AUTOMATIZACIJA KONTINUALNIH PROCESA

SKRIPTE SA PREDAVANJA 2009/10

Prof. dr Dragan elija

1.0 UVOD
U mnogim oblastima industrije i javnog komunalnog sektora odvija se itav niz kontinualnih
procesa kojima treba upravljati na svrsishodan nain. Rafinacija, meanje, preiavanje,
transportovanje, grejanje, hlaenje i mnogo drugih procesa vode ka profitabilnoj proizvodnji
odreenih proizvoda ili ka uspenom funkcionisanju nekih komunalnih slubi kao to su
vodovod, kanalizacija ili gradski sistemi grejanja. ak i male promene u procesu mogu da vode
do znaajnog pogoranja performansi dotinih procesa. Potrebno je veoma dobro upravljati
varijacijama u razmeri pri meanju fluida, protoku, pritisku ili temperaturi, kako bi kao rezultat
dobili eljeni proizvod sa minimalnim utrokom sirovina i energije.
Upravljaki sistemi u ovim procesima predstavljaju alatku koja omoguava proizvodnim
kompanijama i javnom komunalnom sektoru da odre proizvodnju unutar tolerantne zone
funkcije kriterijuma i da granice te zone sve vie smanjuju kako bi poveali profitabilnost,
obezbedili kvalitet i poveali zadovoljstvo korisnika, pri tome strogo vodei rauna o
bezbednosti ljudi i neugroavanju okoline.
Sektori industrije u kojima se odvijaju kontinualni procesi su brojni i u njima postoji veliki
broj upravljivih aktuatora (najee procesnih ventila) koji su umreeni u jedinstvene
upravljake sisteme. Mnotvo senzora je integisano u mnogim fazama kontinualnih procesa koji
u interakciji sa centralnom upravljakom jedinicom omoguavaju njihovu uspenu realizaciju.
Procesni ventili manipuliu tokom fluida, kao to su razliiti gasovi, para, voda, hemikalije, itd.
kako bi u pravom trenutku doveli pravu koliinu odgovarajueg fluida na pravo mesto, kako je
definisano odgovarajuim tehnolokim procesom.
Pod pojmom procesnog ventila ili samo ventila, mnogi ljudi podrazumevaju sklop procesnog
ventila zajedno sa njegovim aktuatorom. Detaljnije e se u daljem tekstu razjasniti ovi pojmovi.
2.0 UPRAVLJANJE U KONTINUALNIM PROCESIMA
2.1 Kontinualni procesi i automatizacija
2.1.1. Definicija kontinualnih procesa
Pod pojmom kontinualnih proizvodnih procesa ili procesnih tehnologija podrazumevae se
svi fluidni procesi, runi ili automatizovani, tj. proizvodnja, transport, prerada i odlaganje svih
vrsta fluida.
Neki primeri razliitih vrsta fluida su:
Voda ili otpadna voda
Hemikalije (npr. hlorovodonina kiselina, itd.)
Meavine hemikalija (npr. sredstva za pranje ili oblaganje povrina)
Razliite tenosti i pastozni mediji (npr. sirup, jogurt, pateta, okoladni kremovi, itd.)
Gasovi i meavine gasova
Itd.
Pored tih fluida u ovoj oblasti se tretiraju i razliiti rasuti materijali koji imaju fluidne
karakteristike kao to su:
itarice,
2

Kafa u zrnu ili mlevena,

Brano,
Pesak,
ljunak,
Cement,
Ugljena praina,
Itd.

Klasifikacija u sektore
Kontinualni proizvodni procesi ili procesne tehnologije e se ovde svrstati u dva velika
sektora:
Gradske komunalne instalacije i
Industrijske instalcije.
U gradskom komunalnom sektoru tu spadaju u glavnom:
Fabrike za preradu otpadnih voda
Fabrike za proizvodnju vode ukljuujui sistem za distribuciju (vodovodna mrea) i
skladitenje (rezervoari vodovoda),
Energane i sisteme daljinskog grejanja
U industrijskom sektoru je veoma velika raznovrsnost i moe se podeliti prema industrijskim
oblastima i/ili kriterijuma za procesne tehnologije.
Tipini industrijski segmenti u industrijskom sektoru su na primer:
Petrohemijska industrija,
Farmaceutska industrija,
Prehrambena i industrija pia,
Industrija boja, lakova i premaza,
Industrija koja radi asa rasutim materijalima,
Industrijski sistemi za klimatizaciju i snabdevanje energijom,
Automobilska industija i jo mnogi drugi segmenti.
Tipine prisutne tehnologije su:
Filterska postrojenja za preradu vode (peani filteri, filteri sa aktivnim ugljem, sistemi
za jonsku izmenu, itd.)
Filterska postrojenja za preradu otpadne vode (ultrafiltracija, mikrofiltracija, bioloka
filtracija, itd),
Sistemi za upravljanje kontinualnim tokovima otpadnih voda i drugih fluida,
Sistemi za recikliranje procesnih medija (npr u elektrolitskim kupatilima, itd.)
Serijski procesi (cijanidna detoksikacija, proizvodni procesi u pojedinanim arama,
itd.)
2.1.2 Upravljanje tokovima fluida u kontinualnim procesima
Teko da bilo koji drugi segment industrije zahteva upravljanje tako velikog broja razliitih
tipova protoka kao to je sluaj sa ili kako se esto skraeno zove - procesnom tehnologijom.
3

Sastav, konzistencija, karakteristike protoka, vrste opasnih supstanci u njima i jo mnogo toga
karakterie ove fluide.
iroka lepeza razliitih procesnih ventila koristi se za njihovo upravljanje. Ovi ventili rade u
modu on/off (ukljueno/iskljueno) ili analognom modu, na primer za upravljanje veliinom
protoka, za odmeravanje i meanje tokova razliitih materijala. Zavisno od primene, koriste se
ventili u rasponu od najmanjih prenika (na primer: 1/8" kuglini ventil) do prolaznih prenika
(primer: leptirasti ventili ili zasun ventili dimenzije 2.500 mm = DN 2.500, 100"). Svi ovi ventili
imaju specifine zahteve u pogledu dimenzija aktuatora, konstrukcije aktuatora i potreba za
automatizacijom.
Napredak na polju tehnike standardizacije i uvoenje standarda doveli su do standardizacije
fabrika i fabrikih postrojenja sa znaajnim ekonomskim efektom. Visoki standardi bezbednosti
koji su rezultirali iz ovoga i poveanje pouzdanosti, pogotovu pneumatskih aktuatora, posebno
su vani u segmentima industrije kao to su hemijska, petrohemijska, farmaceutska i
prehrambena industrija.
Automatski pogoni procesnih ventila se, u principu, ostvaruju korienjem pneumatskih ili
elektrinih aktuatora, ali retko uz pomo (elektro) hidraulinih aktuatora. Razliite karakteristike
tipine su za ova dva razliita tipa aktuatora. Zahvaljujui neprestanom razvoju pneumatike
tokom prethodnih godina, danas je pneumatika u veini primena u znatnoj prednosti u odnosu na
elektrine pogone.
2.1.3 Karakteristike primene pneumatike u kontinualnim procesima
Znaajne karakteristike primene pneumatike u automatizaciji kontinualnih procesa su, pored
ostalih, pouzdan rad izvrnih organa i fleksibilna aktivacija.
a) Izvrni organi sa pouzdanim radom
Dva osnovna tipa pneumatskih aktuatora koja se koriste u procesnoj industriji su:
pneumatski linearni aktuatori za pogon propusnih ventila, ustava, zasuna, (slika 1),
jednosmerni ili dvosmerni pneumatski aktuatori sa zakretanjem od jedne etvrtine kruga
se koriste prvenstveno za pogon loptastih i leptirastih ventila (slika 2),.
Posebna prednost pneumatike je visoka radna pouzdanost. Dok je uobiajeni radni pritisak u
pogonima procesne industrije i instalacijama izmeu 5 i 6 bara, aktuatori su esto projektovani
za rad do 10 bara. Pneumatski aktuatori projektovani na taj nain su u velikoj meri otporni na
preoptereenje. Osim toga, sila ili obrtni moment pneumatskog aktuatora moe jednostavno
direktno da se povea poveavanjem radnog pritiska, gde na primer poveani obrtni momenti
potreban za proboj procesnih ventila zbog akumulacije prljavtine ili slinih razloga moe lako
da se realizuje. Ovo nije mogue sa elektrinim aktuatorima.

Slika 1. Primer linearnog aktuatora za pogon zasuna

Slika 2. Primer pneumatskog aktuatora sa zakretanjem od jedne etvrtine kruga za pogon

leptirastog ventila
U zavisnosti od konfiguracije, jednosmerni pneumatski aktuator sa zakretanjem od etvrt
kruga se moe koristiti za otvaranje ili zatvaranje procesnih ventila korienjem integrisanog seta
opruga ime se obezbeuje pouzdan rad procesnog ventila ak i u sluajevima nestanka
elektrine energije ili vazduha pod pritiskom.
Ista funkcija se moe ostvariti sa aktuatorima dvosmernog dejstva ako se primene
monostabilni elektropneumaski ventil i poseban rezervoar kako je prikazano na slici 3. Ako se
primene elektrini aktuatori ova funkcija je mogua samo ako se doda neprekidno napajanje to
je povezano sa znaajnim poveanjem trokova.

Slika 3. Primer pouzdane konstrukcije upravljakog sistema za aktuator dvosmernog dejstva

b) Fleksibilna aktuacija
Pneumatika korisnicima u ovoj oblasti nudi razliite mogunosti aktivacije primerene irokom
spektru moguih primena. Poevi od pojedinanog direktnog aktiviranja preko upravljanja
grupom razliitih aktuatora preko ventilskog ostrva koja mogu biti integrisana sa tzv. multipin
kablovima ili umreena preko Ethernet ii neke druge industrijske komunikacione mree, pa sve
do korienja PLC ureaja integrisanih direktno u ventilsko ostrvo, pneumatski ureaji mogu da
se veoma fleksibilno prilagode razliitim potrebama koje se javljaju u automatizaciji
kontinualnih procesa.
2.2 Primene pneumatike u kontinualnim procesima
Ako se blie razmotre brojne oblasti u kojima se vri automatizacija kontinualnih procesa,
postaje oigledno da primena pneumatskih ureaja, u kombinaciji sa razliitim nainima
aktiviranja, dominira u odnosu na primenu elektro i hidraulinih ureaja. U nastavku je dato
nekoliko specifinih primera primene pneumatskih ureaja u razliitim sektorima procesne
industrije.
2.2.1 Pneumatika u tehnologiji proizvodnje i prerade vode i tretmanu otpadnih voda
Tehnologija proizvodnje i prerade vode i tretmana otpadnih voda obuhvata dva velika
segmenta:
tretman komunalnih otpadnih voda i vodovodna tehnologija (slika 4) u kojima se
najee koriste veliki procesni ventili sa preporuljivom primenom linearnih
pneumatskih aktuatora (ventili prenika od 200 mm do 2500 mm odnosno nazivni otvori
DN 200 do DN 2.500) i
6

oblast industrije sa mnotvom tehnologija prerade otpadnih voda i sa naroito skupim

tretmanima vode za potrebe razliitih industrijskih procesa gde je upotreba procesnih
ventila prenika preko 400 mm (DN 400) relativno retka a najee se koriste pneumatski
aktuatori sa zakretanjem od jedne etvrtine kruga.

Slika 4. Primer preiavanja vode pomou peanih slojeva sa ugraenim linearnim

pneumatskim aktuatorima
U gradskom komunalnom sektoru se naroito preporuuje primena pneumatike u zonama
opasnosti, koje se pored standardnih sluajeva mogu pojaviti i u digestorskim komorama,
digestorima i rezervoarima za prijem olujnih voda. U navedenim oblastima je naroito
preporuljiv aprimena pneumatike kao inherentno eksplozivno bezbedne tehnologije.
U oblasti industrije, naroito u oblasti filterskih postrojenja, tretmana vode i otpadnih voda,
primena pneumatskih aktuatora sa zakretanjem od jedne etvrtine kruga je ve postala standard.
Zone opasnosti u industrijskom sektoru se najee pojavljuju u hemijskoj, petrohemijskoj,
farmaceutskoj i industriji boja i lakova.
Pored osnovnog tipa on/off aktiviranja, takoe se koriste i analogno upravljani procesni
ventili i to naroito u industrijskom sektoru. U tom sluaju su pneumatski aktuatori sa
zakretanjem od jedne etvrtine kruga, po pravilu opremljeni sa elektropneumatskim pozicionim
kontrolerima, kojima se upravlja na osnovu procesnih varijabli, kao to su: zapreminski protok,
nivo vode, sadraj vrstih estica, zahtevi za potronjom svee vode, pritisak ili temperatura.
Oblasti primene u okviru ovog segmenta su:
fabrike za preradu vode (voda za pie) i industrijska postrojenja za tretman vode
(procesna voda),
postrojenja za preradu otpadnih voda, rezervoari za olujne vode, itd,
sistem vodovoda i kanalizacije,
prerada otpadnih voda u industrijskom segmentu,
proizvodnja iste vode, servisne vode, desalinizacija, reverzna osmoza ili sistemi sa
jonskom izmenom, naroito u industriji.
2.2.2 Pneumatika u industriji papira
7

Karakteristika proizvodnje papira je veoma kompleksan proces koji se odlikuje delimino

agresivnim uslovima okoline i kontinualnim radnim procesima.
Voda, mulj, vlaknasti materijali, pulpa i zagaivai razliite konzistencije teku kroz
proizvodne stanice gde treba da se separiu, sortiraju ili filtriraju. Pomou pneumatski
aktiviranih ureaja, kao to su, zasuni i leptirasti ventili mogu se realizovati veoma dobra reenja
u ovoj oblasti. Oni ispunjavaju sve zahteve u pogledu promenljive brzine, glatkosti povrina,
robusnog dizajna i odlikuju se malom ili skoro nikakvom potrebom za odravanjem. Pored toga,
odlikuju se korozionom otpornou, mogunou neprekidnog rada u dugom vremenskom
periodu, a naroito je znaajna sposobnost da bez oteenja podnesu optereenja.
Oblasti primene u ovom segmentu su:
rukovanje sirovim materijalima,
rukovanje vodenom pulpom,
sortiranje,
sistemi za preiavanje,
procesi izbeljivanja,
procesi pranja,
filterski sistemi.
2.2.3 Pneumatika u preradi rasutih roba
Prakovi, granule, praina od brana, neistoe i eksplozivno opasno okruenjese pojavljuje u
procesima prerade rasute robe. U tim uslovima, primena pneumatike je krajnje opravdana.
Pouzdani upravljaki leptirasti ventili, zasuni, distributivni ventili, se nalaze u velikom broju
aplikacija u industriji. Veliki broj runo upravljanih zasunskih sistema moe se automatizovati
primenom pneumatike, uz relativno male trokove.
Oblasti primene:
odmeravanje pomou kliznih ventila,
zasunski ventili za pranjenje silosa,
transport rasute robe, itd.
2.2.4 Pneumatika u prehrambenoj industriji
Prehrambena industrija se grubo moe podeliti na dva sektora:
1. sektor gde pneumatski ureaju dolaze u direktan kontakt sa hranom
2. sektor gde pneumatski ureaji nisu u direktnom dodiru sa hranom.
U ovoj oblasti je potrebno primenjivati specijalno prilagoene komponente, najee
napravljene od nerajueg elika sa posebnim konstruktivnim izvoenjima, koji omoguavaju
lako ienje i sa specijalnim vrstama podmazivaa koji ne utiu na prehrambene namirnice.
U drugoj grupi, tamo gde se pneumatika ne dovodi u direktan kontakt sa hranom moe se
primenjivati itav niz standardnih pneumatskih elemenata. To je sluaj npr. u preradi (filtraciji)
vode u proizvodnji pia ili preradi otpadnih voda koja nastaju kao posledica prerade razliite
vrste hrane.
Oblasti primene:
priprema vode,
odmeravanje i meanje,
ienje i transport hemikalija za ienje,
punjenje.
8

2.2.5 Pneumatika u hemijskoj i petrohemijskoj industriji

U ovim sektorima industrije se koristi veliki broj leptirastih i loptastih ventila, koji su kao po
pravilu runo aktivirani ili opremljeni pneumatskim aktuatorima. Visoki standardi bezbednosti su
karakteristini za ovu oblast industrije jer je medijum koji se kree kroz cevovode najee
agresivan, to moe voditi do eksplozije u sluajevima pojave varnica. Za ovu oblast postoje
namenski prilagoena pneumatska upravljaka reenja za svaku pojedinu aplikaciju:
elektropneumatski ventili sa namotajima koji su zatieni od mogunosti izazivanja
varnice, koji su montirani direktno na aktuator (Namur interfejs) u zoni opasnosti (ex
zona),
elektropneumatski ventili locirani u upravljakom ormaru koji je zatien od eksplozije
sa crevima koja izlaze iz njega i vode ka aktuatorima,
elektropneumatski ventili u upravljakom ormaru van zone opasnosti sa crevima koja
izlaze iz njega i vode ka aktuatorima,
ventilska ostrva van zone opasnosti za upravljanje grupama aktuatora.
Primenom jednosmernih aktuatora mogue je realizovati bezbednosne funkcije kojima se na
lak nain iskljuuje procesni ventil, npr. u sluajevima nestanka pogonske energije. Sve te
osobine dovele su do toga da je primena pneumatskih ureaja u ovoj oblasti postala standard.
2.2.6 Pneumatika u industriji prerade gasa
U dananjem vremenu, koje se odlikuje primenom alternativnih energetskih izvora, korienje
prirodnog gasa kao pogonskog goriva, postaje sve vie znaajno. Motorna vozila na pogon
prirodnim gasom predstavljaju znaajnu alternativu mineralnim gorivima. Primena pneumatskih
aktuatora za upravljanje procesnim ventilima na linijama visokog pritiska gasa u skladitima
prirodnog gasa je takoe postala standard. Kompaktni, robusni i eksplozivno sigurni dizajn
pneumatskih komponenti, u kombinaciji sa radom, praktino bez odravanja, donosi znaajnu
prednost za primenu u ovoj oblasti industrije u odnosu na druge vrste upravljakih tehnologija.
Karakteristino za ovu oblast industrije je primena analognih upravljakih sistema to se
realizuje uz pomo elektropneumatskih ventila i eksploziono sigurnih pozicionera.
3.0 TEHNIKE OSNOVE PROCESNIH VENTILA, AKTUATORSKE TEHNOLOGIJE I
VAZDUHA POD PRITISKOM
3.1 Vrste procesnih ventila
a) Funkcija
Procesni ventili predstavljaju vane komponente u tehnologiji sistema i cevovoda. Procesni
ventili se zasnivaju na osnovnim funkcijama koje su potrebne za rad sistema procesne tehnologije i
mogu biti u formi ureaja za iskljuivanje, regulaciju i sigurnosnih ureaja. Kao takvi, oni se mogu
nai u gotovo svim segmentima industrije i gradskom komunalnom sektoru.
b) Kriterijum selekcije
Osnova za dobro funkcionisanje bilo koje instalacije i prilagoavanje irokom opsegu razliitih
radnih uslova i medija predstavlja pravi izbor procesnih ventila. Pri tome je potrebno odrediti
veliinu, tano dimenzionisati njihove aktuatore i definisati materijale za kuita, ureaje za
iskljuivanje i zaptivke.
Kako bi se odredio pogodan procesni ventil za pojedinanu aplikaciju, potrebno je uzeti u
razmatranje sledee kriterijume:

medijum (tip, koncentracija, temperature, viskoznost, vrsti komadii...),

9

ambijentna temperatura, hemikalije za ienje,

unutranje i/ili spoljanje korienje,
osnovni procesni tehnoloki uslovi kao to su diferencijalni pritisak, pritisak toka,
gubici pritiska,
zahtevi slobodnog protoka,
dimenzije instalacije i uslovi,
cene.
Pored toga, tehnoloka procesna ogranienja kao to su kavitacija (pojednostavljenim reima,
formiranje vazdunih mehuria kao rezultat turbulencije) treba je uzeti u razmatranje prilikom
izbora i konfigurisanja instalacije. U suprotnom, postoji rizik da moe doi do oteenja
cevovoda i procesnih ventila.
c) Oblasti primene
Najee korieni procesni ventili u procesnoj tehnologiji su uglavnom sledei:
U komunalnom sektoru

zasun ventili

ustave i

leptirasti ventili
U industrijskom sektoru

leptirasti ventili

loptasti ventil

dijafragma ventili i

zasunski ventili, posebno u rukovanju rasutome robom,

Navedeni ventili su prikazani na slici 5. Pored ovih, postoje brojni drugi tipovi procesnih
ventila a takoe i specijalne konstrukcije koje se koriste kod specijalnih aplikacija.

Zatvoren

Otvoren
Leptirasti ventil

Loptasti ventil

Dijafragma ventil

10

Zasun

Ustava

Slika 5. Vrste procesnih ventila

3.1.1 Leptirasti ventili
a) Karakteristike
Leptirasti ventili, pored loptastih ventila, predstavljaju glavne procesne ventile koji se koriste
u industrijskom sektoru. Raznolikost materijala koji se koriste za kuita, diskovi ventila i
zaptivai, razliiti projektni principi i generalno dobra zaptivenost, esto ak i vakumski
zaptivena konstrukcija omoguuje njihovu univerzalnu upotrebu u mnogim aplikacijama.
b) Prednosti
Na osnovu njihove konstrukcije, leptirasti ventili nude jaspe prednosti kao to su

Minimalni prostorni zahtevi i duine instalacije,

Skoro bez mrtvih taaka,

Jednostavan konstrukcijski dizajn,

Instaliranje mogue u bilo kom poloaju,

Uporedljivo mala teina I

iroki opseg razliitih materijala.

c) Primena, rad
Leptirasti ventili se koriste najee u oblasti prerade industrijske i otpadne vode, u
elektranama i u rashladnim sistemima, hemijskoj industriji i sve vie u u vodovodnim i gasnim
instalacijama. Leptirasti ventili se takoe koriste sve vie u velikim nominalnim dimenzijama sve
do DN 2,500 u sektoru urbanog snabdevanja vodom (slika 6) u sklopu cevovoda velike duine.

11

Slika 6. Primer leptirastog ventila velikog nazivnog prenika

Ogranienje u primeni leptirastih ventila se prvenstveno odnosi na oblasti gde se na primer
zahteva pootpuno slobodan protok fluida kroz procesni ventil ili gde postoje abrazivne estice u
fluidu koje bi mogle da otete disk leptirastog ventila. Kod nominalnih veliina od manjih od 50
mm (DN 50 = 2), loptasti ventili su, u principu, ekonominiji od leptirastih ventila a u
sluajevima velikih nominalnih prenika, veih od 500 mm (DN 500 = 20) i niske razlike
pritisaka u cevovodu, zasuni su ekonominiji od leptirastih ventila.
Zbog veoma nelinearnog oblika krive obrtnog momenta potrebnog za aktiviranje leptirastih
ventila i izvesne vrednosti elastinosti sistema zbog takve konstrukcije, leptirasti ventili se ne
preporuuju za potrebne preciznih upravljakih ventila. Sa druge strane, standardni upravljaki
zadaci, kao to je ulaz na filtere je primer odgovarajue primene ovih ventila. Ako se
upotrebljavaju leptirasti ventili, treba voditi rauna da se izbegavaju jake turbulencije kao i
pojava kavitacije u blizini diska leptirastog ventila.

d) Tehnike varijante
Konstrukcija leptirastih ventila moe biti razliita:
ploastog tipa (wafer),
prstenasto kuite sa jednom prirubnicom, (ring housing with mono flange)
prstenasto kuite sa prirubnicom za montiranje (ring housing with mounting flanges),
takoe pogodno kao zavrni ventil cevovoda,
12

dvostruko kuite sa prirubnicama (double flange housing) za maksimalne zahteve i

velike nominalne prenike.

Neki od materijala koji se esto primenjuju za izradu kuita leptirastih ventila su:
obloeni ugljenini elici
nerajui elici
plastini materijali kao to su PP, PE, PVC, PVDF itd.
Mogunosti ugradnje diska leptirastog ventila su (zavisno od zahteva):
centrino,
ekscentrino,
multicentrino.
Neki od materijala koji se esto primenjuju za izradu diskova leptirastih ventila su:
nerajui elici,
gumirani ili obloeni ugljenini elici,
bronza,
PP,
PVDF,
PVC,
itd.
Brojni zaptivni materijali kompletiraju izbor materijala i konstruktivne opcije.
Primeri zaptivnih materijala su:
fleksibilne zaptivke od sledeih materijala EPDM, NBR (BUNA), PTFE (teflon), FPM
(viton) itd.,
fleksibilne zaptivke za metalnim jezgrom,
metalno zaptivanje, obino sa nerajuim elikom (naroito za ekscentrine leptiraste
ventile)
Naini aktiviranja su:
poluga za runo aktiviranje,
pneumatski aktuator sa zakretanjem od jedne etvrtine kruga
elektrini rotacionni aktuator
hidraulini aktuator (retko)

3.1.2 Loptasti ventili

a) Karakterisitike i upotreba
Loptasti ventili posebno se koriste zbog njihovog kompaktnog i snanog dizajna, minimalnih
prostornih zahteva, izuzetno niskog gubitka protoka i njihove karakteristike brzog ukljuivanja
13

uglavnom za nominalne dimenzije do 80 mm (DN 80 = 3") i imaju glavnu prednost da

omoguavaju slobodan prolaz fluida (slika 7). Loptasti ventili se takoe koriste za vee nominalne
dimenzije, ako cevovod mora da se pere (mehaniko ienje bez otvaranja cevovovda). Kod
velikih dimenzija, loptasti ventili su uglavnom veoma skupi.

Slika 7. Loptasti ventil

Brojne konstrukcije omoguavaju fleksibilno prilagoavanje razliitim radnim uslovima i
medijima. Mane su relativno velike zaptivne povrine, koje dolaze u klizni kontakt jedne sa drugim
a koje su takoe pod dodatnim mehanikim naponom zbog prenika lopte. Zavisno od habanja,
vek trajanja loptastih ventila je otuda znatno krai od veka trajanja leptirastih ventila ili drugih
procesnih ventila.
b) Tehnike varijante
Tipine konstrukcije loptastih ventila su:
telo od jednog-komada, dva-komada ili tri-komada
dvokraki standardni dizajn
trokraki dizajn sa L ili T prenikom u lopti
etvorokraki i viekraki dizajn
zaptivanje sda O-prstenovima u konstrukciji sa upljinama
zaptivanje preko polukoljke bez upljina
Tipino materijali za kuite i lopte su:
Mesing (obloen niklom)
Nerajui elici
Plastika kao to je PP, PVDF, PVC, PA itd.

Zaptivanje:
uglavnom PTFE material

Tipine varijante prikljuivanja:

Muki navoj razliitih standarda
14

enski navoji razliitih standarda

Zavareni kraj
Prirubnice

Aktiviranje:
Runa poluga
Pneumatski aktuator etvrt obrtaja
Elektrini rotacioni aktuator
Na slici 8 su prikazane razliite mogunosti protoka trokrakog ventila a na slici 9 za
etvorokraki ventil.

Slika 8. Razliite mogunosti protoka trokrakog ventila

15

Slika 9. Razliite mogunosti protoka etvorokrakog ventila

3.1.3 Dijafragma ventili
a) Karakteristike i funkcija
Dijafragma ventili (slika 10) takoe se mogu nai u razliitim dizajnima. Zajednika
karakteristika je da je elemenat za iskljuivanje koji je u kontaktu sa fluidom trajna, hemijski
otporna dijafragma koja je veoma otporna na abraziju. Nakon zatvaranja, ona se pritiska prema
zaptivnom seditu bilo direktno ili korienjem pomone dijafragme.
Koristiti se veliki broj razliitih materijala i plastike, dok su dijafragme generalno napravljene
od ojaanog, delimino sa vie slojeva premazanog, spojnog materijala.

Slika 10. Grupa dijafragma ventila u proizvodnom sistemu

b) Upotreba
Manji dijafragma ventili do priblino DN 50 sa integrisanim pneumatskim aktuatorima ili
16

runim aktiviranjem koriste se najee u hemijskoj industriji ili pogonima za filtraciju. Veliki
pneumatski dijafragma ventili koji se stavljaju u pogon preko linearnih aktuatora (cilindara)
takoe se koriste u sektoru snabdevanja vodom.
Materijali, dizajn i vrste prirubnica su raznovrsni i slini su onima kod leptirastih ventila i
loptastih ventila.
3.1.4 Zasuni - propusni ventili
a) Karakteristike
Zasuni - propusni ventili predstavljaju procesne ventile, koji pruaju neogranieni protok
otvaranjem itavog preseka cevi, a cevi se, takoe, mogu i potpuno zatvoriti (slika 11). Ovi ventili
se otvaraju ili zatvaraju pomeranjem ploe, koja se linearno pomera direktno ili preko vretena.
Zasuni se mogu nai u zatvorenom dizajnu (na primer, zaobljeni zasuni) i u otvorenom obliku (na
primer zasuni tipa noa).
b) Upotreba
Zasuni su, zbog svoje snane nelinearne karakteristike, u principu jedino pogodni za funkcije
zatvaranja ali ne i za upravljake aplikacije. Normalno, telo ventila sastoji se od livenog ili
kovanog metala ili delova napravljenih od metala.
Danas se propusni ventili koriste u konstrukciji sa gumom obloenim seditima.
Zasuni su najee korieni procesni ventili u komunalnim pogonima kanalizacije.

Slika 11. Primer konstrukcije zaobljenog zasuna

c) Tehnike varijante
Mogunosti povezivanja za zatvorene zasune su:
Prirubnice(uglavnom bilo koje nominalne dimenzije iznad 200 mm)
17

 Krajevi sa naglavkom
Spajanje sa zavrtnjevima
Navareni spojni komadi
Zaobljeni zasuni generalno se pokreu putem runog toka ili elektrinog motora.
Zasuni tipa noa su znatno krae duine i mogu se koristiti za nominalne dimenzije do 600 mm
kao standard, na primer za kunu kanalizaciju ili montirani pomou prirubnica.

Materijali kuita:
Liveni materijali
Nerajui elik (esto u formi lima delova formiranih od lima)

Zaptivai:
EPDM ili NBR
Pokretanje:
Runi toak sa vretenom
Elektrini motor (sa menjakom kutijom) sa osovinom
Pneumatski cilindar preko klipnjae
3.1.5 Ustave, zasuni bez kuita
Ustave su zasuni bez kuita kako je prikazano na slici 12. U pogledu njihovih radnih
karakteristika, ustave se mogu porediti sa zasunima. Meutim, u njihovom sluaju, ploe za
zatvaranje labavo su navoene u profilima a zaptivanje se realizuje putem pritiska vode. Dizajn
je jednostavan. Uglavnom, otvoreni ramovi su montirani u betonu ili izliveni u kanalskim
zidovima. Nominalna dimenzija moe da bude veoma velika, znatno vea od 3000 mm hoda i/ili
irine. Veoma teke ploe za zatvaranje pomeraju se uz pomo elektro motora sa pogonskim
ureajima i vretenom ili pomou pneumatskih cilindara.

18

Slika 12. Primer ustave

3.1.6 Ostali procesni ventili
Postoji veliki broj drugih konstrukcija procesnih ventila, koji se takoe koriste u
industrijskom procesnom i komunalnom sektoru, od vrlo skupih cilindrinih klipnih ventila do
jednostavnih ventila sa klapnom.
3.2. Tehnologija pneumatskih aktuatora
3.2.1 Aktuator sa zakretanjem od etvrt kruga
a) princip rada
Aktuator sa zakretanjem od etvrt kruga je tip aktuatora koji se najee koristi za pogon
leptirastih i loptastih ventila u oblasti kontinualnih sistema. Aktuatori sa zakretanjem od etvrt
kruga su dostupni na tritu u velikom broju razliitih konstrukcija. Najznaajniji, osnovni
konstrukcioni tip su aktuatori sa zupanikom i zupastom letvom (Rack & Pinion), aktuatori sa
koionim klinom (Scotch yoke, slika 13) i lamelni aktuatori (Vane). Dva najznaajnija i iroko
koriena konstrukcijska principa su detaljnije objanjena u nastavku.

Slika 13. Pneumatski aktuator sa koionim klinom (Scotch yoke)

b) Upotreba
Zajednika karakteristika svih aktuatora je da se mogu prilagoditi postojeim standardima u
pogledu naina privrivanja procesnog ventila i da mogu u potpunosti da uzmu u obzir
standarde koji se primenjuju pri povezivanju Namur ventila i pribora. Aktuatori za zakretanjem
od etvrt kruga imaju opseg obrtnih momenata od priblino 5 Nm pri 6 bara, pa sve do vie od
100.000 Nm. Standardni radni opseg za kompaktne aktuatore sa zakretanjem od etvrt kruga je u
rasponu od 5 do 5.000 Nm.
3.2.1.1 Aktuator sa zupanikom i zupastom letvom
Sa aktuatorom sa zupanikom i zupastom letvom, prenos sile funkcionie slino reduktoru u
kome se sila prenosi preko zupanika kako je priokazano na slici 14. Zupasta poluga koja
nalee u zupanik na osovini aktuatora, mainski je obraena u sklopu klipa pneumatskog
cilindra. Kada se primeni pritisak na povrine klipa, klip se pomera i shodno tome okree se
osovina aktuatora. Veina zubaca mainski je obraena u formi evolvente kako bi se olakalo
kretanje sa malim trenjem i da bi se spreilo oteenje ili prekomerno habanje zubaca ak i ako
postoji mali zazor izmeu klipa zupaste ipke i osovine aktuatora.

19

Aktuatori etvrt obrtaja mogu se koristiti u verzijama dvosmernog dejstva ili jednosmernog.
U sluaju dvosmernih aktuatora, kako je prikazano na slici 14, vazduh pod pritiskom se mora
dovoditi tokom funkcije otvaranja i zatvaranja.
Aktuatori sa jednosmernim delovanjem (slika 15) se mogu koristiti za pomeranje procesnog
ventila, pomou ugraenih opruga, u pravcu unapred definisanog sigurnog poloaja. Zavisno od
konstrukcije, dejstvo sile opruge moe biti u smeru otvorenog ili zatvorenog poloaja procesnog
ventila. Kada se klipovi aktuatora pomeraju nasuprot sile opruge, vazduh pod pritiskom je
potrebno da savlada obrtni moment procesnog ventila i silu opruge, koji se poveava tokom
pomeranja zajedno sa poveanim naprezanjem opruge.

Slika 14. Princip rada dvosmernog aktuatora sa zupanikom i zupastom letvom

20

Slika 15. Princip rada jednosmernog aktuatora sa zupanikom i zupastom letvom

Prednosti aktuatora sa zupanikom i zupastom letvom su:

relativno kompaktni dizajn,
kuite za aktuatore dvosmernog i jednosmernog dejstva su esto identina to
omoguava manje optereenje skaldita rezervnim delovima,
linearna karakteristika obrtnog momenta, pogodna za upravljake funkcije,
laka izmena smera rotacije od pravca kazaljke na satu do suprotnog pravca,
brojne, lake za realizaciju, opcije kao to su podeavanje kranje poziciji, ogranienje
hoda, aktuator sa vie pozicija, hidraulino ili pneumatsko priguivanje, itd.
Mane aktuatora sa zupanikom i zupastom letvom su:
pri velikim obrtnim momentima je skupa izrada, tako da to ograniava primenu na obrtne
momente do priblino 10,000 Nm,
karakteristika obrtnog momenta nije prilagoena karakteristikama jednostavnih loptastih
ventila ili leptirastih ventila (videti takoe polavlje 4.2.1.3.1).
3.2.1.2 Aktuator sa koionim klinom
U sluaju konstrukcije pneumatskog rotacionog aktuatora sa koionim klinom, prenos sile na
procesni ventil ostvaruje se uz pomou dejstva poluge voenog klipa na osovinu akturatora. Ovi
aktuatori su uglavnom neznatno dui, ali sa druge strane esto takoe tanji od verzija sa
zupanikom i zupastom letvom.
Ova konstrukcija aktuatora moe takoe da se koristi u dvosmernoj (slika 16) i jednosmernoj
verziji (slika 17). Zbog principa konstukcije koji se koristi u sluaju aktuatora sa jednosmernim
dejstvom, krajnji poklopac na svakoj strani mora da se zameni poklopcem znatno dueg dizajna
zbog ubacivanja opruga.

Slika 16. Princip rada dvosmernog aktuatora sa koionim klinom

Kao i u sluaju aktuatora sa zupanikom i zupastom letvom smer rotacije se i kod ovoga
aktuatora moe lako menjati. Aktuatori sa koionim klinom se ne prave vie za velike obrtne
momente u formi integrisane konstrukcije. U robusnim verzijama ovog konstruktivnog tipa
21

linearni aktuator se postavlja na zupasti mehanizam sa kolenastom polugom sa kojim se mogu

ostvariti obrtni momenti i vie od 100.000 Nm.

Prednosti aktuatora sa koionim klinom su:

profil obrtnog momenta odgovara profilu obrtnog momenta loptastog i leptirastog
procesnog ventila,
relativno jednostavna i otporna konstrukcija,
laka izmena smera rotacije od pravca kazaljke na satu do suprotnog pravca,
relativno jeftina konstrukcija ak i kod velikih obrtnih momenata.
Mane aktuatora sa koionim klinom su:
razliita konstrukcija za jednosmerne i dvosmerne verzije,
teka za upravljanje zbog nelinearne krive momenta.

Slika 17. Princip rada jednosmernog aktuatora sa koionim klinom

3.2.1.3 Dimenzionisanje i montiranje aktuatora etvrtine obrtaja za procesne ventile
Dimenzionisanje dvosmernih aktuatora etvrt obrtaja se daje na primeru aktuatora sa
zupanikom i zupastom letvom. Postupak je slian onome kod aktuatora sa koionim klinom,
iako ovde treba uzeti u obzir karakteristike krive obrtnog momenta aktuatora. Kako montiranje
aktuatora etvrtine obrtaja na procesni ventil u vezi sa materijalom, vremenom i trokom izrade
moe znatno da varira u zavisnosti od aplikacije ili tipa ventila i proizvoaa, ovaj aspekt
razmatrae se u odvojenom poglavlju.
U sledeem poglavlju se daje kratko objanjenje konstrukcije dvosmernog linearnog
pneumatskog cilindra i pitanja vezana za definisanje interfejsa.
3.2.1.3.1 Primer dimenzionisanja aktuatora etvrtine obrtaja dvostrukog delovanja
Najvaniji kriterijumi konfiguracije za dimenzionisanje dvosmernog aktuatora etvrt obrtaja
su:
a) kritini obrtni moment procesnog ventila
Potreban obrtni moment (slika 18) za garantovanje pouzdanog otvaranja elementa za
zatvaranje u procesnom ventilu (u sluaju leptirastog ventila - ploa a za loptasti ventil - kugla)
pod tano specificiranim radnim uslovima.
22

b) napajanje vazduhom pod pritiskom

Minimalni pritisak vazduha pod pritiskom koji se moe dobiti na procesnom ventilu u bilo
kom trenutku je osnovni faktor za dimenzionisanje (analiza najgoreg sluaja worst case
analysis)
c) tip procesnog ventila
Koji tip aktuatora treba koristiti (lepitarsti ventil, loptasti ventil, itd.)?
Kako bi se saznao kritini obrtni moment od proizvoaa ili tano izveo iz raspoloivih
tabela, bitno je znati najvanije radne uslove:

medijum,

temperatura, koncentracija, viskoznost medijuma,

gas ili fluid, podmazivanje ili nepodmazivanje,

postojanje komadia koji vode do taloenja ili stvrdnjavanja,

diferencijalni pritisak na procesnom ventilu,

potrebni stepen sigurnosti.

U odsustvu specificiranog stepena sigurnosti, minimalni faktor od priblino 1,2 (20%
bezbednost) treba uzeti u razmatranje prilikom izraunavanje dimenzije aktuatora etvrt obrtaja.
Primer:
Odreeni kritini obtni moment za procesni ventil je 120 Nm a stepen sigurnosti od 1,2 je
izabran. Ovo rezultira u minimano potrebnom obrtnom momentu od 144 Nm za aktuator etvrt
obrtaja.
Vano: Efekat pritiska vazuha pod pritiskom treba uzeti u obzir
Primer:
Obrtni moment jednog aktuatora na pritisku snabdevanja od 6 bar-a je 160 Nm. Na 5 bara on
se smanjuje na 133 Nm, a na 4 bara pritiska snabdevanja pada na 107 Nm.
Aktuatori/leptirasti ventil/odnos karakteristike obrtnog momenta:

23

Slika 18. Kriva obrtnog momenta procesnog ventila i potreban obrtni moment aktuatora
3.2.1.3.2 Primer dimenzionisanja jednosmernog aktuatora etvrt obrtaja
Najvaniji kriterijumi konfiguracije za dimenzionisanje jednosmernog rotacionog aktuatora
su:

kritini obrtni moment procesnog ventila.

o Obrtni moment potreban da se garantuje pouzdano otvaranje elementa zatvaranja
procesnog ventila (disk na leptirastom ventilu ili lopta na loptastom ventilu) pod
navedenim radnim uslovima.
obrtni moment zatvaranja procesnog ventila
o Obrtni momenat koji je potreban za pouzdano pomeranje elementa zatvaranja
(disk, lopta) u zaptivni element.
snabdevanje vazduhom pod pritiskom
o Minimalni pritisak vazduha pod pritiskom koji je raspoloiv u bilo kom trenutku
na procesnom ventilu koji treba konfigurisati ini osnovu za dimenzionisanje
(analiza najgoreg sluaja).
tip procesnog ventila
o Tip procesnog ventila (leptirasti ventil, loptasti ventil, itd.) koji e se koristiti?

Kako bi se saznao kritini obrtni moment od proizvoaa ili tano izveo iz raspoloivih
tabela, bitno je znati najvanije radne uslove:

medijum,

temperatura, koncentracija, viskoznost medijuma,

gas ili fluid, podmazivanje ili nepodmazivanje,

postojanje komadia koji vode do taloenja ili stvrdnjavanja,

nivo diferencijalnog pritiska na procesnom ventilu,

potrebni stepen sigurnosti.

24

Uslovi rada takoe utiu i na obrtni moment zatvaranja, iako je njega mnogo tee utvrditi
zbog toga to je do velike mere nemogue izraunati karakteristike podmazivanja medijuma.
Ovo je razlog zato veina proizvoaa procesnih ventila ne navode obrtni moment zatvaranja.
Reenje:
Umesto obrtnog momenta zatvaranja, koristi se kritini obrtni moment, budui da je ovaj
uvek vei od obrtnog momenta zatvaranja procesnog ventila. Specificirani kritini obrtni
moment koji je dao proizvoa moe se uzeti bez stepena sigurnosti.
U odsutvu specificiranog stepena sigurnosti za kritini obrtni moment, minimalni faktor od 1,2
do 1,3 (20/% do 30% sigurnosti) treba da bude ukljuen u proraun prilikom dimenzionisanja
aktuatora etvrt obrtaja jednosmernog dejstva.
Jednosmerni aktuatori etvrt obrtaja mogu vriti sigurnosnu funkciju bilo sa oprunom silom
zatvaranja ili otvaranja.
Pogledajmo najeu primenu a to je zatvaranje pomou opruge:
U zatvorenom poloaju, opruge su prednapregnute. Otuda aktuatori sa jednosmernim
delovanjem uvek imaju manji maksimalni obrtni moment nego dvosmerni aktuatori
identine dimenzije (identini prenik klipa, identina konstrukcija).
Kada se procesni ventil otvara, aktuator radi nasuprot oprune sile. Ako se opruge sabiju,
opruna sila raste a sila otvaranja se proporicionalno smanjuje. Ovo znai da, pored
normalne kritine sile za pokretanje procesnog ventila, aktuator treba da savlada i obrtni
moment koji stvara sila opruge. Obrtni moment koji stvara vazduh pod pritiskom opada
istovremeno sa rastom sile opruge.
Primer:
Uspostavljeni kritini obrtni moment za procesne ventile je 120 Nm a izabran je faktor
sigurnosti od 1,2. Ovo rezultira u minimalnom obrtnom momentu od 144 Nm potrebnom da se
otvori rotacioni aktuator.
Potrebni obrtni moment u otvorenom poloaju leptirastog ventila procenjuje se kao 40%
kritinog obrtnog momenta. Uzimajui sigurnosni faktor od 30%, ovo rezultira u potrebi
obrtnog momenta od priblino 80 Nm.
Obrtni moment zatvaranja procesnog ventila nije poznat, otuda se kritini obrtni moment bira
bez dodatnog faktora sigurnosti: 120 Nm.
Vrednosti za tipini aktuator jednosmernog dejstva sa ovim specifikacijama je na primer:
a) Raspoloivi obrtni momenti vazduha na 6 bara:
169 Nm u otvorenom poloaju procesnog ventila i
345 Nm u zatvorenom poloaju procesnog ventila
b) Opruni obrtni momenti:
336 Nm u otvorenom poloaju procesnog ventila i
160 Nm u zatvorenom poloaju procesnog ventila
U nastavku je dat primer vezan za efekat pritiska vazduha pod pritiskom:
Na 5 bara, raspoloivi obrtni momenti na strani vazduha padaju na 141 odnosno 287 Nm.
Opruni obrtni moment ostaje isti, budui da oni samo zavise od oprune sile i oprune
konstante.

25

Izabrana konfiguracija aktuatora za primer upotrebe koji je u pitanju bila bi otuda i dalje
adekvatna da pouzdano aktivira procesni ventil ak i na 5 bara. U sluaju aktuatora
jednosmernog delovanja, treba uoiti da zbog smanjenih dostupnih obrtnih momenata na
vazdunoj strani, potrebno je generalno primenti jednu do dve dimenzuje vei od aktuator nego
da je u pitanju dvosmerni aktuator za isti procesni ventil.
U sluaju otvaranja aktuatora sa oprunom silom (rotiranje klipa za 180 kako bi se promenio
smer rotiranja), opruge treba da generiu kritini obrtni moment procesnog ventila a obrtni
moment vazduha mora biti dovoljno visok da bi bio u mogunosti da ponovo zatvori procesni
ventil.
3.2.1.3.3 Spoj izmeu procesnog ventila i aktuatora
Povazivanje za aktuator definisano je u DIN/ISO 5211 ili DIN 3337 (detaljna definicija
standarda data je u poglavlju 5). Aktuatori etvrt obrtaja mogu se samo retko montirati direktno
na loptasti ventili ili na leptirasti ventil. Uglavnom, treba koristiti odgovarajui pribor kao
sredstvo za adaptaciju prikljunih strana. Na slikama 19 21 su dati razliiti standardni
prikljuci na procesnim ventilima.
Spoj za montau na procesnom ventilu definie se na sledei nain:
Dimenzija prirubnice (definie se kao Fxx, na primer F05 = Prirubnica sa krugom otvora
prenika od 50 mm)
Duina, prenik i konstrukcija osovine procesnog ventila
Mogu se zamisliti etiri osnovna sluaja:
Dimenzije prirubnice i osovine procesnog ventila i aktuatora su identine. Ovo omoguava
direktno montiranje.
Dimenzije/konstrukcija osovina su razliite, prirubnica je po standardu. Ovo zahteva spajanje
sa razliitim spojkama gore i dole koje se adaptiraju na osovine kao u svim sluajevima
standardna montana konzola sa ablonima prirubnice oba i aktuatora i procesnog
ventila.
abloni prirubnice procesnog ventila i aktuatora su razliiti, ali odgovaraju dimenzijama
navedenim u standardima. Ponovo, ovde su potrebne standardne montane konzole i
spojnice.
Nema prirubnice (esto u sluaju loptastih ventila) ili prirubnice nisu u saglasnosti sa
standardima. Ovo zahteva specijalne mainski obraene konzole i u svim sluajevima
odgovarajuu spojnicu.
Na ta treba obratiti panju?
Najee konstrukcije osovine procesnog ventila su:
etvrtaste, ivice paralelne pravcu protoka.
etvrtaste, ivice pod uglom od 45 u odnosu na pravac protoka.
Uklinjena osovina u svim moguim prenicima i dimenzijama klina.
Pljosnata osovina, dvostruko D.

26

Slika 19. ISO 5211 Veza

Slika 20. VDI/VDE 3845 veza za Namur ventil

Slika 21. VDI/VDE 3845 veza za pribor za povratnu spregu (senzori)

Korienje reduktora
Korienje mehanizama za runo prebacivanje se naroito zahteva kod velikih procesnih
ventila i aktuatora. Suprotno od elektrinih aktuatora, oni se ne koriste za poveanje obrtnog
27

momenta, ve su namenjeni samo za korienje u sluaju nestanka energije u aktuatoru. Oni

omoguuju operatoru da dovede procesni ventil runo u eljeni poloaj. Ovi pogonski ureaji su
razdvojive konstrukcije. Kada aktuatori rade normalno preko vazduha pod pritiskom, menjaka
kutija nije u funkciji.
3.2.1.3.4 Prikljuivanje i konfiguracija pribora za aktuatore etvrt obrtaja
Interfejsi za pribor kao to su Namur ventili, granini prekidai, kutije sa graninim
prekidaima i pozicioneri za analogni rad definisani su u VDI/ VDE3845 (za detaljno
definisanje, videti poglavlje 5).
Boni interfejs na aktuatoru etvrt obrtaja koristi se za prikljuivanje Namur ventila ili preko
navoja u prikljuku za vazduh za prikljuivanje cevovoda, prigunika, itd. Specifina pozicija
prikljuivanja definie se za prikljuke Namur ventila uz pomo takozvanog kodiranog pina
(grub screw) u jedan od dva navtnja za kodiranje, budui da Namur ventil ima samo jedan
konini upust za kodiranje (videti ilustraciju u poglavlju 5).
Gornji interfejs aktuatora koristi se za montiranje pribora za indikaciju pozicije ili pozicione
povratne sprege uz pomo graninih prekidaa razliite tehnike konstrukcije (elektrini
mikroprekidai, induktivni senzori, dvostruki iniciatori, itd.). Osim toga, korienje pneumatskih
ili elektropneumatskih pozicionera je takoe mogue i ovi omoguuju kretanje procesnog ventila
u bilo kojuj poziciju definisanu analognim signalom (zadata vrednost).
Na slici 22 je prikazan primer povezanog procesnog ventila (leptirica) pneumatskog aktuatora
etvrt kruga, komandnog razvodnika i graninih prekidaa.

28

Slika 22. Primer leptirastog ventila sa komandnim razvodnikom i kutijom sa graninim

prekidaima
3.2.1.3.5 Specijalne konstrukcije, opcije za pneumatske aktuatore etvrt kruga
Postoji veliki broj opcija, podeenih za tipine aplikacije u procesnoj industriji, stoji na
raspolaganju za pneumatske aktuatore etvrt obrtaja.
Primeri opcija su:
verzije za visoke temperature,
180 aktuatori, na primer za korienje sa viekrakim loptastimh ventilima sa L ili T urezom u
lopti,
multipozicioni aktuatori, na primer pogon u 3 definisane pozicije (0-45-90,
0-45135, 0-90-180 itd.). Ovo se realizuje preko dodatnih klipova.
pneumatsko ili hidraulino priguivanje,
graninici hoda, na primer za maksimalni ugao rotacije od 45,
itd.
3.2.2. Linearni aktuatori
a) Princip
U sluaju linearnog aktuatora za ventile za iskljuivanje, ventile za inspekciju, sigurnosne i
upravljake ventile, sila se prenosi direktno do klizne ploe bez bilo kakvog kanjenja ili gubitka
sile. Da bi se ovo postiglo, pneumatski cilindar je, na primer, spojen direktno za element za
iskljuivanje zasunskog ventila ili ustavu korienjem spojnice u vidu ipke, sa kretanjem
linearnog aktuatora koji deluje direktno na ventil za iskljuenje.
U veini sluajeva, proizvoai procesnih ventila koriste linearne aktuatore koje sami
proizvedu ili manje vie jednostavno konstruisane linearne aktuatore. to se tie pneumatskih
cilindara koji se direktno montiraju na interfejs procesnog ventila (standardizovani model
prirubnice), samo ogranieni broj nude nezavisni proizvoai pneumatske opreme. Sa izuzetkom
aktuatora optimizovanih za korienje na zasun ventilima koji se mogu dobiti od jednog
proizvoaa, Namur ventili se ne montiraju direktno, niti mogu krajnji prikljuci da budu
direktno integrisani u profil aktuatora.
Na slici 23 je primer linearnog aktuatora za zasune.

29

Slika 23. Namenski linearni aktuator za zasune

3.2.2.1. Dimenzionisanje i adaptiranje pneumatskih linearnih aktuatora
a) Dimenzionisanje
Oigledno je da je dimenzionisanje pneumatskih linearnih aktuatora mnogo lake nego
aktuatora etvrt obrtaja. Sve to je potrebno je sila za linearno pomeranje i, zavisno od medija i
primene, veliina stepena sigurnosni. Podaci u vezi sa silama mogu generalno da se dobiju od
proizvoaa procesnog ventila a u sluaju ustava, teina ploe iskljuenja esto je dovoljna za
dimenzionisanje aktuatora.
Sila pneumatskih linearnih aktuatora dobija se na osnovu jednostavne formule: Sila = pritisak
puta povrina (F = p*A). Povrina se dobija iz prenika pneumatskih aktuatora, uglavnom
standardizovanih u 80 mm, 100 mm, 125 mm, 160 mm, 200 mm, 250 mm, 320 mm i 450 mm.
Pritisak je pritisak raspoloivog vazduha pod pritiskom.
30

Takoe treba razmatrati dva faktora:

5-10% treba dodati na potrebnu silu zbog malog unutranjeg trenje u pneumatskom cilindru.
Na primer, ukoliko je dati vazduh pod pritiskom na 6 bar, konfiguracija treba da bude za 5 bar.
b) Adaptacija
iroki opseg razliitih konstrukcionih preduslova postoji u sluaju procesnih ventila za
iskljuivanje sa linearnim dejstvom. U principu, jedino je konstrukcija za montau na
elektrinim rotacionim aktuatorima standardizovana, i time se nudi interfejs slian DIN/ISO
standardima.
U svim ostalim sluajevima, interfejs mora biti definisan sa maksimalnom preciznou.
Konstrukcija ovih linearnih procesnih ventila esto takoe zahteva razliite duine klipnjae
za pneumatski aktuator. Pored toga, treba uzeti u obzir i razliite zahteve za prikljuenje sa
elementom za iskljuenje.
Generalno, spajanje krajnjih prekidaa za jedinicu aktuatora/procesnog ventila je veoma
skupo.
Postoji alternativna, ekonomina, jednostavna i brza opcija a to je integracija krajnjih
prekidaa u profil pneumatskog cilindra kako je pokazano na slici 24.
Prilikom konfigurisanja hoda za aktuator, treba uzeti u obzir da zasunski ventil pojedinane
nominalne veliine moe zahtevati vei hod neko onaj koji odgovara nominalnoj dimenziji.
Primer: Za zasunski ventil DN 100 (100 mm prenik, 4") moe stvarno biti potreban hod od
105 do 110 mm.
U sluaju ustava, konfiguracija treba da bude uvek zasnovana na x - hodu, to jest zasnovana
na duinama hoda aplikacije.

31

Slika 24. Primer linearnog aktuatora povezanog sa zasunom na kome su postavljeni granini
prekidai

32

4.0 UPRAVLJAKI SISTEMI

Sistem koji ravnomerno funkcionie sastoji se ne samo od aktuatora, procesnog ventila i
metoda aktivacije. Sloena mrea sastavljena od ventila, komponenti za pripremu vazduha pod
pritiskom, konektora, itd. takoe je potrebno da bude uzeta u razmatranje kada se instalie
sistem. Samo veoma mali broj dobavljaa nudi sve potrebne komponente iz jednog izvora.
Korisniku treba da bude cilj da postigne maksimalnu pouzdanost pomou upravljakog sistema,
kako bi sve funkcije, od pripreme vazduha pod pritiskom preko aktuatora i prikljunih ventila
sinhrono radile i garantovale takav rad i u budunosti.
Pri izboru komponenti i integraciji upravljakog sistema treba teiti primeni komponenti koje
imaju optimizovane interfejse (prikljuke, prikljune ploe, itd) kako bi se olakalo
projektovanje sistema i realizacija istog.
Sledei osnovni ureaji mogu biti prisutni u instalaciji:
direktna aktivacija aktuatora preko elektromagnetnih ventila,
integracija grupe aktuatora pomou bloka razvodnih ventila na zajednikom kuitu,
integracija grupe aktuatora pomou ventilskog ostrva,
integrisanje razliitih sabirnikih sistema,
upravljanje individualno instalisanim komponentama,
realizacija sigurnosnih sistema, koji takoe rade u sluaju nestanka energije.
Primeri razliitih naina povezivanja prikazani su na slici 25.

Slika 25. Upravljaki nivoi i povezivanje razliitih ureaja

Direktno montirani elektromagnetni ventili sa funkcijom monostabilnog ventila ili sa dva
namotaja za dvosmerne aktuatore etvrtine obrtaja predstavljaju najbolji izbor za individualne
aktuatore ili aktuatore koji se nalaze na veem rastojanje jedan od drugog. Razliiti naponi,
standardni kalemovi i kalemovi zatieni od eksplozije, niska cena ili velike krajnje serije nude
maksimalnu fleksibilnost za adaptaciju sistema na specifine radne uslove.
Kako bi se moglo dobro upravljati brzinom kretanja aktuatora, treba koristiti prigunice ili
priguno-nepovratne ventile u uzvodnim cevnim linijama (upravljanje dovodom vazduha) ili u
nizvodnim cevnim linijama (upravljanje ispustom vazduha) ventila.

33

Ako su grupe ventila postavljene blizu jedni drugima, kao to je uobiajeno u pogonu za
filtriranje, tada je razumno koristiti prikljune letve ili prikljune ploe za montau ventila. U
sluaju da treba da budu procesirani dodatni sisgnali, na primer digitalni ili analogni, a i zbog
korienja dodatnih prednosti u instalaciji i radu, racionalna je primena ventilskih ostrva.
Iako tehniki gledano sklop prikljune ploe/letve i grupe ventila ispunjava istu funkciju kao
direktno montirani Namur ventili, ventilska ostrva nude irok opseg dodatnih tehnikih osobina,
koje omoguavaju laku integraciju u upravljaki sistem instalacije.
Na ventilskim ostrvima je mogue obraditi signale (digitalnih) krajnjih prekidaa a dodatni
moduli omoguavaju obradu/prenos analognih signala kao to su oni koji se generiu
nivometrima ili merilima protoka, koji dolaze od kontrolera, itd. Zavisno od tipa ventilskog
ostrva, PLC moduli ili brojni mreni moduli mogu se integrisati, time omoguujui jednostavnu
integraciju u glavni upravljai nivo. iroko varirajue zapremine ventila i razliiti protoci, kao i
konstrukcije koje se kreu od onih prilgoenih tekim uslovima rada pa sve do inteligentnih
konstrukcija, omoguavaju adaptiranje na sve standardne instalcije do kojih dolazi u procesnoj
industriji.
U zavisnosti od aplikacije, ventilska ostrva se montiraju u kontrolnim ormanima, zajedno sa
pripremnim grupama i svim potrebnim prikljucima za spoljnu stranu
Meutim, pneumatski aktuatori ne moraju biti upravljani samo digitalno. Korienjem
standardnih elektropneumatskih pozicionera, oni su takoe pogodni i za analogni pristup
sredinjim pozicijama (pozicijama izmeu potpuno otvorene i potpuno zatvorene). U ovom
sluaju vrednost zadate take prethodno se izabere putem kontrolera. Ova se poredi sa stvarnom
vrednou, na primer dobijenom od protokomera, a pozicija procesnog ventila prilagoava se
shodno tome preko pneumatskog aktuatora, gde kontroler pozicije belei poziciju aktuatora
preko potenciometra. Jednosmerni i dvosmerni aktuatori se mogu upravljati na taj nain.
Pored toga, na odgovarajui nain povezana pneumatika obezbeuje sigurnost u sluaju
nestanka energije. Centralni ili lokalni rezervoari i ventilska kola prilagoena specifinim
aplikacijama, obezbeuju da procesni ventil moe da se pomeri u siguran poloaj
Pre blieg upoznavanja sa detaljima upravljake tehnike u pojedinim granama procesnih
tehnologija treba se upoznati sa standardima koji se primenjuju u ovim oblastima.
4.1 Standardi u kontinualnim procesima
Izuzetno je teko nainiti dobru procenu velikog broja proizvoaa aktuatora, procesnih
ventila i pribora koji postoje u procesnoj industriji. U gotovo ni jednoj drugoj industriji ne mogu
se nai takve razlike vezano za isporuioce kao u procesnoj industriji. Neki proizvoai
ograniavaju se na jedan proizvod, koji nude razliitim trinim segmentima u procesnoj
industriji, dok drugi nastoje da pokriju samo jedan poseban trini segment sa najveim
moguim opsegom proizvoda. Meutim, kako postoji sinergija meu brojnim razliitim trinim
segmentima u procesnoj industriji u pogledu zahteva i radnih uslova, teko je jasno rangirati
proizvoae i njihove ciljne klijente. Posledica ovoga je ogroman broj proizvoda, koji veoma
variraju u konstrukciji, materijalu, veliini, radnom veku i na kraju u kvalitetu i ceni.
U cilju obezbeivanja meu-zamenljivosti veine procesnih ventila i aktuatora koji su na
raspolaganju krajnjem korisniku i da bi se spreilo da klijent bude zavisan samo od jednog
34

dobavljaa, tokom vremena su sainjeni vani standardi i uputstva. Nie navedeni standardi
odnose se na mehanike veze i namenjeni su da olakaju montau kompletnog regulacionog
ureaja (procesni ventil/aktuator/ureaj za oitavanje krajnje pozicije). Ovi interfejsi su sledei:
Procesni ventil - aktuator (ISO 5211/5210, DIN 3337)
Aktuator - krajnji poloaj ureaja sa oitavanje (VDI/VDE 3845, Namur)
Aktuator - solenoid ventil (VDI/VDE 3845, Namur)
Prednosti koje nastaju za korisnika iz standardizacije gore navedenih interfejsa su oigledne:
Zamenljivost
Nezavisnost od dobavljaa
Nema potrebe za komponentama za adaptiranje
Minimalni trokovi skladitenja
Meutim, standardi za veze izmeu aktuatora i procesnih ventila ostavljaju neke nejasnoe ili
definiu nekoliko mogunosti za vezu. est je sluaj da je prirubnica izmeu aktuatora i
procesnog ventila uniformna (standardna), dok veliina i oblik osovine procesnog ventila mogu
da variraju znatno od proizvoaa do proizvoaa.
4.2 Standard ISO 5211
Prikljuivanje aktuatora etvrtine obrtaja za procesne ventile
Meunarodni standard ISO 5211/5210 definie dimenzije prikljunih prirubnica izmeu
aktuatora i procesnog ventila na nivou aktuatora. Ove dimenzije takoe olakavaju prikljuivanje
aktuatora na prenosne mehanizme ili sa reduktora na procesne ventile. Nezavisno od dimenzija
prirubnice, standard takoe definie povezivanje osovine akturatora sa vretenom procesnog
ventila i specificira doputene sile i torzione momente koji mogu da se prenose putem
prikljunih komponenti.
4.2.1 Termini
Sledei termini primenjuju se u okviru konteksta ovog standarda:
Aktuator - ureaj (na primer pneumatski aktuator etvrt obrtaja), pogodan za prikljuivanje
na procesni ventil, pomou koga se procesni ventil moe da aktivira. Ovaj ureaj moe da radi
korienjem energije elektrinog, pneumatskog, hidraulinog aktuatora, itd. ili kombinacijom
istih. Kretanje je ogranieno pozicijom ili torzijom.
Aktuator etvrt obrtaja aktuator koji prenosi torzioni moment na procesni ventil sa manje od
jednog punog obrta. On nije pogodan da se optereti potiskom.
4.2.2 Dimenzije aktuatora etvrtine obrtaja sa spojem za ISO 5211
Na slici 26 su prikazane karakteristine dimenzije za prikljuenje prema standardu ISO 5211.

35

Slika 26. Izgled aktuatora etvrtine obrtaja sa donje strane

U tabeli 1 su prikazane dimenzije standardnih prenika podeonog kruga sa odgovarajuim
skraenim oznakama, brojem i oznakom vijaka i dozvoljenim momentima koji mogu da se
prenose preko takvog spoja.

d
[mm]

Oznaka
prirubnice

Obrtni
moment*
[Nm]

Montani
zavrtnjevi

36

F03

32

4xM5

42

F04

63

4xM6

50

F05

125

4xM6

70

F07

250

4XM8

102

F10

500

4xM10

125

F12

1.000

4xM12

140

F14

2.000

4xM16

165

F16

4.000

4xM20

254

F25

8.000

8xM16

298

F30

16.000

8xM20

* Maksimalno doputeni obrtni moment koji moe da se prenese

putem montanih prirubnica i spojnica. Navedene vrednosti
odreene su na osnovu datih faktora kao to su otpor zavrtnja,
doputeno uvijanje, vrsta naprezanja i trenja meu prirubnicama

Tabela 1. Standadne vrednosti nominalnih prenika

36

4.2.3 Oblik i dimenzije pogonskih komponenti

Prema ISO 5211, konstruktivne spojeve prikazane na slici 27 dozvoljeno je primenjivati za
komponente koje prenose silu ili obrtni moment od aktuatora do vretena procesnog ventila.

strelica simbolizuje pravac protoka u cevovodu

Slika 27. Dozvoljeni naini povezivanja komponenti

Najee korieni konstruktivni spoj je kvadrat a neto rei dupli-D, zaravnjena osovina.
U tabeli 2 date su specificirane dimenzije za irinu kvadratne/zaravnjene osovine za
povezivanje. Dimenzije se primenjuju kako za konstrukcije kvadratne tako i zaravnjene
osovine.
Kada se radi o velikim procesnim ventilima (leptirasti ventili) sa potrebnim velikim
obrtnim momentima, esto mogu da se nau zaklinjene osovine razliitih dimenzija.

37

Prirubnica

s*[mm]

F03

9
10

F04

11
12

FO5

14
16

F07

17
19

F10

22
24
27

F12

32

F14

36

F16

46

F25

55
60

F30

75

* Odstupanje dimenzije Hll/hll (prema lSO/R286)

Tabela 2. irina kvadrata/zaravnjene osovine za standardne nominalne prenike

4.2.4 Identifikacija
Prirubnice seidentifikuju sa slovom i brojkama i to:
Slovo F

Dve brojke

Na primer, Prirubnica F04, znai da je nominalni prenik na kome se nalaze zavrtnji 42mm
(prema tabeli 1) a da se na njemu postavljaju 4 M6 zavrtnja za povezivanje.
Aktuatore sa etvrt obrta treba identifikovati na sledei nain:

Identifikacija prirubnice (kao gore)

Identifikacija tipa prikljuka uz pomo sledeih velikih slova:
o K za klju
o S za etvrtku
o F za zaravnjenu osovinu

38

U sluaju aktuatora etvrtine obrtaja sa etvrtkom ili zaravnjenom osovinom, vrednosti za s iz

prethodne tabele moraju se pridodati velikom slovu S.
Na primer, ako je dat aktuator sa prirubnicom F05 S14, to znai da je nominalni prenik kruga
rupe 50 mm, kvadrat je sa duinom ivice od 14 mm i montira se sa 4 M6 vijka.
4.3 Standard DIN 3337
DIN standard 3337 opisuje prikljuenje aktuatora etvrtine kruga za procesne ventile
kao i prikljune dimenzije i dimenzije prirubnice
Ovaj standard definie prirubnice F05 do F25 iz DIN ISO 5211 standarda i meunarodnih
standarda ISO 5211/3 - 1982. Dopunski definie h2, h3 i 13 kao i prirubnice F03 i F04 i
dimenzije u vezi sa spojnicama sa etvrtastom rupom to predstavlja dopunu meunarodnom
standardu ISO 5211 Deo 3.
4.3.1 Obim
Ovaj standard primenjuje se na dimenzije onih komponenti na prikljuku aktuatora sa
etvrtinom kruga koje se koriste za prenos sile ili obrtnog momenta na komponente koje treba
pokrenuti (vretena procesnog ventila).
4.3.2 Dimenzije, oznaka
U ovom standardu specificirani prikljuak izmeu aktuatora etvrtine kruga i procesnog
ventila je kvadrat koji je, iako identian sa dimenzijama navedenim u DIN ISO 5211, zakrenut za
45 (videti sliku 28). U sluaju prikljuka putem kljua takoe, poloaj slova definie se u ovom
standardu (videti ilustraciju).

etvrtasta prikljunica (V) do DIN 79

Sa kljuem (S)

Slika 28. Prikljuci izmeu aktuatora etvrtine kruga i procesnog ventila prema standardu
DIN3337
Na primer,oznaka F07 V17 znai da je nominalni (podeoni) prenik kruga na kome se nalaze
rupe 70 mm, da se u njih postravljaju 4 M8 vijka i da je etvrtka postavljena pod uglom od 45 u
odnosu na pravac toka fluida sa ivinom duinom od 17 mm.

39

4.4 Standard VDI/VDE 3845 Namur

Take spajanja: Krajnji upravljaki element-aktuator-dodatna oprema
U ovoj preporuci se opisuju take spajanja izmeu procesnog ventila, aktuatora i njegovog
pribora. Napravljena su uputstva za postojee standarde kao i preporuke za dodavanje
pozicionera, upravljakih ventila i senzorskih ureaja do pneumatskih aktuatora.
4.4.1 Svrha i namena
Ovaj vodi sadri definicije i uputstva uzimajui u obzir standardizovane take spajanja kod
osnovnih funkcionalnih grupa aktuatora. Ove definicije namenjene su da olakaju montau
spojivih funkcionalnih grupa od razliitih proizvoaa.
Funkcionalne grupe u kontekstu ovih preporuka su:
Krajnji upravljaki element koji treba da zatvara (procesni ventil) ili zatvara protok
medijuma korienjem podesivog poprenog preseka
Aktuator koji postavlja ili upravlja smanjivanjem poprenog preseka korienjem
upravljake sile i hoda
Regulacioni, upravljaki i senzorski ureaji za upravljanje aktuatorima i ureajima za
upravljanje aktuatora i ureaja za snabdevanje pomone energije (NAMUR ventili, privrenje
graninih prekidaa)
4.4.2 Standardi i preporuke za take spajanja:
a) Take spajanja procesnog ventila i aktuatora etvrt kruga
Detalji koji se odnose na take spajanja definisani su u sledeim preporukama i standardima:
DIN 3337 Veze izmeu aktuatora etvrt kruga i procesnog ventila (dimenzije
spoja)
NAMUR preporuke iz Jula 1985. godine Veze izmeu aktuatora etvrt kruga i
procesnih ventila
Pr EN 12 116
b) Take spajanja procesnog ventila i linearnog aktuatora
Detalji koji se odnose na take spajanja definisani su u sledeim preporukama i standardima:
DIN 3358 Povezanost linernih aktuatora sa procesnim ventilima (dimenzije
spoja za prirubnice)
DIN ISO 5210 Povezanost aktuatora etvrt kruga i procesnih ventila (aktuator
sa vie obrtaja koji je ustvari elektromotor koji pokree vratilo, a ne pneumatski
aktuator etvrt kruga)
c) Take spajanja aktuatora etvrt kruga i pribora krajnjeg upravljakog elementa
Prvi nivo spajanja
Za prikljuivanje pozicionih kontrolera i senzorskih ureaja koristiti:
40

etiri rupe 5,5mm za prikljuivanje pozicionog kontrolera

etiri urezana navoja M4 za spajanje signalizirajuih ureaja

kao i centralna rupa za moguu projekciju osovine za povezivanje, kako je prikazano na slici 29.

Slika 29. Povezivanje senzora i pozicionih kontrolera

Drugi nivo spajanja
Za spajanje upravljakog panela koristiti etiri rupe 5,5mm kako je prikazano na slici br. 30.

Slika 30. Pozicije rupa za prikljuivanje upravljakog panela

etiri navoja moraju biti oznaena na gornjoj ivici povrine aktuatora etvrt kruga namene
za ovaj spoj. Standard dozvoljava sledee dimenzije sklopova nosaa prema tabeli 3.
L
80
80
130
130

B
30
30
30
30

H
20
30
30
50

Tabela 3. Dimenzije sklopova nosaa za privrenje upravljakog panela

Za male aktuatore ustanovljeni su pratei standardi u formi pasivnog standarda prema tabeli
41

4.
L
50
50

B
25
25

H
20
30

Tabela 4. Dimenzije sklopova nosaa za privrenje upravljakog panela

d) mesto privrenja elektromagnetnog ventila (direktno spajanje)
etiri rupe sa navojem M5 i 8 mm dubine, se nalaze na povrini prirubnice preko koje se vri
privrenje ventila kako je prikazano na slici 31. Dve od ove etiri navojne rupe su namenjene
za navojni kodirani pin (svaki pin odnosi se na jednu od dve mogue pozicije elektromagnetnog
ventila). Time je osigurano da upravljaki ventil moe biti montiran samo u jednom, unapred
definisanom, poloaju (obezbeujui time unapred definisan pravac kretanja aktuatora). Pinovi
sa navojem moraju biti istureni 2 mm u odnosu na povrinu prirubnice aktuatora preko koje se
vri privrivanje i zbog toga se moe desiti da se na suprotnoj strani elektromagnetnog ventila
napravi udubljenje (minimalna dubina 3 mm a prenik 5,5 mm).

Slika 31. Raspored rupa na povrini prirubnice aktuatora za montau ventila

Vod upravljakog vazduha izmeu elektromagnetnog ventila i aktuatora je zaptiven pomou
O-prstena (16x2 mm), koji su umetnuti u kuite elektromagnetnog ventila. O-prsteni, navoji za
montau i kodirani pinovi sa navojem predstavljaju standardni deo obima isporuke
elektromagnetnog ventila.
Adapter za povrinu preko koje se vri privrenje elektromagnetnog ventila treba obezbediti
u sluajevima kada nije mogue izvriti direktno privrivanje. U retkim sluajevima je adapter
standardni deo obima isporuke, obino se on posebno poruuje i dodatno naplauje.
Privrenje elektromagnetnih ventila bez NAMUR interfejsa (direktno spajanje
prirubnicom nije mogue)
Ukoliko direktno privrenje elektromagnetnog ventila prirubnicom nije mogue, treba
obezbediti rupe G1/4, prema DIN ISO 228 Deo 1 standardu, za prikljuenje upravljakog
vazduha na aktuatorima sa zakretanjem pola kruga i elektromagnetnim ventilima.
Ukoliko je za aktiviranje aktuatora potreban veliki protok vazduha, brzo punjenje ili
pranjenje aktuatora vazduhom, popreni preseci prikljuaka ili linije z apovezivanje moraju biti
vei, kako bi odgovarali tim zahtevima.
42

4.5 Zatita od eksplozije

4.5.1 Opti problemi
Do eksplozije moe doi u bilo kom trenutku kada se za to stvore odreeni uslovi.
Eksplozivna smea moe nastati kada se na primer zapaljiv gasovi, tenosti ili praina stvaraju,
transportuju ili skladite. Mesta na kojima moe doi do eksplozije nazivaju se i hazardna ili
opasna mesta (explosion-proof areas). Najmanja varnica, koja se moe javiti prilikom prenosa
elektrinih signala, je dovoljna da zapali eksplozivnu smeu. Smee koje mogu lako eksplodirati
se najee javljaju u hemijskim postrojenjima, skladitima goriva, rafinerijama, postrojenjima
za preradu otpadnih voda, na aerodromima, trafostanicama, pristanitima, u automobilima,
fabrikama boja i lakova, benzinskim pumpama, mlinovima, cementarama, itd. Zatita od
eksplozije podrazumeva sve mere predostronosti za zatitu ivota i zdravlja ljudi. Naredne
stranice nude par objanjenja za zatitu od eksplozije.
Preduslovi za eksploziju
Pod eksplozijom se podrazumeva brzo odvijanje prcesa sagorevanja pri emu se tri vana
preduslova moraju simultano ispuniti:
a) Sagorljivi gasovi ili praina
Na primer (videti takoe DIN VDE 0165 Dodatak A, Tabela A1):
Meavine kiseonika kao to su aceton, metanol, uglen monoksid, itd.
Ugljovodonici i meavine ugljovodonika kao to su metan, petrol, propan, goriva,
kerozin, heksan, benzen, itd.
Sumporne meavine kao to je propilmerkaptan, itd.
Halogenske meavine kao to su vinilhlorid, metilhlorid, propilhlorid, itd.
Azotne meavine kao to su amini ili amonijak.
b) Kiseonik (vazduh)
Vazduh je osnovni preduslov za eksploziju (kao i u sluaju bilo kog procesa sagorevanja).
Kiseonik postoji u prirodi u velikim koliinama. Ambijentalni vazduh sadri priblino 21 %
kiseonika. Meutim, eksplozivna smea moe postojati samo ako su prisutne supstance
(sagorljivi gasovi i kiseonik) u jednakom odnosu.
c) Izvor varnice
Mogui izvori varnice koja je okida eksplozije su:
Otvoreni plamen ili vatra (na primer zavarivanje ili puenje)
Vrele povrine (na primer pregrejane konice ili leajevi)
Samozapaljujue reakcije (egzotermne smee)
Samozapaljujue supstance
Mehaniki ili elektrino generisane varnice
Ultrazvuk
Munje
Statiki elektricitet.
Napomena:
Male zone eksplozivne atmosfere (na primer butanski upalja) mogu se smatrati bezopasnim
jer one u principu ne dovode do povreda osoba kao rezultat direktne ili indirektne reakcije. Sa
43

druge strane, prisutna zapremina od 10 l u ztvorenom prostoru se uvek mora smatrati kao
opasnom.
4.5.2 Osnovni pojmovi eksplozivne zatite
Oblasti koje su eksplozivno opasne
Oblasti u kojima se, zbog lokalnih ili radnih uslova, moe pojaviti, do odreenog nivoa,
eksplozivna atmosfera.
Eksplozivna atmosfera
Meavina zapaljivih gasova, para, magle ili praine sa vazduhom ukljuujui uobiajene
dodatke kao to je vlanost, gde se, nakon paljenja, reakcija nezavisno odvija pod atmosferskim
uslovima.
Taka bljeska
Najnia temperatura na kojoj se iz fluida koji se testira, pod odreenim uslovima, razvijaju
pare u takvim koliinama, koje dovode do zapaljive smee sa vazduhom iznad nivoa fluida.
(videti DIN 51755, 51758, 53213 Deo 1).
Temperatura zapaljenja
Temperatura zapaljenja zapaljivog gasa je najnia odreena temperatura zagrejanog zida u
ureaju za testiranje, pri kojoj se gas u smei vazduha jo uvek pali. Temperatura zapaljenja
fluida i gasova je odreena u skladu sa specificiranom procedurom. (videti DIN 51794)
4.5.3 Definicija pojedinih zona opasnosti
Kao osnovu za procenu, opasnosne oblasti se dele na sledee zone (slika 32) u skladu sa
njihovom verovatnoom pojave opasne, eksplozivne atmosfere:
1. Za sagorljive gasove, pare i maglu
2. Za sagorljive praine
Zona 0
Zona 0 pokriva oblasti u kojima opasna, eksplozivna atmosfera postoji kontinualno ili
dugotrajno. Po pravilu, ovim se obuhvata sadraj kontejnera kao to su rezervoari na benzinskim
stanicama. Oprema za zonu 0 mora biti specijalno testirana i sertifikovana.
Zona 1
Zona 1 pokriva oblasti u kojima se rizik pojave opasne, eksplozivne atmosfere povremeno
dogaa. Zona 1 je oblast gde se naroito koristi eksploziono sigurna oprema.
Zona 2
Zona 2 pokriva oblasti u kojima je rizik opasne, eksplozivne atmosfere pojavljuje samo retko
i kratkotrajno. Ureaji koji se koriste u ovoj zoni nisu predmet odobravanja ali moraju da
podleu propisima koji tretiraju vazduh i curenja u skladu sa EURO standardima.

44

Slika 32. Zone opasnosti

4.5.4 Identifikacioni kod elektrine opreme
Sva elektrina oprema, namenjena za upotrebu u zonama ekplozivne zatite, se na osnovu
njene funkcije i konstrukcije klasifikuje u identifikacione kodove, koji sadre informacije o:
tip zatite,
klasifikaciona grupa i
temperaturna klasa.
Ovim se jasno definiu radni uslovi za svaki komad opreme. U tabeli 5 su prikazani tipovi
zatite, simboli, principi rada i primene. Pojedini delovi indentifikacionog koda su:
a) Tipovi zatite:
Tipovi zatite stavljaju do znanja koje se konstruktivne mere na opremi primenjuju, kako bi se
spreio kontakt izmeu izvora varnice i smee eksplozivnog gasa. Tri najznaajnija principa koji
se primenjuju u procesnoj industriji su osenena sivom bojom.

45

Tip zatite
oznaka
sutinska sigurnost
i

Simbol (tamno sivo = Oblast

eksplozivne zatite)

Princip, aplikacija
Ogranienje snage elektrinog
ureaja kako bi se spreilo stvaranje
nedozvoljeno visokih temperatura
i/ili pojave varnice ili luka.
Koristi se u procesnim, mernim i
upravljakim tehnologijama,
ukljuujui npr. upravljanje
namotajem elektromagneta.
Specijalna kuita kako bi se spreilo
sprovoenje eksplozije ka
spoljanim zonama.
Koristi se u visokonaponskoj
tehnologiji, ureajima za prekidanje
(npr. pilot ventili, namotaji za
elektromagnetne ventile, pozicioni
kontroleri, kutije sa graninim
prekidaim, itd.), komponentama za
generisanje varnica.
Enkapsulacija izvora varnienja u
livenu komponentu.
Koristi se za merne ureaje,
aktuatore sa frekventnom
regulacijom i namotaje
elektromagnetnih ventila.
Mere koje spreavaju generisanje
varnice i poveanu temperaturu. Nije
dozvoljen ni jedan izvor varnice za
vreme normalnog rada.
Koristi se u tehnologijama
povezivanja (npr. kod motora).

DIN EN 50020/
VDE 0170/0171
Deo 7
Eksploziono-sigurni
oklop
d
DIN EN 50018/
VDE 0170/0171
Deo 5
Enkapsulacija
m
DIN EN 50028/
VDE 0179/0171
Deo 9
Poveana sigurnost
e
DIN EN 50019/
VDE 0170/0171
Deo 6
Punjenje peskom
q

Ispunjavanje izvora varnice sa sitno

granulisanim materijalom za ispunu.
Koristi se kod kondenzatora, mernih
ureaja, itd.

Oklop pod pritiskom

p

Izvor varnice je opkoljen zatitnim

gasom pod poveanim pritiskom.
Koristi se kod maina, kolektorskih
motora, upravljakih ormara,
upravljakih soba, monitora,
tastatura, analizatora, itd.
Izvor varnice je permanentno
potopljen u ulju.
Koristi se za prekidake ureaje i
transformatore, itd.

DIN EN 50016/
VDE 0170/0171
Deo 3
Potopljeno u ulje
o

Tabela 5. Tipovi zatite, simboli, principi rada i primene

46

b) Klasifikacija u grupe
Grupa I: elektrina oprema za rudnike koji su podloni rudnikom gasu
Grupa II: elektrina oprema za sve zone u kojima postoji eksplozioni rizik sa izuzetkom
rudnika koji su podloni rudnikom gasu
Eksplozione grupe su kategorisane prema karakteristikama eksplozivne atmosfere za koju je
oprema namenjena.
Dalja klasifikacija eksplozivne grupe II je potrebna za tipove zatite kojima se ne obezbeuje
bilo kakva separacija potencijalnog izvora varnice od eksplozivno opasne atmosfere.
Eksplozivno siguran oklop, to predstavlja tip zatite d, je predmet dalje podele na
sluajeve sagorljivih materija i para, prema mogunosti provoenja varnice kroz definisani
procep i za sutinsku sigurnost i prema minimalnom odnosu struje varnice.
to je vea gorljivost zapaljivih gasova i para, to mora biti manji maksimalno dozvoljeni
procep ili minimalna struja varnice.
Dodatak A standarda EN 50014 sadri primere alokacije zapaljivih gasova i para u
eksplozivne grupe IIA, IIB, IIC gde se sa poveanjem slovnog indeksa poveava i zapaljivost.
Primeri klasifikacije zapaljivih gasova i njihove alokacije su:
Eksploziona grupa IIA:
aceton, etan, etilacetat, atilhlorid, amonijak, benzol, acetonska kiselina, metan, metanol,
metilhlorid, propan, toluol, etilalkohol, i-amilacetat, n-butan, benzin, dizel gorivo, avionsko
gorivo, gorivo za grejanje, h-heksan, hidrogensulfid, mineralna ulja, acetaldehid, etiletar, etar.
Eksploziona grupa IIB:
prirodni gas (gas za osvetljavanje), etilenoksid, butadien-1-3, izopren.
Eksploziona grupa IIC:
hidrogen, acetilen, etilnitrat, ugljenikdisulfid.
c) Podela u temperaturne klase
Ako je maksimalna temperatura povrine nekog dela opreme dostigla temperaturu paljenja
okolne zapaljive atmosfere, to moe dovesti do zapaljenja. Zbog toga se elektrina oprema mora
klasifikovati i u temperaturne klase.
Najnia temperatura paljenja eksplozivne atmosfere koja e se razmatrati mora biti via nego
maksimalna temperatura povrine (specijalne definicije se primenjuju za ukupne povrine koje
nisu vee od 10 cm2).
Temperaturne klase se primenjuju u opsegu od -20C do +40C. Standard EN 50014 zahteva
dodatno oznaavanje za primene u razliitim temperaturnim opsezima, npr. korienjem simbola
Ta ili Tamb.
Elektrina oprema koja je odobrena za upotrebu u eksplozivnim zonama mora imati plaketu
(ploicu) sa identifikacionim kodom direktno privrenu za kuite. Na njoj se moraju nalaziti
47

sve spomenute informacije, npr. Eex IIC T5 ili Eex ia IIC T6. Klasifikacija u temperaturne grupe
data je u tabeli 6.
Grupa I
150C (za mogue taloge ugljene praine)
450C (bez rizika taloga ugljene praine)
Grupa II
Alokacija maksimalnih temperatura povrine u temperaturne klase
Temperaturne klase
Maksimalna temperatura povrine (C)
T1
450
T2
300
T3
200
T4
135
T5
100
T6
85
Tabela 6. Klasifikacija u temperaturne grupe
4.5.5 EC direktiva 94/9/EG - ATEX 100a
ATEX 100a predstavlja dalji razvoj prethodno primenjivane direktive za korienje elektrine
opreme u zonama koje predstavljaju eksplozivnu opasnost. Grupe i kategorije su preciznije
klasifikovane i sutina je sveobuhvatnija jer se kontekst proirio kao to sledi:
Grupe I i II su kombinovane u jednu direktivu,
Elektrini i neelektrini ureaji,
Opasnost od zapaljenja od gasova i/ili praine,
Zatitni sistemi,
Ureaji za merenje gasova,
Oprema za bezbednost, nadzor i upravljanje,
Nadzor proizvoaa.
Pod pojmom ureaji ATEX 100a direktiva podrazumeva sve maine, opremu, stacionarne ili
prenosne ureaje, upravljake komponente, kao i alarmne i preventivne sisteme namenjene
posebno ili u kombinaciji za generisanje, skladitenje, merenje, upravljanje i konverziju energije,
kao i za obradu materijala, kao i za one koji imaju ugraene potencijalne izvore zapaljenja i zbog
toga mogu prouzrokovati eksploziju.
Prethodna grupa ureaja I je podeljena u dve kategorije M1 i M2.
Kategorija M1
Ureaji koji imaju veoma visok nivo sigurnosti. Ureaji u ovoj kategoriji moraju nastaviti da
rade ak i u sluajevima retkog pogrenog rada opreme u postojeoj eksplozivnoj atmosferi. U
sluaju otkaza neke instrumentalne zatitne mere, druga nezavisna zatitna mera ostaje ostaje
nedirnuta ime se obezbeuje neophodna sigurnost (logika dvostruke greke). Ovi ureaji se
koriste u zonama gde eksplozivna atmosfera konstantno postoji, dugotrajno ili frekventno.

48

Kategorija M2
Instrumentalne mere zatite od eksplozije obezbeuju zahtevani stepen sigurnosti za vreme
normalnog rada i takoe pod zahtevnim radnim uslovima, agresivnom tretmanu i promenljivim
uticajima okoline. Ureaji ovog tipa imaju logiku jedne greke i koriste se u zonama gde se
eksplozivna atmosfera dogaa povremeno.
Prethodno definisane zone 0, 1 i 2 kod opreme grupe II se po direktivi ATEX 100a alociraju
na:
zona 0 - kategorija 1
Ureaji pokazuju veoma visok stepen sigurnosti u sluaju otkaza instrumentalne zatitne
mere.
Koriste se u zonama gde eksplozivna atmosfera koja se sastoji od smee vazduha i gasova,
para ili magle, ili od smee praine i vazduha, postoji bilo stalno, bilo dugotrajno.
zona 1 - kategorija 2
Ureaji u ovoj kategoriji obezbeuju neophodni stepen sigurnosti, ak i u sluajevima estog
loeg rada opreme. Koriste se u zonama gde eksplozivna atmosfera koja se sastoji od meavine
vazduha i gasova, para ili magle, ili meavine vazduha i praine, se povremeno deava.
zona 2 - kategorija 3
Ovi ureaji pokazuju zahtevani stepen sigurnosti za vreme normalnog rada. Oni se koriste u
zonama gde, pod svim verovatnoama, nema rizika ili samo kratkotrajno postoji rizik pojave
eksplozivne atmosfere kao rezultat prisustva gasova, para ili vrtlone praine.
Dodatna identifikacija
Kategorije grupe II se dalje proiruju dodavanjem slova (G za gasove i D za prainu). U tabeli
7 su prikazane ove podele.

adekvatna
sigurnost
koristi se u
atmosfera
G-gasovi
D-praina

Kategorija 1
veoma visok stepen sigurnosti
kroz dve zatitne mere/za dva
simultano dogaaja nezavisna
jedan od drugog
zona 0
zona 20

Kategorija 2
visok stepen sigurnosti

Kategorija 3
normalni stepen sigurnosti

za est lo rad ureaja/za jednu

greku

za rad bez greaka

zona 1

zona 21

zona 2

zona 22

Tabela 7. Dijagram kategorija za opremu grupe II

Na osnovu date tabele moe se rastumaiti oznaka II 1 G oznaava opremu grupe II,
kategorije 1 za eksplozivnu atmosferu od gasa.

49

4.5.6 Direktive za ameriko trite

U Severnoj Americi u skladu sa standardom NEC 500, zone koje su podlone eksploziji se
dele u dve kategorije. Osnova za diferencijaciju je, kao i u Evropi (IEC standard), verovatnoa
pojave eksplozivno opasne atmosfere. Nezavnisna organizacija za testiranje i sertifikaciju pod
nazivom UL Inc. (Underwriters Laboratories Incorporated) ima primarni cilj sigurnost
proizvoda. Sedite ove organizacije je u SAD-u i do danas su kreirali vie od 700 standarda, koji
se kod mnogih korisnika, primenjuju irom sveta.
UL standardi koji se tiu eksploziono opasnih zona i elektrinih ureaja dele sve zapaljive
supstance u tri klase:
Klasa 1
Zapaljivi gasovi, pare i fluidi.
Klasa 2
Zapaljiva praina.
Klasa 3
Lako zapaljive estice i materije.
Svaka od ovih tri klasa se dalje deli u dva odeljka.
Odeljak 1: ako postoji verovatnoa da se eksplozivna atmosfera pojavljuje stalno, dugotrajno
ili povremeno.
Odeljak 2: ako postoji verovatnoa da se eksploziona atmosfera pojavljuje samo retko ili
kratkotrajno.
U tabeli 8 predstavljene su podele zona opasnosti za gasove, pare, magle i praine u odeljke u
skladu sa evropskim i amerikim standardima.
Eksplozivna
atmosfera se
pojavljuje:

stalno ili
dugotrajno
povremeno
retko i
kratkotrajno

EU (EN 60079-10)
gasovi, pare,
praine
magla

USA (NEC 505)

gasovi, pare,
praine
magla

Zona 0

Zona 20

Zona 0

Zona 20

Zona 1

Zona 21

Zona 1

Zona 21

Zona 2

Zona 22

Zona 2

Zona 22

USA (NEC 500)

Odeljak 1
Odeljak 2

Tabela 8. Poreenje evropskih i amerikih normi eksplozivne zatite

4.5.7 Primeri identifikacije eksplozivne zatite
U tabeli 9 su dati primeri identifikacije eksplozivne zatite prema razliitim standardima.

50

Internacionalni (IEC)

Evropski EC (CENELEC)

Direktiva 94/9/EG (ATEX100a)

obavezna od 01.07.2003

US (NEC500)

US (NEC505)

Ex ia IIC T6
Ex
ia
II
C
T6

Eksploziono zatien
Tip zatite
Grupa
Grupa gasa
Temperaturna klasa

EEx ia IIC T6
E
Ex
ia
II
C
T6

Evropski standard
Eksploziono zatien
Tip zatite
Grupa
Grupa gasa
Temperaturna klasa

II 2 G
II
Grupa opreme
2
Kategorija
G
Zapaljiva supstanca Gas
I.S., Klasa 1, Odeljak 1,
Grupe A, B, C, D, T6
I.S.
Tip zatite
Klasa 1
Odobeno za klasu
Odeljak 1
Odobeno za odeljak
Grupe A - D
Odobeno za grupu gasa
T6
Temperaturna klasa
Klasa 1, Zona 0, AEx ia
IIC T6
Klasa 1
Odobeno za klasu
Zona 0
Odobeno za zonu
A
Ameriki standard
Ex
Eksploziono zatien
ia
Tip zatite
II
Grupa
C
Grupa gasa
T6
Temperaturna klasa

Tabela 9. Primeri identifikacije eksplozivne zatite prema razliitim standardima

4. 6 Primeri upravljake strukture u kontinualnim procesima
U nastaku e se dati nekoliko primera upravljake strukture koja se primenjuje u razliitim
oblastima kontinualnih procesa.
51

4.6.1 Upravljaka struktura u hemijskoj industriji

Na slici 33. prikazane su razliite mogue varijante upravljake strukture primenljive u
hemijskoj industriji.

Slika 33. Mogue varijante upravljake strukture primenljive u hemijskoj industriji

52

4.6.2 Upravljaka struktura u farmaceutskoj industriji

Na slici 34. prikazane su razliite mogue varijante upravljake strukture primenljive u
farmaceutskoj industriji.

Slika 34. Mogue varijante upravljake strukture primenljive u farmaceutskoj industriji

53

5.0 AUTOMATIZACIJA U PREHRAMBEN I INDUSTRII PAKVANJA

5.1Uvd
U industrii, pred stalih vidva energie, vema e zastupljena energia vazduha pd
pritiskm, ka e u mngim prcesima i nezamenljiva. Psebn treba istai primenu u
prehramben, hemisk i farmaceutsk industrii, i generaln u prcesima pakvanja gde treba
bezbediti vazduh pd pritiskm ptrebng kvaliteta.
5.2 Standardi u prehramben i industrii pakvanja
5.2.1 Uvd u standarde
dgvaraui dizan Higijenskih kmpnenti i aparata e predmet mngih standarda, i tek e
zadrati glbalnu sliku u pamenju: ta e u stvari van i ke dredbe su ukljuene u ke
prpise?
Sledee pglavlje e namenjen da bezbedi pregled navaniih standarda i smernica ke
reguliu kmpletne sisteme, ka i pneumatske kmpnente ke se kriste u pakvanju i
prehramben industrii. vi standardi se kriste ka temelj za izbr kmpnenti.
5.2.2 Uzaamn destv: Prizvdni prces/Dizan sistema
Dve kljune stvari za sigurnst
Ne sam da je higijenski puzdan prces prizvdnje nephdan da se bezbedi sigurna i
mderna prizvdnja hrane, ve vanu ulgu igra i t da su maine i sistemi prektvani da
budu pgdni za lak ienje (slika 35).
v su dve razliite stvari, i svaka d njih e zasnvna na svm spstvenm skupu standarda i
smernica.
Meutim, zbg injenica da prcesi ki uestvuu u prizvdnji hrane ka i dizan ptrebnih
maina utiu edani na druge, standardi se ne mgu uvek psmatrati dven.
U nastavku e dat kratak pregled navaniih standarda ki pruau mgunst za sticanje
uvida u vema raznvrsne standarde ki reguliu pakvanje i prehrambenu industriu.
Higijenski
proizvodni proces
bez greke
Sigurnst hrane
Dizajn maine
podesan za lako
ienje
Slika 35. Uticaji bezbednu proizvodnju hrane

54

5.2.3 Standardi za prektvanje sistema

Standardi se razlikuu ne sam u pgledu predmeta kim se bave, ve i u pgledu naglaska
na pedinim sadraima. Na primer, prepruke za maine 89/392/EEC daju samo poetne
rijentire, pt dpunski standardi nude pdrbne infrmacie u pgledu prektvanja maina
uzevi u bzir higienu i sigurnst prizvdne preme.
Prepruke za maine
98/37/EES
Centralne take ukljuuu bezbednst i sve zdravstvene zahteve za bezbednst rukvaca
maina svih vrsta: ptencialne pasnsti treba eliminisati. va standard e snvna pdlga za
saglasnst sa CE nrmama.
Bezbednst i zahtevi higiene za sisteme za prizvdnju prehrambenih prizvda se dtie
sam perifern.
DIN ISO 14159
Zahtevi higiene za prektvanje maina
Maine mgu biti rizine u pgledu higiene prizvda i dvesti u pasnst ptraa. Zahtevi
za prevenciu mrau biti ispunjeni d strane prizvaa maina, ki e duan da bezbedi
prizvau hrane instrukcie za rad maina i sistema.
DIN EN 1672-1
Maine za namirnice - snvna uputstva za dizan, de 1
Zahtevi bezbednsti za rukvace u prizvdnji hrane su zadati unutar bimnih uputstava.
DIN EN 1672-2
Maine za namirnice - snvna uputstva za prektvanje
Inenjerske smernice za dgvaraue prektvanje maina uzevi u bzir higienu za
prizvdnju namirnica. Psle vga date su generalne infrmacie u pgledu psebnih zahteva
za izbr materiala.
5.2.4 Standardi za prcese i prizvdnju
EU direktive za higienu hrane
93/43/EEC
Unifrmni standardi za higienu i mere bezbednsti se uvde pmu vih direktiva u cel
Evrpi.
d svih prizvaa namirnica ki su unutar EU i ki prizvde ili prdau prehrambene
prizvde se zahteva da sprvedu nvi kncept samispitivanja.
LMVH Zakndavstv higiene namirnica Nemake
v zakndavstv draava navane aspekte sadrane u direktivama EU ke se dnse na
higienu hrane.
Primedba: Uredbe EU su bavezuue za sve zemlje lanice i mrau biti usvene u
nacinalnm zaknu.
55

HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points) Analiza hazarda kritinih upravljakih
taaka
NASA e razvila 1960 - ih prgram pznat ka ZDP (prgram nulti nedstatak), za
bezbeenje ptimalne sigurnsti za astrnaute. Analiza rizika i strategije prevencije greaka
uptrebljene d strane autmbilske industrije kriene su d sada ka referenca.
Transfer pverenja
Svebuhvatni pis HACCP kncepta e izdat u Americi 1971. Pstal e igledn da bi, ak
se va kncept primeni na prehrambenu industriu pverenje kd krisnika prasl. Dkument
primeni HACCP kcepta za prcese prizvdnje hrane e pripremljen. Direktive u EU za
higienu hrane su izdate 1993, ime e uveden HACCP kncept u Evrpu.
Upravljanje prcesima
HACCP e sistemski prces za prepznavanje, prcenu i prevenciu rizika i pasnsti. Cilj
vg kncepta e redukcia prekmernih higijenskih rizika u prizvdnji hrane pmu
kntinualng, integrisang upravljanja prcesm. bavezn uvenje HACCP sistema
bavezue kmpanije da preuzmu dgvrnst na sebe za bezbeenje sigurnsti namirnica.
Individualna dgvrnst
Svaki prizva ki e aktivan u prehramben industrii unutar EU mra sigurati kvalitet
hrane i prevenciu d bil kih zdravstvenih rizika kd kupca. Za mnge kmpanije u kviru
prehrambene industrije i pakvanja uvenje HACCP kncepta reprezentue lginu ekspanziu
psteeg kvaliteta prgrama rukvenja.
Integracia HACCP
Za mnge kmpanije u kviru prehrambene industrije, HACCP se me integrisati u pstei
prizvdni prgram, kak e prikazan na slici 36.


.

.

,

.

.
Slika 36. Primena HACCP kncepta u industrii hrane
56

5.2.5 stali standardi u industrii za preradu i pakvanje hrane

DIN 10516
Nacrt standarda za ienje i dezinfekciu
va nacrt bezbeue pm u izbru i sprvenju prikladnih mera za ienje i
dezinfekciu sistema i preme ka se kristi u prehramben industrii.
DIN 11483
ienje i dezinfekcia preme za mlekarsku industriu.
Prepruke u pgledu prcesa ienja, ka i infrmacie pgdnim sredstvima za
dezinfekciu i ienje za uptrebu kd preme d neraueg elika ka se kristi u
prehramben industrii.
90-128-EES
Direktive EU za plastiku
Prpisi i spisak dbrenih plastika ke su pgdne za kntinualan kntakt sa namirnicama.
Zbg njihvih niskih migracinih vrednsti ve plastike su pgdne ka material za pakvanje,
bce i zapuae.
DIN 10502-1
Knteneri za transprt tenih, zrnastih i prakastih namirnica.
Zahtevi za tehnike karakteristike materiala i pvrina, ka i tehnike karakteristike
kntenera za transprt namirnica.
5.2.6 rganizacie d interesa i kntakt adrese
Ddatne infrmacie u vezi navedenih standarda mgue e dbiti kntaktiraui sledee
rganizacie:

57

FDA - rganizacia za hranu i lekve

v e ustanva Sedinjenih Amerikih Drava ka izdae
dbrenja za prizvdnju i marketing namirnica, kzmetike i
farmaceutskih prizvda u Americi. Kvalitet finalng prizvda e
uvek d velike vansti. Prizvdni prces i dizan sistema e
take uzet u bzir. CFR (regulacia federalnih prpisa) ki e izdat
d strane FDA, e vana prepruka ka ukljuue i listu
dgvarauih tehnikih materiala.
Kntakt adresa:
Food and Drug Administration
5600 Fishers Lane
Rockville,Maryland 20857
(USA)
Internet: http://www.fda.gov
3-A
3-A e snvan d strane prizvaa preme za mlene
prizvde i sladled, ka i distributra mlenih prizvda.
rganizacia razvia standarde za prektvanje maina za
prizvdnju hrane uzevi u bzir lak ienje u Americi, narit
za premu za mlene prizvde. Pridravanje 3-A standarda e
van za kmpanije ke ele da prdau njihve prizvde u
Americi ili apanu. Krisnici zahtevau saglasnst sa 3-A zbg
kvaliteta, higiene i redukvang vremena ienja ki dvde d
minimalnih vremena u tkazu.
Kntakt adresa:
3-A Secretary
International Association of Food Industry Suppliers
1451 Dolley Madison Boulevard
McLean, Virginia
USA 22101 - 3850
www.3-a.org
EHEDG
Evrpska grupa za prektvanje higenske preme EHEDG e
udruenje prizvaa preme, kmpania iz blasti prehrambene
industrije, istraivakih instituta i zdravstvenih institucia.
snvana e 1989 gdine sa ciljem razva Higijenskih mera za
prizvdnju namirnica i njihvg usvaanja d velikg bra dbra
za
standarde. EHEDG e psveen glbaln harmnizacii
prepruka i standarda i funkcinie u tesn saradnji sa US 3-A
rganizacim u pstizanju vih ciljeva. Kmpletni prizvdni
sistemi mgu biti zasnvani i testirani u saglasnsti sa EHEDG
zahtevima za higienu.
Kntakt adresa:
EHEDG Secretariat
Ave Grand Champ, 148
1150 Brussels, Belgium
Tel.: +322 761 7408
58

www.ehedg.org

5.3 Praktine aplikacie nvih zaknskih zahteva

Praktina primena standarda i prepruka e teka za mnge kmpanije zat t se u njima
retk spminju knkretne aplikace.
Iz vih razlga vde e se razmtriti praktine aplikace i pred tga bratie se panja na
dizan, material, kvalitet vazduha pd pritiskm i elektrinu zatitu.
5.3.1 Zne
Evrpski standard EN 1672-2
Higijenski zahtevi za maine za prizvdnju namirnica definiu tri razliite zne preme:
zna hrane, zna prskanja i zna bez hrane, kak e dat na slici 37.
Zna hrane
Zna hrane ukljuue sve delove sistema i kmpnente ke dlaze u ddir sa namirnicama,
kmpnente ke su unutar tka hrane, ili kmpnente ke su van tka, ali ke dlaze u ddir
sa hranm i psle se vraau u tk hrane. Delvi ki su u kntaktu sa namirnicama mrau biti
laki za ienje i dezinfekciu. Pred vga ni mrau biti tprni na krziu, netksini, da ne
upiau, glatki, i da su knstruisani iz edng dela ili su hermetiki uraeni tak da spree
nagmilavanje delva hrane u male prcepe. Kmpnente kd kih e t tek uklniti
predstavljau pasnst d kntaminace. sim tga, mrau se kristiti specialna maziva
kmpatibilna sa hranm. vi zahtevi se primenjuu take na delve ki se rastavljau za
ienje.
Zna prskanja
Delvi maina i kmpnenti u zni prskanja dlaze u kntakt sa namirnicama, ali se ve
namirnice ne mgu vie vraati iz ve zne u tk prizvdnje. Znu prskanja hrane treba
planirati i dizanirati u skladu sa kriteriumima ki se kriste za zne u ddiru sa hranm, iak
se te namirnice ne vraau u sam prces prizvdnje hrane. este su aplikacije pd manje strgim
kriteriumima, sa predpstavkm da t nema negativne efekte na kvalitet prizvdng prcesa.
Zna bez hrane
Kmpnente u v zni ne dlaze u kntakt sa namirnicama. Ipak svi delvi i kmpnente
sistema ke se kriste u zni ka nema kntakta sa hranm, treba da budu prizvedeni d
nerauih materiala, i treba da budu laki za ienje i dezinfekciu. Inae bi, u duem peridu,
mgl da de d infekcije.

59

Slika 37. Zne u prehramben industrii prema EN 1672-2

5.3.2 Dizan
Dizan elemenata u saglasnsti sa standardima
dluuui faktr za Higijenski dizan maina i kmpnenti buhvata praktine aplikacije
teretskih principa ukljuenih u DIN EN 1672-2 i DIN ISO 14159. vim se uzimau u
razmatranje sutinski tehniki elementi ki se kriste u sistemskm prektvanju.
A: Pvrine
Visk kvalitet pvrine kao karakteristika za kmpnente ke dlaze u kntakt sa
prizvdm e apslutn nephdan radi spreavanja bakteriskih kntaminacia. v e
siguran kada e kritena srednja vrednst visine prfila d nanie d navie take (slika 38)
0,8 mikrmetara u saglasnsti sa ISO 468, a u kviru zne ka e u kntaktu sa hranm. v
bezbeue t da se mikrrganizmi i spre veliine 1-10 mikrmetara mgu uklniti sa
pvrine sredstvm za ienje sa brzinm prtka d 2 m/s. Kmpnente sa vrednu visine
prfila d nanie d navie take 3,2 se ist est kriste u zni prskanja hrane. Pred tga,
glatke pvrine bezbeuu kmpnentama pbljanu tprnst na krziu. Glatke pvrine
mgu biti dbiene bruenjem, peskarenjem, elektrpliranjem i drugim prcesima. Prema US
standardu M.A1.020/021 t dgvara klasi hrapavsti N6 ili manj kak e dat u tabeli 10.

60

Slika 38. Srednja visina prfila Ra mra biti 0,8

US M.A1.020/021
Klasa
N1
hrapavsti
0,025
Ra m
Rmax 6,4 Ra
Rz
4 Ra

N2

N3

N4

N5

N6

N7

N8

N9

N10

N11

N12

0,05

0,10

0,20

0,40

0,80

1,60

3,20

6,3

12,5

25

50

Tabela 10. Klasa hrapavsti prema US M.A1.020/021

B: Viane veze
Veze tipa zavrtnja, ive,
zakvice i njima slin su razlzi
da se razmtri pitanje higiene.
Ak su neizbene usljed tehnikih
razlga, mrau biti lake za
ienje i dezinfekciu.
tvren nav e vema teak
za ienje i ptpmae infekciu.
Dlazi d tga da se mali
meuprstri u spu ne mgu
istiti kd spljanih i unutranjih
metalnih nava. Ak se navi ne
mgu izbei ni mrau biti
zaptiveni sa prikladnim navrtkama
i zaptivnim prstenvima, kak e
prikazan na slici 39.

Slika 39. Dbr i le reenje

vianih veza
C: Drenaa
Sudvi za prizvdnju, pdvi prizvdnih hala, cevvdi za prens prizvda mrau biti
spsbni za samdrenau tensti, dnsn sva zastala tenst mra biti uklnjena na neki
drugi nain. Cevi cevvda za transprt prizvda mrau imati nagib ugla d namanje 2
stepena u dnsu na kranju taku drenae. Ugnute cevi ili creva, slepi zavreci i frmiranje
barica vde se uvek mra izbei. Ak neki d vih zahteva ne me da se ispuni, sistem mra
biti dizaniran tak da se lak demntira.
61

D: Unutranji uglvi, kvi i radiusi

Vema mali radiusi i kvi predstavljau snvni rizik za naruavanje higiene. Usled
injenice da e brzina prticanja primenjeng agensa za ienje i dezinfekciu znatn
redukvana, ne me se dravati eljena ista u vim blastima. eljeni minimalni radius e
3 mm, kak e prikazan na slici 40.
E: Nepristupaan prazan prstr i slepe pvrine
Sve maine i delvi sistema mrau biti dizanirani bez nepristupanih praznih prstra.
staci prizvda ki se mgu nakupiti u vim prstrima ne mgu se istiti i t vdi ka
neizben kntaminacii. Zbg tga kritini delvi sistema mrau biti uvek ptpun dstupni ili
u ptpunsti klpljeni, kak e prikazan na slici 41.

Slika 40. Prihvatljiv i neprihvatljiv izvenje uganih speva

Slika 41. Prihvatljiv i neprihvatljiv izvenje praznih prstra

i slepih pvrina
F: Leaevi i tvri za svine
Svi leaevi mrau biti ugraeni izvan zne sa hranm. Ak e v nepraktin iz tehnikih
razlga, ni mrau biti namazani sa mazivima ki su kmpatibilni sa hranm.
Pregled
Karakteristike higijenskg dizana delva i kmpnenti sistema u industrii prerade i
pakvanja hrane
62

U cilju pstizanja Higijenskih i lak istivih maina dizaniranih u skladu sa EN 1672-2, mra
se pridravati dva glavna principa za krienje tptrnih, sa hranm kmpatibilnih tehnikih
materiala:
-

tvreni i lak pristupani delvi i kmpnente sistema ke su dizanirane za lak

ispiranje ili
Krienje ptpun hermetiki zatvrenih delva i kmpnenti sistema, ke nemau
nikakvih nepristupanih praznih prstra na mikrbilkm nivu, i ki na ta nain ne
dputau kntaminaciu.

Mra se izbei sledee:

- radiusi manji d 3 mm
- tvreni navi
- kvi u kima dlazi d nagmilavanja i kntaminacije ka i slepi zavreci
- hrapave pvrine (> 0,8 mikrmetara)
- frakture i naprsnua
5.3.3 Materiali
Kvalitet prehrambenih prizvda e zavisan od svih materiala ki se kriste u kviru
prizvdng prcesa
Pstei zakni u mngim zemljama reguliu sastav materiala ki se kriste za
knstrukcuu sistema i preme za prehrambenu industriu. ni treba da budu mehaniki
pstani, precizn izraeni i tprni na teenja, lmve, razbianje i abraziu. Pvrine i
zatitni sl prevlake mrau biti takvi da se ienje i dezinfekcia dvia pd nrmalnim
uslvima.
Zatita prehrambenih prizvda
Nesme se dzvliti nepvljan Higijenski utica na prehrambene prizvde u tku
prizvdng prcesa. v znai da nikakva supstanca ne sme biti ddata ka bi izazvala
negativni efekat na zdravlje krisnika, miris ili ukus prizvda, bil direktnim ili indirektnim
kntaktm.
Puzdan ienje
Tehniki materiali ne smiu imati nikakvu reakciu sa sredstvima za ienje i dezinfekciu u
tku uptrebe. ni dakle mrau biti tprni na krziu, mehaniki stabilni i mrau
demnstrirati karakteristike ke spreavau bil kakvu prmenu na pvrinama delva.
Puzdana prizvdnja
Cink, lv, kadmium, antimn, plastike (ke sadre fenl, frmaldehid ili plastifikatre),
drv, bakar, mesing i brnza ne mgu se kristiti u prehramben industrii. Generaln reen,
razliiti tipvi nerauih elika ka t su AISI-304, AISI-316 i AISI-316L se est kriste iz
razlga t su tprni na krziu.
Alternativn se me kristiti plastika ka dae znaanu prednst u dnsu na neraue
elike zbg niskih trkva i teine, a take e dvljn tprna na hemiske uticae.

63

A: Neraui elik
Austenitski neraui elik bin predstavlja lgini izbr materiala za knstrukciu
prizvdnih sistema u prehramben industrii. snvni tipvi ukljuuu AISI-304 (US
material .4580), AISI-316 (US material .4573) i AISI-316L. Selekcia meu razliitim
nerauim elicima zavisi u velik meri d krzivne karakteristike prizvda i sredstava za
ienje.
AISI-304 (.4580) hrm-nikl elik (DIN material br 1.4301) se generaln uptrebljava sa
tenstima bez hlrida. Tensti ke sadre velike kncentrace hlrida mgu izazvati krziu
ili nagrizanje. Ak su hlridi prisutni treba kristiti AISI-316
(.4573) mlibdeni hrm-nikl
elik ki e naknadn legiran titaniumm. Frmiranje pasivng sla pveava tprnst na
krziu er se sadra hrma pveava. U vm sluau vai da t pvrina pstae vie glatka
t e elik tprnii na krziu.
AISI-316 (DIN material br 1.4401) i AISI-316L (DIN material br 1.4404) se est
prepruue za knstrukciu preme i cevnih sistema za sredstva ka sadre hlrid sa prsenm
temperaturm prizvdnje manjm d 60 C.
Temperature d 60 d 150 C rezultuu frmiranjem fraktura u AISI-316 eliku usljed krze
d napna d ke me di zbg hlrida. AISI-316 se uptrebljava za kmpnente ka t su
ventili, kuita pumpi, rtri i vratila. U drugu ruku, AISI-316L se kristi za cevne sisteme i
psude zbg izuzetne zavarljivsti.
AISI-410 (DIN material br 1.4006), AISI-409 (1.4512), AISI-319 dupleks elik (1.4460) i
(INCOLOY 825) su tprni na frmiranje fraktura usljed napna d krze, inei ih pdesnim
za specialne primene.
B: Aluminium
Aluminiumski materiali se take est kriste. ni su eftini i lagani za bradu. Tipini
aluminiumski materiali su Al 99.5, AlMn, AlMg2Mn0.8, AlMgSi1, AlMgSi0.5 i AlSi12(Cu).
Kmpnente d aluminiuma mrau biti tprne na sredstva za ienje t se stvarue
uptrebm ddatnih zatitnih sleva ili stavljanjem sla sredstva prtiv krze nanetg
pstupkm andizace.
Mnga sredstva za ienje danas sadre aditive ki su pvljni za aluminiumske pvrine.
C: Plastika
Plastika kd ke e mgu kntakt sa namirnicama mra biti u saglasnsti sa nemakm
listm sastaka (BGVV), direktivama ke e prpisala FDA (CFR 21, sekcia 170-199, nanve
izdanje) ili evrpske direktive plastici 90-128-EWG.
Pred karakteristika tprnsti, lak ienje e take vaan faktr u selekcii pgdnih
plastinih materiala. Naravn, plastika ne sme da dae nikakve supstance pasne p zdravlje
ka na primer plastifikatre ili frmaldehide.
Sledee plastike se bin kriste u prehramben industrii:
- pliprpilen (RR)
- plivinil hlrid bez plastifikatra (PVC)
- acetal kplimer (RM)
- plikarbnat (RS)
- plietilen viske gustine (PE-HD)
64

D: Maziva
Nema drave u svetu ka ima striu zaknsku regulativu u pgledu krienja maziva i
aditiva u prehramben industrii d Sedinjenih Amerikih Drava.
Maziva za pdmazivanje i ulja mrau biti u saglasnsti sa FDA regulativama, a narit
sekcii 178.3570. va sekcia dreue ke supstance sadre maziva i ulja da bi mgla biti u
kntaktu sa namirnicama ili sastcima, bez bzira da li se kriste ka zatita (npr. ka prevencia
d re), deblkiranje zaptivaa ili zaptivnih prstenva na pklpcima kntenera ili ka maziva
za delve maina i pribra.
Prema tme, dbrenja izdata d strane amerikg ministarstva pljprivrede (USDA) su
priznati ka standardi irm sveta u pgledu sastava snvnih materiala i aditiva za maziva.
USDA-H1 dbrenje:
Kntakt izmeu namirnica i maziva e neizbean u kviru prizvdng prcesa. U vakvim
sluaevima maziva mrau imati USDA-H1 dbrenje da bi se mgla kristiti.
USA-H2 dbrenje:
va maziva su pgdna za ptu uptrebu u kviru prehrambene industrije mada se kntakt
sa hranm mra izbei. U praksi, primena HACCP sistema u pstrenjima za prizvdnju hrane
zahteva veu panju u dnsu prema svim mazivima u prizvdnm prcesu kak bi se izbegla
pasnst d ptencialng zagaenja hrane.
5.3.4 Kvalitet vazduha pd pritiskm u prehramben industrii
Vazduh pd pritiskm ka radni medium demnstrira irk pseg znaanih prednsti. Na
primer, cevvd vazduha pd pritiskm se me prduiti prema ptrebi zahvaljuui
mdularnim kmpnentama to predstavlja sigurnu investiciu u budunsti. Meutim, potrebna
je posebna kada se radi sa vazduhm pd pritiskm a narit ak vazduh dlazi u kntakt sa
namirnicama, zat t vazduh pd pritiskm nije prirdn ist. Naprtiv, primese su prisutne
skr svuda u frmi praine u razliitim kncentraciama. estice praine se klasifikuu ka
krupne (vee d 10 mikrna), ka fine (1 d 10 mikrna) ili mikr delii (manji d 1 mikrna).
Vda e uvek prisutna u vazduhu ka prirdna vlanst ka se slbaa u velikim kliinama
kada se vazduh pd pritiskm hladi.
Ukupna eknmia datg sistema zavisi u velik meri d dgvaraue pripreme krieng
mediuma. Prepruue se knsultvanje dgvaraueg specialiste u ranim fazama planiranja u
pstupku bezbeivanja precizne knfiguracije sistema vazduha pd pritiskm.
Klasifikacia kvaliteta vazduha pd pritiskm
Klasifikacia kvaliteta vazduha pd pritiskm u skladu sa DIN ISO 8573-1 (vde nema
specifinih standarda za prehrambenu industriu) ukljuue sledee prikazane infrmacie, kak
e dat u tabeli 11:
1. Klasifikacia kvaliteta za vrste estice
2. Klacifikacia kvaliteta za sadra vde
3. Klasifikacia kvaliteta za ukupnu kliinu ulja

65

Klasa
1
2
3
4
5
6
7

Zastala praina
mg/m
m
0,1
0,1
1
1
5
5
15
8
40
10
-

Zastala vda
g/m
DTP
-70
0,003
-40
0,12
-20
0,88
3
6
7
7,8
10
9,4
Nije
Nije
specificiran
specificiran

Zastal ulje
mg/m
0,01
0,1
1
5
25
-

va prepruka se dnsi na sve vazdune kmpresre, bez bzira na metd kmpresije ili dizan.

Tabela 11. Klasifikacia kvaliteta vazduha pd pritiskm p DIN ISO 8573-1

Veliki zahtevi se pstavljau u dnsu na kvalitet vazduha pd pritiskm za sledee aplikacije
u industrii prizvdnje i pakvanja hrane:
a) U mainama za pakvanje
Vazduh pd pritiskm se isputa direktn na materiale za pakvanje ili kute ke e kasne
di u kntakt sa prehrambenim prizvdima. Na ta nain, materiali za pakvanje pstau
delvi zna sa hranm.
b) Vazduh pd pritiskm dlazi u direktan kntakt sa namirnicama:
Vazduh pd pritiskm se kristi za guranje namirnica du njihvg puta, meanje i za pte
sluaeve brade, pa prema tme, dlazi u direktan kntakt sa prehrambenim prizvdima.

Sledee klasifikacijekvaliteta
vazduha pod pritiskom u
skladu sa DIN ISO 8573-1,
primenjive su u oba sluaja:
ulje = klasa 1
voda = klasa 4
vrste estice = klasa 1

Prepruuu se sledei sistemi sa ciljem pstizanja viskg kvaliteta vazduha pd

pritiskm krienjem vazduha filtrirang krz mikr filtere:
Centralni kmpresr prizvdi vazduh pd pritiskm i dvdi ga d nizvdn pvezang
suaa. P pravilu, sistem vazduha pd pritiskm se razgranava nakn suaa.
Iz vih razlga se est zahteva decentralizvana priprema vazduha pd pritiskm u
prehramben industrii, kak e prikazan na slici 42.
66

Decentralizvana priprema vazduha

pd pritiskm
Primetite t da e lamelni filter (1)
peljan u sledeim sluaevima!
Starii kmpresri, ka lamelni
kmpresri pdmazani uljem ili klipni
kmpresri
pdmazani
uljem,
dramatin
pveavau
niv
kntaminacie unutar sistema vazduha
pd pritiskm. U vim sluaevima se
predlae krienje standardng filtera
(5 ili 40 m) pre filtera za snvn
ienje u decentralizvanm sektru
narit u sledeim sluaevima:
1. Ak sua nie premljen sa
integrisanim standardnim filterm. U
tm sluau prevladava vazduh niskg
kvaliteta na decentralizvanm nivu.
2. Ak e kntaminirani sistem
vazduha pd pritiskm pstavljen
izmeu suaa i pripremljeng vazduha
pd pritiskm. Za decentralizvani
sistem
naizmenin
kratktran
zatvaranje sistema vazduha pd
pritiskm me izazvati kntaminaciu.
Savet: kristiti fini filter d 1m (2)
Pstavljanje fing filtera pre mikr
filtera e vema krisn:
- pd izvesnim klnstima t titi
d prevremeng zapuavanja mikr
filtera.
- mgunst prelivanja (prtka
nepreieng vazduha) e izbegnuta na
mikr filteru.

Slika 42. Decentralizvana priprema vazduha

pd pritiskm

67

Savet: Kristiti 0,01 m mikrfilter (3) a psle njega filter sa aktivnim ugljem (4)
Mikrfilter (0,01 m) uklanja 99,999 prcenata ulja u vazduhu i redukue kntaminaciu sa
vrstim esticama veliine (0,01 m). Njegva primena se zahteva kak bi se stvari kvalitet
klase 1. Filter sa aktivnim ugljem pstavljen nakn mikr filtera redukue sadrae ulja na manje
d 0,003 mg/m i bezbeue ptpun neutralan miris.
Zavisn d vrste i setljivsti hrane, krisnik ustanvljava da li se zahteva ddatni
sterilni filter. Sterilni filteri bezbeuu zadravanje bakteria i eliminiu teenje hrane i
dvde d smanjenja kvarljivsti hrane.
5.3.5 Zatita d elektrine energie
IP zatitni kdvi
pte kriena terminlgia za znaavanje niva zatite d elektrine energie ku
bezbeue klp IP (internacinalna zatita) definisana e sa DIN VDE 0470 ''stepenm zatite
ku bezbeue klp'' (IP kd, nvembar 1992) i DIN 40 050 ''IP klase zatite'' (standard za
elektrinu premu u drumskim vzilima).
vi standardi pisuu stepen zatite ku prua klp za elektrinu premu sa nmimalnm
vltam d ili ednakm 72,5 kV i njihva struktura e prikazana na slici 43. ni pstavljau
sledee uslve:
1. Zatita lica d prilaska d pasnih delva unutar klpa.
2. Zatita elektrine preme spreavanjem prdiranja neista ukljuuui i prainu krz
klp.
3. Zatita elektrine preme d teenja ka me da pruzrkue vda prdiranjem u
klpljeni prstr.
IP 65 i IP 67
IP 65 (ne prputanje praine i zatita d mlaza vde) i IP 67 kmpnente (zatita d
prputanja praine i pvremeng ptapanja) se bin kriste u prehramben industrii. Bil da
e t IP 65 ili IP 67, kmpnente se uptrebljavau u zavisnsti d specifinih aplikacia, i IP 67
ne neminvn blji d IP 65.
IP 6 5

Oznaka koda
Zatita od
nefiltriranih
neistoa
Zatita od
penetracije vode

Slika 43. Struktura IP zatitnih kdva

68

Van: Generaln reen, IP kd se primenjue za istu, hladnu vdu (bez aditiva i sredstva za
ienje), sa pritiskm vde 0,3 bar na dstanju 2,5 d 3 m. Prmenjivi uslvi kline se
mrau izbei er se nda stvara kndenzat. Za veinu delva, v zavisi d veliine kavitacije,
razlike izmeu unutranje i spljanje temperature i kvaliteta infiltrirang vazduha, ka i
relativne atmsferske vlansti, kak e prikazan u tabelama 12 i 13.
0
1

Kratak pis
Nema zatite
Zatita d estica, 50 mm i vee

Zatita d estica, 12,5 mm i vee

Zatita d estica, 2,5 mm i vee

Zatita d estica, 1 mm i vee

Zatita d praine

Neprpustljiv za prainu

Definicia
Snda (sfera sa prenikm d 50 mm) ne sme ptpun
da prdre krz klp (zatitu)
Snda (sfera sa prenikm d 12,5 mm) ne sme
ptpun da prdre krz klp (zatitu)
Snda (sfera sa prenikm d 2,5 mm) ne sme ptpun
da prdre krz klp (zatitu)
Snda (sfera sa prenikm d 1 mm) ne sme upte da
prdre krz klp
Infiltracia ne sasvim eliminisana. Praina ne sme da
prdre klp u takvm stepenu ki ne bi zadvlji
funkcinisanje ureaa ili pgra sigurnst.
Nema infiltrace praine

Tabela 12. Stepeni zatite d infiltracije neiste

0
1
2

Zatita d vde u kapljicama

Zatita d prskanja vde

Zatita d pljuskanja vde

Zatita d strue vdeng mlaza

Zatita d strue vdeng mlaza

velike snage
Zatita d pvremeng urnjavanja
u vdu

9K

Kratak pis
Nema zatite
Zatita d kapanja vde

Zatita d kntinualng urnjavanja

u vdu

Zatita d viskg pritiska vde i

mlaza ienja

Definicia
Vertikaln kapanje vde ne sme da ima ikakav
negativan efekat.
Vertikaln kapanje vde ne sme da ima bil kakav
negativan efekat na klp nagnut za uga vei d 15
stepeni u dnsu na vertikalu u ba smera.
Prskanje vde pd uglm d 60 stepeni u dnsu na
vertikalu sa be strane klpa ne sme imati nikakav
negativan efekat.
Pljuskanje vde na klp iz bil keg pravca ne sme
imati negativan efekat.
Strua vdeng mlaza ka e u kntaktu sa klpm iz
bil kg plaa ne sme imati negativne efekte.
Strua vdeng mlaza velike snage ka e upravljena na
klp iz bil kg plaa ne sme imati negativne efekte.
Vda ne me ui u klp u bimu u kem teenja
pstau uljiva, kada e klp naizmenin ptpljen u
vdu pd standardizvanim pritiscima i vremenskim
uslvima.
Vda ne me ui u klp u bimu u kem teenja
pstau uljiva, kada e klp staln ptpljen u vdu.
Uslvi ptpljavanja mrau biti saglasni u dnsu na
prizvae i krisnike. Kak bil, uslvi mrau biti
strii neg t su pd 7.
Vda pd viskim pritiskm ka se usmerava na klp
iz bil keg pravca ne sme imati nikakav negativan efekat.

Tabela 13. Stepeni zatite d leg uticaa vde

69

5.4 ienje i dezinfekcia

5.4.1 Razlzi za ienje
Sigurnst ptraa
Sigurnst prizvda e prblem ki e nerazdviv pvezan sa industrim prerade i
pakvanja hrane, narit sa take gledita mikrbilge, zat t e prizva dgvran za
sigurnst prizvda. Iz vih razlga se mra bezbediti prizvdni sistem, ki radi bez greke i
ne stavlja nikakav prstr riziku u dnsu na prizvd ili ptraa.
Uteda vremena u prcesu ienja
edan vaan aspekt ukljuue dizaniranje Higijenskih i lak istivih kmpnenti u smislu,
primerng ienja, t kraeg vremena ienja i minimalnih trkva. Ka rezultat vga
pstavljau se sve vei zahtevi, u pgledu prilagdljivsti i spsbnsti pravka prizvda i
kmpnenti.
5.4.2 Prces ienja
Prces ienja e dreen sa perativnim strukturama i specialnim aplikaciama, ka i
buhvaenim prizvdima i prcesima.
Bez bzira da li e t suv, vlan ili nek drug ienje, efikasnst ienja se zasniva na
primarnim uticanim faktrima, temperaturi, vremenu, mehanikim karakteristikama, tipu i
kncentracii, kak e dat u tabeli 14.

temperatura

vreme

tip i
kncentracia

mehanike
karakteristike

Tabela 14. Parametri ienja

A: Suv ienje
Bez bzira na vrstu kntaminace ili prizvdng prcesa, suv ienje e bin praen sa
vlanim ienjem. Suv ienje e granien na perace ka t su run ienje neista,
usisavanje, etkanje i brisanje.
B: Vlan ienje
Vlan ienje e kmpleksan prces ki ukljuue, predpranje, ciklus snvng ienja sa
mehanikm pmi i/ili pvienm temperaturm, i naknadn ispiranje radi uklanjanja
sredstava za ienje. snvni ciklus ienja me ukljuivati ispiranje, prskanje, penuanje,
ubacivanje i ciklus usisavanja. Mgu se kristiti vda ili vdeni rastvri zaedn sa sredstvm za
ienje.

70

Proces vlanog ienja

1. Priprema za
ienje
2. Grubo ienje
3. Predienje vodom
4. Osnovno ienje
5. Vreme delovanja
6. Ispiranje
7. Provera
8. Dezinfekcija
9. Vreme delovanja
10. Naknadno ispiranje
C: ienje pd viskim pritiskm
Nasuprt ienju pd niskim pritiskm d 25 bar, ienje pd viskim pritiskm e
zasnvan na primeni pritiska d 25-120 bar. Neiste e lake uklniti sa pveanjem pritiska
(mehanike karakteristike prcesa ienja su intenzivirane). Meutim, kad se va prces kristi
mrau se izbei teenja materiala, pnvn zagaenje i frmiranje suspenze disperzvane
tensti aersla. Higienski rizici mgu biti umanjeni sa izbrm pgdne udaljensti i ugla
mlaza pd viskm pritiskm, ka i pdeavanjem karakteristika prskalice i kliine vde.
D: Specialni prces ienja
ienje sa penm, sprem i gel tipm istaa su specialni prcesi ki se kriste u
prizvdnji mesa i gurmanskih prizvda. vi prcesi se est kriste za ienje zidva,
sistema i kruenja. CIP (clean in place - ienje na mestu) se kristi kd bekata sa
meusbn pvezanim tankvima i prizvdnim sistemima, uglavnm u mljekarama i industrii
alkhlnih pia. va metd se dlikue prednu da e u mgunsti da isti zatvrene sisteme
bez ikakvg rasklapanja. stali specialni sistemi mgu da kriste paru (temperature d 140
stepeni), gasve (nitrgen) ili mehanike sisteme (cevne strugae).
5.4.3 Agensi za ienje i dezinfekciu
Iz nemakg standarda DIN 10516
snvne karakteristike agenasa za ienje
Pste razliiti i raznvrsni agensi za ienje pdesni za uptrebu u sistemima za
prizvdnju hrane. Meutim, neklik snvnih karakteristika predstavljau imperativ kak bi se
bezbedil da efektivnst agensa za ienje stane predvidiva u svakdnevn uptrebi.
-

Ptpuna rastvrljivst vde u vema kratkm vremenskm peridu

Ravnmern, adekvatn vlaenje svih pvrina ke treba da budu iene
Brz pravljenje emulzie i uklanjanje stataka hrane i njenih glavnih sastaka ka t su
masti, prteini, ugljeni hidrati, kvasac, vna pulpa, itd.
Karakteristika ne penjenja ili sa usprenim penjenjem
Kmpatibilnst sa pvrinama ke treba istiti bez izazivanja krzie
Lak ispiranje
Kmpatibilnst sa klinm
Bez pasnsti za sblje
71

Ni edna hemikalia ne pkazue sve ve karakteristike, t znai da e ptrebn kmbinvati

hemikale u kviru ega svaka supstanca bavlja sv zadatak ka de kmpleksng sistema
ienja.
Izbor agenasa za ienje
Selekcia pdesng sredstva vri se na snvu tipa kntaminace, i tprnsti na krziu
delva i kmpnenti ke treba da se iste, ka i na snvu vrsta prcesa ienja i dezinfekcije.
-

Kiseli agensi za ienje

Neutralni agensi za ienje
Alkalni agensi za ienje
Agensi za dezinfekciu

U tabeli 15. su dati primeri tipinih supstanci za ienje i dezinfekciu, a na slici 44. su
prikazane PH vrednsti.
Kiselinski agensi za
Neutralni agensi za
ienje
ienje
Fsfrna kiselina
Fsfati
Siretna kiselina
Surfati
Rastvri
Perksidi
Aztna kiselina
Kvaternern
edinjenje
amniuma
Tenzidi

Alkalni agensi za
Agensi
za
ienje
dezinfekciu
Tenzidi
Perksid
Natrium hidrksid
Kvaternern
edinjenje amniuma
Rastvr/Kalium
Perksid
Hiphlrid
Kvaternern
edinjenje amniuma

Tabela 15. Primeri tipinih supstanci za ienje i dezinfekciu

Slika 44. PH vrednsti

U tabeli 16 e data blast primene supstanci za ienje i dezinfekciu, a u tabeli 17 e data
cena ranga primene supstanci za ienje i dezinfekciu.

72

Alkali
Kiseline
Aktivne supstance za ienje pvrina
Tenzidi
Per- edinjenja
Preparati
Alkhlni preparati
Kvaternern edinjenje amniuma / Tenzidi

Rastvr natrium hidrksid za uklanjanje rganskih

supstanci
Aztna i fsfrna kiselina za uklanjanje nerganskih
supstanci i sli
Tenzidi se kriste za smanjenje pvrinskg napna
vde. Pred tga, ni prdiru i emulzifikuu
zagaivae (masti, prteine, itd.)
edinjenja za izdvaanje kisenika (ksidacini
agensi), ka t su hidrgen perksid i siretna
kiselina. Dau brz rezultat i vema su agresivna.
ksidacin sredstv ke se kristi sam na
temperaturama veim d 70 stepeni
( DIN 11 483 )
Psedue pvljne karakteristike brze dezinfekcije i
dezinfikue pvrine
Specialn efikasan na pvrinama, za brz vlaenje i
demnstrira dbru kmpatibilnst

Tabela 16. blast primene supstanci za ienje i dezinfekciu

cena ranga primene supstanci za ienje i dezinfekciu
Prteini
Masti
Ugljeni hidrati sa malm
mlekularnm masm
Ugljeni hidrati sa velikm
mlekularnm masm
Sli
+++:vrl dbr

++:pgdn

Alkali
+++
+

Kiseline
+
-

ksidansi
*
*

Tenzidi
+
+++

+++

+++

++

+++

*:kristi se u specialnim sluaevima

-:neprikladn 0:ne zahteva se

Tabela 17. cena ranga primene supstanci za ienje i dezinfekciu

5.4.4 Prepruke vdeih prizvaa agensa za ienje i dezinfekciu
Preprueni agensi za ienje d tri prizvaa srtirani p industriskim segmentima
prikazani su u tabelama u prilgu 8.1.
5.4.5 Preprueni agensi za ienje prizvda
5.4.5.1 Cilindri
Psle prvere tprnsti na krziu cilindra, ptrebn e take prveriti i pdesnst
materiala za brisae klipnjae.
Detalji materialima za zaptivanje cilindra mgu se prnai listi pdataka. PUR zaptivai su
iskrieni u standardnim, R3 i CR prizvdima (sem za CRHD). MEDIA zaptivai su
iskrieni u CDN i CRHD cilindrima...FKM zaptivai se kriste u 6 verzia. Prepruke su date
u tabelama u prilgu 8.2.1.
5.4.5.2 Creva
Prepruke su date u tabelama u prilgu 8.2.2.
73

5.5 Prilg
5.5.1 Prepruke vdeih prizvaa agensa za ienje i dezinfekciu
Prerada mesa
Henkel Ecolab GmbH & CO.
OHG
P3-topax 12
neutralan, visk penuav

DiverseyLever GmbH
Oxyschaum
alkalan, sam-penuav, sadri
hlr, na listi DVG
Proklin
kiselinski, sam-penuav

Alfred Karcher GmbH & Co.

RM 31
alkalan, aktivan agens za
ienje
P3-topax 19
RM 56
visk alkalan, penuav
alkalan, gel tip agensa za
ienje
P3-topax 32
GHW 4
RM 57
visk alkalan, penuav
visk alkalan, bez fsfata,
neutralan, penuav tip agensa
sam-penuav
za ienje
P3-topax 52
Divo CIP
RM 58
fsfrna kiselina, penuav
visk alkalan, za ienje i
alkalan, penuav tip agensa za
dezinfekciu, ne penuav
ienje
P3-topax 56
Control
RM 59
fsfrna kiselina, visk
neutralan,
baziran
na
kiselinski, penuav tip agensa
penuava, sa inhibitrima
kvaternernm
edinjenju za ienje
krze
amniuma, na listi DVG
P3-topax 66
RM 2030
alkalan, sa hlrm za
alkalan, tapi
paavanje
ienja,visk
penuav, na listi DVG
P3-topax 91
RM 732
neutralan,
baziran
na
dezinfikuui ista, na listi
kvartarnm
edinjenju
DVG
amniuma, mal peni, na listi
DVG
P3-topax 99
RM 735
srednje alkalan, baziran na
dezinfikuui agens, na listi
sli siretne kiseline, visk
DVG
penuav, na listi DVG
P3-topactive 200
RM 51 ASF
tean, alkalan, penuav
penuavi dezinfikuui ista,
kiselinski
P3-topactive 500
RM 53 ASF
tean, kiselinski, penuav
penuavi
dezinfikuui
ista,alkalni
P3-topactive DES
tean, kiselinski, penuav, na
bazi siretne kis.
P3-topactive LA
tean,
srednje
alkalan,
penuav
P3-alcodes
srednje kiselinski, baziran na
alkhlu, na listi DVG

74

Mlek i sir
Henkel Ecolab GmbH & CO.
OHG
P3-topax 12
neutralan, visk penuav

DiverseyLever GmbH

Alfred Karcher GmbH &

Co.
Spectal EL
RM 31
visk alkalan, nepenuav
alkalan, aktivan agens za
ienje
P3-topax 19
Divomil ES/SU 474
RM 56
visk alkalan, penuav
visk kiselinski, nepenuav, na
alkalan, gel tip agensa za
bazi aztne kiseline
ienje
P3-topax 32
Divosan Aktiv/SU 388
RM 57
visk alkalan, penuav
kiselinski, nepenuav, na listi
neutralan, penuav tip
DVG
agensa za ienje
P3-topax 52
Suredis
RM 58
fsfrna kiselina, penuav
visk alkalan, nepenuav
alkalan,
penuav
tip
agensa za ienje
P3-topax 56
Dicolube CT
RM 59
fsfrna
kiselina,
visk
germicidan, kntrlisan stepen
kiselinski, penuav tip
penuava, sa inhibitrima
penuavsti, eklki ist
agensa za ienje
krze
P3-topax 66
RM 2030
alkalan,
sa
hlrm
za
alkalan, tapi
paavanje ienja,
visk penuav, na listi DVG
P3-topax 91
RM 732
neutralan,
baziran
na
dezinfikuui ista, na
kvartarnm edinjenju amniuma,
listi DVG
mal peni, na listi DVG
P3-topax 99
RM 735
srednje alkalan, baziran na sli
dezinfikuui agens, na
siretne kiseline, visk penuav,
listi DVG
na listi DVG
P3-topactive 200
RM 51 ASF
tean, alkalan, penuav
penuavi
dezinfikuui
ista, kiselinski
P3-topactive 500
RM 53 ASF
tean, kiselinski, penuav
penuavi
dezinfikuui
ista, alkalni
P3-topactive DES
tean, kiselinski, penuav, na
bazi siretne kis.
P3-topactive LA
tean, srednje alkalan, penuav
P3-alcodes
srednje kiselinski, baziran na
alkhlu, na listi DVG
Navedene tabele predstavljau prepruke za agense za ienje za razliite aplikace. Pdaci dati u tabeli
reprezentuu nebavezuue prepruke. Pgdnst prepruenih agensa mra biti testirana u svakm sluau.
Mlim da kntaktirate prizvae ak elite ddatne infrmacie.

75

Knditrska industria
Henkel Ecolab GmbH & CO.
OHG
P3-topax 12
neutralan, visk penuav

DiverseyLever GmbH

Alfred Karcher GmbH &

Co.
liquid disinfecting cleaner
RM 31
ten dezinfikuue sredstv,
alkalan, aktivan agens za
alkaln, sampenuav, na listi ienje
DVG

P3-topax 19
visk alkalan, penuav

SU 196
alkalan

P3-topax 32
visk alkalan, penuav

Divomil DC
dezinfekcia, nepenuav

P3-topax 52
fsfrna kiselina, penuav

Hoesch R 9233
visk alkalan, bez fsfata

P3-topax 56
fsfrna
kiselina,
visk
penuava, sa inhibitrima
krze
P3-topax 66
alkalan,
sa
hlrm
za
paavanje ienja,
visk penuav, na listi DVG
P3-topax 91
neutralan,
baziran
na
kvartarnm edinjenju amniuma,
mal peni, na listi DVG
P3-topax 99
srednje alkalan, baziran na sli
siretne
kiseline,
visk
penuav, na listi DVG
P3-topactive 200
tean, alkalan, penuav
P3-topactive 500
tean, kiselinski, penuav
P3-topactive DES
tean, kiselinski, penuav, na
bazi siretne kis.
P3-topactive LA
tean, srednje alkalan, penuav
P3-alcodes
srednje kiselinski, baziran na
alkhlu, na listi DVG

RM 56
alkalan, gel tip agensa za
ienje
RM 57
neutralan, penuav tip
agensa za ienje
RM 58
alkalan,
penuav
tip
agensa za ienje
RM 732
dezinfikuui ista, na
listi DVG
RM 735
dezinfikuui agens, na
listi DVG
RM 53 ASF
penuavi
dezinfikuui
ista, alkalni

76

Industria pia/prema za punjenje bca

Henkel Ecolab GmbH & CO.
OHG
P3-topax 12
neutralan, visk penuav
P3-topax 19
visk alkalan, penuav

DiverseyLever GmbH

Alfred Karcher GmbH &

Co.
Dicolube RS 148
RM 25
germicidan, kntrlisan stepen
kiselinski, aktivni agens
penjenja
za ienje
SU 156
visk alkalan

RM 31
alkalan, aktivan agens za
ienje
P3-topax 32
Divosan Forte/SU 389
RM 56
visk alkalan, penuav
kiselinski, nepenuav, na listi
alkalan, gel tip agensa za
DVG
ienje
P3-topax 52
Dilac SPF
RM 57
fsfrna kiselina, penuav
kiselinski, nepenuav
neutralan, penuav tip
agensa za ienje
P3-topax 56
Diverfoam SMS Chlor
RM 58
fsfrna
kiselina,
visk
alkalan,
sampenuav,
sa
alkalan,
penuav
tip
penuava, sa inhibitrima
hlrm
agensa za ienje
krze
P3-topax 66
RM 59
alkalan,
sa
hlrm
za
kiselinski, penuav tip
paavanje ienja,
agensa za ienje
visk penuav, na listi DVG
P3-topax 91
RM 68
neutralan,
baziran
na
kiselinski,
higensk
kvartarnm edinjenju amniuma,
sredstv za ienje
mal peni, na listi DVG
P3-topax 99
RM 81
srednje alkalan, baziran na sli
alkaln,
za
ienje
siretne
kiseline,
visk
viskim pritiskm
penuav, na listi DVG
P3-topactive 200
RM 2010
tean, alkalan, penuav
kiselinski, tapi
P3-topactive 500
RM 2020
tean, kiselinski, penuav
neutralan, tapi
P3-topactive DES
RM 2030
tean, kiselinski, penuav, na
alkalan, tapi
bazi siretne kis.
P3-topactive LA
RM 732
tean, srednje alkalan, penuav
dezinfikuui ista, na
listi DVG
P3-alcodes
RM 735
srednje kiselinski, baziran na
dezinfikuui agens, na
alkhlu, na listi DVG
listi DVG
RM 51 ASF
penuavi
dezinfikuui
ista, kiselinski
RM 53 ASF
penuavi
dezinfikuui
ista,alkalni

77

Prerada va i pvra
Henkel Ecolab GmbH & CO.
OHG
P3-topax 12
neutralan, visk penuav

DiverseyLever GmbH

Alfred Karcher GmbH &

Co.
Divo Peroxy
RM 25
paiva ienja, na bazi
kiselinski, aktivni agens
aktivng kisenika
za ienje
P3-topax 19
Divoflow 100
RM 31
visk alkalan, penuav
visk alkalan
alkalan, aktivan agens za
ienje
P3-topax 32
Dilac D/SU 467
RM 56
visk alkalan, penuav
kiselinski,
dezinfikuui,
alkalan, gel tip agensa za
nepenuavi
ienje
P3-topax 52
Divo OP
RM 57
fsfrna kiselina, penuav
bez fsfata, prtiv bui
neutralan, penuav tip
agensa za ienje
P3-topax 56
Diverfoam SMS Acid B
RM 58
fsfrna
kiselina,
visk
kiselinski, aktivna pena, bez
alkalan,
penuav
tip
penuava, sa inhibitrima
fsfata
agensa za ienje
krze
P3-topax 66
RM 59
alkalan,
sa
hlrm
za
kiselinski, penuav tip
paavanje ienja,
agensa za ienje
visk penuav, na listi DVG
P3-topax 91
RM 68
neutralan,
baziran
na
kiselinski,
higensk
kvartarnm edinjenju amniuma,
sredstv za ienje
mal peni, na listi DVG
P3-topax 99
RM 81
srednje alkalan, baziran na sli
alkaln,
za
ienje
siretne
kiseline,
visk
viskim pritiskm
penuav, na listi DVG
P3-topactive 200
RM 2010
tean, alkalan, penuav
kiselinski, tapi
P3-topactive 500
RM 2020
tean, kiselinski, penuav
neutralan, tapi
P3-topactive DES
RM 2030
tean, kiselinski, penuav, na
alkalan, tapi
bazi siretne kis.
P3-topactive LA
RM 732
tean, srednje alkalan, penuav
dezinfikuui ista, na
listi DVG
P3-alcodes
RM 735
srednje kiselinski, baziran na
dezinfikuui agens, na
alkhlu, na listi DVG
listi DVG
RM 51 ASF
penuavi
dezinfikuui
ista, kiselinski
RM 53 ASF
penuavi
dezinfikuui
ista,alkalni

78

prema za pekare
Henkel Ecolab GmbH & CO.
OHG
P3-topax 12
neutralan, visk penuav

DiverseyLever GmbH

Alfred Karcher GmbH & Co.

Mach 5/SU 557

visk alkalni, bez hlra

RM 31
alkalan, aktivan agens za
ienje
P3-topax 19
SU 120
RM 56
visk alkalan, penuav
srednje
alkalni,
velika
alkalan, gel tip agensa za
penuavst
ienje
P3-topax 32
TEGO 2000
RM 57
visk alkalan, penuav
dezinfikuui, bez hlra
neutralan, penuav tip agensa
za ienje
P3-topax 52
SU 628
RM 58
fsfrna kiselina, penuav
vaisk alkalan, gel tip agensa
alkalan, penuav tip agensa za
za ienje
ienje
P3-topax 56
RM 2030
fsfrna kiselina, visk
alkalan, tapi
penuava, sa inhibitrima
krze
P3-topax 66
RM 732
alkalan, sa
hlrm za
dezinfikuui ista, na listi
paavanje ienja,
DVG
visk penuav, na listi DVG
P3-topax 91
RM 735
neutralan,
baziran
na
dezinfikuui agens, na listi
kvartarnm
edinjenju
DVG
amniuma, mal peni, na listi
DVG
P3-topax 99
RM 53 ASF
srednje alkalan, baziran na
penuavi
dezinfikuui
sli siretne kiseline, visk
ista,alkalni
penuav, na listi DVG
P3-topactive 200
tean, alkalan, penuav
P3-topactive 500
tean, kiselinski, penuav
P3-topactive DES
tean, kiselinski, penuav, na
bazi siretne kis.
P3-topactive LA
tean,
srednje
alkalan,
penuav
P3-alcodes
srednje kiselinski, baziran na
alkhlu, na listi DVG
Navedene tabele predstavljau prepruke za agense za ienje za razliite aplikace. Pdaci dati u tabeli
reprezentuu nebavezuue prepruke. Pgdnst prepruenih agensa mra biti testirana u svakm sluau.
Mlim da kntaktirate prizvae ak elite ddatne infrmacie.

79

5.5.2 Preprueni agensi za ienje prizvda

5.5.2.1 Cilindri
Henkel ecolab Gmbh & Co. OHG

Prizvd

Cilindar
CDN/R

Standar
dni

Zaptiva
SR
prizv

3
prizv

di

prizv di

PUR

MEDI
A

FKM

+
+
+
+
+
+/+
+
+
+
+
+/+/-

+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+/+/-

+
+
+
+
+
+/+
+
+
+
+
+/+

di

R3-topax 12
R3-topax 19
R3-topax 32
R3-topax 52
R3-topax 56
R3-topax 66
R3-topax 91
R3-topax 99
R3-topactive 200
R3-topactive 500
R3-topactive LA
R3-topactive DES
R3-alcodes

+
+/+
+
+
+
+

+
+
+/+
+
+
+
+

+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+

DiverseyLever GmbH

Prizvd

Cilindar
CDN/R

Standar
dni

Zaptiva
SR
prizv

3
prizv

di
Bruspray 172
Bruspray BX/SU
351
Bruspray Extra
Control
Liquid Disinfection
Cleaner

prizv di

PUR

MEDI
A

FKM

di
+

n.a

n.a

+
+

+
+

+
n.a

+
+

+
+

n.a

DiverseyLever GmbH
80

Prizvd

Cilindar
CDN/R

Standar
dni

Zaptiva
SR
prizv

3
prizv

di
Dicolube CT
Dicolube RS 148
Dilac D/SU 467
Dilac SPF
Diverfoam active
Diverfoam
SMS
Acid B
Diverfoam
SMS
Chlor
Diverfoam
SMS
Mild
Diverside PD
Divo CIP
Divo OP
Divo Peroxy
Divoflow 100
Divomil DC
Divomil
ES/SU
474
Divomil forte
Divomil RD
Divosan Aktiv/SU
388
Divosan AL
Divosan forte/SU
389
Divoschaum CA
Divoschaum mild
GHW 4
Hoesch ADS 100
Hoesch R 23 708/4

prizv di

PUR

MEDI
A

FKM

di
+
+
-

+
+
+
-

+
+
+
+
+

+
+
n.a
n.a
-

+
+
+
+
+

+
+
+
+
+

n.a

n.a

n.a
n.a
-

+
+
-

+
+
+
+
+
+

n.a
n.a
n.a
-

+
+
+
+
+
+

+
n.a
+
n.a
+
+

n.a

+
+

+
+

+
+

+
+

+
+

+/-

+
+

+
+
+

+
+
+
+
+

n.a
n.a
n.a
+

+
+
+
+
+

+
+
+
+
+

DiverseyLever GmbH
81

Prizvd

Cilindar
CDN/R

Standar
dni

Zaptiva
SR
prizv

3
prizv

di

prizv di

PUR

MEDI
A

FKM

n.a
-

+
+
+
+
+
+

+
+
+
+
+
+

+
+
+
+
+
+
+

+
+
+
+
+
+
+

di

Hoesch R 9233
Hypogel VG 8
Mach 5/SU 557
Oxyschaum
Proklin
Spectal EL

+/-

+
+
+
+
+
+

SU 120

SU 156
SU 158
SU 192
SU 196
SU 318
SU 333
SU 336

+
+
+
+
+

+
+
+
+
+
+

+
+
+
+
+
+
+

SU 560

SU 616
SU 626
SU 628
SU 631
SU 777
SU 904
SU 928
SU 935
Suredis
TEGO 2000

+
+
+
+
+
+
+

+
+
+
+
+
+
+

+
+
+
+
+
+
+
+
+
+

+/-

82

+/
+
+
+
n.a
+
+
+/
n.a
n.a
+
+
n.a
+
+
+

+
+
+
+
+
+
+
+
+
+

+
n.a
+/+
+
+
+
+
+
+

Alfred Karcher GmbH & Co.

Prizvd

Cilindar
CDN/R

Standar
dni
di

RM 2010
RM 2020
RM 2030

SR
prizv

3
prizv

RM 40 ASF
RM 51 ASF
RM 53 ASF
RM 56 ASF
RM 57 ASF
RM 58 ASF
RM 59 ASF
RM 68 ASF
RM 81 ASF
RM 25
RM 31
RM 732
RM 735

Zaptiva

prizv di

PUR

MEDI
A
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+

FKM

di
+
+
+
+

+
+
+
+

+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+

+
+
+
+
+
+

+
-

+
-

+
+
+

+
+
+

+
+
+/+
+
+
+
+
+
+
+
+
+/

+
+
+

+
+
+
+

1. va tabela ne predstavlja rezultate eksplicitnih studia kmpatibilnsti, ve e razvena u kperacii sa

prizaima sredstava za ienje. Ak elite detaljnia banjenja kntaktirate prizvae agensa za ienje.
2. tprnst prema agensu za ienje zavisi u velik meri d kncentrace i temperature.
+:
-:
+/-:
n.a:

otprn na snvu pdataka prizvaa

ne tprn prema pdacima prizvaa
tprn pri izvesnim klnstima
nisu dstupni pdaci prizvaa

5.5.2.2 Creva
83

Henkel ecolab Gmbh & Co. OHG

Prizvd

R3-topax 12
R3-topax 19
R3-topax 32
R3-topax 52
R3-topax 56
R3-topax 66
R3-topax 91
R3-topax 99
R3-topactive 200
R3-topactive 500
R3-topactive LA
R3-topactive DES
R3-alcodes

PUN

PU

PAN

+
+
-

+
+
-

+
+
+
+/+/+
+
+
+
+/+
+
+/-

Creva
PANL
+
+
+
+/+/+
+
+
+
+/+
+
+/-

PUNH
+
+
+
+/+/+
+
+
+
+/+
+
+/-

PUNH
+

PLN
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+

PFA
N
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+

DiverseyLever GmbH

Prizvd

Bruspray 172
Bruspray BX/SU
351
Bruspray Extra
Control
Liquid Disinfection
Cleaner
Dicolube CT
Dicolube RS 148
Dilac D/SU 467

PUN

PU

PAN

Creva
PANL
+

+
+

+
+
-

+
+
-

PFA
N
+

+
+

+
+

+
+

+
+

+
+
+/-

+
+
+/-

+
+
+/-

+
+
+

+
+
+

DiverseyLever GmbH
84

PLN

Prizvd

Dilac SPF
Diverfoam active
Diverfoam
SMS
Acid B
Diverfoam
SMS
Chlor
Diverfoam
SMS
Mild
Diverside PD
Divo CIP
Divo OP
Divo Peroxy
Divoflow 100
Divomil DC
Divomil ES/SU 474
Divomil forte
Divomil RD
Divosan Aktiv/SU
388
Divosan AL
Divosan forte/SU
389
Divoschaum CA
Divoschaum mild
GHW 4
Hoesch ADS 100
Hoesch R 23 708/4
Hoesch R 9233
Hypogel VG 8
Mach 5/SU 557

PUN

PU

PAN

+/+/-

Creva
PANL
+/+/-

+/-

+/-

+
+

PFA
N
+
+

+/-

+
+
+
+/+
+
+/+
+

+
+
+
+/+
+
+/+
+

+
+
+
+/+
+
+/+
+

+
+
+
+
+
+
+
+
+

+
+
+
+
+
+
+
+
+

+/-

+/-

+/-

+/-

+/-

+/-

+
+
+
+
+
+
+
+

+
+
+
+
+
+
+
+

+
+
+
+
+
+
+
+

+
+
+
+
+
+
+
+

+
+
+
+
+
+
+
+

DiverseyLever GmbH

85

PUNH
+/+/-

PLN

Prizvd

Oxyfoam
Proklin
Spectal EL
SU 120
SU 156
SU 158
SU 192
SU 196
SU 318
SU 333
SU 336
SU 560
SU 616
SU 626
SU 628
SU 631
SU 777
SU 904
SU 928
SU 935
Suredis
TEGO 2000

PUN

PU

PAN

+
+
+
+
+

+
+
+
+
+

+
+/+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+/+
+
+
+/+
+

Alfred Karcher GmbH & Co.

86

Creva
PANL
+
+/+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+/+
+
+
+/+
+

PUNH
+
+/+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+/+
+
+
+/+
+

PLN
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+

PFA
N
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+

Prizvd

RM 40 ASF
RM 51 ASF
RM 53 ASF
RM 56 ASF
RM 57 ASF
RM 58 ASF
RM 59 ASF
RM 68 ASF
RM 81 ASF
RM 25
RM 31
RM 732
RM 735
RM 2010
RM 2020
RM 2030

PUN

PU

PAN

+/+
+
+
+
-

+/+
+
+
+
-

+
+
+
+
+
+
+/+/+
+
+
+
+/+
+

Creva
PANL
+
+
+
+
+
+
+/+/+
+
+
+
+/+
+

PUNH
+
+
+
+
+
+
+/+/+
+
+
+
+/+
+

PLN
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+

PFA
N
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+

1. va tabela ne predstavlja rezultate eksplicitnih studia kmpatibilnsti, ve e razvena u kperacii sa

prizaima sredstava za ienje. Ak elite detaljnia banjenja kntaktirate prizvae agensa za ienje.
2. tprnst prema agensu za ienje zavisi u velik meri d kncentrace i temperature.
+:
-:
+/-:
n.a:

otprn na snvu pdataka prizvaa

ne tprn prema pdacima prizvaa
tprn pri izvesnim klnstima
nisu dstupni pdaci prizvaa

87