnika
koji prenose i razvode elektrinu energiju, kojim su obuhvaeni: provodnici (goli
ili izolovani) stubovi, izolatori, konzole, zatitna uad, uzemljivai, zemljovodi i
temelji;
34) meoviti vod u smislu ovog provodnika je vod u kome se na istim stubovima
nalaze visokonaponski i niskonaponski vod;
35) samonosivi kablovski vod je nadzemni vod iji su provodnici izolovani
sintetikim materijalom i sloeni u obliku snopa;
36) elektrine pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvoreni prostori
odreeni prvenstveno za smetaj i pogon postrojenja u kojima je dozvoljen
pristup samo licima koja odravaju takva postrojenja ili njima rukuju; ostalim
licima pristup u takve prostorije moe biti dozvoljen samo pod strunim
nadzorom;
37) zatvorene elektrike pogonske prostorije su prostorije u zgradama ili otvoreni
prostori, odreeni iskljuivo za smetaj i pogon elektrinih postrojenja, koji su u
toku pogona tih postrojenja zakljuani i u njima je povremeno pristup dozvoljen
samo za to ovlaenim licima.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 4 of 26

II. ZATITNE MERE U NISKONAPONSKOJ MREI I

PRIPADAJUIM TRAFOSTANICAMA

1. Zatita od previsokog napona dodira

lan 4.
Previsok (opasan) napon dodira je napon dodira koji je vei od dozvoljenog napona
dodira (Udoz), ije su vrednosti date u lanu 5. ovog pravilnika.

lan 5.
"Dozvoljeni napon (Udoz) dodira, u zavisnosti od vremena (t) trajanja zemljospoja
(kvara), raunaju se prema sledeim izrazima:
Udoz = 1000 V za t

0,075 s

75
Udoz = ------ V za 0,075 s
t

< t - 1,153 s

Udoz = 65 V za t > 1,153 s

Vreme trajanja zemljospoja t u sekundama odreuje se za uslove normalnog
delovanja zatitnih ureaja i prekidaa. U sluaju uzastopnog uspostavljanja struje
zemljospoja (na primer: zbog automatskog ponovnog ukljuenja), vreme t se dobija
kao zbir pojedinanih vremena trajanja zemljospojeva ako pauze izmeu ponovnih
uspostavljanja struja nisu due od 0,5 s. Ako su te pauze due od 0,5 s, uzima se
vreme trajanja t jednog zemljospoja.

lan 6.
Uslovi za dimenzionisanje uzemljenja transformatorske stanice prema naponima
dodira odreeni su vrstom uzemljenja neutralne take mree i vrstom primenjene
zemljospojne zatite.
Pri zemljospoju u transformatorskoj stanici naponi dodira koji se javljaju unutar i
izvan transformatorske stanice, u niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa (na
primer: iznoenjem potencijala preko neutralnog provodnika niskonaponske mree),
ne smeju da budu vei od dozvoljenih napona dodira.

lan 7.
Radi spreavanja nastanka i odravanja previsokog napona dodira, pri izgradnji i
rekonstrukciji trafostanica i niskonaponskih mrea moraju se upotrebljavati samo
naprave, ureaji, vodovi i ostali elementi koji su izraeni u skladu sa vaeim
propisima.
Elektrine instalacije u objektima (zgradama), koje se prikljuuju na niskonaponsku
mreu moraju takoe biti izvedene u skladu s vaeim propisima, i zajedno sa
troilima moraju se pravilno i redovno odravati.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 5 of 26

lan 8.
Radi spreavanja pojave previsokih napona dodira u instalacijama objekata (zgrada),
usled unoenja opasnih potencijala, potrebno je u objektima (zgradama) sprovesti
mere izjednaavanja potencijala.
Efikasnost mera izjednaavanja potencijala proverava se merenjem. Izjednaavanje
potencijala je uspeno sprovedeno ako se merenjem otpornosti izmeu zatitnog
kontakta elektrine instalacije i metalnih delova drugih instalacija dobije vrednost
manja od 2 u ma kojoj prostoriji objekta (zgrade). Za vee objekte (zgrade)
dovoljno je izvriti merenja u prostorijama koje su najudaljenije od mesta gde je
izvreno galvansko povezivanje, na primer merenjem na poslednjem spratu objekta
(zgrade). Pri merenju otpornosti U/I metodom, napon merenja ne sme da pree 65
V, pri emu struja merenja treba da bude vea od 5 A.

lan 9.
Kao zatitne mere od previsokog napona dodira u niskonaponskoj mrei primenjuju
se:
- nulovanje,
- zatitno uzemljenje,
- zatitno izolovanje,
- zatitne strujne sklopke ili
- zatitne naponske sklopke.

2. Opti uslovi za nulovanje u niskonaponskoj mrei

lan 10.
Nulovanje se postie povezivanjem provodnih delova tienog ureaja, koji normalno
nisu pod naponom, a usled neke greke ili kvarova mogu doi pod napon, sa nultim
provodnikom.

lan 11.
Osnovni uslov za nulovanje je da struja greke (Ik) koja nastaje pri potpunom
kratkom spoju faznog provodnika sa nultim provodnikom ili sa delom naprave,
odnosno instalacije, koja je nulovanjem zatiena, bude vea ili bar jednaka struji
iskljuenja (Ii) pripadajueg instalacionog osiguraa, automatskog osiguraa,
odnosno zatitnog prekidaa:
Ik

Ii

lan 12.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 6 of 26

Pri odreivanju struje greke (Ik) uzima se impendansa cele petlje kratkog spoja
zajedno sa prelaznim otpornostima. Impendansa petlje treba da zadovolji uslov:
Uf

Zk

Uf

---- = ---Ii

KIn

gde je:

Zk = impendansa ()
Uf = napon faznog provodnika prema zemlji (V)
Ii = kIn - struja iskljuenja (A)
In = nominalna struja osiguraa (topljivog ili automatskog) ili podeena struja
okidaa automatskog prekidaa (A).

Struja iskljuenja (Ii) zatitnog ureaja treba da obezbedi dovoljno brzo iskljuenje
kvara.
Faktor (k) odnosi se na spoljne vodove (vazdune i kablovske), ukljuujui kuni
prikljuak i instalacione osigurae glavnih razvodnih vodova u glavnom razvodnom
ormanu, i ima vrednosti:
-k

1,25 za automatske prekidae sa elektromagnetnim okidaima,

-k

2,5 za osigurae (topljive ili automatske).

lan 13.

Granina duina niskonaponskog voda do koje je zatita nulovanjem efikasna moe

da se orijentaciono proceni iz uslova:

gde je:
L = granina duina voda (m)
Uf = napon faznog provodnika prema zemlji (V)
Ii = kIn = struja iskljuenja u smislu lana 12 (A)
2
Sf i Sn = preseci faznog, odnosno nultog provodnika (mm )
A i B = parametri koji imaju vrednosti prema tabeli br. 1.

Tabela br. 1
Kablovski vod
Bakarni
Aluminijumski
provodnici
provodnici
(Cu)
(Al)

Nadzemni vod
Bakarni provodnici
(Cu)

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

Aluminijumski
provodnici
(Al)

16. 09. 14

Page 7 of 26

Sf
A

19

32

0,01

0,01

35 Sf > 35 Sf 35 S > 35

mm
19

0,45

mm

19
0,34

mm
32

0,45

mm

32
0,34

lan 14.
Proveru osnovnog uslova za primenu nulovanja treba izvriti merenjem impendanse
petlje (Zk) na mestu prikljuenja nulovanih objekata, bez obzira na veliinu
procenjene granine duine (L) niskonaponskog voda proraunate prema uslovu iz
lana 13. ovog pravilnika.
Ova provera vri se na objektima koji su najvie udaljeni od trafostanice.

lan 15.
Nulti provodnik niskonaponske mree treba obavezno uzemljiti kod napojne
trafostanice i na vie mesta u niskonaponskoj mrei.

lan 16.
Svaki novi objekat (zgrada) treba, po pravilu, da ima temeljni uzemljiva sa kojim se
povezuje nulti provodnik niskonaponske mree, ime se dobija mala ukupna
otpornost uzemljenja i pri nepovoljnim elektrinim karakteristikama tla.

lan 17.
Dozvoljeno je povezivanje nultih provodnika susednih niskonaponskih izvoda iste
trafostanice, kao i povezivanje nultih provodnika niskonaponskih mrea susednih
trafostanica, pod uslovom da su preseci nultih provodnika jednaki, ili da imaju
vrednosti dva susedna standardna preseka.

lan 18.
Izbor minimalnog preseka nultog provodnika niskonaponskog voda u odnosu na
presek faznog provodnika vri se u skladu s vaeim propisima o izvoenju
elektroenergetskih instalacija u zgradama.

lan 19.
BRISAN - sa 37/95

lan 20.
U napojnoj trafostanici i u glavnim razvodnim ormanima potroaa treba staviti vidno
upozorenje da je kao zatitna mera primenjeno nulovanje.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 8 of 26

3. Posebni uslovi za nulovanje u kablovskoj

niskonaponskoj mrei
lan 21.
Nulti provodnik kablovske niskonaponske mree vezuje se za zdrueno uzemljenje
trafostanice, odnosno za radno uzemljenje, ako ono mora da bude odvojeno od
zatitnog uzemljenja.
Za nulti provodnik vezuju se i svi uzemljivai objekata (zgrada) nulovane
niskonaponske mree. Raspored ovih uzemljivaa u odnosu na uzemljiva
trafostanice, kao i vrednost njihovih otpornosti rasprostiranja nisu strogo ogranieni.
Izuzetak su samo objekti (zgrade) koji se nalaze na kraju nekog voda sa
jednostranim napajanjem nultog provodnika, a koji nemaju izvedene temeljne
uzemljivae i sprovedene mere izjednaavanja potencijala, i ija otpornost uzemljenja
pojedinano ne sme biti vea od 10 .

lan 22.
U kablovskoj niskonaponskoj mrei nuluju se:
- metalni kablovski razvodni ormani van zgrade ili u zgradi i prikljune kutije,
- metalni i armiranobetonski stubovi javnog osvetljenja i saobraajne signalizacije,
- metalni platovi i armature kablova i metalne kablovske glave.

lan 23.
Nadzemna niskonaponska mrea izvedena sa samonosivim kablovima treba da
zadovolji iste uslove za nulovanje kao i podzemna kablovska mrea.

4. Posebni uslovi za nulovanje u nadzemnoj

niskonaponskoj mrei
lan 24.
Nulti provodnik nadzemne niskonaponske mree uzemljuje se kod trafostanice i na
svakom radijalnom ogranku duem od 200 m. Pri tome ukupna otpornost uzemljenja
nultog provodnika niskonaponske mree, merena u trafostanici bez odvajanja
uzemljenja trafostanice, ne sme biti vea od 5

lan 25.
Uzemljenje svakog radijalnog ogranka mree dueg od 200 m izvodi se pomou
jednog uzemljivaa na kraju ogranka, ili sa vie uzemljivaa rasporeenih na duini
od najvie 200 m, gledano od kraja ogranka. Pri tome ukupna otpornost uzemljenja
ovih uzemljivaa ne sme biti vea od 10 .

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 9 of 26

Izuzetno, otpornost uzemljenja iz stava 1. ovog lana moe biti i vea od 10 ako se
na krajevima radijalnih ogranaka nalaze objekti (zgrade) u kojima su izvedeni
temeljni uzemljivai i ako je sprovedena mera izjednaavanja potencijala.

lan 26.
Ako u jednom delu niskonaponske mree nisu ispunjeni uslovi za nulovanje, tada se u
ovoj mrei moe primeniti nulovanje ako su u objektima na pomenutom delu mree
primenjene zatitne strujne ili zatitne naponske sklopke.

lan 27.
Raspored provodnika na glavi stuba treba da je takav da nulti provodnik bude u istoj
ravni ili ispod faznih provodnika.
Isti raspored provodnika i isti poloaj neutralnog provodnika na glavi stuba treba da
bude i kod nenulovanih niskonaponskih mrea.

lan 28.
Gde god je to mogue, provodnici opte potronje i javnog osvetljenja vode se na
istim stubovima pri emu se upotrebljava zajedniki nulti provodnik.

lan 29.
Metalni stubovi niskonaponske mree, prikljune kutije i kablovske glave na
kablovskim prikljucima na nadzemnu mreu, ne nuluju se, niti se primenjuju druge
zatitne mere. Isto vai i u sluaju da se u niskonaponskoj mrei i instalacijama
potroaa primenjuje zatitno uzemljenje pomou pojedinanih uzemljivaa.
Izuzetno, ako se elementi niskonaponske mree navedeni u stavu 1. ovog lana
nalaze na povrinama kao to su kupalita, igralita, kolska dvorita, kampovi i sl.
primenjuje se jedna od sledeih zatitnih mera:
- zatitno izolovanje (korienjem kablovskih prikljunih kutija, kablovskih glava i sl.
sa sintetikom izolacijom),
- izolovanje stajalita irine najmanje 1,25 m (asfaltiranjem ili posipanjem krupnim
slabo provodnim ljunkom),
- oblikovanje potencijala (polaganjem uzemljivaa na razdaljini od 1 m i na dubini
od 0,5 m),
- vezivanje za neki bliski zajedniki uzemljiva,
- zatita pomou strujnih zatitnih sklopki na delu niskonaponskog voda u kome se
nalaze ovi elementi.

lan 30.
Ako se na istim stubovima nalaze provodnici visokog i niskog napona, zatitne mere
od previsokog napona dodira i koraka primenjuju se u skladu s vaeim propisima o
tehnikim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova tretirajui
stubove kao delove visokonaponskog voda, bez obzira da li je u niskonaponskoj mrei
primenjeno nulovanje ili neka druga zatitna mera.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 10 of 26

5. Primena zatitnog uzemljenja u niskonaponskoj mrei

lan 31.
Zatitno uzemljenje se izvodi spajanjem svih provodnih delova objekata, koje treba
zatititi od previsokog napona dodira, sa zatitnim uzemljivaem, odnosno
uzemljivaima.
U napojnoj trafostanici mora se uzemljiti neutralni provodnik niskonaponske mree.

lan 32.
Zatitno uzemljenje se izvodi kao:
- uzemljenje pomou zajednikog uzemljivaa,
- uzemljenje pomou pojedinanih uzemljivaa.

lan 33.
Uzemljivanje pomou zajednikog uzemljivaa ostvaruje se direktnom vezom
zatitnog uzemljivaa objekta i radnog uzemljenja trafostanice namenski izvedenim
spojem.
Kao zajedniki uzemljiva upotrebljava se:
- metalni cevovod (vodovod),
- posebno poloen uzemljiva,
- metalni plat kabla.

lan 34.
U sluaju primene zatitnog uzemljenja pomou zajednikog uzemljivaa, zatita
treba da obezbedi brzo iskljuenje struje dozemnih kvarova u zatienom objektu.
Osnovni uslov za primenu ove zatitne mere je da struja greke (Ik) bude vea ili
jednaka struji iskljuenja (Ii) pripadajueg instalacionog osiguraa, automatskog
osiguraa odnosno zatitne sklopke:
Ik

Ii

lan 35.
Ako se objekti niskonaponske mree tite zatitnim uzemljenjem pomou
pojedinanih uzemljivaa treba da budu ispunjeni sledei uslovi:

Ru

65
----Ii

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 11 of 26

65

Ro

-----Ii max

gde je:
Ru - otpornost zatitnog uzemljenja pojedinanog uzemljivaa (),
Ii - k . In - struja iskljuenja (A), u smislu lana 12. ovog pravilnika,
Ro - ukupna otpornost radnog (pogonskog) uzemljenja (),
Ii max - najvea od struja iskljuenja tienih rbjekata u niskonaponskoj mrei (A).

lan 36.
Kablovski razvodni ormani, kablovske prikljune kutije, stubovi javnog osvetljenja i
saobraajne signalizacije, ne mogu se uspeno zatititi zatitnim uzemljenjem
pomou pojedinanih uzemljivaa. Zato se za ove elemente niskonaponske mree
primenjuje jedna od zatitnih mera predvienih odredbama lana 29. stav 2. ovog
pravilnika, bez obzira na mesto ugradnje.

6. Primena ostalih zatitnih mera u niskonaponskoj mrei

lan 37.
Zatitno izolovanje elemenata niskonaponske mree, kao i korienje strujnih
zatitnih i naponskih zatitnih sklopki, vri se prema vaeim propisima za izvoenje
elektroenergetskih instalacija u zgradama.

7. Uslovi primene nulovanja i zatitnog uzemljenja u istoj

viskonaponskoj mrei
lan 38.
U istoj niskonaponskoj mrei dozvoljen je rad objekata tienih nulovanjem i objekata
tienih zatitnim uzemljenjem, pod uslovom da se pri dozemnom spoju u bilo kojem
objektu tienom zatitnim uzemljenjem na nultom provodniku niskonaponske mree
ne pojavi napon vei od 65 V, a ako se pojavi da e se odrati samo najkrae vreme,
tj. do iskljuenja strujnog kola delovanjem osiguraa (topljivog ili automatskog) ili
zatitnog prekidaa.
Uslovi iz stava 1. ovog lana vae za niskonaponske mree nazivnog napona 3 x
380/220 V.

lan 39.
U istoj niskonaponskoj mrei dozvoljen je rad objekata tienih nulovanjem i objekata
tienih zatitnim uzemljenjem pomou zajednikog uzemljivaa.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 12 of 26

Ako su u jednom transformatorskom rejonu niskonaponske mree objekti tieni

nulovanjem, a u susednom transformatorskom rejonu objekti tieni zatitnim
uzemljenjem pomou zajednikog uzemljivaa, nulti i neutralni provodnik ova dva
transformatorska rejona se mogu meusobno povezati, ukoliko su njihovi preseci
jednaki ili imaju vrednosti dva susedna standardna preseka.

lan 40.
U istoj niskonaponskoj mrei dozvoljen je rad objekata tienih nulovanjem i objekata
tienih uzemljenjem pomou pojedinanih uzemljivaa ako je ispunjen uslov:

Ro

Ru min
----------- = 0,4 Ru min
2,5

gde je:
Ro = ukupna otpornost uzemljenja nultog provodnika celokupne niskonaponske
mree, zajedno sa uzemljivaima transformatorskih stanica i svim ostalim
uzemljivaima koji se vezuju na nulti provodnik;
Ru min = najmanja od svih otpornosti uzemljenja objekata tienih pomou
pojedinanih uzemljivaa.

Ako su u jednom transformatorskom rejonu niskonaponske mree objekti tieni

nulovanjem, a u susednom transformatorskom rejonu objekta tieni zatitnim
uzemljenjem pomou pojedinanih uzemljivaa, nulti i neutralni provodnik ova dva
rejona se mogu meusobno povezati, ako je ispunjen uslov iz stava 1. ovog lana.
Ovaj uslov mora biti ispunjen pre povezivanja nultog i neutralnog provodnika na
granici transformatorskih rejona, pri emu preseci nultog i neutralnog provodnika
treba da budu jednaki ili da imaju vrednosti dva susedna standardna preseka.

lan 41.
Ako ukupna otpornost uzemljenja nultog provodnika iznosi Ro 0,20 , u istoj
niskonaponskoj mrei dozvoljen je rad objekata tienih nulovanjem i objekata
tienih zatitnim uzemljenjem pomou pojedinanih uzemljivaa bez provere veliine
otpornosti uzemljenja pojedinanih uzemljivaa.
Ako su u jednom transformatorskom rejonu niskonaponske mree objekti tieni

nulovanjem, a ukupna otpornost uzemljenja nultog provodnika iznosi Ro 0,20 ,

ovaj nulti provodnik moe se vezati za neutralne (nulte) provodnike susednih
transformatorskih rejona nezavisno od toga kakav je sistem zatite u njima
primenjen, ako su preseci nultih (neutralnih) provodnika jednaki ili imaju vrednost
dva dusedna standardna preseka.
Uslov Ro 0,20 mora biti ispunjen pre povezivanja nultog provodnika sa
neutralnim (nultim) provodnicima susednih transformatorskih rejona.

lan 42.
Ako su u jednoj niskonaponskoj mrei objekti tieni zatitnim uzemljenjem pomou
pojedinanih uzemljivaa, onda se na istu mreu mogu pojedinano prikljuiti objekti
u kojima je zatita izvedena nulovanjem, ako svaki nulovani objekat ispunjava
sledee uslove:

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 13 of 26

- da je instalacija u svakom nulovanom objektu izvedena sa posebnim zatitnim

provodnikom,
- da svaki nulovani objekat ima temeljni uzemljiva na koji se vezuje nulti
provodnik, i da je sprovedena mera izjednaavanja potencijala.

lan 43.
Ako nije ispunjen ni jedan od uslova navedenih u l. 40, 41. i 42. ovog pravilnika,
tada se u niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa u kojima je sprovedeno
nulovanje, zabranjuje upotreba zatitnog uzemljenja pomou pojedinanih
uzemljivaa bez spoja nultog provodnika sa tim zatitnim uzemljenjem.

8. Primena zatitnih mera u trafostanicama

lan 44.
Izbor uzemljenja i uzemljivaa, kao i njihovo dimenzionisanje, vri se zavisno od
parametara visokonaponske i niskonaponske mree, vodei rauna o termikoj
stabilnosti uzemljivaa i o zatiti od previsokih napona dodira u trafostanicama,
niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa.

lan 45.
Uzemljivai trafostanica treba termiki da podnesu struje razliitih kratkih spojeva u
visokonaponskoj i niskonaponskoj mrei, zavisno od vrste uzemljenja neutralne take
visokonaponske mree, i zavisno od naina izvoenja uzemljenja trafostanica.
lan 46.
Raunska provera i dimenzionisanje uzemljivaa prema termikim naprezanjima vri
se za sluaj pojave dvostrukog zemljospoja (koji je mogu jedino u visokonaponskoj
mrei ija je neutralna taka izolovana ili je primenjena kompenzacija struje
zemljospoja), u sledeim sluajevima:
- ako vreme trajanja jednostrukog zemljospoja nije ogranieno na najvie 2 h,
- ako se svaki dvostruki zemljospoj ne iskljuuje delovanjem zatite bez
vremenskog odlaganja.

lan 47.
Proraun uzemljivaa trafostanice prema termikom naprezanju u sluajevima
navedenim u lanu 46. ovog pravilnika vri se prema veliini dela struje dvostrukog
zemljospoja koji prolazi kroz uzemljiva trafostanice i zemlju. Ovaj deo struje se
dobija mnoenjem ukupne struje dvostrukog zemljospoja sa redukcionim faktorom,
kojim se obuhvata uticaj metalnih platova visokonaponskih kablova i ostalih
metalnih delova koji se vezuju na uzemljenje trafostanice, na raspodelu struje kvara
u trafostanici.
Za nadzemne visokonaponske vodove bez zatitnog ueta redukcioni faktor iznosi r =
1. Za kablovske vodove i nadzemne vodove sa zatitnim uetom je r < 1. Tana
vrednost redukcionog faktora odreuje se merenjem. Za proraun redukcionog

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 14 of 26

faktora kablova mogu se uzeti i podaci proizvoaa kablova, kao i rezultati merenja
izvrenih u slinim uslovima.
Kao ukupna struja dvostrukog zemljospoja, u smislu ovog pravilnika, uzima se
vrednost struje koja je jednaka 80% od struje tropolnog kratkog spoja.

lan 48.
U trafostanici se, po pravilu, izvodi zdrueno uzemljenje. Izuzetno, radno i zatitno
uzemljenje izvode se kao posebna uzemljenja.

lan 49.
Ako su ispunjeni uslovi za korienje zdruenog uzemljenja onda se, po pravilu, u
trafostanici izvodi samo zatitno uzemljenje i na njega prikljuuje neutralni (nulti)
provodnik.
Izuzetno, u trafostanicama sa nadzemnim vodovima visokog i niskog napona (na
primer: trafostanice u obliku "kule" ili na stubu), radno i zatitno uzemljenje izvode
se posebno i naknadno meusobno poveu, ako postoje uslovi za korienje
zdruenog uzemljenja.

lan 50.
Zatitno uzemljenje trafostanice sastoji se od uzemljivaa zatitnog uzemljenja na
koji se vezuju:
- svi metalni delovi visokonaponskih i niskonaponskih naprava i kuita
transformatora snage,
- metalni platevi i ekrani energetskih kablova,
- sekundarna strujna kola mernih transformatora,
- uzemljenje visokonaponskih namotaja jednopolno izolovanih naponskih
transformatora,
- ventilni odvodnici prenapona,
- neutralni (nulti) provodnik niskonaponske mree, ako se zatitno uzemljenje
koristi kao zdrueno uzemljenje,
- ostali uzemljivai koji mogu da utiu na smanjenje ukupne otpornosti zatitnog
uzemljenja.

lan 51.
Ako se trafostanica izvodi kao poseban slobodno postavljeni objekat, onda se
uzemljiva zatitnog (zdruenog) uzemljenja, po pravilu, izvodi sa jednom ili dve
pravougaone konture i cevnim uzemljivaima (sondama) na uglovima spoljne
konture. Umesto unutranje konture, u trafostanicama sa armiranobetonskim ili
metalnim spoljnim zidovima moe se upotrebljavati uzemljiva u temelju
trafostanice.
Ako iz tehnikih i ekonomskih razloga nije opravdano postavljanje cevnih uzemljivaa
(sondi) iz stava 1. ovog lana (na primer: na krakom zemljitu), uzemljiva

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 15 of 26

zatitnog (zdruenog) uzemljenja izvodi se na nain koji najvie odgovara lokalnim

uslovima.

lan 52.
Ako se trafostanica izvodi u sklopu nekog drugog objekta (zgrade), uzemljiva
zatitnog (zdruenog) uzemljenja se izvodi u zavisnosti od lokalnih uslova,
raspoloivog prostora i ekonominosti gradnje.
Ako objekat (zgrada) u koji se smeta trafostanica ima izveden temeljni uzemljiva,
onda se taj uzemljiva koristi i za zatitno (zdrueno) uzemljenje trafostanice.

lan 53.
Ako se trafostanica napaja pomou visokonaponskih kablova sa metalnim platovima
provodnim prema zemlji, pri proraunu otpornosti zatitnog (zdruenog) uzemljenja
treba uzeti u obzir ulogu ovih platova kao uzemljivaa. Za proraun moe se koristiti
analogija sa trakastim uzemljivaima, uzimajui da metalni plat kabla ima oko dva
puta veu otpornost rasprostiranja od otpornosti rasprostiranja trakastog uzemljivaa
iste duine. U tom sluaju vodi se rauna o pravcima polaganja kablova, kao i
injenici da se uticaj kabla kao uzemljivaa ispoljava na duini od najvie 500 m od
trafostanice.

lan 54.
U niskonaponskoj mrei nazivnog napona 3 x 380/220 V neutralnu taku mree treba
direktno uzemljiti spajanjem sa radnim uzemljenjem.
Radno uzemljenje se, po pravilu, povezuje sa zatitnim uzemljenjem (zdrueno
uzemljenje), a izuzetno se izvodi kao posebno uzemljenje.

lan 55.
Ako je odvajanje radnog i zatitnog uzemljenja uslov za spreavanje pojave i
odravanja opasnih napona dodira u trafostanici i niskonaponskoj mrei, onda nije
dovoljno samo fiziko odvajanje ovih uzemljenja, ve treba merenjem utvrditi da
izmeu njih ne dolazi do prenoenja elektrinog potencijala.
Smatra se da su radno i zatitno uzemljenje efikasno razdvojeni ako se na jednom
uzemljenju ne moe pojaviti potencijal vei od 40% potencijala drugog uzemljenja, s
tim to uzemljivai ova dva uzemljenja treba da budu meusobno udaljeni najmanje
20 m. Pored toga moraju biti ispunjeni i sledei uslovi:
1) niskonaponski kablovski prikljuci iz trafostanice do prvog stuba, odnosno
prikljune kutije, moraju biti izvedeni sa kablovima sa izolovanim platom, a
kablovske glave na ovim prikljucima u trafostanici moraju biti od izolacionog
materijala;
2) u instalaciji za sopstvene potrebe trafostanice ne sme se primeniti nulovanje;
3) neutralni provodnik u trafostanici mora biti postavljen izolovano u odnosu na
metalne delove vezane na zatitno uzemljenje.

lan 56.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 16 of 26

Ako radno uzemljenje treba da bude odvojeno od zatitnog uzemljenja (iz l. 59. i 64.
ovog pravilnika), tada se radno uzemljenje, po pravilu, izvodi:
- pomou jednog posebnog uzemljivaa (npr. u vidu trougla sa sondama u
temenima trougla) koji sa pomou kabla sa izolovanim platom spaja sa
neutralnim provodnikom na niskonaponskoj razvodnoj tabli u trafostanici, ili
- pomou uzemljivaa kod stubova ili objekata niskonaponske mree u podruju
prenika 200 m oko trafostanice.
Dimenzionisanje uzemljivaa radnog uzemljenja vri se saglasno l. 10. do 35. ovog
pravilnika, a u posebnim uslovima rada visokonaponske mree navedenim u lanu
64. ovog pravilnika mora biti ispunjen i uslov iz stava 2. tog lana.

9. Dimenzionisanje uzemljenja trafostanica ako je

neutralna taka visokonaponske mree uzemljena preko
male otpornosti
lan 57.
"Ako je neutralna taka visokonaponske mree na koju je prikljuena
transformatorska stanica uzemljena preko male otpornosti, u transformatorskoj
stanici se, po pravilu, izvodi zdrueno uzemljenje.
Ukupna otpornost zdruenog uzemljenja (Rzdr), ukljuujui i uticaj kablova kao
uzemljivaa, kao i uticaj uzemljivaa susednih transformatorskih stanica i objekata
(zgrada) koji su vezani za neutralni provodnik niskonaponske mree, mora da iznosi:

gde je:
Udoz = dozvoljeni napon dodira, u V;
r = redukcioni faktor visokonaponskog voda koji napaja transformatorsku stanicu;
lk = Ukupna struja zemljospoja, u A;
kd = sainilac koji odreuje odnos napona uzemljenja transformatorske stanice i
napona dodira na mestu dodira, i ima vrednost: kd = 2.

lan 58.
BRISAN - sa 37/95

lan 59.
Ako u nekoj trafostanici nije mogue ispuniti uslov iz lana 57. ovog pravilnika, radno
uzemljenje treba izvesti posebno i razdvojeno od zatitnog uzemljenja, saglasno l.
55. i 56. ovog pravilnika. U tom sluaju se dimenzionisanje ovih uzemljenja vri na
sledei nain:

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 17 of 26

- ukupna otpornost radnog uzemljenja (Ro), merena u trafostanici bez odvajanja

neutralnog (nultog) provodnika niskonaponske mree od uzemljivaa radnog
uzemljenja zajedno sa svim uzemljivaima objekata (zgrada) i ostalim
uzemljivaima koji se vezuju za neutralni (nulti) provodnik niskonaponske
mree, treba da zadovolji uslove primenjene zatite od previsokih napona dodira
u niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa;
- ukupna otpornost zatitnog uzemljenja (Rz) merena u trafostanici bez odvajanja
uzemljivaa zatitnog uzemljenja od drugih uzemljivaa koji su vezani na njega,
treba da zadovolji uslov da se pri dozemnom kratkom spoju u visokonaponskom
delu trafostanice na zatitnom uzemljenju ne moe pojaviti, napon vei od 60%
ispitnog napona izolacija elemenata niskonaponskog dela trafostanice i
prikljunih vodova, odnosno treba da bude ispunjen uslov:

Rz

1200

1200

Iz

r . Ik

--------- = ----------

lan 60.
Ako visokonaponska mrea na koju se prikljuuje transformatorska stanica radi sa
izolovanom neutralnom takom ili sa kompenzovanom strujom zemljospoja, a
zemljospoj se iskljuuje najkasnije za 2 h, u transformatorskoj stanici se, po pravilu,
izvodi zdrueno uzemljenje.
Ukupna otpornost zdruenog uzemljenja (Rzdr), ukljuujui i uticaj kablova kao
uzemljivaa. kao i uticaj uzemljivaa susednih transformatorskih stanica i objekata
(zgrada) koji su vezani za neutralni provodnik niskonaponske mree, mora da iznosi:

gde je:
Udoz = dozvoljeni napon dodira, u V;
lz - ukupna kapacitivna struja zemljospoja galvanski povezane visokonaponske mree
sa izolovanom neutralnom takom, odnosno preostala struja zemljospoja
visokonaponske mree sa kompenzovanom strujom zemljospoja, u A;
kd = sainilac koji odreuje odnos napona uzemljenja transformatorske stanice i
napona dodira na mestu dodira, i ima vrednost: kd = 2.
Izuzetno, ako vreme iskljuenja zemljospoja u visokonaponskoj mrei prelazi 3 s, a u
elektrinim instalacijama niskog napona se paralelno koristi TN i TT sistem ili se
koristi samo TN sistem pri emu pojedine zgrade nemaju izveden temeljni uzemljiva
i sprovedene mere izjednaavanja potencijala prema propisima za elektrine
instalacije niskog napona, sainilac kd ima vrednost: kd = 1.

lan 61.
Ako se trafostanica nalazi na podruju urbanizovanog dela naselja, gde nije mogue
izvriti efikasno odvajanje radnog i zatitnog uzemljenja zbog velike gustine metalnih
podzemnih instalacija (cevovodi, uzemljivai zgrada, kablovi sa provodnim platom,
itd.), u. trafostanici se izvodi zdrueno uzemljenje. Ako nije mogue izvesti
uzemljenje prema lanu 57. ovog pravilnika, moraju se preduzeti mere tako da se u

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 18 of 26

visokonaponskoj mrei struja dozemnog kratkog spoja ogranii na niu vrednost. U

suprotnom, trafostanica se ne moe prikljuiti na visokonaponsku mreu koja je
uzemljena preko male otpornosti.

10. Dimenzionisanje uzemljenja trafostanice ako je

visokonaponska mrea sa izolovanom neutralnom takom
ili sa kompenzovanom strujom zemljospoja
lan 62.
Ako visokonaponska mrea na koju se prikljuuje trafostanica radi sa izolovanom
neutralnom takom ili sa kompenzovanom strujom zemljospoja, po pravilu, u
trafostanici se izvodi zdrueno uzemljenje.
Ukupna otpornost zdruenog uzemljenja (Rezdr) treba da zadovolji uslov:
Ud
Rezdr

------Iz

gde je:
Iz = ukupna kapacitivna struja zemljospoja galvanski povezanih vodova
visokonaponske mree sa izolovanom neutralnom takom, odnosno preostala
struja zemljospoja ako je visokonaponska mrea sa kompenzovanom strujom
zemljospoja,
Ud = dozvoljeni napon dodira iz lana 58. ovog pravilnika, ukoliko se zemljospoj
iskljuuje delovanjem zemljospojne zatite.

lan 63.
BRISAN - sa 37/95

lan 64.
Ako zemljospoj u visokonaponskoj mrei traje due od 2 asa, smatra se da su
stvoreni uslovi za pojavu dvostrukog zemljospoja, koji moe izazvati velika termika
naprezanja uzemljivaa trafostanica i veoma visoke napone dodira.
U sluaju iz stava 1. ovog lana treba izvriti odvajanje radnog i zatitnog
uzemljenja, pri emu moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
1) zatitno uzemljenje mora se izvesti kao uzemljenje u tekim uslovima, saglasno
lanu 60. ovog pravilnika. Ako se dvostruki zemljospoj ne iskljuuje delovanjem
zatite bez vremenskog odlaganja, mora se izvriti raunska provera preseka
elemenata zatitnog uzemljenja u odnosu na termika naprezanja, na nain
propisan ovim pravilnikom;
2) radio uzemljenje treba da zadovolji uslove primenjene zatite od opasnih napona
dodira u niskonaponskoj mrei i instalacijama potroaa. Pored toga, ukupna
otpornost radnog uzemljenja, merena u trafostanici bez odvajanja neutralnog
(nultog) provodnika od uzemljivaa radnog uzemljenja i ostalih uzemljivaa u
niskonaponskoj mrei, treba da ima vrednost koja obezbeuje da se, u sluaju
proboja izolacije visokog napona prema radnom uzemljenju, na tom uzemljenju

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 19 of 26

ne moe pojaviti i odrati napon od 65 V, odnosno mora da bude ispunjen i

uslov:
65

Ro

---------

gde je Iz = ukupna kapacitivna, odnosno preostala struja zemljospoja.

lan 65.
Ako se trafostanica nalazi na podruju urbanizovanog dela naselja gde nije mogue
izvriti odvajanje radnog i zatitnog uzemljenja, izvodi se zdrueno uzemljenje, a ova
trafostanica se moe prikljuiti samo na visokonaponsku mreu u kojoj je trajanje
zemljospoja ogranieno na najvie 2 asa.

11. Zatita od dodira delova naprava i vodova pod

naponom u trafostanici
lan 66.
Zatita od dodira delova naprava i vodova koji su pod naponom u trafostanici, mora
biti ostvarena pogodnom konstrukcijom kao: izolovanjem, zatvorenim kuitima,
pregradama, zidovima, limovima, ploama i sl.

lan 67.
Metalni delovi pod naponom, koji su postavljeni na razvodnoj niskonaponskoj tabli ili
u ormanu, moraju biti zatieni od sluajnog dodira, pomou preaga, mrea, zidova,
vrata i sl. ako postoji posebna opasnost od takvog dodira.

lan 68.
Razmak izmeu pregrada (preaga, mrea, pregrada od lima) i delova koji su
postavljeni iza tih pregrada, a nalaze se pod niskim naponom, mora iznositi
najmanje:
1) 200 mm, ako se koriste preage;
2) 100 mm, ako se koriste mree otvora 20 do 60 mm;
3) 40 mm, ako se koriste krute mree otvora do 20 mm sa prenikom ice od
najmanje 2 mm,
4) 15 mm, ako se koristi puni lim debljine najmanje 1 mm.
Izuzetno, dozvoljeni su i manji razmaci u prefabrikovanim postrojenjima, ija su
izolaciona svojstva ispitana i zadovoljavaju propisane uslove.

lan 69.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 20 of 26

Preage se mogu koristiti kao zatita od sluajnog dodira samo u elektrinim

pogonskim i zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama.
Preage koje se mogu ukloniti bez upotrebe alata, moraju biti od izolacionog
materijala.

lan 70.
Razmak izmeu metalnih delova pod niskim naponom i delova koji nisu pod naponom
(npr. zidovi, metalne cevi, delovi metalne konstrukcije i sl.) mora iznositi najmanje
15 mm.

lan 71.
Na ulazima i prilazima u zatvorene elektrine pogonske prostorije moraju se postaviti
natpisi koji upozoravaju na opasnost od elektrine struje.

lan 72.
Ulaz u zatvorene elektrine pogonske prostorije dozvoljen je samo kroz vrata koja se
zakljuavaju.
Vrata se moraju otvarati u pravcu izlaza, a brava mora biti ugraena tako da se
onemogui ulaz neovlaenim licima, i da se istovremeno obezbedi nesmetan izlaz
licima koja se nalaze u toj prostoriji.
Otvaranje vrata sa unutranje strane mora biti lako izvodljivo, bez upotrebe kljua ili
alata.

12. Zatita od strujnog preoptereenja

lan 73.
Zatita od strujnog preoptereenja ureaja i opreme u trafostanici, kao i zatita od
strujnog preoptereenja vodova niskonaponske mree (nadzemnih i kablovskih),
izvodi se u skladu sa vaeim propisima i standardima, i lokalnim uslovima na mestu
primene.

13. Zatita transformatora snage od strujnog

preoptereenja
lan 74.
Ureaji za automatsku zatitu transformatora snage od elektrinog preoptereenja i
od unutranjih ili spoljanjih kvarova treba da budu u skladu sa veliinom
transformatora i njegovim znaajem.

lan 75.
Za zatitu transformatora snage od kratkih spojeva i dozemnih kratkih spojeva slue:

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 21 of 26

- visokouinski osigurai koji se, po pravilu, postavljaju na visokonaponskoj strani

transformatora snage, ili
- primarni ili sekundarni prekostrujni releji.
Izuzetno, transformator snage moe biti i bez navedenih zatitnih ureaja ako je
obuhvaen nekom efikasnom zatitom na visokonaponskom izvodu preko koga se
napaja trafostanica.

lan 76.
Nazivna struja visokonaponskih osiguraa ili releja treba da bude vea od nazivne
struje transformatora, da ne bi dolo do iskljuenja transformatora iz rada i pri
dozvoljenim preoptereenjima i kratkotrajnim strujnim udarima (npr. pri ukljuenju).
Nazivna struja zatitnog ureaja odabira se tako da zatita deluje i u sluaju kratkog
spoja na sabirnicama niskog napona u trafostanici.
Vreme iskljuenja zatitnog ureaja mora biti krae od vremena dozvoljenog trajanja
kratkog spoja posle trajnog optereenja nazivnom strujom transformatora snage u
tabeli br. 2 prema jugoslovenskom standardu N.H1.010.
Tabela br. 2
1. Napon kratkog spoja, Uk (%)
2. Trajna struja kratkog
spoja (A)
Ik
------------------------- ----Nazivna struja (A)
In
3. Dozvoljeno trajanje kratkog
spoja, tk (s)

25

20

16,7

14

1,8

2,8

4,0

5,5

lan 77.
Zatita transformatora snage od preoptereenja treba da upozori na nastanak
preoptereenja, i da iskljui transformator snage ako preoptereenje po veliini i
trajanju prelazi dozvoljenu granicu. Za ovu zatitu primenjuje se jedan od sledeih
zatitnih ureaja:
a) kontaktni termometar;
b) bimetalni releji, ili tromi topljivi osigurai;
v) ureaj za termiko preslikavanje (termiki relej ili termika slika).
Pri izboru ureaja za zatitu transformatora snage od preoptereenja treba voditi
rauna o njihovoj stvarnoj efikasnosti u realnim pogonskim uslovima, kao i o
ekonominosti.
Smatra se da je zatita od preoptereenja efikasna, ako omoguuje maksimalno
iskorienje snage transformatora bez bitnog uticaja na skraenje njegovog veka
trajanja.

lan 78.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 22 of 26

Primena ureaja za zatitu transformatora snage od preoptereenja nije obavezna za

svaki transformator, ako se u toku eksploatacije preduzimaju mere kojima se
spreava preoptereenje transformatora snage, kao to je precizno planiranje i
kontinualno praenje razvoja dela potronje koji se napaja iz trafostanice.

lan 79.
Transformatori snage koji u pogonu treba da rade paralelno sa drugim
transformatorima, moraju ispunjavati uslove za takav pogon (odnosi transformacije,
sprege, naponi kratkih spojeva, odnosi snaga).

14. Zatita niskonaponskih vodova od strujnog

preoptereenja
lan 80.
Za zatitu niskonaponskih vodova od strujnog preoptereenja i kratkotrajnog
strujnog optereenja u sluaju kratkog spoja, upotrebljavaju se topljivi osigurai ili
automatski zatitni prekidai.
Zatita niskonaponskih vodova od strujnog preoptereenja izvodi se na odvodima u
trafostanici, a po potrebi, i u niskonaponskoj mrei (na primer: na mestima promene
preseka, na kunim prikljucima i sl).
Svi odvodi niskonaponskih vodova treba da budu obeleeni odgovarajuim nazivima u
razvodnom ormanu, sa oznakama preseka.

lan 81.
Pri izboru karakteristika niskonaponskih osiguraa ili automatskih prekidaa treba
voditi rauna o trajnom dozvoljenom strujom optereenju provodnika voda, termikoj
vrstoi provodnika pri kratkom spoju, uslovima odvoenja toplote, kao i o uslovima
primenjene zatite od previsokog napona dodira.

lan 82.
Trajno dozvoljeno optereenje strujom golih provodnika nadzemnih vodova uzima se
prema tabeli 3, uzimajui u obzir dozvoljenu temperaturu provodnika od 80C, pri
maksimalnoj temperaturi mirnog vazduha od +40C.
Tabela br. 3
Presek
2
mm

Bakar
A

Alumiijum A

16
25
35
50
70
95
120

115
151
174
231
282
357
411

92
121
149
185
226
283
329

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

Aluelnik 6:1
2
mm
16/2,5
25/4
35/6
50/8
70/12
95/15
120/21

A
90
125
145
170
235
290
345

16. 09. 14

Page 23 of 26

150
185

477
544

382
435

150/25
185/32

400
450

Ako je temperatura vazduha nia od + 40C, dozvoljeno je optereenje provodnika

vee od vrednosti navedenih u tabeli br. 3. Ove vrednosti dozvoljenih optereenja
golih provodnika nadzemnih vodova dobijaju se tako to se odgovarajue vrednosti iz
tabele br. 3. pomnoe koeficijentom "k" prema tabeli br. 4:
Tabela br. 4
Temperatura mirnog vazduha C
Koeficijent k

30
1,12

20
1,22

10

1,30 1,41

lan 83.
Trajno dozvoljeno optereenje strujom golih provodnika nadzemnih vodova moe se
poveati za 8% u odnosu na vrednosti iz tabela br. 3 i 4, ako se na osnovu
meteorolokih podataka moe pouzdano zakljuiti da e u vreme najveeg
optereenja strujom brzina vetra iznositi najmanje 0,6 m/s.

lan 84.
Ako je odvod od niskonaponskog razvodnog ormana do zateznih izolatora izveden
pomou izolovanih provodnika ili kablova, ove provodnike, odnosno kablove, treba
tako dimenzionisati da njihovo trajno dozvoljeno strujno optereenje odgovara
dozvoljenom optereenju nadzemnog voda navedenog odvoda.

lan 85.
Trajno dozvoljeno optereenje strujom provodnika niskonaponskih kablovskih vodova
bira se zavisno od konstrukcije kabla (vrsta izolacije i provodnika, broj i raspored
provodnika u kablu), od temperature sredine u kojoj se nalazi kabl, od uslova
odvoenja toplote sa kabla (nain polaganja kabla, specifina toplotna otpornost
izolacije, plata i sredine u kojoj se nalazi kabl, porast temperature provodnika u
odnosu na okolinu, broj paralelno poloenih kablova), kao i od aktivne otpornosti
provodnika kabla.

lan 86.
Vreme pregorevanja topljivih osiguraa, odnosno iskljuenja zatite pri kratkom spoju
treba da je toliko da se obezbedi termika vrstoa provodnika, i odreuje se iz
uslova:

gde je:
t = vreme pregorevanja osiguraa, odnosno iskljuenja zatite (s)
2
S = presek provodnika (mm )
Ik = struja kratkog spoja (kA)

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 24 of 26

a = koeficijent, koji za parametre navedene u tabeli br. 5 ima vrednosti date u istoj
tabeli.
Tabela br. 5
Vrsta voda
Parametri

Nadzemni vod

sa bakarnim
sa
sa bakarnim
provodnicima aulminijumskim provodnicima
provodnicima

Temperatura provodnika
pre kratkog spoja (C)
Temperatura provodnika
u kratkom spoju (C)
Koeficijent "a"

Kabl

50

sa
aluminijumskim
provodnicima
70

170

160

0,017

0,007

160
0,015

0,005

15. Zatita od poara

lan 87.
Zatita od poara elektroenergetskih postrojenja i ureaja, kao i objekata u blizini tih
postrojenja i ureaja, izvodi se u skladu sa vaeim propisima za specijalnu zatitu
elektroenergetskih postrojenja od poara.

lan 88.
Celokupna oprema, ureaji i ostali elementi trafostanice i niskonaponske mree treba
da su tako konstruisani i montirani da ne mogu izazvati poar veeg obima, ni
ugroziti susedne objekte i objekte u kojima ili na kojima su montirani.

lan 89.
Da bi se spreilo irenje poara, trafostanica mora biti odvojena od ostalih objekata.
Ako se trafostanica nalazi u sklopu nekog drugog objekta, odvajanje se vri pomou
pregradnih zidova, ugraivanjem vrata od vrstog i nezapaljivog materijala, i sl.

lan 90.
Trafostanica se mora tako izgraditi da se obezbedi zadovoljavajue hlaenje, i da
gasovi koji mogu nastati u trafostanici mogu nesmetano odlaziti.

lan 91.
U trafostanici koja se nalazi u sklopu nekog drugog objekta vazduh mora da izlazi
neposredno napolje. Otvori za ventilacija moraju biti tako izgraeni da na prometnim
mestima ne ugroavaju prolaznike.

16. Zatita od mehanikih i dinamikih naprezanja

lan 92.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 25 of 26

Celokupna oprema, ureaji i ostali elementi u trafostanici i u niskonaponskoj mrei

moraju biti konstruisani i montirani tako da mogu da izdre sva dinamika i ostala
mehanika naprezanja predviena vaeim propisima i standardima, kako u
normalnim uslovima, tako i pri kratkim spojevima i ostalim lokalnim uslovima
dodatnih naprezanja (led, vetar, nosivost tla, prodiranje vode itd.).
Elementi trafostanica i niskonaponskih mrea ne smeju ugroavati objekte, odnosno
delove objekata (temelji, zidovi, krovne konstrukcije, itd.), na kojima su ovi elementi
montirani.

lan 93.
Za zatitu od mehanikih i dinamikih naprezanja elemenata trafostanica i
niskonaponskih mrea primenjuju se vaei propisi o tehnikim normativima za
elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V i tehniki normativi za
izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova.

III. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 94.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na trafostanice i niskonaponske mree koje
su izgraene pre stupanja na snagu ovog pravilnika.

lan 95.
Na trafostanice i niskonaponske mree za ije je graenje izdato odobrenje pre dana
stupanja na snagu ovog pravilnika, a ije izvoenje otpone u roku od est meseci od
dana stupanja na snagu ovog pravilnika, mogu se primenjivati odredbe Pravilnika o
tehnikim normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih
transformatorskih stanica ("Slubeni list SFRJ", br. 11/74 i 20/74).

lan 96.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o tehnikim
normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih transformatorskih
stanica ("Slubeni list SFRJ", br. 11/74 i 20/74).

lan 97.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae ta. 7.091, 7.092, 7.093,
7.094, 7.095.1, 7.11, 7.111, 7.112, 8.36 i 8.47. Tehnikih propisa za izvoenje
elektroenergetskih instalacija u zgradama, koji su sastavni deo Pravilnika o tehnikim
merama i uslovima za izvoenje elektroenergetskih instalacija u zgradama ("Slubeni
list SFRJ", br. 43/66).

lan 98.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae l. 143, 144. i 145.
Pravilnika o tehnikim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog
napona iznad 1000 V ("Slubeni list SFRJ", br. 4/74).

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14

Page 26 of 26

lan 99.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu
SFRJ".

Br. 16-14415/1
26. decembra 1977. godine
Beograd
Direktor Jugoslovenskog zavoda za
standardizaciju,
Milan Krajnovi, s. r.

http://www.propisionline.com/IndOk/Legislation/4094

16. 09. 14