Magare~ka Pravda

Du{an Sinadinoski - Detroit

@ivotot na magareto mu bil mnogu te`ok mnogo dolgo vreme. Stopanot go teral da raboti od
zora do mrak a go hranel samo so slama kolku da pre`ivee. Mu velel ne pcoj{i magare dodeka
ne ozeleni trevata! Magareto pak bilo strplivo i poslu{no i mu veruvalo na stopanot ama toj
samo go mamel. A lu|eto neprestano pravele {egi so negovite dolgi u{i. Tie postojano go
okoruvale kako e preterano glupavo i deka ne go biva ba{ za ni{to. Ako nekoj ~ovek se nalutil
so nekogo velele deka dr`i inaet kako magare na most! A nikoj ne se setil da go pra{a magareto
kako mu e nemu vo du{ata. No magareto seto ova go trpelo i se nadevalo deka eden den pravdata
}e zavladee pa `ivotot }e mu se oleseni. Ama pominale u{te mnogu te{ki godini i ni{to poarno
ne do{lo. Koga negovite maki stanale neizdr`livi, magareto se re{ilo da si ja pobara sre}ata
nekade po svetot.

Eden den magareto go napu{tilo stopanot i trgnalo po patot kon gradot. Toa slu{nalo deka vo
gradot postoel golem pazar pa re{ilo tamu da si ja pobara sre}ata. Magareto nazorum se
nadevalo kako tamu }e ima mo`nost samoto da si ja izbere svojata idnina. Odej}i taka po patot
toa si zamisluvalo kako negoviot nov stopan }e go rani so vkusno seno preku zimata a vo proleta
}e go pu{ti vo livadata da si pase so~na treva. Mo`ebi ponekoga{ vo nedelite i na praznicite }e
go nakrmat so zob i }e go obla`at so slatka tikva kako {to toa go pravat so kowite i so kravite.
Zanesuvaj}i se taka so mislite za poubav `ivot, toa pominalo mnogu dolg pat i premnogu se
umorilo i ogladnalo. No magareto si pomislilo deka e ve}e blizu do pazarot pa prodol`ilo da si
odi bez da se odmori i barem da se napie studena vodi~ka od jazot {to te~el pokraj patot. Koga
sonceto ve}e po~nalo da zao|a zad planinata magareto stignalo do edna raskrsnica i tuka
zastanalo da se se razmisli po koj pat da prodol`i. Za beqata, na magareto mnogu mu se zamatilo
vo umot. Premnogu umoreno, gladno i `edno, na magareto po~nalo da mu se vrti vo glavata i da
mu se tresat nozete. Koga mu stanalo jasno deka se izgubilo, toa mnogu se ispla{ilo i po~nalo
silno da rika i da se vrti okolu naokolu kako muva bez glava. Taka na magareto u{te pove}e mu
se slo{ilo pa silno padnalo na tvrdata kaldrama i si ja razbilo glavata.

Vo blizinata na raskrsnicata trojca aramii se odmarale vo lad pod edno debelo drvo i
razmisluvale {to zijan da storat ve~erta. Edniot od niv se vikal Slepko, drugiot Nemko a tretiot
Gluvko. Aramiite bile mnogu itri i nadaleko bile pro~ueni po nivnite zlodela. Od niv duri i
ku~iwata se pla{ele i nikoj ne mo`el da gi fati na delo koga pravat zijan. I koga tie go slu{nale
magareto kako silno rika vedna{ skoknale da vidat {to se slu~uva. Go videle kako le`i na patot
nepokretno i onesveteno, mu podale da pivne malku ladna vodi~ka i mu ja zavrzale glavata da ne
mu te~e krv. Na magareto mu se povratila du{ata i mnogu se sraduvalo {to ovie dobri lu|e mu
go spasile `ivotot. Toga{ toa im se zablagodarilo i em reklo deka }e im se odol`i so se {to tie }e
pobaraat od nego. Potoa im ja ka`alo celata vistina zo{to pobegnalo od doma i kako stignalo do
tuka. Trojcata aramii se poglednale pome|u sebe i go pokanile da im se pridru`i. Mu rekle ako
pojde so niv od sega natamu nema ni malku da se ma~i i }e ima mnogu poubav `ivot. Na
magereto toa mnogu mu se dopadnalo i vedna{ se re{ilo da im se pridru`i.

Samo {to se zatemnilo, aramiite i magareto stignale do edna niva posadena so p~enka i tikvi. Go
pra{ale magareto dali e gladno a toa im reklo deka e premnogu gladno oti ni{to ne kasnalo od
minatiot den. Na toa aramiite mu odgovorile deka i tie se gladni ama da ne se sekira zo{to site
naskoro }e se nagostat so edna slatka, pe~ena tikva. Potoa aramiite po~nale da se dogovarat
Nepromislivoto Magare Du{an Sinadinoski

kako i koj da odi vo nivata da ograbi edna pogolema tikva za da ja ispe~at i da se nagostat.
Slepko rekol deka toj prv bi po{ol no bidej}i ne gleda ubavo vo temnica se pla{i da ne se sopne i
da si ja razbije glavata. Gluvko rekol deka toj ne ~uje dobro i se pla{i da ne naide ~uvarot i da go
fati na delo kako krade. Nemko rekol deka i toj e spremen da ja ograbi tikvata ama toj ne mo`e
da vikne silno za pomo{ ako go fati ~uvarot. I taka trojcata aramii se opravdale zo{to nikoj od
niv ne mo`el da ja ograbi tikvata od nivata. Bidej}i magareto im vetilo oti toa }e stori se za niv
oti tie mu go spasija `ivotot, malku se pokolebalo ama se re{ilo da vleze vo nivata i da ja ograbi
najgolemata tikva za da site slatko se nagostat.

No za da se vleze vo nivata trebalo da se pomina preku edno poviso~ko moste {to bilo izgradeno
nad jazot. Nikoj ne znae to~no zo{to magareto se pla{i od mostot, ama nekoji velat zatoa {to ne
znae {to go ~eka na drugata strana, a drugi pak velat deka toa se pla{i da ne padne vo vodata i da
se udavi zo{to ne zane da pliva. No bilo {to i da e pri~inata, aramiite mu pomognale na
magereto da pomine preku mosteto i mu vetile deka tuka }e go ~ekaat. Magareto vleglo vo
nivata i po~nalo da bara {to pogolema tikva. Pominalo dosta vreme ama toa nikako ne mo`elo
da se odlu~i koja tikva da grabne zo{to site mu izgledale ednakvi. Najposle videlo edna golema
tikva, ja grabnalo so zabite za ra~kata i trgnalo nazad na kaj mosteto. Vo me|uvreme, aramiite
dolgo vreme go ~ekale magareto na dogovorenoto mesto i koga videle deka go nema tie si
pomislile mo`ebi volkot go fatil i go izel. Aramiite se re{ile da se vratat nazad i da trgnat po
patot. Koga magereto stignalo do mosteto i videlo deka tuka gi nema negovite drugari, toa
mnogu se upla{ilo i po~nalo silno da rika. Go ~ul ~uvarot koj vo blizinata bil skrien pod edno
drvo i dotr~al da vidi {to se slu~uva so magareto. Vo isto vreme dotr~ale i aramiite koji se u{te
bile vo bizinata i tie sakale da vidat {to e so magareto. Go pra{al ~uvarot magareto od kade mu
e tikvata a toa prvo si mol~elo i ne sakalo ni{to da ka`e. No koga ~uvarot go mavnal nekolku
pati po rebrata so eden podebel stap, magareto progovorilo i ja ka`alo celata vistina. Na toa
~uvarot im naridil na site utredenta vo tolku saatot da se pojavat pred sudijata.

Utredenta to~no vo zaka`anato vreme magareto i aramiite se pojavile pred sudijata. ^uvarot mu
ja ka`al na sudijata celata slu~ka i gi obvinil site ~etvorica za kra`bata na tikvata. Koga slu{nal
sudijata za {to se raboti, prvo go pra{al magereto dali toa e vistina za {to ~uvarot go kleveti.
Magareto priznalo deka seto toa e to~no ama reklo deka toa ne e vinovno i mu ja iska`alo na
sudijata celata vistina za tikvata. Potoa sudijata go pra{al Slepko i toj da ja ka`e vistinata. Slepko
odgovoril deka toj ne mo`e da ja potvrdi vistinata zatoa {to toj ne gleda so o~ite. Koga sudija se
uveril oti Slepko navistina bil }or, go pu{til da si odi doma. Potoa sudijata go pra{al Gluvko dali
e toa to~no za {to go kleveti ~uvarot. Gluvko ne go slu{nal sudijata {to go pra{uva ama
odgovoril deka toj ne slu{nal koj go nagovoril magareto da ja ukrade tikvata. Sudijata se uveril
deka Gluvko e navistina gluv, pa i nego da go oslobodil. Na krajot do{lo red i do Nemko pa
sudijata i nego go pra{al dali e toj vinoven. Nemko gi zgr~il ramewata i po~nal da mu poka`uva
na sudija so prstot kon ustatata. Na sudijata mu stanalo jasno oti Nemko ne mo`el da go
nagovori magareto za da ja ukrade tikvata zatoa {to toj bil nem. Zatoa sudijata i nego go pu{til
da si odi doma.

Koga magareto videlo {to se slu~uva toa po~nalo silno da rika i `estoko da se buni za
nepravdata. Na sudijata mu bilo `al za magareto ama toa samoto si ja priznalo vinata pa go
kaznil cel `ivot da go nosi samarot, em da go javaat em da go mavaat, se dodeka ne mu dojde
pametot.

2
Nepromislivoto Magare Du{an Sinadinoski

I den deneska lu|eto se raspravaat dali na magareto }e mu dojde umot ili ne!