Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE
BILJEM
FITOTERAPUA

Predgovor
Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA

BEOGRAD
1984.

.RAD.

PREDGOVOR
Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza nalena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i
oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog
i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo
Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski
p r irucnik popunili oselnu prazninu I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj
fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo
neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas.
N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom
t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma
zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza
vrio i ivo i na svoj slven rzacin.
Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz
broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom
saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo
zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka,
tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju.
N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega,
toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac
p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu
sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite
zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i
pOZl1avaoea prirode.
Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju
(lgroman znacaj I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa
sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu
i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

LECENJE BrUEM

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje
;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle
Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opijl1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a
kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta.
Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore
cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv
nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi.
Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova,
o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek
jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se I I/QUC/1/JI1I
svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove.
Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati
izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva
jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige.
Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako
svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka
koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore
kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverziletl 1940. godine
OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja I Beograd(. Ubetlel7 sam da
ova klljiga naici lIa
dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za
l1arod da mu pOlr/oglle.
Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS

c

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako

je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su
se metodi te borbe kroz vekove m enjali i usavr
savali.
Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~
nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova.
I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih
naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u
veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po
lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva
vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najstar iji lek i prvobitna
lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je
rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju
lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji.
o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod
cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora
kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo
je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to
isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira.
U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju nije skol'aSnja, n e potice
ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju
tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci
nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo.
Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima
u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke.
U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i

repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re
i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti .
Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu
kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma
rctima dr Relje Ka tiea najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure .
Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI

I MEDICINI
Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee
u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu
n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje,
pre svega lekovitog bilja.
Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse
zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce
pominj ani i najvise upotrebljavani lek.
U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac
sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih
lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko
- a b og j c visoko , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je
uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje.
Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc
se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme
kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama
ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor.
Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove:
... Zaslo, vilo , da te bog ubije,
Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea)
Daj 1i bilje onome junalku,
Jer se neee~ nanositi glave.
Sla ga vila bogom bratimiti:
. Daj me pustaj u plani.o.u zivu,
Da naberem po Miroeu bilja,
Da zagasim rane na junaku .

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu;

Bilje bere po Miroeu vila,
Bilje bere cesto se odziva.
Nabra vila po MiJrOCu bilja,
I zagasi rane na j unalku ...
(Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao
na Miroeu.
lz nekih narodnih pesama jasno se vi<l i da narod poznaje fiziolosko
d ejslvo, lekovi/os/ 1 o/rovnos/ bilja. To je jasno i iz ovih stihova ostavljene
devojke:
J a sam t ula, zeni mi se dragi.
Bud se feni, zlosreeno mu bilo,
Sto i mene ne zva na veselje,
Dime bib rou ponijela dare . ..

Treeu .klitu maka bijeloga,

Da se smaJme s ovoga svijeta.
Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je
mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna
da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj.
opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na
svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim
evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo
semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje
rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena.
Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion,
afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih
stihova:
U rakiju trave a fj j una ...
Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0,
Te svi pospe kano i poklam..i ...
Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca.
Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava
i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih
dragoeenos ti.
... Na njima je gospodSko adjelo,
Na onome starom Vujadinu,
Na njern biil1jiii ad suvoga zlata,
Na korn' paSe na divan izlaze . . .
Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga
najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara
i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih
leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti.
Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

LECENIE BlUEM

12

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona
i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka .
Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih
stihova:
Sluge sluie ervenoga vina;
Nij e vino ~ to ga loza dala,
No U Clj emu zclena rak ija,
I u njemu bi 1j a svakojega.
Svi pospase, kuk aee im majka,
Pado~e im glave na trpezi.
(Ncvoljoi Alij o.

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina
i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice
od vinobojke i druge opojne droge da bi im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju,
najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u
bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii
laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u
Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini,
naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje
vina.
U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom
rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule.
iii ovi narodni stihovi:
Jetrviee po bogu sesLriee,
Ne znas kakva bilja oct omraze?
Da omrazim brata i sestricu.
(Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme Srnrt cara Urosa:

Uro~ jede ljeba bijeloga,
Uros jede, ujko ga ne jede,
Vee on oda po gori zelenoj,
Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a,
Da otruje dijete Uro~.
Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~

ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl
jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan:
Ja bosiljak sejem meni pe/en nice.
OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece.
Tobom ce se mOJl svatl okltll1
Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13

I obra tno:
Da j a znadem, moje !USee belo,
Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti,
Sve bih rufe po polju obra:1a
Sve bih rute u vodu metala '
I tom bih se vodom wnivala'
Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

IIi to isto, ali malo drukcije:

Djevojka je lice umivala,
Umivajuc, licu besjeclila:
Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit,
J a bi iSla u gOIU zelenu,
Say bi pelen po gori pobrala,
Iz nj ega bi vodu i~ cjedila,
I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!
Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod
jos uvek rado upotreb ljava:
Volelo se dvoje sta.ri
Obadvoje s naoeari
Pelen-baka, cemer-deka,
Volelo se pola veka.
Kad je praSlo poJa veka,
Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad

sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku zarad
zdravlja do novog Durdevdana, devojke se vodom polivaju i poje<<:
OJ, ([\evene se rh nore '1e,
OJ, seline bel'l'_!in(
Svi te zovu bel'peJiJne,
Ja te wvem omajnice,
Da omaje~, da obrne~,
I sve momke men' da vrncl.
Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde
mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem
pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su ,i ovo:
da mi je Jjeba bel motike
I pogaee mesto Ijeba crna,
Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

Jo ~

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke.

Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci
gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u

njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama
koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima .
Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala,
kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .
Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na
vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma
s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali
je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega
pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze.
R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan
kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je
Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma
kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu.
Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom:
l z obraza si'lne rule evatu,
Iz zuba joj si-tan biser kaplje,
Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva:

Imao sam jednu rum,
Divnu rufu, majski evet,
Nosi o je na grudima,
Da je .gleda eeo svet ...
Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna:
OJ moja, oj moja, ruro rumena,
Sto si se, oSto si se rano razvila?
Razvi me, :razvi me rano proleee ...
Pa sve tako dalje, u istom duhu:
De bi boa zena ko devoj-ka,
Kad je zena ruia razvijena,
A devojlca pupoljaik oct ruZe.
KioSa pada, a rufa opada
Sunce sija, pupoljak rarzvija.
Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih
Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast
kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita.
Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje:
Na r vrd i se kamen naslonila,
Sipkovim se granam ' pokrivala,
Ni tu ona mira ne ima la.
Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo
vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/
Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara
to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba
sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako
bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik ( Bas-Ce lik ). Ili , moida, uno is to
sarno nije kupljenu u apoteci: Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to
Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33
dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle
takvog reccpta po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla
posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna
velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive
sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da
izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se
kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (Kakav mi je LO
doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali
moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc),
Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna,
nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim
rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za
promet materija u organizmu Coveka.
Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao:
Devojko. devojko, zlatna jabuko."
IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom:

Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , ,
Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke:
Ko je mladan. nek se Mom kili.
Ko je iedan, neka vodu pije.
Ko je bolan. nek jabuke jede_

16

lECENJE BIUEM

U Sajkaskoj (deo Backe), kad isprose devojku, . drii se jabuka, idu

jabucari. To je veridba, . prsten , sto je, izmedu dva svetska rata, prinJij eno od "purgera, varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku, znaci, prista je da se uda za momka. Pos le
dolazi svadba.
. .. Ja se setah po basei zelenoj,
Ja mu dadoh kilu bosioka,
A on meni od zlata jabuku
IIi ona

dragoj koja i ne haje za dragog:

. .. Ja se na nju bacah jabukama,
Ooa na me nece oi ka:menom . ..

Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna.

Ko nju ima, m oze svacemu odoleti. Stariji svet, osobito u istoOnoj Srbijl,
i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu, u dzepu,
u~ivenog u nekoj amajlijj itd. To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku:
Da zna zenska glava
Sto j' odoljen brava,
Svagda bi je brala,
U pas usivala,
Uza se nosila.
I zaista, zenski svet mnogo eeni odoljen. Mnoge zene, osobito majke,
pogotovu one slabih zivaca, uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset
grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane. Po
nekoliko kapljica na kc;>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se
ne oseeaju dobro . Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da
taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu, pa im je odmab lakse, stiSaju se i
umire. Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali antizortin, jer je to bio najefikasruji lek od zarta, straha i panJike cim pocnu
s irene da zavijaJu besomuono. U sklonistima je vee posle prve bombe sve
mirisalo na odoljen - miris koji veeina muskaraca ne podnosi, a koji macke
toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena.
Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja. I tu bi bilo potrebno
odvojiti fito od kukolja, j er je odoljen zaista lek, ali mu narad pridaje
mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina.

Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo, kao i beli

luk, tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba
da je taj koren pored deteta, kako bi bilo zdravo i napredno, da odoti, da
se odupre svakoj bolesti i raznim nevidljivirn zlim silarna:
Da ne ima odoljena trave,
Ne bi majka odranila sina,
Nit' bi -seka brata odnjihala .. .
(Narodnn. pesma)

LECENJE BIUEM U NAS

17

Ili to isto. ali malo cirukcije:

Da n e bude trave devesinja
I trave odolina,
Ne bi majka sina odgajila.
Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena, eak
od zmaJ a:
lCad je d.o~ l a zmaju u dvorove,
Podmetnu mu trave odoljena,
OdmaJl zmaju naudilo cvice
Te li Ide glavom bez uzglavlja ...
Narod veruje da razni minsi, naromto neprijatni, kao ~to je miris odoIjena, belog luka, davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog,
odurnog mirisa mogu oterati kugu ~ nevolju, zle duhove, rdave snove i
nesanicu, erne misli i sve druge nedace koje prate coveka, dakle, koje deluju za~ titno.
Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei
napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu. Niko nije tako ctivno opevao
evece, pa i lekovito bilje, kao na~ besmrtni Zmaj . U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (".DuIiCi) on na vidnom mestu spominje odoljen:
Snivo sam Ie, a ti puna cveea.
Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a,
Bilo sti tka, Ijubice i krina,
o do l j e n a, cubra, devesilja . ..
I evece je lek. Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika. A veliki Zmaj, lekar du~e i tela, i odoljenom kiti
svoj u nevestu, jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka, dakle,
i nematerijaJni i materijalni lek.
Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti, toliko je poteenjivao i
podsmevao se ~kodljjvom, otrovnom i nekorisnom bilju. Tipiean primer je
d u van, cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima, narocito posle ovoga
rata, uzela katastrofalne razmere, pogotovu medu omladinom. Protiv puscnja
treba povesti ~tu efikasniju borbu . Da je duvan otrovan, svi se naucnici u
svetu slaiu. Evo il ta kaze narod kroz stihove:
Kazi, Lelo, koga volis
Da I' Srbina jl' Turcina ...
Lela se nikako ne odlucuje:
Srbin pije, lbekrija je,
Turem pu ~ j, budaJ'<I je ...
IIi kad se zeli l'eCi za nekoga da

ba~

niSta ne valja:

Ne vrijedi ni lule duvana.

18

L1!CENJE BIUEM

U Bosni islo to, samo malo druk~ije:

KlId bill bila paSa Sarajevu,
eudan bih ti adet postavila:
Po gro~ momak, po dukal c1evojka,
Udovke po lulu duvana.
Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea, pogotovu ona koja ima veliku devojku - devojku koja vee . devuje, im a u ba~ti raznog evcea. To
jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo
najlep ~e evece. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i
se i r u z mar i n, namei to kad se o~ekuje svadba. Ruzmarin je veoma
lepo opevan u narodnim pesmam a. Ruzmarin je i narodni lek, naro~ito zenski. Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu:
Od sinoe sam u zavadi s dragim;
Da sam zas lo, ne bih ni !alita,
Neg' za jedan struCak ruzmar dna,
Stono sam ga u suborn brala,
U nec1eJju drugom dragom dala
I cmim ga okom pogledala.
Koja bi me pomirila s dragim,
DaIa bih joj tananu kosulju,
ViSe svile nego prec1e bjele,
ViSe zlata nego bjela .platna.
Jedan stranac, odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna, koga su one
odukvile i zbog kojih nas je zavole0, rekao je: .Kad b~h ziveo hilj adu godma, pa svaki dan pevao va~e narodne pesme, ne bih mogao sve ispevati
jer ih vi toliko mnogo imate . .. u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme
koje govore 0 bilju sakupe, srede i protumaee, objasne. To bi bila zahvalna
tern a za sve one koji vole narodnu poeziju, narodnu medici-nu i sve druge
tvorevine narodnog duha. NemajuCi svojih lekara i apotekara, medicinskih i
farm aeeutskih ~kola, na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu
medicinsku ve~ti nu, koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno .
Uzdaj se u se i u svoje kljuse, Ko ima veka, tom ima i Icka, Nerna
smrti bez suucna dana, Neee grom u koprivu i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike, na leeenje i lekove, rusu prazne
fraze, [lego u k rem e n - k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a, n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a, b 0 I est i s m r t i. T 0
j e 'll jed n 6, z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a, n a s a
n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t. Tu ima i proze i stihova. Sve
je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih
odgonetne. Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi
zabave, iz raskosi i mode, iz snobizma, po porudzbini ili naredenju, nego
je proistekla iz muke i nevolje, nasusne potrebe i realnog zivota (. Bez muke
se pesma ne ispoja). Pa i na~e narodne pes me, mislim ,na one najlepse, kojima se da nas divi ceo p rosveeeni svet, opevaju muke i nevolje, pogibije,
borbu za slobodu, gubitak cars tva, drlave, nezavisnosti ...

LECENJE BIUEM U NAS

ORFELIN -

19
NAS PRVI FARMAKOGNOZI.JSKI PISAC

Znataj lekovitog hilja, njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme

dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka, pa tome pitanju, prirodno, posvccuju
posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima. Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785), nesudeni lekar, dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica, nas naj znamenitiji pisae XVIII veka, prvi otkriva
srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i
praznoverica kojc su tada vladale. Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko
500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze, a u odeljku " polza i upotreblenije t itaoeu pruza
dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u
to vrcme u Evropi. Na primer, kad pise 0 musmuli, Orfelin daje, pored ostalog, i ovo dragoeeno uputstvo: .Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo
proliv bislre stolice, se rdobolje, krovopljuvana, lecenja sj emena i mnogoga
mjesecnoga zeltskoga; radi cega mozno nih s medom iii sa secerom, kako
k r uske pripravili. r danas se musmula - zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja, zatim pektina, vocnog secera, vitamina
C i karotena - uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u
sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna
sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva, osobito u dece
za vreme leta.
Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol.n:ih i bezahlwholinili napitaka i
Ickova. U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog
bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko
200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku, farmakognozijsku i terapijsku vrednost.
Godine 1883, sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara, Srpski
arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p.osebno izdanje Lekovilo bilje u
Srbiji ad dra S a v c
Pet r 0 vic a, sanHetskog pukovnika iz Beograda_
Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka, skolovanog u Francuskoj , koji je, slicno Panticu, bio lekar, ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji.
Petrovicu je l'ancic bio uzor, mnogo ga je eenio, po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem.
Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic, ovaj nas u javnosti
malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda, koji testo propada
zbog toga sto se 1I svoja domaca, nepouzdana sredstva oslanja, pa zbog toga
suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi. Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno
pozna la, a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna. Duz:
nost je, dakle, svakoga, a osobito lekara, da ga u tom praveu obutava 1
na pravi put upucuje ...
Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije, dr R i s t a P esic Go st u ski, narodni tovek i narodni lekar, dostojno je nastavio
dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca. I on je neurnoran zdrav-

tI

- -- - - _._ - - -

:1 Ii ,'

17.

'i H , A.

V3
t!'!

MH e ,I,I, l{

\,

- -- -

.- -

~,"\pb'TA

1,HWm,\

'H'rEI': 'T" h

" A-

~ ~\'H , ), : ~ ';~A:T"L' ) '~T(',\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl;,

oot . _ ,-v

".

r
~

GD

P.3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:.H~IX'b

L

' I H , ".

"

tJ.'ill,Xtt.

"it f\,\(!'llf! ~

,,;.Illo

H :,(; Byt'\',fN H C' 'l~.; ~II.~

h ;rNIH ,

"J

\! n?,\n~,\": :';! 'Hll\Jp

I ~,

I\';KC H...,'\A N.i'i:HO.Wl,

yn;,iti ,\'+'nl .

1(, .

i',\j\6'W3 ,1,('!!: ,', i:W nOI\(. 3AG('T' i (T ~I N N~I.\\H Ii}HA-

tI

X C ;\ C'~ {{T E !!" l. -?

" ,I .\'T'H

n' KB.\ :iI'Hl) ~ Hcnf- ~, .\ A"r H !-l ,,-\,"' I,IlUl: I I C,' ,'J.. A nv'
,.
....
I\";3.nfl ("'tA~'('i' ::., I\,IHU (,' ; ;,~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i,
H . ;0F' ~ j :'K

(KI'U

T )" q; " '>I \,,1 1I ;:OC'f31X'l>

, f': .i -' :,J.; H

W i' ;;;N!,iX':

\'

'i;OM"\'T"H~f"

P;'o\.)o..'.

,d;:\,\TW

tll)ORFELINOV . ISKUSNI PODRUMAR.

Clava 0 razlicnih travnih vinah

.,

Y Ii,) lr~

l: . Tn !1..:'t\!3~'0 H 0NbJ .\\ ],)

,

rH

:3'' wt livl

}.."i.i... j:4-:.\r :~\t. ~ r1

;f;Hq.\

(1

O,\ ~ :f: 'I T h

T.\ h . ',\ .\ .
. .

n;t~NA I\\ 1(0 fi ~f.W

3- ~;'E-

.;

3"'X"'\f.\)~ J\ .\.:.'fl Ii Tu . )-

..

...... p

A0H 1;t'k'l 1 JtC~Wi l: \.IL\hl H (.\f3~ l i~hl ,

nJ{o ~1 hl.) [l7l )

C TG ~.lt

:3.\-

pA3rONAlli A A~ "Al\3 .

TO (::(Tb,
)}

.J

-U

-.

n;0 1 '...!;!~ T'h )f;~'I'HI~b H (,oAiTHIP 1, ..)IitUl\.\; TIl

-- ,

y,\ YiHrl'S , O T nO; .'.IO hl 3J.n("'? " I> fipwWrn. H

:; :tIfHI(f.
O"'X?M1h.6A OJ --
1';,\flAt H nA,l,\N .-i\ , H
.-

1l" 35r_\I~ : L\'\

~.

rOuO~ fN'(-.

H3 r b'h AtNHO (

~'!,CNAIiA
.....

'fl ri:n,\AI-

'-,_.

~I \hd;.Q.i".C\.\ n.. '1' (," WL\I.\JH fi.~:- 'h .

fl.\

RNI5'fiE~INh\~;

(;<;.\

n0*',l..\fi.\ H H3fiO,~HTi\

X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7,

,\\vl ;~")Tl-f. r),'3Nb.MA 11 H.3r_~N.M'\ N),~b.!~~W:f;
J
H f\ t!i..~f\( Ir~ AcrA ',f{M; HC1"?b ET A N:..nc.....k

(1.\.\1\'>' B;I,lH'ril\NlS S,\b'1 H

. ' ->

'1iER)' rMICT!,

1!3 ,I.

~fNCI;Jf.

- - --

'

[\ :0:'0)) .\'IH,

J---.........

."''''

In. f;r"fA,

.,

Qiiorr

Ii ::;A TO

C9':"

- ......

Ii r\':~f'lf .\\,:\HC'T'0 r' H, IC'H fA "'H[;!Il.VI'l

~.:

IIv,\ ~Ss'!T~

-.\.ll()'rr. ,

Ii

, "

OtrWMlI,

~.,I.0uHTf

I\CH

rllhHni

r'.\ ::!~\1) It O~I!lJMc., I~OHAblN'l:,

........ l\f: :~;.\Ll((: , I\'!(/("t
M .\f~rOf XIIJ.!I L ...... 1

1\.\KlU

';"r.!I\!'(,

Scrft !;.;- .; . . CG ..':~~r t G.\ 1ft! _

1 -

, " '.
...'T"~
, ~ .... u. t
' .t.,\ "
,
J

Q.JX~'\H.4fi~~

..._

.. , r",",\O
\A.
,r, ~' 'T',' ',, '' ( t-",
~

" _..-:-.,t
'.... . .....~,.-.,
, .:.1
.... ",I , i".'"
... .-t','
' (\ Iut ,....:-,
, \,
' ''M",n
... 1-

MTmNO(

(011, ;,,"'.'.1'0
'.

tl ,."'; .\

fl n poH3KO,\.WT7I

O.~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo

..........
NC'r7I 3."\~C':\NM if;lI;';

~.'H.

-......,

Y:::

~ \.

..I

ORFELINOV . ISKUS NI POD RUMAR.

Lekovitost travnih vina

,
' r- O'u. h1'v~1 h

r.
... '""~v.\
U\./~")fJJ.

f..

f,I\\-

r,,'t{

DR SAVA PET ROVI C, LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819- 1839)

LECENJE BIWA .U NAS

23

s lveni prosvc !ite lj svoga roda . Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem
treba , pre svega, lako j shvati~i, j e r one treba da pomogne narodu .
Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-.li te la od svog osnivanja J940. god . i Institut za prouCavanje lekov itog
bilja u Beogradu od J948. god. (kada je osnovan) prve su naucne ustanove
u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore. One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine
savre menih prirodnih nauka. U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje
B il jne apoteke 1968. god. 1I Beogradu, prve i za sada jedine na Ba lkanu.

INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU

UPOTREBA LEKOVITOG
BILlA KROZ VEKOVE

/ sl orija j e ucil eljica tivo la

Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ - Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . On a proucava, pre svega,
f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u, njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe. Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti,
dakle, grana farmakologLje. Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi
leeenjem pomocu bilja.
Farma kog llo zija je nauka 0 drogama, 0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla. Njen naziv
pot ice od dYe greke reei - fa r makon , ~ to znaei lek, otrov iIi droga i gnosis,
~ to znaci znanj e iIi poznavanje. U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica, a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga. Naziv . fannakognozija prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845. godine, j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama.
Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 ,/Oroda. Poznavanj e i upotreba biljnih, zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se,
diza li do izvesnog uspona ,i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda.
Vai nost lekovitog, zacinskog, aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h
droga velika je u miru, a u ratu jos veea, jer se tek u neredovnim prilikama
oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja. Svaki
narod, svako plel1le, sva ki kraj, pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge. Kao i u svemu drugom, tako i ovde ees to vlada moda. Danas,
na primer, zivimo u doba vitamina, hormona, an tibiotika, sulfonamidnih preparata itd., i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija.
L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih,
riOjjevlin ijih i na;pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. Ukoliko je jedan narod

primitivniji, u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju, u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost. lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom
farmaceu ts kom indu~trijom, premda one i proizvode vise lekovitog bilja od
osta lih driava. Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase
bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove.
Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini
os tali su bez uspeha . lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he-

UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE

25

mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva, le kova koji imaju jos i tu
p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina, ipa k
upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada.
L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni, sli-

cni kao meuu zivolinjama. Nasumce, desno i levo, lrazec i hran u u bo rbi za
goli zivot i ops tanak , probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom
kretanju , lutanju, i stremlj enju, Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama, i pored najusavrsenijih modernih masina, cesto najvise vrecti. To mnogi cine i da nas, pogotovo primitivni narodi. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja, u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio.
Svima je pozna to cia domace i ivotinj e ne jedu otrovno bilje. Ali se, isto tako,
zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica, iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne.
Nevolja coveka svacemu nauci. A bolest je velika nevolja. Bolcs tine
su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i
s vojim bliznjim. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a
misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce
da bi ,mme ublazio bol, taj covek bi se mogao, u neku ruku, s matrati za
pretecu istovremeno i lekara i apotekara. Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis, razena
glavnica, kinin ova kora, karen ipekahlQn e, caulmogra, ricinu s, gorocvet, raIIvolfija, kola i tlr. Van svake s umnje je, dakle, da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara. ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije.

Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di.sciplina nije

toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t i m sir 0 v in a m a b i I j no g
z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a, farmakogno zija.
I zato, kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama, uvek se, u prvom redu, misli na nauku 0 lekovitom bilju.
Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka, a one
otrovne ulivale su mu, pored toga, jos i strahopostovanje.
Na primer, izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin), koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje,
za teranje zlih duhova i otkrivanje ves tica, jos uvek su to najjaci otrovi. I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv,ratnost j strah od otrovnog bilja.
To se vidi i po imenima koja mu je da~, kao, na primer: bunika, bljust,
zmijak, jedic, izjed, cemerika, kukuta, kukurek, Ijutic, pasje grozde, vucja
jabuka, pustikara, besnik, kukolj, burjan i sl.
Naprotiv, prema lekovitom, mirisnom, ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi. Dokaz su divna imena: majkina dusica, nana, maticnjak, Ijubicica, krasuljak, miomir, milogled, miloduh, stidak, dobricica, smilje, kovilje, durdevak, spomenak itd. Nigde lekovitom
bilju lIlije uk.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano
toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. To mracno doba,

26

LECENJE BI UEM

pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom

l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc
clo po e l ka XIX vcka. Svaka droga imala je svoje zlalno doba . Mnoge droge
r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc.
POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga. Olkrivanjc, do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma, s trihnosa, killinovc
korc, nara, i oS la lih droga, a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida, <YMla6uju poeetak
lIallclle fanllacij e i ujedno pozitivne nauke 0 d roga ma. Hcmij sk im , fiziolosk im i klini ck im isp ili va nj ima vraeenc su u farmaciju mnoge zaboravljenc
drogc : iedic, li ar, /}//Ilika, /{lIlt/a , /l ava /a, raze na g/avnica, o piju l1l, st i raks,
II1razovac, ricil1us, cC11lerik(l i d r.
Go lovo sve fa r makopeje u sve lu pro pisuj u da nas ove veom a vafne droge od rea lne lekovi le vred nos ti .

le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec. Na tom polju

irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno.
I. Print i1ivci. - Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci. bez obz ira no d ru;lVCI10 lu'ed(;;nje, boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli, upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d ,-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO, pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova. Tako, na primer, n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s , vrba. lokvan j, pe run ika, vinova
loza i dr. To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a , sa bogatom, bujnom
i !'aznovrsnOI11 flo rom, kao s lo su tropski vlazni predeli.

Poznavanje droga prcda\'alo se, zajedno sa vesl ino m lecenj a. 5 kolena

na ko leno, oel oca l1 a s in a . Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika
tajna. Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene
tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a, pcsma ma, mo litvama i drugim ritualnim
obn:e1 im a, koj i, zajeel no 5 lekom, lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e,
govo iscelj enje (moe sugestije). Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje
otrove za 101', rat, kri minalna trol'anja i 51. Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci , k tl ra r e o ko Amazona , il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s Uele . Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov
za osudenike. U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini. U Beogradu je sad u modi
list o leandra. Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom. Nf;! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino da h i vino bilo jacc', ild.
Med u p ri milivcima , vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari. U
drevni m knjigam a starih naroda , u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja, kao , na primer Pent-Sao u Klineza, V eda u Hindusa,
Papi rusi u Egi pca na , B ib l ij a u J ew-eja , Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr., /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture.
Uops te, p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina
7.a lecenj e n a laze Sf;! na ISloku medu prvim kullurnim narodima , naroci to u
jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi.
II. Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . On i, po red oslaJog, ill/a ju prve
/ isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje.

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE

27

Imperator Kin-Nong, 3000. god. pre na~e ere, poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste. Vee 2iOO. god. pre nase ere, u knjizi 0 lekovitom bilju,
koju je napisao imperator Sen-Nung, spominju se, pored mnogih droga, i
neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju, kao, na primer, Rheum i
cimet. Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu, vidi se
i iz akta jednog naprasitog vladara, koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih.

Pent-Sao, klasicno medicinsko dele od 52 knjige, napisano 2500 godina

pre nase ere, irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. U tom ogromnom
delu, u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba, vee se spominju
praskovi, pilule, infuza, dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas
u upotrebi.
III. Indus!. - Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina,
droga i boja (indigo ili civit). ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori, ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet. To je bila najbogatija zemlja, koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva
i 51 ave.
Tl"azeCi drugi, kraCi put za Indiju, Kolumbo je otkrio Ameriku. Zbog
Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva.vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi. A svel11u tome povod bile su skupocene droge, biljne s iravine
kojima su obe Indi je obiiovaJe, vi~e no ma koja druga zemlja. Kad se ima
u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas, da su
pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom, dmetom , ora~kom
i drugim, onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti. ros 2000 godina
pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i
Sredozemnog mora.
Razumlj ivo je, dakle, da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je
lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi . I danasnja, kao i
ranije induske farmakopeje, imaju veoma mnogo droga, medu koj.una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. U V edama, induskim
svelim k,n'F gama, spominju se lekovi, medu njjma mnogo biljnih, pored 05talih, kardamom, ajovan i dr. Bramanci su imali iskljuCi.vo pravo da beru
sveto bi lje: smokve, banane, lotos, kri.no i dr. Indusi su upotrebljavali secer
(nepreciscen), rned, sezamovo ulje i palmovo vino.
Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. Tu vestinu cuvali su
i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . Davanje lekova obavljano je liZ primenu , 'erskih tajni, molitava, madija i !1ituala.
U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog
bilja Indije.
IV . Egipcani su mali za mnoge droge. U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila, a kasnije, ukoliko su dalje sirili svoju
vlast i trgovacki uticaj, sve su viSe trazUi skupocene droge, zacine i jake
mirise sa Istoka. Tako su, pored ostalog, upotrebljavali buniku, primorski
lu'k (proNv vodene bo lcSli), zalfijlU, majoran i nan u, Ilincuru, r icinus i njegovo ulje, maslinovo ulj e, a loe, seme od rena, b rsljan, safran, pelen, komo-

28

LECENJE BIUEM

niku (divlji pelen) , Ijiljan, gospinu las, tamjan, mim, balsame, cimet, gumu,
mi rise i zacine iz Indije (oko 1500. god. pre nase ere).
U Eberovil1l papirusima (1550. god. pre nas. ere) spominj u se lekovite
biljkc. Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja, destilovanja mirisnih
voda i parfema. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge.
Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja, izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana, Vavilonaca, Jevrcja, Persijanaca i dr. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu,
pored ostalog, jos i opijum , ga lbanum, asu-fetidu, beli luk i druge sokove
suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka .
.Najnovija . .istrazivanja dokazuju
da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja
istorij ski h kolosa, egipatskih piramida. Da nije bilo lekovitog bilja,
zarazne bolesti bi pokosile sto tine
hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma, bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika, zdrave vode i dr.).
'\
Ipak, medu veCinom starih naro\
da, a naroeito medu Jevrejima, vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek
najvaznija pri leeenju, da je njeno
dejstvo jaee i pouzdanije i od samog
leka koji bi se eventualno dao bolesniku. Mediko-farmaceutsku vestinu
cuvali su svestenici po hramovima,
klasa koja se brinula i za duiiu i
za :tela svoje pastve. Verovali su i
propovedali da se molitvom, postom
i dobrim delima moze zao dull, tj_
bolest isterati iz Covecjeg tela. Pored ostalih lekova, upotrebljavali su
vino, ulje, mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd.
Fen i e ani su bHi najbolji
~
trgovai tog vremena. Trgovali su i
AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA
drogama, 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu
misljotine, kao, na primer, da mesto
lekovitu bi/jku
gde raste biber euvaju krilate zmije,
da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup. Fenieani su droge
malo upotreblj avali za sebe.
Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno. Svestenici, leviti,
pastofod, vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim, magieni~ radnj.a:n a , .koje su "sprere~
vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe. Kntickog duha nije bilo. VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v,rl?
prostih farmaceutskih formi: maceracija, infuza, dekokta, uJJa, vrna, hillmen ta i melema.

UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E

29

V, Gre!. - Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada

reli gije i mislicizrna , zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad
eksperimema lna,
Her 0 dot (500, god, pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e , ali koje
sluzi kao gor ivo, a ne za lek, U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a.
sok od m lecike, brionija, kolocintis i dr, Orfej s pominje kukurek, beli luk
i dr" a Pitago ra primorski lu k, slacicu i kupus,
Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na
uene podalke 0 medikofarmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka , U njima se
navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro
tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. protiv e rev nih paraz ita luk;
narkot ika su op ijuJl1, bunika, ve lebi lj e i mandragora; dras ti ka s u ricinus,
ku ku rek. kol oe intis , debela likva i skamo nijum; emelika su kukurek i kopi
tn jak ; diurelika su primors ki luk, ee ler, persun , s pargla, beli lu k; ad s lrin
gc nc ija s u h rast, na r ild. Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju
farmaee ulski h preparata, s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji, Hi
p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. Nj egova del a imaju ve li ku is torij
s ku vrednost.
K u kuta bde s ud sk i otrov, Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u
Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali. Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l.
Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to
se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju. Po red drug ih droga on pominje ei
m e t i rizom perun ike i eemerike.
Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl
droga starog veka je Grk Pedanij c:
Dioskorides iii Dioskorid, roden Ll
I veku u Maloj Aziji. Klasie no nj ego
vo dele De Materia Medica , pi sano 77,
god, I veka. s luzi lo j e za ugled i Llzo r
Rimlj anima i Arapima. To se d e lo
moze sma trati za prvu materiju m e
diku, Vise od 15 vekova, pa cak i
kroz ceo s r ednj i vek . bilo je to d e lo
od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re.
Bezmalo svim kasnijim medieinskim
pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz,
vor i pored svake droge obavezno se
i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc
Dioskorida. On j e mnogo putovao i
upoznao medieinu i lekove ee le Rim
ske Imperije, prateCi kao vo jni Ie
kar rimske legij e po Evrop i, Azij i i
Af!'ici. sirom ogromne Ji, pros t ra ne
rimske driave. Pored dotle poznalih droga, Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu, nacin branja i cu
vanja. crtde i fals ifikate jos i
odoljena. hrastove kore, dumbira, reuDIOSKORID
rna, prirnorskog luka , despika, ti tri(I vck nase ero)

30

LECENJE B1UEM

ce, nane, matienjaka, zalfije, majorana , kori jandra, anasona, bademovog, se.
zamovog i orahovog ulja , mrazovca i drugog bilj a . Opisao je v i ~e ad 500
biljnih, zivotinjsk ih i mineralnih droga. Bilj ke jc svrs tao prema njihovim
terapeutsk im osobinama. Delo je prevedeno na arapslci, ita lijanski , francuski
i s pan sk i, a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. Njegova pojava je od
is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju, lekovi tim sirov inama biljnog,
l.ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te.
Snaian i blagolvoran
vekove.

uticaj Dioskorida i

Hipokrata oseca se

kl'Oz

U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji,
zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu, treba da ublazi bol junaka. Pred Pi
lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi
i u trans u, izvan sebe, proriee su dbinu Ijudi . Bice da je tu bilo i olrovnog
bilja, jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve
burne seanse. Uopste, e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro
yom redu dras ticne, jake lekove, tj. one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi
dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika.
U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV
veka do do laska Rimljana, zatim nas tupa s tagnacija, ali posle izvesnog vre
m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat.
Ogromna bibliott:ka sa vise od 2,000.000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje
o lekovima i lekovi tom bilju toga doba.
Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu, a najviSe pozna
vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka). U njiho
vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke, kao, na primer buni,ka, velebilje, tao
tula , jedic i dr. I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku, Hyo
scyamus m lticls, koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske
bunike.
Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima, tzv.
polifannakama, koji su tada bili u modi. Serer iz secerne (rs ke poCinjc da
po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. Iz Indij e i Etiopije dolaze razni
zaeini , mirisi i lekovite dJ'oge. Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet, kornjaeina krv , kamilji mozak i dr.
VI. Rlmljanl. - U poce tku , dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male
I'im ske driave i Italije, i prvi Rimljani, kao, uos talom, i svi drugi primitivni
i siromasni narodi, upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine
svoga kraja. Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS, beli i crni luk. Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo
trebi kupusa. I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima. Medutim, u to vreme,
dok je Rim bio u mraku i neznanju, u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran
uticaj Hipokra(a. Kasnij e, u moenoj Rim skoj Imperiji, beli luk i crni hleb
ostadose i dalje za sirotinju, za plebs, a vlastodr~ci poeese sve vise
upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva, najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike, koje
su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga. Svaki pobeden suvenm
morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak, pored ostalog, i odredenu
godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe, prirnitivni i surovi Rimljani upo-

UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE

31

znase medicinu ?rcke, Egipta i mnogih starih naroda u Aziji, koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske.
Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p.o:odica, .~ kasn i),e, do Cicel'ona, robovi i os lobodeni robovi, pre te~no Grc.l 1 Jevrej l. . Docl1lje su dolazili lekari .iz Grc ke i A1eksandrije, manj e
lZ ostahh pokorenlh zemalja. U svoj im raelnjama, leka ri, pre tezno oslobodeni robovi i stranci, ces to proelavahu, poreel dozvoljenih, i zabranj cne Iekove. Od ovog unosnog, ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i
istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija, naroeito
starog Katona, koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su . mendici
(prosjaci), a nc m e d i c i.
Cini se da je koel svih primitivnih naroda, pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih, polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije, beLi luk i hrana, i lek
j ;:aCiIl, SIredstvo za bajanje, vraeanje, eini i madij e.
Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. god. pre do 50. god ine posle
nase ere), u knjizi De re medica, navod'i 0100 250 lekovitih biljaka, osim ostalih i aloe, amonijakum, buniku, lan, mak, biber, galbanum, cimet, lincuru,
karc!amom, skamonijurn, stiraks, lerpe n~in , tragakantu, eemeriku i dr.
Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus, takode lekar rimskih
imperatora, daje dosla dobar opis mnogih droga, medu njima i nekoliko
novih: Aconitum, Cel1taurium, Euphorbium, ColocYl1this i dr.
Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79), rimski d r.:iavn ik
i vojskovoda, savl'emenik Dioskorida, u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode, u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. Proputovao je Germaniju
i Spaniju. Slicno Dioskoridovom delu, i ovo je kroz ceo srednji vek citirano
i mnogo cenjeno, ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga
su nepotpuni; dele nije originalno, vee je zbir verovanja i pretposlavki luga
doba, bez kritickog duha. Plinije je opisao oko 1.000 biljaka.
Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje
o lekovitom bilju i drugim drogama.
Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen, 131-200), oca praktitne. galenske farmacije. U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge
droge. U terapiju uvodi Fol. Uvae ursi. Njegov uticaj se snazno oseea do
kraja srednjeg veka. Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. Od njega
je ostao sarno manji broj spisa, jer mu je pozar unistio apoteku. Po njemu
se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: galenska farmacija. Galenusovo
dele prevedeno je u IX veku na arapski.
Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru, jedie, kantaride, kukutu i dr., i testo su in upotrebljaovali.
Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a, a naroei to skupih egzoticnih droga, 0 cemu piSe Plinije. On,
isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju, jer taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu; to su bili u prvom redu cimet, biber, dunlbir, mira i arap5'ka guma.
VJI. Srednji vek __ . Opadanjem rimske m06, propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama, pa i u vestini lecenja i izrade lekova. Medicina se pov1aei umana-

32

LECENJE BIWEM

stire. Praznoverjc, mrak i neznanje ovladuju svetom. Cilanje k'lasianih dela

strogo se kaznjava. Vizantija pokusava nes to da spase, ali bez nekog vidnog
uspeha. Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. Bolesnicima pisu zapise, amajl ije, daju slike sve.
taca, nose ih u crkve, pod dt-veee sa zapisom, Citaju molitve i f ivot svetaca, baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga, medu kojima
je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. Vestina
leeenja, gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire.
Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovitih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan, zalfiju, ruht, morae, nanu,
greko seme, euha r, rutvicu, vralic i dr. Vrednost droge nije zavisila od njene
stvarne lekov ilosti, nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom, U
ponoe, odredenog dana, da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme,
da Ii se pri tom zevalo , islo na traske i sl. Mnogo su bili cenjeni i traZcni
cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika, zmijsko mleko, ptiCije mleko,
mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke, krokodil ske suze i sl. To se
jos i danas traZi po nasim apotekama. Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu. Kod nas jos
ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu
uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli), na Veliki petak i sl.
K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da ,se na drlavnim imanjima
gaje bilj ke za boj enj e, zacin i lek i razne vOCke. Popis bilja obaveznog za
gajenje nalazio se u Kapitularima. Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka,
medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj , homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija, primorski luk, perunika, slaCica, vise
vrsta nana , kicica, rnak, beli s lez, razne vrste luka i dr. U to vreme Arapi
preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka.
.
Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu,
koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene
arapske knjige i recepti. Schola salernitana ostavila je velik broj dela, od
kojih su neka d ozivcla ",iSe stotina izdanja, kao, na primer, Flos medicinae
i rozn e antidotarije. U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto. Benediklinci, koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije, osnovahu velike botanicke vrtove.
Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. U Evropi kao
da se oseca mali napredak.
U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara
(koji su izradivali i prodavali lekarij e, uglavnom droge) i prodavaca trava
(herbarii), zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). Apotekari su zeleli svoju samostalnost, a, islo ta ko, i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih, obicnih trgovaca, jer je za apotekare bilo obalVezno znanje
latinskog j ezika, titanj e recepata itd.
VIII. Arapl su znatno unapredili mnoge nauke, pa i medkinu i farmaciju. Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac, tako da farmacija postaje
e k s per i men tal nan auk a i ve s t i,n a. ani u terapiju unose mnogo

UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE

33
novih droga, naroeito sa Istoka, veCinom od

rea I n e Ie k a vi t e v red.
nos t i, koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu.
Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina
Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. Arapi upotrebl}a~ahu, pored ostalog, i k a m for, t r ~ e ani ~ e c e r, a I 0 j e, ve.
I e b I I J e, bun i k u, k a f u, dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu
z~doarij u , In a n u, kubebu, bib e r, 'c i met, r e ~ m, sen~, tam a:
r I ~ d us , . a. rap sku gum u, mosus, cilibar, arekapalmu, zatim mnoge
zaem e 1 mtrlse. U farmaciju u vode sir u pod sec era, destilaciju i
perkolaciju, izradu eliksira itd.
. Umesto drastienih purgancija (kukureka, euforbijuma) arapski lekari
daJu blaga laksantna sredstva, kao, na primer, tamarindus, manu , senu, reum
i dr., koje i mi dana... upotrebljavamo.
Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu.
Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. godine) bi izgnan kao jeretik u
Libijsku pustinju. Tu on predavase medicinu, ubrzo privuee mnogobrojne
odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige
na asirski i arapski jeliik. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i
osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole, koje nazivahu akademije. , ad
kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. Znaeajno je napomen uti da su ne
storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. Godine 850.
izdan je njihov kodeks Krabain, koji se moze smatrati za p r v u s I u z
b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l.
Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela, a posle izradge sopstvenu
originalnu nauku, koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme. Sa istoka
se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja, Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta , koji su kasnije uticali na skole
u Salernu, Monpeljeu i drugde u Evropi .
G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. On je ujedno
jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. Geber da.ie me
to de spravljanja najpoznatijih metala, soli, lciselina i alkalija, zatim vestinu
filtracije, kristalizacije, sublimacije i destilacije.
Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom
De re medica od J 0 van a Me z u e (830. godine). Kanon ad Avicene
(1000. godine) ima mnogo droga. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197, umro
1248. godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo, koje se male
meriti sa Dioskoridovim. U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga, daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova, iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd.
Ibn Bat uta h (1304-1369), roden u Maroku, obgao je i opisao ka
spijsku oblast, Indiju, Javu, Kinu i prodro u Afriku do Timbukta.
GospOdaI11 ogromnog cars tva, mora, svetske trgovine i bogatstva, Arapi
su stalno donosili sve nove i nove droge, zaeine i aromatike. ad Sundskih
ostrva, preko Cejlona, Indije, Persije (lrana), zemalja oko Crvenog i Sredo
zemnog mora sve do Spanije, Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke
kolonije.
Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje, Arapi su visoko uzdigli buk
tinju nauke.

34

LECENJE BIUEM

IX. Novf,v.f'" - Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac, 1254-1324)

u tropsku AZlju, 'Ki~u.. i Persiju, otklice Amerike i putovanja Vaska de Game
u Indiju oko RIa dob\e. nade, donose Evropi velik broj novih droga. Razvoj
s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a.l;makomed icinskih dela. Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze
malja Slarog i Novog sveta. Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred. Kao i svaku drugu novotariju , tako i lekovi te dro
ge, zacinc, sredstva za uzivanje i namirnice, nisu u EVI-opi svuda primili gla.
tko, bez otpora. Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle, iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce. Na primer, da upolreba krompira, navodno. uzrokuje pojavu
skrofuloze, caj izaziva padavicu, od duvana se poludi itd. Jpak su caj, kafa ,
kakao, krompir, kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls
Evropljana. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi.
Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki.
ninova kora) pod nazivom kontes in prasak , jer ga je prva upotrebila za lek
ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. Droga ubrzo osvoji Englcsku,
Francusku i Nemacku, iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji
hili vrlo uporni, osobito najugledniji lekari toga vremena, clanovi akadcmije.
Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima, kao, uostal om, sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru
gim novim lekovima od vrednosti, od kojih su driavni iii crkveni poglavari,
a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. Takve iskljucive monopole
pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili.
Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma
vaznih droga: kininoya kora , ipekakuana, kakao, ratanija, hidrastis , purs ijana. lobelija, jalapa, tolu, peru- i kopaiva-balsam , senega, vanila, sarsaparila, sasafras, sabadila, gvajak, kaskalila, gvarana, matiko, mate, d u van,
pap r i k a. n a j k vir c j,td.
Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije
pristupilo naucnom, eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama, a zatim na
ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti
sastojci u cistom stanju. Kao oj ranije, tako su se i kroz XVII i XVIII vck
jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje. Da
nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla, koje su uzilvale vetik ugled,
dobar glas.i znatnu potrosnju: zmije, guliteri, iabe, skorpioni, razni crvi, psi
i stenci (kucici), zatim, prasak od lobanje, nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije), konjska griva i rep, jelenski rogovi, kosa, mokraca
i izmet Jjudi i zivotinja, pljuvacka, covecja mast, zenina mleko itd. Vracara,
bajalica, liarlatana, avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi.
Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza, dekokta i maceracija, dakle, kao proste farmaceutske forme, dotle se u sred
njem veku, a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi,
medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto. Osim droga biljnog
porekla, u njima je bilo i zivotinja i minerala. 0 hemi,jskim i farmakodinam-

UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE

35

s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0

tome znal o. Ukoliko j e te rijak bio slozeniji, ukoliko j e za OVil nj egovu izradu ,upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio
izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu , utoliko se vise ce nio i
skuplj e prodavao.
Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe univerzalni eliksir,
zivotni eliksir<c i kamen mudraca.
U XVIII vekll treba spomen'Uti dva slavna imena: Lin e K a r I f 0 n
(Linne Ca rl fon, Linl1aeus, 1707-1778) i S e I e K a r 1 V i I he I m (Scheele
Carl Wilhelm, 1742-1786). Line je nacinio red u botanici. God-ine 1735. objavia je seksualni sis tem raspodele sveg bilja, koji se do danas od riao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. On je svakoj biljci dao ime i
prezime na latinskom jeziku.
U novom vekn izisao je znatan broj dela 0 lekoviltim siro vinama od
raznih pisaca. Da spomenemo sarno najpoznatije: Vale rius Kordus, Nikolaus
Monardes, Karolus Kluzijus, Teofrastus Paracelzus, Lemeri, Matiolus i drugi.
X. Devetnaesti ,ek. - Francuska revolucija znaci novo doba i za far~
maciju. Nallcna farmaoija, zapravo, tada i pocinje. Hemi.ja, koja je za ovih
poslednjih/ 170 godina ucinila revolucijll u nauci i njenim tekovinama, iza!ila je iz farmacije. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier), osnivac nove, naucne,
pozitivne hemije, radio je u pariskim apotekama. Prvi i najbolji njegovi saradnici sou apotekari. On u Francuskoj, Sele u Svedskoj, Pristli u Engleskoj
postavljaju hemiji cvrste i zdrav,e temelje. Hemija pooinje voditi. Velik broj
apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkri6ima novih elemenata, jedinjenja i
clr. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne, Devi, Balar, Bercelijus, Prust,
Fovler, Sele, Tromsdorf.
Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom
pocetku XIX veka. Vee 1803. god. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu
kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije, koju on naziva sel d'opium. To
bese narkotin. Godine 1804. Derosn i Segon oticriSe morfin u op~jumu. Tako
pocinje istorija alkaloida. Do kraja XIX veka izolovano je viSe od stotinu
raznih alkaloida iz droga donesenih ,iz svih delova sveta.
U fitohemi j i XIX ' vek je v e k a I k a I 0 ida i pocetak naucne farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji.
Godine 1817. Zertiner uspeva da izoluje morfin, a iste godine Rob ike n ark 0 U n.
Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou), profesori V.isoke farmaceutske skole u Parizu, otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih al
kaloida: 1817. god. strihnin i brucin, 1820. god. kinin, Peletije i MaZandi 1817.
otkrivaju emetin, iste godine Gajger otkriva akorutin, a Runge kofein, 1842.
Voskresenski izdvaja teobromin, 1832. Peletije otkriva u opijumu narcein.
Francuski apotekar Sari Tame otkriva 1875. ergotinin (ergotoksin), a 1878.
god. peletierin, metilpeletierin ,i druge alkaloide u kori nara. U nauci nas
taje prava utakmica ko ce pre otkri,ti i izolovati neki nov alkaloid: berbe
rin, konicin, atropin, akonitin, kolhioin, hioscijamin, kokain, kodein, ezerin,
pilokarpin i 51.
Do dana-s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetizuju, medu kojima
se neki tvornicki proizvode. Ipak, jos uvek su biljke glavni izvor i sirovina
za proizvodnju alkaloida.

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE

35

s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0
tome zna lo. Ukoliko je terijak bio slozeniji, ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio
izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu, utoliko se vise ccnio i
skuplj e prodavao.
Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . univerzalni eliksirtt,
zivo tn i eliksir i kamen mudraca.
U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n
(Linne Carl fon, Lil1l1aeus, 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le
Carl Wilhelm, 1742-1786). Line j e nae inio red u botanici. Codine 1735. obja
via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja, koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. On je svakoj biljci dao ime i
prezime na latinskom jezi ku.
U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od
raznih pisaca. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus, Nikolaus
Monardes, Karolus Kluzijus , Teofrastus Pa racelzus, Lemeri, Ma tiolus i drugi.
X. Devetnaesti , ek. - Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. Nauena farmaoij a, zapravo, tada i poeinje. Hem.iJja, koja je za ovih
poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama, izalila je iz farm acije. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier), osnivae nove, nauene,
pozitivne hemije, radio je u pariskim apotekama. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari. On u Francuskoj, Sele u Svedskoj, Pristli u Engleskoj
postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje. Hemija p 06inje voditi. Velik broj
apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata, jedinjenja i
elr. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne, Devi , Balar, Berceli,jus, Pmst,
Fovler, Sele, Tromsdorf.
Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom
poee tku XIX veka. Vee 1803. god. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu
kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije, koju on naziva sel d'opium. To
bese narkotin. Codine 1804. Derosn i Segon otklrise morfin u opi.jumu. Tako
poci nje istorija alkaloida. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu
raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta.
U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji.
Codine 1817. Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin, a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n.
Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou), profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu, otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817. god. strihnin i bmcin, 1820. god. kinin, Peletije i MaZandi 1817.
otkrivaju emetin, iste godine Gajger otkriva akoni!i-n, a Runge kofein, 1842.
Voskresenski izdvaja leobromin, 1832. Peletije otkriva u opijumu narcein.
Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. ergotinin (ergotoksin), a 1878.
god. peletierin, metilpeletierin i dmge alkaloide u kori nara. U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin, konicin, atropin, akonitin, kolhioin, hioscijamin, kokain, kodein, ezerin,
pilokarpin i sl.
Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u, medu kojima
se neki tvomieki proizvode. Ipak, jos uvek su biljke glav.n:i izvor i sirovina
za proizvodnju alkaloida.

LECENJE BI1.JEM

36

Za olkriee, izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada

farmaciji, i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke.
Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830.
god. glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori, a odmah zatim iste godine Robike
i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma, a Minor eskulin u
divljem kestenu . Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E. Fi~er
1885. g., prunazin), a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::, otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912. god.). Ta~
zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do
danas.

I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl.lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA

Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode

u terapiju vakcine, serume i fermente. Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i, koja se u XX veku razvija u lolikoj
meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv,imo u epohi hormona. U lerapiju se uvodi radijum, iks-zraci, elektricitet. Organska hemija iz godine u
godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj
novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva. Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i
tacno se mogu dozirati, dugo se cuvaju, mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija, sto nije slueaj s drogama.

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE

37

U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J. Pereira, D. Hanbury, K. Ha'rtwich, A. Mayer, Kreamer, A. Brandt,
A. Tscltirch, F. G. Planchon, O. Oesterle, E . Perrot, Barger, Wasicky, Wallis,
a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski , Preobrazenski,
ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina:
O. Berg, E . Fischer, F. Wohler, J. O. Hesse, F. A. Fliickiger, Dragendorff, A,
Vogl, A. Ladenburg, E. Stra!Ssburger, J. PamQic, E. Collin, Schmidt E. A., Moeller J ., Engher A., Thoms, Greenish, Leger, Karrer, R.uiJic ka, H. Dale, King,
H. Leclerc, Chevalier i ckugi.
XI. Dvadesetl vek. - Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije. Droge
imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na
najmanju meru. Burklo, Gabrijel, Bertran, Bridel, Pero, Vitiez, Goris
i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna
de j s t v 0 en z i m a, koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u
I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja. Mnogi prvobitni prirodni
molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se
raspadaju, nastaju nova je!,fOO r - -....---r--,---r
dinjenja manje lekovita iIi
potpuno indiferentna (di1,000
gitalis
i
slicne
gli kozidne ,i saponinske droge,
rafena g1avnica i dr.).
.....
900
Dakle, od nacina susenja
>
o
lekov1tog bi-lja mnogo za~
AIItibio1tci
800
Ul
visi njihova lekovi tos t.
....l
lzolovaru alkaloidi i
glrkozidi u cis tom stanj u
potcJi su u terapeutici
XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su
izdvojeni. Lekari su radije upotrebljavali morfin
umesto opijuma, digitalin
iii digitoksin umesto digitalisa itd. Ali se ubrzo
uvidelo da je dejstvo droge
u mnogim slucajevima pot
punije i dugotrajnije. I
jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo
z i ve
biljke i eventualno s veze i brzo osusene
(stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare
droge (tvrda razena glavnica, saponinske i gliko
zidne droge, naroeito grupa digitaiisa, kardijaka).

0
A

700
600
. Vitl1lnini\

.....

Z 500

0
.....

....l
.....

::;:

.qoo

L:;;;;:::;~~~~~~rYG.KCtne
Serum
F
IiOrTnOC'Cl

300

ZOO

fOO

:,......::., :.: ':";':'.::

1~19

f9~0

::~.: ;':': ':" >::-:.:'

1'51

195Z

!~~
'(/

:::;::n;'r ~ ~

1953

(/)

GODINA
UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J. g. DOLARSKE
VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00
194!1-195J. NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt;,
ZATIM NA VITAMINE, A NAJMANJE NA BARBITURATE

LECENJE SIUEM

38

Ova p roucavanja, iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata, ipak urodi~e plodom. 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper. od moderne b i 0 hem i j e b i I j a .
Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i Ij z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a, narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi,lni , osvajaju Ie
ren. Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga. Primenjuju se
pare alkohola iii vode i drugo .
Pantopon, domopon, pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle
glavne lekovite sastojke izvesnih droga. Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide.
Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u, u vrlo velikom va k u u m u,
14
.t
/

L/

'0

"8- r~\

~I

'0

01

..
~

/j

".

t:lL

Cl

II

1~5

~".

....

f,'.'

;:;;.,

~\

01

f,"'

~I
I

'841

~
4951

i955

ron_

PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE<NE

PENICILINA 00 1945. DO 11953. GODlNE

as e p tic n 0 itd. Pen i c iIi n, a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici,

h 0 r m 0 n i, vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe
ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji.

NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni -

NASI ZELENI RUDNICI

sve zavisi u cijim su rukama

Zadatak ove knjige je vgestruk. Pre svega, ona treba da upozna citaoce
s lzajvai nijim lekuv;/;m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj
gaji. Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj.e na~ im i stranim apotekama, bolnicama, drogerijama, farmaceutskoj i hemijskoj industriji, kozmetioi, parfimeriji, industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica, i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_

UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E

39

Zbog jcdnog ko rova, siln e i prezre ne bilj cice, koj a kao zla la n m m san
d lim po kri va b..:s l<r aj ne ne rodn e vojvod a nske sla line u drugoj po lov ini p ro.
leca , zbog te t it rice, ka milice iii i abnja ka, do sadnog i itn og korova p rocul a se
nasa d riava sil"O m ce le Zemljine kugle, j e r ne ma te zemlj e koj a da nas lie
trai i a d nas tu le kO\ilu biljku, pl acajuc i j e zezenim zl atom .
U Beogradu, Ljublj a ni iii Zagrebu , u Sa raj evu iii Skoplju . na Ce linju
iIi u Dubl"Ovniku , iSlo kao i u Novom Sadu iii u Pan cevu, kad ude te u apotc ku i za lrazile kes icu ka milteja, znajte da to osuseno aroma';': no cvece poli ce iz Me lenaca, Obili eeva, Kumana, Mo krina ili iz ne kog drugog banals kog
sela i da s u ga b ral e Ba nacanke noeu za mesecine. Niko na sve lu ne daje
ta ko ciSlu i dobru tilri cu kao Vojvodina. A kod nas rasle jos nekoliko s totina dru gih le kovitih biljaka .
NA~E

LEKOVITO BlUE -

NASE

ZELr.~ ! O

ZLATO

Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. Oni
s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a, pogolovu nestrucnja.
ku i neoba ves te nom grada ninu . Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la
viji preds tavlj a r as /( os /'I e, mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko
vilill sasl o j a ka, koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su
S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m , bio logija i far
mako logija bolj e upoznaju . Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i
mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode.
GDE KOJE BlUE RASTE?
Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie
pujedin o bilje. Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli, gde vise gde
manje, ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci, ne moZe kod nas. S druge
stra ne, sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva
i gde d aje najle kovitiju drogu . J edino je 5 lih le rena treba brati. Tako ee,
na primer, berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta, maj
kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve
zcmlj e, kore n belc sapunj aee iz pes ka, ko re n belog sleza pored reka i bara,
ri zo m idiro ta iz bars kog mulja, lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i
p. "jevin a, j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka
koj e ono sad d i u svojim celijama, a hemijski sastav biljnih organa zavisi od
mn ogih e inilaca.

STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO

Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav.

nom korov, prez r e,1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi,
a smela i c ini s telu nasoj privredi. Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona
dinara . Titrica, bunika, tatula, velebilje, jed ie, mrazovac, digitalis i mnogi

40

LECENJE BIUEM

drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi.
Medutim, ti korovi gu ~e kulturne biljke, oduzimaju im vlagu, sve tl ost, mes to
i prenose razne bolesti na okolne useve. Oni otezavaj u ob rad u zemlje i time
poskupljuju poljopri vredne proizvode.
KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE?
I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno, radona/no korislili nase lekovilo bilje, k a k 0 t reb a i k a k 0 n e
t reb a r ad i t i s n Jam . Tako je, na primer, za vreme okupacije go
tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku. Tako se ne
sme raditi. Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska, koji je vecita opasnos t za
sva okolna sela. Generaeije (od 1818. god. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju, smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i
zajedniea i pojedinae imati koristi. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi, kad na selu
nema drugog posla ni zarade.
Jos gore je prol:la lineura na na.s.jm planinama. I mnoge druge vaz.ne
lekovite biljke su ugrozene u prirodi. Zbog toga ee se i na to vazno pitanje
obratiti paz.nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je
na pri-rodnim nalaziS tima da bi siro masni planinci imali rada i zarade.
NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI
Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od
koje biljke. Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek. Naj
cesce su to sarno pojectini njeni delovi. Na primer, od tatule se traz.i list i
seme, od titriee evet, od belog sleza koren, rede list i evet, od srpka plod, od
slacice zrelo seme ' itd. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin
obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati, u koje doba godme se bere pojectino bilje, da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje, a i kako da se
biljari zastite pri radu s otrovnim biljem.

POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO

Citaoci ce dobiti vaz.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po
jedinog vaznijeg bilja, izgledu biljke, njenom hemijskom sastavu, izgledu
vaznijih droga (osusenih biljnih delova), upotrebi u naucnoj i naTOdnoj me
dieini. Narodnr~ medicinu treba ispitati, je.r je puna nazovimedicine i nazovilekara, sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora
boriti. To je velik narodni neprijatel, ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj
se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden.
Na primer, borba protiv upotrebe makovih caura, kuvanja i davanja maloj
deci, zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd.
ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni.

UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE

41

TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA

Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci-

taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju . Jo ~ uve k se, na primer, tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju , stav ljaju u ~ upaJj zub,
malo guenu<'. Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom
svetu erve iz pokvarenih zuba, u ~ iju, nosa i ociju . Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui.nici , snahe i svekrve
jedni druge truju .
DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ

Branjem lekovitog bilja treba da se, p re svega, pomogne sl arcin!ll, illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove. Deca, pre svega
skoiska, treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga. To je Jep
i lak posao. BOlaniku I reba u ci li u prirodi, je r je 10 prirodna ,1Quka. Tzmedu
ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati
je od drugih biljaka koje imaj u slicnu , s lozenu glavicastu evast. Ko jednom
vid i beli slez, veleb il je, bun iku, tatulu i os talo lekovito bilje, taj nikacl nece
zaboraviti kako one izgleda. Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja. (OCi
jest d a su lazljive, ali s to oko vid i to se ne zaboravlja. )
Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i. P renos ice to bi lje
AUSTRIJA
MADARSKA

GRCKA
NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA, JE LEKUVI1Ul" UlIJ \
00 1945. DO 1970. GOOINE.

42

LECENJE BIUEM

u svoj e i ~ kol s ke vr tove, pratice nj egov zivo t i razvoj , videce kad i kako cvela.
Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s
lekovitim biljem. Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e , jer se u tim vrtiCima
najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu, koji Ce im, mozda , nekad u zivotu dobra doci. Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica, jer i o vde se moze
reCi da je tacna ona Njegoseva : Malo ruku , ma lena i snaga. Niko ne moze
tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca. Branje m bilj a deca
se navikavaju da idu u prirodu, na sunee, u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va.
Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja, kl1ji i/'liea, zbirke itd. Uops te, branjem bilja deca odmal ena .neosetno pocin j u privredivati, radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu . Na taj naein ona dolaze do
saznanja da mogu koristiti zaj ednici.

BORBA ZA KVALITET
Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju
i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu. Jedan od
najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca, koja je, uglavnom,
posledica aljkavo,ti i nemarnosti u radu. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju, izvezenom negde u Ameriku, iIi na kakav drugi
kontinent, na<1e stranog bilja, vune, kostreti , hartije, kozj vh brabonjaka, mrtvih mi~eva, zemlje i druge necistoce. Toga n e sme biti ni u namirnicama, a
kamoli u drogama, jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da
im pomogne.
POZlV NA SARADNJU
Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie, naslavnicima botanike, sumarima, agrol1 omima, ucil eljima, apot ekarima, l ekarima i "etennarima na koje bilje ,s vaki u svom kraju treba da obrati paznju,
da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost, golomrazicu, velike vruCine i zime, razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda, koje lokalno bilje narad njihovog kraja
najeesce upotreb/ja"a za lek, za koje bolesti i kako ih l eCi itd. Uop ste, ovo je
jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog, miris'lOg i zacinskog bi/ja
na naucl1u i struc,7U saradnju. Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski. Potrebno je 1;vaki dan iCi u pri-rodu, posmatrati ga i ispitivati, beldcci
svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca.

POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA

Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane, podizuci impozantne

vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare, iskod~cujuCi najjevliniju i najpri,s tupaeniju ravnicarsku energiju, vetar, za mlevenje zita i isu-

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE

43

s ivanje vodoplavnOb zemljista, tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u

pogledu gajenja lekovitog bilja.
Hektar ze mlj e pod zumbulo m , la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi
vise koristi nego hektar f ita. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno
mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no, gde se vise od 70'/.
brakova sklopi pod kisobranom , onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji, jer mi im amo divno plavo nebo, iarko sunee i uops te
velik broj suncanih dana.
Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg
kvaliteta.
DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA

Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje, kojeg ima kod nas vrlo
Illnogo, al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu.
Svaka porodiea, pogotovu ona 5 malom deeom, treba da ima za ee lu goLiinu
nabranog eveta Iipe, titriee, nane, sipka, trnjina i drugog bilj a (Z lu ne trebalo, nek se nacre u kuCi .. .). Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej, iako su sve njihove njive, pas nj aci, ledine, uliee, dvorista i vrtovi puni
te biljke. IIi kad onaj lekar i apotekar j,z jednog velikog sela pored Dunava
protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza, a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj meri da se seoska deca
leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea. IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion<! taqleta i prime hiljade injekcija vi,tamina, a dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najJ.ekovitijeg voca punog vitamina C i drugih
isto tako korisnih sas toj aka svake godill1e propadnu, istrule, da ih pojedu
svinje, iii, sto je jos vece zlo, pretvaraju ih u rakiju, nas narodni otrov,
ruglo i sramotu.

INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA

Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad
i7.vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla,
tj. areali, rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije. Medutim, bez
tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne
moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja, ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara, skladgta, plantaia, destiIerija i sa
racionalnim iskoriscavanjem.

I KOROV M02:E BIT! KORISTAN

Cilj ove knjige je, pored ostalog, da oi,taoeu ukaze na to da i karol' i
drugo prezreno bilje mogu biti korisni. Sve zavisi u cij-im su rukama. A u
ruke Mandusica Vuka, svaka puska bice uboji,ta. Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago. Tatula, buni,ka, velebilje, mra7.Ovae, goroevet, digitalis, navala, titrica, beli slez, tvrda raiena glavnica i

44

LEC ENJE BI UEM

mnoge druge otrovne i neole,ovne bi ljke ;,oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna, vrtovima, 5uOlama i li vadama , a koj e vecina od nas uni ~ la va, smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu , danas se u mnogim drfavama
gaje, jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu
skupocenih lekova.

LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU

U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije, sredstvo za vracanje i bajanj e, nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju, /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt
/ckovilu si r ovil1 l1, vaznu u miTU, a neo phodnu u ratu. Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem, nil i
imamo nameru da ucimo pe len-bake i ceme r-deke kako se povrati cem
s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni p arado~ i iz Ictosa,
nego ze limo da obul'e;- limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og, zacinskog i mirisnog bi /ja.

Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec
nauke. Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima,
bi%zima, uciee/jima i svim drugi,.,1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i
mirisnog bi/ja, i prirod e LlOpste, da pocnl pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je
naseg /ekovitrJg bi/ja .

Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog
bilja u Beogradu , Tadeu sa Koscuska broj I, i Ins tilutu za farmakognoziju
Farmaceutskog fakult eta u Beogradu, Vi segradska 26, koji citaocu stoje na
raspo laganju za sva obavestenja.

OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE?

Koj.i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima
ra zlicitu Lekovitu moc
Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja. Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti, jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava. Osim
lckovitih, u svakoj biljci ima i nelekovilih materija, redovno mnogo vise od
lekovitih. Na primer, raiena glavnica ima svega 0,10 do 0,500;. (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0,80%) a lkaloida, koji su jed in i lekoviti sas tojci ove
parazitske gljive oa razi, tako vaine za porodiljstvo. Sve ostalo, dak!e, vise
od 990;. tezine razene glavnice, je baJast, za lecenje nekorislan sastojak.
To je isti sluca j i sa velebiljem, ta tulom, bunikom i mnogim drugim
lekovilim biljem.

00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU?

Zavisi, pre svega, od unulrasojih, naslednih svojstava, a zatim od klime, zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca. 0 svemu tome se mora voditi racuna. Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u
raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe.

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE

45

I Z b 0 r v r s t a, sorala, varijelela illi hibrida, ka/em/jenje, izvo(!enje

rasada , borba protiv raznih biljnih s tetocina, korova i bolesti, ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja,
dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva, ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje
raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta, na primer, alkaloida u velebilju, tatuli, bunici i drugim biljkama, i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta, poloiaja, zemljista itd. Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse.
Digita li s, gorocvet, durdevak, ve lebi lj e, tatula, bunika, mrazovac, odoIjen, j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko
sus i, treba s top r e, odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u
:tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . Rdavo susenje
je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju , jer j e
lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta.
Cis to cad r 0 g e. - Izbegavanje raznih zamena i primesa, kao, na
primer, da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje, Ph yloIocca d ecandra, koren lineure s drugim divljim korenjem, korijandar i allis
s kukutom, salep s mrazovcem, kamomila s drugim slicn~m kompozitama
itd. Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim, nelekovitim korama. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka.
Vops te, gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske
industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela, a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida, heterozida, ekstraktivnih materija i dr.
Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska ,industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati,
da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea.
T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva
gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima.

PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_

UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI
Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno.

Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve. Opste
je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. Ali i tu ima izuzetaka. Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe.
To vaii i za rizom perullike, vanHiju, duvan i neke druge droge. Sasa, goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne, a kad se osuse, otrovnost se postepeno smanjuje i gcezava_
Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0
In est 0
'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge
moraju se cuvati hermeticki zapakovane_

46

LECENIE BIU EM

Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a, top l ot a, s un ceva s vet l os t, k i s eon Ii ok i z v a z d u h a, nee i s toe a I nag I e
pro m en e t e m p er a t u r e.
In se kti , plesni i bakterije napadaju mnoge droge.
Digitalis, gorocvet, aunlevak, j edie, razena glavnica i mnoge druge, za medicinu veoma vazne droge, m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(;ki zapakovan e, i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) .
Ukoliko su pakovanja manja, utoliko su bolja, jer se, na primer, otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi
i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset,
dvadeset iii viSe grama. Rdavo pakovanj e, i sto kao i n es trueno susenje, neznalacko branje, p renos i euvanje droga, uzroei su n epoverenja koje jos i
danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju.
Ukoliko Stl lekovita, mirisna i organolepti(;ka svojstva droge osec/jivija,
utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje!
eve e e, 1 i 5 {: e i druge nezne bi,l jne organe najbolje je pakovati u
ciste metalne kutije, hermeticki zatvorene ili u sanduke jednake, standardne
veliein.e i oblika, postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje. Dobre su i postavljene kartonske kutije. Po potrebi i za kraee
vreme, osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati , mogu se cuvati
u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije.
Korenje se pakuje u veee, a semenje u manje vreee od ois1e tkanine.
Tako se pakuju droge za izvoz, dakle, industrijske koliCine. Male kolicine
skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama.
Osetljive droge treba pakovati (kao, uostalom, i sve druge lekove) tako
da ispune sudove da mrtav prostor, tj. praznina u kojoj je
vazd'llh, bude sto manji. .
R a zen u g I a v n i e u, digitalis, goroevet, primorski luk, durdevak,
navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod
utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea, treba euvati cele, a ne u prasku.
Treba ih pakovati u tamne staklene, poreulanske iii gledosane zemljane tegle
iii, eventual no, u metalne sudove, koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom). Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(;a,
fostor-pento/csida, bezvodnog gipsa iii silikagela, koji ce upiti svu zaostalu
vlagu iz vazduha iii iz droge. Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna
sredstva, hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina, diditija,
pepeina, aloja iii stipse, Zive, hloroforma i slieno.
Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti, pod utieajem svetlosti i vlage, samlevene droge ne sarno da gube brzo
miris, ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale, slacicno brasno). Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju
da prasak treba naciniti kad zatreba, neposredno pre upotrebe. Praskovi su
viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi, u kesieu iii u supalj zapusac posude, malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva
za upijanje vode.

UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE

47

Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga. Zato se trazi da se

ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e. Lekov iti
sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage. Zato se zahteva da, na prim er. digitalis ne sme imati vise od 50;. vlage. Primorski luk, zelatin, skrob i vecina
droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije, koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare, jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za
razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima. Ponekad se te pro mene vide i po
spoljnim znacima. Na primer, pokvarena razena glavnica moze da zaudara
lIa amonij ak, beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris, slae iea izgubi ljutinu , na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd.
SvetIost s terllO ulice na vecinu droga. Safran, kiciea, evet ljubiciee, titrice, ruze, Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju, izblede. Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima
lako otkriti: izomerizaeije, p olim erizacij.e, oks-i-do-pedukcije, hidrolize itd. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze, u lose zapakovanoj drogi., izazva ti nezelj ene promene
i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima
sasvim uni s titi. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove
ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom.
Vazduh izaziva kvarenje droge. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i
own, zatim v 0 den a par a, tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u
vazduhu. Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje, razne hemijske
supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima
m cgu u drogama ,i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi,te iii manje
lekovi te, a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja. Svetlost, poviSena temperatura
i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha.
Etarska ulja, smole, gumi-smole ; !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s
vazduhom i svetloscu. Zbog toga se e._;k ulja brzo usmole, nameito ona
koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko, limunovo, narandzino, lavandulino i dr. Menjaju se ,i miris, ukus, boja, konzistencija, specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije, kondenzacije i polimerizacije. Smole u prasku se
brze kvare nego eele. Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje
rastvo rljill u pctroletru.
Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga. VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) , usled eega nastupaju
hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga. Ti~ rica, nana, matienjak, dumbir, azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost, jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje.

Nagle promene temperature, na primer, naglo hladenje, mogu izazvati

zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda, a vodene kapljice,
kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima, mogu pos~ati zariste
odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja.

48

LECENJE BIUEM

Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja, j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata, ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i
promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e, maslinovo, ricinusovo, ruz in o, nanino, anisovo, titricino i druga ulja.
21vi organlzm1: plesni, bakterije i insekti. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e.nzimi koje oni lu ce.
Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive, osim
u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama.
Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga, narocito on ih koje imaju mnogo
sluzi, gume, ~ecera, skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje. Pojedine ples ni se
medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore. Siva i cma

2
RAZN E PLESN I:
I. MUCOR, 2. PENI CILLIUM, 3. ASPERGILLUS, 4. STERIGMATOCYSTIC

plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra. Zelena plesan ima nerazgranate, a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore.
Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom,
Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. O~k!rivanje i razl,ikovanje pojedinih
vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom. Najcesce se javljaju sirni cry Ii brasnem crv.
Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba, inulina i sluzi, pa cak i otroViDe droge, Retko se javljaju na korama i
taninskim oporim drogama.
Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima,
1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti
dezinsekcija.
Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u ,i primaju mirise svoje okoline.
Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga, onda ce one primiti miris one
droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetri. Lo~e zapakovana droga
brzo ce primiti u skladislu, u nelwm primorskom pri.staniStu ili na samom

UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE

2a

49

2b

INSEKT I KO.l I , APADAJU DROGE

I. FORM ICA RUFA. 2. CAlANDRA (;RANAR IA . 3. CALAN ORA ORYUE. 4. STEGOB IUM
PANICUM , 5. l'TINUS BR UNNEUS , 6. N IPT US HOLOLECES . 7. LY CTUS BR UNN EUS ,
8. BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA

brodu , miri s kalrana , pokvarene ribe, nafta lina , koze, petroleuma i drugih
materija ja kog i posIoj a nog mi-risa.
U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko
vreme ovlalili, a ponekad i poplesniviti. Budava droga se mora unist iti!
ZakIjueak. - Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a , velik je broj c inilaca
koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste. Zato velike svetske firmc ku
puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga, jer po
onom narod nom: "Od loseg mesa - corba 0 plot iii uno drugo : Nisam do
voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa.
Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek. A od le ka se, pre
svega, trazi da budc dobrog kvaliteta, efikasan, da uvek i svakom moze pomoei. Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog.

LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA

Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja

Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0
hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te. Biljke su upotreb ljavane
na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove. Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija, tj. egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju.
Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava. Nas ovde interesuju sarno Ie
koviti sastojoi. Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama. Na primer, u raienoj glavnici ima svega 0,020;. do 0,2ool. lekovitih

LECENJE BIUEM

50

sastojaka (a lkaloida), a sve ostalo (masno u1je, uglj eni hidrati i dr.) , znaei
vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite, balastne materije. Sheno je i sa
mn ogim drugim lekovitim biljkama.
Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta
i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa, ipak se
jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji
hemij ski sastav nije poznat, a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u
medicini.
Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve
bne usavrsavaj u, tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e, medu njima i
ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini,
hormoni, antibiotici, fitoncidi i dr.).
Sta su 10 alkaloidi, glikozidi (h etero zidi), saponini, lanini, elarska ulja
i druge biljllc materije, na zivi sa kojima ee se citaoci u knji.zi slalno susr e/ati?

Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. To su strueni, naueni termini za delotvome sastojke droga. Posto se oni cesto i na mnogo
mesta spominju u ovoj knjizi, neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih
sastojaka, jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. Pokusaeu da to
izncsem najjednostavnije, prosto, da bi bilo razumlji,vo svakom citaocu.

ALKALOIDNE BILJKE
Mnogi puse dLLvan. To .je sad moda. Puse j deca. Pos le prvih cigareta
zaboIi coveka glava, neki povraeaju (osobito deca) , veCina gubi apetit, a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati.
Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike, malo ameI1i.ake trave lobelije i
kineske trave efedre. Kad popuse cigaretu, biva im lakse.
Kad studenti spremaju ispite, avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu, oni koji treba da prevale kakav tezak put na
visokoj planini i, uopste, svi koji treba da podnesu kakav velik napor, piju
kafu ili caj. Ove droge okrepljuju, jacaju tela i duh. Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor, ne oseeajuCi
teret, glad, zed i san. NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara, crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi,
ne zamore se, ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio
neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo.
U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena. Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. Starosedeoci
kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. Kasnije se
to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. Preskot (Prescott) je 1847. god.
zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora, zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea. Dotle, Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca,
a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. I danas, kao i pre mnogo

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE

S1

vekova, u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna, a li za sada jos uvek
n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e. Isto tako, crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole, a Indonezan i u betelu. Smrvlj enom liscu koke doda se
-oesto malo biljnog pepela, kreea i vode, pa se naCi ne loptice, koje se zvacu
svuda i svakom prilikom, a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande.

AP . tI
i4 fA p" IIfti J

Scopolia. carJ/loLfco.

DArU~A

"'ico
t't COJJirtJH JlQPfll ".J

~C;S

IU
IaN" TIt!ACUJ(

#:lOlCYIIJ.{US

Nige~

C~ licloNiw(

MAJw

COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ.l

..t. 'dta.clOM

DA T ' u lV '"

STR.A /01 0

loll

UH

A. Ml/adoN~

~o

8EllaD

NIJ,f .

AeoNitu" Y'R.Ii!!l.tl/~

V"I1.~TR."'1

.~
<;:::;,
101. N dI/,A'!Joe ...
pUNic",

A L II viol

,e~ .

1119UH
CO!ch , cL//oi AUTUH/J.fLE
~ ECALE
C O!i./JUTUN
II. T.4-a.tCU

GVt",4rUH

h . eellacioNNQ.
ec.4Le

cOf,Alutu

ALKALOION E BIU K.E U JUGOSLAV IJI

Vojvodanske majke, kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine,

po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli
nekud u korov da se najedu kukule. Kukuta je velik otrov. GuseiCi su naroeito osetljivi. Kukuta je bila sudski otrov At.injana. Njome je otrovan slavni
filozof Sokral.
Stariji svet je mnogo bolovao od malarije. Naroeito oni koji su nekad
sluiili vojsku u Makedoniji. Svi oni znaju za gorki kinin, . gorei od eemera.
Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija. Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii
kapljice za jaeanje, Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore.
Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek
ekstrakt dobijcn od b eladone. Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se
najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke, usled eega dolazi do pojave teskog trovanja, pa i do smrti.
U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj
.kuvanja maka i davanja maloj deci ka-d plaeu, kad ih boli trbuh, kad imaju
greeve, kad ne mogu da spavaju.

52

LECENJE BlUEM

Kad covek

oka~ ljavi ,

traii od apotekara praskove kodeina.

Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u

zitu. Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku.
Sve te, i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto
sadrie razne a I k a I 0 ide. Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida,
od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute, Co
niwn maculalum). Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu, na misiju mokracu. U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida, a medu njirna je najvazniji, najotrovniji i najlekovitiji - mortin. To je najvainiji opojni alkaloid.
U rnakovim caurama ima j kodeina, papaverina, narceina, narko/ina i jos
dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti.
Otrovnost i lckovitost velebilja, ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina, alropilla, skopolamina Ij dru~.

Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi,w. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog

alkaloida niko/ina.
Glavni lekoviti sastojak kate, eaja, lrole i matea jeste atlkWoid kotein.
Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla. U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin, a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih, manje vainih alkaloida (kinidin, cinhonin, cinhonidin ii dr.). OtrowlOst cemerike potice od
prolovera/rina, jervilla ~ drugih al.kaloida. Kad ozlediite rusu (Chelidonium
majus), jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa. Lekovitost,
otrovnost, ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina, heleritrrina. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. Jedie je otrovan i lekovit, na jeziku izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina. Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina, ergoloksina, ergom elrina i .dr.
Svi navedeni, i rnnogi drugi a'lkaloidi - njih viSe od stotilllu poznatih
i mnogo jos nepoznatih - nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle. Mnogi su veoma vazni lekovd. Sve su to supstancije slabo baznog, alkalnog karaktera, vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine, stavske,
opore materije. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska
konstitucija, fizicke, hemijske i fizioloske osobine. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. Ali nisu svi podjednako toksicni. I nisu sve gorke biljke otrovne, nui im gorcina potice jedino od alkaloida. U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke, i onih koje
su otrovne. Najva7.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. Otuda
tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji.
Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803. god. u jednoj pariskoj apoteci. Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je
desetak drugih alkaloida. Danas ih je poznato vise od 500, ali se u terapiji ne
upotrebljavaju svi alkaloidi. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z
droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne
dobiju ciste, kristalne iii amorfne supstancije bele boje. Nikotin i koniin su
tecnosti. Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu, a teze u vodi. Mi
imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju.

UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE

53

Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. - Gotovo sve a lkaloidne

bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu
i pod nadzorom lekara. U interesu narodnog zdravlj a, ovi lekovi se zbog toga
mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara.
Pojavom vitamina, antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i
alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena, ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci, tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine
prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji.
Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida, i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova, iilluza, dekokta, tinktura, ekstrakta i drugih galenskih preparata.
Medicinska upo treba alkaloidnih droga, alkaloida i nj ihovih derivata
veoma je raznovrsna , jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko
dejstvo, s pecifiene fizioloske osobenosti, 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi ; u proHvnom su skodljivi i opasni, jer
su i u malim dozama jaki otrovi.
AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi, pre svega,
na nervni sis tern. Na primer, kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika).
Naprotiv, alkaloidi koji deluju kao narkotika, hipnotik-a, sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine.
Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. Kurare (Chondrodendran, Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke.
Kokain
(Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke, zbog eega odredeni dec tela moze
postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) . - Akonitin (Aconitum) izaziva
na jeziku peckanje i utmutost i, najzad, jezik otela i post ane neosetljiv.
Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus), organe koji rade bez upliva nMe volje,
kao sto su srce, krvni sudO\'i, zlezde itd. Mus karin (Amanita muscana), pilokarpin (Pilo carpus), ezerin
fiizostigmin (Physos tigma), arekohin (Areca)
i dr. deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a, tj . draZe parasimpatikus, dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika, sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga), suiavanjem zenice (rniotika), u usporavanju srcanog rada i snizenju krvnog pri,tiska, pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd.

Atropin, odnosno hioscijamin, skopolamin i drugi tropanolni derivati

midrijatienih solanacea (Belladonna, Datura, Hyoscyamus, Scopolia i dr) deluju suprotno. tj. par a li s u par a s imp a t i k u s, dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga), u prosirenj u zenica ~ paralizi a komodacije (midrijatika), ubrzanju sreanog rada i pulsa, prosirenju bronhija, usporavanju peristaltike i
ublazavanju greeva creva (spazmolitika).
Efedrin (Ephedra), tiramin (Secale cornutum) .j adren",Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i, tj. draZe simpa-

54

LECENJE B LUEM

tikus, usled cega dolazi do ubrzanog rada srca , suzenja krvnih sudova time
povi ~enja krvnog pritiska, pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike.
Ergotamin (S ecale carnu/um) Ii jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno
efedrinu , tj. parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i
k 0 lit i k a.
N,ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje, a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema.
Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e, a ko fein (Ca
dejstva, on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid).
Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija, jer svojom ogrom
nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim.
Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline, zbog
cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta, podagre) .
Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije, a kofein(Ca.
flea) kao sreani analeptik, sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima
kada do de do nJegovog naglog popustanja.
Rezerpin (Rauwolfia), alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin
(Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova
(vazodilatatorija), supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove
i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) .
Od alkaloid,! koji deluju na organe za disanje treba spomenuti lobelion
(Labelia) koji nadrazuje, pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik), sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti .opasnost da'se disanje zaustavi. Slieno deluje i kofein.
Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije, a i kao ekspektorans, tj. lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca, bronhija i u'aheja. U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo
za povracanje (emetik). - Naprotiv, skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici).
Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja
(antitusik), a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme.
Purinski alkaloidi, derivati ksantina, teobromin i teofilin (Theabrallza),
a donekle i kofein deluju kaa diuretika, sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma.
Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba, pre svega, spomenuti
ergometrin, ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m)
koji deluju kao uterotonika, tj . pojacavaju grcenje materice, osobina koja se
koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane, iii posle
porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice, Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis). - Naprotiv, kao antagonisti, paralizatori ma.terice, rj.
sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice, upotrebljavaju se neki
alkaloidi opijuma (papaverin, morfin) i atropin.
Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum), ar~koli.n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika). - Sabadilla, Veratrum, Staphisagria, Nicotiana, Anabasis i neke druge biljke sa-

UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE

55

drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi, a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}.
. A.lk a lo i.d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka, za njegov f ivot i rad.
O S In1 eeste I. raz!10vrsne, upotrebe u tera piji, nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l, Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin,
anabazin), a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) . Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji, a b rucin kao vanredno
osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata.

GLIKOZOIDNE BILJKE
Svi po7.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis). Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz.nim sumama. Svi se njime
kitimo, a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is,to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda, vunasti digitalis iz istoene Srbije,
i uli digitalis sa Rudnika, Jastrepca i dui eele Fmske gore. Durdevak jc u
rukarna lekara i apotekara spasonosan lek, i to bas oni divni sitni cvetiCi
s to lice na sitan biser. U rukama nestrucnjaka, durdevak i razne vrste cligitalisa, iijander, kukurek Ii onaj diiVIl!i. gorocvet sa Det.iblats kog peska i iz
Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine, nego otrovi. Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom, a strofantus je takode lek za sree u rukama -apotekara i lekara. Sve navedeno bilje
je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea.
Kod nas se j ede mnogo luka. Mnogi vole ren, rotkve i rotkvice. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. Kad
nekoga uhvati u krstima, nazebe, stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu
kartu iii eievaru od slacicinog brasna. Brdani u prolece jedu sremuS, eremus (Allium ursil1um, divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku.
To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. Poznato je
da su sve te biljke Ijutog ukusa. Kad struzete ren ili seckate luk, toliko yam
suze oci da morate iziCi iz sobe. Eto, sve te, i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide, koji se pod utieajem fermenata sto se
nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja
ljutog mirisa i ukusa.
Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije. U
tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid
sa i i e i n. Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav
nom zbog jednog slicnog glikozida.
Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu. Seno zaista
mirise. Ali seijaei, cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde
da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno. Miris sena potice od raznih
etarskih ulja i od k u mar ina, a kumarin je proizvod nastao razlaganjem

LECENJE BIUEM

56

jednog glikozida. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane. Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima, a najviSe u
zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis).
Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu, naici cete i na kicicu, gorCicu iii .travu od gromice (EryiJraea cenlallriul11) . Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice,
gorke kao pelen iJi cemer. Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju .trava
od groznice., jer j e to i danas, kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po

SIN-+PfS

j"";'AI~ lei"
~ONI$

T!Jg. ~I/Ul>IFLollo4
)lfLIIOrtls
PltllNIIS SPINOS4
~.uv~ lifl.sl
Pil.I to< I{ Lot 0 FF .
PoLY~+L.4 'N~e.4

Ell.; UN oL

Dig . L4NHi .
"!;UNlIS ~NVU>lt'1JS
LIQ<lIT/ITlot
PIlIMUL,f

HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI

Fruskoj god, glavni narodni lek tog kraja protiv groznice. Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru., Besnoj kobili, u Belom Potoku
ispod Avaie, u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi. Kicica je lekovita, ali nije otrovna, iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge. Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina.
Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca
(viSnje, breskve, kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke
vode. Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris na gOl'ke bademe. poticu od
c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida, tj. organs&ih materija koje hidrolizom
daju secere i cijanovodonik iii, prosto, cijan, poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice, a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije.
U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e. Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja
protiv nazeba, za i7..azivanje ~to jaceg znojenja.

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE

57

Po sumama po red Dunava, Tise i drugih reka raste sib krusina (Rlw-

mm.ls fral5.ula). S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora, za urC!di-

vanJe stoh ee. Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski
g I i k 0 z i d i. Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica).

Sa Deliblatskog pes.ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e, bde sapunjaee Hi, kako je tamo nazivaj u, slajer-trava ,
jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila
panzculata) . Iz IOga kon:.na vachl se IS a po n i n , koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu. Ako sapunjacu Hi, jos bolje, ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom, pojavice se obilna i postojana pena, kao kad uzmete najbolji
sapun. Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja, jagorcevin e, divljeg
kestena, divizmc i mnogih drugih biljaka. U seoskim bastama jos se nailazi
na mali kutak s evecem. Tu se ponekad nalazi .i belonoga ,iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis), "rio le po evece. I ona se peru kad se sa vodom t rlja. To
su ;mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune. Zbog toga
su je i nazvali H erba lanaria. To rni i danas cinimo. Sv,jJene, fine vunene
i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda, upropascuje vlakna i tkani'l1u), nego raznim
preparatima, a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin, dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena. Isto tako, razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. Divizmom deea
truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru. Divizma je o t rovna zbog saponina. Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri,s utnih saponina. Slankamenci ovaj koren nazivaju bilj e. Cim neko okasljavi, daju mu da zvace ovaj
:lut i sladak koren. Kad smo bili deea, cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok
nam ne ud ari pena na us ta, pricaju stariji Ijudi iz Siankamena. I brezov
list je lekavit zbog saponina. Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin. Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje.
Ako sc mala ,kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo
duze mucka, dobija se obilna .j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun). Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima, ove supstancije nazvane su saponini.
I saponini, kao i glikozidi i alkaloidi mogu, dakle, bioti i lek i otrov.
Sve zavisi u cijim su rukama.
Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri
tom jedan iJi viSe secera (.glikoni) ,i jedan iii vise molekula jedinjenja koja
ne pripadaju secerima, dakle, aglikoni<c.

Upotreba. - Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn.e dro.ge koje delljU na srce. Vunasti, purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a, razne
vrste s t r 0 fan t usa, Ii jan d e r, go roe vet, d u r d e v a k, kukurek
i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna, jer je purpurni digitalis prvi usao u
terapiju; uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri.ng (William Withering)

58

LECE JE BrUEM

1785. god in e. Inace, jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova, a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za
trovanje strela i kao s udski olrov. Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae, Apocynaceae, Ral7tI1(.u laceae, Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata, ali im je zajed ni cko
da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i
za sree, a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree.
Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla. Ranije su za lek upotreblj avane d roge, a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi , poj edinacno iIi u smeSi. U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis, adonorm Ii dr., cime se postize kompleksno dejstvo, a lek "je znatno jev,tiniji od ci'S tog heterozida.
U maloj, terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad
ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja. Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e
oslabile i postale nepravilne_
Ove droge deluju i diureticno, osobito u slucajevima srcanih edema.
U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati
smrt (npr., 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . Kao prvi znaci
nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e, povraeanje i nepravilan puIs.
List purpurnog digi.talisa deluje !>poro i dugotrajno; njegovo dejslvo
pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa, jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic, sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare, tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde. Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie, vee posle nekoLiko trenutaka, zbog
cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL
Cuvanje. - Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje, hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu, ali ne duie od jedne godilfle. Osim
toga, posto su otrovne, momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda).
Svojstva i upoheba. - Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta, zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. Senega, jagorcevina, di'V izma, slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju
se, zbog toga, u malim dozama kao ekspektorancija, jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju.
Kad se suve saponozidne droge drabe, melju iIi tueaju, njihova prasina
izaziva neizcldljivo kijanje, jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo). Ako se ova prasina duze vremena udiSe, moze
doci do upale organa za disanje i ociju_
Sitniea, zecji tro, rastavie, pi:revina, daninoe, breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu, dijatorezu j jace lucenje iuCi.

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL

59

Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a, pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje
tarmakodil7amski akti vn ih supstancija. Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina
saponozidi smanj uj u povrsinski napon, rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo
pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti, pogo lovu one koje inace Lesko
mogu preve ti u emul ziju. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima
za varenj e upij anjc lekova, o lrova, toksina, masti i drugih materija mnogo
brze i potpunije. Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida, he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim
prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida , kao sto je to slucaj sa
di gitaliso m , gorocvetom i ne kim drugim drogama .
Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i; od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara. Imaj u ogromnu moe adsorpcije. Zato se
razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje
meS lO sap una, za izradu penusavih Iimun ada, sa mpona i drugi h kozmetickih
i higij enskih proizvoda. Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na, kao s lo su svilene i vun ene.
Gotovo svi losioni, samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e. DULom stalnom upotrebom ova, inace izvrsna higij enska sredstva,
mogu biti skodljiva, jer saponozidi draze kozu, a jos vise sluznieu, pogotovu
oka, nosa, uha , vagine i rektuma.
Za ribe, zabe, el-ve, tripa nozome, pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e
hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi. Sto
se, pored svega toga, saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju
protiv raznih parazita hladne krvi, uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi , osobito ako se upotrebc parenteralno.
Saponozidi su protoplazmatski otrovi. Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline, peekanje, draze nje i obilno lucenje tecnosti.
Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida. Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje
i doziranje saponozida, i .obralno.
Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu. Zbog toga
su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo . Vee
nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno.

MIRISNO LEKOVITO BILJE

Svi volimo mirisno cveee. Mirisemo ga i kit,imo se njirne. U vrtovima
ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete. Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju. Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje
nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli. Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i
Iepa rei:, i dobra vest, .i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. Pored toga sugestivnog dejstva, razna eta r s k a
u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek. To su, pre svega, odo/jen,
hmeIj, rulvica, nana, malicl1jak, morac, anis, oman, majkina dusica, Iii rica
----'

LECENJE BIWEM

60

i drugo lekovito bilje. Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava .

Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja. -

Aromaticno bilje, a u XIX

i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla-

komed icinski i privrcdni znacaj u svetu.

FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE.

I NDUSTRJJSKE BOCE. LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE
DE!;NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE

Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj
vrlo raznovrsnih veiitac.kih mirisa, ve6inom poznate hemijske grade, ipak
proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama
A
I

c
D

VAKUUM OESTLLACIONI APARAT

i po vrstama, jer su prirodni mirisi f.iniji, diskretniji i zbog toga vise traieni
i skuplje placeni od sintetskih. 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja, iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J,{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne. Na primer, svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni,
u r~ preparatirna, smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha. Pinen, citronelal, eugenol, linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij.i razmovrsnih yes
tackih mirisa kao ishodne supstancije.

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE

61

Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j, dejstvo I upotreba. - Etarska

ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i, uopste, privredni znacaj. Racuna se
da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma,
ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja. Osim
toga, oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za

SIGURNOSNA CEV ...

RAZBIJAC PARE .... I-...,.+-,.J

PARNI lJE!:>TlLACIUNI

A~AR.AT

potrebe proizvounjc lekova, profilakticnih, higijenskih, kozmetolosk ih, par

fimerijskih i drugih proizvoda, alkoholnih i bezalkoholnih .napitaka, sredsta
va za uiivanje i dr. Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo
phodna. Industrijalizacija, stvaranje vecih i guscih naselja i, uop ste, moder
nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu,
c;escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih kompozicija.
Mnoge mirisne biljke, zbog svojih lekovitih sastojaka, upotrebljavaju
se za izradu raznih galenskih preparata. Znatno vece kolicine mirisnih bi
Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a .
Mnoga etarska ulja draze kozu, a pogotovu sluzokozu, izazivajuci pri
liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije. V terapijskoj dozi etarska ulja iza
zivaju u us tima poja(;allo lucenje pljuvacke, a reflektol'llo i jacu sekreciju
zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina). V vecoj dozi neka etar
ska ulja izazivaj u zapaljenje koze, mehurove i rane (ulja sa sumporomJ, za
razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno. Zbog prijatnog mirisa mnoge
aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija, tj. sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema, linimenata i sJ,icnih lekova za spoljnu upotrebu.
Mnoga etarska ulja, osobito ana koja imaju fenola i estara, imaju jaca
iii slabija anlisepli(; lla (alllibiolicna) svojstva. Vlja ad timijana, majkine du!lice, maraca, anisa, karanfj.Jica, belog luka i drugih droga izlucuju se preko
organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju. Ulje od san tala

LECE NJE BlWE M

62

i nekih dmgih biljaka, vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa, ulje od kleke,

perslma, celera i kopilnja'kia deluje diureticno, kamfor j e analeptik, ulje od
odoljena, hmelj a, r u tvice i belog luka deliuje umirujuce, illje od t itrice je
izvrstan sedativ, al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd, Etaa-ska ulj a od gorkih ba-

1;',\ "" '

\ :.~ ',

'

t<; ;;ht

o
1~
:g;2 . "b

".l

~2

RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI

KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA, 2 - CELIJE S ETARSKJM UWEM
U LlSTU KAMFORA, 3 - SEK'R..ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA
SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE , 6 CEN TI FOLIA) , 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU,S;'\ .7 - SBKREClONA DLAKA NA LlSTU
PELARGONIUMA, 8 - SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM, 9 - SE
KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE, 10 - SEKRECIONA DLAKA NA L1STU
MAJKINE DUSICE , II - SEKREClON'l KANAL U BORU, !J2 - SEKREClONI KA
N AL U PLODU STITARICA

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE

63

dema, zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt.
Uop~ l e, elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo, jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava; izves na ulj a im aju po 30 i vi~e
sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti .

VAZNIJE M.lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI

Na ~ a

i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_
Za svaku drogu se, pored ostalog, trazi koliko najmanje mora imati etarskog
ulja, a za ulja granicne vrednost.i glavnih sastojaka. Na primer, za ulj e od
pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola ... Za ulje od lavandule, da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od
62"io linalil-acetata.
Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog
bilja. Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom, ~to
.ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv e tarska ulja. Etarska ulja
nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima, ali se po tradicij i ovaj
naziv do danas odrZao. Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina,
dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja. 15parljivost, miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove, hemijski heterogene sme~e, svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu.

lECENJE. BIUEM

64

Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka

i on ga je poceo upotrebljavati za lek, zacin, za aromatizaciju raznih napi
taka, kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe. Kasnijc su
se javile mirisne vode, a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom
s vodenom parom dest!tak vrsta etarskih ulja. U pocelku se koristi lo sarno
divlje, a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje , tako da se danas upotrebljava vise ad 2.000 vrsta. Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i. Kod

HfNT1f.t

HrNT"'"

MAT'(.<t1l.1

pp .
NENT1/" bit

TII"NUf YUI9~1!'S
fOfNICUllJlI

pr

CQRJo1NJ?P UH
dFi&US f1 L6HY.S

GlHNOHILL

JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5
/'OF/i lcU<UII VULgur

'lilg .
HEW.!

pp .

:Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ .
CORMNDtflN 51T'
PINUS

1>1r.

fQfAlICUlUH 1)ulCe

PlAJut

Le"c~beVIIS

PIN" s. bIt

HEAlTH""

GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI

nas raste nckoliko <s totina vrsta mirisnog bilja. Jugoslove nsk a Ullja od za l
fije, ruzmarina, kamilice, korijandra , nane, kleke, idirota, a nasona i nekih
drugih biljaka poznata su u svetu. Poslednj ih godina se pre lazi na planta
zno gajenje nane (oko 5.000 hektaral. korijandra (oko 3.000 hal, lavandulc,
kamilice, moraca, izepa i drugog mirisnog bilja.

BlUE SA SLUZlMA, GUMAMA I PEKTINlMA

Kad neko okasljavi iii promukne, grglja i pije beli sl ez. Kad se preko
leta medu decom jave dosadni prolivi, daje im se da piju salep. Na cir, uboj
i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena. Protiv kaslja
daje se i list podbela, cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni
lekoviti sastojak 5 I u z.

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE

65

Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima, gumama I pektlnlma. - Upotreba

guma, sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne, pihlijasfe, viskoZl1e teenosti, ielea. Deluju Ikao blagi i ne~lrod.ljivi laksallsi, jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva, po~to u erevima bubre i
tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete, ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora). Vlaieci s luzokozu ereva,
biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini, karagen, agar, seme lana i sitne bokviee), jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje
skliska .i kao da je )'podmazana. Upijajuci vodu, laminarija desetostruko
nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost), 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta.
Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. SvojoOl viskoznoscu, dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore, osobinom da na sluzokozi
obrazuju ncprekil1ut film, IS lu~ pokrivaju, oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja, zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale
u medieini za lecenje upala sluzokoze usta, zeluea i oreva, protiv raznib katara i proliva (salcp, beli i erni slez, jabuke, dunj e i dr;).
Kao sredstvo la vlaienje ;i omekSavanje, sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela, kao i za lak~e iskasljavanje.
Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije pok rivaju, maskiraju Ileprijatan ukus lekova, sluze kao izvrsni emulgatori, a
neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje, Hibiscus esculentus L.) predlagane
kao zamene za krvl1u plazmu, jer imaju svojstva slicna .dekstr anu.
U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta, pilula, emulzija i drugih lekova. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji, koja je, uostalom, i . glavni potro~ac guma.

TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA

Hrastova, cerova, jasenova, orahova d druge kore ~eg drveca i voca
stezu usta kad ih zvace te, oporog su ukusa. Musmule, divlje kruske, jabuke
i drugo divlje voce, dunje, siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa. Zbog te oporosti razni bi.Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze,
za bojenje i za lek. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija, koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u. KUlllarion, hajdu{;ka Imva, ruzin
evet, opore jabuke, Ollada hrastova kora, koren trave od srdobolje (TonnenI ilia), koprivin list, orahove ljuske, kora i list, sisarke sa hrasla, koren od
srcenjaka, plodovi borovniee, dunja, oskoru~a, ro~cic i ramo drugo oporo
biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva, srdobolje, za bde zarasCivanje rana, protiv opekotina, uboda, uj eda, za jacanje i '51.
Droge s fenolskim jedinjenjima. - U bi'Jju ima ,razlicitih fenolskih supstancija. Neke su slobodne, a neke vezane na razna druga jedinjenja. Morfin, cefelin, psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije. Najti-

66

LECENJE BIUEM

picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini. Salic il na, ga l
na i neke druge kiseline, floroglucinol, hidro hinol, razni an tra hinonski de
rivati i mnoge druge prirodne sups tancije, koj e s u same po sebi lek iii ul aze
u sastav raznih lekovitih prepara ta , takode imaju fenol ske funk cije. Euge
nol, timol, karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih
ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid, rne tilar
butozid, salikozid i dr.), smole (rezinata noli) i dr.
Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i
tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu. Antioks idaciona svoj s tva
raznih fenola su !azlicila. Najizrazenija imaju hidrohinol, pirogalol i piro
katehol.
Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. Sa feri solima daju
bojene reakcije (najcesce play .ili zelen talog). Imaju slabija iii j aca anti
septicna svojstva.
TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekoviti (antisepticni, antihelmin
ticni) sastojci tlmijana, maj,kine dusice, cubra, vranHovke i nekih drugih
biljaka iz porodice usnatica. Od anetola poticu prijatan sladak ukus, bIag
miris i lekovitost ulja od moraca .i anisa. Salicilna kiselina se cesto nalazi u
obIiku mirisnih estara iii heterozida. Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama, topoIama i drugom oporom drvecu. Eugenol je gla
vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. Hidrohinol je glavni
lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea, gde se nalazi u obliku heterozida ar
butozida i metiIarbutozida. Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim
drogama deluju kao anthelmintika; floroglucinoI je vezan i u mnogim tani
nima i heterozidima. PirogaIoI i eIagna kiseI.ina su sastojci pirogalnih tao
nina.

Taninske: opore, stipticne iIi adstringentne droge. - Tanini iii stavske

materije su polifenolna, bezazotna, slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog
porekla, koja imaju izvesna zajednicka organolepticka, fizicka i hemijska
svojstva: oporog ukusa, slave koiu, laloie soli Idkih melala i vec5inu alka
loida, sa ferisolinta daju plave iii zelene, a sa hromalima smetle laloge. Na
ziv t ani n ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi
njenje. To je vise jedan zbirni organolepticki, tehnicki naziv zadrZan do da
nas, kao sto je i ime etarskih ulja, smola, saponozida i drugih supstancija,
hemijski takode vrIo heterogenih.
S belancevinama (npT., sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih, cia
juci nerastvorijivo, nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu
bri (princip stavIjenja koza). Na ovom principu se osniva i kvantitativno is
pitivanje tanina .pomocu nestavljene koze u prasku, izrada tanalbina od tao
nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIatina. Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri
sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima.
Upotreba taninskih droga. - Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola. U medicini
se za s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina
je drukcije od delovanja taninskih droga, jer u biIjnim organima osim tao
nina ima i mnogih drugih sastojaka. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo

UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE

67

cis tog tanina b rie, neposrecinije, a delovanje droge spo rij e, d ugotrajn ije i
r edovno blale zbog prisus tva sluzi, gurna, pektina, skroba i drugib balas tnih
'S astojaka.

Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina. Slieno formaldehidu, i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama, vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (Albuminum tannicum i:l:i Tannalbil1um ), neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne
upija vodu; ne bubri, ne truli itd. Na amino-grupu u polipeptidnom laneu
belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida, hidroksilna (fenolska) iz ta.n ina.
Na ovom svojstvu osniva se del.infekciona moe fonnaldehida i lanina.
Tanini su ads tringenlni. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta, oseca
se oporost i suvoca koze i sluznice. U dodiru s kozom, a pogotovu sa sluznieom, tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa, taloge, komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze, zbog cega suse slumieu, oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr., smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela). U slueaju opekotina tela, pomocu
tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata. Ispod te vestaeke pokoZice postepeno s e s tvara nov
epitel.
Tanini deluju wltidijaroicno. Oni doprinose postepenom mehanickom
odstranjenju klica iz erevne sluzokoze, eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije. Tanini imaju
i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va,renje.
Tanini deluju i hemoslalicno, jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i
stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma.
Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi, tanini blokiraju, imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu
aktivnost.
Tanini, kao i druga polifenolska jedinjenja, imaju redukciona svojs.tva,
zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli.
Taniru. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja, zbog eega
mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama
jakog fizioloskog dejstva.

ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA

Antibiotici u visem bilju (fitoncidi)
Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il.olovane il. raznih f.ivilz,
pre svega, nif.ih orgallil.ama, kao sto su izvesne gljivice, aktinomieete i bakterije, rede lisaji, alge i viSe bilje, jedinjenja koja su sposobna da unWe iii
sprece ral.voj il.vesnilz vrsta mikroorganil.ama bel. stete po covec;i organil.am.
Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. Zivotinje stvaraju
u svojoj krvi, zlezdama i drugim organ,i ma razne zastitne supstancije (Iizozim. properdin, eritrin) koje ,utieu na mikrobe. Antibiotici su hemolerapijski

lECENJE BIUEM

68

aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l.ivih organiZllma.

Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme.
Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove, kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti, ne znajuei za hemijski sastav tih
prirodnih lekova. M: .i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne
poznavajuei im hemizam.
Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju
biohemije bilja veliki napredak. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti. Veliki i brzi uspesi u terapij.i privremeno
su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te
bilja sa hlorofilom. Poslednjih god-ina sei na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja. Laboratorijski je prouceno nekoliko
hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje
ne bi imale bar ,izvesne mini maine antibioticne osobine. Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer, etarska ulja) vee
i mnoge neisparljive materije, osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja,
da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca, kao sto su nasledne osobine, klima, mesto, insolacija, temperatura, podloga i dr. Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme, na viruse, bakteriofage, na nize i viSe bilje, na domaee i laboratorijske
zivotinje i na coveka. Ti ogledi u humanoj, velerinskoJ i biljnoj medicini
dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih
radova da nastave i produte zapocete ogle de, tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocarstvu.
lake se 0 titollcidima (B. P. Tokin je 1928. god. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v,iseg bilja) jos prilicno malo zna, a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji, ipak se vee do sada moglo utvrdi.ti da izmedu
klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. Tako, pored ostalog, postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja
i klasicnih antibiotika. Osim toga, i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma
srodan.
Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka, a za lek
koji se daje u obliku injekcije (dakle, i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I,oje je pokazivao in-vitro. Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k.rvi dodu u dodir sa enzimima j);j nekim dntg;im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali. Kad se .i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode
bilo mnogo muke, onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi
pojaviti i fitoncidni preparati.

ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI

lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi,
koje je dao Tokin, ipak, ni na Zapadu, a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije
jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja. I sam

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE

69

Tokin, rad eCi u pocetku s belim lukom, borom i drugim biljnim materijalom
koji im a etarskog ulj a ,iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi , smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije. Tek kasnije, i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a, kao smrvIj en svez list hrasta, breze , bozura, topole, erne ribizle itd . Na primer, ako
se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3
mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane
protozoe, one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta. IIi ovaj drugi primer:
kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L., biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije), izvadenog u jesen, ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B, Ebertovom bacilu dizenterije , i to u toku od svega
nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO.
Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje. Na primer, kad se nacini kasiea od
svcie rut vice (Rilla graveolens L,) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s
vodenom parom, primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada, sto znaci
da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka.
- Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi.

ISPARLJIVI FITONCIDI
Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju. Nesumnjivo je da
prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i
da svaki lekar mora racunati stirn. Medutim, u novije vreme, od otkrica antibiotika, obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka, osobi,to nji'hovih etarskih ulja. Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na
cksperimen talni m ispi ti van j ima.
Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima zastitnu, profilakticnu moe, osobito protiv zaraznih bolesti, za vreme velikih epidemija kuge,
kolere, tifusa i drugih . To sc vidi i ,iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana, karanfilie i sanlalovo
drvo u Aziji itd.), etarskih ulja (Arapi, a zatim drugi narodi), raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan, izmima i dr.) i balsama. Anticko konzerv.isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi
raznih mi-risnih sastojaka biljaka. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica, covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe, sacuva namirniee, osobito meso. Do Pastera, covek je solio, dimio
i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom, dakle, etarskim uljem
treba, pre svega, da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata.

70

lECENJE BrUEM

Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka, dakle, njihovih isparJjivih sastojaka. Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe. Uostalom, nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. god .) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja, pre svega e tarsk ih
ulja borova i drugog ernogoricnog drveea, a zatim belog, ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke. Tek
poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre.
Biljke sa sumpornim jedinjenjima, tzv. senevolima. - Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola. Svi senevoli, isparljiv,i i neisparIjivi , sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi. Ren je lek zbog istog saslojka, afiHwt..iooij anida, koji se nalazi u crooj slacioi, gorusiai, rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe
go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e. Proucavajuei komparativnu
(uporednu) etnomedieinu raznih naroda, epoha i kontinenata, do!azi se do
zanimljivog zakljucka da su, isto kao i danas mi , nekad Rimlj ani, Grei, Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao zdravu hranu presno bilje ljutog ukusa, smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama, a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija.

Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne

osob~ne.

Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. Industrija ga

je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter,i je, cak i u razblazenj u 1 : 1,000.000.
Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje, a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana. Osim dragoljuba, u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke
iz iste porodiee, jer i one imaju zastitnu moe.
Neosporno je da su ,r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske
materije i osobine belog luka (Allium sativum L.). Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida, medu kojima najveeu antibioticnu moe
irna alicin.
Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85.000 do 1 : 125.000
prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. Jedan mHigram (mg)
alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina.
Osim alieina, upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog
luka, kao sto su alizatin, garlic in, sativin i drugi, ali je njihova antibioticna
moe znatno slabija.
Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog
sastava raznih vrsla luka, ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka.
Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna, a drugacije samlevenog luka, njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom, a zatim osusenog luka u prahu itd. lake alicin ima tako
sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva, on nije mogao dobiti
neku siru primenu u terapiji, jer je otrovan, pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije). To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru-

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE

71

gih vrsta luka. Os laje, dakle, da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade
prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva, a izgubio olrovnost.
Etarska ulja. - Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina
ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju
jace iIi slabij e antimikropne osobine, ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti
spektar i istu antimikrobnu moe. I ne sarno to. Primeeeno je da etarsko ulje
od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih
cinilaca, kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer, nasa majkina duica, vranilovka, bosiljak i dr.), klima, nadmorska vis ina. tlo, vreme berbe i nacin destilacije itd. Osim toga, ne treba zaboraviti
da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih, aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika, alkohola, aldehida,
ketona, estara , fenola, kiselina i drugih supstancija. Kao i u slucaju drugih
fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka, treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em , da se aktivnost menja u toku vegetacije itd. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja
j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka, njihove saro likos ti i nepos tojanosti. Osim celih i samlevenih, zivih i osusenih rnirisnih biljaka, vrsena su
uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka. Za sada se cini da fenoli, a zaltim aldehidi, ketoni i es tri imaju
najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva.
U nasoj naroc.lnoj medicini se i danas, kao i pre mnogo vekova, ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice, vranilovke, bosiIjka,
cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola, dva fenola, za
koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva.
I drugi fenoli u etarskim ulj ima, kao sto su eugenol u. etaR'Skog ulja
karanfiliea, anetal ,i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini, preventivi i dijetetici.

NEISPARLJIVI FITONCIDI
Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. arenarin, koji ima
osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama, stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) .
Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih, oporih materija hrasta, cera, jove, srcenjaka, trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. Tallini
i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei.

Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju

antimikrobnu moe.
Najzad, nc bi trebalo zaboraviti ni antib,i oticnu moe apomortina, kolhieina, berberina, hinil1a, emetina, eefaranti,1a i nekih drugih aLkaloida koji
imaju vel'fk medicinski znacaj. Stephania eepharal1fha postal"<l je odjednom

72

LECENJE BrWEM

veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina, a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i
tuberkuJoze.

Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki
katehinski ta nini, a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka. Medutirn, i ovde, kao i u vecini s lucaj eva, treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj, neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida, zbog cega je delovanje biljke utoliko jace
ukoliko je biljni organ sitnije samleven, dakle, ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno.
Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim
mestima, po parkovima, konce rtnim i drugim velikim dvoranam a , rad ion icama, stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava, jer se
zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha.
Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. Osim pomen utog are narina, nacinjeni su i drugi preparati .
Mnogi au tori iz raznih zemalja, primenjuju razlicite m etode rada i, ispitujuCi razno bilje, dobili su razlicite rezultate, zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati. Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od
infekcije materijala, razne metode branja, tretiranja i dr. Tako je pored ostalog, dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u
doba cvetanja, dakle, u vreme najburnijeg razvoja.
Morska flora je slabo proucena, a zivot je potekao iz mora. Dokazano
je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista. Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno , a to
je, takode, velik nedostatak, jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje
i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu.
Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna
svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. Mnogi fitoncidi
su izolovani, opisane su im fizicke i hemijske osobine. Medutim, mnogo je
teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih
epoha, od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore.

LEKOVITOST VOCA I POVRCA

BlUNI SOKOVI KAO LEK, HRANA I POSLASTICA

Vocni dani

Hrana treba da bude lek, a lek - hrana, rekao je jos pre dYe hiljade
godine slavni grcki lekar Hipokrat. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima, osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata, sve se veca vaZnost pr.i daje ishrani presnim biljem, pre
svega onom koje ima mnogo hlorofila, vitamina, provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. Mnoge bolesti se mogu spreeiti
i leciti narocitom ishranom, dijetom. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto, jer je one zaista sunceva hrana, skladiste hlorofila, vitamina,
provilamina, vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja, auksina,
baklerioslalicnih supslancija, belancevina, secera J drugih ugljenih. hidrala,
masli i elarskih ulja, lani11a .i drugih prostih fenolskih jedinjenja, sluzi, gwne,
peklina, glikokillina i raznih drugih materija, koje svaka za sebe, i sve zajedno,
imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma. Tako
se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne
preteruju i koji redovno jedu svezu, presnu biljnu hranu. Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su, u najboljem slueaju, promenjeni u takva hemijska
jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj
biljci.
Covek je dec prirode, on je zivo bice, pa je sasvim logicno slo Ireba
da upotrebljava prirodnu hranu, i 10 prvenstveno iivu. Vocni dani, vocne
kure iii vocne, odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave. LekarJ ih danas
sve vise preporucuju. ,,"ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa, a pre
svega organa za varenje. Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega, srca i krvnih sudova. Mnogi lekari Ieee uloge (giht), visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. Upotrebom voca i
voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti
i secerne bolesti. Diljni sokovi, pre svega vocni, pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze. I onima cija jetra nije u redu, koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge
bolcsti pomaze se vocnim sokovima. Voce i povrce, sva biljna hrana je baznog karaktera. Nanlirnice zivotinjskog pore kia, pre svega meso, povecavaju

74

LECEN JE BIWEM

ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne
hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu , sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa.
Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu
je to, zapravo, po trebno (oko 30 gra rna , umes to 3 do 5 gra ma) . Zbog toga je
vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege. Osirn toga, ne unos i se
pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid), nego i druge soli , pre svega ka lijurnove, kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj.

MUS MULA

Sve voce sadrii znatne kolicine secera. Svuda preovIaduje invertni secer, tj. srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze. Ovi secer,i su izvrsna i
najiakse svarijiva hrana, veoma varna, pre svega, za rniSice. Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. Danas se
gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k, narocito u teskirn slucajev,irna hirurskih intervencija.
Jugoslavija ima divno voce i povrce, ali se ono ne iskoriscava l1i dovol;no ni racionalno. Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana

i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca, pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba
vocnih sokova. Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana
silna energija Sll1ca jos uvek propadaju, iIi se pretvaraju u alkoholna pica.
$ecer, tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek, pretvararno u alkoholna pica,
otrov i zio pojedinca i drustva. U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha. One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja.

LEKOVITOST VOCA I POVRCA

75

Nije, dakle, n; ::akvo cudo ~lO su nam se pre ,-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C, kad su Ii vasi
beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva, svih rad"Jih ljlldi,
jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica,
Procellll/alll; 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako:
..c

'2 co

..c

Vrs la voea

.i'l !'l

"'"....
tO~ .
.~

::l.c:

Sljive
GroMe
Tresnje
Kru ske
Jabuke
Kajsije
Jagode
Maline
Dinje

17,0
18,0
16,0
14,0
12,0
12,0
9,0
8,0
6,5

co
._
........

- .~

' OJ

@.5

_ . ;>

OJ..,
c:Q U

'"

:lE"

0,8
0,7
0,8
0,4
0,4
0,4
0,1

D,S
D,S
D,S

I,D

0,8

c:"'"
."
:lEE

0,1

0,4
0,4
0,7
0,7
0,6
0,5

..,

co

.~

"0

c0

>

-'"
~

81
79
82
83
84
85
85
84
92

73
76
69
58
59
53
48
38
35

Kao sto se vidi, svi voeni sokovi sadrie najv,i ~e ugljenih hidra la, a medu
njima preovladuju seeeri, pre svega glikoza i fruktoza, a zatim saharoza iii
obi can seeer, koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema, pa
je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju
meru. Radnicima na teskom poslu, a na rocilo onima koji rade po red parnih
kotlova, u loi ionicama, pored pee i, kosacima za v ..eme letnjih iega i drugim, secer je i !trana i lek. Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu. Osi m toga, svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode, jer se za sve vreme rada
jako znoje, pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu. Vocni sokovi
su kudikamo prijalniji ad vade, jer svojim ki selinama osvezavaju. Pozna to
je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu
koja iziskuje mnogo vode. Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni
koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku, masnu hranu. Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke. ani
moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak, poslaju tromi i
najcesee za dan-dva nesposobni za rad, jer gotovo svi pokvare stomak, dobiju proliv. Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka, posle dugog pesacenja
i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova.
Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne, limunove i vinske, rede i manje mravlje, Cilibarne, salidlne, benzoeve
i drugih neisparijivih i isparljivih, slobodnih, vezanih i poluvezanih kiselina.
Ribizla je vrlo ki se la, jer ima oko 2,3% organskih kiselina. Malina ima oko
1,9%, visnja oko 1,8"io, ogrozd oko 1.4%, a jagoda oko 0,7%. Te kiselinc daju

76

LECENIE BIUEM

Linocu i osvezavajuCi ukus vocu, draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima
neu rednom s toli coTll.
Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa. Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak

RIBI ZLA

koji se, pored ostalog, upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova. Na primer, mnogi ne mogu da piju riblj e ulje, ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na
povracanje. Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim, viSnjevim
iii nekim drugim vocnim sokom, prikrije se neprijatan miris i lek se moze
piti.
Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne
lekove. Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem
iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. U nas je najpoznatiji malinov sirup. Svi se secamo iz detinjst va onih crvenih medicina-,
lekova u bocicarna koji su .iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je

LEKOVlTOST VOCA I POVRCA

77

pisalo svaka dva sata po jedna mala kasika. Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii, u nekim drugim zemljama, i sirupom cd visanja, ribizla i dr. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu, jer deca vrlo
tesko 'i nerado lIzimaju lekove. Medutim, crvena, vrlo lepa boja, mala boca,
ukusno pakovanje, prijatan miris, s ladak ukus i ono pozna to svaka dva
sata po jedna mala kasika, sve to, zajedno sa lekovitim sastojcima u toj
boeici, treba da pOl11ogne boles niku. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su
stvarni lek, .cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura, a sve ostalo
treba na nj ega da deluje sugestivl1o, jer ko u lek veruje, tome ee i pomoei.
Stara k,ineska poslovica kaze: . Apotekar mora imati dva oka, lekar moze
biti 5 jednim, a b olesnik mora biti slep, jer slep mora verovati da ee mu
lek pomoei. Tu se misli da apotekar, kad uzme lekarski recept, mora dobro
otvoriti bei da ne bi pogresio, da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u
preve\'ikoj kolieini, jer se pretpostavlja da lekar, premoren, nocu, u zurbi
moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali, na primer, da umesto 0,02
morfina ill kodeina u brzini napise 0,2 grama po dozi, a ta je kolieina za
mnoge ljude smrtonosna, jer je deset puta veea od terapijske doze. Naprotiv, bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da
mu lek neee pomoei. Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti.
U vocu, povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih
soli: kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, gvoil1a i drugih redih elemenata
vezanih za fosfornu, sonu, sumpornu i razne organske kiseline. Sve te soli
imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu, jer omogueavaju razne slozene
hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. One, pored toga, neutralizuju razne otrove, pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva
izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju, gvozae je sastavni dec hemoglobina, tj. crvenih krvnih zrnaca, a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma, oko 500/0. Fosfora ima 8-20 0/0, najvise u ribizlama i malinama. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0, najviSe u jagodama. Magnezijuma ima od 2,5--9 0/0, najvise u jagodama. Najvise gvoida ima u grozdanom (1,5%), oskorusinom (1,2%) i jabukovom soku. U sokovima ostalog
voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim
sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi, vee da se vezuju na razna organska jedinjenja, dajuCi organomineralne supstancije, koje
za metabolizanl imaju veliki znacaj.
Biljni, a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije, a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo
bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. Veoma je vazno to znati
prilikom izrade zimnice, vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vitamin C. Uostalom, pozna to je da kiseo kupus i paprika, paradajz i drugo
povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C, a da osusen kupus, paprika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin, jer k~sela reakcija

78

lECENJE BIUEM

eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj, a kasnije i pre ma baznoj.
A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi.
Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine, osobito mnogo vilamina C, kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). Vitamini s u hetero-

gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima. Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata
i neki od njib su nacinj enri i sin teMki. Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i
dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. Mi, zapravo , zivimo danas u doba vitamina. Cak ni penicilin, streptornicin i drugi
vafni antibiotici, koji su napravili revoluciju u terapiji, nisu umanjili vaznost vitarnina. Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu
granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode. Proucavanje vitamina
je direktno vezano za sveie bilje, za limunov sok, mladu koprivu, krompir,
neoljusten pirinac, borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvri vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici.
Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i
raznih zivotinja. Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj, ishranu, zivcanu ravnoteZu, razmnozavanj e, pa cak i njihovo postojanje.
Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma, otkrila njihov znacaj i .ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na
razne biohemijske reakcije. 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom
male, ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina, koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti, ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene, bolesti, tzv.
a v ita min 0 z e. Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko
decenija. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza, ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta. S druge strane, primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima
koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi,rincane rnekinje. Godine 1911. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. zivotnim aminima) . Danas se, medutim, zna da nisu svi vitamini
amini, vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama. Od 1928. god. do danas
uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im
se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A, BI , B2 , B 6 , C,
D, E, K i drugi. Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine
se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin, iii se uspeva dokazati da
neki raniji vitamin nije jedinstven, nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a
slicnog, ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske
grade (grupa vitarnina B, D).
Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna, pomorandze, ribizla, kupina, persuna, mladih oraha, mrkve, ribljeg
ulja, sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s.irovina. Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut, u svesem mleku i rnaslacu sto

LEKOVITOST VOCA I POVRCA

79

leci englesku bolest itd. Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno.
gih bil jaka i zivotinj skih organa, j er su u njima otkriveni vi tamini. Na taj
nacin su mnogi narodni lekovi postali ,i lekovi ili lekovite sirovin e naucne
m edicin e, veterine i far macij e.
Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima
na hidrosolubilne i li poso lubiLn e. U vo di se rastvaraj u , pored os talih m anje
vaznih, vitamin C i kompleks vitamin a B, a u uljima se rastvaraju vi tamin i
A, D, E, K i drugi.

1. VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI)

U doba otkric'a vitamina, mi sli.Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz
vise komponenata , vi se slicnih vitamina, o d kojih je dan as pozna to vise od
sedam .' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju, a medusobno
se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. Svi
su oni veoma raspros tranjeni u bilju, i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih
supstancija.
Godine 1912. Poljak Kazimir Funk je uspeo da ,iz neoljus tenog pirinca
izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je
vitaminom.

Vitamin B1 (aneurin, tlamin)

Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac, zitne klice i mekinje, zitna zrna, kupus , neke salate, spanac, razno voce i plodovi, pre svega, lesnik,
orah, pomorandza, patlidzan, arahis, manje kJrompir i drugo. Nema ga u maslacu, a malo ga je u mleku . . U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego
u belom. Zato je bolji crni bleb od b elog. Holandski lekar Ejkman zapazio
je 1897. god. da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom, koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest
moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca. Jos pre toga je, 1885, Japanac
Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso. Posle dugih ispiHvanja, 1935. god. odredena
je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina.
Surnpordioksid unistava vitamin B 1. To je vazno znati pr1 konzervisanju
voca i vocnih i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. Cist
vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom, s uvom i hladnom
mestu. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi.Jigram ovog vitamina,
sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom, pre svega, svezorn biljnom. Vitamin B1 sluz,i za lecenje beriberija i svih polineuritisa, astenije, neuroze, autointoksikacija, gastrointestinahnih oboljenja, anoreksije, u
svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen, ulceracija
i drugih bolesti.

LECENJ E BIW EM

80
KaliCina v itamina BI

1'azn om bili u

(mili gram u 100 grama biljke)

Pivarski kvasac, osusen oko
8
Peka rski kvasac
1-5
Slad
0,6
4
Pirincane klice
4,5
Raiene kliee
2,1-4,5
Pseniene klice
4,2
Jecmene klice
0,6
Jecmeno zrno
2uti kukuruz
0,7
Be!i kukuruz
0,6
Zob
0,8
Rai
0,3-0,7
Pirmcane mekinje
1,6-2,3
2 -2,5
Pseni cne mekinje
Bras no 95%
0,4-0,5
Brasno 82%
0,3
Brasno 60"/,
0,07
2,1
Soja
Boranija
0,03
0,3
Pasulj
0,3
Soeivo
0,3
KarfioI

Kupus
0,25
Spana':
0.25
Mrkva
0,2
0,2
Rotkvice
0,15
Cmi luk
0,12
Pa1lidzan
Kr<llStavci
0,1
Mlad krompir
0.15
Stari krompir
0,1
Rotkva
0,18
0,15
Salata
0,4
Detelina
AraJlis (zemno orasce,
kikiriki)
3.6-7
Lesnik
0,6-0.1
0,5-0,7
Omh
0,3
Suve sljive, kesten
0,25
Badem
Banana, jabuka, !imun, pornorandza, mandarina, sIjiva
0.12
0,1
Osusene kajsije, dinje, kruske
0,8
Grasak, suv
0,3
Grasak, zelen

Vitamin B2 (laktoflavin, riboflavin)

Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama. Biljke ga

sintel.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom, kao sto je, uostalom, i sa svim drugim vitaminima. U zelenom bilju
je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza. Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor. Ima ga
i u drugom bilju bez hlorofila, cak i u baktel'ijama, zatim u raznim algama,
insektima, u drobu sis'a ra, u belom luku, soji, kliei semenja, pre svega u
psenicnim klieama, u plodovima i mnogim drugim namirnicama. Od bilja i
uopste najvise ovog vitamina ,ima torula (oko 4 mg u lOa g). Manje ga ima
osusen pivarski kvasae (oko 3 mg), ekstrakt iz slada ima oko 0,2, psenicne
klice do 1, ra! do 1,4, pseniea oko I, erno psenicno brasno do I, a belo ispod
0,7, soja do 1,8. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati, kupusu, boraniji,
mladom krompirLl i dr. U oSLlzenim kajsijama ima ovog vitamina do 2 mg,
a u svezem voeu oko 0,5 mg, jedino ga u grozdu ima malo.
Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji, a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje. Njegovo dejstvo vezano je za delovan,je ostalih vilamina B, narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi. Povoljno
utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta. Daje se po 5 do 10 mg dnevno.

LEKOVITOST VOCA I POVRCA

81
Vitamin Ba (adennin)

Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . 1ma ga i u

krompiru , kukul"Uzu, spanacu, pi r in cu i drugoj biljnoj hrani. Adermin ima
opsti bi olosk i m aca j .
Antipe\agra vitamin (RR faktor)
I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu, zatim u pekarskom
kvaseu, u neprosejanom psenicnom brasnu, pirincu, soji, kuk uruzu.
Vitamin C (askorbinska kiselina)
Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta ,
inace najduze poznate avitaminoze. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama, robovima
i zatvorenieima, vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su
silom prilika morali jesti suvu hranu, koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca, voca i svezeg mesa. Jos Hipokrat spominje skorbut. 2ak Kartije je 1534.
god. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. Njegovi
Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar. Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju. Danas se zna da su borove iglice
vaian izvor vitamina C. Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. NaroCi,to u poslednjem ratu
ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s
njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj. To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici, jer je na krajnjem Severn vajkada~nji
obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I, ispadanje zuba, otpadanje mesa i smrt. Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce, slabog sunea, malo kulturnog bilja i, uopste, nedostatka bilja sa hlorofilom, pogotovu zelenog povrca, doSli do saznanja da
su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee, a bora ima tama
dosta. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani. Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se
skorbut moze spreeiti limunom. Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik
utv.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene
osobine. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nositi na
brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe. Taj koristan
obieaj primile su i druge momariee. Hopkins otkriva 1906. god. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu
dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina, ugljenih hidrata, masti, soli
i vode, ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. Godine 1912. Funk ovu
antiskorbuticnu supstancijll svrstava medu vitamine. Tek 1918. god. ova
supstancija naziva se vi1aminom C. Gocline 1932 . Sentderdi izO'luje iz 2.000
kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C, a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. Naredne godine je sintetizovana.

82

LECENJE SIUEM

Vitamina C ima u bilju i zivotinjama. On je veoma rasprostranjen u

zivoj prirodi. Najvise ga ima u zelenom bilju, dakle, U zivim b iCima koja
imaju hlorofila. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. Tako, na primer, danas stranci od nas traze
stotine vagona koprivinog lista, ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako
lekovita, da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog
toga lekovit.ija. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke, kad se cedi,
ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. Spanac se, kao sto je svima pozna to,
mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu.
Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida, vise od ostalih namirnica. To mnogi misle i danas. Medutim, od pre
nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek, veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI , karoteni (provitamin A) i vitamin C. Nairne, primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko
ima vise hlorofila i kal'otenoida. Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina
C imaju crveni, narandzas ti i zuli plodovi, kao li to su sipci, gloginje, crvena
paprika. Vitamin C je vrlo rasprostranjen, ali ga nema u svim biljkama u
jednakim kolicinama . Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije, uto
liko ima vise askorb inske kiseline. Dakle, ovaj vitamin j e direkotno veza n
svojim postankom na hlorofil. - Gljive nemaju vitamina C. Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle, IiSce perunike i persuna, borove iglice, zeleni orasi Cija su jezgra jos meka, ren, paradajz, kupus, pomorandie,
limunovi, mandarine, kupine, vinovo lisce i drugo voce i povrce. U krompiru
nema mnogo askorbinske ki seline, ali kako se on go tovo svakodnevno jede
u dosta velikim kolicinama u svakom obroku, onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. Kupus ima oko
pet puta vise askorbinske kiseline. To isto vai i, uglavnom, i za kelj, karfiol
i razne salate, mrkvu, kelerabu, Totkvice i drugo povrce, koj e ima velik znacaj kao zdrava i jevtina hrana, a koja se u nas, narocito na selima, malo i
retko trosi.
U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. Na
primer, dok u 100 g sipaka ima v,i se od 1.000 m g vitamina C (a cesto i do
3.000 mg), u gloginjama oko 500 mg, u crvenoj paprici isto [oliko, u kupusu
vise od 100 mg, a u persunovom listu do 200 mg, dotle u vecini namirnica
zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. Tako, u mleku ima 2-3
mg, u mesu oko 4 mg, u krvi svega 0,5 mg.
Kao sto se vidi, najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i
u zelenom liscu. U podzemnim organima ima ga najmanje. U semenju kad
klija ima mnogo vitamina C.
Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka. Najvise je potreban trudnicama, oko 85 mg dnevno. Radnicima koji
obavljaju teie poslove treba oko 70, onima koji se bave laksim poslovima
50, a deci oko 60 mg dnevno. Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene
u tabeli, vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske
ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. Vitamin C je
najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. Oksidacijom ne sarno na vi-

LEKOVITOST VOCA I POVRCA

83

Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en)

(m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala)

I. Plodovi
~ipak

Gloginja
Crvena paprika
Slalka zelena paprika
Limunova Ijuska
Pomorandza ljuska
Crvene ribizle
Kupine
Sumske jagode
Borovnice
PomorandZa
Cimun, mandarina

do 3.000
oko 500
450
100

do 400
450
160
100
80
80
50
50

PHome jagode
Kes ten, paradajz
Maline
Boranrja
KuvaJlla boranija
Koruzervisana boranija
Dinja
KaJsija, 't reSnja, breskva
Slj'iVa, orab
KJrastavac, grozde
Lubenica
Kruska

40
40
40
12
2
4

20
20
10

4
4

II. Listovi

Kupina, perunika
Orab
Persun
Vinov list
Celer, rotkvica
Kiseljak
Kupus
MaslaCak, praziluk
Karfiol, kopriva

oko 800
250
150

ISO

115

100
90
60
50

Kiseli kupus
Spanae, svez
Spanae, kuvan
Salata, Tepa
Borove iglice
Bel; luk
Cmi luk, svez
Crni luk, konzervisan
Crni luk, kuvan

8-30
45
6

40
25
25
20
10
5

III. Krtol e i korenje

Ren
Crvene rotkvice
Repa
Rotkva
Krompir mlad
Krompir stari

70
46
40
30
20

Kuvan ikrompir
Mrkva
Mrkva, kuvana
Topinambur (cieoka)
Celer

10
15
5
11
8

sokoj vee i na obicnoj temperaturi, samim dodirom 5 vazduhom, on biva

razoren. Osetljiv je i na povisenu temperaturu. Na primer, dok svi ostali
vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000, vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0. Ni
na niskoj temperaturi se ne cuva dobro, a i alkalije ga takode uniStavaju.
Baze, kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline. Svaki od njih je brzo razara, a ako se sva tri
udruze, onda su gubici vrlo veliki i brzi. Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce, a po moguestvu u neko povree. Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. Boranija i maslacak izgube za to vreme do
80%. Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim
slucajevima, jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo,
a kad se biljni organi osuse, gubi se i ta kiselost, a u alkalnoj sredini vi-

LECENJ E BIU EM

84

tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na
C: kupus 70-90./. , spanae 25-80, boranija i mrkva 50-6oo/ . Neo lj us ten
krompir ku v;lnjem izgubi sa rn o l OOt. vit a mina C, a o lj us len m nogo vise. a
masti pecen krompir gubi do 500/ 0. Us led primene s le rilizacij e, vOCe i povree
u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/. vitamina C. Nij e dobar obicaj
nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone, jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. Islo tako, negat'ivno uti ce sumpordioksid, sumporas ta kisclina, natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena
za konzervisanje. Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. Tako je
krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od
900{0 vi tamina C.
Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna. Ona
raste svakog dana. Daje se, pre svega, kao specifican lek protiv skorbuta,
zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. U tezim slucajevima daje se u
obliku injekcija. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna, pomorandze, m a ndarin e, maline, V'isnje , ribizle,
kupine, borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. Davanje injekcija je uzelo veliki zamah, ali 'tu irna i preterivanja. Vreme ee i tu
uciniti svoje. Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem, purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la
na to), tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom, i kome treba i kome ne treba. Jer u narodu, ne sarno medu
neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat , uvrefilo se
miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e.
Nema sumnj e, bolje je zlo spreciti nego leci ti. A bolesti su veliko zlo
i nevolja.

II . VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA

(LlPOSOLUBILNI)
Vitamin A i provitamin A (karoteni)
U bilju se ne nalazi vitamin A, nego razni karoteni. Te k u zivotinj skom
organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. Karoteni su dobili ime po
mrkvi, ikarotni (Dal1cus cQIola). Karoterui 'S U na randzas te, rum ene boje bilja .
Divna boja sipka u jesen, crvene paprike, gloginja, bundeve, jarebike, zutike,
kozlaca, brusnice, ljoskavca, drena, divlje tikve, bljusta, paradajza i drugog
divljeg i pitornog voea, plodova, potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima. Najvise vitamina A ima u namirnicama zivotinjskog porekla. Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. Riblje
ulje piju deca, slabi i bolesnici. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i
D. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama. Riblje ulje
se dobija iz jetre ruorskih r.iba, raznih gadusa. To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. Za vreme zime, od januara do ap-

LEKOVITOST VOCA [ POVRCA

85

r il a, mnos tvo gadusa, c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke, p ra teCi druge sitnij e r ibe, koje im sluze za hra nu .
Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama, 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii
pl ivaju blizu oba le. Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de
mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja, koje se s lozen im
biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A, a veI'ova (no i u vita min /I. i D. Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda
i brom a, zatim zbog arsena i fo sfora. Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D
u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. Zbog vel ike kolicin e vita mina
D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke
bo les ti), ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je
boles ti. Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata, jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D, pos to sadrzi i vitamin A. Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca, u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini , koji se
zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm
organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova, s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog
lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3.000 angstrema, pri cemu fotohemijsko dejstvo na
sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D.
Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A), za razvijanje i jacanje kostiju, za pravilniji p ro met kalcijuma, protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i,
uops te, kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje
i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu
decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca.
Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje, kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. Vi1amin A je naden u krvi
i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. Tu,
pre svega, treba spome nuti spanac, detelinu (lucerku), salate, mrkvu, kupus,
borove iglice, perSun, maslacak, crvenu papriku, sipak, glogi'l1je, drenjine,
breskve, kajsijc, sljive i drugo voce i povrce. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava
hranjenih suvim senom. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom), jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se
u jetri i krvi prctvara u vitamin A. Do avitaminoze A De moze doci medu
osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom, svezom biljnom hranom, trose sveze mleko (ne konzervisano), maslac i skorup. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A, a najvise jetra. U Japanu su odvajkada suvocu
koze, opadanje kose, na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima, narocito deci, pilece jetre, diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od
mrsave iii bolesne stoke_

86

LECE J E BIU EM

Uopste, od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina
ov.ih vitamin a u mlcku i mesu. Isto to vazi i za cove ka . Na taj nacin moze
se objasniti za!;to je letnj e ml e ko bolje, jace i lekovitij e od zims kog, i zas to
se moglo podic.i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko.
Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu, a li je vr lo osetlji v na
oksidaciona srcdstva i sve tl os t. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati
sa rno potpuno sveze voce i povrce, jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo
svetlosti i kis(;onika iz vazduha. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je
vrlo dobro, jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin. Kuvanjem, mrkva
izgubi oko 35"/0 vitamina A. Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom
konzervisanja, jer je tel mos tab ilan.

Vitamin D (kalciferol)
Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom, jer se njegov
nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv. engleske bolest i iii
rahitisa, a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) . Jos
polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis, ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti
nedosta tak vitamina D. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa, vitamin D j e dugo smatran za vitamin A. Tek izmedu 1920. i
1923. god. ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D,
koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. Danas se vee zna
da ima vise vrsta vilamina D. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih, a manje u j etri slatkovodnih riba. Manje ga ima u mesu domaCih i
divljih zivotinja. ad bi ljnih namirnica, najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa. Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od
kolicine sterola, koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. Mi se suncamo
da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina. Pre suncanja se mazemo
raznim uljima da nc dode do upale koze, da pre pocrnimo ,i da se u nasem
telu stvori sto vise vitamina D. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one
koji boluju od tubel'kuloze kostiju. ana se nalaze ,jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama, daleko od gradova i prasine, dima i magIe, gde
suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek.
U tvr<loj razenoj glavnici, parazitu nasih zita, nalazi se jedan sterol
(supstancije slicne mastima) nazvan ergosterol. Kad se on pod izvesnim okolnostima zraci ultravioletnim zracima, dobija antirahiticne osobine kao vitamin D. Prema tome, ergosterol bi bio provitamin D.
I ovaj vitamin je u direktnoj vezi sa hlorofilom, sa zelenim biljem, jer
i njega imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom, kao
sto su morske alge. Letnje mleko ima mnogo viSe vitamina D od zimskog ili
u mleku krava hranjenih suvom hranom. To je od ogromnog znacaja za ishranu male dece, pogotovu dojencadi cije majke nemaj-u mleka, pa se moraju
prehranjivati kravljim mlekom.

LEKOVITOST VOCA I POVRCA

87

Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka, 5 jedne strane, i

stena, minerala, mrtve prirode, s druge strane. Pomocu sunceve energije i
11lorofila, ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih
sup s tancija, meuu kojima ima hranlj.ivih, lekovitih, o troVJlih, mirisnih, oporih, gorkih, Ijutih i drugih jedinjenja.

Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni)

Vitamin E je otkriven tek 1922. godine. Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja, sposobnog za zivot i dalji
normaJan razvoj i rasplod, potrebna jedna supstancija koja se nalazi u
ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja). Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. Biljke su glavni rezervoari ovog vaznog vitamina, u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita. 1ma ga i u orahu,
soji, kikirikiju i drugim semenkama, u ml a dom zelenom liscu, a narocito se
mn.ogo nagomila u zenskom organizmu. Misli se da su zivot~nje nesposobne
da s int e~i zuju ovaj vitam in. Zato su po1Jpu:no upucene na billje. Nagomi.lava
sc u misicima i potkoznoj masli. U bezbojnim mastima ga nema. Najvise
ga ima u mastima zuto obojenim, sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima,
dakle, kao i vitamin A 'i D. Mnogo ga ima nar.ocito u salati, detelini (svezoj
i suvoj), mladom grasku i pamucnom semenu. U neosapunjivom delu pseni cnog .ulja iz klice ima oko 1.300 mg, a u ulju od kukuruznih klica oko
1.000 mg u 100 g ulja. ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji
prema toploti, kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima.
PSenicne, kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u
obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina, lako svarljiva i dobra hrana i lek. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim
kolicinama vitamina E. avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva
i u suvoj detelini, a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime.
Za krave muzare ta ishrana je od osobitog .znaeaja, jer vitamin E prelazi
u mleko, 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku
injekcija.

Vitamin K (antihemoragicni)

Vitamin K je antihemoragicni vitamin. Bilje je izvor ovog vitamina.

Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan .u hloroplastima. da kle, direktno je vezan za zelenu boju bilja, za hlorofi.J. U podzemnim organima ima
ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim. U plodovima ga ima manje'
nego u liscu. Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena, u spanacu, koprivi, kupusu, karfiolu, jelovim igliicama, algarna, paradajzu, grasku, zitirna, soji i nekom drugom uljevnom semenju, mrkvi. krompiru. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba .koje
<;u pocele truliti, u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem. U nedostatku
ovog vitamina u hrani, javljaju se ~zlivi krvi , malokrvnost i druge bolesti.

88

LECENJE BIUEM

BELOM I CRNOM HLEBU

Vitaminlzaclja belog

bra~na

i belog bleb a

U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba. Jedni

su za bell a drugi za crni hleb. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana, onda se jos jasnije moze shvatibi z,nacaj tih proucavanja
u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno, bcli
hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice, kao s to su secer i poliran, oljusten piril!1ac, ne predstavljaju punu hranu. U njima nesto nedostaje. Od
beJog brasna se, istina, lakse pravi hleb, hleb je ukusniji. Zbog toga se jos
uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa. T,im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba, jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje
stanovniStva, a pre svega vojnika, zavisi umnogome od nacina ishrane. Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i
kontroliSu sve dosadasnje pr.onalaske iz domena ishrane stanovniStva kako
bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan, da Ii odgovara
otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. ZdravJje, izdrZlj'ivost, snaga, nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane. U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom
regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1e<racionama ishrana cest uzrok veIikom procentu nesposobnih mladica. Ceo problem proucavanja ishrane postavlja se sve vise na naucne osnove, jer je za!pareno da je jedini pravi put
naucnoistraZivacki r ad i na ovom tako vaznom polju. U tu svrhu angazovani su najbolji strucnjaci sveta. Ispitivanja se vrse .u klinikama, institutima
i laboratorijama, na Ijudima i zivotinjama. Ispit uju se kolicine i vrste supstancija, elemenata potrebnih svakoj jedill1ki za normala!l1 zivot i rad. Na
osnovu i2veStaja dobijenih iz raznih zemalja uvidelo se da je veoma redak
slucaj pravHne i dovoljne i,s hrane.
Pr.iJikom izrade belog brasna, od psenicnog zrna odstranjuju se klice i
mekinje, tako da se brasno dobija sarno od sredine zrna gde ima najvise
skroba. Naprotiv, kad se proizvodi erno brasno, u brasnu se nalaze i klice
i mekinje. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzeia je veceg maha tek posle franeuske revoIucije, pod utieajem franeuskog vojnog apotekara Parmantjea, u to vreme naj cuvenijeg bromatologa u svetu. Do 1796. godione (raneuska vojska je jela -crni hleb, a od te go dine vojnicki bleb je pravljen od
brasna iz koga je odstranjeno 15'/, mekinja. Parmantjeova teza, prema kojoj
je bell hleb boIji od ernog, propagirana je i tokom XIX veka i u drugim zemljama u koje su prodrle ideje franeuske revolucije. Tako, krajem proslog i
u ovom veku, beli bleb postepeno potiskuje omi u eeloj Evropi.
lake su siroke potrosacke mase traZile beli hleb, ipak nije say naucni
svet u potpunosti primio Parmantjeovu tezu da je bel>i hleb bolji od ernog.
U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza. Do prvog takvog napada doslo je 1826. godine. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo-

LEKOVITOST VOCA I POVRCA

89

dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana; l7aprotiv, hral1jel1 cmill1 h/ebom i
,'o dom, oSlaj e zdrav. l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan, ipak

se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan
njenih gra ni ca.
Drugi jedan napad, koji je o tpoceo oko 1846. god . i koji je trajao oko
pedese L godina, voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom
brasnu. Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . Ova raspra zavr~ena je tek
1903. god. nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka,
da oS lavlja mnogo manj .. pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno
os tav lja I ,S0,'. pepe la, a be lo pseni cno brasno sa rno 0,52"10.
Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka , ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u
izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb , ali su s iroki
potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb.
Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee, pirinea
i drugih Zita. Godine 1913. pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao
ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja
beribe ri nego erni. Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu
ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina. Ogledima je dokazano da
be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego
erno braSllo (brasno s mekinjama). Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih
vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje. Dokazano je
da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina, a u klici mnogo
ulja s velikim proeentom fitost erola, provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina,
Ilarocito vitamil1a E, koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja . Osim
toga, u mekinjama ima /epka, .koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama
vaznim za nasu ishranu. Oel ovih mekinja izraduje se ,izvrstan hleb za dijabeticare, ~a one koji imaju sece rnu bolest. Kolicina lepka u brasnu je od
ogromnog znacaja. Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra
sna, p~enienih mekinja i kliea. Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata.
Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog, ernog p~e
nicnog brasna bolji, hran ljiviji i zelraviji oel be log, mnoge vlade pocele su
forsirati upotrebu ernog hleba, ali bez velikog, cesto bez ikakvog uspcha.
Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu, neke
drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki, a mestimicno i u hlcb za
gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu.
Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o, vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci, U izgledu su i vitaminiziran pirinac, secer, margarin, kukuruz, testa i ostale namirniee, koje su usled fabrickog preradivanja, a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine, mineralne
i organomil1erahw supstancije, tako vazne i neophodne za normalan razvoj
naseg organizma. Trai.e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina,
radnog coveka. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju,
bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore , svesno iii nesvesno,
a drugi, opet, tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke, sinteticke i razne soli. Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to
stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave,
sejanja, preciScavanja, beljenja i drugih manipulaoija, a posle toga dodavati

90

LECENJE BIUEM

te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno. A drugo pitanje je ovo:

da li su vitamini, mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim prebelim namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti - vratiti se

prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala, primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici, vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina
u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee
nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica. Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno. Ne zaboravimo da
su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko
godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov.ina, preporucujuei kao jedino ispravnu upotr.e bu cistih vitamina. Tek je poslednjih godina uspela prava nauka da dokaze da je, na primer, riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A, jer ne moze izazvati hipervitaminozu D. Trnoviti su putevi koji vode ~stini.

IZRADA I UPOTREBA
BILJNIH LEKOVA

Od bilja se spravljaj u razni lekovi . U apotekama se gotove mnogi galenski obliei, kao sto s u praskovi, tinkture, ekstrakti, pilule, globu le, su pozitorij e i dr. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece
aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko.
Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija, navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova. Za svu
s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi.
Prilikom spravlj anja le kova mora se, pre svega, voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia, pa
eak i kljueala voda, nekad se droga sarno popari kljuealom vodom, a drugi
put se stavi u hladnu pa se kuva, Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da
bubri, iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke, a kuvanjem se
posle toga izvlace druge materije. Aka lekovit.i sastojei nisu ~astvorljivi u
vodi, anda se koristi alkohol razne jaeine, etar, sirce, ulje i drugo.
Hemij ski sastav bilja . je vrlo slozen. Pored lekOVbtih ima i nelekovitih
sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova. Zato nae~n iizrade
leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak
tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir
i, prema tome, u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti.
UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri-

pravka. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem, tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce. Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati, pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko .ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama.
Napr:otiv, ako j e biljni organ krupan (korenje, rizomi, krtote, plodovi,
semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji
sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa, kima i slieno) onda je
usitnjavanje pre upotrebe neophodno.

92

LECENJE BIUEM

Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe, zato slo se

lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m
d rogama. Ukoliko je us itnjenos l d roge veca , utoliko je k varenj e, gub lj enje Ie
k ovitih sastojak a b rie , jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih
ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika, vlage i dr ugi h negativnih
cin ilac Ci.
Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane, na jbolje
presovane iii hermel icki zapakol'ane, na su vo m i hladnom mes lu, pa l ek ne
posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V I1a.

Prosti i mesani cajevi. - Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je

dine biljne vrs te, na primer, sarno od k arnilice iii sarno od sleza , sale pa, kim a
itd., zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav, drugacij e fa nnakodi
narnsko dejstvo i, sa tehnolos ke tacke gledan o, svaka biljka iIi grupa bilja
ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi
le kova. Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim , mikroskop
ski sitnim zlezdama 11a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati, nego se
sarno popare kljucalom vodom, odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu
se upotrebiti kao lek, jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka
laka i vrlo brza.
Naprotiv, miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani.s a, moraca, kima i
nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki
virna, zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. Ako se ovi plo
dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil}
kama cije se etarsko ulje nalazi .na povrsini, takva smesa nije dobra, jer se
za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova.
Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra
cuna, jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme, neee doci
do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka. Naprotiv, ako se dllie kuva, Ie
koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom.
Eto zasto farmaceut, a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj
ka s kojom smc i moze mesati.
Vekovni obicaj je u apotekama da se, na primer, cvetni caj spravlja
mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju. evet je najnezniji
deo biljke. lz njega je, prema tome, najlakse i najbde moguce izvuci, ekstra
hovati lekovite sastojke. Osim toga, lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji
va, nepostojana jedinjenja koja se brzo gube, razlazu i menjaju ako bi se
cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni, cvetni pigmenti) i mirislli sas
lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno, a taj psihosugeslivni mo
menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati. Higijensko i estetsko pakovanje, pri
jatan miris i ziva boja, znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja,
lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi
hu zbunjenog i uplasenog bolesnika.
Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie
cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj, YO'
deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. Ima, nairne, biljaka, sli

cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju, pornazu i pojacavaju sopstveno

lekovito dejstvo; to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. Mesanje ovakvih
biljaka ne sarno da je rnoguce nego je, stavise vrl0 korisno i neophodno (vid.
Farmakodinamska podela lekovitog bilja).

I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA

93

Naprotiv, ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo; to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i. Na primer, pogre~ no bi b ilo spravit i caj
od smese h ras tove kore , tr ave od srdobolje, srean ika iii neke druge tanin ske, opore droge ko ja za tvara , deluj e st ip ticno, proti v proli va - i kore od
k rusin e i zest,ike, plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge
koj a deluje p rotiv za tvora , za ur ed ivanj e neuredne stolice.
U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee. - Kao i druge droge i nj en
sas tav j e v rlo slozen, p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo. Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna, pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu, boJesnih ociju, u va, n osa i pol nih organa , u glavnom upa le
sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela. Tu dolazi do izraia ja, p re
svega, antiflogist icl1o dej s tvo azul ena, plavog uglj ovodonika , od kojeg potice
modropl ava boj a ulj a k arnilice. Ali ova biljka ima jos i fl avonoida, sluzi, smoIe i drugih lekovitih sas tojaka, zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne , pojacace se
nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur. Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka, hmelja iii
od olj ena. Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa, m oraca iii kima, caj ce otkloniti gasove, me teo ri zm e, nadimanj e i t egobe u trbuhu. Pomesana sa ivom-travom, kamilica j e odlican t onik, a kad se ovoj smesi
doda n an a, dobija se dobar caj pro tiv proli.va. Mesavdna kamilice, nlse i
sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba .sa cirom na zelucu. Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd.
Poznavan,ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva.
Sveze bilje i biljni sokovi. - Neosporno je da je upotreba sveze biljke
iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija, jer su u svezoj, tek uzabranoj, bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni. Zbog toga su zive
biljke fiziol oski najaktivnije, dakle, i najlekovi1ije. I najbolji nac ini susenja,
prenosa , pa kovanja, cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka. Enzimi, vlaga, svetlost, kiseonik, vi soka temperatura, razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju
hidrolize, oksidacije, izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih
aktivnih sastojaka. Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u
kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja, kao sto je slucaj sa digitalisorn, gorocvetom, durdevkorn, primors kim lukorn, razenorn glavnicorn i
rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju.
Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito
bilje, ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. U drugirn delovirna
sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide
prerna hladnirn delovirna. Osirn toga, sve je vise ljudi koji napustaju prirodu
i p r e laze u industriju i gradove , tako da je potreba za osusenirn lekovitirn
biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca.
Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja,

jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa.

94

LECENJE B1UEM

S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e, 11epromel1 jel1 e komplekse
svih lek ovitih m alerija: a lka loide, he terozide, sapo nine, enzirne, vita mine, p rovita min e, fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. Zbog toga se sma
tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce
farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu .
Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg, tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi, s licno voenim, u sko roj
buducnosti osvojiti uku s potrosaca, j er su oni najpr irodniji oblik leka. 00macins tva, razume se, mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za
meso, sokovnike, presc i sl. Mora se raditi pazlji vo i cis to. Dobij ene sokove
razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu, na jbolj e u fri i id eru . Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. Treba ih piti bez ikakvih dodataka, osobito one koji
se trose pre jela, a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti,
ali sarno neposredno pred upotrebu.
Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova. U preduzeeima za
proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. Droge
se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama, od nekoliko milimetara do
vise santimetara. Diljari moraju 0 tome voditi racuna, jer otkupna biljarska
preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. Za spravljanje
cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe, najjednostavnije os trim nozem. Ukoliko se droga sitnije izreze, utoliko ee caj biti
bolji, jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka. Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu
drogu pre upotrebe za izradu cajeva, tinktura, ekstrakta i drugih galenskih
oblika lekova.
Praskovi, samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog
bilja. Mlevenjem se dobijaju praskov,i razne krupnoce. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza, po kafenu kasicicu i slieno. Najcesee se razmute u vodi i piju. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u
mleku, jogurtu, rnedu iii voenom soku.
U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se ,izraduju pilule,
tablete, daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima. Ovo se cini
radi taenog doziranja, osobito sa drogama jakog dejstva.
Samlevene droge treba odmah potrositi, jer se brzo kvare i gube lekovitost. Laneno bralino se brzo uiegne, jer ima mnogo Olasnog ulja; umesto da pomafe takvo brasno, one odmaze.
Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine, sto zavisi, pre svega, od grade i hemijskog sastava droge. lugoslovenska fannakopeja daje ovaj
propis:
Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta. Maceruje
se odredeno vreme, cesce rnuekajuei, u zatvorenom sudu od stakla iii porculana, zasticeno od svetlosti.
Posle dovrsene maceracije teenost se procedi, ostatak ispresuje, a ekstrakti sjedine. Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu, zasticena od svetlosti, da se izbistri i onda filtruje.

IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA

95

Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern
pera turi (40 0-50 0). Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace
l'acija.
Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na
obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. Za izradu ekstrakta moraju
se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine, a za iz
radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine. Prema
kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per
kola tor odrec1enog precnika:

do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em,

do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em,
do 1.000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em.
Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom), tako da se na 100 g drogc upo
trebi 40-50 g rastvaraca. Dobro se izmesa, izgnjeci i protera kroz s it o (III).
Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica, koja se moze dobro za
tvoriti, i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti. Ovako natop ljena
i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u
perkolator. Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora. Punje
njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa, tako da pre kola tor bude
dl'ogom jednoliko ispunjen. Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem
hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka. Na dno perko latora stavi se sta
klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti
na stativu.
U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name
stenog rezervoara, iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek
'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. Rastvarac mora prolaziti
kroz drogu veoma lagano, a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz
slavinu na dnu perkolatora. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata, slavina
se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati.
Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svakih 100 g droge
istece 5 kapi u minutu, a za 1.000 g droge najvise 60 kapi u minutu. Isto
vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad
drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em. Perkol ae ija se nastavlja sve dok
droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. Ekstrahovanje se vrsi s toli
korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je
za svaki pojedini ekstrakt odredeno. Svaka frakcija perkolata treba da bude
po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje.
Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu.
Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako:
a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri
zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst
rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na
vodenoj pari do suva. Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje.
Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa, filtrat srne sarno opa
lizovati.

LECENJE BIWEM

96

b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e, mIrlsa i ukusa . Poslednji deo

poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje, a sme imal i sa mo
slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e.
Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu
na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije.
Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla, porculana
iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la.
Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane
sad rz.ine.
111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge
klju calom vodoln. To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu
se naziva spravljanje caja . Obicno
se izraduj e od droga neznije grade
i od p nih koj e imaju termo labilne
Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja).
Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz, tj . 5-1 0 g d roge prelije se sa
100 g kljueale vode.
Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca, pre svega,
od kvaliteta same droge, ali isto tako i od vei5 tine izrade, a ponekad
i od vode. Mnoge vode ni su podobne
za . izradu lekova. Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA
doone tvrde, kreene vode, a jos su
gore one sa mnogo gvozdevih soli, sa
srnrdIjivirn gasovima, gipsom i dr. Zb.og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. Posto mnoga domaCinstva lie
mogu da nabave destilova nu vodu, moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica, jer je i ona vrIo m eka, iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze, ali se
pre upotrebe, kao i kisnica, desetak minuta prokuva u otvorenom sudu.
Da bi se dobio kval.i tetan infuz, nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj
propis:
VISI

Izrada. Sitno isecena (sito III), odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro-

ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode

da bude jednoliko prokvasena. Posle toga prenese se u podesnu pos udu za
infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 , eesce mesajuci. Posle toga
se izvadi iz vode i, cesce mesaju6i, ostavi oko pola sata da se ohladi. Zatim
se teenost proced i, blago presujuCi ostata;k na cediIu, a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom, kojorn je ispran ispresovani ostatak
ekstrahovane droge, do propisane kolieine. Teenost se ostavi krace vreme
da se slegne, a posle toga odlije se od taloga .
Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin, sarno sto se droga
kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. Kiseline se uzima
pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida.

/ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA

97
Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge
doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline.
'
Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana.
Infuzi od droga s termolabilnim materijama, kao lito je, na primer,
111fusuI17 Digitalis, izraduj e se ovako:
Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu, prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata.
Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650, cesce
mesaj uci. Za tim se izvacli iz vocle i, cesce mesajuCi, ostavi da se potpuno
o hl adi. Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade, kojom
se ispere ostatak ekstrahovane droge, do propisane kolicine.
U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola, aka nije drukcije propisano. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu.
Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako:
Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II), iii cela droga (Semen Lini) brzo
se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode. Posle toga prelije se, aka
nije drukcije propisano, 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje
hladno, pola sa ta ceSce mesajuci. Zatim se procedi, blago pritiskujuci, kroz
ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode,
kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge, do propisane koliicne.
Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje.
Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upotrebe promuckaj i "Cuvaj na hladnom mestu .
1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep.
1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi.

Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza.

Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek

za lecenje opekotina (osobito ad suncanja), za sazrevanje cireva "potkoznjaka, uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka; u drugi
sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata, pa se oceuena
gusta, sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. - Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno
s kamilicom u prasku. Umesto lanenog, maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme, celo iii samleveno.
Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje, osobito domaCinstvima na selu, jer imaju mleka, u dvori~tu raste kamilica, a na njivi
treba posejati malo lana.
Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge I vodi. Duzina
kuvanja je oznacena za svaku drogu, a zav,isi ad grade i svojstava lekovitih
sastojaka same droge.

98

lECENJE BIUEM

Za razliku od infuza, dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od

onih koje imaju lermoslabilne materij e, tj. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. Izraduju se 3-5%, tj . 3-5 g droge n a 100 g
vode. ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu
lekara.
Kao i za spravljanje infuza, i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu, a u nemogucnosti iii nedostatku, u zima se prokuvana ki ~ ni ca
iii obiena voda.
Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis :
I zrada. Sitno isecena (s ito III), od nosno svde usitnjena (sito IV) droga
prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da
bude jednoliko prokvasena. Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode. Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje
pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci. Jo~ vruca teenost procedi se,
slabo presujuCi ostatak na cedilu , a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom , k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge, do
propisane kolieine. Teenost se os lav i krace vreme da se slegne, a posle toga
odlije se od taloga.
Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein, sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline. Kiseline se uzima
priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida.
Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline
upotrebiti na svaki gram kore 0,3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc.
Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla
ili porculana.
Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano
u elanku Infu zi.
Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep.
Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju.
Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up.otrebe promuckaj i "Cuvaj na hladnom mestu.
Tinkture su teeni, obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga
alkoholom (etanolom, etilnim ili obienim a'l koholom) razne koncentracijc ili
mesavinom alkohola i etra. Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga, pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%). Naj eesce se koristi 40 0 / 0 , 500/ 0 i 700f0-ni alkohol, vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje .r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke.
Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture).
ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom; i
to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture); ove
tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu, najeesce u obliku kapljica, pogotovu one jakog dejstva. Medutim, tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja, rede iznutra.

IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA

99

Aka ni je drukcijl:! propisano, tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem, Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi .

I zrada. -

Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca, poklopi i drii u podrumu 8- 10
dana cesce mesaj uCi. Pos le toga se odlije, ostatak se dobro iscedi, obe leenos ti pomesaj u, ostavi da se s legne i izb is tri, fi llruj e kroz harliju za fill rovanje , raz li je u bocice, dobra zapu si
drzi na hladnom i mracnom meSlu.
U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od
40 do 50 0/ 0 _
Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama, ali se posle e kst rakcije droge
i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije, taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni, Zilki i suvi ekstrakti. Pos ta ukuvava nj e traje dugo, da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija, sve se vise primenjuj e uparava nj e u
vakuumu, pod snizenim vazdusnim pritiskom, taka da se sve ova obavlja na
relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). Da bi se s to potpunije eks tra hova li
lekoviti saslojci iz clroga, osobito onih jakog dejstva, ekstrakti se spravljaju
rede maceracijofll, a l:esce perkolacijom. U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze, zivo bilje za spravljanje ekstrakata.
Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka,
a suvi najvise, 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku.
zitki ekstrakti imaju gustinu meda, a suvi su iii u prasku iii u obliku
lakih, rastresitih komada. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage;
cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom.
Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule, tablete, drazeji, sirupi i dr.
Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra.ska, dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata. To su vrlo dobri
suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja.
Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg, tek uzabranog bilja. U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom, zbog cega nemaju mineralnih soli.
Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge.
Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste
u naucnoj i u narodnoj medicini. To su teoni preparati koji se izraduju me
sanjem lekova s vinom, rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom
lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in, tako da se na svaki litar vina doda 10 grama
vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) ,

lECENJE BIUEM

100

Upotreb ljava se najbo lje bela vin~, a a ko droge imaju tanina (opore).
bolje je upotrebi ti crno vi no. Maceracija obicno traje oko mesec dana; po
trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga.
Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom
i hladl1oll1 podmmu. Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih
vina iznesena su kod odnosn ih droga.
Ka~ica,

cicvarica, melem, ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc, ~ to

je opisano kod pojedinih bi ljaka.
S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom
ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e, konzislencij l!. IIi
se kuva s malo vode. Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI
neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu ; nekad se s la\' lja
sto toplija , a nekad hladna kasica. IIi se smlacena kasica razmaze na bolno
meslo, p revij e cis tim platnom, pre ko toga se s tavi loplo, vun eno p la tno (ka
ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f
nih sudova, flegm ona i apscesa) .
Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri,

jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi
tog sastojka droge. Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog
b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri.
To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum
pornim h e teruzidima.
Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl, u knjizi su opisani i naC lnt
o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. To je naj eesce dijetalna hrana i lek
koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep , ovas,
pirinac i dr.
Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi.
Ovo je potpuno opmvdano, je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~o za
ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. Fina emulzij a mao
snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i, poma
zu dejstvo sluzi lana, dunje, belog sleza, gaveza i drugih mucilaginozn ih
droga.
Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom
ulju, svinjskoj masti, vosku, lanolinu i drugim podlogama. Kod odnosnih bi
Ijaka je opisan postllpak spravljanja. Masnu podlogu treba ras top iti na yo
denoj pari, a isto tako , i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. Ma
terije koje lako vetre , kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom
bUju, dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi. Masti mo
raju biti sve:le, neu:lezene. Lekovite masti se izraduju u emajliranim, stakle
nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra
cnom mestu.
Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge, njenog fa r
makodinamskog dejstv a , terapijske svrhe i bolesnika . Doza je odredena ko
!ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. Maksimalna doza je
najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i
trovanja; minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre
dena lekovito dejstvo; sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal
ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJbo1je dejstvo.

IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA

101

Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna ,iii supena ka~ika vise puta
dnevno. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama. Suve
d.roge se dozi.raju u gra mov ima, ali kako je to ~esto zametno, a neka domacm stv.a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine, ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t.n prsta, ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku, ili 6 do 9 grama
k?re. 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova. Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i
nlOCl, 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una. Pre svega, zavisi od uznista bolesnika.
Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od

1
2- 3
3- 4
4- 7
7-14
14-20
20-70

godine
godine
godine
godina
godina
godina
godina

1/ 12-1/10 doze
1/8 -1/ 6 doze
1/ 6 -1/4 doze
1/ 3 doze
1/ 2 doze
2/3 doze
1 doza

Osim lIzrasta, treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~,i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove, na pol, stanje uhranjenos ti, tezinu bolesti,
razna fiziolo~ka stanja (menstruacija, trudnoca) i dr. Gorki lekovi se uzimaju pre jela.
Kao ni pica, ni lekove ne treba naglo, odjednom pOptti, nego postepeno, polako, u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao.

PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA

U DOMACINSTVU
Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. Od njega se ,izraduju razni lekovi. Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti). Blib obave~tenja 0 nacinu
izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara.
Za lek se koristi zivo, sirovo i osu~eno bilje. Po~to mi Ziov,i mo u umerenom klimatu, to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to
nam je potrebno naberemo, osu~imo i dobro zapakujemo. U vecini slu~a.ie
va zivo bilje je lekovitije od osusenog, jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube.
Bilje se upotrebljava spolja i iznutra. Najjednostavniji i najprimitivniji
na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja, na primer, stavljanje lista
bokvice na posekotine .jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu.
Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre
jela za dobijanje apetita, protiv smetnji u zelucu itd.
Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi. Praskovi
se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti, ili slme za izradu
raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci. Praskove je najbolje i'Zradivati
neposredno pre upotrebe, jer duzim stajanjem gube lekovitost.

LECENJE BIUEM

102

NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi. Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti , jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih. Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja, uvek se
mora dobro izmesat i. Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee
zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris , sto psihicki. pozitivno utice na bolesnika. Na primer, dodaje se cvet razlicka, ruze,
lavande, turcinka, zavo mjaka, cmog sleza, n evena, smilja i dr.
Cvece, liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati, nego
se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom, poklope i ostave krace iii dll ze
vreme, vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. VeCina cajeva se tako
spravlja. Za to je pogresno kuvati kamilicu, lipu, nanu, majkinu dus icu iii
ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku, j er kuvanj em gube, izvetre gotovo sv i
lekoviti sastojci (etal'ska ulja). los go re j e ako se kuva u otvorenom, nepoklopljenom sudu. Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom
bilju je, pored ostalog, nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke
koja se upotrebljava pri tom e. Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice. To nije dovoljno. To pomalo
lici na madiju. U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. Uglavnom, treba ostavit,i 30 do 40 minuta
da se biljka kiseli u vreloj vodi, u poklopljenom sudu, ali se moze ponekad
ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka.
U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava. To je dobro, jer je
to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje. Medutim , nije dobro sto svi taj koren kuvaju . Pogresno je kuvat,i be li slez, j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti
oko dva do tri sata, eesce meSajuci , da bi se iz nj ega sva sluz izvukla; zatim
treba procediti , zasladiti medom i piti, ali ne odjednom, nego svaka cetvrt
sata po jednu ka ~ iku.
Izvesni lekovi, osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje, mogu
se izradivati i u dobrom cmom vinu, rakiji, razblazenom alkoholu i tome
slieno. Droga se sto bolje isitn i, stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom
kolieinom vina iii rakije, poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak
dana, cesce mesajuci. Na isti nacin mogu se spravljati ,i lekoviti zejtini i
masti, ali se oni greju na vodenoj pari.

DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA

Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice, majkine dusice, belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda
u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci Iekove za nuzdu, pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja.
Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca, a osobito
sa decom, treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine, sve do nove

lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA

103

zetve. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom , na prasnjavom tava.
nu , iznad sta le, svinjca, supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini,
pallcini , vetru, kisi, misevima, pticama, suncu i s l. Svaku bi ljku, Icpo osu.
sen u, treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii , jos bolje, u karton.
skim kutijama, koje se potpuno za lvaraj u, sve sk lonjeno u cist orman iii
sand uk na suvom, mracnom i hlad nom meslu. Na svak u kuliju treba mao
s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. Bilje
se ne moze cuvati bes konacno. Vecina se mora svake godine obnavljali: sta.
ro treba bac ili ili, jo ~ b olj e, s pa liti , a novo s lavlj ali u nove kutije, jer se
moze desi ti da u starim ima ples ni, m oljaca, crvi i drugih s leloci na. Ne treba
gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko.
vitost pod razornim dejstvom vlage, l oplole, sunceve sve /loSli, kiseol1ika i z
vazduha, necistoce i /lagle promen e temperature. Mnoge droge napadaj u in
sekti. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo
m es to, koje sc moze ceS lo prove travati, ali mora biti zaklonjeno od sun ca.
Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana, kolomasti, kal"bola,
koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se Lesko iii nikako ne mo
ze kasnije ocIstraniti.
Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja, cemerikc, tao
tul e, bunike, kukureka , bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva, jer
u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov.
Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c.uva. To ne va lja.
U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11.0 jedna vrsta.
Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi. Ravni
cari n e mogu imati lincure, ali zato mogu nabrati kicice, jer ove dYe biljke
imaju isto dejstvo. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez,
to je za brdane i pJanince oman itd. Evo najvaznijeg bilja koje treba da
imaju domacice u kuCi (domaca apoteka):

1.

Pup

I j c i majske ruZe, crne topole, jablana, breze i belog bora.

2. eve to v i tin'ice iii kamilice, lipe, lavandule, belog i crnog sleza,

zove, ruze, trna, hajducice, divizme, Ijubicice, podbela, trandavilja, turcinka
i drugog neotrovnog bilja.
3. Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane, matienjaka, belog i crnog sleza,
kupine, maline, gumske jagode, ribizle, ogrozda, oraha, gorke deteline, bre
ze, pitomog kestena, zalfije, ruzmarina, bokvice, vranilovke, podbela i dr.
4. T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu, iii vrhovi grancica u cvetu)
od majkine dusice, vranilovke, pitome i divljih vrsta nane, kieice, kantaliona,
ha jducice, podubice, traveive, troskota, rastavica, cubra, bosiljka, sitnice
i dr.

S. Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) , anisa, moraca ali anasona,
kima, korijandra, borovnice, persuna, ~umske jagode i maline, pitomog i di
vljeg kestena, gloga, drena, trna (trnjine), pasdrena, o~.koru~e i dr. . .
6. S e men j e bundeve (duleka), crne i bele slaclce, lana, dunJe 1 lu
ben ice.
7. K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza, sladica, lincure,
ocJoljena, saJepa, sreenjaka, trave od srcJobolje, Ijubicice, jagorcevine, sapu
njace, maslacka, gaveza, idirota, perunike, pirevine, zubace i dr.
o

LECENJE BIUEM

104

8. K 0 r e hrasta i kru ~ in e .
9. Pet e I j k e
isanj a i tresanja.
10. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke, kru skc, oskoruse, jarebike), ljuske od ja buka, kru sa ka i dinj a, sv ila od kuku ruza i
drugo.
U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda.
Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no, jer se
bilje u apoteci tako cuva.

DOMACI NARODNI CAJEVI

Zamena za kineski caj
Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak, lek i sredstvo
za osvezenje. Caj je, nesumnjivo, veoma prijatan, ali je skup. Osim toga,
u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i
vee od polovine rata to je bila retkost, vrlo skupo plaeena. I u mimo vreme
caj je vrlo skup, a u ratu jos skuplji, zbog cega je nepristupacan sirokim
nar.odnim slojevima.
Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak, list kupine, sumske jagode, ribiz)e, mal~ne, ogrozda, lipov cVe! i dr. Sve te biljke rastu u izobilju kod nas, svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti, jer rastu
najcesee kao prezren korov na nicijoj zemlji.
Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji, najzdraviji i najlekovitiji.

Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka. Caj od sipaka
moze se izraditi na nekoliko nacina, vee prema tome sta se zeli dobiti. Pre
svega, treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre
upotrebe ga zdrobiti, jer se u celom, neozledenom sipku mnogo bolje i duie
sacuvaju vitamini i provitamini, glavni lekoviti sastojci sipka.
U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak, kasika sipka
prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode, poklopi i drii ukraj stednjaka
15-20 minuta, procedi, osladi i pije. - Naprotiv, ako se zell da u caju bU'fie
~to viSe vitamina, provitamina, kiselina, tanina i drugih korisnih sastojaka
sipka, onda se ostavi 1 do 2 sata, pa tek onda procedi.
Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja
sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i
prelije sa pola litra hladne vode, poklopi i ostavi preko noei da se kiseli.
Bolja je meka nego tvrda, krecna i gvoZdevita voda. Sutradan se pusti da
prokljuca svega 2-3 minuta, razume se, u poklopljenom sudu. Moze se piti
topao, mlak i hladan caj. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka, jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus.
Ovako nacinjen, caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava
nego je i lekovit, jer saddi v,i tamina, tanina i drugih korisnih sastojaka. U
nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege, a u mnogim predelima je
Josa voda. Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi.

IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA

105

Jos lepsu boju (k;1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka
koji se mal o ispi"l.i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne
dobij e sve tlu smedc-mrku boju. Cim se izvadi , jos dok je mlak, saspe se u
mlake teg le ii i boec, dobro zap us i i c uva do upolrebe. Prie njcm, sipak izgubi jedan d ec vilam ina, a li dobije prijalniji miris.
Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo, pl odov i, ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc, 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori, izbace cek in java
zrna i polll tke OSllSC.
U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj. Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm.ilis ta, bolnice, decj i domov i, internali za s kolsku decu
i vojska. Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu.
Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc. U sva kom slucaj u, nl!
treba ga du go kuva li , jer uk olik o se duze ku va , lIt oliko vise vil a min\! izgub i.
Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv. vilalllinskilz
kO/lcenlrala, tj. na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka. Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci, boles nic im a, trudnica ma, dojiljama i sv im s labunja vim osobama. Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i
dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C.

Sumsko iii uivlje voce. - Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i
sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce , razume se, samo uno koje
nij e otrovno. Najvi se se ceni rumeno, erveno, narandi.asto i zuto vo.:'e, jer
one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) . Is to tako se ceni oporo i kiselo voce, i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza
od pitomog voea. Svaki ovakav koneentrat (pekmez), bez obzira na to da Ii
je izraden od s ipaka, divljih krusa ka, sumskih jagoda, m a lin a, bo rovnica, divljih jabuka, gloginja, drenjina, trnjina, brekinja , osko rusa, mus mula iii nekih drugih pl odova , sva ki za sebe iii u smesi, pl-edsta vlja citav j edan arse nal,
pravo bogatstvo raznih vitamina, provitamina, stavskih i drugih oporih matcrija (tanina), biljnih kise lina, raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. Ti pekmezi su, zapravo, savrem eni prirodl1i l11ullivitamini.
Vocni ~jcvi. - Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve
veeoj meri u upotrebi . Nazivaju ,i h i vitaminskim ca j evil11a, jer se izra duju
od vitaminskog hilj a. Najcesee se prave od raznog divljeg voca. Divlje jabuke, kru s ke, oskoruse, musmule , dunje i drugo voce se istruze na trenici,
iscedi, u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu, a zatim dosu s i II peci
iii stednjaku, pazeCi pri tom da ne pregori. U veCim preduzecima ovaj rad
je mehanizovan, a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram
natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce. Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao
jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma, pijanstva. Nazi-

LECENJE BIUEM

106

vaj u ih raznim imenima, a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen;m
voccln. Oni se toee u svim javnim lokalima. Njima se lece mnoge bolesti.
Osuseni voeni caj mora se herme[,ick i zapakovati , jer privlaci vlagu i
usled toga brzo puplesnivi i pokvari se.
Nasi bnlani i planinei, osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima,
imali bi v,ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je
peku od sveg voea, a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea. Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju, pojede stoka iii istruli.
Izrada zamene za kineski caj. - U poslednja dva svetska rata u Evropi
su izradivane razne zamene za kineski caj. Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak. Racli prijatnij eg ukusa, preporucuj emo dodavanj e osusen ih
sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J.isea od kupine, maline,
ribizle, sumske jagode i ogrozda.
Preporucuj emo ovaj isprobani reeept:
lisra
lista
lista
lista
lista

ribizle
kupine
maline
sumske jagode
ogrozda

200
100
100
10
10

grama
grama
grama
grama
grama

Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi, sa sto manje

d rZaka. Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme
se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi, upalili , tj. da vrenje ne bude suvi se
burno, nego tiho i postepeno. Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi
vodena para; drZi se oko pola sata. Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. Uvijanje, parenje
i vrenje ponovi se jos dva puta, sve sa eiljem da se dobije prijatan miris
slican kineskom caju. Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj
i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle, me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan
miris i privukao vlagu i stran mirrs.
Lipov evet je najcesCi narodni caj. Isto tako se pije [ nana, vrani lovka,
sarplaninski caj, zova, 'kamilica i drugo.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI

ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM

Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti. Daleko od

toga. Cesto se cuje da ne postoji bolest - nego bolesni'k. Za svaki slueaj
(bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek. Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee Ii u narodnoj medieini.
Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo. To nikako. Ali ipak
priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine, jer mnogo bilje koje se upotrebljava u
narodnoj, a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno, pre svega, ne poznaje se tacan hemijski sastav, tj . lekoviti sastojei nisu do sada
izdvojeni iz biljke. U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja, slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna, jer
se zbog toga najc':esce zakasni. i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini.
Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha. Uostalom, ne
treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i
raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike
nego u nas. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow, avionu, na brodll iIi
stani.ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove, onom sa pokvarenim stomakom eaj
od kamilice inane, uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena, ,nane i matienjaka i tome slieno. Zanimljivo je utvrditi da ukoliko
je jedan eovek civi/izovaniji, utoli'ko eesce upotreblj ava ova, uglavnom preventivna blaga sredslva, po onome nasem narodnom: Bolje je zlo spreCiri
- nega lditi.
Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni
jednostavna, jer su biljke slai.el1ag sasrava, -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj
deluje sarno jcdna hemijska materija, nego obieno njih povise. Ipak, jedna
od lih materija je pretezna ,i glavna, i 0 tome se mora vodili raeUlla. Isto
tako,. ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo, sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. Na primer, Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje, a zalfija deluje potpuno suprotno, ona ,sllsi ; kora krusine otvara, a hrastova kora zatvara, deluje zaustavljajuCi proliv; ren i slaeica lzazivaju osecaj topline, a zatim crvenilo
i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze, slieno kao beli slez, saIep, Ianeno seme, dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke. Koren
Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje, a matienjak, nana i limun deluju protiv povracanja, sto je za mnoge osobe vrlo vaino, pogotovu za neke trudnicc_

108

LECENJE BIWEM

Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one
ne deluje brzo, kao ~ to je to, naprotiv, s lucaj s velebilj em, tatulom, bun ikom,
bunom, opijumom, jedieem i drugim bilj em jakog dejstva , gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata. Ovo
blago bilje deluje spor ij e, a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije. Zbog toga se, osobito hronicnim bolesnicima, preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova.

BOLESTI USTA
P.reko usta se prenose razne zarazne bolesti. Zbog toga je potrebna
stalna Ii br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. U ustima im a mnogo mikroorganizama, m edu kojima ima i patogenih, tj . onih koji mogu prouzrokova ti razna
opasna oboljenja. Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en.ie mnogih bolesti, oso bito zaraznih. Zbog toga us ta treba drzati cisto, zube redovno
prati posle svakog j ela, ne piti s drugima iz iste case.
U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje, usJed eega nastaju razne komplikacije. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba
koj e ne postuju lienu higijenu. Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi
pomoe lekara. Sto se tiee ishrane, izbegavati slana, k iseia, paprena i ljuta
jela, jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu , strugane jabuke, mu~mule, dunj e
i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima.
1. Za ispiranj,e usIa, za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one
bilj ke koje imaju nmogo slu zi, pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati
2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena .oa 200 g vode) i tom vodom
ispirati usta, grgljati i naj zad popiti.
2. Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice, zalfije i lista crnog
sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode, ostaviti 1 sat u poklopIjenom sudu, procediti i time ispirati usta i grgljati.
3. U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i
druge sluzne biljke: laneno seme, dunjino se me, koren crnog gaveza, salep
i drugo.
4. Opore biljk e, tj. one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela,
sreenjak, trava od srdobolj e, zdravac, kopriva, podubica, hrastova kora i sisarke, bedrinac i dr.
S. Po 2 supene ka~ike titrice, zalfije, kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra), stoji pola sata, odlije i time ispiraju
usta.
6. Dve kasike kamiJ.ice (titrice), zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode, ostaviti 2 sata, ocediti i time ispirati usta.
7. Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka; moze se i popiti eaj od
kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka, birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja.
8. Iednake delove !ista podbela, crnog i belog sleza, zalfije i sumske
jagode s itno izrezati i dobro pomeSati; 2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g
kljucale vode, odmah poklopiti i posle pola sata, kad se prohladi d ekstrallUje,
odliti i grgljati. Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela.

KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM

109

9. Jednaki delov i kamilice, za lfij e i kupine, kao pod 8.

10. J ednake delove idirota, zdravca, kamilice i nane pome ~at i i upo tre.
biti kao pod 8. Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela.
11. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije, koprivinog lis ta i kamilice,
kao pod 8.
12. Po 10 g hrastove kore ,i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena
belog sleza, idirot a i gaveza sitno izrezati; 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi
nuta u 300 g vode, kad se ohladi, ocediti i time ispirati us ta.
13. Jednake delove cve ta majske ruze, belog i crnog sleza, podbela i ka
milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8.
14. Po 25 g n ane, maticnjaka, limunove i narandzine kore i moraca i 5 g
karanfilica, kao pod 8.
15. Dva deset grama miloduh a, na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi
[ica, cimeta i anisa. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode. Cajem od ove smese
ispirati usta i zatim caj popiti. Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri.
jatnog zadaha i z /Isla i ze luca.
16. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode, poklopiti i, kad se ohladi, procediti i tim caj em ispirati usIa. Caj treba ddati
sto dille u llstima, da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali. Ovim ca
jem mogu se masirati des ni.
17. Po 20 g hrastove kore, korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko
rena koprive i zdravca sitno izrezati, pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati
10 minuta u 200 g vode; kad se ohladi, procediti J time mazati desni i ispi
rati usta.
Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu
(apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola.
18. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa
200 g kljucale vode, puklopiti i posle 6 sati ocediti, iscediti i tom vodicom
ispirati usta i mazati desni.
19. Po 10 g korena ratanije i zdravca, kao pod 18.
20. Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca, hrastovih ~iSaraka (stu
canih u prahl i zalfije, kao pod 18.
21. Po 5 g bedrinca, podubice, kamilice J zdravca, kao pod 18.
22. Po 10 g rizoma zdravca, !ista nane, maticnjaka i zalfije, kao pod 18.
Ovo je dobro i za decu, j er je mirisno i nije mnogo oporo.
23. Po 5 g zdravca, kamilice, pitome nane i zalfije, kao pod 18.
24. Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica), !ista pitome
nane i maticnjaka, kao pod 18 .
.J
25. Po 5 g lista kupine, maline, ribizle i pi tome nane, kao pod 18.
26. Po 5 g musmula, o s koru ~a, divljih Jcru~aka i lista pitome nane, kao
pod 18.
27. Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku
kuvanja dolivati ml e ka, tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti. Posebno
se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale
vode, poklopiti i posle 4 sata ocediti, dobra iscediti i pome~ati sa salepom,
pa time ispirati usta (grgljati ~to duze), i, na kraju, posle svakog grgljanja,
popiti.
28. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka, kao pod 18.
29. Po 5 g :lalfije, miloduha, nane i planill'sk<>g /5ubra, kao pod 18.

LECENJE BIUEM

110
NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA

Neprijatan zadall, smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji

pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi. Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne
posledice: depresije. ocajanja, izb egava nje dru stva i, uop s te , sa mocu i potis tenost. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara. Za lecenje ove boles ti
rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju
pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a. Medutilll, pravilna is hrana sveiilll,
presni m povrcem i vocem, uredna s tol ica, hi gijena usta i, uopste, uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t.
1ma vec i broj naseg i s tra n.og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi,
sma nji, donek le prikrije , maskira neprijalan zada h iz usta. To je, pre svega, miloduh, sial ki koren, limunova i pomorandzina kora, hajd ucica i neko
dr ugo aromaticno <.10 III ace bilje, a od inostranog karanfilic, najkvirc, eugenolni bosiljak, !cardamom i dr.
U nas manje, a u in os trans tvu zna lno vise, ovi boles nici piju Ullles to
vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja.
1. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i
2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode, slllesla poklopiti i
posle pola sata ocediti, zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra, a drugu uvece posle obeda.
2. Po 1 kasika miloduha, nane i mati cnjaka, kao pod I.
3. Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i
pod I.

pomorand ze,

kao

4. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica, kao pod I.

5. Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca,
kao pod I.
6. Po 3 zrna kardamoma i najkvirca, 2 karanfilica i 1 kasika lista nane,
kao pod I.

7. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze, slatkog korena i osusenih sumskih jagoda, kao pod I.

SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE

Protiv n a dim a n j a, gasova, tegoba i smetnji u trbuhu ima matan
broj mirisnih (aromaticnih) biljaka, medu kojima prvo mesto zauzima litriea. U Londonu, Pari:w i drugim velikim medicinskim centr.ima lekari i
apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna, ali, na zalost, nikad je nemarno dovoljno, a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina
1954. god. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom; putovale smo
dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji .u organima za varenje,
nikom nismo bile dosadne, jer smo celim putem umesto vode pile jak caj
od vase kamilice" . Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj
Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu.

KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM

III

Nail narod danas manje, a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j. To je na mirni ca koja se veoma tesko var.i i izaziva nadimanj e i velike
lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa. Caj ad kaIllil ice i piro m e 11ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti
sm anje i ubl aze.
Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se
hval e da im kamili ca najvise pomaze. Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u
trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica kamilteja. U bo rbi protiv mraka i neznanja, protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim
krajevima, najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako
treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi. Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure, nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu
neee skod iti . Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came, a s to je n ajvaznij e, a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku
ni duiom svakodn evno m upotreb om.
1. Punu su penu kasiku titrice s tavit,i u cis t sud i preliti sa 2 decili-

tra kljucale vade, smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t, a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci, lekovitiji caj . Neza,s laden caj piti pre jela, a sladak
posle obeda. Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma; kolicina se odreouj e prema uzrastu. I ovde, kao i u drugim slucajevima, bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom, jer je i med lekovit. Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima.
2. Ko ne maze da podnese miris tHrice, neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice, pitome nane i matienjaka; 1 supena kasika
smek na 2 decilitra kljuca le vade.
3. Iednaki delovi kamilice, pitome nane, maticnjaka, ocajnice i majkine
dusice, kao pod I .
4. Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja, gasova. Daje se Sam
iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima, kao sto su morae i anis. Ponekad se
toj smesi doda i kori jandar. Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto
zatvorene u unutrasnjosti, potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu.
Kad se preliju kljLlcalom vodom, treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom
sudu. Dve plodove narod pogresno naziva seme.
5. Iednaki delovi kicice, ocajnice, maticnjaka, nane i siSarica hmelja.
Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode, kuvati 1-2 minuta
u poklopljenom sudu, ostaviti 15 minuta, ocediti i nezasladeno piti pre jela.
6. Iednaki delovi anisa, majkine dusiee, rastavica i pelena, kao pod 5.
7. Po 30 g moraca, kima ,i korij a ndra i 10 g korena angelike; 3 sLlpene
kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza
i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1).
8. Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea,ti i upotrebiti kao
pod 7.
9. Po 20 g moraca, anisa, kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine
dusice; 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade, odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti, zasladiti medom iii nekim sokom i piti
posle obeda. Morac, anis i kim se moraju prethodno stucati u prah.

LECENJE BIWEM

112

10. Po 20 g kicice, lincure, kore gorke pomora ndze, mo raca i raslaviea;

3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9, ali nezaslaeleno pili pre j ela .
11. Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane, kao pod 9.
12. Po 25 g hajd ucice, idirota , lincu re i na ne, kao pod 9.
13. Po 30 g 'nane, majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike, kao
pod 9.
14. Po 20 g nane, karnilice, moraca, id iro ta i odoljena, kao pod 9.
15. Po 30 g na ne, angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice, kao pod 9.
16. Po 25 g vra nilovke, majora na, idirota i kud rave nane, kao pod 9.
17. Po 25 g m ajo ran a, m e tvice, ka mili ce i vra nilovke, kao pod 9.
18. Po 30 g vranilovke, pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e, kao
pod 9.
19. Po 30 g kam ilice, lipe .i timij a na i 10 g m at ic njaka, kao pod 9.
Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u
apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e. Razumljivo je da bolesnik mora voditi
racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e. 0 svemu se posavetova ti s leka rom .
Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela, a one koji nisu gorki posle
jela, zasladene m edom ili voenim sirupom.

ZAPALJENJE JEDNJAKA
(Ezotagit is)

Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni. Bolesnik mora traziti po moe

lekara. Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke, pre
svega one koje u sebi imaju slu zi, dakle, naljblaii le kovi, oni koji pokrivaju,
oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu. Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa
azule17 ima, koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n,ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e, on e opo rog ukusa, ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini, jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu.
1. Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova, moze
za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. U nedostatku pirinca mogu koristi ti ovas iii psenicu.
2. Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze
se upotrebiti i obicna veda, ali se pre thodno mora prokuvMi, 15-20 minuta,
da omeksa i, kada se ohladi, odlije se od taloga) , d rii 12 sati cesce m eliajuCi
i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno. Pije se svakog sala po
1 kasika. Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu,
jer se brzo kvari, prokisne, a kiselina drazi sluznicu, pogotovu kada je u
zapaljenju.
3. Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju
(nastrufu) i iz njih iscedi sok. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad
god se ozedni.

KOl E SE . BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL.UlTi MEDICINSK IM BIUEM

113

4. Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi kao dunj ina sIuz.
5. M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z. - Sluzi su bijutavog, otufnog, neprij atnog uJeusa, zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose, pogotovu bolesnici koji
dugo boluju, leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu , tako zbog toga
jos viSe slabi i postaje sve manje otporan. lato se ovim sl'llZima neposr edllo
p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna, pomorandZe, kiselih visanja, ribizla, malina, jabuka i drugog voea, vee 'prema tome s ta bolesniku najvise
prija i cega u kuei ima. Da se m i r-~s i ukus poprave, pre upotrebe u solju
pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane, pre svega od
l11at ic njaka ili od kamilice, prema ukusu bolesnika.
6. Pedeset grama korena belog sl eza .preli.ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti; piti po 1 supenu kasiku svakog sata. - I ova sluz
je bljutava i otuzna, pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje, navedenih ra nije pod 5.
7. Po 20 g korena i cveta be log sleza, eveta ernog sleza i tJrandavilja
i lista mati 6njaka. pomesati, popariti jednim litrom kljuca le vode, odmah
poklopiti i posle 3 sata oeediti, iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome
mestu . Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje
k ao pod 5.
8. Po 20 g eveta kamiliee, podbela, ernog i belog sleza i trandavilja pomesa ti i upotrebljavati kao pod 7.
9. Po 2.') g lista belog ,i ernog sleza, podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7.
10. Po 10 g eveta ernog i belog sleza, kamilice i podbela, islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7. Neke osobe ne
podnose evet divizme, jer im drazi organe za disanje, 'usta ~ jednjak, zbog
toga ga one ne smeju upotrebljavati.
11. Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog ,i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. Ovako dobijena
sluz je veoma lekovita.
12. Po 10 g korena omana, crnog gaveza, pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7.
13. Po 109 cveta brdanke, nevena, kamilice, crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7.
14. Po 10 g piskavice ili grckog semena, cveta nevena, kamiliee, podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7.
15. Po 1 supenu kasiku cveta kamilice, lista hajduci"Ce, maticnjaka i
bokvice pomeSati, popariti sa pola litra kljucale vode, odmah poklopiti i
posle 2 sata odliti, zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata
po 1 kasiku.
Ovde je naveden veCi broj recepata, jer su uzroci zapaljenja jednjaka
razliciti. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje
na isti lek. Prema tome, lekar ee za svakJ. slucaj odrediti lek, smesu biljaka
koja ee tom bolesniku pomoei.
Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu.

lECENJE BIUEM

114

ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE, KATAR ZELUCA

(Ga stritis, gastroenteritis)

Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us
pes no leciti. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu , lravuivu,
od verema travu, debelu koku, pe t rovac, kamilicu, nanu , orahovo lisee, maj.
kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. Ove biljke mogu se kori
stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se
proguta. Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. Zimi se kuva caj od os usenih
listova.
I ovde eemo navesti veei broj smesa, od kojih ee lekar odabrati onu
koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku:
1. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa
Iitar i po kljucale vode, odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka
da bude toplo, ali da ne vri, skinuti, ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj
piti u toku. dana kad god se ozedni. Osobe koje ne podnose gorko, mogu za
sladiti caj medom.
2. Jednake delove hajducke trave, vodopij e, orahovog \ista i majkine
dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle
2 sata ocelliti; piti u toku dana umesto vode.
3. Jednaki delovi hajducice, kamilice, petrovca i kima, kao pod 2.
4. Po 10 g korena selena, crnog gaveza i reuma, smilja, anisa i porno
randzine kore, kao pod 2. Nezasladen'o piti na pola sata pre jela.
5. Po 10 g cveta kamilice, hajducice, lista bokvice, selena, buacka i
dunje, kao pod 4.
6. Po 20 g korena crnog omana i belog sleza, dunjinog semen a i lista
zalfije i bokvice, kao pod 4.
7. Po 20 g kamilice, lipovog cveta, korena belog sleza, slatkog korena
i pirevine, kao pod 2.
B. Po 25 g korena crnog gaveza, belog sleza i slatkog korena i 25 g
cveta trandavilja, kao pod 4.
9. Po 30 g lista pitome nane, vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea,
kao pod 2.
10. Po 20 g majkine dusice, k,icice, steze, ocajnice i cveta trandavilja,
kao pod 4.
11. Po 10 g korena omana, selena, crnog gaveza, belog sleza i pirevine,
ruse, Iista pitome nane, podbela, crnog sleza i kamilice, kao pod 2.

CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA

(Ulcus ventriculi et duodeni)

1. Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad
nog eaja od kamiJice, cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza
sladeno na pola sata pre jela. Piti 2-3 puta dnevno.
2. Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka
sika lanenog semen a, kao pod 1.

KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM

115

3. Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena, kao

pod I.
4. Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog
s teza, cve la tra ndavi tja i lrave ruse, kao pod I.
5. Po 25 g kore na crn og gaveza, betog steza, stadi ca i lrave od srdobolj e, kao pod I.
6. Po 20 g ka m iti ce, ma lic nj a ka , !is la be tog i crn og steza i rusomace,
k ao pod 1.
7. Po 15 g kore na crnog gavcza, betog steza, oma na i pirevine i po 10 g
moraca, kamilice, a ni sa i cve ta tra nda vitja, kao pod I.
8. Po 25 g cve la podbeta, !ipovog cve ta , kami!ice i moraca, kao pod I.
9. Po 25 g korena crnog ga veza, s ladica, s latke paprati i s lavelja , kao
pod 1.
10. Po 10 g ki cice, ka mili ce, cvela lava ndute , rusomace, bo kvice, maticnjaka, korena mas lacka i kore krusine, kao pod 1.

OBOLJENJA 2ELUCA

Povecano lucenje zeludacne sone kiseline

(Hiperacidit et, hiperhlorhidrija)

Mnoge osobe boluju od ove bolesti, koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu, neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca, a narocito cira
dvanaestopalacnog creva.
Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju
slobodne sone kiseline. Medutim, postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji
smanjuju lucenje ove kiseline. Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom,
odnosno sa hioscijaminom, kao s to su: velebilje, talula, bunika, beli bun i
mandragora. Medutim, ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog
toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu, jer lake mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji, a dobijaju se jedino na Ickarski recept.
Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva, sacinjenih od neotrovnih biljaka, koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju:
I. Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane, lipovog cveta i slatkog korena; 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra
kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana.
2. Po 20 g kantariona, kamiIice, hajducice, iatfije i ruse, kao pod I.
3. Po 15 g kantariona, zalfije, angelike, crnog gaveza, idirota i moraca
i 10 g kamilice, kao pod I.
4. Po 15 g korena crnog gaveza, sladica, angelike, omana i idirota, po
10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena, kao pod 1.

LECENJE BfUEM

116
Smanjeno

lu~enje zeluda~ne

sone Idsellne

(H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a)

Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne

sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica, nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. Bolesnik oseea potmuo i tup bol ispod grud i. u
p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka, j er j e varenje o teZaoo i uspore no,
pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj.ive h rane boga te celulozom . Po red razn ili tegoba u trbuhu, cesto se j avljaj u proli vi koji
se dosta tesko Ieee. Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa
r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku.
1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako
doei. Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga
bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje.
E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a :
1. Po 30 g lincure, kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti; 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u
pokloplj enom sudu , ostaviti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1
solj u na pola sa la p re jela.
2. Po 25 g korena idkota, angelike i lincure, po 10 g hajducice i 5 g
m ajkine dusice, kao pod 1.
3. Po 25 g pelena , ko moni ke, trave-ive i grcice, kao pod 1.
4. Po 25 g blazenog ckalja, zove, kima, po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike, kao pod 1. _
5. Po 25 g kokoca, kima i idirota,. po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike , k ao pod 1.
.
6. Po 15 g idi rota, kim a, m oraca i korij andra i po 10 g lincure, kicice, angelike i ruse, kao pod 1.
7. Po 20 g trave-ive, podubice, h ajducice, kicice i komoniJke , kao pod 1.
8. Po 20 g gor k e deteline, hmelja, ko re od gorke pomorandze, trave-ive
podubice, kao pod 1.
9. Po 20 g korena selena, idirota, omana, lincure i rudinskog pelina,
kao pod 1.

POREMECAJ VARENJA
(Dispepsija)

Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline. Atonicna dispepsija
je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova, naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. 1ma i drugih vrsta dispepsije. Bolesnik se mora obratiti
lekaru za savet i pomoe. Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu. Na
primer, u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill

KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM

117

ne h rane, osob ito presne i sitno samlevene iIi nastrugane. Od vehke pomoei
su tzv. voeni dani iii vocne kure (v,i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ).
U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se, pored os talog i razni biljni leko vi:
1. Po 30 g hajdu ~i ce, id irota i maj kine d usice i 10 g kima; sve dobro
isitniti , a kim u a vanu s tu ca ti ; 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola
li tra hJ adne v<Y.Ie, za tim k uvati u pok lopljenom su du 5 minuta i, kada se
s ml a~ i, pi-ti 3- -4 puta po 1 casicu pola sa ta p re jela.
2. Po 20 g la nenog i gr~ kog semena , 30 g dunji nog semen a i po 15 g
trave od srdobo lj e i na ne; sa ml e~i iii stuca ti u fini prah i uzi.mati 3-4 puta
po I kafenu k asicicu na pola sata pre jela.
3. Po 30 g moraca, k ima i anis a i 10 g nane, kao pod 1.
4. Po 15 g kieice, lincure, gorcice, hajduOice i po 10 g trave-iove, podubice, lista koprive i korena pirevi'l1e, kao pod 1.
5. Po 40 g korena idir ota i lincure, 15 g kamilice i 5 g kQre krusine,
kao pod 1.
6. Po 15 g lis ta pitome nane, ma ticnjaka i h ajduoice, lanenog i dunjinog semen a, is landskog lisaja i 10 g trave-ive, kao pod 1.
7. Po 15 g kima, ko rijandra, anisa i moraca i po 20 g lista pitome nane
i plodova p asdrena, k ao pod 1.
8. Po 15 g kamilice, gorke deteline, prtome nane, maticnjaka, idirota,
omana i 10 g pirevine, kao pod 1.
9. Po 50 g idirota i oman a, kao pod 1.
10. Po 40 g korijandra i idirota i po 10 g plodova pasdrena i kleke,
kao pod 1.
11. Po 40 g !ista zalfije i belog sleza i po 10 g kamilice i mati~njaka,
kao pod 1.

ZAPALJENJE TANKOG CREVA

(Enteritis)
Zapaljenje tankog creva moze bili akutno i hroni~no. Znaci oboljenja
su proliv, gr~evi 1I trbuhu, nadutost, kr~anje u crevima i druge tegobe. Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet
i pomoe. Osobita painja se obraca na ishranu. I ovde pomazu sluzavi lekovi
i sluzave ~orbice i kasice, sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi
umesro vode. Topli oblozi na trbuhu, osobito posle jela, smanjuju tegobe
bolesnika.
Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima, pre svega, tan ina (oporih materija). PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom, jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe.
1. Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati; 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode,
zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta; ostaviti ukraj stednjaka 1 sat,
odliti i toplo piti umesto vode u toku dana.
2. Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode, poklopiti i posle 2 sata ocediti. Piti umesto vode.

LECENJE BIU EM

118

3. Po 25 g majkine du ~ ice, vranilovke, timij ana i kam hlice porne~a ti i

upotrebljavaN. kao pod 2.
4. Po 25 g hrastove kore, rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti, sve pome~a,ti i upotreblj ava ti kao pod 1.
5. Po 20 g trave std e, kamilice, nane, lis ta borovnice i bokvice, kao
pod 2.
6. Po 25 g islandskog liSaj a, lis ta bokvice, nane i cveta kamilice, kao
pod 2.
7. Po 20 g troskota, steze, otajnice, vranilovke i rusomate, kao pod 2.
8. Po 50 g lubenicarke i steze, kao pod 2.
9. Po 25 g kamilice, bokvice, nane i troskota , kao pod 2.
10. Po 20 g korena repuha, srtenjaka i trave od srdobolje, kima i rnorata, kao pod 1.
11. Po 25 g !ista koprive, bokvice, hajducice i borovn-i.ce, kao pod 2.
12. Po 25 g lista oraha, nane, koprive i hajdutice, kao pod 2.

ZAPALJENJE DEBELOG CREVA

(Kolitis)
Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva, zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti
ponekad cak .i krvavi . Prolivi su vdo cesto sluzavi. Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu. Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni, pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. Pre svega, potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane. To se postize posebnom dijetom, koristeCi hranu koja se lako vari, prvenstveno namimice s malo celuloze. Daju
se i raz:ni lekovi. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI.ifenolska jedinjenja), azulenogene
materije (antiflogistika, tj. protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije
(sluzi, pektini). Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa, pa ih z:bog toga treba
piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju. Da ne bi doslo do navikavanja, posto je kolitis dugotrajna bolest, potrebno je menjati cajeve, uzimajuCi uvek neku drugu smesu. U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi
cajev.i:
1. Po 20 g srcenjaka, trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice, ocajnice, trave-ive i rusomace; 3 supene kasi.ke dobro isitnjene sme~e preliti sa
pola litra hladne vode, ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci, zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu, ostaVli.ti da se ohladi i piti 3-4 puta
dnevno po J casicu na pola sata pre jela.
2. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota, kao pod 1.
3. Po 15 g lanenog i dunjinog semena, po 10 g cveta majske ruZe, trandavilja, pod bela i kflmilice, 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog
lista, kao pod 1.
4. Po 25 g srcenjaka, trave od srdobolje, vranilovke i karnil.ice, kao
pod 1.

KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM

119

5. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke

trave od
s rdo bolje, kao pod 1.
6. Po 20 g s teze, trosko ta i bokviee, po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10
g vranilovke, kao pod I.
7. Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane, borovniee, koprive, oraha, sumske jagode, m aline i kupine, kao pod I.
8. Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena, srcenjaka, is landskog lisaj a i plodova borovniee, kao pod 1.
9. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja, trave od srdobolje, srcenjaka i zrelih borovniea, kao pod 1.
10. Po 20 g ocajniee, majkine dusic e, vranilovke, nane i odoljena, kao
pod 1.
11. Po 30 g idirota, hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista, kao pod 1.
12. Po 15 g kore krusine i plodova pasd.ena, po 20 g lanenog i grckog
scmena i po 10 g korcna angelike, miloduha i islandskog lisaja, kao pod 1.
13. Po 30 g kantariona, odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje, kao
pod I.
14. Po 15 g maticnjaka, nane, emog gaveza, belog sleza, borovih pupoIjaka, 20 g kamilice i 5 g maslacka, kao pod 1.
15. Po 30 g Iineul'e, samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane, dodati 10 g
rizoma pirevine, kao pod 1.
16. Po 10 g planinskog cubra, pitome nane, majkine dusice i kamiliee
pomesati, poparit-i jednim litrom kljucale vode, odmah poklopiti i posle 4
sata oeediti. Piti u toku dana umesto vode. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca.
17. Po 10 g planinskog cubra, mravinea, vranilovke, maticnjaka inane,
kao pod 16.
18. Po 10 g planinskog cubra, lineure, ocajniee, majkine dusice i hajduciee, kao pod 16.
19. Po 10 g dunjinog, lanenog, buackovog i grckog (piskavice) semena
i ploda pasdrcna, kao pod 16.
20. Kas iku salepa. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode, dolivajuCi isparenu vodu; dodati 1 kasiku korena selena, kuva-ti jos 5 minuta, ocediti i,
kada se ohladi, popiti u 2- 3 doze.
21. Po 10 g ploda pasdrena, rizoma idirota, korena angelike, pirevine i
emog gaveza, kao pod 16.
22. Po 10 g eveta kamilice, lavandule, miloduha, trandavj.Jja i divizme,
kao pod 16.
23. Po 10 g majkine dusice, planinskog cubra, hrastove kore (u prall
stucane), idirota i kore krusine, kao pod 16.
24. Po 10 g stde, podubice, rusomace, nane .j srcenjaka, b.o pod 16.
25. Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka, kao pod 16.
26. Po 5 g pupoljaka od erne topole, drunje, jabuke, kruske i hrasta i po
15 g salepa u prahu i semen a dunje, kao pod 16.
27. Po 10 g odoljena, srcanika, pirevine, ocajniee i pitome nane, kao
pod 16.
28. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena
lokvanja, kao pod 16.

LECENJE BIUEM

120
PROLIV
(Dijareja)

Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje, pogo tovu kod deee. To je ces lo
znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. Lecenj e proliva moze biti uspes no
ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti. U svako m slucajli, bolesnik mora traziti pomoc lekara. Osobito su opasni letnji prolivi deee
pogotovu na selu. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti, al i ne l1ekuvallu vodu, nego blage caj eve od l1al1e, kamilice, kil1eskog ca ja, za,tim da j ede
presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. Za takve bolesnike pos toj i
odredena di jeta.
Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . Protiv proliva pomazLI, pre
svega, biljke koje imaju stavoSkih, oporih, taninskih materi ja, slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce, trava od srdobolj e, stefa, s rcenj a k, hrastova kora, zir i ~isarke, nana, maticnjak, kamiliea, list kupine, ma line, ribizle, s umske jagode, ogrozda, kruske, rule, lalfij e, hras ta , cera, dunj e, jabuka itd. Us pes no deluje kantarion, lis t i koren koprive, list i plod borovn iee,
list m edvedeg grolaa, vranilovka, razne vrste stavolja (Rumex), petrovae,
trava-iva, beli luk, zdravae, l iva trava, plod zesljike i kantarion a, list ernog
sleza, stueano dunjino seme i drugo.
1. Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee.
2. Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta, lista
iii ploda borovnice ili IU'astove kore.
3. Samlevene hrastove sisa rke, koren srcenjaka, trave od srdobolj e
zdravea. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv.
4. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici.
5. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a, eveta ernog i belog
sleza i lista podhela. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. Ovaj caj
deluje kao blago sluzavo sredstvo.
6. Cubar, sam iii zajedno sa nanom, maticnjakom i t ~tricom. Ova smesa
daje vrlo dobre rezultate.
7. Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena
trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore.
S. Strugane jabuke, narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva, osobi to dece.
9. Po 2.1 g eveta kamiliee i lista nane, borovruee i oraha; 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode, ostaviti preko noei i sutradan izjutra
u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. Kad se ohladi, oeediti i piti
u toku dana urnes to vode.
10. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. lormenlilla), srcenjaka (P. bislorla) i lubenicarke (San.guisorba) i 10 g majkine dusiee, kao pod 9.
11. Po 30 g stde, bokviee i troskota i 10 g nane, kao pod 9.
12. Po 25 g lista od nane, koprive, kruske i bokvice, kao pod 9.
13. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza, semena dunje i lana i lista nane, kao pod 9.
14. Po 25 g majkme dusice, idirota, hrastove kore i srcenjaka, kao
pod 9.
15. Po 20 g trave od srdobolje, bokvice, roscica, zecje stope i kamiliee, kao pod 9.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM

121

16. Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno, osobito deci.
17. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza, kam ili ce, island skog lisaja i tim ijana,
kao pod 9.
18. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla, hras lovc kore, srce nj a ka inane,
pod
9.
kao
19. Po 20 g lis la k up ine, ogrozda, sum ske jagode, maline inane, kao
pod 9.
20. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena,
kao pod 9.
21. Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise
pula dnev no navrh noza; zaliva se jakim cajem od ka mili ce .
22. Po 30 g ri zorna zdravca, zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice, kao pod 9.
23. Po 25 g cVI.! ta i li sta podbela, lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka
majske ruze, kao pod 9.
24. Po 30 g cvela trandavilja, majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka, kao pod 9.
25. Po 25 g zrelih osusenih borovnica, divljih jabuka
krusaka i sipuraka, kao pod 9.
26. Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja, po 20 g vra nilovke
i kamilice, kao pod 9.
27. Po 20 g korena zecj e stope, zdravca, borovnice, koprive i osusenih
divljih kru;aka, kao pod 9.
28. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina, oskorusa, s ipuraka, dunja
i musmula dobro isitr,ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode; kad se ohladi, ocediti, iscedi~i i piti umesto vode
u toku dan a .
29. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova
Iipe, kamilice i hajducice, kao pod 9. Daje se deci i vrIo osetljivim osobama.
30. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima, a jos
vise deci oboleloj od proliva. Tri-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao
kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti, po mQgucnost>i nesladeno.
31. Po 20 g petrovca, virka, zdravca, smilja i vranilovke, kao pod 9,

Zt\TVOR, TVRDA, NEUREDNA STOLICA

(Opslipacija, konstipacija)

Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji, koji

vrlo ste tno deluju na razne organe, a osobito na mozak, zbog cega se javljaju ceste glavobolje, migrena, neraspolozenje, opsta slabost, nadutost, grcevi u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena
i pravilna ishrana. Kretanje, gimnastika, plivanje, svakodnevno uzimanje
presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja
pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora,

122

LECENJE BIUEM

Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u
nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja
protiv zatvora, za uredivanje s tolice, za ciscenje (Iaksansi, purgansi).
1. Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu, preliti sa 200 g
mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti. To ponoviti 2-3 puta dnev no.
Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku
dana uzimati ovaj lek bez bojazni, jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u.
2. Po 30 g kore kmsine iii zes tike, pJ odova pasdre na i korena sladica
stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna, kao pod 1.
3. Po 30 g sla tkog korena, plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od
krusi ne isitniti; jednu supenu kasiku ove smese kuvari 2-3 mLnuta u 200 g
vode; kad se ohladi, zasladiti m edom i popiti . Ovo ponoviti 2-3 puta u
toku dana.
4. Po 30 g kore krusine, plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca, kao pod 3.
5. Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca, kima, korena omana, sladica, angelike, sapunjace i lanenog semena, kao pod 3.
6. Po 15 g moraca, ani sa, kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod
3. Ovaj caj se preporucuje, pre svega, osobama koje pate i od gasova, nadutosti, m eteonzma.
7. Za decu: po 25 g kamilice, moraca, kima i cveta crnog trna, kao
pod 3.
8. Propis jugoslo venske tarmakopeje. - Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta, 30 g kore krusine i po 10 g moraca, anisa, lealijum-natrijuOl-tartarata i vode; senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i, zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. Jednu supenu kasiku smeSe
prokuvati 3 minuta u 200 g vode i, kad se ohladi, odjednom popiti.

9. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna, kamilice, zove,

bele mrtve koprive, turcinka, belog .i crnog sleza, 15 g kore krusike i 15 g
plodova pasdrena, kao pod 3. Caj se, pre svega, preporucuje za decu i vrlo
osetljive odrasle osobe.
10. Po 25 g kore krusine (ili zestike), plodova pasdrena, korena selena
i amana, kao pod 3.
11. Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax), po 15 g pirevine
i zubace i po 10 g lista pitome nane, plodova klima i zove, kao pod 3.
12. Po 20 g gorke deteline, blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po
10 g plodova krusine, lOve, kima i moraca, kao pod 3.
13. Po 20 g kore zestike, plodova kima, anisa i zove i po 10 g rizoma
reuma i cve-ta kamilice, kao pod 3.
14. Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena, po 10 g bele mTtve koprive, cveta kamilice, trna i zove, kao pod 3.
15. Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i
sladica, kao pod 3.
16. Po 30 g plodova lOve, pasdrena i ani sa i 10 g korena selena, kao
pod 3.

KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM

123

17. Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena, moraca, kirna i kleke,

kao pod 3.
18. Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme, jer
j e one vrlo otrovno, pa moze izazvati i smrl! ). Ricin usovo ulj e ni je o lrovno
i moze . se dobi ti 1I svakoj apo teci, al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa, ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i
mir isa. Meuutim , ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje , jer .i t:
i one vrlo opas no, posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni
to ksalburnin ricin) !
Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. Kompo t od sljiva i smokava, presan i kiseo kupu s, raso, ke l eraba, kelj
i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu
u spesno koris te protiv za tvora .

PROTIV GABENJA, POVRACANJA, PODR1G1VANJA

1. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade, smesta poklopit.i i poslJe pola sata
pro cediti. Pije se po 1 kasika svakog sata, toplo iIi hladno, zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi.risa i ki-selog ukusa koji osvezava.

2. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i

titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode, poklopiti .j postupi'ti kao pod 1.
3. Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa, ukusa i izgleda. U tu svrhu mogu se koristiti limun, pomorandZa, v-isnja, ribizle, jagode i drugo voee
kiselog ukusa i plijatnog mirisa.
4. Po kafenu kasiku maHonjaka, pitorne nane i lirnunove kore popariti
s 200 g kljucale vode, srnesta poklopiti i, kad se ohladi, odliti, zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. Ovo ponoviti vise puta dnevno, prerna potrebi 'i zelji bolesnika.
5. Po ka fenu kasiku Ii sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih
jagoda, kao pod 1.
6. Po kafenu kasi,ku rnaticnjaka, kore gorke pornorandze, osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe, kao pod 1.
7. Po kafenu kasiku rnaticnjaka, mi'l oduha i cveta lavandule, kao
pod 1.
8. Po kafenu kasik'll rniloduha, lirnunove kore i surnskih jagoda, kao
pod 1.
9. Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina,
ribizla i kupi na, kao pod 1.
10. 1ma osoba kojima pornaze strugan ren, rotkva i rotkv-ice, nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka, soli i sireeta iii Hmunovog soka.
11. 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) ,
lirnuna, pomorandze, jabuke iii nekog drugog voea.

LE CENJ E BIWEM

124
GORKA SRE DST VA ZA JACANJE
(Amara tonica)

Za

ja~anj e

apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka

Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u, hin inovoj ko ri , p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti, jer su to uvozne droge ; o sim toga, vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva ,
tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod
n adzorom lekara.
Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m , svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju, do koj eg svako moze lako doti .
lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa, ono ces to sadrii i
mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije, 0 cemu strucnj aci u Biljnoj
apoteci strogo vode racuna, pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne
od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava, pa, pre ma tome, i svojstvenog
farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta.
Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora
posavelovati s lekarom, da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu
nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja.
Vama napomcna. - Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre
jela, obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako, vazno je
znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci, utoliko
je bolji!
Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem
preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke, a osobito zeludacnog
soka, podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane.
Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah, u oblLIm caja, tinkture iii
ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). U narodu se gotove razne
gorke Iravarice na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne, preliju rakijom i posle 8-10 da-na procede i piju pre jela kao stomaklije. Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe, naroeit-o zene, koje osecaju neizdr:l.ljive bolove od upala vena; po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela,
oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta. Ovo nije naucno ispitano, ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla.
Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja, mec1u kojim
ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno, oporo i sluzavo_
1. Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura, ko.ja se
ceni svuda u svetu. Ima viSe nacina izrade lekova od lincure, a najbolja je
gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna, stavi u sud i prelije najboljom komovom rak,ijom iii najboljim starim crnim vinom, dobro se sud zatvori i dr:l.i desetak dana; povremenD se svakodnevno jace promucka. Zatim se odlije i iscedi. Pije se 3 puta
na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_

KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM

125

2. Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice, hajducice, gorke

delelille, kore od gorke pOllloral1Cl ze, hm elja (sisarice), pel ena, podubice,
Irave- i ve , it1. i ro la i mn ogi h drug ih biljaka.
3. Po p o la kafcne kasi h : Jincure, kici ce, idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc, poklopili, os tav ili 2 sala, procediti i
p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku .

CREVNI PARA ZITI

(Panlljica ra, glisl e i dru gi para zili)

Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova, ali

njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara, j er ako se nepravilno
upotrebe, mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer, ri ZOI11 navaie j e
na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re, ali nes trucnom upotrebom covek
m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi, pa i da umre. Za to se prilikom upotrebe
lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n!
1. Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e, ali je o ne potpuno bewpasno

i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki, ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki, i to se odjedno m pojede kao obrok, obicno
po mesa no s pekmezom od sljiva. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje.
To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta, odnosno sve dok se
glava pantljicare ne izbaci. Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo
ulje za ciscenje.
2. Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se, osim bundevinih semenki, i beli luk, njcgov sok, sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova,
Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii
mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista.
3. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice), semen a bundeve i ploda pasdrena, I kasiku cveta vratica i
po 2 kasike pelena i majkine dusice, sve pomeSati, uzeti 2 kasike ove smese,
preliti sa cetvrt litra vrele vode, prokuvati i, posto se ohladi, procediti i
popiti u toku jednog sala, Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. Ovo se ponavlja nekoliko puta, uvek u razmaku od
3 dana.
4. Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati, ostrugati i nastrugati, iscediti
sok i odjednom popiti. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za
ciscenje_
Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati
u 1 litru vode. Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela, ocediti i
dati kao klizmu.
5. Caj od cu bra, vranilovke, limijalw, bosiljka i majkine dusice dosta
cesto da je dobre rezultate.
6, Nar (sipak, mogrnnj - Punica granalum), koga ima mnogo na nasem
juznom primorju, izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita, ali se
njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom
iekara, jer je nar otrovan!

LECENJE BIUEM

126
Pantljl~ra

(Tenija)

Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko
nacnog razvitka. Za svin j skl pantljicaru su posrednici svinja i covek, za
gO\ledu goveee, a za ehil1Okokus (klobucaru) pas. bterivanje ovih parazita
je vrlo tes ko i spo r~. Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i
pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet.
Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n
tljica re. Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. T'O su rizomi navale,
kora nara iii sipka, kamala (sa Filipina), koso (iz Etiopije) i druge.
1. Po 25 g rudinskog pelina, kamilice i pelena pomeSati, popariti jed
nim litrom kljucale vode, poklopiti, ostavi.ti preko noCi da se kiseli (ekstra
huj e) , ocediti i popiti u toku dana. Posle 3 dana avo ponoviti.
2. Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve, po
vratica i mdinskog pelina, kao pod 1.
Crevna glista
(Askaris)

Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece, pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike
lose, gde nema kanalizacije i, uopste, gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. As
karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom, zbog cega je
od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina. Ova glista
je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm, a muzjaci nesto kraCi). Prenosi se
jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini. Lecenje
je jednostavno, ali mora biti pod kontrolom lekara, da bi se utv,rdilo je Ii
osoba potpuno izlecena. Pored raznih poremeeaja u organima za varenje, obo
lela deca imaju teske bolove u trbuhu, naduvenost, gadenje, povraeanje, pro
liv, neuobicajenu glad i vrtoglavicu. Neka deca postaju nervozna, javljaju
se grcevi, noene strave, poremeeaji vida i sluha. Zbog toga se izmet mora
redovno kontrolisati mikroskopom, jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi
kroskopom mogu otkriti.
J.. Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru
vode Hi mleka, pa time bolesnika klilsti'r ati. Dobro je da se uzima beli luk
u svim obrocima u toku dana. Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga
dati stolicu na pregled.
2. Po 25 g cveta kamilice, vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog
belog Iuka; 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode
i, kada se ohladi, procediti, medom zasladiti i u 2 doze popiti; najbolje je
piti izjutra i uvece pre jela. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na
vedeno pod 1. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku
kontrolu i, ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n, ista terapija se mora ponoviti.

KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM

127

3. Po 25 g s tucanog belog luka, cveta vratiea, korena omana u prahu

i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze
u r azm ak u od 2 sata; moze se pomesati i s medom, jer je prasak neprijatan.
4. Po 25 g pelena, kieice, vratiea 1 lin cure. Sve isi tniti i dobro izmesa ti,
kao pod 2; svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati
izmet na kontrolu.
5. Po 20 g eubra, JI1aj kine dusice, vranilovke, bozjeg drvca (Artemisia
aborlanum) i planinskog cubra, kao pod 2.
6. Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka, sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda;
to pojesti izjutra na prazan zelud ac. Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu.
7. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode); posle pola
sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja.
8. Po 20 g pelena, kieice, lincure, kraljevca i odoljena, .kao pod 2.
9. Po pola grama cveta povratiea i braeica (FlCUS vesiculosus) stucati
u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega
3 g na 3 dana).
10. Pet grama omana u prahu, 5 g agara ,j 20 g meda dobro izmesati i
odjednom pojesti. U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu
dozu.
11. Po 5 g povratiea, omana i borovnice stucati u prah, pomesati s medom i pojesti. Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana.
Sitne gliste -

crvici

(Oksiure)

NaJaze 5e u cmaru. Sitne su i tanke, svega 2-3 mm dugaeke. UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv askarisa (srednj.ih crew:hih glista). Najce. see 5e primenjuju klizme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku
I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa.
Piju se i ovi cajevi:
I. Po 10 g cubra, kamilice, pelena, povratica i 60 g plodova pasdrena
stucati u prah, dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g
kljueale vode, stoji poklopljeno 2 sMa, posle toga oceiliti, zasladiti medom
i popiti u toku dana u nekoliko doza.
2. Po 10 g kamilice, vratica, eubra, lincure i 60 grama kore kru5ine,
kao pod I.
3. Po 20 g plodova borovnice, cveta povratica i planinskog eubra i 40 g
kore kruSine, kao pod I.
4. Sezdeset grama pelena i 40 g kieice, kao pod I.
5. Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana, kao pod I.
6. Po 25 g pelena, povratiea, vraniloVlke i planinskog cubra, kao pod 1.
7. Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea, kao pod I.
----'

LECENJE BIUEM

128
OBOlJ ENJA JETRE I 2;UCN IH PUTEVA

J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\.1 naliem organizmu. Njena
uloga j e ogr omna . Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara.
U naucnoj i narodnoj medicini se, pored drugih lekova, koris ti i izves no
lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS), zapaljenja i ucne kesice
(holecistitis), za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo.
Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima.
Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne.k.oliko lekova b il jnog porekla
koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha. Od domaeeg le kov i tog bilj a
zasada je, izgleda, najbol je rezultate dala piloma nana. Zbog toga se ona
javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim
fa bri ckim lekovima. Lecenje traje duze vremena, cesto po nekaliko meseci
pa i d uze. Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane.
1. Dvesta grama lista pi to me nane Micam staviti u cist su d, popariti
sa litar i po kljucale vode, odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2- 3 sata da se
kiseli , tj . da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sas toj aka. Moze se
piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode . Izgleda da
se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom
nanom.
2. Jednak i delovi n a ne, m a ticnj a'k a, tr ave-ive, podubice, t itrice i hajducice, kao pod 1.
3. J ednake delove maticnja ka, trave-ive, pod ubice, titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o, kao pod 1.
4. Istim kolicinama pelena, petrovca, trave-ive, podubice, kru ~ine , ruse,
masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih u kupno, pa od
te smese kuvati i pit.i caj kao pod 1.
5. Jednaki delovi nan e, maJt>ienjaka, ruse i k rusine, kao pod 1.
6. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena, smirl ja, haoj ducice, moraca i krusine, kao pad 1.
7. Jedna ki delovi pitome nane, ocajni ce i t r ave-'ive, kao pod 1.

Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika, velebilje, tatula, rusa, zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i
strano bilje. Medutim, ovo bilje ne sme upotrebljavati laik, j er vrlo lako
moze doei do t rovanja.
Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ. i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi,tome nane, smilja,
omana, trave-ive, kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas
i bez bojazni se mogu kor istiti i dilZe vremena, ~to je vaZno za hronicne
bolesni ke.
Mnogi preparati za lecenje jetr e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne
materije od pitomc nane, ocajnice, vodopije, maslacka, steze, poponca i
nekih drugih domac ih gorkih, ali neotrovnih biljaka. lone se bez posledice
mogu svakodnevno koristiti dufe vreme.

KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2.ITl MEDlCINSKIM BIUEM

129

Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka

koje se koriste u smesama za leeenje zuei, bilo da podstieu, pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi), bHo da po jacClvaju pral.njenje zucne besike
tholekinetici, holagogna sredstva), mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek.
Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti.
E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini
za lecenj e jetre i zucnih puteva:

Upala jetre
(Hepatitis)

8. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive, oeajnice, petrovca (ranjeni

ka), maticnjaka i kore krusine; 3 supene kasike ove meSavine popantl sa
pola litra kljucale vode, poklopiti, posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu
3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno).
9. Pedeset grama nane i po 15 g smilja, ruse i semen a gujine trave i 5 g
plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica), kao pod 8.
10. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice, lincure, hajduCice, moraca i
plodova pasdrena, kao pod 8.
11. Pedeset grama nane, 30 g 1ra-ve-ive i po 10 g kore krusine i korena
masiaeka, kao pod 8.
12. Po 30 g nane, t-rave-ive -i podubice i 10 g moraea, kao pod 8.
13. Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena, giogovog cveta i kamilice, kao pod 8.
14. Po 30 g kantariona, resnilka inane i 10 g piodova pasdrena, kao
pod 8.
15. Po 25 g resnika, masiacka, kore zutog trna i korena vodoplje, kao
pod 8.
16. Po 20 g resnika, nane, kanta riona, ruse i orahovog lista, kao pod 8.
17. Po 20 g pelena, smilja, hajducice, nane i kantariona, kao pod 8.
18. Po SO g lazarkinj e inane, kao pod 8.

Zapaljenje zuene kesice

(Ho/ecistitis)

19. Po 20 g peiena, hajducice, brezovog i kruskinog lista inane, kao

pod 8.
20. Po 15 g ocajnice, orahovog lista, komonike, nane, kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna, kao pod 8.
21. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona, komonike, hmelja, odoljena, podubice I maslacka, kao pod 8.
22. Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka, vodopije, dimnjaee i
kieice, kao pod 8.

LEC ENJ E BIW EM

130
RaSlvaranje kamena u

zu ~noj

kesJci

(H ol elilijaza)

23. Po 20 g na ne , plod ova pasdrena, ru se , kan ta ri ona i ka mili ce, kao

pod 8.
24. Po 15 g kukuruzne sv ile, petelj a ka od visa nja, tros ko ta, ruse, ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena, k ao pod 8.
25 . Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse, kami lice, m a ti cnjaka i kim a,
kao pod 8.
26. Po 50 g vodo pij e i stde, kao pod 8.
27. K ol ik e, bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne, travei ve, podu bice, pasdrena i kamilice, kao pod 8.
28. Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma, petrovca ,
ruse i ocaj nice, k ao pod 8.
29. Po 20 g na ne, ruse, pe trovca, ma ti cnjaka i kore od zes tike, kao
pod 8.
30. Po 25 g semena gujine trave, trave ru se, vodopije i ma slacka, kao
pod 8.
31.. Pedese t gTam a nane, 30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca, kao pod 8.
32. Sezdeset grama nane, 30 g trave ive i 109 ruse, kao pod 8.
33. ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. Zbog toga svaki
dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve; sto je rotkva Ij uca, tim je bolja.
34. Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te
biljke u novije vr eme se, takode, ko ri s ti kao lek.
Preporuka. - U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i
zucnih puteva. Jedan od cestih uzroka je ner azumna , cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e, pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje
njima , da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome
nane. Izbegavati tes ka, p ngotovu m asna jela. Umes to svin jske m ast i i loj a
upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) , a li i to sto manj e. Jesti s to vise povrca i voca, pre svega presnog.
Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku
sa; moraju se piti Ilezasladeni, i to na pola sala p re je la!

Ciroza jetre
1. P,iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve. Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno.
2. Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz
cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka. J es ti sa1latu n acinjenu od
mladog liSea maslacka.
3. Piti 2- 3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii
stova ~ kOf(:!na trave ruse. Posle sva,ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad
jednog dana .
4. Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota, ruse i
smilja; 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode, posle 6 sati
ocediti, iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza).

KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM

131

5. Po 30 g ruse, hajd ucice i nane i 10 g klekinja , kao pod 4.

6. Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a, kao pod 4.
7. Po IS g ruse , nane, zute hajducice, sm iI j a, kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena, kao pod 4.
8. Po 20 g ras tavica, ruse, cveta od zute hajducice, kantariona i korena
vodopij e, kao pod 4.
9. Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane, kao pod 4.
10. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive, kao pod 4.
II. Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta
kantariona i trave ruse S korenom, kao pod 4.

SECERNA BOLEST

(Dijabeles)
Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi.koze ili groi danog secera) u krvi . U oboleli h j avIj a se, <is to tako, .j manj a iii veca kolicina glikoze u m okraci.
Bolesnik ob avezno mora traziti savet lekara specij al iste za dij abetes,
jer j e uzrok ove teSke bolesti razlicit. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog
lucenj a insulina (hormona gus te r ace) u organizmu. Ova bolest potice od oboljenja same gus terace (pankreasni dij abetes) iii zbog povecanog rada drugih
endo krinih zlezda (hipofi zni i nadbub rezni dijabetes).
Pojava secerne boles ti j e nasledna, fami.lijarna, slucaj evi kad viSe clanova u nekoliko generacija obolevaju od ove dugotrajne bolesti. I neki spoljni cimoci mogu biti uzrok pojave dij abetesa, pogotovu medu osobama koje
mnogo jedu, o sobito masnu hranu, lica koja se malo kreoo, zatim osobe koje
prelefe izvesne boles ti i dr. U nekith osoba javlja se ova bolest, kako to
narod kaie, i od seki racije.
Ako se secerna bolest zapusti iii nepravi.Jno leci, moze doCi do mnogobrojnih komplikacija : slepilo, skle roza srcanih krvn:ih sudova, bubrefnih 1
l110zdanih arterija i dr.
Osim uzimanja lekova, dijabeticari se obavezno moraju drlat i i odredene dijetalne ishrane, koju ce odredJi bi lekar za svakog bolesnika ponaosob,
prema vrsti i tezini dijabetesa. Bez pravilne dijete nijedan lek neee pomoci.
.
Dana'S postoje efikasni lekovi 'Protiv dij a betesa . To je, ,pre svega, insulin. Medutim, insulin se ne daje u svim slucajevima dijabetesa. U laksim
oblicima daju se neki noviji sintets,ki lekovi, a kao dopunska terapija vekovirna se uspesno koristi izvesno lekovito bilje, rnzurne se, UlZ obaveznu dijetalnu ishranu.
Novijim hemij skim i farmakodinamskim istrazivanjima objasnjeno je
antidijabeticno dej stvo raznog bilja koje se na r aznim ko ntinentima kroz
vekove koristi. Pre svega biljike koje sadrle arginina d druga. gvanidinska jedinjenja, jer deluju kao dobri lekovi u slucajevima laksih oblika dijabetesa. Gvanidinski deriva ti iz mahuna pasulja, biljke zdraljevine i drugih vr-

132

LECENJE BIUEM

s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su

kao model za sintezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa.

n au~ni c i ma

Dijeta. - lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan. Medutim , pravHna dij etalna ishrana .~ecera~a. je isto toliko vazna , a nekad i vafnija od uzimanja le kova. Bolesnici od ove boles ti
moraju paziti kako na kolicinu t<llko i na sas tav hrane.
Bezuslovno je potrebno smanjiti sve sto povecava koli~inu ~ecera u
krvi. Smanjiti, pre svega, ugljeMe hidr at e, osobillo ~eCer, razm.e &latfkiSe, hleb,
testa, krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba, j e r je skrob i zvor
glikoze.

Masne materije ta,kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti. Kad se u mokraCi pojavi aceton, ma.9ti ii ulja treba mesno v.reme potpuno izbaciti iz ishmne.
Jesti sto posnije: mMogo povrca, i to sveieg, presMog (kad god je to
moguee), posno, krto meso (zivinsko, telece, govede, posnu ribu).
Grozde je gJavni izvor glikoze, zbog cega se glikoza i naziva grozdani
secer. Prema tome, dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato
gJikozom.
Os'lalo voce, koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu, levulozu, ovi
bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti.
Boranija (zeleni pasulj, zeleni grah, mahune) mora bili gJavna hrana
veCine dijabeticara. U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju, a zimi smrznutu, osu~enu iIi iz konzervi. Boranija se spravlja kao svako drugo povrce,
salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine, vec prema ukusu bolesnika.
Po~to je secerna bolest dugotrajna, stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci
razne zaCi-ne, pre svega, dobar ajvar od crvenih paprika, paradajz u obliku
pirea iIi na drugi nacin, beli i crni luk, pei"Sunovo lisee, kiselo mleko, mesana povrce itd.
Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka
iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus). Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce
~itaoci u ovo j kn j izi.
Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letiti na svoj.u ruku, nego sarno
po savetu lekara.
U ovoj knjizi. naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje
ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle. Bolesnrka ne treba da buni
to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva. Objasnjenje lezi u tome, sto gotovo sva,ki bolesnik drukcije reaguje na odredene
lekovite bHjkc, zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje svaki seceras je
slucaj za sebe.
Na primer, pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. Medutim, nekima taj isti pelen, uziman
u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela, nije pomogao iii sasvim neznatno.
Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica, Iincura, trava-iva, gr~ica (gorka detelina), hajdutica i dr.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM

133

Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a, a u

n a~ list c r nog rltlda ~td . SLanovnioi Ba lkana, osobito is tocnog i jufuog dela,
vekovirn a koris te presnu salatu od .~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti, pa i protiv dij abetesa. Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i
.oki te si tno iseckanirn lis tom per~ una . Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio, osim p er~unovog !is ta, sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice.
cajevi za lecenje

~eceme

bolesti

1. Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis), po 15 g

lista duda, koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi,tniti, dobro pomesati, pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode , drlati celu
noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta, ostaviti cta
se ohl adi , ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po
jednu ea ~ u.
2. Po 20 g mahuna od zrelog pasulja, zdraljevine, lista duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka; kao
pod 1.
3. Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena, kao
pod 1.
4. Po 20 g korena i cveta maslaeka, lista boravnice, rnahuna pasulja i
zdraljevine, kao pod 1.
5. Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda
i korena odoljena, kao pod 1.
6. Po 30 g zdraljevine, korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li.s ta, kao pod 1.
7. Po 20 g trave daninoca, poponca, zdraljevine i dudovog lista i po 10 g
korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa); kao pod 1.
8. Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla), lanenog
semena, venje (klckinja) j zdraljevme, kao <pod 1.
9. Po 30 g trave i semen a zdraljevine i -semen a lana i 10 g dudovog !ista,
kao pod 1.
10. Sezdeset grama !ista borovnice, 20 g !ista breze i po 10 g koprivinog lista i mahuna pasulja, kao pod 1.
11. Po 30 g semena zdraljevine, gujine trave i piskavice (Trigonella foenurn graecurn) i 10 g lista borovnice, kao pod 1.
12. Po 40 g zdraljevine i !ista boravnice i po 10 g !ista breze i kore kru~ine, kao pod 1.
13. Po 40 g zdraljevine i lista boroY-nice i po 5 g belog luka, !ista pitome nane, borovnice i duda, kao pod 1.
14. Po 30 g semena od lana, od gujine trave i piskavice i po 5 g cveta
pelena i maslaeka; kao pod 1.
15. Po 40 g korena vodopije i maslaeka i po 10 g belog Iuka inane, kao
pod 1.
16. Po 30 g be10g luka, korena vodopije i rnaslaeka i 10 g li;s;ta pitome
nane, kao pod 1.

LECENJE BIUEM

134

17. Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan, Achillea

c/ypeola/a) i 10 g nane, kao pod 1.
18. Po 30 g trave-ive, zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice, kao
pod 1.
19. Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine, kao pod 1.
20. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine, kao pod I .
21. Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive, kao pod 1.
22. Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine,
kao pod I.
23. Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota, kao
pod 1.
24. Po 25 g mahuna od pasulja, zdraljevine, dudovog lista i pelena, kao
pod I.
25 . .Po 25 g korena maslacka, repusine, vodoJ!ije i crnog gaveza, kao
pod I.
26. Po 25 g kantariona, kicice, maslacka i zdraljevine, kao pod I.
27. Po 20 g korena belog sleza, pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice, ploda pasdrena, lista nane i duda, kao pod I.
28. Po 5 g korena maslacka i repusine i !ista od duda i zalfije, po 10 g
lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja, kao
pod I.
29. Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe, po 15 g ploda krusine i korena maslacka, 20 g zdraljevine, 35 g mahuna od pasulja, kao pod I.
30. Po 20 g semena zdraljevine, gujine trave, piskavice, lana i dunje, kao
pod I.
Napomena. - Cajevi protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni,
i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve
da . pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim
sredstvom, ali nikako secerom ni medom. Ipak, ko god moze, neka pije nezasladene eajeve, jer oni bolje deluju.

CAJEVI ZA MRSAVLJENJE
Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni. Gojaznost treba leciti, jer
.gojiti se - znati stariti. Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa, hleba, masti i, uopstc, namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih
materija. Posna hrana, krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. Posto .s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni, potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. Plivanje, planinarenje, kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove
osobe.
U mnogim zemljama, pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim, koriste se razni neskodljivi lekovi od neotrovnog bilja za mrsavljenje.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM

135

1. Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii
je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe. Kora se isitni i
pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena, maslacka, s iadiea
i zccjeg tma , ploclova pasdrena i sene, li s la mas lacka i vinove loze, evcta rn a
s lacka i braCica (morska a lga); 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u
pola lilra vode; kacl se proh ladi, procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3
doze posle jela umcs lo vode. Caj piti nezasladen.
2. Po 15 g ko re kru sine, pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma,
moraca ,i korijanelra i cvela kami li ce ,i bele mrlve koprive, kao pod 1.
3. Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca, kima, a ni sa i
korij a ndra, cve lova tma, kamilice, bele I11rtve koprive i hajd uciee, sv ile od
k uku ruza i trave dani noea , kao pod I.
4. Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca, kao
pod 1.
5. Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena, korena selena i zecjeg trna
i po 10 g kl e kinja, bracica i kami li ee, kao p od 1.
6. Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena, masL.acka , 7.ecjeg lrn a, brac i':a, cve ta l11as lacka i li sta maline, kao 'Pod I.
7. Po 25 g p\oelova pasclrena, brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma,
kao p od 1.
B. Dvadesc t pc t grama plodova sene, pasdrena, kima i moraca, kao pod L

BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE

Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. Od biljnih

lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3
do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku
isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode, dodati na vrh
noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku. - Lecenje
traje duze vremena.
S uspehom se elaje i drugo bilj e, ces to smese u kojima ima, poreel breze, i medvecleg grozda, bos io ka, rastaviea, tros kota i imele. U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k, dobro je da jede beli luk i S vremena na
vreme pije caj oel sofore, imele i rutvice.
Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od
[Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea. U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda, sitnice, cveta
belog sleza i lista od zalfij e. IIi ovaj: breza, medvede grozde, slatki koren
i kukuruzna svila. U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja,
brezov list i koren selena.
U slucaju ole;:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od
i kukuruzna svila. U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v,isanja,
trna, anisa, persuna , klekinja, kore bele topole, korena site i odoljena. U nas
se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna
doza (korisna kolicina), cesto se uzima previse, zbog cega se bolest pogoda
i boles nik pocne da mokri krv. Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito
venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe.

LECENJE BJU ElM

136
Cajevi za lake mokreoje

(Diuret ika -

diureticni cajeviJ

Ima biljaka koje poveeavaju diurezu, tj. poj a~avaju i olaksavaju nor
malno izlucivanj e mokraee, a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i
mokrenju. Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko
licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. Ra
zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara, nikako na svo
ju ruku, jer kako se u medicini kaze svaki bolesnik je slucaj za sebe. Zato
se i ovde daje velik broj raznih smesa, pa ce urolog odrediti koji caj od
govara za koga bolesnika.
1. Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca
breze. List stucati neposredno pre ,upotrebe. Ako neko ne podnosi uk us bre
zovog lista, moze ovaj prasak uzimati i u oblandama ili pom esan sa medom
iii nekim vocnim sokom, najbolje sokom od borovnice.
2. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a
litra vode i, kada se smlaci oa priblizno 40 oC, dodati navrh noza sode bi
karbone, dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i
popiti u toku dana u 3 doze pre jela.
3. Lisni brezovi pupo/jci, brani ranD u .prolece pre nego sto ee breza
prblistati, upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2. Ovi pupoljci su
lekovitiji od liea, jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja
prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa.
4. Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i
po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna, persuna i idirota; 3 kasike smese
prokuvati u pola litra vode, ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) , dodati vrlo
malo, navrh siljatog noza sode bikarbone, posle 6 sati odliti i popiti u toku
dana u 3 doze pre jela.
5. Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea, po 10 g korena celera i selena
pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4.
6. Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka, plodova persuna i moraca pome
sati i upotrebljavati kao pod 4.
7. Po 10 g . brezovih pupoljaka i lista breze, borovniee, k!ruske j nane
pomesati i upotrebljavati kao pod 4.
8. Po 20 g ploda eelera, persuna, mrkve, moraca i kima se pomesa;
3 kafene kasike smese stueati u avanu, popariti s pol a litra kljucale vode, od
Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre
jela.
9. Po 25 g korena vodopije (eikorije), zecjeg trna, sapunjace i eelera:
3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta, ostaviti polclopljeno 3 sata; procediti
i piti u toku dana u 3 doze pre jela.
10. Po 25 g korena maslacka, omana, sapunjace, idirota i pirevine (ill
zubace) isitniti, kao pod 9.
.
II. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa.ti, ku
vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista
pitome nane, odmah poklopiti, skinuti s vatre, posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze.
12. Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra
vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta, lista pitome nane
i klekinja, kao pod 11.

KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM

137

13. Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) , troskota, sipurka i lis ta

breze, kao pod 9.
14. Po 25 g koren a zecjeg trna, selena, sladica i ploda mo raca, kao
pod 8.
15. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda, breze, ruzma l'ina i pers una, kao
pod B.
16. Po 25 g lista koprive, h ajducice, breze i kantariona, kao pod B.
17. Po 25 g semena lana i dunj e, cveta crnog sleza i lOve, kao pod B.
lB . Po 20 g sipur ka, dunjinog semena, klekimj a , zubace (iii pirevine)
zecjeg trna, kao pod 8.
19. Po 20 g svile ad kukuruza, semena od lubenice (s tucanog), korena
ad r epusine, nane i kima, kao pod B.
20. Po 25 g daninoca, petrovca, korena crnog gaveza i ploda p erslma,
kao pod B.
21. Po 20 g s ipurka, brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna
i idirota, kao pod B.
22. Po 15 g korena vodopije, selena, sladica, omana, idirota i sapunjace i 10 g nanc, kao pod B.
23 . Po 25 g srdacca, dobricice, daninoca i korena broCa, kao pod B.
24 . Po 50 g sVeZeg ko rena celera, persuna i mrkve (sargarepe); sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. Maze se doda~i sok ad lim una
radi popravlj anja ukusa.
Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce, ali je bolje up 0trebiti je s vezu, jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti.
25. Slieno se upotrebljavaju i mladi, meki, jos b eE pupoljci spargle,
sami iii zajedno sa eelerom, mrkvom i persunom.
26. Po 20 g ploda kima, maraca, mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta , kao pod 8.
27. Po 25 g korena selena, maslacka, eel era i perslIna, kao pod B.
28. Po 25 g lanenog i dunjinog semena, po 10 g korena gaveza, selena
i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive, kao pod 8.
29. Po 20 g peteljki ad visanja, semena od lubenice, kukuruzne svile
1 ploda (semena) persuna i maraca, kao pod B.
30. Po 25 g korena ad site, odoljena i gaveza, po 10 g kore bele topole
i brelOvog !ista i 5 g gorocveta, kao pod 8.

ZAPAUENJE BUBREGA
(Nefritis)

Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno. Bolest je vrlo teska

i ozbiljna, zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se
ovde daje ne uzimaju na svoju ruku, nego sarno po savetu lekara urologa.
Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi.
Cajevi koji se najcesce upotrebljav aju na nasim i inostranim k!inikama
protiv bubreznih bolesti:
1. Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive, sumske jagode, maline i kupine. Sve 'Se isitni. Tri supene kaSike ove mesavine

138

LECENJE BlUEM

kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno
prokuvane ki ~ l1i ce), poklopili, i kada se oh lacLi, procediti i piti umesto vode
u loku dana. Moze sc zas laditi, najbolje medom. Tri uzastopna dana pi Ii, a
cetvrtog ci ni ti pauzu; tako ponavljati du ze vremena.
2. Po 30 g lis la breze i krus ke, po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka
JO g rastavi ca, kao pod 1.
3. Cetrclesc t grama lanenog semena, 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica
is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a, kao pod l.
4. Po 20 g bosioka, srd acca, kantariona, rastavica i trave d aninoca, kao
p od 1.
5. Po 15 g lis la breze i km sk e, korena c rnog gaveza i zecj eg trna, CVC la
vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca, kao pod l.
6. Po 10 g IIsta breze, bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <.: rnog
sleza, ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine, zecjeg trna, selena i beclrinca, kao pod I.
7. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore .
8. Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola, pirevjne, zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) , kiao pod I.
9. Pedese t grama bre:wvih pupoljaka, 30 g lista bosioka i po 10 g cveta
nevena i razlicka, kao pod I.
10. Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta
zove i belog sleza, kao pod I.
11. Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove
i kantariona , tra ve daninoca i zlatniee, kao pod I.
12. Sezdeset grama brezovog lista i po 20 g zla.tniee i selena, kao pod
I; (hronicni nefritis).
13. Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena, kao pod 1;
(uremija, tes ko izbacivanje mokrace).
14. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg
lrna, kao pod I.
Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa
mogu piti, posle obeda, navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od
kiselog voca: ribizla, kiselih visanja, ogrozda, sumskih jagoda, limuna, pomorandze i dr.
IS. Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline, po 10 g pupoljaka erne
topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice, lipe i pupoljaka
iii kore vrbc dobro isitniti, preliti I litrom destilovane vode iii prethodno
prokuvane i ohladene kiSniee, ostaviti da se ekstrahuje 8 sati, zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta. Kada se ohladi, proeediti, i.seedili i
pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. Uzimati po I vinsku
casu vise puta dnevno.
16. Trideset gram a brezovog lista, po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda, rastavica i p e telj.ki od visanja, kao pod 15.
17. Po 25 g pupoljaka, [ista i soka od breze, po 10 g korena selena,
rizoma pirevine i 5 g sitniee, kao pod 15.
18. Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee, kao pod IS.
19. Po 15 g korena selena, zecjeg trna, virka, persuna i zubace, 20 g
brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka, kao pod IS.
20. Po 20 g sipurka, lanenog semena .i cveta ernog sleza, povralica i
zove, kao pod 15.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM

139

!.APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE

(Pijel i t is)

Zapaljenje tkiva bubrega

(Pi je l onefril is)

U nekim slucaj evima antibi o ti ci i .drugi le kovi mnogim boles ni cim a

n e pomazu. Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi
u obliku toplih caj eva. Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . Bolest j e
teS ka i dugo traj na , pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc
urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku.
NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg
bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo
trebi.
I. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela. Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode, os tavi poklopIjeno 3 sata, ocedi i pije toplo. Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela.
2. Po 20 g lista koprive, podbela, hajduCiee, kruske i breze, kao pod I.
3. Po 30 g lanenog semena, zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee, kao pod I.
4. Po 30 g korena maslacka i repusine, pupoljaka breze i 10 g goroeveta, kao pod I.
5. Po 20 g viciovciee, kantariona i lista podbela, bosioka i koprive, kao
pod I.
6. Po 20 g korena belog sleza, ernog gaveza, pupoljaka erne topole, vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe, kao pod I.
7. Po 20 g borovnice, vrbove kore, pupoljaka breze i lista kupine i
sum ~ ke jagode, kao pod I.
8. Po 15 g korella pirevine. i sladica, Lista rutviee, breze i maline, po
10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta, kao pod I.
9. Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena, trave
claninoca, idirota, crnog gaveza i klekinja, kao pod I.
10. Po 30 g lista breze, medvedeg grozda i kruske i 10 g ras.tavica, kao
pod I.
11. Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka
i repusine, pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece.
12. Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja,
kao pod I.
13. Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona, l.ista breze i koprive i cveta hajducice, kao pod I.
14. Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane,
kao pod I.
15. Po 15 g korena belog sleza i pirevine, lista borovnice i maline, vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice, kao pod I.

LECENJE SIUEM

140
K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler
(Nefro /iliia za, IIro/ilijaza)

Bole t je vdo teSka, us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama,
pa se s ire na tloJc. Bolcs nik ces to m okd, a m okrenje je bolno. Pone kacl mokl'aca posla,ie Cl-vena od krvi.
Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. U hrani izbegavali one
so li od kojih je kamen u bubregu na s tao. a to se moze utvrditi he mij s ko m
ana li zom izbacenog ka m ena. Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti
u o bliku raznih cajeva. Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log.
Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia:
l. Po 30 g si tn ice , kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a. S ve se do-

bro is itni i po mesa , po topi u I lil ar vode, os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e
i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta. Ka da se oh la Lii,
procedi se i pij e u tok u dana umes to vode. Bolj e je piti nezas laden ca j. a li
ko ne m oze da pij e go ra k caj, m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim
voenim soko m (sirupom); m edulim, ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. Caj piti uzas topno 3 dana, za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t
produzi ti na is ti nac in . Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti, i ovde je vrlo
vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja, da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija.
2. Po 30 g brezovih pupoljaka, sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i
10 g !'Use, kao pod I.
3. Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice, kao pod I .
4. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica, pl odova divlje ru ze (si purka)
i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena), kao pod I.
5. Po 25 g plod ova (semena) kima, moraca, mrkve (karotne) j celera;
sve plodove u avanu dobro stucati, jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~
njosti ovih plodova, kao pod I.
6. Po 25 g kore na selena, p ersuna, celera i sladica, kao pod I.
7. Po 30 g brezovih pupoljaka, slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka, kao pod I.
8. Po 30 g dobricice, ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice, kao
pod I.
9. Po 25 g korena zecjeg trna, sladica i pirevine i 25 g trave daninoca,
kao pod I.
10. Po 20 g brezovih pupoljaka, rastaviea, lista krus ke , brs ljana i ruzmarina, kao pod I.
II. Po 20 g sipurka, idirota, lista koprive i cveta zove i lipe, kao pod I.
12. Po IS g kOl-ena maslacka, selena, zecjeg trna i s ladiea i po 15 g
rusomace, klekinja, borovih pupolja,ka i plodova persuna, kao pod I.
13. Pedescl gra m a rastaviea, po IS g troskota, si purka i zutilice i 5 g
anisa, kao pod I.
14. Po 15 g korena zecjeg trna i selena, sipurka i klekinja, kao pod I.
IS. Po 25 g vranilovke, majk.ine dusice, kantariona i ruse, kao pod I.
16. Pedeset grama lanenog semena, po 10 g korena zecjeg trna, pirevine, broea i sladica i 10 g gorocveta, kao pod I.

KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. ITI MED ICINSK IM BIUEM

141

17. Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele, ruwice , ru se

pirevine, kao pod 1.
18. Po 20 g ras tav iea i troskota, li sta ruzmarina, plodova kleke Hi venje
i 'trave zutili ce, kao pod l.
19. Po 30 g celera, persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka; sve dobra isi tniti, izmesati i upo trebiti kao pod 1.
20. Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse, kao pod 1.
21. Po 25 g r use, svile ad kulwruza, peteljaka ad viSanja i sit nice, kao
pod 1.
22. Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu.
23 . Sezcleset gram a lista belog jasena, 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta
breze i medvedeg groi.Ua, kao pod 1.
24. Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena
i zecj eg trna, kao pod 1.
25. Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis), 'love, 'klleke , selena i celera
dobra stucati i upotrebi kao pod 1.
26. Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima
dobro isitniti i upotrebiti 'kao pod 1. Pre upot rebe dodBiti malo limunovog
soka i meda.
27. Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave
sitnice i dobri cice, kao pod 1.
28 . Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi,ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom. Ovaj lek je vekovir.1a upotrebljavan za nrazbi
janje kamenca u bubrezima.
29. Po 25 g korena odoljena, 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore
od bele topole; 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade, os
taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe, grceV'i u besici.)
30. Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda, rizoma vodene perunike
i trave troskota, kao pod 29; (kad se pojavi krv u mokraCi).
31. Po 20 g pluenjaka i kra,suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje, kao
pod 29; (krv u mokraei).
32. Deset grama plodova ljoskavca s i.tno istucati, popariti sa 150 g kljucale vode, posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca).
33. Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele; 3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre
jela (upala bubrega i povisen pritisak).
34. Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka, kao
pod 33; (upala bubrega i povisen pritisak).

ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE

(Cistitis)

1. Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena, rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena; 3 kasike ave smese drlati 4 sata u
pola'litra hladne vade, posle toga 5 minuta ~U'vat.i i, kad se ohladi, procediti
i popiti u toku dana u 3 doze pre je la.

142

LECENJE BIUEM

2. Tri kasikc kore na selena, kao pod l.

3. Po 20 g rastavica, sitn ice, plodova selena i lista breze i medveueg grozda, kao pod l.
4. Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena; kao
pod l.
5. Sezdeset grama !ista breze, po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan
tariona i 10 g trave ruse (s korenom), kao pod 1.
6. Po 30 g !is ta i pupoljaka breze, 10 g hmelja, kore na selena i ploda
mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja, kao pod 1.
7. Po 20 g plodova selena , k ima, persuna, mirouije i celera u avanll
dob ro stucati , kao p od l.
8. Po 20 g !ista koprive, breze, rutvice i krus ke i koren a sele na, kao
pod l.
9. Po 25 g semc:na lana, rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine, kao
pod 1.
10. Po 20 g stde, rastavica, lis ta koprive i rute i seme na dllnj e, kao
pod 1.
11. Trideset grama rastavica, po 20 g !ista zalfij e, breze i veron ike i
10 g cveta belog s\eza, kao pod l.
12. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice
plodova
persuna, kao pod I .
13. Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja
plodova
selena, kao pod I .
14. Po 30 g korena selena, trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran
davilja, kao pod 1.
IS . Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka, kao pod 1.
16. Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br
danke, kao pod l.
17. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od
srdobolje, kao pod 1.
18. Po 20 g pllpolj a ka breze, hras ta i krus ke, lista medvedeg grozda i
lipovog cveta, kao pod 1.
19. Po 20 g cveta kamilice, lipe i zove, lista kupi,ne i cveta kantariona,
kao pod 1.

UPALA GRLA I KRAJNlKA

(Faringilis i laringilis)
Proth, ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito
bilje blagog dejstva, osobito ono koje ima sluzi, peklina, Ian ina i nekih elar
skih ulja. To su, pre svega, beli i crni slez,trandavUl~e, gavez, podbel, ja
goda, kupina, malina, borovnica, brusnica, steza, trava od srdobolje, dunja,
lan, sreenja!k, hrastova ikJora, nana, hajdueica, kamilica, zalfi'j a, petrovac, Wi
rot, morae i neko drugo bilje.
Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena, od kojih pri
!ikom destilacije nastaju azuleni, zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii
zelel1a, UkOl!ik.o je etarsko ulje od kamilice, hajducice i nekih drugih bilja
ka tamnije pI ave boje, utoliko se u medicihi viSe ceni, jer ima viSe ugljo

KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2. ITI MED ICINSK IM BIWEM

143

vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k, tj .
prot iv u pa la s luznke i koze.
Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika:
1. Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e, srnes ta pokl opiti i, kad se smlaci, ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le
svakog gl'glj a nj a popi ti; to ciniti cesto u t oku d ana.
2. Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao
p od 1.
3. Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e, kao pod 1.
4. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode, odmah poklopiti
p os le 2 sa ta ocediti, grglj a ti i piti.
5. Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e, ka rniHce i pe trovea, kao pod 4.
6. Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je, ka miliee i idirota, k ao p od 4.
7. Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane, k ao pod 4.
8. Po 25 g k a mili ee, eve ta be log i e rnog s leza i podbela; 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4.
9. Blag slu zr. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze , trandavilja, belog i ernog
sleza i p oelbe la , kao pod 4.
10. Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije,
n a n e, m a jkine e1us iee i kamiliee, kao poel 4.
11. Po 25 g lista jagode, kupine , maline i ribiZlle; punu ka~iku ove
smese kuvati 5 minuta u 200 g vode; kad se .s mlaci, oeediti i grgljati.
12. Po 25 g steze, petrovea, hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee, kao
pod 11.
13. Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome
nane, kao pod 4.
14. Po 20 g lista zalfije, nane ~ timijana i trave od maj1k ine du~iee i
vra nil ovke, kao poel 4.
15. Po 50 g idirota i belog s leza , kao pod 4.
16. Po 20 g Jista dunje, jabuke, ernog sleza, podbela 1 zalfije, kao
pod 4.
17 . Po 25 g karniliee, nane, zalfij e i anisa, kao pod 4.
18. Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka, kao pod 4.

ZA LAKSE ISKASLJAVANJE

Akutan i hronican bronhitis

(Zapalj enje ogranaka dusnica)

Za lecenje ovi11 oboljenja, cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima, ima dosta domaceg lekovitog bilja
blagod d ej s tva. Upotrebljava se , pre s vega, one lekovito bilje koje u sebi
ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija, izvesnih etarskih ulja, prijatnog
mirisa i antisepticne moci, nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih
svoj s tava, s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja.

144

LECENJE BIU1!M

Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez, podbel, sIal ki koren, itlirol , oman, jagorcevina, sapunjaca, turcinak, pupoljci
od jab lana, erne topole i bora, s'la tka paprat, anis, morae, dunjino seme,
bagremov i lipov evet, Ijubiciea, daninoc, brsljan, kozlae, klekinje, zova, majoran, beli luk, islandski !isaj, plucnjak, bokviea, miloduh, nana, divizma i
neko drugo bilje.
Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m, a njegov list i evet
u smeSi sa podbelom, bokvieom, zovom, majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem .
Ima veLik broj raznovrs nih .sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju
za lakse iskasljavanje. Na primer, vrlo je prijatan caj od smese jednakih
delova moraca i anisa, iii od eveta pod bela, el1llog i belog sleza, iii smesa
od jednakih delova moraca, nane, pupoljaka bora ,j topole i majorama (iii
vranilovke). U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae, pljucnjak, bokviea i podbel.
Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine, po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika
korena Ijubiciee.
Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca, island&kog lisaja i belog s'ieza, sa iii bez
dodatka nesto malo titriee iii nane.
U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska)
ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun).
Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog
i ernog sleza, trandavilja, ruze, jagorcevine, Ijubiciee iii milovanke.
Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni, najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov.ih suma, a u nedostatku meda
moze i secerom. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog
ukusa i mirisa. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka.
Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini:
1. Po 30 g lista i eveta belog sleza, eveta trandavilja i 10 g trave daninoca; I kasiku smese popariti sa 200 g klj.ucale vode, poklopiti i, kada
se smlaci, oeediti i toplo popiti. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. Caj zasladiti medam.
2. Po 25 g lista belog i ernog sleza, podbela i ploda moraca, kao pod 1.
3. Po 25 g !ista belog i ernog sleza, plucnjaka i ploda moraca, kao
pod 1.
4. Po 25 g korena belog sleza, ernog gaveza i idirota, 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa, kao pod 1.
5. Po 20 g miloduha, nane, majkine dusi'ce, podbela i lista crnog sleza,
kao pod 1.
6. Po 20 g korena omana, sapunjace, slatke paprati, nane i moraca, kao
pod I.
7. Po 15 g miloduha, bokvice, majorana, plucnjaka, nane, divizme i 10
g korena ernog gaveza, kao pod I.
8. Po 15 g semen a dunje i lana, lipovog i bagremovog eveta, brsljana,
korena omana i 10 g klekinja, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM

145

9. Po 20 g podbcla, bokvice, i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka, pupoljaka topole i islandskog lisaja, kao pod I.
10. Po 25 g sJatkog korena, dunjinog semena, pupoJjaka topole i podbela, kao pod L
lL Po 20 g korena sladica, belog sleza, cmog gaveza i idirota i po 10 g
pupoljaka bora i jab lan a, kao pod L
12. Po 20 g majorana, pod bela, majki!l1e dusice, moraca inane, kao
pod L
13. Po 20 g korena sapunjace i sladica, lista podbela, belog sleza i pitomog kestena, kao pod L
14. Po 25 g vra nilovke, majorana, isJandskog lisaja i trave daninoca,
kao pod I.
15. Po 25 g maraca, anisa, korena s ladica i lista belog sleza, kao pod 1.
16. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode,
poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_
li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica; sprema se i urotrebJjava kao pod 16.
18. 50 g !ista timijana iii majkine dusice, kao pod 16.
19. Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza, kao
pod 16_
20. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa, kao pod 16.
21. Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace, kao pod 16.
22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka, kao pod 16.
23 . Po 10 g plucnjaka, majkine dusice, Jwrena be log sleza i cmog gaveza, cveta podbela i divizme, kao pod 16.
24. Trideset grama idirota, po 10 g timijana i cveta trandavilja i po
5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole, kao pod 16.
25. Trideset gram a :islandskog !isaja .i po 5 g plucnja:ka, omana i cveta
belog i cmog sleza i turcinka, kao pod 16.
26. Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica, kao pod 16_
n. Po 15 g cveta jagorcevine, podbela i belog sleza i !ista timijana, kao
pod 16_
28. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka, kao
pod 16.
29. Po 15 g korena slatke paprati, pupoljaka od jablana i !isla nane
i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela, kao pod 16_
30. Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane, kao
pod 16_
31. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati, kao
pod 16.
32_ Po 15 g korena bela sleza, crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca,
anisa inane, kao pod 16.
33. Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika), kao pod 16_
34_ Po 15 g pitome nane, moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja; sve trave osim belog IUka popar<iti i u svemu
postupiti kao pod 16, a be!i luk posebno istucati u drvenom avanu, iscediti

146

LECENJE BIUEM

i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u. Ovo se cini iz toga razloga !ito
se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka
razlazu i on tad a gubi lekovi lost.
35. Po 15 g eve la podbel a, belog sleza, trandavi lj a i pupoljaka maj ske
ruze i 5 g korena Ijub iciee, kao pod 16.
36. Po 10 g korena belog sleza, o mana, itlirola, sladiea i ernog gaveza
i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace, kao pod 16.
37. Po 20 g lis la bokviee, podbela, plucnjaka, ernog sleza i pitome nane,
kao pod 16.
OBOLJENJA SRCA
Neuroza srea
U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na
lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa, strofan tusa, durdevka i
dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. Razum lj ivo je da
se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva, jer vrlo
lako moze dod do trova nj a. Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara, a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti.
Prema tome, kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju. Bolesniei moraju traziti savet i pomoe
od kardiologa. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em ,
pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj.
I. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa
400 g hladne vode, poklopi,ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje. Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i,
kau se ohladi, oeediti, zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1
vinsku casu. Nikada ne treba popiti odjednom, nego postepeno, svaki put
po nekoliko gutljaja.
2. Po 1 kasik u olleljena, maticnjaka inane i's itniti, dobra izmeSati i
upotrebiti kao pod 1.
3. Po 1 kasiku odoljena, eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ, kao pod 1.
4. Po 1 kas iku odoljena, metviee i eveta durtlevka, kao pod 1.
Napomcna. - Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak, u kome ima
kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva, lek je efikasniji od drugih, a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. Osim toga,
u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti, a zatim dva dana ne
uzim2ti ovaj caj, nego, ako je to. potrebno, piti caj pod I, 2 iIi 3, tj. neki od
onih cajeva koji nemaju durdevka.
5. Po 1 kasiku odoljena, metviee i goroeveta, kao pod 4, jer goroevet
takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva.
6. Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee, nane, kamHiee, goroeveta
moraea. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4.
7. Po 2S g odoljena, metviee, eveta gloga i hajducice, kao pod 1.
8. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice, kima, moraca, hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga), kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM

147

9. Po 20 g odoljena, srdacca (Leonurus cardiaca), hmelj a, cveta gloga

1 lrave ocajnice (Ma r rubium), kao pod 1.
10. Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina, metvice, nane
maticnjaka, kao pod 1.
1 J. Po 20 g anisa, moraca, kima i odoljena, 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta, kao pod 4, zbog pris utnog gorocveta.
12. Po 25 g cveta, !isla i ploda gloga, po 10 g korena bedrinca i lista
maticnjaka i 5 g kamilice, kao pod 1.
13. Po 20 g cveta, lista i ploda gloga, trave troskota i rastavica, kao
pod 1.
14. Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice, kao
pod 4; piti 2 dana, a zat im nacin iti trodnev.nu pauzu!
15. Po 20 g odoljena, korena angelike, lista pHome nane i metvice i
glogovog cvcta, kao pod 1.
16. Po 30 g odoljena, gorocveta, korena lokvanja i 10 g glogovog cveta, kao pod 14.

Zapaljenje srcanog misiea

(M iokarditis)

Zapaljenje unutrasnje srcane opne

(Endokarditis)

Zapaljenje srcane kese

(Perikarditis)

Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za

lecenje ovih oboljenja. Pomoc i savet traziti od lekara. Smeju se koristiti
sarno biljke blagog dejstva. Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja
koja odgovara za odreden slucaj. I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno
kao pomocnu terapiju.
17. Po 30 g cveta zove, brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina; spravljati i upotrebljavati kao pod 1.
18. Pedeset grama korena odoljena, po 20 g !ista nane i maticnja.ka i po
5 g plodova moraca i cveta durdevka, kao pod 4 i 14.
19. Po 10 g gorocveta, rute metle (Sarothamnus scoparius), po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena, kao pod 4 i 14.
20. Po 20 g srdacca, korena selena, !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g
cveta lavandule i gloga, kao pod 1.
21. Po 20 g odoljena, zIatice (Solidago virga aurea), kor~ s~bikovine,
srdacca i :lute metle, kao pod 4 i 14.
22. Po 30 g gorocveta, metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna,
kao pod 4 i 14.
23. Po 20 g korena zecjeg trna i odoljena, gorocveta, brezovog i naninog
!ista, 1<.30 pod 1.
24. Pedeset grama od verema-trave, po 20 g maticnjaka i hajducice
i 10 g hrnelja, kao pod 1.

148

LECENJE BrWEM

Nepravilnost u rltmu

sr~

otkucaja

( Aritmija)

Ova bolest leci se raznim lekovima . Kao dopunska terapija moze koristiti i ova, a li isklj ucivo pod nadzorom lekara .
25. Po 20 g trave daninoca, cveta gloga i lipe, lista maticnjaka i po
10 g hmelj a i lis ta ruzmarina, kao pod I.
26. Pedeset grama maticnjaka, po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g
pri morskog \luka, kao pod 4 i 14. Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan,
pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara!
27. Po 20 g plodova mrkve, gloga, anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga, kao pod 4 i 14. Plodovi se moraju prethodno stucati
u avanu.
28. Po 30 g srdacca, steie .i maticnjaka i 10 g odolj ena, kao pod I.

Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak

(Art erioskleroza

i hipert enz ija)

29. Po 20 g cveta gloga i sofore, imele, rastavica i alge bracica, kao

pod I.
30. Po 20 g glogovog cveta, lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i
!ista zimzelena (Villca .minor), ,kao pod 4 i 14.
31. Po 30 g !ista hajducice, imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta
gloga, kao pod I.
32, Po 20 g maticnjaka, majkine dusice, rutvice, odoljena i cveta gloga,
kao pod I.
33. Po 20 g cveta kantariona, sofore i gloga, lista hajducice i cveta b rdanke, kao pod I.
34. Po 20 g kukuruzne svi,le, steze (Potentilla anserina), !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena, kao pod I.
35. Po 20 g srdacca, mahuna od pasulja, glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice, kao pod 1.
36. Po 15 g imele, glogovog cveta, odoljena, !ista maticnjaka, zirnzelena
i rutvice i 10 g ploda mrkve, kao pod 1.
37, Po 10 g imele, korena lokvanja, odoljena i sapunjace, cveta gloga,
!ista koprive i pitome nane, zute metIe, rusomace i sipul1ka, kao pod 1.
Angina pektoris, stenokardija
Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah
od smrti. Treba izbegava,ti pusenje, a~koholna pica i svaki telesni i dusevni
napor. Za vreme napada, upotrebljava se nitrog!icerin, Bolesnici uzimaju
lekove koji sire krvne sudove, pa se zbog toga i ovde preporucuj.u droge
koje imaju takvo dejstvo.
Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi:

KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM

149

38. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha), maLienjaika, srdacca, kima

i odoljena; sve dobro isitnili, pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola
lilra hladne vode, poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje;
sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta ; kad se ohladi, procediti, zasladiti
bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode.
39. Po 25 g lis ta l11aticnjaka, ru tvice, majkine dus ice i melvice, kao
pod 38.
40. Tridescl grama lrave steze, po 15 g maticnjaka, srdacca, limijana
i trave verel11nj ace i 10 g rutvice, kao pod 38.
ZAPALJENJE VENA
(Fl ebitis)

PROSIRENJE VENA
(V arikozit eli)

Bolest je teska i dugotrajna. Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju

ruku . Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara.
Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi:
1. Po IS g cveta majske ruze, gloga, brdanke , brekinje, surcice, div lj eg
kestena i 10 g cveta trandavilja; 4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra
hladne vode, poklopi ti, drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja,
ostaviti d a se ohladi, zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode.
2. Po 20 g cveta od gloga, bagrema, i zove i !i's ta rutvice, kao pod 1.
3. Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza, kore diV'ljeg kestena i cveta
brdanke i kamilice, kao pod L
4. Po 29 g troskota, !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g
kOl'e i cveta divljeg kestena, kao pod L
5. Po 20 g cveta i kore divljeg kestena, belog luka, kamilice i cveta
majske ruZe, kao pod L
6. Po 15 g imele, rastavica, belog l-uka i cveta gloga, kao pod L
7. Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah, staviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine, bocu zapusiti i d rla,ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se
lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. Posle toga ocediti i piti 3
puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. Ovaj lek je
pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja.
SULJEVI
(H emoroidi)

Mnoge osobe, pogotovu star.ije, boluju cd prosirenja i upa!la vena u

najniZern delu pravog ereva i crnara. Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede, kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i

150

LECENJE BIWEM

upomih zatvora, cija je jet ra obole la, koje mnogo piju a lkoholna pica i
drugo. Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti. U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija .
U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju,
pre svega, paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka.
Cajevi prot iv zalvo ra, protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida. Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao
koji caj treba da upotrebi. Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve, napone i tegobe u trbuhu.
1. Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima , kore pomorandze i kamilice; posto se sve dobro is itni i pomesa, 3 pune supene kas ike
smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu. Kad se ohladi, zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana.

2. Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena, 10 g kima i po 5 g cveta

crnog trna i karnilice, kao pod 1.
3. Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena, kima, mo raca

amsa i po 10 g cve ta karnilice, crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice, kao pod 1.
1

4. Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). - Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja, s luzi i neka
etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena, kao s to su kami!ica, hajducica, odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke .koje .u nas rastu u izobilju, ima ih svuda i citaoci ill poznaju. Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni
najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e
kupuju bilje od raznih sarlalana, cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara, koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t, kukurek, cemeriku i neko drugo bilje).
Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koji se kao ukrasno drvo sad i po
gradovima i parkovima), kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije; 3 supene
kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i, cesce muckajuCi, drzati
4 sata; posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom
sudu, ostaviti da se smlaci, procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili
meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog.

5. Po 40 g cvela kamilice i !ista hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati), kao pod 4.
6. Po 30 g cveta karnilice, divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica, kao pod 4.

7. Po 25 g cveta kamilice, divljeg kestena, trandavilja i majske ruze,

kao pod 4.
8. Po 20 g cveta divljeg kestena, karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) , po 10 g cveta i !ista kantariona, !ista hajducice i cveta brdanke, kao
pod 4.

KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM

151

9. Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice, kao

pod 4.
10. Po 30 g korena ernog gaveza, dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna ; gavez i dun~lino seme <pre th odno tre ba u avan u
dobro isi tni t i; upotreblj ava ti kao bmj 4.
11. Po 25 g korena trave od s rdobolje i s rcenj aka i hrastove kore, 20 g
korena odoljena i 5 g kore divljeg kestena dobro isitniti i upotrebili kao
pod 4.
12. Po 40 g korena ernog gaveza i dunj,inog semena i 20 g evetnih pupolj a ka ma jske fuZe , kao pod 4.
13. Pedese t grama bamije i po 25 g korena ernog gaveza i eveta divljeg
kestena; dobra is itniti i upotrebi,ti kao pod 4.
14. Ekstrakt iz semenki divljeg kestena spravlja se u apoteci od oljustenih , tek obramh semenki. Taj ekstrakt od svezih s tabi'l izovanih (vrelim
alkoholom) se menih jezgTi pije se od 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutn ih napada, bolova od hemoroida. Upotrebljava se i za leeenje katara nosne sluznlee, katara bronhija, podagre, reumatiz ma i isijasa, tromboflebita, grizliee gnj a ta (ulcu s cruris), kao tonicno i adstringentno sredstvo itd.
S obzirom na to da u Jugoslaviji ne ras te Hamamelis j Hydrastis i da
su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike , a da se na osnovu ~westra
nih is traZivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata ut vrdilo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najblizi hem ijski sastav i farmakodinamsko dejstvo hamamelis'll i hidrastisu,
preporucuje se upotreba ovog biljnog leka.
IS. Sto gra ma metviee (Mentha pulegium) sl'a'Villi u pPgodan sud (nocni), popariti 1 litrom kljueale vode i bolesnik sedne da se na tome napari.
Kad se teenost smlaCi, natopi se paree cistog i mekog platna i stavi kao
oblog. avo se e ini nekoliko dana uveee.
16. Po 20 g kamiliee, oeajniee, korena odoljena, m aslacka i pirevine;
2 kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode, os ta",iti da se kiseli 6
sa ti i posle toga prokuvati, da kljuea u poklopljenom sudu 1 minut. Kad se
smlaei na 37-3!!OC, dakle, na eovekovu temperaturu, ovu teenost upotrebiti
u 2-3 klizme u razmaku od po 5 minuta.
17. Pedeset grama kamiliee i po 25 g stueanog lanenog semena i hrastove kore, kao pud 16.
18. Po 25 g eveta kamiliee i belog sleza, semena lana i divljeg !testena,
kao pod 16.
19. Po 30 g semena divljeg kestena i lana I eveta kamiliee i 10 g hrastove kore, kao pod 16.
20. Po 30 g petrovea, korena ernog gaveza i lanenog semera i II) g kamiliee, kao pod 16.
21. Grizlica gnjata (ulcus cruris); 50 g &ibno iseokane vueje ja buOiee
(Aristolochia c/ematitis) u evetu i zametnutim plodovima preliti sa pota litra hladne vode, dnati 4 sata da se kiseli i za to vreme ceSce promesati,
zatim kuvati 5 minuta, ostaviti da se ohladi, oeedi-ti, iseediti i u tako dobijenom caju dri.ati obolelo mesto 20-30 minuta. Posle toga u isti eaj n .. topiti Cisto meko platno i njime oblagati. Oblog dnati eelu noc i, kad se
boles no mesto osusi, namazati ga cis tim uljem, zatim posuti cistim tanlnom
u prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom.

152

LECENJ E BIUEM

2IVCANE BOLESTI
Neuroze, new'astenija, histerija i nesanlca
Kao l eko l'i za umirivanje daje se, pre svega, kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati, staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce, ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati; posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no. Lek najvge trose
zene sla bih zivaca.
Slieno dejstvo imaju i hmelj. beli lu k, matienjak, nana, majkina dusica
i eubar, zatim vra nil ovka, r uzmarin, selen, ren, slaeica, ani,s. morae. mi
rouija, persun , celer, bosiljak, kami lica i neko drugo bilje. U upotrebi se
cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane, 2 kasike matienjaka. 1 kasika odoIjena . lli ovaj: jednaki delovi odoljena, sisarica hmelja, matie njaka i lavandule. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka, 4 kasike naTIe, 3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja.
Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja; 2 kas ike sisarica, preliti sa 2 decilitra kljueale vode, poklopiti i posle 1 sa ta ocediti; zasladiti medom i piti. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre
mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica
hmelja, n ane i maticnjaka, a posle toga, neposredno pre spava nja, pojesti
jabuku.
Za vreme poslednjeg rata, u nedostatku mnogih lekova, babice, pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu,
odolj en, nanu , matienj a k, rutvicu, celer i persun.
Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni
lekovi blagog dejstva. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau
najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva.
Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini:
1. Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena, m ajkine dusice, kam ilic(;. (veta maj ske ruze i neven a; 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode, ostaviti 2 sata, ocediti, zasladiti medom i u toku dana piti; najbolje po 1 easu izjutra i uvece.
2. Po 30 g siSarica od hmelja, odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. kao pod 1.
3. Po 15 g maticnjaka, hmelja, odoljena, nane, kantar.iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena, ikao pod 1.
4. Po 20 g matie njaka, vranilovke, odoljena i lincure, kao pod 1.
5. Po 25 g matienjaka, lazal'kinje, nane i korena ange!ike, kao pod 1.
6. Po 20 g odoljena, matienjaka, selena i idirota i po 15 g cveta gloga
crnog trna, kao pod 1.
7. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja, nane,
matienjaka, odoljena i dobrieice, kao pod 1.
8. Po 30 g kamilice, dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go
rocveta, 'k ao pod 1.
9. Po 20 g maticnjaka, dobricice, nane, bosiljka i hmelja, kao pod 1.
10. Po 30 g odoljena, maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena,
kao pod 1.
11. Po 30 g cveta kamilice, hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM

153

Nesanica
(Tnso l11l1ija)

I. Po 50 g odo ljc na i hmeJja; 3 supene OOas.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g

k ljucale vode, posle 2 sata od!ili, zas laditi medom i popiti, po I casu izjutra i uvece pre spavanja.
2. Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina; popiti pre spavanja.
3. Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka, komonike, vreska, lazar k inj e i majkine dusice, kao pod 1.
4. Po 30 g odoljena, korena lokvanj a i matioojaka .i 10 g mirodije (semena), dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1.
Neuralgija
1. Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca
dobro isitni li i pomesati; 2 s upene kas i'ke ove mesan.ice kuvati 3 minuta u
300 g vode; kad se ohladi, zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno.
2. Po 20 g cveta lipe, brdanke, !ista ruzma r-ina i mi loduha, kao pod 1.
3. Po 20 g cveta oSurucice i lavandule, 'korena zecjeg trna .j trave ruse
1 kantariona, kao pod 1.
4. Po 20 g taifije, pelena, puzmarina, nane i miloduha, kao pod 1.
5. Po 30 g monica, anisa i majorana i 10 g sase, kao pod 1.
6. Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode, smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti, iscelli,ti, zasladit~ medam i poviti posle vecere
umesto voce.
7. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode, poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti, kao pod 6.
Ovom, kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk.usa moze se, pored meda, dodati i neki vocni sok za osvezavanje, kao 510 su visnjev, ribizlov,
iimunov i slicno.
8. Po 30 g hmelja, odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka, kao pod 6.
9. Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca,
kao pod 6.
10. Po 20 g !ista malicnjaka, m etvice, nane, hmelja i odoijena, kao pod 6.
11. Po 20 g lisla malic njaka, bosiljka, kokoca, lazarkinje i majkine dusice, kao pod 6.
12. Po 5 g cvela nevena, gloga, kamilice j vreska i po 40 g hmeija i
odoljena, kao pod 6.
13. Po 10 g cveta gloga, kamiiice, nevena, pomorandie i lavandule i po
20 g mali c njaka i hmelja, kao pod 6.
14. Po 20 g hmelj a i cveta gloga, belog i cmog sleza i lista maticnjaka,
kao pod 6.
IS. Po 25 g plodova (semena) mirodije, anisa, m oraca i kima, pomesati i dobro izmesati; 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6.

154

LECENJE BIUEM

16. Po 30 g cveta turcinka, nevena i kamilice i 10 g hm elja, kao pod 6.

17. Po 25 g cveta turcinka i hmelja, lista mat icnjaka i majorana, kao

pod 6.
18. Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom , uz dod a tak soli , lim un ovog soka iii sirceta i ulj a.

19. Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6.

20 . Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a,
kao pod 6.
21. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka, kao pod 6.

PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE

(Enuresis noelL/mal

1. Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena

odo ljena dobro isitniti, pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g

kljucale vode, posle 4 sata ocediti, zasladiti medom i toplo popiti uvece na
2-3 lSata pre spava nja.
2. Dvadeset grama hajducice, po 15 g kantariona, brdanke, ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota , kao pod 1.
3. Po 25 g hajducice, ruse, cveta brdanke i pupoljaka breze, kao pod 1.
4. Po 25 g vodenog lisca, cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena,
kao pod 1.
5. Po 20 g odoljena, kantariona, maticnjaka, rusomace i troskota, leao
pod l.
6. Po 30 g brezovog lista, paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena, kao
pod l.
7. Po 20 g odoljena, breze, brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse,
kao pod 1.
8. Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka, nane, kamilice i hajducice dobro izmesati ; 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale
vode, smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1.
9. Po 25 g nane, maticnjaka, metvice i hmelja, kao pod 1.
10. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja, maticnjaka, odoIjeDa i gloga, kao pod 1.
11. Po 15 g lista kupine, ma,l ine, sumske jagode i ogrozda i po 10 g
hmelja, cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka, kao pod 1.
12. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana, odoljena
i vodopije, kao pod 1.
13. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane, kao pod 1.
14. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja, kao
pod 1.
IS. Sezdeset grama lista hajducice, 30 g lista za1lfije i 10 g cveta brdanke, kao pod 1.
16. Po 40 g cveta hajducice i brda.nke i 20 g lista gloga, kao pod 1.

KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM

155

MIGRENA
(H emik ranija)

Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no, j er nem a hemij s kih sas tojaka
jakog fizioloskog dejs tva, ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo
bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku, nego da traze pomoc i savet lekara
koji ee odrediti terapiju.
1. Po 30 g nane, matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti
i od te smese uzcti 3 supene kas ike, popariti sa 400 g kljucale vode, smesta
poklopili, posle 4 sala oced iti, iscediti, zas ladi ti medom i pi,ti umeslo vode.
2. Po ,10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike, kao pod 1.
3. Po 30 g plod ova korijandra, mirodije i anisa i po 5 g korena selena
i angelike. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati, a korenje sitno isee i; upotrebi ti kao pod 1.
4, Po 25 g c. vcta kamilice , lavandule, jagorcev ine i gloga, kao pod 1.
5, Po 25 g cveta i li s ta durdevka, lista nane i korena odoljena, kao
pod 1.
6. Po 15 g korena, lista i cveta jagorcevine, po 10 g majorana, korena
perunike, odo lj ena, selena i angelike i 5 g cveta durdevka, kao pod 1.

ZENSKE BOLESTI
Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se, pre svega, moraju obratiti lekaru za savet i po moe.
Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija, ali
i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara.
U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra , Naveseemo, pre svega, biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja
raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke, 0
kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob.
Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se
upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica, odoljen, pitoma nana,
hajdueica, komonika, morae, selen, matienjak, kim, anis, kantarion, oman,
hmelj, ruzmarin, ocajnica i neko drugo bilje. Koristi se i sedef iii rutvica,
ali se tu mora biti oprezan, jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe
je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi, a ukoliko se uzme u veeoj kolieini. moze izazvati i pobaeaj.
Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[.j,kom menstruacije
najeesee se koriste opore biljke, tj. one koje sadrZe manje iii veee kolieine
tarlinskih materija. To su, pre svega, trava od srdobolje, steza, list kupinc
i sumske jagode, hrastova kora, petrovac, srcanik, lisac, stavolj i neke druge
biljke oporog ukusa.
U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima
ima izvesnih aminskih jedinjenja, klao sto su ziva trava, papreni lisac, ru-

LECENJE BIUEM

156

so maca, dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge. U istu hem ijsku
i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . Ona
je najaktivnija, jet sadri.i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de
luju na uredivanje menstruaeije. Medutim, kako j e razena glavniea otrovna,
sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara, a lek uzimati iskljucivo onaj
koji j e pripremlj en u apoteei.
Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc, jova, borovnica, vresa k i laza rkinj a.
Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri.e tao
nine, sluzi i neka etarska ulja. U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g
suvog bilja na pola litra vode) . Najvise se koriste: kamiliea, zuta i bela haj
ducica, dobriciea, beli i erni slez, kopriva, zalfij a, hrastova kora , bela mrtva
kopriva, rniloduh , ruzm a-r in, timij an, orahov list, ocajniea i neko drugo bilje .
Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep
ticne -s astojke, pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija, hajdu eiea, vranilovka,
petl"Ovae, metviea, dobrieiea, krasuljak, poponae (Convolvulus arvensis), vi
rak, zelenika (V inca), kopriva i neko drugo bilje.
Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne
biljke s etarskirn uljim a: anis, mo rae, mirodija, kim, korijandar, bosilj ak ,
Zdraljevina, bedrinae, majoran, maticnj ak i resnik.
Da se 5manji lucen j e. mleka dojilja, pije l5e caj od za:lfije, orahovog Ii
sta i hmelja i jedc rogac.

Za regulisanje menstruacije

L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i

trave od srdobolje; 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale
vode, poklopiti, eesce promesati, posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze
popiti u toku dana. Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije
i prestati cim ona krene.
2. Po 25 g plodova pasdrena, eveta kamilice, korena odoljena i kore
od cibukovine (VIburnum opulus), kao pod L
3. Po 30 g kamiliee, !ista pitome nane i odoljena i 10 g p<llprenog Iisea, kao pod L
4. Pedeset grama kamiliee i po 25 g odoljena inane, kao pod 1.
S. Pedeset grama paprenog lisea, po 20 g kamiliee i miloduha i 10 g
lutvice, kao pod L
6. Cetrdesct grama odoljena i po 10 g hajdueice, mlJl1e, eveta vreska,
lista breze i kupine i kore krusine, kao pod L
7. Po 30 g odoljena i steze i po 20 g matienjaka i kore krusine, kao
pod L
8. Po 10 g kantariona, rutvice, matioojaka, oeajnice i paprenog lisca,
kao pod L
9. Cetrdeset grama paprenog lisca i po 15 g rizoma zdravea, trave od
srdobolje, lista hajdueice i maline, kao pod 1.
10. Sezdeset grama paprenog lisca i po 20 g kore od cibukovine i eveta kamilice, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM

157

11. Pedeset gra ma paprenog lisca, po 20 g biserka (Alchem iUa)

kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive, kao pod 1.
12. Po 20 g miloduha, ocaj ni ce, kantariona, kicice i timij ana, kao pod 1.
13. Po 15 g kamiIice, p itome nane, rutv ice, odolje na, kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline, kao pod 1.
14. Po 25 g paprenog lisca, ploda pasdrena, kore ci bukovine i r izoma
p irevine, kao pod 1.
15. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pasdrena, cveta bele
mrtve koprive i ka milice, rutvice, nan e, m aticnj aka 1 pa prenog lisca, kao
p od 1.
16. Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice
20 g odoljena, kao
pod 1.
17. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine, kao pod 1.
18. Po 50 g rusomace i p ap renog lisca, kao pod 1.

REUMATfZAM, ISIJAS, ARTRITIS I ULOZI (podagra, gi'ht)

Sredstva za draienje koze
(Flogistika iii revu1 ziva)

Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. Za umirenje bolova
najcesce se upotrebljava aspirin . Osobe obolele od hronicnog reumatizma
najcesce se lece u banjama (Melenci, Mataruska, Koviljaca i druge). Pored
toga, s manje iIi vise uspeha, za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi
za pice, kupanje, masazu, obloge i sl. Ukoliko se piju, treba ih uzimati sto
toplije, najbolje uvece pre spavanja. Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina, da bi se bolesnik sto vise preznojio.
Za lecenje izvesnih bolesti, 'Pre svega onih od nazeba, u narodnoj i u
naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje
koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e. Medutim, odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove, p a cak i rane. Zbog toga pri upotrebi ovih biljaka treba biti vrlo oprezan!
Flogi.s,tika privlace krv na periferiju, u kozu, i l1a taj nacin izazivaju
manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. Zbog toga se ova sredstva koriste, kako u bolnicama, tako i u domaCinstvima, u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice, protiv reumatizma 'i slienih bolesti.
U svakom slucaju, treba traliti pomoc i savet lekara, jer nestrucnon!
upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze. Zavisno od biljne vrste, od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i .od duzine aplikacije upotrebljenog leka, dolazi do jacih ili blazih nepozelj,nih posledica.
Tako, na primer, slacica, beli i druge vr.ste luka, ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih, upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi

158

LECENJE BIWEM

krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu

blazeg crvenila koze, dakl e, one s to se traz i od le ka .
Medutim, iste te biljke u jacoj koncen t rac iji, upotreblj ene duZe, ako
se d rZe duze vreme na obolelom m estu, i2azvace ne sarno crvenilo, vec i
zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana.
Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e, oblog 1reba odmah skinuti i to mes to
namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo, ali mora
biti cis to i sveze) !
Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice, rede terpentinsko ulje, Ij uta paprika i brda nka. Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren , rotkva , dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv. sumporne,
senevolne i!i tioheterozide.
Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva,
jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan :
1. Po 20 g vrbove kore, brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove
i lipe, !ista koprive i trave rastavica; dobro se is itni i pomesa; 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta
drzanja izvan stedn,iaka ocediti i s to top!ije piti. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese, kuvati 5 min uta u pola litre vode, 'Procediti, zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto .top!ijeg caja.
2. Po 30 g korc bele vrbe, persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1.
3. Po 25 g brc7.0vih pupolja1ka, koprivinog !ista, trave daninoca i korena sapunjace, kao pod 1.
4. Po 20 g brezovih pupoljaka, lista belog jasena, vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora, kao pod I.
5. Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna, trave sitnice, kore kru sine
i rastavica, kao pod 1.
6. Po 20 g lista belog jasena, korena zecjeg trna, sapunjace i lincure
i 10 g pupoljaka belog bora, kao pod 1.
7. Po 30 g stabljika l'azvodnika, kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta, kao pod I.
8. Po 20 g brezovog lista, kore bele vrbe i trave rastavica, po 10 g
zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena, razlicka, bozura i
kamilice, kao pod 1.
9. Po 20 g lista breze i belog jase.na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe
i kore krusine, kao pod 1.
10. Po 20 g kore be Ie vrbe, trave sitnice, korena zutog trna i pupoljaka
belog bora i breze, kao pod I.
11. Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista
crne ribizle, Ik ao pod 1.
12. Po 20 g rizoma idirota i pirevine, korena angelike, brezovog lista i
trave srdacca, kao pod 1.
13. Po 20 g korcna vodopije, trske i maslacka i !ista belog jasena i po
10 g plodova mOl'aca i anisa, kao pod 1.
14. Po 20 g cvcta surucice, zove i lipe, kantariona i brezovih pupoIjaka, kao pod I.

KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM

159

I S. Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i

3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu, kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa.
16. Po 50 g majki ne du ~ i ce , ~tu ca n og grc kog semena i korena idirota
i Iista ruzrnarina, kao pod IS .
17. Po 100 g ka mi lice, majk ine du ~ i ce , vrani love trave i pupoljaka b elog bora, kao pod 15.
18. Po 30 g razvodnika , m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji.sta belog
jasena, kao pod 1.
19. Po 30 g ko rena si te, trs ke i pirevine 10 g nane, kao pod 1.
20. Po 45 g podubice i lis ta borovn ice
10 g lista belog jasena, kao
pod 1.
21. J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode
i posle 2 sa ta ocedi ti, zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece.
22 , Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike
popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de, pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu
teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa .
23. Po 20 g lisla breze i kopr ive, trave troskota 'i vrbove kore i po
10 g r as tav ica i cve ta surucice, kao p od 1. Ovaj eaj se ceni proti,v reum atizm a,
24. Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz
sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis).
25. Po 20 g kore divljeg kes tena, troskota i orahovih Ijusaka, 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca ; 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti, zas la dit i m edom i toplo pi,ti: najbolje I ~olju
izjutra i drugu uveee (protiv uloga).
26. Po 30 g vranilovke, majlkine dusiee i idirota, 100 g stucanog grekog
sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti , s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae
u kom e kljuea 5 Ii tara vode, drlati oko 2 minuta da kljuea, ~kinuti i, kad
se smlaei, teenos t u suli u kadu sa top 10m vodom, u kojoj se bolesnik kupa,
27 . Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine
dusice, kao pod 26. Kad se ovaj eaj ohladi, doda mu se 50 g samlevenog iii
istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no, o s tavi 2 sata, kesa sa
s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e. Ako
boles nika pocne ped, a ko mu ,koza pocrveni, neka izade iz kade, obriSe se
i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu .

CAJEVl ZA ZNOJENJE, PROTIV NAZEBA

(Sudorifika iii dijaforetika)

l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo

rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e, o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas , Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove,
lipe, metvice, na ne iii neke druge lekovite biljke, sa 1-2 table te aspirina
i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od
nazeb a . To s u lekovi nasih p reda,ka koji nikada i nikome nisu skodili. Oni

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre
svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine
kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest
moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek.
Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja,
m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u
nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli.
Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i
opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega,
lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/{ , eist vazduh l ,s ve drugo sto ne moze
coveku s koditi , nego sarno koristiti.
Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera
bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi.
Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti:
1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim
sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa.
2. Po 20 g trave daninoca, bo,r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore,
kao pod 1.
3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ Ipupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1.
4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1.
5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se
mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u
pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza.
6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po
5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I.
7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium
spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve
za izazivanje znojenja.
S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1.
9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I.
10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I.
11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao
pod 1.
12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I.
13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1.
14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka
ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA
Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept.
Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode
smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva
gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr.
1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja.
2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1.
3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1.
4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u
svim drugim slueajevima treba koris titi sarno i iskljucivo zelene ora h we
Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1.
5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l~
pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja.
6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista
7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA

Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi.
Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto
su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima
se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece.
2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1.
3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4
puta dnevno.
4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1.
5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove
kore, kao pod 1.
6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1.
7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole
i 10 g lineure, kao pod 1.

LECENJE BIWEM

162
K02NE BOLESTI

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako
je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek
ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze.
Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l
ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu.
Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas
tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih.
Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega
i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti.
Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se
nademo daleko od zdravstvenog centra.
Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti,
cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova.
1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i
srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo.
Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo
llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je
glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi
poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za
lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti
i drugih lekovitih preparata.
Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i
njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima
viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi koris ni sastojci
tog semena (vidi laneno seme) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja.
Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja,
buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza
podmladi, osvezi, ovlaZi, omeksa.
Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne
materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih
kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.).
Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode
bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati
za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao
i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut zas titni film.
Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika).
Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j <llkog anllisepti~nog dejstva. Neke vI'ste bosiljka i ze~ja stopa imaju eugenola, jednog fenola vel ike
antisepti~ne moei i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa.
Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pupoljci od dunje, kruske, hrasta i jabuke, hrastova kora, lubeni~arka, ze~ja stopa, zdravac i druge biljke oporog ukusa sadrZe tanine i dmga, polifenolska jedin:jenja, zbog
cega se upotrebljavaju za 'Ie~e nje rana, ekcema, krasta i drugih oboljenja.
Kori5te se u obliku obloga ili kao doda;tak kupkama.
Slicno dejstvo je i liSea, 'Pupoljaka, kore i zelenih Ijusaka oraha, u kome ima jug/ona i drugih materija.
Daninoe, brsljan, rastavic, sapunja~a i neke druge saponinske biljke
koriste se 5polja (kupke, oblozi) i ~znutra (~ajevi) za le~enje izvesnih upornih hroni~nih koznih bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma).
Za le~enje psorijaze narod jede bundevu. Za le~enje ekcema i psorijaze
koriste se peruvijanski balsam, stiraks i araToba (hrizarobin).
Za sazrevaHje i'ireva pot ko znjaka (ruicina) prave se kaSice i melemi od
samlevenog semena lana, dunje i bua~ka, crnog luka, pivarskog i domaceg
(kiselo testo) kvasca i drugo. Osim toga, svaki dan se pojede po 25 do 30 g
pivarskog iii pekarskog kvasca. IIi se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poblize vidi kvasac).
Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lkonisti razno opore bilje,
najviSe bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu kOTU, hajdu~icu, be1i
i crni luk, bosiljak i dru'go bilje bogato anti'5 epti~nim sastojcima (vidi poglavlje fitoncidi ).
Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja
kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunja~a, daninoc,
kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i bukve i drugi biljni lekovi.
Protiv suge upotrebljavajuse perubalsam, stirak,s i ,katr<lllli a u narodnoj medicni cemerika, durvan, buhac, hmelj i 'I1eko drugo bilje.
II. hnutra. Za lecenje koznih bolesti, istovremeno sa kupkama i oblozima, piju 5e razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih derma'toza koristi se daninoe, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekih vr.slta aloje, jabuka, repuSine, maslacka, ruse, Cuva'I1kuce i drugog soenog
bilja. Veoma su korisne tzv. proleene kure, dijete upotrebom svezih, presnih mladih Iistova maslaCka, bokvice, salate, moraca, dragoljuba, lubenicarke i 'I1ekih drugih biljaka s prav,ljenih u obliilku salate. Koristi se i sok od
breze i kupusa, koren od repusine, lisni pupoljci od artiSoke, ~esljuge i lipe,
sasvim mladi beli pupoljci od spargle i drugo. U novije vreme, otkako je,

LECENJE alWEM

164

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove
(pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana).
Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan
lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog
bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za
~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, meka i sveZija

1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popariti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku.
2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1.
3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog
semena, kao pod 1.
4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena,
kao pod 1.
5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti
&j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog
rena.
Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom
ispranom mascu.
Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da
piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije,
da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i liaji

I. Cajevi za kupke i ob/oge

1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti,
s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime
oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U kadi treba ostati bar
t sat.
2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao

pod 1.
4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1.
5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica)
od hrasta i vrbe, kao pod I.
6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1.
7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1.
8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1.
9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice,
kao pod 1.
10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1.
11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1.
12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao
pod I.
13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i
10 g petroYca, kao pod I.
14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1.
IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle
6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris
i sl.).

II. Cajevi za pice

1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive
i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela.
2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao
pod I.
3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog
iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi
I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela.
2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1.
3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1.
4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista
gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1.
5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca.
kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao

pod 1.
7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I.
8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine
10 g trave daninoca, kao pod 1.
9. Tri p u1a dnevno pre jela popiti po 2 kasike svezeg soka iseedenog
iz svezih krastavaea.
Promrzl1ne
1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n
prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem
natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a.
2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1.
3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1.
4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao
pod I.
5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim
ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta.
6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST
(Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju

piti pre jela i nezasladeni.
1. Po 25 g Iistakoprive i trave-ive preliti sa pola 1i<tra hrIadne vode, poklopiti i ostaviti preko n06 da se kiseli. Srurtradan izjutra kuvati 2 minuta i,
kad se ohiadi, oeediti, iseediti i piti po 1 casu 3 puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti , cpa opet nas taviti.
2. Po 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1.
3. Po 25 g Iista koprive i pupoljaka majske rue, kao pod 1.
4. Po 10 g trave-ive, petrovca, Iincure i sipurka, kao pod 1.
5. Po 20 g sipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1.
6. Po 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao 'Pod 1.
7. Po 15 g !ista koprive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1.
8. Po 25 g korena lincure i sladi ca, kao pod 1.
9. 15 g korena idirota i lincure, po 10 g sipuraka, kupine i oskoruse,
kao pod 1.
10. Po 10 g cveta 1rna, gloga, majske rue i trandavilja, kao pod 1.
11. Cetrdeset grama pupoljaka majske rue i po 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I.

13. Po 10 g traveive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao
pod 1.
14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1.
15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog
eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA

(To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao
poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje
oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a.
Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se
mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke
koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke ,
zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane.
lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i
naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas
i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste.
Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi:
list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva,
petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm,
hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod
raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa,
trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna
casica na pola sata pre jela.
Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci
od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka,
odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i
drugo.
U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO
su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna
i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim

razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e
i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece.
Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku
raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina
i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote
kama.
Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .is towemeno i oporo,
mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J<ompieksno delovanje.
1. Nesumnjivo je da je jedno od najboljih sredstava za jaeanje nasa
lincura, koja se ceni svuda u svetu kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure
mogu se izraditi na vi~e naeina, a najbolje je gorko vino i gorka rakija:
200 g lincw'c i'Seokati i zdrobiti u gu-ub prah krupnoee pSecianog
staviti u sud i preliti jednim litrom najbolje komove rakije iii najboljim starim crnim vinom, zatvoriti i drZati desetak dana, a za to vreme po nekoliko puta dnevno dobro promuekati. Posle toga odliti, sto bolje i'Scediti, razliti u manje, I:iste boce, dobro zapusiti i ouvati na hladnom mestu. Pije se
tri puta dnevno na poJa sata pre jela po jedna raki:jska iii manja vinska
casica.
2. Isto tako se moze nacn iti i gorkovaca travarica od Jci.Cice, hajdul:ice,
gorke deteline, kore gor,ke pomorandZe, hmelja (~isarice), pelena, podubice,
trave-ive, idirot"a i mnogog drugog gorkog bilja .
. 3. Mnogim bolesnicima pomaze eaj od ove smese: po pola kasil:ice
lincure, kieice, idlrota i kore gorke pomorandZe dobro isitni.ti, preliti sa dva
decilitra kljueale vode, pokJopiti, ostaviti 2 sata, procediti i pi't i 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku.
Gorki Jekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela!
Zanimljivo je i vaZno napomenuti da fi.toterapeutti, najellveniji lekari pobornici za upotrebu bilja u -leeenju u FTancuskoj, Engleskoj, Nemaekoj i
drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje
za jal:anje slabunjavih i malokrvnih.
Od domaeeg bilja vredno je spomenuti, pre svega, one kojeg u nas ima
u izobilju, a koje se u Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i
slozenih lekova za jal:anje, osobito raznih tonicnih vina, eikstrakata i tome
slieno.
Medu gorkim biljem najvise se ceni naSa lincura i 'kil:ica, a zatim blazeni I:kalj, grl:ica (gorka detelina), vodopija (cikorija) , zuti tm, dimnjal:a,
maslatak, artisoka, razne vrste stavolja, broe, podubica, pe\en, ocajnica, cvet
suncokreta, siSarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje.
Ovo bilje se uzima iii pojedinal:no iii u smesama. Posto se smese I:ajeva ne mogu spravljati nestrul:no, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergil:nog farmakodinarnskog dejstva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoe.

=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI

LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju,
unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve
lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku.
Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot
kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd.
,
Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je
treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga
dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad Ije treba brati,
jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava
cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih
sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje
izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima
i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani biljarski zakoni kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inostranstvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku
jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one
procveta, prode, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te.
Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno
preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje
ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bunike, tatule iii
velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje
kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja
primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu.
Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je
najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc

obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad
jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i
se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa.
Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve
lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i
odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili
sv i napredn i biljari.
Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez,
cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne,
rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e.
Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno
iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la,
a odabira nj e je btio nemog uce izvesti .
2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost,
na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo posle nas potop, kao sto
se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na
sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti nicija prcija, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it
opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba
da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga
stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja

a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo
da bere_
3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se
lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlpll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje,
upali (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu
propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u
skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladistu po nekoliko vagona ispravne robe.
Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u
zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka,
Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih
pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre
svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi
takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro
oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo,

sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje
iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima
susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use,
j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu
tempera turu susenja do koj e se s me ie i.
Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama
iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora
biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to
brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti
s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana
leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme
susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju.
VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekovi1te sas tojkc.
Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih
izvoznih droga, ne treba susiti na temperaturi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do
60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodovi i semenje).
Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu.
5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske
proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene
prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti
ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose
razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje.
6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom
za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog
tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno,
vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje
zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog
mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti,
kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina.
Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako
provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako
se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa

bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza;
7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva
skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za

lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo
slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim,
upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno
bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti.
10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernljis tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi,

na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac
ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih
godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito
vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd.
11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji
rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn
slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastititi rnaskorn, a ako toga nema,
onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje
i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva
(velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno
bilje i mora bit! pod kljucem.
12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o
mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem treba se presvuCi i oprati ruke i

lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada
okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE
1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno.
2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo
cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni

p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada
se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list
ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere
se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je kao du sa meka, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko
metaT.
Kad se trai:e trave (herb e), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke
u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim
slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima
ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove
biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka.
4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati
da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju
i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi,
hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom
nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih
sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu,
liee im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je za oko lepo
i privlacno~ . Zbog lepog liea sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza.
S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u
to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja
lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana,
rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka
iii ih uop5te nema.
6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer,
od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka
u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve,
mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom
vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za
grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima
Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu
uvek treba vrat-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba os-t rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na nicijoj zemlji postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovaka-v nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari.
~------~----------~--~

174

lECENIE BIUEM

ZASTITA BILJARA
Biljar je i zloien mnogim opasnostima
Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz,1O lekovir o bilje
prirodi, is.lo tako j e nuz,1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga
bllJa . Ako nl zbog eega drugog, a one bar iz razloga s to niko bolje od biI.

Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede. J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju
on ne ore i ne seje, vee sarno zbira nj ene plodove. U nj egovom sops tvenom
interesu je, dakle , da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg
bilja. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom
nalazistu.
Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja, nego ponajeeSee vrlo .d aleko, na tesko prJstupaenim mestima. Veleb-ilje treba traziti po
sumskim kreevinama i pozaristima, najeesee u planini u bukovim sastojinama. Za jedie se treba penjati iznad 1.500 m, a za medvede grozde jos vise.
I lincuru treba traziti na velikim visinama, najviSe na suvatima, a to je obieno imad 1.700 m. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2.000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. Biljar se zbog toga
veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi, gradu, snegu, oluji .i dl'Ugom nevremenu. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. Nije redak slueaj da
biljar strada od sumskog drveea, odvaljenih stena, buj-ica i drugih nepogoda. NemajuCi u blizini naselja, prokisao biljar, pogotovo u planini, moze
ozepsti i tesko oboleti. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati
sarno po vlaznom vremenu.
Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem, u prvom redu onim 'k oje .irma a1kaloida, glikozida, Ijutih sastojaka, rnaterija koje izazivaju plikove i rane, nadrazljivih etarskih ulja i sl. ani koji
beru hmelj i koji oko njega rade, redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka. Prasina koja se dize kad se seku, drobe, melju i pakuju osusene biljke
koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun, zbog eega
se tako nazivaju) u tol.iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i
oboljenje organa za disanje i oeiju. To su, pre svega, bela i ervena sapunjaea, jagoreevina, sitniea i dr. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje
se od te prasine formalno guse. One zbog toga ne smeju raditi s ovim
biljem.
Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju, izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora
napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh. Cemerika je, osim
toga, i otrovna.
Biljari zaposleni berbom, a pogotovo susenjem, seckanjem i mlevenjem
veZebilja, lalule, bUllike i beZog buna s vakodnevno su izlozeni ,t rovanjima:
prosirene zenice, ukoeen pogled, promuklos-t i dr. Njih obieno uvece, noeu
vode kuCi, jer noeu ne vide, kao da 's u oboleli od kokosijeg slepila. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov.im biljkarna, pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno, bez ikakvih posledica. Dakle, nikakvo
lecenje, nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i

KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE

175

o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a . Ovde obicno n i mas ka ne pomaze.

Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode. Zbog vazno s ti ovog poznava nj a , po red svake takve bil j ke
bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i .
Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra , jer su vrl o o trovne i uve k
marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu . To je is ti s lucaj i s bobi ca m a
m as'\in iee.
Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii
povrati c , rulviea iii sedefcic, brdanka , haj du Ciea, kanta ri on, e rn a s lac iea, beli
luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa, a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika.
Razne vrste Ijuti ca, sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e
i otrovne, gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo, plikove i ra n ~. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac , de be la tikva iii debeli ca , maslinica
i dL
Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama , da je to prilicno individua l no . Ali ipak, s vre meno m, u s led
svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe
osetljiv i neotpora n. Znaci trovanja su raznovrsni. Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m , ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu, a
nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje , grcevi, hladan znoj, grozni cavo stanj e, gublj e nje ape tita, bl edil o , pos tepe no s lablj enje. mal okrvnos t
i sl. U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti.
Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici. Pored dobre obuce , odece i opste opreme, svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija, le kove za
prvu pomoc u nes recnim slucajevima, elobar i velik ranac, satorsko platno
i 05talo za terenski rad. Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja
biljar treba da ima rukavice. Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke, jer ima otrova koji na kozu ne eleillju, ali se na ruke zaJepe, pa 5e takvim rukama ne sme jes ti , ne smeju se dirati oei, usta, nos,
usi i drugi osetljivi organi. Biljarev stan mora biti suv, zdrav i mora se
dobro provetravati, jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. Dakle, jednom reci, kao i za ostale .profesije tako i za biljare vazi ona narodna: Bez alata - nema ni zanata.
Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. Svaki oel
tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu
za koji je zaduzen. Nema sumnje da ce se jednog dana, kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara, morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U
du z nos t i. Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. e n j e. Pre ko
udruzenja iii 7. ad rug e b i I jar a ,l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii
zadruga 'snabdevati odelom, a sovcicima, pijueima, vilama, grabljieama i drugim potrebama.
Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a, s jedne
strane, a s druge, po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira- v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. I to pi tanje ceka na
svoje pravilno resenje.

176

LECENJE BIU EM

PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE

Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji, bez zagrevanja

i u tzv. termiekim susarama, tj . o nim koje se grej u drvetom , uglj em, mazu.
tom i tome slieno. Susenj e na promaj i je jevtinije, a li traje 3 do 15 dana,
s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa. Susenj e u termiekim
susarama j e sk uplj e, ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba.

LESA 1.A SUSENJ E BIUA

Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara. Naveseemo jednu praktienu
susaru koju moze svako sagracli.ti. Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca, grozda, povrea, zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda, a u
pea se mOlt: peei hleb. Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie, kamena, cerpiea, dasaka, naboja, vee prema tome sta se

'" ~ ~ _____ c,::~

1"

0
~

-0
0
0
I

_-'-----L--,

L-

t
0

r-

--r

~ 1

,....

- ~

.:::

PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA

KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE

177

u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju. Pee i toplotni kanali moraju

biti od crepa iii cigle. Pee se nalazi spolja pri dnu susnice. Loziste treba
da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a . ad p eCi se odvajaj u toplotni c.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku, koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed.nosti, ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim
zi dovima, slu se lese pune spolja, sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca
i u toku s~e nja krecu odozgo nadole, dakle, od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare, a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora
vadili sa lesa. Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja. Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are. Zbog lakseg rukovanja lesarna, one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m. Ram na lesama treba da bude
od tankih, ali j akih letv.ica, a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa. Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice kao zas tita od
nevremena. Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom , jer se bez nj ega ne
moze kontrolisati temperatura susenja.
Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara
sto jace grejala. Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog
vazduha.

BIUARSKI KALENDAR
Sve u svoje vreme
ZiveCi u prirodi, covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo. Pored ostalog, otkrio je otroW1ost, lekovitost i hranljivos,t raznog
bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji, laksi zivot.
U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe. Hemijskim ispitivanjirna
utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima. Po pravilu, u doba cvet~nja biljka..irna
najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima, a na kraJu vegetacIJe u
podzemnim organirna, plodovirna, semenju i korL
Prema tome, od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. avo
moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju, a pOgOtOViU oni koji
rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu. Posto lekovito bilje moze
doneti prilicne pl"ihode, osobito porodicama brdan.a i plani~.aca .sa mn~~o
dece, neophodno je znati kad koje bilje treba brat!. RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan, jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu, reljef i biljni svet. Na primer,
dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu. u primorju ona cveta vee pocetkom maja, a kad se popnemo na RudnLk, zbuni nas i obraduje Jipa koja
cveta tek u julu. Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega, dotle u Dubrovniku cvet a ruzmarin. - Vreme cvetanja zavisi
i od godine. Tako, nekih godina podbel cveta vee u januaru, dok znamo da .
on, po pravilu, cveta tek u martu iii u aprilu. - a svemu tome napredan

178

LBCENJE BllJBM

biljar mor a vodit i raeuna, uvek m ora biti na opreru, stalno u prirodi da ga
ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece, jer ako sa berbom zakasni, zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . Zbog toga ovaj kalendar i
ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine, ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u
radu.

KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI?

lanuara: imela.
Februara: imela, borovi, brewvi i drugi pupoljci, zubaea i pirevina, maslaeak, evet pod bela i drugo.
Marta: zubaca, hrastova i druge kore, jagoreevina, kopriva, krusina, ljubieica, maslaeak, pirevina, podbel, r epusina, sreenjak, pupoljci topole, breze
i drugog drveca, velika bedrenika, vodopija, vrbova kora i dr.
Aprila: bozu r, dobrieica, glog, gorka detelina, goroevet, jagoreevana, kamiliea, kopriva, lazarkinja, Ijubieiea, daninoc, maslacak, oman, plucnjak, podbel (evet i list), repusina, rusa, rusomaca, sasa, sreenjak, tm, velika bedrenika i dr.
Maja: bozurov i bagremov evet, bokviea, breza, buhae, bunika, digitalis vunasti, durdevak, divlji kesten, dobrieica, glog, gorka detelina, goroevet, islandski lisaj, jagoda, kamiliea, kopriva, kesten pitomi, kopriva mrtva, kupina, lazarkinja, Iipa, maslaeak, majkina dusiea, maticnjak, milogled, medvede grozae, ipluenjak, podbel, rastav-ie, rusa, virak, zova, Zalfija
i dr.
luna: beIi slez, bokviea, borovnica, breza, brusnica, buhac, bunika, dananoe, digitalis , di,;izma, dobrieiea, glog, gOJ1ka detelina, hajduciea, islandski
liSaj, kesten pitomi, jagoda, jagoreevina, kantarion, kiCica, kopriva mrtva bela, kruska, kupina, malina, maticnjak, majkina dusiea, majska mfa, nana,
nar, neven, pel en, orab, pluenjak, rusomaea, rutviea, rastavic, razIitak, slez
emi, sitnica, surucica, tatula, titrica iIi kamiIiea, turcinak, velebilje, virak,
vrarnilovka, zova, zavornjak.
lula: Bokviea, borovniea, breza, brdanka, brusniea, bunika, ervotoeina, divizma, divlja mfa, dupeae, hajducka trava, islandski liSaj, jagoda, kadulja iii falfija, kantarion, kim, kokotae, kopriva, kopriva bela mrtva, kupina, lavandula, lipa, maticnjak, majoran, miloduh, mrazovae, nana, orab, pelen, podbel, rastavie, rosulja, slez beIi, slez erni, sitnica, tatula, timijan, titriea, trandavilje, troskot, velebilje, tureinak, vidae, virak, vranilovka, vratie,
zova, zavomjak i dr.
Avgusta: bokviea, borovniea, brc:1anka, bunika, eemerika, crvotoeina, divizma, hajducica, hmelj, ivanjsko evece, islandski liSaj, kantarion, kim, kleka, kopriva, kupina, majoran, maj-kina dusiea, mrazovae, miloduh, neven,
pasulj, pelen, petrovac, podbel, slez beli i erni, sitniea, smilje, smrdusa.
sreopue, razgon. razlicak, rosulja. rutvica, tatula. trandavilje. troskot. velebilje. vidae. vratic. zavornjak i dr.
S eptembra: cemerika. erv,owCina, digitalis vunasti, divizma, divlja ruZa
(sipak), drenjine, hrnelj, hrastova kora oj zi'r , islandski J.isaj, klekinje. kokotae,
krusina, lineura, morae, mrazovae, nana, nar, navala, neven, odoljen, oman,
orah, oskorusa, pasulj , pasdren, pelen. perSun, pirevina, repusina. sapunja-

KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE

179

ta (crvena i bela), slez beli, sitnica, tatula, trava od srca, trandavilje, velebilje, vrati(\, ze(\ji tm, 'Slatki koren, zuba(\a, futika i dr.
Oktobra: angelika, apta, br(ianka, (\emerika, dunja, glog, i<tirot, jedic,
klekinje, kopriva, linoura, masla(\ak, mora(\, navaia, odoljen, pasdren, pasulj,
per~un, repu~ina, sapunja(\a, selen, slez beli, tatula, trava od srdobolje, sr(\enjak, tmjine, ze(\ji tm, slatki koren, zova i dr.
Novembra: gloginje, i(iirot, klekinje, masla(\ak, odoljen, repuSina, trava
od srdobolje, bundevino seme, ze(\ji tm, zubata i dr.
Decembra: i:mela.
~

Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude
prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli, zadruzi, opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja. I to je jedan od na(\ina obave~tavanja, narodnog
prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati.

LBCI!NIE BIWI!M

180

GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA

PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS)
Pre

Posle

DROGA

Pre

DROGA
su~enja

su~enja

BULBUS
Colchici
Scillae

Posle

CORTEX
Hippocastani .

Mez;erei .

Quercus

SaUcis .

5
2

5
7

2
1
2
3

FLOS
Acaciae .
Arnicae
Aurantii . . . .
Calendulae .
Carthami . . .
Chamomillae romanae .
Chamomillae vulg. . .
Cyani . .

Farfarae . .
.

Lamii albi . . .
Lavandulae .
.

Malvae arboreae .

Malvae vulgaris

Millefolii . .

4
4

5
7

5
7

5
5
5
8
3
5

5
4

1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1

Paeoniae
. .
Rhoeados . .
.
Rosarum
.

Sambuci .
..
Tiliae

..
Verbasci . .
Violae odoratae .

3
8
5

1
1
1
1
1
1
1

2
7
4

6
9

8
6

FOLIUM
Althaeae . .

Aurantii . .
Belladonnae .

Cardui benedicti

Digitalis . . . .
Farfarae . . .
Hyoscyami . . .

] uglandis regii . . .

Malvae . . . .

Melissae . . . .
Menthae crispae .
Menthae piperitae . .
Millefolii . . . . . .
Nicotianae . . . .
Rosmarini . . . .
Rutae . . . . . . . .
Salviae . . . . .

5
5

1
1
1

1
1
1
1
1
1
1
1
1

5
4
4,5

1
1
1

7
4
5.
4,5

8
8
7,5

GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU

Pre

181

Posle

DROGA

Pre

DROGA
susenja

Stramonii .
.. 9
Toxicodendri
3,5
Trifolii fibrini
4,5
Uvae ursi
5
Verbasci
5

1
1
1
1
1

FRUCTUS
Cydoniae

Cynosbati . .
Myrtillorum
Gemmae Populi

Posle

su~enja

Tanaceti
Taraxaci .
Thymi

Veronicae
Violae tricoloris

4,5

3
3
3,5
5

1
1
1
1
1

RADIX
5
2,5

7
3

1
1
1
1

HERB A
Abrotani
Absinthii

Agrimoniae

Artemisiae vulgaris
Cardui benedicti

Centaurii minoris .
Chelidonii majoris
Cochleariae

Conii .
Euphrasiae
Fumariae

Gratiolae

Hyperici

Hyssopi

Lactucae

Majoranae

Marrubii

.
Meliloti

Millefolii

Origani .

Pulsatillae

Rutae .

Sabinae

Serpylli .
.

4
5
3,5
5
4
4
4
8
5,5
2,5
5
4
3
4
5,5
8
3,5
4

7
4
3,5
4
3
3,5

1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1

Althaeae

Angelicae
Ari maculati
Artemisiae

Asari

Bardanae
Belladonnae

Bryoniae

Ca lami.

Carlinae
Cichorii

Consolidis

Ebuli . .

Filicis massis

Graminis

Helenii

H ellebori nigri .

Imperatoriae

Iridis florentinae
Levistici

Liquiritiae
Onollidis spinosae
Paeoniae

Polypodii

Rubiae tinctoriae
Saponariae

Taraxaci

Tormentillae
Valerianae
Stipites Dulcamarae

4
5
2,5
3
4,5
5
3
4,5
4,5
4
4
3
4
3
2,5
4
3
4,5
3
3
3
3
3
2,5

5,5
3
4,5
2,5
5
3

1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1

1
1

OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC
ZA LEKOVITO BILJE

Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi

u mirisan vrtie pun sarenog eveea. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali
po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom, rasadom, savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti
pitomu nanu Micarn, korijandar za peela re i fabrikante lekova, odoljen,
kim, anis, morae, bullae, digitalis, kamilicu, beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska, farmaeeutska, higij enska, .par fimerijska i kao industrijska sirovina. Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare. Kad slaeica i kim evetaju, seoske peele ne izbijaju iz nasih
vrtica. ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja
botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i, sto je najvaznije, zavole bilje, prirodu, zemlju . . ., kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove.
Vrtici mogu biti razlieite velieine, oblika i rasporeda. Svaki prema svojim mogucnostima. GradiLi smo razne vrtice, ali nam se eini da su najbolji
uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc, organe za disanje, za kozne bolesti ito.
Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno, pa tek postepeno siriti leje
i povecati broj vrsta bilja. Tako se, na primer, u

1. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura

paprika, sipak, ribizla, perunika, persun, eeler, kupus, beli luk i dr.;
2. drugu leju zacinsko lekovito bilje: Ijuta paprika, lukovi, korijandar,
kim, anis, morae, persun, pastrnak, sargarepa, nan a, barnija i dr.;
3. tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje:
kamiliea, kim, nana, matienjak, anis, morae, majkina dusica, korijandar
i dr.
4. cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva, bell luk, povratic, pelen, navala, nar, mrkva, majkina dusica, eubar, timijan i dr.
U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno.

OGLEDNOUGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE

VITRINA -

183

IZLOZBA LEKOVITOG BIUA

Sve opstine, skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu
lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja
u Beogradu, a mogu je i sami naeiniti. Od tankih daseica napTavi se plitak
sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak. Dubina da bude oko 2 em.
lznutra se naeine pregrade u koje se .stav.i razno bilj e kojeg u toj opstini
ima najviSe i koje treba da se sakuplja. Na svakoj pregradi se oznaei koja
je biljka unu tra. Kad se sve napuni, poklopi 's e staklenom ploCom i obesi
na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane. Obieno s e u gornjd red stavi eveee od kamilice,
lipe, zove, ljubiciee, belog i ernog sleza, podbela, divizme, lavande, jaglaea,
buhaea i drugog bilja, vee prema tome sta u tom kraju ima. Taj red je najJepsi, jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog
prolaznika. - U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane,
metviee, .breze, medveeeg groZda, matienjaka, bokvice, podbela, zalfije, koprive i dr. - U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice, gorocveta, vranilovke, majkine dusiee, hajdueice, imela i dr. - U eetvrti Ted stave se
plodovi i semenje sipka, trnjine, morae, kim, anis, korijandar, slaeiea. - U
peti red metne se ' korenje belog sleza, lineure, maslacka, odoljena, trave od
srdobolje, gaveza, stde i dr. - U sesti red moze se staviti kora krusine i
hrasta, hmelj, razena glavnica i dr .
Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda
za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda
roba, vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja
prirode zaista odusevljava.
Ovakve vitrine eitaoci mogu videti, a ako zele .j nabavi,ti, u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu, Tadeusa Koseuskog 1.

PREGLED VAZNIJIH PODATAKA

o DOMACEM LEKOVITOM BILJU

Znacenje skracenica: + = otrovna biljka; (/J = od biljke se dobija

droga koj,u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja ; S = odnos sirove prema
sllvoj biljoi (na primer, 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve
biljke; VB = vreme berbe.
Achillea clypeolata. Z uti r a van, zlita hajducica . Cvet (Achilleae cly.
.
peolalae flos) . VB: leta. S = 3 do 4 : 1.
Achillea millefolium. H a j d u c ,k a t r a v a, s p 0 r i s. Biljka u cvetu,
gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal. VB: l ei'<>. S = 4: 1.
+ Cj) Aconitulll napellus. Jed i c . . Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). VB: leto. S = 4 : 1.
(/) Acarus calamus I d iii' 0 t. Rizom bez korenja, obieno je oguljen
(Calami rhizoma). VB: jesen. S
5: 1.
(/J Adonis vernalis. Go roc vet. Biljka u cvetu (Adonidis herbal.
VB: prolece. S
5 : 1.
llgrimonia eupaloria. Pet .r 0 v a c. Biljka u cve tu, gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba). VB: leto. S = 4: 1.
(/J Agropyrum repens. Pi or e vi n a. Rizom (Graminis rhizoma). VB:
jesen iii prolece. S
2,5: 1.
(/J Althaea officinalis. Be 11 s I e z. List (Folium). Cvet (Althaeae flos).
VB: leto. S = 4: 1. Koren (Althaeae radix). VB: jesen. S = . 4 : 1.
Althaea rosea. T ran d a v i I j e. Cvet (Althaeae roseae flos). VB: leto.
S=6:1.
Anethum gravcolens. M i rod i j a. Plod (Anethi fructus). VB: leto.
Apium graveolens. C e I e r. Plod (Apii fructus). VB: leto.
Arctium lappa. Rep u 5 ina. Koren. (Lappae radix). VB: jesen. S =
4:1.
Arctostaphylos uva ursi. Me d v e d e g r 0 Z d e. List (Uvae Lirsi folium). VB: april-juli. S
5 : 1.
(/J Artemisia absinthium. Pel e n. Biljka u cvetll bez donjih delova
stabljike (Absinthii her bal. VB: leto. S = 5 : 1.
Asperula ado rata. La z ark ~ n j a. Trava (Asperulae herba). VB: leta.
S=4:1.
.
(/J Aspidium filix mas. Pap rat, navaJa. Rizom (pilicis rhizoma). VB:
septembar-{)ktobar. S = 3: 1.
+ (/J Atropa belladonna. Vel e b i 1 j e. List (Belladonnae tolium).
VB: leta. S = 7: 1. Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). VB:
jesen iIi prolece. S = 3: 1.
Betula alba. B r e z a. List (Betulae folium). VB: maj-juni. S = 5: 1,
Brassica nigra. ern a s 1 a Ci c a. Zrelo seme (Sinapis nigrae semen). VB: leta.

---

PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU

185

Calamintha officinalis. Go r s k a met vic a, od verema trava. Trava (Calaminthae herba). VB: leto. S = 4: 1.
Calendula officiP1alis. N eve n. Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos). VB:
leto. S = 7 : 1.
Capsel/a bursa pastoris. R us 0 mac a. Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). VB: leto. S = 4: 1.
Capsicum amzuuln. Pap r i k a (I juta). Zreo crven plod (CapsiCi fructus). VB: krajem leta. S = 4: 1.
.
(/) Carum carvi. Kim. Plod (Carvi fructus.) VB: leta.
Centaurea cyanus.
R a z Ii c a k. Cvet (Cyani flos). VB: leto UUDijuli). S = 5 : 1.
Cetraria islandica. I s I and ski I i ~ a j. Cela biljka po suvom vremenu
brana (Lichen islandicus) . VB: april-{).i<tobar. S = 1,3: 1.
Chelidonium majus. R usa, z m 1 J 1 nom I e k o. Cela biljka s korenom (Chelidul1ii herba). VB: apr.i!-juni. S = 5: 1.
Chrysanthcmum cinerariaefolium . B u hac. Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (P),rethri flos). VB: leto. S = 4: 1.
Cichorium il1t)'bus. V 0 d 0 P a j a. Koren (Cichorii radix) . VB: juliavgust. S = 4: 1+ (/) Claviceps purpurea. T v r d a r a zen a g 1 a v n ~ c a (Secale
cornu tum). VB: za vreme zetve raZi. S = 4: 1.
+ cp Colchicum autumnale. M r a Z 0 v a c. Seme (Colchici semen).
VB: maj-j uni. Lukovica, oJju~tena i u kI'iSke isecena (Colchici tuber). VB:
pl'olece ill jesen. S = 4: 1.
(/) COl1vallaria majalis. D I r 11 e v a k. Cvet (Conval/ariae flos). VB:
maj. S
7: 1. Cela biljka bez korena (Convallariae herbal. VB: maj. S
5 : 1.
(/J Corial1dmm sativum. K 0 r i jan dar. Plod (Corial1dri fruclus). VB:
JUDi-julio
Cralaegus oxyacanlha, C. mOl1ogYl1a. G log. Cvet (Crataegi flos). VB :
5: 1.
leto. S
Cucurbita pepo. Bun d eva. Seme (Cucurbitae semen).
(/) Cydonia vulgaris. Dun j a. Seme. (Cydoniae semen).
Cynodon dactylon. Z u b a c a. Rizom (Gramini majoris rhizoma). VB :
jesen. S
3: 1.
Daphne mezereum. Mas l!i n i ca.
Kora (Mezerei cortex). VB: februar~a:rt. S = 3,5: 1.
+ (j) Datura stramonium. Tat u I a. List (Stramonii folium). VB:
leto. S = 6: 1. Seme (Stramonii semen) . VB: septembar-{)ktobar.
D elphinium cOP1solida.
:2; a v 0 r n j a k.
Cvet (Col1solidae flos). VB:
leto. S = 7: 1.
+ Digitalis lanala. Be s n i k. List (Digitalis lanatae folium) . VB :
kraj proleca i u leto. S = 5 : 1.
(/) Equisetum arvense. R a s t a vic. Sterilna stabljika (Equiseti herbaY. VB: maj-juni. S = 5 : 1.
q) E pythraea centaurium. KJ c i c a. Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herbal. VB: leto. S = 4: 1.
Evernia furfltracea, E. prunastri. H r as to v i i ~ a j (tzv. "hrastova
mahovina ). Ceo lisaj (Lichen quercus). VB: leto. S = 2: 1.

=
=

186

LCI!NIB BIUI!M

(/) Foeniculum vulgare. M 0 r a~. Plod (Foeniculi fructus) . VB: leto.

Fragaria vesca. Sum s k a
jag 0 d a. List (Fragariae folium). VB:

maj-juni.
Fraxinus exelsior. J a sen
(b e I i). Lst (Fraxini folium). VB: juni
- juli o 8 = 5: 1.
+ Heileborus odorus. K u k u r e k. Rizom s korenjem (Heilebori rhi.
zoma cum radicib us). VB: jesen. 8 = 4: 1.
Herniaria glabra. 8 it n i e a. Cela biljka u evetu (Hemiariae herba).
VB : juli- avgust. 8 = 4 : 1.
Humulus lupulus. H mel j. Zenske rese (Strobili lupuli). VB: septembar. 8
4 : 1. Zlezde (Lupuli glandulae, Lupulinum).
+ (j) Hyoscyamus niger. Bun i k a. List (Hyoscyami f olium) . VB:
leto. 8 = 7 : 1. 8eme (Hyoscyami semen). VB: avgust-septembar.
Hypericum perforatum. K ant a rio n, go s p in eve t. Gomji
deo stabljike u evetu (Hyperici herba). VB : leto. 8 = 3: 1.
Hyssopus officinulis. Milo d u h. Lisnate granciee sa evecem (Hysso
pi herba). VB: leto-jesen. 8 = 4 : 1.
Inula Ilelenium. 0 man. Koren (Enulae radix) . VB: avgust~ktobar .

8=4:1.

Iris germanica (I. pallida j dr.). Per u n i k a. Olju~ten rizom (lri~

dis rhizoma). VB: jesen. 8 = 5 : 1.
Juglans regia. 0 r a h. List (Juglandis folium). VB: juni-juli. 8 = 4 : 1.
Juniperus communis. K I e k a. Zrele bobice (Juniperi fructus). VB:
septembar~Lobar.

8
5: 1.
Lamium album. Bel a m r t v a k 0 P r iva. Cvet. VB: proleee i leto.
8=7:1.
Linum usitatissimum. Lan. 8eme (Lini semen). VB: avgust-septembar.
Malva silvestris. C r n i s I e z. Cvet bez dr~ke (Malvae flos). List
(Malvae folium). VB: lelJO. 8
5 : 1.
Marrubium candidissimum, M. peregrinum, M. vulgare. 0 c a j n i e a.
1'rava u evetu .j list (lvlarmbii herba et folium). VB: letJO. 8 = 4 do 5 : 1.
Matricaria chamomilla. Tit r i e a, k ami 1i e a. Cvetne glavice bez
drr~ke (Chamomiilae II0s) . VB: maj-avgust. 8 = 5: 1.
Melltha crispa. K u d ir a v a n aDa. List (Menhae crispae folium).
ti herha). VB: juni-septembar. 8 = 4 : 1.
Melissa officinalis. Mat i c n j a k. List (Melissae folium). VB: juni
-oktobar. 8
5: 1.
Mentha crispa.
Ku d r a v a n ana. List (Menthae crispae folium) .
VB: maj-septembaT. 8
5: 1.
Mentha piperita. Nan a. List (Menthae piperitae folium). VB:
juni~vgust. 8
5: 1.
Mentha pulegium. Met vie a. Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii
herba). VB: juni~ktobar. 8
4: 1.
Nigella damascel1a. M a ~ k 0 v b r k. 8eme (Nigellae semen): VB: leto.
Ocimun basilicum. B 0 S i I j a k. Biljka u evetu (Basilici herba). VB:
leto. 8
5: 1.
Onol1is spinosa. Z e ~ j i t r D. Koren (Ononidis radix). VB: jesen
ill prolece. 8 = 3: 1.

PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU

187

Cb Orchis morio (i drugi). K a c u n, s a I e p. Mlada krtola (Salep

tuber). VB : juni-juli. S = 3: 1.
Origanum majoralla. M a j 0 ran. Cela biljka u evetu (Majoranae her.
bal. VB: leto. S = 8 : 1.
Origanum vulgare. V ran i I 0 v k a. Lisnati dec stabljike u evetu, list
i evet (Origani herba, folium et flos). VB: leto. S = 4 do 5 : 1.
Paeonia decO/a, P. off icinalis. B o t u r. Cvet i krtole (Paeoniae flo s
et tubera). VB: evet u pr olece, a krto le p o ~tko m jeseni.
Cb Papaver rhoeas. T u r c ~ n a k. Krunicni listi6i (Rhoeados flos). VB:
j uni-juli. S= 3 : 1.
Cb Papaver .<omniferum. M a k. Nedozrele caure (Papaveris immaturi fructus ). VB: le to. S = 3 : 1. Seme (Papave ris semen). VB: leto. Osusen
sok (Opium).
Petroselinum sativum. P er ~ u n. Plod (Petroselini fruc tus). VB : kraj
leta. Koren (Petroselini radix). VB: proleee. S = 4: 1.
Cb Pimpinel/a anisum. A ni s. Zreo plod (Anis i fru ctus). VB: le to.
Pinus silvesrris. B 0 r. Mladi pupoLjQi (Pini turiones). VB: februa r apri l. S = 4: 1.
Plantago lanceo/ata, P. major. B 0 k v i e a . List (Plantaginis folium) .
. VB : maj-septembar. S = 5 : 1.
Polygonum aviculare. T r 0 s k 0 t. BiI}ka u evetu (Polygoni herbal. VB :
maj-oktobar. S = 5 : 1.
Polygonum bisto rta. S r c e n j a k. Rizom (B istortae rhizom a). VB : jesen - prolece. S = 4 : 1.
Polypodium vulgare. S I a t k a pap rat. Rizom bez korena i stab
Ijike (Polypodii rhizoma). VB: jesen - prolece. S = 4 : 1.
Populus nigra. ern a top a I a. Mladi pupoljoi (Populi gem mae).
VB : februar - mart. S = 4 : 1.
Potentilla anserilla. S t eta. List (Anserinae folium) . VB: maj - julio
S=4 : 1.
(j) Potentilla fo rm entilla. T r a v a 0 d 5 rea. R,izom (Tormentillae rhi
zoma). VB: jesen - prolece. S = 2,5 : 1.
Primulla officinal is, P. elatior. Jag 0 r C e v i na. Koren (Primulae ra
dix). VB: jesen - pr olece. S = 4: 1. Upotrebljava se i evet bez ca~ice.
Prunus cerasus. Vis n j a. Peteljke (Cerasorum stipites). VB: leta.
Prunus spinosa. T r n. Cvet (Acacia e flos). VB : prolece. S = 4: 1.
Pulm onaria officinalis. PI u c n j a k. Biljka 'U evet u bez korena (Pul
monariae herbal. VB: maj - jund. S = 4 : 1.
Cb Quercus robur. H T as t. Glatka kora sa mlaCiih grana (Quercus
cortex). VB: mart - april. S = 5 : 1. Olju~ten tir (Quercus semen). VB: ok
tobar.
Rhamnus cathartica. Pas d r e n . Zrele bobiee (Rhamni catharticae
fructus). VB: jesen. S = 4: 1.
Cb Rhamnus frall gula. K r u ~ ina. Kora (Fra ngulae cortex. VB: je
sen - proleee. S = 5: 1.
Rosa canina. D i v J j a r uta. Plod, sipak (Cynosbati fructus). VB:
kraj leta - jesen.
Rosa centifolia, R. gallica. S t 0 I Ii s t a rut a. Pupoljci i krunicni Ii
stovi (Rosae flos). VB : ma:j - jurui. S = 8 : 1.

188

LI!CI!NJI! BILJI!M

r:b Rosmarinus officinalis. R u z mar i n. List (Rosmarini folium). VB :

leto.

S =

5: 1.
Rubus fmticosus. K u 'P j n a. List i plod (kao malina).
Rubus idaeus. M a l j n a. List (Rubi idaei folium) . VB: maj - septembar. 5 = 5: 1. Plod (Rubi idaei fructus). VB: leto.
(/) Ruta graveolens. Rut vie a. List (Rutae folium). VB: maj - juni.
5 = 4:1.
Salvia officinalis. 2: a If i j a. List (Salviae folium). VB: maj - juni.
5=5:1.
(/) Sambucus nigra. Z 0 v a. Cvet (Sambuci flos). VB: maj - julio
5 = 6: 1. Bobiee (Sambuci fructus). VB: jesen. 5 = 5: 1. !<.ora (Sambuci
cortex). VB: prolece. 5 = 5: 1.
(/) Saponaria officinal is. 5 a 'P u n j a c a . Koren (Saponariae radix) .
VB: jesen - prolece. 5 = 3: 1.
Satureja horterlsis. Cub a r. Biljka u evetu (Saturejae herbal. VB:
leto. 5 = 5: 1.
(/) Sinapis alba. Bel a s I a c i c a. 5eme (Sinapis albae semen). VB:
leto.
+ Solanum dulcamara. Po moe n oj ea. 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes). VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea). 5 = 3 : 1.
Symphytum officinale. G a v e z, erni gavez. Koren (Symphyti radix).
VB: jesen. 5 = 4: 1.
Tamus commu11is. B I jus t, bljuc. Koren (Tami radix). VB: jesen.
5=5:1.
Tanacetum vulgare. V rat i c. Gornj,i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal. VB: juli - avgust. S = 4: 1.
Taraxacum officinale. Mas I a c a k. Koren (Taraxaci radix). VB: mart
- maj. 5 = 5: 1.
Teucrium chamaedrys. .p 0 dub i e a . Lisnate stabljike u evetu (Teu
crii herbal. VB: leta. S = 4: 1.
Teucrium mon/allum. T r a va - oj v a . Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii
montani herbal. VB: leto. S
4 : 1.
Thymus serpyllum. M a j kin a duoS i c a. Biljka u evetu (Serpylli
herbal. VB: juni - avgust. S = 4 : 1.
(/) Thymus vulgaris. Tim i jan. Biljka u evetu (Thymi herbal. VB:
maj - juni. 5 = 3: 1.
(/) Tilia parvifolia i T. platyphyllos. Lip a. Cvet sa priperkom (Tiliae
flos). VB: jam - juli. S = 4: 1.
(/) Tussilago tarfara. Pod bel. List (Farfarae folium). VB: juni
juli. S
5: 1. Cvct (Farfarae flos). VB: mart-.apr11. S
5: 1.
Urtica dioica. K 0 prJ v a. Cela biljka (Urticae herbal. VB: juli
septembal!'. 5
5: 1. Koren (Urticae radix). VB: septembar - oktobar.
S=3:1.
Vacciniwn myrtillus. B 0 r 0 v n i e a. List (Myrtilli folium) . VB: juni
- a~Tgust. S = 3: 1. Bobica (Myrtilli fructus). VB: juni - avgust. S = 7: 1.
(/) Valeriana officinalis. 0 dol j en. Koren (Valerianae radix). VB:
septcmbar - novembar. S
4: 1.

PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU

189

+ (/) Veratrum album. C e rri e T i k a. Rizom s korenjem (Veratri rhi

zoma). VB: septombar - ok.tobar. S = 4: 1.
(/) Verbascum plliomoides d V. thapsiforme. D i viz m a. Naglo osu~eni
krunitni listici (Verbasci tlos). VB: juni - avgust. S = 7: 1.
Viola odorata. L j ubi tic a. Cvet bez tasioe (Violae tlos). VB: proIeee. S = 8 : 1. Koren (Violae odoraiae radix). VB: jesen - prolece. S = 5: 1.
Viola tricolor. Dan i n 0 c (poljski). Biljka III cvetu (Violae tricoloris
herba). VB: maj - jUlio S = 5: 1.
Viscum album. 1m e 1 a. Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites). VB:
mart-april. S = 5: 1.
Zea mays. K u kuru Z.
S=7:1.

Svila od kuk.uruza (Maydis stigma). VB: leto.

RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA

Abdomen - trbuh
AbdominaIan - one ~to pripada trbuhu, trbu~an
Abortivna sredstva (abortiva) - sredstva za izazivanje pobaeaja
Abo/tus - stru~ni naziv za pobaeaj
Avitaminoze - bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu
Aglutinacija .- zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca
Adaptacija - pctlagoc1avanje
Adipoznost - gojaznost
Adsorptivna sredstva (adsorbensi) - nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj, soli bizmuta, kaolin i dr.
Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) - sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva, talozeCi povr~in5k,i sloj belan~ev,ina meClueeJijskog tkiva. Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na
zdravo tkivo. SuZavaju prosirene krvne sudove, smanjuju lu~enje tkiva i
zgusnjavaju povrsinski sloj. Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze
i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja.
Aeroban _. koji moze da zivi (npr., mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu
Aerosol - magla od sitnih ~estica mikronske razmere, u vidu fine, suve
pare.
Aklimatizacija - prilagodavanje novim klimatskim uslovima
Akomodacija - prilagoc1avanje
Akomodacija oka - sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli
ske predmete
Akrija - lekovi Ijutog ukusa (paprika)
Akumulacija - nagomilavaDje
Akutan - kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u, nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana
Akuserstvo - porodjJjstvo
Albumen - beJance, belanCevina
Alergija - promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz
vesnih alergena (klice, hrana, lekovi, ~estice iz vazduha i dr.), uslovljene
preosetljivo~cu organizma prema njima
Alopatija - upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna
od onih koje stvara bolest, .koju treba le~iti

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

191

Alopecija - , struCni naziv za ~elavost

Alnara - gorka sredstva
Amebna dizenterija - amebna srdobolja, akutno za~ oboljenje sluznice
debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice, prouzrokovane histolitit kom amebom
Amenoreja - izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba , tj. od 17. do 45.
godine starosti
Amorfan - bezoblit an, ~ to nema odredenog oblika
' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) - mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10
bodnog kiseonika, a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ
skih materija.
Analgeticka sredstva - lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol
Analepticka sredstva - sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk
tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om
sistemu
Anafrodi'lijaci - sredstva sposobna da otklone, ubl~e i spre~ polni proh
tev (kamfor, lupulin i dr.)
Androgene supstancije - jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni
hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja
Androsteron - mu~ki polni harmon
Anemija - malokrvnost
Aneste'lija - neosetljivost
Anoreksija - neje~nost, nemanje alpetita, nedostatak volje za jelom
Antagol1i:z;a771 - suprotno delovanje dvaju mi.kroorganizama m dvaju anti
biotika

Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu

Anti - protiv (anti dot = protivotrov)
Antidijaroitka sredstva - lekovita sred:stva za lerenje proliva
Antidot - supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova
Antiemetici - lekovi protiv povra~ja
Antineuralgici - vid. analgetitka sredstva
Antipiretici - lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin)
Antisepsa - postupci Jroji su usme.rellli protliv mfekcije
Antiseptici - lekovi koji uniStavaju za:razne klice
Antispazmodici - sredstva promv ~va
Antiflogisticka sredstva - lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje
Anthelmintici - lekovi protiv crevnili paraz;ita
Anurija - prestanak mokrenja
Apepsija - nedostatak funkcije varenja
Aperitiv - sredstvo za otvaranje ape1lita
Apopleksija mO'lga - mo~dana kap
Apsorbensi - koji upijaju
Apsces - zagnoj, kolekcija gnoja u ~upljini, koju je on sam stvorio
Aritmija - nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja
Arterije - krvni sudovi koji odvode Jav u srca
Arterioskleroza - degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot
vrdnu~

Asistolija -

sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~

192

LBCBNJ B BIUBM

Astenija - o~ta slabost organizroa

Astma - napadi oteianog disanja, Z'alptivanja, zagu~ivanja
Asfiksija - pres tanak d isanja, uguk nje
Ascit - vodena bolest
Atonija - smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti
Atonii'na dispepsija - mlitavost m i ~ ica zeluca i creva
Autointoksikaci ja - trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju
A10nija - pO'tpuni iii delirnicni gub.i.tak glasa
Afrodizijaci - sredstv,a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne
i poveca polni proh tev, a s tim ,j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina
Acelonemi ja - prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest)
Acidoza - s tanje tzv, tJrova nja organizma lkiselinama, srece se u kce>rnoj
bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi
Bakterioslacici - sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija, a ne
ubjjaju ih (antibiotici)
Bak tericidi - sredstva koja ungtavaju bakterije
B enigni - blag, bezopasan
B eriberi - nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu, avitaminoza
Biokatalizatori - organske supstanoije (enzimi, horrnoni, ~tamini) koje
svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu
BioloSka standardizacija (normalizacija il.i titracija) lekova - odre~i vanje
vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima, J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama
Bronhilis - zapaljenje du~nica
Bronhopneumonija - zapaljenje pluea
B ruceloza (m elitok oksija) - grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice
i" Bangove bolesti, izazvane specijalnim klicama - brucelama
Vazodilalalorska sredslva - lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova
Vazodilatacija - sirenje kI'VlIlih sudova
Vazokonstrikcija - stezanje krvnih sudova
Vaporizacija - pretvaranje u paru
Vaskularni spazam - gre krvWh sudova
Vezika, urinama - besika, mokraena
'(l ezikans kojti izaziva plikove
Vez ikula - plik, mehur
Vene - krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce
venenum - otrov
Vermicid - sredstvo koje ubija crve
Vertigo - nesvestica, vrtoglavica
Veruke - bradavic:e
Volatilan - isparljiv
Vornitiva - srcdstva za izaziVlalIlje povracanja
Vomitus - povracanje
Vulnerarija - sredstva za zaceljivanje rana

RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA

193

Galaktagog - koji dovodi mleko

Galaktogen - mlekotvo.l1aIl
Ga71grena - izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela
Gastritis (gas/ril ) - zapaljcnj e zeluca
Gas troen teritis - stomacno-crevno 2lllpaljenje
Gastrointes tinalna oboljen ja - s tomacno-crevna oboljenja
Genet ika - nauka 0 nas ledu
Genitalije - polm organi
Gingivit - zapaljenj e desni
Giht - zapalj enj e zglobova
Glandula - zlezda
Glau kom - povecanj e pIlitiska u oku
Glikozurija - prisuslvo secera u mokraci
Glositis - zapaljenje jezJka
Gral'idnost - trudnoCa
Gltt - zapaljenjc zglobova (giht. uLozi)
Dezinsekcija - unistavanje insekata
Oezilltekcija - uniStavanje zaraznih klica
Dekokl - lek dobijen kuvanjem droge u vow
Dekoloracija - obezbojavanje
Delirijum - bunilo
Del1trifik - sredstvo za CiScenje j negu zuba
De pilacija - ods tranj,ivanje dlaka sa tela
Depresija - utucenost. tuga
Deratizacija - unistavanje pacova i ostalih glodara
Derma - kola
Dermatit - zapaljenje koze
Dermalologija - grana medicine koja proucava bolesti koze
Decergensi - sredstva za Ciscenje
Dehidracija - obezv:odnjavanje
Digestiv - sredstvo koje poma:ze varenje
Digestija - varenje
Dizenterija (srdobolja) - akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva
sa cestim krvavo-sluznim stolicama. Izazivaju je dYe vrste klica: 1. bacili
dizenterije i 2. histoliticka ameba. Stoga se razlikuju bacilna i amebna
srdobolja.
Dijabetes - secerna bolest
Dijagnoza - utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja
Dijagnostika - grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze
Dijareja - proliv
Dijato reza - ooilno znojenje
Dismenoreja - bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije
Dispepsija - poremecaj varenja
Dis pneja - zaptiv. oseeaj otezanog disanja
Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica
Diureza - izluCivaln.je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre
bne kohlcjne teCnosm. i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u
organizmu
Diureticka sredstva (diuretici) - lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee

194

LECENJE BIUEM

Difterija (gllsobo/ja) - vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je

Doza leka - odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom. Maksimalna
doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja, a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo. Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne
doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo
u lecenju.
Drastika - snaina sredstva za Ciscenje
Droga - osuseni delovi biljke, koji sluze za lek
Duodenum - dvanaestopalacno crevo
Egzantem - osip po kozi, moze biti razlicitog izgleda i sastava
Edem - otok
Ekspektorancija - lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom, cime patpomazu njeno is kasljavanje
Eksudat - izliv, izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma
Ekcem (egzem) - kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom, mehuricima
koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje, stvaranje krasta i na kraju ljuspanje; u hroll'lcnoj fazi dolazi do zadebljanja pokozice
Emeticka sredstva - lekovi koji prouzrokuju povracanje; koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja, danas ,:,eoma .retko, jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom
Empirijska mediciJl(l - lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj,:ustva, bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka
Emfizem - otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog
tkiva (potkoznog iii miSicnog)
Endogen - onaj koji je u nutrasnjeg porekla, 'k oji potite iz -samog organizma, nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0, sto dolazi iz spoljasnjeg
sveta
Endokarditis - zapaljenje unut:mSnje sreane opne
Enteritis - zapaljenje tankog creva
Epilepsija - padavica
Eritroeiti - crvena krvna zrnca
Estrogene supstancije - supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju
nagon za parenje
Etarska ulja (isparljiva ulja) - mirisne, vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja. Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja, najcesce destilacijom vodenom parom. Upotrebljavaju se u medicini, parfimeriji i kozmetici
Euforija - . nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje
Zagno j -

apsces

Ikterus - zu1ica
Impetigo - infekc.ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja
se uskoro zamuti, iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj). Pucanjem mehuriea, nastaju kraste karakteristicne boje (kao med).
Impoteneija, seksualna - polna nemoe
Imun - otporan, neosetljiv
Imunitet - otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela

RECNIK MEDICINSKIH NAZIV...

195

lnsekticidna sredstva (insekticidi) - -sredstva za UIlIi~tava.nje msek.ala (buhac)

lnsolacija - medicinski naziv za sunCanicu
lnsomnija - nesanica
Intertrigo - oj ed
lntoksikacija - trovanje oIW'!Il1zma
lntravenski -- kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu
Intrakardi jalna injekcija - davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u
~ upljinu srcanih komora
Intramuskularna injekcija - ubrizgavanje nekog leka u mil;ice
Infarkt srca (srcana kap, infar kt miokarda) - te~ka akutna sreana bolest
koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija
Inflamacija - zapaljenje
Intut - oparak, ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom
inhalacija - vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe
lnhibicija - sprecavanje, zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn.dnje, nekog de}
stva ill pojave
Jradijacija - zracenje
Ishijas (isijas) - najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema
Kancer - rak
Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) - lek.ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea
Karminativna sredstva - lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz
creva
Kataplazma (cicvarica, melem) - Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m
Katar - zapaljellje, hronicno ill alkutno, koje pojaeava norma1no lucenje sluznice
Kafeizam - javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike
kolicine kafe. Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje
Keratoze - oboljenja ,koZe looja se odlikuju prekomer.nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice
.
Klizma - unoseDJe teenosti u gufnje crevo, koje se vrsi irigatorom
Klimakterijum - prel= doba zene
Klistil' - vid. kJizma
Kokainizam - bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se
postigla euforija
Kokosje slepilo (hemeralopija) - slab vdd pri smanjenoj sve~losti. Izraz Je
usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku
Kolaps - nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem
sl"eanog rada, padom krvnog pritiska, 'n esvesticom, a ponekad i potpuDim gubitkom svesti
Kolika - akutan, jak bol u trbuhu, koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa, najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja
Kolit (kolitis) - zapaljenje debelog creva

196

LECEN11! BlL1EM

Koma - besvesnost, poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik

ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje, tj. stanje uga~ene svesti u
kome zivi organizam ne prima nikakve utiske
Kombustija - opekotina, izgoretina
Konvulzija - generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide
u epiIeptickom iii eklamptickom napadu
Kongelacija - promrzHna
Kongenitalan - uroden
Konzis rencija - stepen cVI1stine iii gustine neke materije
Konjunktivitis - zapalj enje vefn jace
Konstipacija - zatvor
Konlagiozan - prilepCiv
Kontraindikacija - prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji
se ne smeju upotrebiti, odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi
bolesti
Konlrakcija - grcenj e, skuplj anje (npr., misaca, sudova)
Koprivnjaca (urtikarija) - prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare
KOrigens - kojli popravlja u.1rus Ii milris neprijatnog leka
Korneja - roznjaca
Kosmetika - ulep ~ avanje J d.oterivaJIJje pojedinih delova tela
Ksantopsija - zutica
Labije - usnice, naroeito po 1111 e
Labijatus - usnat
Labilan - llepos Loj an, nestalan
Laksantna srestva (la ksancija) - sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva, a ne izazivaju stetne posledice
Laklagog - sredstvo koje povecava oi,zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda
Larinks - grklj an
Latentan - skriven , pritajen, neizrazen: ka!e se za .nelm bolest j.(~ njene zna- .
ke kad nisu dovoljno izra!eni
Lezija - os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama, tkivima illi organima
Lepra (guba) - teska zarazna bolest izazvana klicom, cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce
Letargija - pospanost, prvi stepn poremecaja svesti
Leukemija (leukoza) - bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita)
Leukoplast - melem
Leukociti - specijalne celije (ZTIlca) U krvi, koja se nazivaju jo~ i bel a
k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita)
Lisa - besnilo
Litijaza - kamen; tvorevine u vidu kamenci~, koje najcesce nastaju u ~u
pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti
Li~aj - promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea,
obieno Ijuspastih nasla~
Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) - lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain, prokain i
dr.)

Luksacija -

iScaSenje

RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA

197

Lumbago - bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna ;j u ~l'Stima

Lupus - . ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji
na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka
Makroskopski - kate se za osobinu koja se, nasuprot mikroskopskoj , moze
videti go lim okom
Maligni - opal<, zao; Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje
smr t, kaie se obicno za tumor (rak)
Maltska groznica - vid. bruceloza
Man dule - krajnici
Mastit is - zapaljenj e dojke
Macerat - ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom, aiJkoholom , etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e, kako bi se iz droge isc11pla lekovita
sups ta<n cija
M edikam ent - lek
Medicinski ugalj - lek, crni pra~ ak bez mmsa i ukusa u obliku tableta i
granula; upotrebljava se kao adsorbentno sredstvo, koj e na svojoj povr
sini moze da veze otrovne supstancije 'I.l organizmu
Me/em - vid. ka taplazma
Me lemi (flasteri) - sadrze kao osnovnu materij u olovne soli ma-snih kiselina, vosak, mast, ulja, smole, koj ima mogu biti p rime~ ani i drugi Ie
kovi. Na obicnoj temperaturi melemi su ~vrsti , a na temperaturi tela
postaju meki i plasticni, te se mogu prilepiti na kozu.
Me ningitis - zapaljenje mozdanJih opni
Men ingitis epidcmicki - zarazno kocenje vrata
Meningokok - klica zapaljenj a mozdane opne
Menopau za - period kada je zena bez menstruaoije
Me noragija - po koliCini poja~ana i po trajanju produZena nienstruacija
Me nstruacija (mesecno pranje, perioda) - krvavljenje iz sluznice materice
u odredenim vremenskim razmacima u vezi sa sazrevanjem i izbacivanj em jaj a iz jajnika (0 v u I a c i j a)
Meseeno pranje - vid. m enstruacija
Me tabolizam - promet materija u orgaJIl'i.z.mu
Metcorizam - nategnutost It rbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1
crevima pracena osecajem nadutosti
Metritis - zapaljenje miSicnog tkiva materice
Me troragija _ . krvavlj enj e iz ma terace van vremena menstruaaije
Migrena - bolest koja se javlja u vidu povremenih napada glavobolje
Midrijaza - prosirenost zenice
Mikoza fungoid na - kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih
oblika i dugim trajanjem
Mikroskopski - kate se za osoblnu koja se moze ot1criti sarno mikroskoporn
Miksedem - bolest izazvama smanjenim radom stitaste 7:lezde (tireoidne
zlezde)
Miksture - rastvari dveju iili vise le lrovitih supstanoija u nekom rastvara~
iii ,s mesa takvih rastvora s nekom te~nos6u
Mioza - suZenost zenice
Miokard - sreani miSic
Miokarditis - zapaljenje 's rOainog miSica
Miomi - m esnati, blagi tumOIli miSi6nog tkiva

198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost
Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja
krvnog suda (hemoragija)
Mo ns trum - strucni naziv za nakazu
MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih
derivata sa ciljem postizanja euforije
Mukus - sluz
Mucilaginoza - sluzava sredstva
Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem
postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.)
Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi
rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize
cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja
Nauzeja - gadenj e, muka
Nek roza - izurniranje neklog tkiva
Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene
(bul busa) i kicmene mozdine
Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa
Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana)
N euritis - zapalj enje zivca
N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima
Nefritis - zapaljenje bubTega
N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U
celij ama bubreznih kanaliea
Nukleus - jedro (u c:eliji)
Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace
Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama
Opsoletan - zas.tareo (npr., 1ek)
Opstipacija - zatvor
Otitis - zapa1jenje uva
Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti
mit (dijafragma) - preeaga
Paludizam - barska groznica (mala:ritia)
Panace ja - 1ek za sve i sva
Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom
gnpa
Pankreas - 'g usteraca
Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite
Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva)

Par/us - poroda j
Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon
zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom
lekovi tom mas ti u jednoliku smesu .
. Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja
vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc
kao polup ropustlj iva opna i zasus uje.
Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje
Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu
Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij
Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u
ish rani
Penelracija - prodiranje; probijanje
Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna
Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese
Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom
kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano
perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve.
Permeabilan - p ropustljiv
Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik
Peroralno - kroz usta
Pertusis - velik.i kasalj
Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu
varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac
-bo l es ~i je Iersinov bacil kuge
Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na
staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima.
Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke
Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega
Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za
duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie
ka i pilularne mase.
Piogen - koji stvara gnoj
Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska,
pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe
s nedostatkom zuba
Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti)
Place.nta - pos teLjica
Pleura - plu6na m aramica
Pleuritis - zapaljenje pluene maramice
Pneurnol1ija - zapaljenje pluta
Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos
n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot
Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova
Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova
Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca
Polinoza - polcnSoka groznica
Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e.

c j a par a liz a)
Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee
Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati
Porodaj - partus
Posteljica - placenta
Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta
novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane Ii za~tite
zdravlj a
Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv
pojave i sirenja bolesti
Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada
Preskripcija - nalog, recept (lekarskl naLog)
Precipitat - talog
Precaga (oSit) - dijaragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbune duplje
Prognoza - predvirtanje kraja bolesti
Profilaksa - predohrana
Prohibicija - mbrana
Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi
Psihoza - duevna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije
Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi
Ptijalin - ferment u pljuvacki
Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva
Pu/verzacija - pretvaranje u pTah
Puis - bilo
Pupila - zenica
Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor)
Purfikacija - precHcavanje (purus = cist)
Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo)
Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani
Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv
Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv
Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog
procesa
Rezistencija - otpornost
Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti
Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje
Rektum - pravo crevo
.
Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi
siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi
doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je
k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci
Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje

Resorpcija - upy anje. u&isavanje
Respiratoran - disajni
R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.)
R etina - mreznjaca
Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova
Rinitis - kijavica
R oborans - koji snazi. okrepljuje (,tonik)
Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje
koze
Saliva - pljuvacka
Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke
SatLLTacija - zasieenost
Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj)
Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze
za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu
S edimentacija - talozenje
S ekTecija - lucenje Zlezda
Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje
S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji
vosN na nadrafaje
Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj
Sepsa (trovanje krvi) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih
klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima
Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke
Sikativ - koji susi
Simptom - znak bolesti
Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest
Sinergija - saradnja
Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim
prestankom rada srca i disanja
Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de
stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti
(sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si
rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim
lekovirna da bi im popravili ukus i miris.
.
Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv
Skabijes - sllga
Skleroza - stvrdnjavanje tkUva k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle
zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija
Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu
Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni
cama
Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva
deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin
ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra.
stvaraeu
Somnifer - koji dovodi san
S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti
Spazam - grC
SpazmodicQ/1 - grecvH
Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat.
kih misit a (atropin, papaverin)
S perma - seme
S putum - ispljuva.k
S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana
St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu
stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu
'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti
Sternlltatorija - sredstva ia kijanje
Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini)
Stomatitis - zapaljenje usne sluznice
Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca
S truma - gusavost
Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st
Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu akutndJh i hronicnih
bolesti
Sukllientan - soean
Supozilorije - tepiCi
Suprarenalan - nadbubrezan
Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment
Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja
Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica
Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma
Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja
Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu
emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice
Terapeutika - vestina lecenja
Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj
suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja.
Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti
Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature
Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m
vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu
breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap
scesa
Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta
nus a
Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill
zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola.
Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju
upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na

. ishrani.
Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim
uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve
koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom
da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge
kao: taoatizam, kafeizam itd.
Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece
kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena
Tonzile - krajnici
Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju
oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, <strihnin i gorka sredstva, ooieno
u malim koliCinama
Torefakcija - przenje
Trans (zanos) - s uzenje svesti, pri cernu je preostal,i deo svesnog du~evnog
zivota koncentrisan sarno jednom cilju. Pojam oznaeava i duSevno stanje
u dubokoj rupnozi
Trauma - ozlede izazvall1e mehaniekom povredom tkiva i organa. Slieno tome, dusevnorn traumom nazivaju se tezi poremecaji u du~evnom zivotu
izazvani nekim stetnim faktorom
Trbuh - abdomen
Tremor - drhtanje
Tripsin - ferment koji vaTi belaneevine, a koji izlueuje zlezda gu~teraea;
dejstvuje u alkalnoj sredini
Trovanje - intoksikacija
Trovanje krvi - sepsa
Trombin - sredstvo za lokalno zaustavljanje krvavljenja
Tromboza - zacepljenje krvnog suda komadom zgru~ane krvi (trombusoril),
nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr.
Tumor - izrastaj, izrasIina u vidu samonikle guke, evorova, koji se moze
nalaziti na povrsini nekog organa iIi u dubini njegovog tkiva u raznim
oblicima i razlici te velicine. 6vi rtumori se dele na b I age (benigne)
tum 0 r e i z 1 e ill 0 p a k e (maligne) tum 0 r e.
Turgor - jedrina iIi evrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Toksiko za -

ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca

Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva
Ungventum - lekovita mast
Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega
Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev
Urin - mokraca
Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204

LECE NJE BIUEM

Urtikarija - koprivnjaea
Uterus - materica
Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv.
nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije
itd.)
Faringitis - zapaljenje zdrela
Farin ks - zdreto
Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama
Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na
zivi organizam
Farmakologija - nauka 0 lekovima
Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na.
laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih
osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja
i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje.
Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u
lecenju bolesti
Febrilan - gro:micav
Fekalije - izmet
Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma
Fertilan - plodan
Feces - izmet
Fibrilacija srca - . treperenje srca
Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma
Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj
Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima
Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja
Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra
nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima
za varenje
Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu
u povrsinskim iii dubljim delovima tela
Fob ija - prisilni strah
Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti
Fototerapija - lecenje svetloscu
Fotofobija - strah od svetlostd
Fras - grcevi u odojcadi
Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima
trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi
u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU.
Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i
brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika
Fungi - gljivice
Furunkul - cir
Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican
Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj
opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti
Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a
IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti
H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi.
Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima
Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti
H ematurija - mokrenje krvave mokrace
Hemoglobin - krvna boja (krvno ervenilo), koja se nalazi u crvenim krv
nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju
H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju
H emoragija - krvavljenje
Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se
sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu
skaraca je cesce nego u lena.
Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja
Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju
Hepar - jetra
Hepatitis - zapaIjenje jetre
H ereditarQ/1 - nasledan
Hereditet - naslede
Hernija - kila
Hibrid - melez
Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama
Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja
Hidrofilija - pozudnost za vodom
Hijalin - staklast
Hiperacid llOs - prekomerna kiselost
Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (navaIa krvi) u nekom
delu tela gde normaIno treba da je ima manj e
Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska
Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea
Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa
bez promene u nj egovom sastavu
Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja
Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao
posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline .
Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju
njegovo nastupanjc
Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak
Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog
i vegetativnog sistema
Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi
Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci
Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice
Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku
bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti.
U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama
koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn
Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok:
hroniena bolest, hronieni alkohol<i.zam oj dr.
HlIInan - dobar, eovekoljubiv; koji je poreklom od eoveka (npr., hurnana
medicinal
Cijano za - plavetnilo (pomodrelost) .!core i 9luznica, naroeito u snica, vrha
nosa i krajeva prstiju. Javlja se naroeito u bolestima srca, pluta i u raznim trovanjima
Cikatrizacija - proces zara~C:iV'allja rane stvaranjern oZ.iljatnog tkiva
Cistitis - zapaljenje mokracne be~ke
Citologija - nauka koja se bavi proucavanjem cel-ija
Crvi - hell11'inti
Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova sluzi za U'vlacenje u razne prirodne telesnc otvore
Cmar - anus
Sarenica - duZica
Secerna bolest - dijabetes
Sok - stanje koje se karakterise porernecajem krvotoka
Stitnjaca (stitas-ta zlezda) - tireoidina zlezda
Suga - skabijes
Suljevi - hemoroidi

POSEBNI DEO

AGAR-AGAR
tELOZA,GELOZA
Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje.
~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro.
zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno.
~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo
I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo
vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre.
kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di.
jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti.
U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita.
bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra
niliste).
.

AZULENSKE DROGE
Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0
b oj e n a eta r 5 k a
u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci
pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv U1pala 'koze i sluznice.
U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom
ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da
je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija
dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne,
poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih
5 e 5 k v i t e r pen a.
Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice
(Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen.
A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium),
pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides.
E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter
pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa.
Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska
proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena.
Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena.
Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten
peto~l;m, a drugi sedmo~lan.
.
Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih
t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost
mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike

su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki
8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana rucasto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a

maja do juna. Raste svuda.
~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno
nekohko matenJa, a pre svega od heterozida
tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

dig1talisu. Otrovnost potite od

koronilina i koronizida. Prema
je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr.

klca, IJuta trava, ~areni gra~ar.
.. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta
bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja
tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI

KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA,
STRU2KAVAC
Alkanna tinctoria Tausch -

Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de

lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma
ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi
biljke, koji su crveni od alkanina. Osim
toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole.
Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi
cml,
a danas uglavnom za ekstrakciju
crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov
na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja,
masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi
gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi
kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA

Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSRu, Poljskoj i

u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja
zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata biogenilz
stimulatora po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi
izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U
prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod

LBCI!NJI! BIUI!M

212

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi
ljavanje u staklenicima za narednu godinu.
S ve z i so k, koj-i iscuri iz
svezih, tek odsetenih listova, kon
zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g
alkohola) . Deluje baktericidno na
razne grope mikroba. Primenjuje Sf
spolja za letenje opekotina, gnojnih
zapaljivih procesa u obliku obloga
i za zapiranje rana, a iznutra protiv
zatvora, anacicinih gastrita i kotita.
V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i
m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na
cinjen po Filatovljevom metodu, sa
drli biogene stimulatore koji pove
eavaju zastitne funkcije bolesnog
organ.izma. Primenju je se uglavnom za
lecenje oenih bolesti, a i protiv hro
AAO] AP BOAHKH
nicnog artrita, cira u zelucu i u
dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao
je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo
protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase.
Te supstancije je nazvao biogeni stimulatori. Odseceni socni listovi aloja
mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti
zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj
nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz
beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 Zatim se udalje
bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu
na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj.
usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu
upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos
kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za
topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava
potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana.
Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog
i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via
znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR

Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz
mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre
lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u
dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao
sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz
nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

ANGELIKA. ANDELlKA. KRA VOJAe

213

ANGELIKA, ANDELIKA, KRAVOJAC

Angelica archangelica L. -

Umbelliferae

Izg\ed blIjke. - Angelika je vrlo krupna, snaina i lepa, do 2 m visoka

zeljasta biljka. Rlzom je mesn~t, .k!rupan, kratak d gusto obrastao dugackim korenjem . Stablo je ' pravo, ~uplje. na osnovi kao rU'ka debelo
i crvenkasto, oblo, pri vrhu razgranato. Listovi su triput perasto useceni,
vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku.
Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka. vrlo su krupne i imaju
mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje. Plod je jajolik, pljosnat i kri
lat, do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok, iuekastobelicaste boje. Cveta jula
i avgusta.
Rasprostranjenost. lazi divlja biljka.

Gaji se po moevarnim mestima. Retko se na-

Svojstva. - Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris. Ukusa je najpre os!atkog, a zatim aromaticno ljutog.
Gajenje i berba. - Angelika uspeva na lakom, rastresitom, plodnom
i mocvarnom zemljiStu. Seme se mora posejati cim sazri, jer brzo gubi klijavost. Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em. Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati. Biljka
eveta druge Hi treee godine.

Stabljike i drske. (bez evasti), namenjene poslasticarima, seku se vee

od prve go dine, od maja do septembra (5-6 berbi), vezujou u snopice i odmah prodaju. Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara.
Stitovi sa zrelim plodovima. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra, su~e na asurama na suneu, omlate i plodovi se pakuju
u vreee.
Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne, oCiste, operu,
uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji.
Sastav. - Rizomi i korenje sadrie 0,30-1"10 etarskog ulja, oko 6'10
smole, pektina, sitosterola, kumarina, raznih kiselina i drugih materija.
U plodovima ima 0,5-1,5"10 etarskog ulja, oko UNo masnog ulja, kumarina i drugib sastojaka.
Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama, najviSe
u Zapadnoj Evropi, destilacijom samlevenih plodova, rizoma i korenja.
Glavni sastojak ulja je felandren. Ulje je vrlo skupo. Najvi~e ulja potro~e
fabrike raznib desertnili piCa.
Upotreba: - Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek
i zacin. Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe, olak~ava varenje, odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. Nije ~kodljiva i ne izaziva nav.iku. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. U tu svrhu uzima
se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj spravljen od plodova iii korenja. Caj je jo~
prijatniji od sveiih driaka i korenja, jer je veoma aromatican i povoljno
utice na raspolozenje bolesnika. U apotekama se izraduju razni galenski
preparati, pre sVl!ga tinkture 1200fo), alkoholature, ekstrakti i dTUgO.

214

LECENIP. BILJBM

U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi:

1. Za apetil: 30 g korena ange1ike ,i po 15 g linoure, kicice, pelena i
blatenog ckalja - pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola
li,t ra klju~le vode, poklopiti, ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti
po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela.
2. Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike, anisa, mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene
ka~ike, popariti sa 100 g kljucale
vode, poklopiti, ostaviti ukraj ~tednjaka, ali da ne vri, 2-3 srut; piti posle jela.
3. Protiv gasova, nadimanja, grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice, nane, mora~ i kima - pome~ati i ~j naciniti
i piti kao pod 2.
4. Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje .slatkog. za zirnu, kandiranog voca i tkornpota. To 'SU veoma ,p rijatne poslaostice koje moze
svako domacinstvo da spremi za zimu. Uzirnaju se posle jela.
Trubalika (Angelica Pantiei Vand.) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L.) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama. One su takode Iekovite, ali sadne manje etarskog ulja, pa ~m je zato i lekovitost manja.
Osim toga, ove biljkc ni'Su medicinski proucene.
Narodna imena: angelika (Orfelin), aIIlgebica, andelika, andelski korell,
andeosko drvo, vrtna "Melka, gozdni koren, zlahtna angelitka, kadlinae, kravogaz, kravojac, siri~.
Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka, arzdelski (andeoski)
koren, borstna ange!ika, divlja andelika, lroren 'Svetoga duha, kravojec, trubaljka, -1Jru.belj.

ANIS, ANASON, ANIZ, ANI:2:, SLATKI KOPAR

Pimpinella anisum L. -

Umbelliferae

Anis je jednogodgnja zeljasta biljka, visoka 2~O em. Koren je tanak,

stabljika valjkasta, a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta;
srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto; gornje liSce je
sedece i vl'lo sitno deljeno. Cvetovi 'Su sitni, beli i udruzen~ u ~titaste
evasti.
Rasprostranjenost_ - Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog
mora. Droga potice sarno od gajene biljke.
Gajenje anisa je slicno moracu. Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em. Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena, a rodi oko 1.000
kg. T'razi jaku, toplu, laku, dobro obmdenu zemlju. Boji se hladnih vetrova.
Banat proizvodi vrlo dobar anis. Kvalitet droge zavis-i od sOI'te, kllime i zemIjiSta. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja, klima Vojvo
dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu. Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja
ne nade u drogi. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas, jer se
traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja.

ANIS. ANACON. ANIZ. SLATKI KOPAR . . .

215

Berba. - Anis se bere kao i morae!, ali berba ne traje tako dugo: dva.
put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima, a treti put se eela biljka odseCe.
Plod?ve treb.a su~iti kao zito na tavanu, e!esto prevrtati, oe!istiti od zemlje
1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka. Bere se u leto.
.
Droga. - ~lod (shizokarpijal. Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa
strane maJo spljo~ten. Nad podJogom je do 3 mm ~irok. Dugae!ak je 4-5
mm, hrapav, gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja. Sivo-zelenkaste boje.

a.

POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA .PLODA ANISA . NA LEDNO] STRANI

SE VIOl PO 15. A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE . - ANIS. b - KUKUTA

Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije), koji su obie!no spojeni i

svaki ima po 5 rebara. Rebra su jednaka, nezna i bleda. U perikarpu ima
vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem.
Anis je vrlo prijatnog, jakog aromaticnog mirisa na anetal, a ukusa
s!atkog, aromati6nog, toplog i naljuoog, slic!nog morac!u.
Primese. - Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita
rica. a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum). Plod ku
kute poznaje se po tome ~to je gladak, ~to ima vrlo istaknuta, taJasasto povijena rebra, a izmedu rebara nema masnica. Poznaje se i po neprijatnom
zadahu na kukutu (na mgju mokratu), ko}i se razvija kad se plod ovlaZi
rastvorom kalijumhidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in). Bun i
kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto, sitnije, bradavic!asto, taekasto, gorko i neprijatno, nema etarskog ulja, a ima aJkaJoida. K 0 r i
jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika.
Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao
maJim jednoceJijskim, bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima
m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. Skroba nema. Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata. Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona.
Sastav. - Anis sadrfi 1.~% eta r s k 0 g u I j a, oko tOOl. masnog
ulja, 2oo/. belaneevine i ~ecera. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%,
etarskog ulja najmanje 1,5%, vlage ne sme biti vi~e od 90/ . Pepela ne sme
ostati vge od 10"10.
.
Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih
svezih plod ova. To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost, koja jako prelama
svetlost; iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog
aromatie!nog ukusa. Poe!inje se 10piti na 150, a potpuno je teeno izmeiiu 18
i 200. Mora mrznuti izmedu 15 i 190.

216

LECENJE BIUIlM

Anisovo ulje arna 80-900/. an e t 0 I a, zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola, metilkavikola, anizaldehida i anisove kiseline.
Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa
kovanim staklenirn sudovima tamne boje. Anisovo ulje koje je dufe vremena
u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se
menja, gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem.
Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna, narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu
i mora~u: ekspektorans, karminativ, stomahik (spazmolitik l, galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimulie sekreciju tu~i i
pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem objanjava njegovo uspeno dejstvo protiv gastralgije j kolika. Mnogo se upotrebljava u veterini
za drafenje peristalti~lcih pokreta. Razne pastile i bombone, likeri i druga
sredstva za ufivanje, preparati za rube i usta i dr. takode sadrfe anisovog
ulja. Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_
Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi
ulja izazivaju san od 12 sati. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera. U malim dozama ulje olakava respiraciju, aktivira cirkulaciju i ja~ srce, a u vecoj dozi izaziva pijanstvo, drhtavicu i dr. Staro ulje je otrovnije od sveteg, jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo otrovnije materije_ Uljane pogace imaju
mnogo belancevine i masti, te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana, narocito
muzarama da bi davale viSe mleka.
Istorlja. - Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid
i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je
naredio da se anis gaji. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo od XVI veka. Anis je
jedna od onih droga koja se od najdav.n ijih vremena do danas stalno, nekad
vie nekad manje, upotrebljava kao lek i zacin_
MeAant t!ajevl sa anisorn. 1. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l.elucu iii crevima: po 10 g anisa, mora~, kima i kamilice,
po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kruine_ Jednu supenu kaiku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode, poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno.
2. Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa, mora~a,
slatkgg korena i majorana, kao pod 1; pije se topao ~aj.
3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa, veronike i saponarije, po 15 g
zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice, kao pod 2_
4. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa, moraca, isJandskog IBaja i cveta podbela, po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza, kao pod 2_
5. Za jate izlut ivanje mokrace: _p o 20 g anisa, perruna. celera, mrkve i kima. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode, poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa.
6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa, maraca, kima, majkine duice i -kamilice, kao pod 5, ali se pije posle jela_

APTA. AVTlKA. AVTUGA. BURJAN

217

7. Proliv zal vo ra: po 20 g anisa, moral!a, slatkog korena, suvjh

~Ijiva

i kore kru~ine. Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale
vode, poklopiti, ostaviti 3 sata i odjednom popiti.
8. Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g
anisa , ~i pu raka , drenjina, ribizla i kiselih vganja. Tri supene ka~ike ove
smese kuvati 10 minuta u pola litra vode, ostaviti eelu noc i sutradan piti
umesto vade.
9. Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela,
kao pod 8.
10. Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa, moral!a, miroClije i majorana,
kao pod 8.
Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~
kovi. tinkture, ekstrakti, sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje.
Ostala narodna Imena: anaton, anez, anis, anjez, morski janez, onajs,
onliz, razijan, slatki janus, slatki komoral!, slatki kumin.

APTA,AVTlKA,AVTUGA,BURJAN

Sambucus ebulus L . -

Caprifoliaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka 1-2 m . Listovi su naspramni, sastavljeni

od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica. Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti), mirisa na gorke bademe, udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike. Plod je okrugla, sol!na, erna bobica. Cveta juna i jula. Raste svuda k;1O

APTA

LECBNJE BILJBM

218

smrdljiv korov neprijatnog ukusa. Upotrebljava se koren, list i plod (Ebuli

radix, fo lium et fructus). U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih
materija. U celoj biljci ima malo etarskog ulja, gorkJh materija, raznih secera, a u plodu ima valerijanske, jabuc ne i vinske kiseIine, tanina, antocijana (modra boj a sokal i pektina.
Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m
dekoktu drli ruka iIi noga; is tavr.e meno se pije 2-3 case dnevno. - Svi
delovi biljke deluju purgativno, ditfreticno i izazivaj u znojenje. Zrele bobice
se izgnjeee i ostave 2-5 dana, pri 6emu se odigra vrenje, .sok se izb istri, posle cega se is ced i i profiltruje. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog, ncprij a mog mirisa, od koje bolri glava.
Druga narodna imena: abad, abdika, abzovina, avdika, avta, a1dum-tra
va, anta, aptika, aptovina, ap tovnjak, aptuga, aftika, bazg, bazdika, bozovina,
bujad, zovina, kokosije groz(!e, kurjaeki rep, optovina, smrdljiva zova, stenicnik, habad, habdika, habdovina, hapta. haptJika, hobed.

ARAPSKA GUMA

Gummi arabicum
Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok, koji
curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia, OISObito Acacia Senegal
WHld. - Mimosaceae (bijela akacija, egipatska akadja). najviSe u Sudanu
od Crvenog mora do Senegala. Komadi razne veIieine i oblika, bez mirisa,
sluzastog i bljutavog ukusa. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu, zilavu
i lepljiru masu. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula, pasta, emul.
zija, pastila itd.
Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i
gornjih disajnih puteva, kao i deejih proliva. UIazi u sastav pastila i raznih
bombona protiv kaslj a. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za
izradu bombona, za proizvodnju lepka i dr.

ARIS

Larix decidua Mill. (=Lardx europaea DC.) -

Abietaceae

Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. Raste

u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. Upotrebljavajou se kora,
pupoljak i list (Laricis cortex, gemma et folium) , a naj6esce terpentin, u
farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta)
koj i se proizvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala.

ARl9EVA GUBA. ARl9EV TRUD. ARlSBVA GUIVA ...

219

Sastav. - U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog

ulja, a ostatak tine smola, bojene i gorke materije i

tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine. Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol. - U kori ima
tanina i koniferozida. - U li~cu ima do 130 mgOfo
vitamina C, 0,2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od
prisutnog borneola i bornilacetata, svojstvenog ~e
Cera melezitoze i drugili sastojaka. - U semenu ima
9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja.

Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu, najce~ce za spravljanje slozenih f1astera. Zbog prijatnog mirisa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta
okuplja, najce~Ce u obliku aerosola. Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima
(eukaliptusovo,
ad jele. planinskog bora i dr.), argevo etarsko
ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi
se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik
AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu,
osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda.
Narodna Imena: arez, ariZ, arit,
venica, sosna, tis.

ari~evina,

list-

Slienog sastava i upotrebe su i neke strane

vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx. Larix occidentalis Nutt. i Larix pcndula
Salisb. liz Amenilke, Larix dahurica Turcz. sa Karntatke
i Larix leptolepis hort. iz Japana.

ARIS

ARISEVA GUBA, ARISEV TRUD, PECURKA NA DUBU ARISU,

ARISEVA GUIVA
Laricis fungus
Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries - Polyporaceae), ali se za lek upotrebljava sarno
njen srednji deo, po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo.
Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki
lograma.
Ima 50--800;0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu, lomljivu masu i
rastvara se u alkoholu, etru i hloroformu.
Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih, ali sarno na Iekarski recept, jer je droga otrovna!

LECBN1B BUJEM

220
ARTISOKA, ARTICOKA
Cynara scolimus L. -

Cornpositae

Gaji se kao povrte u ZapadIliQj Evropi .i dlrugde. lma veld.ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom. Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce. Sadrli garke i
druge sastojke koji vraeaju apetit, pomafu varenju, deluju kao blag' diuretik,
holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru, smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom, pomaf.u varenju masti i dr. Kod nas
je upotreba artiSoke gotovo nepoznata, a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice, kongcstija jetre, bolova u be~ici, ciroze i dr. Zato tame danas
svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku. Moze se uspe~no gajiti i kod nas.
Narodna imena: ardecovka, articovka, gardun, dJraguSica, pd10ma boca,
italijanski osat, raticok.

ASA-FETIDA, ASANT, AZANT-SMOLA, DAVOUA SMOLA, JUTROKLEK

Assa foetida

Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina), koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa
foe/ ida L. (smrdljJva vitina, devesilj, nevesilj) i drugih Ferula - Umbelliferae. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana.
U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja, zbog cega zaudaxa na beli
luk. Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje, protiv nadimanja u crevima i, u sastavu pojedinih slozenih lekova, za iska~ljavanje.

BAGREM

Robinia pseudacacia L. -

P3ipiHonaceae

Bagrem je poreklom iz Kanade. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko

oko 20 m. Cveta u maju. U narodu se upotrebljava evet, rede list (Robiniae
pseudacaciae flas ef folium). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a
list jo~ dok je mlad. U evetu ima flavonskih heterozida. asparagina, sluzi,
voska, etarskog ulja i fitosterola. Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na
100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba. List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL
Bagremova kora je otrovna, zbog cega je ne treba koristiti kao lek.
Otrovnost potice od toksalbumina robina. Zabelezeni su slucajevi trovanja
deee ovom koram.
Narodna tmena: akacija, akac, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela
bagrena, beli bugrem, bela drvo, bela evece, bijela bagrena, bijela draca,
bijela kapiniku, gospodinov tm, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo, kra
Ijegac, krunciea, morska draCa, nerod, robinija, signojka, stambolska draCa, hacija.

BADEM, BAJAM, MINDAL

Prunus amygdalus StJOdkes (

= Amygdalus communis L.) -

R05aceae

Kod nas su poznati go r k i bad em (var. amara) i s 1 a t k i iii

pit 0 m i (var. dulcis). Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida, a u slatkom nema. Zato je seme
gorkog badema lekovito :i otrovllo. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije, odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. Kod nas na jugu raste poludivalj. Badem je oko
5 m visoko drvo, s duguljastim, ~iljastim, po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima, prvim vesnicima proleea. Plod je
duguljasta ko~tunica, ima zelen, ma!ljav epikarp i slabo mesnat mezokarp
koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu. U ko~tunici (endokarp) ima jedna, rede dYe semenke.

222

Ll!CBNJ1! BlL11!M

Droga. - Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto, sp ljo~teno, pri vrhu suzeno u mali ~ iljak, do 25 mm dugatko, 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje, koja je uzdut brazdovito naborana, rapava i p r a ~ n a.
Pod vrhom je sm esten pupak, a na podlozi velika, okrugla halaza (kotvica,
okica). U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre. Jezgra se sastoji od dva velika, bela, pljosnato-ispupt ena, uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a, koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. Na vrhu kotiledona
vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a).
U k usa JC gorkog i uljastog, a mirisa nema, ali kad se zvace, oseea se
m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid, tzv. miris na gorki
badem .
Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom, dobija se emulzija
mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid.
Kotiledoni moraju biti potpuno beli, nikako zuckasti. Ne smeju se upotrebljavati stare, u zezene, nagriZene iii zdrobljene semenke.
Sastav. - U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a,
oko 25% belan~evine , do 5% ~ecera, sluzi, gume, 2,2-4% ami g d a lin a
(a migdaJozida) , bezbojnog kristainog heterozida, od koga 'Potite gortina, k>
kovitost i otrovnost gorkog badema.
U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje
na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli,koze.
U slatkom bademu ima malo vise secera iulja, ali onema cijanogenetskih heterozida.
Upotreba - Seme gorkog badema sluti za izradu vode od gorkog ba
dema, etarskog i masnog ulja. Najpre se .ilScedi masno ulje, pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju, posto se prethodno dne izvesno vreme u
hladnoj vodi da dode do hidroJ.i!Ze amigdalozida.
Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida. Veea kolicina
moie izazvati i smrt. Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov, skoro
trenutno dejstvuje.
Voda od gorkih badema, Aqua Amygdalae amarae, deluje kao narkotik
i sedativ. Cesto se prepisuje s morfinom. Najveca dnevna doza je 6 g. Voda
mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile.
Bademovo uJjc. - Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog
i gorkog badema. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje,
ono dobijeno prvim, hladnim ce(ienjem (prvenac). Bistra, bledozuckasta
te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa. Ne susi se. Na -looC ostaje
tetno i bistro. Sadrii oko Boo/. trioleina.
Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium,
a od ulja se spravlja Emulsio oleosa. Kao jedno od najboljih biljruh ulja,
sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav
Ijanj e kamforovog ulja. Mnogo se ceni u kozmetologiji. Po~o je skupo, testo
je talsifikovano.

Ostala narodna lmena: arnendula, bajarna, bajan, bojarn, mandala, men

dalj, mendula, migdal, mjendula, omendula, pitomi badem.

BAMI1A. BEDRlNAC ...

223

BAMIJA, BAMNJA, BAMNJE, BOBOSARA, BOBNJA, BAMIAT,

BABNJE, BAMJA

Hibiscus esculentus L. ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae)

U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree. Za jelo se

beru nezreIi plodovi ve licine prsta; koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap
i suse za zimu. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu
zne droge iz iste familije. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor
nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu, zbog cega se ovi plodovi ponekad
skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana.

BEDRINAC, BEDRNICA, MALA BEDRENIKA, SILJEVINA,

TRAVA OD PUPKA, CRNPURA

Pimpinella saxifraga L -

Umbelliferae

Trajna zeljasta biljka. Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. Li

stovi su perasto deljeni. Rizom je vretenast, razgranat i ima jak i neprija.
tan miris. Cvetovi su sitni, bell, uciruZeni III ~titaste cvasti. Cveta leti. Cela

LEvo:

BEDRINAC, U SREDlNI: PLOD BEDRINCA, DESHO: MALI BEDRINAC

LECEN1I! BlUHM

224

biljka je svojstvenog mirisa, a ukusa je Ijutog, toplog i pali. Raste po suvim

mestima. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii
u jesen. Sadrii gorku materiju pimpinelin, izob ergaptena, saponozida , etarskog ulja, urnbeliferona, gurne, smole, tan ina i kumarina. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice, i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje
i disanje.
Ostala narodna bnena: bedranica, bedrenac, bedrenik, bedrenicak, be
drinica, b edrica, bedrnac, goveda trava, gorka komoracika, zaduh, jarcija
trava, pupcajivica, reska, silj, hazman trava.
Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. (veliki bedrinac,
biberu~a, velika bedrenika, div-ana1ion, diva mirudija, pimpanela).
1. Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze
i rute. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode,
ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku.
2. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca, zalfije , kamilice i hajducice.
Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i, kad se prohladi,
procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta.
3. Upa/a usia: po 20 g bedrinca, karnilice, hajducice, ialfije i trave od
srdobolje. Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na
blagoj vatr i, ostaviti 2 sata, procediti i grgljati.
4. [zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana, po 10 g kamilice, ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice. Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti.

BELA VRBA

Salix alba L. -

Sa!licaceae

Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih

2-3 godine i osusi. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida).
Sadrfi aka So;. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima
razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I, ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. lma jo~ i 10-140;. katehinskog tan ina, smole, gume, voska i kalcijum-oksalata. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao
lokalni anestetik. Do otkriea cinhona (hinin), vrbova kora je upotrebljavana
i protiv malarij e. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida.

Protiv Itazeba, visoke temperature, za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore
kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela. U istu svrhu
upotreblj avaju se
i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. Pije se ~to topliji caj.
Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea, Ijoskavca, kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. Dve supene kasike ove
sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra, a pola uvece pre
jela.

BIlU.. KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA . . .

225

Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe, topole, jab lana i jasike. U narodu se najvBe cene nabrekli, j o~ neotvoreni lisni pupoljci, b rani ran o u prole~e . Upotreblj avaju se za lecenje proliva . cireva,
psorijaze i drugih komih bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe
cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek.

BELA, KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA, SLAJER-TRAVA

Gypsophila paniculata L. -

Caryophyllaeeae"

Gipsofila spada u panonsku floru. Kod nas je ima, narocito Da Deliblatskom zivom pesku, odakle se i
izvozi u vagonskim kolicinama in
dustriji saponina. Gipsofila je Da}
bogatija doma~ saponozidna droga.
Biljka je u obliku grmi~.

Draga. - Koren (Radix Sap~na.

riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m, debeo do 10 em, spolja sivo-rut,

iznutra skoro beo, a Da vrhu glaviea.

sto racvast. Pluta i kora zajedno su de
setak puta uti od drveta. Srlni
znaci su od 3 do 5 redova. Nema likinih, ali ama drvenih vlakana, poredanih u koneentricne slojeve.
SadIii do 200/0 saponozida. Simi za
izradu Saponinum album.
I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium, G. arrostii . . .) iz
Egipta, Italije i drugih zemalja oko
Mediterana sadrZe mnogo sapollozida
i slute za iste svrhe.
B ELA SAPONARIJ A

BELl BOR

Pinus

~ ilvestris

L. -

Pinaeeae

U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). Dugack:i su 3-5 c m , a debeli oko 4 mp1, valjkasti lepljivi i futo-mrki. Stabljika je
pokrivena sitnim <Jis tiCim a ko ji su smolom slepljeni 'll pupoljak. Droga je
smolas tog, aromaticnog i balsamicnog m i r i s a , gorkog, aromaticnog i
smolastog uk usa. Rdavo osu~ena droga je bez vrednosti. Su~enje Da
obicnoj temperamri traje vrlo dugo, 1-2 meseca.

226

L1!CI!NJE BIUEM

SadrZl smole, gorke materije, vitamina C, ~eeera tzv. pinitola (izomer

manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a, koje se sastoji iz aUa-pinena, dipentena:
silvestrena i kadinena.
Upotrebljava se u obliku infuza, sirupa itd. U obliku ulja iJj ekstrakta
dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe.
Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i
dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata, procediti i pome~ati sa
1 kg meda. Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno.
Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii
tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma.
U nedostatku be log, mogu se koristiti i pupoljei drugih barova.
U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C, karotena,
etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. Borove igliee mogu se upotrebiti kao i pupoljei. Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C. Cajem od
ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom
ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode, ocedi, zaslad! i pije.
Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole, pa se
zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju, dezodorizaciju i ozonizaciju. Ovo je
vaZoo, pre svega, za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi.
U kori borova ima 20-500/0 tanina, gorkih materija i fIavonskih je .
dinjenja, zbog cega se upotrebljava kao tonik.
Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol. et Ait. = P. maritima Lam.)
je vrlo hranljivo, jer una oko 230;. masnog ulja .i oko 22'10 belancevina.
Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se
za lecenje koznih bolesti.
Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi, jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne same da prijatno miriSu, osveZavaju i povoljno deluju na covekovu psihu, vee ti sastojei imaju i antimikrobna, antisepticna svojstva.
Zato treba svuda saditi borove i Ikao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog
Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca,
pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima.
Narodna !mena: avtica, autea, belobor, bijeH bor, bjelobor, bor, berika, divlji bor, obieni bor, smrok, hvoja, cam, ~umski bor.

. BELl BUN, KRANJSKA BUNIKA, LEUKOVAC,

KRANJSKI VUCJAK

Scopolia carniolica Jacq. -

Solanaceae

U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. Raste na KarpatiIna, odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. 1ma ga
i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj, u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama.
Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju. Naraste do 80 em. Plod
je dvopregracilla taura.

BBLI JASBN

227

Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). Koren se korn, su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. Ukus,
bOJ a, Izgled I ostal0 je kao u beladone. Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu
od skopolije, zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije, naroeito
u ovoj s Karpata. Beladonin plod je soena bobica.
U korenu belog buna irna 0,5% alkaloida s k 0 p o l am i n a. Cela
b ilj ka je vrlo otrovna.

BBLI BUN

KOREN

VRH STABlJlKB U CVETU.

PLOD I SBME

BELl JASEN
Fraxinus excelsior L. -

Oleaceae

Drvo visoko do 40 m. Listovi su naspramni, slozeno perasti, sastavljeni

od 7 do 13 uskih, po obodu nazubljenih ~ il:iastih, duguljastih listica. Cvetovi
sak uplj eni u metlice su crvenkastll, hermafroditni, mu~ k.i i zenskii. Cveta u
aprilu i maju. Plod je vrlo krJlata ora~ica.
Rasprostranjenost. - Raste svuda, a najvge na vlainim mestima.
Droga. - List, rede kora i seme (Fraxini folium, cortex et semen).

228

LI!CI!NIB BIUI!M

Sastav. - U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida, ino7.itola,

manitola, g!ikoze, tanina, gume, slobodne i vezane jabu~De kiseline, elar
skog ulja (svega oko 0,1"10) i dr. - U kori su nadem gotovo isti sastojei, al i
vge tan ina, nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid. - U olju~te
nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja, oko 17"10 belance
vinastih i drugih materija. U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija, a
osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise
lina: oleinske, !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) .
Upotreba. - Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita, reu
matizrna i uloga. Deluje diureti ~no , dijafore ti~no i Iaksantno.
1. Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g
vode, poklopiti, ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u
viSe doza .
2. MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati, kao pod l.
kIj u ~le

3. MeJan caj: po 25 g lista jasena, artiSoke i breze i zuba~e, kao pod 1.

Od lista se spravIjaju ekstrakt, tinktura i sirup.

Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje, a una
rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn, zelenom galieom) za intenzivno
i trajno erno bojenje vune.
~ki

Narodna lmena: bijeli jasen, veliki jasen, zenskojasen,

jasen, obi~ni jasen, poljski jasen.

lu~kojasen ,

Iu

BELl LUK

Allium sativum L. -

Liliaceae

Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n, sirotinjska h ran a I

najvazniji p r t v c! n t i v nil e k. U narodu, beli Iuk je lek za sve, prema
kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje. U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto ,t ako daleko da se beli luk i danas
u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv zlih duhova i drugih .nevidljivih opasDih sila, dakIe, kao sredstvo za bajaDje, vra~anje, ~iDi i rnadije. Iskonsko verovanje u lekovitu, zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda. Nema
u nas seoske kuee koja De sadi luk. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja
kao za~in u razDa jela. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova
beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. Za vreme raznih epidemija
titiusa, kolere, kuge, dizenterije, gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti, uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a
t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan, pre svega, beli
luk. Kad je majka spremala sina u vojnike, keer medu mladd, a jedro dete
Da ulicu, uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija). I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka.

BEU LUK

229

Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i "

koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. Kad se
ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i
mikrobiolo~ kim laboratorijama, u farmaceutskoj industriji i na klinikama,
da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti, od kojih su se i narodi
na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na
~in belim lukom, onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe
ove biljke u narodnom zivotu, narodnoj ishrani, a pre svega u narodnoj
m edicini. Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g
I u k a, ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao
svakida snj a hrana, zacin, lek, a ' ponekad i kao madija, vee i zbog toga ~to
je Ii njegovo fi~ iolos ko, lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. Nairne, i una
rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za
le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti, kako iznutra tako i spolja.
Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo
vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz
nih naroda , ali je u poslednjim vekovima, a narocito u XIX veku gotovo
potpuno izba~en iz farmakopeja. Tek u I, a naro~ito u II svetskom ratu i
posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan
rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe
nicilina, streptomicina, dakle, antibiotika (vid. poglavlje Fitoncidi).
Naprotiv, narodna medicina, iako usmena, nepisana, bez nauenih pretenzija, nikacl nije napustala beli luk, nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. Ne zelimo ovde da hvalimo
sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi, mozda, neko pomislio da je sve
ispravno ~to je u njoj . Ne, to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme
da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine, tako bogate
riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji. Pred narodnom medici
nom se ne smeju zatvarati oei i, kao ono noj, zabadati glavu u pesak. Kao
sto u skolskoj, nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo, tako
ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. Tek od onoga dana kad budemo
d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll, moei eerno donet,i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot,iv nadrilekarstva. A
dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje.
nje. Uosta!om , a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare,
veterinare i farmaceute , videcemo da su mnoge droge, koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju,
p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske, tvrda razena glavnica
ad naroda u Srednjoj Evropi, kininova kora od starosedelaca Perna, ipeka.
kuana od starosedelaca juZnog Brazila, eaulmogra od Indusa, gorocvet ad
ukr ajinskih seljaka ...
Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo
dobro poznat i pristupacan, onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. Jer
naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine, pogotovu one koje na
rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo
poverenje, kao ~to su beli luk, trava-iva, lincura, kicica, karnilica, nana, odoIj en , kantarion i druge.

230

LBCBNm BlUBM

Svi navedeni i mnogi drugi, manje vaZni razlozi su nas rukovodili da

pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u
jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k.
Najzad, ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i
naucna medicina nekih ddava, ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih
gaIenskih preparata. Osim toga, velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka, koje prodaju mnogim zemljama pod iz
mi~ljen.im imenima.

UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI

. Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku - tvrdi stari
P. Smiljanic iz Kaca. Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu, uvek
mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu, na front, i nikad nisam bio bo1estan. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo
mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo
je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode.
Godinama sam pio vodu iz Dunava, iz bara, jendeka i ritskih jama, euvajuci
kao dete tude ovce i svinje. Da n<ije bi~o belog luka i 's lanine, ne bi mene
danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo.. .
oNema tog proliva i sl'dobolje koji se ne mogu jzleeiti belim lukom i
hrastovom korom. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom
loncu, ocedi i pije zajedno s mlekom .. .', tvrde na~i planinci i brdani.
U sremskoj Posavini, koja -je cesto plavljena i zbog toga ima mnogo
moevara i nezdravih bunara, gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je
dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv maIarije, barske groznice, tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i
nezdrave vode.
Oim se kod 'n as pojavi :neka zaraza, odmah se po vozovima, tramvajima i
skupovima mnogo oseca miris belog luka. Beli luk upotrebljavaju i za leeenje organa za disaltje. eim neko poene kijati i ka~ljati, uvek ce se naCi neko
od starijih i iskusnijih da mu preporuei da jede bell luk: stucan beli luk
se pome~a sa sircetom ili s medom; ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja, cim luk izgub i miris. Neki daju bolesniku da pojede
maio od te smese.
U gradovima znaju za upotrebu belog luka za leeenje obolelog srca i
krvnih sudova. Upotrebljavaju ga na razne naeine, poeev od raznih sosova,
spanaca i drugih jela s mnogo belog luka, pa sve do potapanja iseckanog
belog luka u rakiju iii u alkohol. Tu se ddi desetak dana i pije u obliku
kapljica, ba~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept.
MasJi.nov list, rutvica, imela i beli 'I uk su danas u mnogim nasim gradovima narodni le kovi protiv arterioskleroze, nesvestice, nervoze srca, lupanja srca itd.

SEW LUK

231

I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. Protiv glavobolje,

ncsves tice, muke, gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek:
u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom.
Ovo je dobro da se miri ~e , da se njim trlj aj u slepoot nice, vratne file, ra.
mena, vra t i celo telo, da se stavlja na glavu, tabane i dlanove. Kad n eko
mnogo nazebe, n a njivi prokisne, pa ga boli glava i celo telo, onda ga tom
.,specijom celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni, a onda
ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom, dobro utopliti i dati mu pola
litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji.
U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe
~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog
sirceta. U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo,
a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos
da j e bolesnik duboko udiSe.

Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e. Jos viSe se beli luk sma

tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. Dobar apetit se
vrata upotrebom belog luka. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~
lice. Coban i, pas tiri, subase (poljski cuvari) i poljski radnici, narotito za
vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki
selim ml ekom za najzuraviju hranu. NiSta nije gore nego kad se za vreme
zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. Niko ga ne moze
napoj iti. Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. Za
dandva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za
rad ... , kalu pOljski radniei.
Beli luk, sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima, upotrebljava se
pro t i v ere \' nih par a zit a. To i skolska medicina 5 uspehom prime
njuj e za lecenje detjih glista (oksiura). U raznim selima u Sajkaskoj ovaj
lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: .i zaberu se tri najlepse, najkrupnije
i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica, dakle, trojstvo,
tri iii tri puta tri ; tako mora biti da bi bilo leka). Sto je luk ljuci, tim je
bolji. Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . Zatim se dYe pune sake bunde
vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca. Jedno 5 drugim se pomesa,
prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput
na gladno sree sve pojede. Ako je oboleli gadljiv, treba mu odmah dati ca
sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio. Posle pola sata se popije sto viSe
rasola. Ako glava pantljieare ne izade, is ti lek na isti nacin treba ponoviti
kroz dva do tri dana . Deci se daju manje kolicine ovog leka.
Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj,
Banatu, Srbiji, Bosni j u drugim krajevima. Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini. Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita, lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. Bun
devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje. Raso je odlicno, bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce
nje . I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii, eventualno,
ricinusovo ulje za ci scenje, ali je raso mnogo prijatniji.
Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece
mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. To radi i skol

232

LECI!Nll! BILII!M

ska medicina, i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in

isterivanja decjih [(lista.
Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima
bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita, jer niko nije imao nuznik, a
stoka je sva i ~ la na pa u. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile
i zarazavale ljude i domace zivotinje. Nekad je bio obicaj, a to je, kazu, jo~
ponegde i danas. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. Na
svakom oprelu i selu , sede lj'-i i .drugoj dangubi i veselju svi gosti 1 domaei
vade iz dZepova semenke od bundeva, Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom. Mozda je, eto, to bila neka preventivna mera, nesvesna predohrana
protiv crevnih parazita, kao i cesta upotreba belog luka, presnog ili kao
zacina u svim jelima, zatim majkine dusice, konjskog bosiljka, cubra i drugih
zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. I
danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva.
I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. Jer higijenske prilike
bile su nekad u nas jadne i mizerne.
Belim lukom, u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima, le~e i
razne k 0 1. neb 0 Ie 5 t i. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa
sircetom od crnog vina. Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog
kamena. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska, na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog
luka, plavog kamena i vinskog sirceta, pa se opet su~e na isti nacin ina
maf u ulj em iii ma~eu . Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati, nove se .
ne javljaju, a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza.
Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave, kao ~to je naj~e~Ci slucaj s
decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini, a ne kupaju se: mehur pukne, izade tuta voda, rosi rj sini se, pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo).
Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana,
po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo
opadati, a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi - tvrdi jedan inzenjer .
Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm. Kad god podemo u voliju u rit, mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro ,natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. - veti jedan stari Bal::vanin. To isto, sa ili bez plavog kamena, radili
su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. Drugog leka za njih 11a selu nije bilo.
Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada, poreklom sa Cakora iznad
Peei, tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: .Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim, jer sam .u prvom svetskom ratu CUO da je
beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. Kafu tame kod mene,
u Nov~icima, da beli luk obnavlja i jal::a krv.
Bolesnu d l. igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra, uvel::e
i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. Da mu to ne bi dosadilo i
da rnu se jelo ne ogadi, bolesniku treba davati i kiselog mleka. Leti mu
davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn; umesto vode da pije I::aj od hajducke trave. To bolesniku otvara apetit, bolje
jede i brle ozdravi.

BEll LUK

233

U 2:ablju r u okolnim selima, cia ne bi tivina lipsavala, daju joj da pije

sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena . Ako neee da pije, onda
se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede.
Mi cobani malo j edemo kuvanja. 2:ivimo od hleba, slanine i belog i
crnog luka. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju
mleko .. . - pritajll pastiri u Baekoj i Banatu.
Cobani i ratari peku prienice od hleba, nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom. To je za njih prava poslastica.
Posna jela se u vek zaeine beljm lukom, narocito zuti pasulj, sirotinjska
hrana . Piktije bez belog luka rrisu nikakve. Kobasice i drugi kobasiearski
proizvocli, riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog
luka.
Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i
beli luk, jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti
svojim domovima.
Hemljsld sastav. - Beli luk ima vrio slab, gotovo neprimetan miris,
sve dok se ne ozledi. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka
nego i sa celom zelenom biljkom. Cim se poene rezati, Iomiti, kidati iii tucati, odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. U tom
pogledu, dakle, postoji slienost belog luka s renom, rotkvom, rotkvicom, sla
cicom, raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne
m aj u mirisa dok su cele, a kad se ozlede, otpu~taju Ijut miris sumpornih
jedinjenja, karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide
iii sumporne heterozide. I beli Iuk i druge vrste luka, slacica, ren i
druge sliene, kad se zv a cui jed u, imaju manje iii vi~e I jut u k u s.
Kad se dde na koti, izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii
kacije, zatim b 0 I, a ako se beli luk, ren, slacica iii neka druga sliena sum
pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena, kolena, krsta ili kog dru
gog bolnog mesta, moze se pojaviti manja iii veea ran a iii, u najboljem
sIueaju, jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik).
Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu, dokle se ne osu~i iii ne proklija u
toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu, sokove. Na
protiv, samleven iIi stucan beli luk, kao i os tale droge slicnog hemijskog sas
tava, brzo gube Jj uti miris i ukus . IZiUzetak je bela slacica, zbog eega se ona
i \l,p otrebajava za izradu slacice, senfa iii rnutarda, je r proizvod hidrolize
sumpornog heterozida bele ~Iacice, tzv. sin a I b 0 z i d, nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris, nego sarno Jjut ukus kad se
seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace.
Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene
pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa
na beli luk. Od 1844. god. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju
tog ulj a. Godine 1892. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje,
dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica, sastoji od
r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. Tek 1944. god. iz belog
luka je pomoeu vode i alkohola, a zatim destilacijom pomocu vodene pare
pod smanj enim pritiskom, izdvojena jedna uljasta, bezbojna, nepostojana
supstancij a koju su nazvali alicin. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira
stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz
ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a. Na primer, e a k [ u r a z b I a ze

LECBNJE BlUHM

234

n j u 1: 85.000 do 1 : 125.000 alicin pokazu;e antibakte.ri;sko de.;stvo prerna

nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke, streptokoke, bacili litusa, dizienteri;e i kolere.
Vee 1947. god. u tvrdena je hemijska grada, formula alicina. Dokazano
je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka, vee da je jedan
od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja, da je
oksidacioni proizvod dialildisulfida, koj i je glavni sastojak ulja b elog luka,
neprijatnog mirisa i n is ke tacke -klj<ucan ja. Uost a lom, i ranij e su ana lLticari
primet ili ovo: 'kad sc svez, neozleden, ceo luk p rethodno s tabiliizuj e aLkoholnim parama (uniSti se time enzim ali7Jinaza), iz luka 5e ne moze dobi ti alicin.
Kad se o d ovako 's tabilizovanog ,I uka nacirui vodena supstancija, ona nema
an tibakterijsko dejstvo; ako se 10j suspenziji doda ma lo ~u spenzij e nes tab ilizovanog sam levenog luka, dakle, enzima , odmah se javlj a jako baktericidno dejstvo. Iste, 1947. go d. izolovano je iz glavica belog luka novo jedinjenje Ii nazvano aliin, '11 o bliku 'iglicastih kri stala bez mirisa.
Aliin nema antibakterij ske osobine, al'i ako s e njegovom rastvoru dod a
ferment a l i n a z a iz svezeg luka, antibakterijsko dej stvo je vrlo veliko
p rotiv streptokoKusa, piogenesa, koli-bacila, bacila tifusa i dizente rije.

UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI

Beli luk se sve viS" i razi:J.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini. Osim
galens kih , izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji. Upo treba u
nau cnoj m edicim uglavnom s e poklapa sa primenom u narodnoj. Ulazi u
sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta, za jacanje, kao stimulans zivcanog sistema (u SAD), protiv visokog krvnog pritiska, arterioskleroze i
decjih glista, kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih
zaraznih boles ti (ti fus, grip, difterija, kolera), protiv hronicnog bronhitisa,
velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans, u obllku kasice za leeenje cireva
i uboja, a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana, protiv p eruti i opadanja kose i dr.

LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI

Lekovi od belog luka . uzimaju se pre jela.

Tinktura je 2()<>: ..ni alkoholni ekstrakt. Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1.000 grama 600/o-nog alkohola. Posl!!
toga se iscedi i filtruj e. Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar, mirisa na beli
luk. (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937. godine, str. 1023).
Macerat. - Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana, uz cesee mesanje, odlije 5e i profiltruj e.
Sirce. - Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g
sir6eta.

BIlU LUI(

235

Etarsko ulje, jakog miri.sa na bell luk, dobija se destilacijom pomotu

vodene pare iz sve!ih glavica belog luka.
Sirup. - O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom
alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. Zatim se isced.i i filtruje. Pet grama
ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat.
Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka
greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C, odllje se, doda
1.300 g ~ecera iii 1.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno.
Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi
sirce (oko 6% sircetne kiseline), jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini.
Prasak. - O~gcen, isec.lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli
luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje, po~to je higroskopan
(privlaci vlagu) , pa cim se ovla!i, gubi lekovitost.
Seeeriema. - Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro
pome~a sa 100 g ~ecera u prahu, osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na
hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi.
Alkoholafura. - Iz zemlje izval1ena, sve!a biljka (200 g) u avanu se
zdrobi i \Sok iscedi, pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola.
Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova .Sandoz. Po navodima
te fabrike, preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak
tivni ugalj. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. Po
preporukama same tvomice alizatin umiruje creva, ungtava crevne otrove
i cisti crevnu floru. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane, zaraze,
toksina; hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz
laze: nemanje apetita, nadimanje usled gas ova, a narocito u slueajevima di
zenterije i prekomernog pu~enja kad nas,tanu 'PoremecajJ u crevima. Daje
se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje, 3-5 puta dnevno; za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno, a posle nekoliko dana po
6 komada dnevno, pa se posle mesec dana pre kine, ne uzima se nedelju dana
i opet nastavi kao prvi put. Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku
tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta, a starijima po 2 tablete. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje. Posle mesec
dana kura se ponavlja, ako posle prve ne bi dolo do izlecenja.
Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom
prodaje tvomica biljnih lekova .Maoaus iz Drezdena. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa.
DOZE BELOG LUKA
Po 20-30 kapi tinkture, sirceta, macerata iii alkoholature 2-3 put a
dnevno.
Po 20 g soka dvaput dnevno.
SVeZeg luka iii praka ~ g.
Skuvan za klistiranje 7-30 g.
Po 30 g u obliku infuza, sirupa iii ~ecerleme.
Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno.

236

ll!CI!NJI! BIUI!M

U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom.

Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan, naj~e~~e
stucan u sircctu. avo je sasvim opravdano, jer se u sir~tu alicin najbolje
drli, pa je takav lek i najaktivniji.
N a u c n a vet e r ina. - Beli luk se daje protiv crevnih parazita
u obliku klistira, za lak~e i bolje prezivanje preZivara, protiv vrenja pri aku
tnom nadimanju goveda, protiv nastupa i proliva konja, protiv smrdljivog
bronhi tisa i plu~ne gangrene.
Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e. To su sredstva koja prouzrokuju, kad se stave na koZu, crvenilo i upalu. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine, vrste, vremena
koliko se na jeduom mestu drli, cd vrste zivotinje i uzrasta, od njene osetljivosti. Na taj lla~in, beli luk, kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja
imaju swnporna etarska ulja, kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida, mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a, tj. izazvati crvenilo na kozi, a u jacoj d01li i ako se duic drle, delova~c kao v e z i k a nc i j a, tj. izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a, tj. izazvace rane i zagnojavanje, nekrozu tkiva.
Istorija_ - Bell luk je, prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva';a, veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a. Stari Kinezi, Indusi, Jevreji,
Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran
Ijivu, zacinsku i lekovitu biljku.
U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn
lek, a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. U toj daJekoj zemlji, zbog
koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi, sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera, cimeta, karanfilica, morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina, koji su bili neposredan povod otkricu Amerike, u Indiji,
gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga
i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih, beli luk je
bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. Pre svega. upotrebljavan je
kao op~ti tonik, sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita, lo~eg varenja, mr~avosti i op~te slabosti, kMlja, koznih belesti, reurnatizma, hemoroida (Suljeva) i dr. U Vedama, induskim svetim knjigama, spominju se lekovi, medu njima i beli luk. Induski sve~tenici bili su
prvi lekari i apotekari, pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno ,uz primellu tajni, molitava, madija, slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije.
E g i pea n i su znali za mnoge lekovite, aromati~e, za~inske i otrovne droge. U pocetku, dok su bili mali i sjroma~ni, zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore, uglavnom oko Nila. Najvi~e su upotrebljavall luk. Kasnije, lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj.
sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva, jake zacine i
mirise sa Istoka, a beli luk je os tao za sirotinju, za radni svet. U Eberovim
Papirusima (oko 1500. god. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke,
pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. Starj Egipat bio je od ogromnog
uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda, Fcni~ana, Vavilonaca, Jevreja, Persijanaca i drugih. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski
narodi, manjc-vBe sto~rski i nomadski, upotrebljavali su gotovo redovno
beli luk. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek
na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana, jer vidimo ida

BELl LUK

237

nas da narodi oko Mediterana, a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela,
najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu, za~in, lek, preventivno sredstvo, C!:ini i madije. Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk. ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka, uspelo je grac:tenje piramida, jer su
sprecene zarazne bolesti.
U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo
kosa~ima.

G rei su takoc:te mnogo eenili luk. lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga .smrdljiva ruza. ), ipak je
malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. Orfej spominje
beli luk, kukurek i druge biljke kao lek. Hipokrat 'll svojim de lima navodi
beli luk kao lek protiv erevnih parazita, za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje
mokrenja. Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita, srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu)
i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) . Pome~an s uljem i solj u, dobar je protiv ospica, a s medom, protiv lisaja i nekih drugih bolesti.
Rim I jan i. - U po~etku, dok ne osvojise zemlje i gradove izvan
male rimske drlave i Italije, i prvi Rimljani, kao, uostalom, j svi drugi primitivni i siromani naredi, upotrebljavahu za lek, za~in i hranu skromne
i malobrojne sirovine svog kraja. Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus, bel i i ern i I u k. Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd
kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa. I on ga zato preporu~uje
Rimljanima (i u kupusu, kao i raznim vrstama luka, rotkve, u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) .
Kasnije, u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji, beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju, za plebs, a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui;ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva, najviSe
fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. Virgilije
spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci
kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne
odmore i otpo~inu, jer ih onda zmije nece ujedati.
Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija, OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije, Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva seljaC!:ki terijaku. On ga upotrebljava kao
sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika. Celzijus ga upotrebljava protiv
tuberkuloze i groznice. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni
lek, pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja. Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u
spominjuci pri tom beli i crill luk; smatraju ih, dakle, kao dYe s vet e i
~ u dot v 0 r neb i I j k e.
Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka
kao Ijubavnog napitka (afrodizijak).
A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju
upotrebe belog luka za lek, kao sto su, uostalom, u~inili j 7.a mnoge druge
droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1, utonula
u mrak i neznanje.
Lonicerus (1564. godine) preporu~je beli luk protiv glista, a spolja
za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi.
Narodna Imena za beli luk: bijeli luk, luk, lukac, luk.cesan, luk-Ce~
njak, saransak, ~san-luk, ~ni luk, ~oviti luk, ~snjak, ~njak.

--_.......

Ll!CBNII! BUJEM

238

BERGENIJA
Bergel1ia cordifolia A. Br. -

Saxifragaceae

Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. Gaji se kao cvere

zbog veoma krupnih, socnih, sjajnih, skoro srcolikih listova i. lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru. U listu ima do 15% arbutozida,
dakle, dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta, zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva, ali se sme uzimati upola manje.
Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja,
zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva, ekcema
i drugih koznih bolesti.

BERGENUA

BIBER
Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L. - Piperaceae (crni
biber, cmi papar, karabiber). To je dugovecna poviju~a koja raste u
tropskoj Aziji, gde se i gaji, kao i u ostalim tropskim predelima. Biber je
svojstvenog, ljutog i toplog ukusa, a osobitog, vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa, koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju

BLAZENl CKAU. SIKAUNA

239

talu vodu. Kad se tuca i melje. nazi va kij an je. Prvoklasan biber u zrnu. kad
se spusti u vodu. odmah padne na dno. a lo~ lebdi ili pliva.
Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke, ali se bere potpuno zreo
plod i oguli sem~niea i srednji sloj .
U biberu ima 1-2,5% eta r s k 0 g u I j a, 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0,8% s mol e (kavicina), zatim ima malo masnog
ulja i mnogo skroba.
Aroma bibera potice od etarskog ulja, a Ijutina od piperina.
Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina. Kao
lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik. Spolja se
ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao
sredstvo za drafenje koze. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu, zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee.

BLAtENI CKALJ, SIKALINA

Cnicus benedictus L. -

Composi.tae

DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta, vrlo bodljikava, veoma raz

granata biljka, visoka do 40 em. Listovi su duguljasti, ~iljasti, duboko
perasto deljeni, jedri, po povr~ini mrezasti a po obodu
o~tro nazub ljeni i bodljikavi. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka.
Cvetne glavice su pojedina~ne, na vrhovirna ogranaka,
obavijene su kruprum ovojnim listovirna, od kojih UDU'
tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje.
Cvetovi su ruti. Cveta po~etkom leta.
Rasprostranjenost. - Raste u primorj-u, rede u drugim delovima zemlje, ali kao
poludivlja biljka, naj~e~ce
po suvirn mestima.
Droga_ - Gornja polovina
biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal.
Sastav. - Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi), oko 5% tanina,
BLAZENI CKALl
malo sluzi, smole, etarskog
ulja i razne soli.
Upotreba. - Kod nas se vrlo retko upotrebljava. VBe ga ?otro~.i na~a
industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie
kova. Naprotiv, na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi

---_.....

LECENJP. BllJEM

240

ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. Daje se u obliku ~aja,

tinkture, vina i drugih galenskih preparata, eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva.
1. Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja, kielce, pelena i lincure.
Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela.
2. Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja, trave-ive, hajducice, limunove kore i oeajnice. Pije se kao pod 1.
Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti.
Gajenje 1 berba. - Kod nas se De gaji, a Da Zapadu obavezno. Seje se
krajem april a, U redove od 60 do 70 cm, na udalj eDju oko 30 cm struk od
struka. Traii lako, rastresito i plod no zemlj gte. Bere se eim se pojave prvi
cvetovi, ne eekajuci da se svi otvore, vezu u kitice ~ su ~e '1.l hladu na promaji.
Narodna imena: babino zelje, benediMa, benediktova Toza, biskupova brada, bozja plahta, kraljevac, meki tm, pitomi ckalj, sveta sikaviea, ckalj .

BLJUST,BLJU1D,KUKA
T amus communis L. -

BUUST

Dioscoreaceae

Trajna poviju~a sa vrlo debelim,

mesnatim, krtolastim rizomom iz koga
izbija tanka stabljika, dugacka 3--4 m ,
koja se penje po drvecu. Rizom je spolja
sivocm, a na prelomu beo, pun lepljivog soka neprijatnog mirisa; Ijutog,
gorkog, nepdjatnog i toplog je ukusa.
Rizom moze biti tezak ponekad i
vBe kilograma.
Listovi su srcoliki
i Siljasti, na dugim peteljkama. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim, neupadljivjm, zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. Plod
je jajolika, mesnata, sjajna bobiea zive crvene boje. Raste po zivicama i
obodima ~uma.
U n arodu se upotrebljava svez rizorn, rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma
i i~jjasa; korenom se trlja mesto, pri
eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo, tako da se posle toga obavezno
maZe uljem, masCu Hi mlelrom cia ne
dode do upale, pli"kova i rana. Ili se
rizom Da trenici nastruze, pa se to
stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez
nje. Strugan rizom se stavlja na uboje; odstranjuje modI1ice od podlivene

BOB. BOllE DRVCE

241

krvi. Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta, od tega se javljaju jako
povracanje i proliv.
Bljus/ je o/rovan, pa ga zbog toga treba izbegavati. Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju
kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida. Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja.
I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae).
Dmga narodna imena: ble, bluz, IYljust, bjJu~tan, blju~tina, blju~c,
zmijino grozde, kukovina, erna loza, crne kuke.
BOB

Vicia taba L. -

Papimnaceae

JednogodiSnja zeljasta biljka, visoka 60-140 em. Poreklom je iz Azije,

a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. U zeienim mahunama je nadeno
dioksifenilalanina, leucina, asparagina, tirozina, oksitiramina i proteolitskih
enzima, a u eve!u bojena materija antofein. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi, iseedi i pije protiv
akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika, jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega. - Isto tako, u narodnoj medici'lli koristi se caj
zelenih mahuna (250 g kuva se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku
dana) za lecenje upale be~ike.
Narodna,. Imena: bakla, beb, bobae, veliki bob, konjski bob.

B02:JE DRVCE

Artemisia abrotanum L. -

Compositae

Trajna mirisna i gorka biljka, visoka 60 do

120 em. Gaji se (i podivlja) kao narodno evece,
naj cesce po grobljima. Miri~e istovremeno na
limun i pelen. Stabljika je skora odrvenjena.
Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. Cvetovi su sitni, zuli, sakupljeni u malene glavicaste evasti. Cveta od juna do oktobra. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em. Sadrii etarskog
uJja, gork'ih matenija, alkaloida abrotina, tanina i flavonskih jedinjenja. Upotrebljava se
sli cno pelenu, ali je manje gorak, prijatnog je
mirisa i zbog toga se lak~e uzima. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani
herbal, poparen 1 litrom kljucale vode u po
klopljenom sudu, pije se pre jela. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije), drlati 10 dana, ce~ce muckaju6i, i piti po 1 rak!ij-

B021E DRVCE

LECENIB BIlJI!M

242

sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela. kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva. Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su
upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu).
Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. a i zbog pri
jatnog mirisa.
Narodna imena: bozja metiea. bozja plahtica. bozji drvak. broda nj. di
vlji ciper. drevinka. miri.sni muski pelino pelinak. pitomi ohsjenae. rutviea.
srCano zelj e. lrava od guja. turski neven.

BOlURI
Paeonia officinalis (L.) Gouan . P. corallina Retz. Z. decora Anders .
P. tenuifolia L. - Ranunculaceae
Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno
evece. Nekad 1I skolskoj. a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se
evet. rede krtola i seme (Paeoniae tlos, tuber et sem en). za lecenje padavice.
velikog kaslja. za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. za le~enje hema. roida i dr. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini
~ki. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek. Narocito ga eene
zene. Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme
nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad kolko da se pri ruci nade. zlu ne
trebalo. Nisu retki slll~ajevi trovanja, jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu
ni nacin upotrebe bozura. Zbog toga bi trebalo da lekari. narocito na selu.
obrate patnju na bofur.
U korel1u ima tanina. etarskog ulja . masti . secera. nekih alkaloida i
drugih nepoznatih sastojaka. Homeopatska medicina upotrebljava svez koren.
U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja).
On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije. a danas jos ponegde protiv gr
~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara.
U semenu ima masnog ulja, secera. tanina, smole i boje. I ono se nekad
u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije. Izaziva povraeanje. Kod nas ga upotreblja
vaj~ ; ' 0" z" uredivanje menstruacije. i tako najlakse dolazi do trovanja.
Ne preporucujc se <uP( . eba bozura za l~enje.
Narodna lmena za Paeonia otticinalis: arap~e. bofuraJ\c. bozuric. brozg.
va, devetak. duhovska ruza. zenski bozur. kraljev evijet, kurjak. macur, pro
stenik. troj acke roze. trojaska rozica. tunkarica.
\
Za P. corallil1a: bozur. mosur. muski bozur. planinski bozur. trava od
tri rozciea, crljeni bozur.
Za P. decora: bUur. bozur. brozgva. kosovski bozur.

BOKVICA. lILOVLAK. TRPUTAC. TEGAVAC. VUCAC

Plantago L. -

Piallltaginaceae

Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima. pored puteva.

na livadama i pasnjacima. po sumama i na drugim mestima. Ima ih svuda.
Nisu otrovne ni skodljive. Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad

BOKVlCA, %ILOVLAK, TRPUTAe . ..

243

list, osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L.). Neke sc od
najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek, rnnogo vise u narodu nego u
skolskoj medicini, za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo
lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura). U veCi ni vrsta boo
kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i
nerna mea, nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova.
Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste
koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek:
1. zensk~, sirokolista bokvica (Plantago major L.);
2. muska, usko[is ta bokv-ica (P. lal1ceolata L.) ;
3. srednja bokviea (P. media L.).
Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti, a na sva
kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju; kru
niea je gola; 'cveta ju od proleea do zime.
1. Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji muska, iako su obe
hermafroditne, tj . nerna ienskih j muskih bokvica), ima fuoike jajaste, sjaj
ne i debele Iistove na sirokoj peteljci; sivkasta ili ruzieasta evast je valjka.
sta, dugaeka; cvetna stabljika dugaeka je koliko i list; raste na vlafnim me
stima, pored ugazenih put eva i ispod strehe, svuda gde se sliva voua.
2. MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste
peno sufavaju u siroku kratku peteljku; evast je kratka, mala, jajolika iii
okruglas ta; eve t je belicas t; raste 'po pasnjacima . Cvetna s tabljika je dufa
od Iistova i ima 5 dubokih brazda,
3. Srednja bokvica raste na suvim mestima, dlakava je, cvetna stab
ljika je oko 5 puta dufa od lista, cvast je dugaeka i srebrnobela; lisee je iii
roko ovalno.
Berba, -

List se bere sve dok biljka cveta, a koren se vadi cele go-

Droga, -

Sve't i suv list, rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium,

dine.
h erba et radix) .

Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. SvaKa se mora odvojeno brati, susiti, pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati, jer to zah
teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina. I.naee , hemijski sa
stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti, tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane. U narodu se naj
viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista, krupna iii zenska bokv.ica.
Sa5tav. - U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi
rna invertaze, emulzina, tirozinaze i koagulaze, U Ji.stu lma oko 40/0 tan ina,
p ektina, limunove kiseline, v.itamina C, saponozida i fitoncida. U semenu ima
sluzi, masnog ulja, belaneevina i secera.
Upotreba, - List bokv.ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice,
pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava ,iskasljavanje gU"5 te suve
sluzi iz organa za disanje ; smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje
na organe za varenje: proliv, katar, greevi, eir na dvanaestopalacnom crevu
i na zelucu.
Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja, izraden od !i.
sta bokv,ice i drugih lekova. Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe
naeiniti s!iean sirup: mlado, soeno, tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne-

244

LECI!NJI! BJUI!M

koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti
ne, 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). samletri maSinom za meso i stiskanjem
kroz pla tno iscedi ti zelen sok; I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera . Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika.
Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka
od bokvice, crnog secera (od sladiea), gume tragakante i samlevenog rizoma
oJ perunike, sve pome~ a , doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera, zamesi i
nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie
luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit, faringit, larin
git) . Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda.

Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok

vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju
doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa.
Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske, dugoliste), cveta belog sleza, cveta i lista podbela i moraca.
Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. poklopi
i posle 3 sa ta ocedi, zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika.
Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice, rosulje,
pitomog kestena, cveta zove i trave daninoc. Kao prethodni eaj, pije se
topao.
Narodna medfclna. - Bokvica je omiljen narodni lek. Za nju gotovo
svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. Cini mi se da nijednu drugu
domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao
bokvicu. Svako ce yam odmah, bez okoli~enja, kazati da je za posekotine
najbolje priviti list bokvice. Ako se slueajno posecete dok ste na selu, prva
pomoc je list od bokvice. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati
da bude cist, da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila. Mnogi opran list
obriSu i namaiu ma~eu iii u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto, iii
list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju
na ranu. Ovo je sasvim opravdano, jer posekotina ne krvari, ne zagnoji, brzo
zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak. Godine 1958. dokazana je znama antibakte
rij ska moe bokvice, jer su -u njoj otk,riveni fitoncidi (Felklova).
B u a c a k (Plantago psyllium L.) je jedna vrsta granate bokvice koja
raste u Primorju, a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na
veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao
51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. Seme je si
tno, lici na buvu (otud i nauCno ime, jer psyl/a na grckom znaci buva). Veoma
se ceni, jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena.
Deluje kao blag laksans, koristan osobito za osobe obolele od hronicnog
zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice, prome~a i posle pola sala popije; piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala
uredna stolica. Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i
zatvora.
Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ nekoliko narodnih imena
za zensku bokvieu: vela bokvica, veliki trpotec, veliki trputac, zenski zi
lovlak, zilavac, marina bokva, muska bokvica (Ku~an), paskvica, pitoma
bokvica, tarpotac, tarpudac, terput, celnik, ~iroki trputac.

BOLDO. BORMINA, LISICINA . ..

245

Za musku bokvicu: bukviea, glavor, duga bokva, dugi trputae, fenska

bokvica (Ku~an), Zilovljak, konjsko rebro, krepotee, mala bukviea, mu~ki
zilovlak, popova lozica, treputae, tripotee, troputae, ernoglavae.

Za srednju bokvicu: bokva, zenska bokviea, sredn;ja OOkva, srednja bukviea, triputae, troputae, siroki prpotee.
Za buacak: blesnik, bolhnjak, boBinee, bu(h)aeica, bu~ika, lisnati tr
putae, pasja noga.

BOLDO
List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. Monimaeeae. Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. Ulazi u sastav raz
nih lekova za jetru i zuc; deluje i protiv erevnih parazita, diuretieno i se
dativno.

BORAlINA, LISICINA, POREC, BORAC

Baraga officinalis L. -

Borag~naceae

JednogodiSnja zeljasta, grubo eeki[ljasto dlakava biljka, visoka 30 do

60 em. Donji listovi su u rozeti. krupni, na dugaekim drskama i elipticni,
a gornji duguljasti, sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku. Listovi su po obodu eeli,
ali su talasasto naborani. Stabljika je ~uplja , razgranata, debela i sadrhi mnogo
sluzastog soka. Cvetovi su plavi, rede beli ill purpurni, udrruiem u povijene
evasti na vrhu grancica. Cveta od maja do avgusta.
Rasprostranjenost. - Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima, svuda
gde ima mnogo azotnih jedinjenja.
Svojstva. - Ukusa je na krastavee. Slabog i svojstvenog mirisa. Neprijatno, skoro bodljikavo dlakava, tako da eoveka odbija.
Droga. -

List, evet i eela biljka (Boraginis folium, flos et herbal.

Gajenje i berba. - Seje se u martu iii aprilu na lako, rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja, a kasnije se proredi da struk
od struka bude u redu oko 35 em. Bere se kad je biljka u pUllom evetu,
obieno juna-jula.
Sastav_ - Oko 25% sluzi, 25% tanina, malo etarskog ulja, saponina,
masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1.iIrata. U mladim biljkama ima malo alantoina.
Upotreba. - Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo}
stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. Cvet ulazi u sastav
evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. Velike kolicine
sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje
s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama. Svez sok
iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma.

LI!CI!NIl! BIUEM

246

Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode
i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata.
Ako neko ne moze da podnese miris pore~a, treba do dati malo lipovog
i rw.inog cveta.
Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a, rw.e, di
vizme, belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku, popariti ca
som klj.u cale vode, poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I
ka~iku.

U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i

zeludacno-crcvnih oboljenja, reumatizma i drugih bolesti.
Anticki narodi nisu poznavali porec. Preneli su ga Arapi u Spaniju,
tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra
stavcu, pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko
privi, razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke.
Narodna imena: boraga, boraidina, borazde, boraziniea, bora~a, bore
tina, burai, buraiina, volovski jezik, kozmelj, krastava, krastavica, poraga.

BOROVNICA

Vacoinium myrtillus L. -

Erieaeeae

Borovniea je grmic, visok do 50 em. Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu
kovih i cetinarskih ~uma i cis tina.
Listovi su naizmenicni, tanki, duguljastojajasti, 2-3 em dugacki i ima
ju perastu nervaturu. Cvetovi su ruZicastobeli , zvonastoeevasti, pojedina.
cni i obe~eni. Cveta u prolece. Plod je modroerna, okrugla, soena bobica
sa vge semenki; na vrhu se vidi krunicni prsten. Sazreva u leto. Osu~ena
bobica je srilezurana i velika kao biser. Plod treba susiti u susniei na
65- 70 0C.
Bob ice su dosta prijatnog, nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa.
~tvu

Droga. - List ,i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus). Lst se bere u

prolece sve dok biljka eveta, a plod sasvim zreo.
Sastav. - Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a, smesu
raznih ant 0 e i jan 5 k,J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka, oko
27'/, i n v e r t n 0 g sec era, oko 6'/, organskih kiselina, uglavnom H:mu
nove, jabuonc i cilibarne, pektina, oko 6 mgOfo vitamina C, oko 1 mgOfo ka
rotena i dr.
U listu ima do ISo;. pirokatehinskih tan ina, do 1,50;. arb u t 0 z i
d a, nekoliko flavonskih heterozida, do 220 mft'/o vitamina C .i dr.
Upotreba. - Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica, sok iz zrelih
babica, ekstrakt i vino. Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago
sredstvo proti\' dijareja i katara ereva, raznih upala sluzniee j,td. Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje, protiv decjih proliva i
akutnog enterokolita odraslih.
Zbog prisutnog arbutozida, list deluje slieno listu medvedeg' gro!<!a
i diureticno. Upotrebljava se i protiv seeerne bolesti.

BOSlUAK

247

Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice, tako

da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti, jer divlja biljka ne
moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova, s jedne strane, za industrij sku proizvodnju soka, a s druge, za farmaceutsku industriju. Iz zrelih
plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu
antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka). Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida, jer povoljno deluje na vidni purpur.
Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. Po~to
je taj lek patentiran i skup, najeelishadnije je piti cist, zdrav, neprevreo i
nefalsifikovan sok, jer je to najzdraviji napitak. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica; kuvaju se kao
i svako drugo suvo vo~e. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati.
1. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice, dunjinog semena i
nane se pomesa. Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode, poklopi, ostavi 2 sata i pije mesta vode.
2. Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze, sitnice, troskota i
rastavi~a se pome~a. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru
vode, ostavi 2 sata, oeedi i pije umesto vode.
3. Secerna balest (vid. mahune od pasulja, dudov list, dobricica i dr.).
Narodna imena: barovniea, boribnica, borovaca, borovinka, borovnjaea,
brosniea, brusovnica, burum, divo-grozje, ofinki, erna borovnica, erna jagoda.
B r usn i e a, ervenozrna borovnica, brasnjaca, brosniCak, brusnik, mecje grozde, strus ljinke, crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L.), u listu
ima gotovo iste sastojke, pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao
diuretik i za lecenje upale bubrega i besike.

BOSIUAK

Ocimum basilicum L. -

Labiatae

Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e, toliko opevano u narodnoj,

pa i u umetnickoj poeziji. Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. To
su evece i miris starijeg sveta. Bosiljak nije naSa biljka. Donesen je iz Indije. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama, ne sarno
kao evece u evecnjacima nego i na veliko, za destilaciju etarskog ulja. Cela
biljka je prijalnog mir isa, a m'a jv-Be ILs,to vi. Ukusa je gorkog i ammat! cn~
Ijutog. Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm, 1
za religiozne obrede. Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba)
i sus i u hladu na promaji. Sadrli eta r s k 0 g u I j a, tan ina, sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a. Kolicina etarskog ulja nije velika - iznosi svega 0,4 do 0,8% - ali biljka ipak ima vrlo jak miris. U etarskom
ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola, linalola, eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans, jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. Tako se moze objasniti z.b~g
tega se bosiljak nosi na groblje, kad se ide mrtvaeu, zbog cega se pokoJnik

LECBNJE BIU1!M

248

njime kiti, i nosi kad se ide te~kom bolesniku, zbog tega se daje da se one
pokvari .bogojavlJenska vodiea ... itd. Narod, sasvim opravdano, upotreb.
Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema, protiv gasova, nadimanja i tegoba u organima za varenje, u obliku za~ina u je.
lima iii u obliku ~aja pos le jela. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih
parazita, ~esto zajedno sa belim lukom, zatim za ja~e mokrenje, za izazi
vanje bolj eg ape tita, za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka,
protiv zapaljenja bub rega, za uredivanje menstruacije itd. Nekad nije bilo
ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka, ne sarno suvog, vezanog u ki
tieu vee i u vrtu, pa ~esto i u loncu, tako da su ga imale sve~eg preko cele
godine. Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao
oficinalnu drogu. Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu.
Narod ima veliko poverenje prema bosiljku, pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija, a ~ta stvarna lekovita vrednost. Bosiljak treba
prou~iti vee i zbog toga ~ to se on, kao retko koja druga biljka, tako mnogo
spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. Ukoliko se kod nas ide vi~e
na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka.
Narodna Imena: ba~ilek, b~ulek, baselak, basiljak, basilje, ba~elak, besiljak, bosilek, bosilj , krupan bosiljak, bosiljak sarma~ , bosilje, vasleden,
den, mislodin, murtela, pitomi vesligen, faslid~an, fesligen, feslidan, fesli~an.

BRDANKA, MORAVKA, TRAVA OD MAJASILA

Arn,ica montana L. - Compositae

Brdanka je dugovecna biIjka, visoka 20-60 cm. Iz kratkog, valjkastog
i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii
viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu. Listovi su slo~eni u rozetu
pri dnu stabljike, duguljastojajasti, po obodu celi; listovi na stabljici su
sitniji, naspramni, po obodu malo nazubljeni.
RasproslranJenost. - Raste na siIikatnom, pe~~anom, humoznom i via
~nom zemljiStu, na pasnjacima, livadama i ~umarna brdskog i planinskog
podrucja. Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva. Kod
nas je najvi~e ima u Sioveniji, koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji.
Berba. - Treba brati potpuno rascvetale, ali ne precvetale cvetne gla
vice, ocistiti od crnih larva, ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro
zapakovane, jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age.
Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta.
Droga. - l. C vet. Sastoji se iz krupnih, zrakastih, ~ u ton a ran
d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim , uzaruim , ~iljas tim, dlaka
vim listiCima poredanim u dva reda. Jezicasti, zenski cvetici, koji se nalaze
po obodu cvctne glavice, dugacki su do 2,5 cm, a si'roki ako 4 mm; jezi
~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi.
CveiBte je malo, pup~aslo, sitno jarnicasto i maljavo; na njemu su usadene
sitne, valjkaste, rapave ahenije zakieene belom, ~vrstom, krtom i v I a s a s
t 0 un per n i com, zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a, kao
pamuk.

BRDANKA. MORAVKA. TRAVA 00 MAJASILA

249

Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa, a ukusa nagorkog

zivaju kijanje.

naljutog, iza.

II. R i zorn i k 0 r e n. - Rizom je vodoravan iii kos, skoro \'al}

kast, do 9 em dugaeak, 3-5 mm debeo, obicno povij en u obliku luka iii
zavrnut kao slovo S. Spolja je rapav, Ij uskav, malo kvrgav, tvrd i mrkocr
yen. Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea, a na donjem pot.
puno je obrastao lako lomljivim, svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim
k 0 r e n j em.
Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa, jako aromatienog, gor
kog i I iUl og ukusa .

CVET BRDANKE : A - CV ETN A GLAVICA . B - JEZ ICAST 1 CEVAST CVET .

OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS). C - CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI.
B, - DLAKE BLlZNAKINJE

Sastav. - Cvet sadrli oko 0,1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa

stava, gorku j Ijutu, neglikozidnu, kristalnu materiju a r n i C i n, flavono
ida, smole, tan ina, boje i arnidiola ill arnisterola. U korenu ima istih
sastojaka i joS oko !()o;' inulina.
Upotreba - Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao
sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. Vodom razbla
'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno
gih rana, eesto umesto skupe jodne tinkture, narocito u ova dva svetska
rata kad se do joda teSko moglo doei. Infuz od droge narod upotrebljava
za ispiranje usta i grla, slieno zalfiji, jer i tu e tarsko ulje deluje kao an
tiseptik, a tanin steze, Stavi, jaea sluzokozu. Iznutra se daje kao sredstvo

250

LECENIE BJUBM

za ummvanje nervnog sistema, za snif avanje krvnog pritiska, za le~enje or

gana za disanje i varenj e, kao emenagog i abortiv.
Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan.
Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g
lista hajdu~ice . Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale
vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja.
Istorija. - Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem
veku. V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka.
Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice. Kasnije
je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena. Danas se najvi~e upotrebljava
kao narodni lek u Zapadnoj Evropi.
OstaIa narodna imena: arnika, arank, ruta brc1anka, veprina, veprovac,
zlatenica, konjski petrovac, mali divlji neven, pap rica, gorska potres, ti~ji
neven.

BREZA
Betula L. -

Betulaceae

B etula verrucosa Ehrh. (= B. pendula Roth), obi~a breza i B. pu.

bescens. Ehrh. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k
do 65 0 i vg e. B. lenla L . .Taste u Severnoj Americi. Breze su zivopisna vitka
drveta s belom korom i vitkim, tan kim graneicama, pravi ukras svetlih
~uma.

U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e, k 0 r u ~ s v e z b r e
z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee.
Betulae folium. - Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i sui u hladu
na promaji. Droga je svojstvenog mirisa, gorkog i oporog ukusa. Saddi oko
8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera, nepoznatog sap 0 n 0 z ida,
smole, 0,050;. eta r s k 0 g u I j a, gorke materije i dr.
Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid, koji hidrolizom
daje po jedan molekul glikoze, ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a. Sveza
kora sadrli do 0,2'10 heterozida. Destilacijom pomocu vodene pare u SAD
vade ulje, koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris.

Betulae gemmae. - Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e. S'adde

oko 4% eta r S k 0 g u I j a; to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog
mirisa; na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali; saddi 42-46% slobod
nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a.
List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital
nih puteva, naj~esce u obliku infuza. Saddi nedovoljno proucene supstan.
dje koje imaju antibakterijsku moe.
B,ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih
puteva.
Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza, brez, breza crepua,
briza, brizovina, falosna breza, jadika, metla, metlika, metlovina, obicna
breza, a B. pubescens: breza, puba6ta breza, severna breza.

BREST. BRoe . BRSUAN . ..

251
BREST

UII11!.iS eampestris L. -

Ulmaceae

Snafno drvo, visoko do 35 m . Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora

sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole.
ce i oslobodena plute. U kori ima sluzi, oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. Narodni lek za lecenje opekotina, izmrzlina i raznih koznih bolesti:
150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka), ostavi 5 sati,
ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee.
Narodna imena: barst, bres, brijest, brist, brstovina, vezovina,
poljski brest, ru~ten, erveni brijest, erni brest.

10m,

BRoe

Rubia tinetarum L. -

Rubiaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 1 m. Rizom je dugacak, razgranat, do

1 em debeo, clankovit i erven. Stablo je cetvorouglasto, poleglo ili se penje
uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta
bljike. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6. Cvetovi su sitni i roti.
Cveta leti. Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna. Do sinteze alizarina
broe se gajio za bojadisanje. Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans, holeretik, za lecenje nefrita, cistita, pijelita,
katara be~ike i kamena u bubregu, najce~ee u obliku 3% infuza, pra~ka
(3-5 g dnevno) iii ekstrakta. Sadrli antrahinonske heterozide, alizarin i
druge bojene materije. Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene.
Narodna imena: brojue, broeanka, broce, brocevina, veliki broe, krap,
pitomi broe, rudecina, ervenae.

BRSLJAN, BRSTAN, BRSLJIKA

Hedera helix L. -

Araliaeeae

Trajna drvenasta zimzelena 1J.iljka koja se penje uz drveee J kamenje

pomocu adven't ivnog korenja. Stabljike su do 50 m ' dugacke. Listovi su raz
licitog oblika. Upotrebljavaju se svez i osu~en list, plod i tanke stabljike,
relIe kora i gumirezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu. Cela bilj
ka je gorka i otrovna. Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost
i lekovitost brsljana. Kod nas se retko upotrebljava, i to sarno kao narodni
lek za lecenje koinih bolesti, reumatizma, uloga, roci, bradaviea, za lak~e
iska~ljavanje . Ponekad se trafi za izvoz.
Ostala narodna Imena: barsijan, barScan, baSt ran, bers/jan, best rail,
brgtanj, brstran, br~lin, br~ean, zelengora, zirnzelen, plju~t.

LIlCBNJI! BIUIlM

252
BUKVA, BUKA, BUK

Fagus silvatica L. -

Fagaceae

Sumsko drvo , visoko do 35 m. U zrelim plodovima, tzv. bukvicama ima

20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom, I'a se moze
umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. U bukvi
cama ima fagina, materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. Ponegde
jedu priene bukvice. Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga.

BUNDEVA, BELA BUNDEVA, BELOKORKA, DULEK, LUDAJA, BUCA

Cucurb ita pepo L. -

Cucurbitaceae

JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim, rebrastim, bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m. Ustovi osu ogromni, srcolikii, pLitki petodelni, po
obodu nazubljeni. Cvetovi su zuti, muski su krupniji od zenskih. Plod je
ogromna okrugla boba, teska i viSe od 10 kilograma, spolja belosivkasta, a
na preseku narandzasta, mesnata i soena; u supljini su semenke. Cveta jula
i avgusta, a sazreva septembra-oktobra.
Rasprostranjenost. - Poreklom je iz tropske Ameri-ke. Kod nas se gaji
u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama, kao meduusev po kukuruzu.
Droga. - Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). Seme se iz
vadi, oeisti od vezivnog tkiva, opere i sto pre osusi da se ne pokvari. Olju.
steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost; zato treba Guvati sarno neolju
steno seme, dobro zapakovano, na hladnom mestu.
Seme je belo, sivkasto iIi belozuckasto, 8-20 mm dugaeko, oko 10 mm
siroko i 2-4 mm debelo, pljosnato, po obodu able zadebljano, jajasto i na
jednoj strani zasiljeno. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak,
hartijast i lako otpada, a ispod njega je debela, zilava ljuska tamnije boje.
lspod ljuske je vrlo tanak, mek, zelenkast tegumen, vrlo priljubljen za
semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu. Je~ra se sastoji iz
dva mesnata, masna, belieasta, plankonveksna kotiledona.
Sastav. - U semenu na jezgru otpada oko UNo, a oko 24% na ljusku.
U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina, 38% masnog ulja, smole, se
cera, pektina itd. U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja, 5'10
smole i dr. Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena
aspod ljuske.
U pulpi (mesu) i ma oko 93% vode, 1% belaneevine, 5% bezazotnih
ekstraktivnih materija, vrlo malo ulja, karotenoida, vitamina C, enzima, mno
go manganovih soli i dr.
Upotreba. - Bundevino seme je neotrovan anthelmintik, zbog eega se
moze davati i deci. Odraslima se daj e oko 400 g, a deci 200-300 g svefe
oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu.
Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje.
J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Jugaslavije.

BUNIKA

253

Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. Sastoji se

iz 45% linoleinske, 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline.
Ulje je lako svarljivo, vi~e od 98'10. Upotrebljava se za ishranu i u indu
striji.
Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet
su naj hranljivije. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. Pecenc i ku
vane bundeve su valna hrana za Ijude, a presne za do mace zivotinj e.
Pulpa, presna i kuvana, i isceden sok koris te se poslednjih god ina za
lecenje psorija~c. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki
dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu, slanu iii zasladenu, spravlj enu na ra
zne nacine da se bolesniku ne ogadi. Istovremeno suncanje, boravak na
moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje.
Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun
deva, na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva, krvavog proliva i
te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik, artriticna dijateza, hronicni ne
frit.
Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko
ko~irna 1-2 g, rnackama 20-30 g, psima 30-60 g, svinjarna 80-130 g, prerna
tezini. Stucano. serne se porne~a s brasnom , prekruporn i drugom stocnorn
hranom.
Narodna lmena: - Osirn spornenutih, evo jo~ nekoliko narodnih irne
na: bela ludaja, bela tikva, beskorka, bugarka, budimka, budimlija, bun
dava, bundevka, dulek. duganja, dugara. dumlek, zu ta tikva, kaba k, ludara.
rnacvanka, mekokorka. misiraca, pecenka, mska dinja, tikvanja, tikvelj, frio
genjaea, cuka.

BUNIKA

H yoscyamus niger L. -

Solanaceae

Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam, balan,
bana, baunika, bendeluk, blern, bIen, blnika, bonica, bun, bunica, bunjika,
bunjica, veliko bilje, voja, vojka, divlji zobnik, zubna trava, zubnjak, zub
njaca, konjski zub, svinski bob, svinjarac, svinjorak, svinjorec, svirnjak,
trava od bunila, trava od zuba, uspavljiva trava, crvinc, crna bunika, crvivec, crni zobnik.
Bunika je lekovita i otrovna, svuda rasprostranjena zeljasta biljka. Po
stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. Skolska medicina i farmaceutska
industrij a koriste list, rede seme o<i buniike .
Govori kao da se bunike najeo, kale se u nas za coveka koji govori
kojesta, bez srnisla i veze. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca, i
za njega kalu da . trabunja kao da su ga bunikorn nahranili, kao da je
poludeo.
Bunika je slovenska roc. Njen nazi v potpuno odgovara fizioloskom dej
stvu koje bunika izaziva u otrovanorn coveku. Koliko se meni cini, u Jugo.
slaviji se naj ce~ce upotrebljava naziv . bunika . On je primljen i u na~oj
farrna kopeji i u sluzbenoj botanickoj terminologiji. lunas i u svetu bunika
je dobro poznata kao otrovna biljka, sarno se u raznim krajevima razlicito
nazi va.

LI!CI!NJI! BIUI!M

254

DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od

IBea na zemlji. Druge godine izraste razgranata stabljika, visoka do
1,5 metra i iseveta. Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava
se u dr~ku; li~ee je duguljasto-jajasto, Siljasto i krupno zupcasto. Li~ee
na stabljici je sitnije, sedeee i osnovom obuhvata stabljiku. .Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l.i/ica.

y~

J ednagadisnji

varijetet

bunike

ima nerazgranjenu stabljiku, visoku

svega do pola metra. Listovi su bez
dr~ke. Krunica je blec1e rute boje,
~'
QI
jer nema tako istaknutu ljubieastu
l
mrezu lilica.
evetavi su mnogobrojni i nago
milani pri vrhu stabljike i granciea. Cvetovi se razvijaju postepeno,
tako da na jednom jedinom struku bu, nike ima na vrhu pupoljaka, ispod
njega cvetova, a jo~ nile zelenih i
poluzelenih caura.
Caure su duguljaste, kru~kaste,
, veliCine
naprstka, lute, na vrhu petorube,
odozgo
imaju ispupcen poklo~o
,
pac koji spadne kad plod sazri. U
cauri ima oko 500 sitnih semenki
mBije boje, neprijatnog i gorkog
ukusa.
BUN IKA U CVET L ,\ _ BIU KA U CVE T U.
Cela biljka je vunasta dlakava,
I RAZV lJ EN CV ET. 2 DO 6 - PLOD.
sivazelena, lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 - SEME
risa Jwj<i Bcezava su~enjem.
Cela biljka je vrlo a/ravna, neprijatnog, nagorkog i naljutog ukusa.
Na1azl~ta. Bunika je smrdljiv karav koji raste pojedinacno iii u
manjim grupicama po naseljima i oko njih, najviSe na zgariStima, ruJevil1ama, zapu~ tenim i neobradenim mestima, pored puteva i ograda, na suvim
ocednim suncanim m eslima i buniJlima, odakle joj a ime potice. Ima je po
celoj Evropi, a iz nje je prenesena i u Ameriku. NajvBe se sakuplja i izvozi
iz Srednje Evrope, narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja, iz Jugoslavije i Madarske. I bunika traii jaku zemlju, ali ipak ne kao tatula. U mnogim
zemljama se gaji, narocito u SAD. U Vojvodini je najvBe ima po napu~te
nim torinama i popaljenim sel1ma.
Gajenjc. - Bunika se gaji kao i tatula. Bolje je gajiti dvogodBnji varijetet, jer daje viSe ]gea. Krajem zime seme se poseje u tople leje J u proIeee rasaduje na stalna mesta. U novije vreme sve se vBe pocinje gajiti i
egipa tska bunika, Hyoscya mus muticus L., koja ima vi~e od 1% alkaloida,
tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi u pitanje.
Berba I susenje. - List bunike se bere preko celog leta dok god biljka
cveta, ali je najlekovitije prvo kolo, branD neposredno pre cvetanja bunike
il: kad se na njoj pojavi prvi cvet.
.
Obrano lisce treba vrlo brzo asusili, najbolje u sclndai zagrejanoj na
40-S0oC. Sporim susenjem Ii~ee pobledi i poplesnivi i mora se baciti. Vla-

1P
B

BUNlKA

255

zno, rosoo, sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi, pozuti iii
postane smelte.
Droga privlaci vlagu, te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati ,:a suvom i hladnom mestu. Najbolje je ~to pre prodati,
Jer .s.e ~' u . ~potec , ne . sme cuvati dufe od gOdinu dana . Ukoliko je droga
stanJa 1 I O~'Je cuvaoa , su~e na, utohko ima manje alkaloida.

1 -

BUN IKA
SE.>.IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU. GORE : CAURA SA KOJE JE PAO
POKLOPAC I U7.DUZNI PRESEK KROZ CAURU

Hemljsld sastav. - U IiUu bunike ima 0,045-0,15% alkaloida, od kojih najvge hioscijamina. 1ma malo skopolamina i atropina. Slufbeno se
trazi da droga mora imati ~ajmanje 0,050;. alkaloida.
Najvge alkaloida irna u drki i nervirna, a manje u liski i stabljici.

Upotreba. - Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie,

ali znatno slabije, jer sadrli manje alkaloida. 1zraltuje se ulje, Oleum Hyoscyami coelum, kuvanjem liUa u ulju. Spravljaju se i razni drugi melemi

256

LECENJ1! BIWEM

za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51. Re"e se izra"uju ekstrakt, pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom.
U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje,
jer je ima svuda, a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje. Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u, kao da visi u vazduhu.
Konj, pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek, a koza i krava mnogo manje.
Istorlja. - Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi.
Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg
veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje.

BUNIKINO SEME
Bunikino seme je donekle bubreZasto. Lupom se vidi kako je jamasto
naborano. Mnogo je sitnije od tatulinog semena. Veliko je svega oko 1 mm_
Boje je sivozuckaste, mi~ije. Ukusa je nepri.jatnog i gorkog. Na uzduznom
preseku lupom, a jo~ bolje mikroskopom, vidi se embrion u obliku velikog
latinskog slova G_
Bunikino seme saddi 0,06-0,14% alkaJoida, od ~ega najvge hioscijamina. Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena, koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura.
U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba.

CUVAJTE SE BUNIKE
Bunika je vrlo lekovita, a isto tako i otrovna. Moze izazvati i smrt.
Zbog toga se bunika ne .sme upotrebljavati na svoju ruku, po savetu nekog
saputnika u VOLU iLi autobusu Ii .1. 51.
lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll
se dobiti isklju civo na l ekarski recept.
Trovanja hunikom u nas nisu retka. Naj~ece intoksikacije su od neprav.ilne upotrebe. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi
cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista.
Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka. U tu svrhu
naj~ece koriste samleveno bunikino seme u kafi. Srecom, to se moze vrlo
lako otkriti i dokazati.
NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke vade crve iz o~iju, uiju,
rana itd. Nad zar nadnesu bolesnika, dobro ga pokriju, govore neke nerazumljive re~i, narede mu da zmuri, na kraj zara stave posudu 5 vadom i
njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i
kad su ube"ene da je musterija pe~ena, tj. da je bolesnik potpuno ube"en
da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi, okretna i lukava bajalica hitro i veto iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far . Seme po~ne na
visokoj temperaturi da pucketa, da se otvara. Varalica udari blago bolesni
ka i strogo mu podvikne, naredi da otvori o~i: Eto sinko (cerko), sad vid
dis ko ti jede mozak. Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica.

BUllAe

257

evj}j i uvija se tako da i svakom drugom, a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku, izgleda da su to ervL
D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga. nasred kuce na ognjgtu,
do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti. A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz .Ijubavi. , a ne za novae_
Napomena i opomena! lebiljern.

Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve-

BUMAC
PYI'ethrum cinerariaefolium Trev. -

Cornpositae

Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a.

Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne
Gore i Hereegovine. Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na
sve kontinente.

c
C

E
D

evET BUHACA
A - CVETNA GLAVICA. B - UZDUZAN PRESEK <KROZ CVETNU GLAVleu..
CEVASTI CVETIC. D - BRAKTEJA DALMATINSKOG I E - KAVKASKOG "UHACA

Biljka se razvije u rnocan busen, visok do 1 m i sirok do pola metra

s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu.
Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno. Cela biljka je srebrnozelena zbog
obilja dlaka. Korenov sis tern je vrlo razvijen. Biljka izdrlava dugotrajne suse,
kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. Cvetne glaviee su vrlo
lepe i krupne, 5-6 em u prorneru; imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta, a u
sredini 200-300 zutih eevastib cvetova, tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck), ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka.
Berba. - Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili, eevastih cvetiea
otvoreno, jer tada ima najvJSe piretrina.
Izgled droge. - U prornet dolazi cela droga, ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak. T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u, a ne samlevenu, jer se delatni sastojci brle kvare
u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan, a primese u praSku je moogo
tde otkriti nego kad je droga cela.

258

LECENJI! BlUl!M

Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku, a otvorene glavice 12-14 nun.

Dr~ka je kratka i uzdui prugasta. Cvetgte je oblozeno duguljastirn, dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda.
Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica, a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni
evetici, dugatki do 6 mm. Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do
20 mm i trozuba. Zuti evetiCi su petozubi.
M i r is a je slabog, svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga
melje. U k usa je gorkog i naljutog.
Prahk. - Samleven buhat je svetle, Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom, slabo aromatitnog mirisa, gorkog i Ijutog ukusa. Droga
najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka. Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika, velika 30-45 mikrona, spolja grubo
bodljikavo-trnovita: imaju tri pore. Ima sklereida, v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom, d I a k a u obliku slova T, Z 1 e z d a tipa kompozita i delica
e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta. Ima
inulina, ali ne sme bi ti skroba.

Falslftkati. - Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i
listova. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva, zbog tega je viSe zelene boje. Samlevene dr~ke su sive
boje. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela.
Samleven evet od vratica, krasuljka, margarete i drugih slitnih kompozita
dosta je te~ko mikroskopski dokazati.
Sastav. - Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II, e i n e ri n a l i e i n e r ina II. Droga ima
jo~ i eta r s k 0 g u I j a, 5 mol e, jedan he t e r 0 z i d
i a I k a I 0 i d.
a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom.
b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske Ik iseline sa piratrolom
i metanoloru.
Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu. Piretrin I je 2,5 puta aktivniji od piretrina
II, zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju
~to vge piretrina 1.
Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom, a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom. Cinerolon je takode keto-alkohol, veoma blizak piretrolonu. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini.
Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%. Pepela ne sme ostati vge
od 80/0.
Druge vrste. - Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb.), a persijski od Chr. marchalli (Pyr. roseum Bieb.). Cevasti evetovi su iuti, a jezitasti su CTveni iii
r u i. i cas t i. Raste na Kavkazu na Vlisini od 1.500 do 2.500 m i spusta se
do Kaspijskog mora, Jermenije i Persije. Dejstvo mu je slabije od naseg buhata, zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene; danas SSSR gaji
sarno dalmatinski buhac.

BUHAC

259

Ispitlvanje. -. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. Hemijsko

?dredl.v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj
lO~ektJcldnoJ

moC!. lma viSe metoda, od kojih se prvi osnivaju na izolovanju

hnzantemum-karbonskih kiselina, a drugi na ketonskoj funkciji. Danas se
primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima
nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne
na iitnom ili pasuljevom ziSku, muvama i dr_
Buhal! nije otrovan! -

Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka, Zivotinje tople krvi i biljke, a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi, deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva
navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada
smatra za najbolji il1sekticid. Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je

neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_
Standardizaclja. - Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%); mora dati 7-1Q<l/o etamog ekstrakla i
ne sme ostaviti viSe od 9% pepela_
Upotreba. - NajviSe buha~ se potrosi za ekstrakciju piretrina, koji se
~uva kao rezcrva za izradu raznih 'preparata, osobi10 aerosol-bombi za individualnu zastitu protiv vasiju, buva i drugih parazita. Da bi se spre~ilo gubJjenje piretrina, ekstraktu (sa 20-3Q<l/o piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervaciju. Upotrebljava se i u obliku praska i ekstrakta, a u povrtarstvu i uopstc u privredi naj~esce ~e primenjuje u obliku pen u s avog sapunskog ekstrakta izradenog sa crnim sapunom. U novije vreme buhac u prasku se mesa sa diditijem u prasku ili
pepeinom, jer se dejstvo buha~a i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje; buha~ deJuje brzo, a diditi dugotrajno. Poslednjih godina buha~ se
po~inje 'llpotrcbljavati protiv suge i kao anthelmintik. Dokazano je da se piretrin u crevima ne resorbuje, sto je od velike vainosti kad se zna da je
buhac neotrovan, a gotovo sva os tala biljna anthelminti'k a su manje ili viSe
toksicna. Buha~ u prasku je utoliko bolji insekticid ukoliko je s v e z i j i
i ukoliko je b 0 J j e zap a k 0 van. U kesicama, kartonima, vrecama brzo
gubi dejstvo. Treba ga cuvati u metaJnim ili tamnim staklenim hermeti~ki
zatvorenim posudama.
Narodna imena: berica trava, brminja, bubar-ica, buvara, buvarica, buva~, buhara, buharica, vra tic, dalmatinsm buhac, divlji pelin, divlja barutica,
matrikolda, osjenac.

v
VELEBIUE ILl BELADONA
Atropa -belladonna L. -

Solanaceae

Velebilje jt! vrlo vai na droga. Od I i ~ case pravi pra~ak , ekstrakt,

pilule (s podofilinom), tinktura, sirup, dializat i dr. Iznutra se daj e
za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju),
za umirivanje ka~lja i bronhijalne
astme (antiastmaticne cigarete), grceva od zucnog iii bubreznog kamena,
epilepsije, his terije, par kins onizma
i drugih neuroza, protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada
raznih bolesti.
Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima)
kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace, zatim za smanjenje
sekrecije (izlueevine) zlezda, kao
protivotrov pri trovanju morfinom,
pilokarpinom i muskarinom. Daje se
i spolja u obliku masti, sam iii zajedno s kokainom, u humanoj i veterinarskoj medicini.
Koren velebilja se upotrebljava
Icao i list. Kopa se u jesen, ocisti
od zemlje i natrulih delova, opere i
VI!LEBIUE
su~i. Glavu s pupoljcima i
sitnim
korenjem treba vratiti u zemlju da bi
iduCe godine nikla nova biljka. Radi
razmnozavanj a, vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima
pupoljaka.

Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu.

VELEBIWE ILl BELAOONA

261

OBLIK

l 15TA

VELEB IUA

SCOPOLIA CARN IOLl CA , C -

NJEGOV IH

PRIMESA

I' FALSJFIKATA:

A -

VELEBI U E.

AILANTHUS GLANOULQSA, 0 - PHYTOLACCA OECA NORA , VELlC\NA

LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU

UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE

Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja, ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata, Prvi zapis
potice iz 1504. godine. Lepe Italijanke, narocito Venecijanke, upotreblja-

BELADONIN BUVAC
A - ATROPA BEU-ADONA . LIST IZJEOEN 00 BUVACA. x O,5, B - EPITHRIX
ATROPAE, xlll, C - DEWVI BUVACA, D - DVA BUVACA BEZ NOGU

vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija, 2loog cega

bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa). U XVII veku velebilje se ce~ce
spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba. Pocetkom XIX veka

LECENJE BIUEM

262

poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu

i njena vainost u medicini ni do danas nije opala, nego je jo~ porasla.
Naziv Atropa je ime jedne od tri parke, tri mitolo~ke boginje koje po
verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota, odredujuei Cas na ~e smrti
(atropos znaei neumitan).

TROVANJA VELEBILJEM

Trovanja velebiljem nisu retka, kako zivom, taka i osu~enom biljkom.

Najeesea trovanja su slucajna, nenamerna, i to bobieama. Deca i pastiri po
5umama su cesto htve til! ukusnih pasjih tre~anja . U toksikolo~koj Ii
teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na
vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika, 1825. go

MJ()LA

l':OKMAL'JA ZEN ICi\

MIDRIlAZA

dine. Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi, umorni i zedni, najedo~e se jed
nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i
da bi se osvezili. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za
bolnicu, a drugi prezivese posle stra~nih muka.

I rna i namernih trovanja bobicama velebilja, najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan
ukus semena.
Cela biljka je vrlo otrovna, a najvise njen koren. Otrovnost velebilja
potiee ad alkaloida, cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke, zemlji
~ta, klime i drugih okolnosti. SveZa, ziva biljka je najotrovnija, jer sadrfi
najvie hioscijamina, a malo ili nimalo atrop ina. Suva, a pogotovu dugo cu
vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u
atrapin , koji je oko 6 puta manje otrovan. Susenjem, dugotrajnim euva
njem i kuvanjem <osobito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi, jer se hi
drolizuju (razlaiu). Na taj naein se i moze objasniti da je neko mogao pojesti i po nekoliko bobiea pa da je preziveo, a drugi je od jedne ili dye bobice povraeao. Prosecna teziDa osusene bobice je oko 0,23 grama, sto znaei
da bi u jedan gram isla oko cetiri suve ili jedna sirova bobiea. J edna bobiea
ima oko 1-2 mg alkaloida. Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko
1,5 mg. Prema tome, vee i jedna jedina bobiea prelazi maksimalnu dozu at
ropina i moze, dakle, biti skodljiva.

VE LEBIU E ILl BELADONA

263

Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi , pre,'an 1 ot ru je

beladonom, j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI. COI'ek j e
najosetijiviji, za njega je beladona i najot rovnija. Ot romos t \"eleb ilja za ra
zne zivotinj.: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo
prema Coveku i d omacim zivotin jama. Posle coveka , najosetljivija bi bila
macka, pti ce i pas, a li i medu pt icama ima razlike; gol ub je, na primer, vrlo
otporan. Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka . Maga rac i konj mogu II tOkli
nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve
lebilja bez 2.I1akova trovanj a. Ovca i koza , a is to ta ko i mnogi drugi pre!i
va ri mog.0 ' da j edu , 'clcbilje , ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu. Kozje
m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu. PuZevi jedll velebilje,
njima one ugta ne ~kodi , ali sami postaju otrovni za coveka. Zec, zamorce
i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju
znake trovan j a , ali je njihovo meso otrovno za coveka. Zec koj i se hrani ve
lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge, oko 0,6 grama
(Hekel).
U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze
dokazati mikroskopski, hemijski i na zivotinjama. Mikroskopom treba tra
ziti celije s peskom, delice klltikule i dlake.

TROVANJA VELEBIUEM U NAS

Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem, 11ajcefee zrelim, sIal'
nim, ukusnim i privlacnim bobicama. Meolltim, 0 tome se kod nas vrlo
malo zna. 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna. NaSi

studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju, pa zbog toga i ne mogu

znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva.
Ranije se, mt::dlltim, na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari
lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te. Uostalom, ne treba
izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji, losi! Pancie i Sava
Petrovic, bili Zekari.

U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie

kovito i otrovno bilje. Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva.
Kod nas , medutim, ako bolesni'k ne umre od velebilja, .skoro redovno
se otpu~ta iz bolnict:: be2- tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju mla
dalacko ludilo.c , psihoza i sl. Tek u novije vreme neki mlac1i lekari, koji su
shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi
cine, poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na
rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima. Tako je, na pri.
mer, klasicne primere nenamernih, slucajnih trovanja pastira i goroseca zre
lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri
ckovic.
Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na
~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem, na zalo.st , u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije
mislio.

264

LECENJE 8[UEM

Srecom, veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu. Osim toga.

nije od manjeg znataja. izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz
koris/oljublja. sva ostala su bila iz neznanja.
U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo,
miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno
u crnoj kafi. Ali su to sasvim izolovani slutajevi.
Slut ajnih trovanja bobicama 1ma, naprotiv, vrlo mnogo. veCinom iz neznanja. CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima
mnogo velebilja), deca. zedna i gladna. prevare se i pojedu poneku bobicu.
IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. da pokafe da
nije kukavica i mali. za inat pojede jednu ili vge bobica.
Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama. dakle. mec1u odraslim ljudima. Na primer, u Gvozdatkoj reci na GQeu, pred rat nekoli'ko goroseta jc
umrlo, jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra, a drugog eetvrtog
dana blizu Kraljeva, nedaleko od u~ca lbra u Moravu. Obojica su prenesena
u besvesnom stanju u bolnicu. Bili su potpuno izobliteni, ispoganjeni. Takva
straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za
proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu.
~to

U istoenoj Srbiji, osobito po selima oko Bora, zabelezio sam 1954. god.
slueajeve medikamelltozniiz trovanja. ali ne bobicama. nego korenom velebilja. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu. Da bi iz sebe isterali .venin
(otrov), seljaci iz Krivelja. Zlota. O~trelja. Sarbanovca i drugih sela piju .vodicu u kojoj je danima bio potopljen koren jarba naroda (Iuda trava). A
vel1in (jed. sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . Ako ne crknem. ako mogu da izdrlim. posle mi je nekoliko meseci
lak~e i podmladim se.
Medutim. uvo nimalo bezazleno narodno .podmlac1ivanje koristi se i
u kriminalne svrhe. Najce~ce se nekad zena ovim .Ietenjem oslobac1ala
znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom
snahom soldatuSom. Na ova kriminalna. veoma podmukla hronitna trovanja
prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. dugogodgnji upravnik bolnice u Boru. Nije, is tina. znao koja je biljka u pitanju. ali mi je podrobno
i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. tako da mi je olak~ao rad
po tamo~njim selima da brzo doc1em do eudotvornog korena i naeina kako
ga rnatrone spremaju da ,.izlece nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje
sinove ovako nikad ne Ieee).
lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj
upotrebi velebilja u narodnoj medicini. ipak se pretpostavlja da ima i drugih. dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti. a mozda i iz koristoljublja.

Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih

zdravstvenih pos/enika. U rukama lekara. apotekara i veterinara velebilje
je spasonosan lek, a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek, to je eesto
5111rtonosan olrov. Prema tome, svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i
brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja. onda
jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea
pafnja i da SP. osvetli iz svih aspek_a ta.

VELEBlUl! ILl BI!LADONA

265

NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA

MNOGE ZNAKE TROVANJA
U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a:
velebilje, veljebilje, viljebilje, vilino bilje, vilinsko bilje, veliko bilje, gorsko
bilje, golemo biljc, bun, crni bun, veliki bun, gorski bun, buna (otrovani je
kao u nekom bunilu), ludaca, luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo),
pomamnica (otrovani skace, vrgti, cini svakojake ludosti kao da se pomamio),
kurjaca, kurjacija jabucica, kurjacija treSnja, pasja jagoda, pasja viSnja itd.
Kao ~to se viodi, svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove
biljke. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi,
jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago, decu i do mace zivotinje.

ZNACI TROVANJA VELEBIUEM

Znaci trovanja, srecom, nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje

usta i idrela, promuklost , neizdrzljiva zed, gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen), ukocen pogled, jako ra.sirene zen ice, neosetljivost na
svetlost, poremccaj vida, zanesenost, ludilo, bes, neuracunljivost.

OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA?

Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih
jedinjenja) atropina, odnosno hioscijamina. Kolicina alkaloida zavisi od
mnogih cinilaca: vrste biljke, klime, tia, vremena berbe, nacina susenja, starosti :droge i dr. Nadeni su primerci lista sa 1,32% alkaloida. Vecina farmakopeja traZi najmanje 0,3% alkaloida. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin, odnosno racemicni atropin. Oni cine do 990/0 svih alkaloida.
U . zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema. Medutim,
prilikom susenja, cuvanja i prerade, ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata, veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan, racemican izomer-atropin. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u
atropin.
Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu. Zaj ednicko
im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice, sto
cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula, bunika,
mandragora i dr.

GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI?

Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. Najvise ga ima
po svetlim bukovim, rede po hrastovim sumama, a najviSe po sumskim prosecima, krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. Voli jaku sumsku
zemlj u. Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao. Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal-

LECENII! BILJEM

266

kanskih brda i plan ina. Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza, zatim u Iranu
i zapadnim Himalajima, a na jug se pros tire do severne Afrike.
lugoslavija jc godi,tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil;a, jer ;e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih
na;guk ih sllma, a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak
i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo;aka va'i.nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD, Zapadna Evropa).
KAKO IZGLEDA VELEBIUE? -

OPIS BIUKE

Velebilje je dugovecna zeljasta biljka. Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim, krupnim, razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika, visokih 1-2 m. One su gusto obrasle tamnozelenim mcern. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla, od kojih je jed a n vel i k, a
d rug i m a Ii. Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki. Cvetovi su
pojedinacni, izbijaju iz pazuha Iistova. Kruniea je krupna, velioine naprstka, lepa tarnnoljubicasto-nasmeda, na bazi bleua; rede je kruniea zutosmede
boje. Velebilje eveta preko eelog leta. Plod je vrlo lepa, sjajna zelena bobica.
Kad sazri, Dna ;e crnomodra. Bobica je mnogosemena, socna nakiselo-slat ka,
ukusna (ali vrlo o/rovna), veliCine vi~nje; irna tamnoljubicast sok. Dole je
bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom. Semenke su okruglaste, mrke,
sitne, svega do 2 mm u precniku, po povr~ini rapave.

PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA

Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova.
Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke, najvge u
Englesku, !taliju, SAD, Holandiju, Franeusku i druge zemlje Evrope
i Amerike.
Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist
osobito gorosece s mnogo deee, tako da za prodano bilje kupuju hleb, odelo
i obucu.
Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta. Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi, nego se ~uma tim leci, jer je velebilje sumski korov. I jo~ nesto . Da bukva, hrast, bor i drugo drvece stasaju za secu,
treba cekati covekol' vek, i to vek stogodi ~ njaka. A velebilje se svake godine
moze brati pa da se nc unisti. Prema tome, i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan.
Eto zbog cega se ovaj opasan, smrtonosan korov nasih ~uma danas
gaji u SAD i Zapadnoj Evropi.
PRIMESE I FALSIFlKATI
Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja, neobave~teni i nestrucni biljari
cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana). Ova impozantna zeljasta
-..I

VELEBILJE ILl BElADONA

267

biljka poreklom i7. Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima, najc!e~ee po llaseljima, obodima ~uma i na nekim mestima gde se i
velebilje javlja. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka
ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri,
sitne plodove modre boje u grozdovima; u velebilja su evetovi pojedinac!ni,
krupni i Ijubic!astt, a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice.
List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju, jer su heIoijski
sastav i dejstvo potpuno drugaciji. To moraju ZDati svi biljari.

BERBA, SUSENJE, PAKOVANJE I CUVANJE

List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta, ali je najbolje prvo kolo,
brano kad se na biljei pojave prvi evetovi. Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi.
U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze
vrhol'i grancica. Na njima osim evetova ima i mladih, zelenih plodova.
Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje, bez pega, rupa i
drugih o~teeenja, jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka, daje losu
drogu i tesko sc moze prodati.
Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom, sunCanom i suvom vremenu.
Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno. Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama, a nikako u vreeama.
Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju, ad 2 do
3 em, u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi, ko nema su~ruiou, moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi. Ako se brzo
ne osusi, onda' brzo gubi lekovitost, jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje.
Cim se lisce osuili, jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva
na suvom mestu, jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari. Najbolje je osu~eno
liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu, debelu, nepromoeivu
emu hartiju.
Lisee velebilja je neprijatnog, nagorkog i naljutog ukusa.
Korenje se vadi u jesen. Iskopavanje moze poc!eti ,i krajem leta, vee od
druge polovine avgusta, tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi
izdanei. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v.ire ad tr.i godine.
Koren velebilja je vrlo mesnat, mek, soean, beJoZuckast, vrlo velik, razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. Mlado korenje treba vraeati zajedno s
glavom i pupoljelma u zemlju, da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i
sposobno za vadenje. Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje, natruUh i mrtvih delova, odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim
korenjem. Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi.
Korenje se odmah opere hladnom vodom, odnese kuci i iseee na komade
dugacke 20 em. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari

268

LECi!NJi! BIUi!M

ill iznad peci do sooe. AIm je vreme toplo i suntano, mole se susiti i na
SUDeu nanizano na kanap i obeeno ispod strebe. Debelo korenje se mora
U2du! raspor.iti da bi se to pre osusilo. Uopste, beladonu treba sto pre
osuiti, jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi. Ako se is
kopano korenje ostavi na gOmili, sporo i nebatno sui, vla!n.o zapakuje i
cuva na vla7.nom mestu, one brzo gubi alkaloide, a time i lekovitu i trgovin
sku "rednost, uplesrrivi se ,i mora se unitiIti, jer niko nete da ga kupi. Ovo
su glavni razlozi zasto je naa droga iz nekih krajeva bivala loa, iako se od
davnina zna za nju, a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj
nalazill velik procenat lekovitih sastojaka. Zato se na ove okoir!osti mora
obratiti najveea pamja.
Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute, nego
ga treba to pre prodati, pre nego sto pocne vlalno i kiovito jesenje i zim
sko doba. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu), zbog cega se mora
dobro pakovati i cuvati na suvom mestu.
Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena.

ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI

ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama, nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke, najvge na
mestima' gde je okupat.or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme
rata, a jo vie susne 1946. i 1947. godine. Pravilo je da na pofaritirna irna
najvise i najbolje beladone. Prema tome, mi smo .jmal.i velikih kolicina ve
lebilja nekoliko posleratnih godina, dok na pozaritima nije izrasla suma.
Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn
mestirna gde ga malo ima; glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju; gJavu
U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na
rastojanju od 50 em. Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati
prava plantala beJadone u prirodi. Velebilje je vrlo valna lekovita biljka,
zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku, jer ce od nje imati vecu korist nego od umskog drveca.
Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge
za ekstrakeiju hioseijamina. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati.
Preporuke, napomene i opomenel - Cela bilj'ka je vrlo otrovna, pa se
zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti
u domacoj apoteei. Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u
apotekama i industriji lekova.
Deca i trudniee ne smeju brati velebilje, a ostali posle branja moraju
dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom.

VERBENA, VRBENA , DlVUA VRBENA .. ,

269

VERBENA, VRBENA, DIVUA VRBENA, LJUTOVNICA

Verbena officinalis L. -

Verbenaceae

Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka, visoka 30-80 em. Stabljika je cetvorouglasta, uspravna i na
gornjem delu razgranata, Listovi su
naspramni, duguljasti, grubo dlakavi,
manje iii vi~e dubokodeljeni, nadole
okrenuti i na vrhu ~iljasti. Cvetovi su sitni, bledoljubicas ti, dvousnati, sakupljeni u dugim klasovima
na vrhu granciea, Cveta od juna do
oktobra. Raste svuda po zapu~tenim
mestima i pored puteva do 1.500 m
nadmorske VIS me. Upotrebljava se
gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal, Sadrii neproucen al
kaloid, heterozid verbenozid, gorke
materije, taDina, sluzi i etarskog
ulja, Narodni lek za jaeanje, protiv
nesanice i nervoze, za lecenje jetre
i mCi, rana, otoka i drugih oboIjenja, Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge, popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta
dnevno pre jela; isti eaj simi i za
ispiranje i grgljanje u slucajevima
upale usta ; grla, Povecava mlecnost,
pa se daje dojiljama po 3 caSe

..(J/

.' .IQ-/
"

:
VERBENA

dnevno pre jela, Upotrebljava se i protiv groznice, jer sniZava visoku

temperaturu. - Za spoljnu upatrebu, za obloge uzima se: 4 supene ka~ike
sitno narezanc verb ene, 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se-

LECENJE BIUEM

270

mena, popari se I litrom klju~ale vode. ostavi poklopljeno 4 sata. ocedi i

mlako upoLrebi.
OstaJa narodna Imcna:
bori~. bosotica, brstica. verbina, vrbina,
vrbica . ze! ezenka, jezicar, konju ~ ara. spe riS, spo l'i ~ , sporiSak, trava ed dlaka.
cvrstac.

VEREM-TRAVA. VEREMNJACA, TRAVA OD VEREMA,

GORSKA METVICA, MARULKA

Calamintha ryfficinalis Moench -

Labiatae

Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i

brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. Sadrii vrlo malo etarskog ulja, zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja, jer sluZi
za destilaciju. Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji, nani i maticnjaku. uglavnom za jacanje i umirivanje, rede za lecenje rana.
U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje
jada i cemera tuge. nesanice, bola pod grudima, jer od verema veceg
jada nema. Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno.

VEREMTRAVA

VETROVAU, VETROVAC, KOTRlJAN .. .

271

VETROVALJ.VETROVAC. KOTRLJAN.~I STRIC

Eryngium campestre L. -

Umbelliferae

ViSegodgn)a ?od.ljikava biljka. visoka do 70 cm. Ima dugacak rizom.

su tvrdl. Zilavl . V(;oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim
k~pmm tmom. Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste
bOJe; nalaze se na vrhovima grancica. Cveta celog leta.
.

L1StoVI

ERYN GIUM CAMPESTRE

Rasprostranjenost. - Bodljikav korov sus nih mesta, osobito po kame

njarima, na pesku i sllvim poljanama,
Droga. - Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee. Koren je svojstvenog mirisa, a ukusa slicnog mrkvi, ali se kasnije oseea gorcina i ljutina.
Sastav. - Saponozida 0,5-1%, tan ina 1,5%, oko 0,12% etarskog ulja
i mnogo seeera.
Upotreba. - Diuretik. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i
povrce . .
Daje se sam iii sa drugim bi,ljkama koje deluju diureloicno, najcesce
u obliku caja. Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g
vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica.
Narouna imena: bela boca, bela sikavica, bermez, be li tm, beTmak, bermelj, bermec, brmak, brmec, bodeci trpotec, vakas, valjavac, vekes, kapinska trava, kolotrk, ovci cicak, ple~ec, sikavcina, skolab, skolobad, skulab,
fi'rOgon .

272

LECEN1l! BIlJEM

Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L. (kapin, kapinika, kemerak, morski sikavae, ostri badelj), E. planum L. (glatki sikavae) i dr.

ERYNGIUM MARITL\1UM

VIDICAK, VIDOVACA, VIDOVA TRAVA, VIDAC, VIDOVCEVICA

Euphrasia officina.l.lis L. -

Scrophulariaeeae

Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka. Stabljika je neZna, svega 10- 20

em visoka, prava i sarno u gornjem delu malo razgranata. Listovi su sedeci;
tamnozeleni, donji su klinasti, a gornji jajasti i nazubljeni. Cvetovi su raznobojni: ervenkasti, ruZiCasto-ljubi~asti, bledoruti iIi bell. Sakupljeni su u
klasaste evasti u pazuscima gornjih listova. Cveta od leta do jeseni.
Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta; sve se one rnogu koristiti kao
lekovite. Sve su to poluparazitske biljke.
Rasprostranjenost. lim sumama, do 2.600 m.
Droga. -

Raste svuda po livadama, pored puteva, po svet-

Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba).

VlDOVClCA. VIOOVA TRAVICA. VIDAC

273

Sastav. Oko 0,150/0 etarskog

ulja, 50/0 galotanina, gorke materije,
plavu boju, heterozid aukubozid i
smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>
jci droge.
Upotreba. Narodni lek: sma
njuje upalu i lutenje nosnica. preve
liko lutenje zeludatnog soka, leti
proliv, upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge. Upotrebljava se i za letenje upala
oka, konjunktivit, blefarit.
1. Caj za ispiranje nasa (kija.
viea): 2 supene ka~ike droge popa
riti sa 200 g kljutale vade, poklopiti, ostaviti celu noc i sutradan
nos ispirati procedenim tajem.
2. Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja
od kamilice pomeSart. sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina. Od pet
do ~est puta dnevno staviti pomalo
ove masti u svaku nozdrvu.
Narodna lmena: vidica, vidavita trava, vidoka ~arena, grizov.
ka, dragonka, zornica, oslenica, ota
niea.

VIDICAK

VIDOVCICA, VIDOVA TRAVICA, VIDAC

Anagallis arvensis L. -

Primulaceae

IzgJed blljke. - JednogodiSnja sitna biljka, visoka 10-30 cm, tija je

stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja. Listovi su
sitni, naspramni, jajoliki, Siljasti, prosti, po obodu celi, sa crnkastim tat
kama na nalitju, imaju 3-5 nerava. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan
evet crvene boje, na dugackoj drki. Plod je okruglasta taura sa koje, kad
sazri, spada poklopaC'. Cveta celoga leta.
Rasprostranjenost. - Raste kod nas svuda, najvge po njivama, na uga
ru, kraj puteva.
Svojstva. - Gorkog ukusa. Bez rnirisa . Otrovna.
Droga. - Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal.
Sastav. - Saponini, proteolitski enzimi, malo tanina i drugih sastojaka.
Upotreba. - Vidovcica oije dovoljno proucena. Narodni lek, cak i za
lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid, ~to moze imati kobnih

LECENJE BrUEM

274

posledica. Povodeei se za
narodnim imenom . vidova
travac, neobave~teo svet
je upotrebljava za le~enje
raznih oboljenja OCiju.
Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za
le~enje astme, rana (u obliku melema sa lanolinom
i vazelinom), za olak~a
vanje isk~ljavanja sluzi
i dr.
Otrovna je za ribe, konje, ovce i ptice.
Narodna imena. - O
sim vee spomenutih, ova
biljcica ima jo~ mnogo
narodnih imena: abronek,
abronka, vid, v,i die, vidovka, vidoviea, vidovska
trava, vidooka, divji baselak,
zeleoika, zeoica,
kokosiji
slijep,
krivi~ica, krika, kurja cesnica,
kurje oko, Imroslep, mi
sakinja,
okaoee, o~iea,
skrika, erljena vida, ~r
VIDOV CICA

vi~nik,

VIJOSNICA, PRILEP, CRKVINA, DRENAK, MRTVA KOPRIVA

Parietaria oficinalis L. -

U~ticaeeae

Trajna zeljasta, vrlo dlakava biljka, visoka do 80 em. Cvetovi su sitni,

zelenkasti, skupljeni u lop taste evasti. Ima kalijum-nitrata, ~to objasnjava
upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. Ima i sluzi, sumpora i kalcijum-oksalata.

VILlNE, GOSPINE ILl VENERINE "LASI, PAPRAC,

VODENA PAPRAT

Adiantum capillus Veneris L. -

Polypodiaeeae

Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina, visoka 10-40 em. Ima gorkih
i taninskih materija, kumarina, vanilina, sluzi, gume, nitrata i benzoeve kiseline. Narodni lek za Jecenje organa za disanje, mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije.

VILI NO SITO. KRAVUAK . VI NOVA !.QZA .. .

275

VIUNO SITO, KRAVLJAK, KRALJEVAC, PUPAVA, RESETKA

Carlina acaulis L. -

Compositae

Vil.ino sito ne ma stab ljike, ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m

i glavicasta evas t leze na zemlji. Dugovecna zeljasta biljka. Koren j e okamit , kao palae debeo, mesnat, vretenas t, na preseku beo, ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris. Cve tna glaviea je
crvenkastobelicas ta, u precniku oko 12 em, okrugla, leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova, a ispod njih je rozeta od bodljikavih, oko 30 em
dugackih, peraslO deljenih, debelih, grubih Iistova. Cveta eelog leta. Kad
sazri, ostaje sarno si t o 'koje vetar nosi.
Rasprostranjcnost. - Mr~avi, s uvi pa~njaei u brdima i planinarna.
Droga. - Koren (Carinae radix) se vadi u jesen. Brzo poplesnivi pa
se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu.
Sastav_ - Sadrzi 1-2% etarskog ulja, smole, voska, l anina, oko 20 0/ 0
inulina (rezervna hrana kao i u drugim b.iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae). - Etarsko ulje je smede boje, jakog, narkoticnog mirisa; sastoji se
iz raznih terpena; ima antibakterijska svojstva.
Upotreba. - U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode), vina (30 g na 1 litar
vinal i ekstrakta daje se kao diuretik, dijaforetik, toniok i holagog. Spolja u
obliku ka~iee stavlja se na cireve, rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj
medicini.
U gladnim godinama koren se jede; hranljiv je zbog inulina. Po~to je
.i nulin levulozan, koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima.
Narodna imena. - Osim spomenutih, evo jo ~ i ovih imena: beli tm,
belotrn, kompava, prostriljavica, .protak, pupavae, sjekavae.
Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda:
Carlina acantilitolia All., C. alpina Jaeq., C. corymbosa L., C. vulgaris L. i dr.

VINOVA LOZA

Vilis vinifera L. -

Vitaceae

U eeloj biljci i vinu i ma tanina, flavonoida i leukoantocijana. U li~cu

ima boje ne materije enozida, a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja. U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze, zatim vinske i drugih kiseLIa , raznih soli i drugill korlsnih sastojaka.
Vinova loza ima izraz,ita svojstva vitamina P (flavonoidi) , ~to obja~
n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list), koji se do kraja
XIX veka upotrebljavao za bojadisanje, koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e, protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i
kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace
i majorana se pome~a . Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode,
os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na. Protiv j akog odliva
upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog 1novog li~ca iseeka

LECENJE B1UEM

se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice, drl i 8 dana uz cdce muckanj e

i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv
hemoroida.
Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (suzi ) kad se u prolecc
vinova [oza orezuje; pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i
oblafu upa/jene oei.
Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora, gastrita, oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje, jer groide je vrlo hranljivo , lako se vari i
korisno deluje na organizam (vid. Voce i povrce, Vocni daniJ. Sira (slatko
vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok.
Suvo groide je veoma hranljivo; upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora.
Vino, osobito erno, sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu
raznih tzv. lekovitih vina.
Narodna imena: vina [oza, vinika, vinoloza, vinska [oza, krga, trs, cokot, vinja loza.

VIRAK, VRKUTA, ROSANICA, BISERAK

Alchemilla vulgaris L. -

Rosaceae

Opis biljke. - Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. Podzemno

stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike, visoke
10-40 em. Listovi su naizmenicni, krupni, na dr~kama, u eelini okruglasti,
izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva, po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim
dlakama. Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim
evetovima.
Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose, magle i kiSe kao
divni sjajni biseri, nakit i. drago kamenje pastirica.
Rasprostranjenost . - Raste svuda do 2.500 m, najviSe po suvatima, izmedu stena i drugde.
Svojstva. - Bez mirisa; oporog i malo nagorkog ukusa.
Droga_ - Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _
Sastav_ - Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog).
Upotreba. - Virak je tipicna taninska droga. Dobar adstringens i tonik. Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3
grama dva puta dnevno) protiv proliva, osobito krvavog.
Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje
u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije.
Svrab stidmce (pruritis vulve). - Dva grama vodenog ekstrakta virka,
10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta, 10 g lanolina i 20 g vazelina - pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu. U slucaju da je pruritus pracen ekcemom, ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida.
Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka, dunjinog semena, trave-ive,
kamilice i majkine du~ice; 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade, ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_
Narodna tmena. - Osim spomenutih narodnih imena, navodimo i ova:
verkuta, viric, goveda trava, gospin pla~t, zvizdenjak, lavska noga, plascek
device Marije, c:apa lava, capa oroslanova_

V1SIBABA. BAPKA . V1SNJA . VUSKA SALATA . . .

277

VISIBABA, BAPKA, VISIGAC, VISIPATKA, DRlJEMAK,

DREMIDEDA, DREMUUKA

Galanthus nivalis 1. -

Amaryllidaceae

Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma. Kao sneg bell, pog_
nuti cvetovi su prvi vesnici proleca. Galanthus woronowii Los., Leucojum
aestivum L. (dremovac, drem, Z\'once, kunjavac), visibaba i neke druge biljke
iz familije Amaryllidaceae sadrt.e alkaloide derivate izohinolina. Glavni alkaloid je g a I ant ami n. U lukovicama ga ima oko 1%. Daje se u obliku
0,25, 0,50 i 1",'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje
poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava. Slieno fizostigminu deluje kao
miotik i kao antagonist kurareu . Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina).
Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida.
Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina
srodan alkaloid n i val i n.

VISNJA

Prunus cerasus L. - Rosaceae

Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se
vrlo ukusan i zdrav sok i sirup, pekmez, vino i dr. U p[odovima viSnje i
tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih
k i s eli n a Uabuene,
limunove i Cilibarnel. 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog), azotnih jedinjenja, mineral-nih soli, vi tam ina itd.
Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. Od zrelog p[oda, zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom, pravi se Sirupus cerasorum.
U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka
koji deluju diuretieno, pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne
be~ike i zaustavljaju proliv.
U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v.[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim
mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!, Vitaminski vocni sokovt).

VLASKA SALATA,ZALATNICA,
OGNJICINA, REPUNJACA,
SISAVAC, SKRBINKA

Lapsana communis 1. -

Compositae

JednogodiSnja zeljasta biljka, visoka do 1 m. Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. Cvasti su svetlozute boje. Cvetovi se zatvaraju eim prode podne. Cveta od maja do septembra. U narodu se sveze
]gee stuca i stavlja na uboje i eireve. U obliku eaja (2 ka~ike suvog
li ~ca na 300 g kljucale vode, dnevna doza) iii se sprenn kao povrce,

278

LECENJE BILJEM

upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace

~ecerne bolesti.

kao dijetalna hrana bolesnika od

"

VLAS!<A SALATA

VODENA PERUNIKA, BARSKA III lUTA PERUNIKA

Iris pseudacorus L. -

Iridaceae

Trajna zeljasta barska biljka, visoka 60-110 em. Lici na peruniku, ali
JOJ je evet zut. Cl'eta od maja do jula. Raste svuda po stajacim vodama.
Ima debeo zut rizom oporog ukusa. Sadrzi do 200/0 tanina, oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu, voeni ~ecer), 1,7% ulja,
2.50f0 belancevina, glutamina, arginina i holina.
Vodena perunika je olrovna. U svezem stanju, uzeta u vecoj koJ.icini,
izaziva grceve u trbuhu i povracanje, ponekad i krvavo. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje.
Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama
protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike, lista
koprive, breze i medvedeg groZda i troskota, kuva 15 minuta u 1 litru vode.
- Upotrebljava se i protiv proliva, za jaeanje, za lecenje desni ~ zuba i u
druge svrhe.
Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek, jer je otrovna, a mi imamo
izvrsne taninske biljke (srcenjak, trava od srdobolje, hrastova kora i dr.)
koje nisu ~kodljive, a lekovitost im je veea i pouzdanija.
Os tala narodna imena: vodeni bozur, vodeni krin, vodeni macic, vodeni evijet, divlji lilijum, divlja perunika, zuta lilija, zuti bozurak, z,uti vo-

VODOPIJA.

~ENETRGA .

CIKORIJA

279

deni Ijilj an, zut i Iilijum, zecja nrliea, krinka, lazni macinae, povodna peru
nika, sarica.

VODOPIJA, lENETRGA, CIKORIJA

Cichorium intybus L. -

Compositae

Dugovecna zeljasta biljka, visoka do 1,5 m, ponekad ,i viSa. Cela biljka

ima mlecnog soka, osobito mlada. Koren joj je valjkasto-vretenast, cvrst,
spolja tamne boje, a iznutra gotovo beo. Stabljika je prava, vrlo tvrda, u
gornjem delu razgranata. Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim
dlakama. Prizemru Iistov.i su u obliku rozete, krupni, dugacki, po obodu
duboko i nejednako urezani, a oni na stabljici su kraei, duguljasto-koplja
sti, manje delj eni, na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku. Cvetovi su
svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, svi su jezieasti, udnrleni u pojedinacne iIi
udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. Cveta obilno preko eelog leta.
Rasprostranjenost. - Raste svuda kao kor~Y, najviSe pored staza i
puteva, po pasnjacima i livadama, po obodima surna i drugde. Ponegde se
zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije.
Svojstva. - Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida
i cupa.
Droga. - Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna
najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana). Rede se koristi nad
zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba).
Sastav. - Cikorietol, gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku
heterozida. Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%, slobodnog
voenog secera, pektina i dr.
Upotreba. - ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao
neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje, pre svega, za pojaea
vanje apetita, za jacanje zeltica, bolje varenje hrane, za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr.
1. Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije, trave.ive, i \ista
hajducice, majkine dusiee i oraha. Tri supene kasike ove mesavine uvece
popariti sa pola litra kljucale vade, poklopiti, osta,viti celu noe i sutradan
odlHi i piti nezasladeno umesto vode.
2. U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g traveive, po 20 g korena
vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice. Spravlja se J pije kao pod 1.
3. Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka, i po
JOg traveive i pitome nane, kao pod 1.
4. Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije, maslacka i idirota, 15 g
traveive i po 5 g anisa i moraca. ad ove smese se uzme 2 supene kasike,
uvece popari sa 300 g kljucale vode, poklopi i sutradan odLije i nezasladeno
pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere.
Frankova cigura, dodatak kafi i sirotinjska ili ratna kata je ispr
zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom
bogatim il'lulin.om. Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle, i u
nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer), razurnljivo
je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari. avo je

LECENJE BIWEM

280

sasvim opravdano, jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae), a njih

ima vrlo mnogo, oko 23.000 vrsta, umesto skroba kao rezervnu hranu imaju
inulin. Prema tome, osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve
biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu. Oplemenjena cikorija se u Evropi
gaji od XVII veka.
Narodna !mena: vgnjev regrad, vodoplav, goliea, gologuza, divlja 10Cika, zelteniea, zucaniea, jandreSiea, kairiput, konjska trava, modriea, plavoevet, plavulja, podroznik, radic, suncevo cvece, cigura, eilkorija, cikora, ~an
toga, ~urlin.
Cichorium endivia L. je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge
hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi. Narod je naziva ovim ,imenom: and~bija, andivija, vrtna zu
tenica, endivija kreculja, zumenica, zutinica pi-toma, zutka, indivija, kudrava
salata, cihora, cihura-rezaniea, ~trpka.

VOLOVSKI JEZIK, VOLNJAK, VOLUJAK, PACJE GNJEZDO,

RUNJAVA TRAVA

Anchusa officinalis L. -

VOLOVSKJ JEZIK

Boraginaceae

VRANEMI L, VRANI ENlKA. VRAN lLOVA TRAVA. ..

281

Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne.
obral1enom zem lj gtu , visoka 20--80 em. Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima . Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. Ima kalijurnIri trata, al.
kaloida einoglos ina, konsolidina i konsolici na, holina i alantoi na. U obliku
caja (5%), !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace,
za znojenje i iska~ lj avanje.
S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L. (zavratIriea, lui.
vo~ij a) .

VRANEMIL, VRANJENlKA, BLITVINA

Plumbago europaea L. -

Plumbagi n aceae

Dugovecna zeljasta biljka

koja kao razgranat zbun, visok
30--1 20 em, ras te na kamenjaru
u Primorju. Cvetovi su ljubi
Casti i udruZeni u grozdaste
evasti. Neka d se upotrebljavao
koren (Dentariae radix), a danas
r ebko nadzemni deo bilj,ke u eve
tu (Plumbaginis herbal. Cela
biljka, a osobHo koren, izaziva
ervenilo i plikove. Ako se
proguta, izaziva gaClenje, povra
canje i druge znake trovanja.
Zbog toga je vranemil napu
~ ten.

MeClutim, 1947. god. ekspe

rimentalno je dokazano da glav.
ni aktivni sastojak bilj ke plum.
bagon (izolovan jo~ 1828) ima
bakteriostaticna svoj stva
(vid.
poglavlje . Fitoncidi) i da su
dobijeni dobri r ezultati dava
njem .intravenskili inj ekeija za
lecenj e furunkuloze (cireva) i
akne.
Ostala narodna imena: vra
nemilj, vra nj emil, vranjena, lip
ka, olovniea, svincenka.

V R.AJ~ E.M IL

VRANILOVA TRAVA

Origanum vulgare L. -

Labiatae

Seku se vrhovi granCica u evetu , oko 20 em dugacki, vezu u kitiee i

na j akoj prom aji. Arom ati cnog mi risa i ukusa. Ne t:eba ~~ati vra~.
lovku s belim evetovima, jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn
su ~e

282

LECENI E BIUl!M

maj u. Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno, jer ima 500/. timola. Omi
ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje, za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje, a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica, narocito u Crnoj Gori i Sandzaku.
Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko
i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti. I sto tako se
bere, s u ~ i , cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca .
Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka, najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti.
Vranilovka Ie znatno
krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice. U nas je ima
svuda na neobra(!enom zem
Ij istu. Mes timieno se javlja u velikoj masi, pa kad
iscve ta, cela livada se
oboji divnim tamnim lju.
bicastim cvastima.
Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun
canih i suvih s trana. Ima
uspravne evrste drske, vi
soke oko pola metra, obojene crvenkasto i obrasle
dosta krupnim listovima.
Cveta od jula do oktobra.
Cvetovi su na vrhu stab
Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti, prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda. Ukusa je
oporog i gorkog. Spada u
grupu aromaticnih oporih,
gorkih neotrovnih droga
koj e se u nas mnogo cene.
U SandZaku i susednim
VRAN"ILOVKA
oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek, koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba. Tamo vranilovku cesto nazivaju taj .i m etvica.
Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr.i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz, potrebno je da oitaooi znaju da se ova
biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj, mravinac, mir.iSljavac, ernovr, crnovrska, dZodzan, dusica i sl.
U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo
bcica, bolmet, bolja dusica, vrigan, gorka meta, goeman, dobra misel, dobra
misu, dobrovoljka, zabrta, zavrta, ksaberta, maturan, majoran, mravinjac,
mravic ? (Vuk), mravlinjak, origanj, rigan, rehogan, sovr, sovre, susica, to~ ta,
erljena meta, crlJena metvka, ernovrh, cober.
Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/. timola, zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. Na taj nacin se moze i objasniti ve-

VRAPSEME, VRAPe IJE S EME, DIVlJA PROJA . . .

283

lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim

na~ im krajevima.
Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) .

VRAPSEME, VRAPCIJE SEME, DlVLJA PROJA, VRAPCIJE PROSO

Lithospermum officinale L. -

Boraginaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka do I m. Rizom je debeo; iz njega izbija

prava, gruba, evrsta, vrlo razgranata stabljJka. ListoVii su bez dr~ ke , grubo
dlakavi, duguljasti, odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima. Cvetovi su
sitni, neupadJjivi, Zuckastobelieasti i pojedinacni. Plod je sitan, beliCast,
sjajan i vrlo tVI'd. Cveta od maja do jula. Raste obilno svuda po ~umama,

VRAPSEME

Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka. Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena. U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan.inu,
i silikata. - Deluje diurelicno ]{,ao i druge silikatne droge, pa se up?tre~ljava
u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o:
kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~, dodaju61
kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza. (30 g ~a p~la ,I~tra mlake
vode), ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata, rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3
sata po 1 ka~jka. - IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka 1 kuva
20 minuta u 1 litru vode, ostav; 3 sa ta i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case.

LECENII! BlUEM

284

Ostala narodDa Imena: bilozrnac, biserka, vrabseme, vrabcije seme,

vrapcevina, vrapcje sjeme, divlja proha, l1inl1uvak, zecje seme, jarabinje
zelje, jarebinjak, proulja, pticja trava, pticje proso, pticje seme, ribciCi, ticje zrno_

VRATIC, POVRATIC, POVRATA

Tanacetum vulgare L. -

Compositae

Dugovecna, bujna, vrlo lepa zeljasta biljka, visoka do \,5 m_ Stabljika

je prava, slabo razgranata i cesto crvenkasta. Listovi su krupni, tamnozeleni, prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni. Cvetne glavice su zute, sitne, skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike, gral1ene sarno cd cevastih
cvetova. Cveta leLi.
RasprostranjeDost. - Gde se vratic pojavi, ra
ste obicno u veli-kom mnostvu, najvise po lugovirna, pored reka i p otoka i uopste po vlainim
mestima.
Svojstva. U vreme cvetanja vratic siri
syojstven ostar miris. Ukusa je gorkog i neprijatnog. Svi de lavi biljke su otravni, a najvise
cvasti.
Droga. - Cvast bez drske (Tanaceti flos), rede
vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal.
Sastav. - Ima arnorfne gorke materije tanacetina, zatim smole, do \,5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija. Eta r s k 0 u 1 j e
ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon
u tuji), kome se uglavDom pripisuje lekovitost, a
joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke.
Upotreba. - Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC
trebljava protiv crevnih parazita (oksiure), kao
gorko sredstvo za jacanje, ali je vee i u malim
dozarna opasan, jer je bilo cesLih trovanja. lzaziva konvulzije kao kamfor.
2:ivotinjama je davan intravenozno, posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7.apeni, hoee da ujeda is!.).
Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava,
farmakodinamskog dejstva, doze i nacina upotrebe, cesto dolazi do slabijih
iii jacih trovanja.
Zato se skrece patnja sl'ima, a pre svega zdravstvenim radnicima, da
se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke. Osabita su
cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj.
Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja. Otud mu
i ime pot ice. Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost, zdravlje, ukradeni volovi,
izgubljena sDaga itd.
Narodna lmeDa: abrata, bozje oko, bratie, vratieelja, vratika, vratie,
grlieek, konopljika, mosak, obratic, povratic, umanika, crvinjek.

VRBICICA . VRBICA . VUCJA JABUCICA .. .

285

VRBICICA, VRBICA

Lythrum salicaria L. -

Lythraceae

Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. Stabljika je razgranata. Listovi su duguljasti, na osnovi sreasti, sedec i, prema vrhu suzen i. Cvetovi su
erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. Raste po moevarama. Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). Sadrle tanina, karotenoida, pektina i drugih mater.ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee, kao i druge opore i sluzne droge.
Ostala narodna Imena: vrenica, drenak, potoeni klasic, potocnjak, ruia,
erljena iva, eibrije.

VUCJA JABUCICA, KOKOTINJA, VUCJA STOPA

Aristolochia clematitis L. -

Aristolochiaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 80 em. Stabljika je uspravna, nerazgranata, gola, zelello-zuckasta. Listovi su na dnu srcasto useeeni, a na vrhu

LEvo:

\f\JCJA JABUCICA. DESNO: CVET

~Hja sti. Cvetovi su zuckasti, sitni, skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova.

Plod je zelena CRura ablika i velieine araha. Cveta od maja do jula.

Rasprostranjenost. - Raste svuda, eesto kao zilav smrdljov korov koji
se vrlo te~ko iskorenjuje. Najvge je ima na vlainim mestima.

LECENJE BlUEM

286

Svojstva. - eel a biljka je gorkog, odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog

rrtirisa, tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju.
Droga. - Rizom, rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi.
zoma et herbal. Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi.
Sastav. - Alkaloid aristolohi,t (aristolohija kiselina), tanin, smola, gorak sastojak, etarsko ulje, rute boje, skrob , ~ eeer i drugi sastojci.
Upotreba. - Narodni lek za lecenj e rana, posekotina, cireva i slicnih
boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a. I u miru , a pogotovo za vreme
ratova, vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana na
rodni jod: 100,,ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi
ranje i obloge.
Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna, jer je
biljka otrovna. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge
insekte. Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema.
Druga narodna !mena: volk, vucja jabuka, vutja noga, divlja jabuka,
zeceva lubenica, zeeja aubeniea, jablcina, jabolcina, jabucina, jabutnjak, kur
jacka jabucica.

VUCJA LIKA, VUCJA OPUTA, MASLINICA, AJDUCKA OPUTA,

LIKOVAC
Daphne mezereum L. -

Thymelaeaceae

Vucja oputa je trajna biljka, grmie visok do I m , sa pravim grancicama

poredanim kao pruee iii metliea. Raste po vlainim i mraCruim sumama. Savija se i tesko kida. Listovi su uski i ovaln1. Vee u februaru, pre Iistanja,
na vrhovima grancica javljaju se divn'; rufieasti mirisni evetovi. Plod je jednosemena jajasta bobica, najpre zelena, a zrenjem poerveni kao skerlet.
Berba. - U januaru i\<i februaru, tim vreme dopusti, pre nego sto se
pojavi evet, guli se kora i susi, posta se prethodno savije u snopiee, paketiCe i veze sarnom korom kao povesmo kudelje. Pri susenju treba biti oprezan, jer suva kora izaziva neizdrlljivo peekanj e u grlu.
Droga. - Dugacke v r pee 1-2 em siroke i do 1 mm debele. Spolja
je kora glatka, erveno-mrka iIi ruto-mrka, tackasto i prugasto garana prisutnim Iisajevima, a iznutra je ruekasta, vrlo glatka i svilasto sjajna. Protkana je dugackim i vrlo j a kim v I a k n i m a, zbog cega je koru gotovo
nemoguce prelomiti, jer je jako savitlj';va. Kad se duie ZvaCe, pali i pece
oizazivajuCi opasne p I i k 0 v e. Nema mirisa.
Sastav. - U drogi ima oko 8% zelenkaste, Ijute d gorke smole me z erei n a, koja deluje drasticno, izaziva kijanje i mehurove slicne kantaridinu. To je anhidrid mezerinske kiseline. Ima jos i zute boje, neotrovnog
glikozida dafnina , izomer eskulina, hidrolizuje se na glikozu i dafnetin, izomer eskuletina.
Upotreba.
Vucja oputa je vezi,kans (izaziva plikove). Ulazi u
sastav Emplastrum Mezerei cantharidatum. Narodni lek protiv reumatizma,
u loga, koznih bolesti, kao sreds tvo za izazi\dnje pobacaja itd. Najcesce
potope svefu koru u sirce, drZe oko pola sa ta, a zatim je stave na kozu.
Upotrebljavaju je i kao unutrasnj,j lek, ali je u tom obliku droga jos
opasnija, tako da je danas skoro potpuno napus tena. Uopste, s ovom drogom

VUCIA LlKA. VUCIA OPUTA ...

287

treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj
rnecticini.
Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje
opute. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo, bol, rnehurove, a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje . Interno uzeta izaziv a opekotJine u zelucu, gat1enje
i povracanje; u veeoj dozi upalu zeluca i creva. 2:ivotinje ne jedu vucju
oputu. - Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute.
Narodna imena. - Osirn navedenih, evo jo~ nekoliko narodnih irn~na:
ajducka lika, bes, vutji rep, zmij.ina trava, likovina, licac, liCica. meeja lika.
=~.

Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum, nego koru

ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L. ~maslinica), Daphne
laureola L. (vucje uho, divlja lavorika, zelenika; veliki, zuti jeremicak, zimzeleni likovac, li~ac, lovorCica, ljubcac vazdazelen, vazdazelena rnasl~nica, u~a
tak) i dr. Sve su one otrovne j vezikanlne. Cocca Gnidiae, plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans. Da bi sprecili i
ublafili delovanje, plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no, serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna.
Opomena! - Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu
tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu, aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi. Koru guliti u rukavicarna; posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom.

GA VEZ, eRNI GAVEZ, VELIKI GA VEZ

S ymphytwn officilwle L. -

Boraginaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 1 m. Koren je snaian, debeo, mesnat,

spolja ern a iZl1utra belicast. Iz korena izbija uspravna, socna, ~uplja, dlakava, razgranata stab ljika. Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka; donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei, a s rednji " gornji su sedcci
i duguljas ti. Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti, zvonastJi, sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova. Cveta u prolece.
Rasprostranjenost. - Svuda po rovovima, pored reka i po vlaznim Iivadama i iznad 1.000 m nadmor ske visine.
Droga. - Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u
prolcce eim biljka por ne lis lati. Opere sc, ostruZc, izrere u komade oct 2 em
duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i. Svojstvenog rnirisa; sluzavog i poma lo oporog ukusa. SiTOV karen je soean, a osusen roznate konzisteneije.
Sastav. - Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0,002%). glikoa lkaloid konsolidin (0,007%), nmogo slu zi, guma, smola, tanin (5-6%). etarsko ul je, aspar31gin (1-3%), secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0,70/0).
Upotrcha. - Tipicna sluzna i donekle taninska droga. ZahvaljujuCi
prisustvu alantoina, gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje
tkiva, pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za
lecenje p reloma kostiju, uboja, cireva, starih i gnojavih rana i sl. U obliku
sirupa da,je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne
supljine.
1. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade.
ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela; moze se zasladiti, najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja.
2. Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade, poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade.
3. Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade,
kuvati 20 minuta, oslaviti 5-6 sati i proeediti. U nasoj narodnoj medieini,

GAGAMIIA, GAGALlCA, GVAJAK, GVAJAKDRVO . . .

289

umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao

veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice, pa se to stav> na platno i
oblafe prelom kosti; preko 10ga se stave zgodno nacinjene daciee i
cvrsto poveze.
4. Cir zelllca I; tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza, dunjinog i la
nenog semen a . i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati, popariti 1 litrom kljucale vode, poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku
dana piti umesto vode.
OstaIa narodna lmena: velika so-

dula, voluj jezieae, vrani gavez, kilnjak, konjski rep, opasica, plju~c,
svatovci, erni koren .

GAGAMIJA, GAGALICA, GAGRICA,

VUCJA NOGA, VUCJA STAPKA,
DIVONANE

Lycopus europaeus 1. -

Lab iatae

Trajna zeljasta biljka, visoka do

1 m. Raste po moevarama. Cvetovi su
sitni, beli 5 ervenim pegama, skup.
Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova.
U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar
ddje i drugih slabosti srca, U homeopatiji se upotrebljava u iste svr
he, cesto u zajednici s jcdom i beladonom. 1ma gorku materiju Iikopin,
malo etarskog u{ja i tan ina, zbog Ce
ga se upotrebljava kao adstringens i
tonik.

GAGAMIJA

GVAJAK., GVAJAK.-DRVO, SVETO DRVO, CASNO DRVO

Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua
jacum offici'1ale L. d Guajacum sanctum L. - Zygophyllaeeae.
Jedrae ima oko 22'/0, a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci).
U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida, vise u belici nego u jedraeu, a najvise u korL
Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak, trebalo bi za lei< upotrebljavati
koru, a nc clrvo. Ima jos i gume, malo etarskog ulj a, vanilina i dr.
Gvajakovo drvo jc di-uretik, dijaforetik, sudorifik, i kao i druge sa
ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja
(Species lignorum). U vecoj doti deluje kao purgans.
/

290

LECENJE BILJEM

GINSENG, lENJ-SENJ, PANAKS, GINZENGOV KOREN, SVELIJEK

Osu~en

koren biljke Panax ginseng Meyer - Araliaeeae, koja raste u

Mandluriji, Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku, gde se i gaji zbog
velike upotrebe u medicini , a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek.
Pan a k s - sap 0 n 0 z i d, amorfna, rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu; panaksozid A i B, do 0,05"10 etarskog ulja, alkaloid nepoznate graae, saharoza, fitosteroli, sluzi, smole, vitamini C, Bl i B,
i dr. Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge.
Upotreba. - U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. U Kini,
Koreji, J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture
vekovima se upotrebljava kao lek za sve. Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti, a Ginseng iii, kako se neis pravno kaze, f e n - 5 e n , na kineskom
zen znaei eovek, a i\ e n = koren, dakle, koren koji liCi na eoveka (kao
u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu).

GLEDACUA, GLEDIC, GLEDIC, TRNOVEC

Gleditschia triacantha L. '-

Caesalpinoiaceae

Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem, krupnim trnjem i do

40 em dugaekim rnahunama. Cesto se saeli kao ziva ograda. Potpuno rnlaeli
listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i
do 400 mg'lo vitamina C. U mahunama irna flavonslcih, antrahinonskih (3'10)
i saponinskih jedinjenja. Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu
zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu.

Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu, nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak. Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva. - Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora, slieno reumu i kru~ini.

GLOG, CRVENI GLOG

Crataegus oxyacantha L. -

Rosaceae

Trnovit, vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo, 3-4 m visoko.
Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti. CvetoVii su beli,
reae malo ruZieasti, pravilno graaeni, sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu.
Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje. Plod je okruglasto-duguljasta cr
vena, malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke. Cveta u maju.
Rasprostranjenost. i suvim mestima.

Raste svuda, osobito po ogoljenim, kamenitim

GLOG, CRVENl GLOO

291

Gajenje 1 berba, - U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda. Cve
tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena, a druga polovina jo~
u pupoljku. Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu, paflj ivo
u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja, da se ne izlome. Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi.
- Plodovi se b eru kad sazru. - Bere se mlad list i su~i kao i evet. - Osu~en
evet se mora ~llva ti dobro zapakovan.
Droga. et fru ctus).

Cvast, list, evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos, folium

Sastav. - U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida,

saponozida, guan ina, adenina i drugih purinskiih denivata, sitosterola, tiolin a, aeetiiholina, izoamiIamina, trimetiIamina i drugih alkiIamina, aromat
skih aminokiselina, triterpenoida, tanina i drugih sastojaka. - U gloginja
rna ima masnog ulja, ~ecera, limunske, vinske i drugih kiselina, a u kori al
kaloida bliskih berberinu.
Upotreba. - Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste
kao blag lek za umirivanj e, protv nesaniee, raznih uzbudenja, gu~enja (za
duhe) , kao srtani sedativ, za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove).
Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. Kod nas tek u novije vrerne sve
vi~e upotrebljavaju lekove od gloga, osobHo srt ani i nervni bolesnici, osobe
u k1imakterijumu i . drugi.
l. Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija):
uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink
ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na
100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja. Moze se upotrebiti i taj: 1 supena
kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode , posle dYa sata se odliije i pij e u
dYe doze pre jela.

2. Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea):

po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj :
2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode, poklopi i posle
2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela.
3. Arterios kleroza i visok pritisak:
po 25 g cveta gloga, belog luka, rastaviea i imele. Od ove sme~e spravi
se caj i pije kao caj pod 2.
Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee, rna
slinovog lis ta, imele ,i belog luka, kao pod 2.
4. Za umirivanje:
po 25 g glogovog eveta, hmelja, odoljena i maticltjaka, kao pod 2.
Napomena! - DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne
podnosljivost i trovanje. Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze
od 2-3 dana. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom
lekara.
Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz.
Narodna lmena: beli glog, bijela drata, bijeli trn, glah, glogie, glogovka , glo;cie. medvedova hr usica, ostri tm, pasji trn, trnka, cobanciea.
Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej
stvo, aH su manjc ispitane. Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra

LECENJE BIUEM

292
laegus monogYl1a Jacq.), u Oi jem se plodu

nalazi sarno jedna semenka.

Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom
ervenog gloga. Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W. K. (erTli glog),
e. penlagyna W. K. (erni glog) i C. azarolus L. (garcaroJa, 1azaro1, naearole,
pitomi glog).

GLUSAC. GLUVA SMREKA. SOMINA

Juniperus sabina L. -

Cupressineae

Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. Negde se i gaji po par

kovima i drugde. Grn! iii malo drvo, visoko 2-6 m, piramidalno, vrlo
gusto i zbijeno razgranato, ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora,
pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje.
Upotreb1javaju se osuseni v r
h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa.
binae summitas).

GLUSAe

G ran e i e e su valjkaste, silja.

ste, u sve~em stanju vrlo savitljive,
potpuno pokrivene tamnozelenim li
stieima, noseei ponekad evetove j
p 1 0 d 0 v e. Plodovi su pojedinalfui,
10ptasti, u preeniku najviSe 5 mm,
tamnoplavi ili ernkasti, posuti be
lieastom vostanom prevlakom; imaju
1-3 sitna, okrugloduguljasta, hrapa.
va zrna 3-4 mm velika, opkoljena ro
tim , mekim mesom.
Li s tic i su sitni, svega 1,5 do
5 mm dugi, ovalnorombieni, na vrhu
zasiljeni, naspramni , prilegli jedan
na drugog uz grancicu kao crepovi po
krovu, poredani u eetiri reda. Na
lednoj strani lista vidi se velika
oleo-rezinozna ~lezda, ponekad otverena usled trljanja.
M i r i s a je jakog, terpentin.
skog, neprijatnog (otud smrdljiva
brina), a ukusa gorkog i ljutog.
Sastav. Eta r s k 0 g u 1 j a
u liseu ima 2-5% a u plodovima
mnogo viSe. Saddi
jos i Secera,
tan ina, galne kiseline. s mol e
i gorke mater-ije.
Upotreba. Zastareo, danas go
tovo potpuno napusten lek. Sabinu

GOROCVET

293

je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u,

koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. Bila je sas
tavni deo mnogih starnl lekova.
Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti, bradavica i
sl. Iznutra j o~ same u homeopatsko; medicinL Daju je ; kao em e nag 0 g,
ali pri tom treba biti vrlo oprczan . Kao abortiv surnnjiva je i
opasna.
Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj
medicin; kao emenagog,
abortiv, stomahik i diuretik.
Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. Domace livotinje je ne jedu. U1je j e najotrovnije. Na kOli izaziva plikove.
Ostala narodna Imena: blazeno drevce, varunac, gluvi smric, gluhi smrc,
glu~ak, zenska klekovina, jagodna s~mina, savina, smrdelika, smrdelj ika, smrd
Ijiva brina, smri cglu~ac.

GOROCVET
Adonis vernalis L. -

Ranunculaceae

Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. Raste po zemljama oko Crnog mora.

Najvge ga ima u Ukrajini, na Krimu, na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi, odakle se mestimicno
ra~irio i na Zapad. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave, mestimicno u znatnoj kolicini, tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti,
odnosno, razmnozavati. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku, na Fruskoj
gori, po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima.
Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim, plitkim, mr~avim, suvim, peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim
~umama, kamenilim brezuljcima i padinama. Stoka ga ne pase. Gorocvet je
jedan od prvih vesnika proleCa. Rano u prolece, kad su nasi suvi pa~njaci
jos goli , zeleni bokori gorocveta 5 divnim, krupnim, glavieastim, kao zlato
lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih
predela.
Iz krupnog, viSeglavog, mrkog rizoma gorocveta, koji je na donjoj
s trani obrastao mnogobrojnim, crnim, vretenastim, zilicastim korenjem, rano
u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike, Cesto po stotinu
strukova u busenu. Neke stab ljike su sa cvetom, a manj.i broj ih je bez cveta.
Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike. Ima strukova sa vge cvetova, tako,
dok je jedan precvetao, drugi je u cvetu. Otud se u drogi uvek nalazi i plodova.
Cela biljka j e jake zelene boje, kad se osusi (droga) postaje sivkasta.
Ccla biljka je otrovna, gorkog, ljutog i neprijatnog uk usa, kao, tlostalom, i svi drugi ljutici.
Berba. - Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u
cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu, ~ to je najcelishodnije, jer su najbolji
preparati izradeni od svezeg gorocveta. I pored svih mera u pogledu branja,

294

LECENIE

BILIEM

su~eni a ,

euvanj a i izrade lekova od gorocveta, droga vrlo brzo gubi lekovi

tost, kao uostalom, i mnoge druge hetero1lidne, a naroeito saponozidne droge, pogotovu ove iz porodice Ijutica.
Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male
kite, da bi se ~to vge jzbeglo razlag,r.je heterozida.
Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova, jer eim biljka
preeveta i zametne plodove, 1llanje je lekovita. Plodovi su slieni dudinji,
i ukoHko su stariji, utoHko su krupniji i drobniji. U drogi se dozvoljava 8%
stabljika s pladovima.
Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti, za
tim titrovati i, uop~te, postupiti kao sa digitalisom.
Droga. - Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je
jednoliko zelenosiva; "ge od polovine stabljika imaju evetove; evetovi
su saeuvali svoju kao zlato rutu boju; plodova zrelih koji se drobe i
raspadaju sme biti vrlo malo, a u prvoklasnoj drogi nimalo; ne sme biri
stabljJka bez Ii~ca, mrkih, drvenastih stabljika, plesnive droge i emih Ii
stiea sa baze.
S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i
2-5 mm debela, uzduf naborana, siva,
gola, pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A. autumnalis).

Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo

i g lie a s t i, bez dr~ke, donekle obavi
jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na
tn iii vi~e duguljastih, Siljastih liski
eelog ruba. Listovi su goli m slabo dla
kavi.
Cvetov i su vrlo krupni (3':;
do 7 em u preCniltu) , i u ti i glaviCasti.
Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet.
CaSica je spolja dlakava. Ima pet jaja
stili. g}jastih Iistiea. koji su oa vrnu
nazubljeni.
KnIDji:ni IistiCi su goli. duguljasti,
Siljasti i mnognbrojni (15-18). Semenice
su zelene i slol.ene u dndinju.
U k usa je gorkog i ljutog.
Cuvanje, - Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\
pakovati u malim neprovidnim sudo vima i
euvam na mracnom i hladnom mestu naJ'
vge godinu dana. Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea. Naj
bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am
pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom, plemenitim gao
sovima ili C02) kao list digitalisa.
Rezana droga. - Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca. Naroeito
se istieu zuti delovi eveta. Ne sme biti plodova, crnih Hstica koji potieu sa
baza stabljike. Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta).
Sastav. - Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d,
izomer konvalatoksozida, hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu; b) c i

GOROCVET

295

mar 0 z i d, koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu.

Sadrfi jo~
neke nedovoljno pomate heterozide.
Ima jo~ i sap 0 no z ida, akon4tne kiseline, pentahidroksilnog alkehola adonitola, holina, smole, fitosterola i masti.
U rizomu i korenju ima istih sastojaka. Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji.
I spitivanje se vr~ biolo~ki, IkaO digitalis.
Upotreba. - Goroevet deluje slieno digitalisu, a po Sevalijeu slicno
primorskom luku (diuretik). Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje
s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis. RazLikuje se od dJigitalisa
po tome ~to nema kumulativno dejstvo, pa se moze davati u hronicnim slu
cajevima. Ne izaziva naviku. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo
lesti, angine pektoris, trovanja nikotinom. Kod nas se droga nedovoljno
upotrebljava. Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog
dejstva droge. Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo, kao digitalis, titrevati, a jo~ bolje, odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate
bez balastnih materija. Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo
trebljava kod nas. Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode, popiti sve
za 1 dan u 3 do 6 obroka). Adonidin je me~avina glikozida i saponina.
Istorlja. - Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa, a vernalis na latinskom maci prolecni. - U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti. Goroevet je jedna od
onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol
sku. Prva fiz,ioloska ispitivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio
je 1880. godine Bubnov na kliniei Botkina. On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu.
Druge vrste adonisa. - Adonis aestivalis L. i A. flammeus Jaeq. kod
nas su mnogo Cesci. Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima.
Deluju slicno kao gorocvet, po nekim autorima isto, a po drugima nesto
slabije. Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. evet im je sitan
i c r v e n kio vatra.
.
Ove vrste adonisa su jos manje .i spHane. Po Vojvodini, narocito
na mestima gde raste najbolja psenica, kao sto je gornji Banat,
u
prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita. Ponekad ga je toli ko da se moze kositi. Adonis flammeus
sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za
srce.
Opornena! - Goroevet je otrovan, pa se mora biti vrlo obazriv!
Z~tlta

u prlrodl. - Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden, pa cak ;j ungten (cupan s koren om). Pos to je to vazna, ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i
dosta retka biljka, goroevet je na mnogo mesta delimicno, a negde i potpu no zasticen.
Narodna Imena. - Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae, goraevet , gorovcvet, gorocvet, goroevijet, gorocvijece, gu~nica,
zuta sasa, za jcji mak, zecji mak.
Za Adonis aes tivalis: zeeja salata, zecji mak, zecji turcmak.

LECP.NJE BIUEM

296
GORSKA RUlA

Rhododendron ferrugineum L. -

Ericaceae

Visokoplaninski gusto razgranat grmic, visok 30-90 em. Listovi su

zimzeleni, kozasti, sitni, s lica sjajni i zeleni, s nalicja belicasti, a kas
nije perutavi i n'tasti. Cvetovi su vrlo lepi, crveni, zvonasti, sakupljeni po
4 do 8 u kralke grozdaste cvasti. Cveta leti. Upotrebljava se list (RhododcI1'
drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma, uloga i kamena u bubre
zima. Kao i druge biljke iz iste familije, i gorska ruza sadrZi fenolne hetero
zide (arb u tozid) i tanjne . ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro
metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu. Zbog toga ovu biljku
ne treba upotrebljavati za lek, jer je opasna i otrovna.
Droga narodnu imena: a lpinska ruza, crvena alpska rufa.
Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge, takoc!e
vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L. (divlji
sim sir, pjeni sn ik, slec), Rhododel1dron pOllticum L.. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea, azaleja) i dr.

GORSKA RUIA

GORUSICA . GRONICA . GRCICA . ..

297

GORUSICA, DIVLJA GORUSICA, lUTAJA, lUTAN SINAP

UGOSICA, ARDALJ
"

Sinapis arvensis 1.
Cruciferae
Jednogodi~nja
iii dvogodiSnja zeljasta biljka, visoka
do 80 cm. Raste svuda, a najvi~e kao bujan korov u jarim
usevima tako da se nekih godina
cele njive zute od iscvetale
goru~ice. Kao i druge krsta~ice
(Cruciterae), ~ gorusica
ima sinigro~ida, zbog eega je
Ijutog ukusa i deluje slieno
slaeici, ali slabije, jer ima
manje tog sumpornog hetero
zida u semenu do 1% . U semenu
ima oko 26% masnog ulja koje
se koris ti za ishranu.

GORUSICA

GRONICA, BELJUSKA, TRAVA on GRONICE, BELA TRAVA,

BELJUSA

Lepidium ruderale 1. -

Cruciferae

JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa, visoka do 40 cm. Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu,
najcesce pored puteva i na slatinama. Cvetovi su zelenkasto-beli, sitni, sakupljeni u cvasti na vrhu graneica. Cveta od maja do jula. Ljutina, antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida, slieno kao i
druge krstasice. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme.
Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. (grbica, grbaStica, biberika, dimberika), L. draba L. (velika grbastica, gronica,
kupusac, renika), L. sativum L. (krecava salata, kres, grbanj, wtnd bobovnjak), L. lacitvlium L., L. cartilagineum L. :i dr.

GRCICA, GORKA DETELINA, GORKI TROLIST

Menyanthes trifoliata 1. (= Trifolium fibrinum

1.) ,

Gentianaceae

GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka, visoka do 30 crn. U tresetis tu lezi snliZan, do 1 m dugaeak, oka 15 mm deb eo, cvorast, valjkast,
razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika
s
t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (vodena detelina) i ru!ieastim cve-

LECENIE BIUEM

298

tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu. Cela biljka je

vrlo go r k 0 g uk usa.
Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a, t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru. Vlasotin skoj tresavi, na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna, ali retko, sarno po visokoplanins kim, nepristupatnim tresavama.
Droga. -

Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad
grtiea eveta i brzo su~i da sacuva
prirodnu boju i lekovitost. Su~iti
u s to tanjem sloju u hladu na pro
maji da se heterozidi. nepostojani
lekoviti sastojci ne bi razlozili.
Lisee je troperno, s!ieno liscu
deteline, ali krupnije i nasac1eno
na dugacku, u rukavae produZenu
drsku uzdu! naboranu. Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em, a siroke
2-5 em, duguljaste ili kopljaste, na
vrhu zatubaste, gole, eelog ruba iii
malo -izvijugano-reckaste. Liske su
pomalo sotne, meke, na lieu tamnozelene, a na nalicju svetlije. Glavni
nerv je na nalitju !ista istaknut,
s ir 0 k, uzdu! naboran, prema vrhu
se suZava.
Sastav. - Grtica je nedovoljno
ispitana. SadrZi gorke heterozide
nepoznate hemijske grac1e.

GRClCA

Upotreba. .. Gorak tonik kao

lincura d druge gencianacee. UJazi
u sastav Extraetum amarum. MenyanI hes znaci mesdni evet, sto podseea
na emenagogno delovanje biljke; trifolia 2lIla.Ci troJJista; fibrinum od febris,
s to znaCi groznica, jer je grtica do
otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta
groznice.

Grtica je va!na lekovita biljka, u prirodi vrlo prorec1ena, zbog tega je zakonom zaSticena. Moze se j gaJiti polaganjem
rizoma.
Zaitita. -

Ostala narodna lmena: vodena bokvica, gorka trava, groznitni trilisnik,

deteljiea, mrzlitnik, trolistina.

GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA ...

299

GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA, BADEU, SIKAVICA,

SARENI CKAU
Silybum marianum (L.) Gaertn. -

Coimpositae

Krupna, snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka, visoka do

150 cm, koja lie! na ~aren bujan ekalj. Listov,i su tigrasto pro~arani
belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i cr.
vene. Cveta celog leta, u drugoj godini. Raste kraj puteva i naselja u jilZ.
nim krajevima i u Primorju. Upotrebljava se zreo plod, re4e list (SUybi
fructus et folium). Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. U plodu ima 0,1% etarskog ulja, malo tanina, flavonoida, 24-26<1/. masnog ulja,
17% belaneevine, 21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole.
ZahvaljujuCi prisustvu tirami.n a, plod badelja povecava krvni pritisak. Daje se protiv astme, senske
groznice, glavobolje ,i koprivnjaee. Upotrebljava se
i kao gorko sredstvo za jaeanje, osobito posle te~kih
operacija i bolesti. U narodu se upotrebljava za ubla
zavanje napada zuci,
protiv ~ecerne bolesti, za
tvora, za lecenje hemoroida d dr.
1. Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture
(20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera
tri puti dnevno pre jela. - IIi 30 g zdrobljenih plo.
dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka
2 sata po 1 kaSiku.
2. Za jacanje, bolji apetit: po 10 g. ploda badelja,
kit ice, lincw'e i trave-ive po~ti; 1 supenu ka
silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode, KARAKTE&lSUCNI
.NA VRHU
ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI
Slt AKTEJA
jela po 1 CaSu.
3. Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u
pela litra najbolje komovice, bocu zapuSiti i, cesCe muCkajuei, drZati
8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre
jela po 1 easicu.
4. Smetltje u iJ.ICi (,kamen. bolovi): po 20 g badelja, JDlI5 1aCka , trav&oive,
pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb.ti; 3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode, poklopiti i ostaviti celu DOC, pa sutradan
to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la.
5. Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z.drobljenih plodava badelja, semena
idraljeviue i grekog semena, 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti. Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode, os:aviti. preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela.
Narodna imena. - Osim navedenih , evo jos nekoliko narodrnih irnena:
bijeli strieak, gospin trn, divji articok, magareca salata, osljebad, o~ba1j ,
sjekavica, sarena badeljka.

DANINOC, MILOVANKA, MACUHICA, SIROTICA,

SARENA LJUBICICA

Viola tricolor L. -

Violaceae

Sitna jednogodgnja zeljasta biljka, visoka do 40 em. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Li stovi su ~iri nego dun, po obodu zuptasti, donji su sreoliki, a gomji duguljasti. Cvetov,i su pojedinatni, na dugim peteljkarna, trobojni (ijubitasti, zuti " beli). Cveta od proleca do leta. Raste
po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1.800 m nadmorske visine), po usevirna , suvirn i karnenitirn mestima. U nas raste mnogo podvrsta, varijeteta
i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke, osobi-to one krupnoevetne,
gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni. Za lek se
upotrebljava sarno d i v 1 j a, pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray, tij i su evetovi sitni, 8- 14 mm dugatki, futi, bela ruckasti sa jatirn
iii slabijim ljubicastim prelivom.
Gajenje_ - U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc
se gaji za domace potrebe i izvoz.
Sastav_ - Saponozidna droga. Sadrli jos .j rutozid (ruta heterozidna
boja violakverci trozid), antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid,
salieilni hete'r ozid, slobodnu salieilnu kiselinu, etarsko u1je (0,01%) sa metilsalieilatom, tanin, sluz, soli magnezijuma i kalcijuma, ~eCera, do 250 rng"/.
'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin, auroksantin, flavoksantin i zeaksan tin_
Upotreba. - Za letenje raznih komih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, u1oga, obitnog i velikog kaslja, za jate izlucivanje mokrace i
protiv upale rnokracne be~ike.
Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe, nadzemni dec divljeg dani'noca
u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku
dana. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina, ribizla, vi~anja iii limuna.
Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1,5 litru vode,
oeedi. proeedi, odJije i doda 2,5 kg secera, prokuva 10 minuta ,i propusti
kroz flanelsko platno. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela.
Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea, zove, rosulje, lista pitomog
kestena i !ista bokvice pome~ati. Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u
pola lit ra vode u poklopljenom sudu, zas ladi'~i medom i piti svakog sata
po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu).

Dl!Bl!LA KOKA

301

Narodna Irnena. - Osim navedenih, evo jo nekoliko narodnih imena

za Viola tricolor: bo~ji evil, viola , gospina Ijub iea, dikino oko, kokoja Ijubiea, macvica, ma~uha, modra iskrk:a, poljska Ijubiea, sedmiBca, lrobojna
Ij ubica . udoviea . Viola arvellsis narod naziva: darnnoc, zbornice, poljska Ijubica, polj~ ka Ijubi cica:, udovice ad zbora.

DEBELA KOKA
Sedum spectabile Bor. -

Crassulaceae

Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima . Mnogo se

eeni kao naradni lek protiv Cira u zelueu . Cini se da je Beograd centar
odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju

BOBOVNJAK

obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali. Uzela je loliko

maha da se gaji i na grob ljrma. Biljka se vrlo lako gaj i i le!,o u~peva
i u loncima, saksijama . Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem
(panaiTa). Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s
i kao lek. Poreklom je iz Kine i Japana. Naraste 30-50 em . Lisee JOJ Je
vrlo deb e I 0, me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao
u cuvarkucc. Slabljike su <prave i razgranate. Koren je elebeo, sliean re pi.
CvasN su velike, na vrhovima ogranaka, belo-ruzieaste boje.

LECENIE BIUEM

302

Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t. Zato ga preporu<!uju da ga

svako ko ima cir u zeJucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze Ii ~Ce
za spravljanje leka. Svet se toliko hvali tim lekom pa je biljka bila ispitivana i na nekim klinikam a, ali za sada jo~ nema nikakvih objavljenih
rezultata. S obzirom na tako velika poverenje mnogih bolesnika, bilo bi
potrebno ovu biljku ispilali. Mnogi bolesnici tvrde da su njome izleeili svoj
aciditet u zelucu i od toga vremena im se vi~e ne podriguje kiselo i nem aju nikak\'ih smelnj i III organima za varenje.
List se upotrebljava na razne nacine. Neki cede so k i piju. Drugi,
i to vecina, kuvaju 2-3 sveza lista u loncetu vode da uvri na polovinu
i to piju 30 dana, tri put dnevno pre jela. Droga se upotrebljava i u crnoj
kafi, a i na mnoge druge nacine. Drugi kuvaju tr,i Iista u lOa g crnog vina
i, kad uvri na polovinu, piju. Da ne bi tripul dnevno marali kuvati, izjutra skuvaju tri doze za ceo dan.
U nasoj narodnoj medicini upotrebljava se za leeenje opekotina, eireva i raznih upala koze i sluzn~ce iscedeni sok iz lista bobovnika, bobovnjaka (Sedum tc/ephium L.) koj~ raste po stenama i borovim ~urnama. Narod ga naziva jos i ovim imenima: babin tabolac, balan, bobika, bobnjak,
bobovac, bobovnjata, bobovujak, bobonjak, bradavnjaca, debela koko~ka,
debeli list, kOlolog, kravlja sisa, podkisula, trava od udarca, tu~c, c rnjak,
cirnik, ~uljevak.

DEBELA TIKVA, DEBELICA, DEBELOTIKVA, DEBEUACA,

LUDA TIKVA

Bryonia alba L. -

Oucurbi1aceae

Dugovecna zeljasta poviju~a, penjaCica s debelim, mesnatim, repastim

kor enom, koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast, a iznutra
beo. Stabljika je tanka; naraste do 5 m, gusto je obrasla grubim o~trim
dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. Listovi su
na kratkim dr~ka ma , prosti, petodelni i naizmenJcni. Cvetovi su sitni i relenkasto-beli. Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama, a zen ski su
sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu. Plod je okrugJa, ema, soena, gola
bobica velicine oko 6 mm. Cveta od maja do avgusta.
Rasprostranjenost. - Raste svuda po vlainim ~urnama, po zivim ogradama i pored reka do 1.300 m nadrnorske visine.
8vojstva_ - eel a biljka, a pogotovu koren je gorkog i vrlo neprijatnug
ukusa. Otrovna je!
Droga. - Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen. Svez koren je aktivniji od 's usenog, jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu.
8astav_ - Mnogo kalijum-nitrata (ako 0,6"10), malo etarskog ulja, skroba, Secera, smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans, zatim glikozida, alkaloida, ritosterola i drugih sastojaka.
Upotreba_ - Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me
dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja, pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja, jak proliv, upala bubrega i dr. Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek. Ovde je spomenuta sarno kao otrovna
biljka koje se treba kloniti.

DEBELA TIKVA . DE BELI CA .. .

303

Slicnog hemij skog sastava .i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq.), takode puzavica, ali
ima crvene bobice. I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke, ugojka, crvena debelica, crveni bljuzak,
crveni blju~tac.
Bryol1ia alba, osim spomenutih narodnih imena, naziva se u narodu
jo~ i:
bijeli blj u ~ tac, bljuzak, vucja stopa, divja repa, zemaljska bu~a,
kosopadavica, kukovina , ludo groZde, tikvenjaca, tu~ika.
U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i
k r as t a v a c (Ecbal. '1m elaterium A. Rich. - Cucurbitaceae) i neke biljke
iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata, ad kojih
se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama. Ove droge
i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara. Dob ijaju se u apoteci. To su tzv.
HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. -

DROGE S GLIKOREZINAMA

Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom

smolom koja se ne rastvara u vodi, malo u etilacetatu, a lako u etanolu.
Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode. Glavni predstavnik ovih smola
je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen iz jalape (Tuber Jalapae); nerastvorljiv je
u vodi, aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli. Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat,
ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine.
Droge

glikorezinama

P'ljka

Droga

Heterozid

Scammon;; tuber et resina

Colocynthi pulpa

Jalapae tuber et resina

Scammon;; radix

Convolvulaceae

Jalapozid
(skamonin)

Meksiko

1O-2oo/.

Ipomoea orizabensis

Citrullus colocynthis
Cucurbitaceae

Kolocintin

Azija, Afrika

2f}-250/.

Exogonium purga

Convolvulaceae

Konvolvulozid

Meksiko

If}-ISO/.

Convolvulus scammonium

Mala Azija

Skamonin

3-13/.

L1!CBNJE BIUBM

304

1z jalape, skamonijuma, kolocintisa i srodnih droga iwlovane su

druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane.
1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi.
Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i
debelo crevo. Vece doze izazivaju ga(\enje, povraeanje, bolove u zelucu i krv
u stolici usled zapaljenja creva, zbog tega se ove droge moraju davati vrlo
oprezno, uvek pod kontrolom lekara. Ulaze u sastav lekova protiv vodene
bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti.

DIVIZMA
Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'; viz m e
(Verba.~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader, V. phlomoides L. i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae).
Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje, a drugog leta izraste
kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika, visoka do 2 m. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i imaju debele dr~ke , a ~to se ide navi~e, sve
su manji i bez dr~ke. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi, debeli, jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti. Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao
klas mnogobrojnim krupnim, Z uti m, gotovo sedeeim cvetovima. Divizma
cveta preko celog leta. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek
se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje.
Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata
stabljiku skoro do narednog donjeg lista, a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku .i vise su jajastog oblika.
Rasprostranjenost. Gajenje. - Divizma raste po suvim, suntaniI"!l, peskovitim, plitkim, nerodnim zemljistima, narotito po napustenim kamenolomima, ru~evinama, krtevinama, pored puteva i uop~te po neobraClenom
zemljBtu. Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama. Raste po celoj Evropi. Kod nas je to najobienijd korov. Div.izmu sto~a ne pase. U nekim
drlavama je g a j e. U jesen se seje u leje, a u prolece rasaduje na stalna
mesta na rastojanju 60x60 cm.
Berba. - evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok
biljka cveta. Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije, eim rosa spadne, jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana
opada. 1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po
njoj. Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'; sap r a S n i c im a. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu. Obrano cveee
ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju, najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500. Za nuzdu, divizma se
moze susHi i na vrelom letnjem suncu.

Izgled droge. - Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se
od k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a. Krunica je zlatnorota, nalik na toeak, u precniku oko 4-5 cm siroka, pod e I j e n a na
pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev. Krunieni 'l isti6 su jajas ti. Dva gornja 'su manja od ona tri donja, a od donjih

DIVLJA PAPRIKA. LISTAVINA ...

305

je srednji najveci. Spolja su obras li belicastim run 0 m. P r a ~ n i c i s u

p r ir a s Ii , na krunicu , aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca
i bela runov,i to-dlakava, a dva donj a su dtda i skoro gola. Pra~nice su duo
guljaste i jednoeelij ske. One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na
koncicu, a pra~ nice kod donjih, duzih, silaze niz konce.
Sveze cveee nema prij atan miris, a osuseno ima prijatan m i r iss I i
can medu.
Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti. Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja. Normalizovana droga sme
cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/, 'Pepela. U 10 g droge
treba da ima oko 350 evetova.
Uk usa j e najpre sladunjavog, a kasnije pece u grlu (nadrafaj od
saponozida).
Sastav. - U drogi ima s a p 0 n 0 z ida, od kojih je jedan neutralan,
a drugi kiseo. Ima i s I u z d (2,5"10) , oko loo/. secera, malo gume, rute
boje kroce tina i flavonoida, i vrlo malo etarskog ulja. Ukoliko je droga sta
rija, utoliko ima manje saponozida, tako da se desava da ih stara droga
uopste i nema. Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva
ke godine.
Upotreba. - Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja, Species pec
torales. Svojom sluzi deluje i kao emoliens.
Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci. Iz
gleda da ih u semenu ima najv.jSe.
U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a. List deluje ekspektorarttno kao i cvet. Listom divizme falsifikuju
mnoge droge, jer se list moze vrlo lako nabrati u velikim koliCinama.
Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme, belog i crnog
sleza i podbela se pome~a. Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii
tra kljueale vode, poklopi, ostavi 1 sat, ocelli, iseedi, zasladi medom i pije
toplo na 2 sata po I ka~ika.
Narodna !mena. - Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka,
volov rep, vunavka, divizma, zutocvijet, kraljevska sviea, lepuh, lepusae, svi
jecnjak, ~ iroki lopuh. V. phlomoides: divizma krupnoevetna, kostnik, lepuh,
lepu~ae, lopen, lucnik, o~lji pelino

DIVLJA PAPRIKA, LASTAVINA, PASJI KUPUS, KRVNIK

Cynanchum vincetoxicum R.Br. (= Vincetoxicum officinale Moench)

-

Asclepiadaceae

Ovde se navodi sarno kao opasna ,i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn.utra; ~su. retki .sluca.
jevi trovanja: smetnje u disanju, gusenje, povracanje, znOjenje, neujedna
cen puis i paraliza srca.
. .
Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama,
svakom je dostupna; stoka je ne jede, a covek se ponekad prevarl 1 upo-

LI!CENJI! BJUEM

306

trebi za lek. Za bubrege i srce postoje bolji, rnanj e opasni lekovi. Ponekad
se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma).
Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep, kosara, lastavicnjak, pasja riga, svilni dubac, strasnica.

DIVLJA SALATA, OTROVNA LOCIKA, GORSKA OTROVNICA

Lactuca virosa L. -

Oompositae

Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L.), pored ostalog, neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog
nerva. Raste svuda. Kad se odsece, iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji
stajanjern pornrci. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina, laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce, zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova, protiv nesanice i za umirivanje, najcesce
zajedno s opijumom, lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima.
Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje!

DIVLJI KESTEN

Aesculus hippocastanum L. -

Hippocastanaceae

Divlji kesten je visoko drvo, koje se kao ukras sadi po parkovima i

drvoredima. Vrlo Je korisno i veoma lepo drvo. Steta je lito se viSe ne sadi.
Droga_ - Od divljeg kestena se koristri seme i kora, rede i cver (Hippocastani semen, cortex et flos). S e m e se sakuplja u jesen, u septembru i oktobru, kad opada sa drveta. Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi
kvarilo na vlaznoj zemlji. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na
divljeg kestena, jer ga niko ne sakuplja. Sa jednog drveta moze se nakupiti
viSe od 100 kg kestena. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da
je lakovano. Ukusa je gorkog i neprijatnog. U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra; ljuska se odbacuje. U jezgri (kotiledonima) ima
40--60"10 s k rob a, 5-8% sap 0 n ina, 5-8"10 u I j a, 6--7% belan6evine, gIikozida e sku lin a, g 0 r k i h rn ate r 1 J a, s t e r 0 I a, flavona,
vitarnina B1 , C i K. - U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih).
Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se .jz divljeg kestena
vadi skrob. Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. U
XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice, a u industI'iji za izradu
lepka. Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba, od koga se danas pravi
alkohol, aceton, dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. S obzirorn na
veIiki procenat skroba u divljern kestenu, u mnogim zemljama skolska
deca ga obal'ezno I jesen sakupljaju. Iz njega se u novije vrerne vadi masno
ulje i saponin za farrnaceutske i tehnicke svrhe. Homeopatska farm a kopeja
propisuje s , eze oljustene kestene. Stajanjern, kesten gubi lekovitost. Zato

DIVUI KESTEN

307

se d~as naj.'~e~c~ upotrebljava tzv. stabilizovana alkoholatura, koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze, neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta.
vlja p.ostepeno u klju~ali alkohol. Na taj na~in se ungte fermenti ,i dobija se
pos:ojana droga (slabil>izovana) . ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt, od koga
se uraduju supozitorije, najceMe zajedno s beladonom. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema, na~ito protiv hemoroida.
U k 0 r ,i ima tanina, eskulina i eskuletina. Kora i Pl1IPOljci u deeembru
im aj u najviSe eskulina. Kora je dobar ads tringens . Daje se za leeenje izvesnih
koznih bolesti, a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. Zbog gorcine narod
je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore.
U eve t u ima tan ina i kvercitrina. Upotrebljava se kao naradni lek
za ja~anje , protiv proliva i proHv pega na lieu.
Bodljikava ljuska, koja spada sa semena 'kad sazri, sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida.
Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad
Zapadne Evrope, gde se uspesno, ~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj
i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis, od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena.
Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten
deluje, pre svega, prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. Prema tome, dolazi
do izraiaja, pre svega, dejstvo tlavonoida, a zatim tan ina.
U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu
ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis, Hydras tis, Viburnum opulus, Hypericum i dr., pa se tim sme~ama
dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna, Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib
sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida.

Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada .ill ulje na na~in

opisan kod hajdu~ice. Pri torn se konsti evet divljeg kestena, ali se redoVDo
dodaje i karnilice.
Ekstrakt od olju~lenih, Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih
napada, bolova od hemoroida. lJpotrebljava se .i za le~enje katara nosne sluznice, katara bronhij a, podagre, reuma-t-izma i i~ijasa, tromboflebita, grizlice gnjata (ulcus cruris), kao toni~no i adstringentno sredstvo itd.
Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g
oljustenog semen a divljeg kestena. avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje,
pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in.
Da se divlji kesten sacuva svei, tr~ba ga obrati sa badlj,i'kavom ljuskorn, smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri.ti slamom i travom.
o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~
nom svetu. Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu
divlj e zivotinje, a od domacih ovce, koze i krave se poprave i ugoje. Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima, osobito u planinskim, stocarskim, ima vBe stoke nego hrane (piCe), dobro bi bilo da se divlji kesten

LECENJB BUJEM

308

ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom, slamom i

drugom mr~avom pitom).
Sadite div/ji kesten, jer je to vrlo korisno drvo. Seme nikne za mesee
dana. Divlji kesteIl vrlo brzo raste. Vee ",rve godine izraste oko pola metra.
Naraste do 30 m visoko, a stablo do 2 m u precniku. Divrui krupni evetovi
udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em.
Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu, pa
ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju ..balkanski lepotan.
Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg ,k estena.
Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda, banja kod Melenaea,
i drugde u Banatu).
Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije
mala. U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima, a
masnog ulja znatno viSe. Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ. Za nuidu, u nestasici hrane, iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i koristiti za ishranu. To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda. Ovo je jedan od zadataka na~e omladine.
Narodna Imena: beli divlji kesten, gorki kesten, divlji kastanj,
konjski kesten, mada!.

jelo~,

DIVLJI KRASTAVAC, DAVOLSKI KRASTAVCICI, PIPUNIC,

STRKALJ

Ecballium elaterium A. Rich. -

Cucurbitaceae

U Beogradu, NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih

lekara koji Ieee kamen u zuci, zapaljenje zucnih kanala, obolelu jetru i
malariju nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee iIi krastavcitima ~to
izbacuju sok i seme kao torpedo. Bolesnik legne, a narodni lekar mu pod
nos podmetne jedan takav cupav krastavoic, pritisne ga i iz njega s velikom
silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme - govorili su nam. Drugi
su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara. Te~kom mukom smo dom do
jednog Ilnra tog leka. U boci od litra i po bHo je ",reko polovine sitnih
cupavih krastavciea, a do grliea jaka rakija .. Tu tecnost uzimaju bolesnici na
razne nacine. Ukoliko se viSe tog leka uzme, utoliko se bolesnik vecma preznoji, pozeleni, povraea, dobije stra~an dijare i ima utisak da te svu utrobu povratiti i da ee umreti ... . Medutim, narodni lekar mu kafe da to
taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj
lek pomogao. Da Ii je ko od njega umro, nisam dosad mogao otkriti.
Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima. Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske, najviSe iz
Varne. Pre 20 godina, ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra-

DIVLTI KRASTAVAC. DAVOLSKI KRASTAVCICI. ..

309

zeCi mesta gde raste slatki koren, naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava, svuda pored mostova i po rupama i kanalima, jendecima koje je bujica udubila u zemlji. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke.
U septembru i oktobru, kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i
velikih vrucina, divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako
mnogobrojnim plodovima koji li~e na male, ~upave, dlakave krastavciee,
a neki od njih, ~im ih dodimete, naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme
kao torpedo. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme
ne ~trenu u oCi. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti
krastav~ici upotrebljavaju. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase.
Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica, ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s.kodljiva. 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd, ali niko ne zna kome i za~to. Meni je to
bilo dovoljno, jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka, naime da
se on ne dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske,
nego iz Slankamena i, verovatno, i iz drugih mesta u Srbiji.
Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se
baca l!ubre i sliva prljava gradska voda. Isto tako i u Makedoniji, na NiSkoj tvrdavi i drugde.
Biljka spada u biljnu porodicu bundeva, Cucurbitaceae. Poreklom je
iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. Gaji se kao lekovita biljka jos
mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin, Elalerium album iii
Elaterillm anglicum. To je ekstraM dobijen iz svezih ,krastavaca.
Krastav~iCi su dugi do 5 em, a deb eli do 3 em, duguljasta-jajasti; rutazeleni, trooki, a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom.
Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae, ali viSe l!ici na dinju.
Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim
listovima. Cvet joj je rut. Cela biljka je grubo, eekinjavosivo dlakava. Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. Zreli kra. stavcici pucaju sami od sebe, ~im se dodirnu, tako da se covek trgne.
Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin, koja je, verovatno, smesa raznih hemijskih supstancija.
1ma jos i vinske, limunove i drugih kiselina, ugljenih hidrata, enzima, smole
i drugih sastojaka.
Engleska farmakopeja ad 1948. god. ne propisuje viSe elaterijum. Divlji krastavci, a narocito njihov sok i ekstrakt, drasti~na su sredstva za ciScenje, koja su, kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi, nekad bili u velikoj modi.
Lek je nepouzdan i opasan, pa ga je skolska medicina napustila.
1z divljih krastavaea je 1958. god. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin, elateridin, elatericin i dr.) s kojima su vr~eni ogledi na
eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi-

l ECENII! BIUEM

310

mentalno izazvanog raka. Medutim, izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije, pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka.
Narodna !mena. - Osim navedenih, evo jo nekoliko narodnih imena:
bljuzak, bljuja, divlja bu~a , divj a dinja, divji kukumarici, divjo krastavice,
mlunic, nedirae, netikalo, pluiee, strk, strkaviea, tikvic, ti.rkavae.

DIVLJI KUPUS, DIVLJA SALATA, DIVLJA RIGA, DVOREDAC

Diplotaxis tenuifolia DC. -

Orucifcrae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 80 em. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida, zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu. Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu. Cveta od maja
do novembra. Cvetovi su futi kao sumpor. Uzeta u vecoj kolieini, biljka moze
biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade.

DIVLJILADOLE2,KOSULJARKA,SLAK

Calystegia sepium R . .BI". -

Convolvulaceae

Dugovecna zeljasta povijUa cija stabljika, cesto delimicno po zemlji

polegla, moze da bude dugacka do 5 m. Listovi su krupni: liska je do 6 em
dugacka, gola, sjajna, u obHku potikoviee iii strele, ali je vrlo duga i iljata. Cvetovi su vrlo lepi, u obliku levka, beli, krupni, upadljivi, pojedinaeni, 4-6 em dugacki, izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama. Caica
je mala, petodelna, sarno na osnovl srasla, petozuba, ostaje posIe opadanja
kruniee. Plod je sitna eaura s mnogo semena. Cveta oelog leta.
Rasprostranjcnost. - Raste svuda, a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima.
Droga. - Koren i list (Calyslegiae radix et folium).
Sastav_ - Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae),
i divlji ladolez sadrli smole, osobito u korenju (oko 5-JOO/o). Ima i tanina,
flavonoida, jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik)
i dr.
Upotreba. - Smola korena deluje kao laksans i holagog, sliCno jalapi.
o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta, jer tanin deluje suprotno
smolL U biljci ima mnogo raznih soli, zbog eega deluje diureticno. Kod nas
je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata.
Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz i ste familije:
Calystegia soldanella R. Br. - morsko zelje, raste na pesku uz more ' i C.
silvestris R. S.
Narodna lmena. - Evo jo nekoliko narodnih imena: veliki slak, zgoncek, beli ladolet, slatkovina, hladolez, eadorcic, atorce.

DIVUI MORAC. DIVUI /COMORAC ...

311

DIVLJI MORAC, DIVLJI KOMORAC, KRAUICA, HADRUAN,

STRBAC

Meum athamanticum Jack. -

Umbelliferae

Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka. Stabljika je do 50 em visoka, suplja i na osnovi ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea. Lisee je
vBestruko sitno cleljeno. kao u mirollije i moraca. Cvetov.i su beli ili ruzi-

DIVUI MORAe , KOREN. VRH STABUIKE U CVETU. PLOD

casti i sakupljeni u nejednake stitove. Cela biljka mirise na angeliku i kao

i ona upotrebljava se u istu svrhu. Koriste se koren, plod i cela biljka. Irna
oko O/:fJlo etarskog ulja, voska, smole, pektina, mantiola i do 27% skroba
(u korenu). Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja.

DIGITALIS PURPURNI, NAPRSTAK

Digitalis purpurea L. -

Scrophulariaceae

Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno

rozeta od p rizemnog lisea, a druge izraste visoka, prava, dlakava stabljika,
visoka od 0.50 do 1.80 m. Lisee je 'krupno i naspramno. Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn, vrlo Iepirn. upadljivirn evetovirna pore4anirn s

312

LECBNJE BlUEM

jedne strane. Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea, pur pur n 0 c r v e

n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene. Kulturom
su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima. Plod je dvopre
gradna tau ra puna vrlo sitnog, zu6kasto mrkog semena, koje vetar lako raznosi kad taura pukne.
Rasprostrnnjenost. - Purpurni digitalis je biljka atlantske, a manje
srednj e Evrope. Rasle od POrlugalije do Svedske. Rasle na s iii kat nom
z e m I j i ~ t u po novim krtevinama, ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu . U Alpima ga nema, tak ni na sili katnom terenu, jer tame
nema mangana. Naprotiv, u Vogezima ga ima vrlo mnogo, jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0,5% mangana.
Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa.
Gajenje. - Seme je vrlo sitno, zbog tega se pre setve mora pomclati
s 'peskom. Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine. Na
jesen, odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju
30 X 30 cm. Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140.000 sadnica.
Klijavost semen a traje svega 2-3 godine, a procenat klijavosti iznosi oko
75. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna. Zemlja treba da bude
5 iii k ~ t n a,
k i s e I a, I a k a, si~na, poluvezana, u staroj ISnaZli, puna
humusa, f osfata, mangana i ' gvozda. Vcltatka azotna
dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka. Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume.
Berba. - Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu. Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine, jer nema opasnosti da
se me~a sa drugim bHjem. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osuiti na 5.5--{)Oo iii, jo~ bolje, u vakuumu na nizoj temperaturi. Jo~ bolje je
obrano !Bce odmah stabilizovati. S tab i -I i z 0 van 0, pot pun 0 s u v 0
I i ~ c e, odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama, od m r k 0 g
s t a k I a, u a z 0 t u, ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu, moze
na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina. Vla!nost
i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge. Vlage ne sme biti vge od
3%. Za nut du, droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se
stavi malo siIikagela, pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje
vlage.
Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti, a ostatak baciti ako se droga
ne bi mogla brzo potro~iti. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata, datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge.
Droga. - Li ~ce je jajasto-duguljasto. Gornje je najmanje i .scdece, srednje je na kratkim dr~kama, a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke
krilate dr~ke. Dugatko je do 30 em, a siroko do 15 em. Li~ce je nejednako
iii gotovo dvostruko .nazubljeno (D. ambigua i D. /urea imaju nazubljen rub).
Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava, a donja je svetlija, jer je
pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom, isprepletena je j a
k 0 m m r e zorn Z iii c a, veoma je naborana i ,ima skore uporedne
t ere i jar n e n e r v e, koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nervima. Na nalitju se nervi veorna istiCu.
Mirisa je slabog, a ukusa ,g orkog i neprijatnog.

DIGITALIS VUNASTI , BESNIK . ..

313

DIGITALIS VUNASTI, BESNIK, BESNICE, ZUBACICA,

PUSTlKARA, PONJAVICi\
Digitalis lanata Ehrh. -

Serophulariaeeae

v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj ,

a narocito u jugoistocnoj Evropi, najvi~e na Balkanu. Kod nas ga ima vrlo
mnogo na krcevinama. Ima ga i po retkim ~umama, po karnenjarima (tercijarni slojevi). VoU suncan polozaj. Stabljika je visoka oko I m, kao sveca
prava, na donjoj polovini gola, a na gornjoj. gde ima evetova, sva j e v un a s to- d I a k a v a (lana = vuna) . Cvetni klas je vrlo gust. Cvetovi su vrlo
zbijeno pored.ani svuda unaokolo stabljike. Ca~ica je vunasta, a segmenti
su joj lancasti i ~iljasti. Krunica je s i v 0 bel a, pro~arana gustim mrkim
zilieama i maljavo-vunasta; gornja usna je kratka, a donja dvaput dufa, istaknuta, belieasta i jajasta. Cveta u leto. Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci, u sredini su evetovi, a ispod njih plodoy,j, eaure
pune vrlo sitnog semena retaste boje. Seme treba sabirati zbog gajenja ove
vrlo vafne biljke.
Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u
mnogim drugim zemljama. U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e
potiskuje purpurni digitalis. Gaji se isto kao purpurni digitalis.
Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi
gajenja, selekcije i ukr~tal1ja izmed.u D. lanata, purpurea, ambigua i lutea i
ispitivanja vunastog digitalisa, sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji
se uvozi iz zapadne E vrope.
Droga. - List je dug u I j a.s t, laneetast , Siljast bezrnalo go ili retko
trepavieasto dlakav, a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao .elva
luka. List ;e na lieu lamnozelene, a na nalicju svetle boje. Donje mte je
15-25 em dugacko i 3- 5 em ~iroko, svedeno na kratku dr~ku. Li~te sa
stabljike je sedeee, 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko. abod lista je ceo
ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav, najvi~ pri dnu . Dlake su
krute d lako opadaju. List je cvrst i zilav. Gotovo je bez mirisa, v rIo
go r k 0 g i neprijatnog ukusa; gorci je od purpurnog digitalisa.
Falslflkatl_ - List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji, ima 5 gotovo paralelnih nerava; oporog, slanog i sluzavog ukusa;
nema heterozida.
Sastav_ - lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se
boje sa FeCI s ' tj. tanini, kafena i ferula kiselina. - 2) Razne kiseline: digitalinska, mravlja, sirtelna, propionska, buterna, izovalerijanska i droge. 3) Mineralne soli. - 4) Hidrolaze, oksidaze 'i peroksidaze, enzirni koji igraju
negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge, jer postepeno razlafu
kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti
lista. 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi.
Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32</0 etalnog ekstrakta;
ostaje 7"10 pepela.
Stol je. (1933) sa svojim saradnieima izolovao prvobitne heterozidne
komplekse iz svetih listova oba digitaIisa i nazvao one iz D. purpurea purpur ea g I i k 0 z i dim A i B, a one iz D. lanata dig i 1 ani dim a (la-

314

lEeENJE BIUEM

nata-glikozid) A, B, C, pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima , kiselina i baza. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio
~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide.
Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida, a osobito
lanatozid C, digilanid C ill cedilanid, zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. Stol i
Krajs dobili su 1933. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri:
45% A, 17% B i 37% C. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju.
Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa. Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B.

Sapono zidi se nalaze u semenu i listu. Hidrolizom daju jedan iii

secera (glikozu, galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole.

vi~e

Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin). Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin).
Upotreba. - Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce, narofito
za jafanje srcanog miSiea. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik, jafa
rad srca, usporava i reguli~e ritam.
Vunasti, purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a, rame vrste
s t r 0 fan t U 'S a, 1 i jan d e r, go roc vet, d u r d e v a k, kukurek i
neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e. ' Ova grupa se
naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna, jer je purpurni digi1alis prvi uSao
u terapiju; uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. godne. Inafe, jo~
su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova, a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1.riaceae, Apocynaceae,
Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata, ali
im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna
jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!,) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi, a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce.
Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe
od jednog veka, njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a. Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida, zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. Osirn toga, u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge, jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi.
Druge vrstc dJgltallsa. - Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa, ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti
i purpumi. Za vrerne rata, usled nestasice, koriSeen je i [.ist ovih domaeih
vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr. ,j D. terruginea
L., reele D. lut ea L., D. laevigata W. K., D. tuscescens Vel., D. viriditlora
Lindl., D. oriel1lalis Lam. i dr. Sve su otrovne i lekovite, ali nilSu dovoljno
proucene. Stoka ih ne pase.

DIGIT ALlS VUNASTI, BESNIK . ..

315

Vama napomena! - Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept

i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom
branja, su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada
ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom!

/C

L1STOVI DIGITALlSA: A - DIGITALIS PURPUREA, B - D. LANATA, C - DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D. LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D. PURPUREA,
F H - GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D. LANATA, G - OBiCNA DLAKA NA L1STU D.
,
LANAl'A. - DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI

LECENJE aIUBM

316

Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak, velikli troy , debeli troY, napos tnji k, naprslnj ak, pustikara, ervena pustikara, erlj e ni naper~ nJ ak. D. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica, pustena pustiikara. D.
ambigua (= D. viridiflora 1 D. orientalis): besnik, besniee, bokarcic, bumbareeija, ve leevetni naprs tee, zuti na prstak, zuekas ta pus tikara, zuekasti naprstak, m a r ijin prs ten, medic, na prs tak, te lemcina, tolemcina, trava od fume,
cama , crviue. D. ferruginea: bes nik, besnice, zubaCica , kostobolja, ponjavica, .lus tikara. D. lutea: zuti naprstak, mali fingare t, naprs tak, rmeni babji p rstee, r meni prstnek. D. laevigata: besnice, gla tki naprstee, skripavae.
D. tuscescens: zubacica, ponjavjca, pustikara, crvive.

DIMNJACA, ROSOPAST, ROSNICA

Fu maria officina lis L. _ . Papaveraceae

JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka. Stabljika je cesto polegla, do
60 em dugacka, razgranala, kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe
rasto deljenirn listovima. Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si
tni, udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_
Rasprostranjenost.
Po
njivarna, rusevinarna, pored puteva.
Drogs. Nadzemni dec
biljke u evetu (Fumariae herbal.
Sastav _ - Sadrli alkaloi
de fumarin (Hi protopin) i
aurotensin, fumarnu kOselinu,
oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo
rida, tanina, smole, secera
gorke materije.
Upotreba. - Diuretik, di
jaforetik, hip otensav i tonik.
Upotrebljava se i za poboljsa.
nje prom eta materija, najviSe
kao rana proletnja salata zajed.
no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama; pije se i u obU
ku caja: 1 supena kasika pre
lije se Caoom mlake vode,
os tavi preko noci i popije .iz.
DIMNJACA
jutra pre jela. U narodnoj
medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre, zatvora i cira u zelucu.
Upotrebljava se i u obliku tinkture, alkoholature, ekstrakta i sirupa.
Za bolje varenje: po 20 g dimnjace, nan e, anisa, korena sapunjace i
sladiea. J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade, ostavi
pola sata i popije pre dorucka.

DINJA . DINJleA , LUBENIClCA, ..

317

Narodna Imena, - Os;m navedenih , evo jo~ nekoliko narodnih imena:

dimea, dimljaca. ervena d 'mnjaca. pclinae. rosno zelj e, erven i rosopas, rosulj a, runjavae. rusnica.

DINJA

Cucumis melo L. -

Cucurbitaeeae

Jednogodi~nja

zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. Gaj i se

u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce. - U narodnoj medicini se upotreblj ava plod, semc i koren. - U plodu ima 95-960/0 vode, oko
0,500/0 belancevina, 3% secera, 3,30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija, soli
bakra, gvozda i cinka, limunove kiseline, karotena, vitamina C i mirisnih
sastojaka, zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa
za varenje, a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. U semenu
ima oko 10'10 vode, 270/0 masnog ulja. 4,S0f0 azotnih materija, 1,50f0 fitina i
drugih korisnih sastoj aka. Seme je blagog uljas tog ukusa; sitno stueano s
vodom, seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa
za varenje, a i spolja protiv opekotina, j er ublazava bol. - Koren ima smole,
voska, pek tina, kaJeijum-malata (1,50/0) i melonemetin, mater-iju koja iza
ziva proliv i povracanje.
Narodna irnena: vreia, dina, dumlek, lubeniea, Ijubeniea, melon, mi
lon , milun, mlon. mlun, pepen, pipon, pipun.

DINJICA, LUBENICICA, OSKORUSICA,

KRVARA, ZMIJSKA TRAVA

Sanguisorba minor Seop. -

Rosaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 80 em. Li

stovi s u pera~ti. Cvetovi su sitni, zeleni i crveno p rosarani, sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika. Cveta od aprila do avgusta . Raste po
livadama. Kad se biljka protrlja, oseca se miris na
zelenu lubenicu, dinju iIi krastavac. Svi delovi biljke, a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju
mnogo tanina, u rizomu oko 130/0. U listu ima oko
200 m~/o vitamina C, zbog cega se mlada dinjica moie
koristiti kao zeleno povrce; ona je cesto zelena ' i
pod snegom. Upotrebljava se kao tipicna taninska
droga slicno srcenj aku, travi od srdobolje i slicnim
oporim drogama.
Druga narodna imena: bozja b rada, dinjusa, i ilinjaca, jagodica, krovosnica, lub enicarka, lubenice,
lubenieje, lubencica, fimfulja.
Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L. (j arcij a trava, dunjica, krvara,
krvokapka, krvoloka) . Obe biljke narod upotreblj ava
protiv zmijskog ujeda.

DINJlCA

LBCENJE BIUEM

318
DOBRICICA, SAMOBAJKA, DOBRICAVKA

Glechoma hederacea L. -

Labiatae

Trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 20-40 em. Donji dec stabljike
puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugackim dr~kama,
sreoliki iii bub rezasti , naborani , po obodu nazubljeni, na nalicju ervenkasti. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama. Cveta maja juna.
Rasprostranjenost. - Raste ooilno svuda u ~umama, na vlaZnim livadama i drugim mestima.

'!\

D O BRI C i CA

Droga_ - Vrhovi granciea u evetu, li'St, eela nadzemna biljka i sok iz

sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas, folium, herba et
succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa.
Sastav. - Oko 6% tanina, 0,03-0,06% etarskog ulja, gorke materije
marubina, smole, voska, oko 3./0 secera, holina i mnogo kalijumovih soli.
Upotreba. - Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit), zuci, za pojacanje mokrenja, protiv proliva, za apetit, protiv histerije
i neurastenije.
Uzima se 2-5 g droge u pra~ku, u obliku caja (20 g na Ii,tar kljucale
vode, ostavili da stoji pola sata) , 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke.
Od soka se spra vlja sirup (jednak,i delovi soka i ~ecera). Spolja 'se upo-

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja.
Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica,
dobri~evica, dobreanova trova, kotur,
mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak,
rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB
Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas

se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi.
Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani

ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~.
Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts
folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln
m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na
benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i
smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

LECENJB BIUBM

320

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva

(vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju
sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim
zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog
iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba

~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako
da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim
heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10
sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge
zarazne klice.
U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca,
doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom.
Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema,
astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose:
nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa
pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja
koza na glavi.
Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube,
la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak.
DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab

Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi
rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti,
vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta
od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu.
Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi
dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima.
Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her
baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih:
senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i
sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g
kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U
Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno
se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke.
Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS
njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak,
staracae.
Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace
vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve
liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus
L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN
Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste

iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio
Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u
~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani.
Rasprostranjenost. - Raste svuda, a <lajviSe po suvim, sunCanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih ~umo. zajedno s drugim grmljem i
~ibljem.

Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora.

Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole.
Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno
deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi
spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i
drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora.
Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od
najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta
je ~to se kod nas drenjine malo koriste.
Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina,
drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni.
Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana.
Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu.
Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje,
osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki.
Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm irok,
tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez drke. Uk usa
je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog
i neprijatnog. Cela biljka je otrovna.
Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina
n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama:
od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji
je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji
miriSe na perun, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na
jabucnu i limunsku kiselinu.

LI!CENJl! BIUEM

322

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal
cijuma i kalijuma.
Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj
na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog
mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast
vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa
se na. taj na~in i vadi iz lita i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na
lazi vezan U obliku malata i citraia.
S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u j v 0 g u I j a, koje je
po sastaoo sli~no pamu6nom u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja.
Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e
imaju oko 40"10 belan~vine.
Iz cveCa i lica jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji
za izradu meanih, kombinovanih mirisa .

Upotreba, - Naj"ge duvanase potroi za pusenje. U medicini duvan

se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat
kad jak infuz duvana protiv vaiju i drugih insekata.
Ekstrakt duvana dobijen maceracijom lica, a jo ~ece cele biljke,
upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za unitavanje insekata . teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina.
Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize.
Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio),
pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline.
Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo vise, i za mnoge domace
Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna
pojava strasnih puaea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u
prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj
otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana.
Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan,
obi~an duvan, tobak, tatun.
Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i
tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD
Marus nigra L. i M. alba L. -

Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi
se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same
oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove
i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e
zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana.
Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav
dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda.
Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I

raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i
opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz
radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze
lea (. kitnkez ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus
i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod
nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i
osobito u jufnim toplijim krajevima.
Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene
(5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i
trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo,
do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine
sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive
Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona.
U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi
r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina).
Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz.
Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera,
oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10).
emulzina, protida i tanina.
.
Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv
opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo
manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao
blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki
selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi
zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti
i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli
istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline.
U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako
da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze.
Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog
semena.

324
Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab
sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh
prolh'a dece, Sok se pravlja oe<I~nj em struganih z.relih 1 :tdravib dunja. Fa.
brike soka-a spravljaju mutan i bistar (fiHrovaniJ SOL Od dunjinog sob
svaka ku~a u jesen mole za celu godinu spraviti sirup: J kg bistrog, profillrovanog soka prokuva se sa 2 kg ~era , procedi kro:t tist l1anel, razlije
u omanje tiste boce, zapusi i tuva na h1adnom mestu, Ovaj sirup je odlitno
sredstvo za zasladivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv detjih
proliva,
Dunjirto ,s/u;:' 100 g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po desti,
lovane vode, drli 12 sali i kroz flanel procedi, Mole se upotrebiti s;vefa, a
mole se na vodeno j pari osusi ti.

Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kulna, mrk.a tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja,

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo.

snatih i nepravilno racvastih komada rizoma.
Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji
ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi.
Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak
8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do
6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli
prosecno 1 cm i s v i .1 e z e u
i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom
je grubog opipa kad je neoljusten.
Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR
steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima.
J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG

PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo
OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR
(ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA).
J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25

do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8%
s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i
sluzi. Aroma droge ponce od
etarskog ulja, koje se sastoji od
t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1
boroneola.
Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno.
sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola.
Upotreba dumbira u medicini
je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

LEel!NJ1! BIlJEM

326

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ

i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi
risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u
obliku tinkture ili gor.kih preparata.
Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen
zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing.
ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul

turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade
he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih
suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi
risni cilimi pro tkani divnim belim biserima.
Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdevak propisuju mnoge
farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka
apoteka.
Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato
po selima nisu zabelezena trovanja.
Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige
i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka
i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo
OOtici.
Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami
kod kuce lek od tlrm:1evka.
Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce
i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabost, iznemoglost i dr.
Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi
trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su
vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao <paZnju na
trovanja durdevkorn.
Lekovl od durdevka. - U apotekama, osobito u SSSRu i Zapadnoj
Evropi, izraduje se tinktura (lOOt. alkoholni ekstrakt) od lisCa, rede od eele
nadzernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije .
vreme se i one koristi.
U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom sloZenih
patentiranih preparata. Mnogi industrijski lekovi za \Srce imaju pored kar
diotoni ~nih heterozida ClurClevka jos i lekovite sastojke glogovog eveta.
Svi lekovi od durClevka srneju se upotrebljavati samo po savetu lekara
i uzimati jedino u apoteei. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti
bez kontrole kardiologal
U horneopatskoj medicini se od XIX veka, a u farmaceutskoj industriji
tek u XX veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj na~in
dobijaju bolji lekovi, postojanijeg i ja~eg dejstva nego od osusenog lista i

DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije,
brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru.
gih spoljnih tinilaca.
'
U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere
ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv.
ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta.
bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi.
lizovane.
U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur.
4evak.
Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i
jabutne kiseline. U l1urc1evku i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok.
sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05%
etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog
sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid.
Berba i swenje. - U SSSRu, odakle je droga, is to kao i gorocvet,
do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa
evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i
~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli.
Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava
u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja
moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu.
Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu
poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi
list ima najvi~e lekovitih sastojaka.
evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu
poljku.
Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja.
Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka.
Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu
u visestruku debelu zilavu hartiju.
Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal
NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru
elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa
punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u

zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur
c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao
jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta
dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist.
Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za
konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga
u niStavaju.
Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~,
gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e,
c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj

Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do
80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo
sve iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste
do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve
strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako
uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i
isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa.
Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine
XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine
1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da
nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama
gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865.
godine.
Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva
u dobra zatvorenim sudovima.
Droga. - Li~ee je dvojako:
a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri
dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto,
golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo
sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu
od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m.
b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a ire (do
8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e.
Upotrebljava se !Bee sa starijih grana.
Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog,
oporog i nagorkog.
Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi.
Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo
zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na
kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA.

C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak
ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju
eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa.
U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu
botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora
Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva,
koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol.
Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

LECENJE BIlJI!M

330

EFEDRA
Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini.
Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih
10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa.
Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma
7-9'/. tanina.
Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu
galenskih preparata.
Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i
deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se
u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti.
Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosit ernica,
gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK,

GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn
trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta,
jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn
je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna
vrlo mnogo vode. oko 92"/. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli<na. Sok iz stabljike je izvrstan oblog za orneksavanje i sazrevanje ~ire\'a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzniee. Svi delovi biljke upotrebljavaju se kao narodni lek protiv proliva.

ZABICA

LECI!NJ1! BILJ1!M

332

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi
se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u
kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu.
Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. -

Ranunculaceae

Jednogodi~nja

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~

je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si<tni, udruZeni u grozdaste
evasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena erne boje. Ra
ste svuda, najcesce na strnjikama posle zetve.
Droga. -

Nadzemni dec biljke <u

evetu i seme (Consolidae herba et

semen).

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi

na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida,
od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola.
Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja,
urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr.
Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal
catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti ,n a promaji u hladu da ~to bolje sa
cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj
evet u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti.
Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko
zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelenbostan, rna
muzica, modri celebipercin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne
zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien
tale Gay. (zenebostan, erveni celebiperCin, eelebinperCin), D. tissum W. K.
(zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja,
~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih
insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa
su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme

stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju
se oseca neprijatan miris.

ZALFIIA

333

tALFIJA

Salvia otficinalis L. -

Labiatae

U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu, lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim, u srednjoj Dalmacijd kadulja, '11 sevemom Primorju kuJ, u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava, a varo~ani zaltija_ Osim
ovih, irna i drugih narodnih imena, kao ~to suo beli dziger, vrtni fajbel, goloper, favbej, tajbl, zalvija, zalfa, janovdente, kadilja, kaduja, kadulja-krifatiea, kaduna, kaloper, kaluper, krastatica, kriZna kadulja, ljekovita kadulja,
ljekovita slavulja, nemacki kaloper, pelin, peru~ina, pttomi pelin, prava kadulJa, slavlja, slavulja, uzani kaloper, crni kaloper, cmogorski pelen, ~alvija.

UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST

Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati, a to je najceUe

u maju. List se bere, su~i i tuva islo o.nako paZljivo kao i list nane, jer i
zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica, zbog cega se i na i.alfijinom
listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg
potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije.
MADARSKA

ZAGREB

0 R

f2

PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl

LECI!NJI! BIUI!M

334
00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje,

koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav.
skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito.
UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI
Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an
tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim
gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu
moc zalfije.
Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe
primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje
i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i
za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve.
ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za
ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna
sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej
stvo etarskog ulja).
Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja
protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda.
Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje
organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE
Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode,
odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede
crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr
fam u ustima.
CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA
Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn
doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da
dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola
tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan
ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade.

se
se
Ii
se

ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE

Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati
spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo
nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis
znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se
ne moze ni za jednu drugu biljku reci.

2.ALFlJA

335
KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi

i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima
veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je
na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati
posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke.
lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste
divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno
i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZigertrave. I
na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE

Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se
na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog
etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa.
PRIVREDNI ZNACAJ
Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju.
Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv
erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom
kdu.
Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena.
KADUUIN MED JE LEKOVIT
vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek

ceni od ostaJih.
IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni
zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavoljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

LECENJE BlUEM

336

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna,

uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su
plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen).

Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski
heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C.
Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu
upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva.
Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper
trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker

zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral,
harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae

Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto
deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm
'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali,
patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do
septembra. Raste svuda, a najviSe na
suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu
(E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava
i protivrecnih misljenja terapeuta
o lekovitoj vrednosti live trave.
Po nekima, deluje brie, ali slabije
nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje
1.IVA TRAVA
slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane
suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do
1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke .
. Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica,
tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA,

ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJjitu po vritinama i umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica
u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sUe
da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide
spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina.
Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree,
ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Simirika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povrini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obeene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i
za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu.
Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u
mama, pored puteva i drugde po suvim mestima.
Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa.
Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) .
- Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo sue na suncu u
tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje
se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena.
Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10.
1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 ecera i drugih sastojaka.
Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

LECENJE BlUEM

338

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna
2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie
kovi.
Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv
proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju.
U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za
jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti.
.
Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir,
ruta siba, Zilta suma, rutelinka,
Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina,
ruto drvo, zutovina, zutokora, ki
sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru
tika, cigansko
grozde, cesmina,
cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .

ZUTILICA, 1:UTILOVKA,
1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L.
PapiHonaceae
Razgranat grm, visok od 50 cm
do 2 m. Grane su mu uspravne, pru
gaste i zelene, obrasle naizmenicnim,
prostim, duguljastim liscem, a na Yr
hovima su male grozdaste cvasti od
zutih cvetova. Cveta od aprila do
avgusta. Raste na suvim livadama i u
'hrastovirn i borovim sumama do
1.800 m nadmorske visine. K<miste se
cvet i seme (Genistae tlos et semen).
Sadrli oko 0,3"10 alkaloida: anagi
ZlTTlLICA
rina, citizina i metilcitizina, flavon
skog heterozida luteolozida, malo etarskog ulja i vitamina C.
Narodni diuretik, dijaforetik i laksans.
Narodna Imena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodnih imena:
zuteljica, obicna zutica, zanovet, trava od futice, drenk.

z
ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke,

kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom
podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila
do juna. Sadrli etarskog
ulja, tanina i flavonskih
heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom,
gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za
lecenje upala sluznice organa za varenje.
I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo
tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak,
krvavac) ima u rizomu oko
160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L.
(~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina.
Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, kacja trava,
Irrvniea, pastirska iglica)
ZDRAVAC
u nadzemnim delovima ima
oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga.
Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu
se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga
istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE

Pirola umbel/ala L. -

ZELENlKA

PIiIrolaceae

Mala, trajna, zeljasta biljka,

visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno,
prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste
po peskovitim borovim ~umama.
Upotrebljava se list (Pirolae iIi
Chimaphilae folium). Sadrii oko
40 / 0 tanina, fenoInm heterozida
arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic..
na medvec1em groZc1u, pa su joj i
dejstvo i upotreba gotovo ,i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD
se cooi kao toniik i ads tringens
i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva
i skrofuloze.
Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec.
Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje,
kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE,

LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je
ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela
biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo
etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog
cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva
povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva se 5 minuta sa 250 g
vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; -u zima se 2-3 kasike dnevno
protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se
stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA

KOSMURA

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

.
Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i
je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

mr~avom

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal.

Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta)
i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale
mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike
i za poja~ano mokrenje.

05tala narodna imena: zlatnik ,

sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

LECENJE BILJEM

342

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae

Sitna, nezna biljcica, visoka
10-15 cm. Po zemlji je polegla i
svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo
kiselog ukusa
,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu.
Raste po vlaZnim gus tim ~umama.
Cvetovi su beli Hi Ijubieasti.
List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je
otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0.
Narodna Imena: boiji kruhek,
deteI,i nka, zuta detelina, zajcja
deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji
kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus,
kisela djetelina, kiseljak s tri
lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, cecelj,

ZECJA SOCA

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do

90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ;
prijatno

mirise

Ita

karanfilie.

Sta-

blo je malo razgranato, dlakavo i pod

prstima grubo. Prizemni listovi su
u rozeti i perasto deljeni , a oni na
stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su
po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je
grozdasta metlica. Cvetovi su zute
boje, dosta sitni, <Ila dugim dr~kama.
Plod je 6upava loptica. Cveta leti.
Rasprostranjenost. Raste svuda,
a najvge po obodima ~uma i ~um
skim cistinama, pored puteva, ograda i drugde.
Droga. - Rizom s korenjem (Gei
urbani, Caryophyllatae rhizoma) .

ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku
rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan.
filie , jer sadrii eugenola.
.
Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina
I ellgenola. DaJe se pro tiv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije.
1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta.
. . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1.
3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog
a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno.
Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala,
grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea.
SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja

cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen.
Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n,
razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko
svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti.
L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima
ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi.
Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga
koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju
slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida.
Upotrebll. -

Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva.

Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig
lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

LECENJI! BILJEM

344

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim
10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po
obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni
i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i
oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se
kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih
sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka.
Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava
u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika
3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom
najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4
puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:.
Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece,
plavet, povinka, privinae, svedre.
Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog
roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK,
ZLATOUSTA MASLACNICA,
PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae

Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene
krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da
se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne
topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBIGRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is
cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim
toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre
meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi
lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid,
saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBIGRANA
Solidago virgaaurea L. -

ZU\TN ICA

Compositae

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do

100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us
pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor
njem delu razgranata. Listovi su dJakavi,
duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr
skama i po obodu testerasti, a gornji su
sedeei. Cvetovi su
sitn.i, zlat notuti, sa
kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do
15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti
su metlicasto rasporedene na vrhu stab
Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen
ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra.
Rasprostranjenost. - Suve svetle suo
me, sumske cis tine i obodi, stene, do
2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari
jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli
dago mirluta L. i S. alpestris W. K:) i obal
nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao
crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj
tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi
soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene
u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia
Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su
slicnog hemij skog sastava i terapijske
vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe
ceni S. Virgaaurea L.
Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal.
Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u
podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u
cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima
(u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero
nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U
semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida
ima najvJse u stablj'ci, manje u listu
i cvetu,
a najmanje u korenu. Iroa i fla
vOrloida i ocganskih kiselina.

LECI!NJE BIlJEM

346

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be

~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi
u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne
frita.
1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li
sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode,
poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana.
2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode,
poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode -u toku dana. Moze se za
sladiti, najbolje ruzinim medom.
Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i
50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora
prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu.
3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~
trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e
prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i
i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom
od ribizla ili od kiselih viSanja.
4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive
i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3.
5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave
(Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode,
ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat.
nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih
lekova).
Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra
va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. -

Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vi-s oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane
su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi
su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste
cvasti sliene Wtu.
Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve
nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla.
Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu
~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro
secima.
Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu,
eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju
drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje.
Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na
konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se
~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna
naretko poredaju na lese. Promaja
treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje
potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40C. Kad se cvasti potpuno osue, k run e sen a d r e etom, tako da na reetu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici.
Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam.
nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet
zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti.
Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna
obeenim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje
mora se zapakovati u sanduke
oblozene tamnom hartijom iii
u dvostruke kese ad hartije, jer
cvet privlaci vlagu i poplesnivi,
pa se mora baciti.
Droga. - CvetiCi (Sambuci
tlos) su belo-zuckaste boje i
vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u
precniku. Imaju petodeonu toe.
kastu krnnicu, pet pranika
s velikirn
zutim antera,ma
(Sambucus ebulus, apta, burjan,
smrdljiva zova ima crvene an
tere) i kratke, sedece, zelene
iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova
ima Ijubicaste).
Droga je osobitog, dosta
prijatnog m i r i s a, auk usa
je najpre sluzavo-sladunjavog, a
kasnije maJo Ijutog i nagorkog.
ZOVA
Sastav, Hemij ski sastav
zovinog cveta jo nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a
z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid),
f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r
5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ima smole, e
cera, holina, organskih kiselina i dr.
Upotreba. - Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na
zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared
noj medicini se upotrebljava mnogo vie nego u kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd.
I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode,
poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 cau; zasladiti vBnje.
vim si rupom.
Na isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od smee: 4 g cveta zove
po 3 g lipe i kamilice.
2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda peruna i kleke
i 10 g moraca. Tri supene kaike smde popariti sa pola litra kljucale vode,
poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I cau pre jela.
3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g
cveta belog sleza i moraca. Tri supene kaike smee popariti sa 400 g klju.
cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I kaj,ku.

LECBNII! BIUEM

348

4. Pro/;v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove, rosulje, 1ista pitomog kes tena, bok\' ice i majkine du ~ ice, kao pod 3.
U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a,
li s t i p I 0 d Z 0 v e. U kori i listu ima, pored ostll!log, sambunigrina
- jednog alkaloid a i pu rgativne smole. U kori ,ima sap6n ina, tanina i holina. Kora je najpre blagog uk u sa, a zatim gorkog i izaziva gadenje na
povracanje. Dcluje purgativno, a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv.
Od zrelih, socnHl plod01la peku rak iju. U bobicama, pored ~eCera, ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje . Nekad se od soka izradivao
gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. U narodu se svi
delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti. Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove.
Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva,
divja zovika, grozna zova, pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L.) i apIa, abzo
vina, avtuga, abdovina, bozovina, bujad, burjal1 (S . eb ulus L.), ali se rede
upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek. Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova, koji deluju
kao jak purgans.
Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov, bazovina, bazag, bazgovina, bazdov, bazovika, bezgovJna, belika, b'zga, bzovka, boz, budzova, buzvoka , zaovlji ka, zovik , zovljika, zofa, zoha, obzovka, ovzovina, pitomi boz,
crna zova, ern a zovika, erni bazag, cmi bezeg.

ZUBACA
Cynodon dactylon PeI'S. -

Gramineae

ZUBACA U CVETU

ZUBACIN CVET

ZUBACA

349

Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva. Naraste 30 do

50 cm. Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. Cveta od proleca do
jeseni. Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major). Droga nije dovoljno ispitana. Sadrzi asparagina, skroba, raznih soli i dr. Ulazi u sastav diureticnih cajeva. SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L.). Ponckad se trazi za izvoz.
Narodna imena: bermudska trava, wbenka, zubovina, krvavica, krvokopica, troska [rava, trosko[, troskocic.

IVANJSKO CVECE

Galium vert/m L. -

Rubiaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka do

80 em. Listovi su duguljasti, ~ilja
sbi 1 sakupljem u .p rsljenove (6-12).
Cvetovi su mirisni, zuti, sakupljeni
u metlicaste evasti na vrhovima
granciea. Cveta leti. Raste svuda.
Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal. Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida,
tanina, saponozida, vrlo malo etarskog ulja, voska, ervenu boju, vitamina C i dr.
Narodni lek za urnirivanje, Iecenje koznih bolesti, kao tonik, stomahik, antiskorbutik

lVANJSKO

CVECE

Narodna imena: banj~cak, brocae, gospin prostirac, gospina stelja,

dremovka, zivboza, ivan-evet, ivandance, ivanova trava, ivanovo eveee,
zuta bro6ka, zuto ivanjsko evijeee, jovandance, jovanova travica, jovansko eveee, mracnica, prava broeika, rumena lakota, siri~tica, slipavka.
Slicnog sastava i dejstva su i
druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. (broearua, brocae,
divlji broe, krpelj, krpiguz, lepaee,
lepu ~a, prikrp,
priljepaca, prihvat,
pup cae, hvatavae), Galium mollugo L.
(bejIDvka, bela dremota, broeae, divIji broe, divlji slajer, bijelo ivanjsko evijeee, meku~ica, obicna broCika, prikrp, crni maj), Galiun1

mlROT

351

cruciafa Scop. (krstata broCika, c1urc1evsko evece, c1urc1evee zueanica krizarica, maslenik, zuti primak, stravna trava) i Galium p~lustre L.' (beli

primak) .

IDIROT
Acarus calamus L. -

Araeeae

Ic1irot je dugoveena zeljasta bj.Jjka s vrlo razvijenim, razgranatim rizomima, koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem, a od gore pravim, zelenim, 's abljasbim, do 1 m dugaekim 1 do 3 em
~irok.im
listovima.
Stabljika
je pri dnu ervenkasta, a na vrhu
se zavrava zbijenim evetnim
Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. Cveta juna i julao Plod je . duguljasta crvena
bobica. Cela biljka prijatno
mirge. Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda
pored Dunava, Tise, Save i drugih reka.
Berba. - Rizom se kopa iii
krajem leta ill pocetkom jeseill, eim se voda povuce iz bara
RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara. Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK. 2 - BOCNI
PUPOUCI. 3 - KORENJE. 4 - LlSNI ozruCI
roeitim vilama, dobro opere,
ocisti od korenja, jgca i trulih delova, olju~ti mrka pokorica, uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC. Neoguljen koren se manje ceni,
.p remda u njemu ima vge etarskog alja, jer pokorica spreeava isparavanje,
gubitak ulja.
Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama. V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list, ali ima :lut cvet. R 0 g 0 z i vezljika (Typha, Scirpus) ima1u valj.kast i deb eo klip. R1zom obeju ovih vrsta
nema prijatan miris Jdirot.a.
Droga_ - Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3
em debeo, malo spljo~ten iii skoro valjkast, spolja smed, na prelomu belieast, zmast i me k k a 0 sun d er. Na gomjoj strani vide se naizmence
trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani
cIanci od stabljike, a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a, koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda.
U vodi rizom postaje sunderast. Na poprecnom preseku tad a se lupom
mogu videti sitne ~upljine.
Svoj.stvenog, aromaticnog md r i s a, gonkog, aromatienog i pomalo Ijutog uk usa.
Sastav_ - Droga sadrn 1,5-3,5010 eta r s k 0 g u I j a, s m 01 e, t an ina, amorfne, zute gorke supstancije a k 0 r ina, m a I 0
0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina), mnogo skroba, simi i d . Pepela ne

352

LI!CI!Nll! BIUl!M

s me os ta-tri vie od 6' /, . E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10. E ta rsko ulje , Ae thcroleum Calam i je nagus ta, zutomrka go rka teenos t kam
foras tog, jakog, svo.i stvenog mirisa. Vrlo lako se ras tvara u 9()<J/. etanolu. Sadrfi aza rona (l-propenil 2, 4, 5-trime tok sibenzen). Ima jo i raznih terpena,
m nogo seskviterpena i azarilnog a ldehida .
Upotrcba. - Id iro t je lekovi ta i vaina do maca a romaticna biljka za
indus tri j sku p roizvodnju mi ri s nog e tarskog ulja, a za vreme rata bio je vaza n aroma t ican zacin, je r nij e b ilo skupocenih zacina iz tropskih ze malja.
Najcece je mean s korijandrom, pa se trosio kao ratni biber i ratni cimet. I danas j e to u sve tu cenj en s i'rotinj s ki zacin, osobito u tropskoj
Aziji.
ldirot je nes kodljiv i ne izaziva naviku ni dufom svakodnevnom upot rebom . To je jedno od lIajboljih ze luda cno-cr evnih aromaticno-ljutih biljl1ih
sreds tava. Na ialos t, u na s se sas vim m alo trosi zbog neobavestenosti. Medutim , svak e godine se izvezc po vise desetina vagona (s totine hiljada kilograma) osu senog idirota u industrijske zemlje Zapadne Evrope i Severne
Ame ri ke. Osim toga , vagonske kCllicine idirota se ~;vake godine kod nas predestiluju i dobija skupoceno mirisno etarsko ulje (Calami aetheroleum),
koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema.
Etarsko ~lje i akorin izazivaju apetit i poboljsavaju varenje hrane. Caj,
tin ktura i ekstrakt od idirota ublaiavaju i eludacno-crevne grceve, proliv i
smanj uju kiselos t u zelucu, odstranj uju gasove, ola ksavaju iskasljavanje
s luzi obolelih od bronhitisa.
Konjima sc daje po 10-15 g idirota u prahu u mekinjama kao stomahik. ldirot ulazi u sastav brasna za tovljenje stoke.
Evo kako se mogu spremiti lekoviti cajevi od ic:Lirota:
1. Diureticl1i caj (da se pojaca mokrenje): idirota, nane, klekinja (zdrobljenih) i pers unovog lis ta - po 25 g pomesati. Od te smee uzme se 3 pune
supene kasike, popari sa pola litra kljucaIe vode, poklopi i posle dva sata
pij e 3 puta dnevno pre jela.
2. Zeludacl1i caj (za apetit): Jdirota, kicice, lincure, gorke deteline i
kore (lju.ske) od gorke 'Pomorandie - 'Po 20 g pomesati, stavrti u jedan
litar prepecenice i pos le 8 dana (uz cesce muckanje) poceti piti triput dnevno po 1 kas iku na pola sata pre jela.
3. Caj za bolje t'arel1je: idirota, maticnjaka , nane, kamHice i moraca
- po 20 g pomesati. Punu supenu ka siku popaT-iti sa 200 g kljucale vode,
poklopiti i, kad se ohladi, popiti posle jela.
4. Cir i eillea (upotrebljavaju u Holandiji i SSSR-u): ldirot i slatki koren samelju i uzimaju triput dnevno pre jela po 1 kafenu kaicicu 'll jakom
caju od kamilice.

Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih

desertnih pica, aromatienih i gorkih rakija i sl.
Narodna lmena: babad, baban, babji stapi, balad, vodena sabljica, vodeni bozur, vodeni futi lilijum, vodeni .kmin, vodeni macic, vodeni min, vodeni cmin, zuti lj i1jan, igirot, (OrfeLin). idiret, iciTOt, kalmus, kolmez, komus,
miri sava trska, mirisavi s as, sabljar, tatarsko zelje, temi~varka, temgvarska sasa, saa, iroki locek.

IZMIRNA . IMBLA. . .

353
IZMIRNA, BENZOE, BELZUIN, SMIRNA

Resina Benzoe
Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae), koje rastu divlje, a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju.
Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus, koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast. Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t, j er j e primeceno da je sijamska iz;mirna bolja od sumatranske. Zbog
vrlo prijatnog mirisa, izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) . Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa
s obilnim i gustirn sekretom, naroeito deci i starijim osobarna. Daje se i
protiv bdienog katara, uretritisa i katara organa za disanje.

IMELA, BELA lMELA

Viscum album L. -

Loranthaceae

Mali, vrl o razgranat, uvek zelen grmic, visok do I rn, koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu. Stabljilka je zeleno-Zucka sta, drvenasta, obla i dihotoms'ki se grana. Listovi su debeli, kozasti, zeleno-zuckasti, sedeci, po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove. Plod je bela, 'okrugla, soena, prozirna bobica
puna lepljive mase. Cveta od mar ta do maja, a plodi od avgusta do novembra.
Droga. - List i mJada grana, rede biljka (Visci albi herba, stipes et
folium) . Kod nas je obieaj da se bere zimi, a u Francuskoj od avgusta do
septembra; ~ to pre osusiti u tankom sloju. Kod nas se imela malo tro~i,
ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz, preporucuje se njeno
branje, sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen
list iii cela biljka. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime
jer tad a na selu nema poljskih poslova.
Sastav. - Alkaloid viskotoksin, inozitoli, flavonski heterozidi, vosak,
sluz, holin i drugi sastojci. Premda je imera mnogo istl'aZivana, ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. Tako je utvrdeno da
je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole. Isto tako i hipotensivl1a
svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke, manje s jabuke, a jo~ manje
sa oskoru~e.
Upotreba. - Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze , ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva, pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja . Imela se daje
u obliku raznih preparata, sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog
dejstva (sinergisti): s primorskim lukom, jodidima, amilnitritom, be lim lu
kom i drugim lekovima. U apotekama se spravljaju:

LECENJE B\UEM

354

I. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana.

2. Cai: po 25 g imele, cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se

pumesa, pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode, ostavi

2 sata i popije pola izjutra, a pola uvece pre jela. Uvece pojesti 2-3 cena
belog luka.
3. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2.
4. Vino: 20 g sitno zdrobljene imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog
belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela.
5. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se
i prelije 1 litrom jake komovice, drii 10 dana uz cesce muckanje, ocedi, iscedi, prof.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela.
Druga narodna Imena: amelje, veska, visk, viSce, lepak, mela, melina,
melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela.

INDIJSKA KONOPLJA

Cannbis indica LamaTok -

Cannahinaceae

Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa

zametnutim plodovima (Cannabinis summitas).
Na~a obicna konoplja, kudelja, Cannabis sativa L., kOlja se u Backoj
i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog
v I a k n a za izradu kanapa, uzarije, plal1l1a i drugog tekstila, verovatno je
poreklom iz Indije, Persije i Kine, odakle se 5 vremenom rasirila po celom
svetu. Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka, ima mnogo varijeteta. Jedna njena
odlika, koja interesuje farmakognoziju, jeste Ca.mabis indica Lamarck. Ra
zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija, zbog kojih se gaji, najviSe u Indiji. Vlakno joj nij e tako
dobro kao u obiene konoplje. Gajena u hJadnijim predelima, kod nas i po
visokim plan Lnama, indijska konoplja se izmetne u obicnu, postaje inaktiv
na ili vrlo slabo aktivna. Najbolju drogu daje Bengal, jer je tamo gajenje
konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. U avgustu se seje, a u
septembru rasaduje u jaku, duboku, dobro nadubrenu zemlju; zanje se fe
bruara i marta. U ravnici biljka naraste 2-3 m, a u brdima 1-2 m visoko.
Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije, u j.stocnoj
Afrioi (Zanzibar), u juinoj Africi, Tripolisu, SAD (Teksas) i dlUgde.
ad indijskc konoplje dobija se viSe droga:
1. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. Obicpo se
sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. SlliZi za iz
radu raznih, vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom
aJkoholu, sa iIi b ez dodataka opijuma, tatule, d uvana (lutki, mudra). Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak.
2. Guniah, (;anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole, tako
da su vrhovi grancica slepljeni. DoJazi u raznim oblicima. Minisa je vrlo
jakog; jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. Vrlo je opojna.
Pu~i se u narocitim lulama u Indiji.

INDlJSKA KONOPUA

355

3. Charas, Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma. Sastoji

se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke, zemlje i druge
netistoee. Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem
smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii .se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo, pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze.
U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven
natin.
U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu
drogu pod nazivom kit.
U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje, kome posle
toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke. Taj opojni preparat
nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun.
U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje.
nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana.
Izgled droge. - Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet
nutim plodovima. Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave, skoro pljosoate grudve zelene boje. - Lisee pm evetu je
jednostavno, duguljasto, slicoo bodlji, po rubu testerasto-zupcasto. Pazu~ne
zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po
jedna jajasto-duguljasta plevica, koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm. Droga mora biti zelena, po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje; aromaticnog, gorkog i neprijatnog uk usa.
HemlJsld sastav. - Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza. Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r s k 0 u 1 j e (oko 0,3 0 / 0 ).
Ima jos i holina, trigonelina i kalcijum-karbonata. Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta. Ostavlja do 15% pepela.
Smola je mrka, amorfna i polutecoa masa (Smith, 1845). Rastvara se
u alkoholu, etm i sumporugljefl'i,k u.
Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: . k a
nab i n 0 I, C21 H.,O . Izaziva vrtoglavieu. Kanabinol se vrlo brzo kvari, ok
siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks,jdaze, Na ovaj natin se moze
objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki
zatvorena, Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna,
Godine 1940. izolovano je jos nekoJi.ko aktivnih sastojaka: k a nab i
d i 0 I, k a nab 0 I i k ani n . Svi se oni rastvaraju u uljima.
Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska
konstitueija.
Etarsko ulje je lak ~e od vode, dosta teeno, levogirno, boje kao eilibar;
sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) , jedne be21bojne, vrlo aromaticne tecnosti. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij.ske konoplje su neaktivne.
Upotreba. - lndijska konoplja slufi kao narkotik, antispazmodik, se
dativ i hipnotik. Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a,
protiv grteva, histerije, veli'kog ka~lja, reurne, gihta, migrene, neuralgije, kao
antido t pri trovanju strihninom itd.
Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure, 0,05 do 0,10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole, zelenog (0,05 do 0,20 g) iii mrkog .kana

LBCBNJE BIUBM

356

bina (0,Q3 do 0,05 g). - Pra~ak se ne daje, jer je skoro uvek neaktivan, buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe.
Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od
potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne, 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim
kohcinama koje se potro~e za uzivanje po raznim muslimanskim zemljama.
U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838.
do 1839. gooine.
Ha~1A

je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica). Smoli za w.ivanje dodaju meda, ~eeera, masla, bra~na, opijuma, eimeta i drugih aromaticnih zacina, mo~usa, raznih afrodizijaka, bunike Hi tatute, strihnina i drugih sredstava, ~to zavisi od ukusa potro~aca, koji je razLieit u raznim zemljama. Narodi na I.stoku znali su odvajkada za opojnost
konoplje.
Prema Herodotu, Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1.500 godina pre na~e ere. Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba, jer su ga vee tada Kinezi i I.n dus; uiivali. Izgleda da Egipcani, Jevreji, Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS. Sve
do 1809. god. nije se znalo od cega se pravi ha~g, Tada, prilikom Napoleo
novog pohoda u Egipat, Lamark je opisao drogu. Tom prilikom se medu
francuskim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a, pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama. Od toga doba do danas iz
vr~ena su mnogobrojna hemijska, fiziol~ka i terapeutska ispitivanja, ali bez
mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. Jo~
uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii,v anje. Od Maroka
do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi, najviSe muslim ani. Ha~iS
puse i piju. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: - 1. Najpre
se javlja drazenje (potreba za bukom, galamom, pokretima, Iud om mahnitom igrom, smehom, vriskom, urlikanjem; zivci su ustreptali, covek se ose
ea neobicno lak i cio). - 2. Period fantazije, zanosa, eudnog pijanstva i pri.
jatnog osecanja; nastupa neuravnotezenost, govor bez veze <i smis'la, kao kad
neko bunca iii >kao da se najeo bunike. - 3. Period halucinaeija, vizija j
ekstaze. - 4. Umor, tromost i sanjivost.
Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove, a mnogi tvrde da im mucenja, batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri, fana
tiei, asketi, proroei). Za strah ne znaju . Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa. Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra
brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko
straha. Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha
~i~in, Ij. eovek od hasiSa. Od Maroka do Indije viSe od SOOt. umobolnih po
bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma, a isti je procenat
i medu teskim prestupnicima, ubicama i kradljivcima. Jer duie uiivanje
hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila, a
redovno i do oSiromasenja, bede i nevolje, raspikucstva i uniStenja porodice.
Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu. Alkohol smanjuje dejstvo ha.
siSa, a kiseli napici istrezne opijenog, zbog cega se oni daju kao protuotrov
u slucaju trovanja (Planchon).

IPEKJUKUAJiA. ISLA1(OSKl LISA]

357

Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju, ali
se od toga odustalo vee prve godine gajenja, ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge. U
okolini Bitolja, gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom.
vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju.
KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN. - Tok!;i,komanija
drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu. Zbog
toga je medunarodna konlrola vrlo stroga. Trovanja su akutna i hronicna,
~letna za pojedinca i za dru~tvo. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku, neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem
doza da bi se postigao zeljeni efekt. Zrtva propada psihitki i fizi6ki, ru~i
sebe, porodicu i okolinu.

IPEKAKUANA, GLAVISICA, BLJUVNJAK, KORIJEN ZA BLJUVANJE

Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha
Baillon-Rubiaceae. Ova mala trajna zeljasta bHjka, visoka svega 2~0 cm,
veoma je vazna, jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije,
vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica. Ipe.
kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek
spektorans i emetik. Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin. Ovaj
poslednji se prevodi u emetin, jer se protiv amebne dizenterije daje sarno
emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija.
U malim dozama (PO 0,02 do 0,05 g desetak puta dnevno) droga se daje
kao ekspektorans u obliku infuza, tableta, sirupa, tinkture i.Ji Doverovog
pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus). U dooi od 0,5 do 2 g (uzeto u dva do
tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje. Cini
se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv. CefeJ.in (fenolni alkaloid) de
luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu, jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana.
Napomena! - Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu
oprezne. U prvom redu treba za~tititi l<ice, jer pra~ina od i pekakuane draZi
kozu, a jo~ vgc sluzokozu 1 izaziva upalu, mehurove i rane, draZi i izaziva
upalu oCiju i organa za disanje. Osobe koje ne pod nose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi.

ISLANDSKI LISAJ

Catraia islandica Ach. (= Lichen islandicus L.)

Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi,
Sibiru i Severnoj Americi. U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl,
a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij.i po svima planinama, osobito na ne
pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima.

358

LECENIE BlUEM

Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog, ki~nog vremena - jer ga

je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge - zatJim ga oeiste, operu i osu~e. Najvi~e
medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi.
Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na
mali grm (otud lisaj gr m a~ ). Visok je do 10 em, a de beo svega do 0,5 mm,
nepravilno d.rhotomsk>i, prstasto razgran a t i 5 obe strane go . Poj edini ogranei
su pri dnu zlebasti, skoro u cev zavij en i, a na vrhu su ra ~ ireni , nepravilno
trepavicasti, nazublj eni i kovreasti. Po obodu je h saj reckast. Na strani
okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen , sivkasto Hi zelenka
stosmed i uopste ~aren. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e, sa belica
stirn mrljarna. Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle, ponekad gotovo bele boje.
Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav, a osu~en je closta krt i lomljiv; u vodi se
razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav.
Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka, stitu
sliena udubljenja.
Mirisa je vrlo 's labog; tek 'kad se sitni, osetJi se miri5 na morske aige.
Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog. U vodi raskvaSen manje je gorak; ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu. U Norveskoj
i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu
(eetrarin), osusi i samelje, pa se' brasno upotrebljava za ishranu. Hranljiva
vrednost je upola manja od psenienog brasna, jer se lihenin teze vari od
skroba.
Sastav. - Ima do 50% Ii hen ina, tisajskog skroba koji sa jodom
ne poplavi. Membrane hifa su pretezno od lihenina. Ima jo~ oko l()<l/o dek
strolihenina iii izolibenina, koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi
(aH i'p ak slabije no skrob); oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu razblaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu
prevreti u alkohol, pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za
izradu alkoholnih pica. U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri, a tek u toploj
se rastvori; ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa. Dekstrolihenin se rastvara i u hladnoj vodi. U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina
iii cetrannske kiseline, oko 1% lihensterinske kiseline, ma!lo etarskog ulja,
gume, gvotda, seeera itd.
Upotreba. - Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima krajnjeg Severa, Laponeima ,i Islandanima, a u medicini ocl kraja XVIII veka
kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo). Naroeito je krajem tog
veka bio u modi. UblaZuje kasalj. Tinktura, zbog svoje goreine, daje se protiv povraeanja i muke, osobito za vreme trudnoce. - Droga iz koje je odstranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans
protiv ka~lja, promuklosti. Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob
liku dijetalnog hleba. U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva, kao tonik
i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline).
Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1.000), zelea, paste, tinkture
(30-50 kapil, praska (3-10 g) i sirupa .(30-100 g). a najce~ce wazi u sastay grudnih cajeva.

Narodna Imena: bohinski mah, borjanski mah, ertenska trava, islandska pletika, islandska lihena, islandska mahovina, planinska mahovina, plueni mah, pluenik, stitarka.

[SOP. IZOP. MILODUH . ..

359

ISOP. IZOP. MILODUH. BLAGOVAN. MINDRAK

Hyssopus officinaUs L. -

Labiatae

lbunast, mmsan, dekorativan polugrm,

visok do 60 em. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. Obrasle su duguljastim, laneetastim
naspramnim listovima 3-3,5 em dugackim i 67 mm ~irokim, s obe strane pokrivenim sitnim
zlezdama s etarskim uljem. Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike
i granciea. Cvetovi su plavi, ljubicasti, re<1e ruzicasti ill bell. Cveta od june do septembra.
RasprostranJenost. - Na suvim i toplim mestima, 'ilajce~ee na krecnjackim stenama.
Droga. -

Cvetne

grancice

(Hyssopi sum-

milas).

Sastav. Flavonski heterozid diosmozid,

saponozid marubiin, oko 0,2"/0 holdna, pektina,
sluzi, fitosterola, tanina, ~eeera, raznih soli, os obi-to kalijum-nitrata i 0,5-1% etarskog
ulja.
Upotreba. - Hronican bronhit, astma, i
kao stomahik. NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji, parfimeriji i kozmetici; deluje kao dobar an
tiseptrk.
Spravlja se .:aj, sirup, ekstrakt i tinktura.
Narodna !mena. Pored vee navedenih,
eva jos nekoliko: blagovanj, veljenduh, vusak,
giagoran, izop, i~op, osipant, pravi vrisak, sipan,
hisop, erkvi'iljak, ~atrajka, ~ipa!ITt.

M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU

JABUKA

Pirus malus L. -

Rosaceae

Vocka visoka do 10 m. Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti:
kisela, opora, slatka itd. Divlja jabuka (Malus silvestris Mill.) raste po suo
mama; njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina.
U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina, secera, jabucne kiseline, galata
"~na, vitamina A, B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice
od amilnih estara sil'cetne, mravlje i kapronske kiseline, geraniola, a najvie
od acetaldehida.
.
Upotreba. - Jabuka je, pre svega, vl'lo dobra, prijatna i zdrava hrana
(vi('!. Vacni dan i). Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva, proizvodi

njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota

i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se
povecava. Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre<istvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva, osobito opasnih letnjih
krvavih dijareja dece. Jabukav sak (l1eprevreo) je poslastica, hrana i lek.
Ljuske ad jabllke ~maju vise .pektina od ostalog dela' ploda, pa se zbog toga
upotrebljavaju za lecenje proliva i uredivanje stolice: Ijuske se osuse i sa
melju u prah, pa se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i'li mleka i mlako
pije umesto vode.
Narodna Imena: diva jabolka, divjaca, divlja jabuka, divljaka, divlja
kinja, jabucic.

JAGLIKA, JAGORCEVINA, JAGORCIKA, JAGLICE, JAGLAC

Primula veris (L.) Hruds. (P. officinal is Hill.) -

Primulaceae

Raste po suncanim i suvim livadama, retkim sumama, po lugovima,

medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji. Jaglika je dugoveena zeljasta
oiljka, jedan od prvih vesnika proleca. Iz kratkog, kosog r~oma izbija iz.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova, a zatim drska, visoka 15-30
em, na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a;
oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran. Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!.

JACUX. JAGORCBVlNA. JAGORCIXA ...

361

Primula elatior je slicna. ali je veta, raste po vlafnim mestima. evet

je slabijeg mirisa. kao surnpor fut, a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst. Korenje je mrkozuto, a u P. veris je svetloZuto.
Berba. - Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u
jesen. ociste od zernlje. brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu
iii u zagrejanoj su~nici na 45-500.
Zat1ta. - Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl.i ka je kod
nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena. Zbog
toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa. na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina. a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s
pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju.
Droga. - Rizorn je mrk, do 10 em dugacak i do 5 em debeo. Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. dugackim. lornljivim. tankim korenjem svetJ.ije boje. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka.
bela kora puna skroba (probati jodom), uzan, zut pojas sudovnih snopiea
i u sredini mala svetla srz bez skroba.
Droga ima slab, ali karakteristican miris: P. otficinalis na anason. a
P. elatior na metilni salicilat. SveZ koren je bez mirisa.
Uk usa je neprijat'nog .i Ijutog. slicnog ostalim saponozidnim drogarna.
Sastav_ - Ima 5-100/. sap 0 n 0 z ida; kolicina se koleba u vrlo
sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba
gocline. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja. a
za druge u jesen ili pocetkom zime. jer tada imaju najvise saponozida. U
zivom. svezem korenu ima najviSe saponozida. Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan. utoliko postaje manje lekovit. Najbolje je izraditi lekove
od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle
toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve
saponozidne droge. Hemoliticki indeks je visok (do 7.000).
Jos nije poznat tacan sastav jaglike. Iz Zivog rizoma P. veris izolova
ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid). Pod utieajem enzima primverozidaze. primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali
cilne kiseline, a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi
salieilne kiseline.
U saponozidu od P. veris ,i ma p rim u I a - k i 5 eli n e a u P. elatior
e I a e i 0 r - sap 0 n 0 z ida. Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne.
Primulae flos, evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima
oko 20/0. manje u evetnoj drki, a u krunici. pra~nicima i tucku ih nema.
U evetu ima i flavorlOida. Cvetove treba dobro i brzo osusiti. Oni su prijatnog
mirisa na med i sladunjavog ukusa. Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum
calycibus).
Primulae folium. list jaglike ima do 20;. saponozida.
U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e),
a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4,70;.) racunano na suvu drogu. U listu

ima do 3 mg'/. karotena.

Upotreba_ - Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege.

LECBNIl! BlUBM

Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav
plucnih a.jeva .
Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne, jer imil,i u sa
ponozida. Jedna vrsta, Primula obeorriea, lroja se gajj kao \ ultras, . i2aZiva
upalu koze, jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi.
Oslala narodna Imena. - Osim vee navedenih imena, Primula elatior
ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin, a P. veris: bijela bukvica, vesnaa.k , gajcin , galtina, grm ul jica, jaglica, jagortina, jagotac, jagortevina , j agudac, kl'stato iglice, krstato jaglite, krstato jeglice, kunjavae, lestedaj, os lje
par, petoprs, piskaliea, pramaliee, prvi evit, sunake, evieae.

JARIC. :2:EDNJAK
Sedum acre L. -

Crassulaceae

Mala, trajna, sotna , gola zeljasta biljka, visoka 5-1 2 cm. S tab lj ika je
vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im. Li stovi su naizmen itni , obli, vrlo debeli, sotni , sit ni, kra tki, dugu lja sti , bez driike,

J ARI C

Ijutog ukusa. Cvetovi su ;luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike.

Cve ta od m aja do sep tembra . Rasle na suvim, s uncanim, karnenLtim mes tima. Upo treblj ava se na dzernni deo bilj,ke u evetu (Sedi aeris herbal. Ima
nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih; od njih poHce Jjut ukus ja

JASENAK. JASENCE. JESENAK ...

363

rica. Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/.). osobito rutozida iii rutina. oko 30% sluzi Ii gume, oko 100/. tanina, 0.2010 smole. 120/0
~ecera i organSlkih kisclina.
Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij.s ku moe. Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje).
Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica
za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska.
Opomemi! - Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo
trebe spolja, a ako se pije moze doci do povraeanja, oduzetosti i gu ~enj a.
Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara.
Ostala narodna !mena: kopnez, kopnice. kukuru~Cie, ljuti zednjak, o~
tri zednjak. sisaea.

JASENAK, JASENCE, JESENAK, VILINO CVECE, JASJENICA,

RUSTEN

Dictamnus albus L. -

Ru taceae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 120 em. Ima listove slicne jasenu.
Cvetovi su belicasti ili
ruzicasto1jubieasti. sakupljeni u
uspravne
krupne evasti. Cela bilj
ka je svojstvenog mm
sa od prisutnog etarskog
u1ja (0,10--0,15010). Kad se
bere, jasenak izaziva na
kozi crvenilo, b ol, a na
osetljivirn osobama pliko
vel Zato ' treba biti opre
zan. Nije dovoljno ispitan.
Upotrebljava se u narodnoj
medkini za lecenje mno
gih bolesti, ali najce~ce
s drugim biljem poznatog
i pouzdanog dejstva, tako da
se ne moze reci da Ii u
tim sme~ama dolazi do
izraiaja i delovanje ja
senka. Na primer, za umi
rivanje osobito protiv h i
sterije, neurastenije i ner
voze upotrebljava se ova
sme~a: 70 g odolje(la, po
10 g maticnjaka, hmelja
i korena jasenka; 1 supena
ka~ika
ove sme~e se po
JASENAK
pari sa 200 g kljucale vode, poklopi i posle 1 sata oeedi <i pije (nezaslac1en caj pre, a zaslac1en posle jela, obicno pred spavanje).

LECENIE BILJI!M

364

JASIKA, TREPETUIKA, ZUBORIKA, TREPTELIKA, JAGNJEDA,

JANJA

Populus trernula L. -

Salicaceae

Vrlo lepo, do 30 m visoko drvo glatke, zelenkasto-sivkaste kore.

I lisee joj je vrlo glatko i nezno, treped pri najmanjem povetareu. Upo
trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj ,i ma salicilnih heterozida
salikozida i populozida, zbog eega i jasika, slieno drugim vrs tama is tog rod a
(topole) i porodice (vrbe, Salicaceae), de luju promv groznioe, nazeba i re
umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji.

JEDIC ILl JADIC

Aconitum napellus L. -

Ranrunculaceae

JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope.

Rasiren je na sever do Skandinavije, a na is tok do Sib ira i Himalaja.
Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a, tako da ih je pokat kad tesko raspo

A
JEDIC. A -

B
U PROLECE. B - U JESEN: 1 - LI ST . 1 4 - BoeN I PUPOUAK. 5 - KOREN. 6 -

PUPOUA~~

3 - STARA KRTOLA.
MLADA ""TOLA

znati. MeCiusobno se razlikuju izgledom, bojom eveta, graCiom, a naTocito

prirodom alkaloida koje sadrze . Neki jedi6i nisu otrovni, sadrle neaktivan
alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik, protiv grozniee, kaslja itd.
Lekovite i orrovne su sarno one v ,rste jed.iea koje
imaju plavo-modar evet.
Jedie je dugoveena zeljasta, kitnjasta, vrlo lepa biljka, visoka 1-1,5 m,
ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove. Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto
virna za ukras, j er je cela biljka vanredno otrovna. Najvazniji meCiu njima
i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus. Listovi su dla
nasti, duboko i kltnjasto de ljeni. Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla
divnim cvetovima.

JBDIC ILl JADIC

365

Rorinnoiavanje. - Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima

gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i, hum 0 z n i, pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1.600 m.
Berba. - Vadi se krtola (Aconiti tuber). Prema Briselskoj konvenciji
sme se upotrebljavati samo mlada krtola, jer starija je lak ~a i rastresitija,
cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida.
J edic ima dYe krtole. I7. vece izbija stabljika, a manja je vezana na
vecu kratkom dr~kom na gornjem delu. Ona je deblja i mesnatija, socnij a
i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika. Kad
biljka preeveta, s tara krtola pocinje venuti, smezuravati se i najzad izumre.
Iduceg leta ciklus se ponavlja.

JEDIC : LIST , CVAST, KRTOLE

Izrada droge. - Krtole su slicne maloj repi; dugacke su 5-10, a debele 2-3 em. Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja.
Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja, a mlada je puna, jedra,
brasnjava i nije vlaknasta.
Kad se krlolica popreko preseee ,i vodom pokvasi, vidi se spolja mrk
prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija
k a m b i j u m a.
Uk u s droge je najpre malo sladak, a zatim Ijut, na jeziku se oseti
g o li e a n j e, pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia; pojacava se
lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) .
Sveza krtola, kad se presece, potpuno je bela, ali presek brzo poerveni
pod uti eajem oksidaza.

LI!CI!NJI! BlUI!M

366

Sastav. - Ima vi~e alkaloida, od kojih je najvaznlji kristalni

alkaloid a k 0 nil i n. Os tali, amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n
ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih
ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija.
Upotreba. - Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni
tina, jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled
razlaganja akonitina u druge, nelekovite alkaloide. Akonitin je a n a I get i k.
Otrovnost akonilina je ogromna; vee I mg peroralno moze izazvat i smrt.
U istu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11
L.) .i Gelsemillm semperllircl1s Aiton.
Opomcna! - Jedie je jedna od najotroWlij.ih bi'l jaka. Zbog toga se mora
biti veoma oprezan. Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari. Susiti
ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati.
Narodna imena: volina, vrajnica, \/Ucji cemer, dragoljub, zelezni klobuk,
f leni klobuk, ilka, jedic, klobucie, krupi~, kupris, lisjak, Ijutie, marijini ~o l
nicki, modri klobuciC:, modri nalep, nalep, naLijen, nalijep, omej lisj ak, pa
sja smrt, pesja smrt, pasje zelje, preobj ed, preobj eda, preobjedna, riga, ceo
veljcek.

JELENAK, JELENJAK, JELENSKI JEZIK, JEZICAC, MACJI JEZIK

Scolopendrium vulgare Sm. -

PoJypodiaceae

Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena. Listovi su

u grupama, u spravni, do 50 em dugi. Ima tanina, holina i vitamina C. Diu
retik i adstringens u narodnoj medicini. Ulazi u sastav caja za leeenje rana.

JECAM

Hordeum vulgare L. -

Gramineae

Jednogodgnja zeljasta biljka, visoka do 1 m. Gaji se kao industr,ijska,

piena i hranljiva biljka. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije
talni preparati: oljusten jecam, krupica, griz, sluz, slad (male) i ekstrakt i1
s lada. lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli
(sulfata hordenina) daje u obllku injekcija, tableta i sirupa protiv proliva,
osobito decjih.
Sluz: oljusteno uno, krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja
vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje, protiv proliva i promuklosti.
Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode, ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno.
Jecmeni s!ad. - U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse
nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti, jer se lako
vari, sadrzi oko ~OO/. saharifikovanih ugljenih hidrata, 100/. belancevina, vi
tamina A, B, DiE, mineralnih soli, enzima i drugih korisnih sastojaka. Zb. 'g
toga se daje bledim i slabunjavim, deci, iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna, jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem
i brzem iskoriseavanju unesene hrane.

JOVA, CRNA lOVA, lORA . ..

Ekslrak( i z

367

jecmenog slada se jos iaklSe vari. Spravija se u farmaceut-

skoj industriji p oseboim nac inom.

Narodna imcna: arpa, bijelo f ito, jacmen, jacmica!k, jecam viSeredae,
jeeam ozimac, jecmak, jeemen, jeemi;k, ozimae.

JOVA, CRNA JOVA, JOHA, JOSIKA

Alnus glutinosa Gealrtn. -

Betulaceae

Do 20 m visoko drvo, raste pored reka i potoka. U narodnoj medicini

se upotreb ljavaj u kora i list . U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome
preoviaduje flobatanin, zbog cega kora, cim se oziedi, uskoro poerveni od
nagradenog tanioskog crvenila; ima i emodina i malo masnog ulja. Zb og
veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens, s lieno hras tovoj kori. Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee
kao zamena za korn cinhone (kinakora). Sa tzv. karabojom (ferosulfatom)
ova kora siuzi za erno bojadisanje vune.
Druga narodna imena: eifa, ehla, jalSa, jah, jahovina, jea, jevia, jeja, jeia,
jelsa , jeusa, jesika, jovovina, joSie, joskovina, erna joha, erna josa.

KAKAO, KAKAO-BOB, KAKAOVAC PRAVI, KAKAOVO DRVO

Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta
Th eobroma cacao L. - Slerculiaceae. U 5emenu ima 1-3'/' tebromina, do
0,35 kofeina, 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla, 3-5% kaka,ovag orvenila, ako 2'io tao
rdna, 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka. Teobromin se proizvodi ekst
rakcijom iz kakaovih ljusa ka i Ikostica .
P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a. Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog
semena. S adrzi n ajmanje 16'io mas la. Cesto se izraduje i postan ras tvor
Ijivi prasak pomocu vodene pare pod pritiskom iii, jos cesce, dodavanjem
alkalnih karbonata, a jos viSe fosfata (do 6'io). Nekad ovaj prasak granuliraju
iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine, tako da se ima tacna doza
za jedan obrok.
C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste
i secera sa iii be, dodatka m.J e k a u prasku i aromatika, kao, na pri
mer, vanile, cimeta, karanfilica, sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro
saca. Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) , a kakaove
paste mora biti najmanje 30'io (tj. najmanje 150;, kakaovog masIa). M I e
c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje
25'io kakaoa.
Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom
arahisa, meda i dr., ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti.
Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase,
jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade.
K a k a 0 ve l ju s k e , kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har
tij as tih delica kakaove boje, slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica. Ako ih u pasti ima vise,
onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta.

Upotreba. - Kakao je izvrsna h ran a, sredstvo za u zi van j e

p o 5 I a 5 tic a, 5 tim u I a n 5, ton i k (tonicna vina) .i diu ret i k.
Teobromin je tip direktnih diureti.k a (1-3 g dnev.n o). Malo je otrovan
i brzo se eliminise.
Teobromin, kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme, angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih
skleroza.

KAKAO : A _ GRANA S LISCEM. CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B - Ml..ADO DRVO

OBRASLO PLODOVIMA. B" - PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE. C - SEME TIP
CRIOLLO . C - SEME TIp FERISTERO C - SEME TIP KALABACILO. D - NEOUUSTENO SEME;
0, I D, - OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I). E I E~ - UZOUZ I POPREKO
PRESECENO SEME: 1 - V1JUGAVI KOTILEDONI. 2 - STABAOCE; 3 - KuRENCIC; F - POPREC
Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 - OSTATAK MEZOKARPA. 2 - SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI. 4 - SUDOVNI SNOPIC. 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI.
CE o 6 - UNUTRA,NII OMOTAC. 7 - ENDOSPERM . IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON. F, - MICERLIHOVO TELASCE. G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I - CELlI!! SA
SLUZI , 2 - MEZOKARP, 3 - ENDOKARP, 4 - SEMENI OMOTAC

LECENJE BIUEM

370

Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija.

globula. svecica, masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela,
jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu. U slu~ajevima ka~ lj a. bronhltisa, katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule
izradene s kakaovim maslom. jer deluju kao blago sredstvo. tonik i erneliens.
U mnogim zemljama pije se .kakaov ~aj. (ljuske). Ove Ijuske dodaju
raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa.
Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade. pra ~ka od
cokoJade. raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred
stava. Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak
jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) .

KALINA

Ligustrum vulgare L. - Oleaceae

Sib visok clo 4 m. Listovi su uski, na kratklm dr~kama. elipti~ni,
g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni, mirisni, beli, i sakupljeni u vr~ne
evas ti. Plod je okrugla, erna i sjajna bobica. Raste po toplim, suvim, sun

KALINA U CVETU 1 SA ({.RE LIM PLODOVIMA

~anim

stranama. List i kora, rede i plod, upotrebljavaju se kao opora i

gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti, proliva i plikova u ustima . Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga.

KAMALA. KAl\!FOR . KANDlLKA

371

Narodnn Imena: bijeli jergovan, bijeli jorgovan, biser, bisemi cvijet, lfi
serovo drvo, zelenika, zinlaslika, zimzelen, zimozelen, zimolez, zimolist, zimolozina, kalinica, kozjak, kozjaoica, kozje gro!(!e, meokovac, mrle~a, neprika, pasja leska, pasjakovina, pasleskovina, pasji samba!k, piskovina, svib,
siba, sibovina, erna boba.

KAMALA

Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus

philippinensis Mill!. Arg. - Euphorbiaeeae, koje raste u tropskoj Aziji i Au
straliji. Sadrli floroglucinolske derivate. Deluje kao dobar lek protiv erev
nih parazita. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS
eenje, jer sarna kamala deluje laksantno.

KAMFOR
Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum
camphora Nees et Eberm. - Lauraeeae (japanski kanfor, kamfor, kamfor
njak, kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo, terpentinsko ulje).
To su kristalni komadi svojstvenog mirisa. Brzo vetri, pa se mora her
meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu.
Kamfor je vrlo popularan lek koji se upotrebljava najviSe u obliku
kamforspiritusa, kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao
antiseptik i za drazenje koze. U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje.
Sterilni rastvor kamfora (2S or..ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je
davan kao analeptik, lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema
i <5rea (sli~no kafi i caju).

KANDILKA

Aquilegia vulgaris L. -

Ranuneulaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka 40--80 em. Stablo je uspravno, razgra

nato, golo, obraslo mekim dlakama. Donjm listovi su na duga~kim drskama
i visestruko deljcni. Cvetovi su vrlo lepi, ljubi~asti ili beli, ponekad ruZicasti i vise. Cveta od m'a ja d o jula. Raste po sumama, livadama
i kamenjaru. Upotrebljava se seme, sveza i osusena bilJka i sok iseeden
iz sveze biljke (Aquilegiae semen, herba et succus). U eeOOij bUjci irna
cijanogenelskog heterozida, od koga potifu lekovitost i otrovnost kan

372

LECBNTI! BlUBM

dilke. U svezoj biljci ima oko 16C

mg'lo vitamina C. U semenu ima mas
nog Uil.ja. - Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj, a dan as sarno
u narodnoj medidni za lecenje fuei,
skorbuta, za znojenje, jace izlueivanje
mokrace, kome i druge bolesti.
Cela biljika je otrovna, a najviSe
seme. Zbog toga se ne preporueuje
upotreba kandilke za leeenje.
Narodna Imena: asibaear, grli
cek, zveckavac, zvonce, kampavka, kan
dilijca, kokotieek, hrlica, orlicek,
pakujac, popina ikapica, srednja rosapast, srmenik, trolistJnjak.

KANTARION, :tUTA KANTARIJA,

BOGORODICNA TRAVA, GOSPIN,\
TRAVA

Hypericum perforatum L. Hypericaceae

Kantarion je dugovecna zeljasta
i korovska biljka, visoka 30-100 em.
Ima vrlo evrstu, uglastu, razgranatu
stabljiku, a na vrhovima kitnjaste
evasti sa zuti m evetovima, sa pet
listica easice, pet
koso
jajastih,
tamnozutih, po obodu nes10 zupea
KANDILKA
.stih listica kruniee i oko 50 pYas
n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene
boje. Lis tic i su 1-3 em dugaeki, oko 0,4-0,8 em siroki, naspramni,
bez drske, duguljasto-jajasti, goli, svetlozelene boje, karakteristicno tackasti,
zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum);
to su zlezde 5 uljem. Cveta od maja do septembra.
Rasprostranjenost. - Raste svuda, a najviSe po napustenim njivama.
Berba. - Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal.
Droga je svoJstvenog mirisa, oporog, nagorkog i aromaticnog uk usa.
Sastav. - Ima 9-11'/0 mesovitog ,t ani n a u kome preovladuje kate
hinski; sadrli 0.1-0.2'10 etarskog ulja, smole, antocijana, ervenu boju hiperi.
cin, karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0,5%, rutozida, kver
citrozida i drugih od kojih potice zuta boja), holina, v.itamina C (oko 30
mg'l/o) i 'lTagove alkaloida.
Etarsko ulje mirie na crnogoricna ulja; sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena, estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena.
Upotreba. - Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb
ljava spolja protiv posekotina, opekotina, hemoroida, za zarascivanje rana i

lC.ARANPIL. KARANPlLIC ...

373

kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, !eluca, proliva itd. Dejstvo
droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava.
Kontarionov zejtin., vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje,
poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu, veterinu i kozmetologiju.
Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni.
1. Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se
u teglu, prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih
klica) , poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. Iseedi se i proeedi da bude bistro.
2. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze
uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina,

pa se ddi na vodenoj par.i da vino ispari.

Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane, posekotine, opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno
pa se ozledeno mesto oblozi.
Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma
kopeje.
Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita. Fenolska
jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku
moe (vid . Fitoncide).
Narodna hnena. - U Botanickom recniku navedena su ova narodna
imena: bljuzga , bljuzgavae, bogorodicina ruka, vraiji beg, gorae, gorcan , gospin evet, gospino zelje, greotaljka, :luta metlica, ruti kantarion , :lucernea,
z&.sekliva treva, zasekn iea, zvekae, zvoncae, ivanova trava, ivanjciea, izda
tljivica, 'kantarijon, krvavae, marina ruCica, pljuskaviea, smaknez, smiealjka,
tantur, trava od izdati, trava od poseka.

KARANFIL, KARAMFIL, KARAMFIU, KARAVIUE, KLINCIC,

VRTNI
Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. - Caryophyl.
laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta
na 200 g kljuc3!le vode). U evetu ima saponozida, antocijana i vrlo malo etar
skog ulj a.

KARANFILIC, KLINCIC, GAROFAN, KARAMFIL, KARANFIC,

KLINCAC

Eugenia caryophyllata Thrunb. -

Myrtaceae

Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva .. l!potreblja.

vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos). Sadde ogromnu kohbnu, 14 do
24% etarskog uLja; 10--13/, tanina, vaniH-na, gume, smole, voska ~ oko 3'/,
kariofilina. Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za

I.ECBNJE BIUBM

374

. :

KARANFILIC

SA POPRECNIM
PRESEKOM

,i

UZDU2NlM

tin velike antiseptitne moei, za

proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu
5triji likera i parfema.
Stimulans , aromatik i ekscitans
za varenje, dakle, stomahik. Dobar je
antis eptik zbog velike kolicine eu
genola. Ulje se u izvesnim prilikarna
upotrebljava za dezinfekciju r uku.
Ulazi u sastav mnogih voda, pasta i
pilula za negu mba i u &ta; u zubar
stvu sluii ,kao analgetik i kaustik.
Karanfili6i i ulje sluie za izradu
raznih aromaticnih voda, tin,ktura
i sl. Jaok i postojan kOI'igens, jer ulje
;ma veliku moe maskiranja drugih mi
risa, a mms karanfilieevog ulja je
vrlo postojan, dugotrajan i snaiaD.

KARDAMOM

Elettaria cardamomum Whi,te et Maton -

Zingiberaceae

Tropska biljka od koje se koristi seme. U njemu ima 2-8% etarskog

ulja. Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve
nog prijatnog mirisa i ukusa. Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao
sredstvo za jacanje apetita.

KAFA
Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L., C. liberica
Hiem., C. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae.
Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica, maJo :dm
zeleno drvo, visoko oko 5 m. Kad je 1868. god. jedna parazittska gljivica, He
mileia vastatri.>:, unistila sve kulture arapske kafe na Javi, Cejlonu i drugim
zemljama oko Indij skog okeana, proizvodaci su poceli traZiti drugu, otpor
niju vrstu kafe. U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe
rica, ali njen ukus nije tako prijatan kao u C. arabica.
Poreklo. - C. arabica ne potJiCe liz Arabije, nego iz juine Etiopije, gde
raste divlje. Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju. Kafa je na
zvana araops kom, Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa, tada najveeih
trgovaca u svetu.
Gajenje. - Danas je Brazil glavni proizvodac kafe. Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue trine, a u Aziji od
25 0 seveme do 100 juine ~kine. Kafa traZi duboku, laku, dovoljno vlaznu
zemlju. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2.000 m) od one iz nizija; da
kle, isti s lueaj kao i sa cajem.
Berba. - Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina. U desetoj
godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje. U svojoj postojbini, u zemljama
oko juznog dela Crvenog mora, ostavi se da plod sazri i da se ljuska

KVASAC

375

osusi, pa se onda drvo trese. U drugim krajevima, rukom se bere zreo,

ali neosusen plod. Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama,
oljus te, izveju, u trijeru oeiste, na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu.
Proizvodnja. - Dve tn.cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra
zil. naroeito na njegove julne pokrajine. Glavne izvozne luke su Rio
Santos.
Droga. - Zrelo seme (Coffeae se
men). Zrno je ovalno, 7-14 mm duo
gaoko, sivkasto-zu6kasto, zelenkasto
iii nasmede, s jedne strane raYno, a
s druge ispupeeno. Na pljosnato j
s trani pruZa se uzdulna brazda u
kojoj se krije ostatak karakteristienog srebrnog semenog omotaea . Zrno
je vrlo tvrdo i
r 0 Z a s to. Jedar
litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g.
posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK
bire teska svega oko 600 g, ali ce
zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. Nepnena, zelena kafa je
bez mirisa i gorkog u k usa.
Ocenjlvanje kvallteta. - Kafa se ceni po mirisu, ukusu, starosti, eistoci, homogenosti i sl. Stara kafa se viSe ceni od nove. Za kafu se kale da
je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine, oblika i boje, kad su teska,
suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome; kad se baoe na gomilu,
da jasno z von e, da su glatka, gola, sjajna, a u brazdi da imaju ostatak
od srebrnog seme ,nog omotaea. Zrna ne smeju biT! plesniva,
nagrizena, laka, naborana, sa rena i sl.
Sastav. - Nepdena kafa ima 0,7 do 1,8% kofe~na, 10-11% mas t i, 8-120/0 vlage, 5-70/0 secera, do 400/0 celuloze ...
Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe. Pri tome se
proizvodi isparljivo, mrko, tesko, v rio a rom a tie n 0
i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n, u ,k ome ima acetona, furfurala, 1iurfurilnog alkohola, furana, sircetne kiseline, pipidina i drugih proizvoda nastalih
pnenjern kafe. Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost, finoca i aroma
pnene kafe. Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina, razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom, karamelizu
ju se seceri, ispari voda.
Dejstvo i upotreba. - Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen
tralni nervni sis tern, sreani analeptik, protiv proliva i raznrh trovanja, ana}
vise kao osveZavajuCi napitak.

KVASAC

Saccharomyces cerevisiae Meyen -

Saccharomycetaceae

Kvasac je meka, vlalna, drobna masa sivo-smed:e boje. Ne lepi se za

prste. Kvasac je posebnog, prijatnog, ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa
i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora
biti pokretljiv (mineralne primese su teske) . Kvasac vrlo brzo izaziva

376

LECI!NJ1! BIUl!M

vrenje ~ecernih ras tvora. Sastoji se iz sFtnih, jednoeelijskih gljivica koje

se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih, okrugllil, loptastih, pomalo jajastih celija, 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k.ih.
Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu
pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir.
Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata, Feax inactivata), jer kvasac
sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene, kvarenje i raspadanje pilula.
Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata), dobijen
takode od sVeZeg, ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40C. Kad
je dobro za~ticen od vI age, moze se o/:uvati godinu dana, ali: fiU je moe
vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. Da bi olak~li i ubrzali s~enje
svezeg kvasca, neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze, pmka od slatkog
korena i drugih indiferen tnm prakova.
Sastav. - Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a, vii ami n a i pro v Jt ami n a, pro tid a,
1 i P ida i g 1 i c ida. To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga
najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske, preventivne i kurativne
vamos'li.
1. Vi tam i n i. - Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B, osobito
B, i B2 . Sadrl.i malo yitarnma A, C, DiE (v.i:d. poglavlje 0 vitaminima).
2. Pro ti d i. - Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e
vina, n u k 1e 0 prole ide. Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e.
vih gIjiwca. Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja
proteina i nukIeinskih kiseHna.
Kvasac je vrlo vai.an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e.
U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana). Naden je i tripeptid gluta'lion.
3. Lip i d i. - Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine, koji
nemaju terapijski zna/:aj. u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%). Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I, jer
se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 )
(vid. vitamine i raienu gJavnicu). Kvasac je gIavna industrijska sirovina za
ekstrakciju ergosteroIa.
4. G lie i d i. - Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako
vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0),
zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je, takode, glavna glicidna
rezervna hrana polisaharid glikogen. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki
selinom.
5. En z i m i. - Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne
aktivnosti: invertin, arnilaza, maltaza, dekstrinaza, gl~kogenaza, lipaza, pro
teaza, nukleozidaza, zimaza (alkoholaza, koja sa karbosHazom ucestvuje u
alkoholnom vrenjul i dr.
K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju.
6. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine
fosforne kiscline; u pepelu kvasca ima je 52-55%. Suv kvasac ostavlja 810% pepela. U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. U suvom kvascu ima oko
5()O/. proteina.

377
Upotreba, - Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e
a v ita min 0 z a. Ima slabo laksll!Iltno dejstvo. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza, furunkuloze.

Extraeturn Faeeis, kao i sam Iwasac ako je steriHzovan, slufi kao najbolja masa za izradu pilula. Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju
u erevima.
Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline
i ergosterola. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj.
Daje se po 2 do 3 ka~ike ,k vasca dnevno 'Posle jela. Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje, preliv, 'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja. Zbog toga se sme uzimati samo po
upu ts tvima lekara.
Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae, dnevno do 75 grama
razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_
Narodna imena: zestin kvasac, kvas, kvasna gljivica, kvasnica,
cev okrek, olova kvasovka, pivarski kvasae, pivski kvasac.

kva~

KELA

Ammi visnaga L. Kela je

Umbelliferae

dvogod;~nja

zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama

oko isto~nog dela Sredozemnog mora, a u novije vreme se sve vi~e gaji za
proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's,k a sirovina za ekstrakciju kiselina. Biljoka je visoka I do 1,5 m i svojim izgledom, osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima, podseca na mrkvu.
Gajenje I berba_ - Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji, pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim, azotnim i kalijumovim l1ubrivom. Seje
se u jesen na dubinu 1,5-2 em n a rastojanju 60-70 em red cd reda. Po~to
je seme sitno, pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata. Prolecna setva je bolja, ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati.
Sazrevanje je septembra i oktobra, ali nejednako, zbog ~ega u drogi uvek ima
zrelih i zelenih plodova. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru, i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na
7emlju. - Prinos sa hektara je 600-1.000 kg ploda.
Jzgled droge_ - Zreli izvijeni plodovi svega 2-2,5 mm dugacki, 0,81,2 mm ~iroki i 0,8-1,0 mm debeli; na vrhu nose piramida:lan stilopod. Merikarp je plan-konveksan, zelenkasto-ml'k, go, gladak; 5 primamih rebara
su :luckasti, a <I sekundarna mrka.
Sastav. - Glavni lekoviti sastojak je k e loj n, . oko 10/0. Visnagin je
kelinu (0,1%). Kao oj u plodovima drugib ~titarica, i u ovom ima mnogo
masnog ulja (oko 180J0) i belan~evina (12"/0), zbog ~ega se ostaoi od destilaeije i ekstrakcije eene kao izvI'sna sto~na hrana.
Kelina ima i. u drugim delovima biljke: u Hstovima 0,90-1,20"10, u Wtovima 0,20-1'10, a U stabljikama i 'korenju sasvim malo, oko 0,100/0.
sJi(~an

Ll!CI!N11! BILJl!M

378

Upotreba. - Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje

s tenokardije i bronhijalne aslme.
Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L.)
ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno.

KIM

Carum carvi L. -

Umbelliferae

Kim je dvogodi~nja biljka, visoka 50--90 cm. Stabljika je razgranata.

Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni. Kim procveta vet u aprilu,
prvi medu ~titono~ama . Raste kao korov -svuda po livadama, najvi~ po

KlM

PLOD STiTARICA

planinskim, ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke, jer je ona eista, selekcionisana i boljeg kvaliteta. eel a hiljka je mirFsna.
Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana. Severozapadna Evrapa, naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade
hektara pod kimom. Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju
40 ;( 40 cm. Na hektar treba oko 10 kg -semena, a rodi oko 1.500 kg. Kim
trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra. Mi imamo sve uslQve za proiz
vodnju najboljcg kima. Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo, a pradaja je uvek obezbedena. S obzirom na bolju zernlju i yeti broj
suneanih dana, na~ kim, morae, anason i druge mirrsne biIJke boljeg su
kvaliteta od onih iz hladnih, tmurnih, maglovitih, vlaZnih i IkiOOvitih zemalja
severozapadne Evrope.

KIM

379

Sastav. - Glavni sastojak ,kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10). Ima

j~s i mas no g u I j a (8-20"10), oko 2eN. bel a n ~ e v i n e, do 8"10 t a.
n 1 n a, smole, voska, sluzi, celuloze, secera, boje i kalcijum-oksalata. Pe.
pela ostaje oko 7,5"10, najviSe 9"10.
Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz.
njevenih i zdrobljenih plodova. Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za
ishrallu stoke, jer sadl-ze mnogo protida.
Etarsko ulje od kima je bistra, bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz.
razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa.

5
6
Q

SHl!MA

POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA. A B - MORAe. C - KORlJANDAR. D - KIM. E - KUMIN, F - KUKUTA.

ANGELlKA.

Glavni sastojci ulja su .k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10), zatim ,i ma malo dihidrokarvona, karveola i dihidrokar
veola.
Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1
vise od 65 volumnih procenata 'karvona.
Upotreba. - Kao i ostali plodovi stitarica, i kim je k arm ina t i v.
Daje se i kao eupeptik, digestiv, diureti,k i galaktagog u c>l>liku caja, Aqua
carmirzativae, Spiritus Carvi m dr. U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot
rovno. ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini. Kim je uglavnom doma
ci i narodni lek, a narocito z a c i n, koji se svakodnevno troi u znat
nim kolicinama u svim jelima, kobasicarskim praizvodima, hlebu i picima u
zemljama Zapadne, Severne i Srednje Evrope. Za Iikere i sapune upotreb
ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon . Naj"iSe ulja potrosi
industrija likera.
Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle
.'ela protiv gasova i nadimanja.

LECBNJ1! BlUBM

380

Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika

i karminamva, pre svega sa anisom, moraoom, kamilicom, nanom, mirodijom
i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa.
Kod nas je u potreba kima neznatna, osobito u i sto6nim i ju~nirn krajevima, a to je ~teta. Na~i planinci treba da gaje kim, jer ga mi uvozimo.
Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari, odakle je verovamo
u XIII veku uveden u Evropu.
Narodna irnena: bela cemena, divlji kumin, karun, 'mmelj, kimijen, kimin, kmin, komin, koprov, kuminak, pitomi kim, poljski 'mm (Or,felin).

KINE SKI ILl RUSKI CAJ

Thea sinensis L. - Theaceae

Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja. To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska) <!roga. Uzivanje caja u svetu razviJo se
uporedo s razvojem industrijske proizvodnje ~ecera iz ~eceme repe u umerenim predelima. Dobro nacinjen infuz (caj ) je vrlo prijatan napitak koji
osvezava. Zimi se njim Ijudi greju, a za vreme nepodno~ljivih Ietnjih rega
hladnim Cajem gase zed i osveZavaju se.

KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK?

Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode. Najukusniji caj se dobija s me
kim vodama. Tvrde, krccne, a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat
nog ukusa. Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti, ali se kuvanjem
gube gasovi rastvoreni u vodi, a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa
i time ~to manj e gasova izgubila.
Caj se ne sme kUllali. To ndkako ne Ciniti. Pogotovu u otvorenom Ioncu.
Treba ga poparili kljucalom vodom, smesta poklopiti i posIe 5- 10 minuta
pili.
SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA
Umereno i razumno upotrebIjen, caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje,
podstice na rad, nadrafuje i jaca . teIo i duh da moze podneti veM,k nap or
(dejstvo kofeina). Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina.
Caj je protuotrov, dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te
skim metaJima, jel', s jedne slrane, povoljno uliee zbog ikofeina, a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor
Ijivog, dakIe, ndkodIjivog jedinjenja. Daje se i IkilO tonik, protiN izvesnih
zeIudacnih oboJjenja, kao slimuIans, slab diuretik itd.

KINESKI lU RUSKI CAl

TEIZAM -

381
HRONICNO TROVANJE CAJEM

U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa. Preteranirn i dutim svak~

dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu, dosadne zatvore, te~ko varenje, guo
bljenje apetita, slabljenje ltd. To su sluCajevi hroniCnog tei:mna, ra~ireni oso
bite u Kini, Engleskoj , severnoj Africi oj drugde. Ipak, caj je manje opasan
od kafe. Zeleni, nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan.
Na osladenom caju Rusi, ManclZurci, Korejoi i Japanci gaje kombuhu.
CAJ DELUJE NA MOZAK, SRCE, KRVNE SUDOVE
I CENT AR ZA DISANJE
Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina, jer je ko
fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre.
Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom, a kasruje se is
postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli
kog mozga, zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli, eovek postaje
lucidniji. Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja, pamcenja i razume
vanja i, uopste, intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. Caj suzbioja [ smanjuje
zamor i sanjivost, osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na
prezanja.

UST KINESKOG CAJA: A - CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. B - POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV. C - TRN NA OBODU USTA. D - DLAKE 200 PUTA UVECANE

SportisNma, radnicima, avijaticarima, soferima i drugim osobama Caj

pomaie, jer ih bodri i krepi, javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i
potpuniji.
U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije
jaka kafa, a drugi riarodi piju jak caj , jer kofein deluje suprotno alkoholu ,
tj. dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem, kofein ga na
draiuje.

L1!CENJP. BILJEM

382

Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje, jer drliZi respiratorni centar, povecava ventil acij u pluca, pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca,
Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok, usled eega je srem rad pravilniji, jaei i bolji, SrCani miic se bolje ishranjuje i 'tako jaea,
usled eega se i rad s rca poboljsava,
Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0)
i drugill , srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska
lekovita biljka protiv proliva, upale sluzruice i 'koze, opekotina, za jaeanje
organizma itd. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe),
Caj je vaian prot!votrov. - Zato ga svaka apoteka, zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti. Otrovanom, ran~eniku i
svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu, jer caj jaea cell'tralni
nervni sistem i srce , ~to je presudno u hitnim slueajevima_
CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA
Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu. Na svakoj zeleznickaj ili
autabuskoj stanici pije se druga voda. A dalje od puteva pije se ~to se stigne, u nufdi i voda iz reka, jezera i bara. To su putevi zaraze najopasnijim
bolestirna: trbuS ~li tifus, srdobolja (d<izeruterija), kolera i dr. Kuvanje vode
je najpouzdaniji nacin sterilizacije. Medu tim, kuvana voda je neukusna i
vecina osoba ne moze da je pije. Ako se sarno vrlo malo caja stavi u vodu
dok kJjuea, dobija se zdrava i pitka voda. Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet, a pre svega Crveni krst, moraju mati znatne zalihe dobra zapakovanog prvoklasnog caja, jer po onoj mudroj narodnoj izreci .bolje je zlo spreciti nego leciti. Prema tome, caj ';ma ve!ik profilakticni (zaStitni) znacaj.
OD CEGA POTICE LEKOVITOST CAJA?
Ma,1o je kulturnih biJjaka Jooje su taiko svestra-no ispitli.vane kao caj. Hemijski sastav cajevag !ista je vrlo slozen. Za poslednj<ih 150 godina u caju je
nadeno nekoliko desetina raznih hernijskih jedinjenja, ali sva nernaju isti
terapijski znaeaj.
Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkalaidi, pre svega, kofein i
tanini (.opore, stavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tLpa katehina
i njihovih derivata.
Caj irna 1-5% k 0 f e ina (teina, trimetilksantina), malo teo b r 0min a, teo f iii n a, a den i n a i k san tin a, 8- 34% tan ina, rotina, 0,5-1 0/0 eta r s k 0 g u I j a i 2-3% legumina. U zelenam caju ima
vitamina C, B I , B 2 , ,nikatinske i pantotenske kiseline. U caju ima \jo~ i gume,
dekstrina, vaska, masti i drugih balastnih materija_
Dobar caj mora dati n a j man j e 30% v .ode n 0 g e k s t r a k t a,
v 1age sme biti n a j vis e 'JO/., a p e pel a n i vis e od 6,5~/o ni
man j e od 5%; pepeo je zelen od man g a n a, KoliCina vlage se normalna krece ad 3-6010. U pepelu 's e ne smeju naci teski metali (ve~tacki ate
zavan Hi bojadisan caj).
Cajev tan in je -sme~a epi1katehina i ga-\okatehina. Za vreme fermentacije caja nastaju f 1.0 b a fen i, nerastvorljiva mtka tela, proizvodi
kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina. U zelenom caj-u ima v,ge ta-

K.INESKI ILl RUSK.! CAJ

383

nina, a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina. U zivom Iism 'kofein i ostali alka

loidi se nalaze vezani na lanine, a u crnom caju, za vreme fermenlacije, pro
zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl tan a t, zbog cega se u drogi skoro
say kofein nalazi slobodan, pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL
Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom.
U cajevom listu ima tea z e, jedne peroksidaze, enzim koji pretvara
jedan deo flobatanina u flobafen.
Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina. Fer men t a c i j 0 m 5 e
j a v I j a z u lo, gus lO, I e p I j i v 0, v rio a rom a til'. n 0, 5 mol a
5 toe tar 5 k 0
u I j e 0 d k 0 j e gpo til'. e m i r i s c a j a. Ovo ulje
ima mnogo metilsalicilata i feniletilalkohola, citronelola, vrlo malo geraniola i dr. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji, ali
se vrednost I'.aja ne celli sarno po kolil'.ini kofeina nego prvenstveno po
uk UIS u i m i r i 5 u, premda se lekovita vrednost caja OSIIli,va prvenstveno
na kofeinu. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'.aja potrosi u
svetu za uZivanje, a vrlo malo za lek.

DEGUSTACIJA CAJA
Mada je u caju nosilac lekovitosti ,kofein, on se ip;;lk ne ceni i ne plaea
prema procentu tog alkaloida, nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima, tj. prema tinoei mirisa i ukusa, jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje,
a sasvim malo kao lek. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'.aja varnije mBije.
nje, s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'.aja nego rezultati,
podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu.
Odabiranje, oplemenjivanje I'.aja na planlaZama je vrlo slozeno; ono
ide u nekoli'ko pravaca. Traie 5e sorte 5 mnogo mca, otporne na bolesti
i ~tetocine, nepovoljne klimalske i druge nepogode itd., ali pre svega se
cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina.

ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA

Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'.ke kompanije i trgovci na
veliko imaju narocite eksperte, vrlo osetijiNe i vicne probate caja, tzv. Thea
Tasters, koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne
vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja. Zbog toga ani gotovo reo
dovno boluju ad hronicllog teizma. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi
kacija i pakovanje, odnosno prijem caja.
Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'.aja vee; deo etarskog ulja izve
trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu, a prima miris sredine
u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost. Na vlafnom mestu caj porpI1i.mi meroljiv,
budaY, neprijalan miris. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i
her met i c k i
zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. Da hi imao sto bolju aromu, caj 5e pakuje odmah posle pdenja, dok je j 0 ~ m I a k. Ne'kada~nji
karavanski. iii Tuski caj " eenio se 'kao najbolji, jer je ~rebalo godinu i

LECBNJB BIUEM

384

po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod. Danas je dClkazano da je

bolj i caj koji j e odlezao godinu dana, i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj
to llko bio trazen.
Pregled ouiima . lupom i mikroskopom, hemij s>ka i os tala ispitivanja
treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima, je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje, kao
i sva ka druga skupa droga.
Na primer, voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna,
lepe f ute boje kao zlato, 'llgodnog, aromaticnog mirisa i nagonkog, pomaio
oporag ukusa. Uvek se proba sarno nezasla~en caj.

FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI

boljih eaj eva 10Sijim vrstama, na primer, Pekoe
sa Souchong cajcm. Vellcina listova, dlakavost, prisustvo iii odsustvo idioblasta, razvijenosl vlakana oj dr. omogucice raspoznavanje slabijih vrsta. Fi
noca arome je drugacija.
2. Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta, ni
kofeina i dr. Nerna oi poznatu arom'll caja. Cesto ga oboje karamelom, raz
aim taninskim ekstraktima i sl., ali se i to moze dokazati.
3. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi
rna slepe ,i formiraju u oblike sliooe pravom caju. Taj Iafni eaj se u vodi
raspadne. Tako se mogu poznati i drske, grancice i druge primese.
4. Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak, zemlja,
gips, glina i dr.).
S. B 0 j e: indigo, berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju), hro
mno zutilo, grafit i sl. K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom, alkohol
pozuti; s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to, a s kiselJinama se povrati
na zuto; direktno 51! \'ezuje na vunu.
6. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe, Epilobium angusti
folium (osobito u SSSR), vimja, tremja, tm, zova, jasen, rufa, jagoda itd.
imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om, odsustvom idioblasta, kofeina i onih
zupeastih kandza razlikuje od caja. Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi
oblasta, a.Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider.me, H~ce je veee, tvr
c1e, zilavije, nema kofeina <ni ouih 'kandZa na rubu itd.
1. Z arne n j i van j e

U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA

CVETNIH PUPOLJAKA CAJA
Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo
zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama.
Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan, crvenomrk infuz,
aromalicniii i bo/ji nego infuz (c.aJj) od mea, jer manje drazi, posto sadrii
manje kofeioa (0,20;.). Osim toga, evet se skoro ne maze faIsafikovati, jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se ,bere li~ce. Pa J.pak
se u svetu cajev evet malo upotrebljava, jer nllje u modi. U nas je nepoznat.

K[N ESK[

u.)

RUSK) CAJ

385
BURNA JE ISTORlJA CAJA

Zbog cega se u nas kineski eaj naziva . ruski ?

Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena. Spominje
se na 2.500 god. pre nase ere. Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren.:sen a iz Kine u Japan.
U Japanu je u XV ve.ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re. U Evro pu je
prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. Hol a nc1ani, lIlajbolji moreplovci
i trgovci, najviSe su ga uvozili i doprine li
~ irenju nj egove upotrebe
u Evropi. Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0
1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660. god. poceli su Holan.
c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja. Tada je caj bio vrlo skup.
Mongolski kan poklonio je 1638.
god. ruskom Cant maIo eaja kao
skupocenu retkost. Vee krajem
istog veka eaj se paCeo ~iri ti
i u nekim evrops'kim zemljama
slutiti kao pice za uz)vanje.
U Englesku je uvezen 1665. godi
ne, primIjen je sa odu~vljenjem
i vee posle nekoliko decenija
bilo je oko 3.000 javnih cajara.
Ipak, uz[vanje caja r~irilo
se tek u XIX veku, jer je sve
dotle bio v r l o s k u p, a isto
tako i IS e C e r, tako da je
tRj o bio pl'ivilegija same po
"lascenih j
imucnih staleZa.
u cvelu
Sirenju upotrebe eaja za pice
u nas najvise su doprineli Ru
si posle I svetskog rata. Ali
caj jos nije uspeo da u nas po
tisne prekomerno uzivanje erne
C.A.J _ GRAN C[CA U CVETU
kafe.
U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo
vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija).
lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra, .ca,jdZjnica, k.qje toCe sarno eaj, kao
sto kafane tote sarno kafu. Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1.je zlo,
onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma, a i od ka- .
feizma.
Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru
sije, Mong olije i Sibira. Otuda se u oas i danas vise ouje ruski caj oego
kineski. Nazivali su ga i karavanski caj.
ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA
Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta. U
Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e, svilasto dlakav, s belim ta6kamal, drugi put u maju (Soucllong) i Ire-

LI!CI!N1B BIL1BM

386

P e k 0 e taj ,da~e drvo sarno od

svoje ses'te godine pa nadalje. Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod
njega. Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo, tatno po utvrtlenim
propisima zasnovanim na iskustvu i nauci.
Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie
torastima. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista.
Berba se mora vrSiti blagovremeno; inac!e listovi omatore, izdufe se
i roba ima mnogo otpadaka. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego
oko kafe i kauc!uka. I to je jedan od raz.loga zasto je c!aj jos uvek skup i
zasto se plantaie ne poveeavaju.
Kvahtet taja zavisi od vrste biljke, ali jos vise od vestine prerade, a
kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja. M i r i s i uk u s s u va z n i j i
o d pro c e n t a k 0 f e ina, jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a
u z i van j e .
6i put u julu (Congou, poslednjd kvalitet).

PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA

1ma vise nac!ina prerade, ali cemo navesti sarno najvainije momente.
Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i, z e len i, z uti iii
c r v e n i c! a j. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. U nas se najviSe
trosi erni c!aj.
1. C r n i c a j. - Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u
velikim ,k orpama da s v e n e. Zatim ga rasire da se ohladi, rukarna savijaju
i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu, posle c!ega ga razastru na asure
oko pola sata. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno
i sivkasto. Odmah posle toga, dalcle, posle fer men t a e ,i j e, lisce se grej e, oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara, skine s vatre i izruc!i u
korpu da se na promaji ohladi. Zatim se u v i j a metlu dlanovima, razvija
i ponovo uvija i razvija. To se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz asta ne prestane da izlazi zelenkast sok. Ponovo se razvi:je, baci u kazan za prlenje, izvadi, zavija i razvija, proseje, osusi nad zarorn, bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja, i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima.
2. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm, sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju), tj. ne razara se hlorofil, vee se odmah brzo
isprli.
Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema
ukusu svojih potrosata. Rasiri ,s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin,
gardenija i sl.) i ostavi 'i zvesno vreme, pa se ukloni, a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca.
Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno, same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. Obrano lisce se
drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C. Zatim se
pusta struja top log vazduha, stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta), potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C
u slojevima debelim 4--15 em. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre
mne se vrenje. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a
a rom a c a j a, jed n a I e p I j i'V a mas a. Zatirn l5e SUS1 j prz.i, 150r-

KINESKI ILl RUSK! CAJ

387

tira, ispi-ruje i pakuje. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga, ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog,
pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje
kineski eaj na svetskom trfiStu.
Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete.

KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM?

Caj na prvi pogled ne lici na list. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste, 'krive iii zguZvane ,k omade mrkocrne boje. Pre liven kljuealom vodom
listie omeksa, razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina
i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast, zatubas1'o-siljast, su~en u kratku drsku, po obodu soitno reokasto-zupeast. Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke
pticje kandie, vide se jakom lupom. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista
nije nazubljen, nego je ceo. Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod
uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu.
Ca.i je osobitog, vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa.

CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK

NAJBOUEG CAJA NA SVETU, JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI
GaJenJe eaja. - U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge
bila nezavisna od mostranstva, sva'ka trops,k a i suptropska zeml;ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza.
UvidajuCi sve veCi maeaj caja, i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu. Dr mi. Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina
manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta
u Crnogorskom prmlOrju.
Caj je postao prava kulturna bilj,ka. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom, agrotehni,k om i svim
drugim is,trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg lista.
Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim
drvetom. NajviSe se gaji u Ki-ni, Indiji, na Cejlonu, U Indonezijoj oj drugim
zem1jama. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_

OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ

Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a.
Zato se na to polaze mnogo pafnje. Orezivanje se vrsi na kraju susne sezone. U Indiji, na Cejlonu, Javi, Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde
je klima uvek podjednako zarka, orezivanje se vrsi svakih 15 dana. Problem
orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S
privatnog sektora na drlavni, na velike plan1afe.

LECBNJE BrUBM

388
GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA

Caj je verovatno poreklom 1Z Asama, Burme i 5a ostIVa Hajnana. Vee

nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i <u Kmi, a mnogo kasnije u Japanu.
Od XIX veka pro~iTilo se gajenje ~aja po mnogim tropskim predelima: u
Indij i (1840) , na Cejlonu (1875), Javi, Suma~ri, Rusiji oko Batumija (1848),
Brazilu itd. Poslednjih nekoliko decenija poteo se gajiti i u Africi, Austra
liji, Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama, c3ak i u krajevima oko
Sredozemnog mora.
KAKO IZGLEOA CAJEVO ORVO?
Caj je vrlo otporno, jako i lepo zimzeleno drvo Hi grm koji naraste
3-5 m, rene do 10 m etara visoko. Inace, u kulturi proizvodaci ne dozvoIj avaju da caj naraste vise od jednog metra, da oi se lisee mogro ~to lakse
rukom sa lemlje brati i da bi se stalnim, struenim potkresivanje~ u od
redeno doba godine i uzrasta dobio sto veCi broj mladih letorasta i sto vise
mladog liSea, jer u k 0 1 i k 0 j e l ,j see m 1a c:I e, u t 0 1 i k 0 s e ~ a j
vis e c e n i.
Uglavnom ima dye vrste ~ajevog drveta: Thea sinensis (= chinensis) i
Th ea assamica, a od njih se odvaja velik broj varijeteta i prelaznih oblika.
Prvi je nizi, list mu je upola sitniji i grana se od zemlje.
Caj ima naizmenicne, tamnozelene, zimzelene lis tove bez mirisa i be Ie
iii pomalo ruficaste, krupne, vrlo 'lepe cvetove veoma prijatnog mirisa ria
jasmin .
Plod j e drvenasta, trouglasta i mnka caura sa tl'i semenke.
Listovi od Th ea sinensis su duguljasto-jajasti i najviSe 12 om d'llgooki,
a oni od Thea assamica su viSe j aljast:i i clio 25 em dugi.
SVETSKA PROIZVOONJA CAJA
Indija i Cejlon podmiruju dye tre6ine svetske potrosnje caja.
lake se caj gaji u Kini od pamtiveka, ipak je celokupno tamosnje poslovanje sa cajem ostalo dosta printitiv.no. Naprotiv, na Cejlonu, u Indonezi
ji, is pod Ka vkaza i u drugim zemlOama, gde je gajenje novijeg datum a, u
driavn im nLkama iJoi svojina trustova i veliidh preduzeea, to je vr lo briZ
Ijivo prou~eno i postal'ljeno na n a'll C n e i industrijske 05nove, pod stalnim nadzorom stru~njaka .
00 CEGA ZAVISI KVALITET CAJA?
Caj st rada od duge suse. Hladnoeu lakse podnosi. Na Hima<lajima se
J..-uIture caj a penj u do 2.000 m, gde temperatura pada ispod OOC. S planina je
~aj bolji nego iz nizija. Kvalitet raste s porastom vi sine planine; dakle, isti
s lu ~aj kao s kafom. Caj izis kuj e najmanje 1,5 m voderwg taloga godisnje,
velik u vlaznost vazduha, lako, peskovi to, izrazito kiselo zemljiste, zaSticeno
od jakih vetrova prirodnim iii vestackim zaklonima. Seje se na 2 m rastojanja i ne dopusta se da nara-ste vise od jednog metra.

KISELO DRVO. SMRDUlVO DRVO . ..

389

KISELO DRVO, SMRDLJIVO DRVO, AJLANTUS, PAJASEN,

MORSKI JASEN, RUS

Ailanthus glandulosa Desf. Do 30 ~ visoko drvo, poreklom

I za p?s umIJava l~j e goleti. Lislovi su
1a bIlJka, OSObllO u Julu kad cveta,
blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1
.

u:

Sirnarubaceae

iz istoene Azije. U nas se sadi, ~esto

perasto deljeni, dugat'ki do 50 em.
siri jak i neprijatan miris. Upotre.
list. U kori ima katehinskog tanina,

KISELO DRVD
gorke m ruteuije ai/Glltina, oksikumarinsJoog heterozida, saponozida i rnasnih
jedinjenja. U listu ima do 12<>/0 tanina, elagne i galne ,kiseline, flavonoida, i
do 210 mgOfo vitamina C. Deluje sHeno ipekakuarti , pa se u Kini upotrebljava
protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug
(gom, tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i, ~eS ce mesajuci, drli 24 sata. U drugom sudu se rastvori I kg
crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode. Ocedena teenost od liUa j
rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata.

LI!CENJE BIUEM

390

Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme

cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta, fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita
i sve se dobro pomesa.
Da bi odstranio razne insekte, u raznim krajevima sve ta na rod stavlja
sveze li sce kiselog drveta u ,postelju, njime se trlj a, a isto to eint i sa
stokom.

KICICA, GORCICA, TRAVA

on GROZNICE, KANTARIJA CRVENA

Erythraea centaurium Pel's . (Centaurium umbellatum GiIHb.)

-

Gentinaceae

KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja, mala, zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje. Cveta celog leta.
Rasprostranjenost. - Raste svuda, a najvge po vlafnim brdskim i
planinskim livadama, mesHmieno U ogromnirn koliehnama, tako da se u
leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice.
Svojstva_ - Kicica je vrlo gorka, a nije otrovna.
Berba. - Kicicu treba brati dok je u evetu, vezabi u kit ice i susiti u
hladu na promaji.
Droga. S tab 1 0 je cvrsto, gotovo eetvrtasto, golo, suplj e, pri vrhu
razgranato, visoko od 30 do 40 em, a debelo je do 3 mm i naretko obraslo
si tnim listicima.
Lis c e je sirno, retko, naspramno, skoro sedece, duguljasto-jajasto,
do 4 em dugacko, po rubu celo, golo, sjajno, ,ima 3-5 nerava. Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece.
eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu, petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e. U stare i
na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli.
Sastav. - Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k ,r a z i d, eritarurozid,
eritrocentaurozid i dr. Nadeno je oko 0,6 do 10/0 a~kaloida, medu kojima je
glavni gencijanin.
Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i, manje u cvetu, a najmanje u
listu. Jacina gorcine droge je od 1: 2.000 do 1 : 3.500.
Upotreba. - Kicica je dobar gorak tonik. Deluje kao cist arnarum sli
cno lincuri. Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1.000), vodenog
ekstrakta, praska, vina i tinkture. Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak.
Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo, cesto i uspesno
upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita, protiv smetnji u organirna za
varenje, protiv groznice, s labokrvnost'i itd.
1. Gorak stomahik: po 20 g

'ki~ice,

lincure, idirota, gorke deteline i

kore od gorke ,pomorandze. Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi
u litar komovice, drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre
jela.
Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce, trave-ive, lin
cure i blafenag ckalja.

KLEKA. VENIA. BOROVICA

391

2. Protiv gasova, nadimanja: po 20 g kiiCiee, gorke de teline, kamilice,

nane i maHenjaka, kao pod I.
Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee, OCaj.nice, nane, kantiliee i
majkine du~ice .
Is~orija .. - Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. Po jedni.
rna, '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna, Alrilovog ucitelja, a po drugima,
od centum = stotma i aurum = ZIMO, tj. lei<: koji vredi stotinu zlatnika.
. , Naro~ imena: ger, gorka kio!ica, 'gorko zelje, groroicavka, drago evi.
Jeee, dupcJ(~, zlatna ruc, jezernica, 'kinin, kiticica, mala semenCina, mali stoz.
latnik, svedre, sunceni evit, ervena kicica, OI'IlO zelje.
Za~~ta u P?r0dl. - Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je
na mnogun mestlrna proredena, pa cak i iskorenjena. Zbog wga se namece
pre~o potreba delimicne, a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih
godma dok se sarna od sebe oe razmno~i.
Opomcnal - Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje, ta:l<;o da cim se ru
korn u hvati, ona se gcupa i na taj na('in ungti. Kicica se ne sme cupati,
nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai.ljivo odsece ostrim makazama.
IUciea se podjednako cesto i ramovrsno .koristi i u narodnoj i u naucnoj
medicini. Ima i privredni znacaj, jer se uVe'k mnogo trafi, dobro plaes i ni
kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz.

KLEKA, VENJA, BOROVICA

Juniperus communis L. -

Oupressineae

K1eka je zimzelen, vrlo otporan, gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm. Kod nas je ima mnogo, a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce
vinama, pa~njacima, '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima.
Berba. - Plod dozreva tek druge godine. Na taj oacin, na jednom dr
vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. Prve godine su bobice ze
lene. Druge godine pocinju tamniti, postaj'll rdasto-Ijubicaste, a krajem leta
i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a
n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici; prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m.
Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen, ~to
zavisi od nadmorske vi sine i godine. Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu
iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje, jer se zelene kasni je moraju
odstraniti, po ~ to n is'll lekovite.
Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom
lopatom.
Suva droga se lak ~e c i '5.t1i nflgo sirova. Igliee, grancice i slicna
necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom, a zelene born
bice naroeitim s'trojevima. Zelenih plodova ne sme biti. Poroaju se po mrkoj
boji , lak~i su, ~uplji, manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi.
Droga. - Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak, okru
glaste i m e 5 nat e. Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee, a pIi
dnu dva prs\jena, od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje.

U!CBNJI! BlUl!M

392

Mezokarp je mek i pun; docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni, svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta.
M i r is a je svojstvenag, prijama balsamienog, a u 'k usa najpre slatkog, zatim aromatienag.
SVeZa droga je meka i meS'Ilata; stara je krta, ~up1ja J cesta je ucrvIjana.
U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e. One su kaa kost tvrde, jajasto-duguljaste, tupo piramidalne; pri dnu su srasle za mezokarp. Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne
jednakih ulegnu';a u kojirn su velike (do 1 rnm), m r ,k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo - r e z ina z n' m s e.k ret a m.
Sastav.
Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g
u I j a . Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska, iz Srbije i Bosne,

1
.:.~_:2

F -

KLI!KA:
POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD, G - SEME

KOZlAe, KOZALAe ...

393

jer saddi do 2,50;. u I j a i do 33% in v e r t n 0 g e ~ era. Ima jo i

oko. JO<>/o smole, zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida,
tamna, voska, gume, organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero.
zida .
. Upot!~b~. - , Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u kol.
skoJ med'lOI~1. ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra,
kova za tovlJenJe. Inace, kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem
Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih
Jekova, isto tako vafan i omiljen kao to su hajducka Irava, kantarion, pe.
len i kiciea, lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti. Una
rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti, za spoljnu i unutrasnju
upotrebu: kao diureli,k, protiv nazeba, kaslja, vodene bolesti, gonoreje, ast
me, za s~omak, 2110jenje i s1., a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi)
iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba, reumatizma i slicI1ih bol esti. K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju
proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere, i izvoze. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo. U malim dozama
elarsko ulje kleke, pored ostalog, ola'kava i-skaSljavanje .. U veCim dozama
kleka moze biti skodlj-iva, da osteti bubrege i dr.
Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). Od kJekinja se
izraduje sok, Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi). Klekinje, a jo
cesce etarsko ulJe sluii za kadenje, inhalaci~u prilikom obolj enja organa za
di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze.
Aetheroleum fructus Juniper!. - Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa
mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare.
Juniper! llgnwn. - Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla, grana i
korena kleke. Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole. Zato, kad se zagreju,
odaju miris na klekinje. Ulaze u sastav diureticnih eajeva.
Diuretlcni cajevi: I. Po 25 g klekinja, korena od zeojeg trna, sipurka
i sitniee. Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode, osta
viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela.
2. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja,
zove i ploda od anisa, moraca i kima, kao pod I.
3. Po 25 g klekinja, rastavica, zubace i idirota, kao pod I.
Ostala narodna imena: barovica, borovac, brika, brinje, klekoV'ina, obi
cna borovica, smrek, smreka, smrekovina, smrec, smri,ka, smnca, smrkva,
smrca, fenja , erna smrekinja, erna smrekva, smrekva. Narod naziva plodove
kleke avim imemma: venja, boroviee, klekinje, smrekinje, smrekovina, smrijekinja, smricka.

KOZLAC, KOZALAC, VINO I

Arum maculatum L -

R~I(JJA

Araceae

Dugovecna zeljasta biljka sa. jakim krtolama, ~eli~im kop.lj~sttm Ii

s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru.Zenim u okJip1ce. Raste
najviSe u grm lju ; trnju. Rano u prolece izbij e njegovo k.~pn~ lis.ce ..Cela
biljka, a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne-

LECENIE BlUEM

394

prijatan u kus. Su~enjem nestaju otrovnost i Ij utina . Ne z.na se za sada od

cega potice otrovnost kozJaca. Otrovnost susenjem izvetri. Peeene iii kuva
ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne, pa ih za vreme gladnih godina jedu u
siroma~nim krajevima; Lmaju skroba kao i krompir. Zabelezeni su sluca
jevi trovanja svezim krwlama, a deea su se trovala plodovima: natecen je
zik i usne, obolele desni, povracanje i &1. Kozlae .se upo treblj ava sarno kao
narodni lek, ali je to opasno sredstvo.
Druga narodna imena: aronae, beriket, bleja, bula, gujin kuruz, zakcr
zlik, zmij in kolomboc, zmijin kuruz , 2lmijdn ce~a lj, zmiji!l1a trava, zmijino
groZde, zmij ski kukuruz, zrninae, kalenda r , kacja kuruza, kacje zelje, knegic,
kozJee, koz lic, konjska blitva, kravos,ca, lisionjak, majasil, majasil-treva ,
mali strkae, natragulja, teleca stopa.

KOKA
Erythoxylon Coca Lam. -

Erythroxylaceae

Koka je zimzelen grm, vi.sok 2-4 m. Gaj.i se od najdavnijiih vremena

u Boliviji i Peruu. Iz tih .krajeva prenesena je kas:nije na Javu, Cejlon i dru
ge trops ke krajeve. J ava je danas glavni proizvodac koke. U prometu je
poZllata jo~ i bolivijska i peruanska ik oka.
Jzgled Usta. - GJavni nerv se vrlo jako istice. S obe strane glavnog
nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a
e p ide I' m e kao dva luka. Sekundarni nervi cine gustu mrezu. Nervatura
li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta. Na nalicju je list svetHje boje.
List raznih vrsta koke je raznog oblika, ali su svi oni jajasto-duguljasti; 4-8
em dugacki, a 2-4 em ~ iroki, tanki, ali cvrsH, 'kozas-li, savitljivi, po obodu
eeli.
Uk u sa je gorkog, toplog i Ijutog, a mirisa prijamog na caj. Posle
izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t, anestezija jezika
(dejstvo k 0 k a i n a).
Sastav. - Kokin list sadrfi 0,7-2,5% a I k a I 0 i da i raznih bala
stnih materija: tanina , malo etal'skog ulja, smole, voska, masti, fitosterola
dr.
Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n, t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini.
Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn. Truksilini su ot
rovi za sree. Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s
vodenom parom.
Upotreba. - Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao
lenskih preparata. Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida. Kcr
kain hidrohlorid se upotrebljava kao .ldka'l ni anestetik za oei, nos, grlo, a
ixnutra proHv ~ tueanja, .:ira u stomaku, gastralgija. ParalguCi senzitivne
nervne zavr~etke, 'k okain deluje kao 10kalni anestetik. Ako dode do njegove
r esorpcije, onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva
juCi euforiju, psihieko stanje Ikoje traZe kokainomaru. Kokain je vrlo jak
i opasan otrov. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku.

KOKOTAC. ZDRALJlKA

395

Zbog opijuma, koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih
opasnih opojnih droga.
Tropakokain je manje otrovan od kokaina; anesteticno dejstvo mu je
duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji.
Kontrola. - Trgovina kokinim li~cem i proizvodnja i promet kokaina
su pod kontrolom Ujedinjenih nacija, 'kao i druge opojne droge. Prema
podacima UN, godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca
za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. suvog liUa). Medutim,
ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja, aH se racuna da je svakako veca
od Jegalne. Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina.
Opomena! - List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo
pod kontrolom lekara!

KOKOTAC, ZDRALJIKA

Melilotus officinalis (Moo.) Lam. -

Papilionaceae

Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka, koja kao korov raste po

pustim mestima ukraj njiva, vinograda, puteva i dr. Stabljika je prava i vrlo
razgranata. Ima 1istove ,s liene detelini, sarno su po obodu zupcasti. Cvetovi
su zuti, na dugackim, dosta zbi~enim grozdovima. Cveta preko celog leta.
Raste i izvan Evrope. Sabiraju se ",rhovi granOica biljke u cvetu. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med, jer prilikom susenja nastupa fermentacija, hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko
4'10). Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja, za razliku od
ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat
s uljem. Osim kumarina, suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe, tanina i dr. U k usa je najpre malo sluzavog, zatim gorkog i pomalo
Ij u tog i oporog.
Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala. Jos u starom veku sluiila
je. kao lek koji ublaZuje bolove, tera vodu, steze i sl. Upotrebljava se kao
narodni lek spolja, u raastima i melemima. Jedno vreme vaZHa je kao lek
za o ei. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene, grceva dece itd.
Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~ih vrsta duvana.
Kokotac je trava koja kod nas .raste svuda i redovan je sastojak sena.
U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931. god . 's lucajevi teskih, pa cak i smrtnih
hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca. Godine 1941.
je utvrdeno da trovanje izaziva dikumarol koji nastaje od kumarina pod
uticajem gljivice na trulom kokocu.
Dikumarol je antagonist vi1amdnu K, ima svojstva da se suprotstavlja
antihemoraglenom dejstvu ovog vitamina, Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi, zbog cega ova ne moze da se zgru~a. Ako se staci daje hrana
bogata vitaminom K (Jucerka), nestace hemoragije prouzrokovane trulim
kokocem.
Droge s kumarlnskim heterozldJrna. - Razne Vl's'te sena imaju slabiji
iii jaci prijatan miris na kuma rin, lakton orliOhidroksi-cimetne kiseline ili
kumarins'ke kiseline. Kumarin je proizvod hidrolize heterozida, agJiikon gor-

LECBNIE BIUEM

396

kog ukusa, zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0), kokotac (Melilotus otticinalis), razni ka~uni (Orchis), lazark1nja (Asperula odorala), micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr.
Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina, vodnika, zdralika,
zutka, iuti kokotac, konjska detelina, kumanika, nokata trava, nokatac, noktec, orlov nokat, p~enicica, 5vinduh.
Slicnog mirisa i ukusa, hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill. (zu ta zdralji'ka, veliilci zuti kokotac, mala pototna gra~ka) j
M. alb us (Mcd.) Desr. (bela kominika, idraljika, beli kokotac).

KOLA
Cola vera K.

Schwn. i Cola acuminata Schott. et End!. -

Sterculiaceae

KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU

Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj<i ukazuje na potrebu
stalnog proucavanja narodnog iskustva, pre svega , prirodnih proizvoda koje
je covek kroz vekove uspe~no koristio u borbi protiv zaraza i bolcltina.
Narodno iskustvo, klesano i kovano u S1aInoj bo1'oo za bolji zivot i dobro
zdravlje, ne sme se potcenjdvati. Da su helci 5 manje oholosti i potcenjivanja gledali na ve~tinu lecenja i izradu I,,;kova naroda druge boje koze, ne
bi se moralo vekovima cekati, kao, na primer, na kolu sve do kraja proslog veka.
MALO ISTORIJE 0 OVOM SPASONOSNOM ORAHU
Nenaucno je i neprihvatljivo shvatanje da je sarno evropska medicin
ska vestina lecenja tacna i da ve~tina i nauka 0 leku i leeenju poticu i po
cinju od nas. To je uskogrudo i netacno. Svaki narod je ~iroko koristio i danas upotrebljava one sto mu priroda na svakom koraku pruza. Na primeru
kole mogu i treba da se 'lice generacije zdravstvenih radnika svih zemalja i
vremena kako nije trebalo raditi.
Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu. U tropskoj Af
rici kola ima ogromnu va'lnost. Ona se tame upotrebljava za zvakanje od
najdavnijih vremena. Oko dvadeset mHiona Afrikanaca fvaee kolu, ana im
je moneta, kao kod nas dinar, i sluii im za raznovrsne verske i druge ob
rede i svecanosti. Oni koji 'lvaeu kolu mogu da podnesu veoma velik nap~r,
ne oseeajuei umor, teret, glad, zed. NoseCi ogromne terete na glavama, de
se tine kilometara na dan, crnci .stalno zvaeu svezu kolu d u sled toga postaju
neobicno izdrzljivi, ne zaduvaju se i mogu da izdrle takav napor koji je
belcu uvek bio ncshva tljiv.
Suvu, mrku, prevrelu oni neee podiei sa zemlje. Bern i fva6u sarno
potpuno svezu kolu! Ovo je iskustvo posluzilo za veHko otkriee 0 boljem
poznavanju hemijskog saSlava kole, a kasnije i drugih lekovitih bHjaka. To
je bio povod mnogim istrafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejstvo,
farmakodinamiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bi/ja u lecelljll

KOu.

397
N

,
c

I
KOLA : A - GRANCICA U CVETU, B - ZENSKI CVET, C _ PRASNICI, D - TUCAK. E - PLOD,
F - PETQKRA!( PLOD, G - arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2), 1 - PERlKARy, H - PLOD
NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI, I - .BEu. KOu.~ DVA KOTILEDONA, J MLADA KOu. SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J,K,L,N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE
KOTILEOONA, M - MLADA KOu. IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA

LECENJE BILJEM

398

mnogih boles!i. Kola j<! bila povod da se opseznim eksperimenti ma utvrdi

da svei e bilje deluje drukc je i bolje od osuJenog, da mu je dejstvo dugotrajnije i pot punije. Tako j<! do~kl i do zna~aj nih radova Burkeloa, Peroa i drugih naurnika na Farmaceutskom fakuJ.tetu u Parizu od 1900. god. do dan as.
To je tzv. stab ilizacija ill sterilizacija sve!eg, tek uzabranog lekovitog bilja
unBtavanjem enzima na temperaturi oko BODC.
U Evropi je kola bila nepolJOa ta do XVI veka. Njenu upotrebu prvi su
videli Portugalci u zapadnoj Afriei. Sve do kraja XVIII veka nije se malo
od kog drveta poti~e seme. Tek krajem XIX i po~etkom XX veka droga je
ispitana i utvrden hemij ski sastav, poreklo i lekovita vrednost. Kod nas se
kola jo~ uvek vrlo malo upotrebljava. I edino lekari, franeuski daci, pre pisuju
ponekad ekstrakt i vino ,kole za ja~anje .

UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI

Sveza iii stabilizovana -k ola daje se u obliku alkoholature, teenog ekstrakta, s tabilizovanog pra ~ ka , vina iii tinkture, naj~e~ce kao stimulans, tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro.ro~nog prolJiva). Uzbuduje
eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca. Deluj e i diuretieno. Dejstvo kole
je u prvom redll dej stvo kofeina, a za tim tanina. Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije, jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada. Sveza kola je bolja i zbog punog
dejstva tanina, jer u mrkoj, fermetiranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je
u nerastvorljivo kola-crvenilo, flobafen. Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe
i caja. I kola je u maloj , terapij skoj dozi lek, a u vecoj otrav; od velikih doza
smrt nastupa zbog para li.ze srca.

KOLA -

GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE

Prijatni napici -koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja,
redovno sadrie kao glavni 's astojak -kola-orahe zbog njihovog vanredno
ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu. Ove
patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne
fabrike u sve tu. Dodaju im razna sredstva za ulep ~avanje , iako to nije potrebno, jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus
da joj nikakva korigencija i nije potrebna.
Medutim, i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo. Mnogi
ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome
preteruj u , zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom!

U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI

pObro ~nje
koji su
Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke
posle rata
osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli
s te kao retko koji drugi napi,tak ranije, imaju kao glavni sastojak pre

KOU.

399

vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. Koka-koli i svim sHcnim napIClma kolaorasi daju mnogo traieni ukus i miris, poseban . ton 'i . buke. koji osvajaju
vecinu potrosaca.
KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA
Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : . Covek mora negde
da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k. E, pa bolje je lazljivi jezik lagati bez
alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim
napicima.
Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog
caja u nekim zernljama, osobito u Rusiji, gde je sarna dnavna vlast otva
rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane
upotrebe alkoholnih pica. Njj.ve su ostajale u korovu, neobradene i neposejanje, livade nepokosene, zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane
beda, glad i nemaslina, jer su svi pili; \,;ve s to je moglo bili pre tvoreno u
votku, sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai, jecam, psenica i drugo .
Kad rodoljub , zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi
protiv alkoholizma i slicnih poroka, on mora nam zamenu, manje zlo, manje
opasno sredstvo za uzi1v anje. N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za
braniti.
TROVANJA KOLOM
Kola je tipicna kofelnska droga
U svernu se mora bi~ umeren. I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se
uzme vise nego sto je potrebno. To vazi i za kolu.
Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno
otruje. CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja, tj . upotrebom kole kao
leka u vecim od propisanih terapij skili doza.
Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno, bez narocite
potrebe piju vece kolicine 'kale. Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja.
PREPARATI OD KOLA-ORAHA
Nj.ih je sve vise i sve su raznavrsnij[. Re~ko je lroja lekovita biljka
tako brzo, kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente .j asvojila ukus po
trosaca raznih naroda.
Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte. Zato se navocti 5amo one sto se
zna, tj . sto se spravlja po apotekama, osobi<to u SAD i Zapadnoj Evropi.
I. Kolavil1o: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori
u 940 g najboljeg cmog vina, ostavi da 5e slegne i izbistri, odlije i pije
po jedna rakijska casica triput dnevno, pre jela.
2. Kolaeliksir: 50 g ,reCnog kolinog ekstrakta pomesa se sa 100 g aI
kohola (60 0/0-nog), dod a 100 g obicnog farmaceutskog sirupa i na kraju, malo
-pomalo, 750 g najboJjeg cmag v-ina, dobra promesa, ostavi da ,s e izbistri
i pij e po jedna kasika 1riput dnevna posle jela.

LECI!NII! BlUHM

400

' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom, t1umbimm, vanilom ili
drugim aromaticnim drogama, ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa.

3. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol?

sirupa. Umesto sirupa moze se upotremt i med, m ali nov iii neki drugi si
rup po zelji potro ~aca. Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la.
4. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje
pr epece l k e, lozovace iii vinjaka od 55% alkohola . Pije se po jedna kafena
ka~ icica triput dnevno pre jela.
5. T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece
apoteke po propisima farmakopeje. Sadrzi oko 1% kofeina. Pije se po pola
kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela.

OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE?

Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. Kola 1ma 1-2,5% k 0 f e
ina i oko 0,07% teo b rom ina, koj,i su delimieno slobodni, a delom
vezani. Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo. Po
Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri
likom su~enja semen a na 'k 0 f e in, g Ii k 0 z u i ok 0 I a - c r v e nil o. Go
dine 1896. Burkelo je vrelim 900/ ..nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu
kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz s terilizovane i osusene kole dobio
beli ekstrakt, kao da je radeno sa sVeZim semenkama, za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene, skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V i dejstvo
drukciji od osusenili. Crnci zapadne tropske Afr.ike brizljivo Cuvaju sveze
semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae. Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie
ostala sveza, jer staru, mrku, prevrelu kol u crnci bacaju, ne upotrebljavaju.
Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac
i zatim ih osu~ili; ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze, jer
su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa kolatin-kofeina. Tako stabiHzovane semenke ostaju u sredini bele,
a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto, ali ne mrkoorveno, kao
sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim. Goris 1 SevaJije (1908)
izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin, koja se pret
vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo. Godine 1911. Goris je izo
lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. Obe ove fenolske
materije imaju osobine flob atanina.
Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina, kolakatehina i kola-crvenilo, oko 30'10 skroba, malo saharoze, enzima, betaina i malo masti.

GDE RASTE KOLA-DRVECE?

Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike, odakle su pre
nesene u Indiju, na J avu i u Brazoil, na Madagarskar, Maurici~us, Cejlon, u

KOLA

401

Kon~in~inu, Kolumbiju, Meksiko i dr. Mestimi~no se sve vge gaje ili, bolje
reci, ve~ta~ki razmnozavaju. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao.

Berba. - Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja, sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e. U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn
mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene. Je
dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji. Drvo
ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. Jedno drvo
daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godinje.

KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI?

Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha .il!i d~vljeg kestena,
obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola
acuminata). Kotiledoni su veorna tvrdi, po povr~ini ne~to malo rapavi, n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni, okrugla~ti, duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. Duga~ki su 20-40 mm, a 15-30 mm ~iroki, plankonveksni, na unulra~njoj strani ravni iii udubljeni. U donjern delu nalazi
se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. Svefe iii
stabilizovano seme je bela do run~asto, a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko, a na prelomu je crvenomrke boje.
Oporog i nagorkog ukusa, bez mirisa. Svefe seme je opoI'ije i
nego osuseno.

gor~e

KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA

Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv, on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae, jer se zbog njih vode ratovi. Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike,
postojbine raznih vrsta 'kola, do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo
rode i daju kvalitetne kola-orahe. To su privredni ratovi. Radi se .ispod
zita, ali se pri tom sredstva ne biraju, sarno da se d~e do cilja.
Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture
kole, jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju.

PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE

Za sve stanovnike Zemljine kugle, a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima, gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od
dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti,
upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj, jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom.

 402

LBCENJE BD.JBM

KOMBUHA

Japanska, mandiurska, kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. Gaji se na
zaseeerenom t aju . Malo parte glji.ve stavi se u tasu smlatenog, oslac:tenog
taja i ostavi 2-3 dana da prevri. Vee prvog dana na povrsini se uhvati
belo-sivkasta kozasta skramica, koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu. Za to vreme tetnost ispod
nje postaje sve bleda. Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri
jatan, nakiseo i osvezavajuei ukus, jer sadrli, i pored neprevreiog seeera, tao
nina i kofeina - jos i malo alkohola, ugijene, mletne i sireetne kiseline,
nesto viSe glikuronske ,kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja.
Sadrli i nesto vitamina B. Deluje osveZavajuee, kao blago sredstvo za tis
eenje.

KOMONIKA, DIVLJI PELIN, eRNI PELIN, TRLOMET,

KOMOTLJIKA, UMJET

Artemisia vulgaris L. -

Compositae

Komonika je dugovetna zeljasta brljka, koja lImo korov raste svuda, a

najvise pored puteva. Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni, a na nalitju beli
i vrlo dlakavi; to je najupadljivija razHka od pravog pelena. Manje je gorka
i aromatitna od peiena. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba,
vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. Ponekad se traZe sarno listovi.
Upotrebijava se kao pelen.

KONOPUA

Cannabis sativa L. -

Cannabinaeeae

Zrelo seme od nase obitne, tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa

drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske ,kiseline),
14"10 belantevina (osobito jednog giobulina, edestin), sluzi, vitamina K i dru
gih sastojaka.
Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel
za letenje ra'znih upala besike i prostate. Spolja se upotrebljava 11 obliku
kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke.
Narodna imena za biljku: alja, gl'snica, domaee konoplje, konop, konople, konaplje, kudelja, kudeija, pitome konoplje, poskon.
Za iensku stabljiku: zenska konoplja, zenska 'kudeija, zivica, seme
njajka, semenjak, semenjaka, semenjata, stabljata, cma konoplja, ernojka,
trnica.
Za musku stabljiku: bela ikonopija, belica, beLka, beiojka, zbirnica, iz
birnjata, izbomiea, muska konopija, prvica, prvoj,ka, evetocice.

KONOPUlKA

403

KONOPUIKA

Vitex agnus castus L. -

Verbcnaceae

. . Do 2 m visok grm, vrlo rasprostranjen u primorju, osobito jufnom.

Mm~e ~a bIber, narocito plodovi. Stablo je pravo, kora mu je sivozu6kasta.

Ko~?pIJ lk.a Je .vrl~ razgranata; grane su belieaste, eetvorouglaste, s labe i sa.
vltlJlve. LI~ce Je sheno konoplji; naspram no, im a 5-7 duguljastih listica, odo.

KONOPWIKA

zdo belieasti i vunasti, odozgo tamnozeleni i bez dlaka. Cvetovi su sitni, ljubicasti (rede ruiicasti iii beli), udruZeni u guste vr~ne cvasti. Cveta leti. Plod
je sitna Ik ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke. Konopljika se sadi i kao
ukras . Upotrebljavaju se vrhovi g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba
et fructus). SadrZi oko 0,4% etarskog ulja, heterozida agnozida, alkaloida,
tanina, gorkih materija. U etarskom ulju ima cineola. KonoplJ1ka je narodni
lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola), neurovegetativnih poremeeaja
(dejstvo etarskog ulja), lupanja srca, nesaIllice, straha i drugih Ziveanih obo.
ljenja. Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot;iv l1egoba varenja hrane.
Narodna lmena: divlji biber, velika konopljika, konopina, otocka ko.
noplika, o~tra ~ibika, poljski biber, cistila.

L1!CI!NII! BIUl!M

404

KOPITNJAK, KOPITNIK
Asarum europaeum L. -

Aris tolochiaceae

Trajna zelj asta. mala biljka. Rizom puzi p Litko u zemlji. Listovi su u
obliku kopila, sjajni, kozasti , s liea tamnozeleni, a na nalitju mutni, mrezasti; obit no prezimljuju. Cvetovi su purpurnolamnomodri, krij'll se na bazi
listova. Cveta aprila i maja.
Rasprostranjcnost. - ' VH!.zne tamne

~ume,

osobito bukove.

Droga. Upotrebljava se eela

biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem i zelenim plodovima
(Asari rhizoma cum herba). Riwm se
mora ~to brZe osu~iH. Sabira se u
avgustu. Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea.
Dug je oko 1 decimetar, a deb eo
1-2 mm; donekle tetvorouglast, tlankovit, mrko-erven sa sivom nijansom.
Mirisa i ukusa je jakog, Ijutog, toplog, nagorkog, aromatitnog, slicnog
biberu i kamforu. J ezik postaje neko
vreme neosetJjiv kao od kokaina. Praak izaziva krjanje.

KOPITNJAK

Sastav. - Suv rizom sadrZi oko

1% eta r s k 0 g u I j a, smole, slu'li,
skroba, tanina, ~eeera, organskih
kiselina ~ nepoznatih gJikozida.

Etarsko ulje je mrko obojeno,

toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa. SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol), 2-3%
azaril-aldehida, 15-20% metil-eugenola, 10-15% bornH-aeetata, terpena I
seskviterpena.
Upotreba. - Kopitnjak je vrlo stari lek. Spominju ga jos Dioskorid
i Plinije da leci groznieu, gijas, tera na mokrenje itd. Danas je kopitnjak
nacpu~ten. Upotrebljava se jo~ jedino u narodu. protiv poViratne grozniee, gihta, ka~lja, za kijanje itd.
Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju), ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga, te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao
ekspektorans umesto ipekakuane, iako je kopitnjak bio jedini emetik do
uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. Izaz~va po v rae a n j e i proJiv.
Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0,5-1,0 g kao infuz) .
Stoka ne pase kopitnjak.
Ostala narodna Imena: gorski kopitae, katin drat, kopitnica, kopitnjatic, kopito, mastJiea, menegled, tamnjanac, tamnjanite, temjanice, temjanuga.

KOPRIVA, VELIKA KOPRIVA, URA

405

KOPRIVA, VELIKA KOPRIVA, ZARA

Urlica dioca L. -

Urticaceae

K~riva je ?osadan , ,;vima dobro poznat, prezren korov pO prljavim i

zapustemm mcstlma, najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima
upotrebljava kao prvu prolecnu zdravu zelenu hranu, kao sto varosani
!rose spanae, Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva
i najzdravija hrana.

Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem, sam lis t, cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur
ticae folium). Zato njega treba brati.
Sastav, - U listu dma tan ina, mnogo so11 (IS-2oot. pepela) i hi 0r of i I a, rnravlje, sireetne i maslacne Idseline, karotena, fitosterola , Iecitina,
mnogo viotamina C i K, s luzi, voska i Jcremene ,k iseline. U svojim ZaTama
kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10.000 mg 'lare
i peku. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti.
Upotreba. - Kopriva je narodni Iek, preventivno sredstvo i hrana. Cenili su je jos Rimljani. Caj od koprive daje se protiv proliva, belog pranja,
krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krvi spolja i iznutra (ta
ninsko dejstvo). Caj iii alkoholni ekstra,kt iz trave (hel'be, nadzemni deo
biljke) ili, jos ce~cc, iz korena upotrebljavaju se za porast kose, protiv opadanja kose i proliv peruti. Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za 'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma, iSijasa i neuralgije.
Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja, verovanja, sujeverja 1 obicaji,
koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti.
Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a. Treba brati sarno mlado, soc n 0, z d r a V 0, celo lisce po suvom
i Iepom vremenu kad se digne rosa. Treba ga brati u korpe i ne nabijati
ga, nego rastresito !ito pre preneti u susaru, na tavan, u sobu Hi negde drugde pod krov, pa sto brie osusiti u tankom sloju, cesto prevrcuCi, 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju. Koprivu ne treba brati u blizini
naselja i pored puteva gde ana, inace, najcesce raste,. jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza.
Pred ovaj rat, a .narocito za vreme rata, vrseni su ogledi na labora
torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive, a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom). Rezultati su bili vrlo povoljni. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za
vadenja hlorofila, koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije, a i protiv drugih anemija. Hlorofil iz kopnive .u speSno se daje protiv
raznih zaraza, pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija
nastalih posle prirnene duboke radioterapije. Hlorofil iz koprive povecava
snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu; zato se poslednjih godina daje
kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom. Rahitienoj deci koju
zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D)
daju u najnovije vreme hlorofil iz koprive ili njeno liSee, jer je pnimeceno
da onda deca mnogo brie ozdrave.

406

U!CBNJl! BlUEM

Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke,
pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom, danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila, cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju, kao hranu u ob1iku povrea, poparenu i sarnlevenu koprivu
nekoliko puta dnevno.
Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti, uglavnom preventivl1o, kao predohrana, naroeito protiv kolonijalnih bolesti:
denge Hi papatacija, kala-azara, rute groznice, zucnih oboljenja i dr.
Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka.
Traznja koprivinog lista sve je veca. Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. Najvge je traZe SAD, Svajcarska, Nemacka i Svedska. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive, kao, npr., .eliksir zivota. Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka.
Kopriva se moze lSeja1i ali, jo~ hde i bolje, rasac1ivati pomoCu rizoma
(razgranate podzemne stabljike). Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad
pocnu kise, na razmaku 40 x 40 cm. Cim u prolece izraste za pedalj visoko,
treba je pokesiti, ostaviti jedan dan da svene da manje zali, osu~iti u hladu
i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. Za izvoz lSe list cvrsto presuje
u velike bale. Domacinstva, pogotovu sa mnogo dece, -treba da ostave za
zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci, list koprive treba dobro nabiti u ciste, nove vrece oct vgestruke
debele hartije.
Cim se pokosi, kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti. Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje, razume sene dozvoli1i da iz
raste vge ad pedlja, jer je sarno mlad list dobar.
1. Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode, ostavi
preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje, protiv
malokrvnosti, zutice, karnena u be~ici i vodene bolesti.
2. Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za
mlevenje mesa i iscedi sok. Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I, i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine
i upale desni.
3. Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude
bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1,5 kg ~ecera i kuva 15 minuta.
Uzima se 3-4 ka~ike dnevno.
4. Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo
stine meda. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom.
5. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog
semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije
testo, nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece. U toku od 20--30 dana dete
treba da pojede svako vece jedan kolaCic.
6. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja
ka .koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto.
vode. Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci, ali se upotrebi sarno pol a
~ake pupoljaka.

KORIJANDAR

407

7. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista, vranilovke i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode, poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode.
8. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta
u poJa Ii tra vode, doda po 20 g cveta surutice, zove, ldpe i topolovih pupoIjaka, ostavi da prokljuca, poklopi, ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto
vode.
9. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve, rastavica, peteljki od vi~anja i
lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode, pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana.
10. Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a
Iitra ki~nice (iii destilovane vode) , doda 25 g kamilice, paklopi, ostavi 8
sati, ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. Ovom sme~om
trlja se glava (koren kose) svako vete.
Ostala narodna imena: koprva, obicna kopriva, pasja kupina, pitoma
kopriva, zeza, zegavica.

KORIJANDAR

Cor.i andrum sativum L -

Umbelhiferae

Kod nas se gaji, a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste

kao korov. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1ljika. Cela biljka,
a narocito zeleni plodovi, kad se trljaju medu prstima, neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical, a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog,
sladunjavog ukusa. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c .n u p a ~ u zap c eI e, pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje, a da i ne govorimo 0
velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu.
Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka, visoka 50-80 cm. Stablji
ka je gola i na vrhu razgranata. Donj; listovi su krupni, akruglasii, na dugim dr~karna i vrlo izrezani, a gorn}i su sitniji, perasto deljeni i duguljasti.
Cvasti su bele, sastavljene od sitnih cvetova. Plod je okruglast (sastavljen
od dva simetricna ploda, dva merikarpa cvrsto spojena). Cveta pocetkom
leta.
Sastav. - Sadrfi do 1% eta r s k 0 g u I j a, 13 do 18% masnog ulja
i 16 do 18'10 belancevine. Ostavlja 5 do 7% pepela. Nas selekciorrisani sitnozrni kori jandar ima oko 1% elarskog ulja.
Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol. U ulju ima jos
i pinena, borneola, limonena, geraniola i dr. Ulje dobijeno destilacijom iz
nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. Ostatak od destilacije ulja
izvrsna je hrana za stoku, jer sadrfi mnogo belancevine i masti.
Upotreba. - Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. U
veterinskoj medicini sluzi kao karminativ, stomahik, a11t.hiSierik, stimulans
i digestiv. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom,
ali malo slabije; izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san.
NajvBe korijandra trosi industrija J:jlkera, 'peciva, s.JatkHa i piva, a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. Linalol se upotrebljava za pro-

LECBNIE BIUEM

408

izvodnju linalil-acetata. Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje.

Gajenje I berba. - Korijandar se gaji u SSSR, Nema~koj, Engleskoj,
Italiji, Holandiji, Maroku, Malti, Egiptu, Indiji i SAD. Kod nas se gaji u
Banatu i Ba~ koj. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata, jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena
za biber, a donekle i cimet, dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije
mogla tada dobijati iz lndije. Sam Maroko izvozi oko 3,000.000 kg korijandra godBnje.
Gaji se kao i kim i ostale ~titare. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa, ali ~esto strada
od mrazeva. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra. Kosi se u Ie to
pre izlaska sunea, dok ima rose, pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio. Na hektaru rodi oko 1.400 kg ploda. Korijandar ne bira zemlju, ali bolje
uspeva na kre~noj. sitnoj, propustljivoj, toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. Manje je osetljiv od anasona, ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju. Su~enjem , korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno
mirisati.
Istorija. - Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550. god.
pre na~e en::). Spominje se i u Bibliji (l\.lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra). Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek, a i gaJili su gao
Plinije hvali korijandar iz Egipta. I kor.iJandar je jedna od onih biljaka
koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog. U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana. Odavno se gaji u Rusij'i.
Narodna Irnena: zivica, ki~nee, korijander, koriandol, korijandr, ko. riandula, korion, kornikovee, paprie, papriea, cimavica.

KOSTRIKA, VEPRINA, SIMSIRIKA

(Ruscus aculeatus L. -

Liliaeeae

Trajna, vrlo otporna zimzelena, bodljikava biljka, visoka 30-90 em. Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje, ~ije su grane naspramne,
~v rste, filave, pljosnate, jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi, do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok.i; pravi listov,i se vide
na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima. Plodove donosi od oktobra do maja. Zreli plodovi su vrlo lepe, sjajne, upadljive, ervene, okrugle bobice sa 1-2 zuekasta
semena.
Rasprostranjenost. -

Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine.

Berba, droga. - Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni, ocisti od adventivnog korenja, opere, iseee i osuSi. Osu~eni l1izom jc
elankovit, 6-8 mm debeo, spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll. Kad se
1 ka~ika sitno 7,drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode ,i ohladi,
oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi).
Gajenje. svetloj umi

U martu se sade ri:r.omi s pupoljcima u lako

zemlji~te

KRASTAVAC. KRASTAVICA. KUKUMAR . . .

409

Zat1ta. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih

venaca. zbog tega je zaticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima.
Sastav. Saponozid, tanin, pirokatehol i neki drugi fenoli, smoetarsko
ulje, holin,
la, fHosterol,
eceri i kalijum-nitrat.
Upotreba. Prisustvo kalijum-rutrata, a donekle i saponozida, objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga
(gi'hta), peska u beMci i za leeenje
zutice: 100 g sitno zdrobljene droge
kuva se pola sata u I litru vode,
KOSTRlKA
ostavi 2 sata, ocedi i pije 3-4 kaike dnevno pre jela.
Mesani diureticni ca.j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike
i korena od moraca, persuna, pargle i celera se pomea, popari 1 litrom
kljueale vode, poklopi i posle 12 cas ova ocedi, i's cedi, kroz gusto flanelsko
platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda, razlije u manje
boce i euva na hladnom mestu. Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela.
Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0,10 g ekstrakta od kostrike. U nedostatlm tog leka
moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri.ke, lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa, popari 1 litram kljueale vode, paklopi, posle 12 sati ocedi, isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim
platnom natopljenim ovom vodicom. Istovremeno se pije tink1ura (po 1
kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike, hajduCice, kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice, ocedi, iscedi, procedi
kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu,
Druga narodna imena: bobice, breberina, vampiraea, veprika, veprinac,
ves-prinjak, divlji simsir, zelenika, zimozelen, jezevac, kasljiear, Ik otoroka,
kostrika, leprin, lobodika, metlika. miSji tm, pasja kita, tmobor, ceprlika,
scepkovina,

KRASTAVAC. KRASTAVICA, KUKUMAR, UGORAK;VUGOREK,

KUMOR,MURKA

Cucumis sativus L. -

Cucurbi1aceae

U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija, vitamina C, karotena, aderuna, arginina, trigonelina, pektina, enzima i raznih
soli. Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj
medidni za leeenje upala sluznice i koze, osobito protiv ojeda, usled svral:la,
eesanja, 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv
glista. U kozmetici prave tzv. mleko od kritstavca koje stavLjaju na lice
kao masku za vlai:enje posne i obolele koze.

LECBNJI! BIUBM

410

KRASUUAK, BELA RADA, NOVCIC, TRATICNICA,

- KRAJCARICA, DIKINO OKO

Bellis perennis L -

Compositae

Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta, 'sui se i cuva kao
kamHica_ SadrZi etarskog ulja, gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_

KRIN, BELl KRIN, BELl UIUAN

Lilium candidum L -

L'iliaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka 80--120 em, poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno, veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea, list i evet_ U
svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku kaiee stavlja na upaljena mesta da
smanji bol (cir, naboj i 51.) . Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju
posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa
nosa i uha, rec1e oka, opekotina, promrzlina i ozleda.
Druga narodna !mena: bela aleluja, bela liJija, bela lilja, beli zuJj, beli
zambak, bijela bogga, bijeli lijer, zilj, zanbak, kren, leluja, liUa, lilj, liljan,
limbar, lir.
Slicnog hemijskog sastava .i upotrebe, u narodnoj medidni su i druge
vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. (boikalie, zlata!l1, :claroglav, zuti krin,
krona), Lilium martagon L. (divljd '~jdljan, IZLatnoglav, vojniako bilje, krstic,
petrov evet, pelrovaca, trava od fuei, turska Calma), Lilium earniolieum
Bernh. (fucena trava, oveja trava, petrov krst, pWloglavica, ciganske min au
ice) i dr.

KROMPIR

Solanum tuberosum L -

Solanaceae

Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina,

a moze biti lek i otrov
Krampir je postao naa svakidanja hrana. U severnim, hladnim i via
znim evropskim zemljama, gde ne uspeva kukuruz, k rompir je najvafnija
hrana za Ijude i za domace zivotinje. Hranljivost krompira pociva na velikoj
kolicini skroba, dakle, istog sastojka kao u peniei, kukuruzu, jecmu, pirineu i drugim zitima. Ono to je za nas sva,k idanji hleb, to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir. Evropljane je stalno morila glad
sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. Krompir je, posle ot
krica Amerike, re~io problem gladi u Evropi, kao to je deteHna reila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. Ali
to nije bilo odmah posle otkriea Amerike. Vekovima su prosveceni i mipredni

KROMPIR

411

ljudi, rodoJjubi, vodiIi bor;,u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku
hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira.
Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike, gde se gaji
od najdavJ1ijih vremena. Dolaskom u eile, Evropljani su zatekli gajeni krom.
pir. U Evropu je donesen oka 1580. godine. Poole Spanije upmnala ga je En.
gleska oko 1585. godine. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus, aH je ,krompir jos dugo posle toga bio takva ret.
kost, novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616,
na primer, u dvoru u Parizu). U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti
i po Srednjoj Evropi kao ,kulturna biljka. Sirenje je iSlo sporo i veoma teo
sko. Tako, na primer, u Franeuskoj se, pored ostalog, bio proneo glas da .ko
jede krompir, dobiee gubu. Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje
krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj
polovini XVIII veka. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira.
Znao je 13 varijeteta, a danas ih je poznato preko 1.700. To ;spitivanje, oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas
kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn, gde
je krompir glavna narodna hrana. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije
da istrazuj II visoke Ande, odakle je krompir poreklom. Tih eks.p edicija bilo
je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat, kada je nekoliko ev
ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni,k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju
sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini. I iz
toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje. To se vidi
i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u
godinu rastu.
Nasi star;' pa jos i pre ovoga rata, kad su nekom hteli da se narugaju
i da se $ njim nasa Ie sto je bio ,na kakvom balu na koone su se slwpljale
siromasne devojke, onda su mu obieno dobacivaH da je bio na krompir.
balu. Tja, ~ta da ti kaZem kako je bilo. Pravi krompirbal - govorio je
prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand.
Medutim, nije to uvek tako bilo. I danas Franeuzi prieaju da je krom
pirbal bio najotmeniji bal u Franeuskoj, bal na kraljevskom dvoru, bal na
koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. Kako je to bilo, prieaee
yam mnogi duhoviti Francuzi. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i
nemastina. S gladnom vojskom kraljevi n;su mogH ratovati, gladni seljaci su
se stalno bllnili, nisu nista radHi i sl. Jedan njihov vladar doznao je da u
susednoj drzavi nema gladi, jer se tame seje mnogo krompira. 0 ,l etnjem go
diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira.
Sve prisutne zene vIas tel ina, radoznale kao i sve druge zene, zivo se zaino
teresovase kakav je to evet, jer su sve zelele da imaju isti ukras. Na rastanku
svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da
naredne godine na isti dan, kad dodu na bal, sve one i njihove keeri budu
zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja,
sa visokih ameriekih planina, gde dosad nije stupila noga Evropljana. Taka
su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv krompirbalovi.
PodsmevaIi se mi krompkbalu iii ne, tek on je ueinio svoje. U Fran
cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo m irilo, prestali su glad i skorbut, i pocelo
blagostanje. Tako i dan as, kad neko hoee da s e nasali, Francuz Francuzu,
iii stranci ako hoee da im se malo narugaju, reCi ce: Vive la France et les

412

LECBNIB BIUBM

pommes de terre [rit es, ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri.
1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira.
K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k. On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo, a ~esto i p r v a porn 0 C. To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja
dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut, lIsled jednostrane ishrane konzervama, pasuljem, ger~lom, makaronama i drugom suvom hranom, odmah su lekari i staresine
pristupali kuvanju krompira, i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. Tako
se krompir pokazao kao vrlo jevtino, svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. U njemu je naden ovaj vitamin,
istina u malim kOlicinama, ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma, jer se krompir jede u velikirn kolieinama
i skoro svakodnevllo.
U osu~enom krompiru nema vitamina C. Kao i sve ostale vitaminske
sirovine, i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha, gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na
askorbinsku kiselinu prilikom susenja . Evropska tapiokae, koja se pravi
od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku, takode nema vi tao
mina C, iako je vrlo ukusna kao hrana. Kuvanjem se jedan dec vitamina C
uniSti. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira.

.,

Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen. U njemu ima u proseku: 75"0

vode, 17-23"10 skroba, 2% azotnih jedinjenja, 1% mineralnih soli, 10' 0 celuloze, 0.15 0' 0 masnog ulja, vitamina C i B, do 0,4% secera, 2,5% pek~ina,
.iabu~ne, limunove, vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina, histidina, leucina, asparagina, glutamina, arginina i lizina. U mineralnim solima preovladuje kalijum. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna.
Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko
doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu, pa se preporucuje protiv
hronicnog hiperaeiditela. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u
delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva), fizickoj zastiti pektina i skroba,
smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina, pa donekle i
dejstvu vitamina C. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma, krornpir deluje kao alkalna kura pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma. -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace.
Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji. Razni na
rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. To
je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. Covel< blizak prirodi, bel
s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. Koristio je
one sto je bilo oko njega i njegovog doma. Ono sto mi ucimo kao istoriju
medicine i farmacije, to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa.
Plebs se lecio kako je znao i umeo. Kad se neko dete ili neki drugi uku
canin opece iii oSLtri, mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog
krompira. Bol limine, dete zaspi, ne stvori se mehur ni rana, i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi,la od moje babe kad 5am bila dete. To
mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce - reci
ce vam svaka starija zena.

KROMPIR

413

U mnogim selima euo sam jo i avo: kad nekog boli zub, uvuce se
m alo parte presnog krompira u upalj wb . Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. SHeno postupaju i kad nekog boli uvo.
Rede, svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima, CUO sam da
presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu . Deci, re(!e i odraslima, s tavljaju obloge oko
grudi u sillcaju velikog nazeba, upale pit/ca, bronhitisa, bolova I donjem
delu Irbuha, akulnog zapa lj enja zglobova, reumatizma i slicnih bolesti od
nazeba i vlage, oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova.
Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju
s k r o b a . Krompirov skrob, iii kako se cesto neispravno naziva . krompirovo brano, proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e. K rompir se dobro opere i ocisti, samelje iii simo isecka i
ta kaa ispira na si tima velikom kolicinom vode. Kao tezi od vode, skrob
pada na dno, sakupi se na to nizoj temperaturi, osui i samelje_ Vadenje
skroba iz' krompira je mnogo lake nego iz eerealija, jer zita imaju mnogo
vie Ibelaneevin e (oko 8'10). koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea
skroba, dok, naprotiv, u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna
zrnea plivaj u slobodno po celiji.
Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje, koje
omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. Kuvan 5 glieerolom daje
gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r.uku. Mnogo vie skroba se upotrebi
za stirkanje ruhlj a, za proiZ\'odnju dekstrina, glikoze, kristalnog ecera, aikohola, dij etetskih hranljivih preparata. Za apreti:ramje platna, i uopte u
tekstilnoj indus lri ji, potroi se najvge skroba. Industrija alkohola, koja je
uzela nevidene razmere u mnogim zemljama, najvge se razvila u umerenom
po jasu, gde se gaj i najvise krompira, jer je to najjevtinija sirovina za tu
industriju.
.
K rom p i r m 07. e bit i i 0 t r 0 v. U ljusci i u celijama spoljnog
tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira). Kad se krompir d rfi na 's uneu, kolicina solanina brzo raste zajedno
sa pojavom hlorotila. Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici
(odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vie zelene boje. Ljudi
su odavno pri metili da je pozeleneo krompir kodlj iv i da krompirove klice
slOka ne jede. ISlO tako, nj krompirovo stablo ITi Iice domace zivotinje
ne jedu. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih
drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara), pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum), Ijoskavae (Physalis alkekengi), paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae.
Solanina ima i u mladom krompiru, ali u vrlo malim kolieinama. U
razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo jedan sliean glikoalkaloid,
so /anein, koji hidrolizom takode daje solanidi.n i sm eu ecera, kao isolanin.
Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid

LI!CI!NJI! BIUEM

414

solanidin i tri ecera: glikazu, ramnozu i galaktozu. lzolovan je u obliku belog .kristalnog praSka. Za sada se jo ne primenjuje u terapiji. Izgleda da
solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku .
Uopte, pitanje solanina i njegove otrovnosti jo je nerazjanjeno. Poziti vno se zna da je to labilno je di.njenje, da se brzo i lako rasp ada i da se
tako moze objamiti za to je kuvan krompir, pa rna i proklijao (is tina, klice
se moraju prethodno potpuno odstraniti), nekodljiv. Kuva!njem se veCi deo
solanina i solaneina razore.
Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira, proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga to se
razvijao 'izvan zemlje. Znaci trovan.ja su: glavobolje, kolike, cesta povraeanja,
proliv, midrijaza (irenj e zenice, dakle, slieno kao pr.i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika, tatula i velebilje), i opta potBtenost. U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele.nelim krompirom estori.ce, od
koj ih su dvojica umrla.
lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina
i atropina, ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik
do sada nisu uspeJi , jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno. Problem je jo
u proucavanju. jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina.
Nekad u Austriji, narocito u I svetskom ratu, vojska je bila puna simulanata, zabusanata. Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze
vojsku i da ne idu na front. Pored kukolja, ricinusa, duvana, pasulja, divizme, tatuie, mlecike i drugih biljaka, upotrebljavali su i presan krompir.
Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende, na trenicu, a svaki obrok zaliva pivom. Za to vreme
ne jede niSta drugo. Da bi otrov biD to jaci, da bi lupanje srca bilo to
upadljivije, mnogi su u pivo dodavali jo i aku soli, maIo duvana iii piavog kamena. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali, tromesecno bar jedanput ti jadnici su to
morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i
ne pomru.
Eto neto malo 0 krompiru, jednoj obicnoj, bezazlenoj biljci, namirnici
koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. Slicnih primera ima mnogo_ U
mnogim prilikama tesko je,dakle, postaviti ostru Ii jasnru grandcu izme<iu
hrane, leka i - otrova. Sve zavisli u cijim je mkama sirovina, kako se i u
kojoj kolicini upotrebi, kome se daje i u .k akvu svrhu.
Narodnn imena: burbulka, grunbir zemljak, zimak, kesten, kompijer,
krompir, korun, krtola, krtula, krtulja, krurnpijer, 'krumpi-r, kJrumpiS, kumpir, podzemljica, rasak.

KROTON

Croton tiglium L. -

Euphorbiaceae

Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije. Od njega se dobija

masno ulje. Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma, uloga, pneumonije itd. Na koZi izaziva toplinu,
opekotine, crvenilo i m e h u r 0 v e. SluiZokoza je jo osetljivija_ - lz-

JCRSTASTI ICOPITNJAX, I1!TIU!NKA. KRSTUSAC ...

415

nutra deluej kao najenergi~niji poznati drasti~ pur gat i v, koji pro~isti i onda kada sva os tala purgancija podbace. Jedna jedina kap, pa i manja
koli~ina ponekad deluje purgatiVlIlo vee posle pola sata, obi~o sa slabijim
iii ja~im grcevima. Vge od dye 'kapi ulja izazivaju vrlo jaku upalu creva
i trovanje (ufasna povraeanja, proliv, hladan woj i s\.), koje se Cesto za
vr~ava smreu. Jednoj kapi krotonovog ulja odgovara 30 g ricinusovog
ulja.
Ulje od krotona u narodu nazivaju prolist, hoton.

KRSTASTI KOPITNJAK. JETRENKA

Anemone hepatica L. (Hepatica triboa Gilib.) -

Ranunculaceae

Izgled bUjke, - Vgegodi~nja zeljasta biljka, visoka 5-15 cm. Listovi ostaju i preko zime do proleea. Oni su sjajni, glatki, debe!i, odozdo modropurpurni, razdeljeni na 3 reznja, na duga~koj drki koja izbija iz samog
rizoma. Cvetovi su plavi, pojedina~ni, na tankim dr~kama, dugacki 6-7 cm .
. Cveta u aprilu i maju.
Rasprostranjenost, - Brdske i planinske ~ume.
Droga, - Svefa biljka u cvetu.
Sastav. - Tanini, saponini.
Upotreba. - Narodni lek: adstringens, tonik i diureti,k.
Opomena. - U veeoj 'k o!icini uzeta, biljka je otrovna.
Narodna Imena. - Ovu biljku narod naziva razli~itim imenima: alen
~ik, velika zlatna ditelina, dulileb, zlatni trilistnik (Orfelin), jatrenka, jeter.
nik, acrstasti kopitnjak, ma~ka, ma~kina ocesa, plemeni'li dzigeri~njak, sasa
p I a v a, trojica, sumarica.

KRSTUSAC. KRESTUSAC, KUA. OPUTINA

Polygala amara L. Za lek se upotrebljava cela
zajedno 5 korenom, iskopana i osu~ena u proleee kad
,iljaca cveta, Po/yga/ae amarae
~erba. K r stu ~ a c je dugove~
~a zeljasta biljka sa vBe sa
mostalnih oblika. Visoka je do
W cm. Ima sit'lle plave iii bele
:vetiee. Raste po suvim peskovitim nizijskim, brdskim i pIa
ninskim Iivadama i svetlim
~urnarna u Severnoj i Srednjoj
Evropi do sevemih delova Bal
kanskog poluostnoa.
U k usa je vrlo gorkog;
bez mirisa je.
Gor~ina droge poti~e od
pol i gam a r ina, zbog ~ega

Polygalaceae

~iljka,

KRSTUSAC

L1!CIlNJIl BIl.Jl!M

416

se krstu~ac upotrebljava i kao amarum i slomahi-k. Glavni sastojak droge

je jedan neutralan saponozid nepoznate gra<1e, zbog ~ega se draga upotrebIjava i kao ekspektorans. Poku~aji u oba svetska rala da se umesto americke senege u-potrebi domaci krstu~ac ostali su bez uspeha. U drogi ima
malo tanina, zbog I\ega se u narodu upotrebljava protiv proliva kao i ostala blaga adstringen cija.
Ostala narodna Imena: gomoljica, gorka modra, bresinjaea, mlekaea,
gorski krstu~ac.

KRUSINA, PASJA LESKA, KRKOVINA, SMRDLJIKA

Rhamnus frangula L. (=Frangula alnus Mill.) -

Rhamnaceae

Kru~ina

je d rvolik ~ ib, visok 3-6 m . Raste po celoj Evropi i severozapadnoj Aziji. Kod nas je dosta ima po vlafnim ~umama, po lugovima, pored reka i potoka. Meslimicno se javlja u znatnoj kolicini pored Dunava
i drugih nasih reka u nizijskim ~ umama, najvi~ po recnim ostrvima.
Od pasdrena (Rhamnus cathartica L.) se razli1ruje IIime ~to se vrhovi
grancica n e z a v rS a V a j u t I' n j e m; lisni pupoljci 5U be z I jus a k a,
sekundarni nervi na listu n i 5 U par a I e I n i 5 obodom lista, nego su
menusobno paraJelni i ima 'ih dvaput vge, cvetovi su stalno dvospolni, listovi su po obodu celi, u Iisnim pazusima nema tako mnogo plodova.
Cvetovi su sitni, neugledni i belo-zelenkasti. Cveta u maju i junu. Plodovi su okrugli, oko 7 mm u precniku, najpre zeleni, pa crveni i najzad crni.
Kora je glatka i sjajna, crnkaS1a iii sivo-rnrka i 'karakteristicno ukra~ena
mnogobrojnim vodoravnim, 5vetlim, belicastim len tic e I a m a.
Gajenje. - Kru~ina se vrlo lako gaji, najbrle i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicarna, rnladim grancieama, slime zovi, vrbi i jablanu.
Zemlja uvek treba da bude vlazna. Na~a reena ostrva su najbolja mesta ia
razmnozavanje i gajenje kru~ine.
Berba. - Kora se skida s mlaclih stabala i debljih grana krajern zime
i poeelkorn proleea pre nego ~to kru~ina oHsta i odmah se su~i. Iseku se u
vrpee dugacke oko 30 ern i lju~te. K 0 I' a t reb a d a 0 die zig 0 din u
dan a u skI a d i ~ t u iii 5 e g I' e j e 1 sat na 100oC.
Kora krusine (Frangulae cortex) slicna je kani americke
pur~ijane (Purshianae cortex), sarno ~to je tanja, svega je do 1,2 mm debela
i crvena je. Kad se zvace, pljuvaCka pofuti.
Droga. -

Sastav. - U kori -ima s lob 0 d nih i v e zan i han t r a h i n 0 n5 k ih

del' i vat a. Glavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan, svetlonarandzast, amorfan ramno-glikozid, g I i k 0 f ran g u lin koji se za vreme
su ~ enja i dugotrajnog cuvanja kore postepeno razlafe na gli,k ozu i
f ran
g u lin , koji je odavno poznat kao sastojak droge. U drogi ima jo~ i tan ina,
go r k e mat e r i j e, secera i masti, 5 lob 0 d nih em 0 din a, i z o
e mod ina, h r i z 0 fan 5 k e k i s eli n e i drugih antrahinonskih derivata
koji, po svoj prilici, poticu od hidrolize prvobitnih visokomolekularnih korn
pleksnih antraglikozida, najaktivnijih sastojaka droge.

KRUSlNA. PASJA LESKA . . .

417

Gortina drog" moze se odstrani ti tretiranjem kore magnezijurn-oksidom.

Srodne domaee droge. - Rhamnus tallax Boiss. (zestika, ljigovina. pasja lijes ka. smrdlj ika) je 2 do 3.5 m visok grm koji raste po na~im bukovim
~umama iznad BOO m nadmorske visine. Kora je debela I~ mrn. Spolja je
sivo-mrka. a iznut ra cimetnozuta. Po Vrgocu, ovo je ,najbogatija antrahinonska droga (4,5 do 6,40/0). Najvge antrahinona ima u unutra!njoj kori
(10%), narocito u 5rZnim zracima. Ima ; malo sluzi, tanina i etanskog ulja .
U medicini se upotrebljava kao purgans i kao sredstvo protiv koznih bolesti.
Od Rham"us cathart ica L. (pasdren. pasja leska, pasdrenovina. pasj akovina , pseci dren) dobija se r(tasta itl mrko-zelenkasta kora. Na prelomu
je vrlo vlaknasta. Lenticele su razdaleko raspore(tene. Sadrii frangula-emodina i glikozid ram n i k 0 Z'i d, koji ltidrolizom daje ramnikogenol (antrahinonski derivat), glikozu i ksilozu. U drogi se nalazi i jedna fluorescentna materij a. Ima manje antrahinona nego kru~ina i zestika, zbog tega joj
je i dejstvo slabije.
Upotreba. - Frangula se daj e u obliku teanog ili suvog ekstrakta ili
dekokta (5 do 25 g na pol a litra vode) kao pouzdan laksans, narotito protiv
hronicnog zatvora. Njen ukus je manje nperLjatan od pur~ijane, zbog cega
je bolesnici rade uzimaju.
I. Bol u predelu srca usled nagomilavanja vazduha u iel!-lcu iii crev'irna (gasovi) : po IS g nane, maticnjaka, majkine du~ice, glogovog cveta, kamiJice i hajducice i 10 g kru~ine . Jedna supena ka~ika ove sme~e se popari
sa 200 g kljucale vode, poklopi i posle 4 sata se pije medom zasladeno. Ovaj
caj se pije posle dorutka i posle vecere.
2. Protiv hronicrLO[!, zatvora: po 20 g kru~~ne, ploda pasdrena , slatkog
korena, rizoma pirevine i plodova sene. Dve supene ka~ike ove sme~e kuva
se IS minuta u pola Ii tra vode. ostavi celu noe, ocedi, zasladi sa 4 ka~ike
marmelade (ili pekmeza) od ~ lj iva i popije pol a izjutra, a pola uvece.
3. Ko/ike u zucl10j kesici: po IS g kru~ine , trave-ive, podubice, petrovca, maticnjaka i '!lane i 10 g trave-ruse. Dve supene ka~ike ove sme~e se
popari sa 400 g kljucale vode, poklopi, ostavi celu noe, ocedi i pije u dva
obroka pre dorucka i vecere.
4. hostala me/l.s truacija: po 15 g kru~ine, plod a pasdrena, rusomaee,
rutvice, hajdu tice i kamiHce i 10 g korena omana, kao pod 3.
Ostala narodna imena za .kruSinu: ga~lji>ka, kr.k avina, pasdrenovina,
pasja lijeska, pasjakovina, pasje groZde, psikovina, truslikovina, trW.ka.
Rhamnl pUl'shianae cortex - Cascara sagrada. - Osu~na kora od arne
ricke k r u ~ i n e, Rhamnus purshiima D. C. - Rhamnaceae. Pre upotrebe
kora odlezi godinu dana. Upotrebljava se kao frangula, jer -tma gotovo isti
sastav.
Rhamn1 cathartlcae fructus - Baccae Spinae cervinae. - Plod pasdrena.
_ Rhamnus cathartica L. - Rhamnaceae, pas d r e n je razgranat, do 3 m
visok grm iIi sib.
Plod je jagodas ta kos tunica, velika 5-B mm, okruglasta, skoro crAa
i sjajna. U sredini ima 4 semenke (ponekad 3 iii 2) . Semenke su tamnomrke, cvrste, na ravnoj strani imaju brazda.

418

LECENIE BIUEM

Uk usa je najpre malo s latkog, a zatim gorkog i neprij a tnog. Mi risa je

s labog i neprijatnog. as us en p lod je naboran . U svezim plodovi ma sok je
modroljubicast, s kjse li [l~ rn a 2QCrveni , a ~-2azall}a pozeleni.
Mest im ic.no se upotrebl java i sok (Succus Rhamni catharticae) dobi jen
gnjecen jem i cectenj em zrelih p lo dova. On je modrozeIenka'S t, jer se zdrob
lj en i plodovi ostave nekoliko dana da prevru, p a se tek o nda ocedi sok,
filtruj e oj s terilizuj e .
Sadrli siobodnih, i u obliku he terozida (ra mnozida i gliikozida) vezanih an t r a h i non a i a n t r a n 0 I a: ramno-emodin (t rioksimetil-antra.
hinon) i njegov heterozid r am n 0 - k a t art i n (koji hidroliw m daje ramno-emodin, ramnozu i glikozu) i emodin-antranol. U plodu ima nekoliko
zutih i crvenih boja, f I a v o n s ,k i h he t e r 0 z id a. Ima jo~ i ~ecera, gorke
materij e, gume, s luzi i pektina.
Pouzdan i energican purgans protiv hronicnog zatvora. ad svezeg soka
se pravi Sirupus Rhamlli catharticae i daje deci ka o blag Iaksan s (25 do 50 g).

KUKOLJ

Agrostemma githago L. -

CaryophyJIaceae

U svakom iitu ima kukolja (narodna)

Glavni o trovni sastojak u kukoIju je sapontn . U semenu ga ima oko 6/.
Kukolj j e opas niji od ostalih saponinskili bilj aka zbog toga ~to se, za razliku od drugih, njegovi saponini 1 a k 0 r e z 0 r b u j u u ere vim a i na
taj nacin dolazi do trovanja. I proizvodi raspadanja agrostema-sapotoksina
(sapogenini) takode su otrovni, dok to n bje slucaj sa ostalim saponinima.
Ako ga u zitu ima vge od 20/0, bramo je gorko i suvo. Nama se cini da je
vatnij a dugotrajnost upotrebe bra~na sa kukoljem od samog procenta u
bra~nu, jer nerna pouzdanih podataka 0
a k u t n i m t r 0 van jim a I j u
d i, nego sarno 0 h ron i en i m. Nekada je meau Ijudima i zivotinjama
bivalo citavih epidemija tzv. g ita gi z a m a us led dugotrajne svakodnev
n e upotrebe hleba i druge hrane sa mnogo kukolja.
Srecom, otrovni saponini 'kukoIja bivaju znatnim delom uniSteni na
visokoj temperaturi, tako eta je hleb mnogo manje otrovan od braSna. To
je glavni razlog za~ to se akutna tr(]Vanja medu Ijudima rebko de~avaju. Vojvodanski seljaci imaju obieaj da ~uIjak. , ocinke, sve korovsko semenje koje
izbaci vr~alica , vetrenjaca i trijer, selektor, daju stoei-. Ako u njima ima mnogo
kukolja, onda ga naj ce~ce daju pastuvima i bikovima veru~ uci da je to do
bro i korisno, da ce stoka bili potentnija. Pastuv zakrvavi oeima i nikom
ne da blizu. Konji mogu dobi-ti grceve i proliv. Izgleda da je svinja najotpornija prerna kukolju i drugim saponin9kim biljkarna.
U I i II svetskom ram ljudi 'SU morali jesti mnogo eega ~to u rniru
nisu ni pomi~ljali. U nedostatku kate upotrebijavane su razne zamene, erzaci. U pocetku rata jecam, smokve, Toocici, dgura, soja, leblebija, zir i

KUKOU

419

d:u go , a _k~sni.i e, kad je ovog nesta:lo,. p:ziLi su oein'ke, u kojima je

blvalo do JO I. kukolJ a. I 'llsled ovog JavlJah su se slucajevi hronicnog
trovanJa. Beogradanl su u ratu jeli bra~no od muharike sirka i ocinaka
od zita sa vge od 50'i. kukolja.
'
.. ~ajgo ri korov, Ikukolj 's e 'll zitu prkosno dite n ukohlko je nj iva 10~ IJ a , ZltO .. :e.de, ma.r:je i sitnije, utoliko je on upadljiviji, krupnhji, jaci,
razgranatIJI 1 rodmJI. Na svakom struku kukolja ima po nekoliko caura
punih krupnog, crnog, l!rougJastog, pira
midalnog, rapavo bodljikavog s erne n a,
koje donekle Iici na seme tatule, ali
nije bubreZasto. Kukolj sazreva kad i
nasa zita. Na jednom stmku moze da
bude do 2.000 zrna kukolja. Seme moze
da sacuva 'klijavost do 8 godina. Kad
caura padne na zemlju, seme moze niCi
u jesen, a moze i u prolece. Pri vr~id
bi mnogo kukolja ostane u zitu. Prisu
stvo znatnije kolicine kukolja u zitu
ne sarno da je po zdravlje ~kodljivo
vee se takvo zito te~ko moze prodati.

U naucno j medicirti kukoI j se ne

upotrebljava za Iek. Za kukolj se interesuje jedino nauka 0 ot'rovima, toksikologija. Na plitOvanom se opafaju ove
rpojave: pojacano Iucenje pljuvacke, gre
banje, toplina i peckanje u g rlu, povracanje, grcevi , proJiv. Ako dode do jaceg
upijan1a, resorpcije otrova, javlja se
glavobolja, vrtoglavica, groznica i dr.
Zabelezeni >su i smrtni slucajevi, narocito medu decom. Danas su trovanja
kukoljem vrlo renka, osim u neprosvecenim kradevima i onima gde vlada glad.
Kukolj ne moze uti .u medicinu, jer je
mnogo viSe ~ tetan no koristan, vge
otrovan nego lekovit.
U zitu je lako poznati kukolj i
odvojiti gao Kad jednom prede u braSno,
KUKOU
onda to ide mnogo teie. Za taj posao
mora se upotrebiti mikroskop. U bra~
nu se kukolj pozl'laje po c r n i m del i c i mas e men 0 g 0 mot a c a,
mekinjama: gledano od gore, vide se kupasti vrhovi kao vulkanski krateri
pokriveni 5umama, bradavicastim ornamentrma. Skrobna zmca kukolja su
sitna kao pesak i udrufena, mnogo sitnija od skroba psenice, ra:!:i, jecma
i kukuruza.

Narodna !mena: vranji kljun, gopa, gravor, grakor, grahor, gugol, zvizdan-kukolj. kaklica, kakol, kokol, kos'treba, kukuj, opacan, curek, urodica,
crni kumin.

420

LZeBN1E BIUEM

KUKUREK, Kl.jKURIJECAK, KUKURJAK, ZAVLACNI KOREN, SPREZ,

KUKOREK
Helleborus div. -

Ranunculaceae

Rod kukureka je vrlo polimorfan tako da pojedine VTSte laik te~ko

razlikuje. Narod upotrebljava za lecenje i trovanje sve wste kukureka (He.
lleborus odorus W. K. - mipj~w lrukuIijek; H. multifidus Vis. - rascepkani kulrurijek. patorka; H. niger L. - ami kU'lrurek, cnoi sprez; H. viridis
L. - zeleni kukurijek, mali sprez, sprefac i druge vrste). Svi 'SU oni vrlo
otrovni, gorkog, ljulog i neprijatnog ukusa i peku na je2lhlru. Otrovnih glikozida (h e I e b 0 r ina i h e I e b 0 rei n a - dva krista:lna, saponinska gli
kozida) ima u celoj biJjci, a najviSe u podzemnim. dugove6nim, vrlo razvijenim rizomima i korenju. Kukurek deluje slieno digitalisu: lek i otrov za
srce.
Listovi kukureka su vrlo 'jaki, otporni, kozasti, krupni i dlanasto izde
Ijeni. Cvetovi se javljaju vee druge polovine zime, eesto ispod samog snega.
Sve su na~e sume i kreevine pune kukureka.
U ~kolskoj medicini kukurek se ne upotrebljava. Narod upotrebljava
korenciee za . zatravljivanje. obolele stoke, a negde i ljudi. U Vojvodini taJ
posao nazivaju .uvlaeenje spreza. Kuvan sa eemerikom i duvanom koren
kukureka slufi protiv ~uge i va~ljivosti. Hemrjski sastav kukureka jo~ nije
dovohjno proueen, ali 5e zna da je vi~e otrovan nego lekovit i da ga se treba
klonitil

KUKURUZ

Zea mays L. -

Gramineae

Kukuruz je poreklom iz Srednje i Jufne Amerike. Gaji se 'kod nas i u

drugim umerenim i toplim delovima sveta u ve!ikom broju podvrsta, varl
jeteta u sorti. Uporrebljava se za ishranu Ijudi i domacih zIvotinja i za indu
strijsku proizvodnju skroba koji 5e kori5ti u r azne svrhe. Proizvodi se i
farmaceutski skrob (Maydis amylum) :koji ima razlieitu primenu u medicini
i farmaciji. - Od klica izvadenih 1Z zrelog kUikuruza spravlja se "rio hran
Ijivo i lekovito ulje (May dis oleum) veoma bogato gliceridima nezasicenih
masnih kiselina (!inolne. oleinske i sl.) i fitosterolima (sitosterol, stigmaste
rol); sadrii i liposolubilne vitamine (osobito wllamin A).
U kukuruznim klicama lima oko 280/0 masnog ulja, 1% leci1Iina, .mozitofosforne kiseline, belaneevina, gvanidina, glutamina, secera i drugih bioloski
vrlo vaZoih materija, zbog eega se klice cene kao veoma jaka, k oncen'trovana hrana vafna za slabunjave, decu, porodilje, za one koji se oporavljaju
od prelezane bolesti, za sportiste i druge. - Od kukuruznog brasna i skroba
5 vodom se kuvaju razne ka~ice 'koje se 's tavljaju kao oblog za leeenje opekotina i katara pluca.
Zigovi zenskih cvetova, tzv. kukuruzna svila (Maydis stigma) skdda se
sa zens1cih cvetova (sa klipa) i brzo osuSi na jakoj promaji .u ~to tanjem
sloju. Treba brati samo mladu, soCnu a nHtako zrelu, SUVU, tamnu svilu.

KUKUTA. BUCUMIS. BUCUNIS . . .

421

-. ~adrZi koagu/acioni iii antihemoragi~ni vitamin K. (vid. poglavlje 0 vitammlma), 2.. 3--3,2 0/0 saponozida, 11-13' 0 tanina, 3,5--40' 0 ~cera, 2-2;'"10
mas~:lOg u1]a, O,loo/. etarskog ulja, 2,6-3 ,80/0 gume, 2-30/0 smole, 0,040/0 ai~aIOld~, 0,3 0(0 salicilne kiseline, sitosterola i drugih fitosterola, kalijumovih
1 d~UgJ h .sob. Pnsustvo raznih enzima objasnjava zasto droga brzo gJlbi Ie.
kovltost 1 zbog ~ega je treba vrlo pazljivo ~uvaM na hladnom i suvom mestu.
.

Upotreba. -

Zahvaljujuci vrlo slozenom hemijskom sastavu, kukuruzna

s~!la s7 upotrebl]ava kao lek za le~enje raznih bolesti. Prisustvo kalijumo~lh soh .1 d:ugJh sastojaka deluje kao blag diuretik i sredstvo za umirivanje
I Olklan]an]e napona i smetnji u besici, protiv peska u besici, hroni~nog ci-

s tita, nefrita i slicnih bolesti. Zahvaljujuci salicilnoj kiselini, droga ublaZava reumati~ne bolove.
I. Caj protiv smctnji u besici i bubrezima: 3 supene kasike droge popari se sa pola litra klju~ale vode, poklopi i posle 2 sata ocedi, i scedi i pije
po 1 ~asa 3 puta dnevno pre jela.
2. Nefrit i obo/jenje misica srca: po 1 supenu kasiku kukuruzne svile,
korena masla~ka i men'ice (Mentha pu/egiumJ pomeSati j upotrebiti kao
pod I.
3. Upa/a mokracnil1 puteva: po 30 g Imkuruzne svile i brezovog lista
i po 20 g rastavica, korena selena i semen a lana pomesati i upotrebiti kao
pod I.
4. Ekstrakt. - Posto su lekoviti sastojci kukuruzne svile nepostojana
jedinjenja, u apotekama se od sveze, tek osusene droge spravlja ekstrakt:
I kg droge po pari se sa 3 litra J<lju~ale destilovane vode i posle 2 sata iscedi. Svhla se ponovo popari sa 2 litra k lju~le destilovane vode i iscedi. Obe
leonosti se pome~aju i na vodenoj pari ukuvavaju u plitkoj posudi dok se
te~nost ne svede na oko 400 g. Kad se ohladi, doda se 300 g hladne destilovane vode, ostavi da se slegne, profiltruje kroz hartiju za filtrovanje i na
vodenom kupatilu uparava do gJlstine meda. Ovaj ekstrakt se uzima po 2-3
kafene kasicice dnevno pre jela.
5. Cigarete protiv bronhijalne astme spravljaju se u apoteci: po 20 g
kukuruzne svjle, metvice (lista i cveta) 1 lista podbela, tatule i Dumke pomesa se i poprska rastvorom kalijum-nitrata (2,5 g u 20 g vode). Pusiti 1-2
cigarele dnevno ka d zatreba.
Narodna imenn: golokud, debela~, 'kolomboc, koruza, kukuruza, kurelj,
kuruz, kuruza, moruza, mumuruz, mumuruska, premantur, pcenka, rumetin, trak'inja, turska psenica, urmetin, furmentin, carevica, carevka, ~enka.

KUKUTA, BUCUMIS, BUCUNIS. CVOLENIKA

Conium maculatum L. -

Umbelliferae

Kukuta je jedan od nasih najpoznatijili i najobicnijih otrovnili. i smrdIjivili korova. Raste po naseljima i oko njili, pored ograda, puteva 1 uopste
po zapus tenim, dubrevitim i neurednim mestim~, ~est~ u veliko.m J?nostvu
zajedno sa ~i~kom, repuhom, ~kaljom, tat~lom I .?rU~lm k;uprum 1 dosadnim korovima . Kukute ima skoro po celo] Zeml]IDo] ikugli.

LBCBNJB BILJl!M

422

Stabljika je visoka do 2,5 m, snal,na, razgranata, prava, ~uplja, obla,

gola, sjajna, zelena, uzduz 1Jrugasta i posuta narocito na donjoj polovini,
m r k 0 c r v e n i m iH r <1 a 5 tim peg a m a (maculat um = pegav ili
mrljav).
Li ~ ee je mcko, nefuo golo, krupno, u celini trougla&to, ali je vrlo jako
iscepano na dvoperaste iii troperaste segmente koji su zupeasti i Wjasti.
U celilli biljka izdaleka donekle liei na per~un, ali se vee i mirisom
odmah prepoznaJe.
CvetiCi su sitni, neugledni, beli i skupljeni u stitove. Kukuta cveta preko
celog leta. Znaci raspoznavanja i razlikovanja kukute od ostalih slienih ali
neotrovnih biljaka iz iste porodice: cela b'ljtka i plod neprijatno zaudaraju.
Smrad se oseti naroeito leti oko podne kad sunee pripeee i kad je neizdrf
Ijiva omorina, a jos bolje Ikad se biljka pTOtrlja me<1u prstima. Smrad je
sliean mi~joj mokraCi (k 0 n in).
Zreo plod otpusta isti neprijatan miris kad se zdrobi, prelije bazom
i zagreje.
Uk u 5 cele biljke je neprijatan, odvratan, opojan, izaziva ga<1enje na
povracanje.
Plod jc jajaslookruglast, oko 3-3,5 mm dug i oko 2,5 mm ~irok, sivozelenkaste boje. Merikarpi su najeesce sastavljeni, a mogu bili i odvojeni
jedan od drugog. Trbusna strana merilkarpa je bezmalo ravna. Rebra su
zupcasta, belieasta, vrlo upadljiva i ispupeena. Nema sekundarnih rebara.
U plodu kukute nema rnasnica 5 etarskim uljem za raz
liku od plodova ostalih ~titariea. Urnes to ovih masnica u plodu kukute na
lazi se naroeiti sloj celija.
Sastav. - Glavni sastojak ku:kute je otrovni alkaloid k 0 n i n. To je
teean piperidinski derivat, koji zaudara na rniSju rnokracu. U biljci je ko
nin vezan na jabucnu i Ikafenu kiselinu. U liseu ga ima oko 0,1 0/ 0, u zrelim
plodovima oko 0,45'10 a u nedozrelim plodovima oko 2'10. Koniin se moze
predestilovati s vodenom parorn kao nikotin i ostali teeni al!kaloidi.
U kukuti ima jos i k 0 n ice ina, koji je takode vrlo otrovan, zatirn
ima manje otrovnih alkaloida: 'k 0 n hid r ina, 1J os e u d 0 k 0 n hid r ina
met ilk 0 n i ina.
Upotreba. - Kukuta se danas gotovo i ne upotrebljava u naucnoj rnedi
cini kao lek. Ona je ovde nave dena viSe kao vrlo cesta i svakom pristupa.
cna domaca 0 t r 0 v nab i I j k a, 5 Ikojom se moze sresti ekspert toksi
kolog. Ranije je kukuta bila oficinaina, a sada se jos pogdegde up01:rebljava,
najeesee u narodnoj medieini i po savetu nadrilekara i kao lek protiv ne
uralgije i slienih oboljenja u obliku melerna i raznih ulja i masti za trlja
nje i mazanje, a iznutra kao analgetik, sedativ, antiafrodizijak i an'~ispaz
modiok. Danas moderna terapija ima za iste bolesti mnogo efikasnija i isto
vremeno kudi.kamo manje otrovna i opasna sredstva nego ~to je kuruta.

otr0

v nos t k u k ute zavisi od kolieine alkaloida, a ovo zavisi od

soja biljke, zemlje, <1ubreta, -klirne i drugih okolnosti. Najotrovniji su ze
leni 1Jlodovi i cvetni stitovi. Kad kukuta jednom zametne plodove, li~ee pocne gubiti otromost, jer se zrenjern u njemu smanjuje kolicina alkaloida.
Stariji koren je manje otrovan od mladog, socnog. Kuvanjem kukuta posta

KUPINA

423

je mnogQ manje otrovna, jer veCi deo njenih alkaloida izvetri zajedno s
vodenom paramo Ukoliko je kukuta duie kuvami 'll otvorenom sudu, utoliko
je manje otrovna. I osusena kukuta je iz isti-h razloga mnogo manje otrovna
od sveze, na primer, u senu. Cela biljka je najotrovnija kad patne evetati.
o otrovnosti kukute i smrtnoj d021i 'k ukute razilaze se miSljenja tokstkologa,
kako u pogledu coveka tako i prema ztvotinjama na kojima su vrseni ogledi. Na primer, za vola je potrebno 4 do 5 kg kUlkute da dode do pojave
trovanja, a za konja 2-2,5 kg. Jednom psu je dana 100 g kukute i nisu
primeceni nikakvi znakovi trovanja. Medutim, zabelezeni su slueajevi trovanja Ijudi S<l svega deset grama kukute.
Istorija. - Za otrovnost 'k ukute Ijudi su znali oclvajkada. Atinjani su je
upotrebljavali za trovanje osudenika. KU'kuta je bila njihov sudski sluibeni
otrov, kao ~to se i danas u mnogim tropskim krajevima u istu 's vrhu upotrebljavaju razne , 'rste strihnosa, stTofantusa i sl. Prema opisu simptoma
trovanja i smrti velikog filozofa Sokrata, koji je dao PI a'ton , izgleda da je
u ~trovu koji .ie Sokrat popio bilo pored kukute i opijuma .da bi smrt bila
laksa oj lepsa. Hipokrat, Galenus i Plinije spominju kukutu i kao lek. Za
tim je 'll medicini kroz mnoge vekove bila zaboravljena i tek posle 1760. god.
(Sterk) ponovo ulazi u skolsku medicinu kao lek proti'V raka, dermatoza,
kaheksije i drugih bolesti ali bez vidlji'Vijeg uspeha.
Narodna Irnena: bzolika, boleglav, boHglava, bueunika, bucumiz, velika
kukuta, gugutva, dudika, zivolina, miSje zelje, otrovni grinjavae, pegava ku.
kula, piska, svinjavac, svolina, trbulja, trubeljika, cvolika.

KUPINA

Rubus fruticos.us L. -

Rosaceae

Listovi su raznog obJi.ka i izgleda, do 7 em dugaoki, po rubu zupcasti,

jajastosiljasti ili srcasti, naizmenicni, po glavnom nervu i drsci bodljikavi
a na nalicju su blede boje i maijavi. Kupina raste kao grm sa dugackim trnovitim granama, pored puteva i potoka, na neobradenom zemljiStu, po brdima i planinama, najviSe k ao ziva ograda.
Berba. - Treba brati sarno nefue i potPU!l10 mlade zelene listove, sarno
onih nekoliko sa vrha grancica. Beru se u junu i julu po lepom i potpuno
suvom vreemenu i odmah osuse u tankom sloju negde pod krovom na promaji, cesce prevrcuci, da bi se sto pre osusilii oj sacuvali prirodnu boj'll.
Sastav I upotreba. - U liscu ima tan ina, zbog cega je vr10 oporog
ukusa i upotrebljava se kao adstringens protiv hronicnog proliva, hemoroida, za grgljanje itd.; daje se u oblik'll ZO/o-nog dekokta.
U nedostatku kineskog caja, 'll oba ~;vetska rata pravfli S'U u Evropi zamenu za kineski caj od prevrelog (rede neprevrelog) lista kupine, cesto u
s mesi s liscem maline, jagode, ogrozda 'i drugih rozaeea. Bilo je proizvodaca
koji su postupali slicno kako se radi prilikom izrad~ kineskog C3>j.~: fe~
mentacija, uvrtanje, razvijanje, prlenje itd., sve sa ellJem da se doblJe pnjatna aroma s to slicnija kineskom caju. Zbog toga su za v.reme rata trazene
ogromne kolicine ovog !ista.

LECI!NJE BIUEM

424

U istu svrhu upolrebljavaju i mlade evetne pupoljke. Kupina je slari

lek koga su eenili jos Grei i Rimljani.
U nekim zemlja ma oficinalni su zreli plod 0 v i, ,koji deluju blago
laksanlno U obliku sirupa iii sveZih plodova. K u pin 0 v 0 vi nod a j u
s I a bun j a v 0 j dee i (vid. poglavlje . Lekovitost vOCa i povr61c).
Narodna !mena: ezevina, jefina, kapinka, kopina, kupinjata,
maljuga, muraga, ostruga, robidnica, erna jagoda, erna kupina.

kupinja~,

KUPUS, KAPUSTA, RASTANJ, BROSKVA, BRASUICA, SUMARICA,

OKRAT

Brassica oleracea L. -

Cruciferae

U na ~oj ishrani kupus zauzima veoma znneajno mesto, naroeito ZIUll

kad nema svde, zelenc hrane. Kupus ie vrlo zdrava hrana, 'kako slatkic
tako i kiseli kUpus. lako sadrfi vrlo mnogo vode i malo hranljivih mate
rija, kupus treba svaki dan jesti, bolje ipTesan, nego kuvan, a pogotovu ne
kao mastan podvarak (eira~i i mnogi drugi). Svef i presan kiseli kupus spre.
tavaju pojavu skorbuta u mnogim na~im planinskim krajevima gde je is
hrana eesto jednoUka i lo~a. Kupus ima mnogo vitamina C. Sok 00 kupusa
je dobar lek za lecenje obolele sluzniee organa za varenje, osobito feluea.
Slatki i kiseli kupus i rasol su narodni lekovi protiv hronienog zatvora. Ljutina kupusa potiee od sumpornih heterozida, zbog kojih deluje antiseptieno i treba ga jesti kao predohranu u slueaju pojave zaraznih bolesti. Dobar rasol je najbolji lek protiv mamurluka. Listove kupusa stavljaju na ope
kotine, rane, eireve, uboje i slieno.

KURARE

Curare
Kurare je gust iii evrst, mrko-em, smolast, vrlo gorak i vanredno ot
rovan vodeni ekstrakt dobijen iz raznih vrsta rOOa Strychnos i Chondroden
dron u J'I1znoj Americi. Indijanska plemena nastanjena po prasumama u
dolinama reke Amazona i Orinoka upotrebljavala su kurare za trovanje strela za lov i me(!usobna ratovanja.
Najvazniji alkaloid je tubokurarin, jer se se on upotrebljava u medicini.
Primenjuje se u obliku intravens'k;ih injekcija u hirurgiji priHkom narkoze
da bi se posligla ~to potpunija op~tenost (relaksaoija) mi~i61 i time olak~ao
rad hirurga. lz istih razloga se 'Upotrebljava i u ortopediji da bi se olakblo
nameStanje gea~enog zgloba. Oaje se i protiv tetanusa, Parkinsonove bole
sti i uop~le protiv raznih greevitih paraliza mi~i61.
.
Kurare deluje na perifemi nervni sis tern; on paralge motome zavr
~etke. Meso otrovane zivorinje nije otrovno i moze se jesti, jer se otrov ne
resorbuje u organima za varenje.

KURlKA. KURKOVINA. MASUlKA . ..

425

KURIKA, KURKOVINA, MASUIKA, MEKA SIBA, PASJA POGACA,

SIBOVINA

Evonymus europeaeus Scap. -

CalaS'lTaceae

Sdb visok 2-3 m. Rasle svuda, a n aj.vi~e po obodima wma. U jesen

se istice veoma lepim ruiicastim plodovima sa sjajnim narandZastim semenom. U narodnoj medicini se koristi list, plod, kora oj mlade grancice.

KURIKA: U CVETU I SA PLODOVIMA

U listu ima oko 160 mg% vitamina C. Cela biljka je otrovna, a najw~e seme,
jer u njemu ima kardiotonicnih h eterozida tipa digitalisa. U nedostatku drugih sredstava, seme i ikora se mogu upot.r ebiti za uni~tavanje insekata. U
kori ima jos j tanina j materija slicnih gutaperkJ.

LAVANDULA, LAVANDA
Lavandula officinalis Chaix (=Laval1dula vera DC.) -

Labiatae

Lavandula je dugoveean razgranat grmic, visok 40--60 ern; ima mnogo

uspravnih izdanaka gusto obraslih uskim, TUZmarinu slicnim listicima. Cela
bi'l jka je siva od obilja dlaka. Vrhovi grana obrasli su sitnim plavim evetovima udruzenim u evasti slicne klasju.
RasprostranJenost. - Lavandula raste divlje na suvim, toplim, mda
vim i kr~evitim padinama zapadnog del a Mediterana. Gaji se kod nas na Hva
rn, a najvi~e u F.raneuskoj.
Droge. -

Cvet (Laval1dulae flos).

Izgled droge. - Ca~ica je oko 5 rnm dugacka, sivo-plavicasta i cevasta,

u sredini malo pro~irena i uzduZ bradavieasta; ima 10-13 nerava. Ima 5
zuba: 4 su manja, a peti je veCi, plavkast i jajasto-rombica'll. Kruniea je dj.
vne pIa v e b 0 j e, ali je u drogi obiCno smezurana izbledela i otpala.
Gornja usna je veta i na dvoje razdeljena, a donja je manja i ~rozuba. Ima 4
didinamna pra~nika sa jajastim anterama. Ca~ica, krunica i pra~nici su dlakavi.
Lavandula je prijatnog aromatienog m i r i s a i aromatienog i nagorkog
uk usa.
Sastav_ - U svezem evetu ima oko 0,5%, a u osu~enom do 36 / 0 eta rs k 0 g u 1 j a i do 100/ 0 tan.j n a. Kolieina i hemijski sastav ulja zavise
od varijeteta biljke, sezone, zemljiSta, nadmorske visine i nacina destilaeije;
koHeina ulja i pojedini sastojci u njemu kolebaju se u vrlo ~irokim gra[Jicama.

Aetheroleum Laval1dulae je etarsko ulje dobijeno destilacijom pomocu

vodene pare iz svezih cvetnih klasova lavandule. To je bezbojna iii Zuckasta
teenost, prijatnog mirisa na lavandulu, aromaticnog i nagorkog ukusa. Glavni
sastojak ulja je lin a iiI- ace ~ a t. Neke farmakopeje tTaZe da dobro i
cis to ulje ne sme imati ni manje od 35, on! viSe od 62% hinalil-aeetata.
U ulju ima jo~ i slobodnog 1 ina I 0 I a i geraniola, zatim u malim koliCinama pinena, ocimena, borneola, cineol a, kumarina, raznih ketona i linalil- i geranil-butirata, propionata i valerijanata.

UZARKlNJA. LAN

427

Ulje treba cuvati na hladnom i mracnom IT)estu u punim i dobro zatvo

renim sudovima la mne boje.
Upotreba. - evet ulazl u sastav Species aromaticae i Species pro balneo.
Droga se upotrebljava spolj a kao dodatak kupkama, drafi kozu. Ulje izaziva slabu loka lnu anesteziju. SluZi i kao korigens midsa mnogih lekova. Ulje
se upotrebljava kao i droga, a osim toga, vrlo mnogo u 'parfimeriji i kozmetieL Ulje. ulazi u sas tav Spiritus Lavandulae, Spiro aromaticus, Sapo glyce.
rrna/us llqwdus, MIX/um oleo-balsamica, Formaldehydum sapona/um i dr.
Osusen evet se stavlj a medu rublje da dob'ije prijatan miris, a kite
od eele lavandule sluze u mediteranskim zemljama za rasterivanje koma
raea, s teniea, moljaea i drugih insekata.
Narodna imena: despik, despic, lavandla, lavenda, lavendal, levanda, Ie
vendol, mari.ianae, trma, spiknarda.

LAZARKINJA, MIRISNI BROC, LAZARICA, PRVENAC, JARI BROC,

ROJBA

Asperula odorata L. -

Rubiaceae

Upotreblj a va se eela biljka u evetu (Asperulae odoratae herbal . Osusena biljka prijatno miriSe na kumarin. Osim kumarinskih he terozida lazarkinja sadrzi j os i gorkih materija, etarskog ulja i dr. Uglavnom narodni lek
za lecenje katara organa za disanje, vodene bolesti , zuci i kao aromatik. Ula
zi u sastav mirisnih cajeva za kupke.

LAN
Unum usitatissimum L. -

Linaceae

Lan je gajena tiednogodisn ja zelj asta bi Lj ka, visoka 50-80 em. StabIjika je tanka, valjkasta i slabo obrasla sHnim duguljastim listiCima; na gor
njem delu .ie malo razgranata, a na vrhovima ogranaka ima po jedan sitan,
vrlo lep nezan evet divne plave boje kao nebo. Plod je okruglasta caura sa de
set semenk i.
Ima oko stotinu varijeteta lana, a li su n ajvaznije kulturne odlike: d u
g a c k i I an ,' koj i ima slabo razgranato stable i koji se gaji zbog finog,
jakog i dugackog vlakna (tekstilni Ian) i n'i s ki I a 'n, k 0 j i j ~ vrlo razgranat i daje mnogo semena, a lose vlakno (uljevni Ian).
Gajenje. - Lanse najvise gaji u SSSR-u, zatim u Indiji, Juznoj Americi, SAD, Kanadi i drugim drZavama. Lan trazi duboku i sitnu zemlju.
U tropskim predelima suviSe brzo raste i daje kratka i lomljiva vlakna,
ali daje viSe i boljeg semena. U umerenom pojasu Ian daje manje i sitnijeg
semena, a li je vlakno bolje. Pred ovaj rat Ian su pocele gajiti gotovo sve

LECEN1l! BIUl!M

428

zemlje da bi postale nezavisne od inostranstva (Kanada je 1941. god . zasejaJa 250.000 hektara lana, Danska 60.000 hektara).
Berba. - Pre potpunog sazrevanja, pOCetkom leta, Ian se pofupa, 05tavi u rukovetima-snopovima i u ,krstinam a da dozri, pa se zatim seme omlati, a stabljika preraduje za dob ijanje vlakna.

SHEMA PRESEKA LAN ENOG S EME NA: I - SEME NI OMO

TAC. 2 ENDOSPERM. 3 - KLICI NI LlSTlel

Svetska godis nj a p r oizvodnja iznosi oko tri i po miJiona tona semena.

Droga. - Seme (Uni sem en) je 5 j a j no, m r k 0 , g 1 a tko, jajasto,
spljosteno , po obodu tanje , dugacko 4--6, a sir oko 2-3 mm. 1ma malo udubl jenje (pupak) . Lju ska je tanka , krta i p r evucena pokoZicom u kojoj ima
sl uzi, ilbog cega u vod.i omeksa i seme postane sklisko i sluZJavo. Jezgra je
belicasta iii zelcnkasta , nema skroba, ali 1ma ulia. Jakom J.upom se vidi kako
je povrsina semena sitno bradav ic asta. S vodorn rnu6kano seme daje b ez b 0 j nus 1 u z. Serne je blagog, uljast og i sluzavog u k usa.

LAN

429
LEKOVITA I HRANUIVA VREONOST LANENOG SEMENA

Laneno seme je citav arsenal veoma korisnih, vainih i raznovrsnih he

mijskih materija.
Kad se laneno seme pokvasi vodom, one postaje sluzavo i sklisko, jer su
sve celije semenjaee tepiderme) prepune sluzi. Sto kilograma lanenog se
mena more dati 5-10 kg suve sluzi. KoLi6ina sluzi na lanenom semenu zavisi
od sorte i koleba se 1I dosta sirok,i m gren<ioama.
ShlZ je glavni nosilac lekov.itih svojstava !:ana.
U zrelom lanenom semenu irna 25-400/0 "Suvi~nog masnog ulja, zbog
eega je laneno seme lekovito J ima velik industrijski 2lI1aeaj. U nedostatku
drugog ulja one se upotrebljava j Za lishranu.
Laneno .seme ima ako 2.500 mg procenata vitamina P, tj. linolne i Ii
noleinske kiseline.
U zrelom lanenom semenu ima oka 250;. proteina, belaneev.in.a zbog
eega je ovo seme veoma hranljivo.
Lanena slllz je vrlo gusta i zilava, pa se zbog te vel1ke viskoznosti tako
mnogo ceni. Na oboleloj sluznici ova sluz stvara neprekinut film i na taj na
ein je potpuno pokriva, oblaze i stiti ublaZujuci razne upale, zbog cega se
od najdavnijih vremena laneno seme upotrebljava u medicini gotovo svih
naroda gde je Ian rastao i raste divlje iii se kasnije gajio. Tako se moze i
objasniti blagotvorno dejstvo lanene sluzi pri lecenju upala sluznice usta,
zeluca i creva. protiv raznih tkatara organa za varenje i,td.
Lanena shu. je blago i ne:5kodljivo sredstvo za ciscenje (protiv zatvora),
jer rnehaniclci aktivira pokrete lenjih creva, ee5to oboljenje mnogih Ijudi. Via
zeci sluzokozu creva, ova sluz olak~ava, ublaZava i ubrzava eiscenje creva.
ima laksantno dejsrvo, jer unutramja povr~ina creva postaje sluzavija, sliska
i kao da je . podmazana. Zbog toga se Ian sme davati mm osobama kao
bezbolno i bezopasno laksantno sredstvo, Cak i trudnicama.

UPOTREBA LANENOG SEMENA U NAUCNOJ I NAROONOJ MEDICINI

SKORO SE POTPUNO POKLAPA, JER JE MANJEVISE ISTOVETNA
Neki Citalac se moze zapitati kako 1e to moguee? Odgovor je jasan.
Kad je u pitanju Ian i sliene neotrovne lekovite biljke ~iToke i raznovrsne
potro~nje kroz vekove, onda su razlike u primeni tih droga minimalne una
ucnoj i narodnoj medicini.
Hem i j 5 k i s a s t a v lanenog semen a je vrlo slozen, zbog cega se one
svrstava u nekoliko farmakodinamskih grupa: u blage sluzne droge zbog obi
lja prvoklasne sluzi; u vahle masne droge sa gliceridima nezasicenih masnih
kiselina, tj. droge koje sadrle su~iva masna ulja; u cijanogenetske heterozi.
dne droge koje ublafuju bolove; IU vitaminske zbog pl1isustva va2Inih I!Iezasa
eerrih masnih kiselina itd.
Dejstvo c e log I a n en 0 g 5 e men a je dejstvo 51 u z i. Lanena sluz
se ceni kao izvrsno sredstvo za omek~avanje, kako spolja tako i iznutra.

LI!CI!NJ1! BlU1!M

430

Daje se po 2-4 ka~ike dnevno protiv zatvora kao b I ago s red s tv 0 z a

~ i ~ c e n j e, proliv t e ~ k 0 g va r e n j a i uop ~ te kao i sve druge sluzne
droge protiv raznih upala koze i sluzokofe, osobito osetljivih osoba.
Dejstvo samlevenog semena je slieno, ali je slozenije, jer laI/1eno bra~
no deluje i svojim uljem i glikozidom linamarozidom. Tako se moze objasniti
zaSto kataplazme (cicvara, oblozi) izrac1ene oct lanenog bra~na umiruju bol
na telu (~irevi, upale) iii ka~alj.
Lan e nob r a ~ nose ranije pravilo mlevenjem semen a, ali se taj na1:in u novije vreme 'napustio, jer se tako spremljeno bra~no brzo meze, ukisne i pokvari zbog prisutnog ulja.
Zbog toga se .i2!raduju sasvim posna bra1na: samleveno laneno semenje
iii jo~ bolje pogace dobijene h I a d n i m cec1enjem ulja, ispiraju sumporugljenikom da porpuno .o dstrane sve masne materije usled kojih bi se bra~no
uf.eglo i pokvarilo.
Laneno bra~no se upotrebljava vrlo 1:esto za obloge u oblilku cicvare,
jer duze ddi toplotu i vlagu, umiruje bol i ubrzava sazrevanje cireva.
Evo nekoliko praktJicnih recepata iz raznih evr ovskih farmakopeja
upotrebi lanenog semena:
I. Lanena sluz dobijena na taj na1:in

~to

6 sati u 100 g mlake vode i s vremena na vreme

se 10 g lanenog semena drfi

prome~a.

2. Lanena sluz se moze spravljati i na ovaj na1:in: 10 g lanenog semena

se sa 150 g vode, drfi 12 sati i za 'to vreme ~e~ee me~a. Zatim se procedi kroz cisto platno. Ovako dobijena sluz moze se odmah upotrebiti, a moze se i osusiti na taj na~in ~to se razlije u plitke tanjire ~ su~i na temperaturi izmec1u 45 i 50 . Ovako dobi~ena ~vrsta materija ouva se u hermeti1:ki
zatvorenim leglama i kad se u domaeinstvu ukafe potreba, uzme se 1 g te
suve sluzi i pome~a sa 100 g vode.
pome~a

3. Slozena lanel1a sluz: 15 g lanenog semena i 8 g sitno zdrobljenog

slatkog korena pome~aju se i popare s pola litra klju1:ale vode. Posle dva
sata, ceUe mesajuCi, preko platna se odHje sluz i upotrebi kao i prve dYe
protiv zatvora. Popije se celokupna te1:nost u toku dva sata.
4. Aromalicl1a lanena sluz. - Lanena sluz je bljutavog ukusa, zbog ~e
ga je neke osobe ne podnose. Dodatkom slatkog korena (pod 3), ukus dobijene sluzi ni,j e bljutav, vee sladak ill, bolje reCi, sladunjav i otuZan, tako
da ga mnoge osobe ne podnose, a neke eak i povrate posle uzimanja ove
sluzi.
Zbog toga se lanenom semenu, pri izradi lanene sluzi, dodaju razne
aromati1:ne l>iIjke prijatnog mirisa, koje su istovremeno lekovite i deluju
sli1:no lanenoj sluzi, protiv zatvora, kao bezbolno sredstvo za 1:iseenje, vazno osobito za one koji boluju od hroni~nog, stalnog zatvora.
Evo jednog takvog preparata koji moze svaka domaeica u kuei na~ini
ti: 10 g lanene sluzi, 2 g slatkog korena i po 2 g mora1:a, anisa inane. Sve se
pomesa, popari sa pola litra klju~aJe vode, dri:i 2 sata ~e~ee me~ajuei, preko platna se sluz ocedi i jo~ mJaka popije u manjim dozama u toku 2 sata.

5. Slozena sluz za zapiranje I. - Protiv upala mokraenih puteva (cislitisa, zapaJjenja be~ike, bubreZnih kolika i dr.): 40 g lanenog semena, 50 g

LAN

431

cveta kamilice i 60 g li sta belog sleza se pome~ a ,i popari '5 dva litra klju.
cale vode, odmah poklopi i drfi 2 sata na kraju ~ tednjak a , ali da ne vri, oce.
di se duoz cisto plamo i mlakom tec no~cu se zapira.

6. Sloiena sluz za zapiranje II : po 20 g 1anenog .semen a, sitnice, korena selena, kamilice i ,brezovog \ista, pomeSa se d postupi rk ao pod 5.

LANENO VUE ZA LECENJE

Laneno ulje se od svih rprirodndh ulja i masti najvi'Se ceni za lecenje

opekotina. Razume se da ovo 'lllje mora biti sveze, neutegnuto.
Protiv opekotina: jednaki delovi lanenog ulja i krecne vode mU6kaju se
dok ne pobele, i tom mlecnom tecno~cu mazu se opecena mesta. Sve farma.
kopeje u svetu propi suju ovaj recept, zbog cega sve apoteke uvek moraju
imabi dovoljne kolicine svezeg lanenog 'll11a i krecne vode. Ta lanenouljevna
krecna emulzija je jedan od m.jstarijib ~ najboljih lekova protiv opekotina.
Svako domaeinstvo, pogotovo u udaljenim mestima, mora imati malo
lanel10g ulja, zllt ne trcbalo. OVIO je vaZoo, pre svega, za porodice s mnogo
dece, a da i ne govorim 0 onima u planini koji treba da peSace ceo dan do
grada da u apoteci nab ave lOa g ulja. Ne sarno da su put i danguba sto pu.
ta skuplji vee taj lek redovno 'kasno stize.
Armije trose sve viSe lanenog ulja, jer je sve vBe opecenih vojnika u
ratu. Najvise laneoog ulja :r.a medicinske svrhe utro~eno je za vreme II svet
skog rata. Bacaci plamena su izbacivali dneW10 hiljade boraca iz stroja. Otud
obja~njenje velike skupo~e lanenog ulja za vreme rata.
Eto zbog cega vojni saniteti svih zemalja uvek imaju znatnu rezervu
lanenog ulja. MeClutim, 'kako se laneno ulje, kao i sve druge masne mate
rije, sporije iii br2:e kvari, ufegne, ukisne i postaje neupotrebljivo u medi
cinske svrhe (ali se moze koristiti za kuvanje firnajza), dodaju mu razna
sredstva za konzervisanje da bi ga ~to dufe sacuvali.
V lanenom semenu, medutJim, ulje se mnogo duze oCuva u dobrom sta
nju. I zato je mnogo bolje drzati kao rezervu laneno seme nego laneno ulje.
Najlekovitije i najbolje je sveze iscel1eno laneno ulje.
Inace, glavninu lanenog ulja potro~i i;ndustrija firnajza, boja i lakova.

LANENE KATAPLAZME -

CICVARE

Lanena ka~ ica se pravi od lanenog semena rili, jos bolje, od lanenog
bra~na, a najbolje od svezeg posnog lanenog bra~na . V .larneno brasno, stalno
ga me~ ajuci, postepeno se dodaje vrela voda dok se ne dobije zilka kasica.
Topla cicvara se razlije na parce cis tog belog flanela i prevkje na ck, apsces
(zagnoj), uras li nokat, zagnojenu ranu, donji t rbuh, polni organ itd.

LBC1!N1B BIU1!M

432

Slitna la'1ena kataplazma se spravlja na laj nacin ~to se laneno isla

eieno bra~no pomesaju i od toga napraVti 'ka~iea, ali se pri lome nikako ne
sme u potrebiti kl;lItala voda Uer ee unB tit i lekovite sastojke slaciee) nego
sarno hladna.
Ova ka~iea se upotrebljava protiv raznih oboljenja organa za disanje u
ob Irku ob loga, a li se mora biti vrlo oprezan, jer, mada lanena sluz i laneno
ulj e ub aiuju razne upale, slaeica deluje sasvim suprotno: izaziva toplinu,
crvenik i bol, a ako se ostavi da s toji duze moze prouzrokovati mehurove i
rane. Zato 5 ovom kat aplazmom treba bim vrlo oprezan :i Oi.m bolesni.k oseti da ga peee i boli, kataplazmu skLnuti i bolno mesto namazati eistim la
neni m ulj em!

LAN U NASEM NARODNOM 2IVOTU

I kod nas, kao i kod ostalih slovenskih i drugih na.r oda, Ian 1e zaorao
d uboku bra2)du u narodnom zivotu. Do podi'Lanja tekstilne industrije, dok je
u ~a rodu b,la razvijena kuena radinost, svako domaeinstvo je sejalo lan,
jer se laneno pla tno mnogo eenilo. Ono se eeni i danas, ali, na Zalost, mi moramo da ga uvozimo.
Kad divlji iii gajeni Ian iseveta, putnik mora stati da mu se d ivi. Ne
zaboravna je s li ka b eskrajne ravnice na~e Vojvodine okieene oazarna iseve
talog lana divne nezne nebeskoplave boje.
Ja poseja' konopljicu,
sitan lan, sitan Ian ...
Narodna frnena: keten , len, preslej. eeten.
Istorlja. - La'leno seme se vee nekoliko hljada godina bez prestanka
uspclno i raznovrsno upotrebljava kako u naucnoj tako i u narodnoj me
dici'1i.
Odmah t reba naglasiti da je Ian ne 'S arno jedna od najstarijih lekovitih
vee, istovremeno, jedna od najdrevnijih kulturnih biljaka uopSte, gajena,
p02Jnata i primata jo~ u kameno doba.
Steta je ~ to se kod nas Ian sve manje gaji i rec1e upotrebljava i kao Ie
kovita i kao tekstilna biljka.
Lanena odeea je nac1ena u drevnim egipatskirn grobnieama (2300 god.
pre na~e ere) i pras tarim sojenieama u $vajearskoj. Lanena odeca se sporninje u Bibliji. Laneno platno koje ,je ,i kod nas veoma eenjeno, tek u XIX
veku pocinje bivati potiskivano industrij skom proizvodnjom ogromnih koli
eina parnuka i parnuenog platna. Lan kao tekstilna biljka umerenih i hladnih
predela, kao uljena i hranljiva biljka, a mestimieno i kao poslastiea, slieno
kao makovo seme kod 'nas , ima veliku vaznost. Teofrast je otkrio sluzave
osobine lanenog semena, a Dioskorid i PI~nije govore 0 medicinskoj upotrebi
semena . Karlo Veliki je u svoj im Kapitularima naree1ivao da 6e Ian mora
gajiti. U XIX veku Rusija postaje najveoi proizvodae lana u svetu (80%
svetske proizvodnje) i Dna to mesto i danas drli.

IANILIST, ZUTA ZI!VALICA. Ll!SKA, UJESICA. . .

433

LANILIST, ZUTA ZEVALICA, BOGORODICIN LAN, DIVUI LAN,

LANCle

Linaria vulgaris Mill!. -

.'

LANILIST

Scrophulariaceae

Trajna lepa zeljasta biljoka, visoka 30-70 em. Listovi su uski i ~i

Ijasti. Cvetovi su bledozuti, sakupljeni na vrhu u grozdastu cvast; eveta
od maja do oktobra. Raste kraj puteva, zeleznickih pruga i na drugim
mestima. Gorkog ukusa i opojnog
mirisa. Kad se sa strane stisne, eve!
se otvon, . zevne.. Upotrebljava se
nadzemi deo biljke u evetu (Linariae
herbal. Glavni lekoVlilti ISaStojak cine flavonski heterozidi; ima ne~to
tanina, etarsIrog u1ja, bQje, ~eCera i
drugih ma:ter.ija.
I aniUst uni~tava msekte, pa se
u narodu za to koruti. Upotrebljava
se mo naJrodni lek, uglavnom kao
dilu:re1JiJk, dijaforetiik J purgans. U obliku ka~iee, namnjene od samleveoe
svefe biljke (cveta d Id5ta) ikuvanjem
u mleku, stavlja se na baIne, upa
Ijene hemoroide. U 3ipOtekruna se za
istu upotrebu spravlja mast, evo
ovaIro:
Lekovita mast: 200 g samlevenag osu~enog lanHista pokvasi se sa
100 g alkohola i 10 g amonijaka i
osta\li eelu noe u dobro zatvorenoj
tegli; zaum se dada 1.000 g mstog
belog vazeMna i grelje na vodenoj
pari me~ajuei dok ne izvetre aIkohol i
amonija'k, toplo se procedi kroz flanelsko platno i ~va na hladnom i
mracnom mestu.

LESKA, LIJESKA, LESNIK

Corylus avellana L. -

Betulaceae

Gust ~ib glatke kore i savitljivih grana, visok do 5 m. Listov,i su krupni , ovalni, na vrhu ~iljasti, na osnovi sreasto useceni, odozdo dlakavi i po
obodu dvos truko testerasto useceni. Mu~ki cvetovi su rute rese koje se jay
Ijaju vee u septembru, a zenski (odvojeni od mu~kih) u januaru-februa-

LECENJI!. BJUEM

434

ru u zbij enoj evasti koja izgleda kao neki pupol jak. Plod je oraica (le~
njak) donjim dclom umotana u zeleni cupav ovoj. Oplodniea je cvrsta,
drvenas ta i u njoj ~ e nalaxi ukusna semenka koja se jede kao poolastica.
Rasprostranjenost. - Raste svuda, osobito po obodima ~uma, livada
i pa~ njaka i po i ivicam a. U mnogim zemLjama se gaji zbog semena.
Droga. - MJad list, kora sa stab la, sem e i ulje (Coryli avellani folium,
cortex semen et oleum).
Sastav. - U kori ima oko 5010 katehilnskog tan ina, malo smole i etarskog ulja, flavonslGh heterozida (derivati mirieetola) od kojfu potice zuckasta boj a kore i drugih sastojaka. - List je slienog sastava, ali ima i oko 120
miligrama vitamina C u 100 g svezeg lista. - U semenu (le ~njiku) ima 50600/. masnog ulja koje se sastoji uglavnom (900/.) od glieerida nezasicenih
masnih kiselina, osobito oleinske i liTlolne. Hranljiva vrednost le~njaka je
ogromna, jer je to na~e najmasnij e seme, a osim toga, 4ma mnogo belancevine (oko 17'10). - Ulje se dobija cedenjem semenja. To je veoma cenjeno, skupo ulje prijatnog svojstvenog ukusa.
Upotreba, - List i -kora les:ke se upotrebljavaju kao zamena za arnericku drogu hamamelis za lecenje upala vena, hemoroida i sHcnih oboljenja,
jer svojim taninom deluje kao vazokonstrtiktor (.steze kTVTle sudove). Daje se s polja za lecenje varikoznih ulceracija u obliku obloga naoinjenog
od skuvanog sitno isecenog IiSca i 'k ore. U apoteci se spravlja ekstrakt za istu
svrhu. Za mazanje suljeva (hemoroida), u slucaju krvavljenja, upotrebljava
se mast - melem nacinjen od tcenog ekstrakta !ista i kore leske (10 g),
masti od topolovih pupoljaka (25 g) i lanolina (10 g).
Jak caj od leske zaustavlja prollv, a u narodnoj medioiru se upotrebljava i protiv velikog odliva u menstruaciji.
Narodna Imena za sibljiku Jeske: jexgra, jezgarioa, jezgra, le~njak, lesjak, le~cina, lijesk, liska, mala J.ijeska, olemik, pitoma lijeska. - Plod Ieske se u narodu nazi va: le~nik, le~nja'k, le~nj.ik, !isnik, lisnjak, ljesnik.
Bijela lijeska, divlja leska, divolesk, ljeskovina, medvjeda lijeska, medetka, meeja leska, seme~ljika, ~ljemiSlje - narodna imena za Corylus colurna L., koja raste kod nas kao drvo, List i kora su sHcnog hemijskog
stastava, ali nisu dovoljno ispitani.

LlJANDER, OLEANDER, LEANDRA, LEHANDAR, BOLIGLAVA,

KANDIS

Nerium oleander L. -

Apocynaceae

Lijander je grm, visok 4--6 m, U nas se gaji zbog divnog eveta, bele,
ruzicaste iii neke druge boje. Cela biljka je vrlo gorka i veoma otrovna.
Droga. - Kolasa, kruti, debeIi, 10-12 em dugaoki, 2-3 em siroki,
kopljasti Hstovi na kratkoj drki. Celog, malo zavrnutog ruba, G 1 a v n i
n e r v je na nalicju vrlo istaknut i svetlije boje,
P r a s a k izaziva neizdrZljivo kijanje.

UNCURA

435

Otrovnost mletnog soka koji cun lZ ozle(fenog lista lijandera potite

od kardiotonitnog heterozida 0 I e and r 0 z ida. Dobijen je u ~ristalnom
stanju i 'koristi sc u terapiji.
Upotreba. - Deluje slitno strofantusu.
Opomena. - Zbog velike otrovnosti ~ander .se sme upotrebiti sarno
pod strogom lekarskom kontrolom!

LINCURA

Gentiana lutea L. -

Gentianaceae

Koren llncure je najvaZnljl1ek na1h planlnaca.

Poverenje planlnaca u ovu lepotlcu na~1h suvata l!esto Je ma41jsko.
Naul!no je opravdano vekovno narodno poverenje u lscellteljsku mOl!
llncure.

Lincura je vrto gorka, ali uopste nije skodtjiva. Neobav~teni se obitno

pribojavaju gorkih biljaka, jer misle da ce se njima otrovati. Tu ima mnogo
is tine, jer je vecina gorkih hill ja'ka otroWla. Ali lincura i jo~ neke manje vazne gorke biljke 'I1isu otrovne.
Islo tako, treba 'I1aglasitri da ni dugogodis'I1ja svaikodnevna upotreba lincure ne ~kodi i ne izaziva naviku.
Prema lome, vekovno iskustvo na~ predaka ovde je do~lo do izraZaja.
Ko!iko je poverenje u isceliteljsku moe !in cure vidi se osobito me(fu na~im
dinarcima. Oni smatraju da !incura leti vecinu poznatih bolesti i zbog toga
svaka kuca treba da ima korena Hncure, pa tim neko od ukucana zakunja,
odmah mu daju da pije taj il~ neki drugi lek od Hncure. To je sasvim opravdano, jer lincura nikom nece ~koditi a bezmalo sviuna ce pomoCi. Hiljadugodi ~ nje iskustvo naSih predaka ne moze se i ne srne potcenjivati.

LlNCURA

LI!CI!NII! BrUI!M

436
NARODNA MEDICINA

Llncura je omiIjen narodnl lek 1 proHlaktll!no sredstvo

LiDcura se ceDi ne sarno u naucDoj nego i u narodnoj medicini. Izgleda nam da je malo naroda koji je toliko cene kao na~. KoUko su naseljenid (u Vojvodini) vezani za svoj rodni kraj. vield .se ,i po tome ~to mnogi od
njih porucuju, pi~u svojoj rodbini, koja je os tala na rodnoj grudi, da im
po~alje malo lincure (ravena), trave-ive i -drugih lekovi1ih biljaka kojih u
ravnoj i uzoranoj Vojvodini nema. Kad odlaze dz rodnog kraja, nem od tih
naseljenika uvek ponesu i malo lekovitog bilja.
Kad se ima u vidu da je ranije u nas bilo mnogo malarije i da je .pre
kininove kore lincura fl Evropi bila jedino sredstvo za lecenje malarije,
osobi/o kvartalte, a da po balkanskim zemljama nije bilo ~kolovanih lekara
i da se potlacen i porobljen ,narod lecio kako je llIlao oj umeo, koristeci one
bilje na koje je nailazio u vetitim seobama i bezaniji, vainost lincure je i
te kako velika za istoriju zdravstvenih prilika u naSim krajevima, za prou
cavanje etnomedicine i etnofarmacije.
Lincura se u nas mnogo tro~i kao narodni i <ioma6i Il ek, osobito po pia.
ninskim krajevima, za stornak, ,protiv groznice, za jacanje, posipanje i bezbolno prosirivanje ran a, jer mnogo nabubI1i.
Na~e ekdpe su prilikom proucavanja lekovitog bilja na terenu belezile
i upotrebu It!kovitog bilja u narodu. Na~ narod dobro poznaje lincuru i yeo
rna je ceni kao lek. Cak je narod i u onim krajevima gde lincura ne uspe
va, nabavlja i upotrebljava za lek. Upotreba lincure u narodu je po svim
na~im krajevirna uglavnorn ista. Koren se najce~ce stavlja u rakiju i pije
kad nekog boli trbuh i1i u prsima, iii se koren kuva i pije protiv ka~lja
i proliva, a vrlo testo i za jacanje oronulog organizma.

LINCURA U NAUCNOJ MEDICINI

U pogledu upotrcbe Ilncure za leeenje nauena 1 narodna medlclna se skoro
potpuno slahl
Koren lincurt! ulazi u sastav velikog broja lekova koji se prcizvode u
apotekama i farmaceutskoj industriji oa svim kontinentima. Otuda je velik
rnedunarodni znacaj ove biljke kako u rnedicini i farmaciji tako i u privredi.
Sarna iii u srne~i s drugirn lekovitirn biljern slicnog dej'5tva, lincura
se najce~ce upotrebljava kao sredstvo za jacanje (gla"ni sastojak raznih tonika, tj. sredstava za jacanje). Sva druga upotreba je od manjeg znacaja.
Putnika ee u industrijskirn zernljama svuda pratiti najduhov<itiji oglasi
sa privlacnim preporukarna: PiJte lincuru ako zelite da zi,v ite sto godina.
IIi: .Na~ spt!cijalitet izraden od lincure jaca i krepi sve zivotne funkcije va
~eg oronulog organizma. Bledi i rnaLokrvni pijte na~ preparat s lin
curom; .Vi koji se oporavljate - ne '5rnete ostati bez spasonosne lincure;
.Ako svakodnevno pijete ekstrakt od lincure - popraviee se va~a krma sli
ka; .Lincura brzo i pouzdano vraca izgubljeni apetit itd.

LlNCURA

437

Radio, televiz;ija, svetieee i druge rekJarne koje preporu~uju upolrebu

lincure, kao poplava osvajaju svet u Evropi i na drugim kontinenlima.
Kolika je farmakomedicinska vaZnos.t bincure najbolje se vidi iz ~inje
nice ~to je propisuju bezrnalo sve farrnakopeje (propisi 0 lekovima) u svelu: jugoslovenska, francuska, ~vajcarska, holandska, nema~ka, belgijska, engleska, italijanska, porlugalska, rumunska, ~vedska, finska, arneri~ka, sovjetska, danska, argt!ntinska, meksikanska, j apanska, braxilska i dr.

KAKO SE SPRAVUAJU I UPOTREBUAVAJU LEKOVI OD LINCURE

Llncuru pit! sarno pre Jela
Pre svega, treba mati da se lekovi od lincure smeju piti sarno pre jela,
a nikako za vreme iii posle obroka. Pije se oko pola do jedan sat pre jela.

KOREN LlNCURE. A OEO KORBNA : I. OZIUAK 00 SPOREONOG KORENA. 2. mOUZNI

NABORI B _ OEO VERTlKALNOG RIZOMA: I. PRSTENASTI NABORI. 2. PUPOUAK. C POPRECAN PRBSEK KROZ KOREN: I. KORA . 2. ORVO, 3. PLUTA. 4. KAMBIJUM. 0 - Po.
PRECAN PRESEK KROZ RlZOM: I. PLUTA. 2. KAMBI1UM. 3. KORA. 4. SRI. S. KSILEM.

438

LECENIB BrUEM

Gorke materije lincure, uzete u maloj, terapijskoj d07Ji draie eulo ukusa, zbog eega preko sluzn ice jezika izazivaju pojatano luten je zeludatnog
soka i podstitu prohtev za jelom, dakle, pajaeava se apet'it , ~to je vrlo vaino za mnoge osobe, a p re svega za one koje su izgubile a petit, pa zbog toga
slabe.

Gorki sastojci lincure pojatavaju luten je ieludatnog soka, wlo vaino

za bolesnike u kojih je ta funkcij a smanjena, zbog eega imaju razne tegobe
u organima za varenje. Pojaeavajuci lueenje zeludaonog soka, lincura olaksava i ubrzava varenje.
l'eliko je preimucstvo lincure sto ne sadrti tan ina, pa se mote me~ati
mnogim drugim biljkama u raznim k ombinacijama sa svojstvenim lekovi
tim dej stvom.

V i no s lincurom: 30-50 g (zavisi da li se teli goroi ili manje gorak

napitak) samlevenog korena limcure preldje se jednim litrom najboljeg belog
vina, zapu~i, dri,i 8 do 10 dana i za to vreme se ecice mu6ka da bi se ~to bolje i potpunije izvrsila ekstrakcija lekovi,tih sastojaka. Ocedi se i pije po je.
dna mala vinska casa triput dnevalO na pola sata pre jela.
R a k i j a s lincurom: 50-100 g samlevenog korena lincure prelije se
jednim litrom rakije, zapu~i, drii 7-8 dana i eesce mucka. Moze se upotrebiti rakij a razne jaeine, eak i slaba (sa 10-20 0/ 0 alkohola), jer se svi lekoviti
sastojci lincure rastvaraju u voeli, Jpak, bolje je upotrebiti jaku rakiju, najbolj e prepeeenicu (oko SOO/o alkohola), jer u mekoj rakJiji redovno irna ~kcd
ljivih sastojaka. Piti triput dnevno po jednu 'J'akijsku ea~icu na 30 do 60
minuta pre jela.
Moze se spravljati i ovakav lek: 2 kasike samlevenog korena lincure pre
lije se jednim litrom hladne vode, eesce mucka i posle 10 sati oceeli i pije
triput dnevno po jedna casica pre jela.
Sitno samleveni pra~ak 1incurinog .korena UIlima se navrh noZa triput
dnevno na 1 sat pre jela.
. U apotekama se pravi ekstrakt od lincure, me~ani, gorki eajevi i dru
gi preparati gorkog ukusa. Pri izradi tih mnogobrojnih i ~iroko upotreblja
vanih gorkih lekova eesto se s Iincurom mciaju i neke druge g~rke, ali nes
kodljive biljke, pre svega, kicica, gorka detelina i druge.

Latinski naziv Jincure je Gentiana Iutea. MisJi se da naziv Gentiana

patrice od ilirskog vladara Gencijusa, koji je prvi ukazao na njenu lekovitost
u II veku pre na~e ere. Neki misle da latinsko ime Jincure dolazi ad imena
jednog antiekog lekara. Lutea znat.i mta, narandZasta.
Narodna irnena. - Dragutin Simonovic je u svom Botanitkom retniku
objavio veCinu narodnih imena za veli'lru joJJi obicnu lmeuru: vladisavska, gencijan (Orfelin); goree, gorcica, zviSe, zelje cd srca, licijan, peteler (?), rafet,
svi~, sviSel, SVlisc, sviScak, CVlic; kosutina brada, lincura, srtanik, sreenjak,
srcenjaca, trava od srdobolje (Vuk); !1aven (Pelivanovic); roven (Sava Petrovic); lecijan, lincjura (Paneic); sviScel, siri~ara tuta; srcenica (JuTiSic);
Irava od srca.
U Srbiji i Crnoj Gori narod je uglavnom naziva Iincura. Za:bele~ili smo
nekoliko nOI'ih irnena. U prizrensklom sreru: ravenj, &merika so siroko liSce

LINCURA

439

(Brod, Sutman), pitoma cemerika (Hood) . U srezu Kosov$ka MJi'trovka zabelezen je i naziv sisaca (CeceV'O), a u kJruseva61ooro ime ravelj.
U Makedaniji smo zabelezili ova narodna imena za lineuru: u Ohridu i
okolini susen cemer (Brod), div-cemer (Brod) , cemer (S truga , Debalr, Ohrid,
Kicevo, Resen). U Bi tolju i okolil1ii cemer, l eleznicka bilka (MaIoVliSte) .
Gde raste llncura? - Lincura raste cesto u vel~ koj ronozini po plan inskim livadama i pasnjaeima (su,'atima), rec1e po ret kim Sumama i kamenjaru
na visi nama od 800 do 2.500 m na Balkanu, u Srednjoj i juznoj Evropi, i
MaIoj Aziji. Sahira se najvik u Bosni, Lici, jugozapadnoj Srbiji (Zlatibor,
Tara). Sandzaku, na Pirineji ma, Juni, Vogezima, Alpima i Kal'patima. Na gla.
su je lincura -iz Bosne, a sa Zlatibora je poznata u svetu kao jedna od naj.
boljih.
Nadmorska \"Islna_ - U nas se lincura javlja na nadmorskoj vis,ini od
300 do 2.500 m. U Ibarskoj klisuri, na padtinaroa Stolova raste na vi's ini od
300-400 m, na Sinjajevini od 2.000 do 2.100 ro, []a Peristeru oko 2.300 m.
Podloga. - Posle dugogodisnjeg terenskog proucavanja po planinama
Srbije, Crne Gore, Ma,k edonije i Bosne zapa21ili ,s mo da se u nas zbog kontinentalne klime lincura javlja ne sarno na karbonatnim nego i na silikat'tim podlogama. Na primer, na Stolovima, Gocu, Zeljinu, Kopaoniku, Zlatiboru, Suvoboru, Rajeu i drugim planinama zabeleiili smo da se javlja na
serpentinu.
Opls blIjke. - Lineura je viSegodiSnja bHjka. Ima pravu snafnu stabljiku vi sine do 1,5 m. Pri zemlji je vrlo k'rupno liSee, ,po obodu eelo, golo,
jajastog oblika, s 'nervima u luk savijenim. Gornja polowna stab'ljioke ima
lepe zlatnozute evetove koji su udruieni u pazuhu sitmog liSea i poredani
u spratove. Cveta od jula do avgusta. Plod je duguljasta, do 6 em dugacka
Cau'r a puna semena. Podzemni organi su vrlo razvijeni i razgranati. Sirov
koren je vrlo roek, bez mehanickih elemenata, jedar, soCan, unutra bee i
vrlo gorak . Moze se seCi lako kao sir.
Berba, razmnoZavanje. - Od podzemnih organa dobija se droga Gentianae radix - koren lincure. Korenje moze da dozivi starost do 50 goclina i da
bude tesko do 6 kg.
Koren se vadi u jesen. Treba vaditi sarno starije korenje od odraslih
biljaka, ocistiti od natrulih del ova, stablji1ke i zemlje. Krupnije korenje treba
uzduz iseci i susiti, ako je lepo vreme, na suneu, a ako nije, onda u zagrejanoj prostoriji nanizano na debeo konae, ili u hlebnoj peCi, odnosno u susnici za voce gde je ima. Osuseno korenje je zuekastobelica's te boje, bez narocitog mirisa , vrlo gor-kog ukusa.
Prilikom vac1enja treba iskopatli veliku jamu, jer je korenje lineure razgranato i duboko prodire u zemlju. Zatim je neophodno da se glava korena
s pupo/jcima vrati u zemlju i po'k.r~je zemljom, da se biljka ne tI!Il15ti. Na
taj nacin eemo ima ti kroz nekoliko godina novu, bogatu berbu. ViSeglave
rizome treba raseei na onoliko glava 'kolilko iroa pupoljaka i rasaditi na ra
stojanju oko 50 X 50 em.
Susenje. - Desavalo se nekih godina da .p laninci na nekim mestima
iskopaju velike kolicine korena, ali ga nisu mogli oSllsiti, jer ih je iznenadio
sneg. Na brzinu su ga utrapilri i vadili ga 1ek III .proleee. U veeini slucajeva

440

LECI!NJI! BILII!M

nisu mogli prodati lineuru m DMim ni inostranim trgovcima, jer je bila

trula, prozukla, plesniva i sl. Tako je uo~i samog rata propalo nekolilko vagona lin cure na Kopaoniku, Zlatiboru, Durmitoru i jo~ na nekim mestima.
Za vreme dugotrajnog, sporog su~enja debelog i so~nog korenja lineure razvija se osobit miris i mrko-crvena boja. Neki biljari nameroo ostavIjaju poluosu~eni koren na gomilama da bi se izvr~ila fermentacija (vrenje)
i dobiia na taj naNn mnogo trafena tarona boja i svojstven miris.
U farmaciji se sve manje trafi prevreo koren, jer je mnogo manje gorak od onoga bledog, naglo osu~enog u toplaj sumici na 50 do 60 oC. U novije vreme jo~ se vi~e trafi ~asvim bleda droga, dobijena stabi/izacijom korena (~u~enog oko 80 C) odmah posle iskopavanja; na taj na~in je potpuno
spre~ena fermentacija i razlaganje praglikozida; ovako stabilizovan koren je
najgor~i i najbolji.
Gajenje Iineure se vr~i razmnazavanjem mladih izdanaka na najboljim
i najpristupa~nijim priradnim nalazgtima. Rasadivati se mofe u martu iii
oklobro ~im vreme dopusti. Za I hektar treba oka 60.000 sadnica iii oko
70 g ~emena. Klijavost semena je mala (ako SOOt.) i traje jednu ili dYe godine. S jednog hektara se dobija oko 1.800 kg suvog korena (a:ko se vadi posle pete godine) . Lineura ne iziskuje gotovo nikakvu obradu. Jed..ino oko nje
treba ungtavBiti onaj korov .koji je jam, veci i bujniji od [lje.
Biljata se razvija vrlo sporo. Za klijavost semena neophodni su svetlost i mraz. Seme 's akupljeno u septembro odmah se zasejava u sandu~ice
koji se ostave napolju da ih pokrije sneg. Posle topljenja snega sandu~ici se
prenesu, u staklaru, gde ostaju do nicanja i presadivanja rasada na stalno
mesto na otvorcnom polju. Seme nice .poeetkom maja. Bilj~iee, koje dostignu visinu oka 2 em, presaduj u 5e napoljru u leje, na dobro pripremljeno zemIjgte, u redove na razmaku oko 20 em. Tek trece godine u prolece vr~i se
rasadivanJe na stalno mesto na Tazma:kli od SOX 50 em.
Privredni znaCaj. - Lineura je jedna od najvafnijih na~ih planinskih
lekovjtih biljaka. Kako je njen medicinslki zna~aj vrlo veli,k, a talkode ima i
~iroku primenu u industriji gorkih alkoholnih pica, k oren lineure se mnogo
trafi na domacem i stranom -trfi~tu. S db2lirom na to da je otkupna eena
mek dobra, a nalaziSta lincure su obi~no u siroma~nim planinskim krajevirna, okolno stanovni~tvo rado pl'istupa vadenju korena ove bilj ke da bi
do~lo do zarade, jer porodiea od pet do sedam ~lanova mofe da iskopa dnevno preko 500 kg lineurinog korena.
Nerazwnnn eksploatacija Ifncure. - Godine 1938-1940. ~itava sela su
odlazila u planinu radi vadenja korena. DoSlo je do nagle i neracionalne
eksploatacije, kopalo se sve odreda, bez obzilfa na to da H je bilj,ka dovoljno
odrasla i koren dosta velik dli ne. Ne sarno -da glave korenja ni'sru wacene u
zemlju, nego je i dobar dec razgranatog korena ostajao neiskoriScen, jer
nisu 'k opane dovoljno duboke rope. CHj je bio da se za najkrace vreme iskopaju najvece moguce 'kolicine. Ovakvim nepo~tednim i nepravi-lni,m qskori~
cavanjem lineura je u nas postala relka biljka. Mozda lincura ni'kad tako
nije stradala kao za vreme II svets'kog rata. Zato je i razumljivo ~to je alarm
naj'pre dan za nju. Godine 1945. na~i saradnici iz Uziea javljaju da na Ziatiboro nema vi~e linoure. Medutim, od <lavnina je poznata prvoklasna !ineura
Cigote, Tornika, Palisada i drugih mesta na Ziatiboru. Godline 1948. ekipa

LlPA

441

studenata farmacije podnosi izvestaj: -Kad se sa Cigote i Tornika spusti pogled, zaravan Zlatibora izgleda kao da je teSko bombardovana toliko su ve.
Uke 1upe ostale posle iskopavanja l1ncurinog korena. U neke' jame, gde je
I ogromno kamenje izvaljivano sarno da se dopre s to dublje i da se korenje
~to p<>tpunije izvadi, mestimieno mogu po dva vola leci. Sto je jos gore, ni
lzdanka nema. Sve je divljackoi iskopano. Saznali smo da su 1938. god. i sve
do pocerka rata zandarmi na konjima rasterivali kopace Iincure, jer ih lugari
i sumari nisu mogli spreCiti. Onda -su krenuli u 'krac1u lin=e po meseeini,
a ka!lnije po mraenim nocima, vadi'li su je uz fenjere. Razlog: trafuja velika
i zbog toga cena privlacna, a godine neroone, pa se za prodanu lincuru ku.
povalo kukuruzno brasno, so i gas.. Mestimieno je narod bio navalio na
kopanje lincure, tako da je dolazHo do wee i da je u okoliini Struge lugar
ubio jednog seljaka zbog iskopavanja lincuTe.

ZASTO TREBA LINCURU RAZM02AVATI I ZASTITITI

U PRIRODI?
Da bi se stalo na put unistavanju Ji.ncure, U Srbiji je donesen zakon
koj iro je lincura stavljena pod zastitu, .negde delimienu a negde rpotpunu.
Ali i pored ove zabrane, na pojedinim mestima su Iincuru opet krisom kopali i dalje.
Posto Sl1 biljari iscrpJi bogata nalazista u Srbiji, presli su da, posle za
brane daljeg kopanja u 5rbiji, nastave 5 nerazumnim iskopavanjem lincure
u Makedoniji, Crnoj Gori d drugim oblastdma. Tone 1rorena liinoure otkuplji.
vane su, a prcduzeea za otkup lekovirog biJja grabila su se ko ce pre doer do
ovog dragoeenog korena.
1

LIPA

Tilia L. -

Tiliaeeaf'

Droga se sastoji od osusenih, zuto-zelenih evasti s priperkom od bele

Iipe, Tilia cardala Miller (= T. u/mito/ia Scop., T. parvitolia Ehrh., T. mic
rophy/a Vent.) i erne Iipe, Tilia p/atyphul/os Seop. (= T. granditolia Ehrh ..
T. europeae L., T. ofticinarum Cr). Sve d:ruge vrste lipe nemaju vrednosti
i ne 1reba ih brati. Prva je silnolista, rana, Iipolist, a druga krupnolista. Na
nalicju lista u u g I u n era v a Illalaze se kitice d I a k a, koje su u lipoIista crvenozute, a u krupnoliste bel i e a 5 t e. Cvetaju u junu i julu. Li
polist eveta oko dYe nedelje pre krupnoliste. Cvet je vrlo prijatnog mirisa,
koji se susenjem smanji, a duzim i losim Cuvanjem vee posle nekoliko me
seci ;seezne. Plod je loptast, jednosemen, tvrd, 7-8 mm u promeru.
Rasprostranjenost. - Raste po eeloj Evropi po brdskim sumama. Lipa
voli pitominu, plodnu i duboku zemlju. Kod nas je glavni proizv0l.1ac severna
Bosna, lroja snabdeva lipovim cvetom dobar den Evrope.

LECENIE BIUEM

442

Berba. - Lipu treba bra ti eim poene evetati, kad su dye

t r e c in e eve t 0 v a u e vas t~ r a s eve t aJ e. Precvetala lipa nerna ni
kakve vrednosti. C vas t treba brati zajedno s p rip e r k 0 rn (Flos Tiliae
cum bractes), jer sc vrlo rebko traii bez pI'iperka (Flos Tiliae sine brae/eis).
Treba brati po suvom i lepom vremenu, izvan naselja gde nema pra~ine i
~to brze ra~ iriti u tanke slojeve pod krovom na velikoj promaji ili u su~niei
zagrejanoj do 40" C. Su~enje treba izvesti ~to brZe i ~to bolje da bi se dobila
droga le pe svetle zuto-zelene boje.
Droga. - Cimozna e vas t: prva vrsta, sitnolista Iipa, ima 5 do 7, a
druga 2 do 6 evetova. Cvast irna dugaeku peteljlku, koja je do polovine sra
sla sa duguljasto-jezieastirn, 'kozastim, mrci3sbim, golim, po obodu eel'i m p r i
per k 0 m, bledo zelenl<astozute boje. Ca~ica je gradena od 5 lisaka, koje
lako opadaju: one su jajastoduguljaste, krte i maljave. Krunica je petoper
na. Krunicni listici su loptjcasti, goli i belieasto-zuti. Pra~nika ima mnogo,
30-40; oni su slobodni, belicaslli ~ jedva ne~to malo dui:i od krunice. Plodnik
je okruglast i podeljen na 5 okaea.
Lipov evet jt! blagog i prijatnog m i r i s a, auk usa je sluzastog,
sladunjavog i pomalo oporog.

.~.?~
.y' :' I.
. ...... ~ I

i~-~~}'
, ' .I
\. J

:;.~ '1
, -,
.
<; .I

c
A -

L1POV CVET
TILIA CORDATA B - PRESEK CVETA
C - T1L1A PLATYPHYLLOS

Sastav. - U lipovom cvetu ima s 1u z i, tan ina, eta r s ok 0 g u I j a,

h!,! t e r 0 z ida nepoznate hemijske konstitucije, ~ecera, gume, voska, zute
boje, manitola i tartarata. U svezem cvetu moze se organskirn solvensima
izvuci do 0,1"10 etarskog ulja; to je evrsta masa tamnozelene boje, mirisa na
seno. Nosilac mirisa lipovog ulja je seskviteTpenski alkohol far n e z 0 1. U
osu~enom cvetu irna vrlo malo etarskog ulja. Tanina najviSe irna u pI1iper.
ku; on daje oporost caju od lipe.
Lipov list takode sadrli sluzi i ostalih sastojaka koji se nalaze u cvetu,
pa se za nui:du mogu upotrebiti u ~stu swhu. I lipova kora irna mnogo sluzi.

UPIJA . LISA] PLUCNIAK .. .

443

U evetu ima do 240 mg<J/ a u listu do 80 mg<J/. vi<tamina C. Potpuno

mlad. tek otvoren list moze koristitIi kao povree.
Od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj veHke adsorptivne 'm ati. U
Iipovem semenu ima 55-58'10 m asnog ulja sli~og maslin ovom.
Upotreb a. - Lipov evet se upotrebljava naj~eUe u obliku ~j a (infu
za. 10 do 20 g na 1.000) za znojenje. protiv gr~eva i za umirivanj e bolova kao
vrlo blago sredstvo . Lipov evet je najomilj eniji narodni ~j .
I. Caj za Zllo jenje (od oazeba) : po 25 g eveta lipe. rove i kamilice. IS g
pomocniee i 10 g be Ie sapon arije se p om cla . Trj supene ka~ike smcle popari
se sa pola Iitra kljucale vode. pok lopi i posle I sata pi-je sto toplije u toku
d a na.
2. Prot iv proliva: po 30 g eveta lipe j kamiJiee. po 10 g petrovea. ru!i
nog cveta. S4purka i podubice. kao pod I.
3. Opekotin e i rane: 100 g eveta i-li Iista Iipe popan se I Htrom kljuCale
vode. poklop i. os tavi 3 sata . oeedi i upotrebi. Moze se (zimi kad nema lista
i eveta) upo trcb iti mlada kora: isecka s e 100 g kore. kuva I sat. ostavi 3 sa ta.
ocedi i upotrebi.

Narodna imena za Tilia cordata: lnjela lipa. zimska Iipa. Iipac. Iipovee,
li pons t . m alolistna Iipa. pozna hlpa. s itnolista lipa. Za Tilia platyphyllos:
divlja lipa . jalova Iipa . le tnja lipa. Iipovi'n a. rana lipa. smrdljiva Iipa. erna
lipa. ~umsk a lipa .
C v e t od Tilia argertlea Desf. (s rebrna lipa. bela Iipa. belolipa. srebr
oasta Iipa) ne treba brati ni me~ati s ofiicinalnom drogom .

LlPIJA, CITRONOVAC, LlMUN-VERBENA, CETRINA

Lippia citiodora H. B. et K. -

Verbenaceae

Sib . vi sok do 2 m. poreklom jz Cilea. Gaji se zbog aromaticnog li~ca

koj e. kad se p r otrlja. tniriSe Da IimUD. Li~ce se upotrebljava kao stomahik.
za bolje varenj e . protiv nadimanJa i gr~eva u trbuhu . Etarsko ulje se koris ti u pa r fimerij i.

LlSAJ PLUCNJAK, LlSANJ, DUBOVI MOH, MAHOVINA

PO DUBJU

Lobaria pulmoneacea Hoffm . -

Stictaceae

Ovaj krupan Iisaj 'razvija se u obliku krupnih. zilavj~. nasmedi'~ ~ep

ra vilnih krpa prilepljenih na starim stab lima sumskog drveca. Da panJ.evlma
i s te nama. Skida se po lepom vremenu, oersti od kore i druge DeCistoce.
opere u hladnoj vodi i s to pre osuSi 'Da SUDOU. Ima sluzi . gorkih mat~ri)a
sLieno kao islandski Iisaj, ali je od nejga gom. UpotreblJava .se kao 1 IS,
landski li saj .

LECENJE BIUEM

444

LOBELIJA

Lobelia inflata L. -

Campanulaceae

Lobelija je jednogodi~nja zeljasta biljka, visoka 20--50 cm. Raste Da

moevarnom zemljgtu u SAD i Kanadi. Gaji se u SAD (Njujork, Mi~igeo),
odakle se izvozi u ceo svet.
Gajenje I berba - U
azotom i solima kalijuma
cvetanja krajem leta, kad
so:! u baJama iii presovana

SAD seme se seje u jesen ill u prolece. Dubrenje

povecava postota1k alkaloida. Zanje se pri kraju
na stabljici potnu rumeniN donje ~aure. Izvozi
u prizmatske palkete.

LOBELIJA

LobeJija moze uspevati kod nas i ~teta je ~to je ne gajimo, jer je to

vrJo vaina biljka zbog alkaloida lobelina; propisuju ga sve fannakopeje u
svetu i mora ga imati svaka apoteka, bolnka i zdravstvena ustanova i sva
ki lekar u miru i ratu, jer se lobelin injekdje daju u hitnim slw!ajevima kao
prva po moe.
.
Ogledi u Vojvodini su uspeli. U martu u tople leje .po povr~ini &e pose
je seme, 1-2 puta pikira da rasad oja~a i rasadi oa rastojanju 30 X 30 cm.
Obraduje se kao okopavioa.

LOVORVISNJA. LOVORlKA

445

Koristi se nadzemni deo biljke s cvetovima i plodovima (Lobeliae her

bal. Droga dolau u promet u slepljenim komadima.
Sastav. - LobeHja ima O,3-{),60f0 kristalnih alkaloida, od kojih je za .
terapiju najvaznij.j lob eli n, manje njegov raeemicni iwmer 10belidil1.
Upotreba. - Iz drog~ se vadi lobelin i upotrebljava u obliku soli La
belini l1ydrohloridum ,i izralluju razni galen ski preparati: infuza, cigarete,
prasa;k, Til1ctllra antiasll1matiea, Tinetura Lobeliae i dr.
Daje se protiv spazmodicne astme i hronicnog bronhitisa, velikog ka
slja i uopste za umirivanje organa za disanje. Lobelin stimulativno deluje
na centar za disanje, na srce, lIla krvne sudove, nervne centre. .
Lobelin se daje u raznim hitnim nesrecnim slucajevima: gusenje (radi
ozivljavanja) novorollencadi, bronhopneumonije dece, respiratori sinkopa u
opstoj anesteziji, trovanje ugljenmonoksidom, suneanica, davljenje, razni
sokovi, trovanje lekovima itd.

LOVORVISNJA, ZELENICJE, ZELENICICA, LOBERVISNJA,

ZELENICE
Prunus lattrocerasus L. -

Rosaceae

Upotrebljava se sarno 's vez list lovorviSnje (Lauroeerasi folium), jer

se susenjem i duzim cuvanjem vrlo brzo gube lekoviti sastojci. U svezem
liScu ima oko 1,5'10 cijanogenetskog heterozida prulaurazozida. Od svezeg
IisCa se destilacijom pomocu vodene pare dobija Aqua Laurocerasi, lekovita
vodica koja sdrii 0,1'10 cijanovodonicne k;iseline. Ova vodica je zamena za
sliean galenski prt!parat, za tzv. vodu od gorkih badema. Daje se protiv as
tme, velikog i obicnog kaslja, gastralgije i uopste kao sedativ i antispaz
modik .
List je olrovan i zbog toga ga deca ne smeju brati!

LOVORlKA
Laurus nobilis L. -

Lauraceae

Najvge je ima u zimzelenoj hrastovoj sumi. Na nasem primorju ima

je utoliko viSe ukoliko se ide dalje na jug. Lovorika je grm iii nisko (do 8 ml
zimzelcno drvo sa kozastim listovima. Sadi se i Zl\ ukras. U stamm . veku
smatrana je za svcto drvo.
Droga. - 1. Tolit/m Lauri. List je na kratkoj drsci, okruglastodugu
Ijast, zasiljen, 8-12 em dug ,i 3-5 em Sirok, na rubovima malo tala~a~t
i povijen, k 0 Z a s t, go, na lieu gladak, 's jajan, zele~lO..smed, a na naliciu
bledi i bez sjaja. Na nalitju se istice glavni nerv kOJi se grana u 6--8 Ja
kih sporednih nerava. Uk usa je vrlo aroma1ienog, malo ljutog, oporog

446

LIlCIlNJIl BIUIlM

i gorkog. Kad sc trlja. oseea se aromati~n miris. - Sadrti 1-3'/, eta r sok 0 g u I j a. gorke materije i tamna.
Dobra. 5veza droga je zelena. li~tovi su eeli; ima malo drlaka.
II. Fructus Lauri. lovorikin plod je jajasta. erne-plava. spolja naberana. do IS mm dugacka. I-II mm debela ko~tunica. Vee i pri malom pritisku lomi se tanak i krt peri karp zajedno sa semenim omotacem i dva debela plan1koveksna ko~iledona.
Lovor il,.-m plod je osobitog m i r i s a. koji se nar.oeito jako oseea kad
se zdrobi. Uk usa je aromatienog. oporog i gorkog. - Sadrfi oko 30'/.
mas n 0 g i do 1'/. eta r s ko g u I j a, ~eeera, skroba. basorina i dr.
III. Oleum Lauri (cxpressumJ. - ATomaticna. maslu slicna. zelena (mikroskopom se vide hlorofilna zrnca) zrnasta masa dobijena eec1enjem na pevi ~enoj temperaturi iii kuvanjem lovorikinog ploda. Ovo ulje je sme~a masti
i etarskog ulja. Topi ~e na 34-36 C, dajuci tamnozeleno u'lje vrlo aromaticnog mirisa na lovor i gorkog ukusa. - Etarsko ulje se sastoji uglavnom
iz e i n e 0 I a i a If a - pin e n a.
Mast se sastoji iz glieerida I au r ins k e, p a I mit ins k e, 0 I eins k e i i i n 0 1 n e k i s e loj n e. Sadrfi jo~ i 1-3'10 eta r S k 0 g u I j a,
I 0 v 0 r 0 v 0 g k a m for a, s mol e, h lor 0 f i I a, fi.tosterola. melisilnog
aIkohola i dr.
Upotreba. - Lovorikino li~ee slun uglavnom za z a c i n. U narodnoj
medicini upotrebljava se kao miris. Ulazi u sastav nekih starih melema.
Eta r s k 0 u I j e 0 d
tik, nervin i u parfimeriji.

Ii

ea

sluzi kao karminativ, eksc.ite-aroma-

P I 0 do v i su ranije upotrebljavani 'k ao gorko sredstvo oj zacin. danas

sarno za eedenje ulja i retko u veterinskoj medicini kao stomahitk i diuretik, a spolja kao mast protiv hemoroida.
Ulje se upotrebljava ne~to malo u veterini. kao sredstvo za drafenje
koze i sl., najce~ ee u mesavini sa drugim melemima. - Nema konstantno
dejstvo, te se vrlo malo upotrebljava.
Narodna imena: davorika, zelenik a, javorika. lavor, lavorika, lovor, loverik, lorbar, lorbek. lorber, lorika.

LOKVANJ, BELl LOKVANJ, LOPOC, BUELl LEPUH, VODENI

PLUTNJAK

Nymphaea alba L. -

Nymphaeaceae

Trajna zeljas ta biljka bara i jezera. Na povrsini mirne vode plivaju

ogromni, do 30 em vcliki, srcoliki. debeli listovi i do 12 em krupni.
vrlo lepi beli evetovi. U mulju se naiaze kao ruka debeli mesnati, Zuekasti,
razgranati rizomi; u njima ima o'k o 2oo/. skroba, 60/. glikoze, smole
i tanina (10'/.). U eeloj biljei ;ma alkaloida, heterozida, tanina i smole.

LOKVANJ. BELl LOKVANJ. ..

447

~Ii~

.; \

i'

11/, ,
1/ ! ~.
I. :.
1~

/.

I~ .

LOKVANJ

U lis lu i cvelu ima do 200 mg'l/. vitamina C. Caj od cveta (5%) deluje protiv nesanice, nervoze i polne prenadraienosti. U istu svrhu upotrebljava se
1 tinktura od cveta (20 0/ 0 u 70 0/ ... nom alkoholu) m ekstrakt. U slucaju potrebe, rizom mo~e posluiiti za vadenje skroba.
Slienog sastava i upotrebe je i Nuphar luteum Sm. (zuti lakvanj, zuti
lopoe, zuti plutnjak, bla1u~ina), eiji su cvetovi zuti i upola manji. Zbog obilja tanina oba lokvanja sluze 'Protiv proliva.

448

LECENJE BIUEM

LUK,CRNILUK,CRVENILUK,LUKAC,KROMID,KAPULA
Allium cepa L. -

Liliaceae

U narodnoj medicini luk se vekovima uspesno upotrebljava za letenj e

mnogih bolesti spolj a i Jznutra, kao 'pro6ilakticno STedstvo protiv zaraznih

bolesti, svakidasnj a hrana i za~n. Nema kuce bez luka, a re~ka su jela pogotovo zaprske bez njega. Luk je najpristupatniji narodni lek, pa je i to
razlog sro se tako cesto i raznovrsno koristi.
Ljuti,na luka potice od sumpornih heterozida cujrl proizvodi hidroUze
imaju /itoncidna svojs tva koja uticu povoljno na obnavljanje tkiva zagadenih i drugih rana; oni imaju antibakterijska svojstva, nadrazuju organe za
varenje povecavajuci kiselost zeludacnog soka i apeti~; izlucuju se preko
pluca i olaksavaju iska~ljavanje. Luk deluje diureticno, laksantno i antidijabeticno, jaca rad srca, siri krvne sudove i time smanjuje krvni pritisak i
ozivljava rad lenjih creva. Susenjem luk guru lj utinu i miris, pa samim tim
i lekovitost. Zato se luk mora koristiti jedino i iskljucivo sirov. Malo ispecena glavica luka se raspolovi i jos topla stavlja na ci r da se sto pre provali. IIi se luk sitno izreze i Fomesa s malo ulja, hleba i sapuna, pa se ta
kasica stavlja na cireve i uboj e.
Druga narodlla buena: vocak, votak, glavata Ijutrka, kokar, kromit, kromiti luk, letnji luk, mrki luk, crvenac, cr\~enac, cebula.

LUCERKA, DETELINA, USEVNA VilA, PITOMA ILl PLAVA

DETELINA
Medicago sat,i va L. -

PapHionaceae

Dobro je poznata trajna zeljasta biljka koja se u nas sve vise gaj,i kao
najvafnija picna biljka. Ukoliko je jedna zemlja napredl1ija, utoliko ima viSe
zemljista poel lucerkom, jer ova biljka ima ne sarno veliku hraaljivu, energetsku , nego i ogromnu biolosku vrednost, jer sadrli veliku kolicinu belancevina, hlorofi la, ksantofila, provitamina AiD, vitamina B, C, K, mnogo
kalcijuma i ze leza, raznih enzima, sapemozida, limunske, jabuooe i malonske kiseline, holina, trimelilamina, raznih aminokiselina i drugih korisnih
sastojaka. Lucerka je pravi arsenal veoma vafnih hranljivih, profilakticnih i
lekovi tih sas to j aka.
Luceflka je postala glavna industrijska sirovina za ekstrakciju hlorofila, jer je to najbogatij a i najjevtinijoa sirovina ovog tako vaznog sastojka
bilja. Zbog izuzetnog bogatstva u vitaminima (vitamana C do 450 mg'l/o, karotena do 80 mg<>/o i dr.) potpuno mlado vrsno Usee upotrebljava se protiv
skorbuta, reumatizma i uopste za jacanje. Spravlja se u obliku povrea iii
supe, iii se dnevno popije 40-70 g soka iscedenog iz potpuno mladog lisea.
Posto nij e skodljiva, lucerka se moze svakodnevno za duze vreme upotrebljavati.
Medovina od lucerke: 250 g osusenog mladog !ista lucerke kuvati 1 sat
u 1 litru destilovane vode ili kisnice i, kad se smlaci, iscediti i pomesati s
2 kg livadskog meda; uzimati .po 2-3 kasi'k e triput dn~no posle jela.

LJ

LJOSKAVAC, PLJUSKAVAC,
POGANCEVA TRAVA

Physalis alkekengi L. -

Solanaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka 30 do

80 cm. Rizom je vodoravan, clankovit i
razgranat. Stabljilka je uspravna, prosta
ili granata. Lis tovi su jajasti, na duo
gackim dr~ kama i po obodu talasasti.
Cvetovi su pojedinacni, belicasti i na
dnu zeleni. Plod je vrlo lepa loptasta,
soena, sjajna, kisela bobica na'I'andzasto
-<:rvene boje velicine krupne tresnje,
umotana u hartijastu, nabreklu, rnehu
rastu, okruglastu, crvenonarandzastu,
vrlo dekorativnu c~icu. Cveta od rnaja
do oktobra.
Rasprostranjenost. Po svetlim
~ umama , zivj m ogradama i vinogradima
kao korov.

0\

LJOSKAVAC: PLOD, eVEr I KOREN

450

LECBNIB BIUBM

Droga; - Zrco plod bez ca~ice, rede cela biljka (Alekengi fructus et
herbal. Plod treba brali u avgustu i septembru, odbaoin ca~icu i u ~10 tanjem sloju brzo osu~iti kao voce. Su~enjem se plodovi smezuraju. Cuvati
dobro zapakovane na s uvom mestu.
Sastav. - Boja plodova potice od jednog karotenoida fizaliena koji
je izomer ksantofila: u bobicama 0,05010, a u ca~ici 0,9-1,8010. U ca~ici ima
vanredno mnogo vilamina C: vj~ od 800 mt'I. , a u bobicama oko 100 mg'I.
U bobicama ima limunove kiseline (od koje potice njihov prijatan ukus koji
osvezava), seccra i vrlo malo alkaloida nedovoljno ispitanog; ovog alkaloida
ima i u ostalim organima ljoskavca.
Upotreba. - Mocan diuretik, zbog cega se veko.vima koristi za lecenje
mokracnih puteva (i kamena u bubrezirna) i uloga. Deluje i laksan tno.
1. Sveze b(lbicc: a) u toku 10 dana pojede se svalro jutro pre jela po
20 do 30 zrelih bobica 5 medom iii pekmezom.
b) 100 g pekmeza (300 g bobica se skuva sa 200 g vode i 700 g medal
svako jutro pre jcla u toku od 10 dana.
v) 20 g soka od svezih bobica svako jutro pre jela za deset dana.
2. Suvc bobice: IS g zdrobljenih bobica kuva se 15 minuta u 400 g vode
i posle 2 sata popije u dva obroka po 1 ca~u pre dorucka i pre vecere .
Od bobica se spravJjaju vodeni ekstra,kt (1 : 5), sirup i vino .
Ostala narodna Imena: bebica, bebicnjak, velika ,p asvica, vinogradska mihuricina, volcje jagode, voskavac, vucja jabucina, vucja jagoda, gos-pin a jagodica, divlja papri'ka, zmijino grozdice,
zrne~nik,
zrn i ~ ,
jagodina, jagodice, kukucnjak, kurjacja jabucica, ljuskavac, maunica, medede jagode, mihurnjaca, mjehurica, plju:>kavice,
puhavica, sircenik, stra~njak, tocac, trava od
zalca, crljena jagoda, cifutska tr~nja.

LJUU, VRAT, VRTOGLAVICA, ZAVRAT,

LUDA TRAVA, PIJANA TRAVA, URODICA

Lalium temulentum L. Jednogodi~nja

Gramineae

trava, visoka do 1 m. Lici

na pirevinu. Raste kao zitni korov . Zrno je
slicno p~enicnom , ali je otrovno zbog nekoliko alkaloida, osobito lemulina. Ko se najede
top log hleba u kame ima vrata, ubrzo kao pijan
pada na zemJju i satima je u bunilu. Posle toga
ga boLi glava. Duiom upotrebom izaziva zaboravnost, otupelost i druge encefaloidne make
trovanja mozga. Nepravilna je i opasna upotreba ljulja za lecenje gJavobolje i upale mozga.
Ovaj korov svaki pJaninac unBtava u svojoj
njivi kao najopasniji korov za coveka, osobito
za decu.
uuu

UUTICI

45 1

UUTICI
Rannunculus-vrste -

Ranunculaceae

Ljlltici iii zabnjaci u uzem smislu, tj. vrste roda Ranunctllus, mnogo

su rasproslranjcni, narocito po vlaznim, moevarnim mestima. Cvetovi su u

vecine Ijutiea iuti kao zlato i sjajni leao da su lakDm prevuceru. Svi
IjutiCi su u svezem stanju olrovni j deluju iS10 kao i sase. Ljutina
i olrol'nost pciticu od anemone-kamfora i verovatno s<>ponina, dYe vrste
olrova koji se susenjem. biljke brw gube: anemone-kamfor brzo izvetri,
a saponini se hidrolizuju, raspadaju na neotrovne sastojke. Stoka ne pase
Ijutice. Tisu relki slucajevi trovanja Ijudi i stoke. NajceSce cobancici
stradaju. 1ma ,i takvih slucajeva da Ijudi sam i
<!1 .:j."
izazivaju rane na svom .telu, najcesce na ruci :
privezu Ijutic na ruku i drZe sve dok bol
.
i peckanje ne postanu neizdrZljivi.
Narod upotrebljava Ijutiee za lecenje naj.
raznovrsnijih bolesti, a najcesce spolja pro
til' reumatizma, isijasa, bolova u krstima i
slicnim bolestima, gde stavljaju meleme od Ijutiea umesto slacice za izazivanje crvenila. Ako
se Ijutic ostavi dme na telu, moze se pojaviti
rana. Upotrebljavan je i protiv groznice. Zabe
lezeni su smrtni slucajevi usled prekomernog
uzimanja Ijutica iii neobavestenos ti pm uzi
manju . Smrt moze da nastupi za nekoliko sati.
Osuseni Ijutici , na primer, u senu, nisu ot
rovill. Najpoznatiji je obican Ijutic, Rantll1culLlS
aceI', zatim RanUllculus rep ens i dr.
Narodna imena za Ijutice: zabnica, zabo
BARSKI UUTlC
krek, zuta iskrica, zutek,
zutnjak, zlatica,
jelinska noga, lepi paja, opesnica, orozja noga,
pivcak, pivceva noga, ranunkel, samoras, sism,-jca, cvetulja .
Za Ranl/nculus acer: barski cicak, vrafa stopa, gorocvi1, durdevac, Clurdevce, zabjak, zabljak, zabnjak Ijutie, zabnja!.k Ijutic, zezara, izjed , iskrica,
zubi zabnjak, IjutiCe, mamka, maslice , pjevcic, rabokrek, samojed, trava od
izjeda .
. Za Rarnll1Ctllus repens: barnjaca, durdevac, durdevce, novcic, poljski
novcic, puzavi Ijutic.

MAJKINA DUSICA
Thymus serpyllum L. -

Labiatae

MAJKI NA DUSICA J E LEKOVITA, ZACINSKA, MIRISNA

I MEDONOSNA BILJKA

Majk ina duslca je om iljen lek ne sarno u narodnoj nego i u naucl10j

medicini. U nas se v" kovima upotreblj a,va, osobito u planinskim kraje
virna, p re svega, kao lek za lecenje organa za varenj e, rede i organa za disanje. U nekim medite ranskim zemljama majkin a dusica je i zacin , naroei,to siromasnog sveta, a pre svega
mornara, kad zele da prikriju jak
mi'r:is ribe koju cesto jedu.
Majkina dusica ulazi u sastav
mnogih lekovitih preparata koji se
iz raduju bHo u apotekama, bilo u
farmaceutskoj
industriji. Naroeitim posrupkom ekstrahuje se majkina
dusica, pa se taj ekst rakt daje iii
sam ili u smeSi s d'lUgim lekovima
slicnog farmakodinamskog dejstva,
proti'V obienog i velikog (magareceg)
kaSlja. Ti lekovi su pOzn3't1 pod raznim patentiranim imenima: Pertusin, Timotusan, Kontratusin i 51.
Najprostiji naCin llJpotrebe majkine dusice je u obliku caja, koji
MAJIU NA D US ICA
se moze u svakom domaCinstvu jednos tavno naciniti. Medutim, odmah treba naglasiti da ve6ina domaCica gresi
sto kllva majkinu dusicu. To se ne sme ciniti, jer se lekoviti sastojci ove
veoma mirisne i lekovite biljke kuvanjem, pogotov'll u nepoklopljenom sudu,
brzo i potpuno izgube, izvetre.
Zbog toga ~e preporueuje domaCicama da majkinu dusicu sarno popare
kljucaiom vodom, odmah poklope, oSltave da stoj~ 2 sata.
Gres i se i u pogledu upotrebljene koliCine. Gotovo redovno se uzima
taka malo maj kine dusice da dobijeni caj nema gotovo nikakvog efekta.
Treba uzeti punu supenu kasik'll i popariti sa 200 grama (l Casa) kljucale
vade.

MAIKINA DUSlCA

453

Lekoviti saslojci lIalaze se jedino i iskljucivo u listu i cvetu majkine

dusice. U stab ljikama uop~te nema lekovitih sas toj aka. Zato se preporutuje

biljarima da sa osusene majkine du ~ice skinu, .svuku< list i evet, stablj ike
odbaee , a list i evet Iterm et icki zapakuju da satuva sve svoje mirisne i lekovite sas tojke.
Ova mala bilJka je dobro sredstvo protiv proliva, jer ima prilienu koIicinu tanina (oko SOfo), koji ~ tave koZu.
Majkina du~iea deluje kao izvrstan, prijatan i bezopasan konzervans,
jer svojim vrlo aktivnim mirisnim etarskim uljem sprecava vrenje. To
nek i nas.; tobani u planini dobro znaju, pa je sasvim i naucno opravdano
pranje i parenje karliea za razlivanj e mleka: u kotao se stavi podosta ' majkine du ~ iee i. dok voda 5 njom klj uta , pare se karliee i drugo drveno posude, . jer se tako valja. Objasnjenje je lako naei, jer timol i karvakrol,
dva fenolska j edinjenja od koj ih poticu lekovitost, antiseptitka moe i svojstven miris majkine du~ iee, irnaju svojstvo izvrsnog i nes kodljivog konzervansa .
Maj,kina d u ~ i ea, a jo~ viSe njeno etarsko ulje i timol daju se protiv
crevnih parazita, narocito protiv decjih glista.
Anlisepli{; ka svo j slva majkine dusiee (dejstvo -tJimola i karvakrola) koristi i naucna, a ponegde i narodna medicina. eim se pojave zarazne bolesu , kuvaj u se i piju cajevi od majkine dusiee, jer ona ima svojstvo da zaustavlj a razvoj mnogih patogenih klica, a neke i uni ~tava .
Majk il la dU51ca 1'lij e otrovila. Ni duiom upotrebom ne izazi'Va nikakve
znake nelagodnosti niti navikavanja . Za vreme raznih epidemija zaraznih
bolesti u mediterallskim zemljama se vekovirna upotrebljava caj od majkine
dusiee, koji se pij e urnes to vode. Ova preventivna mera je veoma korisna i
lako izvodljiva , jevtina i prakticna, pa se preporucuje svima. Zarafenom
vodom prenose St! Ilajstra~nije zarazne boles ti. Kuvanjem vode uniStavaju
se uzrocniei boles tl, ali voda pos taj e bljutava i neukusna. U vodu koja kljuca
doda se malo majkine dusiee i voda opet postaje prijatna i ukusna.
I sparljivi lekovi ti sastojei maj-kine dusice izlucuju se preko organa
za ui sanje. Zbog toga osobe kojima zaudara iz usta redoW1O uzimaju razne
lekove u kojima su glavni sastojci pHorna nana i majkina dusica.
E larska ulje ad majkine dusice proizvodi Biljna apoteka u Beogradu.
Jedan gram tog ulj a zamenjuje 99 grama majlcine dusice. Zbog toga mnoga
domae instva drze u kuei nekoliko grama ovog ulja, pa kad zatreba, stavi
se 1-2 kapi na koeku secera i popij e sa Worn hladne vode. P05le toga se
satima oseca prijatan dah iz us ta, a to je istovremeno i zasti,ta od mnogih
bolesti.

BERBA, SUSENJE, PAKOVANJE I eUVANJE MAJKINE DUSICE

Jedno je vaznije od drugog. Nema se dovoljno relli da se naglasi
od kolike je ovo vaznosti. I najbolja majkina du~ica, najrnirisnija i najlis natija, sa j uzn i!1 ka menitih litiea nasih planina suneern obasjanih, u rukama nestrucn jaka pos taje obicno seno Hi, bolje reci, slama. Od takve droge
niko nema koristi, a najmanje bolesnlk kome je lek namenjen.

LECENJE BIUEM

454

Zas to j e ovo sve tako vazno? Lekoviti sastojci majk:ine dusice su vrlo
ncpos toja na jcdinje nj a . pogo tovu e tarsko ulje zapravo je nosiJac lekovito
sti ove \'3zne mcdicin s ke biljke. Ulje je smesteno u mikroskopski sitnim bra
davieas lim zlezdovitim cllaka ma koj e su tako lomljive da i najmanjim dodi
rom otpaclaju, pt'skaju i iz njih sc izliva i gubi to skupoceno mirisno ulje.
Zbog toga se s majkinom dusicom mora vrlo pazljivo postupati, od branja
do upotrebe.
Majkinu dusicu treba brati oko podne, kad nema \"iSe rose, po tihom,
lepo m, to plom, s uncanom vremenu . Ne sme se nabijati u vreee, nego se mora
pazljivo stavlj a ti u korpe.
Cim se obere. mora se sto pre osusiti u tankom s loju na jakoj pro
maji u hladu. Bolja se roba dobija ako se susi u zagrejanoj susnici, jer suo
senje traje krace vreme, ali se mora strogo voditi racuna da temperatura
nikako ne l'rede 40<>C. Ukoliko je temperatura s'Usenja visa, utoliko su gu
bici lekovitih sastojaka veei i brZi.
Prilikom branja majkine dusice treba raditi vrlo paz/jiv~, jer je to nezna
biljka tankih grancica poleglih po zemlji. Nikako se ne sme cupati, jer se
time biljka unistava, a, s druge strane, dobija se vrlo losa droga. Mora se
odsecati iii ostrim nozem, ili maUm srpom iii, jos bolje, ostrjm makazama
za strizenje ovaca.
Odsecati samo gorr.ju polovinu lisnatih grancica u cvetu. U donjim,
manjeviSe odrven]enim stabljiOicama bez listova nema lekovitih sastojaka.
o tome biljari strogo maraju vocliti racuna. I to je jedan od razloga
sto nam cesto vagonske koliCine neispravne majkine dusiee adbijaju kako
za domaeu potrosnju tako i za izvoz.
Radi s to potpunijeg i boljeg cuvanja najbolje je osusenu majkinu duo
sicu presovati i zatim zapakovati u visestrUJku debelu Zilavu hartbju. Ra
zume se, ovo vazi za veliku proizvodnju. Za upotrebu u domacinstvu naj
bolje je osusenu majkinu dusicu dobro nabiti u nove vrece od visestruke
hartije.
ImajuCi u vidu velik znacaj majkine dusice i kao leka i kao preven
tivnog sreds tva, a is to taka i kao prijatnog zacina, nijedno domaCinstvo,
na roeito u planinskim predelima, ne bi smelo da os tane bez dovoljno na
brane kolicine majkine dusiee. Ova biljka raste svuda. Cveta od proleea do
jeseni . Za jedan dan moze se nabrati toliko da cela porodica ima dovoljno
maj kine dus ice do naredne godine .

IZGLED BIlJKE
Maj-k.ina dusica je kosmopolitska dugovecna zeljasta biljka, polugr.
mie, svega pedaIj visok. Zbijeno i gusto busenje sastoji se ad poleglih, vrlo
tankih (oko 1 mm), razgranatih, mestimicno za zemlju priraslih, isprepletenih, na donjoj polovini drvenastih, crvenomrkih izdanaka i vreb iz
kojih se dizu mnogobrojni uspravni ogranci obrasli sitnim jajastim iii duguljastim listiCima i okruglasti m cvastima. ListiCi su svega 0,5-1,5 em dugacki. a siroki do 6 mm, po obodu celi, tackasti od mnogobrojnih zlezdastih dlaka punih elarskog ulja i imajru kratku drsku do 3 mm. CvetiCi su dugacki oko 5 mm, dvousnati, dla,kavj, ima iu kratku drsku j udruZeni su u gus

MAJORAN

455

te okruglasle cv~sli pri vrhu stabljicica. eveta preko celog leta. Cela biljka
je prijatnog i vrlo aromaticnog miri a i ukusa.
J ma mnogo varijanti i formi majkine du~ice, sarno u nas vi~e od 60.

NARODNA IMENA
Lekovi lom, II1lf1snOm ukrasnom bi'lju nas na rod je dao divna imena.
Mozda se ni prcma jednoj bi'ljci nij e tako svojsk i i toplo oduiio kao prema
ovoj maloj, sitnoj, ncuglednoj biljci, Iroja pokl"iva milione hektara gole ti,
pasnjaka, livada, pozari~ta i drugill sun canih mesta.
Evo neko liko narodnih imena koja se najce~ee cuju u raznim na~im
krajevima . 105 je Orfelin krajem XVIII veka zabelezio na2liv majkitw elusica.
l danas je ovaj naziv najpopularnij,i. Panoie je zabelezio s1!icno ;me: majcina
eluSica. Vuk Karadiie navodi ime babina elusica i popovac, a ja sam zabele
zio u Crnoj Gori popol/ac. l ostala narodna imena Sll dana kao iz neke mi
loste: babina du"a, babja du~ica, bakina d u ~ica, bukovica, vreskovina, vri
sak, divlji bosiljak, dusiCina, dus icka , materina dusica, materka, tamjanika
ild.

MAJORAN

Droga se sas toji od osuseni h i ,iseokanih nadzemnih delova gajenog

rna j 0 ran a u cvetu, Majorana hor/ensis Moench ( = Origanum majorana
L.) - Labiatae.
,
Majoran je porek lom iz zema lja oko zapadnog dela Medi terana. Tam o ga
i dan as lima divl.ieg i u kulturi kao dvogodisnja i,1i visegod isnja b ilj ka , gr
mi': "isok do I m. U Zapadnoj i Srednjoj Evropi takode se gaji , ali kao jed
nogodisnja biljka visaka do 50 cm.
Izgled droge. - Stabljika je c e t v 0 r 0 u g I a s 1 a, razgran at a, siva ,
maljava. LiSlovi su ,'i~e d1akavi, do 3 cm dugi, imaju kratku dr~ku , po rub u
su celi. Lupom se Illogu videbi rute tackice (z I e z d e) na listu, s tabl j ici
i cvetu. Na vrhovima lisnatih granciea nalaze se evasti sastavlj ene od sitnih ,
belicastih iii ruzic':astih eveN':a koj.i SU na osnovi skoro cetvorouglasti.
M i r i s a jc posebnog i prijatnog, a u k u sa M'omaticnog, toplog
nagorkog.
Sastav. - Droga sadrii 0,7- 3,5"/0 eta r s k 0 g ul j a, ta n i n a
gorki h materija .
Ulje j e zuto iii zutozelenkasto, sasvim poseb nog, blagog i arom atic
nog mirisa. Sad rzi oko 4()1l/o terpena (narocito terpinena) ,i desnog terpineola .
Upotreba. - Majoran j e narodni lek, J<:oji se upotrebljava iznutra, sli
cno nani. Spolja se daje u obliku lekovite mas ti vii a lkoh olaoture kao ner
vinum, protiv zapalj enja koze i za lecenje rana (tanin i b aktericidno dej
s tvo elarskog ulj a) .
Inace , glavni dec droge potro~e kobas icari kod nas i u drugirn zem
Ijama Evrope kao aromatican zacin.
Narodna imena : babina dusa, mazurana, majeran , maj uran, rnacu rana,
mezurana, miriSljavak, sanseg.

LECENJE BILJEM

456
MAJSKA RU2A, RU2A

Rosa gallica L. i Rosa centifolia L. -

Rosaceae

K run i c n i l i s tic i m a j S k e r u ze beru se pre nego ~to se

c"etovi potpuno razviju: od prve vrste se ponekad beru sarno pupoljci. Prva
ruza je tamnije boje, purpurno-crvena, a druga je I1Uzicasta. OblJik krunienih
lisnca je donekle srcoUk. Mirisa su "rIo prijatnog a ukusa 0 po r 0 g; prva
vrsta je jos pomalo i gorka .
Berbn. - Rut in cvet (Rosae f/os) bere se po najlep~em vremenu i britljivo S'U~i cia ~to potpunije sacu"a miris 'i boju. Dobro spremljena, hermeti
tki zapakovana i st rucno euvana droga sacuva prijatnu aromu.
Sastav. - lOl a 10-15/0 galnog tan ina, galne kiseline, k"ercitrina
i svega oko 0,03 0/ 0 eta r S k 0 g u I j a, zatim voska, 40/ 0 ~etera, boje i raznih soli.
.
Upotreba. - Ruzin evet j'e taninska droga: dobar antiseptik i prijatan
aromatiean adstringens spolja i Dznutra . Izraduju se ruzin med i sirup i
voda za grgl j anje. Kod nas , na Balkanu, obicaj je da domaciee spravljaju
slatko od rufa- , koje se u narodu smatra kao izvrsna poslastica i lek za
ispucane us>ne, razna oboljenja usta 1 grla.
\. Cvefni caj protiv proliva (osobito za decu): po 40 g ruiinog i cveta
kamiliee i po 10 g e"eta podbe la i trandavilja. Tri supene ka~ike ove smese
papari se sa pola litra klj ueale "ode, poklepi i posle 3 sata oeedi i iseedi.
sasvim malo zasladi i pije na 2 sata po 1 ka~ika.
2. Rutin med: 100 g fino samlevenog cveta crvene ruie (odmah posle
branja i s u~enja) pokvasi se sa 50 g 50 0/o-nog alkohola (iii prepecenice) i posle 3 sata doda 550 g alkohola. Posle 5 dana stajanja (uz povremeno mesa
nje) teenost se odlije, a ostatak se iscedi. obe teenosti sjedine j alkohol ode
sti luje. Gu sti ostatak se pomesa sa pola Intra najboljeg meda. Uzima se isto
kao i slatko od ruia: 2-3 kasike dnevno razmun se u vodi. grgJja i pro
guta.
3. Rut in nzed s boraksom: 5 g boraksa rastrlja se u posudi sa 25 g ru
zinog meda i uporrebi za grglj anje, al i se l1e pije.
4. Caj za znojellje (nazeb, reumatizam): po 30 g cveta od ruze, zove i
lipe i 10 g cveta od borazine. Dve supene kasike ove smeSe se 'Popari sa
pola Iitra kljueale vode, poklop i. posle 15 minuta oeedi. zasladi i sto toplije
popije.
Narodna !mena. - R. gallica: kaug-dul, kauk-dul, mahovinasta rufa, ruza
mesecarka, francuska ruza.
R. cellfifolia: vnniea, duovska ruia, dupljanka, majska rufa, miriSljav
ka, remontanka, rozica. ruza-stoperka, rusa-stolistiea, slatkaca, stolistna roza,
sto listnica, crljena rosa, si pak.
MAK

Papaver somniferum L. -

Paparveraceae

Mak je jedna od najslarijih kulturnih biljaka. Gaji se vee "Be hiljada

god'ina kao "rall/jil'a, /ckovila, indu slrijska (u/jevna) i ukra sl1a biljka. Mak
cini jedan deo kulturne istorije raznih n arada na raznim kontinentima kroz

MAK

457

vekove. Zbog opijuma, dob ij enog leka od maka, vodeni su krvavi ratovi, pa
je slavni prirodnjak Line mak nazvao Planta bellicosa.
Malo je biljaka koj e im aju za 60veka tako veliku vaimost kao mak.
.
Za nas mak ima poscban znacaj, jer smo mi proizvodaci naj boljeg apiJuma na svetu (Makedonija). Makove caure su , s jedne strane, velik izvozn i
artikal za ekstrakcijll morrina ,i drugih vain ih alkaloida a, s druge strane,
veliko zlo na selu (trovanje dece, beba iz neznanja) . Makovo seme je i danas za nas vaino , a donc davno jc imnlo ogroman zna ca j, jer su strogi a rlo-

GEOGRAFSKA RASPROSTRA NJEi'\ OST OPIJL:M SKOG MAKA U JUGOSLAVIJl

doksni postovi trajali oko 210 dana godisnje, p a se smelo samo n a zejtinu
kuvati . Ko li ki je znacaj makovog semena vidi se i po tome s to se u Vojvo.
dini ne moze zamis li ti praznik ni gozba bez kolaca s makom itd.
Makove s tabljike su sirot in jski ogrev u Vojvodin i ; Makedoniji.

OPIJUM
Opij u m jc na vazduhu zgusnu t i 0 s 1I sen m 1 e c n i so k koji cu r i
iz obrezanih jos zelenih caura op ijumskog belog maka, Papaver somniferurn
var. album - Papaveraceae.
Rasprostranjenost. - Opij ll msk;i mak j e porekl om, po svo j prilici, i7
Male Azij e, o dakle se i danas dobija naj vise medicinskog opj u ma i o dakle
se kroz vekove gajenje rasiri lo na Istok i Zapad. Gajenj e maka zbog sem en a,
ulja i opij uma odavno se odomaCilo 1I Persi ji , Egi'P tu i I n dij i, a kasnije u
Kini, na Balkanll, u JlIznoj Americi i dru gde.
Gajenje. - Da se d obije 1 kg op ijuma, po trebno je oko 1.000 m 2 zemlji!ita i oka 340 casova rada. Sa \ hektara dobija se svega 5-\ 5 kg opijuma.
Posao je vrlo spar i pipav. J eclan radnik moze da nabere za dan najvise
pola k-ilograma alijona , smole Hi katrana, kako ga nazivaju u Mak ed oniji. Od jedne caure dobija se svega oko 0,30 g opijuma.

458

LECENJE BIUEM

Gajenje opi jwnskog maka u svrhu dobijanja opijuma izvodljivo je sarno

u zemljama u kojima je toplo i su511o. Gajenje opijwnskog maka je pod dr
zavnom kontrolom, kao i druge monopolske kulture, za razliku od uljanog
maka Cija je kullura slobodna.
Jesenji useI' je baJji od proleenog, jer daje veei prinos, otporniji je
prema boiestima i bolje i2.drii prolecnu su~u i druge nezgode. Seme iz obre
zanih caura nije dobro za selvu, jer je delimicno izgubilo klijavost usled
poremecaja i smetnji pri sazrevanju duboko zarezanih caura. Za dobijanje
prvoklasnog semena za setvu ostave se na nJivi prvocvetne, najkrupnije i najl ep~e caure da potpuno dozru, pa se izmedu njih izaberu najpunije s najbo.ljim semenom belicasle boje. Strogo stmcno odabiranje maka mora se
vrSiti svake godine.

GLAVICE OPIJUMSKOG MAKA. - RAZNI NACINI OBREZIVANJA CAURA

I. MAKEDONSKI 2. MALOAZlJSKI (TURSKI) 3. INDlJSKI NACIN

Mak je jeclnogodi~nja kultuma biljka. Seje se u oktobru iii februaru,

odnosno u martu, cim vreme dopusti i opasnost od mrazeva prestane. Seje
se sejai,icom, sam iIi pomesan s peskom, jer je seme vrlo S'itno. Seje se
cesto zajedno s repom, mrkvom iii kimom u redove na razmaku od 40 em.
Zemlja mora hiti vrlo sirna i u staroj snazi. Na I hektar potrebno je svega
oko 5 kg semena.
M a k v 0 l i t 0 p lot u. Nije redak slucaj da mak ozebe i da se zbog
toga mora podsejavati iii, u najgorem siucaju, preorati pa sejati nesto drugo.
Kod nas se opijumski mak gaji juino od linije Sar-planina-KrajiSte,
dakle, u slivu reka Egejskog mora, najvise po rodnim njivama oko Vardara
i njegov,ih pri toka, dokle dopiru vetrovi i blaga sreclozemna klima. Glavna
mesta proizvodnje najboljeg opijuma su okolina Kavadara i Stipa, dakle,
najsuvlja i najtoplija mesta. Top I a, r a s t res ita, j a k a ina dubr e n a z e m I j a u s tar 0 j s n a z i daje mnogo vi~e opijuma i jos vge
semena. Ne treba ga gajili na slaboj, hladnoj, k;'seloj, teskoj i vialJJ10j zemlji.
Cmica i pladni recni nanosi su najbolja zemlji~ta. Predusev treba da bude
okapavina, bostan iIi graho rica. Duboko zimsko oranje i zaoravanje snega
je najbolje za na~e prilike, zbog redovnih prolecnih su~a i vetrova. Stajsko
dubre, po 100 do 200 kg superfosfata i KN0 3 povecavaju kvali'tet i kvantitet prinosa za 50 0/ 0 i vi~e. Biraju se visoravni iii padine jugu okrenute, jer

MAK

459

biljka strada od ranih jesenjih i poznih prolecnih mrazeva, hladnih zimskih vellova s visokih balkanskih plan ina, prevelike i dugotrajne suse, suvisne kise, vlage i magle koja se ceslo nagomila u Ikotlinama i dolinama
(mrazista). Narocito za vreme 0 b r e z i van j a e a u ran e s m e bit i
vel r a, k i s e pa eak ni rose.
Kad usev nikne, proredi se (40 X 40 cm), oprasi 2-3 puta i, uopste brizljivo obraCluje. Biljka u prolece, eim otopli, brzo izraste, bujno se poene
razvijal i, razgrana se i okiti vrlo lepim krupnim, kovrdzama, golim , tala
sastim, srcbrnobelim iIi pepeljastim listovima. Cela biljka je srebrnastosiv
kasla od vostanog pepcljka. Mak cveta u maju iii junu, sto zavisi od godine,
sorte, mesta, zcm ljista i klime . Prolecni, jari usev cveta na 10-20 dana kas
nije od jesenjcg. Biljka naraste do 1,5 m. Stabljika se grana t<llko da na jed
nom struku ima 10 do 20 glavica, koje jedna za drugom postepeno sazrevaju.
Kada je mak gusto posejan, sitniji je i ~ma svega 1-2 sitne glavice. Za
10-15 dana precveta cela njiva . Tih zarkih dana, osobito pred vece, buru
i kisu, za vreme letnj ih zapara i pripeka, s makovih polja se razliva opojan
i tdak miris svojstven maku.
Seje se mak s be l i m c vet 0 m, jer ova vrsta daje opijum s najve.
cim procentom morfina. Mak s plavi m i crvenim cvetom je jaci, kTupniji,
otporniji, daje vise opijuma i semena, aLi ovaj opijum ima manje morfina
i zbog toga se manje ceru . Gaj'i se kao uljevna biljka zbog semena.
Prinos i kvalitel opijuma zavhse od klime. Su~nih godina je manji pri
nos, ali opijum ima viSe morfina.
Plod je caura raznog oblika: jajolika, kruskasta, spljostena ...
Po ce/oj hiljci ima m lecnih cevi s belim m lecn im sokom, ad koga po
lice Olrovnosl cele bi/jke, jer se u mlecnom soku nalaze alkaloidi. Pri adabiran;u opijumskog maka Iraze se sorle sa Slo ;ace razvijenom mreiom mle
cnih cevi (0 :;00;"10 u caurama), sa Slo vise mlecnog soka, sa sio vise morfina
i Sla kmplliiim caura111a ko;e su slepe, tj. potpuno zatvorene, nemaju ot

Yore, rupice na gornjem delu aspod zrakas tog ziga .

Berba oplJurua. -- Po spoljasnjem izgledu, Ikonzistenciji i pipanjem
caure proizvodaei ocenjuju kad je n a j po v 0 I j n i j i t r e n u t a k z a
o b r e z i van j e, va den j e 0 pi j urn a. Obieno 10- 15 dana posle opadanja cveta, caura dostigne svoju maks im alnu veli6nu i tada je najsoenija. U
tom stad iju se ispod gla\'ice ; iznad prstenastog zadebljanja na 5 tabljdci pojavi 7uckast kolut sirine nekoliko milimetara. To je najbolje vreme za obrezivanje. eim cau ra poene zut iti, 5azrevati, oCvr~cavati i bivalli manje socna i
manje meka, vec nije dobra za obrezivanje, jer daje manje opijuma. U zrelom
Seme11L1 nema alkaloida. Zato je pogre~no miSljenje da je zrelo makovo seme
otrovno.
Po suncanom, potpuno suvom i ti110m vremenu posle podne, radnici
vien i tom poslu, afiondzije, os trim seei,v om, umo tanim u krpe ili u drvo
tako da sarno malo viri napolje, pl~tko obrezuju eaure. To su najce~ce stari brijaei, ::tileti, nazubljeni ce lieni nozevi i sl. Svaki kraj i svaka zemlja ima
Syoju vrstu pribora, naein obrezivanja, sakupljanja i prerade. Kod nq.s na-
eine jedan jli tri manjeviSe v 0 do r a v n a reza skoro ako cele glavice.
U Indiji nacine vi~e okomitih zareza, a 'U drugim zemlj ama nekoliko kosih
zareza. Vodonwno obrezivanje oko cele glavice je najbolje, jer tako se za
sece najveci broj mlecnih cevi, najpouzdanije sprecava da sok ne padne na

460

LECENJE B1LJEM

zem lju i najvi~e 'so ka iz glave isewli. B era~ i idu un a t r a ~ k e da ne bi

ru ka ma i telo m skinuli sok s glaviea, jer o n sm esta u ka pljieama iii suzieam a pocuri eim se Caura ozlcdi. Zarez mora biti vrl o ve~ to i hitro ueinj en,
oko 3/ 4 ob im a glavice, t a ~ nod 0 s i t a s t og d e l a s p r 0 v 0 d nih
s n 0 p ic a, je r se tu na lazi n ajvi ~e mlee niih eevl. Ako j e zarez krat ak i plitak , onda ee iseuri'li m alo soka jer ce m ali broj mle~ nih cevi biti ozleden ,
T, naprotiv, a ko se perikarp s kroz proseee, a ko je, drukle, zarez suvi ~e dubok, mleeni sok umes to da iscuri na 'povr~>nu, gubi se u unutr~njosti eaure , Os im toga, u ta ko preseeenoj glaviei nas taju smetnje pri sazrevanju, a
sem e je za proizvodaee iste tako vazan prihed kao i opajum, Sok je gorak,
bee ,kao mleko , oko zar eza se uhvati u kapljiee, koje se skoro trenutno
z g r u ~ a j u , zalepe za cauru i na vazduhu ubrzo posmede pod uticajem
enzinla.
Sutradan ujut.-u, nozice m j\j narocitom spravieom (Dberaike), radniei
sastru zu te ml-ke, lepljive kapljiee u male limene iii zemljane sudove vezane napred 0 pasu b era~a, izvade ih kod kuce i ostave 2-3 dana na promaj i pod krovo m ili na suneu da se malo prosu~e, Say opijum se odmah posle zav r~e tka berbe p r enese 'll jedno zbirno m es to (kod nas u Skoplju), tu
se pomesa, gnjeci (malaksacija) ~ tako homogenizuje ili egalizuje , tj,
dobija se jedinstven opijum jedne zemlje za tu godinu. Zatrim se naeine
m ali hlepci6i iii kalupi do 1 kg, uviju u makovo li see da se ne zalepe jedan
za drugi i os lave na retko poredani na drvenim stelazama u supi da se na
prom aj i polako su ~e , U Maloj Aziji suse ih u ko rpicama oblozenim plodovirna s tavol j a (Rum ex) da se ne bi zalepili.
Taj p r e san iii S i r 0 V opijum sadrii oke 50'10 vode, a su~enjem
posle viSe m eseai ili godinu dana spadne v.l aga na 8-20'10 , Hlepeiei se moraju d o vol jn o razmaei da se ne doticu kako bi se sto brie osu ~ i'li, jer ako
poples nive, gubc mnogo morfina i tes-ko 's e mogu prodatl.
Osusen opijum je razlicitog obli-ka i velieine, Na povrsini hlepciCi i
opeke naseg opijuma irnaju ostal'ke makovog liMa "Ii samo karakteristiean
mozai'k, oti sak od nerava otpalog lis ta u kome je vlazan opijum bia umotan.
Svaka zemlja proizvodi i izvozi opijum u drugom nbHku, pa se vee i po formi
maze zna ti odak! e opijum ,potiee ,
U nOl'i je vrern e u nekim zemljama vade morfin iz samlevenih makovih
callra, zb og cega Sll one postale nas vafan izvozni artikal. Prodaju se caure
kako od o pijumskog m aka iz Makedonije tako i od uljanog >z Vojvodine.
Vade ga i iz eele tek procveta1le bilj'ke, jer u eeloj biljei irna morfina,
Inace, u podunavskim zemljama, a sobito u Vojvodini gaj~ se vrlo mnogo
maika, ali ne za vadenj e opijuma, nego sarno za dobijanje semena za kolaee ,
poslas tiee i vadenja ulja za jelo i indus-triju, Ovo seme nije belo, nego sivoplavo,
SVOJSTVA OPIJUMA
Opijum jc na prelomu ervenkasto-ml'ke boje, tezak, suv, homogen, evrst,
grubo zmast i sjajan kao smola. U ,prah se moze smrviti tek kad se potpuno osu !;i; inace se gnjeCi i lepi , Opijum je svojstvenog, narkotienog mirisa, nes to Ijuto-oporog, nepr ijatnag i vrlo gorkog Ulkusa. Nas opijum je

MAK

461

vrlo aromatiean, pa se i zbog toga mnogo ceni. Kad se rukom gnjeci, omek.
~a i da se mesiti kao testo, guma iii smola. Opijum je kisele reakcije.
Ma/oazijs!ci, tursk i, carigradski iii smirnski opijum s Liean je na~em, sa.
drii vi~e od 10"10 morfina, sarno nije tako cist, ima vi~e sas trugane pokozi.
ce od ('aure, vise deliCa lii,ca i vlage.
Z a medicin s ke
n a s m a l oa z i j sk i

svr he upotr ebl java se uglavnom

p i j urn . . Ostali s luie za uziva!I1je.

Pre par ira n i 0 P I J urn. Opijum za uii.v anje: pusenje, zvakanje

i pice. - Kil1eski opi jllm . - Najvise opijuma prolzvodi Kina. I pored toga
ga je donedavno uvozila. Za pos lednj ih sto godina u Kini se vodi privatna i
s luibena borba protiv uzivanja opij uma.
lndijski opijunl najvecim delom se izvozi, a manjim delom se u zem lji
potro~i, mnogo viSe za uzivanje nego za lecenje. U nekim pokrajinama gao
jenje je dozvoljeno, ali j e ipak pod driavnim nadzorom.

Persijski opijul11 je slican nasem . Dosta je cist.

UPOTREBA OPIJUMA U NAUCNOJ MEDlClNI

Opijum se daje za lecen je nervnog sistema, cirkulacije, organa za di
sanje i varenje i dr. S luii kao ana/gelik (u blazava i otklanja bol), hipnolik
(uspavljuje) i sedativ (umiruje). Upotreba m u j e cesta i raznovrS'l1a . Lekovi
tost i otrovnost opjjuma poticu od njegovih a lkaloida, u prvom redu mor
fina, mnogo manje od kodeina, papaverina i ostaUh alkaloida. Kodein se
upotreblj ava za ublazavanje kaslja . On je blaZe sedativno ~redstvo, manje
o trova n i u op~ te manje skodljiv od morfina , jer ne izazi.va navi:ku.
Premda j e morfin glavni d najaktivn ijri alkaloi d u Qpijumu, nosilac nje
govih farrm kodinams kih osobina, ipak dejstvo morfina je drukCije od de
lovanja opijuma, jer ostali alkaloidi u ovoj drogi pojacavaju ili slabe anal
geticna, otrovna i druga svojstva opijuma.
Malo je droga koje su tako sves trano i temeljno proucene kao opij um .
Pantopon, Opial, Domopon, Opum concenlralum, Panopin ,i sUeni opij umski
preparatri imaju sve iii sarno pojedine a lka'laide opijurna bez balastJllih materi
ja, tako da im j e dejstvo obieno brie, a i drukc ije od opij uma. U novije
vreme sve se vise upotrebljava ova vrsta opijumskih lekova, jer su se u
praksi pokazali kao vrlo dobri. Na primer, pantopon sadrii sve alkaloide u
liku hidrohlorida pribliZno u istom odnosu kao u opij umu.
Vat nan a porn e n a i a pam e n a! - opijum i makove caure
smeju se upolreb/javali jedino i isklju{;ivo pod konlrolom lekara, a dobi
j aju se sanzo u apoleci.

SASTAV OPlJUMA
U opijumu ima 26 alkaloida. On i cine priblizno j ednu cetvrtinu droge.
Nijedna druga droga nema toliko mnogo a lkaloida kao opijurn. Oni su vec im delom vezani na me k 0 n sku k i s e l i n u, a ostatak na sumpc.rnu
i mleenu . lma i m e k 0 n i na, laktona mekonske kiseline.

462

LECENJE BIWEM

PROSECAN SASTAV OPIJUMA ("10 ):

Morfina .
Narkotina
Kodeina
Papaverina
Tebaina .
Narceina
Ostalih alka loida
Mekons ke kiseline

2 -23
2 -12

0,5- 5
0,4- 1
0,2- O,S

0,1- 0,2
do 0,5

Mekonina
Kaucuku slierrih supstancija
Sluzi, gume, pcktina, ~ecera
Masnih materija .
Smole, voska, belancevine
Mincralnih materi j a
Vlage .

3- 8

0,8- 1,2
6-10

40-50
2- 3

15-20
5- 8
8-18

FALSIFlKATI OPlJUMA. ISPITIVANJE

Opijum je vrlo skupa i veoma vaina droga, zbog cega je cesto i na razne
nacine falsifikuju, osobito za vreme rata i nercdovnih pri li ka uop~te, kad je
snabdevan je otezano. U zemljama gdc jc opijum drlavni monopol, falsifiko
vanja su gotovo putpun o onemogueena, jer je ddavna kontrola vrlo stroga.
Pre pustanja u promet vrsi se ispitivanje opijuma i na kontrolisanu i isprav
nu drogu udara se drLaVlli zig i plomba.
U raznim zemljama opijum se na razne naeine fa lsifikuj e.

PROBLEM OPTJUMA J OPIOMANlJE. BORBA PROTIV PREKOMERNE

UPOTREBE OPIJUMA I NJEGOVIH DERIVATA

Istorija opijuma kroz vekove

Lekovite i opojne osobine opijuma eini se da su bile poznate odvaj
kada, ali su prva saznanja mag lovita. Mozda je to 0 m i r 0 v Nepenlhes.
Hip 0 k rat pi se 0 opijumu da u spavlj uje. D i 0 s k 0 r ; d i P lin i j era
zlikuju ekst1'akt iz biljke od soka sto cuni 'iz ozledene caure. Vee Dioskorid
spominje da ga fals ifikuju sokom od divlj e salate i gumom . To je, izgleda,
p r vip i sa n i s porn e n i k 0 f a l s i f i k 0 van j u d r 0 g a.
izlazc mcdiainsku upotrebu opiona . Celzijus ga nazi va tacrima Papaveris, sto ee reei makove stlze, jer kad se zelena makova caura
zasece, iz nje kao bele suze cur i so k, koji se ubrzo zgusne i na cauri uhvati
kao neke sitne smede perle.
Kinezi SU gaj ili mak jos davno pre nase ere i kao i mi u Vojvod ini i
drugim nasim krajevima upotrebljavali samo seme, bilo za me ~enje kolaca
bilo za ceden je ulja . tini se da su za opijum Kinezi saznali tck u IX vcku
od Arapa, s kojima su trgovale j uZne kineske luke. Oko hilj adu godina u
Kini se opijum upotreb ljavao sarno i jedino kao Ick, narocito proti'V d izen
terije (srdoboljc). Pusaci opijuma mestimicno se javljaju tck polovinom XII I
veka. U poeclku, vlasti nisu niSta preduzimale, ali kako je pusenje pocelo
uzimati sve veec I'azmerc opasnc epidemije, zabranjena je trgovina opiju
mom 1820. godine. Us lcd toga se naglo razvij alo krijumcarenje. Holandani
i Englezi najviSe doprine~e sirenju opiomanije u istocnoj Aziji. Opiju/Ilsko
PI i n i j e

MAK

463

pilal1je u KiTlli post"jaio je svake godine sve aktuelnije. Driavne vlasti su sve

ceSee morale intervenisati. Ipak su sve te mere bile prilicno biage, jer se
nije moglo predl'ideli ka,kva neman preli narodu. Tek kad je 1839. god. sin
kincskog cara naprasno umro usled trovanja opijumom, dvor naredi da se
zaplcni i unisti say opijum koji se bude nasao u Kantonu kod engleskih i
drugih ev\"opskih trgovaca. fs tovrcmeno je zabranjen uvoz sve robe iz En
gleske. Zbog ovoga docle iZl11cau Kine i Engleske do tzv. p r v 0 gop i j u m
s k 0 g rat a. Neprijateljstva su trajala dve godine i zavrsila se kapituia.
cijom Kine i 842 . godine : ugovorom u Nankingu Engleska dobi luku Hong.
kong i Kina se obaveza da otvori jos pet pristanista s tranoj trgovini, da
plati veliku ods tetu za uni steni opijum. Od 50.000 sanduka opijuma, koliko
je Indija izvozila u IGnu 1850. god., izvoz je porastao 1865. god. na 70 .000
sanduka.
Dru g i opijumski rat (1857-1860) vodile su, pored Engieske,
jos i Francuska i Sjedinjene Americke Driave. I ovaj rat je Kina izgubila.
Ugovor 0 miru jo~ je teze pogodio K,nu : ustanovljena je eksteritorijalnost
strana ca, meClunarodnoj trgovin i su otvorena nova pI1istanista i jos mnoga
dl"Uga ponizenja dozive Kina. Da bi koliko-loliko spreCiia odliv zlata iz dr
Eave, i sama Kina poce ga jili opijumski mak i za kralko vreme poslade naj
jaci proizvoaac opijuma na svelu. Dakle, sto bi se kod nas reldo udri brigu

na veselje .
Sva nastojanja pro5veeene i rodoljubive inteli gencije, naroCito skolovane omladine u Kini, mnogobrojne antiopijumske Iige sirom sveta, svetska
sta mpa, gnusanje i samih drzavnika na najvisim polozajima prema politici
svojih vlada prema Kini (govor Gledstona u engleskom paorlamentu 1848),
sve to osta uzaludno .
Pitanje opijuma i opiomanije je veoma krupno . Jedni ga puse, drugi
piju, a treCi ubrizgavaju sebi inj ekcij e morfina, heroina i 51. Jedni ga uzivaju da bi se bar tren utno oslobodili tuge i zalosti, sitnih svakidasnjih i krupnih briga i nevolja . Drugi, opet, kao velika deca, imitiraju prve smatl'ajuci da je moderno i otmeno sve to sto nije obicno i normalno. Treei traze
neko sredstvo za drazenje. I tako da.lje .
Svi se on i ubrzo zaglibe u blato i sljam i vise ne mogu natrag, no teraju dok mogu.,, do konacne propasti, nimalo slavne otmene smrti.
U pocetku, to prija1 no i neobicno raspolozenje postize opioman malin: doza ma, a docnije postepeno se te doze moraju iz dana u dan poveea"ati da bi se moglu postiei isto raspolozenje. Pusac opijuma najpre gub i
volju, osetljivost, raZUIll , zatim se javlja hronica:1 gastroenteritis, tvrd zat
vor (s10lice na 10--15 dana), posle cega dolazi jak dizentericni proliv i retko
mokrenje; u mokraei cesto dma belancevine. Javljaju se upala pluea, nepravilnost i ustreplalost bila (pulsa) , neuralgija, progresi.vno slabljenje, ruke i
noge drhte, li ce pOlamni, oei su ispijene i upale, javlja se opsta utucenost,
tromosl, nemoc, nepokrctlj ivos t, prerana ostarelost, moralna otupe-Iost i fi
zicka nemoe (bolesnik mokri pod sebe) i najzad nastupa smrt zivog lesa.
Vojnicima je pre jurisan ja pOlajno davan opij um u picu da bi poslali
svirepiji i nel1lilosrdniji. - NeIQi istonicari misle da kao Ara,pi hasisu, tako

Turc;:i opijumu treba da zahvale za svoje sjajne pobede i osvajanja. Pre

borbe vojnici su jeli opijum i usled toga su postajali hrabriji, neust-rasivij i,
sVirepl)l, j unaci bez mane i straha. Tvrde da oi u zemljJ pocetkom svakog rata nestalo opijuma. Tako su, na primer, austrijske vlasti preko svo

LECENJE BIUEM

464

jih zbira i ~ pijul1a . uvek bivale blagovremeno obave~tavane kad god bi se

Tu rska Carevina spremala za rat . Vojni n akup ci, tursk i trgovc i bi kupovali
velike ko lic ine npiJ um a u Solunu, Serezu , Biwlju, Skoplju i clrugim mestima
Makcdonije.
Pocetkom ovog veka, ser Robert Hart, tada~nji direktor kineskih cariarnica, procenio jc da jedan K,inez popu~i oko 4 kg opijuma god i ~ nje, ~to
prcdsta' Ija za jednu naselj e nu pokrajinu, kao ~ to je to Se Cuan, godi~nju
potrosn ju od 3 miliona 600 hiljada kilograma.
Od priil oda os/varel1ih prodajom droge, kolol1ijalne vlasli su i zdrzavale
svu upraVntl vla st. - VeCina kolonijalnih vlada imala je tolFko k 0 r i 5 t i

od opij u ma da je mogla 'P I a cat i i i z d r a vat i c e 10k u p n 0 c in 0 v n i ~ t v 0, v 0 j 5 k u d 5 V U os t a I u up r a v n u v I a 5 t

po dm i r i t i d ru g c d r za v n e ra 5 hod e.
ZA STA SE SVE TROSI OPIJUM? VISE OD 90 0/ 0 PROIZVEDENOG
OPIJUMA POTROSE NARKOMANI
ZahvaljujuCi velikom broju veoma vainih alkaloida, opijum ima ~i
rok u i razno liku upotr eb u. Najve6i dec medicinskog opijuma tro~i se za proizvodnj u morfina . kodei na, papaverina i drugi h alkal o ida i njihovih derivata
po trebnih za lecenje. Manji dec tro ~e apoteke i drogerije za izradu tdnktura,
ek s trakta i drugih ga lensk ih preparata. Na zalost, jos u vek naj vge opijuma
potrose opiomani. Racuna se da kolicina morfina koju godgnje potro~i 200
opiomana iznosi \'i se nego mcdicionska godisnja potros nja cele Jugoslavije.
Iako su u izvesnim zemljama tvornice opij um skih alkaloida pod strogom
drzavl10m kOl1trolom, ipak se iz njih ve6i dec proizvedenog morfina i heroina proda za uzivanje. I pojedin e vlade i Svetska zclravstvena organizacija
pokusavale su na 5\'0 moguce nacine da sprece iii bar da smanje broj opiam ana i os talih, i da se bar priblizno dobije cifra iz vezenog, odnosno uvezenog i za uzivanj e 'U trosenog mor fina, heroina i ostalih opijata, ali 5vi pokusaji osta ~e bezuspesni i uzaludni.
Ogranicenje proizvodnje op ijuma bio je cilj Konferencije u Sangaju
1909. U Hagu je 1'J12. god. 5azvana I medunarodna konferenoija protiv proizvodnje i krijumcarenja opijuma i njegovih alkaloida i derivata.
BELA KUGA
Za Kinu je opiomanija bila veci porok, nesreca i opasnost no alkohol
za mnoge evrop ske zemlje. Bela kuga i da nas kosi milione zivota, razara
stotine mirnih i dotle srecnih porodiica, dovodi u pitanje opstanak izvesnih
pokraj ina, plemena , naroda, pa cak i driava.
MAKOVE CAURE U NAUCNOJ FARMACIJI I MEDICINI
VAZAN LEK I JOS VAZNIJA LEKOVITA SIROVINA
Prazne rnakove caure Hi glavice su krte, velike ,kao jaje, 5 mnogim
pregradama . Caure su raznog oblika i velicine, okruglaste Hi jajasto-duguljaste, gole, sivkasto-zelen e iill 'pepeljavoplavkaste, na vrhu ima}u veli,k, pljo-

MAl{

465

snat, okrugao, toekast, sedeci Zig, koji je zrakasto isprugan, obieno sa lOIS zubaca. Pod !igom ima ponekad desetak rupica.
Ukusa su neprijatnog, gorkog. Glavice koje nisu gorkog ukusa treba
odbaci~i , jer potitu od zrele bHjke bez a1kaloida.
Hemljskl sasta... - UkoNko su caure brane zrelije, utoJioka sadr!e manje opijumsk ih alkaloida, tako da zrele eaure imaju j o~ svega ako 0,02 0 / 0
(Frome). Inace, nadeno j e oko 0,18/~,28% mort ina, 0,04'/0 narkotina, malo
papaverin a, narceina, papaveramina i ostahlh opij umskih alkaloida. Nezrele
eaure u prosvecenim l.emljarna mogu se dobiti s arno u apotekama na recept.
Prepisuju ih jo ~ neke farmakopeje za izradu sirupa. Deluju slieno opijumu.
Makove caure su s redstvo za umirenje i ublazavanje bolova . U apoteei se
makove caure cuvaju pod kljucem, kao i ostal'i otrovi.
Poku ~aji izvesni h vlada d a se zabran i sejanje maka dosad nisu us peli ,
jer to je ne samo hranljiva i lekovita nego i veorna lepa ukrasna biljka .
. Nekih godi na se sarno jz Vojvodine izveze oko milion kilograma praz
ni,h, zdravih, leko\'itih caura, jer se u farmaceut~koj industriji ;11: njih vadi
morfin i drugi opijumski a lkaloidi va!ni za terapiju.
LEKOVITE CAURE U NARODNOJ MEDIClNl
VELIKO NARODNO ZLO
Majke, osobito po na~ irn vojvodanskirn selima, za vreme veUkih i te ~
kih polj skih radova, kuvaju m akove caure u vodi, ocede crvenkasta-mrku
teenost, os lade 1 daju bole~ljivoj ,i plaeljivoj deci da piju iii da sisaju da se
.smire , da ih prode trbobolja 'i da spavaju. lako su zabelezeni slucajevi travanja, i rnada zdravstven; radnici vode upomu propagandu protiv upotrebe
ovog o trova , ipak se ), mak jos 'Ponegde daje deci da piju,
MAKOVO SEME
Makovo serne OIJe otrovno, NaprotJ.v, one je vrlo hranljivo: daje vge
kalorija nego m eso . Upotrebljava se serne od opijumskag i drugih vrsta maka ,
Kod nas se mak mnogo seje naroeito u Makedoniji i Vojvodini.
MakoV'O seme je vrl o s itno Zf'110, svega 1-1,5 mm u precniku, bubrezastog oblika i golubij e boje, U ulegnuCu vidi se m ali ruckast oziljak od
p~ka,
'
Lupom se vidi karakteristicna mreza a d sestouglih okana koju grade
nabori semenog omotaca, U belom, masnom, velikom endospermu leii mala
klica u ob lik u lu ka, Ukusa je blagog, uljastog i dosta prijatnog,
Hemljskl sastav. - Ima 45 do 55'/0 masnog suSivog ulja, 20'10 belancevina, sluzi, lecitin a, pentozana itd. Nema aIka/oida, prema tome, seme nije
o trovno kako to mnogi misle. Da je makovo serne o~rovno, onda bi svake
godine bilo mnogo miliona potrova nih osoba u Jugoslaviji, Rumuniji, Madarskoj , Cehoslovackoj i Aus triji, jer se u trim zem ljama svakodnevno trose
vagonske kolicine makovog semen a za spravljanje najraznovrsnij4h kolaea
i poslastiea.
Prvim, hl adn im eedenjem dobija se oko 200 /0 bezboj nog ulja, naknad
nim, toplirn jo~ 20'/0, a li je ovo tamno obojeno i zbog toga se upotrebljava
u industri ji, a ne za medicinske svrhe ' niti za jela. U nasim tvornkarna zej-

466

L/!CENJE BIUEM

tina dobij a se danas iz ma kovog semena vrlo ukusan zejtin za jelo, vrlo slabo
oboj en. Ra nije se u mnogim mestima Makedoni je cedio na p rimitivan , zas
tar eD na6in tam no ohoj en zf'jtin za j elo '~aTlaga n ., te~ kog, neprijatnog, ufe
zenog miri sa, ul jc koj e se J o~e cuva i b rza ugorea.
Makovo ulj e se sas toji pre tezno od glk erida oleinske i linolne kiseline
i zbog toga je su ~ i vo (dobra za kuvanj e firnajza) i ima vebilk jodni broj.
Upotreba. - Seme se u apotekama i u k071metioi upotrebljava za iz
raau emlllzija. lnaee, glavna upotreba maikovog semena je u indu&triji zejti
na za jelo i za izra dll fir najza i sapuna, a u Srednjoj Evropi i na Istoku za
izradu raznih kolaea.
Uljanim pogacama hrane s toku, a sluzi i za falsifikovanje za6ma i droga
.
u pra~ ku. Uljane pogaee su vrlo hranlji,ve .
Otkud poticu trovanja makovim semenom? - U Madarskoj su 1910.
god. zabelezC!Ila trovanja makovim s eme nom . Medutim, kako je dokazan o
da makovo seme ne sadd i alkaloida, a vee je ranije zabelezen slueaj da je
makovo seme uvezeno iz n ekih drlava sadrlavalo primesanog bunilkinog se
mena (S em en Hyoscymni), verovatno da je i u ovom slueaju bHa posredi
takva otrovna primesa. Bunikino seme je sitnije (do 0,9 mm), mi~ ije boje,
gorkog i neprijatnog ukusa. Mikrookopom se vide krupne celije ep1derme,
semene Ijuske talasas to za debljale sa tpi strane.
Narodna lmena: afion, afiun, a~a~ , beli mak, biH pi,tomi kukurik, veliki mak, vrtni mak, drijemak, pitomi mak, p-itomi makalj .

MALINA

Rubus idaeus L -

Rosaceae

Malina se kod nas mnogo sadi zbog ukusnih plodova. Najvge se gaji
oko gradova, jer se veci dec plodova prodaje u svefem stanju na gradskim
pijacama. Od maline se pravi m a lin 0 v so k, a od ovoga se izraduje
m a lin 0 v sir up (Sirupus Rubi idaei), koji propisuju na~a i gotovo sve
druge fB!rmakopeje u svetu. U malinama ima oko 70 do 900/ 0 saka. Sok sadrli oko 2</0 lim uno ve i jab u e n e k i s eli n e, malo mravlje kiseline, secera, pektina, isparljivih mi-risnih sastojaka, crvene boje i dr. Ima
vi tam ina G.
Malinov sok je vrlo zdrav 1 prijatB!n napitak. Znatnom kolicinom organskih kis elina ovaj sok osvezava, a aromatieni sastojoi mu popravljaju miris. Zbog lepe zivocrvene boje, priJatnog mirisa i ukusa, malinov sirup se
vrlo ~esto dodaje 1"azrLim teenim lekovima. Infuza, dekokta i ostali teeni lekovi, naroeito oni u deejoj praksi, najee~Ce se zasladllju malinovim sirupom.
Osu.sen malinov plod uia2Ji u sastav vo6nih i1i tzv. vitaminskih cajeva
zajedno sa plodovima sumske jagode, borovnice, ~ipka i drugog d1Vljeg voCa.
Izrada tih eajeva kod nas je nepoznata i zanemarena. A to je veltka ~teta,
jer nema prijatnijeg napitka preka zime od eaja naeinjenog od me~avine
osu~enog sumsko~ voea. Osim toga, sve to lciselo J oporo divlje voce i u
osu~enom stanju jo~ uvek 1ma znatnu kOfleinu
vi tam dna, pogotovo vitamina C. Kad se ima u vidu da preka leta nedostatak vitamina C nadoknadujemo raznim drugim voeem i zelenim, svezim povreem, da imamo rnnogo

467
malina, da mnogo voca tes to preko leta propadne, jer ne moze sve da se
pojede, onda ima jo~ vi~e razloga da svaka doma6ica preko leta osu~i po
nekoliko kilograma malina za sv<rkog tlana porodice i da to tuva za zimu
i prvu polovinu proleca kad nema sveze hrane.
M a li n 0 v li s t (Rubi idaei folium) sadrfi tanina, flavonoida, vitamina C i organskih kiselina. Upotrebljava se protiv p roliva i uop~ te kao adstringens. Ulazi u sastav grudnih cajeva. Fermentiran list pl"ijamo miri~e,
slicno kineskom caju , zbog cega je ovaj eaj cesta s lutio kao zamena kineskom caju. Ce~ce se daje sme~a fermentiranih li stova maline, kupine, jagode,
ogrozda i ribizla. To su siTO tinjs ki iii ratni tajevi.
Narodna Imena: jagodnjak, malina planinska, malinjek, maljuga , muraga, plasm ika, sunica, himper, crvena jagoda, crvena kupina, crlena kupina.

MANA
Pod nazivom mana podrazumevaju se razni slatki biljni eksudati. Oficinalna mana je na vazduhu osu~ en sladak sok, koji curi iz povrec:!enog stabla gajenog ernog iii malog j a se n a, Fmxinus omus L. var. rotundifolius
Oleaceae. To je drvo visoko 8-13 me tara.
RasprostranJcnost. - Naj v i~e ernog jasena ima u jumoj Evropi. U nas
ga ima ne sarno u Dalmaeiji nego i po ostalim ~umama Balkana. Na sever
noj oba li S icilije se gaji (frasineti). Ona je glavni proizvoClac mane.
Gajenje. Berba_ - Crni jasen se sadi u dobru zemlju na rastojanju od
2 m, cesto i kao m e~o vita kultura zajedno s masli'nom i kestenom. VaClenje
mane pocinje oko osme godine i traje desetak godina. Posle toga se drvo
odsece, pa se ostave izdanei, koji se kasnije eksp l oata~u.
Zarezivanje pocinje u julu i traj e do septembra. Odmah iznad zemlje
nacini se jedan \,odoravan dubok zarez do drveta. Sutradan se na 2 do 4 em
tacno iznad ovog nacini nova ozleda i tako svaki dan do vrha stab la, sve
dok traje susna se7.0na. Naredne godine se pocne opet 'odozdo, ali s druge
strane s tabl a. U zarez sc metne sla mka, n eko drvee iH se ni'~ ta ne s tavi pa se
sok zalepi na koru kao smola. Najbolja droga se dobija za vreme lepih i toplih dana iz mladih stabala, u obliku eevi iH oluka (Manna cannulata) . Ma11I1a comm ullis, M. pinguis je gumasta, zelatinozna, s lepljena, tamna masa
testo sakuplj ena sa zemlje. 1z ozleClenog stabla curi nagorak mrko-i.ut sok,
koji plavo fluoreskuje, a s u ~e njem izbledi, pobeli , QCvrsne i izgubi gorcinu.
Svojstva. - Mamla cannulata, e e v as t a, 0 fie ina I n a man a dolazi u sU'Vim, belo-ruckasti m kristal ast im komadima, koi'i su dugacki do 15
em, a ~iroki 2 do 4 cm, malo izlebljena iii bezmalo pNZlma5'ti i zaobljeno
trouglas ti. Mana i njen vodeni rastvor pokazuju plavu fluoreseenciju u ultra\'iolemoj svetlosti. Uk u sa je 5 I a t k 0 g, ami r i 5 a slabog, malo
na med .
Sastav. - U lOam 1ma oko 55.1. man ito I a iii man ita (u najboljim vrs tama ima ovog al kohola do 9(}<l/., a u slabim svega 300/0). 1ma oko
100/0 vlage, 20/0 glikoze, 2,5% fru'kloze, 6'> /. man 0 t rio z e, 12% man 0-

LECENJE BIUEM

468

t e t r 0 z e, 0,050;. ~ mol e i glikozida f r a k s 0 z id a,

Ciji vodeni i alkoholm rastvori plavo fluoreskuju i koj[ se hi.drolizuje na gl'i kozu i fraksetol ltriO'ksikumarin). U lo~ijirn vrstama mane ima sluzi, limunove kiseline i
ima vi~e fraksozida.
Upotreba. - Mana je blag laksans, koji se daje najce~ce deci, j er ne
izaziva ni gadenj e ni cupa nje, a uz to je sla tkog ukusa.
Iz rac:tuj e se Sirupus Mannae, Sirupus Sennae cum Manna i lnfusum
Sel1l1ae compositum.

MANDRAGORA,ALRAUNA,MANDRAGULA, MUNDRAGULA,
NARANGULINA, ALRUN
Mandragora officinarum L. -

Solanaceae

MANDRAGORA: BIUKA U eVATU. KOREN I PLOD

Tra jna zeljasta biljka, .koja raste oko Sredozemnog mora. U nas je ima
sarno u okolini Dubrovnika. Koren je do 60 em dugacak, debeo, mesnat, beli cas to-i uckas t, cesta razgranat ~ ponekad neobicnog oblika koji liei na covekov trup. Takvo .korenje Qudnog, covekolikog obl~ka sku po je prodava-

MASLACAK

469

no, jer mu je pridavana cudolvorn a zasti.tna i iseeliteljska moe. Lisee je krupno i skupljeno u rozelu. Plod je zUla, mesnata, okruglasta bobica velieine
golubijeg j ajeta. Upotreb ljavaju se koren, list i plod (Mandragora e radix, folium et fructus).
Cudotvorni i skupo plaeanJ . mand;ragolrin je, zapTavo, smesa hiosci.
jamina, atropina, skopolamina i drugih alkalaida koji se nalaze u srodnim
biljkama: velebilju, tatuli, bunki i belom bunu. Prema tome, dejstvo mandragore je isto kao ,i ovih biljaka. Neopravdana je upotreba mandragore kao
ljubavn og napitka , za jacanje muske snage i tome slieno. Ona je u rukama
sarla tan a skodljiva , pa i smrtonosna! Znaci trovanja su isti kao i od velebilja i tatule.

MASLACAK
Taraxacum officinale Web. -

-Compositae
-.

Maoslacak je dugovecna zelja,s ta biljka, koja raste kao korov svuda, a

naj viSe po vla!nim livadama. Vlazna mesta se ponekad rute od isevetalog maslacka. Ima zemalja gde se maslacak gaj<i. lz verti'kalnog, dugovecnog, vrlo
razvijenog, malo razgranatog .korena izbija rozeta od lisea polegla po zemlji.
Nema stabljike. Cvetna drska je gola, suplja, nerazgranata, valjkast~, visoka
IS-3~ em a na vrhu nosi zlalnozutu glavicastu evast slozenu od jezicastih
cvetova. Maslacak se razmnozava semenom koje velar nosi kao padobrane,
jer su semenke vrlo lake i imaju perjanieu.
Svi delovi biljke su go r k 0 g uk usa i <imaju mnogo belog m I e eno g so k a, koji obilato curi kad se hiljka ozledi. Mlecni sok je najgorCi,
a u njemu ima najvise lekovitih sastojaka; maslacak rnje otrovan.
Berba. - U nekim zemljama trali se sarno koren, u drugim list a u
tre6im cela biljka s korenom iskopana r ano u proleee pre cvetanja. 0 tome
nasi biljari treba da vode racuna. NajviSe se trazi koren (Taraxaci radix).
Mnogi biljari se ne slazu u pogledu vremena kada treba obavi,ti berbu_
lzgleda da koren ima najvise gorcine u drugoj polovini leta i da ga tada treba
brati. Kasnije, u jesen, ima viSe inulina, a taj sastojak bi bio dobar za proizvodnju kafenih dodataka (kao eigura).
K 0 r e n je dugacak do 20 cm, a debeo 0,5-1,5 cm, vretenast i valjkast, spolja rulomrk_ Svez koren je pun belog mlecnog soka koji obilato
curi iz mlecnih cevi rasporedenih u koncentPicne krugove.
Izgled droge_ - Kad se 05usi, koren splasne, smezura se, izgubi oko
3/4 svoje tezine i postane sivomrk. Uzduz, a mestimiono i popreko (glava)
naoine se pruge i nabori. Mlecne cevi su vrlo tamne, ernomrke. Droga je
krta ,i tvrda.
Uk usa je gorkog.
L u po m se na poprecnom preselm 'l'azlikuje siroka, belicasta kora,
ogranicena kambijalnim prstenom od $Vetlozutog uskog drveta. U drvetu
se vide siroki otvori drvenih 5udova, a u korl mnogobrojn<i tamnoml'k<i koncentricni krugovi koji se sastoje od gmpa poprecno prerezanih mleenih cevi.
Jodnom vodom ovlazen presek korena ne poplavi, jer ne sadrii skroba,
nego inulina.

470

LECENJE BILJEM

Saslav. T~raksacin i taraoksacer~n su dYe g~rke, u vodi

rastvorlJlve heterozl dne sups lancije, koje se naJaze najvi~e u m lecnom soku.
U korenu im a jo~ i enzima, hoNna, etaI'S'kog ulj a, smo le, masnih kiselina
mnogo inulina (u jesen do 400/0) i ~eeera (do 18"10).
'

.//..........

.... "",,.,

('
\

/;~
- -.--

\ .....,.........
MASLACAK

U
penski
U
Ieee je

....

neosapunjivom delu masti ima fii'tosterola, iz kojih su izolovani teralkoholi: taraksas terol i beta-amirin .
bi,s tu ima linozita, 5luzi, secera, smole tarak>sacina. Lis t bran u pronajlekovitiji.

Upotreba. - Koren masJacka, kao i sve druge gorke droge, poveeava

apetit i dobro deluje na varenj e. U anglos<ill<.sonskim zemlj ama mas 1acak jc
vrlo omiljen blag 1<ill<.sans protiv atonicne dispepsije i diU'retik.- Daje se u
obHku caja m ekstrakta. U prosveeenim zemljama maslaCak je prva pro-

MASU NA

471

lecn a sala ta koja se trosi u ogromnim kolitinama kao prva presna vitaminska h ran a, ta ko potrebn a posle dugotrajne zimske suve hrane. Maslacak se upotrebljava u naro dnoj med"cini , pored ostalog (rano u prolece svef a biljka) za ciScenje krvi, kao diureti'k, protiv bolova ruci j jetre itd.
Industrij s ke kolicine divljeg, a u novije weme sve viSe gajenog korena
m aslacka t raze se i upotrebljavaju kao dodatak kafi zajedno sa cigurom ili
bez nje. Zato kod nas treba sabra ti vagonske ko1i6ine korena, kako za podmirivanje domaCih potreba, tako i jo ~ vi ~ e, za izvoz. Kod nas se maslacak
malo upotrebljava, te bi trebalo vr~ iti ~ to zivlju propagandu za ~to Siru primenu a ve korisne, neotrovne, domace droge.
Istorija. - Nema pouzdanih poda taka 0 upotrebi maslacka u doba
Grka i R!imljana. Prvi ga s pominju aorapskj medicinski pi50i Razes i Avicena
i od toga doba do danas maslacak se stalno upotrebljava, viSe u narodnoj
nego u skolskoj medicini. Franeu\9ki nazi.v pissenbit ukazuje na dejstvo maslacka.
1. Kamen u zuci: po 40 g korena maslaoka i vodopije i 20 g nane. Tri
ka~ike caja popari se sa pola litra 'k ljucale vode, poklopj, 05tavi 2 sata i
pije na 2 sala po jedna ka ~ika .
2. atezano mokrenje: po 30 g mas laeka , rastavica i sitniee i 10 g svile
od kukuruza, kao pod 1.
Narodna irnena: andra~ka, baba marta, bos-gologlav, veriznjaca, vetrokaz, glusina, gologlaviea, gorko zelje, gi'ki dimae, dec}i lancic, zucanica. zuIjanka, zuljevica, rutelj, zuteljak, zutenica, rucaoni,k, zuceniea, zucani'k, jovancak, k;ravlje cvece, krmece evece, masia6ik, masiacica, masiacnik, milosay.ka, mlekaca, mlec, mleea'k , rnlecac, rnlecic, mleeka, mlicak, mljekaca,
mljecka, obrnice, oveja mlecka, popina pogacica, popino guWlO, radie, sala
tusa, sindzirae, talijanska salata, tra'Va od groznice.

MASLINA

Olea europeae L. -

Oleaceae

Maslina je dugovecno zimzeleno, krivo, kvrgavo i zavrnuto, vrlo razgranato drvo, visoko do 12 m. Gaji se 'kod nas u Primorju. Plod je jajolika
kostuniea, dugacka 2-3 em, a debela 1-1,5 em, gola, sjajna, tackasta, zelena, zatJim ervenkasta, a kad sazri, postane skoro erna.
Droga. - List, plod i ulje (Olivae folium, f"lctus et oleum).
Berba i prerada. - Od nepotpuno zrelih, zelenih maslina dabija se zelenkasto, najfio-ije u-Ije, a od potpuno zrelih, crnih dobija se vise ulja, ali je
one slabijeg kvaliteta. - U prolece se beru mladi vrsni listovi.
Sastav: - List: flavonski i drugi heterozi<l.i, sapobozidi, oko 3% rnanitola, pirogalni tanini, ~eceri, >smalei fitosteroli.
Plod: oko 22% (osu~en 40%) ulja, 5% belancevina, hlorofila, manitola,
heterozida i saponozida, glutaotiona, smole i vaska.
12% lin 0 lei n a,
Ulje se sastoji od pribliZno 75% .0 lei n a,
7-12% p a I mit.j n a, 2--4% s tea r l' n a, a r a h 1 din a i m i r i s t i-

4:-

472

LI!CI!NJI! BILJI!M

c ina. Neosapunjivog dela ima oko 1/. i u njemu skvalena i vi tam ina
A i E, "Be u nepreci~cenom nego u pre~i~cenom ulju, jer se rafinaoijorn vilamini vecirn delom uni ~ tavaju. Ima i hlorofila i ksanl"Ofila, od kojih pOli~e
boja ulja.
Upotreba. - Zbog sedativnih, holagognih i laksantnih osobina ulje se
daje kao blago sredstvo promv zuenog kamena, nefriticnih kohlka, zatvora
ild. Daje se i kao a ntidot u velikim dozama protiv olrova kojd draie. Urn iruje suncem opecena mesta na kozi. Nijedno se ulje tako ~esto i raznovrsno
ne upolreb ljava u farmaciji za izradu masti, linimenta, flastera, raznih lekovitih ulj a kao maslinovo. Za ishranu je masLinovo ulje jo~ uvek najvBe
cenjeno i trazeno.
Protiv zatvora uzima se 1-2 ,kasike izjutra. Za isteI'ivanje zu~nog kamen a 3-4 uzastopna dana po 2 ka~ke pre spavanja.
List se pij e u oblik u eaja, ekstrakta i drugih preparata. Dvadeset listova kuva se sa 300 g \'ode da uvri do 200 g tecnosti, procedi, zasladi .i toplo
pije pre jela izjutra i uvece. Ust se upotrebljava u narodnoj, a posle rata
i u nauenoj medicini kao efikasno sredstvo protiv v.isokog krvnog pI'itiska,
jer s iri krvne sudove.
Narodna imena: vlaslita maslina, maslinka, maslica, oljika, ulika, ulje
nika, ulji,k a.

MATE, PARAGVAJSKI CAJ

Yerba Mate
Droga se sa5toji od hi~ca razn,ih vrsta !lex iz porodice Aquifoliaceae. To
je lepo dugove~no zimzeleno drvece, visolro 6--14 m, koje raste na velikom
pros~ranstvu u Juznoj Americi. Poznato je vise od 15 . vrsta, ali se najviSe
ceni i 'll novije vreme ponovo gajJ llex paraguariensis SI. Hilrure, nai'OCito po
sumama Paragvaja i juznog Brazila.
Li~ce se bere kad semenje poene 5azrevati. Beraei seku lisnate grane,
oprlje ih brLim provlacenjem ,kroz vatru, oberu najlepse lisce i prie do mrko-orne boje. U novije vreme sve se vise prelazi na industrijskj naein proizvodnje, pri cemu se dobija bolja, ~ ist'ija i ujedna~enija draga. Na kraju
5e lisce osusi i drobi. Ukusa je nagorkog i slabo aromaticnog.
Mate sadrii 0,5-2% 'k 0 f e ina, oko 10% tan j n a, malo etarskog
ulja zelene boje, smole, 7-12% 5 e C era, oko 2% masnog ulja, 2-3% jednog gorkog gli kozida, malo vitamina B i dr.
ViSe od 10 miliona stanovnilka Juzne Amerike pije sva,k odnevno mate,
kao s to se u nas pije kafa i kineski ~aj . Mate se pije vreo [2 naro~itih sudova pomocu cevi,-'k oja je na donjoj strani izbusena. Ako se lisce duZe kuva,
u vodu prelazi i smola koja deluje purgativno.
Dejstvo matea je u prvom redu stimulantno delovanje kofeina, a zatim
slabo adstringentno dejstvo tanina.
U Evrapu je droga donosena pod raznim nazivima: paragvajskd, jezuitski, isusovacki, misionarski ~aj .

MATiCNIAK

473
MATICNJAK
Melissa officinalis L. -

Labiatae

Upotreba matlcnjaka u naucnoj medlclnJ. - . Rat nerava jo~ traje,

pre m~a je II svetski rat pre dye i po decenije pres tao . Ljudi se nerviraju
sve vl~e 1 Vl~C . Tempo zivota postaje vrtoglavJji, dinamicniji. Sve to nega.
tivno util':e na nase zivc.:e.
Prema podacima Svetske zdravstvene Ol'ganizacije ujedinjenih nacija
u Zenevi, potro~nja barbiturata i mnogih drugih sintetskih, istina veoma eft.
kasnih ali istovremeno i vrlo opasnih lekova, raste iz godine u godinu, pa
zajedno s tim i sve veei broj medikamentoznih trovanja. .
o tim, namernim i nenamernim intoksikacijama, osobito mladog sveta,
svakodnevno piSe ne samo ,n auena nego eak i dnevna ~tampa. Zdravstveni
radnici se u svim zemljama bore s manje iii vi~e uspeha protiv nerazumne
i preterane, mahom nepotrebne upotrebe tih novih lekova vrlo jakog dej.
stva.
BlagotvoY'10 dejstvo maticnjaka pozna to je odavna, jos od starih Grka
i Rimljana. Koliko je cenjen matienjak vidi se i po tome ~to su ga Arapi
jo~ pre hiljadu godina gajili, a mi ni danas ne mozemo da ubedimo ne sarno
nepismene planinee nego i na~e skolovane in:ienjere i druge struenjake da
gaje ovu lekovitu, mirisnu, ukrasnu, industrijsktt, zacinsku, aromaticnu i me
donosl1u biljku.
ZahvaljujuCi veoma slozenom sas1avu, matienjak deluje na vi~e orga
na. Glavni mu je sastojak sk-upoceno eta r s k 0 u I j e van red no prijat.
nog mirisa koje osvezava i razgaljuje.
Matienjak je blag, dobar i veoma pI'ijatan lek protiv nadimanja u or
gamma za varenje, proti" neuralgije, histeTije, neurastenije, gadenja, povra
eanja i proliva.
U industrijskim zemljama sve se vise daje tntdnicama koje teSko nose
i u kojih se cesto jal'Ija gaaenje i povracanje, zbog cega buduce majke sIabe.
Da bi se to spreCi/o, Olte umesto vode piju blag caj od maticl1jaka kome ceo
sto dodaju malo soka od lim una, kiselih visanja, malina, pomorandie itd.
Ovo je veoma jevtmo, potpuno ne~kodljivo, svakom pristupaeno i, ~to je naj
vaZnije, vrlo prijarno sredstvo koje se sa liZivanjem pije kao neki prvokla
san napitak.
Sam list matienjaka, a jos eesce pome~an s gorkim travama (illicom,
lincurom, gorkom deteiinom, hajdueicom, podubioom i dr.), uspe~no se daje
slabunjavim za pojaeavanje apetita.
Od matienjaka se u Zapadnoj Evropi posle rata pocinje sve viSe upo
trebljavati bezalkohoilli lIapitak za o5veiaval1je u kome ima matienjaka, kole,
Iimuna i jo~ nekih drugih prijatnih vocnih sQ}cova, osobito od kiselih viSanja
i ribizla .
Razni preparati u kojima se nalazi iii ekstrakt iLi etarsko ulje matico
njaka upotrebljavaju se okao dodatak kupkama protiv neuralgije i reumatizma .
U matienjakovom listu ima nesto malo tan ina, zbog eega se ovaj list
upotrebljava kao blago i prijatno sredstvo protiv proliva, osooito oruh dosadnih i cpasnih letnjih decjih proliva, opasne rednje po nasim selima.
Prisustvo gorkih i oporih materija objasnjava vekovnu upotrebu maticnjaka za izradu raznih farmaceutskih preparata za jacanje.

474

LECENJB BlL1BM

List maticnjaka, a osomto njeguvo nUrlsno isparljivo etarsko ulje, mnogo se ceni za maskiranje neprijalnih mirisa raznih lekova i napitaka siroke
potrosnje.
Etarsko ulje od maticnjaka. - Dol>ija se destilacijom s vodenom parom maticnjaka pokosenog u fa2i cvetanja. Ovo U1lje li.zvan redno prijatnog
miroisa koristi se ne sarno u farmaoiji vee, jos vise, ~ u industriji parfema
i kozmeti>ke. To ulje veoma prijatno mirise i podseea na limun, zbog cega
se i mat icnjak cesto u narodu naziva jos i . /imun-Irava .
Institut za prouCavanje lekovitog l>ilja u Beogradu sa svojib plantafa
dobija list i proizvod.i kvalitetno etaI1Sko ulje ad maticnjaika.
Berba. ~ Od matienjaka se najviSe ceni lis t, jer u ostalim organima
ima malo lekovitih s astojaka, osim u cvetu, ali je cveta malo tako da n ema
prakticnu primenu.
Pogresno je ~ to neki biljar.i zanju maticnja.k kad je u punom ovetanju,
jer je u to vreme list izgubjo veei dec svojih lekQvitih sastojaka. Eto, i to
je jedan od razloga zasto vetina nasih proizvodaca matic njaka na sve strane nudi svoju robu i ne moze da je proda, jer niko neee da kupi losu
drogu.
Lisl malicnjaka se mora brali pre no slo se na biljei pojave evelovi,
jer u 10 vreme IiSce je najkrupnije i ima najviSe elarskog ulja, koje je lada
najmirisnije.
Da bi se dobio kvalHetan Ji.st maticnjaka, mora se brati po tihom, leporn i suncanom vremenu kad viSe nema r ose. Obrano lisee ne sme se prenositi u vrecama, nego u korpama i sanduoima, ali se ne sme nabijati i
gnjeciti. Cim se obere , lisee se mora odmah osusiti u sto tanjem sloju (oko
2 prsta debljine), u hladu na jakoj promajoi (negde pod krovom) ;t,i u susnici
na temperaturi do 40 C. Grdno grese oni proizvodaci koji list matienjaka
na brzinu osu se na 100" , posto na toj temperaturi sve etarsko ulje izvetri,
i ta kav maticnjak nikome ne treba jer izgubi miTis j lekovHost.
Cuvanje I pakovanje. - Najvafniji Ielkoviti sastojak maticnjaka je vrlo
lako isparJjivo mirisno etarsko ulje. Tog ulja u J.istu ima vrlo malo, svega
O,Ql-O,lo;., ali je ono tako prijatno ~ mkisno da se covek prevari i pove
ruje da ga ima vise. Poslo se to ulje nalazi spolja, na /islu u mikroskopski
silnim bradavicastim zlezdanim dlakama, vrlo neznim i lomljivim, rukova
nje maticnjakom mora biti veoma patljivo. Ako se 's njim stalno barata i
prevree u toku rada, sve ee zlezde pootpadati oj maticnjak ee izgubilli svaku
lekovitost.
Zbog svega toga, list maticnjaka se mora pazljivo brati i, cim se osusi,
odmah se mora hermelicki mpalrovatU u karrons-ke kutrl.je ol>lozene viSestrukom debelom hartijom. Mora se cuva,ti na hladrrom i mratnom mestu.
Najbolje se saeuva etarsko ulje kad .se Jiost presuje, za izvoz i veleprodaju u velikim presovanim balama od 50 kg, a za potrebe potrosaca u
tabletama ad I do 10 grama.
Gajenje. - Retko se koja 'b ilJka moze tako lalro i jednostavno gajiti
kao maticnjak. Gaji se setvom semena m jos bne deljenjem l>usenova. Ko
jednom zapati maticnjak u '5vom vrtu rli cvetnjaku ispred prozora, ~maee ga
dokle god je ziv, jer je maticnjak dugovecna, vrlo otporna l>Hj.ka koja se
zadovoljava svim tipovima zemljgta i PQdnosi razne eudi klime i
vremena.

MATlCNJAK

475

Ipak , k ao i drugo kulturno bilj e, i m atitnjak ce bilJi i buj niji i mid sniji
i l e p ~ i na dubokom, plodnom, r astresitlOm zemlj~~ tu gde im a dovoljno vlage,
ali da nij e zabareno. Moze se gaj-iti i u poluseni.
NaSi stari iskusni pcelani su to dobra znali, pa -su ga uvek mali pun
kovanluk, oko svake ko ~nice, oko ~ lj iva Uti drugih voCaka.
U nasim svetlim li stopadn im Su mama, po cistinama i obodi ma, uvek
ce se pon egde nad nekoLitko busenova maticnj aka. Najjednostavnije je po
vlafno m i kBovitom vremenu dskopa ti ove busenove i sa dovoljno zemlje
p reneti u svoj vn.
Ma.tic njak daj e mn ogo semena. Ono je simo, mrko, tvrdo i ima vrlo
dobru klij avost. Seme se moze sakupiti i posejati isto onako kao ~to na ~
svet na selu ume ve~to n znalacki da posej e i proizvede r asad od pap r.illce, par adajza i kupusa, p a se taj ras ad ma lJienjaka rasadi u maju ili junu na stalna me sta , na rastojanju oko poJa m etra 'Struk od struka.
Brii se uspeh .postize delj enj em busenova i rasadivanjem na stalna
m esta, bolj e u jesen no u prolece, jer su u nas proleea gotovo redovno su~ na i vetrovita , osobi to u ;lstocnim i nizijskim delovima Jugoslavije. Obraduje se kao i nana.
Ma1lienjak se gaji i kao ukrasna biljka po parlrovima, najee~ce po obodu rondela i p ored staza. Moze se kresati tako da je s talno mlad t zelen.
Na Stanici za s elekciju lekovitog i aromaticnog bhlja u Pancevu matienj ak se gaji kao viSegodisnja kua ura. Obieno se dohiju 2-3 zetve. Stanica ima selekcionisano seme i sadni materijal maticnjaka.
Kako sused susedu odvede. (ukrade) peele? - Nijedna mirisna biljka
ne privlaci toliko peele, a osobito maticu, k.ao matianjak. Orud mu i to divno na ro dno ime. Mat ica se 5va zanese i opije njegovim mirisom. Na~i stariji pcelari to dobro znaju, pa pomoCu matienjaka na jedan arhaican, veoma
zanimljiv nacin vrai:aju roj peela koj!i je .pobegao na neko drvo. Iskupe se
ukucani i lisnatim gra neicama ma:tienja,ka udaraju se po rukama da se oslobodi miris iz mati6nj a:ka, bacaju vodu i zemlju i govore, 'p evajuci rituah'le
arhaiene nar odne stihove :
Mat', mat ', mato,

Vrati nam se, rna to,

Dobra [1a~ a mato,
Vrati nam se, mato ...
ju

Eto tako novaku j neves tom peelaru

"ko umije njemu dvije.

ve~t kom~ija

odvede roj u svo-

ko~ nicu;

Narodna Imena _ - U Botanickom recniku Dragutina Simonoviea za

ovu biljku navode se ova narodna imena: arbaroza, arba.I'O'Za, limunada, Iimunka, majCina ljubica, mate rnjak, ma1eCina, malJicina, maticja trava; maticnik, maticnjak (Orfelin), ma-tianjaca, matocina (CTIlogorae), matri-k, matrnjak, maea (Vuk) , medeni list, medenka, medenj-ka, medoper, melisa, meta
maT'ij e , mlisa, nana, pitoma metvica, pcelar i'ca, peel,ina ljubica, pcelinak, peelinska ljubica, pcelinja Ijubiea, pcelinja meta, pcelinja metva, pceHnja metviea, p celinja trava , pcelinjak, pcelni'k, pcelnjak, pceloperka, peelja ljubica,
pceljena ljubiea , p ceni lak , roje Vil1ica, eica-maca, ceLina ljubica (Vwk). celina
trava, celinjak, celna Ijubiea, celnj ak, celjena .l jubiea (V uk) , crniva.

476

LECENJE BlUHM

UPOTREBA U DOMACINSTVU
ImajuCi u vidu da se maticnjak moze gajilli u eeloj Jugoslaviji, oct Primorja do nasih najvgih naselj a u planiTIama na 1.000 i vise metara vi sine,
da je potpuno neskodljiv, a da je veoma koristan i da se moze davati ne
sarno zdravim i odraslim vee d decl, bebama i trudnicama - navodimo nekoliko prakt icnih saveta i uputa kako svaka domaeica moze da nacini dobar lek.
I. Caj od matitnjaka: puna Saka osusenog lista matitnj aka popari se
sa pola li tra kljucale vode, smesta rpoklopi i ostavi 2 s~ta. Posle toga se odlije i pije: nezasladen pre jela, a zasladen medom posle jela.
2. Mesan taj s matib7jakom: po 100 g lis ta mationja,ka i lista nane do
bra se pomesa i od toga se uzme 2 pune supene kasi'ke, popari kljucal om
vodom i poklopi. Posle 2 sata ocedi se i pije kao caj pod I.
Ovaj caj je lOnogo miri<sniji , jer nana ima vise etal'skog ulja koje je,
osim toga, i mnogo jaceg, prodor.nijeg mil'i<sa . Ovaj eaj se najcesee ~ gotovo
iskljuCivo pije sarno posle jela. Preporutuje se svima, a pre svega osobama
koje tesko vare hranu i zbog toga trpe od nagom~lanih gasova, zbog cega
dolazi do nadimanja u crevima i raznih tegoba. Ovaj eaj je dobro pim pred
spavanje, jer deluj e umiruju ei, odstranjuje gasove i nadimanja, doprinosi
da covek mirno spava.
Vecera stalijih osoba, bolesnika, lica eija profesija i21iskuje stalno sedenje treba da bude laka i da umesto vode posle obroka piju ovaj eaj, ali
ne odj ednom , kao s to ne treba ciniti nj sa drugim cajevima, vee postepeno
u toku 10-15 minuta.
3. Caj s maticl1 jakom za umirivanje: jedna-kJi deJovi l1sta maticnjaka
i nane, eveta kamiliee , hm elja, ,i korena odoljena dobro se pomesaju i od
toga se uzme 1 puna supena ,kasika, rpopari se sa 200 g kljueale vode, odrnah
pok lopi , ostavi 3 sata, o dlije i pije. PostQ ovaj caj nije tako prijatnog ukusa
kao prenhodna dva, veeina osoba ga zas laduj e, bolje medom nego seeerom.
Ovaj eaj tre ba da piju posle veeere umesto vode svi nervozni, histericni i svi drugi Ciji su Zivci popustiH i imaju nemiran san.
4. Aromatican gorak t aj s matit njakom: po 100 g I,i sta maticnjaka, kore
lim una i pomorandZe pomesati . Od ove smese moze se spravlja1!i caj kao
ranije n avedeni iii da se 100 g ove smese stavi u Htar naj bolje prepeeenice
ili n a jboljeg vi na, p a se posle 8 dana, uz cesee mueka.nje, ooojena mirisna
i gorka teenost odJije i pij e po jedna ~asi'ka na pola sata pre j ela. Ovo se
preporueuj e svima, a naroeito onima koji pate od TIeprijatnog zadaha jz
u s ta.

MATOtIKA, MATOtINA, MATICIKA,

TltINA, MEDENlKA, KOBILJAtA, PtELNJAK

Melitis melissophyllum L. -

Labiatae

Vrlo lepa zelj asta usnatica, visdka do 60 em. Raste po mraenim hrastovim 5umama. U junu i julu se razvijaju krurpni belo-zudkasti i:li tamnorui icas ti evetovi. Ukusa je gorkog d aromatienog; tek kad se osusi, oslobodi

MACKOV BRK. CUPAVA KATA...

477
s7 .glikozidno vez~i kllm arin, zbog kojeg suva biljka prijalno miri~e. U
bllJcl IIna I fl a vonOl da . Upotrebljava se biljka u cvelu . Deluje slieno drugim

MATOC1KA

kum a rins kim biljkama: lazark inj<i i kokocu. U zajednici s matienjakom, ado
ljenom i hmeljom upolrebljava se u obliku caja protiv nesanice, nen-oze, histerije i slicnih bolesli.

MACKOV BRK, CUPAVA KATA, PITOMA MAHUNJACA, RUTAVCE,

TRSAVAC, CRNI KIM

Nigella sativa L. -

Ranunculaceae

Sakupljaju se zrel e semen ke pi lome mahunjace (Nigellae sativae sem ell) . One su crne, klinas te, 2-3,3 mm dugacke i do 2 mm debele, po povr~ini

sitno rapave. Nemaju mirisa, a li kad se rastrljaju medu prstirna, oslobada se rniris na kamfor. Ukusa su najpre gorkog, a zatim aromaticno ljutog. Sadrie do 1,3'1, elarskog u/ja, saponozida i do 400/. masnog ulj a. Stari
lek: diuretik, karminativ i anthelmintik, narocito cenjen u veterinS1koj medi-

LECENJE BILJEM

478

N. DAMASCENA

N IGE LLA SATIVA.

N. DAMASCENA. PLOD

~IACKOV

BRK

MEDVEIlE GR021lE

479

cini. U nekim zemljama se upotrebljava kao zacin. Traii se za izvoz, pa se

preporucuje gajenj e, ali nikad na velikirn povrsinama i uvek lreba sklopi li
ugovor 5 kupcem.
I Nigel/a damascena L. (maCkovi brkovi, d ikin brk, cupava mara, zvecan iii divlja mahllljaca) ,rna slicno seme (Nige l/ae damascenae semen), ali
je sitnije, sadrii manje elarskog u1ja (rnirisa na ananas); ima isparljiv alkaloid damascenin . Upotrebljava se kao i p itoma mahunjaca.

MEDVEl>E GROl l>E

M e d v e Cl e

g r 0 Z Cl e, rn e d v e Cl e u 5 i i I i rn e d vet k a (Arctostaphylos I va ursi L. - Ericaceae) je dugovecan zirnzelen, vrlo razgranat,

nizak grmie, koji je po zcm lji sasvim polegao. Cvetovi su mu sitni, zvonasli,

z
a
1. MEDVEDE CROZDE. 2. FALSIFlKATI : a) VACC INIUM \l ITIS !DAEA . b) VA CC INWM

ULI GINOSUM c) BUXUS SEMPERV IRENS. DESNO: MIKROSKOPSK I

PRESEK KROZ LIST MEDVEDEG GROZDA

ruficasti 1li beli i vise u mal1 rn gr ozdovi ma. Plod j e lepa crvena, brasnjava,
okrugla, mnogosem ena bobiea. Lisee j e kozasto, deb elo, golo, sjaj no, tamnozeleno, sit no i lopalicasto.
GDE RASTE MEDVEDE GR02DE?
Ras te po su vim, retkim, p escani m ilIi kamenitim boroVlim i drugim crnogoricn im surnama, meClu grmlj em po suncanim obr~ncima i su,:a tirna,
po p lan inskim pasnj aci ma Balk ansk og poluostrva, narOCI'tJo u zapadmm delovima.

480

LECI!Nll! BIL11!M

BERBA LISCA MEDVEDEG GR02:DA

List se bere u prolece kad je biljka u evetu. Najbolji je mlad List sa
zelenih grancica. Susi se na promaji u hladu. Pre su~enja treba izbaciti
stare proslogodisnje mrke listove i drugu necistocu. Od 4 kg sirovog dobija
51? oko I kg sU\'og \i sta.
U prolece blan li st je najlekovit iji, jer tada ima najvoise arbutozida.

KAKO SE MEDVEDE GR02:DE RAZMN02:AVA?

Razmnozavanje medvec1eg groZc1a je vrlo korisno i treba ga vrsiti na
svim mestima gde divlje raste da hi ga bilo na malom prostoru sIX> vise,
jer se u nasim krajevima 'l1alazi daleko od llaselja na tesko pnistupacnim
mestima, zbog cega su berba i prenos otezani i droga je zbog toga skupa.
Osim toga, kod nas se nikad ne nab ere dovoljno I,ista, cesto noi za potrebe
domaCih apoteka, a potrai:nja je uvek velika, jer se kod nas mnogo trosi.
Poeetkom jeseni rreba rasac1ivati odrasle biljke na rastojanju od pola metra. U nekim zemlj ama se gaja.

IZGLE D OSUSENOG LISCA MEDVEDEG GR02:DA

Listovi su sitni, cvrsti i celi, retko kad izlom ljeni. Ust je lopaticast iii
obratno jajast, do 2,8 em dugacak, 1,2 em sirok i 400 do 600 mikrona de
beo, na vrhu zatupasto zaokrufen, a p r 1 d n u se postepeno 5 u Z a v a
u kratku drsku. LIst je k rut, kozast, Ia-mljiv i v rio deb e o. Kad
se baci na gomi'lu, zvoni, sto je znak da je dobro osusen. Tamnozelen . do
zeleno-mrk, na nalicju svetli}i. Gladak, sjajan, go, kao cipka lsprepleten jakom i gustom mrezom nerava koji su na lieu udubljeni, a na naLicju ispup
ceni.
Lupom se vidi da su polja izmec1u l!1erava srebrnosjajna. Po obodu je
ceo i vrlo malo nadole povijen. Mladi listx>vi po obodu imaju sitne kratke
dlake, koje se lupom mogu videti. Za razliku od ostahlh gldkoZlidnih droga,
ova se lako, dobro i dugo cuva, a da za nekoliko godina ne izgubi lekovite
osobi'l1e. Moze se cuvati u kesama Ii vrecama.
Listovi su nepr.ijatnog, oporog i nagor-kog u:kusa; bez mirisa.

OD CECA POTICE LEKOVITOST MEDVEDEG GR02:DA?

U Iis tu ima oko 11% ('l1ajmanje treba da bude 6010) fenolslcih glikozida: arb uti n a (arbutozida) i met i 1- arb uti n a. U novdje 'Vrerne potvrdena je ranija pretpostavka da u Hstu ima jos jedan, treci gliilwzid, eri
kolin. Ima oko 150/0 t a n,i n a, gallIle kisel1ne i dpugjih sastojaka.

MEDVEDI! GROlDl!

481
ZAMENE I FALSIFlKATI

Zamene i falsifikati mea medvelteg groMa su ~esti. Razne vrste roda

Vaccinium ne bi se mogle srnatrati kao falsifikat, nego vi~e kao zamena, jer
sadrfe arbulina.
B r usn i c a (Vaccinium vilis idaea) fila 6-7"10 arbutina, ali ima 3-4
puta manje tanina (2-5"10). List ima naj-vge arbutina u jesen. List brusnice
je vrlo sli~ !istu medvelteg grotda, ali na nalicju 1ma rdaste tacke, koje se
i golim okom vide; list je ovalan i po obodu razdaleko zupcast. Na~i pastin po planini jedu plodove brusnice kao poslasticu.
List od ~ i m ~ ira nema arbutina, tanji je i ima paralelne bocne
nerve. On je pray] falsifikat.

UPOTREBA MEDVEDEG GROZDA KROZ VEKOVE

U Severnoj Evropi, gde je bHjka obilata, odavno se upotrebljava kao
lek, a u Rusiji za ~tavljenje koza. Kluzijus je pm opisao medvelte grozde
(1661). Od polovine XVIII veka upotrebljava se u naucnoj medicini. Vee
120 godina kako se draga nalazi upisana gotovo u svim farmakopejama u
svetu.
List se upotrebljava u obliku caja za lecenje organa za mokrenje. Kod
nas lekari cesto daju me~an caj od jednakih delova medvelteg groMa i sitnice. Pri izradi dekokta (caja) potrebno je list zdrobiti i dute kuvati, jer kozasta i cvrst.a konzistencija !ista otetava 1 onemogueava ekstrakciju arbutina i tan ina. Inaee, list treba u apoteci cuvati ceo, jer se tako mnogo dute
i bolje oddi.
LEKOVI U DOMACINSTVU
Leeenje upaJe organa za mokrenje
I. Po 50 g Iista medvedeg groMa, talfije i breze, cveta belog sleza
i poljskog rastaviea pomeSati. Puna kaiiika te sme~e se kuva 3-5 minuta,
poklopi i dni na kraju ~tednjaka 2- 3 sata, ali da ne vn. Pije se po jedna
ca~a 4-6 puta dnevno bez ~eCera.
2. Po 50 g lista medvelteg groMa i breze, korena slactica, kukuruzne
svile i peteljke od viSnje pomeSati i upotrebljavati kao caj pod I. Ovaj eaj
razJi.kuje se od prvog ~to pojaeava mokrenje.
3. Po 50 g lista medvelteg gretlta i breze, sitnice, lanenog semena i korena selena pomclati i upotreb1ti kao caj pod I.
4. Pesak (kamen) u bubrezima: po 50 g lista rnedvedeg greMa i breze,
rizorna pirevine iii zubace pome~ati i upotrebljavati kao eaj pod l.
Narodna lmena: bubina bob a, vucja jabuka, gornik, ctivlja maginja, jabucica, medvedovo grozdice, medvedovo uho, medvelti grazctic, medvijedica,
mecije grozde, rnlivnjak, mlivnjaca, opernik, opirnik, oprnik, planika, crvena
pJanika.

482

LI!CI!Nll! BIU I!M

METVICA, SITNA ILl BARSKA NANA, VEREMOVKA, POUACAK,

MAC INA METVICA

Men tha pulegium L. -

Labia tae

Seku se vrhov4 Hi goroja polovina cvetnih grancica u cvetu (Pul egii herbal, vefu u male kite i
su~e na promaji ob e~ene kao duvan _ Najbolje bi bilo
sa os u ~enih grancica ~a kom u supro tnom pravcu
svuci li ~ce i cvece, pa dr~ ke octbaoiti, jer u nji ma
ima ma ro ulja i drugih koris nih sastoj aka_ Me tvica
ras te u velikim kolicinama na vodoplavno m zemIj g tu, najvge pored re ka. Cveta oct druge poloviDe
leta do duboko u jesen. Sadrii tanina .i etars kog
ulja (Aetheroleum Pulegii) s vel~k;jm procentom keton a pulegona koji ulju daje svojs tven m4ris _ Dobra
d roga se poznaje po tome ~to je cvece sacuvalo lepu
Ijubicastu boju j prij a tan mi r i-s koj,i se oseti izdaleka. Upotrebljava se za destilaciju etarskog ulja
koje koristi industrija jevtinih sapuna. Iz ulja se
vaw pulegon kao sirovina za sintezu mentola_ U narodnoj medicini metvica je omilj en i vr lo cenjen le k za lecenje mnogih bolesti, naj w ~e u obliku
caja za lecenje organa za disanje i varenje, za jacanje
kao to nik, protiv .nadimanja i uop~te kao svakodnevni caj zimi protiv nazeba, gnpa i s1.

METVICA

S gorocvetom pome~an a metvica se upotrebljava

za lecenje vodene bolesti i srcani h srnetnji, ali sarno
pod leka rskom kontrolom, jer je gorocvet u vecoj
dozi otro van .

MECJA SAPA, MEDVEDI DLAN

Heracleum sphondylium L. -

Umb elliferae

Vrlo snama , do 1,60 m vi-soka, dvogodgnja m trajna bhljka s krupnim, duboko urezanim li-s tovirna i cvetov,ima udrufenim u krupne ~titove
belo-zelen-kaste iii zu6kaste boje. Cveta leti. Ima mnogo 'podvrsta, varijeteta
i oblika. Raste po vlainim mes tima . Svojstvenog minsa i gorkog uku-sa. Upotrebljavaju se koren ,i n adzemni deo bilj1ke. Ima etal'Skog ulja, glu tamina,
a r ginina, galaktana, arabana , hoHna, sterola, kumarinskih heterozida i drugih -sas tojaka.
Narodni lek za jacanje apetita, protiv proliva i katara creva.
Ostala narodna imena: blatar ica, vucja sapa, medveda stupa, paponjak,
popanak, obicna Sapika, sapica.

MILOGLED. MIRODI1A . ..

483
MILOGLED, MIUCE, lJECURA,
UCARKA, ZDRAVICICA,
OMILEN, OZDRAVICA

Sanicula europaea L.
Umbelliferae

MILOGLED

Mala trajna zeljasta biljka,

visoka 15-50 em. Listov' s u sjajni, tamnozeleni, duboko deljeni i
testerasti. Cvetovi su na vrhu sakupljeni u sitne ~titaste evasti
belieaste iii ervenkaste boj e. Ras te po mracn im ~umama svuda u
nas. Upo~rebljavaju se list, ceJa
bHjka iii sarno koren (Saniculae
folium, herba e/ radix). Li~ce je
gorko i oporo. SadriJi saponazida. Mtlogled nije dovoljno ispitan.
Narodni lek za jacanje, protiv proliva, za zaustavljanje krvi
i lecenje rana: 3 supene ka~ike
droge popariti sa pola litra kljucale vode i posle 30 minuta odIiti i popiTi u 3-4 doze pre jela.
Spolja se upotrebljava u obliku
tlinkture (20 na 100 delova 500/o-nog
alkohola). koja 5e pre upotrebe
razblaj,i s 4--5 delova vade i tim
ispiraju rane.

MIRODIJA, KOPAR

Anethum graveolens L. -

UmbeIliferae

Mirodija j e svima dobro poznata zacinska mirisna bHjka koja se gaji,

a i sama se razmnozava po vrtlovima. DomaCiee stavljaju li~ce mirodije u
krastavce za zimu (u vodi). 50SQve i drugo, a plod (pogrellno se zove seme)
kod nas se, na !alost, vrlo malo <j>Ji gotovo nikako i ne koristi, ~alko je plod
lekovitiji od biUa.
Svojstva_ - Cela biljka i plod imaju svojstven prija>tan zaCinski aromatican miris i zacinski ukus.
Droga. - Zreo plod, rede vrhavi grancica u evetu (Anethi fructus 'et
summilas).
Sastav_ - U zrelim prodov.ima ima 3-4% etarskog ulja, 15-2fit/o masnog uJja, oko 18% aZQtnih jedinjenja i ako 6% pekbina. Glavni lekoviti

LECENJE BIUl!M

484

sastojak je etarsko ulje (AMethi aetheroleum), koje se kod nas proizvodi destiJacijom s vodenom parom samlevenih zreJih plodova. Sveze ulje je skoro
bezbojna, lako pokretljiva teenost prijatnog i jakog minisa na miro"iju. Clavni sas tojak ulja je limoMeM (do 700/ 0 ), a zatim karvol1. (najmanje 30%).
Upotreba. - Mirodija je, pre svega, dobar, ne~kodljiv, jevtin i zbog
toga svakom pristupacan zacin. To je istovremeno i lek koji se vekovirna uspeno lrorisbi protiv gasova, nadimanja, teskoCa u organima za varenje.
I. Caj za boljc varenj e i protiv Madimanja: po 20 g plodova od miro<tije,
anisa, moraca, angelike oj kima - pomesa .se, pa se od toga uzme 1 kasika,
popari sa 200 g klju cale vode, odmah poklopi, drti pola .sata na s tedl1Jjaku, a li
da ne vri , odJije i popije posle jela.
2. Etarsko ul j e: 10 kapi stavi se na kocku seeera, pojede ~ zal:ije casom vode. Otklanj a gasove j neprij a tan zadah iz us ta.
3. Caj za spnvanje: po 25 g mirodije, maticnjaka, hmelja i odoljena pomesati i spremiti caj 'kao pod I. Ptiti uvece pre spavanja.
4. Za l ecenje hemoroida (suljeva): 10 g mirodije popal'iti sa 200 g kljuCale vode i posle 2 sata u dvaput popiti pre s pavanja.
Istovremeno spraviti jak caj: 25 g miro(!ije rpoparitti sa 250 g kljucale
vode 1 posle 2 sara odliti, p a tim cajem se svako vece zapiratti.
I jedno i drugo vrsiti u toWu 6 uzastopnrh dana.

Narodna Imena: anita, dil, kopar (Vuk) , koper, kopra, kopr, koprie, mi
rodija, mirot1ija (Volni), mirudija, sladk~ janez, smrdilj.

MISINAC, PASJI JEZIK, MISJAK, MALI GAVEZ, TRPUNJAC

Cynoglossum officnale L. -

Boraginaceae

Jednogodi snja zeljasta, vrlo d1akava bi.ljka, visoka 30-80 em. Raste na
suvim suneanim mestima . Kad se orvori, ,kruniea je modre boje, a ka'Snije tamnocrvene. U nar odnoj medieini se upotrebljavaju koren i li.st. U korenu
ima nekoliko alkaloida, me(!u koj-ima ciMoglosin del'llJje kurarizatno, zbog cega se mis ina c sme upotrebljavatJi sarno pod kontrolom 'Iekara. - Ima tanina, gume, smole, etarskog ulja, hoI<ina, glikoalkaloida konsoHdina i drugih sastojaka. Dejstvo i upotreba su s!icn-i boraZini i gavezu.

MLADA, KOKOCICA, MLADIK, PETLICICI, PIJEVAC

Corydalis cava (L.) Schw. et K. -

Fumariaceae

Trajna zeljasta biljka, za pedaljvisoka. U zemlji se nala2Ji mala

okrugla krtola velicine krupnog lesn-i'ka, koja starenjem postaje suplja.
Iz krtole izbija neZna crvenkasta s~ablj!ilka .sa dva plavkasro-zelena
!ista visestruko deljena. Na vrhu stabljli!ke nalazi .se groulasta evast

MLECIKA . CAREVAC

485
rufi~aste

iii fuckasto-beli~aste boje.

Cvetovi su nepravj,lno gradeni i
imaju ostrugu. Cveta pre nego ~to
~uma olista.

Rasprostranjenost. fumama ~esto pokriva

U bukovim
veLike po-

vr~ine.

Sastav.
Oko 5% alkaloida:
konida1in,
pro1lopiln,
bulbokapnin
i dr.
Upotreba. - Mlada je ranije upotrebljavana za le~enje raznih bole.
sti, najvi~e u narodnoj medicini.
Medutim, otkako je otkIlivena ve
Iika otrovnost bulbokapnina i dru
gih alkaloida, mlada 5e vrlo retko
upotrebljava.
Narodna imena. - Osim nave
denih, evo jo~ nekoliko narodnih
imena: brezroda,
golubija gu~a,
zrni}ska trava, kapulota, kokoce, mla
dak, mladik, noktec, pastorkinja, ru
zastocrvena ~uplja mIalta, ~uplja
rodakva.
Sw. (behar, ve
roza, koko~ica, petelin~ek,
pijevac, smetenjak, crvenkasta mla
da), C. intermedia Gaud. (locIko~, mIa
Ita sitna bledocrvena, rupaljka) i
druge vrste istog roda koje kod nas
rast'll takode su otrovne i zbog toga
ih 1reba jzbegavati.
Corydalis solida

likono~na

MLADA

MLECIKA, CAREVAC
Euphorbia cyparissias L. -

Euphorbiaceae

Ma<1a mle~ika, mle~, carevac i druga imena imaju razne na~e mlecike,
koje rastu kao korov, narociro po pasnjacima. Mestirni~no po ledinama ako
sela mle~ika tako zakorovi pa~njak da se mora razorati ,kako bi je ungtili.
Voli suva, sun~ana, p eskovita mesta. MleCi,ka je mala biljka sa tankim, us
kim, skoro igli ~ast im listovima oi zutozelenim cvetovima. Kad se bioljka pre
seee, curi belo, gorko i vrIo Ijuto mIeko koje na kofi j z a z i v a zap a I j e
n j e i pi i k 0 v e. I seme je Ijuto i otrovno. CeIa biIjka je otmvna. Stoka
je ne pase. Otrovnos t mleCi ke pori~e od eutorbona.

486

LBCBN1E BlUBM

Nekada je mlecika bila upotrebljavana kaJo d r a s ti c n 0 5 red s t v 0

za p u r g ir a n j e i za dzaziva nj e rana. Danas se u na uc noj medicini ne
upotrebljava. U na rodu se upotrebljava uglavnom spolja: za skidanje bradaviea , rede iznutra za izazivanje povraeanja oj za ciscenje.
Deea, dok cuvaju sto ku, m aiu se u prolece da bi sk.inula pege s liea,
~ to moze imati nezgodni h poslediea. Mafu i druge delove tela.
Druga narodna !mena: w cji mlecec, gorae, kacje mleko, mali mlee,
mleea, mlijec, mlie, mlieika. mlj eeer, mlje6ika, rodi no mleko, tuZiea, tuziee.
Slieno deluju i ostale mleCilke: Euphorbia amygdaIoides L. (zelenika,
kolesnik, ~ umska, krupna mleCika), E. esula L. (vueje mleko, gorslci ml.ijeeer.
obiena mlecika) , E. Jzelioscopia L. (zeienJi klobuk, mleeer, sitna, usevska mleeika), E. lucida W. K. (mlee, mleeak, visoka mleCika) , E. myrsini tes L. (krva\'i mleoic, rudinski mlee), E. palustris L. Qjezinak, jeiinac, je2rinjak, barska
mleeika, ima mnogo mleenog sokia), E. lathyris L. (bljuCica, zucernea, konopljiea, mlee, mleeara, poei.st, rob sultana, 5mljee, earevae, OiS1o sree); ima
knrpno 'Seme.

MORAe

Foeniculum vulgare MHL -

Umbelliferae

Morae je vrlo vazna 'iekoViita, aromatiena, zacinska, medonosna, hr anIjiva i industrijska biljka. Zbog toga s e gaji na velrikim povr~inama u svim
toplim zemijama.
Upotreba moraea i njegovog mirisnog etarskog ulja vrlo je eesta i raznovrsna_ Daje se sam plod moraea Hi u me~avini s drugim leko\'i1im biljem
slienog de.istva, pre svega za leeenje organa za varenje i disanje.
Svoyim veoma prijatnim mirisom i slat kim ukusom mome, p:re svega,
slui,i za popravljanj c neprijatnog mirisa i Ukusa lekova koji se nerado uzimaju.
Gotovo svi eajevJ i slitni lekovi 'kojd se upotrebljavaju protiv 11adimanja i drugih tegoba, 'n astalih od nagomilaruih gasova u organima za varenje, sadrle kao glavni i obavezmti sastojak morae.
Isto taka, i lekovi kOjli treba da olak~aju iskaSljavanje osu~ene i zaiepljene sluzi u organima za disanje, .koja toliko dosad'llje strasnim pu~a
eima oj osobama koje boluju od raznih hronicnih bolesti disajnili puteva, uvek
sadrle manje iii vise mora ca.
Razne bomb one, past ile, lekovi, guma za fvakanje i druga sreds tva koja
treba da odstrane neprijatan zadah iz usta takode sad.rZe maraCa, a u novije vreme umesto moraea upotrebljava se ti njegovo etaI'sko ulje_
Morae ima i vaznu profilakticnu moe. Glavni sastojak svlih delova maraCa je etarsko ulje, a u tom ulju nosilae prijatnog svojstvenog mirisa, slatkog ukusa i znatne antisepticke moei je anetol. Otuda sve ce~Ca upotreba
raznih poslastiea kao tpreventJvne mere za vreme zara2lnih bolesti Ikoje se
prenose preko organa za disanje. I ramje 5e avo uije eesto i raznovrsno upotrebljavalo, a poslednjih deeenija 's ve se viSe trosi i potraroja raste s porastom zivotnog standarda, a jo~ \'iSe s razvitkom ,j.ndustl'ije_ Zivot u zatrovanoj, zagu~ljivoj atmosleri velilcih Jndustrijskih eentara i velikih grado-

MORAe

487

va uop~te, trazi razna ne~kodljiva sredstva koja ce kol:iko-roliko ublafiti ra

zorno dej5tvo koje radni ~ovek trpi u velikim \Ilaseljrlroa. U bioskopsktim, kon
certnim i drugim velikim dvoranarna, vozovima, autobusima i svuda gde se
krecu i mesaju velike malSe ljudi, ~ovek!u stalno prebi opasn05t ad zaraze
preko organa za disanje. E tarsko ulje od mora~a je jedan ad tm saS'tojaka
koji i u ovom slucaju 'i gra znacajnu ulogu i radnom roveku ~ini ~ivot pri
ja tnijim.
Mnogi farmaceutski preparati za jacanje apelita imaju moraea, naj~~ce
u zaejdnici s drugim, ~eslo .neprijatnim lekovi1im hlljem. Takvi lekovi se
uzimaju sarno pre jela da bi doslo do povecanja lu~enja pljuva~ke d zeluda~
nog ,s oka, c\akle, do brzeg ,i ,potpunijeg varenja hrane.
Isto tako, ima velik broj lekova ,i dijetetslci-h prepara-ta u kojima ima
mora~a i ova srcdstva se upotrebljavaju posle jela, jer mora~ svojdm sas
tojcima blagotvorno deluje na varenje ,i odstranjuje tegobe usled teskog i
sporog varenja hrane.

ZBOG CEGA TREBA DA TROSIMO VISE MORACA?

Kod nas j e upotreba mora~a neznatna. To je zbog neobavestenosti, ne
prosvec'enosti, a pre svega, zdravstvene zaostalosti. U gotovo celoj Jugosla.
vij i mi mozemo da gajimo i proizvod~mo ogromne kolicine mora~a i da pod
mkimo 'polrebe zemlje j dzvoznih preduzeca. Dokaz je .j ~injenica sto morae
ras te divlje u mnogim nasim krajevima.
Upotreba moraca kod nas je neophodna, jer rni jos uvek jedemo mnogo
paslllja, kupllsa i drugu kabaslJu hranu s mnogo celuloze koja se tesko vari
i zato izaziva ne male tegobe u organlima za varenje. Ovo je naroei10 neugod
no za tructnice, lezece bolesnike, decu, putnike i osetlj-ive osobe.
Dovoljno je stavili pri kraju kuvanja kafenu kaSiku moraceva ploda u
posudu u kojoj se sprema rucak za celu porodicu, pa da se dobije hrana
koja je ne sarno prijatna i zdrava, vec se i lako yard. Zato svaka kuca treba
da 'ima u svojoj basti po nekoHko :kvadratnih metara pod moraeem.
Morae se doc\aje lekovima za decu koja boluju ad trbobolje, jer od
stranjuje grcevc u organima za varenje.
Dojilje koje nemaju dovoljno mleka toreba da uzimaju morae, jer on
pojacava lucellje mleka.
Razne oCl1e l'odice koje se spravljalju u apoteci sadde moraCa.
U veterinskoj medicind morae se vise upotrebljava nego u humanoj.
Osoibto je njegova primena varna za preZivare, protiv nadutostri, za poprav
ljanje apeti-ta, za izradu brasna za tovljenje wtd,
Najvise moraca Irose destilerije etarskog ulja, jer iz god,ne u godinu
raste potro~nja ovog llija za proiozvodnju Hkera, bombona i drugih poslastica
i sredslava za llzivanje.
Uljane pogace koje ostanll posle vadenja etarskog ulja iz moraea pr~d.
stavljaju vrlo jaku i prijatnll stoenu hranu, jer sad-de mnogo belancevma
i mast; sastojke koji najeesce d gotovo redovno nedostaju u ishrani stoke,
osobito' u planinskim i brdskim predelima, gde Ijudi ,ugla\lnom five od stDearstva a stoka nikad nema ni dovoljno ni kvahlltetnog sena.
U 'nasim i stranim apotekama izraduju 's e oVli lekow ad ,pioda moraea:
1. PraSuk - brasno, uzima se 1--4 g dnevno, sto zavisi ad uzrasta.

LECENJE BIUEM

488

2. Caj : 2-3 g stuCJl10g ploda moraCa popari se s 2-3 deci kljucale

vode, smes ta poklop i, pos le dva sa ta ocedi i pij e umes to vode. Ovaj caj na
rocito koriste doj ilje s malo mleka.
3. D ese t oprocen l na al ko lw i>1a til1k tura izraduje se po propisima far
makopeje. Uzi ma se 2-3 supene ka ~ ike dnevno u casi vode posle jela.
4. Et arslco 1Il je : 1-3 kapi na kocku ~ece ra, s malo vode pij e se posle
jela.
S. Sirup se izradllje u apoteci i uzima po 10-20 g triput dnevno posle
jela.
6. Caj pro t i v zatvora i Iladimanja: po 1 g moraca, anisa, cveta zove i 2 g
seninog li sca pome ~a ti i popariti s 200 g kijucale vode. Posle dva sata ocediti
i odjednom popiti.
7. Caj za ape/it: po 1 g moraca, lincure i kicice pome~ati i spremiti kao
prethodni caj , ali se pije na pola sata pre jela.
OD CEGA POTICE LEKOVIT05T MORACA?
Morae je vrlo slozenog hemijskog sastava. Nosilac lekovitosti je mm
sno etarsko ulj e. -Do bar morae ima i do 7% ovog ulja. Osim etarskog ulja,
u plodu moraca ima oko 20% beiancevina, 12-18% masnog ulja i 4-5% ~e
cera , zbog eega je morae vrlo hranljiv.
U slatkom, rimskom moraeu ima vrlo malo ili uopste i nema fenhona,
u japanskom ima oko 100/0 , a u indijskom oko 6,7%. 5va ulja s .malo fenhona
imajll mnogo anetola i zbog toga su vrlo blagog i slatkog ukusa. U divljem,
ljutom, gorkom i nep r ijatnom moracu ima malo etarskog ulja, a u ulju sarno
u tragovima anetola, zbog eega je ono ljutog, gorkog i neprijatnog mirisa
i ukusa. Zato taj morae ne treba upotrebljavati.
An etol daje uiju sladak ukus i prijatan blag miris na anis.
Varijeteti moraca. - U prometu ima mnogo vrsta i sorti moraca, koje
se medusobno razlikuju velieinom, bojom i oblikom, a narocito ukusom,
mirisom, kolieinom i sastavom ulja.
Primeceno je da neke sorte moraca izazivaju trovanja pracena jednom
vrstom pijanstva i mozc1anih oboljenja. Posie rata je konacno utvrdeno da
to tl'ovanje izaziva cis'(lI1etol koga ima u nekim uljima do 1% ; transanetol
nije skodlji v.
5iatki, rim ski iii kricanski morae, Foeniculum vulgare var. dulce, daje
krupne plodove , dugacke do 12 mm, svetle boje i vrlo slatkog ukusa. Tzv.
anason , makedonski anason nije anis, nego jedan varijetet siatkog moraca.
GDE RASTE I KAKO IZGLEDA MORAC?
Morae je dvogodi~nja iii viSegodiSnja zeljasta biljka. Raste divlje i poludivlje svuda ako Sredozemnog mora. Ima dYe podvrste (piperitum na 5i
ciliji i capillaceum svuda oko Mediterana) i mnogo varijeteta (vulgare, dul
ce, azol'icum). U Haliji gaje jednu vrstu moraca s debelim rnesnatim listovirna za povrce.

MORAe

489

Morae irna rnesnat koren. 5mb1jika je valjkasta, razgranata, visoka 1-2

m. Listovi su i gli~astokoncasto deljeni kao u miroc1ije. Uop~te, morae li~i
na miro($iju, ali je -krupniji, razgranalli~i, snaznij i i veei. Cvasti su udruzene
u guste i veH-ke !ititove na vrhu stabla oj ogranaka. Cvetovi su zuti. CeIa biIjka
je jakog i prijatnog rnirisa, !ito se bolje oseti kad se medu prstima rastrlja.
Ukusa je sIatkog i vrlo aromatlienog. Zato morae mestimieno kod nas na.
zivaj u sIatka mirotlija. Lo~ije vrste poznaju se po Ijutom i gorkom ukusu
i manje prijatnom mir.isu; n}ih treba odba01ti.
Gajenje. - Malo je toplih zemalja koje ne gaje morae. Kod nas se naj.
vge gaji u Vojvodini. Seje se u martu na rastojanju 40x40 em. Na jedan
hektar potrebno je oko 7 kg semena, a rodi oko 1.500 kg suvog ploda. Morae
trazi dubokll, dobru zemlju i mnogo toplote. Treba birabi suncan polozaj
zaWeen od hladnih verrova . Gaji se kao trogodgnji usev.
Berba. - Bere se zreo ,plod, ali ne odjednom, jer na stabljiei ima zre
lih i zelenih ~titova, koj'i su Ikasnije cvetali. Plod je zreo kad se na njemu
pojave sive pruge. Zrele ~ti tove odrezuju makazama rano izjutra, dok jo~
ima rase, pazeei da se ne omlate, i na aSllre oj,]j na ponjave razastru da ha
sllneu 'pDtpllno sazru. Polovinom oktobra odreze se eela biljka i ostavi na
suneu iIi na ta vanu da dozri.
U k usa je vrlo prija lnog, slatkog i aromaticnog, ami r i s a je tao
kode pI1ijatnog, svojstvenog i aromalienog.
Koren maraca. - Izvesne sorte moraca irnai'u vrlo krupno korenje i
zadebljanja na dnu stabljika, pa se to upotrebljava slieno eeleru. Od Ita
lije na zapad svaka domaCica bar jedanput nedeljno konislli ovaj morae, bilo
presan, bilo da ga kuva kao povrce, samog iIi u smesi sa drugim povreem.
Lgce maraca. - Morae izbija vrlo rano ojz zemlje, pa je on u nas im
topli:m kraje\'ima prvo zeleno povrce i zeleni zacin. U na~im primorskim
gradovima gotovo preko cele zime proda}lI se vezice mladog 19ca maraca.
Kor.isti se i kao zacin i kao zeleno povrce.
Svi organi lIloraca su sIal ki i rnirisni.
indust rija Iikera i desertnill aIkolloInih i bezaIkohoInih p ica koristi sve
vge moraca za pro.izvodnju najraznovrs11lijih napitaka i sredstava za uz;.
vanje.
Narodna imena: anason, divlja miTodija, komora<\ kopar, koramae, mi
roc1ija krupna, morae, I'!loraea, ,pitomi morae, razijan, sladki anis, sladki ja
nez, sladki janu~, slatkoi kopar, slatlci morae itd.

MASTIKA

Mastika Hi rakij a anasonlija (u Grckoj uzo) pravi se od slatkog mer

raea koji se u Makedoniji naziva anason. Dodaje se i malo smole masti.ksa,
tako da rakija dobije svojstven miris jukus. Kad se ova rakija stavi u vodu,
voda pobe/i kao mleko i Ifazvjja se svojstven miris.
Mastikll eene i svakodnevno tro~ razni narodi u toplim krajevima,
o50bito oko Sredozemnog mora, a najvise muslimani od Gibraltara do In
donezije. Dobra spravljena mastika je vrIo prijatan i kOl'i>5tan napitak pod
uslovom da se umereno tro~i. jer irna 's va blagotvorna svojstva moraea.

LBCENIB BIU1!M

490

MORSKI, ROGATI
ILl :tUTI MAK,
KOSTENJACA,
PRIMORSKI MAK

Glaucium flavum Cranz Papaveraceae

Jednogod~nja

MORSKI

~1AK

ili traj

na zeljasta biljka cije su

stabljike duga6ke do 1 m,
Raste u nasem primorju,
Cvetovi su zlatnozuti i
krupru oko 4 em. Plod je
do 20 em dugacka, tanka
caura, powjena kao mali
rog, 1ma mlecnog soka na
gorkog ukusa, Sadrli slic'
ne alkaloide kao rusa i
slicno njoj deluje, ali sla
mje , S bunikom se daje za
ublaiavanje alrutnog napa
da, bolova i grceva hemeroida i anusa (supoziterije).

MORSKO ORASCE,
ORASAK, MUSKAT,
MUSKATNJAK, .
MACIS, ORASCIC
Myristica fragrans Routt,

I
MORSKO ORASCE A - GRAN CICA MORSKOG ORASCETA ,
B _ PRASN1 CI, C UZDU2AN PRESEK KROZ TUCAK,
D - ORASAK OBL02EN ARILUSOM

Myristicaeeae

Mnogo se gaji na Meluclcim ostrvima. Upotreb

Ijava se sarno osusena i u
krec potopljena s erne n a
j e z g r a 5 koje je odstra
njen aPilus (macis) i semena Ijuska. U oraSku
ima 5-15% e 't a r s k 0 g
u I j a i 3~OO/. mas t i,
zatim malo smole, fitosterola, 20-300/. skroba i
amile-dekstrina, boje, saponozida, azotnih materija
i drugih, manje vairuh supstancija.

MOTlUKA. OMACAW. MRAZOVAe. VOCAK ...

491

U maeisu dma 6--10 etarskog u/ja, islo toliko masnog ul;a 3---4"/. ~eCera
InaJo smole, pel<binskih materija itd.
"
. Upotreb~. - I orasak i maeis se upotrebljavaju uglav:nom kao vrlo aro.
mattem zael~I, . manje za izradu l:ikera i aromabienih napitaka protiv Zeludaemh obolJenJa: dispepsije, greeva, po 0,3-1,5 grama. Veee doze deluju
otrovno. Orasak, a jo~ viSe macisovo ulje, tro~e se i u parfimeriji.
Vee. jec.lan ora~ak moze tizazvati J)Qjave trovanja: posle kratkolrajnog
nadrafenJa nastupa utrnutost, neosetljivost i sanjivost.

MOTRlKA, OMACAU, MORSKI KOPAR, KOMORAC, PETROVNJAK

Crithmium maritimum L. -

Umbelliferae

Trajna zeljasta st itarka , visoka do 50 em. Raste pored mora na pesku

i po s tenarna. Listovi su vi~estruko deljeni i rnesnati, a evasti su Zuckasto-bele. Upotrebljava se list, rede plod. Glavni sastojak je etarsko ulje sa apialorn i izoapiolorn, zbog cega deluje slieno eeleru i per~unu.

~OVAC,

VOCAK, JESENJI KACUN, BALUCAK, VRANJI LUK

Colchicum autumnale L. -

Colchicaceae

Do rata, osim botanicara niko drugi nije obraeao paznju na OYU na~u
dugoveenu zeljaslU bi.l jku .k oja pokriva desetine i stotine hiljada hektara
planinskih i brdskih paSnjaka. Stoka je ne pase, jer je vrlo neprijatna i
otrovna. Covek je nije koristio, jer je srnt'tonosna. Do pre nekoliko decel1ija
vocak iii volovocak je smatl'Qn za prezren, opasan i olrovan korov koga se
Ireba kloniti . r da pakost bude veea, uvek raste na debeloj zemlji, kafu
nasi planinoi kojima su livada d seno sve i svja, a on, lopov jedan, otima
i krade mesto, hr-dllU i sunee dobrom i hranlj-i'Vom bi1lju, raznim travarna.
Posto izbija iz zernlje odmah posle snega dok jos nema trave, a ima kruto,
soeno i privlaeno lisee, stoka Jzgladnela preko zime i hra'lljena mrsavom suyom hranom eesto nikakve hranljive vrednostli (Iisnik, eerova kora i sl.). zeljna zivog i zelenog liSea prevari se, navaLi i ocerneri se, otruje se pasuCi
vrhove lisca mrazovca koji tek sto su Jzbdli iz gole, hladne, jos na izgled
mrtve zernlje. Srecoll1 sto je u to vrerne mrazovae najmanje otrovan. Otud
i pojava da su svi vrhod listova mladog mrazovca ogrizeni.
A pre pel godina, verovaLi ihi ne, za kilogram zrelog sernena tog slrasnog VI rova placalo se 25 do 35 hiljada slarih dinara. Lugar Nedo CrepuJja
sa Nadpolja iznad Sipo\'a, vredan Covek, a puna kuCa sitne deee, za taj pl'aiskonslci korov, za seme balul5ike (1JaJko se .tamo = i.v a mrazovae). kupi sve
sto treba dornacinskoj Ikuei, pa eak i televiwr. A Sumski tehllliear Danilo iz
Sipova jos auva koji desetak Ikilograma semen a balucka, nek se nade, to
rnu je najzdravija moneta, prava deviza .
Da ne govol'imo 0 drugim vredmm planincima koji se pomogose sa
kupljaju6i zrelo seme ove otro'Vniee. Rarume se da su najvise vajde videli
lugari s mnogo dece, jer su malisani, igrajuci se oko stoke, na livadi najviSe semena skupili.

492

LECENJE BlUEM

Kori s t je

v i ~ es truka

od ove seoske radinos'fjj. Sakupljanjem semena mrazovca s iro ma ~ no domac instvo za raduj e da kupi . hleb i opanke za celu godinu i za s ve ukucane. B ra njem vocka planinci Ieee svoju livadu od otrovnog b;lja, korova.

ZASTO KOD NAS NE TREBA CAJIT! MRAZOVAC?

Dok druge zemlj e, osobito industrij ske, u kojima se vrSi ekstrakcija
alkaloida kolhicina , a u novije vreme i kolharnina, vrse opsezma ,proucavanja
o mogu6nosbi pla ntaznog gaj e nja mrazovca na velikim povr~inama da bi
podmirile potrebe svoje indus trije ,i da oi sprecile uvoz semena mrazovca
i odliv deviza , mi to sve ll1e moramo cill1iti, jer kod na's mrazovac pokriva
dese tri ne hiljada h ektara najboljih livada i pasnjaka, Kod nas se ne sakupi
ni milioniti dec semena od divljeg mrazovca ,
Tako je, pored ostalog, na Kongresu Medunarodne farrnaceutske federacije u Par izu 1953. god. u Sekciji za ioStra~ivaJl1je medioinske flore celo
jedno popodne raspravljano 0 uvodenju mrazovca u kulturu . Izno~ene su
vel ike tes kocc oko klijanja semena mrazovca, a isto tako da treba viSe go
dina da prede da se dobije nekJi mali i neznatan pI1inOoS. RentabiInOoSt gao
jenja je minimalna prema ops toj oceni naucnika Zapadne Evrope i Severne
Amerike, koji s u godina ma pokusavaH da pI1ivedu u kulturu ovu divlju biljku i da nadu optlmalne uslove gajenja rad; prDlizvodnje maksimalne kolicine semena s a j edinice povrsine.
Medutim, kad sam im saopstio da S'\l u Jugoslawji, a isto tako i u
drugim balkanskim zemljama i na Karpatima l:ivade mestimicno formalno
zarazel1 e, obrasle ovom otrovnom i lekovi,tom oiljkom t~ko gusto kao da
ju je neko posejao, odustali su od namere gajenja, i danas sve seme mrazovca na svetskom trli stu potice od di\'lje biljlke.

UPOTREBA MRAZOVCA U NAUCNOJ MEDICINI I BIOLOCIJI

Iz semen a, rede rlz krtole, vadi 5e k 0 I h oj c i n, a u no\'ije vreme
kolhamin. Daje se sa m alkalo id kolhicin kao specificno analgeticno sredstvo protiv akutnog napada u log a (gihta), jer otklanja belove i vatru.
Kolhicin je kapilarni otrov. To je jedan od najotrovnijih alkaloida; terapijska doza je svega 0,001 grama. U veeoj do2li izaziva jak proli-v, jer dejstvuje
na krvne k apilare creva. Posle dufe upotrebe izaziva kumulaciju (nagomilavanje), jer se sporo izluouje iz organ<izma, zbog cega treba bi1i oprezan. Po
java dijareja (proliva) znak je pocetka trovanja i opomena da treba prestati 5 dalj,im davanj em kolhicina.
Proucavanja 0 dejstvu ,ko'lhlaina u lecenju uloga (.pooagre m gihta)
bil a su povod Distenu (Dustin) da otk,rije njegovu moe da na pol a puta
zau s tavi mitozu (razmnozavanje eelije deobom) 1li
karioJcinezu. Kolhicin je tip tzv. miloklaznih otrova. Pod uticajem rastvora kolhicina
deoba hromozoma nije pracena njihovom podelom na dYe jednake grupe.
ledro se nenormalno uvelicava, a da se pri tome ne deli. Na taj 'nacin se
broj hromozoma u jedru udvostruci. P'f(x:\uieno dejstvo otrova (kolhicina)

MRAZOVAC, VOCAK, JESl!NJI KACUN .. .

493

uzrokuj e ponavljanj e deobe hromozoma, ~ to dovodi do s tvaranja dzinovskih

celija Cije j edro, prekomerno povecano, prestaj e da bude sposobno da se
deli i konacno degen e ri ~e . Poliploidiju prouzrokovanu dejstvom kolhicina
prvi su poceJi koristiti cvecari i povrtari. Pomocu kolhicina su dobijeni tet
r aploidni obliei od dipl oidr ih biljaka koje su normalno nas tale oplodavanjem
ovuluma zrneem polena k.:Jji ima isti broj n hromozoma, broj svojstven i
karak teri.s tican za sva ku vrstu. Ako se ovaj broj hromozoma udvostruci,
sjedinj avanjem dva seksu alna elementa prO'izveUe se urnes to diploidno jed
ro sa 2 n , tetraploidno jedro sa 4 n hromozoma, ~ to predstavlja polaznu
tacku jedne tetraploidne biljke. Kao rezultat poliploidije pojacavaju se i iz
vesna svaj stva: bilj ke postaju snalnije, evece i IiSce krupnije, boje eveca fi
vlje i lepse itd.
Kolhicin , slieno xzraeima, uretanu, iperitu, podofilinu i nekim dru
gim mitoklaznim supstancijama deluju destruktivno na celije; zbog toga
su ove supstaneije nazvane radiomimelicnim agensima. U stalnom trazenju
leka protiv raka pomiSljalo se na pr:imenu ovih sredstava koja bi, eventu
alno, mogla zaustaviti razvoj kaneerazn~h tumora. Kolhicin se pokazao efi
kasan protiv eksperimentalno izazvanog tumora na miSu i na nekim dru
gim zivotinjama, ali je zbog svoje vrlo velike otrovnosti odbacen u terapiji.
Osim toga, holhicin sprecava mitozu ne sarno neoplaznih celija vec i nor
malnih.
Ono sto nije u spelo 5 kolhicinom izgleda da je donekle po~lo za rukom
upotrebom k a I ham ina, koji je isto taka jak karioklazan atrov, ali je
za coveka 10 pula manje otrovan od kolhicina, tako da mu terapijska doza
nije taka bliska toksicnoj kao sto je slucaj s kolhicinom.
Poslednjih godina pocinje se 'llpotrebljavati spolja za lecenje raka koze
'0,5 0/ 0 kolhaminova mast. Najbolji rezultati, navodno, dobijaju se pI'i lecenju
raka koze u pocetnom 5tadijumu.
Kolhio' na i srodnih alkaloida ima i u drugim vrstama mrazovea: Col
chicum lati),olium S. S., Colchicum speciosum Stev., Colchicum arenariwn
W, K. i dr.
Kako mrazovac izgleda? - M r a z 0 v a e iii va c a k je domaca lekovita, otrovna, dugovecna, zeljasta biljka koja raste po vlaznim i planinskim
livadama u Srednjoj i juznoj Evropi. Cveta krajem leta i pocetkom jeseni,
a seme sazreva tek iduce godine uleta. Krajem leta iIi pocetkom jeseni,
osobito u septembru, citave livade se aboje divnim Ijubieastoruzieastim eve
tom (aka 10 ern) ovog otrovnog korava. U prolece izbije Mce koje liei na
krupan zumbul. Cvet podseca na safran, i kod nas ga mnogi brdani nazi
vaju jesenji safran. Duboko u zemlji leZi bela krtola sliena luku, 1Z koje
u jesell izbije evet, a u prolece li~ce, visoko 15 do 20 em, Plod je trostrana
eaura velieine sitnijeg oraha,
Gajenje. - Da bi seme .i malo klijavost, treba ga brati tek u avgustu
kad fi ziolo~ki potpuno sazn. Poseje se u jesen na mracno mesto gde u toku
zime i rano u prolece proklija. Mlade biljke se u prolece rasaduju na stalna
mesta na rastojanju 30 x 30 em.
Berba. - U junu i julu seku se jos zatvorene, pozutele, bezmalo zrele
eaure na hartiju, razastru na sunee iIi na tavan i kada potamne i raspuknu
se, kad seme potpuno dozri, zdrabe se i seme kroz res.eto proseje. Sem~
mora biti potpuno zrelo, suvo, zdravo i eisto. U eauri ima VIse od 100 semenkl,

494

L1!CENJE BIUEM

Prema Briselskoj me(!unarodnoj konvenciji, fa:rmakopeje propisuju

sarno -seme, jer one ima stalnu kolitiinu 8I!kaloida, za razliJru od krtole u
kojoj kol~ti na alkaloida zavj's'i od vremena berbe; i u toku fuvanja smanjuje -se procenat alkaloida . Me(!utim, medunarodna trgo>'ina ponekad trazi i
krtole. Berba semena je bolja i jz razloga ~to se time biljka ne uniStava, ~to
nije slutaj pri vadenju krtole.
Krtole se vade kad biljka opoe:ne cvetati, ociste od zemlje, cveta, korencica i rutih Ijusaka, ako treba operu se hla dnom vodom, 'izrezu popreko na
krBke od 2 do 3 mm uebljine Ii brzo osu~. Krtole su vel ike kao kesten. Na
ravnoj strani imaju 'llzdull1u b razdu, a na dnu euperak ~licastih korencica.
Cela biljka je Ijutog i vrlo gorkog 'llkusa dok je sveza, a su~enjem gorcina opada. Iz zemlje izvadena krtola 'ima srojstven opojan mim koji se
su~enjem izgubi. Pre cvetanja mrazovca krtole imaju vi~e a1kaloida, ali ih je
u to vreme te~ko na livadama naci, jer su nadzemrn delovi osu~eni i vetar ih je raznco.
Droga. - Zrelo i osu ~eno s e m e mI7X>vca je spolja tamne 1 mutne mrke
boje, 2-3 mm u precniku, vrlo tvrdo, pod prsrima grubo, pri dnu ima malo
zadebljanje oblika bradavice (k a run k uJ a). Jezgra je sivkasta d rofasta.
LUPOID se vidi kako je povd~na semena sit no bradaVlicasta, tackasta iii naborana. Kika je prava; leiJi na ,s uprotnoj straTIi bradavice. Endosperm ,ie
rozast i tvrd, zhog cega se seme vrlo tes ko melje u prah. Ukusa je vrlo gorkog Ii Ijutog; bez mirisa.
Sastav. - U semenu -lma oko 0,2 do 0,8 0 / 0 kolhicdna . Neke farmakepeje IraZe da ga u semenu mora biti najmanje 0,5% , a u krtolarna najmanje
0,350/ 0, a druge traZe s koro dvostruko. Alkaloidi su vezani na tanine.
Godine 1950. ,izalovan 1e nov alkaloid i nazvan kolhamin, koji se razIikuje od kolhicina ,po tome ~ Io urnes to acetiJne ima metilnu grupu, U gradi
oba alkaloida dva prsta su sedmoClana,

Bele je 1952, god. iz is tag semena izolovao nov heterozid, kolhlkozid.

U semenu ima jo~ i smole, 120/0 masnog ulja, 50 / 0 redukcionih ~e6era, tan ina,
go.lne kiseline, skroba, belancevine i mineral nih materija.

OPOMENE I PREPORUKE BERACIMA MRAZOVCA

Ne sakupljajte zeleno seme mrazovca, jer nlko nece da ga kupl, poto
Ima ako 40'1, manje lekovltih sastojaka. SAD, Belglja I Francuska planlra.lu
gajenje mrazovca.
Koli-ka je vtinost mrawvca vidi ,s e i ,p o tome ~to neke industrijske zemlje imaju u planu gajenje ove biljke.
Jugoslavija je postala velilci izvoznik -semena mrazovca, osobito prvih
posleratnih godina kada je ova droga imala dobru cenu. Mi smo u to veeme
u zamenu za mrazovac dobijaJi penicilin, koji je tada bia velo skup, iz cega
se jasna vidi koliko je ta draga bila cenjena. Paslera~na Glama uprava za
nabavku i raspodelu lekava (GUNRAL) 'll Beogradu, v s aradnji sa Institutom
za farma:kognoz1ju u Beogradu i uz pamac studenata farmacije, organizevala je u t im posleratnim godinama preko svag Odseka za lekovito bilje,
pored ostalog, i sakupljanje semena mrazovca. Kriterijum za kvalitet bio

MRAZOVAC. VOCAK. JESENJI KACUN . ..

495

je vrlo strog. tako da je u celoj zemlji sakupljano sarno zrelo seme. Kolil:ina alkaloida kretala se oko 1%. Seme je bilo homogeno kako u pogledu
krupno~e tako i boje i cistoce. Na taj nacin Jugoslavija je postala poznat
i priznat izvoznik kvalitetnog semena mrazovca.
Mel1ut~m, rasformiranje GUNRAL-a i stvaranje ve~eg broja republickih
samostalmh preduze~a za lekovito bilje, osobito poslednjih gOdina (ima ih
oko 40!. dovelo je do nerazumne i besomucne unu tra~nje konkurencije mel1u
d?maCim preduze~ima i do osipanja kadrova, osobito poznatih strucnjaka
biljara (gotovo SVI farmaceuti su napustili preduze~) . Ta duboka kriza na~eg biljarstva osetUa se i na rnrazovcu i pogor~ava se iz godine u godinu.
Godine 1965/66. opet je naglo poraslo .i nteresovanje za mrazovac. Cene
su iz dana u dan rasle, tako da je te godine pri kraju berbe kilogram semen a mrazovca placan oko 30.000 starih dinara.
U zelji za brzom zaradom, i beraci .i trgovoi nisu pazili na kvalitet. Svako
je lezio da ga ima ~to vge.
Ekipe InstitUia za proucavanje lekovitog bilja, radeti na proucavanju
medicinske flore lIa planinema Bosne, Crne gore i Srbije, uvek su skretale
pai1nju, a osobito poslednjih godina, da se ne sme brati zeleno seme mrazovca, jer se zbog primesa ovog nezrelog semen a dobija nekvalitetna droga.
Medutim, cini se da je retko ko po~tovao ovo pravilo.
Ova korisna obaveslenja su davana zato da se na~a droga ne kompromituje u inostranstvu i da ne izgubimo svetsko trliSte.
Medutim, sve je bilo kasno. Na~i susedi su nas potisnuli izvozom kvalitetnije droge postojanog sastava. Socijal-isticke zemlje izvoze lekovito bllje
iz jednog jedinog centra.
Saznavsi u inostranstvu, krajem 1965. i pocetkom 1966., da je interesovanje farmaceutske industrije za seme mrazovca naglo poraslo radi ekstrakcije kolhicina, odmah smo obavestili sva na~a izvozna preduze~a da blagovremeno organizuju berbu i otkup ove droge.
RadeCi na farmakogeografskom proucavanju spontane medicinske flore,
nase ekipe su za dYe poslednje decenije otkrile ogromna i bogata nalaziSta
mrazovca u Jugoslaviji. gde se mogu sakupiti vagonske kolil:ine semena, dovoljne za podmirivanje ckstraktivne industrije u svetu. Ti podaci se svake
godine daju na uvid i koriScenje na~oj pri,vredi.
Godine 1966. nas izvoz bio je uspe~an. Medutim, ve~ tada je prime~eno
da droga nije uvek bila homogena. Uzimani su uzorci iz otkupnih stanica.
Istovremeno smo brali zrelo i zeleno seme mrazovca radi i.spitivanja i kontrole kvaliteta.
Naredne, 1967 . godine droga je bila lo~ija. Razlog je bio ovaj: ocekujuci da ce se ponoviti veoma visoka cena iz 1966, branD je manje-vise zeleno
seme. Ne~to zbog zasicenja svetskog trlista mrazovcem iz berbe 1966, a nesto i zobg losijeg kvaliteta nase droge (primedba iz Francuske i Izraela), nas
izvoz je 1967. znatno opao, pa zbog toga i otkup i cena. Nastupila je kriza
mrazovca, znatni gubici i -nepoverenje zbog loseg poslovanja.
U toku nekoliko posleratnih godina i 1966, u vremenu najve~e traznje
semena mrazovca, nasi biljari i izvoznici su pokretali pitanje vadenja krtola ove bilj ke. Mi smo ih odvracaU iz vise razloga . Prema Briselskoj medunarodnoj konferenciji, farmakopeje propisuju sarno seme, jer on~ ima kon-

LI:.CI!NJI! BlUl!M

496

stantnu kolicinu alkaJoida, za razliku od krtole u kojoj postatak alkaloida

zav is i od vremena berbe; osim toga, u toku cuvanja kolieina alkaloida brzo
opada. Berba sernena je bolja i zato ~to se time biljka ne ungtava, ~to nije
slueaj pri vac:!enju krtole.
Na osnovu rezultata analiza veceg broja uzoraka semen a mrazovca iz
raznih krajeva Jugoslavije moze se zakljueiti da se postotak alkaloida (kol
!".icina) 'mleba u prilieno irokim granicarna.
N" ma surnnje da na sadrzaj alkaloida utieu, pre svega, nasledna svoj
stva same biljke, a zatim i spoljni einioci.
Mec:!utim, neosporna je einjenica da i vreme berbe, tj. zrelost semena
irna veliki uticaj na kvalitet droge. To se jasno vidi i u onim slueajevima
gde je sa istog mesta branD zrelo i zeleno seme. U zelenom i nedozrelom se
menu naaeno je II proseku za 400/0 manje alkaloida (kolhicina) nego u zre
10m.

Prema tome, smej u se brati sarno pozutele, skoro zrele eaure, zatim ih
treba ra~iriti u sasvim tankom sloju na debeloj hartiji na tavanu na pro
maji i 10-15 dana ostaviti da u njima sve seme dozri, tj. da eaure pota
mne, osu~e se i raspuknu, tako da iz njih sve seme sarno od sebe lako is
padne.
Branje zrelog semen a je garancija za dobijanje kvalitetne droge. Zele
no seme je sitnije, lak~e, svetlije i neujednaeene boje. ~to sve zajedno UIDa
njuje organolepticka svojstva droge.
MRAZOVAC U NARODNOM ZIVOTU
Evo ta piSe 0 mrazovcu jedan na zaboravljeni pisac u SVOID vrlo za
nimljivom delu Glavl'lije bi/jc u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba,
objavljenmn u Beogradu 1912. godine . .
Ova vrlo zanirnljiva knjiga, jedinstvena te vrste kod nas - dan as to
liko retka da je tesko doci do nje - irna viSe od 250 stranica. Autor nije
dao svoje ime, nego se pOlpisao Nisevljani,~. Neki misle da je to bio poznati
profesor gimnazije u NiSu Pavle Sofrie, a drugi da je ree, takoc:!e, 0 ngkom
profesoru botunike f)uri llicu koji je umra u Beogradu 1913. dakle, godinu
dana posle ~tampanja ove knjige. Bice verovatno eitalaca ovih redova koji
ce moci da nas obaveste ko je zapravo bio NiSevljanin.
Na stranici 165. pi~e: . Mrazovac (Colchicum autumnale L.), mrazovnik,
mrazova sestrica, vocak, jesenji kaeun, nevciga, sukundedova trava; ruski:
moroznik, zimovik, zimovit; poljski: zjelenik. - Jelinski mit kazuje da je ca
robnica Madea skupljajuci za devet noc; razne biljke da podmladi Ezona,
oca svog muza Jazona, od earobnog leka upustila na zemlju jednu kap i da
je otuda postala ova biljka. JeHni je nazivahu ,efemeron', tj. otrov koji za
jedan dan ubija. I doista, ovo je jedna od najprimarnljivijih, ali i najotrov
nijih biljaka. Francuzi je nazivahu gola gospoaa i gospoaa bez kosulje, a
Nemci gola devojka, a to zata sto u jesen cveta bez liMa, .i tek narednog
proleca tera lisce i donosi svoj rod . Zbog te anomalije u srednjem veku
nazivahu je sin pre oca. Nemci je jos naz;ivaju ,i nesuvremenom, po~tJo cveta
u jesen, kad se ostalo bilje predaje zimnjem snu, I nas narod drli taj rna-

MRKVA, STIDAK, DlVUA SARGAREPA. MRTVA KOPRIVA BBU.

497

menat u vi?u kad joj daje ime ,mrazovac', ~to zna~i da pred mraz cveta. U
~ercegovlru veruJe na~ narod da vile postaju iz mrazovca, jer je svakog
Jutra guStO~l rosom roknven .. Zato momoi ovu biljku nikako ne bi zgazili,
dok, naprotlv, babe cme to kn~om, ranom zorom. Ali kad momci spaze takova nedela, onda te~ko babama .
Narodna lrnena. - Evo jo~ nekoliko narodnih naziva: balu~k a , balju~ka :rava,. brndu~ka, bujacina, golotura, gorice, zeludara, j a di~ac , ka~un, ka.
cJ ~ JabuOica, kacunk a, ka~un, koki~e, lukovik, mrazovka, 06un, piskavica,
u~ IVec,

cmelika, cukavac.

MRKVA, STIDAK, DIVIJA SARGAREPA

Daucus carota 1. -

Umbelliferae

U plodu divlje i gajene mrkve, sargarepe (Daucus carota var sativus

DC.) ima 0,5 do 1,7 0/ 0 etarskog ulja, oko 13% masnog ulja i drugih sas tojaka.
Boja korena potice od k a rot e n a (provitamina A). U korenu ima
jos oj 6'10 ~ece ra, oko l()Q/o pektina, inozi~ola , kalijumovih i drugih soli, vi
tamina B.
Sok (pola litra) isceden iz nastruganog korena upotrebljava se protiv
de~jih glista (oksiura), prot-iv proliva, ~e~erne bolesti, za lak~e mokrenje. Posle dva sata uzme se ricinusovo ulje na cgcenje. Farmaceutska industrija iz
korena mrkve vadi karoten.
Naorodna imena: zuta repa, kuzmorka, mrkveljina, obrazna trava, skuplj en ac, sramak, sramni~e, stidna trava.
Diureticni caj od plodova stitarica: po 20 g mrkve, persuna, celera, anisa i kima. J edna , upena kasika ove smese se popari klju~alom vodom, ostavi 3-4 sata i popije pre jela u toku dana.

MRTVA KOPRIVA BELA

Lamium album 1. -

Labiatae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 50 cm. LAstovi su jajasti i po obodu grub o testerasti. Cvelovi su b eli, skupljeni u prividnim prsljenovima. Cveta letL
Raste pored puteva i uop~te po zapu~tenim i prljavim mestima. Bere se cvet
(Lamii albi flo s). U n jemu ima sluzi, saponozida, tanina, neproucenih hete
rozida i malo etarskog ulj a. Antiflogistik i adstringens, najce~ce kao naradni lek za uredivanje menstruacije, protiv belog pranja, za lecenje mokra~ne
b e~ike, bubrega, koznih i drugih bolesti.
1. Za urel1ival1je menstruacije: 15 g cveta mrtve koprive, po 20 g kamilice i virka i 45 g paprenog lisca. Dve supene kasi'k e caja popari se sa 300 g
klj ucaIe vode, pokIopi, oslavi 3 sata i toplo popije polovinu izjutra, a osta
tak uvece, pre j ela.

498

LECENIE BIUEM

MR TVA KOPRIVA BELA

2. B elo pranje: 10 g mrtve koprive, po 20 g troskota, lin cure i rastavi-

ca i 30 g virka, kao pod 1.

Ostala narodnll imena: bela kopriva, zibrat, maronica, medic, pivka, prisadence.

MRCA, MIRTA, BJELOMRCA, MARCA, MARTINKA, MRCELA,

RUJEVIKA
Myrtus communis L. -

Myrtaceae

Zimzelen, gusto razgranat ~ib, visak oka 3 m. Raste u makij,i Mediterana, a u nas u juZnom primarju. Listovi su sjajni, cvrsti, jajasto duguljasti i ~Hjasti. Cvetovi su beli i imaju mnaga pra~nika. Plod je tamnamodra babica veli6ine gra~ka prijatnog ukusa. Cvetovi i listovi su prijatnog
svojstvenog mirisa. Cveta leti. Upotrebljavaju se list, plod i etarsko ulje (Myrti folium, {rucrus et ae thel'oleum) dobijeno destilacijom svezih Ji-stava. U
listu ima oka 0,25 0/ 0 etarskog ulja, garkih materija, mnogo tanina, malo
smale i 45 mg'/o vitamina C. U plodu ima etarskag ulja, secera, limunske i

MUHARA. MUHOMORA. ZMIJSKA GUIVA ...

499

jabucne kiseline i pektina. - Narodni lek za spoljnu i unutraSnju upotrebu:

protiv smrdljivog i neprijatnog zadaha iz pluea. za lak~e iska~ljavanje u suYom ka ~ lju. za leeenje katara organa za mokrenje i dr.
Upotrebljava se u obliku infuza (20-30 g Jista >iii bobica na 1 litar kljucale vode) spolja i iznutra (4-5 kasika dnevno pre jela). Iii se 'l.lZima 2-4
g stucanog li sta tri puta dnev.no pre jela. Spravlja se -i tinktura (20 na 100
alkohola).

MUHARA, MUHOMORA, ZMIJSKA GLJIVA, BJESNJACA,

STAKLENJACA, CRVENJACA

Amanita muscaria (1.) Per's. -

Agaricaceae

Muhara i mIloge druge otrovne gljive nadraiuju parasimpatikus: pojacavaju sekreciju znojnih i drugih zlezda (mlOjenje, jaka saJivacija), miozu,
proliv i druge pojave svojstvene za tzv . muskarinsku intoksikaciiu. Kao
prva pomoe otrovanom se daju sredstva za povraean~e i atropin kao protivotrov.

NAVALA

Aspidium

filu mas

Swartz -

Polypodiaceae

Navala je domaea dugovecna papratnjaea. Ra~irena je gotovo po celoj

Zemljinoj kugli izuzev krajnjeg Severa, tropske Afrike, Australije i SAD.
To je dugovecna zeljasta biljka koja raste po bujnim, gustim, tamnim brdskim i planinskim 5umama na visinama do 2.000 m.
Opis biljke. - Neposredno iz rizoma izbijaju nerazgranjeni, perasto
izdeljeni, u krugu pOl'edani, 1 m visoki listovi, cije su kitnjaste Iiske karakteristicnog oblika.
ruzom lezi vodoravno ispod same zemljine povrsine, osim onoga kraja
koji izbija iz zemlje. Rizom je tako gusto obrastao ostacima Iisnib drzaka
i suvim ljuskavim listicima (pa/eae) da je u nj-ima gotovo potpuno sakriyen i zbog toga izgleda 2-3 puta deblji nego ~to je stvarno. Svuda okolo,
a najvge na donjoj strani, vide se mali, tanki, zilicasti, crno-mrki korencici.
Kraj koji izbija na povrsinu zavrsava se u obliku oblog krupnog pupoljka
oblozenog plevicama; u prolece neposredno iz njega izbija Oitava kita Ii '
stova koji su s pocetka karakteristicno zavinuti u obli>ku zezla, a zatim se .
postepeno ra~ire i usprave. Glavni nerv im je dugacak i maljav, pri dnu
malo zadebljao i zavrsava se dosta kratkom drskom obraslom rdastim pie
vicama koje lice lla riblju krljust. Listi6i su priljubljeni celom svojom ba
zorn za nerv, tupi su ,i zupcasti. Kesice sa sporama su dosta krupne, bubrezaste, kad sazru boje su mrko ljubicaste; poredane su oko teroijarnih nerava.
Droga. - Rizom s bazama lisnih drfaka.

Sabiranje. - Kopanje navale kod nas treba racionalno organizovati. Ne

racionalnom eksploatacijom navale u nekim zemljama Zapadne Evrope uni
stena su najbolja nalazgta ove biljke.
Na~a farmakopeja trai:i da se sabira u rano prolece iii u jesen, i to
je najbolje, jer je rizom tada najlekovitiji. Medutim, ,iskopavanje se stvarno
vrsi preko cele go dine, jer farmaceutska industrija s pravom trazi sarno svez
rizom. Sa izvadenog rizoma odstrane se svi t!'UIi, mrt'Vi, suvi, mrki delovi
i korenje. Rizom se opere u hladnoj vodi pa se ceo, nerazrezan osu~i na
blagoj toploti i cuva nad pecenim krecom u potpuno zatvorenoj tamnoj
tegli, ali ne duze od jedne godine. Dugo cuvan rizom biva sve laksi, bljutav
je, bez mirisa i iznutra sav posmedi kao cimet. Takvu drogu treba odba
citi kao neaktivnu.

NAVALA

501

.. lzgled rlzoma. - Sam rizom je dug 10--30 em, a deb eo svega 1-3 em,
ah lzgled~. mnogo deblji zbog velikog omotata koji se sastoji ad sa",ijenih,
cvrsto Zbljemh, pnleglth, mesna lih, mrko-crnih, kosih, paralelno unap red
po.red~mh 2-5 en: dugatkih baza lisnih driaka. Rizom i baze listova su pokrlvem mnogobrojnim, dosta ~irolcim i dugatkim, za~ iljenim, svilasnim, suo
~im, ervenomrkim pi e vic a rna (paieae), koje ispunjavaju sve prostore
lzmedu baza petel jaka na nizomu. Svuda oko rizoma se vide ostaci ili oZiljci ernih korentica.
Uk u sa je oporog, Ijutog i pomalo sladunjavog. Svojs tvenog, slabog
mirisa.

I\ -.

I ~'--::.':..,.
... .~_
NAVALA. LEVO , LISKE OKICENE SORAMA. DESNO, POPRECAN PRESEK KROZ LISNU DRSKU

Po povr~i ni je rizom ernomrk, tvrd i naboran. Na pop r e C nom

pre S e k u ispravna droga je z e len e boje i mesnata. Ukoliko je droga
starija .j lo ~ ija, utoliko je boja manje zelena.
Popretan presek rizoma je nepravilan. Po obodu se golim okom i luporn vidi mrkoerna sklerenhimska sjaj na linija, a u sredini dva reda i z dv 0 j e nih 5 u d 0 v nih s n 0 pic a s vet I i j e b 0 j e:
1. U nut r a ~ n j i k rug dosta je pravilno poredan; ima 5-12 sudovnih snopica; prilitno su krupni, malo izduzeni iii bubrezas ti.
2. S pol j a S n j i k rug ima veci broj sitnih snopica.
Lis n a d r ~ k a je na prerezu z e len a, meka, sunderasta, uglasta
i neprav,i lna; obicno ima 7-10 zaobljenih sudovnih snopica poredanih u luku
koj~ je na gomjoj strani otvoren; gornja dva snopica su najveca.
Zamene I falsifikati. - Rizom ostalih paprati, koji bi dosli u obzir kod
nas i u Srecinjoj Evropi, toliko se razl,ikuju od oficinalne droge da ne postoji bojazan od zamene. Medutim, kako se rizom sve viSe traZi u industrij skim kolicinama za izradu galenskih preparata na veloiko, potrebno je bolje
raspoznavanje droge. Izgled poprecnog preseka rizoma i ]'isne drske na bazi,
izgled celog li'5ta i listica i odsustvo iii pl'isustvo i grada dlaOiea na plevicarna, dovoljni su znaci za raspoznavanje of.icinalnog rizoma od ostalih.

LBCBNIB BIUBM

502

Najtesca zamena biva sa rizomom Aspidium spil1ulosum Sw. Ponekad

ga je tesko razlikovabi, jer ima sLitne sekretorne dlake; aI-i on ima samo
4--7 sudovnih snopica u unutrasnjem krugu, a u spoljasnjem ih nema iii su
vrlo re ki. Zub u slitne dlacice na plevicama nisu dvoteLijske, nego jednotelij ske i pri vrhu su zadebljale u malu bradaV'itastu glaviou (testo je polomljena). Po nekima (Rozendal), ova zamena, stavise, ne bi ni bila likodIjiva, jer ekstrakl od ovog rizoma navodno je dvaput jati od ofioinalnog.
U nematkoj i u drugoj robi testo ga ima do 90'10 (Grinili). U Finskoj se upotrebljava protiv pantljicare (tenije) umesto filiksa. Hemijsklim sastavom je
slican nalioj navali. Po nekim autorima, i ekstrakt od rizoma Aspidium dilatatum Sw. ima bolje dejstvo od o~ioinalnog ekstrakta.
U Juznoj Africi narodi uspesno upotreblj avaju probiv pantlj,itare Pa/tnu ili Ul1comocomo; to je 'rizom od Aspidium athamanticum Kunze. U Evropu ovaj rizom no:: dolazi. - U SAD raste Aspidium marginale Wild., koji
ima osobine naseg ofici nalnog rizoma; tamo je on ofioinalan.
Sastav. - 1. U etru rast vo rljivi sastojci: masno i etarsko ulje i ne
koliko proizvoda kojd cine ok.o 25'10 e tars,k og ekstrakta, tzv. sirovi filicin.
2. U etrll /terastvorljivi deo Oini florogucinolski tanin, tzv. filicitanin
ska kiselina. Ima ga oko lOOt .
LekoviN saslojci navale su derivati flo r 0 g Iud n 0 I a vezani na
bute rn u kiselinu; f i I mar 0 n, f d I ii k S.o v a k i s eli n a, asp i din 0 I,
f I a vas p i din, a I bas p i din, but a non - i Jj ci n s k a
k i s eli n a
i dr.
Sve su to srodna jedinjenja koja pored buterne kisel1ne imaju po jedan
iii vise molekul a met i I t lor 0 g I u c i n 0 I a. Najvainiji je filmaron . On
ima tetiri fioro glucinol ska prstena. Ukoliko je manje floroglucinola u mole
kulu, utoli/w jc i I1jihovo dejstvo slabije: filic.in ima: td, flavaspiddn dva, a
aspidinol samo jedan takav kompleks. Sva ova jedinjenja se lako raspadaju
dajuci neaklivne, amorfne materije, f iii k s n i g r i n e: Grejanjem s ba
zama daju fiorogluoinol.
U ekstraktu navale ima ('10):
Butanon-filicinske kiseline
Al baspidina
Flavaspidina
Filiksove kiseline
Filmarona

1 prsten

2 prstena
2
3

.
..
.

oko 0,1
0,0 5
2,5

.
..
...,

3,5

5,0

Filmaron je glavni delatni sastojak navale. Dovoljna doza protiv pantIji ta re je 0,5 do 0,7 g filmarona. To je arnorfna, zuckastomrka, neotrovna
supstancija. Etami eks trakt lz droge i Oleum Filmarol1i (lOOt. rastvor filmarona u nicinusovom ulju) najbolja <su dva preparata navale.
Upotreba. - Rizom navale propisuju gotovo sve farmakopeje kao dobar anthelminLik, osohito protiv pantljdcare (Ta enia) i botriocefala, a isto
tako i za suzbijanje distomatoze metiljavosti ovaca i rudarske gliste
(AI1kylostoma duodellale). Glavni dec navale potrose tvomice distola, filinola, antimet.iljina i drugih preparata proM'" metHja.
Trovanja navalom, uglavnom, nastaju zato sto se sredstvo nije odmah
odStraniio ili se za tgtenje upotrebio Oleum Ricini, jer ulje olaksava

NANA PITOMA

503

i ubrzava resorpciju filicina. Zbog toga se posle paprati za <::geenje sme

dati sarno m:ka laksantna so (gorka). To, me('\utim, ne vazi za filmaron,
koji se bez opasnosti moze davati sa ricinusovirn uljem (Oleum Filrnam
ni = AspidofiliCil1W1"! oleo solutum).
Napomena! - Navala je kod nas i u mnogim drugim zemljama zakonom
u prirodi, jer je u mnogim evropskim ddavama ungtena. Prili.
kom vadenja rizoma treba vratiti u zemlju zeleni vrh rizoma.

za~ticena

Opomena! trolom lekara.

Nava la je otrovna. Seme se upo treb ljava sarno pod kon.

NARODNA IMENA
Ovu biljku llarod ovako naziva : bujatka, glistna podlesnica, glistov.
nica, debela papratina, devica, divja preprut, divji preprat, divji preprot,
navalce, pampunka, paprad, papraI, paprut, paprut samac, peprut, pitoma
dumaca, paprat, praprut, praprutac, preprat, preprut, preput.
Nava la, kamala i koso su tri droge koje poticu iz raznih botanickih
familija (Polypodiaceae, Euphorbiaceae i Rosaceae), sa raznih kontinenata
r,domaca, trop ska Azija, istocna Afrika) i od raznih biljnih organa (rizom, fie
zde i dlake, cvet), ali im je zajednicko to da sadrZe derivate flo r 0 g I u
c i n 0 I a i d a deluju protiv izvesn-ih crevnih parazita. Hemijski su ovi
anthelminticni derivati srodni sa katehinima, antocijanirna i flavonima:
svi Sll polifenolska jedinjenja. Po~to je medu njima glavna droga Aspidum
filix mas, cesto se nazi va i filiksova grupa. Deluju, pre svega protiv tenije,
a zatim i protiv botriocerala i di stomatoze ovaca, ali ih ne ubijaju, nego
sarno paralisu njihovu glatku muskulaturu, usled cega se oni ne mogu vise
da dde za zidove creva, te se mogu pomocu pogodnog purgativnog sred
stva lako izbaciti iz organizma. U terapijskoj dozi ove droge deluju kao
efikasni anthelmintici, a u veeoj mogu izazvati slabija iii jaca trovanJa,
jer su njihovi aktivni sastojci otrovni ne sarno za crevne parazite nego i za
coveka i zivotinje tople krvi. Znaci trovanja su prolazno iii stalno slepilo,
a osim toga, uznemirenost, nesanica, grcevi, proliv, povracanje, poremecaj
disanja, gubljenje svesti, vrtoglavica .j dr. Zbog toga se ove droge moraju
davati vrlo oprezno i jedino pod nadzorom lekara,

NANA PITOMA

Mentha piperita L. -

Labiatae

Pitoma, pap rena, Ijuta iii gajena nana (Mentha piperita L.) je vaznija
od svi h drugih vrsta nane (rod Mentha), jer je najmirisnija, najprijatnija
i najlekovitija. Sve druge vrste nane koje u nas u izobliju rastu divlje imaju
manje mirisnih sastojaka (etarskog ulja) drukoijeg hemijskog sastava, pa
se radi toga ne traze ni za domace potrebe ni za izvoz,
Zbog izuzetnu vc1ikog svetskog znacaja i sve ce~ce i raznovrsnije
upotrebe, koja iz godil1e u godinu raste zajedno s porastom zivotl1og

504

LECI!NIE BlUE M

slal1darda i velikog interesovanja (mnogobrojna pisma

pitomoj nam cemo ovde

lZ

cele zemlj el.

op~irnij e pi sa~.

List i mir isnv etarsko ulje od pilorne nane propisuju sve farmakopej e u svelu, svakodnevno se kotiraju na YO z... im ber zama, p r edm et S 1l ~iI'e

PITOMA NAN A, A - CVEThB - LI ST . C - DLAKE . D - SEK RECIONA DLAKA

TIPA LA"IJATA. 1 - KR I STALI MENTOLA

mel111n arodne Irgovine i sve su vaznije sirovine za proizvodnju velikog

broja lek ova, profilak l ick ih, higi jensk ih,
dijelelskih, kozmetickih, parfirne r ijsk ih I mnogih- drugih preparala siroke potrosnje na svim konlinentima.

HIGIJENA USTA I ZUBA

Uzmimo kao primer samo svakida~nju upotrebu paste, pra~ka, yodice
i drugih preparata za negu usta i zuba . Zubi su ogiedalo zdravlja, s prayom se kaze u nas. Biser-zubi su u nasim narodnim pes mama i izrekama
izraz clivl"jenja 0 mladosH, Iepoti i zdravlju_ A zapitajmo na ~e starije da Ii
je neko nekad prao zube? Danas, medutim, to je higijenska, estetska i kulturna potreba svakog coveka. Da ne govorimo 0 gumi za zvakanje i 0 mnogim drugim preparatima cija potro~nja iz godi-ne u godinu raste kao nabujala reka . I to je korisno, dobro; bolje to nego duvan, alkohol, a ida ne govorimo 0 'ogromnoj stetnosti uZivanja opojnih droga.
Trazi se SQ1I10 kvulitet nQ, oplemenjena nanQ. E tc zasto i gaj enje pi-

tome nane uzima maha na svim kontinentima i zalito Institut za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu vr~i s trucnu i naucnu propagandu za gajenje pitome nane, ali sarno oplemenjene da bi se dobio kvalitetan list i
prvoklasno miri!>no ulje koje mora odgovarati zahtevima nalie i stranih farmakopeja, s tandardima i medunarodnim berzanskim uzanSlima. Posle rata
moglo se proda ti sve , jer je svetsko trZi~ te bilo prazno, gladno, pa niko
nije pi tao za kvali tet. Sada su pri.[i.ke drLllkcije, tako d a se moze prodati
sarno najkva111etnij a roba, pa i to .de sve teze, je r je konkurencija sa svih
s trana sve ostrija.

NANA PITOMA

50S

MNOGOSTRUKA UPOTREBA NANE

Najclvllizovanijl narodl troe najvUe nane
Pitoma nana je potpuno ne~kodljiva (neopravdano je mmjenje nekih
osoba da je nana skodljival i moze se svakodnevno upotrebljavati bez stetnih posledica i navikavanja. To sto nam pojedinci pisu da su ad naninog
caja imaLi raznih tegoba, moramo 1m reci da to nije bilo ad nane, nego od
neciSlOce, raznih primesa. Oni koji su pos lusali j odmah prestali da piju
caj ad sumnjive nane i Lisca koje su kupili na pijaci i poslalii na pregJed,
obavesteni su da ta nana nije bHa cista, nego pomesana s dru!m travarna,
medu kojima je otkriveno i otrovnog bilja, najce~ce lista tatule. Zato ne kupujte smrvljenu, zdrobljenu nanu, nego sarno eelo li~ce. I jo~ va!nije: ne
kupujte nanu i drugo bilje od nepismenih, nestrucnih i neodgovornih prodavaea po pi iacarna i od raznih ~arlatana, nego sarno u apoteci u originahzom
pakovan ju, jer svaka apoteka garantuje da je hilje cisto, bez primesa,
kvalitetno.
STA ZAKUUCUJE SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA?
Pre rna rezultalima ankete Farmaeeutskog odeljenja Sve~ske zdravstvene organizacije Ujedinjenih naroda u 2:enevi, izlazi da najvise naninog Lisca
u obliku svakodnevnog caja popiju nordijske zernlje (osobito Svedskal, zatim Zapadna Evropa, Kanada, SAD a Japan.
3

~VETANJ

<

N'

",UI

I~

~~

,, ,
I

,
.
,
.' ,

.~

,0)

," "
1'." \U
"

MAl

IUN

l ULl

AVGUST

KOLEBANJA SADRZAJA ETARSKOG UUA

1 ESTARA U LISTU NANE U TOKU
VEGETACIJE. KOLICINA UUA RASH DO
CVETANJA, A POSLE TOGA OPADA.
PROCENAT ESTARA RASTE
1 POSLE CVETANJA.

U stalnoj borbi zdravstvenih radnika protiv preterane upotrebe i utivanja kineskog caja, kafe, aJk.oholnih pica i drugih napitaka, pitoma nana
je poslednjih decenija odigl'ala vrlo va!nu uJogu.

LBCI!NJE BIWEM

506
CAJ OD NANE -

NAPITAK U AVIONU

Velike svetskc kompanij e za civilno vazduhoplovstvo traze i dobro

plaeaj u, ali same prvoklasnu nanu, jer na dugim relaeijama obavezno se
putDicima servira i caj od nane. Ovo zate da putn iei bez tegoba i nepri
jatnosti mogu da izdrze sedeci dugi put s jednog kontinenta Da drugi ne
uznemiravaj uci susede. Nana, nairne, sprecava stvaranj e gasova u crevima
i Hme otklanja sve tegobe i neugodnosti. Ovo je od os obi tog znaeaja za 050be
s poremecenim varenjem, prolivom, greevima, neprijatnim zadahom iz
usta itd.
To pocinju da sprovode i autobuska i druga transportna preduzeca u
borbi 5 konkurencijom da bi putnike Ii na taj naein privukli i obezbedili
im prijatan put.
NANA -

ZACIN U PASUUU

U mDogim na ~ im krajevima su jo~ uvek pasulj i kupus glavna hrana,

pogotovu zimi. I jedan i drugi se vrlo te~ko Yare, a narocite pasulj, koji iza
ziva jake gasove, nadi manja, trbobolju. U nekimseoskim ~kolama zimi je
zbog toga neizdrzlj ivo, jer se zbog hladnoce ne mogu dugo vetri ti. Zato
smo iz Instituta slali ~ kolskim vrtovima sadnice oplemenjene nane, pa su
list ubaveuw stavljali ph kraju kuvanja u pasulj kao zacin, a posle obeda
Ulnesto vode ucenici su pili caj od nane. Preko ~kola ovaj koristan obicaj

primile su mnoge majke od sv.oje dece, koja su iz ~kolskog vrtica prenela

;nanu u svoje baste i u kuhinju . Eto kako je engleska nana posle rata
prodrla u narod i postala nasa kultuma, lekovita i zacinska biljka.

LIST JE NAJMIRISNIJI
Nana je vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima najviSe etarskog

(isparljivog) ulja, od cega, uglavnom, i poticu lekovitost i prijatan miris

ove tako korisne bilJke. NajviSe ulja ima u onim vr~nim, najmladim lis to
virna. Zato Danu stalno treba s vrha zakoidati, s jedne strane, da ne ide u
evet, a s druge, da se stalno podmladuje i da daje mnogo granOica i . vr~nih
listova.
KAKO TREBA I KAKO 'NE TREBA SPRAVUATI CAJ OD NANE?
Nana je vrlo slozenog hemijskog sastava. Osim isparljivog (etarskog)
ulja svojstvcnog prijatnog mirisa kojiosvezava i hladi (zbog prisutnog
mentola), u listu ima i malo tanina (oponih, ~tavskih materija), gorkih i
drugih korisnih sastojaka, zbog cega je dejstvo ove biljke viSes-truko, raznovrsno, pa joj je j primena tako ~iroka .
Punu supenu ka~iku naninog lista treba popariti sa dva decilitra
(200 grama) kljucale vode, odmah dobro poklopiti, ostaviti da se kiseli duze
ili krace vreme, ocediti i piti: pre jela nezasladen, a posie jela zaslauen
caj, bolje rnedom nego ~cerom. Ko zeli sarno rnirisan caj, moze ga ocediti

NANA PITOMA

507

vee pos le 5 minu ta . Napro tiv, ko hoee da ima i dejst vo tanina

(pro tiv proliva i drugi h tegoba u organima za varenj e), neka ostavi bar
pula sata da se ekslrahuj u i drugi sas tojei.
NANU T REBA DA PIJU SV1 KOJI SE MALO KRECU

Osobe koj e se malo kr eeu , osob ito one t iji rad zahteva stalno sedenje,
mirovanje, a pogotovu nepokretni bolesniei, kao i svi oni koji imaju razne
tegob e u organi ma za varenje, treba obavezno da piju caj od na ne umesto
vode; vecera da im bude sasvi m la ka (najbolje parce hleb a namazano pekmezom od s ipaka) i caj od nane da bi mirno spavali, jer dobar, dubok san
je jedini i prav i odmo r.
Grese oni ko ji nan L/ kuvaju, pogotovu ako to cine u otvorenom, nepoklopljenom sudu. Na taj nacin vee posle nekoliko minuta sve ulje izvetr i, izgubi se i, sasvim razumljivo, takav caj izgubi prijatan miris i nije
lekovi t. Glavni Ie.koviti sastojak nane je etarsko ulje koje je sme~teno u
mikroskops ki sitnim k ru ~ kolikim zlezdama rasutim na povr~ini lista. Zato
nana ne sme ku vali, pa cak ni t rljati i mora se cuvati u hermeticki zapakoval1 im kesama i kutijama na hladnom i mracnom meslu.
Tako
.Ie

se m oze
sas tojke.

cllvati

viSe

godina

pa

da ne

izgubi

svoje

lekovite

Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neskodljiv lek za umi rivanj e, protiv gasova, nadimanja i gr-

ceva, protiv te ~ k og varenja, kao stomahik. Infuz (cajl od nane je svakid a ~nji prijatan napitak u
mnogim
zemljama; pi je se preko eelog dana,
a osobito uvece da bi san bio mirniji j prijatniji. Ulazi u sastav cajeva za lecenje zuci. Daje se protiv
lak~ih oblika
proliva, jer ima tao
nina.
Nanino ulje 1ma slaba anesteticna svojstva j prijatan mInS koji
osvezava, zbog cega se upotrebljava
i pro t i v gallenja i povracanja. 1z
istih razloga se i rastvor ulja u aIkoholu koristi spolja protiv bolova od
neuralgij e, reumatizma i nazeba. Mentol, nairne, drali nerve u kozi, lako
isparava i zbog toga hladi.
Nanino ulje se u svetu sve vge
NANA VODENA
proizvodi, jer je potraznja sve veca,
p(l~ to upotreba raste uporedc s porastom zivotnog standarda; npr., sve vi~e
Ijudi up otrebljava svakodnevno pastu, pra~ak ili vodieu za negu usta, zuba
i desni , a indus trija poslastiea, alko holnih i bezalkoholnih napitaka i gume
za zvakanj e imaju kao glavni i najprijatniji sastojak nanino ulje. Kozmeticka i srodna industrija tro ~ e sve veee kolicine nani'llog u lja i
mentola.

LI!CENJE BIUEM

508
KAKO I GDE TREBA GAJITI PITOMU NANU?

Pod koj!m uslov!ma se moze dobiti najkvalltetnlja nana?

S obzirom na sve veCi medunarodni privredni i zdravstveni znataj nane,
daeemo o,vde kratka, ali najvainija obave~tenja 0 gajenju ove vrlo vaine
lekovile, l1lirisne, medonosne, zacinske i induslrijske biljke. Sliza
obavestenja, a i sadni kvalitetni materijal oplemenjene engleske nane Mi
tam, citaoei mogu dobiti od 1nstituta za proutavanje lekovitog bHja u
Beogradu .
U nas ima nekoliko hiljada hektara pod nanom , ali posto se najcesee
ne racti kako treba, kvalitet je slab a prinos nizak, osobito ulja koje se
sve viSe traii za domaeu upotrebu i izvoz. Zbog neznanja i neobaves tenosti
mnogi nasi proizvoa aci lo ~e su prosli gajeei nekvalitetnu nanu na nes tru
can nacin. Eto zbog cega smatramo za potrebno da obavestimo sve sad as
nje i buduee odgajlvace nane.
I u ranijim vekovima, a i danas, najviSe i najbolju nanu i njeno ulje
proizvodi Engleska. U svetu je cuvena Micamnana. Tamo je to stara kultur
na biljka, uvedena jos krajem srednjeg veka. 1z Engleske se gajenje postepeno rasirilo svuda po svetu.
Kao i ostali hibridi, i pitoma nana se ne razmnozava semenom, I~ego
samo vege tativnirn put em: korenjem, deljenjem busenova, obrezivanjem i sa
denjem mladih v I-cia. Kad se jednom primi, nana se, slicno jagodi, brzo
siri i pokrije zemlju mnogobrojnim izdancimaizraslim iz razgranatih pod
zemnih stabala, rizoma. Svake godine nanu obavezno treba presaditi
na drugu njivu da .;e ne bi deg~nerisala. U nas, narocito u Banatu, Backoj i
Srbiji pored Morave i Save gaj.i se izvrsna nana. Za odgajivaca lekovitog
bilja nana je jedna od najkorimijih bHjaka. Iako se svuda u svetu Dalaze
hiljade hek tara zemlje pod Danom, ipak se droga uvek mnogo traii i dobro
plaea, jer je njena potrosnja raznovrsna i industrijska. U svetu ima
200.000 hektara pod nanom.
Nana lrazi 1"tajbo/ju vl"tnu zemlju u staroj snazi. Treba je odvojiti ad
ostalih usnatiea. Rasaduje se u martu ili, jo~ bolje, u septembru i1i okto
bru na rastojanju bar 50 x 50 em. Na hektar je potrebno viSe od 55.000
sadniea. Navodnjavanjem se dobija znatno veei prinos i moze se triput brati za jedno leto. Sa hektara se dobija oko 2.000 kg suvog Ii.s ta.
Evo nekoliko najvainijih podataka 0 gajenju nane:
1. Izbor zdravog j kvaiitetnog sadnog materijaia otpornog prema boo
iestima.
2. Izbor optimalnog zemljiSta, poiozaja i ekspozicije.
3. Neophodno je navodnjavanje za vreme vegetacije, pogotovu ako na
stane su~ a. Zbog toga je potrebno iskljuciti svako on~ zemljiSte koje se ne
moze lako i obilno navodnjavati. Nanu nikako ne treba saditi na tesko
zemljiSte, slatine, 2;ivi pesak i kr~.
4. Neophodno je potpuno uniStavanje korova u zemljiStu pre sadnje, za
vreme gajenja i neposredno pre zetve, jer mnogn korovi sadrze razna isparljiva aromaticna jedinjenja koja svojim mirisom ,i ukusom kvare ' kva
litet naniDog ulja i time mu smanjuju vrednost, tako da se ponekad I ne
moze upotrebiti niti -popraviti.
5. RaoionalDa upotreba dubriva poveeava prinos mea i ulja po jedi.
niei povrsine. Stajnjakom se moze dubriti sarno predusev, a ne direktno

NANA PITOMA

509

nana. Stajnjak mora potpuno pregoreti (trogodi~nji) da ne bi u

njivu uneo korovsko semenje. ZemljBte za nanu ne treba c:tubri~i ako je
navodnjavanje 'llemoguce.
6. Kultura nane mora se obnavljati svake godine. Jesenja sadnja je bolja
od prolecne. Ako je presac:l ivanje na novo zemljgte nemoguce, mofe se nana
pre mrazeva plugom prevrnuti (25-40 em duboko).
7. Nana se moze saditi na is to zemljBte tek posle 8--10 godina.
8. Rastojanje jzmedu redova mora biti vge od 50 em, da bi 5e mogla
primeniti mehanizvvana obrada iii pra~enje konjskom zapregom. Cesto okepavanje je neophodno radi unBtavanja korova, spre~vanja gub lj enja vlage
iz zemlji~ta i pojava bolesti. Rastojanje izmec:tu redova treba da bude oko
75 em i radi ~to potpunijeg provetravanja kulture.
9. Pojavu gljivicnih i drugih bolesti i insekata na kulturi nane treba
odmah na pocetku radikalno spreciti. Zbog toga 'se nameCe potreba
za ~talnim i brizljivim nadzorom useva. Kao za~titna mera protiv nanine
rde preporucuje 5e ddanje 5adnog materijala pre sadenja u bordovskoj corbi.

LEVO: NANA POU5KA , DE5NO: NANA OKRUGLOI.l5TA

LECENJE BIUBM

510

10. Berbu nane za des tilaeiju etarskog ulj a treba vr~ iti po najl ep~em
vremenu. Su vi~e mlada nana daj e ulj e sla bog kvalite ta 5 malo mentola, a mnogo men tona. Pre(;ve tala biljka daje manj e ulj a i lo ~ ij eg kvaliteta. Sarno
u slucaju nuzde, a ko se na biljei pojave boles ti, preporucuje se berba .pre
no s to otpadne prvi donji Iist.
J 1. Pre destilacij e iz poko ~ene nane treba izbaeiti say kor~Y,
strano bilje.
12. Ne treba destilovati ni potpuno svezu, tek poko~enu nanu, niti
potpuno suvu, j er se u oba slucaja dobija lo~ij e ulje iii manje ulja. Suvi~e
dugo su ~enj e izaziva gub itke ulja usled isparavanja. Treba destilovati nanu upola prosusenu, tj. koja je izgubila oko 50-6Q<l/o vlage (1-2 dana su~ enja leti na njivi).
13. Sa njive donesenu prosusenu nanu treba odmah destilovati da bi
se izbeglo zagrevanje (usled fermentaeije) na gomili i us led toga gubljenje
i kvarenje etarskog ulja.
14. Destilaeioni a1'arat mora biti u svakom pogledu ispravan i napravIjen od takvog materijala koji ne rda, da se ne bi dobilo obojeno ulje.
15. Voda u kazanu ne sme biti sumporovita i uopste ne sme biti stranog mirisa, jer se na taj nacin dobija ulje losijeg kvaliteta.
16. Destilaeija treba da traje dovoljno dugo, jer se u poslednjim kapima destilata pri kraju destilacije dobijaju najmirisnije frakoije ulja koje
u znatnoj meri poboljsavaju kvalitet i eenu krajnjeg produkta. Istina je
da vee; dec etarskog ulja predestiluje vee u toku prvih tridesetak minuta,
ali destilaciju treba nastaviti u toku 2-3 sata ,da bi dobili kvalitetno ulje.
17. Da bi se dobilo ulje koje odgovara propisima Jugoslovenske farmakopeje II i uslovima ostalih farmakopeja u svetu, a isto tako i medunarodnim standardima i berzanskim uzansima, sirovo ulje se mora predes til ovati.
18. Ulje se mora cuvati u novim, cistim, suvim, mrkim, gotovo potpuno
napunjenim i hermeticki zapusenim boeama na hladnom i mracnom mestu
(po propisima Jugoslovenske farmakopeje II). Ako se ne raspolaze posudama sa brusenim staklenim zapusacem, mogu se upotrebiti i pluteni zapusaci, ali oni moraju biti novi i sa donje 1'olovine oblozeni staniolom.

PREPORUKA DOMACINSTVIMA

Nijedan na~ vrt ne bi smeo bili bez po nekog busena nane. U industrijskim zemljama i ve!ikim gradovima gde je nemoguee imati svoj vrt, svoja mirisna plut a. radnicka i sluzberncka domacinstva imaju na balkonu
malo nane posadene u saksijama i starim loncima.
Ne zaboravite: IIWIU 11 eba svake godine (jeseniJ presadili u novu
zemlju.
Nijedno domaCinstvo, pogotovu 5 decom, ne sme biti bez malo naninog
!ista i eveta ka miliee u svojoj domaeoj biljnoj apoteei. Mnogo je brze,
efikasnije, j evtinije .i bolje za nekoliko minuta spraviti caj od nane i kamilice nego za najobicnija oboJjenja kilometrima pesaciti, cekati, plaeati iii
opterecivati soeijalno osiguranje.

511

NANA PITOMA

IZGLED BILJKE
Piotoma nana je "i ~egodHnja zelj a-sta biljka, u na.s poznata sarno u
kulturama. Treba gaj-iti sarno tzv. englesku ernu nanu . Micam (Mitcham) .
Stabljika je visoka oko 50 em, razgranata i cetvorouglasta. Stablj.ika, !isne
dr~ke i nervi su modri iii su Ijub.icastoervenkasti, osobito u prolece kad
nana nice iz zemlj e. Listovi su dugacki . 3-9 em, jajastokopljasti, ta nki,
s gornje strane ta rnnozelen i, a s donje bledi, pri dnu se suzavaj u u drske
dugacke do 1 em. Po obodu su nejednako zupcasti. Glavni nerv je vrlo
istaknut. Sekundarni nervi se povijaju u luk i takode su istaknuti. Na nero
virna ima dlaka. Cvetovi su sitni, Ijubicasto-erveni i udruzeni u v i ~es pratne
pr~ljenove na gornjem delu stabl}j.ke i ogranak a.
NARODNA IMENA
Bela nana, dimljus, janje~ ka metica, Ijuta nana, merka, metva, metvica
(Vuk) , nan a (Vuk), nane, nanejag, paprena metva , paprena metviea, paprena nana, pitoma nana, poprova meta, erna nana.
CAJEVI I DRUGI LEKOVI OD NANE
1. Po 50 g naninog !ista i eveta kamHiee se pome~a i od toga se uzme
3 supene ka~ i ke, popari se s pola !itra kljucale vode, odmah poklopi i posle
2 sata odlije i pije umesto vode protiv trbobolje, proliva i drugih bolesti
organa za varenje. Pre jela pije se nezasladen caj, a posle obroka zasladen,
bolje medom nego ~ecerom. Moze se davati i deei. Ovu sme~u obavezno
poneti na put.
2. Po 50 g naninog i matil'njakovog lista se pome~a i nacini caj kao
pod 1. Upotrebljava se za lecenje organa za varenje i za umirivanje, a ublazava i gadenje na povracanje, neprijatan zadah iz usta d dr. Osobito je dobar za trudniee i bolesnike vezane za postelju.
3. Po 25 g lista nane i per~una, rizoma (Zila) zubace i kore kru~ine,
sve se pome ~ a i spravlja caj kao pod 1, ali treba da stoji preko eele noei
da bi se ~to potpunije ~z"ukli lekoviti sastojei. Piti umesto vode. Pomaze
osobarna koje tesko mokre, jer pojacava lucenje mokrace.
4. Po 25 g lista nane, 'Persuna i breze, 10 g kle~~nja i 15 g moraca.
Spravlja se i pije da se pojaca mokrenje, kao caj pod 3.
5. Po 20 g lista nane, persuna i breze, 15 g ~ipuraka i 10 g zubace, kao
caj pod 3.
6. Po 25 g lista nane i maticnjaka, po 10 g karniliee, moraca, kima i
eveta zute haj ducke trave, po 5 g glogovog eveta -1 kore krusine. Naciniti
i upo trebiti kao caj p od 3. Pomaze osobama koje boluju od srcane mane
i imaju tegobe u organima za varenje. Pbje se po jedna ~olja posle jela.
7. Po 20 g lista nane, pod bela, belog .i ernog sleza d po 5 g moraca, korena belog sleza, islandskog Maja j lista dsopa. Pome~a se i spravlja kao
caj pod 1. Pije se svakog sata po 1 kasrka radi ublaiavanja napada
ka~ lja.

8. Po 20 g lista timijana, majkine du~ice, pitomog kestena, rosulje i

dugoliste bokvke. Protiv ka~lja, kao pod 7; ublaiava i napade velikog (rna.
gareceg) ka~ lja .

LECENJE BIUEM

512

9. Po 20 g lista nane, maticnjaka, gorke deteline, kieice i moraCa, kao

pod 1. Pije se nezasladen pre jela triput dnevno po jedna ~o lja. Pomaze
varenje i od tranjuje nadimanje (gasove) . Deluje i kao sredstvo za jacanje.
iO. Po 20 g nane, malicnjaka, podubice i trave-ive, kao pod 1. Pije se nezaslaaen umesto vode, protiv proliva .
11. Po 20 g nane, maticnjaka, kru~ine, moraca i slatkog korena, kao pod
3. Blago sredstvo za ci~<2enje protiv zatvora.
12. 50 g nane, po 20 g ocajnice i petrovca i 10 g reuma. l edna ka~ika
ove sme~e se popari sa 200 g kljucaie vode, poklopi i pij e 3 puta dnevno
n a pola sata pre jela. Pomaze prot iv grceva i bolova pri zucnim napadima
i osobama sa obolelom jetrom.
13. Po 20 g nane, trave-ive, podubice, kru ~ ine i moraca, kao pod 12. Pije
se triput dnevno po 1 ~o lj a posle jela.
14. Po 20 g nane, ma li cn jaka, ruse , petrovea i kru~ine, kao pod 12.
15. 50 g nane, po 25 g gorke deteline i odolj ena, kao pod 1. Izjutra i uveCf' po ~olju caja za umiri van je nervoze, neurastenij e, histerije i sl.
16. 40 g nane, po 20 g mati cnj aka, hmelja i lavandulinog cveta, kao
pod 15.
17. Po 20 g nane, maticnjaka, dobriciee, bosiljka i hmelja, kao pod 15.
18. Po 20 g nane, maticnjaka, trave-ive, veremnjace i odoijena, kao
pod J 5.
19. 60 g hm elja i po 20 g nane i maticnjaka, kao pod 15. Protiv nesaniee.
20 . Po 30 g n ane i odoijena i 40 g kamilice. Cetiri ka ~ike 'popariti
kij ucaiom vodom i popiti u toku dana topao caj za uredenje izostale menstruacije.
21. Po 25 g nane, kamilice, rusomace i eveta nevena, kao pod 20.

NAR III SIPAK

Punica granatum L_ -

Punicaceae

Nar je drvo nepravilno razgranato, ponekad ima bodljike , stabljika je

ispucana i r azrivena, kora je sivkasta. Listovi su naspramni, ovalno-dugulj asti, po rubu celi, sjajni, zimi opadaju. Na vrhovima grana su divni crveni
cvetovi, poj edinacn i iii po dva do trio Imaju 5-9 ca~ icnih i isto toliko krunicn ih Iistica. Brzo i brizljivo osu~ene evetove upotrebijavaju jos pogdegde
protiv p roliva, jer sadrze m n 0 got ani n a. Cvetove nara (Flores Gral1ati)
propisuju portugalska i mek s.i cka farmakopeja.
P I 0 dna r a je krupan kao jabuka, vrlo lepe rurnene boje, pun ervenih, spolja mesnatih semenaka, koje stanovnici oko Mediterana jedu. Na
vrhu ovog nepravog ploda (jer pri postanku sudeluju .j plodniea i evetis te, koje je vrlo razvijeno) vide se ostaci ca~ice u obliku krune_ Podeljen
je sa 2-3 opne. Plodni omotac je go, cvrst, kozast; osusen, upotrebljava se
pod imenom Pericarpuim Gral1at i kao tan ins k a d r 0 g a i protiv erevnih parazita, a li danas vrlo retko. To su nepravilni, tvrdi, lomljivi, izdubIj eni komadi, Barani pregradama od opni i semenki, vrlo oporog, neprijatnog i gorkog ukusa. Propisuje ga nekoliko farmakopeja.
Rasprostranjenost. - Nar je od najdavnijih vremena gajen kao v 0C k a, u k r a s n 0 i Ie k 0 v ito d r v O. Nar je nisko drvo iii poveci

NAR ILl

8!P~

513

grm, po svoj priliai poreklom iz zapacme A7Jije, iz Irana. Odatle 6e jo

u preistorijsko vrerne ra~irio i DR Istok j na Zapad. Raste samoni!klo i gaji
se u svirn zemljama oko Sredozenmog mora, u jufnoj AfITici, JuZnoj Americi i drugim suptropskim i umereno toplim klimatima. U nas ga una moogo
oko Bara, Rijeke CrnojeV'iea i u Makedonijii, divljeg i gajenog. Nar su poznavali joS Egipean'J, Jevreji, Fenitani, Groi i Rimljani i upotrebljavali za lek.
U prastarim misirskim grobnicama na<!eni su plodow nara. Za vreme punskih ratova Rimljani su doneli pladove liz oblasm Kartagine, odakle i poti~e
naziv Punica, Malum punicum (PlIDije), iako Dar nije poreklom iz Afrike.
Najvge se droge dobija iz zemalja oko Sredozemoog mora, osobiro iz Spanije, Portugala, Allira i Francuske.
Herba i prerada. - IS'k opa se drvo, korenje opere i kora guli u vrpcarna sa stabla, grana i korenja, pa se osu~i. U pesku se rnogu dugo vremena
sa~uvati U svezem stanju -pruti6i sa neoguljenom korom. Radii. se preko cele
godine, ali najvge u jesen.
IzgJed droge. - Kora se sastoj4 ad deliea nejednake veli~ine i oblika.
I. Kora s~ stabla i grana (Cortex trunci et ramorum) sastoj.l se ad cevastih iii manje-viSe zlebastih komada, 1-3 mm debeIrh j ako 10 em duga~
kih. Spolja su slivkasti, uzduf pobi,verui rutomrkim len t ,j eel a m a; obi~
no "SU pokri-veni sitnim crnim li~ajem. Na unutramjoj stram su glatki, zuti
iii crvenomrki. Na prelomu su r a v III i (nema vlakana) 4 rutozelenkasti do
mrkosivkast;. Na popr~om preseku se v4di lupom da su vl'lo tankim ertarna podeljeni u c e t v r t a 's tap 0 1 j a.
2. Kora sa korena (Cortex radicis) 53SlJOji se sarno od sekundarne kore.
Komadi su sitniji, bez lisaja i lenticela, gotoro ravni, ~rolci, kraNd, mrke i
hrapave povr~ine. Na krupoijim, starijim komadima nalaze se plitka, skoro
~koljkasta udubljenja od otpale .p lute.
Kora nara je vrJo 0 p 0 r 0 g 4 nagorkog u k usa. Kad se Zvace, plju
vacku boji zuto i pod zubima kreka (mnoStvo druza).
Sastav. - U kon nara ima 0,20--3.7% a I k a I oi d a, 20--28,. elagnog tan ina; pepela ostaje najvge 17%; alkoholnog ekstrakta daje 20%.
Apotekar Sarl Tanre izolovao je 1877-1879. god. ~e1liri alkaloida: peletierin, izopeletierin, metilpeletieri!n i pseudopeletierin; dao je praktiene metode za njihovo odvajanje i opisao gla'Vnije osobine. Godi'ne 1918. Hes i
i drugi dopuni!li su ova ranija ispitivanja.
Upotreba_ - Nar je jedno od najpouzdanijih pozhat4h sredstava protiv
pantljieare, ako je lek dobro na~injen.
Mnage osobe ne mogu da podnesu koru nara, jer je neprijatna, izaziva
ga<!enje na povraeanje, gr~eve i proliv. I'llace, nar se 'Ilpotrebljava u svojoj
postojbini kao naradni lek protiv proliva i srdobolje, jer sadrii mnogo
tan ina. Narova kora, a -pogotovu s plodova, upotrebljava se i za ~tavljenje
koze.
Daje se i peleLierin i 4zopeletierin tanat, dakle. u istom jedinjenju
kao i u dragi gde se alkaloidi tako<!e nalaze vezani na tanine, ~to je vaZoo
mati, jer tanate ovih alkaloida organizam sporo upija, a deluju na crevne
parazite i talro se 4zbegavaju pojave trovanja drogom, odnosno alkaloidima.
Metilpeletierm i pseudopeletierin ne deluju anthelmintiono (protiv erevnih
parazita).
Opomcna1 - Narova kora je otroVIDa. Sme se upotrebiti sarno p9d
nadzorom lekara. U nas u primorju ima trovanja narom iz neznanja; deca
najvBe stradaju.

514

LECBNJE BlUEM

Narodna Imenn. - Nar u narodu na2livaju razli6ito: glava~, granat-drvo,

granatjabuka, granatno jabolko, <levedH, zamorac, zmB'ta jabuka, kalina, kalinka, Ijutak, Ijuti ~ ipak, Ijutun, rnagranj, rnargarana, rnargellan, medun, mogranj, mologranj , mugranja, nara, pasovrn mpak, pitomi Mpak, pomagrane,
pukla~, punigrnm, sladun, slatki ~ipak, ~ip .

NEVEN. :lUTEU. PRSTENCAC. ZIMOROD, OGNJAC. VRTLENI

NEVEN

Calendula officinalis L. -

Composi1ae

Jednogodi~nja zeljasta hlljka, visoka 30-50 em. U lIlas se svuda gaj-i

kao omiljeno naroelno evece. CvastJi su rute hli narandiaste, pojedinaene,
2-5 em ~iroke, svojstvenog mirisa. Upotrebljava se evet, rede eela biljka
u evetu (Calendulae Ilos et herbal. Lako se gaji ~ brzo Tazmnozava. Prilikom gajenja treba odabrati -sarno krupne, tzv. duple evasti jake narandzaste OOje, jer se za prodaju bolje placajuod bledih ,i sitnih. Cveta od proleca do jeseni, a u primorju skoro cele godine. Cvet treba brati po suvorn
i suncanom vrernenu u korpe i ~to 'p re osu~iti na jakoj promaji da ~to
OOlje saeuva divnu priroelnu boju ,i mirils, jer se droga eeilii pre svega prerna izgledu, boji i mirisu.
Sastav. - U osu~enom evetu ima svega 0,02% etarskog i 5,2% masl10g
ulja, 5% kaueuka, 8-9% smole i razl1lih karotenoidl1lih boja, 8-go/ 0 sluzi,
12<>/0 ~ecera, 1,3% belancevina, fitosterola, salicilne J<!ise!j.ne, enzima i raznih soli.
Upotreba. - Neven se upotrehljava spolja i oiznutra, vge u narodnoj
nego u naucnoj medioini. Neven je blag antiseptik. U obHku caja (10 na
100), tinkture (20 na 100 de10va 7()1l/o41og alkohola) ill mastoi upotrebljava se
za lecenje nekih koznili bolesti, osoOOto impetiga. Cajern ili tinkturom raz
blaienom 5 3 dela prokuvane vode pere se oOOlelo mesto, a zatirn maze
ovim melemom: 10 g nevenove tlln'k ture dobro se pome~a sa smeSom od po
20 g lanolina, vazelina i einkoksi<la.
1. Perutavi liSaj: po 25 g nevenovog eveta i stueanih pupolja'ka od
oraha, kru~ke i .(opole stavi se u 1 Utar ulja, umota u oiste krpe i drZ:i
6 sati U loneu sa vodom da voda tiho 1cljuca. Toplo se proeedi kroz cisto
suvo platno, iseedi i cuva na hladnom rnestu. Mazati uvece.
2. Impetigo (narodni lek); simo se narezu v,rhovi granoiea oraha, kru~ke
i hrasta i kuvaju 2 sata u vodi (1 kg .sme~e u 20 litara yodel; mlakom ocedenom tecno~cu peru se oOOlela mesta i drti 1-2 sata svaki dan. Posle
toga se osu~ena mesta namaru sveZim uljem.
3. Neuredna menstruacija: po 25 g nevena, rusomace, paprenog Iisea i
kamiliee se pome~a, pa se 3 supene ka~ike sme~e popari -s pola J.itra kljueale
vode, pokiopi i posle 2 sata procedi, iseedi ,i pije u toku 'dana 3 puta dnevno
po 1 en~a pre jela. Pije se na 2-3 dana pred mesecno pranje.
4. Caj za znojenje (grip, nazeb, kad je potrebno znojenje): po 20 g eveta
nevena, zove, lipe, crnog sleza i lavandule se pome~a; 3 ka~ike sme~e se
spravi kao pod 3. Pije se ~to topl~j" enj.
U homeopatskoj i narodnoj mediciiti upotrebljava se za ispiranje i oblaganje rana, cireva, ujeda peela i osa, opekotina, za vaginalno zapiranje,
za lecenje zeluea, ereva i ruei J dr.

o
OVAS, ZOB

Avena sativa L. -

Gramineae

Ovas je nekad upotrebljavan i za Ijudsku ishranu, a danas sarno kao

stocna hrana. OVSeJlO zmo je hranljivo kao i os tala fita jer -ima oko 60'/.
skroba, 6-8'10 masnog ulja, do 2'10 leoitJina, 0,8"10 fitina, ailkaloida trigo
nelina i holina, fosiata i kalcijuma. Ovas ima vecu kolicinu masnog ulja
nego druga "ita; u ulju ,i ma do 2,7% neosapunjivih materija. U me~injama
ima vitamina B i glikovanilina, od koga potice 5vojstven prijatan mi-ris ka
~ice od ovsenih mekinja. U mnogim zemljama, 05obi10 ~apadnim i severnim
gotovo svakodnevno se kuvaju u vom i'li u mleku ovsene krupice, pahuljice
iii griz za darucak i veceru, zdrava i lako svarljiva hrana, dijeta za jaeanje, a
zbog veli.ke kolicine sluzavih matenija blago'lVoIUlo deluje na obole1e organe
za varenje (upaleJ stiteci sluznicu i ublazujl\.lCi nadraZaj Ii bol. Svaocodnevna
dijetalna upotreba ka~ice i eorbe od ovsenog bra~na , a pogotovu od mekinja
(ijuska, aleuronski sloj na zrnu) izaziva .s manjeno lucenje Zeludacnog soka,
pa se to dejstvo kor-isti protiv hiperaciditeta i akutnog pankreatita kada je
potrebno svesti na najmanju meru lucenje pankreasnog soka. Za- lecenje pankreatita, proliva i prevelike kiselosti zeludacnog soka umma se 100 g oljustenog ovsa (brasna, krupice Hi mekinja) i kuva 1\.1 1,5 hitru vode dok se ne
ukuva na I litar zapremine, ohladi d mlako upotrebi; moZe se uzimati siano
(6-10 g soli) iii zasladeno medom ihi nekim kiselim vo6nim sirup om (od
malina, viSanja, ribizla).
Ovsenom kasicom se oblazu opekotine i upale koze.

U zeletlom ovsu (ll doba cvetanja) dma do 60 mit'l. vitamina C, 0,4'10

saponozida, ~ecera, joda, pektina, provitamina D, voska i drugih sastojaka.
Ovsena slama se u narodu upotrebljava protiv reumatizma, iSijasa, promrzlina i koznih bolesti: 2 kg slame kuva se pola sata u 10 litara vode i u
tome kupa iii dodaje toploj banj'i.
Ostala narodna imena: avs, iiito, krupa, ovaz, oves, ov',s, p:ir, pitoma
zob, silj, siljevina, usjevna zob.

LECBN11! BlUI!M

516

ODOUEN, ODOLEN, MACINA TRAVA, VALERIJA.1'IlA, ODOLENAK,

DOLIN, DOUEN

Valeriana officinalis L. -

Valerianaeeae

Odoljen je lepa, dugove~na , zeljasta, prava, pm vrhu razgranata biljka

5 nepamo perastim listovima (5-11 pari). Visoka je od 0,5 do 2 m. Na vrhu
stablj ike i ogranaka nalaze se bele iii nlZi6l.ste krupne evastisli~ne ~titu,
sastavljene od velikog broja sitni h cvetiea. Cveta krajem proleea ,i preko
celog leta. Prizemni listovi imaju drlku, a gomji su sedeCi. Plod je velik do
5 mm i na vrhu ima perjanice tako da OOlj'ku rasejavaju vetar i vcda.
Odoljen je vrlo polimorfna bHjka. Ima mnogo varijeteta. Jedni razvi
jaju duga~ke podzemne organe, stolO!lle, pomocu 'kojih se brzo razmnoza
vaju a drugi ih nemaju: Valeriana sambucifolia, V. mihanii, V. latifolia (ex
ce/sa) i dr.
Rasprostranjenost. - Odoljen raste svuda, a najvBe po vlafnirn me
stima, pored reka i potoka, po divadama, rede po brdskim i planinskim ret
kim Sumama i suvim mestima 'l1 Evropi ,i Aziji do Japana.
Gajenje. - Najvge se gaji u Betgiji i Holandiji. Odande se izveze na}
vge odoljena. Gaji 5e i u nas i u mnogim drugim zemljama Evrope i u SAD.
U nov,ije vreme sve je vi~e u prome~u droga dobijena od gajenog odoljena,
jer je potrainja velika, biljka je polimorfna i od divljih vrsta ni,kad se ne
dobija droga stalnog sastava. Naprotiv, gajenjem su dobijene prvoklasne
selekdonisane biljke stalnog farmakodinamskog dejstva; droga je ~ista, stru
~no brana, su~ena i pakovana. Na vlRinom i mocvarnom zemljgtu biljka daje
veei prinos, a na suvom :j pe~~anom manji, aU droga ima vi~e etarskog ulja.
U nas sc najbolj-i prinos ~ kvalitet dobijaju illa plodnim, peskovito-hu
moznim svezim nanosima pored Tdse, Dunava i Save. Dubrenjem i navod
njavanjem (u slu~aju letnje su~e) domja se 2-3 puta ve6i prinos.
Na hektar zemlje potrebno je oko 150.000 sadnica m oko 500 g semena.
R a z m n 0 Z a van j e i gajenje brte idu deljenjem mladih stolona s pupolj
cima. Sadi se iii rede seje u martu iii aprHu, ~im vreme dopusti, iii u septembru i oktobru za vreme berbe, na ras-tojanju od 30 em. U krajevima s
konmnentalnom klimom bolja je jesenja sadnja. Po~to je seme vrlo sitno
i Jako, oOO6no se seje u leje i proizvodi rasad kao kupus .iJi papI1ika. Moze
se sejati i neposredno na njivu, ali zemlja mora biti vr!o sitna, dovoljno
vIRina i illajbolje pripremljena. Mora .se sejati vrlo plitko ~na 1 em), a seme
pre setve pome~ati s 30 do 50-strukom koJiCinom ve~ta~kog dubreta. Sa I
hektara moze se dobiti oko 400 kg suve droge.
Berba. - Rizom 5 korenjem treba vaditi u jesen kad zemlja ovl.afi i
omek~a, pokidati ostatke stabljdke, prizemnog IHea i trule delove, dobro
opl'ati u tekueoj vodi (dobra su grebena iii gvozdeni ~e~lje\li), nanizati na
kanap i ~to pre su~iti u zagrejanoj su~nici, ali ne na tempera'tul'i viwj od
40 C. U nov.ije vreme vr~ se s tab d Ii z a e i j a tek iskopanog korenja. Na
taj naCin korenje salruva sveHu boju ~ gotovo nema miI1isa na izovalerijansku
kiselinu. Ako se zbog n1avog vremena koremje ille bi moglo vaditi u jesen,
moze se to uciniti rano u prolece. Glave. 5 pupoljoima ne treba baciti, nego
ih vratiti u zemlju na rastojanjou 40 X 40 em iii ih utrapiti ,i upotrebiti kao
rasad.

ODOUEN , ODOLEN, MACtNA TRAVA ...

517

Drogu treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima da ne bi izgubila

svoj, iii privuk la tud miris ili da ne bi prenela svoj miris na sve os tale droge
u apoteoi iii skladHtu.
Jzgled drogc (Vaierial1ae rhizoma cum radicibus - osu~en nizom s korenjem). - Rizom je 2-5 cm dugacak i 2- 3 em debeo. O<Iabiranjem je dobijen 3-5 puta krupniji rizom. Na vrlru Jrna ostatke stablji'ke [ listova. Iz
njega cesto izbijaju oglanci. Spolja je .nejasno prstenast, tamne sivo-mrke
boje. Potpuno je 0 bra s tao, osobito p pi dnu , mnogobrojnim, eupavim,

D
ODOU EN: A - RlZOM SA !lVA STOLONA, B _ UZDUZNI PRESEK RIZOMA, C - POPRECNI
PRESEK STOLONA, D - POPRECN I PRESEK KROZ MLAD KOREN: 1. KORA, 2. DRVO, 3. SRZ

518

U!CENJl! BIUl!M

duga~ki:JTI,

svega 2-3 mm debemm, obHm, uz.duf ispruganim, 10mljiVlim k 0r e n j em mrko-sive boje; talro da 5e od Illj:ih rizom i ne vidi.
M i r i sa je svojstvenog, vruo jakog i neprijatnog (na izovalerijansku
kiiselinu i njene estre). Svefe korenje je gotovo bez mirisa, a stabilizovana
droga ima vrlo slab miris. U k usa je najpre sladunjavog, a zatim nagorkog
i aromaticnog.
Sastav. - Odolj en sadrfi 0,2-3% e1 a r s k 0 g u 1 j a , sk roba, sluzi,
gume, kafetaninske kiseline, glikoze, soli, dva a!okaloida (hatini.'II i valerin,
svega oko 0,01 "10), heterozida .j =ole. U drogi, o50bi<lo u s taroj i
n:favo ~uvanoj, uvek se nac1e manje i'li vi'~e proizvoda razlaganja etarskog
ulja: m ravlje, sircetne, propionske, buteme, va J e r ~ j a 1115 k e
i z 0 v alerijan ske kiseline oj borneola.
Etarskog ulja ima vBe 'll debelom Illego u tankom korenju i rizomima.
NajviSe izovalerijanske kiseline ama u debelim stapim rizomima. Glavni lekoviti sastojak etarskog ulja je b 0 r nil i z 0 val e r1 jan a t (oko 10%).
Pored toga, ima i bomilnog formi'jaJta, acetata, butirata i pro~onata, zatim
raznih a1kohola, terpena j seskviterpena. U svezoj drogi ima V'i:~e ulja nego u
staroj. Stajanjem sekoli~ina ulja smanjuje i droga ima sve jaCi z a d a h
od osloboc1ene i Z 0 val e r i jan 5 k e 'k j 5 eli 'II e nastale enzimatskom hidrolizom bornilizovalerijanata. '
Zelenkasta iii plavkasta boja ulja od izvesIllih sorti odoljena poti~ od
male koli~ine a z u 1 e n a; ovo u lje se vBe ceni od bezboj'IIog, jer je lekovitije.
Upotreba. - Odoljen je vrlo staro, Illeotrovno, ne~kodljivo i mnogo
upotrebljavano sredstvo za umirivanje nervnog ..sistema. Daje se u raznim
farmaeeutskim oblicima. Dobro deluje i lila sree. Daje se i kao karminativ,
Lekovi,tost rlroge se osniva uglavnom ria anti..spazmodicnom i antikonvulzivnom dejstvu bomilizovalerijanata; proizvodi hidrolize ..su bez dejstva. Zato
se u novije vreme sve vHe upotrebljava s v e z Hi s tab iii z ,0 van
k 0 r e n.
I. Protiv nervoze, neuTastenije i histerije: 50 g nane, 30 g sHno iseekanog adoljena i 20 g gorke deteline. Jedna supena ka~ika ove sm~e se popari
sa 200 g kljuCale vode, poklopi oj pasle 2 sata ocedi, medorn zasladi i toplo
pije posle jela izjutra i uveee po 1 ~olja ~aja.
Nemma vi~e pomafe ova sme~a: po 25 g odoljena, ma.tifujaka, nane
j gorke deteline se pome~ a ,j upotrebi kao ~to je vee re~no .
2. PTotiv ncsal1ice: 30 g odoljena, 40 g hmelja i po 15 g nane .j mati~
njaka s e pom~a; spravlja se ,k ao pod 1 i pije po 1 ~olja pre spavanja.
3. NeTvoza STca, pektoralna angina: po 15 g odoljena, glogovog j lavandulinog eveta, srda~ea, kima, mora~a j 10 g matJi6njaka se pome~a. Tri supene kaikc ove sme~e se popari sa pola litra klju~ale vode, poklopj i posle 2 sata oeedi, zasladi medom ,i popije u tolru dana u ~ doze.
4. Naponi, bolovi u predelu besike: po 20 g adoljena, brezovog lista,
svile ad kukuruza, vrhove 'kore .j rizoma trave ad ..srdobolje se pome~a i upotrebi kao pod 3.
5. Neuredna m enstruacija: !pO 20 g odoljena, eveta bele mrtve koprive,
kamiIiee, paprenog lisca inane se pom~a i upotrebi kao pod 3.

OKSAUIA KISBUNA

519

6. T ink lura: 20 g .isec.ka'Dog odolj ena p relije 5e u t~ -sa 100 g razbla

zenog alikohola (700/lt'nog). drZi 8-10 dana edce m e~aju6i i procedi. Uzima
se 20-30 kapi na k ocki ~ecera s vodom, najbolje pre .spavanja.
7. E larna linklura ex! odolj ena se .izrac:1uje na snean naein, sarno ~ to
se umesto ~ istog a1kohola uzme 70 g ailkohola i 25 g etta .
Obe tinkture, a pogotovo etamu, treba euvati dobro zapu~ene na hlad
nom mes tu i daleko od vatre.

OKSALNA KISELINA IE VRLO OTROVNA

Oksalna kiselina je vrlo .r asprostranjena u prirodi. Od nje po1Jiee sla
bija ili jaka kiselost ne\()ih nasih bilja,k a ikoje se zbog tog iUkusa tako ina
zivaju: kiselica, kiseljak, kisela soca .i sl. Oksalna ~iselina je dvobazna organ
ska ki selina, COOH-COOH. Od s V'ih organskih kiselina ana je najjaea (kao
kiselina), a i najotrovnij a . Oksalna kiselina se ne upotrebljava za lek. testo
se 'ko d nas naziva so za Ci~cenje iJld kiseUna za ci ~cenje i sl. i zbog tog
naziva dolazi do zablude, neispravne upotrebe i otrovanja. Tako je pre rata
jedan skopski kujundZJ:ija poslao ~egrta u apoteku da kupi so za ciScenj e ,
popio i IUn1ro, jer je on mislio na gorru so za ciScenje (1'rotiv zatvora). a
apoteka r, videci segrta svog suseda kujundiije, dade mu oksalnu kJiselinu
za cicenj e srebrnog j zlatnog naikiota. Oksalna kiselina ima siroku i raznovrsnu pI1imenu u hem.iji i industrijd, aId nije lek, nego olrov.
O\()salna kiselina St' na];azi. u bilju slobodna, poluvezana (u obHku kise
lih soli, najcesce kao kalijurn okiseli oksalat) i vezana (najtesee kao potpuno
nerast'vorljiva so kalcijurn-ok-salat).
Najopasnija za zdravlje ii zivot coveka je slobodna dksalna kiselina.
Kalci jumoksala t, po~ to je potpuno nera5otvoTljiv, uopste nije skodljiv jer se
ne resorbuje ni u zelueu ni u erevima.
Slobodna, a osobito poluvezana oksalna k:iselina (u oblilm kalijum ki
selog oksalata : COOH-COON) javlja se 050bito mnogo u biljkama roda
Oxalis i Rumex, nesto manje u spa n a c u (Spinacia oleracea), u mobo}
ki d1i grozdboji (Phylolacca decandra), u kiselom zdravcu (Geranium ace to
sum), u ra:m1im \'rstama roda Rheum, 05Obito onom koj:i 5e gajd kao povrce
tzv. rabarbara (Rheum rhabarbarum), J.edeno cveee (Mesembryanlhemum
crystallinum) i dr. Sol n j a e e (Salsola, Salicornia, Sueda) koje rastu na
zaslanjenom zemljiStu pored mora i na slaotinama u Vojvodini i na Ovcem
polju u Mak edoniji imaju oksalnu ki'sellinu vezanu na natri'jum.
I neke gljive imaju oksalne kiseliine. U dlakama leblebije ili nauta lei.
cer arietinum) ima slobodne oksalne ikiseline.
Oksalna kiselina deluje ne sarno lokaJlno, kaustieno, sUeno drugim ki
selinama (na primer, kao trovanje jakom, koncen1rovanom sireetnom kise
!inom tzv. gromesencijom), vee ona .ima i jedno drugo, ne manje opasno
svojstvo. Oksalna kiselina se resorbuje, 'U1Jija u nasem organizrnu, veliuje se
na kalcijum, s njim daje pobpuno illerastvorljivo jedinjenje, i na taj DattO
ga talozi i time smanjuje .k olieinu, koncentraciju kaloijumjona u krvi, zbog
cega nastaje opasno o boljenje dekalcitikacija. Ova se eesto javlja u osoba
koje stalno i svakodnevno trose hranu sa mnogo slobodne Hi poluvezane
oksalne kiseline (neki dijetaloi koji jedu 2-3 pu1a dnevno spanac).

LI!CI!NJl! BIUJ!M

520

Oksalna kiselina deluje i Ikao ugljenmonoksid (CO). veruju6i se na hemoglobin (ervena boja 'krvi) i dajuCi postojano jediinjenje karbok5iherno' globin ~trova nj e 5vet le( im gasom, gasovima iz fiurune, peCi <kad je
potpuno zatvorena, te nema promaje, vazduha sa kiseonikom ko}i potpomare
sagorevanje).
Osobama koje s u se otrovale oksalnorn kiselinom "Ii cobanciCima koji iz dosade po vasceli dan
jedu 'kiseliou, kiseljak Hi zecju soou, treba ispirati stomak razblalenom krecnom vodom (Aqua cal
cis) nabavljenom u apoteei.
Od velFkJih doza oksalne loiseLine nastaju znaci
slabosti cirkulacije, a od manjih trovanja javljaju
se znaci 0~te6enja bubrega ~krv u mokra6i), pojava
belancevine (albuminurija). t~ko i smanieno rnokrenje, a izuzetno i prestanak mokrenja.

Biljke sa oksalnom kiselinom izazivaju simplOme naruSavanja pravilne, nOl'malne izmene soli u
Ilasem organizmu. Ova pojava je i kod nas dosta ceo
s ta, ali 0 tome izgleda da malo ko zna niti vodi
rafuna.
Navodimo lIleke biljke koje su kod nas vrlo rasprostra,njene, irna ih svuda, svakom su 'pristupacne:

Kiseljak, kiselica, sitni kiseljak (Rumex acetov.i~eg(){liinja zeljasta billj'ka kIselog ukusa, pogotovo dok je jo~ sasvim mlada. Stabljika je
visoka 15-50 em, uspravna i ra:zgranata. Listovi
su sitni i kopljastIi. Cvetovi su sitni, crvenkasti,
grupisani na s itrum granCieama. Cveta od aprHa
do 'kraja 'leta. Raste na neobradenom zemIji~~u, najvi~e na smkatInoj (kdseloj) podlozi, po peskovitim suvim poljima.

sella L.) je

Veliki

kiseljak,

krupna kiselica (Rumex

ace-

je VIi~godi~nja zeljasta biljlka, v.i:soka do

I m. Lis,tov.] su kopljasti. Cvetovi su ervenkasti iii
zuckasti. Raste na vlafnom kiselom sinka~nom zemlj-iStu.
KISELICA
I ostale vrste roda Rumex (~tavolji) sadrte
oksalne kiseline alJi. manje od prethodne dYe.
U s oku kiseljaka ima do 1,3"10 kalijum kiselog oksalata. Zbog toga su
svi ki-seljaci i raznt: vrste ~tavolja o~rovne. Najces6e stradaju cobanci6i, osobite kad ga jedu na prazan zeludae. U ratovirna i g1adnim godi!llarna bivalo
je oj masovnih trovanja ovirn biljkama, jer nije bilo druge hrane. Biva i
trovanja ovaca, krava i svinja.
I kisela dete/ina (vid. Zecja soca) irna oksalne IciseLine.
Urnes to spanaca moze se upotrebljavati lrist od bra 5 n j en i k a
(Chenopodium bonus fJenricus L.) i k op d v e (Urtica dioica L.), jer su
is-lo taka zdrava hrana i, sta je najvalnije, ne sadrte aksalne kiseline pa ih
svi magu jesti. Do XV veka, dok Arapi ll'isu sa Tstoka preneli u Evropu spanac, upotrebljavali su bramjemk i druge vrste lobode .j koprivu.

tosa L.)

OMAN. BBLI OMAN. PITOMl OMAN

521

OMAN, BELI OMAN, PITOMI OMAN

Ir'lula helenium L. -

Compositae

Oman je dugoveena, soafoa, dmpozantna zeljasta bHjka, visoka do 2 m.

Stablj rka je malo razgranata j obrasla krupnim duga~lcim, ovalnim listevirna, a lIla vrhovima stabljike i ogranaka stoje rute, do 7 em velike glavi~
ste evasti. I eevasti i jezi~sti cvetovi su rute boje. Cveta u leto, pOCev od
svoje druge godine. Semenke ,imaju perjanicu kao i mnoge druge kompezite, te ih vetar lako i daleko raznosi. Na taj na~i'll se vrSi prirodno razmnezavanje omana.
RasprostranJenost. - Oman raste kao korov po vlafnim Iivadama, kraj
potoka i reka, pored puteva, zeleznitkih pruga i kanala, u ziV'im ogradama,
na obodima ~uma i vinograda, mestJimitno u veli'kom mno~tvu kao da ga je
neko gajio, tako da se livada mora preoraJti. Gaji se u mnogilll zemljama zapadne i srednje Evrope kao zatins~a oj lekovita biljka.
RazmnoZavanje omana je Ialko izvodljivo i preporufuje se svuda po via
Znim livadama i drugom pustom neobradooom zemlj-iStu. Gajooje na ora
nici se ked nas za sada ne isplati, jer je takva zemlja skupa, a razmnozava
nje lila prirodnim njegovim nalazj~tima je mnogo jevtinije. Sej e se u prolece
ili u leta po nekoliko semenki pod motHm na rastojanju cd jednog koraka.
Na hektar livade 'potrebno je do 700 g semena 4li 25 hi ljada sadniea (deljenje
starijih busenova). Ovaj na~in razmnozavanja mnogo je bolji i pouzdaniji
od prirodnog pomocu vetra. Nije potrebno TIlikakvo obradivanje.
Berba. -

U jesen .ili rano u prolece kopaju se rizom i korenje (Inulae

radix) cd bi'\jke starije od 2 godine, dobro ocisti cd zemlje, opere hladnom vodom, ocisti cd natru1ih delova, po duZini ise~e na ta'llke kriSke iii u
sitne kocke i ~to brie osu~i, ali ne na temperaJturi .vi~oj cd 45 C.

Iz debelog, mesnatog rizoma izbija svega nekoliko ,korooova, koji su

duga~kIi do 50 em, a debeli do 6 em, soeni i jedri. Koren raste okomito u
zemlju. Ne treba kopati ni suviSe mlado ni previSe stare korenje. Prvo je
vodnj.ikavo, a drugo drvenasto. Mla-do korenje i glave iskopanog starijeg kerenja treba vratiti u zemlju.
Droga se sastoji od korena i malo rizoma. Pojedini komadi su do 2,5
em debeli, ~vI'd.i, krti, sivomrki. Na pre)omu su rozasti i moll t n i. Kora je
u duboko izbrazdana i nekoHko puta Ula cd zrakasto ispruganog drveta. Izmedu njib je nezna mrka kambijalna Idnija. Sredina je tackasta (s e k r ee ion i hod n i e i).
Oman je osobitog, aromatienog om iris a, nagorkog i Ijute-aromatic.
nog uk usa.
Zamene 1 falslflkatl. - Koren velebtlja (Radix Be/ladonnae) ima skroba (a ne mulina) i kristalnog .p eska, nema sekreoionih ~upljina, ima alkaleida i nije aromaticnog mirisa ij ukusa.
Sastav. - Oman lSadrii 1-3% eta r s k 0 g u I j a , gorke materije,
fruktoze i mnogo i nul ina. U jesen kopan, koren ima do 44% ioulina. U
omanu ima i drugih fruktozida: pseudomulina, i'llulenina i dr.

522

LECEN1E BlL1EM

1z etarskog ulja se izdvaja kristalna bezbojna masa bez mirisa (stearopten), koja se sastoji iz a I ant 0 II a k ton a, izoalantolaktona, dihidro-izo-alantolaktona i alantoIne kiseline.
TeOIi dec ulja se sastoj-i iz a I ant 0 I a, kojj 1ma prtijatan miTis na
nanu. U ulju ima i azu lena.
Upotreba omana u medicini je raznOVT'Sna. Prijatan an!>isepti'k organa
za disanje. Nekad je oman bio vrlo mnogo upotrebljavan, zatim je neko
vreme bio n apu~ten i zaboravljen, pa je opet ponovo uao u medioinu. Upotrebljava se protiv bronhitisa, kalja, vehlokog ka~lja i uopte za letenje or
gana za disanje. Daje se za uredivanje menstruacije, protiv nekih kozruh boo
lesti (suvog liaja i svraba), uloga, reumatizma, kao stomahik itd. Omanovim dimom rastelUju Ikomarce, jer deluje kao insektifiug, zbog eega ulazi
u osastav raznih repelenala (ulje).
I. Caj za smirivanje kaslja: 10 g si,tno isetenog korena popani se sa
200 g kljutale vode, poklopi, ostavi 2 sata, procedi i pije oa 2 sata po I
kafenu ,kaicicu.
2. IIi se uzme 5 g omana, 3 g majilcine duice i 2 g lista pitomog ke
stena, pa se postupi kao pod I.
3. U istu svrhu uzima se na 2 sata po 20 kapi tinkture (1 : 5) od oma
novog korena.
4. Ekstrakt od omana: I kg sitno i's eokanog korena omana velitine
penitnog zrna prelije se sa 5 litara hlacLne vode, dini 12 sati uz tece me~a
nje, ocedi i iscedi. Ostatak se prelije .sa 2 Iii.tra hladne vode i postupi kao
prvi put. Ove tecnosti se sjedine, ostave da se slegnu, bistra tetnost paZIjivo odJije i u irokom plitkom sudu 1sparava na vodenoj pari do gustine
zitkog meda. Ovaj zitki eks trakt razhlje se u botice od 10-20 g i ouva na
hladnom mesttl. Od 2 g ekstrak ta spravi se 40 pilula koje se po potrebi troe
dnevno 4-6 komada.
.i
5. Ulje za ieCeltje koznih bolesti i rana (.r taJodni lek): po 25 g sitno
iseckanog korena omana i cveta s plodoVliJna J(antariona stavi se u 200 g
ribljeg ulja, povrzena tegla drli 3 sata u kljucaloj vom, ocedi J iseedi, pa se
tim uljem maZe iii se natopi tista gaza i1~ cisto mek6 platno.
6. Caj za lakse iskaSljavanje i protiv nadimanja (gasova): po 20 g oma
na, morata, anisa, kima i kamilice. UpotreWja,va se kao pod I.

.-

Ostala narodna Imena: alajt, alant, aman, amanovina, veli koren, ve

lika trava, veliki koren, vefl'ko zelje, velje zelje, voman, devesilje, ivanjsko
zelje, injula, kravski korjen, lepuh, obratica, obrati, ovlilka, ovnaik, ovnika,
oman grmika, omanika, om3ll10v koren, tustti koren.

OMORIKA, FRENJA, OMARA, OMARIKA

Picea omorika PanOic -

Abietaceae

OmoTika je vitko, tanka, do 50 m visako, pi<ramidalno, vrlo lepo cmogarieno drva koje raste jedino u jugazapadnoj Srbiji j delu Bosne 5 jedne
i s druge strane Dl1ine. Mlade izdanke rana u oprolece beru i upatrebljavaju
za izradu melema za letenje rana, taja protiv kalja, katara organa za di

ORAH

523

sanje, reumaNzma (u kupke) d dr. U Ustu ima vitamina C, pa se u obliku ~ja

pije zimi protIiv skorbuta; U.st .se staV'lja u lrupke zbog prijatnog rnirisa
za drafenje koze.
Slicnog sa:stava i upotrebe je i smrta, smreka (Picea excelsa Lam.).

ORAH
Juglans regia L. -

Juglamdaceae

Orah raste samoniklo ili polusamonilkllo od jugoistoene Evrope cIo Japana. Impozantno drvo, visoko do 25 m. Sadi se kod nas zbog masnih i
vrlo ukll'Snih s erne n 'k i iz 1kojih se vadi mas n 0 u 1 j e za jew (Oleum
Juglandis, 55-60'10) ri zbog skupocenog drveta kaje se mnogo tra14 i eeni u
rezbariji i f1nom stolarstV'll. Na Ba:I-kanu, naroeito jmnam, raste ctiv alj i
poludivalj po sumama. Golovo svi delovi bi>Jjke, osobito nezrele Ijuske sa piada, mladi listovi, drvo i korenje, s ,luze jos uvek po
nasim srromasnim krajevima za bojenje vune, pamuka i dr. (sa ferosulfa
tom, zelenim kamenom. iii kare-bojam dobija se lepa, postojana erna
boja). Zelenim ljuskama moze /)e bojadisati i drvo. Svi delovi biljlke kad se
trljaju, na vazduhu posmede, pocme i oboje prste tamnom, mrko-crnom
bojom koja s e tesko skida. Na toj osob1nd se osn~va izrada takomanog _0 r a
h 0 v 0 g u I j a . za mazanje koze pre suncanja da bi ,ge sto pre pocrnilo
(nezrele Ijuske kuvaju se u ,p ari u ulju; prJ tom se doda malo arnonijaka).
Sveto drvo Jupitera (Jovis glans), orah je jos u antIioko doba cesto upotrebljavan u medicini i kao i danas sLu2iio n arodu za leeenje i u druge svrhe. Si
renju oraha iz juzne Evrope ria sever najvis e je doprineo Karlo Velliki naredivSi obavezno sadenje OI:aha. i ostalili voCaka na driavnim imanjlima.
Sablranje. - U j~u i julu bero se paZljivo po suvom vremenu zdravi,
neozledeni, soeni, mladi ; 'zeleni listovi i suse b ez prevrtanja u vnlo tankom
sloju. Ozledell'i, na zemlju otpali, ,gtan illi u jesen brani 'Distovi su neupotrebljivi.
Droga. - Liske su" oko 13 em dugacke, oko 6 em Siroke, duguljasto-jajaste, kratko siljaste, malo asimetticne, Ikrute i krte, zelene iLi zeleno-mrke
boje. Imaju kratku drs ku. N e r vat u r a l i s k e j e per a s t a. Od glavnog nerva se odvaja oko 12 sporednih. Po obodu su liske eele. Uk u s a su
oporog, nagorkog i neprijamog, a mririsa malo aromatJicnog.
Sastav. - Orahov list sadrii ako 0,300/0 cvrstog eta r s k 0 g u 1 j a
zuekaste boje, minsa na katran; tan ina, gal Jl e i e lag n e k i s e 1 in e; jug 1 and ina, materije ljutog i gorkog ukusa; jug 1 0 n a (oksi-naftohinonal, supslancije koja na vazduhu prelazi u oksijuglon Iiilii ctiaksi-nafto-hinon; inozitola, gume i idr.
Sveze lisee sadr)::i vge svih o"ih sastojaka nego osuseno, a stare i
dugo cuvano vrlo malo iIi nista.
Upotreba. - Kao i Ijuske, >tako je i .usee mnogo bolje upotrebiti odmah,
jos dok je zeleno i sveze, za iznrdu sirupa, eks1rakata i drugih galenskih pre-

U!CI!NJE Bn.Jl!.M

524

parata, jer sadrti neraspadnute lekovite sastojke. Surenjem se ovi sastojci

brro menjaju i kvare, jer su to vrlo nepostojana fenolska jedlnjenja, koja pod
uticajem enzima melanogenaze pocme, posmec:te.
Droga se daje iznutra, uglavnom kao narodni lek protiv skrofuloze, ka
tara zeluca i creva i raznili drugih bolesti u obIi'ku taja (10-20 g na 200 g
vode). - Spolja ga upotrebljavaju uglaWlom za obI-oge i kupanje, najmanje
1 kg Ii~Ca na kadu, protiv upale oCiju, hronitnog ekcema i zagac:tenih rana.
U veterinarstvu simi kao antheimintik. Izrac:tuju ekstrakt, -sirup, infuz, de
kokt i dr. Orahov hist je dobar opor, gorak lek.
!Crave koje jedu orahovo IBee gube mleko. Meso svifl'ja i drugih Zivotinja hranjenih p()gacama od iscec:tenih orahovih semenaka neprijatno za
udara i ima mezen mitis i ulru5. Po selima leti stavljaju svefe IHee u postelju
i u "Staje da razgone buve i druge msekte.
Ljuskc (Juglandis fructus cortex, Juglandis pericarpium) imaju sIican
sastav i lekovitu vrednost. Po neIcima su Jjuske bolje od IBea. Suve Ijuske
se gotovo i ne upotrebljavaju. Od sveZih Ijusaka izrac:tuju, pored O"Stalog, i
boju za kosu.

MIadi, zelenl orasl (Juglandis immaturi fructus) limaju vrlo m n 0 g 0

vi ta m <i n a C_ i drugih vitanrina i fenoLskOh jedinjenja. O:ni su danas jed.
na od najvaznijih sirovina vHamina C. Zanimljivo je spomenuti jedan lep
obicaj na Bal-kanu: ostavljanje mladih mleenih <pre nego ~to su se jezgra i
ko~tica obrazovale) ora~ciea u med kao .slatko za posluZenje, za bolesnike,
za slabunjavu i bledu decu i malokrvne ukueane. Orasi se pm tom ne greju,
dakle, nema ~tetnog uticaja toplote. Na taj nacin sla1ko od oraha je na~a
najbolja narodna konzerva vitamina C i drugih lekovitili sastojaka. Ovaj koristan obicaj treba ~riti na svakom koralru. Trebalo bi hemijski d klinicki
ispitati kako se u toj konzervi cuvaju vitamini.
!Narodna !mena: arh, bijeLi orah, la1k si orah, ora, oraj, orak, orev, oreh,
orib, orjeh, urev.

ORLOVI NOKTI, KOZJA KRV, KOZJACINA, ORLOVNJAK,

BOUE DRVCE

Lonicera caprifolium L. -

CaprnoHaceae

Trajna poviju~a po ~iblju i Zivicama, dugacka do 2 m . CvetoVii su vrlo

mirisni, spolja iuekasti a mutra crveTIlka&ti, sakupljeni na vrhu grancica iz
Dad gornjili listova sraslih tako da cme krug. Plodovi su okruglasto-dugulja.
ste bobice oko 8 mm dugac ke, crvene kao korali. Cveta od maja do jula. He
mijsIci slabo proucena biljka; u li'sru su Dac:teni flavoni. Gotovo sVii delovi se
upotrebljavaju u narodu za locenje raznih bolesti: list za zDojenje, protdrv Da
dimanj a, za grgljanje i ispiranje rana; evet za locenje srcanih mana, ka~lja i
otezanog mokrenja itd.
.
I druge vrste istog roda upotrebljava:ju se man.je-vi~e u iste svrhe u narodnoj medicini. lone imaju vrlo privlaene crvene bobi'CC koje su cesto uzrok Irovanjima bilo da ih coban.eiCd pojedu bilo da ih neko koristd za lek. Zn)l.-

OSKORUSA

525

ci trovanja bobicama su najeeUe: povraeanje i proliv; nisu reili smrtnl slueajevi. To su: Lonicera xylosteum L. (orveno pasje grozc1e, plotoplet, bnolist,
va~eija prigrevica, sve~tena loza) , L. alpigena L. (stokoZa, va~Oije groZc1e, kozolist, erno pasje grozc1e, vuejJ llJk) i dr.

ORLOVI NOKT1: LEVO IE GRANCICA U CVETU. A DESNO PLODOVI

OSKORUSA

Sorbus domestica L. -

Rosaceae

Sumsko drvo, visoko oko 10 m. Listovi su peTasto slozemi. Plod je sli

ean maloj kru~ki od 2-4 em,s jedne strane zut, a 5 druge rumen. U zre
lim plodovima (Sorbi domesticae fructus) ima oko 70/0 organsltih kiseHma (li
munske, jabuene i vinske), oko 2,5 pektina, 1,8% tan<ina, 1% gwne, 7'/. ~e
cera sorboze, 150 mg'lo vitamina C i ka'rotenoida. l'onik, antidiaroik. Od SOTboze.se sintezomdobija askOTbim,ka ki<Sellina (vitamin C). Jedan kilogram sve
zeg soka pome~a 51! sa 1 kg meda i pi'je kao poslastica, sredst'Vo za osvezavanje, jaeanje, protiv zatvora i za jaee i2luOivamje mokrace.
Slienog herrujskog sastava i terapijrskog dejstva su i plodovi drugih domaCih vrsta roda Sorbus: jaremka (Sorbus aucuparia L.), mukinja (S. aria
Crantz) i brekinja (5. torminalis Orantz). Svi ovi plodovi su opori i kiseli,
a kad ih zahvati mraz iii kad se dspeku iH skuvaju, opoTOSt se smanjuje,
postaju oSlalti i prijatniji.
U istu hemijsku i farmakoloMru grupu spada i plod mu~e (Mespilus
germanica L.), u kome ima saharoze, gli'koze i levuloze (u)rupno svih ~ecera

526

L1!CBNJB B [lJBM

do 20'10). tanina, ranije navedenih organslkiih kise l~na, pesktillla, smole i oko
130 mg'l. vitamina C.
To ruicna i adstringentna svojstva mumula potieu od tMlina, pektinskih
materija i ~ecera; svojim kiselinama musmule pojacavaju lueenje pljuvaenih
i fe ludacnih zl~zda i tako pojacavaju rad zeluca i jetre. O<l musmula se
spravljaju ukusne voene konzerve, a od sveze isce(!enog soka izra(!uje se
sirup (l dec soka i 2 del a seeera) m se mesa s medom i pije.

OSKORUSA

Divlje jabuke i kruske su slicnog hernijskog sastava i terapijske vrednosti. Njihov sok sluzi za oplemenjivanje sokova od pitornih jabuka i krusaka, jer sadrli mnogo tanina, <pektina, kiseline, vitamin a C i B i karotenoida (v'i di Voce i povree kG.. lek).
Narodna imena_ - Za oskorusu: bre'kanica, kUJddja, okorus, oskorus,
oskorusnjak, oskorusa, pi<toma oSikorusa, skorus-ka, skims.
Za jarebiku: gorska srnrdljika, jarebina, jerebika, kaligovo drvo, kaLika, rnedvedova tresnja, negljila, rebika, smrdlji.k a, smrdlj~'kovina, srnrljib.
Za rnukinju: brekulja, zelzatke, mahunica, miralja, moka, rnoonek, muk,
rnukovnica.
Za brekrnju: bokunja, brek, brelmija, brekunja, bre!ikJinja, brinkulja,
buicovnica, makolnica, rnokovnica.
Za mu~mulu: beskole, bestU!la, rnasinjaca, musmulja, rnusmuljika, nacpoia, naspala, nevestica, nespia, neSiplrin, cUipca.

OCAINlCA, BBU TETRllAN .. .

527

OCAJNICA. BELl TETRUAN. MARULJA. GORCIKA

Marrubium vulgare L. -

Labiatae

GorCika je dugovel:!1a, do 60 om v.isoka, vrlo dlakava zeljasta biljka.

Mestimicno se gaji semenom iii deljenjem busenova. Raste kao korov pored zidova, puteva i po drugom neobrac:1enom zemljiStu. narooito po krl
nom ka-menjaru. U Jugoslawji je
ima svuda, mestrimicno u veliltim kol-ioinama. S tabljika je cetvrtasta,
prava, cvrsta. suplja, malo razgra
nata i \fUIlliSt'o.dlakava. Ustovi su
ovalno zaobljeni , 3-5 em dugacki,
po obodu reckavi, grubi, na
lieu
belicasti ad
zeleni, a na nalicju
mnostva d1aka. Na vrhovima stablji
ke i ogranaka nalaze se okruglaste
zbijene cvasti sastavljene ad belih
dvousnih cvetova.
Svefa biljka ima dosta prija
tan mms koji
susenjem iSeezne.
Uk usa je Ijutog, gorkog, oporog i
toplog.
Droga. Lisnati vrhovi gran.
Cica u cvetu (Marrubii herbal.
Sastav, - U drogi ima oko 7%
tan ina, vrlo malo etarskog ulja,
gOl1ke matenije mar ubi n a, S m 0Ie, sluzi, voska i dr. Droga jos lJ'ije
dovoljno i's pitana.
Upotreba, - GorCika je narodni
Iek, nekad mnogo upot.rebljavan i u
skol-sko j medicini kao tonik, ama
rum, febrifug (protiv gromice), ek
spektorans. Leklerk je preporucuje
protiv bronhi tlisa. Anticka medici
na je upotreblja'Vala drogu za Iecenje
ocAJNICA
organa za disanje. Poeetkom XIX
veka preporuQivana je protiv malari
je umesto kinina. U narodnoj medi
cini se upotrebljava za leeenje najrazliCitijih bolesti, i danas se mnogo vise
ceni nego u naucnoj medicini.
Ostala narodna imena: bela meta, beluAina, bijeli totrlj a'll , jetlrenjaea,
krkocitac, matrka, macina trava, pepeljuha, pcelinok, slanovitak, smrdusa,
sumrak.
Slillnog sastava i dejstva je i Marrubium peregrinum L. (oeajnica, totrljan, gorcika, bila smradacina, suseriga, susurka).

PAVIT, POVIT, PAVITINA

Clematis vitalba L - Ranunoulaceae

Dugoveena drvenasta snama poviju~a erje stable kao vinjaga mofe da
bude olro 5 em debelo i do 20 m dugacko i vrlo razgranato penjuCi se po
drvecu i gusto pokrivajuci grmlje. Ustovi su neparno perasti, krupnJi i jajoliki. Cvetovi su sitni, belii i poMiveni belim dlakama. Plodow. imaju eIlakaye bentaste izrasline. Cveta Jcrajem proleea i poeetkom leta.
Rasprostranjenost. - Raste svuda, osobito pored reka i potoka, po fivicama i obodima suma.
Sastav. - Sadrfi otrovan sastojak protoanemonin (w.d. odeljOOt 0 titoncidima - antibaklerijskim sastojcima viseg bilja).
Upotreba. - Narodni lek za leeenje nillogib bolesti, zbog cega nisu
retki slueajcvi trovanja. S,,-;j delow biljke, osobito svez list, izazivaju na kofi,
a pogotow na sluznici ervenilo, bol, pliikove i rane! Zato pavit ni'kako ne
treba upotrebljavati za lek ni spolja ni iznutral
Simulanti ponekad upotrebljava:iu pavi1 za izazivanje rana, sto se gotovo redovno zavr~i najgorim posledicama.
.
Pokusaji da se prot.oanemonin predestiluje u svde rioinusovo iii neko
drugo masno ulje, pa da 5e to upotrebi za lecenje gnojaWb. rana, nisu uspelL Protoanemonin, istina, ima veliku antibaMerijsku mac i vrlo S1rok antimi'krobni sp~ktar, ali i sam izaziva pl~kove i rane, pa je zbog toga odbacen kao lek.
I druge vrste roda Clematis Iroje tk:od naiS rastu, najeesCe po wafuim
mestima, takoc1e ~u otl'Ovne, ljute, stoka ib iz-begavA, takode stvaraj-u plikove d rane zbog protoanemonina. To su Clematis recta L., C. tlammula L.,
C. inlegritoiia L., C. alpina L. i C. viticella L.
Narodna Imena: bela loza, bela pa'Vlitina, bela pow.,tina, bela trta, bi
jela viti'l1a, biloloza, bulida, vijoda, vinjuga, kristuseva brada, lorn, pavetina,
skorbutina. skreba, skrobut, skromutina, stromuot, trtovicje, trtonna, seputika, skrobut.

PAMUCNA KORA
Droga se dobija u SAD sa korena raznih gajendh vrs1a pamUika, osobilo
sa Gossypium herbaceum L. - Malvaeeae. Koriee su zihrve, savitljive i tan
ke, do 30 om dugacke, oko t em si-roke i 1 mm debele. Spolja je kora mr

PAPRENl USAC. USAC. PAPRAC ..

529

konarandZasta. a iznutra svetlocrvenkas ta ~ uzduf prugasta. Gotovo je bex

mirisa; malo oporog i ljutog ukusa . Daje se u obliku teenog ekstrakta mesto faZene glavIUce (Skof 1911. i Ekler 1920. godine) . Delatni sastojci nisu
poznati. Ima oko 10"10 smole. tnimel!ilarndna i drugih amina. tanina i malo
etarskog ulja. Izaziva stezanje materice slieno spontanim stezanjima pri
porociaj u ali nema tetanican oblik kao glall'J'lJica. Kod nas se ne upotrebljava.
Kora je oficinalna u Americi .
Pamuk se u narodu naziva: bombaZevec. bombak, bubac(k). bumbak.
cioput, payola. pambuk, pamueika. pamucina, bem pamUk. Zuni lcineski pamuk il'i pegavi pam uk.

PAPRENI LISAC, LISAC, PAPRAC, BIBERIKA, VODENI BIBER

Polygonum hydropiper 1. -

Polygonaceae

JednogodiSnja zeljasta biljka. visoka do 90 cm.

Stabljika je razgranata. gola, elankovi~a. eesto je
crvenkasta. Listcvi su naizmenieni, gold, sjajni.
lance tasti. siljasni ~ po obodu valoviti. Cvetovi
su belozelenkasti Hi ruZieasti. sak"Upljeni u vr~
ne. povijene cvasti koje vise. Cveta od juoa do
oktobra.
Rasprostranjenost. Moevare. kanali, bare, ritovi. cesto III velikom mnostvu.
Svojstva_ - Cela biljka je pruprenog ukusa.
Droga. Nadzemn-i deo biljke u cvetu (PolygoIti hydropiperis herba).
Sastav. Vitamin K i anflrahinonslci heterozidi
su glavni lekoviti sastojci. Irna i flavonSJ.cih heterozida kvercitrozida i ruto21ida. galne kiseline.
etarskog ulja paprenog i Ijutog ukusa koj~ pali, i zeleza.
Upotreba. - Za rerne rata droga je davana kao
zamena za kanadsku drogu bidrastis za zausta'V ljanje
krvavljenja iz rna-tence, protiv proliva. za leeenje
hernoroida ~ drugih upala.
Za uredivanje menstruacije: 50 g paprenog lisca.
40 g rusomaee i 10 g odoljena. - L1i: 60 g paprenog
lisca. po 15 g viTka i kamilice Ii 10 g cveta bele
mrtve koprive. D'Ve supene kashlce ove sme1ie popari se sa 400 g kljuCaie vode. poklopi i posle 4 sata
popije u dva obroka: 1 Casu . izjutTa. a joonu uveee.
Upotrebljava se i ova smesa: po 25 g paprenog
PAPRENI LISAC
lisca. rusomace. hajducice i kore sa korena pamuka.
H ronicni artril: po 25 g paprenog lisca, trave-ive, podubice i isopa. Tri
supene kasike ove smese popari se sa pola litra kljucaJe vode. poklop-i i
posle 4 sata popije u 3 obroka pre jela topao Caj.
Narodna !mena. - Osim spomenutili. evo jos nekohi'ko: bunjak. buhnjak. vodena bibel'ka, vodena paprika, vodena pa<pl'ica, vodeni papar, jarmen. konjska paprika. ~jutica, ljuticevina, papricnjak, piperovina.

530

LI!CI!NJ1! BIlJBM

Anlil1emoragicnog vilamina K (Vlid. pogJavJj e 0 Vitam inima) ima i u

srodno j bilj ci Polygol1um persicaria L. (bris kova lrava, voden:i biber, div
'piJper, mali lisac, Ijutacal, zbog cega se i ova bilj ka u oblilw caja ili jo~
cesce kao lecan ekstrakt upotreblja va " Hcno rafenoj glavnici i paprenom
liscu .

PAPRIKA
Capsicum annuum L. -

Solanaceae

Paprika je nas glavni narodni i nacionalni zacin, valna vitaminska hra

na, a cesto i lek.
Ljuta paprika zbog 5vOg a!lka:loida kapsaicina draZi kozu i jos vise
sluzokoZu, izaziva crvenilo ali ne i plikove. Na usnama, u zelueu pece i iza
ziva pojacano lucenje pljuvacke i zeludacnog soka, zbog (';ega pomaze yare
nju. U vecoj koli cini je s kodljiva. U maloj d02li daje se kao a biber,
ali je bolja od bibera , jer lIle izaziva upale. Daje 5e imlhtra u obllliu tink
ture kao energicno sredstvo 'koje izaziva drazenje zeluda6nih i pljuvacnih
zlezda i time pojacava apetit, ola~ s ava i ubrzava varenje i talro doprinosi
jacanju organizma. Daje se i protiv aJ koholizma, bolova u zelucu,
a najvge paprike potros.; 5e u topHm zemljama lkao orniljen unierzalan
svakodnevni zacin. Spolja se daje proti.v reumatimna, neuralgije, lumbaga
itd. u obliku ekstrakta, linimenta, flastera m vate natlOpljene u tinkturi
odnajljuce paprike. Sve to je ovde receno odnosi se na Ijutu
papriku.
Paprika, narocHo sIal ka, jedna je od oo:ih vaZnih biljaka i prirodnih
sirovina zakoje je tesko reCi da 1i je vaZnija kao hrana iii kao lek, i gde je
tesko postaviti o$tru granieu izmedu leka, hrane i zacina. Ogromnim sadr
zajem veoma vaznih vitamina C, B 1, i Be' provHamina A (karotenal i vaznih
organomineralnih ,ledinjenja i organsk>ih kiselina, slatka presna . paprika je
citav jedan a r sen a I v e 0 m a va z n ~ h b a0 hem i:i ski h sup s tan
e i j a 4 zbog toga zasluzuje mnogo vecu paZnju u savremenoj preven.tivnoj
i kurntivnoj medicin.i.
SlaHm paprika spada III onu grupu vaZn.ih pr:irodnih domacih biljnih
sirovina za koje se lJ'lOZe reCi da su u prvom r edu J<orisne kao naSa sva
kidaSnja hrana, potrebna cia spreci da dode do avitaminoze i drrugih oz
biljnih bioloskih promena u nasem orgam:mnu, poremecaja posred-no ili ne
posredno prouzrokovanih a vjtamJnozama i uopste poremecenim prometom
materija i bolestima koje odatle proilSticu.
Paprika, paradajz, Sipak, kopriva, l>panac, kupus i drugo povrce i voce
cine onu vaZnu vezu
b dolo ski hranljivi i i's tovremeno i lekoviH
m 0 s t koji vezuje hranljive siroV'ine s ,I ekovitim drogama i lekovima uopste.
Paprika i slicne biljke, dakle, msu lek u .smislu penicilina, sulfonamida, ami
dopirina, seruma ili vakcina, nego su to hranlj.iva i dijetetska sredstva, ne
otrovna i lekovita i svakidasnja hra!lla ili zacin, zbog cega za coveka imaju
Siri znacaj: pro/ilaklicni, tj. da ne do de do bolesti, da se zlo spreei.
Od cega potl~e lekovitost paprike? - Hemij Slki sastav papri.ke je vrlo
slozen. Ljutina potice od alkaJoida 'I<: a p s a i C'i n a. Cak i u raz

PASIFLORA. HRISTOVO CVECB .. .

531

blazenju 1 : J .900.000 jo~ se oseea njegava Ijutina. Ljuta papriJka sadrii 0,2"/0
kapsaicina .
Crvena boja paprike poti~e od k a rot en a (pro",itamin A) i dva ka
roteno ida : kapsan tina i kapsorubina.
Pap r i k aim a vel i k u k 0 I i ~ i n u ask 0 r bin 5 k e k i 5 eli
n e, dakle, vi tam in a C, a ima d vi tam ina BI i B 2 PllIpn'ka je za
na~ narod jedan od glavnih 1zvora vitamina C; sadrm ga do 0,50 grama u
kilogramu, a inia slu~ajeva gde je nadeno do 2,5 grama. Ukoliko je paprika
mesnatija, socnija, krupnija, jedrija, zreEja i crvenija, utoliko ima vBe vi
tamina i provitamina i utoliko je lekovitija i uop ~te kOl'Snija. U zelenoj
paprici ima manje vitamina i ketonskih jedinjenja, a u crvenoj vi~e karotena. r odrasli, a pogotovo deca i bolesnici treba ~to viSe da tro~e slatku
papniku l vid. Voce i povrce kao lek}.
U paprici ima jo~ i sec era, oko 0,3 0 /0 or g an ski h k i s eli n a
(limunove i j ab u~ne), proteina i oko 10-15% mas no g u 1 j a.
Odakle je paprika porekIom? - Pradomovina paprike je tropska Arne
rika. Papri.ka se vrlo lako prilagodava. Odmah je privukla pafnju prvih
Evropljana, pa se posle otkriea Amen'ke njena upotreba ubrzo raiTila u
mnoge krajeve sveta i danas se gaj~ u mnogim kulturnim odhl:ama (vge od
SO) . U Evropu su papriku preneli Spanci. Vee .prili'kom drugog Kolumbovog
putovanja, jedan lekar koji ga je prabio opisuje papriku 1494. godine. U
grobovima starih Peruanaca naClena je jedna VTsta paprike koju su oni
gajili
Jugoslavija, Bugarska, Madarska i Spanija su najve6i proizvoda~i i
potrosa~i paprike. U balkanskim zemljama je glavno letnje povree, a mnogo
paprike se na razne na~ine ostavlja 'kao omiljena, ukusna i zdrava konzerva
za zirnu. Osim toga, u ovim zemljama paprika je jedan od glavnili zacina ~iro
kih narodnih slojeva.
Napomena. - Pogresno je mi~ljenje koje se kod nas, ne znam kako,
uvrezilo da paprika ima utoliko vi~e vitamina ukol~ko je IjuCa. Ljutina ne
rna nikakve veze s vi taminirna i proviltamiJnima. ALkaloid kapsalidn daje
Ijutinu paprici, a vitamini ~ provitamini .uop~te nisu Jjutli, imaju drukciji
hemijski sastav [ dejstvo.
Narodna imena za Ijutu papriku (Capsicum annuum): ljubika, meunka,
paparata, paprata, paprica, paprka, pasji dumi>ir, peverun, peca, piper, pi.
perka, poprika, specija, tuTski popr, crven-piper, orljenli papar, cuska,
c uspa.
Za sortu kraceg i ~irokog, mesnatog ploda: babura, I>ol>o~ara, I>obo~ar
ka, bobu~ka, babl.lraca, buaraca, dolma, tolundza.
Paprika s malim plodom: adamova jabuka, cresnjarka, dZinka, a sma
lim dugim plodom: mendusara, mesecarka, feferon itd.

PASIFLORA, HRISTOVO CVECE, BOGORODICIN KRST,

HRISTOV VENAC

Passiflora incarnata L. -

Passifloraceae

Trajna poviju~a iz juznih krajeva SAD, koja se u nas gaji kao cveee
zbog vanredno Icpih, krupmh cvetova purpurne boje i neobicnog oblika i
grade. Sadrii cijanogenetskih heterozida, taruna, gaJne kiselme, smole, alka

532

LECENJE BIUEM

loida i drugih sas tojaka. Upotrebljava se protiv nesanice usled preteranog

intelek tualnog rada, neurastenije, histerije i raznih nervnih naprezanja. U
SAD se mnogo upotrebljava, naj tdce u obliku tinkture, ekstrakta i drugih
galenskih oblika.

PASJI TRN, VUKODRtICA, ZLOLESINA

Hippophae rhamnoides L. -

E!aeagnaeeae

Tmovi t ib , visok 2-3 m. Raste po rpestanrro sprudovima reka. Ima na

randfasto-rute, jajolike, sotne, ukusne plodove veli(:ine graska u kojima ima
vrlo mnogo, oko 1000 mgOfo vitam ina C, zbog tega se upotrebljava za izradu
slatkog, marmelacte, sirupa, pekmeza, koncentrata i drugih preparata protiv
skorbuta; daje se narot ito deoi zimi i potetJ<om proleca. U plodovima ima i
jabutne lciseline, lIlani tola, boj enih m a teri~a i masnog ulj a prijatnog mirisa
i ukusa. Zbog toga se preporutuje raZiITUlozavanje pasjeg tma pored reka.

PASUU, GRAH

Phaseolus vulgaris L. -

Papilionaeeae

Pasulj je donesen iz Amerike. Kod nas se gaji u ogromnJim kolicinama

u raznim varijetetima, jer je posle hleba glavna hrana naSeg naroda.

Droga_ -

Zrela mahuna bez semen a (Phas eoli legum en, Phaseoli cor/ex

fructu s) ad pasulja oucavca (ne pritkasa).

Mahune pasulja su malo sluzavog

u~usa

i bez rrurisa.

Sastav. - Ima a r gin ina, koji je gvanidin-alfa-aminovalerJjanska

kiselina. Arginin deluje slitno sintaJinu, jednom sintel'ionom antidTjabetskom
sredstvu oije je dejstvo slitno dejstvu .i nsulina, ali je slabije, sporide i dugotrajnije.
Ima jos i tirozina, triptofana, leucina, holina, alantoina, trigonelina,
asparagina, kalijuma, kremene i fosrorne kiseline, VlHamina C, monoamino-mas nih kiselina i do 48010 hemiceluloze koja hidrolizom daje galaktozu,
arabinozu i malo fruktoze . U nedozrelim mahunama ima 0,7-0,8"10 in 0zit 0 I a, zbog cega mahune jataju sere (srcarui analeptik) i reguliSu promet kalcijuma. U I kg mladih mahuna ima oko 0,35 mg nikla i 0,05 mg
kobalta.
Cajevt protlv secernc bolest!: I. 50 g tisi tnjenih mahuna kuva se 15 minuta u pola Ji tra vode, osta\'i 3 sata i popije u tri obroka pre jela.
2. U tezim slucajevima uzima se 200 g mahuna, kuva pola sata u 1 litru
vode, ostavi celu noc i sutradan pije po 1 tasa na pola sata.
3. Po 10 g mahuna od rpasulja i lista sitne koprive, 20 g brezovog i 60 g
!ista od borovmce. Spravlja se d pije kao pod 1.
4. Cetrdeset grama pasuljevih mahuna i po 20 g !ista borovn<ice, brusnice i dobI1i6ice. Piti kao pod I.

PATUDtAN, CRVIlNl PATLIDtAN, PARADAJZ ...

533

5. Po 25 g pasuljevih mahuna, lista maslatka, dobI1i(\ice i breze. Piti

kao pod 1.
Upotreba. - Narodni lek promv secerne bolesti. Smanj,ivanje secera
u krvi je ,i eksperimentalno, klinicki dokazano. Droga deluje i diuretitno.
Upotrebljava se protiv uloga i zapaljenja mokracnih puteva.
Ostala narodna Imena: bazulj, beli grah, belli pasulj, bijeli grah, bob,
gra, gray, grag, grah-golubnjak, grah-rogaCic, grah-rowjak, grah-tatkaS, futi
pasulj, laski bob, opaki grah, pazulj, pasul~ puzavac, pasulj tatkas, pason,
paSuljak, pletenac. potanj, prititnjak, pritkas, pritanac, pritanik, smiSag, trkljanac, trkljas, fa(!uo, fazol, fazoli, fasolj, fasul, faSon, molj, dZora.
Slitnih hipoglicemit nih 's upstancija ima i u gljivama, krompiru, ovsu,
rati, psenici, grasku, sotivu, pomorandfi, limunu, groZdu Ii drugom povrcu,
varivu i vocu, ali se ne zna da Ii su to uvek glikokinini, tj. jedinjenja iz
grupe gvanidina. Sve to treba ispitati. To su veoma vaIne bfljne sirovine
kod kojih se ne moze postavJtJi ostra granica izme(!u hrane i leka, a svakodnevno se upotrebljavaju kao hrana.

PATLIDZAN, CRVENI PATLID2:AN, PARADAJZ, RAJCICA,

POMIDOR

Solanum lycopersicum L. -

Solanaceae

Jednogodisnja, svima poznata, povrtarska biljka, poreklom iz Perua.

Gaji se na svim kontinentima.
Zreo plod paradajza sadrii oka 930/ 0 vode, 3,5"/0 ugljenih hldrata, 1010
azotnih jedinjenja, 0,33010 masnih materija i 0,8010 mineralnih som. Osdm toga,
u paradajzu ima vitamina A i v.itamina C; kolioina ovih vitamina raste sazrevanjem paradajza. NajviSe ih je u crvenoj Ij1.1Sc.i . lOla i vitamina B, amida
i aminsi<1ih kiselina oko 0,40/0, jaburne, Hmunske, vinske i cilibarne kiseline
i do 10 /0 pektina i drugih korisnih sastojaka. Vawo je napomenutli da u
paradajzu nema oksalne kiseline koja je, kao sto je pozpato, otrovna; zbog
toga se paradajz bez opasnosti moze davati osobama obolelim od reumatizma i upale zglobova. Svojirn solima paradajz alkalizuj e krv, sto je od znataja za ishranu ovih bolesnika koji svallrodnevno u.mmaju oko pola litra soka od paradajza.
Crvena boja paradajza potdce od karotenoidnog pigmenta likopena.
Zute sorte paradajza nernaju likopena, ali zato imaju vBe ka/'otena (provitamina A) , k santo[;la i flavonoida.
Hipotensivno i vazodi latatorno dejstvo paradajza objailnjava se prisustvorn flavonskih hetemTida: kvercitrozida, naringozida i rutozida.
Tomatin i demisin su dva glikoalka,l oida koji hi dralizom daju azotno
steroidno jedinjenje i razne seC:ere.
Tomatin je allfibiotik (vid. Fitoncide), materija koja deluje ,i kao bakterioslalik, {wzgicitl i insekticid, zbog tega paradajz irna velik fa'rrnakornedicinski i ops ti bioloski znacaj. Prema podacirna veCine istraZlivaca, najvise
tomatina ima u liscu, zbog cega se od njega u futofarmaci}i spravlja jevtin
i svakorn pristupaean rparazitioid: 2 ,kg svezeg lisca simo se isecka i prelije
sa 10 litara 700/0-nog alkohola, tesce rnesajucu drii se 3 dana, ocedi, iscedi,

534

LECBNlIl BlUHM

pa se 1 litar ovog ekstrakta razblaZ.i sa litrom vode i prska oveee i povree,

osobito kad krompir i druge biljke iz porcxtice pomoenica napadne zialica.
Stabljike i grauc patmdajza sadrle rutozida i drugih f1avonskih he.
terozida.
U semel1u paradajza ima oko 260/ 0 susivog masnog ulja, u kome ima
mnogo, oko 7% neosapunj';'Vih matenija.
Alkaloida so /al1i l1a ima u malUm kol;jOinama u celoj zelenoj biljci.
Upotreba paradajza ';z godine u godin'll raste. Ona je utoliko veea ukolilro je u nekoj zemlji zivotni standard w-si. Sok od paradaj.za poslao je pos.
lednjili decenija .nac.iona lflli i narodni na pitak iroke potrosnje mnogih zemalja. U borbi protiv boles tina, za dobro zdravlje, ,tre0venost, krepkost,
izdrlljivo&t i otpomost prema bolestima, presan nestel'>lizovan i nepr omc
njen -sok od par adajza preporut uje Sve tska zdraw;tvena i druge meduna
rodne organizac.ije.
Paradajz ima opsti bioloski Zl1ataj za toveka. Svakodnevna upatreba,
pogotovo ~imi korisna je i preporucuje se ne same deci, trudnicama i bolesnicima vee i wravim osobama. U borbi protiv alkoholizma rrmoge vlade
pornai'll proizvodaee i preraCIivate paradajza da bi sok i drugi proizvodi
od patlidZalla bili ~ to kvalitetniji i jevtiruj,i, dakle, pristupatni i najsiromaS'
nijim (vid. Voce i povrce kao lek).
Os tala narodna imena: vrenak, vutja jabuka, domat, zlatna jabuka, jabucica, kavada, petlidZan, rajska jabuka, tomat, erven petlidZan, crljena
jabucica.

PASTRNAK,PASTRNJAK,PASKANAT,PASTRNJAK

Pastinaca sativa L. -

Umbelliferae

Dvogodisnja snaZna zeljasta biljka, Viisoka 50-100 em. Gaja se u mnogo

varijeteta. Moze se upotrebljavati i divlj~ pastma:!<:, ali ga ima viSe podvrsta,
a osim toga, nestrucni biljari se prevan! pa beru slicne biljke koje iii drukcije deJuju iIi , ~to je jos gore a poneka d i opasno, beru otrovno bilje, zbog
cega dolazi do trovanja bolesnika. Zatose za nase prilike preporueuje upotreba sarno gajenog pastrnaka.
Upotrebljavaju s e plod i koren, rede 'l ist (Pastil1acae fructus, radix cl
folium). Kariste se svez koren i svez lis-t a zreo plod. Gaji se kao persun,
mrkva i drugo korenasto zaCdnsko povrCe. Svi delovi bi.ljke su svojstvenog
arornationog zacinskog mini'Sa i zaCinskog i slatkog ukusa, osobito oplemenjene sorte koje daju debelo, meko i socno korenje. NajmaJdtetnije korenje
se dobija u jesen .prve gociine. Koren se moze svez dugo cuvati zakopan
u pesku.
Snstav. - U svirn delovima biljJce i ma etansJcog ulja, a najvise u plodovima (1,5-3,5%). U lism .ima ako 50 mg% vdtamina C. U korenu, organu
koji se najc~ee upotrebljava, irna oko (Ofo u svezem korenu): 10 secera,
4,5 pektina, 3,5 belancevina, 1 skroba, 0,5 ma'Snog ulja, 0,30 etlWSkog ulja.
Nac1en je furokumarinski der.ivat pastinacin.
Upotreba. - Prijatan i koristan zaoin i lek za izaz~vanje apetJila, bolje
varenje, protiv grceva u crevima i -kao cliuret!k. Plod je goraJc aromatIk; po-

PBLBN. BELl PELIN. VIlRMUT ...

535

vecava mleenost. - Tri supene kasike sitno narezanog korena Hi lista ill 3
kafene ka~ i6iee stueanog ploda kuva se 2-3 minuta u 400 g vode i pije po
jedna ka~ ika 3 puta na dan 'Pre jela.
Napomena! - Pa~ kanat nije otravan. Trovanja zabele!ena u strutnoj
Iiteraturti po tieala su od primesa (trbulj a, rkUikuta).
Ostala ' narodna Imena: jelil1jak, kr5tata trava, pastinak, p~krnat, slatka trava .

PELEN, BELl PELlN, VERMUT, PELENAK, GORCIKA, PELlM,

OSENAC

Artemisia absinthium L. -

Compositae

Pel en je jedna od najstanijih i najvise eenjenih i upotrebljavanih lekovitih bi ljaka. Narotito je k orgcen u narodnoj med~oini sWh vremena. Malo
je naseg lekovi tog biIja koje se oduvek, bez prestanka, tako testo upotrebljava za lek kao pelen. Upotrebljavali su ga jos stari Egipc3!lli pre nekoliko
hiIjada god ina.
Medutim, otkako je dokazana otrovnost pelena, on se sve rede upotrebljava u skolskoj medicini, jer materija medika danas raspolate boljim i
neotrovnim gorkim drogama, pre svega na~om lincurom i JciCicom.
Nema toveka koji 'Ile zna za pelen. Mnogi bi ljku i ne poznaju u prirodi,
ali svi odreda znaju za pelen, 's imbal gormne ,i temernosti. Malo je bHjaka
koje su tako duboko vezane za n as narod, vekovima muten, gonjen i ponizavan, koj-i je znao samo za gortinu zivota.
I dok je u nas pelen simbel jada a temera, dotle su nekad Rimljani na
Kapi tolu, pre i iznad svih priznanja i potasti, pobedn1ke, najbolje sporeiste napaj al i napiekom od pelena, ubedelli da je to najvi ~a nagrada za pobednike, jer im se, po 1adaSnjem shvatanju, obe2lbeduje dobra i vetno
zdravlje, najvece zemal j sko bl ago.
Uostalom, i latinski naziv ,p elena ima Simbolicno znaeenje, tj . ime biljke
treba da deluje psi hosuges tivno na eoveka, da veruje da ce biti zdrav i cia.
Anticki nazh' pot ice od greke reei artemis, sto znaei wrav, dak;le, Uikazuje
na to da su biljke ovog roda (Artemisia) lekJovite. Tako se moze i objasniti
da je naziv dat po boginj'i Artemi.s, zastitillei fena, jer je jedna biljna vrsta
ovog roda upotrcbljava na za olak~ avanje porodaja.
Pelen kao lek navode svi nam srednjovekovni medicinslci soi.
Pelen je dugovecna, zeljasta, vrlo razgranata bHj'ka, visoka 0,5 do 1,5 m.
Cela biljka je obrasla mekim, 6vilastim dlaeieama zbog eega izgleda srebrnastozelena. Cveta u leto. Lgce je belieasto, svilasto, pokriveno gustim,
k a 0 . k a d i f a In e k ~ m d I a C4 earn a. Prizemno lisce je krupno, troperas.to i ima dugaeke drske. Lisee na gornjem delu stabljike ima k>ratke
drske, dvoperasto je iIi jednoperas to, a okraj oi su lopatieasti iIi kopljasti.
LiUe uz evast je celo, bez drske, sHeno bod I j i. I stabljika je dlakava.
C vas t i su udruzene u racvaste m e tLke s malim, loptastim, u preeniku
oko 3 mm velikim rutim glavieama na kratkim drlkama. Na dla'kavom evetistu ima mnogo eevastih, zutih evettiea sa 2'llezdama n3ipunjenim uljem.
Rasprostranjcnost. - Pe len ras te kao korov po poljima, medama, kraj
puteva, po zapu stenim i n eobra deni.rn mestJima, a narocito po su~m, sun

LBCBNIB BJUBM

536

camm, plitkim i kamenj,tim padimama. Ima ga od srednje i jmne Evrope

do lrana i Kamcatke, najvHe u SSSR-u u SilJ!iru. U nas ga ima vrlo mnogo
svuda, u Srbiji, Crnoj Gori, Hercegov.ind itJd.
Gajenje pelena je rposlednjih nekoliko deeenija u opadanju, onkako su
glavne potro~acke zemlje (Francuska ~ Nema6ka) smanjile proizvodnju alkoholnih pica (absinthe, Wermut) . U nas ga u kr~eV<itim predelima ima toliko
da ga nije potrebno gajiti, ,nego bi !Sarno trebalo da se organizuje racionalno branje i razmnozavanje na pristurpaCnim prirodnim nalazisbima, na
rocito na golim kanlenitim krecnjack1im propustljivim padimama. Gaji se
u Amerioi. Moze se 's ejati, a:li brie oj lakse uspeva deljenjem busenova.
Berba. - Za rarmaceutske svrhe bere se biljka u cvetu: Lisee i vrhovi
grancica sa cvastima (Absinthii herbal.

a-- - ----

--

.~

-- -- - -

~~~

8
PELEN: -

DLAKA U OBLlKU S LOVA T; B -

ISTA DLAKA NA POPRECNOM PRESEKU

Za industrijske potrebe bere se samo mlado, meko lisee dok je peletl

jos mali, najvise 40 em. Busenje se ocisti od suvih proslogodBnji'il stablji
ka i korava, srpom poianje i brzo susi u bladu na promaj:i u ~to tanjem
sloju; ce~ce se prevrce da bi se sto pre osusilo i sto bolje sa6uvalo prirodnu boju i aromu .
Sastav. - Pel en sadr~i dYe gorke k!ristalne supstancije: a p s .i n tin
ian a psi n tin. Ima oko 0.5'0 e ta r s k 0 g ulja.
Apsmtin je veoma gorka neotrovna materija. Gorcina pelena se oseca
cak i u razblazenju 1 : 10.000. Zbog apsintina se pelen upotrebljava kao lek.
Etarsko ulje je gorka, ljuta, 0 t ro v n a, plavkasta iJi zelena a kasnije
mrka tecnost. Plavkasta boja potice od pnisutnog a z u len a, zbog cega
pelen deluje kao antiflogisl!ik, tj. lek protiv raznih zapaljenja sliuznice i ko
ze. Ulj e je otrovno zbog ketona t u jon a, koji se nalliva jo~ i apsinton, tanaceton iii salvion, jer se nalazi a u ulju od vratica (Tanacetum officinale),
tuje i saivije.
Upotreba. - Pclell je tipicno gorko aronzaticno sredstvo. Daje se u
obliku caja, tinkture i ekstrakta, sam iii zajedno s drugim gorkim drogama
za .i zazivanje apetita, kao digestJivno (pobaljsava varenje) i karminativno
sredstvo (odstranjuje gasove iz creva).
U narodnoj medicini se pelen mnogo vise upotrebljava nego u skol
skoj . I to ne sarno kao jedno ad najomiljeIllijih gorkih sredslava vec i protiv
crevnih parazita (verY/lut police od ve rmis = crv), za uredivanje menstruacije, protoiv secerne bolesti, za jacanje, protiv grozniee itd. Najcesce se pije
nezaslaclen caj pre jela.

PEPEUUGA MIRlSUAVA, DJVUl SPANAC ...

537

Zabeldena su hroni~na tJ'Ovanja usled dugotrajne svak.odnevne upotrebe pelinkovca (Wermut, absinthe) i akutna trovanja od veli'kih doza uze
tih 'kao lek protiv crevnih parazi1Ja iii za abortus (pobaeaj).
Pelen se vi~e troSi u veterinarskoj nego u humanoj medicini. Velike
kolieine pelena koristi monopolska uprava za izradu marvene soli. To je
jevtino i uvek prlstupacno domaee sredstvo za denatupisanje soli, dobro
vee i zbog toga ~to pelen u obliku stoene soli odlieno sluZi za bm tov i kao
preventivno sredstvo protiv cre,'Ilili parazita domaCih zivotinja.
Farmaceutska droga rrije uvek najboljeg kvaliteta, jer usled naglog
su~enja, lo~eg pakovanja, eestog preme~tanja i uop~te nestruooog rukovanja
veei dec !ista i cvetnih glavica otpadne i ispadme kroz vrece i sanduke kao
sitnez, a u drogi ostanu sarno stabljike u kQjirna ima najrnanje lekovitih
sastojaka. Zato hi bilo bolje brati samo lisce i cvetne glavice bez

drski.
Lekovi od pelena: PruSak je najprostIiji lek od pelena. Pelen , kao, uos
talom, i sve druge gorke biljke, !>reba uzimati samo pre jela. Obieno se
uzima pola sata pre obeda po jedna kafena ka~icica praska. Pra~ak treba
spravljati od !ika i cvetnih glavica, a ni,kruko od stabljiJro. ~ granOica, jer u
nj,ima nema lekovitih sastojaka. Ovaj lek .se 1l2lima za vraeanje izgubljenog
apetita.
Cajevi. - Mote se upotrebiti sam pelen iii pome~Ml s lcieicom, gorkom
detelinom .. travomivorn i drugim gorkim travama. TI1i supene ka~ike e.aja
se popari s pola litra kljucale vode, smesta poklopi a posle 2 sata pije u
3 do 4 obroka pre jela. Ovi eajevi se uzimaj u za apeti.t i p rotiv ga50va.
Pelenovo vin~. - Tnideset grama pelenovog liSca vii cve6a se ovlazi
sa 60 g cis tog alkohola (moze a jaka pr epeeenica od 50-55% alkohola),
ostavi 24 sata, a zatim doda litar najboljeg belog w'I1a, ostavi 10 dana uz
ee~ee muckanje, od!ije i procedi. PUti 3 puta na dan po 1 ka~ku pre jela
najvge 3 nedelje, a zatirn se naeini pauza od 3 nedelje, jer ovaj napitak irna
pelenovog etarskog ulja, a one je otrovno i moze ~kodi1Ii ako se stalno i
neprekidno upotrebljava.
Proliv decjih glista, pogotovo za vreme rata kad nije b;,10 lekova, da
vana je ova sme~a: 2 g pelena u prahu, 2 g slatkog korena u prahu i 1 g
anisa u prahu; ovo se sve pome~a u pekrnez ili marmeladu i uzima svakog
jU!>ra u toku 5 uzastopnih dana.

PEPELJUGA MIRISLJAVA, DIVLJI SPANAC, SAMIRAO,

CRVENKA

Chenopodium ambrosioides L. var. anthelminticum A. G. Chenopodiaceae

Divlji spanac Ima 1-4% etarskog ulija u kome ima 60-700/0 ask a
rid 0 I a. Daje se protiv crevmh parazita, osobito duodenalne ankilostome, ask a r i 5 a i protiv amebne dizenterije.
Ca:k i u razblazenju 1 : 5.000 aSka,r.ide bivaju o~amucene, a u jaeoj kon
centraciji uginu. Dejstvo je jace od euk<iliptola, beta-naftola i tirnola. Ulje

538

L1!CBN1B BIUBM

je 0 t r 0 v n 0 i zato treba '00tri vrlo oprezan; zabeldeni su smrtni slu~.

jew. Deci se daje po I kap na gocIinu 5tarostli, ali se ne sme preCi 10 kapi.
Daje se sa ~ecerom, a posle toga gonk,a so. - S glicerolom i vodom daje se
u obliku klizme protiv oksiura.

PERUBALSAM
Crno-mrka, veoma aromal'itna, kao moo guslla tetnost, dobijena iz arne
ritke toopske bilj ke Myroxy/on balsamum . Dobra i blago antisepticko i aII1ti
parazitno sredstvo. Spolja se upotrebljava protiv ~uge, tuberlruloznih uIce
racija, ekcema sa svrabom i drug;ih koznih boles.lli.

PERUNIKA
Droga se sastoji od oljustenog i QSuenog rizoma .perunik e, Iris
. floren/ina L.. I. ger11lanica L. i I. pallida Lam. - lridareae.
Perunike su dugoveene zeljaste,
vrlo lepe ukrasne bHjke, omiljeno
cveCe s jaklim ruzomom, sitndm Jro.
renjem, sabljastm uspravnim listovirna, okruglastom SJtabl9dJkom i div
nim, krupnJim cvetoViima tamnoplave,
ljubitaste i bele boje.
Gajenje perunike u Firenci i Ve
rani poote jo~ az sreclnjeg veka. Perunika voH laku, peskovitu zemlju i
stm~ne brezuljke. Razmnozava se u
jesen rizomima. Sa jednog hektara dobija se 5.000-7.000 kg nizorria. Ked
nas treba gaj iti perunHru, jer se
lako i brro razmnoza'Va, a imarno sve
uslave da doblijemo prvoklasnu drogu.
Berba. - .Ilizom se Iropa u avgus
tu i septembru s\'alke gocIine, ocImah
oljlU~ti, baoi u vedro puno vocIe da ne
potamni, wadi i su~i u tankom sloju
na ...r elom letrrjem suncu. Posle 7 dana
rasiri se na tavanu da se dovr~i
su~enje.

PERUNIKA (RIZOM)

Ii&kopan rizom nema prijatan mi

ris. A rom a s e j a v I j ate k pos 'l e d v ego d d n e I e zan j a kao
proizvod dugotrajne i spore fer
m ent a c i j e.
Droga. - Belo-zu6kast. sp1joten.
olju~ten rirom clankovito ~ p r s t a
s t o r a c vas t. Pojedini izrataji

PI!R4UN , Pl!R4lN, MAGDANOS

539

~ roki

su 3-4 em, a dugatki 10 em. Na don1oj strani imaju mrke otiljke

od korenja, a Da gornjoj pruge od lIillea. Rizom je tvr d, na preJomu zmast.
M i ri ll e p r i j a t,n 0 na Ijubitieu. U 'k usa je brallnjavog, aromatitnog
i naljutog.
Sastav. - Droga sadrli O,1().......{),2oo/. s m e II e eta r s k 0 g u I j a
mas t i, Byturttm Iridis, koja se sastoji iz 80-9OO/. miristJinske, nell to ole.
inske kjseline i njihovih metilnih estara. Ostatak ove aromatitne rna.
se sastojd se iz ketona i ron a (do loo/.), koji de nosilae mirisa droge i
zbog koga ona prijatno mirille na Ijubiticu (u apoteci se i trill koren od
Ijubi6iee a ne od penmike).
Ulje se dabija destilacijom iz rizoma koji je odlclao najmanje gadinu
-dye dana.
U dragi ima joll i smale .l jutog ulrusa, malo tanina, 25-5OO/o s k rob a,
6% lleeera, mala s I u z i, loo/. masnog ulja, IVOska ~ kristalnog gLikazida
i rid ina (hidrolizuje se na glikozu i izoflavon irdgeoin).
Zeleno lillee perunike (I. germanica) sadrli znatnu kolitinu vi tam i
n a C (ash."Orbmske ltiseLine ako 600 mg u 100 g) j spada mec1'll najbogatije
izvore ovog valnog vitamina.
Istorija. - Grci i Rimljani \S1l upotrebljava!li penmiku zbog njenag
prijatnog mirisa. Na glasu je bila li:lirska perunika, kaju su mnogo hvalili
Teofrast i Plinije.
Upotreha. - U prah ' samleven mom sluti z,a iZlrad'll zubnog i kozme
tickog prallka i u parfimeriji, Tec1e U ob1i'k u taja (5 g na 100 g vade) protiv
trbobolje.
Narodna imena za Iris florentina: beLa perulllli.ka, bela Miea, bijeli
kmin, mirisna perunika, pitomi kmm. Za I. germanica: bastenska perunika,
bogBa, boiica, zambak, kaluder, kninka, marin .kmin, matie, modra lilija,
modra perunika, modri filj, modri ~jiljan, nebeski kaeun, peperuga, pitoma
perunika, plava penmika, plava lelija, preperuga, ruziea, sabljica, sarnbak,
hlipavnik.

PERSUN, PERSIN,MAGDANOS
Petroselinurn sativurn Hoffm., -

...

Um'belliferae

Perllun je dvogodgnja zeljasta, aromationa bilj-ka, porekiom iz zema

Ija oko istoenog dela Sredozemnog mora, oda kle se rasmo po svim zemlja
rna jufne Evrope. Gaji se kao orniljena zaOinska biljka.
Sastav. - U plOOu ima 3-7% eta 'I' s k 0 g u I j a, oko 2oo/. rnasnog
ulja, ale urona, tanina, zute boje d glikozida a pi ina. Apiin hidrolizom
daje glikozu, apiozu i apigenin Uedan trioksiflavon). 0 lekovi1osti apiina
se razilaze rniSljenja.
Petrose/ini oleum je etarsko ulje dobijeno destiJlaoijom pomo6u vade
ne 'pare iz smrvljenih plodova perSuna. To je bezboj,na, levogima teenost,
koja jako prelarna svetlost. Mirisa i ulrusa na persun.
Sastav ulja zavisi od porekla. Franeusko ulje je teeno, jer sadrzi
mnogo m i r i s t oj e ina, a nemacko je cesto vee na ol>itnoj temperaturl
cwsto Hi se hlac1enjem izdvoji a pi 0 I, persunov kamfor . U ulju ima

540

LI!CI!NJI! BIIJI!M

jo~

i malih kolicina nedovoljno powatili fenola, aidehida, ketona i palmitinske !ciseline,

Upotreba, - Perrunov plod i njeguvo etarsko uije deluju diureticno.
Jedno vrerne apiol je bio u modi kao sredstvo za pobacaj i uredivanje men.
struacije.
Pitanje otrovnost>i per~na i njegovog etarskog ulja za sada mje pot
puno ras-vetljeno. Verovatno je da 5 U nosioci o~rovnosti i lekov,i tosti droge
mirist>icin i apio!. Mirislicin se na'lazi IU etarskom ulju mC1I\Skog ora~ceta,
zbog cega je uno ot,ovno. U vecim dozama deluje narkoticno, 0~e6uje narotito jetru (Toms), izaziva jake kantrakcije i povBava mOllS. Apiol deluje
slicno, ali slabijc. U srednjoj Evropi bhlo je smrtnih slucajeva od apiola,
ali se u njemu nalilo 25-50 0 / 0 krezil-fosfata, vrlo otrovnog jedinjenja.
Pe /roselin; radix, persunov koren i ma do 0,080;. slienog etarskog ulja,
apiina, secera i sIuzi. Upotrebljava se kaa diuretik i zacin. EtaI1Sko ulje je
smesteno u sekretornim hodnicima.
Folium Petroselini recens, svez per~ unov list sadr2Ji, 'pored etarskog
ulja (0,400/ 0 ), vrlo mnogo vi tam oj n a C (do 250 mg u 100 g Msca) 'i dolazi
u red vrlo va:znih domacih prirodnih, svakom pristtipacnih izvora ovog tako
potrebnog vitamina.
D1ureticni eajevi: 1. Tri kafene kaSicice stucanog per~unovog ploda
popari se sa pola litra ,kljucale vode, ostavi poklopljeno 2 sata i popije u
3 obroka pre jela.
2. Tri kasike sitno narezanog korena stavlja se i upotrebljava kao
pod 1.
3. Po 3 kafene ka~icice sHno narezanog korena per~una i celera spravi
se i pije kao pod I.
4. Po tri kasike naseckanog svezeg persunovog lista i brezovog !ista
spravi se i pijc kao pod 1.
5. Po jedna kafenakaSieica smrvljenog ploda persuna, moraCa i kima
se pomesa, spravi i pije kao pod 1.
6. Po 20 g korena persUlJla, sladica, zecjeg tma, selena i koprive. Tri
kasike ove smese kuva se 5 minuta u pola litra vode, ostavi 3 sata i popije
u 3 obroka pre jela.
7. Po 20 g lista per~una, medvet1eg grozt1a, Slitnoice, breze oj rubace. Kao
pod 6.
05ta1a narodna lmena: ak, ac, vrt1en~ki petrusin, vrtnja zelen, majdonos, ,patesimul , petrozelj, petrusilj, pi,tomi petrusin, prsun.

PETROVAC, RANJENIK, OVtUI tItAK, KOSTOLOM, TRAVA

ODPOSEKE

Agrimonia eupatoria L. -

Rosaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 60 em. Raste svuda. Listovi su perasto deljeni. Cvetovi su sitn~, zubi, a plod je sitan oieak. Cela biljka je opora, gorka i malo mirisna. Tipicna taninska (od 12% ~ina) goI'ka aromatic
na droga koja dcluje s!ieno podubici i ~ravi od srdobolje. Upotrebl1ava se

PETROV KRST. VRANINO OKO. KRlZAlUCA . . .

541

cela bilj.ka s korenom (Agrimorliae herbal, uglavnom kao om\ljeni narodni

lek za letenje proliva, \Srdobolje, rana, posekotina, skroliuloze, slabo\Sti, katara zeluca i ereva, oboljenja rut} ~ jetre, belog pranja i koznih bolesti.

PETROV KRST, VRANINO OKO, KRIZARICA, KRSTAC,

PRISTEVA TRAVA

Paris quadrifolia L. -

Convallariaceae

Zeljasta biljka, visoka do 40 em. Na whu s1abljike su 4 li\Sta u obliku

krsla i u sredini ruckast tupav evet od koga postaje obla cma bobica.
Cveta u proiece. Raste po ~umama. U naTodu se upotrebljava cela biljka
za letenje raznih bolesti, ali kako je otrovna, testo l5e javljaju .trovanja:
sanjivost, zanesenost, glavobolja, gadenje, povra6anje i proliv. Zbog toga
ovu biljku treba izbegavati i ne upotrebljavati za lek.

PETROV KRST: BIUKA U CVETU. -

DESNO: PLOD

542

l.ECENJE BIUl!M

PIMENT, NAJKVIRC, KLINCICEV PAPAR, NAJGVIRC,

KARANFIL-BIBER

Pimenta officinalis Berg -

Myrtaceae

Vrlo lejXl, do 12 m visoko <l:rvo, iz Srednje i trop8ke Amel'i'ke, gde se

i gaji kao i u drugim 1ropskim zemljama radi mrri~lj.avog ploda, pozna tog
u prometu po navedenim imenima. Upotrr"ebljavaju se jo~ zeJeni plodovi
velicine krupnog bibera, jer ISU aromatiOniji cd zrelih. U njima ima 3-4,50/ 0
etarskog ulja, u kome je, kao i u karanfilieu, glaVDi sastojak fenol e u g en 0 I, zbog kojeg i piment Jma 'Veliku antisepticlru moe. Upotreb1java se
kao zdrav i vrlo koristan uni'Verzalan aromatican za6in i stomahik.

PIREVINA, PIRIKA, PIROVINA

Triticum repens L. (=Agropyrum repens Beauv_) -

Gramineae

Pirevina je dosadan d Zill av korov jXl njivama i \>1laZnim poljima. Rizorn je vrlo razvijen; biljka lSe uglavnom rizomom razmnoza-va i tako zakorovljuje .p olja i nanosi ~tete .na~oj poljoprivredi. Pirevina je trajna zeljasta
t>i:ljka, visoka 60-120 cm. Stabljika je uspravna i na njoj su tanki, uski,
pljosnati, dugacki i pod prstima grubi listovi. Cvetovi -su udruZeni (7-8)
u u spravne, tanke, guste klasove dugacke oko 10 cm_ Cveta celog leta.
Berba. - Rizom (Graminis rhizoma) se kopa
u jesen, OOmah opere hladnom vodom, oCi.stIi cd
sitnih Zlilica i susi.
Izgled droge. - Rizom pilrevine je vrlo dugaeak, vita-k i savitljiv, 2-3 mm debeo, sjajan,
kao slama zuekasto-beHea's t i uzdufuo prugast.
R8!Stojanje izmedu kolenaoa je ~up lje i iznosi ako
2-5 sm. U Ik u os a je sladurrjavo-otuinog.
Zamena_ - Zamena je dosta eelS,ta sa rizomom cd z u b a e e, Cynodon dacty!on, ikoj~ je sl.jeno graden i u nekim farmakiqpejama pTOIpisan.
Debljd Ije i IS a d T Zi s k rob a, zbog eega s jodom
poplavi.
Sastav. U dragi ima oko 80 / 0 t r i t id n a_ To je polisaharid (levulomn) koji hidPlREVINA - CVETOVI
rol:izom daje f.ruk:tozu (levulozu). Trl,ticin, slieno
inulinu, nalazi se rastvoren u eeHjskom wku. Izgleda da ga nna i u nekim
drugim gramineama. U rizomu ima jo~ j malo sap 0 n i .n a slabe hemolitieke m06i, 90/ 0 s I u z i, 7% gume, leVU'loze, rnozitola, ,dva heterozida (glikozida) ikoji hidroHzom daju van iIi n, vrlo malo e1arskog ulja, 3-5% soli,
medu kojima silikata i malata kalJjwna i kalcijuma. Celije epiderme su inkrustirane kremenom kiselinom. Nema skroba_

PISKAVlCA. GRCKO SEMI! ...

543

Upotreba. - Pirevina je slab diuretik. Od a:\je se izrac1uae Extraetum

Graminis. Pretpostavlja se da kanjUrIlO'Ve roli i saponini izazivaju diurezu.
1. Artritis: po 30 g rizoma IJlirevine, zubate i ~aSe i 10 g isopa se pome~a. Cetiri supene ka~ke 'Sme~e se popan sa pola litra kdjutale vode, ostav~ 8 sati, oeedi i popije u 3--4 doze toplo u toku dana.
2. Proliv zatvora: po 20 g -pirevine, lSIIatkog korena, Jcru~ine, kamiliee
i morata se pome~a. T~i supene ikasike sme~e se popari sa 400 g .klju6ale
vode, poklopi, ostavi 8 sari, aeedi i popije polovina izjutra, a polovina uvete
pre jela. Posle obeda jesti kompot od s~jiva iii od smokava.
Ostala narodna imena: bored, vomica, galae, gJistnik, :rubata, kalae,
perjovica, pir, pirak, piree, puza\'a ,p.irika, tkaaac.

PISKAVICA. GRCKO SEME. SVINDA. KOZJI ROG

Trigonella foenum graecum L. -

PapiHonaceae

Jednogodgnja zeljasta biljka, visoka do pola metra. Porelclom je iz krajeva oko Mediterana, odakle se gajenjem ra~irila 's ve do lJndije ~ Kine. Ima
3 oyama, zuptasta lista nervima perasto iS8'I'ana. Dva li'Sta sa strane su na
i<>r.a tkoj, a onaj na vrhu je na duga&oj dffici. Cvetovi su beloru6kasti, pojedinacni ili po dva zajedno. Cveta od aprua do juna. Mahuna je dugatka
7-10 em, Wjasla i povijena, te 'liei na sablju iii na kozji rog.
Gajenjo!. Derba. - Seje se u redove udaljene 40-50 em i obrac1uje
kao gra~ak i drugo povrtarsko bilje. Kad bhljka dobije nekoLiko li:stova, prorec1uje se na 20 do 25 em. Ne bira zemljBte, ali su uspeh .i pI'inos balji na
toplirn, plodnim. propustljivim podlogama bogatim fosforom. Dubrenje superfosfatom povecava prinos. :2:an1e se i mlati zrelo seme, a za~im osu~i u
tanrom sloju na tavanu.
Droga. - Zrelo seme (Foeni graeci semen). Seme je dugatko 3-6 mm,
~roko 2-3 mm, cervorostrano, pd'Zmasto, malo spljo~teno, v rio tv r d 0,
golo i sivo-crvenkasto. Lupom se viai kako je sitno bradavitasto. D i jag 0n a In 0 m bra z d 0 m semenka je podeljena na d v a n e jed n a k a
del a: u manjem je korenak, a u vecem koti"ledoni. Endosperm je uzan, sluzast i obavija eeo embrion.
Seme u vodi jako nab u b r i .i pod pritiskom pukne tvrsta IjuSika.
je osobi tog, j akog i aromatitlllog, ~to
Te~ko ga je u prah stueati. M iris a
se jos jate oseca kad se 5eIl1e stuoa u prah. Pri tvaka!Ilju se oseca gorak
i sluzast u k u 5.
SadrZi: oko 30% s I u z i, 26'/, pro t e ins k d h mat e r 1 Ja, 12'/.
mas n 0 g u I j a, fizioloski inak>tivnili alkaloida t rig 0 n eli n a (0,22%)
i hoi j In a (0,05' 10), 0,350;. elarskog ulja mrke boje i jakog mirisa, sap 0nina, tanina, 5--15 mg'lo nikotinske kiseline (vitamina PP). fttona, 0,5'10 !iitosterola, smole 'g orkog ukU!Sa, malo kumarina, helbina (materija slitna gliadinu, Iepku u p~eniCnom ZPnu) , mnogo organski vezanog
loslora, ieleza i kaJijuma .j drugih korisnih sastojaka.
Proteinske materije grckog semena sadrle mnogo, do 55% nukleoproleida, 25'10 globulina i 20"/. albwrrina. Malsa:!e materije se sastoje uglavnom

U!CENIE Bll.IEM

544

od glicerida np..zasi6enilt m asnih I!oiselina: lIimolne, Idnoleinske i oleinske; ima

i lecitina (oko 20/0) d fi tost erola. Saponozid j e steroidan i hidrolizom daje di-

osgenol. Sluz hidrolizom d aje m anozu i galaktozu (ma nogalaktan).

Upotreba. - N aj vi~e sem ena se potro~ i za tovljende stoke (Maroko).
U ve terinskoj m edicini sluii 'k ao ekspektorans u me~ avini sa drugim drogama. U humanoj medicim okao kataplazma na cireve, otoke, otvorene rane,
otekle zlezde, na opekotine <j sl. U noViije v reme seme preporucuju kao zamenu za riblj e ulje, jer sadrli organs ki vezanog fosfora, led-tina i nukleo-albumina. U narodu slufi kao ekspeMorans protiv oboljenja organa za di-

sanje (sapondnsko delovanje).

U medHeranskim zemljama vee vge hi'l jada godina kako se neprekidno
upotrebljava kao vrlo cenjeno 's redsllvo za jacanje, jer 'p<JVeeava aipetit, broj
crvenih k rvnih zrnaca, olak~ava varenje i i skol1i~cavanje belancevina i smanjuje elim inaciju, gubljenje fosfor a, ,pa lSamim tim i kaloijuma. Bogatstvo
voorna vafnih sastojaka semena obja~njava vekowlU upotlrebu droge protiv
rahitisa, skrofuloze, iznemoglosti, ~ecerne bolesti, osteomiellta ,i .drugih bolesti. Droga poveeava mlecnost.
1. Jedna ka~ika sveze samlevenog semena uzima se ~ puta dnevno
pre jela sa pekmezom, marmeladom m voenim sakom da se ne oseti miris
koji 'De podnose neke osobe. Daje 5e i u obtiku ekstrakta, sirupa i drugih
farmaceutskih oblika.
2. S polja (razne kome bolesti, opekot<i'De, uboji i druge o2llede): 70 g
semena se samelje, p opari 1 litram 'kljucale vode, ostll!vJ 2 sata ccice me~a
juci i dobij ena sluzasta ka~ica se l,lpotrelYi kao oblog.
3. Protiv proliva: po 20 g semena pilskav.ice, lista nane i eveta podbela,
belog i ernog sleza se pomesa . Cetiri ka~ojke O5mese popari se sa pola litra
klj ucale vode, poklopi, ostavi 2 l5ata, oeedi, i'Seedi i prje umesto vode.
4. Protiv se6erne bolesti: po 20 g l5emena piskavice, dobriCice i gujine
trave, lista borovniee i mahuna od pasU'lja O5e pome~a. Cetil1i kaSlike sme~e
kuva 'S e pola sat.a u pola litra vade; 'Pije l5e po I Ca~a pre jela.
5. Za pojacanje mlecnosti: po 20 g semena -piskav.ice ,i dobl1iCoiee, ploda
anisa i miroclije i lista matifujaka se porneSa j upotrebi kao pod 4.
Ostala narodna imena: bozja travioa, grohotu~a, grcko sijeno, jarcev
rog, pjeskavica, prosac, 'Prosenica, prosenica'k, rogacici, rozenjaca, rozie, triplat.

PLANIKA, BELA PLANIKA, PLANItAC, MECJE GROZDE,

JAGODICARAST

Artbutus unedo L. -

Ericaceae

Zirnzelen sib iii drvo, visoko do 10 m, koje moze da doZiv.i i 200 godina. U jesen i zimi okiti se mnogobrojllldm loptastim, v.vlo lepim, do 2 em
velikim, crvendm iii narandZastim soenim bobi=a (nazivaju ih u primorju
maginje), u kojima irna ~ecera (do l()O/~), 'Vitamina C, organskih kiselina i drugih korisnih sastojaka, zbog kojih se upotrebljavaju za jelo, za illradu pek

PLUCNJAX. MEllUNlKA. MBDUNJAX ...

PLANlKA: GRANCl CA U CVETU: DESNO: PLQDOVI

meza, vocnog soka, vitaminskih :koncentrata i rakJije. U narodnoj medicini

se upotrebljavaju list i koren oprotiv oproliva i za letenje koznih bolesti, jer
ima mnogo tan;na (oko 18'10), hidrohinola, fenolnog heterozida arbutoz;da
i drugih polHenolskih jeclinjenja, pa se li st moze kori.s titi umesto !ista od
medvedeg groZda za dezinfekcij'll mokra6nih oputeva.

PLUCNJAK, MEDUNlKA, MEDUNJAK, MEDUNICA, VELIKDANCE

Puimonaria officinal'is L. -

Boraginaceae

Trajna, zeljasta, grubo dlakava bHjka, vrsoka 15-30 om. Listovi su pegavo pro ~ arani. Cvetovi su na vrhu dr~ke, rufitasti, crveni i najzad modri.
Cvela od marta do maja. Raste po gustim brdskim i planinskim ~umama. Upotrebljava se list, rede cela blljka u cvetu (Pulmonariae folium et herbal. Sadrz.i oko 7'10 taruna, zatim gume, sa.ponozida, kisel'll smolu, ulja i oko 10f0
rastvorlj'vih i oko 30 / 0 nerastvorljivih silikata. Narodni 'l ek: ekspektorans,
antidiaroi-k i diuretik, kao i vecina drugili biLjaka .iz iste fami-lije: Echium
vulgare L. (vut ji rep, lisicina, lisicji rep), Lithospermum otficinale L. (vra-

LP.Cl!NJE BlL11!M

546

pseme, wap6ije seme, divlja proja), Lycopsis arvensis L. (zavratnica, krivoija), Anchusa otficinalis L. (voioV!Ski jezik, patije gnezdo, runjava trava, ru
menilo), BOI'aglJ of1"icinalis L. (bara!ina, barat, paret, kosmelj), Symph ytum
otficil1ale L. (gavez, erni gavez, volujski jezik, erni koren, plju~t, opa~ica) i
dr. Ove biljke rastu svuda kod nas, nisu otrovne .j nekad su bile mnogo vge
upotrebljavane nego danas (dokaz i latJinsko ime otficinalis = le1rovi~).
Ostala narodna Imena za pluenjak: veIigdente, veli-k-danak, grudnjanka,
kudravae, lisjae, lisae, medunak, medunite, plucnica, cigeritnjak.

PODBEL
LIST I CVET PODBELA
Pod bel (Tussilago farfara L. - Compasitae) je mala zeljasta dugovetna biljka s vodoravnim rizomom. Cveta Icrajem zime i rano u prolece,
dok se ne pojave listovi. Na vrhu svake evetne dr~ke stoji po jedna zuta
glavitasta evam pI'ijatnog mmsa. Po
obodu su evetovi jezitasti, a u sredini
eevasti i imaju venae dlaka.
Listovi padbela 5e poej.nju razvijati
tek kad bhljka precveta. Tada je biljtka dva
put veca (do 30 em) nego za vreme cvetanja.
GDE PODBEL RASTE?
Podbel raste svuda, a najvi~e na novoj vlafuoj -iIovati, na novim naslplma,
pored puteva, dzvora, potoka, kanala i na
vlafnim njivarna. Ima ga po eeloj Evropi,
u 's rednjoj i Maloj Azijj, severnoj Africi
Severnoj Americi.
BRANJE PODBELOVOG
LISTA I CVETA

PODBEL

Mora se brzo i pafljivo osu~ti

dobijase ()ko 1 kg suvog HUa.

Cvet se bere rano u proleee, a list

krajem proleea i poce~kom leta. Lisee
treba brat! u prolece, bez drske i pa
Zliti -da 5e ne bere pegavo i ozlec:ieno li~ee.
da saeuva prkodnu boju . Od 5 kg 5lirovog

IZGLED PODBELOVOG LISTA

Osusen lis-t je vrlo lomlji'V. Ceo list je 10-18 ern dugatak, okruglasto-srco!vk, po obodu razdaleko vijugasto-zuptast, ima do 10 em dugaoku, manje-

PODOPIUN

547

-vge Ijubicastu peteljku iz koje, kao pl\S't; na rud, i2lbijaju 5-10 nerava. S
liea je list tarnnozelen i go, a s n a I J c jab eo 0 d m n 0 ~ t v a dug a ck i h v una s t i h d I aka.
Mladi list je s obe strane dIakav. List je nagorkog i 51uzavog u k usa;
bez mirisa.

STA SADRZE LIST I CVET PODBELA

U IiMu podbela ima dosta s I u z i, vrlo malo g o r k e mat e r i j e
(glikozid tusilagin), flo bat ani n a, gaMle ki5eline, mulina i fitosterola. Cvet podbela je slicnog 5as1ava.

UPOTREBA PODBELA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI

Podbel ulazi u sastav pluCnog eaja kao sredstvo protiv kaslja (otud mu
i potice latinsko ime tussis=ka~alj). Vge 5e upotrebljava u narodnoj nego
u nauenoj medicini, i to u obliku caja za ispiranje usta i grla, za obloge i
klistiranje . .List podbela se upotrebljava u narodu s lieno listu bokvice: list
se opere, narnaze ma~cu iIi u1jem ~ stavlja na uboje, posekotine, zagnojena
i upaljena mesta na telu. To je omiljen naTO<!ni lek.
PoslednjJh g~din~ podbel se pokazao kao izvrsno sredstvo za ublaZavanje, stBavanje napada i leeenje astme. Bi1lj= apoteka u Beogradu cesto
dobija pisma od astmaticara da im je lek ad podbeIa pomogao.
Narodna lmena. - Za ovu bJIjku u Botanickom recniku profesora Simonovica navode se ova narodna dmena: a11pinc, belju~ka, bHoZiva, bjelokopitnjak, bjelu~ina, vmogradska kopa~ica, vodeni podbio, e1pejz, jurjovka,
klobcic, klobcicje, konj5ka stopinja, konjski lopuh, konjsko kopi-to, kopa~ica,
lapul1, lapuscak, lepg, lepje, ,lepuk, lepul1, 'iepuscek, leskovaca, lopuk, lopusac, lupinek, marra, martica, odseg, oseliski lopuh, ose1sko kopi;to, oslova
stopina, podbeZ (OrfeLin), podbela, podbelek, podbelj, pedbeo, podbijel, podbi!, podbila, podbilj, podbio, podbjel, podbjeIica, potocenca, pravi lapuh, proHst, pu<stica, repine, repuh, repusina, svi'l1jal'ica, spodbel, stiper, -stipor, tntun-lepuh, stipor.

PODOFILIN
Podofilin je smola dobijena dz sevemoarneri6ke bdJij'k e Podophyllum
pellatum L. - Berberidaceae (mandrake, divlji limun). To je smesa od raznih smolrustih materija Zuckasto-mIlke boje, gorkog ukusa i svojstvenog mivisa. Podofhlin je blago i pouzdano sredstvo za egcenje protiv hronJ6nog z2Jtvora (0,05-0,20 g), a u vecim dozama deluje drastdeno. Prej>isuje se sa ekstraktom beladone da bi se izbegli bolow.

LECEN11! BlL11!M

548

PODUBICA,DUBACAC, DUPCAC, DUBAC

Teucrium chamaedrys L. -

Labiatae

Trajna zeIjasta bi!jka, visoka 10-30 em. 1z kosog rizoma izhijaju

vrio razgranate, dlakave, tetvorouglaste S1abIjdke, na donjem delu odrvenjene
i bez Isiltova. Listovi 5U (Yvalni, oko 2 am dugat\ci i I em ~roki, po
obodu nawbljeni, s lica sjajni. Cverow su najte~ce ljubicasti Hi ruzitasti, rede beli, -sakuplj"eni u pazuhu Ii-stova po 2-Q u gomjem delu
stabljike. Cveta od maja do septembra. Raslte svuda po suvim, sun~m mes6ma i iznad 1.000 m nadmoreke vjJsine; gde se pojavi, gracli gu'S'te cilime,
osobito po obodima hrastovih ~uma.
Upotreblja'Vaju se VThow granCica u cvetu i
list (Teucrii herba et fo-

lium).
Biljka je mirisna, opora d goI1ka. Sadrli 0,06"10
etarskog ulja, tanina, boLina, heterozida i -saponozida marubina.
Podubaca se mnogo vi~e
cend i =ovrsnije
upotrebljava u naroclnoj
nego u nautnoj meclicini.
To je u mnogim na~im krajevima, osobato . planinskim, jedan odnajomiljenijih lekova. Biljka nije
otrovna, pa je opravdana
njena upotTeba za Ietenje obolelih organa za varenje. To je narodni tonik
upotrebljava!l1 u obliku praPODUBICA
~ka (5 do 10 g dnevno pre
jela), taja (10 g na 200 g vode), tinkture (20 g na 100 g ahl<:oholailli jake rakije) i dr. Kao mirisno, gorko stilpticno sredstvo upotrebljava se d za Ietenje fuCi, belog pranja, rana, hemoroida i slirno. wno od podUlbke (200 g
na I Ji.tar crnog vina ostavj1i da sroji 8 dalDa) upotrebljava se u narodu kao
lek probiv slabosti, malokrvnosti d za ispiranje rana.
Ostala nnrodna lmena: dub~ca, 2lUbatae, mravak, penu~ica, stuptae,
suhovrh, trava od groznice, trbu~ac.
Slitnog hemijskog sastava i terapijiSke VTednosN su i srodne wste istog ~oda . U narodu se najvge cern trava-iva, iva-trava, i~ica, dubatae, dutae,
duptac, gorski emilj, bijela me tva (Teucrium montanum L.). U lekovdtu moe
trave.qve narod ima ogromno poverenje koje lSe graniti sa sujeverjem (.Zakieia se trava.iva da od mrtva pravi ziva ... ). Raste na kamenu, najtesce
na serpentinskim golim stenama kao niiska, po zemlji polegla, vrlo razgranata biljka veoma gorkog ukusa.

POKOSNICA. ZGLOllACA. DIVLJl DU!UlI!VAK ...

549

Cesta se upotrebljavaju i ove vrste Jstog roda: Teucrium polium L. (petrava od krasta, bela zelje, bijela metva, gorski omilj, divlji nrlimarin,
ivanovo cvijece. kamizulal, T. scoordium L. (vodeni srpac, gavranov kuk, mali
pelju~a.

YELIKI

DUBACAC (TEUCRIUM SCORODONIA) MALI DUBACAC

(TEUCRIUM SCORDIUM)

dubaeac, macina trava, cesnjaeakl, T. marum L. (maeji majoran, mackina

dusica, pus teni dubacac). T. botrys L. (crveni dubaeael i dr. Sve 5U te biljke
vrlo rasprostranjene :kod nas, sadrle tanina i drugih sastojaka i deluju slieno
poduooci.

POKOSNICA, ZGLOBACA, DlVUI DURDEVAK, SALOMUNOV PECAT,

ZALIZ

Polygonatum officinale All. -

Liliaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 50 ern. Ima sitne, bele, rnirisne evetove poredane s jedne strane s tabljike. Cveta u prolece. Wod je cI1nopJaviea.;ta bobica sa 3-6 rutih semenki sa sjajruirn ta6kicarna . Raste po surnama. Ri-

LECENIE BIUEM

550

zorn je t lankovit, zglobovH, zbog tega se III narodu upotreMjava za letenje

up ale zglobova. Ima ~ece ra, sluzi, slcroba, asparagina, organskih :kiselina, alkaloida i heterozi'da nepoznale gratte, a u Listu ima do 170 rnft'l. vi tam ina C.
Svef rizom stuean u obliku ka~iee upotrebljava se u n<l!rodu kao melem na

POKOSNICA: VRH STABUIKE U CVETU; DES NO: R1Z0M

Cireve, uboje, opake gnojave mne, urastao nokatt, protiv ~eCerne bo1esti i slitno. Uzet u vecoj kolicini, rizom izaziva povraeanje.
Slicnog sastava i upotrebe je i srodna vrsta Polygonatum multiflorum
All. (pokosnica, saradfi!ka, zmijurska 1rava, petIovo perje, tTava od kostobolje), an ~e od prethodne razlikuje el"venim bobicama sa semenkama bez sjajnih tatkica, udruzeIllim evetovima 'PO 2-6 i oblom stabljliJkom.

POKUS. GLAVICICA

Globularia alyptlm t. -

Globulariaceae

Vrlo razgranat grmic, visok do 60 em. Raste u pnmorju. Listovi su

belitasti ad obilja dlaka. Cvetovi su
mirisni, svetloplavi. sa~llJpijeni
na vrhovima grantica u ioptaste evasti. Upotrebljavaju se iistovi protiv
zatvora: 25-30 g IBea kuva se 10 rniIllUta u 250 g rode i odjednorn po-

POLEN , CVETN! PRAH

551

pije. U ratu slufi kao zamena za lis t

sene. Glavni sas'tojak je he te rozid
globularozid koji deluje slicno kofe inu ,
aH duzom upotlrebom izaziva grceve
s prolivom, vl'toglavioom, glavob oljom i pado m temperature .
Slicnog sasa tava i upotrebe je
i Globularia vulgaris L. (gumbek, macje ~apice, mraenice, puljka).

POLEN,CVETNIPRAH
evetni prah iIi polen izvesnih
biljaka shill za izradu alergenskih
prepar a ta iii vakoina za imunizaciju protiv alergijske i1i polensk e
(polenoz:is) kijaviee koja se najv~e
javlja kada trave (Gramineae) cvetaju i kad se kose livaae (senska kijavJca). Ova osetljivost na polen oei
tuje se osobito u <izvesnih alergicnih osoba pojavom slabijih Hi jacih
tegoba, koje se narooito javljaju kad
trave cvetaju: .stalino ~ nepo{\no~lji
va kd:janje, zapaljenje sluznice nosa
i ocnih kapaka, obUno lucenje i zapu~enost nasa i druge tegobe.

GLOB ULARIA VULGARIS

Polensku kijavicu izaziva cvetn~ prah biljaka iz raznih familija: Chenopodiaceae, Plnntagiltaecae, Polygonaeeae, Amaranthaeeae i dr. U nek~m krajevima sveta (SAD) do 90<>/0 polenske alergijske kJjavke dzazivaju biljke iz
porod ice Composizae, osobillo rod Ambrosia (A. trifida L., A. artemisiaefolia
L. i dr.) , manje rod Artemisia (A. tridentata NuH.).
U nasim krajevima najcesci uzrok polenske lcijav:ice su trave u cvetu
(Gramin eae): Pltleum pratense L., zatrim Daetylis glomerata L., Poa anntla
L., Poa pratensis L., i druge vrste roda Poa, .potom Alopecurus pratellsis L.,
Anthoxanthwn odoratum L. i dr.

Sakupljanje i izrada. - Sakuplja se polen sa biljaka u po~ju. Retko kad

se tran mesan polen koji potice od raznih biljaka, zbog ,toga se mara sakupljati od svake biljke posebno. Najbolje je .sabrane cvetJove prenetJ u laboratoriju, poloziti na cistu hartiju .i u toku nekoli:ko dana s vremena na vreme
otresati pdlen. Posle toga se vrlo pa'lljivo proseje. na najfinije svHeno site
da bi se odstranile sve neCistoce.
Sakupljeni cist polen se u Soksletovom aparatu etrom e~~rahuje da se
odstrane masne materije. Zaostahl 'Polen se dr'li u ilIllmbatoru dok se izgubi
miris etra, a zatim se oslobodi vlage cuvanjem nekoliko dana u veL~kim eksikatorima iznad !'osforpentoksi-da iJ.i bezvodnog pecenog kreca.
Ovako dobijen suv i postan (preparirani) polen se Ouva u punim, taml1'im, hermebicki zapusenim posudama do rupotrebe.

LECENJE BIUEM

552

Preparira l1i polel1 je "rio fin~, sitan prah b ledo'l.u6kaste boje, s'Pecifi~ne

tezine 1,05 do 1,08.

MlkroskoplJa. - Polen od pojedin ih biljaka more se idenmfikovati mi
kroskopom na osnovu velicine, o bli'ka i ornamentike egzine, jer je za svaku
bi'ljlru Hi grupu biljaka spoljna opna polen a karakteI'ist'iona. Na pnimer , polen trava je skoro loptast, manj evi~e glad ak i ima sam e jednu poro. Phleu/n
p ratel1se L. ima okruglast polen velicine 40-50 mikrona, glatk u eg7Jinu i je.
dnu poru oku -1 mikrona ~ i roku.

POLENOVA ZRNCA BIUAKA IZ PORODICA SIMARUBACBAE I COMPOSITAE:

A. AILANTHUS . B. TARAXACUM. C. AMBROSIA ELATIOR, D. IVA XANTHIFOLIA ,
E. XANTHIUM SPECIOSUh!, P. HELIANTHUS , G. SOLIDAGO. H. ARTEM ISIA
TRlDENTATA, I. CHRYSANTHBMUM

POLEN . CVETNI PRAH

553

Sastav. - Spoljna opna polena ill egzina je kutinizirana, a unutra!nja

opna iii intlna je celulozna . .PQlen ima 10--2o% protein a (a oswen polen 152o%) i 30--35% (osu~en i pos1.an, prepariran 35 do 45%) ugljenih hidrata.
Upotreba. - Polen je farmaceutska sirovina za proizvodnju aJergenskih rastvora za leeenje polenske leijavice.
Polenski ekstrakti sadrle frakcije poJenskih proteina u vodi rastvQrIjJvih, koji deluju kao alergijslei desenzibilizatori. Polen sluti i za identifikovanje mnogih bUjnlh droga i za6ina ako se sastoje od cvetova ill biljaka
u evetu.
Zan'mljivo je primetJiti da sH~nu bolest, alergijsku groznicu, izazivaju
i 's pore nekih gljiva iz porodice trava. To su, pre svega, spore od gari (Tiletia, Ustilago), rc:1e (Puccinia) " dr.
o lekovitosti polena mnogo se piSe poslednjih godina. Mmjenja su ee
sto opre~na. U na~oj zemlji je dosad malo ra<1eno na ispitivanju lekovlte
vrednosm polena. Zbog toga se navode rni~ljenja stranih autora. Evo !ta 0
lekovitoslli cvetnog praha piSe 'Poznati sovjetski stru~njak N. P. JojriS u svojoj knjizi prevedenoj na nas jezik: Peele - krilati farmaceuti (Beograd,
1968, izd. Poslovno udruienje za preIarstvo Jugoslavije): .Vainost cvetnog
praha u zivotu peela je dobro poznata. Mnogovekovna peelaIlSka praksa davno je utvrdila da se dobro razvijaju sarno ona peelinja drustva koja su
od ranog proleca obe21be<1ena cvetnim prahorn .
Cvetni prah je, 'pre svega, nezamenljiv.i izvor belancevinaste hrane.
Poznalli naueni radnici, clanovi - 'korespondenm Cehoslovacke akadernije
nauka Jan Gej trnanek rl J aroslav Svoboda jo! 1940. god. prvi su dokazali
da cvetrn prah razlicitih vrsta biljaka lrna nejednaku hramj.ivu vrednost
za peele. Svako prasno zrnce cveta, koje se moze sarno videm pod mikroskopom, slozeni je koncentrat mnogih dragocenih hranljivih i lekovito-profilaktienih rnaterija. Svako zrnce sadrii azotne matenije, pepton,
globuline, aminoklseline, ugljene hidrate (glikoza, fruktoza, saharoza, r.afinoza, peptozani, dekstrini, skrob, celuloza, polernn), materije sliene rnasmma (\ecitin, masna ulja, 'h olesterol, viscin) , ferrnente (saharaza, fosfazata,
katalaza, kozimaza, arnilaza, inverltaza, pepsin, tri'p sin, Lipaza), rnineralne
materije (jedinjenja u ~iji 'Sastav ulazi 28 elernenata) - cvetni prah saddi
citav skup elemenata potrebnih za postojanje biljnih i zivotinjskili organizama.
Prah cvetova saddi mnogo vitamina i hormona raScenja. Bez cvetnog
praha peele ne mogu da odgajaju 'Ieglo, da izlueuju vosak, drugim reCima,
njihovo normalno zivotno delovanje prestaje. Niz autora smatra da hranjenje cvetnim prahom produfuje mvot peela. Od davnih vremena Covek je
naslojao da zamcni cvetni prah u peelinjoj ishrani brasnom rafi, kukuruza, gra!ka. Ti pokusaji 's u ostali bez uspeha. U staklenim ba9tama pokusavano je da se pecle hrane cistim secernim sirupom i raznim zamenama cvetnog praha. Utvr<1eno je da su p~ele sa raznom belaneevinastom
hranom odgajale dnevno razne koliCine Iarv.i. Pri pr.ihranjivanju peludom
(konzervis anim cvetnirn prahom, zalivenim medom), p~ele su proseeno
dnevno odgajale po 175 larvi, pri prihranjivanju suvim kvascem - 84 Iarve,
suvom pavlakorn - 3D, punomasnrlm mlekom - 27, zurnancetom jajeta - 17,
celim jajetom - 16, jajnim be\ancem - 2, razanim brasnom - O. Jos 1928.
god . poznati eeski naucnik doktor Jaroslav Svoboda utvrddo je da zdrelne zlezde mladih peela, koje proizvode mati~ni mlee, aktiwraju belan

554

LI!CI!N1l! BIU1!M

~evine cvetnog praha koje se Yare. Godine 1959. ~clk.j nauOnici-p~elari

Jaroslav Svoboda Ii Antouin Sipek patentirali su na~in ospravljanj a belan~evinaste hrane za ~ele, u 'koju ulaze: 9 delova (po tezillli) obezmaUenog
sojinog bra~na - praha (ono se pome~a sa 1-5 delova obi6nog "oj inog
bra~na), 0,5-2 dela osu~enog iplivskog kvasca, 0,002-0,02<>/0 sircetne kiseline (heteroauksina) , 0,03-0,07/0 sulfatiazola, 0,001-0,002<>/0 riboflavina (vitamin B.), 0,02-0,050;. nanimog ulja.
Biljni prah je izvanred11li izvor za dobijanje velike koli~ine karotel1a.
U prahu Ijiljana i i:ute akacije ima 20 puta vi~e karotena nego u crvenoj mrkvi, koja j e 05novni izvor dndustrij"ke proizvodnje ovog vitamina. Orijentacioni prora~uni pokazuju da "e od 100 Ijiljana' moze lSakupiti oko 10 g
praha i dobiH 25 mg preparata ,karotena, a s jednog hektara - 30 kg praha
u kome qma ako 100 g karolena. Cvetn'i ptrah je veoma bogat rutinom (vitamin Pl. U prahu nekih biljaka, na primer heljde, "adrta1 rutina dostize
17 mg.
NauOna medicina jos ne upotreblja;va cvetni prah Hi polen radi leeenja, ali u arsenalu narodne medioin e polen je dobro .poznat kao sreds tvo
koje lima mnogostruka lekovita svojstva.
Ogledi prof. Remi Sovena (FrancU5ka) pokazali su da 's u se misevi koj-i
su dobija:li u hrani eak i nezname koli~ine cvemog praha brie razv.ijali i
viSe dobijali u tei:ini. Utvrdeno je da cvetl1!i prah, Calk i kad se 'iii vitamina,
povoljno deluje na organizam. U Jzmetu miseva hranjenih cvetnim prahom
gotovo nije bilo mikroba. To kazuje da u cvetnom prahu ima al1tibiotickill
materija. Radovi, posveceni lekovi tim svojlStvima cvetnog praha, svedoee da
on lispoljava dobar lekoviti efekat pri 7!106udnoj mal okrvnosti, normalizuje
rad creva, poveeava apetit i radnu sposobnost, a isto tako 's nizava krvni p ritisak i povecava sadrtaj hemoglobina i epitrocita u krvi. Ovetnom prahu je
posveeena monografija velhke nau~ne vrednosm poznatog francuskog nau~ni
ka Alen Kaja (A. Caillas: Le pollen, sa recoite, ses proprietes et usages, Orleans , 1959) .
Mi smo sebi postavili zadatak da proverumo u ambulantskim us~ovima
efektivnost ovoga sredstva kod nekih oboljenja. Cvetni prah u mesavini s
medom (po tezini 1 : 1 i I : 2) primenilli s mo sa uspehom kod hiper,tonickih
bolesti. Posmatranja su nas uverila u to da cvetnd prah " medom moze sa
uspehom da bude koriSeen i pru leeenju niza drugih oboljen1a, naroCito nermog i endokrinog sistema_
Poznati francuski l1aucnik Ii drustveni mdnrk Alen Kaja je predlozio da
se cvetni prah primenjuje radi profilakthke prostaJte, tj_ zapaljenja prostate.
U 's aopstenju XX jubilamom medunarodnom kongresu pcela,ra u Bukurestu 1965, on je skrenuo paZnju na to da je u Francuskoj 1. janJUara 1965.
god. bilo 48 ,699.000 stanov,n ika, od kojlih IDuskaraca od 50 do 90 i viSe godina - 6.188.400 ljudi, predi~"P(miranih za ovo tesko oboljenje, koje se obicno
zaVT~ava dosta slozenom operacijom. Statiosticki podaci pokazUiju da tri od
10 muskaraca, lj. 1,186.520 muskaraca F~anouza obolevaju od ove bolesti,
koja ih, u najboljem oslucaju, dovodi na operaoioni S!to himr7Jima. U radu
dva ~vedska naucnika Erika Aska Upma~ka . Ciz klinike UpsBilskog univerziteta) i Gesta Dzonsona (iz U rolokog odeljenja hiru~ke klinrke Lundskog
uni;verziteta) objavljenom 1959. god. ukazuje se na IlO da cvetru prah ispoljava izvanredno povoljno dejstvo na prostatu. U apotekama Sveds-ke postoji preparat cvetnog praha pod nazi'Vom .Cernilton. ~crnilo) cijom se upo-

POMORANDZA. NARANDZA. N'BRANCA . ..

555

trebom ne sarno leti vee i sprocava o boljenj e prostate i adenome. AJen Kaja
u svom saop ~ tenju prepo rucuje oSVako m mus ka rcu od 50 godina da svakodnevno upo treb lj ava IS gram a evetnog praha.
Akademik N. V. Cicin pi ~e : . U svoje 'vreme ja sam obralio pafnju na
tu pojavu. Medu Ijudima koji su dos tighi do s to " vi ~e godm a dobra polovina
su p telari iii oni koji imaju veze IS radom n a pteJoi.njaku. U Cernu je tu stvar?
Mozda odlucujuCi znacaj ima 'kara kte r profesrj e ?
N. V. Cicin je za;pal;io da p cela'I'i, po pravilu, j edu moo sa tropom od
peludi Hi med u saeu. Po njego vom mi~ ljenju, ba~ eve tni prah s timulira izmenu ma,terija, ispolj avajuei lekovito dejstvo na organiza m . Vee sada, pi5e
Ciein, moze se obav.iti znaeajno uporederuje: evetni pra'h po njegovom delovanju na organizam m oze se uporediti s a radom z.lezdi s unutra~njim lutenjem. Ob jasniou ovu misao. Ako s e bHjni prah pogleda oS fizioloske tacke
glediSta - to je proizvod muskih polnih organa biJj'ke. S biohemij5ke tacke
glediSta oprah sad r7.i razne materije, od kojilh su n am mnoge jo~ nepoznate.
Medu ovim slozenim arsenalom hernijs kIih m aterija na,roOiJto vainu ulogu
igraju, po S'V oj prilici, belantevine, osobito fermenti 'koji 'Ubrzavaju i reguli ~u
zivotme procese. Zato se delovanje evetnog praha i moze UIporediti sa delovanj em zlezda s unutra~njjm ,luceO'jem. Kod zivotJinjskog organi2lTDa funkcije unutrasnj eg lueenja s u srazmerno dobro proueene, dok su ti procesi
kod biljaka umnogome tajna. Otkri,ti tu tajnu jedan je od najprijatnijJh zadataka koji s toj e pred naukom. Adelina Derevic, A. Popesku i N. Popesku,
inte resantnim ogledima izvrsenim u Centralnoj laboratoriji za kontrolu hranIjivih produkata u Bukurestu 1963-1964, dokazali su da hranjenje peela
mOOom, sa 4% evetnog praha kukuruza, zaraz.enim emom aspergilovom iii
mukorovom plesni , dovodi do uginuca. Za dokaz da su peele st'I'adale ba~
od ovih plesni, autori su izvrsili zasejavanje sadrzaja ereva ovih pcela na
hranljivu podlogu u p ljosn atim oStaklenim tasama j nj~hova je pretpostavka
potvrdena . Od evemog praha se mogu spraviti ne sarno visoko a:ktivni terapeutski i profilakticni preparati vee .j vitaminsk.i i dijetebskIi prehrambeni
prrnzvodi. Za to je, pre svega, patrebno da se nadu sredstva koja omogueuju
da se sakupi evetni prall u 'velikoj kolitirti .
Biljoke proizvode vrlo mnogo evetnog praha. Jedan evet jabuke .im.a oko
100 hiljada polenovih zmaea, jedna resa graba - 1,2 miliona znnaca, 1 evet
bowra - 3,6 miliona, resa leske - 4 mihiona, ores a breze 6 miliona, perjanica kukul't1Za - 50 miliona polenovih zrnaea. Naroeito mnogo evetnog praha
da-ju hrastovi, brestovi i drugo drveee. U borovoj Sumi u doba evetanja
vazduh j e zasicen prahom. Sva,k e godme u nasim Sumama, poljima, pasnjacima i vrtovima propadnu mnoge stotine hiljada tona proiZ'Voda koji ima
visoka hranjiva i lekovita svojstva itd.

POMO.RANDZA, NARAND2:A, NERANCA, POMERANDZA, PORTOKAL,

2:UTICA

Citrus aurantium L. -

Rutaceae

Rod Citrus vOOilIla je vaz.an za medicinu, ishra1l1u i industriju. U svim

toplim zemljama sve se viSe propagi'J'a sadenje raznih vI1Sta pomorandzi i
limuna (agrumij, pogotovo poslednjJb nekoli'ko deeenija ankako su u njima

556

LECENJE BIU EM

otkl'iveni vi ta m i n i. Rod citrusa j e poli morfan, a li im je zajednic ko da

u svim orgaru ma imaj u endogene z I e z de s et a r s ki m u I j em. Mnogi
daju vrlo ukosne plodove. To su mahom tmovita, zimzelena lepa drve ta po.
reklom liz Tndije i juzne Kine. Grci ,i Rimljani ih nisu poznavaH (izuzev
Citrus cedra). U nas se ne gaj e dovoljno, te moramo da ih uvcnimo. Gaje
se malo u Crnogors kom primorju. Od 15 citrus-vrsta njih 4 daju ove droge: plodove, llstove, cve tove i e tarskog wja.
I. Cit rus aLtral1tiunt L. VaT. amara L. (Citru s bigaradia . Duham., C.
vulgaris Ri ssor g o r k a po m 0 ran d z a, b-igaradija. Od nje se dobij aju n ajvai.nij e dwge: Ijus ka (kora), cvet, list i plod.
2. Citrus aurantium L. var dulcis
(C. sinensis Gall.) s I a t k a p 0m 0 ran d z a je verovatno poreklom
iz Kine. Ima mnogo vaTijeteta. Razne
vrste pomorarndzi \5U jedan od najprijatnijih i najboljih izvora vitamina
C i vrlo ukusno i zdravo voce.
3. Citrus bergamia Rlisso et Poit.
(C. aurarztium L. var. bergarzia Risso)
- be r gam 0 t a. To je malo drvo sa
fuokastim, gorkrlm , nakisel.im, kruskol hko-okruglastim plodovima. Gai i se u Kalabrijd zbog skupocenog
o.
etarskog ulja, Aetheroleum BergamolIae, 'koje se dobija iz spoljneg del a
sveze -Jjuske (perikarpa).
POPRECAN PRESEK PLOOA GORKE
POMORANOZE : SE KRECIONE SUPUINE
S ETARSKIM UUEM VIDE SE PO OBOOU
PERIKARPA

russo

4. Citrus limorzum
dica val'. limorzum L.) -

(C. me-

lim u n.
Poreklom je -jz seveme Indlje iii
Persvje (Irana), odak,le se vee krajem Rimske Imperije rasirio u 's evernu Afriku. Njegovom sirenju' su najvise doprineli Arapi. Bolje izdriava hladnocu nego pomoranctZa. Limun je
dan as vrlo vazan izvor vitamina C, a donedavna d jedini i2JVor za dobijanje
limunove ki sel~ ne.
Ljuska od gorke pomorandZe (Aurarztii amari pericarpium). - otjusten a i osusena kora sa zrelih plodova gorke pomorandze, Obieno dolazi u
e]i.pticnim kriskama ili isecena u kockice. Kora je oko 1,5 mm debela, spoIja crveno-mrka, rapa.va, s m.n 0 g Ii m sup I j i 'n a map u n i met a rs k 0 g u I j a. Unutrasnjeg, .belog, mekog, sunderastog, mesnatog dela (a I b edo) treba da bude sto manje; on Ije bez -ffiirisa i nagorkog je I.Pkusa. Upotrebljava se sarno spoljna ,kora (f I a v e do), koja je v.rlo , <prijatnog mirisa, a ukusa gorkog.
Sastav. - Droga sadni 1-2,5% eta r s k 0 g u I j a, vi tam ina C,
sluzi, pektina i tri he terozida: 1-2,5% aurancijamarozida, od kojeg pot ice
gorCina droge, hesperidozida (5-8%) i izohesperidozida.
Upotreba. - Neskodljiv gorak aromatik i gorak 'tonik. OdHcaJIl je
korigens ukusa i minisa. Ulazi u sastav 1linktura i Taznih esenoija za likere.
U obliku infuza daje se ,kao sedaNv i antispazmodil<.
I. Aromaticall gorak caj za jacanje: ,po 20 g ,Jjusaka od gorke pomorandze i limuna, kieice, lincure i -idirota \Se ,pomesa; 3 supene kasike !lmese

POMORANDZA. NARANDZA.NERANCA . . .

557

se popari 5 pola litra kljutale vode, poklopi, ostavi 6 sati uz te~~e mdanje
i pije po 1 ta~a pre jela.
Moze se natiniti i ova sme~a: po 10 g kore pomorandze i limuna, lincure, hajdutiee, kiCice, trave-ive, gorke deteline, i1!irota, prostrela i pelena;
upotrebljava se kao pod 1.
2. Gorka rakija: po 50 g Ijusaka pomorandZe i Linoure prelije se 1 litrom rakije osrednje jatine (oko 30'/. alkohola), drli u tegU 10 dana uz te~~ me~anje. oeedi, iseedi, ostavi da se izbistri, profiltruje i pije po 1 ta~ica
3 puta dnevno pre jela za jatanje apetita.
3. Mirisna gorka rak ija: po 20 g Ijusaka od gorke pomorandZe i Limuna, lineure i 1!umbira se pome~a i s pravlj a kao pod 2.
4. Lekovito vino: p o 20 g Ij usaka od gorke pomorandze i himuna i korena lineure se prelije 1 litrom najboljeg belog vina i dr7Ji 15 dana te~~e me~aj uci ; dalje se pos tupi ,i .upotrebljava kao pod 2.
5. Mirisno lekovico vino: .sme~i pod 4 doda se po 5 g zdrobJjenog ploJa morata i anisa " pola grama nast~a:nog morskog ora~teta; dalje se
postupa 'kao pod 2.
Nedozrell plodovi gorke pomorandZe (Aurantii immaturi fru ctus).
Osu ~eni , otpali, nedozreli <plodovi razne velJtine, s",kupJjenq ispod drve~a
gorke pomorandze. U k usa S'U gorkog i aromatimog, a miris a pIijatnog
na pomorandiu. Loptasti, vrlo -tvrd[, mrkocmi, rapavi plodovi 5-15 mm u
pretniku. Na poptetnom preseku ~upom se vide u flavedu ~ u p I j i n e 5
eta r 5 k i ill u I j em. Droga sadrzi oko 0,7'10 etaI1Slkog uj'j a q nekoliko gork,ih materija glikozidne prirode (kao i kora). 1ma jos i limunove i jabutne
kiseline i tanina. Nekad se iz droge dobijalo or igi,nalno ulje Petitgrain. Dobar je tonik i stomahik.
evet gorke pomorandze (Aurantii flos) ima oke 1'10 vrlo !>kupoeenog
eta r 5 k 0 g u I j a: Oleum Aurantii florum ill Oleum Neroli. Dobi1a se destilacij om evetova. Ulje sadrzi linalola, geraniola, geranH-aeetata, nerola i
drugih aromatitnih sastojaka. Ulje se \\1'10 testo falsifikuje; rnnogo se upotrebljava u parfimerijL
U obliku prijatnog aromal!ionog ~nfuza upotrebljava se kao antispazmodik i nervin. Ulje je dobar 'k origens.
List gOl'ke pomorandze (Aurantii folium) sadrzi eko 0,3"10 eta l' 5 k 0 g
u 1 j a , nepoznatu gorku materiju d nekoliko organs\cih baza.
Daj e se u obliku rnfuza kao gorak i aromal'itan .prijatan stomahik, se
dativ i antispazmodik.
Velika je ~ t eta ~ to se kod nas list, a pogotovo evet i Ijuske pomorandze vrlo malo trose. Svake godine otpadnu s totine kHograma mirisnog pomorandZinog eveta. Caj od ovog eveta je vrlo prijatan i dobar lek za umirenje. Treba vr~i.ti propagandu za n1egovu upotrebu.
1. Caj za umirenje: 5 g eveta od p01,llorandze (slatke iii gorke) popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti i poole 20 minuta proeediti, iseediti,
zasladiti medom j popiti uvete pre spavanja.
2. Mesan caj za umirenje: po 5 g eveta od pomorandZe i gloga i Usta
maticnjaka pome~ati, pa I supenu kaj,ku smese popariti sa 200 g kljutale
vode i dalje postupiti kao pod 1.
3. Lekovit med: 100 g eveta od .p omorandze popariti 1 Litrom kljutale vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, pa ocediH, iseediti, profHtrovati i

558

LECE NIE BILJEM

pome~ati

s 2 kg livadskog meda. Uzima se po 1 ka~ i.ka 3-4 puta dnevno

posle j ela.
Na isti nacin se upotrebljava i pornorandzin list.

Limunova kora (Citri pericarpium) je osu~ena Ijuska olju~tena sa zrelih plodova limuna, Citrus limonum Risso . Na~a farmakopeja tram svezu
kuru. Sveza kora je bolja, prijatll'ijeg miJrisa, ali zemilje u kojima ne raste
limun upotreblj ava ju suvu koru, premda bi s vaka apoteka mogla sama po
potrebi spravljali lekove od sveze kore, jer se hirnun dosta dugo odrti svez.
Mir isa je prijatnog i aromaticnog, a uk-usa atrOmactcnog i nagorkog_
Unu1ra~nji sloj je mek, beo, bez mi-nisa i skoro bez ukusa. Pri Iju~te
nju kore taj sloj se mora potpuTI<uje skin-uti -i odbaciti, jer je bez vrednosti.
Limuno\"a kora sadrzi eta r'5 k 0 g u I j a, he s per i do z ida, go rk i h mat e r i.i a, sluzi i kalaijum-<>ksalata. U svezoj -kori ima V1i ~ e u1ja i
prijatnijeg je mirisa nego u suvoj_ Upotrebljava se kao i pomorandz~na kora.
Limunovo ulje (Cirri aerheroleum) je etarsko ulje dohi.j eno eedenjem
s v e ze g per i k a r p a l i m una. To je fuckasta iii zelenozuckasta histra 1eenost, jakog, prijatnog, osvezavajuceg miri's a na limun, a ukusa najpre blagog i aromaticnog, a zatim .n agonkog.
Limunovo ulje 's adrii oko 94010 t e r 'p e n a, od kojih najviSe limonena, zatim ima seskv.iterpena, do 3010 e ~ t r a ,I a, malo citroneIala i oko 10/ 0 g era n i 1- a e eta t a. Citral je glavni sastojak wja.
Limunova kora, koja ostaje posIe eedenja ulja, upotrehljava se za proizvodnju mannelade i pektina.
Sastav. -

Upotreba. - Upotrebljava se 'kao aromatik, korigens mirisa i ukusa

mnogih lekova, a najvi~e limunovog ulja tro~i industrija mirisa. Ulje ulazi u
sastav Mixlura oleosa balsamica za utrljavanje u kofu.
Limunov 1 pomorandZin sok (SUCCUS Limoni et Aurantii) se sve ce~ce
upotrebljavaju u obliku svakodnevnog vruo prijatnog nap~tka Ikao preventivno sredstvo protlv avitaminoze. To s u vami izvoni vitamina C. Limun sadrzi vel ike kolicine vitamina C (50 mgOfo, a u koneentrovallom loimunovom
sOiku i 230 mgOfo). U listu limuna ima do 500 mg'l/. askorhinske 'kuseline.
Limunska Idselina i njene solIi u sok-u oct pomorandze deluju wlo ugodno. Pogre~no je gledisle da sok od pomorandze zaki~eljava organizam i da
se ne sme davati osobama koje su u aci-dozi. Naprotiv, zbog bogatstva u
kalijumu, sok od pomorandZe smanjuje ki5elost organizma.

POMOCNICA, KERECE GR02DE, CRNOGROZDAK, PASKVICA,

PUPATOR,ZRNE2

Solanum nigrum L. -

Solanaceae

JednogodiSnja zeljasta, ,razgranata bil-j'k a, visoka do 60 em. Cvetovi su

sitni, beH, sakupljeni u evasti. Zreo plod je ema, 50ena, loptasta bobica velie ine gra ~ ka, puna sitnog semena_ Raste na dubrevitim mestima_ Cveta eelog leta. Neprijatnog mirisa, Iju10g uk1llSa koj.i izaziva gadenje na povra-

PREClCA, LIKOPODIJUM .. .

559

caoje. Upotrebljava se oela biljka u cvetu iti sarno zreo plod (Solani nigri
ilerba el tructlts ). Sadrti a lkaloid, solallin, glikoalkaloide solanein isola.
cei n, saponozide, tanine Ii vitamina C: u listu do 210 mft'l o, a u plodovima
do 150 mft'l o. Zbog sola nina biljka je otrovna; iza2liva s labo ~renje zenice
(znak tl'O\'an ja). Narodni lek za lecenje koznih boles ti, poremeeaja organa
za varenj e i mokrenje i drugih oboljenja.
1. Sok iscel1en i .. sveze biljk e sa zrelim plodovima: jedna supena ka
~ ika soka s l'akih pola sata za leeenje jetre i protiv napona u b~ici, a spolja
kao oblog na ei reve, uboje, upale i hemoroide. Svojim solaninom pomocnica
deluje kao sedativ i blag narkotik.
2. Caj protiv velikog kaslja i bolova u zelucu i crevima: po 40 g pomoe
nice i majkine du ~ice i po 10 g lis-ta pi,tomog kestena i ploda anisa pome
~a ti; 3 supene ka ~ ike sme~e popariti sa pol a !itra k1jueale vode, poklopiti i
posle I sata ocediti, zasladiti medom i pUti na 2 sata po I ka~i'ku.
3. Lekovito ulje: 100 g osu~enog samleveoog !ista pomoenice pokva
siti 's a 50 g a1lkohola i ostaviti 24 sata; zalIim staviti I !itaT svezeg ulja, dr
za ti na vodenoj pari dok alkohol ne izvetni, procediti, ,ilScediti, od!itJi i toplo
filtrovati . Ovim uljem se u naTodnoj medici-ni Ieee uboji, opekotJine, reuma
tizarn, Cirevi, hemoroidi ,i analne fistule.
4. Lekovita mast protiv raznih zapaljenja koze: po 25 g pomoenice, ka
milice, kantariona i hajducice pome~a li i ,s amleti oil s~tan prah, pokvasiti sa
50 g alkohol a (ii i LOO g jake komovice), ostaviti 24 sata, dodati 100 g voska,
100 g lano!ina i 700 g svezeg ulja i dalje postupiti kao pod 3.

PRECICA, LIKOPODIJUM, CRVOTOCINA

Lycopodium clavaturn L. -

Lycopodiaceae

Dugoveena kozlTIopolitska bHjka koja raste !pO ~umovitim i kamenitim

brdima svi,h kon tinenata, a u hladnijlim Jcrajevima spu~ta se i u nizije. Sta
bljika je razgranata i dugaeka do 2 m, po zemljli prilegla, guSJto obrasla sit
nim, za~iljenim Iistici ma, a na pojedinim m es tima i:z;bijaju u spravnd ogranci
kojli oa vrhovima nose valjkasto s p 0 r a f i In 0 k I a s j e. Na klasu sporofiti pokTivaj u jedan drugog 'kao krlju~t oa pibi, a na dnu im leze bubreza
sti sporangijumi, koji, 'kad sazru, pucaju postrance i iz ojih ispadaju spore.
Sabiranje. - Ne~to pre 'P0tJpunog sazrevanja klasja, od jula do sep
tembra, odseku ih, osuse na sunou iii tavanu i snaino treS'll. Sakupljene spore nekol~o puta proseju, dok 's e ne dobije cista droga.
Glavni izvozmk je Poljska .j Ukrajina 'Preko Gdanjska i Hamburga. Sa
kuplja se jo~ i u alpskim i s kandinavskim zemljama, ali znamo manje.
Droga, - Spore (Lycopodii sp~ra). V.rlo sitan, me k, van red n 0
fin i, zu6ka5tobeJica5t i veoma po k ret I j i v prasak, koji 5e pomera i
najnezna tnijim dodirom suda u kame se nalazi oj dlire 5e u praSinu i najma.
njim pokTetom vazduha. Lako prianja za predmete, hvata 5e za prnte, pi i
v a 0 a v 0 d i i h lor 0 for m u i pri tom 5e ne pokvasi, ali kad 5e voda

U!CENJE BIUEM

560

zagreje, on potone, jer se iz h rapavi:h ~UJPlj.ina sporinog omota~ grej anjem

istera vazduh i rastopi ' vostana opna na njemu . Sa etanlklim i m asnim ulj i
rna, etrom i alkoholom likopodijum .se odmah .pome~a. Sa alkali~ama pozu ti.
Kad se potepeno greje, izgori polako d tiho, a kad se dune u plamen, naglo
se u p aJi i p r a 5 n e uz vrlo jaku , zivu i bl~tavu trooutnu svetlos t kao
bengal5ka vat ra.
Nikad se ne zgrudva i ne 51epi, ali ako se dugo trlja, pra~ ak se pOCne
lepi ti, pod prstima se oseea .kako je m astan i ,tada se !wasi vodom, tj. ne
pJiva na vodL Likopoclijum je bez UJkusa i mitrisa.
Sastav. - Likopodij.um ill1a oko 500/. mas n 0 g oil I j a ze lenolute
boje, prij a tnog mir isa, ukusa najpre blagog, a zatim Ijutog i gaI'kog. Ulje
se sastoji uglavnom iz glice rida Ihlropoclijumoleinske i m inistinske kiseline.
Ima oko 20';. sporonin a (jedan polimerizovan terpen). Sadni jo~ i fitoste
rala i vOS1ka, oko 3% ~ecera, azotnih jedinjenja .i rtragova jednog alkaloida.
Upot reba. - U farmaciji 'S e ILikopoclijum primenjuje za po sip a n j e
pi I u I a, jer droga ne upija lVodu, a zalepi se za pilule i tako spreeava
da se jo~ sveze, neosu~ene pilule pr.i izradi i ekspediciji ne Slepe.
U med icini se troSi iskljueivo za spoljnu u potrebu; dobra slmi u slu
eaju intertriga (ojeda) i raznih k07mih bolestl. Me~a se u deeji p r a ~ a k
1. a p 0 oS i pan j e i druge praskove gde se traZi da se rsli ne zgrudva i ne
lepi za kozu, rane. Od likopodijuma izrac1uju i trnkturu koja shliJi u home
opa tiji. U narodu shlin protiv raznih oboljenja m okracne be~ike i bubrega.
Velike kolieine likopodijuma se tro~e u tehnici za i!2lradu vatrometnih
pa tr ona i za posipanje kalupa u metalnill1 livnicama. Upotrebljava se i u
kvantitati'Vnoj mikroskopiji.
Ostala narodna lmena: vilin vinac, vueja noga, llII1ijiina mahovina, lisi
eji rep, plavun, prasuljica, samolja.

PRIMORSKI LUK
Drogu cine osu~en e srednje Ijuske 1ukovice primorskog luka, Urginea
mariril1la Ba ker (= S cilla maritima L., Urginea scilla Steinh.) - Liliaceae.
Prim orski luk je dugoveena ze~j asta bilj1k a s vrlo krupnom l'llkovicom,
obieno oko 2-3 kg, a im a primeraka i od 7-8 kg. LukoWca je vi'S oka 1520 cm, a debela 10 do 15 cm i ni j e sva u zemlji. lz lukov.ice izbija do 1,5 m
visoka cve tna dr~k a , k oja je na 'g ornjo j tlrecini oklicena mnogobTojnim belim
cvetovima tipa ljilj ana. Kasnije 'S e j avljaju listovii; oni su 30--50 cm duga
eki , j ajastodugulj as ti, po obodu celi i imaju dugaeke paraleJne nerve.
Rasprost ranjenost. - Primorski luk je mediteranska biljka. Mestimieno
se gajl. Ima d v a va r i jet e ~ a primorskog lUJka. Na Malti, Kdpru, u Ma
lo j Aziji, Spaniji i PortugaJijti gaje bel i Hi belo-ru6hsti varijetet, a u Ma
roku, Alziru, Siciliji .i juZnoj Francuskoj gaje c r v e n \k a s t i. Raste na
peskovitim mors kim obalama, 'ka tkad i dalje od obale.
U nekim zeml jama je oficinalan crveni, a u drugim beli vari'j etet. U novije vreme se ne pravi razlika , jer 5U oba podjednako lekovita. Ipak treba

PROLJEVAK. PROLEVAK. VODENI DUBACAC. ..

561

pre porucivati .gaj enj e en 'enog varijeteta, jer se on t ro ~i u velikim kolicinarna za dera tizaciju . Za uni ~ tavanje pacova uvoze se eele glaviee i cU'vaju na
suvom mestu da Ile prorastu d da ne izgube o trovnost .
Berba . - Lukoviea se iskopa u jesen, odreze 'li'5na dr~ka i listovi i odstrane spolj ne, hartijaste, suve, tanke, Im'ke Ijus ke i one u sr edini koje su
bele, sluzave i manj e lekovite. Upotrebllj avaju se sarno s r e d n j e I j us k e (li stovi). j er S'U one naj lekovitiJje. One su debele, ~ke, soone, v r io
go r k 0 g, I j ut 0 g, sluzas tog i 0 d v r a t n 0 g u k u 5 a. I seku se u tanke
vrpce i brzo o su~e u su ~ nici na 40-500C. Na suncu je 5u ~ena droga slabijeg
kvaiiteta, jer su senj e dilZe traje, p ri cemu do lan d o hidrolize heterozida.
Cuvanje. - Droga se m or a CuvatJi na !>u vom mestu U hermeticki zatvoren,m su dov1m a iznad p ecenog kreca, jer je v rio h i g ~ 0 s k 0 p n a i delovi se slepe. Pod u ticajem vlage lekovioti sastojci droge se brzo raspadaju.
Droga (Scillae bulbus) se 'sa's toji od ruziCastih ild i u6kastih, suvili, tvrdih, roZastih, rs kavicavih , lomlj ivih, prozr acnih, s avijenih, uglastih, l-.'l em
dugackih, 0.5 do I em sirokihi d o 5 mm d eb elih vrpci. Vlaine, nedovoljno
os u~ene vrpce su ,avitljive.
Sastav. - Naj vi~e je proucen primarni heterozid glikoscilarozid A. Izolovano j e ukupn o desetak he te!1OQ:ida, od kojdh jeclan triozid, dva b.iozida i
sedam monozida.
Iz er venog vaDijeteta primorsk o g ,1U1ka izolovan j e jedan bufadienolidni
heterozi'd scilarozid, koj.i je ne s arno k rurdiotonik vee i specifican i efikasan
o trov za p acove, miSeve i druge glodare. U primorsk om Illlku ima jo~ i slUZJi,
sinistrina i drugih uglj enih hidm ta, hoLim.a, limunove kiseline, sitosterola i
kalcijum-oksaiata .
Upotreba . - Primorski luk j e lek za STee koji brzo deluje. U pogledu
kumul acije stoji izmedu dig italisa i strofantusa. Daje se kao dopuna terapij e d igi'taiisom.
Opomena! -

Sme se upotreblj avati sarno pod nadzorom lekara.

Narodna !mena: velika balu6ka , divja kapula, morska kapula, morska

cebulica, mo rski luk, p asji luk, prostJren.

PROUEVAK, PROLEVAK, VODENI DUBACAC, MILICA

Gratiola officinaLis L. -

Scrophulariaeeae

Trajna , zelj as ta, nerazgranata, do 40 em visoka bHjka koja raste po

barama i vlainim mestima. Listovi 5U naspramrui, kopljasti i iz njihovog
pazuha ~zb ija bee evet sa crvenkastim prugarna. Cveta leti. SadrZi jedinjenj a koj a deluju slime d igitalisu, pa se u narodnoj medieini upotrebljava
za lecenje srcanih mana. Proljevak j e ol ravan, ne Ireba ga upolrebljavati.
Ovo u toliko pre sto nij e dovo ljno proucen , a za obolelo sree ima drugih,
bolj ih lekova.
Ostala narodna fmena: boi ja milost, vodeni troskotac,
konjska trava, mj esecnik, proljika.

g~ki

dubacac,

562

LECI!N1l! BIU1!M

PROSINAC POUSKI, RESUUA, STIR, MUSKI STIR, RESICA

MercuriaJis annua L. -

Euphorbiaceae

Prosinac je jednogodBnja b-i1jka, vJsoka 10---50 em, koja kao gust koroy raste po vrtovima i drugde. Neko vreme je preporutrvan kao jak pur
gans, ali je dan as nap u ~ten, jer je olrovan kaiko za toveka tako i za domace
zivoti nj e. Nije dovoljno qstraZen.
Isto vazi i za srodnu trajnu zeljas tu biljku Mercurialis perennis L.
(latna resulja, prosinae 5umski, stireniea).

PROSTREL, SIRISTARA, VLADISAVKA, MALI SRCENJAK,

PROSTRELCE
Gentiana cruciata L. -

Gentianaeeae

Vadi se i su~ i eela biljka u evetu (G enlianae cruciatae herbal. Da je

biljka praVliJno brana i susena, poznaje se po tome ~to su plavi evetovi sa
cuvali prirodnu boju. Sakuplja se u leta i poeetkom jeseni sve dak biljka
u planini eveta. Cela biljka je gOl1ka, s1icno obitnoj linouri. Narodni lek.
UpotreMj ava se kao i Iincura, ali manje. Nije otrovna, iako j e vrlo gorka.
Izvrstan lek IZa podsticanje apetita.

PURINSKE DROGE
ALkaloidi k 0 f e i n, teo b rom in d teo f iIi n nalaze se u biljkama iz ra::nih botanickih porodica koje nemaju medu sobom n,j'k akve srodnosti: St erculiaceae, Sapindaceae, Rubiaceae, i dr. Sve su ove droge h ern i j 5 k i i far m a k 0 din a m IS k i 5 TO d n e, jer sadde iste a1kaloide,
derivate purinskog jezgra i sve deluju nadraiajno na eentralni nervni sis"tern, na sree i diureticno. One potieu iz raznih delova sveta, iz tropskih i suptropskili predela Azije, Afrike i Amerike. Kafa potice iz zemalja ako jutnog
del a Crvenog mora, caj iz Kine, kola iz tropske Afnike, mate ilZ Jufne Amerike, .kakaa i gvarana iz tropske Amerike jtd. Sve su to vrlo v~ne droge, koje
stotine miliona Ijudi od pamtiveka utivaju na raznim Ikontinentima ne znajuCi .n ekad jedni za druge, a 'lljedno su puIl1inske droge lek i sirovine za ekstrakciju alkaloida vrlo vafnih u terapiji.
Kofein je u .raznim biljkarna u poCet~u razlicito nazivan (tein, gvaranin is!.), jer se mislilo da su to druga jedinjenja sliena kofeinu. Kofein je
dobio ime po kafi (Coftea). K3ISlll'~j e je otkriven kofein u caj'll, ali je nazvan
tein (Thea), u gvarani gvaranin itd. Krajem XIX veka Emil FiSer je objasnio herndjsku gradu kofeina.
.
Metiliranjem azota na palozaju 1 'll molekulu kofeina i teofilina
povecava se analeptil'ko dejstvo ova dva a1kaloida i istowerneno njihova
rastvorljivost u vodi i ubrzava njihova resorpcija i eliminacija iz

PURINSKB DROGE

563

organizma. Kofein se rastvara u 80, teofiUn u 220, a teobromin u 3.280

delova vode. Ras tvorljivost se, dakle, poklalpa IS njihovom farmak<Xl.inamskom amJvnoUu.
Ova tri alkaloida nalaze ~e u biljkama vezan i na tanmska jedinj enj a u obliku vi~e iii manje postojanih tanoida. Kolitina i vrsta tanina je ~estood presudnog znacaja pri ocenj kvaIiteta dzvesnih purinsldh droga. Tako, na primer,
najbolje vrste ~aja 'im aj u najvi~e tamna. Ove <lroge ,imaju kosmopolitsld
znacaj kao sr~tva za uzivanje, ali se prethodno moraju preparirati, tj .
podvrgavati vrenju j prienju pod narOOiJWn uslovima svojstvenim za svaku
od ovih d raga. Vrenj em i pnenjem, pa ~a:k i u toku Cuvanja u s kladgtima,
tanoidi na koje su vezani purinsld alkaloddi <razlaiu se, pm ~emu se alkaloiill oslobode i mogu se zbog toga lak ~e elkstrahovati. Pod uticajem ~sidaza
oslobolleni tanini se oksiduju a zatim polimerizuju dajuCi flobafene, nerastvorljiva jedinjenja manje i'Ii vi~e crvene boje (kola-crvernlo i dr.). avo
razlaganj e alkaloicl-tanata odigrava s e i prostim prisustvom vode : suve kofeinske droge muckane s hloroformom ni~ta ne otpu~taju, a kad se pome~aju s vodom , kofein se Tastopi u v<Xl.i. Na primer, kofein je nemogute ekstrahoval1i hloroformom iz svezeg Iiea i svezih oraha Ikole, a kolicina ekstrahovanog kofei na .aste i ,proporcionalna je duZini fe.t:1!I1entacije vli pnenja.
Upotreba. - Najvie purinsk;ih droga se iskoristi za izraclu s redstava
za uiivanje. Svakodnevni napici od taja i kafe imaju svetski znataj. Kakao
ima ogroman znacaj , jer se od njega spravljaju cokolada, prasak, skupocena
mast i mnogi drugi vaini proizvodi. Poslednjih nekol ~ko decenija i kola
postaje ,kosmopoIitski napitak (. koka-kola. ).
Dejstvo purinskih <lroga je visestruko. Zbog pl1isutnog kofeina one u
terapijskim dozama nadraiuju centralni nervni sis tern, osobito mozak, usled
cega se lake podnosi zamor, .ods tranjuje sanjivost, ~ovek belje .p amti i
bne shvata, uopste, .kako intelektualni tako i fizi~ki rad laksi su i efikasniji. Mellutim, svakodnevna testa upiOlireba kafe, taja i drugih puninskih
droga i uopste vece doze 'kofeina lizazivaju nesanicu, vrtoglavicu, drhtavicu
i druge =aoke hronitnog trovanja, >Ilrofednimm. - KofeinSke droge deluju
i kao srcani analeptici.
Sve purinske droge deluju roanje iii vie d~ureticno, 510 zavisi od kolicin e ~eobromjna i teofili:na. Kofein od sv a tr.i metilksantina deluje slabije
diureticno, a teofili:n najjace. Ip3Jk se za pojacavanje Ilu~enja mokraee naivie koristi teobromin, jer je najmanje otrovan, u terapijsk!im dozama ne
deluje na centralni nervni s~em i na srce, vee dei'stvuje same kao ctmrretik.
Kafa, caj, kola i druge kofeinske droge upotrebljavaju se i kao aatidijaroika 2lbog pris~tva znatne kolicine tanina. Zahvaljujuei kofeinu i taninu,
slufe i kao opsti an/idoli, zbog cega se u'Vek nalaze zajedno s drugim sredstvima za prvu pomoe: kofcin stianulie nervni sistem i srce, a tanini taloze
u obliku nerastvorljJvih jedinjenja teske metale, alkaloide oj neke dnlge otrove i tako ih cine nekodljivim. Osim toga , aktivni ugalj nastao 'Pnenjem
kafe i taja takode deluje kao opsti antidot J antidijaroik, jer upija mnoge
otrove u organima za va<renje.
Upotreba purinskih droga u celom svetu sve bne raste zajedno sa sve
veeom potrosnjom seeera i porastom zivomog standarda uopste.

l.I!CBNII! BtuBM

564

PUCALINA, tUTI BAGREN, ZVECAK, tUTA BAGRA,

tUTA BAGREMA

Colutea arborescens L. -

Papilionaceae

Sum ski ~ib, viwk do 7 m. Plod je mehurasta mahuna do 7 em dugafo

ka i do 4 em ~iroka. U listu ima do 195 mff'/o vitamina C, 0,06"10 etarskog ulja
i 'koluteinske kiseline, a u cvetu ima flavonskog heterozida koluteooida. List
se upotrebljava protiv zatvara: po 10 g puealine i sladica se pome~a, PTokuva
IS minuta u 300 g vode, ocedi i odjednom 'POPtje.

PUCALINA: LEVO -

VRH GRANCICE U CVETU. DESNO -

PLODOVI

RA2ENA GLAVNICA
Secale cornutum
Tvrda, rozasta, crno-Ijubicasta, malom ro~cicu slicna gljiva (Glaviceps
purpurea Tul. Hypocreaceae), koja raste u klasu razi i dJrugih Zita. Najvise
je ima u neprosvecenim krajevima gde se raieno seme za setvu ne cisti i ne
prska plavim kamenom i okreeom. 050bito je ima za vreme vlaznih ,j hladnih
god-ina i po vlainim planinskim njivarna. U zarazenom klasu raii j avi se j e
dan iii vi~e roscica, lroji su u pecetku
sluzaVii i crveni, a kad dozru, pocrne.
Glavnica sazreva na nekoliko dana pre
raf.i, pa je tada treba brati, jer je kasnije vetar J zeteoci omlate. Treba je
bratri sarno pe lepom, suvom vremenu.
Ne sme se skupljati sa zemlje! Ona ~to
ne ispadne, ~to ostane u klasu, skupi
se pri re~etanju ll"aZi, ali ta roba manje
v,redi. Mora ,s e odmah i ~to brle osu
~iti u hladu u tankom sloju, na jakoj
promaji, na ohicnoj temperaturi i cesto
je 'prevrtati sve dok se potpuno ne osusi. Susi se kao Z11:0 na tavanu i nekoliko pllita dnevno prevrce lopatama. To
su~enje tra!je 3-4 nedelje. Radi ~to
brleg i :p<>tpll'nijeg su~enja, da bi se
sprecillo Il"azlaganje lekovitih 's astojaka,
preporucuje se cuvanje u velikirn sudovima u kojirna na dnu irna sveze
ispecenog boca, koji upija vlagu i na
taj nacin ubrzava su~enje. Velike drogel'ije se sluze vak;uurn-purnpom_ Droga se mora vrlo brizljivo Cuvati na
hladnom i mracnorn mestu u hermeticki zatvorel1im cupovima iznad pecenog kreca, ali ne duie ad jedne godiRAZENA GLA VNICA

L1!CBNJl! BIL11!M

566

ne. S vremena na vrerne meJIja se kret i uvek doda malo vate natopljene

hloroformom (5 g na kilogram droge) da drogu ne n<!padnu insekti. VIaga

i insekti su najveei neprijaleljd droge.
Rafena glavDlea je dugatka 1-3 em, a debela 2-5 mm, na prelomu je
tupo trouglasta, po rubu crno-Ijubicasta, a u sredini belo-sivkasla. Ukusa
je l11ajprc sladwljavog na badem, a zatiilIl neprijatnog, a mirisa slabog, na
gljive, Da sveze pecen Web. Stara, pokvareDa, ucrvljana, nagrizena, plesniva, vlafna, u sredini rota ill tamno obojCil1a glavniea i ona koja zaudara
na mi~eve, trulu rilJu, le~inu .jJj amonijaok mora lSe odbaciti kao neispravna,
nelekovita.
RafeJIe .glavnice lSe u nas nikad ne m~kupi dovoljno. Zato se uvek mnogo
trafi i dobro placa, uvek bolje no raf; ako pedeset puta je skuiplja, jer se
od nje izrac:tuje jedan od najvafnijih lekova u medicini protiv krvavljenja
iz materiee. Kad se, osim toga, zna da je ona wlo olrovna (Dpr. u Webu)
i stell1a, da zivi kao 'Parazit, nezvani gost Da raid i drugim zitinla, onda
ima jo ~ vBe razloga da sc salmplja U ~to veeoj kolitini. Za ratMa ona je
~tetoCina, a u medicini je lek od prvoklasne vafnosti. Za VTeme I svetskog
rata, 'l.lsled nesta~ice i veLike trazrvje, poceli su itzdvojena rarena polja zarazavati micelijumom raZene glavnice da bi se dobHo na ve~ta6ki namn ~to
vBe droge. To se radi i danas, aid se sve v,ge gaji samo lSelekeionisana glavnica s velikim proeentom alkaloida. Smeju se zarafavatrl same lSorte rafi
ko1e kasno evotaju, ,i to po ~umskim ciJs>tlinama.
Naduvene, rote i i~lomljene glavnice sme biti najvBe 50/0.
Sastav. - Glavni lekovJti s astojci su erg 0 tam i Ill, erg 0 to k sin,
erg 0 met r i n i drugi, zatim amdni tiTamin i hi'stamin i aeetilholin.
Upotreba. - Razena glavnica poveeava krvni pri'tilSak tiime ~to izaziva kontrakcije svih arterija delujuei dkektno na 'Djrnov zrid. Dejstvo se
narocito 45poljava na gravidnom uterusu tako da moze izazvati pobaeaj .
S uspehom se upotrebljava i za lSuzbi~anje raznih &r'Vavljenja iz materice
(metroragije, menoragije). Za !Suzbijanje krvavljenja u drugtm organinla
glavniea je nepouzdana. Za porodi'ljstvo rafena glavnica je od ogromnog
znacaja.
Cuvanje. - RaZena glavnica je otrovnaJ Zato se cwa odvojeJIo od ostalih, neotrovnih lekova.
Opomena! - RaZena glavnica se !Sme upotrebljavati sarno pod kontrolom lekara!
Napomena. - Rafena glavndca ima velik farmakomewcinski i mec!u
narodni trgovaCki znacaj.
Z 0 b nag I a v n I c a je erna, lSima, 10-12 mm dugacka, 3--4 mm debela, vi~e pepeljasta, ukusa u pocetku sladunjavog, a zatim ljutog. Osobine su
joj !Sliene rafenoj glavnici.

RAZVODNIK. PASKVICA

Solanum dulcamara L. -

Solanaceae

Razvodnik raste kao polugrm, poviju~a po vlafnim mracnim mestima,

pored bara, reka I potoka u tl1Sci i mec!u vrbama, pored ograda i po drugim
zapu~tenim mestima. Ima ISitne Ijubita9te cvetove i orveJIe jajaste bobiee.

RAZVODNIK. PASKVlCA

567

Kod nas ga ima svuda. Sabiraju se izda!llci od 2-3 goctine rano u proleee
i kasno u jesen.
Droga. - Osu~ene stabljike razvodrrika u prometu (Dulcamarae stipes)
su oko 6 mm debeli, valjkasti prutici razlitite dufine. Uk usa su najpre
gorkog, a zatim malo slatkog (otud biljoi d naziv Dulcamara: dulcis = sladak, amarus = gorak).
Sastav. - Droga nije potpuno ispitana. 1ma jedan gliko-alkaloid soI ani n, koji ima hemo!iticke osobine saponina i koji se hidrolizom razlaie
na alkaloid solan.i din i tri ~ecera: glikoru, ramnozu i galaktozu. 1ma jo i
g!ikozidnu gorku materij-u d u I k a rn a r i n, slatki d u 11k a r i n (navodno
slRan glicirizinu), oko 10% tan ina dtd.
U listu 'rna oko 60mg"/. vitamina C, ali 'Se list ipak ne koristi za
ishranu. jer je otrovan zbog solatina.
U plodu ~rna 0,5% solanina, naranciZastog karotenoidnog pigmenta Iikopena (od njega potite i boja paradajza), oko 200 mit'/, vitamina C, mno~o ecera (32%), antraglikozida, antoaijan.idola i organskili kiselina.
Solanina ima j '11 Solanum nigrum
(L.) Mill. (pomocnica, kerece grozlte,
pasje grozlte. rnl'aenjak, paskvica, mo!run1ca) , i u mladim kJ i cam a k r om p.j r a, Solanum tuberosum L.
(0,04%), a ima ga i u proklijalorn, pokvarenom i mladom krompiru.
U rnzvodn.iku i u klicama krompira naden je u noVlije vreme jo~ jeda!ll gl4ko-alkaloid - sol a n e in, ko j i
hidrolizom takode daj e solan.idin i
smesu ecera.
Upotreba. - Razvodnjk je danas
gotovo potpUDO naputen lek. UpotrebIjava se jo~ jedino u narodnoj medicini kao sredstvo protiv 'koZnih bolesti,
reumatizma, uloga, rede kao diuretik,
RAZVODNIK
za .promet matenija i sl.
Upala zgIobova, reumatizam: 5-8 g dnevno praka iii 10 g droge popariti sa .p ola !itra klj'lltale vode i posle 2 s8lta 'Stajanja pitj u toku dana pre
jela. - Po 10 g ramodnika i pirevine lruva se 10 minuta i posle 2 sata stajanja pop.ije u viSe doza u toku dana.
U vrlo velikoj dozi razvodnik mme izazvati trovanje sliCno bUDici.
Solanin deluje hemolitithl kao saponin. a donekle, i kao midri181titnd alkaloidi velebHja, bunike i ostalih droga iz parodice solanacea. Zabelezeni su
slucajevi trovanja proklijalim ~ pokvarenim krompirom j onim koji se izvan
zemlje razvijao i usled toga pozeleneo: gla'Vobolje, koli'ke, povracanja, proliv, midrijaza i opsta potitenost.
Nisu uspeli dosadasnji polmaji da se tist solanin upotrebi kao analgetik, jer mu je dejstvo nesigurno i nestlrlino. Problem je u prouta'Vanju,
jer je solanin malo otrovan.

L1!CI!N11! BIUI!M

568

$to je roceno 0 leJrovit osti i upotrebd TaZvodnika, vafi i za pollMOieu.

Zabelefeni SU smrtni slueajevj trovanja deee bobicama pomo~niee (erne
bobiee).
Ostala narodoR lmena: gorkoslad, :lJbrilja, odorida tra'Va, pasvica, raz\!oclnjak, rashodnik, razhodnjak, rasodJllilk, timbolja, 'llgaslica.

RAZGON. CESTOSLAVICA. ZMIJINA CESTOSLAVICA

Veronica officinaLis L. -

Seroph ulariaceae

Trajna zeljasta dlakava b,lj.ka, 'Visoka 10-35 em. Rizom 'Puzi u zemlji
njega koso, delimi~no poleglo izbija !S tablo. Listovi 'S'll obratno jaj asti ,
oaspramni, sedeci (iii skoro) , dlakavi, pepeljavozeleni i 'Po obedu nazubljeni
1 lZ

RAZGON

osim na bazi. Cvetovi su plavi (re~e be1i sa ruf:itastim tilicama) i udruteni

u grozdaste evasti. Cveta od maJja do jula. Raste po vlaZnim mestima i
~umama do 1.000 m nadmorske Vlisine. Ukusa je gorkog i pomalo oporog.
Upotrebljava se biljka u evetu (Veronicae herbal. Saddi tanina, nepoznat
alkaloid, nekol ~ko heterozida (aukubo:dd, amigdalozid, sali:kozid), saponozid,
gorke materije, manitola, voska, organskih kiselina, etarskog ulja i ~e~era.
Narodni lek za lecenje raznih bolesti.

RAZLlCAK. RANILISr, RANJEmK .. .

569

1. Za /ak Je iskM/javanje sluzi (ka1ar): po 30 g ,rw:gona, podbela i mo-

raea i 10 g .korena Ijubicice -se pome~a. Tri supene ka~i,ke sm~e 'popari
se sa pol a litra kljueale vode, poklopi i posle 2 sata ocedi, zasladi medom
i pije toplo svaka 2 sata po 1 kasika.
2. Za umirivanje napada kMlja (proliv nadraienja, zacenjivanja): po
20 g razgana, cveta sleza i pod bela, mlille i ntiloduha se pome~a, 'Pa se postupi kao pod I.
3. Proliv zalvora: po 30 g 'lJisCa belog jasena i suvih ~lji'Va i po 20 g
razgona i sladica se pomesa. Dve wpene kasike smese OCuva se 15 minuta
u 400 g vode, ostavi 2 sata d pola papije jzjutra, a pola uveCe.
Ostala . narodna imena: sumska maljava verenica, verunika, dupeac,
evrapski caj, Ijudska vernost, propinjaca, rnnilist, stravna trava, trava od
usljame.

RAZLICAK

Centaurea cyanus L. -

Compositae

Zeljasta jednogodiSnja 17jJjka, viwka 30--80 cm. Stabljika je prava,

razgranata i obras-Ia sitnim, duguljasto<.kopljastim listovima sivkaste boje
od obilja poleglih dlaka. Cveme glavice sou divne boje, pojedinaene i nalaze
. se na vrhovima stabljike i grancica. Cveta poeetkom leta. Raste kao zitni
korov,
Droga. - Cvetne glavice (Cyani flos) treba crrati po suvom i suncanom
vremenu i osusiti u tankom s loju u h>ladu ,na veHkoj promaji da ~to potpunije sa6uvaju lepu prirodnu 'b oju, posto se razlicak eeni, pre -svega, kao
cvet za obojene cvetne cajeve.
Sastav. - Pektin, gorka materija eentaurin, antocijans1ci heterozid cijanill, malo tan ina i dr.
Upotreba. - Deluje st'abo adstringenlino. U narodnoj medicini se koristi kao blag diuretik i za lecenje oCiju. Zbog gorcine tSe upot:rebljava i kao
tonik.
Narodna lmena: amb~r, anzele, barlicak, blavecje, zitnica, zagasilje,
metlica, modar cvijet, modri razlicak, modro-cvet, ozlobac, plavka, sagofiIje, sincec, semisljika.

RANILIST. RANJENIK. BUKVICA. CRNA BOKVICA

Stachys officinalis L. -

C=Betonica officinalis L.) -

Labiatae

Ranilist je visegodiSnja zeljasta, manje-vise dlakava biljka. visoka

15-60 cm. Ima viSe podvrsta. Rlzom je .Jros. Iz njega ~bija rozeta prizemnih listova na dugim drskama d stabljiJka sa 2-3 para listova, od kojih
su donji na drskama, a gornji s u 5edeci. Stabljika je cetvorouglas-ta, prava.
grubo cekinjasto dlakava i prj osnovi 'PO!legla. Lis-tovi 'Po obodu nazubljeni
su, jajasto-duguljastog oblika, a na oi>l1ovi su -srcolJiki (osim gornjdh, sede
cih); donji listovi su znatno krupnijj od gornjih. Cvetovi su erveni, skupIjeni u gustu kupa~tu cvast slicnu klasu na vrhu stabljike; ispod cvasti su

570

LI!CI!Nm BJUl!M

dva ma'la sedeea \ista. Casica je zvonasta; cev krunice je bela, a usne su
crvene, donja usna je troclelna. Cveta od juna do oktobra.
Rasprostraujenost. - Raste svuda po urnereno suvim mestima, naj
tesce po brdskim livadama i s vetlim sumama.
Svojstva. - Cela biljka, a osoooto lisee je oporog, naljutog i neprijat.
nog 'ulrusa i skoro bez mirisa. Vrlo je medonosna.
Droga. - List, cela bjJjka s 'korenom i koren (Vetonicae folium, herba
at radix) .
Gajenje I berba. - Uspeva svuda. Mofe se gajoiti semen om iii mnogo
brZe deljenjem buscnova u jesen Cim padnu prve dobre kiSc. Nadzemne
de love treba brati kad se cvetovi pocnu otvarati, a korenje u oktobru.
Sastav. - Tipitna taninska droga. SadrZi vrlo mnogo, oko 12010 tani
na, zatim gorkih m a terija , holina, stahidrina, betaina (betonidna i turid
na), gli,lrozida, .saponina i dr.
Upotreba. - Zbog ve!ike kolitine tanina rarulist se u narodnoj medl
eini vekovima upotrebljava za leeenje rana, odakle mu i ime potite. Rani
list se ne koristi sarno u nasoj narodnoj medicini vee i u nauCnoj medici
ni u Zapadnoj E vropi, gde ~e oficinalan u mnogim farmakopejama; prop]
suju ga kao taj za letenje rana ttv. Svajcarski taj ili Species vulnerarie:
Folium et sUl11mitas Betonicae, Absinthii, Calaminthae, Teucrii, Hys
sopi, Glec/tonzae, Origani, Vincae, Rosmarini, Salviae, Teucrii scordii, Thy
mi, Veronicae; flos Arnicae, Tussilaginis, Antennariae - jednakli delovi se
pomesaju. Od ove s mese se spravljaj'll prasak, caj (infuz, tj. popariti klju
calom vodom), alkoholna tinktura, ekS<tra'kt i lekovito ina za letende rana,
posekoti na, uboja, opekotina, 'llpaljene sluznice, proliva i slitnih bolesti.
Osim toga, to je prijatan, neskodLjiv tonlk, sredJstvo za jaeanje ako se uzima
po 1 kasika pre jela (taja .iii vinal. Dobro deluje na organe za varenje,
suzbija preveliku kiselost u zeluou i rnzne tegobe u futnoj kesici i
u organima za disanje (bronhitis, astma, kasalj, upala desni i sI.). OtkIanja
tegobe u organima za varenje i smanjuje neprijatan zadah oiz usta.
Upotrebljava se i protiv groznice: 4-5 g samlevenog lisCa Tazmuti se
u jedno zumance i popije 4 sata posle napada gr02lOice.
Druge Stachys vrste: Stachys recta L., S. palustris L., S. silvatica L. i
druge imaju manjeviSe s litan Isastav i dejSotvo, a:li oSe manje upotrebljavaju
nego ranilist. Pos to nisu skodljive, mogu se upotrebljavati u onedostatku
ranilista u iste svrhe.
Narodna !mena: betonika, betunika, bitunica, gusar, jetrnjaik, petoni.
ka, ranjak, srpac, hrastavac, Cistac.

RASTAVIC, PRESLlCA, BARSKA METLICA, KONJOREP, KRES,

ZGLOBARA

Equisetum arvense L. -

Equisetaceae

Rastavic Hi preslica je dosaKian i WID fiolav otporan korov po vlahllm,

podvodnim, kiselim livadama, njivama, motvarama i Titovima.
Bi'ljcica je visoka 20-40 om i ~vojim izgledom opodseca na mali bor
i!.i jelku: igli~asti, dugatki listiei pore(tani su u vHespratnim pdljenovima

RAST"VlC, PRESLlCA, BARSICA METI.ICA .. .

571

oko stablji'ke. Za rallliku od drugih, slitnih vrsta rastavi6l, koji su otrovni

~kodljivi i ne upotreblj a<vaj'll se '11 medicini i ~ji su listici vodoravni
vise, poljski rastavic ima listice vrhom nagore okrenute. U medicinske
svrhe upotrebljavaju se sarno te s t e ~ i In e, granate stabljike i zato se
sarno one bern. Fertilne, plodne s1abljike nisu granate i ne upotrebljavaju
se za lek.

iIi

Bere se preko celog leta do olctobra i su~i pod k;rovom na promaji. ad

5 kg sirove dobija se oko 1 kg suve biljke. Branjem rastavi6l tini se velika
u&luga poljoprivredi, jer je to vrlo stetan i otporan korov koji se t.e ko uni~ta'Va. Ima vrlo razvijene, razgra-nate rizome.
S tab I j i k a je vitka i oSuplja. $upljrna se vidi golim okom i Iupom
na poprecnom preseku. Spolja je 5tablji1ka uzdufuo i2lbrazdana, ootra, gru.
ba, zelena i karakterjsticno Bankovita. Ima desetak rebara i isto -toliko ulegnu6l, brazda.
Droga je bez mirisa i 'llJrusa. Pod iliubima ruska, jer su membrane
inkrustirane pes k 0 m, usled eega je hllljJca vrlo Cvrsta d ostavJ9a mnogo
pep e I a (15 do 16"10), a pepeo se vrlo maIo ra!ltvaTa u razblalenoj sonoj
kiselini (svega do 20"10). ' Zbog peska se biljka upo&ebljava za glatanje drveta i te~ljeva i za tiscenje Ikalajllih predmeta (otud Zinnkraut).
Sastav, - Ima do loo/. k rem en e k is eli n e, ali je u vodi same
delimitno nstvorljiva (oko 0,5"10). Ima lSapcmina e k viz e ton ina, koji se
u vodi rastvara, a hidrolizom . se .razlaze na levulozu, arabinozu i: kristalni
aglikon ekvi:zatogenin. Ima jos i aJconatne, oksalne i jabufue kiseline, vrlo
ma:1o jedne nedovoljno 1spdtane baze, -smole, tanina, pek-tina, f.IavonSlkih heterozida, vitamina C, karotenoida i gOl'ke supstancije. Droga jos nije dovoljno ispitana. Kao i vecina druglh saponinsk!ih hlljaka, 1 rastavic dufim
stajanjem gubi aktivnost. Otrovne vrste 'rastavica u senu su neskodlji'Ve za
domace Zivotinje.
Upotreba, - U narodu se oda'Vl1a upotrebljava kao diuretik (dejslvo
saponina). avo dejstvo je u novije weme j naucno dokazano. Upotrebljava
se i protiv plucnih i vodene ho1esti od najda\'J1ijih wemena (Dioskorid).
U Americi prepisuju jednu vrstu rastavica (Equisetum hiemale) zajedno sa
digitalisom. U veterinarstvu slu2ri za posipanje rana i tireva. los se ne zna
tatno sta je u bUjci lekovito -te lSe ona malo upotrebljava '11 skoliskoj medi
cini, a viSe i uglavnom u narodno j.
U1azi u saslav diureticnih eajeva. Droga je oficinalina u nekoltko drlava.
1. U pa/a mokracnih put eva: po 20 g rastaviCa, IFsta breze, zalfije i
medvedeg groZda i cveta belog sleza. Pet supenih 'ka~hka eve smeSe popari
se 1 Iitrom k1juta"\e vode, ostavi preko noCi, i sutradan popije u 5-6 doza.
2. Diureticni cajevi: a) po 20 g .rastavica, breze, troskota, peteljki od
visanja i kukuruzne svile, kao pod 1.

b) Po 25 g rastavica, s itnice, IdlSta borovnice i semena od Lubenice, kao

pod 1.
v) Po 20 g rastavi6l, plodova perOOna, mrkve, celera i .kima, kao pod 1.

Ll!el!NJI! BlUl!M

572
3. Arterioskleroza i hipertonija: po 25 g

glaga i imele. Dve supene ka~ike ave

pala popiti izjutra, pala uvete.

'5me~e

rastavi~a,

belag luka, eveta

kuvati IS minuta u 400 g vade;

4. Hronicno zapaljmje bubrega sa hipertonijom: po 40 g

ra5tavi~a

i
brezavog lista i 20 g imele. Tlli ,kahle ave sme~e kuvatri 10 minuta u pala
litra vade, ostaviti prekooo~ d papiti u to~u dana u 5 daM.
5. Ulozi (giht, podagra): pa 20 g rastavi~, orahovog li1Sta i kore divIjeg kesteoa, 30 g vrbove kare i 10 g plodava tjoskavca. Dve supene ka~ike
ove sm~e se kuva 5 minuta u 400 g vade, ostavi u toku nro i SiUtradan
popije u dva puta: izjutra i uve~e 'Pre jela.
6. Za bolje varenje, protiv gasova: po 20 g rastavi~a, pelena, majkine
du~ice, nane i mara~. Dve supene ka~i,ke papari se sa 400 g klju~ale vade,
ostavi 1 sat i pije posle jela u 2-3 'Puta.
7. Belo pranjc (leukoreja): po 20 g rastavi~a, lista mrtve koprive i
troskata, 10 g lineure d pa 15 g kamiIice i virka. T,rJ SUipene ka~ike ave sme
se papari se s pal a litra k1jucrue vode, ostavi 2 sata d pije u tok'll dana.

Narodna Imena. - Osim navedenih oarodnih imena, evo jas nekolika:

barska jela, vas~e, vretenika, konjO!z, kositerna trava, polj'ski kres, polj
ska preslica, poljski cinkrot, rastavice, hvost, stukavae.
Sld~og sastava i -dejstva su i neke druge doma~e vrste rada Equisetum, ali su manje proucene, a neke su i otrovne (za coveka i doma~e zivotinje), pa se retko iIi nikako i ne upatrebljavaju. To su: Equisetum hiemale
L. (kositerka, ostri kre~, sudoper), E. limosum Roth (bars~i rastavi~, tabja
preseJca, barski kre~, vadeni oinkrot), E. maximum Lam. (vel:ilki I'alStavi~,
kosmata zucica), E. palustre L. (labja presliea, b bniea, konjska ~uka, Iivadski lITes, mocvaroa preslica, rastavak) i dr.

RATANIJA
Droga se sastoji od lSu ~enog korena ju!ooamericke bHjke Krameria
triandra Ruiz et Pavon - Leguminosae.
Ratanija je jedna od najboljih i najvdse eenjenih tanmskih droga. Upotrebljava se kao adstringentno oj tonicno sredstvo. MaZe se zameowi dorna~om drogom koja se dobija. od tormentile.

RAUVOLFIJA

Rauwolfia serpentina Benth. -

Apocynaceae

ViSegadiSnji zirnzelen grmi~, visok do 90 em. Raste ad lSeverne Indije

do indonezijskih ostrva. Upotrebljavaju se koren i rizom (Rauwolfiae radix et rhizoma). Ima oko 20 alikaloi-d.a, ad kojih se u medicini najviSe koristi res e r pin. Dejstvuje na sniZenje krvnog prntiska, kao i sedativno
na eentralni zivcani sistem. Zbog ovih svojstava 'resel'pin se upotrebljava

RBN ILl HREN

573

u letcnju artcrijske hipertenzije i za urnirenje du!evnih bolesn1ka. Da bi

se postiglo zelj eno dejstvo l1a snifenje krvnog pritiska, bolesnik mora da
se p rid dava lekarskog uputstva. Dorira se u rni,J jgramirna, odnosno deiavirna miligrama.

REN ILl HREN

Cochlearia armoracia L. -

Cruciferae

Ren raste po vlainirn mestima, gotovo ~irom eelog sveta. Gaji se u

mnogim zemljarna zbog korena .koji sluzi za zatin. Reo je snaina zeljasta
vgegodiSnja biljka. Naraste oko I m. Ima vrlo velike, po obodu nazubljene listove i dugacke cvasti s behlm sitnim evetovima.
Koren je do 6 em debeo i v,rlo dugatak, Qko I rn. Gore je zadebljao i
ima vise glava. Spolja je zuckastO'sivkast, a iznutra bee i, dok je rnlad, nije
zilav. Uk usa je Ijutog, toplog i pete. Bez Iniri5a je, ali ako se stru:ze,
razvija se poseban Ijut miris koji izaziva jako suzenje.
UpotJrebljava se sarno s v e z k 0 reo. Moze se dugo safuvati svez u
podrumu zakopan u vlaian pesak.
Ima sin i g r ina, koji s e raspada na alil4zo-sulfocijaruid,
glikozu
i kaHjum kiseli sulfat. Ima J !ecera, a's paragina, glutamina i dr.
Ren je omiljen narodni Iek i zdrav zatil1. Delovanje mu je sJatno slacicio Najvi~e se upotrebljava kao presan zacin, manje za lek.
Ostala narodna imena: kren, ledinja andrkva, morska rotkva, ravelj,
ravet, torman, hrelj, hrin.

Kasikara (Cachlearia officinalis L. C:ruciferae) spada u istu botanicku,

hemijsku i fa'r makodinamsku grupu. To je do 30 em visoka zeljasta, razgranat a viSegodBnja biljka. Raste najvge u blizini morskih obala i na
drugim slanim terenima Zapadne i Severne Evrope, a kulturom se ra!irila
i u celoj Evropi. Kod na's je nema. Upotrebljava se sveza biljka, jer ako se
ostavi da se osu~i, izgubi Ijutinu, koja se inate javlja ,kad se sveza biljka
gnjeci pnstima i tada miriSe kao slacica lima jedan sumpomi gli,k ozid).
Saddi vitamina C, m i r 0 z ina i sumpornog gliko2lida k 0 hie a r in a, koji hidrolizom daje jednu vrstu -slacicnog ulja.
Ka~,kara deluje kao ren. E tansko ulje u homeepatiji simi kao sredstvo koje popravlja promet materuja i kao diuretik Inace, kaSikara je narodni lek protiv raznih bolesti.

Spiritus Coc:lzleariae simi za drazenje koze 'kao 51acicni ~piritus. Sirupus

antiscorbuticts sadrfi ekstrakt ove biljke. To je dan as zastareo lek.
Narodna imena: ilitna trava, Zlicniea, zlitnjak, ka!itak, ozicnjak, poIjafua, trava od poljaCine.
Slicnog sastava i lekovite vrednosti je i rotkva (Raphanus sativus L.
- Cl1Uoiferae), osobito erna. To je jedan od najsta.rijih narocinih lekova. Zdrava luana i zacin.
Ostala narodna imena: andrkva, ardakva, povrtniea, rd8!kva, rodakva,

rokva, vrtna rotkva, trup, trupka.

574

LI!CI!NJl! BlUl!M

REPUSNJACA

Erigeron canadensis L. -

Campositae

J ednogodBnja zeljasta bilj'ka, visoka do

1 m. Stabljdka je prava, maljava, pepeljastozelena, obrasla uskim duguljastim ~ i1ja
stirn Iistovima. Stabljika je u gornjem delu
razgrana'ta i okicena mnogobrojnim sitnim
glavitastim cvastima Zu to-bele boje. Cveta ceo
log leta.
Rasprostranjenost. - U XVII veku reo
punjaca je dospela u Evropu i svuda se ra
siri'la. Raste .wuda, cesto u veli-koj mnozini,
osobito po pustim mestima kao korov.
Droga. - U SAD je ofici!llalna biljka u
cvetu i etarsko ulje (Erigeroni herba et aethe
roleum).
Sastav. - Tanin, galna kdselina, oko 0,50 0/ 0
etarskog ulja.
Upotreba. - Kod nas se ne upotrebljava.
U SAD se -koristi kao hemostatilk, protiv
metroragije, albuminurije, cistita, katara
bronhija,
antddiaroi,k, protiv reumatizma
i uloga.
Sto pedeset grama droge kuva se 2-3 mi
REPUSNJACA
nuta sa 1 li'lrom vode, ostavi 2 sata i pije po 3
case dnevno pre jela.
Narodna imcna za domace VI'ste lstog roda: mala repusnica, turan,
urocnik, hudoletnica, hudolijetnica.

RESNIK, KONOPUUSA, GROZNICNICA

Eupatorium cannabinum L. -

Compositae

MnogogodiSn]a zeljasta, snaina bilj-ka. Stabljika je do 1,5 m v.jsoka, sivodlakava i razgranata. Listovi su sedeCi,dlanasto 3-5-delni i po obodu tes
terasti. Cvetovi su cevasti, hermafroditni, petozubi, rnumo ru!icasti i
udruieni po 5-6 u male, duguljasto-valjkaste glavieaste cvasti na vrhu stabljike. Cveta jula i avgusta.
Rasprostranjenost. - Pored reka oj potoka, eesto u velikom mnotvu.
Droga. - Koren i cela nadzemna biljka u cvetu (Eupatorii radix et
herbal. Trava se bere neposredno pre cvetanja, a koren se vadi ranD u
prolece.
Sastav. - Etarsko ulje, smola, ,kaLijumnitrat, kalci}um-malaJt ~ fosfat,
silicijumova ki.selina i gorak sastojak nazvan eupatorin, a u korenu ima dosta
inulina.
Upotreba. - Holagog oj laksativ. Utice na smanjdvanje holesterola u krvl.
Smanjuje hipertenziju. Upotrebljava se i za leeenje nekih dermatoza nasta
Iih zbog smanjenja sekrecije zuel. Deluje i kao diurethlt ~ dijaforetik.

REUM . RABARBARA . RAVED . . .

575

1. Caj ad karell a: 60 g korena kuva se 10 minuta i piije svako jutro

po 2- 3 ~o lje pre jela. Osobe 'koje ne podnose neprijatan. o~tar miris i gorak pa leci ukus resnika mogu pri k>raj u kuvanja dodati 10 g naninog !ista .
PHi nezaslaueno.

RESNIK

2. Caj ad Irave : 3 supene ka~'ike iseckane trave (nadzemni deo resnika

u cvetu) popari se sa pola Jitra kljuCale vode, ostavi celu noc i S'Utradan se
popije u 3 obroka pre jela.

3. Ekslrakt i tinktura spravljaju -se u apoteci.

Kod nas se ova vrlo rasir ena bilj~a sasvim Tetko upotre:bljava.
Narodna lmena: divlja slavlja, divlja vioda, divljika, du~anovo perje,
konjska griva, mala turica, maslovka, moracni'k, razhodni k, ustuk.

REUM,RABARBARA,RAVED,REVNIK
Reum je oguljen i ocgcen rizom biljke Reum palma tum L. - Polygonaceae, koja ras te i gaji se u Kini i Tibetu. U maloj dozi .daje se kao tonik
(a u dozi do 1-4 g kao blag purgans), osobito za starije osobe, sllOOunjave,
malokrvne i rekonvalescente. Laksantno dejs tvo reuma ispoljava se tek
posle 6-10 sati. Reum ulazi u t'3.~t'lV velikog broja galensk.ih preparata.

LECI!NJI! Bn.JI!M

576

RICINUS, KRUA ILl MORSKA KUDEUA

Ricinus communis L. -

Euphorbiaceae

Ricinus kod nas naraste kao velika, razgranata zelj asta jednogodgnja
biljka, visoka oko 2 m, a u toplijim predelima je vi~egodgnja, drvolika
biljka, 5-12 m visoka. Caura je bodljikava, ima 3 semena iz kojTih se vadi
ulje. 1ma mnogo vari je teta ricinusa . Cela biljka je otrovna!

RICINUS: A. GORNJI DEO GRANCICE U CVETU. B. CAURA U PR IRODNOJ VELlCINI.

I. SEME U RASPUKNUTOJ CAURJ . J . SEME U PRJRODNOJ VELlCINI. K. SEME NA
UZDUZNOM PRESEKU

Gajenje. - Ricinus je porek!iom iz tropslcth predela 1ndije i zato trafi

toplotu, s unce i vlagu. Kod nas dobro uspeva svuda gde dozreva kasni kukuruz. Najvge se gaji u Bana1<u d Ba~koj. Najbolje je sejati ricinus kad i
kukuruz, na zimsko oranje na ~astojanju 100: 100 em. Ohraduje se kao
kukuruz. Na 1 hektar potrebno je oko 7 kg semena, a rodi 600 do 1.500 kg.
Ricinus traZ..i jaku, rastresitu, duboku, rodnu, dobro obradenu zemlju, za-

RICINUS. KRUA ILl MORSKA KUDBLlA

577

klonjenu od hladnih vetrova, poznih mrazeva i magle. Dubri se stajskim

Qubdvom, a ako se baci j o~ 200 do 400 kg na hektar superfosfata i kreca,
onda su prinos i kvalitet semena znatno boljd.
Izgled semena. - Veli~ina oSemena raznih Vlrsta rieiil1usa je vrlo raz
Iicita: 7-21 mm duzine, 5-9 mm deblJi ne i 6-13 mm ~irine. Seme je
glatko, pegavo, ~areno, manjevge mrkosavo, donekle bubrezastojajasto, na
prvi pogled s1i~no sarenorn pasulju. Na vrhu semena vidi se belicasta, me
snata bradaviea (karunkula). Na pljosnatoj strani V1idi se ~av. Jezgra je vrlo
meka, mesnata, masna i beLicasta. Rezervna hrana se lIlalazi u endoopermu.
U k usa je uljastog, vrlo malo Ijutog.
Sastav. - Glavni s astojak je masno ulje. Ima ga 45-55%. Ima jos i
oko 20%
lancevine, oko 0,20/ 0 kri.stalnog n eo t r 0 v n 0 g alkaloida r i
C i n ina,
zatim secera, jabucne kioseline i njenih soli, raznih enzima i tok
salbumina r i e ina, zbog koga je seme otroVollO. Jedan od enzima, ricinus-lipaza, vrlo je aktivan i ekstrahira se iz 's emena za tehnicke svrhe. Ulje se
sastoj i iz glicerida ric in 0 lei n s k e (ricinolne) i i z 0 r i e i n 0 lei n s k e.

1. SEME RIC I NUSA SPREDA. 2. SEME RICINUSA POZADI . 3. I 4. UZDUt,NI PRBSECI.

5. POPRECN I PRESEK

stearinske i dihidroksi-stearinske kiseHne. Laiksantno dejstvo ricinusovog

ulja potice od slobodne nicinoleinske kiseline i njenih stereo-izomera, koji
se stvaraju hidrolizom ulja u dvanaestopala~nom crevu (duodenumu) .
Riclnusovo ulje (Ricini oleum)' je vrJp gusto i veoma zi I a v 0, bezbojno iIi blooozuckasto ulje dobijeno h I a d n i m cedenjem zrelog i 0 I j uS ten 0 g semena ricinusa. Tako dobijeno u I j e s e u v 0 d i is k u v a v a
d a s e u n i ~ t i ric i n. Za lek se ne sme upotrebiti ulje dobijeno ekst
rakcijom pomocll organskih rastvaraca niti ulje proizvedeno toplim cedenjem (otrovno zbog prisll'stva ricina). Uk usa je najpre blagog, zatim ne
prijatnog, maze se po llstima i izaziva gadenje. Slabog mirisa koj~ se oseti
tek kad se ulje pije. Neke osobe ga zbog toga ne podnose.
Upotreba. - Ricinusovo ulje je blag i pouzdan, vrlo mnogo upotreb.
Ijavan, ali ipak nepopuJaran purgaHv. Moze se davati uvek, a u slucajevima
trudnoce to je najbolje sredstvo za ciS6enje, jer ne nadraZuje i ne izaziva
grceve iIi vrlo slabo. Odraslima s e daje 30-50 g u kafi, zelatinozrrim kapsu
lama, pomorandzinom soku uz dodatak limunovog ill naninog ulja itd. Ded
se daje po 1-3 g prema godinama starosti. Dejstvo se ja.vlja posle 1-3 sata.
U industriji i privreoo upotreba ricinusovog ulja iz godine u godinu
biva sve veca i raznovrsnija: industrija boja, nilsana (sin tetskog vlakna),

578

L1ICENJE BIU EM

providni h toale tn ih sapuna , za o m e k~a va nj e koze, kao vrlo viskozno mazivo

za avion soke motore i kao gor-ivo u moto rima sa unutra~ njirn sagorevanjem.
Druga narounn imena: arepak, . v~i ka zute.niea, veliki bozur, klje~tevi.
na, krlj , krlj e7., krs tova saka, mali bozurak, podlan, pratoka, raolje, ricin.
sklite niea, skoeae, s ungle, tUl'ske konoplje, harapka, 6udika, eudno drvo .

ROGAC, ROSCIC, ROKCIC DRVO, SLATKA KORICA, ROlICAK,

ROSTIC

Ceratonia siliqua L. -

Caesalpiniaceae .

Rogae je vrlo lepo dekorativno, razgranato drvo, visoko do 10 m, guo

sto oki ceno peraslim, zimzelenim, 5jajnim kozastim lis tovi ma. Cve ta od avo
gus ta do oktobra. Plod sazreva tek naredne godine. Plod je do 20 em duga
cka i 1-2 debcla, <p ijosnata, mesnata, U!kusna, slatka, pomalo opora, cvrsta
mahuna svojstvenog mirisa, boje eokolade; u pulpi se nalaze 12-15 sjajnih,
vrlo tvrdih semenki.
Rasprostranjenost. - Raste d livlje i gaji se u primorju. Poreklom je iz
zemalja oko istoenug Mediterana. Dobra uspeva na najljucem kr~u , pa se pre
poru6uje za po~ umlja va nje -goleti. Kipar je najve6i proizvodae i izvoznik roo
gaea. Na~a proizvodn ja pokriva domace potrebe i ostaje dosta rogaea za
iZVQz.

Droga. - Zreo plod (Ceratoniae fructus)

vreme koristi se i seme.

osu~en

na suneu. U novije

Sastav. - ' Skrobnih materija 40-50/0, oko 3OO/0 saharoze, too/o reduk
cionih ~ecera, do 0,75'10 maS'Tlog 'lilja, do 8'10 eeluloze, do 6'10 azotnih mate
dja, peklina, lan inl!, organs'kih Ikiselina Ii nj-ihovih soli; VII age 9-13'10.
Seme ima 10-12'10 vlage, oko 15'10 azotnih materija, 1,3 do 2'10 masnog
ulja i 67-70'/0 raznih ugljenih hidrata, medu kojima je najinteresa'l1tniji ka
rubin koji pod utieajem enzima karubinaze prelazi u redukoioni ~ecer koji
moze da fermentira . Embrion ima vrlo mnogo fosforne kiseline.
Upotreba. - Plod rogata je vrlo vafna, zdrava i koneentrovana hrana
za Ijude i do mace zivotinje. Samleven rogae (Ceraloniae farina) upotreblja.
va se ,kao izvrstan dijetalan 1ek za lecenje zeludaenoorevnih poremecaja,
osobito proliva deee. Da bi ,r ogae 1mao jo~ prijatnij.i miris i ukus i veCu ad
sorplivnu moe, cia bi bolje upijao razne erevne toksine i meduproizvode me
tabolizma bakterija, rogae ilJoj njegovo bra~no se moze 'Pre upotrebe malo
proprzili slieno kafi i upotrebiti kao aktivni medicinskJi ugalj velioke lekovite
vrednosti. Steta je ~to 's e ovo u nas ne Ikoristi, i ~to se Togae uop ~te malo
konsti, a godi~nje ostaj u desetine i Sltovine vagona neobranog ili neproda
nog rogaea u na~em primorju. Rogae je islovremeno vrIo jaka i skoro pot
puna hrana, veoma prijalna posiaslica i efikasan i jevlin Iek, osobito za deeu
preko leta kad vladaju prave epidemije ,krvavih proliva.

ROSUUA . ROSIKA. ROSNA TRAVA .. .

579

Upotrebljava se j za leeenje organa za disanje: jedna ka~ika brana prokuva se kao griz u ~olji mleka oj rpije toplo vi~e puta dnevno za leeenje oboleHh bronhija.
Pokoriea rogaca je vilo evrsta, pa je potrebno sam leven m stuean rogae pre upolrcbe prosejati, jer !Su delici epikarpa vrlo o~tri, pa mogu ozlcditi obolelu sluznieu organa za varenje.
Farmaeeutska 'indus lrija koristi seme za proizvodnju kvalitetne siu'li
klaja ~ma plimenu u farmaciji i medicin~. Pri.en rogal je najprijalrlija 'lameria i dodalak katL Mnoge armije spravljaj u ratnu rezervu kompI'imovanih tableta kafe za jedan iii viSe obroka. U tim pastilama ili opekama ima 5-20 0 /0
kafe, a oSlatak j e prien .rogac, jeeam, dkorija d dr.
Zdravstveni radnici treba da w~e .propagandu za ~to ee~cu i raznovr5niju upotrebu rogaca u nas.

ROSUUA, ROSlKA, ROSNA TRAVA, ROSICINA, MUHOLOVKA,

DROZERA
Drosera rotundifolia L. -

.,

ROSU U A

Droseraceae

Rosulja je bubojeda biljeiea koja raste u vlafuim bhljnim zadrugama

na
visokoplaninskim treseti~tima.
Ima je i kod nas, najviSe u Sloveniji, retko u Srb-ijoi i Hrvatskoj (Zagorje, Gorski Kotar, Vlasinske tresave). Rosulja je kod nas rebka biljka,
naroeito u lSuvim istoenim pokrajinama. lma jednu, rede viSe stabljika
visokih do 20 em, bez 'liSca; na vrhu
nose mnogobrojnc sitne, bele evetice.
Listova ima sarno prizemno; poredani
su oko stablji1ke kao zveroa. lma}u
dugaeke dr~ke, na Oijim lSe vrhovima
nalazi po jedan okruglast Iist naoruzan zlezdastim dla,kama kojirn biljka lovi oinsekte 'sebi za hranu (insek
tivora). - Bere lSe eela bHjka leti u
evetu i 'brzo OSU~ na promaj'i. Bez
rnil1isa je, gorkog oj oporog u k u sa.
Sastav. Sadrii proteolitski
enzim ISliean pepsinu, smolu ljutog
ukusa, crvenu i zutu boju, vrlo malo
etaI'.~kog
ulja (droseron), zn.aw.u koiilinu tan ina, ben zoe v e, rna
slaene, mleene, mravlje, propionske,
limunove i jab-uene kiseline, Secera, fitosterola, piumbagina, dro

LECENJE BIWEM

580

zenna i drugib sastojaka. Suva biljka daje vge od 25% aJokoholnog ekst.
rakta.
Upotreba. - Rosulja je stari !I1arodni lek protiiv kalja, bronhitisa, aS1
me, arterioskleroze, dispepsije, a osobito protiv veli'kog kaSlja u obliku in
fuza iii tlinkture (1 : 10), po jednu ka'icicu vi~e puta dnevno. Cesto se me~a
s majkinom du~ieom i rastavaeem.
Mnogi lekari u novije vreme propisuju drozeru. Iseeden sok iz sveze
biljke, kaZu, odstranjuje hradavice, tvrde liuljeve i pege. Homeopatska me
didna upotrebljava sveZu biljku uzabroou pre evetanja.
U vrIo velikoj dozi rosulja deluje nadraZajno na ereva i moze izazvati
krvav proliv, po~to draZi ,koZu, a osobito IS'luznicu.
1. Protiv velikog kusl ja: 2 g tinkture ad rosulje i 200 g sirupa ad tur
cinkovog cveta; daje se deei na 2 sata jedna kafena ka~icica.
2. Caj protiv velikog kaslja: po 25 g lOOSulje, 1lim~jana (iIi majkine duo
~ice), 'lista od pitamog kestena i dugoliste bokviee. Tl1i lSupene ka~ilke ove
sme~e popari se sa pola litra kljucale vode, poklopi, ostavi preko n06i i suo
tradan pije na dva sata po jedna ka~i'ka. Zasladi~i sbrupom od ribi'zla iii
maline.
3. Protiv kaSlja: 10 g rosulje, 30 g tui1Cinka, 40 g eveta od pomorandze
i 20 g cveta belog sleza. Nanni se caj (1 'ka~ika sme~e na 200 g yodel, za
sladi medom i pije svakog sata po 1 kaiJka.
4. Protiv arterioskleroze: po 10 g 1I'0000Ije, kore kru~ine, imele i slatkog
korena i 60 g gloga. Dve supene 'ka~ike ove ISmcle se popari sa 400 g kIjucale
vode, ostavi da s" kiseli u tok'll 'Iloei d 'sum-adal11 popije u 3 doze pre jela.
Druge vrste roda Drosera (Drosera intermedia Hayne i D. longifolia L.)
takode su retke biljke, sl!iCnQg su sastava i dejstva kao vee opisana ['Qsulja.
I u njima je, izgleda, glavni lekoviti samojak plumbagon, kojd ima i anti
bakterijska svojstva (vidi pogla'Vlje 0 fitoncidima).
Opomena! - Sve vrste roda Drosera, kao Iretke i biolo~k.j zan~mljive
bilj ke, za~tieene su u prirodi. 0 tome biljari moraju vodi1li racuna.

ROTKVA
Raphanus sativus L. -

Cruciferae

Upotrebljava se svez IS 0 k dobijen eedenjem olju~tene d simo isecene

(najbolje na rende, trenicu) erne rotkve. Moze se upotrebiti i sveze nastru
gana rotkva. Mora se koristiti sarno sveza, jer tajanjem i &Ok d strugana rotkva brzo gube lekovitost. Ukoliko je rotkva ~juea, utoliko je bolja, jer ima
vi~e sumpornih heterozida, od kojih potiee Ijutina i svojswen mms .kad se
zvaee Hi rete.
Rotkva je hrana, zaCin i stari narodni lek. Sok se pi'j e protiv bronhita,
ka~lja, za lecenje jetre i isterivanje kamena i peska iz bei'ke i bubrega. Svojam Ijutinom izaziva baIji apetit i otklanja tclkoee u organima za varenje.
- Sitno stueano seme ima antimikrobna i antimikoticna svojstva (vid. Fi
toncide) te se obja~njava upotreba u narodnoj medieini za Jecenje gljivicnih
koznih bolesti: nacini se ka~iea 5 maIo vode i ablaZe.

RUZMARIN.

RU~N

581

Narodna lmena: and rkva, ardakva, povrtnica, rdakva, rodakva, rokva,

vrtna rotkva, trup, trupka.
Slicno, ali .slabije de luju i druge vrste rotkve i rotkvica (Raphanus salivlIs subv. radicula Pers.: meseeau-ka, ipovrtnaca. rotkvica). Opravdana je
upotreba rotkve u narodu cim se pojavi neka zarazna bolest.

RUZMARIN,RUZMARIN
Rosmarinus officinalis L. -

Labiatae

Ruzmar in je gust, uvek zelen, razgramat grmie, visok 1-2 m. Cveta

preko cele godine sitnim plavicastim cveti6ima. Cela bilj'ka je prijatnog mi
ri sa.
Rasprostranjenost. - Najbujnije ,s e razvija u primorj-u i na ostrvima
J a dran skog mora, a zati m svuda oko Mediterana. Mestimicno se gaji. Lako
se razmnozava . Izva n zemalja Sredozemnog mora p02)nat je sarno 'll kulturi .
Droga. - List (Rosmarini fOlium) je do 3,5 em dugacak i svega do
4 mm sirok, iglicast , zatubast, bez
drske, zelen , krut , ko:iast , po obodu
ceo oj n adole jako povijen, te je na
gomjoj strani ispupcen; po sredini
ima bra z d u. Nalicje je udubljeno,
belo iii sivo, maljavo , iroa vrlo
i's taJmut glavni nerv.
M i r i s e v.rlo aromaticno
cineol i kamfor, auk usa je
tog, aromamcnog i nagorkog.

na
Iju.

Sastav. - Droga sadrci 1,5-2%

e ta ,r s k 0 g u I j a, oko 80/0 tan i
n a, holina, saponozida, heterozida i
jednu gorku materiju.
Etarsko ulje (Rosmarini aei11erol eum) dobija se destilacijom pomoeu
vodene pare iz svcleg lisea i vrho
LI S T R UZ ~ l AR1 NA : i\ - l.EO L1 ~ T
va grancica, najvise u nasem pl'iB - GRMOLI KE DLAKE VIDE NE NA
morj'll,
juznoj Francuskoj, Spantji i
MIKROS KOPU
.
sevemoj Africi. To je bezbojna iii
zuekasto-zelcna tecnost, aromationog, kamfo ru s licnog mirisa, Ijutog, aromaticnog i nagorkog ukusa. Sa.s toj i se iz pin en a (desnog i levog) , k a mfen a, c i n eo I a (oko 2[)<J/o) , desnog i levog 'k a m f 0 -r a (oko 7[)<J/o), de
snog i levog b 0 r n e 0 I a (150/0) i i z 0 b 0 r n i l ace t a'1 a (50/0).
Upotreba. - List -ruzmarina upotrebljava se sarno u narodnoj medici
ni kao sastojak cajeva za drazenje koze, porast kose, abormv, karminativ i
dr. Ulje ulazi u sastav kolonjskih voda i drugih kozrnetiokih sredstava, za-

LECENJE

582

BIU EM

tim u razne balsam e, Iinimenta, lekovite spkituse, pomade i druga sredstva

za lrljanje i mazanj e bo lesnih delova tela.
U 'V ecoj dozi r uzmarin deluje otrovno, slil;no moraeu. Kao i mo
raeom, tako i ruzmari nom otrovana zivo tinj a pOMaje plasljiva, za razllku
od trovanja pelenoll1 i zalfij om od koj ih zivotinja postaje nasr tljiva.
l. Belo pranje: po 20 g 'ru zmarina, kamilice, zalfi je, hajduoice i bele

mrtve koprive. Pet kasika ove smese popari se 1 litrom 'kljucale vode, po
klopi, ostavi 3 sata, ocedi i mlakim se zapira.
2. I s/ovrem eno se pije ova j ca j: po 25 g ruzmarina, zalfii je, hajdueice
i b ele mrtve koprive. Dve supene kasike ove smese s e 'popari sa 400 g klju.
cale vode, pok'lopi, posle 2 sa ta odLije i popije pola 'i~ju tra a pola uvece.
3. Izoslale mel1slruacije: po 20 g JUZIl1B.l'ina, kamilice, rute, matienjaka'i omana. Jedna supena kasika ovog caja se popari .s a 200 g kljucale vode,
poklopi i posle 2 sala odJije i uvece p opije.
Ostala narodna imena: zmurod, zimorad, luZmarin, razmarij a, robazinij a, rozmarin, rozmarin, r uzman, rusmarin, sabor, sabur.

RUJ. RUJEVINA

Cotinus coggygria Scop. ( = Rhus cotinus L.) -

Anacardiaceae

Do 3 m visok, vrlo ra~granat i otporan . grm, obrastao okruglastim,

glatkim Ils tovima koji u jesen pocrvene tako da se kamenjar, osobito
serpentinske stene crvene od ruja . Cvetovi su zelelllkast-i i sitni, udru,
zeni u krupne, Iepe, klitnjaste,
rasperjane cvasti na - vrhovima
~
grana. Plod je jednosemena, ja~
jasta, zelena kotunica. Cveta
od maja do jW1a.
Rasprostranjenost .
Na
~
suvim, kamenitim (osobito ser
pentinskim), suncanim strana
rna cesto u vellk om mnostvu.
Svojstva. - Cela biljka, a
osobito listovti i pupoljci ima
ju svojstven, vrlo jak miris
koji se bolje oseti kad se m edu
prsrima rastrljaju. Ruj je valan
za vezivanje zemljiSta ugroze
nog od ero1Ji.je.
Droga. - List i kora (Cotini folium et cortex). Ust se
RUJ
bere kad je ruj u cvetu, a kora u jesen.
Sastav. - Tipicna taninska droga: sadrli oko 2oo/, t~i?a koji ~o
potrebi moze zameniti oficinalni tanin do~ij e~ ekstrak~IJom alepskih
siSar aka. Ima svega oko 0,10'10 et arskog ulJa a flavonskIh heterozlda,

PUSA. TRAVA OD ROSOPASA

583

zbog cega je ruj donedavna upotrebljavan ne sarno za ~tavljenje kOla nego

i kao boja za kozu i vunu.
Upotreba. - Kao i sve droge bogate taninima, i ruj se koristi kao ad.
stringens, protiv proliva, groznice i dT.
.
Narodna imcna: ankiel, luto vamlo, jelenski rog, ruja, rujika, skum.
pma, su mah, ~kotan, ~mak, Sornak.
Slicnog sas~ava.i dejstva je [ Rhus coriaria L. (bijeIa rujevina, jelenov
rog, kordovanskl ru], sumak, creslo, ~rnak), koji raste na na~ern jufDom
prirnorju.

RUSA, TRAVA OD ROSOPASA

Chelidonium majus L. -

Papaveraceae

Dugovecna zeljasta biljka kaja raste svuda kao korov. K ads eli.
va b i I j k a 0 z led i, i z n j e cur ina ran d z a s t m I e c n i s 0 k;
njegova I jut ina, go r c ina i 0 t T 0 V nos t odavno su pnivu!kli paZ.
nju coveka i on ga je zbog toga upotreblj avao za lecenje rll!Lnih bolesti od
najdavnijih vrernena do danas.
Sasta\'. - Biljka iii njen rnleeni sok sadrli: 5 rn 0 I e, n~to eta r 5
k 0 g u I j a (u suvoj biljci svega 0,013%) i desetll!k raznih a-I.kalodda: he I i
don dna, horn 0 h eli don ina, he I e r i t r ina, san g v i n a Td n a i
dr. AI-kaloidi su derivati izoh~nolina i b!Jiski alkaloidirna opijuma. U drogi
ima jo~ :i organskih 'kiselina: jabucne, !Jimunove itd. Hel~donj.n je glavni al
kaloid. Deluje sedativno, sHano papaverinu. Heleritrin lokalno jako draii.
Sangvinar.inovc soli su crveno obojene; pojacavaju perista1-tilku creva i lucenje
pljuvacke.
Upotrcba. - Svez sok i infuz imaju baktenicidno i fungicidno dejstvo
(protiv patogene gJjivice Trichophyton). Daje se j za pojacanje lucenja zuci ,
protiv tuberkuloze koze i dr.
1. Bolesti jelre: po 20 g ruse 1 1raveive i po 15 g nane, maticnjaka,
podubke i petrovca se porne~a, pa se 3 supene ka~ike srne~e popari sa poJa
litra kljucaJe vode, pokJopi i posle 2 sMa ocedi i popije u 3 doze na poJa
sata pre jela.
Moze se upotrebiti i ova srne~a: po 20 g ruse, traveive, kore ad kru
~ ine i podubice i po 5 g nane, rna'ticnjaka, metvice i kamilice; upotrebljava
se na isti nacin.
2. ASlma, bolovi u organima za varenje: po 20 g ruse, podbela, ploda
pasdrena, petrovca i dirnnjace se porne~a i upotrebi kao pod 1.
3. H olerelicni i holagogni cajevi: po 50 g ruse inane se porne~a i upotrebi kao pod 1.
Po 20 g ruse, lincure, maslacka, nane i vodopije se pome~a i upotrebi
kao pod 1.
Po 25 g ruse, kicice, nane i srnilja, kao pod 1.
Po 25 g ruse, gorocveta, hajducice i rastavica, kao pod 1.
4. Sakorn iii ekstraktorn od ruse . nM"od slcida bradawce.

584

LECBNJE BIUEM

RUSOMACA, TARCU2:AK, oeU-NEeu, DEVOJACKA TRAVA,

PASTIRSKA TORBICA

CapseUa bursa pastoris L. -

Cruciferae

JednogodiSnja iIi dvogodgnja zeljasta biljcica, visoka do 40 em. Prizemno IiSce je krupnije, perasto 'i zdeljeno Ii gracE rozetu, a ono na stalYljikama
je vrlo si,tno i obuhvala stabljiku, duguljasto, siljasto ,j po obodu celo. Gor.
nja polovina stabljike je poretko obrasla sitnim beHm oveticima razne sta.
rosti tako da sc na vrhu nalaze pupoljci, ispod toga oworeni cvetow, a jos
nize plodovi kao sltne trougla's to-srcaste JjusCice, koje, kad sazru, pucaju na
dva sava, odakle ispada mnogobrojno sitno seme crvenkaste boje, pomocu
koga se biljka rasejava na sve strane. Cveta od ranog proleca do pozne
Jesem.
Svojstva. - Bez mirisa; pomaIo Ijutog ukusa, kao i sve krstaiSice zbog
prisustva sumpornih heterozida.
Rasprostranjenost. - N~1rofHma biljka, korov koji raste svuda, a naj.
vise pored torova, po naseljima i po napuSitenim mestima.
Gajenje. - Semenom, vrlo lako, na svakom zemljiStu.
Droga. - Nadzemni dec biljke u cvetu (Bursae pas/oris herbal. Ne
treba brati stare, precvetale biljke; ukol'i!ko je rusomaca mlada, utoliko je
lekovitija. Isto tako ne treba je bran po naseljima i prljavim mestima zbog
necistoce i prenosenja zaraznih bolesti.
Sastav. - Organske baze tiramin, halin i acetilholJin, verovatno kao proizvodi razlaganja nedovoljno pozna tog i hemi'j ski nepostojanog arkaloida (bursin). Ima malo sumpomih i flavonskih heterozida, inoZiflola, tanma, raznih
organskih kiselina, saponozida, vHarnina C, i drugih sastoj<lka. Iako je u
XX veku mnogo ispi1ivana, hernijski sastav rusomace jos ndje dovolj'l1o poznat.
Upotreba. - Grcki i rimski medieinski pisci ne spominju rusomacu.
U srednjem veku se cenila za leeenje raznih krvavljenja. U XIX veku je gotavo potpuno napus tena: Za vreme I svetskog rata, Zlbog teskoca snabdevanja razenom glavnicom iz okupkame Evrope i hidrastisom oiz SAD i Kanade,
rusomaca je u Zapadnoj Ev.ropli 's vestrano isp'itivana oj upotrebljavana kao
hemostatik u porodiljstvu. tim se posie rata snabdevanje lekovima normalizovalo, upotreba rusomace je smanjena i prakticno ostaila 's arno u narodnoj
i u homeopatskoj medicini. Medutim, u nowje vreme je u nekim zemljan1a
ponovo uvedena kao zamena, paralelna .i'li dopunska droga koja s e daje zajedno sa hamamelisom, divljim ,kestenom i hidrastisom protiv raznih krvav
Ijenja, osobito vena na nogama. Rusomaca se kod nas ret ko upotrebljava.
Najveca upotreba je u Nemackoj, F,raneuskoj i drugim industToiJjskim evropskim zemljama, gde je rusomaea i of.idnalna droga u nekim farroakopejama.
.
Rusomaca nije otrovna i ne izaziva navi'ku duZom upotrebom.
1. Proliv belog . pranja: po 50 g rusomace ,j cveta bele mrtve koprive
(Lamium album L.) pomesa ose, uzme 3 5Upene 'kasike, popari sa 4~0 l? kl~u
cale vode, poklopi i posle dva sata pije ceo dan. Istovremeno se ~plra Jakim mlakim cajem od 'koprivinog lista ili okamilice.
2. Proliv krvavl jenja bubrega: po 50 g rusomace, rastaviea .i brezovog
lisca. Spravlja se i pije bo pod I. .

RUTA. RUTVICA, SI!DI!P ..

585

3. Pro tiv povecane i produzene menstruacije: a) po 30 g rusomace i

troskota (Polygunum avicu lare) 'i po 20 g kamhlice i !ista bele imele. Spravlja se kao pod 1, i pije toplo ,izjutra i IUvece po 1 ~olju.

b) Daj e. se i' ova sme~a: po 25 g rusom<J.ce, cveta hajduciee, korena steze (Tormer/tilla) i hras tove kore. Ova sme~a je tipicna taninska.
.
.v) Blaga i aromaticna sme~a: po 35 g .rusomace l nane i po 15 g kamibee 1 eveta nevena.
4. Proliv kamena u bubrezima: po 50 g rusomace i s-wle od kukuruza.
Kao opod 1. P.i~i po ceo dan umesto vode, jer ne moze skodi ti .
5. Protiv zapaljen ja misicnog t kiva materice: 100 g sveie, tek uzabrane,
mlade rusomace sltno se isecka i u tegli od 1 litra preHje jednim litrom
najboljeg belog vina, drZi 8-10 dana uz cesee mesanje i pije sv<fkog sata
po 1 caj na kasika.
U apoteci se od rusomace prave tinktura, ekstrakt i drugi galens'ki preparati.
Narodna imena. - Osim vee navedenih narodnih imena, evo joS nekoliko: ba bine gnjide, bobuliea, gm;umaca, kosomaea, ~rva"'ka, mackino srce,
poljska pres!ica, rorbicica, surjen.

RUTA, RUTVICA, SEDEF, SEDEFCIC

Ruta graveolens L. -

Rutaceae

Sedef iii rutvfeil je dugovecna zeljasta biljka, v.isoka do 80 em. Cve

tovi su zeleno-zuckasti i nalaze se udJ1Uieni '\l evasti na whu stabljike. Plod
je caura. Ga,j i se i kao rnirisno i ukrasno cveee, zacin i lekovtita biljka po nasim vrtovima. Cela biljka jako mkiSe, jer u ISvim delovima ima etarskog
ulj a, zbog cega je sedefcic 1 e k 0 v i t i o .t r 0 van. J os su stari Groi i Rimljani upotrebljavali rutvicu kao zacin a le'k. To je jedna od naj stariji'h drogao Cela biljka i njen sok su vrlo Ijuti , na kozi iZ<l!Zivaju crvenilo, mehu
rove i bol. Nisu r etki slucajevi trovanja. Bilo je i smrtnih slucajeva, narotito medu zen am a koje SlU rutvicu uzimale u veeoj dozi za pobacaj.
Droga. -

Upotrebljava se list, rede vrhovi grancica u evetu i seme

(RtIae folium, herba et semen). Ust je go, ima drsku , do 10 em je dugaCak,
a do 6 em sirok, donekle trouglast, sa 2-3 prstasta ispupcenja. Liske su
dugacke oko 2 em, ze leno-zute, prema sve~losti gledane izgledaju tackaste
(sek ,-ecione zlezde).
Droga je 0 so b ito g, aromaticnog m i r i s a; aromaticnog, Ijutog,
nagorkog, neprijatnog i toplog uk u sa.
Sastav. - Droga sadrZi 0,05-0,07% eta r s k 0 g
d a, za lim smole, tan ina 'i gorke m a terije.

u Ij a

a rut 0 z i-

Eta r s k 0 u I j e (Rutae aetheroleum) dobija se destHacijom pomoeu

vodene pa re. To je bezbojna Hi Zuekasta teenost, koja ,kasnije pmamni. Flu
oreskuj e plavo-ljubicasto. Vrlo je Ij.utog d gorkog ukusa. Sadrti 9Q!l/o met ii- non ii- k e t o n a. U ulju ima jos i met iI- h e p til- k e ton a, malo
metilnog salicilata, cineola, pinena, limonena i dr.

LI!CI!NJI! BIUI!M

586
Rut 0 z i d
t r i n, gHkozu i
ponica (japanski
kaperna, kapral,

iii rut i!ll je heterozid, koji hidrolizom daje k v e r C eramnozu. Rutozid je naden i u drugom hilju: Sophora jabagren, japanska soforal, Capparis spinosa (grumac, kapar,
u ,raznim vrstama heljde, Fagopyrum.

Upotreba. - Daje se rprotiv hi&terije, epilepsi'j e, grceva, lupanja srca,

nesvestice i uopste kao sredstvo za umririvanje zivaca. R!utvica je emenagog i
sudorifirk. Semenje deluje anthelminticno. U narodnoj medicini i nadrilekarstvu se mnogo vise upotreblja"la i celli nego u skolskoj. Rutviou cesto
upotrebljavaju za Izazivanje pobacaja. U nekim zemljama se upotrebljava i
kao za6n i miris. Slicno se upotrehljava i ulje od -rutvice.
Napornena! lorn leka,ra.

Rutvica se sme upOl'rehiti sarno po savetu i pod kon-tro-

Ostala nnrodna lmena: vrtna rutica, menjik, petoprsbnica, piganj, pitorna ruda, rutva, sedev, sedefce, sitna ruta.

s
SALATA, VRTNA SALATA, PITOMA LOClKA, MARUUA, SALATA

Lactuca sativa L. -

Compositae

Salata je dvogodisnja zeljasta biljka. Gaji se a upotrebljava prve godine

kao presno povrce (salata). Ima mlecnog oSoka gorkog uk'usa, malo etarskog
ulja, kaHjum-nitrata, streola, karotena, viltamina E i C, fenolskrih jeddnjenja
koja deluju kao a11lioksidansi, tragove hioscijamina (00 kojeg potice umirujuce dejstvo salate) J dosta mangana. U mlecnom soku ima inozitola, smole,
secera, vanilina, voska, manitola, asparagina, organskih kdselina i gorkih materija. Salata je vrlo .korisna presna zelena biljna hrana koja, osdm toga, cle
luje i kao sredstvo za umirivanje i stiSava polnu nadraZljivost. Olaksava is.
kasljavanje, povecava apetit ,j mokrenje.

SALEP

Tuber Salcp
DA LI SALEP POJACAVA POTENCIJU?

Istorija salepa je puna sujeverja duboko ukorenjenog na Istoku. Salep

kao lek spominju, ostina, jos anticki medidnski pisoi, pre svega Teofrast
(371-287. god. pre nase ere) i Dioskorid (u I veku nase ere), ali mu ni izdaleka nisu pridavali onaj znacaj kao kasniji, arapski medicil1iS'ki phsci.
I danas mnogi s alepu pridaju eudotvornu moe ca,k i kod nas, osobito
u Bosrn, Sandzaku i Makedoniji, u krajevima gde se najduze oCuvao uticaj
arapske meclicinske ku:lture. Orijentald su cvrsto ubedeni i fanatdcno veruju da je salep najpouzdanije sredstvo za jacanje peine moei. To vekovno
verovanje je u na~e krajeve doslo sa Isteka i uhvatHo duboke koreneve u
nasem narodnom lekarstvu.
Muslimani su ubedeni da 'satlep krepi, jaca orgarrizam, da ga podmladuje, da vraca izgubljenu musku snagu (potendju), 2Jbog cega salep treba
svakodnevno i obavezno da piju, ,pre svega, stalliji muskarci, osobito oni koji
imaju mlade zene. Takode je u Bosni uvrezeno arhadeno verovanje da ko

LECENJE BIU EM

588

feli da ima musku decu (a po planinskim selima je prok letstvo nemati si

nove, jer ce mu se "k uca ugasiti) mora da pije salep dobijen od m ladih,
okruglaslih, jedrih, jajolikil1, socnih, skoro belih ovogodisnjih (ne proslogo
diSnjih, jer su one stare, smezu m ne, svele, tamne, mu tne zemljane boje) kr.
tola raznih kacuna (sa lepa). Sapaste, rprstas'te krtole su, po verovanju na
Orijentu i na Balkanu, bezvredne i neuopotrebljive (iako se hemdjs ki i far
makodinamsk1 uopste medusobno ne ra2lIilkuiu). Veruje se da su a.ktivne
sarno jajolike, okruglaste, pune, teske, kao s ljuna'k tvrde krtole.
Vekovno verovanj e da je salep ljubavni napitak (afrodizijak) potice ad
s li cnosti ovih krtola jajelu. Uostalom, naueni stal'i grcki n aziv biljaka od
cijih se k.rtola dobija i rpravi salerp je orchis, sto maci jaje. Mi te divne uk
rase cvetn ih planinskih i bl1dskih Hvada nazivamo kacuni i svi se njima odu
sevljavamo jer imaju divne cvetove svih mogucih boja i obHka. Mnogi pod
secaju na naj neobicllIij e sarene insekte.
Kad se kacun iskopa u doba cvetanja, na njemu su dYe <krtole, dva ja
jo!:i,ka krompirica velicine goJubijeg jajeta:
proslogodiSnjd i ovogodiSnji.
Oblik i poloiaj tih krtola bili su povod homeopatima da se pomocu njih
moze pomoci polnim organima osJabljene moei, po onom slicno se slicnim
l eei, osnov homeopalske medicine 1 zapisa.
.
Ricard Lavlje Srce, engles<ki kralj. morae je kao mladic pojesti srce
od lava da bi bio hrabar i neustrasiv u boju kao lay, car svih zivotinja. Sve
do XIX v!!ka lavlje srce j e prodarvano po apotekama u Evropd, koje su stra
sljivai i kukavice sku po placali.
Slicnih ,primera .Jccenja raznih organa coveka slienim organima zivotinja oj bilja puna je ne sarno narodna nego i skolska medicina ad najdav
l1Iijdh vremena do danas. Tu je ree, pre svega, 0 psihosugestivnom mom elltu
koji u izvesnim prilikarna ne 'treba potcenjivati.

SALEP -

TAJANSTVEN I CUDOTVORAN LEK

Pre nekoliko godin a (a i ran'i je) na Bas-earsij'i u Sarajevu salep je prodavan basnoslovno 's kupo. Najskuplji je hio salep 'ispod tezge, kojeg su
neki nasi poklonici doneLi sa hadZiluka, jer se veruje da je on najmoeniji.
Praznoverni su svi odreda nasedali, a promueumi trgovci dobro su zara
divali. Jedan jedini primerak salepa velieine golubinjeg jajeta, svetle boje i
lepog izgleda i obli'ka prodavan je i po deset hilj ada starih dina'r a, jer su ga
sllj evemi usivali kao amajJ.ij u 0 nosili olro vrata. : .
Tih godina nasa preduzeca za lekovito bilje uSipela su da poeiste skla
d'i sta i tavane i da rasprodaju i najgori salep, koji se godinarna Cuvao na
skIadisrima, jer ga apoteke nisu mogle upotrebi1li za izradu lekova posto
droga nij e odgoval'ala propjsima nase fannakopeje, a musteri.je feljne ve
eite mlados,ti nisu rpitale posta je, nego sarno ima Ii ga jos . Tako su, eto,
dobra prom i samozvane h adZije (preprodavci) i preduzeea za lekoV1ito bilje.

SALEP

589

CVET KACUNA

JAJ OLlKl SAL E P

SAPASTI SALEP

LBCENJE BIUEM

590

SALEP U NAUCNOJ MEDICINI

Iako se salep ispituje u laboratorijama vise od jednog veka, u njemu

dosad nisu otkriveni sastojci koji bi delovahl na jacanje polne m06i (afrodizi
jacko dejstvo). Glavni sastojak salepa je sluz (oko 5ooto). U salepu 1ma mnogo
skroba (oko 25"10), nesto belancevina (oko 5"1o), malo secera (svega oko 1"10).
celuloze, masnih materija, visoke kiseline i drugih fat1TTlakod inamski manje
-vise .indiferentnih sastojaka.

Salep Ie tipicl1a sluzna droga. Dejstvo salepove sLuzi je vrlo blagotvor

no i korisno . Svojom zilavoscu (viskoZIlOSCU), daju6i ~uvanjem u vodi guste,
Zilave, lepljive, koloidne rastvore, salep na sluzoko2:i obrazu je neprekinut
film i time je pokriva, oblaie, blaZi j stiti, na taj nacin ublafuje razne upale
sluzniee i tako smiruje bolove, zbog cega se salep u naucnoj medicini veko
virna upotrebljava kao blago, neskodljivo, efikasl10 lekovilo sredstvo za lecel1je upala sluznica creva i zeluca, pre svega protiv raznih katara i proliva,
osobito u decjoj praksi.

KAKO SE OD SALEPA PRAVr LEK?

Salep se najcesce upotrebljava u oblik,u tzv. salepove sluzi, boo da se

pije il:i u obliku klizme (kl!istiranja) 'kao blago sredstvo protiv crevnih katara 5 ,prolivima, osobito dece. Prema propisima J'llgoslovenske farma!kopeje,
nase apoteke spravljaju ovu 'sluz kad zabreba, na .recept lekara, na ovaj na
cin: I g salepa u prahu i 1 g laktoze (mlecnog secera) dobro se pomesaju i
smesa stavi u izmerenu bocieu. SmeSa se pokvasi sa 2 g alkohola, promesa,
prelije sa 10-15 g kljucale destilovane vode, dobro promu6ka, a zatJim se
malo-pomalo dodaje ostatak kljueale destilovane vode do ukupne tdine od
100 g. Tecnost se cesto mucka dok se potpuno ne ohladi i .ne stvori jednolika,
gusta sluz.
Ovako spravljena sluz je vrlo konisna i lekovita, ali je deca nerado piju.
Zato se pre upotrebe u casi mora pomesa.ti sa sokom od .ribizla, pomorandZe,
Iimuna, visnje iii nekim drugim I5redstvom za osvezavanje.

Salepava cakalada. - Francuska i. neke druge f<l!rma!kopeje daju ovaj

propis za spravlj anje leka-poslastice, prijatne za upotrebu , za razliku od ci
stog salepa koji .ie bljutav i o tu.zan , zbog cega ga mnoge osobe, a pogotovu
deca nerado piju: 30 g cokolade rastopi se na blagoj toploti, doda l.000 g
salepa u obliku finog praska, dobra promesa i jos toplo .i7Jlije u .azne oblike:
ribe, zvezde itd., vec prema decjem ukusu.
8alep<l. - Od Maroka i Balkana do Indije 5 ale p. se pije kao sred
slvo za uZival1je, poslaslica i hranljiv napitak, IlJaI)OCito medu muslimanima.
Salep dugo kuvan u vodi iii mleku salebdzije oslade medom, zaci'lle aroma
ticnim bi-Jjnim praskovima kao, na primer, dumbirom (2ingiber), isiotom (2e
.:loa ria), galangom iii cimetom i toce ga da se pije vruc. Veruju da je salep
dobro sredstvo za jacanje.
Salep je neskodljivo, hranljivo i zdravo pice i lako svarlJiva hrana ciju
upotrebu kod nas rreba propagirati. Steta je sto se u nas ne toci vise sa-Iep.

SALBP

591
Do~a~ni !etnji decji prolivi, cesto krvavi, i sve poslediee koj e se naknadno javljaJ!u, jO~ uvek su testa pojava u alas. Zbog toga 5e preporucuje, pre
svega, .,"? aj~n;ta po selin;ta. gde alema apoteke da u svojoj domaco j bi/jnoj
apoteci ~maju lzvesnu kollcLnu salepa, zlu ne trebalo.

DA LI JE SALEP SKODUIV, OTROVAN?

Nijedall sastojak sa/epa nije skodljiv. Analizom samievenog sumnjivog

salepa, koji su nam godinarna '<Iostavljailii na ispiti,v anje sudske i druge viasti
i pojedinci, utvrdeno je da salep mje bio &t, '3 bilo je rtaJkvih 'skueaje va da
poslani materijal uop~ te nije bio saJep. Sto .su neki potro~aci [mali manje
iii vece tegobe, a cetvoriea su i umrla, to nije bilo od salepa, nego od prime~anog mrazavca (latinskli Colchicum autumnale), damace vrlo otTovne,
ali vaZne lekovite biljke .koja, takode, raste u velikom mno~tvu na livada ma
zajedno 5 ka6unima (jedna pored druge), ad kojih se dobija salep. Krtole
mrazovea se razlikuju od krtola kaeuna (sa1epa): obavJjene su rnrkom ljus.
kom , nisu sluzavo bljwtave, nego su gorke i Ijute, na trbu ~noj , ravrtoj s~rani
imaju brazdu oj dr.
Mrazovae se u raznim naMm predel~ma razlicito naziva. U veeem delu
Srbije najce~ce ga nazivaju vocak Iili volovocak a Cesto i jesenji kacunak
zato ~to u jcsen eveta. U Bosni je cest naziv balucak, baluSika, vranji luk i sl.
ZBOG CEGA SALEP CESTO FALSIFIKUJU?
Salep je uvek bio skup pa se, kao i 'Sve drugo skupo lekovito biLje,
cesto i raznol'i ko talsifikuje. Ceo, nesamleven sa1ep nemoguce je falsifiko
vati, je r se lako prepozna i razhkuje ad drugih slicnih krtola. Medutim,
kad se lSamelje, lako ga je fal<sifikovati svim i svacim d sarno sbrucnjaci
pomocu mikroskopa i specifiienih hemi1sklih reaokcija mogu otkriti primese
i falsi~ikate .
Eto zhog cega ne treba kupovati samleven salep, osim u apoteci gdc
se pre pu~tanja u promet i mlevenja podvrgava strogoj kontroH farma
kognosta.
Naucni saradnici i asistenti InstHuta za proucavanje lekovitog bilja
u Beogradu, kao vode ekipa za istraZivanje medioin.ske f1ore, zajedno sa
s~udentima farmacije svakog leta na ramirn na~m planinama otkrivaju po
neko bogalo naIazi ~ te prvoklasnog sa'iepa kojim snabdevaju BiIjnu apoteku
u Beogradu.
KAKO JE JUGOSLAVIJA POSTALA IZVOZNIK
KVALITETNOG SALEPA
Turska, Iran , oj Grcka s u vekovima glavni izvoznici naj boljeg salepa. I
na~ sa,Iep joe do 1912. god. ;sao preko Saluna i bio odatIe izvozen kao solunski, gr cki iii lurski. Posle 1918. god. krtole kacuna vadene 5 na ~ ih
planinskih suvata Makedonije, Bosne j Sl'bi'je izvozene !lU kao . jugosloven
ski salep .

592

LBCENJ B BIUI!M

Meliu tim, strani trgovci- kupci, staJno s u stavJjali opravdane primedbe da nam je saJ ep lo ~ ij eg kvaliteta (gorak, neprija tnog mirisa, mutne boje,
nej ednoLican) nego turski iz. Smirne i Carigrada.
Za hvaJjujuCi travaru i cuvenom biJ jaru Samju Kasrnu iz Foee (umro
je pre nekolik o godina), uspeli smo da se na inostrano drogisticko trtiste
pojavimo sa kvaJi tetnim salepom kome ni'k o vtise nije stavljao primedbe i
izrazav.lO nepoverenje. A evo kako je to bilo. Svakog Jeta Srnajo bi krenuo
u plan nu karavanorn konja natovarenih velikim kotlovima. Na pasnjacirna
Zelengore, Voluj ka, Magliea Ii dru gih pJanina cobanciCi !ill vad-ili krtole
kaeun a i prali u hladnoj vodi, a Smajo hoi ih . bario jedan minut u kljuca,lo j s umtki. Na taj nacin je unistavao enzirne, dakle, vrsio sterilizacijtl
iIi stalJilizaciju. Tako je uspeo da dob ~je salep svetle boje, prijatnog rnirisa
na kumarin. Zbog te s teriJ.izacije salep se nije kvartio i nije bio gorak.
Smajo je govorio da je to video pre rata kad je iSao na hadmluk pa svratio
u Tursku.

ZBOG CEGA JE POTREBNO ZASTITITI KACUNE U PRIRODI?

Zbog nagle, nerazumne i nestrucne eksploatacije kaeun je na Ba'lkanu
i na BHskorn i,s toku rnestimicno voorna proreden. Ima i takvim planinskih
suvata na kojima je donedavno kaeuna bilo ta:ko mnogo kao da ga je neko
posejao, aIi ga danas uopste nema iii je os tao po neki struk na nepristrupacnim rnestima do kojih ruSilae:ka noga covekova jos nije mogla kroe:iti:
Sto je najgore, unistene su bas nai'vaznije vrste kaeuna, one 'koje daju
okruglas te iii jajolike krupne krtole. A samorazmnozavanje kacuna ide
vrlo sporo. Na zalost, gajenjern kaeu1Ja za proizvodnju salepa jos se niko
ne bavi. Kad se tome doda da su kaeuni vanredno lepi, pravi ukras Hvada
i pasnj aka, da ih izletnici (a njihov broj je iz godine u godinu sve veei naporedo s porastom rnotorizaoije) nernHos!1dno bern - onda je 's asvim razumljivo zas to i nas i strani zakoni 0 zastiti prirode zahtevaju bilo potpunu
bilo deHrnicnu i po"remenu zastitu oV)ih divnih dekorativnih, lekovitih i
hranljivih biljaka,.
Nase ekipe za proucavanje medicinske flore Jugoslavije mogle su doei
do zalosn e konsta'lacije da su kaeuni najvtise stradali u Srbiji, Makedoniji
i Bosni za vrerne dva $vetska rata.

KAKO IZGLEDAJU KACUNI OD KOJIH SE DOBIJA SALEP?

Kaeuni su domace, "rio lepe, sarolike, rna,le ali dugovecne zeljaste
biljke. Listovi su zeleni, socni, po obodu celi d irnaju paralelne nerve. Cvetna
drs.ka je prava i na gornjem delu nosi kitu vanredno lepih, neprav.i lnih
cvetova, veorna racnovrsnih po boji, a jos viSe po obliku oj velico; !ice na
divne sarene insekte. Zbog toga bogatstva i sarolukosti tesko je razlikovati
pojedine vrste kacuna. Kacuni ovetaju od proleca do polovJne leta, sto za
Vis1 od nadmorske visine.
Bi,l jka ima nekoliko tankih korencica i d v e k r t 0 I e (dva krornpirical. Ona krtola iz koje je u prolece izbHa nadzernna stabljika je veca, ali

SALEP

593

je smezurana, meka i tamna, a pored nje je manja, ali socna, jedra, ~vrsta,
puna, mlada i svetla. Kako leto odmi~ , tako mlada krtola sve vBe krupnja, a stara kopni i umire.
Krtole su razli~itog oblika i veLitine. Jedne su jajolike, a druge ~apa
sto r a~ va s t e . Okrugle krtole su veliCine sitnijeg oraha. One se vi~ traZe i
cene od raevastih vrsta, premda su i jedne i druge ,iste lekovdte vrednosti.
1. - 0 k rug 1 e k r t 0 I e daju ove vrste kacuna: Orchis morio, Orchis
mili taris i Orchis mascula. Svi imaju crvene iii Ijubi~aste cvetove i uske Iis tove.
Pialanlilera biiolia ima bele miris.ne evetove i ovalne listove.
II. - P r s t a s t e k r t 0 lese dobijaju od kacuna: Orchis maculata
.Orchis lalitolia. U prvog su listovi pegavi, a u drugog ~iroki.
Gy m nadenia cOllopea ima uske Listove i Ijubi~aste cvetove.
Kod nas najvj~e kacuna irna po plamnslcim Livadama i p~njacima
(suvatima). eesto u mnostvu, jedan 'Pored drugog, zajedno sa mrazoveem,
cemerikom i lineurom.

NARODNA IMENA
Narod nazi v'} Orchis morio L ovim ~meni ma: vraJlll!k, vranjak, gorov
cvijet, gorocvijct, divji krompir, dge~a mosnjica, jurjevica, jurjevke, k a c u n
obi c n i, kacul1ak mirisni, ka~ji jezik, kokotek, kukovec, kukovica, kukovca,
margarid, otrocnik, pasja jaja, p.asja muda, pasja mudanca, podrirnunak,
sal ep, salep-kacwzak, cepe tee, ceptec.
Orchis militaris L. narod naziva: kacun, kacunak, kukovec mOSnjica,
podrimun ak, cepe tee, celadasta kukovica. Za Orchis mascula L. ,naro<ina
imena su: mledac, salep-kacunak. Za Platanthera bitolia Rlich. narod je da.o
ova irnena: vimenjak, volovod, gorov cvijet, dragoljub, konjske uSi, lijepa
gospica, lijepa frajla, lisi~ja muda, mali volovod, muhovnik, musnik, popovi
mudi, trolista, tropel' mudan, turski percin, cepetee, ~suljika, spajka.
Orchis maculata L. nared naziva: zganeek, isukrstova ruka, isusova rukn,
isusova saka, kaclmak pegavi, krizac, kI1izni koren, krstenica, krstova ruka,
krstova saka, krstoruka, kukavi~ji vez, kukavieni vez, kukovicno perje,
sarulja.
Orchis latitolia L.: kacunak, mosnjica, Sirokolista k>Uikavica.
Gy mnadenia cOlwpea R. Br.: vranjak (Vuk), vranjak crveni iIn Masti,
koeijiea, lijepi poljski mui, mosnj~ca, musja kukaviea, pukovca, svraeiji luk,
erveni vranji luk.
BERBA I SPRAVUANJE
Vadi se sarno mlada krtola sve dok kacuni cvetaju. Obueerti biljari
je vade i poslc evt:tanja, jer je tada prJnos veCi posto je mlada krtola , u to
vreme krupni ja, ali se mora 'Paziti da se ne kopaju krtole drugog, nelekevitog iIi otrovnog bilja. Naroeito treba paziti na mrazovae.
Da bi se spreCilo uniStavanje kacUDa na prirodnim nala.zastirna, treba
ih na iSlom m estu vaditi svake pete go dine.

LECENJE BIU EM

594

Iskopane krtole se oe iste od zemlje, operu u hladno j vodi, ~anizu na

konac iii stave u mrefu, spuste u kljuealu vodu, podrre nekoli.ko minuta
dok voda panovo ne prokljuea Hi se vrelom vodom popare. Zatrim se ~to
pre sure na . p romaji, suncu ill su~nici na temperaturi od 70C. Pomocu
kljueale vode krtole gube neprij atan zadah i goremu koje one Jmaju u sve
zem stanju, brle se os u ~e, skrobna zmca se pretvore u lep~k, usled eega
osu~ena krtola (salep) postaje prozima i roi-asta. Nepoparene krtole se vrlo
sporo su~e, pota mne i obieno poplesnive pre nego ~to se potpuno osu5e.
Kljueala voda un i ~ ti e n z J m e i takav 'Salep se moze vrlo <lugo ouvati.
Najvise salepa izvozi Bosna. Pastrlri /i U glavni sakupljaei. Racionalnom i
struenom organizacijom sabiranja i ra2illUlozavanja Ik acuna mogli bismo
izvozi ti jos viSe salepa.

IZGLED OSUSENIH KRTOLA SALEPA

Okrugiaste, srcolike, katkad kao saka iii sapa raevaste, v rIo tv r d e.
r 0 Z a s t e i veoma t e s k e (izgledaju kao ~Ijunak), na povrSini pomalo
proo:ime k r t 0 I e, dugaeke 1-4 cm, a debele 0,5-3 em. Na vrhu imaju
:big o d stabljieinog pupoljka. Po povrsiru su nepravilno brazdaste, jarnaste,
mes tim:ice mrezasw naborane, a katkl1d opet skoro glatke ili malo rapave.
Boje 'SU s ivo-mrke ili belieB<sto-zute. Vrlo sluzastog i bljutavog su uk usa.
Bez rnirisa.
ODAKLE POTICE NAZIV SALEP?
Salep je od persijskog sahZep iii schaZap = 's luzav, nalliv i zak,rtolice
i za topli zimski napitak koji .se od njib spravlja, bilo od vrste roda Orchis
'ili od blriIs.kih Gymnadenia, Ophrys ;i PZatanthera.

SANTONIN
Santonin j e glavni anthelmiiln<tIiCni. sastoi'ak biljke Artemisia cina Berg
Compos itae (trava od glista, gloiJstajivica, glistnik, 'rusaniJa, citvar). To je
dugoveean grmic polupustinjskih 'Stepa Kazahstana.
Santonin je vrlo dobro s redstvo promv glis,ta, a na pantlj<icare nema
dejstva. Pod dejstvom santonina gliste .se uznemi-re ,i povlaee >u donje de
love creva, odakle se lako izbace nekim ISredstvom za oiScenje. Santonin
se ne sme davati duze vremena, jer se SpOTO dzlueuje 'i z organizma, niti u
dozama ve6im od onih koje 'Prepi~e lekar.
U s-Iucaj u trovanja santon~nom dolaZli do poremecaja vida: bolesnik
vidi sve predme te :luto obojene, a moze da dode i ' do znakova oboljenja
pribora za varenje. U takvim .slueajevima je potrebno boles-nika uputiti radi
ispiranja zeJuca i drugih mera.

SAPUNJACA. BBLONOGA. SAPUN.TRAVA . . .

595

SAPUNJACA, BELONOGA, SAPUNTRAVA, SAPUNKOREN, CRVENA

SAPONARIJA
Saponayia officinal is L. -

Caryophyllaceae

Sapunjaca je dug~veCna. kitnjasta, ukrasna, zeljasta biljka, visoka

40-80 em. Ima lepe rUZlCasto-bele kite evetova, zbog eega se gaji kao evece.
(veta prelro eelog lem. Cela biljka ima sapono2lida d lZato, kad se trlja -s vodom,
jako penL Koren se kopa ad jeseni do
proleca, a listovi u junu pre evetanja
iii kad biljka paone cvetati. Koren je
dugaeak viSe ad 10 em, a debeo 4-6
mm. Uzduz je malo naboran, a spolja
je sivo-mrk iii ervenkast. Kora se moZe
lako skinuti.
Stoloni (rizomi) imaju svuda na
oketo evorove od po dva naspramna
pupolj-ka sa oziljcima od otpaIih nad
zemnih stabljika i korenja.
Rasprostranjenost. - SapunjaCa
raste po vlafnim peskov.itim mestima,
osobito po reenim obalama, nanosima i
nasipima. Gaji se u nekim zemljama
sredl1Jje Evrope.
Droga. - Koren (Saponariae ru
brae radix). Droga se sastojli od komada

SAPUNJACA: A. CVET; B. PRESEK KORENA

V!DEN LUPOM ; C. KOREN

debelih do 5 mm, valjkastih, Tazgrnna

tih, svetle mrkocrvene boje. Koren sa
ponarije I!1a prelomu ne s.me biti vlak
nast.
L u porn se na preseku vidi karn
bijalni prsten, izvan njega bela kora, a
unutra kao lim u n z u to d r v 0, vrlo
slabo i nejasno zrakasto iSarano.
U k usa je najpre sladunjavog i
nagorkog, a kasnije ostavlja osecaj Iju
tine u grlu.

Zarnene. - Razne vl'ste gipsofile

imaju krupnije i belje korenje. U njirna
ima viSe saponozida.
Sastav. - Ima do 100;. sap 0 n 0 z ida, malo smole i gume. Saponozid
sa ponarij e salS toji se uglavnom od neutralnog sap 0 rub r 0 z ida, a manje
iz sap 0 rub r 0 z i d n e k i 6 eli n e. Oba saponozida su otrovna. S vodom
saporubrozid daje koloidan rastvor koji ima sva s.v ojstva saponizida: peni.
izaziva hemolizu eritroeita, truje ribe itd.
S vodom iskuva n koren daje teenost koja muckanjem obilno peni.
Upotreba. - Sapunjaea se daje kao ek-spektorans, slieno americkoj dro
gi senegi. U oba svetska rata, u nedostatku senege i drugih prekomorskih sa
ponozidnih sirovina, saponarija, jaglika i jos neke domaee droge bile su upotre bljavane u E vropi viSe nego u mirno doba.

596

LI!CI!NJE BIUEM

Li s to vii c v e ,t 0 v i sapunjace takoc1e sadrZe mnogo sapon~na i upotrebIjavaju se u istu svrhu.

Narodna imena. - Osim spomenutih, evo jos nekoliko narodnih imena:
vucji Iisac, penavac, penusavac, penj avice, ,s apuni'ka, sapunka, sapun-cicak,
safunica, safunjaca, slinarica, sopllniea.

SARSAPARILA, SASAPARILA, SAPARINA, ZAPARINA, BELA BIDA

Upotrebljava se oSllsen koren (S al'.'aparillae radiAl raznih vrsta Smilax
iz porocLiee LiIiaceae.
U sa.r saparj li ima sap 0 no z ida . s kroba, o)QsaIata, vrlo malo eta r
skog uI ja, aka 1,2"10 s mol e, secera i dr. U drog.i ima jos i sitosteroIa, st ig
masterola, sitosteroI-d-gIikozida i jed ne dikarboksi-ki seline, tzv. sarsapinske
kiseline.
De luje diureticno i clijafore ticno; uti ce na promet mate rij a.

SASA

Anemone pulsatilla L. (Pulsatilla vulgaris Miller) -

Ranunculaceae

IzgJed biljke. - Sasa je dugovecna zeIjasta biljka, visoka 20-40 em.

CeIa biI j ka, osobito dok je mlada, obrasla je sivim dlakama. Rizom je snazan, vi seglav, skora ern. Listovi Sll vrlo kitnjasto dvoj no i trojno perasto deIjeni. Iz rizoma izbija jedna iii vise pravih stabljoi,ka sa po jednim eve tom na
vrhu. Cvetovi su gusto obrasli cupavim ~rebrnosivim dlakama. Cvelovi su Ijubicasti, uspravni iii m alo povijeni, s pocetka zvonasti, a kasnije se rasirc.
Cveta vrlo ran 0 , u martu i aprilu, kao jedan ad prvih divnih vesnika proleea.
Rasprostranjenost. canim suvim mestima.
Svojstva. -

Po pasnjacima, suvim livadama i uopste na sun-

Cela bil jka je Ijutog ukusa, otrovna, izaziva pli,kove i rane.

Droga. - Nadzemni deo biljke u evetu (Pulsatillae herbal. Upotrebljava

se swza biljka, jer susenjem brzo gubi lekovitost.
Sastav. - !iva b i'ljka sadrzi ral1ul1kulil1, 'koji se prilLkom su!';enja brzo
m spada .oa protoanemonin d glilkozu, a zatim 's e protoa.oemoruin razlaze illa
neakLivno jedill'jenje anemonin i anemonovu k.iselinu. U sasi ima malo saponina, tanina i smale.
Upotreba. - (Vid. Fitoncidi). Protoanemonin, iSlina, ima velioku antibak
terij'sku moe, ali je otrovan i za Coveka: izaziva plik.ove i rane. Zbog toga Sl!
ne preporueuj e upotreba sase za leeenj e , premda se i u nas i u inostranstvll
ponckad loo[1i sti u '\13rodnoj m edieini, a li gotovo uvek ,5 losim ishodom.
Sasa je u prirodi zasticena kao retko lepa dekorativna biljka.
Bela sasa iii breberina (An emone nemorosa L.) i zuta sasa iii zuta breberina (Anemon e ranunculoides L) . imaju sliean s85tav i olirovne su kao j
pIavicasta sasa.
Zatlta. -

SAC. SIN) . SELEN. SI!LIN. UUPCAC . . .

597

Narodna Irnena. - Anemone pulsatilla narod naziva: velikonoena roza,

velikonocnica djerlovac, drernandeda, dremideda, dremnidedo, dremni~e, zvo.
njaca, kosmatinec, ku~ika , Ijubi~asta sasa, mac ica, sasa (Vuk) fukundl!da,
spankelci, sukundeka.
Anemone nemorosa u narodu nazivaju: bela breberina, 17Ljeia sasa, bijeia
sumarica, tkristusove <srajcice, marijin kozuhcek, otrov-sasa, otrovna sasa,
-<asa bela.
Za A. ral11lnculoides su ova narodna imena: zuta breb erina, zuta sumarica,
konopijica, petiovce, petlovciei, sasa Zuta.

SAC, SINJ, SINJAVICA, SILINA, SIRISTARA, GVAD, VRBOLIKA,

MOBAR
[salis tinct oria L. -

Cruciferae

Sna!na, razgramata, dlakava, piavi~asta dvogodiis nja zebj<ISta biljka, visoka

100-130 em. Cvetovi su silni, ruti, s akupljeni na vrhovima g ran~ica . Cveta
maj a i juna. Raste pored puteva i na drugom neobradenom zernljiStu. Ljutog
je ukusa kao i druge krstasice, jer ima sumpornog heterozida, pa deluj e sli~no
renu i sla~ic i. U !istu ima do 400 rngOfo v.itamina C, sto objaSnjava upotrebu
s a~ pro mv skorbuta. Ima i heterozida indikana koji hidroliw m daje indigo
(civil, plava, si nja boja). U listu Lrna d e1lZlima izataze koja izaziva zglUsavanje belancevina, zbog 6ega se ponegde jos upotreblj ava za podsiravanje
mleka zagrejanog na oko 85 ' C (otud i irne .siristara. ). Za lek se moze upotrebili sarno presllln list, jer susenjem brzo izgubi <
s umpome heterozide.

SELEN, SELIN, UUPCAC, MILODUH

Levislicum oficinale Koch -

Umbelliferae

Veoma mirisna, trajna zeljasta biljka, visoka do 2 m. Koren je vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamnozeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Cvetovi su
udruzeni u stitas le evasli svetlozute boje. Plodovi su pljosnati, 6-7 em dugacki, sa ostrim rebrima. Gaji se u vrtovima i cesto podivlja, osobito u planinskim predelima.
Droga. - Koren i plod (Levistici radix et fructus).
Sastav. - U korenu i plodu ima do 1% elarskog ulja, u kome je glavni
sastojatk: terpi'neo\' Ima i smole, gume, tan ina, seeera, skroba i ra2lnih kiselina.
U liseu ima do 100 mft'/o vitamina C.
Upotreba. - Prijatan, aromati~n i bezopasan diuretik, stomahik i karmina tiv. Cesto se daj e zajedno sa drugim stitaricama za leeenje organa za varenje, mokrenje i di sanj e.
Upala mokracnih put eva: po 20 g korena selena, lista breze i medvedeg
groZda, lanenog semena i sitnice. Dve sllpene kasike ove smese na 300 g kljucale vode i posle dva sata odlili i popili u 3 obroka u toku dana.

LECENJE BIUEM

598

Ostala narodna !mena: belestika, velefdin, velestika, lesandrina, lubcac,

Ijubaeac, milobud, miloduv, trojevac.

SENA, KASIJA, ALEKSANDRIJSKA SENA, SENEBLET, SENANIKA

listi6i od nekoliko vrsta Cassia (Leguminosae) koje rastu od
Sudana do !rana. Sadrli antrahinonske derivate. Sena se upotrebljava kao
blag laksans .
Slicnog, ali blaieg dej stva su mahune od istih vrsta.
Osu~eni

f
3'

{,

l6

SENA (SENNAE FOLIUM): A - LIST 00 CASSIA ANGUSTIFOL!!>, INDIJSKA SENA: s-c ACUTI
FOLIA, ALEKSANDRIJSKA SENA' C-C. ANGUSTIFOLIA ARAPSlU\ SENA: D-C. OBOVATA; E LISNA ORSKA F _ STABU lKA. - SVE U PRIROONOJ VELICINJ. H - POPRECNI PRESEK
KROZ STABUlKU 00 C. ACUTIFOLIA. G _ POPRECAN PRESEK KROZ LISNU ORSKU 00
C. ACUTIF01.1A. 12 PUTA UVECANO.

SENEGA. KVlLAJA. SIUEVINA ...

599

SENEGA, SENEGALSKI KRSTUSAC, AMERICKA ZMIJINA TRAVA

Senega je sapQllin~ ka droga koja potiCe od korena i korenov.ih glava s e
vernoam el1i6ke biljke Polygal a sm ega L. - Polygalaceae. Senega je u nas
Ces to up trebl javana sapon inska d roga. U rnalirn dozarna (0,5-1 g) senega irna
ekspektoranLno dej s tvo, a u veCirn (2-6 g) e rneticko. Urnesto senege u
nas se preporucuj e u potreba r izo rna i ko rena jagorcevine, jer .ima isti hemijs ki
sastav i is to farrnakodinarnsko dejstvo.

KVILAJA, PANAMA, SAPUNKORA

Kora od ju~no a rne ri (jk og drveta Quillaia sapoYlaria MoL - Rosaceae. Ima
do 15% saponozida . Upolirebljava se kao senega a jago rcevina.

SILJEVINA, DEVESILJE, CRNOBAJKA PLANINSKA, SMUDNJAK,

BROSKA
Peucedanum ostrwhium Koch - Urnbelliferae
TlI'ajna zeljasta, veoma minisna bdljka, vsoka do 80 COl. Raste po planin
s\dm livadam a. Ima d ebeo razgranat rizorn, Suplju .s tabljiku, jednostruko iii
dvos tl1Uko trodelne \.istove i velike nejednake cvasti b ele iii ruiicaste boje.

SIUEVINA

LECENJE BIWEM

600

Cveta od juna do avgusta. Plod je krilat. Upotrebljavaju se rizom i eela biljka

(Imperaloriae rhizoma et herbal. U rizomu ima 0,3-1,5% etarskog Ilia (sa
95 0/ 0 terpena) i gorkih kumarinskih jedinjenja: ;mperatoril1a, i zoimperalorina,
oslrul;l1a netlCel1;na d dr. SHjevina deluje slieno mI1kv i, angeliki i srodn~m bilj
kama iz porodi ce sti tarica: karminativ, diuretik, ekspektorans, sudo ri fik i,
pre svega, kao nes kodljivo zeludacno s redstvo.
Slicnog h ern ijskog sastava i dejstva su .i druge vrste is tog roda koje rastu u nas i narod ih naziva, pored spomenutih imena, jos i ovim: Peucedal1ul1l
officil1al e L. (devisinj, divlji koromac, moraeina, pukovica, trava od zuba, silj,)
P. alsaticum L . (zuckasta siljev.ina), P. carvifolia Vili. (zelenkasta silj evina, korevina) , P. cervar ;a Lap. (jelenski koren, jelenciea, protivak. bela siljevina, trava od metilja) i or. Sve se ove W"ste eene u narodnoj med icdni kao sredstva za
jacanje (otud im i ime s iljevina), jer svojom gorcinom i etarskim ulj erri (terpeni) pojacavaj u lucenje zeludacnog soka, povecavaju apetit, olaksavaj u varenje hrane i uopste povoljno de luju na organizam.

SITAN PELEN, BANATSKI PELEN, ISTOCNI ILl RIMSKI

PELlN, ODSENAC

Artemisia pontica L. -

ComposDtae

Sitan pelen ima sitno izdelj ene, gotovo bele l-i!stice od dlaka mekih kao
pamuk. Gaji se u Italiji i Franeuskoj, jer sluzi za fabriokaciju gorkih rakija
(absent, vel'mut). Sastav j upotreba su isti kao obicnog pelena, ali ,i;zgleda da je
manje skodljiv, jer u svom etal'skom ulju ima manje otrovnog ketona tujona

SITNICA, SIPANICA, KILAVICA

H erniaria glabra L. -

Saryophyllaceae

Kod nas je ima po suvim i pescanim mestima. Nekad ob raste po kamenu kao mahovina, jer nema uspravnih stabljika. Sitnica je mala, neugl edna,
kozmopolitska biljka. Stabljika je po zemlji polegla, do 20 em dugacka, veoma
razJgranata, ima vrlo sitne, jajas to-duguljaste, na'spramne, go Ie (Herniaria glabraj Hi d1a!kave (H. hirsuta) Listice celog oboda ,i bez drske. Sicusni, je dva primetni, neugledni zeleno-zuckasti evetici skupljeni su po desetaok zajedno u pazuhu lista.
Sveza bilj ka nema mirisa, a s uva m i r i s e slabo na k u mar i n. U k us a je nagorkog i nesto malo Ijutog i slanog.
Gajenje, razmnoZavanje. - Preporucuje se razmnozavanje sitnice po zapustenim mestima, jer se kod nas nikad ne sakupi dovoljno, pa se mora uvoziti.
Nema nikakviih zahteva u pogledu zemlje i klime. Sitnica svuda uspeva. Najbolje je razmnoZavanje semenom na mestima gde divlje raste: na lakim, pes-

SLATKA PAPRAT, OSLAD ..

601

kovitim zemljgtima. Seje se rano u prolece oma~ke iii u redove na razrnaku

oko 30 cm. Jedina obrada sastoji se u c.iscenju od korova. Za I hektar pot
rebno je 3 kg semena. Klijavost semena traje oko 2-3 godine. Procenat klijavost.i je oko 700/0.
Berba. - Silnica se bere leti, za vreme cvetanja. Bere se cela biljka u
cvetu. Ne treba ja cUj:'ati iz zemlje, jer je sitnica dugovecna biljka, nego je
. triei makazama. Iz istog korena izbijaju narednih godina nove biljcice. Uzabrana biljka se ocisti od zemlje i su~i pod krovom na promaji. Od 5 kg sirove
dobija se 1 kg suve biljke.
Isecena droga, na primer u cajevirna, poznaje se po delieima oble i
koncaste stablji'ke, sitnim listicima i
cveticima. Poznaje se i po ukusu, mirisu i po mnogobrojrum oksalatnim
druzama koje se mj.kroskopom vide u
listu.
Sastav. - Sadrli oko 30/0 t r i t e rpen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida, ko j i se
hidrolizom razlaie na kvilaja kiselinu,
ramnozu, galaktozu i glikozu. Ima k urn a r ina i njegovih del'ivata: u m b e
I i fer 0 n a i her n i a r ina (metil-umbeliferona). Sadrzi k v e r cit 0 z id a, 'l" u t 0 z ida i drugih flavonoidnih
heterozida, do 0,60/0 cvrstog etapskog
ulja i vrlo malo alkaloid a nepoznate
SITN ICA
grade.
Upotreba. - Upotrebljava se kao c.aj (obicno pome~an sa li~Cem medvedeg groMa) za lecenje urogenital nih organa, kao diuretik pri oboljenju be~ ike i stvaranju kamenciea. Rede se daje u obliku ekstrakta iii sirupa. Metil,nnbeliferonu se pripisuje umirujuCe dejstvo droge na muskulaturu mokracne
be~ike.

1. Diureticn i caj: po 10 g sitnice, breze i korena zecjeg trna, 30 g lista

medvedeg groMa, po 1 g per~lmovog ploda inane. Dve supene ka~ike sme~
popari se sa 400 g kljucale vode, ostavi 2 sata i pije umeMo vode.
2. Upala-mokracnih puteva: po 20 g sitnice, breze, medvedeg groZda, korena selena i lanenog semena, kao pod 1.
3. Cistit: po 40 g lista breze i medvedeg groZda i 20 g sitnice. Tri supene
ka~:ilke na 1 litJair kljucale vode, Jeao pod 1.
Ostala narodna imena: janjCe zelje, jarica, jezero-zrnatka, priputnica, ~ra
va od kile, turska zitnica, turska trava.

SLATKA PAPRAT, OSLAD, SLADIC

Polypoddum vulgare L. -

Polypodiaceae

Slatka paprat je vrlo rasprostranjena biljka. Raste po ~Uomama, na stenarna, panjev.ima i starim zidovima. Iz podzemne, obicno vodoravne stabljike
(rizoma) izbijaju veliki, uspravni, kozasti, perasto izdeljeni listovi, dugacki
20-40 cm.

LECENJE BlUHM

602

Droga. - Ri2Om. sa koga su ods tranj eni ostaci lisnih drfaka, korenje i
Iju skaS<t.i listiCi (polypodii rhizoma), dolazi u promet u komadima dugaekim
4-12 cm, debelim 3-8 mm i ne~to sp lj o~tenim. Na njima se s gornje strane
isticu tupim kandzama iii trnj.u stieni ostaci d daka, a s donj e ozilj ci odstra
njenih korenciea. Rizom je spolja tamno mrkocrven, a iznutra s vet I 0 z e l en
- ako nije star. Droga je s labog, neprijatnog mirisa na uzezeno ulje. Uk L1 S a
je s poeetka slatkog, a za tim Ijutog i nagol'kog. Zbog slatkog ukusa, mnogi,
narocito pastiri i deca, kopaj u rizom i sirovog ga povazda n jedu (otud naziv
slatka paprat).
Sastav. - Slatka 1'a1'rat saddi do 4% tan ina, smole, oko 8% masnog
ul ja. oko 510 secera, m aThitola, do 2oo/ 0 g I ice r i z li n a, zatri m sk.roba, belan
cevine, sluzi i kalcijummalata.
lJpotreba. - U narodu slatka paprat s.]uzi kao ekspektorans, antia~tma
tik i diuretik; po drugim je laksans. Leklerk (1912) tvrdi da ga je s uspehom
upotreblj avao kao h olagog i da je suva droga aktivnija od svezeg ri2Oma. U skolskoj medicini se danas malo ili nikako ne upotrebljava, a nekad je da
van za lecenje obolelih organa za disanje, narocito protiv bronhitisa i tuberku
loze. - Slatka parrat deluje sticno slaktom korenu.
Hronicni zatvor: 20 g slatke papratJi, 10 g sIatkog korena i 5 g aogelike
pome ~a se d kuva u poklopljeoom sudu 15 minuta, ostav.i celu ooe, zasladi me
dom i izjutra pre jela odjednom popije.
Ostala narodna lmena: blag-paprat, dubnja paprat, dubova zeleniea, kapIjacak, lezibaba, mali praprot, paprae, papraea, sladaeak, slatka bujad, sladevee, slatka poprat, tulna trava, tuZni koren.

SLATKI KOREN, SLADIC, SLATKO DRVCE, SLATKO BILlE,

GOSPINO BILlE, GLiCIRICA

Glycyrrhiza glabra L. -

Papilionaceae

Sladic je dugoveena, vrlo otporna zeljasta biljka sa izvamedno snaznim,

razvijenim i zilavirn, drvena5'tim korenovim eSistemom, koji zalazi duboko u
zemlju ObrazlljllXei u njoj jaku i sIozenu mreZu zila (.k<>renja i stolona, rizo
rna). Moze doziveti eS tarost do 20 i vge godina i tada se moze dobiti vi~e od 5 kg
),korenja od jedne biljke.
lz mnogoglavog, vge-krakog, snaznog, odrvenjenog, otpornog i debelog ri20ma izbij a na povr~inu zemlje nekoliko stabljika, okomito u zemlju prost iii
malo razgranat koren, a vodoravno i koso kroz zemlju na sve strane se ~ire i
granaju stoloni, podzemne vrere. Stolona obicno ima 2-5, ali se oui u zemlji
dalje granaju i sire. Vodoravne vreze, koje su blize povdini zemlje, na pojedinim mes1ima iz clankova, slicno zllbaci, obrazuju nove biljke na taj naein
sto iznad zemlje daju stablj.Lke, okomito u zemlju 'korenje, a vodoravno i koso
novu mrezu s,tolooa. I tako se iz godine u godinu taj lanac razmnozavanja siri
na sve strane, sladie se spontano razvija vegetativnim putem veoma br20 i posle nekoliko godina pocinje sve brie i jace da osvaja sve vece povrsine zakorovljavajuci zemlji~te u tolikoj meri da ga je pos/e w lo te~ko, mestimicno i nemoguce

uni~titi.

SLATKJ KOREN. SLADIC . ..

603

Na stolonima se javlj a tank o korenj e razlicite debljine i duzine. a na

ko renju krtolasla zadebljanja, slieno kao i na koren1u drugih bibjaka iz is te
p~)J"()dlce. ";ema tome, s ladie vezuje in diferenlni atmosfers ki azol i na taj nac m popra vlJa 1 obogaeu1 e zemljgte azotnim jeainjenjima.
Iz rizoma, koji je i5pod same povr~ ine zemlje, svakog proleea izbiia po nekoliko stabljika visokih 1-2 m . o.ivlja, a osobito gaj ena biljka, u gus to m sklopu obrazuj e z b i j e n i t e ~ k 0 pro hod a nee s tar, koji na prvi pogled
liei na mladu bagremovu ~umicu.
Stablji.ke su debljine maJog prsta, zilave, drvenaste i otporne, obrasle
lisCem ko je je s licno bagremovom, ali je sitnij e. Obicno ima 13 peras to rasporedenih lie ki. One su po obodu cele. Lisee je pod prstima grubo i vrlo lepljivo.
Cve lovi su shnd, ljubicaste boje i graderui kao i U ostalih papilionacea. Ca ~ ica
je cevalS ta, dvozuba i zupcasta. Krunica je bledoljubicasta. Ima 10 pra~ nika. od
kojih je jedam slobodan; iznad pra~nika se vidi povijen gornji dec tuc ka. Plot!
je mala mahuna mrke boje, pljosnata, vrlo evrsta ,i 'kozasrta, r apava i gruba pod
prstima. Cveta u julu i avgustu.
Latlnsko !me sladiea iii slatkog korena je Glvcyrrhiza glabra. Potiee od
Srekog glykys = sladak i rrhiza=lkoren jer je koren biljke veoma s la da k. Glab"a
na la tirnskom znaei gola.
I narodna imena u nas ukazuju na to da narod zna da je korenjea ove
biljke slatko, da liei na mali bagrem. To se \'idi i iz stranih im ena: solodkovij
ili lakiricnij koren (ruski), liquirizia (tal.) n!g/isse (franc.), liquorice (engl.) ,
Sii ssholz .(nem.) i dr.
Rasprostranjenost siadlea kod nas. - Siadie sam dosad zabeleiio kod
Slanka mena, Beocina, Cerevica, Kanjire, Novog Beeeja, Horgo~ a, Male Bale,
Srpskog Krsturil i jos na nekim m estima uz Tisu prema madarskoj granici.
Na SajloVll, bLizu Novog Sada. ima podivljalog sladiCa po visokoj pes kovitoj
oba li 's tarog rukavca Dunava.
Pocetkom juna 1948. nasao sam nekoliko stotina strukova sladiea kod
sela Gli ~ ieeva, blizu Kavadara, u Makedoniji, pored druma, nedaleko od reke
Luda Mara, na pes kovitom humoznom recnom nanosu, na jednoj njoiv.i pod jec
mom. I to bi bio os tatak jedne klllture sladiea, jer starosedeoci kaiu da je
njiva pripadala nekom uglednom Tureinu, koji se pre 1912. god. odselio u Tur
s ku. Na njivi se godinama gaje razni usevi, ali pored svega toga sladie nije
bio uni~en.
Gajenje. - Sladie se gaji ili, bolje reei, jo~ ceMe razmnozava kao medicins ka biljka u Spa nijoi, manj e u Kalabriji , na Siciliji, u juinoj Francuskoj, En
gleskoj i u nekim drugim evropskim zemljama, ali u manjim koliCinama. U
SAD se sladie pocinje gajiti naveliko, jer se koren sve vge traii i droga se mora
uvoziti za industrijll raznih napitaka, duvana za iva,kanje itd.
Sastav. - U svezem korenu ima oko 2% mineralnih i oko 0,4 do 1% masnih materija, do 50% vlage, do 300/ 0 s kroba, malo manitola, asparagina, gorkih
male rija, do 4% saharoze, jedan flavonski heterozid (l,ikvJritozid) kojd hidrolizom d ~je gl,iikozu, ramnozu i dlihidroksi-flavanon. Slast i lekovitost korena polic ll p re svega oct t r iterpens kiih s aponozida, osobito g lie i r i z ,i n a (4-5%,).
Glidrizin se u slarticu nalazi u obIiku kaJcijumove .j amonijumove 501i. Tesko

604

LECENJE BIU BM

ga je izolova ti u cis torn stanju, jer se priliko rn ebtrakcije lako raJSp ada. Godine
J 950. Kos telo je u SAD u sladicu otkrio es t r 0 g e n e h 0 r rn 0 n es t e r 0i d .n e g r a d e, zbog cega je ova stara droga, u nekirn zernlj arna napu ~ ten a,
odJ ednorn <i 0 b i I a p r v 0 r a z r e d n i z n a c a j u rn e d i C i n i.
Upotreba u naucnoj medlclni. - Sla tki .koren ulazi u sas tav pluenih ca.
jeva. Upotrebljava se kao blago sred-stvo za i s k a~lj ava nje i protiv nadirnanj a u
trbuhu . Ulazi u 's as tav raznih lekova za organe za varenje ,i disanje. Pra5ak slu.
zi u apotekarna za p os~panj e pilula. Suv e kstrakt i pra~a k Uipotreblj avaju se
za izradu rnase za pilule, a u ve terinarskoj rne dicin.i ulazi u sastav nekih pilula.
Upotrebljava se u obliku tecnog ekstrakta, u glavnom kao sladak korigens umes to sirupa u lekovitirn rniksturama.
Naj veei dec svezeg korena ~Iuzi za proizvodnju g li e i n a i S~I CCUS Liquiritiae (tzv. erni ~eCer ): .kao palae debeli kornadi, slicni pecatnorn vos ku, ali
erni i osobitog, vrlo slatkog ukusa; grejanjern se razrnek ~ aju; u vodi se potpuno, a li mutno .rastvaraju. erni ~eCer je Oesto falsifikov an.
Slatkim korenom slade pivo, razne p enu~ave limunade i druga pica. U
SAD ga mnogo trose za izradu duvana za zvakanje.
Upotreba sladiea nekad i sad. - Istorija upotrebe s.Jatkog korena vrlo je
zanimljiva . To je j edna od najstarijih lekovitih biljaka ne s arno evropskih vee
i induske i kineske medicine vee viSe hilj ada godina, i to b el. prestanka. Koliku s u mu vainost pripis ivali vidi se po tome ~to ga svi klasicni i kasnije srednjovekovni medicinski pi sci navode i preporucuju uglavnom l.a lecenje organa
l.a varenje i disanje, dakle, isto kao i dana~nja eksperimentaJ.na naucna medicina.
Slatki koren su upotrebljavali kao s latku materij u jo ~ stari narodi oko
Sr.edozemnog m ora i u i s tocnoj Aziji. Teofrasot i Dioskorid pol.navali su zgusnut
sok i upotrebljavali drogu za leeenje ol'gana za disanje i protiv kaMja (Radix .
dulcis u Latina). U sredIlljem v.eku gaj,io se u ItaUj i, a krajem XVI veka u Engleskoj i Ne ma6koj .
Krajem pro~log i pocetkom ovog veka, pojavom sintetskih lekova, a zatirn
\'itarnina, hormona i antibiotika, slatki koren je bio prilicno napusten i zaboravlje n, b ar u ~ kol s koj rnedicini. Medutim, narodna medieina i:li, bolje i tacnij e receno, va r o~ ki s ve t nij e napustio tijak er praSak.
Tek 1964. god . zahvaljujuci upornom radu nekoliko generaeija jedne ugledne apote kar ske porodiee iz Holandije, slatki koren je vracen u terapiju, jer je
pri meceno njegovo povoljno delovan je u leeenju cira u ielucu. To je bila prekretnica za ovu klasicnu lekovitu biljku i ona se danas sve vBe korhsti za izradu
velikog broj a pate n tiranih farmaeeutskih preparata sa izmi ~ ljenim irnenima.
Utvrdeno je , nairne, da i ona topla zu1a boja sl atkog korena nije sarno
boja, nego i le k i da po tice od tzv. f I a von s ,k i h jedinjenja koja deluju
protiv upala sluzokoze i doprinose lecenju cira u i elucu.
Naglom porastu vrednos ti sla tkog korena bio je uz.rok velika potraznja
posle ra ta. Turska i susedne l.emlje posle rata il.vol.e stotine hiljada ton a sl~
dica sarno u SAD, ali ne toliko l.a spravljanje lekova, nego kao s~edstvo kOJe
daje svojslven i traien ukus duvana za Zvakanje.
Mi uvozimo sladic, a mozemo ga gajirtli, podmiTjvati sopstvene potrebe
i vi skove izvoz,i ti.

SLATKI KOREN . SLADIC ...

605

Kw se tome dod a da je sladic jedna od najjevtinijih i najetikasnijih bio

loJk il1 mera u borbi protiv klizanja zemljiJta i erozije - onda se jo~ vge moze
shval!itli za~to smo odmah posle rata tiniu sve da se ova tako vazna biljka pot
ne gajiti i kod nas.
Eto kako je posle vi~ e hiljada godina upotrebe. ali bez he mijskog pozna
vanja. u sladicu dokazano ~ta u njemu deluje lekovito.
Godine 1933. doktor Leklepk, jedan ad najveCih fitoterapeuta XX veka,
dokazao je ek'Sperimentalno da slatki koren smanjuje grl5eve i bolove koji na
staju od lekova koji se upotrebljavaju kao energit na sreds tva protiv zatvora,
tzv. purgativna sredstva.
Inace, i u nasim i u ino!>tranim apotekama, a .isto tako i u industriji Ie
kova i najraznovrsnijih napitaka za uZivanje, osobito penu ~avih, redovno se
kao sredstvo :za maskiranje neprijatnih ukusa i za zasla(!ivanje upotrebljava
slatki koren, a jo~ vi~ njegov ek'Strakt, koji se manje.viSe proizvadi u Italiji,
na Siciliji, Kalabriji, u juznoj Francuskoj i u Ukrajini. Te zemlje su glavni
snabdevaci celog sveta kako tvrstim tako i te6nim ekslra ktom dobijenim is
crpljJvanjem slatkog korena pomocu vode i razblafenog amonijaka.

CAJNE SMESE SA SLATKIM KORENOM

U apotekama, a pogotovu u BiIjnoj apoteci u Beogradu mozete dobiti
slatki koren, a isto tako i razne me~ane eajeve od kvalitetnih lekovitih biljaka
za leeenje raznih bolesti. Svaka farmakopeja u svetu ima svoje sme~e sastav
ljenc od tra'Va koje jedna drugoj pomafu, pojatavaju blagotvorno lekovito dej.
stvo svake bilj-ke pojedinacno tako da cajna sme~a mnogo efikasnije i potpu
nije deluje nego svaka lekovita biljka posebno uzeta. Evo nekoliko takvih sme
~a koje se koris-te u naucnoj medicini i farmaciji u Evropi i na drugim kon
tinentima.

PROTIV GASTRITA (ZAPAUENJA zELUDACNE SLUZNICE)

I. Jednaki delov,i slatkog korena (iseckanog da ne bude krupniji od p~e
nicnog zma). .korena belog sleza (isto tako sitno iseckanog), cveta kamilice i korena (rizoma) zubace - sve se pome~a i cuva u najlonskoj kesi na hladnom
mcs lu . Za pojedince dovoljno je ako se pome~a po 20 g od svake biljke, a Z:.l
vge osoba u domacinstvu treba uzeti vi~.
Tri pune supene ka~ike popari se s pola !itra kljucale vode, odmah po
klopi i ostavi celu noc da se kiseli, da voda izvuce lekovite sastojke iz biljaka.
Sutradan se odliva i pije, urnes to vode, 'Protiv gastrita.
2. Mnogim bolesnicima pomogJa je i ova sme~a trava: po 100 g slatkog
korena. pi tome nane i korena belog sleza i crnog gaveza.
Sprav'Jja se, cuva i upotrebljava kao i sme~a pod I.
3. Mnogim bolesnicima dobro je tinila i ova sm~a trava (moze se dobiti
u Biljnoj apoteci): po 100 g pitome nane i maticnjaka, cveta kamiIice, !ista
zalfije i sJatkog korena.
Spravlja se i pije kao caj pod I.

606

LECENJE B1U EM

PROTIV ZATVORA, TVRDE, NEUREDNE STOLICE

4. Sto grarna Sllatkog korena, ISO g kore k.ru~iDe d JXl SO g kima, anisa
i mora ca. Dve 5upene k ~ ike ove sme~ poparj se sa 300 g kljucaJIe vode, dobro
poklopi , drfi na kraju s tednjaka (ali da De vri) 2 sa ta, ostavi eeo dan da se ekstrahuj e i uveee popije da bi 5e sutradan imala normalna stoLiea.
5. Sto grama slatJkog Jrorena, 100 g kore krusime, 200 g .iseekainih suvih
sljiva 1 200 g moraca. Dve ,supene kasike .kuvati IS minlHa u poklopljenom sudu, o Slaviti nakraj stednjaka i uvece pili .kao caj 'pod 4.
6, Za osetJjive osobe: ,po 100 g lanenog semena i korena belog sleza i po
SO g slatkog korena, kore krus ine, moraca inane.
Spravlja 5e i upotrebljava kao caj pod 4.
7. Za nervozne i slabih Zivaea: po SO g slatkog korena, korena omana, gaveza i odoljena, eveta karniliee, belog sleza i lavandule i 100 g kore krus1ne.
Biljna apoteka ima za ovu bolest i druge mesane cajeve.
8. U svim nasim i inostranim apotekarna vekovima se spravlja cuvena
smesa proliv zatvora, lenjih creva i raznih legoba u crevima, Liquiritiae pulvis. Taj aromatican prasak Svo.jstvenog mi1"isa i liIkusa u raznim farmakopejarna ama TazIlU recepturu, aLi je u njemu glavni lekoviti saslojak slalki koreno Sastoji se od samlevenog sla~kog korena (15-20<>/0), ,s amlevenog lisca iii,
jos bolje, plodova sene (15-20 0/ 0), samlevenih plodova moraca iii anisa (oko
150f0), preciSeenog apotekarskog sumpora (10"10) i secera (500/ 0 ), U novije vreme dodaju se i sarnleveni evetovi kamiliee (Bi/jna apoleka u Beogradu), sto
se pokaza1o wlo kOI1isDO, osobito za osetljjve osobe.
CAJEVI ZA ISKASLJAVANJE

U svet&koj farmakomedicinskoj litera turi ima vise kompozicija cajeva u

kojima je jedan od glavnih sastojaka slatki .koren, jer ova lekovita biljka ima
saponozida 6jedinjenja koja pene u vodi, slicno sapunu) koji najmanje drare, za 'razltku od mnogih drugih takode saponinskih biljaka, veoma vainih za
terapiju, ali ciji saponozidi draie organe za di5anje u toj meri da se bole.sniku
vise odmaZe no sto mu se pomaie.
Evo smese trava koje su biage, ne nadraiuju, vee ublaiuju:
9. Sto grama slatkog korena, 100 g korena belog sleza, po SO g lista i eveta belog s.Jeza, 100 g lis La podbela i 100 g moraca.
Tri ,kasi<ke caj-ne smcle popari ,s e s pola litra kljucale vode, smes-ta poklopi, posle 2 ~ata oeedi i pije caj umesto vade, pre jela nezasladen, a posle
jcla zasladen evetnim, lipovim iii bagremovim medom.
CAJ ZA LECENJE ZAPALJENJA JEZlKA (GLOSITIS)

To je upala sl uzniee jezika. Moze biti akutna i:li hro~Cna. Sare". na j~

ziku kod ove bolesti testo podsecaju na granice na nekoJ geografskoJ kart~,
pa se naziva geografski jezik, sto se cesto javlja kod predskolske deee.
Dobro je jesti kvasae, limun, p~nicne kliee (Trivit iz S~b~tic~
je izvrstan koncentrat svih faktora vitamina B), a istovremeno lSpliI'atl

SLACICA BBLA

607
usla i pili caj nacinjen od 100 g slatkog korena, koji se kuva pol a sata u
jednom litru vode i ostavi da se prohladi. Mlakim cajem treba ispirati usta
(jezik) J caj progulati. Ovo najvise upotrebljavaju zene u Francuskoj, u klimakterijumu.

SIRUP SA SLADICEM
Pomesaju se jednaki delovi tecnog ekstrakta sladiea (slatkog korena),
divljeg kestena i majkine dusice, pa se l1a smesa zasladi sirupom od viSanja
iii od maHna. Ovo je vrlo prijatan napitak, koJi cak i deca, koja inace nerado piju lekove, uzimaju s velikim zadovoljstvom. Deci se daje na dva do
tri sata po jedna kafena, a odraslim s upena kasika.

SLACICA BELA
Sinapis alba L. -

Cruciferae

Upotreba. - Bel" slaoica se upo

trebljava za drafenje koze. Trosi se
vise za izradu slaciceu, senfa, dakle,
kao zacin, osobito u sevemoj i zapadnoj Evropi. SluZi i za cedenje masnog ulja.
eela zrna ose upotrebljavaju i protiv zatvora (mehanicko delovanje sluzi). Bela slacica je odlicno sredstvo
za ,konzervjsanje namimica. Ne sarno
sto se hrana dobro cuva vee je slacica
uz to i vrlo uJrusan i neSkodljoiv konzervans.
Kad se 'seme bele slacice potopi
u vodu, one nabubri i otptmta mnogo
s I u z i, koja potiCe od spoljnog sloja semene ljuske. Kad se u vodi smrvi,
daje zu1u emulziju Ijutog ukusa, ali
n e m a m j r i s a, jer proizvod hidrolize sinalbozida ne vet-Pi, ne daje etaorsko ulje. Kad se seme Zvaee, pece kao
cma slacica.
Sastav. - Seme bele slacice ima
oka 300/ 0 m a IS n 0 g u I j. a, aka 2S0f0
belancevina, oka 25% s I u z i, enzima
m i r 0 z ina i oko 2,5% sin a I b i 11 a
SLACI CA BELA
iii sin a I b 0 z ida, od koga potice
Ijut ukus semena i koji se pod uticajem mirazina i u prisustvu vode razla!e
na si n ani n i druge sastojke.
Ostala narodna Imena: bela gorjusica, bela gorusica, beloi renof, gorusnica, gorcica, mustarda, tSenf, sladcica, slacica.

608

LBCBNJB BllJBM

SLACICA CRNA

Brassica 11igra K:och -

Cruciferae

Mnoge biljke Ijutog ukusa i bez mirisa. kad se zvacu. otpustaju svoj.
s lven Ijut miris koji draZi. gusu i pece. Ovo potite od senevolnih Hi sum
pornih heterozida. koji se pod utieaj em enzima m i r 0 z ina z e (m i r 0z in a) hidrolizuju na .redUJkeione secere i isparljive tecnosti ljutog mi
risa koje drafe. izazivaju suzenje. a na .sluznici i kozi ervenilo. osecaj top
line i plikove (kad se &truZe ren. secka luk. j ede slacica i 51.). U maloj koli
cini izazivaju ape!it. Senevoli imaju
ogromnu antimikrobnu moe (fiton
cidiJ.
To su najeesce estri izotiocija'
novodoniene kiseHl!1e: S=C=NH. Giav
ni predstavnik senevolnih aglikona je
etarsko ulje dobijeno od samlevenog i
fermentiranog (u pris ustvu hladne yo
de) 's emena erne s lacice destilacijom
5 vodenom paramo Aetheroleum Sinapis
nigrae. kQje se sastoji od 3!lilsenevola
iii alilizotiocijanida.
Senevolnih heterozida ima u mnogim biljkama. pogotovu onim iz poro
dice Cruciferae. zatim Resedaceae. Capparidaceae. Tropaeolaceae. Papayaceae
i dr.
Sin .i g ~ 0 z i d Hoi siJ1'igriJIJ. je se
nevo~ni heterozid koji je prvi izdvojen.
Pod uticajem enzima mirozinaze. koja
se nalazi u odvo j enim ee1ij ama u seme
nu slacice. sinigrozid se razlaze na gli
kozu . alilsenevol i kalijum ki seli sulfat.
Gotovo svi senevoli su lako isparljivi i
zbog toga deluju revulzivno. lokalno
"'.
drafe. osim senevola 5 ina I b 0 Z ida
~ (bele slacke) koji je vrlo malo is-par
CRNA SLA CICA
ljdv i zbog toga ima slabo revu\2livno
dei-stvo.
Gajenje erne slaclce. - Slacica se gaji. a raste i divlja i poludivlja bez
maIo po oeloj Zemljinoj kugli. Slaciea je jednogoclgnja bHjka. v.isoka do I m.
Cveta sitnim zutim evetovima od maja do avgusta.
Crna slacica je dan3!S prava kulturna bilj:ka . Gaji s e u znatnim kolici.nama.
narocito u Holandiji. Indij.i. SSSR41. SAD. Ita1ijd. Nemaokoj. Francuskoj . a
kod nas najvise u Vojvodini. Holandija proizvodi najbolju slacicu. Indija i
JubJoafricka Unija su u novije vreme najveCi konll!Urenti evropskoj drogi.
Na Istoku. na roOi to u SSSR-u gaj.i re Brassica juncea (L.) Czem . i
prod3!je pod ;jmenom ruske m ~3!reptanske slacice za izradu etal'skog ulja
i siac ice (moutarde, S enf).

SLAClCA CRNA

609

Slaeica traii hwnoznu, dobru, sitnu. laku zemlju preko zime uzoranu
i polo'laj dobro zastieen od hladnih vetrova. Neposredno l1ubrenje staj
skim dubretom nije Ipreporueljivo. Najbolja je zemlja u staroj snazi, posle
krompira i drugih okopavJ-na. Moze se na hektar zemje baciti do 600 kg
superfosfata iLi do 200 kg salitre.
Seje se rano u proleee iii vee krajem zime ako je v'reme pogodno.
Selva. obrada i sve ostalo je kao za uljanu repicu. Seje se oko 10 kg na
hektar na rastojanju od 30 x 30 em. Klijavost semena traje 3-5 godina i iz
nosi oko 85"10.
Sumporna l1ubriva (gips)
povecavaju procenat sumpornog hete
rozida.
:letva. - Zanje se u leta dok je
stabljika jos zelena, kad LiSee poene
opadati i kad Ijuske poZute, a seme ~
donjim Ijuskama poslane mrko. Zanje
se nocu . za rose da se seme ne bi omla
tilo. Snopiei se ostave 10-15 dana 1I
krs tinama i kamarama da se osuse i
zatim vrse iii mlati kao pasulj. Svaka
Ijuska iilma desetak lorna. S jednog he-k
tara se dobija oko 1.000 kg semena. Se
me se osusi na tavanu kao 'lito i eesto
lopata da se ne bi upaLilo, dok se pot.
puno ne osusi.
lzgled semena. - Zrelo i osuseno
.1
serne slaeice je okruglasto. mrkocrveno,
SB EMA POPRECNOG PRESEKA
sitno , u precnik'll svega 1-1,6 .rom ve
SEMENA SLACICE, 1. SEMENl OMOTAC.
2. KOTlLEDONl. 3. EMERlON
liko. Lupom se vidi kako je veorna fino
i pravilno mreZasto-jamaslo nab 0 r a
no. Na preseku sernena vidi se lupom zuto-zelenkasta uljasta k I i C a sa
dV:l veli'ka
k 0 til e don a s a v i j en a jed an oko drugog k a 0 0 I u c i.
U otvoru ovog oluka vidi se obrnut, val}kast, povijen koreneie. Po kotiledonima su u jednom redu nanizani sitni sudovni snopi6i. U vodi serne poslaje sluzavo ,i sklisko j mrezasti nabori iSceznu. jer episperm jako nabubri
usled veli ke kolieine s I u z i.
Slaeicno serne je bez rnirisa. Mel1utim. kad se z v a e e. ukusa je u po
ee lku uljastog, nagorkog i nakiselog. a zatim je ukusa i mlrisa vrlo Ijutog,
peee, gusi i p a Ii. Taj isti Ijuti miris oseti se kad se seme u prah stuea i
pokvas i vodorn (slaeicno ulje. alilizosulfocijanid).
Brasno. - Kad se slacieno braSno (sarnleveno serne, rpokvasi vodom.
mora otpusta li v,rlo Ijut miris koji izaziva suze. Ovaj miris se ne maZe ja
viii ako prasak (ili semel prelijemo kl;utalom vodom. kiseHonom. bazama
iii a lkoholorn. jer lada enzim mhl'ozin ne moze delovati. ne moze doci do hidro
lize sinigroz.ida.
Slat ieno brasno iz koga je etrom i'Ii petroletrom odstranjeno rnasno ulje
irna be licaslu boju, bolje se euva jer oSe ne uzde i aktivnije je. Kad se prokuva
1 g slae icnog brasna u 50 cern vode i filtruje. teenost, kad se ohladi. ne SOle
poplavili s jodnim raslvorom (skrob). Slaeicno seme mora dati najmanje 0.7"10.
aliIizosul focijanida.

LECI!NJI! BlUl!M

610

Sastav. - U slacicnom semenu ima oko SOlo sin i g r 0 z ida (sini

grina), ~to cini 0,7010 do 1,30;. etarskog ulja. Ima jo~ i oko 31!l1. mas n 0 g
u I j a, do 2S0f0 belancevina, do 2oo/. s I u z i, eru!ima m ,i r 0 z ina i tragova
sinalbozida.
U slacicnom ulju ima 9OO/. alilizo-sulfocijanida.
Prema tome, slacicno etarsko nlje n e p 0 oS to j i u s e men u s lobod oIl 0, kao ~to je to slucaj oS veCinom drugih etarskih ulja u bilju, nego
je vezano '1.1 obl,hlru heteI'O'lJida Il'3srtvorenog u svim celrijama koje ne sadrle en
zima mirozina. Zato se hidroliza i oslobodavanje ulja ne mogu odigrati u
netaknutom semenu, jer su m i r 0 z i n i sin i g r 0 z i d 10k a liz 0 van i
u razlicitim, odvojen~m celijama. Etarsko ulje -se dobija desti
lacijom iz semena, koje je prethodno samleveno i eedenjem pod pritiskom
oslobodeno masnog ulja, a zatim maeerovano u hladnoj vodi! Ovo ulje je bezbojna .iii iu6kasta, bistra tecnost, I jut 0 g i pro d 0 r no g m i r j sa, izaziva suzenje, jako drafi s'luzokoru, kOla poerveni i javljaju se pl~kovi, pa cak i
rane; lJ'k,usa de vrlo Ijutog. Rastvara se u alkoholu i etru, malo u volli; u vode
nom rastvoru se brzo raspada.
Odredlvanje alllsenevola. - Vrednost erne slaciee odreduje se prema procentu lSinigrozida, a ovaj se izracunava na osnovu odredivanja alilsenevola.
racan postUipak odredivarija opisan je u farmakopejj.
UPOTREBA SLACICE
Domaclnstva s decom u kucl treba uvek da lmaju semena slal!lce
Slacicno brasno deluje sarno ako je sveZe. Zbog toga u lruci ,treba cuvati
cclo seme J, tek kad zatreba, samleti ga'U mlinu za maik ,vii kafu ill istueati u

avanu.
SlaCicno seme i ulje su sreds~ za drafenje kOle: revlliziv, rubefaciens
(izaziva ervenilo koze) , a ako se dr li dufe na kozi, moze izazvati i plikove,
dakle, i vezikans. U vecoj dozi droga je otrovna; izaziva povracanje. Upotrebljava 'Se i kao zaein, a' narocito kao izvrsno sredstvo za konzervisanje. namir_ nica, jer deluje alltibakl erijski.

SveZe spravljeno s I a c i c nob r a ~ no (Farina Sinapis) je iuCkastozelenkaste boje. Od oIIljega se naCini ka~a u vodi, mettle na laneno platno i
stavi na telo kao oblog. Kad pocne jace peci, skine se i to mesto namale
masnim uJjem da se ublafi hoi j spreee neprijatne poslediee upaJe koze.
Charta sinapisata, haT t ~ j a s a s I a c i eo m, slieno se upotrebljoava.
Pre oIIego ~to se prilepi lOa hal'tiju, iz slaOienog bra~na se od!sit:raJni masno ulje.
S I a c j Cill i 5 P i r it u s (Spiritus sinapisatus) sadrli 2'10 etaTskog ulja.
Slicno se Uipotrebljava.
Slacicno braSno se upobrebljava u raz,nim oboljenjima orgma za disanje,
kao : bronhitJsa, lakseg zapaljenja pluca, zapaljenja plucne mararniee (s'Uvog
ili S izlivom). Najce~ce se upotrebbjarva 'U obHku obloga iii kupke.
Slacicni oblog (prozganica, prolik) praw se ovako: na litar mlake vode
(oko 36) stave se dye ~ake slaeicnog bra~na. Kad slacica poene da p~ta Jjulinu (~to se poznaje po parama koje ~tipaju za nos i za oei), u tu sme~ u se

SL\CICA CRNA

611

potopi ~a r~av jJi pelen a (prerna U'lrastu d ete ta). Tim pokva~enim ~a~avom
se bolesn ik o bvije oko grudi i leda, a ruke os tanu slobodne. Preko toga se
stav i su v flanelski tarlav i pod tim se bolesnik osta"i 3-5 minuta. Ako je
slaCiea do bra , za to vre me sva koza pocrveni. Zat o treba b rzo skinuti oblog,
kozu opra ti mla kom vodom da ne h i po njoj os tala s lepljena s l a ~ica, k oja moze
da s tvori opekotine. Kozu na m azati sveZim jes tivim ulj em da ne bi do~ l o do
s tvaranja p likova i rana . Takav oblog ne ~reb a dava ti ~clce od 1-2 puta
dnevno, i to \Sarno p o savetu lekara .
SlaCicl'la kup ka: u vodu okoja j e spremljena za kupanj e potope se dye

sake ~ l aci c nog bra~na , s tavljenog u kesicu od tanikog platna. Voda treba da
ima o ko 40C. Kad se oseti ljut m ill'is, stavi se bolesnik u vodu i ostavi 5-10
minu ra, ~to zawsi o d dejs tva s l a~ i ce . Kad koza pocrven.i, opere se obicnom
,"odom, dohro osu~ i i namafe uljem; bolesnik treba posle toga da lezi u
pos telji.
D eci i osetljivim osobanza, da b i se ublafilo energicno n adraZajno dejs tvo slacicnog brasna, na p o kva~enu s la~ icnu ha rtiju ili na po kva~eno br~no
na platnu d oda se la l'le ll og braSl'l a, razume se, potpuno svefe sarnlevenog!
Je dnostavno se tk a~i kom pospe svuda podjed'na ko. Svoj om sluzi i mas nim
uljem laneno b ra~no vr lo blagotvorno deluje, ublafuj e bol j spreeava pojavu
opeko tina, mehurova i rana.
U s lu~aj ev im a kome, apople ksije , reumatizma i raznih gr~eva razmuti
se 30-40 g svezeg slacicnog b raSIla u 1 litar mlake vade (aka 30C) i u ton\e
drle ruke ili noge. _
Ul'lulrasnja /.lpo t re ba slacice j e r ei1a, ,j tu se mor a biti jo~ oprezniji!
Ta ko je, pored ostalog, slaeica zajedno s renom bila glavni sastojak antisko rbu ticnog vina ..

U zapadnoj Evropi jo~ se spravlj a me~ani eaj u kome ima 60 g stucanog

slaeicnog .semena, 60 g nas rruganog .koreJ;la rena i 30 g limunove kore. Ovo se
sve stavi u lonae, popa ri s dva litra klju.Wle vode, he rme ticki poklopi i ostavi
20 sa ti. Od ovoga se uzima 3 puta dne vno po jedna ~ olja kao sredstvo koje
pojaeava mokre nje i pomaze osoba ma ciji su bubrezi oboleH. N ajce~ce se uirna s me dom , je r je onda le k prij atniji.
I za s polj nu, a pogotovo za unut ra~ nju u potrebu slacice, pitati le kara.
Slaeieno etarsko ulje. - Ova eta rsko ulje j e vrlo efikasno i energicno
al'l l iseplicl'lO i paraziricidno sredstvo, ali je opasno, te u rukama nestrucnjaka
moze izazvat i tdka trovanj a , pa cak i sm r t!
Zbog tega se ovo ulj e u a pote kama d rli pod kljueem i izdaj e se sarno
na le karski recep r.
U apoteka ma j u fa nnaceu tlskoj industrij i od slacicnog ulja se spravlja
veh k b roj razn ih lekova , ali se on i smeju uporrebiti jedino i iskljucivo po
savelu le ka ra . Upotreba na svoj u ruku, nestrue no i neznalacki, eesto izaziva
nezeljene posled ice koj e se, ako bolesni'k prefivi, te~ ko Ieee.
Od 4 grama s la~i cnog ulja zec ugine za nepuna d va sa ta, a od 15 grama
za svega 15 minu ra. Ak livni sastojak slaeicnog elarskog ulja (alil-izotiocijan id) ima mali moleku l i zbog toga b rzo prodire u sve organe, a izlueuje se
preko pluta i mokracom.
.
Antibakt er i jska moc slac icnog etarskog ulja j e vrlo v elika; 6ak J u razblaienju od 1:300.000 zaus tavlj a razvoj veCine zaraznih klica. Otud oprav-

612

LECBNJI! BIUBM

dana upotreba tzv. senfa iii mutarda kao za~ina i dodatka uz mnoga jela, osobite slana. Ljutina sla~ice deluje, dakle, preventivno.
Slacicni Jpiritus spravbja se '11 apotekama kod nas i svuda u svetu. To
je najC'esce 10f0-ni ili 2% -ni rastvor s l a~i~nog etaJ1Skog ulja u ~istom (iii
80-900/o-nom) alkoholu. Moze se upotrebljavati, ali sa rno spolja umesto sla~ icne karte i obloga, aH vrlo oprezno. eim lSe oseti toplina, odmah treba to
mesto na telu oprati i namazati svezim ulj em da bi se spre~ilo erven ilo i
opekotine.
Protiv reumatizma i s li~n ih oboljenj a, upot.rebljavaju se, osim s l aCi~nog
spiritu5a, .i razne emulzije, linimen ta, pomade, lekovite mas ti kojima se mafu
bolna mesta n.a telu.
Upotreba 5la~ice , njenog braSna i etarskog ulja u veterinskoj medicini
jos je cesca i raznovrsnija nego u humanoj medicini. Razume se da se i ovde
mOl'aJju preduzeti sve mere opremosti.
Masno uije se dobija industrijski ,iz semena orne slaOiee. Cedenje ili ekslrakcija 'je vrlo rentahilna, 'jer sla~ica ima v.ise oct 30% masnog ulja koje se
upotrebljava ;oa ishranu i u razne industrijske svrhe.
!~arO(lna

lInena. - Osim .imena: ema 6la~ica, musta,rda i senf postoje i

druga narodna 'ime na, npr.: ardalj, gorusica, ognjica, mustarda, muStar, hardat itd.

SLEZ BELl, PITOMI SUEZ, SLEZOVINA, SUEZ, SLIZ, BELODUN,

DILl, LINlA

Altheae officinalis L. -

Malvaceae

Dugovecna, lepa upadljiva reljasta biljka, visoka 1-2 m. Gela bi1jka je

obrasla gustim svilastim dlakarna, tako da su listovj srebmobelicasti i pod
prs!ima kao kadifa meki. Stabljika je prava, jednostavna iLi razgranata i pri
dnu odl'Venjena. LilstoVii su spiralno poredani, a iz njJhov.ih pazuha pri vr hu
stabljike a ogranaka .izbijaju 'kite bela r u zi cas t j h, 1-2 em velikih, Iepih eve t 0 va. eveta preko eelog leta.
Listovi lSa gornjeg dela S'tabljike su jajasti i na osnovi ,klinasti, sa srednjeg dela ISU neSto malo ,krupniji i trokraki, na osnovi zaobljeni ill srcasti, a
listovi sa donjeg dela stabljike 'S'll najveci I~do 10 em), petokrakoi, i imaju najduiu drlku, dugaoku skoro lkao lisna ploCa. Rub ll\9ta je 'nejednako zupeast,
zaeepljen na 3-5 mesta; ima isto toliko prlStastih nerava, istaknutih na nali ~ju. Listovi su dosta debelj, laki, kao k a d i fa me 'k i od gustih, ,b elih, zvezdastih, dugih i mekih dlaka, List je belieasto-zelene boje, bez mirisa i s I uz a s tog u k usa.
Nasa farmakopeja propisuje koren i list belog sleza. Narod upotrebljava
i eve t, Flos Althaeae. Bere se lem po vrlo suvom vremenu, kad spadne
rosa, i brzo oruSi na 'promaji iJj. u susniei. Nestrueno i nehatno osuseni i brani evetovi potamne i poplesnive. Celija sa ISluzi 1ma svuda, a najviSe u mezofilu krunicnih j u donjoj epidermi easienih listica. Hemij&ki sastav i upotreba slieni su kao kod lista i korena.

SLBZ BELl. PlTOMl SUEZ . . .

613

.'tasprostranjenost. - Misli se da je beli slea: poreklom iz zemalja oko

~aspIJsko~. Crnog i isto.tnih delova Sredozemskog mora . Odatle se rairio
L:a ~. u Au,tra llJu I Am~nku . U mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope
gaJ I s~ .zbog kOl'Clla, It.s la i eveta, koj i 's e l.I'j>ot rebl javaju u medicini. U nas
ga na.Jv I ~e I m~ po retmID ostrvim a i ri tovima pored Tise, Dunava, Save i druglh reka. Volt l a~u, duboku. vlafuu zemlj u, a n ajvi~e Iret ni nanos, koji je povremeno pop lavlJen .
. Gaj enj~ , razmt.t0tavsnje I berbs. - U Belgiji, Franeuskoj. Nematkoj i
nek.l m drugl~ .zem I J~ma .sve se ,:He upotreb ljava koren od 0 p i e me n j e n e
g a J. e neb 1.1J ~ e, Jer Je mek~ I, m esnatij i, deblji, jedn olitnij i, nije tako ii
lay I sa d r h v des I u z J od divljeg.
1zborom va r ijetel'a . zemlje, dubr iva , na
t ina ob rade i drugim agrotehnitk im ra
dovima dobijene .s u izvesne sor te belog
sleza. Kopa se prve ili d r uge godine u
jesen. Na~a r et n a 0 s t r v a, tzv.
ad e i r ito v i, vodoplavo zemjiSte,
naj bolja su mesta za gajenj e iii r a z
m n 0 i: a van j e ove vaine bi lj.ke.
Na 1 hekta r po trebno j e 1 kg se
mena. Bolje i b ne se dode do koristi
rasadivanJ em mladih izdeljenih glava
s pupoljcima . One se mogu u jesen
ut rapiti pa u prol e6e rasaditi. Kod
nas pored reka sarna voda raznosi i
seje slez. Na 1 hek ta r po trebno je oko
70.000 sadniea na rastojanju 50 X 50 em.
Sa 1 hektara dobija se oko 1.200 kg
lis ta, 1.500-2.000 kg kore na i oko 125
kg eveta. Bolji prinos je s lakog, pes
kovitog rast resitog zem ljiSta (retni na
nasi) dubrenog p epelo m i dobro prego
relim s taj ~kim d ubre tom iii sa 1.500 kg
ve~tatkog dubre ta u kome ima 12 de
lova azota , 16 delova fosfora i 20 delova
kalijuma.
BE Ll SLEZ
Koren i skopan p rve godine je naj
bolji, jer ,s adri i najvHe 's luzi. Starenjem postaje, iostJna , sve deblji, ali sve
tvrCli, vlaknastiji, d rvena-stiji i lo~iji. 1z s emena izvede na bilj-ka ima kratak
rizo m iz koga 5e gra na nekoliko podjednakih mesnatih i belo-zuckas-tih kore
nova cle belih oko 3 em, p a i debljih.
P o~to se koren izvaru i odse6e deblj e korenje, glava se razrere na onoli ko delova koliko na nia j ima pu-poljaka, vrati u zemlju a zatnpa na 'rastoj anju 50 X 50 em da bi na re dne godriJ1e dala novo korenje. Rizom vremenom
posta je sve 'krupnij~ J vgeglav. IDa bi .se doblia to lep~ i lb olja droga, korenje se m ora odmah po~ tQ je i~kopano ot istiti oct zemlje, oprati, od.seci spo
redno s itno .korenje , , ~'truganj em pomocu noi:a oguliti i os~iti lito bne na
lempe raturi od 60 do 70C da d ruga ne bi poplesnivila iii dobita nepriiatan
ukus i tamnu boiu . Seeka nje korena vr~i se posle suenja.

LECENJ E BIUEM

614

Cesto se desava da n es tru ~ ni bilj a ri slliSe koren na suvise vi so koj tern

pera turi , zbog ~ega koren potamni , a s luz i skrob se raa:loze. IIi slliSe neogu.
ljeno korenj e.
Nedostaci. - U skladi stima osus en -koren belog ISleza vrlo ~esto izbuse
insek ti. Kad se koren 'Po topj u vodu, na povrsinu isplivaju be li ~as ti crvici.
Takvu drogu treba un iS titi, a prostoriju i ambalaZu podvrgnuti dezin sekciji.
Upotreba korena belog sleza u nau~noj mediclnl. - Bell slez se u nas
i u .inostranstvu vr lo mnogo upotrebljava. Zbog velike koli~ine izvrsne sluzi
daje 5e -protiv upala organa za disanje J zdrela, interne iii za ispiranje
guse i nosa u obliku m e c eTa t a: is eckan koren dm se oko d vas a tau
h I a d no j v 0 d i (nikako u klju ~ aloj) i za to vrerne ~esce promeSa. Na taj
naCin se ekstrahuje sarno sluz. Kuvanje korena (dekokt) nUe dobro, jer se
time izvla~i i skrob, tecn os t je gusca, ali je mutnija i brzo se pokvari, uskisne.
Skrob je balast, nije lek. Kao vrlo blago sitllZno sredstvo daje se i protiv proli;va, za zapi.ranje mokracno-'[)olnih organa, za klizme, za obloge na upaljena
mesta ita. Ulazi u sas tav raznih grudnih cajeva, koje jzraduju a<poteke u nas
i u tudini. Cesto se u razne miksture 'Protiv Ikaslja dodaje sirup od belog sleza,
narocito u de~joj praksi. Pra.sak, dobijen mlevenjem i prosejavanjem korena
belog sleza, UljJotrebljava se za posipanje pilula i za izradu raznih poslastica
i lekova.
Sastav. - U korenu belog sleza ima oko 30-35% s I u z j, oko l()o/o
p e k tin a, oka 35 0/ 0 s k rob a, do 100/ 0 s a h a r or- e, malo invertnog !ie
cera, oko 2% a sparagina, betaina, 1,50;. masnog ulja ~ dr. Pepela ostavlj3
naj viSe 7% ; u pepelu ima mnogo fosfata . SitllZ se rastvara u hladnoj vodi i
hidrolizom daje glikozu, gala ktozu i ,ksilozu. NajvJ'se sluzi ima u oktobru, na
kraju vegetacije, zbog cega koren u to doba valja vaditi.

CAJEVI

Cajevi za lak~e iskasljavanje i ublaZavanje nadraiaja. - 1. Po 50 g ko

rena b elog sleza, moraca i lista podbela se 'Pomesa. Jedna iS U'Pena kasika te
mesavine popari se sa 200 g klju~ale vode, ' poklopi i posle 2 sata toplo 'Pij e
po jedna .k~ika svakih 10-15 minuta. Za-sladibi sirupom od visanja iii
malina.
2. Po 50 g korena i lista belog sleza, lista bokvice i podbela, i moraca
se pomesa. Spravlja se i pije kao caj ,pod 1.
3. Po 50 g korena i cveta Ib elog sleza, !ista 'Podbela i pitorne nane i cveta
karni!ice se pomesa. Spravlja se i pije kao caj pod I. Ovaj ~aj je mi.risan, pa
se preporucuje osetljivijim osobama.

4. Po 50 g korena, !ista i cve ta belog s leza se pomesa. Ov<IJj eaj se ne

kuva, nego 'se dni u vodi 2-3 sata na obi~noj temperaturi i posle pije. I ovaj
lek se zasladuje s irupom od viSanja, ribizla JIi malina da bi bio prijatniji,
jer je s lez sluzav, bljutav i otuian, pa ga mnoge osobe ne podnose.

SLEZ BELl . PITOMI SUEZ...

615
Ca j :.:a letenje upale mokracnih puteva. - 5. Po 50 g korena belog s leza
b rezovog ~ kru~ovog Iis ta , Ii s ta rnedvedeg grozda, za lfije i rastavica se pO:
rnd a. Cetm kal ke ove srnee se popa n sa poJ a litra kljucale vode i posle
2-3 sa ta odlij e i p ije 4-5 puta dnevno 'Po I c aa.
.
6. . Po 50 g korena belog s leza, lane nog seme na brezovog i borovicnog
lI sts 1 IIs ta od rnedvedeg groMa se pornesa i upotrebljava kao caj pod 5.

Protiv prollv8. - 7. Po 50 g korena, Iista i cveta belog sleza, Iisla podbela , crnog s leza, kupine i p itome nane 1;e pornesa. Pe t .kaS ika caj a se po pari
1 IIIrorn klJucale vode, poklopi i posle 3 sata ocedi i pije nezaslal1en umes ID vode.
8. Deci se daj c ies ta

5 meSa,

ali 's e doda jos 50 g kamilice.

Sluz od belog sleza. - 9. Koren belog slew se ne sme kuvati. Jedna kas ika sit no zd robljenog ko re na belog sleza prelije se esa 200 g hladne vode i
d rzi 2-3 sata na obi cnoj ternper a turi cece rnesajuci. OdIije se i tom sluzi
se grgl;a i na kra;u popi;e.
Za lecenje upale grkljana. - 10. Pedeset grams korena belog sleza, 30 g
slatkog 'korena, 10 g korena Jjubicice i 40 g lists podbela se porneSa. Tri kas ike caja se p opari sa pola li tra kljueale vode j posle 3 sata odlije, grglja
pije u toku d ana.
II. Oeci se daje isti caj , ali rnu se doda jos i 50 g 'karnilice.
Sirup od belog sleza. - 12. Pedeset grama korena belog sleza dni se
12 sa ti u 300 g hla dne vode na obicnoj ternperaturi. Od1ije se i porne sa 'sa I kg
meda ili si.rupa od rna Ene, visnje jlj r.iibizle. Mora lSe cuvati na hladnorn rnestu,
jer se b x;zo kvari. Pij e lSe na 2 lSata po 1 kas ika.
Pastile za zvakanje. - Pot'rosnja beiog sleza 'ra'ste paraieino sa raZVDjern in dll's trij e i velikih gradova. Sve vece kolicine belog sleza troSe fabrike
IJ ombona, pashia, gume za zvakamje i drugih sredstava za uXivanje.
Una's je proizvodnja i potrosnja palStila s 'belirn slerom vrlo mala, a to
j e steta.
Istorija. - Beli slez je jedna od najs tarijih lekovitih biljaka. I Teofrast
(371-287. p re naSe ere) ga preporucuje ,kao lekovitu biljku, a osobHo Dioskorid koji u ~vom kla sicnom delu De Materia Medica, pisanom 77. ,god. I veka,
elaje uputstva 0 upotr ebi belog sleza i drugog bilja.
Karlo Ve li,ki je 812. god. u svojim Kapitularima n8ll'edio da se beli slez
m ora gajiii na 'svim drlavnim imanjima njegove prostrane imperije, a mi
posle j ed anaest i po vekova jos to ne Cinimo na naSim poljskim dobrima, jeT
ne rnoze rno da se ubedimo.
Bell slez je lek, mole bitt I hrana, pa cak 1 otrov. - U osusenom kGre nu be log s leza irna vrlo mnogo hranljivih materija, oko 75% raznih uglje
n ih hidrala. Zbog toga je on vrlo vaian izvor skroba i secera u eslucaju gladi
i ra la, j er u nuzdi moze da posiuzi za spravljanje hrane .
BeLi s lez je potpuno ne otrovan, nes kodlj iv, pa ipak od njega mnoge
zene urniru. Zas ilj enim korenom belog sieza neoprezne J neobaveStene zene izazivaj u pobaeaj. Pos to je koren uvek prljav, redovno dolazi do sepse (lrovanja
k rvi). koj a se 6esto za vrsava ~ mrcu . Na ovu opasnu upotrebu belog sleza kod

LECENJE BIU EM

616

nas se ne ob raea bezmalo nika,kva paz nja. Eto jo~ jednog klasicnog prime r~
gde vrl o vain.a i potpuno n e~kodlji va le kovita biljka moze biti smrt onosna
a ko ~e ne upo trebi za ono za ~ ta treba da se kor is ti.

SLEZ eRNI

CVET CRNOG SLEZA

Malva silveslris L. -

Malvaceae

Crni slez je na jobicnij.a biljka, ras'Prostranjena od Sibira do Kapa , po

naselj.ima, utrinama i poljanama. Po u1icama na~ih ravnicarskih sel a ne
vidi se skoro nikakva druga trava do erni slez, slezovaca iii gu~cij a IraV3.
U Bclgiji, Nemackoj i drugde gaji se jedna odlika velikog sleza. Malva silvestris var. glabra zbog lepih, tkrupnih, kao vino erven.ih cvelova, koji susenjem poplave.
eve ce ernog sleza se bere kad je potpuno .rasevetano, po suvom
vremenu i brzo susi i sus nici zagrejanoj na 40-50C. Cvelovi su obicno
ruzicasto-ljubicasti, a susenjem pomodre. Ispod Casiee nalaze se tri rasljasta,
cekmjava, siljasta, uw uz prugasta listiea spoljasnje casiee. Casiea je na peto ro razdelj ena, rasljasta, obrasla veCim racvastim i manjim z v e z d a s tim
d I a k a m a. Pet krupnih listiea 3-4 puta su duzi od casice, klinasti, obra tno
jajasti , na obodu urezani, na dnu suze ni u kratak klin, gde su belicas to dlakavi i srasli s mnogobrojnim jednobratskim prasnieima. Plodniea je okrugla,
splj os ten a i ima mnogo pregrada; dec a je rado jedu i nazivaju je pogacice.
Osim navedenih dl aka, na evetu ima i zlezdastih glavicastih dlaka. Mikroskopom lSe vid e po svim delovima eveta c eli j e sa s I u z i i oksalatnim
kristaLima.
Cvet ernog sleza sadrzi sluzi i antocijana m a I v ina, zbog cega je infuz {caj) s luzas t .i malo plavkasto-zelenkast.
Upotrebljava se kao i beli slez, u obliku caja, i to sarno eveee iii u sastavu pluenih caj eva za ublazavanje kaslja.
Osusen evet ernog sleza mora se cuvati od svetlosti i vlage, i.nace ce izbledeli i poplesniviti.

LIST CRNOG SLEZA

Lisee se bere kad je bilj.ka u evetu, od dye vrste ernog sleza, velikog
.i malogo Lisee je okruglo; pri dnu malo sreasto l zrezano iii bub-rezasto i ima
dugacke drSke, lliroko -je atka 8 em, ima 5-7 prstasto poredanih'llerava i ot!govarajuCi broj krisaka iIi je nejasno 1seepano; po rubu je dvojno zupcasto-reekasto. Gornja strana lista je tamnozelena, a donja je bleda i pomalo dlakava. List je bez mirisa, auk usa j e s I u z a s tog i pomalo oporog.
Lislovi velilrog sleza su malo krup'lliji cd malog.

SMlUE. SMrU . CMlUE. SMOKVA . ..

617

Sad rii s I u z i i mal o t a n ina. Li st crnog sleza ul azi u sas tav pluenih cajeva. Malo se upotrebljava cak i u na rodnoj med iei ni.
Slez se upotreblj ava za lek od najdavnijih vremena. Ta ko ga vee Diosko
r iel i Plinije p reporucuju kao sredstvo za 'i zlucivanje sluzi. za ublazavanje
ka~ l j a. Semenke s u oenili kao afrodizijak (sredstvo za poveeanje polne moei).
Narodna Imena: velika slezovaca, veliki sljez, veliki ~ljez, gu~6ernjak,
c1ivja ~ kura, divjj papel, divji slez, divji slezenove, dovji papel, klobeieovje,
planinski sliz, slez, I5liz, slijez, sljez, ,slj ez, srcni klobuk, cureca trava, curcija
tra va , erni sljez, erni ~Ijez.

SMIUE, SMIU, CMILJE

Helichrysum arenarium DC. -

Compositae

Trajna zeljasta biljka sivkaste boje od obilja vunastih dlaka. Stabljika

je visoka I~O em, uspravna, nerazgranjena, obrasla dugulja s ~im listovima,
a l1a \'rhu nosi nekoliko zulih glavicasLih evasti. Cveta leti. Raste na pesku.
Upolrebljavaju se evelne glavice kad se cvelovi pocnu otvarati (H e/ichrysi,
Gl1apha/ii flos). 1ma flavons~ih heterozida, tanma, smole, gorlcih materija,
oko 0,4"/0 etarskog ulja i drugih nedovoljno proueenih sastojaka. Omiljeno
narodno eve6e i lek za lecenje zuci (za izbacivanje zucnog kamen a) i organa
za mokrenje: 3 supene ka~ike eve ta popari se sa pola litra kljucale vode, poklopi, ostavi eelu noc i sutradan popije u 3 doze pre jela.
Oslala narodna lmena: zuto smilje, zlatnoevita tra\'a, zneljek, la~ka kamiliea, marjetica, sneljek.
Slicnog ~ asta\'a j dejstva su i druge domace v,rste smilja: He/iehrysurn
orientale DC. (kozja metica, magriz, neven, sempriea, smilje, emilje), H. braeceaturn A. W. (slamno evece, erveno smilje) , H . italieurn Don. (bela br ada, 0010
zelje, bilobrada, molova roza, moljacak, sjedina, smilj, smilje, emilje, crnilj)
i dr. Sve imaju izrafena antibakterijska svojstva (vid. Fitoneidi).

SMOKVA, SMOKVENICA, SMOKVINA, SMOKOVNICA, SMOKA,

FIGOVINA

Ficus carica L. -

Moraceae

Smokva ,raste divlje i gaji se u nas u Dalmaciji i Makedoniji u obLiku

gustog grma ill dJ.-veta. 1ma krupne, tarn.nozelene, duboko ,i21deljene listove
kofne konzi stencije. Uspeva i na najmr~avijem L1u, na ~j,utom kr~u.

LECENJE BILJEM

618

GajJ se narocito mnogo po zemlj ama oko S redozemnog mora i u drugim

toplim pre delima. Glavni proizvozaci smokve su Mala Azija , Groka i Sparuja. I ma vi se odlika pitom e i div'lje smakve. Smokva je nepravi, 5lozen, mesna t plo d u obli ku k'ruske, vrlo sla tkog ukU5a. Puna je sit nog semena . Zelen
plod ima m nogo m leenog soka. S uva smokva sadrfii do 5()o/. in v e r t n 0 g
5 e ceT a (merna saharozel, zati.m organs.k;ih kiset.i:na, 5% peMina, m alo masn ih i proteinskih materija i oko 20 0/ . vlage. J ede se presna ,i susena, cesto
posuta b rasnom. Zabelciena je jos u egipatski:m medicinskim 's pisim a kao
lek. Smokva je p urgans i ekspektoran s. Ul ~ u sastav grudnih cajeva. Daje
se i 5 lis tom s ene i '5 d rugim laiksancijama. U n as se bez razloga mal o upot rebIj ava. Prk na sm okva sluzi kao zame na iii dodatak kafi zbog vrlo prij a tnog
mirisa i ukusa. Smokva je dobra i zdr ava hra na, ,Iek i poslas tiea.

SMRDUIVA KOPRIVA, MRTVA KOPRIVA, KONOPLJENKA, ZEBRAT

Galeopsis dub ia Leers (=Galeopsis ochroleuca Lam.) -

Labiatae

Jednogodi-Snja biljka, visoka do 50 em. Cela biljka je dlakava. IJistovi su

3-6 em dugacki j 1-3 em
siroki, meki, ovalni, po obodu nazublj eni, sa istaknutom perastom nervaturom
na nalicju. Cvetovi su l uti,
udruieni u prividnim prsljenovima. Cveta od j-ula do oktobra .
Raste na pe!>kovitom
zemljistu, kamenjaru, u grmlju, pored useva.
Droga. - Gomj a polovilDa bHjke ,u evetu (Ca/ eapsidis h erb a).

Sastav. - Sa drii 6 do
90/. ta nina , saponina, do 1' 1.
silikata, m alo etarskog ulja ,
smole, fit os,te rola, masnih
kiselina, holina i s tahidrina.

SMRDU IV A KOPRI VA

Upotreba. - P,rotiv plucnog ka tara 5 gus tim sekre

tom, suvog kaslja, bronhitisa., a s-tme. Narodni lek.
Ulazi u sas.tav mesanih pluc'nih i diure tienih cajeva.
Slicnog sastava J dej stva su i druge damace vrste

SOfORA, JAPANSKA SOfORA ...

619

!stog roda : Galeopsis tetrahit L. (srba, smrdljjva kopriva), G. ladanum L.

(mrtva k{)priva, smrdeea :iigavica, smrdljiva kopriva, srba) j dr.

SOFORA, JAPANSKA SOFORA, JAPANSKI BAGREN

Sophora japonica L. -

Papilionaceae

Sadi se kod nas na javnim mestima kao dekorativno drvo koje irna
gustu krunu i zelene grane. Li.stovi s u .perasto deljeni kao u bagrema. eve
IOvi su sHni, belieasti, udruzeni u velike metlice, Plod je socna valjka
sta mabuna dugacka do 6 em. Cveta u avgustu, Poreklom je iz Japana, Man
dzurije j Kme.
Droga. - J o~ neo'tvoreni evetni
pupoljoi, rede list (Sophorae flo s et
folium).

Sastav. - Za sad a najbogatiji pri

rodni izvor rut 0 z ida Hi rut ina
(10-2{)c/o); u liseu ,i mladim granama
ima do 5"10 ovog f1av{)nskog hetero
zida.
Rutina ima i u nekim drugim
biljkama, ali znatno manje: u ruti
(Ruta graveo/ens, u njoj je .i otkriv"'l1
i po njoj dobio ime), u zovi (Sambu
cus nigra), heljdi (Fagopyrum esculen
tum) i dr.
Upotreba. - Glavnina droge se
upotrebljava za industrijsku ekstrak
ciju ru1.ina, leka koji utice na ot
pornost kapilara i na njihovu propu
stljivost. evet se moze uzimati na
viSe nacina: po 30 kapi tinkture 3-4
puta dnevno 1(20 g cveta drfi se u 100 g
70"10 alkohola) iii se evet zdrobi u prah
SOfORA
i s medom .u zima po pola grama 3-4
puta dnevno.
Rutin sman juje krtost i poveeava propustljivoSit kapilara, pa se upo
treblj ava za lecenje raznih lcrvavljenja .i za sprecavanje .p rskanja -krvnih
,udova, Rubin uopste smanjuje propustljivost pov~ins-kih slojeva celija, Ne
dostatak vitamina P (citirana) u organizmu 'Prouzrokuje smanjenu otpornost
kapilara (postaju krti, lomljivi, prs,kaju), sto ~ e uzimanjem rutina popravlja,
Vazno je napomenuti da rutin nije skodljiv i <la se biljke s rutinom mogu
upolrebljavati bez bojazni.
Rutin se upotrebljava za lecenje veeeg broja bolesti u kojima je pove
cana naklonost krvavljenju (iii one vee ,postoji) kao poslediea smanjene otpor
nosti ka.pilara zbog njihove krtosti.

620

LECENJE BIUI!M

SRDACICA, SRDACAC, SRCENICA, SRCANIK,

KOPRIVA OD SRCA, KOPRIVICA

Leonurus cardiaca L. -

Labiatae

Trajna zeljasta \>iljka, visoka 5G-130 em. Stabljika je razgranata, Ce.

tvomuglasta, cesto Ijubicastocrvena i dlakava. Listovi su izdeljeni na
5-7 reznjeva i nazub ljeni; gornje Lisee je manje deljeno. Cvetovi su crveni j); ruzi cas ti, sitni, sakupljeni u pazuscima pricvetnih listova pri vrhu
stabljike i grana. Cveta od juna do septembra. Rasle pored puteva. UpotrebIj ava se biljka u cvetu (Leol1uri herbal. SadrZi gorku materiju ieonuril', do
70 / 0 tanina, oko 0,05% alkatloida nepoznate grade, saponozida i eta rskog ulja.
Nal'Odni lek pmtiv grceva i za uredivanje neuredne menstruacije, lupanja
srca (Olud hiljci i latinsko ime), teskog mokrenja i malokrvnosti. Uzima
~e pre jela vise puta dnevno caj (50 g na 1 litar kljucale vode), praska (1 kasika u casici crnog vinal iii tinkture (1 kafena kasicica). Cesce se daje u
smesi 5 drugim drogama za umirival1je, sa odoljenom i maticnj3Jkom.

SRCOPUC

Antennaria dioica Gael1t1Iler (Gnaphaliunz dioicum L.) -

Compositae

IzgJed biljke. -

Dugovecna zeJjasta mala biljka, visoka 5-25 cm. sivosrebrnasta od obilja vu nastih dlaka. Iz razgranatog .poleglog rizoma izbij aju
rozett mnogobrojnih jezicastih listova koji su IS lica zeleno-belicasti, a s naIicja belD vunasti. Na vrhu stabljika su cvasti lSa cvetnim glavicama velicine
6-9 mm. Biljka je dvodoma (dioica); zenske cvasti su svetlocrvene, a hermafrod iln e bele, retko kad crvenkas te. Cveta od maja do jula, a u planini do
septembra.
Rasprostranjenost. vati do 2.500 m visine.

Suvi planinski, rede brdski pasnjaci., osobito su-

Droga. - Cvetne glavice (Antennariae tlos), osobi,to zenske jer se vise

cene, rede nadzemni dec biljke u cvetu (Antenl1ariae herbal. Bere se pocetkOlll leta i brzo osusi. Ako se beru cvetne ,s tabljike, onda ih treba vezati u
kitice , nanizati na kanap i suSiti na promaji. Mora se paziti da se ocuva lepa
ziva crvena boja, cveta.
Sastav. - Tanini, alkaloidi, etarsko ulje, smola, karoten, fitosteroli, vitamin C. Biljka nije dovoljno pmucena.
Upotreba. - Narodni lek u raznim evropskim zemljama za lecenje mnogih unutrasnjih .bolesti. Pojacava IUCenje ZUel, ieludacnog i pankreasnog soka.
Upotrcbljava se kao holagog pri oboijenjima zucnih puteva, a u smesi s mallUnama od paJSulja protiv secerne bolesti.
NajcesCe se upotrebljava kao sastojak tzv. cvetnog plucnog caja koji
se pije kao caj za lakse iskasljavanje:

SRCOPUC

621

I. Cvetni plueni caj: porncla se 10 g cveta srcopuca, IjubiCice, podbela,

belog i crnog sleza, turcinka, trandavilja i divizrne; 3. supene kMike ave srne~e
popari se s pola litra kljucale vode, poklopi i posle 15 rninuta odlije, zasladi
medorn i pije loplo svaka 2 sata po 1 ka~iku.

2. Cir zeluca i dvanaeJtopalacnog creva: SO g src".Qpuca, 90 g slatkog korena i 60 g cveta kantariona - ,porneSa se. Tri supene 'ka~ike ovog caja kuvati
10 rninuta u poklopljenorn sudu u pola Iitra vode, ostaviti 3 .sata da se ekstrahuje i piti urnes to vode najrnanje 2 rneseca .
G'1aphalium uliginosum L. 'je jednogodgnja zeljasta biljka koja raste
na vlaiThim rnestirna. Shlcnog je sastava i upotrebe kao srcopuc .

; I'

'N.' 'I
(

"'.....

SRCOPUC

Naradna lmena: bubica, vrednik, griinica, zajcja .nozica, ~ajcja tacica.

zecje nozice, rnajnica, rnacje tace, rnedvedove tacice, sknnce, smILIe, srcopuc,

emilje,
Gnaphalium uligil10sum narod naziva: bozja stre~ca, rnolova roZa, rutavic a, srcopue mrki. '

LI!CI!NJI! BIUEM

622
SRCENJAK
Polygonum bislorla-L.

Polygonaeeae

S reenjak je dugoveena zeljasta

biljka. Iz debelog, kr,ivog, kosog rizoma izbija dugaeko, jezieastokopljasto lBee i prava, nerM:granata, 20
do 90 em visoka stabljika na kojoj
im a svega neko\iko maLih \istiea. Na
vrhu stabljieice nalazi se valj-kast klas
slozen od gustih ruzieastih evetiea.
Rasprostranjenost. - Ima ga kod
nas mestirnicno vrlo mnogo, ali se
ne iskori~eava. RaS1e po vlainim \ivadama, eesto zajedno 5 tormentilom, gradeei prave zelene cilime na brdskdrn i
planinskim barama.

t1

SRCENJAK

Berba. - Rizom 5e vadi u jesen,

odreze korenje, stablj~ka, truli i mrtvi
delovi, oeis,ti od zemlje, propere hladnom vodom i brzo osusi u zagrejanoj
susniei. Svez rizom je na prelomu belo-ruZieas.t, ali odmah poene
erveniti.
Droga. - Rizom je veli1k kao
prst, 5-10 em dugaeak 1. 1-2 em debeo, kriv, kvrgav, dvaput zavrnut (otud
naziv bis-torta) u ohlHru latmskog sIova S iii lule. Spolja je mom lamnornrk,
a izJlutra erveno-mrk. Uk usa je vrlo
oporog, a zatim malo gorkog; nema
mirisa.
Sastav. - Sreenjak sadrZi 15 do
25% tan ina (katehinskog), tan i ns k 0 g e r v e n.i I a, oko 300/ 0 sk'roba,
vrlo malo galne kiseline, o~salata i dr.
Upotreba. - Sreenjak se daje u
obUku teenog eks1rakta ili dekokta
kao adstringens spolja i iznutra, isto
kao tormentila. Sreenjak moze da zameni ratan.iju. Sreenjak se mnogo vise
upotrebljava u narodnoj nego u skolskoj medieini, naroeito protiv proliva,
krvave stoLiee, smrdljivih rana, hemoroida, raznih koznih bolesti itd.
Narodna imena: ' volujsko zelje,
zeludnjak, zelueara, jennen, kaeja tra-

STAFISAGRIJA . USUIVICA. USUIVAC . STRASNIK .. .

623

va, mali srcanik, racj-ak, srcanica, Slrcenjaca, trava od srdobolje, trava od

srca. s tavljika.

STAFISAGRIJA, USUIVICA, USUIVAC, VASUIVKA, GRANULJA

Delphinium staphisagria L. -

Ranunculaceae

Dvogodgnja ili jednogodHnja biljka, poreklom iz juWe Evrope. Upotrebljava se seme (Stap/,isagriae semen). Ukusa je gorkog. neprijatnog i Ijulog, pee e i p a I i. Pri mlevcnju se oseea neprijatan miris.
II sc menu ima oko 30% masnog ulja i do 1.3% a I k a I 0 ida. Glav[}i
alkaloid je del f in in. To je u vodi rastvor ljiva, kristalna sUipstancija
gorkog ukusa (pece), koja deluje sileno akonitinu i veratrinu. Slabijeg dejstva su; manje .i ma jos i alkaloida delfilina, delfinoidina i stafi-

sagroina.
Daje se u obli'ku rpraska (s duvanom, sabadilom, buhacom) iii masti kao
paraziticid.
Opomena! -

Usljivica je vorlo otrovna!

STRASNIK, TRAVA OD STRAVE, ZLATNA PAPRAT, SLEZINICA,

tAlA
Caterach officinarum Lam. et DC. -

Polypodiaceae

Sitna zeljasta paprat, rasote na vlafnim stenama i zidinama, visoka

5-20 cm . U obli'ku caja (2()%) daje -se s anisom i nan om za suzbijanje
oksalne Ik.iseline ili oksalata u mokraci. Deluje kao jelenak. U narodu
se upotrebljava i '11 praznoverne svrhe I( protiv straha stavljaju je U odelo.
pod glavu i s1.).

STRASNIK

LECI!NJI! BIUI!M

624

STRilUSA. STRilICA
Sisymbrium offioinale (L.) Scop. -

Cruciferae

Jednogodgnja zelja5'ta. dlakava.

razgranata l>iljka. visoka 30--70 em.
Listovi su perasto ll'seeeni po obodu .
Cvetovi su vrlo lSitni. bledofuti. 6akupljeni u evasti na vrhovima gran~ica. Cveta ad aprila do jula. Raste
svuda, a najvise pored puteva. naselja i ograda. Upotrebljava se svez
list iii svefa biljka u evetu (Sisymbrii ali Erysimi folium et he.rbal. Kao
sve biljke iz iste fami1i(je, i striZ~a
je ljutog ukusa koji pali od prisutnog sumpornog heterrnida; ima i vitamina C. S~enjem se postepeno gubi
heterozid. zbog ~ega se preporucuj e
upotreba sveZe. tek uzabrane biljke za
spravljanje tinkture. ek5'trakta, sirupa i
drugih lekova.
Uzima se dnevno po 10--20 g
sveze bi! j ke iii po 1 kafena 'kasika
tlinkture (50 g sveze bilj~e na 200 g
700/..nog alkohola) ~ puta dnevno
.protiv a:kutnog laringita. IIi se pomeSa 50 g ekstrakta sa 500 g meda
i uzima 4--5 pu ta dnevno po 1 kafena kasi~iea. Kao i ren. rotkva. s1acica
i srodne biljke sa sumpornim heterozidima, i striZusa pri zvakanju, m1evenju i seckanj u otpusta sumporno
etarsko ulje velike antimikrobne moci koje. osim toga. draZi sluznicu
organa za disanje i varenje, ilzazivajuCi poja~ano lueenje pljuva~ke, zeluda~nog soka, boljj apetit i bne varenje hrane; iz istih razloga izaziva
omeksavanje sluzi i lakse iskasljavanje. pa se upotrebljava za le~enje
promuklosti i katara pluca. Zbog vitamina C deluje kao antiskorbutik. Ulazi u sastav ~ajeva i drugih lekova protiv fu~nog kamena i za ublafavanje
bolova ad kamena u bubrezjma.

Ostala narodna lmena: vranja nofica. ognjiea, oranj. osak, tTava od poSTR!WSA

Ija~ine.

STRIHNOSDRVO. STRJHNINDRVO. STROFANTUS

625

Sli~nog dejstva su ,i srodne biljke gotovo istog hemijskog sas tava:

S,sYl11b rlum sophia L. (ocak, striht~a, oranj), S. alliaria Scop. (/ukovac,
luc,ac,. smradolu c) i druge vrste roda Sisymb rium, Erysimum (zUll1jariea,
tnzaIJ), Barbarea (dlcak, cur~evica) , Cardamine (reiuha, ovcica, divlji
rcn) , Nasturtiu", (uga~, krstovni'k, pot:oCarka, dragu~e). Armoracia (oren,
hren). Lepidiu", (gronica, bela trava, belju~ika), Alyssum (zutenica, tur.ica)
i dr. (vid. Fitol1cide).

STRIHNOSDRVO, STRIHNIN-DRVO, KARABACO, KOLACICI,

KURJE OKO
Slrychnos nux vomica L. - Loganiaceae
Drvo v,isoko vi~e od 10 m, koje raste od -tropske Indije do severnog
dela AusbraJije. Glavni aktivni sastojak osu~enog zrelog semena ove biljke
je strihnin. To je jedna od najgor~ ih prirodnih s upstancija. Cak i u razblazen ju 1:5 ,000.000 oseca se gor~ina vode u kojoj s u rastvorene tako male
kolicine ovog alkaloida. Daje 6e u ob1iku nitrata. Strihnin spada medu najstabjlnije j najenergicnije poznate ot-rove. Deluje nadrazaj no na centralni
nervni siste m. Zbog velike gorcine upotrebljava se kao gorko sredstvo, jer
izaziva obilno lucenje pljuvacke i stomacnog soka. Upotrebljava se i protiv
erevnih poremecaja, u trovanju barooturatima i hronicnom alkoholizmu. Ces to se prepisuje zajedno s arsenovim j fosfornim jedinjenjima. Izdaje se u
apoteci sarno na Ickarski recept.

STROFANTUS
Pod St rophal1tus (Apocynaceae) ima v.i~e od 40 vrsta, od kojih se u medicini upotrebljavaju sarno trio Sve su to vel ike tropske lijane koje rastu
u Mriei. Glavni lekoviti sastojak strofantusovog zrelog semena je kardiotonicb glikozid strotanlin. Deluje na
sr~ani mi~ic kao i glikozidi digitalisa,
ali dej stvo nas-tupa mnogo brie, a traj e
krace.
Daje se sarno 11 intravenskim injekcijarna, u akl.ltnom popu~tanju 6r
~anog rada. Pojedinacna doza iznosi
jedan deseti dec do jedne ~etvrtine mi
Iigrama.
,
U srcanih bolesnika lecenje sc
obicno zapocinje strofantinom, ana
SEMENA RAZNIH STROFANTUSA.
stavlja digitaIisom. Bolesnik treba da ,ZGLED
I - S. HISPIDUS~ 2 - S. KOMBE.
3 - S. "RATUS
kale lekaru, koji mu odreduje stro
fantin (La lecenje, da Li je .u ,poslednja
tri dana uzimao kapljiee (iii neki drugi obIik) digitaIisa , po~to se injekcija
strofantina 6me dati samo posle pauze od nekoIiko dana.
Intravensko ublizgavanje strofantina mora da se vr~i pod strogim lekarsklm nadzorom, jer je strofantin vrlo otrovan.

626

LECENJE BIUEM

SUNCOKRET

Helianthus annuus L. -

Compositae

Luti. jezicasti. obodni evetovi (Helianthi flos) beru se po suvom i suncan om vremenu i brzo osuse da sto bolje sacuvaju lepu prirodnu boju. Ukusa ; u nagorkog i malo sluzavog. a mirisa na med. Nadeni su flavonski he.
terozidi. betain. hoLin i ksantofil. Cvet ula21i u sastav evetnih. obojenih cajeva
za Jecenje grozniee i boJova u t rb\lhu. Spravlja se i tinktura (1 :5) i daje po
I gram 5-6 puta dnevno.
Zrele sel11enke il11aju mnogo ulja (viSe od 300J0). beJancevina i drugih
korisnih sastojaka. Ulj e se s3.~;toji pretezno od 'glieerida nezasicenih mas nih
kiselina: 55% linolnc. 30 0/ 0 oleinske i dr. Uljane pogace su bogate azotnim
l11aterJjal11a. zbog cega se cene kao jaka steena hrana . a upotrebljavaju se i za
spr:lVljanje dijetalnih prepa,rata. osobito za obolele od secerne bolesti (hleb.
peeivo za dijabeticare).
Narodna Imena: Ijubomir. podsunae. sluncogled. sol nciea. soneogled.
sunokret. suneukret. suncani evijet. sllncanik. suncenjak. suncogled. tornizol.
clll1eogla. cuncugled di~asol. siSantuba.

SURUCICA, MEDUNIKA, SVINJURAK

Filipendula ull1laria (L.) Maxim. (=Spiraea Lllmaria L.) -

Rosaceae

Lepa v,isegodisnja zeljasta biljka. Stabljika je prava. do 2 m visoka. donji

deo je slabo odrvenjen. a gornji je -razgranat. Listovi su perasto deljeni. po
obodu nambljeni. Cvetovi su mirisni. beli ili zuckasto-belica\Sti. sitni i sakupIjeni u zbijene evasti. Cveta leti.
Rasprostranjenost. - Kraj planinskih .i brdskih izvora i potoka i po
vlaznim livadama.
Droga. - Vrhovi granCJca u evetu i list (Ulmariae sunzmitas et folium).
Cvasti se beru kad je polovina evetova otvorena. a druga polovina jos zatvo
rena. Mora se brzo i pailjivo sto pre osusiti da bi se sto bolje sacuvala prirodna boja. List se bere kad i eve!. Droga je oporog ukusa.
Sastav. - U evetu irna oko 0.2% etarskog ulja koje -se sastoji ad sali
cilnog aldehida. rnetilsalieilata. van.ilina. heliotropina i verovatno kumarina.
U eeloj hiljei ima tan ina. salieilnog heterozida galuterozida. fenolnog hetero
zida spireina i flavonoJda.
Upotreba. - Diuretik. LOnik. adstringens. dijaforetik . Upotrebljava se
i protiv aku,tnog i hronicnog reumatizma (dejstvo salieilnih derivata). protiv
gojaznosti i uloga.
Caj: 25 g <lroge popari se sa pola Iitra kljucale vode. ostavi preko noci
.sutradan popije u 3-4 obroka pre jela.
Alkoholatura i sirup se spravLjaju u apoteci.
Narodna imena: blaga jabuka. buditeljiea. oslad. osinka. sraciea.
Filipendula hexapetala GHib. u svom krtolastom korenu ima bezmalo
iste sastojke. ali znatno vise tanina. pa se zbog toga koristi protiv proliva
i srdobolje. Ovu biljku narod naziva raznim imenima: grizelj. gripelj. divlji
grasak. kontara. lomikamen. Ijetna liandra. mali paprat. pasja ruta. siru
tarka. surucarka. fjL1penda.

TATULA
Datura stramonium

L. -

Solanaceae

Pred sam II svets,ki rat je iz Novog Sada dolazio lck za podmladiva.

nje iz nekog 1ajallstvenog laborator ijuma: Prodavahu ga kao cudotvoran
lek preko otmeni h dama iz vis ih krugova, razume se, basnoslovno sk upo.
Svet kao svet, voli tude i 0110 sto ne razume. Starija gospoda. u zelji da
<([0 du ze ostanu mladi, ne pitahu poto je lek, nego sa rno ima Li ga jos,
Ni mladi ni,s u izostali. Najzad, Jcad se osusge od naglog podmla
divanja i kad st! pocese javljati znaci hroni enog trovall ia, stvar je dosla
na analizu. Dok smo vrsili pregled praska, tecnosti i pilula i naW da u
cudotvomom leku nema ni pomena 0 hormon~ma , nego da ima tatule
(deliCi 's emena, S'tabljike, plod a j lis ta), generalni direktor parisJcog
lahoratorijuma, u kome se, navodno, proizvodio cudotvoran lek, vee je
odavna bio s one sbrane granioe. KaZu da je kao svaki uredan covek, uvek
imao vi:Li,ran pasos za sve ev,rops'k e zemlje, zlu ne trebalo. Otputovao
je sopstvenom limuzinom s 'l~cnom lSekretarJcom i vjSe se nikad nije
javljao,
Svj ti lekovi rprodavani su s poeetka tajno kao cudotvomi lekovi za
podmiat1.i van j e, a kasnije i javno po apotekama kao sredstvo za mrsavljenje.
Otmena dama, :lena comme il taut, nije smela biti debela. Vitka linija pre
svega. Bi va lo je i razvoda ,braka zbog nenormalnih dimenllija s upruge u si
rinu. Zdrave i jesne zene bile su nes retne zbog toga i da bi kolikotoliko
muzevima i modi udovo ljile, .uzimale su po nekoLi:ko puta dnevno te lekove,
koji Sll svi d e lova li laksanlno iii purga1ivno. tim se ruea, odmah se 'Popije
eaj za mrsavljenje, a pjlule csu lSe uzimale uveee i Izjutra. Hrana se pod uti
cajem ovih lekova nij e mo~l a zadriati, nije se mogla svariti. no je za nepun
sa t bila od.stranjena.
To pomalo podseca na doba Mol i j era, koji je u svoje vreme zigosao
neznanje tadasnjih lekara i apotekara, jer se sva medicina bila ISvela na
purgiranje, klisliranje i puSlanje krvi. I uko liko je gradanQ'D bio boo
gatij i, otmeniji, utoliko je morao viSe tih cudnih lre tiranja, iLi, bolje reei.
tonura izdrZati, Noblesse oblige. Za jednog od mnogobrojnih Lujeva, mo~da
bas savremenika Molijerova, kao pohvalno se iznosi u tadasnjoj medicinskoj
akade mijj da j e godisnje imao 365 klistiora, nesto m anj e purgiranja i viSe od
sto tinu pus tanja krvi. Kako je to morale i.z gle dati komicno kada, na primer,
usred kraljevog sveeanog i rnskosnog prijema u Versaju dolazi dvoranin

628

LEC E NJE BIU1!M

i sao p ~tava mu da je V\reme da ve li ~an s tvo dobij e iklisbi r. Apotekari i leka ri

toga vremena slika ni su, ka ri kira ni svi od reda sa kl i,s tirima u rukama, ogromnim i s tras nim , jer im je to bilo svij e tlo orui je .
Za jednog drugog vlada ra se prJca (Napoleon u Holandiji) da je iz
gub io bi tku i zamalo s to nije i glavu os tavio na boj nom polj u samo za

~:
,.~.~;:~
~?
:; ~ '.- .' a)

.:g20~~t.~

( lV" :'''f;~'

TATULA: A. VRH GRANC ICE U CVETU. B. RAZVIJ ENA KRUN ICA, C. TU CAK.
D. CVETN I DlJ AGRAM . E. OTVORENA ZRELA CAU ~J F. CAURA
NA PO PRECNOM PRESEKU. G. VIDI SE KRI V EM BRION

to Sf.o mu lekari nisu dali da kre ne u boj pre nego ~ to dobij e ~voj obavezni juta rnji kli 5tir . U to dob a razni imucni uobrak ni bolesnici hili Sll
!prava b lagodet za m noge ve~te Ilekare. Oni ih cvrsto drfahu i za
zivu glavu ne i spu ~ta hu oSvoju zrtvu, svoju sigurnu doZivotnu penziju.
Ta'ko je i kod nas bilo s tim pilulama. Ulkoliko je neko bio imucniji
i na v i ~em polozaj u, ut oLiko je vi~e uzimao tih pilula lZa podmladi vanj e.
Je dan b eogradski apoteka r n a Vof dovcu, koj'i je d sam bio p roizvodac lib cudotvornih pilula (timao je rnalu fabriku lekova), toliko se bio pod-

TATULA

629

m lad io upotrebljavajuCi ih svakodnevno u toku nekoliko goctina da je morao posle da se leei. Sanitetske vlasti su 1940. god. poslale njegove pilule na
anali zu. Pored a loja, reuma, podofilina i j alape nadena j e mama kolicina
(vi~e nego 's to je u deklaraoiji bilo navedeno) atropina i hiosoijamioa, dva
nlkaloida, koji mogu poticati od velebilja, tatule iii bunike, tl1i oa~ oajobitni j e droge s ovim otrovima.
Naknadnim ispitivanjem nam s mo pored atropina joo ~ antrahinonska jediojenja. Sve navedene droge deluJu kao vrlo energiena, drasticna
purgancija.

I-IRONICNA 1 KRIMINALNA TROVANJA TATULOM

Tatula j~ vrlo otrovna. Zabelezeni su slucajevi alrumih trovanja, a joo
viSe i ce~ce hronicnih. Ona je, rekJo bi se, najce~ca otrovna biljka koju razni
narodi u Evropi, pa cak i u Sibiru Uipotrebljavaju za medusobna trovanja.
Nis u to slucajevi od juce. To je, izgleda, od pam1\i.veka.
l.\;ao ~to razni stanovnici tropskih predela truju svoje strele i drugo
orui je raznirn fudroajantnim (munjevito brzog dejstva) obrovima (strofantus, kurare, s trihoos, ipoh), tako su, verovatno, oa~i preci u Evropi i u hladnij,im, umerenim predelima Azije trovali svoja koplja bojl1a, sablje dimiskije i zelene maceve otrovnim biljem, od kojeg su kukurek i tatula po
svoj prilici bile najeesce otrovnice, jer su to oajpristupacnije i jedne od najotrovnijih hiljaka naseg ik1imata.

Gde ima najvie tatule? - Kao sto vrapci prate ljudska naselja, tako
ci ni i tatula. BuniSta i dubri~ta , dobra nadubrena zemlja, a to je uvek po
zapustenim na~im selima, mesta su kao porucena za tatulu. Ukoliko je selo
neurednij.e i uko1hlw ima viSe stoke koja lSe 's lobodno k reee, utoliko je viSe
tatule. Dakle, do tatule je najlakse doei. Gde lSe pojavi, ona osvoji zemlju.
Raste brzo J bujoo i izdrli oajvreJija leta i suse. Gradska smetlista su uvek
obrasla najkrupnijom tatuJom, a ism tako i poruseni gradovi i sela za vreme rata.
Opls blljke. - Tatula (Datura stramonium 1. - Solanaceae) je jednogodisnja zeljasta biljoka, visoka do 1,5 m. Stabljika je snafna, gola i trojno
vilju s kasto ,razgranata. Listovi su 'krupni, do 25 cm dugacki i do 18 em Siraki,
nezni, 's ocni, tamnozeleni i po obodu duboko izdeljeni. Cveta preko celog leta.
Ima d ivne, krupne, bele, l evkasl e, petozube pojedinacne cvetove i, 500 je
najupad lji vije, tatula ima krupne ,kao orah okruglasto-duguJjaste vrIo bodljikave, .s koro t'rnov,i,te caure, koje, kad sazru, pozure i na vrhu puknu na
ce tvoro, pa se iz njih prosipa mnogobrojno, crno, rapavo, okrr-uglasto-bubrezaslQ semen j e, veliko 4-5 mm, debclo 1 do 1,5 mm. Kad se seme pregrize,
unutra je jezgra bela, masna, neprijatnog i Ijuto-gorkog ukusa. Seme, kad se
hace, a cela biljrka kad 5e bere ill protrlja m edu prstima, oda~e svojstven neprijatan miris, s mrad 'koji izaziva gadenje i .n eke osobe tera na povracanje.
Celu bilj,ku, celo JiUe i celo seme mogu analiti:Car i ekspert tciksikolog poznati
go lim okom iii ,pomocu lupe.
Medutim , kako trovaci rebko kad daju celo IiSce i:ll semenje, nego
isitnjeno u prah, potrebno je u tim slucajevima koristiti mikmskop i

LI!CI!Nll! BIU EM

630

izvl'~iti hemiJske i fiziolo~ke reakcije na malim laboratorijlSkim zivoLLnjama.

Anatomska greda tatulinog li S'ta i semena je Ik ara kteris ti~n a, tako cia se lako
moze izvrSiti Jderrtifikovanje: dlake, kristaliCi, spermaderma i 51.

OD CEGA POTICE O TROVNOST I LEKOVITOST TATULE?

Otrovnost tatuJe potJ~e ad a1'k aloida hioscijamina, odnosno alrapina
i skapala mina. U Is emenu uma najvi ~e a1ka4oida a,~a.70/o, u l;istu malo rna
nje a,4 do a,60f0, u cvetu jo~ manje, a u korenu najmanje, oko a,l% . Ukoliko
je zem lja jaca, dubrevitija, ima vge azotnih jedJnjenja .(organski vezanog
azo ta i u obliku nitra ta) , a zatim i kalijumovih 1S0li, fosfora i kre~a - utoliko je biljka buj.nija, daje mnogo veti prinos, duie cveta i droga sadrzi vise
alkalaida, dakle, utoliko je otrovnija, pa, dakle, i lekovitija i utoliko ce je
skuplje pla1!iti i apotekar oj farmacewtska imdustruja, jer Ce iz robe izvuci veCi
procenat ekstrakta i viSe alkaloida. Primeceno je da procenat alkaloida biva
utoliko ve6 ukoliko je Ie to toplije, suvlje, a isto tako .gu aktivnije i one
biljke kaJe rastu na suncu. PiI'5!ma tJame, na~ rodna crnka, osobito
razorana zemlja oko naselja, gde su bila seoska dubri~ta i torovi, najbolja
su mesta za gajenje tatule za ,f armaceu bske svrhe. Ovo navodimo zbog toga
sto se nadamo da ce medu crtaocima biti interesenata za gajenje lekovi
tog bilja.

UPOTREBA TATULE KROZ VEKOVE

o tome da Ii 's u Grci,

E!l~pcani,

Rimljani i drugi stari narodq poznavali

i upotrebljavali tatulu autori se ne slaiu. Veeina njih mi'sH da se ne moze
dati ta~an sud, jer se OOsto pod imenom Hi pretpostav,kom tatule upotrebIjavala buni'ka iii velebilje, biljke iz iste familije, skoro istog hernijskog s astava i is.t og fuioloskog d ejstva. Mnogi misle cia je tatula porek,lom iz turkmenskih zemalja oko Ka:spijS:kog i Arals>kog mora. Turci i srodni narodi je
i nazivaju lalula, pa nije iskljuceno da smo i mi to ime p rimili od njih, ovo
utoliko pre sto je u na~ im krajevima koji 's u bili manje pod Turcima ne nazivaju tatulom, onego .sas>vim druk~ije: 'lmznjak, bivol~iCi , trava od zagu~ i ,
trava od sipnje, svinjsko cvece, sml'dac, smrdljika, pasja jabuka, steni~njak,
bulnjak, brnor, strkac, maslak, divlj,i oraSic, sulud'ljiva pomocnica, trava od
protisli, zubni crY, trava od reo me .i sl. Izgleda da je nama tatula donesena
tek posle otkrica Amerike j da su to bili Cigani koji su nam je preneli.

UPOREBA TATULE U NARODNOM ZIVOTU

Okretne i 'l ukave Ciganke, naro~ito po selima cak i oko Beograda,
vade praznovemim bolesnicima, pogotovu zenama i deci., crve itz oeiju, zuba i rana, a zato lSe prethodno na belegu mora stavi1i zlama ili
srebrna para, a danas stotka Hi hiljadarka. Bolesni'ka prethodno zbune
kojekak~im pokretima, zevanjima i drugim smicalicama, pa kad v'1de da
je "~en", onda ga nadnesu iIlad tar, pokriju poveeom ok-rpom iii pokrov-

TATULA

631

ce rn, ne~to nerazumljivo govore, a bolesni'ku kliZu da tv11S~O zazmuri. Posle

ne koliko tre nutaka naglo ga otkriju i kliZu mu da brzo otvon ot i i poglecia u l ar, da vidi kako je izbacio ne'koliko krupnih crvi. Obaj!mjenje: seme
ta tuie iLi nj ene sestre iste takve otrovnice bunike, kad se baci na far,
l'aspukne se i jezgra i(lJ01je kroz omotat kao neki crvic, potne da
se uvrce i .pi~ti, jer u sebj ima vode i ulja, pa se uvija kao kad
se cry baci na zar.
Eto tako se ",ima leba bez. motike. Bio bih neobieno zahvalan oniro
t itaocima koji bi me poblize 0 ovom problemu mogli obaves titi, a isto
tako da li kogod zna da tatulu, pored ostalog, nazivaju jo~ i cigansko
clleee. Imam 5 nekoliko strana izve~taj da je tako naziv aju, ali mi jo~
nij edan lSa radnik dosad nije poslao biljku, niti mi je verno opisao kako
izgleda.

TATULA U NARODNOJ MEDICINI

Upotreba tatule u narodnoj medicini je testa i raznovrsna. U Sajkaskoj (Ba6ka) ima zena koje drle tatulino seme u komovici rakiji preko
cele godine i Ieee ukucane i ko leka zatraZi. U Curugu je do 1937. god.
je dnoj bam dolazil0 podosta bolesnika i iz okolnih sela da ih leCi ovom
specijom ad reumatizma , iSijasa, zglobobolje, raznih protisli (~uljeva.),
zubobolje. Leee ucrvljale junce i ostala goveda corbom od skuvanog duvana
i bikova (tatule). Ona bodljikava caura sa lSemenom zajedno stuca se u
drvenoj zdjeli, zatim se doda gas a (petroleuma), ostavj dan-dva, p a lSe previje
na mesto gde ima crvi, npr. u konja, ovaca, krava iii svinja; crvi uginu iii
ih lako izvade (MiUca Jovitic iz Bosanske GradiSke, 1946). A J.e21dimir Bojovic iz Dragaceva kod Cacka ovako piSe 1947. godine: List ta-tule se malo prepere dobrom rakijom i mece na stare rane.'
Trebalo b1 mnogo ;prostora da nabrojimo za sta sve nas narod upo.trebljava t,atulu. U veeini slucajeva ne onako i ne u one svrhe ,kako to cini
naucna medicina. I>pak, bilo je nekoliko narodnih lekara (mahom isluzenih
bolnicara), koji mi rekose da Ieee zagu~ (astmu) tatulom u obli'ku cigara
iIi p ra~ ka za kadenje.
Proucavajuei lekovito bilje i njegovu upotrebu u narodu, ispitivac dolazi do veoma zanimlj'iv.ih otkrica, ne sarno u pogledu medicinskom i biolo~
ko m 110p~te, vee i ~ to se tice 'Proucavanja porekla stanovniStva, migracija,
obicaja, praznoverja.

AKUTNA TROVANJA TATULOM

Os im hronit nih i kriminalnih trovanja tatulom, poznati su j akutni
s lucaje vi. Kad s mo biH deca, igrali smo se vojske i svatova, brali repuv
i kukutu , .repuv umesto suncobrana, a kukutu umest-o zastave. Tatulinim divillm cve tovima smo kitili neveste . A onda se, po obicajl1, vojska ma lo p r ivati. l1i se neopranim rukama iz pesnice jede hleb. Tu
ima sll1eaje va akutnih trovanja. A dogada se da nestrpljiv astmaticar U'Lme
veeu dozu lekova od tatule.

LECENJE alUEM

632

Znacl akutnog trovanja : l1 ei zd rzivo susel1j e usta i grla, l1eSl1os na

zed, gadenje, zel1ice veoma ras i rene, o ~ i ne r eagu ju Ila svetlost,
vid je poremecen. m i ~ i cn a slabost, vrtoglavica, glavobolja, jedna na roCita
vrs ta zanosnog pijanst va, sul uda r adost, sumal1u to sme j anj e, vikal1 j e,
kojekakve lu dost i i besovi , p r omukl osl , izgubl jena svest i pameenje, ubrzavanje pul sa i d isa nja , s tra~ ne vizij e i halucinacije, za tvor i pres tanak
mo krenja i sl. To je u s lutaj evima kad se uzm e toksit na, a li ne sm rtono sna doza. U tezim slutajevim a, nave de ni znaci trovanja su j ate is ta knuti , b rze i nagli je 5e ispoljavaj u j na k-raju nas taje potpuna o tupelost prema
spolj nim utieaFma, drh taviea, grtenje Hea, neosetlj ivost i SrIlTt U komi
(mrtav san) .
Kao prvu pomoc otrovanom daje se tanin, jod-jodkalijum, aktivni ugalj
ili neko d rugo sre ds tvo za t alozenj e, vezivanje, inakt ivi ~a nje alkaloida. Zatim
sre dstva za p ovracanje iii, jo~ bo lje, ispi;ranje stomaka. Daju se.i purgativna
s redst va rza ~ to b rie praznjenje creva. Dob ro j e otrovanog trljati grubom tkaninolTl, na-rot i to noge. Prot iv furioznog deliT~j.wna dobro je davati hlarad, hloroform, a li ne m orfin. P roNv kome s e daje jaka k afa, kofein, caj. rakija, vino
il i ne ko d ruga alkoholn o pice.
Branje 1 suenje. - Sere se tatulin List bez peteljke eelog leta sve dak
bi lj ka eveta, a li je najbolje prvo kolo, b ranD kad se na biljci poj ave prvi
cvetovi. Treba b rati sarno zdravo i mla do, potpuno razvij eno li~ce, bez pega,
oz leda i d rugih nedosta taka. Obrano li ~ ce treba brzo su ~iti u vrlo tankom
sloju na veli'koj p romaji .iJi u zagrejanoj suSnici na S0-60C i dobro zapakovano t uva ti na suvom mestu, jer tatula vrlo brzo p'rivlaCi vlagu , usled
tega se pokvari , poplesnivi i izgubi lekovite sastojlke. Najbolje je osuSeno
li ~ce odmah rprc:'sova ti i zapakovati u vgestruku zilavu, nepromocivu cmu
hartiju. Ta tula je nerij a tnog, gOl'kog, odvratnog i nalS lanog ulkusa . Suv liM
se vrlo la ko lomi i drobi, zbog t ega treb a biti pailj iv prvliikom pakovanja.
Opomena_ - Cela biljka j e v rlo otrovna, a najvge semenje i mce.
Za to ta tu lu ne smeju brati deea i trudnice. Posle rada ruke treba dobro
oprati toplom vod om i sapunom. - Su~ti i tuvati odvojeno od ostalog
bilja.
Prlmedba. - Ta tule se nikad ne s akUipi dovoljno, jer je traze fabrike
lekova u ogromnim kolit inama za vadenje atropina (hioscijamina). Zbog toga
se p reporutuju nj eno branje i gaj enj e ill, bolje re6i., ra zmnozavanje po buni s tima. Razmnozava se vrlo lako i U5pesno semenom.

UPOTREBA TATULE U NAUCNOJ MEDICINI

S usp ehom se daje proliv aslme u obliku cigareta, pra~ka za kadenje
i udisanje, svecica za ka denje i u obliku tinkture. U antiastmatitnim cigaretama je Hi sarno lis t tatule, iIi ima i lista lobelije, veleblja, bunike i duvana, sa ili bez doda tka salitre. Daje se u obliku tinkture prattv kaSlja, neura lgij e i dr. Farmaceu tska industrija -traZi seme i liSlt tatule za ekstrakciju
a lka loida.

TATULA

633
CUVAJ SE SVATOVSKE MEDENE RAKIJE
Trovanje tatulom -

opasan narodnl oblfaj za alu 1 razonodu

Kad neko nekoro nabije ognjgte, pa se ni sutradan (a ponekad ni treceg dana) ne set i da treba da ide kuCi - uspevamo da se ratosilj amo takvog
napasnika jedino medenom ra'kijom ... Tako se govori i eini u mnogim na~im krajev.ima.
U toku dugogodgnjeg proucavanja narodne medicine, mozda je najkarakteristieniji IS lueaj koji nam je 1948. god. saop~ tio Gruzanin Sava Bankovic, lu ga r na Gocu. Ozenio se pre rata. S vadba je bila u januaru, velika, vesela i pomalo neob icna, tako da se i dan as 0 njoj govori. Dobra domac.inska
k uea, pa bilo svega ~to je zemlja dala. Treeeg dana pustoSVa1i, po~t o su
sve u kuCi 'Pojeli i popili, zalda~ i domaeinov.u steonu kravu (a to se u narodu sma tra za 'Prokletstvo, nelSrecu) . Kad su propali svi poku~aji da ih privoli da odu svojim kueama (kao one gazda Ivko na slavi kad moli Kaleu,
Smuka i Kurjaka), domaCica ode u CeMin .i na saonicama donese staru baku
Andu, koja zna svakoga vraga, pa i pijane nezvane gOISte iz ku~ isterati .
Cetvrtog jutI'a, lice m na Sv. Savu., posluZi~e mamurne goste m edenom
rakij.om. Posle sat-dva u gostinskoj sobi 'Poce da vri, kao da kuea gori,
takva se galama podigla. Poce~e i u dvori~te jzlaziti. KuCa se isprazni. Kum,
gologJav, u ko~ulji. dohvatio kosu ispod ko~a i poee kositi livadu (a sneg do
koJena), zene dohvame grablje i vile da kupe ,seno. Druge, gologlave, u kosulj ama i 'bosonoge, pevajuei i podvriskujuCi, belStidno zadig~e suknje (visoko .i nep ristojno ), drieci 's e jedna uz drugu ikao da prelaze duboku vodu
u reci.
Epilog: Kuma su u treeem selu jedva i mueno savladali i vezali, jer
je bio nasrtljiv, neuraeunljiv i vrlo opasan 5 .kosom koju je ispI'aViio na kosg lu pa je licila na koplje. Stalno je promuklim glalSom vikao de ste Turci ... i onom .kosom jurj~ao. Preneli su ga u bolnicu, odakle je poole eitiri
dana otpu~ten bez dijagnoze J bez nekih ozbiljnijili posledica. osim ~to je
posJ e toga dugo kunjao, osu~io se i bio utueen, ispijen i cuvao se medene
rakije kao Ijute guje .
Osvetoljubivog starojka su na~li polumrtvog .i prozeblog pored drurna za Kragujevac. Celim putem je mahao i pretio velikom sekirom vieuCi, te ~ ko i promuklo, pre tec.i .. . glav.u eu ja njemu odseCi kao ~to je on
meni najbolju livadu odse-kao ... Preneli su ga njegovi -seljaci u bolnicu gde
je uskoro umro.
Slieno IS U 'PI'o~ li i os tali. Na pitanje z~to to cine, odgovor je bio uglavnom isti u svim anketiranim selima: E, moj gospodine, lako je varna tame
u Beogradu, imate svakojakih zabava. Ami, crni kukavci, pogotovu zimi,
zaveje sneg pa niko nikud. Pa etc tako, bez bioskopa i pozori~ta, mi sami
sebi izmiSl jamo zabave, malo da se razonodimo, da ubijemo vreme i dosadu,
duge zimske noei i samoeu ...
SVEMOCNA BABA ANUJKA
.Pre rata najeuvenija zena u juznom Banatu bila je vracara baba Anujka.
Njeno prilSustvo se svuda oseealo, osobito po rumunskim selima. Postovali su
je iz slraha, jer je bila svemoena, mogla je da ucini dobro, a j~ 6esee da

634

LECENJE BruEM

naudi : gazda ~ ki sin jedinae da ne sluZi vojsku. imucna kuCa da Jma sarno
jedno dete kako bi kapital (imanje~ ostao neokmjen i jo~ uvecan zenidbom
s bogatorn mirazdiikom da se pronadu ukradeni parado~. pa makar vra!l1ei
bili odveden-i 5 one strane granice. u Rumuniju .iii preko Dunava. da se nestrpljivi na51ednici ~ to pre dOCepaju imetka imuCnog babe koji ba~ n~kako
nece da umre i 51.
Eto. to se i danas fivo prita 11 Banatu 0 jednoj zeni zbog koje su mnogi
mladiCi (kojJ su mogH da jor pl~te). stasali rza regrutaciju. pomrli. a drugi su
ostali vetiti invalidi. Bilo je godJna i sela gde je tek deseti mladic bio sposoban za vojsku. Sve je njih .Ietila i izleCila baba Anujka. VlaS'ti su je kafnjavale. ali je ona sve kazne uredno plaeala i (wake godine sve vi~ zemlje
kupovala. blagoslovene zemlje banatske. kako kaze na~ veli.ki pesnik. BanaCanin Dura Jak~ic.
Najzad. kad je zlo prevrlilo meru. zatvorena je i osudena na smrt. U
njenim lekovima. specijama i mandiama. najv1~e je nadeno samlevenog
semena tatule. zatim live i drugih otrova. Tatulu je sarna brala na kraju
sela gde svinje leZe. a zi'Vu je kupovala u apotekama. Kad su apotekari
odbili da joj prodajl1 zivu. ona je preko svojih poverenika pokupovala
sye termometre. polupala ih i povadila Z1VU. jer za nju to nJje bilo skupo.
Smr6u baba-Anujke zlo nije prestalo. Ona kao da je bila rasadnik.
skola zla. Jedna njena sledbenica trovala je. lukavo i oprezno. svog znatno
starijeg milia. penzionisanog kapetana tuvene bele lade i becke lade
koja je vozila izletnike od Beta do Cmog mora. Nasledila je kapetanove kuce u nekoliko mesta 'po gradovima pored Dunava i kucu u Kov.iJlu
gde su Z1veli. Brat. seoski svinjar. brae joj je tatulu a ona mu obeea za tu
uslugu 8 lanaca prvoklasne zemlje pod selom. Izbio je rat i 'sestra ne htede
da prepise bratu obecanu zemlju. I tu potinje da se kolo raspli6e i posteperm da se otkrivaju oj druga trovanja tMulom u tom delu Banata. - Go
dine 1944. Rozika je bila bogaJta zena. prva mirafdZii'k a. aLi joJ 'je novae dosao glave.
Godine 1945. u Pantevu je jedna m lada zena morala biti Sltreljana. jer
je iskore.nlila 'kueu Alekisiea. Tatulom je najpre otrovala lSVekrvu. zatim mula.
pa svekra i na J<raju os tale ukueane.

KAD MLADI LJUDI POSALJU SVOJE zENE NA MORE

Poretkom avgusta. odmah nekako posle rata. hitno smo bili pozvani
u Vojno-medicinsku akademiju u Beogradu. Zatekosmo troi mlada snazna coveka u ludatkim k05uljama. 5 rukama (rukavima) vezanim na ledima. u sobi
s resetkama.
Jedan je umro. a dvojiea su posle cetirj dana dosla k sebi. Niceg se
nisu seeali i tudili su se kad su im neki njihovi ratni drugovi ispritali kakve
su sve ludos ti pravili na savskoj plafi.
Simptomi trovanja bili su vrlo jasni (tipicno trovanj~ atropinom). ali
oni nisu hteli priznati sta su popili. Pomoglo je lukavstvo sanitetskog generala dra Radmila Jovanovica: .Vase poboljsanje je sarno prLvremeno. prolazno i priVlidno. ako ne kaZete sta ste cinili. mi vam 'i pored sveg zalaganja
ne mOZemo pomoei. jer smo u nemogucnosti da primenimo terapiju protivotrova ... "

TATULA

635

~~ni

Licanin, mladi, snafniji i plahovitiji, najzad progovori: .BiIi smo

na gadanju na Del ibl<Jitskom pesku, pa smo u Alibunaru (dakle, opet baba-Anujldna nahija) nabavili neko erno seme koje po maze, jaca mu~ku snagu.
A na Savi golotinja - lepotinja, pa se, eto, prevarismo . Pokazao je seme.
Bilo je od tatule; pili su ga sarnlevenog u eroo j kafi.
Naravoucenije. - Sve ovo s to je receno 0 1atuli nije zbog toga da se
citaoei truju (mi.sleCi da se lece). Nili se zeli da ovo pisanje stvara ~arlatane
i trovace. Ne, to nikako! Sve je ova javnosti saopsteno u najboljoj named
da ~e cuva ovog otrovnog korova, koji na 5vakom koraku prati coveka i njegovo ob.itavali~te_
Ovo je sarno mali izvadak j,z belezaka sa terena. Koliko je aslmaticara,
~rcanih i drugih bolesnika plat,ilo glavom nestrucnu lIlp01rebu tatule.

DA LI SE OVA OTROVNA BILJKA GAJI NEGDE U SVETU?

Za ekstrakciju atropina sve se manje koristi divlja tatula, jer se kolicina ovog alkaloida u divljoj bilj ci sa raznih nalazi~ ta koleba u sirokim granieama, zbog cega se ne dobija homogena, kvalitetna roba kakvu traze
apoleke i farmaoeul ska indlllStrija.
Zato se tatula sve vge gaj.i, osobito u industrijs.1d najrazvijenijim
zem lj ama. Ali ne gaji se nekvalitetna, nego sarno oplemenjena tatula sa vi~e
od 0,30;. Mropina.
Eto tako je i ovaj opasan i prezren korov postao u XX veku kulturna
biljka, na cijem oda biranju i op lemenjavanju rade mnogi eminentni farmakognosti u .svetu. Na tome se radi i u Institutu za proucavanje lekovitog
bilja i Institulu za farmakognoziju Farmaeeutskog fakulteta u Beogradu.
Tatula .se moze vrlo lako i l1SIpe~no razmnozavati razbacivanjem semena po grads kim smetlistima i slicnim dubrevitim mestima.
Privredni znseaj_ - Mnoge porodiee sakupljaju list (rede i semel tatule i prodaju preduzeeima za j,zvoz lekovitog bilja. Za dobijeni novae kupuju sebi odecu, obucu i hranu. U tatulu se niSta ne ulaze, jer se bere list
divlje biljke po naseljima i oko njih. Po napustenim toroviina , osobito
svinjskim, dubriStima i gradskim smetiStima ima najviSe i najbujnije talule,
lako da se tu za jedan dan moze mnogo nabrati i tntd <se isplati.
I Beograd je za vreme rata i neko vreme posle toga bio obrastao u talulu, jer je to tiJpicna nitrofilna (voli azot) biljka koja nalazi opt~malne uslove za svoj razvoj na rulievi nama , zapustenim i slicnim mestima gde ima
trulezi.
Narodna imena_ - Potrebno je za ovu vafnu lekovHu i istovremeno
opasnu i otroVDu biljku nasih naselja navesti i druga narodna .imena kojima
se ()vaj 5rmdljj.vi korov naziva u rruznim na~im krajevima.
Tatula je ~kol5ki narodni naziv, a latinski je Datura stramonium L.
Zanimljivo je navesti da is to ime upotrebljavaju :i rnnogi narodi od Mediterana do Indije i Sibira.
U Sajkaskoj (deo Backe) i selima oko Novog Sada tatu~u narod naziva bikovi, jer su nekad u <seam i janIlli davali bilkovima da budu .hlkoVli-

LECI!NJI! BILJI!M

636

tiji. prema kravama i ratobornij i prema bikovima suparnicima s kojima su

se boriU. U banatskom Potisju ovu bilj ku nazivaju krava, kravica i kravljaca, jer su je davali kravama da vode, da ne ostanu jalove.
Eto, i ta lm ena u'kazuju na njenu upotrebu i povod da tatulu i tovek
upotrebi kao afrcdizijak (za jatanje polne moei).
Na ~i botanitari i drugi prirodnjaci zabelezili su jo~ i mnogo drugi h
imena koj a imaju ~ ire .iii uze jezitko podrucje iii su sasvim lokalni nazivi:
kuznjak (rec podseea na kugu, naj s-tra ~ niju boles t), pasja jabuka, korey, sm rdIjuga, smradac,. trava od astme (jer se u narodu upotrebljava za letenj e
zagu~i, zaptivanja, astme), trava od s ipnje (Cigani lete ne sarno Ijude nego
i sipljive konje, pogotovu izju~ra kad krenu na pazar da prodaju konje),
bivolciCi.
.
O.sim dosad navedenih, dajemo i os tala narcdna -imena za tatulu: bazdulja, bika, bi'kov list, bikovaca, bodeca jabuka, bod eta jabuka, bodljiva jabuka, volek, votic, divji o;-e~ic, zU cicak, zubna trava, k:ri stavec, polonino seme, svinjs:ka du~ica, smrdac, smrdljiva pomoenica, Is mrduljka, smrdu~a, smrdu ~ka, shimjak, tatulina, teooi, hudobilnik.
Napomena i opomena! - Ne upotrebljavajte u domaeinstvu tatulu za lek,
jer je vrlo otrovna. Sakupljajte list i seme za prodaju. Oko svojih domova
je ungtavaj.te da se deca ne potruju kao ona na Kamicku u Sapcu (igrali se
svatova, a svi odrasli ukucani bili na ietvi), i .da nije energicno postupio
dr Slavko Belie, tadasnji up ravnik sabatke bolnice, nij edno dete ne bi osta10 u zivotu. A takvih trovanja na zalost, ima mnogo, sarno malo ko na to
obraca paznju.

TERPENTINSKO DUE
Te rpentinslko ulj e se dobija
nih stabala raznih vrsta bora.

de ~tilacijom

terpentina koj-i curi iz ozlede-

S pol j a re daje u obliku obloga protiv reumat izma i neuralgije, osobite scijaticne. Inhalira se pro tiv bronhitisa i drugih oboljenja organa za disanje. I z nut ,r a se dalje protiv zucnog kamena, putridnog bronhiiJtisa, pluene
gangrene, hronicnog katara bronhija, katara besike, cistiti's a i sl. Kao antidot
fosfora upotrebljava se sarno staro, ozonirano ulje (5-15 kapi). Ono oksielise fosfor na fosfornu kisellnu. Nefr iticarima se ne sme dati, jer drazi kozu,
a jos vi~e s luzokozu, izazivajuci s pocetka crvenilo i bol a kasnije opekotine
i mehurove.
Inte rno se daje u o bli ku sirupa, kapsula iii pe rla 0,25-2 g dnevno iii
po 10-20 kapi u mleku vi~ puta dnevno. U slucajevjma fosforizma daje se
mnogo v.ire: 15, 30 pa i 40 g, dnevno starog uJja, svakih pola sata po jedan
gram i vise. Ozbiljne poremeeaje mogu izazvati 15-30 g, a vece doze i smrt.
Ulazi u sas-tav nekih flastera i melema.
Lnd~trrijska uporreba je veliika i raznovnsna. U noVlije vreme cd osobitc
vaznosti je za proizvodnju sintetskog kamfora, manje terpina, terpineola,
lakova, Iboja rl dr.

TlMIJAN, GAlENA ILl PITOMA MAIKlNA DUSICA

637

TlMIJAN, GAJENA ILl PITOMA MAJKINA DUSICA

Thymus vulgaris L. -

Labiatae

Timijan je sliean majkinoj du~ici, ali je vm i stabljika mu ne puzi po

zemlji, nego raste us-pravno (do 30 em); lis10vi su uti, evasti ni5u taka zbijene i biljka ne .raste kad nas divlje, nego se mestimicno gaji.
Rasprostranjenost. - Tirnijan raste na suvim mestirna zapadnog Medilerana, Kod nas se gaj i uglavnom u VojvodinL
Gajenje. - U jesen, cim pocnu prve ki~e, dele se busenovi i rasaduju
na udaljenosti oko 50 em. Hi se u lejama proizvodi rasad koji se rasaduje
na slalna mesta cim biljke adrastu, obieno 50-il0 dana posle setve. Ukoliko
je klima toplija j suncanija a iZemljBte rastresitije, utoliko su U1S?eh, prinos i
kvalitet bolji. Cveta od juna do oktobra. Gaj.i se i kao ukrasna i medanosna
biljka.
Berba. - Gornja polovina bil.ike bere ,s e II evetu ili pred sarno evelanje. U novije vreme trazi se sarno list. U prometu se nalazi cela iii iseekana
droga. Moguce ~u dYe zelve, prva u junll, a druga u septembru.
Droga. - Gornja polovina biljke II ev.etu, list (najbolja droga, jer ima
najvise etarskog ulja i tani na), etarsko uje i timol (Thymi herba, folium,
aetlterol eurn et thpnohtm). Mlade graneiee su eetvorouglaste, kTatke i gusto
obrasle belieast-im dlaciearna, a starije su oble, gole i clJrvenaste. L i ~ c e je
sitno, sedece .iIi na kratkoj drki, do 12 mm dugaeko, u oelini duguljasto, skora
i g I a s to, po obodu, eelo, nadole jako povijeno, kruto, od gore skoro golo, a
na naJicju obraslo finim, mekim, sivim dlacieama i posuto mrlcim kvnicama
(z I e z de), koje se lupom bolj e vide. Cvast ima oko 5 rLlzieastih, 3-6 mm dugacki h evetica na kratkim drskama. Casica je eevasta, kratko maljava, zelena
iii malo ,r uzicastoljubieas-ta i dvousna,ta: danja ima dva iglieasta, a gornja tri
lupa zuba. Krllniea je r u z i e as t a; donj a je usna opustena i trozuba.
Svojstvenog, jakog, aromatienog, tQplog, oporog uk usa i j a k 0 g prijatnog m i r i sana tim 0 1.
Sastav. - T,imijan .sadni 0,5-2.5010 eta r s k a g III j a, malo 's mole, oko
10
tan in a, gorkih materija i saponozida. Kolieina ulja zavisJ od mnogih
akalnosti, a najvi:le od vremena kad se here. NajviSe ulja ima timijan llzabran
ako 2 sata po podne.
Aetheroleurn Thymi je etarsko u~j e dobijeno destilacijom pamocu vodene
pare iz svezeg timijana u cvetu, najviSe u juZnoj Franeu5ikaj J SplIIIliji. To je bezbojna (ecnos t, koja brzo postaje ervenoruta iii ervenomrka; jakog mirisa na
timol, aroma ticnog i ljutog ukusa. Ulje mora imati ni manje ad 200/ 0 ni viSe
od , 42 o/ 0 enola: tim 0 1a i k a r v a k r 0 I a. Ima jo~ i e i men a, borneola, lin alola, pinena i dr. HemJjski sa'stav ulja od ~panskog, franeuskog i severoafrickog, od gajenog i divljeg i od raznih varijeteta timijana je razlieit.
Za ekslrakciju (,imola uporrebljavaju 5e sarno one vrs,te u1ja ikoja 'imaju mnogo limola. Timol se u ulju ,i2Jdvaja u obliku bezbojnih kristala 'karakterislicnog mirisa nn majkinu dusicu, aromaticnog i Ijutog ukusa.
0/ .

Upotreba. - Lek i zaein. Ulazi u sastav raznih preparata protiv obicnog, a naroeito protiv veliokog kaSlja, kao sto su pertusin, kontratusin, tusomaltin, Extrae/urn Thymi flttidum i Sirupus Thymi eornposittts. EtaJI'soko ulje

LECENIE BIW E M

638
je zoog prisutnog timola
u sas tav voda i pa ~ ta za
narocito limol daju se
ankilostome i oksiura).
ta nina.

i katrvakrola JzvI'sno antis6ptricno sredsvo. Ulje ula1li

usta, le kova protiv vrenja. Timijan, njegovo ulj e, a
protiv cre vnih parazita (trihoficalu5a, duodenalne
Timol je izv!1Stan konzervans. Antidijaroik zOOg

1. Grudni caj (caj za prsa) po Jugoslovenskoj farmakopeji: po 2 g cvela

crnog ~l eza, turcinka i divizme , 4 g anisa, 15 g korena belog sleza, 20 g lista
timijana , 25 g sla ~kog korena i 30 g li\S ta belog s leza, usoitni ~, proseje i pome ~a. Tri sUlpene ka~ike ove smese popari se sa pol a litra -kljucale vode, pokJopi i posJe 2 sata ocedi, iscedi, zasladi medom i pije na 2 sata po 1 kasika.

2. Protiv velikog kaslja: 3

kas~ke ti.rn,~janovog

!ista popMi se sa pola

litra kljucale vode ~ postupi se kao pod 1. - IIi se uzme po 1 kasika timijanovog lista, majkine dusice i !ista pitomog kestena, pomesa se i. postupi kao
poe! 1. - Na isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od smcle tirnijana,
kes tena i rosulje.

3. Tinktura od timijana: 20 g Li Slta timijama pre!ije se smeSom od 10 g

glicerola, alkohola J 58 g destilovane vode, dr'li se 8 dana ceSce mesajuCi., zatim se ocedi i ~scedi. Tin'ktura tSe uzima po 20-30 kapi na kock,u seeera viSe
pula dnevno. Slu'li i za izradu slorenog .timijanovog sirupa.

4. Slozeni timijanov sirup (protriv velikog tkasfja): 3 g amonijum-bromada i po 1 g natrij.u m i kalijum-bromida rastopi se u 50 g vode; kad se rastvori , pome ~ a se Sta 150 g tim~janove tJiJrukrtJure, doda 3 g amcmijaka i 800 g meda.
Uzima se 4-6 puta dmewlO' po 1 kasika.
5. Protiv nadimanja, gasova, bolova u trbuhu: po 20 g timijama, maJjlkine
dusice, Inane, kalJTlilice i hajduoice se pome~a. Tni supene ka~ike ove smde
popari se sa ,pola litra 'kljucaIe vode, poklopi i posle 3 sata pije se svakog
sata po 1 ka~ika (.toplo).

6. Hronicni katar zeluca: po 30 g timiJama, hajdueice i kamilice i 10 g

slatkog korena, Ikao pod 5.
7. Za ispiranje rana i posekotina: po 20 g timijana, hajdueice, petrovca,
bokvice i kamilice, kao pod 5.
8. Protiv crevnih parazita ('trihocefala i duodena1ne anki1otStome): 2-8 g
(zavisi od U2Jrasta) timola popije se odjednom rastv oren u vocnom tSoku i odmah posle toga popije 2 kasike ric.inusovog ulja.
Os tala narodna imena: bosiljak, majeina dtiSica, manja mazurana, manji
sanseg, timas, timljan.

TISA, TIS, TISOVINA, TlSENJ, JELICICA, PLODNA CEMIKA

Taxus baccata L. -

Taxaceae

Crnogoriean ~ib iii drvo 'koje dozivi vekovnu starost. Tisa je zakonom
u prirodi, jer je postala v-rlo retka . Plod liei na crvenu bobicu. Ponegde se jo~ upotrebljava list za leeenje raznih bolesti. Tisa je otrovna za coveka Ii domace zivotinje i moze izazvati smrt! Zbog roga se lllJikako ne preporueuje upotreba tise za leeenje. Glavni otrovni sastojak je alkaloid taksin.

za~ticena

TITRICA ILl KAMILICA

639
TITRICA ILl KAMILICA

Matricaria chamomilla L. -

Compos1tae

U jesen, kad pecnu i danju i noeu da sipe dosadne ki~e, j kad sela i graclove obav ije nezdrava magla i dim, malo je Ijudi kojj ne obole od nazeba
i gripa. Po sko lama, b10skopima, pozori~tima, kasarnama, zeleznickim cekaon icarna i drugirn javnim m estima gde se sakupljaju velike rnase sveta, prenose se razne bolesti. U nekim ~ko larna i internatima gde se preko jeseni i
zjme, izjutra " uvece, davala po jedna solja jakog caja od kamilice, kao preventivno sreds tvo, bilo je mnogo manje gripa, influence, angine i slicnih beles ti organa za disanje nego tame gde to nije cinjeno. To je zak lj ucak do
koga su dosIi neki lekari. I kas lja je bilo mnogo manje.
MisLim da bi u tom pravcu trebalo vrsiti dalja ispitivanja, a vee sad
poceti s iroku propagandu svakodnevne upotrebe tit ric e u v 0 j sci i
c i v i I n 1 m k 0 I e k t i vim a. N a t a j n a c i n b i s e s ma n j i 0 b r 0 j
b a ,n a In j hob 0 I .i e n j a 5 i 'r 0 k i h n a rod nih s I 0 j e v a, po got 0 v 0
r a d n 0 g n a rod a vel i k i h k 0 I e k t iva. Sma n j i 0 b j s e b r 0 j
s v a k 0 d 111 e v n 0 0 d s u t nih u f a b r i k a m a, s k 0 I a m a, r a d ion i c am a i p 0 vee a I ira d n i k a .p a c.i-t e t i p r i nos i u p r i v red i, u s p e h u s k 0 I i. Kao sto -su neke zembje javno toeile eaj i posle n ekoLi-ko deccnija navikle svoje grada ne na tu ~inesku drogu, tako i mi mozemo uciniti preko
jeseni i zime s lI1asom tillricom. Sve je to stvar narvike. A Casa toplog i osladenog
caja od kamilice ozeblom putniku na nekoj stanici nesumnjivo ee "iSe pomoei i
prijati nego casica neke sumnjive rakije. To je jedan veoma vazan problem
o kome vee sad a treba razmisljati.
Tit ,raca je najvaznlija vojvodanska droga. - Zbog toga
cemo 0 njoj malo vise govoriti. Vojvodina daje celom covecanstvu milione
kilograma ovog mi-risnog i lekovitog cveta, ali svetske potrebe jos nisu zadovoljene. Iz ovog dzlaZli da njenu proizvodnju ~reba poviS'ibi. S druge strane, titrica se kod nas ne trosi onoliko i onako raznovrsno kao u drugim zemljama,
narocito u onima koje ovu drogu kupuju od nas. Mi je ne cenimo, valjda zato
stn je nasa - kazu neki duhoviH Ijudi. Mislimo da su i oni u pravu, ali da je
glavni razlog nedovoljne potrosnje slaba obaves tenost i nas ih lekara i laika 0
lekov,itoj vrednosti !lase titrice. U SAD, koje su glavni kupci nase titrice, ne
zaudaraju vise decja, zenska i druga neka bolnicka odeljenja na karbol, lizol i
druge -smradove i otrove, nego prijatno i blago mirisu na nasu titricu. Kod
nas se ti.trica uglavnom upotrebljava u obliku caja, koji svaka maj-ka skuva
detelu kad zatreba. Medultim, postoji velik broj raznih gotovih, patentiranih lekova, koje smo pre rata kupovaIi, a u kojima je glavni i cesto jedini lekoviti
sastojak bila bas na~a titrica. Trebalo bi prouciti sve te IStrane preparate od kamilioe, zadriati ono ~to je dobro i proizvodHi te lekove.
Caj od titrlce. - Titrica se najvge upotreb lj ava za lek U obliku caja. On
bi mogao biti i najbolji ga lenski preparat kad bi ga svi uvek znali naCiniti kako treba. Veeina domaeica u tome gre~i. Nekoliko cvetiea metnu u lonce vode
i s at i m a k u v a j u na ~tednjaku, verujuCi da ce lek utoliko biti jaci ukoliko se duie kuva, jer misle da se dugim iskuvavanjem bolje ekstrahuju leko-

640

LECENIE BIUEM

viti sas lojci. To je ,pogresno. Glavni lekoviti sastojak titrice je etarsko ul je.
koje pri kuvanju izvetri zajedno s vodenom parom.
I dntga greska nasih domacica dol az.i od neznanja i neobavestenosti.
Njima se to ne sme zameriti. a nasa duZnost je da ill obavestirno kako treba
raditi. Nadme. kad god se kuva . kamiltej. uvek lSe u !l.on~e meme vrlo malo.
sasvim ned 0 v 0 I j not i t ric e. Nekoliko cvetova u p ola litra vode uopste
ne mogu pomoci bolesn~ku. Titrice tre ba staviti u dovoljnoj koli~ini, jer ona
nije otrovna ni skodljiva i nema opasnosli i neprij atnosti usled voce doze .

Caj od lilrice treba spravljali 11a ovaj l1acin. U /'list lon~ ic metIne se dYe
pune !kasike (za supul titnice i preltiJje sa 200 g k.lju~a l e vode; odmah poklopi.
malo promesa i ostavi pola sata iii ceo sat ukraj stednjaka (ali da ne vril,
vee pTe-rna tome da Ii se zeli jaci iii slabiji caj. Zatim se ocedi , os ladi i pije.
Ako je po trebno da se bolesnik preznoji . treba .cia pij e s to topliji caj . Ako se
pije -za ape tit, ond a se pije hladan i nesladen jak caj na pola sata pre jela.
Mi lSe nadamo da ce se uskoro i kod nas titrica mnogo vise tTositi po
ugledu na industrij ske zemlje, koj e je mnogo vise .trose nego mi. iako je od
nas kupuju . Stotine porodica Ce m06i naci dobru ,i laku zaradu na jednom
lepom pos lu kad jednoga dana podignemo rad ionice za preradu titrice i izradu
raznih lekova i kozmetickih ISredstava od tritrice za sioroku potronju: ,raznih
mesan ih cajeva za umirenje, za decu, za stoma:k. za znojenje, za grgljanje,
pro tiv oproliva male dece, za kupanje, protiv nekih 'koznih bolesti, za zapiranje u gi'nekologiji. za i zradu yodice oel ftitrice, ekSftrakta, tableta, -siTupa,
tinktuTe, ulja, losiona i drugih proizvoda. Kod nas na tom polju go tovo nista
oije uCinj eno. I zato b i, eto, bio jedan od zadataka nasih proizvodaca lekova
i kozme tike biljnog porekla da pristupe ogledima i proucavanjima mogucnos li proizvodnje novih preparata od ove domace droge. Bol}e je inostrans tvu prodati nekoliko .s totina kilogra ma etarskog ulja od titrice nego izvoziti
stotine hilj ada kilograma kabastog cveta. Za ove prerac:levi ne CR. se vise dobili, a osim toga, pod i g Ii b i s m 0 ina s u .i n d u s t.r i j u, z a .p 0 s I iii
n as u radnu sna g u i 'Ucinili nepotrebnim uvoz nekih lekova i hJgijensko- 'kozmetackih sredlStava iz tudine.
U svakom slucaju, od svih vojvottanskih korova za 's ada se titl"ica najvise eksp loati se i donosi najviSe kori.s ti. Za taj korov mi smo ill ino5'transtva
dobili u za menu mnoga Fabricka postroj enja i razne lekove. Na besk rajnim i
pu stim vojvottansk im slalinama tHrica je pl-ava blagode l. Ona ce moci donosili jos viSe kori s t,i ako se omoguCi nastavak zapocetih proucavanja. Mozda Cemo jednog dana bili u moguc nosti da podignemo Ins tit zap r 0u C a va nje 'P r 0 i z v 0 d n j e t i t ric e, je r ona i sad donosi viSe korisH
nego psenica i kukuruz, dva glavna useva u Vojvodini. Na medunarodnom
lrZistu placa se za kilogram suve titrice 4.000-5.000 sl. dinara, a za kilogram
titricinog etarskog ulja 700.000-800.000 st. dinara.

$ ta leci Iii rica? Upotreba. - Ter"'pijska upotreba titrice j e cesta i raznovl'sna ne sarno u namdnoj vee i u skolskoj. nauc noj medicini. Daje se spolja
i iZllulra. Ona ima veliko preimucslvo sto nije otrovna i sto uopste nije skodl;iva. Nema danas nijedme fa rmaikopeje u svetu koja ne propisuje cvet tit rice
kao obaveznu drogu koju m 0 r a im a tis v a k a a pot e ka. To je jedan
od najomilje nijih i najpoznalijJh domacih. kucnih, porodicnih lekova, osobito

T1TR1CA ILl KAMILlCA

641

u kucama s mnogo dece. T-itrica je jedno od najboljih sTed:.tava za le~nje

zap a I} en j a k 0 z e i s I u z 0 k 0 Z e. To antiflogj,stitno dejstvo litrice je
i eksperimentalno dokazano: pomocu slatitnog etarskog ulja v~tack.i izazvana crvenila i druge upale raznih organa coveka i domacih Zivotinja potpwlO
su izlerene vrlo razblazenim rastvorom etarskog ulja (0,06010), jakim tajem i
drugim galenskim preparatima od titrice. Kao an-tifiogistik ti-trica se daje za
letenje raznih opekotina, Tana, cireva, za klistiranje, za zapkanje i ispiranje
polnih organa, ojedenih mesta, otiju, nosa, u~iju, usta, za grgljanje i uop~te
za sve osetlj.ive organe 5 kojima \Se mora veoma oprezno i pazljivo postupati.
Pranje glave jakim tajem od titrice pomare obolelom korenu kosc. U
obliku dekokta, intuza ili tinko-tre, ti trica je orniljeno sred5'l vo za pozlaCivanje
plave ko:>c iii da cma i kestenjasta kosa dobije svetliji ton. Osim toga, kosa
postaje meka i sjaj na.
Iznutra se daje u oblilku taja, naroCito maloj deci i odojcadi protiv bolova i greeva u trbuhu j za umirivanje. Zbog toga tritrica ulazi u sastav mnogih cajeva protiv raznih tegoba nastalih od te~kog varenja, nesanice i drul}ih
smetnji Kamilica izaziva znojenje, vaZno za letenje nekih bolesti. Pozna-to je
da se novorodencetu, .kad place iii kad majika nema mleka, sme dati samo
karniltej.
Posle lIlZimanja kamilice u1rostrutuje se broj leukocita, olak~ava se varenje, odstranjuju gasovi i IS tim u vezi dosadna nadimanja i smetnje u organima za varenje, smanjuje sekrecija i putridne (smrdljive) upale sllllZokoze
creva, zbog rega se titrica upotrebljava protiv zatvora. U II svetskom ratu
mnogi na~i lekari , u nedostatku drugih lekova, davali su jak caj ti~rice ~
u redivanje menstruacije i za umirivanje, najte~ce zajedno 5 gorkom detelinom i valerijanom; ovo potvrduju i Lekler, Zips, Braun i drugi cuveni
lekari.

aD CECA POTICE LEKOVITOST KAMILICE?

Tltrica je poslednj-ih nekoliko decenija hemijski mnogo i&trazivana, otkriveno je nekoliko desetina jedinjenja koja pcipadaju raznim hemijs kim
gru-pama, ali prema sada~njem stanju fa-rmakognozije izlazi da iz ove mil'isne
lekovite biljc.i ce jo~ nisu' izdvojene 's ve sups tancije. avo Zlato ~to mnogobrojna
jcdinjenja koja su dosad iz titrice i71dvojena i mnoga farmakodinamski ispitana, ne mogu u potpunosti da objasne mnogostrulko i raznovrsno fiziolo~ko
dejstvo i zbog toga 1ako ~iroku terapijsku .p rimenu.
Svi i&traZivaci se danas slaZu da je nosilac lekovitosti Ikamilice njeno
elarsko uije. Medutim, utvrdeno je da je dejstvo cveta kamilice potpunije,
raznovrsnije, blaze i bolje od njenog etarskog ulja dobijenog dugotrajnom
destilacijom 5 vodenom parom. Smole, gooke materije, tanini, gume i neka
druga jedinjenja koja se nalaze u cvetu titrice dopunjuj.u dejstvo njenog erarskog ulja, zbog oega cvel ima, kako se 10 kafe, kompieksno delovanje.
Ukoliko kamilica ima viSe etar:>kog ulja (0,2-1010), utolrko se viSe cen,i
i skuplje placa, pogotovo ako je ulje lamnopiave boje, jer je to :zma:k da ima
mnogo a z u len a, koji je glavni lekoviti sastojak kamilice i njenog ulja.

642

LECENIE BIUl!M

A z u l en j e ugljovodonik ikoji ne postoji kao takav u biljci, nego se

javlja i prelazi s vodenom parom prUikom destilacije. U razrum preparatima
tit rice, koji se nalaze u svetu, azulen se vrlo bTZO gubi. Zato je n a j b 0 I j i
p r e par at j a k c a j s p r a v I j. e n k adz at reb a. Radi tOf,a i ulj e, ikao
i drogu, treba cuvati na hlad nom i mracnom mestu u punim, malim, dobro
zapuSen'im boeama erne iii mrke boje .
Dugogodgnjim s istematskim istraiivanjima gotovo na eeloj tel1itoriji Ju.
goslavije utvrdeno je da ne same koLicina vee i boja eta rskog ulja od kamilice b rane na razlibnim mestima nije ista. Tako je obja~njeno za~to titrica iz
raznih krajeva nema istu lekovitost.
Imaj uci sve ovo u vidu, i kod nas (Institut za proucavanje lekovi tog bilja
u Beogradu) i u svetu vr~i se odabiranje tHrice radi gajenja takvih sorti koje
imaju mnogo ulja ~ to tamnije plave boje.

RAZLIKOVANJE TITRlCE 00 SLICNIH BIUAKA

Zamene, iprimese, neciMoee i fal5i.fikat i kamilice nisu retki, jer je skupa i
uvek se mnogo trai,i. Strane evasti iz iste biljne famil.iJe (kompozite) poznaju
se po 'CIrukcijem mirisu, evetne glavice 's u krupnije i uvek ,s u tV 'r d e, jer im
je evetiste pun 0 i mesnato, ili im je evetiste puno i pokriveno Ijuspieama,
dok je evetiste u ,tHrice s up 1 j e. Neke od ovih primesa imaju neprijatan miris . .U rprirodi se poznaju joS i po tome sto su za oko sve te biljke lepse, -upadIjivij e, a evetne glaviee su im krupnije .
NeCistoCe koj e poticu od drugih biljaka, kao, na primer, od rusomace
i drugih bili-aka iz por od ice krs'tasiea, zatim raznih trava, lako je u drogi i u
prirodi razlikovati i raspoznati.

KAKO JE ZABNJAK (TAKO KAMILICU NAZIVAJU U BANATU I BACKOJ)

POSTAO IZVOZNI ARTIKAL SVETSKOG ZNACAJA?
I tit-rica je, kao, uostalom i viSe od 90 proeenata ostalih lekovitih biljaka,
do pre 70 godina bila potpuno nekorisna. U maju 1900. -Hi 1901, u Kikindu je
doputovao jedan trgovae na veliko iz Hamburga svom p os lovnom prijatelju
trgoveu Mesingeru. Posle dobrog rucka domaCin pozove gosta da \Se fijakerom
provozaju po okolini Kikinde. Na jednom mestu, blizu sela Sajana, nemaeki
trgovac zamoli da zau.s,tave kola. Na beslJ<rajnom zelenom pasnjaku spazio je
sv uda rputem ci,tava polja bela kao da je pala slana iii sneg. Sa mesta na kome
su se kola zaustavila pesice je otiSao do tih belih polja. Pa ovo mi beremo u
Saksonij:i i prodajemo celom 6ve.tu. Ovo je kami:Ite. Sarno je vas mirisniji, krupniji, lepsi i ima ga mnogo vise nego kod nas ... <
Mesingeru" trgovcu par ekselens<, nije trebalo mnogo .govoriti. Posao je
posao. I vee i&te go dine poCe eksploatacija tog banatskog korova. Najpre su
ga brali rukom, evet po evet. Kasruje 56 neke devojcice dosetge da izvade iz

T1TRICA III KAMILICA

643

kose te~alj , a kad se posao poceo sve v i ~ razvijati, decurlija se sarna dovijala
kako j e wala i umela: natinili osu dana~nji tip grab ljiea. Sve se to razvijalo
spontano. Niko nije uloi.io ni dinara, niti je iko i pomi ~ lj ao da ne~to doprinese
za nauc noistraf ivacki rad. Ako je n ~to .i ucinjeno (vazdu~ne i termicke s usare ,
pakovanje) , sve j e to uradeno da bi se za ~to kraee vreme nabralo sto vise
eveta, da bi se sto brfe osusilo.
Titriea nije droga zn acaja opijuma, b eladone, tatule, digitalisa i slicnih
droga znacajnog farmakolos kog dejstva, ali o ne sto je za Povardarje opijum,
za dinarske planine beladona, mrazovae i lineura, za nase primorje buhac i
zalfija, to je za gorn j i Banat tit rica. U dobrim godi nama se nabere vise od 200
vaguna simvog eveta, od cega se dobija vise od 30 vagona suvog eveta za izvoz.
Tome treba dodati jos i oko 8 vagona neophodnih za podmirenje domaeih potreba. Mi smo do sada primili i z inos transtva milione dolara za taj korov i kupili citave fabrike. A ne treba izgubiti iz vida da se nikad ne obere say evet, da
uvek veei deo ostane neobra n, jer je ti trica takav korov koji ni domaee fivotinje ne jedu. Pa, zatim, da ga svake godine, ako se ne obere, sunee sprfi i vetaI'
raznese, kao i svak i drugi p rezreni korov. To je biljka koja se ne javlja poj edinac no, nego u Velikoj grupi, mes timicno desetine i stotine hektara zemlje.

IZGLED BIUKE
Tilriea je jednogodiSnja, mala zeljasta biljka. Naras te visoko svega
10-30 em, rede i pola metra . lzuzetno, na jakoj zemlji, kad kiSe ima dovoljno i na vreme, i u sklopu s drugim viSim biljkama, titriea poraste oj do
60 em. Treba proai mnogo banatske zemlje pa da se naide na po nekoliko
strukova visokih i do 70 em.
Najkrupnija, najrazgranatija, naj cistija i najl epsa tit rica se javlja po
i.itiSrima, pre svega po ozimoj psenici . I ukoliko je zemlja jaca, viSe nadubrena, bolje obradena i teza, utot.iko je titriea veea. Ona se tu ne javlja po
eeloj njivi, kao sto je slucaj po pasnjaeima, led ina ma i livadama, nego sa rno
. na ogumke. NajviSe je ima na mestima gde je psen iea iii neko drugo ozimo
strno fito uginulo UlS led dugotrajnog stajanja vode Hi gde nije oi.klo zbog velikih grudvi i suse za vreme setve. To su tzv. vrtace, manja iii veea, nepravilna parcad slat ine, teske i pogane glinuse koja ne prima vodu, ne propusta je
i voda dugo 'stoji, tako da kulturne biljke na tim mes tima uginu. Naprotiv,
titriei ne skodi takva zemlja. Ona se zadovoljava m alim. Sa tih f itnih njiva
dobij a se najbolja i naj-skupocenija droga. U gornjem Banatu to nazivaju OCtlvan i abnjak, jer su sopstveniei tih slatinjavih njiva cuvali svaki svoj da
ih drugi noeu ne abel'll. Nairne, svi beraei gledaju da nadu mesta na kojima
na malom prostoru ima mnogo i gus tog iabnjaka, i to sto knvpnij eg, jer se u
su~ar i taj krupan evet uvek radij e prima i bol je plaea. To je, eto n a j b a I j i
d 0 k a z d a tit I' i cut I' e bag a j i t i ida e e 5 ega j e n j e m i p r imen 0 In oS v .i h s a v rem en d hag rot e h n i c k i h i a g rob i 0 I 0 '5 k i h
mer a n j e n k val i t e t z nat nap 0 p r a v i t i.

LECENIE BIUEM

644

VETAR JE GLAVNI SEJAC KAMILICE U PRIRODI

Ka d hilj.lca sazri, evetna gJavica se sva ospe, je r je vrlo drobna. Seme
je vl'l o sitno i lako. U j e .d nom k i log ram u ima oko 20 mil ion a
s e men 'k i. Za to ih vet a r I a k 0 r a z nos i i na taj naem. s e jet i t r j e u.
Ta ko se i mof e objasniti na koji naein ona pokriva veei deo Pam.onskog basena.
Seme je tako lako da ga moze nositi i slab vetar. A u Vojvodini eesto, pogotovo
u proleee, duva po nekoHko nedelja ja
ka kosava, uglavnom od juga na sever.
Vetar je tu zamenio coveka sejaea iii
masinu sejaCieu. Zanimljivo je prime
titi da se n a j vis e tit r i e e n a I azi bas u krajevima gde se ko5 a van a j vis e o s e e a: k 0 dna ~
u ravnom Banatu i dalje na
severu u Madars lkoj. kao i u
r a v n i e i j s toe 0 0 0 d r eke T is e. Izmedu Tise i Dunava ima maoje
titriee, pogotovo u madarskom delu, jer
je od Subotice na sever uglavnorn
pesak.
BERBA
Ti trica se bere krajem aprila i po

cetkom maja, nekad ranije, nekad kasnije, sto zavisi da Ii je prolece rano ili
kasno, .j da Ii su u aprilu padale blage
kise. Titrica eveta preko celog leta, a!lJi
se ipak bere sarno to prvo kolo, jer je
u to vreme najCistija. Sva ostala trava
ili jos nije nikla, iii je mala, a u ,t o vreme nema mnogo posJa na selima, svako
je posle duge zime jedva doeekao da
KAMILI CA U CVET U (MATRI CAR IA
ograne prolece da nesto zaradi. I druge
CAAMOMI LLA)
a) UZDU2u\N PRES E K KROZ CVAST
okolnosti su uticale da se timea bere
(SUPUA I E)
sarno u prolece. Bere se eesljevima Hi
b) SEMENJE
grabljieama koje beraei preko zime sami naeioe. Ima vecih i manjih grabljiea, okovanih iii 'obienih, od vrbe iii topole, <:esee i od eamovine, a rekto od metala.
evet naj6es6e beru .i zjutra rano, dok ne zagreje dan, i poslepodne, kad
prestane W1leina. Ako su noCi vidne, bere se i ooeu. Posle vecere krene drustvo u zabnjak, stigne pre pon06i i bere do zore, iii dok ne o~rane sunee,
dok ne zagreje dan, dok koeijas ne dode po obrano cve6e. Beraci biraju polja
gde na malom prostoru ima mnogo eveea. Noeu eesto svrate u neko tude zito
gde ima <iobrog zabnjaka i tamo ga obern. Preevetao pofuteo zabnjak ne heru,
je r se on k.runi i u susari ga ne pl'imaju. Oni koji imaju mnogo dece &sto
se udruzuju sa covekom kojJ nema d.r ustva, a ima konje i kola. IIi placaju kola,
obieno oko 1,5(1/ood cene sirovog cveta. U nekirn mestima kooijas uzima i 250;..

TlTRICA ILl KAMILICA

645

Najgore prolaze oni koji nemaju s mm da se udruZe, nego na ledima nose

po nekoliko kilome tara dzak nabij encve tom titrice. Covek se od tereta ugreje ,
a lakode a titrica u dza1k u, jer je nabijena ta ko da posle nekoliko 5ati nosenja
in nogi moraj u say cve t baciti. jer cim se on toliko pregreje, cim . k roz njega
,p rude va tra , u susari ga ne rprimaju.
SUSENJE
Obrana kamili ca mora se sto pre osU'siti. Temperatura ne sme preei 45C.
Ako se ta temperatura prede, izvetrice s.kupoceno etarsko ulje i tim e i lekovitost kamilice. Zbog toga se tako strogo kontrolise nj eno susenje. Banat, koji
je pos tao sve t~ld proizvodac prvoklasne kamilice, ima nekoliko desetina termickih i nekoliko stotina vjlzdusnih susara za kamilicu.
CUVANJE I PAKOVANJE
Osusena titriea se cuva u suvim 5kladiStima na velikim gomilama. Skladis ta se moraju dobro prov.etravati. Osusen cvet 5e pakuje u sanduke od ca
movine standardnog oblika i veliCine, koji su iznurra oblozeni debelom tamnapl avom hartijom. Da se sanduci ne bi prilikom prenosa raspaH, svaki sanduk
je cvrsto povezan ciklop-vrpcom. Na svaki lSanduk namenjen izvozu napiSe se
crnom bojom: Product of Yugoslavia.
Ranij.e 's e nije obracala dovoljna paznja na cuvanje i pakovanje, usled
cega je j najbolja droga cesto rpostajala losa. Nestrucno cuvanje i 'p akovanje
bili su n ajceSCi razlog i uzrok nepoverenja i rdavog miSljenja nasih drogista,
lekara i apotekara 0 nasoj titrici. Uzroci kvarenja osusene titrice su mnogobrojni. Pod uticaj em u 1 t r a I j ubi cas t i h z r a k 0 vas u nee v e s v e tt los 1 i nastaju dll!boke hemij's ke promene. Takva tit rica je izbledela i izgubil a veci dec svojih lekovitih sastojaka. A z u len, glavni sastojak titricinog
etarskog ulja, naj viSe strada od sunceve s\'etlosti. Zato se obrano cveCt~ ne sme
su siti na suncu i mora se pakovati u sanduke oblozene crnom il i tamnoplavom
h a rtijo m. Pogresno je i zastarelo ISh vatanje pojedinaca da se titrica moze pakova ti u retke vrece ili u kutije s izbusenim 'Poklopcem, jer misle da njoj treba
va zduha . Dobro i hermeticki zapakovana, suva titrica moze se veoma dugo
cuvati bez bojazni od nekog kvara.
Pod uticaj em v I age titrica se vrlo brzo kvari, kao, uostalom, i sve ostale droge. Zato, ako titrica nije bila dobra OISusena, ili ako se cuva looe zapakova na i na vlaznom mestu, pa jos ako je tOpl0 vreme, brzo ce u njoj nastupili razlaganje lekov-i.tih satojaka (hidroliza, oksidacija i druge biohemijske
promene).
KO JE GLAVNI KUPAC NASE KAMILICE?
Na jvise se izveze u SAD, Nemacku, Italiju, nordijske i mnoge druge
zemlj e .
Socijalnl znacaj. - U maju citava sela u gornjem Banatu mirisu na kamilieu, jer se i ,s tara i mlado digne u zabnjak. Hiljade porodica za me sec da-

646

LECENJE BIUEM

na, ,koLhl<o obieno traje berba titrice, vge zarade nego u toku celog leta i jeseni
rade6i mnogo tere poljske poslove.
Narodna imena: bela rada, bela SMa, beli zabljak, bijeli margie si tni, bla
zena bela, bolivae, buvija (buvlja) trava, vonjavke, gamelica, gamiJica, gamoJjica, goreak, fabJja trava, zablji cvet, zabnjak, roravic, jarmen, kaJurnela, ka.
milava, kamilica, kamomila, kokornja'k, komomilja, komonika, lepa kata, J.i.pica, matePienjak, maternik, matornjak, podrumiee, prstenak, ramenak, ramojn,
ramunika, ,rman, rodino cvece, rodnjak, romanika, telenak, tetrica, trava od
bu'Va, hermanek, hrman, carey cvet.

TOLUBALSAM
Svez balsam je gusta tecnos-t, a duzim stajarijem oevI'sne, Mirisa je vrJo
prijatnog i aromat,i cnog, na vanilu i izmimu. Deluje kao veoma prijatan i .dobar anti'5 eptik, a donekle i kao eksointans. Sirupus tolutanus je jedan od
najukusnijih i najstabilnijoih sirupa, koji je istovremeno ,korigentna rnikstura
i mnogih teenih lekova, jer im daje vrlo prijatnu, ba'l~amiCnu aromu.

TRAVAIVA, IVA-TRAVA, IVICA, DUBACAC, DUPCAC, GORSKI

CMILJ, DUCAC

Teucrium montanum L. -

Labiatae

Trava-iva je mala bilJka koja U oblHm okruglastih, poleglih, otpornih, malih blhSenova pokriva go kamen nas-iih brda i planina. Ukusa je vrIo gorkog,
oporog i aromatienog, jer sadrii gorkih materija, tanina i etarskog ulja i spada
u grupu aromatienih oporih amara. Nasi Dinarci mnogo cene ovu biljCicu. Me5timicno to je najviSe UJ[Jotrebljavana lekovHa biljka prema kojoj- se eesto' ima
neograrueeno poverenje. Njome Ieee mnoge bolesti, pre svega oboljenja organa
za varenje i disanje (eak i plucnu tuberkulozu). To je v,rIo cenjen tonik, stomahik i holagog.
Nozem iLi, jos bolje, ostrim makazama sek.u se lisnati vrhovi graneica
bil j ke u cvetu (Tcucrii mantani herbal i brzo suse na promaji da evece saeuva
belicasto-zuckastu, a lisce' srebnozelenu boju i svojs'tven miris. Travu-ivu tre
ba mestimicno zastititi, jer joj preti opasnot od unistenja, a ona je pored
svoje lekovito~ti korisna jos i zato jer izvrsno vezuje one malo zemlje na agoljenom kamenjaru.

TRA VA OD METlLJA, PROTIVAK, METlUEVA TRAVA, PENJAZAK,

NOVCIC

Lysimachia numrrutl'aria L. -

Primulaceae

Trajna reljasta biljka vlaroih, travnih i senovitih meMa. Stabljika je tanka, cetvrtasta, do 70 em dugacka, po zemlji puzi, ok-icena kao cipka naspram-

TRAV... 00 SRDOBOUI!. SRCI!NJAK . . .

647

nim listovima u tijim se pazusim a na'lazi

pO jedan ftrt evet, a s donje strane izbija
tUipera k advent,ivnog korenja. Cveta leli.
Upotrebljava se eel a biljka u evetu. Ima tanina, enzima rprimverozidaze i sapon.ina.
Zbog tanina je narodni lek protiv proliva, s rdobolje, upale hemoroida, s t<>matita i
drugih oboljenja sluzniee U1Sta, prevelikog
odliva krvi u menstruaciji i dr. Upot.rebljava
se i protiv metiljavosti ovaea.
SHtnog sastava i dejstva je i srodna
vrsta Lysimachia vulgaris L. (metilj-trava,
protivak, trava od dal,ka, metilj,ka, zlatnoglav) , koji ima uspravnu stabljiku visoku
do 120 em i sadrli jos i rutozida.

TRAVA OD SRDOBOUE, SRCENJAK,

SRCENJACA, SITNI SRCANIK

Potentilla torment.ilIa Neck.

(=PotentilIa erecta Hampe) Rosaceae
Dugovetna mala zeljast.a biljka, ras te
po vristinama, sumama i vlainim pasnjaTRAVA 00 METlUA
cima. Ima sitne rute evetove sa 4 krunicna
listica i troprste sedece listove na razgranatim LStabljicieama visokim svega
1~0 em.
Droga. - Rizom (Tormentillae rhizoma) se kopa 'll jesen iH u prolece.
K"d se svez rizom presece, ubrzo poerveni kao krv usled stvaranja taninskog ervenila. Rizom je 4-10 em dugatak i 1-3 em debeo, veoma tvrd,
v rIo n e p r a v i I a n, klinast, valjka.s t iii vretenast, donekle krtolast, manje-viSe kriv, k v r gas t i vis e g I a v. Spolja je ernomrk i vrlo rapav ad ostataka i oZiljaka korentica , pupoljaka i stabljike. Na rprelomu je rizom erveno-mrk. Ukusa je v rio 0 p 0 r 0 g.
Sastav. - U svezem rizomu ima 20-30'/0 flo bat a n i n a. Stara droga
ima manje, jer je veti dec tanina presao u nerastvorljivo tor men til a-e rv e n 'i I o. Ukoliko je droga starija, utoliko ima manje tan ina, a viSe taninskog
ervenila. lma jos i kinove ki.seline, malo elagne kiseline, tor men t 0 1 a
(krist"alno, dek5trogimo, neazotno jedinjenje). smole, gume. skroba i dr.
Trava od srdobolje dobila je naziv Tormenlilla od reti tormina, kako
su u srednjem veku nazivali dizenteriju, srdobolju i koju su Ie Wi ovom biljkom, a potentilla dolazi ad potentia, st.o znaei SIIIaga, sHa, time se oznatava
mala bilj,ka, ali jakog dcjs.tva.
Upotreba. - Tanin tormentile sliean je taninu ratanije. Zbog toga ova
domaca droga moze mme.niti americku ,rataniju, ovo utJoliko pre 5tO tormen-

648

LI!CI!NJI! BIUI!M

til a im a s koro dvaput viSe ta.nina, ~ to joj je infuz prijatnog mirisa i ~ to je

dom aca droga. Tormentila je adstringens i antidij a.roik od realne vrednos ti.
To je tonik, 's tiptik i hemostatik. Slicne su droge i rizomi od drugih bilj a ka
iz porod ice ruza: Potentilla anserina L. (bezanka, gusjak, pelOprs ta steza,
,,'ceplIC , s teia), P. replans L. (zabnik, petoJ.ista, petoprsnica, petop:rstica, tra.
va od gI'O'Mlice, Cela~ ica), zatim razne
Geumvrste, Fragaria vesca (jagoda,
sumska jagoda, ma.mica) i dr . Sve ove
biljke narod upotrebljava za lecenje
naj1razliciti!jlih boles ti, a najce ~ce za
zaustavljanje proliva 'i protiv srdo
bolje.

Kod ,nas se tormen tila m aIo upo:

trebljava u kolskoj medicini. U narod
noj mediciJni, u brd s-kim i planinskim
krajevima, mnogo vHe se upotrebljava
cak oj protiv dJizenter ~je (srdoboljel, ~to
se vidi .i 'Po narodnom imenu biljke.
Tormentila je starri na;rodJni lek.
Upotrebljavali su je jo ~ anticki narodi.
Posle uvodenja amel1icke droge ratanije
u eVlropsku ~kols,ku meddcinu tormen
tila je potpuno zaboravljena, ali se u
narodu i da ~je upotrebljavala. U I svet
skom ratu, u nedostatlku ra1anije, polaJro je uvedena u evrops<ku skolsku
medicinu, ispitana i danas s pravom sve
viSe potiskuje rataniju.

1. Pmtiv pro/iva (obic nog i kr

vavog): po 20 g rizoma trave od srdobolje i srcenjaka, korena sumske ja
gode, kamilice i plodova bOr<YVT1ice; sve
se pomesa dobro isitnj eno. Tr.i supene
kaSike ove smese kuva se u poJa Ii tra
vode 5 rninuta u poklopljenom sudu,
ostavi prekonoc i s utradan pije urnesto
vode.

2. Vino: 80 g simo zdrobljene

droge prelije se u boci 1 litrom najbo
TRAVA 00 SRDOBOUE
ljeg crnog vina, zapusi i, 6eS6e mucka
juCi, drfi 10 dana, zatim se profiltruje
pije po 1 .rakij s ka casica triprut na dan pre jela kao s,r edstvo za jacanje.
3. Zaustavljanje krvi iz nosa: 10 g ~rave od s.rdobol'je i 5 g hrastove kore
sitno se isecka i kuva pola S'l.ta u 200 g vode, zatim se doda 5 g kamilice, poklopi, skine s vatre, os tavi 15 minuta, procedi i, kad se ohladi, ilspira se nos
ili se na-topi vata i drZi u nozdrvi.
4. Bolan napon u predelu mokraene besike: po 20 g t>rave od srdobolje,
odoljena, hmelja, kore bele topole i 'rizoma site. Pet ka~ika s-me~e kuva se 5

TRANDAVIUE

649

minuta u poklopl jenom sudu sa 1 IJbrom vode, ostav.i 2 sata i to pije u toku
dana u 5-6 obroka.
. 5 .. Krv Ll ,?"okraci.: ,?O 20 g trave od srdobolje, hajdueiee, kamiliee, plue"]aka I kra,s uIJka. Cetln kasike ove sme~e popari se sa pola Li,tra k1jueale
vode, poklopi, ostavi 4 sata, oeedi i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika .
. 6. U!'a.1a I-!.s ta i idrela: po 20 g trave od Slrdobolje, bedninea, hrujdueice,
kmmhce I zalflJe. Dve supene ka~ ike ove sme~e popari se sa 300 g kljueale
vode, pokloPl, drli 2 sata ukJrruj ~tednjaka, proeedi i grglja.

7. Za isp,iranje rana: 25 g ,brave od srdobolje ~uva se eetvrt sata u pola

.
htra vode, zatlm se doda 25 g lista hajdueiee, poklopi, posle 5 sati oeedi i time
rana ispira i oblaze platnom natopljenim u tom eaju_
Ostala narodna !mena: brizovaea, grizniea, koren protiv proliva, krvomok, petoprstka, sedmoprst, sreana kitica, sreaniea, sreenj aOica, steza, s1eznik,
trava od zmije, trava od srca.

TRANDAVILJE

Althaea rosea CalV. -

Malvaceae

CVET TRANDAVIUA
Malvae arboreae tlos

Trandavilje je do 3 m visoka biljka, pore'klom iz jugoistoene Evrope

i Male Azije. Gaji se kao cvece s mnogo varijeteta: sa ervenim, ruzieas,t,im,
Ijubicastim, belim i tamnoljubieasto-crvenim, krupnim lepim evetovima~
osobito po seoskim ba~tama, jer ne zahteva gotovo ni'kakvu negu, a za godinu .
dana izraste ogromna, prava, malo razgranata, ne~to uglasta stabljika, s mnogo krupnih grubih listova. Cvetovi su pojedinaeni iii ee~ce u kitama u pazuhu
listova. Beru se celog leta i dobar dec jeseni, sve dok biljka eveta. UpotrebIjavaju se sarno tarnnoljubieasto-crveni cvetoW. Oni imaju obieno po pet
krupnih Jistiea, ali u ba~tama se sve vge sTeee dupli trandofil, tj_ s mnogo
listiea 'k runiee 'kao u ruze (Althaea rosea). Krunieilii Hstici SoU srcasti , malo
talasasto povijeni, do 4 em ~i~oki a 5-6 em dugacki .
Os<u~eni cvetoVii su sluzastog ukusa_ Sadtie mnogo s I u z 'i, zatim t an ina, kojJ sa feri solima tamno pozeleni, antocijanske boje i dr.
T.rMldavilje je Illarodni lek u obHku caja protiv ka~lja i za grgljanje protiv upale usta i grla. Njime boje vino, neke namirnice i razne grudne eajeve.
Narodna lmena: grudgnik, gru'Clnicnik, vrtni slez, Cilj, kozoder, laski
slez, malvaroza, pasmacieak, patmaOieak, pitomi malovesak, 'Pitomi slez, pitomi sljez, pnikomorska rufiea, rdeei slez, roilin, 'rofasti slez, roznati slez, rumen-evet, TUIT1en-evi:jet, slewvaea, slezovina, trandav,ilj, trandafil, trandovilje,
trandofilj, trandofio, 'trenda, trendavil , trendomj, trndo,vilj, trndovilje, tl1lldofil, carey evijet, crvenj slez. eicak, emicak.

LECENJE BIUEM

650

TRBULJA, VODENI ILl KONJSKI MORAe

Oenanthe aquatica (L.) Poiret -

Umbelliferae

Krupna trajna zeljasta bilj,ka, visoka 50--150 em. StabljJka je vrlo raz
gra nata. gola, prugas ta i ~ uplja. Listovi su vgestruko si1no deljeni. Podvodni
listovi s u kon ca's ti. Cvetovi su .sitni , beli, udruze ni u ~ titove . Cveta leti.

o
TRllUUA

TRN, TRNllNA, eRNI TRN, , .

Rasprostranjenost, ske visine .

651

Stajaee vode, blata i mocvare do 1.000 m nadmor-

. . Svoj~.t~a. -. Cela biljka, a osobito plodovi su svojstvenog neprijatnog

nUrJsa kOJI lZazlva gadenje na povraeanje i ljutog neprijatnog ukusa. Otrovnal
Droga. - Zreli plodovi (Phellandrii fructus).
j

Sastav. smole.

Upotreba. tiv Jladimanja.

U plodovima ima 1-2.5"10 etarskog i oko 200/. masnog ulj'a

Narodni lek za leeenje bronhita i bronhijalne astme i pro-

Opomena! - U veeoj kolicini uzet, plod trbulje izaziva nesvestku i druge

znake trovanja. Posto u nasoj flori ima boljih i manje opasnih biljnih lekova,
trbulju treba dzbcgavati. Ovde je spomenuta v,ise kao opa'Sna i otrovna nego
kao lekovita bilj,ka, d3lkle, kao opomena biljarima da je ne bern i ne koriste.
Ostala narodna imena: bedrenicak, Ikonj's ki kumen, konjs'k i mokrorok,
konjski morok, kropilo, morak.
,Slic nog hemijskog sastava i dejstva su i drnge domace vrste istog roda:
Oemmthe pimpineiloides L. (!lrbae), Oe. media Beck, Oe. balwtica Heuff., Oc.
fistulo sa L. (kropilo, trbulja) i dr.

TRN, TRNJINA, eRNI TRN, MALI TRN

Prunus spinosa 1. - Rosaceae

Trnovit, vrlo otporan, veoma razgranat i gust grm, v.i;sok 1-3 m, obras tao sitnim izduzenim jaja's tim, po obodu testerastim Iil>tovima. Cvetovi su
mnogobrojni, ~ itni i b eli. Plod je okrugla gotovo erna, oko I em velika kostuniea prekrJvena belicastim vostanim pepeljkom; U'kusa je oporog i kiselog.
Cveta 'rano, marta-aprila.
RasprostranJenost. -

Krcevine, obodi suma, zive ograde; raste svuda.

Droga. - Cvet, zreo plod, rede kora (Pruni spinosae flos, fructus et
cort ex) . Cvet treba brrutJi poluotvOTen, pazljivo 'Osus~ti u hladu .na promaji i
cuvali dobro zapakovan !l1a hladnom i suvom 'ffiestu da De oi lizgubio lekov-ite
sa s tojke. ,Plod se bere dok jt': CVl'st, jedar, pre nego sto ga ubiju slana i
ml'az. Kora se guli u jesen kad se i plod bere.
Sastav. - U evetu ima cijanogenets'kih i flavonskih heterozida. U kori
i plodu i ma mllogo tanina, a u semenu cijanogene~skih heterozida (gorcina
semena). U pulpi ploda ima pektina, organski'h ki's elina i vatamina C.
Upotreba. - Cvet je blag laksans i diuretik, Kora i plod zbog tanina
de luju sti1Jticno, pa se upotrebljavaju kao i drnge taninske droge protiv
proliva ; s1. Flodovi (tmjine) deluju 1Jovoljno na zapaljenu sluznieu organa
za va renje zbog prisutnog tanina i pektina; dobar tonik u obliku :kompota
(vid . Voce i povrce).
Napomena: Cvet tma brzo gubi lekovitost. Zato od svezeg eveta spravIjaju u apotekama razne galenske preparate.

LI!CI!NJI! BIUI!M

652

Ostala narodna !mena: grmulja, deraneelj, divlja sljiva, drac, draceva,

mrki trn, trenina, trlinka, trnavka, trnina, tranika, trnjoHea, erna tmovina,
erni trn. U narodu nazivaju i ~rn i njegov plod is tim imenima: kukinja, tminiea, tmula, trnulja, trnjina, trnjinka, trnjula .

.
'

TROSKOT, TROSKA, TROSKAVICA, PTICJA TRAVA

Polygonum aviculare L. -

Polygonaceae

JednogodiSnja, sitna, zeljasta biljka cije tanke, cvrste, zilave, razgra- '
nate stablj uke, 20-50 ern dugacke puze po zemlji. Obrasla je si tnim duguIjastim listovima i vrlo sitnim b elim, ruz,icastim iii ervenkastim evetovi ma.
Raste po uga zenim mes tima 'o ko kuCa j pored puteva. eveta od proleca do
kasne jeseni. Upotrebljava se eela bilj,ka u evetu (Polygoni avicularis herbal.
Sastav. - Flavonski heterozidi,
ako 4"/0 tanina, oko 90 mgOlo vitamina
C, vaska, sluzi, smale, seeera i silikata:
oka 10/0 nerastvorljivih i oko 0,2"10 rastvorlj ivih u vodi.

TROSKOT

Upotreba. - Droga \Se vise i raznovrsnije upatrebljava u narodnaj nego u naucnaj medicini, pre svega
kao blago adstringentna sredstvo za
lecenje organa za varenje: cira na
dvanaestopalacnom erevu i zelueu, proliva ,(i krvavog), zeludacno-orevnih zapaljenja, prevel-i-kog lucenja erevne sluznice, povracanja. Ulazi u sas1av lekova
za rastvaranje kamena i peska u bubrezima.

1. Diureticni caj: po 20 g troskota, 2lUbace, 'breze, rastavjca ,i petelJki ad

visanja. Tri supene kasike ove smese kuva ..se 10 minuta u pola litia vode i

poslc 3 sata ocedi i pije ,triput dnevno po 1 solja pre jela.

2. Diureticni caj: po 50 g troskota j rastavica, kao pod 1.
3. Protiv pojacane i produiene menstruacije: po 30 g troskota j pasti,rske
torbice i 40 g imele. Dve lSupene kasike ove ,s mese kuva se 15 minuta u 400 g
vode. 'Posle 4 sata ocedi i popije pala lozjutra, a pola uvece Itre jela.
4. Belo pranje: Ito 25 g broskota, b ele mrtve kop!1ive, kamilice j ajducice.
Dve kasike caja ,kuvati 5 mtnuta i posle 3 sata ocediti .i popi1Ji u dva obroka
izjutra i uvece pre jela.
5. Krv u mokraci: po 20 g troskota d lista kopTive j po 30 g 1ista barovnice
i riwma vodene peruniJ<e, kao pod 1.
Ostala narodna !mena: adreselj, vTbiea, dvornik, dusomaca, zivinska trava, kamenicac, kozjavka, kokosica, krupnik, molja'Vka, oputina, pasja trava,
podvornica, .ru~no zelje. slak, treskovac, troskovac, troskotac, truskavac.

TRSKA. TUJA

653
TRSKA

Phragmites communis T,rin. -

Gramineae

Vrlo rasprostranjena barska ' biljka, visoka do 4 m . U narodnoj medicini se upotrebljava rizom kao diuretik i dijaforetik, osobito protiv uloga i oksalata u bubregu: po 25 g' rizoma od trske, korena sapunjaee, daninoca i breze
se pome~a. Tri supene ka~ike sme~e se prokuva 10 minuta u pol a Ht.ra vode,
poklopi i 'Posle 4 sata ocedi j toplo pije u toku dana u 3-4 doze pre jela. U;potrebljava se i za znojenje: po 30 g rizoma od trske, Ii;pe i zove i 10 g razvodnika
sc pome~a i 's pravi kao prethodni caj; piti ~to toplije . - Prisustvo silicijumove
ki seline obja~njava upotrebu trske za lecenje plucnih bolesti. Narodni lek ne
dovoljno -istrazen ..
Narodna 'lmena: bika, vodena trs, vodena trska, vodena trst, vodena trstika, maklja, treska, trost, tfsljika, t.-sten, trstenika, trstica. tr~ljika, ~avar, Savor, ~evar, vitki ~evar.

TUJA

Thuja occidentalis L. i Thuja orientalis L. -

Cupressaceae

Kod nas se tuje sade kao ukrasno zimzeleno drvece, narocito po grobIjima. Nekad su se upotrebljavali vrhovi grancica. Thuja e sUll1Initates. Danas
je to sasvim lIlapusten lek. Tuja se ovde navodi sarno za10 sto je 0 t r 0 v n a.

TUJA

LIlCIlNJIl BIU IlM

654

Sadrzi lanina, smole, secera, gorku materiju pinipikrin, jedan heterozid i e tarsko ulje u kome ima oko 60"10 o trovnog ketona tujona (s lieno kao u pelen u,
za lfi ji j vra tieu). Dejs tvo je slieno sabini. Upotrebljava se za pobaeaj, sto je
najces6e uzrok trovanja. Izaziva n eizdri:ljdve bolove u trbuhu.
Narodna hnena za Thuja occidental is: amerieka tuj a, amerieki klek, vita
jela, zerav, zapadlla smreka , grbava tuja. Za Thuja orientalis: istoeni klek,
obiena tuja.

TURCINAK, BULKA, BULA, BULICA

Papaver rhoeas L. -

Papaveraceae

Tureinak je jednogodiSnja biljka, visoka oko pola metra. Kod nas raste
svuda kao korov, osobi to po zitnim i zapustenim njivama za vreme losih
godina. Svojim neznim , krupnim, ok a 0 k r vcr v e n i m, upadljivim ev e t 0vi D1 a 1'urcinak upotpunjuje lepotu majske i junske prirode.
Berba. - Upotrebljavaju se sarno k run i e n i lis t i c i (Rhoeados tlos).
Moraju se bmti oprezno ii vrlo paZljivo, da se sto manje oztede, po suvom vrem enu i odmah ",rIo brizlji.vo i brzo osusiti: .rasire se u vrlo tankmn sloju i suse
na s to jaeem suneu ili, jos bolje, u toploj ~usnici do 50C; za to vreme se rukorn ne smeju dirati i ,prevrtati da ne bi pomodreli. Sporim i nepaZljivim radom listici potamne i ia:gube drogi'stioku vrednost.
Od 100 kg svezih, dobija se jedva oko 12 kg suvih listica.
Droga. - Do 6 em dugacki i isto toliko siroki, najcesce izgillvani, tamni
purpumocrveni osuseni. Jcr-unicni listiCi turcinka su skoro ovalnog oblika; na
bazi se malo suzavaju i tu imaju ern u rn r I jl u. Oni su nezni, Jcao kadifa mekani, -tanki, gotovo prozirni, iSarani tankom mreiieom sitnih nerava. Po rubu
su celi. Svezi Ikrunicni listiCi m i r i sun ark 0 tic n 0, a kad se oSllse, skoro
su sasvim hez mirisa. Uk usa su sluzastog, bljutavog i nagorkog. Jako privlace vlagu i lako se kvare. Zato se moraju cuvati hermeticki zatvoreni i na suvom mestu.
Zamene su mogu6e pri sabiranju sa ,n ekim varijetetima (Papaver dubiunL
L.: beli turcinak, tureinae, P. argemone L.: bionica, ema bulka, makljiJca, okali cka oj dr.) Ikoji imaju 's itnije i blede cvetove, a i ovarijum je drukciji.
Sastav. - U drogi ima fa'l'makoloslci 'lleaiJetiWlog alkalloida II' e a d ~ n a; u
easici i ovarijumu ima vise readina nego u Ikrunici. Ima jos i s'luzi, gume,
c r ve neb 0 j e, Se6era itd. Nema morlina niti drugih opijumskih al:kaloida.
Infuz pocrveni s razblaZenim ,kiselinama, posmedi s bazama, pozeleni s koncentrovanom sumpornom kiselinom (antocijani).
Upotreba. - Cvet turcinka ulazi u sastav plucnog caja. Sluz je glavni lekoviti sastojak. Misli se da tureinak ima i slabo narkoticne osobine, ali se u
tome .ne Is lazu 'svi autori. Nekada je to bila mnogo vise eenjena droga, verovatno zato sto se prebpostavljalo da sadri:i opijurnove aLkaloide. Danas je to
uglavnom narodni lek za organe za disanje. Za zivotinje je tureinak skodljiv
i one ga ne pasu. Turcinak nije dovoljno ispitan.

TURCINAK, BULKA, BULA ...

655

Sirup: 100 g cveta od turCinka popan se sa 1.300 g kljucale destilovane

vode u koju se ,pre 'toga iscedi pola limuna; poklopi se i rposle 8 sati ocedi i
iscedi, pa se 2,5 kg ~e6era doda, zagreje da provri i, kad se ohladi; razlije u
male boee od 100-200 g.
Daje
Daje
Daje
Daje

se
se
se
se

deci
deei
deei
deci

do
do
do
do

15 meseci
3 godine
5 godina
10 godina

po
po
po
po

5 g
10 g
20 g
30 g

dnevno
dnevno
dnevno
dnevno

Caj: po 25 g eveta turcinka i belog sleza, osu~enih ribizla, malina i vi~anja. Dve supene ka~ike ove smese prokuvati 5 minuta i posle 2 sata odliti,
zasladiti i piti na 2 sata po I ka~iku (deea kafenu, odrasli supenu).
Ostala narodna Imena: almak, bcnanka, boiuriga, boliglava, bologlavae, burlidia, divlji mak, makovnica, mak-turcinak, omak, ;peperuga, poljski
mak, turcin-cvijet, turcinak, tureinee, crvena bulka, cambula, can~bula, dielendiik,

UGAS, KRSTOVNIK, POTOCARKA, DRAGUSAC, DRAGUSIC

Nasturtium officinale R. Br. -

Cruciferae

Trajna zeljasta biljka cija IStabljika puzi po zemljj ili po povrSini vode;
moze da bude dugacka i do 2,5 m. Stabljika je sjajna, uglasta, ~uplja i meSltimicno obrasla adventivnim korenjem. Listovi su 19o1i, socni i perasti. Cvetovi su beli, silni, udruzeni na vrhovima stabljika u grozdaste cvasti. Cveta
od maja do oktobra.
Rasprostranjenost. renim mestima.

U izvorima, potocima, po obalama reka i zaba-

Svojstva. - Kad se prstima rastrlja, oslobada poseban mir,is. Svojstvenog Ijutog UkUS3 :koji peee i pomalo je gorak.
Droga. - List i cela nadzemna biljka u cvetu (Nasturtii folium et herba
recens), ali samo sveia, jer s~enjem brzo izgubi lekovitost.
Gajenje, - Pored bistrih potoka j u ba~enima. NajbrZe se gaji sadenjem oziljenih delova stabljike, Moze se i sejati. Odabiranjem su dobijene
povrtarske sorte ugasa sa socnijim i mesnatijim li~Cem. Na Zalpadu je to prava kulturna biljka koja se svuda gaji za proizvodnju povrca, najce~ce u basenima s vodom.
Sastav. - Glavni sastojak je sumpomi heterozjd glikonasturciozid (vid.
Fitol7cidi). U soku ima mnogo vitam.ina C i provJtamina AiD.
Upotreba. - Preporucuje ~e svakome 'ko ima mogucnosti da gaji ugas i
da ga koristi kao zdravu zelenu salatu bogatu vitaminima i raznim solima.
Dnevno se moze tro~iti do 250 g uga5a. Pomate bolesnicima obolelima ad ~e
cerne bolestd, malokrvnosti, katara pluca i skorbuta, obolelima na be~ici i zuei.
Ostala narodna imena: boboWJjak, vodena goru~ica, vodena loCika, vodeni
kres, gardun, gosumac, grbak, derazga, drezga, rezanica, resnik, studencica.
beli ugaz.

HAJDUCKA TRAVA. SPORIS

Achillea millefolium L. -

Cornpositae

Latinski izraz biljke dolazi od Ahila, mitolo~kog junaka koji je njome

iseelio ranu Telefusu i mile = hiljada, folium = list, jer je list mnogostruko de1jen.
SporiS je dugovecna zeljasta, vrlo obiena bH-jka, koja kod nas raste svuda na suviln 'mestima kao korov. Stab ljika je p,r ava, nerazgranata, do 80 em
visoka , vrlo c:v rsta i obrasla dugackim listovima, koji su visestruko vrlo sitno
i fino kitnjasto-perasto deljeni kao naj finija C:ipka. Cvetne glavice s u sitoe i
bele, ponekad malo ruzicaste, udruzene u evasti na vrhu ogranaka stabljike
i rasporeaene u obli'ku s tita. Cveta eelog leta. Cvetne glavi ee su velike do 5 mm
i belicaste. U sredini su evetovi eevasti, a po rubu su jezicas ti i ima ih 5-6.
M i r i 5 a je svojstvenog, malo aroma-ticnog, auk usa gorkog, aromaticnog i naslaoog.

Droga. -

Cvet, trava i lis t

spori~a

(Milefolii flos, herba et folium).

List se bere pre no ~to iz rozete izbije stabljika.

Tek rasevetale cvasti odseeaju se o ~ trim maokazama da drske budu sto
krate (5- 10 em).
Na isti nacin se bere lrava (vrhovi granciea u evetu), ali se odseca na
dliZini oko 25 em, veze u male .ki-te, obese se u hlacLu na promaji da se sto pre
osuse iii u s u ~ni ci na 35--40C, da biljka ~to bolje sacuva prirodnu boju, pa se
05usene kitice pazljivo sloZe u kartonske kutije. Ukoliko je u drogi vi~e stabIjika, utoliko se ma nj e ceni.
U stabljici nema lekovitih sastojaka; zato je bolj e upotrebljavati sam
list m sam cvet.
Sastav. - Haj.ducka trava nije dovoljno i's pitana. Saddi vitamina K,
0,05-0,4% e ta .r s k 0 g u I j a, gorku materiju a h i lei n, flo bat ani n a,
malo nekog cijanogenetskog glikozida, a konitne kiseline i gume. Pepela ne
sme ostati vjse ad 15%.
Etal1sko ulje je ponekad plavo zbog a z u len a, ~to zavisi od fiziolo~kog
variJeteta i nacina i vremena desbilaeije. Sadd i oko 100;, c i n e 0 I a, pin e n a,
k a rio f i len a , t u j o n a, b o r n eo I a, mravlje i valerijanske kiseline (slobodne i vezane) i dr. Staro ulje je mrke boje.

LECENJE BIUEM

658

Hajdul:ka trava je na~ najpoznatiji i najl:e~ce upotrebljavan i lek. 'kako iznutra tako i Sipolja. To je gorBk aromatik. Nekad je i u kolskoj med-icini uzivala vrlo dobar glas kao tonik. stomahik. stimulans. antispazmoclik. emenagog i febrifug. Dobro deluje protiv hemoroida (Leclerc).
Kod nas hajdul:icu narod upotrebljava protiv naj razlicitij ih bolesti; cak i
istuean u stavlj aju je na rane i uboje (dejstvo lanina. azulena i cineola); sve
to treba ispitati. Daj e se .protiv katara zeluea i ereva. smetnji u bubrezima
i jetri i dr. Narod ima veLiko poverenje prema ovoj drog;.
Eksper.imentim a je utw deno da ahilein ima hemostaticna svojstva i da
eks trakt iz lista usporava razvoj patogenih kliea. Tako je objasnjena vekovna Uipot reba hajduciee u n arodnom ranar~tv u . Hajduci su uvek nos iii
fino samlevenog i kroz . svHeno sito (dakle. najfiniji prahl prosejanog lis ta
hajducice. koji su stavljali <Da .rane i u me lem za lecenje rana. Tanini i elarsko ulje doprinose -spr eaavanju zagnojavaJlJja rana i nj.ihovom brzom zara~
Civanj u i ublaiavanju bola.
Upotreba. -

Protiv hemoroida (~uljeva) Leklel'k preporucuje supozitorije izradene u apoteci na ovaj nacin:
0.25 g vodenog ekstrakta hajducice

1 g melema od pupoljaka erne topole (Ungu entum Populeum)

3 g kakaovog masla (Oleum Cacao)
1 g belog voska (Cera alba).

Za jacanje. za apetit pije se tniput dnev:no pre jela po 1 kaSika tiIllkture

izradene od 10 delova hajduciee i 90 delova prepel:eniee. V istu lSv rhu moze
se upotrebiti i caj spravljen na ovaj naCin : 2 ka ~ike hajducice popari se sa
200 g kljucale vode. polclopi i. 'kad se ohladi. pije se pre jela.
Haj duCiea nije otrovna. ne izaziva naviku .i moze se svakodnevno upol rebljavati za jaeanje organa za varenje. Vlazi u sastav velikog broja slozenih
cajeva od ,raznih m irisnih. gorkih i oporih trava.
1. Bronhijalna as/ma: \.ista hajduciee. podbela. isopa i matioIlIjaka ~ eveta
ernog sleza po 20 g - pomesati. pa od te sme~e svako jutro spremiti za ceo
dan I:aj. koji treba piti umesto vode: 3 s upene kasike ove sm~e popariti sa
pola Iitra kljueale vode. poklopjti. ostavLti 2 sata. odliti i piti.

2. Kamen u bubregu: lista hajdul:iee. breze i medvedeg groMa. kukuruzne svile i pe teljaka od vi~aJlja - po 20 g pome~ati. Tri 5upene kasike ove
smese popariti sa pola Iitra kljul:ale vode. poklopiti. ostaviti oelu noc i sutradan odliti i ,piti umesto vode.
3. Pro tiv gasova. trbobolje, nadimanja, leJkog vaTenja: cvet:i 1ist hajdue ice. kieiea. gonka detelina. Iincura. nana i morae - po 25 g pomesati i od te
sme~e 3 puta dnevno pre jela pi.ti eaj: 1 kasika smese 5e popari sa 100 g kljuI:ale vode, poklopi i, kad se smlaci pije na pol a sata pre jela.
4. HTonicni kalaT ieluca: list oj evet hajducice, podub ica. trava-iva, majkina dusica i kamil<ica - po 20 g. Spravljanje i upotreba 'kao pod 3.
5. H ronicni kataT ieluca: IJista haJjdueiee i trave.ive po 30 g. petrovca.
kima. kamilice d podubice po 10 g. Vpotrebljava se kao pod 3.

HAJDUCKA TRAVA. SPORIS

659

6. Protiv hrol1icl1og zatvora (za uredival1je stolice): eveta hajduciee, kore

krusine, ploda sene, kamil!ice Ii 'I'izoma zubace - po 20 g. Spravlja se .kao pod 2.
P.ije se uvece
7. Kamen u iucl10j kesici: list i evet hajduCiee, rusa, pelen, smilje, anis,
nana, plod sene - po 25 g pome~a se. Jedna 'ka~ika sme~e popari se sa 200 g
kljucale vode, poklopi, ostavi 2-3 sata, odJije i popije posle jela. PHi triput
dnevno.
8. Belo pranje (zapiranje): lista i eveta hajduci'ce i kamiliee po 40 g, zalfije i lista koprive po 10 g. - Cetiri ka~ike sme~e popariti 1 litrom kljllcale
vode 'i, kad se prohladi na covecju temp~raturu, upotrebiti za zapiralllje.
9. Belo pral1je (zapiranje) : list i evet hajduciee, podubiea, kopriva, kamiliea, zalfija i ruzmarin - po 25 g, kao pod 8.
10. Belo pral1je (caj za pice): evet j List haj.duciee, trava-iva, podubiea, kamiliea, zalfija, vraniloWca i 'b ela mrtva kopriva - po 25 g, kao pod 2.
11. Belo pranje (caj za pice): evet i 'list hajduciee, ,lJist viTka, lincure, troskota, bele mrtve J<oprive i rujevog !i~ea - po 25 g, kao pod 2.
Narodna imena. - Retko koja na~a lekovita biljka ima tako mnogo narodnih imena kaQ ova: ajduCica, ajducka trava, armanj, beli ravanj, bela ivanjsko cvece, jalova mesecina, jalovi mesecnjak, jalovo mesecje, kunica, kunja
opa~, kunji rep, meseCina, pap rae, petrovsko cvece, raval1, ravanj, ravuniJka,
rman, romanika, snop, spori~evUna, sto,~ista, stolistnik (Orfelin), tintorova
trava i dr.
Kod nas rastu i neke druge vrs-te -roda Achillea, ali one nemaju tako ~i
roku upotrebu u narodnoj i ~kolskoj medidni, manje su poznate i uglavnom
imaju sarno lokalan znacaj. To su Achillea abrotanoides Vis., A. asplenitoTia
Vent., A. atrata L., A. Clavenae L., A. col/il1a Becke.r, A. distans W. K., A. 110bilis L., A. panl1ol1ica Schreck., A. plarmica L., A. stricta Sehl. i druge. Sve ove
vrste imaju etanskog 'lilja, gorkih i oporih 's astojaka, dakle, slicnog su hemijskog sastava kao hajduCiea i zbog toga im je i dejstvo slieno, ali po~to niS'll dovoljno ispitane, one su ostale uglavnom kao omiljend bezopasni narodni lekovi,
pretcino u iplaninskim krajevima.
Gajenje. - Hajduciea i druge vrste roda Achillea vrl0 se lako gaje semenom .ild deljffi1jem busenova.
Etarsko ulje. - Destilaeijom hajduciee s vodenom parom kod nas se
posle rata .proizvodi skupoeeno etarsko ulje, koje se koristi u medicini, farmaciji, parfimerijama i kozmetiei. Ukoliko je ovo ulje taml1ije plave boje, utoliko 's e vge eeni i skuplje plaea, jer ima vJSe azulel1a, od Ikoga potice ,lekovitost
ulja i hajduciee. OdabiIrumjem (selekcijom) mogu se dobim varijeteti hajduciee
sa mnogo etarskog ulja tamnoplave boje. Zato se nameee potreba gajellija ove
korisne biljke, ali se prethodno moraju odabirati takve hemijske rase koje
daju i mnogo i kvalitetnog etars>kog ulja. jer 's e 'sarno tako Fsplati gajenje.
avo ulje, uko1iJko je tamnije plave boje, ut<Jliko bolje deluje u sprecavanju j lecenju upala sluZl1ice i koZe. Zata ekstrakt, a pogotiOvu etarSko ulje od
hajduOiee ulazi u sastav skupoeenih kozmelickih preparata za sUl1cal1je da bi
se sprecilo crvenilo i druge l1ezeljel1e posledice l1astale usled naglog i l1eoprezHOg slll1cal1ja. avo je ad osobitog znacaja za one 'kQju idu na letovanje na more

660

LBCBNJE BIU1!M

i u planinu. Po ~ l e ra ta je primeteno da oni koji dol aze na na~e primorj e iz severnih i -zapadnih delova hladne, ki ~ ovite i vlafne Evrope'redovno donose razne kremove, pomade J ulj a plave boje izrat1ene od na~e kamilice i hajdu ~ ice ,
jer j e Dau~ n o , eksperimentalno dokazano da su bilj ke sa azulenom vrlo korisne
i ipotpuno bezopasne eak i za najosetljiviju kohl, ~ to je vrlo vafno -za osobe
koje ne podnose vetinu kozmet-iokih preparata u prometu.
Kozmetiicka i farmaceutska :i ndustrija proizvodi svake godine sve voci
broj raznih prepa ra ta za ulepsavanje, jer svako hote da bude (iii bar da izgleda) mlad, zd rav i lep. Medu tim morem preparata koji su preplavili svetsko
trfiste, azulinski zau zimaju glavno mesto. Doma6ce nemaju opremu i mogutnosti da. .rade kao fa b l1ike koje raSipOlahl modrenim masinama. Ipak savetujemo svima da pre polaska na izlet, a narocito na letovan.ie, blagovremeno priprem e zastitno ulje kojim se treba namazati pre sunt anja. Ovo napominjemo zato slo sve porodice nisu u mogucnosti da kupe skupe kozmeti ~ ke ipreparate, a
pogotovu one s malim prihodirna, a bas tame ima najviSe dece, jer nije prazna
ona narodna mudrost . deca s u bozji blagoslov.
UUE ZA SUNCANJE

List hajd\1cice brati daleko od .pt.lJta i prasine u vreme kad ~e u rozeti pojave stabljlike. Brati oko podne, kad nema rose, suv i zdrav list, pafljivo slagati
u korpu , ne nabijati, sto pre preneti kuci i na cistoj hartiji u tankom sloju osusiti na jakoj promaji. Osusen list zapakovati u najlonske kese i cuvati na hladnom i mracnom mestu.
U litar potpuno sve:beg ulja od kuJkuruznih klica (Vital iii drugo) sa
rnnogo Jiposolubilnih vitamina staviti 100 g sitno zdrobljenog lista hajducice,
reglu povezati (povrsti) najlonom hli pergament-halftiJjorn, umotati u oistu
krpu i stav,iti u lonac s hladnorn vodom, a na dno lonca metnuti drvenu slamu
iii podeblji sloj ~istih krpa, pa kuvati da voda blago klju~a 3 sata. Kad se voda
u loncu ohladi, izvaditi teglu i kroz ~isto suvo flanelsko platno procediti ulje,
razliti u suve, Ciste bo~ice od 50 g. zapusiti novim plutenim oepom, umotati
u tamnu debelu hartiju i nositi na letovanje. Mazati aelo telo, ne stedeti, sve
dok 's e ne ipOcrni, dok ne prestane opasnost od crvenila, upale ,koze.
Upalu hemoroida (suljeva) ublafava oblog (hinda) od ovog u1ja. Natopi se malo paree ~istog mekog platna (flanela) i uv~e stavi na hemoroide da
prenoCi.
Cir ieluca mnogi 'su JzlecHi J'li bar ublafili tegobe upotrebom ovog ulja ili,
jos bolje, u1ja na~injenog od jednakih delova lista hajducice i cveta s plodovirna (kad j e sve crvenosrnec:te) karltariona. Uzme se po 50 g hajducice i kantariona .i IIllje sprerrui kao sto je raniJje receno. 'P ije se po 1 kafena kasi~ica izjlltra
i uve~e pre jela.
Slicno dejstvo ima i u'l je spravljeno na isti' na~in od jednakih delova hajducic-e, kantariona, ittirota i slatkog korena (po 25 g na 1itar zejtina).
Upale ,sluznice i koze ublazava, a cesto i le~i j ovo u1je spravljeno na ranije opJsani nacin; po 30 g lista hajdutice i cveta i ploda kantariona i 40 g kamilice. Ovo ulje se prodaje pod raznim izmisljenim imenima kao patentirani
kozmeticki preparati.

HAMAMELIS: HELIDA. HININOVO III KINADRVO ...

661

Sva ova ulja imaju svojstven miris, kojl se moze menjati, doterdvati pre
rna ukusu. Najvecu antisepticku moc i najjaci miris koji .p okriva, maskira ve
einu drugih ima ulje od karanfilica (Caryophylli aetheroleum). Ovo ulje moze
se dohiti u svakoj apoteci. Nije skupo i ne ~kodi. Na litar eanije opisanih ulja
dovoljpo je dodati 1-2 g karanfiJicevog rulja pa da se dobije patpuno nov rn.i:r.is.
Dodatkom ovog mirisa povecava se antisepticka moe ulja protiv raznih upala.

HAMAMELIS
Upotrebljava se Clsu~en list i koca severnoamerickog drveta Hamamelis
virginiGl1a L. - Hamamelidaeeae.
Ima g a lot a n ,i If), a, slobodne galne loiselime i flobat<m1ina, do 0,2"10 holina, jednog kL~elog saponomda, u vodi rastvorljiVlih heteroziaa .i jednu gorku
supstanciju.
Upotreba. - Hamamelis je adstringens i hemostatik zbog tanina. U Arne
rici je v.rlo popularan le k, speoifik za lecenje pro~ ire nih Ik oznih vena. Ulazi u
sastav masti i drugi'h lekova protiv hemoroida. Daje se i protiv proliva. Mnogo
vge se upotrebljava u kozmetici kao sredstvo za jaeanje koze i sluzniee.

HELJDA, EUDA, JELDA, ELSA, HAJDINA, AIDA, HAJDINJE, GOLOKUD

Fagopyrum esculentum Moench -

Polygonaceae

Gaji se kao jednogodi~nja biljka za proizvodnju semena koje se konis-ti za

ishranu. U celoj biljci jma flavonskog heterozida rutozida iii cutina; u svezem
listu 1,8%, u evetu 0,7%, u stablj.ici vrlo malo (0.1"10); u p lodu i sememi ga
nema. Tek poko~ena heljrla u cvetu koristi se kao .indus~rijska sirovina za proizvodnju 'rutiina: s u ~enjem se rutim brzo gubi. Rutomd ni!ie otroVaJl1 i danas se
muogo koristi Ik ao dobro sredstvo koje povecava otpornost kapilara i smanjuje
njilwvtl propustljivost; donekle snizava kIrwl.i pritisak i poveeava lucenje
mokrace. Rutozid pojacava dejstvo vitamina C. Kao i drugi flavonski derivati, i
I'utozic! ima svojstva vital11ina P.

HININOVO ILl KINA-DRVO, CINHONA, CARSKA KORA,

LOKSA-HINA

Cinchona div. -

Rubiaceae

UpobrebiJjava se kora sa s tabla i grana raznih vesta roda Cinchona koje

rastu divlje na A.nd ima u Juznoj Amel"ici i gaje se na Javi, u Indiji i jo~ ne
kim drugim tropskim zemljama. Pored svih uspeha postignu~ ih poslednjih
nekoliko decenija upotrebom DDT-ja i dru~ insekticida, u trop!lkim kra

LBCBNJB BIUBM

662

jevima jo~ uvek boluj e od malari je oko 700 milio na Ijudi. Po~to je hinin
glavni lek protiv ove zarazne bolesti, vaznos t cinhone je ogromna za eoveeallstvo. U Ik ori je od 1820. godine, kada su Peletije i Kavantu u Parizu otkrJli i izdvojili ,hinin, dosad otkriveno oko 30 alkaloida.
Upotreba - Za lek se upot'reblj avaju kora i hinin , a u novije vreme
i cinhonin, cinllOnidin, hinidin i totakina. Najveei deo kore utrooi se u
tvomicama za ekstrakciju hinina na Javi iii u Holandiji, manje u drugim
evropskim zemljama i u SAD.
Daje se u obliku de kokta i raznih galenstki.h preparata kao izvrstan gorak i opor toni'k i stomahik: Extraetum Chinae tluidwn et sieeum, Tirzelura
Chinae, Tinetura Chi,tae eomposita, Vinwn Chinae Ii dr. Dej-stvo se osniva
uglavnom na goreini koja potiCe od alkalorda i hinovina, sredstva za izazivanje apetita i jaeanje, i na roborantnom dej-stvu tanina. Zbog tanina kora
deluj e kao actstringellis i kao baktericidno s.reds~vo, za grglj anje, za ispiranje
u sta u obliku vode i pr~ ka, za posipanje smrdljJvih rana koje tesko zaceljuju i s1.
Upotreba kore iz godine u godinu biva sve neznatnija prema sve veeoj
potro ~nj~ eistog hinina, a u novije vreme osobito totakine.
Protiv m a I a r i j e daje se hinin i totakina preventivno i kurativno.
Cinhonidin ima slabije antiJparazitne osobine od hinJna. Ov.i alkaloidi S11 specifieni hemoterap.ijski agensi protiv malarje (Plasmodium vivax). Cinhanin
je 40-50 puta otrovnij<i za uzroenike malarJje nego hinin.
Hinin .deluje i kao ant i p ire t i k i zato se odavno kora upotrebljavaila protiv groznice i uopste protiv povisene temperature. Hinin je vrlo gorak. Gorcina se oseca u razblazenju 1:10.000. Hinin je protoplazmatski otrov,
jer zaustavlja fermentativne poooese 6elije. U veeoj dozi je otrovan, izaziva
razne poremecaje i jednu vrstu hininskog pijanstva.
Hinidin se daje za leeenje nepravtilnog sreanog rada (STearIe aritmije).

HLOROFILNE DROGE
. Terapijs'ko in'teresovanj e za hlorofil osniva se na cinjenici sto ovaj prirodni zeleni pigment bilja ima osobinu, pored os talog, i da ubrzava zarasCivanje .ran a , deluje kao bakleriostatik. Postipanjem zagadenih 'r ana hlorofi10m ubrzava se 1ecenje i obnavljanje tkiva. Osim toga, hlorofil deluje i kao

dezodorans.
Imajuci, dakle, u vidu ogromnu ulogu hlorofila u biosintezi organskih
materija u prirodi, pnstupilo se iznalaZenju takvih zelentih biljaka koje su
veoma bogate hlo~ofilom . Za sada se najvise kori<s~e ,List koprive (Urtiea dioiea L.) i list lucerke (M edieago saliva L.).
Osusen i samleven list ,koprive ekstrahu1e se na obicnoj ternperaturi
smesom me tanola i acetona. Kad se ovom ekstraktu dada voda, dobija se
talog 11 kome ,ima oko 300/. nepromenjenog hlorofila.

HMEU

663

Pod uticaj e m taplog alkoholnog .rastvora bakar-acetata dobija se bakarni hlorofil, koj'i ,ima l1ivlju ,i posrojaniju zelenu bqju t>d pruoclnog Werofila, jer je u njegovom mole kulu magnezijum zamenjen bakrom. Prirodni
i bakarni Worofili se ne rastvaraju u vadi, a rastvaraju se u mastJrna.

HMEU
Humulus lupulus L. -

Cannabinaceae

H mel j potice iz istocne Evrope. Raste divalj iii se gaji u predelima

sa umE'renom klimom Ev.rope, Azije i Sev. Amedke. Kod nas rast.e U(l grmlje
po vlaznim mestima kao dugovecna divlja povijusa dugacka 4-6 m . G a j i
se kod nas i u drugim zemljama u velikim koHCinama za potrebe tvornica
piva. U Sloveniji i Vojvodini hmeljal'stvo je vazna privredna grana . Mi izvezimo hmelj . P ivarske zemlje su glavni proizvodaoi hmelja u svetu. Cehoslovacka je glavna proizvodacka zemlja .najboljeg hmelja. Stari narodi nisu
upotrebljavali hmelj za lek. Pitanje da li su i glavne danasnje pivarske zemlje,
Ce~ka, Engleska, Nemacka, SSSR i Francuska, u srednjem i pocetkom novog
veka upotrebljavale hrnelj? U XV i XVI veku u Engleskoj je hmeij, stavise,
bio zabranjen za izradu piva, jer da je, navodno, ~kodljiv. Upotreba hrnelja
u pivarstvu je novijeg datuma, a u medicini tek od pocetka XIX veka. Smola
lupulina konzervge pivo 5precavajuCi razvoj mlecnoiselih bakterija, etarsko ulj e mu daje .p rijatan miris, gorke materije gor6inu, a tanin ga bistri
talozeci belancevine jecmenog slada.
Gaje 5e 's amo zen5ke biljke, jer one daju imarice (strobili) ,j u njima
zlezdaste dlake (Iupulin). Hmelj 5e bere u septembru ,po lepom i suvom vremenu i brzo susi na tavanu iIi u zagrejanim susarama. Dohro osusen hmelj
ima lepu zelenu boju. Negde ga .pre pakovanja sumporisu radi konzervisanja.
Droga. -

Sisarice i lupulin (Strobili Lupuli et Lupulinum).

Hmelj. - Upotrebljava se sarno gajen hmelj. Sis a ric e su jaja5te.

lake, rastre5ite cvasti, dugacke 3-4, siroke aka 2 em, nesto pljosnate, taplog
i gorkog uk u a, prijatnog svojstvenog aromaticnog m i r i s a (dugo cuvana i pokvarena droga zaudara na s tari odoljen, izovalerijansku kiselinu) .
Sisadce se lepe za pl'ste. - Oko krivudave osovine, dugacke aka 2 m, poredani 5U plodni listiCi unaokolo u cikcak, kao crepovi na krovu. Na njihovoi
bazi golim okom 5e mogu videti, able, sjajne, prozirne, zute z I e z d e, koje
5e mogu laka istresti (Iu'PuHn). - Plodni listici (brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, zutozelenkasti ili zuti (nikako mrki), aka 10 mm dugacki i aka
7 mm skoki, mrezas to isa rani sitnim nervima (bolje se vidi lupom) i lako se
mogu odvojiti.

Lupulin. - S v e z ,p r a 5 a k j e z uta - z e len ok a s t, kasnije postaje

zelene-zul. Stajan jern posrnedi i zaudara na staru valerijanu iii pakvareni sir;
takva droga je neu'Patrebljiva. Svojstvenog je i arornaticnog mkisa. Gorkog
i aromatickog ukusa.
Sastav. - SiSarice sadrle tan ina (humu'l o-taninska kiselina), pektin
skih materija, kalijumovlh soli, trimetil-amina i I u p u lin a, koji je najvaZ'
niji sastojak droge.

LI!CI!NJI! BIUEM

664

L u p u lin sad rii oko 50% os mol e i 1-3% et a 'r 5 k 0 g u I j a, voska,

tanina, nekih baznih jedinjenja (al kaloidi?) i dr,
Eta r 5 k 0 u I j e je vrio aromatic no i lako.
illje se sas toji uglavnom od m i r c e n a i hum u len a. 1ma i e s t a r a
m i r c e n 0 I a sa v a l e r i jan 5 k 0 m, 5 j r C e t nom i ma s I a CillO m k is e I ,in 0 m. Staro i pokvare no ulj e ima neprijatan miri s na pokvare n sir i staru vale rij anu zbog oslob odene vale rijaIlJSke kiseline.
l\1i>rcen je al,ifa tski te I"pen. Mirise na rui u.
Smola ose s astoji iz hum u Ion a i I u p u ,Ion a, dye kri s talne, vrlo gorke supstance.
Upotreba. - Hmelj j e amarum aromatik i sed at i v. Sisarice su tonik
i s tomahik svojim gorkim materijama, se dativ svojim etarskim uljem i ana frodizij a k 1upulinom. Daj e se u obliku infuza (10: 1.000), al.koholnog ekstrakta
(0,20-2,0) iii 5irupa (25-80) protiv nemanja apetita, teskog va renja, -s k.rofuloze,
za umir,ivanje zivaca i s1isavanje polne nadraienosti (lupulin) i 51. eini se da
jas tuci punj eni hmeljom pomaiu od nesanice. U tu svrhu u nekim zemljama
pune jastuike i duseke u bolnicama za iivcane bolesti.
Lupulin se dajc po 0,50-2,0 g dnevno u obHku pilula ili tableta protiv
polne nadrazenosti (onanizam, polucije).
Uzet u vecoj ko licini hmelj izaziva trovanje: gadenje, rpovracanje, glavobolj u, usrporavanj e cirkulacije i dr. Na radnicima zaposle nim oko hmelja zapai ene su pojave zapaljenja ociju i kozna oboljenja.
Narodna imena: blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevtna, miljevina, falon , hmel, hmelina, hmeljevina.

HOLARENA
Holarrhena antidysenterica R. B. -

Apocynaceae raste u 1ndiji, gde se

njena kor a vekovima upotrebljava u narodu limo febrifug i antidizerrterik. 1z
holarene je izdvoj eno vise alkaloida, od kojih je nai'vazniji k 0 n e sin, koji
se upotrebljava protiv amebne dizenterije.

HRASTOVA KORA
Quercus cortex

U rano prolece, pre olistavanja ili u jesen kad opadne list, olju.sti se i
osusi jos potpuno g.J a t k a k 0 r a sa mladih stablji:ka, letorasta i grana
hrasla luznjaka, Quercus pedunculata Ehrh. rl hrasta 'l jutika ,i Lj lcimjaka,
Quercus sessilitlora Smith. - Fagaceae.
Izgled droge. - Droga se sastoji od cevaslih iii zlebastih komada debelih 1-3 mm. Spol}a su g il a t k i, sjajni, srebrnastosivo-zelenkasti do sivkaMo-mrki. Na povrsini imaju belicastih lenticela, a ka1lkad i lisajeva. 1znutra je
kora mrko-crvena i uzdui n e p r a vii n 0 p rug a 5 t a. Prelom kore je grub
i vlaknast.

HRASTOVA KORA

665

Lupom se vidi na popreenom preseku taman p r s ten koj.i deli koru

na zelenkast spoljni i mrk, filav, koneast unutrMnji deo (lika) iaran koncentricnhn slojevima i k v a d r a I n i m polj ima.
Hrastova kora je vrlo oporog i nagorkog ukusa.
Sastav. - Hrastova kora sadrii 15-200/ 0 hrastovog tan ina, Acidum
quercilannicum. U staroj korl Una svega 5-10%, a u svezoj, mladoj i vHf'
od 20% tanina. Zatim ima slobodne e I a g n e i g a I n e k i 5 e I.i n e, floroglucinola, tan ins k 0 g c r v en i I a (flobafena), 5-6% gume, masti, smole,
pektinskih, slatkih (~e6er, kvercit) i gorkih (kvercin) materija.
Tan i n iz hrastove kore je me~ovit. Sastoji se pretezno od katehinskog
(florogluoinolskog) tan ina, a ima i elagnog. Hrastov tanin je amorfan, ervenkast pra~k; nepotpuno se rastvara u vodi. Cuvanjem, vremenom la rastvorIjivost opada usled stvaranja flobafena iii taninskog crvenila. Hidrolizom pomocu razblaiene sumporne ki seline ne dobija se galna kiselina kao od tanina
iz j~arke (galotanin), nego h r a 5 to v 0 c r v e nil 0, crveno-mnk flobafen,
jedna smolasta masa nerastvorljiva u vodi, etanolu i etru. Hidrolizom se dobija
i malo elagne kiseHne.
Upotreba. - Hrastova kora je adstringen's kao i druge izrazito taninske
droge. Droga sluzi i kao antiseptik. a po potrebi i kao antidot pri trovanju
alkaloidima .i tekim metalima.
Mnogo veeu vainost ima hrastova kora za industriju tanina i za tavIjenje koza.
Prien hrastov zlr, Quercus semen loslum. - Oljuten z,ir se su~i i przi
na vatri, kao kafa. dok ne dobije mrku boju i dok ~e ne uzmogne lako zdrobiti i mleti. Prtenjem se &krob delirnicno pretvara u dek.s trin i smanjuje koli<'~ina tanina. Kad se ohladi, smrvi se u krupan praak. Ukusa je oporog. ali
znamo manje od neprlenog zira.
Zir saddi oko 30% os k rob a, 6-8% tan ina, kvercita, keera, masti.
limunove kiseline, dos ta fosfora i dr. Svojim taninom deluje kao sve adstringen tne droge, a aktivnim ugljem kao adsonbens.
Narodna !mena. - U BOlanii5kom r ecniku Dragutina Simonoviea navedena 's u ova narodna imena za Quercus pedw1culata: beljig, beljik, gorun, gorun-maznik, grm, dab, dub, dubica, dubovina, kocur, luzni hrast, luznjak, rani
hrast, ranj, rast, stezevo, hrast luznjak, a za Qu ercus sessiliflora: bel, beli blagun, belohrast, belj, beljig, belji'k, bjelorastie, bjelo~um, bjeljie, kitnja,k, Ijutik, maznika, rast, s're, ostrl, teljig, hrast-brdnjak, cmi dab, cmi hrast, cmika,
crnok, crepinjak.

c
CELER
A,pium graveolens L. -

UmbeNiferae

Divlji eeler raste po zaslanjenim barama i blatima pored mora, aIi se

koristi sarno gajeni eeler kao omiljen aromatiean zaein, a sOfte 5 krupnlm
korenjem i kao eenjeno povrce i salata.
Celer je dvogodiSnja zeljasta bHjka, visoka do 1 m. Listovi su sjajni,
tamno zeleni, debeli, socni i pelodelni. Cvetovi su belo-zelenkasti i udrufeni u
~titaste evasti. Cveta letl. Cela biljka je svojstvenog mirisa i zaCinskog toplog
ukusa.
Droga. -

Rizom s korenjem, lisnate grane s evetovima i zreo plod (Apii

rhizoma, herba et fructus).

Rizom se vadi oktobra prve godine.

Sastav. - U rizomu ima svega oko O,loo/. etarskog ulja, u liscu nesto viSe,
a u plodovima 2,5-3%. Glavnl sastojak ulja je limonen. U plodovima ima oko
16% masnog ulja.
Upotreba. - Celer je, pre svega, aromatican zaein koji deluje slieno osta
lim zacinskim stitarica ma. Najeesce se daje kao diuretik: po 20 g korena celera. moraea, persuna, spa rgle i kostrike.
Ponekad se daj e i za jzazivaJlJj e apetita: po 25 g korena celera, moraCa,
lincure i kieice. Caj s pra vljen od ove smese pije se pre jela.
Za bolje varenje hral1.e: po 25 g ploda celera, an;i;sa, moraea i kiima. Caj
se pije posle jela.
Narodna imena: ak, ae, lIereviz, zelena kretuS, opih, pi LOmi celer, selen,
ceier, eereviz, selin.

CIlUAMA, KOLUTKA, SKR2, MENEGLED, KRIlALINA,

KLOBUCAC
Cyclamen europaeum L. -

Primulaceae

Dugoveena, vrlo lepa zeljasta bilj.ka, visoka 8-15 em, 5 kn.Iipnom okoruglaslorn kPtolom (2-5 em) obraslom tan kim korenjem. Listovi su na dugaekim
drskama, bubreZasli, na osnovoi sreasti, s nalieja crveni ili ljubicasti, po obodu

CIKLAMA . KOLUTKA . SK1U ...

667

nazublj eni. Cve tne drs ke su duze od lisnih i za vreme sazrevanj a ploda spi
ralno se uvij aju. Cvetovi su nagnuti , nliieas to-Ij ubieas ti , na rocitog obLika i
izgleda . Cveta od leta do jeseni.
Rasprostranjenost. - Suve, kamenire, svetle sume, cesto u velikom mnos tvu. Razmnozava ose i gaj.i semenom odmah tim seme sazri.
Svojstva. - Cvet je svojstvenog prijatnog mi.risa. Kr tola
je bez mirisa, gorka, Ijuta, neprijatna, otrovna.
Droga. -

Sveza krtola (Cyclaminis luber) . Susenjem brzo

gubi aktivnost, jer se ciklamin
razlaze.
Sastav. - Saponozid ci,klamozid (ciklaminl, skrob, jabucna kiselina, gume, pektin;
drug; nedovoJjno istrazeni sastojci.
Upotreba. - So1< iz svezih
krtola i vodeni rastvor c.iklamina deluju SoIla!nO i brzo, kao
pozna Ii otl'OV za CS1rele kurare .
Prema tome, ciklamu ne 'treba
I1potrebljavati, jer moze dooi do
trovanja: povraeanje, proliv, zujanje u usima i drugo. U narodnoj
medicini se upotrebljava za leeenje mnogih bolesti. Upotrebljava
se i u razne sujeverne sv.rhe.
Ciklama je vrlo cenjena ukrasna biljka, pa se zbog toga najviSe gaji.
Narodna !mena. - Pored navedenih, evo jos narodnih imena
CIKLAMA
za ciklamu: bogova t lica, bokalcic, viadim, vovcje jabelku, vucia
jabucica, divjJ orisac, zemalj<ska jabucica, zecja krtola, jabucac, Lkonjska jabuka, krvavi lisee, kurica, lacuni, mihojlica, svinjs,ko korenje, ,&krizalica, soldaske kapice, termen, uzmenjak.
U raznim Ikrajevima J ugoslavije rastu J druge vrs te ciklama oslicnog sas tava i de jstva: Cyclamen neapolitanum Ten. (vuqja jabuka, gadove ..rozice, klobucac, kolutka, mijoljJce, skriz, skrizalina), C. repandum S.S. (madJi klobucac,
s krf) i dr.

668

1.I!CEN J E BIU EM

CIMET, INDIJSKI I KINESKI CIMET, SLATKO DRVCE,

KANELA, CIMETNJAK
Cinnamomum div . -

La'Uraeeae

Kora vrl o prijatnog miri sa i s latkog , top log ukusa dobij e na od raznih
vrsta roda Cil1J1G'l1 omum iz tropske Azije. Da.je se u obliku cimetne vode,
raznih s irupa, Iikera i tinktura . Mn ogo se ceni ,kao zacin i prijalan aromatik,
kori gens, done kle i kao hem os tali\(, stomahik i nervin, a svojim taninom i
proti v proliva. Upo treblj ava sc i u parfime riji.

CRNA TOPOLA
Popul us nigra L. -

Salieaceae

Na izmaku zime, u februaru i marlu, bent se mladi , socni, vrlo lepljivi,

.ios za tvoreni, mirisni i sjajni pupoljci erne lopole, rede sa jab lana (Populus
py ramidalis Roz.) i su se na lesama. Ovo drvec.e raste i kod nas, a jablan mnogo sade, osobito na jugu, pored kana la, jaw va za navodnjavanje i oko imanja,
kao omiljeno ukrasn o drvo, is lo kao eempres u primorju. U rano prolece kad
jablan pupi, siri se oko nj ega prijatan mil-i s.
Droga, - PlIpoljci s u jajasto-siljas li, malo povijen i, s vetlomrke boje
nejednake velicine, duga c.ki 10-25 111111, a debeli 3-7 111m. lmaju 4-8 priljllblj enih Ijus-aka - lis tica, od kojih se vide sarno tri spoljaSnja, debclo oblozena zlI'to-zeJ enkas tom lepljivom, sl11olas tom materijol11 balsamicnog mirisa i aromaticnog uku sa. Tri s polj.na zali s ka su nejednaka, koza sta i lomljiva, ,\
unulrasnji su la nki i mrki.
M i r is a 's u prijatnog, balsami cnog, auk usa svojstvenog, aromaticnog, gorkog i nesto sJatkog.
Saslav_ - Osuseni pupoljci sadrZe sl11olasl.ill materija, 0,50/0 eta r S k 0 g
u I j a (alfa-kariofil en), vos ka , s mol e, manitola, jabucne i galne kiseline, I an ina, f1avona i nekoliko salicilnih glikozid a : pop 11 lin a (benzoilsalicin)
i s a lie ina. Ima jos i h r i z ina i t e k I 0 h r 0 z ina, koji hidrolizom daju n.,roglucinoJ, benzocvu i s ircetnu kiselinll.
Upotreba. - PupoJj ci topole su uglavnom narodni Ick.
Nekoliko farl11akopeja ih propisu ie. Od svezih, zdrobljenih pupoljaka
izraduje se Ul1guel1lum Populi, mas t za rane, za lecenje .ispucanih U6ana i
dojki, reumatizma i uloga, a narocito protiv upale hemoroida. Iwutra se daje
kao slab ekspe kto rans i s timulans. Od pupoljaka se izraduje vrlo akti\'an ugalj
s velikom a c\sorpcionom moCi. Upolrebljava se kao diurctik i protiv poliartr-ita,
upala mokracne be~ikc.
ernu topolu narod naziva ovil11 im enima: divlja topola, jab lan, jagnec\,
Jagnjeda, jagnjedovina, jagnjet, jagnjila, janj, janjae, janjic, topo l, topola,
crni jagnjed.

CRNA TOPOLA

669

U n edo s ta ~ku erne oopole mogu se upotrebiti i pupoljci od kanadske i

drugih vr sta topola i od trepetljike iii jasike (Populus tremula L.). Jasiku na!'Od naziva: rubo rika , ti asik, jasika, o5'ina, topola, topolka, trepet.ldka, trepetu~a,
t repoJa , treptelika, treptika, jagnjed, janja.
J abl an narod nazi va jo i ovim imenima: ablam, vitka topoia, joha, kaYak,
kavadi ik, l a~ka topola, ne rod , pitoma topola, topola.

c
CAULMOGRA

Masno ulje dobijeno iz zrelog semena raznih vrsta rod a Hydnocarpu.>

(Flacourtiaceae) iz Indonezije. U svojoj postojbini caulmogrino ulj e je octvajkada u'Pot~ebljavano za lecenje gube i mnogih koznih bolesti. U Evropi se koristi tek od po6etka XX veka. UvidajuCi blagotvorno dej-stvo ulja ne sarno za
lecenje lepre, psorijaze, trahoma i nekih d-rugih bolesti, SAD 1921. godine, a
neke druge zemlje posle toga, organizuju u mnogim tropskim zemljama naucne
ekspedicije za botanicko identifikovanje drveta i iznalazenje drugih vrsta koje
bi dale efikasnije ulje.
Ciklopentenske kiseJ.ine u caulmogrinom ulju su nosioci baktericidne
moei droge, ali su tf::sko podnosljive i draZe, a osim toga, deluju otrovno na
nadbubrezne zlezde.

CEMERIKA
Veratrum L.

Osusen rizom s korenjem bele (Veratl'um album L.) i zelene cemer,ike

(V erat rum viride Aiton) - Liliaceae. Prva 'raste kod na5, a druga u Kanadi.
Ove dve biljke i droge su vrlo b1iske, dmaju gotovo isti hemijs1kJ sastav i ista
farmakodinamska svojstva. - Na nasim planinama raste i Veratrum nigrum
L., ali rrije jos dovoljno proucen.
Cemeri,ka je nasa dugovecna, 's naina i bujna biljka, visoka do 1,5 m.
Raste po brdskim i plan ins kim vlaznim livadama, suvatima, rede po svetlim
sumama, a najviSe kraj bacijskih torova, gde cesto raMe u velikom mnostvu
kao otrovan korov, skoro redovno zajedno s mrazovcem. Kod nas je ima vrlo
mnogo. Lis tovi su vrlo krupni, po obodu celi, ovalni, siljasti, debeli i kruti, jaki,
gotovo kozasti, imaju paralelne i vrlo istaknute nerve. Gornj a polovina iii
trecina stabljike je malo razgranata i sva gusto, kao metlica oki6ena neuglednhn l:>elo-zelenkastim cvetovima. Plod je suva laura sa sitrum semenjem. Biljka
u celini lici na duvan.
Cela bilj,ka je v r io 0 t r 0 v n a, ljutog, neprij-atnog i gor,k og ukusa , pete
u ustima i izaziva pojacano lucenje pljuvacke. Kad se suva biljka tuca, izaziva neizdrlljivo k ,j jan j e (zato ulazi u sastav burmu~a).

CEMERIKA

671

. Ber?a. - Kopa 's e eim precveta. Treba iSikopati ceo .rizom, zajedno s ko
renJem (zllama). Ima 2-3 glave. Njih treba ostrim nozem odseci i vratiti u
ze.mlju. Na taj naein ee se bogata prirodna nalazis ta saeu va ti od unis tenja.
Rlzom s korenjem treba ocistiti od zemlje, ostataka lisCa, suvih, tnllih i mrtvih
delO\'a, oprati hladnom vodom, deblj e rizome uzdui rase6i i s to p re osusiti . Ako
~e ~epo v.r7me, mo.gu se rizomi nanizati na kanap i susiti na suncu. Najbolje
lh Je sUSltl u SUS11ICI na 40-45 C. Treba pazit.i da rizom bude brzo i potpuno
osuSen, da ne bi poplesnivio. VeCina al1kaloida cemerike su labilna estarska
jedinjenja, lako se raspadaju pod uticajem vode, viso ke temperature i ki
seonika.
.
Pogresno je shvatanje da korenje treba odstraaiti, jer zapravo u k o
r e n j u i m a v is e a I k a 1 0 ida neg 0 uri zorn u. Treba pazi ti da u
drogi ne bude mnogo del ova glave, stabljike i lisea.
Pdlikom rada s eemeri,kom treba biti v.rlo oprezan: ne smeju se dirati
oei, nos i UlSta, na l.ice treba metnUJ!i mas,ku ,kad se u skladistu radi sa osusenim korenjem , a po zavrsetku rada ruke treba dobro oprati. Prilikom
mlevenja iii tucanja eemerike treba obratiti jos vise paznje.
Droga. - Osusen rizom (Veratri rhizama) je vrlo tv.rd, viseglav, 2-3 om
debeo, 3-8 em dugaeak, sivo-mrk. Na vrhu testa ima ostatke mca i stabljike.
Potpuno je 0 bra s tao do 10 em dugaekim ,i 1-4 mm debelim, smezura
nim, naborima, mekim, sivo-zutim iii mrkim korenjem, ili su ostali sarno
oZiljci od njih.
Sastav. - Sadrii oko 1,5'10 smese alkaloida alkaminske s,teroiclne grade:
u .korenju do 2,5, u r,izomu do 1,3, a u travi do 0,050 / Osnavno strukturno
jezgro ISvih alkaloida zelene i bele eemerike je C27 - amino-alkohol alkamin.
Steroidni alkaminski alkaloidi rasprostranjeni su u biljkama iz nekoliko
[arnilija, osobito Ranunculaceae i Liliaceae. Od njih potieu otroV'nost j leko
vitost ovtih b iljaka, koje i kod nas iJl izobilju rastu i spadaju u nase najotrovnije biljke, sto se vidi i iz narodnih imena: eemerika, jadic ili jedic.
Upotreba. - Posle II svetskog rata, otkad je otkriveno hipotensivno
dejstvo eemerike, ona se izvozi, naj-v,ise u anglosak.sonske zemlje, gde se upotrebljava bilo cela droga ili aJkaloidi. Rede se daje sarna, a viSe u smesi sa
rezerpinom. rutinom , belim lulkom, imelom i drugim lekovima da bi se dobilo
kompleksno vazodilatatorno i hipotensivno dejstvo. Alkaloidi cemerike deluju
jos i depresivno i sedativno na srce.
U veterinarskoj medicini se daje uglavnom protiv vasiju, buva i drugih
insekata.
Napomena i opomena! - Cemerika je vrla atravna i zbog toga se ne
sme upotrebhjavati bez saveta ,lekara. Sto je 0 njoj o~de i'P~ toUko pisano,
razlog je potraznja eemerike za izvoz, s t~ je za planmce ~azn~ kao doplmska zarada. Osim toga, eemeriku kod nas JOs uvek upotreblJavaJu pro!lV vasIjivosti i ,suge domaCih z,ivo tinja (za vreme rata i ljudi), te su zabelcieni slu
cajevi trovanja.
Narodna imena za Veratrum album: bela eemer.i ka, bela emerika, bel,i
kukurek, bLjeli ,kukur.i.jek, boZzienja'k, gorska cemerika, zavlae.ni ,koren, kiha
vac, planinska eemerika, prestrelen, eeremika. Za Veratru:n ntgrum: zdravac,
zdravinJak, kukurek, k ukurijek, cma eemerika, cma cmerika.

LECBNJB BIUEM

672

CEMPRES, KIPARIS, SELVIJA, CIPRES-DRVO, KUPRES,

CEPARIZ

Cupressus sempervirens L. -

Cupressaceae

Crnogoricno ukras no drvo .u primorj u, visoko do 2S m. U sv,im delovima

ima tanina i etarskog ulj a prija tnog mirisa. Upotreblj ava se slieno boru i drugim cmogoricama . Si~arice se koriste kao zamena za amerie ku drogu Hamamelis za leeenje hemoroida i vena na nogama upobrebom tinkture (20<>/0),
ekstrakta ii i supozitori j a: 0,15 g ekstrakta eempresa , po 0,02 g ekstrakta opij uma i bela done i 5 g kakaova masla - za I supozitoriju; s tavlja se u elllar
1-3 supozitorij e u tok.u dana.

CESVINA, ZELENIKA, BOZIKOVlNA

!lex aquifolium L. -

AquifoJ'iaceae

Zimzelen, vrlo dekorativan grm iii ni sko drvo obraslo kozastim, jakim,
sjajnim , bodl jikavim listovima. Plod je crvena okruglas ta ko~tu nica. Ima je
pogdegde u bukovim 5umama. Sadi se po parkovima kao uk rasni sib.

CESVINA

CESUUGA. CISTAC ...

673

Cesvina je otrov za srce. Deluje sli~no digitalis u. Je dno dete je urnrLo

od 30 bobica. Zbog toga ne tre ba ovu biljku upotrebljavati za le k.
Druga narodna Imena: bodljika, bozje drvce, veprina, vodolist, grohovo,
zelen grm, zelenik, zelenica , zimzclen, jelenovo zelenje, ostrol.i.st, svib, ~es mika,
~esmina, reSl1lI1ka.

CESUUGA, CESUIKA, BEll CKAU

Dipsacus laciniatus L., Dipsacus silvester H'llds. - Dipsacaceae i druge
vrste rada Dipsacus 'llpotrebljavaju se kao narodni Lek za znojenje, jacf' mokren je. pr o tiv kozruh bolesti, proliva i u druge swhe. Upotrebljava se koren
u kome irna tanina, saponozida (skabiozida) i drugih sastojaka. To su bodlj.i.kave
dvogodiSnje zeLjaste biljke, visoke do 2 m. Donje lisee je oko stabljike sras lo
gr adeCi CaSu 1.l kojoj se skuplja voda od kiSe, koju pas tiri u sllsnim krajevirna piju, a narod ponegde jos upotrebljava u praznovcrne svrhe . Cvetovi su
sakupl,jeni 'll kupaste glavi~aste bodljd,k ave cV3lSti dugacke 5-9 em, a debele
3-4 cm. Raste po vlainim mestima.
Narodna irnena za Dipsacus laciniatus: bela sikavica, visoki vodostanj,
trava od ustava. Za Dipsacus silvester: beli CkaLj, b<Xlelj, veHki Oi~ak, niski
vodostanj, glavata slik::lVica, konj s ka glava, ostracak, patrljac, sjekavac, tmak,
ceslika, resaljka, cesliga, ceslja, ceseljigovina, ~esljika, cesljuga, sisobalj.
Slicnog sastava i upotrebe su i neke druge domaee biljke iz iste poro
dice (Dipsacaceae): Scabiosa succisa L. (vruji ug;riz, zakusak, mOOri pisk::lVac,
pi~kavica, pregrizka, presko~, presko~ica, pupcelo, sikavica, trava od vrata) i
druge VI ste iz istog roda i Knautia arvensis Coult. (garjevo zelje, zvezdoglavka,
metljas rca, przenica, prijesko~, playa ill modra udovica, cmo oko, semetljika)
i druge w-ste jsrog r oda. NaII'odni lekovi za le~enje r aznih koznih bolesti i za
lakse iskas Ljavanj e. Neke vrste su otrovne (Succisa), pa ih treba izhegavati.

CISTAC, SUCERAK, DIVUI CMIN, KOSOVSKO CVECE, DIV-CAJ,

KOTRItNJAK
Sideritis scardica Gris . -

Labiatae

Mala zeljasta usnatica okieena sitnim rutim cvetieima. Raste po krsu u

Malcedonijj i Srbij'. Donji dec stabljike je dnrenast; taj se deo ne bere. Cela
biljka je gusto malj ava, zbog cega je belicasto-zelena. Reie se gomja polovina
stabJjike u cvetu (Siri eritis herbal veze u kitioe i suSi na top lorn tavan'll. - Sa-

674

LECENJE BIUEM

d rZi malo etarskog ulja, tanina i gorNaj\\i~e se potro~i

ke materije. kao jevtina narodna zamena za ruski
eaj i kao slabo a ktivan 1ek protiv
nazeba . Caj je vrlo lepe zutosmede boje i prijatnog mirisa i ukusa.
Ovaj caj je pozna t u nas pod naziyom: sarpianinski, Ljubotenski, albanski, galicki, gorski, grcki, deba rski iii
makedonski eaj .

CICOKA, TOPINAMBUR,
MORSKA REPA,
MACKUREPA, SLATKI
KRUMPIR

Helianthus tuberosus L.
Compositae
ViSegodiSnja zeljasta bilJka koja
se gaji zbog krupnih ruiieastih oslatkih krtola u kojima nema skroba,
nego inulina, zbog cega ih za ishranu kor-iste osobe obolele od secerne bolesti. Slufi i za i<ndustI'ij-Slku ek:
strakciju inulina, polisaharUda koji hidrolizom -De daje gllilkozu, nego fruktozu, zbog cega se i preporucuje
za ishranu di:jabeticara, najbolje presan.
ClCOK>'.

CKALJ,MAGARECI CKALJ,MAGARECI TRN

Onopordon acanthium L. -

Compositae

Dvo godiSnja ze'ljasta bodljik ava biljlka, visoka do 170 cm. Listovi su
vr10 krupni, po obodu grubo deljeni i vrlo bodljikavi. Na vrhu razgranjene
s ta bljik e se na1aze crve ne, krupne, bodljikave cvasti. Cveta leti. Bujan sna-

CUBAR

675

korov na c1ubrevitim me.

stima. Nadzemni dec biljke u
cvetu (Onopordoni herbal sadrzi
inulina i saJpOnozida i upotreb
1j-ava se u narodu protiv astme,
ka~lja, za lecenje rana .i tumora.
Ckalj nije dovoljno istraien.
Zan

Os tala narodna !mena: ba

davcina, bela sikavica, bodljaca,
builak, magareCi repuh, meki
osat, mocLri repuv, o~lji obad,
planinski strljivac, repu~ina, sje
kavae, trnovka, ciganska du~ica,
ce~lja, ~kalj.

CKAIJ

CUBAR

Satureja hortensis L. -

Labiatae

Jednogodi~nja zeljasta, vrlo razgranata i mirisna biljka, visoka 30-40

em. Raste u nasem primorju i gaji se svuda kao zacinska i lekovita biljka.
Listovi su uski, do 3 em dugaeki, po obodu eeIi i naspramni. Cvetovi su si-tni,
beli ili ruzicasti. Cveta leti. Upotreb ljava se nadzemni dec biljke u eve-tu
(Salurejae herbal. Sadrli do 2% etarskog ulja i 4-7% tan ina. DejlStvo cubra
sIieno je -delovanju vranilove trave, jer sadrLi ulje sa mnogo k a r v a k r 0 I a,
cimena, trepena i nekih nepoznatih fen' 0 I a.

P I ani n ski cub a r (Satureja montana L.) i vrisak, wijesak, fresina

(Satureja subspicala Vis.) imaju gotovo ist i lSastav i dejstvo kao i cl.lJbar.
,zbog fenolnill jedinjenja u etaI'skom ulju sve tri vrste imaju jako anti
septicno dejstvo. Upotrebljavaju se kao vrlo korisne i ne~kodljive mirisne
biljke za leeenje organa za disanje, varenje i mokrenje, a spolja za lecenje
raznih upala koze i sluznice.

1. Caj protiv proliva i tegoba u crevima: po 40 g cubra i rizoma trave

od sr{jobolje i 20 g IFsta pi tome nane. Tri supene ka~i,ke ove sme~e popariti
sa pola litra kljucale vode, pdklopiti i posle 3 sata piti toplo u toku dana
umesto vode.

676

LECENJ E BIU EM

CUBAR

2. Protiv grceva u i eLucu

i crevinw.: po 40 g eubra i majkine du~ice i 20 g karni1ice. Upotrebljava se kao pod 1.

PLANI NSKI CUBAR. VRlJESAK

Narodna Imena: jaber, kubar, osogr iz, serenak. sedenak.

capr, cupar, cibric, caber, cuberka, cublllIiJka, cubrica, cumborak, cupar.

CUVARKUCA, CUVARKA, PAZIKUCA ...

677

tUVARKUCA, CUVARKA, PAZIKUCA,

VAZDA2IVA, STOLIST, GRLUSA

Sempervivum tectorum L. CrasSlUlaceae

Trajna zeljasta bilj-ka, visoka 5-50 em.
Listovi su vrlo socni, debeli i rnesnati;
grade velike zbijene rozete na krovovirna
seoskih kuCa iii na kamenjaru. Na vrhu
stabljike nalaze se cvas>ti 5 crvenirn evetovirna, Cveta leti. Upotrebljava se sok isceden iz cele sveze biljke iii sarno list (Semperviv; tectori succus et folium). Sadrfi jabu~ne i mravlje kiseline i njihove soli. Narodni lek za ublaiavanje raznih upala -spolja
i iznu~ra, kao i druge sli~ne biljke iz iste
familije 'koje imaju so~ne, rnesnate listove
(vid. Debela koka).
Sli~nog sastava i dejstva su i druge
vrste istog roda: Sempervivum patens Gris.
et Schenk (ze~ji kupus), S. Schlehani Schott
(~uvarkuca), S. ciliosum Pan~ic i dr.

CUVARKUCA

SAFRAN
Crocus sativus L. -

Iridaceae

Safran je dugovecna bi1jka. Iz okrugle, cvrste, krtalaste lukovice izbija

najpre nekoliko duguljastih Jistova, a zatim u njihovoj sredini 2-3 vrlo lepa,
krupna, I j ubi cas t a cve.ta. U cvetu se v.idi zut tucak sa tri krupna crvena
ziga. Cveta u jesen. Ima viSe botanickih i trgovackih vrsta safrana.
Rasprostranjenost. - Ne zna se tacno geografsko poreklo safrana. Odavno se gaji u Persiji (Iranu), Indiji, Maloj Aziji. Oda.nde je prenesen u Evropu,
gde se gaji u Spaniji, Francuskoj, Grckoj, SAD i drugim zemljama.
Gajenje, berba. - Safran se rasaduje sredinom leta u dobru sitnu zemlju na rastojanju red od reda oko 18 cm, a struk od struka 1-2 cm. Sa 1 hektara prve godine se dobije svega oko eetvrt kilograma droge, druge godine
oka 7 kg, trece do 20 kg, a cetvrte do 12 kg. Devedeset do &to hiiljada cvetova
daje svega do 5 kg sirovog safrana iIi 1 kg droge. Gajenje i branje safrana
je vrlo pipav posao. Iziskuje mnogo pafnje i strpljenja i uz to vrlo jevtinu
radnu snagu. Nekadasnje vel ike plantafe safrana postepeno nestaju otkako
su nacinjene mnogo j cv tinije veStacke boje. Nekad su bili na glasu austrijski,
ruski i persijski safran. Danas ga proizvodi jedino Span.ija i Francuska. ad
1942. godine gaji se i u Rumuniji. Gajenje nije viSe rentabilno, iako je i danas
safran skup.
Droga. - Upotrebljavaju se zigovi (Croci stigmata) . ani su t r 0 k r a k i
i nasadeni na koncastom tucku; dugacki su 2-3 cm, malo povijeni, c e vas t i,
naviSe se postepeno lev-kasto sire tako da Sll pri vrhu siroki 3~ mm. Po obodu
su s,i-tno zupcasti i zuckasti. Potpuno osuseni zigovi su kmt4, lomljivi, goIi , pomalo masno sjajni i tamnocrvene boje. Droga se sastoji od pojedinih zigova
(austrijski safran) iii su zigovi u vezi sa malim delom -tucka (francuski safran) .
Saf.ran je higroskopan {privlaci vlagu), posebnog m i r i s a i nagorkog,
poma.\o Ijutog i aromaticnog uk usa. Pljuvacku boji zutonarancliasto; 0,01 g
s a f ran a 0 b 0 j i z u tot r iii t r a v 0 d e.
Sastav. - Safran sadrli crv.enu bojenu materiju glikozidne prirode k r
c i n iii pol i h r 0 i t, zatim bezbojan, kristalan, gora'k glikozid pi k r

00-

SAFRANJIKA. SEBO}

679

k roc j n (oko 0,60/ 0). oko 1% eta r s k 0 g u I j a, masnog ulja, voska i organskih materija.
Etarsko ulje je bezbojno_ Sastoji se pretdno od jednog terpena i malo
cineola.
Upotreba safrana u medicini dan as je vrlo ogranicena, ali se zato u narodnoj medicini jos uvek dosta trosi protiv atonicne amenoreje, nervoze,
histe:!je, nesanice, grceva j slicnih bolesti, protiv kojih se sa vge uspeha daje
valenJana. V veeoj dozi safran je otrovan. Izaziva povracanje, proUve, grceve i smrt. Kod nas ga vrlo cesto daju s kininom za pobacaj. - Najvise se
safrana potrosi kao zacin u kuhinj,i, za poslastice i likere.
Istorija_ - Anticki narodi su poznavali safran: Grci su ga gajili i upotrebljavali zbog boje, mirisa i lekovitosti. U Spaniji se gaji od X veka.
Narodna Imena: benduska, brndusa, zavran, safran, zunfran, zaferan,
zafran, krok, pitomi safran, pravi zafran. saf.ran, eaforan, eafran, crljeni zufran, cafran, savran.

SAFRANJIKA, tUCICA, TURSKI CAFRAN, DIVUI SAFRAN,

SAFRANIKA
Carthamus tinctor.ius L. -

Comp05itae

Safranjika je jednogodgnja bilj-ka koja se od davnina gaji zbog zive

narandzaste boje. Jos od pre nekoliko decenija gotov.o je svaka basta u Vojvodini imala d malo safranjike. Sintetske boje potisle su mnoge prirodne, pa
i safranjiku_ Jos su stari Egipearu iz osuSenih zutih evetova safranjike izvlacili boju kQjom su bojarusal,i svoje mumije. - Beru se evetne gla'viee
(Carhami f/os) po Ie porn vremenu, sve dok biljka eveta i brzo suse da sto
bolje sacuvaju narandzastu boju. Safranjika ima dve boje: zutu, koja se
rastvara u vodi, i ervenu, koja 6e ras-tvara u aJkalnoj vodi. Boja se naziva
kUlt umin. Safranj j,ka se upotrebljava okao boja, a cesto i za faJsifikovanje
Safrana. Vlazi u sastav cajeva za kai1enje.
V novije vreme obraea se veea paznja na safranjiki no seme, tier uno ima
v,ise od 300/0 masnog ul~a i mnogo belll!llcevina. Rafiiniranjem ovog ulja moze
se dubiti ulje za medicinske 'svrhe i za jelo.

SEBOJ
Cheiranthus cheiri L. -

Cruciferae

Seboj je nase omiljeno narodno evece. To je vgegodgnja zeljasta biljka,

visoka oko SO cm, razgranate stabljike koja je na osnovi odrvenjena, tako da
lici na mali grm. Cvetovi su zlatnozuti u mnogo nijansi, -sakupljeni u guste
cvasti. Cveta od maja do jula. Jakog svojstvenog mirisa i nalj,u tog ukusa.

680

LECENJE BrUEM

Rasprostranjenost. - Poreklom iz Azije, prenesen u Egipat, zatim u

Greku, gde su ga stav ljali kao ukras u hramove. lz Groke se seboj rasirio kao
cve6e na sve konlinente.
Droga. et flos).

Vrhovi grancka u evetu i sarno evece (Ch eiranthi summitas

Sastav. - Glavni sastojei su kardiotonieni heterozidi digitali.sove grupe,

zbog cega j e seboj lekovit i otrovan. Ima malo etaTS.kog ulja, flavonoida, sumpornih heterozida (kao i druge krs tBSiee) i drugih sastojaka
Upotreba. lekara!

Seboj je otrovan i sme se upotrebiti sarno pod nadrorom

Narodna imena: vihojla, viholje, hIta viola, i.uta ljubica, i.uta rumanija,
zuti seboj (Orfelin), pl'stenka, 'nnene fiolce, ,r umena vijoliea, sebenik, ~pan
ska fioliea.

SIBIKOVlNA, KALINOVlNA, KARTOP, BEKOVINA

Viburnum opulus L. -

Caprifoliaceae

Vrlo razgranat sib iii drvo, visoko do 4 m. Listovi su naspramni , siroko

jaj asti, trodelni, po obodu nejedna'ko zupeasti, odozdo sivkas to dlakavi. Obodni evetovi su krupniji. Cvetovi su beli iii ruiieasti, udruzeni u razgranatim
evastima na vrhovima grana. Cveta od maja do jUla. Raste s dru
gim sibljem pored reka i potoka
i uopste po vlafnim mestima.
Upotrebljava se kora, rede zreo
plod (Viburni cortex et fructus).
Kora se guli -rano u prolece, a
plod bere krajem leta, kad sazrn. Plod je erven, soean, okrugao, ima jedno seme. U kori ima
heterozida vibW'nina, smole, tao
nina, slobodnih i vezanih organskih kiselina, voska, fitos terola
i drugih sastojaka. Narodni lek
protiv pojaeane i produzene men
struacije, bolne menstruacije, histerije, proliva i tes-kog mokrenja.
- Zreo plod <ima vitamina C. Upo
S IBI KOVINA
trebljava se kao dodatak vitaminskim eajevima i kao narodni
lek za leeenje eira zeluea i kao diuretik.
Dve supene kasike lSitno smrvljene kore kuva se 5 min uta u 400 g vode,
ostavi pola sata i pije s vaka 2 sat a po 1 kasika.
Ostala narodna lmena: bela buca, bela cuba, belo drvo, bijela smrdljiga,
bobut, vodeni zov, drenjula, dulaSin, dulJistak, dulka, kalina, ka,hinka, trslj ~ka, udika-bekoviea, erna hudika, Soibika.

SIMSIR. BUS. SIPURAK. SIPA){ . ..

681

SIMSIR, BUS, PITOMA MRCA,

ZELENICA, MRCELA
Buxus sempervirens L. -

Buxaceae

Vrlo gust. 2Iirnzelen, veoma ollparan ~ib kozastih listova. koji raste
kod nas na jugu i gaji se po parkavirna. Upotrebljavaju se kora s korena i .Jist (Bwci cortex et folium) kao
narodrri lek za znojenje, protiv reumatizma, zutice, groznice, koznih i drugih bolesti. Ne treba upotrebljavati
sim~ir za leeenje, jer je otrovan i moze
izazvati smrt, posto sadrli wlo aJct;ivne alkaloide bukS'in, parabuksin i slitne derivate. Svi delovi ~im~ ira su vrlo
gorki 1I1lepr.ijatni.

SIMSIR

SIPURAK, SIPAK, SIPURIKA, DIVUA RUtA, PASJA RUtA

Rosa can ina L. -

Rosaceae

Upotrebljava se sveZ i osusen, nepotpuno zreo plod divlje ruze (Rosa

canina) i drugih srodnih vrsta divljih ruza (Rosa rugosa, R. mallis, R. arvensis, R. cinnamomea, R. acicularis ,i dr.). Beru se ,i p lodovi pitomih rufa.
Rasprostranjenost. - Divlja iii pasja ruza je vrlo tmovit grm , visok
ok() 2 m. Raste svuda, a najvHe po obodima suma i kao ziva ograda pored
puteva i po rnedama u celoj Evropi, sevemoj Afrioi ~ severnoj i zapadnoj
Aziji.
Berba. - Treba brati jos tv r d, ned 0 z reo plod s j a j n e c r v eno- n a r a ill d z a s t e b 0 Ii e. U zelenorn sipku, a isto talko i u prezrelom (mekanorn, tamne, rnutne boje), irna rnanje vitarnina nego u poluzrelom. Sipak se
bere pocetkorn jeseni iIi krajern leta. sto zavisi od kraja, nadmorske visine
i godine.
Sipak treba brati po leporn i suvorn vrernenu i 0 d m a h pre r ad i t i
iIi su~iti. Brz.e se osusi smrvljen iIi uzduz raseeen nego ceo sipak, ali je u .isitnjenom plodu veCi gubitak vitamina prilikorn susenja i euvanja, jer je veca
povr~ina izlozena razornom dejstvu kiseonika iz vazduha i drugih negativnih
spoljnih ciniIaca.

682

LI!CI!NJI! BlUi!M

Droga_ - Plod (Rosae fructus) raznih wsta ruia ~e r azmCitog oblika i velicine. SV'i imaj u dole malu drlku , a gore manje ili vi~ osu ~en ih ostataka od
Ca~ice, prasnika i t uckova. Plod di'V lje rufe je jaj ast, a od d rugih je vi~ okrugl a~t. Sipak je nepravi, socan, j agodast plod; eve tna loia se pretvorila u rnesnat socan, ova lan oklop u kome se nalaze mnogob rojne eekinjaste dlake i uspravno, pravilno poredani, vrlo tvrdi i sj ajasto ooldnj avi plod 0 vi, koje svi
pogresno nazivamo sem enkama (Cygosbati semen). Sipak je dugacak oko 2 em.
Plodovi su Jcao kos t tvroi, sivkas to-zuc kas ti , e ko 5 mm dugacki i 2-3 m m debeli, glabki. j a jasti, cos kasti, bez mirisa; zbog prisutnih dlaka izaz ivaju nesnosan svra b.
Sn!:z .s ipa k j e cvrst, soean, gladak i sjajne ervene boje , a osu ~n je tvrd ,
crveno-mrk i malo naboran . U Ik usa je pr ijatno nakiselo-slatkog i pomalo
oporog.
Sastav. - Nadena je ve lika kolicina vi tam i.n a C (do 1.700 m g'l/o) ,
mnogo vitamina P, 12-18 mg'l/ o k a rot e n a (provitamina A), oko 0,02 m g'l/o
vi ta rnina B. PP i oko 40 bioloskih jedinica u grarnu vitamina K. Sipci imaju
jos i flavonoida , oko 2,5% tan i na, oko 3% lim uno v e i j a b u c n e k is el i n e, oko 100/0 'Pe ktina, do 15% 5 e c era (invertnog i saharoze), malo masnog ulj a i vrlo malo e tarskog ulja (sa aldehidima), od ,koga potiee pri jMan mir is caja, koncentra ta i raznih galenskih preparata od sipuraka.
U li sCu ima oko 0,4% vitamina C.
Upotr eba - U fabrikama se iz.raduju vitaminsk i koneentrati i ekstrakti,
a u apote ka ma sirup i drugi galenski preparati. Svezi i osuseni sipei upotreblj aya ju se kao bl ag adstrin gen s pri oboljenju creva, narocHo pro tiv dosadnih
le tnjih decjih 'ProJiva. Cynosbati semen s e upotrebl;java i kao d.iJureNk. (0 ~ ipur
ku vide ti u poglavlju Voce i povrce kao lek, Vitamini, Zamene za kineski caj).
Nijedma, kuca ne bi smela bim bez nekol~ ko kitograrna osusenog sipka, o so
bite po selima u b r d sk-im i pla ninskim krajevima gde je ishrana preko zime
ces to avitaminozna. Skole k raj e m leta i pocetkom j eseni treba da ostave sto
viSe sijJka za skolsku kuhinju . To isto vafi i za armiju. Umesto prlenog secera, ueenicim a i vojnicima svako jutro davati caj od sipka, jer je to naj jevtirtija i po tpuno efikasna m era protiv pojave skorbuta. Ne sarno vitamin C
nego i os ta li sastojci sip ka cine da covecji organizam postaj e otpomiji prerna mnogim bolestima .
Sipurak sa nanom : 1 ka~ ik a 2Jdrobljenog si'Pka kuva se 5 minuta sa 300 g
vode, doda 2-3 lis ta nan e, poklopi, posle 2 sata odlije, medom zasladi i pije

kao veoma .prij a ta n napitak , osobito umesto vode posle veeere radi dobrog
dubo kog i mirnog sna.
D i u re ticni caj: po 20 g sipurka, klekmja, zecjeg trna, svile od kulruruza

i peteljkJi o d vBanja . TTi supene kasike ove smese kuva se 5 minu ta u pola
litra vode i pos1e 3 sala oeed i i pije u toku dana .umes to vode.
Os tala narodna lmena za Rosa can ilIa: bela rufa, divlj,i sipak, d~v1ti a ruZa
visoka, pasj a draca, pasja rm a, plotna ruzica, rosa od plot a, sepurika, sepurina, sibek, sip, sipe k, sipke, sipkovina, sipurilIla, sipcanica, scipaik.

SUIVA. SPARGLA. SPARGA . ..

683

SUIVA
Prunus domestica L. -

Rosaceae

Sljiva se gaji u raznim odlikama 2lbog vrlo ukusnih plodova. Suva

va se izvozi u velikim kolicinama iz Srbije i Bosne.
Droga. -

~Iji

Zreo pfod ~Ijive, osu~en iii sve! (Pruni fructus).

Sastav. - U pulpi ima oko 44'/. ~ e c era, 2% jabucne kiseline, pektina,

vitamina C i B i vode . U semenu ima oko 45% mas n 0 g u Ij a, malo ami gd a I 0 z ida i benzoeve k iseline.
Upotreba. - Suve ~Ijive su zdrava hrana i poslastica; u obliku kompota
pomazu osobama koj e pate od tvrde stoliee i hemoroida. Daju se sa li s tom sene. Ko~tiee sluze za izradu uglja, velike moci upijanja, za punjenje filtara u
maskama za za~titu od otrovnih gasova.
Proliv hroni{;llOg za lvora: 1 ka~ika ploda sene (Sennae fructus) zdrobi se

i kuva IS min uta u 300 g vode, ostavi da se smlaci, ocedi, razmuti 2 kasike
marmelade od ~Ijiva i uvece popije. Iii se pre spavanj a pojede 15-20 suvih
~ Ijiva iii 2 ka~ike marmelade i ']Jopije caj od kamiliee. Dobar je i kompot od
suvih ~Ijiva u koji se dod a i suvih smokava.
Narodna lmena: bistriea. b istricanka, bistrickinja, bozjaka, bona sliva,
mad zarka, madiaru~a , ma~arka. modra sliva, modrica, poiaka.
pozega, pozegaca, pozeg inja, pozesk inja, sliva, slive mod rice, cepaca, cvespla.
cepika, cjel?aca, ernoslji'la, cesplja, citlovka, ~liva, sljiva-jesenka, ~ljiva obiena.
m a daru~a,

SPARGLA, SPARGA, VILINA METLA, PI TOME SPAROGE

Asparagus officina lis L. -

Conva'ilariaceae

Trajna zeljasla biljka, v.isoka do 120 em; u kulturi je krupnija i viSa.

Cvetovi su s itni, beli iii !uckasto-zelenkas ti. Plod je ervena bobica velieine
gras ka. U narodnoj medicini se u']Jotrebljavaj-u rizom i koren (Asparagi rhizomo et radix); rede se kor-iste i m ladi i2ldanci 'koji se inace cene kao vrlo
ukusno povree. 1ma asparagil7a, arginina, hol ina, manana, sapOO1!ina i helidonske ki's eline. Na Za padu se ceni kao diuretik . Ulazi tl sastav diurelicnog sirupa: po lOa g ko rena ~pargle , moraca, per~una, celera i kostrike se popari sa
3 Iitra kljucale vode, o stav.i 12 sati, ocedi, i's eedi i tecnost skuva sa 2 kg ~ecera.
Uzima se 30-60 g 2-3 puta dnevflo .
Slicnog sas tava i dejs tva su i druge domace vrste is tog 'roda: Asparagus
acufifolius L. (vija, belu ~ , sparog, ~mol iika ~paroga). A. tenuifolills Lam. (divlja s pa rga, zeeje perje, krupavee, rebru~a) i dr.
Napomena! - Neke osobe ne podnose ~parglu, tako da njen sok izaziva
upalu koZe, kijanj~, sUll:enje i gu~enje slicno astmi.

684

LECENJE BIUBM

SISARKA, HRASTOVA SISARKA

Galla quercina
Upotrebl javaju se ~iSarke s raznih vrsta hrasta. Sadrte mnogo tanina
(alepske i kine~ke do 70010 galotanina).
Samlevene ~i~arke upotrebljavaju se za posipanje u veterini. cisle iii
pome~ane 5 talkom iIi likopodijumom. U humanoj medicini daje se dekokt
kao spolja~nji i unll tra~ nji ads I r i n g ens i kao prolivotrov u slucajevima
trovanja alkaloidima i le~kim metalima.
Inace. naj Ce~ee se upolrebljava 1I obliku tinkture. TirzclUra Gal/arlLl,/,!.
iii kao oficinalni tanin za lecenje desni. usta. za g.rgljanje itd.
Tehnicki se vrlo mnogo upotrebljavaju razne ~garke za proizvodnju tanina. za bojenje. stavljenje koze i 51. Jo~ stari Egipcani upotrebljavahu siSarke
za pravljenje mastila.

STAVOU, STAVEU, KISEUAK, KISELICA, KONJSKO ZEllE,

KONJSTAK

Rumex L. -

Polygonaceae

Kod nas rasle veliki -hroj vpsta i bastarda roda Rumex, koje narod u raznim krajevima razlicito naziva; neke upotrcbljava kao povree i zacin. a neke
za lek. Sadrle Idseli kalijum-oksalal i zbog toga su prijatnog k,iselog ukusa
koji osvezava (otud nazivi kiselica, kiseljak, kiselo zelje i sl.), ali to mlado
liMe lI'Zeto u veeoj kolioini maZe izazvati slabija Hi jaca trovanja (vid. Ocrovnost oksalrze kiselirze). Zato se avo rano proleeno li~ce ne sme odjednom mnogo pojesl!i. ana se klJll1i.sti osobito za vreme rata, gladnih godina i neredovnih
prilika. a zelje. se svakog proleca skora svuda upotrebljava i na pi jaci prodaje.
Umerena upotreba mIa-dog lisea raznih v,r sta ,r oda Rumex opravdana je
iz viSe razloga: to je vrlo korisna proleena zelena hrana bogata vilami"om C,
hlorofilom, karotenoidima, raznim solima (osobito gvoidem) Ii drugim korisnim sastojcima, tako potrebnim u rano proleee posle dugolrajne zimske upotrebe konzervirane hrane. Zato ova li~ee ulazi u sastav raznih tzv. prolecrzif:
kuraa zajedno 5 koprivom, mas,[ackom, miSjakinjom. moracom i drugim ranim divljim zelenim povrcem.
Sve ova hUe maze se koristiti kuvano kao povree 5amo dok je potpuno
mlado. tim ostari. postaje oporo (zbog tanina) i gOTko (zbog antrahtinona),
pa se maze koristili sarno kao lek. a ne kao povree iii zacin.
Za ishranu se kori6ti mlado lisee, pre svega, ovih vrsta roda Rumex:
Piraino zelje, z e I j e - Rumex dOl1lesticus Hartm.
Poljsko zel je, z e I j e, livadisko zelje - R. pulcher L.
Z e I j e. engleski spanac, piltoma kiselica - R. patientia L.
Kiseljak, vla~ka 'kiiselica - R. scutarus L.
Kiseljak, vel,ika kiseLica - R. acetosa L. (.na-jv;i~e presan).
Kiseiica, si~an kiseljak - R. acelosella L. (najcesee presna).

SUMSKA JAGODA

685
Za lek se upotrebljava k 0 r e n, rec1e plod i I ~ S t ovih vrs ta roda
Rumex:
Stav~li, plal1inski stavo/!, ~tav8rrllj , ,ravent - Rumex alpinus L.
Konl st.ak, ~ tavolJ, s tave lJ - R. acutus L., R. obtusifolius L.
Stavoll, vodeni ~taval.i , kOl1lj~tak, sCav1ika - R. aquaticus L.
Vodeni konjstak - R. hydrolapathum Huds.
Stavall, s tavlje - R: sanguineus L.
Staveli, poljs.ko zelje - R. crispus L. i drugi.
U SVlm orga nima, a n~jvge u korenju svih vrsta ima roanje iii vg e
(do 1"/.) antrahL/1ons~lh derJvata, zbog cega su upotrebljavani za urec1ivanje
st?h ~e. Kao laksan sl su napus teni, jer sadrle i tanine, jectinjenja opora,
st~p~ ena, razne stavske. materij: (orud im i opsti naziv . stavolj. i s.J.) koji
deluJu s uprotno, stezu 1 zatyaraJu, taka da sprecayaju lakisantno dejs tyo antrahinona. Za Jecenje proliYa, zatYora, preterane menstruaoije, maJOikrvnosti
i drugih bolesti danas se koristi drugo bi1je.

SUMSKA JAGODA

Fragaria vesca L. -

Rosaceae

Trajna mala zeljasta biljka, visoka do 20 cm. Rizom je crn, razYijen,

yaljkast i manje vge kos; iz njega izbij aju stabljike, li5toyi i do 40 cm dugacke, po zemlji polegle yreze iii lozice (stoloni) pomocu kojih se Jagoda
razmnozaya. Stabljike i lisne dr~ke su retko dlakaye. Listoyi su na dugackim
dr~kama, trodelni, na nalieju svilasto dlakayi i po obodu zupcasti. Cvetovi su
beli, dosta l5itni, nezni, udrui.eni na vrhu dugacke drSke u cimozne cyasti.
Oel c\'eta postaje soena ukusna Ua goda, neprayi plod nastao uglaynom od cyetiSta. Cveta od aprila do jula.
RasprNltranjenost. - Raste svuda, a najvi~e po planinskim sumskim
pOlarBtima i krcevinama gde mestimieno gradi mirisne cilime, do 1.600 m
nadmorske visine.
Gajenje. - Moze se gajiti kao i pitoma Jagoda sadenjem oziJjenih yreza, najrbolje krajem leta iii poeet'kom jeseni, cim padne dobra jesenska kiSa.
Droga. - Rizom, list, traya u . cyetu i zreo plod '(Fraga~iae rhizoma, folium, herba et fructus) . Jagoda dugo cveta, taka da i berba nadzernnih del ova
dugo traje, sye dok cyeta. Rizom se yadi u jesen ill rano u prolece, opere,
oeisti i brzo osu~i. List, a pogotovu rizom je vrlo opor zbog obilja tanina.
Sastav. - U rizomu ima oko loo/. katehinskog tanina, slienog onom u
kina-kori. Tanin se nalazi u vidu heterozidnog kompleksa kojl se hidrolizom
razlaze dajuci ~ecer .i fragarin, supstanciju slienu kina-crvenilu. U rizomu je nadena i materija sliena kina-vinu, malo galotanina, tritenpena i pentozan.a. - U
J.istu ima elagnog tanina, flavonoida, malo etarskog ulja prijatnog ' miri's a na
limun i vBe ad 220 mg vitamina C.
Upotreba. - Rizom je tipiena taninska droga cije je dei-stvo slieno
sreenjaku i travi od srdobolje i maZe ih zameniti (vid. Tormentillae e/ Bis/or(ae rhizoma). Prisull tvo tan ina i flavonoida u listu objaSnjaya uspe~nu upotrebu protiv proliva, dize nterije, raznih reludaeno-creynih zapaljenja, a spa-

686

LI!CI!NJI! BILJI!M

Ija protiv upala hemoro ida (~uljeva) i za ispiranje u~la pri lo~em zadahu.
Deluje i diuretitno; mokraca je ruz.itas ta, a fekalije (IS tolica) crvenkaste _
to ne treba da zbuni b olesni'ka.
Prevreo list se upo treblj ava kao zamena za kineski iii kao ratni taj (vid.
poglavlje Zamena za kineski caj).
Lis t gajene, ba~ tenske j agode deluje sLicno, ali slabij e, pa ga pri upotre.
bi t reba uzeti dvaput vge.
Zrele jagode su naj'Pr ij atnije i n ajzdravije voce. Osim veoma prij atne
a rome, u nj ima irna ako 100/ 0 ~ece ra, 1"10 limunove i vinske kiiise1ine, pek tin
sk ih i drugth korisnih sa stoj aka. Sok, s la tko, m a rme lada , kompot, pek mez,
s irup i drug i proizvodi od j agoda su najp rijatnij a poslast ica, le k i blagotvor.
n a h ran a (vid. poglavlj e Voce i povrce - lek i hrana).
Vocn i caj bi ;tr eb alo svaka slrola cia pripremi u veJ.ikim ko];itinama za
zimu i pocetak proleea za s kolsdru -kuhlnju Iffid se u nMoj is hralIli toliko mnogo oseca p ot reba za vitarninima i drugim valnim biogenim faktotima. Osu
sene zrele sumske jagode (lSuSe se 'k ao i sve drugo voce) dodane u najrnanjoj
kolic.ini (makar svega 100;.) nekom caju, osobto za decu, bolesnike J 1rudnice,
p otpUino ga os veze svojom dh mom lIlI'omom, osvezavajueom k!lseldnom i lepom
ru2licaslom bojom.
Narodna irnena: vodolje~ ka, divlja jagoda, jagodica, jagodnjak, jagod
nj ata , mamica, pozemlj'll~a, rudeea jagoda, spe~juZ troskva, fu'agu1a , crvena
jagoda.
,
Slicnog s ast3.va i dejstva su i Fragaria viridis Ouch . (=F. collina): IMke
jagode, pucavica, truS'ka, fruskalice, hru ~tovke i Fragaria elatior Ehrh. (=F.
moschata: w1:na j agoda, kitnjaca, t'roska, ,troSikolica, troskva.

LITERATURA

I. -

B. MHAojeBHli, P. !<HAH6apAa H O. CoA,tl;aTOBHn: npUPY'{/iUlC 3a ca

JCYl'Ubal-be J!elCollUTOZ 6wba, BeorpBA, 1968.
2. - B. CTenaHoB,di, M. !<HAH6apAa H C. XMeloeBcKH: fajel-be J!elC08UTOZ
U apOAtaTU'{/iOZ 6Wba, BeorpBA, 1968.
3. - AeIC08uTe CUp08U/ie, I-VI, 360PHHK pBAOBa "AaHOBa HHCTH-ryra
3a npoyqBBBlbe AeKOBHTor 6HA>a Y BeorpBAY, 1951-1968.
4. - C. TIeTpoBHli: AelC08uTo 6Wbe Y Cp6uju, BeorpBA, 1883.
5. - A CHMOHOBHli: EOTa1lU'{ lCU pe'mulC, beorpBA, 1959.
6. - P. TocTYUIKH: Ae'{el-be 60J!eCTU J!elC08UTUAI 6WbeM, BeorpBA, 1967.
7. - F. Kusan: Ljekovito i srodno bilje, Zagreb, 1956.
8. eJ!azuhe8 /iapoo/iu Y,{UTeJb, BeorpaA, 1970.
9. - J . TYl\aKOB: C/>apAtalCOZH03uja, BeorpBA, 1948 H 1964.
10. - J . TYl\aKOB: Ae'{el-be 6WbeM, BeorpBA. 1971.
11. - A. <1>. rBMMepMaH: Kypc ifJapAtalCOZH03UU, MocKBa, 1967.
12. - E. Coiciu et G. R:kz: Plante medicinale ~i aromatice, Bucure~ti, 1962.
13. - Madaus: Lehrbuch d. biologischen Hei/mill el, Leipzig, 1938.
14. - A. De noel : Cours de Pharmacognosie, Liege, 1947.
15. - T. E. Wallis: Textbook of Pharmacognosy, London, 1960.
16. - Bla1ekKnlceraHubik: Ucive Rostliny, Praha, 1952.
17. - F . Berger: Handbuch der Drogenktmde, Bd. I-VI, Wien, 1954.
18. - R. Paris et H. Moyse: Precis de Matiere medicale, I-II, Paris, 1965.
19. - ATJ!ac AelCapCT8e1l1lbl;( pacre1luU CCCP, BHAap, MocKBa, 1962.
20. - Benign;, Capra et Cattorini: Piante medicinali, 1-'II, Milano, 1964.
2!. _ FioPAaHoB, HHKOAOB H boH<nrnOB: C/>uToTepa/iUJI, COq,HH, 1969.
22. - H. Leclerc: Precis de Phytotherapie, Paris, 1935.
23. - E. Meyer: ptlanzliche Therapie, Leipzig, 1935.

SADRZAJ

Predgovor

5
OPSTI DEO

Le~eDje

biljem u nas
Lekovito i mirisDo bilje u DaSOj narodnoj poeziji i medicini .
Orfelin - DaS prvi farmakognozijski pisae .

9
10

UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE

Nae Jekovito bUje - naSI zelenl rudnlci .
Od ~ga sve zavlsl lekovitost svake bUjke?
. . .
Pakovanje I C!uvanje lekovitog bUja. - Uzroci kvarenja
lekovitostl
o lekovitim sastojelma mediclnskog bUja .
AlkaJo\dne bUjke
Upotreba a1kaloldnlh bUjaka I (!jstih a1kalolda
Glikozidne blljke
Mirlsno lekovito bllje .
Bllje sa sluzima, giunama I pektlnlma .
TaninskA i srodna J1olifenolska jedlnjenja
Antlbakterijski sastojci vileg bUja .

24
38
44

19

droga I gubljenja
45
49
50
53
_55
59
64
65
67

LEKOVITOST VOCA I POVRCA .

vitaminizacija belog bra~Da i belog hleba .

73
88

IZRADA I UPOTREBA BILlNIH LEKOVA .

PraktlC!na uputstva 0 upotrebl lekovitog bilja u domaclnstvu .

91

o belom I crnom hlebu:

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM

BILJEM
Bolestl usta .
Neprijatan zadah iz usta
Smetnje U organlma za varenje
Zapaljenje jednjaka (ezofagitis)
Zapaljenje zeludacne sluznice, katar zeluca (gastritis, gastroenteritis) .
Cir zeluea i dvanaestopala~Dog creva .
Oboljenja zeluea. Povecano lu~eDje zeludacne sone kiseline (hiperaciditet, hiperhiorhidrija)

101
107
lOS
110
110
112
114
114
115

716

LECENJE BIUEM

Smanjeno lu~enje zeluda~ne sone kiseline (hipoaciditet ill hipohlorhidrija)

Poremeeaj varenja. Dispepsija .
Zapaljenje tankog ereva (enteritis)
Zapaljenje debelog ereva (kolitis) .
Proliv (dijareja) .
Zatvor, tvrda, neuredna stolica (opstipacija, konstipacija)
Protiv ga\1enja, povraeanja, podrigivanja
Gorka sredstva za ja/!anje. Za ja~anje apetita i za jare lurenje zeluda~nog
soka
Crevnl parazltl. Pantljieara (temja), erevna glista (askaris) , sitne gliste - erviei (oksiure) .
Oboljenja jetre i ruCrlh puteva. Upala jetre (hepatitis), zapaljenje ru~ne
kesice (holecistitis), rastvaranje kamena u ru~oj kesici (holelitijaza),
ciroza j etre
Seeerna bolest (dijabetes). Cajevi za le~enje eeeme bolesti
Cajevi za mravljenje
Bolestl organa za mokrenje. Cajevi za lake mokrenje .
Zapaljenje bubrega (nefritis), zapaljenje bubreme karlice (pijelitis), zapaljenje tkiva bubrega (pijelonefritis)
Kamen u bubregu i mokracnoj bdici. Zapaljenje mokracne be~ike (eistitis)
Upala grla i krajnlka (faringitis i laringitis) .
Za Jake iskaljavanje. A1:utan i hronican bronhitis (zapaljenje ogranaka
dumca)
Oboljenja srca. Neuroza srca. Zapaljenje sreanog miiea (miokarditis). Zapaljenje unutranje sreane opne (endokarditis). Zapaljenje sreane kese (pe.
rikarditis). Nepravilnost u ritmu srcaruh otkucaja (aritroija) .
Zakreceni krvni sudovi i povien krvIll pritisak (arterioskleroza i hipertenzija). Angina pektoris (stenokardija)
Oboljenja vena. Zapaljenje vena (flebitis). Prosirenje vena (varikoziteti).
Suljevi (hemoroidi) .
Ziveane bolesti. Neuroze, neurastemja, histetija i nesanica (inosomnija). Neuralgija. Protiv nocnog mokrenja poda se. Migrena .
Zenske bolestl. Za regulisanje menstruacije .
Reumatizam, mjas, artrltis I ulozi (podagra, giht). Sredstva za drafenje
koze (flogistika i revulziva)
Cajevi za znojenje, protiv nazeba (sudorifika iIi dijaforetika). Protiv
znojenja. Protiv grozmce i nazeba
Kome bolesti. Zapaljenje kote i IBaji. Ekcerni. Promrzline. Kupke i
oblozi
Malokrvnost (anernija). LekovL za j acanje orgaIllzma (toIllka iIi roborancija)

166

KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE

169

ZaAtita bUjara
PraktlC!na Sldara za Iekovito bUje
BlIjarskt kalendar

174
176
177

116
116
117
118
120
121
123
124
125
128
131
134

135
137
140
142
143
146
148
149
152

155
157
159
162

SADJUAJ

717

Gubttak u tetinl lekovitog bUJa prillkom suAenja DB vazduhu .

180

OGLEDN()'UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE

182
183

Vitrina -

Woib a lekovitog bUja .

PREGLED VA2:NUIH PODATAKA 0 GLAVNlJEM DOMACEM LEKOVI.

TOM BIUU

184

RECNIK GLAVNUIH MEDICINSKIH NA2:IVA .

190

POSEBN I DEO
A - Agar-agar
B - Bagrem
V - V-elebilje
G - Gavez
D -Daninoe
D - Dumbir
E - Eukaliptus
Z - Zabica .
Z - Zelravac
I - Ivanjsko cvete .
J - Jabuka
K - Kakao
L - Lavandula
Lj - Ljoskavac
M - Majkina du~ica
N - Navala
o - Ovas
P - Pavit
R - RaZena glavnica
S - Salata
T - Tatula
U - Ugas
H - Hajdutka trava
C - Celer
C - Caulmogra
S - Safran
Literatura
Registar imena biljaka
Registar latinskih naziva biljaka
Registar naziva bolesti

209
221

260
288
300
300
128
331
339
350
360
368
426
449
452

500
515
528
565
587
627
656
657

.-

670
678
f!78

688
701
708

:;' .-t',

."

. . . ..

. !' ...
~.

,.
,

Agar - Chondru s crispus

Artisoka -

Cynara sco ly m'u s

Angeli ka -

Badem -

t.

Angelica archangelica

Am ygdalus communis

Bedril1ac - Pimpil1ella saxifraga

Beli bor -

PillLl S sil ves tris

Bela sapol1a rija - Gypsophila panicLllata

Beli bun -

Scopolia caYlliolica

Biai eni ckalj -

B okvica uskolista -

Cnic/./s benedict/./s

Plal7ta go lan ceo lata

Bokvica sredn ja -

Pla ntago media

Bokvica sirakolista -

Plantago major

Boralina -

BOI"rago officinalis

Bosiljak - Ocinll/n/ basilicIIIII

Borovnica -

Va ccinium myrtil/us

BraCie - FIICIIS vesiculoSLIS

Brt1anka - Arnica mon ta na

Brusnica -

Vaccinium vilis idaea

Breza -

Betula verrucosa

B d /jan -

Hedera helix

,
Bunika - Hyoscya mus nige r

lIelebilje i uto - Atro pa belladollna va r.

lut ea

V-dlebilje - At ro pa belladonna

<..J lIidicak -

Eupilrasia officinalis

Vilino silo - Carli na acaulis

V ral1ilovka - Origamiin vulgare

CVodopi ja -

Cichorium int ybus

Vra tic - Tal1ace tu m vulga re

V rbiCica -

Clog -

L y thrwn sa l icaria

Crara egtls l11ol1ogyna

Vtlcja li ka -

- CIL/ sac -

Daph ne l11ezere tl l11

hll7 ipenls sab i na

Gorocvet -

Adonis verl1alis

Grcica -

Menyal1 t hes trifoliata

~,

Gujil1a trava -

Silybum Il1arian um

Dal1il1oc -

V iola tricol or

Delelina livadska - Trifolium pralense

-.

Divlja salata -

Lac/uca virosa

,...
-'

Divlja tikva -

Bryollia dioi ca

Divlji kesten -

Aescu[us Izippocastanum

Divlji krastavac - E cballiul'l1 elateriul'l1

Digitalis v,masti - Digitalis lanala

Digitalis knlpl1ocvetl1i-Digitalis ambigua

Digitalis purpurni - Digitalis purpurea

~'
~\

.
- ' '.

\)'

-.%
\"

.r\(.

y ~.

\j-.
i

Di",,,jaca -

F"",aria officina/is

Dreu - Conll.ls

11I a s

Drag,dica - Senecio jacobaea

DU Vall -

Nico riol1G raba cum

Ehlrl1evak -

Efedra -

COr/val/aria majalis

Ephedra vulgar is

Eukaliptus -

Zavornjak -

Eu ca lyplLls globulus

Delp/,il1iwn cOl1so lida

Zalfija -

1.lIli zec ji 1m -

Salvia officinal is

Sarol17olllll us scoparius

7.draljevirrQ -

Zelje -

Galega officinali s

RUlllex palieillia

Zec j i frn -

0110nis spinosa

Zim z.elel1 -

Vinca l11inor

.' J '.

ZIa fnica -

So lida go virga-au r ea

Zova -

. . i .!

Sambu cus nigra

,~/

Tt1irol -

Acorus calamu s

I mela -

ViSCtlll1 albul11

I slal1dski liSaj -

Cetraria islGlldica

I sop -

HyssoplIs officil/al is

Jaglika Iliska ~ Prim II/a aCQLl lis

Jedi6 -

Aconitum napel/us

Jagorc evina -

Pr i m ll/a offici,1alis

J elenak - Sco lopendrium vulgare

Karztarion -

H y peric um per{oratum

K acLlna k muski -

Orchis mascu[a

Kapar- Capparis spinosa

K acwlQk pegavi -

Orc his macliia tG

,,".<. ,"

I,,;

Kasikara -

Cocl, learia officilla lis

Kicica - CentauriwPJ umbeJlatum

'. ~

cr~ I .

,".;
,

:': . '~

"

..' . ... .,...

"

t,

"

, ft ...

'1",

-.

'i -.. . . .

Kim - Carum carvi

Kl eka -

JUllipems commullis

Kozlae -

Arum l11aeulatwn

Kopri va -

Urtica diaiea

Kopiu'ljak -

Korijandar -

Asa rum ellropa ewn

Corial1drul1'I sat i vllm

Korijandar - plodov i - Corialldr /,l/11

sat ivu111

Krstllsac -

Polygala vulgaris

Krin -

Krus ina -

Lilillln CQl'ldidwl'l

Rh am nus f r m1gula

Kuku ta -

Conium macuialwn

l....avm1dula -

Laval1dula ve ra

Kupirza -

Lazar kirzja -

Ru bus (ru t icosus

Asp eru/a odora ta

Laminarija -

l,ijande r -

Laminaria flexicaulis

Ne riwn oleander

Lan -

Lillum ll s itatis simWl1

Limu" - Citrus vulga ris

Lirzcura -

Lipa -

Genria ll a /Ul ea

Ti{ia cordata

Lh1cura -

korerzje -

Lipija -

G el'l l iclIIQ iu tea

Lippia citriodora

Lisicji rep -

Ec/ziul11 vulgare

Lovorvisnja - Prullus lauroce ra sus

Lobe/ija - Lob elia urells

LovO/"ika - Laurus l1obi/is

Ljoskavac -

Physa lis alkekerzgi

l/ajk i17" dll Jica -

Tll y"nls se rp y l/Ull/

Lj"biCica -

Maim"an -

Viola odorata

lvfajorana horter/ s is

Majska nda -

Rosa centifolia

Mak- Papaver somniferum

Majska ruta - Rosa gallica

Mak - obrezane caure

Malil1a -

Malicl1jak -

Rllbus idaeus

Melissa officil/alis

Mas lacak -

Taraxacum offici nate

Medvede gretde -

Arctostaphylos II va u rs i

M ei': ja sapa -

,I " ,
I'''I''

"'I
'.'\
('r"
\'

~"':'-1.
...

Morat -

H erac/ewtl sphondyliwtl,

Misinac -

CY.lOglosswtl officina Ie

, i(' ~'.

...',.: b

Foenicu lum vulgare

Mrazovac -

Colchicum autumnal e

J\ dreG} mirt a -

J\IJ )'rlU S CO mllUin lS

Nana pil om a - ,\4 eJ1l ha piper il a

Navala - Dr),opl eris fi/ix nlas

Nar -

Purz ica grm1Ql uH'l

Nar -

PUllica g ra naTum.

Odoljell - Valerialla officillalis

Neve., - Calendula officinalis

Oman -

fllL/la ',eleni",n

Ocaj"ica - MarrubiulIl vulgare

Pn sdreH -

Rha1llnus cQ fharti ca

Pavif - Clematis vitalba

Pas ;llora - Pas sillora il7camata

Pasji tm- Hippophai! rhamnoides

Perunika -

l ris ge rmanica

Pelen - Artemisia absinthium

Petrovac - Agrimonia eupatoria

Pirevil'la -

Plucl'ljak -

Agropy rum repel'ls

Pulmolwria officinalis

Piskavica -

T rigone l/a foenum graecum

Pod bel -

Tussila go tarfara

Pomorandia - Citrus aurantium

Precica -

Lycopodium c1avatum

Pomocnica - Solanum nigrurn

Razvodnik - Solanum dulcamara:

Razlicak -

Ce ll taurea c)'anus

0(".. -

Rani/ist -

Stachys officinal is

.. ,
.,. to.

"f'

~.....'. .'} ., .

' .J

.-

..,.,~

Rall volfi j a -

Ra u l/o lfia serpel1/ ill a

Ras ta v ic -

Eq uise tum arvense

ReLl111 -

Rh eum palm atwn

Ribizl a -

Ribes rubrum

Ric;' llls -

Ricinus commwr is

Ros lllja -

Drose ra rO(Lll1difolia

,u "'

.,':!!.
,.

.,' "

'. . .
' ~'.

.!. .,-

~ .

-.' i

,.' ,

,,,,,. -

Rusa - Cilelido"ium majus

Ruta - Ruta graveo/ens

Rusomaca - Capsella bursa pas toris

Sapu njaca - Saponaria officina /is

Sasa - Anemone pulsatilla

Slatka paprat - Polypodium vulgare

Selen - Levisticum officinale

Slat ki koren - Glycyrrhiza glabra

Slat ki karen -

karen -

Siez beli -

Gly cyrrhiza glabra

Alfllaea afficillalis

Slacica crna -

Sl el. erni -

Brassica nigra

Malva sflves t ris

Smilje -

H elichrysum arenarium

Smrca - Picea excelsa

Srdacica - Leonurus ca rdiaca

Srcel1jak - Polygonum bistorta

Stela -

Potentilla anserina

Surucica _ Spiraea ulmaria

Stmcokret - H elianthus annuus

Tatt~la-

Datura stra111011ium

Timijan - Thy mus vulgaris

Titrica, kami/ica - Matricaria

clwmo milla

T isa -

Ta xus baccala

Titrica, kami/iea - Matricaria

cham om ilia

Titrica zuta -

Matricaria discoidea

TrQl1davilj e -

Altl1a ea rosea

Trava od srdobolje -

Trandavilje -

Potel1tilia tormel1tilia

Alf/zaea rosea var.

atrOptlrplirea

Trn -

Ugas -

Prunus spinosa

Nasturtium officina Ie

TI<rcinak -

Hajducka trava -

Papaver rhoeas

Achillea m illefoliu m

Hmelj -

Cmi gav ez -

Hu mulus lupulus

Cma topola -

Symphyt Llm officina Ie'

Cemerika -

Populus nigra

VeratrLlm album

Cempres - Cupressus sempervirel1S

Cd/juga - Dipsacus /aciniatus

Safran - Crocus salivus

Sipurak, sipak - Rosa can ina

Sipurak, ~ipak -

plodovi -

Slavolj plallil1 ski -

Rosa can ina

Rllm ex a/pil1 l1 s

Siptlrak, ~ipak -

os tl~e ni

SWl1ska jagoda -

Rosa canina

Fragaria vesca

RAD
Beograd

Mose Pi jade 12

Ko rek tori :
Milica Sta mbolie
J ovanka Obrenovic
Bojana Strunjas

*
N acrt za korice

Milos Majstorovic

Drugo izdanje

*
Stampano
u 5.000 primeraka

*
Stampa
GRO Kultura
OOUR Slobodan Jovie
Beograd
Stojana Protiea 52