Privredno pravo

1. Privredni subjekti i njihovi organizacioni oblici

Privredni subjekti su fizicka i pravna lica koja u privrednopravnom prometu mogu
biti nosioci prava i obaveza. Privredni subjekti obavljaju neku od privredne
delatnosti po pravilu trajno,strucno i profesionalno, radi sticanja dobiti. Njihovi
organizacioni oblici mogu biti organizovani u individualnom organizovanom
pravnom obliku kao preduzetnici, I kolektivnom obliku sa svojstvom pravnog lica
kao privredna drustva, druge pravne forme drustva, odnosno preduzeca.
2.Preduzetnik (opste karakterisitke)
Preduzetnik je fizicko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu
zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, ukljucujuci umetnicke i
stare zanate i poslove domace radinosti. Fizacko lice stice status preduzetnika
osnivanjem radnje. Fizicko lice moze da osnuje radnju ako ispunjava sledece
uslove: da ima opstu zdravstvenu sposobnost, da je poslovno sposoban, da mu
pravnosnaznom sudskom odlukom nije zabranjeno obavljanje odredjene
delatnosti, da ima odgovarajucu opremu,kadrove I prostor za obavljanje
odredjene delatnosti, I da ispuni propisane uslove za obavljanje delatnosti
(bezbednost I zastita na radu, zastita zivotne sredine I sanitarno zdravstvene I
higijenske uslove). U ulozi osnivaca radnje moze se pojaviti iskljucivo fizicko lice
koje osnivanjem radnje stice svojstvo preduzetnika. Radnja moze imati razne
poslovne oblike: kancelarija, agencija, radionica Osnivac moze osnovati samo
jednu radnju, s tim da njenu delatnost moze obavljati u vise poslovnih prostorija
na teritoriji jedne ili vise opstina. Radnju moze osnovati jedno ili vise lica (al ne
vise od 10). Radnju zastupa i predstavlja njen osnivac, odnosno jedan od
osnivaca odredjen ugovorom ako je u pitanju ortacka radnja. Za obaveze koje
proisteknu u obavljanju delatnosti radnje osnivac odgovara celokupnom svojom
imovinom.
3. Pojam radnje i veza preduzetnika i radnje
Radnja je privredni subjekt. Radnja je ekonomska,poslovna, organizaciona,
pravna celina- predmet delatnosti preduzetnika, koji nema svojstvo pravnog lica,
iako sadrzi neke elemente pravnog subjektiviteta pravnog lica (firmu,poslovno
sediste, delatnost)
Fizicko lice moze da osnuje radnju ako ispuni sledece uslove: da ima opstu
zdravstvenu sposobnost, da je poslovno sposoban, da mu pravosnaznom
sudskom odlukom nije zabranjeno da obavlja odredjene delatnosti, da ima
opremu i kadrove koji su propisani za obavljanje delatnosti, da ispuni propisane
uslove za obavljanje delatnosti. U ulozi osnivaca radnje moze se pojaviti
iskljucivo fizicko lice koje osnivanjem radnje stice svojstvo preduzetnika. Uz
prijavu lice koje namerava da osnuje radnju podnosi I dokaze da ispunjava uslove
potrebne za osnivanje radnje. Ukoliko prijava sadrzi sve potrebne podatke I
ispunjeni su svi propisani uslovi, registrator agencije za privredne registre na
osnovu resenja upisace radnju u registar privrednih subjekata. Radnja moze imati
razne poslovne oblike: kancelarija, agencija, radionica Osnivac moze osnovati
samo jednu radnju, s tim da njenu delatnost moze obavljati u vise poslovnih

prostorija na teritoriji jedne ili vise opstina. Radnju moze osnovati jedno ili vise
lica (al ne vise od 10). Radnju zastupa i predstavlja njen osnivac, odnosno jedan
od osnivaca odredjen ugovorom ako je u pitanju ortacka radnja. Za obaveze koje
proisteknu u obavljanju delatnosti radnje osnivac odgovara celokupnom svojom
imovinom.

4. Privredno drustvo (pojam)

Privredno drustvo je pravno lice koje osnivaju osnivackim aktom pravna i/ili
fizicka lica, radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Privredno drustvo ima
svojstva pravnog lica na osnovu zakona. Privredno drustvo moze obavljati sve
zakonom dozvoljene delatnosti. Pravni polozaj privrednog drustva ima sledece
obelezja: pravni subjektivitet, samostalnost, voljni nacin nastanka i racionalno
organizovano jedinstvo materijalnih i personalnih elemenata radi obavljanja
odredjene delatnosti i sticanja dobiti.
5. Individualizacija privrednog drustva
Privredni subjekti ucestvuju u pravnom prometu u kome se razlikuju na osnovu
odredjenih individualnih obelezja. Individualizacija je vazna zbog: zastite njihovih
sopstvenih interesa, zastite interesa trecih lica i zastite javnih interesa. Najvazniji
kriterijumi za njihovu individalizaciju su: poslovno ime,delatnost, sediste, opsti
akti, poslovne knjige i registar privrednih subjekata.
6. Poslovno ime, sediste i delatnost privrednog drustva
Poslovno ime privrednog drustva je naziv, odnosno ime pod kojim ono posluje.
Pravo na poslovno ime je licno pravo drustva. Poslovno ime je najvazniji kriterijum
za razlikovanje privrednog drustva. Ono ne sme da bude zamenjeno sa polovnim
imenom drugog privrednog drustva niti da izaziva zabunu o privrednom drustvu
ili njegovoj delatnosti. Poslovno ime sadrzi jezgro imena, obavezne elemente i
fakultativne elemente. Jezgro je osnovni naziv drustva. Obavezni elemnti su oni
koje mora sadrzati svako poslovno lice drustva. Fakultativni su oni koje moze ali i
ne mora da ima. Fakultativni elementi mogu biti razliciti: Crtezi,slike, datumi...
Drustvo moze u svom poslovanju pored poslovnog imena da koristi i vise
modifikovanih poslovnih imena ili vise skracenih poslovnih imena ako su ona
navedena u osnivackom aktu. Poslovno ime se moze promeniti svojom voljom,
sudskom odlukom i na osnovu zakona. Zastita poslovnog imena se ostvaruje po
osnovu upisa u registar i po osnovu zabrane nelojalne utakmice.
Instrumentalizuje se po sluzbenoj duznosti registra i po nacelu dispozicije.
Pod sedistem privrednog drustva podrazumeva se mesto iz kog se upravlja
poslovnim drustvom. Odredjuje se osnivackim aktom i upisuje se u registar
privrednih subjekata. Promena sedista se vrsi na nacin odredjen u statutu
preduzeca. Sediste privrednog drustva ima visestruki znacaj. Prema njemu se
odredjuje: mesto zakljucenja i izvrsenja ugovora, nadleznost suda i drugih
drzavnih organa, obracun poreza, javnih dadzbina.
Pod delatnoscu drustva podrazumeva se jedna ili vise delatnosti, koje se mogu
obavljati kao delatnosti i koje ono obavlja kao predmet svog poslovanja. U vezi sa

delatnoscu privrednog drustva vazi nacelo slobodnog izbora delatnosti. Delatnost

mora biti odredjena a to se cini u osnivackom aktu drustva u skladu sa propisima
o klasifikaciji delatnosti.privredno drustvo kao predmet poslovanja moze da
obavlja sve delatnosti koje su dozvoljene zakonom.
7. Registracija privrednog drustva
Postupak upisa u registar uredjen je pravilom upravnog postupka. Postupak se
pokrece podnosenjem registracione prijave Agenciji za privredne registre od
strane ovlascenog lica i smatra se hitnim postupkom. Registrator odlucuje o
prijavi resenjem- ako je usvoji, a zakljuckom ako je odbaci. Registracija osnivanja
privrednog drustva nistavna je u slucajevima propisanim zakonom. Nistavost
registracije utvrdjuje se u postupku pred nadleznim sudom, koji ce odrediti rok od
90 dana za otklananje osnova nistavosti registracije drustva,ako je osnov
otklonjiv.
8. Zastupanje privrednog drustva (osnovi zastupanja i vrste zastupnika)
Pod zastupanjem podrazumevamo preduzimanje pravnih radnji u ime i za racun
zastupanog. Zastupanje ima vise aspekata: prvi aspekt (interni)- ispoljavanje
pravne sposobnosti privrednog drustva kao pravnog lica preko fizickih lica,
prvenstveno direktora i /ili drugih zastupnika; drugi aspekt (eksterni) ukazuje na
zastupanje kao privrednu delatnost, koju privredni subjekt (agent) uz nagradu
obavlja za drugi privredni subjekt, na osnovu ugovora o trgovinskom zastupanju
(agenturi); treci aspekt( gradjanskopravni)- zastupanje jednog fizickog lica od
strane drugogo fizickog lica na osnovu zakona (npr. roditelji zastupaju svoju
maloletnu decu) ili na osnovu ovlascenja (ugovor o punomocju).
Vrste zastupnika: direktori, punomocnici, prokuristi, punomocnici po zaposlenju i
trgovacki putnici.
1. Direktori I drugi statuarni zastupnici privrednog drustva. Privredno
drustvo je pravno lice I zastupa ga direktor. Direktor je organ preko koga
privredno drustvo ostvaruje svoj subjektivitet I koji ga na osnovu zakona
zastupa. Osnivackim aktom, statutom ili drugim opstim aktom drustva, a
moze se odrediti da pored direktora priverdno drustvo zastupaju I druga lica.
2. Punomocnik moze fizicko lice I pravno lice. Punomocje moze biti
ograniceno na odredjenu vrstu poslova ili na odrednjene poslove. Punomocnik
moze preuzeti samo one pravne poslove za cije je preduzimanje ovlascen.
Poslovni punomocnik ne moze otudjiti ili opteretiti nepokretnost preuzeti
menicne obaveze ili obaveze jemstva, uzeti zajam ili voditi spor ako nije dobio
posebno ovlascenje za svaki takav posao.
3. Prokura je zakonska forma ovlascenja kojom privredno drustvo
ovlascuje jedno ili vise lica za zakljucivanje pravnih poslova I radnji u vezi sa
delatnoscu drustva. Nosilac prokure je prokurista. Prokuru u pisanom obliku
daje privredno drustvo I to samo fizickom licu jednom ili vecem broju koja ne
moraju biti u drustvu zaposleni I to kao zajednicka ili pojedinacna. Prokurista
se potpisuje tako da uz svoje ime I prezime treba da navede da je prokurista
tj.dodatak pp
4. Punomocnik po zaposlenju je lice koje u privrednom drustvu radi na
takvim poslovima cije je obavljanje u vezi sa zakljucivanjem I ispunjavanjem
odredjenim ugovorima.

5. Trgovacki putnici nalaze se u random odnosu ili drugom ugovornom

odnosu sa drustvom koje zastupaju. Oni obavljaju svoje poslove putujuci iz
jednog u drugo mesto izvan setista preduzeca. On je ovlascen da prikuplja
ponude za zakljucivanje ugovora. Oni posluju na bazi prezentovanja uzorka,
prospekta, kataloga itd.
9. Osnivanje privrednog drustva (sistemi legalizacije)
U postupku osnivanja pravnog lica, ukljucujuci i privredno drustvo (i
preduzetnika), ucestvuje i drzava. Forma njenog ucesca u tom postupku naziva se
legalizacija. Sistemi legalizacije : normativni (sistem prijave), sistem dozvole
(odobrenje, saglasnost) i sistem koncesije.
U normativnom sistemu uslovi za osnivanje privrednog drustva unapred se
propisuju u zakonu. Ako osnivaci ove uslove ispune, nadlezni organ ne moze
spreciti osnivanje drustva.
Prema sistemu dozvole osnivac je duzan da pored ispunjenja unapred propisanih
uslova za osnivanje privrednog drustva, dobije i dozvolu ili saglasnost nadleznog
organa ili organizacije.
U sistemu koncesije osnivanje privrednog drustva za obavljanje odredjenih
propisanih delatnosti uslovljeno je dobijanjem koncesije od strane nadleznog
drzavnog organa (najcesce vlade ili parlamenta), nakon prethodno sprovedenog
propisa.

10. Postupak osnivanja privrednog drustva (2 faze)

U postupku osnivanja privrednog drustva razlikujemo dve faze: osnivanje drustva
u uzem smislu i nastanak drustva kao pravnog lica njegovom registracijom.
U prvoj fazi osnivaci zakljucuju ugovor o osnivanju privrednog drustva ili ako je
rec o jednom osnivacu onda on donosi odluku o osnivanju drustva. Ova faza
pocinje u trenutku overe potpisa svih osnivaca na osnivackom aktu pred organom
nadleznim za overom propisa, a zavrsava se u trenutku upisa drustva u registar
privrednih subjekata.
Druga faza postupka osnivanja privrednog drustva je njegova legalizacija koja se
vrsi upisom u registar privrednih subjekata, kada ono stice svojstvo pravnog lica.
11. Vrste privrednih drustava
Prema organizaciono-pravnoj formi mogu biti: 1. Privredna drustva u uzem
smislu (ortacko drustvo, komanditno drustvo, drustvo sa ogranicenom
odgovornoscu i akcionarsko drustvo) 2. Privredna drustva u sirem smislu (banke,
osiguravajuca drustva,berze,zadruge i dr.) i 3. Preduzeca (drustvena, drzavna
preduzeca,ako nisu privatizovana i javna preduzeca).
Prema kriterijumu znacaju veza pri osnivanju: 1. Drustva kapitala
(kompanije, korporacije) u obliku akcionarskog drustva ili drustva s ogranicenom
odgovornoscu, i 2. Drustva lica u obliku ortackog ili komanditnog drustva.
Prema vremenskom trajanju mogu biti osnovana na odredjeno i neodredjeno
vreme.
Prema broju osnivaca mogu biti jednoclana i viseclana.

Prema karakteru osnivackog akta mogu biti drustva osnovana upravnim

aktom (zakonom, odlukom drzavnog organa ili organa jedinice lokalne
samouprave) ili drustva osnovana voljom osnivaca (osnivackim aktom, ugovorom
ili odlukom o osnivanju).
S obzirom na kriterijum povezanosti sa drugim privrednim drustvima
imamo: povezana i nepovezana.
12. Ortacko drustvo
Ortacko drustvo je privredno drustvo. Osniva se ugovorom dva ili vise fizickih i/ili
pravnih lica u svojstvu ortaka drustva. Obavezuju se da obavljaju odredjenu
delatnost pod zajednickim poslovnim imenom i da ce za obaveze drustva
odgovarati solidarno, celokupnom svojom imovinom. Ugovorom o osnivanju
predvidjaju se svi bitni elementi za osnivanje drustva. Ugovorom se uredjuju
podaci o osnivacima, poslovno ime i sediste drustva, delatnost, vrednosti uloga
ortaka i druga pitanja bitna za ovo drustvo. Ortaci drustva ulazu uloge jednake
vrednosti. Ugovor o osnivanju drustva kao osnivacki akt je obavezan. Ortaci
drustva mogu slobodno medjusobno prenositi udele. Dobti ortackog drustva
raspodeljuje se medju ortacima u skladu sa ugovorom o osnivanju. Ortaci drustva
snose gubitak prema pravilima koja su utvrdili ugovorom o osnivanju. Ortackim
drustvo upravljaju ortaci neposredno i putem poslovodjenja. Funkciju
poslovodjenja moze vrsiti jedan ortaka, vise ortaka ili svi. Ortak ortackog drustva
ima pravo ucesca u raspodeli dobiti kao i obaveze u snosenju rizika. Za obaveze
drustva solidarno odgovara svaki ortak svojom imovinom. Ortacko drustvo
prestaje istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja osnivanja,
odlukom ortaka o prestanku, stecajem drustva, neobavljanjem poslova
neprekidno 2 godine, sudskom odlukom i u drugim slucajevima odredjenim
osnivackim aktom ili ugovorom ortaka.

13. Komanditno drustvo

Komanditno drustvo je privredno drustvo koje se osniva osnivackim aktom (2 ili
vise lica u svojstvu ortaka) radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim
poslovnim imenom. Najmanje jedan od osnivaca odgovara neograniceno
solidarno za obaveze drustva (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara
ograniceno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor). Komplementari vode
poslovanje drustva i zastupaju ga. Komanditori unose u drustvo uloge, a ne
odgovaraju za obaveze drustva prema trecim licima. Komanditno drustvo moze u
odredjenim situacijama promeniti oblik u ortacko drustvo ili u drustvo sa
ogranicenom odgovornoscu. Osnivaju ga komanditori i komplementari. Osim
osnivackog akta komenditno drustvo moze imati i ugovor ortaka drustva kojim se
odredjuje poslovanje i upravljanje drustvom. Ovaj ugovor se ne prilaze uz prijavu
za registraciju. U slucaju da ova dva akta nisu usaglasena primenjuje se osnivacki
akt. Osnivaci u svoje drustvo unose svoje uloge. Ulog komanditora moze biti
novcani i nenovcani ukljucujuci i izvrseni rad i usluge u komanditnom drustvu.
Obaveza komanditora je da u komanditno drustvo unese ceo ugovorni ulog pre
sticanja svojstva komanditora. Ulog komplementara moze biti u novcu, u

stvarima, u pravima kao i u radu ili uslugama. Komanditno drustvo je pravno lice.
Komplementari, jedan ili vise njih, vodi poslove komanditnog drustva, odnosno
vrse poslovodjenje drustvom. Komaditori ne mogu vrstiti poslovodjenje a ni
zastupati komanditno drustvo prema trecim licima. Clanovi drustva ucestvuju u
raspodeli dobiti i snosenju gubitka drustva srazmerno procentu udela u drustvu.
Ako iz drustva istupe komplementati, to drustvo se moze organizovati kao
drustvo sa organizovanom odgovornoscu, akcionorsko drustvo ili kao preduzetnik.
Ako iz drustva istupe svi komanditori, drustvo moze da se organizuje kao ortacko
drustvo ili preduzetnik
14. Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu
Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu je privredno drustvo. Ovo drustvo mogu
osnovati jedno ili vise pravnih ili fizickih lica, radi obavljanja odredjene delatnosti
pod zajednickim poslovnim imenom. Osnovni kapital drustvo pribavlja ulozima
osnivaca. Drustvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom.
Medjutim, clan drustva odgovara samo do iznosa unetog uloga u imovinu
drustva. Svaki osnivac moze imati samo jedan ulog, a ulozi ne moraju biti iste
vrednosti. Clanovi imaju odredjena imovinska i upravljacka prava u drustvu,
srazmerno svom ulogu u drustvu. Osniva se osnivackim aktom. Osnivacki akt
drustva sa organizovanom odgovornoscu je ugovor o osnivanju drustva. Osnivaci
mogu biti pravna I fizicka lica, domaca i strana. Postupak osnivanja drustvaPrilikom zapocinjanja osnivanja drustva treba imati u vidu koju delatnost treba da
obavlja drustvo, da li su povoljni uslovi za obavljanje izabrane delatnosti, kakav
ce biti marketing, da li su ispunjeni uslovi za obavljanje izabrane delatnosti,
strucna osposobljenost lica... Zatim da li je obezbedjen poslovni prostor i da li taj
prostor ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti. Novcani deo osnivackog
kapitala drustva ne moze biti manji od 500 e u dinarskoj protivvrednosti po
srednjem kursu na dan uplate. Za razliku od akcije, udeo u drustvo sa
ogranicenom odgovornoscu nije hartija od vrednosti. Drustvo sa organizovanom
odgovornoscu ima sl. organe: Skupstinu clanova, direktora, ili upravni odbor i
internog revizora ili odbor revizora. Ovo drustvo ( DOO ) moze imati najvise 50
clanova.
15. Akcionarsko drustvo i vrste akcionarskih drustava
Akcionarsko drustvo je privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih ili
fizickih lica u svojstvu akcionara. Osnovni kapital pribavlja se izdavanjem i
prodajom akcija. Utvrdjen je osnivackim aktom i podeljen na akcije. Akcije imaju
odredjenu nominalnu vrednost a zbir svih tih nominalnih vrednosti cini osnovni
kapital akcionarskog drustva. Imovina akcionarskog drustva je odvojena od
imovine akcionara.
Akcionarsko drustvo za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.
Akcionari ne odgovaraju za obaveze akcionarskog drustva. Osniva se osnivackim
aktom. Pored njega moze imati i statut kojim se blize uredjuje poslovanje. Sva
akcionarska drustva mozemo podeliti na zatvorena i otvorena. Zatvoreno drustvo
svoje akcije u okviru preduzeca i ne moze imati preko 100 akcionara, dok
otvoreno akcionarsko drustvo prodaje svoje akcije na berzi i moze imati preko
100 akcionara. Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko drustvo radi

prikupljanja potrebnih sredstava za poslovanje drustva. Akcije se izdaju prilikom

osnivanja akcionarskog drustva. To su akcije prve emisije ili osnivacke akcije.
Akcije koje drustvo izdaje tokom svog poslovanja su akcije sledecih emisija.
Akcionarsko drustvo moze izdavati redovne i preferencijalne akcije. Akcija kao
hartija od vrednosti sastoji se iz dva dela. Prvi deo akcije je osnovna isprava ili
plast. Drugi deo akcije se sastoji iz kuponskog tabaka koji sadrzi kupone za
naplatu dividende.
Prava akcionara utvrdjuju se osnivackim aktom, statutom drustva i zakonom. Lice
koje je vlasnik akcija smatra se akcionarom i kao takav ima odredjena prava iz
akcije. O vrsenju tih prava akcionar odlucuje slobodno i samostalno. Prava
akcionara se mogu podeliti na imovinska i korporacijska. Imovinsko za predmet
imaju odredjena imovinska prava, a korporacijska prava su prava koja se odnose
na upravljanje akcionarskim drustvom i nadzorom nad njegovim radom. Organi
zatvorenog akcionarskog drustva: skupstina, direktor ili upravni odbor, a
zatvoreno akcionarsko drustvo moze imati i izvrsni odbor i generalnog direktora.
Osnivackim aktom ili statutom moze se odrediti da drustvo ima internog revizora
ili odbor revizora.
Organi otvorenog akcionarskog drustva su: skupstina, upravni odbor, izvrsni
odbor, generalni direktor. Moze da ima i sekretara. Prestanak drustva: moze
prestati usled proteka vremena za koje je osnovano; pravosnaznom odlukom
skupstine akcionara ili nadleznog suda, bankrotstvom itd.
16. Statusna promena privrednog drustva (spajanje, podela i odvajanje)
Pod statusnom promenom se podrazumeva promena statusa privrednog drustva.
Promena statusa moze nastati spajanjem podelom i odvajanjem.
Spajanje privrednog drustva moze nastati na dva nacina: Spajanje uz pripajanje
i spajanje uz osnivanje.
-Spajanje uz pripajanje je statusna promena kojom se jedno drustvo pripaja
drugom drustvu i prestaje da postoji usled pripajanja. U ovom slucaju se ne
sprovodi postupak likvidacije. Drustvo koje se pripaja prenosi drugom, vec
postojecem drustvu, celu svoju imovinu i obaveze tzv. drustvu sticaocu. Drustvo
koje se pripaja prestaje da postoji, a drugo drustvo (kome se prvo pripaja) ostaje i
dalje da postoji, nepromenjenog statusa ali sa uvecanom imovinom i sa
povecanim brojem akcionara ili clanova.
-Spajanje uz osnivanje je takva statusna promena kojom dva ili vise privredna
drustava prenosi celu svoju imovinu i obaveze na novoorganizovano drustvo. To
je ustvari fuzija dva ili vise drustva. Drustvo koje prenosi imovinu prestaje da
postoji samim prenosenjem celokupne svoje imovine. Ovde se ne sprovodi
likvidacioni postupak posto ta drustva prestaju samim spajanjem. Drustva koja se
spajaju prenose svoju imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija ili udela od
strane novog drustva.
Podela privrednog drustva moze da nastane u 3 razlicita slucaja: Podela uz
pripajanje, podela uz osnivanje i podela uz prijanje i uz osnivanje.
-Podela uz pripajanje je takva statusna promena kod koje se postojece privredno
drustvo deli prenoseci svu svoju imovinu i obaveze na dva ili vise postojecih
privrednih drustava. Bitno je da imovinu prenosi na vise drustava jer kada bi
imovinu prenela na jedno drustvo, to ne bi bila podela nego spajanje.

-Podela uz osnivanje je takva statusna promena kojom privredno drustvo prenosi

svoju imovinu i obaveze na dva ili vise novih drustava. Za prenetu imovinu izdaju
se akcije ili udeli. Akcije ili udeli izdaju nova drustva.
Odvajanje privrednog drustva moze se izvrsiti u 3 slucaja: Odvajanje uz
pripajanje, odvajanje uz osnivanje i odvajanje uz pripajanje i osnivanje.
-Odvajanje uz pripajanje predstavlja takvu statusnu promenu kojom postojece
privredno drustvo- deljenik prenosi jedan ili vise delova svoje imovine i
pripadajuci deo obaveza na jedno ili vise postojecih drustava. U ovom slucaju sva
drustva ostaju da postoje kao pravna lica, samo se menja visina imovine i vlasnici
akcija ili udela.
-Odvajanje uz osnivanje je statusna promena kojom privredno drustvo-deljenik
prenosi jedno ili vise delova svoje imovine i pripadajuci deo obaveza na jedno ili
vise novih drustava.
17. Prestanak privrednog drustva
Prestanak privrednog drustva predstavlja gasenje drustva kao privrednog lica,
njegov nestanak. Njegovim prestankom gase se sva prava i obaveze, posto
privredno drustvo vise nema pravni subjektivitet. Privredno drustvo moze prestati
1) Zavisno od volje vlasnika drustva i 2) Nezavisno od volje vlasnika, odnosno
organa drustva.
1) Privredno drustvo prestaje zavisno od volje osnivaca: Istekom vremena na
koje je osnovano, odlukom nadleznog organa drustva, saglasno aktima
drustva i statusnom promenom (spajanje, pripajanjem, podelom i
odvajanje).
2) Nezavisno od volje vlasnika, odnosno organa drustva. Najcesci slucaj je
bankrotstvo, kada se sprovodi stecajni postupak.
Stecaj je prestanak preduzeca sa najtezim posledicama za poverioce. To je
ustvari bankrotstvo preduzeca. Uslov za sprovodjenje stecaja nad duznikom je
insolventnost- nemogucnost isplate svojih obaveza, dugova. Stecajni postupak
predlogom mogu pokrenuti poverioci ili stecajni duznik ali isto tako i nadlezno
javno pravobranilastvo, nadlezni javni tuzilac ili poreska uprava. Organi stecajnog
postupka su: Stecajno vece, stecajni upravnik, stecajni sudija, skupstina
poverilaca i odbor poverilaca.
Likvidaciji se pristupa kada drustvo ima dovoljno finansijskih sredstava za
pokrice svih svojih obaveza. Ako drustvo ima dovoljno sredstava za izmirivanje
obaveza prema poveriocima, likvidacija se obavezno sprovodi: Ako je drustvu
izrecena mera zabrane obavljanja delatnosti, ako prestanu da postoje prirodni i
drugi uslovi za obavljanje delatnosti, istekom vremena na koje je osnovano, ako
broj osnivaca padne ispod zakonskog minimuma, ako drustvo nije organizovano u
skladu sa zakonom, ako ne obavlja delatnost duze od 2 god neprekidno, u slucaju
nistavnosti osnivanja drustva u skladu sa zakonom. Likvidacija privrednog
drustva sprovodi se na osnovu odluke ortaka, clanova ili akcionara. Odluka se
objavljuje u registru privrednih subjekata.

Ugovori robnog prometa

1.specificnosti ugovora robnog prometa?
Ogleda se u pogledu zakljucivanja ugovora tako,brzina izvrsenja brojnih
trgovackih operacija zahteva da stranka koja se obraca ponudom za zakljucivanje
unapred fiksira svoje uslove ,a drugoj strani ostaje na volji da ih primi ili ne.Otuda
su ovde razvijeni takozvani ugovori o pristupanju ili adhezioni odnosno formalni
ugovori,kao I tipski ugovori.
2.zakljucivanje ugovora robnog prometa?
Osnovno nacelo za zakljucivanje ugovora o prometu ,bilo gradjansko pravnom
ili privredno pravnom ,jeste nacelo slobode ugovaranja.Kada je rec o ostalim
nacelima I pravilima za zakljucivanje ugovora o robnom prometu ,treba reci da
ovde u prvom redu vaze opsta pravila I nacela koja vaze u gradjansko pravno I
privredno pravnom prometu ,na primer o tome koji su opsti uslovi za zakljucenje
ugovora- saglasnost volje stranaka,predmet ugovora .
3.Ponuda I prihvat ponude?
Pojam ponude za zakljucivanje ugovora odredjen je u obligacionom pravu I
ovde vaze oni opsti uslovi koji se tamo traze za ponudu.Ponuda bi ovde bila
predlog za zakljucenje ugovora ,I to po pravilu one strane koja je uzela inicijativu
za zakljucenje ugovora.Isto tako ta izjava volje mora da sadrzi bitne sastojke ,za
zakljucenje predlozenog ugovora.U vezi sa pitanjem sta sve predstavlja
ponudu ,potrebno je istaci I pitanje znacenja izvesnih drugih radnji u obicajenih u
privrednom
prometu. Prihvatanje (AKCEPT) ponude ili izjava o prihvatanju
ponude je saglasnosti na zakljucenje ugovora,koju
je izrazila ponudjena
strana.Prihvatanjem ponude izrazena je saglasnost volja obeju strana na
zakljucenje ugovora I time je ugovor zakljucen.Izjava o prihvatanju ponude mora
u svemu biti saglasna sa ponudom tj. Treba da se podudara sa ponudom u svim
tackama I treba da je bezuslovna .
4.Vreme,mesto I nacin zakljucivanja ugovora?
VREME: Pitanje vremena zakljucivanja ugovora je vazno I zakon o obligacionim
odnosima regulise to pitanje ,predvidjajuci da je ugovor zakljucen onog casa
kada
ponudilac
primi
izjavu,ponudjenog da prihvata
ponudu .Ovom
informacijom treba da je obuhvaceno pitanje vremena zakljucenja ugovora
izmedju prisutnih I izmedju odsutnih stranaka.Pitanje vremena zakljucenja
ugovora je od velikog prakticnog interesa I povlaci niz vaznih posledica na
primer do kada se moze opozvati prihvatiti koje ce se pravo primeniti u slucaju
da se ponuda salje u inostranstvo ili dolazi iz inostranstva.
MESTO: Vazno pitanje koje se postavlja kod zakljucenja ugovora, posebno kod
zakljucivanja izmedju odsutnih stranaka, je I pitanje mesta zakljucenja ugovora
,jer zakon I za njega vezuje izvesna pravna dejstva .Prema zakonu o obligacionim
odnosima smatra se da je ugovor zakljucen u mestu u kome je ponudilac imao
svoje sediste ,odnosno prebivaliste u trenutku kada je ucinio ponudu.

NACIN: Ugovori su u nacelu neformalni . Izuzetno sam zakon trazi pismenu

formu ,na primer kod ugovora o prodaji ne potrebnih stvari, kod ugovora o
gradjenju ili formu u vidu isprave na primer kod ugovora o osiguranju. Ako zakon
zahteva da ugovor bude zakljucen u odredjenoj formi ,onda ta forma vazi I za
sve kasnije izmene ili dopune ugovora. Zakon o obligacionim odnosima predvidja
sankcije za slucaj nedostajanja potrbne forme.
7.Obezbedjivanje ispunjenja ugovora?
Osim redovne zakonske sankcije, koja stiti poverioceva prava iz ugovora, u
prometu su u upotrebi I sredstva kojima se pojacava sankcija neizvrsenja
obaveze iz ugovora (npr. Kapara ili ugovorna kazna) ali mogu biti ponekad
data I zakonom (npr. Zakonska zaloga ili pravo retencije). Ova sredstva imaju
veliki znacaj u robnom prometu.
KAPARA: je vrednost, najcesce suma novca, koju prizakljucenju
ugovora
jedna strana daje drugoj u znak da je ugovor zakljucen, a istovremeno radi
obezbedjenja izvrsenja obaveza iz ugovora. Kao sto vidimo, njeno dejstvo je
dvojako . Njome se, pre svega utvrdjuje da je ugovor zakljucen. Sudbina kapare
je razlicita prema tome da li se obaveze iz ugovora ispune ili ne. u slucaju
ispunjenja ugovora, kapara se uracunava ili vraca. Od kapare treba razlikovati
avans, koji jedna strana daje drugoj- unapred na racun placanja, ali on ne sluzi
za obezbedjenje obligacije I u slucaju vracanja ne vraca se u dvostrukom nego
u jednostrukom iznosu.
ODUSTANICA: je vrednost koju po ugovoru jedna strana ima da plati drugoj
strani , ako hoce da odustane od ugovora pre njegovog ispunjenja. Moze se
ugovoriti u korist jedne ili obeju
stranaka. Moze se sastojati u bilo kakvoj
imovinskoj vrednosti, a po pravilu to je odredjena svota novca. Strana ovlascena
da odustane duzna je dati odustanicu istovremeno sa svojom izjavom o
odustajanju.
UGOVORNA KAZNA: je ugovorom odredjena svota novca ili kakva
druga
imovinska korist, koju je jedna stranka duzna drugoj
stranki da isplati,
odnosno pribavi, ako svoju obaveznu ne ispuni ili je ispuni sa zakasnjenjem.
Ugovorna kazna se redovno odredjuje u novcu, ali to moze biti I neka druga
imovinska vrednost. Osnovni uslov za placanje ugovorne kazne je da je do ne
ispunjenja ili neurednog ispunjenja obaveze doslo duznikovom krivicom.
PENALI: jedno sredstvo
slicno ugovornoj kazni, jesu penali. Penali se
predvidjaju propisima koji se inace smatraju imperativnim tj.propisani penali
se ne mogu iskljuciti voljom stranaka, s tim da je I za penale uslov krivica
stranke. Oni se obicno predvidjaju kada je povredjena opsta disciplina.
OBAVEZE UGOVORNIH STRANA
Obaveze prodavca i kupca kod ugovora o prodaji? Osnovne dve obaveze
prodavca su : obaveze isporuke robe i obaveza garancija za svojstva stvari . kod
isporuke se inace postavljalju 3 osnovna pitanja ,a to su: pitanje mesta ,nacina i
pitanje roka isporuke. Pod mestom isporuke podrazumeva se ono mesto gde se
roba koja je predmet ugovora ima predati kupcu.To je mesto izvrsenja glavne
prodavceve obaveze pa se cesto naziva i samomesto izvrsenja. Nacin isporuke
obuhvata one radje prodavca koje su nepostredno u vezi sa stavljanjem na
raspolaganje odnosno urucenjem robe kupcu ( pripremanje robe za prodaju

,pakovanje,predaja robe za pevoz i sl.)

Rok isporuke : pri odredjivanju roka isporuke moguce su dve situacije da stranke
same odrede rok isporuke odnosno da stranke ne odrede rok isporuke.
Obaveze garancije za svojstva stvari : prodavac garantuje kupcu da ima
odredjena svojstva odnosno da nema nedostataka koji mogu biti fizicki i
nedostatci pravne prirode ,pa tako roba mora imati odredjena fizicka svojstva
odnosno odredjeni kvalitet .
Pored garancije za fizicka svojstva stvari postoji prodavceva garancija za pravna
svojstva tj. Prodavac se obavezuje kupcu da mu prodatu robu niko nece oduzeti id
a u vrsenju prava na stvari nece biti uznemiravan tj. Igranicen jacim pravom
treceg lica.
OBAVEZE KUPCA : kupac ima dve obaveze a to je obaveza prijema isporuke
(prelaz rizika transportne klauzule ) i obaveza placanja kupovne cene.Kupac treba
da preuzme robu u vreme kada mu je prodavac prema ugovoru stavi na
raspolaganje i u mestu isporuke.Prijem isporuke predstavlja cisto materijalne
radnje
UGOVOR O POSREDOVANJU
1. ugovor o posredovanju- posredovanje pripada grupi poslova robnog
prometa, kojima je osnovni smisao da olaksavaju zasnivanje drugih ugovora
robnog prometa. Usluga posrednika se sastoji u olaksavanju prometa, a zasniva
se na strucnosti posrednika u vez isa svim pitanjima, koja su od znacaja za
trziste.
2.vrste ugovora o posredovanju: U praksi se pojavljuju znacajne razlike u
delatnosti pojedinih posrednika, a otuda i razlike i razlicite vrste ugovora o
posredovanju.U pojedinim stranim zemljama u kojima je razvijenija trzisna
privreda, poseban znacaj imaju berzanski posrednici koji obavljaju svoje
delatnosti berzama, uglavnom na berzanskim sastancima. Pored kupoprodajnih i
berzanskih posrednika, poseban znacaj imaju u savremenim uslovima posrednici
kod osiguranja, transportni posrednici, narocito pomorski posrednici i turisticki
posrednici.
5.UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU ( AGENTURI )
1.pojam ugovora o agenturi-Zastupnistvo, tj. Agentura je zastupanje u tudje
ime i za tudj racun od strane agenata, odnosno zastupnika, u cilju zarade,
interesa i prava vlastodavca.
2.vrste ugovora o trgovinskom zastupanju- U pravnoj teoriji i u
svakodnevnoj privrednoj praksi postoji nekoliko kriterijuma na osnovu kojih se vrsi
deoba i utvrdjuju vrste agenata. Agenti se mogu podeliti prema cinjenici da li
zastupaju domace ili inostrane subjekte u privrednopravnim odnosima. Po
drugom kriterijumu, agente treba razlikovati prema tome da li se njihova
privredna aktivnost pojavljuje u robnom prometu ili u prometu novcem i
hartijama od vrednosti.Po trecem kriterijumu agente delimo po teritoriji na kojoj
agenti obavljaju svoju delatnost.Po cetvrtom kriterijumu agente delimo na osnovu
toga da li delatnost obavljaju iz jednog mesta ili putujuci od mesta do mesta. Po
petom kriterijumu agente delimo prema obimu ovlascenja, po sestom kriterijumu

na osnovu stepena odgovornosti za treca lica prema vlastodavcu.

3.zakljucivanje ugovora o trgovinskom zastupanju-agenturi-Ugovor o
agenturi je u nasem pozitivnom pravu na osnovu cl. 791. Zakona o obligacionim
odnosima formalan ugovor, jer mora biti zakljucen u pismenoj formi.
UGOVOR O KOMISIONU
1.Pojam ugovora o komisionu-Ugovor o komisionu je takav ugovor robnog
prometa, koji stvara obevezu jednoj ugovornoj strani u svoje ime, a po nalogu i za
racun druge ugovorne strane obavi jedan ili vise poslova robnog prometa,
nagradu.
2.ugovor o komisionu u nasem pravu-U nasem pozitivnom pravu, ugovor o
komisionu je regulisan u vecem broju zakona, i to uglavnom na razlicite nacine.
3.Pravni poslovi iz ugovora o komisionu-Komisioni posao je slozen posao koji
stvara vise pravnih odnosa. Zakljucenjem komisionog posla, stvara se pravi
odnos izmedju komisionara i komitenta.
4.zakljucenje ugovora o komisionu-Komisioni posao se zakljucuje neformalno,
prostom saglasnoscu volja. Obaveze komisionara iz ugovora o komisionu su: a)
osnovna obaveza komisionara je da dobijeni nalog izvrsi paznjom urednog
privrednika, b) komisionareva obaveza da postupa po nalozima komitenta, c)
komisionareva obaveza da stiti interese komitenta, d) obaveza komisionara da
cuva komitentovu robu, e) komisionarava obaveza da obavestava komitenta, f)
obaveza komisionara da polozi racun komitentu, g) obaveza komisionara da
preda komitentu sve koristi iz izvrsenog posla.
5.vrste ugovora o komisionu-Pored prodajnog i kupovnog komisiona i
komisionarevog samostalnog istupanja u komisionom poslu treba jos poblize da
se upoznamo sa tzv. Konsignacijom i komisionom stare del credere.Kod komisiona
stare del credere komisionar odgovara komitentu ne samo za savestan izbor i
date instrukcije trecem licu, neg i za delatnost treceg lica.
7.UGOVOR O SPEDICIJI ( OTPREMANJU )
1. Pojam ugovora o spediciji-Ugovor o spediciji je takav ugovor privrednog
prava, koji obavezuje jednu . Ugovornu stranu da organizuje otpremu stvari u
svoje ime, a po nalogu i za racun druge ugovorne strane uz nagradu.
2.Ugovor o spediciji u nasem pravu-Ugovor o spediciji je prvenstveno
regulisan u nasem pravu u Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978.godine i to
od clana 827. Do 846.
3. zakljucivanje ugovora o spediciji-Do zakljucenja ugovora o spediciji dolazi
onog trenutka kada se spediter i komitent saglase o bitnim elementima posla
spedicije. Posao spedicije u nasem pravu mogu obavljati samo preduzeca koja
ispunjavaju zakonske uslove za obavljanje posla spedicije i koja su ovu svoju
delatnost registrovala kod nadleznog suda.
4. odgovornost speditera iz ugovora o spediciji- Osnovno pravilo je da
spediter odgovara za svoje postupke paznjom urednog privrednika.
5. posebne vrste ugovora o spediciji-samostalno istupanje speditera,
medjuspediter i podspediter, fiksna pausalna spedicija, zbirna iskupna spedicija.

8.UGOVOR O KONTROLI ROBE

1. Pojam ugovora o kontroli robe- Pod ugovorom o kontroli robe podrazumeva
se takav ugovor robnog prometa, kojim se na osnovu komitentovog naloga stvara
obaveza kontrolnoj organizaciji da nepristrasno utvrdi svojstva kontrolisane robe,
uz nagradu, i da o izvrsenom nalazu i kontroli izda posebnu pismenu ispravu
sertifikat.
2. Ugovor o kontroli robe je regulisan u nasem pozitivnom pravu u Zakonu o
obligacionim odnosima iz 1978. Godine.Novi Opsti uslovi rada za ugovornu
kontrolu robe i usluga doneti su 1984.godine.
3.Zakljucivanje ugovora o kontroli robe- Ugovor o kontroli robe je u nasem
pravu neformalan ugovor, jer se moze zakljuciti i usmenim putem. Ipak, to treab
naglasiti, u poslovnoj praksi se ovaj ugovor najcesce zakljucuje u pismenom
obliku. Prava kontrolne organizacije iz ugovora o kontroli robe su: a) pravo na
nagradu ( proviziju ) za ucinjene usluge, b) pravo na naknadu troskova, c) pravo
na pristup robi koja treba da se kontrolise, d) pravo na naknadne usluge i
instrukcije, e) pravo zaloge i pravo retencije robe koja se kontrolise.
4. vrste ugovora o kontroli robe- U praksi je najcesci slucaj da se kontrolna
organizacija onda angazuje kada je potrebno utvrditi svojstva robe. Pored
kontrole robe, kontrolna organizacija je ovlascena da preuzme i druge uobicajene
sporedne obaveze koje su u vezisa kontrolom. Zadrzavamo se samo na tri
posebna slucaja: a) kontrola robe sa preuzimanjem, b)posao kontrole robe sa
garancijom, c) posao kontrole usluga.
9.UGOVOR O USKLADISTENJU
1.Pojam ugovora o uskladistenju-Ugovorom o uskladistenju stvari skladistar
preuzima obavezu da odredjeno vreme cuva i odrzava stvari, koje pripadaju
drugom subjektu-ostaviocu, i da po proteku u ugovoru odredjenog vremena vrati
stvari ostaviocu, a ostavilac ima obavezu da za strucno cuvanje i odrzavanje
stvari isplati skladistaru ugovorenu nagradu

2.vrste poslova o uskladistenju-Specijalizacija skladisnih preduzeca prema

vrstama robe, koja se uskladistava u tim skladistima i prema tehnoloskom
procesu koji se primenjuje u pojedinim skladistima, radi odrzavanja i poboljsanja
stanja robe, utice i na specificnost ugovora o uskladistenju, koje zakljucuju
specijalizovana skladisna preduzeca.U Pravnoj literatura se uglavnom razlikuju tri
sistema: 1.tzv. slobodni ili liberalni sistem osnivanja javnih skladista i izdavanja
skladisnica, koji je u primeni u Engleskoj, SAD i Belgiji, kao i u zemljama koje su
izradile svoje zakonodavstvo pod uticajem prava ovih zemalja; 2.Po drugom tzv
normativnom sistema, u zakonima se odredjuju uslovi koji moraju biti ispunjeni
prilikom osnivanja javnih skladista; 3.sistem koncesija, koji je postojao u Austriji i
kod nas, a danas postoji u Svajcarskoj i Francuskoj, predstavlja takav sistem po
kome se za osnivanje javnih skladista zahteva odobrenje odgovarajucih drzavnih
organa.
3. Ugovor o uskladistenju u nasem pravu-Ugovor o uskladistenju je u nasem
pozitivnom pravu regulisan, detaljnije ili manje detaljno, u vecem broju zakonskih
propisa.

4. Zakljucivanje ugovora o uskladistanju- U poslovnoj praksi, ugovor o

uskladistenju robe se najcesce zakljucuje u pismenom obliku, i ton a unapred
pripremljenim formularima ugovora od strane skladistara.
5.Obaveze skladistara iz ugovora o uskladistenju-Obaveze skladistara iz
ugovora o uskladistenju su: a) osnovna obaveza skladistara iz ugovora je da
postupa kao uredan privrednik i da prilikom cuvanja i odrzavanja robe ispolji
postenje i savesnost, b) obaveza skladistara da primi robu na cuvanje, c) obaveza
da tu primljenu robu strucno cuva i odrzava, d) da uredno vodi skladisnu knjigu i
maticnu knjigu skadisnica, e ) obaveza da izda skladisnicu, f) da osigura
uskladistenu robu, g) obaveza da cuva poslovnu tajnu, h) obaveza da izda
ovlascenom licu uskladistenu robu.