IVANA SPASI

SOCIOLOGIJE

SVAKODNEVNOG
IVOTA

IVANA SPASIC

SOCIOLOGIJE
SVAKODNEVNOG
IVOTA

Zavod za udbenike i nastavna sredstva

Beograd, 2004

ODGOVORNI UREDNIK

dr Petar Pijanovi

ZA IZDAVAA

dr Rado Ljui,
direktor i glavni urednik

SADRAJ

Predgovor

UVOD

1. AUTONOMIJA

Svakodnevni ivot kao svet ivota:

, fenomenologija i egzistencijalizam
Lomnost drutvenog: etnometodologija
Ja i drugi: simboliki interakcionizam

53

54
84
97

2. HETERONOMIJA

119

Kritika svakodnevnog ivota: marksizam

Lino je politiko: feminizam

120
150

3. USIDRAVANJE

Svakodnevni ivot i stil ivota

, Svakodnevni ivot kao pitanje istorije
Svakodnevni ivot i drutveni pokreti . . .
4. IDOLATRIJA

Uspon masa: Miel de Serto

; Oslukivanje svakodnevnog: Miel Mafezoli . . . .
Svakodnevna kreativnost: studije kulture
5. SINTEZE

Komunikativna racionalnpst:
Jirgen Habermas
-Strukturacija kroz svekodnevicu:
Entoni Gidens
Habitus, praksa, polje: Pjer Burdije

167

169
185
202

215

216
224
239
257

258
270
285

5. EKSKURS: POJAM SVAKODNEVNOG IVOTA

U DOMAOJ DRUTVENOJ NAUCI

317

Razdoblje pre 1990: socijalistika stabilnost . . . .

Razdoblje devedesetih: razaranje drutva
interdisciplinarna kretanja
Zakljuci

317
322
328
330

7. ZAKLJUAK

333

Svakodnevni ivot: konstrukcija pojma (ponovo)

Politika svakodnevnog ivota i
Sociologija svakodnevnog ivota" i sociologija .

333
338
344

LITERATURA

350

PREDMETNI I IMENSKI REGISTAR

366

UVOD

SVAKODNEVNI IVOT I S O C I O L O G I J A

Za filozofiju i nauku svakodnevica tradicionalno predsta

vlja kontrastan pojam. One se od svojih poetaka konstituiu
nasuprot svakodnevnom ivotu i njemu primerenom milje
nju: istinito znanje nasuprot mnjenju, episteme nasuprot doxa, refleksija nasuprot pukom ivljenju". Tako su i drutvene
nauke, ukljuujui sociologiju, sve doskora sebe razumevale.
Temeljna metafora ko^j izraava tu suprotstavljenost jeste
Platonova slika uobiajenog ljudskog ivota kao peine u ko
joj ljudi, zatoeni a da to i ne znaju, posmatraju tek senke na
zidu, mislei da su one sve to postoji. Treba ih, meutim,
otud izbaviti i izvesti na bljetavu svetlost istine. Ova metafo
ra se moe uzeti kao praforma sve kritike svakodnevice"
(VValdenfels, 1991, 190). Na taj se nain - preko kritike, dakle,
negativno - tema svakodnevice isprva javlja u povesti za
padne misli. Po tom klasinom razumevanju, u svom najra
sprostranjenijem, rutinskom modusu egzistencije, ljudi se
rukovode ovozemaljskim porivima i tee manje vrednim ci
ljevima - slavi, bogatstvu i pukom opstanku. Nasuprot nje
mu stoji sfera refleksije, uma, kritikog propitivanja. Prevazilaenje uronjenosti u svakodnevicu, iskorak iz prve sfere u
drugu, preduslov je za voenje valjanog ivota.
Stoga izraz sociologija svakodnevnog ivota" u izvesnoj
meri spaja nespojivo i,, u okviru ovakvog samorazumevanja
nauke, zamisliva je samo u obliku kritike jednog nieg reda
stvarnosti sa stanovita pcvlaenog filozofskog ili naunog
znanja. Sociologija svakodnevice je, meutim, krenula dru
gim putem, lako emo i danas u njoj nai elemente tradici
onalnog modela - seciranja svakodnevice kao oblasti senki
i (samo)obmana - svojim veim i znaajnijim delom socio
logija svakodnevnog ivota sledila je put prevrednovanja i
redefinisanja prirode sociolokog znanja i sociologije same.
To posebno vai za poslednje decenije, kada zanimanje za
temu svakodnevnog ivota doivljava procvat.
U najirem smislu, sociologijom svakodnevice moe se
smatrati svaka sociologija koja objanjava uobiajeno od
vijanje drutvenog ivota" (Dictionnaire, 1989, 162) - dakle,
bezmalo celokupna naa disciplina. No, ovo odreenje, i
roko do neupotrebljivosti, treba suziti na konkretne oblike

10

'.

Uvod

koje tema svakodnevnog ivota poprima i uloge koje igra u

sociolokoj teoriji i istraivanju.
Moment svakodnevnog ulazi u sociologiju u dva osnov
ca vida: kao govor o svakodnevnom i kao govor iz svako
dnevnog. U prvom sluaju svakodnevne prakse, ponaanje,
interakcije i praktino razmiljanje ljudskih bia prouavaju
se zbog svog udela u graenju drutva kao zajednike
stvarnosti, te u nastanku/reprodukciji pojedinaca, grupa i
ustanova kao njegovih sastavnih delova. Svakodnevni ivot
postaje jo jedan predmet na koji se primenjuju ve ustalje
ne i oprobane procedure sociolokog miljenja i prouava
nja. Druga varijanta nosi i odreeni epistemoloki naboj, a
okretanje svakodnevnom ivotu postaje povod da se same
te procedure iznova promisle. Uvid u kontekstualizovanost i
svakodnevno utemeljenje celokupnog ljudskog znanja kori
sti se za podrivanje pozitivistikih pretenzija. Dok se prvi ob
lik sociologije svakodnevnog ivota moe upranjavati i u
-asvim standardnim okvirima, drugi povlai dublje potrese
u samoj strukturi sociolokog pogleda i statusu koji se pri
daje sociolokoj spoznaji. Mada se u konkretnom sociolo
kom radu ta dva oblika esto javljaju povezano, oni ipak
predstavljaju razliita teorijska opredeljenja.
Prilikom prikazivanja i komentarisanja sociolokih tradicija
koje se bave svakodnevnim ivotom neprestano emo naila
ziti na razliite teorijske izbore poput ovog. Meutim, uprkos
mnotvu ovoliko se moe rei na nivou zajednikih svojstava:
u klasinoj suprotnosti izmeu apstraktnog" i konkretnog",
kao polova meu kojima se kres misao o drutvu, sociologi
ja svakodnevog ivota se smeta na stranu konkretnog. Sve
tradicije koje se mogu nazvati ,,?.pciologijama svakodnevnog
ivota", umesto da govore o drutvu uopte, o njegovoj
strukturi, o njegovoj zajednikoj kulturi itd., kao polazite za
svoje analize uzimaju posmatranje konkretnih dogaaja u
svakodnevici. Za njih su konkretni pojedinci, koji grade svo
je ivote u konkretnim situacijama, polazna taka celokupnog
drutva i temelj celokupne drutvene nauke" (Douglas,
1980b, 200). Sociologija svakodnevnog ivota moe se, da
kle, shvatiti kao svojevrstan protivotrov" za sklonost katego1

' Up. isto tako: [To je] socioloka orijentacija koja se bavi doivlja
vanjem, posmatranjem, razumevanjem, opisivanjem i analiziranjem
ljudi koji su ukljueni u interakcije u konkretnim situacijama" (Douglas,
1980a, v-vi).

PREDGOVOR
Kao osnova za ovu knjigu posluila je doktorska diserta
cija pod naslovom Pojam svakodnevnog ivota u sociolo
koj teoriji", odbranjena januara 2003. godine n&" Filozof
skom fakultetu u Beogradu, pred komisijom u sastavu: pro
fesor dr Zagorka Golubovi, prof. dr Anelka Miii, prof.
dr Sreten Vujovi i mentor prof. dr Aljoa Mimica. Tekst di
sertacije je potom preraen i dopunjen, pri emu su mi od
neprocenjive pomoi bile kritike primedbe i sugestije la
nova komisije, zbog ega zahvalnost koju im ovom prilikom
upuujem nipoto nije formalne prirode. Ne treba ni rei:
ukoliko njihove savete nisam uspela da na najbolji nain
upotrebim, odgovornost lei iskljuivo na meni.
Moj viegodinji rad na ovoj temi protezao se kroz neko
liko projekata koje je realizovao Institut za filozofiju i. drutve
nu teoriju u Beogracu (pod pokroviteljstvom Ministarstva za
nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije), a okonan je u
okviru projekta Drutvenorazvojne mogunosti Srbije/Ju
goslavije u evropskim i svetskim procesima". Kolegama iz
Instituta, pred kojima sam u vie navrata izlagala radne ver
zije pojedinih delova sadanje knjige, elim da zahvalim za
mnotvo korisnih komentara, kao i za optu podrku mom
bavljenju sociologijom svakodnevnog ivota. Neki od njih Duan Bokovi, Boidar Jaki, Predrag Milidrag, ore Pavievi, Mile Savi i Milan Suboti - pruili su mi i dodatnu
povlasticu neposredne diskusije o pojedinim spornim takama, kroz koju su mi, svojim znanjem i idejama, pomogli da
razreim neke dileme i detaljnije upoznam teorijska podru
ja koja mi ranije nisu bila dovoljno bliska.
Razliite vrste pomoi velikoduno su mi pruile i kolege
izvan Instituta: Aleksandar Pavkovi, Smiljka Tomanovi i
ore Vukadinovi. Medijska biblioteka Medija centra u Be
ogradu predstavljala je, za mene kao i za mnoge druge,
istinsku oazu tokom tekih godina; osoblju Biblioteke, po
sebno gospoi Dubravki Vujoevi, duboko sam zahvalna
za svu strunost, predanost i ljubaznost s kojima me je do
ekivalo. Konano, ali ne i najmanje vano, sa gpspoom
Ankom Jaki, urednicom edicije Societas", bilo je, kao i
uvek, pravo zadovoljstvo saraivati.

Svakodnevni

ivot i

11

sociologija

rijalnom nainu miljenja u sociologiji, koji unapred pretpo

stavlja, recimo, da jedna drutvena grupa u stvarnosti posto
ji zato to njeni pripadnici imaju zajedniki niz objektivnih atri
buta. Meutim, kategorija je samo agregacija drutvenih
injenica koje su sjedinjene umjetnim zahvatom, intervenci
jom sociologa i u skladu s njegovim teorijskim stajalitem.
Ponekad sociolog takvom istom konstruktu nehotice pokua
udahnuti ivot tako da mu ga samovoljno pripie" (Tome,
1990, 164). Kategorije, sheme i konstrukti potom zapoinju
sopstveni ivot, izo'lovani od stvarne dinamike drutvenog.
Analitiko vraanje" na sferu svakodnevice moe pomoi
sociologu da se ovom iskuenju odupre. Umesto da se
strukture" shvate kao neto to obitava u apstraktnoj ravni
teorije, treba osmotriti kako se one neprestano konstituiu i
rekonstituiu u delanju stvarnih ljudi.
Osim konkretnosti, sledee zajedniko obeleje sociologi
je svakodnevnog ivota, u njenim razliitim vidovima, jeste
nezaobilaznost pojedinanog aktera kao analitikog fokusa.
Umesto na velike drutvene strukture (grupe, organizacije,
aparate i sisteme), ona se usredsreuje na pojedinanog ak
tera i njegove bliske, ponovljene odnose; ona prouava
prakse i predstave pomou kojih subjekt iz dana u dan ure
uje svoj odnos prema drutvu, kulturi i dogaajnosti (Balandier, 1983, 6). Jer, kako to kae Salvador Huan (Juan,
1995, 107), jedino pojedinac moe imati svakodnevni ivot
u pravom smislu rei. Na pitanje koliko empirijsko usredsreivanje na pojedinca mora da vodi u teorijski individuali
zam vratiu se kasnije. Nadalje, zbog zahtevane konkretno
sti, od temeljnog su znaaja kategorije prostora i vremena:
2

Tome navodi marksistiki pojam proletarijat kao izrazit primer ta

kvog zahvata. Ali, u suptilnijim vidovima, on obiluje i u drugim socio
lokim paradigmama.
1 ire uzev - svakodnevni ivot bio je meu retkim tecrijskim poj
movima koji su u drugoj polovini XX veka ponudili solidan orijentir za
smisleni razvoj empirifa. U tome lei jedan od razloga za r.jegovo oi
vljavanje u trenutku kada su se posebne sociologije nale.u opasnosti
da potonu u puki empirizam. Na ovoj ideji zahvalna sam Anelki Mili.
Po tome su sociologiji svakodnevnog ivota srodni i mnogi prav
ci koji se obino ne podvode pod ovu oznaku u njenom uem znae
nju. Recimo, analiza hrea prouava kako jedinice" (pojedinci, gru
pe, ustanove) razmenjuju resurse preko veza meu voritima"
mree (v. npr. VVellman, 1983).
2

12

Uvod

kako ih akteri doivljavaju, kako ih dele i organizuju, ta sa

njima ine i kako, preko njih, ukrtaju i prepliu svoja poje
dinana delanja (pitanje koordinacije). Napokon, nezaobila
zne su kategorije ponavljanja i rutine (rutinizacije), kao pro
cesa kojim nastaje najvei deo tkiva svakodnevnog ivota.
Treba, meutim, rei da je sociologija svakodnevice svesna i to s vremenom sve vie - da svakodnevni ivot nije samo
koloteina nego predstavlja i poprite za susrete i sudare
sviknutog, oekivanog i predvienog sa izuzetnim, neoeki
vanim i dramatinim - za jednu dijalektiku rutinskog i dogaajnosti" (Lalive d'Epinav, 1983, 22).
Mogu se identifikovati tri osnovne teorijske pretpostavke
kojima operie sociologija svakodnevice (up. Douglas,
1980a). Prvo, ona prouava prirodne" situacije, dakle one
koje se dogaaju nezavisno od naune manipulacije. Drugo,ona polazi od onoga to se dogaa meu stvarnim ljudima,
u konkretnim situacijama. Tree, analiza obavezno ukljuuje
analizu znaenja koja sami akteri pridaju svom i tuem delanju - znaenja koja se sinonimno nazivaju i: laikim, zdravorazumskim, svakodnevnim ili uesnikim znaenjima. Ove tri
pretpostavke neka nam poslue samo kao poetni orijentir,
budui da, usled raznovrsnosti unutar sociologije svako
dnevnog ivota, one nemaju apsolutno vaenje (npr. Garfinkelovi eksperimenti i Turenova [Touraine] socioloka inter
vencija izuzetak su od prve pretpostavke; formalizovano
poimanje svakodnevice kao praktine svesti" izuzetak je od
druge i slino). Sva ta pitanja doi e na red prilikom kriti
kog prikaza pojedinanih stanovita, a neka od njih su
ugraena i u analitiko reeto" koje je izloene dalje u
ovom poglavlju.
S V A K O D N E V N I IVOT I DUH VREMENA"

U savremenoj sociologiji tema svakodnevice ima zna

ajnu konjunkturu" (VValdenfals, 1991, 171), krupniju ulogu i
uvaenije mesto nego ikada ranije. Pojam svakodnfjvnog i
vota, zajedno sa srodnim pojmovima (obino", mundano", svet ivota", zdrav razum" itd.), dobija primetno me
sto i u sociologiji i u drutvenoj misli uopte. Tradicionalni
stav da sferu svakodnevice, kao oblast iluzije ili bar trivijal
nosti, moramo prevazii da bismo dostigli istinito znanje o
oveku i drutvu izgubio je veliki deo svoje verodostojnosti.

Svakodnevni ivot i duh vremena"

13

Umesto toga, istie se da su svakodnevno znanje i svako

dnevni svet jedino to garantuje konzistentnost ljudskog
sveta, koja je osnovna ljudska potreba i preduslov za sve
druge delatnosti, ukljuujui i nauku (Ninik, 1991). Taj nov
nain razmiljanja o oiglednom, obinom i zdravorazum-skom, koji se javlja poslednjih decenija, zahvata mnoge di
scipline koje se bave ljudskim drutvenim ivotom: Od filo
zofa do dramskih pisaca, ^>d istoriara do psihijatara, od
sociologa do psiholoca, pa ak i unutar inae onosvetovnih
domena teologa, ideja svakodnevnog ivota izranja kao jed
na nova ia i mona ideja koja nam moe pomoi da pro
dubimo svoje razumevanje ljudskog stanja" (vVeigert, 1981,
xiv). Umesto izvora greke i iluzije, svakodnevni ivot se
preobraava u neposredno dostupno polje iskustva koje
svako od nas moe, i treba, da otkrije i istrai. Na izvestan
nain, dakle, Platonova metafora se preokree: senke nisu
samo" senke ve u njima lee i neke vane istine.
lako se drutveni ivot najveim delom odvija u obinosti i osrednjosti, drutvene nauke tradicionalno zanemaruju
obino" u korist ,,ne-obinog": istoriari prouavaju dra
matina razdoblja i prelomne dogaaje, antropolozi daleke i
egzotine kulture, a fociolozi krupne drutvene probleme.
Ta epistemoloka lepa mrlja", kako je naziva jedan od is
taknutih savremenih zagovornika smetanja tematike sva
kodnevnog u samo sredite socioloke analize, poinje se
oseati kao problem: Vreme je da uklonimo svoje episte
moloke naonjake i da stanemo prouavati obini svet u
kojem ivimo. ... Vrenie je za jednu istoriju mediokritetskog,
antropologiju prosenog i sociologiju nevanog" (Brekhus,
2000). Suprotnost izmeu svakodnevnog i nesvakodnevnog
moe se uporediti sa binarnom opozicijom izmeu nemarkiranog i markiranog u strukturalnoj lingvistici: sociologija se
usredsreuje na markirano (krupne dogaaje, znaajne li
nosti, devijantne prakse, egzotine identitete, marginalne
grupe), u nesrazmeri sa njegovom rasprostranjenou. To
konvencionalnom sociologu olakava posao, jer unapred
obezbeuje interesovanje za rezultate njegovih prouava
nja: itaoci su privueni mogunou voajeristikog po
srednog doivljavanje neuobiajenih oblika ivota, e vladajue sile u drutvu reenjima ozbiljnih drutvenih problema
koja im se naoko nude. No, prevlast ove istraivake strate
gije ima te loe strane da omoguava nekontrolisano uop-

14

Uvod

tavanje iz pojedinanih sluajeva, konzervira uvreene ste

reotipe i ovekoveava iskrivljenu sliku drutvene stvarnosti.
Ono to je injenino zanimlj'.vo nije uvek i teorijski zani
mljivo, a studije izuzetnog i neobinog esto su analitiki
sasvim neizuzetne i obine (Brekhus, 2000). Zbog toga se ni
socioloka teorija ne razvija onoliko brzo i svestrano koliko
bi mogla. Za to je potrebna pramena perspektive. Da bi
smo se bavili sociologijom svakodnevnog ivota, moramo
obino videti kao udno, rutin :,ko kao novo, a neupitno kao
dvojbeno. To jest, moramo se prebaciti iz prirodnog stava,
koji podupire na oseaj svakodnevnog realizma, u sociolo
ki stav, koji pronie u dubinske strukture i procese" (Weigert, 1981, 48). Svakodnevni ivot se poinje prihvatati kao
podruje gde se dogaa ono najvanije": to je mesto gde
ljudi ive, gde se vide tragovi istorije i seanja, gde se gradi
budunost i gde e ljudi umreti. tavie, to vai za sve lju
de: ni moni, slavni i bogati ns mogu izbei da ive u ovo
zemaljskoj svakodnevici. Njihovi postupci i odluke mogu
imati istorijski znaaj i uivati sveoptu medijsku i javnu pa
nju; ali i ti postupci i odluke dogodili su se u nekim svako
dnevnim situacijama u kojima su se akteri suoavali sa sli
nim problemima kao i ma ko od nas. Recimo, konferencija
na Jalti i drugi slini dogaaji koji su potresli svet presudno
su uticali na ivot miliona ljudi tokom narednih decenija.
Ipak, njeni uesnici su te odluke morali da donesu u kontek
stu koji je bio malih dimenzija, tegoban i sasvim nalik na
bilo koju drugu interaktivnu scenu" (Orleans, 2000).
0 oivljavanju interesovanja za svakodnevni ivot u soci
ologiji, iji se poetak moe smestiti u kasne ezdesete godi
ne XX veka, svedoi pojava mnotva zbornika i pojedinanih
studija u celini posveenih toj temi (Truzzi [ed.], 1968; Birenbaum and Sagarin [eds.I, 1973; Douglas [ed.], 1971; Dou
glas [ed.], 1980; VVeigert, 1981L Tokom naredne tri decenije,
svakodnevni ivot je postepene potvrivao svoju legitimnost
i kao perspektiva i kao predmet prouavanja (up. npr. Gardiner, 2000; Soeffner, 1997). Nedavno je (2000. godine) pokre
nut elektronski asopis Journal of Mundane Behavior, u ce
lini posveen prouavanju svakodnevnog ivota iz ugla
sociologije i srodnih disciplina. Dok je taj asopis primer
specijalizovanog bavljenja svakodnevnim ivotom, moglo bi
se rei da je za dananjicu jo karakteristinije da se tema
svakodnevice rasprostrla" pc itavoj sociologiji, tako da je

Svakodnevni ivot i duh vremena"

15

prisutna, na ovaj ili: onaj nain, u veini znaajnih strunih

publikacija, a naroito u optim pregledima stanje' sociolo
ke teorije. Kao to emo videti, vrhunski savremeni dopri
nosi sociologiji upliu nit svakodnevnog kao vanu sastavni
cu u svaje projekte'iroke teorijske sinteze. Moe sa rei da
su pionirske studije, koje su krile put prihvatanju ove teme
u matici sociologijev u velikoj meri postigle svoj cilj*
Tema svakodnevnog ivota se takoe koristi u didaktike
svrhe, kao pogodan nain uvoenja u sociologiju kao disci
plinu. Polazi se od pretpostavke da e se sociologija najbolje
pribliiti novajlijama preko fenomena i iskustava koji su sva
kome bliski. Osim pomenutog Trucijevog zbornika iBergerovog poziva na sociologiju" (Berger, 1963), iz novije produkcije
kao dobra ilustracija moe posluiti jedna knjiga (Tepperman
and VVilson, 1996) namenjena upotrebi na uvodnim univerzi
tetskim teajevima iz sociologije. Povezujui opte; teorijske
ideje izloene u standardnim udbenicima sa ivotnim situa
cijama, pitanjima i "odlukama koje se tiu obinih ljudi lino,
autorke nastoje da'meu studentima razveju est i neosno
van utisak da je sociologija apstraktna i beivotna nauka, ire
levantna za njih kad konkretna ljudska bia.
Prihvatanje svakodnevnog kao mone ideje" duguje se
dejstvu vie inilaca. Na jednoj strani su promene u samom
drutvenom okruenju. Svakodnevni ivot ... morao je da
postane problematian da bi bio problematizovan", dakle
da bi se oblikovao kao misaona i istraivaka kategorija, ka
e Agne Heler (Agnes Heller). To se dogodilo ek posle
Prvog svetskog rata. Paradoksalna posledica novootkrivene
problematinosti bilo je to to se o svakodnevnom ivotu
poelo razmiljati kao o temelju sveg ljudskog znanja i delanja. Otud svaka filozofija dananjice, ukoliko eli da bude na
nivou svog vremena, mora da bude neki oblik te.tiatizacije
svakodnevnog ivota (Heller, nav. prema: Vujadinovi, 1988,
75). Jedan od izvora problematinosti nae", bliske, pozna
te svakodnevice jesu sveprisutni i moni masovni mediji,
taj tipian fenomeo XX veka. Mediji nam predoavaju sva
kodnevni ivot nekih drugih ljudi, iz sasvim drugaijih sredi
na i kultura, to nas nagoni da pravimo poreenja. Poto
nam je naa svakonevica data da je sagledamo i uporedimo, ona se vie ne moe prosto iveti; ona postaje predmet
propitivanja i rasprave" (Balandier, 1983, 6). Napokon, vrto
glav ali neujednaen tempo promena u razliitim segmentima

16

Uvod

savremenog drutva, kao i kriza politikih i privrednih usta

nova koja karakterie razvijena drutva u poslednjoj etvrti
ni XX veka, donosi novu neizveshost i oseanje nesigurno
sti, na koje pojedinac reaguje hvatanjem" za ono to mu je
najblie: okvir privatnog ivota, neposredno okruenje, naj
prisnije odnose (Balandier, 1983, 6). Prema mnogim teoreti
arima, dananje - postmoderno, poznomoderno, radikalno
moderno, postindustrijsko, informatiko, rizino itd. - dru
tvo, sa svojim nizom novih politikih, ekonomskih i socijal
nih odlika, zahteva i jednu drugaiju drutvenu nauku. To
se drutvo oblikuje simbolikom proizvodnjom informacija,
znaenja, kodova i slika mnoge vie nego materijalnom pro
izvodnjom. Tradicionalna klasna struktura drutva postaje
fluidnija i igra sve manju ulogu kao naelo formiranja li
nog identiteta i kao osnova politikog delovanja. 0 tome, iz
meu ostalog, svedoi nastanak novih drutvenih pokreta,
ija nova paradigma" politike dovodi u pitanje klasinu de
finiciju politike i klasine mehanizme politike akcije. Ti po
kreti veliaju vrednost (do tada) nepolitike sfere privatnosti
i u prvi plan stavljaju pitanja kvaliteta ivota. Naroito femini
stiki pokret osporava muki princip" u politici i drutvenom
ustrojstvu. Time se artikulie otklon od naela heroizma, ve
liine, neponovljivog, Istorije", a povlauju domeni svakodnevog, intimnog, emocionalnog, linog, ivotnog. Nada
lje, savremeno drutvo se odlikuje izrazitim stupnjem
fluidnosti i neizvesnosti: dok su stabilne zajednice koje su
se zasnivale na zajednikim normama i obrascima imale na
in ivota, dananja drutva imaju stil ivota, koji se slobod
no bira, neprekidno (re)konstruie i slui kao osnova za
obrazovanje jednako fluidnih i nelokalizovanih drutvenih
grupa (Chanev, 1996). Zbog masovne dostupnosti potro
nih dobara, graenje sopstvenog stila ivota, a time i li
nog identiteta, prestaje da bude povlastica elite i postaje
opta pojava. Znaenje sopstvenog ja" trai se sve manje u
profesiji i radu, a sve vie u dokolici i potroakim navika
ma. I najtrivijalniji predmeti i prakse svakodnevice postaju
dizajnirani", refleksivno se oblikuju u skladu sa projektovanjem eljenog identiteta. U anonimnosti urbanog ivota,
proetog sadrajima masovnih medija, raste znaaj vizuelnog u drutvu spektakla" (Debord, 1967). Prvi je o tome
govorio Veblen u svojoj teoriji dokoliarske klase i njene
upadljive potronje" (Veblen/ 1966). Iz tih razloga sociolo-

Svakodnevni ivot i duh vremena

17

ski pristup sve manje moe polaziti od vrstih pretpostavki

o strukturi jednog drutva i osobinama grupacija koje ga sa
injavaju, a sve vie mora svaki put iznova izbliza posmatrati ta se stvarno dogaa meu njegovim lanovima, ta lju
di stvarno rade u svojoj svakodnevici, jer se tek polazei od
tog dinaminog toka mogu identifikovati strukturni obrasci.
Ove teme bie podrobnije razmotrene u poglavlju o usidravanju pojma svakodnevnog ivota.
Nova" sociologija, koja, s jedne strane, prati ove promene u drutvenoj stvarnosti, na drugoj strani odraava izmenjeni teorijski ambijent. U drutvenim naukama se, ne3de od kraja sedamdesetih godina XX veka, dogaa obrt
koji znai okretanje istraivaa i teoretiara samom saznajnom odnosu; najpre je to bio odnos izmeu antropologa i
kulture koju on istrauje. Granice izmeu posmatraa i posmatranog se zamagljuju, a antropoloko znanje se tretira
kao proizvod antropologove kulture (Jawtowska, 1991a, 11).
Na mesto ranije preovlaujueg modela izdvojenog po
smatraa, koji neutralnim jezikom objanjava 'sirove' podat
ke, stao je alternativni projekt, koji pokuava da razume
[judsko ponaanje onako kako se ono odvija kroz vreme i
prema znaenju koje ono ima za aktere" (Rosaldo, 1993, 37).
Univerzalnost i objektivnost, nekada neosporni metodoloki
postulati, dovode se u pitanje, dekonstruiu", kao neostvarIjivi zahtevi, ali i kao pokrie za razne oblike etnocentrizma.
Osporavanje naslea, u kojem se pretenziji na univerzalnost
etabliranih drutvenih nauka upuuje istovremeno episte
moloki i politiki izazov, najpre se javilo iz tabora dotad isKljuenih grupa - ena, ne-belih rasa, etnikih manjina, vanevropskih kontinenata i kultura, seksualnih manjina itd. U
drugom koraku, osporava se osnovanost same pretenzije:
tvrdi se da univerzalnost uopte nije moguna (VVallerstein i
drugi, 1997, 62-75). Svejedno koje stanovite zauzeli u
ovom sporu, sama pitanja koja su tu pokrenuta postala su
nezaobilazna, a sociologija se vie ne moe praktikovati u
nekadanjem naivno-pozitivistikom obliku.
Potkopavanje ranije podrazumevanih saznajnih osnova
sociologije naglo iri prostor za temu svakodnevnog. Socioioka analiza se suoava sa zahtevom da bude refleksivna:
sociolog mora shvatiti da se u svojim prouavanjima uvek
oslanja na neke pozadinske pretpostavke", koje potiu iz
njegovog sopstvenog svakodnevnog ivota, ba kao to to

18

Uvod

ine i njegovi subjekti" - ljudi koje prouava. Poseban je

zadatak refleksivnog sociologa da stavi u iu svakodnevni
ivot kao mesto utemeljenja teorije" (Gouldner, 1975, 424).
Sociologija treba da razotkriva one nivoe ivota koji su, u
ncmalnim uslovima, latentni, prikriveni i zatvoreni u utanje. Iz ugla tako definisane refleksivne sociologije" sociolo
gija svakodnevnog ivota izjednaava se sa sociologijom
samom, ija je osnovna funkcija da prikae svakodnevni i
vo': jedne obine grupe. Razlikovna funkcija sociologije je
ste da izbavi svakodnevni ivot iz zanemarenosti koja je
sudbina obinog" (Gouldner, 1975, 425). Ona treba da izvu
e na svetio dana sve ono to ljudi vide ali ne primeuju",
da preobrazi pogled na obino, da ga uini vidljivim. Ideja
vienog a neprimeenog" predstavlja jednu od okosnica
sociologije svakodnevnog ivota: mnogi autori, da bi je pla
stino prikazali, poseu za metaforom ukradenog pisma" iz
istoimene pripovetke Edgara Alana Poa (Poe). Jedno veoma
va*no pismo koje ni po koju cenu! ne srne da doe do jav
nosti sakriva se tako to se izlae u samom sreditu pozor
nice zbivanja, naoigled svih - tamo gde se niko i ne seti da
ga potrai. Poput tog pisma, svakodnevni ivot lei tako
otvoreno pred naim oima, bez ikakvog truda da se sakrije,
da ga je gotovo nemogue videti'\(Geertz, 1993, 92).
Svakodnevica kao utemeljenje znanja nije samo sociolok? ideja; naprotiv, oko nje se poslednjih decenija stiu na
laz; razliitih disciplina. Otkriva se da je kvalitet, istinitost"
znanja drutveni proizvod; da zavisi od lokacije govornika i
primaoca, te od osobina zajednice u kojoj se znanje proiz
vodi i prihvata (kao znanje). Zbog toga se na neki nain obrnuc tradicionalni odnos izmeu filozofije i sociologije, u ko
jem je filozofija bila pritealac istine", ukljuujui i istinu
s e iologije. Istraivanje temelja znanja sada postaje prevasho-?no socioloki poduhvat, a Hustrlova (Husserl) strategija
po^age za apsolutno pouzdanom spoznajom se postavlja
naglavce. Sada se iz redukcije i stavljanja u zagrade izuzimriu predstave koje drutvo i kult'jra indukuju, podravaju i
jame, a potraga za temeljima preusmerava se sa transcen
dentalne subjektivnosti na imanentni, ovosvetovni kontekst
prpkse svakodnevnog ivota" (Bauman, 1992, 144). Udalja
vanje od pozitivizma nije ogranieno samo na drutvene na
uke i socijalnu teoriju; prvi podsticaji, zapravo, stiu iz pri
rodnih nauka, koje odavno vie nisu onakve kakve su bile u

Svakodnevni

ivot i dufii

vremena

19

.1

7
i
doba kada je sociologija, nastajui, pokuavala da ih podra
ava (Alexander, 1999).
Recima Zigmunta Baumana (Zvgmunt Bauman), sociolo
gija u tom novom okruenju moe napokon da osvesti svo
ju prirodu, da prizna" ta od samog svog poetka zapravo
i radi: tumai drutveni svet. Pozitivistika sociologija se
stalno oseala inferiornom spram prirodnih nauka i na razli
ite naine pokuavala da to nadoknadi. Sociolozi, kao ko
mentatori drutvertog iskustva", nemaju specij-alizovan
predmet, nisu u poloaju da jasno omee svoje diskurzivno
polje i ne mogu pretendovati na monopol legitimnog govo
ra o njemu. Oni se bave dvostrukom hermeneutikam" (Gidens [Giddens]), zato to dele svoj predmet sa bezbrojnim
drugim ljudima koji polau pravo na znanje o njemu, ali iz
prve ruke. Predmet sociolokog komentara jeste ve doi
vljeno iskustvo, koje stie u obliku unapred oblikovane na
racije, a ne kao niz sirovih, neimenovanih ulnih ppdataka,
koji ekaju da im se naknadnim komentarom pripie znae
nje" (Bauman, 1992, 73). Stoga sociolozi ne mogu polagati
pravo na superiornost, a kamoli ekskluzivnost, svog pogle
da na drutvenu stvarnost u odnosu na poglede neposred
nih uesnika, ili drugih spoljanjih posmatraa - pisaca, pesnika, novinara, politiara ili verskih mislilaca. Dananji
sociolozi su sve spremniji da odustanu i od samog:pokuaja da vetaki ocrtaju granice polja koje bi moglo biti njihov
legitimni zabran; ublaavaju se granice prema srodnim naukama, ali i prema vannaunim disciplinama, kao to su knji
evnost i razne vrste umetnosti (Wallerstein et al., 1997, 84).
Drutvene nauke su sve blie humanistikim disciplinama,
jer se umesto traganja za optim objanjavalakim zakoni
ma preporuuje gust opis" pojedinanih sluajeva, kako je
to Girc (Geertz), u svojoj uticajnoj formulaciji, nazvao jo
poetkom sedamdesetih godina XX veka. Najzad, naunici
iz oblasti drutvenih nauka danas su mnogo spremniji da
sasluaju onoga kp je ranije bio samo njihov predmet:
Drutveni analitian danas moraju da se nose sa spozna
jom da su njihovi objekti analize i sami subjekti koji analizi
raju i koji kritiki propituju etnografe - njihovo pisanje, nji
hovu etiku i njihovu politiku" (Rosaldo, 1993, 21).
Sociologija svakodnevnog ivota, naroito u svojim naj
novijim fazama, neobino se dobro uklapa u Baumanovu
poznatu opoziciju Izmeu zakonodavaca" i tumaa", kao
dve osnovne uloge* intelektualaca; dakako, na stranu ovih

20

Uvod

drugih. U ambijentu raspada velikih pria", gde se ne pri

znaje postojanje jedne, neosporne istine, izreens iz neke
neutralne, uzviene take; gde se povlauje delimino,
partikularno, stajalitem, obsleeno, situirano, lino, isku
stveno - nema vie mesta za zakonodavnu" sociologiju,
koja bi da standardizuje, normalizuje, da poslednjo re. So
ciologija danas moe ponuditi samo interpretativno" zna
nje, koje osmiljava" ili mapira"; njena je osnovna poruka
da su forme ivota nepopravljivo krhke, da je ljudska stvar
nost raznolika, neizvesna i-kontingentna (Bauman, 1992,
90). Umesto da pokuava da ispravi" svoj predmet, nau
nik mora dopustiti da ga ovaj vodi (Oueiroz, 1989, 37). Ova
nova" sociologija smera na kritiku i relativizaciju postojeih
tumaenja stvarnosti - ne nudei pri tom da zauzme njihovo
mesto. Ona samo eli da pokae da uvek postoji i'drugaiji
pogled na stvari. Onostrano"utemeljenje svog znanja socio
logija treba da zameni jednostavnim, ali fundamentalnim
oseanjem solidarnosti sa ljudima, koje e joj pomoi da
pokae kako zakonodavne" intelektualne pretenzije, uvek
pod plastom obeanja osloboenja, ugroavaju konkretna
ljudska bia. Promenu drutvene funkcije intelektualca - ne
stanak potrebe vladajuih sila da se drutvenim viaukama
obraaju za legitimisanje postojeih poredaka - sociologija
treba da doivi ne kao gubitdk, nego kao osloboenje i an
su da preraste u jednu novu diskurzivnu formaciju (dijalo
ke, ne mono/oke sociologije) koja e se odravati u ivotu
duhom lojalnosti i solidarnosti sa drugim ljudskim biima,
suoenim sa nemilosrdnom realnou svoje kontingentnosti i uasima slobode i odgovornosti za sopstveni izbor"
(Bauman, 1992, 86).
"
Ovako shvaena kritika dimenzija - odbijanje da se, u
ime apstraktnih naela i naunog shematizma, zaboravi na
nepopravljivo neizvesnu stvarnost iskustava, muks i radosti
konkretnih ljudskih bia - jasno je prisutna u sociofogiji sva
kodnevnog ivota od samih njenih poetaka, kako u marksi
zmu, tako i, na jedan drugaiji nain, u mikrosoeiolokim
tradicijama fenomenologije, etnometodologije i "simboli
kog interakcionizma. U najnovijim, po samopriznanju postmodernim", verzijama ona izbija u prvi plan.
Ako se, bar u osnovnim crtama, prihvati Baumanova di
jagnoza stanja, onda se sociologija svakodnevnog ivota"
naprosto poklapa sa savrerrienom sociologijom reformuli-

Konstruisanje

pojma I: sestrinske

discipline

sane prirode, pretenzija, saznajnih naela i drutvene uloge.

No, trela odmah rei da se itava ova rasprava ponajpre ti
e onog najboljeg u sociologiji, njenih teorijskih vrhova, dok
rutinska istraivaka praksa - moe se rei naalost - ostaje
velikim delom izvan navedenih refleksija (up. Javvlovvska,
1991a, 7).
KONSTRUISANJE POJMA I: SESTRINSKE DISCIPLINE
Svakodnevni ivot" nije stvar ili entitet koji se neposred
no nadaje posmatranju i prouavanju. Istina, svi mi, kao
ljudska bia, ivimo prvo i pre svega u oiglednom, zdravorazumskom, mundanom" svetu svakodnevice, koji nam je
neposredno pristupaan u punoj konkretnosti svojih deta
lja: ivot za svakoga se ostvaruje u sadanjici, u sada-i-ovq!e, u svakodnevnom. .... Svi, od uzvienih i monih, do bednih i skromnih, oblikuju svoj ivot u svakodnevnom svetu"
(VVeigert, 1981, 3). Uprkos tome - ili moda ba zato - sva
kodnevni ivot" ne postoji kao takav, sa nizom jedinstvenih
r opteprihvaenih osobina. On je pojam koji, poput drugih
sociolokih kategorija, pa i vie od njih, tek treba konstruisati. On, dakle, pripada jednom drugom ontolokom redu
i>d opipljive stvarnostima koju, naoko, slui samo kao etikeva. Prvo to pada u oi kada se sagleda lepeza relevantnih
sociolokih pristupa svakodnevnom ivotu jeste injenica
Ja se taj pojam gradi na veoma razliite naine, da pripada
razliitim nivoima strukture teorije i nema istovetan sadraj.
A, pre svega, svakodnevno" je sasvim nesvakodnevan
pojam. Njime ne raspolau akteri koji ga ive; njega stvaraju intelektualci. Dakle, u pojmu samom postoji jedan rascep, na razliite naine artikulisan, sa kojim emo se stalno
susretati: praksa i teorija, predruno" i priruno" (Hajdeger [Heidegger]), uesniko i spoljanje, prvo lice i tree li
ce, performativno i posmatrako, uronjeno i distancirano,
lako bi se moglo tvrditi da svi socioloki pojmovi sadre u
3ebi taj rascep, on je posebno zaotren u sluaju pojma
svakodnevnog ivota upravo zbog neposredne dostupnosti
i neizbenosti vlastite svakodnevice, u koju je svako lociran.
Da bi se ona pretoila u pojam, potrebno je izvui je iz te
-neposredovanosti - ili izvui sebe iz nje - ime se rascep iz
nosi na videlo. Oneobiavanje obinog, iskazivanje preutr>og, propitivanje samorazumljivog moe se shvatiti kao

22

Uvod

prsduslov ne samo za sociologiju svakodnevnog nego i za

sociologiju samu. Sociolog je neko ko je u stanju da se
otrgne neposrednosti linih okolnosti i da stvari stavi u iri
kontekst. Socioloka uobrazilja zahteva od nas, pre svega,
da se (azmlljanjemizdvojim
sva
kogne^ulU^divQjL3J(ak^~tJ/smo ih pogledali drugim oima"
(Giddens, 2000, 3, kurziv u originalu). Uspostavlja se spiral
ni dijalog izmeu svakodnevnog i sociolokog znanja, iji
rezultat treba da bude poveano samorazumevanje kroz
adekvatnije znanje o drutvenom kontekstu vlastite biografi
je", ime tematizovanje svakodnevice, u okviru sociologije,
postaje neka vrsta primene starogrkog naloga spoznaj samggalsfihfi" (VVeigert, 1981, 23).
Razmotrimo, u kratkim crtama, kako se tema svakodnev
nog ivota pojavljivala u razmiljanju o drutvu, zatim u raz
liitim drutvenim naukama i, napokon, u sociologiji. Treba
voditi rauna o tome da je svakodnevni ivot jedno od pod
ruja gde su podele meu intelektualnim oblastima teko
ocjrive, a interdisciplinarna priroda pojma obeava mogu
nu sintezu nauka koje prouavaju oveka - od biologije do
etike (VVeigert, 1981, xv). Ipak, to obeanje jo uvek ostaje
samo obeanje, a sociologija postoji kao zasebna, institucionalizovana drutvena nauka, referentni korpus ideja ili
diskurzivna formacija". Ova se knjiga, stoga, usredsreuje
na sociologiju, imajui stalno na umu prelivanje" teme sva
kodnevnog preko njenih graninih linija.
Istorijski, svakodnevni ivot se prvobitno izjednaava,
kao to je ve reeno, sa_jyojmjJ_ eini". Drugo antiko
odreenje je rezidualno - svakodnevica kao ostatak: To je
ono_tg preostaje-kada velikj i mor.nLndu. To je svet ena,
dece, staraca i robova". Taj svet nije riznica nikakvih vrednost;, a svakodnevni ivot i heroizam su dijametralne suprot
nosti (Gouldner, 1975, 419). Takvi odreenje zadrava i hrianstvo, prezirui put, ovozemaljsko, strasti i porive, koje
treba pokoriti da bi se otisnulo u vie sfere duhovnosti. Hrianstvo, meutim, uvodi i drugi, pozitivni aspekt: svako
dnevica se shvata i kao sfera^jjLkc4ojjQujJMmaju priliku da
ostvamjj^ajvieJirianske vrednosti. U ovaj okvir spada i
re igijski nadahrTuto metodiko voenje linog ivota kao
rJj^rifjJ|vanja_Bj)gu u protestant^kim_sektama, koje prouava Veber (VVeber). Epoha prosvetiteljstvFbslobaa sva
kodnevni ivot stega svetoga, dovodi mase na istorijsku
a

Konstruisanje pojma I: sestrinske

23

discipline

pozornicu i objavljuje mogunost ostvarenja sree u svako

dnevnom ivotu; tanije, ispunjenje se jedino i moe postii
u sferi svakodnevnog. Romantiarska reakcija, opet, odbacu
je prozainost i plitkcfst ove predstave i pokuava da u sva
kodnevni ivot vrati'tajnu i udo. Znai, jo i pre nastanka
sociologije svakodnevni ivot ima jednu osobinu koju e za
drati i kasnije: umes'to da bude neutralan pojam, kojem se
samo prilazi sa razliitih strana, od samog poetka zapadne
kulture svakodnevni ivot je bio predmet i instrument borbe"
(Gouldner, 1975, 421). Naroito je vana njegova kritika ulo
ga, kao protivpojmakroz koji se artikulie kritika odreenih
formi ivota: isprva onih okrenutih heroizmu i veli um po
stignuima; potom ekonomizma i proraunatosti; i konano,
sa irenjem feministikih uticaja, mukocentrinost?".
Posle romantikog pokuaja da se svakodnevici udahne
nova vrednost, pozitivizam XIX veka je ponovo nipodatava,
pogotovo kao izvor saznanja. Meutim, na prelazu vekova, u
vreme kada se i sociologija ustoliava kao samosvojna disci
plina, dolazi do laganog pomeranja na vie paralelnin polja.
Hojova (Freud) psihoanaliza, recimo, daje nov smisao i
znaaj svakodnevici, kao to se vidi, recimo, u Psihopatolo
giji svakodnevnog ivota. Umesto povrne trivijalnosti i ba
nalnosti, nedostojne naunog prouavanja, svakodnevni i
vot postaje tlo gde s f ispoljavaju neke duboke i vane istine,
ije znake naunik treba da naui da iitava".
Za poimanje svakodnevnog ivota jo su znaajnija bila
kretanja u filozofiji u prvim decenijama XX veka. Preko uti
caja koje su, ponekad i s dosta zakanjenja, izvrila na soci
ologiju, ona su unekoliko omoguila nastanak sociologije
svakodnevnog ivota u uem smislu. Tu je pre svega re o
Huserlovpj fenomenologiji. Hajdegerovom _egzjstencijalizmu i Vitgentajnovoj (VVittgenstein) filozofiji jezika,,kao i o
pragmatizmu, koji nastaje neto ranije i na drugom konti
nentu. Razliiti filozofski uticaji bie podrobnije prikazani u
sklopu poglavlja posveenih sociolokim stanovitima koja
su nadahnuli, zato to su se filozofske inovacije ugradile u
same temelje odgovarajuih sociolokih teorija. No, "Kada je
Vitgentajn posredi, o njemu treba neto rei na ovom mestu, jer je njegov uticaj nemoguno ograniiti na netci pose
ban pravac u sociologiji svakodnevnog ivota. Vitqentajnove ideje odigrale su ulogu svojevrsne prethodnice ili
preduslova za bezmalo sva stanovita o svakodnevici, sve;

- 24

Uvod

jedno da li se na njih ekspliitno oslanjaju (kao npr. Serto

[Certeau], Gidens, Burdije [Bourdieu] i Habermas) ili ne.
Prema Vitgentajnovoj zamisli iznetoj u Filozofskim istra
ivanjima, jezik prua alatke" koje operiu samo u okviru
konkretnog frutvenog konteksta ili u odnosu na sdreeni
zadatak. Ideja jezika kao oblika ivota" znai da je drutve
nom ivotu svojstveno mnotvo unutar sebe zatvorenih,
omeenih svetova ili drutvenih praksi ukorenjenih u jezik.
Sve drutveno delanje, svi opisi i prikazi, svaka istina", re
lativni su_u odnosu na jezik i na drutvene kohTeT^eTTkoj i ma se dati jezik koristi. Strogb uzev, ne postoji nita to se
moe rei izvan jezika i konteksta, pa je svako prevoenje
problematino. Druga tejneljna~~Vitgentajnova ideja jesu
jezike igre". Po njoj, jezik je nalik na skupinu razliitih iga
ra, od kojih svakom vlada drugaiji niz pravila" i svaka je
locirana u drugi oblik ivota. Meu njima postoji samo vrlo
uoptena porodina slinost". O jeziku se ne mogu iznosi
ti uoptene tvrdnje (granice jazika su granice svetac sve to
se moe rei jeste da upotreba jezika sledi iz pravila i praksi
koje se odvijaju u konkretnim vrstama upotrebe (npr. ale,
pozdravi, pripovedanje, nauka, filozofija) i konkretnim dru
tvenim kontekstima. Pravila se, pri tom, nikada ne slede
slepo, ve se uvek tumae.
U drutvenim naukama Vitgentajnom su se nSdahnule
relativistike i interpretativne teorije - u sociologiji ponajvi
e fenomenologija i etnometoToTogija - ponekad ga pove
zujui sa Veberovim odreenjem sociologije razumevanja.
Jedan, direktniji put njegovog uticaja iao je preko Pitera
Vinca (Peter VVinch). U svojoj Ideji drutvene nauke (Winch,
1977), svojevrsnom manifestu usmerenom protiv pozitivi
stike i funkcionalistike sociologije, Vin kae da se dru
tveni ivot zasniva na praksama koje slede - ili kre - pra
vila i konvencije, zbog ega. vie lii na tok govora no na
lanac uzroka i posledica. Postoji mnotvo zasebnih drutve
nih svetova, sa meusobno nesamerljivim epistemologijama, te stoga nema apsolutne, objektivne istine. Drugi put
Vitgentajnovog uticaja vodi preko savremene filozofije jezika (Raji [Rvle], Ostin [Austin], Seri [Searfe]), koja jezik, umesto apstraktno - kako to ini strukturalna lingvistika - prou
ava kao prirodni jezik, u upotrebi. Pojmovi govornog ina"
i performativnbsti" ukazuju na to da se samim iskazom vr
i odreena radnja, koja' ima stvarne posledice (obeanje,

Konstruisanfe pojma I: sestrinske discipline

25

kletva, pozdrav itd.)- Inkorporacija ovako posredovanog Vitgentajna posebno je ,vtdljiva u sintetikim zamislima Habermasa ijjjdensa.
Relativistike implikacije Vitgentajnovog poimanja jezika
ponekad se direktno primenjuju na poimanje svakodnevice.
Sutina pouke je da izL.oblnj>g^prkodjiogjezika - dakle i iz
svakodnevice - ne moemo iskoraiti da bismo ga sagledali.
Realnost jezika [je u tome] da,,oji_riefiniB naiusjorjnost,
da nama vlada i obuimanas u modusu obinog, da stoga ni
jedan diskurs ne moe iz njega 'pobei', postaviti se na dis
tancu, kako bi ga osmotrio, ; izrekao nam njegovo znaenje"
(Certeau, 1988, 10). Sledstveno tome, nauni posmatra gu
bi svoju autoritativnu, pbvlaenu poziciju: Diskurs koji ana
lizira i analizirani 'objekt' nalaze se u istoj situaciji: oboje su
organizovani praktinom aktivnou kojom se bave i oboje
su odreeni pravilima koje,niti sami uspostavljaju niti jasno
sagledavaju" (Certeau, 1988, 11). Poto metajezik ne postoji,
i nauni jezik neodvojivo pripada univerzumu stvorenom
oiinim jezikom, te se svakodnevno znanje i nauka nalaze u
kontinuitetu, a ne u odnosu suprotnosti izmeu pogrenog i
istinitog. Zato nauna analiza treba da postane jedna vari
janta svog predmeta istraivanja", dakle svakodnevnih praks., a njeni rezultati - koji niogu poprimiti jedino formu etno
grafskih opjsa, stujdj|a_s|uaia i ivotnih istorija - treba da
reprodukuju naracije sl'ne priama od kojih se sastoji svakodnevica (Oueiroz, 1989, 37-38). Treba, ipak, rei da ovu
radikalnu verziju vitgentajnovskog naslea u sociologiji
svakodnevnog ivota dosledno usvajaju jedino stanovita
koja su u ovoj knjizi oznaena kao idolatrijska".
Druga interdisciplinarna veza - ovoga puta manje episte
moloka, kao u sluaju filozofije, a vie sadrajna i istrai
vaka - bitna za oblikovanje sociologije svakodnevnog ivo
ta bila je veza sa istorijom. Tu je bez sumnje najznaajnija
kola Anala, odnosno rad grupe francuskih istoriara oku
pljenih oko asopisa Anna/es d'histoire economigue efsoC'ale~fAnal[za_privrednu i drutvenu istoriju}, koji su 1929.
osnovali Lisjen Fevr (Lucien Febvre) i Mark Blok (Mare
Bloch). Ta zamisao istorije izrasta iz susreta istorije sa dru
tvenim naukama, pre svega ekonomijom i sociologijom.
Ovi autori se suprotstavljaju tradicionalnoj - nacionalnoj,
politikoj, hronolokoj i narativnoj istoriji, koja se koncentrie
na dogaaje i pojedinci, a u prvi plan stavljaju prouavanje
1

26

Uvod

fstorijskog makronivoa, struktura velikih razmera i istorije

dugog trajanja". Radovi najpoznatijeg analiste, Fernana
Brodela (Fernand Braudel), naroito Mediteran (1949/1966),
najbolje ilustruju metod rada te kole, koja ispod povrine
kratkoronih dogaaja traga za materijalnim temeljima ita
ve jedne civilizacije", u kojoj oromene zahvataju vekove,
ak milenijume.
Recima Fernana Brodela, program nove istorije" posta
vlja pitanja koja je tradicionalna istoriografija smatrala neu'-nesnim: ta su oni jeli? ta su pili? Kako su se odevali? U
kakvim su kuama stanovali?" (Braudel, 1989, 32). Brodela
zanimaju istorijske inercije", zbivanja u kojima ljudi ue
stvuju a da ih ne pokreu svojom voljom. Inercije se zgu
njavaju u pojam svakidanjeg: to je ono to u ivotu pre
uzima na sebe da deluje umesto nas", navike, rutine bezbrojne radnje koje se spontano zapoinju i privode kra
ju, i u vezi s kojima niko ne mora da donosi nikakvu odluku,
koje se zapravo vre a da mi coga nismo potpuno svesni"
(1989, 28). oveanstvo je, kae Brodel, vie nego dopola
ukopano u svakidanjicu. Bezbrojne nasleene, zbrda-zdola nagomilane i sve do nas bezbroj puta ponavljane radnje
pomau nam da ivimo, nameu nam svoje okvire, odluu
ju umesto nas u toku itavog naeg ivota. Tu su u pitanju
razni podsticaju, porivi, obrasti, naini delanja ili obaveze
da se dela koji ponekad ... potiu iz najdavnijih vremena.
Veoma stara a i dan-danas iva, vievekovna prolost uliva
se u sadanjicu onako kao to Amazon unosi u Atlantski
okean ogromnu masu svoje mutne vode" (1989, 29). Istorijsko prouavanje, po Brodelu, zapoinje zagnjurivanjem u
masu dosta bezbojno doivljavane istorije", a tek poto je
dobro upoznamo moemo iz rje izai. Ta masa" lii na vo
du, na veoma stare vode", a istraivanje tih dubinskih toko
va na ronjenje" ili podvodno traganje" (1989, 29). Iskaza
no drugom slikom, svakidanje i rutinsko lie na mrak to
uvee ispunjava neki predeo" i, irei se, ini da nije uvek
lako odrediti granice izmeu carstva tame i svetlosti, rutine
i svesne odluke (1989, 36). Ucotrebljene metafore (masa,
voda, tama) ukazuju na osobeno poimanje svakodnevnog
ivota koje je brodelovska drutvena istorija zavetala soci
ologiji. Ono je, naime, bilo jedan od vanih gradivnih blokova
pri uspostavljanju jedne izrazito neindividualistike i ne-subjektne verzije sociologije svakodnevnog ivota, iji akter -

27

Konstruisanje pojma I: sestrinske discipline

ako ga uopte ima - nijejpojejjinacjLji^

a
moda jo vie sanwvrerne_duc[og trajanja. Kasnije" e taj
pravac, svako na svoj nain, razvijati Fuko (FoucaultK Serto
i Mafezoli (Maffesoli).* U ukupnoj lepezi sociolokih pogleda
na svakodnevni ivot ovakvo poimanje stoji na suprotnom
polu od individualizma fenomenologije, simbolikog interakcionizma i etnometodologije.
U potonjem napredovanju nove istorije" drugi njeni
predstavnici nastavljaju da prouavaju skrivene oblasti dru
tvenog ivota u prolosti. Jedan od rezultata njihovog rada
jeste anairalstorijskog nastanka - danas bi se reklg^drutvenog konstruisanja" - nizjniaoko samorazumljiyjh_ij3rirodnih pojmova, kaoto su smrt, seksualnost ili detinjstvo.
Tu su, recimo, Arijescve (Philippe Aries) studije o doivljaju
smrti i pronalasku" etinjstva. Na istom su tragu i Fukoove
studije o ludilu, seksualnosti i zatvoru. Magnum opus ovog
pravca prouavanja'jeste vietomna kolektivna studija o
istoriji privatnog ivota (Aries i Dubv [ur.], 2000).
Zamisao drutvene istorije postepeno se prihvata i u
drugim sredinama; ii Nemakoj, ona se preuzima, s potom
radikalizuje. Istorija'svakodnevnog ivota" (Alltagseeschichte) formira se k~ao itav jedan pokret poev od sredine se
damdesetih godina XX veka (v. npr. Ludtke [ed.], 1995), koji
neki smatraju najznaajnijom tekovinom nemake. istoriografije za poslednje tri decenije (Ellev, 1995, vii). Ona se nu
di kao alternativa politikoj i dogaajnoj istoriji, ali i etabliranijoj drutvenoj istoriji - onome to Koka (Kocka, 1994)
naziva istorijom struktura i procesa", to je najblia istoriji
kako je poimaju analisti", a u Nemakoj oliava tzv. bilefeldska kola. Istoriju svakodnevnog ivota, umesto krupnih
struktura i procesa, vejikih linosti i prelomnih dogaaja, pr
venstveno zanima kako te strukture, procese i doge aje do
ivljavaju i prerauju obini ljudi, odno^rfo^animi je svet
;

Up. kod Brodela: U ivoj stvarnosti nikada ne postoji pojedinac

zatvoren u sebe samog; sve pojedinane pustolovine utapaju se u jed
nu sloenu stvarnost.... Problem nije u tome da se individualno odba
ci pod izgovorom da uvek nosi peat kontingentnosti, ve u tome da
se ono prevazie. ... (Mi) odbacujemo onu Trajkeovu (Treitschke) ...
formulaciju: 'Ljudi stva.aju istoriju'. Ne, i istorija stvara ljude i oblikuje
njihove sudbine - ona iezimena, dubinska i esto utljiva istorija, ijoj
ogromnoj oblasti u kojoj ne znamo ta nas eka sada trebada pristu
pimo" (Braudel, 1992, 57).
6

28

Uvod

opaaja i samotumaenja onih koji su pogoeni istorijom".

U centru panje su zanemareni i zaboravljeni mali ljudi",
kojima treba vratiti ivot i lice, zajedno sa svim njihovim e
ljama i neuspesima, s njihovim patnjama i stvaralakim spo
sobnostima" (nav. prema: Kocka, 1994, 162). Svet ivota
malih ljudi, u preglednim mikroprostorima (niama") poku
ava se to doslovnije rekonstruisati. Dakle, istorifa svako
dnevnog ivota pomera iu drutvene istorije se objektiv
nog, bezlinog i krupnog plana na doivjjajrii, subjektivni i
mikroplan. Neki zastupnici eve struje smatraju da e rekonstrukciJFprolih svetova ivota moe obaviti iskljuivo iznu
tra, uz pomo simpatije i uivljavanja, a bez velike teorije i
jasno definisanih pojmova (Kocka, 1994, 296-297). Male
ljude" iz prolih vremena jednostavno treba pustiti da sami
govore". Sa stanovita poimanja svakodnevnog ivota, koji
nas ovde najvie zanima, to^nai da se bavljenju svakodnevicom kao predmetnim podrujem pridruuje i epistemoloko
pomeranje (govor iz); drugim recima, pojam svakodnevice se
postmodernizuje". Da je re o refleksima postmcderne, vi
di se po precenjivanju tradicionalnih svetova ivota, velia
nju kulture malih ljudi" i njihovog otpora prosvetiteljstvu i
reformama, te dubokoj skepsi prema modernizaciji. Meu
tim, kako s pravom kae Koka - a argumentacija u pogledu
6

Za ovu kolu je karakteristino prouavanje nacistikog razdoblja

na nivou svakodnevnog ivota. Sledilo je i istraivanje realnog socija
lizma iz iste perspektive. U oba sluaja polo se od uverenja da se
upravo na tom nivou drutvenog, ivota najpre moe nai graa neop
hodna za razumevanje nastanka i prirode ovih poredaka.
Zanimljivo, u istoriji svakodnevnog ivota" nalazimo blisku para
lelu sociolokom dvojstvu formalnog i supstantivnog pojma svako
dnevice, koje e biti prikazano dalje u ovom poglavlju. S jedne strane,
ocrtava se odreeno empirijsko podruje (nain ishrane, stanovanja i
odevanja, emocije i seksualnost, porodica, rad, odnosi meu polovi
ma, puka kultura itd.), a s druge se naglaavaju subjektivnost, isku
stvo i drutvena proizvodnja znaenja, esto uz oslon na tekovine savremene antropologije i socioloke pravce poput interakcionizma i
etnometodologije (v. Ellev, 1995, ix).
6

Istoriari svakodnevice su skloni da mikrosvetove prolosti koje

prouavaju opiu kao zaviaj svojeglave subjektivnosti i neprilagoe
nosti koja se povlai, uz distaftcu ili moda uz otpor prema velikim
procesima modernizacije, za koje se sugerie da su neprijateljski
nastrojeni prema ivotu" (Kocka, 1994, 172). Kao to emo videti u od
govarajuem poglavlju, ova je perspektiva praktino istovetna pogledu
na svakodnevni ivot kakav, u okviru sociologije, nude ...idolatrijska"
8

Konstruisanje pojma I: sestrinske discipline

29

sociologije mogla bi biti sasvim slina - verovanje u istoriju iznutra i odozdo", slobodnu od svake teorije, predstavlja
ii'jziju. Istorija se - ba kao i drutvo - ne svodi na ono to
suljudi opazili i iskusili, a smisao jedne istorijske pojave ne
nioe se naci u iskustvenom horizontu ljudi koji su njome
btli pogoeni. Tek kad istoriaru poe za rukom da, dodu
e, ozbiljno uzme iskustva i stavove ondanjih pogoenih
ljudi, ali da ih istovremeno shvati na osnovu njihovog kon
teksta (koji oni nisu ili su ;amo delimino saznali), on e
objektivno proceniti [datu pojavu] i pribliie se istorijskoj
istini" (Kocka, 1994, 164). Kako e to Habermas rei, koliko
god da svet ivota ima istorijsku, ontoloku i normativnu
prednost, on se ne moe u potpunosti shvatiti bez uzimanja
u obzir sistemskih meupovezanosti".
. U Britaniji impuls ka interdisciplinarnom povezivanju
istorije sa drugim nauk^ma oko teme svakodnevnog ivota
potekao je najvie iz krugova nove levice", a zatim iz nastajuih studija kulture". Grupa istoriara i knjievnih teoreti
ara marksistike provenijencije, u nastojanju da se oslobo stega dogmatskog marksizma, umesto ekonomistikog
naglaska na sferu rada okrenula se prouavanju puke kultUre, odnosno kulture onih slojevajradnika, seljaka, siroma
nih) za koje jifelitistika estetika smatrala da uopte i nefffaju nikakvu kulturu. Pionirska su bila istraivanja kulturnih
praksi radnike klase iz pera Riarda Hogarta (Hoggart, The
Uses ofUferacy) i t. H lompsona (Thompson, The Making
ofthe English Working Class).
Pogledajmo sada kako je na poimanje svakodnevnog i
vota uticala veza izmeu sociologije i antropologije. Ova je
veza, u izvesnom smislu, jo tenja: antropologija }s, pre
svega, nauka o kulturi", ali budui da je nastala kao nauka
c kulturi primitivnih", drutvenostrukturno slabo diferenci
ranih zajednica, do njihove kulture antropolog je mogao sti
i jedino posmatrajui i analizirajui njihov svakodnevni i
vot. Stoga se antropologija od poetka upranjava i kao
nauka o svakodnevnom ivotu", a oko teme svakodnevnog
stanovita: i jedan i drugi obeleeni su sumnjiavou prema intelek
tualnoj teoriji, antimodernom nostalgijom i idejom narodskog otpo
ra". Konano, uprkos leviarskom ishoditu i kritikim intencijama i
jednog i drugog, zajedniko im je pribliavanje neokonzervativizmu,
k^je u sluaju istoriara zapaa Koka.
1

30

Uvod

sociologija i antropologija se praktino stapaju u jedno te

isto prouavanje. Meutim, istcrijski uzev, ove su discipline
bile jasno odeljene i nisu se mnogo meale - osim kod Dirkema (Durkheim) i dirkemovaca - zahvaljujui tome to su
njihovi predmeti bili otro razgranieni: sociologija se baviia^savrejiienirn, industrijskijrt^modernim 'drutvima, ^Takle
irujtvima_s^mih poslenikaje-^cauke, a antropologija dale
kim, egzotinim plemenima udaljenih pacifikih, afrikih i
junoamerikih podruja, u koja su se zapadni (evropski i
<?evernoameriki) istraivai otiskivali da ih proue. Znai,
antropologija je bila nauka o sv.?kodnevici, ali svakodnevici
Drugog". Detalji svakodnevice tih Drugih - srodniki odno
si, porodini ivot, verski rituali> magijska praksa, privredne
aktivnosti, priprema hrane, stanovanje, briga o deci itd. bili su gradivo za konstruisanje. naunih prikaza o njihovoj
,.kulturi" kao celovitom sklopu Tako se obavljao osoben
preobraaj materijala iz prakse" u teoriju": po Burdijeu, iz
lt!eje o praksi Drugog" konstitusao se i sam pojam prakse" uopte. No, pretpostavke klasine antropologije dove
dene su u pitanje epistemolokim obrtom u drutvenim nar k a m a , o kojem je ve bilo rei. Danas se antropologija,
jednako koliko i preostalim neistraenim primitivcima", ba
vi i svakodnevnom kulturom modernih drutava, a posebno
'teresovanje vlada za drutva biveg Drugog sveta" (Is
tonog bloka). Da bi obavili terenski rad", dananji antro
polozi umnogome ostaju kod kje": posredi moe biti od
roeni kvart Londona, kakva nova verska sekta, Aneli
pakla" na motorima, ivot zabitog amerikog sela, potkultura ruskih sauna ili svakodnevica japanskih domaica.
Bez obzira na odabrani predmet, savremena antropologija
nastoji da prevazie nekadanju sklonost ka diskurzivnosti prenaglaavanje onih aspekata prouavane kulture koji se
nogu iskazati recima - i ka usredsreivanju na vremenski i
prostorno jasno omeena polja drutvenog ivota u kojima
se odvi[aju forrnajnj i repetitivni dogaaji, pre svega rituali. Ta
polja su se nekada pokuavala izbaviti iz n^uTerTostTsvakocnevnog ivota", da bi se mogli itati kao tekstovi" (Rosaldo,
1993, 12). Danas se, naprotiv, antropologija svesno preputa
toj amorfnoj neurednosti", onim razmacima" izmeu zacrta
nog i ostvarenog, izmeu norme i strategije (Bourdieu, 1990),
?je je primarno mesto upravo svakodnevni ivot. Jedna no
va, procesualna" antropologija (Rosaldo, 1993, 92) naputa

Konstruisanje pojma I: sestrinske

discipline

31

ideju programiranih kulturnih rutina ili predvienih scenarija,

i izbliza prati ponaanje stvarnih ljudi, u njegovom vremen
skom toku, kojim or.i izlaze na kraj sa matricama svoje kultu
re i ogranienjima svoje drutvene strukture. Umesio fiksira
nih kulturnih oekivanja i obavezujuih drutvenih normi,
osnovnu boju slike ;edne drutvene zajednice sada daju ambivalencija, improvizacija, neizvesnost, te preplitanje konven
cionalnog i inovativnog, nametnutog i spontanog. '
S tim je u vezi i, ve naznaeno, epistemoloko naputa
nje ideala objektivnosti, neutralnosti i nepristrasnosti u nji
hovoj sirovoj formT~jer su nekadanji subjekti" antropologa
stekli pravo da se^jijjhov_gJas^sasjua. Dijalektika odnosa
izmeu domoroca" i antropologa" - koja nije svojina sa
mo antropologije nego je predstavljala tek istorijski prvu
manifestaciju opreke izmeu aktera i posmatraa, subjekta i
sociologa, emikog" i etikog" - sainjava osu oko koje
se okree epistemologija svake sociologije-svakodnevnog
ivota, moda vie nego drugih ogranaka sociologije. Na
neprekidnom kretanju i balansiranju izmeu tih polova za
sniva se i etnografija - najznaajniji doprinos ljudskom zna
nju koji je kulturna antropologija dala" (Rosaldo, 1993, 38) odnosno skup metoda koji podrazumeva dugotrajan bora
vak u kulturnom nvljeu prouavane zajednice, intenzivno i
sistematsko posmatranje i prikupljanje podataka kroz razgo
vore sa odabranirfi lanovima zajednice (informantima).
Znaaj ovog metodolokog kompleksa za sociologiju sva
kodnevnog ivota nije potrebno posebno naglaavati.
Ukratko, to se statusa antropologije tie, dane's je prak
tino nemogue povui jasnu granicu izmeu, s jedne stra
ne, antropolokiji i,.s druge, sociolokih, politikolckih i kul
turolokih istraivanja. Zato se vode sporovi oko toga ta je
antropologiji preostalo kao specifino, to je razlikuje od
drugih nauka (jedan moguni pogled v. u Jenkins, 2001,
10-19). Nema unapred podeljenih tema, a do pribliavanja
dolazi i u metodolokom pogledu, tako da se upotreba et
nografije iri u sociologiji, a u antropologiju prodire institu
cionalna analiza, pa i kvantifikacija.
9

Oznake emiko i etiko (eng. emic/etic) vode poreklo i: lingvistike

i izvedene su iz razlikovanja izmeu fonemike (razlikovna i semantika
funkcija glasova unutar datog jezikog sistema) i fonetika (osobine
glasova posmatranih izVan okvira jezikog sistema).
9

32

Uvod

K O N S T R U I S A N J E P O J M A li: S O C I O L O G I J A

Razmotrimo, napokon, povest pojma svakodnavnog i

vota u sociologiji kao zasebnoj disciplini. U formativnom
razdoblju, sociologija se za ovu temu mnogo ne zanima jer
pokuava da se nametne kao oblik pozitivnog znanja", modelovan po prirodnim naukama. Ipak, svakodnevni ivot manje kao pojam, a vie kao sadraj - igra odreenu ulogu
u radovima klasik.
Analiza surove svakodnevice radnike klase u .azdoblju
uspostavljanja i uvrivanja kapitalizma Marksu (IV?arx) slu
i kao empirijsko uporite za izvoenje teorijsko politike
ideje o nunosti prevazilaer.ja tog tipa privredno=drutvenog ustrojstva. Poto su veze izmeu izvornog Marksovog
tretmana pojma svakodnevnog ivota i njegove kasnije raz
rade u nekim strujama markf izma dosta direktne, 9 Marksu
e biti vie rei u poglavlju o marksistikoj sociologiji svako
dnevnog ivota.
Veber se za podruje svakodnevice kao takvo ni^e direkt
no zanimao, ali je kasnijoj sociologiji svakodnevnog ivota
ipak ostavio odreeno naslee, i to dvojakog karaktera. Pr
vi sloj tie se Veberove zamisli sociologije kao nauke koja
tumai drutveno delanje, keje je opet obdareno subjektiv
nim znaenjem. Time Veber udara temelje interpretativne
sociologije - ili bar interpretativnog zahteva koji se, sociolo
giji postavlja - to sainjava jedan od primarnih horizonata
u kojem se kree sociologija svakodnevnog ivota. Drugi
deo Veberovog naslea odnosi se na supstantivno bavljenje
pojedinim svakodnevnim pojavama, kao to su p*omenuta
uloga svakodnevnog ponaanja, normi i vrednosti graana
protestantske vere u nastanku kapitalizma (VVeber, 1968),
zatim analiza procesa pretvaranja harizme u neto svako
dnevno" (VVeber, 1976, 195-202), koja uspostavlja vezu iz
meu svakodnevnog ivota i politike sociologije i, napo
kon, definicija stalea" kao osobene drutvene grupe
(VVeber, 1976, 244-247), kojom e se posluiti sociologija
stilova ivota.
to se tie Dirkema i njegove kole, njihov je status u
kasnijem razvoju sociologije, svakodnevnog ivota ambivalentniji. Neki savremeni autori (moe se rei, veina meu
deklarisanim sociolozima svukodnevice) itaju Dirkema kao
pozitivistu, krutog deterministu i evolucionistu, te on za njih
;

Konstruisanje pojma II: sociologija

33

predstavlja jednu od omiljenih antifigura, nasuprot kojima

oni formuliu sopstvene koncepcije. Neke druge verzije savremene sociologije svakodnevice, meutim, izriito se nadovezuju na Dirkema, nazivajui ga prvim sintetiarom" koji
je zatvorio poguban rascep izmeu faktikog i simbolikog
te individualnog i institucionalnog.' Blii prikaz ovog dru
gog tumaenja iznet je u'etvrtom poglavlju, posveenom
usidravanju" pojma svakodnevnog ivota. Bilo kako bilo,
kod Dirkema i njegove kole pojam svakodnevnog ivota
nalazi svoje mesto poglavito kroz vezu izmeu sociologije i
istorije. U svom uvodnom, programskom tekstu za prvi sve
zak asopisa Annee sociologique (Socioloki godinjak) Dirkem kao jedan od ciljeva navodi pribliavanje izmeu nastajue sociologije i orugih nauka, meu kojima posebno
Jzdvaja istoriju. Dirkem smatra da su sociologija i istorija pri
rodom svog postupka prinuene na blisku saradnju, moda
ak i stapanje u budunosti (Mimica, 1991, 55). Meu te
matskim odeljcima na koje su bili razdeljeni prilozi za dvana
est tomova Godinjaka nalazile su se i sociologija ekono
mije i privredna istoiija", a drugo zaglavlje, pod kojim su
objavljivani radovi koji su se odnosili na neke aspekte sva
kodnevnog ivota, bilo je sociologija kriminala i moralna
statistika". Naroito su u tom kontekstu znaajni M. Albvaks
IMaurice Halbvvachs) i F. Simijan (Francois Simiand). Al
bvaks je ostao zapamen po svom nacrtu za sociologiju
seanja", kojom pokuava da istorizuje dirkemovsku ideju
kolektivnih predstava. Osim toga, bavio se i pionirskim is
traivanjima naina ivota drutvenih klasa, pogotovo radni
tva: klasno izdiferenciranih ivotnih standarda, definicija
potreba" i obrazaca potronje i kunog budeta. Albvaks je
bio i teorijski i lino institucionalno povezan sa istoriarima
analistima" (Leroux, 1998, 232). Simijan je na ovu istorijsku
kolu izvrio jo neposredniji uticaj. U svojim prouavanji
ma ekonomske istorije, koju posmatra kao makroistoriju, Si
mijan je prvi ponudio tumaenje ekonomske istorije u kate
gorijama dugog trajanja. On je ujedno tvorac ideje o
smenjivanju faza A i B (ekspanzije i recesije) u svetskoj kapi0

11

Najvei Dirkemov doprinos bila je sinteza ... izmeu objanjenja

^drutvenih injenica kao stvari j razumevanja simbola" (Juan, 1995, 34).
iru struju kojoj pripadaju Albvaksova istraivanja prikazau u
etvrtom poglavlju.
10

11

34

Uvod

balistikoj privredi, koje kasnije, preuzima Brodel i, potom,

Volerstin (VVallerstein). Njegovi vienje istorije je kasnije
losluilo analistima" kao neka vrsta metodolokog manife
sta za njihovu novu istoriju" (Leroux, 1998, 252).
U isto vreme kada i Dirkemova kola, na potpuno dru
gom kraju teorijskog spektra radi jedan drugi socioloki pio
nir: Georg Zimi (Simmel) jedini meu klasicima izriito i de
taljno bavio se svakodnevnim tamama. Njegov je uticaj na
razvoj sociologije isprva bio ogranien, ali u novije vreme
doivljava istinsku rehabilitaciju, pri emu posebno intere'jovanje vlada za teorijske aspekte njegove zamisli sociolo
gije. Zimi je bez sumnje prvi mkrosociolog. Ne samo da se
u svojim sociolokim analizama usredsreivao na nepo redne interakcije meu ljudima, odnosno, kako je on to na
zivao, meu drutvenim atomima", nego je taj mikronivo
smatrao rodnim mestom itavog drutva: Drutvo je tek
ime za izvestan broj pojedinaca, povezanih interakcijom"
(Simmel, nav. prema Coser, 1965, 5). Krupnije strukture porodica, klan, drava, grad, sindikat - ispostavljaju se kao
kristalizacije interakcije, premda mogu da steknu autonomi
ju i trajnost i da se pojedincu nametnu kao otuene moi.
Ovo je polazite upravo suprotno postavkama dirkemovske
sociologije koja se istovremeno razvija, njenom holizmu i
njenoj drutvenoj injenici", ija su najvanija svojstva spoijanjost i prinuda u odnosu na pojedinca (Mamelet, 1965).
No, Zimlu i dirkemovcima je zajednika namera da sociolo
giju zasnuju kao zasebnu disciplinu tako to e se ocrtati
osobeno polje prouavanja koje e samo njoj pripadati i po
moi joj da za sebe izbori ravnopravno mesto meu drugim
disciplinama koje se bave ovekom. Zimi taj temelj pronala
zi u formama koje lee u podlozi razliitih sadraja, odnosno
razliitih pojava ljudskog drutvenog ponaanja. Te forme
drutvenosti", iji je broj ogranien, treba prouavati - i to
je specifian zadatak sociologije - zato da bi se razotkrili
mehanizmi operisanja drutvenog, kao razliitog od indivi
dualnog, te da bi se pod povrinskom raznolikou pojav
nosti ukazalo na onu najdublju bit koja dri drutvo na oku
pu. Prouavajui forme kao apstraktna naela, Zimi eli da
zasnuje jednu geometriju drutvenog ivota". On za forma
lna traga u mnotvu siunih pcjava svakodnevice, koja mu
lui kao prava riznica grae. Na taj nain izoluje forme su
koba i saradnje, nadreenosti i podreenosti, bliskosti i dis-

Konstruisanje pojma U: sociologija

35

tance, te broj (ljudi, ukljuenih u jedan odnos) - poznata je,

na primer, njegova'analiza razlike izmeu dijade i trijade. Ni
sukob, naglaava Zimi, nije sam po sebi negativen, jer je i
on jedna varijanta drutvenog odnosa. U njemu tekoe po
stoji element uzajamnosti (reciprociteta), koja je temelj us
postave i integracije drutva, lako priznaje da pojedinac na
staje drutvenim putem, Zimi je izraziti individualista u tom
smislu da nastoji da izgradi jednu sociologiju koja nee ras
toiti originalnost i jedinstvenost pojedinane ljudske lino
sti u optosti drutvenog. Zimi se posebno bavio; fenome
nom savremenog velegrada. Preko te teme izvrio je jedini
direktan uticaj za ivota na pripadnike ikake kole, iji e
doprinosi sociolog.'i svakodnevice biti prikazani u'poglavlju
0 simbolikom inteVakcionizmu. Zimla velegrad z&nima kao
kondenzovani izrazteme kojom su bili opinjeni svi klasini
osnivai sociologije: prirode modernog drutva i njegovih
obeleja koja ga izdvajaju meu svim drugim tippvima dru
tva. Zimi (1988) dovodi u vezu uslove ivota u velikom gradu
1 oblikovanje due*' njegovog stanovnika. Brzo smenjivanje
utisaka, ili intenziviranje nervnog ivota", kao i anonimnost,
brz tempo i prevlast novane vrednosti nad upotrebnom,
koji karakteriu urbani ivot, stvaraju osoben tip biaziranog"
oveka, koji je vi razuman no oseajan, vie proraunat
no izraajan, distanciran od drugih i uzdran u meuljudskim
odnosima. I ponovo, poput svojih savremenika. Zimi nudi
ambivalentnu dijagnozu potencijala moderne: one pojedin
cu nudi nikad ranija vienu irinu individualne slobode i iz
bora, ali ujedno prti otuenjem i dehumanizacijom.
Ima mnogo razloga za oivljeno interesovanje za Zimla,
donekle ak ponovno otkrivanje njegovog dela. Jedan od
aspekata, koji izneriauje svojom savremenou, jste razla
ganje drutvenih struktura na situacije meuljudskog susre
ta i interakcija koje se u njemu odvijaju - ono to ;e mnogo
kasnije nazvano desupstancijalizacijom" drutvenih usta
nova. Nadalje, svojim usredsreivanjem na nivo svako
dnevnih mikrosituacija Zimlovo naslee je savremenoj soci
ologiji svakodnevr.og ivota pomoglo da redefin ie odnos
izmeu markiranog" i nemarkiranog". On je bio jedini kla
sik ijim se autoritetom mogao poduprti poziv na Jokretanje
od izuzetnog ka obinom, od istorijskog ka bandinom, od
uzvienog ka ovozemaljskom. Jer, upravo je Zimlrneu pr
vima obratio analitiku panju na ono to svi 'zViaju", na

36

Uvod

ono najblie i najpoznatije, i ujedno najmanje ravetljeno:

ono to ljudi vide ali ne primeuju". Artikulisana novijim
renikom, ova strategija se moe opisati kao dva koraka ko
ja mora preduzeti sociologija svakodnevice. Prvi je obrnu
to markiranje", kojim se tipino markirane teme i pojave
svesno ignoriu, a panja usredsreuje na nemarkirano, kao
da je egzotino i neobino. Polazi se od uverenja da je
mundano", ono to je drutveno zanemareno, upravo zbog
toga analitiki egzotino. Taj korak podrazumeva usposta
vljanje distance spram sveta koji se uzima zdravo za goto
vo, razbijanje oiglednosti ili; zimlovski reeno, pomatranje
oima stranca". Potom nastupa drugi korak, koji se sastoji
od razbijanja samog dihbtomnog obrasca markiranog i nemarkiranog: sve oblasti drutvenog ivota treba;analitiki
markirati jednakom epistemolokom teinom i nijednu ne
ostaviti neistraenu. Na mesto dihotomije staje kontinuum
sa markiranim i nemarkiranim kao krajnjim takama, koje se
odreuju u zavisnosti od teorijske perspektive i prirode i
njeninog materijala (Brekhus, 2000).
Poev od ezdesetih godina X X veka, kao reakcija na do
minantnu funkcionalistiku paradigmu nastaje nizmikrosociolokih pravaca. Od tog trenutka postaje moguno govori
ti o sociologijama svakodnevnog ivota" u uem smislu
rei. Pod ovu oznaku se uobiajeno podvode mikropravci simboliki interakcionizalm i fenomenologija sa einometodologijom - zajedno sa nekirp varijantama marksizma. Opti pregledi sociologija svakodnevnog ivota" zadravaju se
na tome da odabrana stanovita prikau uzastopno, svako
ponaosob i unutar sopsrvenih granica, bez izvlaenja funda
mentalnih strukturnih elemenata i bez traenja ravni na ko
joj bi se ta stanovita mogla dovesti u vezu. Pri tom se pret12

U teorijskim uvodima u sociologije svakodnevnog ivota upadlji

vo je poklapanje sadraja, mada se nazivi ponekad razlikuju. Tako, reci
mo, Vajgert (VVeigert, 1981) kao vodee perspektive" pominje drama
turgiju, etnometodologiju, kritiku teoriju i fenomenologiju. Daglas
(Douglas [ed.j, 1980) izdvaja pet'korpusa teorijskih ideja": simboliki
interakcionizam, draVnaturku analizu, teoriju etiketiranja, fenomenolo
giju i etnometodologiju te egzistencijalnu sociologiju. Dve docenije ka
snije postupak nije bitno izmefljen: mada Gardiner (2000) da^a vei pro
stor impulsima koji su doli Iz sveta umetnosti, naglaavajui znaaj
dadaistikog i nadrealistikog pokreta, Situacionistike intemacionale
te ruskog knjievnog teoretiara Mihaila Bahtina, on isto tako prikazuje
stanovita Agne Heler, Lefevra, ertoa i Doroti Smit (Dorothv Smith).
12

i'.onstruisanje pojma II: sociologija

37

postavlja da je jasno na ta se termin svakodnevni ivot"

odnosi u prikazanim teorijama, kao i u pogledu samog pri
kazivaa. Na taj nain se stvara zbrka koja je posledica var
avog utiska da se pod pojmom-okosnicom svakodnevnog
ivota" podrazumeva neki jedinstven i istovetan sadraj. A
time se, opet, uvruje postojea podela na socioloke
kole", koje se razvijaju nezavisno jedna od druge i bez
uzajamnog nadograivanja. Tendencija ka prekoraivanju
granica pojedinanih tradicija i nedogmatskoj sintezi njihoih valjanih uvida veorha je uznapredovala, to u pokuati
da pokaem. Uprkos tome, celoviti pokuaji da se stanovi
ta o svakodnevnom ivotu ponikla u oprenim tradicijama
sapostave i meusobno uporede, tako da uzajamno komu
niciraju i jedno drugome poslue kao kontrastna pozadina
za adekvatnije kritiko analiziranje, veoma su retki. Upravo
taj naum lei u osnovi ove knjige.
Kao poetni korak u raiavanju teorijskog terena neka
poslue dva takva retka izuzetka, ponuena, dodue, samo
u obliku kratkih skica. Jedan nalazimo u optem pregledu
Hameriha i Klajna (Hammerich und Klein, 1978a, 7-8). Oni
identifikuju etiri osnovna naina na koja se shvata i upranjava sociologija svakodnevnog ivota". 1) Socioloki kalegorijalni sistemi namenjeni prouavanju formalizovanih i
Institucionalizovanih drutvenih formacija prenose se i na
izv. nedefinisane situacije, u nastojanju da se pokae da i u
njima postoje strukture i pravilnosti (primer: E. Gofman
[Goffman]). 2) Izdvaja se jedno zasebno drutveno podru
je, po strani od institucionalnih polja nastalih kao rezultat
drutvene diferencijacije. U tom sluaju, svakodnevica je si
nonim za pojave u sferi privatnosti, dokolice, reprodukcije
li raspodele (primer: A. Lefevr [Lefebvre]). 3) U ii su re
dovne, repetitivne pojave i situacije, liene karaktera neponovljivosti, vanrednosti i harizme: tu se svakodnevni ivot
zjednaava sa malim ovekom", nasuprot velikim linosti
ma koje prave istoriju. 4) Napokon, sociologija svakodnevi
ce moe oznaavati potragu za osnovama sociolokog zna
nja u tzv. svakodnevnom znanju, kojim raspolae svaki lan
drutva (primer: Berger i Lukman [Luckmann]), ili pak stva
ranje temelja za analizu svih postupaka razumevanja (pri
mer: etnometodologija).
Drugi primer je u istom duhu, ali se, za razliku c i pret
hodnog, ne bavi oblicima sociologije svakodnevice, nego

38

Uvod

znaenjima samog pojma svakodnevnog ivota. Norbert ErIIjas, autor ije se ime esto vezuje za sociologiju svakodne
vice u njenom savremenom izdanju, nastoji da eksplicira la
tentna znaenja pojma svakodnevnog ivota u pravcima
koje on naziva pomodnim" i tako se od njih distancira. Pri
tom prvenstveno misli na angloamerike mikrosociologije.
Pojam svakodnevnog je danas, kae Elijas, pod tekim tere
tom teorijske refleksije; pridaju mu se mnogostruka znae
nja, sa itavom skalom nijansi, naroito polemikih, koje,
meutim, nisu razjanjene: protivnici s kojima se borimo
uz pomo pojma svakodnevice kao oruja ostaju u polumra
ku" (1978, 22). Obino moramo da nagaamo ta je to to
nije svakodnevica, a prema emu je usmerena otrica poj
ma svakodnevnog ivota. Zato Elijas nudi tabelu rekonstruisanih implicitnih znaenja u kojima se svakodnevni ivot"
upotrebljava u savremenoj sociologiji, zajedno sa njihovim,
jednako implicitnim, protivpojmovima (Elias, 1978, 26):

39

Konstruisanje pojma '!: sociologija

Ne samo da su navedena znaenja razliita, kae Elijas,

nego se esto i meusobno ukrtaju i prelaze jecho u dru
go, u okviru jednog te istog stanovita. injenica c'a se, uprkos viesmislenos*!, taj pojam i nadalje koristi kao samora
zumljiv, ima za po^ledicu da esto ne shvatimo o emu se
zapravo govori kada se govori o svakodnevici. Poto je ovde u pitanju sociologija, naroito je problematino to to ne
znamo na koje se posmatranju dostupne empirijske datosti
odnose teorijska razmiljanja. Meu onima koji sebe naziva
ju sociolozima svakodnevice, dakle, nema zajednike teorij
ske zamisli, pa ak hi nastojanja da se ona postep&no izgra
di. To ima veze sa odsustvom dijaloga meu zastupnicima
razliitih kola, kojem (odsustvu) pogoduju specijalizacija i
institucionalna rascepkanost u organizaciji akademskog ra
da. To ide naruku razvoju ezoterinih apstrakcija", koje su
razumljive samo lanovima uskih akademskih krugova u ko
jima se neguju. Nedostaje, meutim, pokuaj da se ta sa
znanja i take gledanja izraze takvim jezikom da budu razu
mljivi i nepripadn'.cima, da se rezultati istraivanja uine
plodnim i podsticajnim i za tua istraivanja, da sa iskorai
iz suptilnih ali izolovanih unutargrupnih argumentativnih si
stema" (Elias, 1978, 27).
Iza obe navedene tipologije rekonstruisanih pojmova
svakodnevnog ivota lei, meutim, jedna jo bainija podela. Re je o formalnom i supstantivnom shvatanju svako
dnevice. Ta dvostrukost pojma, ije su sastavnice'esto tek
nakalemljene" jedna na drugu, bez dodatne teoretizacije
njihovog meusobnog odnosa, ine da, kako je jedan autor
duhovito zapazio,: svakodnevni ivot postaje svojevrstan
pojam-Minotaur" (Crook, 1998). Ova distinkciji, budui
najoptija, ima najveu analitiku operativnost i uveliko po
mae pri uvoenja reda" u razliita i nesaglasna shvatanja
pojma svakodnevnog ivota. Zbog toga u upravo nju najvi
e koristiti tokom izlaganja pojedinanih stanovita.
Evo u emu s razlika sastoji. Po prvom, formalnom
shvatanju, najznaajnija karakteristika svakodnevtog ivota
nije odreeni skup aktivnosti, nego osobena forma njiho
vog obavljanja. To se, pre svega, odnosi na forme svesti i
13

Na primer: Objekt analize svakodnevnog ivota nije ova ili ona

aktivnost koja bi se rrviugla odnositi na neki drutveno deif.-jsani sadr
aj, nego nain na koji se ti inovi izvravaju, sertoovsko 'Umee' (arts
13

40

Uvod

znanja karakteristine za svakodnevicu, odnosno za ivot u

onome to fenomenolozi nazivaju svetom ivota" ili pri
rodnim stavom". Re je o najoptijim, pozadinskim pretpo
stavkama koje odreuju pogled na svet i na sebe samog, te
omoguavaju elementarne strukture drutvenosti. Najjed
nostavnije, tu govorimo o zdravom razumu", a sociologija
svakodnevice u tom sluaju postaje svojevrsna zdravorazumologija", kako je to nazvao Mafezoli. Zdravorazumsko
znanje se najee opravdava time to tvrdi da njemu i nije
potrebno nikakvo opravdanje - ono se nudi kao repreraena, neposredovana slika stvarnosti" same, takve kakva je
ste". Refleksivno osvrtanje, koje je preduslov za sociologiju
svakodnevice kao zdravorazumologije", oneobiava zdrav
razum, izmie mu mogunost tog legitimisanja odsustvom
legitimisanja", pokazuje da je i on uslovan, kulturno determinisan, drutveno konstruisan i istorijski nataloen. Reju,
da je i on jedna vrsta kulturnog sistema", poput religije, na
uke ili ideologije (Geertz, 1993). Za omoguavanje tog obr
ta, osim fenomenologije, posebno je zasluna kulturna an
tropologija, koja je prikupila bogata svedoanstva o
ogromnoj meukulturnoj raznolikosti sadraja zdravog ra
zuma. U svetlu dalekih, neobinih primera svakodnevnog
znanja, i ono to je blisko i poznato moe se pogledati dru
gim oima. Ako se za trenutak vratimo Elijasovoj klasifikaciji,
formalno znaenje svakodnevnog ivota se odnosi na take 7
i 8, a posredno je povezano i sa takom 2. Uz heizbeno
uproavanje, moe se; rei da to znaenje pojmu svako
dnevnog ivota pridaju fenomenologija, etnometcdologija i
postmoderna (idolatrijska") stanovita.
Drugo, supstantivno shvatanje vezuje pojam svakodnev
nog ivota za odreeni domen drutvenog ivota ili region
drutvenog prostora - najee privatnost, porodini ivot,
dokolicu - koji obuhvata konkretne i opaljive ljudske prakse,
14

de faire)... Praktine forme nemtju svoju zasebnu oblast, One su isto

vremeno svuda: one sainjavaju neku vrstu nalija ili postave bilo ko
je drutvene prakse" (Oueiroz, 1989, 31-32).
Kao to se vidi, pojamsvakodnevnog ivota se koris'.i i u znae
njima koja su direktno suprotna jedno drugome, i to, ponekad, kod
jednog te istog autora. To je posledica sklonosti mnogih sociologa
svakodnevice da se kreu na apstraktnom nivou unapred; formiranih
aksioma, umesto da svoje ideje spuste" na nivo proverljivosti kroz si
stematska socioloka istraivanja.
14

41

jionstruisanje pojma II: sc -jologija

badnje i iskustva. (Kod Elijasa, to su take 1-6.) Svak'sdneviiom ivotu se pripisuje izvesna predmetnost, tvar" (sup<itanca) i on dobija svoje precizno mesto" u ukupnoj topologiji drutvenog ivota, umesto da se shvata kao nalije"
f^vih drutvenih praksi. To je znaenje karakteristino - opet
pojednostavljeno - za simboliki interakcionizam (naroito
aiegova empirijska ist-aivanja), zatim za marksizam, a po
najvie za pristupe okupljene pod zaglavljem usidrenog"
oojma svakodnevnog ivota. Feminizam sadri oba aspekta,
a isto vai, na jedan drugaiji nain, i za sintetika stanovita.
Razlikovanje formalnog i supstantivnog shvatanja'pove
zano je sa podelom, iznetom na poetku, na dva osnovna
oblika pojave teme svakodnevnog u sociologiji - govor o
njemu i govor iz njega. Supstantivno pristupanje svako
dnevnom ivotu esto je, kao to emo videti, ostajalo u
okviru konvencionalne, pozitivistike sociologije. S druge
strane, shvatanje sociologije svakodnevice kao zdravora?umologije" ima unutranji afinitet prema lociranju sopstve
nog saznajnog polazita u, strukture svakodnevnog znanja,
"to se onda moe iskoristiti za rekonstrukciju itavog socio
lokog poduhvata. Meutim, ove dve distinkcije - govor
o/govor iz, i supstantivno/formalno - ipak se ne poklapaju.
Formalni pristup se ponekad zadrava na kritici manjkavosti
svakodnevnog zdravog razuma, pokuavajui da ga popra
vi" svojim superiornim naunim uvidom, dok supstantivni
pristup moe da se udrui' sa novom, nepretencioznom sooiologijom-tumaenjem, kako ju je ocrtao Bauman.
Postoji jo jedan znaajan momenat koji treba istai na
samom poetku. Re je o sklonosti ka romantizaciji pojma
svakodnevnog ivota. Elijasova taka 7 ukazuje na shvatanje
svakodnevice kao sfere ivota u kojoj su ouvane drevne
forme drutvenosti, cbeleene spontanou, bliskou, to
plinom i humanou - reju, sferom koja, u uslovima hlad
nog, bezdunog, proraunatog savremenog drutva, uva
u sebi kvalitete teniesovske (Tonnies) zajednice.
Na to iskliznue u romantinu veru ukazao je, recimo, Koka u svojoj
15

Neka od razgranienja koja Elijas pravi unutar supstsntivne"

grupe tretirau preko poj-dinih dimenzija analitikog reeta"., koje je
razjanjeno u poslednjem odeljku ovog poglavlja, ili pak preko obrade
problema aktera" (pitanja da li se svakodnevni ivot vezuje za samo
neke grupe u drutvu ili ne).
, 5

42

Uvod

kritici istorije svakodnevice". Moglo bi se rei da praktino

svi autori koji piu o svakodnevici poseu za ovom slikom,
mada u razliitom stepenu. Kod nekih, kao to su, recimo,
Serto i Mafezoli, ona se zastupa bez ikakvog ustezanja. Ali,
ni drugi - oni koji uveliko gaje oprez prema postmodernom
podrivanju zapadnog racionalnog projekta i prema pozivima
na povratak" u neko drevno slanje - ne iste sve njene ele
mente iz svog pogleda na svakodnevni ivot. Tako se, recimo,
Habermas, Burdije, Lefevr, Giciens i drugi kolebaju izmeu
romantiarskog" i prosvetiteljskog" stava ili, iskazano u
kategorijama Elijasove tipologtje, izmeu znaenja 7 i zna
enja 8. Rasprostranjenost romantinih elemenata dovodi
do toga da je pojam svakodnevnog ivota u novijoj drutve
noj teoriji prinuen da nosi povelik teret teorijskog, pa i normativnog prtljaga. On postaje povlaeno mesto, i formalno
i supstantivno uzev, i kao takav se koristi kao taka oslonca
za, esto nostalgino intoniranu, kritiku ravih strana savremenog drutva. Ako moderna racionalizacija i tehnizacija i
vota oduzimaju ljudskoj egzistenciji izvornu celovitost i smi
sao, svakodnevni ivot nosi obeanje obnove. U toj svojoj
funkciji svakodnevni ivot biva podvrgnut izvesnoj mitologizaciji, kojom se uitava" ono to se u njemu eli videti.
16

UKRTANJA
Kada se o sociologiji svakodnevnog ivota" govori u nepropitanom obliku, ona se najee poistoveuje sa kon
kretnim teorijsko-metodolokim orijentacijama: mikroanali,zom, interpretativnim pravcima, uvaavanjem delatnosti,
17

Up. inspirativnu Krukovu ideju i a se svakodnevnom ivotu pripi

suju tri mita: jedinstvo", ivot" i otpor" (Crook, 1998, 534-537).
Delatnost" je izraz kojim prevodim engleski termin agency, ne
zaobilazan u kontekstu savremenih debata oko strukture nasuprot
delatnosti" (strueture vs. agencv"). Delatnost je odlika onoga ko je delatan, odnosno osobina ljudskog aktera da, bar donekle samostalno,
svojevoljno i kreativno, oblikuje vlastito delanje i na taj nain uestvuje
u konstituisanju drutvenog sveta ko ga okruuje. Pojam igra posebno
znaajnu ulogu u Gidensovoj koncepciji, ali je u manje eksplicitnim ob
licima, ili pod drugim nazivima, relevantan za sva stanovita koja se ba
ve svakodnevnim ivotom. Kod nas se ovaj termin inae prevodi kao
delatnost" ili delanje", to smatram nedovoljno preciznim. U ovoj
knjizi, delanje" e se koristiti kao sinonim za akciju" [action).
16

17

;:

Ukrtanja

43

kvalitativnim metodima itd. To se poistoveivanje duguje izvesnim teorijskim afinitetima, koji nesumnjivo postoje, kao i
istorijskoj koincidenciji, odnosno konkretnom obliku u ko
jem se tematika svakodnevnog ivota smestila u maticu so
ciologije. Uprkos teme, treba imati na umu da su v' pitanju
opredeljenja po razliitim dimenzijama socioloke teorije,
meu kojima ne postoji direktna i logiki nuna veza. Produbljeniji pogled pokazuje da je posredi meanje nivoa teorijsko-istraivakog rada, kako ih definie Defri Aleksander
(Jeffrev Alexander)j Umesto standardne podele na teoriju"
i injenice", koja pretpostavlja njihovu jasnu razdaljenost i
meusobnu nezavisnost, Aleksander (1982, 3) nudi konti
nuum naune aktivnosti koji se protee izmeu dve difuzne
pozadine: od metafizikog okruenja", na jednoj strani, do
empirijskog okruenja", na drugoj. Kontinuum je dvosmeran, a njegovi nivoi se prelivaju jedan u drugi. U celini, on
izgleda ovako: opte pretpostavke - modeli - pojmovi - defini
cije - klasifikacije - zakonitosti - empirijske konstatacie - kore
lacije - metodoloke pretpostavke - rezultati posmatranja. Bez
obzira da li emo se sloiti sa Aleksanderom u pogledu
predloenog redosieda stavki, osnovne ideje su izuzetno in
struktivne: ideja samog kontinuuma, meuzavisnosti i rela
tivnosti pojedinih taaka, kao i glavna namena koju Alek
sander pripisuje ovom svom konstruktu, naime, unoenje
reda u beskonane'teorijske debate u sociologiji. Jer, u tim
debatama esto ni samim uesnicima nije jasno na kojem
nivou se zapravo kfeu; mislei da se spore oko najoptijih
pretpostavki, oni pod to podmeu sadraje nieg reda optosti. "
1

Evo, dakle, sa jme se sociologija svakodnevnog ivota

preklapa, ali ne i pojdapa.
Mikrosociologija. - Prvenstveni oblik u kojem je tematika
svakodnevnog ivota oivela u sociologiji bila je mikrorevolucija" (Collins, '981) ili najsnaniji i najkreati/niji pro
cvat mikroteoretisanja u povesti sociologije" (Alexander
and Giesen, 1987a 26). Ova revolucija" se javlja u razdoNajistaknutiji primeri takvog redukcionizma jesu debata o ideo
logiji" (koja svodi optu logiku na politiko opredeljenje); debata o
pozitivizmu" ili filozofiji nauke (na metodoloki izbor); debata izmeu
konflikta i ravnotee" (na empirijske tvrdnje) i debata o tunkcionalizmu" (na izbor modela) (Alexander, 1982, 39-63).
18

44

Uvod

biju izmeu sedme i devete decenije XX veka kao reakcija

na istroenost parsonsbvske funkcionalistike paradigme;
ona nastoji da potkopa vladajui ortodoksni konsenzus" i
ponudi alternative. Simboliki interakcionizam pod vod
stvom Blumera, Gofmanova dramaturgija, fenomenologija
preseljena iz Nemake i sociologizovana, Garfirikelova etnometodologija - svi pravci koji se u to vreme formiraju,
uglavnom u SAD, trude se da u vidokrug sociologije vrate
ono to su apstraktne sheme zrelog Parsonsa ostavljale po
strani: linu kreativnost pojedinaca - aktera koji (maju lice;
neposrednu interakciju u situacijama uzajamnog prisustva;
definiciju situacije i pregovaranje" oko zajednikih znae
nja; line biografije; svakodnevne simbolike razmene; eg
zistencijalne teskobe; drutveno znaenje emocija itd. Reju, svima im je zajedniko utemeljenje, kako teorije tako, i
istraivanja, u praksama svakodnevnog ivota. Utoliko se
moe rei da je ova nova sociologija svakodnevice, u suti
ni mikroorijentisana, bila objedinjena vie negativno - onim
emu se suprotstavljala - nego pozitivno, u smislu nekog
zajedniki odreenog pojma svakodnevnog ivota". Zajed
niko im je bilo odbacivanje strukturalnog funkcionalizma i
kanonskog marksizma, kojima zameraju koncentraciju na
objektivirane aspekte drutvenog ivota. Nasuprot tome,
razliite kole sociologije svakodnevice skreu pogled ka
subjektivnim aspektima ivcta u drutvu, ka obinom" zna
enju i smislu koji ljudi pripisuju svojim i tuim postupcima,
ka nainu na koji sami uesnici doivljavaju razne aspekte
drutva, te ka nezvaninim, privatnim i nepotpuno institucionalizovanim sferama.
Kritika iz te perspektive imala je, osim reagova>ija na de
humanizaciju i uklanjanje ljudskog koeficijenta", i svoju me
todoloku stranu. Mikrosociologije, naime, kritikuju pretenzi
ju na atribut empirijsko" kod standardne makrosociologije:
dok je uobiajeno da to zna Ji oslanjanje na tvrde" podatke
u obliku brojki i tabela, ovi povi pravci pokazuju da su ti po
daci nekoliko koraka udaljeni od prvobitnog empirijskog is
kustva koje ih je porodilo. Stoga se kao empirijsko" moe
prihvatiti jedino ono to je smeteno unutar vremenskih i
prostornih granica posmatraevog prisustva. Sve to preko
rauje puki izvetaj posmatraa o vlastitim opaanjima po
staje indirektno i nuno ukljuuje kognitivne konstrukcije

45

Ukrtanja

(Collins, 1981a, 84). Svi takozvani 'kvantitativni' podaci,

kad ih bolje pogledamo, ispostavljaju se kao agregati 'kvalita
tivnih' - tj. kontekstualno lociranih i indeksinih - tumaenja
koja su proizveli situirani istraivai, koderi, dravni slubeni
ci i drugi" (Giddens, 1984, 333). Interakcionistika i, naroito,
etnometodoloka kritika sociolokih metoda, koja je temeljno
uzdrmala prethodnu samorazumljivost pozitivistikog kvantitativizma, bie prikazana u odgovarajuim poglavljima.
Treba, meutim, razluiti metodoloku upotrebu kategorije
mikro" od teorijske: jedna je stvar empirijsko usredsreivanje na mikronivo, a druga opta teorijska pretpostavka indi
vidualizma (koja se smeta na poetnu taku Aleksanderovog kontinuuma). Sociologija svakodnevnog ivota naprostoi
mora da se bavi mikronivoom, i to je jedan od pomenutih
oiglednih afiniteta. Ali, to ne mora da povlai nikakve pret
postavke o poreklu poretka, koje se tie krajnjeg izvorita
drutvenih obrazaca. Individualistika pretpostavka pripisuje
zaslugu za nastanak drutvenih obrazaca, ili ulogu nezavisne
promenljive, kontingentnim mikroprocesima; kolektivistika
pretpostavka, s druge strane, smeta izvore poretka izvan
pojedinaca i konkretnih situacija, na nivo krupnijih struktura
(Alexander and Giesen, 1987a, 13). lako su mnoge struje so
ciologije svakodnevice doista sklone da preskoe" sa nivoa
posmatranja na opte pretpostavke, neke druge verzije - re
cimo, one povezane sa istoriografskim istraivanjima (nova
tstorija", Elijas, Fuko), te Burdije i drugi - pokazuju da se po
redak moe pojmiti kolektivistiki (uzronost tee pre od ma
kro ka mikro nego obratno), a da prouavanje svakodnev
nog ivota ostane smisleno.
U novije vreme, ekstremizam ranijih opredeljenja - /// mi
kro /'//' makro - uglavnom je naputen u korist sintetikih na
pora da se ovi nivoi povezu: svedoci smo dramatinog
preporoda" bavljenja mikro-makro vezama (Ritzer, 1990b,
347). U tom pogledu konvergira veliki broj autora, ak ako
to eksplicitno i ne priznaju, ili ne koriste tu terminologiju.
Sve je ire prihvaen stav da je adekvatna jedino ona socio19

Ako prouavamo, recimo, drutvenu pokretljivost, tabela koju

konano dobijemo, koja se prikazuje kao autoritativan prikaz stvarnog
stanja stvari, zapravo je .proizvod brojnih transformacija bazine em
pirijske grae - dugih sekvenci drutvenog ponaanja koje jedine ima
ju ulnu, vremensko-prostornu realnost" (Collins, 1981a, 84)
19

46

Uvod

logija koja oboje uzima u obzir. Takoe treba imati u vidu da

je razlika izmeu mikro" i makro" analitika distinkcija, ko
ja se ne moe unapred povezati ni sa kakvim konkretnim dihotomijama, kao to bi, na primer, bilo delanje" nasuprot
poretku" (Alexander and Giesen, 1987a, 1). Te su oznake
relativne, i jedna u odnosu na drugu i u odnosu na trenutni
analitiki cilj, tako da se nijedan entitet ne moe apriorno
.tretirati kao intrinsino mikro" (na primer, pojedinac, do
mainstvo, firma) ili makro" (drutvo, nacija, privreda)
' (Gerstein, 1987, 88). Njihov meusobni odnos bolje je zami
ljati kao kontinuum nego kao dihotomiju, jer u svakom mii kroprocesu postoji neki element makrostrukture, a situacioni mikrodogaaji se postepeno agregiraju i produavaju
' kroz vreme i prostor, prerastajui u makro" (Collins, 1987,
196). Jedine istinski makro-promenljive jesu vreme, prostor
i broj (uesnika) (Collins, 1981a, 1981b; 1987), a one, po pri
rodi stvari, ne sadre neku nedvosmislenu granicu iza koje
mikro" prelazi u makro".
Pozicija Rendala Kolinsa (Randall Collins) bie malo ire
prikazana na ovom mestu, jer je, iako nije oblikovana u nej ku zasebnu teoriju svakodnevice, svojom uticajnom formu
lacijom mogune sinteze mikro i makronivoa veoma znaaj
na za nau temu. Prema Ke'insu, poto se empirijska
stvarnost drutvenih struktura sastoji od obrazaca repetitivne mikrointerakcije", treba razviti metode prevoenja svih
makrofenomena u kombinacije mikrodogaaja" (Collins,
M981b, 985). Karika koja posreduje jeste lanac interaktiv
nog rituala", odnosno lanac mikrosusreta [koji] generiu
najznaajnija svojstva drutvene organizacije - autoritet,
svojinu [u irokom smislu re ! i pripadnost grupi - kreira
njem i rekreiranjem 'mitskih' kulturnih simbola i emocional
nih energija" (1981b, 985). Prava mikrojedinica socioloke
analize nije pojedinac, koji je i sam konfiguracija svojih nataloenih prethodnih iskustava, nego interaktivni susret koji,
meutim, ne iznie niotkuda i nije potpuno kontingentan. U
svaki novi susret unose se resursi - kulturni kapital, emoci
onalna energija - akumulirani ulanavanjem prethodnih su
sreta, koji ga ve umnogome predodreuju (1987, 200). Kolinsovo mikroprevoenje" ne znai mikroredukciju: nije cilj
pokazati da makroteorija nema smisla, nego samo da je ne
potpuna. Ono omoguava razdvajanje makropojmova i makroobjanjenja koji se mogu empirijski utemeljiti od onih
;

Ukrta nj a

47

koji su samo naunike hipostaze, jer se sastoje*od pukih

agregata mikroetniteta. Na taj nain mikrosociolegija una
preuje kvalitet makrosociologije, prisiljavajui je da bude
empirijski i pojmovno odgovornija, te poveavajui njenu
verodostojnost: u sluaju suparnitva izmeu vie makroteorija, ona koja se jake prevodi u mikronaela unutar iste
objanjavalake mree moe da polae pravo na veu tanost (1981a, 94). ;
Voluntaristiko ^hvatanje drutvenog delanja. - Drugi
vaan aspekt koji je obeleavao pravce usredsreene na
svakodnevicu i ukljuene u mikrorevoluciju", dakle, drugi
teorijski izbor koji se esto automatski asocira sa sociologi
jom svakodnevnog ivota, jeste voluntaristiko shvatanje
ljudskog delanja, odnosno priznavanje iroke slobode i
autonomije aktera u izboru pravaca delanja i sledstveni indeterminizam u objanjavanju drutvene dinamike. Ovo
ukrtanje se preklapa sa prethodnim, jer je ve napomenu
to kako koncentracija na mikronivo ponekad vue" ka dodeljivanju primata i uzrone moi ovom domenu, nasuprot
makronivou. Ta osobina se ponekad naziva kreativizmom"
(v. npr. VVolff, 1979): grupaciji kreativnih sociologija", u ko
ju se smetaju socioloki fenomenolozi i egzistencijalisti, pa
i Veber, zatim interakcionizam, etnometodologija, te neki
marksisti (npr. Markuze [Marcuse]) - zajedniko je da nagla
avaju ljudsko stvaralatvo i ulogu subjekta i aktivnog akte
ra u oblikovanju vlastite sudbine. Meutim, ponovo treba
imati u vidu stupnjeve Aleksanderovog kontinuuma. Kod
ovog pitanja vano je razluiti dodeljivanje oveku sposob
nosti za slobodu, nasuprot ogranienjima koja mu nameu
biolozi, instinktivisti, etolozi itd., od injenice slobode u sva
kodnevnom ivotu. (...) Nau slobodu da delamo, naravno,
ometa sloboda drugih da delaju protiv nas, a osim toga,
sloboda svakoga je ograniena realnou moi u svako
dnevnom ivotu" (Lavder, 1994, 143). Mnoge popularne ver
zije sociologije svakodnevnog ivota doista nisu dovoljno
svesne potrebe da. naprave ovu razliku, to im ponekad da
je prizvuk idealistike odvojenosti od stvarnog ivota.
Interpretativna sociologija. - Trei aspekt, takoe pove
zan sa prethodnima, jeste usredsreivanje na znaenje ili
smisao delanja, or.ako kako ga svojim postupciria i svom
okruenju pripisuju ukljueni akteri, nasuprot objektivistikom prouavanju autonomne dinamike i uzronog dejstva

48

Uvod

struktura, koji prevazilaze svest aktera. Ova linija proistie

iz Veberovog shvatanja sociologije kao discipline koja prou
ava drutveno delanje, a delanje je drutveno ako ga ue
snici opremaju subjektivnim znaenjem i prema, tom znae
nju se u svom postupanju orijentiu (Weber, 1976, 3-16).
Taj je izbor metodoloki, koji onda prouzrokuje odreena
prilagoavanja izabranih metoda prouavanja (kvalitativna
metodologija). Ali, on je ujedno i teorijski, bua'ui da, kao
to se vidi iz Veberove definicije, govori neto o karakteru
drutvene stvarnosti (kao neega to je, za raziiku od pri
rodne stvarnosti, pretliodno protumaeno ili smisaono konstituisano). Sociologija svakodnevnog ivota, sa svojom
konkretnou i panjom prema onome to ljudi stvarno ra
de", po definiciji mora imati senzibilitet za pogled samih
uesnika na ono to ine. Treba, meutim, napraviti razliku
izmeu interpretativnosti u slabom smislu - koji obuhvata
navedene metodoloke implikacije i pretpostavke o prirodi
drutvene stvarnosti - od interpretativnosti u jakom smislu,
koja bi povlaila saznajno privilegovanje unutranje, uesnike perspektive. Posrei je, zapravo, odnos ismeu lai
kog (uesnikog) i posmatrakog stanovita, -5 dve vrste
spoznaje koje iz njih proistiu. Taj je odnos okosnica dimen
zije racionalnosti, te dimenzije imanencija/kritika, dvaju pita
nja iz analitikog reeta" (v. dalje) i, kao to e se videti iz
rezultata njegove primene, oko njega su moguna razliita
opredeljivanja. Sumarno se moe rei da, iako su svi oblici
sociologije svakodnevice interpretativni u slabom smislu,
oni to ne moraju biti i u jakom smislu.
20

O PRIRODI I S T R U K T U R I OVE K N J I G E

Ova knjiga je vie ogled iz socioloke teorije; no to go

vori ,,o" svakodnevnom ivotu - o njegovim oblicima, obelejima i sadrajima. Budui da, kao to je ve pokazano,
nema jednog i jedinstvenog svakodnevnog ivota" o ko
jem bi govorili svi ovde obuhvaeni pravci i kole, potrebno
je proniknuti u teorijske temelje svakog od pristupa da bi se
0 tekoama pronalaenja jedinstvenog jezgra teorijskih pretpo
stavki koje bi objedinjavale sve pravce koji, povesno uzsv, spadaju u
interpretativnu sociologiji", raspravljam ire na drugom mestu (Spasi, 1998).
20

C prirodi i strukturi ove knjige

49

f misao i upotreba tog pojma adekvatno rasvetlili. Stoga se,

jo preciznije, moe rei da je posredi jedan mefateorijski
poduhvat, u smislu sistematskog prouavanja fundamen
talne strukture koja lei u podlozi socioloke teorije" (Ritzer,,
';990a, 18). Rasvetljavanje pojma svakodnevnog ivota vodi
u suoavanje sa kljunim pitanjima savremene sociologije,
kroz itav spektar njenog pluralizma, koji je oduvek ini emi
nentno multiparadigmatskom disciplinom u Kuhgvom
(Kuhn, 1974) smislu. Zato moja osnovna namera nije da iz
loim jedno odreeno stan'ovite, iz kojeg e moi da se ka
za ta jeste svakodnevni ivot i kako ga treba prouavati.
Umesto toga, bie razmotreni i kritiki analizirani razliiti teorijski predloi za socioloko pristupanje svakodnevnom ivo
tu kao na osoben nain konstruisanom pojmu. U dijalogu sa
prikazanim autorima i pravcima, kao i izmeu njih, glavno pi
tanje nee biti ta ti autori kau o svakodnevici, nego kako to
kau. Autori i pravci su birani na osnovu svog znaaja za po
imanje svakodnevnog ivota u sociologiji, u smislu da su se
se samo tom temom dosta bavili nego su svojim radovima
uticali i na druge. Meu njima e biti i nesociologa, koji su
ipak na sociologiju ostavili traga. Pristupi su razvrstani u gru
pe po tome koliko istaknuto mesto pojam svakodnevice igra
u njihovim stanovitima kao celini, kao i po odgovorima na
transverzalna pitanja iz analitikog reeta.
Ve je reeno da cilj ovoga rada nije samo da prikaemo
niz stanovita o svakodnevnom ivotu jedno za drugim ne
go i da ih dovede u meusobnu vezu i da ih uporedi. Zbunjujue mnotvo oblika sociolokog govora o svakodnevici,
koji se meu sobom re^zlikuju i po tome kakav sadraj upisu
ju u pojam svakodnevice i kakvo mesto taj pojam zauzima u
sklopu ukupnih sociolokih zamisli, treba dovesti na ravan
na kojem su povezivanje i poreenje moguni. U tu svrhu,
primenjena je strategija drugaija od one koja je primenjena
u ranije citiranim pokuajima (Hamerih i Klajn, Elijas), a koja
se sastojala od uzastopnog identifikovanja razliitih impli
citnih znaenja pojma svakodnevnog ivota. Za povezivanje
i poreenje, naime, pogodnija je strategija konstruisanja
jedinstvenog analitikog orua pomou kojeg e se sva sta
novita propitivati. To orue, nazvano ovde analitikim
reetom", kroz koje e sve obuhvaene teorije biti propute
ne, sastoji se od nekoliko transverzalnih pitanja. Trensver^alnost ima dvojako znaenje: prvo, svi pristupi svakodnevici

50

Uvod

se njima bave i na njih odgovaraju, bilo eksplicitno ili impli

citno, i drugo, odgovori na njih su diskriminativni, tj. uspo
stavljaju linije razlikovanja meu grupama. Treba rei da
opredeljivanje razliitih pristupa po ovim dimenzijama naj
ee nije odmah vidljivo, nego se do njega moe dopreti
tek rekonstruktivnim postupkom.
Sledee su dimenzije odabrane da sainjavaju analitiko
reeto.
Univerzalnost/partikularnost. - Tu se odgovara na slede
e pitanje: da li se, kada se govori o svakodnevnom ivo
tu", pod tim podrazumeva nefci univerzalni sadraj, neto to
je, bar u naelu, isto za sve lj. de, u svim drutvima i vreme
nima? Ili se on shvata kao diferenciran, osoben, razliit? Ovo
drugo - razliitost - grana se, opet, na dve mogunosti: jed
na su meudrutvene varijacije utemeljene na istorijskim,
drutvenim i kulturnim razlikama, a druga su unutradrutvene varijacije na osnovu klasne ili polne podele.
Naredna opozicija, izolacija'kontekstualizacija, tie se pita
nja da li se svakodnevni ivot sagledava kao zasebno, auto
nomno podruje drutvenog ivota, dakle izolovano, ili pak
smeteno u kontekst, u sklopu irih drutvenih struktura u
kojima se javlja. Ova je dimenzija povezana sa prethodnom,
jer plediranje za univerzalnost svakodnevice tei izolacionistikom pristupu, dok poimanje svakodnevice kao partikularne podrazumeva konkretizaciju konteksta u kojem se ona ivi.
Individualizam/neinidividua/izam. - Ovde se misli na in
dividualizam na nivou pretpostavki, za razliku od empirij
skog, po analogiji izmeu dve upotrebe kategorije mikro",
kako su napred objanjene. Suprotnost individualizmu ne
moe se precizno odrediti, jlr ima mnoge pojavne oblike
(institucionalizam, grupna kultura, kolektivizam mase itd.).
Stoga u u prikazanim stanovitima tragati za prisustvom ili
odsustvom teorijskog individualizma - prepostavke da se
drutvo moe svesti na zbir svojih delova, odnosno pojedi
naca, dakle da ne predstavlja ono to je Dirkem nazvao re
alnou sui generis". Drugo irne koje se za ovo shvatanje u
sociologiji koristi jeste ,,nomi alizam".
Sledea dimenzija tie se poimanja racionalnosti - prakti
ne (laike, domorodake") i naune (socioloke, posmatraeve), kao i odnosa meu njima. To se moe formulisati i kao
pitanje epistemolokog reza izmeu unutranje i spoljanje,
ili emike" i etike" perspekt-ve. Ovde je re o tome koliko
se doputa da je razboritost kejom se laiki akteri rukovode u
r

51

0 prirodi i strukturi ova knjige

svojim svakodnevnim, praktinim aktivnostima jedna vrsta

racionalnosti, koliko se ona smatra strukturno slincjm racio
nalnosti u uem (filozofskom i logikom) znaenju, kojem se
tipu dodeljuje saznana prednost i, ako se postulira kvalitativ
na razliitost, kako 'se obavlja prelaz iz jedne u drt;gu. To je
jedna od osnovnih dilema sociologije svakodnevice.
Na ovu dimenziju nadovezuje se opredeljivanje izmeu
imanencije i transcsndenci/e ili kritike, jedan od naitegobnijih problema s kojima se suoava promiljanje svakodnev
nog ivota. Ve smo ga se dotakli u vezi sa tenjom ka romantizaciji svakodnevice. Tu su moguni sledei osnovni
stavovi: a) ostaje se unutra", u granicama svakodnevnog
ivota koji se posmatra, i b) zauzima se neko stanovite - ili
bar doputa mogunost takvog stanovita - izvan date, fak
tiki dostupne svakodnevice, sa kojeg se ona moe vredno
vati. Dok se prethodna dimenzija (racionalnost) vie tie pri
rode saznanja, ova se vie odnosi na normativnost druge
vrste, ponajvie moralnu i politiku. Kritiki aspekt, opet,
ima vie znaenja/ Reeno je ranije da sam pojam svako
dnevice funkcionis kao polemiki pojam, kao oruje" ko
jim se napadaju odreene forme ivota; s druge pak strane,
mnogi autori oseaiu potrebu da svakodnevicu _KOJ'U vide
pred sobom ne ostave" takvu kakva jeste, nego'da ukazu
na puteve kojima se ona moe prevazii, unaprediti, uiniti
boljom. Pristupi koji sadre kritiki aspekt razlikuju se po
tome kako konstruisu i gde smetaju oslonac za moguno
prevazilaenje datosti svakodnevice: sasvim izvan sva
kodnevice (npr. u ^utopijsku projekciju budueg drutva),
negde u njene dubine (recimo u svet ivota" kao apsolutni
21

22

v-,

Up. npr.: Naunik se, s jedne strane, bavi oblacu za koju nije
odmah nuno kompetantniji od bilo kog aktera koji deluje na tom pod
ruju, a s druge strane bi na teorijskom nivou eleo da na odreeni na
in strukturira to podruje, ne doputajui da se sve svede na prosto
udvajanje neposredne zateenog" (Hammerich und Klein, 1978a, 16).
Tema svakodnevnice svugdje pokazuje udnovatu embivalentnost. S jedne strane, svakodnevnica fungira kao kritika instanca
spram pretjeranog teprijsko-znanstvenog i praktiko-institucionalnog
otuivanja ivota... [a s druge strane) stoji mogunost da se sama sva
kodnevnica naini predmetom kritike i praktike izmjene" (VValdenfels,
1991, 172). Ili, drugaije formulisano: Da li svakodnevno moe da
stekne heuristiki status i da postane alatka, pojam, a da p,ri tome ne
sankcionie zdrav razum i, preko njega, jednu strukturu moi?" (Lalive
d'Epinav, 1983, 16). ".
21

22

52

Uvod

temelj), na rubove" njenog fakticiteta (VValdenfels, 1991,

193), ili pak u spiralnu autorefleksiju samog istraivaa.
Poslednja dimenzija analitikog reeta okree se oko iz
bora izmeu konsenzualncsti i konfliktnosti. Za razliku od
ostalih, ona se tie vie onoga ta" nego onoga kako" (se
govori o svakodnevnom ivotu), znai najvie od svih se
odnosi na konkretan sadraj. Ukljuena je meu transver
zalna pitanja zato to dobro funkcionie kao diskriminativno
naelo. Osnovno pitanje glasi: da li se svakodnevni ivot vi
di prvenstveno kao ispunjen meuljudskom saracinjom i jedinstvenou, ili sukobom i razmimoilaenjima - y opaanji
ma, znanju, interesima, raspoloivom moi itd.? Na kraju, nekoliko tehnikih napomena. Knjiga je sainje
na od osam delova. Posle Uvoda sledi prikaz i kritiko prei
spitivanje razliitih sociolokih pristupa svakodnevnom ivo
tu (poglavlja 1-5). Pri' tom je u vidokrugu prvenstveno
postklasina sociologija, odnosno sociologija druge polovi
ne X X veka. Svako
prikazuje po jednu grupu pri
stupa meu kojima postoji unutranja veza, a razlozi za upra
vo takvo razvrstavanje izneti su na poetku "poglavlja.
Obuhvaene teorije ne prikazuju se u celini, ve J3 u prvom
planu njihov pogled na svakodnevni ivot. Od preostalih te
orijskih postavki i istraivakih doprinosa pomenuto je samo
onoliko koliko je potrebno da se taj pogled razume i stavi u
kontekst. Na samom poetku svakog poglavlja, u obliku sa
etih teza, navedene su pouke" koje je dati pristup ostavio
sociologiji svakodnevnog ivota kao svoje najkarakteristinije i ujedno najvrednije ideje Za kritikim prikazom" posebnih
stanovita sledi ekskurSjO upotrebi pojma svakodnevnog i
vota u domaoj sociologiji i srodnim naukama (esto pogla
vlje). U Zakljuku se saimaju nalazi prethodnih analiza i nu
de neke opte ocene o|mestu i ulozi pojma svakodnevnog
ivota u savremenoj sociologiji.
Imena autora s^ u tekstu navode u svom trahskribovanom obliku, a pri prvoj pojavi imena dodaje seu zagradi
originalan oblik. U uputnicama na korieni izvor, koje se
daju u zagradi, imena se navode u originalu, kako bi se ita
lac lake snaao u spisku literature na kraju knjige i u even
tualnom samostalnom konsultovanju izvornika. U pasusima
gde se kontinuirano govori o jednom autoru reference u za
gradi bez navedenog imena odnose se na tog autora; ime
se ponavlja samo na mestima gde moe doi do zabune
zbog referenci koje neposredno prethode.

poglavlje

1. AUTONOMIJA

Bez obzira na mnoge meusobne razlike, ovde okupljeni

pristupi - fenomenologija sa egzistencijalizmom, etno;netodologija i simboliki interakcionizam - dele nekoliko zajed
nikih odlika. Svakodnevni ivot u njima igra autonomnu
Uiogu iz sledeih razloga: 1) celokupna teorijska konstrukci
ja, koja nije namenjena prouavanju samo svakodnevice ne
go i drutva, ili ak ljudske situacije uopte, gradi se na sva
kodnevnom ivotu kao teorijskoj i epistemolokoj osnovi;
2i svakodnevni ivot se ne shvata rezidualno, kao proizvod
sila i struktura koje ga prevazilaze, nego kao zasebna, samo
stalna oblast sa vlastitom Ibgikom; tavie, 3) svakodnevni
ivot se smatra temeljem drutva, iz kojeg, sloenim i stup
njevitim procesom, nestaju trajne strukture; 4) na nivou
konceptualizacije, i naroito na nivou sprovoenja istraiva
nja, nastoji se na ouvanju integriteta svakodnevnih feno
mena i konano 5) uzdrava se od vrednovanja, pogotovo
ideolokim kriterijumima - nema projektovanog istorijskog
cilja u ijem svetlu se tumae sadraji svakodnevnog ivota.
Postoje, dodue, naznake 6 unutranjem, imanentnom kriterijumu, koji se ponekad koristi, ali retko kad kao takav izlae
(autonomija interakcije., kvalitet meuljudskog odnosa, slo
boda pojedinca).
'
Osim navedenih, autonomistiki pristupi imaju jo dve
zajednike take. Jedr.a je sklonost individualizmu, koja
asto deluje ograniavajue, a druga, vanija i znatno pozitivnija, jeste konceptualizovanje interaktivne dimenzije,
onoga to bi se moglo nazvati situiranom intersubjektivnou, kao univerzalne i relativno nezavisne dimenzije dru
tvenosti, koja se ostvaruje jedino na mikronivou, u situa
cijama uzajamnog prisustva ljudskih aktera. Ni u jidnoj
drugoj grupi pristupa ova dimenzija, izuzetno znaajna za
sociologiju svakodnevice, ne poima se na adekvatan nawn. Iz tog razloga pojmovi, referentni okviri i istraivaki
metodi koje su u tom podruju stvorile tri autonomistike
tradicije ostaju trajan i nezaobilazan doprinos; kao takve
bie integrisane u sinteze", s kojima emo se susresti u
zavrnim poglavljima.

54

1. Autonomija

S V A K O D N E V N I IVOT KAO S V E T IVOTA:

FENOMENOLOGIJA I EGZISTENCIJALIZAM

fenomenoloka redukcija
pojam sveta ivota
ovekova otelovljenost
Fenomenologija, u svom irvornom filozofskom obliku,
kao i u sociolokoj razradi, predstavlja za nau temu verovatno najznaajniji misaoni pravac. Naroito preko pojma
sveta ivota", ona se najneposrednije i najeksplicitnije po
duhvata problematike svakodnevnog i nastoji da izgradi obuhvatan i koherentan teorijski okvir za pristupanje pitanjima
konstituisanja subjektivnosti i intersubjektivnosti, pojedinca
i drutva u sferi svakodnevice; kao onog neposredno do
stupnog ivotnog ambijenta u kojem svi uvek i neizbeno
obitavamo. Pojam sveta ivota", kako ga razvija fenomeno
logija, ne poklapa se do kraja sa jednim irim poimanjem
svakodnevnog ivota, koji se javlja u drugim pristupima. Na
tu temu jo emo se vraati, a za sada treba rei da je svet
divota najvei inovativni doprinos fenomenologije koncipi
ranju svakodnevnog ivota. Meu svim razmatranim teorija
ma, fenomenologija najdoslenije bazira celokupnu svoju
teorijsku konstrukciju na svakodnevnom, odnosno ono u
njoj ima najveu specifinu teinu: bez pojma svakodnev
nog ivota, ili sveta ivota, fenomenologija jednostavno ne
postoji, to sa ostalim pravcima nije sluaj.
Evo jo nekoliko osnovnih ideja koje je fenomenologija
jnela u razmiljanje o svakodnevici. Pre svega, ona insistira
na znaenju kao konstitutivnoir aspektu ljudskog, pa prema
vome i drutvenog delanja, podrobno teoretiui o pojmovi
ma znaenja i tumaenja kao r.sophodnim oruem analize;
3 tim u vezi naglaava se ljudska svest, istrauje se bitna di
menzija vremenitosti i problerratizuje pitanje racionalnosti,
iz pojma sveta ivota iznie, u jednom ogranku fenomenolo
gije, zanimanje za prostorno-vremensku lociranost aktera,
odnosno, ue, pojam tela i telefcnog kao jedan od centralnih
oojmova analize ljudskog iskustva.' U drugom pravcu, iz
istog pojma (svet ivota) razvija se jedan model objanjenja
Ova problematika stie sve vidljivije mesto u savremenoj drutve
noj teoriji. Pregled glavnih stanovita v. npr. u Turner, 1996.
1

Svakodnevni ivot kao svet ivota

55

procesa obrazovanja nadlinih struktura koje preyazilaze

pojedinca - pre svega drutvenih ustanova i kulturnih siste
ma. Ipak, fenomenologija je izborila svoje uteme'ljivako
mesto za pristupanje svakodnevnom ivotu ponajvie na
epistemolokom terenu. Jer, pojam prirodnog stava" i me
todoloki zahtev da se on stavi u zagrade" imaju presudan
znaaj ne samo za fenomenoloku nego za svaku sociologi
ju svakodnevnog. Kao to je ranije ve napomenuto, svaka
sociologija svakodnevnog ivota, na ovaj ili onaj nain, pod
ovom ili onom oznakom, ukljuuje neku varijantu fenomenoloke redukcije" - jednu tematizaciju podrazumevanog,
upitanost o neupitnom, oneobiavanje obinog, r^ju, je
dan refleksivni osvrt na prve pretpostavke koje obiluju sa
znanje. Da bismo o obinom, poznatom, onom to se uzima
zdravo za gotovo" - onom to jeste svakodnevica - neto
rekli, moramo iz njega iskoraiti i pogledati ga sa strane" ili
izvana". Fenomenologija je i nastala, i upravo se preko to
ga odreuje, kao nauka" o proceduri i opravdanju tog re
fleksivnog obrta. Dok osobena reenja koja je fenomenolo
gija ponudila za niz posebnih epistemolokih problema koji
se u tom kontekstu nameu ne moraju biti za svakog pri
hvatljiva, sami problemi jesu nezaobilazni. Detaljna obrada
ovog podruja artikulisala je ta pitanja i ostavila ih umnogo
me u otvorenom obliku plodnih napetosti koje hrane svu
potonju sociologiju svakodnevnog. Moglo bi se, ukratko, re
i da celokupna sociologija svakodnevnog ivota pripada
fenomenologiji u slabom smislu" - koju moemo p'oistovetiti sa ovim refleksivnim fenomenolokim impulsom" - dok
fenomenologija u jakom smislu", kao razraen i relativno
dogmatian teorijski" sklop, povezan sa odreenim autori
ma, odreenom terminologijom i odreenim prazninama,
ostaje prepoznatljiv^ kao zasebna kola miljenja.
HUSERLOVA FILOZOFSKA FENOMENOLOGIJA
Iz celokupnog opusa Edmunda Huserla, osnivaa feno
menologije, usredsr.kjdiu se na njegovu tzv. pozni fazu, ili
Huserla Krize evropskih nauka (Husserl, 1991). Jer, razrada *
fenomenologije u pravcu drutvene teorije polazi upravo od
ovog naslea. Huserlova osnovna motivacija jeste pronai
poslednje utemeljenje znanja. Za njim on isprva traga preko
matematike, potom preko pojma sveta ivota. Dok izmeu

56

1. Autonomija

Huserlove ranije i kasnije faze postoje divergencije proiste

kle iz uvoenja istorinosti i ideje praktike relevancije filo
zofije, traganje za apsolutno pouzdanim utemeljenjem zna
nja predstavlja kontinuitet (ini i Meli, 1991, 395). Po
svojoj veri u um i mogunost apsolutne istine, pronalaenja
arhimedovske take" filozofije, univerzalistikim pretenzi
jama i odbacivanjem saznijnog pluralizma, Huserl pripada
prosvetiteljskom projekjtu. Ove aspekte, koji iz dananje per
spektive deluju pomalo-anahrono i Huserla ine poslednjim
velikim filozofom starog kova" - pre simptomom krize za
padne misli koju hoe da rei nego njenim prevazilaenjem
(up. ini i Meli, 1991, 416) - treba sagledati u kontekstu
njegove epohe i sukoba sa tada rasprostranjenim oblicima
osporavanja racionalnosti i razaranja uma".
Fenomenologija se koncentrie na ljudsku svest, a prevashodni njen predmet je intencionalnost. Pod time se pak
podrazumeva da je svaka svest svest o neemu, cfakle, da je
uvek usmerena ka objektima. Intencionalnost, odnosno
konstitutivni akt svesti, obuhvata dva osnovna aspekta,
svest o objektima i objekte svesti; drugim recima, obuhvata
korelativripst" ja-pola (noesis) i predmetnog polu (noema).
Posredi nisu dva razdvojena predikata, inioca ili elementa,
ve je intencionalni akt svesti uvek njihovo nerazdvojno je
dinstvo; predmet ne postoji bez svesti, niti svest bez pred
meta. Ovim je Huserl nastojao da prevlada dualizam subjek
ta i objekta, koji je smatrao jednim od glavnih izvora krize
zapadne filozofije i n^uke. Fenomenologija se ne zanima za
objekte kao date" u spoljanjem svetu, ve samo onako ka
ko se oni javljaju u svesti - za fenomene", kojimf. treba pri
stupiti neposredovano, otkrivajui njihovu sutinu (eidos)
kroz doivljenu intuiciju" ili zrenje biti" (VVesensschau).
Preduslov za dostupnost fenomena jeste transcenden
talna redukcija" ili epoche. Ona se nadovezuje m Dekartov
nalog metodike sumnje koji je, prema Huserlu, nedovoljno
dosledan i radikalan jer i dalje prihvata realnost kao neto
postojee (up. Lvotard, 1980, 30). Huserl ide dalje i trai da
2

Fenomenologija je izuavanje 'fenomena', to jest onoga to se

pojavljuje u svesti, onoga to je'dato'. Treba prouiti tu datost, prou
iti 'samu stvar' koja se opaa, na koju se misli, o kojoj se govori, a da
se pri tom izbegne stvaranje hipoteze kako o odnosu koji povezuje fe
nomen sa biem iji to fenomen i jeste, tako i o odnosu koji fenomen
sjedinjuje sa Jaza koje on predstavlja fenomen" (Lyotard, 1980, 13).
2

Svakodnevni

ivot kao svet

ivota

57

>e suspenduje (stavi u zagrade, stavi van dejstva) celokupna

generalna teza prirodnog stava" - zbiljnost okolnog.sveta
kao zajednike, objektivne ili prirodne prostorno-vremenske
datosti, odnosno svi sudovi o postojanju i prirodi spoljanjeg sveta. To, meutim, ne povlai negiranje ili rtvovanje
sveta (ini i Meli, 1991, 426; Paanin, 1968, 67). Pri tom
prirodno" ne oznaava fiziku prirodu, nego nepropitani,
sviknuti stav razmiljanja i ponaanja koji se ukorenio kao
normalan" (Mackie, 1985, 32). Redukcijom se predmet (kao
.datost") prevodi u status fenomena, naspramnosti" (Gegenstand) svesti, stvari kako se ona ukazuje u odsustvu egzi
stencijalnih pretpostavki i interpretativnih shema; tako se ot
kriva ljudsko iskustvo samo po sebi, pre svake teorije i pre
svake refleksije. Suspendpvanje prirodnog stava implicira
voljnu odluku i doslednost, konsekventno univerzalni inte
res za ono Kako naina datosti" (Husserl, 1991, 121). isti
(transcendentalni) Ego javlja se kao neka vrsta ostatka", po*to se obavi redukcija. On nije isto to i psiholoki ili kon
kretni ego, koji ivi u naivnoj samosvesti, ali moe izvriti
transcendentalni preokret i saznati da ja koje je naivno bilo,
nije bilo nita drugo nego transcendentalno u modusu naiv
ne zatvorenosti" (Husserl, 1991, 171). Ja koje doivljava
(konkretni ego) prvenstveno je otelovljeno, locirano u pro
storu i stimulisano preko ula; ja" koje intendira je pre sve
ga kognitivno (Rogers,'1983, 34).
Pojam sveta ivota" - primordijalne i izvorne sfere real
nosti u kojoj ljudi osmiljavaju i tumae svoje iskustvo i deiovanje pre svake nauke -Huserl uvodi da bi, pozivajui na
povratak" svetu ivota, omoguio obnavljanje smisla koji je
matematizovana, tehnicizovana moderna nauka izgubila odu
stajui od sutinskih ljudskih pitanja. U svetu ivota Huserl
?eli da pronae ono istinsko, sigurno utemeljenje nauke i
tilozofije kojem stremi fenomenologija kao nauka o poslednjim temeljima" (Husserl, 1991, 121). Svet ivota se kod Huserla, jednim bitnim pomeranjem, iz prvobitnog neistorij,kog i pretpojmovnoCi sveta opaaja" u kasnijem razvoju
Preoblikuje u istorijski svet" (ini i Meli, 1991, 406).
Ovaj sredinji pojam Huserl nigde dosledno ne precizira, jer
qa postavlja kao predmet buduih, nikad dovrenih istrai
vanja (ini i Meli, 199.1, 433; Paanin, 1968, 268): Otud
pojam ostaje nejasan i kolebljiv izazivajui nedoumice i razmimoilaenja kod nastavljaa. Huserl o njemu kae da je to
;;

58

1. Autonomija

prostomo-vremenski svet stvari, onako kako ih iskustveno

saznajemo u naem pred i vannaunom ivotu" (1991,115);
prednauno ulno iskustvo, nainii stepen, saznajno tlo filo
zofije (1991, 68). Taj svet ukljuuje univerzalno pasivno verovanje", koje je sigurno u samo sebe i koje slui kao neotklonjiva podloga svakog drugog saznanja. Nije li svet
ivota kao takav ono najpoznatije, ono u svem ljudskom i
votu uvek ve samorazumljivo, posredstvom iskustva nama
u svojoj tipici ve dobro poznato?" (1991, 104). Samorazumljivosti sveta ivota za sve filozofe i naunike formiraju
preutni ... temelj njihovih saznajnih uinaka" (1991, 98).
No, nauke su se, istorijskim razvojem, otrgle od tog svog
praizvora i poele da ive zasebnim ivotom, prikazujui
svoje idealizacije i formalizacije kao stvarnost. Huserl eli da
ukloni veo zaborava" kojim je razvoj nauka prekrio ovu su
tinsku vezu.
Prednaunom ivotu u svetu" je svojstven tzv. puki subjektivno-relativni opaaj, koji *reba osloboditi prezira i infe
riornosti koje mu je pripisala vievekovna prevlast nauke
(1991, 105). Jer, nauka je preko svog korena stalno povezana
sa svetom u kojem ivimo (kao naunici i kao ljudi meu
drugim ljudima"), a njeni rezultati su samo specifina podvr
sta proizvoda sveta ivota: to su ljudske i kolektivne tvorevi
ne, koje se kumulativno taloe jedna na drugu postajui deo
inventara sveta ivota" (1991, 109). Da bi se ispitao svet i
vota i ukorenjenost nauke u nj, mora se izai iz prirodne te
ze", zauzeti stanovite iznad njo i posmatrati kako se naunik
uvek iznova vraa svetu ivota s njegovim uvek raspoloi
vim opaajnim datostima" (1991, 103). Svet ivota, sa svojim
predlogikim vaenjima", fundamentalno je za logike, teo
rijske istine. tavie, moda ja naunost" (protologika")
svojstvena svetu ivota po vrednosti zapravo via, a ne nia
od one objektivno-naune, zato to ovoj slui kao skriveni
izvor utemeljenja" i zato to, budui uvek stvarno iskusiva",
objedinjuje teorijsko i praktino (1991, 104, 107).
' Problem racionalnosti - naroito odnosa izmeu prakti
ne i naune racionalnosti - kac jedno od nezaobilaznih pita
nja razmiljanja o svakodnevici postavlja se, dakle, kod Huserla na osoben nain. S jedne strane, on uzdie vrednost
sveta ivota kao poslednjeg utemeljenja, a s druge strane,
trai da se iz njega iskorai; zs^ae se za povratak naivnosti
ivota", ali ne za povratak u svet ivota u njegovom nepo-

59

Svakodnevni ivot kao -"vet ivota

srednom fakticitet, nego kroz refleksiju o njemu, iz take

iznad", omoguene redukcijom.
Dok je u izvornoj zamisli fenomenologije transcendental
ni subjekt bio usamljena monada, svetu ivota Htserl pripi
suje iskonsku intefsubjektivnost. Svet ivota svi mi zatie
mo prirodno, kao osobe u horizontu naeg zajednikog
socijeteta, dakle u svakom aktualnom kontekstu s Drugima,
kao 'taj' svet, svima zajedniki. Na taj nain je on ... stalno
tle vaenja, stalno pripravni izvor samorazumljivosti, koje mi
bez daljnjeg koristimo, bilo kao praktini ljudi ili kao nauni
ci" (1991, 102). Subjektivnost je samo u intersubjektivnosti
to to jeste", a problem sinteze pojedinanih vaenja" mo
e se resiti samo preko analize vremenitosti (1991, 141).
Utoliko se moe re,i da je vreme osnova za sve crruge poj
move u fenomenologiji, njena tajna drutvenog sveta" i
klju za drutvenu stvarnost" (Natanson, 1970a, 119).
Poto je u Krizievropskih nauka svet ivota postavio kao
istorijski svet, Husari eli da se distancira od relat vizma ko
ji se time otvara. Na pitanje da li postoji jedan sloj ili jezgro
zajedniko svim svetovima ivota, i istine koje vae za to je
zgro" (Gurvvitsch, 1970, 55), on odgovara potvrdno. Postoje,
prema njemu, invarijantne strukture koje karakteriu svaki
svet ivota; kao manje-vie sinonimni izrazi koriste se ,,formalno-opte strukture sveta ivota", ivotnosvetovni apriori", univerzalni predlogiki apriori", kategorijalna struktu
ra" ili arhitektonika" sveta ivota. Onaj stvarno perceptivni,
stvarno iskuani svet, odnosno svet koji se moe iskusiti, u
kome se itav na ivot praktiki odvija, ostaje, takav kakav
jeste, nepromenjen u svojoj vlastitoj bitnoj strukturi. ... Ta
opta struktura, za koju je vezano sve ono relativno bivstvujue, sama nije relativna" (Husserl, 1991, 49, 116).
Postuliranje unfverzalnih dimenzija sveta ivota, kao reenje paradoksa da se preko sveta ivota, kao neeg po de
finiciji subjektivnog i relativnog, dopire do apriorne osnove
3

U itav fenomen'Oki filozofski projekt ugraen je dvc smislen od

nos prema racionalnosti: s jedne strane, na ogromnom poverenju u
nauku ele se izgraditi sigurni putevi naunog saznanja a, s druge, da bi
to bilo moguno, neophodno je udaljiti se od same nauke i uroniti, uz
prethodnu redukciju", u ono u ta nauka sada nevino", naivno uranja."
Huserl se racionalistiki upuuje u pred-racionalno, ali samo mali korak
je dovoljan da se ode i u iracionalno i antiracionalno, kako se, recimo,
moe protumaiti Haj^egerovo delo (Lvotard, 1980, 13-14).
3

60

1 Autonomija
v

znanja, javlja se u nekoliko formulacija. Po jednoj, te univer

zalne dimenzije jesu: prostornost, proticanje i tempo vre
mena, promena, meusobna povezanost svih elemenata
preko postojanja jedinstvenog spoljanjeg horizonta, te interpretiranost (Gurvvitsch, 1970, 55-56). Po drugoj, re je o
tome da svet ne spoznajemo u totalitetu, ve preko objeka
ta; da objekti imaju svoj unutranji i spoljanji horizont; da
svet ivota ima svoju prostornost i vremenitost r, konano,
da je to uvek na" svet, jer Ego ne moe iveti drugaije do
u mnogostrukim odnosim?'s blinjima, s kojima, preko uza
jamnog ispravljanja", stie do zajednike percepcije sveta,
odnosno jednog i istog sveta za sve" (Husserl, 1991, 203;
VVilliame 1973, 23-25). Po treoj, proivljeno iskustvo (koje
se stie u svetu ivota) jeste vremenito, horizontno, interpretativno i poznato (familijarno); ljudi u svojoj svakodnevi
ci ive pretpredikativno, u izvesnosti, a sva druga iskustva
su njegove modifikacije (R;gers, 1983, 33).
*
Donekle je razumljivo to se fenomenologija, kao jedan
pre svega formalistiki istraivaki program, ne- bavi supstantivnim odreenjem; sadraja sveta ivota. Ona postavlja
samo postojanje sveta ivota, sa njemu svojstvenim prirod
nom tezom i ogranienim brojem formalnih struktura, kao
univerzalno za sve ljude, dok njegov sadraj, kao varijabilan,
ostavlja po strani. Ipakj problem time nije do kraja reen, i
pod jedinstvenim pojmom sveta ivota kriju se, zapravo,
dva znaenja: jedno uriiverzalno, a drugo subjektivno, rela
tivno i do nesamerljivosti razliito od kulture o kulture.
Znaenja ostaju u osnovi nepomirljiva. Ako je ivotni svijet
konkretno-povijestan, onda on nije nikakav univerzalni fun
dament; a ako jeste, onda on nije konkretno-povijestan"
(VValdenfels, 1991, 52). Sama zamisao upotrebe sveta ivo
ta za utemeljivanje univerzalnog znanja, pogotovo u nae
4

Imamo jedan horizont svt,ia kao horizont moguetfiskustvenog

saznanja stvari. Stvari: to su kamenje, ivotinje, biljke, isto tako ljudi i
ljudske tvorevine; ali sve je'tu subjektivno-relativno, iako mi, obino, u
naem iskustvu i u socijalnom krugu, koji je s nama povezan u ivotnu
zajednicu, nalazimo 'sigurne' injenice oko nas i to tako rei 'sami od
sebe', to znai neometeni nikakvim vidnim neskladom."No, ako zalutamo meu crnce u Kongu, meu Kineze...", videemo da njihove
istine, injenice koje su za njih fiksirano optedokazane i dokazive, ni u
kom sluaju nisu to i za nas" (Husserl, 1991, 115).
4

Svakodnevni ivot kao svet ivota

61

vreme, pokazuje svoje potencijale nasilnog univerzalizovanja i brisanja razlike.

5

FENOMENOLOKA SOCIOLOGIJA
. Pojam sveta ivota preuzeli su i preoblikovati Huserlovi
uenici, od kojih je ovde najznaajniji Alfred ic (Schutz),
koji su pokuali da fenomenoloke ideje razviju u pravcu
eksplicitno drutvene teorije. Kod njih se Huserlov pojam
sveta ivota, ija je prvenstvena funkcija, kao to smo videli, bila utemeljenje naunog i filozofskog znanja, u ceiini iz
jednaava sa svetom svakodnevice. Tako svet ivota posta
je svet kakav susreemo u svakodnevnom ivotu i kakav
nam je dat u direktnom i neposrednom iskustvu ... nezavi
sno od naunog tumaenja i pre njega", svet u kojem ostva
rujemo svoje ciljeve i Upranjavamo sve svoje aktivnosti,
ukljuujui i naune (Gurvvitsch, 1970, 35).
Fenomenoloki sociolozi celokupnu drutvenu stvarnost
zasnivaju na svakodnevnom svetu ivota: Drutveni svet je
prvenstveno svet svakodnevnog ivota onakav kako ga pro vljavaju, procenjuju i tumae zdravim razumom obdareni
Ij jdi, ukljueni u saznajno i emocionalno saobraanje u sva
kodnevnom ivotu" (Natanson, 1970a, 102). lako ic smatra
sebe Huserlovim nastavijaem, ovaj pedigre mu mnogi odri J. Pitanje, ako se zaotri, glasi: da li je fenomenoloka so
ciologija uopte moguna? Glavnu prepreku predstavlja nereen problem intersubjektivnosti: s jedne strane, imamo
transcendentalnu svest, a s druge, zadatu intersubjekt'vnost
sveta ivota. Ako se transcendentalne subjektivnosti i shvate
kao pluralitet, one ne mogu meu sobom komunicirati, jer
r

U skladu sa nama savremenim duhom vremena, Valdenfels pred

lae da se nametanje odozgo" zameni pristupom postrance". Danas
nam je potrebno podnoenje razlika, tolerancija za dvosmislenosti, a
istovremeno i otpor protiv prinuda jedinstva" (1991, 63). Otvaran/e
siotema i umnogostruavanje odnosa" moe da dovede do ulanavanja i ispreplitanja posebnih svjetova kao jedinstva u razlikama" (1991,
62). U tom znaenju svet ivota postaje praktino i politiki relevantan
u okviru novih drutvenih pokreta" okrenutih prirodnoj sredini, kvali
tetu svakodnevice i pitanjima identiteta.
Milan Brdar (1982), na primer, tvrdi da ic uopte nije huserlovac,
ve veberovac, a da fenomenolpgiju koristi samo za rasvetljavanje Veberove definicije drutvenog delanja i sociolokog razumevanja.
5

62

1. Autonomija

svaka komunikacija ve podrazumeva zajedniki svet i stoga

implicira povratak u prirodni stav (VVilliame, 1973, 64). Radi
kalne (postmoderne) kritike nalaze da je monadinost huserlovskog subjekta posledica etnocentrikog preuzimanja pojma
ja" iz zapadne kulture i zanemarivanja drugih mogunosti
koje su teorijski mogune i ujsdno ve ostvarene u vanevropskim kulturama (v. npr. Mackie, 1985, 70).
i
Edmund Huserl i sam nagovetava put kojim bi sociologizacija njegovih postavki mogla ii: preplitanjem pojedi
nanih intencionalnosti dolazi do uzajamnih korektura" ra
znovrsnih perceptivnih doivljaja, koje postepeno - u svesti
pojedinca i u svesti zajednice j - dovode do intersubjektivnog jedinstva u raznovrsnosti vaenja", saglasne svesti o
istom zajednikom svetu sa istim predmetima", odnosno
jednom i istom svetu za sve", poto svet ne bivstvuje sa>mo za pojedinane ljude nego. za ljudsku zajednicu" (Husiserl, 1991, 134, 203). Istovremeno se, meutim, nagoveta
va da je preduslov za to epcche: u mundanom ivotu i
dosadanjoj psihologiji pojedinane due" obitavaju podeIjene, zatvorene u zasebna tela; no, transcendentalnom re
dukcijom sve se to spaja u istu intencionalnu stopljenost"
i(1991, 204). Ostaje, dakle, nej.asno je li intersubjektivnost
neto mundano" (dostupno naivnim akterima u prirodnom
stavu) ili nastaje tek kao rezute'; transcendentalnog zahvata.
U podlozi te nedoreenosti, znaajne za formulisanje fenomenoloke drutvene nauke, lei problem nejasnog odnosa
konkretno-psiholokog Ja i transcendentalnog J a : Huserl
(1991, 171) izvodi razlike meu njima u sasvim apstraktnim
terminima, dok npr. Liotar (1980, 46) tvrdi da tu ,,i nema ne
ke razlike". Sve u svemu, ostaje nejasno kako se zapravo
ideja korelativnosti" sveta i svesti moe prevesti u nacrt za
socioloko ispitivanje.
Ulivajui se u drutvene nauke, fenomenologija je sledi
la pravac koji Huserl nije bio predvideo. Dok je kod njega
svet ivota" figurirao u projektu izgradnje bespretpostavnog, apsolutno pouzdanog saznanja, koje nee biti determinisano psihikim osobinama subjekta i njegovim drutveno-istorijskim poloajem, mnogim potonjim misliocima
fenomenologija je, paradoksalno, posluila upravo za to da
pokau kako postizanje takvog znanja o ljudskom svetu nije
moguno. Huserlov svet ivota, s jedne strane, i mundafiost" ili svakodnevnost" u savremenim drutvenim nauka-

Svakodnevni ivot kao ;vet ivota

ma, s druge, u mnogo emu su oprene kategorije; ali, po

vezuje ih namera prevladavanja krize humanistikih nauka
iji se uzroci vide u promaenom pokuaju da se one izgra
de po modelu prirodnih nauka, u jednostranom shvatanju
racionalnosti i udaljavanju od ivotnog iskustva obinih lju
di. Ovaj povratak orednaunoj oiglednosti svett: ivota ali bez gubitka svesti o preenom putu - trebalo je da otvo
ri mogunost prevladavanja dualizma oveka i 'svita'" (Javvlovvska, 1991a, 7).
Alfred ic je reenje naao u tome da preokrene samo po
lazite: umesto da stavi u zagrade prirodni stav, njegova
konstitutivna fenomenologija prirodnog stava" posveuje se
ispitivanju sveta svakodnevnog ivota (manje-vie Linnenljivo
nazivanog i svet ivota", svakodnevni svet" ili s^et inje
nja"). Taj svet zauzima vrhovno mesto u icovoj tipologiji
omeenih oblasti znaenja" - osnovnih modaliteta ljudskog
bivstvovanja (ostale;oblasti su: svet nauke, svet u;netnosti,
svet snova, svet ludila; v. Schiitz, 1998). Te su oblast paralel
ne i meusobno nesvodljive, a prelazak iz jedne u drugu mo
e se obaviti jedino ^skokom" u Kjerkegorovom (Kie kegaard)
smislu (Schiitz, 1998, 107; Schiitz and Luckmann, 1974, 24).
Za oveka u prirodnom stavu svet od samog poetka nije
privatni svet pojedinca ve intersubjektivni svet, zajedniki
svima nama, za koji nemamo teorijski, nego eminentno prak
tini interes. Svakodnevni svet ivota predstavlja pobornicu, i
istovremeno objekt, za naa delanja i interakcije. Njime moramo
zagospodariti, i njega moramo menjati, kako bismo ostvarili
ciljeve kojima teimo, ivei meu svojim blinjima., Mi delujemo i operiemo ne samo unutar tog sveta ve i na njega.
Nai telesni pokreti,... prikljueni su, da tako kaemo, na taj
svet, preobraavajui ili menjajui njegove objekte i njihove
uzajamne odnose. S druge strane, ti objekti pruaju naem
delanju otpor, koji moramo ili nadvladati ili mu se predati"
(Schiitz, 1998, 88). Jedino u ovoj oblasti moguno je razumevanje i saradnja meu blinjima, dakle jedino se tu moe
konstituisati komunikativni okolni svet; zbog toga, svet sva
kodnevnog ivota is ovekova fundamentalna i vrhovna
stvarnost" (Schiitz ;nd Luckmann, 1974, 3).
to se tie samdg sveta ivota", ic implicitno operie
jednim irim znaehjem tog pojma, u koje bi spadali i ele
menti drugih oblasii znaenja" (npr. snovi). No, glavni icov
predmet jeste svet ivota" u uem smislu rei, kac svako-

64

1. Autonomija

dnevni svet ivota". To je onaj svet koji psihiki zdrav, odra

stao i potpuno budan ovek uzima zdravo za gotovo, dakle
kao nepodlono propitivanju, odnosno stanje stvari koje je
neproblematino do daljeg (Schutz and Luckmann 1974,
3-4). Osobeni kognitivni stil" koji vai u ovom svetu obeleen je sledeim odlikama: puna budnost ili parja; epoche
svojstven prirodnom stavu; smisleno delanje teiesnim po
kretima orijentisano na spoljanji svet; spontana drutve
nost; standardno vreme (presek unutranje svesti o vreme
nu i svetskog vremena); prostorna organizacija na podruje
u naem neposrednom domaaju i u naem potencijalnom
domaaju (Schutz and Luckmann, 1974, 35-38). Pomenuti
epoche svojstven prirodnom stavu" sainjava gfavnu taku
icovog zanimanja: preokreui, kao to je reeno, fenomenoloko polazite, on se usredsreuje na karakteristiku pri
rodnog stava da svet i njegove objekte uzima zdravo za go
tovo, sve dok se ne pojav dokaz o suprotnom. Dokle god
jednom uspostavljena referentna shema, sistem naih i tu
ih potvrenih doivljaja funkcionie, dokle god delanja i
operacije izvreni pod njegovim vodstvom daju eljene re
zultate, mi tim doivljajima verujemo. (...) Nemamo razloga
da gajimo ikakve sumr\je u nae potvrene doivljaje koji tako verujemo - prikazuju stvari onakvima kakve one zaista
jesu". ovek u prirodnom stavu, dakle, ne suspenduje verovanje u spoljanji svet i njegove objekte, ve naprotiv, su
spenduje sumnju u njegovo postojanje. On u zagrade stavlja
podozrenje da su sveti i njegovi objekti moda drugaiji no
to se njemu prikazuju" (Schutz, 1998, 105).
Svakodnevni svet ivota obuhvata fiziko-predmetni, ul
no opaljivi svet i slojeve znaenja nieg reda", kojima se
obavlja preobraaj prirodnih stvari u kulturne objekte, ljud
skih tela u blinje, a kretnji blinjih u inove, gestove i ko
munikacije" (Schutz and Luckmann, 1974, 5). Za opaanje
predmeta u svetu ivota bitno je da se oni ne ukazuju kao
takvi" (isto ulno), ve uvek u svetlu neke praktine svrhe
kojoj mogu posluiti, kao sredstva za neke tipine ciljeve.
Sve se to odvija u sklopu ve uspostavljene zalihe znanja",
koja uvek ukljuuje i skup pravila ponaanja u tipinim situ
acijama i pravila rukovanja tipinim predmetima za tipine
ciljeve. Zato je svet ivota svet koji je na jedan specifian
nain protumaen i apercipiran", dakle kulturnoistorijski od
reen (Gurvvitsch, 1970, 50).

Svakodnevni ivot kao svet ivota

65

A, pre svega, svet ivota nije moj privatni svet, ve je

jntersubjektivan; fundamentalna struktura njegove realno
sti jeste da nam je zajedniki" (Schutz and Luckmann 1974,
4). ovek u prirodnom stavu uzima kao neupitno: a) telesno
bostojanje drugih ljudi; b) da su ta tela obdarena sveu su
tinski slinom njegovoj; c) da su stvari koje pripadaju nje
govom okruenju (Umvvelt) iste i imaju fundamentalno isto
znaenje za njega i njegove blinje; d) da sa blinjima moe
uspostaviti odnose i reciprona delanja; e) da ga blinji mogu
razumeti; f) da je stratifikovani drutveni i kulturni svet istorijski dat kao referentni'okvir za njega i njegove blinje; g) da
je, prema tome, situacija u kojoj se u bilo kojem trenutku
nalazi tek u neznatnoj meri njegovo deio (Schutz and Luck
mann, 1974, 5).
Dakle, nasuprot Huserlovoj neelaboriralnoj naznaci da intersubjektivnost zapravo nije stvar mundanog postojanja,
ic od poetka shvata svet ivota, kako se naivno" ivi, kao
intersubjektivan. Problem intersubjektivnosti kao nesvodljive datosti" s kojom se filozofija bori (Natanson, 1970a, 117)
<omentatori smatraju glavnim razlogom icovog naputanja
transcendentalne fenomenologije. Utemeljena na izvori
nom iskustvu odnos.' u rhodalitetu Mi", intersubjektivnost
sainjava fundamentalnu ontoloku kategoriju ovekovog
bivanja u svetu" (VVilliame, 1973, 66), pa otud i svake antrooologije.
Evo osnovnih elemenata icove konceptualizacije sveta
ivota.
1) Vremenitost. - Vremensku dimenziju ic uvodi da bi
precizirao Veberovo nedoreeno odreenje pojma smisle
nog delanja (VVeber, 1976, 3-7). Od Anrija Bergsona (Henri
Bergson) preuzima ideju o dvojnosti vremena: jedna forma
\e dure, unutranja s^est o vremenu, a druga standardizovano, intersubjektivno vreme ili vreme sveta". U prvom
vremenu odvija se aktuelno tekue iskustvo, u koje je akter
uronjen, prefenomenalno i netematizovano, i kojem odgo
vara longitudinalna intencionalnost". Iskorakom iz toka de'snja u vreme sveta" uspostavlja se transverzalna intencio
nalnost, a refleksivnim osvrtom na taj tok kojim se jedan
doivljaj izdvaja, omeava'u prostorno-vremenskoj konkret
nosti - poput reflektora koji svojim uskim snopom osvetljava samo jedan iseak prostora - nastaje fenomen. Tom
dvojstvu odgovara dvojstvo osnovnih tipova delanja: dela-

66

1. Autonomija

nje-u-toku i dovreno delanje memaki: Handeln/Handlung;

francuski: agir/action, engleski: action/act). Samo ovo dru
go moe imati znaenje; a tumaenje smeranog znaenja
(sopstvenog ili tueg) uvek j? locirano. Pojam smeranog
znaenja bie nepotpun ako ga ne prati pokazatelj koji specifikuje mesto i trenutak iz kojeg akter tumai svoje delanje"
(VVilliame, 1973, 56).
2) Projekt". - Svako delanje je usmereno na budunost
, i ukljuuje anticipaciju budueg stanja stvari (tzv. modus bu
dueg svrenog vremena); pciazina taka za projekt je akterov hic et nunc, koji obuhvata, s jedne strane, unapred
dati samorazumljivi svet, fiziko i drutveno okruenje, a s
druge, jedinstvenu akterovu biografsku situaciju i s njom
povezane zalihe znanja. Sistem relevancija", koji posreduje
I izmeu aktera i okruenja u svakom saznajnom procesu ili
projektovanju delanja, odreen je aktuelnim interesom, za
datkom, problemom koji se na!azi pred akterom; naslanjaju
i se na sedimentacije biografskih iskustava, on odreuje
sadraj i unosi red u zalihu znanja u datom trenutku.
3) Intersubjektivnost je uvk ve data", kao injenica re
alnog drutvenog ivota: mogunost svakog odnosa prema
Drugom Sic generiki temelji na tzv. orijentaciji-prema-Ti,
koja se uspostavlja u iskonskom doivljaju drugog u uza
jamnom fizikom prisustvu (susretu licem u lice), odnosno
kada Ego i Drugi dele jedan rektor prostora sveta ivota i
svetskog vremena". Jedino se, tada drugi javlja u ivoj telesnosti i dva toka unutranjeg vremena protiu u istovremenosti, odnosno postoji mogunost preklapanja", meanja"
ili kongruencije" (inae uzajamno transcendentnih, nepro
zirnih) durea dvoje aktera. Drugi se ne doivljava po analo
giji (kao slian subjektu koji doivljava) ve je orijentacija-ka-Ti izvorna, pretpredikativns. Na taj nain Drugi postaje
7

Sistemi relevancija", iako svaobjanjavajui pojam kod ica,

ostaje neprimereno nerazjanjen. Odakle one potiu? Rei uopteno
da su odreene biografijom", situacijom" i drutvenom zalihom
znanja" ne pomae mnogo, jer ne znamo kako one nastaju, niti znamo
kako to da se kod datog aktera u datom trenutku aktiviraju ba te, a ne
neke druge relevancije iz skupa jednako mogunih. Ova praznina po
staje dramatina kada hoemo fenomenoloki da objasnimo delanje
-azliitih ljudi u istom kolektivitetu u situacijama krupnih drutvenih
lomova i iznenaujuih, atipinih kojektivnih situacija, za ta nam mo
e posluiti nae sopstveno nedavno drutveno iskustvo.
7

67

Svakodnevni ivot kao svet ivota

partner" (consociate), a ako uzvraa istom orijentacijom,

formira se Mi odnosi Preko tog odnosa subjekt soptvo dru
gog doivljava, a njegove postupke razume, u izvesnom
smislu ivlje i neposrednije - kao neokrnjeni totalitet u ivoj
sadanjosti" - nego samoga sebe. To je zato to subjekt
svoje delanje moe osmisliti tek retrospektivno (up. metaforu
reflektora), a svoje sopstvo tek delimino, kao igraaodreene uloge (Schutz, 1998, 98; Schiitz and Luckmann, 1974, 66).
Tako orijentacija-ka-Tj ili primarni modus datosti d.ugog" koji se moe oznaiti kao icov konstrukt prasusre'.a" - po
staje ishodite drutvenog. Sve ostale tipove prisutnosti
Drugog ic izvodi i^ Mi-odnosa, kao njegove modifikacije,
preko stupnjevitog poveavanja distance, posredovanosti i
anonimnosti (Schutz and Luckmann, 1974, 75-76). Prvi stepenik jeste posredan doivljaj Drugog kao savre.'nenika",
predstavnika jednog drutvenog tipa pre nego konkretne
osobe; taj modus ve prevazilazi subjektivno iskustvo poje
dinca i ulazi u objektivni znaenjski kontekst" datog drutva.
Naredni stepenik sainjavaju odnosi prema prethodnicima i
potomcima - gde se ponovo, na jednom irem dijahronijskom planu, javlja presudna dimenzija vremenitosti.
8

4) Postulati inter:;ubjektivnog razumevanja, odnosno intersubjektivnog karaktera zdravorazumskog znanja (Schiitz,

1962, 11-12, Schiitrand Luckmann, 1974, 59-60). Da bi ob
jasnio kako je intersubjektivno razumevanje moguno, s ob
zirom na razliitu prostornu lociranost i neponovljive bio
grafske situacije aktera u interakciji, ic formulie dva
osnovna postulata.-Prvi je opta teza o recipronosti per
spektiva", koja obuhvata dve idealizacije: a) zamfinljivost
taki gledita (Ego je u stanju da zamisli da se nalazi na mestu Altera i vidi svet iz njegove perspektive) i b) podudara
nje sistema relevancija (Ego i Alter prihvataju da su raskoraci
Komunikacija fenomenologije sa ostalim sociolokim tradicijama
ovde je, kao i drugde, oteana odsustvom spoljanjih referer.ci kod ica, utoliko neobinijorn to on svom pristupu dodeljuje funkciju pred
radnje" za empirijsku drutvenu nauku (v. dalje). Recimo, ponuena ti
pologija meuljudskih odnosa mogla se uporediti sa uobiajenom
sociolokom i psiholokom podelom na primarne i sekundarne grupe.
Strukture interakcije ko.rf se odvijaju u prasusretu" licem u lice, koje
ovde ostaju nerasvetlje. e, mogle su dobiti jasnije obrise uz fjomo di
jaloga sa interakcionizmom; slino prolazi i tematika tela i teiesnog ko
ja ostaje tek deklarativno znaajna.
8

68

1. Autonomija

u njihovim perspektivama irelevantni za tekue praktine ci

ljeve, dakle, pretpostavljaju da su odabrali i protumaili
objekte i njihova svojstva na istovetan, ili makar empirijski
identian" nain, znai dovoljan za sve praktine svrhe).
Drugi je drutveno poreklo znanja i drutvena; raspodela
znanja, to obuhvata ulogu objektivacija, o kojima e dalje
biti vie rei. Treba naglasiti da ova dva postulata vuku u su
protnim smerovima: prvi ka individualistikoj analizi svesti i
intencionalnosti, blioj huserlovskoj fenomenologiji, a drugi
smeta aktera u ire i trajnije strukture, drutven; sklop i po
redak. Ta dva pravca ic ne integrie, ve ih ostavlja meu
sobno autonomne i nepovezane.
1

5) Zaliha znanja je relativno integrisani skup kognitivnih

sadraja koji su nastali taloenjem (direktnih ili posredova
nih) iskustava pojedinca '.Vi kolektiva u praktikom svako
dnevnom ivotu. Ona elkteru u svakom trenutku slui kao re
ferentna shema za objanjavanje sveta, i sva se njegova
iskustva u svetu ivota dovode u vezu s njom. Njen glavni
deo sastoji se od sviknutog znanja", koji ine vetine, re
cepti i drugi oblici praktinog znanja. Njihova je prevashodna
svrha praktina - ovladavanje situacijom - i imaju etatus uputstava za delanje", iji je smisao: Ako stvari stoje tako i tako, ja
u delati tako i tako" (Sqhutz and Luckmann, 1974, 15). Svako
dnevnom znanju nije potrebna izvesnost, ve verovatnoa.
Ono je tesno vezano za praksu svakodnevice, ;a za nju je
opet karakteristino da je osobe, predmeti i dogaaji s koji
ma ima posla ne zanimaju zbog svojih jedinstvenih svojsta
va nego zbog svoje tipinosti; tako se formira: osnova za
osmiljavanje delanja j neophodno minimalno predvianje
(1974, 241). Otud je rrjehanizam tipizacije najvaniji kogni
tivni mehanizam u obrazovanju zalihe znanja. Tipizacijom se
naelna jedinstvenost i neamerljivost doivljaja' premoava (stavlja u zagrade) prepoznavanjem novog iskustva kao
slinog nekom ranijem, jer je poreenje u prirodnom stavu
oslonjeno na ona svojstva oba doivljaja koja su relevantna
za trenutnu svrhu, odnosno tekui interes aktere. Tako pre
raeno novo" preobraa se u staro" i pohranjuje u zalihu
znanja. Tipovi koji se na taj nain postepeno obrazuju slue,
nadalje, kao neka vrsta kalupa za inkorporiranje novih opa9

Alfred ic (1964, 73) kae da je svakodnevno znanje nalik na sadr

aj nekog kuvara (cookbook kncw/edge).
9

Svakodnevni

69

ivot kao svet ivota

faja i informacija (1974, 229-230). Poto se akteri u svetu

svakodnevice suoavaju mahom s ponavljanim, tipinim si
tuacijama, standardizcvani recepti" iz zalihe znanja dovolj
ni su im da se u njemu snau. Zato je veliki deo tog znanja
rutinizovan i neosveen. Prvobitno poreklo elemenata zali
he znanja je subjektivno i situirano, budui da se ona gradi
na talozima ranije aktualno prisutnih iskustava koja su bila
vezana za situacije" (1974, 99). No, procesima objektlvacije
[ idealizacije, prevoenjem subjektivnog znanja u anonimni
sistem znakova (jezik), znanje postaje nezavisno od prvobit
ne situacije sticanja i prvobitnog subjekta i moe se dalje
prenositi (1974, 183). ovek nastaje kroz biografiju, dakle
od trenutka roenja je drutveno bie, jer od okoline stie
elemente strukture sveta". Samo manji deo pojedinevog
ifianja vodi poreklo iz 'inog iskustva, a vei deo je drutve
no deriviran i potie od roditelja, uitelja, prijatelja. Oni ga
ue kako da definie okruenje, koje tipine strukture releiancije treba da usvoji, ta je oigledno i podrazumevano a
ta problematino i, zajedno s time, koji su tipini modeli
objanjavanja problematinog i tipini uslovi pod koj'ma se
~?dan problem moe smatrati reenim (Schutz, 1962, 13-14;
Schutz and Luckmann, 1974, 261). itav taj korpus moe se
nazvati drutvenim apriorijem" (Schutz and Luckmann,
1974, 244). Jedan od rezultata reenja problema intersupjektivnosti (kao uvek ve date") jeste, dakle, da se sama
subjektivnost, pojedinac, izvodi iz intersubjektivnosti (dru
tvenosti).
. Tipizacija je naelno moguna i bez jezika, ali faktiki du
boko zavisi od strukture konkretnog (maternjeg) jezika. Se
mantiki aranman jednog jezika u velikoj meri odgovara ti
pino relevantnim iskustvenim shemama dominantnim u
jednom drutvu" (1974, 235). Poprimajui eksplicitno anonimizujuu jeziku formu (Poznato je da..."; Oduvek se
smatra da..."), znanje se zaodeva uoptenim autoritetom
predaka" ili svakoga"; tako stie svoju nadmonu nezavi10

Zapazimo da je ovo sasvim slino tezama simbolikog interakcionizma i etnometodolbgije, te usvajanju svakodnevnog sveta kod Agne Heler i Burdijeovom habitusu, sa tom bitnam razlikom da fenome
nologija isputa aspekt klasne raslojenosti u procesu usvajanja.
Naalost, ic ne poredi svoje stanovite sa sasvim srodnim ,,jezikim relativizmom" Sapira i Vorfa (VVhorf, 1979).
10

11

70

1. Autonomija

snost i poinje da se uzima zdravo za gotovo" (1974, 284).

U drutvenu zalihu znanja - zbir drutveno objektiviranih
rezultata tuih iskustava i objanjenja" (1974, 244) - ulaze
ona nataloena iskustva koja su se pokazala kao reenja za
neke intersubjektivno relevantne probleme. Recepti" koji
ma pojedinac raspolae za snalaenje u svakodnevnom i
votu sutinski su drutveni. U pragmatikoj svakodnevnoj
perspektivi samo svojstvo opf teprihvaenosti tog drutve
no odobrenog znanja" dovoljan je dokaz njegove valjanosti.
Jednom receptu" se ne postavlja zahtev da bude istinit,
ve samo verodostojan, i to do daljeg", odnosno dok mu
neko kasnije iskustvo ne usprotivrei (1974, 159). Zaliha
znanja, kako individualna tako i drutvena, ne gradi,se kao
logiki koherentan sistem i sodri mnotvo protivrenosti,
koje mogu u njemu opstajati dokle god se ne javi praktini
motiv da se protivrenost razrei: dok se one doivljavaju
kao uzajamno irelevantne", njihova vrednost ... ostaje
neopozvana" (1974, 154).
Ovim putem Sic kree da bi hermeneutiko poimanje razumevanja kao uivljavanja" (Einfuhlung) zamenio procesom
prevoenja subjektivnih iskustava u objektivirani sistem zna
kova i znanja, kao standardizator, preko jezika i kristalisanog
sistema drutvenih uloga i drutvene zalihe znanja. U svim
tim procesima kljuna je socijalizacija, i treba naglasiti da je
to jo jedna krupna razlika koja ga deli od Huserla.
Meutim, uprkos naglasku na drutvenoj odobrenosti"
kao osnovnom izvoru opravosnaenja znanja u okviru svako
dnevnog ivota - kao i ranije r-omenutog programskog zna
aja drutvene raspodele znanja" - ic zapravo proputa da
sledi najplodniji pravac razmiljanja o toj temi, naime, od
nos znanja i moi, ili politiku epistemologiju. Kod njega ne
ma rasprave o tome kako drutvene instance, u skladu sa
diferencijalnom moi kojom -aspolau, nameu odreene
simbolike i kognitivne sadraje, i kako znanje slui vladanju ili mu se suprotstavlja. Osim te fukoovske teme, odsutan je i
motiv naturalizacije", na kojem insistiraju, meu mnogima
drugima, Pjer Burdije (Bourdieu, 1979; 1992) i Meri Daglas
(Douglas, 1986): kakvu ulogu u formiranju relativno-prirodnog pogleda na svet" - glavnog icovog predmeta - igraju
instance moi u drutvu, koje rade na tome da samo neke
sastavnice zalihe znanja budu usvojene kao prirodne"? Is
pada da o sastavu zalihe znanja odluuje samo sled bio1

Svakodnevni ivot kao svet ivota

71

grafski odreenih situacija" i akterov izbor, kao da su svi ti

elementi ravnopravni i jednake specifine teine. Sic, dodu
e, kae da najvei deo svog znanja preuzmemo od svojih
roditelja i uitelja" - ali ne postavlja pitanje ko su oni, niti is
trauje institucionalno zalee i pitanje legitimacije. Nedosta
ju jo neke vane teme, koje deklarativni fenomenoloki pro
gram obeava: borba oko tumaenja i sutinski politiki
karakter simbolikih okraja, koji se osvetljavaju u interakcionistikoj teoriji etiketiranja, te institucionalna raslojenost
dostupnih znanja, koja se obrauje kao odnos ekspertske i
svakodnevne kulture kod Habermasa i Gidensa ili kao otra
klasna razdeljenost vienja sveta kod Burdijea.
Vratimo se na pitanje odnosa sveta ivota i svakodnev
nog ivota. Kao stoje reeno, Sic podrazumeva, ali ne razra
uje, dvostepenu konceptualizaciju sveta ivota. U svom i
rem znaenju svet ivota obuhvata delove svih mogunih
oblasti znaenja" u kojima ovek tokom svog bivstvovanja
u svetu sudeluje. U uem smislu, on sadri samo prosenu,
zdravorazumsku svakodnevicu budnog oveka u prirodnom
stavu. ic proputa da razradi ovu distinkciju, a u veem delu svojih anaiiza praktino koristi samo ovo drugo, ue zna
enje. Time je ne samo redefinisan (suen) Huserlov pojam
sveta ivota ve je i znaenje same svakodnevice" umnogo
me osiromaeno. Drugi, i moda jo vaniji, problem sastoji
se u tome to su oba ova znaenja utemeljena na svesti
(napetost svesti", prizvuk stvarnosti" koje konstituie subjektova svest itd.), a da aspekt prakse, rada, dejstvovanja
na svet - iako programski znaajan - ostaje u drugom planu,
vie kao izvor opravosnaenja svakodnevnih znanja nego
kao osnovni supstrat svakodnevnog ivota. Slino drugim
mikrosociologijama, ali jo naglaenije nego u njima, u feno
menologiji ova dimenzija praktine delatnosti u stvarnom
svetu - ono to je marksizam zahvatio svojim pojmom praxisa - ostaje potcenjena, a analize formalne i formalistike.
Postulirana intersubjektivnost sveta ivota takoe je proble
matina. Jer, s jedne strane, ic zapravo ne iskorauje iz huser12

Indikativni su u tom pogledu primeri kojima ic ilustruje<voje te

orijske teze: uvek je u pitanju neko posmatranje papira na kojem pi
em ovaj tekst" ili odlazak do prozora da bih pogledao ulinu vrevu"
ili razgovor dvojice prijatelja" - neke iz konteksta istrgnute, besposledine i beskonfliktne, beivotne kontemplacije.
12

72

1. Autonomija

lovskog monadikog i u sebe zatvorenog pojedinevog su

bjektivnog znaenjskog konteksta", a s druge strane, tvrdi da je
Drugi neposrednije dostupan za tumaenje nego akter sam se
bi. Paradoks je time samo podignut na vii stepen. Postoje, za
ista, osnove za razorne kritike koje tvrde da icove analize ima
ju karakter lanog kruga", jer on, s jedne strane, dokazuje da
je poreklo objektivnog duha u subjektivnom iskustvu, a s dru
ge, poreklo subjektivnog znanja izvodi iz objektivnog duha. Do
toga, po ovim kritiarima, dolazi zato to je ic nesvestan obr
ta koji je napravio: poao je od konstitucije drutvenog sveta
iz akata individualne svesti", a stigao do konstitucije individu
alnog ja u intersubjektivnosti" (Brdar, 1982, 119).
Manjkavosti ima i na sasvim suprotnoj, naime psiholo
koj strani: icov svet ivota je pre svega (praktino-)racionalan svet, u kojem su spontanost i emocionalnost mahom
rezidualne kategorije, a alternativni, nezdravorazumski obli
ci svesti i doivljavanja unapred su iskljueni. Linearna
predstava o vremenu i ideja da se znaenje vlastitom isku
stvu daje tek retrospektivno, refleksivnim osvrtom - koje su
moda tek nepropitani sastojci autorove vlastite kulturne za
lihe, umesto univerzalno vaei rezultati redukcije (Mackie,
1985, 115) - takoe idu u tom pravcu. Koncentracijom na
svet ivota, odnosno svakodnevni svet, takav kakav je dat",
na prirodni stav, ic sebi uskrauje kritike potencijale fenomenoloke redukcije koji bi se mogli staviti u pogon ako bi
se izvorno razumevanje u prasusretu" shvatilo kao norma
tivna idealizacija, dakle ako bi se primenila Habermasova
strategija. Tim izborom ic pristaje da ne dovede u pitanje
one elemente datog" koji su nametnuti, koji postvaruju i
obogaljuju ljude i njihove odnose, reju, koji izneveravaju
obeanje postavke o recipronosti Mi odnosa. Znai, ic ne
samo da odustaje od kritike svakodnevice po transcendentnim merilima nego ne eksploatie ni mogunosti imanentne
samom fenomenolokom projektu.
No, najkrupniji njegov nedostatak, koji je dosad ve nagoveten, tie se odsustva sluha za drutvene nejednakosti
i sukobe. Fenomenoloka zamisao kao takva, dodue, -fiaelno ne iskljuuje mogunost tematizacije ovih pitanja. Ali,
u verziji koju nudi ic, stiemo neodoljiv utisak da je dru"
tveni ivot poprite sveopte saradnje i zajednitva meu
akterima koji jedan drugog priznaju kao ravnopravne part
nere i udrueno rade na ostvarivanju istih ciljeva. Razliiti i

Svakodnevni ivot kao svet ivota

73

sukobljeni interesi, diferencijalna mo, prinuda i nametanje

(i u kognitivnoj i u praktino-opipljivoj sferi), nejednakosti u
statusu i resursima - sve je to potisnuto duboko u pozadi
nu. Ta konsenzualnost fenomenoloke sociologije uveliko je
obesnauje u suoavanju sa drutvenom realnou. S tim je
u vezi i problematinost opteg postavljanja odnosa izmeu
strukture" i delatnosti", gde se meaju ontoloki" i ,,injeniki" plan: to to ljudski akter raspolae sposobnou
da autonomno dela, nasuprot ogranienjima, fenomenolozi
su skloni da prevedu u tvrdnju da on stvarno dela slobod
no, mimo ogranienja (up. Perinbanavagam 1985, 143).
Drugim recima, strukturne determinante i pritisci ostaju nekonceptualizovani. Upravo e u tom pravcu, preuzimajui
bitne elemente fenomenologije, krenuti Entoni Gidens.
Recimo neto i o Sicovim epistemolokim reenjima. Po
lazna ideja glasi da su drutvenonaune kategorije kon
strukti drugog stupnja", izgraeni na osnovama konstrukata
prvog stupnja", tj. prvobitnih tumaenja koje laiki akteri u
prirodnom stavu pridaju vlastitom i tuem delanju (Schutz,
1962, 6). U tipologiji stavova" (modaliteta pristupanja stvar
nosti), prirodnom stavu otro se suprotstavlja nauni stav",
u kojem je akter usamljen, osloboen svoje biografije, is
kopan" iz sveta i, najvanije, rukovoen iskljuivo saznajnim, a ne praktinim motivom. No, poto je istraiva dru
tva duan da zahvati subjektivna znaenja koja delanju
pripisuju sami akteri, postavlja se pitanje kako se to moe iz
vesti. ic predlae veberovski metod idealnih tipova, u spe
cifinoj varijanti izgradnje marioneta". Naime, naunik konstruie tipine obrasce toka delanja koje pripisuje jednom
tipu linosti ili modelu aktera. Taj se model potom oprema
fiktivnom sveu", koja ne sadri nita osim elemenata rele
vantnih za izvoenje onog delanja koje je predmet posmatranja. Ti modeli nisu ljudska bia koja ive u svojoj biograf
skoj situaciji u drutvenom svetu svakodnevnog ivota. ...
Oni nemaju nikakvu biografiju i nikakvu istoriju, a situaciju u
koju su smeteni nisu definisali oni sami ve njihov tvorac,
naunik. On je stvorio te marionete ili oveuljke (homunculi) da bi njima manipulisao u vlastite svrhe. (...) Marioneta i
njena vetaka svest ne podleu ontolokim uslovima ljud
skih bia. (...) Ona ne preuzima nijednu drugu ulogu nego
onu koju joj je pripisao reiser lutkarske predstave, koju na
zivamo modelom drutvenog sveta" (Schutz, 1962, 40-42).

74

1. Autonomija

Racionalnost i objektivnost naunog saznanja drutve

nog sveta obezbeuje se, po icu, trima postulatima
(Schutz, 1964, 84-86, Schutz, 1962, 43-44): 1) postulat lo
gike konzistencije (jasnoa i potovanje naela formalne
logike, to je osnovna razlika u odnosu na zdravorazumske
misaone objekte); 2) postulat subjektivnog tumaenja (sadr
aj svesti treba tako konstruisati da se opaene injenice
mogu objasniti kao rezultat aktivnosti te svesti); 3) postulat
adekvatnosti (in konstruisan unutar modela mora biti razu
mljiv za samog aktera, to obezbeuje kompatibilnost nau
nih i zdravorazumskih konstrukata). Odmah pada u oi da
postulati 1 i 3 idu u suprotnim pravcima, a ne precizira se
naelo po kojem se oni kombinuju i mire. Re je, zapravo,
o jednom od najtegobnijih epistemolokih problema dru
tvenih nauka - odnosu izmeu emikog" i etikog", od
nosno izmeu perspektive aktera i perspektive posmatraa.
ic ga, zaudo, ostavlja u sasvim neadekvatnom obliku, fak
tiki kao paralelizam dva suprotna zahteva. S jedne strane je
nauna racionalnost - i to, uzgred budi reeno, pojmljena u
stilu nepreraenog pozitivizma' - koja se izraava preko veberovsko-huserlovskog distanciranja od mundanog preko
idealnih tipova, a s druge, zdravorazumsko iskustvo svako
dnevice kao krajnje izvorite svih konstrukata", ijoj osobenoj racionalnosti" i logici" moramo pokloniti dunu pa
nju. Ali, kako se postie hermeneutika, humanistika
drutvena nauka uz istovremeno ouvanje strogog nau
nog stava", za to nam ic ne daje precizna uputstva. On
prikazuje naunika jedino kako radi na modelu, nikad kako
radi u svetu. Po implikaciji, subjektivno razumevanje moe
biti nauno jedino ako se dostie u izolaciji od drutvenih
procesa" (Freeman, 1980, 129-130). To je jedan od kljunih
paradoksa icove zamisli.
Ovaj paradoks, preveden sa metodolokog na konkretniji plan, odreuje i odnoenje spram jedne od konstanti soci
olokog pristupa svakodnevici, naime, teme populizma, od13

Ne precizira se ni nain primene postulata adekvatnosti: kako e

mo utvrditi da bi akter razumeo, i prihvatio kao svoja, objanjenja koja
mu imputira sociolog? ta je sa nesvesnim i nepriznatim motivima?
Nema kod ica ni traga od mukotrpnog opisivanja spirala
(auto)refleksivnosti koje od sebe i drugih zahtevaju Guldner (Gouldner), Burdije", savremena antropologija i mnogi drugi.
13

14

Svakodnevni ivot kao svet ivota

75

nosno poimanja i vrednovanja naroda". ic je i tu kolebljiv,

kao to se moe i pretpostaviti na osnovu iznetih metodolo
kih postulata. S jedne strane, usmeravanje analitike pa
nje na prirodni stav" obinog oveka u svakodnevnom i
votu, kod njega, kao i kod drugih, implicira jedno ozbiljno
uvaavanje dostojanstva praktinog aktera i njegove svako
dnevne racionalnosti, kao osobenog i presudno znaajnog
domena ivota. S druge strane, ouvanje kanona konvenci
onalne naunosti vodi ica u a/rt/'-populizam. Prema njemu,
sondae javnog mnjenja i traganje za miljenjem obinog
oveka, koji je po definiciji takav da se ak i ne trudi da do
e do informacija koje prevazilaze njegov sviknuti sistem intrinsinih relevancija", iskrivljuju smisao demokratije; na
protiv, privatno miljenje dobro informisanog graanina"
treba da prevlada (Schutz, 1964, 120-134). Ova vrsta inte
lektualnog elitizma ne samo da danas zvui neobino zastarelo, nego i promauje svu slojevitost odnosa izmeu sva
kodnevne racionalnosti i drugih oblika racionalnosti ili,
habermasovski reeno, izmeu onoga to se odvija u svetu
ivota i onoga to pripada sistemu".
Preostaje da; zakljuimo da je projekt jedne fenomenoloke sociologije svakodnevice - bar one koja sebe tako nazi
va - ranjiv na mnotvo prigovora. Jedna moguna odbrana
tvrdi da fenomenologija i ne nudi neku novu sociologiju,
nego samo kriti'ko prevrednovanje. Po tom stanovitu, posredi je humanistika nauka koja traga za znaenjem i odbi
ja da objektivizuje svoje predmete (druge ljude i njihove i
nove), izriito se_pozivajui na izvornu drutvenost odnosa
izmeu ja" i ti", koja je jedini moguni temelj antropolo
kog znanja, jer koegzistencija ja sa drugim u jednom intersubjektivnom 'svetu'" prethodi svakoj analizi (Lvotard, 1980,
94-105). Uprkos nesumnjivim dobrim namerama, nije jasno
zato bi bilo heophodno naslanjati se na Huserla da bi se
uvaio integntet subjekata i razumevala njihova znaenja.
Korisnije je uputiti se jednim drugim pravcem. Kao to Huserlova fenomenologija oznaava, pre"svega, jedan filozof
ski metod, a ne odreenu ontologiju (Paanin, 1968, 14), ta
ko bTse i za socioloku fenomenologiju moglo rei da ima
prvenstveno metodoloku vrednost - ovi sociolozi se i jesu
prvenstveno bavili metodima, razradom pojmova i upozora
vanjem na za^mke empiristikih pristupa, vie nego samim
i

76

1. Autonomija

istraivanjima. I sam ic svoj poduhvat vidi pre kao neku vr

stu metodoloke predradnje i preduslova nego kao konkret
nu, empirijsku drutvenu nauku (Fenomenologija ... eli da
se zaustavi tamo gde drugi zapoinju"; Schutz, 1962, 115).
Slino Lukman naziva ono ime se ic bavi protosociologijom" i njen doprinos vidi u stvaranju osnove za formalizaciju
jednog metateorijskog jezika", ili transformativne matrice,
za prevoenje prirodnog (svakodnevnog) jezika na jezik dru
tvenih nauka, koji bi pomogao da se metodoloki problemi
(merenje, posmatranje, klasifikacija) reavaju na takav nain
da se ouva integritet struktura svakodnevice koje se prou
avaju (v. i Freeman, 1980, 132; Adam, 1990, 122).
Mnoge teme koje kod ica izazivaju nedoumice posta
vljaju se na za sociologiju mnogo upotrebljiviji nain kod
nemako-amerike grupe socijalnih fenomenologa, najzna
ajnije posle ica. Osim dva dobra uvoda u fenomenoloku
sociologiju, pa i u sociologiju uopte, gde je icova herme
tinost prevedena u pristupaan jezik koji sociologiju prika
zuje kao ivu i zanimljivu disciplinu, otvorenu za svakodnevna
pitanja (Berger, 1963; Berger and Kellner, 1991), najznaajni
je delo ove grupe jeste danas ve klasina studija Petera
Bergera i Tomasa Lukmana Drutveno konstruisanje stvar
nosti (Berger and Luckmann, 1987), jedan od kamena-temeIjaca konstruktivizma" u drutvenoj misli. Dvojica autora
tu upotpunjavaju ica elementima drugih tradicija - Vebera,
Dirkema, Marksa,,te savremenijih pravaca - stvarajui teori
ju koja je eklektina, ali neuporedivo operativnija od Sicove.
Oni uvaju osobgrji idealizam" fenomenologije - podna
slov knjige, Ogled iz sociologije saznanja", smeta osnovu
kako njihovog prjstupa, tako i samog drutva u ideacionu
sferu - ali ne zaboravljaju da ljudi, opremljeni svojim zna
njem, takoe neto ine u svetu. to je jo vanije, Berger i
Lukman se ne zadravaju na mikroaspektu razgovora dvo
jice prijatelja", njego eksplicitno razvijaju model procesa ko
jim iz znaenjskjh i komunikativnih struktura sveta ivota,
15

16

Najpotpuniji kritiki prikaz ove knjige na naem jeziku moe se

nai u: Cicmil, 1981. '
Izriito i dobro obrazloeno preformulisanje sociologije saznanja
sa prouavanja velikih ideja velikih mislilaca na analizu zdravog razu
ma i svakodnevnog znanja malih ljudi imala je veliki znaaj za kasniji
razvoj ovog aspekta sociologije svakodnevnog ivota.
15

16

Svakodnevni ivot kao svet ivota

77

kroz istorijski razvoj, nastaju institucionalne strukture dru

tva, koje potom zadobijaju realnost sui generis i povratno
deluju na aktere kao mogunosti i ogranienja koji se ne
mogu po volji ukloniti. icovska tema jezika ovde je razra
ena u jednom vie sociolokom duhu, upravo kao medijum koji, neutralizacijom i objektiviranjem subjektivnih zna
enja, slui kao osnova procesima institucionalizacije i
legitimizacije drutvenih kosmologija". Aspektu socijaliza
cije i nastanka linog i grupnog identiteta, koji kod ica nije
razraen, poklanja se duna panja, tako to se konstruisanje drutva" prati uporedo na dva prepletena plana - kao
objektivna" i^kao subjektivna" realnost. Napokon, treba
pomenuti i studiju iste ove grupe o modernizaciji (Berger,
Berger and Kellner, 1973) kojom se fenomenoloki pojmov
ni okvir primenjuje na probleme drutvene promene. Ove
znaajne knjige predstavljaju dobre primere fenomenolokog duha" ili senzibiliteta" u sociologiji, koji ne mora da
povlai strogu primenu icovog modela, sa svim njegovim
ogranienjima.
FENOMENOLOZI DRUGE G E N E R A C I J E

Sa stanovita nae teme, izvorni fenomenoloki projekt,

osim preko icove sociologizacije, razvijao se i jednim dru
gim pravcem, ovoga puta pre ka drutvenoj teoriji nego ka
sociologiji u uem smislu rei. Oznake druga fenomenoloka generacija" (Rogers, 1983) ili fenomenoloki revizionisti" (ini i Meli, 1991) odnosi se, pre svega, na Martina
Hajdegera, an-Pola Sartra (Jean-Paul Sartre) i Morisa Merlo-Pontija (Maurice Merleau-Pontv). Drugi naziv koji se za
njih - naroito za Sartra - vezuje jeste
egzistencijalizam.
Umesto da precizno odredimo odnos izmeu\ove dve kole
miljenja, za nas je ovde mnogo vanije daidentifikujemo
nekoliko kljunih ideja ovog narataja mislilaca koje su izvr
ile velik uticaj na razmiljanje o svakodnevnom ivotu,
ukljuujui i ono socioloko.
/
Egzistencijalisti grade svoje stanovite pre^o kritikog i
tanja Huserla, za kojeg ih prvenstveno vezuje pojam sveta
ivota. Meutim, umesto sveta ivota kao sv^ta zajednikog
iskustva, egzistencijaliste vie zanima ovekl i njegova egzi
stencija, njegovi naini bitka u svetu ivota" (Gurvvitsch,
1970, 37). Ta razlika nije samo pitanje naglaska - ona povlai

Svakodnevni ivot kao i vef ivota

77

kroz istorijski razvo., nastaju institucionalne strukture dru

tva, koje potom zadobijaju realnost sui generis i povratno
deluju na aktere k&c. mogunosti i ogranienja kej se ne
mogu po volji ukloniti. icovska tema jezika ovde ie razra
ena u jednom vie sociolokom duhu, upravo k; o medijum koji, neutralizacijom i objektiviranjem subjektivnih zna
enja, slui kao osnova procesima institucionalizacije i
legitimizacije drutvenih kosmologija". Aspektu socijaliza
cije i nastanka linog i grupnog identiteta, koji kod 3ica nije
razraen, poklanja se duna panja, tako to se konstruisanje drutva" prati uporedo na dva prepletena plana - kao
objektivna" i kao subjektivna" realnost. Napokon, treba
pomenuti i studiju Iste ove grupe o modernizaciji (Berger,
Berger and Kellner, 1973) kojom se fenomenoloki pojmov
ni okvir primenjuje ~a probleme drutvene promene. Ove
znaajne knjige predstavljaju dobre primere fenomenolokog duha" ili senzibiliteta" u sociologiji, koji ne mora da
povlai strogu primanu icovog modela, sa svim njegovim
ogranienjima.
"
FENOMENOLOZI DRUGE GENERACIJE
Sa stanovita nae teme, izvorni fenomenoloki projekt,
osim preko icove sociologizacije, razvijao se i jednim dru
gim pravcem, ovoga puta pre ka drutvenoj'teoriji nego ka
sociologiji u uem smislu rei. Oznake druga fenomenoloka generacija" (Rogers, 1983) ili fenomenoloki revizionisti" (ini i Meli, 1991) odnosi se, pre svega, rio Martina
Hajdegera, an-Pola Sartra (Jean-Paul Sartre) i Monsa Merlo-Pontija (Maurice Merleau-Ponty). Drugi naziv koji se za
njih - naroito za Sartra - vezuje jeste
egzistencijalizam.
Umesto da precizno odredimo odnos izmeu ove dve kole
miljenja, za nas je ovde mnogo vanije da identifikujemo
nekoliko kljunih ideja ovog narataja mislilaca koju su izvr
ile velik uticaj na razmiljanje o svakodnevnom ivotu,
ukljuujui i ono socioloko.
Egzistencijalisti g.ade svoje stanovite preko krit'kog i
tanja Huserla, za kojeg ih prvenstveno vezuje pojam sveta
ivota. Meutim, uniesto sveta ivota kao sveta zajudnikog
iskustva, egzistencijaliste vie zanima ovek i njeg :va egzi
stencija, njegovi neim bitka u svetu ivota" (Gurvvitsch,
1970, 37). Ta razlika ."rije samo pitanje naglaska - ona povlai

78

f. Autonomija

liniju razgranienja izmeu Huserla i egzistentjalista svih

vrsta. Egzistencijalisti posmatraju sva ljudska bia kao kon
kretne pojedince od krvi i mesa koji kre sebi p^t kroz svet
problematinih i situiranih znaenja" (Fontana, 1980, 155);
ljudi kao ,,bia-u-svetu" stvaraju svet, ali su ujedno i tvorevi
ne tog sveta. Egzistencija, za njih, prethodi esenciji: Kjerkegor ui da ljudska bia postoje pre apstrahujueg procesa
izvoenja esencije ili simbolike forme. To zna: da oni oveku pristupaju u punoj konkretnosti njegove egzistencije,
koja obuhvata a) psihosomatsko jedinstvo, a ne samo duh i
svest, zbog ega tematika ,telesnog postaje veoma vana i
b) drutveno-istorijski aspekt (Gurvvitsch, 1970, 40). U sredi
tu njihovog interesovanja jeste ukljuenost" oveka u
svet: oni ispituju kako ovek, pojedinac, izlazi na kraj sa svo
jim okruenjem, posebho u odnosu na druge ljude; naroito
se usredsreuju na prelomne, granine situacijo, u kojima
ovek mora da donese odluku, da se opredeli, da preuzme
odgovornost (Gurvvitsch, 1970, 39). Za razliku od fenomeno
logije, koja hoe da bude stroga, univerzalna nauka, ap
straktna i neangaovana, egzistencijalizam je konkretan i angaovan i, umesto da traga za apsolutnim strukturama,
usredsreuje se na istorijsku i drutvenu situirancst aktera.
Kada je o Hajdegeru re5, za promiljanje svakodnevnog
ivota najznaajniji su;njegovi parni termini autentinosti
(Eigentlichkeit) i neautentinosti (Uneigentlichke:). U izvor
nim formulacijama Hajdeger iskazuje uvaavanje prema
fakticitetu", odnosno svakidanjoj egzistenciji "oveka. S
jedne strane, neautentino 3e (das Man) izloene je javnom
pogledu, tradirano, nereflektovano, rutinizovano, naslagama
zapreteno; ali, s druge^stnsne, ono ujedno sadri klicu mo
gunosti dosezanja autentinosti, makar na momenat:
autentino bivstvovanje je jedna modifikacija Se" (Savi,
1993, 149). To se, opet, postie suoavanjem sa najdubljom
istinom ovekovog stanja, naime vremenom, prolaznou,
smrtnou. Neautentino r.!je samo po sebi ravo; najvei
deo ljudskog ivota odvija se u neautentinosti, i bez nje,
kao pretpostavke, ne moe se zamisliti ni autentinost. U ka
snijim tumaenjima, meutim, ove Hajdegerove kategorije bilo da su prihvatane ili odbacivane - uglavnom tu tumae
ne kao vrednosni sudovi. Marksisti tumae govor o neau
tentinosti svakidanjice kao neopravdano univerializovanje
otuenosti u jednom partlkularnom, buroaskem svako-

Svakodnevni

ivot kao svet

ivota

79

"nevnom ivotu (Kosik 1967; Heller, 1978). Burdije pak pre

poznaje aristokratsko gaenje prema masi, plebejskom, prosenom i demokratiji, briljivo skriveno ispod zakuastog fi
lozofskog jezika (Bourd eu,1992, 151-152; 1976, 106-107).
Najznaajniji egzistencijalista, an-Pol Sartr, odbacuje
Kuseriovu ideju o stavljanju egzistencije u zagrade zarad
>.renja biti"; za njega ja upravo egzistencija, a ne esencija,
ono to je neposredno dato svesti. Sartr razlikuje dva
osnovna tipa bia": bie po sebi" (stvari kakve jesu, pred
met, priroda, telo) i bie za sebe" (ovek, svest, sopstvo).
Meutim, nije posredi dualizam. Ne postoji bie-za-sebe sa
jedne strane a svijet sa druge, kao dvije zatvorene cjeline za
koje bi kasnije trebalo pronai kako komuniciraju" (Sartre,
1983 a, 314). Ljudska sivarnost je istovremeno i svest i telo;
jedino kao telo i kroz telo ,ovek ivi i doivljava svet oko se
be. Telo je totalno sredite reference koje stvari oznaava
ju", ne samo sredite naih ula nego i sredstvo i cilj naih
akcija. Poto se oset ne moe odvojiti od delanja, poto su
ljudi eminentno bia koja delaju, elemente sveta ne doi
vljavamo kao skup mrtvih predmeta, nego kao skup sred
stava i mogunosti za svoje elje, planove i namere.
Odnos prema drugom je, po Sartru, sutinski konfliktan,
jar je odnos dveju svesti u.vek antagonistiki: ne mogu obe
biti subjekti, nego jedna strana mora predstavljati objekt.
Re je o dve slobode u sudaru, koje se ne mogu obe ouva* , nego se neprestano nadmeu oko prevlasti. Osnovno na
elo odnosa izmeu Ja i drugog jeste pogled" (regard):
drugi me pogledom pretvara u svoje sredstvo, dakle u
predmet; pred drugim postajem rob" i neprestano sam u
opasnosti, koja je trajna struktura mog bia-za-drugog"
!1983a, 277-278). Zatc odnos sa drugim ne unapreuje, ne
uveava samosaznanj. ; prostor izmeu mene i drugog je
apsolutna praznina. Sr-trov opis konkretnih odnosa sa dru
gim slui se nizom karakteristinih izraza, kao to su potinjavanje, mo, beg, proganjanje, oslobaanje, posedovanje, prisvajanje ... Sutinski drugaiji odnos meu ljudima,
,,Mi"-odnos, jeste moguan, ali nije ontoloki, iskonski, niti
nuan (1983a, 412). Uoirrio da se u poimanju drugcg sartrovska koncepcija bit~so razlikuje kako od marksizrr s, koji
negativne aspekte (otuenost) u meuljudskim odnosima
pripisuje drutvenim uslovima koji se mogu promeniti, tako
od icovske fenomenologije, u kojoj je za oveka iskonska
!

80

1. Autonomija

upravo ,,orijentacija-ka-Ti" i na njoj zasnovan Mi-odnos".

Sociologija koja se nadahnjuje egzistencijalizmom u ovoj
taki pre sledi icov stav nego Sartrov.
Najkarakteristinija obeleja Sartrove filozofije jesu kate
gorije slobode i izbora. Celokupna odgovornost za vlastiti i
vot lei na pojedincu samom, koji mora da razbije rigidne
okove spoljanje uslovljenosti i nereflektovano prihvatanje
nasleenih vrednosti i praksi. Svestan izbor i opredeljivanje
daju ivotu smisao. Izbor sebe" je fundamentalni ovekov
projekt, iz kojeg proistie sve ostalo. Osuen sam da bu
dem slobodan. (...) Nismo sobodni da prestanemo da bu
demo slobodni" (1983a, 438). Za ljudsku stvarnost ne moe
se rei da jeste", nego da se stvara"; u njoj biti znai bi
rati se. (...) Sloboda ... je bie ovjeka" (1983a, 439). Svaka
situacija, ma kako uasna bila, ima smisla samo u okviru po
jedinevog projekta, koji je sam izabrao, dakle sve to mi
se dogaa jeste moje" (1983a, 543). Taj izbor je apsurdan"
zato to se obavlja bez oslcnca", a ne moe se izbei; tek
se s izborom u svet unosi bilo kakvo znaenje (1983a,
474). Otud neizbean teret odgovornosti: ovek nosi tei
nu itavog svijeta na svojim pleima; odgovoran je za svijet
i za sebe sama" (1983a, 542}.'
Zapazimo da Sartr ovim reformulie pojam sveta ivota, u
koji kao presudan inilac unosi element akterove odluke i iz
bora, to kod ica nije bio sl>aj. Sartrova zamisao slobode
je radikalna, takorei drastina. U sociologiji je ona imala
udela u artikulisanju poziva n povratak aktera", koji je obeleavao razne oblike pobune protiv parsonsovskog funkcionalizma. S druge pak strane, prenaglaavanje slobode dela
nja, koje je i samo u jednom razdoblju steklo status filozofske
dokse, naroito u Francuskoj, proizvelo je, u novom ciklusu
kretanja klatna intelektualne mode, reakciju u suprotnom
smeru: nastaje strukturalizam, koji umesto pojedinca istie
strukturu, umesto subjektivnosti objektivnost, umesto slobo
de ogranienja, umesto Istorije sinhroniju, umesto svesti psi
hoanalitiko nesvesno (Schmidt, 1985, 165).
U kasnijim Sartrovim fa7?ma, vienje slobode, iako u
glavnim obrisima opstaje, manje je ekstremno. U Kritici di17

To pokuavaju da razviju u svojoj sociologiji apsurdnog" S. Lvman

i M. Scott (1970).
17

Svakodnevni ivot kao svet ivota

81

jalektikog uma (1983b) on kroz konkretne istorijsko-socijalne i knjievne analize uravnoteenije povezuje subjektivni
doivljaj i objektivne drutveno-istorijske okolnosti, mikro i
makronivo, pojedinano i drutveno, sinhronijski presek i
vreme dugog trajanja. Preko pojma projekta, Ijudtvcog smi
slenog delanja u dacim prirodnim i drutvenim uslo,vima, ali
projekta koji pripaaa stvarnim ljudima u njihovim stvarnim
ivotima, on pokuava da uspostavi ljudsku istorijsku stvar
nost kao rezultantu sueljavanja projekata" (1983b, 63).
Studije koje ovo delo sadri jesu primeri mogunog povezi
vanja ovih polova, koji su znaajni za jednu socijalr.u filozo
fiju okrenutu sferi svakodnevnog ivota. Sartr tu nastoji da
na sintezi egzistencijalizma i marksizma, kako se.m kae,
vrati oveka u marksizam", uz pomo Kjerkegorovih poj
mova egzistencije i subjektivnosti. Tada preovlaujua eko
nomistika tumaenja marksizma i apsolutizacija ideje rada
guraju u pozadinu izvorni Marksov pojam praxisa, koji Sar
tr hoe da povrati -J njegovom irokom i viedimanzionalnom znaenju.
Napokon, razmotrimo ukratko neke od postavki Morisa
Merlo-Pontija, tog dvosmislenog" mislioca (Gojkovi, 1979),
najznaajnijeg francuskog fenomenologa iji se teorijski raz
voj odvijao u mnogostrukim i burnim vezama sa Sartrovim.
U sklopu oivljenog zanimanja za problematiku ;elesnog,
drutvene nauke, posebno sociokulturna antropologija, u
novije vreme iznova otkrivaju Merlo-Pontijevo filozofsko de
lo i stavljaju njegove ideje u nove i nepredviene upotrebe.
lako polazi od Huserla, Merlo-Ponti ga ita na izuzetno
slobodan nain. Ponovo nailazimo na huserlovski svet ivo
ta, ali on narasta dc tle da se praktino poistoveuj: sa sve
tom uopte": Svijet nije ono to ja mislim, ve orto to i
vim" (1978, 13). Budui da ljude shvata ponajpre kao bia
od krvi i mesa, Merlo-Ponti je u stanju da bude nanje ap
straktan i od Huserla i od Hajdegera. Promenjen je i odnos
izmeu fenomenologije i drutvenih nauka: dok huserl ho
e da fenomenologiju oisti" od nauka koje p ouavaju
obinu stvarnost" Merlo-Ponti radi na njihovom ..krtanju.
Dihotomiju izmeu subjekta i objekta Merlo-Ponti prevlada
va uz pomo pojmn percepcije, koji je kamen-terreljac nje
gove koncepcije. Opaanje - a ne svest, kao kod Huserla za njega je najznaajniji element bivstvovanja. S Lime je u
vezi i ovekova sutinska otelovljenost. Merlo-Ponti pri tom

82

"i. Autonomija

polazi od jedne zanemarene niti prisutne u izvornoj feno

menologiji: od iskustva vlastitog tela i upravljanja njime (kinesteza) kao jedinog originalnog iskustva telesnosti kao ta
kve", na osnovu kojeg se moe razumeti drugo telo kao telo
(Husserl, 1991, 176). Vlastita telesnost je za oveka uvek
ve prisutna, kao temeljni uslov moga susreta sa svetom i
moje angaovanosti u njemu. Ona za mene kon^tituie ono
primordijalno polje koje pretpostavljaju sva moja inteligibilna iskustva" (Gojkovi, 1979, 55-56). Sve jedino i saznajemo
preko iskustva tela: percepcija, odnosno pretpredikativno
iskustvo percipiranog sveta" (Merleau-Pontv, 1978, 272),
prerefleksivno i netematizovano, osnov je sveg znanja. Na
suprot kartezijanskom raspoluivanju (res cogitans i res extensa), Merlo-Ponti nudi sliku integralnog oveka". Ljudska
ula ne funkcioniu nezavisno, da bi tek misao ujedinila nji
hove osete; naprotiv, ula i oseti su izvorno povezani, a tek
ih nauna analiza razdvaja. Tijelo nije objekt. S istog razlo
ga, svijest koju imam p njmu nije misao, to jest ja ga ne
mogu rastaviti i ponovo sastaviti kako bih o njemu formirao
jasnu ideju. Njegovo jedinstvo uvijek je implicitno i konfu
zno. (...) Ja sam, dakle, svoje tijelo" (1978, 213). To je trei
nain egzistencije" ili trea dimenzija" koju Merio-Ponti po
stavlja izmeu svesti i sveta, subjekta i objekta, '. prevazilazi
ih kao dihotomiju.
Izriito nasuprot Sartru, odnos prema drugome se kod
Merlo-Pontija koncipira poavi od fundament^lnog isku
stva zajednikog tla", koje se opet temelji na telesnome.
Sledei Huserlovo razlikovanje tela kao pukog tela" (Korper)
i ivog tela" (Leib), Merlo-Ponti tvrdi da se drugi nadaje
upravo kao Leib. Zato se p i drugi susreu kao utelovljena
bia, ne kao suvereni regards" (Schmidt, 1985, 73). Umesto
na nivou konstitutivnih svesti", problem drugog reava se
na nivou pasivne sinteze'' koja prethodi aktivnostima svesnog subjekta i utemeljuje ih. Iz pojma pasivne sinteze Mer
lo-Ponti kree u istraivanje uloge dijaloga u percepciji dru
gog. Dok je za Sartra dijalog nastavak konflikta drugim
sredstvima, kod Merlo-Po itija se kroz dijalog (Orimordijalnu komunikaciju") uspostavljaju odnosi, konstitLMe se za
jedniko tlo" izmeu mei.e i drugog, moja i njegova per
spektiva se stapaju, moje i njegove misli preplicu se u isto
tkanje, moje i njegove rei u novu, zajedniku tvorevinu;
nastaje dvojno bie". Isti nain razmiljanja u kasnijim ra-

Svakodnevni ivot kao svet ivota

83

dovima se izraava kroz pojmove puti" ili mesa" (la chair)

i sirovog, divljeg bitka" (etre brut). Put" je ono to nema
svog imena u tradicioim'noj, filozofiji"; to nije ni stvar ni psi
ha, ni materijalno ni duhovno, ni predstava u umu ni smesa
dveju supstanci; to je ujedno i ono to osea i ono io se
o-ea, to vidi i vidljivo je, poput tela (Merlo-Ponti, nav. pre
ma: Schmidt, 1985, 100). Iz jedne te iste puti se potom izvo
da svest i stvar, kao lica i nalije", dva tipa apstrakcije.
U svom shvatanju subjekta i njegove slobode Merlo-Pon
ti ne zanemaruje spoljanja ogranienja kao Sartr i zato je
njegova koncepcija ubedljivija. Moe se rei da je bio meu
prvima koji su ozbiljno promiljali odnos delatnosti i struktu
re. Za njega je sloboda uvek kontekstom odreena, jer odlu
ke ne izviru ni iz ega" (Merleau-Pontv, 1978, 447-470), a takoe je nuno intersubjektivna: Umjesto da je moja sloboda
u/ijek osamljena, ona nije nikada bez sukrivca" (1978, 465).
Samimo, na kraju, zakljuke o odjecima fenomenoloke
i egzistencijalne filozofije u sociologiji svakodnevnog ivota.
Dok fenomenoloka sociologija, kao to je reeno, postoji u
relativno jasno definisanoj formi, to za egzistencijalizam ne
vai. Postoji, dodue, jedna struja, koju oliavaju autori po
put Edvarda Tirjakijana (Edvvard Tirvakian), Pitera Meninga
(Petea Manning), Stenforda Lajmana i Marvina Skota (Stanf?.rd Lvman, Marvin Scott), Dona Donsona (John Johnson)
i Deka Daglasa (Jack Douglas), koja se pre moe nazvati eg
zistencijalizmom nadahnutom no naprosto egzistencijalisti
kom. Za njih je karakteristino svesno odbacivanje pozitivi
stikih kanona i uzrono-posledinih modela drutvenog
dalanja. Umesto izgraeniri intelektualnih pojmovnih sherna, povlauju svakodnevnu racionalnost obinih aktera,
koju pre nastoje da razumeju no da objasne, a od metoda
koriste gotovo iskljuivo kvalitativne. Usmeravaju se vie na
mikronivo individualnih stanja i meuljudske interakcije ne
go na velike drutvene grupe i ustanove; pri tome ih po
sebno zanima ono osobeno svojstvo neizvesnosti i proble
matinosti koje obeleava taj nivo drutvenog. Recima
jt-dnog od pristalica ovog naina miljenja, sutina jo u to
me da se ivot prouava u njegovoj svakodnevnoj situiranosti, a ljudski akter kao bie ophrvano sumnjama, strahovima
i dilemama koje mora razreiti da bi nastavilo da ivi (Fonta
na, 1980, 173). Za sociologiju svakodnevnog ivota najzna-

84

1. Autonomija

ajnije je njihovo uverenje da sociolog uvek mora da zapo

ne analizu od svakodnevnih iskustava lanova drutva, tru
dei se da maksimalno ouva integritet fenomena i postig
ne dubinsko razumevanje datog miljea - dakle, da primeni
postupak koji je Kliford Girc nazvao gustim opisom" (Geertz, 1998).
Ovo usmerenje odigralo je vanu ulogu u vreme kada se
pojavilo, poetkom sedamdesetih godina X X veka. Zajedno
sa interakcionizmom i etnometodologijom, ono je uestvova
lo u optoj teorijskoj revoluciji protiv funkcionalistike para
digme - revolucije kojom je sociologija svakodnevnog ivota,
kako je danas znamo, uopte i ustanovljena. Danas je manje
znaajna konkretna grupa autora i njihovih radova, a mnogo
vie osobeni senzibilitet kojim su se oni tada oglasili i koji su
uveli u socioloki glavni tok. Taj senzibilitet ostaje jedna od
neizostavnih sastavnica sociologije svakodnevnog ivota.
LOMIMOST DRUTVENOG: ETNOMETODOLOGIJA
dekonstrukcija pojma drutvenog poretka
kritika sociolokog metoda
Etnometodologija nastaje kao jo jedan pravac razvijanja
osnovnih postavki fenomenologije. Njeno glavno obeleje
jeste redefinisanje problema poretka, odnosno formulisanje
potpuno novog odgovora na drevno pitanje Kako je uree
no drutvo moguno?". Dok je pre njih poredak u sociologi
ji uglavnom tretiran kao neto to ve postoji i to se nudi is
pitivanju uz pomo naunih procedura, etnometodolozi
tvrde da je drutveno delanje ureeno zato to ga akteri-uesnici takvim ine: oni u meusobnoj interakciji, koja ukljuuje
i zajedniki praktian rad, formiraju znaenja, artikuliu namere, odailju i primaju natuknice. U toj neprekidnoj aktivnosti
oni stiu do zajedniki prihvatljive slike sveta i drutva. To
to drutvenu stvarnost obi?o doivljavamo kao stabilnu i
koherentnu, a ne kao krhku, kontingentnu i otvorenu, posledica je nespoznatog rada koji ;sami obavljamo: ona nije ni zagarantovana ni unapred data, ve je akteri refleksivno, preko
interakcije, stvaraju u konkretnim situacijama. Ukratko, pore
dak se, uvek i neizbeno, lokalno proizvodi". Naglaavanje
situacione i lokalizovane interakcije meu ivim, konkretnim

Lomnost drutvenog: etnometodologija

85

akterima ve samo po sebi ukazuje na mesto te proLvodnje:

drutveni poredak, drutvena stvarnost kao ureer:J stvar
nost, stvara se u s v a K o d n e v i c i . Trajnost i vrstina, t. anssituaciono vaenje krupnih drutvenih struktura samo su privid;
ljudi u svom zdravorazumskom, praktinom stavu pristaju
da se ponaaju kao da" one postoje samo zato to im to
olakava meusobnu koordinaciju, saradnju i obitavanje u
zajednikom, smislenom svetu.
Naziv etnometodologija skovao je osniva pravcd, Harold
Garfinkel, po analogiji sa izrazima poput etnomuzikc/iogija ili
etnobotanika, gde prefiks etno- oznaava laiku, uesniku
perspektivu. Po samorazumevanju, etnometodologija se nadovezuje na icove'uvide o svakodnevnom svetu i praksa
ma aktera u okviru prirodnog stava kao temelju drutveno
sti. No, Garfinkelovo korienje icovih stavova je vrlo
selektivno, ak i iskrivljeno, tako da pitanje ove veza ostaje
sporno. Svejedno, bitno je da etnometodologija bez sum
nje preuzima Sicovu usredsreenost na svakodnevni svet
kao osnovni predmet prouavanja, kao i metodoloku po
stavku da je susperdovanje prirodnog stava pretiuslov za
adekvatnu analizu osutvenog sveta. Ona se razvijn na dva
povezana i jednako y a n a koloseka - produbljivanjem fenomenolokih analiza ,:dravorazumske realnosti i preLo kritike
sociologije. Etnometodologija bi se mogla oznaiti kao radi
kalno refleksivan pristup koji refleksivnost prouaVa u dva
osnovna oblika - kao endogenu (refleksivnost sanog dru
tvenog delanja) i kso referencijalnu (refleksivnosfanalitikog pogleda na drutvenu realnost; v. Pollner, 199,}.
Problematizacija intersubjektivnosti proistie iz <od ica
nasleenog) shvatanja ovog problema kao primarnbg, prethodeeg konkretnim problemima drutvenih nauka. Dok
klasina sociologija linijom od Dirkema do Parsonsa, pro
blem intersubjektiv ;osti reava pozivanjem na z.iadniku
kulturu" koja, usaena u procesu socijalizacije, posreduje
pojedinevo poimanje stvarnosti, etnometodolozi smatraju
da, najjednostavnije reeno, ukoliko se sistematski ne
18

19

Garfinkel kao svoje izvore navodi ica, Parsonsa, Huse.la i Arona

Gurvia (Gurvvitsch). N"a nevana injenica da je doktorsku disertaciju
izradio pod Parsonsovi,.i mentorstvom.
Teza da etnometodologija uopte ne spada u fenomenologiju za
stupa se u: Pei, 1983.
18

19

86

Autonomija

obezbedi svet koji jedan ljudski kolektivitet poznaje i zajed

niki poseduje, rezultat nee biti pogreno shvaeni svet,
nego odsustvo bilo kakve zajednike stvarnosti, lb jest, pro
blem intersubjektivnosti (ili kognitivnog poretka) ima teorij
sko prvenstvo nad svim formulacijama problema poretka ili
konflikta, koje mogu biti deo tradicije drutvene teorije"
(Schegloff, 1992, 1296). Etnometodolozi Parsonovo pitanje
poretka okreu naglavpe: 'problem' poretka ne sastoji se u
tome da razumemo kako akteri internalizuju tzv. iri dlutveni poredak,,a potom usvojene norme i vrednosti ispoljavaju
nego, naprotiv, kako se poredak proizvodi kao lokalno do
stignue istih tih aktera. (...) Poredak se tako preobraava u
struktu'ru-u-delanju" (Boden, 1990, 189). Nikakva normativna
pravila, ma koliko detaljna i konkretna, ne mogj biti deter
minante ponaanja. Posledica takvog polazita je odbaciva
nje jo jednog vida, kako bi etnometodolozi rekli, sociolo
ke uobraenosti" - uverenja da su pogledi samih aktera na
vlastiti drutveni svet manjkavi i od marginalnog znaaja za
potpuno razumevanje drutvenih pojava.
Odnos prema sociologiji obeleen je prvobitnim izla
skom etnometodologije na akademsku scenu u obliku radi
kalnog, moglo bi se rei i kontrakulturnog protivljenja eta
bliranoj sociologiji, naroito u njenom tada preovlaujuem
vidu ortodoksnog konsenzusa" (Alexander, 1987) pod pre
vlau Parsonsa. Sociologiji svih pravaca i kola etnome
todolozi zameraju to sledi prirodni stav" svoji', subjekata,
odnosno aktera koje posrr.atra, uzimajui za oigledno (ne
upitno, samorazumljivo) ono to se samim tim subjektima
nadaje kao takvo. Konvencionalna sociologija n ; uvia po
trebu za istraivanjem procesa konstituisanja svakodnev
nog, zdravorazumskog sveta - pa ak ni postojanje samog
problema; Sic se navodi I ao usamljeni izuzeta! u tom po
gledu. Ono to treba da bude tema" (topic) istraivanja, so
ciolozi - ba kao i laiki akteri u svakodnevnom ivotu - ko
riste kao sredstvo" (resource) za snalaenje u svetu i
osmiljavanje tog sveta. Sociologija je duboko uronjena u
mreu pretpostavki o prirodi stvarnosti, znanja i iskustva.
20

Etnometodologija se jav.ja tokom ezdesetih godina XX veka

kao poduhvat neformalno,org;inizovane grupe sociologa koji su pre
davali na amerikim univerzitetima, prevashodno na zapadnoj obali
SAD, gde je i kontrakulturni pq'<ret bio najjai.
20

Lomnost drutvenog:

etnometodologija

87

One proimaju socioloki diskurs o stvarnosti i grade poj

movni prostor unutar kojeg sociologija definie samu sebe,
svoje projekte i svoje probleme. Te pretpostavke su sline
onima koje nadahnjuju diskurs i promiljanja Ijud^ u svako
dnevnom ivotu" (Pollner, 1987, 22). Stoga se nauno soci
oloko znanje razlikuje od zdravorazumske sociologije (da
kle, laikog znanja o drutvenom svetu) samo u stepenu, ne
i u vrsti (to je stav koji Gouldner [1970, 391] naziVa meto
doloki monizam")^a sociologija je samo jedna praksa me
u praksama", koju treba podvrgnuti istim metodama prou
avanja kao svaku drugu drutvenu praksu. ,,ls*orijski je
doprinos etnometpdologije to je ponovo izvukla'na videlo
istinsku dvosmislenost i proizvoljnost koje lee u temelju
pojmova i metoda ortodoksne sociologije" (Attevvell, 1974,
179). Zato etnometodologija nee da bude nova vrsta soci
ologije, ve alternativa njoj. Etnometodologija ne eli da
bude sociologija svakodnevnog ivota, ni sociologija sazna
nja, uopte sociolgija bilo ega" (Garfinkel, 196^, 37). Posledica po istraivaku metodologiju oitava se u kritici
standardnih tehnika: odbacuje se upotreba pokazatelja (kao
ploda prethodnog rgorijskog izbora - modela uzrone anali
ze), kao i ankete (zbog neispitanog statusa i pitanja i odgo
vora kao primera Verbalne interakcije), a sumnjiavi su i
prema tehnici intervjuisanja (jer ostaje nejasno koliko su od
govori dobijeni u jednoj vetakoj situaciji relevantni za rasvetljavanje prouavanog fenomena).
Za nas je ovde bitna etnometodoloka tvrdnja da sva
socioloka nauka :nuno poinje s razumevanje'm svako
dnevnog ivota" (Rogers, 1983, 89), budui da se ne moe
formulisati apstraktno znanje o neemu to prethodno nije
spoznato u svojim konkretnim, partikularnim formama. Radikalizujui prigovor koji sociologija razumevanja upuuje
pozitivistikoj zamisli sociologije kao prouavanja drutve
nih injenica", etnometodologija se poduhvata ispitivanja
procesa svakodnevne interakcije (praktine ak:;vnosti"),
putem koje uesnici, uz pomo niza formalnih procedura",
neprestano objanjavaju, i time strukturiu, interslibjektivni
svet kao zajedniki ureeni svet. Zanima je kako zdravorazumski akteri stvaraju intersubjektivni karakter drutvene
stvarnosti i istrauje formalna svojstva praktinih aktivnosti
kojima se ostvarujadrutvena struktura. Dakle, kao svojevr
stan odjek Huserlovog nagovetaja da osobena logika sveta

88

1. Autonomija

ivota nema samo drugaiju prirodu nego i viu vrednost

od logike logike", etnometodolozi odbacuju prezir kon
vencionalne sociologije prema zdravorazumskom znanju i
uzimaju ga kao nuan sastojak - tanije, nesvodljivi temelj organizovanog drutvenog delanja. A zdravorazumsko zna
nje je neodvojivo prepleteno sa praktinim razlozima dela
nja ljudi u svakodnevici, uvek izrazito obeleenog konkret
nim prostornim i vremenskim koordinatama i materijalnim
okolnostima. Poput teorije haosa u prirodnim najjkama, koja
naglaava nepredvidljivost pojedinanih dogaaja, etnome
todolozi tvrde da se struktura kristaiie u naoko idiosinkratinim momentima svakodnevnog ivota. Njihova osnovna
postavka je da drutvene strukture, koje se konvencionalno
definiu kao obrasci drutvenih odnosa, postaju vidljive i vi
talne jedino kao praktina svojstva konkretnih momenata
ljudske egzistencije". Zato je njihovo istraivanje mikroorijentisano: Kroz mikroskop moemo nazreti finu strukturu
drutvenog univerzuma" (Boden, 1990, 190-191).
Etnometodologija sebe razume kao naturalistiku opisnu
disciplinu koja empirijski i? formalno prouava procese stva
ranja ureene drutvehosti. Ona se zalae za povratak isku
stvu" - ispitivanje samog iskustva da bi se ono r^zumelo. Taj
povratak nalae i promenu u tehnikama prikupljanja podata
ka i izgradnje teorije, jer, smatra se, svakodnevni fenomeni
uzmiu" ako im se pristupi formalnonaunom aparaturom.
Prvi metodoloki uslov da se mundani ' fenomeni uhvate u
svom zaudnom" statusu fenomena jeste epohe: posmatra se moe poduhvatiti prouavanja drutvf tek poto
oisti" um od svih pretpostavki o drutvenom poretku ili,
jo ire, o postojanju same drutvene realnosti." Umesto da
pretpostave postojanje drutvene strukture - postojanog si
stema zajednikih znaenja i normi, ili uopte nekog organi
zovanog drutvenog sveta izvan interakcije i nezavisno od
2

Mundano miljenje je promiljanje jednog sveta (domena, po

lja, regije) za koji se pretpostavlja da je nezavisan od modusa i naina
na koji se objanjava"; to.je ono to Huserl naziva tezom prirodnog
stava", a Merlo-Ponti predrasudom o svetu". Mundanost je skrivena i
nevidljiva jer sainjava ambij&nt i tlo svakog promiljanja". Ona se ne
moe nazvati skupom uverenja i predrasuda jer se ne bavi pojedina
nim materijalnim sadrajima, ve formalnim svojstvirra (postojanje,
koherentnost i pristupanost stvarnosti kao takve), ona je jedna vrsta
narodske ontologije" (Pollner, 1987, 12, 14, 20).
21

i
i
i

Lomnost drutvenog:

etnometodologija

89

rije - kao to to ini kiasina sociologija - etnometodolozi

idu obrnutim putem. Oni prvo istrauju konkretne manife
stacije te strukture, njenih normativnih obrazaca u svako
dnevnoj interakciji. Ne moe se rei ni da polaze od pretpo
stavke o nepostojanju drutvene strukture; oni jednostavno
to pitanje ne postavljaju smatrajui ga preuranjenim, to jest
nerazreivim pre no to se mnogobrojnim konkretnim istra
ivanjima po etnometodolokim uputstvima ne stvori dovoljna
zaliha" tanih, to doslovnijih opisa ponaanja pojedinaca u
drutvenim situacijama, iz kojih e tek moi da se izvuku te
orijski zakljuci opteg vaenja.
Etnometodolozi ne istrauju poredak kao takav, nego
oseaj" poretka kod lanova drutva, odnosno poredak
kao kontingentno tekue ostvarenje organizovanih praksi
u svakodnevnom ivotu" (Garfinkel, 1967, 11), kao feno
men u nastanku" prilikom svake konkretne interaktivne situ
acije. Uesnici (lanovi) u situaciji stvaraju kod sebe i dru
gih oseaj poretka time to svoje ponaanje prepriavaju i
objanjavaju, ospoljavajui i opredmeujui svoje zdravorazumske pretpostavke. Aktivnosti kojima lanovi proizvode
freguliu situacije u okviru svojih organizovanih svakodnev
nih delatnosti identine su s procedurama pomou kojih la
novi te situacije ine 'objanjivim'" (Garfinkel, 1967, 1). Tamo
gde drugi vide stvari, datosti ili injenice, etnometodolozi vi
de proces kojim se naizgled stabilne odlike drutvenog okru
enja neprestano stvaraju i odravaju (Rogers, 1983, 88).
Evo, uostalom, kako sam Garfinkel izlae sr svoje socijalnoteorijske zamisli: ,,U bavljenju sociologijom, i laikom i
profesionalnom, svaka referenca na 'stvarni svet', ak i kada
:

22

23

Etnometodolozi ne govore o ljudima ili akterima, nego o lanovi

ma, s namerom da i na taj nain obelee svoj otklon od uobiajenog
spciolokog miljenja, u ovom sluaju od njegove implicitne filozofije
libjekta. lanovi nisu ozndka za konkretne osobe, nego za kompeten
ciju u prirodnom jeziku i praktinoj socijalnoj aktivnosti, za tok delanja" ili nain gledanja i demonstriranja" (Rogers, 1983, 97-98). No,
cprkos tome, u komplikovanom i prilino izvetaenom etnometodotekom argonu taj pojam se faktiki koristi kao sinonim za aktera.
":
Takav pristup poretku lii na simboliki interakcionizam, ali dok
ovaj potonji ipak tvrdi da poredak, kad se jednom razvije iz uklapanja
pojedinanih pravaca delanja", nastavlja da postoji, etnometodolozi
bi pre rekli da je drutveni poredak zgodna fikcija" koju ljudi meu
sobno odravaju da bi zajednika aktivnost mogla da se odvija (up.
Skidmore, 1975, 260).
22

23

90

1. Autonomija

je posredi referenca na fizike ili bioloke dogaaje, jeste re

ferenca na organizovane aktivnosti svakodnevnog ivota.
Stoga, za razliku od odreenih verzija Dirkema koje podua
vaju da je objektivna realnost drutvenih injenica funda
mentalno naelo sociologije, mi uvaavamo, i kao osnovu
za svoja istraivanja uzimamo, pouku da objektivna realnost
drutvenih injenica kao tekuih ostvarenja udruenih aktiv
nosti svakodnevnog ivota - ori emu obine, umene nai
ne postizanja tog ostvarenja lanovi znaju, koriste i uzimaju
zdravo za gotovo - predstavlja, za lanove koji se bave soci
ologijom, fundamentalni fenomen. ... Etnometodoloke stu
dije analiziraju svakodnevne aktivnosti kao metode kojima
lanovi iste te aktivnosti ine vidljivo-racionalnima-i-prepriIjivima-za-sve-praktine-svrhe, to jest, 'objanjivim' (accountable), * kao organizacije obinih svakodnevnih aktivno
sti. ... Nae studije su usmerene na ... otkrivanje formalnih
svojstava obinih, praktinih zdravorazumskih delanja - pri
emu se polazi 'iz' stvarnih miljea - kao tekuih ostvarenja
tih miljea" (Garfinkel, 1967, vii-viii).
Upravo ideja da uesnici u drutvenom ivotu u isto vreme, i istim procedurama, i konstruiu i opisuju svoj milje ili
situaciju (setting), tvori onu napred pomenutu endogenu refleksivnost - ekvivalenciju izmeu proizvoenja i opisivanja
interakcije, izmeu razumevanja i artikulisanja tog razumevanja. Delanje i jezika obrada tog delanja nisu odgovor na
apriornu stvarnost, ve tu stvarnost konstituiu. To je radi
kalna verzija Tomasove (Thomas) definicije situacije". U
ovom sluaju, definisanje jeste situacija, a objanjenje" je
glavni instrument ekvivalencija (Rogers, 1983, 93-94). Zato
etnometodolozi, redukcijom uklonivi prethodne pretpo
stavke o postojanju i prirodi poretka, jednostavno odlaze
na teren" i posmatraju kako se jezika interakcija odvija u
stvarnim kontekstima, trudei se da potpuno sauvaju inte
gritet fenomena svakodnevice. U ii je jezik shvaen u iro
kom smislu renika, gramatike i sintakse. Prevashodno je u
2

25

Upotreba termina account i njegovih izvedenica (poput accountable) svesno eksploatie njegovu vieznanost u engleskom jeziku,
gde on, izmeu ostalog, znai: raun, prikaz, opis, izvetaj, objanje
nje, pripisivanje uzroka, obrazloenje, opravdanje. Termin prevodim
sa objanjenje, ali treba imati na umu navedene konotacije i injenicu
da je re o tehnikom terminu.
V. dalje u tekstu, kao i poglavlje o simbolikom interakcionizmu.
24

26

Lomnost drutvenog: etnometodologija

91

ii verbalno izraavanje, mada se i neverbalno uzima u ob

zir (gestovi, izrazi lica neleksikalizovane estice goVora, telesno dranje). Osnovna svojstva obine konverzacije po
staju neka vrsta kljua za celokupnu drutvenu organizaciju.
Druga vana postavka je indeksinost. Ovaj je termin pre
uzet iz lingvistike, gdc- upuuje na kontekstualnu odreenost
znaenja jezikog znaka (Giddens, 1976, 36). U etnometodologiji to znai da se elementi interakcije mogu valjano rgzumeti jedino u odnosu na ukupan kontekst situacije. Etnometodo
logija zamera sociologiji to ne uvia temeljnu indeksinost
iskaza kojima se bavi j to neprestano pokuava da je"ispravi" zamenjujui indeksihe iskaze objektivnima". Ali, i ta
objektivnost", po etnometodolozima, mora biti indeksina u
odnosu na neke neispitane zdravorazumske postavkelsamog
sociologa. Etnometodologija, naprotiv, svesno staje oi u oi
sa zastraujuom indeksinou" ljudskog svakodnevnog
ponaanja; umesto da popravlja" ili Jei" objanjenja koja
akteri razmenjuju, za nju su sva ona, da tako kaemo; jedna
ko dobra. Naelo etnometodoloke ravnodunosti"'nalae
da posmatra prouava i opisuje formalne struktura obja
njenja koja lanovi razmenjuju uzdravajui se od svakog
prosuivanja njihove; adekvatnosti, vrednosti, istinitosti ili
uspenosti: U praktinom sociolokom rasuivanja nema
niega sa ime bismd.se mogli svaati ili to bismo mogli is
pravljati" (Garfinkel, 1-967, vii-viii).
Zahtev za potovanjem indeksinosti donekle je u sukobu
sa nalogom da se rzotkriju formalna svojstva" izgradnje
drutvenog sveta kroz interakciju. (Ova napetost paralelna je
dvojstvu pojma svetaivota kod Huserla, pod aspektom par
tikularnosti i pod aspektom invarijantnih struktura".pZato se
etnometodoloke analize esto odvijaju na dva nedovoljno
povezana nivoa, na nivou situacija kao neponovljivih i na ni
vou uoptivih metoda", koji su preduslovi stvaranje, uree
nosti u ljudskom svetu. Jedan put njihovog povezivanja, koji
nas vraa pitanju poimanja drutvene strukture kod etnometodologa, jeste analogija sa generativnom gramatikom Noama omskog (Chomskv). omski razlikuje dubinsk.s struk
turu" - manje-vie neosveeno poznavanje gramatikih
pravila koje omoguava proizvodnju ispravnih reenica - i
povrinsku strukturu " - konkretne iskaze. Za etnometodologe elementi drutven-j strukture predstavljaju mentalne slike
ili kulturne ideje oekivanog ponaanja. Stvarno delanja stalno
1

92

1. Autonomija

se preplie sa priom" (objanjenjima") o tom delanju, ko

ja pos'ee za kategorijama drutvene strukture (uloge, pona
anje koje se oekuje od njihovih nosilaca, motivi, pravila
itd.)- Socioloki pojmovi poput statusa, uloge, vrednosti, sta
vova i slino neupotrebljivi su ukoliko ne upuuje na proces
kojim se te mentalne slike aktiviraju u konkretno} situaciji, u
sadejstvu sa drugim ukljuenim akterima. Tako Sikurel (Cicourel, 1970) razlikuje bazina pravila" i norme". Bazina pra
vila, ili interpretativne procedure, ine deo uobiajenog zna
nja (fenomenoloki: zalihe znanja") i ne ekspliciraju se
svesno prilikom ponaanja/objanjavanja. One dfnoguavaju akteru da generie odgovarajue (obino inovativne) reak
cije na promenljive situirane miljee ... i da ouva oseajdru
tvene strukture pod prividom promenljivih situacija".
Povrinska pravila, odnosno norme, pak obezbeuju optiju, institucionalnu ili isitorijsku valjanost znaenju delanja".
Ona omoguavaju akteru da povee svoj pogled na svet sa
pogledom na svet drugih u udruenom drutvenom delanju
i da pretpostavi konsenzus, ili slaganje, koji upravlja interak
cijom" (Cicourel, 1970, 24, 29).
Etnometodoloko prouavanje svakodnevice odvija se
empirijski na dva poljaJ
- Svakodnevna interakcija u svom toku - poto je do
osnovnog predmeta zanimanja, zdravorazumskfh konstrukata koji se unose u interakciju i kojom se stvara intersubjektivni ureeni svet teko dopreti neposredno, pribegava
se etnometodolokom eksperimentu". Prevodei u meto
doloko uputstvo icovu ideju da se iz prirodnog stava mo
e iskoraiti jedino ako'se suoimo s nekim okantnim isku
stvom, etnometodolozi remete tok neke svakodnevne
situacije izneveravanjem standardnih oekivanja jneu ue
snicima. Na primer, cenjkaju se oko artikala sa naznaenom
cenom u modernoj samoposluzi, u sopstvenoj kui se po
naaju kao hotelski gosti, na sagovornikov rutinski pozdrav
ili kurtoazna pitanja odgovaraju pitanjem na ta tano mi
sli" i slino. Garfinkelovi studenti su primenjivali i postu
pak beleenja vlastitih svakodnevnih interakcija uz detaljno
ekspliciranje pozadinskog znanja zajednikog sagovornicima, tj. onoga to se inae uzima zdravo za gotovo". Pozna26

Etnometodoloke empirijske studije, primenjene metode i tehni

ke detaljnije su prikazane u: Spasi, 1991.
26

Lomnost drutvenog: etnometodologija

93

te je i Garfinkelova studija transseksualca Agnes (1967,

116-186), osobe koja je rofena i odgajena kao mukarac, ali
je sebe oblikovala kao ensko, u skladu sa preovlaujuom
slikom enskosti". Agnes je samom svojom sudbinom po
nudila garfinkelovsku eksperimentalnu situaciju", budui
da je svesno primenila kulturno dostupni Gesta/t rodnog
iientiteta, koji inae funkcionie ispod razine svesti.
Iz ovih prouavanja, usmerenih na jezik neposrednih in
terakcija u svakodnevici, proistekla je konverzaciona anali
ma, jedini izdanak etnometodologije koji je i danas aktivan
kao zasebna tradicija. Namera joj je da drutveni svet posmatra sasvim direktno, bez ikakvog posredujueg i filtrirajueg efekta drutvenonaune metodologije. Utemeljivaki
radovi ove kole potiu od Harvija Saksa (Sacks), koji e
zdesetih godina prvi poinje sa magnetofonskim snimanjem
svakodnevnih razgovora, te Emanuela eglofa (Schegloff).
U svom razvoju konverzaciona analiza postepeno prelazi na
'.eren izmeu sociologije i lingvistike. Treba rei da je, sa
sociolokog stanovita, strogost metodologije tu esto pla
ena skuenou teorije i trivijalnou rezultata.
- Rad institucija - psihijatrijskih bolnica, slubi za socijal
no staranje, sudova, policije (Cicourel, 1968; Bittner, 1967;
Zimmerman, 1971; Garfinkel, 1967, 187-207).-Za razliku od
sociologa koji polaze gd beleaka, dosijea, tabela, istorija
sluaja - tih pisanih tragova institucionalne delatnosti - kao
od osnovnih podataka, etnometodolozi stavljaju pod lupu
same te podatke, shvatajui ih kao opredmeenja interakci
je. Osnovna ideja glasi da je sva ta naizgled objektivna graa
proizvod jednog kompllkovanog procesa. Izmeu konkretne
interaktivne situacije u stvarnom ivotu i konane forme po
dataka intervenie sloeni skup inilaca, meu kojima su naj
vanije zdravorazumske pretpostavke ukljuenih strunjaka i
potkultura same organizacije (hijerarhija, meuljudski odno
si, zahtevi glatkog obavljanja posla, presedani). Pojam insti
tucije" je veoma desupstancijalizovan u odnosu na konven
cionalnu socioloku upotrebu: za etnometodologe ona pre
oznaava organizaciju drutvenih delanja", skup obrazaca
za organizovanje postupaka i saznanja, negd'neki opipljiv fe
nomen (Cicourel, 1968, 53). Umesto da pretpostavi da insti
tucija sledi sistem formalizovanih pravila, etnometodologija
se usredsreuje na samo pravilo. Samo po sebi, ono ne zna
i nita, jer lanovi organizacije, obavljajui svoje rutinske

94

1. Autonomija

delatnosti, slede duh, a ne slovo pravila, koje je smiljeno

zato da se olaka unoenje reda u more stvarnih fenomena.
Kako god formulisana, pravila nikad ne mogu da daju preci
zna uputstva kako klasifikovati raznorodne i neuredne pojave
iz stvarnog ivota. Zato oni koji ih primenjuju moraju da ko
riste zdravorazumsko znanje i da nizom misaonih postupaka
adhokovanja" (Garfinkel, 1967, 20-21) smetaju opaene fe
nomene u neku od postojeih rubrika.
Ovaj pravac rada ostavio je znaajnog traga na sociologi
ju institucija i, uz interakcionistika istraivanja, uveo aspekt
svakodnevice u oblast etnometodologije. Ispitivanje polja
neposrednih meuljudskih transakcija kao mesta gde se do
nose odluke sa institucionalnim posledicama, tavie, kao
mesta gde se, taloenjem organizovanih praktinih aktiv
nosti", sama ta institucija stvara, otvorilo je put za teoretizovanje veze izmeu svakodnevice i institucionalne strukture
drutva, te izmeu mikro i makronivoa socioloke analize.
Kao to esto biva, glavni kvaliteti etnometodologije dakle i najznaajnije pouke koje je ostavila sociologiji svako
dnevnog ivota - ujedno su i njene najvee mane; ili, blae
. reeno, i jedne i druge imaju iste korene. Redefinisanje raci
onalnosti, preko uvaavanja nepopravljivosti" zdravorazumskog znanja, donelo je i 'ibtalno rastvaranje drutvene
stvarnosti u lanac jezikih ostvarenja. Etnometodolozi kao
da su iz ranije pomenute Tonvisove izreke Ako ljudi definiu situacije kao realne, one su realne po svojim posledica
ma", izbacili ovu poslednju, podvuenu frazu: na taj nain
-su iz vidokruga iskljuili itavo jedno izuzetno vano polje,
polje nenameravanih posledica delanja - ne samo onoga
to bi Habermas nazvao nivoom sistemske koordinacije"
nego i onoga to se u samom svetu ivota formira kao kristalizovani talog koji nije podloan pregovaranju" u svakoj
situaciji iznova. Akterovo opeanje situacije moralo bi se
spojiti sa dinamikom irih struktura pod ijim okriljem se
delanje odvija, a koje su oni kadri da sagledaju samo delimino i/ili pogreno. Propitivanje pretpostavki znanja, uklju
ujui i socioloko, imalo je blagotvorno dejstvo na sociolo
giju i njeno suoavanje sa karakterom vlastite delatnosti
preko sve dublje refleksivnosti koja se trai. No, s time je
skopan rizik beskonanog regresa: zar ne moraju i sami et
nometodolozi imati neko polazite iz kojeg analiziraju feno
mene? Dok se, naelom etnometodoloke ravnodunosti,
standardi racionalnosti u svakodnevnoj komunikaciji tretira-

Lomnost drutvenog:

95

etnometodologija

ju kao konvencije, poput svake druge koja se moe pisati,

ali ne i proceniti, etnometodolozi svojim iskazima daju teo
rijski status i time se implicitno pozivaju na neko merilo va
ljanosti koja lei izvan domaaja lanova" (Habermasv 1986,
129). Temelji i nain oblikovanja tog merila ostaju nerazja
njeni. S druge strane, dok je skidanje sociologije sa pijede
stala povlaenog uvida bez sumnje potrebno, etnpmetodolozi za sebe same zadravaju sasvim slinu povlatenost,
i to ne samo u epistemolokom ve i u drutvenom smislu:
Guldner, recimo, ukazuje na neoekivane implikacije primene etnometodolokog eksperimenta".
Nadalje, detaljno mikroprouavanje, praenje onoga to
se stvarno dogaa" uz ouvanje integriteta fenomena i bez
unapred postavljenih uzronih hipoteza, ima svoje opravda
nje i donelo je mnogo toga pozitivnog, ali je, s druge strane,
paradoksalno, odvelo bar jedan deo etnometodologije u bli
zinu bihejviorizma, utoliko to se priznaje samo ono to je
spolja vidljivo, to se moe opaziti i zabeleiti. Pogled izbliza
na svakodnevni ivot, opet, nosi i opasnost od trivijalizacije,
od mnogo buke ni oko ega", lako, poput Gofmanovih ra
dova koji e biti prikazani u narednom poglavlju, etnometodoloke studije postiu kod itaoca efekat prosvetijenja",
one se ipak preesto, naroito u konverzaciono-analitikom
izdanju, svode na otkrivanje onoga to smo ve znali. Da bi
se ouvao saznajni kvalitet onoga to se moe dobiti; jedino
mikroanalizom bez predubeenja, to se mora ukloniti, mi
mo etnometodolokiR dogmi, u jasniju sliku celine Drutva.
Da je, kako kae Pei (1983, 285), svoj predmet formulisala
kao zamuenu rubriKu kolektivne svesti svakodnevnog i
vota" ili skrivenu ideologiju zdravog razuma", etnometodo
logija se mogla razviti u jednu vrstu drutvene hermeneutike koja bi se lako mogla povezati sa pitanjima strukture. No,
to bi se kosilo sa naelom etnometodoloke ravnoduno
sti", koje je vodilo u orsokak.
27

Harold Garfinkel, kae Guldner, uiva u bolu zbunjenih, besnih,

dezorijentisanih rtava ovih opita. To to on uzima sebi slobodu da
ovako naudi drugima - svojim studentima, njihovim porodicama, pri
jateljima ili prolaznicima ... ne svedoi o neostraenom i distancira
nom stavu prema drutvenom svetu, nego o spremnosti da se on su
rovo upotrebi. (...) Poruka glasi da anomika beznormnost Vie nije
neto to sociolog prouava u drutvenom svetu, nego neto to on
tom svetu nanosi" (Goulner, 1970, 394).
27

96

1. Autonomija

S-tim u vezi, dobrodola desupstancijalizacija drutvenih

ustanova - uvid da se one sastoje od niza interakcija i samo
svoje postojanje njima duguju - ima negativan pandan u i
njenici da kod etnometodologa svaka situacija kao da nasta
je ni iz ega. Utoliko ostaje bez odgovora, ili bar bez detalj
nog objanjenja, pitanje otkud tolika ureenost i kontinuitet
meu situacijama, njihovo meusobno nadovezivanje i ku
muliranje njihovih efekata. (To je pravac razmiljanja koji
slede, recimo, Berger i Lukman te Rendal Kolins.) Jo je ve
i problem konverzaione demokratije" - sklonost da se iz
analize iskljui, zajedno sa svim ostalim pretpostavkama, i
ideja o strukturnim nejednakostima koje obeleavaju la
nove", o razilaznim interesima i konfliktima u svakodnevnoj
interakciji. Ne moe se rei da etnometodolozi nisu svesni
tog problema, ali im ogranienost koncepcije veoma oteava
njegovu teorizaciju. Karakteristino je u tom pogledu, reci
mo, kako Polner (1987^ 81-83), govorei o kreiranju stvarno
sti u toku komunikacije na'roitima u jednom prekrajnom
sudu, uoava da postoje sukobljena objanjenja" (meu
sobno suprotne definicije situacije u kojoj je do!o do prekr
aja) i da u borbi meu njima pobeuje objanjenje koje
ima iza sebe veu mo, ija je uverljivost poduprta institucio
nalnim autoritetom svog nosioca. No, on ne ide ni korak da
lje od te uzgredne napomene. Zapaamo da se etnometodoloke studije gotovo nikada ne bave hijerarhijskim
situacijama, ak ni u mikrogranicama, u tom smislu da neki
akteri raspolau, a drugi ne raspolau, sankcijama kojima
mogu osnaiti vlastitu definiciju situacije. Zaista, proces
kojim se drutvena stvarnost definie i uspostavlja Garfinkel
ne vidi kao proces koji ukljuuje borbu definicija stvarnosti
konkurentskih grupa; a ishod, zdravorazumska koncepcija
sveta, ne vidi se kao proizvod institucionalno zatienih raz
lika u moi" (Gouldner, 1970, 391).
Etnometodologija je, vjeli smo, zapoela kao radikalna
alternativa sociologiji. Njena ekscentrinost i arogancija, za
tvorenost grupe poklonika i teko proziran jezik kojim su se
28

Moe se rei da dalji; razvoj konverzaione analize ^ar delimino

nadoknauje ovaj propust, jer se, recimo, njen ogranak koji stoji pod
uticajem feminizma estOibav'i situacijama neravnopravnog uea u
konverzaciji mukaraca i ena-i povezuje to sa strukturnom neravnopravnou polova u drutvu.
28

jg i drugi: simboliki interakcionizam

97

sluili zadugo su onemoguavali dijalog sa etabliranom so

ciologijom, ili naprosto sociologijom, kako bi sami etnome
todolozi radije rekli. No., izvorni etnometodoloki program,
sa svim svojim radikalizmom, danas je praktino naputen.
Neke njegove temeljne ideje - pozivanje na povratak svako
dnevnom iskustvu, u jednom produbljenijem i epistemolo
ki promiljenijem vidu no to nalazimo kod ica, uzdizanje
zdravog razuma iz prezrene rezidualne kategorije u konstituens drutvenog sveta, neprevodljiva indeksinost svako
dnevne komunikacije i jo mnogo toga drugog - ulile su se
u maticu sociologije i donekle je preobrazile. Tendencija ko
ja se jasno osea u savremenoj sociologiji, bez obzira na te
orijsku afilijaciju, da se ljudi vie ne shvataju kao kulturne
budale" (izraz je Garfinkeldv) nego kao aktivni i autonomni
upueni akteri" (Gidens) - koji svojom refleksivnou i pri
pisivanjem znaenja skupnom delanju presudno utiu na
oblikovanje i reprodukciju tog delanja - velikim delom je re
zultat uticaja etnometodologije. Bez etnometodologije jed
nostavno ne bi bilo dananje povoljne klime za sociologiju
svakodnevnog ivota. tavie, upravo iz etnometodologije
potiu elementi kojima se svakodnevica unosi u samo sre
dite sintetikih koncepcija irokog zamaha koje poslednjih
godina dominiraju vrhom socioloke teorije i istraivanja kod Gidensa, Burdijea i Habermasa.
J A I DRUGI: S I M B O L I K I INTERAKCIONIZAM

sredinji znaaj simbolike interakcije

nova pojmovna aparatura
istraivaka tradicija i metodologija

Simboliki interakcionizam je istorijski prva i danas najz%stupljenija forma sociologije svakodnevnog ivota, lako
ga je kao legitimnu tradiciju jo u prvim decenijama X X veka ustoliila ikaka kola,,njegov preporod, od ezdesetih
godina pa nadalje, bio je najistaknutija sastavnica one ,,mikrorevolucije" koja je obeleila nastanak sociologije svako
dnevnog ivota u uem smislu rei. Simboliki interakcioni
zam raskida sa tradicionalnim makrostrukturnim teorijama,
kao i sa pozitivistikom istraivakom metodologijom, Interakcionisti prilaze drutvenom svetu iz konkretne, opipljive

98
.

1. Autonomija

perspektive ljudskih bia i njihove svakodnevne stvarnosti.

Njihov je cilj da opiu i razumeju ljudsko ponaanje, a ne da
ga izmere i predvide; vie od/funkcionalnog okvira ponaa
nja, njih zanima procesualna dinamika nastajanja drutvene
stvarnosti (Adler and Adler, 1980, 20).
Za simboliki interakcionizem bitno je njegovo idejno zale
e u pragmatizmu, filozofskom pravcu i intelektualnom pokre
tu nastalom u SAD sredinom XIX veka. Izrazito ameriki po
karakteru, pragmatizam je individualistiki, a kolektivne (insti
tucionalne, trajne) aspekte ljudskog iskustva tretira kao izve
dene, tj. kao proizvode delanja pojedinaca. Pragmatiari sebi
postavljaju zadatak da rekonstruiu drutveni poredak kao do
brovoljnu zajednicu: ljudi su po prirodi dobronamerni, i za
odravanje valjanog poretka dovoljne su institucije koje na
staju kroz meuljudske interakcije kojih se ljudi dobrovoljno
pridravaju. Ljudi se prilagoevaju svetu, ali ga ujedno vred
nuju i tumae; praksa je vanija od teorije, opit od apstrakcije,
proces od forme (Alexander, 1.987, 200-203).
Od mnotva vanih aspeka,ia radova ranih pragmatiara Vilijema Dejmsa (VVilliam James), Dona Djuija (John DeWey), arlsa Sandersa PersajtCharles Sanders Peirce) - izdvojiemo samo one neposredno relevantne za nau temu.
Recimo, pragmatiku maksimu" koju je formulisao Pers, a
po kojoj znaenje jedne intelektualne koncepcije zavisi od
praktinih posledica koje povlgi ako je istinita. Pers, zajedno
sa Midom pripadnik manje ekstremno individualistike stru
je pragmatizma, razvija teoriju simbola - gde sistemi znako
va prethode pojedinanom iskustvu - da bi pomirio potrebu
za zajednicom, koja se izraava preko etike, i individualnu
slobodu (Alexander, 1987, 204). Djui naglaava komunikaci
ju kao klju za razvijanje ljudske linosti i uspostavljanje od
nosa sa okolinom. Dejms istie ulogu subjektivnosti: u
drutvenom svetu objekti ne postoje kao nauno isti", ve
preko slika koje ljudi o njime stvaraju i upotrebe u koju ih
stavljaju. Dejms je takoe formulisao pragmatiki metod
(ideje se procenjuju po relativnoj uspenosti njihove poten
cijalne primene) i pragmatiku teoriju istine (istinita je ideja
koja povezuje nae iskustvo; uverenja koja funkcioniu"
29

Otud je i simboliki interakcionizam, kao njegov izdanak, jedina

teorijska tradicija u zapadnoj sociologiji koja je po svojim nazorima
skoro bez ostatka 'amerika'" (Alexander, 1987, 196).
2 9

Ja i drugi: simboliki iriterakcionizam

99

ekvivalentna su istini). Koncepcija realnosti nije data, ve se

gradi i neprestano evoluira u skladu sa svojom upotrebnom
vrednou (Adler and Adler, 1980, 22-24). Dejrns takoe
uvodi pojam sopstva (se/f), razlikujui etiri njegove vrste:
materijalno, duhovno, isti ego i - jedino koji interakcionizam preuzima - drutveno sopstvo, koje je mnogostruko jer
se sastoji od slika 6'pojedincu koje su o njemu stvorili dru
gi do ijeg miljenja mu je stalo.
Na teren socijalne psihologije pragmatike postavke pre
nose rani interakcicnisti - arls Horton Kuli (Charles Horton
Coolev), Vilijem Ajzak Tomas (VVilliam Isaac Thoma^, Dord
Herbert Mid (Geroge Herbert Mead). Kuli formulie metod
saoseajne introspekcije". Njegova sutina je u tome da,
zbog fundamentalnog znaaja subjektivne perspektive akte
ra, ukljuujui tu i emocionalnost, istraiva stie saznanja o
drutvu tako to ispituje vlastito iskustvo koje zamilja da bi
imao kad bi se naao u njegovom poloaju. Drugi Kulijevi
doprinosi jesu pojam primarne grupe" - grupe u kojoj su
ljudi povezani odnosima licem u lice i snanim oseanjima
zajednitva (mi-oseanjima") - i pojam sopstva u ogleda
lu" (looking-g/ass se/f) - presudno vanog utiska koji o poje
dincu stvaraju drugi i prema kojem se on orijentia. Tomas
je naroito zapamen po uvoenju pojma definicija situaci
je", koji je ranije naveden.
DORD HERBERT MID

Najznaajniji meu ranim interakcionistima je,'bez sum

nje, Mid. On se moe smatrati osnivaem ne samo drutvenonaunog interakcionizma nego i socijalne psihologije
uopte, jer unosi drutvenost u samu sr psihologije i koncentrie se na fenomen jezika kao osnove mehanizama me
usobnog povezivanja sopstva i drutva. Razmotrimo de
taljnije Midovu pojmovnu aparaturu, koja je, osi,n to do
danas obeleava interakcionistiku paradigmu, ui 3 i u opti
pojmovnik drutvenih nauka.
Dord Herbert Mid zapoinje analizu od konverzacije
gestovima, koju ljudska bia dele sa nekim ivotinjskim vr
stama i koja oznaava orijentisanje ponaanja prema oeki
vanim ili zapoetim inovima drugih. U sluaju borke izmeu
dva psa, gest jednog od njih, kao stimulus, uzrokyje poe-

100

Autonomija

tak odgovarajue reakcije kod drugog, a ovaj x>pet izaziva

reakciju kod prvog. Tako se inovi dva psa ulanavaju, a nji
hova borba postaje drutveni in". Sled faza meuzavisnih
poteza uesnika konstituie polje iz kojeg se raa znaenje.
Time se pojmu znaenja oduzima isto psiholoki karakter i
ono se shvata kao duboko drutvena pojava. , Znaenje je
razvijanje neega to objektivno postoji kao odnos meu
odreenim fazama drutvenog ina; ono nije psihiki doda
tak tom inu, niti je 'ideja', kako se tradicionalno poimala"
(Mead, 1967, 76). Dok je simbol stimulus ija je; reakcija data unapred" (1967, 181), prag izmeu ivotinjske i ljudske
komunikacije u pravoijn smislu obeleen je nastankom znaenjskih simbola: oni prevazilaze puke gestove i sainjava
ju podvrstu drutvenih stimulusa koji iniciraju kooperativni
odgovor"; njima se omoguava via forma komunikacije,
koja nije usmerena samo ka drugima ve i ka strnom poje
dincu (1967, 190). Znaajni simboli se, evolucioho gledano,
javljaju tek sa ljudskim ovladavanjem jezikom. Proces stva
ranja simbola zasniva se na preuzimanju uloge drugog: ovek je u sutini ivotinja koja preuzima uloge", jer svoje po
naanje kontrolie i regulie sveu o tome da odreeni
gest izaziva kod drugih istu reakciju kao i kod njega samog.
Ljudsko sopstvo nije dato roenjem niti je nepromenljivo,
nego nastaje postepeno, putem drutvenog iskustva, putem
neprestane simbolike komunikacije izmeu pojedinca i nje
gove okoline: kao rezultat njegovih odnosa prema tom pro
cesu kao celini i prema drugim pojedincima ukljuenim u taj
proces" (1967, 135). Sopstvo je sutinski drutveni struktura bez drutvenog iskustva ne moe da nastane, mada ga je,
poto se jednom formira, teorijski moguno zamisliti u pot
punoj izolaciji (1967, 140). Sopstvo nije neto to prvo po
stoji, a tek potom ulazi u odnose sa drugima, ve je, da tako
kaemo, jedan vrtlog u drutvenoj struji, pa prema tome i
dalje deo te struje. Ono je proces u kojem se pojedinac ne
prekidno unapred prilagoava situaciji kojoj pripada i na nju
reaguje" (1967, 182). Sopstvo nema svoju supstancijalnost,
nego je celo od procesa, ali je internalizovano u organskom
obliku (1967, 178). Samoma sebi moe biti predmet refleksi
je, dakle, istovremeno je i subjekt i objekt.
oveka kao ljudskog bia nema bez drutva, stavie, bez
konkretnog drutva u koje.n odrasta i ije kulturne matrice
usvaja u procesu obrazovanja sopstva. Jedna osoba je liv

101

Ja i drugi: simboliki interakcionizam

nost zato to pripada nekoj zajednici, zato to ugrauje insti

tucije te zajednice u sopstveno ponaanje. (...) Mora se biti
lan zajednice da bi se bilo. sopstvo" (1967, 162). Nadalje,
kao to je reeno, ni miljenje ni sopstvo nisu moguni bez
medijuma jezika. Jezik nema tek epifenomenalnu funkciju
odraavanja ili opisivanja stvarnosti, ve i konstitutivnu ulogi< u njenom nastajanju: Simbolizacija konstituie objekte
koji dotad nisu postojali i koji ne bi mogli da postoje osim
zanvaljujui kontekstu drutvenih odnosa u kojima se odvija
simbolizacija; jezik ne samo da simbolizuje neku situaciju ili
objekt koji tu unapred postoji - ona [simbolizacija] omogua
va postojanje ili pojavu te situacije ili objekta, jer ona je deo
mehanizma kojim se ta situacija ili objekt stvaraju" (1967,
7b"). U takvoj postavci drutvo stie izvestan prioritet u odno
su na pojedinca: Proces iz kojeg nastaje sopstvo jeste grup
ni proces koji podrazumeva interakciju pojedinaca u grupi,
podrazumeva prethodno postojanje grupe. On takoe pod
razumeva odreene kooperativne aktivnosti u koje su uklju
eni lanovi grupe" (1967, 164). Vano je primetiti da, prema
Midu, uvaavanje drutvene prirode sopstva nipoto ne po
rie injenicu da je sopstvo svakog pojedinca jedinstveno,
obeleeno neponovljivom individualnou, vlastitom orga
nizacijom i obrascem (1967, 201).
; Uticajna ideja Dorda Herberta Mida o dvostrukosti sop
stva razlikuje ja i mene, kao njegova dva osnovna, neizo
stavna i meusobno povezana aspekta, koji ine celinu li
nosti, a mogu da budu razliito istaknuti, u zavisnosti od
linosti, a pogotovo u zavisnosti od situacije. Dok mene"
obuhvata stavove drugih koje sopstvo organizuje i preuzi
ma u sebe, dakle, ono stoje konvencionalno i sviknuto, ja"
je naelo impulsa i slobode delanja, kreativne i rekonstruktivne aktivnosti. Odatle pojedinac reaguje na mene", i to na
uvek donekle neizvestan, otvoren nain, nepoznat unapred i
ssmom pojedincu. Taj aspekt unosi elemente novine, slobo
de i inicijative (1967, 175-177). Jer, postoji moralna, ali ne
i mehanika nunost da doe do odreenog ina" ( 967,
178). lako pojedinac ne moe misliti i delati bez drutva,
drutena determinacija nikada nije potpuna: ako se naa zajp.dnica ne slae sa nama, mi moemo ostati pri svoms sta
vu i traiti da ona promeni svoj - tim putem se i menjaju
drutvene konvencije. U tom sluaju esto se pozivamo na
svoje lanstvo u nekoj apstraktnoj - danas bi se reklo virtu1

102

1. Autonomija

elnoj - zajednici, recimo profesiji (filozofa, naunika), ili pak

zajednici buduih pokolenja, za koju smo uvereni da e se
prikloniti naem miljenju (1967, 168). Preko svoga ja", da
kle, pojedinac svojim postupcima sudeluje u drutvenoj
promeni. Dubok trag koji ostavljaju veliki pojedinci vidimo
svi, ali oni su samo krajnji primer mnotva neznatnih, neprimetnih, postupnih promena koje u drutvo unose bezbrojni
pojedinci preko svog ja". Njih pak opaamo tek kada se ob
likuje njihov kumulativni efekat, recimo na prelazu iz jedne
istorijske epohe u drugu (1987, 202-203). Zapazimo, uz
gred, u ovoj Midovoj ideji zametke mnogo kasnije razvijene
ideje o konstruisanju" drutvenog i o ulozi siunih inova
obinih ljudi u njegovom postupnom stvaranju.
Potpuno razvijeno sopstvc, odnosno linost u punom
smislu rei, ljudsko bie stie usvajajui perspektivu uoptenog drugog. Ovaj proces Mid razmatra ontogenetski,
preko dve osnovne faze sticanja psihosocijalne kompetenci
je kroz koju dete prolazi. U ranim godinama dete je u stanju
da uestvuje jedino u igri u smislu poigravanja, igrarije"
(plav): ono je u stanju da zauzme stanovite drugih uesni
ka, ali samo uzastopno, jedno po jedno. Sazrevajui, ono
stie sposobnost da bude istovremeno svesno stanovita
svih aktera ukljuenih u igru.; ovoga puta u smislu game
(igre po pravilima), i da se prema njima orijentie - drugim
recima, postaje sposobno da Se orijentie prema zajedni
kim pravilima. Da bi uspeno igralo svoju ulogu, dete mora
internalizovati celokupnu organizovanu aktivnost o kojoj je
re. Ono uoptava stav preuzimanja uloga, odnosno uopteni drugi je univerzalizacija procesa preuzimanja uloga.
Osim detinje igre, druga metafora koju Mid koristi jeste
sport: da bi ovek u potpunosti razvio svoje sopstvo (li
nost), kao lan kakvog bejzbcl tima, on mora biti kadar da
usvoji ne samo stavove drugih prema samima sebi i meu
sobno nego i njihove stavove prema razliitim fazama ili
aspektima zajednike drutvene aktivnosti u koju su svi
ukljueni kao lanovi organizovanog drutva ili drutvene
grupe, te da, na tom osnovu, deluje prema raznim drutve
nim projektima koje drutvo/goipa ostvaruje. Uopteni dru
gi je organizovana zajednica, ili drutvena grupa koja daje
pojedincu jedinstvenost njegovog sopstva. (...) Stav uoptenog drugog jeste stav itave zajednice" (1967, 155). Dok
je, s jedne strane, ukljuenost u organizovanu kooperativnu

Ja i drugi: simboliki iriterakcionizam

103

(drutvenu) aktivnost preduslov za sticanje sopstva, dru

tvena aktivnost, s druge strane, nije moguna ako njeni
uesnici ne posedu u sopstvo. Uopteni drugi mce obuhvatati sve simbolike artikulacije jedne drutvene zajedni
ce-religiju, pravni sistem, ideologiju, mitologiju, umetnost.
Umesto kao neto to nas spolja kontrolie ili gui poput
amorfnog mora obiaja i konvencija, treba ga shvatiti kao
neto to je materijalizovano i pohranjeno u drutvenim ar
tefaktima i to se artikulie u sitnim svakodnevnim inovima
(Perinbanavagam, 1985, 145-146). Upravo u formi uoptenog drugog zajednica utie na ponaanje pojedinaca koji je
ine, odnosno kao odreujui inilac kontrolie ponaanje
svojih lanova.
SAVREMENI INTERAKCIONIZAM
Interakcionistika paradigma prvi put je primenjena u so
ciolokim prouavanjima grupe sociologa okupljenih na
Univerzitetu u ikagu. Ova grupa, uz Dirkemovu prva prava
socioloka kola, okupila je vei broj predavaa i praktiara
iji je istraivaki rad, u okviru jedinstvenog teorijskog okvi
ra, imao karakter kplektivnog poduhvata (Vujovi, 1988a,
12). To otiskivanje iz iste teorije u drutvenu stvarnost koja
ih je okruivala inicirao je Robert E. Park, ovek sa isku
stvom novinara i politikog aktiviste. Orijentacija na terenski
rad nadahnula je niz empirijskih studija pokrenutih sa namerom da se iznutra" zaviri u razne aspekte ivota velegra
da i socioloki ih analiziraju. ikago se, zahvaljujui ogrom
nom porastu stanovnitva na prelazu iz XIX u X X vek i
prisustvu mnotva doseljenikih zajednica, nudio kao istin
ska drutvena laboratorija". Tokom dvadesetih godina XX
veka pojavljuju se sledee vane studije: Luis Virt (Louis
VVirth), The Ghetto; Frederik Treer (Frederick Thrasher),
The Delinquent Gang; Harvi Zorbo (Harvev Zorbaugh), The
Gold Coast and th& S/um; Kliford o (Clifford Shaw), The
Jack-Roller. Sve se one temelje na naturalistikoj istraiva
koj tehnici posmatranja sa uestvovanjem, koja se tu prvi
put sistematski primenjuje. Iz tog niza empirijskih studija
Park sa saradnicirr:* razvija teorijsku perspektivu o gradu
poznatu kao ekoloki pristup ili teorija drutvene d^zorganizacije. Prema ovorcvvienju, svaki veliki grad sadri nekoTfko
koncentrinih krugova sa sreditem u urbanom centru. Svaki

104

1. Autonomija

krug je obeleen neformalnom geografskom granicom i ima

dosta precizno odreena karakteristike socijalnog sastava
(starosedeoci ili doseljenici, rase, etnike grupe, socijalni
slojevi). Analize svakodnevnog ivota razliitih zajednica koje e kasnije dobiti naziv potkulture" - imale su za pri
padnike ikake kole ne samo teorijsku nego i neposrednu
drutvenu svrhu, jer je trebalo da pomognu u koncipiranju
odgovarajue socijalne politike.
Do dalje teorijske razrade interakcionistike paradigme
dolazi u radovima Heberta Blumera. Nazivajui Mida simbo
likim interakcionistom" u jednom lanku iz 1937, Blumer je
skovao ovaj termin i udario temelje interakcioniltikoj socio
logiji u pravom smislu rei. On eksplicira i ra?rauje ideje
koje su kod Mida i drupih pretea bile samp implicitne;
ukljuuje uticaje fenomenologije; uklanja pozitivistike ostat
ke prisutne kod Mida; jer naputa potragu za optim zakoni
tostima ljudskog ponaanja. Blumer naglaava ^pregovara
ku" (negotiation) prirodu poretka i zajednikih znaenja. On
nastavlja tradiciju ikake kole u tom smislu da integrie nji
hovu istraivaku batinu u interakcionistiku teoriju, koja
ovoga puta nije namenjefia samo primeni u sociologiji grada
ve je zamiljena kao ppta drutvena teorija. Deo tog nasto
janja je i usavravanje metoda posmatranja s uestvova
njem. Blumer postavlja metodoloki zahtev da se hipoteze
utemeljuju i neprestano iznova formuliu ispitivanjem kon
kretnog svakodnevnog sveta, odnosno pojava u njihovim
prostorno-vremenskim kontekstualnim odreenjima.
Herbert Blumer (1969) identifikuje est korenskih slika",
odnosno temeljnih premisa o ljudskoj prirodi i drutvenom
ivotu, koje karakteriu simboliki interakcionizam.
1) Ljudsko drutvo, - Ono se prevashodno sastoji od ak
tera koji su ukljueni u neke svakodnevne aktivnosti ili slede
neki kontinuirani pravac delanja. Optiji pojmovi (kultura,
drutvena struktura) izvode se iz toga: kultura nastaje iz
onoga to ljudi rade (obrazaca ponaanja, vrenosti i mito
va). Drutvena struktura se formira interpersonalnim odno
sima koji nastaju u svakodnevici. Drutvena organizacija se
sastoji od ljudskih bia koja meusobno uklapaju svoje
pravce delanja".
2) Interakcija. - Ljudi uzajamno tumae inove i anticipi
raju ponaanje da bi koordinirali svoje aktivnosti. Taj proces

Ja i drugi: simboliki

interakcionizam

105

se ne odvija izmeu apstraktnih inilaca ili uloga, nego iz

meu stvarnih ljudi: redukcija na elemente nieg reda, ili
rak na vanljudske sile, ne odgovara stvarnosti. Drutvena
interakcija je osnova na kojoj nastaju ljudska bia, ponaa
nje, meusobno razumevanje i preuzimanje uloga, koje je
kljuno za funkcionisanje drutva.
3) Objekti. - Svi objekti (fiziki, drutveni ili apstraktni)
imaju znaenje za ljude koji njima barataju, koje je odreeno
njihovim subjektivnim opaanjem. Iz toga sledi da ljudi ne
delaju na stvarima kao takvim, nego na znaenjima koja one
za njih imaju. Znaenje izranja iz drutvene interakcije poje
dinca sa blinjima, a proces tumaenja tee neprekidno.
4) Sopstvo. - Ljudska bia su akteri obdareni sopstvom,
koji neprestano opaaju, tumae i ulaze u interakciju sa dru
gima. Zahvaljujui refkksivnosti sopstva, koja je jedinstve
na ljudska odlika, oni stalno iznova procenjuju svoju situaci
ju i iznalaze nove, originalne oblike ponaanja.
: 5) Racionalnost. - Ljudsko delanje je racionalno u skladu
t a praktinim potrebama.
6) Drutvena koordinacija. - Udrueno ljudsko delanje
nastaje meusobnim povezivanjem i uklapanjem pojedina
nih pravaca delanja".
Postoje dobri razlozi za slaganje sa miljenjem (v. npr.
Alexander, 1985; 1987; Habermas, 1987) da je Biumer,
premda je smatrao da verno tumai Mida, u stvari osiroma
io njegovu misao dajui joj neprimereno individuaiistiki
obrt. Dok Mid, kao to smo videli, uporedo vodi individualistiku i kolektivistiku nit, ime nagovetava sintetiki put
kojim e sociologija kasnije krenuti, Biumer prenaglaava
kontingenciju i slobodu delanja. Guranjem mehanizama
kbnstituisanja drutva u njegovim trajnijim i opipljivijim vi
dovima (institucionalizacija) sasvim u pozadinu, Biumer je
uinio medveu uslugu" celokupnom savremenom interEkcionizmu jer ga je udaljio od mogunosti nadovezivanja
na Midovu sintetiku intenciju, a time i od plodnog dijaloga
sa drugim, vie makroorijentisanim teorijskim pristupima.
Simboliki interakcionizam se danas praktikuje u mnotvu
varijanata, teorijskih i istraivakih, kako u samoj sociologiji,
tako i u psihologiji, antropologiji i raznim meupodrujima.
Interakcionizam je jednostavno nezaobilazan u savremenim

106

1. Autonomija

prouavanjima svakodnevnog ivota: on slui kao glavni, ili

makar pomoni referentni okvir za najvei deo istraivanja
svakodnevnih tema, koja su po broju i arolikosti predmeta
praktino nepregledna. Uprkos raznovrsnosti u okviru interakcionizma, verovatno bi se svi zastupnici ovog pravca sloi
li da interakcionista smatra da je njegov posao dokumentar
no izvetavanje o drutvenim svetovima od kojih se drutvo
sastoji. (...) Metodi ljudskog ivljenja obrazuju jedinstven
sklop koji se ne moe opisati pre no to se svaki drutveni
svet pomno ispita. (...) Otud interakcionisti upranjavaju je
dan vid antropologije, koji naglaava temeljito uestvovanje i
posmatranje. Izvetaji koji se na taj nain dobijaju ne mogu
biti drugo do ogranieni, zasnovani na osobenoj prirodi osobenih konstelacija dogaaja" (Dovvnes and Rock, 1984, 143).
Ako konkretizujemo rezultate simbolikog interakcionizma
iz ugla sudbine pojma svakodnevnog ivota, uoava se neko
liko vanih taaka preko kojih je ovaj pravac, slobodno se
moe rei, oblikovao savremenu sociologiju svakodnevice.
Novim pojmovima koje, kao to smo videli, razvijaju od
samog poetka - sopstvo, interakcija, socijalizacija, definici
ja situacije itd. - interakcionis* su stvorili zalihu dobrog oru
a za poimanje i istraivanje svakodnevnih pojava, a naroi
to za konkretizaciju veze pojedinac-drutvo i nivoa koji
posreduju izmeu njih: pre svega interakcije, a zatim i pra
teih kategorija grupe, situacije, potkulture i slino.
Posebna struja unutar simbolikog interakcionizma jeste
dramaturgija" Ervinga Gofmena, koja sainjava najznaajni
ji pojedinaan autorski doprinos sociologiji svakodnevnog
ivota u okviru interakcionizma (Goffman 2000; 1961; 1967;
1969; 1974; 1981). Gofman polazi od metafore pozorita
kao praslike drutvenog ivota, po kojoj pojedinac, im se
nae pred drugima, stupa na pozornicu" na kojoj, igrajui
jednu ili vie uloga" i baratajui utiscima", mora da pred
stavi samoga sebe", svoje identitete i svoje namere. Dru
tveni ivot se odvija kroz sled susreta licem u lice, gde se u
interakcijama izmeu izvoaa i publike, kao i izmeu sa
mih izvoaa, nerazmrsivo prepliu dimenzija strategije
(manipulativna, konkurentska, konfliktna, igra nultog zbira")
30

Gofmanovu sociologiju sam detaljno analizirala u svojoj knjizi

Znaenja susreta (Spasi, 1996), tako da ovde dajem samo najsaetiji
.prikaz.
30

Ja i drugi: simboliki

107

interakcionizam

i dimenzija rituala (kooperativna, skladna, igra sa zbirom

razliitim od nule") Na toj pozadini Gofman podvrgava ana
lizi banalne svakodnevne situacije u razliitim kontekstimakao deo standardni- dnevne rutine" obinih ljudi, u njiho
vom domu i na uliti, ali i ustanovama i organizac jama, na
radnom mestu i u kazinu, u zatvorima i duevnim bolnica
ma, na formalizovEnim svetkovinama, u komunikaciji pod
reenih i nadreenih, u masovnim medijima, u pijunai.
Teme se kreu od najneznatnijeg, a verovatno najuvenijeg
njegovog primera rtuala utive nezainteresovanosti" s ko
jom se neznanci mimoilaze na javnim mestima, preko tak
ta" s kojim ljudi jedhi drugima uvaju teritorijalnost", pona
anja za stolom, voenja konverzacije, ritualnog izraavanja
zadubljenosti u skupnu aktivnost, normiranih usklika izne
naenja ili straha, do analize ramova" kojima ljudi interak
tivnim putem stiu do zajednike definicije prirode dogaa
ja u kojem uestvuju.
Pokazujui da se u ovim minornim dogaajima itava
drutvena struktura odraava, reprodukuje, zapravr i konstituie, Gofman - taj majstor socioloke umetnosti siu
nog" (Elias, 1978, 23) - uinio je vie nego iko drugi da se
svakodnevnim sadrajima pribavi legitimitet sociolokog
predmeta. Osobeni efekat prosvetljenja", koji Gofman po
stie i kod laika i kod profesionalaca, potie otua to nam
on otkriva ono toive znamo" o drutvenom svetu u ko
jem ivimo, ali ne svesno i eksplicitno: tek kad nam njegove
elemente osvetli, imenuje i sistematizuje, ono nam postaje
jasno. Ujedno se pokazuje koliko je to znanje zapanjujue
kompleksno, ma koliko ga mi uzimali zdravo za gotovo u
svom praktinom ivotu - slino znanju jezika koj nn se slu
imo, a da o njegovoj strukturi nikad ne razmiljamo (Giddens, 1981, 164). Gofman je najargumentovanije zastupao
stanovite - koje se danas manje-vie smatra delom socio
loke dokse - da je interaktivni poredak jedan zaseban domen drutvene realnosti, koji operie relativno autonomno i
po drugaijoj logici od institucionalne strukture (up. ak i u
totalnim institucijama): tu iz ukljuenosti aktera u :onkretne
situacije, iz njihov'h definicija i meusobnog pregovara
nja", izviru znaenja koja se ne mogu svesti na institucional
ne ciljeve ili oekivanja vezana za ulgu.
Ve iz navedenog se vidi da je interakcionizam za socio
logiju svakodnevice odigrao bitnu ulogu pre svega zato to
je, isticanjem znaka procesa interakcije, skrenuo pazhju na
:

108

1. Autonomija

svakodnevni aspekt svih drutvenih, za sociologiju znaaj

nih pojava, i uinio njegovo prouavanje neizostavnim delom sociolokog rada na,bilo kojem fenomenu. Kao posledica, posle razmaha interakcionizma od sredirre XX veka,
tradicionalne socioloke oblasti - analiza organizacija, soci
ologija devijantnog ponaanja, prouavanje drutvene stra
tifikacije i pokretljivosti itd. - vie nisu mogle ostati sasvim
iste: one su posvakodnevljene". Evo nekoliko konkretnih
pravaca u kojima se taj razvoj odvijao.
Interakcionistiko istraivanje drutvenih ustanova i or
ganizacija osvetlilo je vanu stranu ovog podn;ja, koju je
preteno funkcionalistiki orijentisana institucionalna anali
za" zanemarivala. U svojim studijama duevnihrbolnica kao
totalnih institucija" Gpfman (1961a; 1963) iznosi rezultate
etnografskog prouavanja svakodnevice duevnih bolesni
ka i osoblja u mikrosvetu bolnice, tehnike urnrtvljavanja
sopstva i nadzora nad identitetom koje primenjuje osoblje i,
s druge strane, oblike ^otpora i odbrane vlastite%utonomije
samih tienika u uslovima maksimalno ogranienih linih
resursa i strukturnih nriogunosti. Interakcionisfike studije
poslovnih organizacija, recimo medicinskog establimenta
(Becker et al., 1961), ukazuju na to da je za adekvatno razumevanje prirode i funkcionisanja drutvenih organizacija,
osim njihovog sistemskog i funkcionalnog aspekta, neop
hodno sagledati i aspekt njihovog unutranjeg" ivota, ne
formalnih komunikacija, kontinuiranih interakcija, stvaranja i
razlaganja identiteta i situacionih konflikata i usaglaavanja.
Razrauju, s tim u vezi, pojam karijere, ne samo u standard
nom smislu napredovanja u institucionalnoj hijerarhiji ve
stupnjevitog preuzimanja odgovarajueg profesionalnog i,
od toga neodvojivog, linog identiteta svojevrsnom inicija
cijom u dati' profesionalni svet. Slina ideja se javlja u istra
ivanjima drugih miljea, u "obliku moralne karijere" uesni
ka u potkulturi uopte (Becker, 1963; Goffman, 1961a).
Ovaj pravac razmiljanja vodio je, progresivnim uoptavanjem, do ideje o drutvenom poretku kao rezultatu pre
govaranja" (negotiated order): kao, zajedno sa fenomenolozima i etnometodolozima, prvi vesnici konstruktivistikog
naina miljenja u sociologiji, interakcionisti pokazuju da se
naoko vrsta i prinudna realnost drutvenih struktura uvek
zapravo sastoji od konkretnih mikrodelanja, iznaj svega in
terakcija, meu konkretnim ljudskim biima. Jedna ustano
va postoji jedino u interakcijama na osnovu odreenih nor-

109

Ja i drugi: simboliki interakcionizam

mi i pravila, kojima se priznaje realnost te ustanove; povla

enje poverenja u norme i potovanja normi u praksi povla
i slom ustanove, isto vai i za drutvenu ulogu, pojam koji
je strukturalni funkcionalizam vezivao iskljuivo za poloaj u
definisanom sistemu drutvenih odnosa i oekivano pona
anje nosioca tog poloaja. Interakcionisti ' pokazuju da je
drutvena uloga ljudska aktivnost, izvedba", da se ne moe
poimati kao imanentan poloaj u okamenjenom drutve
nom sistemu, nego kao skup inova pojedinca, koji je prvo
za te uloge socijalizovan, a potom mu se strukturno obezbeuje prilika da ih odigra (Perinbanavagam, 1985, 5). Struk
turno definisane utoge malo znae ako se ne odigraju na
predvien nain. injenica da ljudi uglavnom slede ono to
je predvieno stvara privid predodreenosti, ime se prikri
va margina neizves^nosti i prostora za manevrisanje izmeu
zacrtanog i doista ostvarenog. Gofman pokuava da povee
klasinu definiciju uloge sa njenim interakcionistikim (,,posvakodnevljenim") razumevanjem uspostavljajui trojaki sa
draj pojma: statusnu (funkcionalistiko znaenje}, tipinu
(tipino ili proseno ponaanje nosioca datog poloaja u datom drutvu u datom istorijskom trenutku) i najzad partikularnu ulogu (konkretan nain na koji jedan konkretan pojedi
nac igra svoju ulog J). U vezi s tim, on nudi jo jedan bitan
pojam, distancu prema ulozi, koja oznaava - takoe dru
tveno regulisan - razmak" koji akter zadrava prema svo
joj nominalnoj ulozi, kombinujui je sa elementima drugih
uloga iji je takoe nosilac. Ukratko, ideja postepenog ra
anja" ili nastajanja" (emergence) drutvenog poretka, ili
ideja ulanavanja" (Kolins) otvaraju pogled ka sutinskoj
krhkosti drutvenog poretka kao proizvoda ljudskog dela
nja. To ujedno nosi emancipatorsko obeanje da taj pore
dak nije neto prirodno i sudbinsko, nego da ga ljudi mogu
promeniti svojim postupcima.
3

Gofmanova sociologija duevne bolesti, kao i njegova izu

zetno uticajna analiza stigme (Goffman, 1963a) - u kojoj se
' I, treba dodati, strukturalno svesniji etnometodolozi. Sikurel (Cicourel, 1970) priznaje znaajne konvergencije ova dva pravca u po
gledu shvatanja statusa" i uloge" kao uvek donekle neizvasnih proi
zvoda kompleksnog situacionog pregovaranja" izmeu aktera i
okruenja. Poto su se etnometodolozi trudili da istaknu da se razlikuju
od nosilaca svih sociolokih pravaca, pa i od interakcioni;.ta-, sve do
skora nije bilo zajednikog rada na reformulisanju osnovnih sociolo
kih kategorija.
3

110

1. Autonomija

razmatra svakodnevni ivot osoba obeleenih nekim nedo

statkom i njihovo baratanje informacijama, utiscima i tenzi
jama - mogu se smestiti u jedan iri interakcionistiki podu
hvat kojim je preobfaena sociologija devijantnog
ponaanja, ranije nazivana socijalnom patologijom". Interakcionistika teorija etiketiranja" (Becker, 1963) preusmerava panju istraivaa sa samih devijanata na nedevijante,
drutvo. Devijantnost, po njima, umesto da proistie iz ne
kog od unutranjih obeleja osoba, pojava i postupaka, posledica delovanja drutvenog okruenja koje im uspeno
pripisuje takvu (devijantnu) etiketu. Takoe, ova tradicija se
posveuje ispitivanju interakcije u specifinim ;devijantnim
mikrosvetovima, gde se formiraju osobeni kulturni obrasci
sa vlastitim normama'i autonomnom dinamikom. Ova linija
istraivanja se nadovezuje na istraivanja marginalnih i kri
minalnih grupa u okviru ikake kole, ali stavlja jasniji na
glasak na neposredne interakcije. Time se zainje sociologija
potku/tura, koja se s vremenom iri sa ispitivanja doseljeni
ka ili kriminalaca na sve iri opseg grupa, kao to su rasne i
etnike manjine, ene, homoseksualci, omladinske potkulture, grupe osobenih stilova ivota, narkomani ifd. Jedna od
posledica bila je razlaganje funkcionalistike slike drutva
kao konsenzualnog kulturnog jedinstva na mnOtvo malih,
relativno autonomnih kulturnih podsvetova. S time je u ve
zi i usredsreivanje na pojam identiteta, koji je poslednjih
godina u ii interesovanja drutvene teorije, a na koji su interakcionisti prvi obratili ozbiljnu analitiku pa.nju. I u toj
taki, i u drugima, interakcionizam je, kao najfleksibilniji so
cioloki pravac, posluio kao prvi most izmeu sociologije i
drugih disciplina koje se bave drutvom, naroito psihologi
je, antropologije, filozofije i studija kulture, i time olakao
sudelovanje sociologije u optem trendu ka interdisciplinar
nosti i konvergenciji koji u poslednje vreme jasno obeleava
drutvenu misao.
Posebna oblast doprinosa interakcionizma sociologiji svakodnevice tie se metodologije. Ova je kola, naime, jo od
svog ikakog poetka bila snano empirijski usmerena: uzi
malo se da se svaka pojava mora videti neposredno, izbliza,
iznutra. Kao to je ve pomenuto, pripadnici ikake istrai
vake grupe prvi su sili" u kriminalni polusvet, prvi su vodi
li ozbiljne intervjue sa kockarima, prostitutkama i dezerima,
prvi su - kao antropolozi na pacifika ostrva - odlazili da me-

Ja i drugi: simboliki

interakcionizam

111

secima ive i rade u odreenim etnikim kvartovima kako bi

iznutra upoznali njihovu osobenu kulturu i to u njenom sva
kodnevnom ispoljavanju (npr. Whyte, 1943). Time su gradili
solidnu empirijsku osnovu sociologije svakodnevice, koja, re
cimo, fenomenologiji ozbiljno nedostaje. Njihovi su metodi,
od tada pa nadalje, gotovo iskljuivo kvalitativni i saimaju se
-j grupaciju koja se zbirno naziva etnografija", a ukljuuje in
tenzivno posmatranje, obino sa nekim vidom uestvovanja,
opirno intervjuisanje informanata i upotrebu ne-statistikih
dokumentarnih izvora (zvaninih i linih dokumenata, memo
ara, pisama, dnevnika, vizuelnog materijala itd.).
' Ovu metodologiju je, kao to je ve reeno, prva razvila
antropologija. Simboliki interakcionizam je unosi u sociolo
giju i uspeva da se izbori za njenu legitimnost, kao protivtee
lekada preovlaujuoj kvantitativnoj metodologiji zasnova
noj na brojanim podacima, statistikoj obradi i matemati
kim modelima. No, najvanije od svega jeste podrazumevano
sagledavanje drutvene stvarnosti iz perspektive samih aktea, prouavanje specifinih znaenja koja oni pridaju vlasti
tom ponaanju i svetu oko sebe. Jo od Kulijeve saoseajne
introspekcije" interakcionizam ulae napor da subjektima"
koje prouava prizna dostojanstvo i uvai njihovu taku gledi
ta, umesto da ih procenjuje sa jednog spoljanjeg, objektivistiko-sveznajueg stanovita. Taj stav ima i svoje politike
sspekte, zbog kojih su interakcionisti bili prozivani. Naime,
oni ponekad sasvim eksplicitno izraavaju svoje uverenje da
se sociolog mora staviti na stranu potlaenog", na stranu
podvlaenih i marginajizovanih pojedinaca i grupa i omogu
iti im da se i njihov glas uje u javnosti (Becker, 1967).
Interakcionistika metodologija kritikovana je kao nenauna, proizvoljna i subjektivna (najizotrenije je to iskazano
Ci polemici Doan Huber i Blumera; v. Huber, 1973a; 1973b;
Biumer, 1973). Meutim, ini se da je vreme ovakvih blankokritika, zajedno sa pozitivistikim idealima sociolokog ra
da, nepovratno prolo. U dananje vreme, strategija brilji
vog induktivnog graenja teorije u stalnom sadejstvu
podataka i teorijskih pretpostavki, na ijoj razradi se jo ra
no angaovao teorijski svestan deo interakcionista (v. npr.
Glaser i Strauss, 1967) ima veu verodostojnost nego apri
orno poverenje u scijentistiki shvaen nauni metod.
Osim zbog metodologije, simboliki interakcionizam je
kritikovan i zbog svog individualizma. Za to doista ima razr

112

1. Autonomija

loga, posebno u blumerovskoj varijanti, kao i u oblicima

upotrebe interakcionizma kao manje-vie rutinskog okvira
za empirijska istraivanja. Kao to je esto sluaj i u drugim
interpretativnim sociologijama, tu se, kako bi rekao Defri
Aleksander, meaju nivo empirije i nivo pretpostavki: umesto opravdanog fokusiranja na pojedinca kao na jedinicu is
kustvenog posmatranja, skae se na nivo najoptijih teorij
skih ideja i pojedinac se proglaava izvorom drutvenih
obrazaca. Ali ako se vratimo natrag do Mida, a uzimajui u
obzir Gofmana - samo prividno nominalistiki usmerenog
autora - moglo bi se ustvrditi da interakcionizam sadri i bit
ne kolektivistike elemente. Znaenje - simbola, iskaza itd. uvek je intersubjektivno, ne odreuju ga ni govornik ni slualac, ve ono lei u zajednikom razumevanju, u recipro
nom preklapanju oznaavanje; Drugim recima, znaenja su
drutveni proizvod. 'Stvarnost', 'objekti', itd. jesu stvoreni,
ali ih ne stvara ljudski um, nego udruena aktivnost vie
umova" (Perinbanavagam, 1935, 16). Znaenje ne izvire iz
vakuuma - moemo zapaziti da je taj problem ovde uspenije reen nego u etnometodologiji - nego se uvek poziva
na neki univerzum diskursa" - sistem zajednikih ili dru
tvenih znaenja koje miljenje pretpostavlja kao svoj kon
tekst" (Mead, 1967, 156), koj'm se mora ovladati da bi se
smisleno, odnosno uspeno komuniciralo.
Praznine u interakcionistikoj paradigmi imaju zajedniko
teorijsko poreklo i stoga bi se mogle podvesti pod optu
astrukturalnu pristrasnost" (Meltzer et al., 1975). Ona znai
da je, uprkos izvornim teorijskim postavkama sa sintetikim
potencijalom, u istraivakoj praksi interakcionizam sklon
da potceni dejstvo ire drutvene organizacije i struktura na
pojedinca i njegovo ponaanje. Dobija se jedna slika dru
tvene stvarnosti koja je otvorenija i slobodnija od one s ko
jom se suoavaju konkretni ljudi od krvi i mesa. Interakcio
nizam ne nudi adekvatna orua za konceptualizaciju
prinudnih drutvenih sila koje su ireg domaaja od male
grupe ili interaktivne situacije !icem u lice. Istorije (osim u
obliku mikroistorije individualne karijere), ekonomije i politi
ke kod njih malo ima - u izriitoj opreci spram, recimo,
32

Poput drugih mikropravaca, interakcionizam je sklon da prenaglasi specifinu teinu mikrointerakcija, tako da makrostrukture isklju
ivo spontano iz njih izniu i kroz njih se menjaju. lako se time izriito
32

Ja i drugi: simboliki

interakcionizam

113

marksizma, ali slino ostalim interpretativnim i mikroorijentisanim sociologijama. S tim je u vezi problem oko poima
nja drutvene moi, naroito neravnopravnosti uesnika u
interakciji. Osim to je suvie osloboena ogranienja,
predstava o drutvenoj stvarnosti koju, globalno uzev, in
terakcionizam promovie - uz vaan izuzetak Gofmana ujedno je suvie demokratina i suvie konsenzualna. U ve
ini njihovih radova osea se implicitni antropoloki (i dru
tveni) optimizam": dobroudni i dobronamerni ljudi svesno ulaze u kooperativni projekt izgradnje zajednikog
sveta. To se vidi ve kod Mida: poto mu je osnovni cilj da
objasni kako ljudi pujem komunikacije postiu meusobnu
koordinaciju delanja, on preutno uvodi niz pretpostavki pravila igre" su jasno definisana i poznata svima, uloge su
artikulisane i odgovaraju akterima koji ih igraju, ciljevi su
konkretni, svesno postavljeni i jednoduno usvojeni: Na taj
nain Mid izbegava, na konceptualnom nivou, objanjenje
pojave nesloge i sukqba. U stvarnom ivotu, mnogi sukobi
nastaju upravo zato to navedene pretpostavke ne vae
(uloge nisu precizno;odreene; akteri odbijaju da ih preu
zmu, ili to nisu u stanju itd.; Perinbanavagam, 1985, 13). Je
dini ogranak interakcionizma koji se u ovom pogledu'drugaije postavlja jeste teorija etiketiranja, koja se eksplicitno
bavi diferencijalnom/strukturom moi u drutvu, kao jed
nom od svojih osnovnih tema (mo agensa drutvene kon
trole da nametnu vlastitu definiciju-etiketu devijantnbg gru
pama koje se tome odupiru, manje ili vie bezuspe-ho), a s
tim u vezi i jakim strukturnim ogranienjima s kojima se su
oavaju akteri, posebno etiketirani (teorija stigmatizacije tu
liniju dodatno zaotrava). Meutim, teorija etiketiranja se,
zaudo, razvijala unekoliko nezavisno od ostatka interakcio
nizma, ije su osnovne postavke ostale zadugo nedotaknute bogatom iskustvenom evidencijom koju je ona prikupila.
33

Moglo bi se tvrditi da se upravo preko ovog svog ogran

ka interakcionizam poslednjih godina neposrednije uliva u
suprotstavlja Parsonsu, tom arhiamerikom sociologu, interakcionizam
paradoksalno pokazuje veu doslednost u reprodukovanju tradicional
nog amerikog verovanja da je drutvo samo proizvod pojedinca, koji
moe da promeni svet (MOnch, 1987, 319). 0 tome vie na kraju odeljka.
To je jedan od razloga to Gofmanova aktuelnost i dalje raste, i
to je on, ponajvie od svih interakcionista, priznat izvan ove tradicije.
3 3

114

i". Autonomija

ire tokove sociologije'i drutvene teorije uopte, jer je teo

rija etiketiranja, a naroito stigme, bitna sastavnica jednog
novog istraivakog pravca, studija kulture", o kojima e
kasnije biti vie rei. Uopte uzev, interakcionizam u novije
vreme sve manje pokazuje crte samodovoljne tradicije koja
se naelno suprotstavlja svima ostalima. Dijalog sa drugim
kolama miljenja podistakao je napore da se prJemosti raz
mak izmeu mikronivoa - na kojem simboliki interakcioni
zam najvie radi i na kojem se, da tako kaemo, najbolje
osea - i njegove neophodne makro-dopune, svega onoga
to bi se podvelo pod strukturne faktore". Niz savremenih
autora uoava mogunost kombinovanja interakcionistikih
uvida sa novijim pristupima fenomenu moi, recimo, na tra
gu Fukoa, na osnovu zajednike tenje da se mo ne shvati
kao strukturno zajamen posed" koji jedni imaju i koriste, a
drugi nemaju i trpe njegovo dejstvo, nego kao neto to po
stoji samo u svojoj upotrebi i nikada nije do kraja fiksirano
ni izvesno. Mo treba shvatiti i kao disciplinovanje ili kon
trolu, i to rutinizovanu, posvakodnevljenu; ljudsko ponaa
nje koje se po navici saobraava vaeim obrascfima poelj
nosti, a to se opet gotovo uvek poklapa sa preferencijama
najmonijih lanova datog drutvenog sistema, redovno iz
mie tradicionalnim analizama moi i vlasti (Rogers, 1980,
110). Nasuprot klasinim pristupima, pitanje vrenja moi
na raznim nivoima drutvene stvarnosti, poev od mikrointerakcija, mora sainjavati-deo svake realistine ^analize po
litikog aspekta drutva. Voa je ... moan samo zato to
drugi sluaju njegova/rijena nareenja, a povinovanje, opet,
zavisi od toga da li ljudi veruju daje voa kadar da nagradi
poslunost i kazni prkoenje. (...) Otud se delotvorna dru
tvena dramaturgija ... tie celokupne strukture dominacije"
(Collins, 1980, 199). Zato noviji, fleksibilniji interlakcionizam
dodeljuje mnogo znaajnije mesto pitanju odnosa izmeu
interaktivnog poretka i institucionalnog poretka, kako se tra
dicionalno socioloki shvata. Gofman (1983) taj odnos je pr
vobitno odredio kao odnos labavog sparivanja","to je ima
lo za cilj da ouva integritet obaju domena drutvenog.
Postoje, dakako, i druga reenja. Interakcionizam, ukratko,
34

Na implikacije interakcionistike sociologije svakodnevnog ivo

ta za shvatanje politikog vratiu se u zakljunom poglavlju.
34

115

Ja i drugi: simboliki interakcionizam

vie ne bei od toga da ppnudi svoje vienje drutvenog

poretka, ve nastoji da se'izvuku na svetio dana mak'roteorljske pretpostavke ko}e su oduvek implicitno postojale u
konkretnim istraivanjima unutar ove tradicije, i da se one
spoje u koherentnu ce'inu, u jednu teoriju 'poretka kao re
zultata pregovaranja'" (Joas, 1987, 83).
Na sasvim drugoj strani - na strani pojedinca i njegove
psihologije - stariji interakcionizam je takoe ostavljao
praznine, u tom smislu da je prenaglaavao svest, refleksi
ju i ratio, na utrb onoga to lei iza": nesvesnog u psiho
analitikom smislu, kao i nataloenih kulturnih tradicija ko
ja dejstvuju kao fenomenoloko ,,uzeto-zdravo-za-gotovo"
ili praktina svest". Pomalo paradoksalno, rtva je tu de
fom bila i emocionalna strana linosti, to se kasnije na
doknauje burnim razvojem sociologije emocija", primar
no interakcionistiki utemeljene, u radovima Normana
Denzina, Tomasa efa (Thomas Scheff) i Arli Hohild (Arlie
Hochschild).
Drugi aspekt precenjivanja svesti i refleksije jeste - kao i u
fenomenologiji - osobeni idealizam ili, ako se moe tako rei,
,;mentalizam": prenebregavanje, sjedne strane, aspekta tefesnosti, a s druge, aspekta prakse, dejstvovanja na svet.
Telesno je u interakcionizmu prisutno gotovo iskljuivo u
funkciji uzajamnog samopredstavljanja" - u emu Gofman
postie vrhunske domete - odnosno kao neverbalna do
puna interakciji (za to se specijalizovala kola proksemike",
koju je utemeljio E. T. Hol [Hali, 1976], v. isto tako Gillespie and Leffler, 1983). Aspekt prakse je izgubljen prenebregavanjem natuknice koja ak i kod Blumera postoji, o
^koordinaciji delanja" kao cilja simbolike interakcije: in
terakcionizam nastupa kao da je svejedno da li interaktiv
ni partneri razgovaraju ili zajedno neto rade, imaju neko
sajedniko pregnue, koje unosi materijalne posledice u
Svet. To gubljenje cilja sa vidika moe se formulisati kao
36

Iz jedne radikalno fenomenoloke perspektive, recimo, mogla bi

se dovesti u pitanje Midova koncepcija sopstva. Dvojnost ja" i me
ne", kao i kognitivistiko poimjanje ja", moda je samo neosnovana
univerzalizacija, a time i nepoeljno perpetuiranje, ishoda jednog parSkularnog (zapadnjakog) Jstorijskog razvoja, u kojem postoji funda
mentalni rascep na subjekt i objekt, a emocionalno i afektivno se poti
skuju na raun jeziki artikulisane misaonosti (Mackie, 1985, 9).
3 5

116

1. Autonomija

prelaz sa pragmatike interakcije" na sintaksu interakcije"

(Attevvell, 1974).
Sve to je reeno vai i zs poimanje svakodnevnog ivo
ta. Ako se posluimo kategorijama analitikog reeta, interakcionisti su skloni da ovaj pojam postave kao: a) univerza
lan (on se tie osnovnih struktura procesa stvaranja sopstva
i uspostavljanja odnosa sa drugima); b) relativno izolovan
(zbog prenaglaene uloge koja se pridaje interaktivnom po
retku); c) konsenzualan, d) racionalan i refleksivan (a jaz iz
meu etnikog" i etikog" je gotovo potpuno zatvoren) i
e) imanentan. Ova poslednja taka znai da je svakodnevni
ivot, po interakcionistima, dobar", kakav god da je. Oni
ne ele da budu kritiari svakodnevice, pogotovo ne sa ne
kog ideoloki obojenog stanovita. Ipak, kod Mida, a potom
i kod Blumera, postoje latentne pretpostavke za unutranju
kritiku neke interakcije, dakle onoga to se stvarno meu
ljudima odvija, u svetlu merla kvaliteta" interakcije - me
usobnog razumevanja, kooperativne koordinacije delanja
na osnovu tog razumevanja .i razreavanja sukoba bez primene sile - merila koje se, u teoriji, postulira kao ugraeno
u samu prirodu ljudske simbolike interakcije. Ovo merilo,
pod imenom komunikativne racionalnosti", eksplicira tek
Habermas, u sklopu svog projekta komunikativnog dela
nja", koji se u tom aspektu dslanja na rekonstrukciju Midovog naslea.
36

Na kraju dela posveenog autonomistikom poimanju

svakodnevnog ivota treba rei neto o karakteristikama sva
tri ovde razmatrana pristupa, lako su njihovi filozofski praizvori, osim u sluaju interakcionizma, evropski, one su se
kao socioloke kole razvile ponajvie na tlu SAD. Zbog to
ga se fenomenologija, etnometodologija sa konverzacionom analizom i simboliki interakcionizam esto nazivaju
jednostavno amerikim mikrosociologijama". Njihove zaSemantika i pragmatika interakcije pitaju se o tome zato je akter
eleo da uradi to-i-to, kakvo to znaenje ima za aktera, ta se time po
stie; sintaksa interakcije, naprotiv, prouava jedinice interakcije i nji
hovo meusobno uklapanje u interaktivni proces. Ona tvori osnovu
komunikativno-nomolokog mocjela" koji se bavi procesima stvara
nja i odravanja ideacionih struktura: definicija situacija i sopstava,
znaenja itd., nautrb materijalnih aspekata interakcije" (Attevvell,
1974, 180).
36

Ja i drugi: simboliki interakcionizam

117

jednike karakteristike duguju, bar jednim delom, ambijentu

u kojem danas postoje. Koncentrisanje na mikronivo dru
tvenog ivota, nerealistina demokratinost i beskpnfliktnost, a pre svega individualizam koji ih karakterie - i optere
uje - imaju veze sa amerikom intelektualnom tradicijom,
odnosno nainom razmiljanja o oveku i drutvu koji preovlauje i u akademskoj i u optoj kulturnoj matici. Ova je
tradicija prevashodno utemeljena na kulturnom individuali
zmu, koji na prvom mestu vidi drutveno nesituiranog ak
tera (sopstvo), koji je, po pretpostavci, izvorite svih mo
gunih sudova" (Beliah et al., 1996, 55) i ima problema sa
sagledavanjem drutvenog konteksta u koji je taj akter ukorenjen i od kojeg zavisi. Obogotvoravanje slobodnog poje
dinca (kao prametafbra tu slui slika usamljenog jahaa"
koji osvaja nove teritorije i gradi novi svet ni iz ega) udru
eno je sa ideologijom jednakih ansi, po kojoj je svako od
govoran za svoju drutvenu sudbinu, a neuspeh je nak iskljuivo line nesposobnosti. Na taj nain jedan usvojeni
kulturni renik osiromauje drutvenonauni pogled i ini
da se lako zaboravi na strukturne pritiske - od porodice do
struktura drave, pravnog sistema i konkurentskog trita koje pojedincu od samog poetka odreuju i ograniavaju
raspoloive mogunosti.

2. HETERONOMIJA

U ovom poglavlju razmotriemo pogled na svakodnevni

ivot iz perspektive marksizma i feminizma. Svakodnevni ivot tu figurira kao heteronoman pojam zato to ovi pravci
miljenja 1) svakodnevni ivot prouavaju tako to ga kritikuju, primenjujui unapred ustanovljeni etalon procene lo
ih i dobrih elemenata u svakodnevici; 2) imaju jasnu viziju
kako od ravog drutva napredovati ka boljem, dakle, posta
vljaju odreeni moralni cilj ije se ostvarivanje prati u istoriji i ljudskom delanju i 3) svakodnevni ivot posmatraju pre
svega kao teren gde se taj cilj ostvaruje, ili gde se vidi dejstvo inilaca koji spreavaju njegovo ostvarivanje. Ukratko,
pojam svakodnevnog ivota neemu slui, vie nego to se
on, kao kod koncepcija iz prethodne grupe, oslukuje" u i
ekivanju ta e iz njega proistei, lako i autonomisti" i ,,heteronomisti", razume se, barataju odreenim teorijsko-pojmovnim aparatom, kod prvih taj aparat vie predstavlja
obnovu za formiranje pitanja, a kod drugih i osnovu za da
vanje odgovora. S time je u vezi jo jedna strukturna sli
nost izmeu marksizma i feminizma: i jedan i drugi, naime,
pronalaze povlaenog aktera. U jednom sluaju proletari
jat, u drugom enski pol dobijaju posebnu istorijsku ulogu u
menjanju drutva, ali i epistemoloku povlasticu da se nji
hova taka gledanja smatra; privilegovanom, utoliko to se
iz nje prua istinitiji pogled na drutvenu stvarnost. U skla
du s time, drutvene nauke treba da stanu upravo na to sta
novite da bi bile adekvatne. I konano, oba ova pristupa
svakodnevni ivot istorizuju i sociologizuju, budui da ga
uklapaju u ire okvire konkretnog drutvenog poretka, nje
gove privrede, politike i kulture (izbor kontekstualizovanosti" iz analitikog reeta). Time se stvara dobrodola protivtea autonomistikoj bezvazdunosti" i idealizmu, a socio
logija svakodnevice se ukotvljuje u, esto runu, realnost
drutvenih odnosa.

120

2. Heteronomija

KRITIKA S V A K O D N E V N O G I V O T A : MARKSIZAM

uvoenje teme svakodnevnog ivota u sociologiju

sociologija svakodnevici kao kritika svakodnevice
U okviru marksistike i marksizmom nadahnute misli o
drutvu tematika svakodnevnog ivota, u vidu svojevrsne re
habilitacije ovog pojma, javlja se u dva talasa: tridesetih go
dina X X veka u kritikoj teoriji frankfurtskog kruga, a ezde
setih i sedamdesetih godina kqd niza autora, na Zapadu i na
Istoku (Herbert Markuze, Agne Heler, Anri Lefevr, Karei Kosik i brojni manje znaajni pisci). Svakodnevni ivot jeste je
dan od amblematskih pojmova kritikog (humanistikog, an
tropolokog) marksizma, odnosno onog pravca razvoja
marksistike misli koji je, otkriem mladog Marksa", preduzeo reviziju klasinog naslea i na njemu pokuao da izgradi
jedan nedogmatski marksizam, primereniji savremenosti.
Dok je filozofska inspiracija preko pojmova ovekovog
generikog bia, postvarenja i otuenja preuzeta prvenstve
no iz Marksovih ranih radova, zaeci socioloke kritike sva
kodnevnog ivota u kapitalizmu nalaze se u istorijskim delovima Kapitala, u kojima Marks daje potresnu sliku neljudskih
uslova ivota radnika u zamahu industrijske revolucije (Marx,
1970, 207-272). Nije re samo o maksimalnoj eksploataciji
koja ne vodi rauna ne samo o elementarnim fizikim potre
bama radnika nego ni o psiholokom oneoveenju pretva
ranjem radnika u privesak maine (1970, 349-388). Iz socio
lokog ugla se takoe opisuje ienje zemlje od ljudi" u
procesu prvobitne akumulacije kapitala, koja zajedno sa
pretkapitalistikim ekonomskim odnosima unitava sve tra
dicionalne oblike ivota, sviknutu svakodnevicu ili, novijim
renikom reeno, svet ivota mase poljoprivrednih proizvo
aa (1970, 630-672), pretvarajui ih u prinudno slobodne
proletere. Osim u Kapitalu, u delima kao to su Poloaj rad
nike klase u Engleskoj i Beda u Engleskoj Marks i Engels
udaraju temelje jednoj moralno nadahnutoj kritici svako
dnevnog ivota, koja se na teorijskom planu moe svesti na
kritiku razliitih oblika otuenja: egzistencije, rada, potreba
te buroaskih odnosa (npr. u porodici) i negativne buroaske
slobode (Palmier, 1973, 57). Po Lefevrovom saimanju,
osnovne teme marksizma, koji je, u svojoj cjelini, kritika
spoznaja svakidanjeg ivota" Sainjavaju: kritika individuali-

Kritika svakodnevnog

ivota:

marksizam

121

teta; kritika mistifikacija; kritika novca; kritika potreba; kritika

rada; kritika slobode (Lefebvre, 1988, 126-145).
Polazei na toj osnovi, humanistiki marksizam i prvog i
drugog talasa nastoji da prevlada ekonomizam kanonskih tu
maenja Marksa i da rekonstituie marksizam kao kritiku
svakodnevnog ivota" (Brown, 1974, 11). Ovi autori tragaju
za odgovorima na dva empirijska pitanja koja je nametnuo
istorijski razvoj: zato, uprkos Marksovim predvianjima, na
Zapadu nije dolo do proleterske revolucije, i emu treba
pripisati izopaavanje revolucije na Istoku - drastino odstu
panje stvarnosti realsocijalistikih drutava od anticipiranog
drutva slobode. Odgovor na prvo pitanje pronalazi se na
polju kulture i svesti, to jest mehanizama koji nisu striktno
ekonomski i ne mogu se svesti na eksploataciju rada. Mani
pulacija, proizvodnja potreba, oblikovanje svesti i miljenja,
nametanje vrednosti i navika uspeno ostvaruju cilj pacifika
cije radnitva; na taj nain obraeni", radnici postaju slepi
za svoje prave interese, revolucionarni potencijal im splanjava i oni se mire sa postojeim poretkom. U pogledu dru
gog pitanja, tvrdi se da pervertiranje postrevolucionarnog
drutva u SSSR-u jasno pokazuje da revolucija ne sme da se
svede na ruenje ekonomskog i politikog ancien regimea i
njegovu zamenu novim dravnim i privrednim ustrojstvom
(mada i to nuno ukljuuje), ve mora da obuhvati i kvalitati
van preobraaj ljudskog ivota, uspostavljanje novih odnosa
meu ljudima, naroito meu polovima i u porodici, novo
oblikovanje ljudske emocionalnosti i, napokon, same; ljudske
linosti. Drugim recima, revolucija se mora iznova protuma
iti i shvatiti kao revolucija svakodnevnog ivota.
Pojam svakodnevnog ivota nema istu teinu i ne doivlja
va jednaku teorijsku razraenost kod svih za nas relevantnih
marksistikih autora. Ponegde nastaju obimne studije, pa se
i itavi opusi organizuju oko teme kritike svakodnevice; drugde se pak tema svakodnevnog ivota samo dotie. Uprkos
meusobnim razlikama, sve ove zamisli pokazuju nekoliko
bitnih zajednikih crta, zahvaljujui kojima one sainjavaju za
sebnu grupaciju raspoznatljivu meu ostalim pristupima sva
kodnevnom ivotu.
1

Uzgred, marksistiki autori razvijaju ove ideje u iznenaujuem

odsustvu komunikacije, uglavnom ignoriui jedni druge (up. isto za
paanje kod Heller, 1969, 65 i Kandi, 1980). Izuzetak je timski rad
frankfurtske kole.
1

122

2. Heteronomija

Tematizacija uvek ima oblik kritike svakodnevnog ivota.

Stvarnost svakodnevice sagledava se iz ugla onoga to ona
treba" da bude, onoga to se u njoj, kako sami marksisti ra
do kau, moe i mora" ostvariti. Lefevrovim reima (1968,
57), ne razdvaja se nauka od kritike", a analiza je istovre
meno polemika i teorijska". Time se pretpostavlja da autor,
u svojevrsnoj privilegovanosti, poseduje znanje o priklad
nim merilima na osnovu kojih e se razgraniiti ono to je
za kritiku od onoga to je za pohvalu. Sociologija svako
dnevnog ivota koja zaobilazi ovakav postupak smatra se
apologetskom i u funkciji ouvanja izrabljivakog i nepra
vednog poretka.
U bliskoj vezi s tim, pojam otuenja ima sredinji znaaj.
Otuenje je, u stvari, vorite kritikog postupka. Unutar ove
sprege - otuenje/svakodnevica - namee se pitanje: je li
otuenost svakodnevnog ivota nuna, imanentna ili istorijsko-empirijska, dakle sluajna? Budui da je, samom priro
dom teorijske zamisli, ovo pitanje uinjeno nezaobilaznim,
autori su prinueni da na nj odgovore, makar impticitno; ali,
kao to emo videti, ti odgovori su esto protivrecni.
Svejedno da li u svakodnevnom ivotu izoluju odreeni
supstrat, nekakvo nepromenljivo jezgro" koje ga ini osobenom sferom ljudskog postojanja (empirijskom ljudskom
univerzalijom", kako kae Agne Heler), ovi autori uoavaju
i opisuju istorijsku, a posebno klasnu izdiferenciranost sva
kodnevice. U tome je jedna od bitnih njihovih specifinosti i
velikih prednosti u odnosu na druge tradicije promiljanja
svakodnevice. Kao to je ve naznaeno, autonomistike"
teorije sklone su da svakodnevni ivot" uzimaju u jednini,
prenebregavajui razlike mau vrstama i sadrajima svako
dnevice razliitih aktera. Zato marksizam ostaje praktino je
dina osnova na koju se, u ovom pogledu, mogu nadovezati
kasnije sociologije svakodnevnog ivota koje ne pristaju na
ovo iskrivljenje. Otud je jasan neomarksistiki prizvuk kod,
recimo, Gidensa i Burdijea.
Tematizacija svakodnevnog ivota najee se vezuje za
moderno drutvo, odnosno kapitalizam, to ide do tvrdnje
da tek moderno drutvo i ima svakodnevni ivot" u pra
vom smislu rei. U sklopu te veze je jo jedna konstanta,
naime isticanje dvostrukog karaktera napretka, koji je stal
no razvijao istodobno potencijal slobode i stvarnost potinjavanja" (Adorno, 1987, 144). Ishod je protivrenost inhe-

Kritika svakodnevnog

ivota:

marksizam

123

rentna modernom dobu: sjedne strane, novi (savreniji, lu

kaviji, delotvorniji) oblici represije i otuenja, a s druge stra
ne, nove, nesluene mogunosti emancipacije. Marksovim
renikom, posredi je ideja, kvantitativnog rasta kao stvaranja
preduslova za kvalitativan skok u jedan iz temelja drugaiji
svakodnevni ivot. U okviru dijalektike modernog razvoja takoe se formulie ideja protivstavljenosti svakodnevice
(sveta ivota") i apstraktnih sistema" (tehnologije, ekono
mije, dravne birokratije), kao i kolonizacije prve drugima.
Teorijska spoznaja svakodnevnog ivota smatra se neo
dvojivom od revolucionarne prakse. Jer, s jedne strane,
svakodnevica (kao, uostalom, i drugi aspekti stvarnosti), ne
moe se pojmiti mimo njenog anticipiranog preobraaja. S
druge strane, drutvena revolucija nije potpuna, a socijali
zmu nedostaje njegov osnovni smisao ukoliko sam kvalitet
obinog ljudskog ivota nije radikalno izmenjen. Tako ova
vienja svakodnevnog ivota, sa svojim zaleem u revoluci
onarnom praxisu, postaju razliite verzije jednog velikog
kulturno-revolucionarnog projekta" ili permanentne kultu
rne revolucije" (Brown, 1974).
Iz toga proishodi pomeranje u shvatanju revolucionar
nog subjekta. Glavni nosilac tako zamiljene revolucije vie
nije proletarijat, ve su to drutvene grupe koje su obrazo
vane na drugaijim (vanekonomskim) temeljima i iji se poJitiki potencijal uobliava u nove drutvene pokrete: stu
denata, ena, omladine, umetnika, raznih manjina, te u
razliite oblike eksperimentalnih zajednica. Svi ti pokreti
koncentriu svoje nezadovoljstvo i zahteve na teren svako
dnevnog ivota - umesto na teren rada, kao ranije - a njiho
ve kljune rei jesu kultura, identitet, znaenja, simboli, me
uljudski odnosi, komunikacija. Ovim znaajnim izdankom
marksizma posebno se bavim u treem poglavlju knige.
FRANKFURTSKA KOLA
U ii zanimanja pripadnika frankfurtske kole nalazi se
internalizacija kapitalistike vladavine u savremenim uslovima kada se ona, po njihovom miljenju, vie ne sprovodi
pukim nametanjem i ogoljenim tlaenjem nevoljnih subje
kata ve bitno ukljuuje sauesnitvo onih kojima se vlada,
On prvenstveno grade na kljunom Marksovom pojmu

124

2. Heteronomija

postvarenja (reifikacije), koje najpre nastaje u ekonomskoj

sferi: proizvodi ljudske delatnosti pretvaraju se u robu, gu
bei upotrebnu vrednost u korist razmenske vrednosti, ali
se u robu pretvara i ljudska radna snaga, dakle ljudski po
tencijali. Logika postvarivanja se potom iri i na druge sfere
ljudskog ivota. Svi ovekovi odnosi - prema svom radu i
njegovim proizvodima, prema drugim ljudima i, konano,
prema samome sebi - postaju postvareni, otueni. U prou
avanju dejstva ove logike na razliitim ravnima drutvenog
ivota autori kritike teorije povezuju Marksa sa Veberovom
dijagnozom racionalizacije modernog drutva kao, iznutra
dvosmislenog i protivrenog procesa (gubitak smisla i slo
bode kao pratei efekti oslobaanja od tradicijom osvetanih oblika ivota; v. Habermas, 1986, 339-399).
Ovo usmerenje dovelo je do zanimanja za sferu svako
dnevnog ivota. Veza se uspostavlja preko pojma kulture u
najirem smislu, koja u svojim mnogobrojnim i meuzavi
snim pojavnim oblicima (navike, obiaji, umetnost, religija,
filozofija", Horkheimer, 1976, 193) obrazuje niz posredujuih nivoa izmeu klasinih marksistikih polova ekonom
ske baze" i ideoloke nadgradnje". Kulturnim iniocima,
koji su se kristalisali u niz relativno vrstih ustanova (porodi
ca, kola, crkva, umetnike institucije), priznaje se autono
mija i samosvojan (sporiji) ritam menjanja kroz istoriju. Naj
znaajniji produkti kulturne proizvodnje u tom irokom
smislu - vidovi kulturnog aparata" - jesu psihiko ustroj
stvo pojedinca i kulturne predstave. Da bi se pojmilo funkcionisanje drutva, a pogotovo modernog, moraju se uzeti u
obzir ljudski naini reagovanja, koji su se stabilizovali u
uzajamnom dejstvu sa sistemom kulturnih institucija na ba
zi procesa drutvenog ivota" (Horkheimer, 1976, 203). Ob
likovanje psihikog lika pojedinca vodi ove autore proble
mu socijalizacije, kao procesa drutvenog formiranja
linosti, a odatle ka porodici kao drutvenoj instituciji. U
2

Re je o Horkhajmerovom Uvodu za Studije o autoritetu i porodi

ci. Ovaj zbornik radova, objavljen u Parizu 1936, bio je zajedniko delo
lanova Instituta za drutvena istraivanja. To je zanimljivo zato to je
zbornik ukljuivao i izvetaje o nalazima empirijskog istraivanja oba
vljenog prethodnih gpdina meu ntlmakim radnicima koje se bavilo i
svakodnevicom. Ove studije autoriteta i porodice posluile su kao
csnova za sva kasnija bavljenja tematikom autoriteta, ukljuujui uve
nu studiju Adornovog tima Autoritarna linost.
2

Kritika svakodnevnog

ivota:

125

marksizam

analizi te spone kao kljuan se namee pojam autoriteta.

Rasadnik karaktera sposobnih da se bezuslovno potinjavaju autoritetu jeste graanska porodica, sa svojom figurom
oca hranioca koji, iako slab i potinjen u spoljanjer.i svetu,
u privatnoj sferi gospodari nad svojom enom i decom.
Funkcija vaspitanja u ovakvoj porodici, neophodna za glatku
reprodukciju postojeeg drutvenog poretka, jeste zauzdavanje prirodnih sposobnosti deteta - koje bi se u protivnom
mogle razviti u stav kritinosti prema vladajuim drutve
nim odnosima - internalizovanje oseanja krivice zbog dru
tvenog neuspeha i usaivanje sklonosti pokoravanja bilo
kojem autoritetu koji se ukae kao dovoljno moan. Sve dok
se globalni drutveni poredak radikalno ne izmeni, smatra
se, nijedna promena vaspitne prakse ne moe iskupiti i re
aktivirati potencijale ljudskosti koji se u porodici kriju.
Preko kulturnih poluga, institucionalna struktura presud
no utie na proces socijalizacije, kojim se spoljanja prinuda
zamenjuje skrivenim; unutarnjim prisilama. Na taj nain se
jo delotvornije onemoguava, ili bar potiskuje, nastanak
potreba, motiva i emocija koje izlaze iz ustaljenih i kulturno
odobrenih koloseka. Dominantna kultura postignua, teh
nike racionalnosti i prilagoavanja prodire u sve sfere po
jedinevog svakodnevnog ivota koje su naoko spontane i
prirodne (lina, porodina, seksualna, emotivna). Prinuda se
javlja u liku iluzije slobode" i prestaje da se prepoznaje kao
ono to jeste. Otvoreno nasilje je prognano iz rodovnih
transakcija svakodnevice, poto ga je internalizacija samorepresije inherentne u organizovanom svakodnevnom ivo
tu" uinila nepotrebnim (Brown, 1974, 92). Hegemonska
kultura (Grami [Gramsci]) uspeva da pomiri protivrenosti
koje nastaju u svakodnevnom ivotu razvijenog kapitalizma,
da ugui tendencije Ka pobuni, nezavisnosti, autonomiji, al
ternativi, ime se drutvo jo vre cementira u postoje
em obliku prinudne integrisanosti. Represivna desublimacija" koju konstatuje Markuze (Marcuse, 1964) udruuje se
sa napretkom tehnologije u materijalnoj proizvodnji i upra
vljanju drutvom i otvara jednodimenzionalnog oveka"
3

Autoritet se definie kao svesna i nesvesna sposobnost ... da

ovek prihvata svoje mesto u poretku i da se podreuje, osobina da
postojee odnose kao takve potvruje u miljenju i delanju. da ivi u
zavisnosti od datih poredaka i tue volje" (Horkheimer, 1976, 203).
3

126

2. Heteronomija

koji vie ne vidi alternativu postojeem. Nasuprot tezi o to

talitarizmu kao kvalitativno novom drutvenom tipu, ovi
autori smatraju da u modernim drutvima, bez obzira na po
litiku formu, postoji kontinuitet u oblicima represije. Fai
zam se objanjava kao ekstremni ishod iste linije razvoja,
gde centri moi vetom zloupotrebom realnih emotivnih
potreba masa uspevaju da ih kooptiraju u svoj politiki pro
jekt (Reich, 1981). S druge strane, kapacitet za slobodu" sposobnost svesnog samoupravljanja proizvodnjom i sva
kodnevnim ivotom - uguen je i u realsocijalizmu gde je,
posle poetnog kratkog razdoblja radikalnih izmena zakono
davstva, represivna moralnost svakodnevice" ostala nedir
nuta, ili je ak ojaala.
Razmatranje trostruke veze psihiki sklop/kultura/instituci
onalna struktura uputilo je ovu grupu autora na psihoanalizu.
Sinteza psihoanalize i marksizma, jedno od bitnih obeleja

frankfurtske kole, obrazlae se nizom uoenih podudarnosti

izmeu tih dveju dotad nespojivih teorija (demaskiranje pri
vida modernog drutva; insistiranje na konfliktu; razotkrivanje
skrivenih pokretaa da bi se oni stavili pod ljudsku svesnu
kontrolu; Brovvn, 1974, 40-42). Frojdomarksizam" se ponaj
vie vezuje za imena Froma (Erich Fromm), Markuzea i Rajha
(Reich). Sinteza se, meutim, odvija tek u reviziji klasinog
frojdizma. Uoava se napetost izmeu njegovih kritiko-subverzivnih i partijarhalno-konzervativnih aspekata. Pripisujui
nagon za smru i agresivnost uroenoj i nepromenljivoj ljud
skoj prirodi, Frojd postulira neotklonjivu protivrenost izmeu
civilizacije i zadovoljstva, koja svaki pokuaj stvaranja jed
nog boljeg sveta unapred osuuje na neuspeh. Psihoanali
tikoj levici ovaj antropoloki pesimizam je neprihvatljiv.
Oni smetaju psihoanalizu u marksistiki makrosocioloki
okvir i obogauju je pojmom otuenja. Oblici otuenja prate
se prevashodno kroz obeleja drutvenog karaktera" kakav
4

Treba rei da je u ovoj taki dolo do neslaganja meau lanovima

Instituta za drutvena istraivanja. Dok From odbacuje Frojdov pesimi
zam i nemogunost popravki" sveta, ostali lanovi, orvenstveno
Horkhajmer i Adorno, kritikuju Tu reviziju kao zatupljivanje Frojdovog
negativnog" naboja koji jej po njihovom miljenju, poivao upravo u
antinomijama i biologizmu.Fromov pristup oznaavaju kso preuranje
nu sintezu koja, u drutvu nepomirljivih protivrenosti, ima harmonistiarske" konotacije. Ovo neslaganje bilo je glavni razlog Fromovog
razlaza sa Institutom (Jay, 172).
4

Kritika svakodnevnog

ivota:

marksizam

127

sa formira u modernom drutvu, a ije se manifestacije pronslaze u razliitim praksama svakodnevnog ivota. From ob
javljuje potrebu za jednom seksualnom sociologijom" koja
istrauje psihiku bedu" povezanu sa porodicom, onakvom
kakva je institucionalizovana u buroaskom drutvu, i seksu
alnim potiskivanjem koje se pojedincu usauje najpre pri
marnom socijalizacijom, a potom perpetuira preko kulturnog
aparata. From preuzima, uz modifikacije, Frojdovu tipologiju
karaktera na oralni, analni i genitalni. Analni tip karaktera, i
je su osnovne osobine urednost, tedljivost, sklonost posedovanju, puritanizam i moralistika krutost, From vezuje za
kapitalizam (Fromm, 1964). Izlaz iz postojeeg stanja nudi je
dino seksualna revolucija, kao nuan sastojak opte drutve
ne revolucije, kojom e-se seksualno potiskivanje dokinuti.
No, zahvaljujui tehnikom napretku savremenog dru
tva, novi oblici represije praeni su i dosad nevienim
emancipatorskim potencijalima: nasuprot Frojdovom pesi
mizmu, frojdomarksisti su uvereni u mogunost preokreta
nja elemenata kulturne tradicije, koji sada slue dominaciji, u
subverzivne inioce koji e otvoriti vrata jednom kvalitativno
Drugaijem drutvu, gde e ljudi, osloboeni drutvene i psi
hike prinude, svesno sarrjoregulisati svoj svakodnevni i
vot. U jednoj formulaciji From to naziva mogunou - stvo
renom gomilanjem drutvenog bogatstva bez presedana povratka matrijarhalnoj kulturi" nepotisnute polnosti, kulturi
ije su osnovne vrednosti srea, solidarnost, ljubav i saoseanje (Jav, 158-160). Predvia se, dakle, nastupanje jednog
neotuenog svakodnevnog ivota. Sa unekoliko drugaijih
polazita i u stroe filozofskoj argumentaciji, svakodnevica
na slian nain figurira i u Blohovoj (Ernst Bloch) filozofiji
utopije (v. Brand-Smitrrans, 1989).
Manje izriito psihoanalitika linija istraivanja frankfurt
ske kole vezana je za Horkhajmera i Adorna. Preko ideje
kulturnih predstava i kulturnog aparata, ona stie do analize
masovne kulture. Njen je optimizam mnogo manje nagla
en, pogotovo u spisima nastalim posle Drugog svetskog
rata. Ovi autori prilaze svakodnevnom ivotu preko proua
vanja savremene masovne kulture koju denunciraju kao
kulturnu industriju". Za njih, masovna kultura je u sprezi sa
drutvenom nepravdom i tlaenjem, jer nudi iluziju sree i
sklada (lanu harmoniju") u drutvu u kojem to niti postoji

128

2. Heteronomija

niti moe postojati pod sadanjim uslovima. Promoviui

postvarenu, lanu kulturu, masovna kultura ukida negativni"
potencijal klasine visoke kulture; ona sputava ljude na mno
go suptilnije i efikasnije naine nego otvorena represija, navo
dei ih da se pasivno mire sa postojeim stanjem. Prosvetiteljstvo, koje je zapoelo kao emancipatorski projekt, zavrava u
ironinom samopreokretanju, dovevi do porobljavanja oveka daleko delotvornijim sredstvima nego ikada pre. ak i istin
ska graanska individualnost slabi, uprkos suprotnom prividu
rairenog individualizma. U svojim nepotkupljivo kritikim i
otroumnim belekama o svakodnevici, pisanim u emigraciji
u SAD, Adorno (1987) ilustruje efekte procesa komercijalizacije i masifikacije na sitnim primerima iz obinog ivota.
Autori kritike teorije prve generacije zasluni su za prvo
uvoenje tematike svakodnevnog ivota u drutvenu teoriju
na velika vrata". Za sociologiju je to znaajnije od fenomenoloke koncepcije, koja se razyija u isto vreme, jer ova po
tonja isprva ostaje u okvirima filozofije i tek mnogo kasnije
poinje da utie na teoriju o drutvu. Doprinosi pripadnika
kritike teorije pre svega su sadrinski - pojam svakodnevi
ce razvijaju u njegovom supstantivnom pre nego formal,nom aspektu - jer su oni popli da istrauju aspekte ljud
skog drutvenog ivota koji su dotad uglavnom bili po
strani od naunog zanimanja. No, pojam svakodnevice kod
njih nema samostalnu ulogu, nago figurira u sklopu optijih
teorijskih intencija. Marksistiki pisci koje emo sada po
drobnije prikazati neposredno su se pozabavili svakodnev
nim ivotom i ovaj pojam umnogome precizirali, ali su zadr
ali normativnost i praxis-orijertisanost svog pristupa, zbog
kojih je svakodnevni ivot i kod njih heteronoman.
KAREL KOSIK

U uticajnoj studiji ekog filozofa Karela Kosika Dijalektika

konkretnog svakodnevni ivot igra bitnu ulogu. On se opisu
je kao svet pseudokonkretnosti", koji se oveku javlja kao
navodno" i prividno" blizak. Objekti i predstave koje ga sa
injavaju, zahvaljujui svojoj pravilnosti, neposrednosti i oiglednosti, izgledaju samostalno i prirodno, odnosno presta
ju da se prepoznaju kao rezultati ljudske prakse: fetiizovani
ASU. Pseudokonkretnost je zapravo autonomna egzistencija
produkata ovekovih i redukcija oveka na nivo utilitarne

Kritika svakodnevnog

ivota:

marksizam

129

prakse" (Kosik, 1967, 43). Otuenje je, dakle, ugraeno ve u

samu definiciju svakodnevnog ivota shvaenog kao pseudokonkretnost", za koju se izriito kae da se javlja samo u
odreenim drutveno-istorijskim formacijama.
Svakodnevica kao pseudokonkretnost jeste svet ,,u ijem
se pravilnom ritmu ovek kree s mehanikom instinktivnou i s oseanjem poznatosti" (1967, 100). Obeleja tog sveta
jesu mehaninost, poznatost, poverljivost, instinktivnost, savladljivost i-dohvatljivost (1967, 93-94). Uz utilitarnu praksu",
karakteristinu za ovakvu (otuenu) svakodnevicu, ide teku
e miljenje" (svakodnevna", naivna" ili obina svest").

Ono stihijski reprodukuje" predstave i spoznaje samo pojav

nu stranu stvari (spoljanji izgled predmeta i nain njihove
upotrebe). Budui proizvod fetiizovane, loe" prakse, ova
svest ne zahvata sutinu ili istinsku prirodu stvari, kao to to
svakodnevni akteri misle, nego samo privide, jer je posredi
projekcija odreenih petrificiranih istorijskih uslova u svesti
subjekta" (1967, 39). Preduslov za filozofsko i nauno milje
nje, odnosno svako miljenje koje hoe da adekvatno upozna
stvarnost, jeste ukidanje prividne samostalnosti sveta nepo
srednog dnevnog dodira", obaranje pseudokonkretnosti da
bi se dospelo do konkretnosti (1967, 39-40). Dakle, prodira
nje iza zaslona svakodnevnog sveta i njemu imanentnog mi
ljenja preduslov je za nauku. Zahtev za destrukcijom pseu
dokonkretnosti" Kosik oznaava kao jednu od crvenih niti
filozofije XX veka, pripisujui je ne samo marksizmu nego i
pozitivizmu, fenomenologiji i egzistencijalizmu (1967, 41).
Meutim, prodor iza prividne vrstine fetiizovane svakodne
vice ne treba zamiljati kao puko cepanje zavese" da bi se
videla istina. Da bi svet mogao biti 'kritiki' osvetljen, samo
objanjenje se mora postaviti na tle revolucionarne prakse"
(1967, 42). U duhu jedanaeste teze", dakle, razbijanje svako
dnevnih privida nije izvodljivo tek spoznajnim i kritikim delatnostima uma, ve pretpostavlja revolucionarnu praksu.

Jedna od navika svakodnevne svesti jeste da otro me

usobno protivstavlja svakodnevicu, kao poznatu i blisku, i
istoriju kao transcendenciju koja se odigrava iza njenih lea
i ubacuje se u svakidanjost u vidu katastrofa" (1967, 95). U
njihovim sudarima - kao u situaciji izbijanja rata, koji razbija
rutinu svakodnevice, ali samo zakratko, jer ,,i rat ima svoju
svakidanjost" (1967, 94) - otkriva se mistifikovanost ove
opozicije. Svakidanjost i istorija se meusobno proimaju,

130

2. Heteronomija

to se moe valjano pojmiti tek u okvirima marksizma, koji,

istorizujui oveka, ukida i premoava antinomiju svakida
njice i Istorije". U svom pokuaju istorizacije svakodnevice,
meutim, Kosik se zadrava na pukom tvrenju o proetosti" i neodvojivosti" svakodnevnog i istorijskog ne kazujui
nita o mehanizmima tog meuproimanja, o smerovima
uzrono-posledinih veza i uzajamnog uslovljavanja.
Na pitanje o nunosti otuenja svakodnevnog ivota Ko
sik odgovara izriito odreno. On, pod oznakom filozofija
brige", kritikuje Hajdegera zato to univerzalizuje jedan istorijski specifian, ne-nuni svakodnevni ivot: svakodnevica
je kod njega nepopravljivo neautentina, a za dosezanje
autentinosti neophodan je uslov odbacivanje svakidanjosti (1967, 97). lako i sam priznaje mogunost, ak poeljnost
dostizanja autentinosti, Kosik njegove preduslove vidi drugde - kao to je ve naznaeno, u revolucionarnom preo
braaju drutvenog ustrojstva. Neto bitno, ipak, ostaje ne
jasno: kako Kosik zamilja taj budui, iskupljeni, autentini
svakodnevni ivot koji e proistei iz revolucionarne prak
se? Hoe li on nositi iznete odrednice (koje su sada definisane kao odrednice pseudokonkretnosti")? Postoje li neki ele
menti svakodnevice koji su sami sobom i nepopravljivo
otueni; ili e se, moda, i oni, makar ostali formalno isti,
po smislu i sutini" preobraziti u preobraenom kontekstu
drugaijeg drutva i drugaije svakodnevice?
ANRI L E F E V R

Vie no kod ijednog drugog marksistikog autora - a

moda i autora uopte - pojam svakodnevnog ivota ima
centralno mesto u opusu Anrija Lefevra. Nekoliko obimnih
studija, pisanih u rasponu od gotovo etiri decenije, u celini su posveene ovom pojmu, koji igra vanu ulogu i u dru
gim delima. Ideju kojom se rukovodio Lefevr saima na sledei nain: Ne samo da je svakodnevno jedan pojam, nego
ovaj pojam moemo uzeti kao nit vodilju da bismo upoznali
5

Tri toma Kritike svakidanjeg ivota - Uvod" (1946), Osnove jed

ne sociologije svakidanjice" (1961) i Od modernosti do modernizma"
(1981) - objavljeni su u srpskohrvatskom prevodu u jednoj knjizi (Lefebvre, 1988). Osim ove tri studije, tematikom svakodnevice neposred
5

no se bavi i Svakodnevni

ivot u modernom

svetu (Lefebvre, 1968).

Kritika svakodnevnog

ivota:

marksizam

131

'drutvo' (Lefebvre, 1968, 59). Sredinji analitiki znaaj

svakodnevice izraava se i drugim recima: Gdje se nalazi
stvarna realnost? gdje se odvijaju stvarne promjene? u nemisterioznim dubinama svakidanjeg ivota! Historija, psi
hologija, znanost o ovjeku treba da postanu studij svakida
njeg ivota" (Lefebvre, 1988, 117).
Lefevr je mislilac irokog zahvata i jo irih interesovanja. Njegov humanizam, ivost percepcije, sposobnost da
se u najneznatnijim detaljima svakodnevice uoe aspekti
neophodni za izgradnju kritike slike drutva u kojem ivi
mo, ostavili su dubok trag i na marksistiku i na nemarksistiku drutvenu teoriju i neizmerno doprineli oivljavanju
interesovanja za svakodnevni ivot. Ta ivost i otvorenost
uslovila je, s druge strane, izvesnu nebrigu prema pojmovi
ma, koja bi se benevolentno mogla opisati tako da je ,,Lefebvreu strana svaka linearnost i zatvorena jednoznanost"
(Kalanj, 1988, xiii), a manje benevolentno kao pojmovna alj
kavost. Lefevrovi spisi o svakodnevnom ivotu veoma su
heterogeni: tu su zastupljeni razliiti anrovi, od apstrakt
nog filozofiranja, preko lirsko-esejistikih beleki i sociolo
kih mini-studija, pa do politikih obrauna sa ideolokim
'protivnicima. U tom uzburkanom toku pojmovi ostaju prili
no neodreeni. Nedoslednost je moda jedino ega se Le
fevr dosledno dri, to se, u zavisnosti od ugla gledanja,
moe shvatiti i kao prednost i kao mana.
Svoj pristup Lefevr izriito odreuje kao kritiku svako
dnevnog ivota. Spoznati svakidanjicu znai htjeti je preo
braziti. Miljenje je uspijeva shvatiti i definirati jedino ako se
prilagodi projektu ili programu radikalnog preobraaja. (...)
[Treba] shvatiti realnost spoznavajui je u ime moguega,
kao da implicira mogue" (1988, 291). Lefevr naglaava da
nije u pitanju empirizam, koji gomila injenice (ili pseudoinjenice"), ni socijanopsiholoko prouavanje meuljudskih
odnosa, ni istorijski prikaz oblika svakodnevnog ivota u
razliitim razdobljima, ni brodelovsko prouavanje materijal
ne kulture koje, po Lefevrovoj oceni, podrazumeva stati
nost svakodnevice (1968, 59-62). Lefevrovska analiza pret
postavlja jedno polazite iz kojeg se bezbrojni, empirijski
6

Podrobna kritika Lefevrove upotrebe pojmova moe se nai u:

Kandi, 1980, 7-9, 19, 3 6 - 4 3 , 50-51, 63, 9 0 - 9 6 .
6

Prepoznajemo distanciranje od amerikih mikrosociologija.

132

2. Heteronomija

opaljivi elementi svakodnevnog ivota belee i sagledavaju

kroz vrednosno soivo. No, treba rei da to vie vai u pro
gramskom smislu, kao definicija pristupa; u njegovoj primeni, Lefevr se koleba izmeu empirijskog i normativnog zna
enja pojma svakodnevnog ivota, lako taj pojam zauzima
sredinje mesto, autor se prema njemu odnosi ambivalent
no i ispunjava ga veoma raznorodnim sadrajima.
Vrednosno soivo Lefevrove kritike svakodnevice odre
eno je pojmom otuenja. Cela 'Kritika' organizovana je
oko pojma alijenacije" (1988, 3). U osnovnom smislu, otu
enje znai dehumanizaciju i porobljavanje oveka putem
njegovih sopstvenih proizvoda; ono znai da je ovek otrg
nut od sama sebe, od prirode, od svoje prirode, od svoje
svijesti, odvuen u sferu neljudskog svojim vlastitim dru
tvenim proizvodima". No, to je bio nuan nusproizvod istorijskog razvolja, jer jedino se na taj nain ovek mogao iz
dii iznad ivotinjskog". Upravo je sada dolo vreme da se
ponovo pronae jedinstvo, da ovek ponovo nae sama
sebe" (1988, 152). Otuenje se javlja u najraznovrsnijim ob
licima, i ne treba ga ekonomistiki svoditi samo na otuenje
u sferi rada i kroz trite. Svakodnevni ivot je polje u kojem
ti mnogostruki oblici otuenja dolaze do najjasnijeg izraaja,
te ih tu treba i posmatrati. Ako se pojam otuenja uzme
izolirano, nedijalektiki", postoji opasnost da se on pretvo
ri u etiketu koju svako moe da prilepi bilo emu to mu se
ne dopada; filozof, naprotiv, treba da uspostavi pojam i
njegovo univerzalno znaenje" i zatim ga konfrontira s kon
kretnim situacijama svakodnevnog ivota" (1988, 71). U tre
em tomu Kritike", Lefevr je oprezniji: tvrdi da je teko pro
nai jedan, objektivan i univerzalan kriterijum otuenja, te je
bolje razraditi njegovu tipologiju; onda bi otuenje svako
dnevnog ivota bilo jedan od tipova (1988, 382). Namee
se, meutim, pitanje: na koji je to nain Lefevr uinio pojam
otuenja analitiki upotrebljivim (primena na konkretne si
tuacije")? Na osnovu onoga to sam s pojmom ini, tekp je
oteti se utisku da ga upravo on lepi kao etiketu" na sve to
mu se ne dopada. Na ovoj, prelomnoj taki Lefevrov neraz
mrsivi i nereflektovani vor normativnog i empirijskog mo
da je najuoljiviji.
Svakodnevnom ivotu, smatra Lefevr, moe se pristupiti
jedino iz filozofije. Pojam 'svakodnevnog' potie iz filozofi
je i bez nje se ne moe razumeti"; no, odmah se uvod mo-

Kritika svakodnevnog

ivota:

133

marksizam

menat jedanaeste teze". Pojam svakidanjeg ne potie iz

svakidanjeg; on ga ne odraava; on pre izraava njegov
moguni preobraaj" (1968, 31). Filozofija, i to marksistika,
predstavlja jedino adekvatan okvir zato to specijalizovane
drutvene nauke, koje se bave pojedinim aspektima svako
dnevnog ivota, rascepkavaju njegovo sutinsko, organsko
jedinstvo, koje je njegovo najznaajnije obeleje. Tako
shvaen, svakodnevni ivot sam po sebi sainjava totalitetali je jo i aspekt" totaliteta (celokupnog drutva), njegov
nivo", proizvod" ili ostatak". Kao totalitet, svakodnevni
ivot se uzima u svom organskom jedinstvu, sintezi svih sa
stavnica ljudskosti. Kao ostatak, svakodnevni ivot je ono
to preostaje posle odstranjivanja specijalizovanih delatnosti kojima se bave posebne nauke, neka vrsta strune pra
znine" (koji je ovde, opet, u izvesnom smislu totalitet").
On ima duboku vezu sa svim djelatnostima. ... On je njiho
vo mjesto stjecita, i njihova veza, i njihovo zajedniko tlo.
Upravo u svakidanjem ivotu se oblikuje i konstituira cjeli
na odnosa koja stvara od ljudskog ... cjelinu" (1988, 83-84).
Specijalizovane delatnosti (politika, religija, filozofija, umetnost, nauka), iako izdvojene iz svakodnevnog ivota zahva
ljujui ekonomsko-istorijskom razvoju, ne mogu postati od
njega sasvim nezavisne. On nas sa svih strana, odasvud,
okruuje i opkoljava. Mi smo u njemu i izvan njega. Ni jedna
djelatnost koju nazivamo 'uzvienom' ne svodi se na nj, no
ni jedna se od njega ne odvaja. ... [Svakodnevni ivot osta
je] rodno tlo koje je hrani" (1988, 247). Kao nivo totaliteta
drutvene prakse pak, svakodnevni ivot obavlja ulogu po
srednika izmeu razliitih polova koje univerzalno obeleavaju ljudsko stanje: tu su, najpre, par priroda-kultura, zatim
individualno-drutveno, materijalno-duhovno, astrukturalno-strukturisano: svakodnevica je posredni i prelazni ni
vo", mjeavina prirode i kulture, povijesnog i ivljenog, in
dividualnog i drutvenog, realnog i irealnog, mjesto prelaza
i susreta, interferencija i sueljavanja" (1988, 251). U njemu
se zamjeuju najkonkretnija dijalektika kretanja: potreba i
elja, uivanje i neuivanje, zadovoljenje i liavanje (ili fru
stracija), ispunjenje i praznine, rad i ne-rad. (...) [To se] mije
a u krugu koji se neprekidno obnavlja" (1988, 250).
8

To, meutim, ne spreava Lefevra da drugom tomu Kritike da

podnaslov Osnove jedne sociologije svakidanjice".
8

134

2. Heteronomija

U odreenoj, premda nerazjanjenoj vezi s prethodnim,

za pristupanje svakodnevici naglaava se uloga praxisa, od
nosno produkcije u irem smislu". Ovako shvaen praxis
ukljuuje proizvodnju ne samo materijalnih dobara ve i du
hovnih proizvoda, potreba, odnosa, orua, odnosno stvara
nje oveka kroz istoriju; on takoe obuhvata reprodukciju bioloku, materijalnu, drutvenih odnosa (1988, 400-401;
1968, 63). Upravo u svakodnevnom ivotu, a ne u dalekim
sferama drave ili kulture, treba tragati za sutinom viesloj
nog procesa koji spaja praxis i poiesis. U svakidanjem ivo
tu je smeteno racionalno jezgro, stvarno sredite praxisa"
(1968, 64). Lefevr tu razvija svoju dosta uticajnu tipologiju
vrsta praxisa. Repetitivni i inventivni praxis izdvojeni su kao
osnovni tipovi; oboje su integralne sastavnice svakodnevnog
ivota, koji predstavlja mesto njihovog susreta i spajanja"
(1988: 402). Nadalje, tu su totalni revolucionarni praxis,"
delimino revolucionarni (npr. privredni razvoj), spoznaja, po
litika, te specifine prakse (vezane za odreene profesije i
drutvene grupe) (1988, 403-404).
Subjekt svakodnevnog ivota shvaenog kao totalitet"
jeste totalni ovek", koji se u njemu stvara i ostvaruje. U
svom empirijskom smislu, ovaj pojam hoe rei da ovek ni
je samo fiziko, bioloko, ekonomsko ili kulturno bie, pa
ipak jeste sve to istovremeno; zato totalni humanizam" pre
uzima od parcijalnih nauka saznanja o pojedinanim aspekti
ma koje stapa u jedinstvenu sliku. S druge strane, uzet nor
mativno, totalni ovek" je onaj napokon ljudski ovjek",
sutina ovjeka", koja jo nije postojala i ne moe unapri
jed postojati", jer se ostvaruje akcijom i u praksi, to jest u
svakidanjem ivotu" (1988, 135).
Jedna od sredinjih kategorija Lefevrovog vienja sva
kodnevice jeste ambigvitet. On se uspostavlja kao ivljena
situacija na temelju priguenih, ublaenih protivurjenosti,
9

10

Pojmovna konfuzija, ini se, dostie vrhunac u iskazima, kao to

je, na primer, ovaj: Svakidanjica se ne podudara s praksisom. Shva
ena u cijeloj svojoj veliini, podudara se s totalitetom na djelu: obu
hvaa istodobno bazu i superstrukture, i interakciju obaju ... Za nas je
svakidanje jedan nivo" (1988, 250).
Repetitivni praxis podrava ljudski svijet... u njegovoj je osno
vi i gradi njegovu postojanost"; sam po sebi nije otuujui, ali ni do
voljan, ve se mora spojiti sa stvaranjem novoga (1988, 402).
Kao to se moe pretpostaviti, ovom tipu Lefevr daje prioritet
(1988, 403).
9

10

11

Kritika svakodnevnog

ivota:

marksizam

135

nezamijeenih kao takvih" (1988, 387). Ambigvitet se, po Lefevru, u svakodnevici pronalazi na vie nivoa. Recimo, ene prevashodni akter svakodnevice" kod Lefevra - jesu utje
lovljenje ambigviteta" (1988, 388). Nadalje, u svakodnev
nom ivotu uporedo teku obinost" i neobinost": Lefevr
insistira da svakodnevno sadri ne samo rutinu, banalnost,
sivilo ve i vanrednost, dramatinost, veliinu. On svako
dnevicu vizualizuje kao kontrastirani diptih", iju jednu stra
nu ini beda svakidanjice (dosadni poslovi, ponienja, vla
davina broja, repetitivnost, prikraenost), a drugu veliina
svakidanjice (kontinuitet ivota, telesnost, prisvajanje pro
stora i vremena, stvaranje sveta kroz praxis; 1968, 71-72).
Ranije spomenuta uloga posrednika dodeljena svakodnevi
ci takoe je vid njenog ambigviteta.
U jednom od pravaca istraivanja Lefevr vezuje sam po
jam svakodnevnog ivota za modernost, odnosno savremeno industrijsko drutvo. U tom svom, modernom, liku sva
kodnevni ivot obuhvata tri osnovne sfere delatnosti - rad,
porodicu i dokolicu. U sponi izmeu svakodnevice i modernosti smeteno je i Lefevrovo trajno zanimanje za grad, ur
banizaciju i urbano pitanje. Kategoriju urbaniteta on smatra
[kljunom za analizu savremenog sveta, jer se tu odraavaju
posledice industrijalizacije. Urbano pitanje postaje glavna
tema u brojnim Lefevrovim radovima (o tome v. Vujovi,
1982, 94-132; Vujovi [ur.], 1988) gde prouava otuenje
gradskog ivota i zamilja jedan drugaiji grad. Ovaj pravac
Lefevrovog rada se kasnije proiruje u razmiljanje o pro
storu uopte: svojom studijom Proizvodnja prostora (Lefebvre, 1991) on pokuava da utemelji jednu novu disciplinu,
nauku o prostoru", koja e u sebi saeti saznanja i perspektive svih disciplina koje se prostorom bave iz raziitih uglova: filozofije, semiologije, arhitekture, istorije umetnosti, ur
banizma, ekonomije, politike nauke. No, pre svega je u
pitanju jedna sociologija prostora, budui da se u sreditu
pristupa nalazi pojam drutvene prakse kojom se prostor
gradi/stvara, ali i koristi, doivljava i osmiljava: jednom
reju, proizvodi. Lefevrova intencija da ne ostane na pukom
opisu postojeeg i vidljivog prostora, ve da se zae iza"
povrine, ka razumevanju smisla veze izmeu ljudskih po
treba i njihovih prostornih ospoljenja, doprinosi sve veoj
aktuelnosti ove studije, koja poslednjih godina postaje naj
citiranije Lefevrovo delo.

136

2. Kateronomija

Vratimo se glavnoj niti, Lefevrovom poimanju svakodne

vice u uem smislu rei. Tamo gde svakodnevni ivot shvata kao iskljuivo savremen' fenomen, Lefevr tvrdi da ranija
drutva (drevna carstva, antiki svet itd.) uopte nisu imala
svakodnevni ivot. U takvim drutvima, sve ljudske aktivno
sti bile su obeleene jedinstvenim stilom", a svakodnevnim
poslovima proetim umetnou i religijom, davao je smisao
sveprisutni mit. Odnosno., na lefevrovski nain reeno,
proza sveta" jo uvek je bila proeta poezijom". Tek sa ka
pitalizmom, zapravo tek kada, poev od XIX veka, konku
rentski kapitalizam ustupa mesto kapitalizmu koji kontrolie
trite, svakodnevni ivot postaje rascepkan, obesmiljen,
bez stila" - to jest on tek tada nastaje u pravom smislu re
i (1968, 59-60, 75-76) 1988, 462-465). U dananjem dru
tvu, koje se oznaava kao birokratsko drutvo dirigovane
potronje", svakodnevni ivot postaje predmet programira
nja, oblikovanja, kontrole, normalizacije, ime se-zadovolja
vaju zahtevi ekonomskog sistema (kontrola nad potroai
ma putem oblikovanja potreba) i potrebe dravne uprave
(1988, 592-593; 1968, 133-208). U dananjim uslovima opa
danja starog imperijalizma svakodnevni ivot preuzima ulo
gu nekadanjih kolonija: vladajue snage programiraju sva
kodnevicu masa, koje su dvostruko eksploatisane (i kao
proizvoai i kao potroai) i kojima se putem medija obja
njava kako treba da ive (1988, 516).
U pogledu revolucionisanja svakodnevice, Lefevr iznosi
radikalnu tezu da je svakodnevica danas preuzela determiniuu ulogu koju je ekonomski nivo drutva igrae u Marksovo doba. Danas svakodnevni ivot dominira, on rezultira iz
jedne globalne (ekonomske, politike, kulturne) klasne stra
tegije"; zato u nae vreme upravo taj nivo treba napasti" u
saznajno/praktino-revolucionarnom naporu (1968, 360). Be
da svakidanjice u realsocijalizmu dokazuje da promena pri
vrednog i svojinskog poretka sama po sebi ne znai nita.
Revolucija dananjice mora biti totalna" i uzeti oblik per
manentne kulturne revolucije" iji su ciljevi ambiciozni. Naa
kulturna revolucija ne moe imati samo naprosto 'kulturne'
ciljeve. Ona usmerava kulturu ka jednoj praksi: preobraenoj
svakodnevici. Revolucija menja ivot, a ne samo dravu ili
svojinske odnose. Prestanimo da sredstvo shvatamo kao
cilj!" (1968, 372). Ta transformisana svakodnevica bie obeleena povratkom davno izgubljenog stila": u ljudski ivot

kritika svakodnevnog

ivota:

137

marksizam

vratie se igra, ludiko, praznik, rehabilitovae se pojmovi

dela" (nasuprot proizvodu"), prisvajanja (appropriation),
stvaranja i slobode (Lefebvre, 1968, 363-364).
Ako samemo ono to je dosad reeno, vidi se da pod
terminom svakodnevni ivot" Lefevr misli na raziite stvari.
Evo pokuaja rekonstrukcije osnovnih odreenja koja on
tom pojmu pripisuje:
1) sfera neosveenostj, neposrednog i nereflektovanog
iskustva; ljudska materija", golema bezoblina slabo defi
nirana masa". Ovako shvaen svakodnevni ivot obeleen je
epitetima kao to su amorfnost, astrukturalnost, ambigvitet,
tromost, toplina, sve do lepljivosti". To je ono to se te
ko i sporo menja kroz istoriju, a po implikaciji je univerzal
no, jer svaki individualni ivot i drutvena formacija obuhvataju svakodnevni ivot" u ovom smislu;
1a) ostatak od specijalizovanih delatnosti, tamna masa"
ili rodno tlo" s kojim one, odvojivi se od njega, ipak osta
ju vazda povezane. Ovo se javlja tek s podelom rada;
2) posredujui nivo izmeu komponenata ljudskog ivo
ga: ponovo je u pitanju univerzalna pojava, jer ljudskom
drutvu su neophodne obe strane veitih opozicija, kao i
posredovanje meu njima;
3) kolonizovana i dirigovana stvarnost ljudi u modernom
drutvu (proza" bez poezije", obesmiljenost, otuenost);
4) realnost ivota pojedinih klasa i drutvenih grupa, od
reena kao idealan tip" kontrastiranjem prema drugima.
12

13

14

Svojom opinjenou igrom i praznikom", odnosno, u irem

smislu, krupne uloge estetskog u shvatanju ljudskosti (veza umetnosti
i slobode), Lefevr je blizak nizu avangardnih umetnikih pokreta: tride
setih godina bio je pod uticajem nadrealista, a ezdesetih on utie na
situacioniste", nove pokrete u'arhitekturi itd. (Kandi, 1980; Gardiner,
2000). S druge strane, rehabilitacijom principa zadovoljstva" Lefevr se
pribliava Markuzeu.
Up. metaforu koljke: treba istraivati i ljuturu (ono to je u i
votu odreeno, fiksirano, a i smrtno, i mrtvo"), ali ne zaboravljati ni
onaj sluzavi, bezoblini sadraj u njoj, ljepljiv i mekan", koji ljuturu
zapravo stvara, i koji je jedino iv (Lefebvre, 1988, 342-343).
U toj lepezi jedan pol ine ljudi ogrezli u svakidanjici" shvaenoj
kao zona vlanosti, zapare i prisnosti" iji su atributi nizina", repetitivhost, elementarnost, spontanost, ogranienost, ciklinost, konkretnost,
sputanost. Drugi pol ine ljudi bez svakidanjice", ija je egzistencija
obeleena atributima visine", vanrednosti, izvetaenosti, formalnosti,
12

13

14

138

2. Heteronomija

U ovom znaenju, svakodnevica je imanentno otuena, a

empirijski neuniverzalna;
5) najosetljivije, najnapetije podruje dananjeg drutva,
prema tome podruje odakle e krenuti revolucija; ono to
e se revolucijom preobraziti od izdvojenog segmenta dru
tvenog ivota ponovo spojiti sa ostalim delatnostima u to
talitet drutvene prakse".
Jasno, razliita Lefevrova odreenja svakodnevice ne
stoje u istom odnosu spram dva temeljna pitanja - naime,
univerzalnosti i otuenja. Pitanje univerzalnosti ima dva
aspekta: istorijski (da li su sva drutva kroz istoriju imala
svakodnevni ivot?) i unutar drutveni (da li svi pojedinci u
drutvu imaju svakodnevni ivot?). U prvom smislu, meu
navedenim znaenjima pojma svakodnevnog ivota, 1 i 2 su
na strani univerzalnosti, a 1a, 3, 4 i 5 partikularnosti. U dru
gom smislu, samo je 4 socijalno partikularno. Drugo pitanje
tie se otuenja: da li je svakodnevica nuno otuena? Na
ovo pitanje, znaenje 1 je ambivalentno, znaenja 3 i 4 daju
potvrdan odgovor, a znaenja 1a, 2 i 5 odrean. Znaenje 4
uvodi otru klasnu izdiferenciranost koja nedostaje u ostali
ma; osim toga, u ovom znaenju kategorije ambigviteta" i
posredovanja" odjednom nestaju. Metodologija idealnog
tipa koja se primenjuje u ovom sluaju potpuno odudara od
analitikog postupka upotreblienog drugde. Kod znaenja 5
ostaje potpuno nejasno hoe li taj budui, revolucionisani
svakodnevni ivot biti uopte svakodnevni ivot", i u ko
jem smislu.
Meutim, Lefevrov znaaj zasigurno se ne iscrpljuje u
propustima koje moe identifilcovati jedna stroga pojmovna
analiza. Osim razraenih pojmova i teorijske doslednosti,
sociologiji svakodnevnog ivota je neophodno jo mnogo
toga; upravo te jae strane Lefavrovog dela ine da on, u izvesnom smislu, jo uvek zauzima centralno mesto meu
sociolozima svakodnevice. Nekim konkretnim temama koje
:

irine, slobode, linearnosti, apstrakcije, avanture, lako se akteri dvaju

tipova egzistencije tek delimino socioloki specifikuju (drugonavedeni se pripisuje mondenu, intelektualcu i dravniku"), oigledno je da
autor ima na umu kontrast izmeu radnitva, na jednoj strani, i viih
klasa i slobodnih profesija, na drugoj. Takoe se moe pretpostaviti da
Lefevr misli na ovo znaenje pojma kad kae da su ene privilegovani
akteri svakodnevnog ivota.

Kritika svakodnevnog

ivota:

marksizam

139

je meu prvima socioloki ispitivao - kao to su tehnizacija

ivota u domainstvu, enska tampa, razliiti vidovi dokoli
ce, iskustvo savremanog grada, odraavanje na svakodne
vicu izmenjenog poloaja radnitva u automatizovanoj in
dustriji i moge druge - zatim itavim oblastima u ijem je
osnivanju sudelovao, kao to je sociologija prostora, a pre
svega radoznalou i otvorenou duha, istrajnim humani
zmom i opredeljenjem da u svakoj drutvenoj pojavi traga
za onim njenim stranama koje se tiu opipljivog.iskustva
stvarnih ljudi, Lefevr ostaje neiscrpan izvor nadahnua za
sociologe svakodnevnog ivota.
A G N E HELER I BUDIMPETANSKA K O L A

Pripadnici budimpetanske kole, produktivne i ugledne

skupine pisaca (Agne Heler, er Marku [Gvorgv Markus], Mihalj Vajda [Mihaly Vajda], Ferenc Feher [Ferenc
Feher]) koji su delovali prvo u Maarskoj, potom u- emigra
ciji, a meu njima posebno Agne Heler, predstavljaju, uz
Lefevra, najistaknutije marksistike teoretiare svakodnev
nog ivota. Unutar njihove teorijske sheme, koja je ostala
poznata kao teorije radikalnih potreba", ovaj pojam zauzi
ma jedno od sredinjih mesta.
U svom predgovoru knjizi Agne Heler Svakodnevni i
vot, rodonaelnik kole er Luka (Gvorgv Lukacs) kae da
se jedino preko svakodnevnog ivota, neposrednog oblika
ljudske rodnosti", kao posredujueg momenta, mogu istinski
zahvatiti odnosi izmeu ekonomskog razvitka i individue,
ekonomsko-socijalnog sveta i ljudskog ivota (Lukacs, 1978,
11-14). Lukaevo poimanje svakodnevnog ivota ( u Hajdelberkoj estetici i Osobenosti estetskog) kao praizvora estet
skog i naunog miljenja" posluilo je kao polazite iza Helerovu (Heller, 1978, 15-20).
Pri definisanju svakodnevnog ivota Helerova sredinje
mesto pridaje pojmu reprodukcije (individualne, drutvene,
klasne, rodne"). Svakodnevni ivot je celokupnost takvih
aktivnosti koje karakteriu reprodukciju pojedinaca i svaki
put stvaraju mogunost za drutvenu reprodukciju" (Heller,
1978, 25). Pojedinana reprodukcija je preduslov za samo
Kao drugo bitno nadahnue ona navodi Huserlov svet ivota", a
kao negativne podstreke Hajdegera i Hegela.
15

140

2. -Heteronomija

postojanje drutva, zato u svakom drutvu postoji svako

dnevni ivot, i svaki ovek ima svoj svakodnevni ivot. No,
odmah se naglaava, svakodnevni ivot se iz korena razliku
je u zavisnosti od tipa drutva i od pojedinevog mesta u
podeli rada; zajedniki elementi su malobrojni i uopteni
(1978, 25). Reprodukcija pojedinca se, dalje, vezuje za po
jam usvajanja/ovladavanja: odrastajui, ovek ui da upo
trebljava stvari i ustanove svog sveta (onog u koji se rodio),
dakle da ovladava svetom koji zatie kao dati". Uvek je posredi konkretno drutvo, odnosno drutveni sloj (1978, 27).
Ovo usvajanje ili ovladavanje tee prirodno", u smislu da je
sposobnost za to svakome uroena, ali se socijalno obliku
je i usmerava, i ne zavrava se s biolokim odrastanjem: to
su drutva sloenija i dinaminija, to vie vai ono da celi
ivot uimo" (1978, 29).
Uzet u celini, svakodnevni ivot predstavlja objektivira
nje, ospoljavanje ljudskih sposobnosti; te objektivacije po
tom na izvestan nain poinju da ive vlastiti ivot, povratno
delujui na sudbinu onoga koji ih je stvorio. Nivo na kojem
se odvija svakodnevni ivot je dati 'svet', tj. milje u koji o
vek ulazi roenjem, koji je 'nauio' da pokree, 'nauio' da
se u njemu kree; svet sa svojim kao gotovim zateenim
zajednicama, integracijama i, pre svega, svojim sistemom
upotrebe, svojim stvarima, institucijama, sudovima i pred
rasudama, sa svojim afektivnim sadrajem i svojom afektivnom napetou, svojim vaspitanjem, tehnikom, 'upotrebljivou', itd." (1978, 97, kurziv u originalu).
Svakodnevnom ivotu Agne Heler pristupa iz svoje raz
raene pojmovno-teorjske sheme iji je kamen-temeljac
kategorija ovekove rodnosti (generike sutine oveka, ovekovog bia, sposobnosti ljudskog roda). Njene kompo
nente su, za Marksom, rad, drutvenost (istorinost), svesnost, univerzalnost i sloboda (Heller, 1978, 53). ovekova
generika sutina kristalie se u rodne objektivacije, koje se
javljaju u tri osnovna vida.
16

Rodna objektivacija je sistem o d n o s a i sredstava koji je stvorila

ljudska delatnost, ali koji upravlja ljudskom delatnou ..."ona daje po
jedincima koji ulaze u dato d r u ' v o gotove s h e m e , a ovi zSitirn uobliavaju i sreuju svoja iskustya, rukovodei se tim g o t o v i m o b r a s c i m a "
(1978,231).
1 6

Kritika svakodnevnog

ivota:

marksizam

141

a) Rodne objektivacije po sebi obuhvataju jezik, predme

te (zajedno sa pravilime njihove upotrebe) i obiaje. Odra
stanje ljudske jedinke znai ovladavanje ovom sferom, i tek
sticanje kompetencije u ova, tri oblika delatnosti omoguava
oveku da ima iskustvo, govori, dela i misli. Tu nastaju i su
bjektivnost i intersubjektivnost. Kao neka vrsta drutvenog
apriorija", ona je neophodna sastavnica svakog drutva, jer
bez nje ni samo drutvo nije moguno. Iz nje kao tla izrasta
ju druge vrste znanja i aktivnosti, koje je prevazilaze. Rodne
objektivacije po sebi, zajedno s a sebi svojstvenim pravili
ma, sainjavaju osnovu delanja u svakodnevnom ivotu i
okvire njegove strukture, iako se on kao celina u njima ne
iscrpljuje (jer takoe ukljuuje raznolikost, stvaralatvo, ino
vaciju). Zajednike odlike rodnih objektivacija po sebi, koje
ine fundament svakodnevnog ivota i svakodnevnog mi
ljenja", ukljuuju: ponavljanje, pravila i norme, sistem zna
kova, ekonominost i vezanost za situaciju (1978, 240-258).
Definiui svakodnevno miljenje, Agne Heler istie da
je ono heterogeno, usko vezano za delanje, po tendenciji
inertno, pragmatiko, antropomorfistiko (1978, 107). Preu
zimajui od Lefevra razlikovanje repetitivne i inventivne
prakse, Helerova se slae da miljenje i delanje u svakodnevici uvek predstavljaju njihovo jedinstvo ili smesu, samo s
razliitim naglascima. Repetitivno miljenje je takoe milje
nje, premda veoma skraeno. Ono je za ovekov ivot veo
ma vano jer omoguava savladavanje poplave heterogenih
svakodnevnih zadataka (1978, 235). Njegovi kvaliteti s u brzi
na, uvebanost, paralelan rad na vie stvari, oslobaanje
sposobnosti za inventivnost; ali, ono tei rigidnosti. Repetitivna praksa ... stalno je u osvajakom pohodu; ona osva
ja i sfere za ije bi optimalno manipulisanje bili potrebni ve
i inventivna praksa i odgovarajue miljenje", to dovodi do
katastrofa svakodnevnog ivota" (1978, 237-238). lako deluju kao uslovljeni refleksi, i najrepetitivnije miljenje i prak
sa zapravo su duboko drutveno oblikovani. Svakodnevno
znanje, miljenje i oseanje su antropoloki primarni, a Hu
sari je u pravu to ovu orjjentaciju naziva prirodnim sta
vom", jer su umetniki, nauni i drugi specijalizovani stavovi antropoloki sekundarni (1978, 325).
Svakodnevno znanje obeleeno je specifinim odlikama,
kao to su: 1) pragmatizam: usvajanje u kojem se stapaju
teorija i praksa, to isto teorijski stav ini izlinim, jer sva-

-142

2. Heteronomija

kodnevno miljenje ima za cilj da reava svakodnevne za

datke, te misli van tog zadatka i ne postoje. Svakodnevno
znanje ne obrazuje samostalnu sferu, a svakodnevni pojam
istine je takoe pragmatian, jer je merilo istinitosti - uspenost postupka (1978, 316); 2) verovatnoa: odluke se do
nose na osnovu stalnog procenjivanja, bez apsolutne izvesnosti; 3) podraavanje; 4) analogija: oslanjanje na ranije
steeno znanje, tipoloko obrazovanje pojmova, podvoe
nje konkretnog sluaja pod uobiajeno i tipino; 5) hipergeneralizovanje: primena analogije i kada je neumesna. Stalno
obnavljanje istih shema, zaustavljajui njihov razvoj, dovodi
do takvog delanja i miljenja koji su psihiki aktivni, ali saznajno i moralno pasivni. Moguno je korektno" provesti
itav ivot (uspeno se samoodrati u svakodnevici) iskljui
vo na osnovu njih, ali u tom sluaju pojedineve sposobno
sti zakrljavaju i on postaje nespreman da se suoi sa ne
predvienim situacijama (kao to je krupna drutvena
promena ili nagla promena vlastitog drutvenog poloaja,
to su este pojave u savremenom drutvu); 6) grub odnos
prema pojedinanom.
17

b) Rodne objektivacije za sebe jesu objektivacije ljud

skog saznanja i samosaznanja': religija, nauka, umetnost, fi
lozofija. One nisu nune (bilo je drutava i bez njih), a uloga
im je da daju smisao ljudskom ivotu, objedinjuju heteroge
no svakodnevno iskustvo u jedinstven pogled na svet, i da
apsorbuju kulturni viak" subjektivnosti koji se ne uklapa u
norme i pravila svakodnevice. Sa svakodnevnim ivotom
one uspostavljaju protivrean odnos: prvobitno su izrasle iz
svakodnevnih potreba pojedinca ili drutva, ali su ih odmah
prevazile; one ne stoje u neposrednoj vezi sa svakodnevicom, iako se nikad sasvim od nje ne odvajaju (na primer,
prodiranje naunih saznanja u savremenu svakodnevicu; re
ligijsko oblikovanje celokupnog ivota u ranijim drutvima;
neodvojivost umetnosti od svakodnevice; 1978, 184).
U svemu ovome jasno prepoznajemo bliskost sa fenomenolokim opisom prirodnog stava i sveta injenja". Najkrupnija razlika sa
stoji se u tome to Helerova mnogo spremnije uoava i negativne po
tencijale svakodnevnog miljenja. U Sicovoj koncepciji, recimo,
uopte nema mesta za katastrofe svakodnevice", a raskorak izmeu
inertnosti svakodnevnih tipizacija i dinamike drutvene promene osta
je netematizovan.
17

Kritika svakodnevnog

ivota:

marksizam

143

c) Rodne objektivacije po sebi i za sebe: drava, pravo,

institucije uopte (ekonomske, politike, kulturne), koje za
jedno ine identitet odreene drutveno-ekonomske struk
ture, takoe su u prptivrenom odnosu sa sferom svako
dnevnog.
Sledei neophodan pojam, koji se izvodi iz kategorije
rodnosti, jesu univerzalne vrednosti. Za Helerovu vrednost
je sve ono to obogauje i potpomae sutinske snage ro
da" (Vujadinovi, 1988, 34), a univerzalne vrednosti, u skla
du s time, jesu samosvest oveanstva", odnosno dana
nji stupanj razvoje istorijske svesti, ija su obeleja:
zamena partikularnog stanovita univerzalnim ... zamena
identifikacije s lokalnom zajednicom, identifikacijom's celim
ljudskim rodom i s jedinstvenom linou" (Vujadinovi,
1988, 40). Odnosno, recima jednog drugog pripadnika ko
le, univerzalne vrednosti sainjava sve ono to doprinosi
ostvarenju cilja da ovek gospodari sopstvenom sudbinom,
kreira sopstveni ivot, usmerava istoriju i daje joj smisao
(Marku, nav. prema: Vujadinovi, 1988, 31). Na univerzal
nim vrednostima uspostavlja se i najvaniji pojam itave
ove kole - radikalne potrebe. One nastaju kada se artikulie nezadovoljstvo oiuenim ivotom (odnosima izrabljiva
nja, dominacije i hijerarhije, gubitkom smisla) i razotkrije
uzrok takvog stanja; povezivanje nezadovoljstva sa univer
zalnim ljudskim vrednostima uobliava stav neposlunosti i
pobune. Radikalne potrebe se javljaju tek u modernom (ka
pitalistikom) drutvu; ali, poto se ne mogu zadovoljiti u
njegovim okvirima, one postaju pokretai radikalne (socija
listike) promene, inioci prevladavanja. Ili, kako to drugom
terminologijom iskazuje Agne Heler, logika demokratije te
i da razbije ogranienja logike kapitalizma. Autorka nabraja
vrste radikalnih potreba: za ostvarenje jedinstvenog ove
anstva, za mogunost svakoga da postane razvijena linost,
za samoodluivanje o razvoju drutva racionalnom diskusi
jom, za jednakost meu ljudima, za eliminaciju dominacije,
rata, gladi i patnje, te jaza izmeu masovne i visoka kulture
(nav. prema: Vujadinovi, 1988, 184).
Preko kategorije rodnosti definie se i jedna od osnovnih
suprotnosti kod Heler, naime par partikularitet/individua
(Heller, 1969, 68-70; Heller, 1978, 41-65). Partikularitet je ta
kav modus ivljenja gde je cilj puko samoodranje. Takav po
jedinac se spontano identifikuje sa svakim sistemom sviklo-

144

2. Heteronomija

sti", sa svime to mu omoguava samoodranje ugodan"

ivot, lien konflikata. Dosadanji razvoj civilizacije, koji je
gojio" partikularitet, bio je razvoj otuenja. No, poto odra
nje pojedinaca u svom svakodnevnom ivotu, njihovo poje
dinano i drutveno reprodukovanje u svim dosadanjim
drutvima nije zahtevalo nita vie do puki partikularitet,
upravo radu mnotva partikulariteta treba zahvaliti za celokupno bogatstvo oveanstva. Partikularitet je takoe otelovljenje rodnosti, premda nereflektovane. Individua pak na
staje uzdizanjem iz partikulariteta. Ona uspostavlja svestan
odnos prema rodnom i ureuje svoj svakodnevni ivot u
skladu s tim odnosom. Dok partikularitet ima svest o svom
Ja, individua ima samosvest. ( svest o svom Ja oposredovanu sveu o rodnosti"; 1978, 59). Ona ne prihvata bezuslovno svet u kojem se rodi; ima distancu spram sama sebe, pa
prema tome i spram svojih partikularnih motiva, nastrojenosti i datosti; samu sebe procenjuje i kritikuje prem,i odstupa
nju od merila rodnosti. Stvara vlastitu hijerarhiju prednosti,
gde samoodranje vie nije vrhovni zakon; u skladu s tom
hijerarhijom, ona bira i odluuje. Za individuu takoe posto
je, i nune su, iste osnovne kategorije i strukture svakodnev
nog ivota. Ali, ona im daje drugaiji smisao jer ume u njima
da prepozna ono to spreava rodni razvitak; te rave ele
mente nadvladava i odbacuje - ne i svakodnevicu kao takvu.
Tu selekciju individua vri pomou pogleda na s v e t , indivi
dualno kreirane ideologjje i slike sveta.
U vezi s kategorijom rodnosti definie se i pojam otuenja.
S nastupanjem drutvene podele rada, usvajanje sveta" osnova svakodnevnog ivota - postaje istovremeno usvaja
nje otuenja". Otad pa nadalje, ovek odrasta u odreeni,
ogranieni milje svog sloja, klase, stalea. On, dakle, usvaja
samo neke od aspekata ovekove rodnosti, dok se s drugim
aspektima suoava kao sa tuim svetom, svetom s drugim
obiajima, normama, zahtevima, oblicima ivota, nainima
ivota" (1978, 35). Raspoloivi stepen rodnog razvitka, me
utim, nudi se samo drutvu kao celini, i nije vie dostupan
nijednom pojedincu uzetom zasebno. Autonomizacija filozo
fije, nauke, umetnosti, kao i drave, politike i prava od sfere
svakodnevnog ivota predstavljala je nuan put razvoja ljud
skosti. Bez toga se, naime, uopte ne bi mogao ostvariti
18

18

Ovo lii na Hajdegerov tretman kategorije neautentinosti.

Kritika svakodnevnog
.

ivota:

145

marksizam
.

razvitak vrednosti, budui da istorija sleduje iz svakodnev

nog delanja mnogih stotina miliona ljudi" (1978, 114). Jedi
no su se na taj nain mogle stvoriti nove mogunosti i preduslovi za irenje univerzalnih prednosti i radikalnih potreba.
Tako za Helerovu istorijski razvoj, naroito u razdoblju modernosti, ima izrazito protivrean, antinomian karakter: ras
tue otuenje, ali i iroki emancipatorski potencijali koji obe- .
avaju mogunost dokidanja otuenja jednom za svagda.
U savremenom drutvu ta napetost dolazi do vrhunca. S jed
ne strane, kolonizacija svakodnevnog ivota dostie nevie
ne razmere: u nj prodire otuena racionalnost (racionalnost
razuma") preko tehnologije i popularne nauke (intervencija u
organizaciju ivota u domainstvu, odevanje, ishranu, odgoj
dece, seksualni ivot itd.); svakodnevni odnosi meu ljudi
ma gube spontanost i neposrednost, postaju obezlieni i
otueni; norme i pravila svakodnevnog ivota lieni su vrednosnog sadraja i svedeni na puke instrukcije za upotrebu;
rezultat je obesmiljena svakodnevica. Meutim, svi ovi pro
cesi imaju i svoje drugo, pozjtivno lice. Jer, savremeni oblik
kolonizacije svakodnevnog ivota razlikuje se od prethodnih
po tome to se svakodnevni ivot sada, prvi put u istoriji,
osamostaljuje. Zahvaljujui tome, postaje moguno i tematizovanje kolonizacije, odnosno da se svakodnevni akteri
suprotstave tom procesu. Drugi bitan momenat sainjava
postojanje javne sfere" u kojoj se susreu subjektivno neza
dovoljstvo svakodnevnim ivptom (kulturni viak") i univer
zalne vrednosti iz okrilja kritikih pogleda na svet. U tom
spoju postaje moguna artikulacija radikalnih potreba i for
miranje novih drutvenih pokreta kao nosilaca budueg pre
obraaja (Vujadinovi, 1988, 114-115; Heller, 1969).
Agne Heler, dakle, daje odluno negativan odgovor na
pitanje da li je svakodnevni ivot nuno otuen. U pogledu
puteva razotuenja, meutim, kod nje postoji jedna dvo
smislenost. S jedne strane, poput ostalih marksistikih teo19

20

Iskonska stopljenost svakodnevice sa drugostepenim rodnim

objektivacijama za Helerovu je, dakle, neto definitivno i nepovratno
izgubljeno, za im ne treba aliti. Zato stanovita koja trae povratak u
to stanje predstavljaju retrogradnu utopiju", koja ne respektuje do
stignuti stupanj razvoja oveanstva (Heller, 1969, 67). Reklo bi se da
Heler ovde polemie sa Lefevrom, iji je stav o ovom pitanju upravo
suprotan.
Prepoznajemo motiv prisutan kod Vebera i u kritikoj teoriji.
19

20

146

2. Heteronomija

retiara, ona vezuje razotuenje za revolucionarnu praksu.

Kvalitativan preobraaj svakodnevice vidi se kao integralan
deo, ili ak sam smisao, optedrutvenog preobraaja (v.
npr. 1978, 20), dakle kao poduhvat koji se moe ostvariti sa
mo kolektivno (i to, tendencijski, na nivou svetskog dru
tva"). S druge strane, pojam individue konotira mogunost
solistikih" akcija pojedinca koji, uspostavivi reflektovan
odnos prema rodnosti i distancu spram samoga sebe ko
jom meri svoja postignua metrom univerzalnih vrednosti,
sam za sebe i, takorei, iznutra razotuuje svoj svakodnevni
ivot. Ponegde Helerova stvar postavlja izrazito individualistiki. Vjerujem da bit otuenja svakidanjeg ivota princi
pijelno nije skrivena u svakidanjem miljenju i formama
djelatnosti, nego u onoj navadi, u kojoj se nalazi odnos po
jedinca spram ovih formi djelatnosti... Ova sposobnost ovi
si u zbiljnosti o tome, u kojem odnosu pojedinac stoji spram
ne-svakidanjih, to znai spram razliitih rodnih objektivacija" (1969, 67). Ako se kae da formalne karakteristike svako
dnevice mogu ostati iste, ali dobiti drugaiji smisao", onda
to ima dalekosene posledice po itavu koncepciju.
Na mestu je, u zakljuku ovog poglavlja, napraviti neka
poreenja izmeu Agne Heler i Lefevra, kao autora dveju
najcelovitijih teorija u okviru marksistikih poimanja svako
dnevice. Dok je Lefevr sav u neurednoj lepravosti, Helero
va je nepopustljivo ozbiljna i sistematina; nasuprot njego
vom nemaru stoji njena mrea jasno definisanih pojmova
koji se kao takvi nadalje doista i koriste. Dok Lefevr odbija
da svoje misli pretoi u celinu i osvaja nas sveinom pojedi
nanih zapaanja, Helerova nam svoju strogu i vrstu kon
strukciju nudi po naelu uzmi .li ostavi". Pomenut je takoe
raskorak u shvatanju mesta igre i praznika u svakodnevnom
ivotu. Slino tome, iako oboje govore o umetnosti, reklo bi
se da pod time ne misle isto: dok je za Lefevra umetnost"
zapravo isto to i estetsko" u najirem smislu (ukratko, sve
to ivot ini lepim), Agne Heler oigledno iskljuivo ima
na umu najtradicionalnije shvaenu visoku kulturu.
I na kraju, nekoliko rei o problemu normativnosti koji op
tereuje marksistiko poimanje svakodnevnog ivota, kao i
21

Ako bismo ovu logiku sledili dalje no to to Heler ini, mogli bi

smo zavriti sa figurom budistikog kaluera ili, jo gore, iznutra"
prosvetljenog roba kao uzorom razotuene individue.
21

146

2. Heteronomija

retiara, ona vezuje razotuenje za revolucionarnu praksu.

Kvalitativan preobraaj svakodnevice vidi se kao integralan
deo, ili ak sam smisao, optedrutvenog preobraaja (v.
npr. 1978, 20), dakle kao poduhvat koji se moe ostvariti sa
mo kolektivno (i to, tendencijski, na nivou svetskog dru
tva"). S druge strane, pojam individue konotira mogunost
solistikih" akcija pojedinca koji, uspostavivi reflektovan
odnos prema rodnosti i distancu spram samoga sebe ko
jom meri svoja postignua metrom univerzalnih vrednosti,
sam za sebe i, takorei, iznutra razotuuje svoj svakodnevni
ivot. Ponegde Helerova stvar postavlja izrazito individualistiki. Vjerujem da bit otuenja svakidanjeg ivota princi
pijelno nije skrivena u svakidanjem miljenju i formama
djelatnosti, nego u onoj navadi, u kojoj se nalazi odnos po
jedinca spram ovih formi djelatnosti... Ova sposobnost ovi
si u zbiljnosti o tome, u kojem odnosu pojedinac stoji spram
ne-svakidanjih, to znai spram razliitih rodnih objektivacija" (1969, 67). Ako se kae da formalne karakteristike svako
dnevice mogu ostati iste, ali dobiti drugaiji smisao", onda
to ima dalekosene posledice po itavu koncepciju.
Na mestu je, u zakljuku ovog poglavlja, napraviti neka
poreenja izmeu Agne Heler i Lefevra, kao autora dveju
najcelovitijih teorija u okviru marksistikih poimanja svako
dnevice. Dok je Lefevr sav u neurednoj lepravosti, Helero
va je nepopustljivo ozbiljna i sistematina; nasuprot njego
vom nemaru stoji njena mrea jasno definisanih pojmova
koji se kao takvi nadalje doista i koriste. Dok Lefevr odbija
da svoje misli pretoi u celinu i osvaja nas sveinom pojedi
nanih zapaanja, Helerova nam svoju strogu i vrstu kon
strukciju nudi po naelu uzmi ili ostavi". Pomenut je takoe
raskorak u shvatanju mesta igre i praznika u svakodnevnom
ivotu. slino tome, iako oboje govore o umetnosti, reklo bi
se da pod time ne misle isto: dok je za Lefevra umetnost"
zapravo isto to i estetsko" u najirem smislu (ukratko, sve
to ivot ini lepim), Agne Heler oigledno iskljuivo ima
na umu najtradicionalnije shvaenu visoku kulturu.
I na kraju nekoliko rei o problemu normativnosti koji op
tereuje marksistiko poimanje svakodnevnog ivota, kao i
21

Ako bismo ovu logiku sledili dalje no to to Heler ini, mogli bi

smo zavriti sa figurom budistikog kaluera ili, jo gore, iznutra"
prosvetljenog roba kao uzorom razotuene individue.
21

Kritika svakodnevnog

ivota:

147

marksizam

druge oblike marksistike misli o drutvu. Kako je to den

tlmenski formulisao Defri Aleksander (Alexander, 1987,
332), nije da marksistika socijalna teorija nije nauna - pre
bi se moglo rei da je vie nego nauna. No, moda je ovaj
osobeni viak" naroito uoljiv kada je re o sociolokom
prouavanju svakodnevnog ivota. Jer, sociologija kao vrsta
disciplinarnog diskursa gradi svoje pojmove tako da se oni
makar naelno mogu operacionalizovati, a svakodnevica kao
predmet ve s prvim koracima operacionalizacije suoava
nas s empirijskom konkretnou u odnosu na koju problemi
neobrazloene normativnosti lako izbijaju na videlo.
Postavljanje sociologije svakodnevnog kao kritike svako
dnevnog pretpostavlja raspolaganje kriterijumom na osno
vu kojeg se kritikuje. Stoga pitanje kriterijuma, njegove pri
rode i utemeljenja postaje nezaobilazno i dolazi u samo
sredite teorijske zamisli, priznalo se to ili ne. Meutim,
marksistiki autori osnovu normativnosti svog pristupa etalon za kritiku - obino ostavljaju neobrazloenu, smatra
jui je samorazumljivom. Ona i jeste bila samorazumljiva u
okvirima marksistike filozofije istorije, koja postulira kreta
nje oveanstva ka jednom buduem stanju koje e biti ne
samo kvalitativno drugaije nego i bolje od postojeeg, jer
e u njemu razni oblici otuenja i sputanosti biti ukinuti po
stizanjem ljudske - a ne tek graanske - emancipacije.
Opredeljenje za univerzalne vrednosti, po . Markuu - nji
hov je popis naveden ranije - nije proizvoljan izbor, nego
generalno vaee", zato to organski proizlazi iz objektivne,
istorijski imanentne, univerzalne karakterizacije ljudskog
razvoja kao napredovanja ljudskih sutinskih snaga" kroz
ono to ovek moe da bude, sada", (nav. prema: Vujadi
novi, 1988, 31). Bez obzira na to da li se kao glavni nosilac
tog razvoja vide proletarijat ili neke druge grupe - omladina,
marginalne grupe, ene, rasne manjine - postoji projekcija
drutva budunosti prema kojoj se sadanjost meri. Ako se
ova projekcija i prihvati - to je samo po sebi vrednosni,
dakle ne-nuan izbor - ostaje nejasno kako emo, suoivi
se sa iskustvenim materijalom, prepoznati ono to je dopri
nos razvoju ljudskih sutinskih snaga" i razdvojiti ga od ono
ga to je nazadno".
22

"Marksizam je jedini vid socioloke teorije koji svoja moralna

opredeljenja nosi na reveru" (Alexander, 1987, 332).
22

148

2. Heteronomija

Pogledajmo listu radikalnih potreba koju navodi Agne

Heler; teko je oteti se utisku da je na to veoma uticao skup
vrednosti koje autorka lino ispoveda (up., recimo, smanji
vanje jaza izmeu masovne i visoke kulture"), lako se Hele
rova mnogo paljivije odnosi prema pitanju normativnosti
nego, na primer, Lefevr ili Kosik, i kod nje ostaje problem in
dividualnog razotuenja, koje je po definiciji nevidljivo: na
osnovu ega e istraiva moi da bude siguran da je samosvesna individua pobedila otuenje u svom ivotu?
Evo nekih konkretnih primera iz domae socioloke pro
dukcije koja, budui nama najblia, pomae da se uoe i do
bici i rizici povezani sa upotrebom normativno obojenih kate
gorija. Uzmimo, recimo, obradu vanih tema roditeljstva i
ivota u porodici (Blagojevi, 1993, 1997; Petrovi, 1994; Vu
jadinovi, 1995; Mili, 1995). Tu esto nailazimo na (lefevrovsku) kritiku privatizacije" svakodnevnog porodinog ivota
kao izraza njegove otuenosti. Ali, zar se ne bi isto tako mo
glo govoriti o otuenju putem prinudnog podrutvljavanja
porodinog ivota u dananjoj Srbiji, putem nagrizanja krh
kog integriteta nuklearne porodice koji je s mukom izboren
tokom prethodnih decenija? Jo jedno opte mesto, nasleeno iz ranijih istraivanja, jeste konstatovanje poremeaja" u
zadovoljavanju potreba, pri emu se merilo ne obrazlae.
Kao dalju ilustraciju neizvesnosti oko primene kategorije otu
enja, navedimo rei Dragice Vujadinovi (1*995, 305) da je, u
modernom drutvu, svakodnevni ivot otuen (racionalizovan, kolonizovan)". S druge strane, Blagojevieva (1997, 63)
23

24

25

U kasnijim fazama, pripadnici budimpetanske kole sa mnogo

vie respekta prema drutvenoj realnosti primenjuju teoriju radikalnih
potreba (v. npr. Feher, Heller, Markus, 1986). Danas, zapravo, Agne
Heler vie i ne zastupa prvobitnu verziju teorije radikalnih potreba".
Svejedno, njena ranija dela se i dalje iroko koriste kada je o svako
dnevnom ivotu re.
iri prikaz mesta pojma svakodnevnog ivota u naoj sociologiji
iznet je u sedmom poglavlju.
Up. primer iz jedne starije studije (Berkovi, 1981): injenica da
mnogi ljudi kupuju automobil, a nemaju, recimo, telefon, ili bojler, na
ziva se poremeajem redosleda u zadovoljavaju potreba" (1981, 92).
Ili, kae se da ljudi rado poseuju priredbe sumnjive kulturne vredno
sti", a zaobilaze pozorita, koncerte ozbiljne muzike, predavanja i si."
(1981, 119). ta, dakle, ovlauje Evu Berkovi da proglaava ta su to
prave potrebe" ili nesumnjive vrednosti" - osim burdijeovskog "performativnog govora" ili distinkcije" (Bourdieu, 1992; 1979)?
23

24

25

Kritika svakodnevnog

ivota:

marksizam

149

kae dajte svakodnevica u dananjoj Srbiji ispunjena inerci

jom, nerefleksivnou, neindividualizovanou, imitacijom dakle, implicitno, otuena je jer je nedovoljno racionalizovana. Kako emo presuditi izmeu ova dva stava? U svom istra
ivanju roditeljstva u sklopu svakodnevnog ivota Marina Blagojevi (1993, 328) operacionalizuje otuenje roditeljstva"
preko niza empirijskih mera (raskorak u broju eljene i oeki
vane dece, motivacija za roditeljstvo, procena pozitivnih i ne
gativnih strana roditeljstva, kontrola nad reproduktivnom
sposobnou, samoocena roditeljstva) koje bi se mogle
osporiti kao indikatori. Ako pak krenemo iz teorije radikalnih
potreba (v. npr. Vujadinovi, 1995), kako moemo znati jesmo
li ispravno primenili merilo univerzalnosti" kao orijentacione
vrednosti? Ne moraju li porodini ivot, brak i roditeljstvo bi
ti bar donekle partikularni, intimni i neponovljivi da bi bili
neotueni"? Navedeni primeri, to ne treba posebno naglaa
vati, nipoto ne obesnauju valjanost analiza u kojima se na
laze, ali preporuuju vei oprez u izricanju sudova.
Ukratko, baratanje pojmovima poput racionalizacije",
univerzalizacije", otuenja" itd. kao eksplanatornim oru
ima u prouavanju svakodnevice, nosi specifine opasno
sti, kojih moramo biti svesni. Bezuslovne formulacije tu nisu
na mestu, jer je teren suvie sklizak. Marina Blagojevi
(1997, 62), branei savremenu relevantnost pojma otue
nja, primeuje izvesnu nelagodu koju upotreba ovog poj
ma izaziva danas" i pripisuje je kompleksu marksistikog
pojednostavljivanja", kojeg se treba osloboditi. Moja nela
goda u vezi s ovim pojmom, meutim, pre potie iz irokih
mogunosti njegove sasvim proizvoljne primene.
Svakako, ouvanje kritinosti predstavlja legitiman teorij
ski izbor - posredi je dimenzija transcendencija/imanencija,
26

27

Na primer: zar se apsolutno poklapanje izmeu idealnog, elje

nog i oekivanog broja dece, dakle, roditeljstvo kao jedan do detalja
isplaniran, racionalan projekt ne bi takoe moglo oznaiti kao otue
no"? To bi bar sledilo iz habermasovske perspektive kolonizacije sve
ta ivota". Autorka se koleba i u tumaenju samoocene roditeljstva ako su ispitanici zadovoljni sobom kao roditeljima, to moe biti znak
otuenosti jer je zasnovano na inerciji i nereflektovanoj spontanosti;
ako nisu, opet je otueno - jer su nezadovoljni.
26

Zanimljivo je, recimo, kako Vojin Mili u ogledu o ideji otuenja

u sociologiji sredinom XX veka (1989, 363-406) uopte ne otvara pro
blem normativnosti tog pojma i njegove primene.
27

150

2. Heteronomija

kao jedno od transverzalnih pitanja - i izlaz sigurno nije u odu

stajanju od svakog stanovita izvan" svakodnevnog sveta
koji posmatramo, kao to je ve pokazano na primerima
autonomistikih" pristupa i kao to e tek biti pokazano na
sluajevima idolatrijskih" pristupa. Ali, temelji normativnog
merila moraju se eksplicirati i odbraniti; to je izriita namera
kritike teorije druge generacije, koja briljivom argumentaci
jom (neprinudnom prinudom boljeg argumenta") obrazlae
vlastite normativne osnove (v. Pavievi, 1996). Habermasovu verziju tog reenja upoznaemo u petom poglavlju.
L I N O J E P O L I T I K O : FEMINIZAM

svakodnevica kao enski domen

epistemologija stanovita
Svakodnevni ivot se odvajkada povezuje sa enskim po
lom,.a ene, kako bi Lefevr rekao, proglaavaju privilegovanim akterom" svakodnevice. Ova veza se uspostavlja preko
niza kategorija koje se, kroz istorijat poimanja svakodnevice,
pripisuju ovom domenu ljudskog ivljenja, a koje se ujedno
istorijski pripisuju enama kao polu. Te kategorije se mogu
prikazati preko niza binarnih opozicija:
- javnost / privatnost, dom, domainstvo, porodica, intim
nost;
- racionalnost / emocije, afektivnost, intuicija;
- proraunatost (ekonomskog i drutvenog uspeha) / bezuslovna ljubav;
- kultura / priroda;
- duh / telo, biologija;
- istorija, neponovljivost krupnih dogaaja / repetitivnost,
imanencija, ciklinost;
- stvaranje novog / reprodukcija postojeeg;
- istaknuta individualnost / anonimnost, nevidljivost;
- diskurs/ neartikulisanost;
- intelektualnost / prizemnost, odsustvo duhovnosti;
- aktivnost / pasivnost;
- snaga, prodornost / slabost, prilagoavanje.
Kao to su feministike teoretiarke davno uoile istorijski-diskurzivno konstruisanje jednaine ene = priroda",

Lino je politiko:

151

feminizam

tako bi se ovde mogla uspostaviti, sa prethodnom oigled

no povezana, jednaina ene = svakodnevni ivot". O to
me kako i zato je ova jednaina problematina, pogotovo
utoliko to se ne javlja samo izvan feministike sociologije,
bie rei kasnije.
Feministika teorija svakodnevice mora se razmotriti u
okviru odnosa enskog pokreta, kao politikog pokreta, i dru
tvene teorije. Nova svest o znaaju odnosa polova u dru
tvu nije dola iznutra, iz same sociologije, nego spolja, iz fe
ministikog politikog delovanja (Papi, 1989,13). Feminizam
je jedan od novih drutvenih (manjinskih) pokreta - zajedno
sa pokretima rasnih, etnikih i seksualnih manjina - koji su
poev od kraja ezdesetih godina XX veka uli u plodan dija
log sa drutvenom naukom. Sama sociologija je bila u krizi, a
ulaskom manjina" ona je doivela revitalizaciju u procesu
preispitivanja i preobraaja zahvaljujui novoj heuristikoj
svesti" koju su ti politiki pokreti doneli. Taj ulazak nije bio
samo tematski ve i personalan: manjine vie nisu objekt o
kojem neko drugi govori, nego i same postaju aktivni su
bjekt teorijskog diskursa, i time donose novo razumevanje
svojih problema i problema odnosa moi u drutvu" (Papi,
28

1989, 54). Kritikom teorijskog diskursa dominantne veine

potkopava se pretenzija nauke na univerzalnu istinu, pod ko
jom se kriju odnosi moi. Time pokreti, posebno feminizam,
bitno utiu na humanistike nauke - studije kulture, antropo
logiju, psihologiju, istoriju, teoriju knjievnosti, a na sociologi
ju moda najvie - u smislu drugaijeg postavljanja granica
meu disciplinama, otvaranja novih oblasti rada, kritike i redefinisanja osnovnih pojmova, te epistemolokog i metodo

lokog pomeranja. S druge strane, sociologija je pomogla

politici novih drutvenih pokreta, pruajui im sredstva za samorefleksiju i utemeljivanje politikog delovanja na promi
ljenom poimanju vlastitog identiteta.
Tako se oblikuje feministika teorija kao ,,deo nove nauke
o enama koja implicitno ili eksplicitno zastupa uopteni,
obuhvatni sistem predstava o svetu iz perspektive usredi-

Pokret za oslobaanje ena uticao je na sociologiju u dva osnovna

pravca: 1) organizacionom (osnivanje sekcija, konferencija o enskom
pitanju i odnosima polova; nastanak enskih studija krajem ezesetih i
poetkom sedamdesetih godina XX veka); 2) tematskom i pojmovnom
(insistiranje na znaaju pitanja odnosa (polova, kritika sociolokih poj
mova; uvoenje enske perspektive) (Papi, 1989, 13-14).
28

152

2. Heteronomija

tene na ene" (Lengermann and Niebrugge-Brantley, 1990,

317). Tri su glavna oblika u kojima se ta usreditenost ja
vlja: 1) ene su primarni predmet prouavanja (standardnoj
sociologiji se uporno postavlja pitanje: ,,a gde su tu ene?");
2) ene su sredinji subjektivitet iz ijeg se ugla posmatra
svet; cilj nije samo locirati ene u drutveni ivot nego i ot
kriti kako se taj ivot ukazuje enama, to unosi revolucio
narne zahteve u drutvenu nauku (relativizaciju sociolokog
znanja koje se smatralo apsolutnim); 3) kritinost i aktivizam u korist ena.
Feminizam kritikuje sociologiju da je bez preispitivanja
preuzela vaee miljenje o polnim podelama a) zanemari
vanjem i preutkivanjem problema tvrdnjama da on nije
ozbiljan, da nije nauan, da ne postoji; b) predrasudama i
stereotipima: ako odgovor na pitanje ta je" enskost ili
mukost smatra prirodnim i neproblematinim, sociologija
se temelji na ideologiji polnih uloga ba koliko i zdrav razum
i struktura drutvenog ivota (Papi, 1989, 13) i, napokon,
c) podelom na privatnu i javnu sferu, pri emu prva pripada"
enama, a druga mukarcima. Stoga se sve bazine teorij
ske pretpostavke ovog maiestream naina rada dovode u
pitanje (Abbott and VValIace, 1997, xiii). Preobraaj sociolo
gije na koji feminizam poziva proistie iz otkria enskog
pokreta da mi, kao ene, ivimo u intelektualnom, kultur
nom i politikom svetu iz ijeg smo stvaranja bile gotovo u
potpunosti iskljuene i u kojem smo bile priznate samo kao
marginalni glasovi" (Smith, 1987, 1). U feministikoj teoriji i
enskim studijama kao novonastaloj disciplini postoji neotklonjiva dvoznanost izmeu teorijskog (intelektualnog,
analitikog) i aktivistikog (didaktikog, politikog) momen
ta. Feminizam nije jedna teorijska perspektiva unutar soci
ologije, ve politiki pokret koji nastoji da doprinese oslobo
enju ena" (Abbott and WalIace, 1997, xiii). Ta dvoznanost
ponekad prerasta u raskorak ili ak sukob: neki delovi en
skog pokreta, naroito u ranoj fazi, potrauju nepoverenje
prema teorijskom miljenju (neosholastici"), posebno pre
ma teorijskim analizama poloaja ena koje se ne odnose
neposredno na stvarnost njihovih ivotnih situacija; to se
kritikuje kao elitizam i akademizam, nerazumljiv za iroke
29

Maiestream: Igra rei: mainstream (matica, glavni tok, standard

no) i male (imenica mukarac,, pridev muko).
29

Lino je politiko:

feminizam

153

slojeve ena, koji ih tretira kao objekt i unitava ivotnost

enske situacije u drutvu (Papi, 1989, 12). Ali, globalno
gledano, ulae se svestan napor da se oba momenta ouva
ju i da se napravi njihova sinteza: teorijski napredak u izu
avanju nejednakosti odnosa polova nije mogu bez izvesne aktivistike doze, tj. bez napora da se ovaj problem ne
samo izuava ve i da se na teorijskoj ravni izmeni njegovo
vienje, razumevanje i njegov status" (Papi, 1989, 61).
Osim konkretnih sadrajnih i epistemolokih doprinosa,
koji e biti posebno razmatrani, na uoptenom planu moe
mo zapaziti neke oigledne afinitete izmeu feministike teo
rije i praktino svih oblika sociologije svakodnevnog ivota,
bez obzira na teorijska ishodita. I feminizam i sociologija
svakodnevice, naime, usredsreuju se na nevidljive, potinjene, bezimene, nemone aktere, koji nemaju sopstveni je
zik, a kad progovore najee je jedini jezik kojim raspolau jezik vladajueg poretka i njegovih gospodara. To su, dru
gim recima, takozvane neme (muted) drutvene grupe. Obe
teorije nastoje da ove aktere sasluaju, da im daju glas, pru
e im priliku da kau svoju stranu prie", svoje vienje stvari,
uvaavajui ih i time im pomaui da prevaziu ogranienost
svog jezika i artikulacije; tavie, upravo na tome baziraju
svoj akademski, nauni diskurs. Obe teorije se zanimaju za

ono to bi se moglo oznaiti kao mo slabih": za injenicu

da oni koji se ne vide", ni u ivotu ni u naunim prikazima,
nisu samo pasivni objekti kojima barataju sile izvan i iznad
njih, nego imaju vlastite strategije preivljavanja, projekte i
identitete, i da od njih zavisi mnogo ta u funkcionisanju ra
zliitih poredaka.
U skladu sa heterogenou i pluralizmom idejnih pozicija
unutar feminizma, zbog ega se esto kae da ne postoji fe
minizam nego feminizmi, teoretiarke feminizma na done
kle razliite naine poimaju svakodnevni ivot, odnosno sa
draj pojma ne stoji u svim sluajevima u istom odnosu
spram naih transverzalnih pitanja. Ono to jeste zajedniko,
svakako je konfliktnost pojma svakodnevice, kritinost i stav
sociolokog realizma ( svakodnevni ivot kao uvek strukturno
kontekstualizovan ). to se univerzalizma tie, stvari stoje razuenije: neke teoretiarke su sklone da govore pre svega o
savremenom svakodnevnom ivotu, u (post)industrijskom,
kapitalistikom ili socijalistikom drutvu. Druge su, opet,
sklone univerzalizaciji, preko univerzalizacije enske potlae-

154

2. Heteronomija

nosti i enske vezanosti za sferu domainstva i privatnosti.

Polazna pretpostavka je da je takva jedna sfera postojala u
svakom drutvu, da je bila obeleena istim atributima, i da je
bila nie vrednovana od javnih poslova.
Mnotvo naina na koje je feministika drutvena teorija
uticala na razmiljanje o svakodnevnom ivotu moe se re
zimirati u dve glavne stavke. Prva se tie sadrajnih, supstantivnih doprinosa i sastoji se u skretanju panje na ranije
zanemarene i nevidljive sfere drutvenog ivota - privat
nost, porodicu, domainstvo, reju, svakodnevni ivot u
jednom od mogunih znaenja tog pojma. Drugi nivo uticaja je epistemoloki i sastoji se u promeni statusa poeljnih
standarda naunog rada i povlaivanju analitikog pogleda
iznutra", iz mikroperspektive, iz linog iskustva.
1) Feministikom razmiljanju o svakodnevnom ivotu
utrla je put knjiga Simon de Bovoar (Simone def Beauvoir)
Drugi pol, prva izriito enska" studija o enskoj situaciji.
Ovo obimno i lucidno delo pisano je iz egzistencijalistike
perspektive dopunjene marksizmom, sa izotrenom sveu
o drutvenoj uslovljenosti ivota ena u konkretnom istorijskom svetu, koji je uvek do sada bivao obeleen patrijarha
tom. ena se tu shvata kao ljudsko bie u potrazi za vrednostima u svetu vrednosti, svetu iju je ekonomsku socijalnu
strukturu neophodno poznavati. Prouiemo je u egzistenci
jalnoj perspektivi kroz njenu totalnu situaciju"' (Beauvoir,
1982 I, 76). Sutina pozicije Simon de Bovoar jeste da se e
na ne raa kao ena, ve to postaje" (1982 II, 11). Autorka
stoga stavlja pod lupu najraznovrsnije oblasti ivota - filozof
ske spekulacije zapadne kulture, religijske predstave razlii
tih civilizacija, poloaj ena u raznim istorijskim razdobljima,
ali i detalje svakodnevice ivotnog puta, od detinjstva do
starosti, ena razliitih klasa u drutvu koje nastaje sa modernou - sve one terene gde se ena konstituie kao e
na", kako spolja (u oima mukarca i objektivno', to izlazi
na isto), tako i iznutra, subjektivno. Na taj nain se ubedljivo
pokazuje koliko je to more siunih, trivijalnih iskustava fru
stracije, ograniavanja i potcenjivanja presudno za konstituisanje ene", i da je o neravnopravnosti besmisleno govori
ti u apstraktnim filozofskim i politikim kategorijama. Kao i
ena sama, tako i enska inferiornost nastaje.
Dalji razvoj ovog pravca razmiljanja, koji e tek kasnije
dobiti naziv konstruktivistiki", dovee feministiku teoriju
1

Lino je politiko:

feminizam

155

do istovremenog kritikog preispitivanja - dekonstruisanja" osim pojma ene, takoe podele na privatno i javne pa i
sociologije same. Sociologija nije ignorisala samo ene,
nago itavu privatnu sferu domaih odnosa. (...) Sociologi
ja nije razvila analitika orua pomou kojih bi se mogle razumeti javna i privatne sfera i promenljivi odnosi izmeu
njih" (Abbott and WalIace, 1997, 8). Jedan vaan pravac ra
da, koji je obuhvatao otkrivanje zaboravljenog iskustvenog
materijala, ali ujedno kritiku sociologije, sastojao se od
prouavanja oblika polne podele rada i enskog neplaenog
rada u domainstvu (Oakley, 1974). Feministkinje pokazuju
da je standardna socioloka podela na rad, dokolicu i oba
vezno vreme, koja je esto sluila kao polazite za analizu
svakodnevice (kao dokolice), maskulinistika i da ne daje za
pravo realnom iskustvu veine ena. Tu se razrauje ideja o
tome da su ene, na razliite naine, uhvaene u zamku"
domainstva. Feministkinje takoe kritikuju uobiajenu kon
ceptualnu podelu na privatno i javno (politiko) i pokazuju
da je ona vie plod zainteresovanog konstruisanja nego ne
utralna slika stvarnosti. Drava i sveprisutna patrijarhalna
ideologija uvlae se u porodicu, a s druge strane, mnoga
privatna" pitanja - abortus, kontracepcija, zdravstvo, briga
o deci, seksualno uznemiravanje - koja se doivljavaju pre
kao moralna nego kao politika, u stvari, jesu duboko poli
tika: Feministkinje tvrde da je drava zapravo 'stvorila' i
odrala porodicu kao ustanovu, kao i potinjavanje ene
unutar porodice" (Abbott and WalIace, 269).
Dakle, analizira se sfera' privatnosti, ali se istovremeno
razlae sama podela na privatno i javno u onom svom obli
ku koji se uzimao kao neupitan: privatno" kao usko definisano, pregledno, predvidljivo, statusno neuvaeno podru
je drutvenosti u kojem se nalaze ene, a javno" kao
podruje koje pripada mukarcima i kojim dominiraju govor vlasti, autoritet, mo i druge nadline kategorije (Papi,
1989, 71). Drutvene nauke su ovu podelu uzimale kao pri
rodnu (posledicu polne podele rada), otud i nevrednu analiziranja, jer je sudbinska, upisana, bioloka, nepromenljiva.
Zahvaljujui enskom pokretu, privatno konano zadobija
status socioloke injenice" (Papi, 1989, 76). Istovremeno,
to predstavlja jednu od glavnih taaka napada na feministi
ku sociologiju - da uvoenjem privatnosti u podruje anali
ze postaje nenauna i politizovana.

156

2. Heteronomija

Feminizam uvodi i pojam, seksizma kao instrument u

analizi ideologije polnih uloga. Razotkriva se nekoherentnost u sociolokim teorijama i istraivanju prouzrokovana
preuzetim drutvenim predstavama o polnim ulogama. Re
cimo, u oblasti prouavanja drutvene raslojenosti uzimalo
se da ena ima drutveni status svog mua. Pomenute de
bate o kunom radu izvukle su na videlo skriveni, nevrednovani enski rad, koji akteru ne obezbeuje ugled ni identitet,
a i u marksistikim i u nemarksistikim pristupima se zane
maruje, iako je jedan od kljunih inilaca funkcionisanja ka
pitalistikog sistema.
U ovoj taki sadrajni aspakti feministike sociologije
svakodnevnog ivota prepliu se sa epistemolokim, na ko
je sada prelazimo.
2) Feministika kritika potkopava pretenziju sociologije da
bude ista, vrednosno neutralna nauka, budui da u svetu
otrih politikih, ekonomskih i interesnih podela takva nauka
nije moguna, ve se uvek, svesno ili nesvesno, staje na ne
iju" stranu. Stoga feminizam svesno prihvata vrednosnu zainteresovanost svog stanovita, izjanjavajui se da u sredite
panje stavlja enski nain ivota, aktivnosti i interese. Svrha
feministike kritike objektivnosti u sociologiji nije razaranje
objektivnosti kao ideala, nego proirivanje njenog obuhvata
(Papi, 1989, 44). lako se feministkinje meu sobom slau u
pogledu dijagnoze mukocentrinosti" konvencionalne soci
ologije, preporuke kako na to t eba reagovati se razlikuju. Ta
ko se predlae: 1) integracija ena i pola kao promenljive u
maticu sociologije, 2) separatizam - poto se matica ne moe
reformisati, treba izgraditi jednu paralelnu sociologiju za e
ne, koju stvaraju ene" i 3) rekonceptualizacija - korenito izno
va promisliti celokupnu sociologiju, bez razdvajanja predmeta
i istraivaa po polu, ali uz uvaavanje specifinosti situiranih
perspektiva (Abbott and VValIace, 1997, 12-13).
r

Bez obzira na te razlike, enska perspektiva" sainjava

sr svakog feministikog pristupa istraivanju drutva. Femi
nistika metodologija operie na osnovu tri postulata (Harding, 1987): 1) upotreba novih empirijskih i teorijskih resursa
koji mogu da obuhvate svu raznolikost iskustava ena iz raz
liitih klasa, rasa i kultura; 2) istraivaki problem je neodvo
jiv od svrhe istraivanja, a posledice se moraju unapred uze
ti u obzir i 3) istraiva se nalazi u istoj sferi kao i uesnik
(subjekt): verovanja i ponaanja samog istraivaa pripadaju

Lino je politiko:

feminizam

157

empirijskoj evidenciji kojom se istraivanje slui. Uprkos

uoptenom afinitetu prema kvalitativnoj metodologiji, treba
rei da ne postoji automatska asocijacija izmeu feministike
perspektive i nekog odreenog metoda ili tehnike.
Feministika teorija, pogotovo one njene predstavnice
koje se oznaavaju kao teoretiarke stanovita" (standpoint
theorists), poput Nensi Hartsok (Nancy Hartsock), Elison
Deger (Alison Jaggar), Sandre Harding i Doroti Smit, tvrdi
da drutvene nauke treba da stanu na ensko stanovite, jer
je ono epistemoloki povlaeno. Zbog toga to je enski
pol potlaen, enama se otvara iri i obuhvatniji pogled na
drutvenu stvarnost, manje iskrivljen i pristrasan budui da
one nisu vezane interesima vladanja za konvencionalne,
stereotipne predstave koje ojaavaju postojei poredak (Ab
bott and WalIace, 1997, 292-294, 300). Ova je argumentaci
ja, kao to je ve reeno, strukturno slina marksistikom
privilegovanju stanovita radnike klase.
Partikularnost svakog saznanja o drutvu i razgradnja ne
utralnog" subjekta saznanja sainjavaju temeljna polazita
enske perspektive". Ova perspektiva polazi od proivljene,
svakodnevne stvarnosti, od enskog iskustva. Vano je rei
1

da je njena pojava na sceni drutvene teorije podstaknuta

vlastitim proivljenim iskustvom polne neravnopravnosti
kod samih feministikih istraivaica. Od samog poetka
ovo stanovite je polazilo od onog nesvodivog, privatnog,
linog, proivljenog, iskustva neravnopravnosti i tek onda se
upuivalo ka drutvenoj strukturi koja tu neravnopravnost
zasniva i determinie. Ono, dakle, pre svega polazi od poje
dinanog, ivljenog, da bi se uputilo ka optem i apstrakt
nom". U situaciji nevidljivosti enskog iskustva to je bilo jedino
realno polazite, jer da bi... 'nevidljivo' postalo 'vidljivo', da
bi se mislilo 'ono to nije postojalo'... bilo je zaista potrebno
poi od samog poetka, od nepobitnih injenica, od proi
vljene stvarnosti potinjenosti - od privatnog" (Papi, 1989,
73). Za feministiku teoriju, dakle, valjano je samo ono soci
oloko znanje koje ima jaku osnovu u iskustvenoj evidenciji,
koja se, opet, u kranjoj liniji uvek poziva na proivi eno isku
stvo pojedinanih aktera. Za svaki saznajni konstrukt, kakav
god da se nudi... mora postojati mogunost da se prati una
trag do ivota pojedinanih subjekata koji su kao ravnoprav
ni partneri ukljueni u istraivaki proces" (Lengermann and
Niebrugge-Brantlev, 1990,330).

158

2. Heteronomija

Proivljeno iskustvo je meutim, samo pojazna, ne i

krajnja taka istraivanja, jer ono ima univerzalniji i daleko
seniji smisao: to nije iskustvo jedinke, ve iskustvo itave
drutvene kategorije - podreenog pola ... ono predstavlja
neophodnu stepenicu, poetak uoptavanja sudbine pripad
nika pola kome je drutvo od samih poetaka pridavalo dru
gorazredni znaaj" (Papi, 1989, 73-74). Kao i druge vrste
drutvene teorije, i feminizam ima za cilj da pred sa pojedi
nanih prikaza - etnometcdolozi bi rekli objanjenja" - na
neki oblik uoptavanja. U feministikoj teoriji to , meutim,
postavlja dodatan problem zbog svesnog odricanja od pre
tenzije na povlaenost naunog uvida, zbog zaiiteva da se
ouva integritet subjekata, sa svim njihovim partikularnosti
ma i meusobnim razlikama. Zato se feministike teorija nu
no kree u dijalektici izmeu uoptavanja, kao osnove za
drutvenu kritiku, i pojedinane vidljivosti, kao cilja te kriti
ke. Glavno pitanje glasi kako prei sa subjektivnih, konkret
nih, istorijski specifinih, linih podataka o pojedincima i
grupama na obuhvatno razumevanje drutvene organizacije
i trendova, ali bez gubitka individualnosti izvornih pria
(Lengermann and Niebrugge-Brantlev, 1990, 329).
Uvoenje enske perspektive kao nunu podedicu ima
podsticaj ka refleksivnosti sociologa posmatraa. S jedne
strane, enska ljudska bia od kojih se dobijaju podaci ne
smeju se tretirati kao objekj, nego kao subjekti. Preduslov za
valjano istraivanje jeste uzajamno priznanje" dveju ukljue
nih strana. Istraivaica mcra da shvati da se njeno istraiva
nje, kao deo njenog ivotnog projekta, tie druijih ljudskih
bia, koja imaju vlastite motive, interesovanja i poglede. Zato
je najprimerenija tehnika nestrukturisanih, dubinskih, egalitarnih intervjua kojima se i^pitanicama ne nameu jezik i ka
tegorije kojim e izraziti,svc'^a, dotad bezimena iskustva, nego
se stvara takva atmosfera da one same nau vlastiti izraz (Len
germann and Niebrugge-Brantlev, 1990, 327). Parnjak tog na
ela jeste odbacivanje mogunosti posmatrake pozicije iz
nad" drutva i statusa naunog subjekta kao neutralnog
30

Iskoristimo priliku da ve u ovim programskim formulacijama

uoimo heteronomnost ppjma svakodnevnog ivota u feministikoj
koncepciji. Postoji jasno ocrtar i vrednosno nadahnut c'<vir: ene su
potlaeni pol i tu situaciju treba promeniti. Stoga je razumno oekiva
ti da e se sva graa koja,se dobije o svakodnevici - o proivljenom
linom iskustvu ena-subjekata - kakva god da je, obraivati i tumai
ti s obzirom na taj okvir.
3 0

Lino je politiko:

feminizam

159

posmatraa i analitiara, koji se ne pita o svom sopstvenom

poloaju unutar strukture neravnopravnosti i dominacije.
Stoga se svesno uvodi naelo pluralizma perspektiva u so
ciologiji kao izraza posebnih iskustava drutvenosti (Papi,
1989, 53).
- Razmotrimo podrobnije poziciju Doroti Smit, istaknute
predstavnice teorije stanovita" u sociologiji, koja je ponu
dila moda najuticajniju formulaciju feministikog epistemo
lokog pomeranja znaajnog za prouavanje svakodnevnog
ivota. Smit polazi od eksplicitnog asociranja vrednosti kon
vencionalne, etablirane sociologije (objektivnost, apstraktnost, neutralnost) i odnosa vladanja" koji dominiraju za
padnim, kapitalistikim drutvom, gde su mukarci nosioci
moi, a ene potlaena i marginalizovana kategorija. Takva
sociologija posmatra drutvo, drutvene odnose i ljudske
ivote kao da moemo da stojimo izvan njih, ignoriu; partikularna lokalna mesta u svakodnevici u kojima ivimo svo
je, ivote. Ona ne pretenduje na objektivnost na osnovu svo
je sposobnosti da govori istinito, nego na osnovu svoje
sposobnosti da iskljui prisustvo i iskustvo partikularnih-subjektiviteta" (Smith, 1987, 2). Sociologija, dakle, odraava,
putem jednog jedinstvenog podudaranja", osobenu formu
vladavinskih odnosa" u drutvu, formu koja tei popredmeenju i bezlinosti, prevoenju lokalnih i partikularnih rea'nosti ljudskog ivota u apstrahovane, uoptene kategorije,
pri emu se rukovodi organizacionom logikom i instrumen
talnim zahtevima. Etablirana sociologija je opredmetila jed
nu svest o drutvu i drutvenim odnosima koja ih 'spoznaje'
31

32

Tako R. Rosaldo, autor koji inkorporira tekovine feminizma u svo

je vienje savremenog preobraaja socijalne antropologije i drutve
n i nauka uopte, ocrtava lik Usamljenog etnografa" kao idealan tip
objektivnog, sveznajueg, nepristrasnog, vrednosnoneutralnog nau
nika kakvog pretpostavlja klasina epistemologija: on je usamljen i izolovan od drutva koje prouava, saznajno superioran, spretan i izdr
ljiv do heroizma i, najvanije, kontrolisan i samodisciplinovan, budui
da ne doputa da bilo kakve emocije, afekti, intuicija ili saoseanje sa
subjektima utiu na njegov rad'. Rosaldo s pravom primeuje da je
ovaj lik eminentno muki (Rosaldo, 1993, 30-32).
Odnosi vladanja" su zamiljeni kao iri i fleksibilniji pojam od
tradicionalne aparature politike sociologije. Kad piem o 'vladanju'
... identifikujem kompleks organizovanih praksi, ukljuujui vlast, po
slovno i finansijsko upravljanje, profesionalne organizacije i obrazovne
ustanove, kao i diskurse u tekstovima koji proimaju mnogostruka me
sta gde poiva mo" (Smith.. 19S7, 3).
31

32

160

2. Heteronomija

sa stanovita vladavine i sa stanovita mukaraca koji vre

tu vladavinu" (1987, 2). lako polae pravo na univerzalnost,
takva sociologija je rodno obeleena i pristrasna.
Doroti Smit na sebe samu primenjuje feministiki zahtev
da se krene iz linog iskustva potinjenosti i ograniavanja:
uzroke svog zanimanja za temu svakodnevice kao problema
tine" ona pronalazi u sopstvenom suoavanja sa situacijom
da je morala da kombinuje uloge univerzitetske profesorke i
majke male dece. Taj period svog ivota ona retrospektivno
ocenjuje kao podvojenost linosti i identiteta, a prelaze iz
jednog sveta u drugi, koje je morala svakodnevno da oba
vlja, naziva skokovima" izmeu nesaglasnih, suprotnih na
ina organizovanja pamenja, panje, relevancija i ciljeva"
(1987, 7). Primetila je da joj postojea sociologija ne nudi
sredstva za promiljanje domaeg i materinskog iskustva.
Stoga je krenula u izgradnju jedne sociologije sa stanovita
ena", koja nee govoriti ,,o" enama, privatnosti, porodici,
svetu svakodnevnog, kao o Drugom, kao o pasivnom, nemom predmetu, iz kojeg nikad ne stie nikakav odgovor",
nego e nam omoguiti da sagledamo sve aspekte drutva
iz take u koju smo zaista locirani, otelovljeni, u lokalnom
istoricitetu i partikularnostima naih proivljenih svetova"
(1987, 8). Iz te take gradimo jedan osoben nain sagleda
vanja onih moi, procesa i odnosa koji organizuju i determiniu svakodnevni kontekst naeg vienja" (1987, 9). ene
su vekovima iskljuene iz ideoloke proizvodnje oblika mi
ljenja, slika i simbola kojima se daje smisao svetu, otud je
njihovo iskustvo osobito teko iskazivo u dostupnom jeziku,
koji bezmalo u potpunosti kontroliu mukarci. Jezik zato
treba reformisati, a intelektualke nose posebnu odgovor
nost za razvijanje jedne enske svesti" koja e se kretati po
samoj liniji raskida" ili preloma" koja deli svet etablirane
sociologije od sveta svakodnevnog proivljenog iskustva,
izmeu formi miljenja, simbola, slika, renika, pojmova,
referentnih okvira, institucionalizovanih struktura relevancije, nae kulture i sveta doivljenog na nivou koji prethodi
znanju ili izrazu, prethodi onom momentu u kojem iskustvo
moe postati 'iskustvo' time to e dostii drutveni izraz ili
spoznaju, ili moe postati 'znanje' time to e dostii tu dru
tvenu formu, tako to e biti imenovano, pretvoreno u dru
tveno, pretvoreno u neto to se moe staviti u pogon"
(1987, 50).

Lino je politiko:

feminizam

161

Bezlinost i apstraktnost vladajueg naina miljenja po

vezane su sa mukom principom zato to su velikom vei
nom mukarci ti koji se, u drutvenoj stvarnosti, kreu u
ovom razreenom, nelokalizovanom, neotelovljenom pro
storu. ene pak u tom modusu imaju jasno odreenu ulogu.
One vode kuu, raaju i podiu decu, neguju mukarce kad
su bolesni, i uopte obezbeuju logistiku njihovog telesnog
postojanja." Ukratko, enska je uloga da posreduju., u korist
mukaraca, izmeu dva sveta, izmeu pojmovnog modusa
delanja i konkretnih formi od kojih on zavisi. enski rad je
umetnut izmeu apstrahovanih modusa i lokalnih i partikularnih aktuelnosti u koje su ovi neminovno ukotvljeni"; time
enski rad omoguava mukarcima da zaborave" koliko su
i sami duboko usidreni u konkretnost i od nje zavisni (1987,
83-84). Susret sa zvaninom, bezlinom (mukom) kultu
rom i ustanovama koje upadaju" u svakodnevicu ene do
ivljavaju kao prekid u odnosu na svet proivljenog iskustva
u kojem se preteno kreu. Otud su drutvenoteorijske kon
cepcije koje polaze Od ciljno-racionalnog delanja, po kojem
ovladavanje okolinom u skladu sa sopstvenim interesom i
sposobnost da se u svet unese razlika predstavljaju sutinu
ljudske delatnosti (setimo se, recimo, Gidensove definicije
delatnosti), mnogo primerenije opisu iskustava mukaraca
nego ena. Iz ove perspektive i interaktivne mikrosociologije obeleene su mukom pristrasnou jer implicitno pret
postavljaju univerzalnu dostupnost interakcije licem u lice,
dok su mnoge ene zarobljene u kui i izolovane od mogu
nosti interakcije (Layder, 1994, 160).
Alternativna sociologija koju ocrtava Smit uvek zapoinje
u materijalnom i lojalnom svetu, u samom istraivau, i iri
se na apstraktan, pojmovni modus. Za razliku od standardne
sociologije u kojoj je subjekt, naunik, smeten u prazan ,,arhimedovski" prostor, ovde je naunica svesna da i sama, kao
i svi drugi ljudi, pripada (i) drugom, konkretno-otelovljenom
modusu egzistencije. Drutvo se, dakle, u ovoj perspektivi
saznaje iz unutranjosti svog doivljaja tog drutva kao sva
kodnevnog sveta", a poetak istraivanja sastoji se u tome
da se svakodnevni svet konstituie kao problematian", taj
svet predstavlja lokaciju nae nulte take, mesto iz kojeg
kree svest saznavaoca" (1987, 88). Svakodnevni svet je
onaj svet koji doivljavamo neposredno. To je svet u koji
smo fiziki i drutveno locirani", nuno lokalan i istorijski

162

2..Heteronomija

(1987, 89). Tu se, meutim, analiza ne zavrava, jer je svako

dnevni svet organizovan drutvenim odnosima koji unutar
njega nisu vidljivi" i stoga se mora sagledavati u irim sklopo
vima u kojima funkcionie (1987, 89). Poimanje svakodnev
nog sveta kao problematinog shvata taj svet kao podruje
iz kojeg izniu pitanja" i pokuava da eksplicira i kodifikuje
problematiku koja je u njemu ve implicitno sadrana. Jer,
svakodnevni svet nije ni transparentan ni oigledan. Funda
mentalna odlika njegove organizacije, za nas i u ovoj formi
drutva, jeste da se njegove unutranje determinante ne mo
gu unutar njega otkriti. (...) Svakodnevni svet se ne moe u
potpunosti razumeti u vlastitim okvirima. On je organizovan
drutvenim odnosima koji u njemu nisu ni potpuno vidljivi ni
do kraja sadrani" (1987, 91-92). Iz ovako odreenog teorij
skog ugla Smit kritikuje neke druge teoretiare svakodnevice,
poput Lefevra i Kosika, koji polaze iz apstrahovanog pojmov
nog modusa i tek naknadno pokuavaju da uhvate svako
dnevni svet kao objekt. Na taj nain, meutim, on se poima
kao da postoji uporedo sa istorijom" i nezavisno od nje, i
me njegova sutinska priroda izmie (1987, 90).
Vidimo da koncepcija Smitove, iako smetena u femini
stiki klju, pokazuje slinosti sa jednim kombinovanim sta
novitem sa kojim bi se saglasili mnogi istraivai svako
dnevnog ivota, pogotovo u najsavremenijim, sintetikim
strujama. Jednom osobenom feminizacijom" pojma sveta
ivota uvode se neophodni fenomenoloki elementi. Svako
dnevica uporedo igra nekoliko meusobno povezanih uloga,
u smislu a) sadrajnog predmeta prouavanja, b) epistemo
loki znaajnog ugla iz kojeg se posmatra drutvo uopte i
c) polazita za refleksiju o egzistencijalno-svakodnevnoj ukorenjenosti svakog pogleda. Ostaje, meutim, nejasno kako
autorka vidi odnos izmeu rodne obeleenosti i sveopte
primenljivosti svoje koncepcije. Da li njena sociologija koja
polazi od svakodnevnog sveta kao problematinog" mora
da bude sociologija ,,o enama, od ena, za ene?', ili se mo
e ticati i mukaraca? (Da li su sociologija iz enske perspek
tive i sociologija iz proivljenog iskustva isto, ili nisu?) Na sa
mo jednom mestu Doroti Smit kae: Nae ispitivanje, dakle,
moe da pone iz pozicije ena, ena u bilo kom odnosu koji
odreuje njeno iskustvo takvo kakvo jeste. Ono moe poeti
iz pozicije bilo kog lana drutva, eksplicirajui problematiku
njenog ili njegovog iskustva kao socioloku problematiku"

Lino je politiko:

feminizam

163

(1987, 99), i tu staje. Slina ambivalencija se javlja u onom

,- spektu alternativnosti koncepcije koji naglaava indeksinost"
sociolokog znanja i njegovu neodvojivost od recepcije: smi
sao sociolokog teksta nastaje tek itanjem, ako italac/itateljka itanjem proiruje svoju spoznaju sveta i sebe samog same
(1987, 106). Ne vidim zato bi uoavanje nekompletnosti znae
nja sociolokih izvetaja in abstracto i prosvetiteljskog carstva
sociologije bilo enska prerogativa. Istaknuto mesto koje dobija ideja o nunosti povezivanja egzistencijalnog nivoa sveta
ivota sa irim, sistemskim strukturama svakako je dobrodo
lo. No, izostaju jasnije upute o tome kako to povezivanje oba
viti. S jedne strane se izriito porie superiornost spoznaje
spoljanjeg posmatraa: Na samom poetku moramo se od
rei diskurzivne privilegije da sopstvenim razumevanjem nadomestimo subjektovo razumevanje, dakle razumevanje onoga
ije nas prie o iskustvu u ivljenoj aktualnosti poduavaju".
No, u sledeem koraku nastaje problem: Ipak, ako elimo da
preemo na ispitivanje odnosa koji nisu jasni ni naoj sagovornici ni nama samima, ona ne moe biti na resurs za sve
eto elimo da znamo. elimo da znamo vie, kako bi i ona mogla da zna vie" (Smith 1987, 127). Postavlja se pitanje - ba
kao i u drugim pristupima koji zagovaraju polazak iz stanovi
ta aktera" - na ta e se to. istraiva pozivati izvan subjekto"e (akterove) svesti? Kako e izgraditi merila za izbor izmeu
mnotva mogunih spoljanjih okvira za tumaenje? Ko je vlastan da odredi ta je tano" i ispravno"? Smit zapravo poku
33

ava nemogue: povlauje svet neposrednog iskustva kao

istinsku referentnu taku za razumevanje totaliteta drutvenog
veta, priznajui jedino hod analize od mikronivoa ka makronivou (Lavder, 1994, 161), ali ujedno hoe da objasni odlike sve
ta ivota organizacionim naelima koja se nahode izvan njega,
sferi drutvenog sistema, o kojem se opet nita ne moe re
i ako se ne prizna legitimnost stanovita spoljanjeg posma
traa, ili treeg lica", kako ga naziva Habermas. Re je, daka-

o, o jednom od najtegobnijih problema svake sociologije

svakodnevice.

I na kraju: feministika sociologija svakodnevnog ivota zao, uostalom, i feministika politika - nosi u sebi jeden paU sadrinskim delovima citirane knjige, gde se ocrtana teorijska
perspektiva primenjuje, nije jasno po kojim naelima Doroti Smit us
postavlja vezu izmeu elemenata sa ta dva nivoa.
33

164

2. Heteronomija

radoks. Posredi je, uopteno reeno, sudar izmeu dekonstruktivistikog" i esencijalbtikog" momenta, prisutan u
svim drutvenim pokretima organizovanim oko pitanja iden
titeta. Na terenu sociologije on poprima sledeu formu. S
jedne strane, na metanivou - u analizi diskursa, predstava,
mentaliteta, naunog i laikog jezika, sviknutih praksi itd. konstrukti rodnih identiteta razobliavaju se kao proizvoljni,
drutveno funkcionalni i vezani za raspodelu moi. Ti kon
strukti pripisuju enama uvek i samo jednu stranu opozicija
iznetih na poetku ovog poglavlja (priroda, intuicija, iracio
nalnost, emotivnost, osetljivost, kua, privatno, partikularno,
pristrasno, neuniverzalno, lokalizovano, kontingentno itd.).
S druge pak strane, pozivom na uvoenje enskog" (ugla,
perspektive) u sociologiju eli se postii rehabilitacija upravo
tih istih atributa koji su prethodno pokazani kao konstruisani,
ne-nuni i za ene, bar potencijalno, porobljavajui. Na pri
mer: Feminizam ukazuje na potrebu jedne nove koncepcije
saznanja i sociolokog pristupa u kojoj lino, afektivno, oseajno i u celini svi oni oblici ispoljavanja putem kojih su se
ene odnosile prema drutvenoj stvarnosti - ne budu vie
iskljueni iz nauke" (Papi, 1989, 75). Doroti Smit naglaava
da su polovi, kakve ih danas znamo, odluujue oblikovani
injenicom da mukarci polau pravo i na muki i na neutralan
princip, dok su ene osuene na subjektivno. Istovremeno
pak, ona celokupnu svoju antiobjektivistiku sociologiju
gradi kao ensku, i obratno: ensku sociologiju kao antiobjektivistiku (1987, 4, 19-22). Dakle, dok se jednim pote
zom ene hoe izbaviti" iz svakodnevnog ivota koji ih gui
i ugnjetava, drugim potezom se one guraju natrag u svako
dnevni ivot.
Poenta bi, valjda, trebalo da bude u tome da se navede
nim podrujima i osobinama povrati dostojanstvo kao ljud
skim obelejima i potencijalima, bez obzira na pol subjekta
istraivanja ili samog istraivaa, a da se ujedno temeljno
razgrade neosveene pretpostavke pripisivanja atributa
polovima, jednako koliko i drugim kolektivnim kategorijama
(nacijama, rasama, seksualnim manjinama, drutvenim ti
povima i grupama ...). U fokusu treba da stoje izukrtani me
hanizmi izgradnje drutvene dokse" koji obezvreuju ono
to je povezano sa enskim polom, a ono to je obezvreeno povratno povezuju sa enskim" (emocije su potcenjene,
jer su enske", a ene se potoenjuju, jer su emotivne"; ili,

Lino je politiko:

165

feminizam

u ravni drutvene strukture, kako se neka profesija feminizuje, tako postaje manje ugledna, i to je manje ugledna, to vi
e ena u njoj ima Itd). To su krajnje komplikovam procesi i
njihovo rasplitanje teko da ikada moe biti definitivno. Ali,
pokuaj da se obe strane jednovremeno rehabilituju, u
istom dahu i tako da jedna drugu legitimiu, moe imati za
posledicu dodatno Uvrivanje postojeih konstrukata. Afi
nitet izmeu enskog" i svakodnevnog" treba uvaiti, ali
uz svest o njegovoj istorijskoj determinisanosti.
Mora se, dodue, priznati da u okrilju samog feminizma
postoji svest o ovom paradoksu, o emu svedoe istrajne
debate o esencijalizmu i o statusu pojma razlike. No, u fe
ministikoj sociologiji, pa time i feministikoj sociologiji
svakodnevice, ovaj odnos ostaje nedovoljno ekrpliciran i
njegova potencijalna plodotvornost nedovoljno iskoriena.
Sasvim sigurno, sociologija svakodnevnog ivota ne bi bila
takva kakva je danas bez feminizma, koji je osvetlio niz pra
znina u sociolokoj teoriji i istraivanju, i u tome ;e njegov
nepobitan istorijski-doprinos. Ali, u daljem razvoju, femini
zam kao pluralni politiko-teorijski pravac moe sociologiji
svakodnevice najvie da da onom svojom demaskirajuom,
kritikom dimenzijom, koja je konvergentna sa refleksivnim,
pluralistikim, konstruktivistikim zaokretima u drugim vi
dovima drutvene teorije (up. Mouffe, 1995). Ono to socio
logiji svakodnevnog ivota od feminizma nije potrebno jeste
njegova kvazimarksistika dimenzija, po kojoj se enama
kao takvim, kao kategoriji, dodeljuju odreeni identitet, od
reene prakse i odreena istorijska uloga. Strukturno ekvi
valentni statusi proletarijata i ena kao unitarnih subjekata
uslovljavaju odreivanje njihove uloge unapred, u odnosu
na zacrtani normatvno-ideoloki sklop. Otud i heteronomija svakodnevnog ivota. Feminizam e postii dublji uticaj
na socioloku teoriju ako odustane od iskljuive usmerenosti na ene: kao to se marksizam isprva zanima samo za
proletarijat, da bi s vremenom znatno proirujui svoju
osnovu u razliitim oblicima neomarksizma stekao trajnu vi34

Kao tek jedan mnotva primera, moemo navesti Iako Dudit

Batler (Judith Butler, 1995, 135-136) istie da kategorija identiteta, na
kojoj se temelji feministika politika, ponekad deluje tako da unapred
ograniava upravo one kulturne mogunosti koje bi feminizam trebalo
da otvara enama, pa i ljudima uopte.
3 4

166

2. Meteronomija

talnost i izborio se za svoje prisustvo u misli o drutvu,

istim putem se i feminizam moe uvrstiti kao legitimna te
orija o drutvu, utoliko pre to je po nizu svojih znaajnih
odlika u sutinskom skladu sa mnogim novijim tekovinama
u drutvenoj teoriji uopte (Ritzer, 1990a, 16). Kada je re o
sociologiji svakodnevnog ivota, paralele su jo uoljivije:
dekonstrukcija ideologije polnih uloga kao prirodnih, predrefleksivnih i predracionalnth ima saveznike u drugim oblici
ma denaturalizacije" pomou kojih sociologija svakodnevice
analizira neosveeno i zdravorazumsko, ono to js nevidljivo
zbog svoje oiglednosti (ukradeno pismo"): fenomenolozi prirodni stav, etnometodolozi - drutvenu strukturu, interakcionisti - devijantnost i drutvene uloge, Burdije - drutvene
klasifikacije i ukuse, Gidens - drutvene ustanove, Serto pasivnost masa i tako dalja.

3. USIDRAVANJE

Ova grupa pristupa, za razliku od ostalih, nije obrazovana

na osnovu odreenog zajednikog teorijskog jezgra ve na
osnovu zajednikog svojstva jedne druge vrste: na injenici
da se izmeu teorijskog promiljanja i empirijske istraivake grae uspostavlja tesna veza. Ta je veza jaa ovde no
drugde, budui da se unapred zahteva i da presudno obli
kuje teorijsko poimanje svakodnevice. Tanije, teorija se
uopte i gradi polazei od empirijskih podataka, dakle, na
neki nain induktivno, dok je u mnogim drugim sluajevima pod uslovom da empirija ima iole znaajniju ulogu - smer
esto obrnut (deduktivan). Ostale, isto teorijske odlike ovih
pristupa dosta su razliite, osim to se moe rei da za
mnoge od njih marksizam predstavlja glavni teorijski praizvor, te se mogu grubo oznaiti kao postmarksistike".
Osim ukorenjivanja teorizacije u empiriju, usidravanje"
iz naziva ovog poglavlja znai i smetanje prouavanog sva
kodnevnog ivota u konkretan drutveni okvir. Uvek je posredi prouavanje jednog odreenog drutva, ili bar jednog
tipa drutva, u jasno naznaenom razdoblju. Otud su vreme i
istorija veoma vani za ova stanovita, budui da su ugrae
ni u sam pogled na svakodnevni ivot. Iskazano kategorijama
analitikog reeta, prave se jasni izbori oko dva transverzal
na pitanja: kontekstualkacija umesto izolacije i partikular
nost umesto univerzalnosti.
Dodajmo, uzgred, jedno zapaanje omogueno naom
lokalnom perspektivom. Izrazita kontekstualizacija poimanja
svakodnevnog ivota - kao stila ivota ili kao osnove za dru
tvene pokrete - nosi i odreene opasnosti. Poto je najveim delom re o teorijama nastalim na Zapadu, one se kontekstualizujui svakodnevicu - ponajvie i bave nekim
od savremenih zapadnoevropskih ili severnoamerikih dru
tava, ili makar preovlaujuim tipom koji obuhvata sve
njih. lako se autori esto na poetku izriito ograuju pre
ciziraju svoj predmet u tom smislu, u kasnijem toku izlaga
nja oni lako skliznu u uoptavajui govor o svakodnevnom
ivotu" kao takvom, pri emu i dalje, nesvesno, imaju na
umu samo svoj ogranieni predmet. Reiti su u tom pogledu
primeri koji se koriste da potkrepe neke apstraktno-teorijske
1

168

3. Usidravanje

tvrdnje: oni se preesto izvlae iz jednog partikularnog dru

tvenog okvira, sa podrazumevnim pretpostavkama koje
uopte nisu univerzalne. Recimo, modalni" svakodnevni
akter u tim teorijama ivi u gradu, ima posao (od 9 do 5"),
stan (sa osnovnom infrastrukturom: voda, struja, kuni apa
rati), porodicu i automobil; snabdeva se u divovskim supermarketima i trnim centrima; rutinu povremeno prekine od
laskom na vikend ili na godinji odmor, a prema politici je
esto apatian, to izraava neizlaskom na redovne izbore.
Problem je u tome to naivni, najee nezlonamerni etno
centrizam koji se iitava iz ovih analiza dovodi u pitanje i
ru upotrebljivost osnovnih kategorija koje se u njima predla
u kao orua za istraivanje svakodnevnog ivota. Njima se
ne moe valjano misliti ivot prosenog svakodnevnog ak
tera iz mnogih dananjih drutava, koji ne raspolae nekima
(ili svim) od navedenih strukturnih mogunosti. Poreenje
ve sa naom situacijom - o drutvima drastinije udalje
nim od povlaenog modela da se i ne govori - deluje bla
gotvorno protiv mehanikog preuzimanja.
Tri su glavna naina na koje se ispoljava empirijska usidrenost poimanja svakodnevnog ivota: istraivanje svakodnevice kao stila ivota, istorizacija pojma svakodnevnog i
vota i, konano, njegovo povezivanje sa pojavom novih
drutvenih pokreta.
Budui da se ova grupa ne formira na isto teorijskim te
meljima, neminovno dolazi do ukrtanja i preklapanja u po
gledu ideja, motiva i naina razmiljanja sa mnogim autorima
iz drugih struja. Najvea srodnost se zapaa sa Lefevrom, a
potom i sa drugim marksistikim strujama (teorija radikalnih
potreba, kritika teorija); sa Habermasom, veza se usposta
vlja preko spone izmeu svakodnevnog ivota i drutvenih
pokreta; sa Burdijeom i studijama kulture, preko usreditavanja
na kulturnu tematiku (prvenstvo-pojmova znaenja i simbola,
shvatanje materijalnih praksi kao kulturnih praksi) i preko
slinih pitanja koja se postavljaju (na primer, pitanje mogu
nosti promene postojeeg: ima li je, koje snage su njeni no
sioci, u kojim poljima drutvenog se ona priprema itd.); sa Gidensom, preko tematizacije osobenog iskustva pojedinanog
sopstva u razdoblju pozne modernosti".

Svakodnevni

ivot i stii

ivota

169

SVAKODNEVNI IVOT I STIL IVOTA

prikupljanje empirijske grae za sociologiju svakodnevice

klasna izdiferenciranost svakodnevice
U s o c i o l o k o m glavnom toku upravo je stil ivota" bio
prevashodan oblik u kojem je tematika svakodnevice ulazila u
vidokrug istraivaa. Zaeci pojma stila ivota, odnosno
onoga to se u empirijskom smislu p o d njim podrazumeva,
mogu se nai, pod drugim imenima, jo u najstarijim fazama
sociologije kao iskustvene nauke, Poev od sredine X I X veka
u m n o g i m evropskim zemljama preduzimaju se iroka istrai
vanja s v a k o d n e v n o g ivota (naina ivota") razliitih drutve
nih klasa, preteno podvlaenih - radnitva i sirotinje. Te su
studije proisticale iz praktinih potreba socijalne politike elje da se ivot, obiaji i stavovi naglo naraslih slojeva radni
tva, tih opasnih klasa", kako su ih tadanji moralisti ponekad
nazivali, bolje upoznaju kako bi se ublaili socijalni pritisci i
predupredio klasni bunt. Najsistematinija i najpoznatija su
1

istraivanja Fredrika le Plea (Le Play) u Francuskoj. Le Ple je

ispitivao materijalni ivot koncentriui se na porodicu; priku
pljao je brojane podatke o porodinom budetu, a dopunja
vao ih je i posmatranjem, te analizom linih seanja. Smatrao
je da obrasci prihodovanja i potronje mogu dati sliku ne sa
mo o materijalnoj ve i o intelektualnoj i moralnoj strani radni
kog ivota. Dalje, tu su radovi o nainu ivota radnika nastali
u okviru Dirkemove kole (pre svega Albvaksovi), pomenuti u
uvodnom poglavlju ove knjige. U tim ranim fazama ,,stil ivota",
jo uvek nepostojei kao zaseban termin, podvodio se pod
optiji pojam naina ivota", koji je bio viedimenzionalan i
najee ne posebno teorijski razraen.
Srodni pojmovi stila ivota", kvaliteta ivota" i ivotnog
standarda" i danas se nairoko koriste. Dok je ivotni stan
dard" pre svega kategorija ekonomije i ekonomske sociologije,
i iskazuje kvantitativni aspekt svakodnevice - prihodi, rashodi,
Nije neobino to prouavanju naina ivota" nisu bile ravnomerno izloene sve drutvene klase: radnici i sirotinja nisu bili u mo
gunosti da se odupru ulozi predmeta istraivanja koja im je bila namenjena.
1

170

3. Usidravanje

kupovna mo, imovina itd. - pojam kvaliteta ivota" zahvata i

nematerijalne aspekte optih ivotnih uslova koje, meutim,
takoe kvantifikuje i meri preko niza posebno konstruisanih
pokazatelja". Oba pojma su karakteristina za takvo poimanje
svakodnevnog ivota koje se moe - to ne znai i mora uklopiti u sasvim konvencionalan, ekonomistiki i nerefleksivni pristup drutvenom ivotu, odnosno u ono to sam u
Uvodu nazvala govorom o" svakodnevici, nasuprot govoru
iz" nje. Oba pojma, ipak, ostaju upotrebljivi i za sociologiju
svakodnevnog ivota u stroem smislu rei, utoliko to nude
kondenzovanu, prireenu empirijsku grau koja moe po
sluiti kao uporite za ira teorijska tumaenja. Nain ivota"
je najobuhvatnija, ali do neupotrebljivosti neodraena kate
gorija oznaka koja je praktino prestala da slui kao socioloki
pojam.
Pojam stila ivota", pak, oduvek nosi konotaciju nema
terijalnog, simbolikog i kulturnog. Meu klasicima, njegov
izvor je Veberova analiza stalea kao drutvene grupe koja
se, za razliku od klase, ne formira na osnovu mesta u proce
su proizvodnje ve prema ulozi u procesu potronje, odno
sno nainu upotrebe dobara, te prema jednakom ugledu
koji njeni lanovi uivaju. Prvi primer prouavanja onoga
to je kasnije nazvano stilom ivota", kod kojeg je sredinji
znaaj simbolikog za oblikovanje tog pojma ve jasno vi2

Nepregledno brojna empirijska istraivanja koja zahvataju i svako

dnevni ivot mogla bi se nazvati sociografijom" - opisom pojedinih
drutvenih pojava lienog ikakvog prepoznatljivog teorijskog okvira.
Po prirodi stvari, u ovom poglavlju se sociografskoj varijanti sociologi
je svakodnevnog ivota pribliavamo vie nego u poglavljima koja se
bave drugim pristupima. Za uvid u bonu ulogu sociografije u istorijatu pojma svakodnevnog u sociologiji zahvaljujem Sretenu Vujoviu.
2

Maks Veber, u etvrtoj glavi Privrede i drutva (1976, 244-246), od

reuje stale kao grupu koja ima sledee zajednike odlike: 1) nain ivo
ta, 2) nain formalnog obrazovanja i 3) presti, odnosno iji lanovi uspeno polau pravo na odreeni , staleki ugled" i staleki monopol". Za
dalje modifikacije ovog pojma u teorijskoj i istraivakoj upotrebi u an
glosaksonskoj literaturi nije bilo nevano to je nemaka re za stale
(Stand) na engleski prevedena kao status group, dakle ,,grupa zasnovana
na statusu". Na taj nain je izvorni pojam odmah povezan sa konotacija
ma simbolikog i pokazivanja" (upadljive potronje, samoprezentacije,
takmienja, svesno negovane razliitosti) mnogo vre nego to to do
putaju ekvivalenti u drugim jezicima. Osim toga, pojam je automatski
osloboen svog starovremenskog prizvuka (koji, recimo, nosi naa re
stale") i tako uinjen pogodnim za analizu modernih drutava.
3

Svakodnevni

ivot i stil

171

ivota

dljiv, jeste uvena Veblenova teorija dokoliarske klase"

(Veblen, 1966), sa minucioznom i zajedljivom analizom
upadljive potronje" kao ne samo izraza bogatstva i ugleda
ve i naina da se taj ugled uopte stekne u uslovima mo
dernog, urbanog ivota, gde preovlaivanje anonimnih in
terakcija stavljaju vizuelno u prvi plan.
Kao to je ve iz navedenog jasno, pojam stila ivota, tokom itavog svog razvojnog istorijata, stoji u vrstoj vezi sa
drutvenom raslojenou. Stil ivota je uvek stil ivota neke
drutvene grupacije, najee klase (frakcije klase, potklase,
grupe ili, u naoj sociologiji i uopte sociologiji realsocijalistikih zemalja - drutvenog sloja). Da podsetim, ta odlika,
koja je u analitikom reetu nazvana unutardrutvenom partikularizacijom, relativno je retka kod drugih stanovita.
U prvoj polovini X X veka istraivanja stila ivota, time i
svakodnevnog ivota, bivaju obogaena za jedan novi in
strument - budet vremena". Ovu tehniku su prvi primenili
Sorokin (pre emigracije) i Strumiljin u mladom sovjetskom
drutvu, 1922. godine, s eksplicitnim ciljem da se realnom
procenom radnikih ivotnih resursa pomogne dravno pla
niranje (Javeau, 1983, 77). Tehnika se sastoji u sledeem: is
pitanici opisuju sve svoje aktivnosti tokom jednog dana, pre
ma satnici; te aktivnosti istraiva potom razvrstava u
kategorije, rauna njihovo proseno trajanje i prosenu ue
stalost. Uoptavanjem na odreenu populaciju dobijaju se
tsbele za nju karakteristinog sistema aktivnosti". Aktivnosti
su definisane iskljuivo formalno, bez obzira na njihov su
bjektivni smisao, intenzitet doivljaja ili stepen line psiholo
ke ukljuenosti. Takoe, potreba za kvanitifikacijom uslovljava njihovo izdvajanje iz konteksta, seenje" u odelite
jedinice, koje se zatim mehaniki agregiraju. Budet vreme
na predstavlja najsaetije izraz pozitivistikog pristupa svako
dnevnom ivotu, sa svim njegovim prednostima i manama.
Za mnoge sociologe merenje budeta vremena i druge
kvantitativne tehnike ostaju jedini nain zahvatanja svakodnevnog ivota. One se i danas masovno primenjuju u istra
ivanjima stila ili kvaliteta ivota, porodinog ivota, praenja
medija i slino. S jedne strane, tako se prikupljaju velike ko5

Za pozitiviste ti 'pokazatelji upotrebe vremena' predstavljaju glav

ni, ako ne i jedini, put dolaenja do saznanja o svakodnevici", a siste
mi aktivnosti" bazian pojam opisne sociologije (Javeau, 1983, 76). avoova identifikacija dveju osnovnih sociolokih paradigmi u vezi sa
agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko drutvo, pridruiti;
gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo.
4

172

3. Usidravanje

liine empirijskih podataka koje osvetljavaju bitne segmente

svakodnevice u jednom drutvu - podataka bez kojih se raz
miljanje o svakodnevici izlae riziku prazne spekulacije. S
druge pak strane, ostaje nereen problem ignorisanja aspek
ta subjektivnog smisla ili grupno-kulturnog znaenja praksi
koje se na ovaj nain mere, njihove kontekstualizovanosti i
uronjenosti" u tok svakodnevice, kao i problem nerefleksivne
upotrebe same tehnike - svega onoga to odreuje sam
proces proizvodnje podataka, a na ta cilja etnometodoloka, antropoloka i interakcionistika dekonstrukcija statisti
ke i sociolokog metoda.
Sline vrline i nedostatke nalazimo u itavom jednom no
vom podruju sociologije, koje se razvija sredinom XX veka,
u, sociologiji dokolice". Jedan od njenih najistaknutijih pred
stavnika ofr Dimazedije (Dumazedier, 1962, 1968) uveliko
upotpunjava empirijsku grau o svakodnevici - pod vidom
dokolice - i razvija kvantitativne metode za njeno ispitivanje,
ali malo doprinosi teorijskom unapreenju samog pojma. On
izdvaja dokolicu kao pojavu karakteristinu iskljuivo za mo
derno drutvo, koju ne odreuje samo injenica osloboenosti od rada - ukupnost slobodnog vremena obuhvata i mrtvo
vreme", puko nezauzeto vreme" itd. - ve i njena bezinteresnost" i hedonizam (1968, 27-28). Ipak, pojam dokolice se tu i
dalje koristi na relativno mehaniki nain, budui da se gradi
operacionalizacijom - pukim izbrajanjem aktivnosti koje su
unapred izabrane kao elementi dokolice (gledanje TV, odlazak
u bioskop, rekreacija, itanje, hobiji itd.).
Sve ove fenomene obuhvata pojam stila ivota", koji se
u drugoj polovini XX veka praktino ustoliio kao primarna
odrednica za prouavanje svih navedenih oblasti drutve
nog ivota. U savremenim odreenjima pojma stila ivota
uoava se grananje na dve tendencije. Jedna, malo starijeg
datuma - i za nas posebno znaajna jer je dominirala doma
om drutvenom naukom - teite stavlja na zadovoljenje
potreba", odnosno razliite naine tog zadovoljavanja. Tako,
recimo, Vesna Pei (1977, 126) pod stilom ivota podrazumeva skup obrazaca ponaanja u sferi zadovoljavanja po
treba i ciljeva pojedinca koji, kao odreena ponaajna celisvakodnevnim ivotom - sociologije proraunavanja" i sociologije
uzavrelosti" - otprilike odgovara ovde korienoj distinkciji izmeu
govora o" i govora iz" svakodnevice.

Svakodnevni

ivot i stil

ivota

173

na, izraavaju njegovu osnovnu ivotnu orijentaciju a biva

ju uslovljeni objektivnim uslovima ivota pojedinca, odno
sno drutvene grupe kojoj pripada". Jedna druga definicija
iz domae literature slino odreuje pojam kao nain zado
voljavanja i objektivacije individualnih (pre svega, grupno
uslovljenih) i grupnih potreba prema dominantnim politi
kim, kulturnim i istorijskim vrednostima i/ili ideolokim nor
mama, kao smernicama pojedinane i grupne dinamike"
(Jovanovi, 1995, 104). Osim kljune kategorije potreba",
koje ostaju neproblematizovane - diferenciraju se samo na
ini njihovog zadovoljavanja - zapaamo jo jednu vanu
odliku ovih odreena: ona su, naime, radikalno determini
stika . Stil ivota nije stvar pojedinca niti linog izbora; mi
sliti da se na taj nain ostvaruje ovekova individualnost
predstavlja iluziju. Naprotiv, okviri stila ivota su vrsto po
stavljeni drutvenim poloajem grupe kojoj pojedinac pri
pada, a taj poloaj se opet odreuje iskljuivo preko objek
tivnih pokazatelja. Determinizam potie od marksistikog
porekla ovih koncepcija, a u obliku konkretne primene na
stil ivota stie preko Lefevra. Osim to je preovlaivalo - i,
usudila bih se da kaem, jo uvek preovlauje - u drutve
noj nauci (nekadanjih) realsocijalistikih drutava, ovakvo
shvatanje stila ivota obeleava i Burdijeovu koncepciju, o
kojoj e biti rei u odgovarajuem poglavlju.
No, nezadovoljstvo njegovim dvema glavnim tokama temeljenjem na pojmu potreba", koje se uzimaju kao unapred date, u vidu svojevrsne antropoloke konstante, te de
terminizmom - odvelo je neke autore u postavljanje pojma
stila ivota na nove osnove. Umesto potreba", sredinje
mesto preuzima pojam potronje" ili upotrebe". Na taj na
in se izbegava kako esencijalizam impliciran pojmom po
treba", tako i pretpostavka o drutvenostrukturnoj predodreenosti individualnih praksi. Analitika ia se pomera
sa datog ka ostvarenom, ka onome to ljudi stvarno ine, ka
konkretnim nainima na koje oni koriste kako materijalne
6

Up. izrazito jaku formulaciju kod Vesne Pei: Stil ivota ... [je]
uslovljen karakterom drutvene podele rada i pripadnou pojedinaca
onim drutvenim skupi ama koje neposredno proizlaze iz mesta u datoj podeli rada, odnosno iz datog drutvenog poloaja u celini. (...) Za
to to uslovi ivota klase ili sloja uslovljavaju prinudno slina ponaa
nja, stil ivota se nuno formira kao grupni model ivota, koji je
individui nadreen i spolja nametnut" (1977, 122; kurziv u originalu).
5

determinizam (lat. determinare) fil. uenje o

odreenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i
unutarnjim uzrocima i motivima, pobudama,
prema emu ni oveja volja ne moe biti slobodna,
nego odreena i uslovljena tim uzrocima i motivima;
6

174

3. Usidravanje

predmete, tako i simbolika dobra (kulturne proizvode,

predstave, identitete) - pri emu se, to je naroito znaaj
no, istie raznovrsnost tih naina, iji ishodi uvek ostaju neizvesni i otvoreni. Zahvaljujui svom usredsreivanju na
konkretne prakse i uklanjanju jakih, unapred formulisanih
teorijskih pretpostavki, ovaj pristup stilu ivota vie odgova
ra sociologiji svakodnevice, posebno u njenom savremenom vidu, koji podrazumeva i promenu perspektive (govor
iz svakodnevnog ivota). Oba termina - i upotreba" i po
tronja" - odnose se na iste empirijske pojave (prakse), ali
su im naglasci donekle razliiti. Upotreba" stavlja u prvi
plan aktivnu, kreativnu ulogu aktera (pojedinaca i grupa).
Pojam potronje", iako mu je znaenje uveliko proireno u
odnosu na klasino ekonomistiko shvatanje, zadrava
sponu sa teorijama masovnog (potroakog) drutva, koje
tee da suze prostor line kreativnosti pojedinca (setimo se
Lefevrovog birokratskog drutva dirigovane potronje").
Svejedno, oba termina su kljuna za novije konceptualizacije stila ivota, u kojima krupnu ulogu takoe dobijaju izrazi
kao to su identitet",'izbor", samoostvarenje", konstruk
cija" i slino. Preko ovih ideja poimanje stila ivota se di
rektno povezuje sa prouavanjima simbolikih praksi u savremenim studijama kulture, kojima je posveeno jedno od
narednih poglavlja.
Kao primer takve konceptualizacije moe posluiti ejnijevo odreenje stilova ivota kao obrazaca delanja koji di
ferenciraju ljude" odnosno stil, manir, nain upotrebe odre
enih dobara, mesta i vremena koji je karakteristian za
jednu grupu, ali ne predstavlja totalitet drutvenog iskustva
njenih lanova" (Chaney, 1996, 4, 5). Kao deo praktinog
renika svakodnevnog ivota", stil ivota oznaava obrazac
upotrebe, razumevanja ili vrednovanja artefakaca materijal
ne kulture, kojim se sudeluje u igri statusnih merila u ano
nimnim drutvenim kontekstima" (1996, 43). Za ejnija, stil
ivota je pojava inherentno vezana za moderno drutvo, bu
dui da sainjava svojevrstan funkcionalni odgovor na mo
dernu" (1996, 11). U aneminom, sekularizovanom, obeskorenjenom svetu u kojem je svakodnevnica izgubila
smisao, izbor modusa ivljenja", zasnovan na ukusu i kul(|

Up. istu tvrdnju o dokolici kod Dimazedijea, a o stilu ivota kod

Lefevra.
6

Svakodnevni

ivot i stil ivota

175

turnim praksama koje se dele sa (odreenim) drugima, po

staje novi agens integracije, formirajui nove vrste drutve
nih grupa. Glavna moneta" stila ivota nije materijalna,
manifestna vrednost predmeta, ve drutveno i simboliko
znaenje koje se investira u mnotvo aspekata svakodnevi
ce (1996, 34-44). Moglo bi se rei da je ovde na delu po
novno oivljavanje veblenovske niti u poimanju stila ivota,
nautrb marksistike.
Iz navedenih citata je jasno da, osim to naputa potre
be" kao nepropitane veliine, ove novije koncepcije odliku
je i dalekoseni indeterminizam. Kao to je reeno u Uvodu,
stil ivota, ovako shvaen, postaje bezmalo neogranieno
polje izbora u kojem pojedinac, osloboen stega pripisanih
statusa, slobodno odluuje koju e odeu nositi, koju e
hranu jesti, koji e nametaj kupiti, koju e religiju prigrliti i,
preko tih simbolikih praksi, ko e biti. Moemo samo uz
gred konstatovati da, koliko god prva koncepcija neoprav
dano suava mogunosti linog, samoizabranog stilskog"
iskoraka iz klasno-slojnih predodreenosti, ova druga konceocija tei drugoj krajnosti.
Postoji, meutim, i jedan ogranak savremenih studija sti
la ivota koji svoj snaan postmarksistiki peat ne iskazuje
preko klasno-slojnog determinizma. Ta se struja koncentrie
na pojmove kao to su robni odnos", kapitalizam", postvarenje" i otuenje", i stavlja ih u kontekst savremenog dru
tva. Uzmimo kao primer prirunik za svakodnevni ivot"
Suzan Vilis (Willis, 1991). Polazei od osnovne teze da je rob
na forma temeljna kategorija savremene svakodnevice, u ko
joj se stiu i protivrenosti robnog kapitalizma i nae aspiracije ka njegovom utopijskom preobraavanju (1991, 1), po
Vilsovoj, svakodnevica savremenog (razvijenog kapitalisti
kog) drutva zasnovana je na optoj porobnjenosti" ( commodification ). Re je o aktuelizovanoj Marksovoj ideji ,,porobnjavanja", procesa kojim se prikrivaju drutveni procesi i
drutveni odnosi ugraeni u proizvodnju jednog predmeta;
upotrebna vrednost se ukida i svodi na razmensku. Taj pro
ces pogaa ne samo materijalne predmete, koji se nude u
nepreglednom obilju u supermarketima i putem reklama,
ve i meuljudske odnose, pa konano i pojedinev doivljaj
7

Na ovu ideju, razvijenu do krajnosti, naii emo u Mafezolijevoj

teoriji novog tribalizma".
7

176

3. Usidravanje

sebe samog, svog linog identiteta i grupne pripadnosti. Sve

to postaju razne vrste "robe" koja se nudi na tritu i moe
se dobiti za odreenu svotu novca. Ova ideja igra istaknutu
ulogu u najveem delu savre menih razmiljanja o stilu ivo
ta i posebno slui da se uoi svojevrstan paradoks slobode
koji nastaje u savremenim uslovima. S jedne strane, poje
dincu se otvara nevieno iroko polje mogunosti, jer iden
titeti, slike o sebi i oblici pripadnosti i privrenosti vie nisu
stvar roenja ili kvazimehanikog procesa kolektivnog pripi
sivanja ve postaju stvar slobodnog izbora, konstrukcije" i
igre. S druge pak strane, svaki simbol, praksa, vrednost i
ideja - svaki simboliki in koji je u trenutku nastanka nosio
subverzivan naboj otklona od preovlaujueg, masovnog i
konvencionalnog, dakle mogeo je biti in linog otpora - bi
va usisan u sveprisutnu maineriju serijske proizvodnje i re
klamne industrije, koja ga porobnjava" i inkorporira u si
stem protiv kojeg je prvobitno bio usmeren. Tu neminovnu
dijalektiku nali smo jo kod Lefevra, a nai emo je i kod Gidensa i kod mnogih drugih autora. Vilisova o tome kae da
se, u naoj svekoliko porobnjenoj kulturi, drutvenim odno
sima i istorijskim procesima moe pristupiti jedino preko
robne forme; stoga naa svakodnevica, raznovrsna, ali pot
puno rutinizovana, nasumina, ali programirana, izgleda sa
svim nevana; ona je tako blizu, da je ivimo kao svoju dru
gu prirodu. Ipak, ako elimo da shvatimo istoriju, moramo
poeti da spoznajemo njeno prisustvo u mundanom. Otpisa
na kao trivijalna, fragmentirana i fetiizovana svojom asimi
lacijom u robnu formu, svakodnevica je nae mesto konver
gencije sa istorijskim" (Willis, 1991, 158). Tako postavljen
zadatak Suzan Vilis pokuava da ispuni analizirajui svako8

Up.: ,,U robnom kapitalizmu, mi ne raspolaemo drugim nainom

da iskusimo ili pojmimo odnose meu ljudima, osim onako kako ih
definie robna razmena. ... Roba postaje oblik kroz koji poznajemo
drutveno. Izlaganje robe - jednoobrazno poredane na policama, do
stupne, uvek obilate i svee pristigle - jeste otueno i fetiizovano
ovaploenje elje za drutvenom demokratijom i, prema tome, njeno
ponitenje" (Willis, 1991, 162).
8

Up.: Masovna kultura komercijalizuje simbole stila ivota i mo

dele identiteta, ukljuujui one najegzotinije i najmarginalnije. Na taj
nain, fantazija gubi svoju funkciju otvaranja vizije drugaijih mogu
nih svetova; naprotiv, fantazija postaje deo tkanja ivota, i isto onoliko
podrava stvarnost koliko to ini najsvakodnevnija rutina" (Cohen
and Taylor, 1979, 87).
9

Svakodnevni

ivot i stil

ivota

177

dnevni ivot preko elemenata, epizoda, iseaka, predmeta i

praksi, koristei kao izvore posmatranje, sluajne razgovore,
tampu, TV program; reklame i lepu knjievnost.
Pre no to krenemo dalje, zapazimo jednu pojavu zanimlji
vu sa stanovita sociologije nauke. Naime, iroka socioloka
istraivanja stila ivota, i uopte vidno mesto stila ivota u te
orijskim razmiljanjima o svakodnevici, karakteristina su za
evropsku sociologiji: (ukljuujui tu i Istonu Evropa) mno
go vie nego za ameriku. Moe se postaviti hipoteza da za
uzrokom treba tragati u razliitim nainima organizacije na
unog rada. U evropskom okruenju, tradicionalna vezanost
naunog rada za dravu i zasebnu naunu infrastrukturu
stvara preduslove ZA takvu vrstu istraivanja: dravna stati
stika prikuplja i preliminarno obrauje neophodne podatke
(time se ve decenijama bave, recimo, britanska, francuska
i nemaka drava), koje potom preuzimaju veliki nekomerci
jalni istraivaki instituti i univerziteti. U SAD, naprotiv, ta
vrsta istraivanja (obrasci potronje i upotrebe, kulturno
znaenje robe i praksi, psiholoki odnos prema robi i uslu
gama) preputena je komercijalnom sektoru, rukovoena je
profitnim motivima i pretvara se u marketinka istraivanja,
koja se odvijaju manje-vie potpuno nezavisno od naunog
rada. Zato u SAD teoretisanje o svakodnevnom ivotu esto
ima sasvim apstraktan, od empirije udaljen karakter. Ako neke
empirije i ima, najee je re o interakcionistiki usmerenoj
etnografiji koja je blia antropologiji ili psihologiji no socio
logiji ustandardnonomsmislu.
U tom kontekstu razmotrimo jednu - najrazvijeniju - na
cionalnu tradiciju promiljanja i istraivanja svakodnevnog
ivota kao stila ivotu - francusku tradiciju.
FRANCUSKA KOLA

Naziv francuska kola odabran je ponajpre kratkoe radi

i ne znai da je u pitanju prava kola, sa osnivaima, sledbenicima i nizom obavezujuih postavki, a pogotovo da je re
o jednoobraznoj produkciji. Posredi je pre labavo povezani
korpus studija, koje na okupu dri sklonost odreenim poj
movima, odreenim pravcima razmiljanja i odreenim
predmetima prouavanja, a pre svega unakrsno referisanje
i zajednika kumulacija znanja. Osobeni prizvuk koji obele-

178

3. Usidravanje

ava francusku sociologiju svakodnevnog ivota - a kojeg

nema, recimo, u anglofonoj produkciji - duguje se, pre sve
ga, karakteristinim izborom transdisciplinarnih veza: naj
blii partneri ove sociologjije su, naime, antropologija i psi
hoanaliza. Ta se veza vidi ve i iz injenice da njeni glavni
protagonisti imaju antropoloko (Balandije [Georges Balandier], Rivijer [Claude Riviarej) ili meovito profesionalno po
reklo (antropologija-sociologija: Takisel [Patrick Tacussel],
Huan; sociologija-psihoanaliza: Mafezoli). Osim bogate po
jedinane autorske produkcije, delatnost ove kole" institucionalizovana je i kroz nekoliko istraivakih centara - to je
dodatni razlog da se ona ipak nazove kolom". Od njih su
najznaajniji pariki Centar za prouavanje aktuelnog i sva
kodnevnog (Centre d'Etudes sur l'Actuel et le Quotidien,
CEAQ), koji su 1982. osnovali Balandije i Mafezoli (danas ga
vodi Mafezoli), i Centar za istraivanje imaginarnog [Centre
de Recherche sur l'lmaginaire) u Monpeljeu, pod rukovod
stvom Takisela. Klod: Rivijer je najpoznatiji po istraivanju
politikih liturgija" (Riviere, 1988), a or Balandije, preko
politike antropologije (Balandier, 1967), takoe stie do is
traivanja simbolikog aspekta politikog ivota.
Izlazak iz uskih okvira sociologije svakako znai veu flek
sibilnost i otvorenost, proirivanje kako empirijskog obuhva
ta tako i korienih teorijskih izvora. Meutim, insistiranje na
specifinosti pristupali upravo ovako definisanoj interdisci
plinarnosti ima za posledicu uestalu upotrebu jednog ogra
nienog skupa pojmova, bilo klasinih pa redefinisanih, bilo
novoskovanih. Najznaajniji meu tim pojmovima je bez
sumnje imaginarno". Oslanjanje na niz kljunih pojmova,
opet, nosi opasnost od terminolokog i idejnog okamenjivanja i udaljavanja od empirije - to je paradoksalno s obzirom
na poetnu ambiciju itave kole" da se ostane u stvarnosti,
i to stvarnosti jednog konkretnog drutva (najee dananje
Francuske). Mafezoli najbolje ilustruje kuda taj pravac vodi
10

Up. naziv Takiselovog Centra; takoe, jedan od asopisa koje iz

daje CEAQ ima naziv Cahiers de l'imaginaire. Prema zvaninom opisu
na internet prezentacij (www.univ-paris5.fr/ceaq/), CEAO se bavi no
vim formama drutvenosti, te imaginarnim, u njegovim razliitim ob
lijima". Niz drugih pojmova karakteristinih za francusku kolu" (ot
por, dionizijsko, viestruke stvarnosti, kolektivna uzavrelost, mrea,
lokalizam, konstrukcija itd.) moe se iitati iz sadraja raznih rubrika
ove prezentacije.
10

Svakodnevni

ivot i stil

ivota

179

ako se njime ode predaleko; stoga e njegovi radovi posve

eni fenomenu svakodnevnog ivota biti analizirani izdvoje
no, u sklopu idolatrijskih" pristupa. U blaoj formi, jednostranostima su skloni i drugi protagonisti francuske kole".
Njihov diskurs je, osim prenaglaavanjem imaginarnog",
obeleen i idealizmom, samopriznatim postmodernizmom i
radikalnim antipozitivizmom.
Unutar kole", meutim, postoji jo jedna struja, znat
no blia sociologiji, kako se ona standardno shvata.Ona ne
odbacuje ideal valjanog znanja o drutvu, niti su joj strani
kvantitativni podaci i disciplinovano, sistematsko posmatranje. Za razliku od prve struje, koja je sklona da otplovi
u aistorinu univerzalnost - kao to e se videti iz prikaza
Mafezolijevog kompleksa svakodnevnog" - ova druga
struja dosledno usidrava teorizaciju i istraivanje svako
dnevnog ivota u savremeni svet, sasvim slino anglosak
sonskim verzijama sociologije svakodnevice kao sociologi
je stilova ivota. Kao primer takvog stanovita neka poslui
jedno zanimljivo reenje problema vezanih za odreivanje i
operacionalizaciju pojma svakodnevnog ivota - pozicija
Salvadora Huana.
U Uvodu je pomenuto da postoje varijante pristupa sva
kodnevnom ivotu koje se direktno naslanjaju na Dirkema.
Huan je izrazit primer koji pokazuje da je dirkemovska socio
logija svakodnevnog-ivota, iako retka, ne samo moguna
nego i veoma inspirativna. Prema njemu, Dirkem je prvi so
ciolog koji je uspostavio sintezu izmeu faktikog i simboli
kog, te individualnog i institucionalnog, koja je jedan od te
meljnih preduslova za valjanu sociologiju svakodnevice.
Dirkemov institucionalizam", kako ga Huan naziva ocrtan
je naroito u Elementarnim oblicima religijskog ivota (Durkheim, 1982), gde se individualne dispozicije povezuju s ko
lektivnim predstavama, ali se prednost daje kolektivno-simbolikom, koje omoguava svaku drutvenu komunikaciju
jer joj nudi okvire i sredstva. Na tom temelju Huan gradi svoj
predlog socioantropologije svakodnevnog ivota". Od Dir11

12

Poto je re o francuskom kontekstu, vredi istai da je ta struja

mnogo blia Burdijeu nego prethodna.
Naslov Huanove studije koju ovde razmatramo - a koji u provo
du glasi: Elementarni oblici svakodnevnog ivota" - dovoljno govori
sam za sebe.
11

12

180

3. Usidravanje

kema takoe potie pojmovni stub Huanove koncepcije, na

ime pojam navada" (usage), na koji u se kasnije vratiti.
Socioantropologija svakodnevnog ivota je prakseologija; ona analizira domen rutinskih i neorganizovanih indivi
dualnih delanja - kao drutvenih injenica - situirajui ih u
njihovo institucionalno-simboliko okruenje i posmatrajui
ih preko mesta aktera u drutvenoj strukturi" (Juan, 1995,
123). Polje njene primene se najpre moe odrediti negativ
no, onim to nije. Prvo, neorganizovanost" delanja znai
da razliite kolektivne delatnosti u kojima pojedinac sudeluje (rad; praznici; klubovi, stranke, udruenja) ne spadaju u
njegov svakodnevni ivot, mada sainjavaju jedno od va
nih okruenja za nj. Nadalje, rutinsko i neorganizovano ne
znai i ogranieno naj privatnost: velik deo svakodnevnih
delanja odvija se u javnoj sferi (recimo, na ulici): Svakodne
vica se, takoe, ne ograniava na reprodukciju (emu je, re
cimo, sklon marksistiki pristup), jer njen vaan deo sai
njava proizvodnja samoga, sebe (kao u druenja, bavljenju
kulturom, amaterskoj umetnosti itd.) (1995, 1126), Zatim,
svakodnevica nije tek,dokolica": aktivnosti svakodnevice
esto ukljuuju mnogo vie rada nego to se to obino pri
znaje (up. ta je sve potrebno obaviti da bi se priredila, reci
mo, veera za prijatelje).
Na pitanje o datumu nastanka sociologije svakodnevice
Huan, poput Agne Heler, odgovara istorizacijom samog nje
nog predmeta. Svakodnevni ivot je u pravom smislu rei
nastao" tek kada se oslobodio zatvorenosti u rigidnost usta
nova", koja je teila da reprodukuje uvek iste uslove delanja i
iste norme, dakle u sistemima pod prevlau tradicije. Sva13

14

Usage znai uobiajeni nain postupanja", ili obiaj", ali bez

normativne konotacije, kao u izrazu imam obiaj da...". Preko glagola
user, od kojeg potie, usage je takoe povezana sa korienjem",
nainom upotrebe", to je vano zbog poreenja sa anglofonim kon
cepcijama koje se zasnivaju na engleskoj rei za upotrebu, use. Usage
e ovde biti prevoeno kao navada". Zahvaljujem Aljoi Mimici na
ovoj prevodilakoj sugestiji
13

Zapazimo problematinost ovakvog ograniavanja polja svako

dnevnog ivota: prestrogo razdvajanje organizovanog" i neorganizovanog" ostaje nedovoljno obrazloeno. Nije jasno zatc sociologija
svakodnevice ne bi mogla profitirati od, recimo, prouavanja procesa
rada i mikrokulture vezane za radno mesto - kako to sjajno pokazuje,
na primer, Pol Vilis (Willis, 1979) - ili od istraivanja tzv. neformalnih
mrea, koje ve decenijama tvori bitan deo sociologije organizacija.
14

Svakodnevni

ivot i stil

ivota

181

kodnevni ivot se ne moe smatrati dostojnim sociolokog interesovanja ukoliko je drutveno postojan i nedodirljiv" (1995,
131). Iz ugla istorije socioloke misli, sociologija svakodnev
nog ivota nastaje kao svojevrsno nalije sociologije rada i or
ganizacije, te politike sociologije drave. Ona se razvijala,
najveim delom, kao kontrapunkt prouavanju proizvodnih i
regulativnih aktivnosti" (1995,132). Na putu tog razvoja ulogu
neophodne prelazne stepenice odigrale su urbana sociologija
i sociologija drutvenih pokreta.
Oekivano s obzirom na samopriznato dirkemovsko pore
klo, Huanovo stanovite se izrazito protivi atomizujuem indi
vidualizmu koji on uoava kod interakcionista i etnometodoioga. Istovremeno, Huan ne zaboravlja da je pojedinac taj
koji jedini moe imati" svakodnevni ivot. Stoga je rodno
mesto istinske sociologije svakodnevice jedna neindividualistika sociologija aktera, aktera bez kojeg pojam svakodnevnog
ivota ne bi imao smisla, budui da je ivot predikat, atribut, jed
nog neophodnog subjekta" (1995, 107). Najveu zaslugu za
razvoj takve sociologije Huan pripisuje Alenu Turenu, ija je
teorija predmet jednog od narednih poglavlja.
Sociologija svakodnevnog ivota nastaje kao istorijski
proizvod posle izdvajanja nekoliko misaonih struja u socio
logiji i drugim drutvenim naukama. Osnovne ose du kojih
se ove relevantne struje mogu razlikovati jesu 1) osa mate
rijalizam / idealizam i 2) osa institucionalizam / akcionalizam.
Materijalizam se usmerava na analizu praxisa i njegovih
ekonomskih odrednica, a najznaajniji mu izraz daju marksi
stiki pisci, poput Lefevra i Helerove, te autori poput Barta
(Barthes), Divinjoa (Duvignaud), Morena (Morin), Guldnera i
Burdijea, koji proiruju ovaj pristup na fenomene kulture i
umetnosti. Idealizam se usmerava na analizu simbolikog,
putem hermeneutike; dodatna batina etnometodologije i
interakcionizma jeste kritika sociolokog metoda. Institucio
nalizam ili sistemizam usredsreuje se na red", poredak,
regulaciju, integraciju (Elias, Luman [Luhmann], Habermas).
Akcionaiizam pak stavlja u sredite nered", pokret, promenu, fluidnost (Moren, Bart, Hogart).
Ako se ove dve ose ukrste, dobijaju se etiri pola koja se
mogu shvatiti kao granine oblasti" koje omeavaju sociologi
ju svakodnevnog ivota, ili kao etiri vektora" u ije se sredite
ona smeta. To su prethodno oformljena, a za nju neposredno
relevantna polja sociolokog istraivanja (Juan, 1995, 139):

182

3. Usidravanje

Institucionalizam

Akcionalizam

Materijalizam

ustanove i organizacije

klase i mo

Idealizam

religija i moral

drutveni pokreti

Kao to je reeno, Huanova socioantropologija svako

dnevnog ivota" se zasniva na kljunom pojmu navada".
Istorijski uzev, taj pojam ulazi u igru kada obiajnost, ili obi
aji u normativnom smislu(etnos, mores) - skup normativ
nih naloga koji usmeravaju svakodnevno delanje, zajemenih religijom, mitovima i ideologijom - prestaje da bude
operativan, kao to je sluaj u savremenom svetu. Glavno
ishodite normi danas vie nije sfera svetog i dolazi do ras
kida izmeu drutvene strukture i kulturnog poretka. To se
dogaa s nastankom industrijskog drutva, koje ima formi
ranu dravu i stabilno trite; tu nastaju ekonomski feno
men potronja i socioloki fenomen navada" (1995, 167).
Poto cirkulacija simbola, povezana sa fluidnou drutvene
strukture, pokree proces kulturne hibridizacije , sociologija
svakodnevice vie ne moe polaziti od ideje etosa ili klasne
kulture. Za razliku od obiajnosti" [moeurs], koja zadrava
u sebi element svetog i ima snano moralno utemeljenje,
navada" je amoralna i liena sakralnog porekla (1995,
176-177). Znaajne odlike navada", kako ih Huan shvata,
jesu mesto i vreme ostvarenja, sadraj i uestalost. Osim
toga, treba istraivati i meuzavisnosti, kako izmeu samih
navada, tako i izmeu njih i ekolokih, statusnih, simbolikih
i dispozicionih atributa, koji su etiri kardinalne take socioantropolokog tumaenja navada (1995, 127).
Obuhvatna kategorija navada" grana se na etiri osnov
na aspekta, koji se ponovo dobijaju ukrtanjem dve dimen
zije. Prva dimenzija tie se prirode navade" sa stanovita
aktera. Treba istai da Huan time uvodi veoma smisleno
razlikovanje unutar iroke kategorije ljudskih svakodnevnih
postupaka, koja kod drugih autora najee ostaje neizdiferencirana skupina praksi". Na jednoj strani su oblici inter
akcije - postupci koje ljudi obavljaju zajedno i kojima utiu
jedni na druge - njih Huan naziva ponaanja" (conduites).
Na drugoj strani, postoje svakodnevni individualni postupci
16

15

To bi bilo preferirano polje interakcionistike sociologije svako

dnevnog ivota.
15

Svakodnevni

ivot i stil

183

ivota

koji ne podrazumevaju interakciju: to je ono to mnotvo

ljudi radi istovremeno, ali ne i zajedno (na primer, gledanje
TV, odlazak na posao, bavljenje sportom). Ovi postupci
ostaju individualni, ali su upisani u ire institucionalne sklo
pove. Njih Huan naziva praksama" (pratiques), a polje u ko
jem se odvijaju domenom koakcije. Sinteza ponaanja" i
praksi" sainjava svakodnevni ivot jednog aktera ili grupe.
Druga temeljna dimenzija koja organizuje pogled na nava
de" tie se nivoa analize i odreena je razlikom izmeu aktera
i sistema. Sa stanovita sistema, prethodne potkategorije sva
kodnevnih postupaka dobijaju novi lik i nova imena: interak
tivna ponaanja" postaju rituali", dok se koaktivne prakse"
oznaavaju latinskim imenom us. Ukrtanjem tih dveju dimen
zija dobija se shema etiri aspekta, etiri deklinacije" ili etiri
ugla gledanja iz kojih se jedna te ista svakodnevna aktivnost
moe sagledati, iz kojih poprima razliita znaenja i moe se
na razliite naine objanjavati i tumaiti (1995, 195):
16

Polje

Nivo analize
koakcija:
akter (proivljeno
iskustvo)
sistem (institucionalno)

interakcija

prakse

ponaanja

us"

rituali

Bitno je naglasiti da je ovde re o strogo analitikim, a ne

empirijskim distinkcijama; dakle, u pitanju nisu razliite po
jave, ve razliite mogunosti promatranja istih pojava. Na
primer, gledanje televizije" kao aktivnost moe se plodonosno prouavati iz sva etiri ugla: kao praksa", zanimae
nas mesto te aktivnosti u ureenom sledu dnevnih aktivno
sti pojedinca; kao ponaanje", posmatraemo kako je za
jedniko gledanje TV sa blinjima povod za brojne gofmanovske fokusirane interakcije; kao us", uspostaviemo
vezu sa strukturom medijske industrije i kulturnog trita;
kao ritual", ista aktivnost postaje tlo za simbolike razmene
meu pojedincima. Ista etvorostrukost vai za svaku sva
kodnevnu navadu", koje se ne samo mogu ve i moraju
sagledati sa svih navedenih aspekata.
Ako bi se interakcija mogla prevesti kao meudelanje", ovo bi
bilo ,,sa-delanje".
16

184

3. Usidravanje

Pokuajmo sada da smestimo Huanovu koncepciju u te

matsku potku ovog poglavlja - izlaganje razliitih pristupa
stilu ivota. Kod Huana, do stilova ivota stie se prikuplja
njem detaljnih empirijskih podataka o navadama". Ti po
daci su bitnim delom, mada ne i iskljuivo, kvantitativne pri
rode i podvrgnuti statistikoj obradi. Na teorijskom nivou,
stil ili, kako to Huan naziva, anr" svakodnevnog ivota gra
di se tako to se razliite vrste navada" okupljajuu grozdo
ve" ili sisteme navada". Ti grozdovi" nisu puki agregati,
kao u isto pozitivistikoj sociologiji dokolice, ve imaju unu
tranju smislenu koherentnost, niti su navade", kao njihove
osnovne jedinice, liene prethodne teorizacije, trkljuujui i
heremeneutiku znaenja za aktera. Teorijski promiljena upo
treba kvantitativnih tehnika prua iroke mogunosti. Moe
se, na primer, stvoriti relativno jednostavna slika anra ivo
ta" karakteristinog za neku drutvenu grupu odreenu unapred i po objektivnim merilima (klasu, sloj, profesionalnu
skupinu). Isto tako se moe krenuti sloenijim putem: eliminisati uticaje objektivnih inilaca (stratifikacijskog poloaja,
vrste naselja, porodinog statusa, ivotne faze u kojoj se is
pitanik nalazi itd.) i dobiti tipove anrova ivota" koji se
obrazuju po nekim drugim, vie individualizovanim osnova
ma i bolje odgovaraju pojmu stila ivota" kako ga koristi
fleksibilna savremena paradigma. Na taj nain se mogu izbei rizici kako preteranog klasnog determinizma, tako i neo
snovanog indeterminizma, koji su identifikovani u raspravi o
definicijama pojma stila ivota.
Stanovite Salvadora Huana je po nekim bitnim obelejima srodno sintetikim" pristupima, koji e biti posebno
razmotreni kasnije u knjizi. Osim eksplicitne namere da se
sociologija svakodnevice postavi na sredokrau izmeu te
orijskih i epistemolokih krajnosti (individualno/institucio
nalno, kvalitativno/kvantitativno, izabrano/nametnuto, spon
tano/ureeno, razumevanje/objanjenje itd.), naroito treba
istai kombinaciju jakog uporita u empiriji i promiljene te17

18

S a l v a d o r H u a n je i sam rukovodilac ili uesnik brojnih iskustve

nih istraivanja zasnovanih na velikim uzorcima, a takoe esto s p r o
vodi s e k u n d a r n u analizu podataka dobijenih drugim p o h o d i m a , kao
to su javna statistika ili tua istraivanja.
Poput Burdijea, Huan se obilato oslanja na metod analize kore
spondencija" koji je razvio francuski dravni statistiki z a v o d .
1 7

1 8

Svakodnevni

ivot kao pitanje

istorije

185

orizacije pojma. Ovaj spoj, inae dosta redak u sociologiji

svakodnevnog ivota posmatranoj kao celina - mnogo e
e nailazimo na brigu o jednome na tetu drugog - od naj
veeg je znaaja za postavljanje ove oblasti na solidnije te
melje. O toj temi, kao i o razlozima iz kojih upravo ovaj
pravac rada smatram najperspektivnijim, bie rei u zavr
nim poglavljima knjige.

S V A K O D N E V N I I V O T KAO P I T A N J E I S T O R I J E

Mnogo je pisaca koji su - iako ne izriito posveeni temi

svakodnevice - izvrili snaan uticaj na sociologiju svako
dnevnog ivota. Jedan vaan ogranak tih prelomno znaaj
nih koncepcija pripada novim vrstama istoriografije, odno
sno zajednikom terenu koji dele sociologija i istorija, i koji
obogauje obe discipline.
Za Norberta Elijasa i Miela Fukoa (Michel Foucault), uza
sve razlike koje ih razdvajaju, zajedniko je to to svako
dnevni ivot", kao fenomen drutvenog iskustva oveka i
grupacija kojima on pripada, neopozivo smetaju u istorijski
okvir. Za obojicu autora svakodnevni ivot nije neto to po
stoji samo po sebi: niti je on neto bezvremeno, to emo
nai u manje-vie istom obliku bez obzira na istorijski tok,
niti je neto to raspolae vlastitom autonomnom sutinom,
koja se moe izolovati prostom analitikom operacijom iz
ukupnog konteksta u kojem se javlja. Niti je, napokon, govor
o svakodnevici - kako u laikoj sociologiji svakodnevnih ak
tera, tako i u naunom diskursu iz spoljanje take gledanja istovetan iz epohe u epohu.
Radikalna istorizacija svakodnevnog ivota predstavlja dru
gi osnovni nain intrinsinog vezivanja ovog pojma za empirij
sku grau, dakle za podatke o drutvenoj stvarnosti na osno
vu kojih analitiar tek gradi svoje teorijske konstrukcije.
NORBERT ELIJAS
meuzavisnost mikrostruktura i makrostruktura
- Teoretiar procese, civilizovanja" Norbert Elijas tek odnedavno, ini se, poinje da zauzima mesto koje mu pripa
da u drutvenoj misli. Njegovo delo se poslednjih decenija

3. Usidravanje

iznova otkriva i stie sve iri krug nastavljaa. Za nau te

mu Elijas je vaan kao jedan od istaknutih autora koji su
svakodnevnom ivotu dodelili bitno mesto u istorijskim pro
uavanjima, to je imalo uticaja i na istorijsku nauku i na so
ciologiju. Takoe je znaajan kao predstavnik onog vienja
koje smatra da se svakodnevni ivot mora uklopiti u struktu
ralne i istorijske okvire u kojima se javlja. Elijasov eksplicitno odreen predmet teoretisanja i briljivog istraivanja je
ste ponajvie veza izmeu mikro i makronivoa, izmeu
promene i stabilnosti, izmeu svakodnevice i Istorije. Jo
jedan od vanih aspekata Elijasovog dela jeste rano zastu
panje konstruktivistikih ideja. Prema Elijasu, psiholoke ka
tegorije, kojima ljudi sami sebi opisuju vlastita duevna sta
nja, zatim kulturne kategorije - poev od najoptijih, kao to
su kultura" i civilizacija", pa do naoko automatskih, rutinizovanih oblika ponaanja u ljudskoj svakodnevici - nisu
predodreene prirodom niti su puki odraz stvarnosti, nego
istorijski nastaju u procesu drutvenog konstruisanja. lako
ne koristi terminologiju usvojenu mnogo kasnije, Elijas su
tinski najavljuje konstruktivizam koji, kao nain miljenja,
jasne obrise stie tek sa zamahom simbolikog interakcionizma i socioloke fenomenologije. (Bergerovo i Lukmanovo
Drutveno konstruisanje stvarnosti ve je pomenuto.)
Prouavajui proces civilizovanja, Elijas se kree, kako
sam kae, izmeu Scile statizma", za koju nema promene ni
razvoja, i Haribde istorijskog relativizma", koja vidi samo ne
prestane mene. On, naprotiv, hoe da razotkrije poredak ko
ji lei u podlozi istorijskih promena" (Elias, 1997, xv). Ukratko,
njegov predmet jesu veze izmeu promena u strukturi dru
tva i promena u strukturi ponaanja i psihikom sklopu"
(1997, xv). Pojmove struktura linosti" i drutvena struktu
ra" on ne shvata statino, kao neto dato, ve kao promenljive, meuzavisne aspekte istog dugoronog razvoja", jer se
edino tako mogu adekvatno pojmiti njihove veze (1997, 184).
U ovakvoj vrsti istraivanja, tvrdi Elijas, sudaramo se sa proolemom neadekvatnosti naeg jezika, kako obinog tako i so
ciolokog: nai su pojmovi suvie grubi, a jezik tei supstan19

19 Neki od tih autora i naslova jesu: S. Mennel: Sociological Theory:

Uses and Unities, Surrey, Nelson, 1980; E. Dunning and C. Rojek (eds.).
Sport and Leisure in the Civilizing Process. Critique and Counter-Critique,
London, Routledge, 1992; I. Burkitt, Social Selves, London, Sage, 1991.

Svakodnevni

ivot kao pitanje

istorije

187

cijalizaciji, jer se rukovodi slikom materijalnih entiteta. Zato

nije u stanju da valjano izrazi procese, mnogostruke, poste
pene i vieznane promene, nego je sklon da procese preve
de u stanja (1997, 331). Stoga Elijas formulie neke nove
pojmove, kao to su sociogeneza, psihogeneza, figuracija,
prag nelagode, a nekim drugim - npr. psihiki sklop - udah
njuje drugaije, vie procesualno znaenje.
Polazei od rairenog kolokvijalnog, prednaunog pojma
civilizovanosti", Elijas nastoji da izoluje njegovo injeniko
jezgro", koje se sastoji pre svega od strukturne promene u
ljudima, u pravcu vee konsolidovanosti i diferenciranosti
kontrole nad afektima, kako u iskustvu (npr. u obliku podizanja
praga stida i odbojnosti), tako i u ponaanju (npr. u mnoenju
razliitog pribora koji se koristi za trpezom)" (1997, 183). U
svom irokom istorijskom zahvatu Elijas se temeljno oslanja
na psihoanalizu, budui da polazi od predstave o postojanju
dubinskih ljudskih afekata, prvenstveno vezanih zaTseksualnost i agresivnost, koje drutvo nastoji da kontrolie kroz po
tiskivanje i sublimaciju. Mehanizmom internalizacije normi
drutveno nedozvoljeni impulsi i tenje povezuju se ve u ra
nom detinjstvu sa nelagodnou, strahom, oseanjima stida i
krivice, ak i kada je ovek sam. Tako poeljno ponaanje po
staje automatizovani i rezultat samokontrole, a pojedincu se
ukazuje kao njegova slobodna volja (druga priroda") pre ne
go kao neto nametnuto. Tek kada ovaj proces, vana kom
ponenta procesa civilizovanja, uznapreduje, moe se rei da
nastaje superego u pravom smislu rei (1997, 123). .
Naputanje srednjovekovnog ustrojstva (pogleda na svet,
ponaanja i drutvene strukture) Elijas prati preko sadraja pr
vih prirunika bontona koji se javljaju u kasnom srednjem veku. Njih s pravom ne smatra pojedinanim autorskim delima,
nego simptomima, odrazom prakse i tipinog miljenja u datom trenutku (1997, 49). Naroito ga zanima ponaanje za tr20

21

Supstancijalizam" zapadnoevropskih jezika za razliku od procesualnosti" svojstvene nekim tzv. primitivnim jezicima, kao i poveza
nost izmeu prirode konkretnog jezika i mogunosti poimanja sveta
kod njegovih govornika sredinje su teme analiza B. L. Voffa (Whorf,
1979) za koje, iako su nastajale otprilike u isto vreme kada i Proces ci
vilizacije, Elijas nije mogao znati.
Zapazimo blisku paralelu sa obradom automatskog telesnog po
naanja kao izraza podrutvljenosti kod Gofmana i nekih drugih interakcionista.
20

21

188

3. Usidravanje

pezom. Jelo i pie za Svako drutvo, a pogotovo srednjovekovno, predstavljaju primarni drutveni in, vanu priliku u ko
joj se odraava i ujedno reprodukuje i uvruje zajednitvo,
ona uzajamna povezanost meu ljudima" koja je. Elijasu u i
i zanimanja (1997, 48). Elijas opisuje kako sirovost" srednjovekovnih praksi pri obedu (donoenje cele peene ivotinje
na sto i seenje na licu mesta, upotreba zajednike zdele i za
jednike ae umesto pojedinanih porcija, jedenje rukama,
slobodno manifestovanje telesnih funkcija prilikom obeda itd.)
postepeno ustupa mesto profinjenosti", kojom se sa vidika
to je moguno vie uklanjaju tragovi telesne prirode ina uzi
manja hrane (transformacija noa kao simbola agresivnosti,
razvoj pribora za jelo, rastui zahtevi za kontrolu nad telesnim
pokretima i funkcijama). Ma koliko pravila koja nesvesno - Gidens bi rekao na nivou praktine svesti" - sledimo prilikom
obedovanja nama danas dejovala prirodno i razumno, u njima
nema nieg to proistie iz neke prirodne nunosti; zahteva hi
gijene ili uroenog ljudskog oseaja za delikatnost. Ona su
posledica dugotrajnog razvoja, njihove funkcije se vekovima
postepeno odreuju, a forme uvruju i standardizuju, da bi
nam na kraju preli u drugu prirodu". Ovaj preobraaj nije
posledica porasta medicinskog znanja, nego odraava jedan
drugaiji tip povezanosti meu ljudima: srednjovekovne prak
se ne treba gledati kao pomalo odvratne kuriozitete, nego kao
izraz injenice da su ti ljudi stajali jedan prema drugom u dru
gaijem odnosu nego to je sa nama sluaj. A to ne ukljuuje
samo nivo jasne, racionalne svesti; njihov emocionalni ivot
takoe je imao drugaiju strukturu i karakter" (1997, 55).
22

Ove promene na mikroplanu Elijas izriito povezuje sa

procesima koji se istovremeno dogaaju na nivou politike
i drutvene strukture, i, na taj nain gradi sliku velikog prelaza". Na jednoj strani je srednjovekovno drutveno uree
nje, obeleeno niskim stupnjem drutvene integracije i dife
renciranosti; odsustvom monopola fizike sile, koja se
primenjuje decentralizovano i rasprostranjeno, prema stvar
noj snazi aktera, a ne prema utvrenim pravilima, te neizvesnou i nepredvidljivou, jer politiki poloaj, imovina i
drutvena mo zavise od ratnike sposobnosti i sree. Kao
Ovde postoji jasna paralela sa kasnijom idejom Meri Daglas (Douglas, 1993) o pravilima higijene, pa i samim pojmovima ,,istog"i pr
ljavog", kao drutvenim konstruktima.
22

Svakodnevni

ivot kao pitanje

istorije

189

posledica ovih strukturnih obeleja, opti stav prema ivotu

je prezentistiki (ve sutra mogu poginuti"). Afekti se slo
bodnije izraavaju, a kada obuzdavanja i ima, ono je samo
povrinsko, izazvano strahom od jaeg drugoga umesto iz
nutra doivljenom potrebom. I konano, duevna stanja belee velike oscilacije, uz veu punou i krajnost doivljaja
no to smo mi danas u stanju da osetimo. Na drugoj strani
je moderno drutvo, koje nastaje zajedno sa apsolutizmom.
Njegove su odlike visoka integrisanost, razvijena podela ra
da i meuzavisnost ljudi; monopol fizike sile koncentrisan
na dravu; stabilnost i predvidljivost, otud duga vremenska
perspektiva i mogunost planiranja; pacifikacija ivota, od
stranjivanje primene fizikog nasilja iz svakodnevice i njena
marginalizacija u odreene sfere ili situacije. Kao posledica
se na mikroplanu razvija samoobuzdavanje, internalizovano
socijalizacijom, tako da se kontrola nad telesnim funkcija
ma osea kao unutranja nuda, i najzad, ublaavanje psi
hikih doivljaja i njihova manja amplituda.
Tako Elijas uspostavlja neposrednu vezu izmeu najmikroskopskijeg i najmakroskopskijeg u drutvenom ivotu. Cela
drutvena graevina se temelji na figuraciji, obrascu meuzavisnosti" ili strukturi uzajamne orijentacije i zavisnosti me

u ljudima" (1997, 213). Iz ugla nae teme navedeno se moe

prevesti u tvrdnju da je posmatranje svakodnevice, onoga to
ljudi rade kad su zajedno, pa i kad su sami sa sobom, sainja
va neophodnu sastavnicu analize drutva, ukljuujui i njego
va strukturna obeleja. Ova svakodnevica, meutim, nije individualistika - sainjena od potpuno autonomnih jedinki - niti
je plod njihovih voljnih odluka. Ljudi zapravo i postoje jedino
u figuracijama, jedino kao pluralnosti"; od samog poetka
svog ivota, gde god se kreu, upleteni su u lance drutvene
meuzavisnosti, te drutvo treba shvatiti kao mreu meuza
visnosti" (1997, 214). Ideja nezavisne i izolovane jedinke, koja
je od svog okruenja odvojena nedvosmislenim granicama ideja koju Elijas naziva homo clausus - plod je partikularnog
kulturnoistorijskog razvoja na Zapadu, koji svojim individuali
zmom stvara niz lanih dihotomija koje vekovima optereuju
23

misao o drutvu. Nadalje, svakodnevica nije izolovana od

svog ireg konteksta, nego se preko neplaniranih posledica

To veoma razlikuje Elijasa od, recimo, klasinog simbolikog in

terakcionizma.
23

190

3. Usidravanje

mehanizama mikropovezanosti meu ljudima stvara drutve

na celina, koja je sama promena. To osnovno tkivo koje proishodi iz mnotva pojedinanih planova i delanja ljudi moe
poroditi promene i obrasce koje nijedan pojedinac, uzet za
sebno, nije planirao niti stvorio. Iz ove meuzavisnosti ljudi
nastaje jedan poredak sui generis, poredak koji je neodoljiviji
i snaniji od volje i razuma pojedinanih ljudi koji ga sainjavaju"
(1997, 444). Elijasova figuracionistika sociologija" tako poka
zuje intencije sline sintetikim zahvatima savremenih sociologa,
,usmerene ka prevladavanju uvreenih dihotomija (pojedi
nac/drutvo, mikro/makro, delatnost/struktura itd.). Svakodnevni ivot, izgleda, na izvestan nain prirodno" privlai pa
nju onih drutvenih mislilaca koji odbijaju da drutveni ivot
posmatraju jednostrano i kruto.
Jo nekoliko rei, u vidu prigovora, o elijasovskom pro
cesu civilizovanja". Autor taj proces posmatra suvie homo
geno, u smislu da u kategoriju onoga to se na taj nain obu
zdava" stavlja sasvim raznorodne pojave, kao da su bioloke
funkcije, telesnost uopte, seksualnost, nagoni i emocije isto. Na nivou socioloke operacionalizacije, to unosi zabunu
i umanjuje saznajni potencijal. Ozbiljnija primedba odnosi se
na Elijasov etnocentrizam, lako ponegde istie da govori sa
mo o Zapadu, te su ograde tek deklarativne jer u celini rada
zapravo uspostavlja implicitnu Jednainu svet = istorija = civilizovanje = Zapad. Drugi u toj slici uopte ne postoje, osim
kao pasivni teren na kojem se u savremeno doba ponavlja
isti proces, zahvaljujui kolonizaciji. Druga jednaina, slika u
ogledalu prve, oznaava ono to nije zahvaeno procesom
civilizacije: vanevropska drutva = evropski srednji vek = da
nanje nie klase (npr. radnitvo) = deca. Iz toga bi sledilo da
su sve druge, nezapadne civilizacije bile necivilizovane"
(neobuzdanih nagona itd.), a onda se, sasvim uzgred, pominje Kina kao civilizacijski (u Elijasovom smislu) naprednija".
Vizantija, opet, dobija samo jednu fusnotu u kojoj se pominje izvesna princeza koja je, doavi udajom na evropski Za
pad, bila zgroena to su tamonji stanovnici jedva uli za vi
ljuku, koja je u njenoj postojbini odavno bila prihvaena.
Ostajemo bez naznaka o tome gde bi stajali evropska antika,
drevni Egipat ili arapski svet.
24

Elijasove ideje se u novije vreme razvijaju upravo u pravcu pre

vladavanja uskih kulturnih okvira kojima ih je on isprva ograniio.
24

Svakodnevni ivot kao pitanje istorije

191

Mnogo posle pojave Procesa civilizacije Elijas se podu

hvata preciziranja svog poimanja svakodnevnog ivota. On
konstatuje da je u savremenoj sociologiji pojam svakodnev
nog ivota poprimio jedno novo, tehniko" znaenje, koje
slui kao amblem niza novijih teorijskih pravaca. Ovi su prav
ci obeleeni mnogim meusobnim razlikama, ukljuujui i
one u poimanju same svakodnevice (o emu je ve bilo rei
u Uvodu), ali su objedinjeni negativno, zajednikim otklo
nom od nekada dominantnih objektivistikih i strukturalnih
pristupa. Kada njega svrstavaju meu ove nove" sociologe
svakodnevice, kae Elijas, posredi je nesporazum. On se, na
ime, izriito distancira od poimanja svakodnevnog ivota kao
izolovanog, omeenog, u sebe zatvorenog domena, koji se
moe prouavati mimo irih drutvenih sklopova. Ne po
stoji nijedan valjan razlog za stav da istraivanje struktura za
jednikog ivota u drutvu (koje se, kada je jednostrano, sva
kako moe nazvati 'objektivistikim') i istraivanje smisla koji
Ijudi-uesnici sami pripisuju raznim aspektima svdg zajed
nikog ivota (koje se, kada je jednostrano, moda moe na
zvati 'subjektivistikim') moraju biti meusobno nespojivi."
Naroito kada se bavimo procesom promene drutvenih
struktura, ispitivanje oseajne dimenzije, onoga to ljudi sa
svojim doivljajem okolnog sveta doprinose ili reprodukciji
ili promeni tih struktura, jednako je neizostavno kao. i dugo
trajni, neplanirani, stihijski mehanizmi drutvene integracije
(Elias, 1978, 23). Elijas navodi dva primera iz svojih radova,
koji su protumaeni kao bavljenje problematikom svako
dnevice": jedan se tie strukture gradnje u kuama dvorskog
plemstva (u knjizi Dvorsko drutvo), a drugi promene kanona
meuljudskog ophoenja (u Procesu civilizacije). Oba pri
mera, prema Elijasu, pokazuju da je njegovo shvatanje sva
kodnevice upravo suprotno onom preovlaujuem " Pojam
svakodnevice, onako kako se danas uobiajeno upotrebljava
kao socioloki terminus technicus, ukljuuje neizreeni stav
da postoje autonomne specifinosti svakodnevice koje su
sasvim razliite od drugih segmenata drutvenog, ivota,
moda ak predstavljaju njihovu suprotnost. Ja sam napro
tiv ... to upotrebio u obrnutom smislu, da bih pokazao da su
civilizacijske promene kanona u neodvojivom jedinstvu sa
drugim strukturnim promenama drutva, kao i sa funkcional
nim delovima koji se razvijaju, ili sa procesima izgradnje dra

ve" (1978, 24). Cilj njegovog uporednog ispitivanja strukture

192

3. Usidravanje

linosti, afektivne ekonomije, ponaanja i osetljivosti ljudi u

razliitim fazama razvoja drutva upravo je u tome da se ta
materija dovede u korelaciju sa promenama u strukturi dru
tva kao jedan od njenih aspekata (porast drutvene diferen
cijacije, produavanje lanaca meuzavisnosti, centralizacija
dravne organizacije i druge promene). Tu posebno treba
ukazati na neophodnost saradnje i preplitanja teorijskog i de
taljnog empirijskog rada kao preduslova za valjan razvoj dru
tvene nauke. Novija sociologija svakodnevice, naprotiv, naj
veim delom pada u jednu od dve krajnosti: 1) isto
empirijska istraivanja, bez reference na teoriju, esto veo
ma bogata detaljima, a|i zbog odsustva teorijskog utemelje
nja pomalo dezorijentirana. Ova vrsta lii na putovanje po
moru bez mape i kompasa: ponekad sluajno nabasate na
luku, ali je rizik od brodoloma veliki" (1978, 25); 2) teorijska
istraivanja bez pozivanja ne empiriju, najee, u osnovi,
samo razrada unapred ustanovljenih ideja koje su otporne
na svaku empirijsku proveru. Empirija - uvek selektivna eventualno slui da se one naknadno podupru. Mnogi noviji
pokuaji da se pojam svakodnevice pretvori u: socioloki
koncept imaju taj filozofoidni karakter" i daju rezultat koji je
ni filozofija ni sociologija, ni riba ni meso" (1978, 25, 27).
Oigledno reagujui na nemaki kontekst, u kojem fenome
nologija preovlauje u poimanju svakodnevnog, Elijas do
bro pogaa glavni nedostatak dogmatske fenomenoloke
sociologije, naime njen manjak empirijskih referenci.
Ukratko, Elijas dovodi u pitanje samu polaznu pretpo
stavku veine savremehih sociologija svakodnevnog ivota
da je svakodnevica jedan zaseban sektor ljudskog drutve
nog postojanja, sa vlastitom strukturom i znatnom autono
mijom, koja stoji nasuprot drugim, jednako otro odeljenim ali razliitim - sektorima. Pri tom se priroda protivpojma, kao
i razliiti odnosi izmeu njega i svakodnevice, ne ekspliciraju
i ne reflektuju, o emu je takoe bilo rei u uvodnom pogla
vlju. Nadalje, kao to izlaganje sadraja Elijasovih analiza
ve naznaava, pojam svakodnevnog ivota ne moe biti
univerzalan, kako se uobiajeno koristi: on je temeljno odre
en istorijskim trenutkom drutva u kojem se javlja, ali i unu
tranjim klasnim i stalekim razlikama. Elijasova istraivanja
imaju uporedni karakter na svim tim nivoima jer se bave kako
istorijskom promenom; tako i raskoracima unutar drutva.
Nepropitana univerzalizacija svakodnevice plod. je filozof-

Svakodnevni

ivot kao pitanje

istorije

193

skih ishodita tog pojma; a zar se zaista, pita Elijas, jednim

te istim terminom moe obuhvatiti realnost ivota, recimo,
nomada Masai u Keniji, srednjovekovnih ritera, kineskih
mandarina, atinskog i rimskog plemstva, ili pak pripadnika
savremenih industrijskih drutava (1978, 29)?
MIEL FUKO

svakodnevni ivot kao poprite mikrofizike moi

Misao Miela Fukoa izlazi iz mnogih standardnih okvira i
zato se moda ponajvie od svih ovde prikazanih teorija
opire dovoenju na onaj nivo konkretizacije koji omoguava
sapostavljanje i poreenje sa ostalima. Dok se ostala stano
vita, tumaenjem i rekonstrukcijom, mogu smestiti u manje-vie koherentan zajedniki koordinatni sistem, Fuko is
kae iz tako formiranih pregradaka".
S obzirom na nau osnovnu temu, razlog za to lei u inje
nici da Fuko, pravo govorei, uopte i ne operie pojmom
svakodnevnog ivota", kao neega specifinog, odredljivog,
razliitog od drugih fenomena. Jer, sve to posmatra, on posmatra iz sopstvene vizure: meuproetost elemenata dru
tvenog izrazita je karakteristika njegove misli. Ako se za Fukoovo shvatanje znanja kae da on nikada nije imao problema
vezanih za odnose izmeu nauke i knjievnosti, ili izmeu ima
ginarnog i naunog, ili izmeu saznatog i doivljenog, jer po
jam znanja proima i mobilie sve pragove, inei ih varijabla
ma sloja kao istorijske formacije" (Deleuze, 1989, 57) - onda
se moe rei da nije imao ni problema sa odnosom izmeu
svakodnevnog i nesvakodnevnog. ta bi bilo svakodnevno"
nasuprot nekom nesvakodnevnom" - opredeljivanje po Elijasovoj tabeli iznetoj u Uvodu - u kontekstu njegove misli pred
stavlja besmisleno pitanje. No, i to je neka pouka. Upotrebom
sveobuhvatnog pojma diskursa" Fuko izbegava i opredeljiva
nje o tome ta postoji", za razliku od onoga to se o tom po
stojeem govori": diskurs proizvodi i prakse, samo to posto
jee. To, recimo, vai za ludilo" ili za seksualnost".
Miel Fuko odbija da utemelji znanje u istini" kao neupit
noj taki oslonca. Za njega postoji samo mnogo malih, deliminih istina, sagledanih iz razliitih uglova. Diskurs je istovre
meno inherentno povezan sa moi, u kompleksu mo-znanje:
govoriti znai posedovsti znanje, i vriti mo. Istina nije po

194

3. Usidravanje

prirodi" slobodna, njeno iznoenje na videlo je potpuno pro

eto odnosima vlasti (Foucault, 1978, 63). Namesto rairene
pretpostavke da je odustajanje od vlasti preduslov uenosti i
da u razumevanju znanja treba poi od saznajnog subjekta
koji je slobodan u odnosu na neki sistem, Fuko tvrdi da mo
proizvodi znanje (ne samo time to ga podrava jer joj slui ili
time to ga primenjuje jer joj koristi)". Mo i znanje se nepo
sredno uzajamno uslovljavaju - ne postoje odnosi moi bez
stvaranja korelativnog polja znanja, niti znanje koje ne pret
postavlja i istovremeno ne stvara odnose moi. Subjekta ko
ji saznaje, predmete i modalitete saznanja treba uzeti kao
proizvode sutinske meusobne uslovljenosti moi i znanja,
te njihovih istorijskih preobraaja. Ukratko, aktivnost saznaj
nog subjekta ne proizvodi znanje koje bi bilo korisno ili pro
tivno vlasti, ve sprega mo-znanje, to jest procesi i borbe
koji je ine i proimaju, odreuje mogue oblike i oblasti sa
znanja" (Foucault, 1997, 33-34;.
Kreui se na nivou objektivnosti koji naziva diskurs/praksa, Fuko se udaljava od pitanja subjektivne motivacije i zna
enja. On rastvara predstavu o autonomnom pojedincu, kon
stitutivnom subjektu, tom temelju zapadnog filozofskog
humanizma. On se posebno obruava na Sartrov egzistenci
jalizam, ali i na interakcionizam, fenomenologiju, Vebera itd.
Pojedinano sopstvo se, po njemu, konstituie u igri jezika,
unutar polja praksi i odnosa moi koji definiu drutvene lo
kacije u kojima ljudi ive svoje svakodnevne ivote (Layder,
1994, 97). Subjekt se formira, organizuje, oblikuje i dislocira
preko raznolikih modaliteta prakse; tavie, Fuko ga ne posmatra kao supstancu, nego kao formu koja nikada nije sa
moj sebi identina i uvek postoji u stanju neke razdvojenosti
(Dean, 1994, 195). Primaran je iskaz, a ne njegov autor: su
bjekt je bezlina funkcija, izvedena iz samog iskaza, mesto ili
pozicija koja se veoma mnoge menja zavisno od tipa i praga
iskaza a i sam 'autor' je samo jedna od mogunih pozicija u
nekim sluajevima. (...) Primarno je ono NEKO GOVORI, ano
nimno mrmljanje u kojem su pripremljena mesta za mogue
subjekte" (Deleuze, 1989, 60). Ideja svakodnevnog ivota kao
amorfnog agregata praksi bez razaznatljivog subjekta obeleje je svake, uslovno reeno, postmoderne koncepcije svako
dnevice, kao to e se videti u narednom poglavlju.
Za razmiljanje o svakodnevnom ivotu naroito je rele
vantno Fukoovo razumevanje moi - mikrofizika moi". Na-

Svakodnevni

ivot kao pitanje

istorije

195

suprot negativistikom shvatanju - mo kao ogranienje, za

brana - koje je najee kombinovano sa predstavom o kon
centraciji moi u nekim grupama (nosiocima) i odreenim
ustanovama, naroito dravi, fukoovska je mo pozitivna i dis-

perzivna, ili sveproimajua. Vlast nije jedna ustanova, i nije

jedna struktura, ona nije izvesna mo kojom su neki obdareni;
vlast je naziv koji se nadeva nekoj sloenoj strateko, situaciji

u datom drutvu. (...) Vlast nije neto to se stie, otima ili deli, neto to se uva ili puta da pobegne; vlast se vri polaze
i od bezbroj taaka u igri odnosa nejednakosti i pokretljivo
sti" (Foucault, 1978, 84). Fuko nikad ne govori o sutoj moi,
kao takvoj, nego uvek o mnogostrukoj i mnogolikoj moi koja
se utiskuje u poloaje, mree, instance i efekte (Waldenfels,

1991, 146). Njegovo osnovno pitanje nije ta je mo?", nego

Kako se ona sprovodi?" (Deleuze, 1989, 76). Mo nije odre
eni posed, koji neki' imaju i primenjuju na drugima, koji je
nemaju; ona je, naprotiv, kontinuirana, rasprena i lokalizovana - kapilarna". Ne vri se nad" drutvom, iz neke nadree
ne instance, nego unutar" drutva. Ima karakter mree, nala
zi se svuda" (kao i oblici otpora). Fuko se ne bavi mnogo time
odakle mo dolazi, ko je poseduje, i koje su namere tog su

bjekta. Mehanizmi moi operiu nezavisno od ljudi, koji mu

slue kao provodnici, ali i proizvodi; iz mree moi, ili polja
sile", ne moe se iskoraiti. Od pitanja krajnjeg izvorita moi
primat treba da preuzme prouavanje njenog stvarnog vre
nja i konkretnih heterogenih formi koje poprima.

Fuko naputa marksistiki naglasak na ekonomiju i dra

vu, zajedno sa kritikom ideologije koja otud proizlazi. Na nji
hovo mesto on stavlja mikropolitiku svakodnevnog ivota":
mo cirkulie svuda, ak i u najtrivijalnijim svakodnevnim

praksama (Lavder, 1994, 113). Ta preporuka da se prati uvla

enje, infiltriranje amorfne moi u svaki kutak drutvenog i
vota, ukljuujui svakodnevne rutine, ima bitne implikacije
za sociologiju svakodnevice. Ne traga se, dakle, za izolovanim dejstvima koje neki nezavisni centar moi vri nad svakodnevicom, koja bi u tome bila posve nevina; naprotiv, bez
pretpostavki se pristjpa prouavanju svakodnevice da bi se
posmatrala igra moi koja se tu odvija.
Mo nema unapred postojeu sredinju taku; njen uslov
je u pokretnom podnoju odnosa sile koji svojom nejednakou neprestano dovode do stanja vlasti, ali uvek ogranienih i
nepostojanih"; vlast je sveprisutna ne zato to sve okuplja

196

3. Usidravanje

pod nepobitnim jedinstvom nego stoga to se stvara u sva

kom trenutku, na svakoj taki ili, bolje reeno, na svakom raz
maku od jedne take do druge. Vlast je svugde; ne znai to da
ona sve obavija, ve da odasvud dolazi" (Foucault, 1978, 84).
Ne postoji centar ili vrhovni tab" koji upravlja raionalnou
vlasti: ni pojedinci ni klase ne upravljaju celom mreom vlasti.
Racionalnost vlasti jeste racionalnost taktika esto veoma izrinih na ogranienoj razini na kojoj postoje", a koje se tek na
nekom drugom nivou spajaju sa ostalima u sistem koji, meu
tim, vie nije plod niije pojedinane zamisli ili formulacije
(1978, 85). Mo je, ukratko, intencionalna, ali bez subjekta; ne
moe se svesti na elje, interese ili volju neke konkretne dru
tvene grupe ili pojedinca, ali njene globalne strategije ipak
nose obeleja racionalnosti prorauna (Dean, 1994, 158). To
podrazumeva da nema globalne podele na nosioce vlasti i
podvlaene, na mone i nemone; odnosi moi zadiru du
boko u drutveno telo" (Foucault, 1997, 33). Uspostavljaju se
privremene ravnotee, koje se samo prolazno materijalizuju u
odnos jedne klase prema drugoj, ili zvaninih ustanova prema
stanovnitvu. Vlast dolazi odozdo; to znai da na izvoru od
nosa vlasti, a kao opta matrica, ne postoji dvojna i sveobu
hvatna suprotnost izmeu vladara i potinjenih. (...) Viestruki
odnosi sile koji se stvaraju i dejstvuju u proizvodnim aparati
ma, porodicama, ogranienim skupinama, ustanovama, slue
kao podloga opsenim dejstvima cepanja koja prosecaju celo
drutveno telo" (Foucault, 1978, 85).
Umesto negativno, mo (vlast) treba posmatrati pozitiv
no: ona je proizvoa sila, odnosa i identiteta. Veze vlasti"
nisu nezavisne od ostalih vrsta odnosa, nego kao bitne po
stoje u njima; umesto da samo zabranjuju, one imaju ne
posredno proizvodnu ulogu" (1978, 84). Tako se, recimo,
pozitivnim, proizvodnim" dejstvom moi - kroz spregu mo
i i znanja - proizvodi seksualnost. Ona ne postoji kao ta
kva", pre no to je govor o njoj (verska dogma, psihijatrija,
seksologija) stvori; ona nije neto to se podnosi ili osuu
je, ve neto ime treba upravljati, to treba uvoditi u siste
me korisnosti, srediti za' najvee dobro sviju, udesiti da
funkcionie na najbolji mogui nain" (1978, 27). Uivanje,
umesto da se ponitava i potiskuje, tu se upree u strategi
je vladanja, a pravi predmet prouavanja su razliita lokal
na arita" sprege znanja i moi. Treba poi od ovih pozitiv
nih mehanizama koji proizvode znanje, uvode uivanje i

Svakodnevni

ivot kao pitanje

istorije

197

raaju vlast, posmatrati ih u okolnostima u kojima se javlja

ju i dejstvuju i istraiti kako se u odnosu na njih rasporeu
ju pojave zabranjivanja i zamraivanja to su sa njima skop
ane" (1978, 67). Fuko se izriito suprotstavlja vienjima po
kojima je istorija zapadnog drutva povest zabranjivanja i
potiskivanja neke iskonske, prethodno postojee seksualno
sti. Umesto toga, seksualnost je samo jedno jarko mesto u
kojem se zgunjavaju veze moi.
Zapazimo ovde neke take spoja, kao i razlike, u odnosu
na druga za nas relevantna stanovita. U pobijanju hipoteze
O civilizacijskom potiskivanju seksualnosti najjasniji je ot
klon od frojdomarksizma i njegove teze o neophodnosti
oslobaanja autentine ljudske seksualnosti kao preduslovu
za revoluciju svakodnevnog ivota, tu jedinu istinsku revolu
ciju. Sa Elijasovim delom, iako i tu vai isto razmimoilaenje, odnos je komplikovaniji, jer su Fukoova i Elijasova inte
lektualna strategija sline (Smith, 1999). Obojica, naime,
prate odnos izmeu formiranja pojedinanog sopstva i dru
tva, preko kontrole nad telom i njegovim funkcijama, u i
rokom istorijskom rasponu, i u vezi sa makropolitikim promenama. Druga bitna paralela jeste potkopavanje ideje
individualnog subjekta: Fukoovoj razgradnji zapadne ideje
subjekta odgovara Elijasova kritika predstave o homo claususu. Ipak, dok Elijas prosvetiteljski veruje da napredak na
uke i pribliavanje njenih rezultata obinim ljudima moe
pomoi postizanju racionalne kontrole nad sopstvenim i
votom bez vika represije, za Fukoa je znanje nepopravljivo
stopljeno sa moi i tlaenjem.
Proizvodnja seksualnosti, govorom o njoj ukazuje na emi
nentno moderan pojavni vid moi, kojim se Fuko najvie bavi na disciplinu. Tu je posebno znaajno disciplinovanje tela, a
telo je povlaeno poprite taktika moi ili politike tehnolo
gije". Fuko prati razvoj tog mehanizma preko dva kljuna mesta - disciplinovanja seksualnosti (1978) i nastanka zatvora
(1997). Na tim poljima pokazuje se da ljudsko telo postaje sa
stavni deo mainerije moi koja ga istrauje, ralanjuje i po
novo sastavlja" (1997, 156), odnosno telo se vrednuje kao
predmet znanja i element u odnosima vlasti" (1978, 95). Disci
plina se ne moe poistovetiti ni sa nekom ustanovom, ni sa
nekim aparatom; ona je odreeni oblik ostvarivanja moi, na
in vladanja koji podrazumeva skup sredstava, tehnika, postu
paka, polja primene, ciljeva; ona je 'fizika' moi ili 'anatomija'

198

3. Usidravanje

vlasti, odreena tehnologija vladanja" (1997, 243). Nisu vie

posredi zakoni, zabrane i kazne ,ve kontrola, koja se vri unutar dravnog aparata, a jo vie izvan njega (1978, 80). Ta po
litika tehnologija tela" je rasplinuta i, mada su joj rezultati ko
herentni, nije sistematizovana ni jasno formulisana. lako joj
ustanove i aparati pribegavaju,, ona se po svojim mehanizmi
ma i rezultatima nalazi na jednoj sasvim drugoj ravni. Re je,
znai, o nekakvoj mikrofizici moi koju aparati i ustanove sta
vljaju u pogon" (1997, 32). Mo se ne poseduje kao stvar, niti
prenosi kao svojina; ona funkcionie kao mainerija, lako je,
zbog piramidalne organizacije, vodi jedan upravnik", proiz
vodnja moi je delo aparata u celini. Zato je disciplinska mo
napadna, jer je sveprisutna i uvek budna, ali ujedno neupadlji
va, jer deluje neprestano i u tiini (1997, 201). Mikrofizika zna
ci da mo treba zamisliti kao borbu, a ne kao trajno definisano
stanje, podelu uloga", pobedu jednih i poraz drugih. Ona ne
postoji drugaije nego kao sprovoenje, vrenje i primena,
njen uinak je proizvod odreenih rasporeda, manevara, tak
tika, tehnika, mehanizama" (1997, 32). Ona nije steena ili sa
uvana povlastica vladajue klase, ve ukupan rezultat njenih
stratekih poloaja. Potinjeni, sa svoje strane, taj poloaj ine
oiglednim, a ponekad i jo vrim. Mo ne moe naprosto
da se primenjuje, kao obaveza i zabrana, na one koji je ne
maju": ona mora neprestano da ih osvaja, ona u njima nala
zi oslonac kao to se i oni, u svom otporu, oslanjaju na uticaj
koji ona na njih vri" (1997, 33).
Tako, preko poimanja odnosa moi kao stalne borbe sa
neizvesnim i privremenim rezultatima, te njenog operisanja
kroz kapilare itavog drutvenog tela, dolazimo do fukoovskog poimanja otpora", takoe direktno relevantnog za na
u temu. Tamo gde ima vlasti ima i otpora", taj otpor ne
potie sa neke pozicije izvan vlasti, jer takva pozicija ne postoji - uvek i neminovno smo , u" vlasti i ne moemo joj pobei (1978, 86). Ipak, otpor je sveprisutan, kapilaran jednako
kao i sama mo. Odnosi moi nisu jednoznani; u njima je
bezbroj taaka sueljavanja i arita nestabilnosti, a u svakoj
od njih mogui su sukobi, borbe, i bar privremeni preokreti
u odnosu snaga. Ruenje tih 'mikromoi' ne podlee, prema
tome, zakonu 'sve ili nita'; mo nije izgubljena jednom zauvek ako nadzor nad aparatima pree u tue ruke, niti ako
se promeni nain rada ustanova ili ako one prestanu da po
stoje" (1997, 32-33). To znai da - opet nasuprot mnogim

Svakodnevni

ivot kao pitanje

istorije

199

konvencionalnim teorijama - ne postoji jedno mesto veli

kog Odbijanja", dua ili ia svih buna; ne postoji govor vla
sti s jedne strane, a naspram njega neki drugi govor xoji mu
se suprotstavlja. Naprotiv, razni otpori sainjavaju integra
lan deo samih veza moi, kao njihova nezaobilazna suprot
na strana. Ponekad, dodue, dolazi do krupnih pojela nadvoje", ali mnogo ee su posredi pokretne i privremene
take otpora koje u neko drutvo unose cepanja koj"; se pomeraju, razbijajui jedinstva i podstiui nova grupisanja,
brazdajui ak i pojedince" (1978, 86).
Zastanimo ovde, opet, da uoimo jo jednu pomalo neo
ekivanu paralelu. Dinaminost i fluidnost Fukoove misli,
koja nastoji da misli mimo standardnih podela i da sve
uzme u obzir" istovremeno, unekoliko podsea na Burdijeov postupak. Uporedljivo je sagledavanje moi, kao vieoblinog energenta" koji se razliva po nekim, uvek konkretnim i istraivim, poljima sile". Uporedljivo je i rastakanje
predstave o zasebnom, omeenom pojedincu, koji bi se on
da sueljavao sa njemu spoljanjim silama - kolektivom,
aparatom vlasti, odnosima moi. Kod obojice autora veze
moi" ugraene su u samu pojedinevu unutranjost, u nje
govu najsutinskiju konstituciju. Napokon, uporedljiv je i na
glasak na neotklonjivoj povezanosti izmeu moi i znanja,
naroito u sluaju autoriteta savremene nauke. No, treba re
i da, za razliku od Fukoa, Burdije zadrava prosvetjteljsku
veru u mogunost, ako ne apsolutno istinitog, onda bar
istinitijeg" znanja. Njegov izlaz sastoji se u zahtevu za bes
kompromisnom autorefleksijom sociologa, kao to emo videti u njemu posveenom poglavlju.
Vratimo se Fukou i njegovoj ideji o nastanku disciplin
skog drutva", koja ima nekoliko reperkusija po temu svako
dnevnog ivota. Promenom osnovnih mehanizama vlada
nja, od poetka XIX-veka naovamo, disciplinski obrazac"
kontrole, olien u Bentamovom (Bentham) Panoptikonu", u
kojem posmatra iz jedne take vidi sve, a da njega niko ne
vidi, infiltrirao se u sve druge obrasce vladanja, uzajamno ih
povezujui i omoguavajui da se dejstvo vlasti prenese i
do najsitnijih i najudaljenijih elemenata u jednoj infinitezi25

Ovu mogunu parslelu zapaa, bez elaboracije, i Delez (Deleuze,

1989, 79), dok Serto (Certeau, 1988, 62-64 nalazi da se projekti te dvo
jice autora, inae potpuno opreni", konstruiu slinim procedurama.
25

200

3". Usidravanje

malnoj raspodeli odnosa moi" (1997, 244). Paradoks je u

tome to je ova struktura, ..zatvorska armatura drutva", ko
ja se kontinualno protee od normiranja odnosa u porodici i
koli do kanjavanja najteih zloina, posledica - nalije istorijskog procesa emancipacije. Politiki i drutveni pore
dak obeleen formalnom jednakou svih, predstavnikom
demokratijom i prozirnim pravnim okvirom, stvorio je kao
svoju mranu stranu razvoj i rasprostiranje disciplinskih me
hanizama. Doba prosveenosti, koje je otkrilo slobode, izumelo je i nove vidove discipline" (1997, 250).
Jedna od posledica roenja zatvora" kao metafore itavog
drutvenog ustrojstva bila je i nastanak obinog oveka" kao
figure. Dok su se u ranijim vremenima pojedinosti iz linog i
vota iz dana u dan beleili samo u sluajevima kraljeva, vojsko
voa i svetaca, kao deo ritualnog uzdizanja njihovih linosti, di
sciplinski postupci izokreu taj odnos. Sada i obian ovek, ni
po emu izuzetan pripadnik niih slojeva, postaje zanimljiv za
zvanine instance, koje poinju da o njemu sistematski priku
pljaju i arhiviraju podatke. Najpre su to bili prestupnici u zatvo
rima, luaci u ludnicama, potom deca u koli, da biprogresivnim irenjem tome bio podvrgnut svaki lan drutva. Tako se
sputa prag jedinke podlone opisivanju i od tog opisa stvara[ju] sredstvo kontrole i metod vladanja. To vie nije spomenik
za budunost, nego dokument o eventualnoj iskoristivosti ...
Takvo beleenje pojedinosti iz stvarnih ivota vie nije heroizacija ve postupak objektivizacije i potinjavanja" (-1997, 217).

Ustanova zatvora iznie iz velikog straha od puka" i mita o

varvarskoj, nemoralnoj klasi koja ivi u bezakonju" (1997, 313) kojom se bave zakonodavci, filantropi i istraivai radnikog i
vota; iz tog straha, zapravo, nastaje i sama ideja puka". Ta je
istorijska kristalizacija sprege mo-znanje mesto porekla i sa
mih drutvenih nauka (1997, 351).
Na taj nain Fuko sprovodi jo jednu subverziju: on pot
kopava povlaenog aktera sociologije svakodnevnog ivo
ta - puk, narod, obian svet - koji mnogi autori postuliraju,
najee kao vanvremen, da bi mu potom mogli iskazati
svoju naklonost. Fuko, prvo, ovu kategoriju tretira vie kao
predstavu nego kao realnu drutvenu injenicu, a zatim
smeta nastanak ove predstave u jedan partikularan kulturnoistorijski trenutak, tavise, u samo sredite moderne
26

2 6

Setimo se prvih, protosociolokih istraivanja naina ivota"

Svakodnevni

ivot kao pitanje

istorije

201

sprege mo-znanje. I ne samo to: dok neki pisci, zadrava

jui puk" kao povlaenog aktera sociologije svakodnevice
kojom se bave, ipak priznaju udeo interesa kontrole i disciplinovanja u istorijskom nastanku tog pojma, Fuko izmeta
samu povlasticu. Jer, veza izmeu nastanka disciplinskog
drutva i nastanka ideje puka, iz koje bi se moglo zakljuiti
da je taj puk bio, i ostao, prevashodna meta disciplinskih
postupaka, relativizovana je ukazivanjem, na drugom mestu
(1978, 107-111), na to da je nove tehnike uprezanja tela u
maineriju vladanja buroazija najpre primenila na samu se
be, dok je seksualnost radnitva uopte nije zanimala. Nova
briga o telu" i panja prema ivotu kao novootkrivenoj
vrednosti bile su isprva znak buroaske distinkcije kojom su
graanske klase preradile aristokratska naela povlaenja
granice izmeu sebe i svih ostalih.
Namesto, dakle, identifikovanja odreenih drutvenih
grupa kao posebnih aktera svakodnevice, koje je najvidljivi
je kod feministkinja i, kako emo videti, kod idolatrijskih"
koncepcija, za Fukoa se pitanje privilegovanog aktera uop
te ne postavlja. Disciplina je svuda, podvrgnuti su joj svi, i
u njenom operisanju sudeluju svi. Ovaj alternativni nain
odnoenja prema pitanju aktera je, reklo bi se, primereniji
od jednoznanog i nedomiljenog poistoveivanja svako
dnevice sa slabima", podvlaenima, narodom itd.
Treba rei da se pomenute idolatrijske" koncepcije Serto, Mafezoli, Fisk (Fiske) esto pozivaju na Fukoa i isti
u svoje srodnosti s njime. Ne uoavaju pri tom navedenu
bitnu razliku koja ih razdvaja. Tome se pridruuje jo jedna
taka razlikovanja: pitanje otpora. Dok Fuko, kao to smo
videli, vidi otpor kao raspren na mnotvo taaka i intrinsinc upleten u odnose moi, ovi autori postuliraju upravo
onu veliku podelu nadvoje", za koju Fuko doputa da se
dogaa ponekad", i kao temeljnu uzimaju kategorijalnu
meusobnu suprotstavljenost naroda" i bloka moi". 0
svemu tome bie rei u narednom poglavlju.
Ako pokuamo da, protivno intenciji Fukoovog dela, izvu
emo otud neke neposrednije preporuke za socioloko istra
ivanje svakodnevnog ivota, nalazimo, kako to obino biva,
da su njegove najjae take ujedno izvori problema. Naime,
Fukoovo poimanje moi je suvie elastino i neuhvatljivo
(Layder, 1994, 107). Ako je mo rasprena, amorfna i poli
centrina, da li to znai: da je njena raspodela u drutvu jed-

202

3. Usidravanje

I.

naka; da su pojavni i dejstveni oblici moi sutinski meu

sobno zamenljivi, tako da meu njima nema kvalitativnih
razlika; da mo nema nikakvu organizovanu osnovu u dru
tvu i da drava, kao centralni aparat moi/vlasti, vie ne po
stoji? Fuko se, po svemu sudei, ne bi sloio sa tim tvrdnja
ma. Svejedno, on nam ne nudi orua kojima bismo te
probleme mogli istraivati. Parnjak problematine operacionalnosti pojma moi jeste isto takvo svojstvo pojma otpora.
Fukou je zamerano da otporu samo deklarativno otvara pro
stor, zato to ga smeta u dubinu veza moi" i ponitava
krutim determinizmom disciplinske mainerije, lako je razbi
janje predstave o optem sudaru sila tlaenja i sila otpora (ili
velike podele nadvoje") dobrodolo, ini se da Fuko u toj
relativizaciji ipak ide predaleko. U njegovoj koncepciji se za
pravo ukida prostor za pojam drutvenog sukoba, a kao jedi
ne mogunosti preostaju marginalnost i kontrakultura, kao
oblici protopolitike subverzije (up. Touraine, 1992, 200). Pi
tanje Ko vlada?" kod Fukoa praktino postaje besmisleno; a
to je pitanje koje socioloka analiza ipak mora da postavi.
Jo jedan aspekt koji ta analiza mora da ukljui, a kojeg
kod Fukoa nema, jeste aspekt situiranih interakcija, gofmanovskog interaktivnog poretka". Zaokupljen genealogijom
diskursa i tehnologija vladavine, Fuko ostavlja po strani stvar
no ponaanje stvarnih, opisivih aktera, lako se navodno bavi
svakodnevnim ivotom, lokalnim i marginalnim u modernom
drutvu, on ostaje neobino nezainteresovan za susrete li
cem u lice i ponaanja koja sainjavaju daleko najvei deo
'svakodnevnog ivota'" (Layder, 1994, 112). Isti problem mo
e se formulisati i kao problem odsustva aktera: rastvarajui
subjekta" na filozofskom planu, Fuko uklanja i socioloki
neophodnog aktera praksi koje se posmatraju: Fukoova 'tela'
nisu agensi ... i nemaju lice" (Giddens, 1984, 154, 157).
SVAKODNEVNI I V O T I DRUTVENI POKRETI

Konano, trei oblik u kojem se poimanje svakodnevnog

ivota usidrava u iskustvenu stvarnost jeste uspostavljanje
bliske veze izmeu naeg sredinjeg pojma i pojma dru
tvenih pokreta. Meu razliitim konceptualizacijama sva
kodnevnog, ova se najvie pribliava politikoj sociologiji i
politikoj teoriji.

Svakodnevni

ivot i drutveni

pokreti

203

Uopte uzev, drutveni pokreti se definiu kao oblici jav

nog, dobrovoljnog i vaninstitucionalnog kolektivnog dela
nja usmereni na pospeivanje ili, ree, spreavanje prome
ne, nekog vanog aspekta drutva. Danas se tim terminom
obino oznaavaju politiki relevantne grupe i organizacije
koje deluju izvan matice politikog sistema. U najirem smi
slu, pokretima" se smatraju i razne kolektivne mobilizacije
u predmodernim razdobljima (pobune robova u antici ili se
ljake bune i verski pokreti u srednjem veku). Po uim odre
enjima, meutim, Istinski drutveni pokreti nastaju tek u
novom veku, sa raanjem moderne drave i razluivanjem
drave od drutva. Rano moderno drutvo (XVIIXVIII vek)
obeleili su pokreti graanstva, naroito intelektualnih sloje
va, koji su se zalagali za politiku emancipaciju i proirivanje
graanskih prava; u industrijskom drutvu XIX i poetka XX
veka dolazi do uspona radnikog pokreta.
Meutim, pojam svakodnevnog ivota ima unutranju
vezu pre svega sa novim drutvenim pokretima, koji nasta
ju u drugoj polovini X X veka. Kao prelomna se obino uzi
ma 1968. godina uzavrelosti na univerzitetima irom sveta.
Osim studentskog i kontrakulturnog pokreta, naredne dece
nije bile su svedok nastanka drugih novih", ili preusmeravanja starijih drutvenih pokreta (npr. enskog) ka novim pi
tanjima i novim oblicima delovanja. Meu njih se najee
ubrajaju feministiki, ekoloki, mirovni, antinuklearni, pokre
ti rasnih i etnikih manjina, kao i seksualnih manjina, zatim
urbani, regionalistiki i, napokon, verski pokreti (alternativni
i oivljeni tradicionalni).
Afiniteti izmeu pojmova svakodnevnog i novih drutve
nih pokreta imaju dvojak izvor. Jedan je vie teorijske priro
de i tie se stvaranja teorijskih preduslova za oblikovanje
sociologije svakodnevnog ivota. Tu je pre svega re o revitalizovanom i preraenom pojmu aktera, teorijskoj razradi
pojma kolektivnog delanja - naroito onog koje se rukovodi
neinstrumentalnim, dakle simbolikim i vrednosnim pobu
dama - te redefinisanju pojma kulture. Kako to ree Huan
(Juan, 1995, 107, 137), za nastanak savremene socioloke
teorije svakodnevice bilo je neophodno da se prethodno
formulie neindividualistika i istorizovana teorija pojedi
nanog i kolektivnog aktera i da se sociologija drutvenih
pokreta formira kao zasebno polje prouavanja. O ovom
aspektu veze izmeu dva pojma bie vie rei tokom prika
za pojedinih koncepcija, posebno one Alena Turena.

204

3.

Usidravanje

Drugi izvor afiniteta nalazi se u drutvenoj stvarnosti. Ra

di se o osobenom preobraaju kroz koji u savremenom dru
tvu prolazi itava sfera svakodnevnog ivota. Sa razvojem
birokratizovane drave blagostanja, porastom znaaja obli
kovanja potreba" za kasnokapitalistiku privredu i ogrom
nim irenjem medijskih sistema, menja se odnos izmeu
svakodnevnog ivota i drutvenih podsistema."Umesto do
tadanjeg paralelizma (relativne meusobne nezavisnosti),
na scenu stupa odnos jednosmernog proimanja ili, kako se
to ponekad kae, kolonizacije. Svakodnevica postaje pred
met regulacije, dravne instance se za nju zanimaju, a eko
nomski agensi pokuavaju da je oblikuju i urede u skladu sa
sopstvenim, profitnim interesom. Kao posledica, svako
dnevna sfera postaje novo poprite borbi.
Kao to su ve nasluivali neki od pisaca razmotreni u pret
hodnim odeljcima (na primer, Lefevr, Agne Heler, kritika te
orija) i kao to ekspliciraju savremeni autori, poput Gidensa,
Habermasa ili Beka (Ulrich Beck) i, posebno, novonastala te
orija novih drutvenih pokreta", koja e biti podrobnije prika
zana, re je zapravo o jednom novom tipu drutva. lako se
nazivi razlikuju - postindustrijsko, hiperindustrijsko, informa
tiko, postmoderno, poznomoderno, drutvo rizika - pri tom
se misli na manje-vie isti skup specifinih obeleja koja ovaj
tip drutva razlikuju od prethodnih. U njemu opada znaaj in

dustrije, a raste znaaj uslunog sektora; materijalna proizvod

nja uzmie pred znaajem proizvodnje simbolikih, nemateri
jalnih dobara: informacija, slika, znaenja i kodova. Kontrolu
nad proizvodnjom i irenjem tih simbolikih dobara sve vie
preuzimaju specijalizovani, esto monopolistiki pogoni. Ubr

zan tehnoloki napredak donosi i apokaliptiku mogunost

unitavanja ljudske vrste iscrpljivanjem prirodnih resursa ili
upotrebom sredstava masovnog ubijanja. Dravni aparat se
razgranava zahvaljujui razvoju socijalne drave i, u spoju sa
novim tehnologijama, intervenie u privatne oblasti ivota ko
je su dotad bile preputene samostalnom ureivanju. To zadi
ranje u svet ivota prouzrokuje politizaciju privatna sfere. Bio
logija, emocije, identiteti, porodica, prisni meuljidski odnosi
itd. postaju predmet birokratske regulacije i novi ulog u suko
bima. vrstina tradicionalnih vrednosti i oblika ivota uzmie
pred narastajuom kdmpleksnou, pluralizmom kulturnih
identiteta i moralnih stavova koji ele da im se uje glas. Ra
stua sposobnost drutva da samo sebe proizvodi" (Turen)
unosi u drutveno upravljanje novu refleksivnost.

Svakodnevni

ivot i drutveni

pokreti

205

-Novi drutveni pokreti nastaju kao reakcija na te proce

se. Preko njih ljudi pokuavaju da povrate kontrolu nad od
lukama i oblastima ivota koji su sve vie podvrgnuti drav
nom upravljanju. Takoe, potrebno je omoguiti autentino
javno predstavljanje pluralizma identiteta i pogleda na svet
koji sve vie prevazilazi kapacitete uhodanih politikih usta
nova. Vana odlika novih drutvenih pokreta jeste postmaterijalistika" orijentacija: umesto nekadanjeg uskog eko
nomskog interesa, oni premetaju naglasak na simboliki
teren, pretvarajui pitanja kvaliteta ivota, kulture, identite
ta, zajednice, zadovoljstva i line sree u politika pitanja.
Samoupravljanje" ili autonomija naina ivota" postaje nji
hova rukovodea vrednost i idejni cilj (Touraine, 1983).
Pitanja svakodnevnog ivota i demokratizacije drutve
nih ustanova, koja su dotad bila po strani od konvencional
ne politike, prva postavlja nova levica" krajem ezdesetih
godina XX veka. No, ova politiko-intelektualna struja nije
mogla adekvatno da artikulie nove protestne potencijale,
jer nije odustala od zagovaranja revolucionarnog uklanjanja
kapitalizma i insistiranja na proletarijatu kao nosiocu tog
preobraaja. To je okvir koji novi drutveni pokreti prevazilaze. Oni se od prethodnih pokreta razlikuju po prirodi proble
ma na koje se usredsreuju, po nainu organizovanja i po
sredstvima delovanja. Uspostavljaju itavu jednu novu po
litiku paradigmu", koja iz temelja potkopava staru para
digmu" (v. npr. Offe, 19-37): njene nosee vrednosti (eko
nomski rast, raspodela i bezbednost); njen organizacioni
okvir (liberalna drava blagostanja, u kojoj etablirani politi
ki sistem predstavlja jedino legitimno mesto za voenje po
litike); njen trini, potroaki princip zadovoljavanja potre
ba njen instrumentalan odnos prema prirodi. Poto su
granice izmeu politikih i nepolitikih sfera drutvenog i
vota, izmeu drave i graanskog drutva, postale znatno
nejasnije nego ranije, novi drutveni pokreti deluju preko
politike i kulturne prakse koja se smeta u njihov meu
prostor. U velikim pokretima - koji su se, kako to kau dvo
jica autora, do tada bavili ciglama i malterom", znai korenitpm promenom drutvene i institucionalne strukture da bi
se stvorio pravedniji svet - zapaa se jedan nov ton. Pro
blemi identiteta se vie ne smatraju psiholokim reziduama
kojima se moemo pozabaviti tek posle revolucije. Rad na
identitetu je ili eksplicitnije pridodat revolucionarnom pro-

206

3. Usidravanje

gramu, ili je ... rad na strukturi sasvim naputen i zamenjen

nastojanjem da se izgrade novi simboliki modeli i znaenja
unutar starog poretka" (Cohen and Taylor, 1979, 2).
Teorija novih drutvenih pokreta" ili identitetska teorija"
(Cohen, 1987), predstavlja pokuaj teoretizacije tih novih ob
lika kolektivne mobilizacije, polazei od uverenja da novina
oblika delovanja i pitanja koja se stavljaju na politiki dnevni
red zahteva pomeranja i u teorijskoj koncepciji. Umesto mo
dela racionalnog aktera i instrumentalnog delanja, na kojima
se zasniva konkurentska paradigma za prouavanje kolektiv
ne akcije - teorija racionalnog delanja, teite se stavlja na
pojmove identiteta, komunikacije, simbolikog (kulture), sve
sti i solidarnosti. Pri tom se koristi prepoznatljiv niz kljunih
rei: alternativa, nekonvencionalnost, utopija, protest, nova
politika, antipolitika, kapilarnarevolucija, autonomija, solidarizam, kritika, ekspresija, refieksivnost, pluralizam, samoispunjenje, demokratska participacija, samoniklost i slino.
Znaajan impuls interesovanju za nove drutvene pokrete
dali su uspeh masovnog pokreta protiv iranskog aha, a po
tom nastanak poljske Solidarnosti" i drugih oblika vaninstitucionalnog politikog delovanja u zemljama realnog socija
lizma tokom osamdesetih gpdina XX veka. Ovo teorijsko
usmerenje okuplja prvenstveno evropske autore, kao to su
A. Turen, Alberto Melui (Alberto Melucci), Klaus Ofe (Claus
Offe), Manuel Kastels (Manuel Castells); takoe su znaajni
doprinosi J . Habermasa i E. Gidensa. Za redefinisanje mesta
pojma svakodnevice u politikoj sociologiji najznaajniji su
Alen Turen i Alberto Melui.
A L E N TUREN

Sociologija Alena Turena je izrazito procesualna: drutvo

je uvek u promeni i kretanju. U nae vreme, meutim, dola
zi do jednog kvalitativnog skoka, budui da se novi tip dru
tva oslobaa metasocijalnih jemstava: vie nikakva transcendencija - ni bogova, ni oveka, ni evolucije - ne
podreuje kolektivno delovanie smislu koji ga nadilazi" (Touraine, 1983, 42). Time se otvara prostor za samoproizvodnju drutva": drutvo je sve vie u stanju da intervenie na
sebi samom, tavie i samo postaje svesno te sposobnosti
(refieksivnost). U skladu s tim, umesto da sociologija traga
za drutvenim zakonitostima, drutvenu organizaciju treba

Svakodnevni

ivot i drutveni

pokreti

207

razumeti kao rezultat konfliktnih odnosa meu drutvenim

snagama, koje se bore da sebi obezbede kontrolu nad mo
delima prema kojima kolektivitet organizuje, na normativan
nain, svoje odnose sa okruenjem" (1984: 67). Na toj se
taki umee kljuni Turenov pojam: istorinost. On oznaava
sposobnost drutva da stvara obrasce svog funkcionisanja,
obrasce koji u sebi spajaju dimenzije saznanja, ekonomije i
etike. Istorinou nazivam skup kulturnih modela koji upra
vljaju drutvenim praksama, ali tek poto prou kroz dru
tvene odnose, koji su uvek odnosi moi" (1984, 67).
Oko kontrole nad tako shvaenom istorinou vode se
danas glavni drutveni sukobi. Akteri tih sukoba nisu vie kla
se ve drutveni pokreti. Drutveni pokret se odreuje kao
organizovano kolektivno delovanje putem kojeg se u odre
enoj konkretno-istorjjskoj celini, klasni akter bori za drutve
no rukovoenje istoricitetom" (1983, 79). Ovaj pojam Turen
gradi uz oslon na klasike: kada se Marksova ideja ds se dru
tveni ivot temelji na sredinjem odnosu dominacije spoji
sa Veberovom idejom vrednosne orijentacije aktera, dobija
se pojam drutvenog pokreta (1984, 33). Ne zasluuje svaka
kolektivna akcija ili snaga promene da se nazove drutvenim
pokretom, ve taj termin treba rezervisati samo za istinski
sredinje konflikte, one koje se tiu istorinosti (1984, 68).
Procesualnost koncepcije, centralno mesto drutvenih su
koba, pojmovi istorinosti i drutvenog pokreta zapravo su
razliite manifestacije sredinjeg Turenovog poziva, po kojem
se njegova sociologija najlake prepoznaje, naime poziva na
povratak aktera" (Touraine, 1984). Kada o tome govorimo,
govorimo o onom ranije pomenutom teorijskom pomeranju
kojim sociologija drutvenih pokreta, u svom turenovskom
izdanju, doprinosi stvaranju teorijskih preduslova za konstituisanje sociologije svakodnevnog ivota. Povratak' aktera"
predstavlja Turenov odgovor na krizu sociologije koju su sre
dinom XX veka prouzrokovala drutveno-istorijska Kretanja.
Iskustva totalitarizama i razoaranje u etablirane oolitike
ustanove na Zapadu doveli su u pitanje poverenje zapadnih
drutava u sebe same" (1984, 333) i, sledstveno tome, ozbilj
no uzdrmala klasini socioloki model, po kojem drutvo
27

Blae reeno, pojam klase se ne naputa sasvim, ve su redefinie tako da postaje neka vrsta korelata pokreta, ira drutvena grupaci
ja ijim interesima i tenjama pokret daje aktivan, vidljiv izraz.
27

208

3. Usidravanje

predstavlja celinu objedinjenu skupom ustanova i zajedni

kim kulturnim vrednostima, celinu koja tei integriranom po
retku, uprkos postojeim unutranjim sukobima (Parsons je
vrhunac takve koncepcije drutva). U odgovoru na tu krizu,
umesto da se sklizne u svemo slepog poretka koju zagovara
sistemska teorija, ili u cininu sliku ljudske komedije kakvu
nudi Gofman, ili u ekstremni' racionalistiki individualizam te
orije razmene, Turen predlae da se sociologija utemelji na
pojmu drutvenog delanja, u kojoj pojam aktera" spaja i pre
uzima nekada razdvojene dimenzije aktera i sistema (Touraine,
1984, 31). Taj novi" akter nije kolektivista, ve upravo odbija
da se utopi u ma kakav kolektivni zanos, da obogotvorava
drutvo ili dravu (1984, 51). Ali, on nije ni individualista, jer
nastaje jedino u skupnom delovanju na istorinosti". Drugo

ime za aktera, kada ovaj ideluje na nivou istorinosti, jeste su

bjekt, koji se vie ne odreuje, kao u klasinoj sociologiji,
preko sposobnosti ovladavanja svetom nego upravo preko
distance koju zauzima prema toj sposobnosti, prema aparati
ma i diskursima koji je pokreu (1984, 15). Redefinisani su

bjekt takoe vie nije isto racionalan; on ukljuuje frojdovsko i nieovsko nesvesno, seksualnost, libido, uitak, drevne
naslage mitova i verovanja, i odbija da se opredeli izmeu
tradicije i modernosti (1992. 246). Redefinisanje subjekta u
ovom pravcu izraz je opteg Turenovog stava koji bi se mo
gao oznaiti kao poznomoderna odbrana moderne. Sasvim
slino Habermasu, Turen smatra da izlaz iz tekue krize kla
sine ideje modernosti nije u naputanju itavog projekta kako to sugerie postmoderna struja - ve u njegovom proi
rivanju, u selekciji i radikalizaciji nekih aspekata modernosti,
koja je unutar sebe izrazito protivrena. lako poziva na raskid
sa jednim racionalizmom suvie sigurnim u samoga sebe" jer samo racionalnost vie nije dovoljna da bi se stiglo do subjektivacije i slobode (1992, 246) - Turen ne odustaje od
osnovnih modernih naela i vrednosti, kao to su um, slobo
da, akter i emancipacija.
U dananjem post ili hiperindustrijskom drutvu sredi
nje mesto, koje je nekada pripadalo organizaciji proizvod28

29

Subjekt tako postaje napor da se kae Ja, a da se pri tom nika

da ne zaboravi da je lini ivot ispunjen, sjedne strane, Idom, libidom,
a s druge, drutvenim ulogama" (1984, 245).
Ova srodnost se i eksplicitno priznaje (Touraine, 1992, 208).
28

29

svakodnevni

ivot i drutveni

pokreti

209

nje, zauzima upravljanje aparatima, kontrola nad odailja

njem i obradom informacija. Za obrazovanje drutvenih klasa
vie nije presudna svojina ve znanje i kontrola nad infor
macijama. Umesto izmeu kapitala i rada, osnovni drutve
ni sukob se uspostavlja izmeu aparata" (tehnokratske dr
ave) i podvlaenog stanovnitva, koje je ujedinjeno
ponajpre negativno - injenicom iskljuenosti iz procesa
proizvodnje informacija i otporom koji tome prua.
Cilj drutvenih pokreta jeste da zatite graansko dru
tvo od tehnokratske drave i da razviju alternativne ivotne
stilove u njegovom okrilju. Sukobi najee izbijaju oko pi
tanja kulture, u najirem smislu rei. Turenov pojam gra
anskog drutva" otprilike; je ekvivalentan Habermasovom
svetu ivota. U oba sluaja re je o sferi koja je najvie
ugroena modernou, ali koja ujedno krije kulturne i nor
mativne resurse za artikulianje pozitivnog otpora modernizacijskim procesima, u borbi za jednu bolju modernost".
lako sam termin svakodnevni ivot" ne koristi esto, upra
vo njegove sadraje Turen ima na umu kada govori o mo
gunostima proirivanja pojma subjekta vanracionalnim
elementima i o preutemeljenju drutvene nauke kao teorije
kplektivnog - mada ne i kolektivistikog - delanja. Svako
dnevni ivot je tako, svojevrsnim prevoenjem, uinjer. inte
gralnim delom pojma graanskog drutva kao polja razno
rodnih, neukrotivih, vazda ivih grupnih akcija i inicijativa.
Poto se sagledava kroz prizmu drutvenih pokreta i suko
ba, a u sklopu koncepcije koja poiva na procesu i na pre
vladavanju suprotnosti izmeu pojedinca i kolektiva, pojam
svakodnevice igra nerazdvojnu dvojnu funkciju: istovreme
no drutvenoteorijsku i politiku.
Turenova sociologija donela je i jedan specifian meto
doloki doprinos u vidu metoda socioloke intervencije"
(Touraine, 1984, 203-215). Ovaj metod odbacuje ideal dis
tanciranog istraivaa i socioloko istraivanje svesno po
stavlja kao angaovano i akciono. Poto se odabere pokret
koji je predmet prouavanja, formiraju se male grupe aktivi
sta. Na seriji sesija aktivisti sprovode autoanalizu sopstvenog angamana, reprodukujui debate koje se odvijaju i u
krilu samog pokreta. Sesije vodi istraiva koji je analitiki,
ili ak personalno, podeljen na dve uloge: tumaa" i ana
litiara". Prvi samo podstie grupnu autoanalizu, dok drugi
zauzima spoljanje stanovite. Grupe se zatim suoavaju sa

210

3. Usidravanje

drugim grupama - svojim partnerima u stvarnom ivotu, ka

ko simpatizerima, tako i protivnicima. Cilj itavog procesa
jeste razbiti okotala ideoloka tumaenja smisla kolektivne
akcije koja ispoveda pokret: posle prvog nivoa - razvijanja
samosvesti aktera/aktivista, kojima se ekspliciraju unutra
nje orijentacije i vrednosti - prelazi se na sledei nivo preokret", kada akteri zauzimaju distancu prema sopstvenoj praksi i nude uoptenija tumaenja. Zavrni nivo, koji
moe postii samo istraiva, naziva se preobraenje". Nji
me se artikulie istinski" smisao kolektivne borbe dotinih
aktera, najdublje moguno znaenje njihovog delanja, nji
hova uloga kao proizvoaa istprije" (1984, 204). Drugim re
cima, identifikuje se drutveni pokret koji je prisutan u toj
kolektivnoj akciji. Ovaj je metod veoma zanimljiv zbog otvo
renog usvajanja uesnike uloge istraivaa. Meutim, osim
uobiajenih primedaba u pozitivistikom duhu - koje nisu
uvek bespredmetne - mogu mu se uputiti i druge vrste pri
govora. Na primer, metod je optereen vidljivom Turenovom namerom da novim drutvenim pokretima dodeli ulogu
revolucionarnog subjekta u savremenim uslovima, namesto
nekadanjeg radnikog pokreta. Takoe, Turen i saradnici
polaze od sopstvene, uglavnom apriorne definicije hiperindustrijskog drutva", koja slui kao merilo za vrednovanje
rezultata samoanalize koju pokret sprovodi u procesu inter
vencije. To nosi rizik od vetakog poravnavanja raznolikosti
tema, formi organizacije i naina delovanja pokreta.
ALBERTO MELUI

Slika savremenog, informatikog" drutva koju nudi

Melui (1989; 1995) veoma je slina onome to je ocrtao

Turen. Materijalnu proizvodnju sve vie zamenjuje proizvod

nja znakova i drutvenih odnosa, te delovanje na same po
tencijale ljudskog delovanja (rastua refieksivnost drutva i
sposobnost delovanja na sebe samog); drutvena mo sve
vie poiva u kodovima koji upravljaju protokom informaci

ja. Nastaju novi sukobi, u onim segmentima sistema gde su

simbolika ulaganja najvea, a pritisci ka saobraavanju naj
jai; ti segmenti su sve udaljeniji od politikih organizacija i
sve vie prepleteni sa tkivom svakodnevnog ivota i pojedi
nanog iskustva. Svakodnevni ivot, promene u njemu i
borba za kontrolu nad njegovim uobliavanjem zadobijaju

Svakodnevni

ivot i drutveni

pokreti

211

sredinji znaaj u savremenosti, i zato se novi pokreti okre

u podruju simbolikog, procesu proizvodnje znaenja",
nastojei da povrate kontrolu nad njim, nasuprot monopoli
zaciji koju sprovode veliki administrativni sistemi. Borba za
nova prava razmie prostore demokratije. Upravo u simbo
likoj, antipolitikoj Artikulaciji poiva glavna snaga novih
pokreta: osporavanjem dominantnih kulturnih kodova oni
deluju mnogo revolucionarnije od standardno-politikih po
kreta, a i mnogo ih je tee kooptirati u politiki sistem. Novi
drutveni pokreti su obeleeni solidarnou, koja je javna, a
ne privatna; ukljuenou u sukob i njegovim javnim prika
zivanjem i razbijanjem granica kompatibilnosti, odnosno to
lerancije sistema (onoga to sistem moe da podnese a da
ne promeni strukturi); Melucci, 1989, 34). Novi pokreti operiu kao znakovi: sam oblik organizacije i nain delovanja
pokreta - labav, umreen, nehijerarhijski, solidaran - odai
lje poruku ostatku drutva, koja dovodi u pitanje, osporava
i podriva dominantna znaenja i naviknute naine postupa
nja. Utoliko organizacije koje oformljuju novi drutveni pot kreti nemaju samo instrumentalnu ulogu ve predstavljaju i
cilj po sebi. Akteri samosvesno praktikuju u sadanjosti bu
due drutvene promene kojima tee. Usredsreeni na sa
danjost, bez sveobuhvatne vizije nekog idealnog budueg
poretka, akteri novih pokreta su nomadi dananjice".
Pristup pokretima Alberta Meluija izrazito je konstruktivistiki. Umesto da se kolektivni fenomeni shvate kao dati
empirijski entiteti, treba ih shvatati kao procese u kojima va
nu ulogu igraju kognitivni i interaktivni momenti. Jedin
stvenost kolektivnog-delanja ne moe biti polazite analize,
ve injenica koju tek treba objasniti. U tome je kljuan po
jam kolektivnog identiteta, koji takoe nije stvar, nego pro
ces, sistem odnosa i predstava", polje" koje se iri i skuplja.
Tek se preko njega uspostavlja kolektivni akter. Kolektivni
identitet je proces uenja koji dovodi do obrazovanja i odr
avanja jedinstvenog empirijskog aktera kojeg moemo na
zvati drutvenim pokretom" (1995, 49-50). Dok se drugi
analitiari usredsreuju na vidljive, eruptivne manifestacije
pokreta (demonstracije, masovni protesti, kampanje), Me
lui skree panju ns njihove tzv. latentne faze. I kada nisu
javno prisutni, drutveni pokreti i dalje postoje i aktivni su u
obliku nevidljivih mrea malih grupa uronjenih u svako
dnevni ivot. One sainjavaju neku vrstu laboratorija u kojima
1

212

3. Usidravanje

se izumevaju i isprobavaju nova iskustva, gde se elementi

svakodnevice meaju i razvijaju na nove naine. Tu se stvar
nosti daju nova imena, a graani razvijaju alterantivna isku
stva vremena, prostora i meusobih odnosa. Kolektivno
delanje se hrani svakodnevnom proizvodnjom alternativnih
okvira znaenja, na kojima se same mree zasnivaju i na ko
jima ive iz dana u dan" (1989, 60). Izmeu manifestne i la
tentne faze postoji neraskidiva spona, jer su javno vidljive
erupcije omoguene radom u latentnosti". Tako kod Meluija svakodnevni ivot nije samo kljuni ulog u politikim
borbama, odnosno sfera ivota oko koje se formiraju supar
nike politike pretenzije,nego postaje i empirijsko tlo na
kojem se, praktikovanjenrjedne drugaije svakodnevice",
spoznaje i proivljava nacrt mogunog drugaijeg drutva.
Posredi je, kao i kod Turena, dvojna - teorijska i politika uloga pojma svakodnevnog ivota.
U pogledu efekata tekue kolonizacije" sveta ivota
(svakodnevnog ivota) politikim i ekonomskim;aparatima,
Melui nije pesimista. On insistira na dvosmislenosti i viedimenzionalnosti tog procesa: iako sistem nastoji da preovlada, prodiranje sistemskih mehanizama unosi u svet ivota
nove, dotad nepoznate resurse, koje ljudi mogu upotrebiti u
preobraaju uslova svoje svakodnevice (tehnika i ostala
znanja, osveivanje u pogledu vlastitih potreba i prava).
Zato se proces kolonizaciji moe okrenuti protiv sebe sa
mog.
30

Teorija novih drutvenih pokreta, u svojoj krajnjoj verziji

kakva je zagovarana u herojsko doba" ove paradigme, to
kom osamdesetih godina, danas je umnogome uzdrmana.
Nekritiko velianje revolucionarnog i demokratskog poten
cijala novih drutvenih pokreta demantovano je narasta
njem iskljuivih, totalitarnih i nasilnih tendencija u krilu no
vih oblika kolektivne mobilizacije (kao to su etniki,
nacionalni i verski pokreti tokom poslednjih decenija X X veka). Razblaivanje ideolokog naboja u teoretisa.iju o novim
drutvenim pokretima, a time i o novom politikom mestu
svakodnevnog ivota u njihovom okviru, nije, meutim,
znailo i obesmiljavanje celog ovog pravca razmiljanja.
ini se da trajno valjan ostaje uvid da drutveni pokreti igraju
3 0

Na ovaj motiv naii e m o i k o d E. G i d e n s a .

Svakodnevni

ivot i drutveni

pokreti

213

nezamenljivu ulogu korektiva politikog sistema. Pokreti i da

lje ukazuju na probleme, i mogune naine njihovog reavanja, koje sistem nije u stanju da uoi. Govori se, recimo, o
premoavanju jaza 'zmeu svakodnevnog ivota i istorije,
odnosno nastojanju da se to vei broj ljudi ukljui u proces
stvaranja istorije (Buechler, 1995, 453). Melui dodeljuje po
kretima ulogu posrednika izmeu javnosti i politikog sistema,
kompleksnosti i demokratije (Melucci and Avritzer, 2000).
Habermas pominje decentrirane i porozne strukture javnosti
u kojima se rasuti kritiki potencijal moe prikupiti, aktivira
ti i fokusirati" (1996, 8). Utoliko novi drutveni pokreti dopri
nose irenju domaaja i dubine demokratskog sudelovanja,
a svakodnevni ivot, od kojeg polaze i ijem unapreenju su
posveeni, ostaje vana zaloga politikih borbi. Na neka od
pitanja vezanih za sponu izmeu svakodnevnog ivota i po
litike u savremenim uslovima vratiu se u Zakljuku.

4. IDOLATRIJA

Idolatrijski" pristupi svakodnevnom ivotu - pristupi ko

ji ga obogotvoruju - oblikuju se u osobenom ozraje savremenosti, naime u postmodernom duhu koji vie ne veru je u
racionalnost i univerzalnost, naroito zapadnu, u nauku i
tehniku, u metodologiju, u istinu". Sve te nekada neospor
ne vrednosti zapadnog uma sada se vide ne samo kao neo
snovane, jer su mitske kao i ono emu se naoko suprotsta
vljaju, nego i kao izvorita totalitarnosti, u stvarima duha
koliko i u ureivanju drutva. Zato je, tvrdi se, jedino isprav
no paualno ih odbaciti.
U tom kontekstu svakodnevni ivot se namee kao svo
jevrsno jezgro jedne drugaije istinitosti, koju treba iznova
iskupiti. Stoga mu se, kao to je naznaeno u Uvodu, mno
gi savremeni autori okreu s jednom novom otvorenou,
moglo bi se rei i ushienjem, kakve nismo susretali u pri
stupima koji se naelno zadravaju u okvirima racionalnog
saznajnog projekta. Tu se odustaje, i to bez ustruavanja,
od ma kakvog diferencijalnog vrednovanja heterogenih sa
draja svakodnevice. Umeto toga, ona se ukazuje kao ne
prozirna, veita i temeljna tamna masa" na kojoj odvajkad
poiva svet. Uprkos prividu koju stvaraju nauke, sve poinje
i zavrava se u tom neem", i svako sameravanje tog ne
eg" nekim transcendentnim naelima moe samo biti u
slubi ugnjetavanja.U kosikovskoj pseudokonkratnosti"
nalazi se, dakle, istina ljudskog postojanja; ili, iskazano Pla
tonovom slikom, istina se nahodi u senkama, a ne u'svetlosti teorijskog uma koja nasilno pokuava da u njih prodre i
da ih razori. Iz toga sledi da svi pokuaji duhovne i politike
emancipacije, koji, po definiciji, u ovo podruje stii spolja,
ne samo da ne mogu uspeti - jer ljudska je sudbino veno
vraanje istog - nego uvek vode u jo goru tiraniju i jo obuhvatnije tlaenje.
U ovim pristupima prvi put izranja jasan lik povlaenog
aktera svakodnevice: to je anonimni akter", masa, ugnjeteni, potroa, drutveni atom bez imena i moi. Njegov glas
je sve do sada bivao preut i prigtien. Dolo je vreme da
ga ozbiljno sasluamo. Kada mislimo da on samo troi"
ono to mu nameu ekonomski, politiki i simboliki aparati,

216

4. Idolatrija

on se zapravo odaje specifinom obliku proizvodnje i stva

ralatva. Kada mislimo da se on samo pasivno povinuje
zahtevima sistema, on u stvari prua zaobilazni, kapilarni,
nevidljivi, ali neiskorenjivi otpor koji neprestano podriva
premo sistema.
Autori koji e u ovom delu biti razmotreni - Serto, Mafezoli i (neki) teoretiari .studija kulture - ne spadaju samo u
sociologiju nego i u kulturnu kritiku", pa i drutvenonaunu
esejistiku; no, oni jesu sa sociologijom povezani, pogotovo
uticajima koje su na nju izvrili. Nedefinisanost anra u ko
jem ti autori piu ima i unutranje uzroke: sa postmodernog
stanovita, granice pojedinih drutvenih nauka, onako kako
su institucionalno formirane i saznajno standard^zovane, vi
e nemaju smisla. Osim toga, ako se svakodnevni ivot
shvati tako kako ga oni shvataju, u govoru o njemu svi epi
stemoloki kanoni nauke padaju u vodu i jedino to preostaje jeste prepustiti se saznanju o njegovoj nesaznatljivosti.
USPON MASA: MIEL DE SERTO
anonimni junak \
vitalizam i iracionalizam svakodnevice
Miel de Serto je radio u vie oblasti - kao istdriar, etno
log, psihoanalitiar - a njegova knjiga Arts de faire, obja
vljena 1974, jasno iskazuje-nameru svesnog prekoraivanja
anrovskih granica: nju je teko odrediti i svrstati jer spada
i u filozofiju, i u istoriju?(fukoovskog tipa), i u antropologiju,
i u knjievnu kritiku, pa i u samu knjievnost. Nije, dakle, posredi sociologija u uem smislu rei, ali se ta knjiga ne mo
e zaobii zato to je, naroito posle pojave engleskog prevoda (1984), imala velikog uticaja na drutvene nauke, u
smislu pokretanja itave jedne nove linije razmiljanja o
svakodnevici, koja je poslednju deceniju ili dve postala vi
dljiva, pa i pomodna, na akademskoj sceni. Reference na
1

' Neki smatraju da je lipravo Sertoova knjiga, uz Burdijeovu Di

stinkciju i Mafezolijeve radove, zasluna za vraanje kategorije svako
dnevnog u socioloku modu", posle zatija koje deli prethodni talas
interesovanja za tu temu, pokrenut marksistikim obradama (Heler, Lefevr), i nae vreme (v. npr. Crook, 1998; Gardiner, 2000).

Uspon masa: Miel de Serto

217

Sertoa i njegovog anonimnog junaka postale su, be7malo,

obavezne u novijoj produkciji, ne samo onoj koja se nepo
sredno bavi tematikom svakodnevice. Neke od tema i moti
va koji se stalno iznova javljaju u ovom pravcu istraivanja,
naroito, na primer, u oblasti studija kulture, prvi put su ja
sno artikulisane u pomenutoj Sertoovoj knjizi.
Na samom poetku, ispisujui posvetu kojom svoju knji
gu namenjuje obinom oveku, sveprisutnom liku, ano
nimnom junaku", Serto daje obrise ovog novog heroja" i
precizno dijagnosticira kulturni ambijent u kojem on izbija u
prvi plan. U dananje vreme, u epohi demokratije, velegraca, administracije, kibarnetike i vladavine broja, refiektori
istorije se okreu od glumaca u glavnim ulogama - od onih
' oj i su, oznaeni vlastitim imenima i obojeni jarkim bojama
crutvenog autoriteta, nekada gospodarili pozornicom - ka
sporednim likovima, a potom ka masi publike. Socioloka i
bntropoloka perspektiva sve vie privileguje anonimno i
svakodnevno"; nauke sada ele da sasluaju ovaj glas ,,nerazaznatljiv u huku istorije", koji je drevni amor drutava"
i u svim epohama dolazi pre tekstova". To je jedna fleksi
bilna i kontinuirana masa, gusto izatkana poput tkanine bez
pukotine i zakrpe, to je mnotvo kvantifikovanih junaka koji
gube imena i lica, prerastajui u numerisanu reku koja tee
ulicama, u pokretni jezik raunica i racionalnosti koje ne pri
padaju nikome" (Certeau, 1988, v).
Serto sebi postavlja cilj da ispita svakodnevne prakse,
naine na koje operiu korisnici, za koje se obino pretpo
stavlja da su pasivni i da njima rukovode ustaljena pravila"
(1988, xi). Kao to se odmah vidi, a kao to autor i sam ka
e, ovaj povratak svakodnevnim praksama ne implicira
usvajanje individualizma (drutvenog atomizma"), temelj
nog aksioma prouavanja drutva ve tri stolea, koji, kae
Serto, postulira pojedinca kao elementarnu jedinicu na koju
3 grupe, navodno, uvek mogu svesti. Prema Sertou, naprotiv, analiza pokazuje da odnos (uvek drutveni) odreu
je svoje termine, a ne obratno, i da je svaki pojedinac mesto
na kojem se odigrava neka nekoherentna (i esto protivrena) pluralnost tih relacionih odreenja" (1988, xi). Serto izri
ito odbacuje i filozofiju subjekta: njegov predmet su ,,operacionalne logike", medusi operacija ili sheme delanja, a
ne izravno subjekti (ili osobe) koji su njihovi autori ili prenosnici" (1988, xi).
i

218

4. Idolatrija

Sredinji pojam u itavoj konstrukciji jeste potronja, ili

upotreba. Umesto da posmatramo odreene proizvode kao
zasebne fenomene, treba pogiedati kako ih pojedinci i grupe
koriste, ta s njima ine. Nije, recimo, dovoljno prouavati
televizijske slike (semioloki), niti vreme provedeno pred te
levizorom kao ponaanje (bihejvioristiki), nego i ono to
kulturni potroa 'pravi' ili 'radi' tokom tog vremena i sa
tim slikama" (1988, xii). Potronja je zapravo sekundarna pro
izvodnja", ona krije jedan bitar* momenat stvaranja, poiesisa.
Ovaj momenat je skriven od pogleda jer nema svoje odree
no mesto", ali se zato uvlai svuda, rasprujui se meu
podrujima koje definiu i zauzimaju sistemi proizvodnje
(medijski, administrativni, trino-ekonomski itd.). On se ne
oituje toliko kroz svoje proizvode, koliko kroz svoje naine
upotrebe proizvoda koje mu namee dominantni ekonomski
poredak" (1988, xiii). Svrha Sertoove studije jeste da izvue
na svetio dana modele delarra karakteristine za korisnike
iji je status p'otinjenih u drutvu (to ne znai da su pasiv
ni ili posluni) prikriven eufemistikim terminom 'potroai'"
(1988, xii). Svakodnevne prakse tih potinjenih korisnika ne
konfrontiraju se eono sa vlac"ajuim poretkom, nego biraju
zaobilazne puteve subverzije, zadiranja, nevidljivih bespravnosti: Svakodnevni ivot sebe izumeva kroz bezbrojne nai
ne krivo/ova na tuem imanju" (1988, xii).
Instance kulturne proizvodnje imaju pedagoke pretenzije informisanje" se ovde moe shvatiti etimoloki, kao ,,in-formisanje", davanje forme" drutvenim praksama - da svojim
kulturnim modelima obrazuju i profine neuki narod. Elita
koja je 'uznemirena' zbog niskog nivoa novinarstva ili televi
zije uvek pretpostavlja da publiku oblikuju proizvodi koji joj
se nameu. To pretpostaviti znai pogreno razumeti in 'po
tronje'" (1988, 166). Nekada se nametanje modela sprovodilo kroz kolu, a danas posredstvom tehnike i medija. Meu
tim, to pomeranje nije nimalo izmenilo uvreenu predstavu
da je potronja u sutini pasivna, da na strani potroaa ne
ma kreativnosti, da sva inicijativa potie iz tehnikih labora
torija". Istu pretpostavku zadravaju i kritiari represivnosti i
otuenja koje donosi kulturni aparat - prepoznajemo polemisanje sa teoretiarima masovne kulture - koji smatraju da
je publika samo predmet hetercnomnog procesuiranja, lien
svake istorijske uloge po sebi. Na taj nain ni kritika teorija,
koja nastupa kao borac za prsva narodskih slojeva, zbog

219

Uspon masa: Miel de Serto

svoje usredsreenosti na aparate nije u stanju da vidi prak

se, koje su inorodne u odnosu na aparat i koje aparat samo
misli da je priguio (1988, 167). Efikasnost proizvdnje im
plicira inerciju potronje. Ona proizvodi ideologiju pbtronje-kao-spremnice. Ova legenda, rezultat klasne ideologije i teh
nikog slepila, neophodna je sistemu koji istie u prvi plan i
povlauje autore, vaspitae, revolucionare, reju, 'proizvo
ae', nasuprot onima koji ne proizvode. Dovodei "u pitanje
'potronju' kako je poimaju i (naravno) potvruju ova 'autor
ska' pregnua, moda emo biti u poloaju da otkrijemo
stvaralaku aktivnost tamo gde se tvrdi da je uop^e nema"
(1988, 167). Dobar primer za to je itanje, koje se od samih
poetaka novoga veka manje vrednuje nego pisanj,s. Meu
tim, tekst" ne postoji kao takav, ve se kroz itanja stvara:
Tekst ima znaenje tek kroz svoje itaoce, on se menja za
jedno sa njima; on je ureen u skladu sa kodovima opaanja
koje ne kontrolie" "\1988, 170). itanje kao oblik pojetike
potronje" samo je jedna varijanta sveprisutnih svakodnev
nih praksi. Meu njima su i kuvanje, stanovanje, svakodnev
ni razgovori, naroito prepriavanje dogaaja ili recikliranje
pria, svakodnevni rituali, upotreba gradskog prostora (hod,
etnja, lutanje), putovanje. Nasuprot pismu, koje je proizvod
i ujedno oruje sistema" ili poretka", Serto velia usmenost,
kao stariju, izvorniju i trajniju.
2

Sve ove svakodnevne prakse spadaju u kategoriju takti

ka", koje kod Serto&i staju na mesto burdijeovskih strategi
ja", na koje donekle-lie. On pravi izriitu razliku izmeu ta
dva pojma. Strategijama" se bave svesni i moni akteri (vla
snik imovine, predu?ee, grad, nauna ustanova), koji imaju
odreeno mesto" C drutvenom pejzau, iz kojeg usposta
vljaju proraunate odnose s drugim akterima; posredi je po
litika, ekonomska i nauna racionalnost. Taktike", pak, jesu
raunica koja neme .svoje mesto", ni prostorno ni institucio
nalno; one se unjaju" na tui teren. Umesto na prostoru,
zasnivaju se na vremenu i presudno zavise od iskonsavanja
pravog asa" ili prilike". Taktikama se vesto i bez trajnih
U tomu-nastavku .-rts de faire, pod naslovom Stanovanje, kuva
nje (Giard and Mavol, "998), Sertoova istraivaka grupa primenjuje
ovu perspektivu na iskustvenu grau, ispitujui svakodnevna umea"
u organizaciji domaeg ivota, kulinarstvu, meuljudskim ritualima, i
votu gradskog kvarta, opingu, kolokvijalnom jeziku itd.
2

220

4. Idolatrija

posledica kombinuju heterogeni elementi na vlastitu korist,

ali one nisu u stanju da tede, akumuliraju i kapitalizuju, ne
go samo da hvataju u letu". Akteri tih taktika su uvek sla
bi", oni koji moraju da manipuliu dogaajimt da bi ih pre
tvorili u prilike": Slabi moraju bez prestanka da izvlae
korist iz snaga koje su im strane" (1988, xix). Povlaena teh
nika jeste brico/age, pojam preuzet od Levi-Strosa (Levi-Strauss) iz Div/je misli (kod nas preveden kao domae majstorisanje"): re je o tehnici pravljenja spoja, aranmana, celine koja se sklapa od prirunog materijala, od heterogenih
elemenata, ostataka prethodne gradnje i razgradnje", naro
ito onih koji se preuzimaju iz zvaninih, prihvaenih korpu
sa i stavljaju u novu i nepredvienu upotrebu. To je proiz
vodnja bez cilja i bez ikakvog odreenog projekta, a ljudi
moraju da se snau sa onim to imaju" (1988, |8)Shvatanje potronje i ostalih svakodnevnih praksi goto
vo je potpuno isto kod Sertoa i kod savremenih teoretiara
kulture, o kojima e biti iei u jednom od narednih pogla
vlja. Ali za razliku od njih, koji se koncentriu na savremeno,
postmoderno" doba, ovaj autor vidi kontinuitet taktika" jo
iz najdrevnije prolosti, sve do prastarog lukavstva mimi
krije meu ribama i insektima" (1988, xi). Primer iz ljudske
istorije pruaju starosedeoci June Amerike, koji su, naiz
gled, usvojili religiju i kulturu osvajaa, ali su im preokrenu
li smisao. Oni su preuzeli nametnute zakone, p akse i pred
stave i pretvorili ih u neto drugo, upregli ih u slubu
pravila, obiaja i uverenja tuih kolonizatorima od kojih nisu
mogli pobei. Oni su metaforizovali dominantni poredak:
naveli su ga da funkcionie u jednom drugom registru.
Ostali su drugi unutar sistema koji su asimilovali i koji je
njih spolja asimilovao. Oni su ga skrenuli, a da ga nisu na
pustili" (1988, 32). Indijanci su metafora za anonimnog ak
tera" uopte: Serto navodi da se slina dvosmislenost, ma
da u manjem obimu, uoava u savremenim drutvima kada
prost puk stavlja u vlastitu upotrebu kulturu kojuvasprostiru i
nameu elite. Danas pojedinac ne moe da umakhe tehnikim
i politikim sistemima, ali se od njih distancira, c!a bi ih nad
mudrio i prevario, otkrivajui u sebi, u kontekstu savremenog elektronizovanog i kor/ipjuterizovanog mega'opolisa, vetine drevnih lovaca i seljaka iz prolih vremena (1988, xxiv).
Politeizam rasprenih praksi" je vanistorijska osobina ljud
skih drutava.
r

Uspon masa: Miel de Serto

221

I izvan sluaja sa Indijancima, religija, onako kako se

praktikuje, uglavnom nii3 ono to su naumili njeni zvanini
predstavnici: ('Narodska') upotreba religije modifikuje nje
ne funkcionisanje. Nain govorenja tog preuzetog jezika
preobraava ga u pesmu otpora" (1988, 18). Podela drutva
ne mone i nemone, na vladare i potinjene, veita je i neizbena. Ali religija je kr^z vekove sluila kao uvar nade jer
je obeavala iskupljenje siromanima i podvlaenima. To
vai ne samo za narodsku upotrebu religije nego i za narod
sku usmenu tradiciju uopte: tu su svakodnevni razgovori,
prie o dogodovtinama, kao i narodne bajke koje govore o
imaginarnim pobedama nesrenih i ugnjetenih u jednom
utopijskom prostoru, a taj prostor titi oruje slabih od
stvarnosti etabliranog poretka" (1988, 23).
- Serto dovodi svoju koncepciju u vezu sa Fukoovom,
uoavajui da je obojici cilj da se uoe i analiziraju mikrobsk3 operacije koje se mnoe unutar tehnokratskih struktura
i preokreu njihovo funkcionisanje putem mnotva 'taktika'
uzglobljenih u detalje svakodnevice" (1988, xiv). Fukoove
operacije mikrofizike moi" i svoje taktike" Serto smetta u
isti genus proximum, koji naziva procedurama" (1988, 49).
Procedure su u samoj osnovi stvar sukoba, nejedinstva, poceoanosti: Odnos procedura prema poljima sile u kojima
deluju mora voditi jednoj po/emo/okoj analizi kulture. ...
Kultura se razvija u atmosferi napetosti, esto i nasilja, za
koje prua simbolike ravnotee, ugovore o kompatibilnosti
i kompromise, sve manje-vie privremene. Taktike potro
nje, inventivni naini na koje slabi iskoriavaju jake, daju
svakodnevnim praksama politiku dimenziju" (1988, xvii).
Aii, za razliku od Fukoa, Sertoa ne zanima prvenstveno da
rajjasni proces kojim se otvoreno nasilje vlasti preobraava
u tehnologiju disciplinovanja, nego da izvue na svetio da
na skrivene forme koje poprima rasprena, taktika, ama
terska kreativnost grupa i pojedinaca koji su ve uhvaeni u
m'ee 'discipline'" (1988, xv). Drugim recima, Serto se koncentrie na ono zbog ijeg se odsustva esto zamera Fukou ns otpor. Razvijene do svojih krajnjih granica, ove proce
dure i lukavstva potroaa sainjavaju mreu jedne antidiscipline koja je prava tema ove knjige" (1988, xv).
Te taktike", ta antidiscipima", te svakodnevne prakse ko
jima se Serto bavi jesu podruje koje se odlikuje neobeleenou, nemou, odsustvom, diskursa. Slino kao kod Mafe-

222

4. Idolatrija

zolija, kako emo videti, svakodnevica je ovde prvenstveno

obeleena negativno, kao ono to nije" i to nema" ili, tanije, kao ono o emu je teko pilo ta rei, a opet je temelj i
izvor sveg ivota. Ovo vitalistiko i antiracionalistiko shvatanje svakodnevnog ivota ponajpre bi se moglo uporediti s
jednim od znaenja koje smo nali kod Lefevra - svakodne
vica kao neprozirna i rezidualna tamna masa" ili rodno tlo"
koje hrani sve ostale vrste ljudskih aktivnosti i proizvoda.
Serto kae da on prouava nonu stranu drutava, no du
u od dana, tamno more iz kojog izniu uzastopne ustanove,
okeansko prostranstvo u kojem drutvenoekonomske i poli
tike strukture deluju kao efemerna ostrvca" (1988, 41). To
tamno more nauka ne ignorio uvek. Ali kada mu pristupa,
ona ga podvrgava osobenom preobraaju, a time ga i liava
njegove osobene prirode i smisla. Svakodnevica je eminent
no ono to se ne moe odvojiti od svog konteksta: metafora
za sve svakodnevne prakse jeste govorni in, koji jeste to
to jeste samo u objedinjenosti svih svojih elemenata i uklo
pljen u okolnosti u kojima se cdvija. Da bi prouila elemente
svakodnevnih praksi, nauka ih mora iupati iz njihovog kon
teksta, a ono to se ne moe tako iskoreniti ostaje po defini
ciji izvan polja prouavanja. Z z t o nauke povlauju diskurs,
ono to se moe zabeleiti i to je podlono transferu u neki
drugi registar; od praksi zadravaju samo pokretne elemen
te (orua, proizvode) ili opisne sheme (rituale, stereotipe,
pojedinane elemente ponaanja). Istovremeno, one osta
vljaju po strani aspekte drutve koji se ne mogu obeskoreniti i preneti u neki drugi prostor - naine upotrebe stvari i re
ci u skladu sa okolnostima, svakodnevnu istorinost" (1988,
20). Postupci preobraavanja i neutralizacije posledica su je
dinstvene nemoi nauke pred svakodnevicom: kada hoe
mo da, pomou diskursa, napredujemo kroz oblast u kojoj
vie nema nikakvog diskursa, poinje da nam se kruni tlo
pod nogama i operacija teoretisanja nae se na granici te
rena gde normalno funkcionie, poput automobila na rubu
litice. Izvan i ispod prostire se okean" (1988, 61).
Svakodnevne prakse mogu,se shvatiti i kao glasovi Dru
gog" koje nauka, opet, ili zaobilazi ili sakati. Razne nauke po
kuavaju da te heterogene glasove uhvate i obuhvate, pripi3

Setimo se da nova antropologija" na skoro istovetan nain kritikuje epistemologiju klasine antropologije.
3

Uspon masa: MieI de Serto

223

tome analizom i pretvaranjem u pismo, znajui da se u njima

krije neka vana istina: Kada je ozbiljna, prosveena ili na
una, analiza zaista pretpostavlja da se neto sutinski vano
izraava u mitovima koje proizvode primitivci, u dogmama
vernika, u tepanju de+eta, u jeziku snova ili konverzacijama
obinih ljudi koji priaju kroz poslovice" (1988, 160). Meu
tim, nauka nije spremna da ostavi to to nae takvo kakvo
jeste, ve zadrava sebi pravo na autoritet legitimnog, povlaenog uvida, pravo r,a formulisanje konane istine: 'Pria'
je, dakle, re puna znaenja, ali ono to ona kae 'implicitno'
postaje 'eksplicitno' tek kroz strunu egzegezu" (1988, 160).
Taj postupak Serto vid: na delu i kod Burdijea, koji, dodue,
uvaava logiku praksi, (ili istovremeno pokuava nemogunoda ih nauno posmatra. Time to polae pravo na ispravnije" znanje o drutvenoj stvarnosti posmatranih grupa, da
pronie u njihovo nesvesno, Burdije vraa u igru najtradicionalistikiju vrstu etnologije", u kojoj se od etnologa zahtevalo da zna ta drutvo jeste, ne znajui" (1988, 56). Burdi
je to postie fiksiranjem neuhvatljivih, zagonetnih praksi
korienjem pojma habitusa, te mistike realnosti" iii je cilj
da prakse podvede pod dejstvo zakona reprodukcije. Osnov
ni kontrast u Burdijeovim radovima je, stoga, to to on, na
prvi pogled, kree ka praksama, ali samo da bi se od njih
vratio", da bi potvrdio profesionalnu racionalnost". Moda
taj urni povratak, pita se Serto, znai da je on svestan opa
snosti, one moda smrtne opasnosti kojom te suvit inteli
gentne prakse prete naunom znanju?" (1988, 60).
Prakse, taktike, tamno more ... veiti su, potiu sa samog
iskona sveta, jo i pre pojave ljudske vrste. Ali u naem savremenom (zapadnori, tehnicizovanom, racionalizovanom)
drutvu mi ih ne moemo videti, nego im pristupano tek
posredno. Tako Fuko odlazi u Francusku ancien r^imea,
Burdije u Kabiliju i rodni Bearn, neki drugi autori u antiku
Grku ili Rim. Odatle nam se prakse vraaju izdaleka, kao
da je potreban neki drugi prostor u kojem emo moi da
uinimo vidljivim i rsvetlimo taktike marginalizovne za
padnom formom racionalnosti" (1988, 50).
Kod Sertoa - kao i .<od Mafezolija - ne postoji predstava
o drutvu u uem smislu rei; postoji samo bezvremena suprotstavljenost polova taktika i poretka, nemonih i monih,
subverzije i sistemskog nasilja. Besmisleno je govoriti o raz
liitim drutvenim formacijama ili tipovima, o razliitosti si-

224

4. Idolatrija

tuacije ljudi na raznim prostornim ili vremenskim takama,

o istoriji kao toku u kojem se bilo ta u ljudskom stanju menja. Ovaj stav ima te prednosti da, prvo, uvaava onu kapilarnost" koja ini veliki deo svakodnevice, a koju veina dru
gih pristupa doista ne vidi, i drugo, da otrenjuje od naivne
vere u napredak (u kontekstu naih zanimanja, najotriji
kontrast se uspostavlja spram heteronomistikih teorija).
No, s druge strane, taj stav ukida mogunost utemeljenja
procene, ali i utemeljenja smislenog delanja. ta god da ra
dimo, stvari ostaju iste. Premda se polazi od poiemolokog
shvatanja kulture" i politika dimenzija eksplicitno stavlja u
pravi plan (1988, xvii), krajnje politike implikacije su prili
no mrane. Dok s jedne strane obogotvorava svakodnev
nog aktera, slabog i potlaenog, kojem posveuje svoju
knjigu i ijoj ingenioznoj nepokorivosti se divi - to je, uz
gred, u suprotnosti s tvrdnjom da se u svakodnevnim prak
sama moe govoriti samo o operacionalnoj logici", a ne i o
akteru koji ima bilo kakav raspoznatljiv profil - Serto ga do
vodi pod svetlost reflektora samo da bi ga zacementirao u
njegovom nepromenljivom, sudbinskom poloaju rajetina,
ije je jedino oruje lukavost.
\
OSLUKIVANJE SVAKODNEVNOG: MIEL MAFEZOLI

kompleks svakodnevnog"
stanovite svetine kao metodoloka poluga
r

Poput Sertoa, Miel Mafezoli je francuski auior irokog

interesovanja. Mada, za razliku od Sertoa, sebe odreuje
kao sociologa, on je i kolovani psihoanalitiar. Osim to je
aktivan psihoterapeut, predaje sociologiju na Sorboni, gde
(kao to je ve pomenuto) vodi Centar za prouavanje aktuelnog i svakodnevnogilako je u Francuskoj zapaen pisac
jo od sredine sedamdesetih godina XX veka, iru popular
nost i uticaj stie, kako to obino biva, tek poto su mu
glavna dela prevedena na engleski, tokom devedesetih.
Njegov metod je pomalo slian Elijasovom: kue se kroz
istoriju i razliite kulture, u potrazi za zimlovskim drutve
nim formama". Celokupnc Mafezolijeva sociologija je, pre
svega, jedna velika rehabilitacija svakodnevnog, pa i - kao
kod Sertoa - njegovo obogptvoravanje. Sebe naziva opisiva-

Oslukivan/e svakodnevnog: Miel Mafezoli

225

em, ali i glasnogovornikom postmodernog" sveta. Postmodernost njegove pozicije ogleda se u odsustvu vrednova
nja i u stavu oslukivanja" svakodnevice, gde svaki gJas ima
pravo da bude sasluan, a svaka pria ima jednaku vrednost. Pristup mu je sutinski apolitian, ak amoralan: on izbegava opredeljivanje prema politikim projektima i iznoe
nje uoptenih zakljuaka, a osnovna intencija je biti otvoren
za sloene, vieglasne i protivrene dogaaje svakodnevne
drutvenosti" (Shields, 1991, 2). Panja koju, lieni predra
suda, poklonimo svakodnevnom ivotu moe jedino biti pa
nja prema njegovoj udesnosti (Maffesoli, 1979, 88).
Mafezoli se za inspiraciju oslanja na mnotvo izvora koje,
meutim, koristi na nekonvencionalan nain. Dirkerna, reci
mo, ne ita kao pozitjvistu, ve vitalistiki, openheuerovski" (Evans, 1997, 222), s naglaskom na pojmu kolektivne
svesti ili, preciznije, kolektivne uzavrelosti". S tog polazita
Mafezoli uoava prisustvo imaginarnog, emocionalnog i
afektivnog u sri drutvenog, to se ispoljava opstajanjem
arhainih formi u savremenosti, kao reakcije na racionalnost
i razmaijavanje. Druga vana Dirkemova ideja na kojoj Ma
fezoli gradi svoju teoriju - ili bar tako tvrdi - jeste hdlizam",
odnosno odbijanje da se drutveno svede na injenice ni
eg reda. Mafezoli se, takoe, nadahnjuje francuskom soci
ologijom - orom Gurviem (Georges Gurvitch), kritikim
neomarksizmom Gija Debora, Lefevra, ranog ana Bodrijara
(Jean Baudrillard) i Edgara Morena. Meutim, ujedno se
distancira od njihove:kritike" izraene terminima pofiut otu
enja, postvarenja, masovnog drutva u normativnem smi4

0 tome da MafezoH ovu osobenu varijantu etnometodoloke

ravnodunosti" sasvim ozbiljno praktikuje i u stvarnosti, svedoi jedan
nedavni dogaaj. Godine 2001. jedna kandidatkinja, profesionalni
astrolog, odbranila je kod Mafezolija doktorsku disertaciju u kojoj se
zalae za prihvatanje astroloke istine" kao paralelne i jednakovredne
sociolokoj. Mafezoli joj j'a dodelio najviu ocenu, to je izazv&io pravu
buru u francuskom akademskom svetu, koja je ila ak do zaSteva da
se Mafezoliju oduzme pravo da bude mentor za izradu doktorata.
4

Prena je potreba da nauni diskurs o drutvenom pone malo

bolje da oslukuje diskurs drutvenog, makar ovaj i bio, svojc-fn nekoherentnou, okantan za stroge duhove formirane na racionalizmu
prosvetiteljstva" (1985, 64).
Podvui specifinost drutvene celine znai privilegovnti kolek
tivnu formu na podlozi pojedinanog, priznati da je pojedina-ria svest
proizvod celine, pre nego obratno" (Maffesoli, 1983, 69).
5

226

4. Idolatrija

slu (npr. iako preuzima Deborove konstatacije p savremenom drutvu kao drutvu spektakla", odbacuje sjegovu kri
tiku tog stanja), jer ih simatra neprimerenim postrnodernom
svetu u kojem svakodnevicom vladaju uitak, zajednitvo i
novi oblici arolije. Od Vebera prihvata tezu da je put ka
modernom drutvu vodio kroz racionalizaciju i razmaijavanje, ali smatra da je taj proces danas preokrenut: postmoderni svet se iznova omaijava" putem slike, mita, alegori
je, estetike". Tu su jo i Bergsonova filozofija ivota i, kao
to je napomenuto, mikrosociologija Zimla i njegovih nasta
vljaa, poput Gofmana.
U otrom kontrastu sprarn heteronomistikih pravaca, Mafezoli nudi jednu novu sociologiju svakodnevice ija je prva
ambicija da odustane od propisivanja onog trebaj drutvu ili
njegovim lanovima. Nasuprot fantazmima ujedinjenja ili re
dukcije kojima se bave teoretiari i politiari, ova sociologija
svakodnevnog ograniava se na to da bude budna prema vi
eglasju" naglaeno pluralnog i rascvetanog" drutvenog i
vota, da iscrtava okvire i ukazuje na forme u koje se svako
dnevni ivot smeta i kroz koje se izraava" (Maffesoli, 1979,
14). Umesto da se kreemo unutar para ,,otuenje&-osloboenje", treba upraviti pogled ka ivotu koji se odvija iz dana u
dan i koji uvek, na svoj (zaobilazni nain, u dosadi'-kao i u ras
koi, sledi sopstveni put (1979, 14). Lefevrovskom vienju
svakodnevnog ivota kao manifestacije lane svesti, u najbo
ljem sluaju simptoma onoga to treba da budeVMafezoli se
izrekom odupire. Sociologija svakodnevnog ivota treba da
poslui za to da se razume drutveno na delu", drutvenost
[socia/ite) kao takva, a to nema nikakve veze sa 4 ovo je namenjeno Turenu - hipotetikim povratkom subjekta" (Maffe
soli, 1985, 210). Ono to 'jeste' ima prednost nad onim to
'treba da bude'. U tome je neodgovornost intelektualca: on ne
treba da odgovara umesto drugih, niti da odgovara o drugi
ma, on treba da ih slua" (t-985, 192).
i
Svakodnevni ivot, kako ga Mafezoli shvata, sainjen je
od onoga to izmie klasinim drutvenonaunim analizama
i, kao i kod Sertoa, najblie je Lefevrovom odreenju svako
dnevice kao tamne mase". Ekonomistiki pogled ili savre
no prozirna i objektivna reprezentacija nisu u stanju da ga
uhvate; on je obeleen neprozirnou, redundaritnou, inkongruentnou simbolikog. Svakodnevni ivot se sastoji
od mikroponaanja, od minijaturnih tvorevina, kratkih i sa-

Oslukivan/e svakodnevnog: MieI Mafezoli

227

svim prolaznih situacija. On je, stricto sensu, jedna potka sa

stavljena od gusto utkanih, minijaturnih niti, od kojih je svaka
za sebe potpuno beznaajna.... Vlade i carstva rastu i nesta
ju jedno za drugim, ustanove svih vrsta se uspostavljaju i
nestaju bez traga, a pored tih linearnih i monotonih procesa
postoje proivljeni sati i dani, koji u nama uporno obnavljaju,
nekada u dosadi, a nekada u uzavrelosti, sve one situacije
bola i radosti, ili bezazlenog spokoja, koje osiguravaju ono
to nazivamo istrajavanjem drutvenog" (1979, 172-173).
Ova drutvena potka" (/a trame sociale), takorei sutina
drutvenog, bila je do sada neobino ignorisana u drutve
nim naukama, obogaljenim pozitivizmom i intelektualizmom.
Nauke su ostavljale po strani one bezbrojne znaajne stavo
ve kao to su svakodnevni rituali, bezazlene prakse stanova
nja, kretanja, askanja, ljubavi, primene lukavstava itd., koje
su inile sutinu drutvene potke, a koje se doskora odbijalo
pripustiti u podruje ozbiljne sociologije. Ili su se pak priputa
le, ali samo zato da bi se podvukao njihov otueni aspekt. ...
Ja, naprotiv, tvrdim da se tu suoavamo s jednim osobenim
oblikom prisvajanja egzistencije" (1985, 146). Drutvene nauke su do sada posmatrale samo jednu, manje vanu stranu u
.dihotomiji drutvenog: Postoji jedno lice postojanja koje je
.osvetljeno, politiko, ekonomsko u svakom smislu rei, koje je
predmet istraivanja svih strunjaka za planiranje; i postoji
jedno lice u senci, skriveno lice, sainjeno od mnogobrojnih i
minijaturnih situacija i praksi, koje je mesto ouvanja samoga
Jebe i nae vrste" (1985, 78). Sociologija svakodnevnog ivo
ta se upravo bavi tim proivljenim svetom", koji se moe sa
eti u tri programska termina: zdrav razum, sadanjica i empatija. Ova je zamisao, kae autor, podstaknuta oiglednim
heuspesima sociologije kakva je danas: brojne istanane ana
lize priznaju da nisu u stanju da objasne ono emu su posve
ene. Nauna aparatura se usloava da bi se prikrila funda
mentalna nemo da se_ progovori o stvarnosti drutva (1985,
188). Od raznih tradicionalnih teorija treba zadrati tek njihove
metafore, njihove ublaene" momente, kada su moda najbli
e svom predmetu (1985, 195). Izmeu teorijske produkcije i
drutvenog supstrata postoji veiti raskorak, a sociolozi su
skloni da hipostaziraju ono prvo (1985, 201).
% Minijaturne situacije svakodnevice, sadraj drutvene po
tke", ne mogu se izraziti konvencionalnim analizama jer bo
gatstvo i gustina svakodnevne konkretnosti ostaju alergini

228

4. Idolatrija

i;;

na pozitivistike modele. inovi i situacije koji to bogatstvo

izraavaju ne iscrpljuju se u uzronosti ili teleologiji koja bi im
dala smisao (one takav "smisao" i nemaju). Stoga govor o
svakodnevici povlai epistemoloki paradoks: ono to je la
bilno i veito u pokretu treba staviti u neku relativno kohe
rentnu formu. To uspeva uvsk samo delimino, upozorava
Mafezoli, jer se punoa svakodnevice ne moe adekvatno iz
raziti u linearnom izlaganju. On se zalae za sociologiju sva
kodnevnog ivota koja se nee toliko baviti prouavanjem
nekog odreenog sadraja, koliko e biti jedna nova perspek
tiva, koja ima tri aspekta: 1) Istraiva je nuno ukljuen u
svoj predmet i mora shvatiti da je uesnik, u jakom smislu re
ci, u drutvenom ivotu. ,,U toj perspektivi, proivljeno isku
stvo nije simptom neega drugog (istinskog ivota, savre
nog drutva ili raja). Ono ima vrednost po sebi, i moramo
ceniti njegovu afirmativnu snagu - bila ona i relativna" (Maffesoli, 1989a, v). 2) Sociologija svakodnevnog ivota proua
va iskustvo sainjeno od meavine oseanja, strasti, slika i
razlika, koja nas navodi da relativizujemo utvrene izvesnosti
(religiozne, politike, teorijske) i koja se odnosi na raznovrsne
kolektivne doivljaje" (1989a, v). 3) Tematizovanje svakodnev
nog ivota nalae jednu pojmovnu smelost koja e razbiti
zatvorenost politiko-ekonomske logike koja jo uvek lei u
podlozi mnogih analiza. Sociologija svakodnevnog ima za cilj
da skrene panju na itav niz drutvenih pojava koje se vie
ne mogu ignorisati: mree, novi 'tribalizam', grupne stavove,
meuigru medija, sivu ekonomiju, kao i banalizaciju i tehnologizaciju slika. Svi ti elementi ine irelevantnim na racionalistiki oprez i ekonomske i politike raunice" (1989a, vi).
Na drugom mestu (1985, 15-41) Mafezoli na sledei na
in formulie osnovne epistemoloke premise" jedne nove
sociologije razumevanja, sociologije svakodnevnog ivota ili
zdravorazumologije" (sens-ommuno/ogie):
1) kritika she
matskog
dualizma
- prevazilaenje rascepa apstrakcija/ima
ginacija, jeste/treba, odbijanje da se apstrahuje posmatra,
koji je i sam deo onoga to opisuje, nalazi se ,,u" drutve
nom i daje njegov opis iznutra"; 2) forma - ona dimenzija
racionalnosti koju treba integrisati u analizu da bismo opazi
li i logiko i alogiko. Tome primeren pristup nije formali
zam", nego formizam", iji je cilj opisati iznutra obrise,
granice i nunost situacija i predstava koje sainjavaju sva
kodnevni ivot" (1985, 20). Forma uopte nije formalna, ne-

229

Oslukivan/e svakodnevnog: Miel Mafezo/i

go formirajua, u kvazlaristotelovskom smislu. Red i ihered

su organski povezani i treba nai naina da se ta veza. iska
e. Prethodnici takvog prosedea su Zimlove forme, Paretovi
reziduumi i icovi tipovi; 3) relativistiki senzibilitet Iveliki
objanjavalaki sistemi (marksizam, frojdizam, pozitivizam)
danas su zasieni i iscrpljeni. Nova sociologija nee pr.etendovati na univerzalno znanje niti na neposrednu operacionalnost, nego e samaumeti da oslukuje sve to ini dru
tveni ivot; njen pogled nee biti jednook", nego
stereoskopski"; 4) stilistiko istraivanje - stil" kod Mafezolija ima znaenje blisko Fukoovoj epistemi", utoliko to
on prua mogunost da se holistiki sakupe razliiti elemen
ti koji sainjavaju jedno drutvo i izvue na videlo zajedni
ka nit koja ih objedinjuje. Znaaj stila se odnosi i na formu
izlaganja, u kojoj treba rehabilitovati prezreni esej; 5) liberterska misao - istinska misao, koja ne ostaje jalova i Ispra
zna, mora biti smela, Iak drska, i prihvatiti da nikad nee
moi da se do kraja utemelji.
Mafezolijeva svesno antikanonska metodologija - nebu
lozna epistemologija" - ide od fenomenologije do etnotnetodologije, preko biografskog metoda i interakcionizma (1989 b,
2). Najkrae reeno, najbolji metod spoznavanja drutva je
refleksivni patchwork" (1985, 198). Svakodnevna, -laika
svest ne tei izvesnosti, pa ni verovatnoi u matematikom
smislu, nego samo verodostojnosti, a saznanje je uvek tek pri
blino (up. ic); socioloka spoznaja treba u tome da je-:sledi,
te da i sama operie tipinim i aproksimativnim (1985, 198).
Nauni pojmovi pojednostavljuju, ujedinjuju, redukuju, umrtvljuju, dok je stvarni ivot rasprsnut (ili rascvetan, eclatee), on
se izliva iz svih kalupa ui koje pokuavamo da ga uguramo; za
to se moemo sluiti samo idejama ili predstavama, nikako
pojmovima (1985, 63). Ukratko, sociologija svakodnevnog i
vota je, po Mafezoliju, oblik prevrednovanja": unutar jedne
forme znanja, i kroz nju,'ona integrie ono to nam je najblie".
7

Meu drutvenim predstavama ima i onih dostojnih osude, po

grenih, ak i opasnih. Ali sociolog ne srne da propisuje ono tr^ba" za
drutvo i njegove lanove; on mora znati da uvai, bez apriorija, sve
prie i sva opravdanja koji sainjavaju vieglasni diskurs drutvenog
(1985,85).
Mafezoli, pravo govorei, ovo nudi samo kao program - u sadra
ju njegovih radova teko da bi se mogli prepoznati tragovi empirijske
primene navedenih pristupa.
[
7

230

4. Idolatrija

Takva sociologija pokuava da iznese na svetio dana sve one

fragmente, one siune situacije, one banalnosti koje, taloei
se, sainjavaju sutinu egzistencije". To postavlja ozbiljan epi
stemoloki izazov, koji e uznemiriti mnoge nae~uobiajene
naine miljenja (1989b, 3). Metodoloku polugu" pomou
koje razvijamo fleksibilne, diferencirane i komplementarne
pojmove, definicije i istraivanja, dobijamo ako stanemo na
stanovite svetine" (1989b, 11; 1985, 217).s
Za Mafezolija je veoma vana nieovska metafora dionizijskog (Maffesoli, 1982); uostalom, opti nieovski duh njegove
koncepcije ve je dosad postao jasan. U dananje vreme, ,,prometejsku" modernistiku eru produktivizma rukovoenog in
strumentalnom racionalnou i logikom performatiVnosti smenila je neproduktivistika postmoderna era u kojoj vladaju
empatija, emocionalna obnova i ekspresivnost kroz kolektiv
nu uzavrelost". Mafezoli smatra da su znaci noveg vremena
vidljivi i na empirijskom plahu: naglasak na telu, briga oko iz
gleda, spoljanjosti, odevatija, kozmetike; relativizacija radne
etike, ali i opadanje zanimanja za klasine politike vrednosti i
afilijacije (npr. visok stepen politike apstinencije); irenje i uraznoliavanje drutvenih mrea raznih veliina i namena; eks
panzija medija i njihove proizvodnje i reprodukcija stvarno
sti". Savremena sociologija, uoava Mafezoli, ve se razvija u
pravcu koji on preporuujemo emu svedoe etnometodologi
ja, irenje raznih uesnikih" sociologija, razvoj biografskog
metoda, akciona istraiyanja. Sve je to posledica zamora rani
je vaeim objanjavalakim'sistemima. Taj je zamjr, opet, po
sledica promena u prirodi samog drutva: dok su nekada sto
eri drutvenih strukturacija bili pojedinac" i ekonomija",
danas je na delu jedan egzistencijalni nered", opfa heteroge
nost vidljiva na terenu seksualnih identiteta, psiholokih karak
tera, ekonomskih shema, politikih podela, proizvodnih funkci
ja i drutvenih determinizama (1985, 202-203).
10

Valja pomenuti da autor u vie navrata osea potrebu da naglasi

kako njegov pristup ne znai ^abdikaciju uma". U ovom demantiju,
meutim, nije naroito ubedljiv.
Mafezoli nudi spisak obeleja postmodernog drutva, odnosno
simptoma irenja relativizma po razliitim domenima drutvenog ivota:
politika - dezangaovanje; rad - uraznoliavanje linih ulaganja; religija male forme svetog; porodica - lutajua polnost; drutvenost - mnotvo
mrea; intelektualnost - interdisciplinarnost; ideologija - cinizam; potro
nja - hedonizam; tehnika - arhaizam; nacija - lokalno (1965, 26).
9

10

Oslukivanje svakodnevnog:: Mi^el Mafezoli

231

Druga metafora koju Mafezoli koristi i po kojoj je postao

naroito poznat jeste neofribalizam" (Maffesoli, 1995). U
svom novom, postmodernom izdanju pleme" staje na me
sta klasa. Umesto unitarne i ihomogenizujue masovne kul
ture", Mafezoli u savrerrenom drutvu vidi fragmentaciju na
heterogene grupacije koje se okupljaju oko nekih pojedina
nih vrednosti, kulturnih praksi, ivotnih stilova, oblikujui
svojevrsne afektivne kolektivitete. Primeri novih pleme
na" jesu sportski klubovi, drutva u kafiu, klubovi sportskih
navijaa i oboavatelja zvezda, grupe za pritisak, hobi-udruenja, lokalne politike organizacije itd. Ove grupe se razli
kuju po osobenom stilu ivota i ukusu, pa stoga nemaju vrstmu i kontinuitet plemena u antropolokom smislu. Krhke
su i nestalne, jer ne raspolau posebnim procedurama prije
ma i disciplinovanja lanova, koji pristupaju i povlae se iz
lanstva linom odlukom. Utoliko nova plemena" predsta
vljaju pre kolektivni izraz napora pojedinca da se samodefinie i konstituie vlastiti identitet, nego integrisane drutve
ne entitete. Grupna solidarnost se ostvaruje i pokazuje kroz
obrede inicijacije i pripadnosti, kroz pokazivanje odreenog
sti'a u odevanju ili nainu ivota i ispovedanje grupnih vred
nosti; identitet je situacioni i predmet stalnog (re)konstruisanja. Uprkos svojoj krhkosti, ili moda upravo zahvaljujui
njoj, nova plemena" osporavaju legitimitet konvencional
nog morala i ukazuju na manjkavosti kategorija u kojima se
obino vode politike debate. Mafezoli stavlja naglasak na
fleksibilnost i emancipatorske, razotuujue potencijale
postmodernih novih plemena". Neotribalizam iznie iz to
ga to je dananje drutvo j- nasuprot modernosti, koja je
biia racionalna i volela da povlai granice - poprite erupci
je nagona, u kojem raste-znaaj afektivnog ambijenta zajed11

12

Videli smo da se ovaj motiv, pod drugim nazivima, javlja i u drugim

opisima postmodernog drutva (v. npr. Chaney, 1996; Bauman, 1992).
Nasuprot tome, Bauman (1992: xx), iako se naelno slae sa Mafezolijem, ukazuje na mogunost'nasilnog i netolerantnog zajednitva
(takmienja, suparnitva, mrnje) u ovim novim oblicima ljudskog
udjuivanja, koja je utoliko Vfja jer nastaje iz potrebe dananjeg oveka za utoitem u zajednici'* kojim e ublaiti vlastite egzistencijalne
strahove u uslovima sveopte postmoderne obeskorenjenosti. Doista,
ostaje nejasno kako je Mafezoli u svom pohvalnom opisu neotribalizrr.a" mogao da previdi sva ona ispoljavanja fundamentalistikog za
jednitva koja poslednjih decenija vidimo irom sveta.
11

12

232
t

4. Idolatrija
!

nitva kojim se ljudi naslauju kad se okupe. Uporedo s tim

poinje da se oblikuje nov nain razmiljanja o drutvenom,
usredsreen na fuziju". Ova fuzija moe da postane osnova
za neki novi oblik solidarnosti u kompleksnim drutvima
(Maffesoli, 1991, 11), gde se etiko" spaja sa estetskim",
jer oblici zajednikog ulnog doivljaja, saoseanja, kolek
tivne vitalnosti, drutvene sinergije postaju osnova drugih
oblika drutvenosti i time integriu drutvo. To pokazuje da
u sreditu svakog stvarnog i materijalnog postoji nemateri
jalno, irealno jezgro (1991, 12)...,
Mafezolijeva sociologija se zapravo okree oko jednog
konstrukta koji treba razmatratikao celinu, jer mnotvo ne
razmrsivih pojmova koji ga ine smisao stiu tek u tom
sklopu. Nazvaemo ga kompleksom svakodnevice", a ine
ga sledei elementi: narod ili puk; neugasiva drutvena ener
gija; volja za ivotom; puka mudrost, skepsa, cinizam; ima
ginarno, fantastino; povrnost, slika, spektakl; igra, ritual;
prezentizam; zajednitvo, bazina solidarnost; neprozirnost,
ne-smisao; ciklinost, veito vraanje istog; plodna pasiv
nost".
Neke karakteristine teme preko kojih se ovaj konstrukt
obrauje razmotriemo podrobnije.
a) Sredinji Mafezolijev pojam je drutvenost" (socialite), shvaena na osoben nain: nasuprot drutvu" (societe, sociabilite) shvaenom kao jednodimenzionalni racio,
koje je obeleeno instrumentalnou, ugovornim osnovaVna, homogenou i sveobuhvatnou, postoji - podzemno,
ali ilavo i neotklonjivo - jedna iskonskija drutvenost" ko
ja poprima najrazliitije oblike. Dok se ono prvo iskazuje
kroz racionalizaciju egzistencija koja vrhuni u savremenoj
iehnostrukturi, ovo drugo na razne naine istrajava i izraa
va se kroz neugasivu i tajanstvenu elju za ivotom pojedi
nane i kolektivne egzistencije -1979, 14). Drutvenost" je
kolektivizovana empatija, zajedrtarska realizacija prvobitno
individualistikih kljunih pojmova nemake hermeneutike
tradicije - Erlebnis (doivljaja): i Einfuhlung (uivljavanja)
(1985, 186). Mafezoli je poredi sa Dirkemovom kolektiv
nom duom" (1985, 224). Mafezolijev pristup je, vidimo, do
bar - moda suvie dobar - primer da sociologija svako
dnevnog ivota ne mora da bude individualistika. On
izriito kae da tema svakodnevice nipoto nije sinonim za

Oslukivan/e

svakodnev-iog:

Miel

233

Mafezoli

ograniavanje analize na individuu i povratak narcizma: za

datak je nove sociologije svakodnevnog da identifikuje i
opie nove oblike udruivanja (lokalizam, teritorijalnpst, susedstvo) (1989a, vi). I na drugim mestima Mafezofi se di
rektno poziva na komunitarne" aspekte kljunih pojmova
(npr. 1989b, 11-12, 14).
lako reprodukuje 'klasinu suprotnost izmeu (^emeinschaft i Gesellschaft, kao primarno i povlaeno mesto
(vorite drutvenosti"), Mafezoli ne vidi enklave tradicio
nalnog seoskog naina ivota, ve, kao i Serto, upravo savremeni grad. Socialite je obeleena organskom solidarnou, simbolikom dimenzijom (komunikacijom), alogikim,
ivljenjem u sadanjici; ona je etos", najdublje tlo na kojem
poiva zgrada" drutva, koja je sama po sebi sekundarna.
Sociabilite je, naprotiv, mehanika solidarnost, instrumentalnost, projekt, racionalnost, ciljna usmerenost (1989b, 1).
Naravno, Mafezoli preokree znaenje dirkemovskifi termi
na: organskost" pripisuje tradicionalnim, a meharrinost"
savremenim, atomizovanim, ekonomistiki ureenim dru
tvima. Povratak organskog u savremenosti vidi u istrajavanju arhainih formi, povratku ulnosti i magije, naglasku na
lokalnom (1989b, 9).-funkcionalni organicitet ureene celine bio je karakteristika tradicionalnih drutava; u modernim
drutvima je preovlaivao ugovorni odnos, raunica, dakle
mehaninost. Organska solidarnost je moguna u meri u
kojoj se pojedinanaJinost gubi, apsorbovana kolektivnim
organizmom; mehanika zavisi tek od dobre volje s kojom
tipina linost odluuje da bude lan celine. Danas, smatra
Mafezoli, svedoci smo povratka drevnijih formi i treba se
osloboditi odbojnosti koju je Dirkem gajio prema tradicio
nalnom organicitetu iji ga je nesvesni karakter, kao racionalistu, okirao (1985, 215). Verovali smo da se veberovsko
razmaijavanje odnosi i na subjektivni ivot, na masovne fe
nomene, na politiki i svakodnevni ivot; vreme je da shva
timo da od toga nema nita. Bogovi, njihovi mitovi i njihovi
obredi promenili su <mena i forme, ali su i dalje delatni, u
drutvenosti i u naem okruenju" (1985, 189).
;

b) Svakodnevni ivot kao umetniko delo. - Bulji da,

poput Sertoa, Mafezoli voli da u terminima ide do etimolo
kog korena, on tako reinterpretira i pojam estetskog",
vraajui ga njegovom izvornom, irokom znaenju aisthe-

234

4. Idolatrija

sisa, dakle, tako da ne obuhvata samo umetnost u tradicio

nalnom smislu nego i ulni doivljaj, oseajnosti oset, sen
timent, privlaenje. U tom kontekstu, on govori o etici
estetike" (Maffesoli, 1991). Umetnost se danas vie ne mo
e shvatati usko, kao spisak velikih dela", jer je celokupni
svakodnevni ivot postao svojevrsno umetnika delo. To je
delimino posledica rasta masovne kulture i trita ivot
nih stilova, zbog kojih se vie ni za jedan aspekt drutve
nog ivota (kulinarstvo, panja prema izgledu, male pro
slave, oputajue etnje...") ne moe rei da je frivolan i
beznaajan (1991, 8). Moda tako shvaen svakodnevni i
vot danas preuzima na sebe ulogu koja se u prethodnim
epohama dodeljivala umetnosti: drutvene sinergije, udru
ivanja delanja i udnji, konvergiranja ka manje-vie posto
janoj, mada konfliktnoj ravnotei (1991, 12). Dok je moder
na otro razdvajala drutvo (kulturu) i prirodu, oni se danas
sve vie stapaju preko obnovljenog znaaja taktilnosti, pri
vlaenja, tematike tela (1991, 15). U koncipiranju ove slike
Mafezoli reinterpretira pojam sveta ivota", onog vanlogikog zajednitva, nesvesne ujedinjujue sile koja slui kao
osnova za sve predstave i podloga za svako delanje, dakle,
i drutveno postojanje (1991, 17).
Sredinja uloga u tom novom kolektivizmu pripisuje se
igri, spektaklu, ceremonijama, slici, onirikom i fantastinom.
Ponavljajui Gofmanove uvide, Mafezoli ukazuje na to da su
svakodnevni interaktivni rituali savremeni, sekularizovani izraz
odnosa prema svetom j , daleko od toga da budu-sekundarni
dodatak znaajnijim drutvenim odnosima, sainjavaju ce
ment kojim drutveni sklop postaje protivrena, ali ureena
celina (1979, 160). Ludiko sainjava sr svakodnevnog ivo
ta; ono je nezavisno od moralnog i normativnog prosuivanja
i predstavlja izraz fundamentalne elje za ivotorrf, jednog vi
talnog protoka koji nema veze sa moralom i logikom (1979,
171). Sutina drutva je umetnost ivljenja iji je kamen-temeljac distanca koja omoguava dvostruku igru" (1979, 140).
Ona se prvenstveno izraava kroz narodsku umetnost, recimo
usmenu tradiciju: dok intelektualci uvek hoe da masama prirodno nekultivisanima" - spolja nametnu pravjla miljenja
i delanja, u svim domenima drutvenog ivota postoji jedna
stvaralaka spontanost" (1979, 183-184). Popularne forme
masovne kulture - Mafezoli navodi primer operete - ne treba
prezirati, nego veliati upravo zato to su popularne, dakle,

OfJukivan/e svakodnevnog: MieI Mafezoli

235

iroko prihvaene, ime ulaze u korpus koji je nekada sainja

vala samo usmena narpdska tradicija, a kojim se iskazuje
stvaralako pulsiranje oveka bez svojstava" (1979, 141).
:-' c) Puka mudrost. - Puki odnos prema ivotu obeieen
je mudrou" - cinizmom, distancom prema vaeim vr
hovnim vrednostima, dvolinou koja omoguava opsta
nak. U drutvenosti" postoji jedna otmenost mase, sai
njena od cinizma, skepse ili relativizma u odnosu na
vrednosti moralnih imperativa" (1979, 49). Dok se naizgled
povinuje zvaninim vrednostima, masa uvek uva svoju ne
zavisnost, ono neto samo svoje", svoj heterodoksni gest,
svoje anomine prakse koje otelovljuju elju za ivotom i time
omoguavaju opstanak oveanstva (1979, 99). Ta distanca
p'ema svim ideologijama onog treba da" otvara prostor
slobode koji se ouvava i u okolnostima najveeg tlaenja
(1979, 140). Mudrost" nije isto licemerje, ili prosto mire
nje sa sudbinom. Ona je grandiozna skromnost koja zna, ili
osea, da je korisno lukavo se odnositi prema nekoherentnosti drutvenog, ili da treba pregovarati sa neobinim ob
licima koje je to drutveno izluilo" (1979, 106). Jedna od
njenih sutinskih odlika je pasivnost onoga koji je suvie
dobro shvatio ispraznost stvari, koji ima suvie jasnu svest
ogranii da bi pretendovao da deluje na dogaaje. U tom
stavu prihvatanja granice postoji jedno 'neka bude kako bu
de' ... koje smeta pojedinca u 'organski ciklus ivota', u veito vraanje istog, ijoj tragici ne nedostaje veliina" (1979,
1,15). Puki cinizam je izraz drutvenog zdravlja koje, uvia
jui nunost granica, ne gubi ukorenjenost u ljudsku soli
darnost i toplinu (1979, 149).
13

Bazina odrednica svakodnevice jeste odnos prema vre

menu, uokviren najfundamentalnijim odnosom prema konanosti - smrti. U svakodnevnom doivljaju vremena meaju
se i stapaju hriansko" (linearno, jedinstveno, teleoloko)
vreme i pagansko" (viestruko, komplementarno, mitsko)
vteme. ovekova teskcaa pred neumitnim proticanjenh vre
mena leci se upotrebom prostora (privatnost, kua, zaviaj)
f. Vidimo da Mafezoli nema jasnu predstavu o tome da li je vakodnevica predstavljala umetniko delo" i odraavala osobenu narod
sku kreativnost oduvek, ili e to ispoljava tek u savremenom, postmodf?rnom drutvu. U ovoj taki, kao i u drugima, postoji oita paralela sa
Sartoom - kako s vrlinama, tako i sa manama njegove analize.
13

236

4. Idolatrija

i ritualom, ija je sutina ponavljanje, kao negacija vreme

na" (1979, 95). Tu se vraa i motiv prezentizma, naglaska na
sadanjosti izvan koje nema nikakvog cilja ni smisla:
Ostvarenje postojanja ne treba traiti u raspevanim sutra
njicama, u raznim drugim svetovima ili u osobenim dubi
nama: mudrost o granicama koju nalazimo na delu u masi
pokazuje da ga treba nai u sadanjici" (1979, 59-60).
Ova poslednja poenta moe nam posluiti kao uvod u je
dan od problema koji optereuju Mafezolijevo vienje sva
kodnevice, naime, u problem aktera, koji je povezan sa pro
blemom univerzalnosti ponuene slike. Jer da li je akter
svakodnevnog ivota bilo ko"' (quelconque), dakle, bilo ko
ji lan bilo kog drutva, ili samo neki lanovi drutva - na
rod", ovek bez svojstava", Sertoov anonimni akter", dakle
mase, nii slojevi, nekultivisan! primitivci, seljaci, radnici ...
(v. npr. 1979, 113, 114, 148)? Obe linije su kod Mafezolija
uporedo prisutne i ostaju, postmodernistiki, bez razreenja. S jedne strane, sagledavae kontinuitet neugasive e
lje za ivotom" iji su nosilac ljudi uopte"; s druge, uspo
stavlja se jasna asocijacija izmeu svakodnevnog aktera i
masovne nedefinisane stvarnosti" naroda, koju obeleava
amorfnost, ne-delatnost, ne-logiko i koja je protivna, reci
mo, pojmu proletarijata koji irria identitet i delatan je u okvi
ru svoje istorijske uloge (v. npr. 1989b, 7). Sociologija sva
kodnevnog ivota onda, sledei Benjamina, treba da bude
istorija pobeenih", nasuprot istoriji pobednika" (1985,
219). Ponovo imamo, kao i kd Sertoa, ambivalentnost iz
meu svakodnevice kao svojine svih i svakodnevice kao za
brana slabih". S tim je u vezil pitanje istorijske i meukulturne univerzalnosti itavog prikaza svakodnevnog ivota,
koji Mafezoli opisuje svojim konstruktom kompleksa sva
kodnevice" - j e li to sutinska stvarnost bilo kog drutva u
istoriji, ili pripada samo savremenom, postmodernOm, dionizijskom, neotribalistikom drutvu? Insistiranje na speci
jalnom karakteru postmoderoog drutva pokazuje na tu
stranu. Ali moemo li biti sigurni da Mafezolijeva dijagnoza
naeg vremena nije tek plod sluajnosti to je on sam savremenik ovog, a ne nekog ranijeg drutva (recimo, iste"
modernosti industrijalizma), y kojem bi se moda mogli
pronai slini pokazatelji ponovnog omaijavanja"?
U potpunoj paraleli sa Sertoom, velianje narodskog ot
pora, jednog od osnovnih obeleja svakodnevnih: aktera
;

Oslukivanje svakodnevnog: MieI Mafezoli

237

shvaenih kao slabi", vodi u problematine politike impli

kacije. Poput taktika", puko odupiranje instancama moi
nikada ne napada frontalno - to bi bilo naivno - ve&postrance, zaobilazno; njegova su oruja lukavstvo, dvolinost, licemerje, povlaenje. Nije posredi ni potpuno odbacivanje, ni
potpuno usvajanje onoga to se spolja namee, nego sub
verzivni stav", plurslnost i udvajanje, koji su izraz drutve
nog zdravlja (1979, 142). Zbog toga razni oblici moi nikada
ne uspevaju da sa sigurnou uspostave svoju doiriinaciju.
Drava, partije, sindikati, crkve, ustanove i aparati pokuava
ju, bilo prinudom, bilo participacijom, da stvore jedan entitet
(narod, drutvo) kojim mogu da upravljaju, koji mogu da
podvrgnu planiranju i predvianju, ali se on slama u tragici
trenutka i njegove cirkularnosti" (1979, 112). lako se puki
otpor protivi sistemu, jednako su mu strane profrietejske
sheme" revolucionarnog osloboenja, odnosno egalitaristike apstrakcije koje su, kao i svi 'treba-da', izgovor za je
dan nemilosrdni totalitarizam" (1979, 123). Narod je, napro
tiv, uvek uspevao da izae na kraj sa otuenjem, na naine
koje ne razumeju ni levica, ni desnica (1979, 150). r
Otuenje, tlaenje i nasrtaji sistema na svakodnevicu,
dakle, veiti su i nepromenljivi. lako naizgled emancipatorska, relativizacija vlasti koju nudi Mafezoli - ukazivanje na to
da ona nikada nije vrsta i sigurna i da slabi" uvek r.au na
ina da joj se odupru - nosi i relativizaciju njenog zla, kao i
potkopavanje mogunosti razlikovanja bolje" i gore" vla
sti. Prema Mafezoliju, iluzija je - ili, jo gore, samo jp jedan
oblik oholog nametanja - verovati u mogunost boljega i
na osnovu toga se uputati u politiko delovanje. Narod e
se ve snai, onako j<ako samo on to ume, a mi", intelektu
alci, treba da ga ostavimo na miru. Mafezoli, dodue, po14

15

Mafezoli ismeva pokuaje intelektualnog i politikog prosveivanja kao samoproglaenu misiju intelektualca-lekara", koji puku pristu
pa kao pacijentu i nastoji da izlei njegovu lanu svest", smatrajui je
mentalnim poremeajem (1985, 46).
Korisno e biti da pogledamo stvari iz nae domae perspektive,
koja nije nedostupna Mafezoliju kao lanu dugorono stabilnog i uree
nog drutva. Graani Srbije su se tokom devedesetih godina XX veka
ponaali kao da su itali njegove knjige: za preivljavanje su se borili ta
ko to su mudro" i cinino" odbijali da participiraju, uvali :i.e name
tanja" spoljanjih struktura i vrednosti nesvojstvenih sva';odnevici
(opozicione politike, liberalne i demokratske ideologije, drutvenog
14

15

238

4. idolatrija

kuava da se distancira od oigledne asocijacije izmeu tih

ideja i desniarske politike, tvrdei da su dananji drutveni
pokreti, poput ekolokih i. regionalistikih, preuzeli neke od
ovih motiva i smestili ih u levi politiki ambijent" (1985,
147). Ta je ocena uprpena, a distanciranje neuverljivo.
S tim u vezi, postoji i jedan isto teorijski problem, naime
maglovitost onog drugog", one protivkategorije kojoj se svakodnevica suprotstavlja. Slika je veoma asimetrina: premda
se kompleks svakodnevnog ivota" uopte i otelikuje tek u
kontrastu prema toj drugoj strani, ona sama ostaje sasvim
neodreena. Pominju se rlgidne strukture, ustanove, aparati,
drava, crkva, sindikati, partije, umrtvljavajui tegovi koje sve
drutvene strukturacije prirodno emituju" (1979, -140). Ali ta
su sve te tajanstvene moi koje spolja pritiskaju i hoe da po
svojoj volji preobraze svakodnevni ivot, mada im to nikada
ne polazi za rukom? Jesu li to ljudi, ili bezline sile? Imaju li
konkretan sadraj, ili su tek apstraktno naelo? Jesu li rutinizovana struktura (npr. birokratske drutvene ustanove), ili pro
izvoljnost (recimo, nosilaca vlasti)? Odakle ono du laze?
Konano, moe li se doista tvrditi da svakodnevica traje i
opstaje samo nasuprot tim spoljanjim moima-, da joj one
ne nude okvir, ali i grau,-da ih ona ne inkorporira u sebe?
Kada se opredeljuje za govor o svakodnevici kao amorfnom
vanvremenom supstratu koji, tako ispada, nije ni u kakvoj
organskoj vezi s prirodom i strukturom konkretnog istorijskog drutva u kojem se javlja, Mafezolijeva sociologija po
kazuje svoju neistorinu, nesocioloku prirodu. I u svako
dnevici i u strukturi, kao i u njihovom antagonistikom
meuodnosu, na delu je samo veito vraanje --istog". Mafezolijeve analize su nesocioloke ne samo zato to su neistorine nego i zato to su krajnje apstraktne i formulisane
kao neproverljive. On zapravo ne sprovodi istrajvanja, bilo
kojom, makar i najnekonvencionalnijom metodologijom,
lako naglaava znaaj mikropogleda", sam ga" uopte ne
primenjuje. Jedan od glavnih paradoksa Mafezolijeve socio
logije sastoji se u tome to, s jedne strane, pretenduje da
aktivizma, refleksije o sopstvencj situaciji i si.), hranili se ,,fif:cijama", pre
putali se onirikom", uivali u igri"... Rezultat je poznat. Ta ilustracija
osvetljava klju problematinosti ove pozicije: da li Mafezolijeva dru
tvenost" ima u sebe ugraene mehanizme da prepozna kritinu grani
cu gde se mudro prihvatanje sudbine pretvara u samoubilatvo?

Svakodnevna kreativnost: studije kulture

239

l
bude vie hermeneutiki i empatiki usmerena, manje ap
straktna i, prema tome, ovozemaljskija od ostalih sociologija,
a, s druge strane, barata pojednostavljenim apstrakcijama
koje su korisne jedino kao heuristika za dalje razmiljanje
(up. i Evans, 1997, 231). Pojmovi koji treba da opiu i obja
sne (mo, struktura, otpor, konflikt, solidarnost) koriste se vi
e literarno-metaforiki nego socioloki-operacionalno. Ba
zina solidarnost" kao svojstvo kompleksa svakodnevice"
naprosto se postulira, a mesto konflikta unutar svakodnevi
ce ostaje konceptualno neobraeno. Kao upozorenje protiv
idealizacije organske drutvenosti" - da ona sadri i suro
vost kao svoj ravnopravan deo" (1985, 148) - treba da poslu
i ideja tragizma", koja se, meutim, opet upotrebljava metaforiki i nije od velike koristi. Rezultat svega navedenog
jeste da drutvenost" poinje da deluje kao neki tajanstveni
zaseban entitet, koji sam neto radi". Drugim recima, on se
postvaruje, to je paradoksalno za nosei pojam jedne samosvesno fleksibilne i postmoderne sociologije.
Na kraju krajeva, ispostavlja se da Mafezoli ini ono to
pripisuje kao najvei greh konvencionalnoj sociologiji - na
ime, namee svakodnevici pogled odozgo. Osim toga, uza
svu etnometodoloku ravnodunost" koja nalae da se in
telektualci odreknu povlastice procenjivanja, normativnost
se vraa preko temeljno pozitivnog vrednovanja kolektivne
uzavrelosti, reciprociteta i solidarnosti, vitalnosti i mudrosti
svakodnevice. Kompleks svakodnevnog" je za Mafezolija,
prosto reeno, bolji od svog neprijatelja, sistema".
SVAKODNEVNA KREATIVNOST: STUDIJE KULTURE

tematizacija puke kulture

simbolika praksa u svakodnevici

Za razliku od prethodnih koncepcija koje su vezane za

pojedinane autore, sada emo analizirati mesto pojma sva
kodnevnog ivota u teorijskom okviru, a naroito u istrai
vanjima jedne relativno .mlade oblasti drutvenih prouava
nja, koja je poslednjih decenija u burnom razvoju. Studije
kulture nastaju u Velikoj Britalniji poetkom ezdesetih godina
XX veka, osnivanjem Centra za savremene studije kulture u
Bifmingemu (1964), a potom se ustoliuju na Otvorenom

240

4. Idolatrija

univerzitetu kroz teajeve pod nazivom Puka kultura". U

ovoj prvoj fazi kao utemeljivai novih studija deluju Riard
Hogart, Rejmond Vilijams (Fjavmond VVilliams), Toni Benet
(Tonv Bennett), Stjuart Hol (Stuart Hali) i Edvard Tompson.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina studije kulture
dobijaju sopstvena odeljenja'na univerzitetima irom Velike
Britanije, SAD i ostalih zemalja Zapada. Ta ekspanzija jo
uvek je u toku. Umesto kaco zasebnoj nauci, o studijama
kulture ispravnije je govoriti kao o meupodruju razliitih
disciplina i pristupa: Studije kulture ... nisu 'disciplina', ve
oblast gde se razliite discipline ukrtaju u prouavanju kul
turnih aspekata drutva" (Halt et al. [eds.], 1992, 7). Rukovo
eni ciljem da razviju i primjene jedan neredukcionistiki
pojam kulture" (Hali et al. [eds.], 1992, 22), teoretiari oku
pljeni oko ove zamisli koriste elemente niza misaonih tradi
cija, nastojei da preuzmu ono to smatraju korisnim za rasvetljavanje odreenih fenomena, pre nego da se dre
nekog odreenog okvira u ma kom strogom smislu. Tako se
oslanjaju na strukturalnu lingvistiku, poststrukturalizam,
marksizam, analizu diskursa koja delimino proistie iz etno
metodologije, knjievnu teoriju i kritiku, lakanovsku psihoa
nalizu itd. Poseban znaaj imaju istraivanja Rolana Barta
(v. npr. Barthes, 1971), kako u pogledu teorijskog pristupa (semiologija), tako i stoga to [e on prvi podvrgnuo ozbiljnoj
analizi banalne fenomene svakidanjice (moda, tampa,
svakodnevne slike, svakodnevni doivljaj politikog, savremeni mitovi itd.). Jo je vanija bila Gramijeva teorija he
gemonije, koju ovi autori oivljavaju i primenjuju na situaci
ju savremenih drutava. Grami insistira na tome da se
kapitalistiki poredak odrava manje na goloj prinudi, a vie
na kompleksnom procesu kojim vladajue snage, ili hegemonske grupe, postiu dobrovoljni pristanak onih kojima se
vlada. Poeljne definicije stvarnosti, znaenja i slike, u skla
du sa interesima vladajuih, ulivaju se u svakodnevne prak
se, zdravorazumsko rezonovanje i svakodnevne predstave
koje sainjavaju drutveni Cement". Meutim, vladavina se
nikada ne uvruje jer su na delu stalan otpor i suprotsta
vljanje potinjenih grupa; hegemonija je neprestana borba.
16

U naoj zemlji studije kulture ponuene su najpre na alternativ

nim obrazovnim ustanovama (AAOM), a ukljuuju se i u studijski pro
gram Fakulteta politikih nauka.
16

Svakodnevna kreativnost: studije kulture

241

Studije kulture su za nau temu znaajne zato to se od

samog poetka zasnivaju na jednom novom nainu razmi
ljanja o pukom" -^ pre svega pukoj kulturi, ali nuno i o
samom svakodnevnom ivotu. Dve su osnovne motivacije
iz kojih izniu studije kulture. One, najpre, reaguju na struk
turalistike odstranjivanje aktera iz slike kulture i drutva.
Drugi izvor jeste otpor prema elitizmu klasinih teorija kultu
re, koji se pripisuje strahu od mase i mediokritetsva kod
samih klasinih teoretiara; oni su se, u okolnostima razrastanja masovne kulturne proizvodnje i potronje, oseali
ugroeno u svojoj, burdijeovski reeno, distinkciji'" jedinih
povlaenih tumaa kulture. Elitizam u razmiljanju 6 kultu
ri vodi praporeklo iz antikogrkog prezira prema gomili, i
zadugo ostaje svojina filozofije, ali u epohi modernosti pre
lazi i u zdravorazumsii pogled na svet obrazovanih slojeva.
Po tom gleditu, istinska kultura je, kako na strani stvarala
tva, tako i na strani recepcije, retko dobro" kojem pristup
imaju samo neki. Vulgus, obian svet, masa, gomila - budui
lieni sredstava neophodnih za adekvatno prisvajanje vr
hunskih kulturnih vrednosti, koja se stiu mukotrpnim i du
gotrajnim uenjem -^ unapred su iskljueni iz njegove po
tronje. Teorije masovne kulture koje su ponudili pripadnici
Frankfurtske kole, ve dotaknute u jednom od prethodnih
poglavlja, daju ovom stanovitu najrazraeniji oblik. Pored
toga, one klasinom elitizmu dodaju nov obrt: rasprostiranje
kulturne potronje po. svim drutvenim slojevima, zahvalju
jui proizvodima kulturne industrije", umesto da uveava
mogunosti emancipacije, zapravo slui novom porobljava
nju. Masovna, puka" zadovoljstva u kulturnoj potronji po
definiciji otuuju.
f

17

18

Engl. popular cultufe ovde je prevedeno kao puka kultura", ali

treba imati u vidu da pridsv popular ima i znaenje nae rei popular
no" - dakle, onoga to veliki broj ljudi rado konzumira. Studije kulture
namerno igraju na tu dvjznanost.
Valter Benjamin (VValter Benjamin) predstavlja izuzetak. Zato on i
jeste najblii dananjim studijama kulture, koje ga smatraju jednim od
svojih pretea. Benjamin doputa da i puka kultura moe biti estetska
kritika drutva, to znai a nosi u sebi izvestan emancipatorsU politi
ki potencijal. Za razliku cid izrazitog modernizma ostalih predstavnika
kritike teorije, Benjamirtovo drugaije vrednovanje puke kulture vesnik je posfmodernistikdg miljenja razvijenog mnogo kasnije u studi
jama kulture'(Lash, 1990,.156).
17

18

242

4. Idolatrija

Kao to ve nagovetavaju motivi na koje smo naili kod

Sertoa i Mafezolija, pitanja estetike relevantna ;su za sagle
davanje svakodnevnog ivota i njegovog akter?, naroito u
novijim formama tog sagledavanja koje ele da preokrenu
tradicionalni potcenjivak? stav prema svetini';. No, i uoptenije uzev, naizgled isto estetike borbe meu razliitim
grupama oko prirode umetnosti" nikada nisu nevine jer u
pozadini uvek podrazumevaju borbu za nametanje odreene
umetnosti ivljenja" kao jedine legitimne (Bourdieu, 1979,
60). Klasini - konzervativni ili liberalni - elitizam direktno
legitimie prevlast odreenih drutvenih grupa / pomou
njihove navodne ekskluzivne sposobnosti da stvaraju i
usvajaju istinsku umetnot. Ali u sluaju teorrja masovne
kulture, koje pripadaju levici, imamo paradoksalnu replikaciju prezira i nepoverenja prema ukusima i kultuCnim praksa
ma puka", uz istovremenu politiku posveenost interesi
ma istog tog puka. ;
Tome se protive zastupnici novog naina promiljanja
kulture. Oni svesno staju na stanovite ,,mase",I dekonstruiui istovremeno taj pojam kao optereen negativnim vred
novanjem. Zbog toga u samom sreditu njihovg programa
poiva izvestan populizam", tako da bi neke nepopulistike" studije kulture bile jedna vrsta contradictio ifi adiecto. U
njihovom stanovitu kombinuju se politika i teorijska moti
vacija, to je doprinelo neprijateljstvu s kojom su isprva do
ekane u ambijentu gide se pretpostavljalo da su kultura i
demokratija nepopravljivo suprotstavljene jedna drugoj"
(Hali et al. [eds.], 1992, 22) i koji ih je doiveo kao nenaune
i ideoloki pristrasne. Kulturni populizam" koji studije kultu
re protivstavljaju uvreenom elitizmu sastoji se od intelektu
alne pretpostavke ... da su simboliko iskustvo i prakse obi
nih ljudi analitiki i politiki vaniji od Kulture sa velikim K"
(McGuigan, 1992, 4). Umesto pasivnih primalaca gotovih sli
ka i znaenja koje im servira kulturna industrija""', obini lju
di poinju se sagledavati kao aktivni, kreativni, delatni, snalaljivi, inovativni, nepokorivi, vlastitim resursima opremljeni
akteri. Njihova kulturna potronja vidi se kao svojevrsna (se
kundarna) proizvodnja (tu temu smo ve sreli ko Sertoa), u
smislu da kulturni tekst postaje to to jeste tek u procesu
prisvajanja, itanja" od strane publike, a taj je proces uvek
viestruk, neizvesnog ishoda i potencijalno opozicioni, lako
kulturni proizvod po uslovima svog nastanka predstavlja ro-

Svakodnevna kreativnost: studije kulture

243

bu, proces njegovog prisvajanja, dakle realizacije, ukljuuje

kreativnost i simboliko delanje potroaa", tako da krajnji
rezultat itavog procesa moe da bude umnogome razliit
od onoga to je prvobitno bilo upisano u kulturnu robu.
Znaenja puke kulture postoje samo u njenom opticaju, ne
u njenim tekstovima. ... Ljudi stvaraju puku kulturu na preseku izmeu svakodnevnog ivota i potronje proizvoda kul
turnih industrija" (Fiske, 1989b, 4, 6). Tako osnovni predmet
zanimanja postaje puka kultura", kao polje odnosa u stal
noj promeni, izmeu onoga to je 'nametnuto odozgo' i ono
ga to 'nastaje odozdo'", kao otvoren, istorizovan koncept
koji oznaava poprite stalne borbe, pregovaranja i transak
cija (McGuigan, 1992, 65-66). Nasuprot predstavi o uzvie
noj, eterinoj, od ivota odvojenoj Kulturi kao svojini malo
brojnih posveenika, Ovi autori insistiraju na tome da u
svakodnevnom ivotu, svakodnevnoj aktivnosti i izraavanju
postoji iv i bogat simboliki ivot - ak i ako ga ponekad ne
vidimo, gledamo na nj s visine, ili ga s prezirom odbacuje
mo. ... ivoti veine ... ljudi nemaju veze s umetnou, pa
ipak su zapravo puni israaja, znakova i simbola kroz koje
ppjedinci i grupe kreativno nastoje da uspostave svoje prisu
stvo, identitet i znaenja" (VVillis et al., 1990, 1).
Temelje tog pristupa postavio je Stjuart Hol u svom kla
sinom tekstu Enkodiranje/dekodiranje" (Hali et al. [eds.],
1992, 128-138), gde se zalae za prikazivanje procesa kul
turne komunikacije kao kola" meusobno povezanih mo
menata: proizvodnje, stavljanja u opticaj, distribucije, po
tronje i reprodukcije. Na ulazu u kolo, proizvoai poruke
sravljaju neki sadraj u diskurzivnu formu, u skladu sa pravi
lima odreenog anra, na primer vrste televizijskih emisija
(enkodiranje). Na izlazu, primaoci/potroai obavljaju deko
diranje istog proizvoda kao smislene poruke i nancvo je
prevode u drutvene prakse. Bez iitavanja smisla nema
kulturne potronje, bez artikulisanja u praksi poruka nema
efekta (da zabavi, poui, utie, uzbudi itd.). Stoga se upo
treba" medijskih poruka ne moe shvatiti bihejvioristiki.
Razliiti stupnjevi ili momenti kola" raspolau izvesnom
autonomijom: nijedan od njih ne odreuje do kraja naredni.
Nita ne garantuje da li e uopte doi do uspene realizaci
je sledeeg stupnja, niti se zna kako e ona tano izgledati:
Svaki moment ima vlastiti modalitet i uslove postojanja,
svaki moe da napravi prelom ili prekid u 'protoku formi'"

244

4. Idolatrija

(Hali et al., 1992, 128-129). lako je autonomija poruke samo

relativna, jer raspon mogunih itanja nije beskonaan - enkodiranje ga omeava, dekodiranje moe da bude u rasko
raku s prvobitno primenjenim kodovima. Izvor tih raskoraka
ili nesporazuma" u prijemu poruke jeste asimetrija pozicija
aktera prvog i drugog procesa, kao i samih kodova. Tri su,
po Holovom miljenju, osnovne mogunosti dekodiranja:
1) dominantno-hegemonsko itanje, gde primalac dekodira
poruku u okviru dominantnog koda, 2) meovito (negotiated) itanje, u kojem se kombinuju prilagoavanje i suprot
stavljanje - priznaje se legitimnost hegemonskih definicija
na apstraktnom nivou, a na konkretnom i situacionom se
primenjuju vlastita tumaenja, i 3) opoziciono itanje, kada
se poruka i na denotativnoj j na konotativnoj ravni tumai
izvan okvira preferiranih itanja" koje planiraju odailjai
(npr. ono to se enkodira kao nacionalni interes" tumai se
kao izraz klasnog interesa").':
Teoretiari studija kulture ,zapaaju neobinu saglasnost
levice i desnice kada je re o kritici potroatva i prodiranja
trita u domen (masovne) kulture. Oni, naprotiv, odbacuju
pesimizam koji ignorie dinamiku i ivost svakodnevne kul
ture i njene simbolike kreativnosti. Nasuprot tome, oni isti
u da masifikacija i komercijalizacija ne donose samo ho
mogenizaciju i ogranienje individualnosti nego pruaju i
ogromne resurse za samosvojnu kreativnost potroaa.
Umesto da se situacija oplakuje, treba tragati za nainima
da se te mogunosti iskoriste za dobrobit obinih ljudi: Tr
govina i potroatvo su doprineli profanoj eksploziji svako
dnevnog simbolikog ivota i aktivnosti. Duh obine kulture
je izaao iz boce - tako to ga je pustila komercijalna nebriljivost. Naa uobrazilja ne treba da se bavi time kako da ga
uguramo natrag, nego koje elje moe da ispuni" (VVillis et
al., 1990, 27). Ako je masa" ikada i postojala onako kako su
je oslikavali zastupnici elitistikog kulturnog pesimizma, ona
se sada emancipovala i razloila u diferencirane kulturne
graane koji umeju da koriste'asortiman maskulturne ponu
de na svoj nain, izvlaei iz tih proizvoda neplanirane i ne
predviene efekte (VVillis et at, 1990, 18).
9

Hol je osnovu za razliita itanja" pronalazio iskljuivo u klasnoj

pripadnosti, to je kasnije i pobijano empirijski i kritikovano teorijski
(v. Fiske, 1993, 64; McOueen, 1998, 69).
19

Svakodnevna kreativnost: studije kulture

245

Svoj prvi izraz oVe ideje dobijaju u studiji Riarda Hogarta Upotrebe pismenosti (Hoggart, 1971). Simptomatino je
da ovu utemeljivaku knjigu studija kulture nije napisao po
slenik neke od etabliranih drutvenih nauka, ve "eoretiar
knjievnosti. Svojti studiju, iji se predmet u podnaslovu
odreuje kao aspekti radnike kulture, sa posebnim osvr
tom na publikacije i oblike zabave", Hogart zasnive pre sve
ga na sopstvenom iskustvu odrastanja u radnikom miljeu.
Jedan aspekt proboja koji je ovom knijgom ostvaren odno
si se upravo na metodologiju - oslanjanje na lino iskustvo
i disciplinovanu sarnorefleksiju kao izvor podataka. Treba,
meutim, rei da je Hogart svestan problematinosti ,,uoptavanja iz ogranienog iskustva" (Hoggart, 1971..: 11) i da
nastoji da u drugirn vrstama izvora pronae potkrepljenje
za svoju uoptenufsliku radnike kulture", shvaene kao
idealan tip. Drugi aspekt hogartovskog naslea kojim su
konstituisane studije kulture odnosi se na pomenuti tretman
svakodnevnih kulturnih praksi obinih (burdijeovski reeno,
kulturnim kapitalom" neobdarenih) ljudi. Tu se prvi put, bar
u anglosaksonskojjliteraturi, nailazi na pojam upotrebe"
(kulturne grae i stmboliki oznaenih predmeta), u onom
smislu koji e postati bazian za studije kulture, lako je i
sam veoma kritian prema novoj", komercijalizovsnoj, ma
sovno proizvedenoj kulturnoj ponudi (popularnoj muzici,
paraliteraturi, utoj tampi itd.), Hogart zapaa ds. u mno
gim sluajevima primaoci u redovima radnike klase tu po
nudu podvrgavaju svojevrsnom izvrtanju, prilagoavanju i kasnije e se rei - prisvajanju po vlastitim pravilima (v. npr.
Hoggart, 1971, 121; 131). To je jedan od razloga to Hogart
ne pristaje uz beznadeni pesimizam standardnih teorija
masovne kulture, ve zadrava veru u ilavost i otpornost
narodskih slojeva.
Pesimizam je mnogo izraeniji u jednoj drugoj kljunoj
studiji koju je ova tradicija, sada ve formirana, iznedrila
dvadesetak godina kasnije - studiji o uenju za manuelni
rad" (VVillis, 1977). Na polazno pitanje, koje ujednc sainja
va podnaslov knjige - kako to da radnika deca zavravaju
u radnikim zanimanjima" - Vilis odgovor pronalazi na ni
vou kulture, smatrajui ga presudnom posredujuom kari
kom u procesu reprodukcije klasne strukture i klasnih odno
sa. Glavni predmet hjegovog zanimanja jeste protivkolska
kultura" - mikrokuKura otpora koli kao ustanovi; njenim
i

246

4. Idolatrija

zvaninim vrednostima i nosiocima njenog autoriteta, koja

se razvija meu (nekim) acima iz radnike klase. U klju
nom trenutku biografije, kada se ovim mladim .'judima uka
zuje izvesna ansa da, nastavljajui kolovanje, prekinu krug
reprodukcije svog klasnog poloaja, vrnjaka grupna kultu
ra postie njihovo vezivanje za odreene norme i vrednosti
koje su istovremeno elementi radnike kulture. Na taj nain
ih priprema za radniku budunost, tanije, tur budunost
ini neminovnom. Paradoks je u tome to sudelovanje u
spontanoj kreativnosti grupne kulture, koja svojim uesnici
ma prua oseaj identiteta i line vrednosti, jeriim obrtom
uslovljenim optim nainom funkcionisanja drutva dopri
nosi (samo)porobljavanju istih tih mladih ljudi. Ovaj sumor
ni determinizam podsea na logiku Burdijeovihf istraivanja
kolskog sistema, s kojima emo se upoznati u njemu po
sveenom poglavlju. Meutim, Vilis - sasvim u skladu sa
osnovnim postavkama studija kulture - znatno vie naglaa
va autonomnu dinamiku kulture na nivou male rupe, dinamiku koju uvek grade^konkretni ljudi odgovarajui na svoje
realne potrebe. Protivei se mehanicistikom snvatanju so
cijalizacije kao automatskog procesa reprodukcije drutve
nih grupa, Vilis ukazuje na napetost i neizvesnost koja je u
tom procesu uvek prisutna, budui da kulturni obrasci nisu
naprosto dati, ve se moraju proizvoditi i reprodukovati u
svakoj generaciji posebno,, odnosno na njima se mora raditi"
(VVillis, 1977, 184). Pored toga, kod Vilisa se mnogo vie nego
kod Burdijea uvaavaju samosvojnost i dostojanstvo spon
tano iznikle grupne kulture, kao kreativnog odgovora ljud
skih bia na postojee okolnosti, koji za te ljude ima nepa
tvoreni smisao.
20

S druge strane, analitiki zahvat koji imanentnu analizu

mikrokulture dopunjava spoljanjom analizom njenih ,,nenameravanih posledica" jasno se razlikuje od strategije koju
e studije kulture, pa i sam Vilis, kasnije usvojiti, a koju smo
ve identifikovali kod Sertoa i Mafezolija - od odbijanja da
se iskorai iz imanencije sveta svakodnevice u bilo kakvu
spoljanju taku posmatranja. Vilis, naprotiv, iako priznaje
... Kulture nisu naprosto slojevi postave izmeu ijudskih bia i
neprijatnih okolnosti. One su svojevrsni oblici prisvajanje, ispoljavanje
vetina, to su kretnje, aktivnosti preduzete radi ostvarenja odreenih
ciljeva" (VVillis, 1977, 52).
2 0

Svakodnevna kreativnost: studije kulture

247

radniko-protivkolskoj kulturi odreene uvide u realan na

in funkcionisanja drutva, takoe uoava njena kobna
ogranienja. Zaista, neki njegovi pasusi mogli bi se upotrebiti direktno protiv Mafezolija. Recimo, analiza mehanizma
naturalizacije kojom postojei drutveni odnosi poinju da
se sagledavaju kao rezultat vanistorijske, prirodne nunosti,
p'a prema tome kao neto emu se ne vredi suprotstavljati:
Eksploatacija postoji, ali nije posledica nekog sistemskog
uzroka, ve prirodne stihije ... i ne treba se nadati da e se
tc ikada promeniti. U sutini, sluaj, sudbina i srea su ti
koji dele karte u svakoj partiji. ... Realni uvidi mogu da koeg
zistiraju sa spokojnim prihvatanjem sistema
Ograniava
nje ivotnih ansi se spoznaje, ali kao nita vie do nasumini deo ljudskog stanja. Zamka je u ljudskoj prirodi, a ne u
kapitalizmu" (VVillis, 1977, 165). Ili, na primer, tumaenje vi
zije sveta kao podeljenog na nas" i njih", tog karakteristi
nog elementa radnike kulture (setimo se otre polarizacije
bloka naroda" i bloka moi" kod Sertoa i Mafezolija): iako
tq predstavlja oblik pozitivnog prisvajanja jedne nepovoljne
objektivne situacije, nalije te filozofije mi/oni" jeste prista
janje na prethodno uspostavljene odnose moi i hijerarhije
i odustajanje od pokuaja da se na te odnose utie. Ispod
svoje grube spoljanjosti 'momci' su ve internalizovali taj
ni pakt, napravljen u refleksnom trenutku opozicionog stila,
da se prihvati bezvremena struktura autoriteta: jedno bez
vremeno 'mi i oni'" (VVillis, 1977, 109-110).
Vratimo se na opte doprinose studija kulture poimanju
svakodnevnog ivota. Ono to je za nas posebno vano jeste
ds stanovite puke kulture i detaljna istraivanja oblika ne
formalne kreativnosti" obinih ljudi donose jedno drugaije
vienje same svakodnevice. Ovi autori s pravom uoavaju
da su prethodne definicije umetnosti kao neeg odvojenog
oo' ivota podrazumevale jedan nepromiljeno vulgaran,
materijalistiki pogled na svakodnevni ivot", u kojem se
ovaj prikazuje kao suprotnost imaginaciji i stvaralatvu i
predstavlja kulturnu pustinju" koju treba popravljati naknad
nim unoenjem prave" umetnosti. Nasuprot tome, oni sma
traju da simboliki rad proima celokupan ivot i sve njegove.sfere: Uobrazilja nije dodatak svakodnevnom ivotu. ...
Ona je sastavni deo nunosti svakodnevnog simbolikog i
komunikativnog rada" (VVillis et al., 1990, 10). U izvesnom
smislu, dakle, ovi autori smatraju da je Lefevrova utopija

248

4. Idolatrija

ponovnog stapanja" umetnosti i svakodnevice ve ostvare

na, samo treba promeniti analitiku vizuru da bi se to uoilo.
Kao to je ve naznaeno u Uvodu, itava jedna linija razmi
ljanja o savremenom drutvu polazi od pretpostavke da vie
nema proizvoda koji bi bio samo materijalni predmet, ve sva
ki artikal, bilo da je u pitanju komad odee, vrsta hrane, pop
numera, deo pokustva ili turistika ponuda, nosi i odreeni
simboliki naboj (Chanev, 1996; Fiske, 1989b, 4, 5). Baratanje
znaenjima proizvoda, njihove; uklapanje u osobene obrasce
koji i izraavaju i konstituiu lini identitet, osnova je stilova i
vota" kao primarnog naela drutvenog diferenciranja. Studije
kulture prouavaju, recimo, kako domaice pomou TV sapu
nica opravosnauju enske" vfednosti i ensku mo nasuprot
dominantnom patrijarhatu; kako razliite publike doivljavaju
seriju Dalas"; kako tinejderke preoblikuju vlastiti polni i lini
identitet oboavajui Madonu; kako siromani mladii i devojke, naroito rasne manjine, nadoknauju materijalnu nestaicu
zadovoljavajui svoje muzike potrebe sopstvenom proizvod
njom" (kopiranje, miksovanje, divlji" disk-dokeji, neformalni
bendovi itd.); kako deca razvijaju motorike sposobnosti i uve
avaju oseaj vlastite kompetencije igrajui kompjuterske igrice; kako nezaposleni mladi narataji iskoriavaju trne centre,
te hramove postindustrijskog komercijalizma, za sopstvenu za
bavu; kako se robne marke, namenjene dranju potroaa u
novanoj i simbolikoj zavisnosti od centara ekonomske moi,
tretiraju bez strahopotovanja (kupovanje polovnog, surogata,
cepanje, farbanje). Sve ovo, uoiemo, neodoljivo lii na spi
sak sertoovskih taktika".
Najiri zahvat ova vrsta istraivanja ima kod Dona Fiska
(Fiske, 1989a,b; 1993). Praktino svaku pojavu savremenog
drutva Fisk je u stanju da pretvori u predmet prouavanja
puke kulture na delu. Po njegovom miljenju, puku kultu
ru ne proizvodi medijska industrija, nego publike. Na tritu
uspevaju, dakle, postaju popularni samo oni kulturni artikli
ija znaenja nisu unapred potpuno definisana, ve imaju
jednu marginu neodreenosti koju iroki slojevi potroaa
mogu prisvojiti, protumaiti na svoj nain i u svoju korist
(Fiske, 1989b, 2, 5). Fisk naglaava subverzivna i opoziciona
itanja kojima ljudi preobraavaju uniformne proizvode do
minantnih blokova moi" u prakse otpora". Eksplozija ko
munikacija i medijskih poruka., paradoksalno, oslabila je sti
sak bloka moi" nad publikama i rasponom tumaenja koja

Svakodnevna kreativnost: studije kulture

249

su im dostupna. Fisk je naroito poznat kao prouavalac

televizije, koji se izriito suprotstavlja nekada dominantnom
pogledu, nazvanom ,-potkoni efekat" televizije, po kojem
se ona, poput droge, ubrizgava pasivnim i praznoglavim
gledaocima. On istie mo publike, koju uvek tretira u mno
ini, naglaavajui njenu segmentiranost i razliitost recep
cije s obzirom na razne drutvene afilijacije - pol, starost,
rasnu i etniku pripadnost, socijalni status, profesiju \?.6. (Fiske, 1993, 16-17). Umesto da se uasavamo nad popularno
u televizije, tog najprizemnijeg od svih medija, treba da
shvatimo ozbiljno to to toliki broj ljudi, iz dana u dan, sati
ma sedi pred televizorom. U tome nije problem, nego reenje, a ono se zasniva na pojmu zadovoljstva". Ovo, pak, re
zultira iz jednog osobenog odnosa izmeu znaenja i
moi" (1993, 19), tako da potinjene grupe, umesto da pri
stanu na poloaj pasivnih primalaca koje oblikuju sile iznad
njih - u tome ne moejbiti nikakvog zadovoljstva - uivaju u
afirmaciji svog identiteta u nezavisnosti i otporu prema
strukturama dominacije. Uitak podrazumeva oseaj kon
trole nad znaenjima Laktivno sudelovanje u kulturnom pro
cesu. ... Televizija je tako popularna, to jest sposobna da po
nudi tako irok raspon raznih uitaka tako heterogenim
gledaocima, zato to osobine njenih tekstova i modusa re
cepcije omoguavaju'aktivno sudelovanje u onom sfnislotvornom procesu koji nazivamo 'kulturom'" (Fiske,; 1993,
19). Puka kultura je uvek kultura konflikta i borbe za znae
nja koja su u interesu potinjenih, namesto onih koja pred
via vladajua ideologija. Pobede u toj borbi, koliko god
prolazne ili ogranienog dometa, izvor su pukog uitka,
koji je uvek drutven.i politiki" (1993, 2).
Fisk se, u istraivanjima koja sam sprovodi i u sekundarnoj
analizi nalaza tuih istraivanja, najvie oslanja na etnografiju
kao metod prouavanja procesa prijema televizijske poruke,
ime se fokus sa tekstualnog nivoa - semioloke strukture sa
me TV poruke - pomera na nivo stvarnih, istorijski situiranih
21

Evo kako Fisk saeto ocrtava svoje stanovite: Puku kulturu

stvaraju potinjeni ljudi, ti sopstvenom interesu, od resursa kpji, protivreno prvome, ujedno slue ekonomskim interesima vlaaajuih.
Puka kultura se stvara iznutra i odozdo, umesto da se namee spolja
ili odozgo, kako su tvrdili teoretiari masovne kulture. Uvek postoji
element puke kulture kpji lei izvan drutvene kontrole, koji umie
hegemonskim silama, ili hn se suprotstavlja" (1989b, 2).
21

250

4. Idolatrija

ljudi, koji gledaju TV u svojim stvarnim svakodnevnim okrue

njima i situacijama, i to esto u sklopu drugih svakodnevnih
aktivnosti koje obavljaju u kui. Ta posmatranja ga uveravaju
da je mo ljudi da naprave svoju sopstvenu kulturu od kulturnoindustrijske ponude vea nego to su pretpostavljale ranije
teorije, ukljuujui i neke ogranke studija kulture. Isto vai i za
njihovu mo da odbace one ponude kulturne industrije koje
im ne pruaju priliku za to. Publike, a ne producenti,~ine neku
emisiju popularnom" (Fiske, 1993, 93).
Savremenu upotrebu televizije Fisk dovodi u v|zu sa tra
dicionalnom usmenom kulturom. Ideju narodne usmene
kulture kao suprotnosti kulturnoj proizvodnji zasnovanoj na
pismu, kao participativne (funkcije stvaranja, prenoenja,
reprodukcije i prijema nisu razdvojene na zasebne i institucionalizovane drutvene uloge) i uklopljene u svakodnevne
prakse, sreli smo ve kod Sertoa. Traarenje, ta eminentno
enska praksa, predmet je tolikog prezira, naroito kod mu
karaca, moda upravo zato to je u pitanju kulturna forma
koja je van njihove kontrole" (1993, 78). Televizija nije, kao
to se obino smatra, u sukobu sa ovom podzemnom, protivsistemskom kulturnom proizvodnjom, naprotiv: Narod
ska, usmena kultura jo ifvek ivi, uprkos izmetanjima koja je
donelo masovno drutvo, a televizija ne samo da se sprem
no moe u to ukljuiti, nego je zapravo sutinski' vana za
njen opstanak. Jer, televizija prua zajedniko simboliko is
kustvo i zajedniki diskurs, niz opteusvojenih formalnih
konvencija koje su tako vane za narodnu kulturu" (1993,
80). U tome je vrednost, potencijalno subverzivna i opozici
ona, popularnih serija, poev od klasinih sapunskih opera,
preko kriminalistikih, humoristikih i serija za mlade, koje
se obino smatraju prirriarnim izrazom uniavajueg i zatupljujueg dejstva televizije. Televiziju karakterie >semiotika demokratija", budui da ona na gledaoce delegira pro
izvodnju znaenja i zadovoljstava" (1993, 236). Ismevanjem
intelektualistikih kanona, preputanjem uicima erotskog,
tela, povrnog, ljateeg, prizemnog, banalnog - svesnim
pribliavanjem narodskom ukusu - popularni televizijski
programi nalik su na karnevale ranijih epoha koji
bili pri
lika da se potlaeni slojevi prepuste vlastitim uicima i, bar
u ogranienom vremenu i prostoru, stave van srage real
nost politikih i ekonomskih odnosa koje diktira vladajui
poredak.

Svakodnevna kreativnost: studije kulture

251

Fisk je najistaknutiji predstavnik struje unutar studija kul

ture koja bi se mogla nazvati nekritikim kulturnim populi
zmom" ili novim revizionizmom" (McGuigan, 1992). Preci
zno govorei, jedino u ovoj struji nalazimo idolatrijsko"
ooimanje svakodnevnog ivota u pravom smislu rei, bu
dui da su studije kulture u celini, kao to se ve vidi iz pret
hodnog prikaza, mnogo manje jednostrane. U nekritikom
populizmu", pak, ide se predaleko u velianju moi potroaa.
Istovremeno se s analitikbg obzorja uklanja politika eko
nomija kulture", kako >o naziva Mekgvigan, koja obuhvata
odnose moi, monopole i nain funkcionisanja kulturnih
aparata. Preostaje samo subjektivistiki, hermeneutiki mo
del medijske potronje. U programskim iskazima Fisk poku
ava, ali ne uspeva, da predupredi ovakvo tumaenje svojih
dela. lako eksplicitno govori o belom, patrijarhalnom buroaskom kapitalizmu" kao krajnjem ishoditu masovno kul?jrnih dobara, taj poj;am funkcionie vie retoriki nego
operativno. Paradoks je u tome to se ovo stanovite, koje e
li da se prikae kao hiperkritino - kritino i prema kritiarima
f-iasovne kulture - u svojoj argumentaciji pribliava zastupni
cima neoliberalne, divljetrine deregulacije" (njegova ,,setiiotika demokratija" veoma lii na ideju suvereniteta po
troaa" koju zastupaju protivnici svakog meanja drave u
upravljanje kulturom; v. McGuigan, 1992, 72). Solidarnost
sa obinim ljudima i poziv ha skruenost" prema njihovim
ukusima umnogome je licemerna kada dolazi od naunika
koji su sami veoma dobro opremljeni kulturnim kapitalom.
22

23

Odreujui svoju osnovnu temu, on kae da televiziju, osim kao

izvor pukih znaenja i zadovoljstava, posmatra i kao profitonosnu
robu u kapitalistikoj ekonomiji" (Fiske, 1993, 1). Meutim, u daljim is
kazivanjima on ovaj aspekt potpuno zanemaruje.
'._ U slinom duhu je i Burdijeova (1999, 83), karakteristino reska
katika populistikog stanovita: Potrebno je, zapravo, imati uvreeno
varovanje u sposobnosti 'otpora' naroda (sposobnosti koje su neo
sporne, ali ograniene) da bismo pretpostavili, uz izvesnu 'kulturnu
kritiku' koju nazivaju 'postmodernom', da e profesionalni cinizam te
levizijskih producenata ... nai ogranienje ili lek u aktivnom cinizmu
gladalaca ... : smatrati univerzalnom, uz izvesne 'postmoderne' hermeneute, sklonost ka uputanju u misaono nadmetanje prilikom treestepenog ili etvorostepenog kritikog 'tumaenja', 'ironinih i metatekstualnih' poruka koje povlai za sobom manipulatorski cinizam
televizijskih producenata, znai zapravo upasti u jedan od najperver
znijih oblika sholastike iluzije u,njenom populistikom obliku."
22

23

252

4. Idolatrija

tavie, ta solidarnost, zbog svoje nepropitanosti, postaje

sentimentalna, to se vidi na selektivnosti odabranih primera nikada se ne analiziraju sluajevi gde narod" ne ispunjava
njihova prethodno ustanovljena oekivanja (McGuigan,
1992, 171-172).
Vrline i nedostaci nekritikog populizma mogu se saeti
na sledei nain. Dobro je to se samosvesno odustaje od
dranja lekcija" obinim ljudima, u stilu znam ta je za te
be dobro", prisilnog prosveivanja i pokroviteljstva. Nije do
bro to se ne uvia u kojoj meri su kulturni izbori u pukoj
kulturi prethodno determinisani uslovima proizvodnje skoro da se ukida pojmovni prostor za manipulaciju u inte
resu monih sila koje tom proizvodnjom upravljaju. Dobro
je to se obian ovek sagledava kao samosvojni akter ob
daren delatnou, a ne kao automat, pasivni proizvod dru
tvenih sila. Nije dobro to sene kazuje nita o tome kako
se te mentalne i praktine orijentacije, kojima ljudi proizvo
de puku kulturu" i sopstvena znaenja", zapravo stvara
ju: zar nisu ti ljudi i sami donekle oblikovani hegemonskim
aparatom, od samog poetka svoje socijalizacije, dakle na
stanka kao drutvena bia? Dobro je naglaavanje konflikt
ne, takmiarske prirode procesa kroz koji nastaje puka kul
tura, ali nije dobro to se prenaglaava prostor otpora i
njegova delotvornost, a potcenjuje prostor za tlaenje i na
metanje. Fisk, recimo, govori 6 zadovoljstvu koje se izvlai
iz odupiranja, a ne vidi, kao da to ne postoji, uitak u prila^oavanju, u pristajanju uz jaega, u afirmaciji postojee
podele uloga". Ako se polazi od ideje da se puka kultura
uvek formira na liniji sukoba i/meu naroda" i bloka mo
i", svekoliko istraivanje se neminovno postavlja na poza
dinu jedne suvie crno-bele, uproene slike drutvenog
ambijenta. Obe strane se - ba kao i u prethodne dve ,,idolatrijske" koncepcije svakodnevnog ivota - neopravdano
homogenizuju i time postvaruju. U empirijskoj situaciji u ko
joj je blok moi" nejasnog sadraja, interesa i smernica.
24

25

Mekgvigan navodi reit primer hipertiranog britanskog tabloida

Sun" koji je rasistiki, desniarski, antifeministiki, populistiki u naj
gorem smislu rei", a koji nekritiki populisti studiozno zaobilaze
(McGuigan, 174-185).
U britanskim uslovima to se izraava, recimo, kroz narodski rasi
zam i antifeminizam. 0 mogunoj primeni na nae uslove videti dalje u
tekstu.
2 4

26

253

Svakodnevna kreativnost: studije kulture

rascepkan i iznutra takmiarski, ili se pak naglo menja, i to

razliito na raznim nivoima - kakva je, recimo, naa domaa
situacija - ostajemo f>ez orua da to konceptualizujemo. S
jedne strane se, dakle, sve sfere operisanja i ispoljavanja
bloka moi" homogenizuju i izjednaavaju po znaaju, kao
da je u pitanju kakva zavera: patrijarhat u porodici, kapitali
stiki novani interesi i ideologija u medijima i politikom i
votu, kapitalizam u ekonomiji itd. Na drugoj strani, uprkos
deklarativnom insistiranju na pluralitetu i fragmentranosti
publika", narod" (potlaeni, slabi, potroai itd.) takoe se
prikazuje homogeno, kao da on u sebi ne krije mnotvo suprotstavljenih interes;?. ta je u tom sluaju otpor", za koju
taktiku emo odluiti da je zasluila taj naziv, kako emo tu
odluku obrazloiti, a sebe ovlastiti da je donesemo? Sve to
se moe saeti u pitanja koja ovi teoretiari gotovo nikada
ne postavljaju: Koji sistem? Koji potlaeni? Kao j kod pret
hodne dve koncepcije, i za nekritino-populistike studije
kulture moe se rei da se na njima vidi da su ponikle u sta
bilnim drutvima, u kojima su karte davno podeljene: zna se
ko je dominantan", a^ko dominiran", zna se, manje-vie, ta
je sistem" i koji su njegovi interesi. I ponovo, pogled iz na
eg sada-i-ovde blagstvoran je za uoavanje konceptualnih
i argumentativnih praznina.
Politiki aspekt ovog stanovita sasvim je paralelan
onom kod Sertoa i Mafezolija. Fisk insistira na tome da se
istinska politika, za ogromnu veinu ljudi, ne tie dalfc'ke sfe
re politikih ustanova i makroodluivanja, ve mikrosveta
26

27

Ne konceptualizuje se ak ni oigledna napetost izmeu drave i

trita u medijskoj sferi, koja dolazi do tako otrog izraaja u tekuim
debatama na Zapadu o deregulaciji" medija; taj propust je jedan od
uzroka pribliavanja neoliberalnom stanovitu.
Na primer, nije teko proglasiti miroljubive antiglobaliste pozitiv
nim gerilskim borcima protiv sistema. No ta emo, recimo, sa terori
stima ETA-e, koji se takoe bore protiv nekog bloka moi", ali njihove
aktivnosti najdrastinije pogaaju pre svega druge obine, sbbe, po
tlaene ljude? Iz nae nedavne prolosti imamo primer hakerskih geri
laca koji su neovlaenim aktivnostima u virtuelnom prostoru, dok je
NATO bombardovao S R J . 1999. godine, pokuavali da obzna'.ie srp
sku istinu" preko Interneta, zbog ega umalo cela zemlja nije bila is
kljuena sa svetske mres, I oni su bili protivnici bloka moi'' na jed
nom (globalnom) nivou/, ali nezgoda je u tome to su na drugom
(nacionalnom) nivou bili saveznici jednog drugog, i po ovdanje obi
ne (slabe, potlaene ...) ljude pogibeljnijeg bloka moi".
26

27

254

4. Idolatrija

svakodnevice: Politika puke kulture jeste politika svako

dnevnog ivota. ... Ona se tie svakodnevnog pregovaranja
oko neravnopravnih odnosa moi u strukturama^kao to su
porodica, neposredno'radno okruenje ili uionica. Njena
progresivnost se odnosi na preraspodelu moi unutar tih
struktura u korist obezvlaenih; ona pokuava" da proiri
prostor u kojem mo odozdo moe da operie" (Frske, 1989a,
56). Rezime ovog stava mogao bi se jednako primeniti i na
prethodne dve idolatrijske" koncepcije svakodnevnog i
vota: Navodno, u mikropoHtici svakodnevnog ivota ima to
liko akcije da su utopijska obeanja bolje budunosti, nekada
tako privlana za kritiare puke kulture, izgubile svaku verodostojnost" (McGuigan, 1992, 17). Fisk se, dodue, trudi
da obesnai optube da velia bezazleni semiotiki" otpor
koji nita sutinski ne menja, pa tvrdi da usvajanjim alterna
tivnih, samorodnih znaenja ljudi istinski popravljaju svoj i
vot, postaju jai, spremniji da se bore za promenu okolnosti
koje ih tlae. Otpori puke kulture stalno nagrizaju sistem na
mikronivou i slabe ga iznutra, tako da on postaje podloniji
promeni na strukturnom nivou (1989b, 10-11). Meutim,
ve samim primerom kojim to potkrepljuje Fisk jasno poka
zuje ogranienja ove pozicije. On navodi enske taktike"
potronje pukokulturnlh sadraja kao to su ljubavni roma
ni, sapunske opere i kvizovi, kojima ene navodno afirmiu
ensku mo i ire sebi prostor slobode u svakodnevici, a
koje su suprotne feminizmu kao artikulisanoj, i veini ena
stranoj, alternativnoj ideologiji. Ne uoava, pri tom, koliko
potronjom ovih sadraja ene same sebi, i drugim enama,
potvruju i uvruju granice, ukidaju mogunost razmilja
nja o alternativama, koje su moda latentno prisutne ak i u
postojeim uslovima. Ako se neprestano tvrdi, kako to Serto
kae, da se ljudi snalaze sa" onim to imaju", ne uvia se da
e bez makar male pomoi intelektualistikih i svakodnevici
tuih ideologija ljudi teko spoznati ta to tano ;>imaju".
25

Up., sasvim slino, kod Vilisa (VVillis et al., 1990, 23): naini na
koje drutvene grupe ili pojedinci pretvaraju nasleeni prirodni i kul
turni svet u svoj ljudski svet i, bar donekle i bar simboliki? podvrgava
ju ga svojoj kontroli, povezani SJ sa kolektivnim politikim delanjem;
puka kultura ne samo da odraava ili ponavlja ono to postoji - ona
ga preobraava.
28

Svakodnevna kreativnosti studije kulture

255

Jedan deo problema koji je zajedniki svim ovde razmo

trenim idolatrijskim" pristupima svakodnevici proizlazi iz
meanja dve anal tike osovine: jedna je odreena odno
som emancipacija/porobljavanje, a druga odnosom svet i
vota/sistem. Prva dimenzija tie se politike i vrednosti, dru
ga - epistemologije. I Serto, i Mafezoli, i Fisk entuzijastino
se posveuju podvlaeenima i njihovom otporu, a sistem"
ili blok moi" kod njih igra ulogu univerzalnog negativnog
junaka. To bi impliciralo da se nalaze na strani emancipacije,
dakle na onoj strani gde se smetaju levica, marksizam, fe
minizam, crnaki pokret, gej pokret itd. Ponekad se to ak
izriito kae. S druge, pak, strane, svi oni uzdiu autentino
dostojanstvo svakodnevnog ivota kojem njemu strane (dis
kurzivne, akademske, intelektualistike, ne-praktine ...) ide
ologije ugroavajuintegritet i samosvojnu logiku. To bi im
pliciralo da se proiive onima s kojima su, na onom prvom
nivou, u saveznitvu. Posredi je, ponovo, problem normativnosti, ili odnosa izmeu politikog i teorijskog stava, i
proizlazeih kriterijuma odmeravanja sadraja svakodnevi
ce. Zastupnici idc'atrijskih" pristupa nisu svesni potrebe da
se ovo ukrtanje spozna i promisli, a da se vlastita merila
obrazloe, onako kako to ine, recimo, Habermas ili Burdije.
:

5. SINTEZE

Do sada je ve u vie navrata isticano da se kretanje ka

sintetikom nainu miljenja moe identifikovati kao jedan
od malobrojnih jasno raspoznatljivih trendova u savremenoj
sociologiji svakodnevice, pa i sociologiji uopte. Bez obzira
na mnotvo razlika meu trojicom autora koje emo sada
razmotriti - re je e Jirgenu Habermasu, Entoniju Gidensu i
Pjeru Burdijeu - njihovo poimanje svakodnevnog ivota tre
ba nazvati sintetikim iz nekoliko razloga. 1) Oni svesno na
stoje da misle antidihotomno, to jest da u samu sr svoje
teorije ukljue obe strane niza ukorenjenih sociolokih opo
zicija - onoga to s ponekad naziva lanim antinoinijama" i da prevladaju jednostranost koju donosi isticanje jedne na
utrb druge. 2) U takvom optem okviru svakodnevni ivot
se posmatra kao integralan deo drutvenog tkanja, dakle,
antiizolacionistikU3) On se poima tako da obuhvati i for
malni i supstantivni smisao. 4) Svakodnevni ivot ima ne sa
mo predmetnu nego i epistemoloku ulogu - kao izvorite
znanja, ukljuujui i socioloku spoznaju, to unosi jake zahteve za refleksivnou i za briljivim promiljanjem odnosa
izmeu laike i naune racionalnosti.
Habermas se donekle izdvaja time to se, kako po vlasti
tom samorazumevanju, tako i po osobinama svog prosedea,
pre bavi optom drutvenom teorijom nego sociologijom u
uem smislu rei. U strukturi njegovog opteg s:anovita
pojam svakodnevnog ivota nema onu karakteristiku sve
prisutnosti i razlivanja" po svim nivoima izgradnje teorije
koju ima kod drugedvojice autora, nego jasno profilisano i
omeeno mesto. Svejedno, vanija svojstva opravdavaju
smetanje njegove konceptualizacije u ovu grupu.
Jo je neto zajedniko ovoj trojici autora: naime, njiho
vo izuzetno znaajno mesto u savremenoj drutvenoj misli.
Vie no ijedan autor kojeg smo do sada razmatrali, oni po
stavljaju one standarde izvrsnosti" o kojima Stinkomb
(Stinchcombe, 1999) govori kao o jednoj od glavnih funkci
ja klasika u sociologiji. Bez obzira na slaganje sa pojedinim
njihovim idejama, malo ko bi osporio da se oni naleze meu
malobrojnim klasicima koje je nae vreme dalo.

258

5. Sinteze

KOMUNIKATIVNA R A C I O N A L N O S T : J I R G E N H A B E R M A S

svet ivota kao kore/at procesa sporazumevanja

unutranje normativno merilo
Kod Habermasa, pojam svakodnevnog ivota javlja se
prevashodno kao reformulisana fenomenoloka ideja sveta
ivota". Okvir za to preoblikovanje jeste Habermasova teori
ja komunikativnog delanja, koja nije metateorija, ve zae
tak jedne drutvene teorije koja nastoji da opravosnai svo
je kritike standarde" (Habermas, 1986, xii). Habermas pie
u kulturnom ambijentu koji dijagnostikuje kao raspad supstance" evropskog uma. Umesto regresije i restauracije ra
nijih oblika miljenja, bn - poput Turena - nudi fstrajavanje
na projektu moderne, svojevrsno spaavanje intencije prosvetiteljstva, pod izmenjenim okolnostima. Kako to sam Ha
bermas kae, u pitanju je teorija drutva koja se odrekla samouverenosti filozofije povesti, a da nije napustila kritiki
zahtev. Otvoreno se suoavajui s dilemom koja, mahom
nespoznata, proima mnoge od dosad prikazanih koncepci
ja - naime, dilemom izmeu odustajanja od kritikog stava i
primene spolja unetog normativnog kriterijuma - Habermas
pribegava strategiji rekonstruisanja onoga to," po njego
vom miljenju, ve postoji u ljudskoj komunikativnoj praksi.
On ne eli da se, preputajui se imanenciji datog, odrekne
merila kojim se jedna forma ivota moe procemti kao ma
nje ili vie neuspena, deformisana, nesrena ili otuena
(Habermas, 1986, 74). To e merilo temelji na pretpostavci
da je racionalizacija sveta ivota nuan preduslov za emancipovano drutvo. Stoga Habermas izvlai na svetio dana
racionalnost inherentnu u komunikativnom delanju" - delanju koje je usmereno na sporazumevanje, odnosno postizanje,
odravanje i obnavljanje kensenzusa. Konsenzus, pak, poi
va na intersubjektivnom priznanju zahteva za vaenje, pod
lonih kritikovanju. Racionalnost inherentna u ovoj praksi
vidi se u injenici da komunikativno postignuta saglasnost
mora biti, u krajnjoj liniji, zasnovana na razlozima. A racio
nalnost onih koji uestvuju u toj komunikativnoj- praksi od
reena je time da li su uesnici, ako je neophodno, u stanju
da, pod odgovarajuim uslovima, prue razloge za svoje iz
raaje" (1986, 17). Racionalnost svojstvena komunikativnoj
praksi svakodnevnog ivota ukazuje, dakle, na mogunost

Komunikativna racionalnost: Jirgen

Habermas

259

dal se razmimoilaenje i nesloga, kada svakodnevne rutine

vice ne mogu da pomognu, razree komunikativnim po
stupkom, bez upotrebe sile.
Komunikativno postignuta saglasnost ima racionalnu
osnovu i ne moe se nametnuti. Dakako, saglasnost se
objektivno moe stvoriti prinudom, ali u tom sluaju ona
postoji samo povrinski jer se istinska, subjektivna sagla.snost temelji na zajednikim uverenjima: Govorni in jedne
osobe uspeva samo ako drugi prihvati ponudu sadranu u
njemu, time to (ma koliko implicitno) zauzme poziciju 'da'
ili 'ne' u pogledu zahteva za vaenje koji je u naelu podlo
an kritici. I ego, koji svojim iskazom iznosi zahtev za vae
nje, i alter, koji ga priznaje ili odbacuje, zasnivaju svoje odlu
ke, na potencijalnim temeljima ili razlozima" (1986, 287).
Veza koja obezbeuje racionalnost je, dakle, unutranja;
stoga Habermasov normativni kriterijum nije naknadno,
spolja unet. Sporazumevanje je inherentni telos ljudskog
govora" (1986, 288) i zato ga - kao i merilo racionalnosti moramo razumevati polazei od govora i teorije govornih
inova, mada u stvarnoj komunikativnoj praksi iskazi esto
imaju neverbalnu ili negramatinu formu.
. Celokupnu svoju teorijsku zamisao Habermas gradi iro
kim rekonstruktivno-sintetikim zahvatom, u kojem se niti
iz tradicionalno razliitih, pa i suprotstavljenih stanovita
neoekivano prepliu: tu se meusobno potpomau i dopu
njuju Dirkem, Mid, fenomenolozi, Parsons, hermeneutika,
Ostin, Vitgentajn i drugi. Moglo bi se rei da Habermas
svoju teoriju racionalnosti nudi u vidu koalicijskog sistema
uma" ili delikatne usklaenosti razliitih umskih formi", gde
nalaze mesto: jezika pragmatika, uenja o argumentaciji,
teorije delanja, teorije sistema, kritika teorija, hermeneutika
i fenomenologija (VValdenfels, 1991, 117-118).
Svet ivota se tu javHa kao drutveni korelat ili kontekst
procesa sporazumevanja, unapred protumaeni svet zajed
nikih-pozadinskih znanja, horizont u kojem se odvija razumevanje - rezervoar samorazumljivosti, dubokih ubeenja,
zaliha znanja. Tu su pohranjeni kulturni obrasci tumaenja i
resursi kojima se obnavljaju simbolike strukture, tu se for
mira ljudska linost i tu ~e uspostavlja meuljudska solidar
nost koja je osnova socijalne integracije. Svet ivota je ono
to uesnici u komunikaciji pretpostavljaju da bi uopte ko
municirali: Subjekti koji delaju komunikativno uvek stiu do

260

5. Sinteze

razumevanja u horizontu nekcg svetaivota. Njihov svet i. vota je sainjen od manje-via difuznih, uvek neproblematinih, pozadinskih uverenja. Ova ivotnosvetovna pozadina
slui kao izvor definicija situacije koje uesnici pretposta
vljaju kao neproblematine" J1986, 70). Pozadinsko znanje
ostaje neproblematino kao celina, a na probu se stavljaju
samo pojedini njegovi delovi, koje uesnici tematizuju u datom trenutku (1986, 100). Svet ivota ostaje iza lea" ue
snika; on je za njih prisutan jedino u predrefleksivnoj formi
pozadinskih pretpostavki i naivno steenih vetina, koje se
uzimaju zdravo za gotovo (Habermas, 1987, 335). Pozadin;. sko znanje je: implicitno (ne moe se predstaviti u kona
nom broju propozicija), holistiki strukturisano (osnovni ele
menti intrinsino definiu jedni druge) i ne stoji nam na
raspolaganju jer ga ne moemo po volji osvestiti ili dovesti
u sumnju (1987, 336). Situacije s kojima se ljudi susreu ni
su otro omeene, nego predstavljaju segmente ivotnosvetovnog konteksta relevancije, koji je uvek prisutan kao
; horizont ili pozadina za aktuelnu scenu. Razni delovi sveta
ivota se izvlae u reljef, tematizuju s obzirom na situaciju (i
tek tada postaju znanje), a drugo ostaje netematizovano: Iz
perspektive okrenute ka situaciji, svet ivota se pojavljuje
kao rezervoar onoga to je uzeto zdravo za gotovo, neuzdrmanih uverenja na koja se uesnici u komunikaciji oslanjaju
u kooperativnim procesima tumaenja" (1987, 124).
Ba kao i celinu svoje zamisli, Habermas artikulie po
jam sveta ivota rekonstruktivnim putem, kroz pregled, kriti| ku i sintezu postojeih pristupa, koje smatra jednostranim i
selektivnim. Namera mu je da teorijski prikae strukturnu
kompleksnost sveta ivota i njegovu vezu sa komunikativ
nim delanjem, koje slui kao medijum za njegovu simboliku
reprodukciju. Po Habermasu, 'anomenoloki pojam sveta i. vota (Huserl, ic) pati od kulturalistikog uproavanja" jer
prenaglaava sastojak kulturnog znanja, a zanemaruje for- miranje i preobraavanje grupnih pripadnosti i linih identi
teta. U tradiciji koja proisti iz Dirkema i Parsonsa, pak,
ovaj pojam se pojavljuje sa institucionalistikom pristrasnou, tako da njime dominira .aspekt drutvene integracije.
Mid je, opet, sklon da svet ivota tretira sa stanovita socija
lizacije, prvenstveno kao sociokulturni milje za procese for
miranja sopstva u koje se pojedinci ukljuuju kroz preuzima
nje uloga. Habermas, naprotiv, razvija multidimenzionalni

Komunikativna racionalnost: Jirgen

261

Habermas

koncept sveta ivota koji integrie sve navedene aspekte.

Kao kulturno prenetbj i jeziki organizovanoj zalihi interpretativnih obrazaca"^(1987, 124), svetu ivota, osim kultur
nih sadraja, ravnopravno pripadaju i institucionalni poreci i
strukture linosti. Tako Habermasov pojam sveta ivota obu
hvata tri osnovne strukturne komponente - kulturu, drutvo
i linost, kojima odgovaraju procesi reprodukcije (preko ko
munikativnog delanja); kulturna reprodukcija, socijalna inte
gracija, socijalizacija, i odgovarajui aspekti komunikativnog
delanja: razumevanje,(gde komunikativno delanje slui da
prenese i obnovi kulturno znanje), koordinacija delanja (soci
jalna integracija i uspostavljanje solidarnosti) i socijalizacija
(formiranje linih identiteta) (1987, 137-138). Svakodnevno
delanje - ovladavanje situacijama - javlja se akteru kao kru
ni proces u kojem je bn istovremeno inicijator svojih dela
nja i proizvod svojih tradicija i grupa kojima pripada: ,Dok a
fronte onaj segment sveta ivota koji je relevantan E.a datu
situaciju pritiska akters kao problem koji sam mora ds razrei, a tergo aktera podupire pozadina sveta ivota koji se ne
sastoji samo od kulturnih izvesnosti. Ova pozadina ;akoe
ukljuuje individualne vetine - intuitivno znanje o tome ka
ko se izlazi na kraj sa situacijama - kao i drutveno uobiaje
ne prakse - intuitivno znanje o tome na ta se moe rauna
ti u situacijama - nitar manje nego pozadinska uverenja koja
znamo u trivijalnom smislu rei" (1987, 135). Otuda dru
tvo" i linost" - onako kako ulaze u sastav sveta ivota nisu samo restrikcije nego i resursi. Sigurnost, vrstina, neospornost, nepodlonost sumnji s kojom se svet ivota ukazu
je akteru duguje se i vrstini ukorenjenih solidarnosti i linih
kompetencija (1987, 135, 221), a ne samo kulturnim vrednostima i normama (na kojima insistira, recimo, ParsonsJ.
Habermas povezuje teorijsku sa istorijskom rekonstrukci
jom, nalazei u stvarnom toku evolucije ljudskih drutava
potvrdu za narastanja komunikativne racionalnosti. Prvi
aspekt tog procesa jeste unutranja diferencijacija sveta i
vota na navedene tri strukturne komponente i decentriranje" pogleda na svet Kada je re o ovom drugom; treba
imati na umu da svet ivota uvek obuhvata pohranjen interpretativni rad prethodnih generacija, koji slui kao konzer
vativna protivtea" rigicima neslaganja to se pojavljuju u
svakom procesu sporazumevanja. Kroz istoriju, decentriranje" znai da se odnos izmeu ta dva pola menja: sagla;

Komunikativna racionalnost: Jirgen Habermas

263

racionalnou, koje su meusobno nesamerljive. One kultu

r i koje spreavaju propitivanje svog naslea i koje siepim
sjedenjem pripisanoga onemoguavaju nastanak svesti o
mogunosti alternativnih tumaenja, jesu manje racionalne.
Racionalizacija sveta ivota - situacija u kojoj konsenzus sve
vie poiva na autoritetu boljeg argumenta - ne znai odsu
stvo konflikta, ali e se ti konflikti javljati pod sopstvenim
imenima, a nee vie biti prikriveni uverenjima imunim na
diskurzivno preispitivanje" (1987, 145).
Drugi aspekt evolutivnog razvoja jeste izdvajanje zaseb
nih kulturnih vrednosnih sfera", o kojima govori Veber. Dok
se arhaina drutva mogu shvatiti kao jedan veliki svet i
vota", od nastanka drave pa nadalje izdvajaju se zasebne
sfere sa sopstvenom logikom, ije operisanje i razvoj prevazilaze vidokrug sveta ivota. U ovom procesu, koji vrhuni u
kranje izdiferenciranom, kompleksnom modernom drutvu sa potpuno razvijenim zasebnim domenima ekonomije i
birokratske dravne uprave - drutvo se dri na okupu po
mou dva osnovna mehanizma: socijalne integracije, ije je
mesto u svetu ivota, a medijum komunikativno delanje, i
sistemske integracije, ije je mesto prostor izvan domaaja
sveta ivota, a medijumi novac i mo. Dok prva integracija
koordinira delatne orijentacije aktera, druga povezuje posle?ce njihovog delanja. Sistemske meupovezanosti se pola
ko odvajaju od normativnih konteksta i postaju nezavisni
podsistemi, koji se odupiru asimilativnoj moi sveobuhvat
nog sveta ivota. One se kristaliu u drugu prirodu" jedne
normi osloboene drutvenosti, koja se javlja opredmeeno, kao neto u objektivnom svetu. One prevazilaze hori
zont sveta ivota, vie nisu dostupne intuitivnom znanju
svakodnevne komunikativne prakse, nego samo protivintuitivnim saznanjima drutvene nauke (1987, 173). Zato se
drutvo mora poimati istovremeno na oba ta nivoa, koji su
meusobno nesvodljivi. Teprija delanja mora se kombinovati s teorijom drutvenih sistema.
1

. Habermas to pokazuje preispitujui Evans-Priardov (Evans-Pritc'hard) prikaz magijskih verovanja Azanda i Vinovu analizu tog prika
za (1986, 60-61).
Uoavamo paralelu sa prikazom procesa izdvajanja zasebnih kulturno-delatnih sfera iz svakodnevnog ivota kao praizvora, ili rodnog
tls", kod Lefevra i Helerove.
1

264

5. Sinteze

Gledite sveta ivota je perspektiva uesnika. Sa tog sta

novita celo drutvo se ukazuje, kao svet ivota, sve to se u
drutvu dogaa dobija transpa'rentnost neega o emu se
moe govoriti, ak i ako ga jo uvek ne razumemo. Ovaj
stav, koji podrazumeva nekoliko fikcija da bi bio odriv, ula
zi u zdravorazumski pogled na drutvo, ali i u kulturalistiki
jednostranu interpretativnu sociologiju. Adekvatna, sinteti
ka drutvena teorija, pak, uvaava injenicu da postoje do
meni drutvenih zbivanja koji s6 iz perspektive uesnika ne
mogu sagledati, ve je za to neophodna spoljanja perspek
tiva posmatraa.
Poimanje drutva na dva nivoa istovremeno, prelomlje
no kroz pojam komunikativnog delanja, slui Habermasu
kao osnova za formulisanje reenja jo jednog trajnog pro
blema sociologije svakodnevnog ivota - naime, problema
odnosa izmeu laike i profesionalne racionalnosti, naivnog
znanja i socioloke spoznaje. Habermas se slae sa Gidensom (kao i sa mnogima drugima) da se drutvene nauke ba
ve dvostrukom hermeneutikom" jer za njih problem razumevanja znaenja postoji ve ispod praga konstruisanja
teorije, na nivou dobijanja samih podataka, zato to je sva
kodnevno iskustvo ve po sebi simboliki strukturisano i
nedostupno pukom posmatranju. Ta simboliki prethodno
strukturisana realnost ostaje nerazumljiva, hermetiki zatvo
rena za posmatraa koji nije u stanju da komunicira: Svet
ivota je otvoren samo subjektima koji koriste sopstvenu
kompetenciju da govore i delaju. Oni mu pristupaju tako
to, makar virtuelno, sudeluju u komunikaciji lanova i time
I sami postaju bar potencijalni lanovi" (1986, 112). Komuni
kativno iskustvo je moguno jedino u performativnom sta
vu uesnika u interakciji. Stoga drutveni naunik koji priku
plja podatke mora da zauzme status slian statusu laika.
Razlika meu njima znai razliku izmeu govora i delanja neposredno ukljueni akteri kroz komunikaciju postiu neke
svoje ciljeve i meusobno se koordiniraju u tu svrhu, a po^matra eli samo da razume njihov svet i njihove postupke
(1986, 114). Ali ta ga pozicija ne oslobaa obaveza koje

Setimo se da je to stav koji postmoderne, idolatrijske" koncepci;; oduno odbacuju, to je jedan od g'avnih izvora njihovih problema.
Kada budemo govorili o Burdijeu i njegovoj teoriji teorijske prakP3, videemo da je problem kojim se.ova dvojica autora bave isti i da
3

Komunikativna raciomjnost: Jirgen

lu

Habermas

265

imaju direktni uesnici: i od njega se zahtevaju inte-pretativna postignua koja znae opredeljivanje prema iznstim zahtevima za vaenje (1986, 116). Problem veze izmeu prirodne
hermeneutike svakd.dnevne prakse komunikacije" i posmatraevih tumaenja; odnosno pitanje kako se komunikativna
iskustva preobraavaju u naune podatke, predstavlja jedan
od tvrdih oraha" d, jtvenonaune epistemologije. U deba
ti na tu temu, koju su iznova oivele hermeneutika i etnome
todologija, tek se odnedavno, kae Habermas, nazire stano
vite koje i on sam zastupa: da upravo ona situacija koja
stvara problem razumevanja znaenja moe posluiti kao
klju za njegovo reenje. Reenje se, pak, zasniva na osobi
nama samog komunikativnog delanja, na potencijalu za kri
tiku" koji je u nj ugra"en i koji naunik, preuzimajui ulogu
virtuelnog uesnika u kontekstu koji prouava, moe siste
matski da eksploatie kako bi prevaziao partikularnost tog
konteksta. Strukture komunikacije kojima su subjekti ue
njem ovladali obezbeuju kritika sredstva da se prodre u
dati kontekst, da se on iznutra otvori i prevazie; sredstva,
ako je neophodno, ;da se iskorai iz faktiki uspostavljenog
konsenzusa, da se revidiraju greke, isprave nesporazumi, i
slino"; strukture koje omoguavaju sporazumevsnje pru
aju i mogunost refleksivne samokontrole nad tim proce
som (1986, 121). Ppseui za ovim resursima, naunik sebi
ne pripisuje nikakav superioran status: Tematizujui ono
to uesnici samo pretpostavljaju i zauzimajui refleksivan
stav prema interpretandumu, posmatra se ne smeta iz
van komunikativnog konteksta koji ispituje; on gp. produ
bljuje i radikalizuje na nain koji je u naelu dostupan svim
uesnicima. U prirodnim kontekstima, ova putanja od ko
munikativnog delanja do diskursa esto je blokirana; ali ona
uvek ostaje usaena u samu strukturu delanja orijentisanog
na sporazumevanje"' (1986, 130). I u ovom aspekti, dakle,
Habermas insistira ha unutranjoj vezi, intrinsinori uteme
ljenju normativnog stava pri posmatranju i vrednovanju sa
draja svakodnevici.
?
ga postavljaju na sliar nain, ali da su reenja razliita - B ;rdije, nai
me, uopte ne gaji optimizam u pogledu mogunosti premoavanja
provalije izmeu praktinog i saznajnog interesa koja razdvaja uesnika
i posmatraa. Moemo samo aliti to je Burdije propustio dd eksplicit
no prokomentarie Habermasovo reenje i odredi se prema njemu.
K

266

5. Sinteze

Vratimo se na fenomen izdvajanja posebnih sfera delanja, koje dostie kulminaciju u savremenom drutvu. Napre
dovanje tog procesa znai da teret koordinacije preuzimaju
nekomunikativni medijumi novca i moi. Time se smanjuju
rizici komunikativnog postizanja saglasnosti, a svet ivota
rastereuje pretekog zadatka koordiniranja delanja u jednom
hiperkompleksnom drutvenom okruenju. Prebacivanje za
datka koordinacije delanja sa jezika na upravljake medijume znai odvajanje interakcije od konteksta sveta ivota. Ti
medijumi se bave empirijskim vezama i omoguavaju uticaj
mimo komunikacije. Oni ne samo da pojednostavljuju jezi
ku komunikaciju nego je i zamenjuju simbolikim uoptavanjem nagrada i kazni. Time se svet ivota devatvira jer vie
nije neophodan za koordiniranje delanja (1987, 183).
Osamostaljivanje sfera je nepovratan i nuan'proces, koji
obeleava vii evolutivni stadijum. No, procesi racionalizaci
je na razliitim nivoima - nivou svakodnevnog delanja i ni
vou podsistema (privreda, administracija), ili prvi i drugi
aspekt evolutivne racionalizacije - jesu komplementarni, ali
mogu da budu i protivni jedan drugome (1986, 340). Kada
forme ekonomske i administrativne racionalnosti ponu da
prodiru u svet ivota - u oblasti delanja koje sutinski zavise
od reprodukcije putem uzajamnog razumevanja kao mehani
zma koordiniranja delanja i specijalizovane su za kulturno
prenoenje, socijalnu integraciju i vaspitavanje riece - dola
zi do kolonizacije sveta ivota. Paradoks racionalizacije, o ko
jem govori ve Veber, sasioji se u tome da racionalizacija
sveta ivota omoguava onu vrstu sistemske integracije koja
ulazi u utakmicu sa integrativnim naelima sporaiumevanja i,
pod odreenim uslovima, ima dezintegrativno-dejstvo na
svet ivota" (1986, 342-34?). Sistemska kompleksnost moe
hipertrofirati, tako da se nezavisni imperativi otcepljenih
podsistema destruktivno okrenu protiv samog sveta ivota,
instrumentalizujui ga i razarajui njegovu komunikativnu
supstancu (1987, 186). U tome je ironija svetskoistorijskog
procesa prosveenosti. Nasuprot miljenju mnogih autora,
osamostaljivanje podsister.ia samo po sebi ne prouzrokuje
jednostranu racionalizaciju ; postvarivanje svakodrevne komu
nikativne prakse. Umesto toga, treba locirati prag na kojem
medijatizacija sveta ivota prerasta u njegovu kolonizaciju"
(1987, 318). Posledice kolonizacije su razliite patologije: u

Komunikativna racionalnost: Jirgen Habermas

267

oblasti kulture - gubitak smisla, u sferi drutva - anomija, a

kod linosti - psihopatologije.
Spas" od kolonizacije ne treba traiti u nostalginoj i
neoromantiarskoj udnji za povraajem celovitcsti" neka
danjeg jedinstvenog drutva obnovom predmodernih obli
ka ivota, u ukidanju specijalizovanih podsistema.. Zalaga
nje mnogih kritikih autora za ovo reenje - na primer,
Marksa, ija se vizija budueg pravednog drutva moe pro
tumaiti kao stapanje sveta ivota i sistema (1987, 338) moglo bi se pripisati njihovoj nesposobnosti da raklue sa
mu injenicu sistemske diferencijacije od njenih nenunih
kolonizujuih efekata. Naprotiv, u uslovima dalekoseno racionalizovanog sveta ivota postvarenje i otuenje se mogu
meriti samo naspram uslova komunikativne drutvenosti
(1987, 342). Ovo merilo je ugraeno u modernu saniu: uto
pija racionalnosti, formirana u prosvetiteljstvu, vekovima je
bila buroaska ideologija - jer joj je stvarnost u mnogo e
mu protivreila - ali je bila vie od puke iluzije. To je bila
objektivna iluzija koja proizlazi iz struktura diferenciranog
sveta ivota, gde komunikacija stoji na sopstvenim noga
ma" oslobodivi se svetih temelja drutvene integracije (Tureri bi rekao: metasocijalnih garancija"). Paradoks je u to
me to je racionalizacija sveta ivota istovremeno ii.nedrila /
sistemski proizvedeno postvarenje sveta ivota / utopijsku
perspektivu iz koje ie jasno videlo da kapitalistika moder
nizacija rastvara tradicionalne forme ivota, a ne spaava
njihovu komunikativnu supstancu (1987, 329). Kod niza kri
tiara patolokih efekata koje donosi prevlast jednostrane,
instrumentalne racionalnosti u savremenom drutvu - Vebera, Marksa, Horkhajmera i Adorna itd. - nazire se, impli
citno prisutna, jedna obuhvatnija predstava racionalnosti.
Bez nje, smatra Habermas, njihova kritika ne bi ni bila mo
guna jer ne bi postojala osnova na kojoj se iskrivljenja mo
gu sagledati (1986, 144). To Habermas nastoji da eksplicira.
Potrebno je iznai pravu meru" osamostaljivanja, koja e
odgovoriti sistemskim zahtevima (materijalne reprodukcije i
racionalne organizacije), ali i ouvati mogunost komunika
tivne problematizacija sistemskih prinuda. Zbog primata ko5

Tu ideju smo, u raznim oblicima, nalazili kod niza autoru, recimo

kod Marksa i Lefevra, te u nizu autonomistikih i idolatrijskih sta
novita.
5

268

... 5. Sinteze

munikativnog delanja svet ivota ima genetiku i normativ

nu prednost u odnosu na sistem; sistem se samo ,podnosi"
i mora uvek da bude podloan kritici i menjanju iz perspek
tive sveta ivota (Pavievi, 1996, 141-143). Odgovarajui
na pitanje ime popuniti prazninu na mestu smisla ivota"
koju je stvorila racionalizacija sveta ivota, Habermas kae
da se posttradicionalni svet ivota, sa posttradicionalnom
svakodnevnom komunikacijom i praksom, ne otre od sva
ke tradicije, ve se oslanja na tradiciju nove vrste", koja je
spremna na kritiku i sposobna za inovaciju, preputajui se
stalnoj reviziji tradicija koje su izgubile svoju krutost i posta
le refleksivne.
Habermasova teorija komunikativnog delanja, sa svojim
grananjima na praktino sva bitna i danas aktuelna pitanja
drutvene teorije, pokrenula je iroke rasprave koje jo uvek
traju i ijem detaljnijem prikazu ovde nije mesto. Pomenimo
samo ono to se neposredno odnosi na temu konceptualizovanja svakodnevnog ivota. Problematine take proistiu iz izuzetne kompleksnosti pojma sveta ivota'i vienamenske uloge koju mu Habermas dodeljuje. Posredi je
habermasovska varijanta one velike teine teorijskog prtlja
ga" (Crook, 1998) koju savremena drutvena teorija stavlja
na lea sferi svakodnevnog ivota.
Jedan problem odnosi se na ulogu teleolokog delanja u
svakodnevnim praksama u svetu ivota. Ovaj tip delanja,
koje bar na jednom mestu (1986, 286) Habermasu slui za
kontrastno odreenje komunikativnog delanja,-ima dva
podtipa: instrumentalno, kojim se deluje na objektivni svet,
i strateko, kojim se deluje na druge ljude. Zajednika im je
tenja ka uspehu, postizanju linog cilja egocentrinim pro
raunima. U komunikativnom delanju, pak, uesnici su
usmereni na sporazumevanje i nastoje da postignu ciljeve
samo ako se njihovi planovi mogu meusobno uskladiti na
osnovu zajednikih definicija situacije. Odreenja teleologi
je i sporazumevanja nisu samo predikati koje pripisuje posmatra ve se mogu identifikovati na osnovu intuitivnog,
preteorijskog znanja samih uesnika: kompetentni govorni
ci i sami mogu da razlue situacije u kojima uzrono utiu
na druge od onih u kojima se sporazumevaju sa drugima
(1986, 286). Ovo protivstavljanje ima paralelu u strogom
razlikovanju ilokutivnih i perlokutivnih aspekata govornog
ina. Komunikativno delanje (sporazumevanje) tie. se isklju-

Strukturacija kroz svakodnevicu: Entoni Gidens

271

vanje problematinih dihotomija u sociolokoj teoriji (kao

to su pojedinac i drutvo, mikro i makronivo, sloboda i
ogranienje, delanje i struktura, interakcija i sistem, subjek
tivno i objektivno itd.)! Sintetiko usmerenje u vlastitom ra
du Gidens vidi kao deo jednog opteg pomeranja u novijoj
sociologiji koje, kroz naputanje ranijih iskljuivosti, vodi iz
gradnji meupozicij&-koje e uzimati ono najbolje od neka
da meusobno suprotstavljenih tradicija (Giddens, 1988a;
Giddens and Turner, 1987).
Teorija strukturacije polazi od postavke da se struktura i
delanje ne mogu razdvojiti, budui da se uzajamno ksnstituiu: struktura nastaje iz ljudskog delanja, a delanje se obli
kuje i odvija u strukturi. Zato se Gidens usredsreuje na
proces strukturacije, koji oznaava strukturisanje drutve
nih odnosa kroz vreme i prostor zahvaljujui dvojnosti
strukture". Upravo zbog sredinjeg mesta ideje o dvojnosti
strukture svakodnevni ivot postaje nezaobilazno podruje
prouavanja. Gidens zahteva od sociologa da istrauju
stvarne drutvene prakse, ono to se odigrava dok ljudi
obavljaju svoje svakodnevne poslove, odnosno proces ko
jim akteri, u konkretnim situacijama svog ivota, neprestano
prepliu" vlastito delanje i strukturu u kojoj ive.
Projekt reinterpretacije klasinog naslea i izgradnje vla
stite, samosvesno sintetike ili, moglo bi se rei, promilje
no eklektike teorije drutva Gidens zapoinje pozitivnom
kritikom interpretativnih sociologija" (Giddens, 19J6). Gidensov postupak je tu sasvim slian Habermasovoj rekon
strukciji": sa jasnom vizijom sopstvenog teorijskog smilja du
binski analizirati ve postojee teorijske okvire i iz njih
preuzimati preiene elemente. Tu je vidljivo veliko Gidensovo uvaavanje pravaca kao to su simboliki interakcioni
zam, fenomenologija r etnometodologija, jer u njima vidi veliki
potencijal koji nedostaje standardnoj sociologiji. Istovreme
no, on je svestan ogranienja ovih pristupa u njihovim stro
gim varijantama. Na Gidensovo distanciranje od tretiranja
svakodnevog ili ivotnosvetovnog" domena na apsolutizovan nain vratiemo se kasnije. Meu interpretativnim
autorima posebno GOfmana Gidens smatra nezaobilaznim
tumaem svakodnevice, u njenoj povezanosti s$ irim
strukturama (v. Giddens, 1988 b). Stoga Gidens preuzima
bitne elemente Goftfianovog naina gledanja na drutvo
(npr. celi dramaturki pojmovnik: predstavljanje samoga sebe,

272

5. Sinteze

regionalizacija, fokusirana interakcija, uzajamno prisustvo,

koncentracija na svakodnevni govor itd.) i utkiva ih u sopstveni projekt rekonstrukcije socioloke teorije. Ipak, ni Gofmana ne mimoilazi kritika zbog propusta da razvije teorij
sko objanjenje dugoronog razvoja institucionalnih okvira
unutar kojih akteri izvode svoje ivotne rutine (Giddens,
1988b; 1981, 164). Time se; smatra Gidens, potvruje teo
rema u vezi sa dosadanjim razvojem socioloke teorije:
tamo gde je delanje jaka strana, institucionalna analiza e
biti slaba strana", i obratno (Giddens, 1981). Od etnometodologije Gidens preuzima ideju o nepopravljivoj krhkosti
drutvenog poretka i o tome da su sami akteri ti koji zapra
vo stvaraju poredak u kojem ive. To se uklapa irjednu od
Gidensovih osnovnih metateorijskih postavki, vanu za soci
ologiju svakodnevice, naims, da ljudi nisu orua sistema
nego upueni akteri". Razlikovna osobina ljudskih bia i sr
celokupnog njihovog drutvenog ponaanja - a svako po
naanje je, prema Gidensu, na ovaj ili onaj nain drutveno jeste njihova delatnost. Definiua osobina delatnosti je,ste
da su se stvari mogle odvijati i drugaije"; to je ono ime
akteri unose razliku u svet" i zato ih radije naziva agensima"
nego akterima".
7

Raspad ortodoksnog konsenzusa" karakteristinog za

sociologiju pedesetih i ezdesetih godina X X veka, kada je
njome dominirao parsonsovski funkcionalizam, Gidens vidi
u prodoru niza novih pravaca koje ujedinjuje otpor prema
tenji da se ljudsko ponaanje sagledava kao rezultat sila
koje akteri niti kontroliu, niti razumeju" (Giddens, 1984,
xvi). Nasuprot shvatanju sociologije kao nauke" koja e tra
gati za drutvenim zakonima", danas se sve vie prihvata
da sociologija mora u sebe ukljuiti i hermeneutike zadatke
razumevanja smisla i svesti, naroito praktine svesti" sa
mih aktera, njihove upuenosti (obavetenosti, obuenosti,
opremljenosti znanjem: engl. knowledgeability). Sociologi
ja, dakle, mora pruiti pojmovna sredstva za analiziranje
Agent je imenika oznaka za nosioca agencv, dakle onaj koji je
delatan". I Gidens i Burdije radija koriste agent nego actsr - eto jo
jedne upadljive dodirne take izmeu njih, a re je ista u oba jezika upravo da bi naglasili ovo svojstvo, lako bi se agent najpre moglo pre
vesti kao agens", zbog nezgrapnosti ovog izraza u naem jeziku zadraemo termin akter", skreui pri tom panju na specifinost znae
nja kod ove dvojice autora.
7

Strukturacija kroz svakodnevicu: Entoni Gidens

275

je. Prvi pojam oznaava univerzalnu sposobnost ljudskih bi

a i univerzalnu odlikjj njihovog ponaanja u drutvu: ona
se ne odnosi na namere koje ljudi imaju dok neto ine,
ve na njihovu sposobnost da neto uopte ine (i zato delatnost implicira mo). ... Delatnost oznaava dogaaje koje
je pojedinac proizveo, u smislu da je, u bilo kojoj fazi datog
sleda ponaanja, onrnogao da postupi i drugaije. ):. To da
smo u stanju da 'postupimo drugaije' znai da smo spo
sobni da interveniemo u svet, ili da se od te intervencije
uzdrimo, tako da izvrimo uticaj na neki konkretni proces ili
stanje stvari. ... Delanje zavisi od sposobnosti pojedinca da
'unese razliku' u prethodno postojee stanje stvari ili tok do
gaaja" (1984, 9, 14), Struktura, pak, kod Gidensa postoji je
dino kroz svoja otelovljenja, poprimeravanje" (instantiation), stavljanje u funkciju. On je odreuje po analogiji sa
strukturom" u strukturalnoj lingvistici, tako da je odnos iz
meu strukture i njenih primera-ispoljavanja horfiologan
odnosu izmeu jezika i govornih inova: prvi nikad ne po
stoji u opipljivom vidu, nego uvek kao odsustvo", koje od
reuje - ograniava, ali i omoguava - prisustvo" drugoga.
Struktura, dakle, ima samo virtuelnu egzistenciju: Rei da
je struktura 'virtuelni poredak' transformativnih odnosa zna
i da drutveni sistemi, kao reprodukovane drutvene prak
se, nemaju 'strukturu' ve pokazuju 'strukturna svojstva', te
da struktura postoji, kao vremensko-prostorno prisustvo,
samo kroz svoja ispoljenja u tim praksama i u vidu tragova
u pamenju koji orijeritiu ponaanje ljudskih aktera" (1984,
17). Oigledno, Giderss shvata strukturu drugaije nego ve
ina sociologa. Neki komentatori, koji kritikuju ovo pomeranje znaenja, gidensovsko poimanje strukture oznaavaju
kao struktura 1", a uobiajeno socioloko poimanje kao struktura 2", kojem je kod Gidensa blii pojam sistema"
(v. Jarv i Jarv, 1995, 151-152). Po Gidensu, smisao redefinisanja strukture sastoji se u tome da se raskine sa uobiaje
nom fiksiranom, mehanikom upotrebom tog pojma, i po
kae da se strukturasastoji od nizova pravila-i-resursa, koji
su rekurzivno ukljueni u reprodukciju drutvenih sistema.
Prouavati strukture, ukljuujui strukturalna naela, znai
prouavati glavne aspekte odnosa transformacije i posre8

Recursive - povratno, prelomljeno natrag ka samome sebi; ovde

i: refleksivno", pa i dijalektiki".
8

276

5. Sinteze

dovanja koji utiu na socijalnu i sistemsku integraciju" (1984,

377). Gidens, dakle, shvata strukturu desupstancyalizovano,
kao skup pravila i resursa". Za razliku od veine sociologa
koji, po njegovom miljenju, strukturu shvataju gotovo is
kljuivo kao neto to ograniava, dakle, kao suprotnost slo
bodnom ljudskom delanju, Gidens insistira na svojstvu
strukture da omoguava delanje (structure as enabling): de
lanje se uvek odvija u nekom strukturnom kontekstu, ono
unoenje razlike u svet" "moe se odvijati jedino u nekoj
konkretnoj sredini koja je strukturno odreena svojim pravi
lima i resursima". Van tog konteksta sloboda delanja", kao
prazno i apstraktno svojstvo, ne moe imati smisla.
Tako stiemo do sredinje Gidensove ideje "dvojnosti
strukture". Umesto da drutvenu realnost shvati kao parale
lizam ili dualizam dva zasebna domena (mikro i makro, slo
boda i nunost itd.), Gidens sve to zahvata dvostrukom pri
rodom jedinstvenog pojma strukture". Struktura i delanje
su intrinsino povezani, kao dva lica istog novia, tako da
jedno drugo logiki povlae. Oni se susreu u drutvenim
praksama, u onome tb stvarni ljudi stvarno rade, gradei
vlastiti ivot i, istovremeno, drutvo u kojem; ive. Dva
osnovna aspekta praksi mogu se zbirno oznaiti kao proiz
vodnja" i reprodukcija". Prvo se odnosi na inovaciju, promenu, na ono to ljudi svojim delanjem unose u svet; u
osvetljavanju ovog aspekta Gidens se oslanja na Interpretativne pravce. Drugo setie onog zateenog, trajnog, obna9

10

11

Upotrebom pojma pravila Gidens eli da izbegne zamku nominalizma koja vreba iz jakog naglaska na akteru i delanju: pravila se ne
mogu svesti na pojedinane situacije jer se neka ponaanja ponavlja
ju, ponekad i kroz duge vremenske raspone istorijata datog kolektivite
ta, te se kolektivno prepoznaju kao istovetna. U tom sluaju pravilnosti
ponaanja prerastaju u pravila ili procedure - transsituaciona, struktur
na obeleja kolektiviteta na osnovu kojih se reprodukuju prakse, pa ti
me i sam kolektivitet. Pravila su pohranjena u zajedniko znanje".
Resursi - sredstva, moi i sposobnosti do kojih ajkter ima pri
stup i kojima barata da bi uticao na tok zbivanja. Njihove glavne vrste
su autoritativni (osnova za kontrolu nad ljudima) i aloketivni resursi
(nad materijalnim predmetima) (Cohen, 1987, 287).
Pomalo paradoksalno, Gidens ovu ideju, po samopriznanju, pre
uzima od Parsonsa, reformuliui njegovu pozitivnu definiciju moi ko
ja kae da je mo, u osnovi, sposobnost da se postignu neki ishodi.
Na nivou bazine definicije nije presudno da li ti ishodi slue nekim
uskim linim, odnosno grupnim ciljevima, ili ne (Giddens, 1984, 257).
9

10

11

277

Strukturacija kroz svakodnevicu: Entoni Gidens

vijanja obrazaca, konformiranja, rutinizacije, ogranienja;

ovde su od koristi strukturalne teorije. Ta dva aspejkta se,
meutim, mogu razluiti samo analitiki, dok su u empirij
skom zbivanju neodvojivi, zbog sutinske rekurzivnosti"
drutvenog ivota. Struktura je i medijum i ishod reproduk
cije praksi (Giddens, 1981, 171).
Struktura, dakle, nije neto spoljanje" u odnosu na po
jedince i njihove postupke, nego njihov integralan deo. U
obliku tragova seanja u praktinoj svesti (poput pravila je
zika), ona utie na oblikovanje pojedinevog delanja, a, s
druge strane, strukturni sadraji nastaju jedino kao proizvod
delanja pojedinaca, okamenjenog" u vidu strukturalnih na
ela u etabliranim drutvenim ustanovama. Upravo zato to
u rutinizovanim praksamais podlogom u praktinoj svesti
pojedinci reprodukuju strukturne osobine drutvenog siste
ma, prouavanje svakodnevice je neodvojivo od analiza re
produkcije drutva u institucionalnoj ravni (v. Tomanovi,
1993, 305). Ipak, ne treba zaboraviti da reprodukcija uvek
ostaje kontingentna - potencijal za promenu ugraen je u
svaki njen trenutak, na svakom koraku moguno je skreta
nje ili rez. Pojam reprodukcije nita ne objanjava; naprotiv,
ona je i sama fenomen koji se mora svaki put iznova obja
njavati jer nije automatska niti zajamena (Giddens, 1981,
172). tavie, ak i kada reproduktivni aspekt pretee, on
ne znai prosto kopiranje jer je poneko siuno pomeranje
uvek na delu. Zbog toga je bolje govoriti o rekonstituciji"
nego o reprodukciji". *" Ranije pomenuto razlikovanje socijalne" i sistemske" intagracije, koje je zajedniko Gidensu i Habermasu, posluie
nam kao jedna od vanih poluga u svoenju rezultata ove
sporedne analize sociolokih teorija svakodnevice, koje dola
zi na red u Zakljuku. Za sada o Gidensovoj upotrebi te di
stinkcije recimo toliko da se socijalna integracija" odnosi na
interakciju licem u lice, a sistemska" - na veze meu pro
storno ili vremenski udaljenim akterima (1984, 28), te da je
ponovo re o analitikom razluivanju aspekata koji se u
12

Pojmove socijalne i risternske integracije Gidens izriito koristi

namesto para mikro/makronivo jer smatra da je dolo do neopravda
nog izjednaavanja ove potonje,opozicije s nekim drugim, metateorijskim opredeljenjima: mikrosociologija se, navodno, bavi slobodnim
aRterom, a makrosociologija strukturnim ogranienjima, iako tu ne
ma nune logike veze.
12

278

5. Sinteze

stvarnim drutvenim praksama javljaju stopljeno. Oba se

obavljaju kroz vremensko-prostorne putanje" koje drutveni
akteri ispisuju" tokom svojih svakodnevnih aktivnosti. Te su
putanje odreene institucionalnim parametrima drutvenog
sistema, koje ujedno reprodukuju (1984, 143). Socijalna inte
gracija se odvija kroz situacije uzajamnog prisustva ili, gofmanovski reeno, kroz susrete: ono to, sa stanovita prola
znog trenutka, deluje kao trivijalna interakcija, dobija mnogo
vie teine i sadrajnosti kada se sagleda u svetlu sutinski
iterativne prirode drutvenog ivota". Veina susreta odvija
se rutinizovano, a preko tog svog svojstva oni se vezuju za
drutvene ustanove, prividno fiksirane i nezavisno postoje
e. Meutim, fiksiranost institucionalnih formi ne postoji
uprkos susretima u svakodnevnom ivotu ili mimo njih, ve
je implicirana u samim tim susretima" (1984, 69), odnosno
ustanove drutva ...jesu to to jesu jedino kroz svoju nepre
kidnu reprodukciju" (1984, 60). U ovoj, da kaemo, strukturaizovanoj verziji Gofmanove sociologije susreta Gidens nabra
ja mogune teme za istraivanje, dajui ujedno neku vrstu
popisa tema za sociologiju svakodnevnog ivota: formiranje i
rasformiravanje susreta u dureeu svakodnevice; organizovanje susreta na preseku praktine i diskurzivne svesti; kontrola
nad telom i potovanje drutvenih pravila i konvencija; go
vor, naroito svakodnevna konverzacija; kontekstualna orga
nizacija susreta (lokalitet, uzajamno prisustvo, uzajamna do
stupnost, zatvorenost/otvorenost i dr.) (1984, 72).
Konkretizujui funkcionisanje dvojnosti strukture, Gidens
se izriito nadovezuje na etnometodoloku liniju: ako se posmatra, recimo, verbalna razmena u miljeu sudnice, vidi se
kako se kroz epizodne prakse obavlja institucionalna repro
dukcija. Da bi interakciju 'uspeno priveli kraju', uesnici se
slue svojim znanjem o institucionalnom poretku u koji su
ukljueni i tako svoju razmenu^ine 'smislenom'. Meutim,
kada na ovaj nain prizivaju institucionalni poredak - a nema
drugog naina da uesnici u interakciji budu koherentni i da
se uzajamno razumeju - oni doprinose njegovom reprodukovanju. ... A reprodukujui g?. akteri ujedno reprodukuju
.njegov 'fakticitet' kao izvor strukturnog ogranienja (kpji se
namee i njima samima i drugim akterima)" (1984, 331).
U vie navrata smo nailazili na pojam praktine svesti",
^aan u okviru Gidensove teorije i, posebno, sa stanovita
sociologije svakodnevice. Gidens polazi od razlikovanja tri

Strukturacija kroz svakddnevicu: Entoni Gidens

279

oblika svesti, koje predlae umesto psihoanalitikog;trojstva

ego-superego-id: 1).praktina svest obuhvata praktine vetine i znanja koje ljudi imaju i koriste u svom ponaanju, a
koji obino nisu verbalno artikulisani jer se upotrebljavaju
automatski umesto da se o njima raspravlja; 2) diskurzivna
svest je sposobnost voenja racionalne rasprave i navoenja
razloga za svoje postupke; i konano, tu su 3) nesvesne mo
tivacije (1984, 17). Svest aktera se ne srne svesti na diskurziv
nu svest, na ono to akteri umeju da kau (,,u bilo kom dis
kurzivnom stilu") o onome to znaju i to ine jer se time
iskljuuje jedno veoma iroko podruje njihovih znanja. Za
ovaj su prostor ortodoksne kole drutvene misli, naroito
strukturalizam, bile potpuno slepe; fenomenologija i etnome
todologija su ga donekle rasvetlile. To podruje Gidens ozna
ava kao praktinu svest", koja je iroka lepeza raznolikih
preutnih modusa svesnosti i kompetentnosti" (1981, 163) i
sastoji se od poznavanja pravila i taktika kojima sft svako
dnevni drutveni ivot konstituie i rekonstituie, krc vreme
i prostor" (1984, 90).~ Granica izmeu diskurzivne i praktine
svesti nije otra, ve pomina i propusna, kako u okviru poje
dinevog iskustva, tako i meu raznim akterima u razjm kon
tekstima (1984, 5). Osim toga, ova granica se pomera tokom
socijalizacije, uenja i kulturne promene. Izmeu diskurzivne
i praktine svesti nema pregrade; postoje samo razlije izme
u onoga to se moe rei i onoga to se u karakteristinom
sluaju jednostavo ini" (1984, 7). Sadraji praktine svesti,
iako u naelu preutni i uzeti zdravo za gotovo, mogu se pri
zvati po potrebi: ,,u normalnom sluaju, akteri su u stanju,
ako ih zapitamo, da prue diskurzivna tumaenja prirode i
razloga za svoje ponaanje" (Giddens 1991, 35). Hgbermasovski reeno, ljudi, ,>ako je neophodno", svoje pretenzije na
vaenje mogu da podupru argumentima.
;*
13

Na praktinoj, mnogo vie nego na diskurzivnoj" svesti,

zasniva se upuenost" aktera: lanovi drutva znaju mnogo
toga o nainu operisanja svog drutva i moraju znati da bi
Na sasvim slian nain je Gofman govorio o univerzalne] ljudskoj
sposobnosti igranja uloga, koju ljudi koriste a da je nisu svestii. Upra
vo injenicu da se, nasuprot optubama upuivanim dramiturkom
pristupu da izjednaava 'drutvenog aktera s glumcem, stvarhi ljudi u
najveem delu svojih svakodnevnih aktivnosti ne oseaju kao da su na
pozornici, Gidens uzima kao pokazatelj sveprisutnosti kompleksnog
praktinog znanja.
13

280

5. Sinteze

to drutvo bilo prepoznatljivo 'ljudsko' drutvo" (1981, 163).

Svaki kompetentan lan drutva ima zapanjujue iroko i
detaljno znanje o drutvenim konvencijama, o samome se
bi i o drugim ljudskim biima, bez kojeg on uopte ne bi bio
u stanju da dela u razliitim kontekstima svoje svakodnevi
ce. Znanje kojim akteri raspolau nije uzgredno u odnosu
na uspostavljanje trajnih obrazaca drutvenog ivota, nego
sainjava njegov sastavni deo" (1984, 26). Ovom postav
kom Gidens eli da izbegne dve vrste redukcionizma: onaj
svojstven pravcima koji (poput strukturalizma i funkcionalizma) nude jednu osiromaenu sliku aktera" (1984, 51) jer
svu uzronu mo pripisuju" silama o kojima akteri nita ne
znaju, ali i onaj svojstven hermeneutikim pravcima po koji
ma je drutvo potpuno kontingentna i plastina ljudska tvo
revina. Obe krajnosti rezultat su nesposobnosti da se pojmi
dvojnost strukture".
Na ovoj taki Gidens pokuava da formulie sVoje reenje - ponovo, u sintetikom'duhu - napetosti izmeu uvaa
vanja i kritike svakodnevice, dve vrste racionalnosti ili, na
im renikom reeno, imanencije i transcendencije: i kada
uvaava aktera kao upuenog", sociologija moe i treba da
ostane kritika i prosvetiteljska. U tu svrhu, treba razlikovati
kategorije zajednikog znanja" [mutual knowledge) i zdra
vog razuma" (common sense). Zajedniko znanje je ono to
istraiva mora da sazna da bi sebi pribavio hermeneutiku
ulaznicu" u svoje polje prouavanja. To nalae ospbena pri
roda predmeta drutvenih nauka - one prouavaju stvar
nost koja je ve protumaena, ve konstituisana kao smislena,
zbog ega operiu dvostrukom hermeneutikom". Zajed
niko znanje se ne moe popraviti" naunim nalazima, ono
je preduslov da se do nalaza" uopte stigne. Taj Gidensov
pojam saima u sebi semantiki i normativni smisao pravila
ispravnog delanja i slian je fenomenolokoj zalihi znanja",
ali ima naglaeniju socijalnu dimenziju (Cohen, 1987,
299-300). Zdrav razum se, naprotiv, sastoji od niza konkret14

Sociolog-posmatra moe uiniti drutveni ivot sebi dostup

nim kao 'fenomen' za posmatranje jedino ako se osloni na resurs vla
stitog znanja o njemu, kojim ga on konstituie kao 'temu za istraiva
nje'. U tom smislu, njegov poloaj se ni po emu ne razlikuje od
poloaja bilo kog drugog lapa drutva; 'zajedniko znanje'... predsta
vlja sheme tumaenja koje i sociolozi i laici koriste, i moraju ih koristi
ti, kako Bi osmislili drutvenu aktivnost" (1976, 161-162). .
14

Strukturacija kroz svakodnevicu: Entoni Gidens

281

nih uverenja i tvrdnji, koje mogu biti i pogrene, pa prema

tome mogu se i ispraviti. Razlika izmeu to dvoje nije samo
analitika, jer ne moe se celokupno zajedniko znanje pre
vesti u konkretne tvrdnje (1984, 337).
Na osnovu ovih postavki Gidens daje svoje vienje ,,sopstva", kao osobeno ljudskog naina, egzistencijalistiki ree
no, bivanja u svetu, naroito s obzirom na savremeni kon
tekst pozne modernosti'', o kojem je Gidens ponudio svoju
uticajnu formulaciju., Jedno od glavnih svojstava ljudskog
sopstva jeste refleksivno nadgledanje" sopstvenog delanja
(ref/exive monitoring), koje je ukorenjeno u praktinu svest.
Ova odlika obeleava ljudsku vrstu otkako postoji, ali je na
roito zaotrena u savremenom svetu. Ljudi se ne preputa
ju raznim aktivnostima i ponaanjima tek tako", nego su u
stanju da uprave panju na svoje ponaanje, da ga oblikuju,
usmeravaju, procenjuju ,i popravljaju. Kako bi Mid rekao,
sopstvo moe samom sebi biti objekt refleksije. Posebno je
tom nadgledanju podvrgnuto telo, to glavno orue prakse u
svakodnevici, jer sopstvo je otelovljeno, ljudi se oseaju
smeteni u svoje telo.. apsorbovani u njemu (1991, 59). Telesne funkcije i pokreti se neprestano kontroliu: Razne siu
ne (mada veoma netrivijalne) forme nadgledanja telesnog
kretanja i gestova jesu normativna sr svakodnevne interak
cije" (1984, 79). Pojedinac nadzire vlastitu telesnost da bi ga
drugi prepoznali kac~ kompetentnog, punopravnog aktera,
to je presudno za samu definiciju delatnosti (1984, 80).
uvanje ontoloke sigurnosti ili zatitne aure" oko sop
stva, kao glavna svrha svakodnevnih rituala, pomenuto je ra
nije. U razdoblju pozne modernosti to dobija naroit znaaj.
Prema Gidensu, danas na delu nije postmoderno drutvo,
nego drutvo pozne ili radikalizovane modernosti, koje zao
trava odreene aspekte ve ugraene u samu modernost.
Jedno od presudnih meu tim obelejima jeste fundamen
talna refleksivnost. Osim one obine" refleksivnosti aktera,
koja je univerzalno ljudska/sada *e javlja i sistemska, insti
tucionalna: Redovna je postala upotreba znanja o okolno
stima drutvenog ivota kao konstitutivni element u njego
v o j organizaciji j preobraaju" (1991, 20). Otuda nova uloga
sociologije i drugih drutvenih nauka, njihovog diskursa,
15

Kada je re o ovoj temi, Gidens se izriito nadovezuje na Merlo"-Pontija, Gofmana, Garfinkela i Fukoa (1991, 56).
15

282

5. Sinteze

njihovih pojmova, teorija i nalaza koji, stalno kruei, 'ula

ze' u svoj predmet prouavanja i 'izlaze' iz njega. Time oni
refleksivno restrukturiu vlastite predmete, koji su i sami
nauili da socioloki misle. ... Stvar ovde nije samo u tome
to ne postoji stabilan drutveni svet koji se spoznaje ve u
tome to znanje o tom svetu doprinosi njegovoj nestabilno
sti i promenljivosti" (1998, 50).; Utiui na ivot laika, dru
tvene nauke utiu na prirodu samog drutva, to je deo i
reg fenomena - rastueg znaaja ekspertskih sistema"
znanja. Dijalektiku izmeu oslobaajuih i porobljavajuih
potencijala ovog razvoja Gidens posmatra kao stalnu nape
tost, u emu se pridruuje mnogim klasinim ocenama mo
dernog (i poznomodernog) drutva kao eminentno protivrenog. Ekspertski sistemi mogu ^.kolonizovati" svakodnevicu i
lino iskustvo, ali pruaju i iroke mogunosti i nove resurse.
Recimo, masovno se ire ranije nedostupna znanja, koja se
mogu upotrebiti u graenju soostvenog identiteta i pobolj
anju kvaliteta sopstvenog ivota. Propast tradicionalnog
identiteta nosi neizvesnost, ali i veoma proiruje mogunost
jinog izbora i slobode koju donosi preispitivanje svih lojal
nosti.
.4
U takvom drutvu sopstvo postaje vie nego ikad pred.'met refleksivnog kreiranja, a lini identitet postaje projekt,
uvek u rekonstrukciji, u svakom trenutku podloan reviziji,
za koji jedinu odgovornost nosi pojedinac sam: mi smo ono
to od sebe napravimo (1991, 75-80). Sutinska odlika sva
kodnevnog ivota u dananjem drutvu jeste mogunost iz
bora, vea nego ikada ranile. Zbog toga stil ivota - vraa
mo se na temu jednog od ranijih poglavlja - ima veliki
znaaj: Danas smo svi prisiljeni na izbor nekog stila ivo
ta." Od njegovog materijalnog;aspekta vanije je ispoljavanje odreene naracije o samoidentitetu" koju pojedinac bi
ra: rutine koje ovek dobrovoljno usvaja na raznim ivotnim
podrujima (odevanje, ishrana^ mesto stanovanja, enterijer,
druenje) uvek su otvorene z& rekonstrukciju, u skladu sa
promenama eljenog samoidentiteta, a to nisu samo ;fodluke
16

Poloaj sopstva u poznoj mo'dernosti Gidens (1998a) rezimira

kroz nekoliko dilema: objedinjavanja ili rasparavanje, bespomonost
ili prisvajanje, autoritet ili neizvesnost, personalizacija ili porobnjavanje, da bi zakljuio da je osnovno obeleje ljudske situacije danas pretnja besmisla".
16

Strukturacija kroz svakodnevicu: Entoni Gidens

283

o tome kako emo postupati nego ko emo biti" (1991, 81).

Zbog sredinjeg znaaja tematike telesnog Gidens posve
uje mnogo panje savremenim telesnim reimima" - re
fleksivnom radu na telu ili obradi tela kao projekta (dijete,
dogiranje, fitnes, bodibilding itd.).
r
Jo jedna posleica poznomodernog razvoja pb svako
dnevni ivot jeste transformacija intimnosti (Gidden^, 1992) prijateljstva, ljubavnikog odnosa i braka - u pravcu istog
odnosa", koji iskljuuje sve spoljanje kriterijume (ekonom
ske, statusne itd.) i-postoji samo zarad sebe samog, zarad
satisfakcija koje prua uesnicima, to postaje jedina osno
va za procenjivanje njegove uspenosti. U.odnos sa ulazi, u
njemu se ostaje ili se iz njega izlazi dobrovoljno, on podra
zumeva reciprocitet i ravnopravnost, fokusiran je na intim
nost, refleksivan je (dakle, sam odnos predstavlja stalnu te
mu razgovora meu partnerima), nije dat jednom zasvagda,
nego se na njemu'stalno mora raditi. Za takav preobraaj
ponajvie je zasluan enski pokret. Vanu komponentu tog
preobraaja predstavlja i plastina seksualnost", koja se sa
stoji pre svega u odvajanju seksualnosti od reprdukcije i
ekonomskih pitanjaj u potkopavanju heteroseksualne nor
me, ime mnotvo"raznolikih seksualnih identiteta postaje
dostupno kao izbor.
Kao to je ranijeinagoveteno, Gidens ne prihvata pesi
mizam teoretiara h\asovnog drutva. Dok oni sa aljenjem
konstatuju nestanak istinskog sopstva, koje se rascrepkava i
gubi u mnotvu drutvenih uloga koje ovek danas igra jer savremeno drutvo sve vie ima prirodu spektakla - Gi
dens smatra da je besmisleno tragati za autentinom sri
sopstva. Taj esencijalizam je zbog svoje krutosti potencijal
no porobljavajui, a uostalom i ne odgovara istini: sopstvo
se po prirodi stalnq menja. Bitan je oseaj kontinuiteta koji
danas postiemo tako to vodimo svoj lini projekt i odra
vamo unutranju povezanost svoje biografije kroz mnotvo
raznolikih situacija, ponaanja na raznim mestima i pred ra
znim publikama. Ovo uraznoliavanje moe nam ak olaka
ti graenje objedinjenog sopstva (1991, 100, 190).
Nove mogunosti' koje izviru iz protivrenosti poznomo
dernog drutva na politikom planu Gidens, zajedno s dru
gim teoretiarima novih drutvenih pokreta, vidi u pomeranju ie politikog elovanja sa emancipacije" (ekonomija,
raspodela, graanska prava) na ivotnu politiku";^ koja se

284

5. Sinteze

bavi stvarima svakodnevice ili sveta ivota" (telo, identitet,

kvalitet i stil ivota) (1991, 214).
Zakljuujui ovo poglavlje, vratimo se na Gidensove opteteorijske postavke. U svojoj sintetinosti, u odbijanju da
se razdvoje i suprotstave dva domena ili dva reda" dru
tvenih pojava (mikro/makro, svakodnevica/istorija, delanje/struktura itd.) Gidens je slian Elijasu, Burdijeu i Habermasu. On se posveuje briljivoj razradi konceptualnih
instrumenata kojima se pokazuje, i u stvarnosti istrauje,
unutranja priroda te veze. Po ovome je nalik na Habermasa, a posebno na Burdijea. Meutim, ako pogledamo njego
vo shvatanje strukture i delatnosti, videemo da on ostavlja
mnogo vei prostor slobodi aktera da postupa kreativno i
preobraava svoje okruenje no to to ini Burdije. Dok kod
Burdijea, kao to emo videti, determinizam i ukidanje indi
vidualnosti aktera predstavljaju realnu opasnost, kod Giden
sa se rizik sastoji u prenaglaenom razlaganju poima struk
ture i nepriznavanju n j e n o g nezavisnog postojanja, to, u
kombinaciji sa stalnim isticanjem omoguavajuih" dejstava strukture, dovodi do izvesnog potcenjivanja strukturnih
ogranienja. Ako struktura postoji samo u svojim poprimeravanjima", nije lako teorijski utemeljiti objanjenje trajnosti
obrazaca i kontinuiteta drutvenog poretka (Lavder, 1994,144).
Pozivanje na udeo rutina" nije dovoljno. Ukoliko se ista zamerka formulie sa majo drugaijim naglaskom (v. Archer,
1985, 66), za Gidensa su drutvene ustanove samo ono to
ljudi proizvode, a ne (ili bar ne dovoljno) i ono s ime se su
oavaju i sudaraju, s ime moraju izai na kraj, i to na naine
koji su ve u velikoj meri odreeni i ogranieni strukturnim
osobinama poretka. Nadalje, on nepotrebno poravnava"
odnos praksi i strukture: umesto da se naprosto ustvrdi da
je na delu dvojnost strukture", treba odgovoriti na pitanje
koje prakse obnavljaju poredak, a koje unose promenu, kao
i na pitanje o relativnoj, i promenljivoj, plastinosti siste
ma" (koja struktura je u kom trenutku i u kolikom stepenu
podlona preobraaju; Archer, 1985, 70-71). Sve ovo nipo
to nije nevano za jednu empirijski usidrenu sociologiju
svakodnevnog ivota. S tim u vezi je i Gidensova sklonost
da ne pravi dovoljnu razliku izmeu teorijskog prostora za
mogunost ljudskog slobodnog delanja i stvarnosti, aktuelnosti ljudskog slobodnog delanja u realnom sveiu. Gidensovo odbacivanje tog prigovora recima da je njegova teori-

Habitus, praksa, polje: Pjer Burdije

285

ja jedna ontologija potencijala" nije dovoljno, pogotovo,

opet, ako nas zanima empirijski rad.
Sve se ovo moe, bar jednim delom, pripisati preteno
teorijskoj, kabinetskoj" prirodi Gidensovog rada: on sam ne
sprovodi istraivanja, ne ide na teren". On ne uzima kon
kretne primere iz svakodnevnih praksi" (koje su mu teorijski
veoma vane) kao polazite, nego obratno: kree iz teorije,
da bi u drutvenoj stvarnosti naao neto ime e je potkrepiti, pri emu esto ostavlja utisak da ve unapred zna ta e
nai. Njegove empirijske reference su mahom posve uoptene (npr. pozna modernost", savremeni svet", sopstvo
na Zapadu danas" itd.). Zbog svega toga, jedna istraivaka
sociologija svakodnevnog ivota koja eli da sledi Gidensa
mora da popuni veoma irok prostor operacionalizacije iz
meu njegovih izuzetno suptilnih, ali apstraktnih ideja i neu
redne stvarnosti s kojima se suoavamo.
=

HABITUS, P R A K S A , P O L J E : P J E R B U R D I J E

*?* pojam habitusa

^- elaboracija pojma prakse
* radikalna refleksivnost
.Zajedno s Gidensom, nedavno preminuli francuski socio
log Pjer Burdije spada u Panteon savremene sociologije. Ovu
dvojicu autora, koje esto pdrede, spaja jo nekoliko slinosti.
B'irdijeovo delo je, takoe, bogato i zahvata irok raspon speciializovanih podruja (naroito sociologije obrazovanja, stilo
va ivota, kulture i umetnosti, te metodologije), ali i prekorau
je granice sociologije sarne ka socijalnoj antropologiji,
lingvistici i filozofiji. Uprkos predmetnoj arolikosti, Burdije u
va jedinstveno jezgro svojih interesovanja i svog osobenog na
ina miljenja. Njegova sociologija drutvenih praksi", dru
tvena prakseologija" ili sociologija strategija" (naziva ima jo)
snano utie, i sasvim sigurno e nastaviti da utie, na savremenu sociologiju, kako u pogledu razvoja teorije i metoda, tak4 i u pogledu sadrinskih doprinosa saznanjima o pojedinim
podrujima drutvenog. Poput Gidensa, osnovna intencija Burdijeovog rada tokom decenija bilo je nastojanje da se misli iz
van, ili preko pojmovnih, filozofskih i disciplinarnih suprotnosti,
da se izbegnu jednostranosti u teoriji i metodu, da se sintetizuju

286

5. Sinteze

valjana saznanja bez obzira na kole". I napokon, obojici je

svakodnevica jedinstveno vana - i kao predmetno podruje
ra posmatranje i prouavanje, i kao teren koji nas nagoni da se
suoimo sa trnovitim epistemoloko-filozofskim pitanjima pri
rode sociolokog znanja. Svakodnevica je za Burdijea svojevr
sna sinteza itavog predmeta sociologije, budui da je on
stivata i u njenom aspektu iz darta u dan" (prakse koje se po
navljaju) i u aspektu dan za danom" (ukupan zbir pojedinevih
iskustava, kumulacija dejstava praksi, kako ponovljivih, tako i
neponovljivih; Jacvno, 1997, 23)....
"' Burdije je bio retka kombinacija snanog identiteta na tri
polja delovanja: u teoriji, empirijskim istraivanjima i javnom
intelektualnom angamanu. Kada je re o ovoj poslednjoj ulo
zi, Burdije je dizao svoj glas povodom mnogih bitnih drutve
nih pitanja, a poslednjih godina ivota aktivno se ukljuio u ot
por ekonomskom neoliberalizmu i na njemu zasnovanoj
globalizaciji. U ovom, vanteorijskom angamanu ispoljava se
jelna od razlika u odnosu na Gidensa, koju emo ovde samo
uzgred pomenuti. Vanije su teorijske razlike, meu kojima
ss istie odnos prema empiriji. Naime, za razliku od istog teo
retiara Gidensa, Burdije je od samog poetka svoje naune
delatnosti bio intenzivno ukljuen u empirijska istraivanja. Ce
sto je isticao uverenje da se teorije ne mogu, niti ih ima smisla
formulisati nezavisno od njihove neposredne primene u svrhu
potpunijeg i adekvatnijeg saznavanja drutvene stvarnosti. Ta
ko je gradio i svoje teorijske pojmove, kroz dijalektiki odnos
sa stvarnou koju nam pomau rJa osmislimo, kao fleksibilne
i provizorne, nikad do kraja zatvorene (v. Bourdieu, 1987, 54).
Definiui svoj pristup za anglofonu publiku, Burdije ga
je nazvao konstruktivistikim strukturalizmom" ili struktu
ralistikim konstruktivizmom". Pri tom izraz strukturalizam"
ima sasvim drugaije znaenje nego u sosirovskoj ili levisirosovskoj tradiciji i namera mu je da ukae na to da u sa
mom drutvenom svetu, a ne iskljuivo u simbolikim si
stemima, jeziku, mitologiji itd., postoje objektivne strukture,
nezavisne od svesti i volje drutvenih aktera, koje su spo17

.
Iz nae ovdanje perspektive svakako je interesantna otrina s
kojom su se politike divergencije meu njima ispoljile povodom
bombardovanja Jugoslavije 1999. godine: dok je Gidens u to vreme
h o politiki savetnik britanskog premijera Tonija Blera, Burdije je kao
prvi stavio svoj potpis na proglas grupe francuskih intelektualaca pro
tiv NATO kampanje, objavljen samo nekoliko dana po njenom poetku.
17

Habitus, praksa, polje: Pjer Burdije

287

sobne da usmere ili sputaju njihovo delovanje ili njihove

predstave". Smisao konstruktivizma", pak, jeste da posto
ji drutvena geneza, sa jedne strane obrazaca opaanja, raz
miljanja i delovanja koji sainjavaju ono to ja naziva/n habi
tus, i sa druge strane drutvenih struktura, naroito onoga to
nazivam poljem i grupama, a posebno onoga to se obino
naziva drutvenim kimama" (Bourdieu, 1998, 143). \,
Snano antidihotomno usmerenje njegove misli, ponovo
uporedljivo s Gidensoyim, odnosi se na prevazilaenje ili sta
vljanje na stranu, niza konvencionalnih suprotnosti: objektiv
no (poloaj, struktura, posledice kolektivnog delanja) / su
bjektivno (dispozicije, elje, smiljene individualne strategije),
mehaniki strukturalizam / teleoloki individualizam/meha
nicizam / finalizam, strukturna nunost / individualne delatnost: Svaki od termina u ovim sparenim suprotnostima
ojaava onaj drugi; svi se oni udruuju u zamraivanju an
tropoloke istine ljudske prakse" (Bourdieu and Wacquant,
1992, 11). Da bi ih prevladao, Burdije ih pretvara u mo
mente" analize koja nastoji da uhvati intrinsino dvostruku
stvarnost drutvenog;sveta (setimo se gidensovske -,rekurzivne prirode drutvenog"). Burdije se protivi i standardnom
strukturalizmu, koji jalje aktere na godinji odmor*,- i indi
vidualizmu, koji ih vraa u igru, ali samo u obliku kalkulato
ra bez povesti" (Bourdieu, 1989, 80). Takoe odbacuje dru
ge suprotnosti, kao to su: mikro / makroanaliza; struktura /
istorija; lino, intimno / drutveno, kolektivno; kvantitativni
/ kvalitativni metodi; svesno / nesvesno; relevantno / ba
nalno; i, konano, suprotnosti izmeu razliitih disciplina
18

Evo nekih ilustrativnih navoda, karakteristinih i po idejama i po

jetkom tonu: Sociolozi nastoje da kao jedini legitiman nain Savljenja
sociologijom nametnu onaj koji je njima najdostupniji ... [ds ubede]
druge da ne treba raditi dno to oni sami ne umeju i da svima namet
nu svoja sopstvena ogranienja" (1987, 48). Apsolutno oabacujem
sektako odbacivanje ovog ili onog istraivakog metoda. ... Najelementarnije tehnike sociologije nauke bile bi dovoljne da se utvrdi kako
osude koje neki etnometodolozi upuuju sociolozima ... duguju svoju
mobilizatorsku delotvorhost injenici da mnogim sociolozima dopu
taju da izvesne manjkavosti vlastitog obrazovanja pretoe L odbaci
vanje po izboru; i da prezir metodologa prema svemu to ma i najma
nje odstupa od kanona strogosti koje oni postavljaju ... esto slui da
se prikriju rutinizovane Fraze jedne prakse bez imaginacije I gotovo
uvek liene onoga to, bez sumnje, sainjava istinski uslov istinske
strogosti: refleksivne kritike tehnika i procedura" (1989, 10).
18

288

5. Sinteze

koje se bave ovekom i drutvom. Osim to nastoji da ove

dihotomije prevazie, Burdije ispituje i uzroke njihove dugovenosti. Razlozi, po njegovom miljenju, lee u injenici da
su se oko njih obrazovali (objektivni) drutveni jDrostori, da
su akteri u naunom polju investirali u te pozicije i njihovu
suprotstavljenost (Bourdieu and Wacquant, 199'?, 178). One
nemaju nikakav nauni temelj - opasne su jer suavaju po
gled - ali imaju drutveni, i postoje delom zbog nastojanja
da se u teoriju pretoe razlike u vrstama kulturnog kapitala
koji se poseduje (1987, 47).
Burdijeova teorija vue korene iz marksizma i ta veza se
osea tokom itavog njegovog razvoja. Ipak, on jasno raski
da s marksistikim ekonomizmom i jednostranim objektivizmom, uvodei raznorodne vrste" kapitala i naglaavajui
ulogu simbolikog. On tvrdi da, uprkos prividnoj ekonomizaciji" svih drutvenih odnosa u kapitalizmu, ekonomske
borbe izmeu klasa dalekb od toga da iscrpljuju polje konfliktnosti savremenih drutava. Upravo simbolike borbe iz
meu pogleda na svet i njihovih grupnih nosilaca definiu
drutveni prostor u kojem ljudi grade svoje ivote. Ti ivoti
neotklonjivo ukljuujd simbolike sukobe u svakodnevici,
ponajpre u obliku simbolikog nasilja vladalaca nad vladanj
ima - u obrazovanju, odnosima na radnom mestu, u porodi
ci, drutvenim organizacijama, pa i u koncepcijama lepog. I
u savremenom drutvu opstaje predmoderna konvertibil
nost ekonomskog i simbolikog kapitala, koja upravo preko
svoje prikrivenosti ostvaruje bitnu ulogu u odravanju od
nosa dominacije.
Ako se ostavi po strani pitanje globalnog Burdijeovog
uticaja na sociologiju, neposredna dejstva njegove teorijske
zamisli i istraivakih radova na sociologiju svakodnevice
mogla bi se rezimirati'na sledei nain - pri emu su nave
dene take, dakako, meusobno povezane i zavije jedna od
druge.
1. Preko svojih kljunih pojmova - habitusa, pc^ja, prakse on uvodi ljudsko svakodnevno delanje u samo sredite so
ciologije, naroito kada je re o poimanju drutvene slojevi
tosti. To znai da tradicionalne socioloke teme ne moemo
rasvetliti bez razmatranja onoga to se doga-a u svako
dnevnom ivotu. Burdije to naroito pokazuje na podruju
stilova ivota i oblika kulturne potronje.

Habitus, praksa, polje: Pjer Burdije

289

2. Pojam prakse Burdije paljivo rekonceptualizuje, pri

daje mu novo (centralno) analitiko mesto i detaljno teoretie o odnosu posmatraa prlema praksi kao predmetu prou
avanja.
3. U vezi s prethodnim stoje metodoloki i epistemoloki
doprinosi - uvaavanje praktinog znanja aktera u gradnji
naune slike; uloga intuicije u sociolokom saznanju; spiral
na (intenzivirajua) refleksivnost, koja vrhuni u autorefleksiji sociologa i sociologije.
1 POJMOVI
1a). Konstruisanje pojmova. - Pogledajmo najpre koji su
to glavni pojmovi koji ine okosnicu Burdijeove teorijske
konstrukcije i ujedno obeleavaju njenu osobenost. Treba
odmah rei da su svi oni duboko relacioni - odreuju se tek
jedan u odnosu na drugi, kao i u stalnom dijalogu sa istorijsH i kulturno konkretizovanom graom.
. Kapital - to su sva dobra, i materijalna i simbolika, ko
ja se prikazuju kao retka i dostojna da im se tei u datoi dru
tvenoj formaciji" (1977, 178), ili efektivno raspoloivi re
sursi i moi" (1979, 128), lako poreklom iz ekonomije,
kapital ovde postaje viefunkcionalan pojam. Burdije razli
kuje nekoliko vrsta kapitala; ekonomski (novac i materijalni
predmeti), simboliki (presti, autoritet, status), kulturni
(kulturno visoko vrednovani obrasci ukusa i potronje), so
cijalni (uspostavljene socijalne veze koje se mogu aktivirati).
Sutinski je vana ideja da su razliite vrste kapitala meu
sobno konvertibilne", dakle mogu se pretvarati iz jedne vr
ste u drugu, po pravilima koja su istorijski odreena i speci
fina za odreeno polje".
Koliina kapitala, koja se moe odrediti kako za pojedin
ce, tako i za drutvene grupacije, na primer klase - koje se
ovom vrednou presudno i odreuju - meri se razliitim
pokazateljima u kojima Burdije nekonvencionalno, ali veo
ma primereno, kombinuje statistike i kvalitativne podatke.
Svaka od velikih Burdijeovih studija (1979; Bourdieu and
Passeron, 1979; Bourdieu, 1984; 1989; 1993) ukljuuje
obimne metodoloke dodatke, u kojima se podrobno opisu
je postupak prikupljanja, analiziranja i vrednovanja podata
ka. Uproeno reeno, .ekonomski kapital meri se visinom

290

5. Sinteze

prihoda, nepokretnom i pokretnom imovinom, kulturni kapi. tal meri se, pre svega, kolskom spremom, kulturnim zna
njima i obrascima ukusa, simboliki kapital - ueem u
procesima odluivanja i zauzimanjem znaajnih poloaja, a
socijalni - brojem i prirodom drutvenih kontakata. Osim
visine pojedinih vrsta kapitala, bitan je i njihov meusoban
odnos u ukupnoj koliini kapitala, kao i drutvena putanja
(trajektorija) - istorijat naina sticanja vrsta kapitala i promena njihove meusobne srazmere.
Polje nije precizno omeen, statian domen" ili pod
ruje", nego dinamino polje sila". Polja su segmenti na
koje se deli inae prazan i uopten pojam drutva". Svako
polje je delimino autonomno u odnosu na ostala, sledi vla
stitu logiku (taj kumulativni proizvod svoje istorije"), odno
sno u njemu se odvija njemu svojstvena igra", sa vlastitim
pravilima. Ono predstavlja sistem objektivnih sila, smeten
u obrazac, sa osobenom gravitacijom"; vie je od agregata
anarhinih delanja, ali manje od rezultata koordiniranog pla
na. U polju se odvija neprekidna konkurencija i borba meu
akterima, koji pokuavaju da ouvaju ili unaprede svoj polo
aj primenjujui razliite strategije, u skladu sa svojim habi
tusom i putanjom. Ulozi u borbama unutar polja jesu kolii
na i vrste kapitala, njihovi razraenski teajevi", kao i granice
samog polja. Polje je uvek dinamino i podlono preobliko
vanju. Ono se ukazuje u viduj strukture verovatnoa (na
grada, dobitaka, profita ili sankcija)", ali uvek implicira jednu
meru neodreenosti (Bourdieu and Wacquant, 1992, 18).
Evo i formalne definicije: polje je mrea, ili konfiguracija,
objektivnih odnosa izmeu poloaja. Ti poloaji su objektiv
no definisani, u svom postojanju i u determinacijama koje
nameu svojim nosiocima, akterima ili ustanovama, preko
njihove sadanje i potencijalne situacije (situs) u strukturi
raspodele vrste moi (ili kapitala) ije posedovanje omogu19

Na metodolokoj strani primene pojma kapitala neke praznine

ipak ostaju. Prvo, mogla bi se dove?Ji u pitanje sama mogunost tako
preciznog izraunavanja koliine, srazmere i dijahronije raznih vrsta
kapitala. Drugo, uprkos presudnosti nevidljivog egrtovanja" (v. ka
snije) za sticanje kulturne kompetencije, visina kulturnog kapitala se
ponegde praktino izjednaava sa formalnom kolskom spremom.
Tree, podvrsta socijalni kapital" ostaje preteno rezidualna kategori
ja, koja nema svoje sistemsko mesto u istraivakoj shemi i vie slui
.za to da se objasne nezgodni" sluajevi.
19

Habitus, praksa, polje: fjer Burdije

291

ava pristup profitima specifinim za to polje, kao i preko

njihovog objektivnog odnosa spram drugih poloaja (domi
nacija, potinjenost, homologija itd)". U savremenirn, veo
ma diferenciranim drutvima drutveni kosmos se sastoji
od nekoliko takvih relativno autonomnih drutvenih mikrokozama, odnosno prostora objektivnih odnosa, koj' su me
sto jedne logike i jedne nunosti, specifinih i nesvodljivih u
odnosu na one koji reguliu druga polja" (Bouraieu and
Wacquant, 1992, 97}. Polje i kapital se ne mogu razdvojiti:
odreena vrsta kapitala je ono to deluje u datom polju, a
granice polja odreene su granicom prostiranja dejstva tog
kapitala. Tokom empirijskog rada sva ta pitanja - ta je po
lje, gde su njegove granice, koje vrste kapitala su u njemu
aktivne - predstavljaju zapravo jedan te isti zadatak. Otuda
istraivaki proces opisuje svojevrsni hermeneutiki krug i
sastoji se od mukotrpnog kretanja tamo-amo (Bourdieu and
Wacquant, 1992, 98, 108).
Pojam polja se suprotstavlja krutom pojmovniku" apara
ta" ili sistema" - tu se Burdije jasno distancira od struktura
listike i funkcionalistike koncepcije (up. 1981, 307-308; Bo
urdieu and Wacquarit, 1992, 102) - jer su borba i istorinost
njegove sutinske d?menzije. Ono to, recimo, Altiser (Althusser) naziva aparatima - poput crkve, drave, ko'ie, stra
naka, sindikata - u stvari su polja u kojima dominantni akteri
nastoje da upregnu oelovanje polja u svoju korist, ali nepre
stano moraju da se ose sa otporom, pretenzijama i nasrta
jima podvlaenih. Strukturalizam, kako ovaj pesirnistiki",
tako i onaj optimistiki", parsonsovski, zauzevi objektivistiko stanovite Boga Oca" koji odozgo posmatra drutvene
aktere kao marionete pokretane koncima strukture (1987, 19),
liava sebe mogunosti da teoretizuje doprinos aktera uslovima koji ih tlae. U pekim istorijskim situacijama jedno polje
se moe pribliiti stanju aparata", to znai okamenjenosti:
vladajui su slomili iponitili svaki otpor potinjenil/ i borba
prestaje. Ali, to je samo granian, pa i patoloki sluaj polja.
U stvarnosti se on nikada u potpunosti ne realizujvi - to je
neostvareni san svih totalitarnih drutava.
Pojmom polja Burdije u kasnijim fazama rada potpuno zamenjuje terminologiju zasnovanu na pojmu klase", koja je u
njegovim prvim radvima jo uvek nosea. Ona se naputa
zato to pogoduje supstancijalistikom pogledu na drutve
ni ivot i doarava sP.ku skupine konkretnih pojedinaca, s ni-

292

5. Sinteze

zom izrazitih svojstava, gde "se mo" shvata kao opipljiva

osobina. Polje, naprotiv, umesto populacije naglaava struk
turu sila, a mo se shvata kao kapital. Ovaj relaciofii, desupstancijalizovani nain razmiljanja, po priznanju samog auto
ra, nije lako pratiti jer je priroda naih podataka "takva da
nam se konfiguracija jednog polja ukazuje jedino preko oso
bina koje nose konkretni pojedinci. Svejedno, Burdije smatra
ovaj pristup jedinim primerenim stvarnosti drutvenog. Nji
me se vie postavljaju pitanja nego to se nude definitivni
odgovori. Pojam polja navodi na istorian, empirijski pristup,
promiljanje iznova u svakom pojedinanom sluaju. Na pri
mer, relativna autonomija zasebnih polja i njihovo uzajamno
uslovljavanje predstavljaju empirijska, a ne teorijska pitanja;
zato se ne mogu unapred razreiti, kao to je to pokuao
marksizam, postulirajui univerzalni primat ekonornskog po
lja (Bourdieu and Wacquant, 1992, 110).
Sledei pojam, kojim'su bbeleeni akteri u odreenom
polju i nosioci odreenog kapitala, jeste habitus. ^-lo je si
stem trajnih, prenosivih dispozicija koji slui kao generativna
osnova praksi, odnosno skup steenih obrazaca miljenja,
ponaanja i vrednovanja koji uspostavlja vezu izmeu dru
tvenih struktura i line istorije. Stie se socijalizacijom u
odreenom drutvenom polaju i implicira subjektivno prilagoavanje tom poloaju. Sastoji se od mentalnih i telesnih
matrica koje praktino usmeravaju delanje - od najautomatskijih radnji (dranje, nain govora, ponaanje za trpezom),
preko osnovne orijentacije u svetu (osnovne sheme klasifi
kacije), do vrednosnih opredeljenja. Ove matrice lee ispod
nivoa svesti, jezika i voljke kontrole, i utoliko su delotvornije. Socijalizacijska uputstva kojima se oblikuje habitus ne
prenose se prvenstveno kroz svest, nego putem sugestija
2

21

22

Drevni latinski izraz habitus u sociologiju je prvi uveo Marsel

Mos (Marcel Mauss).
"
Zanimljivo, iako proces socijalizacije, naroito one primarne (po
rodine), ima kljunu ulogu u ceioj koncepciji, Burdije ne posveuje
posebnu istraivaku panju konkretnim praksama kojima se detetu
usauje odreeni habitus. Umesto toga, on na neki nain uzima kao
gotove" proizvode socijalizacije - recimo, habitusima diferencirane
uenike koji, upravo zbog toga, imaju razliite kolske karijere.
20

21

Burdije poredi ovaj pojam sa dubinskom strukturom" jezika kod

Noama omskog, mada je, za razliku od nje, istorijski konstituisan i
promenljiv.
22

Habitus,

praksa, polje:

Pjer

Burdije

293

sadranih u prividno najbeznaajnijim vidovima stvari, situa

cija ili praksi svakodnevice, koje se bitno tiu telesnosti (dr
anje i nain hoda, gestikulacija, mimika, nain unoenja
hrane) i obinog govora (naglasak, renik, sintaksa). Tako se
strukture habitusa upisuju u telo kao u ivu belenicu"
(1990, 69) preko gotovo neprimetnih sugestija, koje su za
pravo bremenite znaenjem i predstavljaju zapovesti, opo
mene i pretnje. Pote ih jednom usvojimo u detinjstvu, one
nastavljaju da deluju li nama, s onu stranu svesti, ak i kada
se protiv njih bunimo. Nevidljivo i bezglasno nasilje" svako
dnevnih instrumenata socijalizacije manje kazuje detetu ta
treba da ini, a vie to ono jest, i time ga potie da posta
ne i trajno ostane on^to treba da bude" (1992, 33). Habitus
je otelovljena istorija - aktivno prisustvo itave prolosti iji
'je proizvod - internalizovana kao druga priroda i zato zabo
ravljena kao istorija (1990, 56). lako nije do kraja fiksiran, gra
nice njegove fleksibilnosti obeleene su granicama habitusa
agensa socijalizacije, te promenama u drutvenom okrue
nju. Pojam habitusa izumljen je da bi se objasnio paradoks
da ljudsko ponaanje moe da bude orijentisano prema ne
kim ciljevima, bez svesti o tome. Ponaanja dobijaju oblik
sledova koji su objektivno orijentisani prema nekom cilju, a
da nisu nuno proizvod nikakve svesne strategije, nikakve
mehanike determinacije. Akteri, u izvesnom smislu, vie
nabasavaju
na praksu koja je njihova, nego to je izabiru u
jednom slobodnom projektu ili to ih na nju nagoni meha
nika prinuda". To je zato to habitus, steen u odreenim
uslovima, u susretu s tim istim uslovima raa" predviene
prakse, koje doprinose ovekoveivanju istih tih uslova: otuda
iluzija svrhovitosti. Dovoljno je, dakle, da se akteri prepuste
svojoj 'prirodi', to znai onome to je istorija od njih napra
vila, da bi bili 'prirodno' prilagoeni istorijskom svetu s ko
jim se suoavaju, da bi radili ba ono to treba da rade, da bi
Tealizovali budunost potencijalno upisanu u taj svet u ko
jem su oni kao ribe u vodi" (1987, 127-128).
Preko pojma habitusa i njegove prilagoenosti uslovima
svog nastanka, njihove >,prestabilirane harmonije", obja
njava se poklapanje drutvenih i mentalnih struktura", to
je na neki nain vorina taka celokupnog Burdijeovog
opusa. Habitus je ono to morate da postulirate da biste
objasnili injenicu da drutveni akteri, iako nisu racionalni,
jesu razboriti. ... Ljudi nisu budale; oni su mnogo manje bi-

294

5. Sinteze

zsrni ili zalueni nego to bismo to spontano poverovali,

upravo zato to su internalizovali,tokom dugotrajnog i sve
stranog procesa uslovljavanja, objektivne anse s kojima se
suoavaju" (Bourdieu and Wacquant, 1992, 130). Ta konver
gencija objektivnih ansi i subjektivnih mogunosti javlja se,
dakle, kao oseaj za realnost" ili doxa - ono to se uzima
zdravo za gotovo, temelj najneiskorenjivijeg pristajanja uz
ustanovljeni poredak", nereflektovano, praktino, preddiskurzivno znanje, koje nema potrebu da se pravda (kao to
je to sluaj sa ortodoksijom" i heterodoksijom") jer i ne
ukljuuje svest o mogunosti drugaijih verovanja ili druga
ijeg sveta. U doksi se pitanja ne postavljaju; svet sagledan
kroz nju je prirodan" (naturalizo'van), samooigledan, nje
gova proizvoljnost je prikrivena (1977, 164). Na taj nain
dcksa, dakle deo svakodnevne gvesti i prirodnog stava"
prema ivotu i svetu, neposredno sudeluje u reprodukciji
postojeeg poretka.
Sve ovo stoji u vezi sa reformulisanjem pojma klase,
lako taj pojam Burdije kasnije naputa, njegovo relaciono
odreenje i kulturalistiko prelamanje" (Eder, 1993) ostavi
lo je dubokog traga na klasnu anelizu u savremenoj sociolo
giji. Klase, po tom shvatanju, nisu neto to materijalno,
opipljivo postoji, niti ono to izbija na videlo u prolaznim
politikim mobilizacijama. One se konstituiu preko svojih
praksi, koje su eminentno klasifiketorne. Da bi se klase identifikovale, neohodno je razmotriti obine, svakodnevne
prakse njihovih pripadnika, kroz koje se oni dele, grupiu i
pregrupiu. Klasa nije odreena nijednim konkretnim svoj
stvom, niti lancem svojstava koji polazi od nekog fundamentalnog obeleja (kako je to, recimo, u marksizmu), nego
strukturom odnosa meu svim relevantnim svojstvima kroz
keju ta svojstva, kao i njihovi stvarni efekti na prakse, tek
dobijaju znaenje (1979, 118). Pitanje jedinstva i skupnog
delanja pojedinih klasa, koje se u marksizmu tretira kao od
nos izmeu klase po sebi" i klsse za sebe", u debatama
oko klasne svesti" i ideologije" - koje Burdije naziva or23

Privrenost izraena u doksikom odnosu prema drutvenom

svetu jeste apsolutni oblik priznanja kroz nepriznavanje proizvoljnosti,
budui da je ona nesvesna samog pitanja legitimnosti koje proizlazi iz
takmienja oko legitimnosti, dakle iz sukoba meu grupama koje pola
zi, pravo na to da je poseduju" (1977, \B8).
23

Habitus, praksa, polje: Pjer Burdije

295

sokakom - zamenjuje se ovde pojmom orkestracije! habitu

sa. Habitusi pripadnika jedne klase, zbog slinosti^uslova
nastanka, objektivna su slini, i to vie na nivou klasnog
nesvesnog" nego klasne svesti" (Eder, 1993, 64). Otuda, u
datoj vremenskoj tacki, generiu i objektivno sline - orke
strirane - prakse i strategije, ime delanje vie akter u istim
poloajima, bez plana i namere, postaje koordinirano. Ova
kvom postavkom problema izbegava se i funkcionalistiki
objektivizam, po kojem sistem odreuje ponaanje, i individualistiki subjektivizam, po kojem pojedinci raciorvalno bi
raju pravce svog delanja.
Vratimo se problemu prestabilirane harmonije". Dejstvo
habitusa u funkciji reprodukcije postojeeg poretka Burdije
najvie ispituje preko njegove sprege sa kolskim siste
mom, koji, uprkos proklamovanoj demokratiji jednakih
ansi", svojim prikrivenim mehanizmima selekcije i vredno
vanja zapravo uvruje i posveuje prethodno uspostavlje
ne klasne razlike. Nejednako kulturno naslee koje. uenici
donose od kue temeljno predodreuje njihovu kolsku
sudbinu, jer obrazovni sistem primenjuje mnotvo preutnih, nepriznatih kulturnih zahteva koji se mogu zadovoljiti
jedino znanjem steenim van kole, nevidljivim egrtovanjem" u porodici koja raspolae veom koliinom kulturnog
kapitala (Bourdieu and Passeron, 1979, 20). kola, nominal
no posveena uenjb - i to ba one materije koja \d definisana kao gradivo - n a jednom manje vidljivom nivou iska
zuje prezir prema bubanju", kolskom" znanju, rigidnosti"
itd., a visoko vrednuje kreativnost", fleksibilno??", slo
bodno miljenje" i slino (v. isto tako Bourdieu 1984; 1989).
Posledica je usklaenost individualnih aspiracija i objektivne
verovatnoe ivotnog postignua za pripadnike odreene
klase: deca, odrastajui, polako ue da i ne ele nita vie
od onoga to je za "pripadnike njihove klase realrib da e
postii, ime se klase i objektivno reprodukuju. Svaka us
pela socijalizacija tei da proizvede aktere koji postaju sauesnici u vlastitoj sudbini" (1989, 69).
Posle viestruke primene ovog modela na analizu repro
dukcije klasnih hijerarhija, Burdije istu logiku prcnalazi u
ovekoveivanju jednako hijerarhijske podele izmeu mu24

Setimo se Vilisove analize procesa kojim sinovi radnika i sami

postaju radnici (VVillis, 1.977).
2 4

296

5. Sinteze

kog i enskog pola (Bourdieu, 2001). Muka dominacija, taj

fenomen smeten duboko u doksu, koji opstaje uprkos
mnogobrojnim strukturnim: promenama drutava tokom
istorije, za Burdijea je izvrstan primjer te paradoksalne potinjenosti, uinak onoga to zovem[o] simbolika nasilje,
nasilje blago, neosjetno, nevidljivo, ak i za njegove rtve"
(2001, 5). Najvanija osobina polne podele i postojeih od
nosa meu polovima jeste njihovo samoprikazivanje kao
prirodom prouzrokovanih; a zapravo, na delu je naturalizovana drutvena konstrukcija koja najvei deo svoje, ilavosti
duguje upravo uspenom polaganju prava na legitimaciju
prirodom. Stoga je glavni zadatak ,,obesprirodi[ti],' istorizujui ono to izgleda kao najprirodnije u drutvenom poret
ku" (2001, 9). Polne kategorije i identiteti tiu se seksualno
sti, dakle izrazito intimnog, telesnog iskustva. Zato se
drutveni konstrukti polnosti, jo i vie nego klasne distink
cije, upisuju, posredstvom polno obeleenih habitusa, u sa
ma tela pojedinaca pripadnika jednog ili drugog poja: biolo
ki, kulturni i psiholoki elementi ujedinjuju se u zaveri" da
polna podela deluje kao prirodna (2001, 8). Budui da je
veitost" kategorija mukog i enskog, kao i njihovog od
nosa nejednakosti, mogla biti postignuta jedino ozbiljnim
radom na ovekoveivanju, u kojem su uestvovale ideologi
je, religije, drave i drutvene ustanove, treba rekojistruisati istorijat tog istorijskog rada dezistorizacije" (2001, 114).
Ono to je veoma vano,' i to Burdijea odvaja od idolatrijskih", kao i od nekih feministikih struja u sociologiji svakodnevice, jeste da se ene ovde shvataju kao ravnopravni
uesnici u tom radu dezistorizacije", odnosno u stvaranju i
perpetuiranju sopstvene drutvene inferiornosti.; Umesto
da, naizgled velikoduno, idealizujemo ugnjetene - ene,
kao i radnike, rasne manjine i slino - treba hrabro da ukaemo na sve negativne posledice postojeih odncsa moi,
ukljuujui i one osobine potinjenih kojima oni sami dopri
nose svom jarmu (2001, 157).
Insistiranje na prestabiliranoj harmoniji" izmeu mental
nih i drutvenih struktura, te mali prostor koji se doputa
promeni ili varijaciji u habitusima, pribavili su Burdijeu
oznaku radikalnog drutvenog deterministe, koji ne doputa
niti individualno oblikovanje vlastite sudbine, niti. na poj
movnom nivou nudi orua za promiljanje bilo kakve dru
tvene promene. On te kritike odbacuje kao plod nerazume1

Habitus, praksa, polje: Pjer B'irdij'e

297

vanja. U pomalo hegelovskom duhu, ali sa jednim emancipatorskim obrtom, Burdije tvrdi da je zadatak sociologije da
razotkrije drutvene mehanizme i zakonitosti, koje su - za
razliku od onih u fizikoj prirodi - istorijskog karaktera, pa
prema tome deluju samo pod usiovom da se u njih ne interven;e: oni autonomno operiu samo ako ostaju ispod ni
voa svesti. Nauka registruje uvek samo tendencijske zakone
skrivene u logici jedne odreene igre" i time denaturalizuje
i defatalizuje drutveni svet. Upravo dovoenjem tih meha
nizama do svesti, njihovim izvlaenjem na svetio dana, raz
bija se lanac nunosti i oivara prostor slobode: Zakon koji
nije spoznat je priroda, sudbina; ... zakon koji je spoznat po
javljuje se kao mogunost slobode" (Bourdieu, 1993, 25).
Burdije ide i korak dalje, ukazujui na to da se uestalost i
otrina ovog tipa kritike duguju nespremnosti drutva da se
suoi sa razotkrivanjem istine o sebi i sa razbijanjem demo
kratskih iluzija - naroito meu intelektualcima, koji imaju
posebne investicije u ideologiju individualne autentinosti i
izbora.
1b). Primena pojmova: svakodnevne prakse kao konstituens drutvenih klasa. - Kulturalistiko prelamanje" pojma
klase i praenje mehanizama reprodukcije na konkretnom
materijalu predmet su najpoznatije Burdijeove studije, La
distinction (1979). Ovo svoje delo Burdije naziva doprino
som razmiljanju o drutvenim klasifikacijama" i, u vezi s ti
me, o poklapanju drutvenih i mentalnih struktura". Taj
pravac zainju Dirkem i IVios (Durkheim et Mauss, 1968), ko
je Burdije izriito priznaje kao nadahnue (Bourdieu and
Wacquant, 1992, 12). Studija je dobila naziv po svom noseem pojmu, koji iskazuje primarnost relacije - zato to e
drutveni identitet definie i afirmie u razlici" i odreen je,
osim svojim intrinsinim svojstvima, jo i vie svojim polo
ajem u sistemu razlika, dakle, i svim onim to on nije, a na
roito svim onim emu se suprotstavlja (1979, 190).
Relaciosia priroda (klasnog; identiteta, kako ga poima Bur
dije, jedna je od manifestacija!refleksivnosti kao opte osobi
ne njegovog misaonog postupka. Tu se nerazmrsivo prepiiu
objektivno", injeniko stanje (drutvena raslojenost) i per25

lako se ova knjiga, kao i termin koji ini njen naslov, kod nas
obino navodi kao Razlika (knjiga nije prevedena na na jezik) ovde e
se i za jedno i za drugo, preciznosti radi, ipak koristiti re distinkcija".
25

298

5. Sinteze

cepcija tog stanja, na raznim takama drutvenog prostora.

Sociologova (spoljanja, posmatraka) operacija klasifikovanja ima svoj ekvivalent u drutvenoj praksi, a njegove tipolo
gije su esto samo rafinirani oblici laikih klasifikacija (^979,
192). Habitus generie ne samo prakse/proizvode nego i su
dove kojima se te prakse/proizvodi konstituiu kao sistem distinktivnih znakova, odnosno habitus je, istovremeno, gene
rativno naelo praksi, podlonih objektivnom klasifikovanju, i
sistem klasiranja (principium divisionis) tih praksi (1979, 190).
I pre i tokom analize drutvene raslojenosti moramo imati na
L'mu da su sistemi klasifikacije - naela razlikovanja - i sami
ulozi u igri", u borbi koja se odvija meu pojedincima i gru
pama, kako kroz rutinske svakodnevne interakcije, tako i kroz
transakcije u podrujima posebno namenjenim sueljavanju
(politika, kultura). Prema tome, nema unapred odreenih na
unih" kriterijuma razvrstavanja, i zato je sociologija znanja
uvek i politika sociologija, odnosno sociologija simbolike
moi (Bourdieu and Wacquant, 992, 14).
Glavni predmet Distinkcije jesu diferencijalne svakodne
vice - shvaene kao stilovi ivota - razliitih drutvenostrukturnih grupa. Temeljna kategorija jeste ukus (gout): sklo
nost i sposobnost za (materijalno i/ili simboliko) prisvajanje
jedne odreene klase klasifikovahih i klasifikujuih objekata
ili praksi i generativna formula koja predstavlja ishodite sti
la ivota, objedinjenog sklopa distinktivnih preferencija koje,
u okviru specifine logike svakog od simbolikih potprostora, kao to su nametaj, odevanje, jezik ili telesni hexis, izra
avaju istu ekspresivnu nameru" (1979, 193). lako se ukus
doivljava kao neto veoma linoj slobodno izabrano, i osea se na dubokom telesnom (utrobnom") nivou - pre svega
negativno, kao dgout, gaenje./ odbojnost prema suprot
nim ukusima (kao kad se kae To je da povrati!") - Burdije
nastoji da pokae njegovo duboko drutveno poreklo. Mno
go vie od deklarativnih mnjenja, jednu klasu objedinjuje ne
posredna privrenost odreenim ukusima i antiukusima,
simpatijama i averzijama, fantazmima i fobijama, koja je upi
sana u najdublje slojeve habituse" (1979, 83). Burdije prati ispcljavanje habitusa kroz prakse u nekoliko oblasti: u oblasti
ishrane (vrste hrane, nain pripreme, vrste i koliine pia,
nain konzumiranja i pratei rituaii), kojoj posveuje najveu
p-nju jer je odnos prema hrani, toj arhetipskoj formi kul
turnog dobra", najtemeljnije obojen primarnom socijalizaci1

Habitus, praksa, polje: Pjer Burdije

299

jom i najdue preivljava promene u uslovima ivota zato to

primordijalni ukusi j[.iskonske hrane iz prvobitnog,-majin
skog" sveta upornoUstrajavaju (1979, 85); zatim, u odnosu
prema te/u, briga o telu (kozmetika, nain odevanja, predsta
va o lepoti), sport i rekreacija (uz klasnu obeleenoEjt razlii
tih sportova), telesho dranje; u oblasti kulture razmatraju
se kulturno znanje (poznavanje legitimne" kulturne,>atine i
sigurnost suda ukusa) i kulturna praksa (potronja kulturnih
proizvoda i sopstveno kulturno stvaralatvo). U pbzir se
uzimaju jo i ureenje kunog enterijera; provoenje slo
bodnog vremena, praenje medija.
Na osnovu ispitivanja praksi u ovim oblastima, a.korienjem podataka prikupljenih u seriji anketa, Burdije pravi tri
idealna tipa stila ivota. Osnovni kontinuum po kojem se
stvarno postojee varijante rasporeuju gradi se na opozici
ji izmeu dva pola: ukusa luksuza ili slobode (svojstveni po
jedincima i grupama koji su proizvod materijalnih uslova
egzistencije definisanih distancom prema nunosti, dakle
slobodom) i ukusa nunosti (kod onih pritisnutih egzistenci
jalnim potrebama) (1979, 198). Ti polovi su odreeni nizovi
ma opozitnih atributa koje grade koordinatni sistem graan
skog morala i estetike: s jedne strane - retko, istaknuto,
probrano, jedinstveno, ekskluzivno, drugaije, neamenljivo, neuporedivo, originalno; a sa suprotne strane - raspro
stranjeno, vulgarno, banalno, bilo kakvo, obino, pfoseno,
uobiajeno, trivijalno (1979, 485). ivotni stil krupne buro
azije najvie se pribliava prvom polu, radniki (narodski")
drugom, dok su srednje klase izmeu.
a) Buroaski stil ivota se oznaava simbolikim .nazivom
oseaj distinkcije".: U ovoj grupaciji razlikuju se dva frakci
je - krupna buroazija i intelektualci - koje su odreene obr
nutim o d n o s o m izmeu ekonomske i kulturne komponente
26

27

Jedan moguan rezime: Narodske klase smetaju ishranu na

stranu supstance i bitka, a buroazija, koja odbacuje razlikovanje iz
meu unutra i spolja, kod kue i u gostima, svakodnevnog :. van-svakodnevnog, u ishranu v^ uvodi kategoriju forme, privida." 2uroaski
obed nastoji da prikrije telesnu prirodu same aktivnosti (1979, 222).
Potronja kulturnih dobara je najistiji vid prisvajanja zarad priba
vljanja profita distinkcija srazmernog retkosti instrumenata ne ophodnih
za njegovo prisvajanje", a time i profita legitimnosti, koji je profit par excellence, jer se sastoji u tome da se oseamo opravdani da postojimo,
onakvi kakvi smo, da se oeamo savreni {eomme ilfaut)" (1^79, 252).
26

27

300

5. Sinteze

u ukupnoj koliini kapitala kojim raspolau. Distinkcija",

razlikovanje, predstavlja glavnu buroasku strategiju. Ideja
ukusa" je tipino buroaska ideja jer implicira samom svo
jom definicijom slobodu i mogunost izbora - neodvojiva
je od ideje slobode; zato je ukus nunosti" paradoksalan
pojam (1979, 199). Jedno od sutinskih svojstava distinkci
je jeste odsustvo namere: oni koji su njome obeleeni su
diskretni, umereni, uzdrani; dok se skorojevii samorazotkrivaju nametljivou, upadljivou, pretencioznou, e
ljom da se prikau (kao nosioci distinkcije), to opat izaziva
prezir elite: Oni koje smatraju nosiocima distinkcije imaju
povlasticu da se ne moraju uznemiravati oko svoje distink
cije: oni u tome mogu da se "pouzdaju u objektivne-.mehanizme koji im obezbeuju distinktivna svojstva, i u svoj 'ose
aj distinkcije' koji ih udaljgva od svega to je '-obino'"
(1979, 278). Da bi se prikrili drutveni inioci u formiranju
ukusa i sposobnosti prisvajanja kulture, buroaskastrategija pribegava naturalizaciji" - gleditu po kojem su ukusi
neto priroeno" - koj je vaan izvor klasnog-rasizma"
(1979, 199).
Nalazimo se na terenu gde se estetika povezuje politi
kom sociologijom, kojeg, smo se ve dotakli u po.glavlju o
savremenim teoretiarima kulture. Burdije, poput njih, insi
stira na tome da celokupan pojam kulture" nije socijalno i
ideoloki neutralan. Posebno mu je stalo da ukae na njego
ve interesne korene i ulogu iluzije o kulturnoj demokratiji u
reprodukciji drutvene raslojenosti. Batina kulturnog bla
ga koje su prethodni narataji nagomilali i zavetli, mada
se teorijski nudi svakome, zapravo pripada jedino onima ko
ji su obdareni sredstvima za njegovo prisvajanje. S obzirom
na to da kulturna dobra mogu razumeti i posedovati samo
oni koji raspolau kodom koji omoguava deifrovanje
dovoljno je dopustiti zakonitostima kulturnog prenoenja da
slobodno dejstvuju i posledica e biti ta da se kulturni kapi
tal pridodaje na kulturni kapital i tako se reprodukuje struk
tura raspodele kulturnog kapitala meu drutvenim klasa
ma" (1973, 73). S tim u vezi, Burdije raskrinkava estetiku
utemeljenu na ideji bezintefesnog dopadanja" kao ideolo
giju intelektualaca, tog dominiranog dela dominantne klase
koji je svojim strukturnim po'oajem predodreen da nalazi
poseban interes u bezinteresnosti", u tenji ka onome to
navodno ne donosi nikakvu neposrednu materijalnu korist, i
!

hibitus, praksa, polje: Pje - Burdije

301

u oseanju sopstvene uzvienosti zbog takvog stava (1979,

7.30). Analizirajui klasinu estetiku, u tekstu pod simptomatinim naslovom Elementi jedne 'vulgarne' kritike 'istih'
kritika" (1979, 565-585), Burdije ukazuje na njen kcren u
preziru prema neistom" ukusu aisthesisa, prostog i primi
tivnog zadovoljstva ula, koje je lako i svima dostupno. Mi
saone opozicije (duhovno/t'elesno, isto/neisto, kultura/pri
roda) imaju svoj pandan u drutvenoj suprotnosti, izmeu
kultivisane buroazije i. naroda, tog fantazmatskog mesta
nekultivisane prirode, varvarstva predanog istom uitku"
(1979, 572). Promicanje ideje istog" zadovoljstva ima pre
tenziju - i to je pravi ulog u'estetikim raspravama - da pre
ko nje definie ono to je istinski ljudsko i da monopol na
ljudskost" dodeli samo nekima. Podela koja se implicira je
ste izmeu onih koji su samo priroda i nita vie, i onih ko
ji svojom sposobnou da vladaju sopstvenom biolokom
prirodom afirmiu svcju legitimnu pretenziju na vladanje
djutvenom prirodom" (1979, 573). Zapaamo paralelu s ar
gumentacijom idolatrijskih" koncepcija svakodnevnog i
vota, koje ukazuju na interesnu ukorenjenost estetikih su
dova i njihovu povezanost sa odnosom prema narodu".
Meutim, dok paralela postoji u pogledu kritikog, razobliavajueg momenta, Burdije ne pravi onaj drugi korak - ka
obogotvoravanju pukog" samo zato to je puko.
b) Ukus srednjih klasa oznaava se kao kulturna dobra
volja". Srednji slojevi su najee rtve alodoksije" (heterodoksije koja se ivi u iluziji ortodoksije"; 1979, 370) - prihvatanja legitimnosti dominantne kulture, uz odsustvo sred
stava za njeno prisvajanje. Rezultat je osrednja kultura"
meavine i prilagoavanja koju, meutim, ne treba shvatiti
u;supstancijalnom smislu konkretnih sadraja, nego u relacionom smislu osobene vrste odnosa prema kulturi. Ovaj
ukus jo uvek uva neki oseaj distinkcije i konstituie se
nasuprot vulgarnosti niih klasa. Najkrupnija razlika u odno
su na distingvirani" stil jeste ulaganje svesnog i eksplicitnog truda u ispravnost" izbora, formi i postupaka (tzv. hiperkorektnost).
c) Radnitvo i seljatvo ive ivotom koji je izbor nu
nog". Ove grupe su oblikovane nunou u kojoj su odra
sle i u kojoj ive, ak i kad protiv nje ustaju. Upravo to zabo
ravljaju leviarski agitatori, poreklom po pravilu iz drugih

3C2

5. Sinteze

klrisa, kad zameraju radnitvu zbog poslunosti. Ovaj je

stil obeleen realizmom izbora (jednostavno, skromno, is
pravno) i odbacivanjem simbolikih investicija, koje se u ta
kvim ivotnim uslovima ne isplauju. Prakse i objekti se
svode na korisnost, na tehniku funkciju. Jedina eksplicitna
norma narodskog ukusa jeste naelo saobraavanja"
(1879, 443). elja za distinkcijom je ovde greh jer je nerealr
na: ujednaavanje i solidarnost su preduslov opstanka, to
prpuzrokuje sankcionisanje individualnosti i svega to od
skae (ta si digao nos, misli da si bolji od nas"), lako se
sa dominantnom kulturom i njenim velianjem beskori
snih" znanja sudara kao sa neim potpuno stranim, ovaj joj
uk;js nikad do kraja ne odrie legitimnost (osim u pogledu
ishrane, gde se dri svojih navika). To, meutim, ne mora
povlaiti i priznavanje politike legitimnosti.
Ukratko, Burdijeovo kulturalistiko prelamanje" tradicionc'ne klasne teorije moe se saeti u tri take: 1) odustaja
nje od modela baze i nadgradnje (u savremenom drutvu
kulturni resursi dobijaju sve vei znaaj za odreivanje zani
manja, time i drutvenog poloaja, odnosno ljudska radna
snaga je sve vie odreena kulturnim kapitalom kojim ras
polae); 2) smetanje procesa reprodukovanja objektivnih
klasnih poloaja u klasnospecifine kulturne prakse (sudovi
o 'epom, dobrom i pravednom); 3) refleksivnost (analiza
mora da ukljui - teorijski i laiki - diskurs o klasama kao
deo same klasne stvarnosti) (Eder, 1993, 64-77).
Drugo to treba istai kada je re o doprinosu Distinkcije
sociologiji svakodnevnog ivota jeste oigledna diferencijaci
ja unutar pojmova kao to su svakodnevica", zdrav razum",
doksa" itd., koji su kod drugih ai-tora preesto apstraktnoapsolutizovano objedinjeni, dakb, desociologizovani. Kod
Burdijea, naprotiv, nije posredi tuliko suprotstavljanje do28

29

I ovde vidimo, dodue neto blau paralelu sa idolatriarima",

al na drugim osnovama (ovde se govor' o raskoraku u habitusima kao
izvoru nesporazuma) i bez izvlaenja zakljuka o besmislenosti, istorijskuj tetnosti i moralnoj sumnjivosti ernancipatorskih pokuaja. Ba
naprotiv - kao to svedoi Burdijeov lini politiki angaman.
Eder nastavlja u burdijeovskom duhu, propitujui drutvene
osnove artikulisanja, i politike aspekte upotrebe, razliitih vienja
strukture modernih drutava, kao to su hipoteze o nestanku klasa" ili
o poburujenju radnitva" koje, iako se predstavljaju kao neutralni
oBisi stvarnosti", nikad nisu samo to. r
28

29

Habitus, praksa, polje: Pjer Burdije

303

mena svakodnevnog",drugim domenima drutvenog i li

nog ivota, koliko suprotstavljanje jedne" svakodrievice
drugim" svakodnevicama, s tim da se, u simboliki i mate
rijalno strukturisanoj drutvenoj stvarnosti, uspostavlja svo
jevrsna hijerarhija sv&kodnevica" u kojoj svakodnevni ivot
nekih ljudi ima prednost nad svakodnevnim ivotom drugih
ljudi (Jacvno, 1997, 1G3). Zdrav razum, takoe, nije za Burdijea oblast zajednikiil znaenja, koja dele svi lanovi jed
nog drutva bez razlike: raspored graninih linija izmeu te
meljnih odrednica zdravorazumsko-praktinog odnoenja
prema svetu (npr. izmeu stvarnog i nestvarnog, mogjnog
i nemogun og,~ ra zu nrnog i nerazumnog~pri kl acf nocp neprikladnog itd.) jasno je diferenciran u skladu s poloajem u
drutvenom prostoru. 'Kao to je naznaeno u poglavlju o
marksistikim teorijaVha, svest o drutvenoj raslojenosti
svakodnevica i eksplicitna obrada tog pitanja postoje jedino
u onom pravcu razmiljanja o svakodnevnom ivotu koji, u
krajnjoj liniji, vodi poreklo iz marksizma, a kojem pripada i
Burdije.
2. PRAKSA

i:

Praksa, sredinji pojam Burdijeove prakseologije", za

nas je ovde dvojako zanimljiva.
a) Praksa, kao sve oho to ljudi rade u svojoj svakodnevici - ona funkcionie kao neka vrsta imperijalnog pojma osobena je i kvalitativno razliita od analitikog pogleda, to
ima vanih posledica po epistemologiju drutvenih nauka.
b) Ali i nauna praksa je posebna vrsta prakse, koja se mo
e i mora podvrgnuti analizi kao takva, to se opet uliva u temu
refleksivnosti. Burdije priznaje inspirisanost Marksovorrnil te
zom o Fojerbahu, koja Spoziva na to da se od idealizm&preuzme aktivni i stvaralaki momenat delanja i da se on shvati kao
konkretna, ulna ljudska delatnost. Burdije, ipak, bira da govo
ri naprosto o praksi" (fkatique) umesto o praxisu jer je ovaj
potonji pojam (bar u francuskom miljeu") optereen - sto je
paradoksalno - teorijskom emfazom, ambicioznou i intelek
tualnim prtljagom pomodnog marksizma (1987, 33).
' Praksa (ili prakse - Burdije naizmenino koristi jedninu i
mnoinu) jeste ono tri ljudi rade u svom praktinom'- da
kle neteorijskom, nereflektovanom - odnoenju prema 'svetu,

304

5. Sinteze

a naroito naini na koje pokuavaju da poboljaju svoju si

tuaciju, ili spree njeno pogoravanje, u uslovima datog po
lja, u datoj vremenskoj taki; Najkrae reeno, praksa je re
zultat interakcije habitusa i polja, to se na jednom mestu
(1979, 101) prikazuje ak u vidu formule: habitus x kapital +
polje = praksa. Pojmom prakse Burdije pokuava da uhvati
intencionalnost bez intencija, znanje bez saznajne namire,
predrefleksivno, ispod-svesno ovladavanje koje akteri stiu
nad svojim drutvenim svetom kroz trajnu uronjenost u nj"
(Bourdieu and Wacquant, 1992, 19). U skladu sa svojim optim antidihotomizmom, on odbacuje i suprotnosti kao to
su telo/duh, razum/senzibilitet, subjekt/objekt, za sebe/po
sebi, i u tome se nadovezuje: na Merlo-Pontijevu iieju o su
tinski telesnoj prirodi pr^dobjektnog dodira izmeu subjekta
i sveta. Telo je tu izvor praktine intencionalnosti, izvorite
intersubjektivnog znaenja utemeljenog u predobjektnom ni
vou iskustva". Zato Burdijeova sociologija inkorporira feno
menologiju pretpredikativnog jedinstva sveta i ivota, polaze
i od socijalizovanog tela" (setimo se upisivanja habitusa u
telo kao u ivu belenicu"). Meutim, on se od Merlo-Pontfja bitno udaljava utoliko to ne ostaje na subjektivistikom
shvatanju praktinog smisla, nego istrauje i drutvenu ge
nezu njegovih objektivnih struktura i uslova funkcionisanja
(Bourdieu and Wacquant, 1992, 20).
Razlikovna obeleja prakse jesu konfuznost i nei?vesnost,
zbog toga to se ona ne temelji na nizu svesnih i postojanih
pravila, ve na praktinim shemama, mahom neprozirnim za
one koji ih poseduju, koje variraju u skladu sa logikom situacije
i nepopravljivo deliminim stanovitem aktera. Zato su proce
dure praktine logike retko kad sasvim koherentne, a\l i sasvim
nekoherentne (1990, 12). Dok ekonomske i ekonomistike teo
rije (npr. teorija racionalnog izbora) priznaju i univerzalizuju je
dino materijalni, novani interes, on je samo jedan od mnogih
mogunih kojima se akteri praktino rukovode. Postoji jedna
ekonomija praksi, um imanentan u praksama, ije 'poreklo' ne
lei ni u 'odlukama' uma shvaenog kao racionalni proraun,
ni u determinacijama mehanizama spoljanjih i superiornih u
odnosu na aktere"; praksa je ^racionalna" kada je najprikladni
ja za postizanje ciljeva upisanih u logiku odreenog polja, uz
najmanje trokove" (1990, 50).
;
Bitna sastavnica prakse jesu strategije", pojam-koji Bur
dije uvodi u svojim ranim antropolokim studijama kabilske

Habitus, praksa, polje: Pjer burdije

305

zajednice u severnoj Africi i branog trita u svom zaviaju,

Bearnu na Pirinejima (1977; 1990). Njegov pojam strategije"
nema onaj jak prizvuk proraunatosti koji je uobiajen u' an
glosaksonskoj upotrebi, gde se taj pojam izjednaava sa in
strumentalnim delanjem, suprotnim normativnom (v. npr.
Alexander, 1982; Lofland [ed.J, 1978; pa i kod Habermasa, u:
19J36; 1987). Kod Burdijea, strategije" slue kao zamena za
pojam pravila" koji, sa svojom neizbenou i statinou,
nije primeren stvarnoj prirodi drutvenog ponaanja. Osim
toga, gostoljubiv kakav ve jeste" (1977, 22), pojam pravila
mesa stanovite aktera i stanovite posmatraa jer naizmenino oznaava i pravilnost imanentnu praksama" (izraenu,
na-primer, statistikom loorelacijom), i model" koji nauka
konstruie da bi tu pravilnost objasnila, ili pak normu" koju
akteri svesno ispovedaju \ slede (1990, 38). Strategije su polusvesno ocrtavanje pravca delanja i sleda koraka, s posebnir* naglaskom na vremenskoj dimenziji, u okolnostima manje-vie vrstih materijalnih i simbolikih struktura koje
definiu prostor i granice mogunosti. Kao to Burdije poka
zuje na grai o ugovaranju brakova kod Kabila, i u zvanino" najvre strukturisanimj ritualnim razmenama postoji
manevarski prostor u kojem akteri, manipuliui tempom,
intervalima izmeu koraks> kao i konkretnim izborom izmeu
nekoliko normativno propisanih varijanata ritualnog odgo
vora, nastoje da izvuku" to vie za svoju stranu.
Pojam prakse u smislu koji je najblii Burdijeovom najpre
se javio u etnologiji/antropologiji, tom nusproizvodu koloni
jalizma, ali samo kao praksa Drugih". Ovaj pojam imao je
udcla u nastanku lika primitivca", tako to je posmatra iz
teorijskog stava sagledavao logiku primitivne" prakse, ne
shvatajui da posredi nije razlika u kulturama, nego u stano
vitu: to to je posmatrap, i pripisivao primitivcu", bila je lo
gika svake prakse, prakse uopte (Bourdieu, 1993, 15; 1990,
19), Ovo nerazumevanje je, ujedno, ishodite vetakog i ne
potrebnog razgranienja izmeu sociologije i antropologije.
Time dolazimo do bitne take reza izmeu praktinog i
analitikog. esto citirajui Marksovo upozorenje da se ne
srne logika prakse zameniti praksom logike", Burdije ne30

Uzgred, zanimljivo je da je delo u celosti posveeno praktinoj

logici delanja (Le sens pratique) jedno od malobrojnih isto teorijskih
Burdijeovih radova.
,
,
3 0

306

5. Sinteze

prestane- naglaava da je pogled posmatraa drugaije pri

rode, drugaijeg epistemolokog reda od praktinog pogle
da aktera. Analiza menja prirodu prakse ve samim tim to
totalizuje, to nudi sinoptiki uvid, dok se praksa uvek odvi
ja kroz pojedinane poteze smetene u vremenski sled. Ka
da ignorie kvalitativnu promenu koju namee praksi i nje
nim proizvodima, dakle logiki preobraaj koji obavlja nad
svojim podacima, analitiar mea stanovita i upada u niz
greaka, recimo traga za odgovorima na pitanja koja prak
sa sama nikad ne postavlja, zato to nema nikakvu potrebu
da ih postavi, umesto da se pita .nije li sutina prakse upra
vo u tome to iskljuuje takva pitanja" (1990, 82). Kada se
akter podvrgne direktnom ispitivanju (npr. u anketi, ili u ulo
zi informanta) o razlozima svog ;i tueg postupanja, od nje
ga se trai da napusti svoj praktini odnos prema praksi i
pone da o njoj razmilja; ali u istom trenutku on prestaje
oa bude u stanju da izrazi njenu istinu - a njena istina je ne
upitnost. Refleksija, po pravilu, zapoinje onda kad automa
tizmi dozive slom. U nedoumici kako da pretoi sadraj
praktine svesti u diskurs, informant esto pribegava kvaziIgalistikom ili kvazigramatikorr. jeziku pravila i zakona, tipa
obiaj nalae da
pravilo je da ..." i slino, ime se izneverava sutina prakse (1990, 9Tf. Drutvenonauno znanje
(recimo, antropoloki rodoslovi) ima drugaiji status od lo
gike prakse: njegovi sadraji nisu i sadraji svesti aktera ko
jima se ovi svesno rukovode, nego se prema praksi odnose
kao to se mapa odnosi prema praktinom oseaju za pro
stor (1990, 35). Otuda sociolog ne srne zaboraviti da njegov
govor o drutvenom svetu nije kopija stvarnosti, nego pri
pada jednom drugom ontolokom nivou i uvek podrazumeva jedno sve se odvija kao da ..." (1987, 127).
Drutveno delanje Burdije poredi sa igrom (u znaenju ga
me) ili sportom, a rukovodee naelo praktine logike sa ,,oseajem za igru". Taj oseaj se sastoji u praktinom ovladavanju
logikom ili imanentnom nunou jedne igre, koje se stie is
kustvom igre i koje funkcionie s onu stranu svesti i diskursa"
("987, 77). Za razliku od sporta, u ivotnu" igru ovek ulazi
31

. Poput niza drugih teoretiara svakodnevne prakse, i Burdije kao

p^mer praktine logike pominje mehanizam gradnje epskih pesama
kod junoslovenskih narodnih pevaa - praktino ovladavanje elemen
tima i pravilima njihovog kombinovan;a, bez svesnog uenja napamet
i reprodukovanja - koji je identifikovao;Albert Lord (Lord, 1990).
31

307

Habitus, praksa, polje: Pjer Burdije

bez svesti o njenoj prirodi, raa se u igru, i sa igrom", i utoliko

su odnosi investiranja (illusio) bezuslovniji. Akter nijesvestan
procesa uenja kroz koji prolazi i nema jasno znanja o logici
funkcionisanja polja {.vrste i vrednost kapitala, naini njegovog
stvaranja i razmene),-o preutnim zahtevima na koje pristaje
samim tim to uestvuje i o vlastitim postupcima kojima per
petuira i igru i polje (1992, 41; 1990, 67). Praktino, pfsdrefleksivno, automatsko verovanje, koje ukljuuje odsustvo spozna
je, preduslov je za uee u polju i ujedno njegova posledica;
to je manje stanje dutia ili skup dogmi, a vie jedno stanje tela", te ive belenice" (1990, 69).
3. EPISTEMOLOGIJA'

Tri su osnovna momenta Burdijeove epistemoli>gije ne

posredno relevantna za sociologiju svakodnevnog ivota.
a) Prvi se neposredno nadovezuje na razradu pojma
prakse i tie se odnosa izmeu praktine i analitike svesti.
Praktino znanje ulazi u razmatranje u dva oblika: kao ono
koje pripada sociologu i ono koje pripada akteru. Oba imaju
vanu i precizno ocrtanu ulogu u logici istraivanja; Rezimi
rajui unapred, moemo rei da praktino (laiko, uesniko, domorodako") znanje predstavlja neizostavan izvor
saznanja u sociologiji, ali je njegov odnos prema sutin
skom zahvatu nauke obeleen osobenim epistemolokim
raskidom". Na ovaj nain Burdije eli da napravi otklon od
oba uobiajena iskrivljenja istine drutvenog" - i sbjektivistike i objektivistike jednostranosti.
Burdije rado priznaje nekonvencionalnu otvorenost pre
ma sociologovom opstvenom uesnikom znanju: ,,kontrolisana intuicija", ,/crpljenje praktinog znanja o drutve
nom svetu" ili manje-vie kontrolisan oblik prednaunog
znanja o objektu kojim se bavimo" sainjava vaan deo so
ciolokog rada. Upravo u tome, tvrdi Burdije, lei istinski iz
vor nezamenljive plodnosti empirijskog istraivanja. Istrai
vake operacije prisiljavaju na ekspliciranje i formaizovanje
implicitnih kriterijuma obinog iskustva, to omoguava lo
giku kontrolu naih vlastitih pretpostavki. Istraivanje se
sastoji od skupa uzastopnih izbora koji se obavljaju u du
gom vremenskom rasponu i nikada u savrenoj epistemolo
koj transparentnosfi. No, saznavanje drutvenog sveta crpi

308

5. Sinteze

iz izvorne intuicije" samo zato da bi s njom raskinulo: preduslov konstituisanja objekta; analize jeste raskid s& lanim
oiglednostima neposrednog shvatanja", koje Usavreni
metodi, poput naprednih statistikih tehnika, kada se koriste
bez refleksije, svojom patvorenom istananou" samo
uvruju, umesto da ih razobliavaju (1979, 21). Spoznaja
drutvenog sveta mora uzet! u obzir praktino znanje o tom
svetu, koje joj prethodi i koje ona ne srne propustiti da
ukljui u svoj objekt, iako se. u prvi mah, mora konstituisati
nasuprot deliminim i zainteresovanim reprezentacijama
koje prua to praktino znanje" (1979, 544). Ovo mora doi
pre analize praktinog razumevanja sveta sa subjektivnog
stanovita, to je direktno suprotno zahtevima interpretativnih pravaca. Ako se vratimo na formulu konstruktivistikog
strukturalizma", mada su oba njena momenta jedr.ako neo
phodna, oni nisu i ravnopravni jer se epistemoloki prioritet na jedan po samopriznajnju-dirkemovski nain - dodeljuje
objektivistikom raskidu, na tetu subjektivistikog razume
vanja (Bourdieu and Wacquant, 1992, 11).
Meutim, epistemoloki raskid" sa prvobitnim intuicija
ma ne obavlja se kao trenutni in, ve se odvija kroz jedan
dugotrajan dijalektiki proces u kojem intuicija, realizujui se,
sebe analizira i kontrolie, raajui nove, sve bolje utemelje
ne hipoteze, koje e i same> u sledeem koraku, biti prevaziene. Logika istraivanja je splet manjih ili veih tekoa koje
nas teraju da se, u svakom trenutku, pitamo o onome to ra
dimo i da sve jasnije spoznajemo ta u stvari traimo (1984,
17-18). Ovaj proces Burdije eksplicitno pokazuje na primeru
toka svog istraivanja univerzitetskog polja: budui da je i
sam, zajedno sa svojim saradnicima, deo tog polja, on konstruie svoj objekt analize tako to mukotrpno prikuplja razli
ite pokazatelje koje mu kao takve sugerie njegovo prakti
no, uesniko znanje o dotinom polju. Potom, u daljem toku
istraivakog rada, polako izranja globalna fiziononlija polja,
zadobijajui konkretnije obrise i precizna odreenja;
Ova spiralnost i vieslojnost procesa saznavanja - koju
nije uvek lako pratiti - predstavlja jednu od upadljivih odlika
burdijeovskog naina miljenja. Nije, dakle, stvar samo u to
me da se zdravorazumski sadraji koriste kao i z v o r o d kojeg
se stupnjevito i polagano udaljava nego da se i n'i te pret
hodne koncepcije neprestano vraa kako bi se one iznova
dekonstruisale. Ovo nas podsea na logiku rada na distink-

Habitus, praksa, polje: Pjer Burdije

309

ciji": predmet istraivanja nisu samo opaljive, materijalne

prakse iji su nosioci odreene drutvene grupe, naime
prakse koje istraiva klasifikuje crpei iz svog prednaunog
znanja, nego i klasifikacije koje te grupe praktino primenjuju na same sebe - na sebe kao ljude i na svoje prakse - kao
Lna druge lanove drutva; ove simbolike postupke klasi
fikacije posmatra, opet, uzima i kao inilac unutranjeg
konstituisanja drutvenih grupa i kao predmet podloan ne
zavisnoj klasifikaciji - i tako dalje.
. Problem epistemolokog reza preslikava se i na jeziku
formu u kojoj se nauni nalazi izlau. Burdijeu je esto prigovarano da koristi neopravdano komplikovan jezik i da je u to
me motivisan eljom da ouva svoju naunu distinkciju".
Njegov odgovor na te kritike je bitan iz vie razloga. S jedne
sirane, govor o neemu tako sloenom kao to je drutvo
mora i sam biti sloen, odnosno diskurs moe i mora da bu
de onoliko komplikovan koEiko to zahteva problem o kojem
se govori (1987, 67). Drugo,; i vanije, korienje ne-obinog,
ne-zdravorazumskog govora ima teorijsku, pa i politiku
f'jnkciju jer iskazuje jedan drugaiji (ne-zdravorazumski) od
nos prema materiji kojem se, po prirodi stvari, bavi i zdrav
razum. Pustiti da obian jezik govori sam za sebe, prihvatajui verbalne automatizme",,znai prihvatati celu jednu dru venu filozofiju koja podupire postojee stanje. Socioloki
jezik ne moe biti ni neutralan", ni jasan" - jer jasnoa" e
sto znai ojaavanje samooiglednosfi zdravog razuma ili
isvesnostT fanatizma". Zeto sociologija, vie nego druge nau
ke, mora da se slui jednim.vetakim jezikom: Da bi raski
nuo sa drutvenom filozofijom koja proima svakodnevne
rei i da bi izrazio stvari koje obini jezik nije u stanju da izra
zi (na primer, sve ono to se 'samo po sebi razume'), socio
log mora da posegne z? novoizumljenim recima koje su na
ta,' nain makar relativno zatiene od naivnih projekcija
zdravog razuma" (1993, 21), Obian jezik esto ukazuje na
r

32

Takoe: Proizvoditi jedan pojednostavljeni i pojednostavljujui

diskurs o drutvenom svetu neminovno znai davati oruje opasnim
manipulacijama tim svetom. ... Kada je re o predmetima koji su tako
nabijeni strastima, emocijama i interesima kao to su to drutvene
stvari, naj-'jasniji', to znai najjednostavniji diskursi bez sumnje su
oni koji imaju najvie anse da budu pogreno shvaeni, zato to funkcioniu kao projektivni test gde 'svako unosi svoje predrasude, pret
hodne predstave i fantazme" (1987, 67).
32

310

5. Sinteze

sutinski vane stvari, ali ih istovremeno maskira, stvarajui

cseaj da o tome ve sve znamo". Deo sociolokog posla
jeste razotkrivanje onoga to je pokazano/skriveno u obi
nom jeziku, ime sociologija esto na sebe navlai optube
da samo prevodi banalna znanja u lano ueni argon. Ovo
je, moemo primetiti, sjajna odbrana sociologije svakodnev
nog ivota, u onom obliku u kojem je najbolja.
b) Time dolazimo do posebnog predmetnog podruja
Burdijeovog rada - problematike jezika. Burdije proputa
svoje osnovne teorijske postavke i kroz fenomen jezika (go
vora), a jezik kroz prizmu moi (Bourdieu, 1992). Govor je za
B^rdijea znak drutvene pripadnosti i kompetencije, zato je
lingvistika valjana jedino kao sociolingvistika. U skladu s tim,
B'jrdije se distancira na dve strane. Prvo, lingvistici zamera
vstako razdvajanje unutarjezikth i vanjezikih slojeva. Je
zik" se ne moe shvatiti u formi sosirovskog langue, mimo
upotrebe, a upotreba se uvek odvija meu konkretnim ljudi
m a , koji nose nataloena obelej? svoje putanje i svog sada
njeg drutvenog poloaja, i u konkretnoj, institucionalno
odreenoj situaciji. Stanovite omskog - paralela izmeu
dubinske strukture" i habitusa je ve pomenuta - Burdije
ktitikuje zato to jeziku kompetenciju ograniava na spo
sobnost proizvodnje gramatinih reenica, a isputa iz anali
ze kompetenciju - uvek drutveno i diferencijalno steenu proizvodnje legitimnih reenica koje e biti sasluane* pri
znate kao prihvatljive. Akteri lieni legitimne kompetencije
iskljueni su iz mnogih drutvenih univerzuma i osueni su
na utanje. , Jeziku kompetenciju treba shvatiti kao jeziki
kapital, jo jednu podvrstu kapitala (1992, 35-37). Lingvistika
pati od lingvistikog komunizma" - postavke da su svim
33

Upravo se takvim grupama Bur'.e okree u kolektivnoj studiji o

bedi sveta" (Bourdieu /s.l.d./, 1993), u kojoj, intervjuiui drutveno
iskljuene i marginalizovane (nezaposlene, pripadnike rasnih manjina,
siromane, kulturno neprilagoene, devijantne"), puta one iji se
glss nikada javno ne uje da govore svojim jezikom. Moda se.to i
moe nazvati zaetkom jedne sociologije utanja", svojevrsnim obr
tom u Burdijeovom radu (Jacvno, 19S ?, 39-43). Treba, meutim, naglisiti da Burdije ne naputa osnovne parametre svog pristupa: ako je
posredi utanje, jednako toliko je posredi i sociologija, lako pojedinci
gvore o svojoj linoj patnji, njihova patnja se prikazuje kao sistemski
prouzrokovana; iako je svaki iskaz uvaen u svom integritetu i jedin
stvenom iskustvu, iskazi jednih uesnika suprotstavljaju se iskazima
druge, interesno oprene grupe, kao i uvidu sociologa posmatraa.
33

Habitus, praksa, polje: Pjer Burdije

311

lanovima zajednice jednako date bar mogunosti sticanja

jezike kompetencije .f dok, zapravo, pristup legitimnom jezi
ku, teorijski univerzalan, u stvarnosti monopoliu samo neki.
Autoritet jeziku dolazi izvana, efikasnost govora lei u delegi
ranoj moi institucije; jeziki odnosi su uvek odnosi simbo
like moi kroz koje ss odnosi sile izmeu govornika grupa
kojima oni pripadaju aktualizuju u preraenoj formi (Bourdi
eu and Wacquant, 1992, 142-143, 146-147).
S druge strane, mikrosociologiji - simbolikom interakcionizmu, fenomenologiji, etnometodologiji i njenom izdanku
konverzacionoj analizi - Burdije zamera izolovanje interak
tivne situacije, ,,'lnterakcionistiko' gledanje ne prelazi do
mete snimke akcija interakcija u njihovoj direktno vidljivoj
neposrednosti i zato ono ne moe otkriti da jezine s'rategije razliitih agenasa uvelike ovise o njihovu poloaju u
strukturi raspodjele jezinog kapitala koja, kao to rnamo,
posredstvom strukture dostupnosti obrazovnog sustava
ovisi o strukturi klasnih odnosa" (1992, 49-50). Pravi uesni
ci u jednoj obinoj konverzaciji nisu isti" pojedinci: ,,U
svakoj interakciji ... ppsredstvom govorenih jezika, njihovih
govornika i grupa definiranih ovladavanjem odgovarajuom
kompetencijom, prisutna [je] cjelokupna drutvena struktura.
A to ne uzima u obzir interakcionistiki opis koji interakciju
shvaa kao dravu u dravi" (1992, 52). Tu se sociolingvistika problematika stapa s temom dokse i njene drutvene
diferenciranosti: Husari i ic s pravom skreu panju na iz
vorno iskustvo u prirodnom stavu (infrapolitiki odnos
doksike evidencije"; predrefleksivno prihvatanje" sveta
utemeljeno u fundarfientalnom verovanju u neposrednost
struktura sveta ivota' ),, ali proputaju da odu i korak dalje
i zapitaju se o uslovima mogunosti tog iskustva. F&nomenolokoj analizi je potrebna sociologizacija", tavie politizacija", koja bi pokazs-la da doksa nije socijalno neutralna:
nije ista od drutva do drutva, niti od sloja do sloja, od grupe
do grupe. I ne samo \o: doksa predstavlja - to je ve nagoveteno u poetnim odeljcima ovog poglavlja - najapsolutniju formu konzervatizma, vrhunski konformizam, najpotpu
niji, najnepodeljeniji nain pristajanja uz etablirani poredak.
Kada humanistiki orijentisane mikrosociologije uzmu kon
verzaciju" ili interaktivnu situaciju" kao unapred konstruisane objekte prouavanja, ne pitajui se o njihovim spoljanjim uslovljavanjima, oni promauju sutinu i zavravaju u

312

o. Sinteze

osobenoj varijanti pozitivizma (Bourdieu and Wacquant,

1992, 74). Tenja da se vratimo na 'same stvari' i J a posve
tono sagledamo 'stvarnost' ... moe [nas] zavesti tako da
jednostavno promaimo 'realitet' jer je on situiran d struktu
rama koje transcendiraju interakciju to je uobliavf.ju, pa je
stoga nedostupan neposrednoj intuiciji" (1992, 53):
c) Trei moment moe se oznaiti kao radikalna refleksivnost. Jedna od konstanti Burdijeovog naina rada jeste
zahtev za stalnom autorefleksijom sociologa: on mora da
bude svestan vlastitog drutvenog poloaja, preene puta
nje i uticaja odatle proisteklih dispozicija, preferencija i sta
vova na ono to on radi, kako vidi drutveni svet r kako ga
tumai. Te uticaje treba, koliko god je moguno, kohtrolisati, mada bi Burdije rekao'da ih je nemoguno sasvim neutralisati. Burdijeov zahtev'za refleksivnou je radikalan zato
to, osim navedenih izvora iskrivljenja sociolokog pogleda socijalno-strukturnih koordinata i uea u akademskom
polju - na koje ukazuju i drugi teoretiari refle^sivnosti
(Guldner, Gidens, Kliford [Clifford] itd.), uzima u obzir i jed
no, po njegovom miljenju jo opasnije iskrivljenje, naime
ono intelektualistiko (epistemocentrizam", nauniki et
nocentrizam"). Ova je linija ve nagovetena u raspravi o
Burdijeovom poimanju prakse i reza" koji je razdvaja od
analitikog pogleda. Sociologov pristup praksi kao predme
tu prouavanja jeste specifian: spoljanji, posmatraki,
praktiki dezangaovan, ukratko - obeleen udaljeRou od
praktinih nudi imanentnih istraivanom univerzumu" (Bo
urdieu and Wacquant, 1992, 41). Iz tog razloga sociolog je
sklon da drutveni ivot posmatra kao prizor", kap niz zna
kova koje treba protumaiti, dakle kognitivno, umjsto kao
niz konkretnih problema koje akteri moraju praktino da reavaju. Rez izmeu prakse i teorije o njoj jeste razmak izme
u znati i initi, tumaiti i koristiti, simbolikog ovladavanja
i praktinog ovladavanja, izmeu logike logike ...i univer
zalno predlogike logike prakse" (1990, 19). Da b' se ovo
intelektualistiko iskrivljenje" koliko je moguno kontroli34

Burdije jasno izraava svoju ,;esklonost novijim verzijama refleksivnosti, ,,u poslednje vreme pomodnima meu nekim amerikim an
tropolozima", koje, kao samoop njeno posmatranje posrrfjtraevog
pisanja i njegovih oseanja", otvaraju vrata jednom slabo prikrive
nom nihilistikom relativizmu, koji je suta suprotnost istinski reflek
sivnoj drutvenoj nauci" (Bourdieii and Wacquant, 1992, 72h
34

Habitus, praksa, polje: Pjer Burdije

313

sak-, u samo srce teorije prakse mora se ukljuiti jedna -te

orija teorijske prakse" (Bourdieu and Wacquant, 1992, 43).
Sociolog se, prema tome, ne srne zadrati na izgradnji te
orije o nekoj praksi - na procesu objektivacije - nego mora
sam taj proces takoe podvrgnuti istovrsnoj kritikoj analizi,
odrosno obaviti objektiviranje objektivacije": Mora se
objektivirati objektivirajua distanca i drutveni uslovi koji je
omoguavaju, kao to je spoljanjost posmatraa, objektivirajue tehnike koje on koristi itd." (1990, 14). Jaz izmeu lo
gike praktinih aktera, koji ne mogu sebi dozvoliti luksuz lo
gike spekulacije, mistikih izliva ili metafizikog Angsta"
(1930, 96), i analitike logike posmatranja u krajnjoj je liniji
nepremostiv. Njegovo magijsko zatvaranje lanim primitivi
stikim sudelovanjem" samo stvara iluziju reenja i tako
stvari ini jo gorima. Umesto toga, jednom rigoroznom
analizom procesa objektivacije sociolog razotkriva, nemilo
srdno prema samome sebi, sve one skrivene interese koji
su ,u to investirani i profite koje obeava" (Bourdieu and
Wabquant, 1992, 68). Utoliko sociologija intelektualaca nije
neka posebna poddisciplina, ve preduslov za svaku nauku o
drutvenom svetu (1993, 3). Tek na taj nain sociolog moe
pretendovati na (relativnu) slobodu od svojih ogranienja:
36

36

37

Na primer, Sartrov strogi dualizam subjekta i stvari Burdije rripisujs propustu da se problematizuje vlastita pozicija: mislioci poput
Sar'ra, kao profesionalni imcoci svesti", univerzalizuju vlastito isku
stvo subjekta i iluzornu svest bez prolosti i spoljanjosti pripisuju
svirp ljudskim akterima s kojima velikoduno odluuju da se poistovete, naroito projektivnom, imaginarnom narodu" (1990, 46). Ovo je
slino, Mafezolijevoj i Sertoovoj kritici revolucionarnih ideologa".
Burdije kae da je njemu samom moda bilo lake da bude svestan te distance i njene nepremostivosti (osim putem samoobmane")
zatc to je, za razliku od drugih teoretiara, imao malo manje apstrak
tan pojam o tome ta znai biti seljak sa planine" (1990, 14). Dodue,
njedov otac - iako sa planine'' - nije bio seljak ve sitni slubenik.
Osim uobiajenih moi nauke u modernom svetu, sociolog ras
polae i jednim specifinim oblikom moi: naime, on je u poloaju da
tvori drutvenu stvarnost. Na primer, ako sociolog kae da klase po
stoje, doprinee njihovom postojanju (Distinkcija je, recimo, podstakla
reformu socioprofesionalne kategorizacije francuskog dravnog zavo
da 7.3 statistiku). Rei sociologa doprinose stvaranju drutvenih stva
ri. Drutveni svet je sve vie nastanjen postvarenom sociologijom. Socio'ozi budunosti ... sve vie e otkrivati, u stvarnosti koju budu
prouavali, nataloene proizvode rada svojih prethodnika" (Bourdieu,
19??, 69). Gidens je to nazvao sistemskom refleksivnou.
36

; s

17

3:4

5. Sinteze

Sloboda istraivaa u odnosu na drutvene determinizme

koji ga pritiskaju srazmerna je moi njegovih teorijskih | teh
nikih instrumenata objektivacije, a moda ponajvie njego
voj sposobnosti da ih na neki nein okrene protiv sebe sa
mog, da objektivira samu nameru objektiviranja, odnosno
posmatranja sveta - naroito sveta iji je deo - sa jednog su
verenog, apsolutnog stajalita, nastojei da iz naune objek
tivacije iskljui sve ono to se u njoj moda duguje ambiciji
da se dominira uz pomo oruja nauke; napokon, njegovoj
sposobnosti da napor objektiviranja usmeri na dispozicije i
interese koje sam duguje vlastitoj putanji i poloaju, kao i na
v'astitu naunu praksu, na pretpostavke koje ona ukljuuje u
s-oje pojmove i svoju problematiku i na sve etike ili politi
ke ciljeve vezane za drutvene interese inherentne jednom
poloaju unutar naunog polja" (1984, 27-28).
Primetimo uzgred da u ovorh spletu problema postoji
jedna napetost. S jedne strane, socioloko objektiviranje",
taL prvenstveni zadatak sociologije, razdire velove neznanja
i dokse, otkriva istinu" o drutvenom svetu, ili bar daje o
niemu sliku malo istinitiju od one koje se pridravaju laiki
akteri. U tome je Burdije, slino Habermasu ili Turenu, emi
nentno modernistiki, ili ne-posimodernistiki mislilac. Stavie, ako se trai da se objektivacija objektivira, to bi znailo
da je taj cilj bar u naelu dostian. S druge strane, pojmovi
habitusa i putanje, i s njima povezana Burdijeova sociologi
je saznanja, postavljaju vrlo izriitu deterministiku granicu
dokle pogled iz jednog poloaja moe dopreti. Ova nape
tost kod Burdijea opstaje i ne dobija nikakvo konano razreenje; teko, uostalom, da bi i moglo biti drugaije. Ona isc-tava polje stalnog dijalektikog, spiralnog, rekurzivnog
kretanja izmeu stvarnosti" i teorije", izmeu sociologa
kso linosti i sociologa kao uma
Burdijeova sociologija je svesno postavljena kao otvore
na, te stoga nema mnogo smisla ukazivati na njene nedovr
enosti i protivreja. Svejedno, .redi ukazati na neke take
oko kojih su nedoumice najvee.
Prvo, uprkos odbacivanju kritika za determinizam i ignorisanje individualnosti, Burdijeu se ipak moe zameriti sklonost
ka zatvaranju prostora za pojedinanu osobenost i slobodu;
on praksama laikih aktera u stvari oduzima pravo da se na
zovu izborom" (Jacyno, 1997, 108). Kada se habitus, reci
mo, stalno iznova definie kao druga priroda" koju oveku

Habitus, praksa, polje: Pjer Burdije

315

usauju njegova lina istorija i povest njegove klase, izgleda

da se ne predvia da taj proces usaivanja moe nekada i
omanuti. Ako se tvrdi kako subjekt nije singularni ego, ve
individualni trag itave jedne kolektivne istorije" (1987, 129),
ili da je privid neponovljivog identiteta individualnog aktera
posledica iskljuivo jedinstvene integracije" njegove puta
nje (habitus plus kapiial kroz vreme), te da ono to se prepo
znaje kao lini stil" uvek predstavlja tek sitno odstupanje od
preovlaujueg stila razdoblja ili klase (1990, 60) - ce'ina kon
cepcije je ve prilino nagnuta na antiindividualistiku; deter
ministiku stranu. Istina, za sve navedene tvrdnje mogu se
ponuditi ozbiljne potksepe, to Burdije i ini. Ali, smatramo,
bilo bi neophodno uravnoteiti ih neposrednijom i izriitijom
obradom i one druge", individualne, inovativne strane ljud
skog delanja - strane slobode. Ta je strana sadrana u onom
aspektu Gidensove koncepcije (njoj u ovoj taki treba prizna
ti prednost) koji naglaava nepredvidljivu dimenziju judske
, delatnosti, ono da se 'uvek moglo postupiti i drugaije", kao
i, pri definisanju strukture, ideju njenog "omoguavajceg", a
ne samo "ograniavajueg" efekta.
S tim je u vezi jo jedna praznina, neobina za sociologa
koji se s toliko panje bavio svakodnevicom. Burdije, naime,
u svojoj koncepciji ne ostavlja mesto za nezavisni doprinos
gofmanovskog interaktivnog poretka", kao domena po sebi.
On faktiki ignorie specifina obeleja konkretne situacije
koja ne slede ni iz strukturnih resursa, ni iz pojedinevog habitusnog prtljaga, ve6 izranjaju iz onoga to Lejder (Lavder,
1994, 157) naziva uplitanjem" ili umreavanjem" pojedina
nih pravaca delanja aktera u konkretnim, situiranim susreti
ma, kao njihov neantigipirani ishod. I tu je Gidens plodono
snije inkorporirao nasiee interpretativnih tradicija.
1

38

Podsetiemo kako postmodemisti" meu sociolozima svakodne

vice kritikuju Burdijeov pojam habitusa kao vulgarizovan" i deo nau
ne dokse" (Maffesoli, 1985, 225), ili kao postuliranu mistiku rt alnost"
kojoj je svrha da ,,pripitorr.i" svakodnevne prakse (Certeau, 1958, 60).
Jedan njihov pandan me'u istoriarima vidi habitus na sasvim slian
nain, kao univerzalni klj^ bihejvioralne psihologije", koji je, budui
nespreman na iznenaenja", pogodniji za naknadnu analizu injeni
nog stanja nego za praenje kontingentnih, kompleksnih praksi u njiho
vom toku (Schottler, 1995, 109). S obzirom na to da Burdije eli c,3 svoju
sociologiju uini maksimalf o gipkom i procesualnom, ovo otvrdnjavanje" pojma habitusa predstavlja ozbiljan problem.
3 8

316

5. Sinteze

I najzad, pitanje uoptivosti. Burdijeove studije; naroito

Distinkcija, esto su tumaene kao slika iskljuiva francu
skog drutva, neprimenljiva na druge kontekste. Istina, sto
ji Burdijeov komentar da'sutina nije u konkretnim nalazima,
nego u nainu na koji se do njih dolo, a da je taj nain uni
verzalno primenljiv. Ipak, ostaje nedovoljno jasno kakva bi
to mogla da bude jedna burdijeovska" sociologija, recimo,
srbijanskog drutva danas. Kao stoje primetila komentatorka iz jednog drutvenog konteksta uporedljivog s naim
(Jacvno, 1997), za drutva u lomovima i tranzicijama mo
da su upotrebljiviji Burdijecvi rani radovi, koji se :ave Ali
rom i alirskim migrantima u Francuskoj. Tu se, po prirodi
stvari, ne pretpostavlja stabilna pozadina drutvenog ustroj
stva koje se, u jednim te istim teritorijalnim okvir ma i po
teeno temeljnih razaranja, ve vekovima razvija po jednoj
relativno postojanoj putanji i pokazuje visok stepen jedin
stva legitimne kulturne matice vrednovanja - kaeto je to
u studijama francuskog drutva.

6. EKSKURS: POJAM SVAKODNEVNOG

!VOTA U DOMAOJ DRUTVENOJ NAUCI

Poto smo se upoznali sa nizom teorijskih stanovita o sva

kodnevnom ivotu, postavlja se pitanje gde se u svemu tome
nalazi domaa drutvena nauka. Nije re samo o tome da do
mai kontekst zavreuje posebnu panju kao nae neposred
no okruenje, u kojem se svi kreemo; za podrobniju analizu
primene pojma svakodnevnog ivota kod nas postoje i neki
teorijski razlozi. Naime, iz nae ovdanje perspektive - per
spektive drutva koje godinama, ak decenijama prolazi kroz
strukturne krize i duboke preobraaje - reljefnije se ispoljavaju jake i slabe strane teorija svakodnevice, nastalih u drugai
jim drutvenim uslovima. Mnoge od njih stoje" kad ih razma
tramo apstraktno, ali s promenom ugla posmatranja one
poinju jasnije da pokazuju svoje vrline, a naroito svoje ma
ne. Na znaajnim uvidima domaih sociolokih radova o sva
kodnevnom ivotu u periodu najdublje krize, raspada drave i
ratova tokom devedesetih godina XX veka uoavaju se pred
nost! heteronomistikih pristupa, utoliko to oni naglaavaju
povezanost svakodnevice sa strukturnim, globalnodrutvenim
kontekstom i ne pristaju ne imanenciju beskritinog prihvata-nja. A paralelno, kao slika u ogledalu, uviaju se nedostaci
autonomistikih pravaca, koji su skloni da svakodnevicu izo'uju od drutvenog konteksta, kao i idolatrijskih", koji je obogotvoravaju. injenica da ovde praktino nije bilo zastupnika izolacionistikih pristupa neto znai. Za nju se, dodue, mogu
ponuditi objanjenja iz domena sociologije nauke (npr. izosta
nak adekvatne recepcije mnogih bitnih ideja i nepotpuno pra
enje teorijskih razvoja u svetu), ali ona nisu dovoljna. Nave
dena injenica, naime, ukazuje na to da su mnoge na Zapadu
nastale teorije, koje su formulisane kao univerzalne i opteprimenijive, zapravo namenjene drutvima u kojima su nastaie,
drutvima iji osnovni strukturni nacrt ostaje dugorono po
stojan i rhenja se tek postupnoj bez velikih lomova.
R A Z D O B L J E PRE 1990. G O D I N E : S O C I J A L I S T I K A
STABILNOST

U. primeni pojma svakodnevnog ivota, kao uostalom I u

povesti samog naeg drutva, mogu se grubo razlikovati
dva perioda: prvi, koji se smeta u stvarnost socijalistike

6. Eskurs: pojam s v a k o d n e v n o g ivota

Jugoslavije, i drugi, obeleen krizom i ratovima devedesetih

godina XX veka, kada se, takoe, opseg atributa domai"
znatno suava.
Pojam svakodnevnog ivota se kod nas isprva javlja pos-sdstvom humanistikog marksizma, koji je, zbog politikih
okolnosti, bio vidno prisutan u naoj intelektualnoj sredini.
Praktino sva bitna dela iz ove tradicije prevedena su na na
jezik i nairoko recipirana u komentarima, studijama, diser
tacijama itd. a autori okupljeni o<o domae filozofsko-socioloke kole Praxisa davali su jpj i nezavisne, samorodne
doprinose. U pogledu nae teme bez sumnje najznaajniji
autor je Anri Lefevr, utoliko to [3 svakodnevni ivot" kod
nas stigao kao lefevrovski pojam i zadugo to ostao. Lefevr
je prenoen i komentarisan u raznim teorijskim prikazima
("-, izmeu ostalih, Vujovi, 1978, 1982; Kalanj, 1988; Kandi, 1980). Takoe je, kao to emo videti, posluio kao teo
rijska osnova veini empirijskih istraivanja koja su se svakcdnevicom bavila kao glavnom ili sporednom temom.
Kada je ve o empirijskim istraivanjima re, treba nagla
siti da je podruje svakodnevnog ivota, bez eksplicitne teo
rijske razrade samog pojma, ispitivano i pod zaglavljima
,,*valitet ivota" i stil ivota". Ako se ista teorija za trenutak
ostavi po strani, moe se rei da je upravo to bio glavni ka
nal kojim su svakodnevni sadraji uvoeni u domau socio
logiju. Razmotrimo, kao najreprezentativnije, niz znaajnih
empirijskih istraivanja zasnovanih na metodu ankete na velil-im uzorcima. Ova su istraivanja obavljana uzastopno, u
relativno pravilnim vremenskim razmacima, pratei tokove
drutvenog razvoja i antirazvoja poslednje tri decenije i na taj
nain povezujui oba napred identifikovana perioda (Popovi
i drugi, 1977; Grupa autora, 1977; Popovi i drugi, 1987; Po
povi i drugi, 1991; Lazi [ur.], 1994; Boli [ur.], 1995; Lazi
[ur.], 2000; Boli i Mili [ur.], 2002). Budui da u pogledu
pozicije i tretmana pojma svakodnevnog ivota izmeu stu
dija pre i posle 1990. godine postoji vrlo prepoznatljiv rez,
posvetimo se najpre grai iz prvog razdoblja.
Prva razraena tematizacija svakodnevnog ivota kao sti
la ivota nudi se u tekstu Vesne Pei, koji je deo prve u navudenom nizu studija (Pei, 197"). Kao to je ve reeno u
poglavlju o teorijama stila ivota; kod Peieva je ovaj po
jam odreen u marksistikoj tradiciji, preko pojma zadovo
ljavanja potreba. Peieva razlikire tri glavna tipa stila ivo-

Razdoblje pre 1990. godine: socijalistika

319

stabilnost

ta, koji odgovaraju trima glavnim slojevima u tadahjem jugoslovenskom drutvu: tradicionalni stil poljoprivrednika,
statusno-ekskluzivni stil rukovodilaca i, delimino, srednjih
slojeva, te radniki stil, obeleen tenjom ka socijalnoj si
gurnosti. Metodoloki, pojam stila ivota operacionalizovan
je na osnovu pokazatelja vezanih za tri sfere ivota: 1) po
tronja (stanovanje, posedovanje predmeta i imovine, nain
potronje i upotrebe^trajnih dobara, nain nabavke, planovi
za kupovinu, projekcija o troenju), 2) dokolica (nain pro
voenja svakodnevnog slobodnog vremena, vikend^ i godi
njeg odmora, korienje specijalizovanih ustanova za kul
turu i zabavu, rekreativno-zabavne aktivnosti) i 3) drutveni
ivot (formalne i neformalne drutvene mree).
U kasnijim istraivanjima stil ivota nije tako d'osledno
koncipiran kao zasepna istraivaka tema, ali su njegovi sa
draji ukljueni preko pojma kvaliteta ivota. Osim kod nekih
autora iz oblasti ekonomske sociologije i sociologije drutve
nog razvoja (v. npr. Rus, 1985), pojam kvaliteta ivota se kod
nas, poev od kasnili sedamdesetih godina XX veka, poseb
no vezuje za oblast urbane sociologije. Za to je prvehstveno
zasluan Sreten Vujovi koji, kako u prilozima naprerd nave^ denim obuhvatnim studijama, tako i u samostalnim radovima
(Vujovi, 1985; 1987,1.1991; 1995; 1997), u kontinuitetu tematizuje dimenzije svakodnevice, shvaene kao kvalitet ivota,
korienjem pokazatelja koji se odnose na uslove stanovanja
i vezu izmeu stanovanja, rada i dokolice (kvalitet i opremlje
nost stana, korienje slobodnog vremena, udaljehost od
radnog mesta, posedovanje aparata koji se koriste u dokolici,
posedovanje vozila i$d.). Takoe, u okvirima urbaneisociologije, tokom osamdesetih godina nastaju mnoge konkretne
studije kvaliteta ivota u novim stambenim naseljima, kao i
drutvenih grupa koje ive u stambenoj bedi" (Sgferagi,
1988; Vujovi, 1985; Vujovi i Bobi [ur.], 1985).
Osim kvaliteta ivota, drugi znaajan aspekt svakodnevi
ce kojem se u velikim empirijskim studijama posveuje, s
vremenom, sve vea panja jeste drutveni ivot pojedinaca
i porodica, ili njihove socijalne mree - mree kontakata i
razmene, naroito neformalnog tipa, sa srodnicima prijate
ljima, kolegama i susedima, pri emu se analiziraju broj
nost, gustina, intenzitet i priroda tih veza, kao i naela na
kojima se one zasnivaju. Ovu liniju posebno prati Anelka
Mili (poev od: Mili, 1991).
;.
;

320

6. Eskurs: pojam s v a k o d n e v n o g ivota

Dok je u dosad navedenim tematizacijama svakodnevnog

ivota, u teorijskom pogledu, dominirala lefevrovska inspira
cija, jedna druga struja u okviru humanistikog marksizma
takoe je odigrala znaajnu ulogu: teorija radikalnih potre
ba" i, posebno, koncept svakodnevnog ivota koji je-ponudila Agne Heler. Osim u radovima Dragice Vujadinovi, koji
su kasnijeg datuma, te e |o njima biti rei neto kasnije, ovaj
je okvir primenjen u verovatno prvoj sociolokoj analizi koja
je bila eksplicitno posveena svakodnevnom ivotu u socija
listikoj Jugoslaviji. Re je o tekstu Zagorke Golubovi u
sklopu njene obimne studije o krizi identiteta savremenog
jugoslovenskog drutva" (Golubovi, 1988, 365-395).
Golubovieva prati transformaciju jugoslovenskog dru
tva posle Drugog svetskog rata onako kako se onafprelama
u ravni svakodnevnog ivpta, u njegovim razliitim segmen
tima - radu, porodici, odnosu meu polovima i prema deci,
psiholokom formiranju, kulturi itd. Shema Helerove ovde
je uspeno primenjena utoliko to otkriva, u irokom pregle
du postojee literature, ali i kroz neposredno posrriatranje,
one oblasti ivota koje su ranije bile uglavnom zanemarene
u sociolokim analizama. >,StVarni ivot" se. po miljenju Za
gorke Golubovi, odvija: u domu, na radnom mestu, u koli,
kafani i na ulici, gde vladaju dinamika i kolorit (1988, 357).
Delimino usled injenice da institucionalizovani politiki si
stem u Jugoslaviji nije bio toliko izraen u svakodnevnom i
votu kao u zemljama istonog bloka, na nivou svakodnevice
se pronalazi mnogo vea heterogenost, meavina i onaj lefevrovski ambigvitet" no to se davalo primetiti na nivou zvanine slike koju su nudili jednopartijski politiki sistem i nje
gova ideologija. Uoava se diferenciranost po razliitim
osnovama (selo/grad, po mestu rada, vrsti rada, materijal
nom statusu, polu itd.). U skladu sa heteronomistikim poi
manjem svakodnevice, ona se smeta u konkretan istorijski
okvir i primenjuje se kritiki etalon koji omoguava praenje
procesa kojim se u stare" obrasce ugrauje novo", odno
sno (socijalistika) modernizacija: na primer, emancipacija
1

Autorka svoju analizu nepretenciozno naziva skicom" budui da

prouavanje svakodnevnog ivota ne predstavlja tek jedan aspekt ana
lize drutva, ve bi dosledno istraivanje s tog stanovita podrazumevalo potpuno pomeranje teorijske vizure i jedan drugaiji pristup
(1988,356).
1

Razdoblje pre 1990. godine: socijalistika

321

stabilnost

ene, promena odnosa u porodici, porast individuacije nasu

prot nasleenoj krutosti tradicionalnih i srodnikih odnosa,
porast znaaja materijalnog standarda kao rukovodee vred
nosti itd. Zakljuuje se da jugoslovenska svakodnevica, u
sVojim praktinim (nain ivota), vrednosnim, kulturnim i
psiholokim (drutveni tip) manifestacijama, predstavlja
dvosmislenu meavinu i paralelno istrajavanje protivrenih
elemenata. Kada je re o odnosu, na metanivou, izmeu
svakodnevice i njenog drutva (sistema"), uglavnom se taj
odnos posmatra u uzrono-oblikovnom smeru od strukture
ka svakodnevici (ova potonja kao ishod, proizvod globalnodrutvenih kretanja). Istina, doputa se i izvestan povratni
uticaj, utoliko to se svakodnevnom ivotu daje prednost
nad institucionalnim nivoom u pogledu dinamikog potenci
jala, jer inovacije se uvek zainju u neformalizovanim sfera
ma i u toj oblasti imaju vee mogunosti da se pojave i one
forme i sadraji ljudskih akcija koji su institucionalno ograni
eni", zbog ega svakodnevica pokazuje veu raznolikost,
ukljuujui i ono to je institucionalno neprihvaeno i neintegrisano u sistem (1988, 356).
^Osirn kvaliteta heteronornistikog (marksistikog) pristu
panja svakodnevici, u ovom radu se ispoljava i njegova pre
jaka normativnost, u obliku prezrivog prizvuka s kojim se
govori o preovlaivanju materijalistike orijentacije kod lju
di (rad kao sredstvo sticanja umesto kao cilj po sebi) tako
da kulturne potrebe i vii nivo ivota" ostaju izvan njihovog
vidokruga, kada se konstatuje da je za veinu primarna ori
jentacija na borbu za ivot" (1988, 361), a vrednostima slo
bode i samostalnosti privreni su samo intelektualci, kada
se kao primitivizam" opisuje izgradnja luksuznih kua i
grobnica, te rairena potronja proizvoda masovne kulture,
posebno narodnjaka". Ovde nema rei o svakodnevnim
praksama, ukljuujui i praksu puke kulture kao oblik otpo
ra, kako je vidi tradicija studija kulture ije ideje, uprkos
mnogobrojnim nedostacima, svakako treba imati u vidu,
naroito kad su realsocijalistika drutva u pitanju.
2

Autorka kae da je jugoslavenski graanin prvenstveno (ili i is

kljuivo) zainteresovan da 'dobro ivi' (to u naem argonu znai: da
se dobro najede, napije, da malo radi i vie se zabavlja)" (1988, 361).
Teko bi bilo tvrditi da graani nekih drugih zemalja drugaije posta
vljaju svoje prioritete.
2

c22

6. Eskurs: pojam svakodnevnog ivota.

RAZDOBLJE DEVEDESETIH: RAZARANJE DRUTVA

.. Tematika svakodnevice stie.svoj puni legitimitet u do
maoj sociologiji tek u prvoj polovini devedesetih godina
X X veka, kada dramatina zbivanja u Srbiji i oko nje bacaju
novo svetio na znaaj tog, dotad ne naroito privlanog so
ciolokog predmetnog polja. Narastanje nacionalizama i
meunacionalnih napetosti u SFRJ, raspad te drave pra
en nizom krvavih ratova, injenica da je Srbija ranih deve
desetih izabrala da krene putem suprotnim od ostalih zema
lja biveg socijalizma, sledstveno propadanje drutva u
Srbiji, te fenomen podrke neuspenoj vlasti" (S. Brankovi) kroz uzastopne izborne pobede Slobodana Miloevia i
njegove ekipe - sve su to bile drutvene pojave ija je enigrnatinost, udruena sa istorijskim znaajem po ovo dru
tvo, navela domau sociologiju; da se preispita. Osetilo se,
naime, da su standardne procedure politike, institucional
ne, strukturne i kvantitativne analize nedovoljne. Moralo se
posegnuti i za ravni svakodnevnog ivota, kako u smislu
praenja ta se u svim tim lomovima dogaa sa masama
obinih, anonimnih ljudi, tako i u smislu traganja za nekim
dubinskim uzrocima toka dogaaja koji je zbunjivao svojom
kolosalnom destruktivnou.
Temeljna publikacija u tom smislu jeste zbornik radova
koji promene u naem drutvu eksplicitno posmatraju sa
stanovita svakodnevice (Boli,[ur.] 1995). Kao zajedniko
teorijsko polazite posluila je ideja o neizostavnosti ukljui
vanja perspektive svakodnevnqg ivota u prouavanje jed
nog drutva u vanserijski kriznom stanju, kao i o sledstvehom razlabavljivanju uobiajenih istraivakih procedura. Tu
ideju prireiva formulie na sledei nain: Valjalo je istra
ivati 'drutvo' koje je prestalo biti 'stabilizovana celina dru
tvenih odnosa, struktura, procesa i tvorevina'. Jer ovo je
'drutvo' (u svom 'totalitetu') bilo u procesu 'razaranja' i rekonstitucije, pa je mnoga 'deavanja' bilo teko istraivati
pomou 'standardnih' sociolokih koncepata i istraivakih
postupaka" (Boli, 1995a, 9). ?3a toj osnovi razmatraju se
pitanja privredne (Boli) i stratifikacijske strukture (Lazi),
demografske osobenosti (Blagojevi), promene u urbanom
ivotu (Vujovi), porodici (Mili)j svakodnevica dece (Tomariovi-Mihajlovi). Kroz sve ove segmente traga se za efekti
ma razornih strukturnih zbivanja na svakodnevicu i za onim
(

Razdoblje devedesetih.'razaranje

drutva

323

elementima koji su u njoj opstali, a koji e moi da poslue

kao osnova, u jednom neizvesnom i otvorenom procesu, za
uspostavljanje novih identiteta i novog obinog", svako
dnevnog ivota, u skladu sa pravilima novog drutvenog
ustrojstva koje nastaje (Boli, 1995b, 18).
Ovim i drugim svojim radovima (Boli, 1994, 1595c) Silvano Boli zauzima mesto jednog od vodeih prouavalaca svakodnevice naeg drutva u raspadu", lako prven
stveno sociolog ekonomskog ustrojstva i njegove tranzicije,
Boli skree panju na to da sve promene - kako one pla
nirane, tako i, naroito, one nevoljne i nekontrolisane - koje
se mogu konstatovaii na nivou globalnog drutva i ilustrovati brojkama i grafikonima, imaju svoj pandan u bezbroj
nim linim i grupnim, dramama obinih ljudi. Na taj nain on
iskazuje jednu empatiju i senzbilnost za stvarnost konkret
nih ljudskih bia koje bi se mogle oznaiti kao fenomenoloke. Kada kae da Ijiidi u razorenom drutvu, ,,'im izau iz
kue', u stvari ne znaju 'kuda im je ii'", da oni svakodnev
no troe svoje vreme, energiju, resurse, bez ikakvih^ishoda,
kao da sipaju vodu u bure bez dna" (1995c, 288, 289), Boli
s neobinom jezgrovitou iskazuje neke bitne istine o sta
nju u kojem se srbijansko drutvo nalazilo sredinom i kra
jem devedesetih godina XX veka.
U slinom tonu, u Vujovievim radovima iz devedesetih
(1994, 1995, 1997) kritiku nejednakih ansi i nepravdi u
oblasti stanovanja sve vie zamenjuje eksplicitan govor o
munoj svakodnevni i optem raspadu" (1994, 81) urba
nog ivota, a nacrt svakodnevnog preivljavanja" (1994, 88)
slui kao opti okvir za analizu pojedinih segmenata naina
ivota ljudi u uslovirfia osiromaenja, rata i razgradVije kul
turnih obrazaca.
^
Tradiciju istraivanja svakodnevice u okvirima urbane so
ciologije nastavlja i studija Mine Petrovi, usredsreena na
iskustvo roditeljstva u gradu (Petrovi, 1994). Definicija sva
kodnevnog ivota od koje autorka polazi ilustrativna je za
nae teorijsko izvoenje. Pojam tu obuhvata splet drutve
nih uloga pojedinaca u oblasti profesionalnog ivota, poro
dice i slobodnog vremena koje su ograniene mogunosti
ma sadranim u odreenom globalnom drutvu. To je sfera
u kojoj pojedinac zadovoljava svoje potrebe u odreenom
drutvenom kontekstu koji odreuje koliinu i vrstu resursa
na raspolaganju, mogue aktivnosti kojima se te potrebe

324

6. Eskurs: pojam svakodnevnog ivota

mogu zadovoljiti, te stepen zadovoljenja potreba". Iz te sfe

re reprodukcije" ne mogu potei promene - ni pojedina
nog ponaanja i svesti, ni ukupnog poretka (Petrovi, 1994,
18-19). Ovde se mogu identifikovati etiri elementa koji su
za nas znaajni: 1) supstantivno shvatanje svakodnevnog i
vota, 2) izrazita kontekstualizacija pojma (antiizolactonizam),
3) lociranje uzronosti na nivo drutvenog sistema, 4) vezi
vanje za pojam potreba, to ukazuje na lefevrovsko-helerovsko ishodite i nagovetava prisustvo normativne mere"
(up. kategoriju stepena zadovoljenja potreba").* Ovakva
konceptualizacija svakodnevnog ivota karakteristina je za
domau sociologiju, uz izvesna pomeranja u najnovije vreme koja emo eksplicirati pri kraju ovog poglavlja.
Noviji radovi Anelke Mili (1995, 2002) ponovo primenjuju naslee sociologije porodice i analize mrea, ovoga
puta na grau drutva u raspadu". Milieva (1995);daje naj
potpuniju sliku dejstva ratnih, politikih i ekonomskih zbiva
nja na svakodnevni ivot srbijanskih porodica. Istraivaka
strategija, koja kao osnovno postavlja sebi pitanje;kako pu
tem istraivanja uspostaviti neku trajniju taku odbrane od
stihije i oslonca za graenje nove drutvenosti, eksplicitno
se okree svakodnevici, u potrazi za osloncima ,,koj[i] se na
laze po strani glavnih socijalnih tokova, temeljnih; pojmov
nih konstrukata i metodolokih ablona. ... Te take se nala
ze na onim mestima i nivoima drutva, u kategorijama i
'drutvenim konfiguracijama' uesnika zbivanja koje obino
i do sada nisu imale zapaeniju ulogu u sociolokoj spozna
ji" (1995, 139). U doba sveopteg rasula sociologija na sebe
svesno preuzima ulogu posrednika uguene i uutkane jav
nosti, one bezobline mase pojedinaca" iji se gfas gubi u
zagluujuoj buci istorijjskih dogaanja i kojima preti opa
snost da ostanu zauvek nemi, da nikada ni sami' pred so
bom ne progovore o svojoj neiskazivoj patnji, svojim nada
ma i oekivanjima koje su monici pretvorili u smrt i
razaranja". tavie, u ovoj proceduri, osim empatikog, po
stoji i jedan emancipatorski aspekt, utoliko to Tnoe biti
dragoceno svedoanstvo G opasnosti u koju nas dovode
sopstvene nereflektovane strasti, nemiljeni projekti i uzdanja" (1995, 141). Povlauje se ne samo glas bezobline
mase" nego, u njemu, posebno enski glas. Metodoloki,
ova strategija zahteva osobeno prevoenje" globalnih zbi
vanja u konkretnu dogaajnost" koja se moe posmatrati,

Razdoblje devedesetih: razaranje drutva

325

preko niza svojih razornih manifestacija, na nivou svakodne

vice. Ta dogaajnost stie u vidu tri udarna talasa", koji za
pljuskuju prethodno koliko-toliko stabilizovan ivot porodica:
migracije, sankcije i etniki rascepi (Mili, 1995, 162-163). Nji
hovo dejstvo se prati preko niza indikatora, iji rezultati daju tu
robnu zakljunu sliku o izuzetnoj traumatinosti razdoblja deve
desetih godina XX veka po ogromnu veinu porodica u Srbiji.
Valja zapaziti da smo upravo identifikovali jedan novi va
an teorijski izvor za konceptualizaciju svakodnevnog ivota
u domaoj sociologiji, osim humanistikog marksizma. Re
je, naravno, o feminizmu-. Feministiki elementi koji su prisufhi u prikazanom prilogu Anelka Mili jo su naglaeniji
kod Marine Blagojevi (1995). Ova najznaajnija dosledno fe
ministika teoretiarka i istraivaica u naoj sociologiji u
priiogu ovom zborniku, kao i u jednom drugom radu (1995),
razvija podsticajnu tezu o rtvenom mikro-matrijarhatu" kao
komplementu militarizovanog patrijarhata na makroplanu,
kojim dominiraju sila i nasilje (Blagojevi, 1995, 183). Pola
zei od pretpostavke da su ,,i kriza i rat i svakodnevica rodno
determinisani", te da ih stoga moramo objanjavati u kljuu
roda (1995, 182), Blagojevieva ispituje naine na koje se
istorija" i svakodnevica", iako deluju kao opoziti, u stvarno
sti meusobno uslovljavaju i podravaju. U sluaju o kojem
je re, rat se ne dogaa samo na bojitima, ili u kabinetima
politiara, nego se strukturie i perpetuira u sferi samog sva
kodnevnog ivota koji ga, sa svoje strane, pothranjuje, inspirie i ojaava. Rat nije samo kriza jednog sistema dovedena
do'krajnosti nego je i sam stanje, trajanje i struktura"; on
obuhvata osobene navike, racionalizacije, objanjenja, naine
3

Za sociologiju svakodnevice relevantni su i drugi radovi ove

autorke (Blagojevi, 1991, 1992, 1993, 1997), koji nude noviji pogled
na mnoge poznate probleme, ali i izvlae na videlo neke dotad marginalizovane i nevidljive, i koji su omoguili da na jedan kvalitetan i sadr
ajan nain zdruena perspektiva svakodnevica/feminizam postane le
gitiman deo domae sociologije. ,
' -Na ovim prostorima, patrijarhatu na globalnom nivou odgovara
rtveni mikro-matrijarhat na mikronivou, tj. struktura autoriteta koja
daje mo enama na nivou primarnih grupa, gde ene postiu domina
ciju kroz samortvovanje.... Nema drugih povlastica za ene na mikro
nivou, osim onih koje su povezane sa posedovanjem moi nad svojim
najbliima, zavisnost svih od srediSnje figure odrasle, zrele ene kojoj
konvergiraju razliite generacije i razliite potrebe" (1994, 476).
3

326

6. Eskurs: pojam svakodnevnog ivota

miljenja, oblike ponaanja, potronje i zadovoljavanja po

treba (1994, 469). Bez zavirivanja u svakodnevicu ne moer?o shvatiti mehanizme koji navode ljude - ene i mukarce da pristaju na rat. Umesto da predstavlja radikalan rez. u od
nosu na prethodno, rat je u nekadanjoj Jugoslaviji samo
-astino intenzivirao ve postojee patrijarhalne strukture.
Gsim patrijarhalne represije, treba ispitati i privlanost irtvovanja" (1995, 183), koja se sastoji od satisfakcija to ih
donosi mikromo kao enska prerogativa.
Ovo je feministika analiza u svom najboljem izdanju.
Ona pokazuje ta feministika osetljivost na pol, ali i osetljivost na svakodnevni ivot mogu doprineti rasvetljavanju
jedne tako muke" pojave kao to je rat, a toga u naoj
orutvenoj nauci dosad nije btfo. Ona, takoe, pokazuje
prednosti kritikog pristupa u usiovima drutvene dezorganizacije, koji omoguava, nasuprot onome to bi tvrdili
autonomistiki, a naroito idolatrijski" pogledi, da se uvidi
kako i u svakodnevici ima loih-' elemenata koji doprinose
njenom razaranju. Konano, a u vezi s tim, najvea vrednost ove analize je u tome to se anonimnom akteru", u
cvom sluaju enama, umesto da se one pretvore u pasiv
ne rtve zbivanja nad kojima nemaju nikakvu kontrolu, pripie odgovornost za sopstvenu sudbinu: ene koje istrajno i
savesno grade i tkaju svakodnevni ivot, paradoksalno, isto
vremeno nose veliku odgovornost za produavanje agonije
na globalnom nivou. Zaista, utljivo prihvatanje preivljava
nja ... ne oslobaa ih odgovornosti za prihvatanje uloge sta
bilizatora sistema" (1994, 475). Ako je priznavanje delatnosti
anonimnom akteru jedna od temeljnih postavki i razlikovnih
obeleja sociologije svakodnevnog ivota, onda to podrazumeva da je on mogao i pogreiti. Solidarnost sa obinim
ovekom ne mora da znai i boieivu nekritinost.
U periodu rata i raspada Jugoslavije referentnom okviru
..budimpetanske kole" vraa se. Dragica Vujadinovi (1995,
5

Mogli bismo, meutim, autorki uputiti jednu zamerku: kad kae rat
ni uslovi", ona zapravo misli na uslove ivota u Srbiji devedesetih godina
>X veka i time nedopustivo zamagljuje nesamerljivost izmeu svako
dnevice u istinski ratnim podrujima i u podrujima koja imaju rat tu
negde, blizu, ali ne nad svojom glavom - to je Srbija bila sve do
1999. godine. Svakodnevica stotina hiljada nekih drugih ljudi morala je
da se prilagodi neuporedivo veim strahotama nego to su pd stan
darda, nestaice i komplikovanje emcVcionalnih problema u porodici.
6

Razdoblje devedesetih: razaranje drutva

327

1998). Slino ranijim nastojanjima Zagorke Golubovie^ Vujadinovieva traga za elementima ostvarenja radikalnih po
treba" i univerzalnih vrednosti" u svakodnevici. Njojje po
sebno stalo do uspostavljanja veze izmeu svakodnevnog
ivota i civilnog delovanja. lako je sfera privatnosti u naelu
iskljuena iz civilnog drutva, ovo, kao autonomna sfera jav
nog delovanja graana, delatno i komunikabilno polje (jav
no polje) u kome se/artikulie nezadovoljstvo iz privatnog
(pojedinanog i porodinog ivota) i kolektivnog ivota"
(1995, 306) ima svoju' bazu u ljudima, onako kako onf ive u
svojoj porodinoj svakodnevici, utoliko to je formiranje
graanina pojedinca; kao autonomne linosti jecfna od
osnovnih pretpostavci civilnog drutva. Autonomija Hnosti
nije dovoljan, ali jeste nuan uslov za civilno delovanje. Za
to Vujadinovieva, kao osnovno, postavlja pitanje: Da li i u
kojoj meri postoje na'pretpolitikom i vanpolitikom nivou
unutar svakodnevnog", porodinog i drutvenog ivota u sa
danjoj Srbiji inicijalne pretpostavke civilnog drutva?"
(1995, 309). Za odgovOrom traga u empirijskoj grai Kroja se
odnosi na razliite segmenate svakodnevice (kao to su polne uloge, odnosi u porodici, vaspitavanje dece, emocional
nost, kvalitet obrazovnog sistema i nastavne prakse, zdrav
stvena i socijalna sigurnost), onakve kakva je izgraena u
razdoblju SFRJ i kakva je danas, u procesu preobraaja. Ru
kovodei okvir pri tom jeste koncepcija Agne Heler koja
postavlja autonomijujlinosti, samosvesnu individuu-racio
nalnost intelekta, kvalitativan razvoj potreba i sposobnosti,
te kosmopolitski sistelrn vrednosti kao merila za vrednova
nje postojeih sadraja u svakodnevici. Zakljuuje.se da
svakodnevica kod na de]i opte obeleje modernih druta
va u smislu protivreja izmeu istovremeno prisutnog otu
enja i emancipatorskih potencijala, s tim to je u "iiaem
sluaju, pogotovo s najnovijim zbivanjima, emancipatorski
naboj znatno priguen, mada ne i uguen. Osnovna je teza
autorke da se, uprkos mranoj slici sveopteg raspada na
institucionalnom nivOu, na nivou svakodnevice - onoga to
nam je nepotpuna socijalistika modernizacija ostavila kao
naslee - ipak mogu nai znaajne klice budue demokrati
zacije srbijanskog drutva.
"]'_
Konano, devedesete su donele i jednu studiju koja preki
da kontinuitet utemeljenja pojma svakodnevnog ivota u
marksistikoj i/ili feministikoj teoriji. Re je o studiji Smiljke

328

6. Eiskurs: p o j a m s v a k o d n e v n o g i v o t a .

Tomanovi (1997), koja posee za Burdijeovim konceptima

prakse, habitusa i reprodukcije. Tomanovieva ispituje prak
su roditeljstva i podizanja dece u kontekstu socijalno dife
renciranih stilova ivota porodica, da bi ponudila domai od
govor na Vilisovo (VVillis, 1979) pitanje kakoito da radnika
deca zavravaju u radnikim zanimanjima", odnosno da bi
ukazala na znaaj porodinih praksi i porodine mikrokulture
kao mesta reprodukcije klasa/slojeva. Novina pristupa sva
kodnevici koji je primenjen u ovoj studiji ispoljava se kako u
odreenju predmeta prouavanja, tako i u metodolokoj rav
ni (tehnika intervjua, kvalitativna obrada podataka).
Svi navedeni pravci pojedinanog, autorskog razvoja na
ih sociologa stiu se u kolektivnoj publikaciji koja predsta
vlja rezultate najnovijeg irokog empirijskog istraivanja. Re
je o zborniku u urednitvu Silvana Bolia i Anelke Mili
(2002). U tom zborniku oblast svakodnevnog ivota dobija
punopravno, pa i povlaend mesto, ili, ako se tako moe re
i, njime se definitivno potvruje posvakodnevljavanje" do
mae sociologije. Od tri segmenta zbornika, u dv-a - iji su
naslovi .Drutvene promene i svakodnevni ivot; u poseb
nim sferama drutva" i JPrecjSbraaji svakodnevice'porodica,
ena i dece" - socijalna zbivanja u Srbiji posmatrsju se eks
plicitno iz ugla svakodnevnog ivota. irokim rasponom obu
hvaenih tema, kao to su rad, preduzetnitvo, siva ekono
mija, nezaposlenost, odliv mozgova", promene u gradu i na
selu, religioznost, porodina svakodnevica, rodne nejedna
kosti, odnosi meu generacijama, promene u stanovanju,
nasilje u porodici, ponuena je manje-vie kompletna slika
refleksa koje su razorni makroprocesi imali u ravni svako
dnevice porodica i pojedinaca u naoj zemlji, ali i naina na
koje je svakodnevica izlazila na kraj" sa udarima kojima je
bila izloena, uvajui u sebi izvesne potencijale zja predsto
jei oporavak drutva i njegovo vraanje u normalu, za ta je
mogunost otvorena politikom promenom 2000. godine.
1

INTERDISCIPLINARNA KRETANJA

Vidljivije prisustvo pojma svakodnevnog ivota na obeleava u novije vreme samo sociologiju ve i njoj srodne drutvenonaune discipline. Neki su/taj pomak napravili jo u ranijem
razdoblju, recimo Dunja Rihtman-Augutin sa Etnologijom
nae svakodnevice (1988). Ova knjiga svedoi o tome da i u

329

Interdisciplinarna kretanja

naoj sredini etnologija menja svoju samodefiniciju, kao to

se to dogodilo sa antropologijom u svetu, jer uz folklornu ba
tinu sve ee kao predmet uzima savremene pojave u ma
tinom drutvu, a s obzirom na prirodu discipline, u praksi to
znai - nau savremenu svakodnevicu. Taj trend naroito jaa
u kasnijem razdoblju, tokom devedesetih, u radovima Mirja
ne Proi-Dvomi, Slobodana Naumovia, Ivana Kovaevia,
l*diko Erdei i drugih (v. npr. Proi-Dvorni [ur.j, 1994; Gorunovi i Erdei [ur.j, 1997; Ili III tom u: Kovaevi, 2001). Komu
nikaciju sa teorijskim tekovinama u svetu pospeuju i autori
koji ive i rade u inostranstvu i tamo steena znanja primenjuju na situaciju u naem drutvu (npr. ivkovi, 2001). I u
prvom i u drugom posmatranom razdoblju sudbinu pojma
svakodnevnog ivota u sociologiji teko je odvojiti od pro
dukcije u srodnim disciplinama, kao i u meupodrujima.
Uostalom, ovaj pojam i jeste posluio, ne samo kod nas, kao
zajedniki teren na kojem su se nekolike drutvenonaune di
scipline susrele u interdisciplinarnom nastojanju ka plodnoj
saradnji, namesto specijalistike rascepkanosti. Zato treba
pomenuti i impulse iz jo daljih oblasti. Tu su, pre svega, ra
dovi Ivana olovia - kako raniji (1983, 1985), tako i kasniji
(1994, 1997, 2000) - koji do antropologije stie s drugog kraja,
iz knjievne teorije i kritike. Svojim kvalitetom i sadrajnou
ti njegovi radovi daleko prevazilaze svoje disciplinarno pore
klo i predstavljaju istinske meae za nau drutvenu misao.
Golovi je bio prvi domai autor koji je banalnim pojavama
svakodnevice pristupio bez intelektualistikih predrasuda i,
pretvarajui ih u predmet svojih otroumnih analiza, praktino
prokrio put prihvatanju ovih tema kao legitimnih u ozbilj
noj" drutvenoj nauci.
6

Vredi zabeleiti da je Dunja Rihtman-Augutin, u novijem razdo

blju, ne samo nastavila istim pravcem (Rihtman-Augutin, 2000) ve je
odigrala ulogu inicijatora itave jedne nove kole u okviru zagreba
kog Instituta za etnologiju i folkloristiku. Autori okupljeni oko ovog in
stituta sistematski su se pozabavili ratnom svakodnevicom Hrvatske.
uoivi se s ratom kao uiarom zbilje" na njihove teorijske preferen
cije i istraivake izbore, ti su autori osetili kao svoju obavezu da se
ove teme poduhvate, kombinujui vie savremenih drutvenoteorijskih okvira, naroito narativnu i diskurzivnu antropologiju, te femini
zam (v., izmeu ostalih, Jambrei-Kirin i Povrzanovi [eds.], 1996; Povrzanovi-Frvkman 1997; Pria i Povrzanovi, 1995; Jambrei-Kirin,
1996). Teorija se koristi da psvetli iskustvo, ali i rad sa rtvama rata slu
i da se preoblikuje i unapredi teorija.
6

6. Eskurs: pojam svakodnevnog ivota.

U svom nedavno odbranjenom magistarskom radu iz an

tropologije Ivana Petkovi istrauje situacije putovanja vozom
i na osnovu te grae na veoma inovativan nain prikazuje svakfidnevicu dananje Srbije kao svojevrsno pozorite (Petko
vi, 2001). Petkovieva primenjuje epistemoloko pomeranje
koje se esto istie kao imperativ sociologije svakodnevice
(up. kod Sertoa i Mafezolija), a koje ima posledice po metodo
logiju, nain rada (dijalog polaznih pretpostavki, podataka i
analize), pa i formu izlaganja. Ova autorka, slino Zagorki Golubovi (1988), istie znaaj lepe knjievnosti kao izvora uvida
o svakodnevnom ivotu u naem savremenom drutvu.
Tendencija oivljavanja teme svakodnevnog, koja nosi i
impulse ka interdisciplinarnosti, osea se i u drugim oblasti
ma. Sve je prisutnija, na primer, u domaoj istorijskoj nauci,
kao to svedoi asopis Godinjak za drutvenu istoriju, is
traivanja Predraga Markovia ifi interdisciplinarni zahvati
poput onog na sredokrai istorije i antropologije (Jovanovi
etal. [eds.], 1999; Naumovi and Jovanovi [eds.], 2001;
Jovanovi and Naumovi [eds.], 2002), odnosno onog iz
meu sociologije i istorije (Turza*: 1996).
ZAKLJUCI
Sveemo sada nalaze ovog pregleda obrade pojma sva
kodnevnog ivota u jugoslovenskoj/srbijanskoj sociologiji.
Znaajna zaliha obavljenih empirijskih istraivanja obezbedila
je bogatu grau sainjenu od pojedinanih, uglavnom broj
anih podataka o svakodnevici ljudi u naem drutvu. Meu
tim, uglavnom je - naroito u prvom posmatranom razdoblju bfia re o primeni standardnih sociolokih okvira na posebne
sfere koje pripadaju svakodnevnom ivotu, u supstantivnom
znaenju tog pojma, a bez posebnog senzibiliteta karakteri
stinog za sociologiju svakodnevice, bez uvaavanja subjek
tivne strane aktera i interpretativnbg zahvata u njihov svet i
vota", te bez zasebne tematizacijejnteraktivnog poretka. To je
uvezi i sa samom metodologijom, tj. tehnikom ankete na ve
likom uzorku, gde se subjekt ispitanik ne moe u punom smi
slu rei uti". Konano, prouavanje svakodnevnog ivota
nije dovodilo do postavljanja epistemolokih pitanja, do pre
ispitivanja osnovnih postavki sociologije i pozicije sociologa
oosmatraa. Ukratko, najveim delom u pitanju je govor o
svakodnevnom ivotu, a ne govor iz njega.

331

Zakljuci

Devedesete godine X X veka donose pomeranj^ u tom

pravcu, kako usled izmenjenih drutvenih okolnosti, dakle izmenjene prirode predmeta prouavanja, tako i usled^unoenja novih teorijskih ideja u poimanje svakodnevice; Najpre
treba pomenuti ekspliciranje samog pojma - umesto stila
ivota" i kvaliteta ivota", poinje se govoriti izriito o sva
kodnevnom ivotu". Kao to je ve naznaeno, taj korak je
obeleen pojavom zbornika u urednitvu Bolia (1995), a
potvren najnovijim kolektivnim radom (Boli i Mili, 2002).
Te knjige ujedno markiraju bitan korak u optoj senzibilizaciji za tematiku svakodnevnog, onako kako ona funkcjpnie u
savremenoj sociologiji. Zatim, iskoraivanje iz marksizma, u
nekim sluajevima iskoraivanje i iz usko postavljenih okvira
sociologije kao discipline, znai obogaivanje teorijskih iz
vora, uraznoliavanje metodologije i proirivanje domaaja
istraivakih rezultata; Teorijska pomeranja uslovljaviaju i pr
ve epistemoloke pomake - naznake tematizacije introspek
cije kao izvora podataka (npr. kod Bolia) i, uopte, sbpstvenog mesta sociologa analitiara u grai koja se posmatra.
To se, recimo, kao izriit zadatak postavlja u jednom kolektiv
nom radu koji nastoji da pojam svakodnevnog ivota, u oba
njegova osnovna znaenja (supstantivnom i formalnom), re
fleksivno ugradi u sam nacrt istraivanja i postupak analize
podataka (Golubovi, Spasi i Pavievi [ur.j, 2003).
Moemo zakljuiti da tema svakodnevnog ivota ima do
bre perspektive u domaoj sociologiji, i drutvenim naukama uopte, jer se izborila za svoje mesto i dokazala svoju
valjanost - moda prjnudom neeljenih drutvenih zbivanja,
ali eto bar jedne koristi od njih. Ono to nedostaje, i rta emu
treba raditi, jeste recepcija i inkorporiranje i drugih teorijsko-istraivakih okvira," recimo elijasovske figuracionistike
sociologije", simbolikog interakcionizma, deradikaKzovane
etnometodologije ili .etnografski usmerenih studija puke
kulture. Pri tom, pouke marksizma i feminizma - naroito nji
hovog uvida o neodvojivosti mikroplana svakodnevice od
makroplana drutvenog ustrojstva u odreenom istorijskom
trenutku, te o nunosti ouvanja distance i kritinosti prema
anonimnom akteru", uza svu neophodnu saoseajno,st - ko
je su ovde davno usvojene, a sada i primenjene u dobru svr
hu, nipoto ne treba zaboravljati. S tim teorijskim iskustvom,
i prekaljena praktikovanjem drutvene nauke u okolnostima
ija nepovoljnost nema mnogo paralela u drugim krajevima
;

332

6. Eskurs: pojam svakodnevnog ivota...

sveta, srbijanska sociologija svakodnevnog ivota ima ansu

da izbegne tue previde i ponudi nalaze koji e ne samo doprineti naem razumevanju drutva u kojem ivimo nego i
po svom znaaju prevazii usko lokalne okvire.

7. ZAKLJUAK

SVAKODNEVNI IVOT: KONSTRUKCIJA POJMA (PONOVO)

l i uvodnom poglavlju polo se od toga da ne postoji jedavi i jedinstven nain poimanja i pristupanja svakodnev
nom ivotu koji bi obeleavao sociologiju svakodnevnog
ivota", spajajui sve tradicije koje joj pripadaju i razlikujui
ih od svih ostalih. I ne samo to: iz svake tradicije je, kroz po
vest razvoja teorije, izvuena neka pouka", koja je potom
postajala sastavni deo sociolokog bavljenja svakodnevnim
ivotom. Svako stanovite, kao to ima svojih specifinih
majia, ima i neto to drugirrjia nedostaje.
Ipak, tvrditi da svaki socioloki pristup svakodnevnom i
votu donosi neto vredno, i prihvatajui pri tom fundamen
talni pluralizam sociologije, ne znai tvrditi da su svi oni jed
nako plodotvorni. Pokuau ovde, u grubim crtama, da
ekspliciram sopstvena vrednovanja, koja su se provlaila
kroz kritiko izlaganje pojedinanih pristupa. Umesto da se
be? ostatka opredelim za neko od prikazanih stanovita, slediu pitanja iz analitikog^ reeta.
Kada je re o dimenziji univerzalnost/partikularnost, gle
dite univerzalnosti nije dobar izbor, osim pukog konstatovanja injenice da svi ljudi, u svim drutvima i vremenima,
imaju neki svakodnevni ivot. Meutim, iza ovako upotrebljene sintagme ne stoji nikakav sadraj, tako da ona i nije
pojam, nego samo izraz. Ne treba iz toga skliznuti u postuliranje optih i inherentnih osobina svakodnevice jer to goto
vo neminovno vodi u mitologkaciju. Partikularnost je, dakle,
na tom prvom koraku analize, socioloki plodnije opredeljenjei Univerzalnost u smislu puke konstatacije moe se iskori
stiti kao rukovodee u empirijskom radu, odnosno kao podseanje na to da drutvo koje se prouava uvek treba
sagledati / iz ugla svakodnevnog iskustva obinih ljudi.
Slino tome, izmeu izolacije i kontekstualizacije bez
oklevanja se zalaem za kontekstualizaciju. Sociolog koji se
posveti svakodnevnom ivotu kao predmetnom podruju
prirodno se izlae iskuenju da ga pone razmatrati izdvoje
no od drutvenog konteksta u kojem se on javlja. Ali tom se

334

7. Zakljuak

iskuenju treba odupreti. Njemu qe mnogo lake podlei te

oretiari koji ive u stabilnim drutvima, gde vrst instituci
onalni okvir obezbeuje empirijski kontinuitet mnogih ele
menata svakodnevnog ivota, zbog ega je lako zaboraviti
na to koliko je taj kontinuitet uslovan i zavisan od jamstva
irih sklopova. Zato moe biti znatnih teorijskih koristi od
osveivanja naeg domaeg iskustva. Posle svega, to
srno, kao lanovi ovog drutva, dpiveli poslednjih godina i
kroza ta jo uvek prolazimo, u dobrom smo poloaju da
uvidimo kako se svakodnevni ivot moe iz temelja promeniti, tako da u njemu zapravo nita vie nije isto". Od tekovina
izolacionistikih pristupa treba sauvati samo pojmovnu
aparaturu koju su neki od njih - etnometodologija i interakci
onizam - precizno razvili u svrhu psvetljavanja interaktivnog
poretka. Tu aparaturu treba osloboditi od dalekosenih teo
rijskih pretpostavki (o prirodi drutva i drutvenoj uzronosti) s kojima je isprva bila povezana i primeniti je kao istrai
vako orue, nezamenljivo u analizi drutvenog mikronivoa.
Slino vai za individualizam: pn se moe upotrebiti he
uristiki, kao podsticaj da pri analizi svakodnevnog ivota ili, tanije, drutvenog sveta sa stanovita svakodnevice kao
njegovog sastavnog dela - uzmemo u obzir pojedinca kao
samosvojnu, individualnu jedinku. Jer, kako to ree jedan
od prikazanih autora, pojedinac je taj koji ivi svakodnevni
jvot, jedini koji ga moe imati", drugim recima - njegov
primarni akter. Sociologija svakodnevice nas ui da, bez ob
zira na masifikaciju, rutinizaciju i saobraavanje koji vladaju
velikim delom drutvenog ivota? ne smemo zaboraviti na
dignitet i neponovljivost ljudskog bia - na ono midovsko
ja". S druge strane, individualizam na nivou teorijskih pret
postavki (socioloki nominalizam) treba izbegavati zato to
najee zavrava u idealizaciji slobodnog aktera, koja potcenjuje njegovu viestruku drutvenu uslovljenost.
"Dalje, relativno je lako konfliktnosti dati prednost nad
konsenzualnou. Moe se, dodue, prihvatiti da je svako
dnevica povlaeno tlo za uspostavljanje difuzne, pa stoga i
od sadraja relativno ispranjene ljudske solidarnosti"
(kdnsenzualnost je posebno povezana sa mitom o jedin
stvu" svakodnevnog ivota). Ali postoji veliki rizik da se zared solidarnosti previde mnogostruka ispoljavanja moi i
sukoba. Jer, mo je sveprisutna i ima mnotvo oblika. Ona
se, naroito u svakodnevici, gde nema lako prepoznatljivih

Svakodnevni ivot: konstrukcija pojma (ponovo)

335

institucionalnih struktura, lako zaogre plastom nevidljivo

sti, poprimajui oblik samorazumljivih sadraja zdravog ra
zuma, onoga to se uzima zdravo za gotovo", to svako
zna", to je prirodno" i naprosto tako kako jeste". To je
proces koji Meri Da^Sas, Pjer Burdije i mnogi drugi nazivaju
naturalizacijom. Zato je mo u tom domenu tee ucliti, te je
bolje na nju biti preosetljiv nego neosetljiv.
Problem je sloeniji kada je re o dimenziji imaneacija/kritika i odnosu prema"racionalnosti'. S jedne strane, potpuna
imanencija dovodi do rezultata s kojima smo se upoznali u
sluaju idolatrijskih'fpristupa - paradoksalno zavravanje hiperkritikog i hiperempatikog stava u stanovitu kojs ide na
ruku uspostavljenim strukturama drutvene moi. druge
strane, totalna" kritika kakvu zastupaju mnogi marksvsti tako
e se moe okrenuti protiv onih u ije je ime formuligana, na
roito u praktino-politikoj ravni. Te realno opipljive-posledice ovog izbora bez sumnje su ozbiljnije, ali treba imati na umu
i one druge, teorijske posledice. Grubo baratanje neobrazloenim normativnim kriterijumom olako otpisuje ili olako velia
odreene pojave u empirijski dostupnoj svakodnevicj i pogo
duje analitikom slepilu i selektivnosti koji iskrivljuju sliku dru
tvene stvarnosti. Mnogo je prihvatljivija oprezna, refleksivna
kritinost, koja pokuava da nae oslonac u rekonstrukciji
struktura ve imanentnih svakodnevici. Ako svaka teorijska
pozicija eksplicira tato zapravo rekonstruie i u emu se ute
meljuje - interakcioni|am u idealnotipskoj slobodnoj iriterakciji,
Habermas u komunikativnom delanju, icovi uenici; u prasusretu" izmeu ja" 1 ti", postmodernisti u neugasivoj vital
nosti ljudske drutvenosti, Helerova u potencijalu svakog oveka da bude individua" i si. - onda se meu tim, neminovno
duboko razliitim rekonstrukcijama moe uspostavit? dijalog
koji e voditi smislenim rezultatima.
Odnos prema racionalnosti i dvema bazinim perspekti
vama - unutranjoj i^,spoljanjoj - nije konano razraiv i za
nj se ne moe dati jednoznana preporuka. Jedino to se
moe rei jeste da jiJ neophodno biti svestan postojanja te
dve perspektive i njihovog problematinog odnosa. Mora
mo imati na umu to da se svako od nas, kao naunik posmatra, u svom rady neminovno rve s tim problemom. Za
to ga treba osvestitt i o njemu razmiljati, a put kojim se
postie epistemoloki rez mora da iznae svako za sebe. Po
to danas vie ne raspolaemo samorazumljivim, zajame(

336

7."Zakljuak

nim mestom iz kojeg se proizvode neosporni uvidi, prinue

ni smo da u svoje nalaze ukljuimo iskrenu autoreileksiju o
sopstvenoj drutvenoj poziciji koja nam omoguava da ra
dimo to to radimo, tako kako radimo.
Posle pregleda pitanja koja su tvorila analitiko reeto tre
ba se vratiti drugoj analitikoj strategiji koja je, takoe, sluila
kao orijentir prilikom obrade pojedinanih stanovita. Re je
o rekonstrukciji implicitnih znaenja pojma svakodnevnog i
vota, koju je prvi primenio Elijas. Umesto Elijasove razuene
tabele, koja se ne slui jedinstvenim kriterijumom i ije stav
ke nisu dovoljno jasno razdvojene, ovde e biti ponuena saetija tipologija zasnovana na najtemeljnijoj podeli - razliko
vanju izmeu formalnog i supstantivnog znaenja pojma
svakodnevnog ivota. Ovo razlikovanje se ispostavilo kao
najbolje naelo organizovanja grae i najjednostavniji put ko
jim se arenilo sociolokih pogleda na svakodnevicu moe
uiniti preglednijim.
Kao to je reeno u Uvodu, formalno shvatanje vezuje
smisao svakodnevnog ivota pre svega za oblike svesti
svojstvene svakodnevici: rutinizovano, za praksu vezano,
nerefleksivno miljenje - takozvani prirodni stav. To se
shvatanje zatim rava na dve mogunosti, u zavisnosti od
oprenih naina vrednovanja svakodnevnog miljenja (veli
anje ili kritika). Meutim, moguno je i tree, neutralno sa
gledavanje prirodnog stava" kao jednog od fundamenata
drutvenog ivota. U tom sluaju, domen praktine svesti
postaje jedna neophodna! perspektiva u analizi drutva koja
otvara pogled na ono to je jedan autor (Oueiroz, 1989) na
zvao nalijem ili postavom" svih drutvenih aktivnosti.
Supstantivno shvatanje identifikuje svakodnevicu predmet
no, izdvajajui poseban segment drutvene stvarnosti na
koji stavlja oznaku svakodnevno". To izdvajanje se moe
obaviti u prostornom smislu - kada se svakodneviea vezuje
za sferu privatnosti i porodinog ivota, dok sfera javnosti,
politikih i drutvenih ustanova ostaje izvan vidokruga; ili u
vremenskom smislu - kada ss svakodnevica izjednaava sa
dokolicom, za razliku od radnog vremena. Drugi nain je da
se, u ukupnosti svih lanova drutva, identifikuje jedna osobena klasa aktera koja se proglaava povlaenim-akterom
svakodnevnog ivota. Najee ovu ulogu dobija kategorija
naroda" (potlaenih, obezvlaenih itd.), ili pak, u femini
stikoj vizuri, enski pol. Trei nain supstantivnog odredi-

S /akodnevni ivot: konstrukcija pojma (ponovo)

337

vanja svakodnevice zasniva se na naelu meusobne koor

dinacije individualnih praksi (neformalno nasuprot formal
nom, neinstitucionalizovano nasuprot vrstim institucijama
itd.). Ono ne iskljuuje unapred nijednu oblast drutvene
stvarnosti, niti bilo koju vrstu aktera, i najprimerenije ga je
nazvati podrujem socijalne integracije.
Dobijamo, dakle, sledeu shemu:
1

Formalno

Supstantivno

1. Prirodni stav - negativna

ocena: lana svest", ideologizovanost, manipulisanost

4. Preko drutvene sfere: pro

storno (privatnost, porodica)
ili vremenski (dokolica)

2, Prirodni stav - pozitivna oce

na: izvorno, nepatvoreno ne
posredno iskustvo

5. Preko aktera: narod, ene

3. Prirodni stav - neutralno:

praktina svest, rutinizacija
kao olakanje, tradicijsko naslee, socijalizacija

6. Preko naela organizacije i

koordinacije drutvenih
praksi: neformalizovanost,
neinstitucionalizovanost

perspektiva

socijalna integracija

Ova rekonstruisana znaenja imaju za cilj da izotre nau

analitiku optiku, a ne da se redom poistovete s teorijama
svakodnevice, po naelu jedan prema jedan. Drugim reci
ma, pojedinana socioloka stanovita o svakodnevici
uglavnom operiu vie nd jednim znaenjem, s tim to
obino jedno od njih dominira. To emo videti ako pokua
mo preliminarno (i nuno uproeno) pripisivanje ili spari
vanje" teorija i koncepata, pri emu redosled navoenja od
govara istaknutosti koncepta u okviru dotine teorije. Na
primer, za fenomenologiju je najkarakteristinije znaenje 2,
nada doputa i znaenje 3; za etnometodologiju - znaenje 3;
za simboliki interakcionizam - znaenja 6, 2 i 3; za Lefevra Pojmove socijalne" i sistemske integracije" prvi je upotrebio
Dejvid Lokvud (Lockvvood, 1964) da bi ukazao na neopravdano meanje ova dva oblika u klasinom funkcionalizmu. Prvi oblik drutvene in
tegracije proistie iz socijalizacije i saglasja oko vrednosti, a drugi na
staje kroz nenameravane pdsledice delovanja ekonomskih inilaca i
strukture moi, koje se odvija iza lea" aktera. Distinkciju su kasnije
preuzeli brojni drugi autori. Za nas su najznaajnije formulacije koje
smo nali kod Habermasa i Gidensa.
1

323

7. Zakljuak

4, 1 i 2; za Kosika - 1; za Helerovu 6 i 1; za feminizam - 5, 4, 1

ili 2, ve prema razliitim strujama unutar feministike misli;
za Elijasa - 4 i 3; za Fukoa - 6; za pristup svakodnevici preko
stila ivota - 4; za pristup prekc drutvenih pokreta - 6; za
Sertoa i Mafezolija - 5 i 2; za studije kulture - 4 i 5; za Huana 3 i 6, to, takoe, vai za Burdijea i Gidensa.
Nije sluajno to se znaenja 3 i 6 javljaju zajedno, kap ka
rakteristina za trojicu autora: sintetiare" Gidensa i Burdi
jea, te Huana, iji je nacrt socioahtropologije svakodnevnog
ivota" takoe bitno sintetiki usmeren. Upravo ta tri stano
vita u ovoj raspravi su izdvojena kao ponajvie obeavajua
za dalji razvoj sociologije svakodnevnog ivota. Znaenja 3 i
6 konvergiraju i kada se posmatraju sama za sebe, izvan te
orija koje se njima slue. U okviru svojih grupa (formalne i
supstantivne) ta dva znaenja su najfleksibilnija, najotvoreni
ja i podrazumevaju najmanje problematinih pretpostavki. U
oba sluaja re je, pre svega, o jednoj perspektivi, ili vrsti so
ciolokog pogleda, koja je dovoljno iroka da ne postavlja
apriorna ogranienja, a dovoljno odreena da bude smisle
na. Izbegavaju se grube podele drutvene stvarnosti (to je
opasnost u supstantivnoj grupi), kao i jaki, politiki opteree
ni stavovi (to je opasnost u formalnoj grupi). Konano, za
hvaljujui tim svojim osobinama, ova dva znaenja, svako iz
svog ugla, otvaraju prostor za susretanje formalnog i supsfantivnog aspekta pojma svakocjnevnog ivota.
POLITIKA SVAKODNEVNOG IVOTA
Trebalo bi, pred kraj, izvui na videlo jednu nit koja se s
vremena na vreme javljala u prethodnim analizama, ali do
sada nije dobila svoje zasebno mesto. Posredi je politiki
aspekt upotrebe pojma svakodnevnog ivota. Sada nas, da
kle, zanima mesto ovog pojma u strujanjima kojima je dru
tvena teorija reagovala na promene u politikom ambijen
tu savremenog sveta, ali istovremeno te promene unekoliko
i oblikovala. Pojmovi ne obitavaju samo u bezvazdunom
prostoru iste teorije, te se njihove upotrebe, implikacije i
dejstva ne mogu valjano shvatiti bez razmatranja pomenutog konteksta.
Oivljavanje interesovanja za temu svakodnevnog ivota u
drutvenoj misli smeteno je na prelaz ezdesetih u sedam
desete godine XX veka, kada i nastaju razne verzije sociologi-

Politika svakodnevnog ivota

339

je svakodnevnog ivota u uem smislu rei. Tokom narednih

decenija, pojam svakodnevnog je neminovno trpeo uticaje
izmenjenih politikih okolnosti i promena u politikom diskursu. Istovremeno, on postaje i jedan od uloga u tim borba
ma. Pokreti nove levtce, kontrakulture, studentskog bunta
1968. i kasnije nastali novi drutveni pokreti" pomeraju oe
kivanja u pogledu rad'kalne promene drutvenog ustrojstva
upravo na sferu svakodnevnog ivota, a sa ekonomija i poli
tike u uskom smislu rei. Svakodnevnom akteru (klijentima
drave blagostanja, studentima, enama, tek dekolonizovanim narodima Treeg-sveta, rasnim manjinama na ZTapadu,
homoseksualcima, marginalcima...) pripisuje se uloga revolu
cionarnog subjekta koja je nekada pripadala proletarijatu.
Uprkos tim pomacima, i dalje opstaje vera u mogunost i
neophodnost korenitog preobraaja: ideja revolucije" ima
istaknuto mesto u drutvenoj teoriji kasnih ezdesetih i to
kom sedamdesetih godina XX veka. Meu stanovitima s
kojima smo se upoznali u prethodnim poglavljima, ovu liniju
zastupaju Lefevr i drugi kritiki marksisti, a teorije novih dru
tvenih pokreta nastavljaju praktino sve do danas.
Meutim, uporedo s ovom strujom, u drugoj polovini
osamdesetih godina X X veka polako izranja jedan potpuno
nov pravac politizacije svakodnevog ivota. On se, najkrae,
moe oznaiti kao teorija svakodnevnog otpora". U obrisi
ma smo ga nali vec kod Sertoa, Mafezolija i Fiska, a svoj
najkoncizniji i najpoznatiji izraz dobija u radovima Dejmsa
Skota (Scott, 1985, 1990).
'
Na osnovu etnografskog prouavanja malezijskih seljaka
Skot formulie svoju ideju svakodnevnih oblika otpora",
prozainih, ali neprekidnih bitaka" ili nenametljivog seg
menta politike borbe". Umesto neposredne konfrontacije s
vlastima i ideolokog,_simbolikog osporavanja poretka - to
bi izazvalo nasilnu represivnu reakciju - ovo oruje slabih"
pribegava svakodnevnim taktikama odupiranja: zabuava
nju, pritvornosti, dezertiranju, prividnom pokoravanju; sitnim
kraama, hinjenom neznanju, uvredama, paljevinama, sabo
taama itd." (Scott, 1985 xvi). Ti brehtovski, vejkovski" ob
lici otpora oslanjaju ss na neformalne mree i naelc-samopomoi, te im nisu neophodni planiranje i koordinacija
svojstveni politikom pokretu i revolucionarnoj borbi. Njihov
cilj nije preokretanje strukture moi, ve pojedinani, kon
kretni dobici. Uprkos injenici da upravo ovi oblici otpora

340

7 ^Zakljuak

predstavljaju glavni vid politikog prisustva obespravljenih

, masa kroz istoriju i u dananjici - jer veini drutvenih grupa
lienih moi druge opcije i nisu bile otvorene - ta skrivena
povest otpora prekrivena je velom utanja. Politika" sociolo
gija i politika istorija usredsreuju se, umesto toga, na retke
eruptivne, dramatine situacije sukoba, kao to su oruane
pobune. To je posledica svojevrsne zavere izmeu aktera
svakodnevnog otpora - koji se kriju iza anonimnosti i povr
inskog potvrivanja postojeih odnosa moi, to je uslov
njihove uspenosti - i predstavnika vlasti, lako je istorijat
skrivenih transkripata" (Scotf., 1990) teko istraivati, njihova
delotvornost ne srne se potcenjivati: kao to milioni siunih
polipa malo-pomalo stvore koralni greben, tako i mnotvo i
nova jedva vidljive neposlunosti gradi svojevrsne politike i
ekonomske grebene koji, terajui monike na ustupke, potla
enima ine ivot podnoljivijim (Scott, 1985, 36). Upravo ta
infrapolitika potinjenih grupa", koja, poput infracrvenih zra
ka, ostaje izvan vidljivog spektra, prua strukturnu i'kulturnu
podlogu vidljivoj politikoj akciji (1990, 184).
Analize Skota i drugih koji su se pridruili ovom pravcu
istraivanja bitno su izmenile politiku sociologiju. Osim
standardnih predmeta prouavanja (izbori, stranke, demon
stracije, lideri), u vidokrug ulaze i nevidljive, neformalne,
rasprene akcije potinjenih grupa. Meutim, kako su ubrzo
istakli kritiari, u ovoj struji javlja se tendencija rorfiantizacije oruja slabih", precenjivanja transformativnog potencija
la sitnih inova odupiranja i jasnoe politike vizije kojom se
rukovode njihovi akteri (Fox and Stam, 1997, 3). Otklon od
prenaglaene retorike revolucije" poprimio je formu poricanja smislenosti svakog radikalnog suprotstavljanja.
Ocrtana putanja kojom je pojam svakodnevnog !vota kre
nuo, u svom politikom aspektu, moe se smestiti u opti
okvir populizma. On je politika inaica problema nekriti
kog populizma" koji je identifikovan u analizi savrerrienih stu
dija kulture. Koncentracija na svakodnevni otpor" rovodi do
blagotvornog pomeranja ie sa funkcionisanja uhodanih po
litikih mehanizama, kao j sa vidljive i dramatine istorije po
litikih sukoba, ali isto tako tei velianju nediferenciranog
naroda" i njegovih impulsa. Pri tom se zanemarujuproblemi
2

Zapazimo paralelu s Meluijc; /om idejom odnosa izmetu latentne

i manifestne faze aktivnosti pokreta.
2

341

Politika svakodnevnog ivota

predstavnitva i posredovanja politike volje, to je obino

udrueno sa ignorisanjem, ak i omalovaavanjem utvrenih
ustanova modernog liberalnog politikog poretka. Teko je
ne primetiti da se pojava ovih teorijskih ideja vremenski po
klapa sa optim opadanjem levice u zapadnom politikom
prostoru i usponom neokonzervativnih snaga, iako autori po
vezani sa stanovitem svakodnevnog otpora, mahom leviari
koji sebe doivljavaju kao branioce interesa potlaenih grupa,
odluno odbacuju ovu asocijaciju. (Na sline nenameravane
posledice" teorija naili smo u vezi sa studijama kulture.) Ta
ko upotreba pojma svakodnevnog ivota na tlu politikog
ima dvosmislene reflekse: s jedne strane - dignitet potcenjencg, ignorisanog obinog oveka i otvaranje novih prostora
individualne i grupne emancipacije a s druge strane - gublje
nje utopijskog horizonta i pribliavanje akomodacionistikim" politikim pozicijama. Ovu politiku ambivalenciju poj
ma svakodnevnog ne treba gubiti iz vida.
Ako se vratimo sociolokim teorijama svakodnevnog i
vota, zakljuiemo da je pomeranje u politikoj ulozi svako
dnevice znailo dodatnu potporu novoj legitimnosti ovog
podruja, ali je istovremeno znailo i izvesne promene u unu
tranjim svojstvima pojma. Tu se mislim na odnos prema
normativnosti. Dok je Lefevr u svoje vreme (u prvim decenijama po zavretku Drugog svetskog rata) mogao manje-vie
bez ustruavanja da govori o preobraaju svakodnevice"
kap delu opteg projekta; stvaranja boljeg drutva i kao nu
nom preduslovu same teoretizacije svakodnevnog, danas je
ta pozicija znatno manje verodostojna. U izmenjenom teorij
skom pejzau, ranije osnove za neupitno vrednovanje umno
gome su potkopane: Predstave o progresivnom ili reakcio
narnom, te tradicionalna dihotomija izmeu levog i desnog
pretpostavljaju, u manjoj ili veoj meri, jednu metafiziku isto
rije i jasnu ideju o pravcu drutvene promene, koje su u po
znaj modernosti postale neodrive" (Buechler, 1995, 452).
Stoga je naglaeno heteronomistiki pristup svakodnevnom
ivotu, naroito u svom marksistikom izdanju, skoro sasvim
naputen. Zanimljivo je pratiti kako se neki istaknuti predstav
nici radikalne sociologija", te izrazito materijalistike, kon3

Jo jednom: zahvaljujui sopstvenom iskustvu decenijskog ivlje

nja u samodeklarisano populistikom poretku, lako moemo da uvidi
ma kolike se opasnosti tu kriju.
3

342

7. Zakljuak

fliKtne teorije sa revolucionarnim namerama, koja je ranih se

damdesetih godina XX veka bila veoma rasprostranjena u
Velikoj Britaniji i SAD, s vremenom sputaju" na ravan sva
kodnevnog, uz smanjivanje i politikih i teorijskih ambicija.
Kao primer te evolucije moe posluiti samorefleksija Stenlija Koena i Lorija Tejlora, izneta u njihovoj knjizi o pokuajima
bekstva" iz svakodnevice (Cohen and Tavlor, 1979). Oni opi
suju put koji su preli - od teorije etiketiranja modifikovane
marksizmom, koja je u drutvenim devijantima videla mogu
ne nosioce korenitog preobraaja drutva, do zanimanja za
obino, proseno i neprimeeno. U sredite njihove panje
sada dolaze strategije otpora svakodnevici koje ljudima po
mau da proive svoj dan", a koje.su umetnute u istu tu svakodnevicu: mogunosti sopstva unutar poretka ili nasuprot
njemu, a ne sopstvo u nekom zamiljenom buduem utopij
skom poretku" (Cohen and Tavlor, 1979, 23). Njihovi junaci vi
e nisu kriminalci, autsajderi i revolucionarni lideri, ve sa
svim obini ljudi, koji sasvim obinim sredstvima nastoje da
ouvaju svoju psihiku stabilnost! oseanje samoidentiteta:
Njihove borbe sa stvarnou retfco kad su frontalni napadi,
ljute bitke ili planirane kampanje. ee su to prekidi u proto
ku ivota, intermeca, kratke pauze,^ sitna kokanja, magnovenja drugaijih stvarnosti" (Cohen and Tavlor, 1979, 24).
Sve u svemu, pojam svakodnevnog ivota prolazi kroz
proces, ako se tako moe rei, denormativizacije. Rezultati
tog procesa, sumarno reeno, rasporeuju se izmeu dve
krajnosti. Na jednoj strani je ekstremna romantizacija, koju
smo nali u idolatrijskim" stanovitima, a koja svakodnevi
ci ne postavlja vie nikakve zahteye, naroito ne zahteve da
postane drugaija nego to jeste. Naprotiv, u svakodnevicu,
kao bezvremeni supstrat svekolike ljudske egzistencije, ni
jedna teorija vie ne srne da dira", ve srne samo da je iz
daleka posmatra, sa smernou i divljenjem. Na drugoj stra
ni nalaze se teorije koje, uz presudan dodatak duboke
samorefleksije, uvaju normativne momente u upotrebi poj
ma svakodnevice, odnosno elemente tenje ka boljem". To
bolje", opet, zadobija razliite forme: kod Din Koen i Endrua Arata, teoretiara novih drutvenih pokreta, taj cilj je
radikalna pluralna demokratija"; kod Habermasa, to je racionalizovani svet ivota i odbrana naela komunikativnog
delanja od nadiranja sistemskih imperativa; kod Burdijea, to
je raskidanje koprene dokse koju su izatkale instance moi;

343

Politika svakodnevnog ivota

kod Gidensa - osnsivanje ljudske delatnosti. U svim tim

verzijama kljuna reje emancipacija, koja je sauvana, ali
detaljno obrazloen^ i mnogo obazrivije upotrebljana kao
vrednosni orijentir. .
.
Samimo, na kraju ovog odeljka, take povezanosti soci
ologije svakodnevnog ivota sa politikom sociologijom i
politikom teorijom. Kao to je reeno u Uvodu, pojam sva
kodnevnog ivota od samog svog poetka ima potencijal da
poslui kao orue kritike odreenih formi ivota, ili odree
nih formi politike. Proteui ovu ideju, moemo rej da on
slui i kao orue kritike odreenih vrsta politike teorije. Naj
krae reeno, nesumnjivo smislen doprinos sociologije sva
kodnevice podruju prouavanja politikog sastoji sy u uka
zivanju na politiku teinu svakodnevnih praksi. Istraivanja
svakodnevnog otpora", bez obzira na svoje nedostatke, kao
i teorije novih drutvenih pokreta odigrali su u tome vanu
ulogu. Ali, postoje i druge potke koje se ovde stiu. Recimo,
danas veoma razvijena oblast politike antropologiji? savremenih drutava, zajedno sa istraivanjima simbolikog i ob
rednog aspekta politike; zatim posvakodnevljavanje pojma
moi, koje se moe izvui iz interakcionistikih i etriometodolokih uvida, a koje je pomenuto u vezi sa Gofmanovom
dramaturgijom. Spona koju izmeu sociologije i politikologije tvori podruje svakodnevnog ivota dokazala se kao
neophodna obema disciplinama. Kao to politike analize te
ko da mogu biti potpune bez uvoenja elementa svako
dnevnog, tako i sociologija svakodnevnog ivota teko da
moe biti adekvatna ukoliko ignorie politiki kontekst svog
predmeta i politike implikacije sopstvenih nalaza. '
4

Plodnost takvog pristupa pokazao je, u naim uslovima,. Ivan olovi.

Evo jedne saete formulacije mogunog pravca istraivanja: ,,U me
ri u kojoj ljudi 'dravu' shvataju kao izraz kolektivne volje naroda, manife
staciju Boga ili naprosto kao samoodrivi entitet, umesto kao isprekidan
zbir delanja odreenih ljudi, od kojih su neki naoruani - oni vijaavaju
mo onih koji 'dravu' sprovode u delo.... Iz ovog ugla, svakodnevni ak
teri i sociolozi... na slian se nain oslanjaju na postvarenja i U.;ko dopri
nose povlaenosti onih pojedinaca koji u mikrosituacijama u stvarnom
ivotu mogu raunati sa poniznou drugih" (Collins, 1987, 86)
4

344

7. Zakljuak

SOCIOLOGIJA SVAKODNEVNOG IVOTA" I SOCIOLOGIJA

Zakljuujui ovu knjigu, vratimo se u okvire sociologije, i

na najuoptenijoj ravni razmotrimo odnos izmeu sociologi
je svakodnevnog ivota, u njenim razliitim verzijama, i nje
ne matine discipline. U prethodnim poglavljima izrteto je,
nadamo se, dovoljno argumenata u prilog tezi da /sociolo
gija svakodnevnog ivota" nije tek specijalizovani i margi
nalni ogranak sociologije, po strani od njenog glavnog toka.
Naprotiv, ona spaja sredinje teme klasine sociologije i
nadovezuje se na njih" (VVeigert, 1981, 46). Evo nekih od tih
pitanja, koja zadiru u samu sr sociologije kao discipline.
1. Priroda (post)modernog- drutva - Kao to su sociolo
ki klasici bili zaokupljeni pitanjem da li, koliko i u emu je
ljudsko drutveno iskustvd sutinski novo u periodu modernosti, u odnosu na prethodne epohe, sociologija svakodne
vice se, gotovo stolee kasnije, tom pitanju vraa u obliku
propitivanja prirode postmodernog ili poznomodernog dru
tva. Takoe postoji kontinuitet ternatizovanja ravih" stra
na (post)modernog ivota, kako god se one odreivale. U
savremenim uslovima, stanovite svakodnevice je a to na
roito pogodno jer upuuje na analizu susreta pojedinaca
sa trinim mehanizmima i birokratskom mainerijom dra
ve, gde ulaze u igru pitanja autentine prirode i autonomije
sveta ivota" i njegovog modusa vivendi sa sistemom".
2. Poreklo drutvenog poretka: da li poredak spontano iznie iz agregiranja delanja pojedinaca, ili uspostavljeni kolek
tivni, institucionalni okvir ima hezavisno dejstvo. Sociologija
svakodnevice, uprkos tendenciji nekih njenih varijanata ka in
dividualizmu, pouava da je ekstremno individualistrko poi
manje poretka neosnovano. Ona u samoj svakodnevnoj
stvarnosti pronalazi primarnu intersubjektivnost drutvenog
sveta. Pojedinac nije monada koja tek naknadno stupa u vezu
s drugima, ve uvek nastaje u nekom svetu ivota" koji ima
odreenu fizionomiju i koji po definiciji ukljuuje druge ljude.
6

Problem poretka" i problem delanja" Aleksander (Aiexander,

1982, 70-111) izdvaja kao dva baziia pitanja opte "socioloka logike".
Priznanje ljudskosti drugoga je sutinski sastojak moralrie zajedni
ce mundanog. Iznad svega, znamo da smo u njoj zajedno, te da bismo
postigli da svakodnevni ivot nastavi da funkcionie, za to nam Je potreb
no neto vie od spekulacija onih sklonih filozofiranju" (Orleans, 2000).
6

Sociologija svakodnevnog ivota" i sociologija

345

Stanovite svakodnevice pomae da se uvidi da je dihotomija izmeu pojedinca" i drutva", kako je to or Gurvi jo
odavno tvrdio, jedan od lanih problema" sociologije.
3. Priroda ljudskog delanja, odnosno koreni motivacije
ljudi da delaju na odreeni nain: da li je delanje prevashcdno instrumentalno ili normativno utemeljeno. Sociologi
ja svakodnevog ivota ukazuje na neophodnost multidimenzionalnog shvatanja delanja, dakle, / kao racionalnog / kao
normativnog. U tom sl'iaju, osnovni istraivaki problem
postaje pitanje kako se ovi izvori motivacije prepliu, suko
bljavaju i nadograuju u stvarnim drutvenim praksama.
4. Racionalnost: problem vanracionalnih temelja dru
tvenosti - kao to su norme, kulturna batina, solidarnost,
emocije - koji se prvenstveno uspostavljaju kroz interakciju
u svakodnevnim, neposredno dostupnim mikrokontekstima,
anaroito kroz svakodnevne rituale; problem razliitih vrsta
racionalnosti, te njihovog meusobnog odnosa.
5. Priroda sociolokog saznanja: odnos posmatraa i posrnatranog, uloga i tretman laikih znaenja u sociolokoj
analizi. Poto je verodostpjnost pozitivistike vizije sociologije,
po kojoj primena jasno.definisanih metodolokih postulata
automatski obezbeuje istinito saznanje o drutvenom svetu,
djnas nepopravljivo potkopana, svaka sociologija mora da
se nosi sa odnosom izmeu emikog" i etikog", izmeu
znaenja imanentnih posmatranoj zajednici i sociolokih uvida,
izmeu sociologovog vlastitog pozadinskog znanja, proisteklog iz njegovog sveta ivota", i njegovih teorija.
Indikativno je da one to je najbolje u sociologiji svako
dnevice pokazuje konvergentno zanimanje za odreene klasi
ke, kako one iz formativnog razdoblja, tako i one savremenije.
tavie, ti se klasici koriste na slian nain. Za Dirkemom se
posee kada je re o grupnoj solidarnosti, odnosno usposta
vljanju kolektivnog identiteta posredstvom zajednikih pred
stava, vrednosti i rituala koji utemeljuju drutvenu integraciju.
Od Vebera se preuzima s!ika;modernog drutva, njegove raci
onalizacije i birokratizacije, t$ shvatanje sociologije kao podu
hvata razumevanja. Iz Marksovog naslea uzima se analiza ka
pitalizma i postvarenja koje on nosi, te predstava o drutvu
kao nehomogenoj, konfliktnoj celini. Iznova se itaju prve analiie svakodnevnih mikrosituacija koje je ponudio Zimi. Trajan
Gramijev doprinos jeste pojam hegemonije i ideja uprezanja
;

346

7. Zakljuak

podvlaenih drutvenih grupa u vladajui poredak, korienjem dominantne kulture i njenih kodova. Midova je neprevaziena formulacija samosvojne, resvodljive prirode i uloge
meuljudske interakcije kao osnove za uspostavljanje i lino
sti i drutva. Huserlov svet ivota" je topos svake epistemologije pristupanja svakodnevici. Od Gofmana se inkorporira
analiza svakodnevnih rituala kao temeljne potke drutvene in
tegracije. Od istoriara analista i Elijasa preuzima se ideja tesne meuzavisnosti istorijsko-politikog makronivoa i najmikroskopskijeg nivoa strukture uteiovljenog sopstva. Parsons,
ubrkos ulozi arhineprijatelja koju je igrao u prvim fazama konstitutisanja sociologije svakodnevice, vraa se u dananje sintsze svojom tenjom da u pojmu jedininog ina" okupi sve
aspekte ljudskog delanja (Parsons, 1937).
Jedna od ideja vodilja u dosadanjim analizama jeste da
ss sociologija svakodnevnog ivota razvija u pravcu prevla
davanja tradicionalnih dihotomija, ime samosvojno dopri
nosi tenji ka teorijskim sintezama koja se jasno moe uoiti
u.savremenoj sociologiji. Tu tendenciju konstatuju praktino
svi opti pregledi stanja socioloke teorije danas (npr. Ritzer
[ed.J, 1990, Collins [ed.], 1983; Helle and Eistenstadt [eds.],
1985; Giddens and Turner [edsj, 1987; Alexander et al.
[cds.], 1987; Smelser [ed.j, 1988; VVallerstein et al., 1997).
Terminima kao to su konvergencije", premoavanja",
povezivanja" i slino iskazuje se jedan te isti zakljuak, nai
me, da je umesto nekadanjih apsolutizovanih etiketa, koje
sa dominirale sociologijom i delils je na niz jasno razgranie
nih pregradaka" - kola, tradicija ili pravaca koji se razvijaju
bez meusobne komunikacije - nastupilo udaljavanje od te
orijskog dogmatizma, ruenje starijih teorijskih i pojmovnih
granica. Dananje pristalice razliitih teorija mnogo su manje
zginteresovane da brane njihova tradicionalna tumaenja, a
mnogo vie da prue ruku drugim teorijskim tradicijama da
bi zajedno s njima razvijali nove teorije sintetikog usmerenja (Ritzer, 1990a, 2). Ona mladalaka revolucija" protiv do
minacije funkcionalizma, koja je, kao to smo videli, iznedrila sociologije svakodnevice" u uem smislu rei, imala je
vremena da sazri i postane sredovena". U meuvremenu
su se pokazale njene mane, u smislu prenaglaavanja odre
enih postavki iji je prvobitni smisao bio suprotstavljanje
parsonsovskoj paradigmi. Posledica toga je dananje nera
spoloenje prema svim vrstama jednostranosti: u centrima

Sociologija svakodnevnog ivota" i sociologija

347

vrhunske sociologije,danas je na dnevnom redu sintetiko,

umesto polemikog teoretisanja" (Alexander, 1988, 77). Lo
gika ili/ili" vie ne zadovoljava, a to naroito vai za najoptiju dimenziju, naime debatu izmeu delatnosti" i struktu
re". Postalo je jasno da sociologija mora istovremeno da
uhvati i jedan i drugi momenat. Isto se moe rei za suprot
nost izmeu mikro i makrosociologije: zapaa se da poslednjih dvadesetak godina mikro/makro debata sledi nov pra
vac, u kojem su obim i intenzitet potrage za meusobnim
vezama bez presedana u istoriji sociologije" (Alexar.der and
Giesen, 1987a, 31). Tom dramatinom preporodu",.razrade
mikro/makro meuveza doprinose brojni autori, bilp da su
tome eksplicitno posveeni ili ne (Ritzer, 1990b).
Poenta o sintezi fbrmulie se i na druge naine. Kao to
je pomenuto u Uvodu, blede i granice meu razliitim disci
plinama. Izvetaj Gufoenkijanove komisije o stanju drutve
nih nauka danas nudi sledee preporuke za pospeivanje
njihovog ve zapoetog otvaranja": 1) odbaciti dih'otomiju
ovek-priroda budui da i u prirodnim i u drutvenim naukama ima sve manje izvesnosti, a sve vie se naglaava
kompleksno, temporalno i nestabilno; 2) odbaciti dravu
kao samorazumljivi okvir za teoretisanje i istraiva'nje i fokusirati se na nivo fokaliteta, regiona i transnacionalnog;
3) prihvatiti napetost izmeu univerzalnog i partikularnog;
4) shvatiti objektivnost na nov nain - kriza zapadne naune
objektivnosti ne moe se razreiti usvajanjem subjektivno
sti, nego prihvatanjem pluralizma, diskusije i uenja (VVallerstein i drugi, 1997, 98-116). Unutar sociologije govori se o
tri pomaka" do kojih je poslednjih decenija dolo u matici
socioloke teorije (Hblle and Eisenstadt, 1985a, vii-viii). Pr
vo, nijedan institucionalni poredak se vie ne uzimai<ao da
tost, nego se prati proces njihovog konstruisanja" kroz de
lanja ukljuenih aktera. Drugo, naglaava se da drutveni
akteri nisu pasivni proizvod struktura i obrazaca, nego su
autonomni sudeonici u njihovom stvaranju. Tree, istie se
znaaj moi i aspekt simbolikog konstruisanja stvarnosti u~
oblikovanju institucionalnih poredaka. Sva tri pravca konvergiranja razliitih sociolokih tradicija oigledno pogodu
ju interesovanju za svakodnevni ivot.
Podruje svakodnevnog ivota ulazi u ovaj kontekst na dva
naina. S jedne strana, svakodnevni ivot sam je predmetni i
epistemoloki teren koji se ne moe zaobii u potrazi za jednom
1

348

7. Zakljuak

novom, nepozitivistikom i refleksivnom, nedogmetskom i

sintetikom sociologijom. Time se vraamo na ideju, hagovetenu u Uvodu, da savremena" sociologija, jednim svojim bit
nim delom, poinje da se konstituie kao sociologija svako
dnevnog ivota", u irokom smislu tog izraza. S druga strane,
posle iscrpljivanja radikalnih potencijala teorijskih revolucija
od pre etiri decenije, postaje jasno da se svakodnevni ivot
ne moe adekvatno sagledati bez sintetikog zahvata,jia svim
nivoima teorije i istraivake prakse. Moda najhitniji"zadatak
jeste raditi na povezivanju svakodnevnog iskustva sa krupnim
drutvenim strukturama, jer, bez toga, sociologija svako
dnevnog, ignoriui ogranienja kojima je ovo podvrgnuto,
bie samo jo jedna nova utopijska figura - redukovana, bu
dui primenjena na individualni plan, figura ambicioznih uto
pija koje su obeleile istoriju" (Balandier, 1983, 7).
Postoji jo nekoliko upfoavajuih tendencija ije bi ot
klanjanje proirilo saznajn ) domaaj sociologije svakodnev
nog ivota. Jedna se sastoji u izjednaavanju svakodnevnog
sa rutinom, banalnou i nevidljivim, ispranjenim od smisla
i simbolike. Na drugoj strani se onda, u otrom kontrastu, uz
die sfera izuzetnog, Istorije, vidljivog i javnog. Taj pojedno
stavljeni dualizam bio je karakteristian za starije verzije soci
ologije svakodnevnog ivota, mada ga ni savremeni pristupi
nisu lieni. Naznake njegovog premoavanja postoje ve
kod Lefevra, premda vie naejno-programski (kroz metaforu
kontrastnog diptiha"). Neophodno prevazilaenje tog dvojstva
danas se moe osloniti na tekovine vie konvergentnih prava
ca istraivanja, od kojih su neki pomenuti u vezi sa ulogom
pojma svakodnevnog u pribiavanju sociologije i politike na
uke. Tu su, recimo, novija shvatanja istorije (razvoj drutvene
istorije i uspon istorije privatnosti, studije u Elijasovom duhu,
fukoovska istorija, usmenaistorija), novija shvatanja politike
istorije i politike savremenosti (prouavanja politikog ritua
la i njihovo povezivanje s tradicijom analize svakodnevnog
rituala), novija shvatanja kolektivnog identiteta (teorije nacio
nalizma i etniciteta koje svakodnevnim praksama pripisuju
sve znaajniju ulogu u procesu izgradnje nacije i reprodukci
je identiteta zajednice); u okviru studija kulture i me'ja, pro
uavanja simbolikog posredovanja stvarnosti preko medij1

Simptomatina je u tom pog<edu, recimo, knjiga Majlla Biliga

(Billig, 1995).
8

Sociologija svakodnevnog ivota" i sociologija

349

skih slika i sadraja, koja povezuju nivo strukturne moi i nivo

individualne intimnosti, i tako dalje.
Druga tenja ka jednos+ranosti koju treba pomenuti sa
stoji se u prevelikom insistiranju na praktinom, predrefleksivnom, neteorijskom karakteru svakodnevnih praksi i mi
ljenja. Svakodnevica onda postaje ono to se samo radi",
a o emu se nikada ne misli". Kod Habermasa, na primer,
svet ivota se nalazi iskljuivo iza lea", kao neosporna po
zadina kulturnih obrazaca, linih kompetencija i bazinih so
lidarnosti. Burdije na slian nain prenaglaava rez izmeu
prakse i teorije, lako postoje dobri razlozi da se taj raskol re
ljefno istakne i pretvori u svojevrsni idealan tip sa heuristi
kom funkcijom, to lako voi u apsolutizaciju. Pitanje je da li
se podruje svakodnevice zaista moe omeiti s tolikom
formalnom strogou i oslikati tako jednobojnim tonovima
uzimanja zdravo za gotovo" i odsustva refleksije. J e li svet
ivota doista tako neupitan? Zar svakodnevno miljenje sa
dri ba samo netematizovane pretpostavke, a nikada kole
banja, preispitivanja i iskorake? Zar se moe porei da u
svakodnevici esto sumnjamo - u sebe same, u ljudsku so
lidarnost, u svoje kompetencije, u tradirane kulturne norme,
napokon, u realnost same svakodnevne realnosti?
Vratimo se na Platonovu metaforu peine, lako je njen pr
vobitni smisao privilegovanja svetlosti" danas odbaen, i
ni se da sam kontrast opstaje. I oni koji gaje znatno uvaava
nje prema senkama" (poput ica, Burdijea ili Habermasa),
kao i oni koji ih, bezmalo, oboavaju (Serto, Mafezoli), zadr
avaju pretpostavku da su posredi dva jasno razdvojena i
meusobno nesvodljiva podruja ljudskog iskustva. Umesto
sporenja oko toga je li bolje svetio ili tama, treba promeniti
samu osnovnu sliku. U stvarnosti svakodnevnog ivota podela nije tako otra. ee je na delu onaj sumrak" o kojem
govori Brodel. Najblie onome to nam je potrebno za ade
kvatnu analizu svakodnevice dovodi nas Lefevrova intuicija,
koja vie od svega naglaava zamuenost i ambivalenciju
tog nerazmrsivog konglomerata koji sainjava svakodnevni
ivot. A upravo u tome je, reklo bi se, jedan od glavnih izvo
ra trajne privlanosti koju ova tema ima za drutvenu misao.
9

Da refleksija, bar u odreenim istorijskim okolnostima, moe ima

ti znatnog udela u svakodnevnom miljenju i dovesti do ozbiljnih po
maka u kolektivnoj zalihi znanja', pokazuje istraivanje obavljeno u na
em drutvu i prikazano u^Golubovi, Spasi i Pavievi (ur.), 2003.
9

SOCIOLOGIES OF EVERYDAY LIFE

SUMMARY
Everyday life - as the inevitable context of each human
being's existence - connotes familiarity, simplicity, and
transparence. Yet, the multiplicify of theoretical discourses
treating it suggests a fundamental misunderstanding: under
tbe same label, very different cortents are subsumed. It is a
basic thesis of this book that everyday life is not a thing, or
eiititv, over there" vvhich lies ieadily open to theoretical
reflection and empirical study. Rather, it is a theoretical conc pt that must be specifically constructed, this way or the
other. The aim of this book is to present and critically evaluate the plurality of sociological paradigms used to reflect
upon and study everyday life; exchanges with other social
sriences and the humanities arealso noted. But instead of
juxtaposing the different framevvorks in a succession of
n;utually independent researcfi programs, the strategy
deployed is to look for a comnon ground - for a plane
abstract and general enough so as to enable comparison,
mutual criticism, as well as mutual enrichment of the various theoretical traditions. To this purpose, the selected theories are analyzed by applying one and the same tool, the
so-called analytical grid". The iatter is composed of a set
of fundamental questions that are sufficiently general (i.e.
necessarily present, vvhether explicitly or implicitlv, in ali
relevant theories), and sufficiently discriminative. These
basic dimensions of the theoretical concept of the evervdsy are: universal vs. particular, isolated vs. contextualized,
individualistic vs. non-individuaiistic, immanent vs. trans :endent, consensual vs. conflictual, the nature of rationality, and the master distinction o; substantive vs. formal.
!

The composition and intention of this analvtical tool are

elaborated in the Introduction, along with a brief history of
the notion of everyday life in VVestern social thought, from
Piato's denigration, to romantic and VVeberian vindications,
to the recent revival vvithin the postmodern pirit of the
tines".

351

Naslov

Chapter 1 examiPies the group of approaches that conceive of evervdav life as autonomous": phenomenology
with existentialism, ethnomethodologv, and symboiic interactionism. ,,Autononiy" means that everyday life stands on
its own" and is seen as the basis of both the given Jtheoretical svstem and the society itself. The heteronomistic"
understanding - exposing the everyday to a critique from
an external normative perspective - is found in marxism
and feminism (Ch. 2). Chapter 3 (Everyday as a Grbunded
Concept) discusses !he approaches that tie the concept fundamentally to empirical research and concrete data: via the
notion of ,,lifestyle" (0. Chanev, S. VVillis, S. Juan), by linking
sociology and history (N. Elias, M. Foucault), and through
social movement theory (A. Touraine, A. Meluc^i). The
,,idolatry" of the everyday displayed by the most reoent theories of M. de Certeau, M. Maffesoli, and culture studies is
the subject of Ch. 4 Finally, three contemporary classics J . Habermas, A. Giddens and P. Bourdieu - are grouped
under the heading of ,,synthetic" theories, single out by
the author as the rriost promising and the closest to her
own vievvs (Ch. 5). An excursus on the uses of the concept
of everyday life in Sierbian/Yugoslav sociology (Ch: 6) closes this segment.
The Conclusion dravvs together different lines of argu
ment from the preceding chapters and summarizesThe outcomes of the appliation of the analytical grid. The book
concludes with an ,explication of the political asVects of
thematization of the'everyday and a general assessvnent of
the place of sociologies of everyday life" in sociology tout
court. The former, It is argued, is no longer a so'mevvhat
exotic specializationvvithin the discipline; rather, it is a specific perspective to look at and cope with the most fundamental theoretical, spistemological and research isues of
today's sociology. '
'
r

LITERATURA*

Abbott, Pamela and Claire VVallace, 1997. An Introduction to Sociology: Feminist Perspectives, London and New York, Routledge.
~
A d a m , Frane, 1990, Fenomenologija (svakidanjeg) svijeta ivota kao izlaz iz
krize (pozitivistike) sociologije", u: Ivan Kuvai (ur.). Suvremene socio
loke teorije, Zagreb, Socioloko drutvo Hrvatske, str. 111-123.Adler, Peter and Patricia Adler, 1980, Svmbolic Interactionism", ui Jack D.
Douglas (ed.), The Sociologies of veryday Life, Boston, Allvn and Bacon,
str. 20-61.

r
Adorno, Theodor, 1987, Minima moralia. Refleksije iz oteenog ivota, prev.
Aleksa Buha, Sarajevo, Veselin Maslea.
Alexander, Jeffrey, T982, TheoreticalLogic in Sociologv, Vol. 1, Berkelev, University of California Press.
Alexander, Jeffrey, 1987, Twenty Lectures: Sociological Theorv sine World
War II, New York, Columbia University Press.
'"
Alexander, Jeffrey, 1985, The 'Individualist Dilemma' in Phenomenoiogy and
Interactionism", u: Eisenstadt, . N. and H. J . Helle (eds.), Macro^Sociological Theorv: Perspectives on Sociological Theorv, Vol. 1, Beverly Hills,
Sage, str. 25-57.
"
Z
Alexander, Jeffrey C , Bernhard Giesen, Richard Munch and Neil Smelser
(eds), 1987, 77ie Micro-Macrb Link, Berkeley, University of California
Press.
Alexander, Jeffrey and Bernhard Gieser>, 1987a, From reduction to.linkage:
The long view of the micro-macro debate", u: Jeffrey Alexander et al.
(eds.), 1987, 77je Micro-Macro Link, Berkeley, University of Galifornia
Press, str. 1-42.
'
:.
Alexander, Jeffrey, 1988, The new theoretical movement", u: Neil "Smelser
(ed.), Handbook of Sociologv, Newbury Park, Sage, str. 77-101. ;
Alexander, Jeffrev, 1999. (1987], Sredinji znaaj klasika", u: Aljoa Mitnica
(ur.). Tekst i kontekst, Beograd, Zavod za udbenike, str. 281-329.
Archer, Margaret, 1985, Structuration Versus morphogenesis", u: Eisenstadt,
S. N. i H. J . Helle (eds.), Macro-Sociological Theory: Perspectives on So
ciological Theorv, Vol. 1, Beverjy Hills, Sage, str. 58-88.
Aries, Philippe, 1989 (1973), Vekovi detinjstva, prev. N. Novovi, Beograd, Za
vod za udbenike i nastavna sredstva.
Aries, Philippe i Georges Duby (ur.), 2000, Istorija privatnog ivota 112, prev.
Lj. Mirkovi, Beograd, Clio.
Attewell, Paul, 1974, ,,Ethnomethodology Since Garfinkel", Theory iL\pd Society, Vol. 1, No. 2, str. 179-209.
'i
Balandier, Georges, 1983, Essai d'identification du quotidien", Cahiers internationaux de sociologie. Vol. 74, str. 5-12.
Balandier, Georges, 1997 [1967], Politika antropologija, prev. N. Bertolino,
Beograd, X X vek.
* Imena autora data su u originalnom obliku. Bibliografski podaci za svaku jedini
cu literature su navedeni po izdanju koje je korieno. Godina pojave izvornika, u slu
ajevima u kojima se od navedenog razlikuje, a bila je dostupna kao podatak, nazna
ena je u uglastim zagradama. Tamo gde prevod stranog dela na na jezik postoji, ali
nije korien, podaci o njemu navedeni su, radi informacije, u zagradi iza podataka o
korienom izvoru.

Literatura

353

Barthes, Roland, 1971, Knjievnost, mitologija, semiologija, izabrao M. Stamboli, prev. I. olovi, Beograd, Molit.
Bauman, Zygmunt, 1992, Intimations of Postmodernity, London/New York,
Routledge.
Beauvoir, Simone de, 1982 [1949], Drugi pol, l-ll, prev. Z. Milosavljevi i
M. Vukmirovi, Beograd, BIGZ.
Becker, Hovvard, 1963, Outsiders: Studies in the Sociologv of Deviance, Glen. coe, The Free Press.
Becker, Hovvard, 1967, VVhose side are we on?", Social Problems.
Becker, Hovvard, Blance Geer, Everett C. Huges and Anselm Strauss, 1961,
Boys in White, Chicago, Uriiversity of Chicago Press.
Be'lah, Robert N., Richard Madpen, VVilliam Sullivan, Ann Svvidler and Steven
M. Tipton, 1996 [1985], Habits of the Heart: Individualism and Ccmmit ment in American Life, Berkelev and Los Angeles, Universitv of California
Press.
Berger, Peter, 1963, Invitation to Sociology: A Humanistic Perspective, Garden City, Doubledav.
Berger, Peter i Hansfrid Kelner, 1991; Sociologija u novom kljuu, prev. S. Cicmil, Ni, Prosveta.
B-vger, Peter, Brigitte Berger and Hansfried Kellner, 1973, The Homeless
Mind: Modernization and Consciousness, Nevv York, Random.
Berger, Peter and Thomas Lukmann, 1987. [1966], 77ie Social Construction
'. of Reality: A Treatise in the Sociology of Knovvledge, Harmondsvvorth,
Penguin. (Hrvatski prevod: Socijalna konstrukcija zbilje, prev. S. Dvornik,
Zagreb, 1992.)
Berkovi, Eva, 1981, Mesto line i zajednike potronje u preobraaju poro
dice", u: Anelka Mili, Eva Berkovi i Rua Petrovi, Domainstvo, poro' dica i brak u Jugoslaviji, Beograd, ISI FF, str. 77-134.
Biflig, Michael, 1995, Banal Nationaiism, London, Sage.
Birenbaum, Arnold and Edvvard Sagarin (eds.), 1973, People in Places: The
Sociology ofthe Familiar, Nevv York, Praeger.
Blagojevi, Marina, 1991, ene izvan kruga: profesija iporodica, Beograd, ISI FR
Blagojevi, Marina, 1992, Nauka i pol: obrasci svakidanjeg ivota", Sociolo- gija, vol. XXXIV, br. 2, str. 243-257.
Blagojevi, Marina, 1993, Mladi i roditeljstvo: ka dezideologizaciji roditeljstva", Sociologija, vol. XXXV, br. 3 (327-346) i 4 (567-590).
Blagojevi, Marina, 1994, ,,War and everyday life: deconstruction of self/sacrifice", Sociologija, vol. X X X V I , br. 4, str. 469-482.
Blagojevi, Marina, 1995, Svakodnevica iz enske perspektive: samortvovanje i beg u privatnost", u: Silvano Boli (ur.), Drutvene promene i sva
kodnevni ivot: Srbija poetkom devedesetih, Beograd, ISI FF, str.
181-209.
Blagojevi, Marina, 1997, Roditeljstvo i fertilitet: Srbija devedesetih, Beograd,
i ISI FF.
BSDmer, Herbet, 1969, Symbolic,lnteractionism, Englevvood Cliffs, Prentice-Hall.
Biumer, Herbert, 1973, Comment on 'Symbolic Interaction as a Pragmatic
Perspective: The Bias of Emergent Theory"', American Sociolog/calReview, Vol. 38, No. 6, str. 797-798.
Biumer, Herbert, 1999, Drutvo kao simbolika interakcija", u: Interpretativna
sociologija, Beograd, Zavod za udbenike, str. 35-44.
Boden, Deirdre, 1990, The world as if happens: ethnomethodology and coversation analysis", u: George F.^zer (ed.), Frontiers of Social Theory: The Nevv
Syntheses, Nevv York, Colurr.bia University Press, str. 185-213.

34
;

Literatura

Boii, Silvano, 1994, 0 'svakodnevici' razorenog drutva Srbije poetkom

devedesetih iz socioloke perspektive", u: Mirjana Proi-Dvorni (prir.),
Kulture u tranziciji. Beograd, Plato, str. '38-145.
Bc?i, Silvano (ur.), 1995, Drutvene promene i svakodnevni ivot: Srbija po
etkom devedesetih, Beograd, ISI FF.
Boli, Silvano, 1995a, Uvodna napomena", u: Drutvene promene i svakodnev
ni ivot: Srbija poetkom devedesetih, Beograd, ISI FF, str. 5-11.
Bdi, Silvano, 1995b, Post-socijalistiks tranzicija: kontekst promena dru
tva Srbije poetkom devedesetih", u: Drutvene promene i svakodnevni
ivot: Srbija poetkom devedesetih, Beograd, ISI FF, str. 13-30.
Bcii, Silvano, 1995c, Interesi i civilno de'ovanje u Srbiji poetkom devede
setih", u: Vukain Pavlovi (prir.). Potisnuto civilno drutvo, Beograd, Eko
centar, str. 281-302.
Boli, Silvano i Anelka Mili (ur.), 2002, Srbija krajem milenijuma: razaranje
drutva, promene i svakodnevni ivot, Beograd, ISI FF.
Bottomore, Tom and Robert Nisbet (eds.L 1979, A History of Sociological
Analysis, London, Heinemann.
Bcjrdieu, Pierre, 1973 [1971], Cultural reproduction and social reproduction", u: Knovvledge, Education and Cultural Change, ed. R. Brown, Lon
don, Tavistock.
Bourdieu, Pierre, 1-976, Klasna funkcija umetnosti". Kultura, br. 32, str.
90-113.
Bourdieu, Pierre, 1977. Outline of a Theory of Practice, trans. by Richard Nice,
Cambridge, Cambridge Universitv Press. (Englesko izdanje, za koje je
autor bitno proirio i dopunio svoju knjigu, korieno je umesto srpskohrvatskog prevoda Nacrt za jednu teoriju prakse, prev. M. Pajevi, Beograd,
Zavod za udbenike, 1999, raenog prema francuskom izvorniku iz 1972.)
Bourdieu, Pierre, 1979, La Distinction, Critique sociale du jugement, Pari,
Editions de Minuit.
Bourdieu, Pierre, 1981, Men and machines", u: Karen Knorr-Cetina and
. Aaron Cicourel, Advances in Social Theorv and Methodologv: Tovvard an
integration ofmicro- and macro-sociologies, Boston, Routledge and Kegan Paul, str. 304-317.
Bourdieu, Pierre, 1984, Homo academicus, Pari, Les Editions de Minuit.
Bourdieu, Pierre, 1987, Choses dites. Pari; Les Editions de Minuit.
Bcurdieu, Pierre, 1989, La noblesse d'etat: grandes ecoles et esprit de corps,
Pari, Les Editions de Minuit.
Bourdieu, Pierre, 1990 [1980], The Logic of Practice, trans. by Richard Nice,
Stanford, Stanford Universitv Press.
Bourdieu, Pierre, 1992 [1982], to znai govoriti, prev. Alka i Mladen kiljan,
Zagreb, Naprijed.
Bourdieu, Pierre, 1993 [1980], Sociology in Ouestion, trans. by Richard Nice,
London, Sage.
Bourdieu, Pierre 1998 [1987], Drutveni prostor i simbolika mo", u zborni
ku: Interpretativna sociologija, prir. Ivana Spasi, Beograd, Zavod za ud
benike, str. 143-158.
Bourdieu, Pierre, 1999, Signalna svetla: prilozi za otpor neoliberalnoj invaziji,
.. prev. Milica Pajevi, Beograd, Zavod za udbenike.
Bourdieu, Pierre, 2001 [1998], Vladavina mukaraca, prev. Mileva Filipovi,
Podgorica, CID/Univerzitet Crne Gore.
Bourdieu, Pierre and Jean Claude Passeron, 1979 [1964], 77?e Inheritors:
-French Students and Their Relation to Culture, trans. by R. Nice, Chicago
and London, University of Chicago Press.
:

355

Literatura

Bourdieu, Pierre and Loic: J. D.Wacquant, 1992, An invitation to Refjexive Sociologv, Chicago, University of Chicago Press.
Bourdieu, Pierre (sous la direction de), 1993, La misere du monde; Pari, Editions du Seuil.
.....
Brand-Smitmans, Barbara, 1989, Dvostruka Helena: Svakidanjica i utopija u
Blochovoj filozofiji". Gledita, 3-4/1989, str. 71-85.
Braudel, Fernand, 1989, Dinamika kapitalizma, prev. B. Jeli, Sremski Karlov
ci, Izdavaka knjiarniea Zorana Stojanovia.
Braudel, Fernand, 1992 [1969], Spisi o istoriji, prev. B. Jeli, I. Pavlovi i K. Jo
vanovi, Beograd, SKZ.
Brdar, Milan, 1982, Fenomenoloke osnove drutvenih nauka u c'alu Alfreda
ica", Gledita, br. 1-4, str. 101-121.
Brekhus, Wayne, 2000, A.mundane manifesto", Journal of Mundahe Behavior, http://www.mundanebehavior. org. No. 1/1, april 2000.
Broi, Ljubinka, 1990, Stil ivota tradicionalnih i novih profesija'VSoc/o/ofo'
pregled, 1-4.
Brovvn, Bruce, 1974, Marx, Freud and the Critique of Everyday Life: Toward a
Permanent Cultural Revolution, New York, Monthlev Review Press.
Buechler, Steven, 1995, ,,New social movement theories", Socioiogical Quarterly. Vol. 36 (3), str. 441-465.
:
Butler, Judith, 1995, Od parodije do politike". enske studije 1, 131-137.
Certeau, Michel de, 1988 [1874], the Practice of Everyday Life, trans. by S. Rendall,
Berkelev, Universitv of California Press. (Uvod" iz ove studije objavljen je na
naem jeziku u prevodu I. Milenkovia pod naslovom Pronalazak svakodnev
nog", u zborniku: Interpretativna sociologija, priredila I. Spasi, Beograd, Za
vod za udbenike, 1998, str. 159-173.)
Chanev, David, 1996, Life$tyles, London/New York, Routledge. (Dejvid ejni,
ivotni stilovi, prev. A". Pavlovi, Beograd, Clio, 2003.)
Cicmil, Slobodan, 1981, fenomenoloka zamisao sociologije saznanja R Bergera i T. Lukmana", cjplomski rad, Odeljenje za sociologiju. Filozofski fa
kultet u Beogradu.
Cicourel, Aaron V, 1970, Basic and Normative Rules in the Negotiation of Sta
tus and Role", u: H. R Dreitzel (ed.), Recent Sociology No. 2: Patterns of
Communicative Behavjor, New York: Macmillan, str. 4-45.
;
Cohen, Ira J., 1987, Structuration theory and social praxis", u: Anthonv Giddens and Jonathan Turner (eds.), Social Theory Today, Cambrjdge, Politv
Press, str. 273-308. *
7"
Cohen, Jean, 1987, Strategija ili identitet - nove teorijske paradigme i savremeni drutveni pokreti", u: Vukain Pavlovi (ur.). Obnova utopijskih ener
gija, Beograd, IIC SSO'S, str. 163-200.
Cohen, Jean and Andrevv Arato, 1992, Civil Society and Political Theory,
Cambridge/London, flT Press.
Cohen, Stanlev and Laurie Taylor, 1979 [1976], Escape Attempts: The Theory
and Practice of Resistsnce to Everyday Life, London, Allen Lan.
Collins, Randall, 1980, Erving Goffman and the development of rhodern social theory", u: Jason Ditton (ed.), 77)e Vievvfrom Goffman, London, Macmillan, str. 170-209. ;
Collins, Randall, 1981a, Micro-translation as a theory-building strategy", u:
Karen Knorr-Cetina arid Aaron Cicourel, Advances in Social Theory and
Methodology: Tovvard an Integration of Micro- and Macro-Sociologies,
Boston, Routledge and Kegan Paul, str. 81-108.
Collins, Randall, 1981b, ,,6n the microfoundations of macrosociolLgy", American Journal of Sociohgy,Vo\. 86, No. 5, str. 984-1015.
:

356

Literatura

Collins, Randall (ed.), 1983, Soiological Theory 1983, San Francuso, Josey
Bass.
Collins, Randall, 1987, Interaction ritual chains, power and property; the mic
ro-macro connection as an empirically based theoretical problem", u: Jef
frev Alexander et al. (eds.), 1987, The Micro-Macro Link, Berkele", University of California Press, str.193-,-205.'
Coser, Levvis, 1965, Introduction", u: Levvis Coser (ed.), Georg Simmel, Englevvood Cliffs, Prentice-Hall, str. 1-26.
Crespi, Franco, 1983, ,,Le risque du quotidien", Cahiers internationaux de so
ciologie, Vol. 74, str. 39-56.
Crook, Stephen, 1998, Minotaurs and other monsters: 'everyday life' in recent social theory", Sociologv, Vol. 32, No. 3, str. 523-540.
*
Czyewski, Marek, 1991, Ograniczeriia zdrovvego rozs^dku (szki problematyki)", u: Jaw/owska (red.), 199T, str. 166-183.
olovi, Ivan, 1983, Knjievnost na groblju, Beograd, Narodna knjiga.
olovi, Ivan, 1985, Divlja knjievnost, Beograd, Nolit.
olovi, Ivan, 1994, Pucanje odzdravlja, Beograd, Beogradski krug.
olovi, Ivan, 1997, Politika simbola, Beograd, Samizdat Free B92.,".
olovi, Ivan, 2000, Bordel ratnika, drugo izdanje, Beograd, XX vek;
Dean, Mitchell, 1994, Criticaland Effective Histories: Foucault's Metjiods and
Historical Sociologv, London and New York, Routledge.
Debord, Guy, 1967, La societ du spectacle, Pari, Buchet-ChasteL :(Drufvo
spektakla, Beograd, 2003.)
Deleuze, Gilles, 1989, Fuko, prev. S. Stojanovi, Sremski Karlovci, Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia.
Z
Denzin, Norman K., 1991, Images bf Postmodern Societv: Social Theory and
Contemporarv Cinema, London, Sage.
"
Dictionnaire, 1989, Dictionnaire de la sociologie, Ed. par R. Boudonit al., Pa
ri, Larousse; odrednica: Ouotidien", str. 162-163.
-'
Douglas, Jack D., (ed.), 1971, Understanding Everyday Life, Chicago, Aldine.
Douglas, Jack D., (ed.), 1980, The Sociologies of Everyday Life, Boston, Allyn
and Bacon.
Douglas, Jack D., 1980a, Introduction to the sociologies of everyday life", in:
Douglas (ed.), 1980, str. 1-19.
Douglas, Jack D., 1980b, ,,A brief history of the sociologies of everyday life",
u: Douglas, Jack D. (ed.), 1980, The Sociologies of Everyday Life, Boston,
Allyn and Bacon, str. 182-201. j
"
Douglas, Mary, 1986, How Institutions Think, Syracuse, Syracuse liniversity
Press.

Douglas, Mary, 1993 [1966], isto i opasno: analiza pojmova prljavtine i ta

bua, prev. I. Spasi, Beograd, Plato/XX vek.
Dovvnes, David and Paul Rock, 1984, Deviant Behaviour, Oxford, Cjarendon
Press.
Dumazedier, Joffre, 1962, Vers une civilisation du loisir?, Pari, Etions du
Seuil.

Dumazedier, Joffre, 1968, La sociologis du loisir", Current Sociology/La so
ciologie contemporaine, speciialno'izdanje. Vol. XVI, No. 1, str. 5-31.
Durkheim, Emile, 1982 [KM], Elementarni oblici religijskog ivota, preveo
A. Mimica, Beograd, Prosveta.
Durkheim, Emile et Marcel Mauss, 1968 [1903], De quelques formes primitives de classification", u: Marcel Mauss, Essais de sociologie, Pari, Editions de Minuit, str. 162-230.
:

357

Literatura

ini, Zoran i Dunja Meli, 1991, (storija, kriza nauka i 'svet ivota' u filozo
fiji kasnog Huserla", u: Edmund Huserl, Kriza evropskih nauka i transcen: dentalna fenomenologija,preveo Zoran ini, Gornji Milanovac, Deje
novine, str. 395-438.
orevi, Jelena, 1997, Politike svetkovine i rituali, Beograd, Dosije.
Eder, Klaus, 1993, The New Politics ofClass. Social Movements and Cu/tural
Dvnamics in Advanced Societies, London, Sage.
Elias, Norbert, 1978, Zum Begriff des Alltags", u: K. Hammerich i M Klein
: (Hrsg.), Materialien zur Sciiologie des Alltags, Kolner Zeitschrift fur Sozi- ologie und Sozialpsvchologie, 20, Opladen, VVestdeutscher Verlag, str.
" 22-29.
Elias, Norbert, 1997 [1939], The Civilizing Process, trans. by E. Jephcott, Ox ford, Blackvvell. (Srpski prevod: Proces civilizacije: sociogenetika i psihogenetika istraivanja, prev. D. Jani, Sremski Karlovci, Izdavaka knjiar: nica Zorana Stojanovia, 2001.j
Eiley, Geoff, 1995, Forevvord", u: Alf Ludtke (ed.), The History of Everyday Li'_ fe: Reconstructing Historical Experiences and Ways of Life, trans. by W.
Templer, Princeton, Princeton University Press, str. vii-xiii.
Evans, David, 1997, Michel Maffesoli's sociology of modernity and postmo" dernity: an introduction and critical assessment", Sociological Review,
- Vol. 45, No. 2, str. 220-243.
Fgher, Ferenc, Agnes Heller i Gy6rgy Markus, 1986, Diktatura nad potrebama,
prev. I. Vejvoda, Beograd, Rad.j
Fine, Garry Alan, 1990, ,,Symbolic interactionism in the Post-Blumerian Age",
. u: Ritzer, George (ed.), 19QQ, Frontiers of Social Theory: The New Syntheses, New York, Columbia University Press, str. 117-157.
Fisher, Berenice i Anselm Strauss, 1979, Interactionism", u: Tom Bottomore,
Robert Nisbet (eds.), A History of Sociological Analysis, London, Heinemann.
Fiske, John, 1989a, Understanding Popular Culture, London, Routledge.
Fiske, John, 1989b, Reading the Popular, London, Routledge.
Fiske, John, 1993 [1987], Television Culture, London/New York, Routledge.
Fontana, Andrea, 1980, ,,Toward a complex universe: existential sociology",
u: Jack Douglas (ed.), The Sobiologies of Everyday Life, Boston, Allyn
., and Bacon, str. 155-181.
Foucault, Michel, 1978 [\976], Istorija seksualnosti, tom 1: Volja za znanjem,
prev. J. Staki, Beograd, Prosveta.
Foucault, Michel, 1997 [1975], Nadzirati i kanjavati: roenje zatvora, prev.
A. Jovanovi, Beograd, Prosveta.
Fdx, Richard G. and Orin Starn, 1997, Introduction", u: Richard Fox and Orin
Starn (eds.), Betvveen Refistance and Revo/ution: Cultural Politics and
Social Protest, New Brunsvvick, Rutgers University Press, str. 116.
Freeman, C. Robert, 1980, Phenomenological Sociology and Ethnomethodology", u: Jack Douglas (ed.), The Sociologies of Everyday Life, Boston,
Allyn and Bacon, str. 113-154.
Fromm, Erich, 1964 [1942], Bekstvo od slobode, prev. A. I. Spasi i S. ore
vi, Beograd, Nolit.
Gardiner, Michael, 2000, Critiques of Everyday Life, London/New York, Rou
tledge.
Garfinkel, Harold, 1967, Studies in Ethnomethodology, Cambridge, Polity
Press. JPrva studija iz ove knjige objavljena je na naem jeziku pod naslo
vom Sta je etnometodologija?", u zborniku: Interpretativna sociologija,
; priredila I. Spasi, Beograd, Zavod za udbenike, str. 123-141.)
:

358

Literatura

Gsertz, Clifford, 1993 [1983], Local Knovvlege: Further Essays in Interpretive

Anthropology, London, Fontana.
Geertz, Clifford, 1998 [1973], Tumaenje kultura, prev. S. Glii, Beograd,
XXvek.
Gerstein, Dean, 1987, To unpack micro ai-d macro", u: Jeffrev Alexander et
al. (eds.), The Micro-Macro Link, Berkelev, University of California Press,
str. 86-111.
Gard, Luce and Pierre Mayol, 1998 [1980),.77?e Practice of Everyday Life, Vol.
2, Minneapolis, University of Minnesota Press.
Giddens, Anthony, 1976, New Rules of Sociological Method: A Positive Critique of Interpretive Sociologies, Nevv York, Basic Books.
Giddens, Anthony, 1981, Agency, institution and time-space analysis", u: Karen Knorr-Cetina i Aaron Cicourel, Adv?nces in Social Theory and Metho- dology: Toward an Integration of Micro- and Macro-Sociologies, Boston,
Routledge and Kegan Paul, str. 161-174.
G:ddens, Anthony, 1984, The Constitution ofSociety: Outline of the Theoryof
Structuration, Cambridge, Polity Press:
Giddens, Anthony, 1988a, Nine theses on the future of sociology", u njego
voj knjizi Social Theory and Modern Sociology, Cambridge, Polity Press,
str. 22-51.
Giddens, Anthony, 1988b, Erving Goffman as a systematic social theorist", u
njegovoj knjizi Social Theorv and Mocsrn Sociology, Cambridge, Polity
Press, str. 109-139.
Giddens, Anthony, 1991, Modernity and S?lf-ldentity: Setfand Society in the
Late Modern Age, Cambridge, Polity P: ess.
Giddens, Anthonv, 1992, The TransformaVon of lntimacy: Sexuality, Love and
Eroticism in Modern Societies, Cambridge, Polity Press.
Giddens, Anthonv, 1998 [1980], Posledice modernosti, prev. V. Biga i M. Lazi,
Beograd, Filip Vinji.
Giddens, Anthony, 1998a, Sopstvo i drutvo u razdoblju pozne moderno
sti", u: Ivana Spasi (ur.), Interpretativna sociologija, Beograd, Zavod za
udbenike, str. 193-206.
Giddens, Anthonv, 2000, Sociology (3 edition), Cambridge, Polity Press.
G'ddens, Anthonv and Jonathan Turner, i987, Introduction", u: Anthony
Giddens and Jonathan Turner (eds.), Social Theory Today, Cambridge,
Polity Press, str. 1-10.
Gillespie, Dair i Ann Leffler, 1983, Theorier- of nonverbal behavior: A critical
revievv of proxemics research", u: Randall Collins (ed.), Sociological The'. ory 1983, San Francisco, Josey-Bass, str. 120-154.
Gteser, Barney and Anselm Strauss, 1967, The Discovery of Grounded Theory, Chicago, Aldine.
Gofman, Erving, 1961, Encounters: Two Siudies in the Sociology of Interaction, Indianapolis, Bobbs-Merrill Co.
Gsffman, Erving, 1961a, Asylums: Essays on the Social Situation of Mental
Patients and Other Inmates, Garden City, Doubleday.
G-ffman, Erving, 1963, Behavior in Public laces: Notes on the Social Organization of Gatherings, Glencoe, The Free Press.
Gc fman, Erving, 1963a, Stigma: Notes on ihe Management of Spoiled Identity, Englevvood Cliffs, Prentice-Hall.
Gofman, Erving, 1967, Interaction Ritual: Essays in Face-to-Face Behavior,
Chicago, Aldine.
Golman, Erving, 1969, Strategic Interac'.ion, Philadelphia, University of
Pennsylvania Press.
i
rd

Literatura

359

Goffman, Erving, 1974, Frame Analysis: An Essay on the Orgarfiation of Experience, New York, Harper and Row.
Goffman, Erving, '\98'\, Forms of Talk, Philadelphia: Universitv <jf Pennsvlvania Press.
Goffman, Erving, 1983, ;,The interaction order", American Sociological Review. Vol. 48, No. 1, str. 1-17.
Goffman, Erving, 2000 [1959], Kako se predstavljamo u svakodnevnom ivo
tu, prev. J. Moskovljevi i I. Spasi, Beograd, Geopoetika.
Gojkovi, Boro, 1979, Dvosmisleni Maurice Merleau-Ponty, Sarajevo, Veselin
Maslea.
Golubovi, Zagorka, 1988, Kriza identiteta savremenog jugoslovenskog dru
tva: jugoslovenski put u socijalizam vien iz razliitih uglova, Beograd,
Filip Vinji.
Golubovi, Zagorka, Ivana Spasi i ore Pavievi (ur.), 2003, Politika i sva
kodnevni ivot: Srbija 1999-2002, Beograd, IFDT.
Gorunovi, Gordana i lici ko Erdei (ur.), 1997, 0 studentima i drugim demoni
ma: etnografija studentskog protesta 1996/97, Beograd, Filozofski fakultet.
Gouldner, Alvin W., 1970, The Corning Crisis of VVestern Sociology, London,
Heinemann.
Gouldner, Alvin W., 1975, Sociologv and the evervdav life", u: Levvis A. Coser (ed.), 77je Idea of Social Structure: Papers in Honor of Rbbert K. Merton, New York, Harcourt Brace Jovanovich, str. 417-432.
Grupa autora, 1977, Beograd - socioloka studija, Beograd, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja.
Gurvvitsch, Aron, 1970, ,,Problems of the Life-World", u: Maurice Natanson
(ed.), 1970, str. 35-61.
Habermas, Jurgen, 1986(1981], The Theory of Communicative Aption, Vol. 1:
Reason and thS Rationalization of Society, trans. by T. Mcarthv, Cambridge, Polity Press.
Habermas, Jurgen, 1987 [.19811, The Theory of Communicative Action, Vol. 2: Lifevvorld and System, trans. byT. McCarthy, Boston, Beacon Press.
Habermas, Jurgen, 1996,An intervievv with Jurgen Habermas", voali Mikael Carleheden i Rene Gabnsls, Theory, Culture and Society, Vol. 13
str. 1-17.
Hali, Edvvard T, 1976 [1959], Nemi jezik, Beograd, XX vek.
Hali, Stuart, Dorothy Hobson, Andre Lowe and Paul VVillis (eds.),1992 [1980],
Culture, Media, Language: Working Papers in Cultural Studhs, 1972-79,
London, Routledge. '
Hammerich, Kurt und Michael Klein (Hrsg.), 1978, Materialien zvr Soziologie
des Alltags, Kolner Zeitschrift fur Soziologie und Sozialpsyo.hologie, 20,
Opladen, VVestdeuts'rher Verlag.
Hammerich, Kurt und Michael Klein, 1978a, Alltag und Soziologie", u: Ham
merich i Klein (Hrsg.), Materialien zur Soziologie des Alltags , Kolner Ze
itschrift fiir Soziologie und Sozialpsychologie, 20, Opladen, VVestdeutscher Verlag, str. 7-21.
Harajambos, Michael i Robin Heald, 1989, Uvod u sociologiju, prevela Nada
Soljan, Zagreb, Globus.
Harding, Sandra (ed.), "387, Feminism and Methodology,-Mii'on Keynes,
Open University Press.
Harker, Richard, CheleenJMahar and Chris VVilkes (eds.), 1990, Introduction to
the Work of Pierre Bourdieu. The Practice of Theory, London, Macmillan.
Helle, Horst J. and Samusl N. Eisenstadt (eds.), 1985, Micro-Socio.'ogical Theory: Perspectives on Sociological Theory, Vol. 2, Beverly Hills, Sage.
:

360

Liieratura

Helle, Horst J. and Samuel N. Eisenstadt, 1985a, General introduction", u:

H. J. Helle and S. N. Eisenstadt (eds.), Micro-Sociological Theory: Per
spectives on Sociological Theory, Vol. 2, Beverlv Hills, Sage, str. VIIX.
Heller, Agnes, 1969, Marksova teorija revolucije i revolucija svakidanjeg i
vota", Praxis, br. 1-2, str. 65-77.
Heller, Agnes, 1978 [1970], Svakodnevni ivot, prev. O. Kostreevi, Beograd,
Nolit.
Hoggart, Richard, 1971 [1957], The Usesof Literacv, London, Chatto and Windus.
Horkheimer, Max, 1976, Tradicionalna i kritika teorija, prev. Olga Kostree
vi, Beograd, BIGZ.
Huber, Joan, 1973a. ,,Symbolic interaction as a pragmatic perspective: the bias of emergent theory", American Sociological Revievv, Vol. 38, lio. 2, str.
274-284.
Huber, Joan, 1973b, ,,Reply to Blumer: but who will scrutinize thescrutinizers?", American Sociological Revievv, Vol. 38, No. 6, str. 798-8G0.
Husserl, Edmund, 1991, Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomeno
logija, prev. Z. ini, Gornji Milanovac, Deje novine.
Jacyno, Matgorzata, 1997, lluzje codziennoci: 0 teorii socjologicznej Pierre'a
Bourdieu, Warszawa, Wydawnictwo IFiS PAN.
Jambrei-Kirin, Renata, 1996, On gender-affected war narratives: some
standpoihts for further analysis", Narodna umjetnost, 33/1, str. 25-40.
Jambrei-Kirin, Renata and Maja Povrzanovi (eds.), 1996, War, Exife, Evervday Life: Cultural Perspectives, Zagreb, Institute of Ethnology ar'd Folklo
re Research.
Jary, David and Julia Jary, 1995, The tr^nsformations of Anthony Giddens the continuing story of structuration theory", Theorv, Culture and Society,
Vol. 12, No. 2, str. 141-160.
!
:
Javeau, Claude, 1983, Comptes et mecomptes du temps", Cahiers internationaux de sociologie, Vol. 74, str. 71-82.
Jawtowska, Aldona (red.), 1991, Kategoria potocznoci: Zrodla filozoficzne i
i zastosowania teoretyczne, Warszavw, IFiS PAN.
Jawlowska, Aldona, 1991a, ,,Wst?p", u: A. Jawlowska (red.), Kategoria potoc
znoci: Zrodla filozoficzne i zastosovvania teoretyczne, Warszawa, IFiS
PAN, str. 5-13.
;
Jay, Martin (b. g.). Dijalektika imaginacija: povijest Frankfurtske kole i Insti
tuta za socijalno istraivanje 1923-1950, prev. M. uko, Sarajevo/Za
greb, Svjetlost/Globus.
Jenkins, Richard, 2001, Etnicitet u novom kljuu: Argumenti i ispitivanja,
prev. I. Spasi, Beograd, XX vek.
Joas, Hans, 1987, ,,Symbolic Intoractiontsm", u: Anthony Giddens and Jonathan Turner (eds.), Social Theory Today, Cambridge, Polity Press, str.
82-115.
'i
Jovanovi, okica, 1995, Sunovrat u zajednicu: politika stvarnost jugoslovenskog drutva i stil ivota, Ni/Beograd, Gradina/IFDT.
Jovanovi, Miroslav, Karl Kaser and Slobodan Naumovi (eds.), 1999,fiefween the Archives and the Field: A Dialogue on Historical Anthropology of
the Balkans, Beograd/Graz, Udruenje za drutvenu istoriju/lnstitut fur
Geschichte der Universitat Graz (Zu,- Kunde Sudosteuropas II/27;.
Jovanovi, Miroslav and Slobodan Naumovi (eds.), 2002, Gender Relations
in South Eastern Europe, Beograd,Graz, Udruenje za drutvenu istoriju/lnstitut fur Geschichte der Universitat Graz (Zur Kunde Sudosteuropas
U/33).
!
;

Literatura

361

Juan, Salvador, 1995, Les formes elementaires de la vie guotidienne, Pari,

Presses Universitaires de France.
Kalanj, Rade, 1988, Henri Lefebvre kao sociolog svakidanjeg ivota", u:
Henri Lefebvre, Kritika svakidanjeg ivota, Zagreb, Naprijed, str v-xiv.
Kandi, Dragana, 1980, Teorijski i praktini znaaj Lefebvreove kriti'e svako
dnevnog ivota", doktor?>a disertacija, FPN, Beograd.
Xatunari, Vjeran, 1990, Analitiki i utopijski interakcionizam", u: Ivan Kuvai (ur.), Suvremene socioloke teorije, Zagreb, Socioloko drutvo Hrvat
ske, str. 137-152.
Kocka, Jurgen, 1994, 0 istonjskoj nauci, priredili J. Kocka i A. Mitrovi, prev.
B. ivojinovi, Beograd, Srpska knjievna zadruga.
Kosik, Karei, 1967, Dijalektika konkretnog: Studija iz problematike oveka i
sveta, prev. K. Georgijevi, Beograd, Prosveta.
Kotarba, Joseph A., 1980, Labelling Theory and Evervdav Deviance", u: Jack
D. Douglas (ed.), 77?e Sociologies of Everyday Life, Boston, Allyn and Ba
con, str. 82-112.
Kovaevi, Ivan, 2001. Semiologija mita i rituala, II tom: Savremeno drutvo,
III tom: Politika, Beograd, Etnoloka biblioteka (Srpski genealoki centar).
Kuhn, Thomas, 1974 [1962J, Struktura naunih revolucija, prev. S. Nikoli,
Beograd, Nolit.
Lalive d'Epinay, Christian, 1983, La vie quotidienne: essai de construction
d'un concept sociologique et; anthropologique", Cahiers internetionaux
de sociologie, Vol. 74, str. 13-38.
Lash, Scott, 1990, Sociology of Postmodernism, London and New York, Rou
tledge.
Lazi, Mladen (ur.), 1994, Razaranje drutva: jugoslovensko drutvo u krizi
90-ih, Beograd, Filip Vinji.
Lazi, Mladen (ur.), 2000, Raji hod: Srbija u transformacijskim procesima,
Beograd, Filip Vinji.
. ayder, Derek, 1994, Understanding Social Theory, London, Sage.
Lefebvre, Henri, 1968, La vie quotidienne dans le monde moderne, Pari, Gallimard.
uefebvre, Henri, 1988, Kritika svakidanjeg ivota, prev. P. Vranicki i ft. Jungwirth, Zagreb, Naprijed.
Lefebvre, Henri, 1991 [1974], The Production of Space, trans. by D. Nicholson-Smith, Oxford, Blackvvell.
Lengermann, Patricia and Jill Niebrugge-Brantley, 1990, Feminist sociologii cal theory: the near-future prospects", u: Ritzer, George (ed.), 1990, Frontiers of Social Theory: The New Syntheses, New York, Columbia Univer
sitv Press, str. 316-344.
Leroux, Robert, 1998, Histoirs et sociologie en France, Pari, Presses Univer
sitaires de France.
Lockwood, David, 1964, Social integration and system integration", u:
Z. Zollschan and VV. Hirsch (eds.), Explorations in Social Change, Lon
don, Routledge and Kegan Paul.
Lofland, John (ed.), 1978, Intcraction in Everyday Life: Social Strateg:es, Beverly Hills, Sage.
Lord, Albert B., 1990 [1960], Peva pria, prev. S. Glii, Beograd, XX vek.
Luckmann, Thomas, 1970, On the Boundaries of the Social VVorld", u: M. Natanson (ed.), Phenomeno!ogy and Social Reality: Essays in Memory ofAlfred Schutz, The Hague, Martinus Nijhoff, str. 73-100.
Ludtke, Alf (ed.), 1995, 77ie Hbtory of Everyday Life: Reconstructing Historical
Experiences and Ways of Life, trans. by W. Templer, Princeton, Princeton
University Press.

362

Literatura

Lukacs, Gvorgv, 1978, Predgovor", u: A Heller, Svakodnevni ivot, Beograd,

Nolit, str. 1-18.
'Lvman, Stanford and Marvin Scott, 1970, A Sociology of the Absurd, Nevv
York, Appleton-Centurv-Crofts.
Lyotard, Jean-Francois, 1980, Fenomenologija, prevela Mirjana Zdravkovi,
Beograd, BIGZ.
Mackie, Fiona, 1985, The Status of Everyday Life: A Sociological Excavation
ofthe Prevailing Framework of Perception, London, Routledge and Kegan
Paul.
Maffesoli, Michel, 1979, La conquete du prsent: pour une sociolog/e de la
vie quotidienne, Pari, Presses Universitaires de France.
Maffesoli, Michel, 1982, L'ombre de Dyonisos, Pari, Librairie des Meridiens.
Maffesoli, Michel, 1983, Epistemologie e la vie quotidienne (Vers un formisme" sociologique)", Cahiers intemstionaux de sociologie, Vol. 74, str.
57-70.
Maffesoli, Michel, 1985, La connaissance ordinaire - precis de sociologie
comprehensive, Pari, Librairie des N'eridiens.
Maffesoli, Michel, 1989a, Editorial preface", u: Michel Maffesoli (ed.), The
Sociology of Everyday Life, Current Socio/ogy, Vol. 37, No. 1, str. v-vi.
Maffesoli, Michel, 1989b, The sociolog/ of everyday life (epistemological
elements)", u: Michel Maffesoli (ed.), The Sociology of Everyday Life, Cu
rrent Sociolog/, Vol. 37, No. 1, str. 1-16. :
lvlaffesoli, Michel, 1990, Post-modern sociality", 7e/os 85 (jesen 1990), str.
89-93.
Maffesoli, Michel, 1991, The ethic of aesthetic", Theory, Culture and Society.
Vol. 8, No. 1, str. 8-20.
Maffesoli, Michel, 1995, The Time ofthe Tribes: The Decline of Individualism
in Mass Societies, London, Sage.
Mamelet, Alfred, 1965, Sociological rela'ivism", u: Levvis Coser (ed.), Georg
Simmel, Englevvood Cliffs, Prentice-Hall, str. 64-73.
Marcuse, Herbert, 1964, One-dimensioncl Man. Studies in the ldeology of
Advanced Industrial Societv, Boston, Beacon Press. (Srpskohrvatski pre
vodi ovjek jedne dimenzije, prev. Branka Bruji, Sarajevo, Veselin Maslea, 1968.)
Marx, Karl, 1970 [1867], Kapital, I knjiga, prev. M. Pijade i R. olakovi, Beo
grad, Institut za izuavanje radnikog pokreta/Prosveta.
McGuigan, Jim, 1992, Cultural Populism, London/Nevv York, Routledge.
McUueen, David, 1998, Television: A Mtdia Student's Guide, London, Arnold.
fviead, George Herbert, 1967 [1934), Mind, Se/f and Society, ed. by Charles
W. Morris, Chicago, University of Chicrgo Press.
Meltzer, Bernard, John Petras and Larry Reynolds, 1975, Symbolic Interactionism, London, Routledge and Kegan Piul.
Melucci, Alberto, 1989, Nomaals tf the Present: Social Movements and Indi
vidua!Needs in Contemporary Society ed. by John Keane and Paul Mier,
London, Hutchinson.
Mslucci, Alberto, 1995, The prtcess of collective identity", u: Social Move
ments and Culture, Hank Johnstn and Bert Klandermans eds., Minneapolis, University of Minnesota Press, s'-. 41-63.
Melucci, Alberto and Leonardo Avritzer, 2000, ,,Complexity, cultural pluralism
8nd democracy: collective actin in thtj public space", Social Science In
formation, Vol. 39 (4), str. 507-527.
Mer!eau-Ponty, Maurice, 1978, Fenomenologija percepcije, prev. A. Habazin,
Sarajevo, Veselin Maslea.

363

Literatura

Mili, Anelka, 1991, Socijalna mrea porodinih odnosa i drutveni slojevi",

u: Mihailo Popovi i drugi, Srbija krajem osamdesetih, Bec^rad, ISI FF,
str. 111-156.
Mili, Anelka, 1995, Svakodnevni ivot porodica u vrtlogu drutvenog rasu
la: Srbija 1991-1995":, u: Silvano Boli (ur.), Drutvene promene i svako
dnevni ivot: Srbija poetkom devedesetih, Beograd, ISI FF, str. 135-180.
Mili, Anelka, 2002, Dobitnici i gubitnici u procesu tranzicije iz ugla porodi
ne svakodnevice (1991-2001)", u: S. Boli i A. Mili (ur.), Srbija krajem
milenijuma, Beograd, ISI FF, str. 283-314.
Mili, Vojin, 1989, Prilozi istoriji sociologije, Sarajevo, Veselin Maslea.
Mimica, Aljoa, 1991, Radikalska sociologija: zasnivanje akademske nauke o
drutvu u francuskoj Treoj republici, Ni, Gradina.
Mouffe, Chantal, 1995, Feminizam, princip graanstva i radikalna demokrat
ska politika", enske studije 1, str. 138-153.
Munch, Richard, 1987, The interpenetration of microinteraction and macrostructures in a complex and contingent institutional order", u: Jeffrey Alexander et al. (eds.), 1987, The Micro-Macro Link, Berkelev, University of
California Press, str. 319-336.
Natanson, Maurice (ed.),\1970, Phenomenologv and Social Realitj: Essays in
Memory of Alfred Schutz, The Hague, Martinus Nijhoff.
Natanson, Maurice, 1970a, Alfred Schutz on social reality and social science", u: Maurice Natanson (ed.), Phenomenology and Social Reality: Essays in Memory of Alfred Schutz, The Hague, Martinus Nijhoff, str.
101-121.
Naumovi), Slobodan and_ Miroslav Jovanovi (eds.), 2001, Childhood in So
uth East Europe, Beograd/Graz, Udruenje za drutvenu istoriju/lnstitut
fur Geschichte der Uftiversitat Graz (Zur Kunde Sudosteurop-s N/28).
Ninik, Jozef, 1991, ,,'Potccznos'' jako kategoria teoretyczna", u:~ Javvtovvska
(red.), 1991, Kategoria potocznoci: Zrodla filozoficzne i zastozovvania teoretyczne, Warszawa,'IFiS PAN, str. 159-165.
Oakley, Ann, 1974, The Sr/ciology of Housework, Oxford, Martin f{obertson.
Offe, Claus, 1987, Novi drutveni pokreti - izazov granicama institucionalne
politike", u: Vukain Pavlovi (ur.), Obnova utopijskih energija, Beograd,
IIC SSOS, str. 125-162.
Orleans, Myron, 2000, ,,V'hy the mundane?", Journal of Mundarfe Behavior,
http://www.mundanebehavior. org. No. 1/1, april 2000.
Palmier, Jean-Michel, 195.3 Kritika svakidanjeg ivota i novi ot,!ici borbe",
Praxis, br. 1-2, str. 57-63.
Papi, Zarana, 1989, Sociologija i feminizam. Savremeni pokret i misao o
osloboenju ena i njegov uticaj na sociologiju, Beograd, IIC SSOS.
Pavievi, ore, 1996, Rekonstruktivna pragmatika: norma.ivno-jeziki
osnov 'Kritike teorije'", magistarski rad, Filozofski fakultet u Beogradu.
Pavlovi, Vukain (ur.), 1987, Obnova utopijskih energija, Beograd,, IIC SSOS.
Pavlovi, Vukain (ur.), 1S?S5, Potisnuto civilno drutvo, Beograd, -ko centar.
Paanin, Ante, 1968, Znanstvenost ipovijesnost u filozofiji Edmuhda Husserla, Zagreb, Naprijed.
Perinbanayagam, R. S., 1985, Signifying Acts: Structure and Meaning in
Everyday Life, Carbondale, Southern Illinois University Press.
Pei, Vesna, 1977, Drutvena slojevitost i stil ivota", u: Mihai^ Popovi i
drugi, Drutveni slojevi i drutvena svest, Beograd, Centar ze socioloka
istraivanja IDN, str. 121-196.
Pei, Vesna, 1983, Etnometodologija i sociologija", Sociologija, vol. XXV,
br. 2-3, str. 261-286.
r

364

Literatura

Petkovi, Ivana, 2001, Svakodnevni ivot kao 'putujue pozorite'", magistar

ski rad. Interdisciplinarna poslediplomska katedra za antropologiju, Filo
zofski fakultet, Beograd.
Petrovi, Mina, 1994, Svakodnevni'ivot u gradu i roditeljstvo, Beograd, Cen
tar za demografska istraivanja IDN,
Pollner, Melvin, 1987, Mundane Reason: Reatitv in Everyday and Sociological
Discourse, Cambridge, Cambridge Universitv Press.
Pollner, Melvin, 1991, Left of Ethnomithodologv: The Rise and Cecline of
Radical Reflexivity", American Sociological Revievv, Vol. 56, K-o. 3, str.
370-380.
Popovi, Mihailo, Silvano Boli, Vesna Pei, Milosav Janiijevi i Dragomir
Panti, 1977, Drutveni slojevi i drutvena svest, Beograd, Centar za soci
oloka istraivanja IDN.
Popovi, Mihailo i drugi, 1987, Drutvene nejednakosti, Beograd, ISr FF.
Popovi, Mihailo i drugi, 1991, Srbija krajem osamdesetih, Beograd, ISI FF.
Povrzanovi-Frykman, Maja, 1997, Jdentities in war: embodiments of violence and places of belonging", Ethnologia Europaea, 27, str. 153-62.
?r\ca, Ines i Maja Povrzanovi, 1995, Autobiografije djece-ratnih prognanika
kao etnografija odrastanja", Narodna umjetnost, 32/2, str. 187-215.
Proi-Dvorni, Mirjana (prir.), 1994, Kulture u tranziciji, Beograd, Plato.
Uueiroz, Jean Manuel de, 1989, The soiology of everyday life as a perspective", u: Michel Maffesoli (ed.), The Sociology of Everyday Life, Current
Sociology, vol. 37, No. 1, str. 31-39.
Reich, VVilhelm, 1981, Masovna psihologija faizma, prev. N. i . Puhovski,
Beograd, Mladost.
Rihtman-Augutin, Dunja, 1988, Etnologija nae svakodnevice, Zags^b, kol
ska knjiga.
Rihtman-Augutin, Dunja, 2000, Ulice riioga grada: antropologija domaeg
terena, Beograd, XX vek.
Ritzer, George (ed.), 1990, Frontiers of Social Theory: The New Syntheses,
New York, Columbia University Press.
Ritzer, George, 1990a, The current status of sociological theoryythe new
syntheses", u: Ritzer, George (ed.), 1990. Frontiers of Social Theory: The
New Syntheses, New York, Columbia University Press, str. 1-30r
Ritzer, George, 1990b, Micro-macro linkage in sociological theory: applying
a metatheoretical tool", u: G. Ritzer (ed.), Frontiers of Social Theory: The
New Syntheses, New York, Columbia University Press, str. 347-370.
Riviere, Claude, 1988, Les liturgies politiques, Pari, PUF.
Rogers, Mary F., 1980, Goffman on pqwer, hierarchy and status", u: Jason
Ditton (ed.), The View from Goffman, London, Macmillan, str. 100-132.
Rogers, Mary F, 1983, Sociologv, Ethnomethodology and Experience: A Phenomenological Critique, Cambridg, Cambridge University Press.
rtosaldo, Renato, 1993 11989], Culture and Truth: The Remaking of Social
Analysis, London, Routledge.
Rus, Veljko, 1985, Drutveni razvoj i kvalitet ivota", Sociologija, 1-2.
Sartre, Jean Paul, 1983a [1943], Bie i nitavih. Ogled iz fenomenofoke on
tologije, prev. Mirko Zurovac, Beograd, Nolit.
Sartre, Jean Paul, 1983b [1960], Kritika dijalektikog uma l-ll, Beograd, Nolit.
Savi, Mile, 1993, Bitak i razumevanje: hermeneutika i ontologija u Wt/ Martina Hajdegera do obrta", Beograd, Rad.
Seferagi, Duica, 1988, Kvaliteta ivota i nova stambena naselja, Zagreb,
Socioloko drutvo Hrvatske.
v

Literatura

365

Schegloff, Emanuel A., 1987. Betvveen Micro and Macro: Contexts and Ot
her Connections", u: J. C. Alexander et al. (eds.), The Micro-Macro Link,
Berkeley, University of C'^lifornia Press, str. 207-234.
.Schegloff, Emanuel A., 1992, Repair after next turn: the last structurally provided defense of intersubjectivity in conversation", American Journal of
Sociology, vol. 97, No. 5, str. 1295-1346.
Schmidt, James, 1985, Maurice Merleay-Ponty: Betvveen Phenomenology
and Structuralism, New York, St. Martin's Press.
Bchottler, Peter, 1995, Mentalities, ideologies, discourses", u: A'f Ludtke
(ed.), 77?e Histor/ of Everyday Life: Reconstructing Historical Experiences
and Ways of Life, trans. by W. Templer, Princeton, Princeton University
Press, str. 72-115.
Schutz, Alfred, 1962, Co/lected Papers I: The Problem of Social Reality, ed. by
Maurice Natanson, The Hague, Martinus Nijhoff.
Schutz, Alfred, 1964, Co/lected Papers II: Studies in Social Theory, ed. by Arvid Broderson, The Hague, Martinus Nijhoff.
Schutz, Alfred, 1998, 0 viestrukim stvarnostima", u: Ivana Spasi (ur.), Interpretativna sociologija, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
str. 87-108.
Schutz, Alfred and Thomas Luckmann, 1974, The Structures of the LifeWorld, trans. by R. Zaner and T. Engelhardt, London, Heinemann.
Scott, James C, 1985, Weapons ofthe Weak: Everyday Forms of Peasant Resistance, New Haven, Ya'e Universitv Press.
Scott, James C, 1990, Domination and the Arts of Resistance: Hidden Transcripts, New Haven and London, Yale University Press.
Shields, Rob, 1991, Introduction to 'The Ethic of Aesthetics'", Theorv, Cultu
re and Society, Vol. 8, No. 1, str. 1-5.
Simmel, Georg, 1988 (1903), Veliki gradovi i duhovni ivot", u: Sretan Vujovi
(ur.). Sociologija grada, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sred
stva, str. 103-114.
Skidmore, VVilliam, 1975, Theoretical Thinking in Sociology, Cambridge,
Cambridge University Press.
Smart, Barry, 1976, Sociologv, Phenomeno/ogy and Marxian Analysis: A Critical Discussion of the Theory and Practice of a Science of Society, Lon
don, Routledge and Kegan Paul.
Smelser, Neil (ed.), 1988, Haudbook of Sociology, Newbury Park, Sage.
Smith, Dennis, 1999, The Civilizing Process and The History of Sexuality:
Comparing Norbert Elias and Michel Foucault", Theory and Society, 28,
str. 79-100.
Smith, Dorothy, 1987, The Everyd:y World as Problematic: A Feminist Sociology, Boston, Northeastem Ur.iversity Press.
Soeffner, Hans-Georg, 1997, The Order of Rituals: Interpretation of Everyday
Life, trans. by M. Luckmahn, New Brunsvvick, Transaction Publishrs.
Spasi, Ivana, 1991, Etnometodologija i njeni metodi", Sociologija, vol.
XXXIII, br. 4, str. 561-576.
Spasi, Ivana, 1996, Znaenja susreta: Goffmanova sociologija interakcije,
Beograd, IFDT/Filip Vinji.
Spasi, Ivana, 1998, Interpretativna sociologija: izazovi razumevanja drutve
nog sveta", u: Ivana Spasi (ur,), Interpretativna sociologija, Beograd, Za
vod za udbenike, str. 5-32.
Stinchcombe, Arthur, 1999 [1982], ;,Treba li sociolozi da zaborave svoje majke i
oeve?", u zborniku: Tekst i.kontekst: ogledio istorijisociologije, priredio Aljo1 a Mimica, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 249-264.

366

Literatura

Sul ma, Roch, 2000, Antropologia codzier'noci, Krakovv, Wydawnictwo Universvtetu Jagielloiiskiego.
arevi, Abdulah, 1991, Preoblikovanje fenomenologije i mnogostrukost is
kustva", u: Bernhard VValdenfels, U mreama ivotnog svijeta, Sarajevo,
Veselin Maslea, str. 5-44.
Tepperman, Lorne and Susannah J. VVilson, 1996, Choices and Chances: Sociologv for Evervdav Life, 2nd edition, Boulder, VVestvievv Press.
Tomanovi, Smiljka, 1993, Socijalizacija kao praksa socijalne reprodukcije u
i delima Entoni Gidensa i Pjera Burdijea", Socioloki pregled, Vol. XXVIII,
No. 1-4, str. 303-315.
Tomanovi-Mihajlovi, Smiljka, 1997, Detinjstvo u Rakovici: svakodnevni ivot
dece u radnikoj porodici, Beograd, Institut za socioloka istraivanja Filo
zofskog fakulteta.
Tome, Gregor, 1990, Anthea", u: Ivan Kijvai (ur.), Suvremene socioloke
teorije, Zagreb, Socioloko drutvo Hrvatske, str. 163-180.
Touraine, Alain, 1983 [1978], Sociologija drutvenih pokreta, prev. M. Radovi
i D. Kuzmanovi, Beograd, Radnika tampa.
Touraine, Alain, 1998, Social transformstions of the tvventieth century", In
ternational Social Science Journal, Vcv 50 (2), str. 165-162.
Touraine, Alain, 1984, Le retour de l'acteur: Essaide sociologie, Pari, Favard.
Touraine, Alain, 1992, Critique de la modernit, Pari, Favard.
Turner, Bryan S., 1996 [1984], The Bodv and Society, London, Sage.
Turner, Roy (ed.), 1974, Ethnomethodology, Baltimore, Penguin.
Tirza, Karei, 1996, Modernost na biciklu: Renesansa - grad - porodica, Beo
grad, Akademija Nova.
Veblen, Thorstein, 1966 [1899], Teorija dokoliarske klase, prev. N. Mii, Beo
grad, Kultura.
Vajadinovi, Dragica, 1988, Teorija radikalnih potreba: Budimpetanska ko
la", Niki, NIO Univerzitetska rije".
Vujadinovi, Dragica, 1995, Civilno drutvo i svakodnevni ivot"; u: Pavlovi
(ur.). Potisnuto civilno drutvo, Beograd, Eko centar, str. 303-328.
Vujadinovi-Milinkovi, Dragica, 1999, ,,Everyday life, civil society and civil
protest", u: Nadia Skenderovi-uk, MJian Podunavac (eds.). Civil Society
in the Countries in Transition, Subotica, Agency for Local Democracy and
Open University, str. 501-525.
Vujovi, Sreten, 1978, Lefevrova kritika teorija svakodnevnog ivota". Socio
logija, vol. XX, br. 2-3, str. 245-266.
Vujovi, Sreten, 1982, Grad i drutvo - rharksistika misao o gradu, Beograd,
IIC SSOS.
Vujovi, Sreten, 1985, Ziveti na ukarici, Beograd, ISI FF.
Vujovi, Sreten i Milo Bobi (ur.), 1985, Krov nad glavom, Beograd, Filip Vinji.
V';jovi, Sreten, 1987, Drutvene nejednakosti u stanovanju", u: Mihailo Po
povi i drugi, Drutvene nejednakosti, Beograd, ISI FF, str. 79-120.
Vujovi, Sreten (ur.), 1988, Sociologija grada, Beograd, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva.
Vujovi, Sreten, 1988a, Osnovni teorijski pravci u sociologiji grada", u: Sre
ten Vujovi (ur.). Sociologija grada, str. 11-100.
Vujovi, Sreten, 1991, Stanovanje i drutvene nejednakosti", u: Mihaijo Po
povi i drugi, Srbija krajem osamdesetih, Beograd, ISI FF, str. 275-312.
Vujovi, Sreten, 1994, Promene u materijalnom standardu i nainu ivota
drutvenih slojeva", u: Mladen Lazi (ur.). Razaranje drutva,-Beograd, Fi
lip Vinji, str. 81-118.
;

Literatura

363

Mili, Anelka, 1991, Socijalna mrea porodinih odnosa i drutveni slojevi",

u: Mihailo Popovi i drugi, Srbija krajem osamdesetih, Becjrad, ISI FF,
str. 111-156.
Mili, Anelka, 1995, Svakodnevni ivot porodica u vrtlogu drutvenog rasu
la: Srbija 1991-1995';, u: Silvano Boli (ur.). Drutvene promene i svako
dnevni ivot: Srbija poetkom devedesetih, Beograd, ISI FF, str. 135-180.
Mili, Anelka, 2002, Dobitnici i gubitnici u procesu tranzicije iz ugla porodi
ne svakodnevice (1991-2001)", u: S. Boli i A. Mili (ur.), Srbija krajem
milenijuma, Beograd, ISI FF, str. 283-314.
Mili, Vojin, 1989, Prilozi istoriji sociologije, Sarajevo, Veselin Maslea.
Mimica, Aljoa, 1991, Radikalska sociologija: zasnivanje akademske nauke o
drutvu u francuskoj Treoj republici, Ni, Gradina.
Mouffe, Chantal, 1995, Feminizam, princip graanstva i radikalna demokrat
ska politika", enske 'studije 1, str. 138-153.
Munch, Richard, 1987, The interpenetration of microinteraction and macrostructures in a complex and contingent institutional order", u: Jeffrev Alexander et al. (eds.), 1987, 77>e Micro-Macro Link, Berkelev, Universitv of
California Press, str. 319-336.
Natanson, Maurice (ed.),\1970, Phenomenologv and Social Realify: Essavs in
Memorv of Alfred Sc/iutz, The Hague, Martinus Nijhoff.
Natanson, Maurice, 1970a, Alfred Schutz on social realitv and social science", u: Maurice Natanson (ed.), Phenomenologv and Social Realitv: Es
savs in Memory of Alfred Schutz, The Hague, Martinus Nijhoff, str.
101-121.
Naumovi, Slobodan and_ Miroslav Jovanovi (eds.), 2001, Childhood in So
uth East Europe, Beograd/Graz, Udruenje za drutvenu istoriju/lnstitut
fur Geschichte der Uftiversitat Graz (Zur Kunde Siidosteurop^s il/28).
Ninik, Jzef, 1991, ,,'Potecznos''jako kategoria teoretvczna", u: Jawtowska
(red.), 1991, Kategoria potocznoci: Zrodla filozoficzne izastozovvania teoretvczne, Warszawa,'IFiS PAN, str. 159-165.
Oaklev, Ann, 1974, The Srjciology of Housework, Oxford, Martin f'.obertson.
Offe, Claus, 1987, Novi drutveni pokreti - izazov granicama institucionalne
politike", u: Vukain Pavlovi (ur.), Obnova utopijskih energija, Beograd,
IIC SSOS, str. 125-162.
Orleans, Mvron, 2000, ,,Why the mundane?", Journal of Mundane Behavior,
http://www.mundan&behavior. org, No. 1/1, april 2000.
Palmier, Jean-Michel, 19V.3 Kritika svakidanjeg ivota i novi ob,!ici borbe",
Praxis, br. 1-2, str. 57^63.
Papi, Zarana, 1989, Sociologija i feminizam. Savremeni pokret i misao o
osloboenju ena i njegov uticaj na sociologiju, Beograd, IIC SSOS.
Pavievi, Dore, 1996,;'Rekonstruktivna pragmatika: normavivno-jeziki
osnov 'Kritike teorije'", magistarski rad, Filozofski fakultet u Beogradu.
Pavlovi, Vukain (ur.), 1987, Obnova utopijskih energija, Beograd IIC SSOS.
Pavlovi, Vukain (ur.), 1&55, Potisnuto civilno drutvo, Beograd, -ko centar.
Paanin, Ante, 1968, Znanstvenost ipovijesnost u filozofiji Edmunda Husserla, Zagreb, Naprijed.
Perinbanavagam, R. S., 1985, Signifying Acts: Structure and Meaning in
Everyday Life, Carbondale, Southern Illinois University Press.
Pei, Vesna, 1977, Drutvena slojevitost i stil ivota", u: Mihaiis Popovi i
drugi. Drutveni slojevi i drutvena svest, Beograd, Centar zs socioloka
istraivanja IDN, str. 121-196.
Pei, Vesna, 1983, Etnometodologija i sociologija", Sociologija, vol. XXV,
br. 2-3, str. 261-286. -

364

Literatura

Petkovi, Ivana, 2001, Svakodnevni ivot kao 'putujue pozorite'", magistar

ski rad. Interdisciplinarna poslediplomska katedra za antropologiju, Filo
zofski fakultet, Beograd.
Petrovi, Mina, 1994, Svakodnevni'ivot u gradu i roditeljstvo, Beograd, Cen
tar za demografska istraivanja IDN
Pollner, Melvin, 1987, Mundane Reason: Realitv in Evervdav and Sociological
Discourse, Cambridge, Cambridge University Press.
Pollner, Melvin, 1991, Left of Ethnomthodology: The Rise and Decline of
Radical Reflexivity", American Sociological Revievv, Vol. 56, No. 3, str.
370-380.
Popovi, Mihailo, Silvano Boli, Vesna Pei, Milosav Janiijevi i Oragomir
Panti, 1977, Drutveni slojevi i drutvena svest, Beograd, Centar za soci
oloka istraivanja IDN.
Popovi, Mihailo i drugi, 1987, Drutvene nejednakosti, Beograd, ISf FF.
Popovi, Mihailo i drugi, 1991, Srbija krajem osamdesetih, Beograd, ISI FF.
Povrzanovi-Frykman, Maja, 1997, 'Identities in war: embodiments of violence and places of belonging", Ethnologia Europaea, 27, str. 153-162.
Pria, Ines i Maja Povrzanovi, 1995, Autobiografije djece-ratnih prognanika
kao etnografija odrastanja", Narodna umjetnost, 32/2, str. ^1-2A^>.
Proi-Dvorni, Mirjana (prir.), 1994, Kulture u tranziciji, Beograd, Plato.
Oueiroz, Jean Manuel de, 1989, The soiology of everyday life as a perspective", u: Michel Maffesoli (ed.), The Sociologv of Everyday Life, Current
Sociology, vol. 37, No. 1, str. 31-39.
Reich, VVilhelm, 1981, Masovna psihologija faizma, prev. N. i . Puhovski,
Beograd, Mladost.
Rihtman-Augutin, Dunja, 1988, Etnologija nae svakodnevice, Zagreb, kol
ska knjiga.
Rihtman-Augutin, Dunja, 2000, Ulice moga grada: antropologija domaeg
terena, Beograd, XX vek.
Ritzer, George (ed.), 1990, Frontiers of Social Theory: The New Syntheses,
New York, Columbia University Press.
Ritzer, George, 1990a, The current status of sociological theory:,the new
syntheses", u: Ritzer, George (ed.), 1990. Frontiers of Social Theory: The
New Syntheses, New York, Columbia University Press, str. 1-3G:
Ritzer, George, 1990b, Micro-macro linkage in sociological theory: applying
a metatheoretical tool", u: G. Flitzer (ed.), Frontiers of Social Theory: The
New Syntheses, New York, Columbia University Press, str. 347-370.
Riviere, Claude, 1988, Les liturgies politiques, Pari, PUF.
Rogers, Mary F, 1980, Goffman on pcvver, hierarchy and status", u: Jason
Ditton (ed.), The Vievv from Goffman, London, Macmillan, str. 100-132.
Rogers, Mary R, 1983, Sociology, Ethnomethodology and Experienc$: A PhenomenologicalCritique, Cambridg, Cambridge Universitv Press.
Rosaldo, Renato, 1993 [1989], Culture and Truth: The Remaking of Social
Analysis, London, Routledge. :
Rus, Veljko, 1985, Drutveni razvoj i kvalitet ivota", Sociologija, 1-2.
Sartre, Jean Paul, 1983a [1943], Bie i nitavi/o. Ogled iz fenomenoloke on
tologije, prev. Mirko Zurovac, Beograd, Nolit.
Sartre, Jean Paul, 1983b [1960], Kritika dijalektikog uma l-ll, Beograd, Nolit.
Savi, Mile, 1993, Bitak i razumevanje: hermeneutika i ontologija u '3lu Martina Hajdegera do obrta", Beograd, Rad.
Seferagi, Duica, 1988, Kvaliteta ivota i nova stambena naselja, Zagreb,
Socioloko drutvo Hrvatske.
y

Literatura

367

Vujovi, Sreten, 1995, Urbana svakodnevica devedesetih godina", u: Silvano

Boli (ur.), Drutvene promene i svakodnevni ivot: Srbija poetkom de
vedesetih, Beograd, li FF, str. 109-134.
,.
Vujovi, Sreten, 1997, Graj u senci rata, Novi Sad/Beograd, Promfc:ej/ISI FF.
VValdenfels, Bernhard, 1991, U mreama ivotnog svijeta, prev. J. Vlaisavljevi, Sarajevo, Veselin Maslea.
VVallerstein, Immanuel i drugi, 1997, Kako otvoriti drutvene nauke: Izvetaj
Gulbenkijanove kom"sijeza restrukturisanje drutvenih nauka, prev.
M. Popovi, Podgorica CID.
VVeber, Max, 1968 [1904), Protestantska etika i duh kapitalizma, prev. N. Milievi, Sarajevo, Veseijn Maslea.
VVeber, Max, 1976 [1922], Privreda i drutvo I, prev. O. i T. Kostreivi, Beo
grad, Prosveta.
VVeigert, Andrew, 1981, Sociologv of Everyday Life, New York, Longrnan.
VVellman, Barry, 1983, Netvvork analysis: some basic principles", u: Randall
Collins (ed.), Sociological Theorv 1983, San Francisco, Jose* Bass, str.
155-200.
VVhorf, Benjamin Lee, 1979, Jezik, misao i stvarnost, izabrao R. Bugarski, pre
veo S. Sineli, Beograd, BIGZ (XX vek).
VVilliame, Robert, 1973, Lez fpndements phenomenologiques de la sociologie
comprehensive: Alfred Schutz et Max Weber, La Haye, Martir.us Nijhoff.
VVillis, Paul, 1977, Learning to Labour: How VVorking Class Kids G<it VVorking
Class Jobs, Aldershot, Gower.
VVillis, Paul, Simon Jones, Joyce Canaan and Geoff Hurd, 1990, Common Culture: Svmbolic Work atPlay in the Everyday Cultures ofthe Young, Milton
Keynes, Open University Press.
VVillis, Suan, 1991, A Primer for Daily Life, London and New York, rtoutledge.
VVinch, Peter, 1977 [1958;, The Idea of a Social Science and Its .lelation to
Philosophy, London, Routledge and Kegan Paul.
VVolff, Kurt H., 1979, ,,Phenomenology and sociology", u: Tom Sottomore,
Robert Nisbet (eds.), A History of Sociological Analysis, London, Heinemann, str. 502-550.
Zimmerman, Don H., 1971, Practicalities of rule use", u: Jack 1. Douglas
(ed.), Understanding Fveryday Life, Chicago, Aldine, str. 221-238.
ivkovi, Marko, 2001, ,,N to izmeu: simbolika geografija Srbij-=", Filozofi
ja i drutvo, XVIII, str. 73-110.

IMENSKI REGISTAR
Adam, Frane 76
Adler, Patria (Adler, Patricia) 98, 99
Adler, Piter (Adler, Peter) 98, 99
iAdorno, Teodor (Adorno, Theodor)
122,124,126,127,128,267 ;
Albvaks, Mori (Halbvvachs, Maurice) 33, 169
Aleksander, Defri (Alexander, Jeffrey) 19, 43, 46, 86, 98, 105, 112,
147, 305, 344, 346, 347
Altiser, Luj (Althusser, Louis) 291
Arato, Endru (Arato, Andrevv) 342
Arer, Margaret (Archer, Margaret)
284
Arijes, Filip (Aries, Philippe) 27 J
AVricer, lomo (Avritzer, Shlomo)
213
Bahtin, Mihail 36
Balandije, or (Balandier, Georges)
11, 15, 16, 178, 348
Bart, Rolan (Barthes, Roland) 181,
240
Batler, Dudit (Butler, Judith) 165
Bauman, Zigmunt (Bauman, Zygmunt) 18, 19, 20, 41, 231
Bek, Ulrih (Beck, Ulrich) 204
Beker, Hauard (Becker, Hovvard)
108,110,111
Bela, Robert (Bellah, Robert) 117
Benet, Toni (Bennett, Tony) 240
Benjamin, Valter (Benjamin, VValter)
236, 241
Bentam, Deremi (Bentham, Jeremy) 199
i
Barger, Brigite (Berger, Brigitte) 77;
Berger, Peter 15, 37, 76, 77, 96, 186
Bergson, Anri (Bergson, Henri) 65,
226
3erkovi, Eva 148
Bihler, Stiven (Buechler, Steven)
213, 341
Bilig, Majki (Billig, Michael) 348
BJrenbom, Arnold (Birenbaum,
Arnold) 14
Bitner, Egon (Bittner, Egon) 93
Blagojevi, Marina 148, 149, 322,
325
Bloh, Ernst (Bloch, Ernst) 127
Blok, Mark (Bloch, Mare) 25
Biumer, Herbert 44, 104, 105, 111,
, 112,115,116
Eobi, Milo 319
Bodrijar, an (Baudrillard, Jean) 225
Boli, Silvano 318,322,323,328,331

Bouden, Dirdra (Boden, Deirdre) 86,

88
.Bovoar, Simon de (Beauvoir,
. Simone de) 154
r.
"Brand-Smitmans, Barbara ;27
Brdar, Milan 61, 72
Brankovi, Srbobran 322
Braun, Brus (Brovvn, Brue) 121,
123, 125, 126
Brekas, Vejn (Brekhus, Wayne) 13,
14, 36
Brodel, Fernan (Braudel, fernand)
26, 27, 34, 349
Burdije, Pjer (Bourdieu, Pierre) 24,
30, 42, 45, 69-74, 79, 97, 122,
148, 166, 168, 173,179, 181, 184,
199,216,219,223,241-246,251,
255, 257, 264, 265, 272-316, 328,
335, 338, 342, 349
Cicmil, Slobodan 76
ejni, Dejvid (Chaney, David) 16,
174, 231, 248
olovi, Ivan 329, 343
omski, Noam (Chomsky, Noam)
91,292,310
Daglas, Dek (Douglas, Jaek) 10, 12,
14, 36, 83
Daglas, Meri (Douglas, Meri) 70,
188,335
Dauns, Dejvid (Dovvnes, David) 106
'Debor, Gi (Debord, Guy) 16, 225,
226
Dekart (Descartes) 56
Delez, il (Deleuze, Gilles) -93, 194,
195, 199
Denzin, Norman 115
Dibi, or (Duby, Georges) 27
Dimazedije, ofr (Dumazedier,
Joffre) 172, 174
Din, Miel (Dean, Mitchell) '94, 196
Dirkem, Emil (Durkheim, Erhile) 30,
32, 33, 34, 50, 76, 85, 90, 103,
169, 179, 180, 181, 225, 232,
233, 259, 260, 262, 297, 345
Divinjo, an (Divignaud, Jen) 181
Djui, Don (Dewey, John) 9t;
Deger, Elison (Jaggar, Alisdn) 157
Dej, Martin (Jay, Martin) 126, 127
Dejms, Vilijam (James, VVilliam) 98,
99
f
Denkins, Riard (Jenkins, Richard)
31
Deri, Dejvid (Jary, David) 275
1

Imenski registar

Peri, Dulija (Jarv, Julia) 27^

Donson, Don (Johnson, John) 83
Oini, Zoran 56, 57, 77
bot, Pamela (Abbott, Pamela) 152,
155, 156, 157
Eder, Klaus 294, 295, 302
Hzenstat, Semjuel (Eisenstadt, Samuel) 346, 347
Eli, Def (Elley, Geoff) 27, 28
!ijas, Norbert (Elias, Norbert)
38-42,45,49, 107, 181,185-193,
197, 224, 284, 336, 338, 346, 348
cngels, Fricrih (Engels, Friedrich)
. 121
C-rdei, lldiko 329
Etvel, Pol (Attevvell, Paul) 87, 116
Evans, Dejvid (Evans, David) 225,
239
Evans-Priard, Edvard Evan (Evans-Pritchard, Edvvard Evan) 263
r

Feher, Ferenc 139, 148

risk, Don (Fiske, John) 201, 243,
244, 248-255, 339
Fevr, Lisjen (Febvre, Lucien) 25
Eoks, Riard (Fox, Richard) 340
Fontana, Andrea 78, 83
Frimen, S. Robert (Freeman, C.
Robert) 74, 76
Frojd, Zigmund (Freud, Sigmund)
23, 126, 127, 197, 208
Trom, Erih (Fromm, Erich) 18, 127
Fuko, MieI (Foucault, Michel) 27,
45, 114, 185, 193-202, 221, 223,
229, 270, 281, 338
Gardiner, Majki (Gardiner, Michael)
14, 36, 137, 216
oerfinkel, Harold 12, 44, 85. 87,
89-94, 96, 97, 273, 281
Gerstin, Din (Gerstein, Dean) 46
Gidens, Entoni (Giddens, Anthonv)
19, 22, 24, 25, 42, 45,71,73,91,
97, 107, 122, 161, 166, 168, 176,
188, 202, 204, 206, 212, 257,
264, 270-287, 312, 313, 315,
336, 338, 343, 346
Gilespi, Der (Gillespie, Dair) 115
Girc, Kliford (Geertz, Clifford) 18,19,
40, 84
Gizen, Bernhard (Giesen, Bernhard)
43, 45; 46, 347
Glejzer, Barni (Glaser, Barney) 111

369
Gofman, Erving (Goffman, Erving)
37, 44, 95, 106-109, 112-115,
187, 208, 226, 234, 271, 272,
279-281, 343, 346
Gojkovi, Boro 81, 82
Golubovi, Zagorka 7, 320, 327,330,
331, 349
Gorunovi, Gordana 329
Grami, Antonio (Gramsci, Antonio)
125, 240, 345
Guldner, Alvin (Gouldner, Alvin) 18,
22, 23, 74, 87, 95, 96, 181, 312
Gurvi, Aron (Gurvvitsch, Aron) 59,
60, 61, 64, 77, 78, 85
Gurvi, or (Gurvitsch, Georges)
225, 345
Habermas, Jirgen (Habermas, Jur
gen) 24, 25, 29,42, 71, 72, 75,94,
95, 97, 105, 116, 124, 149, 150,
163, 168,181, 204, 206, 208, 209,
213, 255, 257-271, 277, 279, 284,
305, 314, 335, 336, 342, 349
Hajdeger, Martin (Heidegger, Martin)
21, 23, 59, 77, 78, 81, 130, 139,
144
Hamerih, Kurt (Hammerich, Kurt)
37, 49, 51
Harding, Sandra 156, 157
Hartsok, Nensi (Harsock, Nancy)
157
Hegel, Georg Vilhelm Fridrih (Hegel,
Georg VVilhelm Friedrich) 139
Hele, Horst (Helle, Horst) 346, 347
Heler, Agne (Heller, Agnes) 15, 36,
69, 79, 120, 121, 122, 139-143,
145, 146, 148, 180, 181, 204, 216,
263, 320, 324, 327, 335, 338
Hogart, Riard (Hoggarth, Richard)
29, 181, 230, 245
Hohild, Arli (Hochschild, Arlie) 115
Hol, Edvard (Hali, Edvvard) 115
Hol, Stjuart (Hali. Stuart) 240, 242,
243, 244
Horkhajmer, Maks (Horkheimer,
Max) 124, 125, 126, 127, 267
Huan, Salvador (Juan, Salvador) 11,
33, 178, 179, 180, 181, 182, 183,
184, 203, 338
Huber, Doan (Huber, Joanj * 11
Huserl, Edmund (Husserl, Edmund)
18, 23, 55-82, 85, 87, 88, 91,
139, 141, 260, 311, 346

370
Jac'no, Malgoata (Jacvno, Malgorzata) 286, 303, 310, 314, 316
Jamorei-Kirin, Renata 329
Javlovska, Aldona (Javvlovvska, Al
dona) 17, 20, 63
Joa?, Hans 115
Jovanovi, okica 173
Jovanovi, Miroslav 330
Kalanj, Rade 131,318
Kandi, Dragana 121, 131, 137, 318
Kastels, Manuel (Castells, Manuel)
206
Kelner, Hansfrid (Kellner, Hansfried)
76, 77
Keroz, an Maniel de (Uueiroz, Jean
Manuel de) 20, 25, 40, 336
Kjerkegor, Seren (Kierkegaard,
S0ren) 63, 78, 81
Klajn, Mihael (Klein, Michael) 37, 49,
51
Kliford, Dejms (Clifford, James) 312
Koen, Ajra (Cohen, Ira) 276, 280
Koer,, Din (Cohen, Jean) 342
Koei-, Stenli (Cohen, Stanlev) 176,
236, 342
Koka Jirgen (Kocka, JCirgen) 27-29,
41
Kolins, Rendal (Collins, Randall)
43-^6, 96, 109, 114, 343, 346
Kos'k, Karei 79, 120, 128-130, 148,
-52, 215, 338
Kouzsr, Luis (Coser, Levvis) 34
Kovsevi, Ivan 329
Kruk, Stiven (Crook, Stephen) 39,
42, 216, 268
Kuli.- arls Harton (Coolev, Charles
Horton) 99, 111
Kun Tomas (Kuhn, Thomas) 49
Lajmjn, Stenford (Lvman, Stanford)
E0, 83
Laliv Depine, Kristijan (Lalive
o Epinav, Christian) 51
Lazi, Mladen 318, 322
Lefevr, Anri (Lefebvre, Henri) 36, 37,
C2, 120, 121, 122, 130-150, 162,
168, 173, 174, 181, 204, 216,
222-226, 247, 263, 267, 318,
3i!4, 337, 339, 341, 348, 349
Lefle-, En (Leffler, Ann) 115
Lejder, Derek (Lavder, Derek) 47,
'.61. 163, 194, 195, 201, 202,
284, 315

Imenski registar

Lepgerman, Patria (Lengermann,

^atricia) 152, 157, 158
Le Rlej, Frederik (Le Plav, Frederic)
169
Leru, Rober (Leroux, Robert) 33, 34
Le, Skot (Lash, Scott) 241
Levi-Stros, Klod (Levi-Strauss, Claude) 220, 286
Liotar, an-Fransoa (Lyotard, Jean-Francois) 56, 59, 62, 75
Litke, Alf (Ludtke, Alf) 27
Lofland, Don (Lofland, John) 305
Lokvud, Dejvid (Lockvvood, David)
336
Lord, Albert 306
Luk, er (Lukacs, Gyorgy) 139
Luknian, Tomas (Luckmann, Tho
mas) 37, 63-69, 76, 96, 186
Lumen, Niklas (Luhmann, Niklas) 181
Mafezoli, Miel (Maffesoli, Michel)
27, 40, 42, 175, 178, 179, 201,
216-239, 242-255, 313, 315,
"30, 338, 339, 349
Maje;, Pjer (Mayol,^ierre) 219
Mamie, Alfred (Mamelet, Alfred) 34
Markovi, Predrag 330
Marks, Karl (Marx, Karl) 32, 76, 81,
119-147, 149, 156, 167, 168, 175,
180, 197, 207, 240, 267, 274, 288,
294, 303, 305, 321, 327,-331, 345
Mar'<u, er (Markus, Gy6rgy) 139,
143, 147, 148
MarKuze, Herbert (Marcuse, Fierbert) 47, 120, 125, 126, 137
MekGvigan, Dim (McGuigan, Jim)
242, 243, 251, 252, 254
Mek . Fiona (Mackie, Fiona) 57, 62,
72, 115
MekKvin, Dejvid (McOueen, David)
244
Melcer, Bernard (Meltzer, Bernard)
112
Meli, Dunja 56, 57, 77
Melui, Alberto (Melucci, Alberto)
206, 210, 211, 212, 213, 340
Mening, Piter (Manning, Peter) 83
Merlo-Ponti, Mori (Merleau-Ponty,
Maurice) 77, 81, 82, 83, 88, 284,
304
Mid, Dor Herbert (Mead, George
Herbert) 98-105, 112-116,
259-262, 281, 346
Mili, Anelka 7, 11, 148, 318-328,
331
!

371

Imenski registar

Mili, Vojin 149

Mimica, Aljoa 7, 33, 180
Minh, Rihard (Munch, Richard) 113
Moren, Edgar (Morin, Edgar) 181,
225
Mos, Marsel (Mauss, M'arcel) 292,
297
Muf, antal (Mouffe, Chantal) 165
Natanson, Mori (Natarison, Mau
rice) 59, 61, 65
Naumovi, Slobodan 329, 330
Nibruge-Brentli, Dil (Niebrugge-Brantley, Jill) 152, 1i>7, 158
Nie, Fridrih (Nietzsche, Friedrich)
208
Njinjik, Juzef (Ninik, Jozef) 13
Ofe, Klaus (Offe, Claus) '205, 206
Orlins, Majron (Orleans, Mvron) 14,
344
Ostin, Don (Austin, Johi) 259
Oukli, En (Oaklev, Ann) 155
Palmije, an-Miel (Palmier, Jean-Michel) 121
Papi, Zarana 151, 152,153, 155-159,
164
Pareto, Vilfredo (Pareto,, VVilfredo)
229
Park, Robert E. 103
Parsons, Talkot (Parsons, Talcott) 44,
85, 86, 113, 208, 259-261, 276,
291, 346
Paseron, an-Klod (Paseron, Jean
Claude) 289, 295
Pavievi, ore 7, 150. 268, 331,
349
Paanin, Ante 57, 75
Perinbanajagam, Robert S. (Perinbanavagam, Robert SC) 73, 103,
109, 112, 113
Pers, arls Sanders (Peirce, Charles
Sanders) 98
Pei, Vesna 85, 95, 172. 173, 318
Petkovi, Ivana 330
Petrovi, Mina 148, 323, 324
Platon 9, 13, 215, 349
Po, Edgar Alan (Poe, Edtiar Alan) 18
Polner, Melvin (Pollner, Melvin) 85,
87, 88, 96
Popovi, Mihailo 318
Povrzanovi-Frykman, Maja 329
Pria, Ines 329

Proi-Dvorni, Mirjana o29

Rajh, Vilhelm (Reich, VViihelm) 126
Ricer, Dord (Ritzer, George) 45,49,
166,346,347
Rihtman-Augutin, Dunje 328, 329
Rivijer, KJod (Riviere, Claijde) 178
Roders, Meri Frenses (Rogers,
Mary Frances) 57, 6C, 77, 87, 89,
90, 114
Rok, Pol (Rock, Paul) 10t'
Rosaldo, Renato 17, 19, 30, 31, 159
Rus, Veljko 319
Sagarin, Edvard (Sagarir,, Edvvard)
14
Saks, Harvi (Sacks, Harv~y) 93
Sapir, Edvard (Sapir, Edvvard) 69
Sartr, an-Pol (Sartre, Je ;n-Paul) 77,
79, 80-83, 194, 313
Savi, Mile 7, 78
Seferagi, Duica 319
Serto, MieI de (Certeau; Michel de)
24, 25, 27, 36, 42, 16S, 199-224,
226, 233, 235, 236,, 242, 246,
250-255, 313, 315, 330-339, 349
Sikurel, Aron (Cicourel, Aaron) 92,
93, 109
Simijan, Fransoa (Sim:'and, Frangois) 33
Skidmor, Vilijem (Skidrr.ore, VVilliam) 89
Skot, Dejms (Scott, James) 339,
340
Skot, Marvin (Scott, Marvin) 80, 83
Smelser, Nil (Smelser, Neil) 346
Smit, Denis (Smith, Dennis) 197
Smit, Doroti (Smith, Dorothy) 36,
152, 157-164
Sorokin, Pitirin 171
Sosir, Ferdinan de (Saussure, Ferdi
nand de) 286, 310
Spasi, Ivana 48, 92, 10o, 331, 349
Starn, Orin 340
Stinkomb, Artur (Sti.vchcombe,
Arthur) 257
Stros, Anselm (Strauss, Anselm) 111
eglof, Emanuel (Schegloff, Emanu
el) 86, 93
ef, Tbmas (Scheff, Thomas) 115
etler, Peter (Schottler, Peter) 315
ic, Alfred (Schutz, Alfre^) 61-85, 92,
97, 142, 229, 260, 311, 335, 349

372

Imenski registar

ilds, Rob (Shields, Rob) 225

mit, Dejms (Schmidt, James) 80,
82, 83
o, Kliford (Shaw, Clifford) 103
Tejlor, Lori (Tavlor, Laurie) 176, 206,
.''

Takisel, Patrik (Tacussel, Patrick) 178

Tenies, Ferdinand (Tonnies, Ferdi
nand) 41
Teperman, Lorni (Tepperman, Lo
me) 15
Terner, Brajan (Turner, Bryan) 54
Terner, Donatan (Turner, Jonathan)
271
Terner, Roj (Turner, Roy) 346
Tirjakijan, Edvard (Tiryakian, Edward) 83
Tomanovi-Mihajlovi, Smiljka 7,
274, 277, 322, 327, 328
Tomas, Vilijam Ajzak (Thomas, VVilliam Isaac) 90, 94, 99
Tome, Gregor 11
Tompson, Edvard P. (Thompson,
Edvvard P.) 29, 240
Trajke, Hajnrih fon (Treitschke,
Heinrich von) 27
Treer, Frederik (Thrasher, Frederic)
103
Truci, Marelo (Truzzi, Marcello) 14,
15
Turen, Alen (Touraine, Alain) 12, 81,
202-212, 258, 267, 271, 314
Turza, Karei 330
Vajda, Mihalj (Vajda, Mihaly) 139 !
Vajgert, Endru (VVeigert, Andrevv)
13,14,21,22,36,344
Vajt, Vilijam F. (Vhyte, VVilliam F.) 111
Vakant, Loik (Wacquant, Loi)
287-304, 308, 311, 312, 313
valdenfels, Bernhard (VValdenfels,
Bernhard) 9, 12, 51, 52, 60, 61,
195, 259

Veber, Maks (VVeber, Max> 22, 24,

32, 47, 48, 61, 65, 73/ 74, 76,
124, 145, 170, 207, 226, 263,
266, 267, 345
Veblen, Torstin (Veblen, Thorstein)
16,171,175
Velman, Beri (VVellman, Barry) 11
Vilijam, Rober (VVilliame, Robert)
60-66
Vilijams, Rejmond (VVilliams, Raymond) 240
Vilis, Pol (VVillis, Paul) 243-254, 295,
328
Vilis, Suzan (VVillis, Suan) 175, 176,
180
Vilson, Suzana (VVilson, Susannah)
15
Vin, Piter (VVinch, Peter) 24, 263
Virt, Luis (VVirth, Louis) 103"
Vitgentajn, Ludvig (Wittqenstein,
Ludvvig) 23-25, 259
Volas, Kler (VVallace, Cla'.-e) 152,
155, 156, 157
Volerstin, Imanuel (VVal'erstein,
Immanuel) 17, 19, 34, 346, 347
Volf, Kurt (VVolff, Kurt) 47
Vorf, Bendamin Li (VVhorf, Benja
min Lee) 69, 187
Vujadinovi, Dragica 15, 143-149,
320, 326, 327
Vujovi, Sreten 103, 135, 170,
318-323
:

Zefner, Hans-Georg (Soeffnar, Hans-Georg) 14

Zimerman, Don (Zimmerman, Don)
93
Zimi, Georg (Simmel, Georg) 34, 35,
226, 229, 345
Zorbo, Harvi (Zorbaugh, Harvey)
103
avo, Klod (Javeau, Claude) 171
ijar, Lis (Giard, Luce) 219
ivkovi, Marko 329

POJMOVNI REGISTAR
ambigvitet 134, 135, 137, 138, 220,
320
analitiko reeto 12, 41, 48-C0, 52,
116, 119, 167, 171, 274, 333, 336
anketa 87, 299, 306, 318, 330
anonimni akter 215, 220, 236, 326,
331
antropologija 13, 28-31, 40, 65, 74,
81, 105, 106, 110, 111, 151, 159,
177,178,216,222,285,305,329,
330,343
'
autentino/neautentino 78, 130,
144
brratanje utiscima 106, 110
biv-okratija 123, 136, 174, 204, 238,
263, 344
bricolage 220
budet vremena 171
buroazija 201, 299-301
definicija situacije 44, 90, 96, 99,
106, 116, 260, 268
delatnost 42, 73, 83, 161, 19C, 252,
270, 272, 274, 275, 281, 284, 287,
315, 326, 343, 347
determinizam 47, 173, 175, 184,
202, 230, 246, 284, 296, 314
disciplina 197, 200-202, 221
distinkcija 148,201,241,297,299-301,
308,309
dokolica 16, 37, 40, 135, 155, 171,
172, 174, 180, 319, 336, 337
doksa 9,107,164, 294, 296,311,314,
315,342
drutveni pokreti 182, 202-213, 238,
239
drutveni sloj 140, 171, 214
dvostruka hermeneutika" 13. 264,
280, 288
/

egzistencijalizam 23, 53, 54, 77-84,

129, 194
ekonomija 25,33,124, 136, 169,195,
207, 230, 251, 253, 263, 289, 304
eksperiment 12, 92, 95, 273
emancipacija 123,127,147, 2C0,203,
208,215,241,255,283,320,341,
343
e.iiiko/etiko 31, 50, 74, 116, 345
emocije 28, 44, 115, 125, 150, 159,
164, 190, 204, 327, 345
empatija 227, 230, 232, 323
er-istemologija 24, 31, 70, 150, 159,
222, 229, 255, 265, 303, 307, 346
epoche 56, 62, 64, 88

estetika 29, 139, 234, 242, 299, 300,

301
etnografija 31, 108, 111, 177, 249
etnometodologija 24, 37, 40, 44,
84-97, 112, 116, 181, 230, 240,
272, 334, 337
feminizam 41, 96, 119, 150-166,
254, 325, 329, 331
fenomenologija 23, 24, 36, 40, 44,
53-84, 104, 111, 116, 183, 229,
279, 304, 337
figuracija 187, 189
filozofija 15, 18, 23, 56, 65, 83, 89,
127, 130, 132, 133, 147. 192, 226,
241,309
forma, formizam 34, 39, 40, 91, 218,
224, 226, 228, 229, 243
funkcionalizam 43, 80, 84, 109, 272,
337, 346
govorni in 24, 222, 259, 268
grad, urbanitet 16, 35, 103, 135, 217,
219, 233, 323, 328
habitus 69, 223, 285, 287, 288, 290,
292, 293, 295, 296, 298, 304,
314, 328
hegemonija 240, 249, 345
hermeneutika 19, 74, 95, 181, 259,
264
identitet 16, 93, 106, 108, 110, 143,
164, 165, 174-176, 205, 211,
231, 249, 261, 282, 296, 297,
323, 345, 348
indeksinost 91, 97, 163
individualizam 35, 45, 50, 53, 68,
105, 111, 112, 117, 181, 189,
217, 334
informatiko drutvo 16, 210
integracija 35, 140, 175, 181, 259,
263, 277, 278, 337
intencionalnost 56, 65, 304
interakcija 10, 34, 63, 67, 83, 84, 90,
91-93, 97, 98, 104, 105, 107,
110,116, 161, 182, 202, 273,345
interakcionizam 20, 36, 41, 47,
97-117,311,334, 335, 337
interaktivni poredak 107, 114. 116,
202, 315, 330, 334
interpretativnost, interpretativna
sociologija 32, 47, 48, 112, 264,
271, 273
intersubjektivnost 53, 59, 61, 65, 66,
69,71,85, 141,344

3"M
je:.* 24, 25, 69, 76, 90, 93, 99-101,
141, 160, 186, 187, 309-311
kapital 120, 209, 245, 288-292, 300,
310
ka-ijera 108
klasa 16, 122, 169, 171, 182, 184,
201, 207, 209, 287, 291, 294,
295, 297-302
kolonizacija 136, 137, 145, 149, 190,
204, 212, 266, 282
komunikacija 62, 67, 82, 98, 100,
265, 267
komunikativno delanje 116, 258,
260-268, 342
konstruktivizam 76, 102, 154, 164,
165, 186, 211, 286, 287
krf ativnost, stvaralatvo 44,47,174,
219, 221, 239, 242-250, 284, 299
kri'ka teorija 120, 124, 128, 150,
218
kubura 17, 29,104,114,125, 127,203,
221, 224, 234, 239-255, 299-301
kulturna industrija 127,241, 242,243,
250
kv?!itet ivota 16,123,169,170, 282,
319
lingvistika 91, 240, 275, 310
makrosociologija, makronivo 26,
45-47, 163, 186-190, 277, 325,
346, 347
marksizam 41, 120-150, 154, 156,
157, 167, 342
masa, masovno 27, 127, 174, 176,
216-224, 226, 235, 241-245,
251, 321
mediji 15, 136, 218, 230, 248-253
metodologija 48, 87, 93, 97, 110,
111, 138, 156, 229, 245, 330
m'^rofizika moi" 193, 198, 221
mikrosociologija, mikronivo 34, 36,
38, 43-47, 71, 83, 88, 95, 117,
163, 186-190, 226, 227, 245,
254, 311, 325, 334, 346, 347
mc 96, 113, 114,155,188, 193-198,
201, 202, 210, 248-255, 263, 266,
270, 276, 280, 292, 325, 334, 335,
343
mc^ernost 129, 135, 136, 145, 148,
154, 168, 174, 189, 208, 209, 230,
231, 241, 263, 270, 281, 282, 285,
327, 341, 344
mu idano 21, 36, 62, 65, 74, 88, 176,
344

Pojmovni registar

narod, narodsko 29, 200, 201, 219,

221, 232, 234-237, 245, 247,
250-252, 301, 302, 337, 343
naturalizacija 70, 247, 300, 335
navada" 180, 182-184
normativnost 51, 128, 146-149, 239,
255, 341
novi tribalizam" 175, 228, 231, 233
obrazovanje, kola 159, 170, 285,
288, 291, 295, 311, 327
ontoloka sigurnost 273, 274, 281
otpor 28, 29, 108, 176, 195, 198-202,
209, 216, 221, 236, 237, 239-241,
245-249, 251-255, 291, 321,
339-343
otuenje 35,120, 122,123, 126,129,
130, 132, 135, 138, 144-149,
175, 218, 225, 226, 237, 267, 327
patrijarhat 154, 248, 253, 325
pol, rod 10, 119, 137, 150-158, 164,
296
politika, politiko 16, 17, 25, 27, 43,
51,112,114,119,121,123,134-136,
143, 144, 150-166, 168, 195,
202-213, 219, 222, 225, 227, 228,
233, 238, 240, 249, 252-255, 300,
338-343
polje 287-292, 304, 307, 308, 314
populizam 74, 242, 251-253, 340
poredak, drutveni poredak 28, 68,
34-86, 89, 98, 107-109, 115,125,
153, 157, 181, 186, 190, 200, 218,
220, 240, 246, 250, 272, 275, 278,
, 284, 294, 311, 339, 344, 347
porodica 34, 28, 38, 95, 117, 120,
121,124,125,127, 135,148,150,
154, 155, 160, 168, 169, 196, 200,
204, 230, 253, 254, 288, 295, 319,
320, 321, 322-328, 337
postindustrijsko drutvo 16, 204
postmoderna 20, 28, 215, 225, 230,
236,315, 344
po*-ebe 33,105, 121, 133, 136, 139,
143, 148, 173, 175, 324
potronja, potroa 33, 136, 173,
174, 177, 182, 215, 218-221, 243,
319
poz;tivizam 43, 129, 312
pragmatizam 98, 141
praktina svest 12, 115, 188, 272,
273, 277-279, 281, 306, 336, 337
prax?s71,81, 123, 128, 134, 135,181,
303, 318

371

Imenski registar

Mili, Vojin 149

Mimica, Aljoa 7, 33, 180
Minh, Rihard (Munch, Richard) 113
Moren, Edgar (Moriri, Edgar) 181,
225
Mos, Marsel (Mauss, Marcel) 292,
297
Muf, antal (Mouffe, Chantal) 165
Natanson, Mori (Natarison, Maurice) 59, 61, 65
Naumovi, Slobodan 329, 330
Nibruge-Brentli, Dil (Niebrugge-Brantley, Jill) 152, 17, 158
Nie, Fridrih (Nietzsche, Friedrich)
208
Njinjik, Juzef (Ninik, Jozef) 13
Ofe, Klaus (Offe, Claus) 205, 206
Orlins, Majron (Orleans, Myron) 14,
344
Ostin, Don (Austin, Johi) 259
Oukli, En (Oaklev, Ann) 155
Palmije, an-Miel (Palmier, Jean-Michel) 121
Papi, Zarana 151, 152,153, 155-159,
164
Pareto, Vilfredo (Paretp, VVilfredo)
229
Park, Robert E. 103
Parsons, Talkot (Parsons, Talcott) 44,
85, 86, 113, 208, 259-261, 276,
291,346
Paseron, an-Klod (Paseron, Jean
Claude) 289, 295
Pavievi, ore 7, 150, 268, 331,
349
Paanin, Ante 57, 75
Perinbanajagam, Robert S. (Perinbanavagam, Robert S ) 73, 103,
109,112,113
Pers, arls Sanders (Peirce, Charles
Sanders) 98
Pei, Vesna 85, 95, 172. 173, 318
Petkovi, Ivana 330
Petrovi, Mina 148, 323, 324
Platon 9, 13, 215, 349
Po, Edgar Alan (Poe, Edt;ar Alan) 18
Polner, Melvin (Pollner, Melvin) 85,
87, 88, 96
Popovi, Mihailo 318
Povrzanovi-Frykman, Maja 329
Pria, Ines 329

Proi-Dvorni, Mirjana o29

Rajh, Vilhelm (Reich, VVilhelm) 126
Ricer, Dord (Ritzer, George) 45, 49,
166,346,347
Rihtman-Augutin, Dunje 328, 329
Rivijer, Klod (Riviere, Claude) 178
Roders, Meri Frenses (Rogers,
Mary Frances) 57, 60, 77, 87, 89,
90, 114
Rok, Pol (Rock, Paul) 10t"
Rosaldo, Renato 17, 19, 30, 31, 159
Rus, Veljko 319
Sagarin, Edvard (Sagarirs, Edvvard)
14
Saks, Harvi (Sacks, Harv;y) 93
Sapir, Edvard (Sapir, Edvvard) 69
Sartr, an-Pol (Sartre, Je -n-Paul) 77,
79, 80-83, 194, 313
Savi, Mile 7, 78
Seferagi, Duica 319
Serto, Mief de (Certeau, Michel de)
24, 25, 27, 36, 42, 1tS, 199-224,
226, 233, 235, 236,, 242, 246,
250-255, 313, 315, 330-339, 349
Sikurel, Aron (Cicourel, Aaron) 92,
93, 109
Simijan, Fransoa (Simi'and, Francois) 33
Skidmor, Vilijem (Skidrr.ore, VVilliam) 89
Skot, Dejms (Scott, James) 339,
340
Skot, Marvin (Scott, Marvin) 80, 83
Smelser, Nil (Smelser, Neil) 346
Smit, Denis (Smith, Dennis) 197
Smit, Doroti (Smith, Dorothy) 36,
152, 157-164
Sorokin, Pitirin 171
Sosir, Ferdinan de (Saussure, Ferdi
nand de) 286, 310
Spasi, Ivana 48, 92, 10c, 331, 349
Starn, Orin 340
Stinkomb, Artur (Stivchcombe,
Arthur) 257
Stros, Anselm (Strauss, Anselm) 111
eglof, Emanuel (Schegloff, Emanuel) 86, 93
ef, Tomas (Scheff, Thomas) 115
etler, Peter (Schottler, Peter) 315
ic, Alfred (Schutz, Alfred 61-85, 92,
97, 142, 229, 260, 311, 335, 349

372
ilds, Rob (Shields, Rob) 225
mit, Dejms (Schmidt, James) 80,
82, 83
o, Kliford (Shaw, Clifford) 103
Tejlor, Lori (Tavlor, Laurie) 176, 206,
i
342
Takisel, Patrik (Tacussel, Patrick) 178
Tenies, Ferdinand (Tonnies, Ferdi
nand) 41
Teperman, Lorni (Tepperman, Lo
me) 15
Terner, Brajan (Turner, Bryan) 54
Terner, Donatan (Turner, Jonathan)
271
terner. Roj (Turner, Rov) 346
Tirjakijan, Edvard (Tiryakian, Ed
vvard) 83
Tomanovi-Mihajlovi, Smiljka 7,
274, 277, 322, 327, 328
Tomas, Vilijam Ajzak (Thomas, VVilliam Isaac) 90, 94, 99
Tome, Gregor 11
Tompson, Edvard R (Thompson,
Edvvard P.) 29, 240
Trajke, Hajnrih fon (Treitschke,
Heinrich von) 27
Treer, Frederik (Thrasher, Frederic)
103
Truci, Marelo (Truzzi, Marcello) 14,
15
Turen, Alen (Touraine, Alain) 12, 81,
202-212, 258, 267, 271, 314
Turza, Karei 330
Vajda, Mihalj (Vajda, Mihaly) 139 !
Vajgert, Endru (VVeigert, Andrew)
13,14,21,22,36,344
Vajt, Vilijam F. (Vhvte, VVilliam F.) 111
vakant, Loik (Wacquant, Loi)
287-304, 308, 311, 312, 313
valdenfels, Bernhard (VValdenfels,
Bernhard) 9, 12, 51, 52, 60, 61,
195, 259

Imenski registar

Veber, Maks (VVeber, Max! 22, 24,

32, 47, 48, 61, 65, 73; 74, 76,
124, 145, 170, 207, 226, 263,
266, 267, 345
l
Veblen, Torstin (Veblen, Thorstein)
16,171,175
Velman, Beri (VVellman, Barry) 11
Vilijam, Rober (VVilliame, Robert)
60-66
Vilijams, Rejmond (VVilliarhs, Raymond) 240
Vilis, Pol (VVillis, Paul) 243-254, 295,
328
Vilis, Suzan (VVillis, Suan) 175, 176,
180
Vilson, Suzana (VVilson, Susannah)
15
Vin, Piter (VVinch, Peter) 24, 263
Virt, Luis (VVirth, Louis) 103"
Vitgentajn, Ludvig (VVittgenstein,
Ludvvig) 23-25, 259

Volas, Kler (VVallace, Clare) 152,

155, 156, 157
Volerstin, Imanuel (Wa!!erstein,
Immanuel) 17, 19, 34, 346, 347
Volf, Kurt (Wolff,/Kurt) 47
Vorf, Bendamin Li (VVhorf, Benja
min Lee) 69, 187
Vujadinovi, Dragica 15, 143-149,
320, 326, 327
Vujovi, Sreten 103, 135, 170,
318-323
:

Zefner, Hans-Georg (Soeffnsr, Hans-Georg) 14

Zimerman, Don (Zimmerman, Don)
93
~
Zimi, Georg (Simmel, Georg) 34, 35,
226, 229, 345
Zorbo, Harvi (Zorbaugh, Harvey)
. 103
avo, Klod (Javeau, Claudei 171
ijar, Lis (Giard, Luce) 219 :
Zivkovi, Marko 329

Pojmovni registar

pregovaranje 44, 94, 107-109, 115,

243, 154
prirodni stav 57, 62, 63, 65, 72, 75,
85-88, 92, 166, 273, 294, 336,
337
privatnost 16, 37, 42, 150, 154, 155,
157, 160, 180, 235, 327, 336, 337,
350
prostor 11, 46, 57, 60, 6o, 67, 135,
219, 271, 274, 279, 3C3
prosvetiteljstvo 22, 28,128, 225, 258,
267
psihoanaliza 23, 80, 126, 178, 187,
240
psihologija 62, 99, 105, 110, 115,
131,151,177,315
publika 106, 217, 218, .242, 245,
248-250, 283, 286
puka kultura 28, 29, 239, 241, 243,
247-249, 252, 254, 321, 331
puk 200, 201, 220, 232, 237, 241
racionalnost 48, 50, 51, 54, 56, 58,
59, 63, 74, 75, 83, 94. 105, 116,
125, 145, 150, 164, 19fi, 202, 208,
215, 217, 223, 225, 228, 229, 233,
257-259, 261-267, 280, 327, 335,
345
radnici 32, 33, 38, 120, 127, 124, 138,
139, 157, 169, 190, 201, 236,
245-247, 295, 296, 299, 301,
302,319
<;
razmaijavanje 225, 226, 233, 262
redukcija 54, 56, 57, 105, 128
refleksivnost 16-18, 85, 90, 94, 97,
105, 158,165, 204, 206, 210, 257,
262, 268, 270, 281, 283, 285, 289,
297, 302, 303,312-314
reprodukcija 139, 140, 150, 261,
269, 276, 277, 278
revolucija 120, 121, 123, 127, 136,
138, 146, 197, 205, 2C6
ritual 30, 46,107, 183, 200, 219, 222,
227, 232, 234, 236, 262, 273,
281, 288, 305, 345, 346, 348
roba, robni odnos 124, 174-176, 251
rutina 22, 26,31, 38,93, 176,180, 273,
274, 282, 284
seksualnost 27, 28, 127,: 187, 190,
193, 196,197, 201, 20S, 283, 296
semiologija, semiotika 135, 240, 254
simbol, simboliko 16, 20, 27, 33, 35,
36, 41, 44, 46, 53, 70, 71, 78,
97-117, 160, 170, 174-179,

375
181-183, 186, 203-2O,'210, 211,
215, 221, 226, 239, 242-245, 250,
254, 259, 262, 264, 269, 288-290,
298, 303, 311, 339, 343, 347
sistem 11, 94, 103, 109, 117, 123,
124, 136, 156, 163, 183, 196,
203-205, 211-213, 216, 220, 237,
239, 255, 259, 263, 2C/-272, 275,
282, 290-292, 298, 320, 321, 324
socijalizacija 70, 77, 85,10G, 124,125,
127, 189, 246, 260, 261, 279, 292,
293, 295, 337
solidarnost 20, 127, 206, 231-233,
235, 239, 251, 252, 253, 261, 302,
326, 334, 345, 349
sopstvo 67, 79, 99, 100,101-103,
105, 106,108,116,165, 194, 194,
197, 260, 270, 273, 261-283, 342
stigma 109, 114
stil ivota 16, 32, 110,. 167, 168,
169-185, 231, 282, 284, 285, 288,
298, 299, 318, 319, 125, 338
strategija, strateko delanje 106,153,
196,197, 268, 285, 287 290,300,
305,311,342
struktura 11, 16, 17, 26, 27, 31, 46,
83, 86, 88-92, 94, 95, 104, 107,
108,112,117,125,126,143,157,
163, 180, 182, 186-192, 238, 245,
271, 274-278, 284, 292, 293, 296,
300,311,321,322, 335, 348
strukturacija 230, 238, 270, 271, 274
strukturalizam 230, 238/270, 271,
274
studije kulture 110, 151, 168, 174,
216, 217, 239-255, 321, 338, 340
subjekt 11, 31, 47, 56, 59,-62, 67, 69,
81-83, 100, 115, 123; 129, 151,
157, 194, 197, 208, 210, 226,
304, 330, 339
subverzija 200, 202, 218, 223
svakodnevni ivot - pojam:
autonoman 53, 116, 122, 150,
317, 326
heteronoman 119, 128, 158,
165, 226, 317, 320,321
usidren 41, 167, 168, 179, 284
idolatrijski 25, 28, 40 179, 201,
215, 251, 252, 254, 255, 264,
296, 301, 317, 326, 342
sintetiki 33, 41, 162, 179, 184,
190, 257, 270, 274. 280, 284,
286, 338, 346-348
univerzalan 50, 58-61, 116, 137,
138, 153, 179, 192, 223, 236,

376
333; partikularan 50, 60, 122,
138, 159, 167, 171, 192, 200,
236, 303, 333
izolovan 50, 116, 191, 236, 317,
333; kontekstualizovan 50, 119,
153, 167, 187, 191, 236, 257,
274, 324, 333
imanentan 51,116, 215, 224-226,
237, 246, 251, 255, 280, 335,
342;
transcendentan/kritiki 51, 116,
120-122, 129, 131, 132, 147,
149, 150, 153, 165, 247, 258,
265, 280, 320, 324, 326, 331,
335, 342
konsenzualan 52, 73, 96, 113,
116, 334; konfliktan 52, 79,
153,334
supstantivan 28, 32, 39-42, 128,
257, 269, 273, 324, 330, 33,1,
336-338; formalan 28, 32,
39-42, 59, 228, 257, 269, 273,
331,336-338
svet ivota 12, 28, 29, 54-84, 91, 94,
120,162,163,204,209,212,255,
258-264, 266-270, 311, 342, 349
taktike 196-198, 219-221, 223, 253,
254, 279, 339

Pojmovni registar

telo 54, 62, 64, 65, 78, 73,-82, 115,

150, 196-198, 230, 234, 250, 270,
274, 278, 281, 283, 293, 299, 304,
307
totalna institucija 107, 108 -"tumaenje 19, 20, 32, 33, 45, 54, 66,
72-74, 104, 105, 121, 149, 170,
182, 210, 244, 247, ?51, 259,
260, 262, 263, 346
usmenost 219, 221, 250
ustanova 10, 16, 35, 55, 83, 93, 96,
107-109, 124, 140, 155, 161, 180,
195-198, 200, 205, 208, 219, 227,
253, 277, 284, 290, 296, 319, 336,
341
"utopija 127, 145, 206, 247,267, 348
vitalizam 216, 222
vreme, vremenitost 27, 46, 59, 64,
65-67, 219, 235, 271, 274, 279,
305, 306
zaliha znanja 64, 66, 68-70; 92, 259,
280,349
zdrav razum 12, 40, 41, 5f, 61, 76,
85-90, 92-96, 97, 152, 166, 227,
264, 280, 303, 308, 309,/ 335

Ivana Spasi
SOCIOLOGIJE SVAKODNEVNOG IVOTA
Prvo izdanje, 2004. godina
Izdava
Zavoo za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd, Obiliev venac 5
Lektori
Natasa Kecmanovi, Biljana Nestorovi
Grafiki urednik
Stevan Pakovi

Korektor
Sofija Bokovi
Grafika obrada i prelom
Duan asi
Obim: 23% tamparska tabaka
Format: 22x14 cm
Tira: 500 primeraka
tampa
Raduni, Beograd

CIP - KaTa/iorn3aL|MJa y ny6nnKau,MJM

HapoflHa

6 n 6 n n o T e K a

Cp6nje, Beorpafl

"

316.728
HeaHa
Sociologije svakodnevnog ivota / Ivana Spasi. - 1. izd. - 1
Beograd : Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 2004 (Beograd :
Raduni). - 380 str. ; 22 cm. - (Biblioteka Societas ; 21)
Tira 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija: str. 350-365. - Registar.
C n A C M B ,

ISBN 86-17-11719-2
a) CouMonornja cBaKOflHeBHOr
COBISS.'SR-ID 113954060

)KMBOTa

T E M A T I Z A C I J A

S V A K O D N E V N O G

Svakodnevni ivot je svakome od nas ono najpoznatije i

najbliskije; ali, im ponemo o njemu da razmiljamo, on nam
izmie. Svakodnevica nije stvar koja se kao gotova nudi naem
posmatranju ve osobeni pojam, koji se mora teorijski konstruisati. Na taki susreta! izmeu svakodnevnih oiglednosti i teo
rijske refleksije koja nastoji da ih propita nastao je niz sociolo
gija svakodnevnog ivota. Ova knjiga govori o razliitim pogle
dima koje su nam ponudili fenomenologija, etnometodologija,
simboliki interakcionizam, marksizam, feminizam, studije kul
ture, istorijska i poststrukturalistika sociologija, te savremeni
klasici poput Habermasa, Gidensa i Burdijea. Svima njima je
zajedniko uverenje da sociologija bez tematizacije svako
dnevnog nije potpuna; sve ostalo su razlike, zbog kojih ova po
traga ostaje i nadalje otvorena.
Ivana Spasi (1965), docent na Odeljenju za sociologiju Fi
lozofskog fakulteta u Beogradu. Objavila knjigu Znaenja su
sreta: Golmanova sociologija Interakcije (1996) i, kao koautor,
Politika i svakodnevni ivot: Srbija 1999-2002 (2003). Priredila
zbornik Interpretativna sociologija (1998), a kao saprireiva
R/Evolucija i poredak: o dinamici promena u Srbiji (2001). Pre
vela vie knjiga sa engleskog jezika.

n 9"7 8 8 6 1 7 "3 17931