SAOBRAAJNI USLOVI

I
DEJSTVA NA
MOSTOVE

SAOBRAAJNI

USLOVI

SLOBODNI

PROFIL

SLOBODNI

PROFIL

SLOBODNI

PROFIL

SLOBODNI

PROFIL

SLOBODNI

PROFIL

SLOBODNI PROFIL ZA
PEAKE

SLOBODNI PROFIL ZA
PEAKE

SLOBODNI PROFIL ZA
PEAKE

SLOBODNI PROFIL ZA
SAOBRAAJNICU

SLOBODNI PROFIL ZA
SAOBRAAJNICU

SLOBODNI PROFIL ZA
SAOBRAAJNICU

SLOBODNI PROFIL ZA
SAOBRAAJNICU

SLOBODNI PROFIL ZA
ELEZNICU

SLOBODNI PROFIL ZA KOMBINOVANE

PUTNO ELEZNIKE MOSTOVE

SLOBODNI

PROFIL ZA VODOTOKE
I PLOVIDBE

SLOBODNI

PROFIL ZA VODOTOKE
I PLOVIDBE

SLOBODNI

PROFIL ZA VODOTOKE
I PLOVIDBE

NIVELETA I OBLICI SAOBRAAJNE

PORINE

OBLICI NIVELETE

NA MOSTU

EVROPSKI NORMATIVI ZA PRORAUN

KONSTRUKCIJA

EVROPSKI NORMATIVI ZA PRORAUN

KONSTRUKCIJA

SOPSTVENA TEINA
KONSTRUKCIJE
Sopstvena teina i stalni
tereti odreeni su oblikom i
veliinom pojedinih delova
mosta , kao i gustinom
materijala od kojeg je most
izgraen.
Vrednosti zapreminskih
masa materijala koji se

SOPSTVENA TEINA
KONSTRUKCIJE
Ako je razlika izmeu
raunskih veliina sopstvene
teine i stalnog tereta s kojim je
vren proraun i stvarnih veliina
vea od 3% u odnosu na ukupnu
veliinu uticaja na konstrukciju ili
na njen deo , proraun se mora
ponoviti.
Jedinine zapreminske mase

SOPSTVENA TEINA
KONSTRUKCIJE

SOPSTVENA TEINA
KONSTRUKCIJE

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

Korisno optereenje koje se

uzima u obzir pri proraunu
sastoji se od optereenja tipskim
vozilima , koje zavise od
saobraajne namene mosta i
njegove klase i od toga da li je
povrinsko optereenje
ravnomerno raspodeljeno.
Korisnim optereenjem
optereuju se sve povrine mosta
koje se nalaze izmeu unutranjih

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

Peaki mostovi su mostovi

namenjeni iskljuivo saobraaju
peaka.Prelaz drumskih vozila
preko takvih mostova mora biti
onemoguen odgovarajuim
konstrukcionim detaljima.
Mostovi meovite namene
su mostovi koji slue za prelaz
drumskih i inskih vozila.Ovi
mostovi se razvrstavaju u jednu od
kategorija iz predhodne tabele.

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

Povrinu drumskog mosta

sainjavaju sledei osnovni delovi :
- kolovoz deo izmeu
ivinjaka namenjen prolazu vozila,
koji se sastoji od saobraajnih ,
zaustavnih , ivinih i biciklistikih
traka.
- peake staze ili staze za
slubenu upotrebu delovi izmeu
ivinjaka i unutranje strane
ograde,
- razdelna traka deo izmeu

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

Kolovoz mosta sastoji se od

glavne trake irine 3 m i prostora
izvan glavne trake.
Glavna traka smetena je u
najnepovoljniji poloaj za deo koji
se posmatra, a paralelna je sa
osom mosta.
Ako je konstrukcija poprenog
preseka mosta jedinstvena za celu
irinu mosta , na celom mostu
postoji jedna glavna traka, bez

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

Ako se konstrukcija
poprenog preseka sastoji od vie
samostalnih delova, za svaki deo
mora se predvideti po jedna glavna
traka.
Most , odnosno njegovi delovi
prorauna -vaju se prema
raunskoj emi optereenja mosta
, zavisno od kategorije mosta.
Prilikom prorauna glavna
traka se na naj- nepovoljnijem
mestu optereuje tipskim vozilom

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

Tipsko vozilo moe biti

smeteno na kolovozu tako da
tokovima dodiruje ivinjak.
Povrina kolovoza izvan
glavne trake optereuje se
ravnomerno raspodeljenim
optereenjem p2 u kombinaciji sa
ostalim saobraajnim
optereenjem.
Sve preostale povrine
izmeu kolovoza i unutranjih ivica
ograde optereuju se ravnomerno

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

Dimenzije tipskog vozila V-600

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

Odreivanje statike irine toka u

poprenom pravcu

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

Odreivanje statike irine toka u

poprenom pravcu

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

ema optereenja tipskim

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

ema optereenja tipskim vozilom

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

Pri proraunu pojedinih delova

mosta ( na primer : delova peakih
staza , ploa, poprenih nosaa i
dr. ) uzima se ravnomerno
raspodeljeno optereenje p3 = 5,00
KN/m2.
Peake staze koje nisu
osigurane odbojnim ogradama
protiv naletanja vozila, a ija je
visina ivinjaka manja od 20 cm
iznad povrine kolovoza,optereuju

Korisna optereenja imaju

dinamike uticaje zbog:
-naglog nailaska vozila,
-neravnosti povrine kolovoza,
-neizbalansiranosti tokova,
-delovanja centrifugalne sile itd.

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

Sva korisna optereenja u

glavnoj traci mosta , koja se unose
u proraun svih delova mosta ,
izuzev krajnjih i srednjih stubova i
njihovih temelja, moraju se
poveati mnoenjem dinamikim
koeficijentom Kd.
Proraun leita , kvadera i
leinih greda vri se sa ovako
uveanim optereenjem.
Dinamiki koeficijent za
drumske mostove izraunava se

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

gde je :
L - raspon dela koji se rauna.
Kod nosaa koji idu preko vie
otvora sa zglobovima ili bez
zglobova to je raspon u kome se
nalazi tipsko vozilo.
Kod prenosa sile u dva smera
ili vie smerova to je najmanji
raspon.
Ako najmanji raspon iznosi
najmanje 0,70 od najveeg

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

Optereenje na kolovozu uz most

unosi se u proraun obalnih stubova
kao jednoliko raspodeljeno
optereenje p bez dinamikog
koeficijenta.
Ono se rasprostire kroz tlo pod
uglom 60 stepeni prema vodoravnoj
ravni.

SAOBRAAJNA ( KORISNA )
OPTEREENJA

Korisno optereenje za peake

mostove uzima se kao ravnomerno
raspodeljeno optereenje p = 5,00
KN/m2 i ne mnoi se sa dinamikim
koeficijentom.
Ako je raspon noseih elemenata
mosta vei od 10 m , dozvoljeno je
smanjenje korisnog optereenja na p =
5,0 0,05 x L
- gde je L - raspon u m ,
U ovom sluaju za smanjena

OPTEREENJE

OD PEAKA - EN

OPTEREENJE OD PEAKA - EN

OPTEREENJA

OD VOZILA - EN

OPTEREENJA

OD VOZILA - EN

OPTEREENJA

OD VOZILA - EN

OPTEREENJE PO MODELU

OPTEREENJA

OD VOZILA - EN

OPTEREENJA

OD VOZILA - EN

OPTEREENJA

OD VOZILA - EN

ELEZNIKA OPTEREENJA

ELEZNIKA OPTEREENJA

ELEZNIKA OPTEREENJA

ELEZNIKA OPTEREENJA

ELEZNIKA OPTEREENJA

ELEZNIKA OPTEREENJA - EN

ELEZNIKA OPTEREENJA
Ako se preko mosta prevodi
posteljica, uzima se jednoliko
rasprostrto optereenje na irini
3,0 m po koloseku.
Optereenje praznih kola
uzima se s 13,0 kN/m i mnoi se
s dinamikim koeficijentom.
Na njih moe djelovati i vetar.
U eljeznikih mostova dinamiki
koefici-jent zavisi i od merodavne
dune posmatranog dela sklopa, Li

ELEZNIKA OPTEREENJA

DELOVANJA ZBOG SKUPLJANJA I

TEENJA MATERIJALA

Veliine delovanja zbog

skupljanja betona utvrene su u
propisu o tehnikim normativima za
beton i armirani beton.
Pri razmatranju skupljanja
betona moraju se uzeti u obzir
njegove najmanje i najvee
vrednosti , zavisno od vremena
izgradnje mosta.
Veliine delovanja zbog teenja
betona utvrene su u propisu o

DELOVANJA ZBOG SKUPLJANJA I

TEENJA MATERIJALA

U teenju betona moraju se

uzeti u obzir njegove najmanje i
najvee vrednosti, zavisno od
vremena izgradnje mosta.
Ovakva delovanja su
karakteristina za prednapregnute i
spregnute konstrukcije.
Za mostove od armiranog
betona ova delovanja se smatraju
dopunskim.

OPTEREENJE

VODOVIMA

Poloaj vodova i njihova teina

uzimaju se u proraun za svaki
pojedinani sluaj , kao i
optereenja od skretne sile kod
cevovoda , od temperaturnih
dilatacija , trenja na leitima i sl.

OPTEREENJE

OD PRITISKA

TLA

Potporne konstrukcije mosta

moraju se dimenzionisati na
pritisak tla koji nije manji od
hidrostatikog pritiska .
Pasivni pritisak tla ne uzima se
u obzir ako mu je delovanje
povoljno , osim ako je njegovo
delovanje osigurano.

OPTEREENJE

OD PRITISKA
VODE

MIRNE

Pritisak mirne vode smatra se

mirnim optereenjem , a pri
proraunu se uzima u obzir samo
kad svojim delovanjem poveava
ukupno delovanje koje se ispituje i
tada se uzima njegova najvea
vrednost.
Ako deluje rastereujue , moe
se uzeti u proraun ako postoji

OPTEREENJE

OD PRITISKA
VODE

TEKUE

OPTEREENJE

OD

UZGONA

Za uticaj uzgona pri proraunu

se posebno uzima u obzir veliina
uzgona , uz najvii i najnii nivo
vode ili podzemne vode.

pu =

KN/m2

OPTEREENJE

NA

OGRADU

MOSTA

Optereenje na ogradu
peakih staza ili peakih
mostova uzima se u obzir pri
proraunu kao mirno linijsko
optereenje koje deluje u visini
gornje ivice ograde, u vertikalnom
ili horizontalnom smeru.
Veliina optereenja na
ogradu u vertikalnom smeru je

OPTEREENJE

NA

OGRADU

MOSTA

Ako se na ogradu mosta

postavljaju ureaji za zatitu
saobraaja od delovanja vetra,
ograda se proraunava za veliinu
delovanja vetra na neoptereeni
most.
U proraun se unose i sva
posebna optereenja na ogradu
mosta , ako postoje, od rasvetnih

OPTEREENJE

NA

OGRADU

MOSTA

Udar vozila u odbojnu ogradu

uzima se u obzir pri proraunu kao
mirna horizontalna sila na 60 cm
iznad povrine kolovoza uz
ivinjak.
Veliina te sile je H = 100 KN
za I i II kategoriju mosta , odnosno
H = 50 Kn za III kategoriju mosta.
Ograda za peake za koju je
privrena odbojna ograda , mora
se proveriti za oba sluaja

DEFORMACIJE KAO POSLEDICA NAINA

IZGRADNJE

DEFORMACIJE KAO POSLEDICA NAINA

IZGRADNJE

DOPUNSKA

DELOVANJA PROMENA
TEMPERATURE

DOPUNSKA

DELOVANJA PROMENA
TEMPERATURE
Prirodna promena
temperature

Predpostavlja se da je srednja
temperatura okoline, pa tako i izvoaka
temperatura mosta, 10oC.
Tri su vrste odstupanja u odnosu na
nju:
- ravnomerna promena temperature,
- neravnomerna promena temp.
- neravnomerno zagrevanje razliitih
delova (npr. luk/zatega, vjealjke/ukrutni

DOPUNSKA

DELOVANJA PROMENA
TEMPERATURE

Kolebanje temperature uzrokuje

promenu duine ili ugla zaokreta, a ako su
pomeranja spreena promene reznih sila
i dodatna naprezanja.
Promena duine, l, rauna se po
izrazu:
l= kt x T l
gdje je:
ktkoeficijent temperaturne promene za 1
K,
T promena temperature.

DOPUNSKA

DELOVANJA PROMENA
TEMPERATURE

Tako je :
- za beton kt = 1,0 x10-5,
- a za elik
1,2 x 10-5.
- T je za beton (AB i P B) 25 K,
elik 35 K.

a za

Neravnomerna promena temperature

u preseku mosta za beton je 10 K, a za
elik i spregnute sisteme 15 K.

DOPUNSKA

DELOVANJA PROMENA
TEMPERATURE

DOPUNSKA

DELOVANJA OPTEREENJE
VETROM

DOPUNSKA

DELOVANJA OPTEREENJE
VETROM

Razlikujemo mostove to ih vetar

moe dovesti u stanje titranja i trome
mostove.
U prve pripadaju visei i ovbjeeni
mostovi, ali i uski gredni mostovi velika
raspona.
Ograniit emo se na trome
mostove.
Dejstvo vetra zavisi od:
- visine napadne povrine inad
terena ili vodotoka

DOPUNSKA

DELOVANJA OPTEREENJE
VETROM

Vetar duva vodoravno i jednoliko je

rasprostrt.
Izloena povrina = povrina proelja
(+ bukobran ako ga ima).
Na optereenom mostu treba dodati
pojas visine:
3,5 m (putni most)
3,8 m (eljezniki most)
1,8 m (peaki ili biciklistiki most).
Ako je bukobran vii mjerodavan je.
Veliina optereenja:
- na neoptereenom mostu : 2,5

DOPUNSKA

DELOVANJA OPTEREENJE
VETROM

DOPUNSKA

DELOVANJA OPTEREENJE
VETROM

DOPUNSKA

DELOVANJA OPTEREENJE
VETROM

DOPUNSKA

DELOVANJA OPTEREENJE
VETROM

DOPUNSKA

DELOVANJA OPTEREENJE
VETROM

DOPUNSKA

DELOVANJA OPTEREENJE
SNEGOM

DOPUNSKA

DELOVANJA OPTEREENJE
SNEGOM

DOPUNSKA

DELOVANJA DELOVANJE
LEDA

Mogua dejstva leda su :

- dinamiko dejstvo od udara leda

( ledenih ploa )
- statiko dejstvo usled kretanja
velikih ledenih povrina
- statiko dejstvo leda usled zastoja
leda
- poveanje vertikalnog optereenja
stubova od prijanjajueg leda na
rekama sa promenljivim nivoom

DOPUNSKA

DELOVANJA DELOVANJE
LEDA

Za dinamiko dejstvo leda

horizontalana sila pritiska na stubove
se rauna po obrascu :
F l = Cn x p x t x B x Ck
Cn koeficijent koji zavisi od ugla koji elo
stuba zaklapa sa vertikalom ( tabelarno )
p - efektivna vrstoa , p = 750 KN/m2
t - debljina ledenog sloja na kontaktu sa
stubom - m
B - irina stuba ili prenik ela stuba (ako je
elo krunog oblika ) na mestu dejstva leda -

DOPUNSKA

DELOVANJA SILE ZAUSTAVLJANJA I

KOENJA

Najvea duina kolovoza koji se

optereuje je 200 m.
Most meovite namene mora se
proveriti i na silu zaustavljanja kaja
nastaje od inskih vozila , sa silom ili
bez sile od zaustavljanja drumskih
vozila, zavisno od stanja na mostu.

DOPUNSKA DELOVANJA SILE ZAUSTAVLJANJA I

KOENJA KOD ELEZNIKIH MOSTOVA

DOPUNSKA

DELOVANJA SILE ZAUSTAVLJANJA I

KOENJA - EN

DOPUNSKA

DELOVANJA OTPORI U LEITIMA

Veliina sile od otpora u leitima

izraunava se prema sledeoj formuli :
T = kr x R
- T - sila otpora u leitima,
- kr koeficijent otpora u leitu
( tabelarno )
- R reakcija od sopstvene teine
( stalnog optereenja ) i polovine
korisnog optereenja bez dinamikog
koeficijenta.
Otpori u leitima uzimaju se u obzir

DOPUNSKA

DELOVANJA OTPORI U LEITIMA

- EN

DOPUNSKA

DELOVANJA CENTRIFUGALNA SILA

DOPUNSKA

DELOVANJA CENTRIFUGALNA SILA

DOPUNSKA

DELOVANJA POMERANJE
TEMELJNOG TLA

Oekivano pomeranje temeljnoga

tla
Sleganje i/ili rotacija temelja to
uzrokuje susedna pomeranja oslonaca ,
pa onda i odgovarajue sile u njima i
u rasponskomu sklopu, mora se uzeti
u obzir.
Meutim, povoljno delovanje sleganja ili
zaokreta-nja temelja dopustivo je uzeti u
obzir samo ako se moe dokazati da je
ono trajno.

DOPUNSKA

DELOVANJA POMERANJE
TEMELJNOG TLA

DOPUNSKA

DELOVANJA POMERANJE
TEMELJNOG TLA

ZEMLJOTRE
S

ZEMLJOTRE
S

ZEMLJOTRE
S