Prirunik 4

Vodi za Organsku Proizvodnju

Jagode

CIP -
,
634.75 : 631.147 (035)
M,
Vodi za organsku proizvodnju jagode / Slobodan Milenkovi,
Marija Kalenti, Emilija Stefanovi, Anica Milenkovi - Beograd :
Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit
GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 28 str. : ilustr. ; 21cm
Tira 250. - Bibliografija.
ISBN 978-86-87737-44-0
1. , 2. ,
a) - -
COBISS.SR-ID 268240903

VODI
ZA
ORGANSKU
PROIZVODNJU
JAGODE

Sadraj
1. Uvod

2. Preduslovi

3
4
4
5

2.1. Ouvanje prirodnog agro-ekosistema

2.2. Osobine zemljita
2.3. Karakteristike klime

3. Izbor i priprema lokacije

Objavljeno od strane:
Nacionalna asocijacija Serbia Organica
Uz podrku:
Deutsche Gesellschaft fr
Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH
Economic Development Program ACCESS
Autori:
Prof. dr Slobodan Milenkovi
Marija Kalenti, GIZ Beograd
Emilija Stefanovi, GIZ Beograd
Anica Milenkovi, konsultant
tampa:
Zemunplast, Zemun

3.1. Kako odabrati lokaciju

3.2. Kako pripremiti zemljite

4. Sadni materijal
4.1. Sortiment

5. Agro-tehnike mere
5.1. Plodosmena
5.2. Odravanje zemljita
5.3. Sistemi gajenja
5.4. Ishrana
5.5. Navodnjavanje

5
6
6
6
7
9
9
10
11
12
14

6. Bolesti, tetoine, korovi i

integralne mere zatite

15

7. Berba

22

8. Ekonomski pokazatelji

22

9. Prilozi

24

10. Literatura

28

1. Uvod
U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehnikih mera postie se ouvanje zdravlja biljaka zahvaljujui
uspostavljanju (u periodu konverzije), odravanju i unapreenju ekoloke ravnotee u agro-ekosistemu. Principi
na kojima se zasniva organska poljoprivreda omoguavaju
da se ona, u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu, potpuno oslobodi zavisnosti od sintetikih ubriva i pesticida,
i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla.
Nekoliko fundamentalnih principa omoguava da se napred
navedeno ostvari:
Rotacija useva. Planska smena useva na jednoj parceli
doprinosi odravanju plodnosti i kontroli bolesti i tetoina
u organskoj proizvodnji. Rotacija useva jeprepreka za tetoine i bolesti koje u odsustvu biljke domaina prekidaju
razvoj i njihova tetnost se smanjuje. Plodosmena doprinosi
raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema to dovodi do
poveanja brojnosti korisnih vrsta.
Zatita biodiverziteta. Podrka i unapreenje biolokih
ciklusa unutar proizvodnog sistema na farmi je jedan od fundamentalnih principa organske poljoprivrede. Odravanju
biodiverziteta na farmi i njenoj okolini, doprinosi izbegavanje primene biocidnih supstanci (koje su toksine za ivi
svet), neobraena povrina i mikrobioloki aktivno zemljite.
Zdravlje biljaka. Mikrobioloka aktivnost zemljita je
neophodna za razlaganje organske materije i obezbeenje
hranjivih elemenata za biljke. Optimalna ishrana utie na
sposobnost biljaka da podnesu napad bolesti i tetoina
kao i stresove iz spoljanje sredine. Istraivanja su pokazala
da je napad tetoina vei u usevima hranjenim sa azotom
neorganskog porekla u poreenju sa onima u kojima je azot
poreklom iz komposta i stajnjaka.
Otporne sorte. Odabirom sorti koje pokazuju otpornost
prema prouzrokovaima bolesti i tetoinama, smanjuje se
ili potpuno eliminie potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida, to doprinosi dugoronoj stabilnosti i
odrivosti proizvodnje.
Kompostiranje. Kompostiranje ima dve vane uloge:
uspostavlja i odrava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljitu, a u toku procesa kompostiranja zahvaljujui toploti koja se stvara eliminiu se patogeni i seme
korovskih biljaka.

2. Preduslovi za zasnivanje
proizvodnje
Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba
predvideti sledee preduslove:
Okolina zasada;
Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu;
Faktori tehnike i marketinke podrke (skladitenje,
hladnjaa, transport, prodaja);
Tenika i struna podrka: radna snaga, oprema i mehanizacija, struna-savetodavna sluba.
Svi navedeni elementi su neophodni za uspeno gajenje jagode matodama organske proizvodnje.
Organske zasade jagode treba podizati na farmama na
kojima se odvija i stoarska proizvodnja kao i proizvodnja
ratarskih i krmnih biljaka, kako bi se obezbedila dovoljna
koliina stajnjaka i rotacija useva.
Proizvodnja se zasniva na zemljitu koje nije previe
zakorovljeno jer e se u toku gajenja jagode broj korova
poveati.
Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage, tako
da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povrtarskih biljaka za koje je u slinom periodu godine takoe
potrebna radna snaga. Povre se moe gajiti u periodu od
2-3 godine kada se ne gaje jagode.
U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencionalne u organsku proizvodnju na zemljitu se moe gajiti
(2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se
poboljala plodnost zemljita. Prelazak sa konvenconalne
u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pristupu farmera u odnosu na rotaciju useva. Mora postojati
pauza od 3 do 4 godine izmeu dva zasada jagode na istom
zemljitu, to praktino znai da se na farmi efektivno svake godine za gajenje jagode moe koristiti samo oko 20%
ukupne povrine zemljita. Kako je rotacija useva kompleksna, potrebno je da farmer ovlada novim vetinama
vezano za gajenje veeg broja kultura kao i da poseduje ili
iznajmljuje odgovarajuu mehanizaciju i opremu.

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

2.1. Ouvanje prirodnog agro-ekosistema

Organska proizvodnja jagoda mora se posmatrati
kao deo cele farme i svako poboljanje biodiverziteta
imae pozitivan efekat u bar dve oblasti: opraivanju i
kontroli bolesti i tetoina. Samo i strano opraivanje
odvijaju se pre svega zahvaljujui insektima. Medonosna pela i bumbari, kao i neke druge vrste, a pre svega
solitarne pele su aktivni opraivai. Ukoliko je ouvano
bogatstvo biljnih vrsta, u proizvodnji na otvorenom
nije potrebno dodatno unositi konice sa pelama, jer
ve postoji mnotvo drugih vrsta. Bumbari i solitarne
pele za razliku od medonosne pele lete i na temperaturi nioj od 10 i kada je vreme oblano. Koridori
(trake) biljaka koje cvetaju u raznim periodima godine,
a formirane su oko i u zasadu jagode doprinose odravanju populacija ovih opraivaa. Bumbari se gnezde u
zemljitu i treba im ostaviti delove vegetacije nedirnute. Solitarne pele se gnezde u upljinama ili zidovima
starih kua (brvnara) i najbolji nain da im se pomogne
jeste postavljanje snopova trske sa june strane zgrada
u blizini vonjaka u kojima one polau jaja i prezimljavaju. U proizvodnji u zatvorenom prostoru potrebno
je svaki dan otvarati tunele da bi se omoguio ulazak
insekata opraivaa, a takoe je mogue uneti konice
sa bumbarima, koje komercijalno umnoava vie kompanija (Koppert, Biobest).
Sloeni uticaji u agro-ekosistemu prikazani su u
narednoj emi.
ZEMLJITE

KLIMATSKE
KARAKTERISTIKE

VODNI RESURSI

BIOCENOZA

AGRO-EKOSISTEM

AGROTEHNIKE MERE

PRIRODNE
OSOBENOSTI

2.2. Osobine zemljita

Jedan od najvanijih faktora za gajenje jagoda je
pravilan izbor povrine za podizanje zasada. Zemljite
treba da ima karakteristike koje su date u Tabeli 1.

Tabela 1: Poeljne karakteristike zemljita

Dubina:

najmanje 50 cm

Drenaa:

dobra, sa dobrom i brzom vodnom

propustljivou

Mehaniki sastav:

strukturna i plodna zemljita

5.5 6.5

Za gajenje jagoda najboja su dobro propusna zemljita,

lakog mehanikog sastava, koja pripadaju grupi peskovitih
ilovaa sa sadrajem gline manjim od 30% (poeljno oko
20%). Pogodna je izraena struktura zemljita, koja nije
preterano fina, a najpoeljnija je veliina zemljinih agregata
od 1-10 mm. Na taj nain obezbeena je visoka poroznost i
dobar vodno-vazduni reim. Proverom profila do 40 cm
dubine ili pojedinanim probama sondama, moe se lako
utvrditi prilagoenost strukture zemljita za proizvodnju.
Kod teih, sabijenih, manje propustljivih zemljita
pored nedostatka razliitih mikroelemenata, poveana je i
mogunost pojave oboljenja korena. Ova se pojava do izvesnog stepena moe ublaiti izborom otpornijih sorti jagode i
postavljanjem uzdignutih redova.
Najvei deo korenovog sistema jagode nalazi se na dubini
do 20 cm povrinskog sloja zemljita iz kog koren crpi vlagu i
hranljive materije. Stoga, humusno akumulativni sloj treba
da je bogat, dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. U zemljinom
profilu ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj, jer jagodasto voe ne podnosi slabo ocedna zemljita.
U toku godine, pre sadnje trebalo
bi izvriti testiranje zemljita i uskladiti
odnos fosfora i kalijuma u zemljitu. Sa
pripremom zemljita trebalo bi poeti bar
godinu dana pre sadnje kako bi se poveala
koliina organske materije u zemljitu, eliminisali problemi
sa korovom i obezbedile odgovarajue leje (uzdignuti redovi)
za sadnju. Treba imati na umu da je korov lake suzbiti pre
sadnje, nego nakon zasnivanja zasada. Sa suzbijanjem korova
poeljno je poeti ak dve do tri godine pre sadnje, uz kombinovanje setve pokrovnih useva i eom obradom zemljita.

2.3. Karakteristike klime

Jagoda se dobro prilagoava raznim agroekolokim
uslovima. Zahvaljujui ovoj osobini, jagode se mogu
gajiti i u sunim i vlanim uslovima, u kontinentalnim i
suptropskim klimatskim uslovima i na raznim nadmorskim visinama od 0 do 2.500 m.
Najpovoljnije oblasti za gajenje su one sa umerenom
i umerenokontinentalnom klimom, sa dovoljnom koliinom vlage u zemljitu u toku celog perioda vegetacije.
Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom
relativnom vlanou vazduha tokom letnjih meseci.
Visoke letnje temperature i niska relativna vlanost
vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu
pre nastupanja visokih temperatura. Optimalne dnevne
temperature za porast i razvie biljaka jagode su 1822C, a optimalne none temperature su 12-13C. Usevu
jagode odgovaraju prolea sa manjim oscilacijama u
dnevnim i nonim temperaturama. Bioloki temperaturni minimum za usev jagode je oko 6C i sadnju
treba zapoeti u prolee, kada se none temperature
ustale oko ove vrednosti. Sadnice izmrzavaju kada se
temperatura unutar bokora spusti ispod -12 C, dok
ozbiljne tete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju
na temperaturama ispod -2C. Cvetovi izmrzavaju na
-3, a zametnuti plodovi na 1,5 1,7.
U plodonoenju visoke temperature u opsegu od
25-35C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva.
Sa visokim intenzitetom respiracije, posebno tokom
toplih noi, smanjuje se akumulacija eera u plodovima. Visoka osunanost tokom dana i relativno svee
noi, presudne su za postizanje dobrog kvaliteta, ukusa
i arome jagode, kao i sadraja vitamina C u plodovima.
Zato u brdsko planinskom podruju jagoda moe imati
izvanredan kvalitet i moe dospeti na trite u vreme
kada je tranja veoma velika.
Velika koliina padavina tokom vegetacione sezone nije poeljna jer moe dovesti do truljenja cvetova i
plodova. Jaki vetrovi izazivaju suenje cvetova i na taj

nain spreavaju oploenje i zametanje plodova, to se

eventualno moe popraviti podizanjem vetrozatitnih
pojaseva (npr. od kukuruzovine). Poeljni parametri
klime podruja za gajenje jagode prikazani su u Tabeli 2.
Tabela 2. Klimatske karakteristike podruja za gajenje
jagode
Parametri

Optimalne vrednosti

Minimalna temperatura

-15 do -18C

Temperatura u periodu gajenja

25-30C
14-16C (u toku noi)

Temperatura vazduha u
periodu formiranja plodova

24-26C
16-18C (u toku noi)

Maksimalna temperatura

35

Najbolji razvoj jagode postie se na zemljitu u

kome je vlanost 70-80% od maksimalnog vodnog
kapaciteta.

3. Izbor i priprema lokacije

Kljuni uslovi za dobar uzgoj jagode su potpuna
izloenost suncu, dobra provetrenost, obezbeenost
dovoljne koliine vlage i zatita od niskih temperatura i prolenih mrazeva. Za uzgoj jagode dodatno su
pogodna stanita na kojima se sneg dugo zadrava
tokom zime, jer titi zimsko lie i cvetne pupoljke od
izmrzavanja. Proizvodnja jagode je mogua do 1600m
nadmorske visine, mada treba izbegavati terene sklone
kasnim mrazevima.
Treba birati podruja sa umerenim nagibom od 3
do 5%, koji je idealan za obezbeivanje dobre provetrenosti i zatitu od naglaene pojave povrinskih
voda. Slaba provetrenost i mrazni depovi mogu dovesti do oteenja cvetova u prolee. Gajenje jagode na
nagibima koji su okrenuti ka jugu predstavlja najvei
rizik, zbog pojave prolenog izmrzavanja, s obzirom
na to da biljke obino ranije cvetaju. Nagibi okrenuti u

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

pravcu vetrova takoe nose rizik od izmrzavanja, usled

stalne izloenosti biljaka suvim i hladnim vetrovima.
Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takoe umanjuje
mogunost pojave brojnih gljivinih oboljenja. Slab protok vazduha poveava vlanost vazduha oko listova i
plodova, to pogoduje razvoju bolesti lia i truljenju
plodova izazvanog gljivinim oboljenima.
Treba izbegavati blizinu uma i drugih podruja gde
u prirodnom okruenju rastu divlje jagode ili druge
sline vrste. One su stanita tetoina kao i prenosioci
oboljenja koji mogu bitno uticati na uspeh proizvodnje.
3.1. Kako odabrati lokaciju
Jagoda je otporna prema niskim temperaturama u
periodu mirovanja. Meutim, najvanija injenica pri
izboru lokacije za podizanje zasada je njena osetljivost
prema prolenim mrazevima koji mogu otetiti pupoljke i otvorene cvetove. U istom periodu stablo moe biti
oteeno na -3,90C. Veina sorti podnosi temperaturu
od -20C bez zatite i do -40C ako se gaje u plastenicima. Ako se plastenik zatvori u ranim popodnevnim
asovima biljke e podneti i -50C. Niske temperature i
vetar negativno utiu na aktivnost insekata opraiavaa
to dovodi i do pojave nepravilnih plodova. Optimalne
lokacije za jagodu su zaklonjene, sa blagim nagibom
prema jugo-zapadu i dugim periodom osunanosti koji
doprinosi dobrom razvoju.
Lokacije sa dobrom drenaom su od sutinske vanosti, jer vodolee mogu dovesti do uginua biljaka.
Slabo drenirana i sabijena zemljita su nepovoljna i sa
aspekta pojave bolesti, pre svega trulei korena. Takva
zemljita imaju i nepovoljnu strukturu to negativno
utie na razvoj korenovog sistema.

3.2. Kako pripremiti zemljite

Pre zasnivanja zasada mora se izvriti analiza zemljita da bi se izvrile eventualne korekcije plodnosti.
Veoma je vano da se ispita zemljite i na prisustvo glji-

ve prouzrokovaa uvelosti biljaka (Verticillium spp.), bez

obzira da li je nekada na tom zemljitu gajena jagoda,
jer ova gljiva ima irok krug biljaka domaina koje moe
zaraziti. Ako je zemljite dobro prirodno drenirano jagode uspevaju na raznim tipovima zemljita, ali im najvie
odgovaraju srednje teka. Teka zemljita nisu pogodna,
osim ako ne lee na sloju koji ima dobru drenau, jer
predstavljaju povoljne uslove za razvoj trulei korena.
Laka zemljita se smatraju povoljnim za konvencionalnu
proizvodnju jagoda, ali nisu uveka pogodna za organsku
proiyvodnju, jer je u takvim uslovima teko obezbediti
dovoljno kalijuma.
Za jagode je potrebno dovoljno vode u periodu od
cvetanja do berbe, tako da peskovita zemljita generalno
nisu povoljna, osim ako nije obezbeen sistem za zalivanje. Jagode toleriu blagu kiselost zemljita, a optimum
pH je 6-6,5. Najnia prihvatljiva pH je 5,5. Visoka vrednost pH dovodi do nedostatka gvoa, mangana i bora.
Iz tog razloga zemljita sa pH veim od 7,5 su nepovoljna
osim ako nemaju visok sadraj organske materije koja se
ponaa kao pufer.
Ako je predusev bila detelina i
trava potrebno je pre oranja izvriti
tarupiranje. Oranje ne treba da bude
dublje od 20cm i izvodi se 4-6 nedelja
pre sadnje. Taj period je potreban da bi se organska masa
deteline i trava razloila i zadrala u povrinskom sloju
gde su zemljini mikroorganizmi aktivniji i gde e mlade
biljke lako usvojiti potrebna hraniva. Ovakav nain pripreme odnosi se na okolnosti kada se jagoda gaji na foliji.
U sluaju da se korovi suzbijaju mehaniki, okopavanjem
i plevljenjem, preporuuje se oranje na punu dubinu, da
bi se spreilo klijanje semena korova.

4. Sadni materijal
Najvaniji kriterijumi prilikom izbora sorte su svakako kvalitet ploda, kao i otpornost prema bolestima i

tetoinama, to osigurava visok prinos. Prema lanu 16,

Zakona o Organskoj proizvodnji u RS, koji je na snazi od
01.01.2011: Reproduktivni materijal za biljnu i stoarsku
proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora
da bude proizveden metodama organske proizvodnje.
Proizvodnja semena i sadnog materijala metodama organske proizvodnje vri se u skladu sa propisima kojima
se ureuje proizvodnja semena, rasada i sadnog materijala, uz primenu metoda organske proizvodnje.
Proizvoau se moe odobriti korienje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje,
pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima
za zatitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji, ako:
1) na tritu nema materijala koji je proizveden metodama organske proizvodnje;
2) je korienje tog materijala opravdano za sprovoenje naunoistraivakih ispitivanja;
3) se radi o autohtonoj sorti.
Korienje reproduktivnog materijala iz konvencionalne proizvodnje u periodu konverzije proizvoau
odobrava ovlaena kontrolna organizacija, a posle
isteka perioda konverzije Ministarstvo.
Prednosti jednogodinjeg gajenja jagode u odnosu
na dvogodinje ogledaju se u:
smanjenju problema koji nastaju usled pojave
obolenja korena, trulei, pegavosti lista, pepelnice
i grinja
olakanoj berbi usled vee veliine plodova
smanjenju potrebe suzbijanja korova
ranijoj berbi
Dvogodinje gajenje jagode treba odabrati ukoliko
se proizvodnja odvija u sledeim uslovima:
nadmorska visina iznad 1000m
izbor sorti sa manjim brojem cvetova i veim plodovima
kasne prethodne kulture
gajenje na gredicama

4.1. Sortiment
Prema iskustvima iz EU meu najpogodnije sorte
jagode za organsku proizvodnju spadaju: Florence, Pegasus (jednorodne) i Bolero iz grupe stalnoraajuih.
Neke sorte koje su veoma prisutne u konvencionalnoj
proizvodnji, kao to je Elsanta, nisu pogodne za organsku proizvodnju zbog svoje osetljivosti prema bolestima. Naveemo izbor sorti jagode koje bi se zbog
svojih osobina mogle koristiti u organskoj proizvodnji:
Honeoye, Emily, Cambridge Favorite, Tamella, Darselect, Eros, Symphony, Pegasus, Florence, Alice, Bolero,
Everest, Tonto (Fitzgerald Jean, 2004).
Sorte pogodne za organsku proizvodnju i za plasman
jagode u sveem stanju su pre svega rane sorte ili one
kasnije jer se njima postie bolja cena na tritu. Sorta
Elsanta je jedna od najee gajenih zbog dobrog prinosa, koja dospeva tano u standardno vreme dozrevanja
jagoda, te je stoga u sledeem poreenju ona uzeta
kao polazna sorta uprkos injenici da nije pogodna za
organsku proizvodnju:
Alba (sazreva 11 dana pre Elsante)
Clery glavna rana sorta (sazreva 9 dana pre Elsante)
Honeoye glavna rana sorta (sazreva 7 dana pre
Elsante)
Elianny (sazreva 4 dana pre Elsante)
Darselect sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta
(nekada 3 dana ranije)
Elsanta standardna sorta
Sonata sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta
(nekada 1 dan kasnije)
Polka sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u
nekim uslovima 3dana kasnije)
Symphony sazreva gotovo u isto vreme kao Elsanta (u nekim uslovima 3dana kasnije)
Yamaska kasna sorta (+14dana u odnosu na Elsantu), poto ima iskljuivo enske cvetove, gaji se
u kombinaciji sa Florence koja slui kao opraiva i

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

sazreva u isto vreme. Ove sorte se preporuuju i za

vie predele (800-1000 m nadmorske visine).
Alba je vrlo rana i krupna sorta, konusnih, uniformnih, jarko crvenih i sjajnih plodova, sa malim ainim
listiima i lepim vizuelnim utiskom. Odline je adaptabilnosti i otpornosti na bolesti, pa se moe upeno gajiti
i na teim i neto alkalnijim zemljitima. U dobrim uslovima proseni prinos po biljci je od 0,8 do 1 kg. Kvalitet
plodova je dobar i veoma postojan, tako da izuzetno
dobro podnosi transport i manipulaciju.
Plodovi su vrsti sa otporom penetracije 35- 38 g.
Prosena masa ploda je 27-30 g, ali je puno i vrlo krupnih plodova (preko 50 g). Kod ove sorte zametanje,
porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Berba ne
traje due od deset do petnaest dana, sa vrlo ujednaenim kvalitetom od poetka do kraja.
Emily je vrlo rana, prinosna sorta pogodna za proizvodnju plodova za sveu potronju. Otporna je prema
prouzrokovau pepelnice, ali je osetljiva prema uvelosti.
Clery je takoe rana sorta atraktivnih plodova, veoma popularna u Srbiji u konvencionalnoj proizvodnji, a
zbog osobina otpornosti prema pegavosti lia i uvelosti
moe se gajiti i u organskoj proizvodnji. Dobro podnosi
berbu i transport, visokog je kvaliteta mesa i atraktivne
arome. Clery je odlina rana sorta vrlo dobrog ukusa i
arome, solidne vrstine i trajnosti, visoke otpornosti i
adaptabilnosti. Ima konusno-okruglaste plodove, dobrog ukusa i arome. Ova sorta nema izraziti potencijal
rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko vei od
0,5 do 0,6 kg po iviu. Nakon hladnijih zima prinos
je vrlo ogranien i obino se svodi na 0,3 kg po iviu.
Relativno dugo plodonosi, ali je u poetnom periodu
berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji.
Osetljiva je na sivu trule u plastenikoj proizvodnji.
Boja je zadovoljavajua, ali je sklona u odreenim uslovima tamnjenju i matiranju.
Honeoye je sorta koja je popularna u ogledima sa
organskom proizvodnjom. Neto kasnije cveta ime

izbegava pozne mrazeve. U odnosu na druge sorte

manje je osetljiva prema plesnivosti, ali je osetljiva
prema bolestima korena (uvelost i trule).
Cambridge favourite je sorta srednjeg vremena
zrenja, prinosna, plodova pogodnih za preradu. Podnosi loije zemljine uslove, a srednje je otporna prema
prouzrokovaima pepelnice i plesnivosti, kao i prema
uvelosti.
Eros je sorta krupnih atraktivnih plodova, srednjeg
vremena zrenja. Manje je osetljiva prema plesnivosti
plodova uz adekvatnu gustinu sadnje.
Darselect je sorta srednje epohe zrenja, vrlo kvalitetnih plodova tokom cele sezone berbe, a odlinih je
transportnih karakteristika. Srednje je otporna prema
uvelosti i trulei korena.
Pegasus je srednje kasna sorta atraktivnih plodova i
odline trajnosti. Popularna je u sistemu PYO (pick your
own uberi sam). Poseduje otpornost prema veem
broju patogena koji prouzrokuju: uvelost, trule korena,
pepelnicu, bolesti lista.
Florence je sorta kasnog vremena zrenja i vrlo
prinosna. Transportne karakteristike su odline kod
ove sorte. Bujna je sorta pa zahteva neto vei razmak
sadnje. Srednje je otporna prema prouzrokovaima bolesti lista, a poseduje dobru otpornost i prema uvelosti
i trulei korena.
Darselect je ranija francuska sorta koja spada meu
najukusnije i esto gajene, posebno u Nemakoj i u Austriji. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnou,
ali osim rustinog izgleda i tamnije boje, odlikuju ih i
veoma dobar ukus i aroma. Sklona je brzoj promeni boje
u karmin crvenu na visokoj temperaturi.
Elsanta je holandska, srednje rana sorta, selekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj
Evropi predstavlja standardnu sortu. U Italiji se gaji na
veim nadmorskim visinama, posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Plodovi su
srednje krupni, svetlije boje i mada nemaju izuzetnu

vrstinu, karakterie ih izvanredna trajnost. Sorta je

veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. Treba je
gajiti samo u prohladnoj klimi na veim nadmorskim
visinama i na lakim, gotovo peskovitim i blago kiselim
zemljitima, jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. U takvim uslovima, zbog atraktivnosti za trite,
moe se gajiti u organskoj proizvodnji, mada je veina
strunjaka ne preporuuje za tu namenu. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije
gajenja, njene ostale osobine, prvenstveno fantastino
izbalansiran odnos kiselina i eera i odlian ukus, jo
uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu, posebno
za pijanu prodaju.
Od stalnoraajuih sorti sa standardnim bokorom
treba pomenuti Bolero i Everest.
Bolero je rodna sorta srednje krupnih plodova dobrih
transportnih karakteristika. Biljke su bujne i zahtevaju
neto vea rastojanja sadnje. Srednje je otporna prema
prouzrokovaima bolesti lista (osim pepelnice) i bolestima korena.
Everest je vrlo prinosna stalnoraajua sorta sa periodom raanja od juna do oktobra. Plodovi su krupni,
tamno crvene boje, dobrog ukusa i vrste konzistencije
mezokarpa. Podnosi razne tipove zemljita, a neto je
manje osetljjiva prema prouzrokovau pepelnice u odnosu na druge stalnoraajue sorte.
Navedene sorte je mogue gajiti u organskoj proizvodnji i one e svakako postepeno da se ire i u Srbiji.
Meutim u sadanjim okolnostima u organskoj proizvodnji je dominantna sorta Senga sengana i verovatno
e i ostati jo nekoliko godina. Srednje je pozna sorta
(sazreva u treoj dekadi maja) i poseduje izraenu adaptabilnost na razne uslove gajenja. Samooplodna je, vrlo
rodna, a biljke su vitalne i srednje otporne prema najvanijim patogenima, a umereno otporna prema plesnivosti
to zavisi od primene mera koje su preporuene u opisu
ove bolesti. Pogodna je za sve vrste prerade, transportabilna je, a moe se koristiti i za sveu potronju.

5. Agrotehnike mere
5.1. Plodosmena
Rotacija useva je planska smena vrsta biljaka koje se
gaje na jednoj parceli u duem vremenskom periodu.
Rotacija useva ima dve najvanije uloge. Prva je da
omogui odravanje i unapreenje plodnosti zemljita,
a druga da sprei poveanje brojnosti tetoina i znaajniju pojavu bolesti. Najmanji interval u kome se na
istoj parceli jagoda moe gajiti je tri godine. U periodu
rotacije neke biljne vrste treba izbegavati kao predusev za jagodu (paradajz, paprika, krompir), jer su sve
osetljive na uvenue biljaka (prouzrokova Verticillium
spp.). Kao biljne vrste koje su pogodne u periodu rotacije navode se: smea trava i deteline (period gajenja
1-2 godine), bela detelina, kupusnjae (sa izuzetkom
uljane repice), ra (biljka koja je i jak konkurent korovskim biljkama), kadifica (na manjim povrinama),
naroito gde su problem nematode, ozima strna ita
(sa izuzetkom ovsa). Biljke koje treba izbegavati kao
predusev su: krompir, smea trava i deteline (ako se
gaji due od tri godine), lucerka, ovas, kukuruz kokiar, argarepa i uljana repica (zbog pojave samoniklih
biljaka naredne godine).
Istorija polja i prethodni usevi igraju u velikoj meri
ulogu u uspenoj proizvodnji jagode. Zbog toga je vano izbaciti iz plodoreda: krompir, paradajz, patlidan,
kao i krastavce, papriku ili lubenice, kao i vrste jagodastog voa. Ukoliko se radi o prethodno neobraivanom
zemljitu takoe treba biti paljiv pri izboru lokacije, jer
veliki broj korova moe biti prenosilac odnosno domain ovih ili drugih prouzrokovaa bolesti i tetoina. U
takvim uslovima tetoine, kao to su larve gundelja,
injaka i nematode mogu predstavljati problem.
Jednogodinji usevi, kao to su kukuruz, penica
ili ra su nepogodni za razvoj mnogih tetoina koje
napadaju jagodu, tako da sejanje ovih kultura kao predusev pozitivno utie na smanjenje brojnosti tetoina,

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

prekidajui im ivotni ciklus. Zasad jagode u plodoredu

ne treba ponovo gajiti 6-7 godina.
Postoje usevi koji mogu doprineti poboljanju organske materije u zemljitu, kontroli erozije, smanjenju
ili eliminaciji odreenog broja korova kao i smanjenju
pritiska odreenih prouzrokovaa bolesti ili tetoina.
Ovi usevi dati su u Tabeli 3. Da bi ovi usevi doli do izraaja i uspeno ispunili svoju funkciju, najbolje ih je gajiti
cele prethodne sezone uz inkorporaciju u zemljite pre
sadnje jagode.

5.2. Odravanje zemljita

Folija se postavlja nekoliko nedelja pre sadnje. To
omoguava korovskim vrstama da klijaju i da se osue
dok jedan deo semena nee ni klijati, to e spreiti korovske biljke da kasnije niu oko mladih biljaka jagode.
Zemljite ne sme da bude previe vlano u toku postavljanja folije. Debljina folije treba da je 38 mikrona ako se
jagoda gaji jednu sezonu ili 50 mikrona za trogodinje
gajenje. Na mestima sadnje buduih biljaka zaseca se
otvor u vidu krsta koji e omoguiti sadnju, a onemoguiti eventualno nicanje korovskih biljaka.

Tabela 3. Prethodni usevi za jagode - zahtevi vrste i prednosti

Vrste
LUCERKA

BRASSICACEAE
(uljana repica)

Setva
april-maj

april ili kraj

avgusta poetak
septembra

ivotni ciklus
viegodinja

jednogodinjadvogodinja

Tip zemljita
dobro drenirano
pH 6.0-7.0

Zapaanja
- neophodna inokulacija semena sa azotofiksatorima
ako se seje na parceli prvi put
- dupla korist: pokrov i krmno bilje

ilovaa- glina

- uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena

- biofumigantna svojstva
- dobar meuusev

HELJDA

kasno proleerano leto

jednogodinja- jara

veina

- kratkorono dobro popravlja siromana zemljita

- uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena
- ne preivi zimu
- na hladnou najtolerantniji pokrovni usev

RA

avgust - poetak
oktobra

peskovita ili
jednogodinja- ozima glinovite ilovae

- odlina alelopatska svojstva za suzbijanje korova

- dobar meuusev, brzo nicanje i rast
- uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena
- trajno vezuje azot (N) kada se unese u zemljite

TRAVE
Festuca

10

- veoma dobar dugoroni pokrov sa niskim zahtevima

april-maj ili
avgust-septembar

viegodinja

veina

prema odravanju naroito u neplodnom, kiselom

zemljitu i na senovitim stanitima
- moe biti zaoran pre sadnje

TAGETES
(Neven)

maj- jun

jednogodinja

- ne preivi zimu

veina

- biofumigantna svojstva

sredina aprila
OVAS

ili
kraj avgusta-sre-

- inkorporacija krajem juna ako se seje u prolee

jednogodinja- jara

glinovita i ilovaa

dina septembra

- brz rast
- idealan brzo rastui pokrov
- ako se seje krajem leta ne moe da preivi zimu
- trajno vezuje azot kada se unese u zemljite

LJULJ

avgust poetak

Jednogodinja- ozima

septembra

ili viegodinja

veina

- brz rast
- dobar meuusev
- visoki zahtevi ka azotu i vlanosti

SIRAK i
SUDANSKA
TRAVA
KOKOTAC/
DETELINA

kasno proleeleto
poetak aprilasredina maja ili
poetak avgusta

GRAHORICA

avgust

PENICA

septembar

Gajenje na foliji - detalj

Odravanje zemljita - mal

- ogroman proizvoa bio mase u uslovima toplog leta

jednogodinja- jara

- dobar meuusev
- Biofumigantska svojstva

jednogodinjadvogodinja
jednogodinjadvogodinja

- dupla korist: pokrov i krmno bilje

veina

- ne zahteva dodatni azot

- koenje ili zaoravanje pre formiranja semena

veina

jednogodinja- ozima veina

- ne zahteva dodatni azot

- uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena
- uklanjanje ili zaoravanje pre formiranja semena

5.3. Sistemi gajenja

Najei sistemi gajenja jagode su prosti i dvojni redovi. Pored toga u amaterskim batama jagode se gaje
na lejama. Prosti redovi formiraju se na rastojanjima
koja zavise od naina obrade. Ako je obrada mehanizovana rastojanja su 90 cm izmeu redova i 20 do 30cm
u redu. Ako je obrada runa onda je rastojanje 60-70
x 20-30cm. Pri sadnji u dvojnim redovima rastojanje
izmeu udvojenih redova je 40-50cm, a rastojanje izmeu dva para redova je 80-100cm, dok su rastojanja izmeu ivia u redu 25-30cm. Sadnja u udvojene redove
omoguava vee prinose, ali je za uspenu proizvodnju
potrebno obezbediti navodnjavanje kap po kap, dok
se primenom biodegradabilnih folija spreava razvoj korova. U organskoj proizvodnji prostor izmeu udvojenih
redova obino se zastire raznim organskim materijalom:
slama, seno, strugotina, pleva ili suvo umsko lie u
koliini do 10 t/ha. Ovaj materijal spreava razvoj ko-

11

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

rova, nastanak pokorice, kontakt plodova sa vlanom

zemljom, a plodovi su obojeniji. Materijal se nanosi u
sloju debljine oko 5-6cm, a njegovom primenom poveava se i sadraj organske materije u zemljitu. U cilju
proizvodnje jagode za to raniju berbu primenjuju se
sistemi gajenja u niskim tunelima i u plasteniku.

Sistem gajenja - dvoredi na foliji

Niski plastenik i folija

5.4. Ishrana
Naela ishrane jagode u organskoj proizvodnji:
ubriti zemlju, a ne biljku!
zabranjena lako rastvorljiva ubriva
Ciljevi:
poveanje/ouvanje organske mase u zemljitu
mobilisanje hranjivih materija
kontrola korova
spreavanje erozije
pospeivanje bioraznovrsnosti

12

Generalno gledano jagoda ima relativno skromne

zahteve za ubrenjem. Od svih mineralnih materija najvea potreba je za kalijumom. Kod zamljita normalno
snabdevenog mineralnim materijama i pri povoljnom
plodoredu dodavanje ubriva je gotovo nepotrebno.
Kontrola zemljita na prisustvo hranljivih materija preporuuje se svake pete godine.
Minimalne koliine azota od 60 kg N/ha u sloju
zemljita od 0-30cm ne smeju biti prevaziene. Unoenje maksimalno 20 kg N/ha u prostor izmeu redova
je retko neophodno. Prevelike koliine azota, naroito
u godini berbe, poveavaju uticaj tetnih organizama
i negativno utiu na podzemne vode zbog ispiranja.
Koliina organske materije u zemljitu moe se takoe poveati unoenjem ivotinjskog ubriva (stajnjaka) u koliini od 20-40 t/ha. Najee se koristi govei
stajnjak, koji je i najefikasniji, mada se mogu koristiti i
druge vrste ubriva, pod uslovom da se adekvatno pripremaju (kompostiraju), sa ciljem da se umanji pojava
semena korova (konjsko ubrivo) i ogranii nivo azota
u zemljitu (ivinsko ubrivo). Svee i nerazreeno organsko ubrivo se najee unosi u predkulturu. Zgoreo
stajnjak ili zreli kompost se mogu uneti i pred samu
sadnju, jer oni ne izazivaju oegotine na biljkama.
Jagoda ima visoke zahteve u pogledu potreba za kalijumom, ali moe
tolerisati neto nii nivo obezbeenosti zemljita fosforom. Takoe, ima
PK
neto nie potrebe za azotom, ali su
te potrebe vee u periodu 2-3 nedelje nakon sadnje kada
ga treba dodati u formi organskih ubriva ili stajnjaka. Za
organsku proizvodnju jagode najvaniji je kalijum i nivo
organske materije u zemljitu (optimum 3,5% humusa).
Pre zasnivanja zasada za preporuku je da se na toj parceli
gaji smea trava i deteline u periodu 1-2 godine. Ova
mera doprinosi smanjenju brojnosti korova i podie nivo
plodnosti zemljita jer detelina vezuje vazduni azot. S
obzirom da je dodavanje hraniva u zasad jagode kom-

plikovano, pogotovo ako se radi o gajenju na foliji, plodnost zemljita je potrebno dovesti na odreeni nivo, pre
zasnivanja zasada, kako bi ono bilo povoljno i u periodu
eksploatacije. Kompostirani (zgoreli) stajnjak moe se
koristiti ali njegovo poreklo treba da potie iz organske
proizvodnje, a ne sme se koristiti stajnjak iz intenzivne,
industrijske proizvodnje. Stajnjak je posebno vaan za
laka ili peskovita zemljita jer popravlja ne samo strukturu i plodnost ve i sposobnost zemljita da zadri vodu
i hranjive materije. Godinje je potrebno proseno 130
kg N po hektaru to odgovara koliini stajnjaka 10-15
tona/ha. Maksimalna koliina azotau zemljitu ne sme
da pree 170 kg/ha godinje zbog mogueg zagaenja
zemljita i vode nitratima. Ne treba preterati sa velikom
koliinom stajnjaka (posebno ako se radi o ivinskom)
jer se time poveava nivo azota u zemljitu i razvoj lisne
mase na teret plodova, a takoe i osetljivost prema

pepelnici i plesnivosti plodova kao i biljnim vaima.

Ne preporuuje se da godinja koliina komposta
bude vea od 25 t/ha. Materijal za kompostiranje takoe
mora poticati sa sopstvene farme ili druge farme na
kojoj se odvija organske proizvodnja.
Obezbeenost kalijumom moe biti problem na
lakim zemljitima. Strugotina se moe koristiti da se
obogati stajnjak i kompost. Ekstrakti biljaka bogati
kalijumom takoe se mogu koristiti.
U Srbiji su na tritu pristupana i organska hraniva.
U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadre N, P, K. Na domaem tritu
mogu se nabaviti NPK hraniva sertifikovana za organsku proizvodnju: Ecomix, Siforga (NPK 5:3:8), Italpollina
(NPK 4:4:4). Prilikom formiranja zasada, preporuuje se
poetkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i
to od 5 do 7 kg/100 m2. U periodu cvetanja jagodastog

Tabela 4: Dopunska organska ubriva koja se koriste u zemljama EU

N zas. (%)

P2O5 (%)

K2O (%)

Biosol

6-8

0,5-1,5

0,5-1,5

Biofert

1,5

0,5

Vinasse 2 odn. 5%-tno; Fa. Compag, Fa. Biohelp

2-5

0,3-0,4

5,5-6

Sama uljane repice

5,8

2,6

1,5

Bundevina sama

9,5

4,4

1,5

Suncokretova sama

5,5

1,3

Sama od ricinusa

Solafert Fa. Biohelp

Sedumin Haarmehlpellets; PBI, Fa. Biohelp

14

0,3

Maltaflor Bio; PBI, Fa. Biohelp

0,7/5

0,3/2

0,3/2

Bioilsa

11

1,2

0,5

Dix 10

9,8

2,7

2,3

Stercus naturale

0,4

Sedumin Vegipur teno/peleti; PBI

Sedumin Nitroderm; PBI

Napomena: U zasadu jagode najee se dodaje Vinasa i Biosol.

13,5

13

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

voa primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12

kg/100 m2 po celoj povrini zasada ili redno u srazmerno
manjoj koliini.
Italpollina je vrsta ubriva sa znaajnom koliinom
huminskih, fulvinskih i amino kiselina, koje rastvaraju
mineralne materije u zemljitu. Korenov sistem biljaka
koristi veu koliinu mineralnih materija, pomou ovih
organskih kiselina. Hranivo jaa otpornost biljaka na
stres, otpornost na niske temperature.
Kod ubriva je pored sastava vaan i njegov oblik.
Pored tradicionalnih ubriva u obliku peleta, postoje i
organska ubriva u obliku mikro granula sa specifinim
dejstvom i postepenim oslobaanjem hraniva. Pored
makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadraj
organske materije, koja je od neprocenjive vrednosti
za zemljite. Za jednogodinju proizvodnju organske
jagode biljke se mogu saditi direktno u kompost (30-50
m komposta plitko dodati u traci za sadnju (~1-1,5m
irine)). Ukoliko se radi o sistemu u kom se oekuje
rod i u narednim godinama, kompost se unosi i u leto,
nakon berbe.
5.5. Navodnjavanje
Postoji vie naina navodnjavanja ali je najpogodiji
(sa aspekta potreba biljaka i racionalnog korienja)
sistem kap po kap, koji se postie postavljanjem
perforiranih traka (u zasadima na ravnim terenima ili
blagim nagibima) ili kompenzacionih cevi (na veim
nagibima) kako bi se svim biljkama u redu dodala ista
koliina vode. Ako se biljke gaje na foliji onda se cevi
ili trake postavljaju ispod folije. Navodnjavanje putem
oroavanja je mogue, ali je nepovoljno jer se na taj
nain favorizuje pojava bolesti, a posebno sive plesnivosti plodova.
Odluka o potrebi navodnjavanja donosi se u odnosu
na razliite probe odnosno rezultate merenja tenziometrom. Nakon sadnje od izuzetne je vanosti iscprno
i detaljno zaliti zasad jagoda. To se odnosi i na zasade

14

koji su obezbeeni sistemom za navodnjavanje kap po

kap. Naredne intervale navodnjavanja u okviru vegetativnog razvoja biljke, diktira potreba korena za vodom
i hranivima. Poto su biljke sklone naglom isuivanju,
naroito u fazi berbe, navodnjavanje treba vriti u jutarnjim asovima. Treba biti paljiv jer se pri zastajanju
vode veem od 10 l/m2 poveava mogunost sabijanja
zemljita kao i ispiranja i gubitaka hranljivih materija
(naroito azota). Dodatno se pogorava aeracija zemljita, to dovodi do povoljnijih uslova za razvoj bolesti
korena. Poeljni parametri analize vode za zalivanje
dati su u Tabeli 5.
Tabela 5: Poeljne karakteristike vode za zalivanje
Parametar

Vrednosti

pH

5,5-6,5

Elektrina provodljivost

< 2,0 mS/cm

Soli

< 1,5 g/l

Bikarbonati

< 5 meq/l

Sulfati

< 2200 meq/l

SAR

< 10

Nitrati

< 120 ppm

Na kvalitet vode za zalivanje utiu njen fiziki, hemijski i bioloki sastav. Pesak i estice zemlje nisu tetni,
ali su nepoeljni jer mogu otetiti sistem za zalivanje.
U vodi ne sme biti ostataka nafte i rastvorenih soli u
visokoj koncentraciji. Zato je potrebno pre zalivanja
izvriti hemijsku analizu vode i vriti je svake tree godine. Analiza vode se radi u laboratorijama Zavoda za
zatitu zdravlja.

6. Bolesti, tetoine i korovi

U kontroli pojave bolesti i tetoina u organskoj proizvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih
mera na irem podruju, a ne samo u zasadu jagode. S
obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko
supstanci kao direktni metod zatite, preventivne mere
smatraju se prioritetnim. Rotacija useva, izbor sorti,
zdrav sadni materjal, optimalna ishrana biljaka azotom i
mere usmerene na odravanje ivotnog stanita su skup
integralnih mera koje su izuzetno znaajne u prevenciji
pojave bolesti i tetoina.
Potencijalno veoma tetne bolesti jagode su verticiliozno uvenue i trule korena. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance, kao direktna mera zatite
od navedenih bolesti, mere vezane za nain gajenja i
preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zatite. Zdrav sadni materijal, pregled biljaka i odravanje
higijene u zasadu pomau da se sprei irenje bolesti.
Siva plesan je najrairenija bolest jagode i u merama
zatite ima posebno mesto, naroito u godinama sa
kinim periodima u toku cvetanja.
Najvanije bolesti jagode su: siva plesan, pepelnica,
uvenue biljaka, trule korena, trule korenovog vrata
i stabla, antraknoza. Virusne bolesti jagode su takoe
od posebne vanosti, ali se ovaj problem u organskoj
proizvodnji reava bezvirusnim sertifikovanim sadnim
materijalom.

Ljubiasta pegavost lista jagode

Siva plesan (prouzrokova Botrytis cinerea) je jedna

od destruktivnijih bolesti jagode, a naziv je dobila po
sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. Bolest nastaje zarazom cvetova preko tuka u perodu cvetanja,
a odgovaraju joj visoka vlanost vazduha, kini periodi
i temperatura od 15-20. Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. Rizik od zaraze se poveava ako su
plodovi u kontaktu sa vlanim zemljitem ili uginulim
delovima biljke.

Siva plesan plodova

Preventivne mere u tehnologiji gajenja

Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omoguilo brzo suenje biljaka
posle padavina; redovno provetravanje plastenika kako
bi se smanjila relativna vlanost vazduha; optimalna
rastojanja sadnje; uzgoj manje osetljivih sorti kao to
su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraenim problemima; paljiva upotreba azota; suzbijanje korova u
meurednom prostoru; izbegavanje oroavanja biljaka
u periodu cvetanja i plodonoenja; zalivanje biljaka,
u jutarnjim asovima odmah nakon berbe, kako bi se
biljke brzo osuile od preterane vlanosti; korienje
sistema kap po kap; uklanjanje i unitavanje plesnivih
plodova u toku berbe; uvanje plodova, nakon berbe,
u hladnim uslovima, da ne bi dolo do pojave bolesti;
kosidba, uklanjanje iz zasada i kompostiranje lia
nakon berbe; gajenje u plastenicima smanjuje rizik od
bolesti u kinim uslovima, korienje specifinih folija
sa antigljivinim osobinama.

15

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Nakon berbe, trule se moe javiti vrlo brzo i agresivno i ako se plodovi ne zbrinu na adekvatan nain teta
moe biti potpuna. U organskoj proizvodnji dozvoljena
je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogene gljive. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans
(preparat BoniProtect forte). Natrijum bikarbonat menja pH vrednost na tuku cvetajuih jagodastih voaka,
tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni.

Meteoroloka stanica za prognozu bolesti

Primena biofungicida i drugih supstanci sa funficidinim ili fungistatinim delovanjem je dozvoljena

u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje
(Slubeni glasnik RS, br. 48/11)
Pepelnicu jagode prouzrokuje gljiva Sphaerotheca
macularis, a uvijanje lia je prvi simptom bolesti. Gljiva
prezimljava na biljkama jagode, a pogoduje joj suvo i
toplo vreme sa temperaturom preko 23. Pored lia
bolest zahvata i cvetne drke i plodove u razvoju, koji
postaju vrsti, hrapavi i ne dozrevaju. Bolest se javlja

16

i na novom liu koje se pojavi nakon berbe i koenja

starog lia.
Plodovi sa simptomima pepelnice, ak i slabijim, nisu
pogodni za transport, brzo dehidriraju i lako propadaju.
Biljke u zatienom prostoru su posebno osetljive na
napad bolesti. Veina sorti je relativno tolerantna na napad bolesti na liu, ali su posledice na plodovima najvee.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Dobra provetrenost biljaka, omoguena optimalnom
gustinom sadnje zavisno od sorte; jednoredna umesto
dvoredna sadnja; gajenje manje osetljivih sorti (Camridge
favorite, Emily, Florence) u podrujima sa stalnom pojavom bolesti; paljiva upotreba azota; koenje lia nakon
berbe (uklanjanje lia tek u prolee, ako je podruje sa
niskim zimskim temperaturama); stalnoraajue jagode
gajiti odvojeno od jednoraajuih da bi se spreilo prenoenje bolesti.
Uvenue biljaka prouzrokuje gljiva Verticillium dahliae, a bolest moe dovesti do potpunog gubitka prinosa.
Kada se patogen pojavi u zasadu u zemljitu opstaje ak i
preko 15 godina. Gljiva ima irok krug biljaka domaina,
a moe se mehanizacijom i sadnim materijalom preneti
iz jednog zasada u drugi. Gljiva zaraava koren i iri se u
provodnom sistemu spreavajui usvajanje vode i hranjivih materija, to rezultira progresivnim suenjem lia i
uvenuem biljaka. Simptomi se pojavljuju krajem prolea,
a posebno su kritine godine u kojima se smenjuju periodi
sa padavinama i niskim temperaturama sa periodima
kada je sua i visoke temperature. Simptomi su posebno
izraeni u periodu berbe i periodima stresa (nagle promene temperature i vlanosti zemljita).
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Testiranje zemljita na prisustvo gljive, prouzrokovaa
bolesti, pre zasnivanja zasada; minimalni period od 3-4
godine za ponovno gajenje jagode na istom zemljitu;
izbegavanje uzgoja jagode u plodosmeni sa drugim biljkama koje su domaini istoj gljivi (malina, krompir, paradajz, paprika, lucerka); izbegavanje korienja osetljivih

sorti; paljiva upotreba azota u ishrani biljaka; korienje

samo sertifikovanog sadnog materijala; biofumigacija zemljita da bi se smanjio nivo inokuluma gljive u zemljitu.
Postupak biofumigacije poinje setvom biljaka iz roda
slaica, Brassica (juncea i napus). Nakon punog cvetanja
biljaka, odnosno perioda kada razviju 20-30 t svee mase
po hektaru, biljke se maliraju, a dobijena masa unosi
u zemljite freziranjem. Ako je zemljite suvo poeljno
je izvriti zalivanje odnosno kvaenje. Iz glukozinolata
zafrezirane biljne mase, oslobaaju se izotiocijanati koji
dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih
gljiva i supresije nicanja korova.
Crvena trule korena (prouzrokova Phytophthora
fragariae var. fragariae) pripada grupi zemljinih bolesti
i moe prouzrokovati uginue velikog procenta biljaka.
Zbijena, hladna i vlana zemljita pogodiju razvoju bolesti
i opstanku gljive u njemu i preko 15 godina. Spore gljive
prenose se brzo vodom posebno pri spiranju zemljita.
Gljiva je specifina za jagodu, a prenosi se sadnim materijalom, mehanizacijom i alatom. Napadnute biljke su
krljave, a lie poprima plavo-zelenu boju. Na korenu
se javlja tipina crvena trule koja se vidi na uzdunom
preseku. Koren truli od vrha, a biljka gubi sposobnost
usvajanja mineralnih materija i vode. Zaraeni deo zasada delimino se oporavlja u toku leta kada je manje
padavina.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Korienje sertifikovanog sadnog materijala; izbegavati uzgoj jagoda na zbijenom i vlanom zemljitu;
primena organske materije (kompost stajnjak, zelenino ubrenje) u cilju popravke drenae; uzgoj biljaka na
uzdignutim redovima gredicama (raised beds) da bi
se popravila aeracija zemljita; odravati dobru mikrobioloku aktivnost zemljita i rotaciju useva; ne koristiti
mehanizaciju koja je koriena u zaraenim podrujima;
izbegavati gajenje osetljivih sorti.
Trule korenovog vrata i stabla (prouzrokova
Phytophthora cactorum) manifestuje se iznenadnim uve-

nuem biljaka pri emu za nekoliko dana cele biljke klonu

i sue se. Simptomi bolesti mogu se pogreno pripisati
verticilioznom uvenuu, ali se na preseku korenovog vrata
vide promene tipa nekroze tamno crveno-braon boje.
Kada se obolele biljke upaju iz zemljita deo od polovine
korenovog vrata ostaje u zemlji. Sorte Tamela i Elsanta su
osetljive prema ovoj bolesti.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Korienje zdravog sadnog materijala; odravanje
zdravog zemljita rotacijom useva; odabir povoljne lokacije za zasad sa dobrom drenaom; izbegavati uzgoj
jagode na zbijenom i vlanom zemljitu, primenjivati
uzdignute redove; ne gajiti osetljive sorte; uklanjati i
unitavati obolele biljke im se primete.
Antraknozu jagode prouzrokuje gljiva Colletotrichum acutatum, a simptomi se manifestuju na
cvetovima, plodovima cvetnim drkama i iviima.
Simptomi bolesti su tamno braon, gotovo crne promene na plodovima, a u vlanim uslovima masa konidija prekriva centar pega. Patogen se brzo iri u toku
zrenja, ako je vreme toplo i kiovito i moe unititi
prinos. Napadnuti plodovi se u kasnijim fazama bolesti
mogu sasuiti i mumificirati. Promene se pojavljuju
i na cvetnim drkama i iviima. Glavni izvor zaraze
je sadni materijal. Spore se u zaraenom zasadu ire
vetrom, vodom, kiom, pticama, a patogen prezimljava
u biljnoj masi.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Zdrav, sertifikovan sadni materijal; zalivanje sistemom kap po kap, ne oroavanjem; dobra provetrenost
biljaka (ekspozicija, gustina sadnje, lokacija); uklanjanje
i unitavanje zaraenih biljaka im se primete; paljiva
upotreba azota (pri veim upotrebljenim koliinama
biljke su podlonije bolesti); nastiranje meurednog
prostora da bi se spreilo irenje patogena spiranjem
posle kie; uklanjanje i unitavanje zaraenih plodova
im se primete; uklanjanje lia biljaka posle koenja u
jesen i odravanje dobre higijene u zasadu.

17

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Najvanije tetoine jagode su: cvetojed, biljne vai,

rila, pregljevi. Zasad treba pregledati redovno u sedminim intervalima da bi se mere zatite primenile u
optimalno vreme. To je posebno vano u proizvodnji
jagoda u zatvorenom prostoru gde se brojnost tetoina
menja veoma brzo zahvaljujui temperaturi vazduha.
Prepoznavanje korisnih insekata u svim stadijumima
razvoja (odrasli insekt, jaja, larve) je vano i njihova
uloga se ne sme potceniti.
Cvetojed (Anthonomus rubi) je potencijalno veoma
opasna tetoina jagode. Odrasli insekti su aktivni od
poetka aprila u vreme pojave cvetnih pupoljaka jagode, u toplijem delu dana. enka moe otetiti preko 30
cvetnih pupoljaka polaui jaje u njih. Nakon polaganja
jaja enka punktira cvetnu drku to zaustavlja razvoj
cveta koji se postepeno sui ime se stvaraju optimalni
uslovi za razvoj budue larve. Larve se pile iz jaja posle
7 dana. Odrasli insekti prezimljavaju ispod opalog lia,
u zemljitu i okolnim umama. Odrasli insekti se lako
prepoznaju po usnom aparatu koji je u vidu surlice, a
oteenja koja pravi na liu su u vidu okruglih izgrizlina. Na sortama jagode koje stvaraju manje cvetnih
pupoljaka tete su najvee. Meutim u nekim godinama
na sortama koje imaju previe cvetova tetoina ima
efekat proreivanja.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Izbegavanje podizanja zasada u blizini uma; uzgoj
sorti koje stvaraju vie cvetnih pupoljaka; uzgoj jagode
u niskim tunelima za ranu proizvodnju ime se zbog ranijeg cvetanja izbegava napad tetoine; podizanjem
cvetnih traka (koridora), omoguiti opstanak korisnih
vrsta.
Ako je brojnost odraslih insekata visoka mogu se
primeniti insekticidi na bazi rotenona.
Tarzonemidna grinja (Phytonemus pallidus spp.
fragariae) je veoma rairena tetoina, koja je retko problem u organskoj proizvodnji, ako se primene preventivne mere. Pregljevi su 0,5 mm duine tela, prezimlja-

18

vaju u korenovom vratu i stablu jagode, a odrasli u rano

prolee polau jaja na mlado lie. Brojnost pregljeva
najvea je u julu, a mlado lie poprima maslinasto zelenu boju, kovrda se i postaje krto i lomljivo. Biljke
zaostaju u porastu i eventualno propadaju. U jednogodinjoj proizvodnji jagoda ova tetoina nije problem
ako je sadni materijal zdrav. U Holandiji su izvedena
istraivanja potapanjem ivia u toplu vodu, kako bi se
pregalj eliminisao i ta mera je dala dobre rezultate to
je posebno vano za proizvodnju ivia po organskom
postupku.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Zdrav sadni materijal (problemi po pravilu nastaju sa zaraenim sadnim materijalom); jednogodinja
proizvodnja (kada je mogue); uklanjanje i unitavanje
zaraenih biljaka.
Stalnoraajue jagode su veoma osetljive na napad
tarzonemida. Ako se u ishrani biljaka predozira azot
to je takoe faktor koji doprinosi poveanju tetnosti
pregljeva.
Bioloke mere zatite
U toku letnjih meseci u proizvodnji jagoda i u zatvorenom i na otvorenom prostoru mogu se primeniti
jedinke predatorske grinje Amblyseus cucumeris.
Koprivin pregalj (Tetranychus urticae) prezimljava
na biljkama jagode ali i na drugim vrstama, jer je veoma
polifagna vrsta (hrani se velikim brojem biljaka). Odrasle jedinke su uto-zelene boje sa dve karakteristine
tamne pege na leima. Odrasli su aktivni od kraja aprila
i hrane se i polau jaja na nalije lia iz kojih se nakon
2 nedelje pile larve (zavisno od temperature). Razvoj
pregljeva je veoma intenzivan u uslovima visokih temperatura i sue i ponekad se sree vie generacija u svim
razvojnim stadijumima. Pri jakom napadu itavo nalije
je prekriveno jedinkama i pauinom. Prvi simptomi su u
vidu utih takastih hlorotinih pega, a nakon toga lie
postepeno gubi hlorofil.

Pregljevi na jagodi

Napad je posebno jak kada se pojavi u starom zasadu

u kome je meuredni prostor prekriven malom.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Zdrav sadni materijal; briga o korisnim vrstama formiranjem traka cvetajuih biljaka i ograda od bunastih
vrsta; balansirana ishrana biljaka azotom, izbegavati
preteranu bujnost biljaka; favorizovanje jednogodinje
proizvodnje u uslovima gde se oekuje napad pregljeva; koenje i kompostiranje lia na kraju vegetacije
odnosno berbe.
Bioloke mere zatite
U kontroli tetoine na otvorenom i u zatvorenom
prostoru primena predatorskih grinja (Phytoseiulus
persimilis) brzo daje dobre rezultate, uz uslov da je
temperatura vazduha iznad 18.
Rila (Otiorhynchus sulcatus) je tetoina ija larva
oteuje stablo jagode hranei se u njegovoj unutranjosti to predstavlja problem u suzbijanju, a posebno
je izraen pri gajenju jagode na foliji. Odrasli insekti
su crne boje sa usnim aparatom u vidu rilice, larve su
kremasto-ute boje sa braon glavom. Insekt prezimljava
u stadijumu larve u zemljitu, a u prolee se pojavljuje
odrasli insekt. Odrasla jedinka polae jaja odmah nakon
berbe, a iz njih se pile larve nakon 2-3 nedelje. Larve se
hrane na korenu i prodiru u unutranjost stabaoceta
jagode odnosno u korenov vrat. Larve se hrane u toku
jeseni i zime na korenu jagode. Odrasli insekti se hrane
na liu, pravei okruglaste izgrizline obino na obodu
lista. Sa korena larve prodiru u korenov vrat u prolee
to postepeno dovodi do kolapsa napadnutih biljaka u
toku prolea i leta. Odrasli insekti ne lete.

Preventivne mere u tehnologiji gajenja

Zdrav sadni materijal; postavljanje fizikih prepreka,
ako je napad tetoine u vidu oaza oko njih postaviti
fizike prepreke (lepljive trake) koje e spreiti irenje
insekata; zemljite oko biljaka redovno obraivati da bi
se larve izloile nepovoljnim uslovima; u periodu jesenprolee pustiti ivinu da se hrani u zasadu, takoe omoguiti pticama da se gnezde jer se i one hrane odraslim
rilaima; sistem jednogodinjeg gajenja jagode prevenira tetnost rilaa; neke sorte kao to je Florence manje
su podlone napadu odnosno toleriu napad tetoine;
omoguiti pristup i sklonite za korisne vrste insekata
koje se hrane rilaima (kao to su truljci karabide)
ostavljanjem traka neobraenog zatravljenog zemljita.
Bioloke mere zatite
U prolee i u jesen kada je zemljite toplo mogu se
primeniti entomopatogene nematode iz roda Heterorhabditis (nematode koje parazitiraju hrane se u telu
larvi rilaa), na tritu EU postoje gotovi preparati za
primenu. Nematode se hrane larvama i ne utiu na jaja
i odrasle insekte, a takoe nemaju tetnih uticaja na
korisne insekte.
Biljne vai predstavljaju brojnu grupu insekata na
jagodi. Pored najvanije dve vrste: jagodine lisne vai
(Chaetosiphon fragaefolii) i male jagodine vai (Aphis
forbesii) na jagodi se razvija jo nekoliko vrsta (krompirova, pamukova va). Jagodina va je pored direktnih
teta prenosilac virusa jagode, a ostale vrste priinjavaju direktne tete: kovrdanje lia i zastoj u porastu,
medna rosa.
Jagodina va

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Biljna va na listu jagode

Preventivne mere u tehnologiji gajenja

Omoguiti korisnim insektima da se odravaju u
okolini zasada jagode formiranjem traka biljaka koje
cvetaju u toku celog perioda vegetacije; paljiva upotreba azota; kosidba lia jagode u jesen kako bi se
elminisali prezimljujui stadijumi.

polau jaja krajem leta i u jesen, a ona se pile poetkom prolea. Obino imaju jednu generaciju, ali nekad
i vie generacija godinje. Karakteristina oteenja su
okruglaste rupe na liu. Oteenja koja se javljaju na
plodovima ih ine neupotrebljivim, a predstavljaju i
otvor za prodiranje gljiva prouzrokovaa trulei.
Preventivne mere u tehnologiji gajenja
Formiranje zatravljenih povrina i ive ograde oko
zasada, pogodnih za skrivanje truljaka, jeeva i drugih
korisnih vrsta; u zasad je do perioda cvetanja, takoe
mogue pustiti i ivinu, koja se hrani puevima; postavljanje bakarne trake oko zasada, u dodiru sa kojom
nastaje strujni udar koji odbija pueve; obradom zemljita u jesen i prolee jaja pueva izlau se nepovoljnim
uslovima.

Osolika muva

Truljci - korisni insekt

Bioloke mere zatite

Primena predatorskih stenica, koje se hrane vaima
kao to su Orius vrste, u proizvodnji jagode u zatvorenom prostoru; Prilagoavanje stanita (usejavanjem
cvetnih koridora, sadnjom bunastih biljaka, postavljanjem gomila kamenja i kuica za insekte) za razvoj
korisnih insekata (bubamare, zlatokoka, stenice), koji
znaajno smanjuju brojnost biljnih vaiju.
Puevi predstavljaju problem, naroito na lakim
zemljitima. Maliranje pogoduje njihovom razvoju,
ali u isto vreme takvi uslovi pogoduju i vrstama kao to
su truljci (karabide), koje se hrane puevima. Puevi

Bioloke mere zatite

Odreene nematode, koje parazitiraju pueve, nalaze se u ponudi nekih kompanija (Koppert, Biobest);
posipanje oko zasada dijatomejske zemlje, koja je suva,
predstavlja prepreku za kretanje pueva; u hemijskom
suzbijanju pueva u organskoj proizvodnji, dozvoljeno
je korienje preparata na bazi feroortofosfata. Bioloki metod suzbijanja pueva je posebno vaan, jer
je potpuno nekodljiv za sve druge ive organizme i
samog oveka. Parazitske nematode Phasmarhabditis
hermaphrodita prodiru u telo pueva i parazitiraju ih
izazivajui njihovo uginue. Minimalna temperatura

20

zemljita za njihovu primenu je 50C i poeljno je da zemljite bude vlano.

Nematode su valjkasti, crvoliki organizmi, duine
tela od 0,5 do 6 mm, nevidljivi golim okom, sa usnim
aparatom u vidu bodea kojim probijaju biljno tkivo i
tako se hrane. Pored direktnih teta, koje su posledica
ishrane, nematode su i prenosioci virusnih oboljenja
biljaka. Nematode se uglavnom dele u dve grupe: one
koje ive u zemljitu i hrane se na korenu biljaka i one
koje su slobodnoivee i hrane se na nadzemnim
delovima biljaka. Pratylenchus penetrans je nematoda
koja napada koren biljaka jagode, a napadnute biljke
su krljave sa promenama na korenu. Stabljina nematoda Ditylenchus dipsaci napada rodne biljke i ivie
jagode koje su u kontaktu sa majkom biljkom. Lie
zaostaje u porastu, krto je, a biljke postaju bunave.
Nematode mogu iveti u zemljitu nekoliko godina i
bez biljke domaina.
Lisna nematoda jagode (Aphelenchoides fragariae)
se hrani na mladom liu jagode i iviima. Nematode
su obino stacionirane oko glavnih nerava lia i veoma
su brojne. Kada se list pogleda pod mikroskopom, vidi
se masa nematoda koja podsea na pamukova vlakna.
Napadnuto lie se deformie, a pri jakom napadu propadaju i cvetne drke sa cvetovima pa ak i lie.
Za sada nema dovoljno efikasnog sredstva sa biocidnim delovanjem, koje bi se primenjivalo u suzbijanju
nematoda u organskoj proizvodnji i zato su preventivne
mere od sutinskog zaaja.
Zdravi ivii na kojima nema nematoda kao i poznavanje istorije polja, kako se jagoda ne bi gajila na
zaraenom zemljitu, su najvanije preventivne mere.
Nematode se na zaraenim iviima mogu unititi
potapanjem u toplu vodu (7-10 minuta na temperaturi
od 46) vodei rauna da se ne otete ivii.
Novija istraivanja pokazuju da zdrueno gajenje
biljaka iz roda kadifa (Tagetes patula) sa jagodom rezultira smanjenjem brojnosti nematoda zbog odbijajueg

delovanja. Takoe, kao to je ve ranije pomenuto,

postupkom biofumigacije unitavaju se pored gljiva i
fitoparazitne nematode.
Primenu biopesticida koji su na listi dozvoljenih
(Prilog br. 2 prirunika), treba izbegavati, jer se kao
osnovni princip organske poljoprivrede navodi primena svih raspoloivih preventivnih mera, pre upotrebe
biopesticida. Biopesticide treba upotrebljavati u optimalno vreme i tretirati samo jae napadnute biljke.
Upotreba nekih insekticida (piretrin, rotenon, spinozada i drugi) je dozvoljena, ali ima tetan efekat i na
veinu korisnih insekata, grinja i drugih organizama.
Sumpor je dozvoljen u suzbijanju pepelnice, ali on ima
negativan uticaj na korisne grinje. Sve navedeno potvruje princip prevencije na koji je vie puta ukazano.
Korovi nanose vee tete zasadima jagode od bolesti i tetoina zajedno. Zbog vee ivotne sposobnosti korovi veoma brzo prerastaju biljku jagode, ime
onemoguavaju njen normalan rast, razvoj i kasnije
plodonoenje.
Unitavanje korova mehanikim putem je veoma
teko i umnogome poskupljuje ovu proizvodnju.
Jedna od metoda suzbijanja korova je zastiranje
zemljita slamom ili pokoenim biljnim ostacima. Pri
primeni organskih materija kao mala, neophodno
je biti oprezan, jer ona predstavljaju odlino sklonite za glodare, razne vrste pueva i druge tetoine.
Upotreba strugotine za zastiranje zemljita daje sasvim zadovoljavajue rezultate. Poeljno je koristiti
strugotinu od listopadnog drvea (hrast, bukva), jer
ne dovodi do zakieljavanja zemljita. Strugotina od
etinara iz tog razloga nije poeljna.
Dosta primenjivan metod za zatitu od korova je
korienje pletenih pokrivaa (asura) od trske, koji
su odlina zamena za polietilenske folije. Ukoliko se
jagoda gaji u humidnijim rejonima, nije potrebno
postavljati cevi za navodnjavanje ispod pokrivaa od
trske.

21

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Kao jedno od najefikasnijih reenja se pokazalo prekrivanje terena sa kartonom (kartonanom hartijom). Karton
je izuzetno pogodan materijal koji ne dozvoljava razvoj korova, vodopropusan je, zemljite ispod njega je rastresito
i dobro aerisano. Veoma dobro nalee na povrinu i vetar
ga ne moe odneti. Duina trajanja ovakvog pokrivaa je
oko godinu dana (u zavisnosti od debljine hartije).
Jedan od metoda koji se preporuuje za unitavanje
korova (na organski nekodljiv nain) je upotreba pregrejane vodene pare. Vrela para se usmerava na korov
koji ubrzo uvene. Nedostatak ove metode je visoka cena
kotanja, tako da je ona nedostupna veini voara.
Sire je takoe efikasan bioloki herbicid. Efikasnost
njegove primene zavisi od vrste korova i upotrebljene
koncentracije. Optimalna koncentracija siretne kiseline
iznosi oko 15%. Pri primeni ovako koncentrisane kiseline
neophodno je biti oprezan i zatiti osobu koja vri tretiranje. Siretni rastvor deluje tako to kiselina unitava
votanu prevlaku na kutikuli i tako izaziva isuivanje i
uginue korova. Rastvoru se dodaje sapunica, kako bi se
to bolje zadrao na povrini kutikule korova. Prilikom
tretiranja sa ovim rastvorom mora se voditi rauna da
sredstvo ne padne na lie jagode, jer na nju ima isto
dejstvo kao i na korove.

7. Berba
Radi ouvanja sveine plodova, berbu jagoda treba
zapoeti u to ranijim jutarnjim asovima. Tada su plodovi
jo hladni i time due odrivi. Ubrane jagode moraju se to
pre odloiti na hladno, senovito mesto. Jagode se najee
beru runo, uz veliko angaovanje radne snage, a u sluajevima velikih zasada mogue je koristiti i mehanizaciju.
Jagode za sveu upotrebu se beru direktno u posude u
kojima e biti i prodavane, dok se one za preradu stavljaju
u odvojene posude. Truli plodovi se moraju odstraniti sa
parcele da bi se izbeglo eventualno irenje bolesti i tetnih
organizama.

22

Vano je da se jagode iznesu u to kraem roku na

trite. Ukoliko to nije mogue, potrebno ih je to pre
ohladiti na 50C. Ukoliko se jagode skladite na due od
2 dana, temperatura uvanja plodova treba da se kree
od 0-20C, a relativna vlanost vazduha da je 90%. Kada
se obezbedi optimalna temperatura, uvanje plodova
moe se pospeiti pokrivanjem rupiastim folijama. Poveanje koncentracije CO2 moe dodatno produiti uvanje plodova, ali esto nije ekonomski isplativo i drastino
smanjuje udeo vitamina C u plodovima. Po zavretku
perioda skladitenja, da bi se izbegla kondenzacija vode
na plodovima, temperaturu treba postepeno podizati za
po 50C, do postizanja spoljanje temperature.
Kod skladitenja i transporta proizvoda iz organske proizvodnje treba voditi rauna o lanovima 28 i
29 Zakona o organskoj proizvodnji (Slubeni glasnik
RS, br.30/10):
lan 28
Sertifikovani organski proizvodi skladite se u posebnim prostorijama skladita.
Ako su sertifikovani organski proizvodi upakovani i
obeleeni mogu se uvati u istim prostorijama skladita
sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje, u posebnom delu koji je obeleen. Ministar blie propisuje nain
skladitenja organskih proizvoda iz stava 1. ovog lana.
lan 29
Sertifikovani organski proizvodi prevoze se odvojeno
od proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. Ako su
sertifikovani organski proizvodi upakovani i obeleeni
mogu se prevoziti zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje.
Ministar blie propisuje nain prevoza organskih
proizvoda.

8. Ekonomski pokazatelji
Na tritu organskog voa primeeno je poveanje
tranje ne samo za sveu potronju ve i za preradu.

U svetu je prisutno vie naina za prodaju, kojima se

farmeri u zavisnosti od koliina koju proizvode prilagoavaju. Dobar deo organskog voa prodaje se u supermarketima (u dravama EU i preko 40%), dok je drugi
vid direktna prodaja. Supermarketi pruaju mogunost
prodaje potroaima vrlo irokih slojeva drutva, kao i
prodaju velikih koliina. Meutim, ovakva prodaja podrazumeva i jaku konkurenciju.
Vaan oblik prodaje je i prodaja na farmi, koja je u
ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski
sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje
farme. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena
(izbegavaju se posrednici), manji trokovi (prevoz) i komunikacija i povratne informacije od kupaca. Nedostaci
ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme, line vetine,
mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova
propadne ako tranja nije redovna.
Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva
se na pozitivnoj razlici izmeu trokova i prihoda koji
se ostvare. Prvi korak u ostvarivanju cilja, odnosno zarade, jeste poznavanje dugoronih ili bar kratkoronih
mogunosti trita, odnosno plasmana. Supermarketi
zahtevaju velike koliine proizvoda dobrog kvaliteta u
to duem periodu godine. Direktna prodaja postavlja
pred farmera dodatne zahteve u smislu kozmetike i
pakovanja proizvoda i idealno je reenje za proizvoae
koji imaju manje povrine. Prerada je takoe oblast u
kojoj konstantno raste tranja za organskim voem, a
posebno jagodastim (sokovi, jogurt, i hrana za bebe).
U proizvodnji jagode na otvorenom, postiu se prinosi od oko 16 t/ha, zavisno od faktora godine, klime
i sorte. Ako je proseno oko 80% prva klasa, na tritu
e se dobiti oko 11.200 EUR, a godinja zarada e biti
4.200 EUR (tabela).
Trokovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji
slini su trokovima u konvencionalnoj i zavise od sistema gajenja, gustine sadnje, vrste mala. Ako se analiziraju mere zatite i ishrana biljaka trokovi organske

proizvodnje su manji od trokova u konvencionalnoj

proizvodnji. Najvei deo trokova u proizvodnji jagode,
odnosi se na berbu, pakovanje, skladitenje i prodaju.
Relativni nivo trokova zavisi od visine prinosa. Analiza prosenih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli
6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4.200 EUR.
Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u
kontekstu rotacije useva koja doprinosi poveanju nivoa
plodnosti zemljita.
Tabela 6: Prosena visina zarade sa 1 ha zasada jagode u
organskoj proizvodnji*
Pokazatelj

Iznos
(u EUR)

Trokovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom

12.000
za zalivanje)
Amortizacija (1/3)

4.000

Prinos (kg/ha)

16.000

Cena po 1 kg

0,7

Godinji bruto prihod

11.200

Godinji trokovi proizvodnje

3.000

Ukupni godinji trokovi (trokovi proizvodnje

+ amortizacija)

7.000

Zarada po 1 ha jagode

4.200

Zarada po 1 kg jagode

0,26

*U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koju

su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikoli i Milivojevi,
2010. god.

Period konverzije u kom se prelazi iz konvencionalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan

pad prihoda. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije
(bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede koje u 2011. god, za
voarsku prizvodnju iznose 64.800 din po hekatru. Za
proizvoae koji ve imaju sertifikat za organski proizvod podsticaj iznosi 54.000 din. po hektaru.

23

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

9. Prilozi
Prilog broj 1
Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivaa zemljita u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o
kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS br.48/11)

Naziv

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Stajsko ubrivo

Proizvod koji sadri meavinu ivotinjskih ekskremenata i biljnog

materijala (prostirka za ivotinje)
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Osueno stajsko ubrivo i dehidrisano ivinsko

ubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani ivotinjski ekskrementi, ukljuujui

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
ivinsko ubrivo i kompostirano stajsko ubrivo
Teni ivotinjski ekskrementi

Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog

razblaivanja
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani ili fermentisani

otpaci sa gazdinstva

Proizvod dobijen od izdvojenog kunog otpada sa gazdinstva koji je

podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji
biogasa.
Samo biljni i ivotinjski otpad sa gazdinstva
Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana, uz kontrolu ovlaene kontrolne organizacije
Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0,7;
bakar: 70; nikl: 25; olovo: 45; cink: 200; iva: 0,4; hrom (ukupni): 70;
hrom (VI): 0

Treset

Upotreba ograniena na hortikulturu (povrtarstvo, cvearstvo, gajenje

drvea i rasadnici)

Ostaci posle proizvodnje peuraka

Poetni supstrat moe da sadri samo proizvode dozvoljene pravilnikom

Izmet glista (vermikompost) i insekata

Guano
Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija

24

Proizvod dobijen iz meavine biljnih materija koje su kompostirane ili

podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa

Proizvodi ili nus-proizvodi ivotinjskog porekla:

Krvno brano
Brano od kopita
Brano od rogova
Kotano brano ili deelatonizirano kotano brano
Riblje brano
Mesno brano
Brano od perja, dlaka i chiquette
Vuna
Krzno
Dlaka
Mleni proizvodi

Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma

(VI): 0

Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za

ubrenje

Npr. uljano seme, brani kolai, ljuska kokosa, sladni otpad

Morske trave i proizvodi od morskih trava

Ako su direktno dobijeni:

1) fizikom preradom ukljuujui dehidrataciju, zamrzavanje i mlevenje;
2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom;
3) fermentacijom;

Strugotina ili drveni otpaci

Drvo koje nije hemijski tretirano posle seenja

Kompostirana kora drveta

Drvo koje nije hemijski tretirano posle seenja

Drveni pepeo

Od drveta koje nije hemijski tretirano posle seenja

Meki mleveni sirovi fosfat

Sadraj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205

Aluminijum-kalcijum fosfat

Sadraj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205

Upotreba ograniena za alkalna zemljita (pH >7,5)

Bazina ljaka

Proizvodi opisani u taki 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003.

Sirova kalijumova so ili kainit

Proizvodi opisani u taki 1. Priloga IA.3.

Uredbe 2003/2003.

Kalijum-sulfat, sa moguim sadrajem magnezijumovih soli

Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizikom ekstrakcijom koji

takoe, po mogunosti, sadri magnezijumove soli

Ostaci itarica u proizvodnji

alkohola i ekstrakt takvih
ostataka

Ostaci itarica u proizvodnji alkohola sa

amonijakom su iskljueni.

Kalcijum - karbonat
(kreda, lapor, krenjak, bretonski ameliorantmaerl, fosfatna kreda)

Samo prirodnog porekla

25

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Magnezijum i kalcijum karbonat

Samo prirodnog porekla

Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krenjak

Magnezijum-sulfat (kiezerit)

Samo prirodnog porekla

Rastvor kalcijum-hlorida

Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrivanja deficita kalcijuma

Kalcijum-sulfat (gips)

Samo prirodnog porekla

Industrijski kre iz proizvoda industrije eera

Nus-proizvod u proizvodnji eera iz eerne repe

Industrijski kre iz proizvoda vakumske soli

Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se moe nai

u planinama

Elementarni sumpor

Proizvodi opisani u Prilogu ID.3 Uredbe 2003/2003

Neorganski mikronutrijenti navedeni u

Elementi u tragovima

delu E Priloga I Uredbe 2003/2003

Natrijum-hlorid

Iskljuivo kamena so iz rudnika

Kameno brano i glina

Prilog broj 2
Spisak dozvoljenih sredstava za zatitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u
organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS br.48/11)
1. Supstance biljnog i ivotinjskog porekla
Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim)

Insekticid

Pelinji vosak

Sredstvo pri rezidbi

elatin

Insekticid

Hidrolizovani proteini

Atraktant, iskljuivo za ovlaenu upotrebu u kombinaciji sa

drugim odgovarajuim suspstancama sa ove liste

Lecitin

Fungicid

Biljna ulja (npr. ulje mente, kima, bora)

Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja

Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Insekticid

Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara

Insekticid, repelent

Rotenon ekstrahovan iz Derris spp., Lonchocarpus spp. i

Terphrosia spp.

Insekticid

2. Mikoroorganizmi koji se koriste u biolokoj kontroli tetoina i bolesti

Ime
Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice)

26

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Spinozad

Insekticid
Iskljuivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za kljune parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti

4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili rasprivaima

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Diamonijum - fosfat

Atraktant, samo u klopkama

Feromoni

Atraktant, sredstvo za ometanje seksualnog ponaanja, samo u klopkama i

rasprivaima

Piretroidi (samo deltametrin ili lambda

cihalotrin)

Insekticid, samo u klopkama sa specifinim atraktantima, samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata

5. Preparati koji se priemnjuju po povrini izmeu gajenih biljaka

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Moluskocid (protiv pueva)

Fero (III) ortofosfat

6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Fungicid
Do 6 kg bakra po ha godinje.
Za viegodinje zasade drave lanice mogu, uz odstupanje od
Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksihlorida
prethodnog stava, propisati da se moe prekoraiti granica bakra
(trobazni), bakar-sulfata, bakar-oksida, bakarod 6 kg u odreenoj godini pod uslovom da prosena koliina
oktanoata
koja se koristi tokom petogodinjeg perioda, ukljuujui spomenutu godinu i etiri
prethodno godine, ne prelazi 6 kg
Etilen

Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija: Kod

arguma iskljuivo kao deo strategije za zatitu voa od tete koju
prouzrokuje vona muva; izaziva cvetanje kod ananasa; inhibira klijanje krompira i luka

Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun)

Insekticid

27

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat)

(Kalinit)

Spreavanje zrenja banana

Kreni sumpor (kalcijum polisulfid)

Fungicid, insekticid, akaricid

Parafinska ulja

Insekticid, akaricid

Mineralna ulja

Insekticid, fungicid
Samo za stabla voaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva
(banana)

Kalijum permanganat

Fungicid, baktericid
Samo za stabla voaka, maslina i vinove loze

Kvarcni pesak

Repelent

Sumpor

Fungicid, akaricid, repelent

7. Ostale supstance
Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Kalcijum hidroksid

Fungicid
Samo za stabla voaka, ukljuujui i sadnice, radi suzbijanja Nectria galligena

Kalijum bikarbonat

Fungicid

10. Literatura
Biologischer Erberrenanbau, Fibl, Merkblatt, Januar 2001.
Fitzgerald Jean (2004): Best practice quide for the production of organic strawberries. Based on a document produced by the Henry
Doubleday research association in association with FiBL. Revision funded by EU INTERREG-Transorganic 2.
Guerena, M., Born, H. (2007): Strawberries Organic Production, ATTRA. NCAT Agriculture.
Guide for Organic Strawberries, Cornel Unversity Coorporate Extension, New York State Integrated Pest Management Program, USA.
Power Point Prezentacija, 2010.
Lind, K., Lafer, G., Schloffer, K., Innerhofer, G and Meister, H. (2003): Organic Fruit Growing. CABI Publishing.
Milenkovi, S. (1992): Predatori jagodine lisne vai Chaetosiphon fragaefolii na podruju Srbije. Jugoslovensko voarstvo, 97-98, 73-76.
Milenkovi, S., Stanisavljevi, M., Cerovi, R. (1998): Oplemenjivanje jagode na otpornost prema Chaetosiphon fragaefolii Cockerell
(Homoptera, Aphididae). Jugoslovensko voarstvo, 121-122, 9-15.
Nikoli, M. i Milivojevi Jasminka (2010): Jagodaste voke tehnologija gajenja. Nauno voarsko drutvo Srbije, aak.
Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (slubeni glasnik RS 48/11).
Poljoprivredni list, specijalno izdanje kola gajenja jagode.
Radna sveska za finansijsko planiranje proizvodnje jagodiastog voa na porodinom imanju. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID.
Sample Costs to Produce Organic Strawberries, University of California Cooperative Extension, 2006
Waltl, K. Power Poi nt Prezentacija: Organska proizvodnja Jagode, Landwirtschaftskammer Steiermark.
Waltl, K. Power Point Prezentacija: Bodenpflege und Duengung. Landwirtschaftskammer Steiermark.
Weber, C. (2007): Prirunik za proizvodnju jagode u sveem stanju. Ministarstvo poljoprivrede R Srbije i USAID.
Weidmann, G., Schmid, A., Ruegg, J. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. FiBL/OACC.
Zakon o organskoj proizvodnji (Sl. glasnik RS, br. 30/2010)

NACIONALNA ASOCIJACIJA
SERBIA ORGANICA
Molerova 29/a
11000 Beograd
Tel: 065 855 68 68
Predsednik:
Nada Mikovi
E-Mail:
office@serbiaorganica.org

GIZ/ACCESS
Kancelarija u Beogradu
Makenzijeva 24/5
11000 Beograd
Tel: + 381 11 24 00 371
Fax:+ 381 11 24 00 370
Voa programa:
Tobias Stolz
E-Mail:
tobias.stolz@giz.de

Kancelarija u Novom Sadu

Narodnog fronta 23d
21000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 19 20
Fax: +381 21 472 19 21
Menaderi projekta:
Emilija Stefanovi, Marija Kalenti
E-Mail:
emilija.stefanovic@giz.de, marija.kalentic@giz.de