You are on page 1of 44

Apstrakt

Da bi bili efikasni, sistemi za rano upozoravanje na prirodne hazarde moraju imati ne samo
dobru naunu i tehniku osnovu, ve i snaan fokus na ljude izloene riziku i sa sistemom pristupa
koji ukljuuje sve relevantne faktore u tom riziku, da li proizilaze iz prirodnih ili drutvenih
opasnosti ranjivosti, a od kratkoronih ili dugoronih procesa. Broj katastrofa se poveava, kao i
njihova jaina. Meunarodni institucionalni okviri za smanjenje katastrofa jaaju pod nadzorom
Ujedinjenih nacija. Od cunamija na Indijskom okeanu 26. decembra 2004. godine, povealo se
interesovanje za razvoj sistema za rano upozoravanje koji bi snabdeo potrebe svih zemalja i svih
opasnosti.

Abstract
To be effective, early warning systems for natural hazards need to have not only a sound
scientific and technical basis, but also a strong focus on the people exposed to risk, and with a
systems approach that incorporates all of the relevant factors in that risk, whether arising from the
natural hazards or social vulnerabilities, and from short-term or long-term processes. Disasters are
increasing in number and severity and international institutional frameworks to reduce disasters are
being strengthened under United Nations oversight. Since the Indian Ocean tsunami of 26
December 2004, there has been a surge of interest in developing early warning systems to cater to
the needs of all countries and all hazards.

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

SADRAJ
Spisak grafikih prikaza ........................................................................................... 6
Spisak akronima ....................................................................................................... 7
1. Uvod ..................................................................................................................... 8
2. Hazard................................................................................................................... 9
3. Upravljanje rizikom.............................................................................................. 10
4. Sistemi ranog upozorenja ..................................................................................... 13
4.1 Komponente sistema ranog upozorenja ............................................................. 13
4.2 Operativni aspekti sistema ranog upozorenja .................................................... 19
4.3 Prenoenje informacija pomou sistema ranog upozorenja ............................... 20
4.4 Strategija i sistemi ranog upozoravanja ............................................................. 21
4.5 Uloga posmatranja Zemlje ................................................................................. 22
4.5.1 Ekoloke pretnje u toku ili brzo razvijajue ekoloke pretnje ........................ 22
4.5.2 Sporo razvijajue ekoloke pretnje (ili tzv. sitne pretnje)............................... 27
5. Stanje u Republici Srbiji ...................................................................................... 29
5.1 Upravljanje i institucionalni aranmani za smanjenje rizika od katastrofa ....... 30
5.2 Sistemi za rano upozoravanje............................................................................. 32
5.2.1 Mehanizmi irenja upozorenja ........................................................................ 33
5.3 Sistemi ranog upozorenja na poplave ................................................................ 34
5.4 Sistemi ranog upozorenja za spreavanje klizinih procesa .............................. 36
5.5 Sistem ranog upozorenja protiv poara .............................................................. 36
5.6 Sistemi ranog upozorenja na zemljotrese ........................................................... 37
5.7 Sistemi ranog upozorenja za borbu protiv sue ................................................. 37
5.8 Sistemi ranog upozorenja za odbranu od gradonosnih oluja ............................. 38
6. Preporuke za dalji rad ........................................................................................... 39
7. Zakljuak .............................................................................................................. 42
8. Literatura .............................................................................................................. 43
Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

SPISAK GRAFIKIH PRIKAZA

Spisak grafikona:
Grafik 5.1: Distribucija razliitih opasnosti 1989.-2006. godine (izvor: Predi U., Sistemi ranog
upozorenja na dogaaje sa katastrofalnim posledicama)

Spisak slika:
Slika 3.1: Ciklus upravljanja akcidentalnim katastrofama (izvor: M. Milanov, Ciklus upravljanja
akcidentalnim rizicima, 2010.)
Slika 4.1: Interakcija optih elemenata efektivnog sistema (izvor: http://www.adpc.net/pdrsea/publications/OEWS.pdf)
Slika 4.2: Vreme upozorenje za odreene katasrofe (izvor:
http:/na.unep.net/geas/docs/Early_Warning_System_Report.pdf)
Slika 4.3: Primer rada sintetikih radara sa blendom
(izvor: http://www.trlabs.ca/trlabs/technology/technologybulletins/syntheticapertureradar.html)
Slika 4.4: Sistem ranog upozorenja na cunami, Gitews (izvor: http://www.deutschemeeresforschung.de/en/id2632.htm)
Slika 4.5: Sistem ranog upozorenja na poplave LISFLOOD (izvor:
http://floods.jrc.ec.europa.eu/lisflood-model)
Slika 5.1: Sistem ranog upozorenja za odbranu od gradonosnih oluja (izvor: Dejanovi T.,
Meteoroloki radar, 2010)

Spisak tabela:
Tabela 2.1: Tipovi hazarda (izvor http://www.drrrc.rs/ /)
Tabela 4.1: Tipovi pretnji u odnosu na njihov poetak (izvor: na.unep.net)

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

SPISAK AKRONIMA
1. AVHRR (Advanced Very High Resolution Radiometer), Napredan radiometar se veoma visokom
rezolucijom
2. CAP (Common Alerting Protocol), Zajedniki protokol uzbunjivanja
3. EC (European Commission), Evropska komisija
4. ECMWF (European Centre for Medium-Range Weather Forecasts), Evropski centar za srednjeronu
vremensku prognozu
5. EFAS (European Flood Alert System), Evropski sistem za redovnu odbranu od poplava
6. ENSO (El Nio/Southern Oscillation), El ninjo junih oscilacija
7. ESA (European Space Agency), Evropska svemirska agencija
8. GIS (Geographical Information System), Geografski informacioni sistem
9. GPS (Global Positioning System), Globalni sistem za pozicioniranje
10. IAEA (International Atomic Energy Agency), Meunarodna agencija za nuklearnu energiju
11. ICT (Information and Communication Technology), Informacione i komunikacione tehnologije
12. IDNDR (International Decade for Natural Disaster Reduction), Meunarodna dekada za prirodno
smanjenje rizika
13. ISDR (International Strategy for Disaster Reduction), Meunarodna strategija za smanjenje rizika
14. MODIS (Moderate Resolution Imaging Spectroradiometer), Spektroradiometer fotografije umerene
rezolucije
15. MOPITT (Measurements of Pollution in the Troposphere), Merenja zagaenja u troposferi
16. NASA (National Aeronautics and Space Administration), Nacionalna aeronautika i svemirka
administracija
17. NOAA (National Oceanographic & Atmospheric Administration of the United States), Nacionalna
okeanografska i atmosferska administracija SAD
18. RSS (Really Simple Syndication) Standardni skup pravila za definisanje formata podataka u elektronskoj formi.
19. RHMZ, Republiki Hidrometeoroloki Zavod
20. SAR (Synthetic Aperture Radar), Sintetiki radar sa blendom
21. SPI (Standardized Precipitation Index), Standardizovani indeks padavina
Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

22. TOMS (Total Ozone Mapping Spectrometer), Spektrometar za mapiranje totalnog ozona
23. WMO (World Meteorological Organization), Svetska metereoloka organizacija
24. XML (Extensible Markup Language), Standardni skup pravila za definisanje formata podataka u elektronskoj formi.

1. UVOD
Prirodni hazardi su uobiajeni dogaaji, koji se stalno ponavljaju u vremenu. Zbog uestalosti
njihove pojave na Zemlji i njihove potencijalne opasnosti za ljude i ivotnu sredinu, potrebno ih je
na vreme predvideti i spreiti ili barem umanjiti njihove razorne posledice. Za pojedine prirodne
hazarde postoji dovoljan niz podataka o: registrovanim pojavama, lokacijama i efektima prolih
dogaanja prirodnih hazarda, koji su zabiljeeni u okviru nedavnih geolokih pojava i merenja,
kako bi se predvideli njihovi budui dogaaji. Poveanje broja prirodnih i tehnolokih katastrofa
irom sveta zahteva procenu i modelovanje rizicima za drutvo i ivotnu sredinu. Prirodne
katastrofe, kao to su oluje, sue, vulkanske erupcije ili zemljotresi, postae katastrofe samo ako su
zajednice ili populacija izloeni prirodnim opasnostima i ne mogu da se nose sa svojim efektima.
Jake kie u sred okeana nee izazvati katastrofu, ali ako se ista koliina obilnih padavina
padne na gusto naseljenom podruju, moe da ugrozi stanovnitvo - recimo ako se sirotinjski deo
grada nalazi na strani padine koji je lien drvea zbog obilnih padavina e doi do klizita i do
gubitka velikog broja ivota. Manje sue mogu izazvati glad ako je poljoprivredna proizvodnja
regiona, ako u tom regionuvlada graanski rat. Zajednicama kojima nedostaje sistem ranog
upozoravanja za vulkanske erupcije e biti razorene kada se oblaci vulkanskog pepela obrue na
njih.
Iako se prirodne opasnosti ne mogu izbei, integracija procene rizika i pravovremenih
upozorenja, uz mere prevencije i ublaavanja, mogu da ih spree da ne postanu katastrofe. To znai
da se mogu preduzimati akcije da se znaajno smanji posledini gubitak ivota i drutvenoekonomske tete. Svetska Meteoroloka Organizacija (WMO) i nacionalne meteoroloke i
hidroloke slube znaajno doprinose, na internacionalnom i nacionalnom nivou, identifikaciji,
proceni i monitoringu rizika od katastrofa i izdavanju pravovremenih upozorenja. WMO e i dalje
biti posveen radu sa nacionalnim vlastima i partnerima na smanjivanju stradanja u prirodnim
katastrofama meteorolokog, hidrolokog i klimatskog porekla u toku sledeih petnaest godina.
Dobijanje blagovremenog i efikasnog upozorenja o moguoj katastrofi je oigledan cilj, koje
se univerzalno sprovodi od strane vlada i organizacija u odreivanju strategije smanjenja rizika od
katastrofa. To je od kljune vanosti za pojedince u lokalnim zajednicama, radi primene praktinih
mera da zatite svoje ivote i imovinu. Napredak u nauci i tehnologiji su proirili mogunosti
predviajui efekte mnogih prirodnih katastrofa (ali ipak ne svih), koje ugroavaju skoro svaku
zemlju na neki nain. Krajnji cilj sistema za rano upozoravanje je da titi ivote i imovinu. Oni
stoga predstavljaju jedan od kljunih elemenata svake strategije za smanjenje rizika od katastrofa.
Od sutinskog je znaaja da efikasno slui drutvo, tane i pravovremene informacije treba da
potiu od pouzdanih i razumljivih obavetenja.

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

2. HAZARD
Hazard je pretnja, nestvaran dogaaj. Svaki hazard moe da se manifestuje kao stvaran tetan
dogaaj. Ako moe da se meri kao realna teta ili povreda, tada nije vie hazard nego je prerastao u
dogadjaj, prirodnu nepogodu ili katastrofu. Hazardi imaju razliito poreklo, dolaze iz prirode, mogu
biti geoloki, hidro-meteoroloki i bioloki, ili su posledica ljudskog delovanja, kao to je prikazano
u tabeli 2.1.
Na prvi pogled moe izgledati da ovaj termin oznaava isto to i rizik, ali glavna razlika je u
tome to je hazard osobina koja ne zavisi od frekvence ili posledice. Ona ih moe poveavati, ali ne
zavisi od njih, dok je rizik kvanitativni i kvalitativni izraz mogueg gubitka, izraz koji u sebi
obuhvata i verovatnou i posledice.
Kada identifikujemo hazard onda ne razmatramo mogunost ili kredibilitet nesrenog sluaja,
niti pak nijedan nain njegove prevencije ili ublaavanja. Stoga ovde postoje znaajne razlike.
Rizici se mogu kontrolisati, umanjiti ili minimizirati. Hazard, odnosno indirektna opasnost ili
postoji ili ne postoji, ona se ne moe niti kontrolisati niti minimizirati.
Tabela 2.1: Tipovi hazarda (izvor http://www.drrrc.rs/)

Tip

Hazardi

1. Zemljotres
Geoloki hazardi

2. Cunami
3. Vulkanske erupcije
1. Tropski ciklon
2. Tornado i uragan

Klimatski hazard

3. Poplave

4. Klizita
5. Pucanje brana
6. Poari u rudnicima
7. Provala oblaka
8. Klizita
9. Toplotni i ledeni talasi

4. Sua

10. Snene lavine

5. Oluja

11. Morske erozije

1. Zagaenje ivotne
sredine
Bioloki hazardi

2. Krenja uma
3. Ljudske/ivotinjske
epidemije

5. Migracije
6. Infekcije tetoinama
7. Trovanje hranom
8. Oruja masovnog unitenja

4. Napadi tetoina
Hemijske, industrijske i 1. Hemijske katastrofe

3. Naftne mrlje/poari

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

nuklearne nesree
Povezani sa nesreama

2.Industrijske katastrofe

4. Nuklearne katastrofe

1. Brodske/ saobraajne

3. Uruavanje zgrada

/eleznike nesree

4. Strujni udari

2.umski poari

5. Masovni dogaaji
6. Poplave rudnika

3. UPRAVLJANJE RIZIKOM
Rizik uvek ukljuuje predstavu o mogunosti da e se neto desiti. Dakle informacija tipa
kada ili koliko esto ukazuju da se govori o riziku. Ovo moe biti obuhvaeno u konstantnoj
vezi izmeu tete i frekvencije ili samo u definiciji povratnog perioda za odreeni scenario
dogaaja. Dok ranjivost govori o posledicama mogueg tetnog dogaaja, rizik nam daje
informacije o tome koliko esto ili sa kojom verovatnoom moemo oekivati ovakav scenario.
Modelovanje rizika obuhvata procenu dve komponente: hazarda i ranjivosti. Prvi je
kvantifikacija:

verovatnou pojave i njene veliine/jaine i


prostorni raspored istih.

Procena ranjivosti je manje ili vie nezavisno od procene hazarda i kvantifikuje:

osetljivost i stepen izloenosti ugroenih elemenata (stanovnitvo, privreda , fizike


sfere i regiona zahvaenih) na stresor ili opasnosti (obim tete),

sposobnost da se odgovori i oporavi od katastrofalnog uticaja opasnosti.


U skladu sa tim potreban je interdisciplinarni pristup, koja okuplja istraivanja iz prirodnih i
drutvenih nauka.
Cilj modelovanja rizika i sistema ranog upozorenja je da razvije i obezbedi koncepte i
metodologije koje odgovaraju za opisivanje i kvantifikovanje hazarda i ranjivosti. Prostorno
eksplicitne procene rizika daju rezultate i proizvode koji predstavljaju vane informacije za efikasno
upravljanje vanrednim situacijama. Treba istai da procena rizika slui kao vodi za razvoj
pripremljenosti na prirodne nesree i adaptaciju strategije zasnovane na kontinuiranoj strategiji
rizika i procene ranjivosti.
Procenom rizika dobijamo podatke koji sadre specifine informacije i prikazuju razliite faze
u ciklusu upravljanja vanrednim situacijama. Dakle, njihova primenljivost za upravljanje
katastrofama u oblasti smanjenja rizika od katastrofa (merama koje su preduzete pre deavanja
nesree) i odgovor (mere tokom i nakon katastrofe) je obezbeena. Ciklus upravljanja dogaajima
sa katastrofalnim posledicama podrazumeva sve aktivnosti, mere i programe koji se preduzimaju
pre, u toku i nakon akcidenta u cilju njegovog izbegavanja, smanjenja njegovog uticaja i
oporavljanja od pretrpljene tete.
Tri kljune faze u okviru upravljanja akcidentnim rizicima su, koje su predstavljene na slici
3.1:

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

1. Faza pre akcidenta - Aktivnosti koje se preduzimaju u ovoj fazi imaju za cilj smanjenje
potencijalnih i materijalnih gubitaka u sluaju akcidenta. Na primer, sprovoenje kampanja za rano
upozorenje, ojaavanje postojeih slabih struktura, pripremanje planova u okviru upravljanja
rizicima na nivou domainstva i zajednica itd. Aktivnosti preduzete u ovoj fazi nazivaju se mere
pripravnosti i ublaavanja. Neke od tih mera su:
a)
b)
c)

pripravnost i stvaranje svesti o riziku,


razvoj adaptacije i strategija za ublaavanje,
unapreenju katastrofa kapaciteta za upravljanje evakuaciju i planiranje.

2. Faza tokom trajanja akcidenta - Podrazumeva korake koji se preduzimaju radi to


efektnijeg zbrinjavanja rtava i smanjenja nanete tete. Aktivnosti preduzete u ovoj fazi nazivaju se
mere trenutnog reagovanja na udes.
3. Faza nakon akcidenta - Podrazumeva preduzimanje inicijative za reagovanje na udes u cilju
brzog oporavka pogoenog stanovnitva neposredno nakon to se akcident odigrao. Ove aktivnosti
se nazivaju mere oporavka i rekonstrukcije i ukljuuju:
a)
b)

hitnu pomo i razne vrste humanitarne pomoi, relaksacija, prioritetna rehabilitacija,


oporavak (rekonstrukcija, rehabilitacija i restauracija).

Slika 3.1: Ciklus upravljanja akcidentalnim katastrofama (izvor: M. Milanov, Ciklus


upravljanja akcidentalnim rizicima, 2010.)

Na slici 3.1, istaknute su aktivnosti koje se obino preduzimaju u okviru dve grupe mera:
brzog reagovanja i oporavka. Neke od aktivnosti se proteu kroz obe od ovih mera, dok su druge
jedinstvene za odreenu fazu. Ovaj dijagram najbolje oslikava mere preduzete u sluaju iznenadnih
akcidenata, kao to su zemljotresi, poplave, umski poari itd., ali nije toliko primenjiv za sluaj
akcidenata sa duim poetnim vremenom kod kojih ne postoji tzv. dogaaj pokreta koji oznaava
poetak faze trenutnog reagovanja.
Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

Mere ublaavanja i pripreme se odvijaju uporedo sa poboljanjem upravljanja akcidentima u


toku iekivanja samog dogaaja. Paljivo razmatranje i razvoj planova imaju glavnu ulogu u
doprinoenju poboljanja mera pripremljenosti neke zajednice da se to efektnije suoi sa
akcidentom. Kada se akcident dogodi, uesnici timova za upravljanje akcidentalnim rizicima iz
razliitih humanitarnih organizacija preuzimaju ulogu u trenutnom reagovanju na akcident i
dugoronim fazama oporavka. Glavne etiri faze upravljanja akcidentima, koje su prikazane u
nastavku teksta, ne moraju se uvek odvijati pojedinano, niti ovim redosledom; esto se faze
preklapaju i duina svake od njih zavisi od teine i ozbiljnosti akcidenta.

UBLAAVANJE - podrazumeva minimiziranje negativnih efekata akcidenta, tj. smanjuje


rizik od katastrofa.
PRIPREMLJENOST - podrazumeva planiranje odgovora. Pravilno primenjene mere
pripremljenosti dozvoljavaju zajednicama i institucijama brzo i organizovano reagovanje u
katastrofalnim situacijama. Mere pripremljenosti takoe ukljuuju sistem ranog upozorenja,
planove i puteve za evakuaciju i slino.
REAGOVANJE - podrazumevaju se napori za smanjenje hazarda prouzrokovanih
akcidentom. Cilj ove faze je prevashodno smanjenje broja ljudskih rtvi, pruanja pomoi i
ublaavanja patnje, kao i smanjenja gubitaka u ekonomskom smislu. Primeri ove faze su smetanje
ljudi na sigurne lokacije i obezbeivanje pomoi u vidu hrane, odee i primarnih neophodnih uslova
za ivot.
OPORAVAK - vraanje zajednice u normalu, odnosno poduzimanje aktivnosti koje se
preduzimaju u ovoj fazi obezbeuju bar minimalne ljudske aktivnosti i funkcionisanje graevina od
vanosti, kao i odreivanje smernica za normalizaciju ivotnog standarda posle katastrofe. Ovo
podrazumeva izgradnju privremenog smetaja i postizanje odreenog nivoa ivotnog komfora.

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

4. SISTEMI RANOG UPOZORENJA


Efektivni sistemi za rano upozoravanje zahtevaju jake tehnike temelje i dobro poznavanje
rizika. Ali oni takoe moraju biti centrirani na ljude - sa jasnim porukama, irenje sistema koji mora
dopirati do onih u opasnosti i imati spremne iskusne odgovore za javnost. Javna svest i obrazovanje
su kritini, pored toga, mnogi sektori moraju biti ukljueni.
Jedna od zajednikih karakteristika prirodnih katastrofa koja se odnosi na veinu njih, je
iznenadnost nastanka (npr. zemljotresi, odroni i klizanje tla, poari otvorenog prostora i dr.), iako se
kroz nauna dostignua i modernu tehnologiju, danas ve moe predvideti nastanak nekih od
prirodnih katastrofa po mestu i vremenu (npr. poplave, uragani, niske temperature, sua i sl.).
Rano upozorenje je obezbeivanje blagovremene i efikasne informacije, preko identifikovane
institucije, koja omoguava pojedincima koji su izloeni opasnostima da preduzmu akcije pomou
kojih bi izbegli ili smanjili njihov rizik i pripreme za efikasno reagovanje. Proces ranog upozorenja
zavisi od uzajamnog delovanja nauke, tehnologije i socio-ekonomskih faktora koji diktiraju nain
na koji ljudi razumeju i reaguju na katastrofe.

4.1 Komponente sistema ranog upozorenja


Pet optih komponenata efektivnog sistema ranog upozoravanja mogu se razlikovati
konceptualno, mada u praksi ovi elementi meusobno su tesno povezana. Ipak, ove komponente
obezbeuju korisne logike okvire prema kojima je rano da se proceni kapacitet upozoravanja:

procena rizika, ukljuujui procenu rizika i analiza ranjivosti,


otkrivanje i predvianje,
formulisanje poruke upozorenja,
irenje poruke upozorenja,
odgovor zajednice na upozorenje, odnosno povratne informacije.

Interakcija tih elemenata je ilustrovana na slici 4.1:


Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

10

Slika 4.1: Interakcija optih elemenata efektivnog sistema (izvor: http://www.adpc.net)

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

11

1. Procena rizika, ukljuujui i analizu ranjivosti


Procena rizika prua osnovne informacije da se odrede prioriteti za ublaavanje i prevenciju
strategije i projektovanje sistema za rano upozoravanje. Procena opasnosti ukljuuje utvrivanje
verovatnoe nastanka takvog fenomena na osnovu podataka iz arhive i ocenjivanje njihovog
sopstvenog opsega i trajanja. Analize ranjivosti obuhvataju mapiranje oblasti koje e verovatno biti
pod uticajem opasnosti i odreivanje broja potencijalno ugroenih, kao i broja rtava i mogunost
oteenja imovine. Procena rizika primenjuje procene uticaja hazarda i ranjivosti da bi se utvrdio
njihov mogui uticaj. Prema Meunarodnoj dekadi za prirodno smanjenje rizika (IDNDR), procena
rizika je od sutinskog znaaja za politike odluke da protumai informaciju upozorenja u efikasne
preventivne akcije.
Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

12

2. Otkrivanje i predvianje
Sistemi za praenje i predvianje imaju mogunost da blagovremeno procene potencijalni
rizik sa kojima se suoavaju zajednice i ivotna sredina. Gubitak ivota i oteenja imovine mogu
se znaajno smanjiti kroz niz preciznijih prognoza i blagovremenih upozorenja za katastrofe (kao
to su tropski cikloni i poplave). Imajui u vidu trenutno stanje vetine i tehnologija predvianja
vremenske prognoze, pripremno vreme za rano upozoravanje se razliito kree - od jednog sata za
tornada i nagle poplave, do sezonskih i godinjih prognoza za el Ninjo junih oscilacija (ENSO).
Najnovije tehnologije daljinske detekcije su napravile revoluciju u otkrivanju opasnosti
korienjem satelitskih snimaka, sa kojima se dobija preciznost odreene posmatrane lokacije
(praenja tropskih ciklona i monitoring uslova koji izazivaju suu). Tehnologija daljinske detekcije
se takoe koristi da bi se odredio prostorni opseg i intenzitet padavina. Pored toga, mrea
meteorolokih radara pokazala se od neprocenjivog znaaja za praenje razvoja vremenskih
poremeaja kao to su tornada i oluje.
Globalno, svakog dana, se obavi oko 20.000 posmatranja vremenske prognoze (temperatura,
pritisak, vetar, padavine) na povrini tla, na brodovima, i sa avionskih platformi. Ovi podaci se dele
izmeu nacionalnih meteorolokih slubi i centara, a koristi se za izradu dnevnih vremenskih
analiza i predvianja. Trenutno, lo kvalitet mrea za posmatranje, u nekim zemljama u razvoju
predstavlja znaajnu prepreku za poboljanje efikasnosti sistema ranog upozorenja. I tim dravama
opservacioni podaci iz susednih drava postaju neophodni za detekciju vremenskih opasnosi.
Predvianja opasnosti sa mezo-skale (kao to su tornada, teke grmljavine i nagle poplave)
zahtevaju rano otkrivanje, u blizini procene iznenadne pretnje i brzom irenju upozorenja
stanovnitvu. Ogranienje obezbeuje efikasno rano upozorenje za opasnsti sa mezo-skale, usled
opasnosti sa kratkim pripremnim vremenom. Problem je akutan u zemljama u razvoju jer jo uvek
ne poseduju naprednu ili skupu tehnologiju kao to je Doplerov radar ili telemetrijskog sistema za
rano otkrivanje i brzom irenju upozorenja u udaljenim podrujima.
3. Formulisanje poruke upozorenja
Nakon to je opasnost otkrivena ili je predskazana, treba da se izradi upozoravajua poruka ili
da se sintetie. Efikasno upozorenje na opasnost treba da sadri sledee injenice:

karakteristike opasnosti (vreme detekcije, lokaciju, snagu i brzinu kretanja),

udrueni rizik i lokacije stanovnitva u odnosu na detektovani rizik (ili identifikacija


povrina na rizik),

odgovarajue i preporuene mere.


U nekim regionima, poruke upozorenja potiu iz vie izvora, esto kontradiktornih sadraja
koji zbuni donosioce odluka i javnost. Da biste izbegli takvu zbrku, sva upozorenja treba da budu
izdata od strane nadlenog nacionalnog ili regionalnog centra za meteorologiju, tako da postoji
jedan organ koji izdaje upozorenja u sluaju opasnosti u datoj oblasti.
4. irenje upozorenja
Koordinacija, dobro upravljanje i odgovarajui akcioni planovi su kljuna taka u efikasnom
ranom upozoravanju. Isto tako, javna svest i obrazovanje su kritini aspekti za ublaavanje
Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

13

katastrofa. Uspeno otkrivanje opasnosti i predvianja su neefikasni ako se upozorenja ne ire brzo i
ako se ne saopte stanovnitvu koje se nalazi u opasnosti na efikasan nain. Da bi javnost imala
koristi, sistem za upozoravanje mora striktno ispunjavati dva kriterijuma: mora doi do javnosti na
vreme i poruka upozorenja mora biti laka za razumevanje. irenje upozorenja treba da bude
uspeno i da obezbedi blagovremenu isporuku poruka javnosti. Prvi kriterijum zahteva efikasan
komunikacioni sistem, dok drugi zahteva program sistematske javne svesti.
Efikasan komunikacioni sistem je vitalna komponenta svakog efektivnog sistema ranog
upozoravanja. Radi efikasnog irenja upozorenja javnosti na lokalnom nivou, menaderi katastrofa
treba da zahtevaju komunikacioni sistem sa irokim dometom kao to su radio, televizija i objekti za
upozorenje zajednice.
Da bi upozorenje bilo efikasno, nije potrebno samo da se upozorenje primi unapred da bi se
adekvatno reagovalo, ve takoe treba dobro razumeti ciljeve javnosti i vlasti, koji zauzvrat treba da
veruju u poruku i izvre preporuenu akciju. Razumevanje sadraja upozorenja i reagovanje u
skladu sa tim se moe najbolje postii kroz podrku tekue javne svesti o potencijalnim rizicima.
Dakle, nadleni organi koji su zadueni za sistem ranog upozoravanja treba da osiguraju da je
javnost obrazovana za shvatanje upozorenja i da e dati visok prioritet i pritom da su resursi
adekvatno angaovani.
5. Odgovor zajednice na upozorenje
Poslednja, ali moda najkritinija komponenta efikasnog sistema ranog upozoravanja je
odgovor zajednice. Reagovanje javnosti na odgovarajui nain je najvei izazov sa kojim se
suoavaju menaderi katastrofa na nivou zajednice. Razvoj i implementacija sistema ranog
upozoravanja na nivou zajednice je najsloeniji od komponenti. Organizovanje zajednice da deluje
kao jedan u reagovanju na pretnje je iva drama koja zahteva efikasno upravljanj, smer i dobro
napisan scenario koji e svi akteri zapamtiti. To zahteva scenario koji treba da se praktikuje dok se
ne doe do savrenstva.
Dogaaji koji predstavljaju okidae i upozorenja na opasnost mogu traiti od zajednice da
preduzmu mere za pripremljenost, poveanje bezbednosti zajednice. Procena rizika igra vitalnu
ulogu u identifikovanju ta i koje oblasti posmatrane zajednice su najugroenije, tako odreujui
prioritet akcija. Pored fizikog upozorenja o opasnosti, procena ugroenosti stvara red u stvarnom
odgovoru na upozorenja. Tako, mape ranjivosti koje se redovno auriraju slue kao kritiki ulazni
podatak efikasnog odgovora na upozorenje.
Uslove koje treba da ispuni jedna zajednica kako bi na odgovarajui nain postupila nakon
prijema upozorenja su:

dobijanje besplatnih upozorenje i informacija o opasnosti,


primanje upozorenja sa dovoljno pripremnog vremena,
razumevanje sadraja upozorenja,
verovati upozorenju,
misliti da je pretnja realna,
poznavati kada i ta da se preduzme kao odgovarajue mere,
biti u stanju pripravnosti.

Neuspeh bilo kog dela sistema podrazumeva neuspeh celog sistema.


Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

14

Na primer, tana upozorenja nee imati efekta ako stanovnitvo nije pripremljeno, ili ako su
dobili upozorenje, ili agencija koja prima poruke ih ne prosleuje stanovnitvu. Osnovna ideja
ranog upozorenja je da ranije i tanije budemo u mogunosti da predvidimo kratkorone i
dugorone potencijalne rizike u vezi sa prirodnim i antropogenim rizicima, stoga vea verovatnoa
da emo biti u mogunosti da upravljamo i ublaavamo uticaje katastrofa na drutvo i ivotnu
sredinu.
Hazard moe biti povezan sa dva tipa dogaaja. Prvi tip dogaaja su pretnje koje su u toku i
pretnje sa brzim i iznenadnim poecima, a drugi tip dogaaja su pretnje sa sporim poecima (ili tzv.
sitne pretnje), kao to je prikazano u tabeli 4.1.
Pretnje sa brzim ili iznenadnim poetkom ukljuuju takve opasnosti kao to su: sluajna
izlivanja nafte, kvar nuklearnih elektrana i nesree u hemijskim postrojenjima - kao to su
nenamerna isputanja razliitih hemijskih supstanci u vazduh ili u reke i vodna tela geoloki
hazardi i hidro-meteoroloki hazardi (osim sue).
Pretnje sa sporim poetkom izazivaju dugorone i kumulativne promene u okolini, na koje se
obino ne obraa panja u njihovim ranim fazama, ali koje tokom vremena, mogu izazvati ozbiljne
krize. To ukljuuje probleme kao to su: kvalitet vazduha, vode i zemljita, kisele kie, klimatske
promene, procesi irenja pustinja (ukljuujui i erozije tla i degradaciju zemljita), sue, promene
ekosistema, krenje uma i umskih fragmentacije, gubitak biodiverziteta i stanita, preoptereenje
azotom, radioaktivni otpad, erozija obala, brz i neplaniran urbani razvoj i zdravlje (u nastajanju i
ponovovnom pojavljivanju zaraznih bolesti na tokove ivotne sredine). Na kraju, sitne promene
koje su zanemarene veoma brzo mogu postati hitne krize koje su skupe za baviti se njima. Pretnje
sa sporim poetkom se mogu svrstati na mesto specifine ugroenosti ivotne sredine, stvaranje
novih naunih disciplina i savremenih inovacija za reavanje ekolokih pretnji.
Tabela 4.1: Tipovi pretnji u odnosu na njihov poetak (izvor: na.unep.net)

Vrste ugroenosti ivotne sredine

1. Pretnje u toku ili brzo razvijajue


pretnje

sluajna izlivanja nafte, kvar nuklearnih


elektrana i nesree u hemijskim
postrojenjima - kao to su nenamerna
isputanja razliitih hemijskih supstanci u
vazduh ili u reke i vodna tela geoloki
hazardi i hidro-meteoroloki hazardi (osim
sue).

2. Sporo razvijajue pretnje (ili tzv. sitne


pretnje)

kvalitet vazduha i vode, zemljita, kisele


kie, klimatske promene, sue, promene
ekosistema, gubitak biodiverziteta i
stanita,
preoptereenje
azotom,
radioaktivni otpad, priobalne erozije, itd

2.1 Lokacije specifinih ekolokih


pretnji

promene
ekosistema,
urbani
rast,
prekogranini
zagaivai,
isuivanje
movara, itd...

2.2 Novonastale nauke

odnosno u vezi sa biogorivima,


nanotehnologijom, kruenju ugljenika,
klimatske promene, itd

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

15

2.3 Savremene ivotne opasnosti

odnosno e-otpad, flairane vode, itd...

Treba imati na umu da opasnosti sa brzim, skoro automatskim i iznenadnim poetkom su


geoloke pretnje kao to su zemljotresi, vulkanske erupcije, klizita i cunamiji. Sa naune take
gledita, geoloki dogaaji su rezultat dodatnih ivotnih procesa, ali je efikasnije da se prema njima
odnosimo kao pretnje sa brzim poetkom. Veina hidro-meteorolokih opasnosti (kao to su
poplave, tornada, oluje, toplotni talasi, itd) mogu se smatrati opasnostima koje brzo nastaju, dok se
sua posmatra kao opasnost koja sporo nastaje ( tip dva.).
Dogaaji koji se brzo razvijaju, kao i dogaaji koji se sporo razvijaju, e obezbediti razliit
vremenski period za upozorenje. Sistemi za rano upozorenje mogu da obezede vreme za upozorenje
u trajanju od jedne sekunde pa do nekoliko meseci za zemljotrese i sue, odnosno za opasnsoti koji
su najbri i najsporiji. Na slici 4.2. prikazano je vreme upozorenja za klimatske hazarde. Konkretno,
sistem za rano upozoravanje obezbeuje nekoliko desetina sekundi upozorenja za zemljotrese, dane
ili sate za vulkanske erupcije, i sate za cunamije. Upozorenja na tornada se dobijaju nekoliko
minuta pre dogaaja, tako pruajui prednost za odgovor na katastrofu. Upozorenje na uragan
variraju od nedelju dana do sata. Vreme upozorenja, koje sistemi upozoravanja, poveavaju na
godine ili ak i na deceniju prednosti, na raspolaganju su za pretnje koje se sporo razvijaju (kao to
je El Ninjo, globalno zagrevanje). Vreme upozorenja na suu je u rasponu od nekoliko nedelja pa do
nekoliko meseci. Promene koje se sporo razvijaju mogu izazvati ozbiljne probleme za ivotnu
sredinu i drutvo, ako preventivne mere nisu preduzete kada je to potrebno. Takve sitne promene u
okruenju zahtevaju efikasno rano upozorenje zbog potencijalnih uticaja na kumulativne i dodatne
promene na drutvo i ivotnu sredinu.
Slika 4.2: Vreme upozorenje za odreene katasrofe (izvor: na.unep.net)

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

16

4.2 Operativni aspekti sistema ranog upozorenja


Sistemi za rano upozoravanje pomau da se smanje ekonomski gubici i broj povreenih ili
smrtnih sluajeva, obezbeujui informacije koje omoguavaju pojedincima i zajednicama da
zatite njihove ivote i imovinu. Ako je dobro integrisana sa studijama za procenu rizika i
komunikacionim sistemima i akcionim planovima, sistem ranog upozorenja moe da dovede do
sutinske prednosti.
Efektivan sistem za rano upozoravanje obuhvata sve aspekte hitnog upravljanja, kao to su:
analiza procene rizika, koja je jedna od modela sistema ranog upozoravanja u zahtevima; praenje i
predvianje lokacije i intenzitet prirodnih katastrofa koje e se desiti, komunikacioni sistemi za
upozorenja vlastima i potencijalno ugroenima i odgovor na katastrofe. Svi aspekti se moraju baviti
sistemom za rano upozoravanje. Obino, sistemu za rano upozoravanje nedostaje jedan ili vie
elemenata. U stvari, pregled postojeih sistema za rano upozoravanje pokazuje da u veini sluajeva
nedostaju komunikacioni sistemi i adekvatni planovi kao odgovor na katastrofu.
Praenje i predvianje su samo jedan deo procesa ranog upozorenja. Ovaj korak obezbeuje
ulazne podatke za proces ranog upozoravanja koji treba da bude distribuiran na one ija je
odgovornost da reaguju. Sistemi za praenje i predvianje, ako su u vezi sa komunikacionim
sistemom i planovima reagovanja, se mogu smatrati za sistem ranog upozoravanja. Rana upozorenja
se mogu odnositi na ciljane korisnike ili u irem smislu na zajednice, regione, itd...
Ova informacija prua mogunost da se preduzme akcija ublaavanja ili mere bezbednosti pre
katastrofalnog dogaaja. Osnovni cilj sistema za rano upozoravanje je da se preduzmu mere da
zatiti ili smanji gubitke ivota ili ublaavanje tete i ekonomski gubitak, pre deavanja nesree.
Ipak, da bi bio efikasan ovo upozorenje mora biti blagovremeno kako bi se obezbedilo dovoljno
vremena za odgovor, pouzdan tako da e oni koji su odgovorni za reagovanje na upozorenje sigurno
preduzeti akcije, i jednostavan tako da se razume.
Blagovremenost je esto u sukobu sa eljom da se imaju pouzdane prognoze, koje postaju
preciznije kada su informacije prikupljene sa to vie zapaanja pomou sistema monitoringa. To
znai da je neizbean kompromis izmeu koliine vremena koje je na raspolaganju pri upozorenju i
pouzdanosti predvianja sistema ranog upozorenja. Poetni signal upozorenja se moe poslati da da
maksimalno vreme upozorenja kada je minimalni nivo predvianja tanosti postignut. Meutim,
preciznost predvianja za lokaciju i veliinu dogaaja e nastaviti da se poboljava sa to vie
podataka koje je prikupio deo sistema za praenja. Mora se razumeti da svako predvianje, kao
predvianje, je povezano sa nesigurnou. Zbog neizvesnosti u vezi sa predvienim parametrima
koji karakteriu dolazeu katastrofu, mogue je da pogrena odluka moe biti napravljena. U
donoenju te odluke, moe doi do donoenja dve pogrene odluke: neprimeen alarm (ili lano
negativan) kada ne dolazi do pokretanja akcije ublaavanja, a trebalo bi da se pokrene ili lana
uzbuna (ili lano pozitivan) kada dolazi do pokretanja akcije ublaavanja kada nije potrebno da se
pokrene.
Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

17

Na kraju poruka treba u isto vreme, da informie o nivou neizvesnosti i oekivanih trokova o
preduzimanju radnji, ali i da bude jednostavna tako da se shvati od strane onih koji ga primaju.
Najee postoji komunikacioni jaz izmeu specijalistima za rano upozorenje koji koriste tehnike i
inenjerske jezike i korisnika sistema ranog upozorenja, koji su uglavnom izvan naune zajednice.
Da biste ovo izbegli, rana upozorenja treba da budu saeto prijavljena i bez naunih argona, u
smislu da ih i laik moe razumeti.

4.3 Prenoenje informacija pomou sistema ranog upozorenja


Efikasan sistem za rano upozoravanje treba imati efikasan komunikacioni sistem.
Komunikacioni sistemi sistema ranog upozoravanja su napravljeni od dve glavne komponente:

komunikaciona infrastruktura hardvera, koji mora da bude pouzdan i jasan, posebno


tokom prirodnih nepogoda i

odgovarajua i efikasna interakcije izmeu glavnih aktera procesa ranog upozoravanja


kao to su naune zajednice, zainteresovane strane, donosioci odluka, javnost i mediji.
Mnogi komunikacioni alati su dostupni za irenje upozorenja, kao to su e-mail, radio, TV i
internet usluga. Informacione i komunikacione tehnologije (ICT) su kljuni elementi ranog
upozoravanja. ICT igra vanu ulogu u obavetavanju o katastrofi i irenju informacija
organizacijama koje su nadlene da reaguju na upozorenja i javnosti tokom i posle katastrofe.
Kako bi se obezbedio pouzdan i efikasan rad komunikacionih sistema u toku i posle pojave
katastrofe i da bi se izbeglo zaguenje mree, frekvencija kanala moraju biti rezervisani i posveeni
jedino da prue pomo za vreme katastrofe.
Danas, ekstremna decentralizacija informacija i podataka preko Interneta ini da milioni ljudi
irom sveta imaju lak i trenutni pristup ogromnim koliinama razliitih informacija. Ovaj moni
komunikacioni medij je brzo omoguio meusobno povezivanje nae planete, dozvoljavajui
komunikaciju skoro u realnom vremenu i razmenu podataka irom sveta. Prema bazi podataka
Internet World Stats-a, u novembru 2007. godine, Internet je koristilo 1,3 milijardi ljudi irom
planete. Dakle, Internet je postao vaan medij za pristup i dostavljanje informacije u svetu.
Pored toga, daljinsko oitavanje satelita sada obezbeuju kontinuirani dotok podataka. Oni su
sposobni za brzo i efikasno otkrivanje opasnosti, kao to su prekogranini zagaivai vazduha,
poari, krenje uma, promene nivoa vode i raznih drugih prirodnih katastrofa. Sa brzim napretkom
u prikupljanju podataka, analizi, vizuelizaciji i irenju, ukljuujui tehnologije kao to daljinska
detekcija, geografski informacioni sistemi (GIS), web mapiranje, mree senzora, telekomunikacije i
sve vee internet povezivanja, mogue je da se redovno dostavljaju relevantne informacije relativno
jeftino ljudima irom sveta. U poslednjih nekoliko godina, komercijalne kompanije kao to su
Google, Yahoo i Microsoft su poeli da primenjuju mape i satelitske snimke kao svoje proizvode i
usluge, isporuku ubedljivih vizuelizacija i obezbeivanje alata koji svi mogu da koriste.
Informacije su sada dostupne u reimu gotovo realnog vremena iz razliitih izvora na
globalnom i lokalnom nivou. U narednim godinama, vie srazmernih globalnih informatikih mrea
e se u velikoj meri poboljati zahvaljujui novim tehnolokim napredovanjima, time olakavajui
globalnu distribuciju podataka i informacija na svim nivoima. Globalizacija i brza komunikacija
prua jedinstvenu mogunost da se podstakne efikasna akcija na svim nivoima, od brzog
Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

18

predstavljanja nadlenih organa i ire javnosti sa visokim kvalitetom nauno verodostojnih


informacija koje su pravovremeno dostavljene.
irenje upozorenja esto prati niz procesa, koji poinju na meunarodnom ili nacionalnom
nivou, a zatim se ire ka spolja ili nadole na skali, dostiui regionalni nivo ili nivo zajednice. Rana
upozorenja mogu aktivirati ostala rana upozorenja na razliitim autoritativnim nivoima, gde uloga
odgovornosti napreduje na dole, ali sve su jednako potrebne za efikasno odvijanje ranog
upozoravanje.
Standardni protokoli igraju kljunu ulogu u reavanju izazova efikasne koordinacije i razmene
podataka izmeu uesnika u procesu ranog upozoravanja i njihovih pomonika u procesu za irenje
i soptavanju upozorenja. Zajedniki protokol uzbunjivanja (CAP), Really Simple Sindication
(RSS) i Extensible Markup Language (XML) su primeri standardnih podataka za razmenu formata
strukturiranih informacija koje se mogu primeniti na poruke upozorenja za irok spektar
informacija, koje slue za upravljanje i distribuciju sistema za upozorenja. Prednost standardnog
formata upozorenja je da su kompatibilne sa svim informacionim sistemima, sistemima
upozoravanja, medijima, i to je najvanije, sa novim tehnologijama kao to su web servisi.
CAP definie jedan standardni format poruke za sve opasnosti, koje mogu aktivirati vie
sistema za upozorenje, u isto vreme i sa jednim ulazom. Ovo garantuje konzistentnost poruke
upozorenja i lako moe zameniti specifine aplikacije za koje su karakteristine orijentisane poruke
sa jednim obavetenjem o viestrukom hazardu. CAP je kompatibilan sa svim tipovima
informacionih sistema i sistema javnih upozoravanja (ukljuujui i emitovanja putem radio i TV
emisija), javne i privatne mree podataka, sistema viejezinih upozorenja i novih tehnologija, kao
to su Internet usluge i ostalih postojeih sistema (kao to su Nacionalne organizacije za okeane i
atmosferu (NOAA)). Sadri informacije o porukama upozorenja, specifine opasnosti dogaaja i
odgovarajuim reakcijama, ukljuujui i hitnosti delovanja koje bi trebalo preduzeti, ozbiljnosti
dogaaja i preciznost informacija.

4.4 Strategija i sistemi ranog upozoravanja


Da bi sistemi ranog upozoravanja bili efikasni, neophodno je da budu integrisani u strategije
ublaavanja katastrofa. Prioriteti dobrog upravljanja su zatita javnosti od katastrofa kroz
implementaciju zakona o vanrednim situacijama.
Jasno je da se prirodni fenomeni ne mogu spreiti, ali njihov drutveno-ekonomski i ekoloki
uticaji se mogu i treba ih svesti na minimum primenom odgovarajuih mera, ukljuujui strategije
za smanjenje ranjivosti i rizika, rano upozorenje i odgovarajue akcione planove. Najee,
dovoljno panje ovim problemima je dato tek tokom ili neposredno nakon katastrofe. Mere za
smanjenje rizika od prirodnih katastrofa zahtevaju dugorone planove i rano upozoravanje treba
posmatrati kao strategiju za efikasno smanjenje rasta ranjivosti zajednica i imovine. Informacijama,
dobijenim od sistema za rano upozoravanje, omoguava se nadlenim organima i institucijama na
razliitim nivoima da odmah i efikasno odgovore na katastrofe . Veoma je vano da lokalne
samouprave, lokalne institucije i zajednice budu ukljuene u ceo proces pravljenja strategija, tako
da su potpuno svesni i spremni da odgovore sa kratkoronim i dugoronim akcionim planovima.
Proces ranog upozorenja, kao to je prethodno opisano, se sastoji od etiri glavne faze:
procene rizika, praenje i predvianje, irenje i obavetavanje o upozorenju i odgovor na katastrofu.
Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

19

Unutar ovog okvira, kada su kratkorone i dugorone mere postavljene na osnovu analize i procene
rizika, onda prva faza spada u oblast institucionalnih i politikih uesnika. Onda rano upozorenje
dobija tehniku dimenziju tokom praenja i predvianja u drugoj fazi, dok je u treoj fazi sistem
ranog upozorenja podrazumeva i tehnike i institucionalne odgovornosti. etvrta faza onda
podrazumeva mnogo vie sektora, kao to su nacionalne i lokalne institucije, nevladine
organizacije, zajednice i pojedince.

Predvianja nisu dovoljno efikasna za doneenje odluka

Predvianja samo delatnostima naune zajednice nisu dovoljno efikasna za donoenje odluka.
Naune zajednice i politiari treba da izrade nacrt strategije za efikasno i pravovremeno
odluivanje, navodei koja je informacija potrebna donosiocu odluka, kako e se koristiti
predvianja, koliko pouzdano predvianje mora biti da bi se dobio efikasan odgovor, i kako
dostaviti ove informacije i tolerisati sumnjiva predvianja, tako da informacije mogu biti primljene i
shvatljive. Pogreno obavetenje ili zloupotrebljena predvianja mogu dovesti do gubitka.
Predvianje, prenoenje i upotreba informacija su neophodni faktori radi efikasnog donoenja
odluka u okviru procesa ranog upozorenja.

Razvitak efikasne komunikacione strategije

U elji da se ne pojavi alarmantnost ili da bi se izbegle kritike, lokalni i nacionalni nadleni


organi ponekad ne objavljuju javnosti sve informacije koje poseduju, jer ne ele da stvaraju paniku
meu ljudima. Nedostatak jasne i jednostavne informacije moe ponekad da zbuni ljude i podriva
njihovo poverenje u nadlene organe. S druge strane, postoji prilian broj sluajeva gde su ljudi
javno odbili da odgovore na rana upozorenja koje su dobili od vlasti i zato su bili izloeni opasnosti,
ili nadleni organi su bili prinuenii da nametnu mere uklanjanja protiv njihove volje. U svakom
sluaju, jasne i uravnoteene informacije su kritine, ak i kada odreeni nivo neizvesnosti ostaje.
Iz tog razloga nivo nepouzdanosti informacije moraju biti saoptene korisnicima zajedno sa ranim
upozoravanjem.

Uspostavljanje odgovarajuih prioriteta

Resursi moraju biti mudro dodeljeni i prioriteti treba da budu, na osnovu analize rizika,
donoenje dugoronih i kratkoronih odluka, kao to su investiranje u lokalne sisteme za rano
upozoravanje, obrazovanje javnosti ili poboljanje sistema za praenje i posmatranje. S druge
strane, donosioci odluka treba da budu u stanju da postave prioritete za blagovremen i efikasan
odgovor na nesree, kada se desi na osnovu informacija dobijenih od sistema za rano upozoravanje.
Donosioci odluka treba da dobiju odgovarajuu obuku o tome kako da koriste dobijene informacije
kada je upozorenje objavljeno i ta znae te informacije.

Razjasniti dunosti

Institucionalne mree treba da budu razvijene sa jasnim odgovornostima. Sloeni problemi,


kao to su ublaavanje katastrofa i odgovor, zahtevaju multidisciplinarna istraivanja, viestruke
politike sektore i planiranje, uee vie zainteresovanih strana i umreavanje koji ukljuuje sve
uesnike procesa, kao to su nauna istraivanja (ukljuujui aspekte drutvenih nauka), prostorno
planiranje, ivotna sredina, finansije, razvoj, obrazovanje, zdravstvo, energetika, komunikacije,
Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

20

transport, socijalni rad i osiguranje, kao i odbrana zemlje. Decentralizacija u procesu donoenja
odluka moe da dovede do optimalnih reenja kroz razjanjavanje odgovornosti lokalne
samouprave i zajednice. Saradnja e poboljati efikasnost, kredibilitet, odgovornost, poverenje i
isplativost. Ova saradnja se sastoji od zajednikih istraivakih projekata, razmenu informacija i
participativnog stratekog planiranja i programiranja.

Uspostavljanje i jaanje pravnih okvira

Budui da postoje brojni akteri koji su ukljueni u planove odgovora na rano upozorenja (kao
to su vlast, optine, naselja i lokalne zajednice), donoenje odluka i pravni okvir nadlenosti treba
da budu unapred odreeni, kako bi se pripremili na mogue odigravanje katastrofe.

4.5 Uloga posmatranja Zemlje


U vreme kada svetska zajednica nastoji da identifikuje uticaj ljudskih aktivnosti na ivot
planete, vremenski poreani satelitski snimci pomau da se odredi uticaj ljudskih aktivnosti i prua
jedinstvene, vidljive i nauno uverljive dokaze da ljudski postupci prouzrokuju znatnu tetnu kao i
konstruktivne promene na ivotnu sredinu Zemlje i temelj prirodnih resursa (tj. promene
ekosistema, rast urbane sredine, rast prekograninih zagaivaa, gubitak movara, i sl.).
Posmatranje kroz merenja i praenja prua uvid i razumevanje u sloene procese planete Zemlje i
promene koje se deavaju zbog antropogenog uticaja. Posmatranje pomae vladama irom planete i
civilnim drutvima da identifikuju i oblikuju korektivne i nove mere za postizanje odrivog razvoja
kroz originalne, nauno validne procene i informacije ranog upozorenja o nedavnim i potencijalno
dugoronim posledicama ljudskih aktivnosti na biosferu. Poboljanjem vizuelizacije naunih
informacija o promenama ivotne sredine, satelitski snimci e omoguiti upravljanje ivotnom
sredinom i podizanje svesti o razvoju i pojavljivanju ekoloke opasnosti. Posmatranje planete
Zemlje prua mogunost istraivanja i otkrivanja i razumevanja sveta u kome ivimo sa jedinstvene
take gledita.

4.5.1 Ekoloke pretnje u toku ili brzo razvijajue ekoloke pretnje


a) Izlivanja nafte
Osmatranje planete Zemlje pomou satelita se sve vie koristi za detekciju nelegalnih
izlivanja nafte u okeane i mora. Infra crvene (IC) fotografije i video zapisi vazdunih platformi,
termo infracrvena snimanja, optiki senzori sa satelita i sa vazdunih platformi, kao i sintetiki radar
sa blendom (SAR) se mogu koristiti u ove svrhe. SAR ima prednost u vidu obezbeivanja podataka
tokom oblanog vremena i nou, za razliku od optikih senzora. Pored toga, tehnike optikih
senzora primenjene na detekciju izlivanja nafte su povezane sa velikim brojem lanih alarma, vie
puta zbog senki oblaka, sunevog odsjaja, kao i drugih vremenskih neprilika, kao to su padavine,
magla, a koliine dnevne svetlosti takoe se mogu pogreno protumaiti kao naftne mrlje.

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

21

Slika 4.3: Primer rada sintetikih radara sa blendom


(izvor: http://www.trlabs.ca/trlabs/technology/technologybulletins/syntheticapertureradar.html)

Iz tog razloga SAR je bolji od optikih senzora, naroito kada izlivanja pokrivaju velike
oblasti vodenih povrina i kada se nafta ne moe videti ili se ne moe napraviti razlika u odnosu na
pozadinu. SAR detektuje promene mora prema obrazcu hrapavosti povrine i modifikuje kao
izlivanje nafte. Princip rada SAR-a je prikazan na slici 4.3. Do danas, ne postoji aplikacija za
operativne upotrebe satelitskih snimaka za izlivanje nafte, zbog ogranienih prostornih i vremenskih
rezolucija i esto za preradu podataka za operativne svrhe potrebno je previe vremena. Jedna od
mana je da jo uvek ne postoji merenje debljine izlivene nafte.
b) Hemijski i nuklearni akcidenti
Hemijske i nuklearne nesree mogu imati katastrofalne posledice. Zbog toga posmatranje
Zemlje prua kljune podatke za praenje i predvianje kako e se isputene materije iriti i
ponaati u ivotnoj sredini. Meteoroloki faktori kao to su brzina i pravac vetra, turbulencije,
stabilnost slojeva, vlanost, oblanost, padavine i topografske karakteristike, imaju odraza na uticaj
hemijskih i nuklearnih akcidenata i moraju biti uzete u obzir pri izboru modela. Meteoroloki uslovi
utiu na rasejavanje, disperziju i razvodnjavanje zagaujue supstance, kao i u nekim sluajevima,
transformacije i interakcije supstanci sa drugim elementima ivotne sredine.
Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

22

U nekim sluajevima vanredne situacije su lokalizovane, dok u drugim situacijama koje nisu
lokalizovane na vreme najvaniji su transportni procesi. Meteoroloki podaci, vremenske prognoze,
vazduni saobraaj i model disperzije predstavljaju kljune elemente za upravljanje vanrednim
situacijama.
Posle ernobila, zemlje sa nuklearnim elektranama sklopile su sporazum, nazvan
Konvencija o ranom obavjetavanju o nuklearnim nesreama prema kome svaka zemlja koja
posluje sa nuklearnim instalacijama je duna da obavesti Meunarodnu agenciju za atomsku
energiju (IAEA) odmah posle nesree, u bilo kojoj od postrojenja u zemlji, koje bi mogle imati
uticaja van sopstvenih granica zemlje.

c) Geoloki hazardi
Geohazardi su povezani sa geolokim procesima kao to su zemljotresi, klizita, vulkanske
erupcije i cunami koji su uglavnom pod kontrolom deformacije terena, zbog ega ti parametri
postaju kljuni parametri za praenje. Podaci koji se dobijaju posmatranjem planete Zemlje
omoguavaju praenje fizikih parametara u vezi sa geohazardima, kao to su deformacije, kretanje
tektonskih ploa, seizmiki monitoring, topografija i mapiranje. Podaci koji se dobijaju
posmatranjem planete Zemlje slue svojoj svrsi za rano otkrivanje i ublaavanje, pre nego to se
katastrofa dogodi, kao i za procenu tete za oporavak posle katastrofe.
Za geohazarde se koriste, stereo optiki i interferometrijski radar povezani sa zemljom na bazi
sistema za globalno pozicioniranje (GPS) i seizmike mree. Za vulkanske erupcije kao dodatni
parametari se posmatraju temperatura i emisija gasova. Merenja na osnovu terena imaju prednost,
zato to se mogu kontinuirano meriti tokom vremena, ali imaju ogranien prostorni opseg koje se
meri, dok osmatranja sa satelita pokrivaju iroke oblasti, ali ne neprekidno tokom vremena. Ovi
podaci treba da budu integrisani radi sveobuhvatnijeg pristupa.
Sistemi upozorenja na zemljotres se sastoje od niza senzora pomou kojih je mogue
detektovati seizmika kretanja i koji su organizovano postavljeni irom regiona. Velika brzina
komunikacije izmeu sistema i raunara koji oitavaju podatke sa senzora i kompjutera su
programirani da detektuju snagu i napredovanje seizmikih dogaaja. Kada detektuju opasan
dogaaj onda alarmi mogu da signaliziraju kroz ceo region da e verovatno biti pogoeni, to
omoguava upozorenja pre nego to se oseti kretanje lokalne povrine zemlje do i iznad dvadeset
sekundi. Mada su kratka, takva upozorenja e biti dovoljna da omogui mnogim ljudima da se
presele u bezbednije delove ili da se sklone pod trajna sklonita.
2004. godine razorni cunami sa Indijskog okeana odneo je ivote hiljadu ljudi. Mnogi od njih
mogli su biti spaeni da je tada postojao sistem ranog upozorenja. Nemaka savezna vlada odmah
posle katastrofe je donela odluku da pomogne Indoneziji i ponudila je da zajedniki izgrade sistem
ranog upozorenja u zoni cunamija u Indijskom okeanu. etiri godine kasnije sistem GITEWS je
puten u rad. Osnovni element sistema upozorenja je bova ofarbana jarko utom bojom i napunjena
elektronikom. Postoji ukupno deset bova, dvadeset stanica za merenje nivoa vode, kao i sto
seizmometara. Podaci sa svih senzora stiu u Centar za uzbunjivanje gde dvadesetetiri sata
neprekidno deuraju strunjaci koji brzo mogu da odlue hoe li uputiti alarm ili ne. Princip rada
GITEWS-a je prikazan na slici 4.4.

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

23

Slika 4.4: Sistem ranog upozorenja na cunami GITEWS(izvor http://www.deutsche-meeresforschung.de/en/id2632.htm)

d) Hidrometeoroloki hazardi
Hidrometeoroloke opasnosti obuhvataju irok spektar meteorolokih, hidrolokih i
klimatskih pojava koje mogu predstavljati pretnju po ivot, imovinu i ivotnu sredinu.
Hidrometeoroloki hazardi su prirodni procesi u atmosferi ili vodenim prostranstvima (poplave,
veliki morski talasi-cunami, tropski cikloni, tornado, uragan, oluje, elektrina pranjenja, velike
snene padavine, poledice, mrazevi i gradonosnih oluja). Meteoroloka i hidroloka upozorenja
poinju otkrivanjem opasnosti, uz podrku podataka iz meteoroloke kolekcije. Rano otkrivanje
meteorolokih i hidrolokih opasnosti zahteva mreu meteorolokih stanica za posmatranje.
Vremenski podaci treba da se brzo prenose u centre za vremensku prognozu radi tane i
blagovremene vremenske analize i njihove interpretacije.

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

24

Rano otkrivanje takoe zahteva efikasan komunikacioni sistem. Za meteoroloke i hidroloke


opasnosti, WMO obezbeuje osnovnu telekomunikacionu mreu za prenos podataka koji su
dobijeni opservacijom i informacija u okviru meteoroloke zajednice, posebno za meunarodne
razmene meteorolokih podataka i informacija.
Veina hidrolokih slubi se oslanjaju, ili na posmatranju ili samo na kratkoronim
prognozama deterministikih padavina do dva dana ili manje, zato to je visok stepen neizvesnosti u
vremenskim prognozama na dui pripremni period. Zbog toga ove nejasnoe su takoe
nepredvidive, oni ine rezultate nepouzdanim i stoga nije korisno za donoenje odluka. U
poslednjih deset godina, hidroloka zajednica se sve vie ogleda u upotrebi aparature predikcionih
sistema, umesto pojedinanih (deterministikih) prognoza za vreme poplava upozorenja izvan
perioda od 48 sati. Ovaj sistem je ve postao sastavni deo operativnih vremenskih prognoza tokom
poslednjih godina. Oni su dizajnirani da daju meru predvidljivosti vremenskih promena i
neizvesnosti u modelu reenja unapred za period do dve nedelje, koja se smatra dobro izvan dometa
predvianja za deterministike modele. Trend za implementaciju aparature hidrolokih sistema za
predvianje u operativnim centrima za prognoziranje poplava se jasno moe videti u Evropi.
Hidroloki model korien za Evropski sistem za redovnu odbranu od poplava (EFAS) se
zove LISFLOOD. Ovaj model je hibrid izmeu konceptualnih i fizikih koliina padavina, u
kombinaciji sa modelom trasiranja u kanalima reka. LISFLOOD je specijalno dizajniran za velike
rene slivove. Posebna karakteristika LISFLOOD je njegovo postojano korienje napredne
tehnologije kao to je GIS. Princip rada LISFLOOD-a je prikazan na slici 4.5.
Slika 4.5: Sistem ranog upozorenja na poplave LISFLOOD (izvor: http://floods.jrc.ec.europa.eu/lisflood-model)

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

25

e) umski poari
Detektovanje poara je mogue pomou satelitskih tehnologija zbog znaajne razlika
temperatura izmeu Zemljine povrine (obino ne prelazi 10-250oC) i sedita poara (300-9000oC),
to dovodi do hiljadu puta vee razlike izmeu toplotnog zraenja koji se generie putem ovih
objekata. NOAA sateliti koji posmatraju Zemlju su najvie u upotrebi za operativno praenje poara
u severnoj Americi. Svaki od tih satelita je opremljen sa naprednim radiometrom se veoma visokom
rezolucijom (AVHRR radiometar). Osnovna svrha ovih instrumenata je da prati oblake, kao i
merenje toplotne emisije (hlaenja) na Zemlji. Ovi senzori su dokazali da su korisni za nekoliko
drugih aplikacija, ukljuujui i nadzor zemljinih povrina, strukturu okeana, aerosoli, itd. Podaci
koji se dobijaju pomou AVHRR radiometra su posebno relevantni za prouavanje klimatskih
promena i degradacije ivotne sredine, zbog relativno duge evidencije podataka koji su se
nagomilali u poslednjih dvadeset godina. Glavna potekoa u vezi sa ovim istragama je da li se
pravilno nose sa mnogim ogranienjima ovih instrumenata, naroito u ranom periodu (senzor za
kalibraciju, orbitalna brzina, ograniena i usmerena spektralna uzorkovanja, itd).
Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

26

4.5.2 Sporo razvijajue ekoloke pretnje


a) Kvalitet vazduha
Nacionalna aeronautika i svemirka administracija (NASA) i Evropska svemirska agencija
(ESA) imaju instrumente za praenje kvaliteta vazduha. Kanadski sistem za merenja zagaenja u
troposferi (MOPITT) pored Terra satelita, prati donji deo atmosfere da bi osmotrio kako dolazi do
interakcije sa zemljom i biosferom okeana, raspodelu, transport, izvore i ponore ugljen-monoksida i
metana u troposferi. Spektrometar za mapiranje totalnog ozona (TOMS) meri ukupan iznos ozona u
koloni atmosfere, kao to oblaci prekrivaju celu planetu, takoe meri koliinu sunevog zraenja u
gornjim slojevima atmosfere da bi mogli precizno proceniti iznos ultraljubiastog zraenja koje
stigne do povrine Zemlje.
Jo jedan nain merenja kvaliteta vazudha je pomou senzora spektroradiometra fotografije
umerene rezolucije (MODIS) koji meri relativni iznos i relativne veliine estica aerosola
suspendovane vrste i tene estice u atmosferi. Primeri takvih aerosola su praina, morska so,
vulkanski pepeo i dim.
b) Kvalitet vode
Tradicionalne metode praenja kvaliteta morskih voda zahtevaju naunicima da koriste amce
za prikupljanje uzoraka vode, obino jednom mesno, zbog ogromnih trokova ovih istraivanja.
Ovaj metod obuhvata epizodne dogaaje koji utiu na kvalitet vode, kao to su sezonski slatkovodni
oticaj, koji nismo u stanju da pratimo i detektujemo zbog brzih promena. Satelitski podaci pruaju
mere kljunih indikatora kvaliteta vode, zamuenost i istou vode, pomou kojih moemo
nadgledati bre promene u faktorima koji utiu na kvalitet vode, kao to su vetrovi, plime i oseke i
antropogeni uticaji, ukljuujui zagaenje i oticanje. Postoje sateliti koji na svojoj platformi imaju
instrumente koji prikupljaju podatke o boji okeana i koriste se za odreivanje faktora koji utiu na
globalne promene, posebno ekologiju okeana i njegov hemijski sastav.
c) Sue
Brojne indikatore sue treba redovno prati da bi se utvrdio stepen sue i njegov uticaj.
Predvianje sua veoma mnogo zavisi od praenja mesenih i sezonskih obrazaca padavina, renih
tokova, povrinskih i podzemnih nivoa voda i vlanosti zemljita. Neki napredak je postignut u
smanjenju pripremnog perioda pomou odnosa izmeu lokalnog vremena i ENSO fenomena kao
indikatora. Postaje jasno da, iako sve vrste sua potiu zbog nedostatka padavina, za procenu
ozbiljnosti nedovoljno je da se prati samo ovaj parametar. Sistem za rano upozoravanje na efektivnu
suu mora da povee podatke o padavinama i ostalim klimatskim parametrima sa ostalim
informacijama o vodama u sveobuhvatnu procenu sadanjih i buduih sua i predvianja uslova za
snabdevanje vodom.

Posebno postoji est kljunih parametara:

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

27

1) Palmerov indeks otrine sue (koji se temelji na podacima o atmosferskim padavinama,


temperaturama, raspodelama kapaciteta vode u zemljitu kao i podacima o prethodnim
istorijskim pokazateljima),
2) model vlanosti zemljita u procentima (koji se izraunava preko hidrolokih modela koji
posmatraju koliinu padavina, temperaturu i vlanost zemljita i pomou tih podataka
izraunava se isparavanje i oticaj vode. Potencijal isparavanja se procenjuje na osnovu
posmatrane temperature),
3) dnevni protok vode u procentima,
4) srednja koliina atmosferskih padavina u procentima,
5) standardizovani indeks padavina (SPI) i
6) indeks koji govori o izgledu i zdravlju posmatrane vegetacije.

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

28

5. STANJE U REPUBLICI SRBIJI


Srbija predstavlja podruje koje je izloeno riziku pojava razliitih vrsta prirodnih
katastrofalnih rizika. Imajui u vidu uestalost katastrofalnih nepogoda, u Srbiji se poplave i klizita
mogu smatrati prioritetnim rizicima. Na grafiku 5.1 je prikazana distribucija razliitih opasnosti za
Srbiju (zajedno sa Crnom Gorm) za period od 1989. godine do 2006. godine. Dobro je poznato da
se kod nas svake godine javljaju vee ili manje poplave, dok su pojave klizita ree.
Pored poplava, drugi znaajan rizik elementarnih nepogoda u Srbiji odnosi se na pojave
klizita. Uestalost ovog fenomena nije tako velika kao u sluaju poplava, ali posledice klizita
esto mogu biti katastrofalne. Klizita se javljaju skoro u svim regionima Srbije, pri emu je njihova
mikrolokacija uslovljena geomorfolokim i geotehnikim karakteristikama terena. I u sluaju
klizita, antropogeni faktori igraju vrlo vanu ulogu. Izgradnja pomonih i stambenih objekata na
terenima koji imaju prirodnu predispoziciju za klizanje i pomeranje tla bitno doprinosi naruavanju
geostatike ravnotee.
Trei znaajan rizik elementarnih nepogoda u Srbiji odnosi se na umske poare. Poznato je
da se ovi poari javljaju naroito u sunim godinama, kada su u letnjim periodima visoke
temperature vazduha, dok su atmosferske padavine minimalne.
Teritorija drave je u svom veem delu trusno podruje razvrstano u nekoliko grupa opasnosti
i u ne tako davnoj istoriji beleene su velike tete nastale od zemljotresa.
Pojava olujnih vetrova na teritoriji Srbije i to u njenom severnom delu posebno je izraen
fenomen. U grupu meteorolokih uzroka nastanka katastrofalnih teta takoe se mora zabeleiti
sve uestalija pojava katastrofalnih sua koja u zavisnosti od mnogih okolnosti ostavlja za sobom
velike tete u poljoprivredi. Srbija je takoe i gradonosno podruje.
Grafik 5.1: Distribucija razliitih opasnosti 1989.-2006. godine (izvor: Predi U., Sistemi ranog upozorenja na
dogaaje sa katastrofalnim posledicama)

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

29

5.1 Upravljanje i institucionalni aranmani za smanjenje rizika od


katastrofa
Smanjenje rizika od katastrofa zahteva snanu institucionalnu osnovu, koja se moe postii
kroz jaanje kapaciteta; dobro upravljanje, promociju odgovarajuih programskih politika i
zakonodavstva; olakani protok informacija i efikasne koordinacione mehanizme. U skladu sa
novim Zakonom o vanrednim situacijama, koji je stupio na snagu u julu 2010. godine, pripreme za
izradu Nacionalne strategije za zatitu i spasavanje su poele. Predlog nacionalne strategije zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama je predstavljen u oktobru 2011. godine. Nacionalna strategija
e obezbediti efikasan i efektivan sistem zatite i spasavanja kroz sledee strateke oblasti, koje su u
skladu sa Hjogo okvirom za delovanje:

Strateka oblast 1.: obezbediti da smanjenje rizika od katastrofe postane nacionalni ili
lokalni prioritet sa jakom institucionalnom osnovom za sprovoenje.
Politiko razumevanje i podrka kljuni su faktori potrebni za permanentno poboljanje
sistema zatite i spasavanja i sprovoenje mera smanjenja rizika od katastrofa na svim nivoima i u
svim segmentima drutva. Potrebno je postii sveopti drutveni koncenzus koji ukljuuje kako
integraciju smanjenja rizika od katastrofa u razvojne programe i planove, tako i obezbeenje resursa
(ljudskih i finansijskih) neophodnih za sprovoenje tih planova i programa i uspostavljanje
integrisanog sistema zatite i spasavanja. Efikasno smanjenje rizika od katastrofa zahteva snanu
institucionalnu osnovu koja obezbeuje dalju izgradnju kapaciteta, poboljanje i unapreenje
odgovarajuih sistema, razvojnih programa i zakonskih reenja, olakava protok informacija i
omoguava efikasne mehanizme dijaloga i koordinacije.
a)
politika smanjenja rizika od katastrofa opteprihvaena od svih zainteresovanih strana,
b)
uspostavljeno odrivo finansiranje integrisanog sistema zatite i spasavanja,
c)
ciljevi Nacionalne strategije ukljueni u razvojne programe i druga programsko-planska
dokumenta AP i lokalnih samouprava,
d)
obezbeen adekvatan normativni okvir integrisanog sistema zatite i spasavanja
usklaen sa meunarodnom regulativom,
e)
uspostavljena Nacionalna platforma za smanjenje rizika od katastrofa kao nacionalni
mehanizam za upravljanje vanrednim situacijama,
f)
unapreena funkcionalna saradnja subjekata sistema zatite i spasavanja na
nacionalnom i lokalnom nivou.

Strateka oblast 2.: identifikovati, procenjivati i pratiti rizike i poboljati rano


upozoravanje
Osnova za smanjenje rizika od katastrofa i poveanje kulture otpornosti na katastrofe sastoji
se u poznavanju opasnosti kao i fizikih, drutvenih, ekonomskih i ekolokih ugroenosti sa kojima
se suoavaju pojedine zajednice i drutvo u celini, i naina na koje se te opasnosti i osetljivosti
kratkorono i dugorono menjaju, te delovanje u skladu sa tim znanjem.
Postojei uoeni nedostaci naglaavaju potrebu za boljim mapiranjem i jaanjem kapaciteta za
analizu rizika, promovisanjem integrisane procene ugroenosti i kapaciteta, kao i poboljanje
sistema ranog upozoravanja u cilju razvoja strategija i mera smanjenja rizika od katastrofa koje
Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

30

doprinose jaanju otpornosti a koje odgovaraju lokalnim uslovima. Proireni istraivaki kapaciteti
kao i upotreba rezultata istraivanja pomoi e u prevazilaenju uoenih nedostataka:
a)
usvojeni standardi i metodologija procene i identifikovanja rizika od elementarnih
nepogoda i drugih nesrea u skladu sa preporukama EU,
b)
uspostavljen sistem 112 u okviru Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutranjih
poslova, reorganizacijom sistema osmatranja, ranog upozoravanja, obavetavanja i uzbunjivanja,
kao i formiranjem organizovannih i objedinjenih baza podataka,
c)
unapreen hidrometeoroloki sistem za ranu najavu i upozorenje.

Strateka oblast 3.: koristit znanje, inovacije i obrazovanje u cilju izgradnje kulture
bezbednosti i otpornosti na svim nivoima
Posledice katastrofa se mogu znatno smanjiti ukoliko su graani dobro i adekvatno
informisani o rizicima sa kojima se mogu suoiti i o moguim opcijama i merama koje mogu
preduzeti u cilju smanjenja ugroenosti i bolje pripreme.
Obavetenost javnosti o svim funkcijama integrisanog sistema zatite i spasavanja i merama
za smanjenje rizika od katastrofa moe se poboljati pravovremenom dostupnou informacija o
opasnostima i rizicima od katastrofa. Sistem obrazovanja i mediji imaju kljunu ulogu. Deca se,
naroito, mogu na vreme upoznati sa aspektima integrisanog sistema zatite i spasavanja
ukljuivanjem smanjenja rizika od katastrofa u formalno i neformalno obrazovanje. Sprovoenje
strunih obuka i treninga svih subjekata integrisanog sistema zatite i spasavanja doprinee
osposobljenosti kako nadlenih organa tako i stanovnitva da zatite sebe i postanu otporniji na
katastrofe. Pravovremena obavetenost javnosti putem medija o riziku od katastrofa trebalo bi da
podstakne ponaanje usmereno ka smanjenju rizika.
a)
Informacije o rizicima od katastrofa, kao i mogunostima zatite dostupne svima, a
posebno graanima u visoko rizinim oblastima i kategorijama stanovnitva sa posebnim
potrebama,
b)
sadraji i teme iz oblasti zatite i spasavanja i smanjenja rizika od katastrofa uvedeni u
nacionalne nastavne planove i programe svih ustanova obrazovanja i vaspitanja,
c)
razvijeni Nacionalni trening centar za vanredne situacije i regionalni trening centri kao i
drugi nosioci obuke i strunog usavravanja subjekata integrisanog sistema zatite i spasavanja,
d)
razvijeni kapaciteti integrisanog sistema zatite i spasavanja na republikom i lokalnom
nivou,
e)
Ostvarena funkcionalna povezanost nauno-istraivakih organizacija sa kljunim
akterima integrisanog sistema zatite i spasavanja,
f)
razvijena saradnja sa medijima u oblasti promovisanja politike smanjenja rizika od
katastrofa i izvetavanja pre, tokom i posle vanrednih situacija,
g)
razvijena svest i kultura bezbednosti graana u oblasti zatite, spasavanja i smanjenja
rizika od katastrofa.

Strateka oblast 4.: umanjiti faktore rizika

Rizici od katastrofa u vezi sa promenom drutvenih, ekonomskih, ekolokih i uslova


korienja zemljita, kao i uticaji opasnosti koji se vezuju za geoloke dogaaje, vreme, vodu,
klimatsku varijabilnost i klimatske promene, predmet su planiranja odrivog razvoja, i izrade i
sprovoenja odgovarajuih strategija, sektorskih programa i drugih plansko-programskih
dokumenata i vano su pitanje u situacijama nakon katastrofe.

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

31

a)
Poboljane metode za prognostike procene i socio-ekonomske analize viestrukih
rizika,
b)
procene rizika ukljuene u procese donoenja odluka na nacionalnom i lokalnom nivou,
c)
razvijeni urbanistiki i tehniki uslovi za gradnju koji obezbeuju otpornost graevina
na katastrofe zasnovani na procenama drutvenih, ekonomskih i ekolokih uticaja,
d)
procene rizika od katastrofa integrisane u urbanistike i prostorne planove i planove za
upravljanje u naseljima podlonim katastrofama, naroito u prenaseljenim oblastima i naseljima u
kojima se odvija brza urbanizacija.

Strateka oblast 5.: pripremiti se za sluaj katastrofe radi efikasnog (hitnog)


reagovanja na svim nivoima
U momentu katastrofe, mogue je znatno smanjiti posledice i gubitke ako su nadleni organi,
pojedinci i lokalne zajednice u oblastima ugroenim opasnostima dobro obueni, opremljeni i
spremni odmah da reaguju.
Pripremljenost moe da obuhvati razne vrste aktivnosti, kao to su izrada planova za
reagovanje, stvaranje zaliha opreme i materijala, organizacija hitnih slubi, sklapanje stand-by
ugovora, priprema cirkularnih saoptenja i procedura za upravljanje informacijama, definisanje
mehanizama koordinacije, obuka i zajednike vebe jedinica i stanovnitva.
Efikasni planovi zatite i spasavanja takoe pomau prilikom suoavanja sa vanrednim
situacijama manjeg i srednjeg obima koje se u odreenim zajednicama uestalo dogaaju. Podrka
koja e omoguiti zajednicama da same sebi pomognu u sluaju vanrednih situacija i finansijska
podrka za realizaciju aktivnosti za oporavak posle katastrofe i obnovu bez stvaranja makroekonomskih ili budetskih problema od vitalnog je znaaja za odrivi razvoj i smanjenje
siromatva.
a)
uspostavljena unapreena, efikasna koordinacija i operativna saradnja svih dravnih i
nedravnih subjekata (Crveni krst Srbije, nevladine organizacije, privatni sektor) integrisanog
sistema zatite i spasavanja na smanjenju rizika od katastrofa,
b)
poboljana regionalna i meunarodna koordinacija i operativna saradnja praenjem
stanja, razmenom informacija i zajednikom obukom jedinica integrisanog sistema zatite i
spasavanja.

5.2 Sistemi za rano upozoravanje


Zakon o vanrednim situacijama prua pravni osnov za uspostavljanje integrisanog sistema
zatite i spaavanja u Republici Srbiji. Subjekti sistema zatite i spasavanja su nacionalni upravni
organi, organi autonomnih pokrajina i odeljenja lokalnih vlasti; preduzea, druga pravna lica i
preduzetnici, graani, grupe graana, udruenja, profesionalne i druge organizacije. Navedeni
subjekti sprovode preventivne mere za zatitu i spasavanje, i obezbeuju razvoj jedinstvenog
sistema zatite i spasavanja na teritoriji Republike Srbije u skladu sa pomenutim zakonom i drugim
propisima. Ovaj sistem takoe je ugraen sistem za rano upozoravanje prirodnih nepogoda i
katastrofa, ije je funkcionisanje predvieno od strane nadlenih dravnih organa.
Tako, na primer, Republiki Hidrometeoroloki Zavod (RHMZ), koji vri funkcije
Nacionalne meteoroloke slube Republike Srbije, jedan je od kljunih organa dravne uprave koji
Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

32

je nadlean za uspostavljanje hidrometeorolokog sistema koji slui za rano upozoravanje na


hazarde, kao sastavni deo sistema za prevenciju i spasavanje. Ove nadlenosti RHMZ Srbije se
preciznije ureuju posebnim Zakonom o meteorolokim i hidrolokim delatnostima ("Slubeni
glasnik Republike Srbije", broj 88/10). RHMZ takoe uestvuje u stvaranju Nacionalne strategije za
zatitu i spasavanje.
Sistem ranog upozoravanja RHMZ Srbije je podeljen na dva dela koji se sastoji od
meteorolokog sistema ranog upozoravanja i hidrolokog sistema ranog upozoravanja. Zakon,
podzakonski akti i tehniki propisi definiu razliite nivoe upozorenja i njihov odnos prema
vanrednim situacijama, kao i aktivnosti od nacionalnog nivoa do aktivnosti na lokalnim nivoima.
Meteoroloko rano upozorenje se zasniva na upotrebi vremenske prognoze koja je data i do deset
dana unapred prikazan od strane Evropskog centra za srednjeronu vremensku prognozu (ECMVF)
i drugiH meunarodnih centara, satelitska posmatranja i uporeivanje podataka.
Osnovni elementi operativnog sistema upozorenja za meteoroloke i hidroloke opasnosti su:
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
h)

meteoroloka i hidroloka posmatranja, te sakupljanje podataka,


rutinsko praenje,
otkrivanje opasnosti,
predvianja opasnosti,
satovi i formulacija ranoG upozoravanje,
izdavanje i irenje upozorenjA,
odgovor zajednice i povratne informacije,
podrka post-katastrofa.
5.2.1 Mehanizmi irenja upozorenja

RHMZ je u stalnom kontaktu sa nadlenim slubama za najavu upozorenja i uzbunjivanja.


Informacije i prognoze o stanju vodnih reima i vremena i klime, izvetaj ranog upozoravanja i
upozorenja se alju sledeim institucijama:
Meteoroloka upozorenja

a)

Ministarstvo unutranjih poslova (Sektor za vanredne situacije);

hitne slube,

vlada Republike Srbije,

mediji (TV i radio stanice),

lokalne vlasti i javna preduzea,

druga odeljenja RHMZ-a (odeljenje za suzbijanje grada, hidroloki odsek, odsek


za kontrolu vazduha i vode).
b)

Hidroloka upozorenja:

Ministarstvo unutranjih poslova (Sektor za vanredne situacije),


Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede,
Vodoprivredni centri na rekama Dunav, Sava i Morava,
Republiki informativni centar,
Uprava civilne odbrane u Beogradu,
informacioni centar,
mediji,

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

33

javnost.

RHMZ Srbije nema ovlaenje da prekida radio ili TV-kanale, ili da naredi TV kanalima da
izdaju program sa naslovom o datom upozorenju. Mora se napomenuti, da internet sajtovi ne
predstavljaju aktivne sisteme za upozoravanje, ve pasivno informacioni sistem. U cilju pruanja
upozorenja na jednostavan, ali efikasan nain, RHMZ Srbije je pripremila Nacionalni Meteoalarm
sistem, u skladu sa evropskim sistemom EUMETNET Meteoalarm. Meteoalarm sistem u Srbiji je
operativno u upotrebi od 2009. godine. RHMZ takoe dobija upozorenja o poplavama od
Evropskog sistema za redovnu odbranu (EFAS), poto je RHMZ lan EFAS-a od 2007. godine.

5.3 Sistemi ranog upozorenja na poplave


Ranom upozorenju od poplava predhode informacije koje se dobijaju iz mernih stanica od
drugih drava koje se nalaze uzvodno. Npr. merne stanice iz Budimpete alju podatke trenutnog
vodostaja u hidrometeroloki zavod, a taj vodostaj e biti u Srbiji za osam dana. Hidrometeoroloki
zavod dostavlja te podatke svim vanijim ustanovama.
Evropska komisija je preko svojih nadlenih institucija pokrenula vei broj projekata u vezi sa
modeliranjem renih slivova, upravljanjem poplavama i smanjenjem rizika od poplava. Koncept se
bazira na savremenim svetskim i evropskim trendovima u oblasti zatite od poplava, a uvaava
aktuelno stanje sistema za zatitu od poplava i ograniene ekonomske mogunosti nae Republike.
Projekti Evropske komisije (EC) su se bavili sledeim oblastima:

primena meteorolokih radara i satelita,


hidrometeoroloki modeli,
prognoza poplava,
modeli renog basena,
povrinski i reni nanos,
procena rizika od poplava.

Osnovna odlika skoro svih navedenih projekata EC, iji je kratak prikaz dat u nastavku, je da
su bazirani na korienju podataka merenja u prirodi, a ne na eksperimentalnim i teorijskim
istraivanjima. Iz toga proistie njihova praktina vrednost i relevantnost. Takoe, mnogi od
projekata su rezultirali izradom prototipa, u saradnji sa nadlenim agencijama i institucijama.
Kada je u pitanju primena meteorolokih radara i satelita, kvalitetna radarska prognoza ima
poseban znaaj kod zatite od poplava u malim slivovima, jer se moe koristiti za blagovremeno
upozorenje o nailasku bujinih poplava i preduzimanje usvojenih mera zatite stanovnitva. Kako
su u mnogim evropskim zemljama este bujine poplave, EC je finansirala projekte DARTH i
HYDROMET u kojima je istraivano korienje i interpretacija podataka meteorolokih radara. U
okviru projekta DARTH data je procena efekata koji e se ostvariti uvoenjem podataka dobijenih
poboljanom radarskom tehnologijom u operativnu meteorologiju i hidrologiju. U okviru
HYDROMET-a je razvijena procedura koja omoguava znaajno poboljanje tanosti radarskih
merenja padavina u brdskim i planinskim podrujima. Pored toga, istraivana je mogunost
korienja satelitskih osmatranja za kratkoronu prognozu padavina u okviru projekta MEFFE.

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

34

Hidrometeoroloki modeli su tip operativne prognoze koje zavisi od veliine i stanja u slivu,
kao i vremenskih uslova. U velikim slivovima (veim od 10000 km2), prognoza poplava se bazira
na hidrolokim i meteorolokim osmatranjima u slivu i daje se za vie dana unapred. U slivovima
bujinih vodotoka (povrine manje od 100 km2) nailazak poplava se mora najaviti nekoliko sati
ranije. Stoga je najbolje da se prognoza poplava zasniva na kvantitativnoj prognozi padavina,
baziranoj na meteorolokim radarskim i satelitskim osmatranjima u realnom vremenu i modelima
razvoja i kretanja olujnih oblaka.
U sluaju malih slivova je potrebna vra veza izmeu hidrologije i meteorologije kao
naunih disciplina, jer je potrebno da se prevazie problem u nesrazmeri obima informacija koje se
koriste u meteorolokim i hidrolokim prognozama. U tom cilju pokrenut je projekat TELFLOOD,
a i ve pomenuti projekti HYDROMET i MEFFE su se bavili tom problematikom.
Cilj projekta TELFLOOD je bio razvoj i testiranje naune osnove za prognozu poplava u
planinskim slivovima (na vie slivova u Irskoj, vedskoj i Italiji). U okviru HYDROMET-a je
razraena ema za kratkoronu kvantitativnu prognozu padavina, koja omoguava povezivanje
podataka sa zemaljskih meteorolokih stanica sa podacima radarskih i satelitskih osmatranja. Cilj
projekta MEFFE je bilo poboljanje metoda za procenu intenziteta padavina, uz korienje podataka
radarskih i satelitskih osmatranja. U njemu su takoe ispitivane mogunosti povezivanja podataka
osmatranja meteorolokih satelita i radara (pojedinanih ili umreenih) sa konceptualnim
hidrolokim modelima.
Projektom FRIMAR je obuhvaena problematika rizika od poplava u planinskim podrujima,
kao i korienje informacija dobijenih primenom modela strujanja u atmosferi za hidroloke
prognoze. Povezivanje hidrolokih i klimatolokih modela je takoe znaajno za ocenu uticaja
dugoronih klimatskih promena na rizik od poplava. Iz projekta su proistekla uputstva koju
metodologiju treba primeniti u svakom konkretnom sluaju, zavisno od veliine, karakteristika sliva
(stanje i promenljivost vegetacije) i topografije (prostorna zastupljenost odreenih visinskih zona u
slivu od koje zavisi formiranje oticaja, ukljuujui i topljenje snega).
Modeli za prognozu poplava su glavna komponenta modernog operativnog sistema za
upozorenje o nailasku poplava. U principu, modeli mogu biti konceptualni ili bazirani na fizici
fenomena i u njima se vri transformacija podataka o padavinama (merenim ili prognoziranim) u
podatke o proticajimu u vodotoku. Nuno je da se uspostavi ravnotea izmeu sloenosti modela sa
potrebama prognoze i kvalitetom raspoloivih informacija o padavinama i stanju sliva. EC je
finansirala dva projekta u ovoj oblasti - AFORISM i HYDROMET.
AFORISM je obuhvatio dve aktivnosti:

Uporeenje razliitih pristupa modeliranju procesa transformacije padavina u oticaj na


razliitim slivovima, kao i ispitivanje primenljivosti modela za planiranje i prognozu poplava u
realnom vremenu;

- Izradu studije opravdanosti na konkretnom slivu reke Reno, veliine 4172 km2. U
studiji je, integrisanjem novih tehnologija, formiran ekspertni sistem za prognozu poplava i analizu
njenih uticaja.
Ve pomenuti HYDROMET program je, pored hidrometeoroloke komponente, imao i
komponentu prognoze oticaja. U poetnoj fazi projekta istraivan je uticaj nezaobilaznih greaka
koje se javljaju u radarskom merenju padavina na tanost prognoze oticaja.

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

35

Osnovu svakog sistema za prognozu poplava ili zatitu od poplava predstavlja model renog
basena. Jedan od znaajnijih projekata koji se bavi ovom problematikom je meunarodni projekat
nazvan RIBAMOD Concerted Action, pokrenut 1995. godine, koji je razmatrao zatitu od poplava
u sklopu integralnog upravljanja renim slivom. Najvaniji cilj projekta RIBAMOD je bio je
ispitivanje primene modela renog basena u kontekstu zatite od poplava, odnosno utvrivanje
stepena dosadanjeg razvoja i postavljanje pravaca za dalja istraivanja u ovoj oblasti.
U okviru projekta AFORISM je vie tipova modela povezano u ekspertni sistem za podrku
prognozi i zatiti od poplava. FLOODAWARE projekat predlae kombinaciju hidrolokog i
hidraulikog modeliranja sa digitalnom predstavom terena za izradu mapa rizika, dok se u projektu
FRIMAR razmatra specifino modeliranje planinskih vodotoka sa velikim padom i energijom toka.
Poplave na bujinim vodotocima su praene dopunskim fenomenima kao to su pojava
bujine lave, odrona, klizita. Usled naglog nailaska velikih voda, bujini talasi imaju izraeno
strmo elo koje ima veliku destruktivnu mo, pa rui obale, unitava vegetaciju i objekte u koritu i
priobalju, nosei sa sobom sav otpad iz poplavljenog pojasa (tzv. povrinski nanos). Bujini talas
pronosi velike mase povrinskog nanosa, kao i suspendovanog i vuenog renog nanosa, koje
ostavlja na mestima suenja ili u dolini. Mehanizmom nastanka nanosa u bujinim tokovima,
njegovog kretanja i deponovanja bavili su se projekti FRIMAR i DEBRIS FLOWS.

5.4 Sistemi ranog upozoravanja za spreavanje klizinih procesa


Poto su klizita ogranieni i lokalizovani za vreme intenzivnih kinih perioda, predvieno je
da bi sistem za rano upozoravanje obezbedio ogromnu korist upozoravajui ljude koji ive u
oblastima visoke opasnosti. Pokazalo se da je mnogo jeftinije i efikasnije preduprediti klizita nego
ih kasnije sanirati. Glavna mera prevencije je eliminisanje faktora nastanka klizita. Poto je voda
jedan od glavnih faktora klizita, treba posvetiti posebnu panju odvodnjavanju terena sklonih ovoj
pojavi. U tom cilju, u urbanim sredinama se mora voditi rauna o izgradnji odgovarajueg
kanalizacionog sistema. Septike jame i neispravne kanalizacije, destabilizuju teren.
Tamo gde je to mogue treba saditi vegetaciju koja ima veliku sposobnost apsorpcije suvine
vlage iz tla (npr. topola). ume imaju sposobnost da stabilizuju tlo i svojim korenjem. Meutim,
vegetacija nije od prevelike pomoi kod velikih klizita, jer klizna povrina klizita moe da bude
na dubini veoj od dubine korenja. Tada dolazi do pokretanja celih uma. Klizita u umama su
praena nakrivljivanjem drvea i ta pojava se naziva pijana uma. Kad doe do pokretanja
klizita, u nekim sluajevima nije mogue izvriti sanaciju dok se klizita ne zaustave. U borbi
protiv klizita, najee se vre raskopavanja, pobadaju se ipovi, grade potporni zidovi i vri se
drenaa (odvodnjavanje) terena. Nedavno je patentirana i nova metoda sanacije zasnovana na
zameni jona natrijuma u glinama, pomou struje, tkz. jonska metoda.

5.5 Sistem ranog upozorenja protiv poara


Efikasna zatita od poara poinje ranim otkrivanjem i pouzdanim upozoravanjem na
prisustvo vatre. Nikada u praksi nisu zabeleena dva ista poara. Svaki poar je na drugom
lokalitetu, u pitanju je druga goriva materija, razliiti atmosferski uticaji, brzina irenja poara, itd.
Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

36

RHMZ Srbije, u cilju doprinosa organizovanoj zatiti uma od poara u Srbiji, od prolea
2008. godine izraunava procenu opasnosti od pojave umskih poara na teritoriji Republike Srbije.
Za procenu opasnosti pojave umskih poara koristi se kanadski metod odreivanja indeksa
opasnosti od pojave umskih poara. Ovaj metod zasniva se na proceni zapaljivosti umskog goriva
u zavisnosti od prolih i trenutnih vremenskih uslova. Meteoroloki elementi koji utiu na opasnost
su temperatura vazduha, relativna vlanost vazduha, brzina vetra i koliina padavina u prethodnih
24 asa. Vremenski indeks opasnosti od pojave umskog poara, tj. Fire Weather Index (FWI), je
numeriki pokazatelj potencijalnog inteziteta vatre u standardnom umskom gorivu. RHMZ Srbije
svakodnevno izraunava indeks kao posledicu stvarnih i prethodnih vremenskih uslova i kao
prognozu za naredni dan. Ova prognoza zavisi od tanosti prognoziranih elemenata vremena za datu
oblast, temperature vazduha, relativne vlanost vazduha, brzine vetra i koliine padavina.

5.6 Sistemi ranog upozorenja na zemljotrese

Srbija nije prostor visoke seizmike aktivnosti ali se u njoj deavaju zemljotresi ija
magnituda dostie 5.8 jedinica Rihterove skale. Po svojoj energiji ovakvi zemljotresi mogu biti i
ruilaki. Iako zemljotresi ne mogu da budu spreeni, savremena nauka nudi reenja koja se koriste
za smanjenje njihovih efekata. Seizmolozi mogu da izdvoje sa znaajnom tanou prostore u
kojima se mogu oekivati zemljotresi kao i da odrede njihove maksimalne oekivane magnitude.
Mreu seizmolokih stanica Srbije, krajem aprila 2010. godine, je inila 21 seizmoloka
stanica sa 63 digitalna kanala, koje su opremljene razliitom seizmolokom opremom kako je
prikazano u tabeli.
Sistem DASA ( Digitalna Automatska Seizmoloka Akvizicija) je razvijen u Republikom
seizmolokom zavodu i u periodu 1991.-2005. godine je inio osnovu seizmoloke mree.
Republiki seizmoloki zavod je modernizovao svoj rad u okviru projekta pomoi Slovake
vlade koji je finansiran iz fonda Beograd-Bratislava. U okviru ovog projekta izvrena je:
modernizacija sistema za akviziciju i prenos seizmolokih podataka; osnivanje centra za
prikupljanje, razmenu, automatsku obradu, publikovanje i analizu seizmolokih podataka; Deset
seizmolokih stanica je opremljeno je novim digitalizatorima Wave 24 (Microstep-MIS) i
programima za akviziciju SeisComp/SeedLink 2.1 (GFZ Potsdam). Satelitski prenos podataka
ostvaren je sa est stanica: Divibare, Barje, Zavoj, Selova, Bajina Bata i Grua a internetom u
realnom vremenu sa devet stanica: Beograd, erdap, Svilajnac, Sjenica, Ivanjica, Boljevac, Tekeri,
Kuevo i Fruka Gora. Sa tri lokacije se prenos podataka vri preko modema telefonskim vezama i
to prozivanjem na svakih sat vremena (tzv. skoro u realnom vremenu).

5.7 Sistemi ranog upozorenja za borbu protiv sue


Na teritoriji Srbije, pojava sue moe imati znaajne posledice za poljoprivrednu proizvodnju.
U manjem ili veem intenzitetu sua je izraena skoro svake godine i predstavlja ograniavajui
Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

37

faktor. Kompleksna pojava sue moe pojednostavljeno da se prikae pomou indeksa sue. Danas
se u svetu koriste bojni indeksi sue, a jedan od najee primenjivanih je standardizovani indeks
padavina (SPI).
Ovaj indeks se moe koristiti kao primarni indeks sue zbog toga to je jednostavan - potrebni
su samo podaci o koliinama padavina i prostorno je nezavistan u svom tumaenju. Iako SPI nije
direktno vezan za parametre koji odreuju poljoprivrednu suu, kao to je vodni bilans u zemljitu,
on je ipak preporuen za korienje u celom svetu i od strane Komisije za agrometeorologiju
Svetske meteoroloke organizacije.
Metode prostorne interpolacije su esto zastupljeni alati kod GIS aplikacija. Putem prostorne
interpolacije, se za sve take na odreenom podruju, dobiju vrednosti interpolisane veliine na
osnovu poznatih vrednosti za pojedine karakteristine take. Tipian primer primene prostorne
interpolacije je interpolacija visina i odreivanje digitalnog modela terena (DTM) na osnovu
poznatih visina datih taaka. Meutim, razliite metode prostornih interpolacija su nale primenu i u
drugim oblastima, pa tako i u prouavanju meteorolokih fenomena i izradi klimatolokih karata
temperatura, karata indeksa sue i drugim.

5.8 Sistemi ranog upozorenja za odbranu od gradonosnih oluja


Napori za ublaavanje tete od gradonosnih oluja su: graevinski propisi i kampanje za
poveanje svesti i edukaciju javnosti. Poboljanja meteorolokih sistema upozoravanja, kao i
modernizacija sistema osmatranja, poboljae predvianja meteorolokih uslova iz kojih mogu
nastati oluje i gradonosne oluje. Jedan od osnovnih naina za odbranu od grada je svakako raketna
protivgradna odbrana.
Sektor za odbranu od grada je poeo da funkcionie kao organizovan sistem 1967. godine. Od
tada se stalno razvijao, kako u metodolokom, tako i u operativno tehnikom smislu, i teritorijalno
se irio. Od 1991. godine odbranom od grada obuhvaena je teritorija 144 optine u Srbiji. Odbrana
od grada se u toku godine operativno sprovodi od 15. aprila do 15. oktobra, jer su u ovom periodu
najpovoljniji uslovi za pojavu grada na naem podruju. Sistem za operativno delovanje na olujno
gradonosne oblake obuhvata radarske centre irom Srbije, zatim 1500 stanica za lansiranje raketa i
sistem radio veze.
Savremeni meteoroloki radar je nezamenjivo sredstvo u osmatranju, merenju i prouavanju
dinamike vazdunih sistema, a posebno jake konvektivne oblanosti. Primena radara u
meteorologiji se zasniva na svojstvu odbijanja radio talasa od krupnih vodenih kapi i ledenih estica
koje se nalaze u oblaku ili u zoni sa padavinama (kao to je prikazano na slici 5.1). Izuzetno je
vano rei da je izdavanje informacija iz atmosfere vremenski kratko, odnosno, za maksimum pet
minuta radarski operator ima kompletan set meteorolokih podataka iz dela atmosfere koju
istrauje. Meteoroloki radar saoptava dve osnovne grupe informacija i to prvu o padavinama i
drugu o vazdunim strujanjima.
Slika 5.1: Sistem ranog upozorenja za odbranu od gradonosnih oluja (izvor: Dejanovi T., Meteoroloki radar, 2010)

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

38

6. PREPORUKE ZA DALJI RAD


Na osnovu detaljnih procena i politike za smanjenje rizika od katastrofa, potreba korisnika da
podre smanjenje rizika od katastrofa, razvijene su preporuljive strategije. Poetni rezultati su
predstavljeni nacionalnim zainteresovanim stranama, da bi izvrili pregled i diskusije. Zahvaljujui
ovim rezultatima, napisane su sledee preporuke i prioriteti:
Prioritet 1: Uveriti se da je smanjenje rizika od katastrofa (DRR) nacionalni i lokalni
prioritet sa jakom institucionalnom osnovom za implementaciju
Preporuka 1: Potrebno je podstai sve postojee aktere koji uestvuju u smanjenju rizika od
katastrofa u Srbiji, kao to je definisano u postojeem pravnom okviru, da rade zajedno, kao i da
ulau dodatne napore u prepoznavanju i ispunjavanju postojeih zadataka da bi doli do smanjenja
rizika od katastrofa i drugih odgovornosti.
Preporuka 2: Potrebno je ojaati koordinaciju, strateko planiranje i upravljanje smanjenjem
rizika od katastrofa na nacionalnom nivou kroz formiranje nacionalne platforme kao multi-aktera
nacionalnog mehanizma, koji slui kao zagovornik prevencije katastrofa i smanjenja rizika od
katastrofa; obezbeuje koordinaciju, analizu i savete o oblastima prioriteta i preduzima smanjenje
rizika putem stratekog planiranja i upravljanja.
Preporuka 3: Potrebno je dodatno olakati i unaprediti uspostavljanje
preslikanih/slinih/istih mehanizama na regionalnom i lokalnom nivou kroz jaanje i osiguravanje
kapaciteta lokalne uprave i kapaciteta institucija.
Preporuka 4: Potrebno je podstai razvoj Nacionalne strategije za smanjenje rizika od
katastrofe i zatite u vanrednim situacijama i odgovarajuoj primeni Akcionog plana, kao prvi
zajedniki korak preduzet od strane kljunih aktera za smanjenje rizika od katastrofa, na primer,
Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutranjih poslova, Republikog hidrometeorolokog
zavoda Srbije, Republikog seizmolokog zavoda, resorna ministarstva i odgovarajua javna
preduzea, Crveni krst Srbije, istraivake i obrazovne institucije, nevladine organizacije, civilnog
drutva i poslovne zajednice ka integraciji smanjenja rizika od katastrofa u razvojne politike,
strategije i sektorske planove, zatim sa sprovoenjem Nacionalne strategije.

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

39

Prioritet 2: Identifikovanje, procena i praenje rizika katastrofa i poboljanje ranog


upozorenja
Preporuka 5: Poboljati sistem ranog upozorenja i uspostavljanje jedinstvene telefonske
centrale za vanredne situacije pozivanjem na broj 112 sa seditem u Ministarstvu unutranjih
poslova kroz modernizaciju kontinuiranog prikupljanja informacija u stvarnom vremenu i njihovu
razmenu irenjem hidrolokih, meteorolokih mrea, kao i mrea za monitoring kvaliteta vazduha,
vode, zemljita i biodiverziteta, uspostavljanje integrisanog sistema zatite i spaavanja i
obezbeivanje funkcionalne horizontalne i vertikalne veze izmeu svih aktera za smanjenje rizika
od katastrofa.
Preporuka 6: Osnaiti tehnike i ljudske resurse RHMZ-a Srbije, i unaprede modernizaciju i
poboljanje seizmoloke mree za monitoring i sistema za prenos podataka i operativnog
monitoringa RHMZ-a Srbije, upozorenja, predvianje i mapiranje u vezi sa hidrolokim,
meteorolokim, klimatskih i ekolokih rizika.
Preporuka 7: Potrebno je da se povea svest graana i medija u vezi sistema ranog
upozoravanja i jedinstvenog evropskog broja 112 za hitne pozive, kao i podizanje svesti javnosti i
da se informie i edukuje stanovnitvo o merama za spreavanje katastrofe.

Prioritet 3: Upotreba znanja, inovacija i obrazovanja da se izgradi kultura bezbednosti i


otpornost na svim nivoima

Preporuka 8: Potrebno je podstaknuti normalizovano smanjenje rizika od katastrofa u


nacionalnom obrazovnom programu uspostavljanjem radne grupe koja bi bila sastavljena od
predstavnika iz Ministarstva prosvete, iz Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutranjih
poslova, RHMZ-a Srbije, Republikog seizmolokog zavoda Srbije i drugih odgovarajuih resornih
ministarstava, Crveni krst Srbije, nevladine organizacije, meunarodne organizacije, strune
organizacije i pojedinci, kao i istraivake i obrazovne institucije.
Preporuka 9: Koordinisano DRR istraivanja treba preduzeti za poboljanje metoda za
procenu vie rizika koji su predvidivi i analizu drutveno-ekonomske vrednosti beneficije smanjenja
rizika akcija na svim nivoima. Ove metode treba da budu ukljuene u procese odluivanja na
regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou. Ojaati tehniku i naunu sposobnost da razviju i
primene te metodologije, studija i modela, ukljuujui poboljanje regionalnih kapaciteta
monitoringa i procene.

Prioritet 4: Smanjiti osnovne faktore rizika


Preporuka 10: Ukljuiti procenu rizika od katastrofa u urbanistiko i prostorno planiranje,
takodje treba ukljuiti kod upravljanja katastrofa koje su sklone da se esto dogode u ljudskim
naseljima, naroito u gusto naseljenim oblastima i naseljima koja se brzo razvijaju. Pitanja
neformalnog ili nestalnog stanovanja i mestu stanovanja u visoko rizinim podrujima treba reavati
kao prioritetne. Takoe, u redovne razmatranja rizika od katastrofa u planiranju postupaka za velike
Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

40

infrastrukturne projekte, treba ukljuiti i kriterijume za projektovanje, odobravanja i realizaciji


takvih projekata i razmiljanja na osnovu procene socijalnih, ekonomskih uticaja i uticaja na
ivotnu sredinu.
Preporuka 11: Da se razviju nacionalni kapaciteti za klimatske usluge koji e pruiti podrku
srednje i dugoronom planiranju kroz sektorsku saradnju i jaku saradnju preko resornih
ministarstava i RHMZ-a Srbije i kroz poboljanu regionalnu saradnju sa drugim zemljama
jugoistone Evrope i zemljama koje su lanice Evropske Unije.
Prioritet 5: Jaanje spremnosti na katastrofalan dogaaj radi efikasnog odgovora na
svim nivoima
Preporuka 12: Potrebno je da se dalje jaa operativna saradnja izmeu Sektora za vanredne
situacije Ministarstva unutranjih poslova i Republikog hidrometeorolokog zavoda Srbije, kroz
zajedniku obuku i poboljanje na standardnim operativnim procedurama irom agencija povezanih
sa razliitim nivoima pretnji i nauene lekcije iz svakog katastrofalnog dogaaja.
Preporuka 13: Potrebno je da se ojaaju tehniki i ljudski resursi Sektora za vanredne
situacije, izgrade kapaciteti operativnih jedinica u okviru sektora i pojaaju regionalne saradnje i
saradnje na tehnikom nivou kroz zajedniku obuku.
Preporuka 14: Da se unapredi razvoj Nacionalnog centra za obuku u Sektoru za vanredne
situacije, odnosno da se povea tempo implementacije Nacionalnog akcionog plana obuke centra i
promovie obrazovanje i osposobljavanje pojedinaca da pravilno reaguju u sluaju katastrofa.
Preporuka 15: Treba da se nastavi sa osnivanjem Regionalnog centra za vanredne situacije u
Srbiji, koji e sluiti kao centar za obuku i kao centar za upravljanje, koordinaciju spremnosti i
odgovora na katastrofalan dogaaj u jugoistonoj Evropi, gde e spasilaki timovi i one koji prvi
reaguju sa drugaijom ekspertizom biti smeteni sa svom neophodnom opremom i robom hitne
pomoi, a koja e biti deo mree nadmonih regionalnih centara promoviui regionalnu saradnju u
cilju smanjenja rizika od katastrofa u jugoistonoj Evropi.

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

41

7. ZAKLJUAK
Prihvaeno je da je fundamentalni preduslov za pripremu za katastrofe, postojanje sistema za
pravovremeno upozoravanje koji dobro funkcionie i koji moe da prenese precizne informacije
stanovnicima koji su u opasnosti, na pouzdan i pravovremen nain. Tehnologijama ranog
upozoravanja su od velike koristi nedavna dostignua u komunikaciji i informacionim tehnologija i
zbog toga je dolo do poboljana znanja o prirodnim hazardima i osnovama ove tehnologije. Ipak i
dalje postoje mnoge praznine kod sistema za rano upozoravanje, posebno u razvoju u svetu i jo
mnogo toga se mora i moe uraditi za razvoj sistema na globalnom nivou. Operativne praznine
moraju biti popunjena za hazarde sa sporim poetkom, pre svega monitoring, komunikacija izmeu
aktera i poslednje faze tj. odgovor zajednice na hazard.
U cilju smanjenja opasnosti od prirodnih hazarda aktivnost stanovnitva bi trebala biti
usmerena na preventivno delovanje. To podrazumeva edukaciju stanovnitva, kao i izradu
prostornih planova koji prikazuju zone rizika od prirodnih hazarda. Zatim trebalo bi plaati premije
osiguranja za sluaj tetnih posledica od prirodnih hazarda. Na taj nain bi se umanjile tetne
posljedice za imovinu ljudi. Kao cilj preventivnog delovanja bi trebali da uspostavimo jo bolje
sisteme ranog upozoravanja i pravodobnu evakuaciju stanovnitva, jer bi na taj nain spasili veliki
broj ivota ljudi.
Glavni cilj je da se sprovedu istraivanja o modelovanju rizika i analize koje e obezbediti
informacije i proizvode od znaaja za upravljanje vanrednim situacijama. Cilj ranog upozorenja je
da osnai pojedince i zajednice, kojima prete prirodni hazardi, da imaju dovoljno vremena za
delovanje i da bi delovali na odgovarajui nain kako bi se smanjila mogunost povreda, gubitak
ivota i oteenje imovine, ili u neposrednoj blizini i lomljivih okruenja. Rano upozorenje daje
zajednicama blagovremene informacije, omoguavajui im da se pripreme za oekivani opasan
dogaaj, tako da su uticaji dogaaja na ivot, sredstva na ivot i imovinu minimizirani.
I uvek moramo drati fokus na krajnjem cilju-smanjenje nesrea.

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

42

8. LITERATURA
1.
Jeli M., Modeli osiguranja od prirodnih opasnosti sa katastrofalnim posledicama na
teritoriji Srbije, Master rad, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2010
2.
Milanov M., Ciklus upravljanja akcidentalnim rizicima, Diplomski rad, Fakultet tehnikih
nauka, Novi Sad, 2010
3.
Popov S., Primena modela servisa za integraciju heterogenih podataka u analizi rizika od
dogaaja sa katastrofalnim posledicama, Doktorska disertacija, Fakultet tehnikih nauka, Novi
Sad, 2011
4.
Predi U., Sistemi ranogupozorenja na dogaaje sa katastrofalnim posledicama, Master rad,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad 2011
5.

Thywissen K., Komponente rizika Renik pojmova, UNU-EHS, Bon, 2006

Web izvori:
1.

www.hidmet.gov.rs

2.

www.seismo.gov.rs

3.

www.drrrc.rs

4.

www.mup.gov.rs/cms/resursi.nsf/nacrt_strategije.pdf

5.

na.unep.net/geas/docs/Early_Warning_System_Report.pdf

6.

www.riskinstitute.org/peri/images/file/PERI_Symposium_UNISDR.pdf

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

43

7.

www.adpc.net/pdr-sea/publications/OEWS.pdf

8.
9.

www.gripweb.org/~gripwebo/gripweb/sites/default/files/Serbia%20assessment%20report%20
from%20government%20input_SRBinput_0.pdf

10. sog.zitel.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=101:sua-i-borba-protivnje&catid=41:ztita-okolia&Itemid=204
11.

www.mup.gov.rs/cms/resursi.nsf/Aneks_SVS.doc

12.

www.meteoalarm.rs/latin/fwi.pdf

13.

regijakolubara.com/files/zemljotres.html

14. dmcsee.eu/index.php?option=com_docman&task=doc_view&gid=35&tmpl=component&for
mat=raw&Itemid=45

Sistemi i instrumenti kontrole rizika i ranog upozorenja najfrekventnijih hazar da

44