You are on page 1of 467

Autor

Duan D. Miljkovi

Recenzent
Prof. dr Ranko Konar

Urednik
Milijan R. Andri

Kompjuterska priprema
Goran Janji, dipi. in.

Likovno reenje
naslovne strane i dizajn
Neboja Kujundi

Grafiki prilozi
Dragan Miljkovi, dipi. in.

tampa
AMD SISTEM D.O.O. Beograd
Tira
1.000

Duan D. Miljkovi

STRADANJA
U CAZINSKOJ KRAJINI
I ANTIFAISTIKA BORBA
(1941-1945)

Beograd, 2011.

Nevinim rtvama Drugog svetskog rata


meu kojima su i moji najmiliji:
deda Miladin, baba Anelija,
otac Dragi i sestrica Darinka

PREDGOVOR
uan Miljkovi je svoju autorsku re, na poetku knjige, naslovio
Da se ne zaboravi. I stvarno bi bila sramota i greh od srpskog naro
da i potomaka iz Cazinske krajine zaboraviti ili ne zabeleiti imena na hiljade
ubijenih dece, ena i staraca, pre svih, ali i svih drugih nevinih u najboljem i
votnom dobu koji su ubijeni, spaljeni u svojima kuama i crkvama samo zato
to su bili Srbi pravoslavci. Takvi zloini, koje je poinila ustaka Nezavina Dr
ava Hrvatska, nisu zabeleeni ni u svetu. ak su se i nemaki a posebno italijanski oficiri zgraavali nad ustakim zloinima koje su poinili pripadnici
hrvatskog i muslimanskog naroda. Koliko je o tome pisano, da li je namerno
ili nenamerno mnogo toga preutano u vreme socijalizma, ko je za to kriv, mo
da u ovom trenutku i nije bitno. Vano je da istinu na videlo, makar i posle
70 godina, u svojoj knjizi saoptava svedok dogaaja, iznosi ono to je video,
saznao od rtava i godinama zapisivao. I sam autor je, mogue, bio u dilemi,
moda zbog svoje vojnike karijere, da li i kada da napie knjigu u kojoj e poimenice progovoriti o hiljadama rtava, pogromu pre svih nad Srbima, ali i
imenima bestijalnih ustakih ubica.
Danas, naalost, nema ko da slua i ita prie o zloinima u Cazinskoj kra
jini osim Bonjaka i nekih istoriara, jer je preostali srpski ivalj posle Dru
gog svetskog rata, kolonizacijom posle 1945. godine i kasnije drugim
politikim i ekonomskim merama i ratnim sukobima (1991-1995) sveden na
bezznaajan procenat: u optinama Biha i Bosanska Krupa na tri odsto, a u
optinama Cazin, Velika Kladua i Buim na manje od jednog procenta No,
to su opet druge teme i za neka nova istraivnja i nove knjige.
U Drugom svetskom ratu sva srpska sela izmeu Une i granice sa dana
njom Hrvatskom su spaljena, srpski narod je etri i po godine bio po zbegovima u Kapeli, Grmeu, Pljeevici, Lici i drugim mestima Korduna, Like,
Banije i Bosanske krajine. O zloinima ustaa govorili su svedoci koji jo ima
ju potomke negde po Vojvodini ili irom sveta. Moda e neka od ovih knji
ga biti dostupna i direktnim potomcima rtava, ali i roacima onih iji su ivoti
prekinuti ustakim noem ili srbosekom.
Kao to je na Kordunu narod ispevao Na Kordunu grob do groba takva
ista pesma mogla se ispevati i u Krajini. U tri sreza: Biha, Cazin i Krupa ubi
jeno je 20.693 Srbina. Povrina ovih optina bila je oko 2.154 kilometra kva
dratna2 tako daje na svakom kvatratnom kilometru oko 10 srpskih grobova.
Ako se srpskim rtvama dodaju i muslimnske rtve onda je broj grobova po
kvadratnom kilometru u Cazinske krajine i vei.

Etnika karata stanovnitva Bosne i hercegovine 2006. godine po optinama .


Podaci za povrinu su uzeti iz pregleda optina po popisu stanovnitva BiH 1991. godine, (Narod
nosni sasatv po naseljima za optine Cazin, Biha, Bosanska Krupa i Velika Kladua) .Podaci za rtve ra
ta preuzeti su iz materijala sa okruglog stola Garevice 1941. Tema rtve rata 1941-1945.u NDH na
podruju Velike upe Krbava i Psat prema popisu rtava rata izl964. godine i do sada izvrenoj reviziji
popisa. Izlaganje direktora Muzeja genocida u Beogradu dr Jovana Marjanovia u maju 2010. godine .
2

Pored rtava rata, ima jo injenica koje se ne smeju zaboraviti. Zato emo,
istine radi i da bi narataji saznavali istinu o svom kraju, Bonjaci pre svih i najpre oni iji su dedovi i oevi ubijani po brdima i jarugama, kuama i crkvama
Cazinske krajine, navesti nekoliko podataka o srpskom ali i ostalom stanov
nitvu Cazinske krajine. Po turskom proraunu i procenama iz 1865. godine
u BiH je bilo 593.548 ili 46,60 odsto pravoslavnih, 419.628 ili 32,60 odsto mu
slimana, 257.920 ili 20,17 odsto katolika i ostalih 7.754 ili 0,63 odsto .3
Po tim procenama u Cazinskoj krajini (delu Bihakog sandaka - Biha,
Cazin i Krupa) bilo je 18.577 ili 51,46 odsto pravosalvnih, 4.626 ili 12,81 od
sto katolika i 12.890 ili 35,71 odsto muslimana 4. U to vreme u Bihakom san
daku bilo je 50 odsto pravosalvnih, 10 odsto katolika i 40 odsto muslimana
.Tako je bilo u tursko vreme. Srpsko stanovnitvo je u BiH sve do 1971. go
dine inilo relativnu veinu u odnosu na ostala dva naroda (Muslimane i Hrvte). Po popisu stanovnitva u Bosni i Hercegovini 1961. godine Srbi su bili
veinski narod sa 42,89 odsto, Muslimani (danas Bonjaci) 25,69 odsto, Hrva
ti 21,7 odsto i Jugosloveni 8.42 odsto ,5
U periodu od 1961. do 1971. relatvinu veina u odnosu na ostale narode u
BiH preuzima muslimanski narod. Tako je prvi put posle sto godina i po po
pisu 1971. relativnu veinu u odnosu na ostala dva naroda imao muslimanski
narod: (Muslimani 39,57 odsto, Srbi 37,19 odsto, Hrvati 20,62 odsto i Jugo
sloveni 1,17).6 U vreme SFRJ demografska slika se izmenila, srpki narod je
posle genocida od 1941. do 1945. i etnikog ienja pedeset godina kasnije
nestao iz Cazinske krajine.
O
vremenu najveih zloina nad srspskim narodom u Cazinskoj krajini
svedoi i Miljkovieva knjiga. U njoj je opisao deo stradanja obinih ljudi i za
tiranje celih familija u gotovo svim naseljima Cazinske krajine, od Une do Ko
rane. U opisima zloina na Garavecima, iz dela Duana Miljkovia sazanli smo
ko su bili glavni zloinci, kojem narodu su pripadali i nain na koji su vrena
zverstva. Na stratitu u Garevicama ubijeno je oko 12.000 Srba i antifaista iz
bihakog sreza i sela Like, Korduna i Cazinske krajine.
Po poslednjem popisu pred Drugi svetski rat, u srezu Biha 1931.bilo je
39.295 stanovnika od ega pravoslavnih 17.169 ili 43,69 odsto, katolika 7.997
ili 20,35 odsto, muslimana 13.959 ili 35,52 odsto, evangelista pet, ostalih hriana 15, druge konfesije ili nepoznato 150. U srezu je bilo 6.493 kue i 6.958
domainstava. Srez Biha je 1931. imao osam optina i nijedna nije bila isto
nacionalana. Veinsko stanovnitvo u tri optine bilo je muslimansko, u tri
pravoslavno i u dve katoliko.
U srezu Cazin 1931. bilo je 47.283 stanovnika - od toga pravoslavnih 11.072
ili 23,41 odsto, katolika 895 ili 1,89 odsto, muslimana 35.313 ili 74,68 odsto,
ostalih tri. Kua je bilo 8.237 i domainstava 8.183. Kotar Cazin imao je 1931.
3 Srpska akademija nauka, posebno izdanje, Odeljenje drutvenih nauka, nova serija, knjiga 12, Na
una knjiga, Beograd, 1955, autor ore Pejanovi, urednik akademik Jovan Radonji, tabela broj 2.
4 Isti izvor.
5 Popis stanovnitva u BiH 1961. ( tabelarni pregled strukture stanovnitva) .
6 Popis astnovnitva u BiH 1971. (tabelarni pregled stanovnitva).

sedam optina i u svim optinama muslimansko stanovnitvo je bilo u veini.U


cazinskom srezu ustae su izvrile do tada nezabeleena zverstva nad srpskim
narodom. Pokolji su neprekidno trajali tokom 1941. i 1942. sve do osloboe
nja Bihaa 1942. godine, kada i veinski muslimanski narod poinje da uvia
propast NDH i pobedu snaga NOR-a.O tim prelomnim trenucima govore i
neki delovi knjige u kojima se opisuju stradanja srpskog naroda u Cazinskoj
krajini od poetka pa do kraja rata.
U srezu Bosanska Krupa 1931. bilo je 46.948 stanovnika: pravoslavnih
31.502 ili 67,09 odsto, katolika 347 ili 0,07 odsto, muslimana 15.089 ili 32,13
odsto, ostalih 10 . U srezu je bilo 6.998 kua i 7.045 domainstava.U kotaru
Bosanska Krupa bilo je pet optina. Samo je jedna optina bila sa veinskim
muslimanskim stanovnitvom, dok su ostale etri optine bile sa pravoslav
nom veinom.
Kao primer stradanja i dodvoravanja Paveliu dela muslimana u Cazinskoj
krajini, Miljkovi je prezentovao i sadraaj pisma podrke i uesnike delega
cije koju su predvodili Muslimani iz Cazinske krajine. O doprinosu dela mu
slimanskog stanovnitva NDH i pogromu nad srpskim narodm naveden je i
podatak da je potpredsednik ustake vlade bio Musliman, o emu se govori u
ovom faktografsko-dokumentarnom delu.
Pre devedeset godina, po podacima Srpske pravoslavne crkve, u Bihakom
protoprezviteratu (kotari Biha, Cazin i Bosanska Krupa) bila je 21 pravo
slavna parohija u kojima je ivelo 59.226 pravoslavnih vernika. Sedamnaest
godina kasnije, u vreme ustake drave NDH, sve crkve (osim u Vrelu ) su spa
ljene a mnoge su bile i grobnice srpskog naroda, o emu govore i svedoci. Cr
kve izmeu Une i Korane su potpuno unitene, dok je crkva u Velikoj Kladui
bila mesto ubijanja srpskog naroda, pre nego to su rtve zatrpavane u veliki
kanal na Mehinom stanju. Ista sudbina bila je i crkava na Suvoj mei, Sadilovke na Kordunu, Glini i Kolariu. Crkvu u Velikoj Kladui u ratu od 1992.
do 1995. uvao je Atif Dudakovi i nije sruena . Motivi su nepoznati, pose
bno kad se zna da su ostale crkve u toku zavrne muslimanske ofanzive etni
kog ienja srpskog naroda u zapadnoj Bosni, sve unitene i svetenstvo
zajedno sa srpskim ivljem proterano iz svojih malobrojnih parohija i Eparhi
je.
Da Paveli nije naao podrku u delu muslimanskog rukovodstva ne bi sa
malobrojnim hrvatskim ustaama u Cazinskoj krajini mogao da izvri tolike
pokolje. Na to ga je upozoravao i Hitler govorei da mu je potrebno 50 godi
na da bi unitio Srbe u NDH. I stavrno - posle 50 godina Cazinska krajina je
ostala bez Srba.
Pregled zloina u Cazinskoj krajini, po godinama i mestima stradanja, opi
sana su u knjizi i stratiata prikazana na topografskoj karti. Zloini istono od
Une u Miljkovievim tekstovima nisu opisani, ali su prezentovani u pregledu
rtava u Velikoj upi Krbava i Psat, pri emu su korieni podaci pohranjeni
u Muzeju rtava genocida u Beogradu.
Autor ukazuje i na znaaj Bihake operacije 1942. za dalji razvoj ustanka
u Cazinskoj krajini, te uticaju Bihake republike na muslimansko stanov
nitvo. Bilo je to kasno za hiljade ubijenih Srba. Srpski narod vie nije ni bio

u Cazinskoj krajini ve po zbegovima istono od Une i Korduna, Banije i Li


ke. Slobodna teritorija i sloboda trajale su od osloboenja Bihaa i Cazinske
krajine u novembru 1942 godine pa do poetka etvrete neprijateljske ofanzive u januaru 1943.
U vreme etvrte neprijateljske ofanzive i Huka Miljkovi je preao na stra
nu ustaa i Nemaca. O kakvoj se linosti radi - o kojoj su Muslimani pesme pevali - najbolje svedoi ukrija Bjedi u svojim seanjima. Vidi se da se radi o
linosti koja je sklona verolomstvu i izdaji i dojueranjih drugova pa i komu
nista. Bilo bi dobro da itaoci obrate palju na taj deo teksta koji je Miljkovi
preneo u celini. Posle etvrte neprijateljske ofanzive gradovi kao to su Cazin,
Biha i Krupa su postali primer upornosti ustake odbrane. Osim kratoktrajnih perioda u kojima su bila oslobaana, ova mesta su osloboena tek u zavr
nim operacijama za osloboenje Jugoslavije 1945.jgodine.
U knjizi su navedena imena 14.525 rtava rata. rtve rata i zloini poinje
ni istono od Une i u istonim delovima sreza Biha i Bosanska Krupa nisu na
vedene. Po podacima Muzeja rtava genocida u Beogradu, u Velikoj upi
Krbava i Psat (Bihaka upa) staradalo je 50.168 stanovnika. Samo je u tri sre
za - Biha, Cazin i Bosanska Krupa bilo 23.264 rtve od ega 20.693 Srbi.
Inae, pravoslavno i muslimansko stanovnitvo iz Cazinske krajine je vie
od 50 odsto poreklom iz Like. Iz Like je poreklom i oko 22,18 odsto katolikih
porodica. ta je bio uzrok tolike mrnje meu narodima a posebno prema sr
pskom narodu nad kojim je izvren genocid od 194. do 1945. godine od stra
ne Nezavisne Drave Hrvatske, a zatim nastavljeni zloini u ratu od 1991. do
1995. godine i zavreeno etnikim ienjem Cazinske i Bosanske krajine od
starne dravnih organa (vojske) Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske,
ostalo je jo uvek nerzjanjeno.
Ovo su samo neke informacije o ratnim zbivanjima u Cazinskoj krajini. i
taocima ostaje da se iz izjava svedoka i opisa dogaaja iz knjige upoznaju sa
stradanjima srpskog naroda u Cazinskoj krajini tokom Drugog svetskog rata
i, praktino, njegovom nestanku sa tih prostora. Mnogi e u spiskovima rta
va nai svoje pretke i svoja prezimena. Ostali podaci mogu biti povod da se
mnogi zainteresuju i pronau arhivska dokumenta i ponu da prouvaju istoriju Cazinske krajine i stradanja naroda u njoj od turskih vremena do danas.
Beograd, februar 2011.

Petar Trkulja

DA SE NE ZABORAVI
i vie godina radim na tome da se objavi istina o ustakim zlo
etrdeset
inima nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu na prostorima
Cazinske krajine. Sedamdesetih godina prolog veka bila je pokrenuta inici
jativa od Optinskog odbora SUBNOR-a Cazin da se istrae stradanja i saopti istina o tome, to sam smatrao za pravu stvar, verujui da e se kroz
monografiju Cazinska krajina u NOB-u i revoluciji prikazati ratna zbivanja
na tim prostorima.
Svi borci i na bilo koji nain uesnici i svedoci dogaaja u toku NOB-a po
zvani su da daju svoje priloge - pisane ili usmene izjave.
Borci su ozbiljno prihvatili tu obavezu, a ja sam do tada ve imao dosta po
dataka za moje selo i trudio se da prikupim i podatke koje do tada nisam imao.
To su radili i ostali uesnici NOR-a. Nastojali smo da priloimo to tanije i to
potpunije svedoenje kako bi eventualna monografija o cazinskom kraju bila
istinito i sveobuhvatno svedoanstvo i, pre svega, pouka za narataje da u naj
veim nesreama, kakve su svakako ratovi, treba biti i ostati ovek. U nareeno vreme uzimane su brojne izjave preivelih stradalnika mukaraca, ena i
dece koji su uspeli izbei smrt, ali su preiveli strane torture i poniavanja.
Prikupljana su imena ubijenih na razne naine, kao i to taniji i potpuniji po
daci o palim borcima, tako da je u relativno kratkom vremenu obezbeen sa
drajan materijal koji smo predali optinskom odboru SUBNOR-a u Cazinu.
Imenovan je bio i redakcioni odbor za monografiju Cazinska krajina u
NOB-u i revoluciji. Pregledavi materijal ovaj odbor je upoznao elne ljude
u optini Cazin, kao i pojedince u vrhu Bosne i Hercegovine i Jugoslavije koji
su, pre svih, bili protiv sveobuhvatnog objavljivanja podataka o masovnim po
koljima i do tada nevienim zloinima. Po miljenju tadanjih rukovodilaca ta
kvu publikaciju trebalo je izbei. Tada je traeno da se o zloinima govori kroz
cifre, uopteno i apersonalno, i to tako da se brojke umanje a poinioci zlodela prikau kao pojedinci, ustae i ustake i okupatorske sluge.
Po gleditima tadanjih rukovodilaca u dravi, bilo je tetno prikazati kako je
u stvari bilo i kako su prikupljeni podaci potvrivali, poto bi to, po njima, mo
glo da naruiti krvavo stvoreno bratstvo i jedinstvo i da teti ugledu Cazinske
krajine steenom u oslobodilakom ratu i revoluciji. Bila su to najee milje
nja tada monih ljudi iz Cazina i uopte sa tih prostora. Podaci o poinjenim
zloinima i poznatim zloincima bili su minimizirani i skrivani su od ire jav
nosti. Na stranu visokih politikih dunosnika stavljali su se i borci neretko i Sr
bi, pa je takvo miljenje prihvaeno kao ispravno. Uprkos tekim optubama
stradalnika koji su u poslednji as uspeli pobei sa stratita. Oni su zahtevali suehja mnogim zloincima.
Preutkivanje istorijske istine, medjutim, nije samo karakteristika druge Ju
goslavije koju sada svi olako i bez dokaza pokuavaju da eree. To je na ovim
prostorima, tako rei, tradicija uslovljena prevagom politike nad pravnom dr
avom. Posle Prvog svetskog rata, primera radi, poznati prijatelj srpskog na-

roda i kriminolog svetskog glasa dr Aribald Rajs pripremio je dokaze i tubu


za oko 200 pripadnika austrougarske i bugarske vojske zbog strahovitih zloi
na na srpskim civilnim stanovnitvom. Naalost, do procesuiranja pred tada
njim meunarodnim sudom nije nikada dolo, jer se tome suprotstavio
Nikola Pai. Zbog toga se Rajs, izmeu ostalog, raziao za sva vremena sa Paiem, tada najmonijim politiarem Srbije. Navedeni primeri, ali i brojni dru
gi, pokazuju, otprilike, sledee: preutane istine o nekim dogaajima prate
budua vremena i narataje i svete se i to - viestruko.
Naravno da je i u nesuenoj knjizi o ratu i stradanju u Cazinskoj krajini, ko
ja je bila planirana pre nekoliko decenija, bilo mesta i za pozitivne doprinose na
roda ovog kraja odbrambenom ratu i revoluciji, kao to su vanost Bihake
republike, Prvog zasedanja AVNOJ-a, formiranje Osme krajike brigade, go
vor druga Tita u Cazinu i u Jasenicama, zatim, formiranje Cazinskog partizan
skog odreda u leto 1943. i muslimanskih brigada 1944, posle prelaska Huske
Miljkovia na stranu partizana. Dakle, mnogo toga je bilo za isticanje. Svakako
i injenica da je veliki broj Muslimana, posle stranih zloina nad srpskim sta
novnitvom u prve dve godine rata, stao rame uz rame sa svojim komijama Sr
bima u stroj borbe za slobodu. Ali, eto, do izdavanja knjige, iz gore pomenutih
razloga i u to vreme nije dolo, bez obzira na to to bi to za istoriju ovog dela
Bosne i Hercegovine bio znaajan dokumenat. Vei broj nas boraca povukli
smo (u to vreme) svoje priloge, a ja sam nastavio da prikupljam grau za knji
gu koja bi bila bar deli svedoanstva o tom ratnom vremenu, o dobrim i loim
postupanjima i zlodelima bez obzira na to kojoj ko naciji pripada.
Godine 2006. u knjizi Piloti sa Klenovca objavio sam poneto i o ratnim
dogaanjima u Cazinskoj krajini, ali sam bio i kritikovan, izmeu ostalog, i
zbog toga to nisam objavio i imena rtava ustakog terora. Pomenuta knjiga
imala je drugu svrhu: ona je prvenstveno hronika moje porodice i rodnog me
sta, odnosno u njoj su objavljena imena palih boraca i civilnih rtava iz sela Crnaja. U stvari, Piloti sa Klenovca, pored tematike kojom se bave, i karaktera
izdanja, nisu mogli obuhvatiti i spiskove imena na hiljade rtava ustakog te
rora. Otuda sam odluio da piem posebnu knjigu o stradanju srpskog stano
vnitva u Cazinskoj krajini sa eljom da se kae sasvim realno, koliko je
mogue, istina o Drugom svetskom ratu na tim prostorima, ali i o doprinosu
Srba, Muslimana i Hrvata borbi protiv faizma.
Istina, o tome je parcijalno pisano, verovatno i kao revolt na zatakavanje
istine od ondanje vlasti i pojedinaca, ali i zbog ogorenja povodom najnovi
jih ratnih dogaanja na ovim prostorima. Izdato je nekoliko hronika koje su
tretirale stradanja srpskog stanovnitva u pojedinim selima. Meutim, do sa
da nisu objavljeni kompletni spiskovi stradalih od ustakog terora, pa sam se
odluio na pisanje ove knjige kako bih bar delom ispravio nepravdu i veliki
greh prema nevinim rtvama.
Prouavanje postojee literature i ranijia lina saznanja, kao i izjave brojnih
svedoka traginih ratnih zbivanja, naroito u 1941. i 1942. godini, omoguili
su mi da koliko-toliko doprinesem rasvetljavanju istine o surovim dogaanji
ma i da ova knjiga, koliko je to vie mogue, bude opomena da se takve stra
hote vie nikada nikome ne dogode, a pogotovo trima bliskim narodima na

10

ovim prostorima. Takoe, u toku istraivanja otkrio sam niz slabosti u popisu
rtava rata 1964. Popis je u nekim mestima bio nepotpun a neka mesta nisu ni
obuhvaena, a i tamo gde jesu - vani podaci su esto izostavljani, nepotpuni
ili neodreeni.
Na spiskovima rtava ustako-faistikog terora je vie od 11000 na zverski
nain pobijenih, najvie dece i ena. U knjizi su i izjave desetine muenika ko
ji su uspeli izbei smrt i vratiti se da svedoe o zverstvima poinjenim nad ne
vinim meu kojima su i deca u naruju majki ili jo neroena. O izvrenim
masakrima, bez mnogo ustezanja, govorili su i sami zloinci prilikom saslua
nja na suenju, mada je, po miljenu rtava, mnogo vie onih koji su izbegli su
oavanje sa zakonom i pravdom.
Svakako da nije mogue u jednoj knjizi obuhvatiti sve teme koje bi trebalo.
Zato sam odluio da ova hronika sadri samo nekoliko osnovnih i, po mome mi
ljenu, najvanijih tema: poinjeni zloini nad srpskim narodom u Cazinskoj kra
jini i sve to ima neposredne veze sa ustako-faistikim terorom nad Srbima.
Posebno mije vano da objavim to potpunije spiskove rtava, stradalih ci
vila. Poznato mi je da su od faista stradali i drugi narodi. Meutim, nemam
potrebnih podataka - od koga, kako i kada su stradali, pa to preputam nekome drugom ko raspolae sa odgovarjuim saznanjima - da objavi imena onih
rtava koje se nisu nale izmeu korica ove knjige.
Sva ostalo o emu imam odreena saznanja zabeleio sam bez ulaenja u i
ru analizu i opise dogaaja poto se o svemu, osim stradanja srpskog naroda
na ovim prostorima, i ranije dosta pisalo. U najkraem sam u knjizi zabeleio
poneto o pobuni naroda protiv ustakog terora, o dizanju ustanka koji je u po
etku bio slabo organizovan i vrlo zavistan i povezan sa ustankom u Bosanskoj
krajini, Podgrmeu, Lici, Kordunu i Baniji. Na tim prostorima ustanak je ra
nije i organizovanije poeo i bio bolje voen.
Bolje organizovan i uspeno voen otpor ustaama i okupatoru na prostoru
Cazinske krajine poeo je krajem 1942. A to znai - posle oslobaanja Bihaa
i cele Cazinske krajine, emu je naroito doprineo tromeseni boravak ruko
vodilaca NOB na ovim prostorima, uspostavljanje narodne vlasti (NOO) i vrlo
aktivan rad lanova KPJ, SKOJ-a i AFZ-a. Takva aktivnost znatno je pozitivno
delovala i na ovdanji muslimanski ivalj koji je bio zaveden od ustakih vla
sti. Razni skupovi i brojni mitinzi su bili prilika gde su aktivisti narodu obja
njavali ciljeve narodnooslobodilakog pokreta, potrebu okupljanja naroda u
jedinstveni front za borbu protiv okupatora i njegovih slugu - ustaa i etnika.
Krajem decembra 1942. od Treeg bataljona Seste krajike brigade formi
rana je Osma krajika brigada. Bataljon Hamdije Omanovia postao je jezgro
za formiranje Osme krajike brigade. Novu brigadu popunjavali su borci sa
podruja Bosanske krajine. Uspostavljena je narodna vlast u srezu, optinama
i selima. Organizovane su masovne organizacije NOF, USAOJ, AF. Narod je
osetio pravu slobodu, naalost, ta sloboda je kratko trajala ,ali je ostavila du
bok trag u narodu na ovim prostorima.
Krajem januara 1943. godine okupator i ustae krenule su u veliku ofanzivu na slobodnu teritoriju i jaim snagama potisli NOV sa ovog prostora. Ta
ko je kratko vreme zaustavljen razvoj NOP-a na ovim prostorima.

11

Januar - april 1943. godine bio je ponovo vrlo teak za Srbe, ali su i Musli
mani bili pod udarom ustaa i okupatora zbog saradnje sa partizanima.
Povratkom Osme krajike brigade na prostor Cazinske krajine u aprilu
1943. godine i formiranje Cazinskog partizanskog odreda u leto iste godine, a
naroito prelaskom muslimanske milicije Huske Miljkovia pod komandu e
tvrtog korpusa ponovo je snano oivala podrka NOP-u. Formirane su nove
borbene jedinice, Unska operativna grupa, 1. 2. i 3. muslimanska brigada, a
narod se masovno ukljuio u NOP dajui sve od sebe za pobedu nad fai
zmom.
Na kraju, eleo sam da mlae i budue generacije saznaju neto vie o rat
nim deavanjima u drugom svetskom ratu na prostorima Cazinske krajine,
kako nam se skrivene istine i politika istorija ne bi surovo ponavljale i na
novo svetile.
Duan Miljkovi

12

OSNOVA ZA ISTORIOGRAFSKE ANALIZE

njiga D.Miljkovia ima svojstva istorijske hronike i vredan je prilog


K
potpunijem saznavanju nae prolosti na prostorima Cazinske krajine
tokom Drugog svetskog rata. Pitanje koje razmatra sloeno je i politiki i istorijski, jer se odnosi na vreme Drugog svetskog rata i njegove kontroverzne per
cepcije u jednoj izrazito pluralnoj nacionalnoj i verskoj sredini (srpskoj,
muslimanskoj i hrvatskoj) kakva je tada bila Cazinska krajina. Otuda i poku
aji da se istrae problemi stradanja stanovnitva na ovim prostorima, i pored
svih politikih ogranienja, objektivno ni struno nisu bili jednostavni. Autor
je upravo to uinio i sam svestan sloenosti pitanja, nedostataka relevantnih
istorijskih izvora, ali i politikih okolnosti u kojima je ono, posle razbijanja jugoslovenske drave, izgubilo optiju (jugoslovensku ) teinu i znaaj.
I
pored tih okolnosti Miljkovi je uspeo da prikupi vane podatke o strada
nju srpskog stanovnitva i da ih hronoloki i sistematino uoblii u posebnu
knjigu, koja e sigurno biti osnova za dublje naune - istoriografske analize.
Uinio je to i u trenutku kada o ovoj temi ne postoje nikakvi radovi niti je na
ovakav nain istraivana.
Koncepcija rada primerena je karakteru teme i njenom naslovu. Knjiga je
podeljena u dva dela. U prvom delu Tragedija srpskog stanovnitva pod vla
u NDH dokumentovano se razmatraju poeci konstituisanja ustake vlasti
i pripreme za represiju i obraun sa srpskim narodom na prostoru Cazinske
krajine, ali i reakcije drugih naroda. Ocenjuje da su reakcije muslimanskog
stanovnitva u poetku bile manje arogantne prema srpskom stanovnitvu, ali
e i muslimanski ivalj uveliko prihvatiti saradnju i ui u ustaki sistem vlasti
i vojne organizacije.
Ustake zloine prema srpskom narodu razmatra veoma konkretno i siste
matino od prvih najava i pretnji, pritisaka da prihvati katolianstvo i mohamedanstvo, do zatvaranja, ubijanja i masovnih stratita i dr. Posebnu, a
istovremeno i istoriografsku vrednost knjige ine spiskovi stradalih - ubije
nih iz svih mesta Cazinske krajine, kao jedinstvene dokumentarne osnove za
ocene o zloinakom karakteru ustake vlasti i reima.
U prezentaciji ustakih zloina, Miljkovi se oslonio i na brojna seanja preivelih ili oevidaca, ija su svedoenja doprinela dubljoj spoznaji i vremena i
svireposti ustakog pokreta i njegovih metoda. Paljivi italac e lako uoiti
kako su ova seanja uglavnom faktografska i liena emocionalnih remini
scencija, to im je dalo i veu objektivnost.
Ve i naslovi pojedinih poglavlja u prvom delu knjige govore o njenoj struk
turi i irini pristupa: na hiljade ubijenih, lokalna muilita, Garavica, reke i po
toci krvi, masovna pogubljenja u Bosankoj Krupi i okolini, ustae, spontani
otpor ustakom teroru i pripreme za ustanak, povratak srpskih izbeglica na
razorena ognjita, zastoj u ubijanju prekinuo hoda Beir Bori, masakr srp
skog stanovnitva na Suvoj mei, tragini avgust u Memia Brdu i u Podgra-

13

dini, krvlju natopljena sela Pitaline, Perna, Podgomile, zloini u selima Stije
na, Mutnik, Marin Most, Rujnica, Krndija, Bugar, Bukovica, Traka Ratela,
Kordunski Ljeskovac, uloga Talijana u slabljenju i razbijanju NOP-a, formira
nje ustanikih gerilskih odreda - jedinica, Bojanska eta i neke njene brorbene aktivnosti, neuspeh Druge ete Treeg bataljona u turliu, napadi na
slobodnu teritoriju junog Korduna, reorganizacija u drugom Kordunakom
partizanskom odredu, samilost i humanost u vreme stranih zloina i prvi ula
zak partizana u Cazin.
Ovi naslovi u potpunosti odgovaraju nameri autora da se doe do potpu
nije predstave o dogaajima na sloenom politikom, nacionalnom i verskom
prostoru Cazinske krajine. To je uslovilo da se u svojim zapaanjima distan
cira od iskljuivih formulacija i kvalifikacija - da uinjene zloine ne poistoveti sa narodima u celini. Potvrdilo se to i u iznoenju podataka o ponaanju
i nekih uglednih muslimanskih porodica i ljudi u osudi zloina nad srpskim
narodom - Nurija Pozderac i dr.
Jo vie se to potvrdilo u informacijama o razvitku otpora ustakom pokre
tu, koji je u poetku imao spontani i egzistencijalni karakter i zato uveliko neuspean, ali ne i jednonacionalan. U tom smislu dublje istorijske analize
utvrdile bi sigurno da motivi otpora nisu bili samo egzistencijalnog ve i ireg,
antifaistikog karaktera do koga e na ovim prostorima doi posle bihake
operacije i Prvog zasedanja AVNOJ-a.
Drugi deo knjige upravo se vie bavi razvojem antifaistikog pokreta, ko
ji sada dobija i iru nacionalnu i politiku osnovu. Ovaj deo teksta baziran je
na relevantnoj literaturi i probranim seanjima i uverljivo pokazuje nove razmere pokreta koji ide od formiranja Osme krajike brigade, prvih organa vla
sti - narodnooslobodilakih odbora, njihove politike i kulturne aktivnosti i dr.
Knjiga sadri i brojne fotografije o najvanijim akterima istorijskih doga
aja u Cazinskoj krajini, ali i kratke istorijske portrete najistaknutijih organi
zatora NOP-a, komandanata partizanskih jedinica i boraca. Ovi portreti
upravo i pokazuju nacionalnu i politiku irinu vodstva NOP-a u Cazinskoj
krajini u kojem su i Srbi i Muslimani i Hrvati intelektualci, radnici i seljaci.
Uzimajui u obzir da je re o prvom pokuaju potpunijeg osvetljavanja pi
tanja stradanja stanovnitva u Cazinskoj krajini i dokumentovanoj zasnova
nosti knjige i ozbiljnosti pristupa ovom sloenom istorijskom problemu,
smatram da postoje sve vane pretpostavke da se knjiga publikuje. Iz tih raz
loga i preporuujem njeno objavljivanje.
Novi Sad, 7. juli 2011.

14

Prof. dr Ranko Konar

PRVI DEO
Tragedija srpskog stanovnitva
pod vlau NDH (1941-1942)
o potpisivanju Trojnog pakta sa Nemakom i Italijom, kao i
Saznanje
vojni pu 27. marta 1941. u Beogradu, u selima Cazinske krajine izaz
vali su ne malo uznemirenje. Vesti su pristizale sa zakanjenjem pa su pone
kad jedna drugu potirale. S druge strane, dolazak mladog kralja Petra na vlast
obradovao je Srbe, a verovaio se da e nova vlada s generalom Duanom Simoviem na elu zavesti red, i da e zemlja, ukoliko bude napadnuta, biti uspeno branjena. Verovao je narod, takodje, da e nai stari saveznici, Engleska i
Amerika, pomoi u odbrani od faistike Nemake i Italije.
Pojedinci u srpskim selima, bolje obaveteni, znali su o do tada postignu
tim uspesima Nemaca koji su ve uveliko pregazili veliki broj zemalja Evrope.
Krajem marta i poetkom aprila stizali su pozivi mlaim vojnim obveznicima
da se jave u svoje ratne jedinice, to je posebno zabrinulo narod. Osealo se da
stvarno preti rat, a takva strepnja se ubrzo i obistinila.
estog aprila 1941. godine Nemci su bombardovali Beograd i rat je poeo.
Nemaka i Italija, dakle, bez objave rata udarile su na Jugoslaviju. U Bihau i
okolini vidjeni su avioni koji su nadletali i bombardovali vojne objekte i cen
tre za mobilizaciju. Tih prvih ratnih dana stizale su retke esto protivrene ve
sti i to uvek sa zakanjenjem. Ljudi su bili zbunjeni esto protivurenim
vestima - as loim, as ohrabrujuim. Vrlo slaba obavetenost stanovnitva,
a i retki radio-aparati, kao jedini kakav-takav prozor u svet, bili su ubrzo od
uzeti. Ljudi su se esto iz Bihaa, Cazina, Bosanske Krupe i Kladue vraali
uplaeni. Bilo je vesti i da je rat zavren, te da je naa vojska kapitulirala. Usko
ro, posle tih zlokobnih vesti o porazu na bojnom polju, proulo se i da su kralj
Petar i Vlada generala Simovia pobegli iz zemlje u inostranstvo. Neki to nisu
prihvatili kao tano, meutim, dan-dva potom tanost su potvrdili neto rani
je mobilisani vojnici koji su uspeli da izbegnu zarobljavanje i vrate se kuama.
A neki, opet, ak nisu ni metak ispalili na neprijatelja, dok su se pojedinci vra
ali sa kompletnom ratnom opremom, poto je vojni garnizon i centar za mo
bilizaciju u Bihau bio rasputen. Takvi vojnici su neretko delove vojne opreme
i oruje prodavali za sitne pare, a uniforme menjali za bilo kakvo civilno odelo kako bi izbegli zarobljavanje. Takve prilike, naroito da dodju do oruja, is
koristili su promuurniji i hrabriji da se naoruaju. Naalost, vie je bilo onih
koji su na poziv ustakih vlasti predali oruje.
Krajem aprila kroz sela Cazinske krajine prolazile su grupe vojnika, prete
no oficiri i podoficiri, Srbi koji su izbegli zarobljavanje i napustili jedinice ko
je su ustaama ili Nemcima predavali komandanti i komandiri. Ovi mladi ljudi
bili su poreklom Srbi iz Srbije i Bosne i nameravali su da se probiju u Srbiju,
ubeeni da e tamo uspeno organizovati otpor okupatoru i domaim izdaj

15

nicima. Ovi hrabri mladi oficiri, vatreno govorei o nastavku rata, bodrili su
prisutne seljake, govorili su im da rat nije zavren, te da e kralj i vlada od sa
veznika, Engleza i Amerikanaca, dobiti pomo za unitenje i proterivanje oku
patora i njegovih slugu - ustaa. Sluajui te nadahnute govore, ver ovaio se da
e uskoro okupator biti proteran i da e se ponovo vratiti sloboda.
Ali, ubrzo je bilo jasno da su to bile prie za malu decu, od organizovanog ot
pora tada nije bilo nita. A ti mladi oficiri, kako smo neto kasnije saznali, ve po
sle nekoliko dana bili su razoruani, neki su odvedeni u zarobljenitvo, a neke su
ustae likvidirale. Samo su najhrabriji i najsnalaljiviji stigli svojim kuama.
Uprkos svemu, krajem jula 1941. narod se pobunio protiv ustakog terora,
podigao se na ustanak pod rukovodstvom KPJ i krenuo u borbu protiv oku
patora i domaih izroda - ustaa i etnika.
Polovinom aprila 1941. narod srpskih sela Cazinske krajine, na razne nai
ne, saznao je o proglaenju Nezavisne drave Hrvatske, kao i to da Bosna pa i
Cazinska krajina potpadaju pod novoproglaenu ustaku dravnu tvorevinu.
Nezavisna drava Hrvatska proglaena je 10. aprila. Proglasio ju je pukovnik
bive austrijske armije ustaa Slavko Kvaternik. Dakle, pre kapitulacije Jugoslovenske vojske i Jugoslavije, na tlu te zemlje stvorena je i kvislinka drava,
budua grobnica srpskog naroda.
Odmah po tom saznanju naglo su se pogorali odnosi izmeu komija i do
tadanjih prijatelja i kumova. Hrvati su poeli otvoreno da prete Srbima govo
rei kako je prolo srpsko vreme, kako je proterana ciganska monarhija Karaorevia. im su Nemci stigli u Biha, Cazin, Krupu i Kladuu poelo je us
postavljanje ustake vlasti i sprovoenje novih zakona, naredbi i propisa, Mu
slimani nisu pokazivali naroito primetnu
aroganciju prema Srbima, iako su na prosto
rima Cazinske krajine bili mnogobrojniji i
jai. Ipak se u njihovim istupima videlo da
oni oekuju neka nova i vea prava u odno
su na srpsko stanovnitvo. Prie Hrvata o
stvaranju nove drave NDH, proglaene
pre kapitulacije Jugoslavije, ovde su ozvaniene 17. maja 1941. donoenjem Uredbe
o odbrani naroda i drave NDH. Ovom
uredbom otkrivene su namere da e se iz Hr
vatske i Bosne ukloniti Srbi, Jevreji i Ciga
ni. Svi oni a posebno Srbi stavljeni su van za
kona, to se ubrzo moglo uvideti iz drugih
uredbi, naredbi i proglasa kojima se regulie prevoenje iz jedne u drugu veroispovest.
Zatim, iz nadlenosti prekih sudova za ne
poudne, kao i iz raznih zabrana, kao to su
udaljavanja iz mesta boravka, zabrana rada
Slavko Kvaternik, bivi austrougarski oficir,
zamenik poglavnika Ante Pavelia. Desetog dana
Aprila 1941. proglasio je Nezavisnu Dravu Hrvatsku

16

srpskih kola i kulturno-umetnikih i sportskih drutava, a takoe i zabrana dr


anja i noenja oruja. Otputani su Srbi iz dravne slube: uitelji, andarmi,
slubenici...
Nakon govora Ante Pavelia, maja 1941. godine, bilo je jasno da i Musli
mani postaju priznati u novoj dravi. Paveli je tada, obraajui se Hrvatima
i Muslimanima, rekao: Ja sam posjekao stablo, a vi kreite grane. Ubrzo na
kon govora Ante Pavelia, govorili su i mnogi ustaki ideolozi, elnici i srbomrsci, kao to su Mile Budak, Milovan ani, Viktor Guti i drugi.
Viktor Guti, banjaluki stoernik, pretei Srbima (maj 1941) u svom go
voru je, izmeu ostalog, rekao: Na moje zadovoljstvo i u korist hrvatskog na
roda, sada ima da pristupim grandioznom djelu, ienju Hrvatske i Bosanske
krajine od nepoeljnih elemenata, (profesor dr Mio Stojanovi, Veliko umi
ranje, str. 21. i 22.)
Poelo je provoenje etnikog ienja Srba, Jevreja i Cigana po formuli 30
odsto proterati, 30 odsto prevesti u katolike i 30 odsto pobiti. Da bi takav plan
proveli bilo je potrebno pridobiti Muslimane za vrstog saveznika i imati po
drku Nemaca i Talijana. Uz pomo okupatora, Nemaca i Italijana, usposta
vljena je kvislinka vlast u gradovima: Banjaluka, Biha, Bosanska Krupa,
Cazin, Velika Kladua i u svim dotadanjim optinama. Za taj poduhvat tre
balo je privoleti narod da potuje novu vlast, bilo je potrebno nai saradnike i
pristalice koji e se boriti za ostvarenje planova i ideja ustakih ideologa izre
enih i napisanih u odlukama i naredbama ustakih vlasti. Iz javnih istupa, ob
javljenih uredbi i naredbi, jasno se videlo ta to treba uiniti sa Srbima,
Jevrejima i Ciganima, a na prostoru Cazinske krajine, pa i ire, postavljalo se
pitanje kako ukloniti Srbe.
Postavljeni elnici u pomenutim gradovima i optinama imali su svu podr
ku i pomo vrhovnih vlasti u Zagrebu i hrvatskih vlasti iz susednih mesta,
kao to su Gospi, Slunj, Karlovac, Glina itd. Ova mesta su znatno ranije ste
kla izvesna iskustva u satiranju Srba koja su bila
neophodna ustaama u Bosanskoj krajini.
Tokom aprila, maja i juna 1941. godine vreni
su intenzivni pregovori sa muslimanskim lideri
ma, traena je njihova podrka za sprovoenje us
takih planova u delo koji su na Kordunu, Baniji
i Lici uveliko bili ostvareni. Tamo je ve u aprilu i
maju naveliko satirano srpsko stanovnitvo.
Na poetku pregovora sa muslimanskim lide
rima ustae nisu nailazile na saglasnost i prihvatanje ustakih planova, od pojedinih musliman
skih prvaka su odbijeni a neki su se premiljali, ali
su uz velika obeanja i pretnje, ipak, pristajali da
sarauju. Naalost, vrlo brzo su se nali i oni srbomrsci koji su sa oduevljenjem prihvatili saradnju u ustakom zloinakom poduhvatu. Jedan
Viktor Guti, ustaki stoernik za Bosansku krajinu,
jedan od najveih krvnika i ratnih zloinaca

17

Hoda Aganovi u poseti Anti Paveliu

od takvih bio je uitelj iz Bosanske Krupe Husejin Muranovi koji se prihvatio dunosti logor
nika i ustakog poverenika, i poeo aktivnu
propagandu kako treba Srbe unititi. Ubrzo
Osman Kulenovi,
potom hoda Smajil Mujaki predvodio je delepotpresednik vlade NDH
gaciju kod Ante Pavelia u ime Muslimana Bodo novembra 1941. godine
sanske Krupe i okoline.
Pojavili su se i politiar i advokat Osman Ku
lenovi , Hasan Miljkovi, Kadija Mujki, Dafer Kulenovi a Muranovi je pri
kupio hiljadu i petsto potpisa Muslimana iz Bosanske Krupe i okolnih sela i pre
ko hoda (kao podrku) sa delegacijom, uz pozdrave, preneo Anti Paveliu.
Velika smetnja i usporavanje u sprovoenju zloinakih ustakih planova
bili su prvenstveno Nurja Pozderac, bivi posla
nik u Skuptini Kraljevine Jugoslavije, Abdulah
Ibrahimpaic, Sulejman Topi, Mahmut Zuli,
Mustafa Dizdarevi, Idriz Muratovi, Muhamed
Bajri Odinac, Munib Muranovi i mnogi dru
gi Muslimani antifaisti i protivnici ustake po
litike, kao to su, uz ostale, Osman Karabegovi,
Skender Kulenovi, Hamdija Omanovi, Huka
Miljkovi, Avdo uk, Rahmija Kadini, braa
Terzi, Ale Gali, Remzija Hercegovac, Meo
Ibrahimovi, Esad Redi, Meho Hadibegi ,
Esad Midi , Izudin auevi, emso Tabakovi, Ahmet ehovi, Mahmut Ibrahimpai,
Hajro Kapetanovi, Ferid Dedi, Mujo Deli, Sabit Dauevi, Muharem Bajri, Zaim Dizdarovi, efket Maglaji, Idriz ejvan, Mustafa Diz
darevi, Mahmut Zuli i drugi antifaisti, protivDafer Kulenovi, potpresednik vlade NDH
od novembra 1941. do kraja rata

18

Nurija Pozderac, poslanik u Skuptini


Kraljevine Jugoslavije, potpredsednik Izvrnog odbora
AVNOJ-a, legenda Cazinske krajine u vreme NOR-a

nici ustake politike koja je od poetka bila jasno


usmerena na fiziko i duhovno istrebljenje Srba,
Jevreja i Roma.
Pomenuti i mnogi drugi Muslimani pruili su
otpor ustakoj politici, spremni da se bore pro
tiv okupatora i njegovih pomagaa ustaa i et
nika. Bez obzira na otpor mnogih pojedinaca iz
redova muslimanskog naroda - upornost, agre
sivnost, lai, propaganda, oigledne pretnje i ve
lika obeanja sirotinji da imaju ansu da slobo-

19

dno uzmu sve to im treba od Srba, Banjaluki stoernik i ustaki ideolog, a veliki srbomrzac dr Vik
tor Guti govorio je: Unitimo sve Srbe, koljimo
ih, ubijmo ih, proterujmo ih. Ako je kome potre
bna krava, konj ili vo, ima svega u Srba, uzmite,
ne bojte se.
Vrhovni elnici NDH inili su sve da prido
biju taj nepismeni siromani narod. Podilazili su
Muslimanima govorei da su oni znaajna sna
ga koja treba da pomogne u stvaranju i uvre
nju vlasti u mladoj NDH. Ove tvrdnje su bile
sasvim osnovane, jer ustaka vlast sa proklamovanom politikom i namerama bez podrke Mu
slimana u Bosni nije imala nikakve anse da se
odri i sprovede u delo svoje planove o ienju
NDH od Srba i Jevreja - posebno Srba. S toga su
Ante Paveli, poglavnik NDH,
isticali znaaj saradnje Muslimana na razne na
najvei krvnik srpskog naroda
ine,
u svim govorima i na mnogim mestima;
i ratni zloinac Drugog svetskog
rata koji je izbegao suenje slavili su i hvalili njihove aktivnosti i uspehe i
i zasluenu kaznu svakom prilikom govorili su da su Muslimani
cvee hrvatskog naroda, hrvatske glaveine pa
i sam Ante Paveli rado su nosili na glavi fes sa
slovom U.
Nudili su im znaajna mesta u vladi drave,
odmah su postavili Osmana Kulenovia za mi
nistra i potpredsednika vlade. Tako su Paveli i
hrvatske ustae, neto propagandom, raznim
obeanjima, ali i pretnjama, sa izvesnim zaka
njenjem u maju prve ratne godine uspostavili kakvu-takvu vlast. Nova ustaka vlast je od samog
poetka vrila progon i satiranje Srba, Jevreja i
Roma. U poetku su ovde Muslimani imali izda
nu pomo svake vrste od ustaa iz Zagreba, Sa
rajeva, Banjaluke, Slunja, Gospia, Gline i drugih
hrvatskih gradova.Ve tada su imali odgovara
jua iskustva, jer su vie od dva meseca ranije po
eli sprovoditi u delo ranije donete planove o
Andrija Artukovi, ministar
ienju navedena tri naroda. Pridoli instrukto
unutranjih poslova u vladi
ri iz pomenutih gradova poeli su i na terenu Ca
NDH, i glavni organizator logora
smrti u Hrvatskoj
zinske krajine, i ire, da formiraju logore i sratita
i praktino vre obuku novih koljaa na ovim po
slovima. Naroito se isticao ministar unutranjih poslova Andrija Artukovi i
njegov pomonik Maks Luburi.
Na ovim prostorima vlast je najpre uspostavljena u Bihau, Bosanskoj Kru
pi, Cazinu i Velikoj Kladui. Neto ranije ustae su formirale vlast u Banjalu
ci, a zakleti srbomrzac i ustaa dr Viktor Guti postavljen je za stoernika.

20

Postao je glavni ideolog i planer za unitenje Sr


ba. Bio je snana inspiracija, podsticaj i podrka
muslimanskim ustaama u Cazinskoj krajini. U
Biha je neto kasnije stigao i Ljubomir Kvaternik, brat Slavka Kvaternika. Slavko je bio pukov
nik u austrijskoj vojsci, a brat mu Ljubomir
postavljen je za velikog upana, kako se govori
lo, velike upe Krbava i Psata.
Za njegove zamenike i kotarske predstojnike
imenovani su Jakov Dal, ustaki logornik, Petar
imi, andamrijski narednik, Stanko Vidovi,
domobranski satnik, Blagomir Veber i drugi. U
tab upana ukljueni su i neposredni organiza
tori, upanovi poverljivi ljudii, likvidatori Srba:
Enver Kapetanovi, ustaki porunik, Ivica Devi zvani Pivac, Mirko Golubovi, Stipe Madar,
Ljubomir Kvaternik, veliki upan
Dervi Salihodi, David Pra, Nikola Ante Vivelike upe Krbava i Psat,
ckovi, Vlado Bokeli, Hasan Bajramovi... En
veliki krvnik srpskog naroda
ver Kapetanovi stizao je da kolje Srbe na elom
ovom prostoru.
U Bosanskoj Krupi za logornika i ustakog
poverenika imenovan je veliki srbomrzac Husejin Muratbegovi, a za pomonika predsednik
optine Muhamed Kadi. U Cazinu za logorni
ka i ustakog poverenika bio je postavljen Ale
Omanovi, a njegov pomonik i organizator li
kvidacije Srba bio je Himzo Hadi, ustaki po
runik iz Bosanske Krupe. U Velikoj Kladui
bile su ustae: Vladislav Gregac, Jozo uurovi,
Hasan Sarajli, Arif Muratovi... Hasan Miljkovi je organizovao krajiki odbor za podrku no
voj ustakoj NDH, a u optinama i veim selima
vlast su odravali komandiri andarmerijskih
postaja, u selima stareine sela. Polovinom apri
la ustaka propoganda ukljuila je ranije vrbo
Enver Kapetanovi, ustaki
vane muslimaske antisrpske politiare koji
porunik, verni sluga i poverljivi
podravaju ustaku politiku. Tako Ivan Guti,
ovek upana Ljubomira
Kvaternika. Organizator
stoernik u Banjaluci, dolazi u Biha i dri va
i izvrilac masovnih pokolja
trene govore o potrebi progona i unitenja Srba
na elom prostoru upe
i Jevreja, u Cazinu govori Osman Kulenovi ko
ji ubzo postaje potpredsdnik vlade NDH.
Poznato je da su ve poetkom maja svi Srbi bili otputeni sa dunosti andarma, uitelja i iz svih dravnih slubi.
Za uspostavljanje lokalnih vlasti po optinama i selima izdata su mnoga
uputstva i naredbe, nareenja i proglasi sa ciljem okupljanja to veeg broja
mladih Muslimana u ustake i domobranske jedinice. U ustae se primaju do-

21

brovoljci i to oni koji su spremni za klanje Srba. alju ih u ustake centre na pri
premu, obuku i usvajanje tamo steenih iskustava, poto su u maju i junu 1941.
uveliko vreni pokolji na Kordunu, Lici i Baniji, pa su i sa ovih prostora prve
grupe Srba upuene u logore Gospi, Rab i Jadovno. Tamo su na zverski na
in bili mueni a zatim poubijani, esto i ivi bacani u jame bezdanice. Zada
tak regrutovanja ustaa u Cazinskoj krajini u poetku nije iao lako, meutim,
nakon govora Ante Pavelia, poglavnika, Viktora Gutia, banjalukog stoernika, kao i govora niza muslimanskih politiara srbomrzaca i proglasa velikog
upana Ljubomira Kvaternika u Bihau, pridobijanje muslimanskog ivlja bi
lo je mnogo uspenije.

Isticanje u govorima i davanjem velikih ovlaenja ustaama odziv se naglo


poveao. U ustae su se najpre javljali ranije poznati kriminalci i razbojnici,
lopovi i najgori ljudski olo. Paveliev zloinaki reim odobravao im je slobo

22

dnu pljaku srpske imovine, kao i mogunost da raspolau sa ljudskim ivo


tima, a najee sa ivotima ljudi koji su im doskora bili gospodari i hranioci.
U drugom talasu prilazili su im i oni koji u poetku nisu bili za takvu politiku
prema komijama i nekadanjim prijateljima Srbima, nisu bili za takav grub
postupak, ali videvi ta se deava, neki u strahu za sopstveni ivot jer su bili
pod pretnjama, a neki iz pohlepe za pljakom srpske imovine, prikljuuju se
ustaama i tako postaju zloinci. Oni Muslimani koji nisu prihvatili da priu
ustaama regrutovani su u domobransku vojsku. Kasnije su mnogi iz domo
brana prelazili u ustake sastave i inili strane zloine. Na ovaj ili onaj nain,
milom ili silom, do kraja 1941. godine veina Muslimana ukljuila se u usta
ke pokolje, unitenje Srba, pljaku i unitenje njihove imovine. Ponekad su se
ukljuivali i civili, ak i ene i odraslija deca; oni su sluili kao psi tragai za Sr
bima koji su se sklanjali ispred koljaa i njihovih pomagaa. Neto kasnije sa
ovih prostora regrutovani su mukarci za popunu okupatorskh jedinica kao to
je po zlu poznata je Handar divizija.
Okupacijom Jugoslavije od Nemake i Italije i stvaranjem NDH na terito
riji Hrvatske i Bosne i Hercegovine - uspostavljena je ustaka vlast i lokalna
vlast u Cazinskoj krajini. Kako je ranije reeno, ustaka vlast je bila u Bihau,
Bosanskoj Krupi, Cazinu i Velikoj Kladui, kao i u svim optinama i selima.
Poetkom maja 1941. godine ustae su sprovodile ranije donesene naredbe
centara ustake vlasti. Istina, u poetku nije bilo brojano mnogo ustaa, ali
oni pojedinci, uz brojne andarme, civilnu miliciju i Muslimane seljake, uglav
nom komije, uspeno su vrili razliita maltretiranja, pljakanja, kao i poje
dinana hapenja i poneko ubistvo. Najpre su traili naoruanje i vojnu
opremu, sumnjali su da nije izvrena naredba o predaji naoruanja. Veina
seljaka je izvrila zahtev postavljen ranije da se preda registrovano oruje i voj
na oprema. Svi koji su imali registrovano oruje odmah su ga predali kako bi
izbegli kazne. Oni koji su se vratili iz vojske odmah su vratili oruje i vojnu
opremu, a neki su zadrali oruje, naalost takvih je bio mali broj. Bilo je slu
ajeva da su pojedinci kupovali poneto, ali su esto bili potkazani od proda
vaa zbog ega su kupci bili maltretirani, a ponekad i ubijani prilikom
oduzimanja kupljenog oruja. Nakon grubih pretresa u potrazi za orujem i ra
di pljaki vrednih predmeta, Srbima su otimana i druga dobra - prehrambe
ne namirnice, kao to su ito, mast, meso, med, stoka...
O
pljakakim akcijama ustaa i andarma Srbi su bili esto obavetavani od
svojih komija Muslimana.
Srpski ivalj, verujui komijama, pokuavao je da skloni to vie dobara
na skrovita mesta u trapove, u umu... Sve je to bilo neuspeno. Dolaskom plja
kaa, mahom je sve bilo otkriveno, pokupljeno i odneseno. Ispostavilo se da
su komije pratile rad srpskih domaina za vreme sklanjanja dobara i o tome
obavetavale ustake pljakae, to im je olakalo da pokupe sve sakriveno.
Gruba maltretiranja prilikom oduzimanja oruja i pljake dobara, uz premla
ivanje; bilo je sve jasnije da nova ustaka vlast poinje istrebljenje Srbe sa ovih
prostora.
Sve do polovine jula u selima nije bilo brojnijih hapenja, izuzev nekoliko
sela oko Cazina gde su, na primer, u Vrelu, Osredku i Gradini pohapeni mu

23

karci od 16 do 60 godina. Drali su ih neko vreme u zatvoru u Cazinu, a on


da ih posle odeenog vremena pustili poto su primili katoliku ili islamsku veroispovest.
O
zatvaranju a zatim putanju iz zatvora u Cazinu pria Vico Majki iz Gra
dine kod Cazina.
Maja 1941. godine iz sela Vrela, Gradine i Osredka mukarci starosti od 16
do 60 godina bili su zatvoreni u Cazinu. Posle izvesnog vremena u zatvor je do
ao ustaki logornik Ale Omanovi i rekao: Brao Srbi, primiete musliman
sku ili katoliku vjeru, pa idite kui. Postavio je dva stola gde smo se upisivali.
Za jednim stolom sedeo je ustaa koji je upisivao Muslimane, a za drugim su
se upisivali oni koji prelaze u katolike. Mi iz Gradine i Osredka primili smo
islamsku veru, odmah smo dobili i novo ime. Ja, Vico, dobio sam ime Vahid,
Rajko je postao Ramo, Milan Muharem, itd. Dobili smo sredstva i puteni smo
kui i poseivali smo damiju u Slatini. Taj Ale Omanovi bio je u Cazinu naj
vei i glavni ustaa.
Ljudi iz Vrela primili su katoliku veroispovest. Vico Majki tvrdi da je
Trivo Smiljani, prvoborac, posle rata spreio da se strelja Ale Omanovi, jer
je spasio ova tri sela od pokolja i paljenja. Ova pria Vice Majkia je samo delimino tana, to e se kasnije videti iz dogaaja u ovim selima.
Slino govori o prevoenju u drugu veroispovest i Branko Vukainovi ko
ji tvrdi daje taj pokrtaj vren u avgustu 1941. godine. Evo ta kae: Avgusta
meseca 1941. godine ustae su u Vrelu, Gradini i Osredku pokupili ljude i sta
vili ih u zatvor u Cazinu. Nakon izvesnog boravka, u zatvor je uao Ale Oma
novi, ustaki komandant, sa Brankom Vojinoviem iz Osredka koji je ranije
preao u islamsku veru. Sa ustaom Alom i Brankom uli su jo etiri ustae.
Branko je imao fes na glavi. Ale je ustaama naredio da unesu dva astala. Kad
su uneli astale, Ale nas je pitao kako nam je u zatvoru. Rekli smo da nam je do
bro, ali ne znamo kada emo kui. Tada Ale kae: Draga brao Srbi, dolo je
nareenje od naeg poglavnika Ante Pavelia da vas pustimo kui, ali treba da
preete u muslimansku ili katoliku vjeru, jerbo pravoslavne vjere u NDH ne
moe biti. Branko Vojinovi nam je rekao: Brao Osredani, preite u mu
slimansku vjeru. Tako smo mi iz Osredka i Gradine preli u Muslimansku, a
Vreljani u katoliku vjeru. Mi, koji smo se upisivali u muslimansku vjeru, od
mah smo dobili nova imena: Vahid, Dervi, Ramo, Alija i si. Sutradan su nas
pustili kui,,.
Negde nakon mesec dana doao je katoliki hrvatski pop u Vrelo, zvali su ga
Marijan. Sa njim je dolo trideset domobrana. Smestili su se u kolu. Ovi domo
brani su nas titili od ustaa, Muslimana, sve do 1943/1944. godine u maju, kad
je dola eta partizana. Partizani su doli kod mene i pitali me ima li u koli do
mobrana. Rekao sam da ih ima trideset. Komandir ete naredio mi je da odem
kod stareine domobrana i da mu kaem da partizani trae da se predaju, ina
e e svi biti pobijeni. Otiao sam i to rekao stareini domobrana, on je ljuto
bacio apku sa glave, ali mi je ipak rekao da e se predati. Stavio je na prozor be
li arav, izveo i ispred kole postrojio domobrane koje su partizani razoruali
i pozvali ih da im se pridrue. Deset domobrana im se prikljuilo, a dvadeset ih
je otilo u Biha. Tada sam i ja otiao u partizane, kae Vukainovi.

24

Pokrtavanje Srba vreno je na mnogim mestima. Mnogi pokrteni Srbi kasnije su bili poklani

Postoje i sumnje u potpunu istinitost ovih svedoenja. Ustae su i pokrta


vanjem pokuale ostvariti zadatak ienja prostora od pravoslavnih Srba. Svi
postupci ustaa potvrdili su da za Srbe nema mesta u NDH, pa su ljudi videli
spas u prelasku u katoliku ili muslimansku veroispovest. Kasnije su ustae
Hrvati imali sukobe sa ustaama Muslimanima oko prevoenja Srba u drugu
veru, a najvei broj je bio poklan i posle pokrtavanja.
Mesec dana kasnije, nakon masovnog odvo
enja mukaraca, poela je velika propaganda
o neizbenosti i jedinom spasu za srpski narod
u Cazinskoj krajini da prihvate katoliku ili
islamsku veroispovest, jer su u Vrelu, Gradini i
Osredku uspeli izbei pokolje i unitenje sela.
Uskoro e se pokazati da je to bila samo ve
lika prevara, a postupci ustaa u pomenutim
selima bili su smiljeni mamac na koji bi se na
rod odazvao, e, da bi na zboritima za pokrta
vanje bio poklan. (O masovnim pokoljima
neto kasnije.).
Napadom Nemake na SSSR, pored Srba,
Jevreja i Roma, poinje progon i komunista
(23. i 24. juna) u gradovima. Najpre je u Biha
u izvena racija, svi osumnjeni isterani su na
Alojzije Stepinac, hrvatski kardinal, podravao je
ustaku genocidnu politiku prema Srbima.
Preko katolikog klera prevodio je Srbe u katoliku veru

25

fudbalski stadion i u italijanskim kamionima preveeni u Kulen-Vakuf i Bosanskii Petrovac, a mnogi su usput likvidirani. U selima Cazinske krajine preno
sile su se razne glasine od roaka i prijatelja sa Korduna, Banije i Like. Prialo
se da su ustae ve odvele neke ljude. Postoje razliite tvrdnje, od onih da su ti
ljudi u zatvoru u Gospiu, do onih da su odvedeni na prisilan rad u Nemaku
i Italiju, ali su se sve ee uli i glasovi da ustae ubijaju odvedene. Saznaje se
da je veliki upan Ljubomir Kvaternik izdao nareenje i proglas o potrebi ukla
njanja nepodobnih. Pojava begunaca sa stratita potvuje ove strane prie da su ustae pobili sve odvedene, a pojavom begunaca sa stratita oke evia, Peje Smiljania, ure ujia i drugih ove vesti su i potvrene; postalo je sve
tee mirnim putem dovesti ljude na Idanicu. Da bi se lino uverio Huka Milj
kovi, kao Musliman komunista, iao je iz Gate u Biha i osmotrio ta ustae
rade odvenim Srbima. Doneo je uasavjue vesti koje, naalost, mnogi Srbi ni
su prihvatili ozbiljno, ve su se i dalje odazivali na pozive ustaa koji ih i dalje,
neto milom, neto silom, odvode na stratita. Nakon upanovog nareenja i
objavljenog proglasa, u Bihau poinje hapenje uglednih Srba i Jevreja, potom
u Bosanskoj Krupi, Cazinu i Velikoj Kladui, a zatim i po okolnim naseljima.
Hapenja se vre u velikoj tajnosti. Ljudi se u poetku sasluavaju i zatvaraju
u bihaku kulu i u mesni zatvor. U poetku neke osude na progone iz NDH,
pojedince i oslobaaju, neke zatvaraju, ali je najvei broj uhapenih u tajnosti
iz kule i zatvora odveden na razna mesta, kao to su jame bezdanice na Pljeevici. I pored pokuaja izvravanja tih zloina u tajnosti, bilo je ve tada slua
jeva da ustae sasvim javno ubijaju ljude. Na primer, 4. juna 1941. godine grupa
muslimanskih ustaa sa Muslimanskom milicijom i ustaom Avdijom Avdiem na elu na zverski nain ubilli su Jovu Mudrinia iz sela Zborite, a zatim
seljacima naredili da Jovu obese o drvo. Ovaj ustaki postupak izazvao je ve
liku uznemirenost i strah ovdanjeg srpskog stanovnitva.
Prema postojeim dokumentima, od 18. juna do 14. jula 1941. odvedeni su
i ubijeni: Milan Vojvodi, Duan Matavulj, Mihajlo Mandi, Veljko Mandi,
arko Kozomori, Jovo Kozomori, ore uki, Ilija uki, ore Breki,
Milan arak, uro Kora, Jovo Trbojevi, Jo
vo Rako, Jovo Brdar, Stevo Tima, Ilija Jovi,
Vojislav Brdar, Pero Stupar, Ilija Bilbija, Du
an Stupar, ivko uki, Mihajilo arkovi,
Ljubo Banjeglav, Vaso Cviji, Strahinja Radi,
Nada Berkovi, Stanoja ukovi, Simo leevi, Dimitrije Petrovi, Risto Prodanovi,
Spasoje Pavkovi i Petar evi. Bili su to vrlo
ugledni, umni i ranije veoma potovani ljudi
u gradu i okolini. Ova prva masovnija ubistva
izvravale su ustae iz Zagreba, Sarajeva, Gli
ne i Zenice, Gospia, Slunja i drugih grado
va, a naredbodavaci i instruktori bili su
Vjekoslav Maks Luburi, ustaki pukovnik
i komandant logora smrti u NDH i okrutni ubica.
Izbegao suenje, ali je 1969 godine u paniji likvidiran

26

Spomenik na Jadovnu na Velebitu gde je ubijeno i u jame bezdanice


baeno oko 40 hiljada pogubljenih i ivih Srba

Vjekosvav Maks Luburi Ivica Devi Pivac,Mijo Babi, Ante Roi, Ante kori i Enver Kapetanovi, Jakov Dal, Petar imi, Mate Deud, Mijo Vidovi,
Murat Ibrahimpai, Ivan Buni, Ante Vugrin, Josip Golub, David Prut i Viskovii. Tako su ve juna i jula 1941. godine nestali Srbi iz Bihaa i neposred
ne okoline.
U isto vreme dok se hapse Srbi u Bihau vre se pojedinana i grupna hap
enja ljudi u Bosanskoj Krupi, Cazinu i Velikoj Kladui i po srpskim selima.
Grupno i pojedinano hapteni su najobrazovaniji i najugledniji i sve do 23. ju
la odvoeni u koncetracione logore u Gospiu i Jadovnu. Odatle su ih, posle
muenja i izmrcvarene, odvodili na ostrvo Pag logor Slano, laama prevozili
i ubijali a zatim bacali u more. Najvei broj su iz logora u Gospiu i Jadovnu,
posle poniavanja i muenja, odvodili po grupama i tako mrtve ili poluive,
ak, i ive bacali u jame bezdanice.

Na hiljade ubistava nedunih ljudi


Evo nekih sela i imena ljudi koji su na mueniki nain zavriili svoje mla
de ivote, a odvedeni su iz sela: Perna, Podgomila, Pitaline, Dobro Selo, Batra, Glavica, Ljusina, Ivanjska, Mrazovac, Varoka Rijeka, Bosanska Krupa,
Glinica, Bosanska Bojna, Rujnica, Osredak, Mutnik, Gradina, Vrelo, Velika
Kladua i iz dugih mesta Cazinske krajine, Bosanske krajine, Banije i Kordu
na i Like. Tu su i imena nekih uhapenih i odvedenih tih julskih dana u koncatracione logore smrti: Gospi,Jadovno a iz ovih logora odvodili su rtve i
bacali u jame bezdanice na Velebitu. Ili su ih prevozili na stratita na moru na
otok Pag, logor Slano i posle bacali u jame bezdanice na Pagu ili u more.

27

Iz sela Perne odvedeni su: Mirko Bokan, Mile Grmu, Dmitar Zeljkovi,
Vid Kovaevi, Bogdan Rokvi, Duan Skendi, Sreko Panoak.
Iz sela Podgomila: Stevan Anii, Jovo Tima i Ilija Luki.
Polovinom jula 1941. godine u Gospi su odvedeni metani sela Stabonde: Mihajlo M. Vranjeevi, Petar M. Banjac, Petar I. Radi, Jovo I. Radi,
Duan R. Dondur, Stevo . Zec, Milo L. Jelii, Aim Pere Zec, Pero Mile
Zec, Mile Nikole Zec, Trivo M. Zec, Pero O. Tati, Ostoja V. Grmua, Pajo
Stevana Grmua, Stevan V. Vukojevi, Stevo P. kunda, Mile S. Medi, Milan
Jove Bori, Mladen S. Obradovi, Duan Mika Tintor, Stojan Jove Tintor, Jo
vo P. Boii, Stojan Petra Marjanovi, Marko N. Deran, Rade S. Baji, ura
M. Dacijar, Rade M. Dacijar, Trivo L. Dondur, Sava M. Dondur, Trivo P. Milinovi, Ilija M. Majki, Nikola M. Majki, Trivo T. Drai, Pero T. Drai, Ra
de T. Drai, Gojko M. Vejnovi, Milan M. Medi, Mio Milunovi.
Tih dana su ustae u Stabandi i Dobrom Selu uhvatile jo trideset ljudi i od
veli ih u Brodarevac kod Buima gde su ih muili i sve poubijali. U Gospi i Jadovno su, takoe u julu, odvedeni i stanovnici iz Glinice, Bojne i Velike
Kladue, a iz sela u Baniji odvedeno je tada oko stotinu ljudi.
Iz Dobrog Sela u Gospi i Jadovno su odvedeni : Vajagi V. Jovo, Vajagi
R. Duan, Vajagi L. Cvijo, Vajagi L. Risto, Vajagi L. Ilija, Jerkovi Mile. Jerkovi M. Milan, Jerkovi M. Duan, Jerkovi M. Pero, Gavrilovi Mile, Gavrilovi Gojko, Stupar Stojan, Stupar S. Mile, Stupar Stole, Kecman O. Todor,
Popovi T. Boo, Popovi T. Dragoja, Popovi P. Spaso, Popovi Rade, Bogunovi S. uro, Medi M Rade, Medi S. Milo, Novakovi M. Janko, Novakovi J. Mihajilo, Progomenja Stevo, Kecman S. Simo, Kecman M. Pero - Pepa,
Kecman R. Mio, Koki D. ura, Koki S. Jovo - Joja, Paan S. Rade, Paan
R. Janko, Krneti S. Milo, Krneti S. Cvijo, Todi R. Nikola, Bjelan Stevan,
Ciganovi Petar, Suzi M. Pero, Kneevi I. Mirko, Kneevi Mile, Lovri S.
Mirko, Lovri ura, Lovri P. Trivo, Serdar P. Stojan, ulibrk T. Mio, ulibrk T. Petar, Drai S. Milo, uri D. Stanko, Ljiljak J. Ilija, Babi Ilija, Mileni - ulibrk, Kosanovi Milo, Popovi Rade, Gavrilovi Mirko, Latinovi
Pero, Kosanovi Nikola, Kneevi Luka, Kneevi Obrad.
Iz Ljusine: Kosanovi B uro i Miji Glie Rade.
Iz Ivanjske: Babi M. Stevan, Baji R. Stevan, Baji R. Trivo, Baji S. Ilija, Beronja S. Milovan, ulibrk T. Branko, Daki J. Spase, Daki M. Nikola, Drlja
a M. Luka, Drljaa M. Milan, Drljaa M. Trivo, Gaji R. Mirko, Gaji P.
Duan, Gerdijan M. Mirko, Grubor S. Rade, Jankovi J. Branko, Jovii . La
zo, Jovii M. Nikola, Jovii N. Uro, Lonar M. Nikola, Luka J. Milan, Luka L. Bogdan, Oljaa D. Branko, Oljaa . Simo, Oljaa M. Ilija, Oljaa M.
Mirko, Oljaa M. Uro, Oljaa T. Vladan, Peri M. Dragan, Serdar P. Dragan,
Stankovi M. Lazo, Stankovi S. Mirko, Svjetlica O. Marko, kori . Boo,
trbac T. Milan, Vajagi M. Bogdan, Vajagi M. Rajko, Vajagi S. Ilija, Vrankovi . Dragan, Vrankovi . Ljuban, Vrankovi M. Bogdan, Vrankovi P.
Mirko.
Iz Glinice je odveden Gardijan . Dmitar, a iz Batre: Lovri . Milivoj,
Raeta M. Rade, Lovri N. Jovo, Tati . Vaso.
Iz Perne (Bosanska Krupa): Bokan N. Marinko, Grmua L. Mile, Zeljkovi
J. Dmitar, Zeljkovi J. Simo, Kovaevi M. Vid, Ponoka I. Sretko, Rokvi O.

28

Bogdan, Skendi Duan.


Iz Mrazovca: Progomenja J. Boo, Progomenja M. Grujo, Progomenja N.
Mio, Progomenja N. Stevo.
Iz Otoke: uni S. Nikola, uni V. Stojan.
Iz Varoke Rjeke: ojanovi S. Ilija, a Iz Bosanske Krupe Amidi ora
Sran, Boji Stanie Rade, Budisavljevi Spase Lazo, Miji Milica Petar.
Iz Rujnice Ilija V. Ili; iz Osredka: Boo Karanovi, Petar Majki, Jovo
Opai; iz Mutnika Vukeli I. Milan; iz Gradine Smiljani M. Milan; iz Vre
la: Latinovi Rade Jovo; Velika Kladua: Heror Mio, Lazi Lazo i Trkulja Jo
vana Dragan.
Jadovno na Velebitu
Priala mi jedna sestra Vila,
Da je skorom na Jadovnom bila,
I sluala kako jela vita,
Neto surog Velebita pita.

Koliko ivi zadadoe rana,


Koliko stada luta bez obana,
To ne moe da se ne osudi,
Koliko pravih tu pobie ljudi.

Velebite to li ovo zove,


Iz duboke jame aranove,
Jel muenik edan ladne vode,
Ili duh neki prava i slobode.

to ustae krvave stvorie,


Koliko Srba ovdje pomorie
etrdeset hiljada i vie,
Tako naa istorija pie.

Strahota je to, makar ko zovao,


Proradilo ponovo Jadovno.
Krv se brao u ilama ledi,
Istina nam o tome besedi.

Moda jeka ta njihova zove,


II su braa naa rtve nove,
II je doek novijem gostima
Opet nae kosti na kostima

Ne moe se zaboravu dati,


Ovaj zloin ne da se oprosti,
Jer su majke suzama polile,
Svoju djecu kad su ih povile.

Opet naa muka pored muka,


II se uje jeka od jauka.
Glas pravde iz dubine zove,
O prokleto da si ti Jadovno!

Prije smrti u ustakoj ici,


Pitali su, kaite izdajnici,
A zato su krive ove bebe,
Gledajui u smrt ispred sebe.

O dumani prokleto vam pleme,


Nee srpsko zatrti se seme,
Jer korijeni rastu iz dubine,
ekajui svjetlost da im sine.

Odgovor je glasio za ene


Vrisak djece niz krvave stijene.
Koliko seja razdvojie sa braom,
Koliko djece sa materom i aom.

Svjetlost duhom, svjetlost pra


vice,
Brao moja, evo vam zdravice:
Da ivimo svi za srpsko ime,
Bog je s nama i mi smo sa njime!

(Re Jadovno stee nae grudi, Nikola Korica, narodni guslar)

29

Lokalna muilita i stratita


Dolaskom Ljubomira Kvaternika na dunost velikog upana velike upe
Krbava i Psata i njegovim proglasima, naredbama i uputstvima, krajem jula
poela je masovna prevara i hajka na Srbe sa namerom da se pohapse i likvi
diraju svi oni koji bi mogli pruiti bilo kakav otpor. Poinju pripreme za ko
nano ienje Srba (vlaha), kako se kae u proglasu.
Neto ranije su izvrene pripreme i uvebavanje ekipa koljaa. Hapenja
najvienijih ljudi iz Bihaa, Bosanske Krupe, Cazina i Velike Kladue, i njiho
vo unitenje, omoguilo je ustaama da steknu dobro iskustvo preneto od us
taa iz Zagreba, Sarajeva, Banjaluke, Gospia, Gline, Slunja i drugih hrvatskih
gradova. Oni su mesec-dva ranije poeli ovaj posao i tako stekli potrebna is
kustva koja su nesebino preneli brai Muslimanima i Hrvatima u Bihau, Ca
zinu, Bosanskoj Krupi, Buimu i Velikoj Kladui. Jedan od krupnijih zadataka
bio je obezbediti prostor gde e se moi pobiti i sahraniti hiljade vlaha - Srba.
Strunjaci su ispitali teren i reili da glavno stratite za prostor Bihaa i okol
nih sela, zatim, Like, Bosanske krajine, Korduna i Banije budu bare, iroki pro
stor na levoj i desnoj obali reke Klokot zvani Garavice, a kao pomona stratita
koristili su i umu Osoj - Vuije jame kod Vrste. Prostor oko Klokota (Garavi
ce) nalazi se na severnoj periferiji Bihaa - sa mestima egar, Bihaka kula i
druga naselja u Bihau i njegovoj okolini. Na nekoliko mesta iskopane su veli
ke rake duge i po sto metara, duboke i dovoljno iroke - da bi se sahranilo to
vie Srba. Ustake vlasti u Bosanskoj Krupi su, po uputstvima velikog upana
Kvaternika i stoernika Gutia, pronali Crno jezero na Uni, Sokolski dom u Bo
sanskoj Krupi, Jezersko i druga pogodna mesta za uklanjanje poklanih Srba.
U Cazinu su Ale Omanovi i njegov tab pronali pogodna mesta u Maci
nim dolovima na Gnjilovcu, kod same bolnice i gimnazije u Cazinu, i dovolj
no vrtaa i rupa na brdu ongur za sahranu Srba. U Velikoj Kladui su za
poetak pripremili velike rake na Mehinom stanju gde su ve postojali ranije
iskopani iroki i dovoljno duboki protivtenkovski rovovi. Na Poljicu kod Vrnogrea iskopane su velike rake (tako je reen za poetak i ovde problem ukla
njanja ubijenhi Srba). Rovovi na granici sa Hrvatskom kod sela Maljevac bie
obimno korieni za klanje Srba iz naselja u Cazinskoj krajini, Korduna i Ba
nije, a maksimajno je koriena i pravoslavna crkva za ubijanje Srba. Ovi pro
stori su pripremani ranije i krajem jula i poetkom avgusta su korieni punim
kapacitetima.
Pomenuti mesta za masakre, u toku korienja, stalno su proirivana. Za
radnu snagu angaovane su rtve i seljaci Muslimani i Hrvati iz okolnih sela.
Kasnije su upotrebljavana i improvizovana stratita u raznim vododerinama,
jarcima, potocima, poljanama, umama, kreanama, septike jame, a nije ma
li broj sluajeva kada su raeni i priruni krematorijumi gde su mrtve, polu
mrtve pa i ive Srbe spaljivali.
Poznata su stratita gde su izvreni masovni pokolji, kao na primer u selu Stabandi. Pokolj je istog dana izvren na 11 mesta i to: Gakov jarak, Paanov do,
Buni jarak, Pelin potok, uma Medveak, ordaica, Vranjeevia jarak, ukundin do, uma Rastovaa, Trkuljin do i Tadiev do. U selu Zborite pokolj je

30

izvren na sedam mesta i to u - Davidovia bukviku, Bekutovom dvoritu, Galonjia Rade umi, Mujkia potoku, proplanaku iznad Glinica, crkvi u Zboritu
i rastiku pored crkve. Mnoga su stratita i mesta gde su deca, ene i starci poh
vatani u vie sela i dovedeni silom ili uz obeanje da idu na pokrtavaanje. Tako
su izveni pokolji u Lazia dolu, Selitu, Memia brdu, Miostri, Osredku, Buko
vici, Krndiji, zatim ume Mavina, Crnaja, Kor. Ljeskovac, oralii, Begov po
tok, crkva Sadilovac, crkva Budmiri, crkva u Velikoj Kladui, itd.
Koriene su i tronije kue - Janka Maraa, Ilije Media, Paje Media, Paje Bojia, Rajka Rokvia, arka Mandia, Milana Babia, Mile Zoria, Jovana
Zeljkovia, Mile Bursaa, Mile Raete za spaljivanje. Mesta kao to su Perna,
Pitalina, ojluk, Ljusina, Otoka, Ivanjska, Batra, Podgradina, Stijena, Miostra, Gnjlovac, Macini dolovi, ongur brdo, Cazin, Slatina, oralii, Smrdan,
Gradina, Osredak, Vrelo, Brekovica, Zlopoljac, Biha-kula, Biha-egar, Biha-Garavice postala su stratita. U stvari, u kasnijem periodu mesta za ubija
nje Srba nisu se ni tajila ni birala. Ustaki monstrumi, te ivotinje sa ljudskim
likom, klali su pripadnike srpskog naroda na kunom pragu, crkvenom olta
ru, svuda gde nau rtvu.

GARAVICE
Garavice su najvee i najkrvavije stratite na
ovim prostorima. Veruje se da je krvolok srp
skog naroda Ljubomir Kvaternik, sa njegovim
ustaama koljaima, na Garavicama i stratitima
oko Bihaa pobio vie od dvadeset hiljada Srba i
tako postigao barem tree mesto po broju na
zverski nain umorenih Srba, posle Jasenovca i
Jadovna. Ubijene su hiljade Srba iz Bosne, Like,
Korduna i Banije. Takvog srbomrsca i krvnika
nije rodila majka. Jasenovac jeste prvi po strada
nju Srba, ali Kvaternik je postigao rekord u brzi
ni ili kratkoi akcije, svireposti i efikasnosti
ubijanja. Za mesec dana poinio je toliko zla da
se ne moe reima opisati. Ljubomir Kvaternik,
ideolog i naredbodavac za otvaranje klanice za
Srbe na Garavicama, primao je nareenja i uputstva iz Zagreba od poglavnika Ante Pavelia i Zloglasna Kapetanova kula u Bihau
vlade NDH, trudio se da opravda poverenje po
Zloglasna Kapetanova kula
glavarstva. Da bi ispunio planove i izvrio nare
u Bihau gde su zatvarani,
enja, bilo je jasno da se morala stvoriti
mueni i ubijani neduni
atmosfera mrnje prema Srbima i kod Muslima
pripadnici srpskog naroda
na kao veinskog naroda.
Trebalo je, zapravo, raspaliti maksimalnu mrnju prema do jueranjim
komijama i dobrim susedima. Veliki upan Ljubomir Kvaternik i banjaluki
stoernik Viktor Guti - od dolaska ustake NDH intenzivno su radili na to
me. Savetovali su svoje pristalice da uine sve da pripreme Muslimane za ra
dnje koje predstoje. Naalost, ustae su preko svojih slugu, pristalica i ulizica,

31

Spomen-ploa na spomeniku rtvama


ustakog terora na Garavicama - na levoj
obali reke Klokot u Bihau

nale dovoljan broj srbomrzaca koji su


bili spremni da na sve naine unitava
ju Srbe, spremni da tek roenu decu
Spomenik rtvama ustakog terora
kolju i eree.
na
Garavicama,
na levoj obali reke Klokot
Nakon izvrenih priprema i obua
u Bihau, gdeje sahranjeno
vanja ekipa za likvidiranje Srba izvren
oko 12 hiljada rtava
je pokolj u Bihau, kada su pohapeni i
pobijeni umovi toga grada. Krajem juna i poetkom jula u tom gradu pobije
ni su vieniji Srbi: sudije, profesori, lekari, uitelji, otputeni andarmi, ofici
ri, trgovci, dakle na brzinu, za nekoliko dana, u tajnosti uniteni su svi koji su
u Bihau i blioj okolini neto znaili. Prethod
no su ti ljudi bili hapeni, zatvarani u Kuli ili u
mesnom zatvoru, tamo mueni, poniavani,
masakrirani i ubijani. Sahranjivani su u mno
gim grobnicama najee na Garavicama.
Poto je veliki upan ocenio da ima dobro
uvebane ekipe koljaa krenuo je u iru akciju.
Nastavio je da izvrava plan objavljen progla
som. Naime, smiljenim laima pokuavao je i
dalje da prevari naivne i potene Srbe govorei
da treba da idu na rad u Nemaku. Sa malim
patrolama ustaa i andarma krenuli su sa po
zivnicama najpre u naselja oko grada.
Spomen-ploa na spomeniku rtvama ustakog terora
na Garavicama iza Mandia kue, na desnoj obali reke
Klokot u Bihau (na ploi je pisalo daje tu sahranjeno
10 hiljada rtava )

32

Memorijalni spomen-park na Garavicama u Bihau koji je otkriven 1981.godine

U toku borbi za osloboenje Bihaa od 2 - 4. novembra 1942. godine kod


zarobljenog ustae naen je izvetaj iz ustakog logora u Bihau i nareenje
velikog upana iz koga se moglo videti da je do tada na podruju Bihaa likvi
dirano 12-15000 grkoistonjaka. Tim dokmentom se, izmeu ostalog, nare
uje vojniku Melkou da ima sve vlahe, bilo sumljive ili ne, poubijati: To se
ima izvriti jer sam danas dobio nalog od velikog upana da se pobiju svi vla
si od 16 do 100 godina i vlahinje koje su sumljive. Koji vam dou pod ruku ne
putajte.
Meu prvima na udaru nala su se naselja: Jasika, Jankovac, Kamenica, Brekovica, Zlopoljac, Pitotan, Izai, Vrsta, Gata, Bugar, Rujnica, Bukovica, Krndija, Traka Ratela, Vrelo, Gradina , Kula, a zatim i sela optina Bosanska
Krupa, Cazin, Velika Kladua. Dovoene su ovde rtve i iz Like , Bosanske
krajine , Korduna i Banije.
Evo nekih imena ljudi ubijenih na stratitu Garavice.
Iz sela
sela Jasika
Tasika- -Biha:
Biha:
Iz
Baji Nikole Milan (19)
Bjelobaba Geno (28)
Bjelobaba Ilija (36)
Bjelobaba Milan (32)
Bjelobaba uro (38)
Borii Jose Mio (38)

Borii Mie Janko (19)


Borii Jose Stevo (66)
Borii Steve Pejo (38)
Borii Steve uro (36)
Borii Steve Mirko (23)
Borii Steve Branko (21)

33

Borii Peje Boko (17)


uni Milan (40)
uni Milana Mile (14)
Studen Nikole Mile (61)
Studen Nikole Proko (38)
Studen Mile Mio (17)
oli Milentije uro (53)
oli ure Dane (24)
oli ure Mio (22)
oli Milentije Jovo (50)
ankovi Nikole uro (38)
ankovi Nikole Rade (19)
ankovi Nikole Proko (17)
ankovi Sime Milan (38)
ankovi Sime Spase (36)
ankovi ure Dane (66)
ankovi Dane Ilija (36)
ankovi Dane Milovan (22)
orak Jovo (61)

orak Jove Nikola (24)


orak Stojana Pejo (61)
orak Peje Rade (22)
orak Stojan (81)
orak Stojana Nikola (38)
orak Iso (38)
orak Ilija (36)
Sup ut Miloa Rajko (41)
uput Miloa Luka (48)
uput Rajka uro (21)
uput Rajka Stevo (19)
uput Luke Rade (19)
uput Toje Stojan (38)
uput Toje Milovan (41)
uput Mia (66)
uput Mie Ilija (22)
uput Mie Boo (20)
uput Mie Petar (18)

Iz sela Jankovci - Biha:


Aralica Nikola (45)
Vignjevi Rade uro (41)
Vignjevi Mile Mia 51
Vignjevi Mie Gojko (29)
Vignjevi Mie Bogdan (27)
Vignjevi Mie Duan (25)
Vignjevi Mie Boo (23)
Vignjevi Peje uro (41)
Vignjevi Luka (51)
Vignjevi Luke Steva (22)
Doen Trivo (61)
Doen Malete Vujo (31)
Doen Malete uro (26)
Drakuli Nikole Vujo (51)
Drakuli Nikole uro (49)

34

Drakuli Nikole Ilija (47)


Ivanevi Save Mile (51)
Kovaevi Stevan (51)
Kovaevi Stevana Mile (21)
Mimi Jovice Spase (41)
Mimi Spase Nikola (23)
Mimi Jovice Dmitar (41)
Mimi Jovice Mile (26)
Plea uro (39)
Poua Jove Petar (61)
Poua Save Milan (26)
Prebac Mirko (41)
Stojanovi Petra uro (29)
Stojanovi Dane (61)
Trtica Petra Vid (51)

Trtica Vida Ilija (19)


ulibrk Ilije Tode (61)
ulibrk Tode ura (37)
ulibrk Tode Stevo (34)

ulibrk Tode Duan (31)


ulibrk Tode Mile (28)
Cvetianin Mile Perica (17)

Iz sela Zlopoljac - Biha:


Grbi Stevo (56)
Grbi Steve Braca (17)
Klanja Milan (41)
Kajtez Luka (41)
Kajtez Branko (35)
Kajtez Ilija (56)
Mati Bogdan (21)
Matijevi Luka (31)
Matijevi (41)
Matijevi Nikola (49)
Matijevi Nikole Mile (21)
Ouka Lazo (41)
Ouka Laze Nikola (22)
Pou Boe Stevo (34)

Pou ura (31)


Pou Mile (33)
Popovi Luka (33)
Popovi Stevo (38)
Popovi Mia (31)
Popovi Mile (35)
Popovi Gojko (29)
Popovi Mile (61)
Radakovi Marko (46)
Radakovi ure uro (18)
Sovilj uro (37)
Starevi Gojko (33)
Uzelac Pavla Mile (35)

Iz naselja Kamenica - Karaorevo, Biha:


Juri Pero (51)
Juri Pere Sin (21)
Juri Pere Sin (19)
Laki Ilije uro (11)

Laki Milan (27)


orak Milan (41)
orak Nikole Simo (27)
orak Mile (41)

Iz Brekovice - Biha:
Zec Mitar (56)

Zec Jovan(58)

Iz Pitotane - Biha:
Babi Stojan (41)
Babi Jandre Ilija (56)

Babi Ilije Mile (21)


Babi Jandre uro (31)

Babi Dane Milan (21)


Babi Laze Duan (30)
Bori Nikola (29)
Vladeti Stoj an (61)
Vladeti Stojana Mia (23)
Vladeti Duana Lazo (43)
Vladeti Vase Simo (43)
Vladeti Sime Duro (18)
Vladeti Milan (56)
Desnica Jovo (56)
Desnica Jove Ilija (23)
Drakuli Boe Mia (56)
Kesi Ilija (56)

Kesi Ilije Stevo (21)


Kesi Ilije uro (23)
Kesi Ilije Duan (24)
Kesi Stojana uro (24)
Kljaji Nikola (46)
Miljkovi Stevo (51)
Starevi Spase (61)
Trbulin Jovo (61)
Trbulin Jove Boo (23)
Trbulin Jove Mia (16)
orak Duan (61)
orak Duana Petar (28)
orak Duana Milovan (27)

Iz sela Vrsta - Biha:


Aralica Rade Mile (36)
Aralica Rade Petar (33)
Aralica Arse (41)
Aralica Dane (49)
Aralica Rade Mia (19)
Babi Stojan (71)
Babi Stojana Perica (36)
Boikovi Sava (66)
Boikovi Save uro (19)
Boikovi Save Milan (35)
Boikovi Ise Mile (49)
Vlaisavljevi Lazo (71)
Vlaisavljevi Laze uro (18)
Vlaisavljevi Laze Joco (41)
Vlaisavljevi Stevan (44)
Vlaisavljevi Stevana uro (22)
Vlaisavljevi Stevana Mirko (19)
Vlaisavljevi Mitra Vajan (61)
Vlaisavljevi Vajana Ilija (34)
Vlaisavljevi Vajana Stevo (27)
Vlaisavljevi Petar (61)

36

Vlaisavljevi Petra Branko (32)


Vlaisavljevi Jovo (41)
Vlaisavljevi Andrije Stevo (46)
Vlaisavljevi Andrije Sava (23)
Vlaisavljevi Petar (41)
Vlaisavljevi ure Sava (41)
Vlaisavljevi Steve Mile (39)
Vlaisavljevi Mile Stevo (21)
Vlaisavljevi Laze Jovo (51)
Vlaisavljevi Laze Mile (29)
Vlaisavljevi uro (56)
Vorkapil Mane (49)
Krainovi ukana Boo (26)
Krainovi ukana Stevan (35)
Lovri Stania (37)
Lovri Stojana Mile (34)
Lovri Bajo (23)
Ljutina Marko (80)
Miki ura (76)
Mudri Rade (40)
Mudri Mile (35)

Potkonjak Damjana Ilija (40)


Cvetianin Mie Sava (32)

Mudri uro (33)


Potkonjak Stevan (51)

Iz Bugara - Biha 27.07.1941. godine na Garavice su odvedeni:


Kotur uro (51)
Kotur Mile (33)
Kotur Petar (41)
Kotur Ilije Rade (38)
Lali Mie Pane (56)
Lali Pane Dane (29)
Lali Pane Petar (20)
Lali Mie Mile (56)
Markovi Radovana Milutin (51)
Paravina Mile Duan (29)
Smiljani Nikole Dragan (31)
Smiljani Pejo (30)

Batini Petra Mileta (44)


Batini Petra Mile (41)
Vukeli Luke Mane (34)
Gatalo Miloa Mane (49)
Graora Mane Rade (33)
Zobenica Petar (46)
Zobenica Mane
Ivanevi Mie Radonja (51)
Ivanevi Rade (61)
Ivanevi Stojana Cola (51)
Ivanevi Petra Stoj an (37)
Kesi ure Stojan (37)

Sa stratita Garavice uspeli su pobei:


Smiljani Pejo iz Bugara
evi Duka iz Gate

uji uro iz Trakih Ratela

Jedan od stradalnika i prvih koji je pobegao ispod ustakog noa, danas pokojni Pejo
Smiljani, iz sela Bugara, optina Biha, ne
koliko dana posle bega vie puta ispriao je
sledeu priu:
Onog dana kada su ustae i andari do
li u selo sa pozivom da ljudi iz Bugara pou u
optinu, poao sam i ja. Mislio sam, ta u,
vlast poziva, mora se ii. Ii u svoje odradi
ti, pa u poslije biti miran. Kada smo doli u
Bubolove kole nali smo tamo jo poveliku
grupu ljudi, i oni su kao i mi vjerovali da idu
na privremeni rad.
Pejo Smiljani
iz Bugara

37

Kod kole smo ekali oko dva sata. Prikupljali su se ljudi iz drugih sela, sa
pridolicama su dolazile ustae i naoruani civili iz muslimanskih sela. Jedan
ustaa, izgleda njihov starjeina, naredi pokret. Digli smo se i poli putem pre
ma Ilidi. Grupa ustaa ila je ispred nas, a druga grupa sa ostalim Muslima
nima bila je oko nas.
Iza prvog hraa doeka nas dvadesetak kola sa konjskim zapregama, a kod
njih koijai, Muslimani. Naredili su nam da sjednemo u kola, a zatim krenu
smo putem Ilide. Kad smo izali sa seoskog puta na cestu vie Ilide, krenu
smo desno prema Vrsti. Na putu su nas pratili naoruani sprovodnici, raspo
reeni po kolima, a sedeli su napred pored koijaa. Na ovom dijelu puta su se
prema nama dobro odnosili, nije bilo nikakvih drskosti ili grubosti prema na
ma. Tek kada smo preli rjeicu Klokot i doli ispred Mikojanove kue, svra
tili su nas u njegovo dvorite. Kapiju je otvorio ustaa koji je ispred nje stajao.
Pri prolasku kroz kapiju primjetio sam da sa svake strane stoji po jedan na
oruani ustaa. Ovdje su, u stvari, poela muenja i batinanja. Ove ustae na
kapiji poele su nas tui kundacima. Kako je koji od nas ulazio u dvorite do
bio je kundakom po leima. Ve tu sam vidio da mi ne idemo na rad nego na
pogubljenje, ali tada se ve nije imalo kuda. Kada smo uli u dvorite vidio sam
grupu od oko stotinak ljudi u poluueem stavu. Ovi ljudi su ovdje dovede
ni prije nas, ve su bili povezani dvoje po dvoje icom za ruke. Kod vezivanja
su koristili klijeta, pa se vidilo kako su ljudima natekle ruke a ica se up ila u
meso. Slobodnu ruku su morali drati u visu iznad glave.
Oko te grupe svezanih ljudi stajali su naoruani seljaci Maari, Hrvati i Mu
slimani. Meu ovim seljacima nalazila se mala grupa uniformisanih ustaa i
andara. Kada smo mi svi uli u dvorite, naredie nam da stanemo dvoje po
dvoje pored onih svezanih. Dok smo se postrojavali, udarali su nas sa svih stra
na kundacima. Kada je postrojavanje zavreno, naredie nam da unemo i to
samo u poluuanj. Priao nam je jedan ustaa sa kolutom ice oko ruke, a u
drugoj ruci je drao klijeta. Priao je jo jedan te su nas vezali dvoje po dvo
je, a druga dvojica su imali jau icu na koju su prikopali svezane, tako da se
dobije lanac i da se ne mogu odmicati jedan od drugoga.
Oito ve uvebani u tom poslu, za kratko vrijeme bili smo svi povezani u
jedan lanac. Kada su zavrili sa vezivanjem, naredie i nama da dignemo slo
bodnu ruku uvis, i to smo uradili. Neki, naroito stariji ljudi, ne mogu dugo da
u tom stavu ue, nego se pridignu.Za kaznu ga najblii ustaa mlatne po gla
vi ili kud stigne. Tuku i onoga koji sjedne ili se spusti u puni uanj. Bilo je tu
i staraca koji su stalno padali na zemlju, pa su straari bili stalno zaposleni ba
tinanjem. Brkatim ljudima upaju brkove. Jedan brko, kada mu je Musliman
povukao brk da ga iupa, otresao je glavom kao da se htjeo odbraniti, a usta
a, koji je to posmatrao i bio blizu tog brke, udario ga je kundakom u lice ta
ko da mu je rasekao obraz, krv je potekla i brko je pao u nesvijest, a onaj
Musliman mu je tako onesvijeenom, nastavio upati brkove smejui se na
sav glas. Vie ljudi imaju iznakaena lica, nekima se ve skorila krv na licu, pa
su vrlo bijedno i alosno izgledali. Poeli su nas vezati oko est sati, a oko se
dam stie jedna grupa seljaka sa sjekirama u rukama. im su uli u dvorite po
eli su nas tui. Udarali su kud je ko stigao. Bili su to seljaci iz oblinjih sela

38

Muslimani, Maari i Hrvati. Prisutstvovale su i maarske ene, posmatrale su


i smijale se. Nae muenje trajalo je oko devet sati, a onda se na avliji otvorie
vrata na kojima se pojavi visok ovijek u ustakoj uniformi. Bio je to onaj Kapetanovi, ustaki komandant u Bihau.
Ulazei rekao je: - ta ste Srbi pognuli glave, nee vam nita biti, idete sad
na rad, dobiete dvije banke dnevno, besplatan stan i hranu. Vi niste drugo ni
zasluili.
Onda se obratio ustaama i ostalim naoruanim straarima rijeima:
- Povedite ih, ohladit e im se veera.Poveli su povezanu kolonu u kojoj
sam i ja bio. Izveli su nas sa uperenim pukama i noevima na pukama na
gotovs. Za nama su ila kola na kojima je bio teki mitraljez. Kretali smo se
cestom od kue Mikojanove prema Klokotu. Kada smo preli mosti na Klokotu, nastavili smo dalje, preli smo i drugi mosti preko jedne ovee bare, a
onda skrenusmo na desno i sidosmo sa ceste. Prilikom skretanja sa ceste primjetio sam gdje u izvjesnom razmaku stoje trojica ustaa sa pukomitraljezima. Odmah desno vidim iskopanu dugaku grobnicu. Malo smo zastali.
Komandant naredi, naprijed i zaokreni. Kolona je ila tako da smo se po
slije zaokreta nali pored same grobnice. Posljednje korake smo napravili po usirenoj krvi koja je leala prosuta po travi, ljudi su se klizali po krvi nae brae,
ubijenih prije nas. U prolazu sam vidio gomilu donjeg vea, neto dalje od grob
nice. Kada smo se okrenuli i stali, iskopana grobnica nam se nala sa lijeve stra
ne. Kriom sam pogledao grobnicu i vidio da je ve do pola natrpana ljudskim
leevima, leali su u neredu ljudi jedan preko drugoga. Pokuavam da naglim
zaokretom odveem svezanu ruku. ica se prekide, a ja bez okljevanja munjevi
to krenuh pravo preko njihovih uperenih puaka u mrak. uo sam da pucaju za
mnom, ali od prevelikog uzbuenja, tranja i straha, nisam osjetio nijedno zrno
ni blizu mene. Bjeao sam kroz mrak u nepoznatom pravcu i sam ne znam ko
liko dugo. Odjednom su mi klonule noge, pao sam na zemlju. Leei tako na ze
mlji nekoliko trenutaka, pribravi se, uo sam mitraljesku paljbu iz pravca odakle
sam pobjegao. Rafali su se ponavljali nekoliko puta, a onda su se uli pojedi
nani pucnji. Kada sam malo odahnuo, krenuo sam dalje kroz mrak u pravcu
Bugara. Idui tako preko njiva i kasnije sam povremeno uo mitraljesku paljbu
u razmaku otprilike po jedan sat. Znao sam da ustae ubijaju grupu po grupu lju
di. Sav izgreban i umoran, prije dana stigao sam u Bugar. Nisam smio kui jer
sam se bojao da me tamo ekaju ustae, ve sam izbjegavao neko vrijeme susret
sa ljudima, - govorio je o svojoj golgoti pokojni Pejo Smiljani.
Selo Gata, petnaest kilometara severno od Bihaa, sastoji se od tri velika zaseoka, a to su Gornja, Donja i Muslimanska Gata. Bilo je to veliko selo. U Gor
njoj Gati bili su naseljeni: Blanue, Basere, Gluvajii, Inii, Lekii, Koruge,
Mandii, Matii, Pilipovii, Radmanovii, Rajaci, Trbojevii i Stepanovii.
U Donjoj Gati iveli su: Bajii, Cimee, Davidovii, Delii (Muslimani),
Gluvajii, Grinovci, Jakii, Karani, Kneevii, Komadine, Kovaevii, Konari, Odii, Pilipovii, Pozdani, Radiii, Rajaci, Repajii, Rodii, Staniii,
Suevii, evii, Vurdelje, Zec i Zorii.
Krajem jula, 1941. godine u Donju Gatu dole su ustae. Bilo je to uobia
jeno. Svratili su kod Spase Gluvajia i od njega zahtevali da spremi konje i ko-

39

la koja su im potrebna za prevoz ljudi. Spasi i njegovim sinovima rekli su da


treba da pou i oni. Tako su tog dana iz Donje Gate odvedeni i na Garavicama pobijeni i stanovnici tog sela.
Iz sela Donja Gata - Biha:
Baji Vuje Duan (27)
Vurdelja ure Stevan (42)
Vurdelja Mile Duan (32)
Gluvaji Save Spaso (53)
Gluvaji Spase Milan (30)
Gluvaji Spase Branko (19)
Gluvaji Save uro (56)
Gluvaji Gavre Nikola (39)
Gluvaji Trivuna Mia (67)
Gluvaji Jove Ilija (51)
Gluvaji Jove Milo (49)
Gluvaji Luke Duan (25)
Gluvaji Mile Mile (33)
Gluvaji Mile Mane (31)
Gluvaji Mile Gojko (23)
Davidovi Mane Petar (24)
Davidovi Vuje Jovan (38)
Zori Nikole Milovan (42)
Zori Mie Rade (49)
Zori Rade Stojan (19)
Zori Mie Bogdan (45)
Zori Petra Vide (29)
Zori Petra Marko (19)
Zori Trivuna ura (63)
Jaki Perice Marko (34)
Jaki Mitra Dragi (29)
Jaki Perice uro (17)
Jaki Vuena Stevo (30)
Jazi Todora Mile (54)
Karan uro (61)
Karan Mile (56)
Karan Mile arko (26)
Karan Mile Milan (13)

Kneevi Jovana Duan (56)


Kneevi Duana Branko (28)
Kneevi Duana Nikola (21)
Kneevi Duana Jovo (19)
Kneevi Mile Lazo (35)
Komadina Nikola Niko (71)
Konar Vase Boo (41)
Lonar Sime Stojan (23)
Lonar Spase Milan (29)
Rajak Vujo (51)
Rajak Peja (46)
Rajak Jovi (46)
Rajak Save Petar (31)
Rajak Boo - Grbo (49)
Rajak Radi (46)
Rajak Radia Ilija (31)
Rajak Radia Vojin (29)
Rajak Todora Lazo (51)
Rajak Janka Boo (29)
Rajak Luke Rade (23)
Repaji Sime Pero (41)
Repaji Sime Mile (61)
Repaji Ilija (56)
Repaji Ilije Pero (25)
Repaji Ilije Nikola (22)
Rodi Mile Milorad (18)
Stanii Mie Petar (46)
Stanii Mie Mile (43)
Savi Jove Petar (57)
Maljkovi Mile (50)
evi Jove Petar (57)
evi oko (30)****

***Meu prvima sa gaaravica je uspeo da pobegne oko evi

40

Iz Gornje Gate - Biha:


Blanua Lakon (61 )
Blanua Dane Nikola (61)
Basara Spase (71)
Basara Jove Boo (36)
Ini Jove Boo (61)
Leki Mane Dragi (39)
Leki Luka (71)
Leki Luke Duan (38)
Leki Milana Mia (41)
Leki Velimir (56)
Koruga Jovana Mitar (76)

Koruga Mitar Branko (31)


Mandi Jove Mile (66)
Mandi Jove Perica (71)
Mandi Perice Duan (31)
Pilipovi Mile Jovo (61)
Pilipovi Jove Mile (19)
Radmanovi Nikola (56)
Radmanovi Mihaila Bogdan (41)
Radmanovi Tome Mile (52)
Rajak Rade (24)
Stepanovi Sava (61)

Iz sela Bukovica - Cazin, odvedeni su na Garavice:


Bigi Davida Milo (51)
Bigi Davida Rade (48)
Bigi Rade oko (67)
Bigi oke Marko (46)
Bigi Rade Mile (71)
Bigi Todora Milan (30)
Bigi Pere Rado (29)
Bigi Mane Duan (29)
Bogunovi Gavre Tode (42)
Bori Ostoje Gojko (49)
Bori Laze Duan (41 )
Dobrovi Ivana Boo (49)

Zori ure Jovo (28)


Milinkovi Mile Kojo (26)
Mudrini Laze Milan (51)
Mudrini Laze Pero (31)
Repija Mile Rade (41)
Repija Mile Trivo (24)
Repija Ivana Milo (37)
Stojanovi Ostoje Duan (30)
ikman Novaka Novak (26)
Tankosi Tome Duan (46)
Tankosi Tome Pera (41 )

Iz sela Rujnica - Cazin, odvedeni su na Garavice:


Banjac Mile Rade (37)
Banjac Mile Duan (31)
Banjac Mile Mileta (33)
Banjac Mile Pane (44)
Banjac Pane Milan (19)
Brklja Jove Jovo (43)
Brklja Jove Milan (412)
Brklja Ivana Ilija (55)

Bruji Save Boo (50)


Bruji Marka Lazo (41)
Bruji Laze Ranko (19)
Bruji Marko (70)
Bruji Marka uro (35)
Gaji Milivoja Rade (39)
Grbi Vajana Mile (40)
Grbi Jove Duan (59)

41

Grbi ora Bogdan (28)


Grbi ora Branko (18)
Desnica uran (56)
uki Mila Milivoje (37)
uki Milivoja Mile (19)
Zori ukana Ilija (27)
Zori Mie Milan (55)
Ili - Babi Jovana Mile (22)
Ili - Babi Pero (51)
Ili - Babi Steve Slavko (27)
Ili - Babi Jove Mile (29)
Ili Jove Mile - Bjeli (60)
Ili Jove Petar - Japan (47)
Ili Milovan (61)
Ili Milovana Ilija (34)
Ivanievi Mia (52)
Konar Mile Kojo (46)
Luki Mile Jovo (32)
Luki Ise Mane (41)
Malbaa Dane (46)
Malbaa Ilije Peja (45)
Medi Perica (68)
Medi Perice Nikola (30)
Medi Perice Radonja (39)
Medi Perice Milovan (19)
Medi uro (36)
Medi Stevana Lazo (31)
Medi Stevana Neboja (19)
Medi Jovana Mane (41)
Mijatovi Mile (56)
Mijatovi Pero (53)
Mijatovi Jove Milan (25)
Mijatovi Jove Branko (24)
Mrda Toe Stojan (43)
Mrda Stojana Aleksa (18)
Petrovi Perice Marko (52)
Petrovi Ilija (53)

42

Petrovi Ilije Gojko (31)


Pua Gavre Petar (59)
Pua Cvije Mile (46)
Pua - Rodi Mike Blao (59)
Pua - Rodi Malete uro (48)
Pua - Rodi ure Milovan (19)
Pua - Rodi ure Milijan (16)
Pua - Rodi ure Mia (23)
Pua - Rodi ure Dragan (18)
Pua - Rodi Jove Ilija (49)
Pua - Rodi Ilije Rade (25)
Pua - Rodi ure Ilija (19)
Pua - Rodi Ilije Duka (19)
Pua - Rodi Ilije Rade (24)
Pua - Rodi Koje Vajan (50)
Pua - Rodi Ljubana Kojo (23)
Radakovi Mie Jovo (40)
Radakovi Mie Vajan (31)
Radi Mile Milan (61)
Radi Mile Boo (40)
Radi Mile Bogdan (42)
Radi Mile Dragi (43)
Radi Todora ukan (49)
Savi Stanka Pero (66)
Selak Ilije Jovan (60)
Selak Jovana Vuen (38)
Selak Jovana Milovan (41)
Skular Spase Stanko (26)
SkularRade (55)
Skular Aleksa (47)
Skular ure Mile (22)
Uzelac Petra Rajko (35)
Cvijanovi Marko (49)
ubrilo Marka Rade (54)
ubrilo Rade Marko (19)
ubrilo Boe Bogdan (31)

Iz sela Gradine - kod Cazina odvedeni su na Garavice:


Brklja Jovica (70)
Latinovi Ivana Pero (49)
Latinovi Trive Gavro (46)
Latinovi Marka Ilija (28)
Latinovi Gavrana Spaso (41)
Latinovi Spase Lazo (19)
Latinovi ure Milan (46)

Latinovi Jove Milo (28)


Latinovi Petra Marko (26)
Mimi Nikole Stojan (38)
Petkovi Pere Pero (41)
Petkovi Lazo (34)
Rodi Jove Ilija (19)
Rodi Petra Milan (29)

Iz sela Vrelo - Cazin odvedeni su na Garavice:


Babi Stojan (52)
Babi Stojana Milan (23)
Babi Stojana Ivan (19)
Babi Jovo (18)
Vukainovi Bogdana Lazo (18)
Grmua Jakova Nikola (33)
Grmua Stevana Stevan (38)
Grmua Stevana Stanko (35
Grmua Stevana Relja (41)
Grmua Jovana Milo (39)
Zec Trive Vojin (21)
Zec Marka Bogdan (71)

Zec Marka Milan (36)


Zec Bogdana Dmitar (21)
Zec Marka Spaso (29)
Kneevi Jovo (56)
Kneevi Jove Stojan (39)
Kneevi Petra Milenko (43)
Latinovi Petra Lazo (51)
Latinovi Laze Spaso (20)
Latinovi Vida Sava (56)
Majstorovi Boe Vlado (28)
Paravinja Stojana Mile (40)

Iz sela Mutnik - Cazin, odveden na Garavice:


Grgi Laze Mile (60)
Iz sela Krndija - Cazin, 31.7.1941. godine odvedeni su na Garavice:
iga Mile Novak (41)
iga Novaka Milorad (18)
Zori Jovana Tomo (76)
Jazi Nikole Ilija (52)
Konar Vida Toma (41)
Konar Tome Slavko (17)
Konar ure Petar (56)

Konar Petra Milan (32)


Konar Petra Mile (56)
Konar Stojana Duan (53)
Konar Ilije Trivun (20)
Konar Trivuna Marko (53)
Konar Marka Milan (30)
Krneta Spase Milan (35)

43

Milosevic Jovo (61)


Milosevic Pero (59)
Milosevic Mihajila Jovica (58)
Pucar Marka oko (53)
Pucar Marka Trivun (61)
Radi Petra Pero (34)
Rastovac Jovo (58)
Rastovac Stojan (56)
Savi Luke Mile (57)
Savi Rade (55)
Savi Mile Mihajilo (18)

Smiljani Milutina Milan (32)


Smiljani Miladina Dragoje (29)
Smiljani Milutina Rade (35)
Ugrica Luke Rade (39)
Ugrica Rade uro (18)
ikman Stevana Ilija (27)
ikman ure Milan -Baja (41)
ikman Nikole Vajan (48)
ikman Nikole Rade (46)
ikman Gajana Milan (49)

Iz Trakih Ratela - Cazin, 31.7.1941. godine odvedeni su na Garavice:


Bogunovi Gavre Boo (49)
Bogunovi Boe Branko (17)
Vukeli Jovana Vasilj (25)
Grgi Mile Dragan (46)
Doan uro (49)
uji Laze Rade (77)
uji uro (30) ****
Kuki Miloa uro (35)
Kuki Miloa Radonja (33)
Lazi Janka Lazo (61)
Lazi Laze Nikola (25)
Lazi Marka Dane (34)

Lazi Marka uro (31)


Panjevi Duana janko (51)
Pjeva Mie Duan (51)
Pjeva Jove Arsenije (65)
Pjeva Jove Milan (49)
Pjeva Milana Mile (28)
Pjeva Milana Milorad (24)
Pjeva Milana Mirko (17)
Pjeva Jovana Nikola (51)
Radi Boe Vlado (25)
Risovi Dane (19)
Svetianin Stojan (56)

Krajem jula 1941. godine sa gubilita na


Garavicama, u blizini Bihaa, uspeo je da pobegne i uro uji (30) sa Pogledala Tra
kih Ratela. I on je proao golgotu slinu onoj
Peje Smiljania. Nekoliko dana posle bega
pojavio se meu ljudima i priao im stranu
priu o stradanju Srba odvedenih iz Trakih
Ratela posljednjeg dana jula 1941. godine.
Neto kasnije sam lino sasluao i pribeleio urina prisjeanja na te, za na narod i
njega lino, strane dane.
Evo ujievog kazivanja: Krajem jula su
ustae i andari sa nekim civilima, Muslimauro uji iz Trakih Ratela

44

nima iz ovih okolnih sela, meu njima je bio i Muhremovi Harno i Husein
Nadarevi stigli u nae selo. Mene su nali kod kue Milana Pjevca. Kada su me
vidili, odmah su poeli na mene vikati i psovati me. Govorili su da su ve dvi
je patrole slali kui po mene i nikako da me dovedu.
Uvrstili su me u stroj sa ocem i ostalim ljudima odavde koje su nali kod ku
e ili su ih negdje uhvatili. Otjerali su nas u Ratela i zatvorili u kuu Stojana
Cvetianina. Poslije naeg dolaska u Ratela, stigao je i Ahmet Aliaji sa gru
pom meni nepoznatih Muslimana koji su dotjerali jednu jo veu grupu ljudi,
mislim da su bili iz Rujnice, Krndije i drugih sela ratelake optine. Prije nas
su dovedeni neki ljudi iz pomenutih sela.
Tog dana, bio je to 31. juli, etvrtak poslije podne, u Ratele stie povei ka
mion i jedna limuzina. Mislim da su stigli iz Bihaa.im je kamion stigao, po
strojili su nas i poeli vezati icom dvojicu po dvojicu, a kada smo bili povezani,
naredili su da se penjemo u kamion. Kamion je bio tako pretrpan da su ljudi le
ali jedni preko drugih. Meu poslednjima je doveden Bogdan Kovaevi, dje
ak koji nije mogao ui u kamion, pa su ga stavili u putniki auto sa jo nekima.
Tako zgruvani, a vezani icom, stajali smo i guili se u kamionu. Da bi bilo jo
tee naredili su nam da dignemo uvis ruku koja nije bila vezana i da stalno dr
imo sagnutu glavu. Kada smo stigli blizu Bihaa, negdje kod rijeke Klokot, ka
mion je stao. Naredili su izlazak iz kamiona. uli su se razgovori iz kojih smo
razumjeli da je kamion u kvaru, pa moramo nastaviti put pjeice u Biha.
Meutim, oni nas nisu vodili u Biha cestom, nego smo skrenuli sa ceste de
sno preko polja u pravcu Pljeevice. Kada smo od ceste odmakli oko 150 me
tara doekala nas je grupa ljudi sa aovima i lopatama, a neto dalje sam vidio
veliku, dosta dugaku iskopanu jamu. Odmah sam vidio o emu se radi, jasno
mi je bilo da e nas tu pobiti.
Neto dalje od nas, desno, vidim izrastao kukuruz. Rijeio sam da poku
am pobijei. Namjerno sam u hodu napravio da mi padne kapa sa glave, idui
sam se sagnuo da je uzmem i u tom pokretu sam uspio da raskinem icu kojom
sam bio vezan.
Vidjevi da sam odrijeen, iznenada sam skoio iz stroja i potrao u prav
cu kukuruza. Sa malim zakanjenjem i oigledno neprecizno pucali su iz pu
aka za mnom, a onda su potrali da me trae u kukuruzu. im sam stigao u
kukuruz, nisam dugo trao kroz njega, sakrio sam se pod jednu lozu misirae.
Vikali su i trali po kukuruzima, ali me nisu nali. Jedan andar je doao ispred
loze u kojoj sam leao, vikao je kako neu pobjei, ali me nije dirao, iako mi
slim da me je on vidio u mome skrovitu. Ni sada ne znam ko je taj andar bio
i da li je namjerno preutao da me je pronaao, a moda me nije ni vidio.
Kada je andar otiao i potjera se smirila, nastavio sam bjeati izbjegavaju
i kue i puteve. Kada sam bjeei odmakao dalje od gubilita, uo sam mitra
ljeski rafal, malo sam zastao i uo viku i jauke ljudi sa mjesta strijeljanja u
vrijeme prekida mitraljeske paljbe. Bjeao sam kroz ivice, trnjake i ume, sav
sam se izgrebao u bjesomunom bijegu. Stigao sam u Bugar, gdje sam se ne
koliko dana krio izbjegavajui i nae ljude - ispriao je Cuji.
Iz napred navedenih kazivanja Peje Smiljania i ure ujia nije teko za
kljuiti da su ustae raspolagale ranije steenim velikim iskustvom i precizno

45

razraenim planom za akciju ienja Hrvatske od Srba. Na to ukazuje nastup


prema mukarcima srpske nacije, razne prevare u prikupljanju ljudi, kao i svi
drugi postupci sa uhvaenima i privedenima. U prvim akcijama hvatanja, od
voenja i ubijanja svestrano su obuavani i proveravani sve brojniji krvnici, i
votinje u ljudskom obliku. Meutim, i pored dobre organizacije hvatanja i
masovnog ubijanja na Garavicama je dolo je do vie uspjenih begova prili
kom grupnih masovnih pokolja, to je pokazalo izvesne tekoe i slabosti us
taa u izvrenju zadatka pogotovo gde su (radi likvidacija) na jednom mestu
imali veliki broj ljudi.
Ve poetkom avgusta, meutim, ustae mnoge grupe ljudi usmeravaju i na
lokalna gubilita. Tako se poinje sa masovnim ubijanjem na gubilitu Osoja
u Vujim jamama i na Gnjilavcu kod Cazina, u Macanovim dolovima, a po
slije toga sve ee se praktikuje ubijanje mukaraca, ena i djece u selima iz ko
jih potiu ili u zbegovima. Tako su posle osloboenja Bihaa i Cazinske krajine
na nekoliko mesta, po dolinama, umarcima i peinama, na teritoriji Cazinske
krajine i junog Korduna, nalaeni brojni kosturi kao svedoanstvo ustakih
zverstava.
Sluajui prie o begu ure Mudria i Duke Petkovia amlije moe se za
kljuiti da su krajike ustae svojski prihvatile do tada steena iskustva, da su
se, ak, u muenju i zlostavljanju usavrili, te da su sve ee koristili hladno
oruije: maljeve, noeve, sekire za ubijanje ljudi, tedei tako municiju koja e
im ubrzo i te kako zatrebati u borbi protiv naroda koji se dizao na ustanak.

Reke i potoci krvavi teku (pesma)


Klokot panino trai pomo od Une
slavne, na Garavicama ustae pobie
15000 glava, srpska krv sliva se u moje
obale ravne dolazi i tebi, krvava je voda,
zemlja i trava...
Una odgovara sa tugom, u svom bolu
u Crnom jezeru, ustae Srbe dave 2.000
dua iz Krupe, uvam u svom krilu crvena
sam od krvi. uasa i strave... Oekujem kr
vavi talas, imam straha 3 000 ubijenih Sr
ba, Perne i Miostraha...
ajin potok Mutnicu zove, pomo
tra, u Mihaljevcu ustae ubile 800 ljudi,
dolazi ti krvavi talas, ekaj na strai teem
u srpskoj krvi, oprezna budi...
Mutnica u tuzi, brzi odgovor dalje i ja
sam u krvi od 150 nevinih glava Selita,
Rajaka i Mutnika, srpske raje Korano, pomozi, budi sestra prava...
Spomenik na Vuijim jamama, u umi Osoj kod
Vrste gde je sahranjeno oko 800 nevinih rtava.

46

Toplica panino i u tuzi jei, krvava sam od 350 Srba, puna rana Korano,
sestro, pouri, rane mi lijei od krvi krndijaa, bukoviana i rujniana... Krva
vi talas oekujem vei 50 ubijenih srba u Maloj Pei...
Korana jeziv i straan odgovor vraa u Sadilovakoj crkvi spaljena srpska
braa 500 ubijenih sadlovana i bugarana, teem krvava, prepuna sam rana...
Kladunica u pomo zove, a Glinica slua na Mehinom stanju ustae ubi
le 5.000 dua, guim se u nevinoj krvi Srba, u ove dane doi da zajedio tugu
jemo i viamo rane...
Na Vuije jame u umi Osoj kod Vrste odvedeni su i pobijeni i ovi ljudi.
Iz sela Mutnik - Cazin:
Grbi Rade Radovan (31)
Kea Dragan (41)
Kea Lazo (51)
Konar Mile (61 )
Lonar Janka Milovan (51)
Lonar Milovana Dragan (23)
Lonar Milana Duka (19)
Medi uro (81)
Medi Milan (61)
Mudrini Dragia Spase (32)
upica Milo (71)
upica Miloa Vojkan (41)
upica Miloa Mile (51)

Tintor Vida Rade (51)


Tintor Vida Marko (55)
Tintor uran (61)
Tintor ure Milo (31)
Trbojevi Koje Dane (25)
Vukeli Miloa Stevo (31)
Vukeli Ilije Dragan (31)
Vukeli Ilije Duan (23)
Vukas Rade Milo (61 )
Vukas Rade uro (34)
Vukas Rade Duan (25)
Zec Simeona uro (61)

Iz sela oralii - Cazin:


Kosanovi Dmitar (71)
Kosanovi Dmitra Mile (36)
Kosanovi Dmitra Duan (25)
Ljubii Ilije Duan (41)
Ljubii Ilije Milan (35)
Ljubii Lazo (41)
Matijevi Mio (61)
Mudri Mane Milan (28)

Mudri Nikole Dragi (37)


Tepavac Mane (41)
Trbojevi Radovana Mane (23)
Trbojevi Rade Duan (19)
Trbojevi Radovana Petar (26)
Trbojevi Radovana Mile (23)
Trbojevi Rade Ilija (38)

Iz sela Selite - Cazin:


Brkanovi Ilije Buda (51)
Grbi Joje Pero (52)

Grbi Joje Mile (57)


Grbi Duana Momilo (16)

47

Grbi Trivuna Mile (51)


Jeremi Gavre Bogdan (49)
Jeremi Milovan (27)
Jeremi Rade Milan (21)
Karan Jovan (71)

Karan Boine Rade (23)


Kesi Vuje Cvijo (26)
Kesi ure ukan (21)
Vulin Joje Milan

Iz sela Rujnica - Cazin:


Kneevi Jovana Petar (51)
Kneevi Petra Velimir (21)
Kopani Jovana Vid nem (52)
Odi Mane Paja (38)
Petkovi-amija Ilije Jovan (52)

Petkovi-amija Mile Petar (19)


Petkovi-amija Mile Nikola (17)
Petkovi-amija Mile Duka (20)
uspeo pobei

Iz sela Gradina - Cazin:


Latinovi Gavrana Rade (33)
Babi Steve uro (49)
Medi Luka (51)

Milenovi Rade (34)


Milenovi Duan (28)
Vojnovi Obrada uro (51)

Iz sela Jankovac - Biha:


Aralica Save Dane (16)
Aralica Save uro (14)
Cvetianin Mile Milan (61)
Aralica Nikole Dane (16)

Aralica Nikole dete (15)


Aralica Nikole dete (14)
Trebac Marko Duan (15)

Iz sela Zlopoljac - Biha:


Matijevi Jove Milan (17)
Ouka Mika (41)
Pou ure Trivo (17)

Pou Luke Dragan (17)


Popovi Luke Milan (13)
Popovi Mile Mila (16)

Iz sela Bukovica - Cazin


Bogunovi Pere Stevo (66)

48

Bogunovi Steve Nedeljko (31)

Repija Mile ura (35)


ikman Tome Novak (62)

ikman Novaka Ilija (35)

Iz sela Donja Gata- Biha:


Gluvaji Save Gojko (35)
Gluvaji ure Rade (39)
Jaki Vuka Boo (25)

Zari Trivuna Petar (61)


Zari ura Nikola (46)

Iz sela Gornja Gata - Biha:


Mandi Ilija (34)

Stepanovi Save Mirko (22)

Iz sela Vrsta - Biha:


Vlaisavljevi Mane Milan (17)
Vlaisavljevi Petra Dragan (18)

Potkonjak Petra Aleksa (17)


Potkonjak Stevana Mile (20)

Iz sela Bugar - Biha:


Ivanevi Dragan (17)
Sa stratita u umi Osoj (Vuje jame) pobegli su Duka Petkovi-amlija i uro Mudrini.
Duka Petkovi amlija priao je o drami lju
di sa kojima je odveden na stratite Osoj i o
svom begu iz Vuije jame kod Vrste: Posljed
njih dana jula ustae su iz okolnih sela odvele
neke ljude, govorilo se da su odvedeni na rad, a
neki su opet tvrdili da ustae odvedene ljude i
ubijaju. Sve je to stvaralo kod nas veliku zabunu
i unosilo strah. Toga dana smo uli da ustae i
njihovi pomagai Muslimani dolaze i u nae se
loradi sakupljenja ljudi. Ja i moja braa dogouka Petkovi amlija je iz rake u Vuijim jamama
u umi Osoj kod Vrste uspeo da pobegne

49

vorili smo se sa ocem da se krijemo dok se ne sazna ta je bilo sa odvedenim lju


dima. Za skrovite smo odredili sjenik na tali. Dogovor je bio da se nas trojica ni
gdje ne pojavljujemo napolju. Toga dana ja sa bratom odoh u talu sa namjerom
da se tamo sakrijemo i da tu ostanemo cijeli dan. Otac je ostao da uva strau. Iz
nenada se pred kuom pojavio Musliman jaui na konju. Preko lea je nosio pu
ku. Priao je ocu, sjahao sa konja, skinuo puku i upro je u oca viui na njega:
,,e su ti sinovi? Sluali smo sve sa tale. Otac se izgleda smrtno uplaio i
rekao, evo ih u tali. Kada smo to uli, digli smo se i izili ispred tale. Ovaj
Musliman se nastavio derati na nas. Vikao je:
ta se skrivate pa ja moram ii specijalno po vas, nita se nemojte bojati,
idete na prisilni rad. Odraditi e te svoje, pa e te se vratiti kui - rekao je.
Naredio nam je da idemo pred njim pokazujui prstom da idemo u pravcu
ceste, a naem ocu da ide za njim i vodi mu konja. Na cesti nas doeka jo pe
toro ustaa sa jo trojicom naih ljudi. Bili su tu Ilija ikman i njegov otac No
vak, a trei je bio Stevo Bogunovi. Nas prikljuie njima i naredie da krenemo
prema Ilidi. Dvojica ustaa krenue ispred nas, a ostali oko nas. Morali smo
ii u grupi. Usput smo naili na jo dva ovjeka iz Rujnice. Bili su to gluvonijemi Vid Kopani i Velimir Kneevi. Oni su sami stajali pored ceste, ustae su
ih samo prikljuile naoj grupi i nastavili smo put.
Kada smo doli pred Drenovevu kuu u Ilidi naredie nam da uemo
unutra. Tamo smo nali pedesetak ljudi svezanih ruku icom. Svezani su bili
dvojica po dvojica, jedan za drugoga. Oko svezanih ljudi stajalo je nekoliko
Muslimana sa samo jednim uniformisanim ustaom. Vezanim ljudima je stro
go nareeno da gledaju samo ispred i preda se.
Odmah za nama uao je Musliman iz Bihake Gate, Jaar Zoli. U jednoj ru
ci nosio je klijeta, a u drugoj smotak ice. Naredio nam je da stanemo dvoje po
dvoje i jedan uz drugoga, a zatim nas je poeo vezivati. icu je pritezao klijetima, a zatim preostali komad odsijecao i onda vezivao sljedeu dvojicu. Kada
je zavreno vezivanje, prioe i oni to su nas doveli iz sela i poee nas tui
kundacima puaka. Tako svezani i esto udarani kundacima i drugim predme
tima, koje su pri ruci imali prisutni Muslimani, tu smo ekali oko dva sata, a on
da se na vratima opet pojavio Jaar Zoli i naredio nam da izaemo napolje.
Na cesti nas je saekala kolona zaprenih konjskih kola. Kod svakih kola,
pored koijaa, stajao je po jedan naoruani ustaa. Malo po strani od kolone,
stajala je gomila naoruanih Muslimana. Naredili su nam da ulazimo u kola.
Neki stariji ljudi, onako svezani, nisu mogli da se popnu u kola preko lotri.
Kolima prioe nekoliko Muslimana i smijui se, uzee po dvojicu onako sve
zane za noge, i bacie ih u kola jednog preko drugog. Kada su nas sve strpali u
kola, kolona krenu cestom u pravcu Vrste.
U Vrstu smo stigli predvee. Tu se kolona zaustavila ispred andarmerijske
kasarne. Izali smo iz kola, a onda su nas svrstali u kolonu i sproveli u podrum
kasarne. Neke, koji nisu mogli stati u podrum odveli su u oblinje kue.
U podrumu nas je bilo mnogo, mogli smo samo stajati jedan uz drugoga.
Za nama je uao jedan ustaa i rekao nam: Sada emo odrijeiti dvoje po dvo
je. Odrijeeni e morati sve sa sebe skinuti do donjeg vea i predati sve ostalo
to imate kod sebe.

50

Poslije ovog ustae, na vratima se pojavie dvojica Muslimana civila, uo


e unutra i klijetima poee skidati icu sa ruku. Dvojica odrijeenih skidali
su odjeu do donjeg vea i sve stvari bacali u jedan budak na gomilu.
Kada su se ovi skinuli i predali sve svoje stvari, Muslimani su ih ponovo ve
zali, a zatim su skidali icu sledeoj dvojici. To se ponavljalo sve dok svi nismo
bili svueni do donjeg vea.
U toku ovog maltretiranja svaki od nas koji bi se imalo pobunio bio bi e
stoko isprebijan, a dok je sve to uraeno prolo je dosta vremena. Meu nama
je bio i jedan pop koji je doao sa jednom grupom prije nas, njega nisam poz
navao. Guei se u tom malom podrumu, ekali smo vezani jo oko jedan sat,
dok se nije sasvim smrklo. Vrata se otvorie, jedan ustaa naredi da izaemo
napolje. Jedna grupa je izala, a za njom se zatvorie vrata.
U podrumu je ostalo jo dosta ljudi. Bio sam vezan za starijeg brata, otac i osta
la braa otili su naprijed. No je bila oblana, duvao je vjetar, vidilo se da e usko
ro poeti padati kia, no hladna, a mi samo u donjem veu. Ispred kue nas
saeka palir mijean ustaama i Muslimanima, civilima. Krenuli smo kroz taj
palir, oko kojeg je bilo mnogo Muslimana iz okolnih sela, neki nas psuju i prije
te, veina naoruana sjekirama i drugim alatkama. Odjednom navalie kroz pa
lir i poee nas tui. Brkatim, starijim ljudima poee upati brkove. Neki ljudi
kukaju na sav glas. Iz stroja izdvojie jednog mladia, bio je to Mirko Stjepanovi
iz Vrste. Odrijeili su ga od para, poee ga udarati sjekirama u lea, jadni Mirko
nekoliko puta kmeknu i pade na zemlju, a oni ga sasjekoe sjekirama. Strano je
to bilo gledati. Njegovog para svezae na kraju stroja. Pridoli seljaci iz okolnih se
la idu pored kolone i trae brkate ljude, pa im upaju brkove. Tako naoe i ono
ga popa i napipae njegovu bradu. Jedan Musliman vie, evo, bolan, popa.
Pritrae i drugi pa poee da mu upaju i pale bradu. Pop se pokuao braniti ma
ui glavom, ali dobi nekoliko udaraca sjekirom po leima i pade na zemlju.
Nastavili smo kretanje od andarmerijske kasarne prema jugozapadu, u
pravcu ume Osoje. Proli smo seoskim putem pored grupe muslimanskih ku
a. Od tih kua ili smo jo desetak minuta i kolona stade. Odmah sam sa lije
ve strane vidio iskopanu veliku jamu, ali nisam mogao vidjeti koliko je bila
duboka jer je u njoj bio potpuni mrak. Sa druge strane sam vidio veliku gomi
lu iskopane zemlje, to je govorilo da je jama duboka. Pored izbaene zemlje
stajala je vea grupa Muslimana sa aovima i lopatama u rukama, neki su nas
psovali, govorei pogrdne rijei na raun Srba. Neko vrijeme smo stajali tu po
red jame, a onda pored nas iza lea proe jedan andarmerijski narednik, Brinjak Miko. On je od ranije radio kao andar na slubi u Vrsti. Otiao je na elo
kolone i naredio da se zbijemo. Na ovo nareenje nai sprovodnici poee nas
gurati kundacima, kako bi se to blie svrstali jedan do drugoga. Mirko nam
komandova da kleknemo. U tom momentu sam primjetio da jedan ustaa, u
drutvu jednog Muslimana, urnim korakom proe pored kolone. Svaki od
njih u ruci nosi pukomitraljez.
Dok smo mi kleali, iza lea neto dalje od nas uo sam enski glas, vrisak
i uz naricanje pla. Vikala je ova ena gorko plaui:
Joj, moj Duane! Odmah sam prepoznao glas te ene, bila je to ena Du
ana Blanue iz Gate Gornje. I on se nalazio sa nama u stroju. ujem daje ne

51

ki sprovodnici tjeraju od stroja viui na nju, ali se ona nikako ne da otjerati,


stalno sve ee, sve alosnije i ogorenije kuka, plae i doziva Duana.
andar Miko Brinjak komandova da slobodne ruke dignemo uvis i kae:
Vi, Srbi, dvadeset i jednu godinu ste vladali, sada vam je doao kraj, dolo
je vrijeme da vam se osvetimo mi koji do sada nismo vladali, a zatim koman
dova - Pali!
Iza naih lea osue se mitraljeski rafali. Gomila ljudi u smrtnom ropcu
srui se na zemlju. Osjetio sam da me neto opri iza vrata. Pao sam i ja u go
milu pobijenih ljudi. Osjetio sam krv mog starijeg brata za iju sam ruku bio
svezan, krv mu je u mlazevima lila po mojoj ruci i licu. Poslije moga pada, jo
nekoliko sekundi ujem mitraljeske rafale, a onda se paljba utihnu.
ujem i osjetim kako se ljudi koprcaju, a neki jauu u samrtnom ropcu.
Dobro sam, svaki i najmanji pokret i rije uo sam onih u mojoj blizini. Naj
due se trzaju noge smrtno pogoenih ljudi. Neki u smrtnom ropcu izgovara
ju i po koju rije ili se uje bolni jek ili jauci teko ranjenih. Odmah poslije
prestanka mitraljeske paljbe, ujem pojedinane pucnje pitolja kao odgovor
na poneki glas stradalnika, a onda potpuni muk i tiina. uje se samo vika i
smijeh ubica i jo uvek ujem glas one ene koja i dalje narie i kuka.
Oko nas ustae uurbano hodaju i meusobno razgovaraju, vjerovatno
utvruju da li su svi mrtvi, a onda ujem glas andara Mike:
Gotovo je. Brzo ih bacite u rupu da idemo po druge.
Oni sa strane, to su kraj rupe stajali sa aovima i lopatama, prioe i poe
e gurati i u rupu bacati povezani lanac mrtvih ljudi. Gurnue u rupu i mene
vezanog za starijeg brata. Prvo je u rupu pao moj brat, a ja preko njega. Kada
sam pao dole, osjetio sam da ispod nas ima jo ljudskih leeva. Ostao sam ne
pokretan i bez glasa. Leei tako u jami, pored dovikivanja naih ubica, uo
sam glas i one ene. Stajala je iznad jame, plakala i naricala za svojim muem
Duanom. Proderala se dva-tri puta, a onda se u pucanj puke, a njen glas se
utia. Nije se vie ula.
uo sam zatim andara Miku, viknuo je:
Bacite i nju meu njih. I poto su je bacili ree:
Evo vam, Srbi, da imate i jednu sa sobom.
Leao sam tako oko pola sata i pri tom osjetio da kia pada. Pomislih, eto i ne
bo se rastuilo pa plae za nevinim ljudima. Oslukujem da li se neko u blizini u
je, podignem glavu, ali nita ne mogu vidjeti, samo kia pada i prilino jak vijetar
duva. Bio sam vezan za lijevu ruku, desnom odreim icu i podignem se na ko
ljena da bih provirio iz rupe. Sijevnu, zagrmi i munja osvijetli okolinu jame, to mi
je pomoglo da se uvjerim kako u blizini jame nema nikoga. Izaao sam iz jame i
odmah poeo bjeati kroz razno bunje, trnje i umu. Neko vrijeme sam trao
koliko sam bre mogao. Kada sam od gubilita odmakao kilometar-dva, iz tog
pravca uli su se rafali mitraljeza. To su ubijani ljudi iz sljedee grupe. Eto, ukrat
ko, tako sam ja, sasvim sluajno, ostao iv na gubilitu Vuije jame i uspio se spa
siti. Otac i braa, i mnogi drugi Srbi iz ovih sela, zauvijek ostadoe na Osojima.
Tako je svoju potresnu i tunu priu mnogo puta ponovio drug Duka, a mi
koji smo te prie sluali, treba da ih dobro zapamtimo i da se svom snagom i
svim umom borimo da se vie nikad slini dogaaji ne ponove.

52

Masovna pogubljenja u Bosanskoj Krupi


i okolnim selima
Drugom polovinom jula 1941. ustae su na prevaru a zatim silom, kao i u
selima oko Bihaa i u Bosanskoj Krupi i okolnim mestima, pokupili nekoliko
grupa, pohapsili ih i deportovali u Gospi. Nastavilii su i dalje da kupe ljude
pod tobonjim objanjenjem da idu na rad, uz obeanja da e biti dobro pla
eni a posle zavrenih radova da e biti vraeni kuama. Verujui u te prie u
poetku su se pojedinci i bez poziva prikljuivali u te grupe a, u stvari, voeni
su u smrt. Od 25. jula do 5. avgusta 1941. istovremeno je izvren pokolj u Bo
sanskoj Krupi, Cazinu i Velikoj Kladui. Veliki upan Ljubomir Kvaternik iz
dao je nareenja i neophodna uputstva, i poslao poverljive ljude koji e
izvravati njegove krvnike zamisli. Enver Kapetanovi pokazao se kao ovek
od poverenja i autoriteta - pored Bihaa i u Bosanskoj Krupi i u Cazinu i Kla
dui. Po uputstvima Kvaternika i njegovog taba objavljeni su pozivi Srbima da
se prijave za odlazak na rad. Naalost, veliki broj ljudi, u najboljim godinama,
odazvao se ovom pozivu i, uz simbolinu pratnju od jednog ili dvojice ustaa
ili andarma, odvodili su te mirnne ljude u Sokolski dom u Bosanskoj Krupi.
Dvadese osmi dan jula bio je pijani dan i narod je uobiajeno, iz okolnih
sela, doao na pijacu. Ustae su tog dana blokirale izlaze iz grada i u toj klop
ci pohvatali stotine ljudi koji su pali u ruke ustaa spremnih na zloin. Kada su
se ljudi nali u rukama koljaa, nastalo je prvo muenje, poniavanje i na kra
ju ubijanje. U poetku najvie ljudi bilo je iz udaljenijih sela. Ustae su neko
vreme uspele da sauvaju u tajnosti uasne zloine, a kada su u narodu procureli saznanje i istina o zloinu, ljudi su se sklanjali, da bi potom nastala potra
ga za preostalim sposobnim ljudima. U Bosanskoj Krupi i nedaleko od nje
organizovana su mesta gde e biti ubijani dovedeni Srbi koji su dobrovoljno
doli ili su uhvaeni i prisilno dovedeni. Ta mesta su bila: Sokolski dom u Bo
sanskoj Krupi, Crno jezero na Uni nedaleko od Bosanske Krupe, sela Jezersko
i Macini Dolovi na Gnjilovcu kod Cazina.
Neopisivi su metodi i sredstva upotrebljeni nad ovim naivnim i potenim
ljudima. Pre nego to e ih pobiti bili su opljakani sa njih je sve skidano. Bili
su icom vezani, pojedincima su odsecali delove tela, vadili oi, odsecali noseve, polne organe, a onda su ih ostavljali da u mukama dugo umiru i budu esto
ivi baeni u Unu ili i u jamu bezdanicu; ponekad su ivi i sahranjivani. Tih da
na su masovna hapenja i ubistva vrena i u Otoci i Jezerskom, Pitalinama,
Perni, Podgomili. Neki ljudi su zavrili u Bosanskoj Krupi u dvoritu Sokol
skog doma, a neki su odvedeni u Cazin i Macine dolove i neka druga stratita
na Grmeu - Crno jezero, ,jame bezdanice na Grmeu, Risova greda, itd. I u Bo
sanskoj Krupi glavni podstreka i naredbodavac za likvidacije Srba bio je veli
ki upan a izvioci Husejin Muratbegovi, ustaki logornik sa svojim tabom, i
neizbenim instruktorima - Enverom Kapetanoviem, Himzom Hodiem i
Nikolom Orakoviem. Ustaki naredbodavac i glavni organizator klanja Srba
u Otoci i na Breskovu bio je Avdo Mujagi, a organizator pokolja Srba u Buimu i okolnim srpskim selima bio je andarm iz Ravnica Marin Pilinger.
Iz sela na levoj obali Une: Perna, Pitaline, Podgomila, Ljusina, Ivanjska,
Batra, Dobro Selo, Varoka Rjeka, Miostrah, Podgredine-Memi Brdo i sto-

53

tine dua iz Podgrmekih sela nalo se tih dana u Sokolskom domu u Bosan
skoj Krupi gde su mueni i pobijeni mnogi. Meu tim, navodimo imena samo
nekih od tih muenika.
Iz sela Perne, Bosanska Krupa:
Bokan Boe Stevan (45)
Bokan Dane Jovo (56)
Bokan Jove Boo (35)
Bokan Jove Ilija (33)
Bolti Laze Jovo (52)
Bolti Laze Pero (46)
Grbi Markona Dragan (34)
Grbi Markona Pero (41)
Grbi Markona Milan (29)
Grbi Vida Duan (38)
Grbi Mile Relja (38)
Zeljkovi Mile Trivo (39)
Zeljkovi Mile Stojan (35)
Zeljkovi Pere Branko (38)
Kovaevi Mijata Rade (61)
Kovaevi Mijata Stojan (591)
Kovaevi Mijata Pero (67)
Mitrainovi Trive Boo (41)
Mitrainovi Trive Gojko (33)
Mitrainovi Trive Nikola (35)

Romi Nikole Lazo (63)


Romi Nikole Marko (42)
Romi Laze Petar (36)
Romi Petra Milan (17)
Rokvi Tee Svetko (41)
Rokvi Jovana uro (41)
Rokvi ure Milo (25)
Rokvi Stevana Duan (32)
Rokvi Davida Marko (38)
Rokvi Milana Marko (30)
Rokvi Laze Trivun (62)
Stojanovi Stevana Branko (35)
Stojanovi ure Ilija (38)
Stojanovi Petra Buda (61)
Stojanovi Bude Milan (39)
Skendi Mile Aleksa (42)
Skendi Mile Pero (48)
Skendi Rade ilija (34)
Skendi Rade Milo (45)

Iz sela Podgomile, Bosanska Krupa:


Anii Vida Dragi (33)
Desnica Mihaila Obrad (61)
Desnica Obrada Veljko (341)
Desnica Pere Drago (13)
Zori Trivuna Mile (61)
Zori Stevana Aleksa (51)
Kamenko Boe Mane (69)
Kamenko Mane Duan (22)
Kneevi Nikole Ljupko (23)
Kuki Spasoja Ilija (31)

54

Miji Milia Petar (71)


Miji Nikole Rade (23)
Miji Marka Mile (29)
Miji Sime Simeun (71)
Miji Ilije Svetislav (41)
Miji Stanie Petar (35)
Miji Nikole Mile (41)
Miji Lazara Vaso (51)
Miji Lazara Gojko (46)
Miji Todora Jovan (51)

Miji Ilije Rade 823)


Mlaenovi Duana Drago (17)
Novakovi Dmitra ura (38)
Novakovi Dmitra Luka (36)
Novakovi Dmitra Pejo (33)
Rodi Jose Glio (67)
Rodi Glie Drago (20)
Rodi Jefte Stevan (58)
Rodi Stevana Branko (29)
Rodi urice uro (53)

Rodi ure Rade (31)


Rodi ure Uro (20)
Tima Miloa Slobodan (21)
arac Pere Marko (56)
arac Mile Branko(36)
krbi loje Svetko (17)
krbi Pere Dane (38)
krbi Pere Trivo (41)
krbi Mile Duan (33)
krbi Mile Mio (19)

Iz sela Pitaline, Bosanska Krupa:


Balti Marka Ljuban (21)
Balti Pere Branko (45)
Dobrijevi Pane Ilija (62)
Dobrijevi Mile (30)
Zeljkovi Miloa Uro (25)

Karanovi Mihajila Milan (15)


Kneevi Jovana Ilija (50)
Rabi Rade Marinko (17)
Repaji ukana uro (60)
kori Vida Sreko (36)

Krajem jula i poetkom avgusta 1941. na Crnom jezeru na reci Uni, kod
Bosanske Krupe, pobijeni su i u Unu baeni i ovi ljudi :
Iz sela Podgomile Bosanska Krupa
Anii Vida Mile (51)
Anii Vida Pane (35)
Anii Stevana Mirko (29)
Anii ura Sran (55)
Anii ura Miladin (36)
Anii ura Duan (34)
Anii ura Branko (23)
Anii Stevana Marko (19)
Anii Stevana Uro (27)
Bokan Joje Jovo (46)
Vejinovi Pere Lazo (71)
Vejinovi Laze Branko (41)
Drakuli Rade Spase (71)
Dikli Tome Branko (23)
Maksi Boka Bogdan (17)

Spomenik na Crnom jezeru na Una


gde su ustae 1941. ubile i u reku bacile
oko dve hiljade Srba

55

Mandi Ilije Marko (51)


Mandi Pere Stoj an (61 )
Mandi Pere Milo (56)
Mlaenovi Sime uro (37)
Mlaenovi Sime Mile (32)
Polovina Miloa Golub (38)
Polovina Goluba Bogdan (12)
Radakovi Ilije Mile (67)
Radakovi Mile Drago (32)
Radakovi Mile Duan (34)
Radakovi Tome Dmitar (51)
Radi Pere Janko (52)
Rokvi Toe Branko (48)

Rokvi Pere Mile 833)


Tima Vase Milo (41)
Tima Vase Spase (38)
krbi Nikole ore (57)
krbi ora Joja (37)
krbi ora Nikola (26)
krbi ora Bogdan (28)
krbi ora Nikola (26)
krbi Jove uro (55)
krbi ure Branko (29)
krbi Ilije Gojko (32)
krbi Ilije Ivan (40)
krbi Ivana Rade (19)

Iz sela Perna, Bosanska Krupa:


Bokan Ilije Rista (35)
Bokan Ilije Nikola (58)
Vlaisavljevi Rade Milo (55)
Vlaisavljevi Miloa Uro (30)

Zeljkovi Dmitra ore (13)


Kovaevi Pere Perica (62)
Kovaevi Pere Ilija (58)

Iz sela Pitaline, Bosanska Krupa:


Lazarevi Save Duan (35)
Lazarevi Save Pero (50)
Lazarevi Miloa Nikola (33)

Rokvi Obrada Bogdan (39)


Rokvi Obrada uro (37)

Crno jezero (napisao Svetozar ulibrk)/


Nedjelja. Pokupili su na kuluk seljake iz Zalina, Jasenice, Suvaje i Benakovca. Ljudi su sjedili pored graba na zalinskoj cesti i tucali kamen. Nisu zna
li da e biti strijeljani i da vie nikad nee ponedjeljkom proi ovom cestom na
pijacu u Krupu. Nee proi cestom na seoske zborove jasenikoj crkvi ispod
Kekia glavice. Majke i ene spremale su torbu sa hranom, jer se na kuluku
radilo cijeli dan. Do kasno u no ene su sjedile u kuama ekajui mueve. e
kale su ih veere. ene nisu spavale, a ujutru, budei se, djeca su zvala oca, ali
njega nije bilo. Volovi i konji ekali su u stajama da ih domain upregne u ko
la ili izvede na livadu. Uzalud. Domain se nije vratio. Oko 96 seljaka odvede
no je sa ovog kuluka i zatvoreno u Sokolski dom u Bosanskoj Krupi.

56

Ponedjeljak. Pazarni dan u Bosanskoj Krupi.


Seljaci su doli u grad kao nekad ranije. Srbima u
gradu bilo je zabranjeno da otvore trgovine, kafanice i gostionice. Zatvorene su i velike trgovake
kue brae Petrovia...
Oko 11 sati ustake strae su postavljene na
mostovima preko Krunice i rijeke Une. Posta
vljene su i na svim izlazima iz grada, kao i na ce
stama prema Arapui, Suvaji, Radiu, Bihau,
Cazinu i Otoci. Druge grupe ustaa sa strojnica
ma i pitoljima zale su po stonoj i itnoj pijaci i
kupile seljake koje su zatim u grupama tjerali u So
kolski dom. Seljacima su bile vezane ruke icom.
Na pijaci je ostala neprodata stoka, ostale su vre
e sa itom i kola bez koijaa. Zidovi Sokolskog
Svetozar ulibrk, iz Buevia,
doma uskoro postadoe crveni od krvi zaklanih
borac i nosilac Spomenice
1941. i autor potresnog zapisa
ljudi, a stepenicama je tekla krv i nosila kape po
Crno jezero
klanih seljaka. Koliko je ljudi ubijeno u ovom Do
mu ne zna se tano, ali se zna da je bio velik broj onih koji su nestali toga
ponedjeljka.
Sutradan ujutro Ilija Studen je otvorio svoju malu gostionicu i sa sobom
poveo malog sinia. Pred gostionicom je stajao policajac i dao mu glavom
znak da bjei, ali Ilija nije obratio na to panju. Dan mu je proao u jezi, stra
hu i munoj neizvjesnosti. Kad se uvee vratio kui i poeo spremati da legne,
dolo je est ustaa. Grunuli su na vrata sa uperenim pukama. Ustaa ga je
udario pukom u stomak. Uzee mu sat i osam hiljada dinara, govorei da je
to za Nezavisnu Dravu Hrvatsku. Zatim su ga otjerali u pravoslavnu crkvu.
Traili su da skine zlatan vjenani prsten. Nije ga mogao skinuti jer mu je prst
bio nabrekao, ali kad ustaa podviknu: Skidaj, jer ako ga ne skjine odsjei u
ti prst, on ga nekako skide i predade. Crkva je bila puna. Ljudi su stajali ili
sjedili na podu.
Malo zatim, ue jedan ustaa i izdvoji deset ljudi, zatim ih sveza i ponovo
vrati. Govorilo se da e u Gospi na rad ili u Njemaku. Navee je uletio u cr
kvu jedan ustaa sa isukanim bajonetom. Iao je od ovjeka do ovjeka i sva
kom stavljao bajonet pod grlo, prijetio i psovao. Tako ih je pripremao za pokolj
koji je ve bio poeo te noi u Sokolskom domu. Za njim je doao drugi usta
a i donio kutiju Ibra u kojoj je bilo 500 komada cigareta i svima ih podije
lio. Stavljajui cigaretu u usta, Ilija je tiho apnuo svom susjedu: Ovo je
posljednja. I zaista, mnogima od njih to je bila posljednja cigareta. Malo po
slije, stie i kamion. Ustae odbrojie 40 ljudi, potrpae ih u kamion i krenue
cestom prema Bihau.
No ljetna, zvjezdana, tiha. Ponekad se jedino uje pucanj ili jauk iz Sokol
skog doma. Kod Supania kue kamion se zaustavio, toboe zbog defekta. Meuim, tu su stajale ustake strae. Povorka krenu dalje cestom ispod stijena
pored Une. Kundaci po leima i psovke. Ukaza se i mali most preko Crnog je
zera. Ono je duboko i tamno. Stravino prijeti crnom dubinom. Kamion se za

57

ustavi na nekoliko metara, jer drveni most ne bi mogao podnijeti ovaj cijeli te
ret. Tako objasni jedan od ustaa. Zatim dodade da preko mosta treba da pre
e desetina po desetina. I prva desetorica sioe iz kamiona i uputie se preko
mosta, a na drugoj strani bili su postavljeni pukomitraljezi. Po ljudima osue
vrui mitraljeski rafali. Poslije rafala slijedile su bombe. Smrt je ovdje sigurna.
Kad je to vidio, Ilija skoi sa kamiona preko ustaa i potravi kroz kukuruze ba
ci se u Unu. Una ga je nosila oko 200 metara. Znao je da piiva. Ispalie nekoli
ko metaka za njim. Ustae su bile suvie zabavljene oko grupe u kamionu, pa
nisu imale vremena da jure za Ilijom Studenom. Rafali i sve je gotovo. Pobjegoe njih petorica, estorica ili sedmorica, i to oni koji su znali plivati, jer su
prije rafala poskakali u vodu. Ilija se izvue iz vode u vrbake pored obale. Usta
e okrenue kamion i vratie se natrag u Krupu pjevajui i pucajui.
Una je pronosila leeve.
U selu Jezersko - Bosanska Krupa, ubijeni su i ovi ljudi:
Iz sela Perne
Bokan Riste Golub (36)
Bokan Riste Mihajilo (31)
Bokan Riste Trivo (22)
Bokan Riste Milan (17)
Bokan Nikole Simo (18)
Bokan Pere uro (49)
Bokan Pere Vaso (41)

Bokan Jove Risto (31)


Jovii Cvije Nikola (58)
Jovii Cvije Duan (37)
Jovii Cvije Ilija (52)
Jovii Nikole Pero (21)
Karanovi Mihaila Boo (24)
Karanovi Mihaila Vojin (21)

Pokolj Srba u Cazinu i u Macinim dolovima


U isto vreme izvreni su
pokolji Srba u Bihau na
Garavicama i u Bosanskoj
Krupi. Vie stotina Srba
umoreno je u Cazinu i u
Macinim
dolovima
na
Gnjilavcu, nedaleko od Ca
zina, na onguru, aj inom
potoku i Pivnici. I ovaj zlo
in nad Srbima vren je po
nareenju i uputstvima ve
likog upana Ljubomira
Kvaternika.
Spomenik na Macinim dolo
vima gdeje sahranjeno oko 800
nevini rtava ustakog terora.
(Spomenik je kao i veina dru
gih na ovim prostorima sruen)

58

Spomen-ploa na spomeniku
na Macinim dolovima

Ale Omanovi, ustaki logornik u


Cazinu, bio je rukovodilac, a glavni
organizator i ivrilac ubijanja bio je
ustaki porunik Himzo Hadi, uz
upustva i lino uee ustakog po
runika Envera Kapetanovia, upa
novog poverljivog oveka. Oni su bili
neposredni organizatori i izvrioci
ovog neopisivog masakra.
Krajem jula i poetkom avgusta
1941. na najsvirepiji nain ugaeni su
ovde ivoti vie stotina ljudi iz Cazi
na, Osredka, Selita, Krndije, Vrela,
Gradine, Pitalina, Perne, Podgomila, Miostraha, Crnaje, Memi Brda,
Podgredine i iz drugih sela Cazinske
krajine Banije i Korduna; bili su u
najboljim godinama ivota. Pet-est
dana kasnije Hoda Bori nastavio je
klanje preostalih Srba, redom od jo
neroenog deteta do nepokretnog
starca. Evo nekih imena ljudi koji su
krajem jula i poetkom avgusta, po
sle zverskog muenja i poniavanja,
tamo bili pobijeni.

Iz sela Osredak, Cazin:


Banjac uro (55)
Banjac Trive Mile (41)
Banjac Milovana Simo (31)
Banjac urana Simo (49)
Banjac urana Jovo (51)
Banjac Jove Pejo (29)
Banjac Jove uro (21)
Banjac Mile Duan (34)
Banjac Save Duan (41)
Bekut Mio (41)
Bogunovi Mie Novak (49)
Bogunovi Vajan (56)
Bonjak Mile Spase (41)
Bonjak Spase Grujo (21)
Bonjak Mile Stanko (36)
Bonjak Stanka Petar (18)
Brklja Mile Gojko (21)

Brklja Mile Simo (17)


Brklja Milju Mile (49)
Crnobrnja Ilija (63)
Crnobrnja Mile (20)
avi Ilije Petar (46)
avi Petra Veljko (21)
avi Petra Blao (17)
avi Cvije Cvijo (43)
Duki Mile (44)
Duki Sime Cvijo (45)
Duki Sime uro (37)
uki Ljubana Milivoj (17)
Grbi Save Rade (61)
Grmua Tode Spase (41)
Grmua Tode Cvijo (39)
Grmua ure Mihajilo (34)
Jelaa Laze Mio (34)

59

Karanovi ure Milan (29)


Karanovi Isaka Nikola (61)
Karanovi Cvije Jovan (17)
Karanovi Cvije Cvijo (21)
Karanovi Pere Petar (51)
Lei Tomo (54)
Majki Save Vid (48)
Majstorovi ure Milan (32)
Mareta Jovo -Joko (56)
Mareta Vid (54)
Mari Jove Tadija (41)
Mari Tode Nikola (51)
Mari Tode Pero (48)
Mimi Mile (56)
Mimi Tode Jovo (24)
Opai Ilija (53)
Petrovi ake Rade (28)
Petrovi Jovana uro (56)

Raenovi Tode Jovan (33)


Smiljani Cvijo (51)
Smiljani Cvije Vlado (17)
Trnjakovi Nedeljko (30)
Vignjevi Uro (43)
Vignjevi uro (49)
Vignjevi ure Simo (24)
Vojnovi Cvetin sin (33)
Vojnovi Ilije Milan (32)
Vojnovi Ilije Cvijo (30)
Vukainovi Marka uro (46)
Vukainovi Marka Nikola (33)
Vukovi Vaso (41)
Vukovi Peran (53)
Vukovi Mile (56)
Zubovi Jovana ukan (35)
Zubovi ukana Simo (15)

Iz sela Selite Cazin:


Grbi Petra Golub (27)

Jeremi Gavre Rade (46)

Iz sela Krndija Cazin:


Goji Jovana Duan (26)
Smiljani Milutina Petar (41)

Radmanovi Steve uro (48)

Iz sela Vrelo Cazin:


Bogunovi Ilije Petar (43)
Bogunovi ure Jovo (46)
Bogunovi ure Mile (51)
Bori Ilije Rade (40)
Bori Rade Ilija (18)
uki Jove Duan (16)
Kneevi Rade (49)
Kneevi Mile Vojin (29)
Latinovi Miloa Stevo (61)

60

Latinovi Riste Rade (43)


Latinovi Riste Milo (51)
Mudrini Jove uro (23)
Paravinja Vajana Mihajilo (24)
Rodi Rade Jovo (56)
Susulovi Rade Stojan (38)
Trivi Petra Petar (61)
Trivi Petra Rade (29)
Zec ure Marko (70)

Iz sela Gradina, Cazin:


Brklja Duka (71)
Brklja Mile (80)
Brklja Mile Mican (46)
ojanovi Vuen (48)
Latinovi Pere Mile (38)
Latinovi Pere Milan (46)
Latinovi Gavrana Jovo (49)
Mimi Nikole Milovan (35)

Rodi Jove Duan (23)


Smiljani Jove Mile (29)
Topoli Laze Duan (38)
Topoli Laze Jovan (25)
Vojnovi Mile Duan (27)
Vojnovi Mile Mihajilo (26)
Vojnovi ure Stojan (17)

Iz sela Crnaja, Cazin:


Boi Nikole Mihajlo (71)
Boi Todora Ilija (51)
Boi Todora Rade (46)
Boi Petra uro (53)
Boi ure Mane (29)
Boi ure Mile (27)
Dmitrovi Rade Kojo (45)
Grkovi Stanie Petar (36)
Kovaevi Mile Marko (45)
Ljevljeni Stevan (66)
Miljkovi Todora Miladin (64)
Miljkovi Miladina Dragi (43)
Miljkovi Miladina Rade (39)
Miljkovi Milia Duan (29)

Miljkovi Milia Mile (18)


Miloevi Miladina uro (61)
Miloevi ure Nikola (41)
Miloevi ure Milovan (35)
Miloevi ure Pero (25)
Ognjenovi Petar (61)
Ognjenovi Petra Bogdan (27)
Ognjenovi Petra Mane (25)
Sekuli Petra Stevo (59)
Sekuli Steve Milo (41)
Sekuli Miloa Dragan (21)
akiran Mane (46)
ubijen na putu kod sela Rajak

Iz sela Pitaline,Bosanska Krupa:


BabiTodora io (51)
Babi Goluba Jovo (36)
Babi Goluba Vukain (33)
Babi Goluba Duan (27)
Babi Tome Gojko (46)
Babi ie Lazo (25)
Babi Pavla Uro (20)
Babi Gavre Stevo (51)
Babi Nikole Duan (38)
Babi Duana Mirko (18)
Babi Pere Duan (21)
Babi Pere Lazo (19)
Babi Pere uro (35)

Babi Save Jovo (42)


Babi Miloa Milo (65)
Babi Miloa Nikola (34)
Babi ure Mile (28)
Babi ure Duan (25)
Babi ure Marinko (23)
Babi Save Mihajilo (60)
Babi Save Pero (30)
Babi Save Kaja (26)
Babi Miloa Ilija (45)
Babi Duana Branko (19)
Banjac Jove Stojan (60)
Banjac Stojana Jovo (30)

61

Banjac Stojana Gojko (27)


Banjac Jovana Simo (55)
Banjac Jovana Pero (48)
Bogunovi Uroa Sava (62)
Bogunovi Save Gojko (42)
Bolti Jovana Simo (28)
BoltiMilanka Aleksa (23)
BoltiPere Branko (35)
Bolti Milana Gojko (30)
Bolti Milana Dragan (17)
Bursa Ilije Duan (54)
Bursa Ilije Duka (30)
Bursa Ilije Branko (22)
Grbi Stevana Branko (21)
Grbi Stevana Krsto (17)
Grbi Miloa Pero (35)
Dobrijevi Pane Gojko (36)
Dobrijevi Pane Mihajilo (39)
Dobrijevi Gojka Mirko (16)
Dobrijevi Ilije Gojko (27)
umi Miloa Branko (45)
umi Miloa Rajko (22)
Zeljkovi Pere Vojin (57)
Zeljkovi Pere Mile (55)
Zeljkovi Pere Vlado (53)
Zeljkovi Pere Risto (48)
Zeljkovi Pere Branko (30)
Zeljkovi Mile Mihajilo (30)
Zeljkovi Mile uro (25)
Zeljkovi Ilije uro (60)
Zeljkovi Ilije Golub (53)
Zeljkovi Ilije Duan (42)
Zeljkovi Nikole Mile (34)
Zeljkovi Pere Luka (55)
Zeljkovi Luke Sran (32)
Zeljkovi Todora Gojko (30)
Zeljkovi Todora Slavko (26)
Zeljkovi Joana uro (56)
Zeljkovi Vasilija Pero (65)
Zeljkovi Pere Marinko (20)
Zeljkovi Jovana uro (65)
Zeljkovi Mihajila Nikola (42)
Zeljkovi Miloa Uroa (25)
Zeljkovi Miloa Duan (21)

62

Zeljkovi Luke Stojan (50)


Zeljkovi Luke Jovan (45)
Zeljkovi Luke Duan (28)
Zeljkovi Luke Milorad (23)
Zeljkovi Jovana Simo (19)
Zeljkovi Jovana Duan (17)
Zeljkovi Pere Urod (50)
Zeljkovi Pere Stanko (45)
Zeljkovi Tome Vaso (65)
Zori Nikole Milan (50)
Zori Nikole Milan (50)
Zori Milana Nikola (26)
Zori Trivuna Mio (65)
Zori Trivuna Branko (28)
Zori Trivuna Stanko (26)
Zori Trivuna Milan (17)
Zori Todora Gojin (30)
Zori Todora Luka (28)
Zori Mie Boo (45)
Zori Mie Uro (42)
Zori Mie Golub (40)
Zori Nikole Relja (3)
Zori Mie Duan (27)
Zori Jovana Milo (41)
Zori Jovana Vukain (23)
Zori Nikole Svetko (35)
Zori Stevana Mile (25)
Zori Mile Duan (41)
Zori Mile Uro (39)
Zori Steve Aleksa (25)
Jovii ure Branko (30)
Jovii Pere Ostoja (43)
Jovii Ostoje Gojko (20)
Jovii Stevana Ilija (44)
Jovii Stevana Milo (35)
Jovii Laze Mirko (31)
Jovii Nikole Pero (50)
Jovii Nikole Risto
Jovii Luke Mirko (21)
Jovii Duana Marinko (28)
Jovii Stevana Mile (239
Jovii Stevana Nikola (16)
Jovii Mile Pero (29)
Kordi Spase uro (50)

Kordi Spase Gojko (30)


Kordi Nine Jovan (30)
Kordi Save Ilija (70)
Kordi Stanie Ilija (19)
Kordi Boo (60)
Kordi Boe Rade (36)
Kljaji Mile Mihajilo (50)
Kljaji Steve Obrad (66)
Karanovi Stevana Pero (20)
Kneevi Ilije Lazar (19)
Kneevi Save uro (39)
Kneevi ure Lako (19)
Kneevi Jovana Simo (50)
Kneevi Sime Petar (23)
Kneevi Trive Vico (27)
Mandi Pavla Mile (38)
Mandi Ilije Momilo (40)
Mandi Momila uro (20)
Mandi Momila Dragan (17)
Mandi Laze Lakan (45)
Oegovi Todora ura (70)
Jovii Save Jovo (61)
Jovii Jove Duan (33)
Jovii ure Mile (38)
Jovii Jove Milo (22)
Jovii ure Ranko (33)
Jovii Save Mile (52)
Jovii Mile uro (21)
Pria Trivuna Jovo (43)
Pria Mile Lazo (46)

Pria Mile Boo (25)


Pria Mile Mirko (17)
Pria Mile Simo (15)
Pria ure Duan (50)
Pria Marka Pavle ((28)
Raeta Mile (70)
Raeta Mile Gojko (21)
Rodi Stevana Nikola (50)
Rodi Ilije Duan (57)
Rodi Ilije Boo (22)
Rodi Ilije Branko (18)
Rodi Luke Sava (35)
Rodi Tome Mirko (23)
Rokvi Tome Mirko (23)
Rokvi Vida Gojko (46)
Rokvi Vida Mihajilo (17)
Rokvi Vida Veljko (30)
Rokvi Stevana Stojan (45)
Rokvi Jove Rajko (45)
Rokvi Momia Mirko (20)
Rokvi Perice Ljupko (45)
Rokvi Laze Trivun (45)
Rokvi Laze Marinko (31)
Rokvi Tome uro (53)
Rokvi Jovike Branko (31)
Rokvi Mile Rajko (37)
Rokvi Todora Sekula (45)
Tankosi Jandrije Nikola (37)
uilovi Gojka Marinko (41)
uilovi Stevana Stevo (40)

Iz sela Perna, Bosanska Krupa:


Bolti Pere Mirko (24)
Kovaevi Vida Duan (28)
Kovaevi Vida Mirko (23)
Kovaevi Perice Jovo (21)

Ninkovi Petra Stevan (31)


Ninkovi Petra Milan (22)
Todi Alekse Rajko (51)
Todi Stevana Gojko (28)

Iz sela Podgomile, Bosanska Krupa:


Ili Marka Nikola

63

Meu poslednjim grupama mukaraca na prevaru odvedenih ili na silu pohapenih, 1. i 2. avgusta, u selima Crnaja, Trakim Ratelama i Kordunskom
Ljeskovcu bilo je pedesetak koje su ustae pokupili i zatvorili u kuu i podrum
Stojana Cvjetianina u Trakim Ratelama.

Ostatak ruevina kue Stojana Cvjetianina gde su nevine rtve zatvarane,


pljakane i odatle odvoene na stratita

Tu grupu metana ustae su drale tri dana zatvorene, bilo je oito da su


kod njih postojale dileme ta s ovim ljudima. Trebalo ih je prebaciti, kao i pret
hodnu grupu koju su 31. jula iz Trakih Ratela kamionom dovezli na zlogla
sne Garavice. Put prema Bihau, posle sukoba u Osredku i Vrelu (2. avgusta)
i pojave naoruanih Srba u Rujnici (selo prema Bihau) i uopte prolazak kroz
srpska sela za ustae tada nije bio siguran. Odnosno, ustae su imale saznanja
da su u srpskim selima tada ve postoje grupe naoruanih Srba koji bi mogli
izvriti napad na trasport i oteti rtve. Posle tri dana razmiljanja, 4. avgusta us
taki porunik Enver Kapetanovi stigao je na Ratela iz Bihaa i ustai Husniji i optinskim organima naredio da transport sa ovom grupom krene prema
Cazinu. Tako je je reena dilema kuda sa ovim ljudima. Posle neopisivog mu
enja i poniavanja u Cazinu i Macinim dolovima na svirep nain oni su ubi
jeni. Na putu ka Cazinu, kod mesta Rajak, svezan za poslednja kola, iznemogao
trei pao je Mane akiran. Ustae su ga ubile i bacile u umu kraj puta. Po
sle ove grupe, ustae iz turlia su u Johovici i Hadinu Potoku pohapsile de
setak ljudi, potovarili su ih u zaprena kola i krenuli sa njima na stratite.
Meutim, zahvaljujui odlunosti i hrabrosti grupe ustanika (iz Johovice) sa
Milom Draiem na elu ova grupa je bila osloboena.

64

Sa prvim odvoenjima
nekoliko manjih grupa oda
branih ljudi (sredina jula
1941) u Gospi i Veliku Kladuu, te neopisivog muenja
i poniavanja zatoenih u
logoru kod Gospia - Jadovna, neduni zarobljenici su
transportovani u Karlobag na
more ili na Velebit (Jadovno)
gde su ubijani i bacani u
more ili u jame bezdanice. O
sudbini tih ljudi nije se dugo
nita znalo, uspeno je uva
na tajna petnaestak dana.
Poetkom avgusta 1941,
takoe, na prevaru i po neka
kvom dogovoru o pomirenju
sa Muslimanima, i po pozivu
ustakih vlasti, iz sela - Glinice, Bosanske Bojne, Stabonde, Gradine, Zborita,
Poljane i Drenovca, stotine
ljudi, u najboljim godinama,
Spomenik na stratitu Poljice kod Vrnograa
odvedeno je u Veliku Kladugde je opljakano, mueno, ubijeno
u, Vrnogra i Buim. Potom
i sahranjeno oko dve hiljade nevinh
su upuivanina stratita na
Mehinom stanju, nedaleko od Kladue, u pravoslavnu crkvu u Velikoj Kladui,
na Poljice kod Vrnograa, Breskovo kod Buima i Budmiri u crkvu. Na preva
ru su tamo dovodili rtve, zatvarali ih, a zatim na neopisive naine poniavali i
muili da bi ih posle svega, tako izmuene i poniene, ubijali. Mrtve su odvozi
li i sahranjivali u ogromnim rakama na Poljicu kod Vrnograa i Mehinom sta
nju kod Velike Kladue. Prve likvidacije Srba u Velikoj Kladuii vrila je grupa
ustaa iz Zagreba pod komandom Vidakovia. rtve su na prevaru pozivom ili
su hapene i silom dovoene u zatvor ili u pravoslavnu crkvu, gde su premlai
vane, opljakane, vezane icom a potom kamionima odvoene na streljanje. Pr
ve grupe su ubijane vatrenim orujem, kasnije su za likvidaciju koriena sva
mogua orua - no, sekira, malj i drugo. Vidakovieva grupa je u poetku li
kvidacija bila organizator i izvrilac na stratitima Mehino stanje kod Kladue i
na Poljicu kod Vrnograa. Posle Vidakovieve akcije stigle su ustae iz Slunja sa
Baljkom na elu koji je pokuvao da propagandom ohrabri Srbe izbegle na Kor
dun i Baniju da se vrate svojim kuama. Naalost, i ovaj put je prevara uspela. Uz
priu o prelasku u katliku veru jer je jedino tako mogu opstanak na imanju,
mnogi su doli u crkvu gde su uhapeni a zatim poklani.
O
stradanju na Poljicu, imanju Petra Vajagia, dovoljno govore izjave Ni
ne Vujasina i Rade Beronje.Poljice je druga grobnica (po veliini) na teritori

65

ji kladuke optine. Na Poljice kod Vrnograa, poetkom avgusta 1941, odve


deni su i - poto su opljakani, poniavani i na razne naine mueni - bili su
ubijeni. Evo imena nekih od tih stradalnika.
Iz sela Glinica, Velika Kladua:
Ajdukovi Stojan (51)
Ajdukovi Stojana uro (33)
Ajdukovi ure Steva (18)
Ajdukovi ure Milan (15)
Babi Mirko (28)
Babi Jovan (36)
Beronja Marko (31)
Beronja Vida Vlado (46)
Beronja Vida Milan (14)
Beronja Rade Mirko (74)
Beronja Mie Stojan (31)
Beronja Mie Nikola (33)
Beronja Mie Pera (9(6
Beronja Janka Jovo (44)
Beronja Jove Milo (26)
Beronja Jove Janko (23)
Beronja Jove Stanko (18)
Beronja Mile (46)
Beronja Nikola (23)
Beronja Rade (39)
Beronja Rade Janko (16)
Beronja Stevo (31)
Beronja Stanko (56)
Beronja Stanka Mile (36)
Beronja Stanka Luka (29)
Beronja Stanka Ugljea (21)
Beronja Nikola (41)
Beronja Nikole Mirko (21)
Beronja Nikole Pero (15)
Beronja Marko (43)
Beronja Marka Kota (21)
Beronja Marka Mihajilo (17)
Beronja ukana Milan (31)
Beronja ukana Stojan (29)
Beronja Bogdan (29)
Beronja Slavko (29)
Beronja Gojko (27)
Beronja Stevo (25)
Bjeli Pavla Jovica (81)

66

Bjeli Jovice Stevo (26)


Bogunovi Pero (39)
Bogunovi Pere Rade (15)
Bojadija Ilija (50)
Bojadija Ilije Simo (31)
Bojadija Spase (41)
Bojadija Stevo (36)
Bojadija Milo (31)
Bojadija Rade (29)
Bojadija Stojan (36)
Bojadija Pero (31)
Bojadija uro (28)
Bojadija Nikole Stanko (51)
Bojadija Stanka Duan (31)
Bojadija Stanka Damjan (17)
Buni Vida Milan (21)
Bursa Perica (45)
Bursa Perica uro (23)
Cvetianin Milo (36)
Cvetianin Milia (36)
Cvetianin Pere Milan (23)
Cvetianin Pero (41)
Cvetianin Gojko (36)
Cvetianin Mitar (29)
Deran Stojana Jovo (31)
Deran Stojana Rade (26)
Deran Mile (51)
Deran Mile Pero (29)
Deran Mile Milo (26)
osa Milo (38)
osa Miloa Nikola (16)
osa Miloa uro (18)
osa Rade (40)
ilas Laze Mile (54)
Ergarac Spase (36)
Ergarac Mile (51)
Ergarac Mile Vid (28)
Glii Stanka Ilija (51)
Ili Rade (46)

Lavrnja Stojana Mihajilo (41)


Lavrnja Mihajila Mirko (21)
Kesi Janko (51)
Kesi Janka Stevo (31)
Kesi Perica (41)
Kesi Adam (26)
Kesi Mile (41)
Kesi Mile Milan (21)
Kesi Milo (34)
Kesi Miloa Rade (16)
Kesi Mie Pejo (31)
Kesi Damjan (26)
Kovaevi Jovo (38)
Kovaevi Nikole Milan (22)
Kovaevi Nikole uro (17)
Kovaevi Pero (37)
Kosanovi Nikola (51)
Kosanovi Nikole Boo (18)
Kosanovi Stevo (31)
Kosanovi Pero (51)
Kosanovi Pere Stoja (23)
Kosanovi Boe uro (33)
Kosanovi ure Milo (21)
Kosanovi Boe Milo (30)
Malbaa Milo (51)
Medi uro (33)
Medi Rade (29)
Medi Mie Trivo (41)
Novakovi Stojan (45)
Novakovi Stojana Mio (15)
Novakovi ura (49)
Novakovi uraa Tode (30)
Novakovi uraa Boo (28)
Novakovi Stanko (36)
Novakovi Milan (32)
Orelj Pere Boo (33)
Orelj Boe Mile (28)
Orelj Nikole Luka (28)
Orelj Nikole uro (26)
Orelj Mile (51)
Orelj Mile Stevan (21)
Orelj Jovo - Joco ((33)
Orelj Vida Milan (25)
Orelj Steve Rade (51)

O Orelj Marka Stojan (26)


Orelj Mile Stevo (51)
Orelj Petar (46)
Orelj Petra Vladan (26)
Orelj Petar (26)
Petrovi Spase (35)
Petrovi Rade Mile (33)
Popovi Nikola (25)
Popovi uro (23)
Pui Dane Duan (29)
Pui Dane Nikola (27)
Pui Dane Rajko (21)
Pui Stojan (56)
Pui uro (36)
Pui Ilija (33)
Pui Rade Lazo (18)
Radi Vid (56)
Radi Vida Pero (33)
Radi Rade (51)
Radi Jove Gojko (29)
Radi Jove uro (19)
Romi Pero (36)
Stjelja Nikola (61)
Stjelja Nikole Milo (32)
Stjelja Rade (36)
Studen Nikola (51)
Studen Petar (46)
Studen Petra Dragan (21)
Studen Iso (51)
evi Milan (34)
evi uro (40)
evi Duan (26)
evi Jovo (51)
evi Jove Ljuban (26)
evi Jove Stevo (25)
evi Jove Ilija (19)
evi Simo (49)
evi Lazo (41)
evi Laze Milan (15)
evi Rade (51)
evi Mile Stojan (34)
evi ure Pero (40)
evi Jovo (56)
evi Stanka Duan (28)

evi Stoj ana Gojko (20)


Vignjevi Dmitar (51)
Vignjevi Dmitra Duan (25)
Vignjevi Dmitra Janko (22)
Vignjevi Stevo (29)
VignjeviTode (32)
Vignjevi Adam (36)
Vignjevi Jovo (46)

Vignjevi Mihaila Rade (36)


Vignjevi Obrad (28)
Vignjevi Ilija (31)
Vignjevi Janka Simo (26)
Vignjevi Lazo (28)
Vignjevi Spase (46)
Vignjevi Stojan (51)
Zobenica Rade (26)

Iz sela Bosanska Bojna, Velika Kladua:


Babi Jovo (30)
eli Todor (28)
Doen Mile (34)
Doen Stanko (41)
Trivi Mile (51)
Trivi Mile Maleni (30)
Trivi Jovo (49)
Grivi Jovo (49)
Gak Jovo (56)
Gagi Simo (49)
Gagi Lazo (49)
Gagi Mile (56)
Gagi Stojana Pero (31)
Gagi Rade uro (21)
Gagi Milo (51)
Gagi Miloa Milo (21)
Grmua Mile (35)
Grmua Nikola (28)
Isak Ilije Duan (27)
Jandri Mile (29)
Kljaji Marka Mile (49)
Kljaji Miloa Spase (49)
Medi Ilija (61)
Medi Ilije Stanko (27)
Medi Ilije Savo (29)

Miri Mile (41)


Mikovi Nikola (29)
Mikovi Marko (35)
Mikovi Stojan (34)
Novakovi Mile Rade (32)
Novakovi Pere Obrad (41)
Novakovi Pere Ilija (46)
Ostoji Risto (54)
Paan Rade Stevo (18)
Romi Spase (51)
Ruii Riste Milan (23)
Sremac Sime Stevo (18)
Sremac Rade (26)
Sremac Aleksa (29)
Sremac Janko (36)
Ugren Marko (36)
Vajagi uro (35)
Vojnovi Marko (36)
Vujain Mile (46)
Vujain Milovan (29)
Zori Jovice Lazo (29)
Zori Jovice Aleksa (16)
Zori Mile Duan (16)
Zori Pejo (33)
Zori Jove Pejo (16)

Rade Beronja, iz sela Glinica kod Kladue, je tako rei vaskrsnuo iz Poljike
jame gde je ubijeno vie od dve hiljade Srba. Uspeo je da pobegne i da posve doi o stradanju svojih komija. Gledao sam kako ubijaju moje seljane, kae
Beronja. U drugoj grupi koju su pohvatali u Glinici bio sam i ja. Sve su nas
povezali icom. Vezali su me sa Radom Kesiem koji je bio na kraju kolone.
Krenuli smo u Vrnogra. Putem su nas esto zaustavljali i tukli traei od nas

68

da kaemo ko je etniki voa. Prostorija u koju su


nas zatvorili bila je do tada kafana Janka Dmitrovia. Puna je bila naih ljudi. Na njima se moglo
videti da su tueni i zlostavljani. Sutradan nam je
prikljuena jo jedna grupa koja je na poziv vlasti
dola u Vrnogra. Posle je ula grupa od 7-8 usta
a i naredila da svi legnemo potrbuke. Tukli su nas
batinama, a kada su se umorili nastavili su udara
nje cipelama. Na podu je bilo krvi. Mnogima su bi
le razbijene glave i polomljena rebra.
Posle batinaa, uao je jedan ustaa u pratnji
dvojice naoruanih. Zapoeo je reima: Sluaj Srbadijo! Hoete da se borite protiv nae NDH?
Smijeno. To nikome nije uspjelo, pa nee ni va
Rade Beronja, iz Glinice,
ma etnicima. Proie svi kao to ete vi proi, a
uspeo je da pobegne
vama
je odbrojano.
sa stratita Poliice
Sada nam je bilo jasno ta nas eka. Nedaleko
od nas se veselilo, pjevalo, jedni su dolazili, a drugi odlazili. Zvali su jedni dru
ge na pie. I tako je to trajalo cijele noi. Na nas nisu zaboravili. Ulo je njih ne
koliko u nau prostoriju. Jedan od njih je naredio: Svi skinite odjela pa ete
prvo ii na kupanje, a posle kupanja dobiete odijela i ii ete na rad u Liku.
Na izlasku su nas vezane postrojili po dvojicu i potjerali. Bilo je ve vee. Za
ustavili su nas pod umom na Poljicu, a odavde nas odvodili do iskopanih ja
ma i ubijali.
ovjek pretrne i strah se izgubi. Misli se samo na svoje najroenije i opra
ta se sa njima. udan je to osjeaj, kada si ispred cijevi i zna da te za koji tre
nutak nema. To se ne moe rei rijeima.
Odjednom sam uo poznat glas: Ne, ne pucaj, ja u njega sa zadovoljstvom
ubiti. Okrenuo sam se i vidio iza mene Hasu Barjaktarevia, moga druga iz
vojske, i zaista e me moj drug Haso lino streljati. Naredio mije da sa Radom
Kesiem priem jami i da kleknemo. Metak mi je proao kroz vrat i glavu. Ne
znam koliko sam bio u nesvjesti. Prvo sam osjetio neku toplinu, pa onda bol
u glavi. Imao sam sreu to su samo dva tijela pala na mene i Kesia. Desnom
rukom sam uspio da odreem icu kojom smo bili vezani Rade i ja, a onda
sam se, uz veliki napor, izvukao ispod tijela koja su nas pritiskivala. Glava mi
je bila sva u krvi. Oni kapci slijepljeni. Kada sam protrljao oi i otvorio kap
ke nisam nita vidio.Odmah sam pomislio i uhvatio me strah, ako ne progledam neu moi pobjei, pa e me gadovi uhvatiti i iivljavati se na meni.Za
kratko vrijeme progledao sam na desno oko. Dopuzao sam do ivice jame. Iz vi
e pokuaja uspio sam izai. Otiao sam u umu i uvukao se u grane, jer su
svrake osjetile krv i navalile na mene. Kada su se uli pijetlovi znao sam da e
svanuti. Po danu nisam smio ii. Pred samu zoru kod jame ula se galama i
zveket motika i lopata. Doli su da zatrpavaju leeve.
Ostao sam ovdje sve dok obani nisu oterali blago kuama. Krenuo sam na
istok gdje se nalaze naa sela i stigao blizu rijeke Glinice. Pomislio sam, ako pri
jeem rijeku nee mi biti ao umrijeti. Umrijeu na svojoj zemlji i biu poko-

69

pan meu svojima. Znao sam mjesta gdje se rijeka moe prijei. Preao sam,
dohvatio se livada i uao u selo. Znao sam da se i ovdje moram kriti, jer an
dari stalno patroliraju po srpskim selima. Uao sam u nau staju i legao u oak na slamu. Poto je vrijeme bilo da se nahrani stoka, ula je moja sestra i
kada me je vidjela vrisnula je i pobjegla da kae majci da je u staji vidjela ne
kakvo udovite. Onda su dole majka i sestra i, uvi kako jedva izgovaram
svoje ime, shvatile su da sam to ja. Odvele su me u kuu, oprale i obukle. Krio
sam se 18 dana u zemunici ispod sadjevene slame. Leili su me nekim trava
ma od kojih mi je bilo bolje. Po ozdravljenju prikljuio sam se glinikoj ustanikoj grupi Bjelia Rade koji je imao slinu sudbinu mojoj.
On je pobjegao od andara na Kamenskom mostu kada su ga potjerali sa
grupom u Gospi.
Ratovao sam do kraja rata. Na drugoj strani, oni to su nas ubijali i oni kra
jem 1943. godine i kasnije dooe u partizane, i umjesto da poslije rata odgo
varaju za poinjene zloine, dobie posao i isposlovae penzije. Evo me, jo
trajem i priam kada me neko kao vi pita o naem stradanju. Uvijek priam
mladima, da budu oprezni i da nikad vie ne veruju onima koji su nas htjeli
potpuno unititi.
(Izjavu Rade Beronje pribeleio uitelj Stevo Babi 1980. godine u Crvenki).
(Za Bosansku Bojnu podatke dali: Pilipovi Branko, Beronja Savo, Novakovi Lazo i Zori Mika).

Spomenik rtvama ustakog terora na Mehinom stanju

70

Prostor Mehino stanje nalazi se


na granici izmeu Korduna i Cazinske krajine severo-zapadno od Veli
ke Kladue. Iskopani protivtenkovski
rovovi pred Drugi svetski rat, iroki
3,5 duboki 2,5 metra, nalaze se neda
leko od sela Maljevac pored puta
Klaua - Cetingrad. U tim rovovi
ma na nekoliko mesta su stvorene
ogromne grobnice u koje su ustae,
krajem jula i poetkom avgusta, do
vodili i tu streljali mukarce. Kasnije
su dovozili rtve sa raznih mesta - iz
pravoslavne crkve ili zatvora te su na
ovom prostoru ubijali i u ovim rovo
vima sahranjivali. Mehino stanje po
stalo je srpsko groblje, jedno od
najkrvavijih i najtunijih mesta. Na
tom mestu su ustae, jula i avgusta
1941, ubijene ljude sahranjivali, ili su
ih tamo poubijalii posle neopisivih
muenja u pravoslavnoj crkvi u Ve
likoj Kladui. Ubijali su ih maljevi
ma, sekirama, klali noevima, a onda
Pravoslavna crkva u Velikoj Kladui gde su Srbi
ih tamo sahranjivali. Po nekim prodovoeni na pokrtavanje, a zatim u crkvi
opljakani, premlaivani, mueni, ubijani,
cenama tu je sahrahjeno oko 6000
a onda mrtvi i poluivi na Mehino:v
nevinih rtava.
stanju sahranjivani
Stravina je pria Milke Cimee
koja je svedok pokolja kladukih Srba. Do Svetog Petra 1941. godine bilo je
u Velikoj Kladui i okolini uglavnom mirno, - kazuje Milka Cimea. - Srbe ni
je niko napadao. Posle Svetog Petra te godine domai Muslimani, kao ustae,
poeli su odvoditi i ubijati prvo Srbe mukarce, a posle toga i ene i decu. Je
dan deo ljudstva zatvarili su u optinu, a drugi u srpsku pravoslavnu crkvu gde
su ih klali i na druge naine ubijali, a nakon toga mrtve ili u poluivom stanju
odvozili kamionom u polje zvano Mehino stanje, gde su ih zakopavali u rovo
ve koje je iskopala jugoslovenska vojska. Odmah posle Svetog Petra ubijena
su iz Velike Kladue etiri brata Milanovia - Matija, radnik, Milo, kafedija, Sava, mlinar, i Pejo, mladi od 15 godina, zatim Pero Matijevi, stolar, Dra
gan Miljanovi, obuar, Miljanovi zvani Pita, mesar, Nina Miljanovi,
kafedija, Jovo Mievi, kafedija, jedan ak imenom Branko a prezime mu
ne znam, samo znam da je bio sin jednog srpskog svetenika, kao i jo mnogo
drugih, ijih se imena ne seam. Oni su svi jedne veeri, odmah posle Svetog
Petra, bio je utorak, kako se toga dobro seam, odvedeni i pobijeni.
Mesec dana nakon tog dogaaja ustae su kupile srpske ene i decu i ubi
jali ih na isti nain. ene i decu zatvarali su u crkvu i tu ih premlaivali ili kla
li, a zatim kamionima odvozili na Mehino stanje.

71

Iz Velike Kladue - kae Milka - ubijeni su: Dragica Miljanovi, ena Matijina, i njene erke Ranka, Nevenka i Soka, Evica Miljanovi, ena Savina i
jedno njeno dete, ivko obuar, kojem ne znam prezime, njegova ena Stoja i
ker Duanka, te mnogi drugi, ijih se imena ne seam. Tada je odvedena i ubi
jena moja sestra Dragica stara 13 godina.
Geografski poloaj stratita Mehino stanje je takav da su ustae sa teritori
je Korduna, Banije i Cazinske krajine koristile pogodnost postojanja ve isko
panih grobnica, pa su sa svih strana ovde sahranjivani ubijeni, a takoe su
dovoeni i ivi, tu ubijani i sahranjivani.
Potrebno je istai da su se u ovim zlodelima na Mehinom stanju istakle usta
e: Jozo uurovi, uro Cindri, Muharem Malki, Mehmed Dautovi i drugi.
Te ustae i mnoge druge su sa pripremljenim ekipama i njihovim pomaga
ima u crkvi prebijali, muili i ubijali nemone ljude, a onda ih tako izmrcva
rene, mrtve ili poluive odnosili na Mehino stanje bez ikakvog obzira da su to
ljudi, kao ivotinje su ih sahranjivali. Mnogi su ivi ovde sahranjeni.
Treba rei, takoe, da je i ovde bilo lepih i humanih primera. Neke Srbe su
spasili Muslimani. Tako je Branka Badria spasio Raid Sarajli sakrivi ga od
ustaa, a brau Boka i Neboju Trkulju spasio je Kaica Karaji. S obzirom na
to da je u Velikoj Kladui bila pravoslavna crkva, tamo je bilo vie Srba nego
u Cetingradu, ovde su svi pohvatani i ubijeni Srbi tih dana sahranjeni na Me
hinom stanju.

Ustae
ored ranije pomenutih ustakih zloinaca,
ovim fotografijama elim da i ove zveri u
liku oveka pokaem normalnim ljudima kako bi
upoznali monstrume ljudskog roda. Oni su uz
pomo gospodara Hitlera i Mosulinija, to im dadoe mo da stvore tu nakaznu NDH, postali
strah i trepet za obinog oveka u Hrvatskoj, a
pod njihov udar pali su, pre svih, Srbi, Jevreji i Ro
mi.
Svojom okrutnou prevazili su i svoje go
spodare Hitlera i Musolinija i njihove oficire i
diplomate.
Ante paveli, ranije poznati ustaa, po pro
glaenju Nezavisne Drave Hrvatske stigao je iz
inostranstva i kao voa ustakog pokreta postao
Simboli pred kojima SU ustae poglavnik NDH. Tada je okupio malobrojnu
polagale zakletvu na vernost i zloinaku grupu i krenuo sa sprovoenjem geposlunost poglavniku i NDH nocida nad srpskim narodom.
Uz njega su : Slavko Kvaternik, Eugen Dido
Kvaternik, Mile Budak, Andrija Artukovi, Mijo Babi, Vjekoslav Maks Luburi, Mirko Puk, Ljubo Milo, Dinko aki, Miroslav Pilipovi Majstoro-

72

Ante Paveli, ustaki lider


i poglavnik NDH

Ante Paveli prima estitke


i blagoslov od kardinala
Alojzija Stepinca

Mio Babi,
organizator
i komandant svih
logora smrti u NDH

Mile Budak, hrvatski pi


sac,
ustaki ideolog i planer
etnikog ienja Hrvatske

Vjekoslav Maks Luburi,


organizator i komandant
logora smrti, jedan
od instruktora
ustakih koljaa

vi, Ljubomir Kvaternik, Ante Vrban,


Viktor Guti, Jakov Dal, Ivica Devii
Pivac, Ivica Brkljai, Mila Barii, Ven
tura Baljak, Jurica Frkovi, Stjepan Rubini, Viktor Tomi,a sam kardinal Alojzije Stepinac i Ivan ari blagoslovili
su gnusna dela u kojima su masovno uestvovali fratri i katolika crkva
U slubu nove faistike vlasti okupile su se brojne sluge , izvoai naj
prljavijih i najgnusniji zlodela. Nali su se sve gori od goreg: lopovi, ubice,
Eugen Dido Kvaternik, upravnik
ustake nadzorne slube ijedan
od najbliih Pavelievih saradnika

73
t

Ljubo Milo, jedan od


okrutnih komandanata
logora smrti, i instruktor
ustaama u praktinoj
obuci ubijanja

Dinko aki,
okrutni komandant
logora smrti

Fra Miroslav Pilipovi


Majstorovi, zvani Satana,okrutni
komadant logora smrti instruktor
ustaama koljaima, monstrum
koji je lino klao i decu

Jedan od primera sahranjivanja poklanih Srba

kriminalaci razne vrste, ljudi spremne da roenog


oca ubiju za male pare.
Ante Vrban, okrutni ustaa,
Pomenute ustae, po uzoru na svoje gospodare
komandant enskog logora
faiste
i naciste, vrlo brz su formirali logore smrti
u Staroj Gradici
po celoj teritoriji kvislnke NDH i to u - Gospi
u,Jadovnu, Slanom, Danica -Koprivnica, Jasenovcu, Kerestincu, Kruici,
Lepoglavi, akovu, Sisku, Jastrebarskom, Capragu, Staroj Gradiki, Starom
sajmitu u Zemunu itd.
Poto pomenuti logori smrti nisu bili dovoljni, preli su na lokalne logo
re i masovna stratita kao to su u Bosanskoj krajini: Kapetanova kula u Bi
hau, Garavice, Osoj kod Vrste, Sokolski dom u Bosanskoj Krupi, Crno
Jezero na Uni, Jama u Jezerskom, Macini dolovi na Gnjilavcu, ongur brdo
kod Cazina, Poljice kod Vrnograa, crkva uVelikoj Kladui u Mehinom sta
nju kod Velike Kladue... Sva srpska naselja pretvorili su u stratita. O sve
mu tome govori se vie u ovoj hronici.

74

Ustaa Mijo Begovi, iz Cerovca, na sasluanju je izjavio da su 3.08.1941. go


dine, poslije polaganja ustake zakletve u Slunju, seli u dva kamiona pred ko
lom u Slunju, a Vital Baljak i Marko Obajdin u osobni auto i odvezli se svi do
Maareva mosta (izmeu Maljevca i Krstinje) iskrcali su se, izabrali u ustakim
jedinicama desetare i vodnike. Baljak im je naredio da krenu prema srpskim
selima da hvataju Srbe i dovode ih do kamiona: Mi smo krenuli u streljakom
stroju i naa satnija pohvatala je 12 ena i djece. Za narodom koji je bjeao is
pred nas ustae su pucale. Poslije podne, sa pohvatanim mjetanima koje smo
strpali u kamione, dovezli smo se u Kladuu i zatvorili ih u pravoslavnu crkvu,
povezali i poskidali sa njih robu, uzeli novac i sve vrijednije predmete. Poslije
pljake otili smo na veeru, a straa je ostala kod zatvorenog naroda.
Ustaa Mijo Butina izjavio je da je kada je on iao na zadatak pohvatano oko
150 mukaraca, ena i djece od kojih je on uhvatio etiri ene u jednoj kui.Svi
su potrpani u kamione i odvezeni do jednog iskopanog kanala u Mehinom sta
nju gdje su ih skinuli s kamiona. Baljak je naredio ustaama da ne smiju puca
ti, nego batom tui tako da se ne uje. Baljak je prvi ubio etvero i pokazao
ostalima kako treba tui, i predao bat Ivici Salopeku iz Furjana koji je tukao i
tako su se redali jedan za drugim. Kad je doao red na mene, ja sam primio bat
od Marka Bunia (Joinog) iz Marindolskog brda i ubio tri mukarca i tri e
ne srednjih godina i jednog mladia od 13 godina. Tukao sam batom u zatiljak
glave, jer je tako zapovjedio Baljak. Kada smo izvrili ubijanje, vratili smo se u
Veliku Kladuu, a Muslimani su ostali pokopati ubijene ene i djecu.
Ustaa Janko Stipeti kae da su jednog dana pohvatali vie od 100 osoba,
odveli ih i zatvorili u pravoslavnu crkvu. Ili smo po grupama u crkvu tui
kundacima od puaka i batinali do iznemoglosti. U mojoj grupi ili su tui us
tae- Toso Radoaj, Joso op, Mirko Obajdin i Ivan Skukan. Tukli smo dok se
nismo zamorili, a kada smo izali ulazili su drugi i nastavili sa tuenjem. Ova
ko onesposobljene lake smo vezali i trpali u kamione i odvozili u kanale protivtenkovskih rovova u Mehino stanje, gdje smo ih poubijali sa sjekirama i
eljeznim batovima. Ja sam ovaj put ubio oko petnaestoro ljudi sjekirom, uda
rajui svakog dva puta iza vrata, a zatim ga prevalim nogom u jamu.
Ustaa Mijo Begovi iz Cerovca izjavio je takoe na sudu: Poslije veere po
zvao nas je Marko Obajdin i odveo pred crkvu gdje nas je rasporedio po gru
pama od po pet ustaa koji su po odreenom redu ulazili u crkvu tui. Sa
mnom je iao Nikola Pauli i Nikola Magdi, a za ostale se ne sjeam. U crkvu
nas je vodio Joso Radoaj Beli, a tamo smo nali Marka Obajdina koji je komandovao petorici uhapenika da dou naprijed i rekao im da legnu na trbuh
ispred nas, a nama da otponemo tui kundakom od puaka po cijelom tijelu,
naroito po bubrezima i kostima. Ja sam tukao prvoga, a bio je star oko tride
set godina. Udarao sam ga u lea i po cijelom tijelu sve dok sam uo da je iv.
Tukli smo ih oko petnaest do dvadeset minuta s pukama i cijevima od pua
ka. Nakon toga, izili smo van, a drugi su ulazili. Kada se zavrilo sa tuenjem,
opet smo ili u crkvu da narod poveemo sa raznim trikovima. Prilikom ve
zanja izmrcvarenog naroda oduzimali smo sve vrednije to su imali i svlaili
bolju robu. Kada smo bili gotovi, u prvi kamion sjelo je deset ustaa s tim na
rodom i odvezli se do mjesta gdje je potuen, a isto tako i sa drugim kamio

75

nom, deset ustaa, meu kojima sam bio ja, Mili Bogut, Marko Obajdin, Ivi
ca Biani, Ivan Obajdin i drugi. Kada smo stigli do jame izaao sam iz kami
ona, a iz prvog kamiona ustae su poele tui i bacati u jamu. Kada je prvi
kamion zavren nastavili smo iz drugog kamiona voditi narod kod jame, a ja
sam vodio dva ovjeka, etiri ene i jedno dijete. Meu njima dvije ene su bi
le u drugom stanju. Od njih sam ubio jedno dijete, jednog ovjeka, jednu e
nu koja je bila trudna, sve sa sjekirom. Komandovao sam da legnu, a zatim
sam udario svakog po dva puta sjekirom po vratu, otricom. Kada smo svoj po
sao zavrili, odvezli smo se u Kladuu, a poubijani narod zatrpavali su civili iz
okolice Kladue.
Dakle, stratite Mehino stanje moemo svrstati meu najvee u NDH po
sle Jasenovca, Jadovna, Garavica. Sigurno je Mehino stanje jedno od najkrva
vijih i najtunije mesto za Srbe na tim prostorima.

Spontani otpor ustakom teroru i priprema za ustanak


Krajem jula i poetkom avgusta 1941. godine ugroeno stanovnitvo srp
skih sela u Cazinskoj krajini, posle na prevaru odvedenih mukaraca, saznalo
je istinu da su ljudi odvedeni na gubilita i tamo na zverski nain svi pobijeni.
Preostali deo mukaraca sklanjao se ispred ustaa koji su i dalje pokuavaju da
ih pohvataju i prisilno odvode na gubilite.
Ustae su, pri pokuajima da pohvataju mukarce koje nisu uspeli privesti
na prevaru, prebijale i maltretirale ene i decu traei da im otkriju sakrivene
lanove domainstva.
Uplaena srpska neja, proganjani mukarci a zatim i ene i deca sklanjaju
se najpre u najblie ume, a potom masovno naputaju domove i bee na si
gurnija mesta u Baniju ili preko Une u sela Podgrmea, junog Korduna ili u
sela oko Petrove gore. Narod iz sela na Suvoj mei beao je na Baniju u seo
ska naselja oko irovca. Iz Pitalina, Perne i Podgomila i Mijostra beali su takoe preko Une u Radi, Grmuu i druga sela na desnoj obali reke.
Ustae su poslednjih dana jula i prvih dana avgusta, za svega 5-6 dana,
uspele na prevaru da odvedu hiljade najsnanijh ljudi, nita manje pohapsili su
i prisilno odveli. Ti ljudi su na zverski nain ubijani na Garavicama kod Biha
a, u Sokolskom domu, Crnom jezeru, Jezerskom kod Bosanske Krupe, Poljicama kod Vrnograa, Macinim dolovima kod Cazina, Pivnici i onguru kod
Cazina. Na Mehinom stanju kod Velike Kladue, Vujim jamama, u umi Osoj
kod Vrste, Brodarevcu kod Buima a neto ranije u logoru Jadovno i Gospiu
u Lici i na jadranskom ostrvu Pag. Svakim danom je bilo sve vie obezglavlje
nih srpskih porodica. Oito je da ustake glaveine, sa upnikom Ljubomirom
Kvaternikom na elu, nisu bile zadovoljne uinkom. Zato su tih dana angaovali i muslimansko civilno stanovnitvo i krenuli u lov na Srbe. Hajke na Srbe
liile su na lov na ivtinje.
Uz odvoenja i ubijanja srpskih domaina, glava porodica, neka sela su
opljakana, mnoge kue spaljene, sela ostajala pusta i bez i jednog stanovnika.
Stanovnitvo je masovno bealo na Baniju, Kordun i podgrmeka sela, u Bo
sansku krajinu preko Une.

76

O
tim dogaajima pria Milka Vasilja Boi iz
Crnaje, kerka Vasilja i Dragojle Boi, tada devojica od 18 godina: Toga dana kada su ustae
prije podne odvele dvadesetak ljudi iz Crnaje, po
slije podne su ponovo doli da pohvataju i pove
du preostale mukarce. Moj otac Vasilj sa Veljom
Miljkoviem i jo nekim ljudima iz Crnaje sklo
nili su se u umu. Neka ena je mojoj majci javila
da ustae i andari dolaze da pohvataju ostale lju
de. Majka meni i sestri Anici ree da odemo u
Platnicu kod Ognjenovia i Miloevia da im javi
mo da se sklone. Ja sam sama poletela, pola je i
Anica koja je tada bila bolesna pa me nije mogla
stii. Ustaa aban Delilovi sustigao je Anicu, a
za mnom je pucao i vikao, stoj. Tako sam morala
i ja stati. aban me je uhvatio i estoko tukao, pso
Milka, kerka Vasilja Boia
vao
mi majku i prijetio, pri tom je od nas traio da
iz Crnaje, tada devojica
mu pokaemo gdje se otac krije. U ovoj hajci je
uestvovao i neki Krajkovi, ula sam daje kasnije poginuo. Vratili su me ku
i i usput tukli. Kod kue su bile dvije ene koje su ustae svukli i po golom ti
jelu estoko tukli. Moj brat od strica, Simo, nije htjeo da bjei u umu, nego je
otiao u kuu nekog Muslimana u Platnici, mislim da se taj ovijek zvao Omer.
Ovaj dobri komija i prijatelj, prihvatio je Simu, sakrio ga tih nekoliko dana i
spasio mu ivot. Simo je kasnije poginuo kao borac NOP. ta je bilo sa Omerom ne znam. Eto, na primjer, taj Omer je imao brata ustau, a on je sklanjao
nae ljude. Mitra i strica Mihajila su sakrivali neki ljudi iz Platnice, ali ne znam
koja je to porodica inila, ali je u svakom sluaju to u ono vrijeme bio divan pri
mjer komijske solidarnosti i gest prijateljstva.
Toga dana navee doao je Duan Kvoka da nam javi da treba bjeati. Kad
smo krenuli od kue uz put smo svratili kui Ilije (Ivanina) Miljkovia. Iliju
smo nali na tavanu, zvali smo ga da sie, ali on nikako nije htjeo sii, mislio
je da su ponovo dole ustae, ali smo se ipak nekako popeli iako je na nas ba
cao sve to je gore imao. Skinuli smo Iliju sa tavana, a on je bio sav isprebijan
od strane ustaa. Priala je Ilijina ena Smiljana kako su se njih dvoje suprot
stavili bandi, ali su i Smiljana i Ilija vie dobili batina. Ilija je neto kasnije umro
u mukama od tekih povreda koje su mu ustae nanijele tom prilikom.
Iliju i Smiljanu su takoe tukli aban Delilovi i onaj Karajkovi, oni su se
isticali toga dana u batinanju i maltretiranju naroda u naem dijelu sela, - is
priala je Milka Boi.
Za prva etiri dana avgusta 1941. godine ustae i andarmi, uz pomo Mu
slimana civila iz okolnih sela, neto na prevaru, neto prisilno iz sela - Crna
je odveli su 26 ljudi u optinu Traka Ratela. Zatvorili su ih u kuu Stojana
Cvetianina gde su ih tri dana muili i poniavali, a onda icom povezali sa
jo 20 ljudi iz Kordunskog Ljeskovca. Zaprenim kolima prevezli su ih u Ca
zin i u Macine dolove na Gnjilovcu gde su ih na zverski nain poubijali. I u
ovom zloinu se posebno istakao ustaa Enver Kapetanovi.

77

Oi narode ujedinite se
Zapjevajmo da se gora trese
Oj narode ujedinite se!
Ostavite i suze i tugu
Da faiste gonimo ko kugu.
Smrkni, svani, mi smo partizani,
Oj ustae, nadajte s nami!
Kompartija
Iz planine zakliktala vila,
Partija nam poziv opravila.
Kada poziv od Partije stie,
Krajina se na ustanak die.
Oj Partijo ti si naa vila,
Svud si svoja rairila krila,
Svu si brau u boj okupila,
Da se rui faistika sila.
Kompartijo, naa majko mila,
Junake si mnoge odgojila.
Pobjedie zvijezda petokraka
Kad imade ovakvih junaka.
Komunisti, ivjela vam ruka
Vi ste narod izbavili muka.
Vladimir Nazor

Krajem juna i tokom jula 1941. aktivisti KPJ - Milan Pilipovi, Huka Milj
kovi, Tone Hrovat, Pero ipka, Mile Dejanovi i drugi ili su po selima Ca
zinske krajine, Banije i Korduna. Upoznavali su ljude sa namerama ustake
vlasti NDH i ta e sve raditi sa Srbima, Jevrejima i Ciganima. Govorili su da
ustae hoe da unite Srbe.
Naalost, ova upozorenja nisu dovoljno ozbiljno i sa poverenjem u narodu
prihvatna. Hiljade ljudi naselo je na lai i prevare i odazvalo se na poziv usta
kih vlasti koje su ih kao ovce odveli na klanicu.
Na teritoriji Cazinske krajine bila je slaba organizacija KPJ. Jedino je par
tijska organizacija u Velikoj Kladui sa Milanom Pilipoviem na elu bila ak
tivna i radila na pripremi ustanka. Naalost, drug Milan Pilipovi je odrao
samo nekoliko zborova po spskim selim. Govorio je narodu da se ne daju us
taama u ruke. Jedan od njegovih poslednjih skupova uprilien je u selima Gati i Osretku. Zboru u Gati prisustvovao je i Huka Miljkovi koji je lino iz
Bihaa donio izvetaj o pokolju koji se tih dana ustae izvile u tom gradu. Po
sle odranog sastanka u Gati i susreta sa ljudima u Vrelu i Osretku Pilipovi

78

je bio izdat i na putu u Podgrme ustae su ga presrele i uhapsile. U Bihakoj


kuli je bio zatvoren i muen i na kraju 18. avgusta streljan.
Krajem jula 1941. Organizacija KPJ iz Velike Kladue -Tone Hrorat, Mile
Dejanovi, Pero ipka, Huka Miljkovi i jo neki lanovi partije i SKOJ-a u Glinici su sazvali skup naroda, gde su prisutni bili upoznati o ustakim namerama
prema Srbima i o potrebi pruanja otpora ustakom teroru. Tada je proitan i
proglas KP} o dizanju ustanka protiv okupatora i ustake vlasti NDH. Taj sasta
nak je bio otkriven i od strane ustaa i andarma napadnut. Prisutni su se razi
li, a mnogi su bili pohvatani i odvedeni u Vrnogra i na Poljicu pobijeni.
Tada su mueni i ubijeni: Duan Babi, Mirko Babi, Milo uki, Branko
evi, Mili evi, Duan Pui, Rade Beronja, Ljuban Oljaa, Rade Kesi i
drugi. Pohvatani su i komunisti Horvat i Dejanovi, a Huka Miljkovi je ovaj
put uspeo da pobegne. O skupu u Glinici ustae su obavestili Srbi seljaci - Pepina Verga, Rade Maei i jo neki koji su od ustaa dobili obeanje da e bi
ti zatieni, meutim, i oni sa s ostalim seljacima zavili na Poljicu kao rtve.
Posle tog neuspelog sastanka, ljudi iz Glinice i Bosanske Bojne odazivali su
se na poziv Muslimana na dogovor. Na Ilindan, 2. avgusta okupilo se nekoli
ko stotina ljudi koje su ustae tada pohapsile i odvele u Vrnogra, da bi ih po
sle nekoliko dana muenja i poniavanja na Poljicu sve pobili. Tokom hajki na
Srbe koji su odbili da se prijave na poziv vlasti, spontano se narod dizao na
ustanak i u selima Cazinske krajine.
Preostali mukarci sklanjali su se u najblie ume pojedinano ili u manjim
grupama. Grupe su se svaki dan poveavale i postajale organizovanije, pripre
male se za otpor pljakaima i ustakim pomagaima koji su se sve masovnije pri
druivali ustaama. S druge strane, pojavljuju se odluni i hrabri ljudi koji pozivaju
suseljane da se to bolje organizuju i pripreme za otpor ustaama i njihovim po
magaima. Poelo je i organizovano naoruavanje. U poetku su to bile najee
lovake puke, poneki pitolj, stare austrijske moliherke sa malo municije, ali su
neki ljudi uspeli da sauvaju i poneki karabin to se posebno cenilo.
Organizatori ustanka su ve pomenuti ljudi iz
Velike Kladue: Milan Pilipovi, Huka Miljko
vi, Tone Hrovat, Pero ipka, te sa Suve mee:
Rade Bjeli, Pero Bojaaj; iz Perne, Pitalina i Podgomile: Duan Babi, uro Karapanda, Mio
Karapanda, Boo Skendi i drugi. Iz sela oko Ca
zina i iz Crnaje: Vasilj Boi, iz Bugara Bogdan
Veselica, iz Mutnika Dragan Grgi, iz Krndije
Dragan Konar, iz Rujnice, Bukovice i Gate: Nina
Radii, Milo Bogunovi, Duan Kopani i dru
gi. Ti ljudi, kao i mnogi drugi, uurbano ine sve
da se preostalo ljudstvo to uspenije okupi i organizuje za otpor, prvenstveno pljakaima, ali u
pogodnim prilikama i naoruanim ustaama.
Tone Hrovat, lan Okrunog komiteta KP
za Srez Karlovac,organizator ustanka
na Kordunu i Cazinskoj Krajini

79

Vest o ustanku u Bosanskoj krajini i Lici, kod Drvara i Srba, ohrabrila je


ustanike u selima Podgrmea i Cazinske krajine. Ve 29. jula izvren je prvi na
pad na ustae u Bosanskoj Krupi. Taj napad, kao i napadi 30, 31. jula i 2. av
gusta bili su neuspeni. Krupa tada nije bila osloboena niti su od strane ustaa
pohapeni ljudi bili osloboeni. Ustanike grupe bile su slabo naorane, bez je
dinstvene komande i precizno razraenog plana napada, pa je neuspeh bio ne
minovan. Ustanici su tih dana pri napadu na Bosansku Krupu, Ostrunicu,
Badi i ore imali znatne gubitke, tako da je u tim napadima poginulo neko
liko desetina naoruanih ali i vie nenoranih ljudi.
Poslednjh dana jula pruen je oruani otpor ustaama i u selima na levoj
obali Une u Ivanjskoj i Perni, ali takoe nuspean.
U Osretku i Vrelu (2. avgusta) na pokuaj ustaa da pohapse preostale mu
karce takoe je pruen oruani otpor. I ovaj pokuaj otpora zaven je neuspeno sa velikim gubicima kod ustanika.
Krajem jula 1941. godine ustae iz Cazina su nekoliko puta dolazile u srp
ska sela nedaleko od Cazina - u Vrelo, Osredak i Gradinu i na prevaru, uz po
ziv mirnim putem, odveli nekoliko grupa metana u zatvor u Cazinu. Neke su
drali u zatvoru, a posle prihvatanja poziva da preu u katoliku i islamsku
veru, neki su bili puteni kuama. O tome svedoe i kazivanja Vice Majkia i
arka Vukainovia. Naime, 28. i 31. jula ustae su na miran nain i na preva
ru iz Vrela odveli 20, a iz Osredka 70 ljudi od 15 -70 godina. Nezadovoljni odzivom i brojem odvedenih, veliki upan Ljubomir Kvaternik naredio je da se
neodazvani pohvataju i silom odvedu na stratita i likvidiraju. Iz tog razloga us
taki logornik u Cazinu Ale Omanovi, uz pomo ustaa iz Bihaa, Bosanske
Krupe, Buima i Gline, 2. avgusta krenuo je u hajku na preostale ljude u srp
skim selima. U Vrelo i Osredak toga dana dolo je mnogo vie naoruanih us
taa, andarma i ustake milicije, ali i civila iz susednih muslimanskih sela, pa
su ak i ene i odraslija deca uestvovali u toj hajci na vlahe. Civili su bili
naoruani sa sekirama, motikama, kosama, vilama, noevima i slinim hlad
nim orujem. Traili su Srbe i na licu mesta ih ubijali, klali.
Tog dana, kao i prethodnih, Srbi iz ovih sela su u veini odbili da se odazo
vu na ustaki poziv, odluni da im se ivi ne predaju, sklanjali su se u umu Du
brava i na druga skrovita mesta i bili spremni da prue ustaama otpor.
Na poetak ustake hajke i hvatanja pojedinaca, nekolicina naoruanih usta
nika pruila je otpor ustaama nanevi im izvesne gubitke, pa su ustae pojaa
le napade i znatno brojnijim snagama razbili ustanike grupe. Jedan broj naih
ljudi su pohvatali i odveli u Biha i Cazin, a vei broj na licu mesta pobili. To
ga dana u neravnopravnoj borbi poginulo je vie ljudi u nekoliko mesta.
Iz sela Osredak, Cazin:
Banjac Mihajila Rajko 39
Banjac Stanka Tode 23
Banjac urana Simo 43
Banjac Jove uro 21

80

Banjac Jove Pajo 27


Banjac Sime Duan 31
Banjac Milovana Simo 43
Bonjak Stanka Petar 17

Bonjak Mile Stanko 40


Bonjak Stanka Petar 16
Karanovi Mile Ilija 40
Karanovi Mile Rade 39
Karanovi Mile Ostoja 28
Karanovi ure Milan 29
Karanovi Cvije Jovan 17
Karanovi Jove Jelka 18
Karanovi Pilipa Mile 21
Karanovi Save uro 48
Majki Stanka Mile 21
Majstorovi Ilije Gojko 27
Mari Jove Kota 31

Mari Save Gavro 29


Mari Nikole Nikolica 26
Mari Pilipa Mile 21
Mari Pere Milan 40
Mari ure Filip 45
Mari Save Tode 46
Mari Tode Pero 41
Mari Tode Nedeljko 52
Mareta Vida Ilija 27
oli Stevana Branko 37
Grubi ure Sren 43
Grmua Tode Cvijo 45
Smiljani Jovana Cvijo 46

Iz sela Vrelo
Bogunovi Ilije Mile 37
Bogunovi Jove Uro 38
uki ure Duan 32
uki ure Mile 20
uki Uro 37
Latinovi Petra Nikola 59

uilovi ure Duan 31


uilovi Jakova uro 51
uilovi Jakovarelja 43
Trivi Ilije Duan 51
Zec Mile Trivo 64

Majko pravoslavna
Jesi li se nasjedila na zgaritu kue svoje
Ah ta kua bjedna!
Trae okom i rukama kolevkicu malog Jove,
Ikonicu svetog ora i urevi tvoje Rue?
Sve je sada dim i pepel, sve proguta aa tavna.
Ti, slomljena krepka grana, najbisednija me enama.
Majko pravoslavna.
Jesi li se nahodala nogama to jedva nose.
Oh, te noge bolne!
Jesi li se umorila trae Ruu, kravu svoju,
Kravu svoju, hraniteljku stare bake i djeice?
Dal je vuci rastrgae, ii je sakri uma travna?
Ne mui se! Za koga bi sada bili sir i mlijeko
Majko pravoslavna.
Jesi li se naplakala nad sudbinom druga svoga?

O drue ljubljeni!
Izdajom ga ulovie, kao psa izmlatie.
Muili ga, vezali ga, bacili ga u tamnicu.
I on, koga vuklo djela vrit teka i slavna,
kao hrom se bogalj vrati, da ti umre na rukama,
eno pravoslavna.
Jesi li se nakukala iznad one strane jame,
O jamo prokleta!
Gdje s grkljanom prerezanim djeca tvoja sada lee,
Pokraj bake i gdje majku svoju zovu, za njom plau,
I boje se, jer je rupa puna mrtvih ljudi, vlana, tamna.
Majko pravoslavna.
Bljedi, tanji i koi se, no bol nemoj guit svoj,
Bol tu preduboku!
Pusti neka tuba tvoja odjekuje irom zemlje,
I nek traje vjekovima, neka uju u to sada,
Prometnu se sjeta tvoja, tvoja tuga stara, davna.
uti. Bljedi. I oreol muenitva ve te kruni,
Majko pravoslavna.
Krajina je krvava haljina,
Krvav lee, krvav ustaje
I krvave jede zalogaje.

Primer pruanja otpora ustaama u Vrelu i Osredku govori o pokuaju gru


pe ustanika nedovoljno organizovanih i sasvim slabo naoruanih. Tog 2. av
gusta u borbi protiv ustaa i andarma i brojnog muslimanskog stanovnitva,
sa malo naoruanja i nejedinstvene komande, Srbi nisu bili uspeni u prua
nju otpora. Poginulo je 11 metana iz Vrela i 34 iz Osredka. O otporu ustaa
ma 2. avgusta u Osretku napisao je izjavu i o tome govorio Ostoja Mari,
prvoborac iz Osretka, roen u tom mestu zaseok Kula, neposredni je uesnik
neuspele pobune, ustanka 2. avgusta 1941. u Osretku.
Mari je o tim dogaajima, izmeu ostalog, rekao: Mi smo ve due vre
me iveli na oprezu, okupljali smo se u grupe koje su prelazile i preko dvade
set ljudi i sklanjali se u umu. Tako smo jednog dana, krajem jula, bili na
Dubravi kada je predvee, negde oko 16 asova, naiao jedan ovek koji je primetio tu nau grupu, priao nam blie i poeo razgovor. Odmah sam osetio da
je to na ovek, a i on je znao da se mi grupiemo i sklanjamo zato to nam pre
ti opasnost od ustaa. Upozorio nas je da mi tu nismo u mogunosti da im se
suprotstavimo i da se na taj nain zatitimo, ve da treba da se grupiemo iz
svih ovih sela i da se povuemo u Bugar. Tamo je vea mogunost da se sklo
nimo, ako treba i suprotstavimo. Kada ustae znaju da ste ivi i da ste tamo, oni
nee smeti dirati porodice. On je toga dana naiao iz sela Gate, to smo mi ka
snije saznali, gde je takoe razgovarao sa grupom ljudi koje je takoe upozo-

82

rio da treba da se sklone u Bugar. U razgovoru sa ovim drugom, ja sam otiao


do Krivodola Marica. Tu smo se pozdravili, rekao je da ide u Grmuu, ali da
e se opet vratiti kroz koji dan. Kada je stigao u Ostroac kod trgovine Ahmeta Kalauza, Ahmet je alarmirao ustae i andare, na ta je ovaj drug okrenuo
iznad Ostroca prema reci Uni i u tom prvom momentu uspeo da se izvue.
Alarmirane su ustae u Cazinu, Srbljanima i u selu Brkii gde su ga i uhvatili,
odmah dok je preao Unu. Dokje jo beao prema reci, na njega je pucao Esad
Osmanovi i jedan andar. Sve ovo mi je rekao Idriz Muratagi, kafedija iz
Ostroca, a u prisutstvu drugova Majstorovi Drage i Mudrini Jovice. Ni ja,
ni bilo ko iz moje grupe, u kojoj nas je zatekao ovaj drug, nismo znali ko je on.
Tek kasnije smo saznali da je to bio Milan Pilipovi, da je komunista i da je ra
dio na terenu Velike Kladue. Drug Milan Pilipovi, posle hvatanja, odveden
je u Biha u kulu gde je streljan.
Kada sam se rastao sa drugom Pilipoviem kod Krivodola, vratio sam se u
grupu kod drugova i ispriao im ceo na razgovor i njegov savet nama da svi
idemo u Bugar. Mada smo mi i sami ranije razmiljali o odlasku u Bugar, na
emu je nariito insistirao Milan Zec koji nam je ve ranije preneo ta je doiveo i ta nas eka ako se ne suprotstavimo. Ja sam ga u svemu podravao.
Neki drugovi se nisu sloili sa odlaskom u Bugar, a poto je drug Pilipovi obe
ao da e se kroz neki dan vratiti, raunali smo na njegovu pomo, da se svi
ubede, da je to najbolji izlaz. Tako smo ostali da to saekamo, ali ustae nisu e
kale. Dobili smo obavetenje od Muranovi Munibove ene, upozorila nas je
da se ustae grupiu, te da se neto priprema i da bi najbolje bilo da se blago
vremeno svi ljudi organizovano prebace za Bugar. Kako se Milan Pilipovi ni
je vratio, u naoj grupi su ipak preovladali kolebljivci koji su govorili da se tu
na licu mesta treba boriti, a ne kukaviki naputati porodice i ii za Bugar. Ta
ko je to miljenje i preovladalo i mi smo odustali od odlaska za Bugar. Za osta
nak tu naroito su se zalagali sledei drugovi: Karanovi Rade, Karanovi Ilija,
Karanovi Ostoja, Banjac Milan, Banjac Simo i drugi.
Kada je odlueno da se ne ide za Bugar, ve da se tu na licu mesta branimo,
ako bude trebalo, a zborno mesto grupe da bude Karanovia ograda. Opasnost
da budemo napadnuti rasla je iz dana u dan, i to kako po nas na Kuli, selo
Osredak, tako i Vrelo i Gradinu.
Poto su ustae prethodnih dana, 31. jula i 1. avgusta, pokupile ljude po se
lima Gate, Rujnica, Bugar, Traka Ratela, Krndija, Bukovica, Marin Most i
Rastovaa - stigli smo i mi na red. Rano ujutro, 2. avgusta, oko sedam sati kre
nuli su istovremeno sa svih strana na Vrelo, Gradinu i Osredak i to iz pravca
- Trstovac, Mutnik, Cazin, Gnjilovac, Ostroac, Brekovica, Turija i Turske Ga
te. Oni su krenuli masovno i to uglavnom civili sa orujem, bilo ih je i bez oruija, sa vilama i sekirama, videla se i po neka uniforma, ali malo. Kroz Gradi
nu i Osredak nastupili su bez otpora. Na otpor su naili prvo u Vrelu, a otpor
su pruili sledei drugovi: Bogunovi Boo zvani Bokar, uku ure Mile, Po
povi Milutin i drugi. U zaseoku Kula, koji pripada selu Osredak, otpor su da
li: Zec Milan koji je bio na elu grupe, Banjac Tode, Mari Kota, Mari Osto
ja, Karanovi Ostoja, Mari Pero, Mari Vlado, Mari Pilip, Grbi Sren, Doli Branko, Mari Gavro, Mari Nikola i Karanovi Ilija.

83

Pored navedenih, koji su posedovali vatreno oruje (karabine, dve lovake


puke i jedan pitolj), u grupi su se nalazili i sledei koji su imali hladno oru
je: vile, sekire, noeve, razne bodee... To su bili: Mari Nikola Brko, Banjac
Duan Kusonja, Bonjak Grujo Bogoslov, Karanovi Rade, Karanovi Milan,
Karanovi uro ipak, Karanovi Duan, Mari Duan Sudija, Mari Milan,
Vukainovi uro, Vukainovi Nikola, Karanovi Jeka devojako Banjac i
Bonjak Milina Rade.
Banjac Milan (on je ovog dana ranjen i odveden u bolnicu) i takvih je slu
ajeva bilo, dok su drugi ubijali svakog koga su se dokopali. Na njega je naiao
neki Aso, trgovac sa Gnjilavca, nije ga dao ubiti, odveo ga je u bolnicu u Ca
zin, gde je leen i preiveo je. Ali je kasnije (u septembru, iako pokrten) uh
vaen u istoj grupi ljudi koje su odveli andari i ustae, Boo iz Skoaja kod
Bihaa, Beirevi Rifet iz Ostroca i Muhamed Jusi zvani Tocara, iz sela Proia i ubijen, o emu e jo biti rei.
Na sektoru Kule otpor je trajao oko dva asa, dok je bilo municije i dok nam
nisu sa drugog pravca, od Osredka i Vrela, stigli sa lea. Tada smo se mi po
vukli neto unazad i posakrivali se gde je ko stigao. Ostalo vreme dana, do za
laska sunca, prolo je u pretraivanju terena, hvatanju ili ubijanju pronaenih
i otkrivenih.
U toku tog otpora na sektoru Kula i dalje, u toku dana iz ove nae grupe, po
ginuo je dvadeset i jedan drug i drugarica Jeka, jedina ena meu nama. Ona
je meu nama imala mua i brata i zbog toga se odluila da sa nama ostane.
Ona je u trenutku nailaska ustaa, kada smo se mi povukli, ukazivala pomo
ranjenom bratu. Isekli su je na parad i tako je bacili na telo njenog ubijenog
brata, kojeg su takoe dotukli, jer je bio ranjen. Preiveli su: Mari Ostoja, Ma
ri Vlado, Mari Pilip, Grbi Sren, Bonjak Rade. etvorica od navedenih,
osim ostoje Maria, odvedeni su u sptembru i ubijeni u Cazin-Srbljanima, po
red Une, na desnoj obali nizvodno od mosta. Odveli su ih i ubili andar i us
tae Boo iz Skoaja kod Bihaa, Beirevi Rifet iz Ostroca i Muhamed Jusi
zvani Tocara iz sela Proia. Rifet Beirevi, sin Faidbegov iz Ostroca, i danas
je iv i uiva boraku penziju.
Posle povlaenja sa prvobitnog poloaja, u pravcu Stovrela, u umu zvanu
Stojkin lug, mi smo se i rasturili, ko u umu, ko u kukuruz. Ja sam se sklonio
u neku vododerinu, u koju se istog momenta sruila zemlja na mene, zatrpa
la me potpuno, ostao mi samo otvor za disanje. Ovde sam ostao do u no i
sluao sam sve to se u okolini zbivalo. Ustae su na dominirajue breuljke po
stavile osmatrae, kako bi imale pregled itavog terena i gde se ko pojavi, od
mah su javljali dozivajui, evo ga ovde, eto ga tamo ili izlazi, bolan, vidim te,
dii se i tome slino. Oni drugovi koji nisu mirovali na mestu, tamo gde su se
prvobitno sklonili, ve su se premetali mislei da e nai bolje i sigurnije me
sto, uglavnom su i bili otkriveni i ubijeni ili uhvaeni. Inae, ne bi bili ubijeni
ili uhvaeni da su mirovali, jer ustae nisu smele zavirivati u umu i grmlje.
Sluao sam kako ispituju Stoju Banjac, koja me je videla gde sam se sklonio,
ali nije htela kazati da me je videla. Kada se unoalo izaao sam iz svog skloni
ta i doao do kue Stane Banjac. Samo to smo izmenjali par rei, naila je gru
pa ustaa, ja sam opet pobegao, a oni su nju nastavili ispitivati i tui, ko je bio,

84

ali ona im nije nita priznala. Ja sam odavde otiao preko Stovrela do kue Baglav Boje gde sam proveo no i sledei dan, sakriven u kokoinjem svinjcu.
Kada se unoalo otiao sam do moje kue. Majka je mislila da sam ubijen.
Ispriala mi je, pored ostalog, da su bili poterali svu stoku, ali je naiao jedan
Musliman, opisala mi ga je, koji ih je upozorio ovim reima, prozivajui ih poi
menino:
Gonite, gonite, ali e doi vreme kada ete i odgovarati za to, na ta su se
oni trgli, uplaili i svu stoku ostavili. Po majinom opisu, zakljuio sam da je
to bio Muhamed Bajri Odinac, rodom sa Gnjilavca ili iz Glogovca.
Ja sam se sutradan, etvrtog avgusta, sklonio u peinu u Dubravi, blizu ku
e Stojana Kneevia. U ovoj peini krio sam se nekoliko dana, a svako vee
sam odlazio kui i opet se ujutro rano vraao da predanim. U ovoj peini sam
se krio. Jednog dana sam se naao na mestu gde smo se mi posle borbe povu
kli. Tu sam naao izginule drugove i njihovo oruje, jer je bilo baeno dalje od
njih, te ga ustae nisu nale. Oruje sam prikupio i sklonio, a u meuvremenu
je od Ostroca naila masa ustaa. Sa druge strane od Mutnika i Trstovca, pre
ko Vrela isto tako. Vikali su prevrni svaku kuicu graha, moda e pod njom
nai vlaha. Poto ih je bilo jako mnogo, nisam se usudio da se negde sklonim
jer sam se bojao detaljnog pretres, i zbog toga sam krenu iz Osredka kuama
Vojinovia. Blizu njihove kue jedan Musliman je kosio travu i kad me je vi
deo bacio je kosu i izaao pred mene, rekao je ovi te smeju uhvatiti jer oni za
svoje postupke danas nikom ne odgovaraju, ve treba da beim u Cazin i da se
tamo prijavim jer je stiglo nareenje da se vie ne smiju ubijati nevini ljude. Ni
sam ne znam kako sam ovoga oveka odmah posluao i krenuo u Cazin. Valj
da me je instinkt terao na to, jer kako bi u toj situaciji poverovao bilo kojem
Muslimanu kojeg lino ne poznajem, a ovog nisam poznavao. ao mi je to ni
sam saznao nita blie o tom oveku. Inae, oni su vrili detaljan pretres i si
gurno ovog puta ne bih uspeo da se izvuem.
U Cazinu sam krenuo u zgradu gde je bio smeten srez za vreme bive Ju
goslavije, u nameri da pronaem Aliju Berberovia. Samo to sam stigao do
njega, nisam uspeo ni re da progovorim, a ustaa me iza lea dograbio i poveo
u kolu. U koli je ve bilo dovedeno dvadeset do trideset ljudi iz naih sela Osredka, Vrela i Gradine. U koli smo ostali taj dan i no, a sutradan oko de
set sati, doao je ustaki tabornik, Ale Omanovi. Vodili su ga ispod ruku Bran
ko Vojinovi i jo jedan ovek iz naeg kraja. Oba ova oveka su imali fes na
glavi. Ustaki tabornik nas je upoznao da moemo prei u muslimansku ili ka
toliku veru, a ko nee morae da se seli u Srbiju. Ko uzme muslimansku veru
ostae na svom imanju, dobie nazad sve to mu je opljakano i jo vie. Ko
pree u katoliku veru ii e za orkovau, to znai za Hrvatsku, jer je to na
Baniji i pripada teritoriji Hrvatske. Pristao sam da budem Musliman. Dobio
sam traku na kojoj je pisalo Musliman. Otiao sam u trgovinu da kupim fes jer
je bilo nareeno da se odmah mora nositi fes. U trgovini sam zatraio fes, ako
ima od pola dinara, odnosno kune. Na to je na mene navalio ustaa, hoe da me
bije, zato ja potcenjujem fes. Trgovac me je uzeo u zatitu govorei da sam ja
mislio na fes od najmanje para, zato to nemam dovoljno para i tako se ustaa
smirio. Kupio sam fes, ja i ostali drugovi i krenuli smo naim kuama. Dok smo

85

izali iz Cazina, odmah vie bolnice, u prisutstvu ivka Banjca i cele grupe dru
gova, ostavio sam fes sa porukom napisanom da ga vie neu nositi.
Dalje sam nastavio da se krijem i sklanjam ispred ustaa. Nije prolo ni de
set dana od kada sam bacio fes, doao je Branko Vojnovi koji je vrio dunost
ustakog kneza i u poverenju preneo mojoj majci daje tabornik rekao da mo
ram biti likvidiran, te da se nigde ne pojavljujem, to sam ja i bez toga nameravao da inim.
Za vreme borbi, 2. avgusta, zapaljene su i izgorele sledee kue: Mari Tadije koji je sam kod svoje kue doekao ustae i jurnuo na njih sekirom, a oni
su u njega ispalili plotun, Banjac Milana, Karanovi Ilije, Grbi Srena Brkonje, Mari Milana, Vukainovi ure i Milana avia i Cvije zvani Relja, Ba
njac Duana Kusonje, Grmue ukana, Banjac Duana, Popovi ure,
Kneevi Stojana iz Vrela, Doli Rajka, Maria Mile, Mudrini Ljubana, Majstorovi Ilije.
U Gradini i Vrelu jo je bilo zapaljenih kua, ali se ne seam ije su to bile
kue. U prvoj polovini avgusta nastupilo je primirje i obeano da se vie ne
sme niko samovoljno dirati, ali uz uslov da se prihvati pokrtavanje, da se pre
e u rimokatoliku veru ili u Islam.
I pored svega to je preduzeto, da bi ljudi ostali mirni, u drugoj polovini
avgusta ustae su na elu sa B. Boom iz sela Skoaj kod Bihaa, Rifeto m Beireviem iz Ostroca i Jusi Muhamedom zvani Tocara, iz Proia, pohvatali
sledee drugove: Mari Vladu, Bonjak Radu, Mari Pilipa, Grbi Srana, Mu
drini Ljubana, Mari Milana, Banjac Milana.Svi ovi su bili preli ko u islam,
ko u rimokatoliku veru, pa su se ponadali da e moi biti mirni, ali je sve to
bilo uzalud.
Po naknadno dobijenim izvetajima od saradnika Muslimana, oni su ovu
grupu ljudi amcima prebacili preko Une u Kostelima i odveli ih do ostroakog mosta. Usput su ih tukli i maltretirali celim putem i u amcu i dalje do
mesta na desnoj obali Une, nizvodno od mosta, gde su ih pobili i bacili u re
ku. Masakr nad ovim ljudima uinjen je bez ikakvog povoda. Saradnici koji
su o ovome dali kasnije obavetenje bili su Mehmed Meho i Dedo Albabi. Sve
ovo je potvrdio i Muhamed Bajri, sin Mehmeda Bajria iz sela Proia, koji je
lino gledao kada su ih tovarili u amce.
Posle odvoenja ove grupei, narod je ponovo poeo da podozreva, zazire od
ustaa i ivi na oprezu.
Malo kasnije, u septembru, grupa partizana u selu Rujnica saekala je neko
liko zaprenih kola u kojima su bili Muslimani. Jedan od njih je poeo da bei
i kao takav postao je sumnjiv, pa su ga partizani tom prilikom ubili, a ostali su
bili sasluani i puteni. U ovoj grupi nalazio se i Ale Samardi. Posle ovog do
gaaja oekivala se odmazda i pretila je opasnost svim graninim srpskim seli
ma, pa i dublje. Dobijeno je i obavetenje od Muniba Muranovia i njegove
ene da su stigle strane ustae i da predstoji napad na srpska sela. Nastala je uz
buna i pometnja u narodu i poelo je beanje prema selima Rujnica, Bugar i
dalje prema Kordunskom Ljeskovcu. Poto je stanovnitvo ova naa tri sela bi
lo pokrteno, Rade Mudrini i Rade Rodi doli su na ideju da nabave i dove
du katolikog popa da zatiti i spase ovaj narod. Tako su oni pod hitno otili u

86

Dranik i odatle sa zaprenim kolima doveli popa. Za vreme njihovog povrat


ka iz Dranika u naa sela, ustaka akcija je ve bila u toku. Tako je bio poku
pljen narod iz Gornje i Donje Gate i odveden na Prkos. To je izmeu sela
Trstovca, Mutnika i Vrela. Kada su oni sa popom stigli na Prominovac primetili su na Prkosima masu naroda, pop ih je pitao ta je to. Objasnili su mu da su
ustae sakupile sav taj narod i da e ga najverovatnije pobiti. Na to je pop od
mah krenuo tamo na lice mesta i izdejstvovao da sa sav taj narod pusti svojim
kuama. Odatle je pop krenuo u selo Vrelo a odatle u Cazin, gde je od tamo
njih izdejstvovao da se za ova sela da domobranska posada koja e taj narod
moi da zatiti od samovolje ustaa i ustake milicije koja je bila jo gora.
Posle 13. septembra oda Bori, iz sela Stijene, tog istog dana vodio je svo
je ustae na sela Traka Ratela, Marin Most i Bukovicu gde je izvrio pokolj
nad enama, decom i starim i iznemoglim . Po prianju jednog druga, prvo
borca Muslimana, koji se tog dana zatekao u Cazinu, kada je oda Bori stigao
u Cazin u povratku iz napred navedenih sela i u nameri da produi u napad i
klanje, po selima Vrelo, Osredak i Gradina - sukobio se sa Nurijom Pozdercom koji mu je rekao:
...Poseri se u svoju mediju, je li Muhamed traio rat, ubijanje i klanje ne
vinog naroda - i preko mene ivog nee to moi u tim selima raditi.
Posle okraja koji su se odigrali tog dana, te dolaska domobranske posade
u Vrelo da zatite ova tri sela od samovolje ustake milicije, situacija se poe
la polagano smirivati. Smirila se situacija i u ostalim selima, kao to su Buko
vica, Marin Most, gde je izvren pokolj 13. septembra, tako i u Gati, Rujnici i
drugim selima.
Vojin Mari ve je bio otiao u Kordunski Ljeskovac, gde je oformljen par
tizanski odred od gerilskih grupa koje su tamo postojale ve od 1941. godine.
Gerilske grupe su postojale i u drugim selima kao to su Rujnica, Krndija, Bu
kovica, Marin Most i Bugar.
Ovi odredi su se organizaciono povezali sa komandama odreda na Kordu
nu, ali su delovali na podruju Cazinske krajine sve do Une. Stoga se i ukaza
la potreba za obavetajnim radom i prikupljanjem oruja, municije i
sanitetskog materijala i drugih potreba. Na ovom mom terenu za Cazin, Ostroac i druga sela na ovoj strani, taj rad se odvijao preko mene do Vojina Maria u odred, a u muslimanskim naseljima u prvo vreme uglavnom preko
Muniba Muranovia i njegove ene, Mustafe Dizdarevia i Idriza Muratagia.
Kasnije je ova saradnja proirena preko druga Muhameda Bajria Odinca i na
jo sledee drugove kao to su: Meho Kedin iz Ostroca, Adii, koji je bio trafi
kant u trafici kod spomenika u Cazinu, Ibrahim Terzi, uster u Cazinu, uzeli Redo, elalbegi Beir iz Ostroca, Albabii Meho, Dedo i Muhamed iz
Cazin - Srbljana, i Mihajlovi Ivan, ef eleznike stanice u Cazin - Srblj ani
ma, a rodom iz Zagorja.
Druga Odinca sam upoznao davno pre rata. Vodio je radnike za Beograd
i Novi Sad na posao sa frajkartama. Odinac je roen u Gnjilavcu ili u Mjestrama. Ja ne znam da li je ovaj ovek u to vreme bio organizovan, to jest da li je
bio lan Partije ili nije, ali je moj utisak takav da je on morao pripadati nekoj
radnikoj organizaciji. Bio je vrlo spretan, kratak i jasan, vrlo odluan i vrlo

87

hrabar, dobar drug i na mene je ostavio fantastian utisak u svakom pogledu.


On nas je jo prvih dana posle kapitulacije, pri uzgrednim susretima, upozo
ravao da e doi do oruane borbe, da se treba uvati od ustaa, te da treba
prikupljati i sakrivati oruje. Zadnji put sam za njega uo treeg avgusta, kod
moje kue od moje majke kada mi je rekla da je jedan Musliman, kojeg mi je
opisala, oteo stoku od pljakaa.
Jedno vee, poetkom oktobra, doao je kod mene kui. Ovaj put mi je is
priao sve to se u meuvremenu zbilo, zato se nije pojavljivao i gde je do ta
da bio. Za njim je bila raspisana poternica od strane ustake policije i morao
je prei u ilegalnost, ali je na Cazin - Srbljanima, negde krajem avgusta 1941.
godine, otkriven i uhapen, vezan i zatvoren u ustakoj postaji. Nije bio pre
straen, ostao mu je mali pitolj kalibra 6,35 sakriven kod njega i leci zateeni
kod njega. U zatvoru je pokidao icu kojom je bio vezan, vezane je imao samo
ruke, ali je i dalje simulirao da je vezan. U stanici je bio deurni samo jedan us
taa ili andar. On je zatraio vodu da pije, i kada mu je ovaj pruio rukom
dole u podrum, on ga je uhvatio za ruku, odvukao u podrum, oborio i zada
vio. Poto je ovaj ustaa bio sam u kasarni, on je uzeo par puaka, koje su se ta
mo nalazile, neto bombi i municije i pobegao za Radi. U Radiu je ostao sa
partizanima, a onda i dalje ilegalno prelazio ovamo i obilazio saradnike radi in
formacija i drugih potreba, kao i radi uspostavljanja veze sa partizanima iz
Rujnice, Bugara i Kordunskog Ljeskovca.
Drug Bajri - Odinac je i dalje redovno dolazio kod mene prema njego
vom nahoenju. Jednom prilikom je ostao da eka kod mene kui, dok sam ja
nosio njegovo pismo za Nuriju Pozderca i Mirka Turia u Cazin. Taj put Mir
ko me je poslao sa pisamcetom kod apotekarke, a ona mi je dala dva mala pa
ketia za druga Odinca. Ime ove apotekarke ne znam, znam samo da je bila
plavua. Zadnji put kada smo se videli rekao je, ako vidim Nuriju Pozderca da
mu kaem da planira uskoro da se sastanemo. Za ovaj put samo toliko, a o de
taljima emo naknadno, kada budem doao, sada da zna samo da me oeku
je. Od tog rastanka, drug Odinac se vie nije pojavio.
Pored obavetajnog rada i odravanja veze sa saradnicima, mi smo priku
pljali i priloge od naroda uglavnom u novcu, jer smo morali plaati sanitetski
materijal, oruje, municiju i sve druge materijale koji su nam bili potrebni, kao
to su: kancelarijski materijal, duvan i druge potrebe. Plaali smo saradnicima
jer su i oni to morali plaati trgovcima prilikom nabavke u gotovom novcu.
Ovaj fond prikupljenog novca uvao je kod sebe Petar Grbi iz sela Osred
ka. Na ideju da oformimo taj fond doli smo kada su knezovi, imenovani od
hrvatskih vlasti, prikupljali od naroda dobrovoljni prilog za izdravanje do
mobrana koji su bili u zatiti sela. Ovaj prilog za izdravanje domobrana na
rod je davao iz straha. Kasnije je to prelo u naviku i redovno se davalo i za
jedan i za drugi fond istovremeno. Seam se jedne prilike kada je to kupljeno.
Luka Mandi je rekao, ovde dajem to moram, a ovamo od srca.
Posle dueg vremena, saznao sam od Mehe Albabia da se sumnja da je
moda drug Odinac nastradao jer se vie ne pojavljuje, a iz Radia je otiao
ali ovamo nije stigao. Poto je na ovaj nain sa Radiem prekinuta veza, poe
lo se razmiljati o tome da se neko drugi uputi u Radi.

88

Krajem decembra 1941. godine, na zahtev Vojina Marica odran je sasta


nak u kui Lazara Dolia. Ovom sastanku prisustvovali su sledei drugovi:
Mari Vojin, koji je doao iz odreda, Mari Ostoja, Smiljani Trivo, Muranovi Munib, Kedin Meho i Dizdarevi Mustafa.
Ovi drugovi, Muslimani, dolaskom na ovaj sastanak sa sobom su doneli
sledei materijal: jednu torbu sanitetskog materijala, jednu torbu puane mu
nicije, dve puke i nekoliko bombi. Na sastanku je odlueno da ja i Mustafa Di
zdarevi idemo da uspostavimo vezu sa Radiem, da ja tamo ostanem, a da se
Mustafa vrati. Dalju vezu emo odravati preko saradnika koji e biti u kon
taktu samnom, a na levoj obali Une u naim selima, veza bi se dalje odrava
la preko Trive Smiljania koji bi dalje, umesto mene, odravao vezu sa
odredima Rujnica i Bugar i dalje Kordunski Ljeskovac.
Drugi dan posle odranog sastanka, prema dogovoru, krenuo sam do Mustafe Dizdarevia u Ostroac. On je za mene obezbedio potrebnu musliman
sku odeu, da bi se zamaskirao dok ne proemo kroz muslimanska sela. Tu
sam se presvukao i zamaskirao, a zatim smo krenuli do Muniba Muranovia.
Munib je bio zaduen da preko drugova Albabia ispita situaciju kakva je kroz
ostala muslimanska sela, kada treba proi i da kod Albabia najavi na dola
zak. Kod Muniba smo se malo zadrali, krenuli smo za Cazin - Srbljane. Na
mostu smo proli pored straara, nita nas nije pitao. Meho Albabi nas je oe
kivao i tako nas je blagovremeno primetio, saekao nas i odveo u svoj podrum,
jer je on drao kafanu a u kafanu su esto svraale ustae, pa su tu bile i ovog
puta. Mustafa Dizdarevi, moj saputnik, poznavao je teren kuda treba da pro
emo. On se sa Mehom Albabiem dogovorio kuda treba ii i gde strae zao
bii. Jedan sat smo se odmorili i kada se unoalo krenuli smo, jer je u toku
noi trebalo proi selo Prdipolje, a zatim preko polja do ume, pored sela Spahia i Jezera koja takoe nisu daleko od puta kojim prolazimo.
Veliki je sneg, treba e dosta vremena da se ceo put savlada, a posebno deo
puta od eleznike stanice u Cazin - Srbljanima do ume, koji treba proi u to
ku noi i neopaeno. Od eleznike stanice u Cazin - Srbljanima pa do izlaska
iz sela Prdipolja nekako je ilo, jer je sneg koliko-toliko bio razgaen iako je no
vi stalno padao, ali od Prdipolja pa dalje, preko polja do ume kuda niko nije
proao, a trebalo je stii pre svanjivanja, jer bi sigurno bila otvorena vatra na
nas iz ovih sela ako bi nas dan zatekao u polju. Ovog puta ima jedan do jedan
i po kilometar koji emo morati sami progaziti, pa smo zato i raunali da nam
treba cela no.
Kroz samo Prdipolje proli smo ivicom sela, kroz bate, vonjake i senike.
Tako smo zaobili centar sela gde je bila ustaka posada i strae, a dalje smo
krenuli ravno preko polja do ume. Sneg je kroz planinu napadao do visine
preko jednog metra, tako da smo ga onako umorni i grudima grtali i naizmenino ili napred jedan pa opet drugi. U toku noi uspeli smo da stignemo do
ume, a posle kroz umu do Albabia koliba stigli smo oko jedanaest sati pre
podne.
Kada smo stigli blizu osmatranice dozvali smo se sa patrolom koja je tu bi
la na poloaju, kako bi blagovremeno znali da nije niko od strane neprijatelja.
Kada smo stigli na njihov poloaj predstavio sam se ko sam i zato dolazim, a

89

meu njima je bio neko od drugova ko me je od ranije poznavao. Sada vie ni


je bilo problema. Odmah smo krenuli za selo Radi i tamo smo stigli istog da
na posle podne. Ja sam za druga Danu Uzelca imao pismo od Vojina Maria
koje sam mu predao. Predstavio sam mu druga Mustafu Dizdarevia, mog saputnika, bio je prilino kiseo i rezervisan, a kada sam mu to malo ire objasnio
i rekao kakve veze imamo preko tih Muslimana i od kakve su nam koristi te ve
ze, malo se oraspoloio ali je i dalje bio dosta rezervisan, jer su oni ovde ima
li jednu grupu ljudi koja nije bila za saradnju sa Muslimanima i koja je
organizovala ubistvo druga Muhameda Bajria Odinca.
Mustafa Dizdarevi je tu kod nas ostao desetinu dana, dok se vreme stabilizovalo i prestale su padavine. Pred njegov polazak predloio sam mu da na
neki nain, im pre bude mogao, organizuje da se ovde doturi neto materija
la, u prvom redu soli i ta jo bude mogao, jer soli ovde nema ni malo. Hteo
sam da tu na neki nain odmah pomognemo, a i da ove drugove zainteresujemo za saradnju. Za vreme njegovog boravka ovde, s obzirom na to ta se de
silo sa Odincem, nisam dozvolio da se odvaja od mene, pa je tako samnom i
spavao. Na polasku ispratio sam ga do Albabia koliba a dalje je otiao sam.
Posle Mustafinog odlaska za Ostroac, deset ili dvadeset dana kasnije, po
slao je po malom Mehi Delagia, sin Beirov iz Ostroca, so i drugi materijal.
Mali je dovezao na saonicama materijal istim pravac kojim smo i mi doli.
Ja sam u Cazin-Srbljanima imao ljude, porodicu Alababi i efa eleznike
stanice Mihajlovi Ivana. Sada sam se dao na posao, da naem nekoga ko e
moi odravati vezu od mene do njih i obratno.
Nalazei se stalno na tom sektoru na poloaju, ja sam nezvanino vaio kao
obavetajac. Tako sam tretiran i drugu slubu nisam ni obavljao. Boravei na
poloaju u Grmui, nekoliko puta sam imao priliku da svraam u kuu, odno
sno bajtu, jer su kue bile izgorele, Trive Vukainovia. Kada smo se ve odomaili, njegova ena Milka Vukainovi mi je rekla da ona sme da ode dole u
Cazin-Srbljane i da ponekad i ode jer, kae, kad je ustae neto i pitaju, ona se
pravi luda da nita ne razume, a inae se namakari i isprlja, podesi odeu za tu
priliku, tako da se po neto i vidi, da oni stvarno misle da je ona luda. Bila mi
je jako ubedljiva i ja sam se reio da joj poverim zadatak, da svrati kod Malbabia Mehe. Ona je to odmah prihvatila i bila je spremna da ode u svako doba
kad god je zatrebalo. Sada nam je Milka odravala vezu do Malbabia, a oni su
prenosili sve to je trebalo efu stanice, drugu Mihailoviu. Drug Mihailovi je
ovaj rad proirio i na Andru Borojevia koji je bio uvar pruge izmeu stanice
Grmua i grmukog mosta. Ovako organizovana veza funkcionisala je od Ra
dia do Rujnice, Bugara i Kordunskog Ljeskovca na levoj obali Une. Iako spo
ro, ali smo sve mogli da saznamo i da se obavestimo o vanim stvarima. Tako
smo, naalost, ubrzo doznali da su zarobljeni Munib Muranovi i Vojin Mari.
Sa Androm Borojeviem sam esto i lino kontaktirao, dolazei nou kod
njega u vaktarnicu. Preko njega smo organizovali jedan sastanak sa domo
branskim oficirima. Ovaj sastanak je odran pod Metlom, sastanku je prisu
stvovao i Amdija Omanovi. Kasnije nas je Mihailovi preko Albabia
upozorio da je Andr poeo da pije i predloio je da ga izvedem u partizane,
pre nego to neto u pripitom stanju otkrije. Prihvatili smo ovu sugestiju Mi-

90

hailovia i dali im zadatak da Andru ispitaju da li on hoe da ide u partizane.


Kada smo dobili izvetaj da pristaje, lino sam otiao kod njega i ugovorio vreme kada emo doi po njega. Ugovorenog dana krenuli smo ja, Rade Vukainovi i Cvijo Bosni i izveli njega, njegovu enu i erku.
Na sastanak kod nas su nekoliko puta dolazili i drugovi Albabii kod Albabia koliba. Ponekad su ovim sastancima prisustvovali Amdija Omanovi i
Uro Roca Bogunovi.
Andre Borojevi je preiveo rat, dobio spomenicu i sada ivi negde u Zagor
ju i uva penziju. Njegova erka je takoe kasnije otila u partizane.
Da napomenem da je drug Mihailovi nekoliko puta bio hapen, ali je uspevao da se izvue uz pomo tate, enine majke, koja je dobro govorila nemaki jezik. Drug Mihailovi i Andre Borojevi su oba rodom iz Zagorja.
Da jo nekoliko rei posvetim drugu Odincu. Mojim dolaskom u Radi, ra
nije slutnje da je on ubijen, otklonjene su i sada nam je bilo jasno da ga vie ne
ma, ali detalje o tome saznao sam posle dueg mog boravka u Radiu. Ranije
sam pomenuo da su oni ovde imali jednu grupu problematinih ljudi koji ni
su bili za saradnju sa Muslimanima, a toj grupi su pripadali Jovo Klanja, Mi
le Babi zvani banski pisar, Dane Uzelac, Dane Ognjenovi, Lazo Pilipovi i
drugi. Neki od njih su posle uhapeni i krajem 1942. ili poetkom 1943. godi
ne streljani kao izdajnici.
Krajem aprila ili poetkom maja 1942. godine, kadaje formirana Grmeka
udarna eta od dobrovoljaca, ja sam otiao u ovu etu. eta je formirana u Lusi Palanci.Kada sam poao u prekomandu predao sam sve obavetajne punk
tove koje sam ja drao i sve ljude koji su bili sa mnom na vezi drugu Amdiji
Omanoviu.
Amdija je takoe u to vreme, dok sam ja bio tamo, bio nerasporeen, pa
smo tako esto ili zajedno po terenu. Pored ostalog, Amdija i ja smo organizovali jedno predavanje koje je on odrao enama iz sela Grmue. Ovaj zbor
je odran kod kue eria, a posveen je ulozi ena u narodnooslobodilakoj
borbi - istie, pored ostalog, Ostoja Mari.
I
u selu Rujnica, 4. avgusta, dolo je do oruanog sukoba sa ustakom pa
trolom. U tom sukobu ranjen je Milivoje Konar iz Ruj nice i zapaljena rujni ka crkva. Jedina uspena akcija je izvrena poetkom avgusta, bila je to akcija
u Johovici kada je grupa ustanika sa Milom Draiem na elu iz Johovice pritiskom na turliane oslobodila etrdesetak uhapenih ljudi iz Johovice i
Hadina Potoka koji su bili na putu prema stratitu.
O toj akciji pria Mirko Dubaji iz Hadina Potoka:
Tih dana, poetkom avgusta, desio se jedan pozitivan primer, ovaj put efi
kasnog otpora ustaama. Kao jedna od ustakih akcija hvatanja i pokuaj od
voenja na stratite ljudi iz Johovice i Adina Potoka, ustae su uz pomo
Muslimana iz turlia uspele da uhvate 40 ljudi. Utovarili su ih u zaprena ko
la i poterali prema Cazinu. Meutim, ustanika grupa pod komandom Mileta Draia im je saznala da su ustae odvele ljude, ne gubei vreme, krenula
je prema turliu pucajui i pretei da e paliti turli ako se ljudi odmah ne
puste kuama. Ugledni Muslimani turliani, sagledavi opasnost za njihovo
selo, obeali su Miletu da e odvedeni ljudi biti puteni ako se obustavi napad.

91

Dogovor je postignut, a ljudi povedeni na stratite vraeni su kuama, - kae


Dubaji.
Ovaj dogaaj govori da ustae nisu uvek i na svakom mestu imale potpunu
podrku muslimanskih seljaka, iako su uspele u nekim selima da raspale mr
nju ak i prema najbliim komijama. Trebalo je samo vie hrabrosti i odlu
nosti, ega u poetku ustakog terora i progona Srba nije bilo.(0 dogaaju iz
turlia priali su mi Mirko i Nikola Dubaji).
Poetkom avgusta 1941.ustae su i dalje bile u ofanzivi. Posle uestalih na
pada na Bosansku Krupu i druge vane objekte na komunikacijama Bosanski
Novi - Biha, ustae su, uz podrku okupatora, koncetrisale jake snage i 3. av
gusta upale u srpska sela na levoj i desnoj obali Une. Neprijatelj je potpuno
razbio i onako slabe i iscepkane ustanike grupe koje su se zajedno s narodom
povlaile iz sela pred mnogo jaim neprijateljem. Povlaenje se odvijalo pre
ma selima Banije, Kordna i ka umama Gomile i orkovae, a neki su prela
zili Unu i odlazili u podrmeka sela.
O
prelazu izbeglica iz Perne preko Une u Podgrme pria Branko Miji: Posle podizanja
ustanka u podgrmekim selima, kod ustaa je za
vladao strah da e se ustanak proiriti na Pernu i
druga sela na levoj strani Une, zapadno od Krupe.
Zbog toga su, pored ostalog, ustae pojaale svo
ju aktivnost radi unitenja, pre svega, svih onih
koji bi mogli puku nositi, a zatim i ostalog srp
skog stanovnitva Perne, Pitalina i ojluka - ne
tedei pri tom ni decu u kolevci. Teko je bilo
gledati sa obronka Male Gomile kue u plamenu,
u kojima je gorelo ko zna koliko rtava.
U tako tekoj situaciji jedna grupa ustanika iz
Perne
i Pitalina odluila se da spaava narod nje
Branko Miji iz ojluka,
govim
prebacivanjem preko Une u Grmuu, Ra
borac i ratni vojni invalid
di i druga podgrmeka sela, u kojima se ustanak
sve vie razvijao i u emu su aktivno uestvovali i neki borci iz naih prekounskih sela. Jedne letnje noi 1941. godine krenuli su na Podgrme preko Une,
borci Gojko i Branko Luki, Duan i Drago Miji, Boo Skendi, Janko Radi,
Mirko, Dragan i Mile Mandi, Relja Karanovi, Risto Rokvi, Stevo Kljaji i
drugi. Ova grupa boraca sretno je prela Unu, uspostavila vezu sa ustanicima
u Podgrmeu i napravila plan za prebacivanje naroda iz naeg kraja u podgr
meka sela. Vratili su se kroz dva dana i saoptili narodu da se organizuje prelaz preko Une.
Prvu grupu naroda za prelaz preko Une sainjavali su, pre svega, mukar
ci od 15 do 45 godina. Roditelji su eleli da to pre sklone svoju decu na sigur
nije mesto. Oaloene majke sa suzama u oima ispraale su svoju decu
govorei:
Srean vam put, draga deco! Mi ostajemo, pa kako bude.
Ovoga puta cilj je bio da se izvue to vie sposobnih ljudi i omladine ispod
ustakog noa. Tako je ovaj cvet mladosti naeg kraja prvi krenuo na put, opra

92

tajui se sa svojim najmilijima, sa rodnim domom i selom. Mnogi roditelji


sledeih dana nisu krenuli na put za svojom decom, jer ih je u tome ustaka ka
ma spreila.
Prva grupa naroda, skupivi se u reonu Male Gomile, u prvi sumrak jedne
letnje noi krenula je preko Velikog luga i Palea ka Velikom tunelu na unskoj
pruzi. Silazili smo koritu Une niz strmo brdo ispod koga je kroz tunel prolazi
la pruga, pa smo tako izbegli prelazak pruge koja je bila pod kontrolom ustaa.
Kolona je kretala u najveem redu i tiini, sa puno neizvesnosti. No je bila ti
ha i topla. Nonu tiinu naruavali su samo unski slapovi. Svaki korak blie
obali reke ulivao nam je sve veu zebnju i strah. A kako i ne bi. Trebalo je sav
ladati niz prepreka. S jedne strane je bila brza Una, a sa druge otvor tunela i
pruga. Ni Krupa nije bila daleko, a u njoj ustae ubijaju i kolju. Pa ipak, ni po
misao na sve ovo nije nas pokolebala u naim planovima da preemo preko
Une.
Unapred pripremljeni pokretni mosti koji se sastojao od dviju malih gre
da, spojenih letvicama, slino obinim kolskim lotrama (merdevinama), posta
vljen je tako da povezuje levu obalu na kojoj smo bili, i jednu veu sedru koja
je virila iz vode. Oni koji nisu smeli prelaziti preko mosta u stojeem stavu,
jer je voda zapljuskivala na most, prelazili su na kolenima i rukama. Tako
smo jedan po jedan prelazili na malo unsko ostrvo povrine oko 50 kvadrat
nih metara. Stenjeni na sredini reke koja je zapljuskivala nae ostrvce, pomi
ljali smo da ba tada moe svima doi kraj. Ali nas je enja za ivotom i ovog
puta odrala u miru i redu. Prevlaei na most sa jednog na drugo ostrvce, ko
nano smo preli na desnu obalu reke. Put nas je dalje vodio uz strmu Brinu,
uz koju smo se penjali ne oseajui nikakav umor. Popevi se na vrh Brine,
odakle smo mogli posmatrati naa sela, uhvatila nas je tuga i alost za onima
koji su ostali, za domovima koji su izgoreli ili su svakog asa mogli da izgore.
Posle prelaska nae prve grupe prilo se prebacivanju sledeih grupa naroda.
Sa prebacivanjem ostalih grupa ilo je tee, jer su ih u veini inila nejaka
deca, ene i starci. Pojedine ene, koje su ostale bez mua, kretale su na put sa
jednim detetom u torbi, kojem bi samo glavica virila, dok bi drugo nosile u
naruju, a tree vodile za ruku. Ovakav sastav izbeglica predstavljao je velike
tekoe. Svaka pa i najmanja neopreznost mogla je prouzrokovati nove rtve.
Ako bi ule pla deteta, ustae bi mogle da dou i da izvre pokolj. Zato se od
majki trailo da tee i umiruju decu.
Da bi se ubrzalo prebacivanje i prebacilo to vie naroda, organizovani su
prelazi na dva mesta - preko Velikog i Malog tunela. Za prelaz preko Malog
tunela postarali su se Milan Miji i njegov sin Duan. Napravili su neku primi
tivnu skelu za prelaz. Ova skela sastojala se od kunih vrata, meusobno pove
zanih klamfom i konopcima. Prvo je nekoliko plivaa preplivalo reku drei u
ruci jedan kraj konopca privezanog za skelu. Zatim je poelo prevoenje naro
da. Dok su drugovi s desne obale reke vukli skelu sebi, dotle su oni sa leve oba
le poputali konopac i obratno. I tako je skela plovila s jedne obale na drugu.
Skela sastavljena od kunih vrata bila je vrlo nesigurno i nestabilno prevozno sredstvo. Kada bi drugovi sa desne strane vukli skelu sa narodom na njoj,
nisu smeli ni malo oklevati, nego brzo i ujednaeno vui. Svaki pa i najmanji

93

zastoj dovodio je do prevrtanja skele, a zatim bi Una odnosila rtve koje su be


spomono traile pomo. U takvom stanju straha i neizvesnosti bilo je majki
koje su sa detetom u naruju skakale u reku i time zavravale svoj ivot. Prili
kom prelaska pojedinih grupa utopili su se u Uni Stevo Kljaji, Relja Karano
vi, Vukain Skrbi, Relja Miji, Rosa Radi, Milka arac, Ana Zori sa
detetom, dvoje dece ure Radakovia i drugi.
Polovinom septembra 1941. godine sela Perna, Pitaline, Podgomila i ojluk bila su pusta, bez naroda. Na njivama su ostali neobrani kukuruz, ostali su
vonjaci puni roda, podivljala stoka i blizu 200 zgarita popaljenih domova.
Posle odlaska svojih gospodara ni psi nisu ostali na pustim zgaritima. Mno
gi su krenuli za svojim domainima. Jedni su preplivali Unu, a drugi ostali na
obali tuno zavijajui.
Prilikom naeg forsiranja reke Une veliku pomo pruali su nam partizan
ski borci iz Radia i Grmue koji su obezbeivali desnu obalu reke. Stanov
nitvo Podgrmea pruio nam je prijateljski ruku i ukazalo gostoprimstvo.
Rasporeeni smo kao izbeglice u mnoga podgrmeka sela. Iz tih podgrmekih
sela mnogi ljudi iz Perne i Pitalina, Podgomila odlazili su u partizanske od
rede i brigade i borili se sa pukom u ruci do konane pobede i osloboenja
- ispriao je Miji.
Posle neuspelih napada na Bosansku Krupu i poraza u Vrelu, Osredku i
Rujnici bilo je jasno da na prostoru Cazinske krajene jo nema uslova za oru
ani otpor. Ustae su uspele kod
veine Muslimanada da raspale
mrnju nevienih razmera prema
Srbima, to e se naroito jasno
videti u sledeim masovnim po
koljima po srpskim selima.
Posle naputanja sela srpski
narod se naao u zbegovima u Ba
niji, Kordunu, u selima Podgrme
a, a ustanike grupe iz vie sela se
ujedinjuju i formiraju jae ustani
ke - gerilske jedinice.
Sva spska sela Ivanjska, Batra,
Banjane, Perna i druga na komu
nikaciji Bosanski Novi - Biha bi
la su opljakana, mnoge kue po
paljene, narod izbegao u Baniju,
Kordun, Liku i preko Une u pod
grmeka sela.
Poto su obezbedili ovu za
okupatora vanu kumunikaciju i
neprijateljske snage su se povukle
u svoje garnizone.
Majke sa decom na zgaritu

94

Povratak srpskih izbeglica na razorena ognjita


Posle 5. avgusta 1941. prestala je hajka na mukarce, a u nekim selima po
vezanim sa Kordunom i Banijom nastaje izvesno zatije, narod sve ee do
lazi kuama, naroito mlae i sposobnije ene i odraslija deca. Pre 5. avgusta
stanovnici srpskih sela su se skrivali u umi ili su bili u Baniji, Kordunu i u se
lima pod Grmeom, ili su bili u umi Gomile u zbegovima. Kod kue su osta
jale samo starije osobe koje po cenu ivota nisu htele napustiti svoje ognjite,
a mlai su dolazili nou nakratko.
Posle 5. avgusta stiu ohrabrujue vesti, pria se da ustae ne upadaju u sr
pska sela i da vie ne love Srbe. Pojavljuju se komije Muslimani koji tvrde da
ustae vie nee dirati mirno srpsko stanov
nitvo.Ovo zatije, neka vrsta primirja, tra
jalo je due ili krae od dva-tri dana do
nekoliko meseci. Na primer, u selu Mijostrih
ve 9/10. avgusta je poinjen masovni po
kolj, a neka sela na reci Korani su ostala re
lativno mirna nekoliko meseci.
Za vreme zatija veliki upan smilja no
ve lai i prevare, alje poznate ljude sa poverenjem kod naroda u zbegove sa zadtkom da
nagovre izbeglice da se vrate u svoja sela
obeavajui mir i sigurnost mirnom srp
skom narodu.
Jednog dana meu izbegli narod doao je
uveni trgovac Mejica Adi iz aglavice i
Milo Dobri iz Crvarevca, obojica cenjena i
potovana i od Muslimana i od Srba. Pozi
vali su Srbe da se vrate kuama garantujui
Deca u zbegu bez roditelja
narodu slobodu i sigurnost.
Narod Crvarevaca i drugih sela sa Suve meje verovao je ovim ljudima i
poeo sve vie da se vraa u svoja sela. Braa Dobrii su se vratili sa porodica
ma, a za njima veina domainstava.
Tih dana se pojavio i andar Pilinger iz Ravnica i nagovarao izbegle da se
vrate kuama, tvrdei da mirno stanovnitvo nee biti dirano, govorio je da je
sam poglavnik naredio da se ne diraju Srbi.
I
u sela oko Cazine dolazili su emisari, navodni prijatelji Srba, sa slinim tvr
dnjama i obeanjima. Sam ustaki logornik Ale Omanovi iao je po selima i
sa sobom vodio Srbe koji su tada ve bili prihvatili Islam, oni mu pomau u toj
propagandi, pritom Ale istie nunost prelaska u katoliku ili islamsku veroispovest, istiui primere Srba iz Vrela i Osredka koji su prihvatili novu veroispovest
Jednog dana se u selu Crnaji pojavijo Crni Rai iz Trca poznat Crnajanima kao dobar ovek i prijatelj mnogih Crnajana. Traio je sastanak sa Vasiljem Boiem. I on je govorio da narod treba da se vrati kuama, videlo se da
su ustae promenile taktiku poto je narod poeo da prua otpor, a ogromna

95

veina izbegla unitenje. Trebalo je, zapravo, narod sada obezglavljenih do


mainstava nekako prikupiti za lake grupno klanje. Narod je, naalost, pono
vo poverovao i veina se vratila kuama i veliki broj stigao pod ustaki no i
no ustakih pomagaa, najbliih komija Muslimana.
Posle 5. avgusta 1941. srpska sela na levoj obali Une i na Suvoj mei ostala su
pusta. Mukarci su u velikom broju, neto na prevaru mirno, neto pohvatano i
na silu odvedeno u Gospi (Jadovno), Vrnogra (Poljice), Veliku Kladuu (Me
hino stanje), Biha (Garavice), Bosanska Krupa (Sokolski do), Crno jezero, Jezersko, Cazin (Macine dolove), Buim (Brodarevac) i tamo posle muenja i
poniavanja, razne vrste mrcvarenja, pobijeni. Odvedeno je krajem jula i poet
kom avgusta vie od hiljadu ljudi u najboljim godinama ivota, i tako su potpu
no obezglavljene porodice, veina porodica su ostale bez muke glave u kui.
Preostali mukarci sklonili su se pojedinano ili u grupama u umu i organizovali su se u ustanike grupe kako bi pruili otpor ustaama i musliman
skim pljakaima.
Ustae su sve do 5. avgusta upadale u sela u hajci za preostalim mukarci
ma, prebijali ene i decu da otkriju begunce. Posle ustake ofanzive i upada
ustaa i ustake milicije i pljakaa u srpska sela Ivanjsku, Batru, Banjane, Pernu i druga sela na levoj i desnoj strani Une, kada su i ene i deca izbegli u zbegove na Baniju, i u sela na desnoj obali reke.
Nekoliko dana posle 5. avgusta nastaje zatije, ustae andarmi i pljakai
Muslimani ne upadaju u srpska sela. Narod se vraa iz zbegova nou kuama,
sve ee ostaju kod kue i danju. Komije Muslimani ih ohrabruju, tvrdei
da vie nee biti uznemiravan miran srpski narod. Pri susretima sa komijama,
ali i sa ljudima koji prolaze kroz sela, podvlai se neizbeni prelazak u katoli
ku ili muslimansku veroispovest, s obzirom na to da u NDH ne moe posto
jati pravoslavna vera, tvrdile su komije. Seljaci su poeli razmiljati o toj
mogunosti. Iako teka srca i nerado neke porodice su se odluile i to da na
prave, kako bi ostale na svom ognjitu.
Vraajui se kuama uurbano se radilo na prikupljanju dozrelih plodova,
ni penica nije bila ovrena, voe je zrelo, trebalo je i druge radove zavriti, a
najsnaniji i najvredniji lanovi domainstva bili su odvedeni, a preostali mu
karci su bili u umi u ustanikim odredima. Ustae su svojom smirujuom
propoganom i lanim obeanjima uspeli narod iz zbegova privui kui pod
parolom ide se na pokrtavanje.
Tih dana je Vasilj Boi primio poruku od Crnog Raia iz Trca. Bio je to
jedan od uglednijih domaina, inae, stari Vasiljev poznanik. Traio je Crni
razgovor sa Vasiljem i drugim Crnajanima. Vasilj mu je poruio da sa pote
nim namerama moe doi. U oekivanju da e Crnog neko pratiti, Vasilj je
ljude rasporedio tako kako bi mogli pritei u pomo u sluaju potrebe. Crni se
u zakazano vreme pojavio sasvim sam. Verovao je da ini dobru uslugu i do
bro delo za svoje komije. Vasilj i nekoliko uglednijih ljudi iz Crnaje, bez na
oruanja, u narodnim nonjama, saekali su gosta nedaleko od Plaanskih
kua. Toga dana se njela plaanska zob u blizini mesta sastanka sa Crnim.
Crnajani su Crnog doekali kao dobrog komiju koji, eto, dolazi sa dobrim
namerama i ohrabrujuim vestima. Poto je saznao za poglavnikovu naredbu

96

o prestanku progona Srba, verovatno u dogovoru sa ostalim Tranima, pri


hvatio je da on ode u Crnaju i da pokua smiriti Crnajane. Tada se uveliko zna
lo i o tome prialo u Trcu, da su se Crnajani digli na oruije u borbi protiv
ustakog terora. ulo se tamo i to da Vasilj Boi predvodi pobunjene, pa je za
to Crni k njemu i doao. Poto se Crni pozdravio sa prisutnim ljudima, upi
tavi ih za zdravlje, izrazio je aljenje zbog nastale neprijatne situacije, prou
zrokovane postupcima ustaa i pojedinih ustakih pristalica, a zatim je saoptio
nameru zbog koje je i doao na sastanak.
Saoptio je vest o obustavi daljnjeg progona Srba i, oito vjerujui u takve
namere ustaa, savetovao je ljudima da se vrate kuama, te da u miru nastave
rad na svojim imanjima. Isticao je da e samo oni, bez obzira na veru, koji bu
du uhvaeni kao odmetnici u umi ili u pokuaju napada na dravne organe
vlasti, biti strogo kanjavani.
Vasilj i ostali prisutni sasluali su rei Crnoga i zahvalili mu na uinjenom
trudu, dobrim vestima i savetima. Bilo je meu njima iskrenih prijatelja koji
su eleli da pomognu, ali je bilo i onih koji su na taj nain hteli da ustaama ola
kaju posao u hvatanju preostalih Srba. Neki su dolazili i da prikupe podatke
o stanju u selu.
Mora se priznati da su tih dana ljudi u selu malo odahnuli. Neki su poeli
ee da dolaze kui, uglavnom nou. Vasilj, kao i veina naoruanih nisu verovali vestima o izmeni stava ustaa prema Srbima. Vasilj je sve vre odra
vao vezu sa ustanicima s Korduna i sa drugim selima Cazinske krajine.
Posebna veza bila je uspostavljena sa ljudima iz Kordunskog Ljeskovca. S nji
ma je dogovoreno formiranje zajednikog odreda iji je komandir postao Va
silj Boi iz Crnaje. Pored Crnajana, kojih je pod oruijem u poetku bilo
najvie, u odredu su bili Ljeskovani, a dolo je odmah i nekoliko ljudi iz dru
gih sela Cazinske krajine. Bili su to Dragan Grgi i Dragan Dmitrovi iz Mutnika, Milan Pozdan, Duan Kopani, Vurdelja, Mari i drugi.
Poetkom baziranja Vasilj evog odreda u Ljeskovcu, veina nenaoruanih
mukaraca iz Crnaje takoe je prela u sela na levoj obali Korane, i tamo su se
ukljuili u seoske strae koje su bile organizovane du stare austrougarske gra
nice na takozvanoj liniji. Danju su osmatrani pokreti na bosanskoj strani, a
nou su strae pratile i vrile obezbeenja.Neto kasnije su svi odrasli mu
karci organizovani u dopunske odrede, koji su izvravali navedene zadatke i
sluili za popunu oruanih odreda, kao i potrebna radna snaga pri akcijama na
putnim i TT komunikacijama.
Pri vrenju svojih zadataka, ljudi dopunskih ili pomonih odreda koristili
su poneku lovaku puku, a hladno oruije sekire, motike i slino bilo je nji
hovo masovno naoruanje. Pri ruenju puteva i potanskih telefonsko-telegrafskih stubova koriene su pogodne alatke za te poslove.
Neko vreme, krajem avgusta i poetkom septembra, ustae su Crnaju osta
vile na miru. Stanovnitvo je, preteno ene, deca i poneki starac, ubirao pre
ostalu letinu. Radili su to u stalnom oprezu, oslanjajui se na obavetenja koja
su dobijali od prijatelja iz muslimanskih sela. Poto su i dalje mukarci bili od
sutni stizale su pretnje ustaa i njihovih saradnika iz susednih sela da e uni
titi Crnaju, narod pobiti, a selo spaliti. Nastavili su s porukama da se treba

97

vratiti kuama i podneti zahtev za prelazak u katoliku ili islamsku veroispovest. Bila je i u Crnaji nekolicina ljudi koji su razmiljali o mogunosti da pre
laskom na katoliku veroispovest spasu ivot i imanje ali, koliko znam, do
pokrtavanja u Crnaji nije dolo. U selima Vrelo i Osredak, nakon neuspelog
oruanog otpora 2. avgusta 1941. godine, na inicijativu nekih ljudi dolo je do
masovnog prelaska stanovnitva u katoliku veru, pa im je katolika crkva,
preko domobrana, neko vreme obezbedila zatitu od Muslimana.
Vesti o novoj opasnosti za narod u Crnaji stigle su oko polovine septembra
kada su ustae izvrile pokolj na Pogledalu i Dakia gaju u blizini Ratela.
Stizale su vesti da ustae spremaju pokolj u Crnaji. Na ove vesti narod je, kao
i vie puta ranije, pokupio sve nesposobne za beanje i prebacio ih na Kordun.
Kod kua su i ovoga puta ostali samo starci i starice koji ni po cenu ivota ni
su hteli napustiti svoja ognjita, a ostale su i neke mlae ene bez dece koje su
verovaie da e uspeti pobei ako doe do stvarne opasnosti.
Takve beanije su izvoene nekoliko puta toga leta i jeseni, a poto bi stigla
vest i uveravanja od prijatelja iz susednih sela da je opasnost prola, narod se
manje ili vie vraao kuama i uz stalnu opreznost obavljao je svoje poslove.
Tako je Crnaja, iako u izuzetno nepovoljnom poloaju u odnosu na usta
ki orijentisana muslimanska sela, uspela da se odri due od pola godine, sve
do poetka marta 1942. kada je bila do temelja spaljena, a svi koji su u to vre
me uhvaeni bili su poklani.
Za ovako dugo odravanje Crnaje pa i Johovice i Adina Potoka, pored
ostalog, stajala je i pretnja okolnim selima, u kojima se znalo da postoje organizovane i pametno voene naoruane srpske grupe pod komandom Vasilja
Boia, Mile Draia i drugih ustanikih voa, ije je postojanje pretilo osve
tom ukoliko srpska sela budu napadnuta. Dobro se znalo da Vasiljevi i Milini
ljudi baziraju u selima preko Korane, a nisu se mogle obezbediti sve kue Trca i turlia. Tada se po muslimanskim selima prialo o brojnim etnicima u
Bugaru, Mavini, Ljeskovakoj kosi, Rujnici, Koranskom Lugu, Basari pa i Cr
naji i Johovici. To su bili izvori opasnosti za sela koja su okruivala Crnaju.
Vasilj je bio jedan od vodeih ljudi ustanka u ovim krajevima, a vodio je
mudru politiku. Poruivao je on uglednim ljudima i njemu dobro poznatim u
Trcu, Sturliu i Platnici, pa i drugim uticajnim ljudima Cazinske krajine, da
ne diraju Crnaju i druga srpska sela ako ele da i
sami budu mirni. Takva Vasiljeva politika je izgle
da dala dobre rezultate jer je dobro znao ovaj na
rod, tako daje Crnaja od 10. avgusta 1941. godine
sve do 3. marta 1942. godine ostala bez znaajni
jeg uznemiravanja.
O
povratku kui priala mi je i Rosa Rajak, ro
ena Gluvaji, iz Donje Gate:
U leto 1941, krajem jula ili poetkom avgu
sta, jednog dana dole su ustae naoj kui kod deda Spase Gluvajia. Traili su konje i kola da
Rosa Rajak-Gluvaji, iz Donje Gate, tada je imala 10 godina

98

prevezu ljude iz sela u Biha i pri tom su rekli da treba i deda Spase sa sinovi
ma da pou sa njima. Iz nae kue poao je deda Spase, moj otac Milan, stri
evi Branko i uro, samo stric Vlado nije poao. Iz kua Gluvaji, koliko znam,
tada su otili i Gojko, Rade, Nikola, Mio, Ilija, Milo i Duan Gluvaji
Ustae su govorile da e se svi vratiti kui kada budu zavreni nekakvi ra
dovi. Ovi ljudi su otili mirno, ubeeni da idu na rad. Posle nekoliko dana sa
znali smo da su svi pobijeni na Garavicama kod Bihaa. Prialo se da je sa rake
pobegao oko evi.
Ustae su poele lov za preostalim mukarcima. U naoj kui su traili stri
ca Vladu. On se skrivao u umi i u tali kod kue. Jednog dana ustae zamalo
nisu uhvatile strica Vladu. Ustae su dole, tukle strinu i njihovu decu, a stric
je tada bio na senu u tali. Poto se bojao da e strina rei gde je, on je odvalio
dasku i pobegao. Ustae ga nisu ni tada uhvatile. Stric Vlado je jedini od sino
va Spase Gluvajia preiveo rat.
Nekoliko dana posle saznanja ta se desilo sa odvedenim ljudima, poeli
smo danju beati u umu, a onda smo otili na Kordun kod nekih roaka u se
lo Lipovaa. Tamo smo ostali neko vreme, ne znam koliko je to trajalo. Seam
se da su nam komije iz Gate javili da je sada mirno, da ustae ne diraju narod,
pa je i moja majka sa nama krenula kui.
Bio je to za nas teak put, ali smo se radovali da se vratimo svojoj kui. Ku
i smo stigli uvee. Umorni, odmah smo legli da se odmorimo. Svi smo zaspa
li. Sutradan ujutro uli smo neku galamu i pla dece. Pred naom kuom su se
pojavili Muslimani, vikali su da svi treba da izaemo iz kue. Majka i ostale
strine pitale su zato bude decu. Muslimani su psovali i traili da odmah svi iza
emo. Izali smo na put gde je bilo jo naroda, puno ena a jo vie dece. Bilo
je nekoliko naoruanih ustaa, a mnogo vie civila Muslimana. Vodili su nas
prema Tripovcu, to je susedno muslimansko selo.
Izveli su nas na jednu poljanu. Tek to je svanulo, bilo je prohladno jutro.
Gomila, uglavnom ena i dece i poneki starac. Na toj poljani nali smo se okru
eni od strane Muslimana civila, naoruanih sekirama, rasaenim kosama, no
evima, motikama, motkama. Svega dvojica-trojica su imali puke. Na jednom
mestu stajala je grupa sa noevima i sekirama koja se spremala da nas kolje.
Na nau sreu, pojavila se grupa od desetak vojnika na konjima. Ovi vojni
ci poee vikati na Muslimane. Pitali su ih ta rade sa tim narodom i naredili
su im da nas puste kui. Muslimani su se razili, a ovi su nas pozvali da sa nji
ma poemo u selo Vrelo. Verujui da su nas oni spasili, poli smo sa njima u
Vrelo. U srpskoj crkvi u Vrelu doekao nas je katoliki pop. Ovaj pop, kasni
je sam ula da mu je bilo ime Marijan, odrao je neku molitvu, a onda kratko
odrao govor. Rekao je tada taj pop da sada slobodno idemo kui. Tvrdio je da
nas sada Muslimani ne smeju dirati, ako vas pitaju da li ste katolici kaite da
jeste a vi znate ta ste. Koliko znam, tog katolikog popa ustae su neto kasni
je ubile.
Moja majka i mi deca neko vreme smo ostali u Vrelu kod Latinovia, na
ih kumova, a neto kasnije smo se vratili kui. Neki nai suseljani su se odmah
vratili kui i neko vreme nisu bili dirani od strane Muslimana, - ispriala je Ro
sa Rajak.

99

Grupe iz drugih sela nisu imale tu sreu, kako je rekla Rajakova. Toga da
na su mnogi bili poklani u Krndiji, Bukovici, Rujnici, Trakim Ratelama,
Mutniku, Selitu, Lazia dolu, Dakia gaju i na drugim mestima.

Zastoj u ubijanju prekinuo hoda Beir Bori


Unitenje srpskog ivlja u Miostrahu poelo je odvoenjem nekoliko poje
dinaca u logor Gospi i Jadovno i u Biha u zatvor, a zatim nekoliko grupa od
vedeno je uz pozive sa objanjenjem da idu na rad. Odvedeni su u Cazin i u
Macine dolove na Gnjilovac na brdo ongur kod Cazina, da bi ih sve zverski
pobili krajem jula i poetkom avgusta 1941. godine.
Kao najgnusniji i neopisiv zloin nad narodom Miostre, izvren 9. avgusta
1941. godine, kada su pod parolom da idu na promenu vere, pokupili sve i
vo od deteta u kolevci do starca koji je jo mogao hodati, odveli u Durdia gaj
i izvrili masovni zloin.
O
tim stranim dogaajima krajem jula i poetkom avgusta, koji su se od
igrali u Miostri, govore svedoci, oevici: Mare Davida Milan, Rokvi Marko,
Uzelac ure Stoja, Grahovac Mara i Petrovi Stanka Gojko.
Mara Davida Milan bio je svedok vie stranih ustakih zloina. On je is
priao: Posle odvoenja ljudi mirnim putem na poziv da idu na rad, veina
se nije odazvala. Jednog dana je u selo dolo vie ustaa i andara i naoruanih
seljaka iz susednih sela: Stjene, Ostroca, Pitalina i Memi Brda sa namerom
da pohapse i odvedu preostale mukarce koji se nisu odazvali na poziv. Tog da
na, poetkom avgusta 1941. godine, ustae su napravile pravu hajku na ljude
kao na ivotinje. Uspeli su uhvatiti nekoliko, jedan od njih bio je i Branko Ni
kole Mara starosti oko 38 godina. Branka su vezali za zaprena kola, a telo i
glava su bili na zemlji. Kada je jedan ustaa seo u kola podvrisnuo je i rekao:
Idem da provozam ovog oveka do sela Pitaline, a potom je krenuo trkom
kroz selo po neravnom, kamenitom seoskom putu i posle preenih par kilo
metara, ovaj ustaki zlikovac vratio se na isto mesto odakle je poao. Od Bran
ka su ostali samo delovi nogu (kosti) koje su bile privezane za zaprena kola.
U kuu Gojka Marea upala je jedna grupa ustaa koji su znali da tu ima
mlada i lepa devojka Smilja. Jedan od ustaa je traio da poe sa njim i da mu
bude ena. Poto je to odbila, razljueni ustaa nasrnuo je na Smilju i silovao
ju je u prisutstvu oca, majke i drugih ukuana. Poto mu se izgleda svidela,
poveo ju je sa sobom i drao za enu sve dok nije poginuo negde u ratu protiv
NOV. Pre izlaska iz kue taj isti ustaa zaklao joj je oca Gojka i majku Vujku.
Smilja je preivela rat, dosta psihiki obolela. Zivela je na eleznikoj stanici u
selu Grmua.
U sprovoenju terora nad Srbima uhvatili su Smilje Marea sestru Vuku, e
nu Mile Uzelca, koju su na silu odveli za enu. Vuka je takoe preivela rat. ivela je posle osloboenja u Krupi, a usled preivelih trauma, duevno obolela,
oduzela je sebi ivot veanjem.
Jedan od velikih ustakih zlikovaca, Bjelajac Ibro zvani Dane na silu je od
veo enu Bogdana Petrovia Radojku, Mare Nikole ki. Sa Radojkom je iveo
oko mesec dana, a potom je zverski ubio.

100

Jovii Steve ki Ljuba, devojka 19 godina, uhvaena je kod stada pod u


mom. Jedan ustaa je traio da mu bude ena, to je ona odbila. Razjareni us
taa ovakvim odgovorom potrgao joj je svu odeu sa tela i silovao je, a potom
su se svi ostali redali na nesrenoj devojci i na kraju mirne savesti je zaklali i
unakazili.
Pre vie godina u akciji oko podizanja spomenika i obeleavanja mesta stra
ve i uasa poinjenih od ustakih zlikovaca,uz oit bol i teko izlaganje sa pre
kidima priao je Marko Gojka Rokvi tunu priu otome ta je vidijou u umi
Velike Gomile kod vrela Primija ,a zatim iznijo i druga bolna seanje.
...Pria Marko.uvao sam ovce pod padinama Velike Gomile sa nekoliko
mojih vrnjaka iz porodice Plavanjaca. Kako su se ovce dobro napasle trave i
lia, doterali smo ih na vrelo Primija da se napiju vode i da laduju. Ubrzo su
dola trojica ustaa, civili sa pukama i poveli nas na jedan nedaleko udaljeni
proplanak. Tamo smo nali gde ustae peku jagnje na ranju, a malo podalje
lee svezani ljudi.
Ustae su nas pitale da li poznajemo ove vezane ljude i koje. Ja sam pozna
vao nekoliko njih, meu kojima i svog ujaka - Grahovac Ljubomira Ljupka,
Mare Davida i Kljaji Milu, ali sam rekao da ne poznajem ni jednog od njih.
Tako su odgovorili i ostali obani.
U meuvremenu je jedan ustaa skinuo raanj sa peenom jagnjetom i na
stavili su da jedu. Nudili su i nas, ali smo mi odbili pod izgovorom da smo
imali hranu u torbi. Kada su se ustae najele, jedan je ustao i priao vezanim
ljudima i pitao ih: Hoete vi peene jagnjetine?
U glas su odgovorili da nee. Drugi ustaa je podvrisnuo i rekao:
E, i neete!
Zgrabio je sekira i mom ujaku Grahovac Ljubomiru Ljupku odsekao glavu,
a potom je nastavio da kasapi ostale. Mi smo odluili da beimo, na to nas je
jedan ustaa upozorio:
Idite ali ako nekome kaete ta ste videli, biete poubijani.
Vratili smo se svom stadu i odmah krenuli kui, jer vie nismo smeli osta
ti ovde. Kada sam doao kui sa ovcama, majka Smilja me je upitala iznena
ena to sam tako rano doterao ovce sa pae.
Objasnio sam svojoj majci ta se desilo, ta sam video i da je ujak Ljupko
ubijen sekirom, kao i ostali sa njim. Tog asa nastala je kuknjava koja je oku
pila komije, uglavnom ene, jer mukaraca nije bilo. Jedni su ve davno ubi
jeni, a drugi se kriju po umi. Prosto ne verujui mi, jedna grupa odvanih
ena sa mojom majkom i sa mnom poli smo na lice mesta. Prili smo na po
ljanu uz strogu opreznost. Nali smo sekirom seene na komade Grahovac
Ljubomira Ljupka, Mare Davida, Kljaji Milu, jednog nepoznatog mladia, a
jedan ubijeni mladi je bio navuen nogama na vatru, tako da mu noge gore,
inae je bio mrtav.
Poli smo do kue Grahovac Ljubomira, koja je bila u neposrednoj blizini
i nedaleko od iskasapljenih ljudi; na putu smo naili na zaklanu Ljubomirovu
enu Milku i njenog sina Milana.
Ovo je bilo strahota gledati, poli smo nazad, kad nam se s lea javi ovek.
Bio je to Epi Ramo iz sela. Rekao nam je:

101

Idite vi kui, ja vam obeavam da u sve sahraniti i obeleiti gde sam ih sa


hranio. Kada se vratite ivi, rei u vam gde su pokopani.
Tako je i bilo. Po osloboenju zemlje 1945. godine doao sam na svoje rod
no ognjite, kojeg vie nije bilo, i naao Epi Ramu gde obrauje moju zemlju.
Odveo me je i pokazao jednu uvalu gde su sahranjeni ubijeni i saseeni na
i prijatelji...
Nakon ovih pojedinanih i grupnih zloinstava, ustae su pripremale plan
potpune likvidacije srpskog ivlja u ovom selu, a kasnije e to snai i ostala se
la. U ovim pojedinanim i grupnim zverstvima do onog 9. avgusta 1941. go
dine ubijen je 91 stanovnik srpske nacije i jedna hrvatska porodica, Mila
Vidakovia, velikog prijatelja srpskog naroda. Uglavnom su pobijeni mukar
ci starosti od 15-70 godina u Jadovnu, Garavicama i Macinim dolovima.
Plan konanog obrauna sa preostalim delom stanovnitva, preteno ena
ma, decom, starcima i mladiima, razradio je Beir Bori Hoda, svetenik se
la i zlikovac. U tom zloinakom planu i konanom obraunu, dali su svoj
veliki udeo ustae iz sela: Ibro Bjelajac Dane, Redo Begi, Hasan Muri, Ta
le, Beo, Meho, Raid, te Hasan Mehuli, Suljo Tuka i druge ustae iz sela,
kao i porodice Beganovi, Jaaragi, Durdi, a za izvoenje masovnog poko
lja u pomo su im dole ustae iz Ostroca, Memia Brda, Stijene i Pitalina. Iz
sela Pitalina u pomo su im pritekli i uveni zlikovci: Balti Sulejmana Hasib,
Balti Sulejmana Ahmet, Balti Sulejmana Raid, Balti Beira Redo, Balti
Mehmeda Husein, ari Avde Husein, Tatarevi Arifa Zare, Tatarevi Mehe
Meo, kao i iz porodica Oraan, Hadipai i drugih koji su se nali u svim tim
akcijama masovne likvidacije srpskog ivlja na ovim krajikim prostorima.
Na nekoliko dana pred potpunu likvidaciju srpskog ivlja u selu Miostra,
ustaka banda je obilazila srpske kue i domainstva sa ciljem smirivanja sta
novnitva, lane propagande i obezbeenja da stanovnitvo ostane mirno ka
ko bi akcija bila uspeno izvedena.
Obilazei srpska domainstva ustae su govorile kako su oterani otili u Nemaku na rad, da e se vratiti po zavretku posla, da oekuju nareenje od Zagreba
o prevoenju Srba u katoliku ili islamsku veru, da e dati pravo da se svako opredeljuje dobrovoljno. Ovo iz razloga da Srbi ne mogu biti u Hrvatskoj ustakoj dr
avi. Ako to nareenje stigne moraemo to sprovesti i da se ne treba plaiti.
Dan konane likvidacije, u kojoj je ubijeno vie od 200 srpskih dua na zverski nain, bio je 9. avgust 1941. godine, subota.
Ustae su tog krvavog avgustovskog dana, u popodnevnim asovima, sa
svih strana blokirali srpski deo sela i prikupljali stanovnitvo. Nareivali su da
se naputaju kue, da idu na promenu vere, da nita sa sobom ne nose, da se
sutra vraaju kuama. Planski su uzeli subotu da bi narod poverovao da e se
10. avgusta (nedelja) obaviti prevoenje iz vere u veru u Cazinu. Tako je po
elo prikupljanje srpskog ivlja sela Miostra.
Sta se sve desilo tog dana i tih asova od prikupljanja stanovnitva do okon
anja masakra, ustupam deo prostora svedocima koji taj 9. avgust 1941. godi
ne nee i ne mogu zaboraviti za celi svoj ivot.
Stoja ure Uzelac iznela je svoje svedoenje strave i uasa kojim je bio izlo
en srpski ivalj Miostre: Ustae su dole tog 9. avgusta u popodnevnim aso

102

vima do naih kua, Uzelaca, gde nas je bilo tri ku


e na samoj obali Une. Naredili su nam da izlazi
mo iz kua, da idemo na promenu vere, da nita ne
nosimo, da se sutra vraamo kui. Iz nae tri kue
Uzelaca krenulo je nas trinaestero ena i dece.
Oeva nije bilo sa nama, oni su ranije oterani. Ila
sam sa majkom Milkom, bratom Sekulom (12
god.), sestrama Nevenkom (10), Stanom (8), Savkom (6), Ljubicom (4) i malim bratom Lukom (2
godine ivota). Pomagala sam majci Milki. Ili
smo dosta dugo i sporo i to smo se vie priblia
vali mestu masovnog pokolja, broj srpskog ivlja
se poveavao. Po mojoj proceni, bilo nas je preko
200 dua. Putovali smo cestom, potom seoskim
putem koji vodi ka Oracu i Cazinu. Kada smo
Stoja Uzelac, iz Miostraha, tada doli do raskrsnice puteva Ostroac - selo Durdi13 trinaestogodinja devojica
i ka mestu Brezik, skrenuli smo desno sa seoskog
druma i nali se ispred Durdia gaja. Bio je to je
dan podui poumljeni prostor, ali ne mnogo irok. Na samom ulazu u gaj u
uvali jedne plie doline nalazi se peina Bezdan gde smo se okupili na platou is
pred samog gaja i te peine. Ustae su nas opkolile, bilo ih je sa vatrenim oru
jem, sekirama, kosama, koljem i drugim hladnim oruijem. U jednom asu
osuli su paljbu po nama iz vatrenog oruija, a potom se ula vika i psovka:
Udri, majku im srpsku, udri srpsku paad!
Tada su jurnuli na nas sa svih strana. Nisu to bile samo ustae sa orujem, bi
lo je tu dosta i civila sa sekirama, nenasaenim kosama, koljem i ime sve nas
nisu tukli. Ja sam jo dobila puani metak, ali sam se jo odrala na nogama, a
kada sam videla kako jedan zlikovac sekirom ubi moju majku onesvestila sam
se. Nisam uspela videti kako su mi sestre i braa ubijeni. Bilo je to neopisivo
strano, uli su se krici, jauci i dozivanje u pomo. Brzo su savladali ene, de
cu, starce i mladie, a potom su gazili po mrtvima traei ive, a potom ih do
tukli sekirama. Ja sam onesveena baena u jamu sa ostalim ubijenim. Na moju
sreu ili nesreu, bila sam blizu vrha poubijanih ena i dece. Kaem sreu ili
nesreu, jer sam pomislila kako iveti bez roditelja, brae i sestara ako ostanem
iva. Neko vreme sam pritajeno mirovala i savlaivala samu sebe da ne otkri
jem da sam iva, a kada sam ustanovila da vie nema nikoga oko jame i u bli
zini, polako i oprezno sam se izvukla ispod leeva na povrinu. Dosta dugo sam
posmatrala i oslukivala. ula sam pla jednog deteta, potom jauke jednog en
skog glasa i prepoznala svoju vrnjakinju Mare Pavu kojoj su ustae odsekle no
gu sekirom. Nisam joj mogla pomoi, umrla je u tekim mukama.
Iz gomile mrtvih leeva s mukom se izvlaila moja drugarica i vrnjakinja,
Jelii Mile Danica, pa smo jedna drugoj pomogle da se izvuemo iz jame Bez
dan. Ona je bila povreena po glavi i telu od ustake sekire, a ja sam ranjena u
ruku i miicu, ali od tuge nisam oseala bolove. Kada smo izale iz jame i osmo
trile da nema nikoga, krenule smo to dalje od mesta zloina. Ile smo kroz
kukuruze, umarke i sve dalje od puteva i staza, i tako stigle do kue mojih ro

103

ditelja gde smo zatekle sve pusto, opljakano i razbijeno. Od ivih bia jedino
nas je doekao na kuni uvar, pas koji nije lajao ve cvilio i zavijao kao da ho
e neto da mi kae.
Nae prisutstvo kod kue otkrio je na komija Borojevi Jandre koji nas je
prihvatio i poveo na reku Unu da nas preveze sa laom. Kada smo dole do oba
le pas je uznemireno jurio i trao, as uz reku as nama cvilei. Poli smo da vi
dimo ta je pas primetio. Na moje veliko zaprepaenje nala sam svog oca uru
koji se mrtav zakaio za jedan deblji ogranak vrbe koji je bio u vodi. Moj otac u
ro zaklan je pre nekoliko dana u svom odnosno zajednikom mlinu porodice
Uzelac, i baen u vodu gde ga je voda donela neposredno blizu kue. (Stoja se
prisea da je bila van sebe, da nije mogla ni plakati ve je drhtala i prosto zanemela. No vremena nije bilo, moralo se ii dalje). Prela sam reku Unu i smestila se kod porodice naeg komije Borojevi Jandre, a nakon nekoliko dana prela
sam u Veliki Radi gde je bila formirana Radika partizanska eta. Ljudi su mi
pomogli da se oporavim od rane na ruci i delimino rane na srcu za izgubljenom
porodicom. Radila sam u pozadini koliko sam mogla do polovine 1942. godine,
kada sam stupila u Prvu proletersku brigad koja je dola u Podgrme.
Stoja se sea da je bila prihvaena od prof.dr. Popovi anija i dr Maria Ro
mano koji su je obuili da bude bolniarka i instrumentarka.
Iz pakla strave i uasa preivelo je jo nekoliko lica koja su svedoila o ne
uvenom zloinu.
Meu preivelim bila je i Mara Grahovac, ena Mihajla Grahovaca, solun
skog dobrovoljca, koga su meu prvima oterale ustae i zverski ubile na Ma
cinim dolovima nedaleko od Cazina.Bila je subota u avgustu 1941. godine,
poela je svoju ispovest Mara Grahovac. Dole su ustae kod naih kua. Nas
su isterali iz kue govorei nam da nita ne nosimo, da idemo za Cazin na promenu vere, takvo je nareenje. Sutra se vraate svojim kuama. Tako sam kre
nula sa svojim sinom Milanom 16 godina, erkom Zorom 14 godina Anom
sedam godina, Stojom pet godina i malim sinom Duanom dve godine staro
sti. Najstarija erka Milka bila je udata nedaleko u selu u porodicu Marea.
Ustae su skupljale Srbe sa svih strana sela, tako da smo se poveavali to
smo dalje ili. Moj sin Milan i erka Zora pridruili su se sestri Milki i sa njom
ili prema Cazinu, kako su nam to ustae rekle. Kada smo skrenuli sa druma
koji vodi za Ostroac uputili smo se prema selu Durdii i nekom prostoru
koji nije bio naseljen, prema jednom gaju. Tada mi je priao jedan Musliman,
komija Epi Ramo koji mije apnuo: Maro, zastani malo, tobo zbog malog
deteta kod ovih kukuruza i uleti u njih sa decom, ubrzo e svi ovi biti ubijeni.Posluala sam ovog oveka, iskoristila nepanju i uletela sam u kukuruze
sa troje dece, Anom, Stojom i Duanom. Kada sam ula u kukuruze posmatrala sam kako grupiu narod na ivici tog gaja. Moglo se dobro videti, bila je
velika vedrina i meseina, ali me tada obuzela misao i tuga za ostalom decom.
Razmiljala sam da li da i ja poem sa ovom decom ili da ostanem. Moje raz
miljanje prekinula je pucnjava, a potom krici i jauk. Ustae su svim i svaim
tukli i ubijali. Uzvikivali su: Udri srpsku paad
Tada sam shvatila ta se u stvari deava. Kada su se kuknjava i jauci smiri
li, ja sam sa svoje troje dece krenula prema Gomilama i nou kroz umu bea-

104

la sve dalje i dalje. U zoru sam stigla u zaselak sela Pitaline kod kue Rokvi
Gojka i Smilje. Ispriala sam ta sam doivela, ula i videla. Povero vali su i ni
su. Savetovala sam im da bee bilo kuda, da ovde nema spasa. Otila sam da
lje prema Perni i Podgomili, gde sam sa ostalim narodom prela preko reke
Une kod velikog eleznikog tunela i stigla u podgrmeka sela. Smetena sam
sa decom u selo Benakovac. Za vreme etvrte neprijateljske ofanzive 1943.
godine erka Stoja mi je jako promrzla, i nakon prolaska ofanzive dola sam u
Majki Japru gde mi je ki Stoja umrla u svojoj osmoj godini ivota. Ostala
sam sa kerkom Anom i sinom Duanom do konanog osloboenja 1945.
godine. (Mara je umrla 1986. godine na Banovom Brdu u Beogradu).
Trei svedok ovog zloina je Petrovi Stanka Gojko koji je iveo u Kucuri
kod Vrbasa. Izneo je svoja tuna seanja povezujui ih sa svojom majkom Ma
rijom. Naredili su da izadjemo iz kue, da nita ne nosimo sa sobom, da se su
tra vraamo kui, a da sada idemo u Cazin na promenu vere, po volji, u
katoliku ili muslimansku. Poterali su nas prema centru sela, obzirom da su
nae kue bile stenovite brane iznad reke Une i na kraju sela. Tu je ve bilo
dosta srpskog ivlja i kretali smo se u kolonama kako je ko pristizao. Doli
smo do raskrsnice Ostroac - selo Durdii gde smo skrenuli udesno prema
mestu zvanom Brezik. Potom smo skrenuli sa seoskog puta prema jednoj ne
ba velikoj umi, gaju koji se neto due protezao, ali sa malom irinom.
Zaustavili su nas ispred jedne poumljene doline sa strane obraslom rastovim drveem a u dolini ljeskama. Tu u toj uvali nalazila se peina, a gaj se zvao
Durdia gaj. Bila je meseina, vrlo dobro smo mogli videti ustae kako su nas
opkolile, ali i civile sa sekirama, rasaenim kosama sa kosita, koljem u ruka
ma i ko zna ta sve nisu imali. U jednom trenutku ustae su osule na nas palj
bu iz vatrenog oruja uz viku i galamu:
Udrite Srbe, nae krvopije, majku im njihovu!
Kada je zapucalo mi smo popadali po zemlji, a kada je prestala pucnjava, us
tae su navalile na nas sa sekirama, kosama, koljem, noevima. Nastalo je guanje, krici, jauci i vriska ustaa. U asu kada sam bacio pogled prema majci
Mariji, video sam ustau kako je zamahnuo sekirom, tog istog trenutka uo
sam majin uzvik: Beite, sinovi moji!
Tada mi se srce sledilo, povukao sam brata Milana, koji je roen istog da
na kad i ja, jurnuli smo kroz neke ljeske, izleteli na jednu manju istinu a po
tom u kukuruze. Pobegli smo, a iza sebe ostavili majku, brau, sestre, strievie,
ali mi im nismo mogli pomoi. Pod zatitom noi preli smo preko njiva do na
ih kua u cilju da uzmem bratov pitolj iz skrovita i vidim ta je sa kuom.
Paljivo sam priao i video sve razbacano, razbijeno i opustoeno. Uzeo sam iz
skrovita pitolj i krenuli smo ka selu Podgomile u ojluk gde sam bio u naj
mu. Nakon vrlo kratkog vremena, preli smo reku Unu u Radi gde sam stu
pio u svojoj 16. godini ivota u Radiku partizansku etu, a moj brat Milan,
neto kasnije, 1942. godine, poao je u partizane
Gojko se prisea jeseni 1942. za vreme Bihake operacije kada ga je sudbi
na dovela u rodno selo Miostra kao partizanskog borca.Tada je bio zarobljen
jedan broj ustaa iz sela koji su uestvovali u masovnom pokolju Srba avgusta
1941. godine.

105

Jedan od zarobljenih, valjda da spasi glavu, ispriao je Gojku kako su te no


i pobegli deaci, njih devetero od 10-12 godina starosti, ne znajui kuda da
bee, doli su u zaseok Jaaragia gde su ih ustae i ustaki pomagai poubija
li sa kamenjem. Ovo je bilo dovoljno da Gojko kazni jedan broj ustaa najstro
om kaznom.

Masakr srpskog stanovnitva u selima na Suvoj mei


Dvadeset drugog avgusta, u rano jutro, ka selima Stabanda, Zborite, Crvarovac, aglica, Varoka Rijeka, Mrazovac, Dobro Selo, pod vodstvom usta
a i andama, krenula je masa Muslimanske milicije i civila, naoruanih
sekirama, rasaenim kosama, motikama, bradvama, noevima, kojekakvim
sabljama i toljagama. Ova ogromna masa, spremna da kolje vlahe, krenula
je iz Otoke, Buima, Varoke Reke, Ravnica, Podzvizda i drugih musliman
skih sela, uz podrku ustaa iz Bosanske Krupe, Otoke, Kladue, Cazina i Bi
haa. Napali su pomenuta sela, podeljeni po grupama sa tano odreenim
zadacima, ko koju kuu treba da napadne i ta treba da uraditi.
Upadali su u kue Srba u kojima su tada mahom bile samo ene sa decom
i poneki bolesni i nepokretni starci. Nareivali su im da svi izau iz kua go
vorei da moraju ii na pokrtavanje. Narod, ta neja, ene i deca, i ako sa nevericom, pod pretnjom nasilnika, verujui ak da e ih odvesti u centar sela, ili
u crkvu, uz deiji pla i smirujue rei majki, izili su iz kua, pridruujui se
roacima i komijama.
Tek kada su bili izvedeni iz sela i opkoljeni stotinama koljaa koji su ih po
grupama razdvojili, a u nekim sluajevima odvajali su muku od enske dece,
tada je postalo jasno da ih vode na klanicu.
Narod iz Stabande po grupama je likvidiran je na vie mesta prema zaseocima i to:u Gakovom potoku, Bunia jarku, Pelinom potoku, Paenovom
dolu, umi Meednjak, ordaici, Trkuljin dolu, Tadia dolu , umi Rastovaa, ukundinom dolu, Vranjeevia jaraku.
U selu Zborite pokolj je takoe izvren na vie mesta i to u :Davidovia
bukviku, Bekutovom dvoritu, Galovia umi, Mujkia potoku, kod Zborine
crkve i u rastiku kod crkve.
U Crvarevcu pokolj je izven u Dropevom i Dobrievom jarku i u kui
Dropca Pere gde su rtve zatvorili u kuu i decu, ene i starce ive spalili.
O
zverskim postupcima ustaa i njihovih vernih pomagaa tog traginog
22. avgusta priali su stradalnici koji su proli tu golgotu.
Evo pria nekih od onih koji su tada uspeli izbei smrt. Svedoenje Mirka
Vuenovia iz sela Stabanda: Drugog avgusta do nas je dojurio na konju Sto
jan Anui. Vikao je glasno da je svaka kua mogla uti: Stojane, Trivo, Mar
ko, Turci su iz Varoke Rijeke krenuli na nas, beite sa familijama.
Kada smo izali iznad naih kua videli smo da se Turci od Metle sputaju u
Stabandu. Beali smo prema Baniji. Na Mei smo proveli celu no, a sutradan
potraili smetaj kod seljaka u irovcu. Vratili smo se kui posle dve nedelje, bi
lo je je objavljeno primirje i nastavili smo da radimo poljske poslove. Osvanuo
je 22. avgust. Mati je skuvala kavu i pozvala komije da zajedno popiju.

106

Dok smo se dogovarali o svoenju ita na arman, od ivkovia se ula ga


lama. Neko je vikao da beimo, jer Turci idu od kue do kue i odvode narod.
Kao i 2. avgusta, beali smo prema irovcu. Kada smo izali na brdo i zastali
da oslunemo idu li za nama, neko je povikao s ela zbega: Ljudi, evo Turaka
od Mee! Bili smo opkoljeni. Pozadi zbega neko je zvao: Ljudi, ajmo mi mu
ki da im se suprotstavimo, ne bi li ovu neja spasili.
Kada su se Muslimani poeli pribliavati, narod je u panici poeo beati u
umu, ali ene i deca su pohvatani. U grm smo se sakrili, Ljuba (9), erka Sto
le Pilia, Deva (10), erka Stole Babia i ja.
Oni to su za nama ili videli su nas i naredili da izaemo na put. Izali smo
Ljuba i ja, a Deva je ostala i neprimetno se povukla dalje u umu. U umi je uh
vate drugi i povedu u selo. Na njenu sreu, srela ih je uiteljica Ankica i otela
je. Dok smo nas dvoje stajali pred koljaima, iz ume su izala dva starija oveka sa dignutim rukama uvis. Sada nas je bilo etvero. Znali su ih od ranije.
Na pitanje ta rade ovde, odgovorili su - nita, to i ostali narod.
A kuda ste sad krenuli?
Pa, eto, vratili smo se, ostalo je nenaranjeno blago i
Dobro, dobro iemo zajedno da naranimo blago.
Jedan od njih je imao no i sekira, a drugi kosu bez kosita na kojem sam
prepoznao oev kaput.
Kada je iz torbe izvukao vruu pogau, bilo mi je jasno da su bili u naoj ku
i. Nudili su nas pogaom, ali mi smo rekli da nismo gladni. Ovde su nas raz
dvojili. Seljake je odveo onaj koji je imao kosu, a nas dvoje ovaj drugi.
Zaustavio nas je na jednom proplanku i rekao Ljubi da se okrene na drugu
stranu, a meni da gledam u umu. Kada sam uo udarac sekire u Ljubinu gla
vu, kao da mi je neko iz ume doviknuo - bei ovamo. Svom snagom sam jur
nuo prema umi i kroz umu trao sve dok nisam stigao na Meu. Naao sam
oca i ostale. Drugog dana odem sa ocem u umu da pronaem moje cipele, jer
nisam imao ta obuti. Prolazei kroz umu, naili smo na velik broj poklanih
ena i dece. Videli smo dvoje dece pored zaklane ene. Devojica je imala oko
pet godina i davala znake ivota. Otac ju je uzeo, a ona je poela plakati. Ni
smo znali ija je. Jedna ruka joj je bila skoro odseena. U irovcu je prepo
znao svoju erku Vid Pili, zahvalio nam se i odveo dete u glinsku bolnicu.
Rano, 22. avgusta zatekli su nas nai susedi na
spavanju i isterali u avliju. Muki su no proveli u
umi. Tada sam pred kuom videla u uniformi
Osmana Cauevia i Avdu Alilovia sa grupom se
ljaka koji su u rukama imali sekire, noeve i drugo,
kazuje Milija Tintor-Medi iz Strabande. Dok
smo stajali u avliji, u kui je vren pretres. Kada su
doterane porodice Milovia, Prgomelja, Draia,
Vejinovia, Novakovia, Grabovia i drugi, priklju
ili su nas njima. Ovde smo stajali dugo. Za to vre
me, iz grupe privedenih porodica izvodili su
devojke i ene i uvodili ih u nau kuu. Vraale su
Milija Tintor-Medi, iz Stabande, tada devojica

107

se jadne, uplakane, izbezumljene, pocepane odee, jednom reju, unakaene. Sa


drugom grupom su i mene poveli, ali je ispred njih stao Avdo i rekao da mene
ne vode, a sa drugima neka rade ta hoe. Mati mi je prila i rekla: Milija moja,
bolje da sebi oduzme ivot, nego da ode sa naim dumanima.
Odavde su nas poterali u Kasare. Meu nama je bilo najvie dece.
Kada smo prolazili pored naeg duana, mati je izala iz kolone i prila an
daru Ragipu da moli za spas. Iako je godinama kod nas stanovao i svako
dnevno pio kafu sa mojim ocem, opsovao joj je srpsku majku i udario amar
i vratio u kolonu.
Kod Kasara smo nali veliki broj ena i dece iz Mrazovca, Stabande, Rav
nica, a bilo ih je ak i sa Breza. Oko nas se nalazio veliki broj civila, Muslima
na, inilo mi se da ih je bilo vie nego nas. Kada su saekali i poslednje koje su
dovodili, poveli su nas prema Mei. Sve vreme su ili sa strane, tako da se ni
je moglo pobei. Samo nekoliko njih su imali puke i ustake uniforme.Od
njih sam poznavala Omana auevia, Avdu Alilovia, Nania i jedan broj ci
vila koji su nosili u rukama sekire, bradve, kose i noeve. Uz put su nas pou
rivali i postajali sve ei, a kada su nas doterali do ume Rastovae, to vie
nisu bili ljudi ve prave zveri.
Svaki od njih je klao. To je bilo strano gledati. Oi sam pokrivala rukama.
Gledala sam kada su moju majku i dve sestre odveli na klanje. Strinu Stoju i
njenu deicu su odveli Ale i Aim Sulji. Kada je doao red na grupu u kojoj
sam bila ja, priao je Alilovi i rekao da mene ostave i pozvao Nania da me u
va. Rekao je da u morati primiti muslimansku veru i da e me voditi kui.
Rekla sam da mi ne treba ivot bez majke i sestara. Na to je odgovorio:Treba da ti je jasno, da su svi Srbi osueni na smrt i ako neko ostane bie
brzo likvidiran.
Sestra Janja koja je stajala u drugoj grupi prila je i rekla:Pristani sejo, jer
e samo tako ostati iva.
Onda sam kleknula i molila Nania da mi ostave sestru Janju. Ponovio je isto
to i Alilovi, da za Srbe nema spasa. Kada sam rekla da znam gde je otac ostavio
novac i da u ga dati ako spasi Janju, pozvao je Janju i ona je ostala pored mene.
Stajale smo zajedno i plakale za naim najmilijim. Dok smo stajale tu, videle smo
kako kolju Janju Novakovi i njenih estero dece, sve jedno drugom do uveta.
Ubijenu deicu uzimali su za noge i tako ih udarali o drvo. Klanje i silovanje devojaka i ena jo nije bilo zavreno, kada nas je Nani poveo u Buim. Pred Kasarom sam namerno poela da viem da neu da idem u Buim, kako bi nas uo
andar Luka. Luka je izaao i rekao Naniu da nas svrati u Kasar dok Pilinger ne
doe. Posle pokolja Pilinger se vratio u Kasar i uo od Luke da sam Naniu obe
ala novac. Odmah je poslao sa mnom Luku i Nania po novac. Naalost, tamo
novca nije bilo, nala sam samo Janjinih 3000 dinara koje joj je svekrva dala pred
pokolj. Pilinger je uzeo taj novac i rekao Naniu da e ga staviti u kasu. Naredio
je Luki da nas zatvori u jednu sobu i da k nama nikog ne puta. ekao je da se sa
stane sa Husom Begiem, tabornikom iz Buima, pa da vide ta e sa nama.
Uvee se u Kasaru iskupila masa Turaka. Do kasno se ula galama, smeh,
dozivanje. Ujutro, 23. avgusta bilo ih je puno dvorite i ispred Kasara, a onda
su nekuda svi otili. Kasnije sam saznala da su tada ili na irovac.

108

Sledeeg dana stigao je na brat Branko sa irovakim andarima, odrobili nas i sa nama poveli svezanog Pilingera i njegove uvare. Polovinom sep
tembra smo sa roacima uspele da preemo u Srbiju. Vratila sam se 1946.
godine u irovac i odavde odlazila na Gorevinu. Smuilo mi se kada sam u
la da je retko ko od zlikovaca kanjen. Otila sam u Crkvinu u Mesni narodnooslobodilaki odbor (MNOO) da traim da me neko saslua, da kaem ja i
nekoliko njih koji su preiveli pokolj ta se desilo u umi Rastovai. Htela sam
da prijavim sve zloince koje sam videla i prepoznala na mestu pokolja.
Posle 14 dana dobila sam poziv. Idui u Crkvinu prepoznala sam neke ko
ljae kako mirno odbijaju otkose u Vukojevia bari. To me je strano pogodi
lo. Iz odbora je sa mnom u Kladuu poao odbornik Rade Radi. Primio nas
je jedan Musliman, kau da je bio borac a sada partijski sekretar. Poto je uo
razlog zato sam dola, rekao mi je da ispriam moj sluaj. Ja sam priala a on
je pisao. Posle mog iskaza zatraio je da proitam i potpiem izjavu. Poto ja
nisam znala da itam, zamolila sam Radia da on proita. Pola stvari partijski
sekretar nije zapisao. Kada sam ga pitala gde su imena onih koje sam nabro
jala, rekao je da se za njih zna i da nema potrebe da ih zapisujemo. Nikada ni
ko me vie nije pozvao kao svedoka. Jo jednom sam dala izjavu isledniku iz
Krupe, ini mi se da se zvao Gali Ostoja.
Sve to sam rekla 1946. godine ponovila sam i pred njim 1948. Rekao je da
u biti pozvana, ali sam na taj poziv ekala sve do 1980. godine.
Nas su klali u Paenovom dolu, Stabanda,
rekla je, izmeu ostalog, Andja Vezmar - Tintor
i nastavila: Moj deda Ostoja, kao solunski borac
dobio je zemlju u Bakoj, u Temerinu. Dolaskom
hortijevaca na vlast morali smo se seliti iz Bake.Tako smo se sa po jednim zaveljajem u ruci
nali kod strica Miloa u Stabandi. Teili su nas
kada smo stigli, ali kako je vreme odmicalo i ovde je bilo sve gore. Poele su pljake, pretnje, hap
enja. Najtee nam je bilo kada su strica oterali u
Gospi. Moj otac Ostoja, ne ekajui ovo zlo, pobegao je u Srbiju. Sada nas je ostalo petnaestoro u
kui. Nisam nikad ni pomislila da emo stradati
od naih komija Muslimana. Seam se da smo 2.
Ana Vezmar-Tintor,
avgusta izbegli u irovac, a posle dve nedelje se
iz Stabande, tada devojica
vratili kui. Dvadeset i drugog avgusta, moj brat
od strica i ja ustali smo rano da napasemo goveda. Magla je bila tako gusta da
smo ispred sebe jedva mogli videti goveda. Od Garainih kua uo se agor.
Jedna ena je vikala: De nas vodite, ta smo vam mi krivi?
Ostavili smo goveda i otrali kui da kaemo ta smo uli. Gotovo u isto
vreme za nama su uleteli Muslimani,
civili. Naredili su da niko ne mrda dok
se kua ne pretrese. Nali su jedan balon rakije i pili dodajui jedan drugom.
Jedan od njih, koji je poznavao strinu Devu, rekao je da svi izaemo napolje.
Kada je moja mati upitala zato nas teraju iz kue, odgovorio je da nas vode u
kolu na pokrtavanje. Kada smo izali u avliju, videli smo na putu veliki broj

109

ena i dece. Svi su bili opkoljeni Muslimanima, civilima koji su u rukama ima
li kose, sekire, noeve i drugo. Jedan od njih, kojeg je strina Deva poznavala,
jahao je na konju i vikao da se odmah krene prema koli. Kolona je bila jako
velika, izgledalo je da je sav narod iz Drenovca doveden. Kada smo stigli do ku
e Mie Media njegova eljad nas je ve ekala na putu. Doveli su nas do ko
le. kolsko dvorite i put ispred kole bili su puni naroda. Ovde su nas podelili
u dve grupe. Naa porodica i strieva pripale su grupi koju su vodili u Paenov
do, a druga, vea grupa je oterana u Gakov potok (jarak).
Terali su nas da pourimo, neke starce su udarali i psovali srpsku majku.
Kada smo stigli u Paenov do, izdvojili su svu muku decu u stranu i odrasle
mukarce. Moja majka je naslutila ta e biti sa mukom decom, pa mome
mlaem bratu Milanu poveza maramu i on osta sa nama.
Muku decu su odveli nedaleko od nas, iza nekih grmova, a nas izdelili na
vie grupa i naredili da posedamo. Oko nas su stajali delati, ve sam vam re
kla ta su imali u rukama.
Meu njima je bilo i mladih koju godinu stariji od mene. Prvo su poeli
klati grupu deaka ije smo jauke i zapomaganje uli. U naoj grupi su prvo po
eli klati strinu Devu. Njoj su rasekli stomak i izvadili dete. Pokazivali su ga i
govorili: Pogledajte, vlahinje, kako mi Muslimani poraamo!
Bili smo sve troje uz majku kada su je poeli klati. Ovo mi je teko priati ali
moram vam rei. Nije se mnogo ni otimala. Drali su je za kosu i povlaili ko
som po vratu. Krv je u mlazevima ila, a kolja je govorio: Sada e, kujo vla
ka, gledati kako ti djecu koljemo.Prvo su ubili brata Milana, pa sestru Milosavu. Meni su prila dvojica od tih mladih, jedan me udario sekirom po glavi, a dru
gi kosom po vratu. Pala sam pored brata i sestre koji su ve leali u krvi. Bila sam
svesna, ali se nisam smela pokretati. ula sam jauke i zapomaganja ostalih. Ka
da su sve poklali, onda su uz smeh i galamu otili od nas. Tekom mukom sam
se podigla i sela. Pogledala sam u majku. Bila je jo iva, ostavili su je da se mu
i. Suze su joj tekle, kao da se radovala to sam iva, ali nita nije mogla da mi ka
e. Dok sam razmiljala kuda i kako da odem odavde, na moje veliko zaprepaenje vidim brata kako pokuava da se podigne. Pomislila sam da mi se to pri
vida, pruila sam mu ruku da mu pomognem. Uspravio se i seo. Majka je i nje
ga sada videla ivog. Rekla sam mu da moramo to pre odavde otii. Pristao je
odmah. U tom momentu pokrenu se i sestra Milosava (6 godina) i okrenu gla
vu prema nama. Pomogla sam joj da se pridigne i sedne.
Majci su i dalje suze tekle. Videla nas je sve troje ivih. Sestra nije htela da
poe sa nama. Rekla je da mi idemo, a ona e ostati sa mamom. Nisam nika
ko mogla da je nagovorim da treba da poe sa nama. Na putu prema koli sre
tnu nas dva Muslimana. Pitali su nas iji smo i povedu nas Kasaru u Ravnice.
Kada smo bili kod stabanakog mosta, molila sam ih da nas puste da se napijemo vode i da se umijemo. Na ulasku u Kasar, sreo nas je jedan andar i upi
tao kakva su to djeca, zatim je poeo da vie na ovu dvojicu to su nas doveli
ovamo. Dok su oni raspravljali, jedna kuvarica nas je uvela u jednu prostori
ju i ponudila nas da jedemo ali mi nismo mogli.
andar nam je rekao da se vratimo odakle smo i doli. Tako se nas dvoje po
novo vratimo koli. Pred kolom nas je video sin uiteljice Ankice, Braco, uveo

110

nas unutra i dao da se napijemo vode, a onda je nas dvoje i jo jednu devojicu odveo do Mee, odakle smo sa jednim ovekom otili u irovac. Odavde su
nas odvezli u Glinu na leenje gde smo ostali mesec dana.
Posle tri dana ljudi su kradom odlazili na mesta pokolja da trae svoje uku
ane i rodbinu i nau nau sestru Milosavu pored mrtve majke. Tada su, a to
sam ula kasnije, nali jo jednog preivelog deaka po imenu Miji Branko sa
Drenovca. Sestru su dovezli u bolnicu, te smo se tako ponovo sve troje nali za
jedno. Iz bolnice smo doli u irovac gde nas je primila Milka orda i uva
la nas kao majka. Za vreme netvrte ofanzive bombardovan je irovac. Meu
mnogim poginulim bila je i naa sestra Milosava.
Istog dana, 22. avgusta izvren je pokolj u selu
Zborite. Evo nekoliko izjava svedoka o zverstvima. O stradanju u selu Zborite (Mujkia potok)
Marija Vajagi- Grubor rekla je sledee: Moj brat
Tomo, Nina Ostoji i Ibrajim Duki bili su najbo
lji drugovi. Zajedno su odvozili rakiju u Liku i ta
mo ostajali po mesec dana. Ibrajim je naoj djeci
donosio milote. Djeca su se radovala kada je do
lazio u nau kuu. Kada je taj nesreni pokolj po
eo, mi smo se pripremali da vozimo ito u
Ostojie. uli smo da jedna ena iz Miljatovia vi
e: Bjete, narode, evo Turaka, odvode ene i dje
cu! Mi nismo stigli da pobjegnemo. Poveli su nas
zajedno sa ostalim roacima i komijama u Muj
Marija
Vajagi-Grubor
kia
potok. Kada je poelo klanje nae grupe priao
iz Zborita
nam je Ibrajim. Tada je jedan od Tominih djeaka
plaui molio: ia Ibrajime, ne daj nas! Ibrajim se obratio meni i pitao ko
ga prvo da kolje, mene ili djecu. Ako oe da kolje kolji mene, a djecu ne ubi
jaj, jer ti nita nijesu kriva. Ne, ne, prvo u klati djecu, a ti e gledati. Prvo je
zaklao malog nejakog Radu, Tominog djeaia, a onda redom Tominu i Petro
vu djecu. Onda je priao meni i rekao: E, kujo vlaka, sada si ti na redu. Osje
tila sam udarac po glavi i vie se nieg ne sjeam. Kada sam se osvestila nikog
nije bilo osim unakaenih razbacanih tela ena i dece. Ja sam sva izranjavana i
krvava ustala i sa velikom mukom vratila se u kuu da umrem, ili ako ponovo
dou da me ubiju, da se ne muim. Sutradan su od Pere Gaka i nae male ro
ake Duje braa saznala gde smo poklani. Petar je od posledica ranjavanja dru
gog dana umro, a mala uja, bogu fala, ostala je iva zahvaljujui tome to je
jedan od Tominih djeaka pao na nju. Tako su naa braa saznala za nau tra
gediju i sa jednim od irovakih andara, doli kolima, potovarili svu Tominu
i Petrovu djecu i mene i dovezli do iia. Mene su istim kolima komije odvezle u glinsku bolnicu, a oni su ostali da sahranjuju svoju djeicu: Petrovog
sinia Peru od dve godine, Slavka od pet i erku Dragicu od devet godina, To
minog Radu od est godina, Slavka od tri i uru od devet godina.
Poslije rata sam svjedoila kada je bilo suenje Ibrajimu. Putem su na mene
neki Muslimani bacali kamenje i pretili mi kako bi odustala od svjedoenja. On
je osuen na smrt, a ostale koji su klali niko nije pozvao ni na sasluanje.

111

Ubijali su nas lugarskim ekiem i sekirom, ispriao je Duan Zec, Zborite, i dodao: uli smo da Muslimani idu po selu i odvode nekud narod. Mo
ji ukuani nisu u to verovali i nisu hteli da bee. Moj brat Milo, Duan
Vuenov, Davidovi i ja krenemo da beimo. Uz put nam prie i Rajko Davidovi. Kada smo ugledali grupu Muslimana odmah smo poeli beati. Milo
se od nas odvojio, a mi smo trali kroz kukuruz. Pri izlasku na livadu naleti
mo na drugu grupu i tu nas pohvataju. Vodili su nas kuama Duana i Steve
Davidovia. Utrli su u kuu i isterali Duanovu majku sa malim detetom, nje
govu brau Milu i Miladina, zatim Stevinu enu i sina. Dalje, uz put uhvate i
enu Gruje Zeca. Kod kue Mie Zeca nau njegovu enu i sina. Ona druga
grupa je doterala desetak ena i dece.
Spojili su nas i naredili da idemo dvoje po dvoje i da se drimo za ruke. e
ne su malu decu nosile a druga vea su ila pored njih. Predoseao sam da nas
vode na ubijanje. Rajku sam stiskom ruke davao znak da beimo, ali Rajko ni
je uopte reagovao. Zaustavili su nas na jednom proplanku iznad potoka Buimnice. Iz kolone su izvodili po dvoje i ubijali. Doli smo na red Rajko i ja.
Stali smo izmeu dvojice koljaa. Jedan je imao lugarski eki, a drugi sekiru.
Dobio sam udarac u potiljak i pao na zemlju. Posle izvesnog vremena sam se
osvestio. Nisam smeo dugo da se pomiem. Bojao sam se da su nai susedi jo
tu. Polako sam okrenuo glavu prema Rajku. Zvao sam ga tiho, Rajko, Rajko, ali
on se nije odazivao. Tada sam ispruio ruku, opipao ga i zakljuim da nije iv.
Ustao sam i pogledao u pravcu muslimanskih kua, ali nisam nikog video. Iz
gleda da su bili svi zauzeti pljakom srpskih kua posle pokolja. Onako krvav i
izranjavan krenuo sam ponovo kroz kukuruz prema strievoj kui. Svratio sam
na vrelo Manduevac kod mlina i malo se umio. Preao sam preko reke Stabande i primetio sam daje mutna. Iao sam pored kue Stanka Garae prema
crkvini. Na potoku Crkvine ponovo se umijem kako bi ublaio bolove. Proao
sam pored kua Dacijara, erana, Milinovia i nikog nisam video. Kada sam
doao do Brezovakog mlina naie putem gomila goveda i konja. Nisam tada
razmiljao da li neko ide iza njih. Proao sam izmeu stoke i na kraju sretnem
se sa dvojicom Muslimana. Bili su iznenaeii. Jedan me upita: Odakle ti, ma
li, ove? Morao sam neto da odgovorim, kaem da sam bio kod tetke.
Ja sam nastavio dalje, a i oni za plenom. Stigao sam do kue Stevia, kua
moje tetke. U kui nije bilo nikoga. Unutra nisam smeo. Otiao sam do stoga
sena i zavukao se, ali tu mi se uinilo da nije sigurno.. Preem u kukuruz, le
gnem i pokrijem se lozom od misirae (tikve). Bolovi su bili neizdrljivi. Reio sam da uem u kuu, da legnem pa to god bude. Leao sam i mislio kuda
dalje, ide no. Stoka se kree po dvoritu, sve je otvoreno, svinje ulaze i izlaze,
psi zavijaju. Ne mogu dalje, bolovi su sve jai. Pojavili su se i crvi na rani. Od
jednom sam uo korake sa dvorita. Rekao sam samom sebi, Duane, sada ti
je kraj. Na vratima se pojavio ovek. U rukama mu gvozdene vile. Laknulo mi
je kada sam prepoznao moga roaka Milana Bekuta. Ma jesi li ti to, Dua
ne? Jesam, rekoh. Pomoe mi da se podignem i ree ajde to pre da odemo
odavde. Kad smo ili iznad Stevia kua pucali su na nas, ali je to bilo daleko.
im smo preli Suvu meu svratili smo kod iia, a odavde me odmah odvezu u ukur u ambulantu. Sutradan sam sa vie ranjenih ena i dece preba

112

en u glinsku bolnicu. Strano mi je bilo kada sam posle nekoliko dana saznao
da su svi moji poklani.
I
u selu Crvarevac, 22. avgusta, poinjen je stravian zloin o emu govori
Svetozar Vajagi.
Na narod u Crvarevcu je pripadao Zborikoj parohiji. Zajedniki smo iz
gradili crkvu i kolu. Mnogi od nas su i zemlju ima
li u Zboritu. Bili smo rodbinski povezani. Mi smo
lepo iveli i sa naim komijama Muslimanima. Nji
hova deca su dolazila kod nas, mi kod njih. Nisam se
ustruavao da zatraim hleba i vode od ukuana
mojih drugova Muslimana, a to su i oni inili kod
moje kue. Stariji su takoe lepo sa njima iveli. Po
zajmljivali su jedni drugima poljoprivredni alat, za
jedno ili na kosidbu bara -livada.U danima
svetkovanja estitali su jedni drugima verske prazni
ke. Seam se dobro kako smo sa Husom Naninim i
erifom Velajdiem, zagrljeni, pevali bosanske pesme sevdalinke. Nikad nisam mogao ni pomisliti da
e
se Ljudi Preko nol> radi neke 1 neije politike,
Svetozar Vajagi
iz Crvarevca
pretvoriti u zveri i poiniti pomor svojih sugraa
na.
Posle ubistva trgovca Joe u Zboritu, poetkom juna 1941. godine, poeli
su hapsiti nae ljude. Pohapeni mukarci su odvoeni u Gospi, Vrnogra,
Buim i Vel. Kladuu. Niko nije vraen kui. Prvi napad na nae selo i ostala
srpska sela izvren je 2. avgusta 1941. godine, na Ilindan. Svi smo tada izbegli
u Grljevac, i dalje na Baniju. Tada je stradalo dosta ena i dece iz Zborita. Ku
e su paljene i crkva opljakana. Posle nedelju dana provedenih u izbeglitvu,
doao je kod nas Mejica Adi i pozvao sve da se vrate kuama, garantujui
bezbedan i miran ivot. Mejica i Milo Dobri su vaili za dva najistaknutija oveka u selu. Podjednako su uvaavani, kako od Muslimana, tako i od Srba. Mi
lo i njegova braa su se vratili, a za njima i svi Crvarevani.
Nisam hteo da otac, mati i sestra budu sami, pa sam u staji za stoku napra
vio sklonite i tu provodio dane. Uoi pokolja uletela je mati kod mene da mi
kae da ne izlazim, i dodala da njih vode na pokrtavanje. Posle toga sam uo
veliki agor, pla dece i kuknjavu ena. Isterivali su ih iz kua, uo sam kako
neko vie: Ceraj sve amo! i slino. Pomislio sam tada na brata Nikolu koji je
pred samu blokadu sela otiao u Zborite. Nakon izvesnog vremena, od Dropeve kue dopirala je strana kuknjava i zapomaganje. Nisam znao ta se do
gaa. To je trajalo samo neko vreme i sve je utihnulo. Sve mi je bilo jasno kada
sam ubrzo osetio miris izgorelog ljudskog mesa. ta sam toga momenta u du
i oseao, to se reima ne moe iskazati. Ostao sam i sledeeg dana u skloni
tu. Nedolazak roditelja kui potvrivao je moje slutnje. Nisam bio toga dana
sam, u talu je uao na komija Memed Meji i sa vrata viknuo: O harume,
nijedan vie te nikad vala nee raniti, zatim je uzeo nekoliko snopova zobi, ba
cio u jasle i iziao. Kada sam mu posle rata to rekao, odgovorio je da je morao
po nareenju vlasti da ide po selu i hrani marvu. Posle rata sam davao izjavu

113

koju je traila UDB-a, i reeno mi je da u biti pozvan kao svedok. Nikad me


vie niko nije zvao, i ne znam da li je uoite neko odgovarao za zloine poi
njene u Crvarevcu, kae Vajagi.
I
u zaseocima Varoke Rijeke (22. avgusta) izvreni su strani zloini. Za
stanovnike Varoina, Rovina i drugih zaselaka u kojima su iveli Srbi, koji su
teritorijalno pripadali Varokoj Rijeci, meovitom selu, a parohijski i rodbin
ski bili vezani za Zborite i Stabandu, pa stoga nisu ni popisana sva imena r
tava. Meutim, jedan od svedoka stradanja u zaseocima Varoke Rijeke je i
Ilija Majki.
Davao je vie puta izjavu o stradanju Srba u zase
ocima Varoke Rijeke, ali nikad nije pozvan da svedoi pred sudom. Kae da ne moe da preali to
mnogi zloinci nisu kanjeni.
Zloin su poinile nae komije, podvlaim, sa
mo nae komije sa kojima smo do rata iveli u do
brim susedskim odnosima, istie s gorinom Majki
i
nastavlja. Odmah po proglaenju NDH, njihov od
nos prema nama Srbima se toliko izmenio da nismo
mogli da shvatimo otkud odjednom tolika mrnja
prema nama. Poela su pojedinana hapenja, uglav
nom mladih, kojima se posle odvoenja gubio svaki
trag. To je nateralo mnoge da bee od kue i da noIlija Majki iz Varoke Reke i Povode u umi. Tada sam imao 17 godina i sa
bratom od strica i stricem sam bio u umi.
Oca Iliju su u julu oterali sa veom grupom iz Stabande u Gospi. Ujutru,
22. avgusta iz ume smo uli graju iz naselja. Posle izvesnog vremena pojavile
su se kolone ena i dece. Mislili smo da hoe da ih proteraju kod Srba u Sta
bandu, ne znajui da su toga dana isplanirali da unite sav srpski ivalj u svim
susednim srpskim selima. Kada sam video kolonu da ide prema Ie Zaria do
lini, ostavio sam brata i strica i probijajui se kroz umu hteo sam to blie da
priem da vidim jesu li i moji u zbegu. Mislio sam da e neko pokuati da pobegne pa da se naem i da ih prihvatim.
Koljai su se dozivali i pitali jedni druge da li su svi Srbi pohvatani. Pojavio
se tada i are Begov i Medo ordi, obojica su jahali na nekakvim kljusadima.
are je u ruci drao sablju, a ordi je imao karabin i na njemu no. Oni su ru
kovodili akcijom prikupljanja ena i dece iz njihovih kua. Sakupljeno je u Zoria dolu oko stotinu ena, dece i starijih ljudi. Najvie je bilo dece. Jo toliko
je ubijeno na drugoj strani, u Bukviku Marka Drobca o emu mogu vie rei
ojanovii jer je najvie njihovih tu ubijeno.
Nisam bio daleko. Gledao sam iz ume kako kolju moje sestre, majku, ro
ake i komije. Kada me je 1947. godine sasluavao islednik iz Krupe, Gali
Ostoja, rekao mi je da nabrojim one za koje znam da su klali. Naveo sam vie
od trideset imena koje sam ja lino poznavao koji su pratili zbeg do mesta po
kolja. Ono to su ti zlikovci inili sa narodom to ni zveri ne bi inile. Takmii
li su se u iznalaenju najstranijih naina muenja. rtve su ubijali sekirama,
kosama, noevima i drugim predmetima.

114

Gledao sam kako bolesnom Grujici Zoriu, kojeg su u plahti doneli u doli
nu, probadaju stomak dok je stajao pred arom i Cordiem i to uz smeh i aenje, kao da se radi o lutkama a ne o ivim ljudskim biima. U putu do dolaska
u Ie Zoria dolinu - ubili su moju malu sestricu od tri meseca, na najsvirepi
ji nain. Njih trojica uzeli su dete od moje majke i uz opkladu za pet litara ra
kije, dvojica su bacila dete uvis, a trei ga na no doekivao. Ovo je gledala
Stana Marka Majkia koja je bila sakrivena u bunu i uspela da ostane iva.
Kada sam ovo isledniku priao strano sam se uzrujao, pa je islednik zamolio
predsednika optine Duana Vukovia da odvede daktilografkinju u njegovu
kancelariju, a mene molio da pokuam, razumevajui potpuno moje razloge,
da se smirim. ekao sam posle moje izjave da u biti pozvan da ponovim ovo
isto pred sudom, meutim, vreme je prolazilo i vie me niko o tome nije pitao.
Toga dana, kako se iz priloenih izjava vidi, poinjen je stravian zloin,
22. i 23. avgusta na prostoru pomenutih naselja pa i ire, na razne naine, ubi
jeno je vie od 1500 ljudi meu njima najvie dece. Dobro selo ima ukupno
309 rtava ustako-faistikog terora i 87 palih boraca. Stabanda ukupno 576
rtava utako-faistikog terora i 51 palog borca. Crvarevac ima 210 rtava i
dva pala borca. Zborite ima ukupno 489 rtava i 34 pala borca, Varoka Rije
ka 75 rtava i 21 pali borac, Buim ukupno 14 rtava i 20 palih boraca, aglica 65 rtava i 10 palih boraca.

Tragini avgust u Memia Brdu i u Podgredini


O
pokolju u selu Miostra ulo se, ali se nije moglo saznati ta se tano ta
mo desilo izmedju 9. i 10. avgusta. Hoda Beir Bori je tog dana izvrio ma
sakr na oko 200 Srba. Zatim je izvren jo vei pokolj u srpskim selima na
Suvoj mei, 22. i 23. avgusta, kada je stradalo vie od 1500 dua, najvie dece.
U Podgradini i Memia Brdu bile su, uglavnom, ene sa brojnom decom
koje su mesec dana ranije ostale bez mueva i sinova koji su navodno otili na
rad a, u stvari, su zavrili u Jadovnu, Garavcama ili Macinim dolovima, dok su
malobrojni mukarci i ene postali su borci u ustanikim odredima.
ene sa decom i ponekim starcem obmanjivani su i dalje ustakim laima.
Brojna neja, naime, nije ni imala kuda otii, ivei u nadi i jo verujui usta
koj propagandi da nee biti progonjeni i ubijani
poto su spremni da preu u drugu veru.
Za majke sa decom teko da je i bilo nekakvog iz
laza. U nekoj nadi saekali su 30. avgust kada su us
tae pred no opkolile zaseoke i usamljene kue.
Terali su srpski ivalj iz kua govorei da idu na pokrst.
O
dogaajima tog traginog 30. avgusta 1941. go
dine na Memia Brdu i u Podgradini priao je tada
mladi borac NOR-a, nosilac Partizanske spomeni
ce 1941.
Ilija Miloa Kabi, iz Pitalina,
borac este i Osme krajike brigade

115

Ilija je svoju tunu priu ponavljao vie puta. Priseao se dobro kada su mu us
tae oterale oca Miloa i brata Danu u Cazin. U kui je zavladao strah za sudbinu
ostatka porodice, jer nisu verovali ustaama da su odvedeni upueni u Nemaku
na rad. Kad su otac i brat sa grupom poterani na streljanje, brat Dane je uspeo da
pobegne. Uspostavio je vezu sa pokretom i stupio u NOB, dok je otac Milo beei sa streljanja ranjen uspeo da umakne ispred delata i pod zatitom noi da se do
mogne sela i svoje kue. Naalost, otkriven je u zaseoku Podgradina i ubijen.
Kada smo saznali za njegovu smrt, tuzi nije bilo kraja, poinje svoju ispovest Ilija Kabi. Shvatili smo da je krenuo porodici, da pokua da nas spasi, ali,
naalost, nije uspeo. Ilija se dalje prisea svojih vrnjaka i komija koji su na
stradali. Posebno se prisea ustake propagande koju su uhapenim ljudima
govorili: Morate ii za Nemaku na rad, bilo milom bilo silom.
Tako su pokupili vie od 60 ljudi iz sela, ali umesto u Nemaku oterani su
u Macine dolove i zverski poubijani.
Posebno mi je ostalo u seanju kada su ustae drugog dana po Velikoj go
spojini, a to je upravo bila subota, 30. avgusta 1941. godine, zali u selo i obavestili da se priprema promena vere, da Srbin ne moe biti u nezavisnoj ustakoj
hrvatskoj dravi i da e se prevoenje u islamsku ili katoliku veru sprovesti u
toku dana, kada se od svetenika odredi vreme. Moja pokojna majka i ja smo
razgovarali ta raditi, kuda i kako beati kada smo opkoljeni sa svih strana.Bili
smo oboje uvereni u ustaku la, predoseali da se neto strano sprema, jer
smo ranije uli da su 9/10. avgusta 1941. godine masovno poklani Srbi u selu
Miostri. Nije bilo kuda. Moja majka me molila i savetovala da se ja sklonim,
sakrijem u umu i da saekam ta e se desiti, a ako se desi neto strano, ti si
ne bei, neka bar neko ostane iv. Sa suzama i tugom posluao sam majku i sa
krio se u umu na tako preglednom mestu da sam mogao pratiti dosta zbivanja.
Ustae su u prvim veernjim asovima pokupile srpski ivalj iz kua, a to su
mogli lako jer su negde po podne blokirali sva srpska naselja, zaseoke i kue. Za
izvrenje masovnog zloina odabrali su teren neposredno kod kue Laze i Mie
Popovia na takozvanom mestu Polenac. im je pao prvi suton, ustae su krv
niki navalile na opkoljeni srpski ivalj. Udarajui sekirama, kosom, koljem, kla
njem noem i ko zna im nisu tukli i sve to uz urlike i psovke: Udri, kolji, ubijaj
srpsku gamad, majku im srpsku! Brzo su savladali nejaku decu, ene, ponekog
mladia i starca. Jedan broj male dece su pobili u kui Mie i Laze Popovia.
Predoseao sam ta se desilo, plakao sam za majkom, ocem, braom, stri
evima i svima koji su nastradali. Dugo sam bio u umi i na kraju odluio da
posetim Polenac kod kue Popovia, gde je kua ve izgorela i samo je dim iz
bijao. Ne mogu da tvrdim koliko je moglo biti vremena, ali negde oko dva sa
ta po ponoi. Priao sam uz veliku opreznost i zatekao stravu i uas. Na
Polencu je bilo toliko mrtvih, poklanih i iskasapljenih na prostoru za jedno 34 guvna povrine. Sve je bilo mirno. Nisam mogao prepoznati svoju majku i
brau, a nisam ni smeo da se zadravam. Vratio sam se u umu, samo na po
voljnije mesto da mogu osmatrati kretanje ustaa i muslimanskog stanovni
tva. Sutradan, 31. avgusta osvanula je nedelja. Ve u ranim jutarnjim asovima
video sam muslimansko stanovnitvo kako pretrauje po srpskim zaseocima,
odvoze i odnose razne stvari, gone stoku i drugo.

116

Video sam vie zaprenih konjskih kola sa ustaama gde su tovarili poubi
jane Srbe i odvozili ih u umu Kasapovac, gde se nalazila jedna velika peina
u koju su pobacane rtve.
Dugo sam razmiljao kuda, kako i ta raditi. Za brata Danu nita nisam
znao, nisam znao daje uspeo pobei sa streljanja. Oseaj da sam ostao od po
rodice sam bio je teak, hvatala me panika, na sve sam pomiljao i na kraju
odluio da krenem u nepoznato. Nakon par dana glad me naterala da idem
dalje. Krenuo sam u pravcu Pitaline, Ljusine i sela Vukovac gde sam imao
jednu rodicu udatu u porodicu Mudrinia. Seam se, kada sam prolazio kroz
nenaseljeni predeo sela Pitalina, putujui uvek van ceste i puteva, da sam vi
deo na kraju sela, na brdu zvanom Vrankovia glavica, da dogoreva jedna ku
a. Nisam odmah znao ija je, ali sam kasnije saznao da je to kua Raeta Mile
i da je u njoj te veeri izgorelo preko 100 srpskih dua. Video sam prema selu
Perni vatru i kako gore kue. Uspeo sam proi jako opasan teren od kua Babia, Bokana, Kneevia, ulibrka, gde nije bilo naroda, ali je bilo paljevine i
ustaa. Na kraju sam uspeo doi do kua Mudrinia na Vukovcu. Zatekao
sam ih u kui gde je bilo jo naroda. Ljudi su se okupljali jer je iz ove porodi
ce bio jedan novoverac, pa su ljudi verovali da e ih spasiti.
Ja i mnogi drugi nismo ekali niije spasenje, nastavismo put reice Batre,
Glodine i sela Ivanjske, gde su ljudi podigli ustanak. Bez razmiljanja sam stu
pio u Ivanjsku partizansku etu.
Na kraju se Ilija Kabi prisea da je iz opteg metea, prilikom masovnog kasapljenja naroda na Polencu, pobeglo dvoje dece Duana ulibrka, sinovi Dra
go i Mio. Pobegavi od masovnog pokolja uputili su se prema Stijeni i u toku
noi stigli kui kod hode koji je prihvatio ove deake, uvao ih do osloboe
nja, a potom su otili u dom gde su zavrili kole i zanate. Ime ovog plemeni
tog muslimanskog svetenika nismo uspeli saznati do izdavanja ove knjige, jer
su umrla braa ulibrci, Drago i Mio. Ilija je sluajno kontaktirao sa braom
posle osloboenja, jer je Drago iveo u Bosanskoj Krupi, a Mio u Zenici. Ta
ko je dolo do meusobnog evociranja tunnih uspomena.
Toga 30. avgusta, pored ubijanja nevine dece, ena i staraca, silovano je vie devojica i mladih ena, dok je vie mladih devojaka prisilno odvedeno za ene. Izme
u ostalih su odvedene: Luka Nikole Mika,19 godina, Ljubii Nikole Janja, 20
godina, Zmijanjac Duana Mika, 19 godina, Popovi Laze Nevenka, 20 godina.
Tada su ugaene porodice Bjeli, Vujanovi, Dobrijevi, Jari, Kerkez, Kuki, Kotle, Majki, Mandi, Milanovi, Miljevi, Obradovi, Popovi, Raenovi, Stupar, Tima, Trivunovi, eran, aki. Preivelo je samo 28 seljana.
Samo Memi Brdo i Podgredina imali su ukupno 278 rtava ustakog terora i
etiri pala borca.

Krvlju natopljena sela Pitaline,


Perna, Podgomile, Podvran...
Sela i zaseoci Pitalina, Perne, Podgomila i drugih naselja na levoj obali Une
su natopljena srpskom krvlju, prekrivena srpskim kostima i pepelom spaljenih
- nevine dece, ena i staraca kao nigde do tada.

117

Poelo je pojedinanim hapenjem i odvoenjem nekoliko grupa


uglednih ljudi iz Bosanske Krupe, Pitalina, Perne, Podgomila i drugih
naselja. Odvedeni su prvo u logor Gospi, Jadovno i Biha u zloglasnu Ka
petanovu kulu. U junu i julu 1941. godine, a zatim na prevaru, ali i pri
silno, ustae su odvele hiljade najsposobnijih - uglednih domaina, tada
u najboljim godinama, i nakon stranih muenja i poniavanja pobili su
ih na stratitima u Sokolskom domu u Bosanskoj Krupi, u selu Jezersko i
Crnom Jezeru, nedaleko od Bosanske Krupe, u Macanovim dolovima kod
Cazina i na drugim mestima.
Poetkom avgusta 1941. preostali mukarci, a zatim i ene i deca, sklanjaju
se ispred ustaa u ume. Narod ovde nije imao nikakve uslove da se organizuje za otpor ustakom teroru, deo je poetkom avgusta izbegao na Baniju i
u podgrmeka sela preko Une koja je bila nadola i opasna prepreka, gde su
mnogi nestali u talasima reke. Krajem jula i poetkom avgusta u Perni se sta
novnitvo die na ustanak, ali zbog loeg geografskog poloaja i okruenja,
veim i brojnijim muslimanskim i ustakim selima, bilo je nemogue pruiti
uspean otpor.
Posle 5. avgusta ustae menjaju taktiku i zauzimaju prividno pomirljiv stav
prema Srbima. Privremeno prestaju progoni, govore da vie nee dirati miran
srpski narod, da Srbi treba da se vrate kuama. Pri tom su isticali neizbenost
da prihvate katoliku ili muslimansku veroispovest.
Narod ponovo, u najveem broju, prihvata ustake lai i vraa se iz zbegova
kuama, i skoro mesec dana ostaje da ivi u nekakvom miru. Mukarci, uglav
nom, i dalje okupljeni u ustanikim grupama ostaju u umi Gomile ili prelaze
Unu u Podgrme ili odlaze u Baniju. Izvreni su masovni pokolji u selu Miostra 10 avgust, u selima na Suvoj mei 22. i 23. avgusta, u Memia Brdu i Podgredini 30. avgusta.
Slini postupci ustaa onima od 22. avgusta na Suvoj mei deavaju se i
dalje - uz masovnu pomo ustake milicije i brojnih civila iz Otoke, Bosanske
Krupe, Miostre i okolnih muslimanskih sela. Poetkom septembra, podeljeni
po grupama idu od kue do kue, sakupljaju cele porodice, ene, decu i starce
i odvode ih na stratita pod izgovorom da idu na pokrtavanje. Pristizanjem na
planirana mesta, masa Muslimana iz okolnih sela naoruanih noevima, seki
rama, kosama, ekiima i toljagama, na odreenim lokacijama opkoljavaju sa
kupljeni narod, kolju i na razne naine ubijaju decu i ene, a kao novost koriste
kue gde ive zatvaraju i spaljuju.
Branko Goluba Bokan u svojoj hronici Tragom prolosti i borbe prec
izno navodi kue koje su posluile kao svojevrsni krematorijumi za spaljivahje
ivih. Navodi kue Gojka Rokvia, arka Mandia, Milana Babia, Mile Zoria
Toe, Jovana Zeljkovia, Mile Bursaa i Mile Raete (sve u Pitalinama).
Pored tih kua, gde su Srbi spaljivani, tih dana su na razne naine i ubijani
u Duri gaju kod sela Miostra, Mala gomila, zaseok Kokotnjak, zaseok Pot
kraj, Otoka, Stijena. Veliki broj, naroito starijih osoba, zaklano je na kunom
pragu ili pred kuom, a mnogi su se utopili u Uni pri pokuaju da izbegnu
ustako klanje begom u sela ispod planine Grme. Evo nekih rtava spaljenih
u pomenutim kuama.

118

U kui Gojka Rokvia, selo Pitaline


Kljaji Jovana Jelica 45
Kljaji Mihajila Gina 18
Kljaji Jove Stoja 37
Kljaji Jove Ana 14
Kljaji Jove Kosa 12
Kljaji Miloa Vida 8
Kljaji Miloa Kosa 3
Kljaji Milana Dete 3
Kljaji Boka Milka 8
Kljaji Boka Stana 2
Kljaji Bogdana Golub 12
Kljaji Bogdana Slobodanka 10
Kljaji Bogdana Ilija 7
Kljaji Stanka Darinka 55
Kljaji Nikole Duan 1
Kljaji Gojka Milan 4
Kljaji Gojka Milivoj 7
Kljaji Ilije Deva 70
Kljaji Ilije Mirko 13
Kljaji Ilije Milorad 9
Kljaji Ilije Svetozar 3
Kljaji Ranka Ana 40
Kljaji Ranka Gojko 10
Kljaji Ranka Stana 13
Kljaji Ranka Jovo 6
Lazarevi Duana Rua 35
Lazarevi Duana Ranko 10
Lazarevi Duana Bosa 7
Lazarevi Duana uro 6
Lazarevi Duana Mika 14
Lazarevi Duana Mile 8
Lazarevi Duana Mika 3
Lazarevi Pere Miko 12
Lazarevi Pere Mladen 9
Lazarevi Pere Stevo 8
Lazarevi Pere Stana 5
Lazarevi Pere Stoja 4
Lazarevi Pere Mara 1
Lazarevi Miloa Vukain 15
Lazarevi ure Mileva 25
Lazarevi ure Mio 5
Lazarevi ure Miroslav 4
Lazarevi ure Dete 1

Spomen-obeleje na kui
Gojka Rokvia u selu Pitaline

Rokvi Gojka Smilja 38


Rokvi Gojka Ranko 8
Rokvi Gojka Stana 5
Rokvi Veljka Milica 30
Rokvi Veljka Milenko 12
Rokvi Veljka Zora 7
Rokvi Veljka Mara 4
Rokvi Miladina Sava 32
Rokvi Mihajila Smilja
Rokvi Mihajila Nina 7
Rokvi Mihajila Mara 3
Rokvi Stojana Smilja 45
Rokvi Stojana Mileva 12
Rokvi Stojana Bogdan 8
Rokvi Stojana Ana 6
Rokvi Stojana Milenko 3
Rokvi Stojana Stevan 2
Rokvi Stojana Ostoja 1
Rokvi Milanka Anica 27
Rokvi Milanka Ana 6
Rokvi Milanka Persa 3

Rokvi ure Milka 31


Rokvi ure Aleksa 10
Rokvi ure Stana 8
Rokvi ure Mile 5
Rokvi ure Boja 3
Rokvi Rajka Milka 40
Rokvi Rajka Persa 12
Rokvi Rajka Nikola 11
Rokvi Rajka Niko 9
Rokvi Rajka Rosa 5
Rokvi Rajka Ilija 7
Rokvi Rajka Vojin 3
Rokvi Vasilija Vojkan 70
Rokvi Momila Rua 45
Rokvi Momila Mika 17
Rokvi Momila Milan 13
Rokvi Momila Duan 5
Rokvi Momila Duanka 3
Rokvi Ljupka Ljuba 40
Rokvi Ljupka Mara 16
Rokvi Ljupka Mirko 12
Rokvi Ljupka Milka 8
Rokvi Ljupka uja 4
Rokvi Ljupka Stana 3
Rokvi Ljupka Savka 1
Rokvi Gruje Marija 35
Rokvi Gruje Zora 12
Rokvi Gruje Jovo 8
Rokvi Gruje Slobodan 6
U kui arka Mandia, selo Pitaline
Spomen-obeleje na kui arka
Mandia u Pitalinama

Bolti Marka Jagoda 45


Bolti Marka Rosa 16
Bolti Marka Milka 14
Bolti Marka Duan 12
Bolti Marka Stana 3
Bolti Marka Mara 9
Bolti Marka Boo 10
Bolti Branka Simeuna 40

120

Rokvi Gruje Vasa 3


Rokvi Gruje Mile 10
Rokvi ure Mile 13
Rokvi ure Dete 12
Rokvi ure Dete 7
Rokvi ure Dete 6
Rokvi ure Dete 5
Rokvi Peje Stoj a 35
Rokvi Peje Mirko 12
Rokvi Peje Dete 11
Rokvi Peje Dete 7
Rokvi Peje Dete 4
Rokvi Peje Dete 2
Rokvi Laze Rade 47
Rokvi Riste Cvjeta 50
Rokvi Riste Nevenka 16
Rokvi Miloa Rua 39
Rokvi Miloa Stana 12
Rokvi Miloa Radojka 6
Rokvi Miloa Spasa 4
Rokvi Miloa Milan 1
Rokvi Goluba Milka 21
Rokvi Rajka Anica 34
Rokvi Rajka Nikola 10
Rokvi Rajka Rosa 13
Rokvi Rajka Niko 6
Rokvi Milana Ana 6
Rokvi Milana Stojan 4
Rokvi Trive Milka 39

Bolti Branka Ana 12


Bolti Branka Marija 10
Bolti Branka Stanka 10
Bolti Branka Mile 7
Bolti Jovice Milanko 50
Bolti Milanka Cuka 50
Bolti Milanka Dete 12
Bolti Alekse Stevo 5
Bolti Alekse Stana 3
Bolti Alekse Zora 1
Karanovi Todora Ana 43
Karanovi Todora uro 9
Karanovi Todora Nevenka 7
Karanovi Todora Savka 5
Karanovi Todora Rajko 4
Karanovi Todora Milan 2
Karanovi Todora Duan 1
Karanovi Pere Vukain 7
Karanovi Pere Milo 3
Karanovi Mihajila Jelica 40
Karanovi Mihajila Nikola 10
Karanovi Mile Deva 25
Karanovi Mile Marko 4
Mandi Lakana Ana 41
Mandi Lakana Jovo 11
Mandi Lakana Ljuba 6
Mandi arka Milka 31
Mandi arka Stoj a 12

Mandi arka Danica 11


Mandi arka Bosiljka 9
Mandi arka Radojka 5
Mandi oke Milka 55
Mandi Jove Stana 10
Mandi Jove Marko 7
Mandi Mirka Rua 51
Mandi Mirka Ana 29
Mandi Mirka Mileva 11
Mandi Mirka Dragan 9
Mandi Mirka Gojko 5
Mandi Mirka Golub 3
Mandi Mirka Stoj a 1
Mandi Marinka Milka 29
Mandi Marinka Mara 11
Mandi Marinka uro 9
Mandi Marinka Stana 7
Mandi Jove Rua 35
Mandi Mile Marinko 16
Mandi Mile Boo 12
Mandi Mile uro 7
Mandi Mile Jovo 4
Mandi Mile Dara 3
Mandi Mile uja 1
Mandi Drage Marija 40
Mandi Drage Branko 16
Mandi Drage Mio 7
Mandi Drage Lazo 5

Iz Podgomile
Mandi Marka Rua 51
Mandi Marka Marinko 14
Mandi Marka Bogdan 9
Mandi Marka Gojko 6
Mandi Marka Jovo 4
Mandi Nikole Deva 30
Mandi Nikole Milka 7
Mandi Stojana Cvjeta 59
Mandi Miloa Ana 51
Mandi Miloa Boja 30

Mandi Miloa Mara 25


Tima Miloa Dete 7
Tima Miloa Dete 5
Tima Miloa Dete 3
Tima Spase Milka 1
Tima Spase Duanka 5
Tima Spase Milan 4
arac Marka Mika 51
krbi Rade Smilja 16
Kuki Todora Bojana 46

121

U kui Milana Babia, selo Pitaline


Babi Jove Milka 30
Babi Jove Stoja 11
Babi Jove Radislav 9
Babi Jove Milisav 7
Babi Jove Zora 4
Babi Mihajila Ljuba 21
Babi Mihajila Milka 3
Babi Milana Stana 55
Babi Milana Nevenka 18
Babi Milana Duan 13
Babi Milana Dragan 11
Babi Milana Mirko 8
Babi Milana Boko 6
Babi Milana arko 4
Babi Milana Milka 2
Babi ure Ljuba 15
Babi ure Mirko 9
Babi ure Mara 5
Babi Save Mika 22
Babi Save Mirko 17
Babi Save Boko 13
Babi Save Sava 10
Babi Mihaila Mara 50
Babi Mihaila Smilja 17
Babi Miloa Marija 43
Babi Kaje Ljuba 22
Babi Kaje Duan 3
Babi Kaje Mileva 2
Babi Kaje Stevo 1
Zeljkovi Rade Milica 54
Zeljkovi Vojina Mileva 15
Zeljkovi Vojina Radojka 12
Zeljkovi Vojina Andrija 8
Zeljkovi Vojina Borka 7
Zeljkovi Vojina Borisav 5
Zeljkovi Vojina Milka 4
Zeljkovi Vojina Rua 2
Zeljkovi Mile Stoja 50
Zeljkovi Mile Gojko 13
Zeljkovi Mile Ljubica 11
Zeljkovi Mihajila Bosa 23
Zeljkovi Mihajila Duan 7

122

Spomen-obeleje na kui
Milana Babia u Pitalinama

Zeljkovi Vlade Sava 49


Zeljkovi Vlade Nevenka 14
Zeljkovi Vlade Dragan 11
Zeljkovi Vlade Marko 8
Zeljkovi Vlade Mika 5
Zeljkovi Branka Vukica 28
Zeljkovi Branka uro 7
Zeljkovi Branka Zora 5
Zeljkovi Branka Dete 3
Zeljkovi Ilije Danica 18
Zeljkovi Nikole Stana 32
Zeljkovi Nikole Rua 12
Zeljkovi Nikole Nevenka 9
Zeljkovi Marka Milka 26
Zeljkovi Marka Slobodan 3
Kuki Mile Stana 35
Kuki Duana Dete 5
Kuki Laze Grozda 55
Runi Todora Trivun 50
Runi Ilije Sofija 35
Runi Ilije Vojin 6
Runi Ilije Milorad 2

Runi ure Ljubica 2


Runi Sekule Joka 40
Runi Sekule Bosiljka 19
Runi Sekule Milka 16
Runi Sekule Mara 13
Runi Sekule Mileva 9
Runi Sekule Mirko 7
Runi Sekule Zora 2
Runi Petra Rua 6
Runi Petra Stoj a 4
Runi Petra Rista 2

Tankosi Miladina Mika 45


uilovi Miladina Mika 45
uilovi Miladina Duanka 15
uilovi Miladina Mirko 9
uilovi Miladina Stoja 9
uilovi Miladina Rajko 12
uilovi Miladina Joka 7
uilovi Pere Vukosava 40
uilovi Steve Milka 15
uilovi Steve Danica 12
uilovi Steve Milan 10

Iz sela Podgomile:
Drakuli Dane Petra 46
Drakuli Dane Vida 9

Drakuli Dane Draginja 4


Drakuli Dane Bosa 2

U kui Mile Zoria oe, selo Pitaline:


Babi ure Ljuba 35
Babi ure Adileva 11
Babi ure Milisav 9
Babi ure Jela 9 B
abi ure Duanka 7
Babi ure Radojka 6
Babi ure Zora 4
Babi Save Sava 52
Babi Save Stane 5
Babi Save Stoja 1
Babi Nikole Mika 32
Babi Nikole Mileva 10
Babi Nikole Ljuba 8
Babi Nikole Mile 1
Babi Jove Ana 35
Babi Jove Milan 12
Babi Jove Mile 10
Babi Jove Gojko 8
Babi Jove Stoja 7
Babi Jove Boko 6
Babi Jove Desimir 4
Babi Jove uro 2
Babi Jove Dete 1

Spomen-obeleje na kui
Mile Zoria oe - Pitaline

123

Babi Milana Stoja 50


Babi Milana Ljupko 13
Babi Milana Mileva 10
Babi Milana Stana 2
Babi Milana Smiljana 60
Babi Ilije Deva 38
Babi Ilije Zdravko 8
Babi Ilije Smilja 4
Babi Ilije Mirko 1
Babi Mile Zora 26
Babi Jove Milka 41
Babi Jove Deva 14
Babi Jove Milan 12
Babi Jove Stana 9
Babi Jove Mirko 6
Dumi Dragana Stana 41
umi ure Pero 9
umi ure Dete 7
umi ure Dete 5
umi ure Dete 3
umi ure Dete 1
umi Branka Mile 5
umi Branka Boo 3
umi Spase Stana 6
Zeljkovi ure Mika 24
Zeljkovi ure Boja 22
Zeljkovi Goluba Duan 12
Zeljkovi Goluba Branko 9
Zeljkovi Goluba Ilija 7
Zeljkovi Duana Kosa 16
Zeljkovi Save Boja 28
Zeljkovi Save Rade 9
Zeljkovi Save ore 5
Zeljkovi Save Radojka 2
Zeljkovi Branka Ana 20

Zeljkovi Branka Bogoljub 3


Zeljkovi Branka Zdravko 2
Zeljkovi Branka Duan 1
Zeljkovi Mile Vukosava 26
Zeljkovi Mile Darinka 7
Zeljkovi Rade Trivun 90
Jovii Rajka Stana 26
Jovii Rajka Radojka 7
Jovii Rajka Stoja 5
Jovii Rajka Slavko 2
Jovii Pere Sava 63
Jovii Ostoje Radojka 12
Jovii Pepe Milka 48
Jovii "Plavonac"
Petra Stanka 49
Jovii "Plavonac"
Petra Smilja 19
Jovii "Plavonac"
Petra Mirko 12
Jovii "Plavonac"
Branka Boja 22
Jovii "Plavonac"
Branka Dete 3
Jovii "Plavonac" Dete 1
Jovii "Plavonac"
Ranka Duan 12
Jovii "Plavonac"
Ranka Vojin 9
Jovii "Plavonac"
Ranka Golub 7
Jovii "Plavonac"
Ranka Danica 1
Jovii "Plavonac"
Rade Draginja 21

Iz sela Podgomile:
Miji Relje Milka 36
Miji Relje Drago 9
Miji Relje Mirko 7
Miji Relje Ilija 6
Miji Mile Jovan 68

124

Miji Jovana Marija 68


Miji Mile Milka 41
Miji Mile Boo 31
Miji Srena Smiljana 46
Miji Srena Milka 12

Miji Todora Boo 10


Miji Save Sava 25
Miji Save Dete 3
Miji Gojka Dete 2
Miji Jovana Ana 51
Miji Ilije Stana 53

Miji Ilije Tina 22


Miji Ilije Milan 12
Miji Ilije Jela 10
Miji Boe Gojko 2
Miji Ilije Dete 2

U kui Jovana Zeljkovia iz sela Pitaline


Bogunovi Gojka Sava 40
Bogunovi Gojka Dete 10
Bogunovi Gojka Dete 8
Bogunovi Gojka Dete 5
Bogunovi Gojka Dete 3
Bogunovi Gojka Dete 1
Bolti Branka Ana 35
Bolti Branka Nevenka 17
Bolti Branka Milija 7
Bolti Branka Bogdan 5
Bolti Milana Duan 14
Bolti Milana Mirko 11
Bolti Gojka Rua 29
Bolti Gojka Aleksa 8
Bolti Gojka Milka 5
Zeljkovi Luke Milorad 5
Zeljkovi Luke Milka 3
Zeljkovi Srena Stoja 29
Zeljkovi ure Mirko 12
Zeljkovi ure Milan 8
Zeljkovi ure Deva 55
Zeljkovi Miloa Mara 21
Zeljkovi Miloa Petar 2
Zeljkovi Miloa Duanka 1
Zeljkovi Petra Cvijeta 26
Zeljkovi Pere Darinka 17
Zeljkovi Pere Svetko 12
Zeljkovi Marinka Danica 20
Zeljkovi Pere Milka 65
Zeljkovi Marinka Duan 2
Zeljkovi Marinka Pero 2
Zeljkovi Marinka Draginja 1

Spomen-obeleje na kui
Jovana Zeljkovia - Pitaline

Zeljkovi Jove Stoja 28


Zeljkovi Jove Duan 9
Zeljkovi Jove Mirko 7
Zeljkovi Jove Bogdan 5
Zeljkovi Jove Danica 2
Zeljkovi Mihajila Anica 62
Zeljkovi Mihajila Danica 23
Zeljkovi Mihajila Bosiljka 21
Zeljkovi Mihajila Milka 18
Zeljkovi Mihajila Savka 14
Zeljkovi Mihajila Stevo 12
Zeljkovi Nikole Vukica 41
Zeljkovi Nikole Mara 12
Zeljkovi Nikole Duanka 9
Zeljkovi Nikole Trivun 9

125

Zeljkovi Nikole Mile 7


Zeljkovi Nikole Boko 5
Zeljkovi Nikole Marko 3
Zeljkovi Nikole Marija 2
Zeljkovi Nikole Stevo 1
Zeljkovi Uroa Ljubica 24
Zeljkovi Uroa Mara 7
Zeljkovi Uroa Branko 3
Zeljkovi Jove Milan 10
Zeljkovi Jove Dete 6
Zeljkovi Luke Marija 65
Zeljkovi Luke Milka 18
Zeljkovi Luke Dete 2
Zeljkovi Luke Sran 13
Zeljkovi Jovana uro 44
Zeljkovi Duana Ljuba 28
Zeljkovi Duana Dete 5
Zeljkovi Duana Dete 3
Zeljkovi Jove Zora 5
Zeljkovi Jove Stoja 42
Zeljkovi Duana Stojanka 30
Zeljkovi Duana Boko 5
Zeljkovi Duana Mara 3
Zeljkovi Duana Dete 3
Zeljkovi Duana Dete 2
Zori Miloa Sara 60
Zori Gojina Stana 30
Zori Svetka Savka 7
Zori Ilije Ljuba 48
Zori Jove Branko 10
Zori Rajka Milka 30
Zori Rajka Milan 9
Zori Rajka Stana 7
Zori Rajka Pero 5
Zori Rajka Gojko 3
Zori Mie Andrija 65
Zori Nikole Nevenka 34
Zori Nikole Branko 9
Zori Nikole Dete 6
Zori Luke Nevenka 24
Zori Luke Dete 2
Zori Svetka Milka 51
Zori Svetka Savka 23

126

Zori Svetka Nevenka 21


Zori Svetka Soka 17
Zori Svetka Gojko 11
Zori Markana uja 60
Zori Markana Nikola 12
Zori Markana Simo 10
Zori Koje Rade 1
Zori Ilije Stoja 25
Zori Ilije Dete 6
Zori Ilije Dete 3
Zori Ilije Dete 1
Zori Mile Ana 19
Zori Uroa Cuka 36
Zori Uroa Mileva 11
Zori Trie Mara 35
Zori Trie Draginja 7
Zori Trie Nevenka 5
Zori Trie Dete 3
Zori Trie Dete 1
Jovii Riste Draginja 50
Jovii Riste Leposava 10
Jovii Riste Borisav 7
Jovii Duana Nikola 7
Jovii Duana Sava 25
Jovii Mile Ana 25
Jovii Mile uro 5
Jovii Mile Dete 3
Jovii Mile Dete 1
Jovii Ilije Milica 27
Jovii Ilije Gojko 7
Jovii Ilije Steva 5
Jovii Stevana Stoja 31
Jovii Stevana Stana 5
Jovii Duana Ana 29
Jovii Duana Nikola 9
Jovii Duana uro 7
Jovii Duana Spase 5
Jovii Duana Milka 1
Kordi Jovana Drago 9
Kordi Jovana Ilija 5
Kordi Jovana Milka 1
Kordi Jovana Draginja 30
Kordi Ilije Mika 67

Kordi Ilije Bosiljka 18


Kordi Stanie Mika 15
Kordi Stanie Milka 5
Oegovi Ilije Slavka 45
Oegovi Ilije Marinko 8
Rodi Nikole Marija 50
Rodi Ilije Milka 66
Rodi Ilije Radojka 32
Rodi Ilije Draginja 15
Rodi Boe Bosiljka 21
Rodi Boe Milka 4
Rodi Boe Dete 1
Rodi Pere Stana 46
Rodi Pere Bosiljka 18
Rodi Pere Milica 12
Rodi Pere Mara 9
Rodi Pere Savka 6
Rodi Save Persa 18
Rodi Miloa Stana 45
Rodi Gavre Bosiljka 21
Rodi Mile Sava 55
Rodi Mile Darinka 21

Rodi Mile Mara 14


Rodi Mile Milan 11
Rodi Mile Rajko 9
Rodi Mile Jovo 6
Rodi Mile Ljubica 3
Rodi Duana Stana 53
Rodi Duana Mileva 21
Rodi Duana Mara 13
Rodi Duana Sveto 10
Rodi Duana Rajko 7
Rodi Duana Branko 4
Rodi Duana Stoja 2
Rodi Mihajla Persa 45
Rodi Mihajla Milorad 21
Rodi Mihajla Radojka 18
Rodi Mihajla Stana 16
Rodi Mihajla Zora 14
Rodi Mihajla taka 11
Rokvi Rade Duanka 18
Rokvi Rade Niko 13
Rokvi Rade Mile 9

U kui Mile Bursaa iz sela Pitaline:


Bursa Duana Milka 52
Bursa Duana Petar 12
Bursa Duana Milka 10
Bursa Duana Zora 15
Bursa Duana Nikola 5
Bursa ukana Mika 27
Bursa ukana Ljubica 8
Bursa ukana Boko 4
Bursa Mile Ana 45
Bursa Mile Jela 18
Bursa Mile Radojka 7
Bursa Mile Boko 5
Bursa Laze Mara 50
Babi Ilije Marija 50
Babi Ilije Milka 20
Babi Gojina Mileva 10
Babi Gojina Mirko 8

Spomen-obeleje na kui
Mile Bursaa - Pitaline

Babi Gojina Marinko 5


Babi Bogdana uja 22
Babi Bogdana Mile
Babi Bogdana Mirko 1
Babi Jove Bogdan 13

127

Babi Jove Mileva 10


Babi Jove Stana 40
Babi Duana uja 32
Babi Duana Branko 10
Babi Duana Milo 7
Babi Duana Ilija 5
Babi ure Bosiljka 29
Babi ure Mirko 8
Babi ure Marinko 3
Babi Jove Anka 30
Babi Jove Jovanka 7
Babi Jove Savka 11
Babi Jove Milica 2
Babi Laze Mile 11
Babi Laze Perka 7
Babi Luke Milica 55
Babi Vlatka Spasenija 34
Babi Vlatka Petar 15
Babi Vlatka Dimitrije 13
Babi Vlatka Mara 11
Babi Vlatka uro 9
Babi Vlatka Mirko 6
Babi Vlatka Stana 4
Babi Vlatka Zora 2
Babi Rajka Ana 35
Babi Rajka Sava 9
Babi Rajka Duan 7
Babi Rajka Pero 5
Babi Rajka Milorad 3
Babi Rajka Mile 2
Kopi Ilije Ilija 63
Kopi Ilije Ana 50
Kopi Ilije Mika 14
Kopi Ilije Jovo 11

Kopi Ilije Nikola 8


Kopi Marinko Milka 20
Kabi Rade Stana 35
Kabi Rade Mara 15
Mandi Pavla Savka 36
Mandi Pavla Joka 13
Mandi Pavla Milan 11
Mandi Pavla Duanka 8
Mandi Mile Boja 37
Mandi Mile Milka 17
Mandi Mile Dara 14
Mandi Mile Nikola 10
Mandi Mile Milica 7
Mandi Mile Trivo 5
Mandi Mile Zora 3
Mandi Mile Vojin 1
Mandi Duana Stoja 27
Mandi Duana Drago 8
Mandi Duana Dmitar 6
Mandi Duana Bosiljka 3
Rokvi Vice Mika 30
Zeljkovi Ilije Danica 18
Zeljkovi Mile Mara 37
Zeljkovi Mile Duanka 15
Zeljkovi Mile Ivanka 13
Zeljkovi Mile Trivuna 11
Zeljkovi Mile Boja 19
Zeljkovi Mile Stojan 12
Zeljkovi Todora Marija 41
Zeljkovi Gojka Dete 6
Zeljkovi Gojka Dete 3
Zeljkovi Gojka Dete 1
Zeljkovi Sime Marija 30

Iz sela Perna:
Jovii Ilije Duanka 19
Jovii Ilije Bosiljka 15
Jovii Ilije Radojka 6
Jovii Boe Nevenka 25

128

Jovii Boe Milica 5


Jovii Boe Draginja 3
Jovii Boe Dete 1

U kui Mile Raete, Pitaline, spa


ljeni su iz sela Pitaline:
Babi Jove Milka 35
Babi Jove Nevenka 13
Babi Jove Milan 10
Babi Jove Desimir 4
Babi Vukaina Mileva 33
Babi Vukaina Radojka 4
Babi Vukaina Rajko 2
Babi Duana Mara 25
Babi Duana Milka 4
Babi Duana Desimir 2
Babi Gojka Ana 45
Babi Gojka Kosa 13
Babi Gojka Ljubomir 10
Babi Gojka Kota 7
Babi Gojka Draginja 5
Babi Gojka Mirko 3
Babi Gojka Tomo 12
Babi Gojka Dragan 1
Babi Mile Sava 35
Babi Mile Rada 10
Babi Mile Dragan 9
Babi ie Sava 52
Babi ie Jovanka 16
Babi ie Stoja 11
Babi ie Zora 7
Babi Uroa Mileva 20
Babi Uroa Milosava 2
Babi Gavre Rua 81
Babi Steve Stoja 50
Babi Steve Bosiljka 18
Babi Steve Sava 16
Babi Steve Milka 9
Babi Steve Dete 3
Babi Nikole Stana 44
Babi Marka Milisav 1
Babi Pere Zora 7
Babi Jovana Todor 98
Babi Mile Mileva 3
Babi Gojka Ljuba 30
Babi Vice Milan 3
Babi Mile Dragan 2

Spomen- obeleje
na kui Mile Raete - Pitaline

Babi Mile Ljuba 1


Babi Duana Stana 40
Babi Duana Milka 18
Babi Duana Bosiljka 16
Babi Duana Gojko 11
Babi Duana Desimir 8
Babi Duana Radojka 6
Babi Duana Boko 4
Babi Duana Mara 3
Beronja Uroa Jovanka 30
Beronja Uroa Marinko 9
Kneevi Sime Milka 45
Kneevi Stevana Trivo 1
Kneevi Stevana Milica 36
Kneevi Stevana Duan 14
Kneevi Stevana Simo 12
Kneevi Stevana Milka 10
Kneevi Stevana Stana 8
Kneevi Rajka Draginja 40
Kneevi Rajka Marko 12
Kneevi Rajka Mara 10
Kneevi Rajka Milka 9

129

Kneevi Rajka Duan 5


Kneevi Vice Vid 5
Kneevi Vice Svetozar 3
Kneevi Vice Boo 1
Pria Jove Mileva 40
Pria Jove Smiljana 16
Pria Jove Rosa 14
Pria Jove Milan 11
Pria Jove Milosav 8
Pria Jove Mara 6
Pria Jove Dane 3
Pria Slavka Boana 25
Pria Slavka Ljubica 5
Pria Slavka Radojka 2
Pria Duana Ana 45
Pria Duana Mika 14
Pria Duana Dara 12

Pria Duana Duan 5


Pria Laze Nevenka 45
Pria Laze Stana 13
Pria Laze Uro 10
Pria Laze Persa 7
Pria Laze Marinko 5
Pria Boe Savka 25
Pria Boe Milka 7
Pria Boe Stoja 5
Pria Boe Petar 3
Pria Boe uja 1
Pria Pavla Mara 26
Pria Pavla Stoja 7
Pria Pavla Pero 4
Raeta Bogdana Milica 3
Rodi Stevana Milka 40

Iz sela Perna:
Bokan Ilije Rua 60
Bokan Nikole Milka 22
Bokan Nikole Mara 10
Bokan Nikole Vid 8

Pored navedenih stravinih i za


ljudski um neprihvatljivih primera kla
nja i masakriranja ena, dece i staraca,
ustae su spaljivale ubijene ali i ive lju
de! Neko vreme pre primirja, a posle
odvoenja mukaraca, zlikovci su u na
vedenim selima, na raznim mestima, u
zaseocima manje grupe ili pojedinano
na kunom pragu, pred kuom ili blizu
nje hvatali najee starce koji nisu hteli da po cenu ivota napuste svoja og
njita. Klali su ih i zverski ubijali na
kunim pragovima. Po takvim postu
panjima ubica karakteristini su zaseoci Kokotnjak, Skenderija i Potkraj.
Slede imena rtava.
Spomen-obeleje na desnoj obali Une

130

Bokan Nikole Milija 3


Bokan Sime Mara 22
Bokan Sime Dete 1

Iz sela Pitaline - u zaseoku Kokotnjak ivot su izgubili:


Zori Ilije Jovo 50
Zori Ilije Rajko 30
Zori Nikole Mia 65
Zori Nikole Milan 35
Zori Nikole Gojko 23
Zori Vuena Stevan 60
Zori Stevana Luka 38
Zori Stevana Vukain 20
Zori Svetka Stevo 28
Zori Svete Markan 60

Zori Markana Pero 39


Zori Markana Ilija 26
Zori Markana Kojo 14
Zori Pere Kojo 20
Zori Sime Ilija 19
Zori Trie Boo 35
Zori Rade Lazo 47
Zori Trivuna Jovo 69
Tankosi Jandrije Pero 32

Iz sela Perna:
Bokan Marinka Mirko 19
Iz Pitaline u zaseoku Skenderija
su zaklani:
Zori Miloa Marko 18
Zori Miloa Gojko 15
Zori Svetka Duan 13
Zori Mile Vlad 23
U zaseoku Potkraj sela Pitaline su
zaklani:

Karanovi Stevana Mihajilo 45


Kuki Mile Duan 45
Lazarevi Save ura 55
Rokvi Obrada Pajo 34
Rokvi ure Stoja 36
Rokvi ure Gojko 15
Spomen-obeleje u naselju Skenderija

U selu Miostra - u Duria gaju


zaklani metani sela Pitaline
Zeljkovi Uroa Persa 25

Zeljkovi Perse Dete 5

131

Zeljkovi Perse Dete 3


Zeljkovi Perse Dete 1
Jovii Save Cvijeta 55
Jovii Save Ljuba 70
Jovii Save Jela 12
Jovii Save Smilja 10
Miloevi Milana Mirko 29
Miloevi Milana Branko 27
Miloevi Mirka Mileva 11
Miloevi Mirka Milan 9

Miloevi Mirka Dete 7


Miloevi Mirka Dete 4
Miloevi Branka Supruga 25
Miloevi Branka Dete 4
Miloevi Pere Smilja 30
Miloevi ure Smilja 22

Iz sela Podgomila:
Ili Laze Mika 45
Ili Marinka Stana 26
Ili Marinka Dete 5
Ili Marinka Dete 3
Ili Marinka Dete 1
Ili Nikole Ana 35
Petrovi Stanka Marija 50
Petrovi Stanka Duan 22
Petrovi Stanka Branko 10
Petrovi Stanka Duanka 12
Petrovi Ilije Cuka 60
Petrovi Ilije Ranko 40
Petrovi Ranka Mileva 40

Petrovi Ranka Dete 17


Petrovi Ranka Dete 15
Petrovi Duana Lako 50
Petrovi Lake Rade 25
Petrovi Rade Supruga 23
Petrovi Rade Dete 5
Petrovi Pere Smiljana 22
Petrovi Pere Mile 45
Petrovi Mile Milka 21
Petrovi Mile Milan 6
Petrovi Mile Milenko 3
Petrovi Bogdana Radojka 30

Iz sela Perna:
Bokan Stevana Branko 27

Bokan ure Simo 22

U selu Male Gomile iz sela Perna su zaklani:


Rokvi Miloa Branko 6
Rokvi Miloa Gojko 4

Rokvi Miloa Dragojla 28

Iz sela Pitaline
Kljaji Mihajila Branko 26
Kljaji Mihajila Mile 17

132

Kljaji Mihajila Slavko 15

Iz sela Podgomile:
Bokan Jove Milka 8
Bokan Jove Boja 6
Bokan Jove Sava 4
Bokan Jove Mirko 4

Bokan Jove Marko 5


Mlaenovi Mile Boo 5
Mlaenovi Mile Dete 3

Na kunom pragu ili u blizini kue su zaklani.


Iz sela Pitaline:
Babi Gojka Mile 18
Babi Duana Milka 36
Babi Duana Stana 4
Babi Miloa Ilija 40
Babi Ilije uro 18
Babi Marka Ilija 50
Babi Luke Milan 18
Babi Luke Dragan 16
Banjac Jove Vojin 31
Boi Jove Pero 60
Varsakovi Aima Lazo 50
Varsakovi Laze Uro 27
Varsakovi Laze Mile 22
umi Ilije Joj in 65
umi Jojina Dragan 42
umi Miloa Pero 16
umi Miloa Nikola 15
umi Miloa Marko 13
umi Branka Milan 16
umi Branka Spase 23
Zeljkovi Vojina Aleksa 16
Zeljkovi Mile Nikola 20
Zeljkovi Goluba Danica 50
Zeljkovi Goluba Branko 15
Zeljkovi Luke Stojan 17
Zeljkovi Luke Duan 15
Zeljkovi Stevana Svetko 16
Zeljkovi Mie Jovo 28
Zeljkovi ure Joka 64
Zeljkovi ure Mihajilo 64
Zeljkovi Jove Dete 2
Zeljkovi Jandrije Luka 70

Zeljkovi Jove Mirko 17


Zeljkovi Jove Mile 13
Zori Mie Trivun 55
Zori Trivuna Ljubica 15
Zori Jovana Smiljana 39
Zori Jovana Jovo 18
Zori Pere Mile 80
Zori Mile Radojka 78
Zori Uroa Stojan 15
Jovii Branka Danica 10
Jovii Branka Duan 2
Jovii Branka Dragan 5
Jovii Branka Vojin 3
Jovii Branka Milka 4
Jovii Ostoje Nikola 15
Jovii Ostoje Stoj a 46
Jovii Petra Lazo 61
Jovii Nine Stevan 48
Kljaji Mile Duan 45
Kljaji Mile Bogdan 36
Mandi Lakana Ranko 18
Mandi Lakana Marko 15
Mandi Mile Marinko 16
Oegovi ure Jovanka 63
Oegovi ure Milan 21
Oegovi ure Duanka 17
Oegovi ura Milka 9
Jovii Plamenac Save Petar
66 Jovii Plamenac Ranka
Duan 12
Pria Ilije Mile 70
Rapaji ukana Ilija 63

133

Radi Marinka Ljuba 22


Radi Marinka Boo 5
Radi Marinka Milka 3
Radi Marinka Dara 3
Rokvi Gruje Mara 15
Runi Todora Ilija 38

Runi Todora uro 26


uilovi Mladena Marinko 18
uilovi Pere Gojko 70
uilovi Gojka Boja 23
uilovi Gojka Dete 18
uilovi Gojka Dete 15

U selu Podgomile:
umi Mile Milan 31
umi Steve Milka 36
Zori Vuena Stevan 66
Zori Rade Gojko 33
Zori Gojka Duan 14
Zori Laze Mile 51
Kuki Ilije Milka 17
Miji Relje Uro 4
Miji Trive Mile 41
Miji Vase Milka 71
Mandi Mirka Mio 15

Radakovi Dmitra uja 51


Tankosi Laze Mara 33
Tankosi Laze Nikola 13
Tankosi Laze Ljubica 18
Tankosi Laze Sava 15
Tankosi Laze Mile 11
Tankosi Laze Bosiljka 9
Tankosi Laze Vida 5
krbi Mile Ljuba 17
krbi Duana Ana 27
krbi Duana Zora 4

U selu Perna:
Grbi Pere Dragi 19
Grmua Laze Joka 51
Dobrijevi Adama Pero 41
Zeljkovi Dmitra Ilinka 49
Zeljkovi Sime taka 41
Jovii Duana Rajko 15
Jovii Ilije Marinko 23
Karanovi Petra Draginja 37

Kovaevi Rade Ana 19


uri Alekse uro 41
Rokvi Bogdana Mara 29
Skendi Alekse Milan 18
Skendi Duana Smilja 5
Todi Pere Stoja 41

Perna ima ukupno 266 rtava ustako-faistikog terora i 40 palih boraca.


Pitaline imaju ukupno 1369 rtava ustako-faistikog terora i 62 pala borca.
Podgomile imaju ukupno 317 rtava ustako-faistikog terora i 56 palih bo
raca. Podvran ima ukupno 48 rtava ustako-faistikog terora.

134

Zloini u selima Stijena, Mutnik, Marin Most,


Rujnica, Krndija, Bugar, Bukovica, Traka Ratela,
Kordunski Ljeskovac...
Odvoenjem i ubijanjem velikog broja mukaraca iz sela Bihakog i Cazinskog sreza na Garavicama, u umi Osoj kod Vrste, u Bihakoj kuli i drugim
mestima, broj srpskog stanovnitva se neprestano smanjivao. Taj preostali deo,
uglavnom, inile su ene i brojna deca. U srpskim porodicama sve je rede bi
lo muke glave, kako se govorilo, odnosno glave porodice. Posle kratkotraj
nog zavaravanja, retko i verovanja, da e se odvedeni vratiti, srpski ivalj je sve
vie bio u neizvesnosti. Meutim, dolaskom begunaca sa stratita, kao to su
Garavica i Osoje - Peje Smiljania, ure ujia, Duke evia i Duke Petkovi
amlije, narodu je postalo je sasvim jasno kakva je sudbina odvedenih.
Sve do pojave pojedinaca koji su izbegli ispod noa, postojala je nada da e
se oni koji su na miran nain otili, vratiti, ali se to nije desilo, umrlo je i nadanje. Kako je ve reeno, narod se sklanjao ispred ustaa i andarma i sve vi
e prelazio preko Korane u sela junog Korduna, gde su se nejaka deca i
bolesne osobe u zbegu, ili kod roaka, i due zadravale.
Mukarci su se okupljali oko oruanih odreda, spremni da se suprotstave
pljakaima i pojedinim ustaama i andarmima. Ustanike grupe i odredi,
poetkom septembra, prerastale su u jae gerilske odrede i povremeno se i oru
ano suprotstavljale upadima ustaa u sela. Ustae su nailazile i na otpor i ne
koliko puta imale gubitke u selima Rujnica i Bugari, a pre toga su u Vrelu i
Osredku, 2. avgusta, imali sukob sa ustanicima.
Naalost, mnoge ene sa decom su poverovaie u nove ustake lai, masov
no su dolazili na zakazana mesto gde su umesto pokrtavanja bili poklani. Do
lazili su porodino, sami ili silom isterani iz kua, dovedeni na odreena mesta
- poljane, jaruge, neki gaj ili kue gde su rtve bile spaljene ili na drugi nain
liavane ivota. Ubijane su, kao to je ve reeno, na najsvirepiji nain - kla
njem noevima i rasaenim kosama, ubijane maljevima, a u tome su prednja
ile uvebane ustae,kao to su u ovom sluaju - hoda Beir Bori, David
Pro, Nikola Golubovi, Dervi Selihodi, Hasan Barjaktarevi, aban Delilovi, Anto Vickovi, Mujaga Perviz, Husnija, Mujo Cestor, Karajkovi i dru
gi delati. Sve to po uputstvu velikog upana Ljubomira Kvaternika i Jakova
Dala, i pod neposrednim rukovodstvom logornika Ale Omanovia i ustaakih porunika Envera Kapetanovia i Himze Hodia.
Masovni pokolji u srpskim selima srezova Biha i Cazin je sa malom zadr
kom nastavak pokolja izvrenih poetkom septembra u selima: Perna, Pitaline i Podgomile. Kao i u selima sreza Bosanska Krupa kada su poinjena
neopisiva ustaka zverstva i to uz masovnu pomo muslimanskog lokalnog
stanovnitva.
Od 8. do - 23. septembra u srpskim selima Bihakog i Cazinskog sreza us
tae su, po nareehju velikog upana, nastavile sa ienjem NDH od Srba i
ovaj put neopisivim zloinima u selima :Miostrahu, Stjeni, Marin Mostu, Krndiji, Mutniku, oraliima, Selitu, Rujnici, Trakim Ratelima, Lazia dolu,

135

Bukovici, Kordunskom Ljeskovcu - Dakia gaju, prelazu na Korani. Na ku


nom pragu su ubijani pojedinci, uglavnom starci, kao i u selu orali, u kuu
Ilije Trjbojevia gde su rtve ive spaljene.
U selu Krndija su zaklani:
Gaji r. Konar Jelica 36
Gaji Duana Draga 5
Gaji Duana Jela 4
Gaji Duana Mara 2
Grbi Vajana Dete 2
Grbi r. Grgi Mara 55
Grbi Rada 21
Grbi Mile 2
Grbi Vida Mile 21
Grbi Vida Trivo 14
Grbi Jovo 71
Grbi r. Mijatovi Pava 71
Grbi Jove ukan 51
Grbi Vase Milovan 56
Grbi Vajana Mileva 3
Jazi r. ikman Ana 49
Jazi Ilije Jovo 31
Jazi Jove Nikola 13
Jazi Jove Dragan 8
Jazi Jove Vojin 5
Jazi r. ikman Mara 26
Jazi Steve Milka 5
Jazi Steve Milija 4
Jazi Steve Milan 2
Konar r. Rapaji Sofija 46
Krneta r. Susilovi Mika 55
Milinkovi Laze Kojo 41
Milinkovi r. Mukinja Mara 41
Miloevi r. Zubovi Petra 56
Miloevi Jove Danica 36
Miloevi r. Majstorovi uja 58
Miloevi r. krbi Milka 29
Miloevi Todora Ilinka 20
Miloevi Todora Milica 14
Miloevi Pere Milosavka 16

136

Miloevi oke Draga 5


Miloevi oke Rajko 3
Miloevi oke Dragan 2
Miloevi Milica 49
Miloevi Jovice Mihajilo 9
Miloevi Jovice Milo 7
Pilipovi Rada 61
Pilipovi r. Grbi Rosa 26
Pucar Petra Milosavka 17
Pucar Petra Duan 15
Savi r. Ivanevi Milka 51
Savi Mile 20
Smiljani Todora Milutin 61
Smiljani Miladina Jela 16
ikman r. Rapaji Rosa 24
ikman Ilije Momilo Dete
ikman Ilije Milan Dete
ikman Ilije Miroslava Dete
ikman Ilije Milija Dete
ikman Ilije Milica Dete
ikman Ilije Vida Dete
ikman r.Radmanovi Mika 31
ikman Milana Dragan 13
ikman Milana Dete 11
ikman Milana Dete 11
ikman r. Konar Stoja 46
ikman Vajana Mileva 20
ikman r. Smiljani Jelica 43
ikman r. Mini Sara 49
ikman Milana Lazo 22
ikman Milana Danica 11
ikman Laze Milija 1
ikman Nikole Mile 56
Ugrica r. Mukinja Ana 30
Vejinovi Rai Duana Novak 16

Vejinovi Rai Duana Smilja 9


Vejinovi Rai Duana Dragan 5

Vejinovi Rai Duana Dete


Zori r. Pucar Marka Mara 53

Iz sela Mutnik - Mitrovi Rade Mara 13


Iz sela Bukovica:
Milenkovi Nikole Danica ( 2 ),
Repaji R Rastovac Milka (28),

Repaji Stojana Mileva ( 1 ).

U selu Mutnik - Smrdan su zaklani:


Grbi Jeka 31
Grbi uja 71
Grbi Radovana Sava 14
Grbi Radovana Dete
Grbi Radovana Dete
Drai r. Trbojevi Milka 28
Kea r. Trbojevi Bika 38
Kea Dragana Milija 15
Kea Dragana Milan 10
Kea Dragana Branko 9
Lonar r. Mika 51
Lonar Mile arko 14
Lonar Mile Branko 22
Lonar r. Lei Mara 25
Lonar Duana Danica 13
Lonar Duana Branko 11
Lonar r. Medi Bosiljka 19
Lonar Dragana Milan 7
Lonar r. upica Duka 18
Lonar Milovana Boo 13
Lonar Milovana Mara 15
Medi r. Laze Mileva Dete
Medi Milana Dete
Medi Milana Dete
Mudri r. Jei Jeka 29
Mudri Spase Mileva 9

Mudri Spase Mira 7


Mudri Spase Bosiljka 3
upica r. Sara 36
upica Vaje Duan 13
upica Vaje Ilija 11
Tintor r. Milka 41
Tin tor Rade Vlado 13
Tintor Rade Milka 14
Tintor r. Mara 54
Tintor Marka Dete
Tintor r. Stoja 61
Tintor r. Mara 26
Trbojevi R. Smilja 36
Vukeli r. Ana 25
Vukeli r. uji Zorka 23
Vukas r. Lonar Stoja 59
Vukas Milana Mane 13
Vukas Milana Branko 11
Vukas Milana Dete 9
Vukas R. Boi Milka 28
Vukas ure Dete 7
Vukas ure Dete 10
Vukas ure Dete 6
Vukas r. Rada 23
Zec Stana 58
Zec ure Milosavka 19

137

Iz sela Bukovica -

Bigi Rade Milka (28).

U selu oralii - Ratkovac, su zaklani.


Iz oralia:
Brkanovi r. Bogda Latinka 41
Brkanovi Mie Duanka 15
Brkanovi Mie Dete 11
Brkanovi Mie Dete 9
Brkanovi Mie Dete 7
Brkanovi Mie Milan 18
Kosanovi r. Bogd. Sofija 36
Ljubii r. Miljkovi Kata 33
Ljubii Milana Dete
Ljubii Milana Dete
Ljubii Milana Dete
Ljubii Milana Dete
Ljubii Milana Dete
Ljubii Ilije Ilija 34
Ljubii Rada 31
Ljubii Ilije Dete
Ljubii Ilije Dete
Ljubii Ilije Dete
Ljubii Ir. Milka 46
Ljubii Lazo 11
Ljubii Laze Dete 9
Ljubii Laze Dete 7
Ljubii Laze Dete 5
Ljubii Laze Dete 3
Ljubii Laze Dete 1
Matijevi r. Kata 51

Matijevi Mie Milan 17


Matijevi Mie Milka 15
Mudri ure Zorka 10
Mudri r. Kovaevi Zorka 26
Mudri r. Miluna 71
Mudri Dragia Mirko 16
Mudri Dragia Milka 13
Tepavac r. Sava 36
Tepavac Mane Dete
Tepavac Mane Dete
Tepavac Mane Dete
Trbojevi r. Popi Mara 28
Trbojevi Milovana Nikola 8
Trbojevi Ilije Duanka 11
Trbojevi r. Marija 71
Trbojevi Milovana Mile 6
Trbojevi Milovana Milka 4
Trbojevi Milovana Mika 2
Trbojevi Milovana Dete 1
Trbojevi r. Miljkovi Ivana 81
Trbojevi r. Miljkovi Kata 41
Trbojevi Mane Nevenka 7
Trbojevi Radovana Duanka 15
Trbojevi Nikole Jela 21
Trbojevi R. Mudri Kata 38

Spaljeni u kui Ilije Trbojevia, organizator i izvrilac hoda Beir Bori.


Na stratitu Selite su zaklani.
Iz sela Selite:
Brankovi r. Marta 46
Brankovi Bude Nikola 17

138

Brankovi Bude Nada 13


Brankovi Bude Majka 71

Grbi r. Majki Vida 49


Grbi Pere Boro 16
Grbi r. Pejanovi 25
Grbi Goluba Dete 2
Grbi r. Mara 51
Grbi r. Brankovi Marija 19
Grbi Momila Dete 1
Grbi Anka 46
Jeremi Latinka 45
Jeremi Rade Marija 19
Jeremi Rade Gavro 15
Jeremi Rada 46
Jeremi Radojka 21
Jeremi Rade ore 16
Jeremi Marta 44
Jeremi Rade Dete 6
Jeremi r. Kesi Stanka 19
Jeremi Milana Dete 2
Stratite Lazia do na Pogledolu
Iz Trakih Ratela su zaklani:
Bogunovi r. Tankosi Mara 43
Bogunovi R. Radi Sava 61
Deli Jove Ljubica 4
Doen r. Mara 46
Grgi r. Milka 49
Grgi Dragana Dragan 8
Grgi Dragana Milan 6
Lazi r. Marija 56
Radi r. Markovi Milka 21
Radi Vlade Mile 1

Jeremi Rade Dete 8


Karan Jovana Boin 45
Karan Boina Cvijo 11
Karan Stoja 69
Karan Marija 41
Kesi Milica 44
Kesi ure Dragan 11
Kesi Rada 18
Kesi Dragana Dete 11
Mimi Trive Ljuban 46
Mimi r. Milanovi Smilja 47
Mimi Ljubana
Radojka
Mimi Ljubana
Milka
Mimi Ljubana Duanka
Vulin Milija 23
Vulin Milana Dete 8
Vulin Milana Dete 6

Traka Ratela.

Pjeva Milana Desa 15


Pjeva r. Kaja 43
Vukeli r. Milka 54
Vukeli r. Smilja 25
Vukeli Petra Milan 9
Vukeli Petra Draga 7
Vukeli Petra Stoja 5
Vukeli Petra Stevo 3
Vukeli Vasilija Mile 1
Vukeli r. Milica 21

Iz sela Rujnic su zaklani:


Medi r. Rokvi Sava 36
Medi Perice Danica 14
Skular Nikole Jelica 6

Skular Nikole Slavko 3


Skular Nikole Stojan 2

139

Stratita: Dakia gaj, Kordunski Ljeskovac, prelaz na Korani - zaklani.


Iz sela Rujnica:
Ivanievi Mie Dane 27
Ivanievi Dane Dete
Ivanievi Dane Dete
Petrovi Rada

Petrovi Ranka Dete


Skular Janka Nenad 27
Skular Nenada Janko 1
Skular Stojana Nikola 26

Iz Trakih Ratela - Vukeli Janka Petar


Iz sela Bukovica:
ikman r. Konar Sava 32
ikman r. Rastovac Evica 23
ikman r. Bigi Rosa 21
ikman Ilije Vojin 8

ikman Ilije Duan 4


ikman Ilije Ranko 1
ikman Rajka Boja 1
ikman Novaka Smilja 1

Stratita: Stijena, Memia Brdo, Pdgredina, Polenac - zaklani:


Kabi r. Mandi Boja 40
Kabi Miloa Duan 13
Kabi Miloa Gojko 10
Stratite u selu Bukovici - zaklani.
Iz sela Bukovica:
Bori r. ikman Joka 66
Bori Duana Milka 10
Dobrovi r. Bori Mara 43
Dobrovi Boe Soka 24
Dobrovi Boe Nada 9
Dobrovi Boe Mileva 14
Dobrovi Boe Danica 16
Dobrovi Boe Milka 12
Zari r. Klari Milka 61
Posle opisanih pokolja, preostali sr
pski narod na ovom prostoru naao se
u beznau i velikom strahu za ivote,
pre svih dece, saznavi da ustae ubi
jaju i decu u kolevkama. Stanovnitvo
Odlazak u zbegsa decom

140

Kabi Miloa Nikola 4


Kabi Miloa Vid 2

se ponovo sklanjaja u zbegove ili bei kod roaka i prijatelja na Kordun, Ba


niju, Liku ili preko Une u sela Podgrmea.
Mukarci, a esto jo deca, prijavljuju se u sastav ustanikih odreda koji u
to vreme prerastaju u partizanske odrede, objedinjavajui male seoske ustanike odrede i formirajui jae i organizovanije borbene jedinice.

Uloga Talijana u slabljenju i razbijanju NOP-a


Krajem septembra i u oktobru 1941. snano narastaju snaga NOP-a u Lici,
Bosanskoj krajini, na Kordunu i Baniji, a posle masovnih ustakih pokolja nad
Srbima na ovim prostorima, narod je krenuo u borbu protiv ustaa na ivot i
smrt. Ustaka vlast je na velikom prostoru bila ugroena i nemona. Po spo
razumu s vladom NDH Italijani se vraaju u ranije garnizone: Biha, Bosan
sku Krupu, Cazin,Veliku Kladuu. U garnizonima u Bosanskoj krajini, Lici,
Kordunu i Baniji, po dolasku Italijana, ustaka divljanja se smiruju. Italijani razoruavju ustaku miliciju i ohrabruju Srbe da se vrate svojim kuama, u ne
kim sluajevima vraa im se opljakana imovina. Na taj nain Italijani se
prikazuju kao spasioci Srba, a istovremeno okupljaju protivnike Narodnooslobodilakog pokreta (NOP-a). Takve nalaze i meu Srbima i to meu otpu
tenim andarmima, oficirima, raznim otputenim dravnim slubenicima i
bogatijim seljacima. Ti izdajnici srpskog naroda formiraju etnike odrede i
pod okriljem okupatora vode borbu protiv NOP-a. Naalost, u nekim krajevim
sasvim obustavljaju borbu protiv Italijana.
Italijani su na taj nain uspeli usporiti razvoj NOP-a, ubaciti izdajnike u
partizanske jedinice i likvidrati vane ljude partizanskog pokreta. Takav primer
je ubistvo Marka Orakovia, Stojana Matia, Mladena Stojanovia i mnogh
drugih.
Posle ustakog pokolja poinjenog u Dakia gaju, na prelazu preko reke
Korane iz Bugara u Kordunski Ljeskovac, u septembru bilo je zaklano dvade
setak ena i dece iz Rujnice i Bukovice koji su pokuali pred ustaama pobei
u Kordunski Ljeskovac.
Ljudi iz Kordunskog Ljeskovca, selo koje do tada nije bilo napadano bilo je
utoite za Srbe iz Cazinske krajine. Meutim, i u Kordunski Ljeskovac je do
prla italijanska propaganda, pa je jedna grupa lju
di iz tog sela odluila da potrai pomo od
Italijana.
O
jednoj takvoj poseti italijanskoj komandi u
Plakom priao je Ilija Smiljani Bikan iz Kordun
skog Ljeskovca.On kae:
Negdje u jesen 1941, poslije ustakog pokolja
to su ga poinili u Dakia gaju kod Dedinovca,
prialo se tada kako Italijani u Lici i drugim kra^ jevima Korduna tite Srbe od ustaa. Govorilo se
I da u Plako i u srpska selia oko njega ustae ne
Ilija Smiljani, prvoborac i nosilac Partizanske
I spomenice 1941. iz Kordunskog Ljeskovca.

141

smiju ni prii. Dogovorili smo se Uro Rastovac, Rade Goji, koji ivi na Petrovaradinu i ja, da poemo Italijanima i njihovom komadantu ispriamo ta
ustae ovdje rade Srbima.
Poslije napornog pjeaenja, izbjegavajui puteve i naselja, stigli smo u Plavu Dragu kod nekog komandira, iji je sin u Ljeskovcu prije rata neko vrijeme
bio pop. Ovaj ovijek nas je lijepo primio, ali je bio problem kako ui u Plaki
i doi do italijanskog komandira.
Na putu je bila italijanska straa, koja je proputala mjetanske obane, pa
smo i mi rijeili da tako pokuamo ui u grad. Uzeli smo motke, pridruili se go
vedarima i gonei goveda, neometano smo pored straara uli u Plaki. Kada
smo proli strau pitamo onu djecu koja je kua tog ovjeka, a oni nam je pokazae. Poemo tamo, a kada smo stigli pred kuu, vidimo italijansku kuhinju i
puno Italijana oko kue. Uemo u kuu i taj nas ovjek saslua. Kada je saznao
ko smo i zato smo doli, odvede nas on u talu, gde naosmo uru Grgia, do
brovoljca iz Prvog svjetskog rata. Pita nas on okle mi, kaemo mu da stiemo iz
Kordunskog Ljeskovca, a on nama kae da je tu ve dvadesetak dana. Ostali smo
i mi pet-est dana u toj tali, ljudi su nam donosili jesti i piti. ekali smo da nam
se napravi propusnica kako bi mogli ui kod komandanta. Jednog dana smo do
bili propusnice i tolmaka (prevodioca) i krenuli u italijanski tab. Prvi sam uao
kod komandanta. Za stolom sam vidio gdje sjedi ovjek maleak, irok i debeo,
apka mu stoji na stolu. Pitao je onog tolmaka ta mi hoemo, a ovaj mu na italijanskom ponovi sve ono to smo mu mi ispriali, pa onda jo i on odade ono
to smo mi ispustili da mu kaemo. Ispria on tome Italijanu sve redom, kako
ustae po naim selima kolju nevin narod, ene, starce, pa i djecu sasvim malu
od mjesec dana. Italijan skoi kaj bik, zgrabi onu njegovu apku sa stola, baci je
na pod, pa je nogama svu atra na patosu. Poe vikati, onda se malo smiri i re
e: Ajte vi vaim kuama, dobit ete propusnice, niko vas ne smije dirati. Naa
vojska e doi u Rakovac da zatiti vaa sela od ustaa. Vratili smo se kui, a Ita
liani su ubrzo posle toga dana doli u Rakovac. Prol su kroz Ljeskovac i Bugar.
Na narod je tada ponovo poeo odlaziti u Rakovac.

Formiranje ustanikih gerilskh odreda - jedinica


Srpski narod sa prostora Cazinske krajine, Korduna i Banije, posle odvoe
nja mukaraca, uvideo je namere ustaa i otpoeo pripreme za podizanje ustan
ka protiv zloinake vlasti NDH. Spontano su se po selima formirale ustanike
grupe i gerilski odredi, ustanike jedinice razliitog broja ljudi i naoruanja.
Ustanike su predvodili hrabri i odluni ljudi, koji odbijaju da dobrovoljno idu
na klanicu, spremni su da prue otpor koljaima i pljakaima.
Kako je vreme prolazilo ove male grupe po selima su se poveavavale i ja
ale, a zatim su se postojee grupe objedinjavale, tako to ljudi iz vie sela for
mirali jedan ustaniki gerilski odred i sve jae jedinice, naoruavali su se na
razne naine i dalje su zadravali lokalni karakter branei svoja sela. Krajem av
gusta i poetkom septembra (i kasnije) formirani su gerilski ili ustaniki od
redi u Crnaji, Bugaru, Rujnici, Bosanskoj Bojni, Glinici, Ivahjskoj, Banjanima
i drugim selima.

142

Ove jedinice su okupljale ljude iz vie sela, komandire su birali borci formi
rane jedinice to je ponekad izazivalo sukobe meu borcima. Evo deliminih
spiskova tih gerilski jedinica.
U ustanikom odredu Crnaja bili su:
1. Boi Nikole Vasilj, komadir
2. Boi Mile Milan,
zam. komandira
3. Boi Milana Nikola
4. .Boi Mile uro
5. Boi luke Miladin
6. Boi Luke Stojan
7. Boi Mile Branko
8. Boi Miladina Nikola
9. Boi Miladina Sava
10. Boi Stojana Dragan
11. Boi Rade Duan
12. Boi Duana uro
13. Boi Milana Stevo
14. Dmitrovi Dragoj a Bogdan
15. Dmitrovi Koje Nikola
16. Dmitrovi Koje Branko
17. Grkovi Vase uro
18. Grkovi Stanka Milo
19. Kvoka Mihajila Milan
20. Kvoka ure Duan

21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.

Kovaevi Marka Mile


Kovaevi Marka Milan
Mandi Duan
Miljkovi Nikole Veljo
Miljkovi Stojana Svetozar
Miljkovi Miladina uro
Miljkovi Miladina Pero
Miljkovi Miladina Ilija
Miljkovi Dragia Duan
Miljkovi Rade Milovan
Miljkovi Novaka Mile
Miljkovi Stojana Dane
Miljkovi Stojana Danica
Miljkovi Nikole Stevo
Miljkovi Milia Stevo
Skorupan Rade uro
Skorupan ure Mile
Tapi ure Dane
Jei Pero
akiran Mane Milan

Ustaniki odred Crnaja formiran je polovinom avgusta 1941. Poetkom


avgusta po zasocima su okupljeni ljudi u nekoliko ustanikih grupa. Na poziv
Vasilja Boia okupilo se 30-40 ljudi u Brkinom gaju gde je za komandira iza
bran Vasilj Boi. Naoruanje odreda tada je bilo slabo, veina je bila je bez
vatrenog oruja, ali su bili spremni da prue otpor ustakoj tiraniji. Odred je
imao devet vojnikih puaka ( kragujevke, maliherke i razni kratei), 5-6
lovakih puaka, neto pitolja, revolvera i kubura, ali za sve to vatreno oru
je postojalo je malo municije.
Najvei broj bio je naoruan hladnim orujem (sekire, motike, kose, vile ili
specijalno izraeni bodei pogodni za borbu prsa u prsa). Delovanje odreda bi
lo je ogranieno na prostor Crnaje koja zauzima veliku teritoriju sa svega 54
kue razbacane u nekoliko grupa. Vasilj je dao zadatke ustanikim grupama i
pojedincima da vre osmatranje pokreta u susednim proustakim musliman
skim selima i da ga o tome obavetavaju.
Organizovao je primanje obavetenja koja su stizala od prijatelja iz mu
slimanskih sela; obavetenja su govorila o namerama ustaa prema Crnaji.
Posle 10. avgusta ustae i andarmi nisu upadali u selo, ali opreznost je i
dalje bila potrebna poto su stizale vesti iz drugih sela Cazinske krajine ko

143

je su bile zastraujue. Prialo se da su ustae u nekim mestima izvrili stra


vine pokolje.
Krajem avgusta Vasilj se sa grupom ustanika u Kordunskom Ljeskovcu do
govorio da sa naoruanim delom odreda pree u K. Ljeskovac. Tako bi se ta
mo formirao jai i bolje naoruan odred to je i uinjeno. Formiran je gerilski
odred Kordunski Ljeskovac, a Vasilj N. Boi iz Crnaje je izabran za koman
dira odreda.
Sredinom septembra 1941. gerilski odred Kordunski Ljeskovac prihvatio
je rukovoenje od strane KPJ i formiran je partizanski odred pod istim nazi
vom. Za komandira je postavljen Vasilj Boi a za komesara Simo Sekuli.
Ostatak ustanikog odreda Crnaja, pod komandom Milana Boia i Svetozara Miljkovia, kao rezervni ustaniki odred, nastavio je iste aktivnosti kao i
ranije. Treba istai da je odred na vreme primao obavetenja od prijatelja iz mu
slimanskih sela o namerama ustaa, to je pomagalo da se narod na vreme, u
sluaju opasnosti evakuie u Kordun. Na svu sreu, iz meni nepoznatih razloga,
napad na selo posle 5. avgusta 1941. nije vie vren. Tako je Crnaja, zahvaljuju
i mudroj politici i dobroj organizaciji Vasilj a Boia i drugova, sve do 3. marta
1942. imala na poziv uhapenih 20 i nasilno odvedeno i uhapeno est ljudi, te
nekoliko premlaenih prvih dana avgusta 1941. Crnaja je, na neki nain, ostala
zatiena uz nekoliko uzbuna i tako je bilo sve do poetka marta 1942.
Selo je potpuno spaljeno i izvren pokolj civila 3. na 4. mart 1942. posle neuspele akcije 2. ete 3. bataljona 2. KPO u Sturliu. Narod Crnaje tada je izbegao u sela junog Korduna, Crnajani su masovno poklani u toku letnje
neprijateljske ofanzive 18 - 30 jula 1942. u selima junog Korduna. Pokolji su
izvreni u umi Mavini i u selima Kordunskom Ljeskovcu, Krlji, Mavini,
Sadilovcu i Rakovici.
Treba naglasiti da su se ranije pomenuti borci, u toku 1942. nali u kordunakim, likim, krajikim i banijskim brigadama. Ova napomena vai za sve
pomenute ustanike odrede formirane poetkom 1941. u srpskim selima Cazinske krajine. Iz Crnaje je, kako je ve reeno, naoruani deo boraca odreda
preao u sastav odreda Kordunski Ljeskovac, ali je bilo i sluajeva kada su po
jedinci 1941. odmah postali borci odreda u Mavini, Basari, Koraunskom Lu
gu, Bugaru itd.Tamo su se ustanike grupe spajale i formirale ustanike odrede
i jae partizanske jedinice, odrede i brigade.
Izuzetak su inile ustanike jedinice formirane u selu Banjani i Ivanjska.
Ova dva borbena sastava su okupile deo ustanika iz sela Ivanjska i Banjani,
Otoka, Batra, Glavice, Dobro Selo, Perna i dr. i krajem 1941. godine formira
li jedinice. Rukovodstva ovih jedinica nisu prihvatili komandu KPJ, nego su
oformili samostalni tab u umi orkovaa. U to vreme oni su vodili neka
kvu nezavisnu politiku i borbu, uglavnom, tetnu za NOP. Tako su delovali
sve do poetka 1942. kada su se, pod pritiskom neprijatelja, povukli na terito
riju Banije. Tada su od strane partizana bili razoruani, komandiri jedinica Bo
o Skend i Nikola Daki bili sueni za izdaju i zloine poinjene nad nevinim
muslimanskim stanovnitvom i saradnicima NOP-a.

144

Roguliama boi smo bili


Kad faisti zavet dae
Da unite ta je nae
Tada mirna sela naa
Nastradae od ustaa.
Staro, mlado, redom kolju
Da Hitleru pune volju
Bjei raja od pokolja
Sad je uma kue bolja
Sa zgarita dim se vije,
A grohotom smrt se smije,
A ja mlaan zgrabi vile,
Poe u boj protiv sile.
Kad sam stigo u planinu,
Onde nae brau milu.
S roguljama boj smo bili
Dok smo puke zadobili.
Sad imamo puke vite,
I topove ubojite.
Narod nau vojsku hrani,
A ona ga od zla brani.
Nama Tito komanduje,
Cio svijet za nas uje,
Napred, kae, moji tii,
Moji hrabri Jugovii,
Nema slave bez pobjede,
Niti Srba bez slobode.

Odred Bugar sainjavali su sledei borci:


1. Bogdan Veselica
2. uro Batini
3. Svetozar Veselica
4. Mito Dmitrovi
5. Lukica Radmanovi
6. Duan Grgi
7. Ilija Kotur
8. Milan Radakovi
9. Rade trbac
10. Mio Radakovi

11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.

Relja Zobenica
Dane Zobenica
Duan Markovi
Mile Gravora
Pejo Smiljani
Miladin Pjeva
Milan Gravora
Mane Drai (svi iz Bugara)
Milojko aa
Radovan Grgi

145

21.
22.
23.
24.

Dane Grkovi
Branko Zatezalo
Mile Zatezalo
Branko Paravina (iz Sadilovca)

25.
26.
27.
28.

Milanko Paravina
Dragan Gatalo (iz erkezovca)
Novak Vurdelja
Dragan Grgi (iz Mutnika)

Ustaniki odred Bugar formiran je polovinom avgusta. U sastav odreda


ule su ustanike grupe iz Sadilovca, Mutnika, erkezovca, Rujnice, Krndije i
drugih sela iz Cazinske krajine i junog Korduna. Geografski poloaj Bugara
je omoguavao uspean otpor ustaama, to je veinu ustanika okupljalo u Bu
gara. Uz tridesetak noruanih ljudi, u Bugaru se sredinom avgusta odredu pri
kljuilo mnogo vie ljudi naoruanih raznim hladnim orujem i spremnih za
borbu prsa uprsa.
I
drugi borci su povremeno bili u odredima Bugar i Kordunski Ljeskovac. Pored navedenih u spisku, stotenak ljudi u odredu bilo je bez vatrenog
oruja, odnosno bili su naoruani raznim pogdnim alatkam i specijalno izrenim bodeima za borbu prsa u prsa.
Spisak boraca gerilsko-ustanikog odreda Rujnica (avgust 1941):
1. Radii Koste Nikola Nine
iz D.Gate
2. Brklja Mile Mio iz Rujnice
3. Bogunovi Milo -o
Bukovica
4. Graovac Gligorija Petar
iz Donje Gate
5. Goji Milan -Ribar
iz s. Krndija
6. Pozdan Milan iz Donje Gate
7. Bogunovi Steve Milo
iz Bukovice
8. Dobrovi Duka iz s. Krndija
9. Mitrovi Rade Dragan
iz Mutnika
10. Mitrovi Rade Mile
iz Mutnika
11. Mitrovi Radi iz Mutnika
12. Milinkovi Stevo iz s. Krndija
13. Miloevi Vid iz s. Krndija
14. Mitrovi Milovan iz s. Mutnik
15. Mitrovi Ilija iz s. Mutnik

146

16. Grgi Mile Dragan iz Mutnika


17. Rajak Branko
iz s. Rajakov Potok
18. ikman Mile Ilija iz Krndije
19. Konar Duana Dragan
iz Krndije
20. Kopani Duan iz s. Rujnica
21. evi Petra ore
iz Donje Gate
22. Vurdelja Novak iz Donje Gate
23. Pua Steve Milan iz Rujnice
24. Grbi Duana Vukain
iz Rujnice
25. Petkovi amlija Duka,
iz Rujnice
26. Zori Sime Ilija iz Rujnice
27. Konar Luke Milivoj
iz Rujnice
28. Karan Duan iz Donje Gata
29. Baji Vuje Ilija iz Donje Gata
30. Miljkovi Nikole Veljo
iz Crnaje

Spisak boraca ustanike jedinice Banjani krajem 1941.


Komandir jedinice Banjani bio je Skendi Gece Boo iz Perne.
Borci su bili iz vie sela: Banjana 12, Batre 5, Glavice 3, Perne 2, Ljusine i
Otoke 1.
1. Cimesa Duan iz Dobrog sela
2. ulibrk Ostoje Gojko
iz Glavice
3. Daki Laze Vladan iz Banjana
4. Dejanovi Jovana Rade
iz Banjana
5. Dejanovi Ostoje Blagoje
iz Banjana
6. Gakovi Ilije Petar iz Banjana
7. Gakovi Rade Rade iz Batre
8. Karapanda Pere uro
iz Perne
9. Krneti ure Branko
iz Banjana
10. Kubet Pere Vlado iz Ljusine
11. Medi Nikole Jovo iz Batre
12. Milievi Marka Gojko
iz Banjana

13. Milievi Stevana Ilija


iz Banjana
14. Nikoli Rade Branko
iz Glavice
15. Popovi Dmitra Ilija
iz Banjana
16. Raenovi Nikole Ilija
iz Banjana
17. Raeta Ilije Mirko iz Glavice
18. Rodi Ilije Petar iz Banjana
19. Stojisavljevi Nikole Sava
iz Banjana
20. Stojisavljevi Pere Rajko
iz Otoke
21. Stupar Vase Rade iz Banjana
22. Vajagi Vase Mirko iz Batre
23. Zec Luke Svetozar iz Batre
24. Zec Milana Milo iz Batre

Ustanike grupe po selima objedinile su se i krajem 1941. formirale jedini


cu u Banjanima, koja je sadejstvovala ustanikoj jedinici Ivanjske, odbijajui
saradnju i komandu viih partizanskih odreda. Ovakvo dranje jedinica iz Ba
njana i Ivanjske ostalo je sve do kraja 1941. Nisu bile pod rukovodstvom KPJ.
Spisak boraca ustanike jedinice Ivanjske krajem 1941.
Komandir ove ustanike jedinice bio je Daki Jove Nikica, borci su bili:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Beronja Ilije Mirko


Daki Jove Milan
Daki Lakana Tanasije
Daki Laze Rade
Drljaa Lazara Duan
Drljaa Miladina Marko

7. Gaji Todora Branko


8. Gerdijan Marka Branko
9. Jovii Mihajla Duan
10. Oljaa Miloa Mihajilo
11. Stanbolija Jove Branko
12. Stankovi Koste Mihajilo

147

13. Stankovi Stojana Janko


14. kori Jovana Duan
15. trbac Kaje Milan

16. Vranjkovi Pere Marko


17. ulibrk Tome Marko

U Ivanjskoj jedinici su bili i borci iz Glavice: Gerdijan Dmitra Milan, a iz


sela uti na Baniji Trivanovi Goluba Ilija.
Pored navedenih ustanikih - gerilskih odreda i jedinica, formirane su ustanike grupe i odredi u Bosanskoj Bojni, Glinici i drugim selima na Suvoj me
i. Ovi odredi su u septembru prerasli u partizanske jedinice, a pri formiranju
Bojanske ete ule su u sastav te jedinice kao 3. vod.

Formiranje partizanskih jedinica


Avgusta i septembra 1941. na prostorima Bosanske krajine, Like, Korduna
i Banije, pod vodstvom KPJ kao jedine dobro organizovane snage, formirani
su jai partizanski odredi sa namerom da se stvore snanije, borbenije i pokretnije jedinice pod jednom komandom, kako bi se uspeno suprotstavile
okupatoru i ustakim koljaima i pljakaima.
Uspeni ustanak u Bosanskoj krajini, Lici, u Drvaru i Srbu - bio je preduslov
da se 27. jula iri ustanak i kao plamen zahvati teritorije Korduna i Banije, gde
se u to vreme formiraju i grupe kordunako-banijskih partizanskih odreda. Po
javom ve tada proslavljenih komadanata Stanka Opaia anice na Kordunu
i Vasilja Gaee na Baniji, a zatim dolazak u sela Korduna, Banije i Cazinske
krajine aktivista KPJ Stjepana Milainia ilje, Viljema Galjera ie, Mie Baraa, Ivana ibla i drugih komunista - pripreme za ustanak dobile su na zama
hu. Intenzivno i aktivno se radilo na formiranju gerilskih partizanskih jedinica
i u srpskim selima Cazinske krajine. Od ve postojeih malih ustanikih odre
da, polovinom septembra 1941, na prostorima junog Korduna i srpskih sela
Cazinske krajine koja gravitiraju junom Kordunu, i na prostoru Banije i srp
skih sela na Suvoj mei formiraju se partizanske jedinice, vodovi i ete.
Borci iz srpskih sela na levoj obali Une masovno stupaju u jedinice Podgrmekog partizanskog odreda.
Dolaskom ranije pomenutih ljudi u Kordunski Ljeskovac, Bugar, Mavinu,
Krlju, Koranski Lug i druga sela Korduna, Banije i sela Cazinske krajine pove
zana sa Kordunom i Banijom - pristupilo se formiranju gerilskih odreda, ubrzo
nazvanih partizanskim. Posle razgovora sa vodeim ljudima u selima i koman
dama ustanikih odreda i njihovog pristanka da prihvate politiku i ciljeve KPJ i
jedinstvenu komandu, od postojeeg ljudstava formirani su partizanski odredi:
Kordunski Ljeskovac, Bugar, Mavina, Koranski Lug, i Rujnica.
Odred Kordunski Ljeskovaci odred Crnaja formirali su jedan parti
zanski odred Kordunski Ljeskovac, a u njemu su bili borci iz Kordunskog
Ljeskovca, Crnaje, Rujnice, Mutnika, Krndije i Bukovice. Komandir odreda
Vasilj Boi iz Crnaje, komesar Josip Sekuli iz Kordunskog Ljeskovca. U po
etku su bili naoruani sa 15 vojnikih i nekoliko lovakih puaka, pitoljima
i bombama.

148

Odred Bugar imao je ljudstvo iz Bugara, Sadilovca, Rujnice, Gate, erkezovca, Krndije i Bukovice. Komandir je bio Bogdan Veselica iz Bugara a ko
mesar Radovan Grgi iz Sadilovca. U poetku su bili naoruani sa 12 vojnikih
puaka, nekoliko lovakih puaka i pitolja.
Odred Mavina inilo je ljudstvo iz Mavine, Jamara, Stare i Nove Krlje,
Basare. Komandir odreda bio je Ilija Kovaevi, komesar Dmitar Kovaevi.
U poetku su bili naoruani sa 11 vojnikih puaka, nekoliko lovakih puaka
i pitolja.
Odred Koranski Lug imao je ljudstvo iz Koranskog Luga, Gornje Mavi
ne, Furjana, Basare, Bogovolje, Johovice, Adina Potoka. Komandir Mile Devrnja, komesar Spase Miloevi, naoruani u poetku sa sedam vojnikih
puaka.
Od formiranih partizanskih odreda u oktobru se formiraju vodovi sa 3-4
desetine. Ovi vodovi ine etu koja kao 2. eta ulazi u sastav i pod komandu 3.
bataljona Drugog kordunako-banijskog partizanskog odreda. Prvi komandir
2. ete 3. bataljona Kordunako-banijskog odreda bio je Mio Bara, a kome
sar Viljem Galjer io.

Bojanska eta i neke njene borbene aktivnosti


Ustanike grupe i mali seoski odredi spontano su formirani avgusta i
septembra 1941. u srpskim selima na Suvoj Mei - od Glinice i Bojne na severu do Ivanjske na jugu. Oslonjeni na Kordun, Baniju i Bosansku krajinu;
svaki dan su brojano rasli, povezivali se i snaili. Poetkom septembra i
tokom oktobra 1941. mali seoski odredi prerastali su u gerilske partizanske
odrede.
Na inicijativu i pod rukovodstvom aktivista KPJ povezivali su se sa do ta
da formiranim partizanskim odredima na Kordunu, Baniji i u Bosanskoj kra
jini. Posle septembarskog savetovanja u Stolicama (oktobar 1941) od boraca iz
srpskih sela na Suvoj mei, u Cazinskoj krajini, Baniji i Kordunu formirane su
partizanske ete.
Pre formiranja Bojanske ete, na inicijativu taba Vasilja Gaee i Stanka
Opaia anice i aktivista lanova KPJ, dolo je do sastanka i dogovora vode
ih ljudi iz Hrvatske Bojne i Bosanske Bojne i Glinice. Tom sastanku iz Hrvat
ske Bojne prisustvovali su Rade Grmua, Rade Daki i Stanko Balaban, a iz
Glinice Rade Bjeli, Milan Vrpoljac i Pero Bojadija. Za komandira ete posta
vljen je Rade Grmua, a posle uspenog dogovora formirana je Bojanska eta
sa tri voda.
Prvi vod si inili borci iz Hrvatske Bojne, Kobiljaka i Obljaja. Prvi koman
dir voda bio je Milo Dmitrovi iz Bojne, a delegat voda Milan Coso iz Hajetia. Drugi vod su inili borci iz Tarabieve ete iz Prvog bataljona Banijskog
odreda. Komandir voda bio je Milan Bjelajac, a delegat voda Duan Sunjevi.
Trei vod inili su borci Glinice, Bosanske Bojne i drugih srpskih sela na Su
voj mei. Komandir voda bio je Rade Mudrini iz Bosanske Bojne, a delegat
voda Adam Ostoji. Bojanska eta ula je u sastav Prvog bataljona Korduna
ko-banijskog partizanskog Odreda.

149

Do poetka oktobra 1941. od malih seoskih ustanikih grupa i odreda formi


rani su vodovi, a od njih 2. eta 3. bataljona grupe Kordunako-banijskih parti
zanskih odreda. Kasnije je 3. bataljon preimenovan u Drugi bataljon Kordunakog
partizanskog (KPO). Borbene aktivnosti ovih sitnih partizanskih jedinica na ovom
prostoru svodile su se na pasivnu odbranu teritorije na kojoj su formirani ili na ko
joj su se zadravali. Rijetko su vrene i sitne akcije s ciljem prikupljanja oruija.
Najznaajniju borbu za odbranu sela, poetkom septembra, vodio je odred
Bugar. Borci tog odreda su saekali ustae koji su sa sobom vodili brojne
pljakae, koljae i palikue, i u vieasovnoj odbrambenoj borbi odbili nepri
jatelja i nanijeli mu znatne gubitke.
Selo Bugar je taj put spaseno, a narod ohrabren odlunije i masovnije je
krenuo u NOB protiv okupatora, ustaa i svih onih koji su pomagali okupato
ru i Paveliu na unitenju Srba. (Zbornik dokumenata T-V, Kl, dok. 109).
Poetne akcije dijelova 2. ete i dalje su se sastajale u prikupljanju oruija
sa kojim se, kao to je poznato, oskudijevalo. Veina povratnika iz stare Jugoslovenske vojske, na zahtijev ustakih vlasti, vratila je oruije. Narod se poet
kom avgusta masovno digao na ustanak, mnogi sposobni ljudi ekali su
momenat da dou do puke.
Hrabriji, odluniji i iskusniji borci su sami ili u drutvu bliskih drugova od
lazili u susjedna, ustaki orijentisana sela i tamo su od naoruanih seljaka ili ne
prijateljskih vojnika koji su bili na dopustu, esto vrlo riskantno i drsko,
oduzimali oruije. O takvim borcima su narodni pjesnici stvarali pjesme kao
o junacima, a ponekad su to iznosili i kao primjer nediscipline i samovolje
(primjer pjesma Rade samovolja).
O
jednoj takvoj akciji priao je Veljo Miljkovi, iz
Crnaje, jedan od prvoboraca i organizatora ustani
ka u Crnaji i Kordunskom Ljeskovcu. Uesnik je
mnogih akcija 2. ete.
Poetkom 1942. godine esto smo sluali vijesti
o velikim uspjesima likih i banijskih partizana, a i
u naoj eti su pojedini borci uspijevali da se snabdiju pukama u susjednim selima. Jednog dana smo
iz Crnaje dobili obavijetenje da je u turli svojoj
kui stigao domobran Muharem ovi. Ree nam
Rado Boca da je Muharem donio kompletnu ratnu
opremu i karabin, prisjea se tih dana Veljko Milj
kovi i nastavlja.
Veljo Miljkovi,
Milan akiran Budan i ranije je otimao puke
prvoborac, nosilac
seljacima iz susjednih sela, pa se i ovaj put meu pr
Partizanske spomenice 1941.
vima javio da poe u turli. Javilo se dvadesetak do
iz Crnaje
brovoljaca. Dogovorili smo se da krene samo nas
osmoro. Pored Budana, poao sam ja, Milan Pozdan Crni, Vojin Mari, Dra
gan Dmitrovi, Mile Dmitrovi, oko evi i Marko Grgi.
U turli, pred Muharemovu kuu, stigli smo oko pola noi bez tekoa.
Pred kuom i u okolini vladala je potpuna tiina. Zauzeli smo pogodan polo
aj oko kue. Nekoliko puta sam pozvao Muharema, ali se iz kue nitko nije

150

javljao. Rjeili smo da u kuu uemo kroz prozor, uvjereni da emo ga uhva
titi na spavanju. Ovaj nimalo lak zadatak dopao je meni. Bio je problem kako
da se sa spoljne strane i bez buke otvori prozor da bi se moglo ui u kuu.
Da bih se popeo do prozora na ardaku, uzeo sam sa ormana brklju na i
jem je vrhu jo bio naviljak otave, stavio je na sudurmu i prislonio uz duvar.
Popeo sam se polako na sudurmu, a zatim uz brklju do prozora. Kad sam sti
gao do prozora, otkrio sam da je dio prozora razbijen, to mi je olakalo da ga
otvorim i uem u kuu.
im sam uao i osvijetlio baterijom prostoriju, utvrdio sam da tamo nema
nikoga. Soba je bila prazna, sa pitoljem u jednoj i baterijom u drugoj ruci,
kroio sam u prostoriju. Tu sam naao u jednom oku samo stap (drvena po
suda za izradu masla od mlijeka). Vidjevi da tu nema nita interesantno za
mene, otvorio sam vrata i uao u drugu prostoriju, pogledao po njoj, ni tamo
nije bilo ljudi. Na sredini nalazilo se veliko ognjite, a na njemu zapretana e
ravica iz koje su jo vrcale varnice, a pored vatre stajala je pekva i rukatka.
Utvrdivi da i tu nema oruija, polako sam otvorio vrata sledee prostori
je. Jo sa vrata vidjeo sam vie osoba gdje lee, dueci prostrti po patosu pre
krivenom raznim ilimima. Odmah sam primjetio karabin objeen na jedan
zid sobe, pored puke stajala je i ostala oprema: ranac, opasa sa fieklijama i
uniforma. Uzeo sam karabin i ostalu vojniku opremu i sve to kroz prozor ba
cio drugovima koji su stajali pred kuom.
Kad sam obavio glavni dio posla, priao sam Muharemu koji je jo uvek
vrsto spavao. Udario sam ga nogom u petu, nato se on trgnuo iz sna i odmah
pogledao na zid, gdje mu je ranije stajala puka. Vidjevi da tamo puke nema,
oito uzbuen, pitao je ko je to. Rekao sam mu tiho da je ovdje njegov komija i naredio mu da se spremi i poe napolje. Za vrijeme naeg razgovora pro
budila se cijela njegova porodica. Bilo je tu petoro-estoro djece i ena, svi su
bili uzbueni i vidno uplaeni. Smirivao sam ih govorei im da se nita ne bo
je i da mogu slobodno dalje nastaviti da spavaju. Muharema sam kroz po
drumska vrata izveo pred kuu, gdje su ve okupljeni stajali nekoliko mojih
drugova. Muharem je mene i jo neke drugove od ranije poznavao to ga je
donekle ohrabrilo.
Saoptili smo mu da smo mi narodna vojska, te da se borimo protiv oku
patora i ustaa. Pozvali smo ga da poe sa nama. Muharem nije prihvatio na
poziv, pri tome je bilo jasno da on misli kako hoemo da ga ubijemo. Traio
je da ga pustimo ili da ga ubijemo tu, kod njegove kue. Objanjavali smo mu
da mi ne ubijamo ljude za koje nemamo dokaza da su zloinci i ubice nevinog
naroda, nego mislimo da bi i on kao poten ovijek trebao da nam se pridru
i u borbi protiv okupatora i njegovih slugu, zlikovaca - ustaa. Odgovorio je
da on to ne eli i da za sada nee, a zatim je rekao da, ako ga pustimo, sutra e
otii komandiru trukelju i rei mu ko je odnio puku i opremu. Rekli smo
mu da to moe slobodno uiniti, a zatim smo ga pustili da ue u kuu.
Ojaani jo jednim karabinom krenuli smo zadovoljni u Ljeskovac. Poslije
kraeg vremena ispred Muharemove kue uli smo jedan zviduk, a zatim vi
e uzastopnih zviduka na raznim mjestima u selu. Bio je to znak upozorenja
straama u turliu, a nama upozorenje gdje se nalaze strae i patrole kako bi

151

ih to lake izbjegli. Preko turlikih urvina i strana nesmetano smo stigli u


Crnaju. Kratko smo zastali na barama ispred kue Miladina Dmitrovia sa na
mjerom da se odmorimo. Znali smo da tu esto svraaju andarske i ustake
patrole. Ispalili smo nekoliko metaka, na to se iz turlia osula estoka paljba.
Trajalo je to minut-dva, a onda se ponovo sve stialo. Nastavili smo put u Lje
skovac kraj Boia mlina i jo u toku noi stigli u na logor koji se tada nala
zio u kui Ane Rokvi, kae Veljko Miljkovi i dodaje:U akcijama radi
razoruavanja naoruanih seljaka i vojnika na odsutstvu deavalo se da razo
ruani od partizana trae potvrdu da su im oduzeli oruije vjerovatno sa na
mjerom da za ustake vlasti nestalo oruje opravdaju. Neki su takve potvrde i
dobili, ali se ne zna koliko su im posluile kao opravdanje.
Neki tada razoruani poslije rata su na raun toga pokuali ostvariti status
borca ili bar saradnika NOP-a. Takav je sluaj i pomenuti ovi, ispriao je
Veljo Miljkovi. Traio je on poslije rata od Velje da mu svjedoi kako je on
partizanima dao jednu puku. Veljo nije pristao da mu svjedoi, ve mu je od
govorio: Nisi ti puku dao, nego sam ti je ja oteo.
Prve zajednike akcije eta 3. bataljona izvedene su poetkom novembra
1941. godine. Zasjeda je postavljena na putu Slunj - Rakovica u rejonu Kljuite sa ciljem unitenja neprijatelja koji se kretao ovim putem. Druga eta je
odreene poloaje zaposjela na vrijeme, ali neki dijelovi 1. ete nisu stigli na
vrijeme. U zasjedu su upali Italijani sa kamionom. Grekom jednog borca pre
rano je otvorena vatra, to je omoguilo Italijanima da sa izvjesnim gubicima
pobjegnu iz zasijede i odnesu oruije. (primijer zasijede na Kljuitu ZR NOR
T-VK-2 dok. 31).
U cilju prikupljanja oruija i druge ratne opreme, vreni su pretresi usta
ki orijentisanih naselja: Rakovice, Grabovca, Lipovae i drugih sela i zaselaka.
Ovi poduhvati su se najee zavravali slabim uspjehom. Bolji rezultati su po
stizani prilikom upada u ustaka sela na teritoriji Cazinske i Bihake krajine.
Grupe od petoro-estoro partizana odlazile su duboko u neprijateljsku terito
riju, da bi tako nabavili jo samo jednu puku, i u tim prilikama su pokaziva
li veliku snalaljivost, odlunost i hrabrost.
U tenji da se to prije doe do vie puaka, komanda ete sa komandirom
Miom Baraem na elu poela je razmiljati o napadu na andarmerijske sta
nice i ustaka uporita. Borci iz Johovice, Bogovolje, Hadina Potoka i Crnaje
predlagali su da se napadne andarmerijska stanica u Johovici. Iako su pred
loi prihvaeni kao mogui i prihvatljivi, akcija nije odmah izvrena. Bri i od
luniji su bili partizani sa Petrove gore. Stigao je Verga sa etom i razoruao
andare u Johovici. Zapalio je i andarsku kasarnu. Vijest o uspjehu Vergaovih partizana u Johovici podstakla je Miu i ovdanje partizane da aktivnije i
odlunije treba raditi. Krajem novembra 1941. godine stizale su vijesti da su us
take vlasti ponovo uspostavile andarmerijsku stanicu u Johovici. andar
merijska stanica^ sada nije bila u kasarni koja je spaljena i za smjetaj bila
neupotrebljiva. andari su bili smjeteni po seoskim kuama. Tada je meu
andarima bio i Tomo trukelj, od ranije aktivni saradnik partizana. Pruio je
Tomo i ovaj put potrebne podatke i time olakao izvrenje zadatka, rekao je
Miljkovi autoru ove knjige.

152

U jesen 1941. poslije formiranja partizanske e


te jo uvijek je na okupu bilo mnogo vie boraca ne
go oruija. Trebalo je nekako doi do puaka. Borci
su se naoruavali na razne naine, a jedan od njih je
bio za to da se ide sa etom u akciju i u borbi doe do
puke, otete od neprijatelja ili uzete od palog druga.
Jedne noi eta je krenula u akciju, nismo zasigurno
znali gdje se ide, vjerovali smo komandiru Mii i i
li za njim. Prelaskom preko Korane, saznali smo da
emo napasti andare u Johovici. Naa namjera je
uvana u strogoj tajnosti, ali su andari ipak na vri
jeme saznali za napad i tako na vrijeme uspjeli da po
bjegnu sa svojim oruijem. Koliko se sjeam,
pronaena je samo jedna puka koju je ostavio truuro Miljkovi, prvoborac,
kelj. I on je tada sa andarima otiao.
nosilac Partizanske
Kada smo ve povjerovali da borbe nee ni biti i
spomenice 1941. iz Crnaje
da neemo zaplijeniti oruije, jedan ili dvojica an
dara su pripucala. Naao sam se tada na putu pored propusta, ispod ceste. Kao
zaklon odabrao sam taj propust, zastao sam tu da saekam nareenje. Siavi
sa ceste primjetio sam slamu prostrtu u propustu, to me je iznenadilo, a jo
vie me iznenadilo kada sam u njoj napipao gomilu puaka.Otkrivi sasvim
sluajno skrovite puaka, pozvao sam drugove i pokazao im ta sam naao. Iz
podvonjaka smo izvadili 14 vojnikih puaka tipa maliher, austrijske pro
izvodnje preraene za upotrebu municije za kragujevku puku. Pored puaka,
nali smo tu i neto municije i druge opreme. Tako se, eto, igrom sluaja, ovaj
put nismo vratili bez plijena i petnaestoro boraca je dobilo oruije. U svoje lo
gore vratili smo se veseli, pria uro.
Priajui ovu priu, uro se ljuti to se kod pisanja o dogaajima i NOR-u
ne pominju stvarni uesnici, pa i onda kada se za njih zna, a istiu se samo
imena ljudi koji nisu uestvovali u opisanoj akciji. (ZD NOP T-V/2 dok. 46).
Poslije pomenute akcije u Johovici esto i sve smjelije su udarne grupe 2. e
te upadale u ustaki orijentisana muslimanska i hrvatska sela. Osnovni cilj ovih
akcija i dalje je bio prikupljanje oruija, ali su vrene i likvidacije ozloglaenih
ustaa zloinaca koji su do tada poinili velike pokolje po srpskim selima.
U decembru 1941. godine likvidirane su ustake voe i podstrekai na pokolj
Srba: Ante poljari, Ivica Rukavina, Josip Bianin i tipan Bianin iz Krlje, Tomo
Zrili iz Vidovske, Dane Marini iz Lipovae, Mujaga Perviz iz Trstovca i drugi.
Jedna od najinteresantnijih pomenutih akcija vjerovatno je bila ona prili
kom likvidacije velikog koljaa Perviza.
Ovu akciju je izvrila udarna desetina iz voda Vasilja Boia. U ovoj akciji
su uestvovali: Dragan Grgi, desetar ove desetine, Dragan Dmitrovi, Duan
Kopani, Veljo Miljkovi, Dane Topi, Duan Karan, Milo Bogunovi o,
Dane Miljkovi, stareine iz Ljeskovca, Simo i Josip Sekuli.
O
ovoj akciji priao mi je i ranije pomenuti Veljo Miljkovi iz Crnaje: Po
slije onih stranih masovnih pokolja to ih poinie bosanske ustae pod ko
mandom hode Boria, sluali smo od izbjeglica sela Cazinske krajine kako

153

sve vie Muslimana, sa noem u ruci, upadaju meu nae ene i djecu i ko
lju ih kao jaganjce. Glavni podstreka i uitelj kako se to radi bio je hoda Bo
ri, ali je najvei krvnik bio Mujaga Perviz. Poklao je taj na stotine nemonih
staraca, ena i djece. Muslimani su ga veliali kao junaka sa dva srca, neustra
ivog ustau u borbi protiv etnjaka, a mnogi Muslimani su ga se plaili i iz
bjegavali ga.
Vasilj je jednog dana odluio da poemo i likvidiramo Mujagu. U Draga novoj desetini bili su ljudi mahom iz okoline Trstovca, a neki su i lino poz
navali Mujagu. Milo Bogunovi o, Dragan Dmitrovi, Duan Kopani,
drugovi iz Rujnice i Gate dobro su poznavali teren pa smo bez tekoa, oko po
la noi, stigli Mujaginoj kui u Trstovac. Uli smo u kuu i uhvatili Mujagu na
spavanju, bez tekoa smo ga savladali i svezali mu ruke lisicama. Uzeli smo
njegovo oruije i izveli ga napolje.
U kui su ostale dvije uplaene mlade ene i djeca. Mujagi je oigledno od
mah bilo jasno ta e mu se desiti. Traio je da ga ubijemo tu, kod kue. Pove
li smo ga dalje od kue sa namjerom da ga tiho likvidiramo. Uz put smo ga
pitali ko je jo uestvovao u klanju Srba. Odgovorio je da smo smijeni ako
stvarno oekujemo da e odati svoje drugove.
Kada smo odmakli od kue zadatak likvidacije ustae preuzeo je o. No
em je dva puta udario Mujagu ali on nije pao. Snana mrcina je poela bjea
ti, onako svezan i teko ranjen. Morali smo ga dokrajiti sa nekoliko metaka,
to je otkrilo nae prisutstvo. Kada smo bili sasvim sigurni da je ustaa mrtav,
pourili smo preko onih gudura izbjegavajui puteve i tako uspjeli izbjei us
taku intervenciju dok smo bili na njihovoj teritoriji. Ustae iz Trstovca su ne
to kasnije pripucale, ali smo mi ve tada bili daleko.
Negdje poslije pola noi stigli smo u Rujnicu koja je tada bila poluosloboena teritorija. Zastali smo da se odmorimo vjerujui da smo tu no dobro i
bez gubitaka izvrili zadatak. Nastavili smo put prema naem logoru, pri tom
smo prolazili pored kue Milana Gajia, tadanjeg rujnikog kneza. U kui
smo primjetili svjetlo to nam je bilo sumnjivo i, u najmanju ruku, neuobia
jeno da u to doba noi u kui gori svjetlo. Bio je tada neki sat iza ponoi. Da
ne Topi je svratio i pogledao kroz prozor u sobu. Tamo je primjetio andarsku
uniformu i to saoptio nama. Prili smo i bolje pogledali i tada utvrdili da unu
tra ima nekoliko andara. Neki su sedeli i drijemali, a drugi leali. Nismo tano znali koliko ih ima. Da ne bi stradala porodica ako bacimo bombe,
pripremili smo se za borbu, a zatim pozvali andare da se predaju. Iznenae
ni i bunovni poslije sna, poeli su pucati iz kue. Pruali su otpor. Otvorili smo
i mi vatru, tako da je otpoela borba koja nije dugo trajala. andari nisu ima
li kuda, kada su uvidjeli da smo jai i kada su im poginula trojica a jedan bio
ranjen, i ona dvojica su se predala.
Mislim da je tada bila ranjena i Milanova ena, ali niko drugi od porodice
nije stradao.
Pokupili smo i ovdje bogat plijen: dobili smo est novih puaka, 650 meta
ka, dva pitolja, dve bombe, uniforme i drugu opremu.
To je bio neplanirani i neoekivani uspjeh u to vrijeme. Vijest o naem uspje
hu brzo se prenosila kroz etu, ali i kroz narod po selima. Nastalo je veliko veselje.

154

Naoruali smo nove borce koji su ekali oruije kao ozebo sunce. eta je postala
jo snanija, povjerenje naroda prema partizanima je raslo. Ustae i njihovi prati
oci koljai u okolnim selima uvi ta se desilo sa Mujagom, poeli su strahovati
od posjete partizana i mogue kazne koja je izvrena na Mujagi Pervizu.
Za ovakve i sline pohode traili su se dobrovoljci, izuzetno snalaljivi i hra
bri ljudi. Veliku pomo inila je primjena raznih lukavstava (maskiranje u us
take i andarske uniforme, a ponekad je bio dovoljan i samo fes da se
bezbjedno ue i proe kroz selo).
Sjeam se Dragana Dmitrovia, Dragana Grgia i Velje Miljkovia, a radi
li su to i drugi borci koji su se esto, ak i u srpskim selima, pojavljivali sa fe
sovima na glavi i sa raznim ustakim oznakama, to je ponekad i nae ljude
zbunjivalo. Potrebno je rei da upadi na neprijateljsku teritoriju, naroito ka
da nisu bili dobro pripremljeni, nisu se uvijek ni dobro zavravali. Za tu tvrd
nju istiem primijer kada je u jednoj takvoj akciji udarna desetina upala u
neprijateljsku zasedu u blizini Ratela i tom prilikom je teko ranjen Dane Topi iz Crnaje. Dane je neto kasnije i podlegao zadobijenim ranama. Sluaj u
Sturliu, poetkom 1942. godine, i sline akcije govore da se uvijek nije ozbilj
no i dovoljno oprezno ulazilo u ovakve poduhvate.
Pored estih upada i diverzantskih dejstava u manjim udarnim grupama u
neprijateljskoj pozadini, povremeno su postavljane i zasede na neprijateljskim
komunikacijama. Akcije ove vrste vrene su najee na putu Slunj - Rakovac
- Drenik. Tamo su vrene i diverzije uz pomo rezervnih seoskih odreda i
omladine. Vie puta su rueni PTT stubovi i tako prekidane neprijateljske te
lefonske veze. Manje zasede povremeno su organizovane i na putu Trac turli, Ratela - Cazin i Ratela - Gata.
Poto su zakljuili da su ugroene komunikacije, a naroito put i telefonske
veze na putu Slunj - Rakovica i Rakovica - Drenik, ustae su polovinom de
cembra 1941. godine sa jaim snagama pokuale prodrijeti na slobodnu teri
toriju junog dijela Korduna, sa namjerom da razbiju tada jo uvek slabe
partizane, i tako obezbijede pomenute komunikacije. Napad je poeo u popo
dnevnim asovima iz pravca Rakovice i Lipovae. Na tom pravcu poloaje su
drali vodovi iz Krlje, Mavine i Koranskog Luga, a u toj borbi je uestvova
la i jedna desetina iz ljeskovakog voda. Ovi dijelovi 2. ete 3. bataljona uspje
no su se suprotstavili znatno jaem neprijatelju, koji je pored mnogo vie
puaka i sa dosta municije, imao i teki mitraljez, kao i vie pukomitraljeza.
Partizani su imali malo puaka sa jo manje metaka. Meutim, dobrim kori enjem zemljita, velikom hrabrou i upornou, neprijatelj je poslije vieasovne borbe odbijen a nanijeti su mu i osjetni gubici.
U tenji da se ouva slobodna teritorija i spasu sela, i ovaj put je odstupljeno od partizanske taktike ratovanja, ponovo je primjenjena frontalna borba,
to je iznudilo veliku potronju dragocjene municije. Ovaj put su u borbi pa
la tri druga i to: Milovan Zinaji, Boo Miljkovi i Dane Bjeljac. Izgubljene su
dvije dragocjene puke i utroeno je dosta municije.
Krajem 1941. i poetkom 1942. godine zavladalo je due zatije. Ustae su
odustale od napada na slobodnu teritoriju, a partizani, odnosno 2. eta jo ni
je imala dovoljno snage za neke vee borbene aktivnosti. Vodovi 2. ete bili su

155

razmjeteni po selima i manje-vie pasivno, ali i budno, pratili su kretanje i


namijere neprijatelja u susjednim selima i garnizonima. Desetina voda Vasilja
Boia bila je rasporeena po zaseocima Ljeskovca, a esto isturena i u selima
Rujnice, Crnaja, a druga je bila na teritoriji Cazinske krajine. Ovaj vod, sa u to
vrijeme formiranim seoskim rezervnim odredima, bio je orijentisan prema
neprijatelju u Ratelama, Trcu, Platnici i turliu.
Zimsko zatije 1941/1942. godine eta je manje-vie koristila za vojniku i
politiku pripremu. Spremali su se partizani za predstojee velike borbe. Sve
vie su u etu stupali mladi ljudi bez i najosnovnijeg vojnikog obrazovanja i vetine. Trebalo je uvebati rukovanje vatrenim oruijem i izgraditi vru vojni
ki disciplinu, a stareine i borce obuiti u to boljem korienju partizanske
taktike ratovanja. Pored vojne obuke sve se vie pokazivala potreba za politi
kim radom. Ovaj zadatak su vrili uglavnom pojedinci jo uvek nedovoljno
osposobljeni i bez politikog iskustva. Nije uvijek i svakom bilo lako objasniti
osnovne ciljeve NOB i pojedinca ubijediti da se sa nama bori i da treba da se bo
re zajedno i Hrvati i Muslimani protiv ustaa i okupatora. Nije ponekad bilo la
ko nepismenog oveka, vrsto vezanog za kuu i porodicu, ubijediti da treba i
da se mora boriti, pa i dalje od njegovog sela. Veina ovdanjih boraca hrabro
su i uporno branili svoja sela, ali kada je trebalo poi u napad na neprijatelja ne
gdje dalje, mnogi su takve zadatke izbegavali. Ovo najee zato to je tamo ne
gdje dalje voena borba u kojoj se ginulo za neke njemu nepoznate ciljeve.
U jesen 1941. godine ponovo su na Kordun i Liku doli Italijani. Njihovim
povratkom na ovaj prostor irila se pria o tome kako Italijani tite Srbe od
ustakih zvjerstava. Neki su i sa ovog podruija povjerovali toj propagandi,
koju su irili uglavnom bogatiji seljaci, koji su imali vezu sa etniki orijentisanim ljudima iz Plakog i njegove okoline.
Ove prie podstakle su i grupu ljudi iz Kordunskog Ljeskovca da odu u Plaki
u Italijansku komandu, da im se poale na ustake pokolje i na terorisanje Srba.
Zima i drugi nepovoljni uslovi due vreme su etu stavili u sasvim pasivno
stanje. Ovakvo dranje partizanske ete, koja je tada bila jaine preko sto dva
deset naoruanih boraca, nije ispunjavalo oekivanja viih komandi. Trebalo
je tu snagu pokrenuti iz neborbene pasivne pozicije. Posle niza uspenih ma
njih akcija krajm 1941. borbene aktivnosti svedene su na dranje i odbranu
slobodne teritorije. tab 3. batoljona 2. ete 2. kordunakog partizanskog od
reda naredio je 2. eti da izvri napad i razorua posadu u Trakim Ratelima.To je malo mesto, pre rata sedite optine, a dolaskom ustake vlasti 1941.
godine i dalje centar vlasti i najjae ustako uporite u ovom kraju. U Ratela
ma je sakupljeno i odatle na gubilite odvedeno nekoliko grupa Srba, krajem
jula i poetkom avgusta 1941. godine. U mestu je pre rata postojala andar merijska stanica. Pored andarma i ustaa bio je naoruan i manji broj civila
koji su sluili kao ustaka milicija.
Ukupna posada za odbranu Ratela bila ja jaine oko 40 naoruanih ljudi.
Bili su rasporeeni da se brane iz nekoliko zidanih zgrada. Najjaa posada je
bila u andarmerijskoj kasarni.
U vrijeme pripreme za napad, u Ratelu kao andarm nalazio se stari saradnik partizana iz Johovice, Tomo trukelj. On je ovaj put dobro pomogao u pri

156

kupljanju korisnih podataka koji su olakali organizaciju i izvoenje napada.U


napad na Ratela, 2. eta 3. bataljona 2. kordunakog partizanskog odreda angaovala je 105 najbolje naoruanih partizana.U napadu je upotrebljen i jedan
pukomitraljez, a ostalo oruje bile su puke raznog modela i godine proiz
vodnje, od starih austrijskih maliherki, do novih ,,kragujevki.Napad je iz
vren iz vie pravaca, a trebalo je da pone na znak trube sa komandnog mesta,
koje se nalazilo na Gradini, jugozapadno od Ratela.
Uestvovali su vodovi po sljedeem rasporedu:
Vod iz Bugara kretao se desnom obalom Korane i sa juga, od Media mli
na, napadao je u pravcu kole i dalje ka andarmerijskoj kasarni.
Vod iz Kordunskog Ljeskovca kretao se cestom sa zapada, iz pravca Rako
vice, sa zadatkom da to pre ovlada abulia kuom i sa te strane napadne andarmerijsku kasarnu.
Vod iz Krlje i Mavine kretao se uz Koranu levom obalom do u visinu Trca. U visini Trakog kria preli su na desnu obalu Korane, a zatim iz pravca
Trca sa severa nastupali prema andar merijskoj kasarni.
Vod iz Rujnice (dijelom snaga) napadao je sa brda Pogledala sa istoka, a
jednom desetinom je vrio obezbjeenje iz pravca oralia i Trca.
Poetak napada je izvren prije datog ugovorenog signala trubom. Neopre
zno podilaenje polaznom poloaju za juri od strane Bugarana ranije je otkri
lo nameru partizana, tako da je straar, koji je bio na junoj strani mesta u blizini
Media mlina, prerano otkrio nastupanje boraca iz ovog pravca. Odmah je ot
vorio vatru, a onda su i ustae i andari otvorili vatru i na drugim pravcima.
Iako nisu svi partizani stigli na polazne poloaje, ve gdje se ko zatekao, iz
pokreta je preao u napad ne ekajui signal za napad.
Neprijateljska odbrana je bila iznenaena snagom partizanskog napada i
to iz svih pravaca. Nije bilo mogue odstupanje, pa je neko vrijeme iz kasarne
bio pruen jak otpor. Vidjevi da nee dobiti pomo, a gubici su rasli, odbra
na se 30. januara 1942. godine predala. Ubijeno je 18, a zarobljeno 22 neprija
teljska vojnika. Zarobljeno je 35 puaka, 3 pitolja, municija i druga ratna
oprema i materijal potreban partizanima. (Z.D. NOR T-V/3 str. 158 dok.49).
U borbi za osloboenje Ratela pali su drugovi: Mio Grahovac iz Rujnice,
Nikola Mandi iz Koranskog Luga i Milovan Radakovi iz Bugara. Tom prili
kom ranjeni su Marko Vukeli iz Kordunskog Ljeskovca, uro Radi, Milo
Cvetianin, uro Polovina, Pjeva i jedan borac iz Rujnice.
Tridesetog januara 1942. godine u Kordunskom Ljeskovcu bilo je veliko
slavlje, a na Ratelu je odran narodni zbor, odrani su govori i pozivan mu
slimanski narod Cazinske krajine da stupi u NOP.
Bila je to do tada najznaajnija i najuspjenija akcija 2. ete. Dobro je iskoriena da se narodu ovih muslimanskih sela pokae snaga partizana i da se ra
skrinka ustaka propaganda koja je govorila da su to etnici koji kolju
Muslimane.
I pored velikog uspjeha ove akcije, uinjeni su izvjesni propusti, time to je
doputeno da pojedinci u srpskim selima, koja su opljakana 1941. godine od
strane ustaa i njihovih pomagaa, i sami pljakaju radnje i kue u Ratelu.
Neki su gonili stoku, govorei da vraaju ono to im je ranije opljakano. Ovi,

157

istina malobrojni primjeri, ipak su napravili politiku tetu i naruili postig


nutu popularnost koju su partizani tom prilikom u toku borbe postigli.
Zarobljenim zloincima, tih dana, bilo je sueno. Svi zarobljeni andarmi
i civili pod oruijem za koje nije bilo dokaza da su uestvovali u pokoljima na
roda bili su puteni kuama.
Ovaj put je u redovima partizana ostao do tada andarm Tomo trukelj ko
ji je ve bio potvreni rodoljub i saradnik partizana. On je kasnije u NOV vr
io vie odgovornih dunosti.
Neposredno pre i posle formiranja Bojanske ete, borbene aktivnosti jedi
nica ete svodile su se na patroliranje, osmatranje, povremene upade na nepri
jateljsku teritoriju, orgnizovane su zasede na pravcima i komunikacijama
prema Buimu, Velikoj Kladui i Vrnograu.
Najei cilj akcija bio je prikupljanje oruija i spreavanje pljakaa da upa
daju u sela na Suvoj mei. Sve ee su stizala nareenja komande Prvog bataljona Banijskog odreda za napad i razoruanje andarmerijskih stanica u
Obijaju, irovcu i Ravnicama.
Napad na andarmerijsku stanicu u irovcu izveden je 29.11.1941. andar
mi su se bez veeg otpora predali.
Mesec dana posle, uoi Nove 1942, napadnuta je i razoruana andarmerijska stanica u Stabandi. Tada je ubijen jedan okoreli zloinac, Suljica Isakovi; kolja Srba, a zarobljen je i Meho Abazovi koji je izrazio elju da stupi u
etu i da ostane u partizanima.
eta je dejstvovala u sastavu Prvog bataljona Banijskog partizanskog odre
da (BNO), ali je sve ee i sve due odlazila i ostajala na udaljenenijim poloajajima prema Topuskom i Vranovini.
Januara 1942. ustae su napale slobodnu teritoriju iz pravca Gline i Petrinje,
Kostajnice i Dvora. Banijski odred pokuavao je da odbije ustake upade na
slobodnu teritoriju, ruio mostove, puteve, prekidao PTT veze, a veina sna
ga se branila od ustakih napada iz pravca Glina, Petrinja, Kostajnica i Dvor.
Sela na Suvoj mei ostajala su tada nezatiena, pa su ustae iz Vrnograa
i Kladue ponovo upadali u nezatiena sela i vrili pokolje sline onima iz av
gusta 1941. godine. Tih dana izvrili su pokolj u selima i zaseocima: Brezovo
Polje, Pecko, Drenovac, Poljana, Laja, Budmiri, Bojadije, Beronja, Grabi,
Urge, Grmua, Kurjanica, Staze i Gredi.
Kako bi se ete to bolje i to bre naorule, odlueno je da se napadne andarmerijska stanica u Obijaju. Napadnut je Obijaj uz podrku konjikog voda
prvog bataljona BPO - a delovi ovog bataljona titili su etu od napada iz prav
ca Topusko i Vranovine, dok je desetina Rade Bjelia obezbeivala pravac od
Vrnograa. Napad je trajao pet dana, ali se ustae nisu predavaie i ako je upotrebljen i partizanski top. Ustae su uspele prikupiti jae snage, napali su i e
ta je bila primorana da se povue i deblokira posadu u Obijaju. andari i ustae
su se izvukli sa oruijem. Pri povlaenju opljakali su i spalili selo. Odlaskom
ustaa iz Obijaj a bila je prekinuta veza ustaa iz Hrvatske da se kreu ovim
pravcem za Bosnu.
Sledee planirane akcije Bojanske ete bile su napad na Vrnogra i Veliku
Kladuu.

158

Poetkom marta 1942. godine izvren je napad na Vrnogra. U napadu su,


pored Bojanske ete, uestvovali i delovi Kordunakog odreda. Ovaj napad ni
je uspeo, partizani su imali velike gubitke, a najvie poginulih boraca bilo je iz
Pecke sa Korduna.
U analizi napada zakljueno je da akcija nije bila dobro pripremljena, pre
uranjena je, izvena u vrlo tekim zimskim uslovi, podaci o neprijatelju nepot
puni kao i suvie slabo naoruanje sa malo municije. Borci su optuivali
komandira ete, Grmuu, za neuspeh ove akcije. Nekoliko dana posle neuspelog napada na Vrnogra, u irovcu je formiran 4. bataljon BPO. U sastav
ovog bataljona ula je i Bojanska eta. etvrti bataljon BPO je tada dobio za
datak da kontrolie teritoriju, a posebno pravce Vrnogra - Buim i Otoka Dvor na Uni. Za komadanta 4. bataljona bio je postavljen uro Bakra, a za
komesara emso Tabakovi.
Ustae su izvile neopisive zloine nad srpskim stanovnitvom u Velikoj
Kladui i u naseljima Cazinske krajine. U tome su zlikovci, u leto 1941, imali
masovnu podrku Muslimanske milicije i civila, a po nareenju hrvatske vla
sti i pod neposrednim rukovodstvom velikog upana Ljubomira Kvaternika i
njegovog taba.
Hrvatske ustae i veliki upan Ljubomir Kvaternik vesto su iskoristili muslmanske politiare koji su taj kulturno i ekonomski zaostao narod uveli u zlo
in, pri emu su im zduno pomagali pojedini potkupljeni verski poglavari imami. Do kraja verski zaveden i pod uticajem ustake propagande, idui za
potkupljenim politiarima koji su koristili do tada postojeu versku mrnju, a
po zahtevu ustake vlasti i za njihov interes, Muslimani su poinili straan zlo
in nad srpskim stanovnitvom.
Samo iz Velike Kladue, na razne naine i na raznim mestima, ubijeno je 167
Srba civila. Iz Kladue je takoe poginulo je 35 boraca NOR-a, a iz optine Velika
Kladua ukupno je ubijeno oko 3613 Srba civila, poginula su 823 boraca NOR-a.
Iz optine Velika Kladua, kako je ranije zabeleeno, teko su stradala srp
ska sela i zaseoci Velika Kladua, Stabanda, Zborite, aglica, Crvarevac, Gra
dina, Glinica, Bosanska Bojna, Poljana, Drenovac, Ponikve, Miljkovii,
iljkovaa, Vidovska, Johovica, Podzvizd, Oreva Luka i Vrnogra. Zloin je iz
vren u talasima i to u prvom talasu najvei broj na prevaru (dobrovoljno su
se Srbi okupljali po pozivu ustakih vlasti razliitim povodima da bi potom bi
li ubijani). Naravno, ustae su i silom odvodile najsposobnije ljude i na zverski nain ih ubijali.
Prvi talas masakra nevinih ljudi izvrenje maksimalno tajno, uspevi da ta
ko neko vreme i u nekim naseljima porodice odre u zabludi i veri da e se
odvedeni ljudi vratiti svojim kuama. Taj prvi talas, kako se govorilo, zvren je
oko 10. avgusta 1941. godine. Drugi talas izvren je 22. i 23. avgusta kojom
prilikom je u srpskim selima oko Velike Kladue poklano hiljade ena, dece i
staraca, dok je trei talas izvren za vreme prolene neprijateljske ofanzive na
Petrovu goru.
Odgovor na pomenute zloine, dodue sa zakanjenjem, dali su preostali
sposobni mukarci u srpskim selima. Stanovnitvo se diglo spontano na usta
nak, kako je ranije pomenuto, i pored brojnih slabosti na poetku ustanka ko

159

je su otklanjane zahvaljujui i pomoi komunista koji su stigli u jesen 1941.


Ustanak je od tada postajao sve masovniji, organizovaniji i uspeniji.
Krajem 1941. i poetkom 1942. godine postignuti su znaajni uspesi parti
zana u Kordunu, Lici, Baniji i Bosanskoj krajini. Na prostoru Cazinske kraji
ne ustanike jedinice, u saradnji sa ustanicima na Kordunu i Baniji, posle
savetovanja u Stolicama formirane su ete i bataljoni. U oktobru je formirana
2. eta 3. bataljona Drugog kordunakog partizanskog odreda (KPO) i Bojonska eta Prvog bataljona BPO. Te jedinice su imale niz uspenih akcija. Treba
istai razoruane andarmerijske stanice u Johovici (decembar 1941), prvo
osloboenjeTrakih Ratela (januar 1942), zatim, osloboenje Velike Kladue u februaru 1942, potom Bosanske Krupe u junu iste godine, zauzimanje Ca
zina 2. septembra 1942. godine itd. Sve su to, u to vreme, bili veliki uspesi
partizana na teritoriji Cazinske krajine. Ustae su do tada uspeno irile mu
slimanskom narodu zastraujue lai o partizanima, pa je trebalo to pre na
rodu Cazinske krajine pokazati pravu istinu o partizanima i NOP-u.
Poseban znaaj i veliki doprinos razvoju NOP-a na prostoru Cazinske kra
jine bilo je posedanje Velike Kladue, koja je od strane Italijana i ustaa napu
tena 23. februara 1942, a gde su partizani ostali sve do 18. marta 1942. godine.
U toku 25 dana u Kladui je odrano niz znaajnih sastanaka i manifesta
cija, a posebno je bila znaajna Druga okruna partijska konferencija KPH za
okrug Karlovac. Ovaj partijski skup KPH odranje od 12 -14. marta 1942. go
dine u Velikoj Kladui, a to je bila ujedno i prva legalna partijska konferenci
ja. Poseban znaaj ovog skupa je bio u tome to je odran u mestu sa veinskim
muslimanskim stanovnitvom i to su za vreme sveanog dela konferencije
prisutstvovali i u radu uestvovali i neki lanovi predratnih partija, pa i oni
koji su 1941. sa oduevljenjem doekali Nemce i ustae.
Na sveanom delu konferecije govorio je i Hasan Miljkovi, ranije poslanik
u Skuptini Jugoslavije, a za vreme ustake vlasti 1941. godine predsednik optine i organizator Krajikog odbora koji je podravao ustaku vlast.
Ovom skupu su prisutstvovali i drugi ugledni graani iz Cazinske krajine,
sa Korduna i Banije. Narod Cazinske krajine pa i ire tada je upoznat sa cilje
vima za koje se bori NOP i sa partizanima koji se bore za te ciljeve dajui i svo
je ivote za slobodu.
Na konferenciji su se mogli videti i uti znaajni vodei ljudi NOP-a i re
volucije.
Na ovoj partijskoj konferenciji prisustvovalo je 53 delegata koji su bili iza
brani na optinskim konferencijama KPH.Tom prilikom doneti su osnovni
zakljuci o dotadanjim uspesima u radu, kao i zakljuci za budui rad partij
skih organizacija.Istaknuto je da treba raditi na jaanju i razvoju NOP-a na
Kordunu i Baniji a posebno u Cazinskoj krajini.Postavljeni su zadaci i nagla
ena vanost ofanzivnog dejstva, da treba izbegavati frontalnu odbranu teri
torije od nadmonijeg neprijatelja, odnosno drati se taktike da je napad
najbolja odbrana. Takoe, da treba upotrebiti sve raspoloive snage da se mu
slimanski narod masovno ukljui u NOP.
Tih dana u Velikoj Kladui i okolnim selima organizovana je narodna vlast,
narodnooslobodilaki odbori iji su lanovi birani neposredno iz naroda.Ovo

160

je takoe bilo vrlo vano za jaanje NOP-a, stvorale su se klice nove narodne
vlasti.
Moe se rei da je krajem 1941. i tokom 1942. godine nastupila znaajno
drugaija vojno-politika situacija i opta atmosfera na prostorima Cazinske
krajine, Korduna i Banije. Stvorene su velike slobodne teritorije na Kordunu,
Baniji, u Bosanskoj pa i u Cazinskoj krajini. Znaajno se promenila politika
svest kod muslimanskog naroda. Mnogi mladi Muslimani stupali su u redove
partizana, a ustae su sve tee mobilisali muslimanski ivalj za vrenje zloina
nad srpskim stanovnitvom. Uz ustae su i dalje ostali zloinci koji su okrva
vili svoje ruke na nevinim srpskim narodom, znajui da ih eka zasluena ka
zna ako padnu u ruke partizana.

Neuspjeh Druge ete Treeg bataljona u turliu


Poetkom februara 1942. godine, nekoliko dana posle prvog osloboenja
Trakih Ratela, ustae su uz pomo Italijana napale poloaje 2. ete iz prav
ca Gata i Izaia. Bilo je jasno da neprijatelj eli izvriti odmazdu za pretrplje
ni poraz i gubitke na Ratelu. Napad su izvele snage jaine nekoliko stotina
dobro naoruanih vojnika ustaa i italijanske vojske. Podrani su bili auto
matskim streljakim i artiljerijskim orujem. Zbog velikog snijega i slabih puteva teko su se kretali.
Pokuavali su nekoliko dana da prodru na slobodnu teritoriju, ali nisu ima
li znaajnijeg uspjeha. Stigli su samo do prvih srpskih kua u Rujnici. Dvije tri su opljakali i spalili. Povlaenjem u svoje baze, neprijatelj je priznao neu
spjeh da razbije partizanske jedinice i da izvri krvniku odmazdu.
Oko mjesec dana poslije ovog neprijateljskog napada, na poloajima 2. e
te bilo je mirno. Tek u aprilu 1942. godine izvren je neuspio napad na slobo
dnu teritoriju 2. ete.
Veliki snjegovi i jaka zima, februara i marta 1942. godine, izuzetno dugo su
trajali, i to je znatno oteavalo kretanje i borbene aktivnosti i neprijatelja i par
tizana. Akcije su rijetko vrene i to uglavnom manje zasjede na putu Slunj Rakovica i Sturli - Trac. Kako je ranije reeno, eta je po vodovima i deseti
nama, u sadejstvu sa seoskim rezervnim odredima, razmjetena po selima na
ivici slobodne teritorije, spremna za odbranu; vrila je vojno-politike pripre
me za nove, krupnije zadatke. U to vrijeme 2. eta 3. bataljona novoformiranog
Drugog KPO imala je pet jakih vodova sa oko 150, za ondanje prilike dobro na
oruanih boraca. Bila je tada jedna od najjaih eta u Drugom KPO.
Jedna od znaajnijih akcija poslije akcije na Ratelima bilo je uee, dije
lom snaga ete, u napadu na neprijateljsko uporite u Tounjskom Triu. U
ovoj akciji su uestvovale i druge ete 3. bataljona Drugog KPO. Organizato
ri su ovu akciju smatrali za lak posao i oekivali brzo razbijanje andarmerijske stanice. Meutim, andarmi i ustae su dobili pojaanje sa 22 domobrana
to je izmjenilo situaciju. Uporite je bilo sasvim blokirano, ali se neprijatelj
uporno branio.
Nekoliko juria nije uspjelo, pa je komandant bataljona Mio Bara, uz prat
nju jednog od najhrabrijih boraca 2. ete, Duana Mandia, pokuao da baci

161

bombe u zgradu i tako primora neprijatelja na predaju. Ovaj pokuaj nije uspio.
Mio i Duan su, neprijateljskim mecima prije bacanja bombi, bili pokoeni.
Bio je to, poslije pogibije druga ilje novi veliki gubitak za narod Korduna.
Saznavi za Miinu smrt, borci su uporno i jo snanije napali neprijatelja u
uporitu i uspjeli ga zauzeti.
Ubijeno je tada sedam andara i zarobljeno 22 domobrana. Zaplenjena su
22 karabina i pukomitraljez, 1200 metaka i dosta ostale ratne opreme.
Borci 2. ete su i ovaj put pokazali veliku borbenost i upornost. Pogibija
druga Mie, prvog komandira 2. ete, i Duana Mandia, jednog od prvobo
raca i izuzetno hrabrog ovjeka, unjela je veliku tugu i alost kod boraca i na
roda ovog prostora. Istovremeno je to bio novi borbeni podsticaj za mrnju
prema neprijatelju.
Iz ljubavi prema Mii, svom komandantu, ubrzo poslije njegove pogibije,
narodni pjesnik je spjevao pjesmu o njemu i Duanu.
Krajem februara 1942. godine, dunost kamandanta 3. bataljona Drugog
KPO, primio je Slavko Klobuar ort, ranije operativni oficir 3. bataljona Dru
gog KPO. Klobuar je jula 1942. godine poginuo kao komandant odreda, a
poslije rata proglaen je za narodnog heroja Jugoslavije. Pod kraj februara
1942. godine, poslije uspjenog napada na Traka Ratela i Pounjski Tri, 2.
eta je narasla na oko 200 naoruanih boraca svrstanih u vodovima ete. Jo
vei broj slabije naoruanih ili nenaoruanih boraca nalazio se u seoskim re
zervnim odredima, uz jo neto puaka. Bili su stvoreni uslovi za formiranje jo
jednog bataljona.
Tadanji komandir 2. ete, ambiciozni i hrabri
mladi komunista, Vilim Galjer io aktivno je od ra
nije, a naroito u to vrijeme, radio na traenju mo
gunosti da pribavi novo oruje, kako bi formirao jo
jednu etu.
U vrijeme dok je io bio odsutan, a vjerovatno i
za vrijeme njegovog prisutstva u Kordunskom Ljeskovcu, bez njegovog znanja, neki ljudi iz naih sela
sa Dmitrom (Milijana) Kovaeviem iz Mavine i sa
ljudima iz turlia i Platnice sa Hodom Uskiem i
Huseinom olakoviem, vrili su pregovore. Jedan
od tih sastanaka odran je u Bogovolji u kui Laze
Hrkmana. Dmitar je obavijestio Siu o dogovoru sa
turlianima, a da li je io sa pomenutim ljudima
razgovarao, nije mi poznato. Meutim, zna se da je
io tada gajio puno povjerenje prema Dmitru Kova- Viljem Franje Galjer io,
eviu. Ne provjeravajui kakve su stvarne namjere komesar i komandir Druge
ete Treeg bataljona
turliana, Sio je prihvatio dogovor, kao povoljnu Drugog
kordunakog
priliku, da bez veih tekoa dobije jo 40 puaka.
partizanskog odreda,
ak je ovo organizovao samostalno i bez obavjeta narodni heroj
vanja vie komande. Prema prianju Rade Markovia i Ilije Smiljania, io je ozbiljno upozoravan da ne treba vjerovati
turlianima. Odvraali su ga od te akcije i komandiri vodova, Mile Drai,

162

Mile Devrnja, Vasilj Boi i drugi borci iz susjednih sela. I pored svih upozo
renja koja su ukazivala bar na potrebu ozbiljnije provjere namjera ljudi iz turlia, io je odluio da bez naknadnih provjera krene na izvrenje zadatka.
Na insistiranje komandira vodova i drugih ljudi, pristao je da pored dese
tine na ijem elu e lino poi u turli, uputi djelove ete koja e mu u slu
aju potrebe pritei u pomo.
Dio ete, pod komandom Vasilja Boia, poao je u Crnaju sa namjerom da
sa te strane pritekne u pomo, a drugi dio je iao u Johovicu.
Toga dana napadao je veliki snijeg, partizani su se maskirali bijelim ogrta
ima i poli na zadatak, mnogi slutei najgore. Vasilj Boi, stigavi u Crnaju,
naredio je da se svi Crnajani prebace na Kordun. Kuriri su nosili obavjete
nje da treba prei preko Korane. Veina je posluala Vasiljevo nareenje, ali je
bilo i onih koji su smatrali da za to ima vremena.
Nou, po nekim podacima, izmeu 3. i 4. marta 1942. godine, ja mislim da
je to bilo ranije koji dan, komandir 2. ete io na elu jedne desetine u ijem
je sastavu bio i Dmitar M. Kovaevi i ljudi mahom iz Korduskog Ljeskovca i
susjednih sela, krenuli su sa svojim komandirom na zadatak, vjerujui u solid
nu pripremu i obezbjeenje, i znajui u kakav osinjak ulaze. Na samom ulasku
u turli sreli su ih dvojica Muslimana iz ovog sela koji su ih upozorili da su us
tae saznale za dogovor, te da su cjelokupno stanovnitvo turlia i okolnih mu
slimanskih sela organizovali i postavili zasjede, kao i da su spremni na pokolj
partizana. Ovo upozorenje dobronamjernih ljudi io nije primio ozbiljno, na
stavio je put prema kui seljaka koji je bio odreen za vezu u ovoj akciji. Po pri
i Dragia Mukinje i jo nekih ljudi, Dmitar M. Kovaevi se naprasno
razboleo. Ili je to simulirao, i prije ulaska u turli, vratio se na Kordun.
Kad su stigli kui seljaka odreenog za vezu, koji je na poziv izaao iz kue,
saoptio je ii da moraju ii u kafanu, gdje e preuzeti obeano oruije. Seljak
se zatim vratio u kuu, a io je sa drugovima nastavio put prema kafani. Po
nekim priama, io je stigao u kafanu, a drugi govore da su partizani napad
nuti prije nego to su stigli do kafane.
Napad je izvren sa svih strana, pa je nekoliko boraca poginulo u prvom
okraju. io se sa preostalim drugovima sklonio u sjenik, odakle su kratko
vrijeme pruali otpor. io, teko ranjen, uspio je da se skloni u podrum Ale
Dizdarevia. Pruajui otpor pucao je iz pitolja. Na kraju je savladan i ubijen.
Sutradan su ustae skinule sa njega odijelo i opremu, iznjeli ga van sela u u
mu i bacili u jedan iprag. Slino su uradili i sa drugim poginulim borcima.
Prialo se kasnije da su ih seljaci sjekli sjekirama na komade jer, kako su tada
govorili, ne zasluuju nego da ih kerovi raznesu.
Iz desetine, koju je vodio drug io, uspio je tada izbjei smrt samo Dane
Mukinja koji se, iako ranjen, uspio tu no sakriti. Sljedeeg dana se vratio u
etu i ispriao agoniju partizana u turliu.
Kasnije su o masakru partizana priali i seljaci iz turlia, a jedan od njih
iao je kod Pavelia da primi nagradu za uinjeni podvig.
Dugo se poslije te borbe u turliu i po okolnim selima prialo o hrabrom
dranju partizana, a posebno o hrabrom dranju komandira ie.
U momentu poetka borbe u turliu ostali dijelovi ete nalazili su se jedan

163

do dva kilometara udaljeni od mjesta dogaaja. Prije poetka pucnjave u turliu, Vasilj Boi sa njegovim borcima prolazio je pored seoskih kua u koji
ma nije bilo nikoga, to je Vasilju bilo sumnjivo, a kada je poela borba sumnja
je bila i opravdana. urili su drugovi u pomo svom komandiru, teko se kre
ui kroz veliki snijneg. Odjednom se ispred njih pojavila masa ljudi, ena i
djece koja je nezadrivo jurila na partizane koji su se branili gaajui voe u
masi, ali oni nisu ni obraali panju na to to iz njihovih redova pojedinci pa
daju.
Ubrzo je postalo jasno da partizani nemaju snage da zaustave razjarenu ma
su civila, podstrekivanu znatno manjim brojem ustaa i drugih kolovoa. Na
reeno je povlaenje u Crnaju, a zatim preko Korane u Kordunski Ljeskovac.
U toku povlaenja iz turlia poginuli su Boi M. Miladin iz Crnaje, Boo i
Mane Miljkovi iz Basare, Sekuli Milo iz Kordunskog Ljeskovca, a smrtno je
ranjen Rado Boca iz Crnaje. Ubrzo zatim podlegao je ranama. Koliko se sje
am, u Crnaji je poginuo jedan borac porijeklom iz Plakog, mislim da se zvao
Skorupan.
U centru turlia pali su, pored komandira 2. ete Vilima Galjera ie i Mi
lan Budimlija, Dragi Kolundija, Dane Kovaevi, svi iz Krlje, Janko Miljko
vi iz Basare, Duan S. Mandi, Petar D. Peri, Milutin Zdjelar, svi iz Furjana,
Lazo Vinji.
U tim borbama, ranjeni su, pored smrtno ranjenog Radoa Boce, i Bjelobrk
Dane iz Kordunskog Ljeskovca, Stevo Miljkovi iz Crnaje, Stevo Kovaevi iz
Krlje, Milo D. Grgi iz Bugara i Dane Mukinja iz Krlje. Pored dvadeset bo
raca izbaenih iz stroja ete, tada je izgubljeno 13 puaka i utroeno mnogo
dragocjene municije.
Toga jutra razjarena masa civila, podstrekivana ustaama, upala je u srpska
sela oko turlia. Sve to je od ivih ljudi uhvaeno zaklali su, kue opljakali
i sela popalili. O ustakim zvjerstvima toga dana u Crnaji, kao oevici i nepo
sredni svjedoci, govore Rade i Milka Boi.
Rade i Milka (Vasilja) Boia, iako su bili obavjeteni da treba napustiti Cr
naju, vjerujui da mogu na vrijeme pobjei ako zatreba, ostali su kod kue u
Crnaji. U Crnaji su ostali i Mili i Vasilija Miljkovi, Ana Miljkovi, Milija, Sa
ra i Draga Boi i nekoliko mlaih ena i odraslije djece koji su mislili slino
kao Rade i Milka da e uspjeti na vrijeme pobjei ako zatreba. Nekima je to zai
sta i uspjelo.
O
stradanju Crnajana i njegovom linom stradanju toga dana u Crnaji,
priao mi je Rade V. Boi, tada petnaestogodinji djeak, kasnije aktivni ue
snik i borac NOR-a. Toga dana bio je veliki snijeg i jaka zima, ne znam tano koji je to bio mjesec, poetkom 1942. godine. Moj je otac tada je bio
komandir Ljeskovakog voda u eti. Uoi stradanja naroda i ustakog paljenja
Crnaje, jedna grupa partizana, sa njima i moj otac, doli su u kuu Petria Bo
ia. Bio sam sa njima negdje do tri sata poslije pola noi. Oni su krenuli na za
datak, a ja sam, mislei da nema opasnosti, poao kui. Kod kue sam naao
sestru Milku. Majka i ostala djeca tada su bili u Basari, rasporeeni u kuu ika Miljkovia.

164

Odmah sam legao sa namjerom da se odmorim i samo to sam zaspao, pro


budila me pucnjava. Skoio sam i izaao napolje. Bilo je to u samo svanue.
uo sam u turliu sve jau pucnjavu. Odmah sam vidio da treba bjeati, ali
sam se pitao kuda, kada je Crnaja sa sviju strana opkoljena. Naa Milka je od
mah pola prema Kordunu. Ja sam se malo zadrao i tek kad sam uo viku od
kue onih Masniarevih, krenuo sam i ja za Milkom. Poao je sa mnom i ma
li djeak, sin Milke i Miladina Boia. Za nama su ostale Sara, Draga i Milija.
Neto kasnije vidio sam kad su ih uhvatili. Bjeali smo kraj kue Milana Trkulje i poli prema Brkinoj kui. Kada sam vidio da su ustae i pljakai ve sti
gli Plaanskoj kui i zapalili je, okrenuo sam kui Ilije Tadia. Ondje su nas
primjetili i poeli za nama pucati. Ja sam uspio pobjei, a onoga malog su gonioci uhvatili. Koliko znam, toga djeaka su kasnije pustili. Poto sam im do
sta izmakao, potjera je odustala da me goni, nastavili su dalje da pljakaju i
pale kue. Skrenuo sam ka potoku Crnaja, a oni su nastavili da pucaju za
mnom. Gaali su iz samo iz dvije puke, po tome sudim da tamo nije bilo mno
go ustaa, nego uglavnom pljakai - civili.
Vidio sam jednoga u kounu (bunda od ovije koe), vjerujem da je to bio
koun starog Boce. Kasnije sam uo da je koun nosio ulaga orali.
Kada su vidili da me ne mogu stii, pustili su nekog velikog kera koji je ne
ko vrijeme jurio za mnom, ali se i on vratio.
Snijeg je bio velik, pokrio one velike bunove i ravure, pa kad bi prelazio
preko njih, prebacivali su me preko glave. Bio sam mali, pa sam upadao u rupae iz kojih sam teko izlazio. Nekako sam stigao do potoka Crnaja. Potok je
bio sasvim zamrzao, ali me led nije mogao nositi, pa sam propao u hladnu vo
du. Nekako sam se izvukao i onako mokar, plaui po ledu, iao niz potok pre
ma kui ure Boia Kovaa. Stigavi ispod Kovaeve kue zastao sam da
vidim ta se deava. Vidio sam da gori Kovaeva kua, a na Klenovcu takoe
gore Lokia kue. Tek to je potpuno svanulo, a ja sam se naao na mostu gdje
me lako mogu vidjeti. Odjednom sam se naao u vrtai dubokoj oko jedan i po
metar. Sjednem tu i ne mrdam dalje. Brzo sam se ohladio, a onda mi odjednom
ue neopisiv strah u kosti, ne znam da li sam vie drhtao od zime ili od stra
ha. Povremeno sam osmatrao ta se okolo radi.
Vidim cestom od Kovaeve kue pljakai vuku stvari, tjeraju stoku, viu,
dovikuju se i oko opljakanih stvari se meusobno svaaju. Gledajui prema
Klenovcu vidim gore kue, a neprekidna kolona kree se preko one stranice
od kue Milovana Dmitrovia prema kui Milia Miljkovia Lokia. Vidim ta
mo na jednom mjestu, na snijegu dvije mrlje, a oni to tuda prolaze, kako ko
ji prolazi, tu zastane, une tu mrlju i proe. Pitao sam se ta je to, kad niko od
pljakaa nee da uzme. Poslije sam saznao da su to bili leevi zaklanih i tu u
snijeg baenih, stari Mili i Vasilija Miljkovi.
Cijeli dan sam ostao u toj rupi, smrznut u snijegu, posmatrao ta se deava
nedaleko od mene. Nae kue su bile podalje od mene, ali sam vidio pljakae
kako prema abanovoj kui otuda vuku stvari i tjeraju stoku. Kad je pao mrak
na Lokia brdu i Kvokinom kuitu jo uvijek se vidjela vatra. Kad sam oci
jenio da tu vie nema ljudi, krenuo sam prema staroj cesti koja vodi do groblja
prema kui Kovaa Boia.

165

Preao sam cestu i krenuo Dmitrovia kuama. Paljivo sam priao zgari
tu, dobro osmotrio i vidio da je sve izgorjelo, a od ivih nema nikoga. Stojei
tu malo, ogrejao sam se, a zatim krenuo preko onih kanala na barama. Na jed
nom mjestu naoh tele. Zaglavilo se pod led, ostavio sam ga tu. Kod brvice na
Korani, blizu Boia milna, sreo sam grupu partizana, poli su da prenesu mrt
vog desetara Miloa Sekulia koji je tog jutra, pri povlaenju iz turlia, pogi
nuo, tu, na barama. Svratio sam u kuu Boe Boia, mlinara, tu sam se malo
ogrejao, a onda nastavio kui ika Miljkovia gdje mi je bila moja majka Dragojla i ostala braa i sestre. Obradovao sam se kada sam uo da je i Milka sti
gla iva. Zbog promrzlina i teke prehlade razboleo sam se i teko oporavio, a
posledice tadanjeg stradanja osjeam i dan danas, kae Rade.
Neto bolje prola je Radina sestra Milka, tada dvadesetogodinja djevojka.
Ova mlada djevojka, takoe kerka Vasilja Boia, pria:
Dan pred to e Crnaja biti spaljena bila sam kod kue u Crnaji. Poslije
podne toga dana doao je Mihajlo kod nas i pria da je bio sa odom u Platnici, te da je oda rekao da se oni nee predati, a Husar ovi iz turlia je obe
ao da e oni predati oruije. Tada nam je Mihajlo prenio oevo nareenje da
moramo svi u toku noi izai iz Crnaje. Sara, Draga, ja i Milija nismo vjero
vali da e Crnaja biti napadnuta a mi opljakani. Svratili su toga dana kod nas
i Duan Kvoka i Nikola Plaanin i govorili nam da je otac naredio da idemo
u Basaru i da tu nikako ne doekamo dan. Ipak smo ostale da kod svoje kue
prespavamo, vjerovale smo da emo uspjeti pobjei ako bude trebalo. Pred
svanjivanje toga dana kada je u turliu zapucalo, svi smo istrali napolje, bio
je tu i na Rade koji je nou stigao kui. Vidili smo da gori Topia kua. Bilo
je jasno da moramo bjeati.
Rade je mislio bjeati na konju, a ja sam odmah krenula bjeati. Draga, Sa
ra i Milija Boi su kasno pole. Dragu su koljai uhvatili odmah u gaju nie
nae kue, a onda su uhvatili i Saru i Miliju. Sve su ih vratili kui Milana Trkulje i tu su ih pobili. Toga jutra je stradala i Ana, ena Mane Miljkovia. Ona
je izgorjela na tali. Na Klenovcu su istog dana zaklali Milia i Vasiliju Miljko
vi - Loki.
Ja sam na vrijeme umakla pred ustaama i palikuama. Bila sam strano za
brinuta ta je sa Radom, Dragom, Milijom i Sarom. Negdje kod Brkina gaja
srela sam Milana akirana Budana, Radia Dmitrovia i jo nekoliko parti
zana koji su na nekim (tigama, nosila) vukli teko ranjenog partizana. Bio je
to Dane Bjelobrk iz Ljeskovca. Stalno sam se osvrtala i zvala Radu. Radi i Budan su me smirivali, govorili su mi da ne viem, plakala sam i derala se, ve
sam mislila da su Radu ve uhvatili i ubili. urno smo vukli ranjenika. Kod
kue Mile Vrege nali smo nekakve saonice, stavili Danu na njih i nastavili put
prema Korani. Preko ceste i istine na barama jedva smo pod estokom va
trom proli i prevukli ranjenika.
Kad smo stigli na ljeskovaku stranu, stali smo da se odmorimo i posmatrali smo straan prizor u Crnaji. Tamo su redom gorjele kue. Stalno sam mi
slila ta je bilo sa bratom Radom, Sarom, Milijom i Dragom. U mislima su mi
se zbivale strane stvari, crne slutnje su me sve vie obuzimale. Navee, kasno
toga dana, saznala sam da je stigao iv Rade, sav mokar i promrzao. Ostalih ni-

166

je bilo. Dan-dva kasnije pronaene su njih tri zaklane i razapete na drveu.


Stari Mili i Vasilija Loki bili su naeni zaklani i baeni kraj prtine u snijeg ne
daleko od zgarita njihove kue. Ana, ena Mane Miljkovia, izgorjela je na
tali, gdje je pokuala da se sakrije od podivljalih turliana.
Mislim daje prava srea to je otac obavijestio narod Crnaje o predstojeoj
opasnosti i naredio da se sklonimo na Kordun. Mnogi su posluali ovo nare
enje, a neki su sreom ranije ve bili na Kordunu. Bilo nas je koji nismo po
sluali nareenje, pa smo zato i stradali.
Toga dana su spaljena i druga srpska sela u okolici turlia. Poslije ovog do
gaaja Crnajani se nisu vraali na svoja kuita (sem na kratko nou) sve do
novembra 1942. godine kada je Cazinska krajina bila osloboena, kae Milka.
Veliki su bili gubici ete i stradanje naroda u srpskim selima Crnaji, Adinu Potoku, Johovici, Bogovolji i drugim selima u blizini turlia. Imanja su
opljakana, kue spaljene, a narod koji se tamo zatekao poklan.
Razbuktala se tada ponovo mrnja prema Muslimanima, a ustae su pono
vo uspjele dii Muslimane protiv vlaha. Znatno je naruen borbeni moral i
snaga ete. Ovakvo stanje poeli su koristiti etniki orijentisani ljudi po na
im selima.
Dmitar, sin Milijana Kovaevia iz Mavine, bio je optuen za izdaju, po
to je bio glavni inicijator i pregovara sa turlianima. Neki ljudi iz Ljeskovca,
Mavine i Basare branili su Dmitra. Njegova krivica je utvrena neto kasnije
kad je otkriven kao etniki saradnik.
Za neusjpeh u turliu i gubitak nekih boraca pri povlaenju iz tog sela op
tuen je i Vasilj Boi. Svojim radom i dranjem, i uz pomo naroda, dokazao
je da nije nita kriv za ovu tragediju. Saznalo se, naprotiv, da je on jedan od lju
di koji su odvraali iu od ove akcije.
Poslije neuspjeha u turliu, u etu su dolazili drugovi iz viih partizanskih
komandi. Radili su na ublaavanju tekih posljedica ovog poraza 2. ete.
Na dunost komandira 2. ete 3. bataljona KPO doao je Nikola Basara, is
kusni borac sa Korduna, ovijek koji je dobro mogao razumjeti ovaj postradali narod.
Postradali narod iz spaljenih sela na desnoj obali Korane izbegao je u Kor
dun i naao se u Kordunskom Ljeskovcu, Basari, Mavini, Krlji, Sadilovcu i
drugim selima Korduna, a neki su odmah otili u Liku i Bosansku krajinu.
Kue su u ovim selima bile spaljene, a imovina opljakana. Bilo je jasno da
skorog povratka na kuita nema. Narod Korduna je nesebino prihvatio po
stradale, a narodnooslobodilaki odbori po selima radili su na tome da izbje
gle porodice to ravnomernije rasporede. Smjetaj postradalih donekle je
olakan time to su na slobodnoj teritoriji ivjeli njihovi srodnici, iz kojih su
izbegle porodice prije ezdesetak godina naselile tada nastradala sela.
Poraz 2. ete 3. bataljona Drugog KPO u turliu, poetkom 1942. godine,
veoma se negativno odrazio na razvoj NOP-a u dijelu muslimanskih sela Ca
zinske krajine, a naroito u turliu, Platnici i Trcu. Ustae su tada poinile
zvjerstva nad civilnim stanovnitvom, nad stanovnicima u Crnaji, Adinu Po
toku, Johovici, Bogovolji i u drugim srpskim selima u okolini turlia. Kori
stili su to kao povod za zastraivanje naroda muslimanskih sela, mobiliui ih

167

tako navodno za odbranu od osvete, ali su isto tako nastavili da hukaju Mu


slimane da napadnu partizansku slobodnu teritoriju.
Doli su pod udar i simpatizeri i saradnici NOP-a koji je ovde znatno oja
ao poslije prvog osloboenja Trakih Ratela i Velike Kladue.
Ustaki pokuaji, krajem 1941. i poetkom februara 1942. godine, da razbi
ju partizansku odbranu slobodne teritorije junog Korduna doivjeli su neu
spjeh. Narod je na ovom prostoru oekivao novi, znatno snaniji ustaki
napad.
U takvoj tekoj situaciji pojaan je i razdor u redovima ete. Poela je dje
lovati etnika propaganda, a neuspjeh u turliu je iskorien da se ponovo
optui Vasilj Boi, tako to je smatran odgovornim za smrt Miloa Sekulia
iz Kordunskog Ljeskovca i jo nekih boraca koji su pali pri povlaenju iz turlia. Obnovljene su optube protiv Vasilja i za navodno ranije uinjene gre
ke. Ovaj put su Vasiljevi protivnici uspjeli u tabu 3. bataljona Drugog KPO da
dobiju podrku da se Vasilj smijeni sa dunosti komandira voda, te da se izve
de pred sud za navodno poinjene greke.
Netrpeljivost pojedinaca iz Kordunskog Ljeskovca prema Vasilju Boiu iz
Crnaje poela je jo pri formiranju ustanikog odreda Kordunski Ljeskovac.
Tada je Vasilj izabran za komandira odreda, to se nije svidjelo nekim uticajnim ljudima iz Kordunskog Ljeskovca. Ova netrpeljivost je rasla kako se po
veavao broj boraca iz Kordunskog Ljeskovca u jedinici kojom je komandovao
Vasilj. Pojedinci su sve upornije traili od rukovodilaca u eti i bataljonu da se
Vasilj smjeni, a na njegovo mjesto postavi neko od boraca iz Kordunskog Lje
skovca. Ovi zahtjevi nisu prihvaeni kao opravdani.
Slavko Klobuar ort dijelom snaga bataljona i njegove 2. ete uestvovao
je u akciji pri napadu na Italijane koji su titili eljezniku prugu Plaki - Bla
ta. Akcija u zajednici sa likim partizanima izvrena je vrlo uspjeno. Na ko
mandant i jedinice, koje su u ovoj akciji uestvovale, pohvaljene su i istaknute
za primjer ostalim jedinicama. (Zbor. Dok. NOR Tom V, knj. 4 dok. Br.31

Napadi na slobodnu teritoriju junog Korduna


Drugom polovinom aprila 1942. godine 2. eta se dijelom snaga nalazila se
u akciji na likoj pruzi. U osloboenim selima poelo se ponovo priati kako
neprijatelj priprema veliku ofanzivu na slobodnu teritoriju.
Sagledavi situaciju, komanda ete i NO odbori uvijdeli su da ove prie ni
su bez osnova. Nareeno je da se narod prebaci na teren Moila i Zbjega. Ve
i broj civila je posluao naredbu. Preli su na slobodnu teritoriju zapadnog
Korduna. Narod se tamo zadrao nekoliko dana, a onda se vratio u svoja sela.Napad na slobodnu teritoriju usledio je krajem aprila 1942. godine iz prav
ca Laevac, Slunj, Rakovac, ovnik, Vrsta, a kasnije i iz pravca Drenika,
Ratela, Trca i turlia.
U napadu je ovaj put uestvovalo oko hiljadu naoruanih vojnika. Podra
ni su artiljerijom, minobacaima, a uestvovali su i neprijateljski avioni. Ne
prijatelj je brojano i naoruanjem bio znatno nadmoniji - tim vie to je u
to vrijeme eta dijelom snaga bila van napadnute teritorije. Preostali dio sna

168

ga bio je razvuen na velikom prostoru. Da bi se snage koliko-toliko prikupi


le od poetka su naputeni neki poloaji na desnoj obali Korane kako bi se
skratio front odbrane.
Milan akiran
Malo je takvih porodila ena
Kao majka Milu akirana
Dok mitraljez iz bunkera kosi
Bombai mu privlae se bosi
Jer na Mile samo tako radi,
Daruje mu bombu od pozadi.
Iz bunkera vie pas ne laje,
Mile eti mitraljeze daje.
Komandir 2. ete 3. bataljona Drugog KPO Nikola Basara maksimalno je
angaovao i rezervne seoske odrede, iako su bili slabo naoruani. Njihovo oru
ije bilo je najee bode, sjekira, vile i tome slino. Ovi odredi su se tada po
kazali izuzetno korisnim, a mnogi borci iz njihovog sastava kao hrabri borci i
dobra zamjena borcima u jedinicama ete.
Hrabrost, odlunost i snalaljivost Milana ak
irana Budana u ovoj situaciji bila je od neprocje
njive vrijednosti.
Milan je vjeto zavarao ustae tako to je na Gra
dini iznad Ratela na Dakia brdu, sa svega nekoliko
puaka i mnogo vie roguljaa demonstrirao mnogo
jae naoruane snage. Prebacivao se vjeto skrivenim
putevima sa poloaja na poloaj i sa svakog novog
poloaja efikasno gaao neprijatelja, ostavljajui ta
ko kod napadaa utisak da se na Gradini brani zna
tno vie naoruanih boraca.
Moda je interesantno spomenuti daje tada Milanova majka lino dolazila Milanu za vrijeme bor
be, donosila mu hranu i municiju, podstiui sina
Milan akiran, prvoborac
da ne da ustakim psima da preu u Ljeskovac.
komandir
ete, narodni heroj
Neprijatelj je od poetka jaim snagama napao
iz Kordunskog Ljeskovca
poloaje u Rujnici i Bugaru. Prvo su tukli artiljeri
jom i minobacaima, a onda je krenula pjeadija. Nae isturene desetine pri
mile su borbu i tako primorale neprijatelja da razvije svoje kolone u borbeni
stroj, to im je usporilo pokret. Nae su se jedinice povukle na ranije pripre
mljene poloaje u Bugaru i na lijevoj obali Korane.
Na poloajima u Bugaru nae glavne snage organizovano su pruile vrst ot
por, tako da je neprijatelj bio zaustavljen u napredovanju. Poslije sreivanja
svojih redova, neprijatelj je ponovio artiljerijski i minobacaki udar po naim
poloajima, a onda su krenuli u juri. Partizani su pruili snaan otpor. Meu
tim, poslije kraeg zadravanja neprijatelja, nae snage su se povukle na nove

169

poloaje u rejon Gradine i


Bogdan Veselica,
Bugara. Posedanjem Gradine , Prvo^orac iz Bugara,
,
\
, ,
komandir partizanskog
bilo je jasno da daljeg odstu0/reda >BugJ<
panja nema. To je bio poslednji poloaj na desnoj obali rijeke Korane.
Na poloajima u Bugaru situacija je u popodnev
nim asovima toga dana bila vrlo teka. Tekoe su
jo snanije izraene kada je pao jedan od najhrabri
jih boraca odbrane i komandir voda Bogdan Veseli
ca. Bogdan je teko bio ranjen gelerom minobacake
mine koji mu je odbio donju vilicu. Traio je Bog
dan od svojih drugova da ga ubiju ali to niko nije htio
uiniti, pa je Bogdan sam skratio svoje patnje.
Kraj Korane
Kraj Korane hladne vode,
Partizanke kolo vode
I sa njima partizani.
Mlad partizan progovara:
Volim tebe curo mala,
Kad svri rat prokleti,
Ti e moja ljubav biti.

Toga dana poslije podne neprijatelj je nastavio napadati na Gradinu, ali do


pada mraka ustae nisu uspjele da potisnu branioce sa ovih poloaja. Padom
mraka, neprijatelj je napustio dostignute poloaje u Bugaru. Opljakao je i spa
lio tamo kue i vratio se na svoje ranije poloaje.
Partizani su se to vee prikupili da sveano sahrane pale drugove, meu nji
ma i svog hrabrog i voljenog komandira Bogdana Veselicu. Sahranjen je tada
i moj kolski drug mladi borac i hrabri kurir Duan Kotur.
Na poloaje u Bugaru tih dana neprijatelj nije nastavio napad. Raspoloive
snage ete, ojaane seoskim rezervnim odredima, ponovo su zaposjele stare
poloaje i na njima ostale sve do poetka ljetnje neprijateljske ofanzive, polo
vinom jula 1942. godine kada su ove poloaje partizani napustili bez borbe.
Tih aprilskih dana ustae su napadale i poloaje 2. ete 3. bataljona Drugog
KPO u Furjanu i Koranskom Lugu. Tamo su uspjeli iznenaditi i potisnuti sla
be jedinice koje su se branile na tom pravcu. Ustae iz Slunja, Laevca i tur
lia iznenada su upale u Furjan i Koranski Lug i uhvatile dosta staraca, ena i
djece. Narod su klali, a imanja pljakali i palili.
Poslije zavrenog upada u ova sela, preivjeli su priali o ustakim zvjer
stvima, ali i o herojskim podvizima ena i omladinki. Izmeu ostalih podviga,
pria se da su ustae uhvatile enu srednjih godina sa njene dvije kerke, mla
de djevojke. Jednu od njih ustaa je odvojio i poveo u umu, vjerovatno sa na

170

mjerom da je siluje, ili je htio da je zakolje. Ova hrabra djevojka iskoristila je


nebudnost i samouvjerenost ovog siledije i zvijer-ovjeka, ubila ga je i parti
zanima donijela njegov karabin. O ovom i slinim podvizima narodni pjesnik
sa Korduna spjevao je vrlo dirljive pjesme. Ovakvih podviga, prije, u toku i
poslije ove neprijateljske ofanzive na Kordunu bilo je bezbroj.
I
ovaj put ustaki pokuaj da razbije partizanske snage i da spali sela na ta
danjoj slobodnoj teritoriji junog Korduna nije uspio. Istina, spalili su neto
preostalih kua u Rujnici, Bugaru i drugim srpskim selima na desnoj obali Ko
rane, tamo gdje to ranije nisu stigli uiniti. Opljakano je i poubijano uhvae
no stanovnitvo u Furjanu i Koranskom Lugu i u drugim selima ispod
Mavine, gdje god su ustae stigle.
U ovim borbama, koliko znam, poginula su etiri borca iz ete, ali sigurno
vie njih iz sastava rezervnih seoskih odreda. Neprijatelj je sigurno imao mno
go vie poginulih i ranjenih. Tako je zavrena i proljetna neprijateljska ofanziva na slobodnu teritoriju junog Korduna.
Narod je ve poetkom maja na slobodnoj teritoriji, pa i u nekim selima
koja su tada bila spaljena, pod zatitom partizana nastavio svoje radove na pro
ljetnoj sjetvi kukuruza, a neki su i po drugi put gradili kolibe na zgaritu svo
jih kua.
ivotni tokovi u izuzetno tekim ratnim uslovima ovdje su, i pored svega,
nastavljeni.
Redove partizanskih jedinica popunjavali su novi borci najee tek stasa
li omladinci, sve vie je bilo onih mlaih od dvadeset godina.
Po povratku iz Like eta je kompletirana da bi kasnije sve rjee, i samo s ma
njim snagama nakratko, vrila zadatke van matine teritorije. Svima je bilo ja
sno da e ustae, im prikupe jae snage, ponovo izvriti napad na nau malu
republiku sa centrom u Kordunskom Ljeskovcu.
Poetkom maja 1942. godine na slobodnoj teritoriji junog Korduna rela
tivno je vladao mir i tekao, moglo bi se rei za ratne uslove, mirnodopski i
vot. Na Petrovoj gori
vodila se dramatina
borba za ivote dese
tak hiljada mukaraca,
ena i djece u zbjego
vima na Petrovoj gori
i selima oko nje. Pre
ko naih poloaja po
vremeno su prelijetali
neprijateljski
avioni
koji su vjerovatno ta
mo, na Petrovoj gori,
bacali svoje smrtono
sne terete.
Deak bez roditelja
sam u zbegu

171

Spisak rtava ustakog terora u


crkvi Budmiri:

ZADNJI POZIV VOJSKOVUUJI:


IZBJEGLOM PUANSTVU!

Ajdukovi Marka Bacan 28


Ajdukovi Mile Rade 57
Ajdukovi Pere Ana 55
Ajdukovi Rade Dragia 11
Ajdukovi Rade Janja 22
Ajdukovi Rade Mileva 17
Ajdukovi Rade Pajo 17
Ajdukovi Veljka Pajo 25
Ajdukovi Veljko 61
Babi Janka Miljka 3
Babi Petra Ana 8
Babi Petra Janko 23
Babi Petra Marko 31
Babi Petra Slavko 9
Babi Rake Petar 71
Baji Aima Marko 61
Baji Boe Joka 47
Baji ure Dragia 23
Baji ure Duan 6
Baji ure Mara 18
Baji ure Miljka 7
Baji ure Savo 12
Baji Ilije Boja 54

Pravoslavnom puanstvu, koje je pod terorom parti


zana izbjeglo od svojih domova u umama iz okoline
Vrnograa, Bojne, Bruvna, Brezovopolja, avlovice, 2i.rovacaf Leskovca, Rujevca i t. d. stavlja se do znanja, da su
hametom potueni partizani u Petrovoj gori, da se pravo
slavno puanstvo povratilo svojim kuama i da se za njih
brinemo u svakom pogledu, da dodju do mirnog ivota,
zatienog od terora partizana.
Svaki od Vas moe se uvjeriti o istini.
Nadalje stavljamo do znanja, da nitko dirat nee u
pravoslavnu vjeru, da je osnovana pravoslavna crkva u
Hrvatskoj, da se na Uskrs odravala sluba Boja za
pravoslavno puanstvo.
Ne dajte se varati! Obraunajte sa svakim, tko Vam
spriei povratak! Poaljite Vae delegate, da se ustanovi
kako emo Vas poslati Vaim domovima.
Ovom pozivu ako se ne odazovete u roku ukljuivo
do 9. travnja 1942. godine, bit e sva mjesta, u kojima se
zajedniki sa komun.-etnicima^nalazite, i za koja mi
mjesta tono znamo, gdje se nalaze a znamo J za skrovita u umama najteim bombama iz zraka unitena.
Vratite se kui, jer ako Vae zemlje ne obradite,
umriet ete u buduim mjesecima od gladi! A sa nae
strane nee biti samilosti, ako ovu zapovjed ne posluate.
Ve se je povratilo osim puanstva u kotarima:
Vrginmost, Vojni i Slunj i puanstvo pravoslavne vjere
u Bosni, te se vraaju sretni svojim kuama, jer su vidili
da su bili zavedeni od plaenika, boljevika i idova
Moskve i Londona, te lanim vjetima preko raznih krugovalnih postaja prevareni.
GLAVNI

STAN

POGLAVNIKA,

VOJSKOVODJA I ZAPOVJEDNIK

Baji Ilije Nikola 65


Baji Jovana Stana 17
Baji Nikole Rajko 6
Baji Nikole Stojanka 2
Baji Nikole Zorka 3
Baji Petra Janja41
Baji Svetozara Mara 5
Baji Svetozara Mirko 6
Baji Svetozara taka 2
Blanua Miloa Rade 17
Blanua Stanka Milo 38
ulibrk Ilije Slavko 5
ulibrk Nikole Ilija 37
uruvija Jove Pero 31
uruvija Mile Duan 21
uruvija Mile Marko 18
uruvija Pere Mile 51
Cvetianin Jovana Sava 65
Cvetianin Mihajila Luka 36
Cvetianin Miladina Rade 61
Cvetianin Mile Stevo 20
Cvetianin Pere Luka 35
Cvetianin Pere Mile 29
Cvetianin Pere Savo 62
Cvetianin Rade Milo 23
Cvetianin Save Milo 22
Cvetianin Stojana Jovo 50
Cvetianin Tome Mara 65
eni Duke Petra 41
eni ure Janko 41
eni uro 51
eni Mile Duan 23
eni Pere Petra 41
eni Rade Blae 15
eni Stanka Mileva 16
eni Stanka Stevo 18
eni Steve Rade 4
eni Steve Stanko 68
Doen Jove Milan 31
Doen Mile Nikola 34
uki Ilije Ljuba 8
uki Ilije Ljuban 13
uki Ilije Mara 4
uki Ilije Milja 6

uki Jove Dragan 10


uki Jove Dragica 16
uki Jove Mika 12
uki Jove Sava 18
uki Petra Ilija 30
uki Petra Jovo 43
Gak Ilija 61
Gak Ilije Duan 31
Gak Ilije Marko 51
Gak Marka Mladen 16
Grbi Dragica 28
Grbi ure Mile 68
Grbi ure Miljka 27
Grbi Marka Ana 40
Grbi Marka Boo 30
Grbi Marka Marija 32
Grbi Marka Miladin 41
Grbi Marka Mileva 8
Grbi Marka Stevo 32
Grbi Miladina Janja 4
Grbi Miladina Ljubica 11
Grbi Miladina Marija 42
Grbi Miladina Marko 3
Grbi Mile 58
Grbi Mile Milan 53
Grbi Mile Milutin 28
Grbi Mile Nikola 51
Grbi Mile Stevo 21
Grbi Stojana Marko 62
Grmua Ilije Pero 41
Grmua Mile uro 16
Grmua Milja 43
Grmua Nikole Jovo 51
Grmua Nikole Rade 41
Grmua Pere Jovo 16
Kesi ure Bajo 21
Kesi ure Rade 18
Kesi Ilije Boo 4
Kesi Ilije Mile 6
Kesi Ilije Milja 11
Kesi Ilije Stoja 8
Kesi Jove Mara 10
Kesi Jove Stevo 10
Kesi Mihajila uro 61

Kesi Mile Anka 66


Kesi Pere Jovo 71
Kesi Petra Ilija 41
Kesi Petra Sava 37
Kesi Stojana Vida 71
Komadina Ilije uro 18
Komadina Ilije Jovo 25
Komadina Jove Jovo-Joe 62
Komadina Jove Petro 31
Komadina Jove Stole 60
Komadina Pavla Ilija 56
Malbaa Trivuna Nikola 70
Malbaa Trivuna Stole 56
Mandi Mile Stoja 42
Mandi Rade Mika 4
Mandi Rade Mileva 7
Medi Marija 51
Medie Mike Stanko 51
Medi Mileta Miladin 41
Medi Mileta Nikola 31
Medi Stanka Gajo 15
Medi Stanka Janja 27
Mikea Boe Ljuban 4
Mikea Boe Milan 49
Nikoli Ilije Dragan 12
Nikoli Ilije uro 15
Nikoli Ilije Mara 6
Nikoli Ilije Mile 40
Nikoli Ilije Mile 8
Nikoli Ilije Pero 25
Nikoli Marka Ilija 71
Nikoli Ninka Stana 39
Nikoli Spase uro 22
Nikoli Stevana Ilija 38
Oljaa Nikole Petar 46
Oljaa Petra uro 19
Oljaa Petra Milo 2
Oljaa Petra Stana 14
Papovi Jove Nikola 23
Pemac Janka Marko 55
Pemac Janka Milo 46
Pemac Janka Stevo 37
Pemac Janka Vaso 66
Pemac Jovana Stana 72

174

Pemac Marka ivka 7


Pemac Miloa Ljuban 16
Pemac Spase uja 71
Pemac Vase Milan 16
Pili Miladina Pero 25
Pili Milana Rade 27
Romani Stojana Mile 36
Romi Mile Rade 53
Romi Pero 46
Romi Rade Danica 22
Romi Rade Mica 19
Romi Rade Mika 53
Romi Rade Milica 24
Romi Rade Stana 29
kori Damjana Janja 47
kori Smilja 53
kori Tadije Stanko 61
Stanka Mileva 6
Stevi uja 81
Stevi ure Mile 51
Stevi Ilije Stana 27
Stevi Laze Pero 32
Stevi Marka Pero 28
Stevi Mile Anka 63
Stevi Pere Desanka 4
Stevi Pere Ljubica 2
Stevi Pere taka 13
Stevi Stevana Slavko 21
Tati ukana Marija 46
Tati Luke Ljuban 18
Tati Mile Luka 41
Tati Mile Milo 37
Tati Miloa Milja 63
Tepavac Jove Janko 66
Tepavac Ljubica 36
Tepavac Milana Sava 62
Tepavac Mile Vid 52
Tepavac Mile Vitomir 46
Tepavac Pava 81
Tepavac Rade Bogdan 24
Tepavac Rade Duan 34
Tepavac Sava 51
Tepavac Stanie Stojan 66
Tepavac Steve Milan 23

Tepavac Stojana Spase 36


Tepavac Vida Draga 6
Tepavac Vida uro 7
Tepavac Vida Ljubica 47
Tepavac Vida Mika 11
Tintor Mile Milan 56
Tintor Mile Pero 71
Tintor Pere Jovo 19
Tintor Stanka Sava 61
Veselica Dane Rade 61
Veselica Pere Ilija 17
Veselica Pere Milo 21
Veselica Pere Mirko 16
Vignjevi Boe Lazo 21
Vignjevi ure Marko 22
Vignjevi ure Stanko 21

Vignjevi ure Stevo 33


Vignjevi Ilije Mika 70
Vignjevi Marka Milan 14
Vignjevi Marka Sava 17
Vignjevi Mile Boo 71
Vignjevi Mile Marko 51
Vignjevi Miljka 26
Vignjevi Nikole Janko 4
Vignjevi Nikole Mara 7
Vignjevi Nikole Sava 3
Vignjevi Rade Nikola 66
Vignjevi Stojana Milan 17
Vinji Mile Rade 51
Zori Jove uro 51
Zori Nikole Mile 32

Osueni na smrt samo zato to su pravoslavne vere

Istina, sve su ee stizale i ohrabrujue vijesti, koje su govorile o velikim us


pjesima partizana u Lici, Bosni i u drugim krajevima Jugoslavije.

175

Reorganizacija u Drugom kordunakom


partizanskom odredu
Druga eta 3. bataljona Drugog KPO polovinom maja 1942. narasla je na vi
e od 250 boraca, a seoski rezervni odredi su bili dobro organizovani kao do
bra rezerva eti. Tih majskih dana izvrena je reorganizacija, tako to je od 2.
ete 3. bataljona Drugog KPO formirana i 5. eta 3. bataljona Drugog KPO. Za
komandira ove ete postavljen je Vasilj Boi, a za komesara Marko Toli. Ko
mandiri vodova su bili: Milan Zobenica iz Bugara, Dragan Dmitrovi i Dragan
Grgi iz Mutnika, a delegati vodova: Radovan Grgi, Anton Rui i Toni Antonijevi. Bez obzira na sve to, zbog neznanja i malog iskustva, mnogi omla
dinci nisu se vratili iz prve borbe. Puni poleta i elje za isticanjem ee su
ginuli od starijih boraca.
Narod, a i mnogi borci poeli su sve vie vjerovati da je najtee prolo. Zi
ma je prola, otoplilo je a ume distale. Sve je to ulivalo nekakvo uvijerenje da
nam ustae vie ne mogu nita.Izbjeglice iz srpskih sela Cazinske krajine uklju
ile su se u rad za potrebe NOB, pomagale su ovdanjim seljacima kod kojih
su bili smjeteni i sa njima dijelile i dobro i zlo.
Neke porodice iz Rujnice i Bugara i iz drugih sela Cazinske krajine, sa de
sne obale Korane, posijale su poneto kukuruza, krompira i drugog povra u
nadi da e na jesen uivati u plodovima svoga rada. Svi mukarci, pa i mlae
ene bez djece i djevojke, bili su ukljueni u redove ete ili u jedinice seoskih
rezervnih odreda. Neki od starijih, pa i oni to su meu prvima sa pukom ili
roguljama u ruci 1941. godine poli u borbu protiv ustakog neuvenog tero
ra, sve su ee ustupali svoje oruije i mjesto u borbenom stroju ete mlaim
borcima; obino sinu ili roaku, a zatim su odlazili da pomognu enama i sit
noj esto brojnoj djeci. Neki su se povlaili u pozadinu i radili u narodnim od
borima ili su organizovali rezervne partizanske odrede po selima. Uglavnom
su svi, od pionira pa do starca, na razliite naine pomagali NOB-u.
Tokom juna 1942. kroz sela slobodne teritorije junog Korduna prolo je
nekoliko dobro naoruanih i sasvim vojniki opremljenih partizanskih jedi
nica. Za borce i narod ovih sela to je bilo snano ohrabrenje. ete, kompletno
naoruani i lijepo uniformisani mladi borci, poslije zavrenog zbora, izvodili
su prave vojnike vjebe od strojevog egzicira do taktike vjebe (napad i od
brana) pod komandom sposobnih, takoe, vrlo mladih komandira.
U to vrijeme ovdje su defilovale i proleterske ete, naoruane novim puka
ma, pukomitraljezima i tekim mitraljezima. Sve te manifestacije snano su
uvrivale i podizale narodu i borcima ovdje prilino poljuljani moral poslije
zimskih i ranijih proljetnih dogaaja koji su se odigrali na ovom prostoru.
Omladina i narod uope, a naroito omladinke, doekivali su pjesmom i
darovima pridole partizane. Omladinke su darivale borce kouljama, arapa
ma, a pukomitraljezce jo i kitile vezenim pekirima i maramicama. Narod je
nesebino iznosio hranu i druge ponude, a omladinci i omladinke su se javlja
li da sa novopridolim partizanima krenu u borbu.
Nae ete na svojim poloajima uglavnom su se odmarale, a pri tom, na is
turene poloaje slale su na smjenu pojedine desetine. Povremeno su vrene i

176

manje akcije upada na neprijateljsku teritoriju. Nekoliko puta su izvreni upa


di na teritoriju Cazinske krajine. Ove akcije su uglavnom vrile dijelom snaga,
5. eta 3. bataljona Drugog KPO. Jedna takva akcija nije uspjela, i tom prilikom
je poginuo borac pukomitraljezac Zori Ilija iji su mitraljez zarobile ustae.
Pomenuti neuspjeh ete Vasilja Boia omoguio je njegovim starim pro
tivnicima da ponovo pokuaju Vasilja ukloniti sa komandnog poloaja. Ovaj
put su se starim pridruili i novi protivnici iz njegove ete, kao i neki ljudi iz
Bugara i Rujnice. To su bili uglavnom ljudi koji su se bojali Vasilja i zato ga ni
su voljeli.
Na njihovu alost, ni ovaj put im nije polo za rukom da Vasilja uklone, jer
je veina boraca i narod ovih sela slobodne teritorije na junom kordunu vo
lio Vasilija i pomagao mu da uvijek izbjegne neprijateljski smrtonosni udarac.
Bosanska Krupa je gradsko naselje u optini istoimenog naziva, naseljena
meovitim stanovnitvom Muslimanima, Srbima i Hrvatima. Nalazi se na obe
obale Une, ima vie prigradskih naselja. Krupa je raskrsnica vie puteva, ima
elezniku stanicu na pruzi Biha - Bosanski Novi, to joj daje veliki znaaj u
ekonomskom i vojnikom pogledu. Okupacijom zemlje Bosanska Krupa je
postala jedan od veih garnizona okupatora, ustaa, domobrana i ustake mi
licije.
Krupa je tokom rata vie puta bila razorena od strane okupatora i ustaa. Bi
la je centar ustakih zloina 1941, tamo su Srbi masovno ubijani u Sokolskom
domu, na oblinjim stratitima, na Crnom jezeru, Jezerskom, na Grmeu itd.
Krupa je vie puta poetkom ustanka bila napadana od strane ustanika.
Posle masovnog ustanka u krupskoj optini bilo je
i etniki orjentisanih ustanika, pojedinaca i jedini
ca, na primer, ustanike jedinice u Banjanima, Ivanj
skoj i u nekim jedinicama u podgrmekim selima. O
tim i drugim problemima protiv kojih se trebalo bo
riti govorio je u selima Podgrmea i dr Mladen Stojanovi.
Izlaganja dr Mladena Stojanovia i ostalih ruko
vodilaca odnosila su se na stanje u Podgrmeu i se
lima sreza Bosanska Krupa i u Cazinskoj Krajini. Evo
izvoda iz izlaganja dr Stojanovia.
Govorei o stanju u narodu i vojsci na podruju
Prvog krajikog odreda, drug Stojanovi je rekao: Ja
sam po nareenju taba za Bosnu i Hercegovinu do
ao da pomognem savjetom i da ispravim greke ko
Doktor Mladen Stojanovi,
je su uinjene u borbi, da podignem moral, da
organizator ustanka
poveem vre Prvi i Drugi odred, naglasio je on.
na Kozari i komandant
drugog Krajikog odreda,
Vojska je na mene ostavila najljepi utisak... Ko
narodni heroj
mandiri su pravi vojnici, vrsti, pouzdani i disciplinovani. Oni treba u tabovima svojih eta da vode evidenciju o svemu u eti:
o oruju, opremi, odjei, zdravstvenom stanju itd. Svakodnevni izvjetaji tre
ba da izostanu kao suvini teret. Partizani su mladi, poletni, vrsti i djelomi
no sirovi. Ima i udljivih elemenata koji se polako savijaju.

177

Partizani koji su u vodovima rasuti po selima nijesu u svemu pravi vojnici,


nemaju svijesti o tome da smo mi vojska; narodu se ne namee utisak o naoj
vojnoj snazi ba zbog te razbijenosti. Vojnik na taj nain stie duu seljaka ko
ji izbjegava ire poduhvate i borbu. Ne postoji kontakt izmeu pojedinih jedi
nica i zato nema ujednaenosti u ivotu i radu nae vojske.
Moramo hvatati vre veze jedni s drugima, slati jedni drugima deseto
dnevne izvjetaje o akcijama, tako da se dobije utisak o zamahu i snazi naeg
ustanka i nae borbe. Treba takoer da stvorite i kod pozadine sliku o svojoj
snazi i da joj nametnete svoju politiku svijest. Va me je narod doekao sa
oduevljenjem, eljan da uje sve o naoj borbi i njenim ciljevima, a to je do
kaz da je narod zainteresovan za nau borbu i i njene izglede, istakao je dok
tor i nastavio: Postoji kod nekih uvjerenje da politiki komesari nijesu
potrebni, da su to komunisti koji rade samo za svoju Partiju, da su to ljudi ko
ji e danas-sjutra poistiti sve svoje politike protivnike,itd. To nije tano. Po
litiki komesar je onaj koji daje pravilnu politiku liniju svojoj jedinici, on
podie autoritet komandiru, a dunost komandira je da pomae polit, kome
saru u njegovoj misiji, jer polit, komesar iri vidik svojih partizana. Ne treba
zaboraviti da je polit, komesar vojnik kao i svaki drugi, on je borac, a ne kan
celarijsko lice.
Partizani treba da nose propisne znake. Svako noenje kakvih drugih zna
kova znak je nediscipline i zato e biti kanjeno, jer ovo je vojska dobrovolja
ca u kojoj mora da vlada disciplina, kritika i samokritika.
U poetku ustanka bilo je svega i svaega, bilo je dosta samovolje i pljake,
ali to sve postepeno opada. Bilo je prilino greaka. Bilo je ljudi koji su traili
da sve bude komunistiko. Ta skretanja ulijevo bila su pretjerana i tetna po
Narodnooslobo- dilaku borbu. Bilo je i ljudi koji nijesu htjeli borbe sa Italijanima. To su desni kapitulanti, to je pretvaranje ive revolucionarne snage
naroda u smrdljivu movaru.
Ova 24 dana otkako sam ovdje, vidio sam da se stanje dobro popravilo. Na
roito pohvaljujem akciju Radikog voda u Grmui. Mi emo pomoi svim
snagama Drugog odreda da Prvi odred potpuno oisti teren od neprijatelja,
stupiemo u usku saradnju i sa odredima iz Banije, rekao je legendarni dok
tor sa Kozare.
Bosanska Krupa prvi put je osloboena 20. juna 1942. Tada je bio oslobo
en vei deo grada na desnoj obali Une. Deo na levoj obali reke ustae su ta
da, uz podrku Muslimanke milicije, uspele da zadre. U periodu od 20. juna
do 15. jula 1942. partizani su imali vlast u Krupi. Tada je ustanovljena narod
na vlast, a Krupa je postala centar NOP-a za Bosansku Krupu i nekoliko sela
krupske optine na dsnoj obali Une.
Krupa je drugi put osloboena 5. novembra 1942. posle oslobaanja Biha
a, a ustae su tada bez borbe napustile grad i tom prilikom poveli deo musli
manskog stanovnita u Bosanski Novi. Otili su uglavnom oni koji su u leto
1941. inili zloine nad Srbima. Tada je Krupa bila osloboena skoro tri meseca, od 5. novembra 1942. do 30. januara 1943. godine. Bosanska Krupa je,
kao naselje, u toku rata imala 476 ubijenih Srba civila koji su bili rtve ustaa
i 176 poginulh boraca NOR-a. Ukupno u optini Bosanska Krupa, ukljuivi

178

sela na levoj obali Une koja su pripadala optini Krupa, ubijeno je 3717 Srba
civila kao rtava ustako-faistikog terora. Krupska optina imala je je 842
poginula borca NOR-a.
U optini Bosanska Krupa i na levoj obali Une, praktino unitena su srp
ska sela i zasoci: Pitaline, Podgomile, Perna, Podvran, Dobro Selo, Mrazovac,
Ivanjska, Jezersko, Banjani, Batra, Glavica, Varoka Rijeka, Otoka, Memi Se
lo, Voloder i druga. Veina ovih naselja su etniki ostala ista od Srba jo u leto 1941. godine.
Za vreme Bihake republike i stanovnici Bosanske Krupe su izabrali naro
dnu vlast - NOO po selima i optinama, a Krupa je postala centar kuturnog,
ekonomskog i svakog drugog zbivanja i ivota. Muslimanski narod je masov
no prilazio NOP-u, organizovane su masovne organizacije NOF, USAOJ i AF,
a mladi ljudi su stupali u partizanske jedinice.
Posebno treba istai i znaaj slobodne Velike Kladue u vremenu februar mart 1942. i Bosanske Krupe juni - juli 1942. godine.
U to vreme je snano u mase muslimanskog naroda prodrlo saznanje o
NOP-u i partizanima, razbijene su ustake lai koje su u narod unosile strah jer
se govorilo da su partizani, u stvari etnici, koji e poklati sve Muslimane ako
im se dozvoli da dou u njihova sela. Prisustvo partizana u Velikoj Kladui i
Bosanskoj Krupi i kratak upad partizana 3. bataljona 6. krajike brigade sa ko
mandantom Hamdijom Omanoviem na elu, 2. septembra 1942. godine u
Cazin, neosporno je znatno promenilo miljenje i odnos Muslimana prema
NOP-u i partizanima.
U jesen 1942. narod Bosanske i Cazinske krajine sve vie postaje spreman
za saradnju i pomo NOP-u. Valja istai da je srpski narod Bosanske Krupe i
srpskih sela krupske optine neopisivo stradao od ustaa u toku leta 1941. go
dine. Primer za to je selo Pitaline koje je toga leta imalo vie od 1.300 rtava
ustakog terora, a grad Krupa i sela optine vie od 3.700 rtava ustako-fai
stikog terora. Iz sela i grada Krupe poginulo je vie od 800 boraca za slobodu
svih naih naroda.
Borci iz Krupe, Cazinske krajine i pomenutih sela borili su se u redovima
krajikih, banijskih, kordunakih i likih brigada, ginui na prostorima Grmea, Cazinske krajine, Banije, Korduna, Like sve do Sutjeske, Zelengore, Hrvat
ske i Slovenije.
Bosanska Krupa, za okupatora vano mesto, konano je i sasvim oslobo
ena 24. aprila 1945. godine.
Svedoci stranih dogaaja u vreme letnje ofanzive (1942) na srpska sela ju
nog Korduna govore. Meu njima je i jedna od est keri komandira ete Vasilja Boia, tada omladinka i skojevka Milka Boi. Priala je kako je ona sa
majkom Dragojlom i ostalom djecom Vasilja i Dragojle Boi (bilo ih je tada
devetoro) bjeala ispred noa koljaa, sklanjajui se po umarcima i dolina
ma. Tog dana su stigli u umu Mavinu da bi se pridruili velikom zbegu na
roda. U toj potresnoj prii Milka Boi je rekla:
Onog dana, pred sam neprijateljski napad na naa sela, sjeam se, bio je to
etvrtak, bili smo u Rujnici. Kopali smo kukuruz koji smo posijali na zemlji Grbia Vukana i njegovog brata. Bila je to neka vrsta mobe, okupilo se nas oko

179

dvadesetero, veinom omladina. Bilo je veselo uz kopanje, kao i ranije u mir


no vrijeme, pjevali smo i alili se. Nedaleko od nas na poloajima prema Ilidi
(Gata) nalazili su se partizani. Neki borci su uestvovali u kopanju, a neki su
dolazili, alili se i zadirkivali cure. Sve u svemu, toga dana do ruka bilo je sve
u redu, veselo i lijepo.
Neto poslije ruka, otac je doao sa poloaja i poeo da rua. Stigao je ku
rir i dao mu pismo. Otac je pogledao pismo, nije ni dovrio ruak, bacio je ka
ike u travu. Mama ljuta i iznenaena tim njegovim postupkom, upita ga ta to
radi, kako e vratiti enama kaike. Otac nije nita rekao, sve nas je samo stro
go, istovremeno i tuno pogledao. Veljo Miljkovi, jedan od oevih bliskih dru
gova, koji se tu kao partizan naao, a inae je izvodio stalno njemu svojstvene
ale i time izazivao optu veselost i smijeh, ovaj put se i on odmah uozbiljio i
prestao se smijati, a to nije bio dobar znak. Svi smo znali da neto nije u redu.
Otac se negdje udaljio, a neto kasnije kod nas doe Mile Dmitrovi i kae nam,
ajte vi, ostavite sada kukuruz, treba to prije sa djecom ii u Moila. Nastalo je
komeanje, ali smo se brzo prikupili i krenuli u Ljeskovac. Kada smo stigli do
trpevih kua vidimo da se i oni spremaju, a partizani bugarakog odreda pri
kupljaju. Neke porodice su ve ranije krenule u Ljeskovac.
U Ljeskovcu kod Kukia kua vidimo da se i ovdje svi spremaju za pokret.
Pakuju se vrijedne i najpotrebnije stvari, a druge sklanjaju van kue i sakriva
ju od pljakaa. Spremaju se zaprena kola i u njih tovari ito i ostale stvari. Na
rod namjerava da ponese sve to moe.
Naa mama stalno govori da Vasilj nije rekao da treba bjeati iz Ljeskovca,
a ja sam dobro ula i njega i Milu Dmitrovia kada su nam rekli da treba to
prije poi u Moila. Mama pita pa kuda emo a ja kaem - kuda svi ovi ljudi
tuda i mi.
Iako smo ovdje bili izbjeglice imali smo dosta robe koju smo jo prole go
dine prenijeli iz Crnaje. Uzeli smo poneto za ponijeti ali ne mnogo, a ostalo
smo strpali u koveg koji smo ostavili u podrumu. Koveg smo jo zatrpali
travom, mislili smo da to pljakai nee nai, potajno vjerujui da napada ne
e ni biti, a ukoliko bude partizani e braniti selo. U Ljeskovcu smo se zadra
li do petka ujutro. Kada su ustae poele pucati, Ljeskovani iz kue gdje smo
i mi bili poeli su bjeati i mi smo krenuli za njima.
Pobjegli smo u Ljeskovaku kosu i tamo se toga dana do podne zadrali,
krijui se po dolinama i umarcima nedaleko od kua u Kordunskom Ljeskov
cu. Kada smo vidjeli da su ustae i palikue stigle u selo i poele paliti kue, bi
lo nam je jasno da u Kosi nije sigurno. Neki su i dalje ostali tamo da se kriju
vjerujui da ustae nee smjeti ui u Kosu, a mi smo nastavili bjeati dalje pre
ma Mavini. Kada smo preli Krivodol i izali na jedno uzvienje vidjeli smo
stravian prizor; Ljeskovac je bio u plamenu. Kratko vrijeme smo se na tome
brdu odmarali i posmatrali ta rade nae komije iz sela Cazinske krajine, a
onda smo nastavili preko brda i dolina bjeati. Negdje poslije podne stigli smo
kod mavinske crkve, a zatim se sklonili u umu Mavine. Za vrijeme bjeanja
od Ljeskovake kose do Mavine bili smo se nekako rasuli, ali smo se tamo po
novo prikupili. U Mavini smo nali dosta nama poznatih porodica iz Crnaje,
Ljeskovca, Basare i drugih sela.

180

Tako prikupljeni oekivali smo pokret prema Moilima. Za vrijeme tog e


kanja vladala je tiina, napetost i strah. Govorilo se da su nae ete vodile bor
bu sa ustaama u Mavinskoj umi. Neki su govorili da su ustae istjerane iz
ume, ali su neki vjerovali da jo uvijek prijeti opasnost da su ustae negdje u
blizini.
Pao je prvi mrak kada je u zbjegu nastala panika. Na drugoj strani zbjega od
mjesta gdje smo se mi nalazili, nastao je straan lom i vriska ena i djece. Od
jekivali su zastraujui zvuci u umi. Neko je viknuo - bjeite narode, evo us
tae kolju sve redom. Razbjeali smo se na sve strane po umi. Naa mama je
uspjela nas etvoro zadrati okupljene uza se. Nosila je malog Dragana, a nas
tri smo trale za njom. Nakon minut-dva tranja u nepoznatom pravcu, pono
vo je u umi zavladala tiina i mi smo zastali, kazuje Milka Boi.
Prvog dana ofanzive u jutarnjim asovima 2. eta 4. bataljona Drugog KPO
nalazila se na jugoistonim padinama planine Mavine. Nalazilo se tada uz e
tu i stotinjak boraca, pripadnika rezervnih seoskih odreda. I oni su eleli ue
stvovati u proboju, iako su bili naoruani uglavnom hladnim oruijem bodeima, roguljama, sekirama, a samo poneko od njih imao je neto i od va
trenog oruija. Neki borci seoskih odreda toga jutra su saekali palikue u se
lu, ali su posle neravnopravne borbe morali odstupiti u umu, a neki su branei
svoje ognjite i sami u kui izgoreli.
Pre nego to je eta stigla u Mavinu, tamo je stiglo i prikupilo se mnotvo
izbeglica, najvie je u zbegu bilo ena sa sitnom decom i poneki starac sa njima.
Mnogi su u Mavinu stigli u toku noi i toga jutra. Ljudi su od kue krenu
li u zaprenim kolima, pretrpanim ivotnim namirnicama i drugim stvarima.
Poterali su neki i preostalu stoku: krave,
ovce, natovarene magarce, itd.
Sve je to optereivalo ionako veliki
zbeg naroda i oteavalo prikrivanje, po
kret i proboj iz obrua. Narod je u zbe
gu bio vidno uplaen, ali i nezadovoljan
time to su se partizani iz sela povukli
skoro bez borbe i tako narod i imanja
prepustili na milost i nemilost ustaama
i brojnim pljakaima, koljaima i pali
kuama iz susednih muslimanskih i hr
vatskih sela.
Pokuao sam toga jutra da u zbegu
pronaem majku Katu i sestre, nisam
uspeo, ali sam se ponadao da su i one u
toku noi uspele prei u Moila u Zbeg
na slobodnu teritoriju. Posmatrao sam
ogromnu umu Mavinu i poverovao da
ustae nee imati snage ni volje da sve
to pretresu.
Ostaci pravoslavne crkve
u Kordunskom Ljeskovcu

181

Nedaleko od zbega u Mavini eta je neto ekala, znali smo da treba ii u


proboj preko puta Slunj - Rakovica prema Moilima, kako bi se narod zati
tio na putu prema Moilima, Vrelu Mrenice i Zbjegu. Za vreme tog iekiva
nja kroz etu proe zloslutni glas: Ustae su u umi Mavine.
Ova vest nas je neprijatno iznenadila, jer smo upravo Mavinu smatrali jo
uvek naom i od nje oekivali bar privremeni zaklon i spas za brojni nemoni
narod koji se tu sklonio, i jo je uvek tamo pristizao.
Ustae su verojatno uoile znaaj ovih poloaja za partizane i pogodnost
velike ume za sklonite izbeglog naroda, pa su nou izmeu 17. i 18. jula, pre
poetka napada, neopaeno ule u umu i zaposele njene visove. Ovi ustaki
poloaji su sluajno toga jutra otkriveni. Otkrili su ih borci nekog od seoskih
rezervnih odreda na zadatku izvianja, kada su iznenada upali u ustaku zasedu. Ustae su bez umova nameravale likvidirati patrolu, uhvatile su jednog
ali su ostali uspeli pobei, jer ustae nisu htele otkriti poloaj pucnjavom. Begunci iz ustake zasede nali su se ubrzo meu izbeglicama, a zatim i u eti. Po
kazali su ovi ljudi mesto ustakih poloaja, to je znatno olakalo da se ustae
potisnu iz ume.
Za vreme dok su vrena izvianja i pripreme za napad na otkrivene usta
ke poloaje, osmatrali smo sa naih poloaja koji su nam omoguavali dobar
pregled srpskih sela juno od Mavine. Videli smo stravian prizor. U Kordunskom Ljeskovcu i u drugim naim selima redom su paljene kue, tale i
druge zgrade. Dizali su se u nebo brojni crni dimovi i crveni jezici plamena. Po
ovim stranim znacima lako se moglo odrediti gdje su u tom momentu stigli
krvnici koljai, pljakai i palikue. Meu borcima u eti bilo je i onih koji su
znali da im porodica nije pobegla daleko od kue. Ove ljude su obuzimale zle
slutnje, strahovali su za sudbinu svojih najdraih. Tu
i tamo videli smo grupe mukaraca, ena i dece koji
su, oigledno, kasno krenuli od svojih kua ili iz ku
i bliskih sklonita. Sagledavi opasnost za svoje ivo
te i za ivote svoje dece, ovi nesretni i vrlo uplaeni
ljudi pokuavali su izbei no krvnika, beei to da
lje od sela i svi teei da stignu u Mavinu.
Neke porodice su u tom pokuaju imale sree i
uspele su pobei. Naalost, mnogima to nije polo za
rukom. Neki su u neposrednoj blizini kue, a neki na
putu ili u slabom skrovitu bili uhvaeni od strane
brojnih tragaa koje su ustae vodile kao pse za otkri
vanje, hvatanje i klanje nemonih staraca, ena i de
ce. Ove ivotinje u ljudskom obliku klale su sve
redom - od nemonog starca do deteta na majinim
Milo Mio Boca imao je
grudima. Kasnije smo saznali za niz sluajeva da su
tada 13 godina
uhvaene i na jednom mestu zaklane kompletne po
rodice sa po desetak lanova.
Jedan od preivelih svedoka tih stranih dogaaja je i Milo Mio Boca, sin
Mile Boce iz Crnaje. Tada je bio deak, star trinaest godina i sa majkom i delom porodice uspeo je izbei ustaki no i preiveti stradanja naeg naroda, ali

182

je pretrpeo sve strahove i lino video mnoge pa i svoje najblie - zverski pobi
jene i tako ostavljene.
Onogjulskog dana 1942. godine, jutrom rano, poela je pucnjava. Uoi to
ga dana saopteno je da treba bjeati u Moila preko Prisjeke. Kasno smo kre
nuli i stigli u Jamare. Tamo je ve bilo puno naroda. Neto kasnije pojavio se
meu narodom partizan na konju. Vikao je da se to prije treba skloniti u u
mu, pilje i peine. Rekao je da smo napadnuti sa svih strana od mnogo jaeg
neprijatelja, kae, pored ostalog, Milo Boca i nastavlja: Moja majka Milka
pokupila je svu djecu i povela u Zinajia peinu koja se nalazila na ponoru rje
ice Suvaje. Kada smo stigli u peinu, tamo je ve bilo puno naroda. Na samom
ulazu, koji je bio vrlo dobro maskiran i neprimjetan, stajale su kace sa itom i
druge ivotne namirnice. Bilo je tu i raznih sanduka, ali i konja i krava.
U dubini peine nali smo mnogo ljudi, ena i djece. Narod je bio snabdje
ven raznim sredstvima za osvjetljavanje (svijee, lampe, baterije). Mi nismo
nita od toga imali. Sluili smo se osvjetljenjem drugih i tako stigli do samog
jezera, dublje u peini. Blizu tog jezera smo se smjestili. Brzo smo osjetili daje
tu hladno, a mi smo bili slabo, kao za ljeto obueni, i nismo imali nikakvih po
krivaa da se utoplimo. Drhtali smo od zime. Nita ni od hrane nismo poni
jeli. A mala djeca su poala plakati i vikati da su gladni. Majka ih je tjeila
govorei da e donijeti palente, ali od toga nije bilo nita. Ostali smo taj dan i
no u peini. Sutradan, 19. jula u peinu stie moja starija sestra Mileva. Ona
je proli dan provela krijui se u Ljeskovakoj kosi. Bila je zajedno sa njenim
svekrom Milanom Zecom i ostalim lanovima porodice. Svekar je Milevu upu
tio na jednu veliku stijenu da vidi odakle ide vojska. im se od skrovita uda
ljila dvadesetak metara do skrovita su stigle ustae i odmah poele da kolju.
Na tom mjestu koljai su zaklali sedamnaestoro mukaraca, ena i djece. Vo
a ovih krvnika bio je Avdo Muji - prepoznala ga je sestra Mileva. Ona ga
je poznavala od ranije, jer su prije rata zajedno uvali stoku. Vidjevi ta se na
tom mjestu desilo, Mileva je uspjela pobjei. Na putu prema peini nala je
djeaka starog 13-14 godina, Milana Egia. Njegov otac Stevo Egi, kada je vi
dio da koljai dolaze i ocijenio da ne moe pobjei, da im ne bi pao iv u ruke,
sam se zaklao. Sin mu Milan pokuao je uiniti isto, ali je to uinio samo djelimino i pored oca pao na zemlju. Koljai su proli pored njih mislei da su
obojica mrtvi. Milan se kasnije osvjestio, krenuo da trai nae ljude i takav, poluzaklan, sreo nau Milevu. Ona ga je dovela u peinu gdje su mu ljudi previli ranu.
U peini smo ostali do 20. jula. Ja sam bio strano ozebao, pa me je majka
uputila prema izlazu. Bilo je to negdje poslije podne toga dana. Poao sam pre
ma izlazu, ali ljudi koji su bili blie izlazu, kao obezbjeenje, rekoe mi da ne
smijem napolje jer su ustae pronale ulaz u peinu. U dijelu peine gdje je na
rod ostavio ito, robu i stoku uli su se povici ustaa. Pljakali su sve to su ta
mo nali i dovikivali se poimenino. uo sam glas Murata Tovagia koji
komanduje: Omere, bacaj bombe u peinu. Bacili su dvije bombe, ispalili
nekoliko hitaca iz puke i povikali: Hajmo naprid! Neki su ljudi vikali da ne
maju lampi i baterija i da nee ii u peinu bez osvjetljenja. Nisu bili sigurni ta
ih tamo eka. uo sam glas: Doi emo sutra sa fenjerima i baterijama.

183

Razgovor ustaa se dobro uo neto dublje u peini, gdje sam se ja tada na


ao. Svaka rije je odzvanjala kao zvono. im su ustae napustile peinu doao
je Mio Svilar. Iao je od porodice do porodice govorei da su ustae prona
le peinu, te da e sutra sigurno ui u dubinu peine i poklati narod koji tu na
u. Govorio je da se do sumraka treba spremiti za pokret. Tada e biti spreman
vodi koji e narod povesti prema slobodnoj teritoriji u Zbjegu i Moilima.
Pred no smo izali na kuite Jove Variaka gdje su formirane grupe, pa
smo predvoeni vodiima, krenuli prema Priseci. Kasnije smo saznali da je
Todor Drai, bjeei pred ustaama, otkrio Zinaia peinu.
Tih julskih dana 1942. godine, poslije nekoliko dana bjeanja i strahovanja,
sa dijelom porodice, predvoeni majkom Milkom, stigli smo na slobodnu te
ritoriju u Moila. Na slobodnoj teritoriji Moila, Zbjeg i vrela Mrenice tih da
na sam sretao nae, meni poznate i nepoznate ljude, i stalno oekivao susret sa
mojim djedom Radom Bocom i ostalim lanovima nae familije. Naalost, ni
sam ih mogao sresti jer su zaslugom ustae Mede Dafera zauvijek ostali u Mavini.
Prilikom susreta sa Milijom Miljkovi, enom Rade Poaria, saznao sam
za tragediju nae porodice. Ispriala mi je ona stranu, na prvi momenat ne
vjerojatnu priu o stradanju starog Radeta, njegovog sina Nikole i petoro unuia. Poao sam sa Milijom i jo nekim ljudima da pronaem i sahranim nae
mrtve.
Na mjestu zloina naao sam zaklane sedmoro lanova nae porodice. Po
red djeda Radeta bili su tamo i stric Nikola sa tri njegova sina, Duanom, Pe
trom i Milanom. Na istom mjestu je zaklan i moj roeni brat od strica, sin
Radoa Karaora. Sve su to, osim djede i strica, bila djeca od jedne do sedam
godina. Prilikom sahrane poklanih na tom mjestu prepoznao sam jo neke Crnajane, a meu njima i Milicu ure Miljkovia Lokia. Na njenim grudima
nalazilo se muko dijete, staro oko godinu dana. I ovo dijete je bilo mrtvo, is
priao je svedok tog potresnog dogaaja.
Bezbroj slinih potresnih pria tada se moglo uti od preivelih iz Bugara,
Dumana, Stoline peine, Ljeskovake kose, Jamara, Rakovca, Sadilovca i Ma
vine. Roditelji su svojim oima gledali kako im krvnici kolju decu i obrnuto,
deca su gledala kako ustae kolju njihove roditelje. Milka Miljkovi, ranije pomenuta, sakrivena, iz prikrajka je gledala kada je Medo Dafer sa grupom ko
ljaa klao porodicu Mile Boce, kao i ostale koji su na tom mestu zaklani.
U prepodnevnim asovima 18. jula 1942. godine, 4. bataljon Drugog KPO
sa 1. i 2. etom, napadao je na ustake poloaje koji su toga jutra sluajno bili
otkriveni u Mavini. Borbe su bile estoke. Ustae su drale nadviavajue po
loaje. Iako nisu imali tamo mnogo snaga, uporno su se branili. Posle nekoli
ko silovitih juria u kojima je dolazilo i do borbe prsa u prsa, neprijatelj je bio
potisnut sa dominirajuih poloaja.
eta Spase Miloevia sa delom taba bataljona uspela se kroz Mavinu i
preko Brezovca probiti i razbiti na tom pravcu ustaku blokadu. Za 1. etom
je iz obrua izaao i manji deo ugroenog naroda u Moila i Zbjeg.
Toga dana u borbama po selima junog Korduna i u Mavini poginulo je
desetak boraca 4. bataljona Drugog KPO i vie pripadnika seoskih rezervnih

184

odreda. Meu paiima bili su i komandiri vodova Mile Drai iz Johovice i Mi


lan Bjela iz Mavine.
Posle proboja 1. eta nije uspela zadrati teritoriju, ve je nastavila mar na
slobodnu teritoriju, vodei sa sobom neto spasenog naroda. U popodnevnim
asovima, toga dana, nastala je izuzetno teka situacija. U Mavini je ostala sa
mo 2. eta sa stotinjak naoruanih partizana i toliko nenaoruanih ljudi sa
hladnim orujem spremnih za borbu. Uz etu se nalo nekoliko hiljada ugro
enih, iz svojih sela izbjeglih mukaraca, ena, a najvie dece. Neke izbeglice su
jo pristizale u Mavinu beei pred ustaama i razjarenom masom njihovih
vernih pratilaca, civila iz hrvatskih i muslimanskih sela. Ovi civili su inili ve
a zverstva od neprijateljske vojske. Pristizanjem u Mavinu, vidjevi tu i par
tizane, ljudi su se oseali sigurnije, ali su se za svaki sluaj, sklanjali po
skrovitijim mestima i tako se ponovo rasipali na veem prostoru Mavine.
Sve je to uslonjavalo situaciju ete uz koju se tada nalazila ogromna masa
ugroenog naroda koji je oekivao zatitu i obezbjeenje sigurnog prelaza na
slobodnu teritoriju. Imajui sve to u vidu, komandir Vasilj Boi odluio je da
saeka no, vjerujui da e eta uz pomo ljudi iz seoskih rezervnih odreda, kao
i da e tab bataljona uputiti 1. i omladinsku etu iz Moila i tako razbiti usta
ki obru, a zatim obezbediti siguran prelaz ugroenog naroda na slobodnu
teritoriju. Prilikom saoptavanja svoje zamisli o izvrenju ovog tekog i odgo
vornog zadatka, Vasilj je sasluao primedbe i predloge komandira vodova. Po
jedini borci, neki odbornici i uticajni ljudi pokuali su nagovoriti Vasilja da se
odmah krene, tako to bi eta krenula napred i razbijala ustake poloaje, a svi
sposobni za borbu, mukarci i mlae ene bez djece, sa hladnim orujem kre
nuli bi za etom. Ostale izbjeglice sa decom kretali bi se iza ete.
Bilo je predloga da eta ne vri proboj, ve da ostane tititi narod u zbegu
Mavine dok ne stigne pojaanje od taba bataljona. Vasilj ove predloge nije
prihvatio, verojatno zato to je znao da se takvoj masi naroda ne moe uspeno komandovati. A ustae bi po danu sa svojih dominirajuih poloaja, upo
trebom minobacaa i tekih mitraljeza, lako napravile paniku i masakar naroda
koji se kree u velikim grupama.
Nije prihvatio ni predlog da se eka pomo iz taba bataljona sa kojim nije
imao nikakvu vezu. Ostao je pri svojoj odluci da treba saekati no i pod okri
ljem mraka izvriti proboj obrua, a zatim obezbediti da u toku noi to vie
naroda izae na slobodnu teritoriju Moila i Zbjega.
Nezadovoljstvo Vasiljevom odlukom unelo je kod ljudi, pa i nekih boraca
nervozu, pa i nepoverenje prema Vasilju i partizanima uopte. Neki su samo
stalno pokuavali nai spas za svoje porodice. Pojedinci su predlagali komijama da pou u hrvatska sela i tamo zatrae spas kod prijatelja Hrvata. Tako
su se neki tih dana nali u Rakovakom logoru smrti i u sadilovakoj crkvi,
gde su masovno poubijani.
Kada je bila saoptena konana odluka, odbornicima je nareeno da do pr
vog sumraka prikupe narod i formiraju kolone za pokret. eta je krenula na
zadatak da obezbedi prolaz narodu.
Jedan vod je upuen ka Prisjeci, jedan prema Rakovcu, a jedan na put gdje
e narod prelaziti preko ustaama kontrolisanog puta Slunj - Rakovica.

185

eta je osnovni zadatak izvrila bez borbe, poto su ustae neto ranije na
pustile svoje poloaje. Oekivale su se velike kolone izbeglica ali toga nije bilo.
Problem je nastao kod naroda u zbjegu Mavina.
O tome mi je priao jedan od preivjelih svedoka, ka
ko je tih dana stradao na narod, sklanjajui se ispred
ustakih koljaa na raznim mjestima i na razne nai
ne. To je Rade V. Boi iz Crnaje, tada etrnaestogo
dinji deak, i ranije spominjan. Rade je o tadanjim
doivljajima rekao:
Druga eta je toga dana u Mavini ostala sa na
rodom sve do uvee. U Mavinu se skrcao ogroman
narod. Bilo je dogovoreno da narod saeka dok se ne
obezbijedi prolaz preko puta Slunj - Rakovica. eta
je krenula prema Broancu da obezbijedi prolaz, a ja
sam sa narodom ostao u Zbjegu. U sam sumrak sa
Bliznice je ispaljena bacaka mina koja je pala i eks
plodirala blizu prikupljenog naroda. Bilo je tu i ko
Rade Boi
kao trinaestogodinjak
nja koji su se poplaili, poeli bjeati i praviti lom.
Narod, mislei tako da su neki povikali da su ustae
stigle i da kolju, razbjeao se na sve strane. Znam da se prialo da su poslije ove
panike stigli borci na mjesto odreeno za prikupljanje naroda s namjerom da
ga povedu preko obezbjeene ceste, ali narod se nije mogao prikupiti. Neki
ljudi nisu htjeli da pou, jer nisu vjerovali borcima da je put slobodan. Tako je,
koliko ja znam, to vee samo manji dio naroda preao, a veina se razbjeala
po umi. Neki borci nisu ni poli sa etom. Znam da je sa pukom ostao u Ma
vini uro Orli, Mane Mandi i neki od Markovia iz Mavine. Jednog dana
smo sa naoruanim borcima doekali ustae, istina, tada je bilo najvie plja
kaa i palikua iz ustakih sela. Uspjeli smo ih tada najuriti prema Basari, ali
drugi put, kada su ponovo doli, uro i ostali borci su ih tukli, ali su brzo osta
li bez municije. uro Orli je pao mrtav nedaleko od kunog praga.
Vidjevi da je bande mnogo, a da smo mi ostali bez oruija, razbjeali
smo se po umarcima i peinama. Bio sam odvojen od mame, a sa mnom su
bile sestre Draga, Ljubica i Soka. Nikola je sam sa nekim djeacima ve dru
gi dan preao u Moila. On je kasnije priao kako je tih dana proao kroz us
taki Laevac.
Dva-tri dana skrivali smo se po raznim mjestima i na razne naine, po Ma
vini u umarcima i peinama. Zadnji dan, bio je to etvrtak, ustae su pono
vo pretraivale. Pobjegli smo u umu, a ja kaem Soki, ajde ti Soko nas zatrpaj
u ovom bunju (bila je tu neka vrtaa), ,,a ti se poslije sakri malo dalje, poseb
no, pa kad ustae prou, ti nas pred no potrai ako ostane iva.
Legnem ja u tu vrtau koja je liila na pravu grobnicu, nalazila se u nekoj
stijeni. Draga legne kraj mene, a mala Ljubica okrene se tako da je glavicu sta
vila na moje rame. Soka nas onda zatrpa granama a preko njih nabaca unja.
Ostali smo tako leei cio dan, sluajui galamu i pucnjavu nedaleko od nas.
Uvee, kad smo izali iz ume, bilo nas je jo moda desetoro. Ostale su usta
e pohvatali i poklali.

186

Toga etvrtka uvee uspjeli smo prei u Moila. Tako smo uspjeli punih
est dana izbjegavati smrt i trpjeti strah, glad i e, kae Rade
Potresnu i u mnogo emu slinu priu uo sam i
od Jelice Miljkovi. Tada je bila djevojica od devet
godina. Evo jednog dijela njenog potresnnog svedoenja:
Jedan dan smo se sakrivali u umi, nedaleko od ku
a u Ljeskovcu, a onda smo nou preko onih brda sti
gli u veliku umu, zvali su je Mavina. Tamo smo se
dva dana sakrivali i svako vee pokuavali da preemo
u Moila. Jednom smo se, poslije neuspjelog prelaska
vratili svi zajedno, nosei svako svoj prtljag. Ponovo
smo se krili u Mavini. Drugi put, kada smo uvee poli za Moila, na putu je dolo do panike i velike guve.
Ja sam se u mraku odvojila od mame i Drage. Mama je
stalno nosila malu Daru, iako su neki ljudi govorili da
je mora ostaviti da dijete ne otkrije kolonu. Dara, iako Jelica Miljkovi sa samo
je bila svega dvije godine stara nikada nije plakala. Bi devet godina spoznala
je strahote rata
la je tako tiha, kao da je znala da ne smije plakati.
Kada sam vidjela da nema mojih, krenula sam za grupom nepoznatih lju
di i ena i tako se nala ispred jedne kue od brvana sa vrlo visokim pragom.
Ula sam u ovu kuu, gdje su oko vatre na velikom ognjitu sjedili meni nepo
znati ljudi, ene i djeca. Prila sam blizu ognjita, skinula svoj prtljag sa lea i
sjela na njega kraj vatre. Izgleda da sam ubrzo zaspala i tako tu ostala do jutra.
Ujutro sam se probudila, ali vie u kui nije bilo nikoga. Kod mene nije bilo ni
mog prtljaga. Pokriva koji sam stalno vukla, za vrijeme dok sam spavala, ne
stao je. Neko ga je umjesto mene ponio. Izala sam iz te kue, osjeajui se iz
uzetno lakom bez moga prtljaga. Krenula sam prema umi, vidjela sam grupice
ljudi i ena sa djecom. Oekivala sam da vidim mamu i Dragu, ali njih nije bi
lo. Nikoga nisam poznavala, ipak sam pola za njima. Ubrzo su se svi ovi lju
di izgubili ispred mene. Ostala sam u toj velikoj umi sasvim sama. Onda su
se iznenada za mnom pojavile meni nepoznate ene sa djecom. Pristigle su me
i upitale ko sam, zato idem tako sama. Ne sjeam se da li sam im neto odgo
vorila, ali znam da sam se obradovala ovom susretu, i da sam samo mislila gdje
su moja mama i sestre.
Neko vrijeme sam ila u drutvu tih ena, a onda su mi one savjetovale da
se sakrijem jer e ustae uskoro zapoeti pretraivanje ume, a zna se ta e bi
ti ako me nau. Predloile su mi da legnem u jednu pilju na jednoj stijeni, a
one e me zatrpani unjem (suvo lie). Pristala sam na njihov prijedlog. Le
gla sam tamo, one su me dobro zatrpale a zatim nestale. Leala sam zatrpana
u toj pilji, a vjerovatno sam i zaspala i neko vrijeme spavala u tom unju. Ne
gdje pred no sam se probudila. Ne znam da li su me probudili neki glasovi,
ili sam se sama trgla iz sna. Kada sam vidjela da pada mrak, digla sam se iz
mog skrovita i krenula kroz umu. Ubrzo sam vidjela jo ljudi, ena i djece.
Idui tako kroz umu, primjetila me i prepoznala naa sestra od tetke Mare iz
Bogovolje, Draga. Ona je tada bila djevojka. Zaustavila me je i rekla: Evo na

187

e Jele, govorila je svom drutvu, to je Jelica tetke Kate. Pitala me je za ma


mu a ja nisam nita odgovorila, ali sam se radovala naem susretu iako sam se
jo uvijek osjeala izgubljenom.
Zajedno sam sa Dragom nastavila put prema mjestu gdje se narod priku
pljao za ponovni pokuaj da pree u Moila. Tamo su se ubrzo pojavile mama
i Draga sa malom Darom. Ugledavi ih obuzela me neopisiva srea i radost. To
vee smo imali sreu i uspjeli smo prijei na slobodnu teritoriju, kae Jelica
Miljkovi.
Ako bih se dublje i svestranije ulo u psihu tog djeteta i psihu sline djece,
nije teko zakljuiti i pretpostaviti kakve je sve strahove i psihike traume tih
nekoliko dana to dijete preivljavalo.
U toku prva dva-tri dana ljetnje ofanzive na juni Kordun prikupljeno je i
organizovano, a zatim prebaeno na slobodnu teritoriju oko dve hiljade stano
vnika tada zateenih na ovom podruju. Manje grupe i pojedinci stizali su u
Moila i kasnije, kako se vidi iz svjedoenja Radeta Boia koji je posle estog
dana uspio prei na slobodnu teritoriju.

Samilost i humanost u vreme stranih zloina


Kao to je reeno, navee, 18. jula 1942. godine, narod iz sela junog Kor
duna i izbeglice iz sela Cazinske krajine nali su se u ustakom obruu. Hilja
de ena i dece i staraca oekivalo je spas i zatitu od 2. ete 4. bataljona Drugog
kordunakog partizanskog odreda.
Da bi proboj bio iznenadjenje za ustae, nareeno je da se ostave deca ka
ko ne bi otkrila pravac proboja i poloaje. Neke majke, po cenu svog ivota, ni
su htele ostaviti decu, ali je bilo i majki koje su ostavile dete u kolevci u nadi
da ustae koljai nee klati tu neja. Naalost, nije bilo samilosti kod tih zveri,
poklana su i deca tek roena.
Ipak, treba istai da su se i ovaj put nali humani ljudi. Iako su uestvovali u
pljaki i verovatno u paljenju kua, dok su doli u tue selo, uradili su ljudsku i
humanu stvar - spasili su dve devojice od 1-2 godine. Bili su to ulaga ovi i
Ahmet Dervievi. Kada su nali decu u kolevkama svaki od njih je uzeo po jed
nu devojicu i poneli su ih kuama. uvali su i nego vali decu do kraja rata. Ka
da su pravi roditelji nakon rata saznali gde su im deca poli su da ih uzmu. Simo
i Danica Dubaji iz Hadina Potoka poli su po erku koja je bila kod Ahmeta
Dervievia, a Mane i Milica Cimea iz Bogovolje kod ulage ovia. Ahmet i
ulaga, iako sa tugom, bili su spremni da predaju devojice pravim roditeljima,
ali su ih molili da decu pripreme za prihvat novih, pravih roditelja.
Simo i Danica su prihvatili ovaj predlog i posle nekoliko susreta sa erkom,
Mara je pristala da ide majki Danici i ocu Simi. Mile i Jelka su, i pored plaa
za mamom i babom, odveli erkicu koja je neprekidno plakala i od tuge za ba
bom i mamom ubrzo umrla.
U bezbrojne ustake lai i prevare, koriene za unitenje srpskog naroda,
bila je i prevara o spasonosnom prelasku u katoliku ili islamsku veroispovest.
O ovome sam i ranije neto zabeleio. Ovaj put elim istai jedan zaista stra
an primer.

188

Problem pokrtavanja posebno se isticao u selima gde je stanovnitvo bilo


meano. Odmah po uspostavljanju vlasti NDH, pored ostalog, vrena je pro
paganda pa i pritisak na pravoslavce da treba da preu u katoliku ili islamsku
veru.
U poetku se govorilo o dobrovoljnom inu i izgledalo je dobronamerno i
nenametljivo. Posle objavljenih dravnih proglasa bilo je jasno da pravoslav
cima nema mesta u NDH. esto su Hrvati ili Muslimani savetovali komija
ma da in pokrtavanja prihvate kao pametan i koristan, poto e tako od
ustaa zatititi ivote i imovinu porodice. Pod raznim uticajima i pritiscima,
dakle, seljaci iz Johovice, sela u velikokladukoj optini, podnosili su i zahteve
da ih katolika crkva primi, odnosno da promene veru.
O
jednom takvom sluaju priao mi je Mirko Dubaji iz Adina Potoka,
sada ivi u Indiji. On kae: Imao sam sestru udatu u selu Johovica. Sestra
Milka bila je udata za Savu Draia, sina Rade Draia. Radu su zvali Brko.
Bio je vrlo poboan i radio je u crkvi kao zvonar. Svi su ga potovali u selu.
Imao je Rade Brko brojnu porodicu, tri sina - Savu, Duana i Miu i tri eri
- Janju, Maru i Anu. Moja sestra Milka je imala etvero dece: Milu 12 godi
na, Radu 10, Milicu 8 i Zorku 6.
Milkin svekar Rade Brko, po preporuci i nagovoru komija i prijatelja Hr
vata poljaria, rei da cela porodica prihvati katoliku veroispovest. Otili su
svi u Cetingrad i tamo bili pokrteni, kao to su to tada radili i drugi Srbi. Po
sle prelaska u katolianstvo, neko vreme su poseivali katoliku crkvu u Cetin
gradu, poto u Johovici nije bilo katolike crkve.
Porodica Rade Draia, pored prijatelja Hrvata poljaria, oseala se sigur
nom i oputenom. Radili su svoje poslove i mirno spavali u svojoj kui, dok su
ostali uvek bili na oprezu i sklanjali se ispred ustaa.
Posle izvesnog vremena, negde u avgustu 1941. godine, ustae su iznenada
nou doli u kuu Rade Draia i zateldi porodicu na spavanju. Bili su tu svi,
osim dve Radine erke koje su bile udate u drugo selo.
Sestra Milka sa muem i etvero dece i ostalim ukuanima izvedeni su is
pred kue i svi, sa jo nekima iz Johovice, odvedeni u umu Begovac gde su
poklani i baeni u jednu peinu. U toj umi sestra Milka, iako izbodena po telu i rukama, nije bila smrtno povreena. Kada se osvestila videla je straan pri
zor, svo etvero dece mrtvo kao i ostala porodica. Uspela je da se izvue ispod
leeva, izala je iz peine i tako teko ranjena krenula je iz ume prema Kru
kovai, to je isto hrvatsko selo. Kada je svanuo dan, sluajno je naila na Hr
vata Iliju Valentia, trgovca. Videvi Milku tako povreenu i krvavu poveo ju
je u duan i naredio eni da Milki oisti rane alkoholom i da je previje. Milki
je rekao da bude mirna i tiha da je ustae ne bi otkrile. Milku su smestili u jed
nu sobu i uvali je dva dana i dve noi. Tree noi prevezao je Milku kui Pa
ve Valentia kod koga su se krile jo dve porodice Srba. Te noi Milku su
zajedno sa te dve porodice prebacili preko Korane na slobodnu teritoriju, na
Kordun. Tako je sestra Milka preivela te strahote i doivela slobodu 1945. go
dine. Ponovo se udala za jednog borca, Duana Pokrajca, rodila dva sina i ker.
Ovaj primer govori da se i u takvim tekim i zlim danima nau i dobri lju
di. Ustae i vlast NDH je i ovaj put pokazala da je bila genocidna - zloinaka.

189

Bez roditelja u zbegu

U skrovitima Dumana, Bugara, Ljeskovake kose, Mavine i


na drugim mjestima,
na prostoru junog
Korduna, poklane su
tih dana mnoge poro
dice, majke sa petero i
vie dece. U Sadilovcu
je tih dana unitena
cela porodica Petra i
Milke Grkovi iz Crnaje. Ubijena je Milka
i njene kerke: Anka,
Milica, Ljubica, Desa i
Ruica. Petar je ubijen godinu dana ranije na Gnjilavcu kod Cazina. Tako je u
ovom sluaju ustaama polo za rukom da svoj krvavi zloinaki plan za i
enje NDH od Srba ispune sto posto. Niko iz ove porodice nije preiveo Dru
gi svetski rat. Naalost, nije ovo ni jedini a ni usamljeni sluaj da su unitene
kompletne porodice. To su, kako smo ranije videli, bili esti sluajevi u Pitalinama, Zboritu, Stabandi... Pored ranije, u prii Mie Boce pomenutih po
klanih Crnajana i porodice Petra Grkovia, u toku i neposredno posle ove
ofanzive, izgubili su nevine ivote i sledei metani Crnaje: Vukeli . Mara,
Vukeli J. Boja, Kvoka . Pero, Miljkovi P. Ana, Miljkovi P. Mira, Miljko
vi . . Milica, Miljkovi . Borivoj, Sekuli S. Sata, Sekuli M. Anka, Sekuli M. Stevo, akiran M. . Milka, akiran M. Ana, akiran M. Mara, Boi
D. Draga i drugi neevidentirani.
U toku i neposredno posle ove neprijateljske ofanzive, po nepotpunim po
sle rata prikupljenim podacima iz srpskih sela junog Korduna i Cazinske kra
jine, izgubilo je ivote preko 1.700 (hiljadu i sedamstotina) dece, ena i
mukaraca. Najvei broj stradalih su deca starosti do 15 godina ivota.
Postradali narod, koji je uspio izbjei ustaki no, stigavi na slobodnu teri
toriju naao se u novim neprilikama, bez krova nad glavom i bez najosnovnijih sredstava za ivot. Sela Moila, Zbjeg i druga u tom rejonu, takoer su ranije
bila pljakana i delimino popaljena. Narod ovih sela na oskudnoj zemlji i ra
nije je siromano iveo, jedva sastavljao kraj s krajem. Tadanji izgledi izbjegli
ca za skori povratak na svoja ognjita i imanja, naroito je to vailo za porodice
iz sela sa teritorije Cazinske krajine, bili su sasvim slabi, bolje rei nikakvi. Letnje vreme je tada omoguavalo da se za kratko preivi i pod vedrim nebom,
ako je bilo neeg za prehranu. Bilo je jasno da nastupa kiovita jesen i na ovom
prostoru duga i otra zima. Pored toga, blizina ustakih i italijanskih garnizo
na ni na ovom prostoru nije obeavala miran a samim tim ni dui boravak.
Trebalo je traiti to bolje reenje za smetaj nekoliko hiljada ugroenih.
Organi narodne vlasti i partizanske komande traili su reenje i samo deli-

190

mino ovaj problem resili smetajem jednog dela porodica. Pored svih napo
ra i zalaganja za veinu nije bilo pravog reenja.
Od ranije je bilo poznato da u Lici i Bosanskoj krajini, u Podgrmeu posto
je velike prilino stabilne slobodne teritorije. Neke porodice su samostalno
pole u Plaki i njegovu okolinu, traile su spas kod roaka i prijatelja. Veina
je krenula grupno preko Kapele prema slobodnoj Korenici i dalje preko Like,
Pljeevice i Une u Bosansku krajinu, u sela Podgrmea. Krenule su tamo tih da
na ili neto kasnije stotine porodica. Najvie je bilo onih iz srpskih sela Cazin
ske krajine, a takoe i porodica iz sela junog Korduna. Ovaj brojni ugroeni
narod bio je bratski, sa puno razumijevanja i solidarnosti, prihvaen od stra
ne naroda po selima Like i Bosanske krajine. Pri tom treba imati u vidu da je
narod i tamo ranije bio opljakan, a neka sela su bila i popaljena. Partizani su
tamo due vreme uspevali odbijati ustake prodore na slobodnu teritoriju. Ta
ko je u Podgrmeu, toga leta, slobodna teritorija ostala mirna, a narod je slo
no i nesebino radio i sve to je imao davao je za NOV i solidarno pomagao
postradalu brau iz popaljenih i opljakanih sela. Svi domaini i izbeglice u
selima Podgrmea radovali su se velikoj pobedi partizana kada su saznali za
osloboenje Bihaa i Cazinske krajine. Radost izbeglica iz sela Cazinske kra
jine i Korduna bila je jo vea kada su saznali da imaju mogunost za povra
tak na sopstvena ognjita. Te ratne jeseni, polovinom novembra 1942. godine,
krenule su mnoge porodice iz Podgrmea na svoja opustjela ognjita. Uz put
su neki svraali u Biha, glavni grad Bihake republike.
Pristiui u svoja sela nalazili su pusto i oseali tugu za poginulim lano
vima svojih porodica, ali se ivot morao nastaviti dalje. Narodna vlast i narod
susednih sela pritekli su u pomo da se napravi neto sklonita kako bi se de
ca sklonila od nastupajue zime. Nije lako bilo za kratko vreme napraviti ku
icu bez i najpotrebnijih sredstava (na primjer nije bilo avala, pa ih je trebalo
skupljati sa zgarita). Ovamo su najee stizale porodice sa dosta dece, a bez
mukaraca u snazi. Mukarci su izginuli u leto 1941. godine ili kasnije u par
tizanskim redovima. Oni preostali nalazili su se u partizanskim jedinicama.
Vodili su i dalje borbu za osloboenje. Novoizabrani NO odbori u susednim
muslimanskim selima, pritekli su u pomo pri izgradnji bajtica. Pojedine imu
nije i potene porodice prijateljski su prihvatile pod svoj krov ene i sitnu decu svojih suseda i prijatelja. Moja majka Kata i sestre Dragica, Jelica i Darinka
nale su prijateljsko sklonite u kui Ahmeta i ahe umar. Slino su postupi
le i druge porodice u Trcu, turliu, Platnici i drugim selima Cazinske kraji
ne. Puna dva meseca te jeseni i zime uivale su nae porodice gostoprimstvo
kod prijatelja koji su za to vreme nesebino delili sve to su imali na raspola
ganju. Pomagali su ovi ljudi naim porodicama da pronau i povrate poneto
opljakane imovine, stoku i ostale stvari potrebne za ivot. Sve je to znatno
olakalo da se preive ti teki ratni dani. Narod se bio prilino snaao i poeo
da se nada skorijoj i punoj slobodi, kada su ustae i njihove pristalice, uz po
mo okupatora, otpoele do tada na tom prostoru najveu - takozvanu etvr
tu neprijateljsku ofanzivu.
Partizani su se povlaili pred viestruko jaim neprijateljem. Narodne vla
sti su obavestile partizanske porodice i sve srpske porodice da ponovo bee na

191

Grme. Svi Srbi i oni to su imali nekoga u partizanskim redovima morali su


se skloniti ispred krvnike ustake ruke. Prijatelji Muslimani, verujui da im
ustae nee nita, traili su od naih ena decu da ih ostave u njihovoj zatiti.
Majke, meutim, nisu htele ostavljati svoju decu, iako su bile svesne da im ne
e biti nimalo lako sa sitnom decom u najeoj zimi, na nepoznatom putu i
u zbegovima na otvorenom polju, u umi, u snegu i na kii.
Pod zatitom kordunakih, banijskih i krajikih partizanskih brigada kre
tale su se ogromne kolone uplaenog, gladnog i promrzlog naroda, stalno na
padnog od strane ustaa i Nemaca, sa zemlje i iz vazduha.
Narod iz sela Cazinske krajine, im je bio obaveten o predstojeoj opasno
sti, na vreme je krenuo predvoen odreenim organima narodne vlasti. Neki
su se, meutim, predugo zadrali ili su povero vali u zatitu svojih komija Mu
slimana. Takvi su pali u ruke ustaa i bili poklani.
U Crnaji, prekasno pokuavajui da izbegnu pokolj, uhvaeni su i zaklani: Budi S. Mane, njegova ena Smiljana, sin Dragan, keri Kata i Zorka. Neto ksnije,
1943. godine, kao borci Osme krajike NOU brigade poginule su im i erke Mil
ka i Milija, tako da se u toku Drugog svetskog rata ugasilo i njihovo ognjite. Sli
no je prola i porodica Milana Vuete koga su zajedno sa enom Jekom, kerkom
Milkom i unukom Jekom - najblie komije Muslimani zaklali.
U toku pomenute neprijateljske ofanzive, poetkom 1943. godine, od ustakog
noa, avionskih bombi i kuruma neprija
telja, poginuli su: Boi B. Kaja, Miljkovi
S. Branko, Miljkovi I. Zorka, Boi S. Ka
ta, Skorupan . Kata, Topi Mane, Topi
. Mika, Topi . . Jeka i drugi.
Tokom etvrte i drugih neprijateljskih
ofanziva pri beanju na putu i u zbegu od
zime, gladi i raznih bolesti, a najvie od pegavog tifusa, stradali su sledei Crnajani:
Boi V. Dragan, Boi Mile (Plaan), Bo
i Petar, Boi P. Boo, Boi M. Milan,
Boi . Milka, Boi . Duan, Boi M.
Mika, Boi D. Rade, Boi R. Mika, Boi
M. uro, Boi M. Dragan, Kvoka D. u
ro, Kvoka D. Pero, Kvoka . Mihajlo, Zinaji Soka, Kvoka Milan, Kvoka D. Jelica,
Ognjenovi P. Janja, Miljkovi D. Dara,
Miljkovi R. Radojka, Miljkovi M. Sveto,
Dmitrovi B. Danica, Zinaji R. Dragan i
drugi.
U selu Sadilovacu u crkvi ubijeno je i
spaljeno 463 ena i dece iz sela junog Kor
duna i Cazinske krajine.
Ruevine crkve u Sadilovcu

192

Spomen-ploa sa imenima 463 rtve spaljene u Sadilovakoj crkvi 29. jula 1942. godine

Iz sela Bugar - Biha, 29.07. 1942. godine u crkvi u Sadilovcu ubijeni su i


spaljeni:
Bori Rade Milan 11
Bruji Dane Nada 16
Bubalo Duan Mileva 3
Bubalo Duan Stevo 13
Bubalo ura Duan 42
Bubalo Pane Soka 38
Cvijanovi Milivoj Ana 12
Cvijanovi Milivoj Branko 9
Cvijanovi Milivoj Danica 13
Cvijanovi Milivoj Jovo 11
Cvijanovi Milivoj Petar 10
Cvijanovi Milo Ljuba 39
Davidovi Ilija Jeka 42
uji Mane Desanka 11
uji Mane Slavko 10
uji Mane Smilja 7

uji Miloa Danica 28


Gatalo Blae Rua 25
Gatalo Mane Duan 6
Gatalo Mane Ljubica 7
Gatalo Mane Milanko 4
Gatalo Mane Mile 5
Gatalo Mane Nada 3
Gatalo Mile Mane 27
Grubi Lazo Milan 2
Grubi Lazo Milka 4
Ivanevi Dane Milan 1
Jovi Rade Danica 28
Kesi Mile Danica 19
Kesi Mile uro 22
Kesi Mile Ilija 21
Kesi Mile Jeka 14

193

Kesi Mile Mara 23


Kesi Mile Milka 20
Kesi Stevo Milka 18
Kosanovi Ilija Stevo 15
Markovi Mika 47
Markovi Bubalo Desa 27
Markovi Milutin Duan 11
Markovi Momilo Branko 10
Markovi Momilo Danica 5
Markovi Momilo Mio 1
Markovi Momilo Soka 8
Matijevi Mile Kojo 62
Panjak Rade Mara 13
Panjak Rade Milka 12
Panjak Mile Mara 27
Paravina Dragi Mane 10
Paravina Dragi Milka 2
Paravina Maleta Sara 45
Paravina Mane Danica 18
Paravina Mane Dragi 35

Paravina Mane Mihajilo 29


Paravina Milanko Duan 10
Paravina Milanko Gojko 2
Paravina Milanko Jovan 15
Paravina Milanko Mileva 17
Paravina Milanko Milijan 19
Poznen uran Janja 75
Radakovi Uro Milka 32
Radakovi Milovan Mara 6
Radakovi Milovan Draga 2
Radmanovi uro Sava 42
Smiljani Dragan Milenko 15
aa Marko Mika 41
Veselica Branko Danica 1
Veselica Mane Mika 33
Veselica Stojan Bogdan 29
Veselica Bogdan Mica 5
Veselica Bogdan Milorad 2
Veselica Milanko 4

Iz sela Crnaja
Grkovi Milka 37
Grkovi Petra Desa 14
Grkovi Petra Ljuba 11

Grkovi Petra Mika 9


Grkovi Petra Rua 7
Grkovi Petra Mara 4

Prvi ulazak partizana u Cazin


U toku jedne godine, leto 1941-1942, po srpskim naseljima u Cazinskoj
krajini, uz pomo okupatora, Nemaca i Italijana, ali i Muslimana, slugu vlasti
kvislinke drave NDH, poinjeni su neopisivi zloini nad nevinim srpskim
narodom. Hrvatske ustae su uspeno ukljuile muslimanski narod Cazinske
krajine i iskoristili prve dve godine rata za satiranje Srba u Cazinu i okolini.
Za godinu dana u masovnim pokoljima pobijeno je desetak hiljada Srba, naj
vie dece i ena, ugaene su stotine vielanih porodica, popaljeno stotine domo
va, oieno desetine sela i naselja u kojima su pred Drugi svetski rat iveli Srbi.
Svest ovdanjih Muslimana o tome da su poinjeni zloini nad nedunim
komijama nije postojala. Ustaka propaganda je uspela da snano razvije mr
nju, a 1942. godine i strah od boraca NOP-a. Govorili su (ustae) da su par
tizani, u stvari, etnici koji e poklati sve Muslimane ako dou u njihova sela.
Ovaj mahom nepismeni narod verovao je takvoj propagandi i sve do prolea
1942. masovno je podravao ustae.

194

Prve akcije partizana, osloboenje Trakih Ratela (januar 1942), Velike Kladue (februar 1942), Bosanske Krupe (jun 1942) i druge uspene akcije na ovim
prostorima, uglavnom na teritoriji Cazinske krajine, menjale su sliku o partiza
nima. Poeli su se menjati stavovi muslimanskog ivlja o njima. Pojavljivali su se
pojedinani sluajevi dolaska ljudi iz muslimanskih sela u partizanske redove.
Meutim, Cazin, sa neposrednom okolinom, ostao je vrsto ustako uporite sve
do septembra 1942. godine. Cazin se oslanjao na jake garnizone okupatora i pro
pagandom uplaeni muslimanski narod koji je 1941. godine poinio monstruozne
zloine nad Srbima u Cazinu, Macinim dolovima, Miostri, Stijeni, Podgredini,
Pitalinama, Perni, Podgomili, Ljusini, Otoki, Batri, Ivanjskoj, Glavici, Banjanima, Dobrom Selu, Mrazovcu, Osredku, Vrelu, Gradini, oraliima, Mutniku, Bar
skoj, Krndiji, Gati, Rujnici, Crnaji, Adinom Potoku, Marin Mostu, Selitu i dr.
Narastanje snage partizanskih jedinica u Bosanskoj krajini, Lici, Kordunu i Ba
niji stvoreni su uslovi i za vee akcije, kao i potreba da se Muslimanima u Cazinu i
Cazinskoj krajini pokae ko su partizani. Na inicijativu i predloge boraca iz stradalih srpskih sela u Cazinskoj krajini, krajem avgusta 1942, Stab Prvog krajikog-partizanskog odreda odluio je da delom snaga izvri upad na teritoriju Cazinske
krajine. Osnovni zadatak je bio napasti i zauzeti Cazin, tadanji ustaki centar, ko
ga su pored Bihaa ustae uspele zadrati u svojim rukama.
Odluka je bila da se sa treim bataljonom Prvog KPO, u sadejstvu sa delom
snaga 3. KNU brigade, i delom snaga Kozarakog PO, pree Una i napadnu tamo
nja ustaka uporita.
Nou, izmeu 1. i 2. septembra, izvrio je pokret 3. bataljon Prvog KPO pod
komandom Hamdije Omanovia, preao je Unu i sa njene obale kraj sela Miostra
ka Gnjilavcu i Cazinu, vetim manevrom, izbegavajui naselja sa vodiima urom
Lukiem i Miloem Bogunoviem, bataljon je bez borbe prodro do Gnjilavca gde
su ustae i domobrani pruili slab otpor. Drugog dana septembra ujutro, posle
kratkog i slabog otpora ustaa, bataljon je uao u Cazin. Ustae su se razbeale, a
28 domobrana se predalo.
Ulazak partizana u Cazin bio je veliko i neprijatno iznenaenje za ustake zlo
ince i njihove pomagae, one koji su pre godinu dana poinili masovne pokolje
u Cazinu i njegovoj okolini.
U susretu sa narodom partizani su objanjavali ciljeve NOP-a, pri tom se tru
dei da razbiju sve ustake lai o partizanskom pokretu. Sigurno je da je posle
kratkog boravka u Cazinu, 3. bataljon Prvog KPO znatno izmenio miljenje ovog
naroda o NOP-u i partizanima.
Postignut je znaajan vojni i politiki uspeh. Bataljon se nije zadravao u Ca
zinu, jer su ustae dobile jako pojaanje. Bataljon se povukao. Neprijatelj je imao
stotinjak poginulih i vie ranjenih ustaa i andarma, zarobljeno je 28 domobra
na i 28 puaka, pukomitraljez, municija.
Nai gubici su bili: est nestalih i devet ranjenih, izgubljeno sedam puaka.
Saznanje da je komandant partizana Hamdija Omanovi snano je odjeknulo
u narodu, poto je Hamdija njihov sugraanin i mnogi su ga lino poznavali, takoe i saznanje da u bataljonu ima dosta Muslimana, ostavilo je dobar utisak, pa
su se neki domobrani prijavili da ostanu u partizanima.
U toku pokreta, za vreme ove akcije borci su videli na vie mesta gomile kosti
ju - godinu dana ranije poklanih Srba. Ovi prizori su izazazivali tugu ali i osnaili
elju za osvetom nad zloincima, ustaama i njihovim pomagaima.

195

PREGLED RTAVA DRUGOG SVETSKOG RATA BORACA I SRPSKOG NARODA PO OPTINAMA I GODINI
POGIBIJE
BIHA
IME SELA I
NASELJA

RB

UKUPNO
NACIONALNOST
RTAVA RATA

BORCI

BROJ RTAVA USTAKO FAISTIKOG


TERORA

PRIMEDBA

UKUPNO 1941 1942 1943 1944 1945

1 Biha

ME

596

231

365

218

58

58

24

2 Boljevac

SRP

27

22

20

3 Brekovica

ME

16

1 nepoznat

4 Bugar

SRP

380

75

305

79

134

73

16

2 nepoznata

5 Dobrinica

ME

11

11

6 Donja Gata

ME

285

45

240

105

19

101

12

7 Golubi

ME

17

15

4 nepoznata

8 Gornja Gata

SRP

68

67

43

17

9 Izoi

ME

57

50

26

16

1 nepoznat

10 Jankovac

SRP

97

90

64

19

3 nepoznata

11 Jasika

SRP

76

74

56

16

12 Kamenica

SRP

28

22

14

13 Lohovska Brda

SRP

28

26

21

14 Lohovo

SRP

126

10

116

99

15 Mala Pea

ME

12

10

16 Meudraje

ME

17 Pitotan

SRP

37

36

31

18 Sokolac

ME

19 Turija

ME

24

19

20 Vedro Polje

ME

21 Velika Gata

ME

60

22

38

16

11

22 Viki

ME

10

23 Vrsta

ME

88

13

75

57

16

24 Zavalja

ME

25 Zlopoljac

SRP

141

15

126

78

28

2208

487

1721

967

265

381

71

21

UKUPNO

1 nepoznat

1 nepoznat

3 nepoznata

BOSANSKA KRUPA
IME SELA I
NASELJA

RB

NACIONALNOST

UKUPNO
RTAVA RATA

BORCI

BROJ RTAVA USTAKO FAISTIKOG


TERORA
UKUPNO 1941 1942 1943 1944 1945

1 Bag

MUS

2 Banjani

SRP

180

64

116

50

35

26

3 Batra

SRP

77

25

52

27

13

4 Bosanska Krupa

ME

652

176

476

300

46

100

24

5 Buim

ME

34

20

14

11

PRIMEDBA

1 nepoznat

6 Dobro Selo

SRP

395

87

308

258

18

23

3 nepoznata

7 Glavica

SRP

99

47

52

32

11

2 nepoznata

8 Ivanjska

SRP

196

67

129

65

23

31

9 Jezersko

ME

192

30

162

116

38

10 Konjoder

ME

11 Lubarda

MUS

25

25

12 Ljusina

SRP

164

58

106

59

12

28

13 Memi Selo

ME

28

21

20

14 Mrazovac

ME

150

19

131

125

15 Otoka

ME

78

18

60

44

16 Perna

SRP

306

40

266

106

154

17 Pitaline

ME

1430

62

1368 1322

45

18 Podgomila

SRP

372

56

316

218

96

19 Podvran

ME

51

48

20 Varoka Rijeka

ME

96

21

75

75

21 Voloder

ME

16

12

4551

837

3714 2830

209

540

50

19

UKUPNO

196

CAZIN

RB

IME SELA I
NASELJA

1 Brezova Kosa
2 Bukovica
3 Cazin
4 Crnaja
5 ajii
6 oralii
7 Gornja Barska
8 Donja Koprivna
9 Donja Luka
10 Geeti
11 Glogovac
12 Gnjilavac
13 Gornja Koprivna
14 Gornja Luka
15 Gradina
16 Hain Potok
17 Japi Brdo
18 Kapici
19 Klin
20 Klisa
21 Kovaevii
22 Krivaja
23 Krkaa
24 Krndija
25 Kudii
26 Kula
27 Liskovac
28 Ljubijankii
29 Majetii
30 Mujaki
31 Marin Most
32 Memi Brdo
33 Miostrah
34 Mutnik
35 Osredak
36 Ostroac
37 Peigrad
38 Pijanici
39 Podgredina
40 Polje
41 Ponjavii
42 Proii
43 Pukari
44 Roii
45 Rujnica
46 Selite
47 Skokovi
48 Slatina
49 Stjena
50 turli
51 turlika Platnica
52 Trac
53 Traka Ratela
54 Traka Platnica
55 Vrelo
56 Vilenjaa
57 egar
UKUPNO

NACIONALNOST
ME
SRP
ME
SRP
MUS
ME
MUS
ME
MUS
MUS
MUS
MUS
MUS
MUS
SRP
SRP
MUS
MUS
MUS
MUS
MUS
MUS
MUS
SRP
MUS
ME
ME
MUS
MUS
MUS
ME
ME
ME
ME
SRP
MUS
MUS
MUS
SRP
ME
MUS
MUS
MUS
MUS
SRP
SRP
MUS
ME
ME
ME
MUS
MUS
ME
MUS
SRP
MUS
MUS

UKUPNO
RTAVA RATA
22
247
181
198
15
198
4
33
8
2
1
6
2
4
149
85
2
1
2
6
3
10
10
155
1
48
17
8
1
1
34
8
239
151
334
22
23
5
233
10
2
6
1
3
427
57
3
2
43
25
7
11
77
1
174
2
3
3323

BORCI
9
32
54
37
15
11
4
2
8
0
1
6
2
4
14
25
2
1
2
6
1
10
10
12
1
0
15
8
1
1
13
1
9
8
107
22
23
5
3
10
2
6
1
3
70
1
3
1
21
22
7
11
2
1
64
1
0
711

BROJ RTAVA USTAKO FAISTIKOG


TERORA

PRIMEDBA

UKUPNO 1941 1942 1943 1944 1945


13
12
0
0
0
1
215
9
2
2
183
19
127
74
11
7
13
22
44
161
39
77
1
0
0
0
0
0
0
0
187
186
0
0
0
1
0
0
0
0
0
0
31
31
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
2
2
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
7
135
60
50
18
0
11
42
2
60
5
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
2
2
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
143 112
16
15
0
0
0
0
0
0
0
0
48
36
0
12
0
0
2
2
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
21
12
8
0
0
1
7
7
0
0
0
0
230
229
1
0
0
0
11
9
0
0
143
123
6
2
227 115
25
79
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
230
230
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
357
215
60
66
16
0
56
56
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
1
0
0
0
0
22
21
0
0
0
1
0
0
3
3
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
5
2
1
1
75
66
110
1
3
2612

90
1
3
1916

7
0
0
253

9
0
0
369

4
0
0
61

0
0
0
13

197

VELIKA KLADUA
IME SELA I
NASELJA

RB
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50

NACIONALNOST

Bosanska Bojna
Bukovlje
Brda
Crvarevac
aglica
elinje
Dolovi
Donja Slapnica
Donja Vidovska
Donji umatec
Drenovac
Elezovii
Glavica
Glinica
Golubovii
Gornja Slapnica
Gornja Vidovska
Gornji umatec
Grabovac
Gradina
Grahovo
Johovica
Klupe
Kudii
Kumarica
Mala Kladua
Marjanovac
Miljkovii
Mrcelji
Oreva Luka
Podzvizd
Poljana
Polje
Ponikve
Raj novac
Slapnica
Stabanda
abii
estinovac
iljkovaa
mrekovac
Todorova Slapnica
Todorovo
Trnovi
Velika Kladua
Vidovska
Vjenac
Vrnogra
Zagrad
Zborite
UKUPNO

BIHA
BOS. KRUPA
CAZIN
VEL. KLADUA
ZBIR ZA SVE 4 OPS

198

SRP
ME
ME
SRP
ME
MUS
MUS
MUS
MUS
MUS
ME
ME
MUS
SRP
MUS
MUS
ME
MUS
ME
SRP
ME
SRP
MUS
MUS
MUS
MUS
MUS
ME
MUS
ME
MUS
SRP
ME
ME
ME
MUS
SRP
MUS
MUS
SRP
ME
MUS
MUS
MUS
ME
ME
MUS
ME
ME
SRP

iTINE

UKUPNO
RTAVA RATA

BORCI

409
19
28
212
75
8
4
4
3
31
236
17
6
485
11
11
13
1
18
322
7
193
3
30
3
33
10
26
17
17
13
266
10
93
7
10
627
6
2
242
2
10
22
11
202
69
14
45
10
522
4435

2208
4551
3323
4435
14517

BROJ RTAVA USTAKO FAISTIKOG


TERORA
UKUPNO 1941
344
132
0
0
12
8
210
209
65
65
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
223
68
4
4
0
0
272
422
0
0
0
0
5
0
0
0
14
15
242
198
2
1
158
22
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
18
17
0
0
12
5
5
1
237 151
3
3
17
78
1
0
0
0
576
537
0
0
0
0
227
16
2
1
0
0
0
0
0
0
167
143
63
11
0
0
31
26
2
0
474
488
3612 2395

65
19
16
2
10
8
4
4
3
31
13
13
6
63
11
11
8
1
3
80
5
35
3
30
3
33
10
8
17
5
8
29
7
15
6
10
51
6
2
15
0
10
22
11
35
6
14
14
8
34
823

487
837
711
823
2858

1942

1943

72
0
0
0
0
0
0
0
0
0
148
0
0
63
0
0
4
0
0
19
0
80
0
0
0
0
0
1
0
6
0
64
0
53
0
0
11
0
0
164
1
0
0
0
13
32
0
2
2
1
736

133
0
3
0
0
0
0
0
0
0
7
0
0
82
0
0
1
0
1
23
1
50
0
0
0
0
0
0
0
1
3
19
0
8
0
0
28
0
0
37
0
0
0
0
6
19
0
3
0
12
437

6
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
4
0
0
0
0
0
1
0
5
0
0
0
0
0
0
0
0
1
1
0
0
0
0
0
0
0
10
0
0
0
0
3
1
0
0
0
0
32

265
209
253
736
1463

381
540
369
437
1727

967
1721
3714 2830
2612 1916
3612 2395
11659 8108

PRIMEDBA

1944 1945
0
0
0
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
0
0
0
0
0
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
2
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
2
1
0
0
0
1
9

1 Nepoznato
1 Nepoznato

1 Nepoznato

1 Nepoznato

71
50
61
32
214

21
19
13
9
62

GRAFIKI PREGLED SRPSKIH CIVILNIH RTAVA PO GODINI POGIBIJE


OPINA.......................... .......... DO 7 'T

BIHA
BOSANSKA KRUPA
CAZIN
VELIKA KLADUSA
URPH

-16 17
'...........
225
170
1145
135
652
810
2010
211
1489
177
430
466
627
2127
576
225
............... 2S2'.. ............ T'8'CT....
771 ..... ........ 748................

Ukupno
32
34
52
58

1707
3717
2614
3613

11651

199

Pitaline
Stabana
Zborite

200

DO 7
373
103
119

8-16 17-60
306 630
96 340
88 239

PREKO 61
56
31
31

NEPOZ
3
6
12

Civilne rtve UKUPNO - prikaz stradanja po godinama pogibije

201

MESTA STRADANJA CIVILNOG SRPSKOG STANOVNITVA

202

Stratita po optinama i selima u Ca


zinskoj krajini u kojima su u toku Drugog
svetskog rata stradale srpske nevine rtve
(1941 - 1942)
OPTINA BIHA
Rbr. Stratita
1.
BIHA
Kapetanova Kula
Garavice - na desnoj obali reke Klokot
Garavice - na levoj obali reke Klokot
Zatvor
egar
Deli jama
Pokoj
Grabe
Zaloje
Zavolje - peina
Vrkai
2.
BALJEVAC
Peina Baljevac
3.
BREKOVICA
4.
BUGAR
5.
DOBRINICA
6.
DONJA GATA
Trstovac
Prominovac
7.
GOLUBI
8.
GORNJA GATA
9.
IZAI
10.
JANKOVAC
11.
JASIKA
12.
KAMENICA
13.
LOHOVO
14.
LOHOVSKA BRDA
Hrgar
Ripa
15.
MALA PE A
16.
MEUDRAJE
Jabuka
17.
PITOTEN
18.
SOKOLAC
19.
TURIJA
20.
VELIKA GATA
21.
VIKI
22.
VRSTA
Vuije jame - Osoj
23.
ZAVALJE
24.
ZLOPOLJAC
Turija
Muji gaj

OPTINA BOSANSKA KRUPA


Rbr. Stratita
1.
BANJANI
2.
BATRA
3.
BOSANSKA KRUPA
Sokolski dom
Zatvor
Jama lisica
Vojevac
Crno jezero
4.
BUIM
Brodarevac
5.
DOBRO SELO
6.
GLAVICA
7.
IVANJSKA
8.
JEZERSKO
Jama jezersko
9.
KONJODER
10.
LJUSINA
11.
MEMI SELO
12.
MRAZOVAC
Brodarevac
13.
OTOKA
Brskovac
14.
PERNA
Potkraj
15.
PITALINE
Kue: Rajka Rokvia,
arka Mandia,
Milana Babia,
Mile Zoria oe,
Jovana Zeljkovia.
Mile Bursaa,
Mile Raete,
Naselja: Skenderija,
Potkraj,
Kokotnjak.
16.
PODGOMILE
Okrugljak
17.
PODVRAN
18.
VAROKA RIJEKA
19.
VOLODER
Pored stratita na prostoru Cazinske
krajine registrovano je i na stotine veih i
manjih gubilita, kao logora smrti: Jaseno
vac, Stara Grdika, Gospi, Jadovno, Staro
Sajmite, Zemun. Zbegovi : u Kordunu,
Baniji, Bosanskoj krajini i Lici.

203

OPTINA CAZIN
Rbr. Stratita
I
BREZOVA KOSA
2.
BUKOVICA
3.
CAZIN
Zatvor
Bolnica
ajin potok
ongur brdo
Macini dolovi
4.
CRNAJA
Klenovac
Vranduk
5.
ORALII
Ratkovac
6.
DONJA KOPRIVNA
7.
GEETI
8.
GRADINA
Dubrave
Prkosi
9.
HADIN POTOK
10.
KOVAEVII
II
KRNDIJA
12
KULA
13.
LISKOVAC
14.
MARIN MOST
15.
MEMI BRDO
Polenac
16.
MIOSTRAH
Duri Gaj
17.
MUTNIK
Smrdan
18.
OSREDAK
Dubrave
19.
PODGREDINA
Polenac
Polje
20.
RUJNICA
Dakia gaj i Lazi do
21.
SELISTE
22.
STIJENA
23.
TURLI
24.
TRZaCKA RATELA
ajii
Lazi Do
EGAR
OPTINA VELIKA KLADUA
Rbr. Stratita
1.
BOSANSKA BOJNA
2.
BRDA
3.
CRVAREVAC

204

Dobriev jarak,
Dropev jarak,
kua Pere Dropca
4.
AGLICA
5.
DRENOVAC
6.
ELEZOVII
7.
CLINICA
crkva Budmiri
8.
GORNJA VIDOVSKA
9.
GRABOVAC
10.
GRADINA
11.
JOHO VICA
Begovac
Komesarac
12.
MILJKOVII
13.
ORCEVA LUKA
14.
PODZVIZD
15.
POLJANA
kue - Maraa Janka,
Medi Ilije,
Mandi Paje,
Bajia.
16.
POLJE
17.
PONIKVE
kue Zdjelara
18.
STABANDA
Gakov jarak
Paanov Do
Bunia jarak
Pelin potok
ordaica
Vranjeevia Jarak
Trkuljin Jarak
Tadiev Jarak
ukundin Do
uma Rastovaa
19.
ILJKOVAA
20.
VELIKA KLADUA
Zatvor
Pravoslavna crkva
21.
VIDOVSKA
22.
VRNOGRA
Poljice
23.
ZAGRAD
24.
ZBORITE
Davidovia bukvik
Bekutovo dvorite
Galovia uma
Mujkia potok
Proplanak iznad Glinice
Zborina crkva
Rastik kod crkve

NASELJA U KOJIMA SU STRADALI SRBI, KOJA SU VEINOM ETNIKI OIENA

Naselja u kojima su stradali Srbi, a veina naselja je etniki oiena


OPTINA BIHA
RB
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24

RB
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25

206

Naselje

OPTINA BOSANSKA KRUPA


Br. rtava

RB

BALJEVAC
BIHA
BREKOVICA

22
365
8

1
2

BANJANI
BASTRA

116
52

BUGAR
DOBRINICA
DONJA GATA
GOLUBI
GORNJA GATA

305
11
240
15
67
50

3
4

BOSANSKA KRUPA
BUIM

476
14

5
6
7
8

DOBRO SELO
GLAVICA
IVANJSKA

308
52
129

JEZERSKI
KONJODER
LJUSINA

162
2
106
21

IZAI
JANKOVAC
JASIKA
KAMENICA
LOHOVO
LOHOVSKA BRDA
MALA PEA
MEUDRAJE
PITOTEN
SOKOLAC
TURIJA
VELIKA GATA
VIKI
VRSTA
ZAVALJE
ZLOPOLJAC
OPTINA CAZIN
Naselje
BREZOVA KOSA
BUKOVICA
CAZIN
ORALII
CRNAJA
DONJA KOPRIVNA
GEETI
GRADINA
HAIN POTOK
KOVAEVI I
KRNDIJA
KULA
LISKOVAC
MARIN MOST
MEMI BRDO
MIOSTRAH
MUTNIK
OSREDAK
PODGREDINA
RUJNICA
SELITE
STJENA
TURLI
TRAKA RATELA
VRELO

90
74
22
116
26
10
6
36
3
5

9
10
11

Naselje

12
13
14

MAHMI SELO
MRAZOVAC
OTOKA
PERNA

15
16
17
18

PITALINE
PODGOMILE
PODVRAN
VAROKA RIJEKA

19

VOLODER

RB
1

OPTINA VELIKA KLADUA


Naselje
BOSANSKA BOJNA
BRDA

Br. rtava

131
60
266
1368
316
48
75
12

38
7
75
3
126

Br. rtava
13
215
127
187

2
3
4

161
31
2
135
60
2

5
6
7
8

143
48
2
12
7
230
143
227
230
357
56
22
3
75
110

9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24

CRVAREVAC
AGLICA
DRENOVAC
ELEZOVII
GLINICA
GORNJA VIDOVSKA
GRABOVAC
GRADINA
JOHOVICA
MILJKOVII
OREVA LUKA
PODZVIZD
POLJANA
POLJE
PONIKVE
STABANA
ILJKOVAA
VELIKA KLADUA
VIDOVSKA
VRNOGRA
ZAGRAD
ZBORITE

Br. rtava
340
12
210
65
223
4
422
5
14
242
158
18
12
5
237
3
78
576
227
167
63
31
2
488

Partizanska spomenica 1941. godine

207

DRUGI DEO
Bihaka operacija
Poetkom godine, a naroito u letol942. postignuti su veliki uspesi parti
zanskih jedinica i NOP-a u celini. Pored velikih borbenih pobeda, osloboena
su brojna mesta i velike teritorije u Bosanskoj krajini, Lici, Kordunu i Baniji.
Saznanje o karakteru i ciljevima NOP-a prodiralo je sve vie do svesti mno
gih do tada neprijateljski raspoloenih ljudi, sve vie je prihvaen NOP kao je
dino mogue i pravilno reenje na putu do slobode. Naroito je bilo vano
postii poverenje kod muslimanskog stanovnitva u Cazinskoj krajini koga je
neprijatelj 1941. uspeo mobilisati da masovno radi za ciljeve hrvatske ustake
politike i vrenje masovnih zloina nad srpskim narodom. Snana promena
svesti ovog naroda poela je prodorom partizana na prosotor Cazinske kraji
ne, prvo oslobaanje Trakih Ratela (30 januar), prvo posedanje Velike Kladue (23. februar 1942), a zatim oslobaanje Bosanske Krupe (20. jun 1942) i
upad partizana u Cazin 2. septembra 1942. godine.
Povlaenje Italijana iz garnizona na ovim prostorima znatno je olakalo po
sedanje i zauzimanje nekih gradova i naselja, sve se lake dolazilo do potreb
nog oruija i drugog ratnog materijala. Neka mesta su od strane Italijana
naputana bez borbe. Tako su u Bosanskoj krajini, Lici, Kordunu i Baniji stvo
rene velike slobodne teritorije.
Istina, ustaka i domobranska vojska je pokretala povremeno ofanzive (pri
mer aprilske ofanzive na Petrovu goru i letnje ofanzive na juni Kordun) kada
se ponovio pokolj Srba civila i kada su nanovo popaljena sela, ali se neprijatelj
posle tih zloina vrlo brzo morao povui u svoje sve malobrojnije garnizone.
Pristizale su grupe proleterskih brigada na prostore Bosanske krajine, koje
su na svom borbenom putu poruile mnoga neprijateljska uporita, zauzele
brojne gradove i sela i osvajale simpatije do tada neprijateljski raspoloenog
stanovnitva prema NOP-u. Dolaskom na prostor Bosanske krajine, proleteri
su uneli u narod snaan polet i ojaali veru u pobedu kod stanovnitva; i kod
boraca se razvio jo snaniji borbeni duh.U sadejstvu sa krajikim brigadama,
proleteri su uspeno izvrili nekoliko operacija i oslobodilii nekoliko gradova,
stvorivi tako veliku slobodnu teritoriju, to je na ovim prostorima narod ohra
brilo, a noroito dolazak Vrhovnog taba i druga Tita u Bosansku krajinu.
Spajanjem krajikih sa proleterskim brigadama, na relativno malom prosto
ru nale su se znaajne snage NOV sa velikim borbenim mogunostima i ratnim
iskustvom. To je omoguilo planiranje i izvoenje i veih borbenih operacija.
Krajem avgusta 1942. Vrhovni tab i drug Tito sazvali su savetovanje ope
rativnih tabova. Ovom savetovanju prisustvovali su Operativni tab za Bo
sansku krajinu, Operativni tab etvrte operativne zone Hrvatske, tabovi
proleterskih brigada i Prve krajike brigade. Analizirana je vojno-politika si
tuacija i razmatrani mogui planovi za dalja borbena dejstva tada raspoloivih
snaga. Sagledani su razni pravci i mesta kao objekti i ciljevi dejstva a, izmeu
ostalih, kao ciljevi napada pominjani su Biha, Grahovo i Bosanska Krupa.
Postavljeni su zadaci tabovima da temeljno proue i prikupe podatke za pred

209

loene objekte napada, imajui u vidu nae snage i objektivne mogunosti, te


da se daju konkretni predloi za operacije.
Operativni tab za Bosnu i Krajinu, i pre savetovanja u Glamou, imao je za
misao za napad na Biha. Ovaj tab je raspolagao i sa vie puta proveravanim
podacima o neprijatelju, njegovom borbenom rasporedu i sredstvima sa kojim
raspolae. Dobro razvijena obavetajna mrea omoguavala je praenje svih
promena na otpornim takama u Bihau.
Polovinom oktobra tab za Bosansku krajinu i njegov komadant Kota Nad
podneo je predlog Vrhovnom tabu koji ga je dopunio i uz manje korekcije
usvojio. Plan operacije predviao je da se posle oslobaanja Bihaa nastavi na
pad na okolna uporita: Cazin, Bosanska Krupu, Veliku Kladuu, Slunj i sva se
la na prostoru izmeu Une, Korane i Kupe.
Priprema i izvoenje napada na Biha povereni su Operativnom tabu za
Bosansku krajinu.
Zapovest Operativnog taba za Bosansku krajinu
za napad na Biha izdata je 31. oktobra. U uvodnom
delu u zapovesti eleo se podii moral i osvetniki duh
prema ustaama, koji su u toku 1941. i 1942. godine na
prostorima Bihaa i okoline poinili neopisive zloine.
Pod takom tri zapovesti postavljeni su zadaci jedini
cama koje uestvuju u operaciji, izmeu ostalog, nare
eno je sledee: Druga lika udarna brigada napae i
likvidirati neprijatelja u Likom Petrovom Selu;
Osma hrvatska (banijska) brigada izvrie napad
na Biha sa istone strane od sela Pokoj do avnika
i Zaluja;
Druga krajika brigada napada sa istoka od kole
u Zaluju do reke Une;
Prva krajika brigada napada sa juga na uporita
na levoj obali reke Une;
Trea krajika brigada napada sa jugozapada na
Kota Na, tada komandant uporita u egaru i Groblju;
Operativnog taba
Peta krajika brigada sa Treim bataljonom 6.
za Bosansku krajinu, kasnije krajike brigade napada uporita u Ostrocu, Brkigeneral i narodni heroj. ima, Kurtovu Selu, Srbljanin jezeru i Spahiima.
Trei bataljon 6. krajike brigade pomae u presecanju drumova: Bosanska Krupa - Gnjilovac - Ostroac; esta brigada postavlja zasede na pravcu
Bosanska Krupa - Radi - Biha i na drumu Bosan
ski Novi - Bosanska Krupa.
Dve haubice postaviti na pogodne poloaje na
Grabeu; 2. novembra u 21.30 ispaliti dve granate na
bunkere u Samilju to e biti znak za poetak napa
da. Dato je uputstvo za dalju upotrebu artiljerije.
Osman Karabegovi, politiki komesar Operativnog taba
za Bosansku krajinu, narodni heroj

210

Sve predviene jedinice treba da postave na vreme zasede na mestima i na


pravcima gde bi se neprijatelj mogao izvlaiti iz Bihaa. U zapovesti se pred
via i nareuje za rad jedinica posle pada Bihaa: Osma banijska brigada ide
prema Likom Petrovom Selu, orjentisana prema Slunju sa Drugom likom
brigadom;
Druga krajika brigada sa Petom krajikom napada Bosansku Krupu; Prva
krajika brigada sa delovima este krajike da zauzme Cazin; Trea krajika
brigada ostaje u Bihau kao posadna jedinica.
Izdata su nareenja i jedinicama za demostrativna dejstva.
Borbeni znaci raspoznavanja za ovu opeciju bili su: Drvar - Gospi.

Napad na Biha i znaaj njegovog oslobaanja


Aktivna demonstrativna dejstva vrena su nekoliko dana ranije u cilju dezorjentacije ustakih komandi. Napad na posade u Dreniku, Rakovici, Vagancu i drugim naseljima u reonu puta Biha - Slunj izvren je 29/30. oktobra.
Ove fiktivne napade vrile su like i kordunake brigade. Napadi izvreni na
Sunju, Brane i Blinjski Kut vreni su 1. i 2. oktobra. Demonstrativni napad na
Bosansku Krupu izvrili su delovi 5. i 6. krajike brigade.
Na prostoru Korduna i Banije vreni su napadi u (to vreme) na vie mesta
radi odvlaenja panje ustakih komandi od mogueg napada na Biha. Ko
manda u Bihau bila je spremna da izdvoji deo snage iz sastava odbrane Biha
a kako bi pomogla napadnutim garnizonima.
Poslednjih dana oktobra, Operativni tab za Bosansku krajinu vrio je poslednje pripreme, prikupljao planirane snage za napad i vrio poslednje provere stanja neprijatelja i njegovu spremnost za odbranu.
Osma banijska brigada nalazila se daleko na Baniji, na levoj obali Une. Tre
a krajika se takoe nalazila daleko na poloajima, ekala je 4. krajiku briga
du da je smeni. Tako je u relativno krakom vremenu trebalo uraditi sve da
jedinice planirane za napad stignu na polazne poloaje u odreeno vreme.
Osma banijska brigada je nou 29./30. oktobra bila na prostoru izmeu
Otoke i Bosanskog Novog, odakle je sa jednim amcem i improvizovanom
skelom prela na desnu obalu Une i odmah nastavila mar, da bi 30./31. okto
bra, nou, stigla u podgrmeka sela - Veliki i Mali Radi. U ovim selima bri
gada je bila prijateljski doekana, borci su se ovde odmorili i nahranili,
popravili odeu i obuu, popunili rezerve municije i bombi.Treba istai da su
Banijci u Radiu bili bratski prihvaeni i od naroda i od krajikih boraca, a za
jednikom napadu na Biha radovali su se i krajiki i banijski borci.
U borbenoj zapovesti Operativnog taba za Bosansku krajinu odreeno je
vreme napada u 21.30 .2/11/1942.Tada je trebalo poeti napad na Biha i na
neposredne otporne take, nedaleko od grada, koje su mogle na bilo koji na
in uticati na uspeh napada.
U 21.30 dat je signal za napad, ispaljene su dve granate iz haubice na ot
pornu taku Somilje na pravcu napada 1. krajike brigade. Sve jedinice koje
su se nale na odreenim polaznim poloajima krenule su u silovit juri, uli
su se mitraljezi, eksplozije bombi, bacakih granata. Bihaka kotlina je vrila.

211

Osma banijska, 2. krajika sa istoka i 1. krajika sa juga juriale su na ot


porne take na prilazu u grad. Napad je na vreme poela i 2. lika brigada dejsvom na Liko Petrovo Selo, eljavu i Boljevac, a 5. krajika po delovima
napadala je uporita u Spahiima, Jezeru i Kurtovu Selu. ete 3. bataljona 6.
krajike brigade, poto su sa delom 5. krajike brigade prele preko Une, raz
bile su male otporne take u Miostri, Majetiu, Proiima, Brekavici i Zlopoljcu. Sve ove otporne take brzo su i bez gubitaka oiene od ustaa i ustake
milicije. Jedino nije likvidirana otporna taka u Ostrocu, poto je bila utvre
na u samom gradu. Jedna eta je ostala da blokira Ostroac.
U vreme poetka napada na planirane poloaje nisu stigle 3. krajika i 4.
kordunaka brigada, pa su njihova dejstva poela sa zakanjenjem. Uspean i
vrlo spretan napad 2. krajike i 8. banijske brigade vrlo brzo je omoguio pro
dor u centar grada. Tako su ove brigade, oko pola noi, izbile na Unu.
Druga lika je takoe brzo savladala otpor neprijatelja u Likom Petrovom
Selu, eljavi i Baljevcu.
Peta krajika je razbila grupice ustaa i milicije u Spahiima, Jezeru i Kur
tovu Selu. Delovi 5. krajike i 3. bataljona 6. krajike brigade su izvrili borbe
ni zadatak, izuzev Ostroca koji su samo blokirali, na odreenim poloajim
bili su spremni za borbu protiv ustaa koji e se povlaiti iz Bihaa. Osluki
vali su estoke borbe u Bihau i bili vrlo neprijatno iznenaeni. Ustaki bataljon, koji je iz Bosanske Krupe krenuo u pomo Bihau, postupno je napadao
i razbijao ete 5. krajike i 3. bataljona 6. krajike brigade. Uspeno je stigao do
blokiranog Ostroca, razbio blokadu i sa ovom posadom nastavio napredova
ti prema Bihau i u prepodnevnim satima, 4. novembra, uspio se spojiti se sa
ustakom posadom u gradu.
Kao borac 4. ete 3. bataljona 6. krajike brigade, uesnik u ovim borba
ma, iznosim svoja seanja: Poslije prelaska Une sa desne obale, krenuli smo
uskom cik-cak kozjom stazom uz kanjon rijeke. Sjeam se da smo prolazili
kroz sela Miostra, Majetii i jo neka druga sela. Dok se eta ubrzano kretala
uli smo estoke borbe na Ostrocu i u okolnim selima koje su vodile ostale
tri ete Treeg bataljona este brigade. Proli smo pored opsjednutog Ostro
ca prema selima Proii i Brekovica. Stigli smo nau Treu etu sa kojom
smo izveli napad na ova sela. Poslije krae borbe ustae, muslimanska milici
ja i domobrani bili su protjerani. U borbama je ubijeno nekoliko ustaa i do
mobrana, a jedan broj ih je zarobljen. U Treoj i etvrtoj eti ranjena su tri
borca od kojih jedan tee.
Od sela Berkovice nastavili smo gonjenje neprijatelja uz Unu. I tako smo sti
gli do Bihakog polja. Neprijatelj je te noi napustio sela Berkovicu, Proie,
Jankove i Zlopoljac. Na vod zaposjeo je poloaje u selu Zlopoljac, a ostali
djelovi ete nalazili su se na poloajima u selu Berkovici. Sa ovih poloaja, uda
ljenih 3-4 kilometara od Bihaa, ula se estoka borba krajikih i banijskih bri
gada koje su napadale na neprijateljska uporita u gradu. Negdje u pravcu
Pljeevice vidjeli smo veliki oblak dima. Borci sa ovog podruja govorili su da
bi to moglo biti negjde oko Likog Petrovog Sela. Kad se dobro razdanilo, pri
mijetili smo neprijateljske avione koji slijeu na Bihako polje sa kojeg su go
tovo istog asa, bez zadravanja, uzlijetali gubei se iza horizonta. Neto kasnije

212

doletjeli su drugi, vei avioni koji su bombardovali pojedine dijelove grada u


kojima se vodila borba. Toga dana na naim poloajima bilo je zatije.
Na zadatak je bio da onemoguimo povlaenje neprijateljskih snaga ako
ovim pravcem pokuaju pobei iz Bihaa ka Cazinu ili Bosanskoj Krupi. Ali se
nou, 3-4. novembra, dogodilo neto neoekivano. Neprijateljskim jedinicama
u Bihau upuena je pomo iz Bosanske Krupe. Uslijed brojane nadmonosti ustae su uspijele da deblokiraju svoje snage u Ostroakoj kuli, pa su za
jednikim snagama izvrili napad na glavninu etvrte ete Treeg bataljona
Seste krajike brigade u selima Proci i Berkovici. Poslije toga su stigli u Biha,
u kojem su jo uvijek voene estoke borbe. Na poloaj naeg voda, ujutro, 4.
novembra, stigla je glavnina etvrte ete sa komandirom Brankom Pilipoviem i zamjenikom komandira Uroem Kukoljem. Kratko vrijeme smo se za
drali u selu Zlopoljac, a zatim smo krenuli u pravcu Pljeevice. Uskoro je jedna
naa patrola obavijestila komandira da su ispred nas na poloaju jedinice Kordunake brigade. Dobro se sjeam da nas je ova vijest obradovala, poto naa
eta tada nije imala veze ni sa jednom naom jedinicom. Odmah su raspore
eni vodovi na nove poloaje. Na vod zazeo je poloaj nedaleko od puta Ka
menica - Vrsta. Ostali vodovi upuivani su u rejon sela Zlopoljac i Jankovc.
Zadatak nam je bio, kao i prije, da sprijeimo izvlaenje neprijateljskih snaga
iz Bihaa. Prilikom zauzimanja novih poloaja, eta je naila na oko 50 domo
brana i razoruala ih.
Tokom 4. novembra neprijateljski avioni su jo nekoliko puta nadlijetali
Biha, kao i nae poloaje. Zatim su borbe u gradu potpuno utihnule, to je
meu borcima veselo komentarisano, kao da je ovo znak da je neprijatelj pot
puno savladan. Uskoro, zatim, preko Bihakog polja prema rijeci Klokot i na
im poloajima kretala se od Bihaa jaka ustaka formacija. Pozadi ustakih
jedinica ile su kolone civila i zaprenih kola koje su pokuale da pobjegnu iz
tek osloboenog Bihaa. Bilo nam je nareeno da vatru ne otvaramo prije ko
mande. Ustae su se kretale vie u kolonama nego u streljakom stroju, uzvi
kivale komande, kao da su znale da ih ekamo. Pokret im nije bio naroito
organizovan, ali ih je bilo mnogo, pa je izgledalo da su nezadrivi.
Na komandu: paljba! ustae su padale kao pokoeno snoplje. Ali se zdra
vi nisu osvrtali na to i nezadrivo su i dalje nadirali. Poslije izvjesnog vreme
na, na desnom krilu naeg voda i na poloajima Kordunaa, nae jedinice bile
su potisnute. Zatim je poelo povlaenje i ostalog dijela voda. Odstupili smo
u pravcu Izaia, gde smo smo kratko vreme ostali na tom poloaju, poto su
se ustae svom silinom sruile na nas. Da se nismo povukli dolo bi do nerav
nopravne borbe prsa u prsa sa viestruko jaim neprijateljem koji oigledno ni
je vodio rauna o sopstvenim gubicima.
Odbacivi na vod i dijelove Kordunake brigade na nove poloaje, ustae su
nastavile pokret prema poloajima koje su drali ostali vodovi etvrte ete Tre
eg bataljona este brigade u rejonu sela Zlopoljca. Na vod sa Kordunaima,
poslije prodora ustaa, naao se na ustakom lijevom boku. Nakon brzog srei
vanja, sa Kordunaima smo krenuli u boni napad na ustae. Istovremeno je ot
poela estoka frontalna borba u rejonu Zlopoljca. Ustae je ponovo zadrala
glavnina etvrte ete Treeg bataljona na njihovom pravcu proboja. Vidjevi da

213

im i mi pristiemo bono i sa lea, ustae su snanim juriem nadmonijih sna


ga razbile odbranu etvrte ete Treeg bataljona este brigade, i uz velike gubi
tke, razbijeni na nekoliko grupa, ostavljajui mrtve i ranjene, nastavili su prodor
prema Turiji, Brekavici i Jankovcu. Kada se na vod spojio sa glavninom ete na
Zlopoljakom polju, vidjeli smo na desetine ustakih leeva i razbacanu opre
mu i oruje. Dijelom snaga etvrta eta nastavila je gonjenje razbijenih ustakih
grupa koje su traile spas u proboju ka Bosanskoj Krupi i Cazinu.
Navee, 4. novembra, saznali smo daje Biha slobodan. Naa eta je u ovim
borbama nanijela neprijatelju velike gubitke, a zaplijenjeno je mnogo oruja,
municije i druge ratne opreme. Gubici etvrte ete Treeg bataljona Seste bri
gade bili su takoe osjetni. Poginuo je vodnik voda Gojko Pai i jo desetak
boraca, meu kojima su bili i ore Zori iz Teoaka, Mile Gravara iz Buga
ra, Nikola Doenovi iz Vrtoa, Pejo Gvozdenovi iz Vranjske, Mihajlo Beronja iz Velikog Radia, Mile Jelaa iz Perne i drugi.
Poslije prikupljanja plijena i zbrinjavanja ranjenih i poginulih drugova, e
tvrta bihaka eta Treeg bataljona prvi put je ula u svoj osloboeni grad Bi
ha. Borci rodom iz Bihaa i blie okoline sretali su svoje roake koji su im se
obradovali kao oslobodiocima i kao sinovima, brai, sestrama, oevima, a e
ne svojim muevima. U gradu se te veeri slilo sa svih strana mnotvo naroda
iz okolnih sela. Cijelu no je vladalo pravo narodno veselje. Oslobodioci gra
da, borci krajikih, banijskih i kordunakih brigada, iako umorni od tekih,
pre nekoliko sati zavrenih borbi, i tuni zbog izgubljenih drugova, zajedno
su sa omladinom i narodom pjevali su i igrali Kozarako kolo do kasno u no.

214

Poslije kratkog odmora naa eta je sjutradan, po prohladnom i kiovitom


vremenu, krenula na novi zadatak prema Cazinu, Cazinskoj krajini, Bosan
skoj Krupi i dalje u nove pobjede.
Oslobaanjem Bihaa postignuta je do tada najvea i najznaajnija pobeda
nad neprijateljem. U ruke partizana pao je najvei i najznaajniji garnizon ne
tako daleko od Zagreba. Pao je grad vaan kao vojni, administrativni, eko
nomski i politiki centar za Bosansku krajinu, Liku, Kordun i Baniju; centar
ustake upanije Krbava i Psat, mesto odakle su ila nareenja za unitenje Sr
ba na tim prostorima.
Bilo je to sedite glavnog stoera za ustae i domobrane. Tu su se nale grob
nice desetina hiljada nevino ubijenih Srba i ostalih antifaista i protivnika oku
patora i ustake tiranije NDH. U ovoj operaciji, pored izvanrednog uspeha,
uoeno je i niz slabosti naroito u organizovanju sadejstva i odravanju veze
izmeu tabova i jedinica. Takoe se pokazalo - ta moe uraditi narodna voj
ska koja se bori za istinsku slobodu i protiv takvog neprijatelja i krvnika koji
je inio sve da uniti jedan narod.
Posle uspene Bihake operacije, u toku 2-4. novembra 1942. i osloboenja
grada Bihaa (4.11), Cazina (7.11), Bosanske Krupe (5.11), Velike Kladue
(7.11), zatim, cela Cazinske krajine, Korduna, Like i Banije proirena je slobo
dna teritorija i stvoreni su uslovi za uspostavljanje narodne vlasti na ovoj te
ritoriji koja ie tada bila vea od nekih evropskih drava. Stvorena je Bihaka
republika.
U osloboenom Bihau tih slavnih dana odrano je Prvo zasedanje AVNOJ-a, 26. i 27. novembra, u velikoj sali enskog manastira u Bihau. Pred pu
nom salom delegata pristiglih iz mnogih krajeva nae zemlje, neki su stigli i iz
jo neosloboenih krajeva, ali i uz prisustvo mase okupljenog naroda Bosan
ske krajine, Like, Korduna i Banije, mnogi nisu mogli ni ui u salu gdje je odr
ano zasjedanje.
Istorijsku uvodnu re odrao je drug Tito koji je, izmeu ostalog, rekao:
Mi nemamo mogunosti da stvorimo jednu legalnu vladu, jer nam to jo me
unarodni odnosi i prilike ne dozvoljavaju, ali mi imamo pravo na jedno a to je
da u ovim tekim okol
nostima stvorimo jedno
politiko tijelo, jedan
politiki organ koji e
okupiti sve narodne
mase, koji e okupiti
na narod i povesti ga
zajedno sa naom juna
kom vojskom u dalje
borbe koje stoje pred
nama a koje e biti ve
oma teke.
Tito govori na prvom
zasedanju AVNOJ-a 26.
novembra 1942. godine
u Bihau

215

Veselin Maslea podneo


je izvetaj na Prvom
zasedanju AVNOJ-a

Posle uvodnog go
vora druga Tita, Veselin
Maslee je u svom poli
tikom referatu govorio

i uspesima
Delegati za vreme zasedanja AVNOJ-a prate rad
antiiasisticke borbe naroda Jugoslavije. U diskusiji su uestvovali i mnogi delegati, a izmeu ostalih
su govorili: anica Stanko Opai, delegat sa Korduna, Nurija Pozderac, iz
Cazinske Krajine, Vicko Krstulovi, iz Dalmacije, Vladimir Dedijer, iz Srbije,
Boo Ljumovi, iz Crne gore, Moa Pijade, Luka Stevi, iz Srbije i drugi.

216

Izvrni odbor AVNOJ-a (Antifaistiko vijee narodnog osloboenja Jugoslavije) izabran na


zasjedanju u Bihau (26/27. 11. 1942.). Snimljen 1943. negdie u Crnoj Gori. Siede: (s lijeva
na desno) Nurija Pozderac, Ivan Ribar i Pavle Savi. Stoje (s lijeva na desno): Mladen
Ivekovi, Veselin Maslea, Vlada Zeevi, Ivan Milutinovi i Mile Prunii. Izvrni odbor
AVNOJ-a trebao je predstavljati zaetak budue jugoslavenske vlade.

Posle zavrene diskusije predloeni su zakljuci i zadaci i izabrani su lano


vi Izvrnog odbora AVNOJ-a. U izvrni odbor AVNOJ-a izabrani su: za predsednika dr Ivan Ribar, potpredsednici Pavle Savi i Nurija Pozderac, lanovi
Mile Peruni, Ivan Milutinovi, dr Sima Miloevi, pop Vlado Zeevi, dr
Mladen Ivekovi i Ve
selin Maslea.
Mesec dana posle Pr
vog zasedanja AVNOJa, u Bihau je od 27-29.
decembra odran i prvi.
kongres USAOJ-a (Sa
veza antifaistike om
ladine Jugoslavije). Kon
gresu omladine prisu
stvovali su delegati iz
svih krajeva zemlje i iz
brigada NOVJ. Na Pr
vom kongresu omladi
ne donete su znaajne
Zasedanja Prvog kongresa
omladine: za vreme
podnoenja izvetaja
sekretara SKOJ-a Ive Lole
Ribara u Bihau,
27. decembar 1942.

217

Ivo Lola Ribar, sekretar


SKOJ-a ipredsednik
Izvrnog odbora USAOJ-a
u Bihau, 27. decembar 1942.

odluke i smernice za budui rad AFO J. Doneta je i od


luka o ujedinjenju svih omladinskih organizacija, iza
brano je rukovodstvo USAOJ-a sa Ivom Lolom Riba
rom na elu.
Tih dana, krajem 1942, u Bihau su odrane mno
ge politike konferencije, pored ostalih, koferencija
AFZ (Antifaistiki front ena), Konferencija lekara
i druge drutveno-politike manifestacije.
Tih dana mnoge izbeglice iz zbegova u podgrmekim selma i sa planine Grme vratile su se svo
jim kuama, najee na zgarita u sela koje su ustae
opljakale i popalile u toku leta 1941-1942. godine.
Mnogi beskunici podizali su bajte, a neki su se
smestili kod komija Muslimana dok nisu stvorili kakve-takve uslove da ive kraj svojih ognjita. Naa
lost, mnogi su tako doekali i poetak nove beanije
kada je poela 4. neprijateljska ofanziva i nova stra
danja srpskog naroda od Nemaca i ustakog noa,
ali i od zime, gladi i tifusa.

Uspostavljanje lokalne vlasti (NOO) u Cazinskoj krajini


Posle osloboenja Cazinske krajine, polovinom novembra 1942, izbegli sr
pski narod iz sela na ovim prostorima koji se tada nalazio u Lici, Bosanskoj
krajini, Kordunu ili Baniji, saznavi da su i njihova sela slobodna, vraao se
svojim kuama, najee su zaticali zgarita i sve opljakano. Dolaskom na
svoje kuite mnogi su zapoeli izgradnju, neki po drugi ili trei put spaljenih
kua. Malobrojnim je to i uspelo, uglavnom, onima koji su imali neku muku
glavu i pravu pomo komija - ili su imali sreu da im kua ili neki pomoni
objekat nije izgoreo.
Mali broj smestio se privremeno kod suseda Muslimana, dok sami, uz pomo
vlasti i komija, na svom imanju ne stvore uslove za nekakav smetaj i ivot.
Narodna vlast - narodnooslobodilaki odbori (NOO) pruala je pomo, ali su
mogunosti bile vrlo male. Poneto graevinskog materijala, uglavnom drveta,
moglo se dobiti, ali drugog nieg nije bilo. Sa zgarita su skupljani stari ekseri i
drugi metalni predmeti da bi se podiglo neto vre sklonite. Pronaeno je
kod komija i poneto opljakane stoke, to je vlasnicima vraeno, a pljakai su
se esto pretvarali u dobroinitelje jer su navodno spasili neto od imovine.
Veina tog naroda, polovinom januara 1943. godine, ponovo se nala u vr
lo loem poloaju. Poela je zima, a sklonita su bila slaba, deca gola, bosa i
gladna. Uz to, prialo se da e ponovo morati da se bei ispred ustaa i Nema
ca, te da se sprema velika neprijateljska ofanziva.
Posle jednogodinjeg sluenja okupatoru i ustakom zloinskom reimu
NDH i Paveliu, i pod njihovom komandom i uputstvima 1941. i 1942. godi
ne, Muslimani su poinili strane zloine nad srpskim narodom u Cazinskoj
krajini. Vojnike pobede i politiki uspesi partizanskih jedinica i NOP-a, kra

218

jem 1941. i poetkom 1942. godine, na prostorima Catinske krajine karakteri sali su i svakodnevni upadi na teritoriju NDH, kao i oslobaanje gradskih sre
dita - Velike Kladue, Bosanske Krupe, Cazina itd. Pomenuti vojniki i
politiki uspesi bili su istovremeno dobra priprema za uplaeni i dezorijentisani muslinaski narod Cazinske krajine, a u vezi sa dogaajima koji e se odi
grati krajem 1942. godine.
Predsednitvo u toku
zasedanja Skuptine
AVNOJ-a: Vlado
Zeevi, Nurija
Pozderac i Josip Broz
Tito (sleva udesno)

Tito u Bihau
(u pauzi zasedanja)

Za vreme rada Skuptine

Za vreme Prvog zasedanja


AVNOJ-a Bianke
su primale goste

219

Osloboenje Bihaa i svih gradova Cazinske krajine bilo je veliko iznenae


nje za okupatora i ustaku vlast, NDH i Pavelia, ali i uasan strah za poinioce
zloina nad srpskim narodom, i istovremeno, veliko zadovoljstvo i srea za ro
doljubivi i poteni narod Cazinske krajine. Oslobaenjem Bihaa i cele Cazinske
krajine, NOP je pod vodstvom KPJ postigao do tada najvei i najznaajniji uspeh.
Biha je krajem 1942. godine postao vaan politiki centar i sredite velike slo
bodne teritorije pod nazivom Bihaka republika. Meutim, time nije bio zavr
en zadatak, trebalo je oistiti prostor od razbijenih ustakih bandi. U tom
zadatku bila je potrebna i pomo naroda. Bive ustae i ustaka milicija skrivali
su se, a na poziv da predaju oruje mnogi su to odbijali, sve dok narod nije po
eo ukazivati na naoruanu bandu. Uspeh je bio mali.
Kada se situacija donekle smirila organizovani su i mitinzi i zborovi naroda
po gradovima i veim selima. Tada su politiki aktivisti, a to su bili svi od obi
nog borca do najviih vojno-politikih rukovodilaca, kao to su bili Moe Pijade, Veselin Maslea, Osman Karabegovi, Nurija Pozderac, Hamdija Omanovi
i mnogi drugi govorili narodu i koliko-toliko mu razbijali dotadanje zablude.
Narodu se obraao i drug Tito na zborovima. Poznat je njegov govor koji je odr
ao 22. decembra 1942. godine u Cazinu, kad je prvi put rekao da je on Josip
Broz, roen u Hrvatskoj.
Posle uspenog, ubedljivog politikog delovanja na terenu i pravilnog odno
sa vojske prema narodu, ovdanje stanovnitvo je uvidelo da nema osvete zbog
poinjenog zloina, ve da se hapse samo pravi zloinci, kojima je sueno i ko
ji su kanjavani ako je dokazano da su zloin poinili.
Vrlo brzo su se masovno pojavili dobrovoljci za vojno-politiku obuku u e
mu su prednjaili prvenstveno mladii koji nisu odsluili vojni rok, a stariji ospo
sobljeni za borbu, popunjavali su jedinice NOV i partizanskih odreda. Odmah
su formirane komande mesta u Bosanskoj Krupi, Cazinu, Buimu, Kladui i Vrnograu i jedinice komandi mesta i podrunih bataljona. U Bihau, pored sta
rih boraca iz brigada, u ove jedinice primani su i dobrovoljci sa ovog prostora.
Stotine dobrovoljaca, mladih
Muslimana iz sela Bosanske krajine,
tokom novembra i decembra 1942.
godine zavrili su vojno-politiku
obuku na nekoliko kurseva u Biha
u, Bosanskoj Krupi, Cazinu, Bui
mu i Velikoj Kladui. Tako su ovi
mladi ljudi bili spremni da se uklju
e u stroj borbenih jedinica. Na taj
nain su stvoreni svi uslovi da se na
prostoru Bihaa, Bosanske Krupe,
Cazina i Velike Kladue formira jo
jedna brigada NOR-a.
Seanja Hamdije Omanovia na na
rodni zbor u Buimu u decembru 1942:
Hamdija Omanovi i Moa Pijade sa dru
govima u Cazinu, decembar 1942

220

Uticaj narodnooslobodilakog pokreta u itavoj Cazinskoj krajini posta


jao je iz dana u dan sve vei i utro je put daljem irenju i uvrivanju ve po
stignutih rezultata. Narod Cazinske krajine imao je priliku da vidi i uje
najistaknutije rukovodioce narodnooslobodilakog pokreta. Iz okolnih sela
dolazile su delegacije u Cazin i traile da pojedini rukovodioci NOB dou i
kod njih, da im pomognu u organizovanju rada i da im prenesu iskustva da bi
i oni u radu postizali to bolje rezultate. Narod je osjeao da mu je mjesto u po
kretu, da mu samo Narodno-oslobodilaka vojska moe obezbijediti mirniji,
bolji i pravedniji ivot, ali su bili svjesni da su za to potrebne i rtve.
Da bi se ispunila elja naroda, a i da bi se jo bolje upoznao sa ciljevima na
rodnooslobodilakog pokreta, organizovano je vie konferencija i zborova.
Meu znaajnije i uspjelije zborove spada i veliki narodni zbor u Buimu 11.
decembra 1942. godine. Na zbor je krenuo i drug Moa Pijade preko Cazina,
u kojem je prije toga boravio dva dana. S njim su poli drugovi Nurija Pozderac, potpredsjed- nik Izvrnog odbora AVNOJ-a, Hajro Kapetanovi, sekretar
Okrunog komiteta KPJ za Biha, Hamdija Omanovi, lan Okrunog komi
teta KPJ za Biha, i komandant mjesta u Cazinu Ferid Dedi.
Buimljani su se za taj sveani dan savjesno pripremili. Svoj gradi lijepo su
uredili i ukrasili. Narod je poeo stizati veoma rano. Tako rei, sva okolna se
la su dola u varoicu. U Buim, ukraen zastavama i parolama, stigli smo ne
gdje oko 10 asova. Ogromna masa okupljenog, sveano odjevenog naroda,
pozdravljala nas je aplauzima i poklicima Titu i Narodnooslobodilakoj vojsci.
Kada je ia Janko izaao iz kola i uputio se prema govornici, narod se poeo
tiskati da ga to bolje vidi, jer je on u ovom kraju, za vrlo kratko vrijeme, po
stao veoma poznat i popularan. Njega su svugdje smatrali nekako bliskim, svo
jim, gdje god se due zadravao.
Tek to smo se popeli na govornicu, kada se iz daljine zaue pucnji. Usko
ro zausmo pjesmu i poklike Vrhovnom komandantu drugu Titu. Ogromna
kolona zaprenih kola, prepunih ljudi i ena iz Vrnograa, sa zastavama i tran
sparentima, dolazila je na zbor. Pjesma i pucnjava, uglavnom iz lovakih pu
aka, nisu prestajali. Raspoloenje okupljenog naroda time je dobilo nov
impuls.
Da ne bi dolo do nekih nesporazuma ili do neeljenih posljedica u onoj
masi naroda, pohitao sam prema koloni i upozorio ih da prestanu sa pucnja
vom. Kada je to vidio i uo ia Janko, pozvao me je i rekao: Pusti narod ne
ka se veseli. Danas bar to moe slobodno da ini. Shvatio sam odmah ia
Janka. Narod je ovaj njegov gest pozdravio aplauzom i odobravanjem. Poslije
toga se nije vie pucalo, a put kuda je trebalo da proe ia Janko zaas je bio
potpuno slobodan.
Zatim je poeo zbor. Pred velikim brojem ljudi i ena na zboru su govori
li Moa Pijade, Nurija Pozderac, Hajro Kapetanovi, Stoj an Bjelajac i drugi.
Svi govori, a naroito govor ia Janka, esto su prekidani odobravanjem, apla
uzima, parolama i pjesmom.
Poslije zbora Buimljani su priredili ruak svojim gostima, a zatim su gosti
produili u Otoku kod Bosanske Krupe, gdje su iste veeri u osnovnoj koli
odrali konferenciju sa narodom.

221

Na povratku iz Otoke ili smo saonicama preko sela Stijene za Cazin. Sni
jeg je bio dosta velik, prtina kako se samo poeljeti moe, pa je bilo ugodno pu
tovati, iako je vrijeme bilo hladno. U prvim saonicama nalazili su se Nurija
Pozderac, Hajro Kapetanovi i Ferid Dedi. Konji su poskakivali, a koija je
vrsto drao uzde u svojim rukama ne dozvoljavajui brzu vonju. No, poto
su ili kui, konji su bili neto ustriji.
U drugim saonicama, pozadi njih, vozili smo
se ia Janko, Stojan Bjelajac i ja. Nai konji bili
su nemirniji. Odjednom ih je koija oinuo, pa
su zagrabili i stigli u visinu drugog sjedita prvih
saonica. To je bio signal za trku. Oba koijaa
pustie kajase i potjerae punom brzinom, ia
Janko je ustao i povikom naprijed! podsticao
svoju ekipu. Na koija nije alio bia i za tili as
smo prestigli prve saonice. U preticanju, drug
Moa nam je mahnuo rukom i smijui se doba
cio da ne voli biti zadnji. Oigledno je bio zado
voljan zborovima.
Na ovim zborovima su svi govornici, pored
ostalog, isticali vanost i potrebu da se narod i sa
ovog prostora to bre i to masovnije odazove
na poziv u borbu protiv okupatora i njegovih
slugu, narodnih neprijatelja ustaa i etnika.
Postalo je jasno i narodu Cazinske krajine da
je bio prevaren i uvuen u zloin u interesu oku
patora i kvislinke vlast i zloinake NDH.
Moa Pijade
u Bosanskoj Krajini 1942. godine
U nadi da e bar delimino opravdati poi
njene zloine i doprineti brzom porazu i proterivanju okupatora i ustake vlasti, tokom decembra mladi Muslimani iz
optina Biha, Cazin, Bosanska Krupa, Peigrad, Trac, Velika Kladua maso
vno se javljaju u NOV.
Organizovani su kursevi za vojno-politiku obuku u nekoliko mesta za mla
die koji nisu odsluili vojsku. Kroz ove kurseve prolo je nekoliko stotina njih
koji su zatim popunjavali ete 3. bataljona 6. kraike brigade. Stari borci iz sr
pskih sela Cazinske krajin, iz likih, bosanskih, kordunakih i banijskih jedi
nica u znatnom broju su preli u 3. bataljon 6. krajike brigade.
U drugoj polovini decembra 1942. godine brojno stanje 3. bataljona 6. kra
jike brigade znatno je poveano, pa su stvoreni uslovi da se na prostoru Ca
zinske krajine formira nova brigada NOV i PO Jugoslavije.
Po zavrenom zadatku posadne jedinice u Bihau, 4. eta 3. bataljona 6. kra
jike brigade u kojoj sam se i ja naao, krenula je u Cazin i Cazinsku krajinu na
nove zadatke. Na ovom putu smo prolazili uglavnom kroz muslimanska sela,
idui skoro istim putem kao neposredno posle osloboenja Bihaa i Cazinske
krajine, s tom razlikom to smo se ovaj put neko vreme prevozili zaprenim
vozilima. Od prolaska kroz ova muslimanska sela, poetkom novembra 1942.
godine, za svega mesec dana znatno se situacija izmenila nabolje u korist NOP-

222

a. Narod nas je ovaj put masovno doekivao i pozdravljao, a stariji mukarci i


ene iznosili su hranu najee suvo voe, orahe, ljive, jabuke, kruke i drugo.
Bile su to uoljive promene koje su, za relativno kratko vreme, nastale u odno
su muslimanskog naroda prema partizanima kakvo je bilo ranije.
Ove promene su naroito dobro osetili borci koji su ovuda prolazili poet
kom septembra 1942. godine, kada je 3. bataljon 1. krajikog odreda prvi put
uao u Cazin i prolazio kroz sela Cazinske krajine. Tada se partizanima u ne
kim selima suprotstavljalo i civilno stanovnitvo nahukano od ustaa.
Jedan od prvih zadataka bio je uee u obezbeenju druga Tita i drugih
visokih vojno-politikih rukovodilaca NOP-a Jugoslavije za vreme istorijskog
narodnog zbora u Cazinu. Na ovom zboru, pored druga Tita, govorio je Nu
rija Pozderac i jo nekoliko drugova.
Pozderac je tom prilikom otro osudio strane zloine koji su u toku
1941/42. godine poinjeni na srpskim stanovnitvom. Pozvao je Nurija i tada
narod Cazinske krajine da se ukljui u NOP, jer je to istinski i jedini organizovani pokret koji se bori za narodno osloboenje od okupatora i njegovih
slugu ustaa. Svi mladi i sposobni ljudi treba da se javljaju u partizanske redo
ve, govorio je, izmeu ostalog, Nurija Pozderac.
Govor druga Tita prisutni su s panjom i oduevljenjem sluali i esto pa
rolama i aplauzom prekidali. Stojei nedaleko od tribine, gde se tada nalazio
drug Tito, gledao sam ga i sluao. Priseao sam se kad sam ga prvi put video u
Bihau. Ovaj put mi se uinio znatno snanijim. Govorio je snano i vatreno,
tako da su se prisutni pretvorili u uho i oko. Jedan stari Musliman s almom
na glavi stajao je neto dalje od mene. uo sam njegovo glasno oduevljenje za
vreme govora druga Tita. Uzvikivao je poluglasno:
Uh! Uh! Aman, jarabi, dobrog li i pametnog ovika! E, nek je uur Ala
hu to nam ga posla da spasi na narod!
Gledao sam oduevljenog hodu, a i ja sam bio oduevljen Titovim govo
rom. Verujem da su svi bili oduevljeni njegovim reima. Naalost, ovom zbo
ru nije prisustvovao narod u broju koliko je to bilo mogue.
Zadaci koje smo u
Buimu i okolnim seli
ma vrili, bili su slini
onima to smo ih vrili
u Bihau. Straarska,
patrolna sluba, gonje
nje i hvatanje zaostalih
razbijenih ustakih gru
pa i pojedinaca to su se
krili po ovdanjim seli
ma. Traili smo i oduPosle velikog mitinga 22.
decembra 1942. u Cazinu,
Tito je posetio staru
damiju i bio gost
Nurije Pozderca.

223

zimali preostalo sakriveno naoruanje koje se zateklo kod seljaka. Kontrolisali smo takoe puteve Buim - Vrnogra, Buim - Cazin i Buim - Otoka. Na
e patrole su krstarile i po desetak kilometara dalje od Buima. Zadatke smo
vrili po hladnom, kiovitom i snenom vremenu. Brdovito zemljite, raskvaeni i blatnjavi seoski putevi oteavali su izvrenje svakodnevnih zadataka. Po
red gore pomenutih tekoa, u poetku je bio otean i kontakt s narodom na
ovom terenu.
U poetku su nas tu i tamo saekivali samo stariji ljudi i ene. Oni su nas u
tim prilikama pozivali u kuu ili su iznosili razne ponude. Ponekad smo bili
poaeni purom i masnicom i si.

Josipa Broz Tito

Spomenik na mestu gde je drug Tito


22. decembra 1942. odrao uveni govor i prvi put kazao daje Josip Broz,
Hrvat roen u Kumrovcu

Pukovnik u penziji Savo Sajo Grbi,


poslednji ratni komandant Osme krajike
brigade, nosilac partizanske spomenice 1941.

224

Zgrada ispred koje je bio postrojen deo Osme


krajike brigade (28. decembar 1942) prilikom
formiranja. Ispred je bista Nurije Pozderca

Hamdija Pozderac, sekretar


Sreskog komiteta KPJ za Cazin
u NOR-u, kasnije visoki
funkcioner u federaciji i BiH

General-pukovnik u penziji
Rahmija Avde Kadeni,
zamenik komesara Osme
krajike brigade

Hamdija Omanovi sa grupom boraca za vreme


proslave 40 godina od formiranja Osme krajike
brigade u Cazinu, 1982 godine

General-major u penziji Hasan Bee eti,


politiki komesar bataljona
Osme krajike brigade

225

Nekoliko dana posle naeg dolaska na ovaj teren, narod se sve vie i sve bo
lje privikavao na nae prisustvo. Prilazili su nam slobodnije i s vie otvoreno
sti. Postavljali su nam razna pitanja. Postepeno su se pojedinci ukljuivali da
nam pomognu u poteri za ustakim zloincima, otkrivajui nam (tu i tamo)
njihova skrovita. Sve vre uverenje ovdanjeg naroda da se u naim redo
vima nalaze i Muslimani pozitivno je delovalo na ove ljude da se bre stvori poverenje prema nama i da nam sve vie priteknu u pomo pri izvrenju raznih
obaveza.
Tokom decembra 1942. organizovani su masovni politiki zborovi na ko
jima su o ciljevima NOP-a govoril visoki politiki rukovodioci Nurija Pozderac, Moa Pijade, Skender Kulenovi i Hamdija Omanovi. Inae, Hamdija
Omanovi je jedan od starih partizana, u to vreme komadant 3. bataljona 6.
krajike brigade i lan Sreskog komiteta KPJ Cazin.

Formiranje Osme krajike brigade


Na predlog taba 4. krajike divizije, tab 1. bosanskog korpusa NOV Jugo
slavije, 28.12.1942. godine, donio je odluku i izdao nareenje o formiranju 8.
krajike brigade.
Za komandanta brigade postavljen je Hamdija
Omanovi a za politikog komesara Avdo uk.
Komandu 8. krajike brigade inili si i zamenik
komandanta Uro Kukolj, zamenik politikog kome
sara Blao urii, obavetajni oficir Ferid Dedi, re
ferent saniteta Drago Maar, intedant Savo igi,
rukovodilac politikog odjela Hajro Kapetanovi, ru
kovodilac SKOJ-a i omladine Boko Kecman.
U sastav 8. krajike brigade uao je kompletan 3.
bataljon 6. krajike brigade koji je inio jezgro (sa e
tiri ete) koje su popunjavane sa pridolim borcima
sa prostora optine Biha, Bosanska Krupa, Cazin,
Buim, Peigrad, Traka Ratela, Velika Kladua,
Avdo uk, prvi politiki
Vrnogra,
Bosanski Novi, Prijedor, itd.
komesar Osme krajike
ete 3. bataljona 6. krajike brigade prerasle su u
brigade, narodni heroj.
bataljone.
Komandant 1. bataljona bio je Savo Keser, politiki
komesar Ratko Novakovi, njegov zamenik Radoman
Jaki, obavetajni oficir Mirko Stanarevi, intedant Si
mo Radakovi, referent saniteta Milan Kneevi, ruko
vodilac SKOJ-a i omladine uro Grubii.
Komandant 2. bataljona je Milo Bala, zamenik
komandanta Stevo Radulovi, politiki komesar Pe
ro Gazibara, zamenik politikog komesara Zajko Di
zdarevi, obavetajni oficir Ilija Kuet, intedant Lazo
Hamdija Omanovi,
prvi komandant Osme krajike brigade

226

Mitrovi, referent saniteta Drago Drljaa, rukovodilac SKOJ-a i omladine Ale


Gali.
Komandant 3. bataljona Dane Agbaba, zamenik komandanta Ilija Mandari, politiki komesar RedoTerzi, zamenik politikog komesara Vojo Stanojevi, intedant ukan Vignjevi, referent saniteta Vlasto Lenardi, rukovodilac
SKOJ-a i omladine Hamdija Pozderac.
Komandant 4. bataljona Uro Vujanovi, zamenik komandanta Branko Pi
lipovi, politiki komesar Rajko Radeti, zamenik politikog komesara Ale
Terzi, obavetajni oficir Branko Stanarevi, intedant uro Sovilj, referent sa
niteta Svetozar Miljkovi, rukovodilac SKOJ-a i omladine Raza Kovaevi.
Formiranje brigade, krajem januara i tokom februara 1943. pratili su teki
uslovi. Pored jake zime i velikog snega na Grmeu, oformljenje te jedinice iz
vodilo se i pod pritiskom jakih nemakih i ustakih snaga u toku etvrte ne
prijateljske ofanzive. Brigada se u svakodnevnim borbama morala i povlaiti.
Nije bila do kraja ni popunjena, dosta slabo je bila i naoruana. Osma kraji
ka brigada je u januaru imala oko 700 boraca i to veliki broj mladih i neisku
snih. Jedan broj boraca, koji je skoro doao u brigadu iz Cazinske krajine,
pojedinano ili grupno, napustili su jedinice i predali se Nemcima, neki su se
odmah vratili u Cazinsku krajinu. Neto kasnije, neki od tih dezertera nai e
se u Muslimanskoj miliciji Huske Miljkovia koji je i sam dezertirao iz biha
kog podrunog bataljona.
Nepopunjena borcima i kadrovima, brigada se nala u borbi protiv nadmonijog neprijatelja u tekim zimskim uslovima, razdvojena po bataljonima.
Deo brigade u borbama na ator planini - zima i bolest, pegavi tifus sve je to
oteavalo da se brigada prikupi i postane snana udarna jedinica NOV.
I pored pomenutih tekoa, brigada je ve u leto 1943. godine uspela da sa
vlada sve tekoe i postane snana borbena jedinica. Ponovo se nala u Cazin
skoj krajini gde je bila u UOG sa banijskim i kordunakim brigadama. U
brigadu su pristizali novi borci iz Cazinske krajine i sa drugih teritorije na ko
joj se nalazila. Pristupali su u njene redove Srbi, Muslimani, Hrvati i svi ostali.
Narastala je u snanu brigadu i postala simbol bratstva i jedinstva jer su se u nje
nim redovima, drug do druga, nalazili Srbi, Muslimani, Hrvati, Jevreji i dr.
Ova mlada brigada, tada tek u formiranju i kadrovski nepopunjena pri
mila je odbrambene borbe na prostoru Grmea i Kozare. U toku ofanzive
bila je razdvojena. Jedan deo stigao je na ator planinu gde su imali velike
gubitke, neto od jaeg neprijatelja neto od smrzavanja, a kasnije i od pegavog tifusa.
Brigada je, i pored znatnih gubitaka, ve u prolee 1943. godine postala jed
na od boljih brigada u Bosanskoj krajini.
Po vremenu formiranja, 8. krajika brigada moe se ubrajati u starije briga
de koje su uspeno vodile borbe protiv svih moguih neprijatelja: Nemaca, us
taa i etnika. Borbe je vodila na prostorima Cazinske krajine, Bosne, Korduna
i Banije. Kroz borbe je stigla sve do umberka i Slovenije gde je zavrila dugi
borbeni put od preko 7.000 kilometara. U toku 850 ratnih dana, vodei borbe
esto protiv znatno jaeg neprijatelja, nanosei mu znaajne gubitke, ali pritom
i gubei hiljade drugova iz svojih redova.

227

Za ovu brigadu se, bez ustezanja i sa ponosom, moe rei da je bila pravi iz
vor rukovodeih kadrova za nove jedinice NOV ali i pravo olienje bratstva i
jedinstva naroito srpskog i muslimanskog naroda.
Brigada je zavrila rat u Sloveniji, a njeni pripadnici mogu se ponositi to su
se borili u njenim redovima.
NARODNI HEROJI OSME KRAJIKE BRIGADE

UK Rec AVDO
Roen
1920,
Bosanska
Dubica,
Musliman,
ak
gimnazije
u
Bihau
i
uiteljske kole u B. Lu
ci. U NOB od 1941. poli
tiki
komesar
brigade.
Poginuo
13.
novembra
1943, ardak, kod Bo
sanske Krupe. Za narod
nog heroja proglaen 23.
jula 1952.

Avdo uk
DURII
Alekse
BLAO
Roen
1914,
Ptieblo,
SAD, Srbin, in. agrono
mije. U NOB od 1941,
zamjenik politikog ko
mesara
brigade,
posle
pol. komesar divizije i 3.
korpusa NOV Jugoslavi
je.
General-major.
Za
narodnog
heroja
pro
glaen
27.
novembra
1953. Umro 1991.

Blao urii

BASl Doke RADE


Roen 1919, Garevice,
Prijedor.
Jugosloven,
student.
U
NOB od 1941, politiki
komesar
brigade,
zatim
politiki komesar 10. di
vizije. Nosilac Partizan
ske spomenice 1941.. Pu
kovnik JNA u penziji.
Za narodnog heroja proglaen
20.
decembra
1951. Umro 1991.

Rade Bai

228

MILJEVI
LANI

Milana

Ml-

Roen 1909, JelaSinovci,


Saitski Most. Srbin, rad
nik. U NOB od 1941, ko
mandant
brigade.
Nosi
lac
"Partizanske
spome
nice 1941.". General-ma
jor u penziji. Za narod
nog heroja proglaen 20.
decembra
1951.
Umro
posle rata.

Milan Miljevi Milani


IBUAHIMPAI
Kasa
li a MAHM UT-MAO
Roen 1922, lijelaj, Bosaitski Petrovac. Musli
man, dak. U NOB od
1941,
politiki
komesar
bataljona, a kasnije po
litiki
komesar
Pete
KNOU brigade. Poginuo
oktobra 1944. u borbama
za osloboenje Beogra
da. Za narodnog heroja
proglaen 15. novembra
1944.

Mahmut Maso Ibrahimpai


BRKI Danila RADE
Roen 1913, Jelainovci,
Snnski Most, Srbin, rad
nik. U NOB od 1941. ope
rativni oficir, a posle ko
mandant 7. KNO prole
terske
brigade.
Nosilac
"Partizanske
spomenice
1941". Pukovnik JNA u
penziji. Za narodnog he
roja proglaen 27. no
vembra 1953.

Rade Brki

Orden partizanske zvijezde sa zlatnim vijencem

Orden zasluga za narod


sa zlatnom zvijezdom

Orden bratstva i jedinstva


sa zlatnim vijencem

Odlikovanja Osme krajike brigade

Pred sam kraj rata brigada je uestvovala u borbama za osloboenje Tra


vnika ,Kaknja i Sarajeva, da bi, na samom kraju rata, posle dugog i napornog
mara uestvova u vrlo tekim borbama za osloboenje Karlovca u Hrvatskoj
kada je neprijatelju nanela velike gubitke. Pri oslobaenju Karlovaca brigada
je i sama imala velike gubitke; pali su za slobodu mnogi mladi Krajinici na
samom kraju rata. Ova jedinica je trijumfalno, kao deo JNA, pobedniki za
vrila rat u maju 1945. na teritoriji Slovenije. Njeni komandanti u toku rata
bili su Hamdija Omanovi, Milani Miljevi I Sajo Grbi. Jedno vreme du
nost komadanta vrio je i Uro Kukolj. Brigada je odlikovana i imala vie
narodnih heroja.

229

Titov govor na smotri etvrte krajike divizije u Jesenici


Posle posete druga Tita Cazinu 22. decembra 1942 godine, na pravoslavni
Boi, 7 januara, ispunila se elja naih boraca i naroda hrabre Bosanske kraji
ne da vide svog vrhovnog komandanta druga Tita. U jednom mestu pod Grmeom, jedinice Druge, Pete i este krajike brigade i jedna desetina Osme krajike
brigade sa komadantom Hamdijom Omanoviem doekale su druga Tita, vr
hovnog komadanta NOV I POJ, predsednika AVNOJ-a druga Ivana Ribara,
popa Vladu Zeevia, lana Vrhovnog taba druga uru Pucara i druga Kostu
Nada, komandanta Prvog bosanskog krpusa. Poto je primio raport od koman
danta etvrte krajike divizije druga oe, drug Tito je ivrio smotru trupa, do
ao na tribinu gde su ga pozdravli politiki komesar Prvog bosanskog korpusa
drug Osman Karabegovi i drugi vojno- politiki rukovodioci.
Drug Tito se zatim obratio borcima etvrte divizije i, izmeu ostalog, rekao
i ovo: Meni je neizmjerna ast i ja osjeam veliku radost to vas mogu pozdra
viti u ime Vrhovnog taba NOV i PO Jugoslavije. Odavno smo ve zajedno,
odavno mi je bila elja da vas vidim ovako na okupu kao danas. Mi smo do
li u Bosansku krajinu sa braom Srbima i Crnogorcima da se zajedno sa vama
borimo i unitimo neprijatelja i oslobodimo narod u cijeloj Krajini.
Mogu rei da sam bio iznenaen ali i ponosan to ste vi, dostojni sinovi va
ih junakih predaka, ostali na svojoj rodnoj grudi i borili se tako uporno za
slobodu svog napaenog naroda. Mrski, neprijatelj je htio da istrijebi sve Srbe
u Bosni i poeo je od Krajinika. Vi ste se digli na ustanak skoro goloruki, osva
jali ste u borbi oruje koje i sada imate i na taj nain vi ste spasili srpski narod
u Bosanskoj krajini od pokolja i zvjerstava neprijatelja. A ta bi bilo da niste
uzeli puke u ruke? Tijela vaih sestara, majki i drugarica, vae djece, punila bi
jame i bosanske gudure.
Ali, stvar nije samo u tome. Vi ste postigli velike pobjede i uspjehe u borbi,
vi ste svojom borbom zadivili cio svijet. Vi ste znali da razlikujete krivce od
nedunih, vi ste znali da odvojite krvnika Pavelia i njegove ustae od pote
nog hrvatskog naroda i to je takoe jedna velika vaa zasluga u dananjoj bor
bi. Svi nai narodi danas vrsto stoje u bratskoj zajednici i zato se uspjesi i
postiu.
Drugovi i drugarice! Mi smo u naoj oslobodilakoj borbi imali jake neprija
telje okupatore i njihove ustake i nedievske sluge, ali mi smo dobili jo jednog
opasnog neprijatelja u licu Drae Mihailovia i londonske izbjeglike vlade. Ovi
neprijatelji unijeli su razdor u redove jednog dijela boraca za slobodu, u redove
naroda Crne Gore, Hercegovine, Bosne itd., i poveli ih na krivi put slube oku
patorima, krvnim neprijateljima naih naroda. Meutim, veina potenog naro
da nije pola za njima i ona se i danas bori protiv okupatora i njegovih pomagaa.
I ta se dogodilo? Mi smo pobjelivali i vanjskog i unutranjeg neprijatelja.
Drugovi i drugarice! Mi se danas ne borimo samo za unitenje faistikog
osvajaa, ve i za nau sreniju budunost. U Krajini nema ovjeka koji bi e
lio da se povrati ono to je bilo. Mi danas lijemo svoju dragocjenu krv da iz nje
procvjeta srenija bodunost za naa budua pokoljenja. Mi smo pokoljenje
koje pati, ali mi smo ti koji naim potomcima stvaramo bolji i sreniji ivot.

230

Narod je stvorio svoju vojsku, da mu ona ostvari mir zauvijek. A to e biti


samo onda ako se narod i dalje bori i ako zadri vlast u svojim rukama. Mi ne
emo nikada dozvoliti da se ikada povrate na vlast oni tipovi, koji e nae si
nove i keri bacati u nesree, ratove za svoje sebine interese.
Mi imamo pred sobom jo tekih borbi, ali najtee smo proli. Faizam osje
a da mu idu zadnji dani i u svom bijesu on e sve pokuati. Ali mi emo ga po
bijediti. Mi emo na njegovim kostima stvarati nau budunost, nove gradove
i sela. Naa e zemlja procvjetati. I vi neete pustiti puku iz ruke dok to ne
bude ostvareno.
Govor druga Tita je burno pozdravljen. Posle njega govorio je drug dr Ivan
Ribar u ime Antifaistikog vea. Ovoj lepoj sveanosti prisustvovala je velika
masa naroda iz Podgrmea. Narod je neobino toplo i iskreno pozdravio svog
vrhovnog komandanta. Drugarice Danica Medan i Darinka Vejnovi pozdra
vile su druga Tita i predale mu poklone.
Posle podne drug Tito je izaao meu narod. Ponovo su mu prireene bur
ne ovacije. Narod se veselio, pevao, igrao kolo, pa se i drug Tito uhvatio u ko
lo i igrao s hrabrim narodom Krajine. Drug Tito je, oito uzbuen, govorio
vie puta narodu. Pored ostalog rekao je i ovo: Prolazei kroz Podgrme ja ni
sam vidio popaljenih kua, a to je veliki rezultat vae borbe da sauvate svoje
gole ivote, svoja sela i domove. Ja sam uvjeren da ste vi spremni da oslobodi
te i pomognete ostale krajeve nae zemlje, da pomognete Srbima, Hrvatima,
Muslimanima i ostalim naim narodima, da na svojim popaljenim domovi
ma, da na zgaritima izgrade nove domove i bolji i sreniji ivot.
Drugovi i drugarice! Radostan sam to mogu da vidim vau ogromnu lju
bav i povjerenje prema naoj Narodnooslobodilakoj vojsci, prema naem ve
likom savezniku Sovjetskom Savezu. Ja vam kaem da niko nije pokazao
toiiko portvovanje i ljubav prema ovoj naoj borbi kao vi. Ja gledam vae e
ne kako iznose i poklanjaju svoje rukotvorine, koje su one radile uz svjetlost lo
janica. Recite mi, drugovi, koja je armija doivjela tako neto u naoj zemlji,
osim nae? Tako jedinstvenog bloka fronta i pozadine nikad nije bilo u istoriji naih naroda. A to je veliki zalog za nau pobjedu.
Ovaj veliki praznik, koji su vjekovima praznovali vai oevi, djedovi i pra
djedovi vai, vi danas praznujete s vjerom u bolju budunost, jer mi smo izvr
ili prvi zadatak, sprijeili smo neprijatelja u njegovoj lukavoj namjeri da
posvaa nae narode, sprijeili smo meusobni pokolj naroda. Sprijeili smo
da njemaki osvaja, pomou ustaa koje upotrebljava kao orue, istrijebi sve
Srbe. Sprijeili smo da okupator pomou etnika istrijebi Hrvate i muslimane,
sprijeili smo ih, jer smo mi svi skupa Juni sloveni. Mi Juni sloveni smo bra
a velikog ruskog naroda, kome danas odaju priznanje svi narodi svijeta, pa
makar se to mnogo i ne svialo raznim reakcionarima u nekim zemljama. I
mi smo ponosni to smo se do danas tako uspjeno borili, rame uz rame sa
bratskim sovjetskim narodom.
Pozivam vas danas da se ne date zavesti ni od koga, a najmanje od onih ko
jih nigdje nije bilo onda kada su nae narode klali, ubijali, pljakali i palili nam
kue i ognjita. Gdje su bila onda ta gospoda, kada je ustaki no klao nau dje
cu, ene, sestre, majke i oeve? Oni su pobjegli sramno u London i druge zemlje,

231

a narod je ostao sam sa svojom sudbinom. Naem narodu oni vie nisu potre
bni. Na je narod znao da se sam bori i pobjeuje u najteim danima svoje hi
storije, pa e znati da bez njih sobom i upravlja kad uniti svoje neprijateije.
Posle izvene smotre etvrte krajike narodnooslobodilake udarne divizi
je u Jesenici, drug Tito je sa delom Vrhovnog taba do poetka etvrte nepri
jateljske ofanzive (15 dana) boravio je i komandovao Narodnooslobodilakom
vojskom Jugoslavije iz zamka Ostroac kod Cazina.

Tito govori na smotri etvrte krajike divizije 7. januara


1943. u Jesenici

232

Josip Maaroa,
komandant etvrte krajike
divizije, narodni heroj

Velika - etvrta neprijateljska ofanziva


Viestruko nadmonije okupatorske i ustake snage napadale su na Biha
ku republiku, to je uslovilo zastoj pa prekid razvoja Narodnooslobodilakog
pokreta (NOP-a) u Cazinskoj krajini. Ponovo su Cazin i sva mesta u Cazinskoj
krajini zauzele ustae i tamo dole na vlast. Ali tada vie ustae nisu imali ra
niju podrku muslimanskog naroda kakvu su uspeli dobiti 1941. godine. Bila
je ugaena mrnja ranije razbuktana prema Srbima. Narod je na ovim prosto
rima i dalje pomagao NOP, koliko je to bilo mogue u uslovima kada su oku
pator i ustae ponovo bili na vlasti.
Posle kratkotrajnog mirnog ivota, odbornici narodnih odbora pokreu
stanovnitvo ponovo u izbeglitvo, na sigurnija mesta i na nove slobodne te
ritorije. Veina tog naroda krenula je prema Grmeu, verujui da e tamo po
novo biti primljeni i zatieni. Treba istai da je bilo dosta primera kad su
komije Muslimani predlagali ugroenim da kod njih ostave decu, obeavaju
i da e ih sakriti i sauvati, u nekim sluajevima se to i ostvarilo, ali neka su
deca otkrivena i poklana, a i domaini stradali.
Veina naroda je sa vojskom pola prema Grmeu. Pojedine porodice, ve
rujui komijama, da nee biti dirani, ostale su na kuitu. Dolaskom ustaa e
sto su kompletne porodice bile poklane. Na primer, u Crnaji zaklani su: Milan
Vueta sa porodicom i Mane Budi sa porodicom. Ovakvih sluajeva bilo je
mnogo.
One porodice, majke sa brojnom decom, koje su se januara 1943. nale u
svojim selima u Cazinskoj krajini, kada je poela etvrte neprijateljska ofan
ziva, na poziv odbornika i vojske, krenule su ponovo u zbegove u pravcu Grmea, verujui da e nai spas u
podgrmekim selima, na stabil
nijoj slobodnoj teritoriji. Narod
je iskoristio ansu i izbegao us
take pokolje, ali su stradali od
neprijateljske avijacije, jake zi
me, gladi i tifusa, drugog ma
sovnog ubice.
Izbeglice koje su se tokom
ofanzive uspele vratiti u nepri
jateljsku pozadinu, u Liku, Kor
dun i Baniju, u prolee 1943.
godine, najbolje su prole. U
prolee 1943. godine i mnoge
partizanske jedinice su se nale
u pozadini neprijatelja, ponovo
oslobaali sela i stvarili novu
slobodnu teritoriju.
Izbeglice poetkom
etvrte neprijateljske ofanzive

233

Za vreme etvrte neprijateljske ofanzive okupator i ustae vratili su se u


Biha, Bosansku krupu, Cazin, Veliku Kladuu i u sva sela Cazinske krajine.
Ustae su sve Srbe koje su uhvatile na mestu zaklali. U to vreme od ustaa stra
dalo je i muslimansko stanovnitvo, koje je na bilo koji nain saraivalo sa
partizanima ili je pokazalo simpatije za NOP za vreme Bihake republike.
Mnoge muslimanske porodice su imale sinove i mueve u Osmoj krajikoj
NO brigadi, a kod veine ovog naroda, razvijena je simpatija i ljubav prema
NOV i NOP. Veliki deo tog stanovnitva pokazao je da se istinski bori protiv
okupatora i narodnih izdajnika, ustaa i etnika, samo su zloinci iz 1941. i
1942, oni koji su se oseali krivim za poinjene stravine zloine nad Srbima i
dalje podravali ustae, ustaku vlast i okupatora, nadajui se da e ih oni za
tititi od zasluene kazne.
Ve u prolee 1943. na prostorima Cazinske krajine ponovo se nala Osma
krajika NOU brigada, tada ve izrasla u snanu borbenu jedinicu sa Hamdijom Omanoviem na elu i sa brojnim borcima sa ovih prostora. Napadali su
ustaka uporita u Buimu, Vrnograu, Peigradu, Velikoj Kladui i drugim
mestima. Brigada je pomogla u formiranju Cazinskog PO, ostavljajui svoje
najbolje kadrove za rukovodioce ovog odreda i za formiranje narodne vlasti na
slobodnoj teritoriji.
Zavretkom etvrte neprijateljske ofanzive (mart 1943) Osma krajika
NOU brigada, iscrpljena u viednevnim borbama, sa velikim brojem od tifusa oboljelih boraca, nala se u podgrmekim selima. Krajem marta iste godi
ne tab etvrte narodnooslobodilake divizije izdao je nareenje Osmoj
krajikoj da dejstvuje na sektoru Biha - Bsanska Krupa -Otoka - Buim Cazin. Nareen je pokret 8. KNOU brigade u Cazinsku krajinu. Posle nekoli
ko borbi, uglavnom u zasedama na pomenutim komunikacijama, tab Prvog
bosanskog korpusa i tab etvrte krajike divizije Osmoj krajikoj nareuju da
se prebaci preko Une na prostor Cazinske krajine, Banije i Korduna.
Drugi bataljon 8. krajike brigade ve 31. marta 1943. preao je Unu kod se
la Kotorani i stigao u Baniju. Posle kraeg odmora u Kotoranima, delovi 2. ba
taljona sa komandantom bataljona Miloem Balaem izviaju teren prema
Buimu i na osnovu prikupljenih podataka bilo je jasno da se u Buim moe
ui bez borbe, preko Dobrog Sela. Bataljon je 2. apila uao u Buim. Tu je na
rod sa dobrodolicom primio partizane kao stare prijatelje i tom prilikom je
odran zbor metana. Ustae i ustaka milicija napustili su mesto bez borbe.
Ostala tri bataljona brigade usmerena prema Cazinskoj krajini krenuli su
mesec dana kasnije iz Bosanske krajine pravcem: Hrgar, Gorjevac, Kestenovac,
Korenica, Plitvika jezera i kraj Cetingrada preko Cazinske krajine stigla su u
irovac na Baniju. Prolazak brigade kroz sela Cazinske krajine narod ovih se
la je pozdravljao, a borce je doekivao kao svoje. Bio je to za neke ljude cazinskih mesta trei susret sa partizanima.
tab Prvog bosanskog korpusa, u dogovoru sa tabom Prvog hrvatskog
korpusa NOV i POJ, 23. aprila 1943. godine formirali su Unsku operativnu
grupu sa namenom da dejstvuje na prostoru Cazinske krajine, Banije i Kordu
na. Ova grupa se sastojala od Osme krajike brigade sa etiri bataljona, Kordunakog PO sa tri bataljona i Banijskog PO sa dva bataljona. Dakle, sastav

234

grupe je bio snage devet bataljona i odgovarajue pratee jedinice. Ova opera
tivna grupa je formirana kao formacija privremenog karaktera sa svrhom iz
vrenja nekoliko akcija na prostorima Cazimske krajine, Korduna i Banije.
tab operativne grupe inio je komadant Petar Kleut, politiki komesar Raj
ko Miti i zamenik komadanta Hamdija Omanovi. Za vreme postojanja ope
rativne grupe dunost komadanta Osme krajike brigade vrio je Uro Kukolj.
Osnovni zadatak Unske opeartivne grupe bio je vraanje poverenja musli
manskog naroda Cazinske krajine u NOP i mobilizacija novih boraca sa ovog
prostora. Teilo se da se na tim prostorima formiraju nove jedinice NOV, a
pri formiranju tih jedinica kao jezgro i rukovodei kadar trebalo je da bude iz
Osma krajika brigada.
Zadatak Osme krajike brigade bio je ulazak i zauzimanje manjih garnizo
na na prostoru Cazinske krajine. Prilikom pristizanja brigade na ove prostore
osetilo se pozitivno raspoloenje kod muslimanskog naroda, iako su na tim
prostorima delovale grupe zelenog kadra i Muslimanske milicije koju je poet
kom leta Huka Miljkovi organizovao i vodio u borbe protiv NOV i POJ. Delovanje Huske Miljkovia i njegove milicije znatno je otealo i usporilo razvoj
NOP na ovim prostorima. Inae, Miljkovi je stari lan KPJ i organizator
ustanka 1941. god protiv ustake vlasti. On sada, meutim, istupa pred naro
dom sa parolom za din (din je turska re i oznaava veru, verski zakon, vero
ispovest) - podilazi ovom verski odanom i po obrazovanju zaostalom narodu
i Muslimansku miliciju organizuje i stavlja pod kontrolu okupatora i ustaa, to
je znatno oteavalo razvoj NOP.
Prve akcije brigade bile su upad u Biim, Vrnogra i mnoga druga sela, me
utim, ona se angaovala i van prostora Cazinske krajine, kao to su bili na
padi na Staro Selo i Buicu, Slunj i Veliku Kladuu. Mora se rei da zbog estih
pokreta i kratkog zadravanja u selima Cazinske krajine, brigada nije izvrila
u potpunosti osnovni zadatak - mobilisanje novih boraca sa tog prostora.
Nemci i ustae su upotrebili velike snage da ometu izvrenje ovoga zadatka
koji je neto kasnije delimino bio izvren prelaskom Huskine Muslimanske
milicije u NOV.
Osma krajika, krajem juna 1943, vratila se u sastav etvrte krajike divizi
je u sela Podgrmea.
Poetkom jula 1943. formiran je Cazinski partizanski odred (CPO). Formi
rana je jo jedna nova partizanska jedinica, posle Osme krajike vezana za Cazinsku krajinu. CPO formiran je od boraca sa prostora Cazinske krajine i sa
rukovodeim kadrovima iz Osme krajike i muslimanskih boraca iz kordunakih i banijskih jedinica, starih boraca. Za komandanta CPO postavljen je Zuhdija Zali, prvoborac iz Banijske brigade, a komesar je bio Hakija Pozderac iz
Osme krajike brigade. Ovaj odred je u leto 1943. uspeno izvravao vrlo teke
i sloene zadatke u borbama protiv jakih snaga Nemaca, ustaa, domobrana,
ali i vodio teke borbe protiv grupa zelenog kadra i Muslimanske milicije Hu
ske Miljkovia, kao i grupa, dezertera iz domobranskih, ustakih i nemakih
jedinica. Te grupe su upadale u sela, ubijale i pljakale stanovnitvo.
Cazinski partizanski odred je poetkom 1944. godine uao u sastav UOG u
ijoj je formaciji u to vreme bila i Muslimanska milicija Huske Miljkovia.

235

Huka Miljkovi ponovo na strani partizana


Posle posedanja Velike Kladue, 13. avgusta 1943. godine, ovaj grad je po
trei put postao znaajan vojno-politiki centar od velike vanosti za NOP na
Kordunu, Baniji i u Cazinskoj krajini. Nekoliko pokuaja banijskih, krajikih
i kordunakih brigada da razbiju Huskinu miliciju nisu uspeli. U sukobima sa
ovom milicijom partizani su nekoliko puta imali ozbiljne gubitke.
U jesen 1943. godine, posle kapitulacije Italije i sve veih nemakih gubita
ka na istonom frontu, Huka Miljkovi razmilja o svojoj budunosti i bu
dunosti naroda Cazinske krajine, stupa u vezu sa starim drugovima iz 1941.
partizanima i kroz razgovore dolazi do zakljuka da bi, pod odreenim uslovima, mogao ponovo postati borac NOV. Posle nekolko razgovora pristao je
da sa milicijom od oko 3000 ljudi, opet pod odreenim uslovima, pree na
stranu partizana.
Poetkom novenbra 1943. Huka je zapoeo i zvanine pregovore sa pred
stavnicima taba etvrtog korpusa NOV. Sredinom januara 1944. na prego
vorima u tabu korpusa, potpisao je sporazum u kojem se preciziraju uslovi
pod kojim e prihvatiti prelazak pod komandu korpusa NOV.
Naredbom Glavnog taba NOV Hrvatske, od
4. februara 1944. godine, formirana je Unska
opeativna grupa (UOG) od pripadnika Musli
manske milicije sa oko 3.000 boraca, formiranih
uli bataljona, i Muslimana starih boraca iz Sed
me banijske i Osme kordunake divizije.Tih stotinak boraca predvieni su bili za politiki i
bezbedonosni kadar u bataljonima i etama Mu
slimanske milicije. U Unsku grupu uao je i Cazinski partizanski odred. Za komadanta UOG
postavljen je Huka Miljkovi, za komesara ukrija Bjedi, zamenik komadanta bio je Halil akanovi, a zamenik komesara Duan Jandri,
naelnik taba Gnjaco Peri.
Nekoliko dana posle formiranja UOG, izvr
ene su i pripreme za formiranje 1. muslimanske
brigade. Naredbom e
tvrtog korpusa NOV od
8. februara 1944. ona je i
formirana
pod nazivom
Huka Miljkovi,
Prva muslimanska bri
prvi
komandant
Unske operativne grupe, 1944.
gada. Za komadanta je
postavljenje Halil akanovi, politiki komesar bio je Adem Hercegovac, za
menik komadanta Zuhdija Zali, zamenik komesara
Hakija Pozderac.
ukrija Bjedi, prvi politiki
komesar Unske operativne grupe, 1944.

236

Pored boraca Muslimanske milicije u jedinice ove brigade rasporeeni su iz


Sedme banijske divizije stari borci Muslimani i dotadanji rukovodioci koji su po
stavljeni na politike i bezbednosne dunosti u bataljonima i etama brigade.
Mesec dana posle formiranja Prve muslimanske brigade formirana je i Dru
ga muslimanska brigada. Naredbom taba etvrtog korpusa, 2. marta 1944.
godine u Peigradu formirana je Druga muslimanska brigada.
Za komadanta brigade postavljen je Muharem Meedovi, komesar efik
Kapetanovi, zamenik komadanta Suljo orali, zamenik komesara Hakija
Pozderac.
Neto kasnije od boraca UOG formiran je i BMO. Za komadanta odreda
postavljen je Haso Dizdarevi, komesar Adem Hercegovac, koji je kasnije po
stavljen na dunost komesara Prve muslimanske brigade, a za komesara BMO
doao je Zajko Dizdarevi.
Posle 27. aprila 1944, kad je ubijen Huka Miljkovi, dolo je do manjih izmena u tabu UOG. Za komadanta grupe postavljen je Halil akanovi, zame
nik komadanta bio je Ahmet Fetahagi. Komesar je i dalje ostao ukrija Bjedi,
zamenik komesara Duan Jandri, a naelnik taba Gnjaco Peri.
Novoformirane muslimanske brigade, iako sa izvesnim zatezanjem u poe
tku, ve poetkom aprila 1944. stupaju u borbene okraje protiv Nemaca, us
taa i domobrana. U sadejstvu sa banijskim, krajikim i kordunakim
brigadama vode borbe na komunikacijama u dolini Une,
Devetog aprila brigade UOG, u sadejstvu sa jedinicama Sedme i Osme di
vizije etvrtog hrvatskog korpusa, uestvuju u napadu na uporite Cazin, ko
je tada nije zauzeto, ali je neprijatelj imao znaajne gubitke. Partizani su se
povukli pred jaim neprijateljskim snagama pristiglim iz Bihaa i Bosanske
Krupe.Ve u prvim borbama protiv Nemaca i ustaa bilo je pojedinanih ali i
grupnih prelazaka Muslimana na stranu neprijatelja.To su, najee, bili usta
ki koljai i njihovi istomiljenici.
Posle pogibije komadanta UOG Huske Miljkovia, 27. aprila 1944, dolo
je do vie pojedinanih ali i grupnog dezerterstva i prelaska kompletnih jedi
nica na stranu neprijatelja. Komadanti bataljona i komandiri eta koji su ra
nije bili ustae i poinili zloine videli su priliku da tako mogu izbei sud
pravde, a onda su poveli i potinjene borce koji jo nisu stigli da shvate kuda
ih vode ti zloinaci.Tako je, na primer, Haso Dizdarevi iz BMO (Buimski
muslimanski odred) neprijatelju preveo 600 boraca. Iz Prve muslimanske bri
gade dezertiralo je 150 boraca, a iz Druge muslimanske brigade sa Mehagom
Dautoviem neprijatelju je prelo 300 boraca. Mehmed Dedi se izdvojio sa
70 ljudi, ali nije preao neprijatelju, ve se zadrao neutralno da bi se posle
pregovora vratio u brigadu.
Posle smrti Huske Miljkovia nastala je vrlo kritina situacija. Neprijatelj je
uspeo da ubaci svoje ljude u neke jedinice i preko njih, i ve postojeih nepri
jateljski raspoloenih pojedinaca u jedinicama, bivih ustaa, koji su i dalje taj
no saraivali sa neprijateljem, i pokuali su preko njih da ponovo
Muslimansku miliciju uzmu pod svoju kontrolu. Zahvaljujui pravim, brzim
i energinim postupcima starih boraca komunista i pristigloj pomoi iz taba
etvrtog korpusa, neprijatelj u svojim namerama nije uspeo.

237

UOG (1. i 2) muslimanska brigada su, istina u okrnjenom stanju, ouvane,


znatno oiene od ustakih elemenata, bivih koljaa, zloinaca; videlo se zna
tno jasnije na koga se moe raunati. Vodila se borba za svakog oveka, ak su
i neki bivi dezerteri ponovo primani u jedinice, a dokazani zloinci i otkrive
ni izdajnici su sueni i javno streljani. Tokom leta 1944. 1. i 2. muslimanska
brigada, u sadejstvu sa kordunakim i banijskim jedinicamai, vodile su esto
ke borbe sa Nemcima, ustaama i domobranima.
Trinaestog dana avgusta 1944, u sadejstvu sa banijskim i kordunakim bri
gadama, po trei put je zauzet Cazin i dran nekoliko dana, kada su se parti
zani povukli pod pritiskom mnogo jaeg neprijatelja. Neprijatelj je ubacivao je
svoje ljude, a one ustae u jedinicama podsticao na destruktivno i razbijako
delovanje.
Vrena su ubistva pripadnika NOP po selima, ali i u samim jedinicama. Ne
prijatelj je organizovao i ubistvo samog voe i komadanta Muslimanske mili
cije, u to vreme komadanta UOG, Huske Miljkovia.

Ibrahim Ibro Mrnjak


roen je 1924. u Velikoj
Kladui. Bio je hrabar
borac Komandir ete
i operativni oficir
u kordunakim i krajikim
brigadama. Poginuo je
u maju 1944. u prvoj
muslimanskoj
brigadi
u borbi na Baniji. Za
narodnog heroja proglaen
24. jula 1953. godine

238

Milan uro Pilipovi


je roen 1919. u Gunjevcu, Bosanska Dubica.
lan KPJ od 1940. godine.
Organizator je ustanka
1941. protiv okupatora i
narodnih izdajnika.
Ustae su ga uhvatili i 22.
avgusta u Bihau streljali.
Umro je herojskom smru.
Za narodnog heroja
proglaen je
27. novembra 1953.

Ahmet Ramadan
Fetahagi roenje 1913.
u Zavidoviima, BiH.
lan KPJ od 1937,
panski borac. U NOR-u
hrabar borac i sjajan
stareina, naelnik taba
20. dalmatinske divizije,
zamenik komadanta
Unske operativne grupe.
Poginuo je 25. decembra
1944. kodlzoia.
Proglaen za narodnog
heroja 10. septembra
1949. godine

Spomen biste zaslunih graana: Ibrahim Ibro Mrnjak, Tone Hrovat,


Zuhdija ali, Milan ure Pilipovi i Omer Duranovi (sleva nadesno)

Upornim politikim radom i borbom za svakog oveka vreno je opismenjavanje ljudi kroz analfabetske teajeve i razne kurseve, te politiko uzdiza
nje za politike radnike, za delegate vodova, za sanitetsko osoblje, za uitelje.
Omasovljavane su omladinske organizacije, omladinci su primani u SKOJ
i KP}. Bio je to mukotrpan posao, esto i ivotno opasan, ali svest i upornost
politikih radnika, lanova KP i skojevaca dao je velike rezultate. Jedinstvo i
vojnika vrstina i disciplina su ouvani.

PROGLAS UNSKE OPERATIVNE GRUPE


Brao Muslimani!
u domobranskim, legionarskim i SS jedinicama
vabe i ustae, zakleti neprijatelji naeg naroda, gone vas na razna ratita da
gubite svoje ivote za njihove pljakake ciljeve. U isto vrijeme, dok se vi na
lazite u domobranima, legionarima i SS trupama daleko od svojih kua, va
be oruaju etnike i hukaju ih da pale vaa sela i gradove, ubijaju i zvjerski
mue vau djecu, brau, majke i sestre.
Hitler pokuava, gurajui vas u sigurnu propast, da produlji as svoga po
raza koji se sve vie pribliava. Danas je svakome jasno da nije daleko dan ka
da e Hitler i njegovi pomagai pokleknuti kao i Musolini. Svi oni koji se u
asu pobjede nau u taboru poraenog Hitlera snosie pred narodom odgo
vornost i dijeliti istu sudbinu kao i Hitler.

Mi Muslimani Bosanske krajine uvidjeli smo da je jedini na spas u zajed


nikoj borbi s braom Srbima i Hrvatima protiv zajednikih neprijatelja: va
ba, ustaa i etnika. Zato smo poli jedinim pravim putem koji e nam donijeti
spas i slobodu i osnovali smo nau muslimansku diviziju, u kojoj se nalaze
borci iskljuivo Muslimani na elu sa mladim narodnim oficirima: Halil akanovi, teak iz Podzvizda, Ahmo Delibegovi, student iz Tuzle, Muharem Meedovi, iz Bosanske Krupe, efik Kapetanovi, iz Bosanskog Novog, Zuhdija
ili, radnik iz Velike Kladue, Hakija Pozderac, geometar iz Cazina, Suljo orali iz oralia i drugi.
Javljamo vam tu radosnu vijest.
Muslimanska divizija Narodnooslobodilake vojske ve se bori na Bosan
skoj krajini. Ona titi na narod od vapskog i ustako - etnikog terora i sprijeava da vabe gone nau omladinu kao stoku na razne frontove, da ginu za
propalu stvar Hitlera.
Zadnji je as da svi mi Muslimani krenemo listom u borbu za slobodu, da
gradimo nau slobodnu federalnu Bosnu i Hercegovinu u demokratskoj brat
skoj zajednici naroda - federativnoj Jugoslaviji. U federativnoj Bosni i Herce
govini Muslimani e imati jednako pravo sa braom Srbima i Hrvatima i bit
e im zajamena vjerska sloboda, gospodarski i kulturni razvitak.
Svaki poteni Musliman, koji voli slobodu i svoju rodnu grudu, treba da
nae svoje mjesto u muslimanskim jedinicama Narodnooslobodilake vojske.
Samo nepotenima i zloincima mjesto je u razbojnikoj i pljakakoj hitle
rovskoj vojsci.

BRAO MUSLIMANI!
Hitler gubi bitku za bitkom. Ruska vojska pribliava se brzim koracima Nje
makoj. Engleska i amerikanska vojska tuku Hitlerovu vojsku u Italiji, a njihova
avijacija pretvara njemake gradove u ruevine. Englezi su dva puta bombardi
rali Zagreb, a slijedi e jo jai udari. Naa pobjeda je sigurna i vrlo blizu. S nama
su veliki Saveznici Rusija, Engleska i Amerika. S nama se bori vie od tristo tisu
a nae brae za slobodu, sretan ivot naih naroda i zato je nepobjediva.

BRAO MUSLIMANI!
Ne dajte se zavesti da nas vabe gone da prolijevate bratsku krv! Ne dozvo
lite da na vas padne ljaga, da ste krvnici svoga naroda i grobari njegove slobo
de! Ne pucajte na svoju brau iste krvi i vjere, koja se bori za spas Muslimana.
Muslimani se nalaze u mnogim jedinicama Narodnooslobodilake vojske, a
sada imaju i svoje divizije.
Prelazite s orujem u ruci u Muslimansku diviziju. Ugledajte se u vau bra
u Muslimane iz okoline Buima koji su iz oklopljenog vlaka preli u Musli
mansku diviziju i donijeli sa sobom puke, lake i teke mitraljeze.
Okrenite vae puke protiv DIN -DUMANA: vaba, etnika i ustaa. Mo
ete prei svakoj partizanskoj jedinici, jer e vas ona s orujem i opremom do
premiti u nau Muslimansku diviziju.

240

Stupajte u borbu protiv vaba, ustaa i etnika, a za slobodu muslimanskog


naroda.
Poloaj u oujku 1944. godine
Potkomesar:
Komandant:
ukrija Bijedi v.r.
Huka Miljkovi v.r.

PROGLAS
Ilmije Bosanske krajine sa konferencije odrane polovinom
marta meseca na osloboenoj teritoriji
Brao Muslimani!
Provalom okupatora u nau zemlju, nastupili su za nas Muslimane najcr
nji dani u naoj povijesti. Njemaki okupator i ustae uspjeli su pomou Dafera Kulenovia, Hakije Haia, Ademage Meia, ujka i drugih da jedan dio
Muslimana poalje u Hitlerovu i ustaku vojsku. I dok su oni ginuli za dahilsku stvar Hitlera, vapske sluge, krvoedni etnici klali su Muslimane kao janj
ce na kunom pragu.
Sa alou moramo utvrditi da za to snosi dobar dio odgovornosti jedan
dio Ilmije na elu sa Aganoviem, Handiem i drugima. Sluei za pare Hitleru, oni su mamili Muslimane u SS trupe, u ustae i domobrane i zloupotre
bljavajui svoj verski poloaj, s dovama ih otpremali da ginu za dinar dumana
Hitlera.
Muhamed (a.s.) kae:
,,Ko se ne brine za stanje Muslimana, taj spada u njihove redove.
Oni su, dakle, pogazili zakone Svevinjega Alaha i iskoristili vjeru kao oru
ije razdora i mrnje izmeu Muslimana i Srba. Tim svojim postupcima oni su
otpali od islama.
Mi, Ilmija Bosanske krajine, ivei ranije pod okupatorskom vlau, a sada
na osloboenoj teritoriji, uvjerili smo se ko nam je prijatelj, a ko neprijatelj.
Jedini na prijatelj, zatitnik i spasilac koji nam je u tekim danima pruio
bratsku ruku i pokazao put spasa je Narodnooslobodilaki pokret sa svojom
slavnom Narodnooslobodilakom vojskom. Borci te narodne vojske, nemilo
srdno unitavajui okupatora i njegove sluge, etnike i ustae, borili su se i bo
re se i za spas Muslimana.
Zahvaljujui golemim naporima i rtvama najboljih sinova svih naroda Ju
goslavije, udareni su temelji Federalnoj jedinici, slobodnoj Bosni i Hercegovi
ni, u kojoj emo mi, Muslimani, zajedno sa braom Srbima i Hrvatima, uivati
jednaka prava i imati slobodan ekonomski i kulturan razvitak.
Naprotiv tome, vabe, etnici, ustae i njihovi izmeari iz muslimanskih re
dova, pokuavaju na sve mogue naine da nas gurnu na put bratoubilakog ra
ta i u sigurnu propast. Oni hoe da na nas navuku ljagu koljaa i time uine
odgovornim za zloine to su ih oni poinili nad nevinim srpskim ivljem. Oni
idu toliko daleko da ustaama, nemuslimanima, oblae fesove, te ovi pod feso
vima vre pokolje nad nevinom braom Srbima. Oni ne potuju nau vjeru, ne-

241

go je na svakom koraku blate i ponizuju, nije rijedak sluaj da vabe i ustae pa


le damije i mektebe, ili ih pretvaraju u konjunice. Takvi sluajevi izvreni su u
Bosanskom Petrovcu, Bosanskoj Krupi i Peigradu i najbolji su dokaz kako va
be i ustae gledaju nau vjeru. Dok oni ponizuju muslimanske svetinje, pripad
nici Narodnooslobodilakog pokreta i borci NOV odnose sa potivanjem prema
naoj islamskoj vjeri. Nikad mi, hode i imami, nismo vrili tako slobodno svo
ju vjersku slubu, kao sada na osloboenoj teritoriji. Naa vjera, uzvieni islam,
nalae nam da se borimo protiv zatiraa slobode, din-dumana, vaba, etnika
i ustaa. Oni koji poloe svoj ivot u toj svetoj borbi bie ehiti.
vabama, ustaama i etnicima gori tlo pod nogama.Nije daleko dan slobo
de i pobjede. Zadnji je as da oni Muslimani, koji su zakasnili u izgradnji na
e slobodne domovine, listom preu na stranu Narodnooslobodilakog
pokreta i u redove NOV.
U ovim odlunim asovima ostati po strani grijeh je po islam i zloin pre
ma svom narodu.
Pozivamo svu Ilmiju Bosne i Hercegovine, Sandaka, Makedonije i Crne
Gore da se prikljue Narodnooslobodilakom pokretu. U ivotnom interesu,
radi ouvanja islama, spasa naih sela i gradova, naeg sibjana i jetima, dunost
je svakog Muslimana da krene putem zajednike oruane borbe s braom Sr
bima i Hrvatima, protiv zajednikih neprijatelja, vaba, etnika i ustaa.
Stupajte odmah smjelo i neustraivo pod barjak Narodnooslobodilake voj
ske, kojom rukovodi proslavljeni narodni voa, najvii zatitnik nas Musli
mana, Maral Jugoslavije, Josip Broz Tito.

Smrt faizmu - Sloboda narodu!


Uz bratski mahsuz selam
Ovaj proglas potpisale su 34 hode iz Cazinske krajine.
Krajem januara 1945. izvrene su smotre jedinica 1. i 2. muslimanske bri
gade. Tih poetnih dana 1945. godine dolo se do zakljuka da se moe prei
na vii stepen organizovanja i komandovanja u muslimanskim brigadama. Za
to se izvrila priprema i prilo formiranju nove jedne jae i operativno efika
snije brigade.
Naredbom taba 4. korpusa od 4. februara 1945.
formirana je 3. muslimanska brigada. U sastav ove je
dinice ule su najbolje jedinice i pojedinci iz 1. i 2. mu
slimanske brigade i Cazinskog partizanskig odreda.
Za komadanta 3. muslimanske brigade posta
vljen je Zuhdija Zali politiki komesar Rasim Deli, zamenik komadanta Hasica Veljai, zamenik
komesara amil Salihodi, naelnik taba Tone
Ahmetovi.
Novoformirana brigada, naredbom taba 4. korpu
sa, stavljena je u sastav 8. divizije kao njena 3. brigada.
Zuhdija ali komadant Cazinskog
PO i tree muslimanske brigade.

242

Dotadanji komesar UOG, ukrija Bjedi, naredbom taba 4. korpusa, po


stavljen je na dunost komesara 8. divizije.
Od ostataka ljudstva UOG ponovo je formiran Cazinski partizanski odred
(CPO).Ovaj novoformirani CPO ostao je i dalje u Cazinskoj krajini da bi, u sadejstvu sa kordunakim i banijskim jedinicama, nastavio borbu protiv nepri
jatelja: Nemaca, ustaa, domobrana, etnika i raznovrsnih dezertera koji su
kao zeleni kadar naoruani naputali jedinice, upadali u sela, ubijali odborni
ke NOO, pljakali narod i maltretirali simpatizere NOP.
Poetkom marta 1945. godine 3. muslimanska brigada od taba 8. divizije do
bila je nareenje da po prvi put napusti Cazinsku krajinu i krene u nove borbe. Pra
vac pokreta bio je na jug prema Likom Petrovom Selu, Dreniku i Rakovici.
Posle viednevnih borbi oko Rakovice, Drenika, Vaganca brigada je, u sadejstvu sa ostalim jedinicama 8. kordunake i 7. baniske divizije iz etvrtog
korpusa i 20. i 26. divizije etvrte armije, uestvovala u osloboenju Bihaa.
Prvi zadatak u ovoj operaciji 3. muslimanska brigada dobila je da napadne i
oslobodi eljavu, Boljevac, Vuijak i Zavalje. Brigada je brzo savladala neprija
telja u eljvi i Boljevcu, ali joj je u Zavalju neprijatelj pruio ilav otpor. U bor
bi oko Zavalja poginuo je komesar brigade Rasim Deli, a ranjen komadant
brigade Zuhdija Zali. Posle nekoliko neuspenih juria neprijatelj je i u Zavolju bio savladan. Nekoliko dana su voene estoke borbe za Biha, neprijatelju
su naneti veliki gubici i Biha je potpuno osloboen 28. martal945. godine.
Jedinice NOV, pa i 3. muslimanska brigada, imale su znatne gubitke. Pogi
nulo je desetine boraca brigade, meu njima i dva komesara 3. muslimanske
brigade, Rasim Deli i amil Salihodi. Posle osloboenja Bihaa brigada je
bila pohvaljena i dobila zvanje - udarna brigada.

ivot i rad u Cazinskoj krajini (1944 - 1945)


O
stradanju srpkog naroda u Cazinskoj krajini u toku Drugog svetskog ra
ta reeno je dosta. Ipak, mislim da nije sve istraeno i kazano, kao to nisu ni
registrovana sva imena stradalih nevinih rtava.
Otuda valja se kratko osvrnuti na momente iz tih stranih dogaaja i neto
vie rei o ivotu i radu naroda Cazinske krajine za vreme kada se ovaj narod
konano naao na pravoj oslobodilakoj strani. Prelaskom Muslimanske mili
cije sa Huskom Miljkoviem na stranu NOB i pod komandu 4. korpusa NOV,
poela je nova etapa ivota, borbe i rada naroda Cazinske krajine. U stvari, sve
vreme se u ovoj knjizi, manje-vie, bavim tom oblau koja predstavlja prostor
izmeu reka Une, Korane i Gline i Suve mee kao granice sa Hrvatskom. Na
rod u Cazinu, kao sreditu, naziva i celu obalast Cazinska krajina, dok se na vr
hu, odnosno na vrhu svojevrsnog trougla nalaze Biha, Bosanska Krupa i Velika
Kladua. Poto sam ranije neto rekao o Bihau, Bosanskoj Krupi i Velikoj Kladui, elim u najkraim crtama da kaem neto o Cazinu kao sreditu Cazinske
krajine i najupornije branjenom garnizonu ovde u toku Drugog svetskog rata.
Cazin se nalazi na junom delu Cazinske krajine, ne tako daleko od doline
Une. Kroz grad prolaze putevi i nalaze se vane raskrsnice: Cazin - Biha, Ca
zin - Velika Kladua i Bosanska Krupa, Cazin - Traka Ratela.

243

Okupacijom zemlje i stvaranjem kvislinke NDH (1941) Cazin je postao


centar ustake vlasti i garnizon okupatora. Iako u poetku nevoljno, Musli
mani su ubrzo postali dosledni izvrioci ustake vlasti, svih naredbi i uputstava velikog upana iz Bihaa.
Po nareenju hrvatske vlasti u Cazinu i okolini, po srpskim selima, Musli
mani su nad Srbima poinili (u leto 1941-1942) neopisive zloine, o tome je
ranije vie reeno.
U Cazinu, prema postojeim podacima, ustae i njihovi verni pomagai, u prvim
danima rata na zverski nain ubili su 127 Srba civila - dece, ena i mukaraca.
Cazin je u toku NOR 1941-1945. imao i 54 pala borca NOR-a. Iz optine Ca
zin u toku Drugog svetskog rata od ustako-faistikog terora stradalo je 2.614
civila Srba, dece, ena i mukaraca. Narod optine Cazin dao je 711 palih bo
raca NOR-a.
Iz cazinske optine stradala su srpska naselja: Vrelo, Osredak, Gradina, Sti
jena, Podgredina, Memia Brdo, Miostrah, oralii, Marin Most, Mutnik, Bu
kovica, Krndija, Rujnica, Crnaja, Traka Ratela, Hadin Potok, Brezova
Kosa, Koprivna.
U pomenutim selima bilo je meovitog stanovnitva koja su 1941. godine
bila 100 odsto oiena od Srba.
Hrvatske ustae, dolaskom na vlast u Cazin, okupile su muslimanski olo i
dali im odreene ruke i slobodu da kolju i pljakaju Srbe, i sve one koji su se
njima suprostavljaju ili nisu eleli da ine zlo svojim komijama. Angaovali
su i verske voe da im pomognu u mrnji, tako to su ve ranije postojee za
ziranje na verskoj osnovi prema vlasima, kako su nazivali Srbe, stalno uvea
vali. Tu se posebno istakao hoda Beir Bori, hode Aganovi, Handi, ali i
drugi verski slubenici koji su svojim vernicima govorili kako vlahe treba kla
ti i pljakati srpsku imovinu. Nepismeno i verski zaslepljeno, a vrlo siroma
no muslimansko stanovnitvo, krenulo je u zloin.
Klali su svoje najblie komije sa kojima su iveli kao braa, kumovi i naj
blii roaci. Treba rei daje bio i ne mali broj Muslimana, svetlih primera, ko
ji su spasavali svoje komije Srbe, esto po cenu da budu i sami ugroeni. Istina,
ti sluajevi nisu mogli bitno menjati poloaj Srba, iako su i cela naselja spasavana, jer su na vreme bila obavetena od prijatelja da im se sprema pokolj.
Govorei o Cazinu treba istai da su okupator i ustae ovaj gradi uvrstili
i grevito ga branili kao vano uporite i neku vrstu znaajnog obezbeenja
komunikacija u dolini Une, ali i zatitu Cazinske krajine kao potencijalnog iz
vora ljudstva za popunu domobranskih, ustakih pa i nemakih jedinica.
Zato narod ove pokrajine nije imao mogunost da na vreme neto vie sa
zna o zloinakim namerama ustake hrvatske vlasti, a nije mogao saznati ni
ta o NOP i partizanima.
Posle strahovitih pokolja, tek 2. septembra 1942, prvi put su partizani na
kratko zauzeli Cazin i donekle upoznali ovaj narod sa partizanima i NOP-om
i ciljevima partizanske borbe.Tek osloboenjem Cazina, 7. novembra 1942. i
oslobaenjem cele Cazinske krajine i stvaranjem Bihake republike, ovaj na
rod je bio slobodan skoro tri meseca i imao vremena da se temeljitije upozna
sa NOP i NOV.

244

Tada je Muslimanima Cazinske krajine, na brojnim masovnim zborovima


u Cazinu, Velikoj Kladui, Bosanskoj Krupi, Buimu, Bihau i drugim mestima, govoreno i ubedljivo kazano sve o neprijatelju, okupatoru, ustaama i et
nicima, kao narodnim izdajnicima, ali i o NOP i njegovim zadacima.

Spomen-groblje palim borcima u Peigradu otkriveno 1978 godine

Spomenik na Spomen-groblju

245

DrPavle Savie razgleda Spomen-groblje i panoramu Peigrada, 1978 god.

Grupa boraca sa bivim stareinama Osme krajike brigade i Unske operativne grupe
1978. Sede: efik Kapetanovi, ukrija Bjedi, Hamdija Omanovi, uro Pucar Stari,
Hamdija Pozderac, Mirko Vrani, Gnjaco Peri i Hajro Kulenovi (sleva nadesno)

246

Hamdija Omanovi, komandant Osme krajike brigade, sa grupom boraca u Peigradu, 1978.

Stroj bivih boraca krajikih brigada u Peigradu, 1978.

Drugovi sleva: uro Pucar Stari,


Hamdija Pozderac
i Hamdija Omanovi.

Hakija Pozderac, politiki rukovodilac


u brigadama Unske operativne grupe
u NOR -u, u miru visoki rukovodilac
u BiH i Jugoslaviji i Suljo Zuni

Na zboru u Cazinu, 22. decembra 1942. govorio je i vrhovni komadant


NOV i POJ drug Tito. Velika 4. neprijateljska ofanziva usmerena viestruko
nadmonijim snagama na Bihaku republiku, prekinula je razvoj NOP-a u Ca
zinskoj krajini. Ponovo su zauzeli Cazin i sva ostala mesta i ponovo doveli us
tae na vlast, ali vie nisu imali podrku muslimanskog naroda kakvu su uspeli
dobiti 1941. godine. Bila je ugaena mrnja ranije razbuktana. Narod je i tada
na ovim prostorima pomagao NOP koliko je to bilo mogue u uslovima kada
je okupator i ustae na vlasti. Mnoge porodice su imale sinove, mueve i u
Osmoj krajikoj NO brigadi, a kod veine naroda razvijena je simpatija i lju
bav prema NOV i NOP. Pokazali su da se istinski bore protiv okupatora i na
rodnih izdajnika, ustaa i etnika, samo su zloinci i oni koji su se oseali
krivim za poinjene stravine zloine nad Srbima i dalje podravali ustae i
ustaku vlast i okupatora, nadajui se da e ih oni zatititi od zasluene kazne.
Ve u prolee 1943. godine, na prostorima Cazinske Krajine, nala se 8. kra
jika NOU brigada, tada ve izrasla u snanu borbenu jedinicu na elu sa Hamdijom Omanoviem i sa brojnim borcima sa ovih prostora, napadali su ustaka
uporita u Buimu, Vrnogra, Velikoj Kladui i druga naselja. Brigada je po
mogla u formiranju Cazinskog PO, ostavljajui svoje najbolje kadrove za ru
kovodioce ovog odreda i za formiranje narodne vlasti na slobodnoj teritoriji.
Prvi napad na Cazin posle etvrte neprijateljske ofanzive u leto 1943. go
dine, izvrile su 7. i 8. divizija i CPO. Tada su voene borbe i protiv Musli
manske milicije Huske Miljkovia i zelenog kadra koji je tada pomagao
okupatora i ustae.
Poetkom 1944. na stranu NOV Huka Miljkovi je preveo Muslimansku
miliciju, kada je formirana UOG, gde je ula 1. i 2. muslimanska brigada sa
CPO pod komandom etvrtog korpusa NOV. Muslimanske brigade u sadejstvu sa 8. kordunakom divizijom, 9. aprila 1944. godine, izvrile su napad na
Cazin ali ga tada nisu uspeli zauzti.
Na Cazin je izvren po trei put uspean napad 13. septembra, tvrti put 7.
i 8. novembra 1944. godine, kada je grad bio nekoliko dana osloboen, ali se
neprijatelj ve 13. novembra ponovo, sa mnogo jaim snagama, vratio u Cazin.Tako je Cazin neprijatelj ilavo i uporno branio. Konano osloboenje Ca
zina izvreno je tek posle osloboenja Bihaa poetkom aprila 1945. godine.
Prelaskom Muslimanske milicije Huske Miljkovia pod komandu etvrtog
korpusa NOV, izuzev Cazina i jaih nemakih uporita u dolini Une, koja su i
lavo i vrlo uporno branila komunikacije Biha, Bosanska Krupa, Bosanski Novi,
ostali delovi Cazinske krajine bili su pod kontrolom UOG, muslimanskih, kordunakih i banijskih brigada i partizanskih odreda. Prva i Druga muslimanska bri
gada, UOG i brigade Osme kordunake divizije, ve posle dva meseca, napali su
Cazin, a pre toga bili su napadnuti objekti na komunikaciji u dolini Une.
Prelaskom Muslimanske milicije u sastav etvrtog korpusa NOV poela je
estoka borba za ljude u jedinicama muslimanskih brigada, koje su. kako je
ranije reeno, bile sastavljene od mnogo ratnih zloinaca koji su bili svesni
svoje krivice; oni su sve radili da ometu da milicija ostane uz NOP, ali hrabrost
i upornost mladih komunista, kojima se treba diviti, borili su se za svakog po
tenog oveka.

249

Ova borba naroito je bila potrebna i znaajna posle pogibije komadanta


UOG, Huske Miljkovia, kada je u nekim jedinicama dolo do panike i rasula,
a neki komadanti bataljona preli sa skoro celim bataljonima neprijatelju.
Ipak, zahvaljujui hrabrosti i portvovanju starih boraca i mudre politike
taba UOG i taba etvrtog korpusa, uspeno su ouvane glavnine musli
manskih brigada.
Kada su jedinice bile, uglavnom, oiene od neprijatelja a kroz borbu su bi
le uvrene, kada su stareine saznale koga imaju spremnog za borbu, poja
vili su se novi, isto tako vani zadaci.
Radilo se na organizovanju naroda, okupljajui ga u NOF, USAOJ i AF.
Ove masovne organizacije naroda postale su politika snaga od 1942 godine
poznata ovom narodu; trebalo je okupiti to vie ljudi, omladine i ena na ak
cijama potrebnim za izvoenje raznih radova, ali i za pripremu naroda za iz
bore NOO narodne vlasti, koja je ovde ranije ve bila ustanovljena za vreme
Bihake republike 1942. godine i razbijena i prekinuta u etvrtoj neprijatelj
skoj ofanzivi januara 1943. godine.
I ovaj put treba istai nemerljiv, ogroman doprinos lanova KPJ i SKOJ-a
u okupljanju i politikom uzdizanju mahom nepismenog naroda u masovne
organizacije. Trebalo je najpre podii kulturu i svest kod vodeih ljudi ovog na
roda, kod komandnog kadra u jedinicama formirane 1. i 2. muslimanske bri
gade.
I Huka Miljkovi se dvoumio oko nove vlasti, iako je 1942. godine u Veli
koj Kladui bio komadant mesta biranja NOO kao narodne vlasti. Njemu se i
nilo da na taj nain gubi deo line vlasti, u emu je bio u pravu. Ipak, posle
upornog ubeivanja komesara ukrije Bjedia i politikog komesara etvrtog
korpusa Vece Holjevca, i on je prihvatio da se izvre izbori i formira NOO se
la, optina i sreza.
Formiranjem NOO kao izvrne vlasti, oni su preuzeli ogromne poslove, od
organizovanja snabdevanja vojske hranom i drugim potrebama do opremanja
bolnica, gde e se leiti brojni ranjeni borci i stanovnitvo. Trebalo je organizovati smetaj izbeglica, naroito pomo deci koja su ostala bez roditelja, po
mo starima i bolesnima. Srpski narod se sve vie vraao na svoja imanja koja
su bila spaljena i bez uslova za ivot, trebalo je pomoi u izgradnji bar privre
menog sklonita, jer se primicala zima. Trebalo je obraditi to vie neobrae
ne zemlje, pa i one koja momentalno nema vlasnika.Zatim, popraviti puteve,
kole i ostale zgrade koje mogu posluiti za smetaj bolnice ili sedite NOO i
drugih organizacija. NOO su trebali organizovati prosvetni, kulturni i politi
ki rad sa narodom. Ovaj narod je 70 odsto bio nepismen, pa je jedan od vanih
zadataka bio rad na opismenjavanju.
Organizovani su kursevi za obuku uitelja i rukovodilaca za voenje analfabetskih teajeva. Za uitelje su obuavani nesvreni studenti ili aci sa neko
liko razreda gimnazije ili uiteljske kole, a za rukovodioce teajeva za
opismenjavanje angaovani su i pripremani neto pismeniji srednjokolci.
Nekoliko desetina uitelja i rukovodilaca teajeva za kratko vreme su ospo
sobljeni i upueni u rad. Improvizovane kole, esto su asovi odravani na ot
vorenom prostoru, svi su, i uitelji i uenici, sa mnogo volje radili na ovom

250

zadatku. Pored opismenjavanja civila, isti zadatak se obavljao u vojsci. Trebalo


je opismeniti veliki broj boraca, a bilo je i stareina koje je trebalo opismeniti.
Intenzivno se radilo na kulturnom uzdizanju. Formirana su razna KUD u
jedinicama vojske i po selima. Ova drutva su organizovala priredbe, pevali su
horovi, pevale su se razne pesme, recitovala, prikazivani su aljivi skeevi.
Izdavani su brigadni listovi u kojima su uestvovali borci, esto oni koji su
skoro nauili pisati. Ponekad su dolazila KUD iz taba 8. kordunake divizije
ili taba etvrtog korpusa, to je narod sa radou prihvatao.
Za vreme priprema za izbor NOO, organizovane su konferencije NOF,
USAOJ-a i AF-a, ili su odravani masovni zborovi na kojima su obino go
vorili kandidati za odbornike ili politiki i vojni rukovodioci.
Na kraju konferencija usvajane su rezolucije kojima se narod poziva da iza
bere najbolje u NOO i da se i dalje jaaju borbeni redovi NOP i uva dosad ste
ene bratstvo i jedinstvo.
Posle zavrene konferencije, zbora, obino se nastavljalo narodno veselje,
pevale su se narodne i borbene partizanske pesme, esto se igralo partizansko
kolo popraeno pesmom. U kolo su se vatali i borci i civili, stari i mladi. Bez
ustezanja hvatale su se za ruku mlade Muslimanke sa Srbima i Muslimanima.
Plesali su mladi zajedno ne gledajui na to koje su vere ili nacije. Takav odnos
ranije u ovim sredinama bio je neprihvatljiv. Stvarani su neki novi meuljud
ski odnosi. ene su bile slobodnije i one su masovno prisustvovale sastancima
AF i NF ili NOO.
Sve se rede mogla videti ena sa feredom i arom to se u poetku nije svi
alo mukarcima, ali su se i oni na to privikavali i sve vie podravali slobodu
ena.
esto su prireivana velika veselja, a naroito povodom neke znaajne kon
ferencije ili prilikom formiranja nove jedinice. Posle sveanog dela, zavrene
konferencije, zbora NF ili smotre brigade, izvoen je kulturno-umetniki pro
gram, a posle zavrenog programa nastavljalo se narodno veselje. Pevalo se i
igralo, bilo je narodnih i borbenih pesama, a zatim partizansko kolo u koje su
se hvatali borci ali i ene i devojke koje su elele da se uhvate do mladog ko
mandira ili komesara.
U takvim prilikama obino su prisustvovali i visoki vojni i politiki ruko
vodioci iz Glavnog taba NOV Hrvatske ili iz taba etvrtog korpusa NOV.
Rukovodioci su obino na zborovima pozivali narod u borbu za slobodu i
bolju budunost, za stvaranje to vreg jedinstva izmeu Srba, Muslimana i
Hrvata.
Tokom 1944. i poetkom 1945. godine, 1. i 2. muslimanska brigada i Cazinski partizanski odred izrasli su u snane borbene jedinice. tab etvrtog korpu
sa i posmatrai Glavnog taba NOV Hrvatske stekli su vrlo povoljan utisak o
borbenim vrednostima i pokazanoj hrabrosti boraca i stareina ovih jedinica.
Zato je doneta odluka da se od jedinica UOG, 1. i 2. muslimanske brigade
i CPO formira jedna snana i operativno sposobna jedinica, koja e u sasta
vu Osme kordunake NOU divizije, ravnopravno sa ostalim brigadama, ue
stvovati u borbi protiv bilo kog neprijatelja i na bilo kojem prostoru nae lepe
zemlje.

251

Poetkom februara 1945. formirana je 3. muslimanska NO brigada. U njen


sastav ule su najbolje jedinice i pojedinci iz 1. i 2. muslimanske brigade i CPO.
Ova brigada je ula u sastav Osme kordunake NOU divizije kao njena 3. bri
gada. Nekoliko dana po formiranju 3. muslimanske brigade i njenog stavlja
nja pod komandu taba Osme KNOU divizije, ona je u sastavu divizije vodila
borbe protiv neprijatelja na Kordunu i u Lici, a krajem marta iste godune iz
vedena je operacija osloboenja Bihaa. Napad na Biha vrile su Dvadeseta i
Dvadeset esta NOU divizija etvrte Jugoslovenske armije i Sedma i Osma
NOU divizija etvrtog korpusa.
Osma KNOU divizija i Trea muslimanska brigada dobile su zadatak da napa
dnu neprijatelja u Likom Petrovom Selu, eljavi, Baljevcu, Vuijaku i Zavalju.
Trea muslimanska brigada napala je neprijatelja u eljavi, Baljevcu, Vui
jaku i Zavalju. U energinom juriu na otporne take neprijatelja, brigada je sa
vladala odbranu neprijatelja u eljavi, Baljevcu i Vuijaku. Meutim, u Zavalju
se neprijatelj ilavo branio i uspeo odbiti nekoliko juria boraca 3. musliman
ske brigade. Prilikom juria na utvrene zgrade i bunkere u Zavalju ranjen je
komadant brigade Zuhdija ali, a neto kasnije je na Zavalju poginuo kome
sar brigade Rasim Deli.
Neprijatelj je ipak savladan i proteran u grad, gde se nastavila borba za sva
ku ulicu i kuu. U toku borbi u gradu poginuli su mnogi borci brigade, a me
u njima i drugi komesar brigade amil Salihodi.
Trea muslimanska brigada je pri napadu na Biha nanela velike gubitke
neprijatelju, ali je i sama izgubila mnogo mladih, hrabrih boraca. Biha je oslo
boen 28. marta 1945. godine. Bilo je ovo drugo oslobaenje Bihaa posle onog
od 4. novembra 1942. godine.Narod se veselio i borci sa narodom, mada su i
tugovali svi za palim saborcima.
Zavretkom borbi za osloboenje Bihaa, 3. muslimanska brigada, kao 3.
brigada 8. kordunake divizije, nastavila je borbe protiv Nemaca i ustaa oko
Drnika, Rakovice i Slunja. Bile su to teke i krvave borbe gde se neprijatelj
estoko branio, ilavo branei svako uporite. Ipak je bio savladan naneti su
mu teki gubici.
U tim borbama ginuli su i mladi Krajinici, a meu njima, tih dana, pogi
nuo je i komadant brigade Tane Ahmetovi i njegov zamenik Hasica Veljai.Trea muslimanska brigada, u sastavu Osme divizije, u ovim borbama je
hrabro izvrila sve postavljene zadatke.
Krajem aprila 1945. Osma divizija i u njenom sastavu Trea muslimanska
brigada dobile su zadatak da preko Gorskog kotara (usiljenim marem) krenu
u reon Ilirske Bistrice gde je etvrta armija NOV} vodila teke borbe protiv 97og nemakog korpusa. Osma divizija je stavljena pod komandu etvrte armi
je i odmah dobila zadatak da Nemcima sprei izvlaenje na sever prema
Austriji.
Devedeset sedmi nemaki korpus je upotrebio najelitnije divizije kako bi
izaao iz obrua, ali su naili na Osmu kordunaku diviziju koja im je omogu
ila samo kapitulaciju.
Posle razoruanja 97. nemakog korpusa, trijumfalne pobede i zavretka
rata, Trea muslimanska brigada i ostale jedinice Osme kordunake divizije

252

preko Slovenije, Zagreba i Siska stigle su u Karlovac koji su dan-dva ranije


oslobodile jedinice etvrte krajike divizije. U njenom sastavu je bila i 8. kra
jika brigada koja je u oslobaanju Karlovca imala najtei zadatak i u borba
ma izgubila veliki broj boraca.
Tako su i 3. muslimanska i 8. krajika brigada, formirane na tlu Cazinske Kra
jine, dale veliki doprinos u oslobaenju zemlje.Poslednje borbe su vodile daleko od
njihove Cazinske krajine, borei se za slobodu svih naih naroda i dajui, istina sa
malim zakanjenjm, veliki doprinos u osloboenju i stvaranju Jugoslavije.
Nikada ne smemo zaboraviti portvovanje i hrabrost mladih boraca Osme
krajike, 1, 2, i 3. muslimanske brigade, i onih Muslimana koji su se borili u
drugim brigadama NOVJ. Mnogi od njih dali su svoje ivote u borbi protiv
faizma i domaih izdajnika. Duni smo da cenimo i potujemo njihove rtve,
a te rtve nisu bile uzaludne, kako to neki danas tvrde.
Borci muslimanskih brigada, rame uz rame sa drugim brigadama etvrte
krajike, Sedme banijske i Osme kordunake divizije, svojim rtvovanjem oko
1000 mladih ljudi, dali su ogromni doprinos narodnooslobodilakoj borbi za
osloboenje zemlje, uspeli su u velikoj meri da osvetlaju obraz muslimanskog
naroda Cazinske krajine. Cazinska krajina ukupno je dala oko 2.858 palih bo
raca to je cela jedna partizanska divizija, a u NOB-u je uestvovalo jo najma
nje tri puta toliko. Hiljade boraca Srba, Muslimana i Hrvata ostavili su svoje
kosti po celoj Jugoslaviji i tako doneli slobodu svim naim narodima. Neki
drugi ljudi, sluge okupatora i ustake zloinake drave NDH, gurnuli su 1941.
godine ovaj narod u zloin, to je teko bilo opravdati i ispraviti.

Seanja uesnika ratnih dogaaja


Brojna su seanja na te dane uesnika u dogaajima i drugih svedoka sa pro
stora Cazinske krajine u Drugom svetskom ratu (jun 1941 - avgust 1942). Jedan
od njih je i Dane Grkovi, jedan od neposrednih uesnika iz vremena dizanja
ustanka u Sadilovcu i Bugaru na Kordunu i u Cazinskoj krajini. Inae, Grkovi
je roen u Sadilovcu u slunjskom srezu. Seajui se tih dana, on kae: /
Seam se, bilo je to nou 29-30. jula. Spavali smo na istom mestu. Oko po
la noi Mile je probudio mene i Radovana, rekavi:
ujete li kako laju psi po selu, neto se deava. Do
svanua ni jedan od nas nije vie zaspao. Kada se razda
nilo, Mile je krenuo svojoj kui, a ja sa Radovanom oti
ao njegovoj kui. Tamo nam je bilo blie, nego kod
mene, da ujemo ta je to noas bilo u selu. Od Radovanove majke Milke uli smo da su ustae noas kupile
ljude po selu. Tu veer su odveli Milu Paravinu, Josipa
Paravinu, Peru Krnetu, Stevu Grgia, Radovanovog stri
ca, Janka Rodia Manina, Uroa Rodica, Janka Rodia
Bakanova, uru Zobenicu, Peju Komadinu, Milana Ro
dia i njegovog oca Jovu Radia. Kada sam doao kui,
Dane Grkovi, prvoborac iz Sadilovca, borac
partizanskog odreda Bugar

253

majka mi je rekla da su traili mene i oca; otac se bio sklonio kod deda Marka
Uzelca, maminog oca u Rastovai. Rekla je da je mene i oca lino traio Jure Hodak koji je kod nas pre rata bio sluga. On i ja smo uvali stoku, jedan do podne
drugi posle podne, kako bi mogli ii u kolu. Zajedno smo spavali u istom kreve
tu, i eto, taj na Jure je doao da mene odvede na gubilite. Nakon nekoliko dana
saznalo se da su svi odvedeni mukarci muki pobijeni kod Rakovice ispod brda
Bliznice i baeni u jednu provaliju, u bezdan. Tih dana orunika postaja je izda
la naredbu da se nitko ne sme udaljavati od kua i da svi oni koji nisu predali
oruje moraju to to prije uiniti, jer e biti kanjeni ako se kod njih nae oru
je. Neki su ak i predavali opremu, a za oruje su rekli da su ih razoruali Maekovi zatitari kada su se vraali iz rata kui.
Tako su oruje sklonili Branko Polovina Radin, Mile Grgi Bjelin, Branko
Paravina, Mio Paravina, a Milojko aa je sklonio karabin svog strica Dua
na koga su odveli Italijani, dok je Mile Zatezalo od jednog vojnika kupio ka
rabin i sklonio ga.
Posle odvoenja ljudi iz naeg sela, sklonio sam se kod maminog strica u
Smoljancu. Po danu sam bio u selu, a po noi spavao sam u umi Lisini. Tamo
sam naao Milu Grgia i njegovog sina Miu koji su se sklonili kod Miline se
stre Late. Negde oko 10. avgusta, u Lisini sam naao Radu Bubala iz Arapova
Dola koji je imao sestru u Smoljancu gde se i sklonio. Tada mi je ispriao ka
ko su ga ustae iz Gornjeg Vaganca jednu vee odveli od kue sa ostalim seljanima, strpali u kamione i oterali na Bihake barane. Pri sprovoenju do mjesta
gde je vreno streljanje, uspeo je raskinuti icu i pobei. Pokazao mi je oiljke
na ruci od ice, ak je pomenuo i imena ustaa iz Vaganca, nekog Bilana i Kuruzovia. Tada je rekao da se vie nee dati iv uhvatiti, da e se boriti. Imao je
vojniku uniformu i pitolj. Pre rata Rade je bio podnarednik u bivoj Jugoslovenskoj vojsci.
Dana 12. avgusta dobio sam od majke poruku da ustae vie ne dolaze u
selo i da doem kui. Kada sam se vratio, kod kue sam zatekao maminu se
stru Dragojlu i njenog mua koji su zajedno sa ostalom porodicom izbegli iz
sela Zaklopaa, da ih ustae ne proteraju za Bosnu, jer su sav narod iz optine
Liko Petrovo Selo iselili u Drvar i Petrovac. Tetak mi je rekao da su iz te op
tine ustae tih dana odvele 350 ljudi i sve ih streljali na Bihakim baranima
(Garavice), a da su ene i djecu proterali prema Drvaru i Petrovcu. Poto je
ve bila no, ustae nisu stigle do njihove kue, jer su oni bili toliko hrabri da
nisu smjeli po noi da nastave sa pljakom i paljevinom.
Petnaestog avgusta kraj moje kue naiao je Radovan, rekao mi je da je bio
na Dumanu na nekom sastanku. Pitao sam ga ta on misli nato e se sve ovo
izai. Rekao je da treba da se organizujemo i da pruimo otpor, kao i da je uo
da se u Moilima nalazi naoruana grupa koja je ve vodila borbu sa ustaama
i da e on ii tamo, pa ako bih hteo da poem sa njim da uhvatimo vezu. Bez
razmiljanja prihvatio sam njegov predlog.
ini mi se, bio je to 20. avgust uvee kada smo Radovan, Branko Paravina,
Branko Polovina Bajba i ja krenuli preko Lipovakog polja, preli cestu Rakovi
ca - Drenik kod Irinovca i doli do kue Marka Vejina. On je bio na poznanik
jo od ranije, jer se oenio iz naeg sela sa Milicom Krnetinom Mikom. Dalje od

254

njega tu vee nismo ili, vratili smo se u selo. Jo jednu vee pokuali smo da tra
imo vezu ali nismo uspeli. Krajem avgusta, kada se saznalo da su svi odvedeni
ljudi poubijani na Bihakim baranima (Garavice), narod je iz sela sa bosanske
strane Vrelo, Rujnica, Krndija, Gata, Bugar i Donji Vaganac prebegao u nae se
lo preko Korane, neki su uspeli da preteraju i stoku. Svedoanstvo o tome da su
svi odvedeni i pobijeni na Baranima doneo je oko evi iz Rujnice i Pejo Smiljani iz Bugara jer su obojica uspela da pobegnu sa mesta streljanja. Narod se
sklanjao u nae selo, jer su uli da je ono zatieno, da je to uradio rimokatoli
ki svetenik timac iz Drenika. Kod nas se u selu malo o tome prialo.
Pop Drago timac bio je veliki pobornik sloge izmeu vernika pravoslavne
i katolike vere. Pokuao je da u vreme ustakog divljanja nad srpskim ivljem
spasi to vie naroda pokrtavanjem, i tom prilikom je govorio da je to samo
da spasi narod od ubijanja i da nema nikakve razlike izmeu vera, jer svi ive
pod jednim nebom i dalje ostaju ono to su ve bili. Ovakav stav je imao i bi
ljenik Rajkovi, obojica su bili u toku ustanka i NOB-a simpatizeri pokreta.
Pop timac je posle dizanja ustanka bio na saradnik. Preko nae veze, Bo
jane Grgi Popovi, od njega smo dobijali sanitetski materijal i lekove za nae
ranjene borce. timac je u jesen 1942. godine biran za lana NOF kotara Slunj
i ostao je uz pokret do svoje smrti, kada su ga Nemci, januara 1943. godine, na
zahtev ustaa uhvatili i obesili posle dugog muenja.
Posle begstva naroda iz bosanskih sela, nekoliko ljudi iz Bugara, erkezovca, Rujnice i Marin Mosta imalo je nekoliko vojnikih puaka. Sa njima su iz
Sadilovca bili Milojko aa i Duan Panjevi. Okupili su se na prosini ispod
kue Dane Obradovia da se dogovore ta valja dalje initi. aa je predlagao
da se treba boriti i ne dozvoliti ustaama da pljakaju i ubijaju narod.
Ovo mi je Milojko ispriao nakon dan-dva i rekao da se njegov otac zbog
toga na njega jako ljutio, da su svi znali da je on bio na robiji. Njegov otac ni
je mogao da shvati da je on bio zatvoren zbog svojih ideja i pripadnosti radni
kom pokretu.
Kada sam ga upitao da li su ga tukli, on je rekao ne samo tukli nego i muili,
tukli po tabanima, upali nokte i kada padne u nesvest polivali ga vodom, ali je
sve to izdrao. Menije bilo poznato da andari batinaju ako neto ukrade, ali da
zato to pripada radnikom pokretu isto batinaju to mi tada nije bilo jasno.
Godine 1939. radio sam na kopanju rovova na maarsko-jugoslovenskoj
granici i neto se prialo o trajku, ali tada ja to nisam mnogo razumio. Rad
nici koji su bili na stalnom radu priali su o sindikatu, o URSU i JUGORASU,
da su to radnike organizacije koje se bore za radnika prava i da bi i mi sezonci trebali da budemo u sindikatu.
O
Radnikoj nezavisnoj partiji uo sam za vreme izbora 1938. godine kada
je bilo isticanje kandidatskih lista pojedinih stranaka. Koliko se seam, na te
renu optine Drenik Grad bile su istaknute liste JRZ i udruene opozicije, a
Odjerova stranka je pred same izbore skinuta sa liste. To je bilo moje sazna
nje do 1940. godine o radnikom pokretu i KPJ. Za Radovana i Soku sam znao
da su bili organizovani, ali to saznanje je bilo iz njihovih prianja da su uestvo
vali u studentskim demostracijama u Beogradu. Takoe, nisam znao da li su bi
li lanovi KPJ ili SKOJ-a.

255

U leto 1940. godine, kada je Radovan bio na raspustu, dao mi je jednu


brouru pod naslovom Umovanje zdravog razuma Vase Pelagica. Na pr
voj strani pisalo je da je Pelagi bio pop (paroh) i da je zbog svojih ideja bio
u zatvoru. Izmeu ostalog, tu sam proitao kako je on lino hteo da se uveri da li postoji Bog, pa se molio i postio kako to i pie u Bibliji, ali da mu
se Bog nije pokazao, nakon ega je tvrdio da Bog ne postoji. Knjiica je bi
la interesantna za itanje, a kako nisam bio ba u dobrim odnosima zbog
neke svae sa popom Aralicom, pa sam i zbog toga sa interesovanjem i
tao tu brouru.
Moje saznanje o KPJ i SKOJ-u, kao i kod dosta mojih vrnjaka iz sela, sem
ve napred pomenutih, bilo je konkretnije nakon prouavanja proglasa u ko
jem KPJ poziva na ustanak. Proglas nam je itala Soka ispod lipe kod crkve, po
sle napada Nemake na Sovjetski Savez. O tome sam vie uo od ilje kada je
doao u Bugar, oko 10. septembra 1941. godine, i kada je govorio o ustanku i
KPJ, o tome da je ona jedina politika snaga koja je ostala verna svom narodu,
a da su se sve druge stranke i partije povukle u mije rupe ili se prikljuile oku
patoru. iljo je doao u Bugar posle borbe koju su grupa naoruanih ljudi iz
Bugara i okolnih sela vodili protiv ustaa kada su doli da ponovo vode ljude
i pljakaju.
Do iljinog dolaska u Bugar odigrali su se sledei dogaaji. Krajem avgusta
jedna orunika patrola iz Cavnika krenula je u selo da kupi ljude, a pre toga
ustae iz Cazina zapalile su selo Marin Most. U Cazinskom kotaru naoruani
Bugarani dogovorili su se da nee ustaama dati da pale njihovo selo, pa su
doekali orunike na Bubalovu brdu i otvorili na njih vatru iz puaka. Orunici su poeli da bee, a Bugarani su ih terali do sela Gate, gde je u borbi ubi
jen jedan orunik, dok su ostali pobegli natrag u avnik.
U ovoj naoruanoj grupi bili su uro Batini, Svetozar Veselica, Bogdan
Veselica, Milovan Radakovi, Duan Grgi, Milovan Gravora, Pejo Smiljani,
Lukica Radmanovi, Rade Zobenica, Dane Zobenica, Milanko Paravina i Dra
gan Gatalo svi iz Bugara i erkezovca; iz Marin Mosta bili su None Radii i
Dragan Grgi, iz Sadilovca Milojko aa i Nikola Panjevi.
Kada se zaulo pukaranje preko vode, narod se u selu uznemirio i sa stra
hom posmatrao ta se tamo deava. Nas nekoliko mladia posmatrali smo is
pred kue Mile Grgia Bjelina i prepriavali ta bi to moglo biti. Uvee je iz
Bugara stigao Lukica Radmanovi kod mog komije Nikole Grgia Nine. Oni
su bili u rodu i kod Nikole je bila smetena Lukiina porodica. Priao nam
je ta se toga dana desilo u Bugara. Da li je tog dana jo neko od Sadilovana bio u Bugara sem ae i Panjevia nije mi poznato. Tih dana u naem se
lu maina je vrila penicu, uz nju je iao ustaki poverenik iz Biania sela
Dane Hodaka.
Tog dana predvee, kad je Dane doao kod vralice koja je bila kod Nikole
Grgia Nine, traio me pa sam ja oko deset sati uvee doao kod njega da vi
dim ta hoe. Kada sam ga upitao zato me trai, on mi je odgovorio, pa ona
ko da se vidimo, iako se nismo od ranije dobro poznavali, ak smo zajedno ili
u prelo kod devojaka. Seli smo pod jednu voku u voaru, a on ree kako ovo
vreme ne valja i da ne zna na ta e ovo sve ispasti.

256

Bio sam utljiv, rekao sam da su i mene ustae traile i da sam reio da se
neu dati uhvatiti. Kada me upitao kakva je to bila pucnjava u Bosni, rekao
sam da mi nije poznato, jer sam bio u Vodici. Pucnjavu sam uo, ali da ne
znam ko bi to mogao biti sem ustaa, oni su to uvek radili kada bi nailazili u
naa sela.
Dane je krajem 1941. godine otiao u domobrane i ja za njega posle nita ne
znam.
Treeg septembra, oko devet asova, ula se jaka puana paljba oko kole
na Bubalovu brdu i u erkezovcu. Mi smo posmatrali iz sela ta se to tamo
deava, videlo se da prema Bugaru i erkezovcu nastupa mnogo ljudi u stre
ljakom stroju, a pucnjava se sve dalje prenosila prema Bugaru. Borba se vo
dila do pred vee i ustanici su uzmicali sve do Batinia brda. Kada su ustae
izale na samo brdo, ustanici su iz plotunske vatre ubili dvojicu, nakon ega su
ustae poele da uzmiu, nisu imali vremena ni da odvuku svoju dvojicu mrt
vih sa poloaja.
Uvee smo Branko Paravina i ja preli u Bugar da vidimo ta se to tamo de
ava, a ini mi se da je i jo neko iao sa nama. Nali smo ustanike kod kue
Svetozara Veselice; tu sam video Milojka koji je bio naoruan. Bio je tu i Ra
dovan za koga ne znam da li je i on tu doao uvee ili je bio u samoj borbi. Milojko mi je rekao da su on i Nikola Panjevi jo od jutros u Bugaru. Ljudi su
prepriavali dogaaje, uo sam da je tog dana bilo dosta ustaa, malo ih je bi
lo u vojnikoj uniformi, veina je bila u civilnom seljakom odelu. Komandovao im je ustaki poverenik Percan Bobinjac iz Gornjeg Vaganca. Saznao sam
da je osim dvojice ubijenih ustaa na Batini brdu, bilo jo mrtvih i ranjenih.
Prema kasnije prikupljenim podacima, ustae su tog dana imale dvanaestero
mrtvih i osam ranjenih, dok ustanici nisu imali gubitaka.
U toku noi nas nekoliko vratilo se kui, a Milojko i Radovan su ostali u Bu
garu. Dan-dva kasnije, Radovan mi je prolazei pored moje kue rekao da su
doli neki ljudi i da treba da obavestim to vie naroda da dou i da uju o e
mu e se govoriti. Seam se da sam to preneo Mili Zatezalu, Radi i Branku Po
lovini i jo nekima. Stigavi u Bugar, ustanike smo zatekli kod Svetine kue, a
na okupu je bila povea grupa ljudi bez oruja. Tu sam video Branka Polovi
nu, Radovana, Milojka, Radu Pavlovia iz Sadilovca, a iz Bugara sam video
Svetu Veselicu, uru Batinia, Bogdana Veselicu, koje sam znao od ranije, a
tu je bio i Pejo Smiljani sa kojim sam u rodu po majinoj liniji. Bilo je tu jo
ljudi, po mojoj proceni oko stotinjak.
Pod jednim drvetom zapazio sam jednog oveka nepravilnog nosa, sa ko
jim je sedeo jedan omanji ovek. Razgovarali su sa Milojkom, a kada se oku
pilo dosta ljudi, ovek nieg rasta poeo je govoriti. Seam se da je rekao kako
se treba dii na oruje, da su sve stranke u zemlji, sem KPJ, prile okupatoru
ili se zabile u mije rupe, i da je uz nas Sovjetski savez. Radovan je proitao
proglas o dizanju ustanka i na kraju je rekao da onaj ko eli da poloi zakletvu
i stupi u odred, neka stupi u stroj. Nastalo je komeanje. Seam se da je Pavlovi Rade izaao iz doline i neto galamio na nekoga nosei uniformu i zvezdice narednika. Vie se nije vratio natrag, otiao je kao i jo nekoliko starijih
ljudi.

257

U stroju za polaganje zakletve bili su sledei drugovi:

Iz Bugara
1. Bogdan Veselica
2. uro Batini
3. Svetozar Veselica
4. Mito Dmitrovi
5. Lukica Radmanovi
6. Duan Grgi
7. Ilija Kotur
8. Rade trbac
9. Milovan Radakovi
10. Mio Radakovi
11. Relja Zobenica
12. Dane Zobenica
13. Duan Markovi
14. Mile Gravora
15. Pejo Smiljani
16. Miladin Pjeva
17. Milan Gravora
18. Mane Drai

Iz Sadilovca
1. Milojko aa koji je itao za
kletvu
2. Radovan Grgi
3. Dane Grkovi
4. Branko Paravina
5. Mile Zatezalo
6. Branko Zatezalo
Iz erkezovca
1. Milanko Paravina
2. Dragan Gatalo
Iz Mutnika
1. Novak Vurdelja
2. Dragan Grgi

U odredu je bilo 12 vojnikih, jedna lovaka puka i jedan pitolj gaser.


Iz Sadilovca vojniku puku su imali Mile Zatezalo, Branko Paravina, Milojko aa. Ja sam imao pitolj gaser.
Posle borbe 03. septembra ustae nisu dugo zalazile u Bugar, erkezovac i
Sadilovac. Naa prva akcija nakon polaganja zakletve bila je na cesti Drenik
- Vaganac. Tom prilikom prekopali smo cestu kod Cvetinskog Sela na Dubra
vi radi pripreme ove akcije. Za dana otiao sam u Gornji Sadilovac, a Milojko
u Donji Sadilovac da obezbedimo sekire, lopate i krampove za prekopavanje
ceste. Prema dogovoru trebali smo saekati odred kod kole na raskru u Gor
njem Sadilovcu. Kada je poeo padati mrak odred je stigao na dogovoreno me
sto. Na njegovom elu bio je Bogdan Veselica, a na Milojkovo pitanje ta je sa
komandirom, Radovan je odgovorio da Rade nije hteo da ide zato to se nije
sloio sa akcijom, pa je Bogdan preuzeo komandu. Rade se vie nikada nije
pojavio u odredu. Bilo mi je sumnjivo zato Rade nije iao sa odredom u ak
ciju jer je posle polaganja zakletve on izabran za komandira, Radovan za po-

258

litikog komesara, a Bogdan Veselica za zamenika. Kada smo kasnije o tome


raspravljali bilo mi je jasno zato on nije hteo da ide u akciju. Rade je pre rata
bio andarmerijski narednik i kao takav reimski nastrojen, i sigurno je on ve
tada shvatio da se narod ne die na ustanak da mu kralj i bogatai ponovo do
u na grbau, ve za neto bolje i pravednije to se njemu nije svidelo.
Cesta je tu no bila prekopana, ali su ujutro Italijani iz garnizona Liko Pe
trovo Selo doli i iz Cvetinskog Sela, odveli nekoliko ljudi, ini mi se da su ta
da odveli nekog iz kue Mane Cvetianina Vajina.
Sledea akcija je bila 21. septembra, kada nam je javljeno da ustae idu iz
Drenika prema Sadilovcu. Ovo obavetenje u odred je doneo Mio Grgi,
sin Ilijin. Tih dana u Sadilovcu je bila organizovana seoska straa koja je po
noi davala patrole po selu, a po danu osmatrae na odreenim mestima. Za
datak je bio da po noi patrole ne dozvole da niko neprimeen ne ue u selo
i da o zapaanjima obaveste odred. Takav zadatak su imali i osmatrai po da
nu. Mio nas je obavestio da iz pravca Drenika idu ustae prema selu. Mi
smo treim korakom krenuli iz naeg logora preko Jankovi mosta Dumana i stigli do raskra u selo. Meutim, ustae su stigle samo do Rodia kua
i vratile se natrag u Drenik. Ostali smo kod kue Mile Zatezala i upuivali pa
trole prema Dubravi, mestu odakle je patrola imala zadatak da osmatra. Bila
je to kota Dejanovo brdo. Pred vee patrola je izvestila da su jedna luksuzna
kola i kamion sa ustaama prola Drenik prema Bihau. Kasnije smo sazna
li da su tada ustae iz Bihaa dole i odvele Franju tajdofara i dedu Mie Baraa. Posle muenja likvidirali su ih, a Franji su stavljali na glavu venac od
usijane ice.
U voaru Mile Zatezala ostali smo do veeri. Oni koji nisu bili u patroli,
obuavali su se u rukovanju vojnikom pukom.
Nakon odlaska Rade Pavlovia iz odreda kod starijih ljudi osealo se neko
neraspoloenje, a s obzirom da je situacija bila prividno mirna stariji su se lju
di poeli povlaiti kuama. Odred nije iveo strogim vojnikim ivotom, pa
se i bez odobrenja odlazilo kuama, ak i sa orujem. Ovakva situacija je bila
uslovljena ponovnim dolaskom italijanske vojske u garnizon Liko Petrovo
Selo, Biha. Poela se proturati parola kako su Italijani doli da spaavaju Sr
be od pokolja koji su vrile ustae. Za odred je nastala dosta teka situacija.
Stariji su se sasvim povukli kui, a kada bi na njih doao red da idu u patro
lu slali su svoje sinove, uglavnom mladie koji nisu imali skoro nikakvog voj
nog znanja. ak su se proturale glasine da su neki iz Bugara ili u Petrovo Selo
kod Italijana i da je njihova komanda slala poruke Radi Pavloviu da doe u
Petrovo Selo. Da li je on iao nije se moglo utvrditi. Od starijih ljudi iz Buga
ra koji su uestvovali u prvoj borbi protiv ustaa, poetkom septembra, u od
redu su ostali Sveto Veselica, uro Batini i komandir Bogdan Veselica. Nas
nekoliko iz Sadilovca i Radovan skoro nikako nismo ili kui, a bilo je teko i
za ishranu jer su za nas nerado pripremali hranu po kuama.
Negde polovinom oktobra Radovan i Bogdan otili su na savetovanje u
Zbjeg. Nas je u odredu ostalo oko desetero. Seam se bila je sreda, narod je
iao na sajam u Ratela, a mi smo se po Bugaru seljakali od kue do kue. Na
kraju smo sedeli u kui Milana Ivanevia Radonjina i peruali kukuruz. Izne

259

nada su nas opkolili Italijani na konjima. Bili smo nenaoruani jer smo pre
dolaska na peruanje ostavili puke u kolnici nedaleko od nas. Italijani su na
redili da poemo sa njima. Meusobno smo se pogledali i bez rei krenuli. Ka
da smo izali na kik, povie Jankovia mlina, videli smo da italijanska konjica
vodi dosta mukaraca koje su saekali na Dumanu dok su se vraali sa sajma
iz Ratela. Proli smo kroz Donji Sadilovac, kraj Rodia kua i kada smo stigli
na raskre kod kole saekalo nas je dosta ljudi, oko tri stotine. Iz odreda tu
su bili Dane Grkovi, Branko Paravina, Mito Dmitrovi, Milo Grgi, Branko
Zatezalo, Mile Zatezalo, Vajkan Drai Pozdan, Mile Grubi, Rade trbac i jo
neki mladii iz Bugara i nekoliko starijih ljudi. Italijani nisu zavirivali u kolnicu niti vrili premetainu po kuama, pa su tako nae puke ostale na mestu
gde smo ih ostavili.
Kada smo stigli u Dranik strpali su nas u staru optinsku zgradu. Pre ula
ska primetio sam popa timca kako neto ivo raspravlja sa jednim italijanskim oficirom, uo sam kako timac spominje Rim ali mi nije bilo poznato
zato.
U zgradi smo ostali do kasno u no. Milo Grgi i ja poeli smo se jo u pu
tu dogovarati kako da pobegnemo, ali nismo imali priliku iako smo bili poslednji u koloni, jer su nas dvojica Italijana na konjima stalno pourivala da
idemo dalje. Tako smo pomislili da e nam se za ostvarivanje naeg plana uka
zati prilika u samoj zgradi. Uli smo u toalet i poeli skidati crep sa krova ka
ko bi napravili prolaz za beg. Kada smo skinuli nekoliko crepova, u hodniku
se zaula galama, a jedan Italijan je poeo vikati:,,Via Serbo! Odjednom je nagrnulo na vrata i poela je trka ko e pre da izleti napolje. Milan, koji je uvao
strau dok sam ja skidao crepove, pozvao me da krenemo i mi. Ljudi su se na
kon toga vratili u Bugar, a Milo, Branko Paravina i ja svratili smo kod Veljka
Rodia da neto pojedemo. Nou kada smo se vratili u Bugar zatekli smo Ra
dovana i Bogdana kod kue Ivanevia, oni su se iste veeri vratili. Bilo je i
vih komentara kako se to moglo dogoditi. Prvo to smo pitali da li je neko
doneo oruije i kada smo dobili potvrdan odgovor bilo nam je lake. Ve se bi
lo razdanilo, niko nije tu no spavao.
Ujutro, Bogdan nas je sve postrojio i saoptio da od danas nema razilae
nja i onaj ko ostaje u odredu podvrgava se vojnikoj disciplini i odgovorno
sti. A oni koji to nee mogu da idu kuama ali bez oruija bez obzira da li je
doneeno ili dobijeno. Tada nam je saoptio da se od odreda formira vod i da
je to drugi vod Ljeskovake ete, kao i da je u Ljeskovcu formirana eta i da
se ubudue zovemo partizani a ne gerilci kao do sada. Odreen je i logor u ku
i Ivanievia, organizovana je ishrana kao kod prave vojske. Tih dana u od
red je stigao Branko Polovina Bajba koji je imao povredu noge pa nije bio
sposoban za vojsku na regrutaciji. Odreen je za kuvara, a mene je Radovan
odredio za ekonoma. Odnekud smo nabavili erpe i lonce, a kaike je svako
doneo od kue i tako smo zapoeli logorski ivot. Kui se moglo ii samo na
smenu da bi se presvukli i do odobrenog vremena morali smo se vratiti u lo
gor. Od starijih sa nama su ostali Sveto Veselica, Lukica Radmanovi i Batini uro koji je bio odgovoran za selo kao stareina i za obezbeenje hrane
za vod.

260

Tih dana saopteno nam je da je u Ljeskovcu formirana eta i da je za ko


mandira odreen Mio Bara, a za komesara io Viljem Galjer. Milojko je bio
odreen za terenski rad u pojedinim selima - Bugar, Rujnica, Ljeskovac, Sadilovac i jo neka druga. Soka je imala zaduenje da organizuje omladinu u Sadilovcu i okolnim selima.
Krajem oktobra na odred, sada ve kao vod, ne samo da je opstao nego se
brojno poveao. U odred su stigli mladii iz Bugara, veinom sinovi i roaci
starijih, a od ustanika koji su uzeli prvi puke i ispalili prve hice ostali su: Sve
to Veselica, Lukica Radmanovi, uro Batini, Miladin Pjeva, Ilija Kotur i
na komandir Bogdan Veselica. Od mladia iz Bugara pod oruje su doli Mile Zatezalo i njegov brat Dragan, Mile i Stevo Grubi, Milan Zobenica, Mi
lo Grgi, Petar Ivanevi, Branko Veselica, Vajkan Drai, Duan Markovi,
Pero Balaban, Milan Zobenica, Mito Dmitrovi, Mio i Milovan Radekovi. Iz
Sadilovca su bili Radovan Grgi, na komesar, Milojko aa, terenski radnik,
Dane Grkovi, Mile Zatezalo, Milan Grkovi, Branko Paravina, njegov brat
Mirko, Branko Zatezalo. U novembru u odred su doli iz Dumana - Nikola Trbovi Borovica, Bogdan Vrani, a iz Sadilovca Mile Grgi Bjelin, Milo Lugarev, Duka Polovina, Dane Zobenica i Milan Stralin sa Cavnika, iz erkezovca
je bio Dragan Gatalo Matijevi. Bajba je i dalje ostao na kuvar. U decembru
u odred je stigao Branko Polovina Radin i doneo svoju puku koju je sakrio u
aprilu nakon dolaska iz rata.
Komandir voda Bogdan Veselica, komesar Radovan Grgi, desetar prve
desetine Branko Paravina (kaplar u bivoj vojsci), desetar druge desetine Da
ne Zobenica (kaplar za vreme bive Jugoslavije), a tree desetine Mio Rada
kovi. Vod je brojao 33 borca, naoruan sa 19 karabina mauzer, dve
maliherke, jednom lovakom pukom, 630 metaka, tri patrone, tri bombe
kragujevke, est pitolja sa 26 metaka, jednom vojnikom trubom, a truba je
bio Petar Stralin.
Pre ovih dogaaja (u oktobru) odnosno krajem septembra uspostavio sam
vezu sa likim odredom Kik vie Konareva kraja.
Ne seam se datuma, ali je sigurno bilo poetkom oktobra, kada su me po
zvali Radovan i Bogdan i saoptili mi kako bi trebalo da uspostavimo vezu sa
likim gerilcima koji se nalaze negde na planini Kik. S obzirom na to da sam
teren poznavao bolje od drugih jer sam esto pre rata odlazio na Plitvice i u Pli
tviki Ljeskovac, smatralii su da u ja to najbolje uraditi. Dali su mi zapeaen
koverat koji je bio adresiran na Komandu gerilskih odreda za Liku.
Najpogodnije mi je bilo da idem nou jer se na mojoj maruti nalazilo ne
koliko komunikacija koje sam morao prei, a njima su se kretale neprijatelj
ske patrlole i kolone vojske. Iz Bugara sam krenuo pred samu vee, svratio
kui u Sadilovac i veerao. Od oruja sam imao moj gaser. Preao sam Du
bravu i cestu Drenik -Vaganac kod Hajdukovia mlina i preao brvu, jer pre
ko mosta nisam smeo od straha da ga neko ne uva nou. Preavi reku Koranu
uputio sam se preko Smoljanake Gmajine kroz Arapov dol, selo Zaklopau,
zatim preko Medveaka i to preko Otrog vrha (k 884). Spustio sam se na Vr
ak iznad sela Jezerca kojem sam prilazio oprezno, jer su bili prilino blizu Plit
vikih jezera i Preboja gde su bile smetene neprijateljske posade.

261

Bila je ve zora kada sam iz ume priao Hrnjakovoj kui u kojoj su ivele
devojke sestre Draga i Soka. One su se pre kratkog vremena vratile iz Bosne,
gde su zajedno sa ostalim seljanima bile proterane od ustake vlasti. Imale su
i mlaeg brata, koga tada nisam video. Sestre nisam znao odranije i kada sam
pokucao na prozor javila se Draga. Na poetku je bila je sumnjiava, ali kada
sam joj rekao da moram do Uvalice a zatim za Kik i da je molim da mi poka
e najsigurniji put kako bih izbegao ustae ili Italijene, i nakon mog predsta
vljanja odakle sam i kako se zovem, ona me je uputila kuda je najblie i
upozorila da to pre preem cestu Jezera - Preboj. Jer, kad se razdani ustae pa
troliraju cestom i izgone stoku na pau.
Brzo sam preao cestu i umskim putem popeo se na kosu Bilo, krenuo pre
ma Miri Stropini koju sam morao zaobii jer se ve razdanilo. Ovde sam se
dosta namuio, ak i zalutao. Spustio sam se strminom ka jednom potoku a od
njega sam stigao na jednu istinu. Kasnije sam saznao da se to mesto zove Pe
pin Pale. Popeo sam se na breuljak Beli vrh odakle sam sa jedne male isti
ne ugledao selo Uvalicu. Spustio sam se do prve kue na kraju sela. Uvalica je
imala oko deset do petnaest kua. Sputajui se ka selu razmiljao sam kako da
priem prvoj kui jer je ve uveliko bio dan, pre podne. U selu nisam nikoga
poznavao i nisam hteo da budem ranije primeen. Priao sam prvoj kui i do
zivao domaina. Iznenada sam bio opomenut da se ne miem. Iza ivice po
digla su se dva oveka u seljakom odelu i uperili puke u mene. Jedan od nih
mi je zaao za lea. Nije mi bilo lako jer sam u postavi svog kratkog kaputa
imao pismo koje sam tu proturio osmatrajui selo.Hteo sam neto da kaem,
ali ovek ispred mene se izderao: ut, ne govori!
Utom, iz kue se pomolio jo jedan ovek, koliko se seam, imao je lova
ku puku tuc koji me upitao kuda idem i koga traim. Odgovorio sam da
idem u Kik kod Petra Konara. Na njegovo pitanje a to e ti on, odgovorio
sam da imam poruku za njega. Rekao je da mu dam poruku ili da je prenesem,
a oni e je prosiediti dalje. Odgovorio sam da poruku moram predati lino i to
usmeno.
ovek koji je bio ispred mene sa uperenom pukom predloio je da me od
vedu. Ova re mi je bila sumnjiva ali se nisam usudio da upitam kuda to da me
odvedu. Na tome se razgovor i zavrio. Hteli su da me veu, nato sam ja re
kao: Dobro ljudi, ko ste vi, jeste li gerilci ili neko drugi?
Jedan mi je priao, pretresao me i iza pojasa izvadio moj gaser. Bez rei,
jedan ispred a drugi iza mene, krenuli smo jednom stazom. Negde oko pola
strane neko iza bukve je uzviknuo: Stoj! ovek ispred mene je odgovorio da
vode jednog sumnjivog koji hoe kod Petra. Straar nas propusti i mi krenu
smo dalje uza stranu. Staza je krivudala dok nismo doli do nekih stena. U
stvari, to je bilo mesto gde je bio smeten logor odreda Kik. Mesto je bilo
najuzvienije na planini, na nadmorskoj visini 1048 metara. Tu je bilo izgra
eno nekoliko koliba, svaka je bila od tesanih debelih greda cepanica. Koliko
sam zapamtio, bile su duine oko tri metra, vertikalno poredane jedna do dru
ge i spojene na vrhu u vidu krova.
Doveli su me pred jednu kolibu. Jedan od mojih pratilaca uao je u nju, ni
je se dugo zadrao. Kada je izaao iza njega je bio jo jedan visok postariji o-

262

vek. Upitao me je odakle sam doao, a ja sam odgovorio da neu sa njim raz
govarati ve sa Petrom Konarem. Kada mi je rekao da je to on, saoptio sam
mu da imam za njega poruku i da me pusti da uem u kolibu. Okrenuo se i po
ao ispred mene, a onoj dvojici rekao da idu, samo nisam razumeo kamo.
Uavi u kolibu predstavio sam se, rekao sam da sam stigao iz Bugara, da sam
upuen kao kurir. Iz postave sam izvadio pismo i pruio mu. Rekao sam da su
mi ona dvojica uzeli pitolj gaser i da mi ga vrate. Pozvao je jednog, ini mi
se po imenu Bude, i rekao da od patrole koja je bila u selu uzme pitolj i done
se kod njega.
Kada je otvorio pismo, ponudio mi je da sednem i upitao kada sam krenuo
i da li sam gladan. Pozvao je jednu enu i rekao joj da mi donese da jedem, a
bio sam prilino gladan. Donela je krompira i mesa. Primetio sam da je hleb
ispeen od meanog brana, jema i penice. Kada sam zavrio sa jelom, poslao
me u drugu kolibu da se odmorim. Za vreme ruka pitao me gde smo mi smeteni u Bugaru, koliko nas ima pod orujem. Odgovorio sam mu, nato je on
rekao kako su uli da smo vodili borbu sa ustaama. Potvrdio sam i rekao ko
liko je bilo ustaa i orunika, da su imali dvoje mrtvih i nekoliko ranjenih.
U kolibi gde sam se odmarao upoznao sam se sa Milom Rapajiem iz Jezer
ca, zvali su ga Kilica. Osim njega, upoznao sam i jednog iz Plitvica, zvali su ga
Medo, bio je pukomitraljezac u odredu.
Ujutro sam se javio Petru, rekao mi je da pozdravim drugove u Bugaru, ali
mi nije dao da nosim nikakvu potu.Istim putem vratio sam se u Bugar, sada
mi je ve bio poznat, iao sam natrag odmoran i dobro nahranjen.
Vod je drao obezbeenje sa jednom desetinom kod Bubalove kole, a jed
nom prema Ratelu na Lubanovu brdu. Pred kraj oktobra opet sam iao za Li
ku, nisam nosio nikakvu potu, nego je kod nas u Bugar stigao jedan drug,
nieg rasta, po ijem dranju se moglo zakljuiti da je neka vana linost. Ka
da me Bogdan pozvao, rekao mi je da se spremim na put i da u voditi jednog
druga kojeg moram dobro paziti jer je on vaan za nau stvar.
Posmatrao sam ga, uinio mi se da je vrlo prijatan ovek. Krenuli smo pred
veer. Kod moje kue u Sadilovcu majka nam je spremila veeru. Ovog puta sa
mnom je krenuo i Milo Grgi.Iz Sadilovca smo krenuli nakon veere, bio je ve
uveliko mrak. Iao sam istim putem do sela Jezerce. Nisam navraao u kuu
Drage Hrnjakove. Do sela smo stigli negde oko ponoi, preli smo jednu livadu
i cestu.
Pokucao sam na prozor kue uputa, ini mi se da se zvao Bude. Domain
je otvorio vrata i pozvao nas da uemo. Ubrzo se tu sakupila vea grupa ljudi,
odnekud se tu zatekao i Mile Rapaji Kilica. Sada smo se ve pozdravili kao sta
ri znanci.
Dok smo putovali, usput me ta vana linost, kada smo zapoeli razgovor,
upitala koliko mi je godina, da li sam pismen. Rekao sam mu koliko imam go
dina i da sam u selu zavrio etiri razreda kole, da mi je otac bio solunski do
brovoljac i da je iz Amerike doao pre dve godine. Tada mi je rekao da se zove
Vlado Cvetkovi, da je poreklom Crnogorac, da je bio u paniji i da je odreen
za komadanta Like grupe odreda. Upitao me da li sam uo za paniju. Potvrd
no sam odgovorio rekavi da nam je o tome priao iljo. Tada mi je ispriao da

263

je u panijii bilo dosta naih ljudi iz Jugoslavije, daje on postao porunik panske vojske i bio komandir baterije. Kada sam Kilici rekao koga sam doveo, on mi
je odgovorio da ga ekaju ve dva dana, po danu u umi, a po noi u selu.
Kada sam se vratio iz Like, cela eta je pod komandom Mie i Sie izvela ak
ciju, 7. novembra, na cesti Slunj - Rakovica. Saekali smo dva italijanska ka
miona koji su ili iz Slunja za Rakovicu na mestu zvanom Kljuite.Na prvi
kamion Mio je sa jednog bajera bacio bombu. Sa njim smo bili Mile Grbi,
Milojko aa i ja. Bomba nije eksplodirala jer je Mio nije aktivirao. Odbila se
od kabine i otkotrljala po cesti, mi smo otvorili vatru po kamionu i tom prili
kom smo ubili jednog oficira i dva vojnika. Bilo je i nekoliko ranjenih. Ove
podatke smo kasnije doznali. Kamioni su produili put ka Rakovici, a mi smo
sruili nekoliko TT stubova i povukli se ka Moilu. Pred veer su Italijani upa
li u Moila, pretresali deo sela, ali nisu stigli do nas. Vratili su se natrag. Mi smo
zauzeli poloaj, spremni da se pobijemo sa njima. Za ovu akciju io nam je re
kao da je to u ast proslave dana Oktobarske revolucije.
U Moilima smo se zadrali dva dana i vratili se natrag u svoje logore.
Krajem novembra opet sam iao za Liku, kada sam vodio petoricu ili e
storicu drugova ija imena nisam znao niti sam ih pitao. Meu njima je bio
jedan Italijan i jedna drugarica. Sa Italijanom sam usput najvie razgovarao i
tako sam saznao daje njegova porodica emigrirala iz Italije nakon Prvog svetskog rata, da je iveo u Zagrebu i da je odreen od Partije da ide za Liku u par
tizane.
Ovu grupu sam doveo u odred Kik, ali sam sada iao sigurnije jer sam
ve dobro poznavao teren. Dosta naroda se vratilo svojim kuama, a i gerilci
iz Kika su me ve poznavali pa nije bilo potekoa kao prvi put.
U odredu Kik sam se zadrao dva dana, a pri povratku, svrativi kui, sa
znao sam da su nai iz Bugara i Ljeskovca izvrili akciju na Drenik i da su tom
prilikom unitili arhivu optine i demolirali potu. Kada sam stigao u Bugar vi
deo sam da su doneli radio-aparat i pisau mainu na kojoj sam u odredu uio
kucati i tako postao pisar u vodu.Ovu akciju nai su izveli nou, 30. decembra
1941. godine, i tom prilikom zarobljene su i etiri vojnike puke, od toga tri
su ostavili orunici jer su uspeli pobei, a jednu su nai oduzeli od Drageca
Kosanovia.
Neposredno posle akcije na Drenik u na vod je doao komesar ete io
i Miljko aa. Pozvali su mene, Radu trbca, Mitu Dmitrovia i Milana Zobenicu u sobu koja je sluila kao kancelarija. Tu su bili Bogdan i Radovan. Mi
lojko nam je tada rekao da su nas pozvali da nas prime u Komunistiku partiju
Jugoslavije i da smo mi svojim dranjem zasluili da postanemo njeni lano
vi, te ukoliko pristajemo u vodu e se oformiti elija. Zatim nam je io govo
rio o Partiji i o tome kakav mora biti lan Partije, o ulozi KPJ u dizanju ustanka.
Milojko nas je pojedinano pitao da li elimo da postanemo njeni lanovi, to
smo mi i potvrdili. Tako je u naem vodu formirana elija KPJ.
S obzirom na to da smo pre nekoliko dana izveli neuspenu akciju na orunike u Vagancu, na sastanku je bilo rei i o tome, a samim tim je predoeno
da je zadatak nas lanova Partije da se ovakve greke u budue ne smeju dea
vati. eliju su sainjavali Radovan Grgi, lan partije odranije, pa je shodno to

264

me izabran za sekretara, zatim Mito Dmitrovi, Rade trbac, Milan Zobenica,


Bogdan Veselica i Dane Grkovi.
Krajem novembra na vod je izveo akciju na orunike u Gornjem Vagancu
ali nismo postigli znaajniji uspeh. Sami borci za akciju nisu znali do samog
pokreta. Sa nama je bio komandir ete Mio Bara. Na elu prve desetine iao
sam sa Brankom Paravinom, naim desetarom, a ispred nas su bili Bogdan,
Radovan i Mio. Usput sam primetio da su se Mio i Bogdan neto prepirali,
ali nisam na to obraao panju. Kada smo prili pred samu kolu, u kojoj su
smeteni orunici, Bogdan je naredio da Mile Grubi i ja prvi idemo na vrata
i da napadnemo straara, dok su ostali zaseli iza poveeg zida ispred kole. Nas
dvojica otvorili smo male vratnice i uz dva ili tri stepenika uzleteli prema vra
tima. Straar je viknuo i uleteo u zgradu. Neko od naih ispalio je metak. Mi
smo ve bili kod vrata kada smo iza lea zauli komeanje i bat cipela. Mile se
okrenuo na tu stranu i rekao mi da su nai pobegli. Zastali smo pred vratima
i kada smo shvatili da nai tre natrag i mi smo potrali za njima. Rekao sam
Mili da idemo preko Vaganake Gmajine, i kada smo stigli iza kue Popovia,
okrenuli smo se ka koli i videli da sa sprata svetluca baterijska lampa. Zasta
li smo da oslunemo da li se uje neko od naih. Ali nije bilo nikoga, pa smo
produili prema Sadilovcu i u kui Mile Zatezala nali smo Branka Paravinu i
jo neke i zajedno krenuli u Bugar. Tamo smo nali ostale iz voda i naravno bi
lo je komentara - ko je od naih ispalio metak, itd. Mio je u toku noi otiao
za Ljeskovac, a Bogdan i Radovan o tome nisu nita priali, ni zbog ega je ak
cija propala.
estog dana decembra ponovo sam iao za Liku. Vodio sam jednu poveu
grupu drugova koji su upueni u like jedinice. Ovaj put sam ih doveo u Konarev kraj, sada je odred Kik prerastao u etu i smestio se u selo.
Potom, 11. decembra naa prva desetina drala je poloaj na Lubanovu br
du iznad Media mlina prema Ratelima. Na Media mostu orunici i ustae
su iz Ratela davali predstrau, jedna njihova patrola uputila se prema Rujnici. Napali smo patrolu i ubili dvojicu orunika, ali do njih nismo mogli doi da
uzmemo oruje jer su iz Ratela brzo intervenisali. Na naoj strani borac prve
desetine, Dane Topi iz Crnaje, bio je teko ranjen u levu nogu. Trinaestog de
cembra jedna patrola iz voda, koju su sainjavali komandir Bogdan Veselica,
komesar Radovan, borci Dane Grkovi, Nikola Trbovi, Milo Grgi i Milojko aa kao terenac, izvrila je akciju u Lipovai i oduzela dve vojnike puke
od Marka Pempera i Ante opa. Marka nismo nali kod kue, ali nam je nje
gova ena dala karabin i dvadeset metaka, a Ante je pobegao kroz dvorite.
Druge veeri vod je bio u Rastovai i Smoljancu i tom prilikom oduzeli smo dve
puke, jednu od ebalja iz Rastovae, a drugu od Mile Adia iz Smoljanca.
Posle dan-dva sa Ilijom Koturom, jedne noi, iao sam na Painu Luku gde
je trebalo da se ispita mogunost miniranja mosta na Korani koji vee cestu
Drenik Grad i Vaganac. S obzirom na to da je Ilija pre rata radio kao miner u
kamenolomu Rakovac u Sremu, trebao je da kao poznavalac tog posla ispita
gde se most moe minirati. Dok sam ja na mostu uvao strau, Ilija je nekom
ipkom traio rupe po njemu. Nakon toga most nije bio miniran a zato nije
mi poznato.

265

Devetnaestog decembra dobio sam zadatak da po Gornjem i Donjem


Sadilovcu prikupljam hranu za vod. Trebalo je obii svako domainstvo i
zapisati koliko se dobrovoljno daje hrane. Svi domaini, sem nekolicine,
upisivali su koliko mogu, prema svojim mogunostima, da daju hrane, a
bolje stojei davali su i vee koliine i to uglavnom ito, mast, meso i krompir. Akciju je pripremala omladina u selu sa kojom je rukovodila Soka Gr
gi i njena sestra Bojana. Hranu koju su domaini kod mene upisivali
doneli su u logor za novu godinu kao novogodinji poklon, a ene i devojke plele su arape i pulovere i donosile borcima na poklon. Tako smo sa na
im darodavcima zajedno doekali Novu 1942. godinu, sluajui radio u
naem logoru.
Krajem decembra vod je imao 33 borca, 24 karabina, dve maliherke ijed
nu lovaku puku.
Dvadeset petog decembra ponovo sam iao za Liku. U toku noi preao
sam preko ceste Jezerac - Preboj uz jedan mali odmor kod Hrnjakovih sesta
ra. U komandu ete, u Konarev kraj stigao sam ujutro. Malo sam se odmo
rio, i kako nisam znao put dalje dobio sam vodia da ide sa mnom do taba
grupe.
Krenuli smo ivicom Brezovakog polja, preko Tavana, Orlovca, Homoljakog Klanca, preli cestu Babin Potok - Korenica i zatim izali na Otri vrh Vujinove Glave. Ovde sam naao Vladu Cvetkovia, leao je ranjen u napadu na
Italijane u Brezovakom polju. Za tu borbu sam doznao jo u Konarevom
kraju, ali mi je Vlado ispriao da su zarobili preko dve stotine Italijana i mno
go oruja i druge opreme. Predao sam mu potu koju je pregledao i uputio me
u Krbavicu jer se tamo nalazio tab grupe.
Stigavi u Krbavicu tab sam naao u kui pravoslavnog popa. Tu sam pr
vi put video Milu Uzelca i Radu igia koji me primio jer je on tada vrio du
nost komesara grupe. Uzelac je u razgovoru sa mnom rekao da je on
operativni oficir i pitao me da li moda poznajem Jocu Tarabia. Rekao sam da
ga ne poznajem ali da se mogu raspitati. Ispriao mi je kako su njih dvojica, kao
vazduhoplovni podoficiri u Aprilskom ratu, oboreni negde iznad Austrije, ka
ko su preli preko granice. ini mi se da je u tabu tada bio i Kleut, zatim i je
dan drug koga su zvali Pekar koji mi je ispriao kako su ga ustae muile u
zatvoru u Korenici. Probadali su ga bajonetom kroz miie gde su mu potom
sipali sol.
Iz taba sam upuen kod Miike Lukia u Trnovac gde sam noio i jeo, a u
jutro krenuo sam u tab. Kada sam izaao iz sela pristigao me jedan drug na
konju, nad nama je nadletao italijanski avion i poeo da mitraljira. Skoio sam
u zaklon, a drug je sjahao sa konja i zaklonio se iza nekih litica. Kada je avion
odleteo zajedno smo nastavili put za Krbavicu. Stigavi u tab drug je ispriao
ta nam se dogodilo, a ja sam pitao Milu Uzelca ko je taj ovek. Tako sam sa
znao da je to Jakov Blaevi. Mile mi je dao potu i jedno pismo za Jocu Tara
bia. Obeao sam mu da u nastojati da se Tarabiu urui njegovo pismo. Kada
sam stigao u Bugar predao sam potu drugom kuriru koji je odneo za Ljesko
vac, o sudbini Milina pisma Joci nisam nita doznao do posle rata, kada mi je
Joca u jednom razgovoru rekao kako se sea da je dobio Milino pismo.

266

Krajem decembra i skoro celi januar nije bilo nekih znaajnijih akcija usled
velikog snega, osim to je prva desetina na avniku iz zasede ranila ustakog
tabornika, ali nisu uspeli da ga zarobe jer, dok su stigli na mesto ranjavanja, koija je poterao konja i zajedno sa njim pobegao za Vaganac.
Poetkom januara jedna desetina iz Konareve ete donela je pukomitraljez
brnac - zbrojevku kao poklon naem vodu koji sam ja neko vreme nosio.
Oko 15. januara vodio sam jednu grupu od 15 ili 16 drugova za Liku, me
u kojima je bio i komandant GH Ivo Rukavina. Tada nisam znao, a niti
sam se interesovao koga kao kurir vodim za Liku, ali sam po njegovom dra
nju zakljuio da je visoki rukovodilac. Uvee smo krenuli iz Bugara, stigli u
Arapov dol odakle je trebalo ii uzbrdicom prema Zaklopai. Ivo je iao za
mnom a ja sam bio na elu kolone. Kada sam zastao da se malo odmorimo,
pre nego to se ponemo penjati uz stranu zapalio sam cigaretu. Ivo me opo
menuo da nije dobro paliti cigaru jer nas mogu otkriti. Odgovorio sam da su
ustae daleko u Vagancu i da svetio cigare ne mogu primetiti. Rekao mi je da
nije zdravo puiti u hodu uz stranu jer to kodi. Objasnio sam mu da puim
od malih nogu i da meni to ne smeta, on se malo zagledao u mene ali nita ni
je odgovorio. Ovu grupu su u Jezercu doekali Liani, a ja sam se iste noi
vratio natrag u Bugar.
Trideset prvog januara naa cela eta izvrila je napad na oruniku posta
ju Traka Ratela. Neposredno pre ove akcije, komandu ete preuzeo je do
tadanji komesar ete Sio, a za komesara ete izabran je Milojko aa.
Dotadanji komandir Mio Bara preuzeo je dunost komandanta Treeg
bataljona nakon iljine pogibije u Plave Dragi. Vodom iz Bugara komandovao je Bogdan Veselica. U napadu su uestvovali vod iz Bugara, vod iz Lje
skovca pod komandom Vasilj a Boia, vod iz Mavine pod komandom Spase
Miloevia i jedna desetina voda iz Rujnice, dok je ostali deo tog voda pod ko
mandom Vojina Maria drao obezbeenje prema Mutniku i Cazinu. Uveer,
pred sam napad, komesar voda Radovan doveo je nekoliko ljudi iz Sadilovca
- Veljka Rodia, uru Rodia, Aleksu Rodia i jo neke koji do tada nisu bili
u vodu niti u odredu. Od nas nekoliko mlaih uzeo je karabine i dao njima, a
kada smo se mi poeli buniti, on i Bogdan su objasnili da su oni njih pozvali
zato to su oni sluili vojsku, pa e bolje znati da se bore. Mi smo na to rekli pa to nisu doli ranije u vod i zato se od nas uzimaju puke kada mi znamo
da sa njima rukujemo i da smo ve vodili borbu i pucali iz karabina. Seam se
da su uzeli puke od mene, Mile Zatezala, Vajkana Draia, Steve Grubia i jo
od nekih.
Bilo nam je ao i bili smo ljuti to su nam oduzeli oruje. Ostali su krenuli
bez oruja u pratnji jednog starijeg druga. Prema planu komande ete, napad
je trebalo otpoeti u jutro pred svanue, a znak za napad je trebao dati truba
Petar Stralin sa komandnog mesta koje je bio smeteno na Gravorinom brdu
vie Ratela.
Vod iz Bugara napadao je od Media mosta, a jedna desetina je upuena
da napadne pravo cestom, dok je ostale snage Bogdan rasporedio da napada
ju niz stranu prema kasarni gde su bili smeteni orunici i ustae. Ljeskovaki
vod je napadao od Gravorina brda, a vod iz Ratela je imao zadatak da zauzme

267

most na Korani i upadne u Velica trgovinu. Vod Spase Miloevia je trebao


prei Koranu na Boia brdu i uz cestu Cazin - Ratela napadati izmeu reke
i ceste. Desetina iz voda Rujnica je, u sastavu voda Bugar, napadala sa Pogle
dala prema kasarni. Tako je na vod napadao sa jugoistone strane. Kada je
naa prva desetina pod komandom desetara Branka Paravine privlaei se pre
ma centru mesta bila otkrivena od strae na mostu, napad je otpoeo pre ne
go to je truba dao znak za napad, kako je bilo dogovoreno. Napad se odvijao
prema predvienom planu sem to je poetak bio pre znaka trube. Neprijatelj
je na poetku bio zbunjen jer smo se vrlo brzo nali u samom mestu i zauzeli
optinu, Panjevia trgovinu i Doenovu kafanu, dok su Ljeskovani i Mavinari zauzeli sve zgrade do reke i prili u neposrednu blizinu kasarne. Ubrzo se
neprijatelj sredio i poeo pruati jak otpor iz kasarne i jedne zgrade u njenoj
blizini. Oko 11 asova neprijatelj se predao, zarobili smo 22 ustae i andara,
ubijeno je 18, zaplenjeno sedam karabina mauzer, 28 maliherki, dve pisa
e maine, vea koliina sanitetskog materijala i instrumenata to je za nas bio
od velikog znaaja. Na naoj strani poginuo je Milovan Radakovi iz voda Bu
gar, Grahovac Pero iz desetine Rujnikog voda, a ranjeni su uro Rodi, Mi
lo Cvijetianin i Duka Polovina iz voda Bugar, a iz voda Ljeskovac ranjen je
pukomitraljezac Ilija Pjeva i jedan borac iz voda Rujnica kada je zaustavlje
na intervencija iz Cazina.
Za uspean napad na Ratela velika zasluga pripada naem saradniku, andarmerijskom naredniku Tomi trukelju, koji je nakon predaje postaje u Johovici, po kazni bio premeten u Ratela za zamenika komandira. Poto Tomo
vie nije smeo da ostane u njihovim redovima, ostao je u komandi ete.
Borba u Ratelu okonana je oko 11 asova, zarobljenim ustaama i orunicima odrano je suenje u Ljeskovcu. Jedan broj je puten na slobodu, a najokorelijim zlikovcima je dosuena smrtna kazna i streljani su u jednoj dolini
ispod Ljeskovake kose.
Dana 19. februara dve desetine voda iz Bugara otile su za Primilje i Tri, a u Bugaru ostaje jedna desetina da obezbeuje teritoriju. Odmah po do
lasku voda, 22. februara, ustae i domobrani otpoinju napad na Bugar,
Rujnicu i okolna sela. Pred veer su se povukli zapalivi nekoliko kua u Cerkezovcu i kod Bubalove kole. Bio sam sa jednom patrolom na Gravorinu br
du, vie Ratela, kada smo uli da se u Bugaru vodi borba. Vratili smo se u
Bugar pred vee, ali su se ustae i domobrani ve povukli prema avniku. Ve
i deo nae druge ete bio je angaovan u napadu na Tri i Primilje. 25. fe
bruara smo dobili obavetenje da je na Triu poginuo komandant 3.
bataljona Mio Bara, a poto smo ga dobro poznavali jer je bio komandir
nae ete pre nego to je otiao za komandanta bataljona, bilo nam je jako
teko i ao druga.
Deo voda je nakon operacije Tri - Primilje ostao i dalje na terenu i dr
ao poloaje izmeu Zeev varoi i Slunja i spreavao Italijane da izlaze iz
Slunja. 28. februara, vod se vratio na svoj teren, a na Triu je poginuo bo
rac iz naeg voda Duan Mandi rodom iz Bogovolje, zajedno sa Miom Baraem kada su bacali bombe na zgradu iz koje su ustae i orunici pruali
otpor.

268

Krajem februara vod se vratio u Bugar, ali je nekoliko boraca ostalo i dalje
na poloajima kod Zeev-varoi.
etvrtog marta 1942. godine naa druga eta izvela je napad na turli; ova
akcija nije uspela. Mi smo u toku noi izmeu 3-4. marta bili prikupljeni ispod
Bogovolje. Komandir ete io proitao je zapovest za napad. Vod iz Mavine,
sa kojim je iao i io, dobio je zadatak da ude u turli, i po ve ranije dogo
voru ie i jednog Muslimana preuzme oruje od orunika i Muslimanske mi
licije. Na vod iz Bugara i jedna desetina iz Ljeskovca trebalo je da pretrese sela
Gornju i Donju Platjenicu, a vod iz Rujnice, pod komandom Vojina Maria,
da dri obezbeenje prema Trcu gde se posle zauzimanja Ratela smestila po
sada orunika i ustaa. Sa nama je iao komesar ete aa Milojko. Proli smo
navedena sela, ali kod kue nismo nali ni jednog mukarca sem hode u selu
Gornja Platjenica. Kada smo izali na jednu kosu izmeu Bogovolje i Platjenice, sa okolnih brda poele su se oglaavati trube iji je zvuk podseao na zvuk
lovakog roga.
Ve se razdanilo. uli smo glasove, a zatim pokret sa brda prema nama i ga
lamu uz povike: Opkoli Huso, s liva, opkoli Mujo s desna!
Po izbijanju na seoski put zauzeli smo poloaj za borbu i otvorili vatru. Ma
lo zatim uli smo iz pravca turlia puanu i mitraljesku paljbu. Bilo nam je
jasno da je po sredi izdaja.
Na vod se poeo povlaiti prema Boia mlinu. Miloa Sekulia i mene
Bogdan je ostavio da titimo vodu odstupnicu, dok se vod ne prebaci preko lu
ke do mosta. Ostali smo kod poslednjih kua u selu. Kada su nai bili u blizi
ni mosta poeli smo odstupati, jer su ustae ve bile blizu, zapalile su dve kue.
Milo je krenuo prtinom, a ja kroz celac, niz jednu strminu kroz gaj. Rekao
sam i njemu da je bolje da idemo celcom jer oni nee za nama. Nije hteo da me
poslua ve je krenuo prtinom i tako privukao panji na sebe. Pucali su i na me
ne, osetio sam kako mi kurumi zvide oko uiju. Nekoliko puta sam zalegao
i otvarao vatru. Primetio sam Miloa kako lei na prtini. Mislio sam da i on ot
vara vatru, meutim, nije se micao. Bio je pogoen. Kada sam siao kod reke
video sam kako se oko njega kupe ustae. Krenuo sam uz vodu obalom prema
mostu i pred vee stigao u prve kue u Ljeskovcu. ini mi se da su se zvale
Miljkovii. Tu sam se odmorio i osuio odeu.
Kada sam se prebaciovao preko bara, uo sam kako viu: Nee pobei, em
ti tvoju bilu platu! Uvee smo nosili kabanice saivene od belog platna kako
bi se maskirali u snegu.
U ovoj kui sam se odmorio i osuio i predvee krenuo u Bugar. Kada sam
doao u vod svi su bili iznenaeni jer su mislili da sam poginuo i ve su kui
javili. Morao sam brzo u Sadilovac da uverim oca i majku da sam iv i zdrav.
Kasnije smo saznali da su io i jo 12 drugova poginuli i da je ostalo svo oru
je u turliu. Umesto da donesemo mi oruje od njih, ostadoe i naih 11 ka
rabina i pukomitraljez. Akcija je planirana bez znanja taba bataljona, a na
obavetajac Drakuli je istog dana pobegao ustaama u Rakovicu i oni su ga
ubrzo likvidirali.

269

U toku marta imali smo nekoliko okraja sa ustaama koje su napadale na


Rujnicu i Bugar. 19. marta odbili smo napad jaine oko 400 ustaa i domo
brana. Tom prilikom zapalili su nekoliko kua u Rujnici i erkezovcu.
Dvadesetog aprila iao sam za Liku. Kada sam se vratio, treeg dana, mama
mi je priala da su ustae ponovo ali neuspeno napale na Bugar. Njihovi napa
di su bili sve ei ali nisu uspeli dublje prodreti na nau slobodnu teritoriju.
Poslednje moje kurirsko putovanje za Liku bilo je oko 20. aprila. Kada sam
se vratio 24. aprila uveer saznao sam ta se dogodilo u Bugaru. Ustae i domo
brani su, u jaini oko 800, napali na Bugar, Rujnicu i okolna sela spalivi ih do
temelja. Naa dva voda su sabili na Gradinu vie Korane. Pred vee vodovi su
izvrili juri i odbacili neprijatelja.
Doao sam u Bugar u zoru i doznao detalje o borbi i pogibiji komandira
Bogdana koji je ve ujutru bio teko ranjen od minobacaa, pa je na Gradini
ispalio metak u sebe i tako prekratio muke. Ostavio je pismo u kojem moli
drugove da mu oproste to ovako mora umreti jer vidi da mu nema spasa.
Ujutru smo pretresali umu i pronali jo tri mrtva
borca: Dragana Kotura, Dragana Radakovia i Bran
ka Draia, ispriao je Dane Grkovi, prvoborac iz
Sadilovca, nosilac Partizanske spomenice 1941.
Posle izvrenog bombardovanja garnizona bive
jugoslovenske vojske u Bihau od nemake i italijanske avijacije (7.04.1941), dodaje Vukain Grbi, gde
je bio sabirni centar mobilisanih vojnika, dolo je, ne
koliko dana kasnije, do opteg rasula u garnizonu Bi
ha. Vojnici su se rasprili na sve strane. Bili su
neobaveteni, dezorganizovani, bez komande i ruko
vodstva, pod uticajem propagande pete kolone i ne
prijatelja svih boja. Obezglavljeni, sa kompletnom
ratnom opremom i peadijskim naoruanjem ili su
Vukain Grbi, prvoborac
iz Rujnice, borac odreda
svojim kuama od Bihaa ka severu u pravcu TraRujnica
kih Ratela i Zagreba. Kao i obratno ali u manjem bro
ju, preko sela meu kojima je i selo Rujnica. Ovo je trajalo nekoliko dana.
Pojedini vojnici su svoju opremu i oruje davali seljacima sela kroz koja su
prolazili za obrok hrane, prenoite i slino, auniformu bi menjali za bilo ka
kvu civilnu. Vladalo je uasno neraspoloenje kako vojske tako i naroda. Ceo
prizor je posmatran sa zaprepaenjem, zgraajui se, a poneki su i plakali ne
znajui zbog ega i zato je do toga svega dolo. Faistike snage Italije i Nema
ke brzo su udarale na Jugoslaviju i porobile je zahvaljujui ve davno pozna
tim okolnostima koji su doprineli tome. Izdajice svog naroda, svih boja,
laskavo su se uvlaile pod skut okupatora gledajui u njemu svog saveznika i
zatitnika, a protiv svog vlastitog naroda i svoje zemlje.
Podela Jugoslavije meu okupatorima izvrena je prema Hitlerovim Privre
menim smernicama od 12. aprila 1941. godine. Smernicama je bilo predvieno
i stvaranje takozvane Nezavisne Drave Hrvatske. Provodei smernice u delo
formirana je Nezavisna Drava Hrvatska sa Paveliem na elu i njegovim isto
miljenicima, to je krajnje muno odjeknulo u Cazinskoj krajini i okolini.

270

Prvih dana stvaranja i proglaenja NDH stvara se i njena oruana soldatetska,


orunike postaje u okolnim mestima Cazina: Johovici, Dreniku Gradu, Vagancu, Likom Petrovom Selu, Izoi Gradu, Vrsti, Ostrocu i drugim naseljima.
Ve u prvim danima svoje vladavine NDH izdaje proglase: komuniste pobiti,
sve Srbe iz Hrvatske pobiti ili proterati u Srbiju, Srbe na vrbe, beite psine pre
ko Drine i slino, u ta se nije verovaio od strane jednog dela stanovnitva.
Poto je prvo uz jaku propagandu i pretnje smru pokupljeno oruje, izuzev
skrivenog, poinje ve u maju i junu hajka i streljanje sumnjivih i uglednijih
ljudi, kao i popova na teritoriji Bihaa. Izmeu 5. i 15. jula u Bihau boravi zlo
glasni ustaki voa Maks Luburi koji organizuje masovni pokolj i streljanja.
Dvadesetog dana jula ustae kupe i odvode ljude po mestima Vrsta, Bugar,
Rujnica, Donja Gata, Gata, Kozilar, Vrela, Osredak, Rastovaa i drugim, a 24.
jula dolazi do masovnog odvoenja na Garavice i streljanja. Ljudi su smatrali
da nisu ni za ta krivi, da vlast treba sluati i da ih odvode kao taoce ili na rad
u Nemaku. Jedan deo se sklonio, nije se dao iv u ruke ustaa i tako izbegao
likvidaciju. Pojedini oevi su poruivali svojim sinovima da se jave vlasti i pre
daju ustaama, ili je to bio ustaki trik - varka za lake hvatanje pobeglih.
Traginog dana oko 11,00 asova javila mi je Dragica Petra evi udata Zo
ri da je njen brat ore oko jo 20. jula doao kui (pobegao sa streljanja)
i da su svi oterani sa njim pobijeni na Garavicama. Rekla mi je da nikom o to
me nita ne govorim i da se ustaama ne dam iv. Ne znajui da je u tom mo
mentu selo Rujnica opkoljeno, otiao sam odmah kui. Dok sam stigao kui,
stigla je i vest da ustae kupe svoje rtve. Odmah sam uzeo revolver gaser i
brzo otiao na Lubanovo brdo (k.367) odakle sam posmatrao sa Stevom Koje
Pua ta se dogaa.
Bio je to straan prizor, kupili su sve muko od 15 godina starosti pa nadalje gluvoneme, bolesne, sa umora iz postelje i odvodili ih na sabirna mesta u Donju
Gatu i Traka Ratela. Odakle su odvoeni kamionima na gubilite Garavice.
Majke, ene, sestre i deca kukali su na sve strane za svojim sinovima, mu
evima, oevima, braom i roacima. Neke su se gurale sa ustaama trei
uplakane, ali su ustae bile nemilosrdne razdvajajui ih za veita vremena od
njihovih najmilijih. Udarali su ih kundacima, nogama i im sve ne.
Kada su se ustae pribliile mestu na kojem smo bili, nas dvojica smo se neprimetno prebacili na brdo Skularevo i sklonili se u gusto bunje iznad maj
dana iz koga je vaen pesak i puta Traka Ratela - Biha. Kamioni su bili
puni nevinih ljudskih glava, a okolo njih na ogradi i sa bajonetima na puka
ma, pod lemovima, sedele su ustae. Tu smo doekali zalazak sunca i nonu
tiinu koju su jedino remetili lavei pasa, rika goveda i blejanje ovaca. Ispriao
sam Stevi Pui kakvo sam i od koga obavetenje dobio, o emu smo prodiskutovali i odluili da se ivi ne predajemo.
Koristei no otili smo oprezno svojim kuama da saznamo novosti i da se ja
vimo svojima da smo ivi. Skrivanja i sklanjanja su se nastavila u toku dana, a
nou bi se dolazilo povremeno kui i bili u njoj kratko. Mesta sklanjanja smo menjali skoro svakodnevno, a susreti sa preivelima su se postepeno proirivali.
U selima Vrelo, Osredak, Kula i Gradina, 2. avgusta, dolo je i do oruanog
orpora. Stanovnici ovih sela spontano su pruili oruani otpor brojnijem ne

271

prijatelju koji su platili sa mnogo rtava, paljevina i pljake. Otpor je uguen i


vie se nije u navedenim selima organizovao.
Treeg avgusta jedan nenaoruni Musliman, imao je samo bajonet o poja
su, da iz Rujnice na Vrstu odvedeo je Petkovi Ilije Jovana, Petkovi Jovana Du
ku, Banjac Pane Milana, Selak Jovana Milovana i druge koji su istog dana navee
streljani u umi Osoje. Preiveo je Petkovi Jovana Duke kao svedok dogaaja.
Ranjen je u vrat na zateoku i imao povreene ruke od vezivanja icom. Sav iz
bezumljen i krvav, pod zatitom noi, uspeo je da se domogne svoje kue.
Osim Duke, sa Vrste uspeo je da pobegne i Mudri uro iz sela Smrdan
(Kavane), ali on nije bio izveden na gubilite ve je pri izvoenju iz podruma
snano, obema rukama, udario dvojicu ustaa i izmeu njih se hitro bacio niz
zapadnu strminu Vrste i, koristei no, uspeo da pobegne nepovreen.
Rano, 4. avgusta, Pua Stevo i ja dolazimo mojoj kui i saznajemo daje Du
ka doao sa streljanja, sav krvav i skoro nag. Odmah smo krenuli do njega. Na
pola puta doznajemo da je ve odneen u umu Gatica - Branjevina gde smo
ga ubrzo i nali i gde su se ve okupili preiveli sa i bez oruija. Tu se razgo
varalo, zaklana je ovca i do pola oguljena, kada je odjednom zapucalo sa svih
strana. Bili smo opkoljeni u vidu potkovice. Ustae su krenule u pljaku i lov
na preostale ljude kao divlje zveri. uli su na razgovor i otvorili vatru nasumice. Mitrovi Rade Dragan je odgovorio vatrom na jednog ustau kojeg je
primetio u blizini, ali mu je puka zatajila, pa se sa ostalima povukao.To je bio
prvi oruani otpor na teritoriji Rujnice. Svi smo se nepovreeni izvukli iz okru
enja, jedino je dalje od nas ranjen u nogu Konar Luke Milivoj koji je uspeo
da se ranjen zavue u ivu ogradu pa ga ustae nisu pronale. Ustae su se razbesnele i iskaljuju svoj bes na enama: kolju, siluju, batinjaju, prete, pljakaju
i pale crkvu u Rujnici, staru drvenjaru koja je izgorela do temelja. Zapalili su
je Zoli Beo, Zoli Jaar, Muratovi Husein Dorat i drugi.
Do ozbiljnog i estokog sukoba u Rujnici dolo je 3. septembra. Naime, oko
150 ustaa, domobrana i nepoznat broj njihovih istomiljenika i pomagaa na
palo je na Bugar. U selu je bilo 10 naoruanih boraca, ojaanih sa po nekoliko
boraca iz sela Crnaja, Krndija, Donja Gata, Gata, Kozilara, Bukovica i Rujni
ca koji su pruili ilav otpor napadaima. Voena je estoka borba ceo dan.
Ubijeno je 12 ustaa i vei broj je ranjen, ali od poginulih se nije moglo uzeti
oruje zbog novih napada neprijatelja. Pred vee napadai su se povukli i osta
vili na bojitu trojicu mrtvih. Za dvojicu se znalo ko su, bili su bez oruja, a tre
i koji je bio naoruan nije nam bio poznat.
Sutradan su ustae dole ponovo, to se i oekivalo, i iz istog pravca. Pret
hodnog dana, po njihovom povlaenju, postavljeni su dvojica nihovih pogi
nulih na pogodna mesta u stojeem stavu kao mete, po kojima su tukli
puanom i mitraljeskom vatrom sve dok se nisu dosetili da su prevareni. Pri
li su metama poto sa nae strane nije otvarana vatra i iste odneli, kao i tre
eg mrtvog sa orujem za koga nai nisu znali. Odbranom je komandovao
Veselica Bogdan, bivi rezervni podoficir.
Posle navedenog sukoba nastalo je neznatno zatije od strane ustaa. Vie
nisu vrljali slobodno po srpskim selima kao pre. Sela Bugar i Rujnica posta
ju slobodne teritorije. Naoruani su se ohrabrili, jer su doiveli prvo vatreno

272

krtenje u borbi za slobodu, postaju odluniji, prikuplja se oruje i municija;


raspoloivo se oruje nosi javno, vri se grupisanje, dogovara se o daljim ak
cijama, izmeta se neborako stanovnitva na bezbedija mesta, prikuplja hra
na, odea i obua. Prema nekim podacima, ustanak u Bugaru je dignut 8.
avgusta 1941. godine. Prva velika borba izvedena je 19. avgusta, a partizanski
odred Bugar je formiran 3. septembra. Neto kasnije, za nekoliko dana osno
vani su odredi u selima Kordunski Ljeskovac, Mavina, Basara, Jamari, Koranski Lug i Moila. Ustrojstvo im je dato u prisutstvu delegata Komunistike
partije Jugoslavije (Hrvatske) - Stjepana Milainia ilje, radnika iz Karlov
ca, panskog dobrovoljca, i Bara Mie, metalskog radnika iz Zagreba rodom
iz Rakovice.
Po drugim dokumentima, 13. februara 1942. odran je zbor u selu Bugar ko
jem je prisutstvovalo 600 ljudi koji su poloili zakletvu (part, dokument V/3-149).
Prvom polovinom avgusta 1941. godine, OK KPJ za Karlovac poslao je pr
ve kadrove, a prvom polovinom septembra vrena je vojnika i politika podela na reone. Treem reonu, sa seditem u Zbjegu, pripadali su Slunj,
Primilje, Zbjeg, Plaki, Kordunski Ljeskovac, Bugar, Rujnica i druga mesta.
Nakon mesec dana dolo je do preimenovanja reona u bataljone. Navedeni
trei reon postao je trei bataljon, a za komandanta postavljen je panski bo
rac Stjepan Milaini iljo.
Prvom polovinom septembra vrena su pokrtavanja srpskog stanovnitva,
pa su nastala i sporenja izmeu verskih voa i njihovih podanika ustaa. Jed
ni su eleli da se pokrtavanje vri u katoliku a drugi u muslimansku veru,
meutim, Srbi nisu hteli u nekrtene ve u krtene. U selo Gradinu (zaseok
Glavica) doao je katoliki pop sa vodom domobrana koji su bili smeteni u
kolu na Glavici. Vreno je pokrtavanje stanovnitva iz sela Gradina, Vrelo,
Osredak, Kula i drugih. Pokrtenima su deljene nove hrvatske legitimacije sa
kojima se moglo slobodno kretati.
Ustae, andari, domobrani i seoska milicija, 13. septembra, doli su u sela
Bukovicu, Marin Most, Potok i Kozilar iz pravca Cazina, vrili su kontrolu te
rena. Na njih je otvorio vatru Mitrovi Dane Radi. Koji as pre toga ustae su
uspele da uhvate Vurdelju Novaka u selu Kozilar. Novak je ve uestvovao u
prvim okrajima sa slugama Pavelia i u datoj situaciji se snaao i spasao. Do
neo je svoju domau rakiju ljivovicu da sa krvolonim zverima popije po ko
ju za pokoj njegove due. Ustae su se polakomile na rakiju, popile vie, a
Novak je tu situaciji i njihovu neopreznost veto iskoristio i pobegao.
Stanovnitvo, preteno ene i deca iz sela istono od sela Rujnica, u to vre
me bilo je jednim delom iseljeno na bezbednija mesta - Kordunski Ljeskovac,
Krlju, Lipovau, Bugar, Sadilovac i druga. Naroito porodice naoruanih gru
pa i pojedinaca i onih koji su u navedenim mestima imali svoju rodbinu. Kob
nog 22. septembra ponavlja se dolazak oko 200 ustaa iz pravca Cazina, 100
domobrana i neutvren broj milicionera u sela Marin Most, Rajakov Potok,
Kozilar, Bukovica, Krndija, Traka Ratela. U tim mestima vre strahovit masakar nedunog i nejakog stanovnitva - oko 460 ena, dece i,uglavnom, sta
rijih mukaraca. Meu poklanima je bila i moja snaha sa decom, ena Pua
Steve ure koja je prala ve na reci Toplici (k.266 kod Smiljania mlina) na

273

granici Krndije i Rujnice. U Trakim Ratelama, pored ostalih, hvataju Radi


Vladu sa enom i detetom u kolevci koje odvode na levu obalu Korane, iza ku
e uput Dragana, i kolju prvo dete, enu a zatim Vladu. Osim navedenog, uz
vodno na 150-300 metara sa leve i desne obale Korane, u reonu Broda gde je
Korana gazna, uspevaju da izvre pokolj nevinih rtava iz navedenih sela ko
je su se nalazile u bekstvu za Kordunski Ljeskovac i dalje. Sela su opljakali, po
palili i oterali stoku koju su nali, meutim, nisu opet sve unitili, ostala je
poneka kua, poneko je dobro sakriven preiveo a neki su i pobegli.
Posle navedenih zverstava, kakve istorija ne pamti, u selu Rujnica, poto
nije do tada bila popaljena i u celosti iseljena, organizuju se i koncentriu na
oruane grupe i nenaoruano stanovnitvo. Prema Trakim Ratelama zau
zima poloaj grupa sa Brklja Mile Miom na elu (u reonu k. 331, prema
Donjoj Gati i Krnji, grupa sa ikman Mile Ilijom ka reonu kua Brujia i ubrilovih (k. 311), grupa sa Bogunovi Miloom oe u reonu Rastovaa, Brdo
Ilia kod kue svetenika Ilije Ilia u pravcu Mala Pe, Turska Gata, Vrsta i Kr
nja. Navedene grupe su bile naoruane, a bilo je vie nenaoruanih. Sa posedanjem navedenih poloaja prekinut je saobraaj na komunikaciji Traka
Ratela - Vrsta i dalje Biha. Ovi poloaji, osim to su sluili za obezbeenje
imovine i stanovnitva, sluili su i kao istureno obezbeenje dubljoj pozadini
u selu Bugar u kojem se nalazila glavnina naoruanih snaga, iseljeno stanov
nitvo, ivotne namirnice i drugo.
U meuprostorima postavljeni su osmatrai koji su, uglavnom, bili nena
oruani. Severozapadno krilo odravalo je vezu sa naoruanom grupom u Kordunskom Ljeskovcu koja se nalazila zapadno iznad Trakih Ratela (Gradina),
juna grupa selo Rastovaa sa isturenim obezbeenjem iz sela Bugar u selo
Brezik, ujedno i desno krilo, Rujnica. Front u Rujnici bio je irok preko se
dam, a u Bugaru oko pet kilometara. Moe se pretpostaviti ta je to bilo za oko
20 naoruanih sa vrlo malo municije, bez automatskog oruja, na 20 kilome
tara fronta.
Na poloajima koji su navedeni, u Rujnici su se nalazili naoruani ustanici
iz sela Rujnica, Krndija, Bukovica, Marin Most, Donja Gata, Kozilar, Crnaja,
Rajakov Potok, Graovevo Brdo, Vrelo, Osredak, Ostroac, Kula, Gradina i Pi
taline, Selite; iz dosta sela po jedan do dvojice a iz nekih i vie naoruanih.
Poloaji nisu jo bili stalni ve povremeni i posedani su pri obradi zemlji
ta i sakupljanju letine, ili kada smo bili obaveteni da se sprema napad, kao i
pri odlasku naoruanih u druga mesta gde su vrene oruane akcije.
Pretean deo naoruanih bio je jo uvek samostalan, slobodan i vezan za
smetaj porodice i imovinu ili mesta zavisno od smetaja porodice.Zbog nave
denog, to je donekle bilo i opravdano, dobar deo pojedinaca i manjih grupa
esto su menjali mesta boravka. Ovo se odnosi kako na naoruane tako i na ne
naoruane, uglavnom mukarce, sposobne za borbu.
Prva puka sa 170 metaka, odea i oprema zaplenjeni su od jednog anda
ra u reonu (k. 276) na komunikaciji Biha - Vrsta, Traka Ratela - Rujnica
od strane omladinaca Zori Sime Ilije i Grbi Duana Vukaina Vukana. Oko
30. septembra 1941. godine ojaana je grupa naoruanih, a prikupljeno je i
municije - oko 200 do 300 metaka zaostalih od rasula bive jugoslovenske voj

274

ske. Municiju su predale naoruanim borcima evi Petra Dragica udata Zori, Brklja Mile Danica udata Zori iz Rujnice i Grbi Duana Mika udata Latinovi iz Gradine. Koliko-toliko su pojaane i poveane snage otpora.
Posle prve zaplenjene puke, dolo je do akcije na Trstovac u kojoj zaplenjena jo jedna puka od ustae Perviz Mujage koji je likvidiran. Ova akcija je
bila planirana, meutim, iste noi dolazi do druge neplanirane u Rujnici, u
kui Gaji Sime Milana kod kojeg je zanoilo est andara. Po izvrenoj akci
ji naoruana grupa je naila na njih i iz pokreta otvorila vatru. U punoj kui
Gajia (sedam lanova domainstva i est andara), jedan andar je tee a je
dan lake ranjen, kao i jedno dete.
Ostali su se predali, plen je pokupljen a sastojao se u oei, obui, oruju i mu
niciji. Zarobljenici su ostavljeni na licu mesta, a lanovi domainstva iseljeni.
Akcija je izvedena oko 15. oktobra bez gubitaka na naoj strani. Ali i bez zaplenjenih puaka i municije i ostalog, jer je grupa koja je akciju izvela plen odnela u Bugar i Kordunski Ljeskovac. Grupu su sainjavali Bogunovi Milo
oe, voa grupe, Miljkovi Nikole Veljo Verga iz Crnaje, Topi Dane iz Cr
naje, Sekuli Simo, Sekuli Josip, akiran Milan Budan, iz sela Kordunski
Ljeskovac, Dmitrovi Dane Radi, iz Krndije i drugi.
Sutradan su iz Trakih Ratela doli andarmi i domobrani jaine jednog
voda, pokupili su ive i ranjene i odneli ih u Traka Ratela bez sukoba sa na
oruanim ustanicima i bez vrenja bilo kakvih represalija, sasvim mirno. Ovo
je bio prvi znaajniji plen na tromei Bosne, Like i Korduna 1941. godine priseao se Vukain Grbi.
O
tadanjoj optoj situaciji i dogaajima govori i Branko Rajak, jedan od ak
tivnih uesnika NOP, nosilac Partizanske spomenice 1941. godine.
Koncem maja i u junu 1941. godine ustae i andari poinju planski da
hapse i odvode pojedince, vienije ljude (Vurdelju, popa lilia i dr.) sa obja
njenjem da odlaze na rad u Nemaku, ali se ulo da su pobijeni. Informisanje
stanovnitva o novonastaloj situaciji posle kapitulacije bive Jugoslavije i stva
ranja takozvane NDH je izostalo, narod nije bio pripremljen, usmeravan i organizovan, tako da su ljudi, moglo bi se rei, ili dobrovoljno na gubilite.
Sredinom juna 1941. Milan Pilipovi, lan KPJ pre rata, proglaen za narod
nog heroja, sa Vojinom Mariem iz Osredka dolazi u selo Gatu, odravaju kon
takte sa pojedincima, skreui im panju da se ne odazivaju pozivima vlasti
NDH i zakazuju sastanak sa veim brojem ljudi u julu 1941. godine. Meutim,
i dalje se nije verovaio u zlodela ustaa, tako da je u toku juna i u prvoj polovi
ni jula 1941. na stotine lica bilo ve po zatvorima ili je likvidirano. Sredinom ju
na 1941. godine odvode u bihaki zatvor Vojina Maria iz Osretka, Mirka
Turia iz Cazina i jo neke koji su sredinom avgusta puteni iz zatvora.
Oko 25. jula 1941. godine u selu Gata, u umi kod Mandia zaseoka, Milan
Pilipovi i Uska Miljkovi odravaju sastanak sa oko 40 ljudi iz sela Gate i dru
gih zaseoka. Objasnili su da su odvedeni pobijeni i skrenuli panju ponovo da
se ne odazivaju nikakvim pozivima od strane vlasti i da ljudi bee od kue, organizuju se i pruaju otpor.
Meutim, i dalje je vladala neverica i pored toga to je Uska Miljkovi ob
janjavao kako je doao iz Bihaa i video stravine prizore pokolja. Veina se

275

nije sloila sa objanjenjima Milana Pilipovia i Uske Miljkovia govorei da


se vlast mora potivati ma ija ona bila. To potvruje o neorganizovanosti i
nedovoljnom delovanju progresivnih snaga u masama ovog kraja, pre svega
organizacije KPJ.
Vlast NDH sa ustaama, andarima i drugim izdajnicima iz dana u dan po
staje sve okrutnija. Ustae, pojedinci (Rifat Deli, Mujaga Perviz, Dorat i dr.)
ponaaju se varvarski i postaju strah za celokupno stanovnitvo.
Izmeu 20. i 26. jula 1941. u bihakom srezu otpoelo je masovno hvatanje
ljudi po selima i odvoenje na gubilita, pre svega na Garavicama, o emu su
saznavali i metani drugih sela i predela, ali i dalje veina ne veruje u zloine
koji se vre.
Krajem jula 1941. iz sela Smrdan, nedaleko od Cazina, uspela je izbei pred
pokoljem Vukeli Ana sa kerkom Marom koja je obavestila da je stanov
nitvo sela svo pobijeno i da nikog vie nema.
Izmeu 27. i 31. jula 1941. godine srpska sela optina Traka Ratela, Ca
zin i Vrsta preivljavala su najtee dane od svog postanka. Poinje hvatanje i
opta hajka na sve mukarce starije od 15 godina po selima Crnaja, Johovica,
Krndija, Marin Most, Bukovica, Gata, Rujnica, Bugar, Vrelo, Osredak, Gradi
na i druga. Ljudi su odvoeni peice, sopstvenim zaprenim vozilima prema
Trakim Ratelima, Cazinu i Bihau gde su zverski ubijani na Garavicama
kod Bihaa, u umi Osoj kod Vrste i Macininim dolovima kod Cazina. Stano
vnitvo pomenutih sela jureno je i hvatano na jahaim konjima, kao kauboji
prilikom gonjenja i hvatanja stoke. Nain na koji su kupljeni i odvoeni, pa i
ubijani, pruao je jeziv prizor. Nema ovek rei da uporedi zverstva sa nekim
dogaajima u prolosti, izuzev da se kae kako je Hitler savremeno ubijao lju
de u gasnim komorama.
Organi NDH, vlast, ustae i andari i domobrani mobilisali su dobar broj me
snog stanovnitva iz sela Mutnik, Trac, Trstovac, B. Gata, i drugi muslimanski
ivalj koji su zajedno sa ustaama i ostalim formacijama neprijatelja uestvova
li u hvatanju i odvoenju ljudi na gubilita, kao i pljakanju stoke i ostalih ma
terijalnih dobara. Nekoliko dana, koliko je trajala ova varvarska ekspedicija bila
je neopisiva. ene i mala deca okamenjeni su posmatrali strahovite prizore o
postupcima prema njihovim muevima i oevima. Pla, kuknjava i vrisak ena
i dece ne moe se opisati. Pred vee bi se gonioci, ustae i ostala banda povlai
li u svoje garnizone, postaje, a ene i deca, kao i mukarci koji su izbegli odvo
enje i pokolj na razne naine, izlazili bi iz ume i sklonita kod svojih kua i
zajedno svako vee sluali pucnjavu iz puaka i automata, pa ak i mitraljeza na
gubilitima Garavice, Osoja i Macinim dolovima, gde je poubijano na hiljade
nedunih koji su jedino bili krivi to su komunisti, Srbi ili idovi.
I u ovako sloenoj situaciji organizovanog otpora u pomenutim selima ni
je bilo. Bilo je pojedinanog ili grupnog otpora, ali sve je to simbolino. Gru
pa ljudi u Vrelu i Osretku, 3. avgusta 1941. godine, pruila je otpor odvoenju
i zverskom hvatanju ljudi, ali su istog dana likvidirani. Pripucavanje iz ume
Skorupaa, otvaranje vatre, pripucavanje na ustae u selu Rujnica od strane
grupe naoruanih (Dragana Mitrovia sa drugovima), 3. ili 4. avgust 1941. go
dine, predstavljaju i prvi otpor ustaama i ostaloj bandi na teritoriji optine

276

Traka Ratela. A moe se rei i u Cazinskoj krajini. Od tog momenta presta


je vie hvatanje ljudi i vrljanje po selima sem sa jaim snagama. Glavno upo
rite grupa ustanika poinje da bude deo sela Rujnica, Bugar i Kordunski
Ljeskovac kao centar svih ustanika.
Sa streljanja nedunih na Garavicama i Osoju uspeli su se izvui, izmeu
mase poubijanih, ore evi i Duka amlija koji su po povratku u Rujnicu
priali stanovnitvu o strahotama koje ustae i njihovi pomagai ine nad ne
dunim ljudima.
Stanje iz dana u dan postaje tee za ene i decu pomenutih sela. Mukarci
koji su izbegli gubilita svakodnevno su se sklanjali od svojih kua, a u veini
su se prikupljali u Kordunskom Ljeskovcu, Bugaru ili u Rujnici. Poele su i
prve paljevine imanja. Treeg avgusta zapaljena je crkva u Rujnici, a negde
istovremeno i imanje Jove Grgia u Marin Mostu i neke kue u Krndiji. Sta
novnitvo pomenutih sela dobilo je obavetenje da bi moglo doi do masovne
likvidacije, tako da u avgustu dolazi do naputanja sela i itelji Marinog Mo
sta, Krndije, Bukovice, delimino Gate, Rujnice i ostalih sela bee iz svojih do
mova i uzimaju najnunije stvari, to su mogli poneti na sebi ili zaprenim
kolima; izvlae se u Rujnicu, Bugar i Kordunski Ljeskovac, kao i u ostala sela
preko Korane. Skoro dva meseca kompletne familije provele su u izbeglitvu
van svojih domova, to je stvaralo jo vee probleme smetaju, ishrani i dru
gim potreptinama.
U toku avgusta radi se na organizacionom jaanju, kako oruanih jedinica,
tako i organa vlasti i drutveno-politikih organizacija, a i uticaj KPJ osea se
sve vie, uglavnom, preko drugova iz Korduna. U drugoj polovini avgusta
1941. godine naoruane grupe iz svih sela optine Traka Ratela pruaju ja
i otpor ustaama u reonu sela Rujnica i Bugar. Sada se ve ostvaruje koordi
nacija izmeu gerilskih grupa, tako da dejstvo grupa iz Krndije, Bukovice, Gate
i Rujnice usmerava poznati i vrlo cenjen kod svih drug Nikola Radii Nine, a
grupe iz Bugara, Sadilovca i drugih poznati i cenjeni od svih drugova Bogdan
Veselica.
Prilikom izvlaenja porodica iz pomenutih sela u Kordunski Ljeskovac, us
tae i domobrani saekali su nekoliko porodica iz sela Krndija u Dakia gaju, na
prelazu preko Korane, jugozapadno od Trakih Ratela za nekoliko kilometa
ra, poklali mukarce, ene i decu (oko 28 rtava) i povukli se u Traka Rate
la. Bio je to straan prizor i jo jedan dokaz o politici okupatora i domaih
izdajnika o istrebljenju naih naroda. Ovo se desilo oko 22.09.1941. godine.
U toku septembra 1941. godine organi vlasti NDH slali su poruke preko ra
znih kanala da se izbeglo stanovnitvo pomenutih sela vrati svojim kuama, uz
obeanje da se vie nee progoniti i da im se nee nita desiti. Ovo je prihvae
no sa velikom dozom opreznosti. Postepeno, u veini sluajeva, pojedinano
stanovnitvo sela Krndija, Bukovica, Marin Most i ostalih vraalo se koncem
septembra u svoje domove. Svako selo je imalo osmatrae i patrole kao nepo
sredno obezbeenje. Naoruane grupe boraca bile su prikupljene i orijentisane
prema Trakim Ratelima, selu Gata i menjale su mesto boravka.
U toku septembra i oktobra 1941. poinje organizivaniji rad na jaanju na
oruanih grupa - odreda pa i jedinica. Trai se i prikuplja oruije. Uticaj KPJ

277

postaje sve znaajniji, pre svega, preko drugova iz Korduna, to je doprinelo da


jaa bratstvo i jedinstvo izmeu naih naroda i ne doe do revanistikih ak
cija. Naroito su, u svakom pogledu oko organizacije i dizanja ustanka, prui
li pomo drugovi Veco Holjevac, iljo i drugi. Iako u tekim uslovima, opta
klima za borbu protiv faizma i domaih izdajnika postajala je iz dana u dan
sve povoljnija.
U jesen 1941. ve postoje organizovane naoruane grupe boraca (oko 15) sa
Nikolom Radiiem Ninom na elu za sela Krndija, Bukovica, Vrelo, Gata i
Marin Most. Oko 10 naoruanih boraca sa Miom Brkljaem na elu za sela
Rujnica, Gatica i druga. U Bugaru postoji grupa oko 15 naoruanih boraca ko
jim je rukovodio Bogdan Veselica, a borci su bili iz sela Sadilovac i drugih.
U ovom razdoblju vrene su pojedinane ili grupne akcije na neprijatelja.
U oktobru 1941. omladinci Zori Ilija i Vukain Grbi razoruali su jednog
domobrana na cesti izmeu Vrste i Trakih Ratela.U periodu avgust - ok
tobar iste godine dejstvo naoruanih grupa za sela Krndija, Bukovica, Gata
Vrelo i Rujnica usmeravao je i njima rukovodio Nikola Radii, a za grupe za
selo Bugar, Sadilovac i druga dejstvo je usmeravao Bogdan Veselica. Koncem
oktobra i poetkom novembra dolazi do jo jaih organizaciono povezanih
dejstava naih grupa i jedinica. Stvara se vea vojnika formacija. Dolazi do
formiranja druge ete Treeg bataljona Drugog KPO. U sastav Druge ete u
le su sledee jedinice: odred iz Bugara postaje njen prvi vod, odred iz Ljeskovca postaje drugi vod, odred iz Krlje i Korenskog Luga postaje trei vod, a
odred iz Rujnice etvrti vod.
Komandir etvrtog voda rujnikog postao je Vojin Mari iz sela Osredak, a
politiki radnik - delegat voda postao je Rui Anton. Rad grupa boraca jedi
nice (kao celine) postaje sve organizovaniji i disciplina i red iz dana u dan po
staju sve bolji. Uticaj KPJ je sve izrazitiji, pogotovo dolaskom Antona Ruia i
Muniba Muranovia iz sela Ostroac. Rad organa vlasti i drutveno-politike
organizacije po svim selima postaje organizovaniji i efikasniji. Biraju se odbo
ri po svim selima i stvaraju uslovi za organizovaniji rad na slobodnoj teritori
jiVod, ili kako ga narod zove odred, od prvih dana drao je stalne poloaje
prema Trakim Ratelama i prema B. Gati, dok se prema ostalim pravcima
patroliralo, a povremeno su bile angaovane i cele desetine. Grupe boraca vr
ile su samostalne akcije na neprijatelja. Koncem oktobra ili poetkom novem
bra grupa boraca likvidirala je poznatog ustau koljaa Mujagu Perviza iz sela
Trstovac, a u povratku u kui Gajia u selu Rujnica razoruala estoricu domo
brana koji su nakon toga puteni da odu u svoje uporite.
Izvanredan odjek i znaaj za celu Cazinsku krajinu i ire imao je napad i li
kvidacija domobransko-andarmerijskog uporita u Trakim Ratelama 30.
januara 1942. Napad na Traka Ratela izvrila je Druga eta Treeg bataljo
na Drugog KPO. Vod iz Ljeskovca vrio je napad u zahvatu komunikacije Kordunski Ljeskovac - Traka Ratela, preko mosta na Korani. Vod iz Bugara,
pod komandom Bogdana Veselice, vri napad na Traka Ratela u zahvatu
komunikacije Rujnica - Medii, Mlini - centar T. Ratela. Vod iz Rujnice, pod
komandom Vojina Maria, vri pokret iz sela Rujnica, prelazi preko reke To-

278

plie i sa delom snaga vri obezbeenje u zasedi prema Mutniku i Trcu, a sa


glavninom voda napada u zahvatu ceste Trac - T. Ratela i Pogledalo - T.
Ratela. Napad je otpoeo u ranu zoru i posle vieasovne borbe domobrani i
andari su se predali. U ovoj akciji zarobljeno je oko 35 puaka i prilian broj
municije i druge opreme, to je omoguilo naoruanje jo oko 40 boraca i ja
anje naih jedinica i brojano i po vatrenoj moi. U borbi za Traka Rate
la poginuli su Grahovac Pero sa brda Graoveva, Radakovi Milovan Marin iz
Gatice, Bugar. Ovo je prvo optinsko mesto u Cazinskoj krajini (pa i ire) ko
je su oslobodile partizanske jedinice.
Neprijatelj i ustae, kao i njihovi pomagai postaju aktivniji, vre pojaano
dejstvo na nae poloaje i posle desetak dana, negde oko 9. februara 1942. go
dine, u ranim jutarnjim asovima otpoinju sa optim dejstvima na nezati
ena sela i goloruki narod u Krndiji, Marin Mostu, Bukovici, Gati i delu
Rujnice.
Deo rujnikog voda, sa kojim je rukovodio Nikola Radii, prihvatio je bor
bu sa napadaima u selu Donja Gata - Potok, Rajaci - Radiii i preko Buko
vice povlai se prema Rujnici. Borba je voena celog dana i pred no 9.02.
glavnina voda zadrala se na liniji kua popa Ilia - crkva sela Rujnica, kue
Kneevia - Kopania. U toku toga dana u vodu nije bilo gubitaka, ali je bilo
gubitaka kod mesnog stanovnitva u pomenutim selima. Ovo je bio iznenadan
napad i stanovnitvo pomenutih sela, bez ikakvih sredstava i stoke, izbeglo je
u selo Rujnicu, a potom u Bugar i Ljeskovac. Za jedan dan neprijatelj je popa
lio sela Krndiju, Marin Most, Bukovicu, a delimino Gatu i Rujnicu i oplja
kao sva materijalna dobra pomenutih sela.
Stanovnitvo je ostalo bez svojih domova i materijalnih sredstava, i veliki
broj porodica za vreme itavog rata nije se mogao vratiti ni na svoja zgarita.
Bilo je vrlo teko stanje, pre svega za smetaj i ishranu.
Sada je slobodna teritorija bila suena i obuhvatala sela Bugar, Rujnicu i Kordunski Ljeskovac, kao sedite komande ete. Ova slobodna teritorija odrava
na je sve do jula 1942. godine. Drani su stalni poloaji prema T. Ratelama,
Bihakoj Gati i Vagancu. Organizovano je snabdevanje preko stalne kuhinje.
U razdoblju februar - maj 1942. dobrovoljci i izabrane grupe boraca ue
stvovah su u akcijama na turli gde smo pretrpeli osetne gubitke. Istovreme
no, jedan broj boraca kao dobrovoljci odlaze u omladinsku etu (Zori Mile,
Bubalo Mane, Rajak Branko), jedan broj u proleterske jedinice meu kojima
ore evi i drugi.
Koncem maja pomenute godine komandir rujnikog voda Vojin Mari i
Munib Muranovi odlaze u selo Osredak u kuu Vojina Maria po odree
nom zadatku. U pomenutom mestu neko ih je izdao, opkoljeni su i zaroblje
ni. Kasnije su zavrili u logoru Jasenovac. Za komandira voda u Rujnici
postavljen je Vasilj Boi iz sela Crnaja. U toku zime 1941/42. borbena dejstva
bila su sve ea i organizovanija. Broj boraca bio je u stalnom porastu, a rad
u pozadini kako organa narodne vlasti, tako i drutveno-politikih organiza
cija bio je sve ureeniji. Aktivnost lanova Partije i SKOJ-a dolazi sve vie do
izraaja, a moralno-politiko stanje u jedinicama i na terenu je sve jae i bo
lje.

279

Poetkom maja 1942. od voda iz Bugara i Rujnice formirana je Bugarskorujnika eta kao Druga eta Treeg bataljona Drugog KPO, a za komandira
ete postavljen je Vasilj Boi, dotadanji komandir rujnikog voda, a za ko
mesara ete Milojko aa iz Sadilovca. eta je vodila borbu i drala poloaje pre
ma Cazinu, Bihau, Vagancu i Dreniku.
Uspeno odravanje slobodne teritorije u trouglu Bugar, Rujnica, Kordun
ski Ljeskovac, skoro godinu dana 1941/42 godina, stvorilo je izvanrednu si
gurnost kako kod boraca, tako i kod celokupnog civilnog stanovnitva, to je
omoguilo da se NOB stalno razvija i jaa. Rad organa narodne vlasti i drutveno-politikih organizacija sada posebno dolazi do izraaja. Ispoljena je
opta aktivnost na obezbeenju jedinica osnovnim potrebama, pre svega, hra
nom i odeom, kao i u jaanju organa narodne vlasti i svih drutveno-politikih organizacija, pre svega KPJ i SKOJ-a.
Postojanje ovako snanog i povremeno aktivnog partizanskog centra u ne
posrednoj blizini Bihaa, Slunja i Cazina uznemirilo je neprijatelje u okolnim
garnizonima. Zbog toga dolazi do eih ispada aktivnim dejstvima neprijate
lja. Otpoinje i prikupljanje jaih neprijateljskih snaga pre svega u reonu Vaganac i Cazin 19-20. jul 1942. Ustak-domobranske jedinice, uz pomo mobilisanog mesnog stanovnitva iz Trstovca, Mutnika, Trca, B. Gate, Vaganca i
dr. otpoinje opti napad na slobodnu teritoriju koja se punu godinu dana odr
ala i uspeno odolevala napadu neprijatelja.
Za poetak napada mesno stanovnitvo (pomenute teritorije) bilo je obaveteno i 19/20. jula 1942. otpoela je evakuacija iz Bugara, Rujnice i Kordun
skog Ljeskovca u pravcu planine Mavina. U toku povlaenja sa velikim zbegom naroda, u jutarnjim asovima, 20. jula 1942. godine, 2. eta vri napad na
ustae i domobrane koji su ve izbili jugoistono od padine ume Mavina. Bor
ba je voena u toku celog dana do popodnevnih asova, kada su se neprija
teljske snage poele povlaiti prema svojim bazama. Ljeskovaka eta u prepodnevnim asovima probila se u selo Moila, a Druga eta sa zbegom tek u no
i 20/21. juli 1942. godine. Imali smo velike gubitke, a posebno je stradalo ci
vilno stanovnitvo kojom prilikom su pobijene i kompletne porodice.
Ovim prestaje postojanje slobodne teritorije u optini Biha, Traka Ra
tela i Rakovica, u trouglu Bugar, Rujnica, Kordunski Ljeskovac, koja je punu
godinu dana 1941/42 godine uspeno odoljevala svim napadima ustako-domobranskih formacija. Tom akcijom neprijatelj je uspeo potisnuti nae orua
ne snage - formacije u selo Moila. Prva eta (ljeskovako-mavinsk) i Druga
eta (bugarako-rujnika) prestale su da postoje tako da je na kraj ostao bez
svojih oruanih formacija. Nisu se uspele srediti i odrati iz mnogo razloga, a
pre svega zbog nepostojanja odreene linosti koja bi ih organizovala i odra
la. Tako su borci iz pomenutih eta (prema eljama) otili u razne jedinice,
najee prema mestu ivljenja njihovih porodica. Veina je otila u krajike
jedinice, dok je jedan broj ostao u kordunakim jedinicama.
Od jula do novembra 1942. srpski ivalj optina T. Ratela, Biha i Cazin
preiveo je teke dane. Ostali su bez svojih domova i materijalnih dobara, ta
ko da je borba za goli ivot bila vrlo teka. Nije bilo najosnovnijih uslova krova nad glavom i hrane to je naroito pogodilo decu, ene i starije osobe.

280

Stanje nesigurnosti i straha u ovakvim tekim uslovima bilo je sve do 7. novem


bra 1942.- do osloboenja Bihaa, cele Cazinske krajine, veeg dela Korduna
i Like, kazuje Branko Rajak i dpdaje:
Ovako izvanredan uspeh naih brigada i stvaranje velike slobodne terito
rije, poznate Bihake republike, donelo je sigurnost metanima i povratilo moralno-politiko stanje i borbeno raspoloenje. Stanovnitvo se vraalo na svoja
zgarita, a u kuama koje nisu spaljene smeteno je vie porodica. Uslovi za
ivot stanovnitva postaju daleko snoljiviji. Tamo gde nisu postojali biraju se
seoski odbori, i ubrzano se radi na jaanju organa vlasti i drutveno-politikih
organizacija. Celokupan rad i delovanje postaje sve organizovanije i efikasni
je. U ovim uslovima posebno je naraslo borbeno raspoloenje, pre svega kod
omladine, pa se javlja veliki broj dobrovoljaca koji ulaze u sastav Osme kraji
ke brigade koja je bila u formiranju. Dobar broj boraca 1941/42. godine osta
je i dalje da se bori u kordunakim jedinicama, a jedan deo u likim jedinicama.
Ovako veliki broj boraca, prema priloenom spisku, pokazuje koliko su ljudi
bili svesni zato se bore, a posebna vrednost takvog gledanja je iskljuivanje
bratoubilake borbe. Velika masa stanovnitva prihvatila je, kao osnovnu mi
sao i parolu, borbu protiv neprijatelja i domaih izdajnika to se odralo do
kraja rata. Posebno treba istai razvijanje bratstva i jedinstva izmeu Musli
mana, Srba i Hrvata to je u ovom kraju bilo od posebnog znaaja.
Koncem januara 1943. dolazi do poznate etvrte neprijateljske ofanzive i
napada na slobodnu teritoriju sa svih strana. Ovog puta stanovnitvo Kordu
na, Banije, Like i Bosanske krajine preivljavalo je teke dane i sve tekoe ra
ta, povlaei se u poznatim zbegovima sa jedinicama Narodnooslobodilake
vojske sve do Livna i Prozora. Istovremeno, u toku ofanzive dolazi do formi
ranja i delovanja poznate Huskine vojske - oko dve hiljade ljudi koja je saraivala sa okupatorom i nanela ozbiljnu tetu narodu ovog kraja.
Isto tako, dolazi do formiranja grupica etnika koje se povezuju sa okupa
torom i nanosi ljagu narodu ovog kraja.
Narod iz zbegova od Livna i Prozora, na razne naine, ponovo se vraa u
svoje krajeve i na svoja zgarita, gde je i dalje u tekim uslovima i u veini po
drava NOP i prua pomo koliko je mogue.
Naoruani borci (puke i karabini)i koncem oktobra 1941. iz sela optine
Traka Ratela - ijim spiskom zavrava svoje seanje Branko Rajak.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Radii Nikola Nine, selo Potok Gata


Mitrovi Rade Dragan, selo Mutnik
Mitrovi Rade Mile, selo Mutnik
Mitrovi Radi, selo Mutnik
Grgi Mile Dragan, selo Mutnik
ikman Mile Ilija, selo Krndija
Goji Milan Ribar, selo Krndija, ubijen u etnicima
B. Milinkovi Sveto, selo Krndija, ubijen u etnicima

281

9. Bogunovi Milo oe, selo Bukovica


10. Vurdelja Novak, selo Potok, Gata,
11. Baji Ilija, selo Donja Gata
12. Pozdan Milan Crni, selo Donja Gata, ubijen u etnicima
13. evi Petra ore, selo Gata
14. Graovac Petar, brdo Grahovevo
15. Kopani Duan, brdo Grahovevo
16. Karan Duan brdo Grahovevo
17. Rajak Branko, selo Rajakov Potok
18. Miloevi Vid, selo Krndija
19. Mitrovi Milovan, selo Mutnik
20. Dobrovi Duka, selo Krndija
21. Mitrovi Ilija, selo Mutnik
Prilikom kapitulacije bive Jugoslavije, bila je to sreda, pijani dan u biv
oj optini Traka Ratela, stigli su Nemci na motorbiciklima - trokolicama,
ispriao je Duan Jovana Zec, iz sela Marin Most u cazinskoj optini. Odmah
su otili pred andarmerijsku stanicu, postrojili su andare i fotografisali ih. Ni
je prolo ni sat vremena doboar, telai, je povikao: narode, nagrni blie telalu (Hasan unji, bivi pandur) proitao je naredbu da Srbi predaju
radio-aparate, vojniku opremu i oruje svih vrsta, da ispadaju iz slube i da
ne mogu biti ni metlari u NDH. Narod se sa sajma - pijace poeo razilaziti
svojim kuama. Krenuo sam i ja kui, nisam znao razmiljati, niti mi je bilo ja
sno o emu se radi, od kuda i ta je to NDH, od kuda i ta su to ustae. Prolo
je nekoliko dana i ve su ustae poele da se kreu po naim selima. Bio sam
kod kue sa ocem Jovanom i braom Ilijom i Draganom. Doao je ustaa, bi
lo mu je ime Usnija, hodao je po tavanu i drugim ostavama, mauzerku je
stavio na vrat preko grudi. Kada je siao sa tavana rekao je da moramo preda
ti est variaka kukuruza u Cazin (jedan variak je 13 kilograma). Sutradan
moj brat Ilija i ja nasuli smo po tri variaka svaki u dakove, tako da je svaki
imao da nosi po 39 kilograma u Cazin udaljen oko 15 kilometara. Kukuruz
smo predali u Cazinu bez ikakve potvrde. Iz Cazina smo se vratili preko sela
Slatina u kojem je bio jedan duan, u kojem je radio neki Mehmed. Pitao nas
je gde smo bili, ja sam mu rekao da smo nosili kukuruz u Cazin po ustakom
nareenju i da nam nisu dali potvrde ni nikakvog razduenja. Mehmed nam
je rekao da bi najradije umro pa da se probudi kroz 4-5 godina. Ja sam uz put
o tome razmiljao, ali nisam znao ta je sa tim hteo rei. Kada smo doli kui,
otac nas je pitao ta je bilo, mi smo mu rekli i ono sa Mehmedom.
Dogovorili smo se da kukuruz, ito i ostalo sakrijemo i to nou. Skrivanje
smo izvrili na vie mesta pomalo. Oko 9. maja 1941. godine dole su ustae iz
sela Trsovac, Mujaga Perviz i jo neki iz sela Mutnik, vrili su pretres i prona
li ito i kukuruz. Jednu koliinu su odmah oterali, a za preostalu koliinu su
nam zapretili da e nas sve pobiti i spaliti nam sve ako je bude falilo. Sutradan

282

su doli ponovo i svu preostalu koliinu ita i kukuruza oterali.


Poetkom jula pokosio sam baru, prevrnuo seno i ugledao Stepanovi Sa
ve Mirka iz sela Krnja kako mi se pribliava. Ja sam malo prilegao u hlad pod
jedno drvo i napravio se da spavam. On je doao do mene, probudio me, po
zdravili smo se. On mi je rekao ti radi, a ja sam mu odgovorio da se mora
raditi i da se bez rada ne moe iveti. Odgovorio je da ne treba nita raditi, da
e planuti na sve strane, da e nas ustae i njihove sluge likvidirati i popaliti.
Ja sam ga upitao od kud on to zna. Odgovorio je: Ti zna da je Dmitar Radmanovi iz Gornje Gate, trgovac stokom, kao i Jure Bili iz Kralja kod Bihaa.
Jure je rekao Dmitru da doe kod njega i da e ga sakriti, da e biti kupljenje
ljudi nekoliko dana i dok to ne proe da ostane kod njega.
Otili smo mojoj kui gde smo ruali i Stjepanovi je otiao svojoj kui.
Posle nekoliko dana, doao je kod nas Savo Sjtepanovi, Mirkov otac, Selak
Milovan iz Rujnice, Grgi Jovo, na komija, i jo neki. Priali smo, ja sam uvek
govorio da e nas sve pobiti, otac mi je rekao da u ja prvi glavu izgubiti, ja sam
odgovorio da moja glava nije bitna, samo da ostalo bude na miru. U tom je
stigla Savina kerka Stana i rekla da ga trae ustae. On je pripadao bivoj optini Vrsta.
Krajem maja 1941. godine ustae hapse uglednije ljude, tako da su oterali
evi Petra iz D. Gate koga su streljali u Bihau 28. juna. Prvom polovinom ju
la hapse na teritoriji bive optine Traka Ratela oko 70 uglednijih ljudi i dr
e ih u zatvoru kao taoce, Dozvoljavaju im posete njihovih najbliih. Putaju
ih da se etaju po pijaci, sredom za vreme sajma. Ovo ine da bi obmanuli osta
le u emu ubrzo uspevaju. Tako su 20. jula 1941. izvrili masovno kupljenje na
teritoriji ondanjeg sreza Biha, a 24. jula sa teritorije sreza Cazin. Blokirali su
sela i kupili sav muki ivalj koji se nije sklonio na vreme (od 15 godina staro
sti pa nadalje). Odvozili su ih na stratite Garavice i tamo ih posle zverskog
muenja, poniavanja i zlostavljanja postreljali.
Sa Garavica uspevaju da pobegnu evi Petra ore oko, Smiljani Pejo
iz sela Bugar, uji uro sa Pogledala i drugi. Oni su bili ivi svedoci o maso
vnim i zverskim pogubljenjima Srba odvedenih na rad u Nemaku.
Stjepanovi Save Mirko dolazi ponovo kod nas 23. jula, trai da se sastane
sa Mitrovi Rade Draganom. Mi smo svi na okupu kod moje kue. aljemo
po Mitrovia. On dolazi. Imao je pri sebi pitolj. Stjepanovi pria da ve pet
dana ne spava, da su svi do tada oterani streljani, da je sa streljanja pobegao Sevi Petra ore oko i da se krije negde u Rujnici, a Dragan je priao da je pre
par dana bio u Rakovcu. Kako je jedan graanin itao novine, a Dragan mu sta
jao za leima i sluao. Naslov je glasio, brao, sjetite se Stipice Radia kakve je
on muke podnosio, pa emo gledati do Drine da ni jedno, ni u kolevci srpsko
ne ostane, a i preko Drine ako se ne prefarbaju.
Mitrovi Rade Dragan otiao je kui tog dana. Kroz razgovor se dolo do za
kljuka da se ustaama ivi ne predajemo i da se od njih sklanjamo. Razgovo
ru su prisustvovali ja, moj otac, moja braa Ilija i Dragan, Mitrovi i
Stjepanovi.
Sutradan, 24. jula 1941. dolo je do masovnog kupljenja, mi smo se sklonili
a otac je ustae saekao. Ustae su ga pitale koga ima. On je odgovorio da ima

283

sina i da je u kukuruzima. Oni su mu naredili da me zove, on me je zvao ali ja


se nisam javljao.Ostavili su za mene poziv da im se do 18,00 asova javim u Ilidu. Oca su oterali sa drugima u Ilidu, jer je to bilo jedno od sabirnih mesta.
Istog dana navee, otac je sa ostalima streljan na Garavicama. Ja sam te ve
eri doao kui. Kod kue sam naao brata i Stjepanovia, veerali smo i uze
li najpotrebnije od hrane za sutra i ostalo to nam je bilo potrebno. Tu sam
upoznat sa porukom da se javim ustaama, to nisam uinio iako mi je Stepanovi rekao da se moram javiti. Stjepanovi je hteo da ide svojoj kui, dao
sam mu vojnike cipele koje sam kupio od amila Mehmeda, i 500 dinara da
ode svojoj kui i da dovede svoju porodicu kod nas. Po dogovoru, Stjepano
vi je trebalo da doe sutradan, meutim, nije dolazio vie. Otiao je 3. avgu
sta na Vrstu i javio se ustaama koje su sudile na licu mesta bez suda, ubili su
ga i odneli u umu Osoje, a 4. augusta oterali su njegovog mlaeg brata Bran
ka i streljali ga. Nakon nekoliko dana Ahmet Arba uhvatio je Stanu Stjepa
novi, 17 godina starosti, silovao je i zaklao. Tako je porodica Stjepanovi ni
kriva ni duna zbrisana sa lica zemlje. Stana je bila kerka Save i sestra Mir
ka i Branka Stjepanovia.
Poela su neuvena zverstva ustaa i njihovih sluga na sve strane, ne samo
nad mukarcima ve i nad decom, enama i ostalim, ali se javlja i otpor preivelih. Drugog augusta pruen je oruani otpor u selima Osredak, Kula, Gra
dina i Vrelo, a 4. augusta i u selu Rujnica, zatim, i u okolnim selima. Ustae,
domobrani, seoska milicija i njihovi simpatizeri i saradnici, posle prvih oru
anih otpora, nisu se vie usuivali slobodno kretati po srpskim selima.
U selima Smrdan, Pitaline, Miostra i drugim odrasli mukarci su poku
pljeni i streljani jo u julu, ostale su ene sa decom i retko preivelim mukar
cima. Krvoloci nisu bili tim zadovoljni, ve su se okomili na ene i decu i
preostale nepokretnine mukarce. Sa svojim saradnicima su orgijali, silovali,
klali i palili, odnosili su svu pokretnu imovinu.Tako su navedena sela sravnje
na sa zemljom, stanovnitvo istrebljeno, pokretna imovina odneta i opljaka
na, a nepokretna popaljena.
Nalazio sam se u Kordunskom Ljeskovcu kada je sa erkom Marom stigla
Vukeli Ana iz Smrdana, sva izbezumljena i uplakana. A kako je stigla to ni
sama nije znala da kae. Znala je kazati samo toliko da je u selu Smrdan sve po
klano i popaljeno. Isti sluaj je bio sa jo vrlo retko preivelim iz drugih sela,
kao to su: Kljaji Gojko, Babi Mirko sa bratom iz sela Pitaline i Vidakovi
Petar iz Miostre, njihovo je takoe sve poklano, opljakano i popaljeno kao i
kod drugih. Tih dana je sve mirisalo na krv i dim.
Znajui da se u selima Krndiji, Bukovici i Marinom Mostu nalazi dosta na
roda neevakuisanog, a uvi ta se desilo u susednim selima, ocenio sam da
neevakuisani ivalj treba obavestiti i iseliti sa najnunijim na sigurnija mesta.
Traio sam ko e da ide sa mnom. Javio se Grgi Steve Branko. Stigli smo u se
lo Marin Most i javljali uz put svima da se do zore isele sa najneophodnijim
stvarima za ivot u sela Rujnica, Bugar, Kordunski Ljeskovac i druga mesta.
Bilo je tu i otpora, ali su u veini posluali i do jutra se iselili. Iz sela Marin
Most iseljeno je skoro sve, iz Bukovice pretean broj, dok je u selu Krndija
ostalo najvie metana.

284

Dana, 22. avgusta u pomenuta sela dolaze ustae, domobrani, milicioneri i


njihove sluge, ubijaju i kolju oko 460 lica, ena, dece i staraca, uglavnom kod
kua Miloevia i Ugriinih, u selu Krndiji i neto u selu Bukovici, kao i oko
Trakih Ratela. U selu Marin Most nisu imali puno posla, jer je bilo iselje
no, nali su prazne kue i staje bez naroda i stoke.
Pokolj je 13. septembra proiren na sela Gatu, Vrelo, Gradinu, Osredak,
Kulu i ostala. Iz oko pet sela su pokupili ene, decu i iznemogle, doterali ih na
Prominovac kod Trstovca. U meuvremenu, Rade Mudrini i Rade Rodi, iz
sela Vrela, nosili su svojim kolima i konjima katolikog popa, svetenika iz
Drenik grada (bilo je u toku pokrtavanje preivelog srpskog ivlja). Umalo
da su nastradali u Ilidi, jer ih je presreo ustaa Hoi Hami oro, a na Prominovcu ostale ustae i koljai. Svetenik je nekako uspeo da spasi od pokolja
ene i decu, a jedva je i on izvukao glavu od razjarenih zveri.
Nakon pomenutih dogaaja, otiao sam po zadatku u selo Gornja Gata zva
no Bihaka Gata. Zadatak je bio da utvrdim gde su i koliko ima ustaa radi na
pada na njih i njihovog razoruavanja. Preko Ane Koruge sam saznao da ih
ima kod kua Arbaa i Fatkia, ali nisam mogao saznati njihov broj. Vratio
sam se u selo Rujnicu i izvestio pretpostavljene. Za izvrenje akcije odreeni
su: Mitrovi Dragan, Mitrovi Mile, Radi Svetozara Zele, Vrani Bogdan, evi ore oko i uz put smo naili na Zori Iliju i Grbi Vukaina Vukana
koji su tog dana razoruali jednog andara u selu Rujnica. Oni su se nama pri
kljuili i uestvovali u akciji. Akcija nije uspela, jer je grupa partizana otkrive
na pre vremena tako da nije uspela iznenaditi ustae.
Jedne veeri, novembra meseca, krenuli smo u selo Donja Gata, zaselak Kozilar, kod Vurdelje Novaka radi neke veze i vesti iz Grmue. Doli smo u selo
Krndija do kua Miloevia. Ja i Grgi Mio smo se odvojili i otili za Marin
Most svojim kuama. Kod kua se nismo dugo zadrali. Otili smo kod Vur
delje Novaka gde smo ekali vezu koja nije stigla. U povratku smo se navrati
li kod Rade Bogunovia u selu Bukovica gde smo zatekli nekoliko drugova i
mrtvog druga Konar Duana Dragana koji se pre naeg dolaska sam nehoti
ce ubio.
Sutradan je Dragan sahranjen.
Nou 11/12. oktobar razoruano je u selu Rujnica est andara, zaplenjeno
est puaka, est revolvera, neto bombi i est uniformi.
Krajem januara 1942. osloboeno je optinsko mesto Traka Ratela, ali ve
prvih dana februara neprijatelj je vrio povremene ispade u sela Krndija, Buko
vica, Gata i Rujnica. Bio je veliki sneg i jaka zima. Vod Nikole Radiia nalazio
se u Bukovici sa isturenim izviaima i patrolama. Njegova dva borca upadaju
u zasedu gde gine Zec Jovana Dragan, a Milan Pjeva uspeva da se izvue.
Vod Ilije ikmana iz PO Rujnica, nalazio se na poloaju kod Media mli
na. Posle pola noi, ja i Grgi Marko nalazili smo se na strai. Rano ujutro po
ela je ofanziva u kojoj umalo da nas pohvataju i zarobe. Vajana Ilia i Jovu
Desnicu ustae su uhvatile i odvele na Vrstu, zatvorili, muili i posle nekoliko
dana poveli ih u umu Osoje na streljanje. Kada su stigli na mesto gde su mno
gi neduni likvidirani, Vajan je otkinuo icu i pobegao na jednu stranu a Jovo
na drugu.

285

U prolee 1943. godine iz pravca Trstovca dolazi grupa ustaa, hvata devet
ljudi, odvodi ih na Trstovac i strelja, a oktobra 1944. iz pravca sela Krnja u Do
nju Gatu, kod kua Zoria, poklali su devet ena i dece, ispriao je Duan Zec.
Po sramnoj kapitulaciji bive Jugoslavije 1941. nastala je muna i teka si
tuacija - prisea se Stana Ilije Repaji udata Zec Moj otac Ilija iveo je u Ilidi, selo Gata. Imao je mlin (vodenicu), neto zemlje, prodavnicu meovite
robe i gostionicu od ega je skromno iveo i izdravao est lanova domain
stva. Bio je solunski dobrovoljac i nosilac Karaoreve zvezde sa maevima,
potovan i ugledan meu ljudima. Ljudi su kod njega stalno navraali i zadr
avali se vodei sa njim svakojake razgovore koje sam ja povremeno paljivo
sluala. Mnogi su ga pitali ta e ovo biti Ilija, a on im je odgovarao da nee bi
ti nita dobro, da bi trebalo dii ustanak, ali da su malobrojni i da se nema
oruja i municije, da su Srbi, idovi, Romi i komunisti osueni na unitenje,
da im nema opstanka i ivota ako ne bude Rusa.
Ustae ve krajem juna i u maju kupe ugledne ljude i odvode ih u nepovrat, a
24. jula 1941. vre masovno kupljenje metana iz svih sela, odvode i mog oca Iliju
i brau Petra i Nikolu. Bilo je oko 600 ljudi doteranih u kafanu Suevia u Ilidi.
Ja sam sve vreme bila sa svojom majkom Marom i sa jo ena iz oblinjih kua.
Ustae su donele icu i poele vezati ljude dva po dva. Tu je bilo oko stoti
nu zaprenih kola sa konjskom vuom. Svezane su tovarili u kola dva po dva
i kada ih napune, onda ustaa seda u zadnji deo kola. Redala su se kola jedna
za drugim. Utovarili su mog oca i moju brau. Moja majka Mara je molila us
tau Hoi Amia, koji je drao kolut ice i sekao je kletima, da pusti njenog
mlaeg sina Nikolu, ali je on odgovorio odmakni ti dalje i ti e uskoro za
njima. Tu je bila i Kneevi Milija, ona je molila da joj ostave najmlaeg sina
ali joj nisu hteli udovoljiti, kao ni ostalima. Poto su sve povezali i potovarili u
kola, ustae su naredile da sagnu glave. Oterali su ih na Garavice kod Bihaa
gde su posle pljakanja i maltretiranja pobijeni.
U Ilidi je iveo Deli Husein, imao je svoje banje, prodavnicu meovite ro
be i zemlju.. Husein je imao najstarijeg sina Rifata koji je bio okoreli ustaa.
Oni su bili nae komije. Husein je dolazio esto kod mog oca na ast, kafu i
rakiju i na razgovor. Pred samo kupljenje ljudi dola sam pred njihovu kuu,
a oni dorukuju. Rifatova majka vie: Rifate, dite moje, nemoj Branka Spase
Gluvjia i Nikole Repajia, a Rifat odgovara: Nevista tu dvojicu ne bi nika
ko prometnuo.
Ja sam jo malo saekala pred njihovom kuom, zatim sam ula u kuu, Ra
sim se sagnuo i dorukuje, nita nije govorio.
U kui smo ostali nas troje, majka, ja i brat oko. Ustae su stalno pored na
e kue prolazile danju i nou, dozivale nas i govorile kako nas uvaju i da se
ne udaljavamo od kue. Jednu vee, neko zove: Maro! Ko je? Rasim.
Majka je otvorila, on je nosio u ruci bokal, mi smo mislili daje stvarno do
ao po mleko, majka je zatvorila vrata. Rasim je rekao: Maro, ovo pismo tre
ba da se odnese u Rujnicu do dana, kako zna.Mara je odgovorila: Rasime,
tvoj brat Rifat mi pobi tri muke glave, mua i dva sina, a ti hoe i nas troje
da pogubi. Ko vam moe verovati.
Rasim se nije naljutio i rekao je: Ovo su zlikovci i okupatorske sluge, Ne-

286

maka e propasti, pobeda e biti naa, ona je na naoj strani, ko ostane iv


doekae slobodu, a ko e preiveti to se ne zna.
Majka je rekla Rasimu da je svako pola sata ustae zovu, a njih vidi i Rasim.
Rasim je predloio da ja odnesem pismo to sam ja prihvatila. Rasim me
upozorio, ako me uhvate i nau pismo, da u biti streljana, ako odam njega i
majku, da e biti obeeni, da moram biti hrabra i da ne smem nita priznati.
Uili su mi pismo u postavu od prsluka. Ja sam odnela pismo, predala ga i vra
tila se kui. Usledilo je jedno za drugim, nekad duvan, nekad lekovi i drugo. Ni
kad me nisu presrele ustae, ali me jednom u povratku sa zadatka sreo Hoi
Hami zvani oro sa jo jednim ustaom. Pitali su me gde sam bila, jesam li
nosila vesti etnicima i drugo (onda su sve nazivali etnicima). Ja sam mu re
kla da sam ila po ivenje kod evi Dragice udate Zori, poto sam njoj uvek
sve poruke predavala i materijal, to je Dragica slala dalje. On mi je odgovo
rio da laem, da idemo kod moje majke Mare, pa ako se nas dve ne slaemo da
e nas obe poklati, a onaj drugi ustaa mi je rekao:
Udaj se ti za mene, pa te nee ubiti.
Hami je to uo pa je viknuo: Ajde, ajde, ona nosi visti etnicima - pa je
dodao:
Vidi one dve vrbe, jednu u ti nogu vezati za jednu vrbu, a drugu za dru
gu vrbu, pa u te uzdu raereiti.
Ve smo bili blizu moje kue. Moja majka je posmatrala kako dolazimo i ka
da smo doli do nje, ona me je udarila motkom i rekla: Jesam li ti rekla da ne
ide po ivenje.
Pobegla sam u kuu. On je majci rekao da e nas obe ubiti jer nosimo vesti
etnicima.
Na nau kuu i nas motrio je ustaa Mahmutovi Husein Dorat. Naao se tu u
blizini, priao i viknuo na Hoia da se udalji, da je on od njega stariji i da je odre
en da motri na nau kuu i nas, posle ega se Hoi udaljio od nas i nae kue.
Rasim Deli je i dalje dolazio sa bokalom u ruci po mleko, donosio potu i
materijal, a ja sam to odnosila za Rujnicu. Bila sam ohrabrena svojim radom i
sa zadovoljstvom sam izvravala zadatak.
Jednog dana na povratku kui naila sam na opor pasa lutalica, napali su
me i jedan od njih me ujeo za nogu, list potkolenice. Idui kui noga mi je kr
varila, ve blizu kue sam naila opet na Hoi Hamia koji me je napao naj
pogrdnijim reima, pretei da e me ubiti ako me jo jednom sretne.
Rasim Deli je tu bio na vezi sve do njegovog odlaska u partizane. Poginuo
je 1945. godine na Zavalju kod Bihaa kao komesar brigade.
Hami Hoi oro ivi danas u Rijeci. Izgubio je oko u bivoj Jugoslovenskoj vojsci. Partizani su ga ranili na Ilidi 7. januara 1942. godine. Tog dana
smo moja majka Mara i ja otile u prodavnicu meovite robe iji je vlasnik bio
Husein Deli. Tu smo kupile duvana, kafe i eera. Bilo je u prodavnici neko
liko ustaa. Meu njima je bio i Hoi. Traili su od moje majke meze, ona je
odgovorila da nema nita. Otile smo kui, a majka je odmah otila kod Cvije
Jakia i poslala ga partizanima da ih izvesti gde su ustae i koliko ih ima. Par
tizani su brzo doli, napali ustae i tom prilikom ranili su Hoia i nekog Smaila, a zatim su ustae pobegle.

287

Srela sam se sa Hamiem 1975. Hteo se sa mnom pozdraviti to sam ener


gino odbila, rekavi ta je i kakav je bio, koliko je ljudi oterao na Garavice, ko
liko je opljakao i popalio kua i ta jo sve nije radio. Poeo se oko nas skupljati
narod koji se nalazio na leenju u banji Ilida kada se on od mene udaljio.
Moja majka Mara Repaji poginula je februara 1942. godine, imovina oplja
kana i kua sa prateim objektima spaljena. (Inae, Stana Repaji-Zec ivela
je posle rata u Banatskom Novom Selu).

Seanja ukrije Bjedia na dogaaje (1944-1945)


Drugog dana februara 1944. godine doao sam u
Veliku Kladuu sa borcima, Muslimanima iz Sedme
divizije. Na dan-dva pre doao je i komandant Cazinskog partizanskog odreda Zuhdija ali sa borcima
Muslimanima iz njegovog odreda. U Kladui nas je
doekao Jovica Lonar i upoznao sa rezultatima pre
govora i stanjem u miliciji.
Sada je na terenu Cazinske krajine trebalo pripre
miti nae borce za rad u Huskinim jedinicama, to
smo Jovica i ja odmah i uinili.
Mnogi su se nerado izdvajali iz svojih jedinica, nerado
su odlazili u nove jedinice formirane iz redova milicije
koju nisu voleli i u koju nisu imali poverenja. Ali ve pre
ukrija Bjedi, prvoborac,
kaljeni u borbi, odani Partiji, oni se nisu ustruavali ni
politiki komesar Unske
pred nemoguim, pa su i sada poli da izvre zadatak.
operativne grupe
Ipak, mnogi su izmeu sebe govorili: - Kako u ja
i Osme kordunake divizije
sa njima da radim. Ja sam lan Partije i kako u da
preem preko svega onoga to su uinili. Ja im ne verujem.
- Ne vole oni nau borbu, Partiju, Tita.
- Drue, na tebi je da ih vaspitava da zavole Tita, Partiju i oslobodilaki po
kret -odgovarao bi mu drugi.
- Hajde ti ustae i krvnike prevaspitavaj.
- Ne radi se o njima -objanjavao sam im - o njima se zna. Treba otrgnu
ti potene ljude od nih. Nee to biti lak posao, ali emo ga mi obaviti. Nas je
Partija kroz borbu nauila kako da prilazimo ljudima.
-O lepa moja Sedma divizijo. Ja bih se najradije sa Huskinom milicijom tu
kao, ali, ta e, partijska je direktiva takva.
- Zna naa Partija ta radi. Zato emo mi njih u prve redove u juri na us
tae i vabe, pa emo brzo saznati ko je na a ko njihov - ree Meho ano, sta
ri partizan.
- Tako je - sloie se i ostali.
Tu u Kladui partizani su videli vojnike Huskine milicije i razgovarali sa
njima. Sama pojava Huskinih milicionera, njihovi postupci, pijanenje, karta
nje, psovanje, raskalaan ivot itd. davali su utisak nedisciplinovane rulje ko
ja je spremna na sve.
Radi formiranja Prve muslimanske brigade u okviru Unske operativne gru

288

pe, Jovica i ja smo otili odmah, 5. februara, iz Velike Kladue u Peigrad. Husku smo nali u tabu. Leao je potrbuke na seiji, raskreenih nogu, poduprt
laktovima i zurio u tavanicu. Nije se podigao da se pozdravi sa nama, nego se
leei rukovao.
- Evo ti komesara - rekao mu je Jovica.
Huka me je odmerio od glave do pete.
- Poznajem ga jo od ranije i sluao sam dosta o njemu - rekao je na kraju
Huka.
Imao je i pravo. Nae poznanstvo poticalo je od 1942. godine kada je on bio
komandant mesta u Velikoj Kladui.
Brzo smo se sporazumeli o formiranju Prve muslimanske brigade i taba
grupe. Posle toga Huka sa nama nije mnogo razgovarao. Naprotiv, drao se
naduveno, kao da smo mi prili k njemu, a ne on nama. Jovica je to primetio,
pa je pokuao alei se, kako je on to znao i umeo, da i Husku razveseli. Me
utim, on je i dalje utao, oigledno o neemu razmiljajui.
Posmatrajui Husku, razmiljao sam i ja, kako u da radim i izaem na kraj
sa ovim ovekom, jer prema podacima sa kojima sam raspolagao i po sada
njem ponaanju, morao sam zakljuiti da u imati posla sa ovekom koji je sa
movoljan, tvrdoglav, lukav, beskarakteran, sebian, pohlepan, prevrtljivac.
Docnije sam se u sve to uverio.
Prvih dana Huka je malo drao do mene, ali je kasnije ovaj svoj stav u od
nosu na mene ispravljao. Smatrao je da je tu vojsku stvorio on i da njemu ni
ko nije ravan. Na isti nain odnosili su se prema meni i ostalim politikim
radnicima i njegovi komandanti pa i vojnici.
U poetku se Huka sa mnom nije uopte savetovao ve je sve inio samo
stalno, na svoju ruku. Isto tako su se ponaali i njegovi komandanti koji nisu
smatrali komesara ravnopravnim lanom taba. Ako bih prvih dana ma koje
nareenje izdao vojnicima ili njihovim rukovodiocima, a ne bih naglasio daje
to naredio Huka, niko ga ne bi izvrio.
Konano, 8. februara 1944. godine formirana je Prva muslimanska briga
da na poljani kod Velike Kladue. Tog dana su svim putevima prema Velikoj
Kladui ili vojnici u kolonama. Padao je sitan sneg, a vetar ga je raznosio. Sa
pesmom su stizali bataljoni, jedan za drugim. Za njima su ili ljudi, ene i om
ladina iz sela. Neki od njih nosili su upakovanu hranu za vojsku. Narod se sku
pljao da vidi formiranje Prve muslimanske brigade. Sve je bilo nekako
drugaije nego inae, veselo i sveano.
Na irokoj izgaenoj poljani, postrojila se milicija, naoruana pukama, au
tomatima i pukomitraljezima, obuena u raznovrsnu uniformu, nemaku,
ustaku, domobransku i kombinovanu. Kod mnogih su se na grudima blje
skala razna neprijateljska odlikovanja, steena u borbi protiv partizana i save
znika, a na uniformama su se videli i nemaki, ustaki ili domobranski oficirski
i podoficirski inovi. Na kapama su jedni nosili ustaki znak U, drugi do
mobranski amblem, trei razne nemake oznake, a etvrti su, opet, nosili fe
sove sa polumesecom i zvezdom. Neki su na fesove prikaili razne broeve, a
neki su, pored polumeseca i zvezde, nosili i ustako U i legionarski znak.
Ukratko, bila je to zaista udna, arena vojska, prije rulja, u kojoj su, pored po

289

tenih i zavedenih ljudi, stajali koljai, palikue, razbojnici, ustaki i nemaki


agenti. Meu ovim zaista udnim vojnicima stajali su i partizani sa trorogim
kapama i crvenom petokrakom.
Pred jedinicama je trebalo da govori Huka, kao komandant Unske opera
tivne grupe, ali on uopte nije doao. Poslao je zamenika Halila akanovia
koji je primio raport i odrao kratak govor o Muslimanima i njihovom polo
aju, ne spomenuvi uopte Narodnooslobodilaku borbu, Partiju i druga Ti
ta, o emu je sigurno malo znao. Takvi su uostalom bili svi Huskini
komandanti.
Posle Halila govorio sam ja. Nastojao sam da kaem ono to je propustio
Halil. O uspesima NOV, o Cazinskoj krajini i o znaaju njenog ukljuenja u
NOP, o bratstvu i jedinstvu naih naroda.
Kad bih u govoru spomenuo Partiju i Tita, iz postrojenih redova ulo se sa
mo odobravanje boraca partizana, a ostali su utali kao zaliveni. Samo kad bi
Halil digao ruku u vis, oni su gromko uzvikivali ivio.
Poslednji je govorio Zuhdija Rizvi, ime je bilo zavreno formiranje Prve
muslimanske brigade Cazinske krajine. Ona je uskoro trebala da postane sna
ga koja e u zajednici sa brigadama Sedme i Osme divizije dati podstreka za ja
i polet onima koji jo nisu bili svesni da je njihovo jedino mesto u
Narodnooslobodilakoj borbi.
tab Prve muslimanske brigade sainjavali su: komandant Halil akanovi,
zamenik Zuhdija ali, a poto prvih dana nije bilo komesara, za zamenika
komesara postavljen je Hakija Pozderac. U brigadi je izvren raspored boraca
iz VII divizije i Cazinskog odreda, uglavnom na partijsko-politike dunosti.
Pred borce - partizane, ve od prvog dana postavljeni su sloeni i ozbiljni za
daci. Od njih se trailo da budu hrabri i odani, da uine sve to se moe uini
ti na sreivanju i uvrenju jedinice. Oni su to uspeno i sprovodili. Prilazili
su vojnicima i rukovodiocima u svojim jedinicama, sa njima razgovarali, ubeivali ih, priali im o partizanima, o osloboenoj teritoriji, o borbama, o na
predovanju Crvene armije i o povlaenju Nemaca, govorili im o Partiji i drugu
Titu. Borci su ih paljivo sluali, upadajui radoznalo sa pitanjima na koja su
dobij ali odgovore.
Jedinice su pole na odmor u raznim pravcima. Ali ve prve noi bivi hu
skini vojnici u mnogim jedinicama poskidali su partizanima petokrake zvezde sa trorogih partizanskih kapa, a stavili im polumesec i zvezdu, znak
Muslimanske milicije. Ovo su radili organizovano, po direktivi svojih stareina ustaa koji su govorili:
Noas u bataljonu imaju da nestanu petokrake. ta e nam to, majku im
njihovu.
Sutradan ujutro sa smehom su pratili partizane kako stavljaju titovke na gla
vu, ali sada bez petokraka. Oekivali su reakciju, ali su partizani umeli da ocene situaciju i ostali su mirni, pravili se neveti, kao da se nita nije dogodilo.
Pozdrav bive milicije bio je za din, a odgovor spremni. Oni se nisu la
ko navikavali na na pozdrav Smrt faizmu - Sloboda narodu. Zbog toga su
izbegavali i jedno i drugo, pa su se pozdravljali na razne naine, od spremni
do merhaba i zdravo. Sa partizanima su se uvek pozdravljali sa zdravo.

290

U poetku se jedan izvestan broj vojnika namerno odvojio od partizana, jer


u njih nisu imali poverenja i nisu ih smatrali svojima. U to vreme jo su se u
jedinicama deavale sitne krae, vojnici su beali kuama, nije bilo nikakve
evidencije, reda...
Podmiivanje i protekcija ostali su i dalje uobiajena pojava. Stareine su ra
do primale mito od vojnika, zbog ega su slubu deurstva, poarstva i patroliranja vrili vojnici koji su bili siromaniji, koji nisu mogli da podmite
stareinu. Kockanje u novac, tue i svae, nije bilo lako iskoreniti, kao to ni
je bilo lako promeniti odnos Huskinih vojnika prema partizanima koje su sma
trali tuincima.
tab Unske operativne grupe nalazio se u Peigradu. Huka je bio telefonom
povezan sa Cazinom, tako da je istovremeno mogao da odrava vezu i sa kor
pusom i sa ustaama.
Prvi sastanak taba grupe odranje 9. februara 1944. godine. Ovom sastan
ku prisustvovao je i komesar korpusa, drug Veco Holjevac.
Na tom sastanku doneseni su zakljuci:
1. da se odmah formiraju pritapske jedinice,
2. da se prie pripremama za formiranje Druge muslimanske brigade,
3. da Huka da izjavu pred jedinicama o prelasku na stranu Narodnooslobodilake vojske,
4. da tab grupe izda proglas Muslimanima za prelaz na stranu partizana. Ovaj
proglas izdat je poetkom marta.
5. da Huka odri govor pred Prvom brigadom u vezi sa prelaskom na stranu
Narodnoosloboilake vojske jer je to izbegao prilikom njenog formira
nja,
6. da se iz grupe izdvoji 60 starijih ljudi za Komandu podruja Biha, (ovo je
ljudstvo odmah poslato),
7. da se prui pomo politikim radnicima na terenu pri stvaranju narodnooslobodilakih odbora, u emu smo nailazili na velike smetnje od strane
Huske i njegovih komandanata i komandira,
8. da se povede borba sa Nemcima i ustaama.
Straa pri tabu grupe formirana je uglavnom od boraca Huskine vojske, ali
je popunjena i sa 10 partizana. Odreeni su kuriri, telefonisti i ljudstvo za odelenje topova. Za komandira strae pri tabu grupe postavljen je Ale Koti, ra
niji komandir strae Huskinog taba, a za njegovog zamenika Hasan Duki,
partizan od 1942. godine. Njih dvojica su odrasli u istom mestu, pa su se do
bro poznavali. Kada su se prvi put videli u jedinici, Ale mu posle kraeg raz
govora i pitanja primeti:
- Eto, ti, bolan, stari partizan, proao si i Crnu Goru, a postavljen si meni
za zamenika.
Malo je zastao, pogledao ilu u ruci, pa nastavio:
- Vidi li ovu ilu? Dosta sam ja njih njome prebio. Koga ja ponem mla
titi, gori mu strina kao furuna, ima da se pipa petnaest dana.
- Sluaj ti - odgovori mu Hasan - partizani se ne bore za poloaj, ve za svoj
narod, a to to tue ljude, ne valja ti.

291

- Sluaj, bolan, ja sam ti ovde velika vlast. Mene se svi plae. Vea sam ti ja
glava od tvog Sukrije - odgovorio mu je Ale kroz posprdni smeh.
- Ne valja ti to, ne zameraj se narodu...
Nije ni zavrio, kad mu upadne u re Mujo:
- Pusti ti, brate, praznu slamu. Ja, to smo mi, ve sila. Vidi, bolan, naeg
Husku. Kakva je to sila! Svi ga dozivaju i prizivaju.
- Pokret! Prekide razgovor partizan Meho uvalek i otpoe spremanje za
pokret.
Krajem februara dola je iz Slavonije grupa partizana, Muslimana, za popu
nu Unske operativne grupe, a ve 2. marta 1944. godine, formirana je u Peigradu i Druga muslimanska brigada.
Za komandanta brigade postavljen je Muharem Meedovi iz Bosanske Kru
pe, a za komesara brigade efik Kapetanovi, metalski radnik iz Novog. Za zamenika komandanta postavljen je Suljo orali, a za zamenika komesara brigade
Hakija Pozderac koji je do tada bio u Prvoj brigadi na istoj dunosti. Na njegovo
mesto u Prvoj brigadi postavljen je Hajro Kulenovi, obuar iz Kulen Vakufa.
Neto kasnije formiranje Buimski odred. Za komandanta tog odreda po
stavljen je Haso Dizdarevi, a za komesara Adem Hercegov, koji je kasnije po
stavljen za komesara Prve brigade, a na njegovo mesto za komesara odreda
Zajko Dizdarevi, predratni lan Partije iz Bosanskog Novog.
Uticaj partijske organizacije na terenu i u vojsci, rad novoformiranih narodnoosloboilakih odbora, komandi mesta i podruja, te uspene borbe jedinica
sa neprijateljem, dovele su do diferenciranja u Unskoj operativnoj grupi, a jo vi
e na terenu. Jo u martu 1944. godine bilo je sluajeva beanja vojnika iz naih
jedinica neprijatelju, ali su to uglavnom bili koljai i slini elementi koji su se
bojali narodnog suda. Oni su uspevali da ponekad povuku sa sobom i manji broj
potenih, ali naivnih boraca. Tako je komandant bataljona Mujo Rizvi, iz Trca, uspeo da poetkom maja 1944. godine dezertira neprijatelju sa svojim starim
tablijama. Uoi dana bekstva, njegov tablija, Meho, upitao gaje:
- Kad misli da beimo? Danas.- Da priekamo dan-dva?
- Zato?
- Da se pozdravim i zavrim neke svoje poslove.
- Ne sme se odgaati, saznae komesari. Vidi ti, bolan, da oni sve znaju,
da jednog po jednog hapse. Kako oni mene samo ispod oka gledaju. Da nije
ovo moj bataljon, da nisu moji vojnici, davno bih ja dobio kuglu u elo. Ako
sad ne smeju, ja ti kaem da e to uiniti za kratko vreme.
Rizvi je imao mnogo razloga da se boji daljeg razvoja dogaaja u Unskoj
operativnoj grupi. Uvrivanjem jedinica i narodne vlasti omogueno je i
enje tetnih elemenata iz vojske i na terenu, i to onih koji su se najvie ogreili o Narodnooslobodilaki pokret. Postepeno su ieni jedan po jedan kolja
i predavani narodnom sudu. ienje je imalo uticaja na ozdravljenje jedini
ca i one su postepeno postajale sve vre i jae.
Bivi Huskini vojnici, a pogotovo seljaci, esto su odlazili prvih dana u ne
prijateljske garnizone Cazin, Biha, Bosansku Krupu, Otoku itd. Ili su u gru
pama, pa su se kod oralia kafane i na drugim mestima sastajali sa ustakim
i nemakim vojnicima, sa njima vodili razgovore kao i ranije, kao da se nita

292

nije desilo. Kod njih uopte nije postojala mrnja prema neprijatelju, veza sa
Nemcima i ustaama bila je za njih sasvim normalna pojava. Seljaci su vrili zamenu i trgovinu sa neprijateljem i otuda donosili raznu neprijateljsku propa
gandu, a pojedinci su i radili prema zadacima Gestapoa.
Ni Huka nije prekidao vezu sa Nemcima i ustaama. On je i dalje bio sa nji
ma u kontaktu preko kurira koji su mu donosili pakete i pisma, a imao je i te
lefonsku vezu. Vie puta je pozivao preko telefona ustau Grabovca i sa njim
vodio duge razgovore.
Kad bi zazvonio telefon, mi bismo podigli slualicu.
- Ko je?
- Ovde Cazin. Na telefonu ustaki porunik... Trebam Husku ili Ceria.
Pozvali bi jednog od njih, a taj bi sa njima srdano, veselo i alei se dugo
razgovarao.
- Kad e doi, ta ima novo? Javi se. Poalji mi ono, ja sam tebi ve po
slao...
Jednom prilikom, poto je pozvao Cazin i traio ustakog natporunika,
Ceri je vodio ovakav razgovor:
- Kako si lafe? Ja sam ti poslao ono, a ti meni nisi nita odgovorio... Dobro,
poslau ti, a ti vidi za ono. Poalji i one stvari. Pozdravi laficu.
Zavretak razgovora, bio je uvek veseo i srdaan uz pozdrav spremni.

Stanko Opai anica


Narodni voa - legenda sa Korduna

Stanko Opai anica,


prvoborac,organizator
ustanka na Kordunu,
legendarni komandant
i tribun kordunskog naroda

Roenje 11. decembra 1903. godine od majke Draginje i oca Mihajila u selu Brezova Glava kod Tuilovia, Hrvatska, u zemlj radnikoj porodici.
Kao dete ostao bez oca koji je otiao na rad u Ameri
ku, tako daje majka Draginja postala i otac i majka, sama
je u vrlo tekim uslovima odgajala i vaspitavala Stanka.
Stanko je zavrio samo osnovnu kolu i ostao da
radi na selu kao zemljoradnik, ali se nije zadovoljio
samo sa poljoprivredom. Kao mlad, potovan i vredan ovek, posmatrajui rad majstora, izuio je i sto
larski zanat. Iako samouk vrlo brzo je postao poznat i
traen majstor za izgradnju kua i raznih delova nametaja. Kao dobar domain i majstor postao je lan
zemljoradnike zadruge, a kasnije i njen upravnik.Jo
tada, pre Drugog svetskog rata, seljaci i radnici su
Stanka anicu cenili pa je kao takav jo 1939. godine
postao lan KPJ.
Kapitulacijom Jugoslavije i dolaskom kvislinke
ustake vlasti i proglaenjem NDH drave u Hrvat
skoj i na Kordunu, poetkom progona srpskog naro
da, Stanko u selu okuplja ljude koji mu veruju,

293

prikuplja oruje, kojeg je bilo vrlo malo, i priprema narod za otpor ustakoj ti
raniji.
Sa malim odredom ustanika napada ustae i domobrane u Perjasnici i osva
ja 26 vojnikih i 40 lovakih puaka, municiju i vojniku opremu, i tako stva
ra uslove za formiranje odreda Perjasica. aniini uspesi, snalaljivost i hra
brost brzo su se prouli po elom Kordunu, ali i ire u Baniji, Lici i Cazinskoj
krajini. Postao je anica primer kako se treba organizovati i hrabro odupreti
ustakoj tiraniji.
Formiranjem Glavnog taba Hrvatske i Stanko Opai anica postaje lan
taba.Narastanjem NO pokreta i sve veim brojem partizana krajem 1941. go
dine, reoni prerastaju u bataljone i anica postaje komandant Prvog bataljo
na Prvog kordunakog partizanskog odreda. U borbama na ukuru i Krnjaku
uspeno odbija prodor Italijana i vraa u garnizon Karlovac.
Osloboenjem Vojnia, januara 1942. godine, povezane su do tada oslobo
ene teritorije, zaplenjeno dosta novog naoruanja i opreme i time je omogu
eno formiranje novih eta, formiran je i Drugi NO partizanski odred.
anica je sa dunosti komandanta Prvog bataljona Prvog KPO postavljen
na dunost komandanta Prvog KPO.
Poetkom juna 1942. godine formirana je Operativna zona u koju su uli
odredi Like, Korduna i Banije. On je tada postavljen na dunost komandanta
grupe NO partizanskih odreda Korduna. U februaru 1942. godine dao je ini
cijativu za organizovanje najpre kurseva za obuku mladih boraca, a zatim i
obuku komandnog kadra, oficira.
Obueni su omladinci od kojih je formiran Omladinski bataljon Joe Vlahovi.
Aktivno je uestvovao u stvaranju vojno-pozadinskih organa vlasti na Kor
dunu: vojna podruja, komandna mesta, bolnice, seoske strae, radionice.
Pomagao je u formiranju NOO kao civilne vlasti, omladinske i AF orga
nizacije. Pomogao je u obnavljanju spaljenih kua i prikupljanju i raspodeli
hrane postradalom narodu.
Krajem 1942. godine, Stanko Opai anica, kao prvi i najpopularniji pred
stavnik naroda Korduna, uestvuje kao venik Prvog zasedanja AVNOJ-a.
U radu ovog istorijskog zasedanja bio je biran za lana Predsednitva i predsedavajui.
Neto kasnije, biran je i za venika ZAVNOH-a. Vrio je znaajne funkcije
i bio lan prve vlade Hrvatske kao ministar graevinarstva, a posle osloboe
nja 1945. godine bio je ministar industrije. Jednom reju, Stanko anica Opa
i bio je narodni voa.

Nurija Pozderac
Herojska smrt na Drago sedlu
Roen je 15. januara 1892. godine u Cazinu, Bosna i Hercegovina. Osnovnu
kolu zavrio je u Cazinu, gimnaziju u Bihau, a uiteljsku kolu u Sarajevu.
Posle odsluenja vojnog roka, u Prvom svetskom ratu mobilisan je kao au
strijski vojnik i upuen na front gde je pao u rusko zarobljenitvo.

294

Nuruja Pozderac,
potpredsednik Izvrnog
odbora AVNOJ-a,
legenda Cazinske krajine

Kua Nurije Pozderca u Cazinu (sada muzej)

Kao ruski zarobljenik javlja se kao dobrovoljac u Jugoslovensku diviziju.


Po zavretku Prvog svetskog rata vraa se u Cazin gde se ukljuuje u poli
tiki ivot, u Jugoslovensku muslimansku organizaciju i kao aktivan i popula
ran lan JMO kandiduje se i biva biran za poslanika u Skuptinu Jugoslavije
ispred biraa iz sreza Cazin.
Za Nuriju Pozderca glasali su i Muslimani, i Srbi, i Hrvati. U Skuptini se
borio za prava najugroenijih. Okupacijom Jugoslavije jedan je od retkih mu
slimanskih politiara koji se suprotstavio faistikom teroru ustake NDH sa
Antom Paveliem na elu. Odbio je saradnju sa ustaama na planu unitenja
srpskog, jevrejskog i romskog ivlja.
Pomogao je, koliko je mogao, u spasavanju srpskog naroda u toku ustakih
pokolja srpskog stanovnitva.
Na poziv KPJ i druga Tita (1942) prihvatio je aktivnu saradnju u NOP-u.
Uestvovao je na Prvom zasedanju AVNOJ-a gde je bio izabran za jednog
od potpredsednika Izvrnog odbora AVNOJ-a
Tokom Pete neprijateljske ofanzive, 8. juna 1943, bio je ranjen.
Od posledica ranjavanja umro je 12. juna 1943. godine na Drago sedlu (uzvienje na desnoj obali reke Sutjeske, Tjentite) gde je i sahranjen.

Huka Miljkovi
Od popularnog radnikog aktiviste
i starog komuniste do prevrtljivca u ratu
Roen je 1905. godine u selu Trn kod Velike Kladue. Po zanimanju zem
ljoradnik, povremeno umarski, zidarski radnik i sitan trgovac. Pred Drugi
svetski rat ukljuio se u radniki pokret i kao dobar politiki aktivista postao
je popularan kod radnika i primljen u KPJ, a 1941. biran je u partijsko ruko
vodstvo. U toku Drugog svetskog rata bio je lan Okrunog komiteta KPJ za

295

Karlovac. Juna i jula 1941. aktivno radi na pripremi


naroda za ustanak sa drugovima Milanom Pilipoviem, Tonetom Hrovatom i Milom Dejanoviem. Od
lazi u sela Cazinske krajine, Korduna i Banije,
saoptava Srbima ta im ustae spremaju, govori o po
trebi da se pripremaju za ustanak protiv ustake vlasti.
Kada su poeli ustaki pokolji na Srbima lino je
iao u Biha da sazna ta ustae rade sa odvedenim lju
dima kojima su govorili da idu na rad.
Posle posete Bihau, krajem jula 1941, doao je u selo
Gata sa uasnim vestima o masovnom masakru na Gara
vicama. Naalost, mnogi nisu poverovali njegovoj prii.
Huka je i sam, krajem jula 1941, bio prisutan na
jednom zboru Srba gde su komunisti govorili o pro
glasu CKJ da se narod die na ustanak. Ovaj zbor su
izdali Srbi Petina Verga i Rade Maei. Ustae i andarmi su tada uhvatili Toneta Hrovata i Milu Dejanovia sa desetak prisutnih seljaka. Huka je tada
uspeo da pobegne ustaama.
Pri posetama srpskim selima Huka je hrabrio lju
Huka Miljkovi,
de i podsticao ih da se spremaju za ustanak govorei
kontraverzna linost
Cazinske krajine: 1941.
da e Rusija brzo pobediti Nemce, a on je alei se go
komunista,organizator
vorio:
Kuda Huka truska, bie zemlja Ruska.
ustanka, potom domobran,
Posle
osloboenja Bihaa, Cazina, Krupe i Kladu
organizator i komandant
e i stvaranja Bihake republike, novembra 1942. go
Muslimanske milicije
i veliki musliman, da bi
dine, Huka je bio postavljen na dunost komandanta
potom postao i komandant
mesta u Velikoj Kladui, a biran je i u partijsko ruko
nske operativne grupe u
vodstvo.
NOV.
Kao visoka vlast u Kladui, on je pohvatao neke us
tae, zloince i na svoj nain ih kanjavao. Zbog samovolje bio je optuen kod
viih partijskih i vojnih vlasti zbog ega je partijski bio kanjen. ekale su ga i
vojnike kazne to je izostalo zbog etvrte neprijateljske ofanzive.
Posle Prvog zasedanja AVNOJ-a, 26.11.1942. godine, Huka je bio vrlo neza
dovoljan i ljut zato to je Nurija Pozderac izabran da predstavlja Muslimane na
zasedanju AVNOJ-a. Smatrao je daje on trebao da predstavlja muslimanski narod.
Prilikom povlaenja iz Velike Kladue sa etom partizana ispred Nemaca i us
taa, Huka sa pripadnicima Komande mesta Velika Kladua ulazi u sastav pod
runog bataljona Biha i postaje zamenik komandanta bataljona Saje Grbia.
U toku ofanzive bataljon se povlaio pred mnogo nadmonijim neprijateljem,
to je Huski dalo ideju da se treba predati Nemcima, pa je u februaru 1943. oku
pio dvadesetak zemljaka i preao na stranu Nemaca. Zatim se, posle kraeg vre
mena, naao u Velikoj Kladui i sa grupom dezertera iz Podrunog bataljona
Biha predao se domobranskom pukovniku i ostao u domobranima krae vreme.
U prolee 1943. radio je na formiranju muslimanske milicije, okupljao is
tomiljenike pod parolom S Alahom za Din. Tako odjednom skromni komu
nista - ateista, postaje veliki muslimanski vernik.

296

U svoju miliciju mobilise seljake Cazinske krajine, ali prima i dezertere par
tizane, domobrane, ustae i one iz nemakih jedinica, handar divizije, itd.
Za samo dva-tri meseca, u prolee i leto 1943, uspeo je da okupi oko 3000
boraca, formira 11 bataljona koji su uglavnom vezani za sela iz kojih su borci.
Milicija se hranila slino kako su se hraniili i partizani. Bogatiji seljaci bili
su obavezni da daju vie za vojsku. Vojska, milicija i narod su sluah Huskina
nareenja, tako kad je on odluio da se prui snaan orpor u borbu se uklju
ivalo sve za borbu sposobno stanovnitvo.
Partizani su u nekoliko pokuaja da razbiju Huskinu miliciju doiveli neuspeh i
imali ozbiljne gubitke. On nije dozvoljavao ni ustaama i domobranima da slobod
no upadaju i kreu se po njegovoj teritoriji. Za svaki prolaz kroz Cazinsku krajinu svi
su od Huske traili dozvolu i obino su je dobijali uz dogovorene uslove i nadokna
de, najee je to bilo oruje i municija, kao i druga ratna oprema i potrebe.
Krajem 1943. desile su se velike promene vojno-politike situacije, kapitu
lacija Italije, sve vee pobede NOVJ u zemlji i napredovanje Crvene armije na
istoku. To je nateralo Husku da razmilja o konanom zavretku rata. Poeo
je misliti ta e biti sa Muslimanima Cazinske krajine koji, kao sluge ustako-faistike drave NDH, poinie zloin nevinom srpskom stanovnitvu u le
to 1941. i prolee 1942. godine.
Novembra 1943. je uspostavio vezu sa starim ratnim drugovima iz 1941. i
1942. godine, a imao je dosta poznatih u kordunakim partizanima. Jedan od
njih bio je i Jovica Lonar u to vreme lan taba etvrtog korpusa NOVH.
Ustanovljen je kontakt sa Jovicom i poeli su razgovori. Huka je postavljao
mnoge zahteve i uene i posle nekoliko razgovora sa Jovicom, ali i sa drugim
rukovodiocima KPJ, dolo je do sporazuma - pristao je da se vrati partizani
ma i to pod komandu etvrtog korpusa NOVH.
Sredinom januara 1944. sa nekoliko komandanata bataljona, Huka odla
zi u tab etvrtog korpusa NOVJ da bi i zvanino potpisao sporazum o pre
lasku njegove milicije pod komandu NOV.
Meutim, i dalje je odravao vezu sa Nemcima i ustaama, ali je poeo oz
biljno raditi po nareenjima taba etvrtog korpusa.
Nemci su konano videli da nema nita od Huskinog povratka na njihovu
stranu i reili su da ga likvidiraju. Za taj zadatak izabrali su bive ustae koji su se
nali kod Huske. Bajro Baba i Emin Okanovi su Husku saekali u zasedi i ubili.
Pokuaj Nemaca i ustaa da povrate Huskinu miliciju pod njihovu koman
du nije uspeo. Istina, bilo je posle ubistva Huske dezerterstva, ak su i celi bataljoni dezertirali, ali je veina, formirana u brigade, ostala da na strani
partizana hrabro vodi pobedniku borbu do kraja rata.

Vasilj Boi Crni


Hrabri borac i partizanski komandir iz Crnaje
Roen je 1903. godine u selu Crnaja, optina Traka Ratela, srez Cazin,
Bosna i Hercegovina. Siromani zemljoradnik sa zavrenom osnovnom ko
lom, oenjen. Pred rat je imao desetoro dece i na malo oskudne zemlje teko
je prehranjivao brojnu porodicu.

297

Po okupaciji zemlje i uspostavljanjem vlasti NDH


procenio je situaciju i odluio da se ne predaje usta
ama, a to je savetovao i drugim Crnajanima. Pozvao
je komije i savetovao da se ivi ne predaju, ve da se
odupru svakom hapenju i ustakom nasilju. Njemu
je bilo jasno ta se deava sa onih 26 ljudi koji su do
brovoljno, na poziv ustaa, 1. avgusta otili u optinu
odakle su, posle etiri dana maltretiranja u Trakim
Ratelima, odvedeni u Cazin i tamo, uz muenja i poniavanja, pobijeni.
Pozvao je Vasilj svoje komije da uzmu postojee
vatreno oruja i da se spreme za otpor ustakom tero
ru. Pozivao je i one koji imaju neto od vatenog oru
Vasilj Boi, prvoborac
ja,
a momentalno nisu spremni da ga upotrebe da
iz Crnaje: organizator
oruje predaju onima koji su spremni za borbu. U to
ustanka u Crnaji
i Kordunskom Ljeskove,
ku nekoliko dana okupila se grupa od desetak metaprvi komandir Pete ete
na sa orujem, u poetku su se zadravali nedaleko
Treeg bataljona i Druge
od svojih kua, okupljajui se tako u nekoliko ustaniete etvrtog bataljona
kih grupa. Vasilj je traio da se naoruani okupe na
Drugog kordunakog
jednom mestu kako bi se uspenije mogli suprotsta
partizanskog odreda
viti u sluaju napada ustaa.
Tako je vremenom dolo do prikupljanja naoruanog ljudstva u centru se
la. Grupe nenaoruanh organizovano su vrile osmatranje u raznim pravcima
i izvetavali Vasilja o opasnostima i ustakim aktivnostima u susednim musli
manskim ustakim selima.
Ustae su nekoliko dana pokuavale da hapse i prisilno vode ljude, ali u to
me nisu imali mnogo uspeha, iako su strano muili i maltretirali ene i decu
traei da otkriju sakrivene.
Oko 10. avgusta prestala je hajka na mukarce, ali Vasilj Boi laima nije verovao, pa je polovinom avgusta formiran ustaniki odred Crnaja. Za koman
dira odreda izabran je Vasilj Nikole Boi, a za njegovog zamenika Milan Mile
Boi. Krajem avgusta, saznavi ta se desilo u Vrelu i Osretku, 2. avgusta, Vasilj
je sa naoruanim delom odreda preao preko Korane u Kordunski Ljeskovac. Sa
Ljeskovanima je formirao zajedniki gerilski odred Kordunski Ljeskovac, a on
je ponovo izabran za komandira odreda, da bi polovinom septembra bio formi
ran i partizanski odred pod rukovodstvom KPJ. Za komandira je po trei put
postavljen Vasilj Boi. On je neprestano vodio brigu o narodu iz Crnaje i poma
gao rezervnom odredu Crnaja, te prikupljao podatke preko Milana Boia o
aktivnostima ustaa. Poruivao je ustaama da ostave na miru selo Crnaju, tako
da to mesto posle 5. avgusta 1941. (pola godine) nije bilo uznemiravano.
Tek posle neuspele akcije u turliu 3/4 marta 1942. ustae su uspele da po
krenu Muslimane u okolnim selima.Tada su mase civila, uz podrku ustaa,
upale u Crnaju, Bogovalje, Adin Potok gde su opljakali, spalili i poklali sve
civile koje su uhvatili.
I ovaj put Vasilj je znatno ublaio katastrofu, poto je dan ranije naredio
evakuaciju naroda iz Crnaje u Kordun. Stradali su i bili poklani samo oni ko

298

ji nisu posluali njegovo nareenje. Toga dana zaklano je estero Crnajana i


to: Draga, Sara i Milija Boi, Mili Vasilija i Ana Miljkovi. Da Vasilj nije na
vreme dao nareenje za evakuaciju toga dana bi bilo zaklano na stotine dece i
ena.
Posle formiranja 2. ete 3. bataljona Drugog KPO, Vasilj je postao koman
dir Leskovakog voda 2. ete. Uspeno je vodio jedinicu, ali je imao i protivni
ka u eti koji su ga eleli smeniti sa dunosti. Iskoristili su neuspeh u turliu
optuujui ga da je kriv za pogibiju nekih boraca. Zbog tih optubi bilo mu je
sueno i da nije imao snanu podrku naroda, tada bi bio streljan bez obzira na
to to nije bio kriv. Ipak su uspeli da ga smene sa dunosti komandira voda.
Kada se saznala prava istina i pravi uzroci smrti Miloa Sekulia, Vasilj je bio
rehabilitovan i postavljen na dunost komandira Rujnikog voda 2. ete 3. ba
taljona Drugog KPO. Opravdao je poverenje, uspeno komandovao i izvra
vao sve postavljene zadatke.
Po formiranju etvrtog bataljona Drugog kordunakog partizanskog odre
da za komandira 2. ete postavljen je Vasilj Boi. eta se krajem juna 1942. na
lazila na poloaju u Rujnici u Bugaru.
Poetkom juna Vasilj i oficir bezbednosti 4. bataljona Dane Skedi ispiti
vali su uzroke i krivce za stradanje Likog bataljona u Sadilovcu. Skendi je
od Vasilja traio da hapsi neke ljude koje je on smatrao da su izdali Liki bataljon, to Vasilj nije prihvatio jer je bio siguran da to ti ljudi nisu uinili. Ka
snije e se pokazati da je Skendi radio za etnike i pokuavao razbiti etu
zbog ega je osuen i streljan.
Vasiljeva 2. eta, polovinom jula 1942, bila je na poloajima u Rujnici i Bu
garu. Nalazila se na glavnom pravcu udara do tada najjae neprijateljske ofan
zive na sela junog Korduna, napad se oekivao 18. jula..
Istovremeno, odlueno je da se narod i vojska povuku na prostor Moila i
Zbjega, na slobodnu teritoriju. Ovo nareenje je izdato kasno uvee tako da se
najvei deo naroda te noi nije evakuisao, a samim tim nije se ni vojska mo
gla povui.
Sa Vasiljevom etom (nekoliko stotina boraca) nalo se na hiljade dece, e
na i staraca. Praktino, njegova jedinica se nala u okruenju ali spreman da
vri proboj ustakog obrua s tim to je postavio obezbeenje i ostavio prolaz
za slobodno izvlaenje izbeglog stanovnitva. Meutim, zbog glasina koje je su
se irile o neposrednoj blizini ustaa, uspanieni narod se u meuvremenu razbeao po umi. Neko je, naime, zbog lomljave nekih zaprenih kola proneo glas
da su ustae upale u zbeg i da kolju sve redom. Tako Vasilj sa svojom jedini
com, to vee, nije preveo sav narod koga su sledeih dana ustae masakrirale.
Za taj dogaaj Vasilj je bio ponovo okrivljen i smenjen sa dunosti komandira
ete. Posle smene premeten je u Prvi KPO gde je prilikom napada na voz bio
teko ranjen. Leen je u bolnici na Kordunu, a zatim je prebaen u centralnu
bolnicu u Grme. Tamo je ostao dok mu rana nije zacelila, do osloboenja Bi
haa 1942. godine. Potom je bio postavljen na dunost obavetajca za Cazinsku
krajinu, a do kraja rata obavljao je razne odgovorne dunosti.
Znaajnu pomo je pruio u toku pregovora sa Huskom Miljkoviem za
prelazak Muslimanske milicije na stranu NOB. Takoe, mnogo je doprineo u

299

organizovanju i uvrenju narodne vlasti u Cazinskoj krajini - te obavljao


mnoge vane dunosti - od sekretara Sreskog komiteta KPJ do predsednika
Sreskog suda Cazin.
Naalost, Vasilj je u toj sredini, pored brojnih prijatelja koji su ga cenili i
potovali kao prvoborca i vou ustanka, imao i mnoge neprijatelje koje je pro
gonio kao zloince i bive ustae. Ovi drugi su inili sve da ga uklone, to im
je i uspelo. Umro je u maju 1946. godine (iznenada) sa svega 43 godine ivo
ta. Postoji ne dokazana sumnja da je bio otrovan.
Tako je ivot tog potenog oveka, divnog druga i hrabrog borca prekinut,
upravo, kad je Vasilj bio na pragu pune pobede. Treba jo jednom rei daje na
rod voleo i cenio Vasilja Boia Crnog.

300

PREGLED PALIH BORACA PO OPTINAMA, NACIONALNOJ PRIPADNOSTI 1 GODINI POGIBIJE

R/B

OPTINA

UKUPAN BROJ

NACIONALNA

PALIH BORACA

PRIPADNOST

BIHA

1943

1944

1945

NEPOZ.

SRBA

303

17

58

121

65

33

MUSLIMANA

164

10

66

40

42

HRVATA

20

13

VELIKA
KLADUSA

823

1942

SRBA

710

44

86

274

155

58

93

MUSLIMANA

OSTALIH

BOSANSKA
KRUPA

GODINA POGIBIJE
1941

129

12

54

I 22

36

HRVATA

OSTALIH

SRBA

437

70

42

126

86

24

89

MUSLIMANA

72

273

33

83

70

HRVATA

OSTALIH

SRBA

449

28

57

229

85

33

17

MUSLIMANA

372

19

60

171

HRVATA

OSTALIH

SRBA

1899

159

243

750

391

T 148

208

MUSLIMANA

r Lus

X_

3
0
0

938

12

42

171

348

249

116

HRVATA

26

14

OSTALIH

POGINULI BORCI PO NACIONALNOJ PRIPADNOSTI

POGINULI BORCI PO NACIONALNOJ PRIPADNOSTI I GODINI POGIBIJE

301

TREI DEO
SPISAK RTAVA RATA 1941 - 1945

A) SPISAK SRPSKIH CIVILNIH RTAVA


OPTINA BIHA
GRAD BIHA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.

Anui Ilija Jovan 1907/41


Anui Jovan uja 1938/41
Anui Jovan Mika 1935/42
Babi Ilija Mijat 1905/41
Babi Ilija Nikola 1912/41
Babi Jovan Nikola 1910/41
Babi Kojo Nikola 1908/41
Babi Marko Janko 1910/41
Babi Mitar Stojan 1902/41
Babi Risto Lazar 1892/44
Babi Stevan Ilija 1902/41
Babi Stojan Petar 1926/42
Bala Mojsije Jovan 1912/44
Banjac Stevan Rade 1928/42
Basara Mirko taka 1908/41
Basari Boo Janko 1899/41
Batos Janko Milan 1927/41
Batos uro uro 1942/44
Batos Miladin uro 1900/41
Beronja Milan Jovo 1879/41
Bijeli Jovan Dubravka 1918/44
Biljetina Rade Zora 1916/41
Bogdanovi Milivoje Bogdan 1909/41
Bokan Jovo Slavko 1925/41
Bolta uro Dane 1906/41
Bolta Rade Draginja 1907/41
Borisavljevi Jovo Aleksandar 1923/41
Borisavljevi Jovo Boko 1914/41
Borisavljevi Jovo Jovan 1916/41
Borisavljevi Risto Jovan 1879/41
Bonjak Mile Spasa 1896/41
Boi Joka 1872/41
Boi Jovan Lazo 1870/41
Boi Stojan Soka 1910/44
Brdar Jovo Aleksandar 1925/44
Brdar Jovo Ilija 1919/41
Brdar Jovo Stevo 1932/41
Brklja Jovan Mile 1877/43
Brklja Vid Cvjeta 1914/42
Bubalo Trivun Stoja 1872/41
Bubulj Cvijo Milka 1905/41
Bursa uro Mara 1899/41
Bursa Mihajlo Mihajlo 1890/41

44
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.

Bursa Stevan uja 1911/?


Bursa Stevan Lazo 1888/41
avi Stojan Mika 1902/43
eran Mile Stojan 1902/42
ermak Dragutin Dragutin 1892/41
Ciganovi Tomo Pero 1911/41
omi Milo Smilja 1933/41
ubrilo uro Ilija 1916/41
ubrilo Ilija Branko 1941/43
ubrilo Ilija Milan 1938/43
ulibrk Jovo Stana 1937/44
uri Simo Vukosava 1912/43
Cvetianin Mile 1893/41
Cvijanovi Petar Bogoljub 1911/41
Cvjetianin Stojan Milka 1902/42
Damjanovi uro Vid 1935/43
Deli Mile Mihajlo 1896/41
eri Mihajlo Branko 1932/43
eri Mihajlo Duan 1930/43
eri Mihajlo Duanka 1928/43
eri Mihajlo Nikola 1936/43
eri Mihajlo Rajko 1936/43
eri Mihajlo Stevo 1934/43
eri Simo uja ?/43
eri Trivun Stanko 1891/41
evi Stevo Stevo 1890/41
evi Stevo Stevo 1922/41
Dobrikovi ukan Janko 1880/41
Dragii Jovanka 1928/41
Dragii Zorka 1926/41
Drakuli uro Milena 1928/41
Drakuli Ilije Luka 1886/41
Drakuli Luka Mladen 1927/44
Drakuli Petar Pero 1924/41
uki Ilija oro 1924/41
uki Ilija Petar 1919/44
uki Luka Ilija 1897/41
uki Milan Ljubo 1914/42
umi Mile Milan 1905/41
umi Vid Duan 1919/41
uri Lazar Savo 1924/42
uri Savo Lazar 1884/42
uri Savo Mile 1894/42
uri Savo Vlado 1880/42
urica Luka Vukosav 1926/41

305

89.
90.
91.
92.
93.
94.
95.
96.
97.
98.
99.
100.
101.
102.
103.
104.
105.
106.
107.
108.
109.
110.
111.
112.
113.
114.
115.
116.
117.
118.
119.
120.
121.
122.
123.
124.
125.
126.
127.
128.
129.
130.
131.
132.
133.
134.
135.
136.

306

Dakula Dane Stevo 1896/41


Dakula Savo Vojislav 1908/42
Dakula Stevo Mirko 1922/41
Egi Bogdan Boica 1941/42
Egi Bogdan Rade 1938/42
Fridman Samuilo Jakov 1894/41
Fridman Samuilo Karla 1904/42
Gakovi Duan 1910/?
Galonja Jovo Savo 1920/45
Galovi Mile Marko 1911/43
Gai ore Borislav 1912/43
Gavrilovi Jovo Jovo 1906/41
Glavanovi Jovo Svetozar 1921/41
Gluica Jovo Mile 1894/44
Goji Bjelovuk Milka 1906/41
Goji Savo Duan 1918/41
Grahovac Milan Petar 1920/43
Grbi Stojan taka 1890/41
Grmua uro Uro 1897/42
Grubor uro Milan 1884/41
Grubor Vujadin Mirjana 1930/44
Gutea uro Mile 1929/41
Gutea Jovo Ilija 1925/45
Gutea Jovo Lazo 1913/41
Gutea Lazar Vren 1880/42
Gutea Lazo Jovo 1888/41
Ili Ilija Vojislav 1893/41
Ili Milka 1891/41
Ini Jovo Boo 1894/41
Ini Marko Bude 1908/41
Ivanevi Milo ore 1923/42
Jaki Milo Perka ?/43
Jaki Petar Cvijo ?/42
Jankovi Pero Nikola 1903/41
Jankovi Stojan Branko 1896/41
Jelaa David Milanka 1938/41
Jeli Petar 1907/41
Jovanovi Pana Vaso 1889/42
Juri Mile Mihailo 1912/41
Juri Mile Milan 1923/41
Kac Josip Miroslav 1937/43
Kac Josip Vladimir 1941/43
Karanovi Milka 1878/43
Karanovi Milo Milka 1894/42
Karanovi Tode Sava 1871/41
Kenjalo uro Dosta 1868/43
Kenjalo uro Mikajlo 1889/?
Kenjalo Jovan Duan 1915/41

137.
138.
139.
140.
141.
142.
143.
144.
145.
146.
147.
148.
149.
150.
151.
152.
153.
154.
155.
156.
157.
158.
159.
160.
161.
162.
163.
164.
165.
166.
167.
168.
169.
170.
171.
172.
173.
174.
175.
176.
177.
178.
179.
180.
181.
182.
183.
184.

Kenjalo Jovan Milan 1921/41


Kenjalo Mikajlo Boko 1923/43
Kesi Milka 1910/41
Kljaji Dragan Mileva 1910/43
Kljaji Mile ?/41
Kljaji Mile Dete ?/41
Kljaji Mile Dete ?/41
Kljaji Mile Dete ?/41
Kljaji Mile Dete ?/41
Kljaji Mile Nikola 1920/41
Konar Ilija Sovija 1896/41
Konar Simo Sofija 1895/41
Konar Stojan Duan 1888/41
Kora uro Branislav 1933/43
Kora uro Miodrag 1941/43
Kora uro Nada 1935/43
Koruga Mitar Branko 1912/41
Koruga Mitar Stevo 1922/41
Kovaevi Gavro Slavko 1928/43
Kovaevi Marko Bojana 1898/42
Kovaevi Pero Vid 1882/43
Kovaevi Pero Kajo 1935/45
Kovaevi Rade Trivo 1877/42
Kovsen Jakov Gracija 1901/42
Kovsen Jakov Regina 1900/42
Kovsen Salamon Jakov 1900/42
Kozi Rade Stana 1922/42
Kozomori ura arko 1890/41
Kresoja Rade Rade 1919/41
Kresoja Vojan Vida 1887/43
Krivokua Jovan Milo 1889/41
Kubet Savo Jovo 1880/42
Kuki Mara 1902/41
Kuet Lazo Nedeljko 1926/44
Kuet Simo Spajo 1903/41
Labus Marko Rade 1904/45
Laki Ilija Milan 1909/41
Laki Nikola Nikola 1897/41
Latinovi Ilija Joka 1904/44
Latinovi Milan Ljubica 1914/41
Latinovi Milan Milorad 1916/41
Latinovi Savo 1899/42
Latkovi Pejo Todor 1906/41
Latkovi Todor Marta 1939/41
Latkovi Todor Mijat 1937/41
Latkovi Todor Milka 1940/41
Latkovi Todor Pejo 1937/41
Leki Luka 1880/41

185. Leki Luka Duan 1903/41


186. Leki Mile Dragan 1907/41
187. Leki Nikola Duko 1921/41
188. Lemi Jovo Savo 1919/41
189. Ljubii Smilja 1922/41
190. Lonar Jandro 1904/42
191. Lonar Milena 1903/42
192. Luka Pero Branko 1900/43
193. Majstorovi Boo Nikola 1940/41
194. Mandi Dragi uro 1920/41
195. Mandi Jovo Mihajlo 1896/41
196. Mandi Jovo Veljko 1899/41
197. Mandi Petar Stana 1887/41
198. Manojlovi Milan 1881/41
199. Mareti Stanko Mara 1925/42
200. Mari Trivun Mika 1884/42
201. Mati Jovo Mijoljka 1935/44
202. Mati Jovo Rua 1940/43
203. Mici Juca Aleksandar 1906/41
204. Mileusni Petar Dane 1918/41
205. Mileusni Petar Milan 1925/41
206. Milinkovi Kojo Milka 1938/43
207. Milinkovi Kojo Soka 1940/43
208. Miljkovi Mihajlo Milovan 1909/41
209. Miljkovi Todo Stevo 1886/41
210. Mrda Milan 1858/44
211. Mrda Stojan Rade 1914/41
212. Mrda Trivun ivko 1922/41
213. Mudrini uja 1890/41
214. Narani Stojan Dragoljub 1913/41
215. Novakovi uro Duan 1921/41
216. Novakovi Mara Mijoljka 1890/43
217. Novakovi Milena 1910/42
218. Novakovi Milka 1919/41
219. Novakovi Pero Mile 1907/41
220. Novakovi Simo Stojan 1877/41
221. Novakovi taka 1883/44
222. Obradovi Mile Ana 1910/42
223. Orelj Marko Boo 1934/43
224. Pai Jovo Joca 1904/41
225. Panjevi Mane Ljuba 1912/42
226. Pepi Boo Ilija 1941/41
227. Peut Milovan Rade 1907/41
228. Petrovi Duan Stanka 1928/41
229. Petrovi Marija 1891/41
230. Petrovi Mija 1914/41
231. Petrovi Stanko Branko 1932/41
232. Petrovi Stanko Duan 1922/41

233.
234.
235.
236.
237.
238.
239.
240.
241.
242.
243.
244.
245.
246.
247.
248.
249.
250.
251.
252.
253.
254.
255.
256.
257.
258.
259.
260.
261.
262.
263.
264.
265.
266.
267.
268.
269.
270.
271.
272.
273.
274.
275.
276.
277.
278.
279.
280.

Petrovi Stanko Simeona 1911/41


Petrovi Stanko Stoja 1913/41
Pilipovi Dane Ilija 1877/41
Pilipovi Nikola Milija 1887/42
Polovina lie Mile 1899/41
Polovina Nikola Petar 1916/42
Polovina Petar uro 1900/41
Polovina Stevan Mio 1883/43
Polovina Stevan Stevan 1899/43
Popovi Simo uro 1903/41
Pribi Pavle Danilo 1907/42
Prodanovi Kota Sredoje 1903/43
Proti uro Dane 1886/41
Proti Petar uja 1899/41
Rabota Stevo Simo 1901/42
Rabota Vlado Luka 1900/41
Radakovi Bosiljka 1908/43
Radakovi Spaso Duko 1938/41
Radakovi Spaso Milan 1940/41
Radakovi Spaso Rajko 1936/41
Radanovi Boko Nedeljko 1940/43
Radanovi Kota Boko 1911/41
Radaevi Boo Jovo 1918/?
Radaevi Milan Boo 1900/41
Radeti Ivan Strahinja 1920/41
Radi Stojan Borislava 1921/43
Radi Vuen Stevo 1901/41
Radii Nikola Mile 1889/41
Radmanovi Nikola 1880/41
Radmanovi Nikola Stojka 1903/41
Radulovi Josip Nenad 1905/41
Rajak Jovo uro 1920/43
Rajak Mile Jovo 1894/41
Rajak Petar Stojan 1939/41
Rajak Rade Ilija 1889/41
Rajli Marko Jelka 1908/42
Repaji Milivoje Nedeljko 1928/41
Rodi David 1895/44
Rodi Glio Drago 1920/41
Rodi Ilija Milo 1911/41
Salea uro Lazo 1941/42
Salea uro Pero 1924/41
Salea Mile Pero 1922/41
Salea Pero uro 1904/41
Salea Stevan Mile 1892/41
Santra Milka 1901/44
arac Dane uro 1891/41
Savi Mile Milka 1921/41

307

281.
282.
283.
284.
285.
286.
287.
288.
289.
290.
291.
292.
293.
294.
295.
296.
297.
298.
299.
300.
301.
302.
303.
304.
305.
306.
307.
308.
309.
310.
311.
312.
313.
314.
315.
316.
317.
318.
319.
320.
321.
322.
323.
324.
325.
326.
327.
328.

308

SaviMira 1903/41
Savi Risto Jovo 1902/41
Sepi Marko Mihajlo 1906/41
Sepi Vid Marko 1889/41
evi Lazo ?/41
evi Lazo Smilja 1927/42
evi Stoja 1900/42
evi Zora Milkan 1928/42
Skendi Milo Milka 1915/42
Sokolovi Svetozar Vladislav 1942/43
Sokolovi Tode Sofija 1903/43
Sovilj uro Mihajlo 1924/42
Sovilj Grigaj Milka 1910/44
Stanarevi Smiljana 1905/42
Stankovi Trade Petar 1911/44
Starevi Pavle Spaso 1875/41
teta Milan Mila 1905/44
teta Milan Slado 1889/43
tikalac ujauro 1911/43
Stipi Savo Lazo 1905/41
Stjepanovi Savo Mirko 1919/41
Stoisavljevi Stevan Milica 1910/41
Stojakovi Ilija taka 1926/43
Stojakovi Ilija Stoja 1920/43
Stojakovi Stojan Ilija 1894/42
Stojanovi Dragan Braco 1923/42
Stojanovi Dragan Jovan 1914/42
Stoji Aleksa Stoka 1902/42
Stoji Stevan Mara 1907/43
Studen Milo Mirko 1919/44
Stupar Jovo Mika 1877/43
Stupar Pero Gojko 1910/41
Stupar Vaso Duan 1915/41
Stupar Vaso Petar 1913/41
Suevi Milan Stanislava 1918/41
Tepavac Rade Milan 1924/42
Tesla Mile ura 1898/41
Tomi Jovan 1918/41
Trbojevi Nikola Jovo 1906/42
Trbojevi Simo Kota 1940/41
Trbojevi Simo Milan 1929/41
Trbojevi Simo Petar 1922/41
Trkulja Mile Milan 1883/41
Tupaji Pero ore 1883/41
Uzelac Ana 1897/45
Uzelac Pane Marko 186941
Vajs Karlo Gerhard 1914/41
Vanevi Ilija Milka 1919/43

329.
330.
331.
332.
333.
334.
335.
336.
337.
338.
339.
340.
341.
342.
343.
344.
345.
346.
347.
348.
349.
350.
351.
352.
353.
354.
355.
356.
357.
358.
359.
360.
361.
362.
363.
364.
365.

Vanevi Milan Dete 1942/43


Vanevi Milan Dragoljub 1939/43
Vanevi Milan Duan 1936/43
Vanevi Milan Mile 1937/43
Vanevi Milan Rade 1940/43
Vanevi Milan Stevo 1941/43
Vasi Ljubomir Sofija 1886/44
Vein Ilija Milan 1895/42
Vignjevi Stojan Milan 1912/41
Vignjevi Stojan Milan 1921/41
Vladisavljevi Vujo Stevo 1907/41
Vojgi Nikola Marija 1915/41
Vojnovi Mile Duan 1908/41
Vojnovi Sofronije Mihajlo 1913/44
Vubulj Mile Ilija 1894/45
Vujatovi Mihajlo Jelena 1937/43
Vuki Rade Anka 1916/42
Vukmanovi Stevo Branko 1901/41
Vuralija Pero Jovo 1876/41
Zec ura Milan 1902/43
Zec Vuen Mile 1932/43
Zec Vuen Nikola 1913/44
Zeljkovi Mile Duan 1900/41
Zeljkovi Petar Stevanija 1897/41
Zivlakovi Jovan Duan 1909/?
Zori Boo Tomo 1889/44
Zori Duan Slobodan 1925/41
Zori Jovia Marija 1918/43
Zori Marko Mara 1901/41
Zori Marko Mihajlo 1897/41
Zori Mihajlo Zora 1924/41
Zori Mile Mileva 1904/43
Zori Nikola Simo 1883/42
Zori Simo Marko 1881/41
Zori Stoja 1906/44
Zori Tomo Olga 1936/43
Zrili Ilija Ilija 1904/44

BALJEVAC
1. Gavrilovi Stevo Duan 1921/41
2. Gavrilovi Stevo Milka 1927/42
3. Gavrilovi Stojan Stevo 1898/41
4. Puhar Mile Dane 1902/41
5. Puhar Mile Stojan 1899/41
6. Puhar Mile Stojan 1900/41
7. Vasiljevi Vujo Stevo 1901/41
8. Vlaisavljevi Boja 1870/43
9. Vlaisavljevi uro Rade 1898/41

10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.

Vlaisavljevi Ilija Mio 1910/41


Vlaisavljevi Milan Mile 1923/41
Vlaisavljevi Mile Marko 1893/41
Vlaisavljevi Mile Petar 1901/41
Vlaisavljevi Mile Rade 1892/41
Vlaisavljevi Petar Ilija 1922/41
Vlaisavljevi Petar Nikola 1914/41
Vlaisavljevi Rade Mile 1912/41
Vlaisavljevi Vujo Stevo 1901/41
Vlaisavljevi Vujo Milan 1896/41
Vlaisavljevi arko Dane 1901/41
igi Nikola 1865/41
igi Nikola Boo 1920/41

BREKOVICA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Bigi Marko Mara 1936/42 B


Bigi ora Marko 1892 /41
Zec Jovan 1883/41
Zec Matijevi Marta 1885/41
Zec Mitar 1885/41
Zec Mitar Milan 1911/41
Zec Mitar Rade 1934/43
Zec Mitar Uro 1921/41

BUGAR
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.

Balaban Milan Draga 1939/43


Balaban Milan Ilija 1934/43
Balaban Petar Milan 1911/41
Baljak Maleta Sava 1870/42
(Da Nije Ime Oca Mileta, Sava ili Savo)
Baljak Vasilj Pero 1872/42
Batini uro Mile 1900/41
Batini Mara 1900/42
Batini Petar Maleta 1897/41
Batini Petar Mile 1890/41
Beuk Dragi Branko ?/43
Beuk Duan Rade 1939/42
Beuk Iso Mika 1903/43
Beuk Petar Dragi 1898/43
Beuk Petar Lata 1881/42
Bori Milovan Ilija 1941/41
Bori Pejo Milan 1904/41
Bori Rade Milan 1931/42 Sd
Bori Rade Zora 1926/44
Boti Rade Zora 1925/44
Bruji Dane Nada 1925/42
Bubalo Danilo Strale 1867/41

22. Bubalo ura Duan 1900/42


23. Bubalo ura Mile 1884/41
24. Bubalo Duan Mileva 1939/42
25. Bubalo Duan Rade 1927/42
26. Bubalo Duan Stevo 1929/42
27. Bubalo Mile Velemir 1904/43
28. Bubalo Pane Soka 1904/42
29. avi Lazo Mara 1880/43
30. avi Marko Branko 1920/41
31. avi Marko Duan 1917/41
32. ubrilo Ilija Stoja 1904/43
33. ubrilo Lazo Bogdan 1909/41
34. ubrilo Nikola Janko 1902/41
35. ubrilo Relja Ana 1927/42
36. uji Stevan Gojko 1936/44
37. uji Stevan Milka 1933/44
38. uji Stevan Soka 1939/44
39. Cvijanovi Dragi Sata 1878/44
40. Cvijanovi Milivoj Ana 1930/42
41. Cvijanovi Milivoj Branko 1933/42
42. Cvijanovi Milivoj Danica 1929/42
43. Cvijanovi Milivoj Jovo 1931/42
44. Cvijanovi Milivoj Petar 1932/42
45. Cvijanovi Milo Ljuba 1903/42
46. Cvjetianin Ilija Mio 1912/42
47. Cvjetianin Mio Dragan 1939/43
48. Cvjetianin Mio Milan 1942/43
49. Cvjetianin Mile Kata 1907/43
50. Davidovi Ilija Jeka 1900/42
51. Davidovi Rade Jagoda 1893/43
52. Devi Bogdan Milan 1938/42
53. Devi Bogdan Mile 1925/?
54. Devi Bogdan Nikola 1936/42
55. Devi Boidar Dado 1935/42
56. Devi Boidar Milanko 1933/41
57. Devi Miladin Boidar 1904/41
58. Dmitrovi Milan Draga 1937/43
59. Dmitrovi Milan Mileva 1940/43
60. Dmitrovi Milan Rade 1943/43
61. Dmitrovi Milan Radojka 1943/43
62. Dmitrovi Stojan Milan 1918/44
63. Drai Drago Lazo 1889/43
64. Drai Mane Mile 1942/42
65. Dubaji Ivan Mile 1891/41
66. Dubaji Mile Dane 1931/43
67. Dubaji Rade Danica 1923/42
68. Dubaji Milka 1900/41
69. Dubaji Dragi Jelka 1939/43

309

70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
92.
93.
94.
95.
96.
97.
98.
99.
100.
101.
102.
103.
104.
105.
106.
107.
108.
109.
110.
111.
112.
113.
114.
115.
116.
117.

310

Dubaji Jovan ore 1904/41


Dubaji Milan Luka 1897/41
Dubaji Pilip Mika 1890/41
Dubaji Rade ura 1889/41
Dubaji Sava 1900/41
Dubaji Simo Anka 1902/43
Dubaji Stojan Dragi 1891/41
Dubaji Stojan Nikola 1900/41
uji Mane Desanka 1933/42
uji Mane Slavko 1932/42
uji Mane Smilja 1935/42
uji Milo Danica 1914/42
Gatalo Blao Rua 1917/42
Gatalo Mane Duan 1936/42
Gatalo Mane Ljubica 1935/42
Gatalo Mane Milanko 1938/42
Gatalo Mane Mile 1937/42
Gatalo Mane Nada 1939/42
Gatalo Mile Mane 1915/42
Gatalo Milo Mane 1888/41
Graora Dane Draga 1940/43
Graora Ivanevi Dragica 1906/43
Graora Ivanevi Sara 1885/43
Graora Mane Rade 1908/41
Graora Milan Nada 1941/43
Graora Mile Jovo 1939/43
Graora Mile Milovan 1932/43
Graora Mile Zorka 1937/43
Graora Rade Mane 1942/43
Grgi Dragi Dane 1911/42
Grabi uro Danica 1940/43
Grabi uro Nikola 1928/43
Grabi Ilija Draga 1941/43
Grabi Lazar Petar 1863/42
Grabi Lazo uro 1900/41
Grabi Lazo Milan 1940/42
Grabi Lazo Milka 1938/42
Ini Dane uro 1899/41
Ivanevi Dane Dragan 1932/43
Ivanevi Dane Mileva 1938/43
Ivanevi Dane Milka 1935/43
Ivanevi Dane Milutin 1941/42
Ivanevi uro Melija 1890/42
Ivanevi Duan Zorka 1930/43
Ivanevi Graora Mileva 1922/43
Ivanevi Jeka 1880/41
Ivanevi Mane Dragan 1925/41
Ivanevi Mio Rade 1889/41

118.
119.
120.
121.
122.
123.
124.
125.
126.
127.
128.
129.
130.
131.
132.
133.
134.
135.
136.
137.
138.
139.
140.
141.
142.
143.
144.
145.
146.
147.
148.
149.
150.
151.
152.
153.
154.
155.
156.
157.
158.
159.
160.
161.
162.
163.
164.
165.

Ivanevi Mika 1875/?


Ivanevi Milan Danica 1942/43
Ivanevi Milan Petar 1942/43
Ivanevi Milan Rade 1939/43
Ivanevi Milan Stevan 1938/42
Ivanevi Milutin Danica 1938/41
Ivanevi Milutin Duanka 1939/41
Ivanevi Milutin Mile 1937/41
Ivanevi Milutin Milica 1935/41
Ivanevi Petar Stojan 1903/41
Ivanevi Rade 1880/41
Ivanevi Rastovac Milka 1901/43
Ivanevi Sava Stojan 1887/41
Ivanevi Stojan Duan 1937/43
Ivanevi Zobenica Miloja 1900/43
Jaki Kota Bosiljka 1918/43
Jerkovi Mile Milka 1902/42
Jovi Rade Danica 1914/42
Kesi Dane Ljubica 1925/42
Kesi Dane Mara 1929/42
Kesi Dane Milan 1922/42
Kesi Dane Milka 1923/42
Kesi Dane Petar 1887/41
Kesi Dane Petar 1927/42
Kesi ore Stojan 1898/41
Kesi Ilija Mile 1910/41
Kesi Mile Danica 1923/42
Kesi Mile uro 1920/42
Kesi Mile Ilija 1921/42
Kesi Mile Jeka 1928/42
Kesi Mile Luka 1901/41
Kesi Mile Mara 1919/42
Kesi Mile Milka 1922/42
Kesi Nikola Dragica 1909/42
Kesi Petar Mika 1925/43
Kesi Stevo Milka 1924/42
Klari Milo Sofija 1896/41
Komadina Duan Svetozar 1940/42
Komadina Petar Draga 1931/43
Kosanovi Graora Stoja 1880/43
Kosanovi Ilija Milovan 1936/44
Kosanovi Ilija Nada 1935/44
Kosanovi Ilija Stevo 1927/42
Kosanovi Radovan Mane 1910/41
Kotur uro 1900/41
Kotur uro Draga 1925/43
Kotur Grgi Bika 1900/43
Kotur Ilije Rade 1903/41

166. Kotur Mile 1888/41


167. Kotur Petar 1900/41
168. Kuki Mile Milka 1898/42
169. Kuki Nikola Rade 1895/41
170. Kuki Simo Duan 1934/42
171. Kuki Zobenica Marija 1880/43
172. Lali Dane Ana 1941/41
173. Lali Dane Pane 1937/43
174. Lali uro Rade 1873/41
175. Lali Ili Draga 1905/44
176. Lali Mio Mile 1885/41
177. Lali Mio Pane 1881/41
178. Lali Pane Dane 1915/41
179. Lali Pane Petar 1924/41
180. Luaji Dane Mio 1924/41
181. Luaji Dane Nikola 1920/41
182. Luaji Dane Pepo 1905/41
183. Markovi Bubalo Desa 1915/42
184. Markovi Dane Ljubica 1936/43
185. Markovi Dane Mile 1927/42
186. Markovi Mika 1895/42
187. Markovi Milutin Duan 1931/42
188. Markovi Milutin Milka 1919/41
189. Markovi Momilo Bogdan 1939/42
190. Markovi Momilo Branko 1932/42
191. Markovi Momilo Danica 1937/42
192. Markovi Momilo Mia 1941/42
193. Markovi Momilo Soka 1934/42
194. Markovi Rade Mane 1937/42
195. Markovi Rade Milutin 1890/41
196. Matijevi Mile Kojo 1880/42
197. Matijevi Nikola Mane 1926/41
198. Matijevi Nikola taka 1928/43
199. Mijatovi Marija 1870/42
200. Miljkovi Jovo Ana 1914/43
201. Panjak uro Milka 1908/44
202. Panjak Rade Ljubomir 1942/43
203. Panjak Rade Mara 1929/42
204. Panjak Rade Mileva 1932/43
205. Panjak Rade Milica 1931/43
206. Panjak Rade Milka 1930/42
207. Panjak Rade Soka 1933/43
208. Panjevi Mile Mara 1915/42
209. Paravina Dragi Mane 1932/42
210. Paravina Dragi Milka 1940/42
211. Paravina ura Stojan 1890/42
212. Paravina Koja Ana 1890/43
213. Paravina Maleta Sara 1897/42

214. Paravina Mane Danica 1924/42


215. Paravina Mane Dragi 1907/42
216. Paravina Mane Mihailo 1903/42
217. Paravina Milanko Duan 1932/42
218. Paravina Milanko Gojko 1940/42
219. Paravina Milanko Jovan 1927/42
220. Paravina Milanko Mileva 1925/42
221. Paravina Milanko Milijan 1923/42
222. Paravina Mile Duan 1911/41
223. Paravina Petar Mane 1885/41
224. Paravina Sara Danica 1916/41
225. Paravina Stoja Boja 1927/42
226. Pjeva Ilija Luka 1895/43
227. Pjeva Luka Branko 1937/43
228. Pjeva Ostoja Danica 1938/42
229. Pjeva Ostoja Dragica 1939/44
230. Pjeva Ostoja Drago 1939/44
231. Pjeva Stjevan Rade 1898/?
232. Pozdan Laze Vojkan 1921/43
233. Pozdan Rade Lazo 1890/43
234. Poznen uran Janja 1867/42
235. Poznen uro 1902/43
236. Poznen Mara 1892/43
237. Prokupovi uja 1875/41
238. Prokupovi Vuen 1870/41
239. Radakovi Duan Dragan 1926/42
240. Radakovi Milovan Bika 1935/42
241. Radakovi Milovan Draga 1940/42
242. Radakovi Milovan Jeka 1938/42
243. Radakovi Milovan Mara 1938/42
244. Radakovi Milovan Mileva 1940/42
245. Radakovi Nikola 1870/43
246. Radakovi Nikola Marija 1880/43
247. Radakovi Stojan Sara 1902/43
248. Radakovi Uro Milka 1910/42
249. Radi Vlade Milka 1920/41
250. Radmanovi Bogdan 1910/?
251. Radmanovi urova 1900/42
252. Radmanovi Kata 1870/?
253. Rajak Pero Dara 1927/43
254. Rajak Pero Mane 1921/?
255. Rajak Studen Mika 1880/?
256. Rapai Ilija Mile 1900/41
257. aa Marko Milka 1901/42
258. evi Jovo Petar 1897/41
259. Smiljani Dragan Milanko 1927/42
260. Smiljani Nikola Dragan 1909/41
261. Smiljani Pejo Anka 1936/43

311

262.
263.
264.
265.
266.
267.
268.
269.
270.
271.
272.
273.
274.
275.
276.
277.
278.
279.
280.
281.
282.
283.
284.
285.
286.
287.
288.
289.
290.
291.
292.
293.
294.
295.
296.
297.
298.
299.
300.
301.
302.
303.
304.
305.

Smiljani Pejo Jelka 1939/43


Smiljani Pejo Rade 1942/42
Smiljani Petar Jela 1927/42
Smiljani Rade Nikola 1880/43
Smiljani Rajak Soka 1909/42
Stani Dane Mane 1923/41
Stani Dane Mile 1914/41
Stani Mile Mia 1941/43
Stani Mile Nikola 1940/42
trbac Kojo Mikailo 1890/42
Studen Dragi Draga 1932/43
Studen Duan Mile 1942/42
Studen Kojo Mihajilo 1890/42
Studen Mio Sata 1888/42
Studen Simo Mane 1889/41
Studen Simo Rade 1886/41
Trbojevi Nikola Mile 1919/41
Veselica Bogdan Mica 1937/42
Veselica Bogdan Milenko 1938/42
Veselica Bogdan Milorad 1940/42
Veselica Branko Danica 1941/42
Veselica Branko Dragan 1938/43
Veselica Dragi Mane 1891/41
Veselica Mane Lata 1928/41
Veselica Mane Milka 1909/4 2
Veselica Mio Sata 1907/42
Veselica Svetozar Branko 1939/43
Veselica Svetozar Ljubica 1942/43
Veselica Svetozar Milan 1935/41
Vukeli Kolundija Mara 1900/43
Vukeli Kolundija Milka 1918/44
Vukeli Luka Mane 1907/41
Zatezalo Paravina Ana 1895/44
Zobenica Jovo Mirko 1922/45
Zobenica Mane 1890/41
Zobenica Mane Sara 1911/43
Zobenica Mika 1895/?
Zobenica Mile Petar 1884/41
Zobenica Mitar Kata 1905/42
Zobenica Petar Boo 1920/44
Zobenica Relja Mara 1939/42
Zobenica Studen Lata 1916/?
Zubovi Mile 1916/?
Zubovi Save Stojan 1921/?

DOBRENICA
1. Cari Mile Siba 1895/43
2. Jelaa Smilja 1902/42

312

3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

Ljubojevi Todor Lazo 1902/41


Mrda Stojana Ilija 1910/41
Popovi Ilija Stevan 1889/41
ai Stevo uro 1932/42
ai Stevo Milan 1921/41
ai Luka Vuen 1899/41
Tima Obrada Marko 1870/45
Vukadinovi Boo Stevo 1900/41
Vukadinovi Boo Todor 1909/41

DONJA GATA
1. Adamovi Mile Savo 1909/41
2. Baji Duan Boo 1939/43
3. Baji Duan Duan 1940/43
4. Baji Ilija Vujo 1876/43
5. Baji Mile Angelina 1904/43
6. Baji Vujo Duan 1914/41
7. Bandi Ivan Mile 1894/42
8. Basara Janko Boo 1908/41
9. Blanua Jovo Mile 1920/41
10. Cimesa uko Branko 1939/43
11. Cimesa uko Duan 1935/43
12. Cimesa uko Milija 1943/43
13. Cimea uran Mio 1886/41
14. Cimea Jaki Trivuna 1910/43
15. Cimea Rade Luka 1912/41
16. Cimea Trivun Vida 1910/43
17. Cvetianin Ilija uja 1916/43
18. Davidovi Aleksa Duan 1940/42
19. Davidovi uro Milan 1893/41 C
20. Davidovi Ilija Vlade 1941/43
21. Davidovi Mane Petar 1917/41
22. Davidovi Ostoja Vujo 1862/42
23. Davidovi Vujo Jovan 1888/42
24. Gluvaji ure Rade 1902/41
25. Gluvaji Gavro Nikola 1902/41
26. Gluvaji Gojko Ljubomir 1940/43
27. Gluvaji Jove Ilija 1890/41
28. Gluvaji Jove Milo 1892/41
29. Gluvaji Jovica Mile 1904/43
30. Gluvaji Jovo Gojko 1910/41
31. Gluvaji Luka Dragutin 1938/42
32. Gluvaji Luka Duan 1917/41
33. Gluvaji Milan Marija 1941/41
34. Gluvaji Milan Milan 1941/41
35. Gluvaji Milan Milica 1937/43
36. Gluvaji Mile Dragutin 1904/41
37. Gluvaji Mile Gojko 1912/41

38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.

Gluvaji Mile Luka 1895/43


Gluvaji Mile Mane 1910/41
Gluvaji Mile Mile 1908/41
Gluvaji Milo Mirko 1926/42
Gluvaji Savo Gojko 1906/41
Gluvaji Savo uro 1904/41
Gluvaji Savo Spaso 1888/41
Gluvaji Spaso Branko 1924/41
Gluvaji Spaso Milan 1911/41
Gluvaji Trifun Mio 1881/41
Gluvaji igi Savo 1909/43
Graovac Mile Gligorije 1927/44
Graovac Mile Stana 1901/43
Jaki Cvjete Dete 1941/43
Jaki Cvjete Dete 1941/44
Jaki Duan Ilija 1937/44
Jaki Ili Bosiljka 1916/43
Jaki Marko Mane 1896/?
Jaki Milanovi Savo 1916/44
Jaki Milica 1910/41
Jaki Mitar Dragi 1912/41
Jaki Nikola Duan 1911/43
Jaki Perica uro 1924/41
Jaki Perica Marko 1907/41
Jaki Petar Cvijo ?/42
Jaki Rajak Zorka 1912/44
Jaki Tode Milan 1924/41
Jaki Vuen Boo 1913/41
Jaki Vuen Stevo 1911/41
Jaki Vukeli Ana 1910/43
Jazi Simo Mile 1885/41
Jazi Todor Mile 1887/41
Karan uro 1880/41
Karan Latinovi Mara 1885/41
Karan Latinovi Trivuna 1885/43
Karan Mile 1885/41
Karan Mile Milan 1928/41
Karan Mile arko 1915/41
Karanovi uro uro 1894/41
Karanovi Mile arko 1912/41
Karanovi Petar Nikola 1910/43
Karanovi arko Draga 1941/41
Kneevi Duan Jovo 1924/?
Kneevi Duan Nine 1923/41
Kneevi Duan Branko 1913/41
Kneevi Jovo Duan 1891/41
Kneevi Nikola Niko 1870/41
Kneevi Novak Velimir 1936/43

86.
87.
88.
89.
90.
91.
92.
93.
94.
95.
96.
97.
98.
99.
100.
101.
102.
103.
104.
105.
106.
107.
108.
109.
110.
111.
112.
113.
114.
115.
116.
117.
118.
119.
120.
121.
122.
123.
124.
125.
126.
127.
128.
129.
130.
131.
132.
133.

Konar Rade 1892/42


Konar Baji Vida 1905/43
Konar uran Dosta 1886/43
Konar Radonja Ilija 1932/43
Konar Radonja Lazo 1924/43
Konar Stevan Milija 1937/43
Konar Stevan Rade 1917/43
Konar Vaso Boo 1900/41
Kovaevi Lazo Mile 1884/41
Kovaevi Rade Danica 1916/43
Kovaevi Stojan Mara 1940/43
Kovaevi Stojan Rade 1939/43
Kovaevi Vaja 1880/43
Leki Dragia 1915/41
Leki Janko Anica 1925/44
Leki Jovo Velimir 1891/41
Leki Luka Duan 1903/41
Leki Rade Mio 1901/41
Lonar Bogunovi Cvijeta 1867/43
Lonar Jovo Simo 1877/43
Lonar Mara 1914/43
Lonar Mile Vojin 1923/43
Lonar Simo Stojan 1918/41
Lonar Spaso Milan 1903/41
Lonar Spaso Rajko 1924/43
Lonar Stevana Mile 1872/43
Lonar Tanaskovi Trivuna 1880/43
Lonar Vasilija 1878/43
Mandi Duan Stana 1939/43
Mandi Jovo Perica 1886/41
Mandi Perica Duan 1910/41
Mandi Stevo Ljubica 1892/43
Mati Jovan uro 1886/41
Mati Mile Marta 1871/43
Mati Simo Milan 1910/41
Odi Cvijo ukan 1920/43
Odi uro Nikola 1881/43
Odi Kneevi uja 1910/43
Odi Nikola Nikola 1926/45
Pilipovi Boo Savo 1893/43
Pilipovi uro Jovo 1893/41
Pilipovi Jovo Mile 1927/41
Pilipovi Nikola Smilja 1940/43
Pilipovi Rade 1910/41
Pilipovi Simo 1911/41
Pozdan Ilija Dragan 1927/43
Pozdan Lati Mara 1897/43
Pozdan Mile Milan 1911/45

313

134. Pozdan Vladeta 1907/43


135. Poznan Milan Bosiljka 1932/42
136. Poznan Milan Dara 1942/42
137. Poznan Mile Danica 1943/43
138. Pua Mile Danica 1920/41 K
139. Radii uro Rua 1941/43
140. Radii Kesi Ruica 1902/43
141. Radii Kota Milan 1893/43
142. Radii Kota Milan 1909/43
143. Radii Mandi Mika 1923/44
144. Radii Nikola Branko 1936/41
145. Radii Nikola Draga 1941/43
146. Radii Rade Mara 1942/43
147. Radii Variak Marija 1890/43
148. Radmanovi Ilija Ilija 1907/41
149. Radmanovi Ilija taka 1939/43
150. Radmanovi Koja Kota 1882/41
151. Radmanovi Kota uro 1921/41
152. Radmanovi Kota Jovo 1922/44
153. Radmanovi Marko Dmitar 1911/41
154. Radmanovi Mio Danica 1910/43
155. Radmanovi Mihajlo Ljubica 1939/43
156. Radmanovi Mile Nikola 1896/41
157. Radmanovi Milo Danica 1900/43
158. Radmanovi Milovan Duan 1940/43
159. Radmanovi Pero Mika 1908/43
160. Radmanovi Tomo Mihailo 1903/43
161. Radmanovi Tomo Mile 1890/41
162. RajakBoo Bosiljka 1940/42
163. RajakBoo Branko 1935/42
164. Rajak Boo Lazo 1937/42
165. RajakBoo Duan 1927/44
166. Rajak Boo Nikola 1929/43
167. Rajak Boe Vlado 1923/44
168. Rajak Boo Grbo 1892/41
169. Rajak uro Mika 1901/43
170. Rajak Ilija Pavle 1882/?
171. Rajak Ivan Petar 1896/41
172. Rajak Janko Boo 1910/41
173. Rajak Jovi 1885/41
174. Rajak Lazo uro 1936/43
175. Rajak Luka Rade 1914/41
176. Rajak Marko Mihailo ?/45
177. Rajak Mile Marija 1896/43
178. Rajak Milo Lazo 1901/41
179. Rajak Petar Stojan 1938/43
180. Rajak Pua Sofija 1900/43
181. Rajak Rade Mane 1933/43

314

182.
183.
184.
185.
186.
187.
188.
189.
190.
191.
192.
193.
194.
195.
196.
197.
198.
199.
200.
201.
202.
203.
204.
205.
206.
207.
208.
209.
210.
211.
212.
213.
214.
215.
216.
217.
218.
219.
220.
221.
222.
223.
224.
225.
226.
227.
228.
229.

Rajak Rade Pane 1934/43


Rajak Rade Sofija 1900/43
Rajak Rade Vojin 1905/41
Rajak Radi 1885/41
Rajak Radi Ilija 1910/41
Rajak Savo Petar 1910/41
Rajak Smilja 1900/43
Rajak Spaso Vida 1929/43
Rajak Stana 1890/43
Rajak Stojan Ilija 1889/43
Rajak Todor Lazo 1890/41
Rajak Vid Pero 1891/42
Rajak Vujo Ilija 1895/41
Rajak Vujo 1890/41
Rajak Zec Milka 1913/43
Rapaji uki Mara 1900/42
Rapaji Ilija 1885/41
Rapaji Ilije Nikola 1919/41
Rapaji Ilije Pero 1916/41
Rapaji Milica 1850/41
Rapaji Pape Jovica 1939/41
Rapaji Simo Mile 1880/41
Rapaji Simo Pero 1900/41
Rodi Mile Lazo 1914/42
Rodi Mile Milorad 1923/41
Rodi Petar Mile 1889/41
evi Jovan Petar 1877/41
Sovilj ura Mara 1886/43
Staniijeka 1900/43
Stanii Mio Pero 1895/41
Stanii Pero Grajo 1920/44
Suevi arko 1910/45
Trgojevi Sofija ?/42
Vurdelja Mile Duan 1909/41
Vurdelja Stana 1895/43
Vurdelja Vida 1895/43
Zec Luka Ljubo 1892/43
Zec Nikola Milovan 1899/41
Zec Stanii Stoja 1900/43
Zec Trivun Jovan 1876/41
Zori Bogdan Novak 1920/41
Zori Bogdan Milka 1941/43
Zori ubrilo Mika 1885/44
Zori ura Nikola 1901/41
Zori Duan Milijan 1930/42
Zori Jazi Mara 1863/43
Zori Jovo Duan 1898/42
Zori Mio Bogdan 1895/41

230.
231.
232.
233.
234.
235.
236.
237.
238.
239.
240.

Zori Mio Rade 1895/41


Zori Mio Stojan 1932/41
Zori Petar Vlado 1914/41
Zori Petar Stoja 1937/44
Zori Rade Milka 1931/43
Zori Rade Stoja 1925/43
Zori Rade Stojan 1922/41
Zori Trivun ura 1876/41
Zori Trivun Petar 188041
Zori Vlado Mileva 1941/45
Zubovi Trifun Mara 1906/42

GOLUBI
1. Koli Luka Ive 1920/45
2. Mii Ilija Branko 1929/42
3. Mii Ilija Dara 1927/42
4. Mii Ilija Ljubomir 1923/42
5. Mii Ilija Pavle 1921/41
6. Mii Ilija Zora 1925/42
7. Mii Jovo Bogdan 1913/41
8. Mii Jovo oro 1861/41
9. Mii Mihajlo Duan 1910/41
10. Mii Mile Risto 1922/42
11. Mii Rade Boko 1922/41
12. Mii Risto Mile 1900/42
13. Mii Stevo Ilija 1895/41
14. Prodanovi Jovo Milka 1916/42
15. Stupar Jovo Milka 1907/43

GORNJA GATA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.

Blanua Lakan 1880/41


Basara Joveo Boo 1905/41
Basara Spase 1870/41
Basara Vlaisavljevi Cuka 1907/43
Blanua Anica 1885/43
Blanua Dane Nikola 1916/41
Blanua Jovan Mile 1918/43
Blanua Lakan Draga 1927/43
Blanua Mandi Sofija 1880/41
Blanua Milo 1870/42
Gluvaji Jovice Gojko 1900/41
Gluvaji Jovice Mile 1895/43
Gluvaji Vlais S. Milica 1900/43
Ini Jovo Boo 1880/41
Koruga Desnica Lj. Milija 1885/43
Koruga Jovan Mitar 1865/41
Koruga Mitar Branko 1910/41
Koruga Mitar Stevo 1922/41

19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.

Latinovi Pero 1895/43


Leki Dragica Dete 1940/43
Leki Dragica Stanka 1938/43
Leki Luka 1870/41
Leki Luka Duan 1903/41
Leki Mane Dragi 1902/41
Leki Milan Mio 1890/41
Leki Milka 1892/43
Leki Rajak Jove Anica 1905/43
Leki Stevo Nikola 1925/45
Leki Velimir 1885/41
Leki Vlaisavljevi Smilja 1885/43
Leki Vurdelja J. Trivuna 1880/43
Mandi Dragi uro 1920/41
Mandi ure Dete 1941/41
Mandi Ilija O. 1907/41
Mandi Jovo Dragi 1890/41
Mandi Jovo Mile 1875/41
Mandi Jovo Perica 1870/41
Mandi Perica Duan 1910/41
Mandi Perica Mane 1915/41
Mandi Rajak J. Ljubica 1880/41
Mati Simo uro 1870/41
Mati Simo Milan 1914/41
Pilipovi Jovo Mile 1920/41
Pilipovi Mile Jovo 1880/41
Radmanovi Ilija Ilija 1908/41
Radmanovi Ilija Nikola 1920/43
Radmanovi Kojo Kota 1885/42
Radmanovi Kojo Spase 1875/41
Radmanovi Kota uro 1917/41
Radmanovi Kota Jovo 1925/43
Radmanovi Marko Petar 1914/41
Radmanovi Mihajlo Bogdan 1900/41
Radmanovi Mihajlo Ljubica 1941/42
Radmanovi Milov. Duan 1941/42
Radmanovi Nikola 1885/41
Radmanovi Spase Vujo 1922/41
Radmanovi Stev. uro 1893/41
Radmanovi Tomo Mihajlo 1907/43
Radmanovi Tomo Mile 1889/41
Radmanovi Vurd. Mika 1908/42
Rajak Rade 1917/41
Rajak Rade Velimir 1940/43
Stjepanovi Savo 1880/41
Stjepanovi Savo Branko 1923/41
Stjepanovi Savo Mirko 1919/41
Stjepanovi Savo Stana 1927/41
Trbojevi Stevo 1917/41 Bze

315

IZAI
1. Bjelobaba Duan Milka 1906/43
2. Bjelobaba Geno Mira 1938/42
3. Bjelobaba Geno Zorka 1932/42
4. Cvjetianin Ilija Duan 1924/41
5. Cvjetianin Ilija Milan 1918/41
6. Cvjetianin Ilija Nikola 1921/41
7. Doji Jovo Joso 1887/41
8. Doji Jovo Milan 1890/41
9. Doji Kata 1885/43
10. Doji Milan Mile 1918/41
11. Dragojevi Rade Bogdan 1922/41
12. Drakuli Iso Nikola 1916/41
13. Drakuli Jovo Iso 1880/41
14. Dubaji Dane Haka 1899/42
15. Dakula Jovo uro 1890/41
16. Dakula Jovo Duan 1895/41
17. Dakula Pera 1899/43
18. Dakula Petar Savo 1921/44
19. Dakula Petar Vlado 1919/41
20. Dokula Duan Anka 1934/43
21. Dokula Duan Desa 1936/43
22. Dokula Duan uro 1930/43
23. Dokula Duan Jovo 1940/43
24. Dokula Duan Petar 1932/43
25. Ivanevi Duan Ljubica 1927/45
26. Korda Ana 1880/43
27. Korda Ilija Nikola 1892/41
28. Korda Nikola Nikola 1923/41
29. Kovaevi Bogdan Mile 1880/?
30. Njegovan Cede Dete 1939/43
31. Njegovan edo Dragan 1937/43
32. Njegovan edo Duan 1935/43
33. Njegovan Danica 1920/43
34. Njegovan Kata 1880/43
35. Njegovan Mile 1875/41
36. Njegovan Mile edo 1918/41
37. Njegovan Mile Milan 1909/41
38. Pria Dara 1910/43
39. Pria Petar Branko 1921/41
40. Pria Petar Duka 1909/41
41. orak Duan Milovan 1910/41
42. orak Duan Petar 1908/41
43. orak Haj sije Duan 1885/41
44. Suli Ramo Jusuf 1913/43
45. uput Iso 1908/41
46. uput Marija 1910/42
47. uput Mile Nikola 1913/41

316

48. uput Nikola Danica 1940/41


49. SuiZeka 1910/43
50. Zakula Jovan uro 1899/41

JANKOVAC
1. Aralica Dane 1923/41
2. Aralica Ilija 1927/41
3. Aralica Nikola 1896/41
4. Aralica Nikola Savo 1925/41
5. Aralica Nikole Dete 1926/41 O
6. Aralica Nikole Dete 1927/41 O
7. Aralica Savo Dane 1925/41 O
8. Aralica Savo uro 1927/41 O
9. ulibrk Duan Milena 1937/?
10. ulibrk Duan Mirko 1938/?
11. ulibrk Ilije Tode 1880/41
12. ulibrk Tode Stevo 1900/41
13. ulibrk Tode ura 1904/41
14. ulibrk Tode Duan 1910/41
15. ulibrk Tode Mile 1913/41
16. Cvjetianin Mile uro 1913/41
17. Cvjetianin Mile Petar 1922/41
18. Cvjetianin Slavko Dragan 1940/43
19. Cvjetianin Slavko Jovo 1942/43
20. Cvjetianin Mile uro 1917/41
21. Cvjetianin Mile Perica 1922/41
22. Doen Mileta uro 1905/41
23. Doen Mileta Vujo 1905/41
24. Doen Trivo 1880/41
25. Drakuli Nikola uro 1892/41
26. Drakuli Nikola Ilija 1894/41
27. Drakuli Nikola Vujo 1890/41
28. Drakuli Vujo Dane 1918/41
29. Grubia Perica Mileva 1923/43
30. Grubia Petar Mileva ?/44
31. Ivanevi uro Ilija 1910/41
32. Ivanevi Ilija uro 1896/41
33. Ivanevi Mile Gojko 1936/43
34. Ivanevi Mile Mika 1928/43
35. Ivanevi Mile Savo 1933/43
36. Ivanevi Savo Mile 1889/41
37. Jeremi ore Petar 1925/41
38. Jeremi Mileva 1929/41
39. Jeremi M. uro ?/41
40. Kneevi ore Duan 1913/41
41. Kneevi Duan Mile 41/43
42. Kovaevi Ilija Stevan 1891/41
43. Kovaevi Stevo Mile 1916/41

44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
90.

Matijevi Savo Cuka 1884/43


Mimi Dmitra Dete 1940/41
Mimi Jovica Dmitar 1900/41
Mimi Jovica Mile 1917/41
Mimi Jovica Spase 1900/41
Mimi Spase Nikola 1924/41
Mirni Stevan Dmitar 1906/41
Plea uro Ljuba 1940/43
Plea Mitar uro 1915/41
Poua Luka Savo 1876/41
Pou Jovo Petar 1908/41
Pou Marko Duan 1922/41
Poua Milana Dete 1937/43
Poua Milana Dete 1940/43
Poua Mile Savo 1936/43
Poua Mile Trivuna 1938/43
Poua Savo Mile 1903/41
Poua Savo Milan 1917/41
Stojanovi Dane 1880/41
Stojanovi Petar uro 1912/41
Trebac Marko 1900/41
Trebac Marko Duan 1926/41
Trtica Petar uro 1922/41
Trtica Petar Vid 1890/41
Trtica Vid Ilija 1916/41
Trtica Vid Ilija 1920/41
Vignjevi Anica 1880/43
Vignjevi Bosiljka 1902/43
Vignjevi uro Dane 1931/43
Vignjevi uro Nikola 1929/43
Vignjevi Gojko Draga 1940/43
Vignjevi Gojko Stevo 1938/42
Vignjevi Luka Luka 1936/42
Vignjevi Luka Petar 1924/42
Vignjevi Luka Stana 1934/43
Vignjevi Luka Stevo 1921/41
Vignjevi Mio Boo 1921/41
Vignjevi Mio Duan 1917/41
Vignjevi Mio Lazo 1926/41
Vignjevi Mio Bogdan 1914/41
Vignjevi Mioojko 1907/41
Vignjevi Mile Luka 1900/41
Vignjevi Mile Mio 1892/41
Vignjevi Pejo uro 1900/41
Vignjevi Pejo 1870/41
Vignjevi Rade uro 1900/41
Vujatovi Stojan Persa 1891/42

JASIKA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.

Boji Nikola Milan 1922/41


Bjelobaba uro 1903/41
Bjelobaba Geno Zorka 1935/43
Bjelobaba Geno 1903/41
Bjelobaba Ilija 1905/41
Bjelobaba Milan 1909/41
Bjelobaba orak Milka 1909/43
Bori oli M. Milka 1880/43
Bori Joso Mio 1903/41
Bori Joso Stevo 1875/41
Bori Mio Janko 1922/41
Bori Pejo Boko 1924/41
Bori Pejo Ljubica 1936/42
Bori Stevo Branko 1920/41
Bori Stevo uro 1905/41
Bori Stevo Mirko 1918/41
Bori Stevo Pejo 1903/41
ankovi iro Dane 1875/41
ankovi oli Dj. Sava 1921/43
ankovi Dane Ilija 1905/41
ankovi Dane Milovan 1919/41
ankovi Mika 1877/43
ankovi Nikola uro 1903/41
ankovi Nikola Proko 1924/41
ankovi Nikola Rade 1922/41
ankovi Simo Milan 1903/41
ankovi Simo Spase 1905/41
oli Biga Mara 1890/43
oli ure Dane 1917/41
oli ure Mio 1919/41
oli Milentije uro 1888/41
oli Milentije Jovo 1891/41
oli Milentije Mile 1885/41
Ivanevi Duan Ljubica 1926/43
Ivanevi Milan Evica 1941/42
Ivanevi Vajo Milan 1903/41
orak Ilija 1905/41
orak Iso 1903/41
orak Jovo Nikola 1917/41
orak Jovo 1880/41
orak Milan Jovan 1936/43
orak Pejo Rade 1919/41
orak Stojan 1860/41
orak Stojan Nikola 1903/41
orak Stojan Pejo 1880/41
Studen Ivanevi V.Milka 1900/41
Studen Mile Mio 1924/41

317

48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.

Studen Nikola Mile 1880/41


Studen Nikola Proko 1903/41
uput Luka Danica 1926/43
uput Luka Rade 1922/41
uput Mara 1905/43
uput Mio 1875/41
uput Mio Boo 1921/41
uput Mio Ilija 1919/41
uput Mio Petar 1923/41
uput Milan Danica 1929/43
uput Milo Rajko 1900/41
uput Milo Luka 1903/41
uput Milovan Proko 1920/?
uput Rajko uro 1920/41
uput Rajko Jelka 1929/43
uput Rajko Soka 1928/43
uput Rajko Stevo 1922/41
uput Stojan Ilija 1940/43
uput Stojan Milan 1938/43
uput Tojo Milovan 1900/41
uput Tojo Stojan 1903/41
uput Vida 1903/43
uni Milan 1901/41
uni Milan Branko 1929/41
uni Milan Dragica 1931/41
uni Milan Mile 1927/41
uni Smilja 1903/41

KAMENICA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.

318

Ai Jovan Milka 1909/42


Cvjetianin uro Bogdan 1920/41
Cvjetianin uro Dane 1915/41
Cvjetianin uro Duan 1923/41
Cvjetianin uro Mile 1912/41
Juri Pere Sin 1920/41
Juri Pere Sin 1922/41
Juri Pero 1890/41
Laki Ilija uro 1902/43
Laki Ilija uro 1930/41
Laki Milan 1914/41
Mandi Koje Dete 1935/?
Mandi Kojo 1885/?
Modri uro Dragan 1910/41
obot Dmitar Jovan 1873/43
obot ure Deva 1875/43
orak Mane Mile 1902/41
orak Milan 1900/41
orak Mile 1900/41

20. orak Nikola Simo 1914/41


21. Stojisavljevi Lazo Tomo 1931/43
22. Triki David Kota 1902/43

LOHOVSKA BRDA
1. Blakua Ilija Dane 1910/41
2. Bubulj Nikola Jovo 1922/41
3. Bubulj Nikola Proko 1924/41
4. Bubulj Simo Nikola 1901/41
5. Bubulj Stevan Simo 1882/41
6. Cvjetnianin Dmitar uro 1910/41
7. Cvjetian uro Mile 1918/41
8. Cvjetian uro Rade 1924/41
9. Cvjetian Ilija Jovo 1865/43
10. Cvjetian Mile Jovo 1910/41
11. Cvjetian Petar Mile 1871/41
12. Gluica uro Petar 1900/41
13. Gluica Ilija Nikola 1914/41
14. Krlji Stanko Soka 1880/41
15. Laki Dane Rade 1925/41
16. Laki Gavro Rade 1879/41
17. Laki Jovo Mio 1936/43
18. Laki Rade Stevo 1914/41
19. Laki Vuen Jovo 1909/41
20. Latkovi Luka Jovo 1905/41
21. Marii Ivan Milan 1911/41
22. Marii Jovo Vojin 1929/43
23. Radakovi Ivan Boja 1889/43
24. Vlatkovi Petar Bogdan 1944/44
25. Vlatko vi Petar Milan 1932/45
26. Vlatkovi Petar Petar 1910/41

LOHOVO
1. Brdar uro Petar 1917/41
2. Brdar Ilija 1898/41
3. Brdar Jovan Stojan 1880/41
4. Brdar Jovo Mile 1895/41
5. Brdar Jovo Stojan 1890/41
6. Brdar Mile uro 1902/41
7. Brdar Mile Gajo 1910/41
8. Brdar Mile Jovanka 1941/41
9. Brdar Mile Trivun 1907/41
10. Brdar Petar Branko 1939/43
11. Brdar Petar Rade 1936/43
12. Brdar Stojan Jovo 1908/41
13. Brdar Trivun ?/41
14. Brdar Trivun Mile 1895/41

15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.

Brdar Vasilj Ilija 1911/41


Brdar Vujo Proko 1920/41
anak Mile Nikola 1900/41
anak Stevo Trivun 1912/41
Cvjetianin uro Mio 1918/41
Cvjetianin Luka 1889/41
Dizija Perka 1885/43
Filipovi Stevan uro 1875/41
Grbi Milo Stevo 1892/41
Grozdani Aleksa Ilija 1905/41
Gutea Jovo Mile 1898/41
Jelaa Boo Jovan 1889/41
Jelaa Boo Jovo 1888/41
Jelaa uro Marko 1924/41
Jelaa Ilija 1906/41
Jelaa Jandrija Jovo 1914/41
Jelaa Jovan Jovan 1910/42
Jelaa Jovo Jovan 1909/41
Jelaa Petar Nikola 1918/41
Jelaa Stevan Lazo 1913/41
Jelaa Stevan Mile 1900/41
Kenjalo ukan Milka 1920/45
Kenjalo Petar Mirko 1917/41
Kenjalo Petar Nikola 1906/41
Klanja Iso Jovo 1907/41
Klanja Mile Iso 1885/41
Leki Jovo uro 1907/41
Leki Jovo uro 1908/41
Lepir Cvijo Ana 1895/41
Mandi ure Ilija 1911/41
Mari Mile Branko 1938/44
Medi Marko Jovo 1919/41
Mii Milka 1901/42
Moeevi Sran Milan 1912/41
Mori uro Duan 1918/41
Mori Manojlo Nikola 1902/41
Mori Mile Bogdan 1919/41
Morli Manojlo Mile 1903/41
Nogovica Milan Lazo 1914/41
Nogovica Milan Luka 1901/41
Petrovi Gavro Baja 1900/41
Petrovi Milo Nikola 1912/41
Petrovi Pavle Savo 1895/41
Petrovi Pavle Duanka 1925/43
Petrovi Pero Gavro 1904/41
Petrovi Pero Marko 1901/41
Petrovi Pero Pavo 1901/41
Petrovi Stevan ore 1900/41

63. Petrovi Stevan Stevo 1912/41


64. Petrovi Stevan Ilija 1901/41
65. Pilipovi uro Vaso 1897/45
66. Pilipovi uro Vaso 1900/45
67. Pilipovi Lazo Lazo 1900/41
68. Pilipovi Lazo Mile 1905/41
69. Pilipovi Lazo Stevo 1912/41
70. Pilipovi Mile Nikola 1908/41
71. Pilipovi Mile Petar 1897/41
72. Pilipovi Vaso Boko 1922/41
73. Pina Kojo Petar 1916/41
74. Poua Mile Jovo 1913/41
75. Poua Mile Rade 1915/41
76. Polu Kojo Kota 1893/41
77. Polu Kojo Kota 1897/41
78. Radakovi ukan Evica 1915/41
79. Radakovi uro Gavro 1912/41
80. Radakovi Gavro Lazo 1891/41
81. Radakovi Jovo Lazo 1921/41
82. Radakovi Kojo Lazo 1889/41
83. Radakovi Pero Jovo 1896/43
84. Relji Mile Duan 1913/41
85. Relji Nikola uja 1909/43
86. Relji Zuko Nikola 1907/41
87. Sadakovi Pero Ilija 1897/41
88. kori Jovan 1895/41
89. kori Jovan Dane 1912/41
90. kori Jovan Milan 1887/41
91. oi Nikola Marko 1905/41
92. Stipi Miladin uro 1906/41
93. Stipi Miladin Marko 1898/41
94. Stipi Miladin Mile 1902/41
95. Stipi Miladin Petar 1894/41
96. Stipi Petar Jovo 1921/41
97. Stipi Savo Jovo 1905/41
98. Stipi Savo Lazo 1895/41
99. Stipi Stefan Jovo 1922/41
100. Vignjevi Marko Nikola 1889/41
101. Vignjevi Marko Jovo 1887/41
102. Vignjevi Nikola uro 1923/41
103. Vlatkovi Petar Duan 1936/44
104. Vlatkovi Petar Zora 1938/44
105. Zori Jandro Milan 1900/42
106. Zori Mio Mile 1890/41
107. Zori Mio Sava 1890/41
108. Zori Milan uro 1904/45
109. Zori Nikola Jela 1923/41
110. Zori Petar Nikola 1900/41

319

111.
112.
113.
114.
115.
116.

Zori Savo Kojo 1895/41


Zori Simo Petar 1873/41
Zori Soko Lazo 1897/41
Zori Stevan Boo 1912/41
Zori Stevan Nikola 1915/41
Zori Stevo Proko 1929/45

MALA PEA
1. Bubalo Jovan Milica 1880/42
2. Krneti Petar 1904/44
3. Mudri Duan Danica 1933/41
4. Mudri Duan Draga 1937/41
5. Mudri Duan Ilija 1940/41
6. Mudri Duan Ljuba 1934/41
7. Mudri Duan Milan 1928/41
8. Mudri Duan Milo 1939/41
9. Mudri Duan Petar 1930/41
10. Mudri Duan Rade 1931/41

MEDJUDRAJE
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Ki Milan Nikola 1924/41


Breki Milan Stevan 1920/41
Breki Mile Milan 1894/41
Kneevi Milan Dane 1903/41
Kneevi Vujo Jovo 1907/41
Kneevi Vujo Uro 1925/41

PITOTAN
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.

320

Babi Stojan 1900/41


Bibi Dane Milan 1920/41
Bibi Dane Soka 1926/43
Bibi Ilija Mile 1920/41
Bibi Jandre uro 1890/41
Bibi Jandre Ilija 1885/41
Bibi Jeka 1890/43
Bibi Lazo Duan 1911/41
Bibi Tribulin Jovo Zorka 1913/45
Bori Nikola 1912/41
Desnica Jove Dete 1929/41
Desnica Jovo Ilija 1918/41
Desnica Jovo 1885/41
Doen Miladina Spase 1912/43
Drakuli Boo Mio 1885/41
Kesi Ilija 1885/41
Kesi Ilija uro 1924/41
Kesi Ilija Duan 1917/41

19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.

Kesi Ilija Stevo 1920/41


Kesi Kenjalo uja 1885/43
Kesi Stojan uro 1917/41
Kljaji Nikola 1895/41
Miljkovi Stevo 1890/41
orak Duan 1880/41
orak Duan Milovan 1914/41
orak Duan Petar 1913/41
Starevi Spase 1880/41
Trbulin Jovo Boo 1918/41
Trbulin Jovo Mio 1925/41
Trbulin Jovo Vlado 1911/41
Trbulin Jovo 1880/41
Vladeti Duan Lazo 1898/41
Vladeti Milan 1885/41
Vladeti Stojan 1880/41
Vladeti Stojan Mio 1918/41
Vladeti Vaso Simo 1898/41

SOKOLAC
1. Bjekovi Vojin Ljubo 1935/42
2. Kalabi Lazo Nikola 1900/41
3. Tima Todor Mara 1888/42

TURIJA
1. Vujinovi Pero Jovo 1912/42
2. Vukadinovi Jovo Mara 1936/43
3. Vukadinovi Milan Savo 1911/?
4. Vukadinovi Savo Rade 1922/42
5. Zec ukan Milka 1863/43

VEDRO POLJE
1. Bjeli uro Soka 1912/42

VELIKA GATA
1. Bigi Mio Stoja 1902/45
2. Dubaji Milan uro 1888/41
3. Geridijan Obrad Ostoja 1880/42
4. Geridijan Ostoja Branko 1922/41
5. Geridijan Ostoja edo 1927/42
6. Geridijan Ostoja Dragoslav 1930/42
7. Geridijan Ostoja Obrad 1910/43
8. Jaki Cvijo Perica 1943/43
9. Jaki Dmitar Dragi 1913/41
10. Jaki Dragi Mara 1937/44

11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.

Jaki Pero Cvijo 1918/42


Jaki Spase Zorka 1913/44
Kesi Dragi Milka 1921/41
Kesi Marta 1870/41
Konar Stevo Rade 1917/43
Konar Vaso Boo 1893/41
Latinovi Stevan Stana 1890/43
Mandi Savo Ilija 1913/41
Marii Pane Janko 1908/44
Marii Pane Petar 1906/?
Pilipovi Ilija Milija 1885/42
Pua Mile Danica 1921/41
Rajak Jovan 1880/41
Rajak Marko Mile 1904/41
Rajak Mile Boja 1935/43
Rajak Mile Desa 1937/43
Rajak Mile Duan 1941/42
Rajak Mile Stevo 1917/43
Repaji Ilija Nikola 1920/41
Repaji Ilija Petar 1918/41
Repaji Nikola Ilija 1895/41
Repaji Petar Jovica 1940-43
Starevi Pero Branko 1920/43
Tintar Rade Mika 1910/41
Vurdelja uran Stevan 1897/41
Zec uro Velemir 1920/41
Zec Ilija Ruica 1890/43
Zubovi ukan Mara 1910/42

VIKI
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Pria Nikola 1895/41


Pria Rade 1890/41
Pria Rade Luka 1918/41
Pria Rade Mile 1914/45
Pria Soka 1903/43
Radusinovi Jovan Milka 1907/42
StojanovCedo Boko 1912/42

VRSTA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Aralica Dane 1892/41


Aralica Milovan Arso 1904/41
Aralica Rade 1875/41
Aralica Rade Mio 1922/41
Aralica Rade Mile 1905/41
Aralica Rade Petar 1909/41
Babi Stojan 1870/41
Babi Stojan Perica 1905/41

9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.

Basara Stevo Ana 1980/43


Boikovi Iso Mile 1893/41
Boikovi Savo 1875/41
Boikovi Sava 1905/43
Boikovi Savo uro 1920/41
Boikovi Savo Milan 1906/41
uriuro 1905/41
Cvjetianin Mio Sava 1909/41
Egi Mane Milena 1925/42
Egi Mane Smilja 1927/41
Forkapi uro ?
ForkatiMane 1892/41
Forkati Mane Milan ?
Gluvaji Stevan Milica 1908/43
Jankovi Nikola Rade 1917/41
Kesi Stojan uro 1899/41
Kovaevi Mane Mileva 1920/41
Krajinovi ukan Stevan 1906/41
Kraunovi ukan Boo 1910/41
Kraunovi ukan Boo 1915/41
Leki Mile Smiljana 1894/43
Ljutina Marko 1861/41
LovriBajo 1918/41
Lovri Kojo Vajo 1912/41
Lovri Stojan Mile 1905/41
Lovri Stojan Stanko 1903/41
Lovri Vajo Jela 1940/42
Miki ura 1865/41
Mudri uro 1908/41
Mudri Mile 1906/41
Mudri Rade 1901/41
Pouajeka 1912/43
Potkonjak Damjan Ilija 1898/41
Potkonjak Damjan Marija 1893/43
Potkonjak Petar Aleksa 1924/43
Potkonjak Stevan 1890/41
Potkonjak Stevan Stanko 1924/43
Potkonjak Stevan Milan ?
Vlaisavljevi uro Sava 1900/41
Vlaisavljevi Jandrija Stevo 1898/41
Vlaisavljevi Jovo Boo 1909/41
Vlaisavljevi Jovo Lazo 1922/41
Vlaisavljevi Lazo Boo 1913/41
Vlaisavljevi Lazo Dragan ?
Vlaisavljevi Lazo uro 1923/41
Vlaisavljevi Lazo 1870/41
Vlaisavljevi Lazo Aleksa 1919/41
Vlaisavljevi Lazo Jovo 1893/41

321

57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.

Vlaisavljevi Lazo Mile 1905/41


Vlaisavljevi Mane Milan 1924/41
Vlaisavljevi Mara 1905/43
Vlaisavljevi Mile Stevo 1921/41
Vlaisavljevi Milica 1900/45
Vlaisavljevi Milka 1932/45
Vlaisavljevi Mitar Vajan 1880/41
Vlaisavljevi Petar 1880/41
Vlaisavljevi Petar 1900/41
Vlaisavljevi Petar Branko 1914/41
Vlaisavljevi Petar Dragan 1924/41
Vlaisavljevi Savo Veljko 1930/44
Vlaisavljevi Stanko Stevo 1914/41
Vlaisavljevi Stevan uro 1919/41
Vlaisavljevi Stevan Mirko 1922/41
Vlaisavljevi Stevo Mile 1901/41
Vlaisavljevi Stevo Savo 1920/41
Vlaisavljevi Vajan Ilija 1907/41
Vlaisavljevi Vajan Stevo 1914/41

ZAVALJA
1. Brdar Luke Mile 1892/41
2. Brdar Mile Ilija 1922/41
3. Findruk Ivan Luka 1882/41

ZLOPOLJAC
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.

322

Babi Jovo Stojan 1901/41


Beronja Pero Boo 1919/?
Beronja Pero 1890/41
Bibi Ilija Mile 1920/41
Bibi Jovo Zorka 1914/43
Bibi Lazo Duan 1911/41
Bori Dane Nikola 1905/41
Buni uro Zorka 1921/44
ulibrk Mika 1900/41
Doen uro Soka 1880/43
Doen Stevo Koviljka 1925/44
Drakuli Boo Mile 1888/41
Drakuli Dane Dane 1941/42
Drakuli Dane Dragica 1939/?
Grbi Stevo 1890/41
Grbi Stevo Brato 1925/41
Ivanevi Stojan Smilja 1906/44
Jankovi uro Deva 1890/41
Kaitez Jovo Luka 1869/41
Kaitez Branko Trivo 1929/45
Kaitez ore Mile 1904/44

22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.

Kaitez Ilija Desa 1929/41


Kaitez Ivko uja 1886/41
Kaitez Jovica Luka 1891/41
Kaitez Mio Marija 1909/41
Kaitez Stevo Ilija 1940/41
Kaitez Stevan Branko 1901/41
Kaitez Stevan Ilija 1886/41
Kaitez Stevo uro 1938/41
Kaitez Stevo Stanko 1936/41
Kenjalo Pero Boo 1924/41
Kenjalo Vujo Pero 1882/41
Kesi Duan Mara 1940/41
Kesi Ilija uro 1923/41
Kesi Ilija Duan 1920/41
Kesi Ilija Stevo 1925/41
Kesi Todor Ilija 1889/41
Klanja Milan 1900/41
Kljaji Nikola Orka 1925/42
Mandi Pero Ana 1900/43
Marijevi Trivo Spaso 1915/45
Mati Bogdan 1920/41
Matijevi Jovica Stana 1890/41
Matijevi Jovo Luka 1909/41
Matijevi Jovo Milan 1925/41
Matijevi Ljubo Jovo 1910/?
Matijevi Mihajlo uro 1882/41
Matijevi Mihajlo Luka 1905/41
Matijevi Mile Luka 1925/41
Matijevi Nikola Mile 1922/41
Matijevi Nikola Vinka 1940/41
Matijevi Todor Nikola 1900/41
OvukaLazo 1900/41
Ovuka Lazo Niko 1918/41
Ovuka Mika 1900/41
Peki Mile 1905/43
Petrovi Stevo Kojo 1910/43
Pilipovi uro Simo 1906/43
Poua Boo Stevo 1896/41
Poua uro ura 1909/41
Poua uro Rade 1936/44
Poua ura Trivo 1925/41
Poua ura Trivo 1926/41
Poua uro ura 1890/41
Poua uro Luka 1896/44
Poua uro Mile 1904/41
Poua Jovo Marko 1902/41
Poua Luka Drago 1925/41
Poua Luka uro 1860/41

70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
92.
93.
94.
95.
96.
97.
98.

Poua Marko Jeka 1904/44


Poua Mile ore 1939/43
Poua Mile Mio 1941/43
Poua Mile Stana 1938/43
Poua Dmitar Mile 1876/41
Popovi uro Mira 1932/43
Popovi uro Mioljko 1935/43
Popovi Luka Milan 1926/41
Popovi Luka Nikola 1937/42
Popovi Mio Milan 1924/41
Popovi Mio Milan 1941/43
Popovi Mio Nevenka 1939/43
Popovi Mio Stevo 1940/43
Popovi Mile Gojko 1908/41
Popovi Mile Luka 1905/41
Popovi Mile Mio 1912/41
Popovi Stevo 1903/41
Popovi Todo Mio 1898/41
Radakovi Jovo Ilinka 1905/43
Radakovi Mile uro 1914/41
Radakovi Mile uro 1925/41
Radakovi Mile Marko 1892/41
Radakovi Milica 1900/43
Radakovi Petar Stana 1923/42
Radakovi Savo Danica 1873/43
Savi Mile Petar 1940/43
Savi Mile Savo 1938/43
Sekuli Duan Ilija 1942/43
Sekuli Jovo Mika 1905/43

99. Sekuli Marija 1890/41


100. Sekuli Todo Branko 1934/44
101. Sekuli Todo Janko 1880/41
102. Sekuli Todo Mileva 1939/43
103. Sekuli Vlado Dragan 1941/41
104. Sovilj Dosta 1891/44
105. Sovilj uro Mihailo 1931/43
106. Sovilj Mile Evica 1940/43
107. Sovilj Nikola Milka 1905/43
108. Sovilj Stevan uro 1893/41
109. Starevi Jovo Gojko 1911/41
110. Starevi Pajo Spase 1896/41
111. Trbulin Jovo Boo 1919/41
112. Trbulin Jovo Mio 1923/41
113. Trbulin Jovo Vlado 1911/43
114. Trbulin Mile Jovo 1881/41
115. Uzelac Mile Dete 1936/43
116. Uzelac Pavle Mile 1906/41
117. Vladeti Duan Mile 1898/41
118. Vladeti Nikola Stoj an 1896/43
119. Vladeti Simo uro 1925/42
120. Vladeti Simo uro 1935/44
121. Vladeti Stojan Mile 1917/41
122. Vladeti Vaso Simo 1899/41
123. Vladeti Vaso Simo 1904/41
124. Vladeti Vuan Lazo 1891/41
125. Zec Stane Marta 1878/41
126. Zori Jovo Mara 1922/42

323

OPTINA BOSANSKA KRUPA


BANjANI
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.

324

Adamovi Duan Ostoja 1932/42


Adamovi uro Duan 1910/43
Adamovi Lazo Milica 1933/41
Adamovi Nikola Ilija 1900/?
Adamovi Pero Stana 1900/41
Adamovi Rade Simo 1941/42
Adamovi Stojan Lazo 1890/44
Adamovi Trivun Ilija 1888/44
Banjac uro Mile 1876/41
Bai Dane Dragan 1911/41
Bai Dane Mileva 1920/41
Bai Dane Radojka 1936/41
Bai Dane Stana 1933/42
Bai Dragan Gojko 1923/41
Bai Dragan Milanko 1937/41
Bai Dragutin Ceto 1927/41
Bai Jovo Dane 1888/42
Bai Ostoja Jelica 1889/41
Bokan Mirko Ilinka 1902/43
Bokan Rade Ilinka 1900/43
Bometar Lazo Ana 1942/43
Bometar Stojan Ilija 1887/42
Bometar Stojan Mile 1896/42
Bometar Veljko Stevo 1924/?
Bosi Dane uro 1912/41
eran Pero Nada 1920/42
ulibrk Stojan Pero 1907/41
Daki Blao Stoja 1880/42
Daki uja 1900/42
Daki uro Zorka 1923/43
Daki Jovo Gajo 1871/41
Daki Jovo Lazo 1881/43
Daki Lazo Marko 1887/43
Daki Mile Darinka 1923/44
Daki Nikola Dragan 1904/45
Daki Pajo Mileva 1908/42
Daki Stanko Joka 1895/43
Drobac ura Ilija 1882/43
Drobac Rade arko 1929/41
Gakovi Ilija Ana 1880/41
Gakovi Nikola Mile 1919/41
Gakovi Pero Mile 1878/43
Gakovi arko uro 1932/43

44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.

Grandi Milivoje uja 1900/41


Ilievi Milan Branko 1923/43
Ilievi Mile Branko 1923/42
Ilievi Mile Rade 1919/41
Ilievi Nikola Mile 1875/43
Jovi Gospava 1908/44
Karan Nikola Ana 1887/41
Kerkez Lazo Ostoja 1897/41
Kerkez Stojan Ostoja 1906/42
Kilibarda Vidak Perko 1900/42
Kljaji Ilija Dragan 1906/43
Kljaji Mio Duanka 41/42
Kljaji Mio Mileva 1925/41
Kljaji Mihailo Duan 1906/45
Kljaji Pero Anica 1908/41
Kljaji Petar Jovo 1908/42
Kljaji Petar Stevan 1907/42
Krneti Mile Mladen 1920/41
Landup Mile Ilija 1916/42
Landup Ostoja Lazo 1861/41
Liinovi Pane Ostoja 1888/41
Lonina Stojan Mika 1880/43
Matijevi Mile Draginja 1910/43
Medi Vukosav Ana 1876/43
Milievi Mile Miladin 1900/43
Milievi Nikola Marko 1892/42
Milievi Stevan Mihailo 1914/42
Milinovi Mihajlo Stana 1912/41
Miljei Marko Petar ?/41
Miljei Marko Petar 1886/41
Miljei Stevan Mara 1877/41
Nikoli Joilo Gojko 1926/41
Nikoli Luka Boja 1894/43
Nikoli Mila Rosa 1932/42
Nikoli Stanko Pavle 1908/41
Nikoli Vasa Mirko 1919/41
Novakovi Nikola Marko 1929/41
Orozovi Stojan Pero 1892/42
Ostoji Stevan Mara 1935/42
Panjak Stevan Dmitar 1892/41
Papovi Stanko Drago 1935/42
Popovi Petar Vid 1863/43
Popovi Vid Nikola 1889/41
Pria Jovo Marija 1898/41
Repija Stojan Ana 1902/41

89.
90.
91.
92.
93.
94.
95.
96.
97.
98.
99.
100.
101.
102.
103.
104.
105.
106.
107.
108.
109.
110.
111.
112.
113.
114.
115.
116.

Rodi Petar Draginja 1941//43


Rodi Petar Rua 1903/41
Rodi Petar Slavko 1943/43
Santra Milan Ostoja 1896/41
Santra Ostoja uja 1898/41
ibar Stojan ura 1870/42
ibar Tomo Marko 1884/42
Stojisavljevi Ilija Danica 1938/41
Stojisavljevi Jovo Dragan 1902/41
Stojisavljevi Jovo Mile 1899/42
Stojisavljevi Marko Pero 1889/43
Stojisavljevi Mladen Cvijeta 1937/41
Stojisavljevi Mladen Nevenka
1940/41
Stojisavljevi Ostoja Stevan 1889/42
Stojisavljevi Ostoja Jovo 1894/42
Stojisavljevi Ostoja Pavle 1898/42
Topi Pero Ilija 1890/42
Umievi Petar Jovo 1864/41
Umievi Stania Stanko 1892/42
Umievi Stanko Milan 1925/42
Vajagi Mile Draginja 1890/43
Vajagi Nikola Spaso 1924/43
Vajagi Stanko Miljka 1943/43
Vajagi Stanko Pero 1941/41
Vuji Marko Sava 1907/41
Vujinovi Ilija Trivun 1880/41
Vujinovi Ilija Vaso 1882/41
Vujinovi Vaso Lazo 1935/42

BATRA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.

Bani Rade Marko 1923/41


Bai Marko Mara 1914/41
Bjelo Jovo Jela 1901/42
Bori Dragan aslav 1933/41
Bundalo Nikola Marija 1898/43
eran Jovo Vida 1908/41
ulibrkjovo 1892/41
ulibrk Marko Ana 1909/43
Daki Draginja ?/1944 Iva
Drljaa Jovo Milja 1902/43
Gakovi Tod Ivan 1870/41
Jankovi Jovan Branko 1911/41
Jankovi Ljuban Zorka 1924/42
Karan Petar Mirko 1912/42
Kljaji Jelica 1914/41
Kovaevi Cvijo Duan 1894/41
Kovaevi Stevan Stevo 1866/41

18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.

Latinovi Duan Mara 1918/41


Latinovi Pavle Duan 1910/41
Lonina Rajko Milija 1941/42
Lonina Sekula Cvijeta 1941/41
Lonina Vaso Milo 1923/45
Lovri ura Milivoj 1882/41
Lovri Nikola Jovo 1902/41
Lovri Nikola Stojan 1896/42
Medi Jovo Nikola 1878/42
Miji Pero Petra 1893/43
Novakovi Mile Milka 1910/41
Popovi Lazo Milutin 1908/44
Popovi Mirko Radojka 1939/42
Popovi Mirko Vida 1938/42
Popovi Mirko Ljuba 1942/42
Popovi Mirko Mika 1942/42
Popovi Vaso Dragica 1934/44
Prgomelja uja 1915/41
Raeta M. Rade ?/41
Stanisavljevi Marko Pero 1885/41
Stojisavljevi Jovan Sava 1875/41
Stupar Marko Ostoja 1890/43
Stupar Marko Rade 1903/41
Stupar Mitar Ilija 1902/43
Stupar Petar Milica 1886/43
Stupar Savo Vaso 1883/42
Tati Duan Vaso 1905/41
Tati Mila Ilija 1892/42
Tati Rajko Olga 1919/41
TodiSimo Petar 1911/41
Tomi Nikola Marko 1926/42
Vajagi Rajko Desa 1914/41
Vajagi Vidoje Milo 1939/41
Vajagi Vidoje Mladen 1929/41
Vejinovi Branko Savka 1939/43

BOSANSKA KRUPA
1. Adamovi Ilija Jovan 1904/41
2. Adamovi Ilija Milan 1902/41
3. Adamovi Joan Deva 1891/43
4. Adamovi Jovo Blao 1932/43
5. Adamovi Jovo Milka 1930/43
6. Ajdukovi Rade Mio 1908/41
7. Ami uri Sran 1906/41
8. Ani ura Miladin 1902/41
9. Anii Dragan Stana 1935/43
10. Anii Dragan Zora 1933/43
11. Anii Vid Dragan 1907/41

325

12. Arnaut Bogdan 1896/41


13. Arnaut Bogdan Mileva 1931/41
14. Arnaut Bogdan Pero 1936/41
15. Arnaut Bogdan Rada 1934/41
16. Arnaut Bogdan Rade 1935/41
17. Arnaut Bogdan Stevo 1940/41
18. Arnaut Trivo Sava 1900/41
19. Babi uro Bosiljka 1911/41
20. Babi Luka Jelica 1876/43
21. Babi Nikola 1875/41
22. Babi Nikola Stevo 1915/41
23. Baji Stania Rade ?/41
24. Baji Stania Stojan 1906/41
25. Banjac Ana 1900/41
26. Banjac Jela 1932/42
27. Banjac Tomo Stevo 1897/42
28. Basari Filip Branko 1909/42
29. Baseri Boo Janko 1901/41
30. Baseri Savo Olga 1902/43
31. Beronja Jovo Mirko 1911/41
32. Beronja Stojan Lazo 1876/43
33. Bjeljac Dragan Milan 1936/42
34. Bjeljac Mile Vojin 1920/41
35. Bjeljac Radonja Dragan 1900/41
36. Bliarevi Niko Bogdan 1910/41
37. Bliarevi Nikola Savo 1883/41
38. Bliarevi Savo Vasilije 1914/41
39. Boban Stana ?/?
40. Bokan Bogdan oro 1939/44
41. Bokan Bogdan Duanka 1935/42
42. Bokan Marko Marta 1932/41
43. Bokan Marko Milanka 1940/42
44. Bokan Spase 1911/41
45. Bokan Spaso Branko 1936/43
46. Bokan Spaso Milan 1937/43
47. Bokan Spaso Mirko 1939/?
48. Bokan Vido Bogdan 1904/41
49. Bokan Vido Mile 1908/41
50. Boii Stojan Ilija 1904/41
51. Brklja Ilija Petar 1898/43
52. Budisavljevi Spasoje Lazo 1882/41
53. Bumi Mile Mika 1900/41
54. eran Rade Jovo 1862/42
55. iri Gavro Milan 1908/43
56. iri Ile Toma 1880/41
57. iri Lazo Stojan 1912/41
58. iri Luka Stevo 1904/41
59. iri Savo 1887/41

60. iri Simo 1900/41


61. opi uro Milan 1941/43
62. ubrilovi Boo Dragan 1930/41
63. ubrilovi Boo Pero 1923/41
64. ubrilovi Ilija Boo 1886/41
65. ubrilovi Lazar Ilija 1873/41
66. ui Branko Rade 1900/41
67. ulibrk Ilija Nikola 1911/?
68. ulibrk Jovo Ilija 1886/43
69. ulibrk Nikola Milica 1919/42
70. ulibrk Ostoja Stoja 1894/42
71. ulibrk Petar Mihajlo 1905/45
72. ulibrk Stana 1880/41
73. ulibrk Stevan Mihajlo 1875/42
74. ulibrk Tomo Stoja 1901/41
75. ulibrk Uro Mara 1930/42
76. ulibrk Vojkan Vaso 1892/42
77. uli Todor ivko 1897/41
78. Daki Blao Stoja 1885/41
79. Dejanovi Milka 1875/43
80. eki Ilija Mira 1942/42
81. Deli uro Branko 1935/43
82. Deli uro uja 1932/43
83. Deli uro Jovo 1940/?
84. Deli uro Milan 1925/42
85. Deli uro Petar 1938/43
86. Deli Duan Mile 1861/42
87. Deli Mara 1900/43
88. Deli Mile uro 1893/45
89. Deli Stevan Stevo 1898/43
90. Desnica Mihajlo Obrad 1888/41
91. Desnica Obrad Veljko 1907/41
92. Desnica Veljko Milan 1938/41
93. Desnica Veljko Milka 1936/41
94. Dobrijevi urica Veljko 1911/41
95. Dobrijevi Veljko Branko 1922/41
96. Dobrikovi uro Stojan 1901/41
97. Dobrojevi urica Sava 1893/41
98. Dobrojevi Savo Boko 1925/41
99. Dobrojevi Savo uro 1936/44
100. Dobrojevi Savo Stojanka 1939/44
101. oki Stevo Jovo 1898/43
102. Domi Stefan Radojka 1899/44
103. Drakula Dane Vida 1928/41
104. Drakuli Dane Bosa 1934/41
105. Drakuli Dane Draginja 1932/41
106. Drakuli Ilija 1902/44
107. Drakuli Stevan Milan 1898/41

108. Drljaa Vlado Mio 1926/44


109. Drnjaa Petar Rade 1890/41
110. Duki Dmitarore 1918/41
111. uki Milan Vojislav 1928/45
112. uki Pero Branko 1914/41
113. uki Pero Milan 1906/41
114. uki Pero Trivo 1902/41
115. Duki Stevan Milorad 1942/43
116. uki Trivo Ljuba 1926/44
117. uki Trivo Petar 1896/41
118. umi Mile Milan 1907/41
119. Edeli Duan Mile 1941/43
120. Edeli Gojko Milan 1940/43
121. Edeli Gojko Sveto 1939/43
122. Gaji Milica 1887/43
123. Gakovi Jovo Radislav 1927/41
124. Gakovi Jovo Rua 1924/41
125. Gakovi Jovo Saveta 1929/41
126. Gakovi Jovo arko 1926/41
127. Gakovi Jovo ivko 1931/41
128. Gakovi Petar Jovo 1882/41
129. Gakovi Risto Svetozar 1900/41
130. Gakovi Stanko Vukosava 1898/41
131. Geridijan Mile Marija 1880/42
132. Grbi Jure Dragan 1900/41
133. Grbi Mile Lazo 1870/43
134. Grbi Mile Milan 1941/44
135. Grubor Stole Ana 1900/41
136. Gulan Dane 1911/41
137. Gulan Dane 1916/41
138. Gulan Dano Simo 1896/41
139. Gulan uro ivko 1902/41
140. Gulan uro Bogdan 1901/41
141. Gulan Milo Marica 1939/42
142. Gulan Rade Branko 1905/43
143. Gulan Stojan Milo 1902/41
144. Hini Rade Ljubomir 1912/41
145. Hini Rade Spase 1902/41
146. Jaki Pero 1894/41
147. Japunda Mile Draginja 1920/41
148. Jari iro Nikola 1888/41
149. Jari Pero Milan 1886/41
150. Jelaa David Bosa 1928/41
151. Jelaa Petar David 1905/41
152. Jelaa Trivo Jela 1907//41
153. Jelii Mile Ljubica 1932/43
154. Jelii Mile Marija 1854/41
155. Jelii Mile Milkica 1934/43

156. Jelii Mile Sava 1930/43


157. Jeri Milan Stevan 1918/41
158. Jerkovi Dara 1930/42
159. Jerkovi Mile 1900/41
160. Jerkovi Mile 1936/42
161. Jerkovi Mile Branko 1922/41
162. Jerkovi Nikola 1938/42
163. Jerkovi Nikola taka 1900/41
164. Jovani Branko Boko 1940/41
165. Jovani Branko Radomir 1937/41
166. Jovani Joja Jovo 1908/41
167. Jovani Joja Ljubo 1904/41
168. Jovani Joja Slavko 1939/41
169. Jovani Marko ore 1917/41
170. Jovani Marko oro 1920/41
171. Jovani Marko Milan 1926/41
172. Jovani Nikola Cvjeta 1912/45
173. Jovani Nikola uro 1899/41
174. Jovani Stevo Mara 1891/41
175. Jovanovi Jovo Slobodan 1914/42
176. Jovanovi Milan Jovo 1918/41
177. Jovi Sava 1887/43
178. Jovii Smilja 1916/41
179. Kac Leposava 1912/43
180. Kaavenda Bogdan Duko 1940/41
181. Kaavenda Ilija Bogdan 1888/41
182. Kaavenda Ilija Duan 1903/41
183. Kalember Mile Milo 1910/43
184. Kalember Milo Mara 1934/41
185. Kaluerovi Jovo Vaso 1880/41
186. Kamenko Boo Mane 1880/41
187. Kamenko Mane Duan 1908/41
188. Kamenko Mani Ljubo 1914/41
189. Kantar Danica 1900/42
190. Kea Dane Jovo 1902/43
191. Kecman Ilija 1900/41
192. Kesi Pavle Petar 1921/44
193. Kljaji Nikola Mili 1892/41
194. Kljaji Petar Gojko 1914/41
195. Kljaji Simo Veljko 1916/41
196. Kljaji Stevan Obrad 1886/41
197. Kneevi Gobra Grujo 1913/41
198. Kneevi Grujo Borko 1941/43
199. Kneevi Pero Rade 1894/41
200. Kneevi Petar Rade 1894/41
201. Kneevi Rade Jovo 1929/41
202. Kneevi Savo Mika 1898/43
203. Koki Deva 1890/41

204. Koki Ud. Stevo Deva 1897/41


205. Konar Mane Mile 1926/41
206. Kondi Ljubo Koviljka 1919/41
207. Kordi Mika 1901/41
208. Kordi Milan Dragan 1920/41
209. Kovaevi uro Dojin 1894/41
210. Kovaevi uro oko 1942/44
211. Kovaevi Trivuna 1886/43
212. Krajinovi Mile Vid 1894/41
213. Krajinovi Vid Petar 1920/41
214. Krajinovi Vid ivka 1923/43
215. Kresoja Vujo Mara 1890/43
216. Kuki Ilija Milka 1921/41
217. Kuki Spasoje Ilija 1900/41
218. Lepoja Trivo Milo 1910/42
219. Ljepoja Obrad Veljko 1892/41
220. Ljepoja Ostoja Lazo 1894/41
221. Lujinovi Lazo Branko 1939/43
222. Lujinovi Lazo uro 1937/43
223. Lujinovi Risto Lazo 1894/42
224. Luki ira Bogdan 1900/43
225. Luki Zeko Mika 1882/41
226. Majki oko 1886/41
227. Majki oko ore 1889/42
228. Majki oko Dragan 1911/41
229. Majki uro ore 1885/42
230. Maksi uro Petar 1920/41
231. Maksi Lazo uro 1872/42
232. Malini Stojan Duanka 1923/44
233. Malini Stole Stojan 1894/41
234. Mandi Drago Branko 1935/43
235. Mandi Drago Mio 1938/43
236. Mandi Drago Rajko 1942/43
237. Mandi Jova Mile 1910/43
238. Mandi Jovan taka 1888/41
239. Mandi Pero uja 1905/41
240. Mandi Simo Duanka 1939/42
241. Mareta Mile Branko 1938/43
242. Marijanovi Lazo Vlade 1894/41
243. Marjanovi Branko Slavko 1938/43
244. Marjanovi Nikola Zorica 1924/43
245. Matija Vojislav ore 1921/41
246. Medi uro Petar 1886/41
247. Medi Ilija Mika 1888/41
248. Medi Lazo Mika 1890/41
249. Medi Ostoja Stana 1920/41
250. Medi Ostoja Stanko 1922/41
251. Medi Paja Ostoja 1902/41

252. Medi Stevan Pavle 1886/41


253. Medi Teodor David 1891/41
254. Micaljevi Jefta Milan 1885/41
255. Mijatovi Petar Bogdan 1921/41
256. Miji Lazo Gojko 1908/41
257. Miji Lazo Gojko 1915/41
258. Miji Lazo Rade 1918/41
259. Miji Lazo Sava 1940/41
260. Miji Laza Vaso 1896/41
261. Miji Marko Mile 1901/?
262. Miji Mile Marko 1936/42
263. Miji Mili Petar 1881/41
264. Miji Nikola Mile 1901/41
265. Miji Nikola Rade 1920/41
266. Miji Nikola Radoslav 1919/41
267. Miji Vaso Milka 1928/43
268. Miki Nikola Petra 1891/41
269. Milanovi Dane Mane 1914/41
270. Milanovi Spasoje Stanko 1862/41
271. Milaevi Stojan Nikola 1887/41
272. Milainovi Nikola Simo 1903/41
273. Milainovi Stojan Marko 1884/41
274. Mileti Ilija Svetozar 1914/42
275. Milievi Jovo Mara 1892/42
276. Milju Dane Savan 1943/43
277. Miloevi Stanko Rade 1902/41
278. Mikovi Vid ivana 1924/44
279. Mlaenovi Duan Drago 1921/41
280. Mlaenovi Simo uro 1895/41
281. Modrini Stojan Jovo 1900/41
282. Mrda Rade Stoja 1928/44
283. Mrota Marko Marija 1895/43
284. Mudrini Stevan 1895/41
285. Mudrini Stojan Dane 1896/41
286. Mudrini Vidoje Milanko 1940/43
287. Mugi Gojko Bosiljka 1925/43
288. Mugi Pero Gojko 1897/43
289. Mulan Rade Bogdan 1909/42
290. Mulan Rade Boo 1907/44
291. Nekmarevi Marija 1893/43
292. Nikoli Aleksa Svetozar 1898/41
293. Nikoli Mile 1896/41
294. Novakovi Kojo Bosiljka 1940/41
295. Novakovi Kojo Branko 1937/43
296. Novakovi Kojo Mileva 1931/43
297. Novakovi Mile Boo 1901/41
298. Novakovi Mile Milo 1906/41
299. Novakovi Mile Savka 1904/41

300.
301.
302.
303.
304.
305.
306.
307.
308.
309.
310.
311.
312.
313.
314.
315.
316.
317.
318.
319.
320.
321.
322.
323.
324.
325.
326.
327.
328.
329.
330.
331.
332.
333.
334.
335.
336.
337.
338.
339.
340.
341.
342.
343.
344.
345.
346.
347.

Novakovi Mitar Andrija 1907/43


Novakovi Nikola Pero 1916/41
Orelj Iso Rajko 1941/?
Petkovi Dane Marko 1928/41
Petkovi Dane Stevan 1918/41
Petkovi Dane arko 1923/41
Petkovi Milan Duanka 1919/41
Petrovi Pero 1895/41
Pilipovi Jovan Veljko 1910/41
Popovi uja 1902/43
Popovi uro Milka 1933/41
Popovi uro Slavka 1935/41
Popovi Petar Sava 1912/41
Popovi Simo uro 1908/41
Popovi Stevan Mika 1880/41
Predojevi Duan Jovo 1924/42
Predojevi Ilija Duan 1885/41
Prgomelja Mioljka 1915/41
Purar Jovo Nenad 1922/43
Radakovi Dane Pero 1888/41
Radakovi Mara 1900/43
Radakovi Mile Duan 1909/41
Radakovi Nikola Gavro 1909/41
Radakovi Stania Bosiljka 1934/43
Radenovi Ilija oro 1923/41
Radenovi Ilija Drago 1925/41
Radenovi Ilija Duan 1919/41
Radenovi Mile Ilija 1887/41
Radenovi Mile Pero 1882/41
Radenovi Nikola 1907/42
Radenovi Pero Nikola 1905/41
Radi Ilija Uro 1919/42
Radi Trivo Stoja 1916/41
Raki Mile 1883/44
Risti Aleksa Ljubomir 1911/41
Rodi Branko Nevenka 1928/43
Rodi uro Rade 1902/41
Rodi Gojko Slavko 1937/43
Rodi Lazo 1889/44
Rodi Miladin Bosa 1939/43
Rodi Miladin Boko 1934/43
Rodi Simo Gojko 1900/41
Rodi Stevan Vojislav 1900/41
Rodi Stevo Branko 1908/41
Rodi Vid Milica 1924/43
Rokvi Bika 1924/41
Rokvi Dragojla 1915/42
Rui Ilija Ilija 1896/42

348.
349.
350.
351.
352.
353.
354.
355.
356.
357.
358.
359.
360.
361.
362.
363.
364.
365.
366.
367.
368.
369.
370.
371.
372.
373.
374.
375.
376.
377.
378.
379.
380.
381.
382.
383.
384.
385.
386.
387.
388.
389.
390.
391.
392.
393.
394.
395.

Santra Ana Janja 1935/41


Santra uro Milan 1914/41
Santra Marko Ana 1927/41
Santra Rade Mika 1921/41
arac Jovo Milka 1897/42
arac Marko Ljuba 1922/41
arac Mile Branko 1894/41
arac Pero Marko 1891/41
arac Stevan Bosiljka 1924/41
arac Stevan Cvjeta 1900/41
arac Stevan Mara 1920/41
arac Stevan Milka 1916/41
Sarii Sulejman Midhat 1916/42
Savi Jovan Milan 1919/44
ekerovi Jovan 1899/41
Sekuli Marko Lazo 1898/41
Sekuli Marko Milo 1906/41
Sekuli Milo Ilija 1934/43
Sekuli Milo Milan 1941/43
Sekuli Milo Milka 1936/43
Sekuli Milo Nikola 1932/43
Seni Mile ivko 1904/41
kori Branko Mio 1939/42
kori Branko Milka 1940/42
kori Duan uja 1940/43
kori Duan Slavko 1938/43
kori Duan ivko 1936/43
kori Mio 1842/41
kori Mio Mihajlo 1888/41
kori Mihajlo Rade 1920/41
kori Mile Danica 1937/43
kori Mile uja 1893/41
kori Mile Milan 1939/43
kori Mile Vukica 1931/43
kori Nikola Duan 1906/41
kori Nikola Mile 1902/41
kori Nikola Sava 1910/43
krbi ore Nikola 1913/41
krbi Ilija Gojko 1911/41
Slavulj Luka Bogdan 1920/41
Slavulj Luka Svetozar 1915/41
Smiljani Ilija Ilija 1903/41
Smiljani Ilija Veljko 1912/41
Smiljani Ilija Veljko 1921/41
Smiljani Lazo Ilija 1896/41
Smiljani Pavle Velimir 1908/41
Stankovi Mihajlo Branko 1935/44
Stankovi Mihajlo Mileva 1920/44

396. Stankovi Mihajlo Savka 1939/44


397. Stankovi Stevan Mihajlo 1914/44
398. Stankovi Sveto uja 1940/44
399. Stojakovi Kota Milka 1938/43
400. Stojkovi Branko Jovo 1933/42
401. trbac uja 1880/41
402. trbac Gajo Trifun 1882/42
403. trbac Lazar Ljubomir 1919/41
404. trbac Nikola Stana 1876/41
405. trbac Pero Lazar 1872/41
406. trbac Stana 1873/43
407. trbac Vid Milan 1941/43
408. Studen Hade Rada 1942/43
409. Stupar Boo Simo 1907/43
410. Stupar Perica Blao 1906/41
411. Stupar Savo Joka 1890/43
412. Svetlica Mihajlo Milica 1926/43
413. Tankosi ura Mara 1905/41
414. Tankosi Lazo Ana 1920/41
415. Tankosi Lazo Bosa 1935/41
416. Tankosi Lazo Ljubica 1924/41
417. Tankosi Lazo Mile 1933/41
418. Tankosi Lazo Nikola 1938/41
419. Tankosi Lazo Sava 1931/41
420. Tankosi Lazo Vida 1941/41
421. Tankosi Milan Vojo 1921/41
422. Tankosi Milan 1892/41
423. Tankosi Milan Branko 1924/41
424. Tankosi Pero Ilija 1900/41
425. Tankosi Trivun Mara 1894/41
426. Tetki Simo Rade 1882/42
427. Tintor Jovo Ilija 1888/41
428. Tima Danilo Duan 1905/42
429. Tima Jovo Vaso 1908/41
430. Tima Vaso Spaso 1895/41
431. Todi Rajko Petar 1919/41
432. Todi Trifko Simo 1873/41
433. Trbi Aleksa Mara 1902/41
434. Trkulja Pero Miljan 1894/41
435. Tuvi uro Radojka 1920/41
436. Tuvi Jovo Vid 1879/41
437. Ugarkovi Simo Milan 1909/45
438. Ugren Mile Marko 1910/41
439. Ugrenovi Mile 1890/41
440. Ugrin Mile Milan 1895/41
441. Vasiljevi ore Pero 1914/41
442. Vasiljevi Nikola Stoja 1925/41
443. VejnoviLazo Duan 1928/41

444. Vejnovi Lazo 1893/41


445. Vignjevi Mile Branko 1910/42
446. Vikovi Nikola 1912/44
447. Vlajisavljevi Jovo Milorad 1916/41
448. Vlajisavljevi Stevo Jovo 1890/41
449. Vojinovi uro Petar 1922/42
450. Vuenovi Stevan Sara 1910/45
451. Vukmanovi Milan Lazar 1875/41
452. Zari Jovo Bogdan 1932/44
453. Zari Jovo Duan 1930/44
454. Zari Jovo Mara 1928/44
455. Zari Jovo Mile 1934/44
456. Zari Jovo Nikola 1936/44
457. Zari Trifun Rade 1897/41
458. Zari Trivun Jovo 1905/44
459. Zari Trivun Mile 1888/41
460. Zec uro Stevo 1922/41
461. Zeljkovi Nikola Radovan 1903/42
462. Zeljkovi Pero Branko 1916/41
463. Zeljkovi Pero Vukica 1911/41
464. Zeljkovi Spaso Vukica 1919/41
465. Zori Simo Ostoja 1913/41
466. Zori uran Trivuna 1886/43
467. Zori Filip Danica 1908/41
468. Zori Filip Jovo 1906/41
469. Zori Lazo Rada 1910/41
470. Zori Marko Nikola 1919/42
471. Zori Pero Duan 1920/41
472. Zori Stevo Aleksa 1882/41
473. Zori Todor Savo 1916/41
474. Zori Trifun Rade 1896/41
475. Zori Trivun Cvetko 1917/41
476. Zori Trivun Gojko 1907/41

BUIM
1. Baji Rade 1910/42
2. Boievi Jovo Boko 1938/41
3. Boievi Jovo Ljubica 1936/41
4. Drobac Petar Milica 1919/41
5. Grmua Jovo Joka 1889/41
6. Grmua Marko Anka 1935/41
7. Grmua Marko Savo 1935/41
8. Grmua Marko Vukain 1936/41
9. Prgomelja Jelica 1880/41
10. Romi Janja 1885/41
11. Romi Marka Dete 1920/41
12. Romi Marko Duan 1924/44
13. Romi Marko Mileva 1928/44

14. Romi Mile Rajko 1938/41

DOBRO SELO
1. Babi Ilija 1908/41
2. Bogunovi S. uro 1917/41
3. Bogunovi Stanko uro 1915/41
4. Boran Mile Trivuna 1885/41
5. Ciganovi Miladin Dmitar 1901/41
6. Cimesa Milan Dragan 1934/41
7. Cimesa Milan Dragica 1936/41
8. Cimesa Milan Rade 1931/41
9. Cimea Mirko Dragan 1935/41
10. Cimea Mirko Milica 1932/41
11. Cimea Mirko Rade 1930/41
12. Cimea Mirko Savka 1928/41
13. Cimea Stojan Mirko 1910/42
14. Cimea Vid Stojan 1890/41
15. orkovi Luka 1877/42
16. ulibrk Boo Dragan 1927/43
17. ulibrk Boo Milan 1919/42
18. ulibrk Boo Milanko 1921/42
19. ulibrk ura Mile 1902/41
20. ulibrk uro Mile 1877/41
21. ulibrk Milan Branko 1937/42
22. ulibrk Mile Milo 1920/41
23. ulibrk Milo Stevan 1924/42
24. ulibrk Nikola Miladin 1868/43
25. ulibrk Ostoja Mile 1897/41
26. ulibrk Pero Mile 1890/41
27. ulibrk Petar Jovana 1893/41
28. ulibrk Stana Milanko 1941/41
29. ulibrk Stana Mirko 1939/41
30. ulibrk Stana Uro 1936/41
31. ulibrk Todor Petar 1902/41
32. ulibrk Trivun Kota 1917/41
33. ulibrk Ud.Mile Stana 1890/41
34. Daki Nikola Duan 1926/42
35. Daki Nikola Marko 1914/41
36. Daki Pero Stojan 1900/41
37. Daki Stojan Milan 1920/41
38. Drai ure Mihailo 1895/43
39. Drai uro Deva 1924/41
40. Drai uro Dragan 1939/41
41. Drai uro Duan 1921/41
42. Drai uro Ljuban 1928/41
43. Drai uro Marko 1932/41
44. Drai uro Mileva 1925/41
45. Drai uro Milo 1934/41

46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
92.
93.

Drai uro Stole 1926/41


Drai Jovo uro 1900/41
Drai Milan Draginja 1937/41
Drai Milan uja 1925/41
Drai Milan Mara 1926/41
Drai Milan Sava 1923/41
Drai Milan Sava 1931/41
Drai Milan Stoja 1921/42
Drai Rade Jovo 1915/42
Drai Stanko Milan 1906/41
Drai Stanko Milan 1919/41
uri David Nikola 1891/42
uri David Stanko 1908/41
uri Jovo Nikola 1900/43
uri Mio Petar 1896/42
uri Mio Pero 1902/43
uri Mile Milo 1919/41
uri Savo Nikola 1894/41
uri Ud. Gojko Mileva 1922/43
uri Ud. Vid Sava 1890/41
Dakula Nikola Boo 1924/42
Gavrilovi Ilija Pava 1909/41
Gavrilovi Mile Gojko 1920/41
Gavrilovi Todo Mile 1895/41
Grandi Aim Mitar 1895/41
Grandi Jovan Milan 1907/41
Grandi Milan Ljuban 1932/43
Ilibai Mile Milan 1940/41
Ilievi Nikola Ilija 1914/43
Jelii Mihajlo Duan 1919/42
Jerkovi Mile Duan 1901/41
Jerkovi Mile Milan 1899/41
Jerkovi Mile Pero 1906/41
Jerkovi Stojan Mile 1894/41
Karan Pepo Sava 1891/41
Kecman M Pero 1904/41
Kecman M. Pero 1904/41
Kecman Ostoja Todor 1900/41
Kecman Pero Mile 1923/41
Kecman Stevan Simo 1910/41
Kecman Ud. Pero Stana 1902/41
Kecman Vasilj Mio 1912/41
Kerkez Marko Slavko 1929/42
Kerkez Mirko Duan 1937/43
Kerkez Mirko Mara 1939/42
Kerkez Stevan Duka 1924/41
Kerkez Stevan uro 1924041
Kerkez Stevan Mlaan 1923/41

94. Kerkez Stevan Mladen 1926/41


95. Kneevi Obrad 1870/41
96. Kneevi Ilija Mirko 1905/41
97. Kneevi Luka 1918/41
98. Kneevi Marko Mara 1878/43
99. Kneevi Vid Simo 1902/41
100. Koki D. ura 1900/41
101. Koki ura Jovin 1900/41
102. Koki ura Jovo 1937/41
103. Koki ura Milan 1940/41
104. Koki ura Milka 1924/41
105. Koki ura Smilja 1930/41
106. Koki ura Stoja 1925/41
107. Koki Mara 1902/41
108. Koki Mile 1890/41
109. Koki Nikola Mile 1894/41
110. Koki Stevo Jovo 1907/41
111. Koki Stevo Mika 1928/41
112. Koki Stevo Milica 1925/41
113. Koki Stevo Mioljka 1927/41
114. Koki Stevo Mioljka 1934/41
115. Koki Stevo Rade 1929/41
116. Koki Ud. ura Vida 1901/41
117. Koki Ud. Mile Mara 1896/41
118. Krneti Milo Milka 1889/41
119. Krneti Stevan Cvijo 1915/41
120. Krneti Stevan Duan 1921/41
121. Krneti Stevan Jovan 1927/42
122. Krneti Stevan Milo 1910/41
123. Krneti Stevan Pero 1914/41
124. Krneti Stevan Svetozar 1915/41
125. Krneti Stevo Cvijo 1919/41
126. Krneti Stevo Milo 1914/41
127. Krneti Todor Ilija 1901/41
128. Krneti Todor Jovo 1900/41
129. Krneti Trivo Jovo 1885/41
130. Krneti Ud. Nikola Miljka 1895/41
131. Latinovi Mile Stanko 1898/41
132. Ljiljak J. Ilija 1908 /41
133. Ljiljak Jovo Mile 1900/41
134. Lovri Ilija Jeka 1908/41
135. Lovri Jovo ura 1914/41
136. Lovri Lazo Sava 1873/43
137. Lovri Marko Jeka 1903/41
138. Lovri Mile Petar 1890/41
139. Lovri Nikola Petar 1922/43
140. Lovri Petar Trivo 1912/41
141. Lovri Stole Mirko 1910/41

142. Lovri Trivo Stole 1876/41


143. Lovri Trivun Stole 1896/41
144. Malbai Mile Savka 1909/41
145. Maleni ulibrk 1903 /41
146. Medi Jovo Mihailo 1904/43
147. Medi Jovo Nikola 1914/42
148. Medi Mile Rade 1912/41
149. Medi Rade Saveta 1935/44
150. Medi S. Milo 1912/41
151. Milievi Nikola Sava 1908/?
152. Milinkovi Gojka Dete 1941/41
153. Milinkovi Gojko Jelka 1934/41
154. Milinkovi Gojko Mileva 1937/41
155. Milinkovi Milanko Mirko 1941/41
156. Milinovi Ilija 1890/41
157. Milinovi Ilija Gojko 1910/41
158. Milinovi Ilija Gojko 1915/41
159. Milinovi Ilija Milan 1920/41
160. Milinovi Ilija Milanko 1922/41
161. Milinovi Jovo Ilija 1888/41
162. Milinovi Jovan Ilija 1899/41
163. Miljei Stevan Mara 1889/41
164. Mikovi Pero Anelija 1886/41
165. Nii Mihajlo Risto 1905/41
166. Nikoli Mile Ana 1907/45
167. Novakovi uro Rajko 1926/41
168. Novakovi Duan Draginja 1925/41
169. Novakovi Jovo Mihajlo 1903/41
170. Novakovi Jovo Trivuna 1913/42
171. Novakovi Mile Janko 1906/41
172. Novakovi Simo Petar 1890/43
173. Novakovi Stevan Mara 1913/41
174. Novakovi Trivun 1890/41
175. Paen Janko Janko 1912/41
176. Paen Petar Janko 1914/41
177. Paen Petar Janko 1915/41
178. Paen Rade Stojan 1897/41
179. Peri Lazo Simo 1878/43
180. Peri Stojan Boko 1931/45
181. Pilipovi Milan Petar 1891/41
182. Popovi Dragan Stanko 1922/41
183. Popovi uro Rade 1905/41
184. Popovi Pero Spasa 1900/41
185. Popovi Stevan Spaso 1901/?
186. Popovi Svetozar Cvijeta 1929/43
187. Popovi Trivun Boo 1896/41
188. Popovi Trivun Dragoje 1901/41
189. Prgomelja Nikola Stevo 1910/41

190. Prgomelja Pero uja 1905/41


191. Prgomelja Petar Trivun 1900/43
192. Radakovi Petar Steva 1939/41
193. Radakovi Rade Miladin 1890/41
194. Serdar Dmitar Petar 1912/41
195. Serdar Mile uro 1895/41
196. Serdar Mile uro 1900/41
197. Serdar Petar Stojan 1912/41
198. Serdar Stojan Milo 1903/43
199. panovi Rade Boo 1909/41
200. Stojisavljevi Nikola Ljuban 1936/41
201. Stojisavljevi Nikola Mara 1927/41
202. Stojisavljevi Nikola Mile 1929/41
203. Stojisavljevi Nikola Mladen 1925/41
204. Stojisavljevi Nikola Rade 1922/41
205. Stojisavljevi Jovo Nikola 1884/41
206. Stojisavljevi Ilija Boa ?/41
207. Stojisavljevi Ilija Branko 1940/41
208. Stojisavljevi Ilija Jovan ?/41
209. Stojisavljevi Ilija Zorka 1933/41
210. Stojisavljevi Jovan Stojan ?/41
211. Stojisavljevi Jovo Ilija ?/41
212. Stoisavljevi Kota Jeka 1926/41
213. Stojisavljevi Kota Mirko 1925/41
214. Stojisavljevi Kota Stojan 1930/41
215. Stojisavljevi Lazo Marko 1901/41
216. Stojisavljevi Marko Lazar 1937/41
217. Stojisavljevi Marko Milo 1933/41
218. Stojisavljevi Marko Rade 1930/41
219. Stojisavljevi Petar Smilja 1912/44
220. Stojisavljevi Stevan Mile 1922/41
221. Stojisavljevi Stojan Milka ?/41
222. Stojisavljevi Stojan Mirko 1932?/41
223. Stojisavljevi Stojan Slavko 1939/41
224. Stojakovi Lazar Rajko 1936/41
225. Stojakovi Mile Toma 1888/44
226. Stojakovi Mile Toma 1891/43
227. Stojisavljevi uja 1910/41
228. Stojisavljevi ura Ana 1939/41
229. Stojisavljevi ura Duan 1940/41
230. Stojisavljevi ura Mara 1934/41
231. Stojisavljevi ura Mile 1932/41
232. Stojisavljevi Ilija Boo 1932/41
233. Stojisavljevi Ilija Duan 1935/41
234. Stojisavljevi Ilija Jovo 1931/41
235. Stojisavljevi Ilija Sava 1930/41
236. Stojisavljevi Ilija Zorka 1933/41
237. Stojisavljevi Jovo Ilija 1902/41

238.
239.
240.
241.
242.
243.
244.
245.
246.
247.
248.
249.
250.
251.
252.
253.
254.
255.
256.
257.
258.
259.
260.
261.
262.
263.
264.
265.
266.
267.
268.
269.
270.
271.
272.
273.
274.
275.
276.
277.
278.
279.
280.
281.
282.

Stojisavljevi Jovo Stojan 1918/41


Stojisavljevi Kota Jeka 1922/41
Stojisavljevi Kota Mirko 1918/41
Stojisavljevi Kota Mladen 1920/41
Stojisavljevi Lazar Marko 1901/41
Stojisavljevi Markan Ostoja 1896/41
Stojisavljevi Marko Dragica
1925/41
Stojisavljevi Marko Duan 1935/41
Stojisavljevi Marko Jovanka
1932/41
Stojisavljevi Marko Stevo 1914/41
Stojisavljevi Marko Uro 1928/41
Stojisavljevi Mile Nikola 1919/41
Stojisavljevi Mile Risto 1898/41
Stojisavljevi Nikola uja 1936/41
Stojisavljevi Nikola Mara 1940/41
Stojisavljevi Nikola Mile 1932/41
Stojisavljevi Nikola Rade 1938/41
Stojisavljevi Nikola Sava 1935/41
Stojisavljevi Rade Milan 1904/41
Stojisavljevi Savo Marko 1895/41
Stojisavljevi Stevan Mile 1918/41
Stojisavljevi Stojan Mirko 1935/41
Stojisavljevi Stojan Ostoja 1938/41
Stojisavljevi Stojan Stanko 1937/41
Stojisavljevi Teo ura 1900/41
Stojisavljevi Teo Nikola 1894/41
Stojisavljevi Ud. Stojan Jovana
1918/41
Stojkovljevi Marko Stevan 1914/42
Stojni Ilija Branko 1916/43
Stojni Stevan Ilija 1907/43
Stojni Stevan Radenko 1914/41
Stupar Jovo Stojan 1898/41
Stupar Mile Milan 1919/43
Stupar Stania Mile 1904/41
Stupar Stojan 1909/41
Suzi Mijo Petar 1900/41
Tadi Risto Nikola 1900//41
Tintor Trivo Trivuna 1902/41
Tubin Marko Marko 1871/41
Umievi Risto uja 1914/41
Umievi Risto Ilija 1904/41
Umievi Risto Petar 1907/41
Umievi Risto Ilija 1897/43
Vajagi ura Stojan 1892/41
Vajagi Lazar Cvijo 1905/41

283.
284.
285.
286.
287.
288.
289.
290.
291.
292.
293.
294.
295.
296.
297.
298.
299.
300.
301.
302.
303.
304.
305.
306.
307.
308.

Vajagi Lazo Cveja 1907/41


Vajagi Lazo Ilija 1913/41
Vajagi Lazo Risto 1911/41
Vajagi Milida 1913/41
Vajagi R. Duan 1918 /41
Vajagi Trivo Anica 1872/43
Vajagi V. Jovo 1885 /41
Vasi Rade Jovo 1898/41
Veki uro Vojin 1936/41
Veki uro Pero 1896/41
Veki uro Stevan 1900/41
Veki Ilija Milica 1912/41
Veki Milan Rade 1935/41
Veki Milan Rua 1937/41
Veki Pero Milan 1928/41
Veki Stevan Dragan 1932/41
Veki Stevan ura 1919/41
Veki Stevan Radojka 1935/41
Veki Stevan Vaso 1929/41
Veki Ud. ure Bosiljka 1920/41
Veki Ud. Milan Joka 1925/41
Veki Ud. Pero Stana 1897/41
Veki Ud. Stevan Petra 1900/41
Vranje Savo uja 1883/41
Zec Mile Sava 1916/41
Zori Sava 1907/44

GLAVICA
1. Bjeli Duan Jovo 1928/43
2. Bjeli Duan Stana 1943/43
3. Bjeli Nikola Ljuban 1940/42
4. Bjeli Nikola Petar 1941/42
5. Bjeli Nikola Trivuna 1941/42
6. Bokan Mile Lazo 1895/41
7. Bori Stevo Milka 1906/41
8. Cikota Lazo Lakan 1889/41
9. ubrilo Petar edo 1912/41
10. ubrilo Trivo Jovo 1908/41
11. ulibrk Boja 1884/45
12. ulibrk Cvijo Milanko 1939/41
13. ulibrk Dmitar uja 1936/43
14. ulibrk Dmitar Slavko 1938/43
15. ulibrk Jovo Cvijo 1882/43
16. ulibrk Miladin Milan 1921/41
17. ulibrk Milan Mihajlo 1883/43
18. ulibrk Milo Ilija 1924/45
19. ulibrk Nikola Zorka 1919/41
20. ulibrk Ostoja Milan 1888/41

21. ulibrk Pero Mile 1900/41


22. ulibrk Rade Aleksa 1910/42
23. ulibrk Stanko Miladin 1895/41
24. ulibrk Stevan Cvijo 1887/42
25. ulibrk Teodor Stanko 1885/41
26. Grandi Jovo uro 1882/43
27. Grandi Marko Vaso 1940/41
28. Grandi Paja Jovan 1941/41
29. Grandi Paja Ljuban 1929/41
30. Grandi Paja Milja 1933/41
31. Grandi Paja Mirko 1935/41
32. Grandi Paja Zorka 1934/41
33. Grandi Stanko Mihailo 1898/41
34. Grandi Stevo Dragan 1933/41
35. Grandi Stevo Ljubica 1926/41
36. Grandi Stojan Milica 1923/41
37. Kljaji Petar Stoja 1890/41
38. Kokan Petar Marko 1918/41
39. Kovaevi Jovo Ljuba 1920/43
40. Liina Jovo ukan 1906/41
41. Mandi Boo Anica 1872/43
42. Miji Ante Ana 1917/43
43. Pavle Stoja 1892/41
44. Pilipovi Trivo Vaso 1901/41
45. Pilipovi Vasilija 1902/41
46. Radii Lazo Jovo 1904/41
47. Radii Milan Marica 1940/43
48. Radii Milan Mlaan 1941/43
49. Radii Mile Ilija 1920/?
50. Radii Simo Ilija 1888/41
51. Radii Smilja 1933/?
52. Radii Stoja 1893/43

IVANJSKA
1. Baji Nikola Slavko 1922/41
2. Baji Nikola Vojin 1900/41
3. Baji Nino Nikola 1888/41
4. Baji Rade Stevan 1914/41
5. Baji Rade Stevo 1926/41
6. Baji Rade Trivo 1916/41
7. Baji Stevan Ilija 1890/41
8. Baji Stevan Rade ?/41
9. Baji Stevo Ilija ?/41
10. Baji Stevo Rade ?/41
11. Beronja Stojia Milovan 1912/41
12. Bjelajac Mile Ilinka 1900/43
13. Brljak Simo Marko 1870/42
14. ulibrk Dragan Danica 1900/42

15. ulibrk uro Savo 1883/43


16. ulibrk Sava 1876/42
17. ulibrk Stanko Lazar 1921/43
18. ulibrk Tomo Branko 1919/41
19. Daki Ostoja Kojo 1872/42
20. Daki uro Mika 1880/43
21. Daki Ilija Marko 1909/41
22. Daki Jovo Spasa 1906/41
23. Daki Lazo Stanko 1906/44
24. Daki Milan Nikola 1893/41
25. Daki Nino Lazo 1868/43
26. Daki Petar Stoja 1885/43
27. Damjani Ostoja Jela 1915/41
28. Doki Milan Nikola 1897/41
29. Drljaa M. Trivo 1903/41
30. Drljaa Mile Luka 1906/41
31. Drljaa Mile Milan 1922/41
32. Drljaa Mile Mile 1888/43
33. Drljaa Nikola uro 1900/43
34. Drljaa Nikola Mirko 1910/41
35. Gaji Jovo Miljka 1894/42
36. Gaji Kojan Mirko 1919/41
37. Gaji Kota Stanko 1912/41
38. Gaji Petar Duan 1900/41
39. Gaji Petar Milan 1878/43
40. Gaji Rade Mirko 1920/?
41. Gakovi Cvijeta ?43
42. Gakovi Jovo Nikola 1870/43
43. Gerdijan Marko Mirko 1918/41
44. Gerdijan Marko Rajko 1920/45
45. Grubor Nikola Stanko 1934/42
46. Grubor Simo Jovo 1890/43
47. Grubor Stevan Rade 1909/41
48. Jovi Ceto Darinka 1937/43
49. Jovi Ceto Milo 1934/44
50. Jovi Mihajlo Duan 1906/43
51. Jovi Miladin Maksim 1894/41
52. Jovi Nikola Uro 1914/41
53. Jovi Rade Mlaan 1906/44
54. JoviJ. Branko 1911/41
55. Jovii . Lazo 1887/41
56. Jovii M. Nikola 1892/41
57. Jovii Nikola Uro 1913/41
58. Karanovi Stojadin Mara 1856/41
59. Kovaevi Rade Cvija 1900/44
60. Kovaevi Rade Cvijo 1891/43
61. Lonina Rade Petar 1906/43
62. Lovri Mile Duan 1906/42

63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
92.
93.
94.
95.
96.
97.
98.
99.
100.
101.
102.
103.
104.
105.
106.
107.
108.
109.
110.

Lovri Mile Milan 1898/42


Luka uro Ljubomir 1902/41
Luka Jovan Milan 1922/41
Luka Lazo Bogdan 1921/41
Luka Lazo Rajko 1920/41
Luka Mile Mara 1924/42
Luka Pero Jovan 1887/43
Luka Pero Ljuban 1904/41
Mandi Ilija Beba 1939/42
Mandi Ilija Mirko 1936/42
Mandi Mile Todor 1879/43
Mandi Petar Rosa 1891/43
Mandi Vaso Luka 1905/42
Mandi Vid Petar 1890/43
Mazalica Milan 1881/41
Nedimovi Cvijo Sava 1914/43
Oljaa Dmitar Branko 1909/41
Oljaa Dragica 1900/43
Oljaa ukan Milo 1870/43
Oljaa uro Simo 1916/41
Oljaa Ilija Mio 1909/43
Oljaa Marko Tanasije 1908/41
Oljaa Marko Uro 1912/41
Oljaa Mijo Mirko 1909/41
Oljaa Milo Ilija 1917/41
Oljaa Tomo Vladan 1890/41
Peri M. Dragan 1915/41
Peri Nikola Milo 1910/41
Podunavac Stevan Rade 1900/43
Popovi Jovo Nikola 1890/42
Potkozarac Marko Mihajlo 1870/44
Rakas Jovan Persa 1907/42
Repija Bojan Sava 1904/43
Serdar Matko Pero 1896/44
Serdar P. Dragan 1909/41
Serdar Pero Rade 1919/41
kori uro Boo 1913/41
Stambolija Marko Milan 1884/42
Stanbalija Jovo Nikola 1910/41
Stanivukovi S. Mirko 1913/41
Stankovi Draginja 1880/42
Stankovi Janko Mio 1930/42
Stankovi Kota Pero 1914/42
Stankovi Mihajlo Jovo 1942/42
Stankovi Mihajlo Milutin 1942/43
Stankovi Mile Todor 1886/41
Stankovi Milo Lazo 1914/41
Stankovi Ostoja 1906/43

111. Stankovi Stojan Marko 1875/41


112. trbac Dragan Danica 1922/43
113. trbac Jovo Nikola 1900/41
114. trbac Marko 1890/44
115. trbac Rade Dragan 1894/41
116. trbac T Milan 1907/41
117. Svjetlica Ostoja Marko 1906/41
118. Vajagi Marko Ilija 1920/42
119. Vajagi Stevan Ilija 1888/41
120. Vojagi Marko Bogdan 1921/41
121. Vojagi Marko Rajko 1919/41
122. Vranjkovi Boja 1872/43
123. Vranjkovi ur Dragan 1911/41
124. Vranjkovi ur Ljuban 1908/41
125. Vranjkovi ur Milan ?/42
126. Vranjkovi Mili Bogdan 1920/41
127. Vranjkovi Mili Ilija 1870/42
128. Vrankovi Pero Mirko 1908/41
129. Vuenovi Ostoja Marko 1887/43

JEZERSKO
1. Ajdukovi Pero Anka 1876/43
2. Babi Marko Mara 1919/41
3. Babi Milka 1902/41
4. Babi Savo Stevo 1941/41
5. Banjac uro 1900/41
6. Banjac Trivo uro 1935/41
7. Banjac Trivo Mileva 1936/41
8. Banjac Trivo Rade 1937/41
9. Bomatar Rade Milo 1881/41
10. Boran uro Jovo 1890/41
11. Borijan Milan Mihailo 1905/41
12. Brkanovi Budo Marta 1905/41
13. Budimir Milan Darinka 1936/41
14. Budimir Vaso Milan 1900/41
15. Bukarica Gajo Glio 1901/41
16. Bukarica Glio Jovo 1926/41
17. Bukarica Glio Marta 1930/41
18. Bukarica Glio Nikola 1928/41
19. Bukarica Spaso Janja 1900/41
20. ilas Ilija Milica 1938/41
21. ilas Ilija Nikola 1940/41
22. Doen Boo Cvjeta 1938/41
23. Doen Boe Dete 1941/41
24. Doen Boo Ljuban 1939/41
25. Doen Boo Ljubica 1937/41
26. Doen Boo Mara 1933/41
27. Doen Boo Mika 1935/41

28. Doen uro Danica 1901/41


29. Doen Marko Marko 1907/41
30. Doen Marko Stana 1936/41
31. Doen Marko Stojan 1931/41
32. Doen Marko Trivo 1934/41
33. Doen Rade Deva 1880/41
34. Doen Savo 1871/41
35. Doen Savo Boo 1894/41
36. Doen Savo Sava 1923/41
37. Drakuli Boo Milan 1897/42
38. Drakuli Mihajlo Petar 1860/42
39. Drakuli Milan Dragica 1929/42
40. Drakuli Milan Duan 1933/42
41. Drakuli Milan Evica 1933/42
42. Drakuli Milan Mara 1931/42
43. Drakuli Milan Milka 1938/42
44. Drakuli Milan Petar 1927/42
45. Drakuli Petar Milan 1907/42
46. Grbi Stojan Stana 1886/43
47. Grmua Nikola Rua 1903/41
48. Hrnjak Mihajlo Ruica 1890/41
49. Hrnjak Mile Mihajlo 1890/41
50. Japunda Jelica Mara 1932/42
51. Japunda Jovo Draginja 1915/41
52. Japunda Jovo Milja 1900/42
53. Japunda Mile Smilja 1900/42
54. Japunda Mian Mile 1910/41
55. Japunda Rade Anka 1935/42
56. Japunda Rade Anka 1940/42
57. Japunda Rade Milja 1912/42
58. Japunda Rade Stana 1937/42
59. Japunda Rade Trivuna 1932/42
60. Japunda Rade Trivuna 1939/42
61. Japunda Spaso Jelica 1912/42
62. Japunda Spaso Rade 1880/42
63. Japunda Spaso Rade 1902/42
64. Japunda Stania uro 1939/42
65. Japunda Stania Milorad 1930/42
66. Japunda Stania Slavko 1932/42
67. Japunda Stania Spaso 1936/42
68. Japunda Stanko Duanka 1934/42
69. Japunda Stanko Marko 1938/42
70. Japunda Stanko Milorad 1931/42
71. Japunda Stanko Slavko 1936/42
72. Japunda Stanko Smilja 1907/42
73. Japunda Stanko Spase 1940/42
74. Japunda Stojan Mio ?/41
75. Je Duan Milka 1897/43

76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
92.
93.
94.
95.
96.
97.
98.
99.
100.
101.
102.
103.
104.
105.
106.
107.
108.
109.
110.
111.
112.
113.
114.
115.
116.
117.
118.
119.
120.
121.
122.
123.

Kabi Andrija Desanka 1926/41


Kabi Andrija Duanka 1924/41
Kabi Andrija Milka 1922/41
Kabi Andrija Stevo 1929/41
Kabi uro Vasilija 1905/41
Kabi Jovan Duica 1931/41
Kabi Jovan Ilija 1935/41
Kabi Jovan Mirko 1934/41
Kabi Milan Savka 1912/41
Kabi Simo Mara 1925/41
Kabi Simo Milan 1927/41
Kabi Simo Zorka 1929/41
Kabi Spiro ura 1931/41
Kabi Spiro Kosa 1933/41
Kabi Spiro Rua 1938/41
Kabi Spiro Slobodan 1936/41
Kabi Todor Milka 1941/41
Kerkez Boo Risto 1918/42
Kljaji Ilija Marko 1911/41
Kljaji Ilija Mileva 1929/43
Kljaji Marko Stoja 1935/43
Kljaji Rade Milica 1894/43
Latkovi Lazo Duan 1901/?
Milanovi Pero Sava 1916/41
Milanovi Stevo Milka 1938/41
Milanovi Stevo Pero 1936/41
Nikoli Marko Vida 1936/42
Nikoli Mile Pero 1885/43
Novakovi Boo Duan 1935/41
Novakovi Boo Ljubomir 1925/41
Novakovi Boo Milutin 1929/41
Novakovi Dmitar Bosiljka 1926/41
Novakovi Dmitar Darinka 1924/41
Novakovi Dmitar Jovan 1934/41
Novakovi Dmitar Marica 1930/41
Novakovi Dmitar Nada 1928/41
Novakovi Ilija Nada 1931/41
Novakovi Milan Mara 1931/41
Novakovi Milan Mileva 1937/41
Novakovi Milan Petar 1935/41
Novakovi Milan Slavica 1941/41
Novakovi Milan Stoja 1938/41
Novakovi Nikola Mile 1937/41
Novakovi Nikola Mileva 1939/41
Novakovi Nikola Zorica 1940/41
Novakovi Petar Milan 1912/41
Novakovi Vasil Nikola 1914/41
Novakovi Vasil Stana 1903/41

124. Ostoji Japunda Jelica 1912/42


125. Peut Jovo Lazo 1899/41
126. Pilipovi Obrad Milan 1895/41
127. Radi Nikola Milan 1926/42
128. Radi Nikola Pavle 1912/42
129. Sedlar Jovo Branko 1930/42
130. Sedlar Radovan Radojka 1939/41
131. Starevi uro Stana 1907/41
132. Starevi Duan Trivuna 1938/41
133. Starevi Jovo Lazo 1873/41
134. Starevi Jovo Milorad 1927/41
135. Starevi Jovo ivka 1932/41
136. Starevi Lako Svetozar 1901/41
137. Starevi Lazo Jovo 1907/41
138. Starevi Lazo Svetozar 1898/41
139. Starevi Mile Branislav 1940/43
140. Starevi Mile Kojo 1876/41ot
141. Starevi Miko Ana 1898/41
142. Starevi Nikola Vid 1907/41
143. Starevi Pero Jovan 1880/41
144. Starevi Petar Mara 1932/43
145. Starevi Svetozar Duan 1918/41
146. Starevi Svetozar Stana 1933/41
147. tikovac Marko Branko 1926/41
148. Stojisavljevi Cvijo Milan 1928/41
149. uica Ilija Pajo 1885/41
150. uica Petar Ruica 1885/41
151. Veki Mile Trivo 1903/42
152. Vuji Gajo Rado 1897/41
153. Vuji Rade Duanka 1932/43
154. Zec Bjelan Vitomir 1908/41
155. Zec Milan Jovan 1890/41
156. Zec Mileta Mladen 1924/42
157. egarac Lazo Duan 1916/42
158. egarac Nikola 1904/
159. egarac Nikola uro 1906/41
160. egarac Nikola uro 1923/41
161. egarac Nikola Mileva 1926/41
162. Zori Trivuna 1905/41

KONJODER
1. Todi Dmitar Stoja 1901/43
2. Vasiljevi Nikola Branko 1909/41

LJUSINA
1. Babi Miko Stana 1894/41
2. azi Risto Desa 1934/43

3. ulibrk Lazo ore 1882/42


4. ulibrk Petar Duan 1904/43
5. ulibrk Trivo Pero 1878/41
6. ulibrk Uro Mara 1931/41
7. Doen Boo Mara 1875/41
8. uri uro Mile 1900/41
9. uri Duan Mileva 1936/43
10. Gavrilovi Pero Nikola 1875/41
11. Grbi Pero Nevenka 1919/43
12. Grbi Rade Pero 1886/41
13. Grmua uro Milo 1898/41
14. Ili Pajo uro 1905/41
15. Ili Pajo Stojan 1908/41
16. Ili Pero Pajo 1882/41
17. Japunda Bogdan Milan 1930/41
18. Japunda Bogdan Milja 1936/41
19. Japunda Mile Stevan 1938/41
20. Japunda Mile Stevan 1940/41
21. Japunda Stojan Milan 1892/41
22. Jovani Mile Branko 1921/45
23. Jovani Nikola Mile 1882/43
24. Jovani Vaso Duan 1928/45
25. Jovani Vid Drago 1940/43
26. Jovani Vid Mirko 1938/43
27. Karanovia Draginja 1903/41
28. Kasan Boo uro 1886/41
29. Kasan Boo Ilija 1890/43
30. Kasan Ilija Stevo 1917/41
31. Kljaji Gajo Deva 1884/41
32. Kneevi Marko uro 1914/41
33. Kneevi Todor Draginja 1916/41
34. Kouti Mile Milan 1920/41
35. Kozi uro Anka 1933/42
36. Kozi uro Duanka 1941/42
37. Kozi uro Gojko 1938/42
38. Kozi uro Savo 1931/42
39. Kozi Mile Duka 1933/42
40. Kozi Mile Duan 1936/42
41. Kozi Mile Mara 1938/42
42. Kozi Mile Mirko 1928/42
43. Kozi Mile Zora 1936/42
44. Kozi Pero Joka 1908/42
45. Kubet Kota Trifuna 1940/43
46. Kubet Mihajlo Uro 1908/41
47. Latkovi Jovan Zorka 1907/44
48. Ljiljak uro Dragan 1909/41
49. Ljiljak uro Pero 1901/41
50. Ljiljak Duan 1907/41

51. Marijanovi Vlado Duan 1937/43


52. Marijanovi Vlado Lazo 1922/41
53. Marijanovi Vlado Mirka 1924/41
54. Mijatovi Lazo Petar 1887/41
55. Miji Boo Laza 1902/41
56. Miji Duan Bogdan 1936/43
57. Miji Duan Drago 1941/43
58. Miji Duan Mile 1933/43
59. Miji Duan Rajko 1931/43
60. Miji Glio Rade 1893/41
61. Miji Jovo Dragan ?/43
62. Miji Jovo Mile 1880/41
63. Miji Kojo uro 1900/41
64. Miji Kojo Mihajlo 1875/41
65. Miji Mihajlo Milan 1922/41
66. Miji Nikola Baja 1938/41
67. Miji Nikola Pero 1941/43
68. Miji Pero Rajko 1941/43
69. Miji Pero Savo 1940/41
70. Mikovi Marko Duan 1911/41
71. Mikovi Marko Golub 1917/41
72. Nedimovi Dragan Duan 1940/43
73. Nedimovi Dragan Milena 1938/43
74. Nedimovi Ilija Dragan 1914/41
75. Nedimovi Ilija Jovo 1902/41
76. Nedimovi Ilija Milan 1905/41
77. Nikoli Duana Dete 1936/43
78. Nikoli Duana Dete 1938/43
79. Nikoli Duan Draginja 1932/43
80. Nikoli Duan Milan 1934/43
81. Nikoli Pero Duan 1890/41
82. Nikoli Pero Jovo 1898/43
83. Nikoli Petar Mara 1917/43
84. Novakovi Petar Bojana 1909/41
85. Peut Rade Marko 1909/41
86. Peut Rade Radia 1907/41
87. Pilipovi Rade Tode 1879/42
88. Radakovi Petar Boo 1904/41
89. Rokvi ura Petra 1904/43
90. Sekuli Lazo Rosa 1873/43
91. Seni Jovo Nikola 1886/41
92. Seni Mile 1902/43
93. Seni Nikola Dragan 1913/44
94. Seni Nikola Milan 1922/41
95. Stankovi Ljubica 1914/44
96. Starevi ulibrk Ana 1898/41
97. trbac Ilija Jovo 1907/41
98. trbac Marko Nikola 1907/41

99. trbac Marko Rade 1878/41


100. trbac Mihajlo uja 1886/41
101. trbac Mihajlo Mile 1899/41
102. trbac Stanko Duanka 1940/41
103. uulobi Nikola Obrad 1891/43
104. Vuji Ilija Mileva 1928/41
105. Vuji Milo Ilija 1900/41
106. Zari Vukica 1908/44

MAHMI SELO
1. Gavrilovi Duan Mileva 1937/41
2. Gavrilovi Duan Zorka 1934/41
3. Gavrilovi Luka 1895/41
4. Kerkez Lakan Rade 1925/41
5. Kerkez Stevan Lakan 1900/41
6. Kosanovi Mile Nikola 1899/41
7. Kosanovi Mile Nikola 1941/41
8. Kosanovi Mile Simo 1897/41
9. Kosanovi Nikola Marko 1939/41
10. Kosanovi Nikola Mile 1925/42
11. Kosanovi Nikola Ranko 1941/41
12. Kosanovi Petar Mile 1863/41
13. Kosanovi Simo Gojko 1940/41
14. Kosanovi Simo Milan 1918/41
15. Kosanovi Simo Mirko 1918/41
16. Malbai Mile Duanka 1939/41
17. Malbai Mile Mara 1934/41
18. Malbai Mile Radojka 1937/41
19. Petkovi Stevan Borka 1939/41
20. Petkovi Stevan Milka 1937/41
21. Petkovi Stevan Sava 1936/41

MRAZOVAC
1. Drai Rade Sava 1923/41
2. Drai Rade Ana 1937/41
3. Drai Rade Milan 1938/41
4. Drai Rade Stevan 1931/41
5. Drai Rade Stoja 1925/41
6. Drai Stojan Rade 1904/41
7. Grabovi Nikola 1901/43
8. Grabovi Petra 1908/43
9. Grabovi Nikola Ilija 1922/41
10. Grabovi Nikola Milan 1927/43
11. Ilievi Ilija 1917/41
12. Ilievi Mihajlo Stevo 1935/41
13. Ilievi Mile Milka 1930/41
14. Ilievi Nikola Ana 1940/41

15. Ilievi Nikola Danica 1922/41


16. Ilievi Nikola Dragan 1933/41
17. Ilievi Nikola uja 1937/41
18. Ilievi Nikola Mile 1931/41
19. Ilievi Nikola Sava 1928/41
20. Ilievi Ostoja Pero 1875/41
21. Ilievi Pero Mihajilo 1904/41
22. Ilievi Pero Nikola 1901/41
23. Ilievi Pero Rade 1909/41
24. Ilievi Pero Mihajlo 1909/41
25. Ilievi Pero Nikola 1904/41
26. Ilievi Pero Rade 1912/41
27. Ilievi Rade Mioljka 1932/41
28. Ilievi Stojan Ilija 1919/41
29. Kecman Stana 1891/41
30. Kecman Milan Mio 1914/41
31. Kecman Milan Mladen 1908/41
32. Kecman Milan Stevan 1900/41
33. Kecman Mio Milan 1938/41
34. Kecman Mio Milka 1939/41
35. Kecman Vasilj Ilija 1889/41
36. Kecman Vasilj Nikola 1890/41
37. Kneevi Trivun Sava 1894/41
38. Medi Mile Stana 1908/41
39. Medi Mile Rade 1890/41
40. Medi Mile Stevan 1886/41
41. Medi Rade Milka 1928/41
42. Medi Rade Stana 1932/41
43. Milinovi Petar 1890/41
44. Milinovi Mile Milica 1889/41
45. Milinovi Petar Ana 1920/41
46. Milinovi Petar Dragica 1924/41
47. Milinovi Petar Stana 1930/41
48. Milinovi Petar Stoja 1927/41
49. Milinovi Stojan Petar 1892/41
50. Novakovi Mihajlo 1888/41
51. Novakovi Rade 1912/41
52. Novakovi Mio Lazo 1934/41
53. Novakovi Mio Nikola 1938/41
54. Novakovi Mihailo Dragica 1932/41
55. Novakovi Mihailo Milo 1934/41
56. Novakovi Mihailo Rade 1920/41
57. Novakovi Mihailo Stoja 1927/41
58. Novakovi Mile Ilija 1899/41
59. Novakovi Mile Mirko 1908/41
60. Novakovi Mile Petar 1898/41
61. Novakovi Mirko Danica 1941/41
62. Novakovi Mirko Draginja 1935/41

63. Novakovi Mirko Mara 1933/41


64. Novakovi Mirko Milica 1937/41
65. Novakovi Mirko Stoja 1934/41
66. Novakovi Nikola Mihailo 1895/41
67. Novakovi Nikola Trivuna 1900/41
68. Novakovi Pero Stana 1933/41
69. Novakovi Rade Veljko 1938/41
70. Novakovi Rade Jovo 1938/41
71. Prgomelja Duka Jovo 1875/41
72. Prgomelja Jovo Boo 1911/41
73. Prgomelja Marko Grujo 1911/41
74. Prgomelja Marko Mika 1932/41
75. Prgomelja Marko Rade 188041
76. Prgomelja Mile Dragan 1928/41
77. Prgomelja Mile Milan 1930/41
78. Prgomelja Mile Rade 1926/41
79. Prgomelja Mile Stoja 1924/41
80. Prgomelja Mio Rade 1932/41
81. Prgomelja Mio Stoja 1923/41
82. Prgomelja Nikola Mile 1900/41
83. Prgomelja Nikola Mio 1895/41
84. Prgomelja Nikola Stevo 1915/41
85. Prgomelja Pavle Duanka 1938/41
86. Prgomelja Pavle Mileva 1939/41
87. Ruinovi Vaso Stevan 1865/42
88. Ruinovi Vaso Slavko 1919/42
89. Stojisavljevi Milo Branko 1932/41
90. Stojisavljevi Milo Milica 1929/41
91. Stojisavljevi Milo Milka 1926/41
92. Stojisavljevi uja 1889/41
93. Stojisavljevi Stojan 1880/41
94. Stojisavljevi Ilija Jovo 1901/41
95. Stojisavljevi Jovo Deva 1929/41
96. Stojisavljevi Jovo Marko 1924/41
97. Stojisavljevi Jovo Mileva 1932/41
98. Stojisavljevi Jovo Rade 1922/41
99. Stojisavljevi Lazo Stojan 1902/41
100. Stojisavljevi Lazo Stojan 1880/41
101. Stojisavljevi Nikola Boko 1935/41
102. Stojisavljevi Nikola Dragan
1930/41
103. Stojisavljevi Nikola Ljuban 1932/41
104. Stojisavljevi Nikola Stana 1933/41
105. Stojisavljevi Nikola Stoja 1929/41
106. Stojisavljevi Rade Ana 1908/41
107. Stojisavljevi Simo Jovo 1892/41
108. Stojisavljevi Simo Pero 1910/41
109. Stojisavljevi Stojan Milan 1925/41

110. Stojisavljevi Stojan Milan 1920/41


111. Stojisavljevi Stojan Lazo 1933/41
112. Stojisavljevi Stojan Rajko 1928/41
113. Vejinovi Mile Boo 1890/41
114. Vejinovi Milo Grujo 1924/41
115. Vejinovi Milo Mladen 1922/41
116. Vejinovi uro Ljuban 1937/41
117. Vejinovi uro Mara 1935/41
118. Vejinovi uro Nikola 1939/41
119. Vejinovi Jovo Mile 1873/41
120. Vejinovi Mile Boo 1897/41
121. Vejinovi Milo Milovan 1930/41
122. Vejinovi Milo Mlaan 1920/41
123. Vejinovi Stevan Mara 1892/41
124. Veki Mile Spasoje 1912/42
125. Veki Malbai Ana 1886/42
126. Vojnovi Mile uro 1911/41
127. Blagojevi Marko Mihajilo 1900 /41
128. Blagojevi Mili Milan 1886 /41
129. Blagojevi Petar Milka 1934 /41
130. Blagojevi Petar Stana 1932 /41
131. Blagojevi Rade Marko 1933 /41

OTOKA
1. Banjac Savo Duan 1919/41
2. Barjanin Ilija Smiljana 1891/43
3. Buni Marko Joka 1903/41
4. uji Rade Dragica 1931/41
5. ulibrk Dragutin Mladen 1940/44
6. ulibrk Jovo Milka 1910/43
7. Dumi Kota Trivo 1878/41
8. umi Kota Pero 1881/41
9. umi Kota Pero 1888/41
10. umi Kota Trivo 1886/41
11. umi Milan Mara 1911/43
12. Dumi Pero Mirko 1911/44
13. uni Mile Ilija 1891/41
14. uni Stojan Nikola 1901/41
15. uni Vid Stojan 1871/41
16. Gakovi Simo Pava 1872/41
17. Jovanovi Nikola Petar 1895/44
18. Kljaji Mile Jovanka 1924/41
19. Kneevi Dragica 1904/43
20. Kneevi uro Ilija 1898/44
21. Kneevi Nikola Obrad 1873/41
22. Kneevi Obrad uja 1917/41
23. Kneevi Obrad Milan 1924/42
24. Kubet Jakov Milica 1892/41

25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.

Kubet Jovica Mile 1890/43


Ljepoja Boo uro 1895/41
Ljepoja Boo Duan 1905/41
Ljepoja Boo Mile 1900/41
Ljepoja uro Dragan 1925/41
Makmut Pero Nikola 1900/41
Makmut Pero taka 1881/41
Milanovi Done Milo 1914/41
Mudrini Racko Todor 1888/42
Novakovi Pero Trivuna 1910/41
Novakovi Spasoje Rade 1916/41
Paukovi Nikola uro 1914/42
Popovi uro Branko 1919/44
Radakovi Dane Boko 1903/41
Radakovi Jovo Pero 1908/41
Radoevi uro Duan 1922/43
Radoevi Mihajlo Miroslav 1922/41
Radoevi Simo uro 1890/43
Radoevi Simo Pero 1886/41
Repija ukan Dragica 1927/43
Repija Jovan Rade 1885/41
Repija Petar edo 1905/41
Repija Petar ukan 1903/41
Repija Stanko Duanka 1935/41
Semi Dmitar Jovo 1911/41
Stojisavljevi Josip Milka 1909/44
trbac Duan Branislav 1938/43
Stupar Jovo Pero 1895/42
Stupar Jovo Rade 1890/42
Stupar Marko 1876/41
Stupar Stojan Nada 1925/41
Svjetlica Rade Stojan 1901/41
Vejinovi Branko Nikola 1910/41
Vejinovi Ilija 1901/41
Vejinovi Ilija Ljubomir 1922/41
Vejinovi Milica 1886/41

PERNA
1. Abramovi Ljeposava 1882/43
2. Ani ure Duan 1912/41
3. Ani Duan Boko 1941/43
4. Ani Stevan Mirko 1910/41
5. Ani Vid Stevan 1889/41
6. Babi Boo 1891/41
7. Babi uro Milka 1937/41
8. Babi uro Slavko 1934/41
9. Babi uro Slobodan 1935/41
10. Babi Gojko Jelka 1932/41

11. Babi Gojko Mirko 1934/41


12. Babi Ilijo Gojko 1914/41
13. Babi Jovo Stana 1908/41
14. Babi Milo Jovan 1905/42
15. Babi Nikola Nikola 1894/41
16. Babi Pavle Milka 1897/41
17. Babi Pejo Dragica 1918/41
18. Babi Pero uro 1909/41
19. Banjac Jovo Bosa 1937/43
20. Banjac Jovo Milka 1941/43
21. Banjac Jovo 1912/41
22. Banjac Mika 1916/43
23. Banjac Stojan Gojko 1900/41
24. Bokan Aleksa Bogdan 1932/41
25. Bokan Aleksa Drago 1939/43
26. Bokan Aleksa Mara 1937/43
27. Bokan Aleksa Mira 1934/43
28. Bokan Aleksa Nevenka 1910/43
29. Bokan Boo Ilija 1939/43
30. Bokan Boo Mara 1937/43
31. Bokan Boo Mika 1895/43
32. Bokan Boo Mirko 1933/43
33. Bokan Boo Stevan 1896/41
34. Bokan Boo Zora 1935/43
35. Bokan Dane Jovo 1885/41
36. Bokan Dmitar Milan 1939/41
37. Bokan uro Mika 1929/41
38. Bokan uro Simo 1919/41
39. Bokan uro Dmitar 1915/41
40. Bokan Golub Petar 1939/43
41. Bokan Ilija Boo 1939/43
42. Bokan Ilije Dete 1941/43
43. Bokan Ilija Nikola 1883/41
44. Bokan Ilija Risto 1885/41
45. Bokan Ilija Rua Ud. Babi 1881/41
46. Bokan Ilija Stana 1937/43
47. Bokan Joja Milka 1941/43
48. Bokan Jovan uro 1897/41
49. Bokan Jovo Boo 1906/41
50. Bokan Jovo Ilija 1908/41
51. Bokan Jovo Risto 1910/41
52. Bokan Lazo Uro 1920/41
53. Bokan Marinko Branko 1938/43
54. Bokan Marinko Milan 1931/43
55. Bokan Marinko Mile 1933/43
56. Bokan Marinko Mirko 1922/41
57. Bokan Marinko Stanuka 1903/43
58. Bokan Marinko Zora 1929/43

59. Bokan Mile uja 1937/43


60. Bokan Mile Jelica 1896/43
61. Bokan Mile Nevenka 1933/43
62. Bokan Mile Radojka 1936/43
63. Bokan Mile Stana 1939/43
64. Bokan Nikola Mara 1931/41
65. Bokan Nikola Marinko 1905/41
66. Bokan Nikola Mika 1919/41
67. Bokan Nikola Milja 1939/41
68. Bokan Nikola Simo 1923/41
69. Bokan Nikola Vid 1934/41
70. Bokan Pavle Stana 1873/43
71. Bokan Pero uro 1892/41
72. Bokan Pero Marija 1864/43
73. Bokan Pero Vaso 1900/41
74. Bokan Risto Aleksa 1908/41
75. Bokan Risto Mihajlo 1910/41
76. Bokan Risto Milan 1924/41
77. Bokan Risto Trivo 1919/41
78. Bokan Sime Dete 1940/41
79. Bokan Simo Mara 1919/41
80. Bokan Stevan 1899/41
81. Bokan Stevan Branko 1914/41
82. Bokan Stevan Ilinka 1899/43
83. Bokan Stevan Rajko 1937/43
84. Bokan Stevan Stana 1930/44
85. Bokan Stevana Stevo 1941/43
86. Bokan Vaso Gojko 1936/43
87. Bokan Vaso Mirko 1938/43
88. Bokan Vaso Slobodan 1939/43
89. Bolti Lazo Jovo 1889/41
90. Bolti Lazo Pero 1895/41
91. Bolti Pero Marko 1917/41
92. Bolti Pero Mileva 1939/43
93. Daljevi Spaso Duan 1923/41
94. Daljevi Spaso Mio 1920/41
95. Daljevi Spaso Spase 1895/41
96. Dobrijevi Avram Pero 1900/41
97. Dobrijevi Pero Todor 1929/43
98. uri Aleksa uro 1900/41
99. Grbi Markan Dragan 1907/41
100. Grbi Markan Milan 1912/41
101. Grbi Markan Pero 1900/41
102. Grbi Mile Relj 1903/41
103. Grbi Pero Dragi 1922/41
104. Grbi Vid Duan 1903/41
105. Grmua Lazo Jeka 1890/41
106. Grmua Lazo Lazo 1900/43

107. Grmua Lazo Luka 1898/43


108. Grmua Lazo Mile 1912/41
109. Grmua Lazo Rade 1939/43
110. Grmua Mile Trivo 1934/43
111. Jelii Branko Zora 1938/43
112. Jelii Marko Jovo 1900/43
113. Jelii Mile Ljuba 1936/43
114. Jelii Mile Milka 1939/43
115. Jelii Mile Sava 1930/43
116. Jovii Boe Dete 1940/41
117. Jovii Boo Draginja 1939/41
118. Jovii Boo Milica 1936/41
119. Jovii Boo Nevenka 1917/41
120. Jovii Cvijo Duan 1904/41
121. Jovii Cvijo Ilija 1889/41
122. Jovii Cvijo Nikola 1883/41
123. Jovii David Stoja 1881/43
124. Jovii Duan Rajko 1926/41
125. Jovii Ilija Bsiljka 1927/41
126. Jovii Ilijadarinka 1923/41
127. Jovii Ilija Arinko 1918/41
128. Jovii Ilija Radojka 936/41
129. Jovii Mile Boo 1918/41
130. Jovii Mile Branko 1925/41
131. Jovii Nikola Pero 920/41
132. Jovii Stojan Radojka 1931/43
133. Jovii Stojan Zorka 1937/43
134. Karanovi Boo Milka 918/43
135. Karanovi Mihajlo Boo 917/41
136. Karanovi Mihajlo Vojin 1920/41
137. Karanovi Nikola Mihajlo 1889/43
138. Karanovi Petar Draginja 1905/42
139. Kovaevi Duan Bosiljka 1939/43
140. Kovaevi Duan Dunja 1937/43
141. Kovaevi Duan Jovo 1939/43
142. Kovaevi Duan Vukica 1913/43
143. Kovaevi Mijat Jovo 1878/42
144. Kovaevi Mijat Pero 1874/41
145. Kovaevi Mijat Rade 1880/41
146. Kovaevi Mijat Stojan 1882/41
147. Kovaevi Mijat Vid 1886/41
148. Kovaevi Pero Ilija 1883/41
149. Kovaevi Pero Perica 1879/41
150. Kovaevi Perica Jovo 1920/41
151. Kovaevi Rade Ana 1922/41
152. Kovaevi Stojan Trivun 1888/43
153. Kovaevi Stojan Zora 1928/43
154. Kovaevi Vid Duan 1913/41

155. Kovaevi Vid Mirko 1918/41


156. Kovaevi Vid Perka 1893/43
157. Kubet Pero Mile 1902/41
158. Kubet Pero Svetozar 1905/41
159. Kubet Svetozar arko 1935/43
160. Kubet Todor Pero 1883/41
161. Marko Voislav 1940/43
162. Mitrainovi Gojko Duan 1937/43
163. Mitrainovi Trivo Boo 1900/41
164. Mitrainovi Trivo Gojko 1908/41
165. Mitrainovi Trivo Nikola 1906/41
166. Ninkovi Milan Petar 1941/43
167. Ninkovi Petar Milan 1919/41
168. Ninkovi Petar Stevan 1910/41
169. Ponoka Ilija Marko 1883/41
170. Ponoka Ilija Sretko 1900/41
171. Ponoka Marko Stana 1895/41
172. Ponoka Marko Jovo 1910/45
173. Rokvi Bogdan Mara 1912/42
174. Rokvi David Dura 1882/43 1903/41
175. Rokvi David Marko 1903/41
176. Rokvi ujan Petra 1902/43
177. Rokvi uro Milo 1916/41
178. Rokvi Jovan uro 1890/41
179. Rokvi Lazo Trivun 1879/41
180. Rokvi Miladin Sava 1902/43
181. Rokvi Milan Marko 1911/41
182. Rokvi Milo Branko 1935/41
183. Rokvi Milo Dragojla 1913/41
184. Rokvi Milo Gojko 1937/41
185. Rokvi Obrad Bogdan 1910/41
186. Rokvi Pavle uro 1926/43
187. Rokvi Stevan Duan 1909/41
188. Rokvi Svetko Sava 1938/43
189. Rokvi Svetko Stevo 1939/43
190. Rokvi Teo Svetko 1900/41
191. Rokvi Trivun Ilinka 1919/41
192. Rokvi Vico Mika 1912/41
193. Romi Lazo Petar 1905/41
194. Romi Marko Dragojla 1902/43
195. Romi Nikola Lazo 1878/41
196. Romi Nikola Marko 1899/41
197. Romi Petar Milan 1924/41
198. Skendi Aleksa Milan 1923/41
199. Skendi Branko Mika 1917/43
200. Skendi Branko Rade 1939/43
201. Skendi Branko Stevo 1940/43
202. Skendi uro Duan 1914/41

203. Skendi uro Milka 1916/43


204. Skendi Duan Mika 1912/41
205. Skendi Duan Milija 1883/43
206. Skendi Duan Rade 1941/43
207. Skendi Duan Smilja 1936/41
208. Skendi Duan Stevo 1939/43
209. Skendi Ilija Mileva 1929/43
210. Skendi Mio Duan 1911/41
211. Skendi Mio Jovo 1896/41
212. Skendi Mile Aleksa 1899/41
213. Skendi Mile Pero 1893/41
214. Skendi Milo Mio 1936/43
215. Skendi Rade Ilija 1907/41
216. Skendi Rade Milo 1896/41
217. Skendi arko Milka 1916/43
218. Stojanovi Branko Gojko 1939/43
219. Stojanovi Budo Milan 1902/41
220. Stojanovi Budo Rua 1904/43
221. Stojanovi uro Ilija 1903/41
222. Stojanovi Petar Bude 1880/41
223. Stojanovi Petar Vida 1901/43
224. Stojanovi Stevan Branko 1906/41
225. Stojanovi Vid Milan 1933/43
226. Stojanovi Vid Stoja 1927/43
227. Stojanovi Vid Uro 1929/43
228. Todi Aleksa Duan 1898/41
229. Todi Aleksa Rajko 1890/41
230. Todi Duan Milka 1940/42
231. Todi Duana Ranko 1939/43
232. Todi Mile Duan 1905/41
233. Todi Mile Milan 1923/41
234. Todi Pero Boo 1933/43
235. Todi Pero Stevo 1930/43
236. Todi Pero Stoja 1900/41
237. Todi Petar Bosiljka 1939/43
238. Todi Rajko Petar 1920/41
239. Todi Rajko Sren 1927/44
240. Todi Stevo Gojko 1913/41
241. Todi Stevo Marija 1896/43
242. Ugren Mile Gojko 1922/41
243. Uzelac Nikole Milka 1910/41
244. Vlajisavljevi Milan Uro 1912/41
245. Vlajisavljevi Rade Milan 1886/41
246. Vujii Stania Ana 1924/43
247. Vujii Stania Mileva 1926/43
248. Zeljkovi Dmitar ore 1928/41
249. Zeljkovi Dmitar Ilinka 1928/41
250. Zeljkovi Jovan Dmitar 1892/41

251.
252.
253.
254.
255.
256.
257.
258.
259.
260.
261.
262.
263.
264.
265.
266.

Zeljkovi Jovan Simo 1900/41


Zeljkovi Mile Simo 1905/41
Zeljkovi Mile Stojan 1906/41
Zeljkovi Mile Trivo 1902/41
Zeljkovi Pero Branko 1903/41
Zeljkovi Rado Stanka 1906/41
Zeljkovi Simo Ilinka 1936/43
Zeljkovi Simo taka 1900/41
Zeljkovi Stevan Pero 1878/43
Zeljkovi Stojan Drago 1939/43
Zeljkovi Todor Gojko 1930/42
Zori Branko Drago 1933/43
Zori Jovan Milo 1900/42
Zori Jovo Deva Marija 1881/41
Zori Milo Gojko 1910/41
Zori Milo Mirko 1924/41

PITALINE
1. Anii Stevan Uro 1914/41
2. Anii Uro Mara 1941/43
3. Anii Uro Persa 1935/43
4. Anii Uro Zora 1937/43
5. Babi Bogdan uja 1919/41
6. Babi Bogdan Mile 1939/41
7. Babi Bogdan Mirko 1940/41
8. Babi Boo Milan 1921/41
9. Babi io Jovanka 1925/41
10. Babi io Lazo 1916/41
11. Babi io Sava 1889/41
12. Babi io Stoja 1930/41
13. Babi io Zora 1934/41
14. Babi David Gavro 1861/41
15. Babi uro Bosiljka 1912/41
16. Babi uro Desanka 1934/41
17. Babi uro Duan 1916/41
18. Babi uro Jela 1932/41
19. Babi uro Ljuba 1906/41
20. Babi uro Ljuba 1926/41
21. Babi uro Mara 1936/41
22. Babi uro Marinko 1918/41
23. Babi uro Marinko 1938/41
24. Babi uro Milan 1879/41
25. Babi uro Mile 1913/41
26. Babi uro Mileva 1930/41
27. Babi uro Milosav 1932/41
28. Babi uro Mirko 1932/41
29. Babi uro Mirko 1933/41
30. Babi uro Radojka 1935/41

31. Babi uro Zora 1937/41


32. Babi Duan Bosiljka 1925/41
33. Babi Duan Boko 1937/41
34. Babi Duan Branko 1922/41
35. Babi Duan Branko 1931/41
36. Babi Duan Desimir 1939/41
37. Babi Duan uja 1909/41
38. Babi Duan Gojko 1930/41
39. Babi Duan Ilija 1936/41
40. Babi Duan Mara 1918/41
41. Babi Duan Mara 1938/41
42. Babi Duan Milka 1905/41
43. Babi Duan Milka 1924/41
44. Babi Duan Milka 1937/41
45. Babi Duan Milo 1934/41
46. Babi Duan Mirko 1923/41
47. Babi Duan Radojka 1935/41
48. Babi Duan Stana 1901/41
49. Babi Duan Stana 1937/41
50. Babi Gavro Rua 1860/41
51. Babi Gavro Stevo 1890/41
52. Babi Gojin Marinko 1936/41
53. Babi Gojin Mileva 1931/41
54. Babi Gojin Mirko 1933/41
55. Babi Gojko Ana 1896/41
56. Babi Gojko Dragan 1922/41
57. Babi Gojko Dragan 1940/41
58. Babi Gojko Draginja 1936/41
59. Babi Gojko Kosa 1928/41
60. Babi Gojko Kota 1934/41
61. Babi Gojko Ljuba 1911/41
62. Babi Gojko Ljubomir 1931/41
63. Babi Gojko Mile 1923/41
64. Babi Gojko Mirko 1938/41
65. Babi Gojko Tomo 1929/41
66. Babi Golub Duan 1914/41
67. Babi Golub Jovo 1905/41
68. Babi Golub Kosa 1905/41
69. Babi Golub Vukain 1908/41
70. Babi Ilija Anka 1907/41
71. Babi Ilija Bogdan 1916/41
72. Babi Ilija Deva 1903/41
73. Babi Ilija uro 1923/41
74. Babi Ilija Gojin 1911/41
75. Babi Ilija Gojko 1911/41
76. Babi Ilija Marija 1891/41
77. Babi Ilija Marinko 1913/41
78. Babi Ilija Mika 1921/41

79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
92.
93.
94.
95.
96.
97.
98.
99.
100.
101.
102.
103.
104.
105.
106.
107.
108.
109.
110.
111.
112.
113.
114.
115.
116.
117.
118.
119.
120.
121.
122.
123.
124.
125.
126.

Babi Ilija Mile 1915/41


Babi Ilija Mirko 1940/41
Babi Ilija Smilja 1937/41
Babi Ilija Zdravko 1933/41