IZVOD I DISKUSIJA SA GRUPE - 2004.

GODINA
pripremio Slavoljub Mitic, smitic@bankerinter.net

SADRZAJ
ISUSTVA PCELARA............................................................................................... 4
JANUAR - DRUSTVA SA VISE MATICE ............................................................ 4
NOVEMBAR - VISE MATICA U JEDNOJ KOSNICI............................................ 5
DECEMBAR - FORMIRANJE VIEMATINIH DRUTAVA .............................. 9
JANUAR - POGACE ......................................................................................... 11
JANUAR - HRANA I ZIMOVANJE..................................................................... 11
PCELE I PRIRODA ........................................................................................... 12
NUKLEUSI I OPLODNJACI .............................................................................. 14
VRSKARE ......................................................................................................... 15
MAMAC ZA ROJEVE ........................................................................................ 16
CENA ROJEVA ................................................................................................. 16
JANUAR - VREME I SNEG ............................................................................... 17
GAUCO ............................................................................................................. 17
PRSKANJE VOCA - MAVRIK ........................................................................... 17
JANUAR - AMERIKANCI .................................................................................. 18
FEBRUAR ......................................................................................................... 19
FEBRUAR - UGINUCE PCELA......................................................................... 20
FEBRUAR - TROVANJE PCELA ...................................................................... 21
MART ................................................................................................................ 22
MART - RAZVOJ DRUSTVA............................................................................. 23
APRIL................................................................................................................ 23
APRIL - CVETANJE BILJAKA .......................................................................... 24
APRIL - BAGREM ............................................................................................. 25
MAJ - BAGREM ................................................................................................ 25
MAJ - ROJENJE ............................................................................................... 27
JUN -ROJENJE................................................................................................. 33
JUL - ROJENJE ................................................................................................ 34
SEPTEMBAR - ISKUSTVA PCELARA - CUDNO ROJENJE ............................ 34
HVATANJE ROJA ............................................................................................. 35
MAJ - ISKUSTVA IZ KANADE I KOMENTARI .................................................. 36
JUN - ZAPRASIVANJE KOMARACA................................................................ 36
JUL - CRTICE ................................................................................................... 37
AVGUST - ZAPAZANJA ................................................................................... 39
DECEMBAR ...................................................................................................... 40
DECEMBAR - MRTVE PCELE NA POLETALJKI ............................................. 40
PCELE I STRUJA ............................................................................................. 41
DIMLJENJE PCELA .......................................................................................... 41
METOD VLADIMIRA HUNJADIJA .................................................................... 43
UKRSTANJE NASTAVAKA .............................................................................. 45
UZIMLJAVANJE I VENTILACIJA ...................................................................... 45
PODNJACA I LEGLO........................................................................................ 50
MATICNJACI..................................................................................................... 51
MATICE I LEGLO.............................................................................................. 52
KRAJINSKA MATICA........................................................................................ 55
DVOMATICNO PCELARENJE ......................................................................... 56

UBODI PCELA I ALERGIJA .............................................................................. 57

MED U PLODISTU............................................................................................ 62
VOSAK.............................................................................................................. 63
VOSKOV MOLJAC I SACE ............................................................................... 64
MREZASTA PODNJACA .................................................................................. 65
SUZAVANJE LETA I IZLETNICE ...................................................................... 66
GORNJA OKRUGLA LETA I POLETALJKA - BRNDA ..................................... 70
DECEMBAR - RAZMISLJANJA ........................................................................ 72
RASPORED RAMOVA ..................................................................................... 73
PREBACIVANJE PCELA U NOVU KOSNICU .................................................. 74
PREMESTANJE KOSNICA .............................................................................. 74
PREMESTANJE KOSNICA NA MALA RASTOJANJA ...................................... 74
SELIDBA I VETERINARSKA POTVRDA .......................................................... 74
VRSKARA ......................................................................................................... 75
DEMARIRANJE ................................................................................................ 75
DIVLJE PCELE ............................................................................................... 76
GRABEZ ........................................................................................................... 76
DECEMBAR - PISMO IS SVEDSKE ................................................................. 77
DECEMBAR - PISMO IZ KANADE ................................................................... 77
VAROA ................................................................................................................. 78
VAROA I SECER U PRAHU ............................................................................. 78
OKSALNA KISELINA ........................................................................................ 81
AVGUST - VAROA............................................................................................ 86
VAROA - RAZMAKNUTI RAMOVI .................................................................... 88
OKTOBAR - NESTANAK PCELA ..................................................................... 88
NOVEMBAR - VAROA ...................................................................................... 89
DECEMBAR - VAROA ...................................................................................... 90
NEPRIJATELJI PCELA ........................................................................................ 91
BUBA Aethina tumida ....................................................................................... 91
VOSKOV MOLJAC ........................................................................................... 94
VIRUSI .............................................................................................................. 95
JEZEVI .............................................................................................................. 96
BOLESTI I LECENJE ........................................................................................... 96
UTVRDJIVANJE BOLESTI ............................................................................... 96
AKAROZA ......................................................................................................... 97
BOLEST PCELA ............................................................................................... 97
PCELINJI PROIZVODI ......................................................................................... 97
JANUAR - CENA MEDA ................................................................................... 97
MED - VRSTE ................................................................................................... 99
AROMATICNI MED?....................................................................................... 101
ZAGREVANJE MEDA ..................................................................................... 101
MATICNA MLEC ............................................................................................. 102
POLEN - PERGA ............................................................................................ 102
PRIHRANA ......................................................................................................... 103
POGACE I INVERTOVANI SECER ................................................................ 103
SIRUP ............................................................................................................. 105
PRIHRANJIVANJE.......................................................................................... 105
RECEPTI I PREPARATI ..................................................................................... 106
PROPOLIS ...................................................................................................... 107
MEDOVINA ..................................................................................................... 107

OPREMA ZA PCELARENJE .............................................................................. 108

IZRADA KOSNICA .......................................................................................... 108
LR KOSNICA .................................................................................................. 108
FARAR ............................................................................................................ 109
IZBOR KOSNICE ............................................................................................ 110
PODNJACA .................................................................................................... 111
KONSTRUKCIJA KOSNICE ........................................................................... 113
RAMOVI .......................................................................................................... 114
RAM ................................................................................................................ 114
PRODAJA ....................................................................................................... 114
SATONOSA .................................................................................................... 115
UZICAVANJE RAMOVA ................................................................................. 115
PREGRADNA DASKA .................................................................................... 116
POKLOPCI ...................................................................................................... 116
BORDMANOVA HRANILICA .......................................................................... 117
BOJENJE KOSNICA ....................................................................................... 117
ELEKTRICNI OTKLAPAC ............................................................................... 118
KOMPRESOR ................................................................................................. 118
TRAKE ZA VEZIVANJE .................................................................................. 118
ELEKTRICNI ZVRK ........................................................................................ 119
MASINA - SATNE OSNOVE ........................................................................... 119
JENTER .......................................................................................................... 120
AMBALAZA ..................................................................................................... 121
SKUPLJANJE PROPOLISA - MREZICA ........................................................ 122
SENZORI ZA PRACENJE STANJA U KOSNICI............................................. 124
DIMILICA ........................................................................................................ 125
MEDONOSNO BILJE ......................................................................................... 125
FACELIJA ....................................................................................................... 125
KUTJEVAKI HRAST SLADUN JEDINI NA SVIJETU MEDI LJETI ............... 126
BAGREM ........................................................................................................ 128
RECNIK - ENGLESKI ......................................................................................... 128
INTERNET .......................................................................................................... 129
KREIRANJE POTPISA ................................................................................... 132
CITLJIV TEKST............................................................................................... 132
BESPLATNA IZRADA WEB PORTALA. ......................................................... 133
ZANIMLJIVOSTI ................................................................................................. 133
GREJANA RAKIJA.......................................................................................... 134
RADIOESTAZIJA ............................................................................................ 134
IZVOZ MEDA ................................................................................................ 136
TESLA O P^ELI .............................................................................................. 136
CESTITKA ...................................................................................................... 137

ISUSTVA PCELARA
JANUAR - DRUSTVA SA VISE MATICE
Pre par dana na TV Beograd u okviru emisije "Kvadratura kruga" prikazana je reportaza u kojoj pcelar
Milos Corbic pokazuje kako u jednom pcelinjem drustvu na istom ramu zivi i radi vise matica! Na
snimku se nedvosmisleno vidi 3 matice na jednom ramu i kako Milos kaze nema nikakvih problema sa
medusobnom netrpeljivoscu. Kako on to postize to je njegova tajna. Dalje kaze da je znao da zazimi i
dvadesetak matica u jednoj kosnici, a reporter navodi podatak da je Corbic iz jedne kosnice iscedio ni
manje ni vise vec neverovatnih 135 kg. meda!!! (naravno uz koriscenje vise matica i tom drustvu, ali
ne razdvojenih mat. resetkom, vec jedna pored druge u istom prostoru)
Moram da priznam da je tema interesantna - za zaludjivanje neiskusnih pcelara.
Masovno primenjeno visematicno pcelarenje po svemu sudeci, daje losije rezultate od jednomaticnog,
gde se postuju sva pravila pcelinje biologije, a pcele ne iscrpljuju secerom i drugim glupim dodacima
ishrani (osim u nuzdi, naravno).
Tacno je da pojedina drustva mogu da daju dobre rezultate, narocito u losim godinama, ali se ja drzim
teze da je uvek bolje na dvadesetak dana pred pasu spojiti dva potpuno zasebna drustva koja su se
prirodno razvijala, nego gajiti zajednice u dvomaticnim ili dvojnim drustvima. To je moje misljenje.
Vec je dosta receno, ali ja cu naglasiti nesto drugo. Ne bih rekao da je kada se radi o ovakvim
drustvima poenta u postizanju visokih prinosa meda. Rec je o vecitom pcelarskom izazovu - postici da
imamo vise matica u kosnici (postoji kod tihe smene i rojenja). Kao prakticna korist od toga, takva
kosnica moze sluziti kao "magacin za matice", kad neka zatreba, uzme se.
U "pcelaru" 7/8 - 1974 pcelar Zivorad Antic iz Loznice opisuje ovaj postupak formiranja visematicnog
drustva.
Poenta je da pocinje od prazne kosnice u koju stavlja ramove sa zrelim leglom (najzrelijim mogucim)
bez pcela. Radi se u najtoplijem delu godine, da se leglo ne prehladi. Kosnica ostaje zatvorena 4
dana (uz ventilaciju) a bez matice je samo 24 casa. Znaci 24 casa po formiranju, u takvoj kosnici ce
biti mladih pcela i njima dodajemo jedan zicani kavez sa maticama, duzine 10cm a sirine 5cm. U
njega prethodno stavimo vise matica, koje su prethodno bile u pojedinacnim kavezima i nahranjenje.
Dve strane tog velikog kaveza, prednja i zadnja se zatvore sacem u kome ima malo otvorenog meda.
Ako po neke matice stupe u borbu, treba ragovati sa malo dima. 30 minuta od stavljanja matica u
veliki kavez, taj kavez dodajemo u drustvo, i to direktno na ramove, u horizontalnom polozaju. Sace
sa strane se malo otvori da matice izadju. Posle toga se drustvo prihranjuje, kao i narednih dana.
Kao sto se vidi, vrlo zanimljiva metoda koja bi se mogla proveriti. Za 5-10 matica u kosnici, pa i vise,
potrebno je pri formiranju imati 8 ramova legla.
Prvo glavni problem oko dokazivanja bilo kakvih cinjenica vezanih za pcelarstvo lezi u ovome:ko
dokazuje i na osnovu kojih cinjenica izvodi zakljucke i koji zakljucci stvaraju pometnju. Da li je isto
kada neko izvede zakljucak na uzorku od 100 ili 10000 kosnica. Moze da se desi da neka tajna o
pcelama bude otkrivena na manjem broju uzoraka ali i pored toga na to se ne treba obazirati jer je
manja greska u izvodjenju zakljucka na vecem broju uzoraka i toga se treba drzati pogotovo ako se
zakljucak izvede na osnovu papirologije a ne prostim pamcenjem. Sve dalje unosi pometnju i sumlje
a onda to i kosta. Pa u vezi ove teme reci cu ovo:u pcelarskom institutu Ribnoj kazu"Jedno drustvo od
5kg pcela sakupi 70kg meda. Dva takva drustva spojena sakupe 92kg meda sto znaci, dva odvojena
sakupe 140kg meda". To govore o bioloskom optimumu. Mnogi pcelari da bi dobili bioloski optimum
kod kranjske rase(oko 55000), pribegavaju dvomaticnom pcelarenju, misleci da ce na taj nacin postici
neki racun koji je prividan, jer prvo i broj sanduka je isti (jedino gde ja radim po tom pitanju je dve
matice u jednom sanduku i to ja isprobavam cisto iz znatizelje, ali mislim da matice moraju biti sestrezbog manjeg antagonizma koji proistice genetskim,tj.feromonskim opterecenjem ali i to je nepotrebno
ako se gleda racun). Po mome, problem lezi u pripremi drustva za nastupajucu sezonu, tj. treba
"uzimljavati broj pcela a ne broj kosnica". Mislim da treba uzimiti maksimalno moguci broj pcela koji

moze da stane u telo kosnice, sa maksimalnom kolicinom hrane, sa maksimalno mladim sacem i sa
maksimalno mladom ekotip maticom. I to je najbolji racun, sa aspekta trenutnih naucnih dostignuca.
Sve ostalo dolazi kao posledica nepostovanja toga pa i razni pokusaji dvojnih drustava koji mozda
imaju smisla ako se ovo ne postuje. Normalno da pri spajanju drustava (uvek mislim na pripremu za
sledecu sezonu) treba imati na umu da:slabo drustvo+slabo drustvo=slabo drustvo, jako
drustvo1+slabo drustvo=jako drustvo1, jako drustvo1+jako drustvo2=jos jace drustvo i to je najveci
problem kod spajanja drustva u jesen jer mnogi zbog rojenja imaju te probleme. Ove jednakosti
sigurno ne vaze u periodima pre i posle bagrema tj. u zavisnosti su od pasnih prilika ali za jesen je to
sigurno tako. I mislim da je efekat spajanja veci ako se spajaju dva drustva cije su matice sestre. Sto
se tice jacine drustva dokazano je da sa jacinom drustva, ne linearno nego eksponencijalno, rastu i
proizvodne sposobnosti i otpornost na bolesti . Poenta svemu je da treba resenje traziti u uzroku, a ne
resavati posledice koje su posledica uzroka a to se odnosi i na cuvanje matica i na dvojna drustva i na
sve drugo oko cega se stvaraju "prazne" rasprave.

NOVEMBAR - VISE MATICA U JEDNOJ KOSNICI

Aleksander jedan od najveih amerikih naprednih pelara s kraja XIX i spoetka XX veka izveo je
mnoge oglede i pronaao skoro sasvim pouzdan nain po kojem se jednom drutvu mogu dodati i
dvanaest matica bez kaveza ili bilo kakvih pregrada.
Prethodno je od dasaka izradio drveno sandue veliine 30x30x20 cm te je na jednom kraju izbuio
rupu 5 cm, a na drugoj strani odsekao oba oka i zamreio ih ianom mreom. Oba slue za
ventilaciju i za dotok razreenog meda iz hranilice kada se sandue stavi u nju. Hranilica je takvog
oblika i zapremine da u nju moe da stane oe sandueta sa pelama.
Drutvu kome je planirao da doda 12 matica, prvo je oduzeo staru maticu i stavio je u kavez sa
hranom. Oko 250 gr pela je istresao i naselio u novoizgraeno sandue, te izvadio sve okvire sa
leglom (bez pela) i podelio ih drugim pelinjim zajednicama. Umesto oduzetih ramova legla, u
konicu je dodao ramove do polovine napunjene medom, zatvorio je konicu i ostavio ''drutvo''
obezmatieno najmanje pet sati. Maticu u kavezu i sandue sa pelama stavio je u prazno medite
(ali ne jedno blizu drugog), i ostavio ih da gladuju pet sati. Po isteku petoasovnog gladovanja,
drutvance u sanduetu osea da je bez matice, i poinje da se uzbunjuje. Stavljajui oe
zamreenog sandueta u veliku hranilicu, prihranjuje drutvance razreenim medom dok se dobro ne
zasiti, pazei da se pele ne umau medom. Kada se drutvance dobro zasitilo, kroz otvor na
sanduetu putao je matice jednu zadrugom, i na kraju je pustio i njihovu staru maticu, te zatvorio
otvor. Nastavio je prihranjivanje rotiranjem sandueta na drugo oe, da bi se pada mraka pele u
sanduetu dobro do gue najele. Po zalasku sunca, sandue sa maticam stavio je izmeu ramova u
prethodno obezmatienu pelinju zajednicu iz koje je izvadio nekoliko okvira, a ostale napunio
medom s kojim je drutvo prethodno prihranjivano. Pele je poprskao sirupom (od meda i vode) u
koliini da se do mile volje najedu. Posle toga je otvorio rupu na sanduetu i oslobodio matice, stavio
poklopnu dasku ikrov, i tako konicu ostavio da prenoi. Sutradan ujutru, naao je naseljene pele i
matice na svim okvirima i u najboljem redu, a poneka matica poela je sa polaganjem jaja.Tada se u
konicu moe vratiti leglo i staviti prazni okviri koje e matice zalei ve za 3-4 dana.
U TV emisiji "Kvadratura kruga", prvog programa RTS-a, u subotu, 27.12.2003 godine, oko 22 asa i
30 minuta, emitovana je i reportaa o pelaru Milou orbiu. U toj reportai navodi se da je pomenuti
pelar nakon desetak godina rada i eksperimentisanja, uspeo da doe do metoda pelarenja sa tri i
vie matica (ak i 22.) u jednom ploditu, koje meusobno nisu odvojene. Naprotiv, sve matice se
slobodno kreu, prelaze sa rama na ram, na jednom ramu bude i po nekoliko matica (to je pelar
orbi direktno i pokazivao). Meu maticama nije bilo i nema meusobne netrpeljivosti. U istoj
reportai, koristei navedeni nain pelarenja, navodi se i ostvarenje velikih prinosa meda, npr. i oko
130 kg meda u drutvu sa tri matice.
Pelar Mili Vuki, koji je komentarisao dobar deo reportae, pored ostalog navodi da, g. orbi, ne
eli da otkrije svoju tajnu o radu vie matica u jednom drutvu, a sam orbi kae da mu nije poznato
da bilo ko u svetu pelari, ili je pelario na navedeni nain.
Kako spadam u pelare, veoma zainteresovane za eksperimantisanje u pelarstvu, logino je da me
je ovaj primer izuzetno privukao. To je bila i prilika da se prisetim, da posedujem foto-kopiju nekih

iskustava (mislim da sam je pre nekoliko godina dobio od pelara Miroslava Lazia iz apca), o
moguim slinim metodama pelarenja i uvanja vie matica.
Nije mi namera, da kroz ovaj lanak, na bilo koji nain demantujem pelara orbia, jer iz reportae
se ne moe dokuiti kako on radi, ve da ukaem da je slinih ostvarenja ve bilo. A kako je to
istovremeno i veliki izazov, to ovaj lanak piem prevashodno iz razloga da zainteresujem kolege
pelare za eksperimentisanje u ovom pravcu.
U ve navedenoj fotokopiji nalazi se vie primera, a ja u za ovu priliku izneti nekoliko.
Primer 1. U ovom primeru polazi se od toga da treba imati konicu poloenog tipa. Konica se
pregradi po sredini, sa uokvirenom ianom reetkom koja ima kvadratie veliine 2-3 mm. U svakom
pregraenom delu nalazi se po jedno pelinje drutvo. Svaki odeljak, u poetku primene, ima svoje
posebno leto i svoju maticu.. U prolee, kada se oba drutva dobro razviju, i imaju 7-8 okvira legla,
ukloni se iana mrea i preuredi plodite tako da okviri sa leglom iz oba dotadanja drutva, budu
jedan do drugog (kompaktno leglo). Kako su pele zahvaljujui ianoj mrei, izjednaile mirise, to
nee doi do meusobnog sukoba ni pela ni matica. Obe matice (poeljno je da budu iste starosti)
razvie vrlo jako drutvo za glavnu pau. Ovako jako drutvo, uz povoljne atmosferske i pane prilike,
moe da donese velike koliine meda. Da bi se to postiglo, potrebno je konicu na vreme proirivati,
kako bi pele imale dovoljno prostora za unos i skladitenje nektara. U suprotnom, rezultati bi izostali.
Primer 2. Ovaj primer zahteva vie opreznosti, a sam postupak je naveden u daljem tekstu. Sve
matice, koje se (za vreme dobre pae) nameravaju zameniti, bilo zbog starosti, ili nekih drugih
nedostataka, odnosno svojstava, treba dan ranije pre stavljanja u isto drutvo, oduzeti iz njihovih
gnezda, podrezati im krila za 1/3, zatvoriti u kaveze, i vratiti, do sledeeg dana, ponovo u njihova
drutva. Sledeeg dana pripremiti novu ili staru (dezinfikovanu) konicu i staviti na neko novo mesto.
U tu konicu staviti, iz nekoliko jakih drutava, 7-8 okvira sa potpuno zrelim zatvorenim leglom, koje
ve izlazi, ali pazei da na istim ne bude ni jedna slobodna pela. Treba paziti da se ne nae i neka
pela koja bi se zaletela iz vazduha u pripremljenu konicu, odnosno na ram koji se prenosi. Uz
ramove sa leglom treba staviti najmanje jedan ram sa medom, 1-2 rama sa sa izgraenim saem i
jedan ram sa satnom osnovom. U jedan prazan ram sa izgraenim saem sipati jednu au iste
mlake vode. Leto na konici zatvoriti ianom mreom. Po zavrenim prethodnim radnjama, otvaramo
one konice u kojim se nalaze matice koje smo zatvorili u kaveze. Uzimamo kaveze, i jednu po jednu
maticu putamo u posebne ulice izmeu okvira. Kada ih sve pustimo, konicu dobro utoplimo iznad
okvira i sa strana, a zatim zatvorimo. Ako se radi sa nastavljaama, tada je dobro da nastavak,
pripremljen na opisani nain, stavimo na jedno normalno plodite, kako bi toplina, od tog, sada donjeg
drutva, odozdo grejala novoformirano drutvo sa vie matica. Kada svo leglo izae, nastavak se, kao
samostalno drutvo-konica, postavi na novo mesto.
Pelar Kotvun, u svome lanku "Formiranje i iskoriavanje mnogomatinih drutava", u asopisu
"Pelovodstvo", br. 7, iz 1949 godine, pie:
Matice e u poetku navaliti jedna na drugu, popadati na podnjau, ali poto su im zadci nabubrili u
kavezu, jer nisu mogle polagati jajaca u trajanju od 24 asa, nee moi, radi neelastinosti zadka, isti
saviti i jedna drugu ubosti. Dre se neko vreme u klupetu, pa videvi da ne mogu jedna drugoj nita,
razii e se svaka na svoju stranu i nastaviti lei jaja."
Na ovaj nain, moe se, u jednoj konici drati od 4-8 matica. Samo po sebi se razume, da se onim
drutvima, kojima smo oduzeli matice, moraju dodati druge, sparene. Autor ovog naina pelarenja
tvrdi, da ovakva viematina drutva odlino grade radiliko sae na velikom broju ramova, da donesu
velike koliine meda, i da se od takvih drutava moe dobiti vei broj vetakih rojeva. Meutim, da bi
se viematina drutva pravilno, i u dobroj pai valjano iskoristila, konica se mora na vreme
proirivati dodavanjem saa, vertikalno ili horizontalno, to zavisi od tipa primenjene konice. Zbog
svega navedenog nije uputno, da se starije matice, ali sa dobrim osobinama, unitavaju kod zamene,
ve ih treba iskoristiti za formiranje manjih nukleusa, kao pomone matice, ili jo bolje, za
obrazovanje, na gore opisani nain, viematinih drutava.
U pelarskoj javnosti ima dosta razliitih reakcija na povremenu pojavu napisa ili diskusija na ovu
temu. Od toga da je sve to mogue i realno izvodivo, pa do takvih koje u potpunosti negiraju
mogunost postojanja vie matica u jednom drutvu, pogotovu na dui period. Kao i primer koji je dao
Milan I., moemo ih uz raunar i iz stolice, ocenjivati, odobravati, kritikovati, uditi se, smejati, zbijati

ale,..., ali ako ih elimo stvarno sagledati, realno bi bilo, neto praktino i uraditi - dakle u praksi
proveriti (ne uvek doslovno, ve i uz mogue modifikacije kao rezultat sopstvene percepcije i
razmiljanja).
Ja u, neki-e od ovih ili drugih primera da proverim sledee godine, ali bi mi bilo drago, da se javi jo
neko, kako bi smo, ono to uradimo mogli i da uporedno analiziramo.
Primer 3. U vreme tzv. kartiranja matica, kada mlade matice intenzivno polau jaja, u takva se
drutva kroz leto doda po jedna stara matica sa skraenim krilima za 1/3. Matica se prethodno
poprska sa razreenim medom. Pele e primiti dodatu maticu, tako da e u tom drutvu, naporedo
lei obe matice.
Primer 4. Za vreme rojenja, ali i posle glavne pae, u praznim konicama formiraju se dva manja
drutva sa po 4-5 okvira. Ista se formiraju od mladih pela i zatvorenog legla, sa hranom i razreenim
medom umesto vode. im se sve starije pele vrate u svoje konice, svakom novoformiranom drutvu
se doda mlada sparena matica, zreli matinjak, odnosno ako ovih nemamo, onda starija matica kojom
raspolaemo. Matice je bolje dodavati na okvir sa poklopcem od iane mree (kavez poklapa).
Svako se drutvo stavi do krajnjih zidova konice, a sredinu konice treba ostaviti praznu, ime
ostavljena praznina ini neku vrstu pregrade. Oba drutva treba da se slue jednim, po sredini
konice otvorenim zajednikim letom, a oba gnezda treba dobro utopliti. U poetku, pele e se malo
buniti pri zajednikom izlazu i ulazu, ali kasnije e se rasporediti meu sobom. Kako se pojedino
drutvo bude razvijalo, tako im treba dodavati ramove sa satnim osnovama, sve dok se konica
potpuno ne popuni. Posle toga treba oba gnezda spojiti, to omoguava da se na daleko bri nain
doe do jakog drutva.
Primer 5. Kada se u konicama nalazi vea koliina zrelog legla i suvie neuposlenih mladih pela
(to dovodi do rojevog nagona), obrazuju se manja drutva sa 4-5 okvira zrelog legla, hrane, i
razreenog meda umesto vode. U takva drutva dodaju se 2-3 matice, a ako su slabije, sa manjom
plodnou, onda i vie. Prethodno ih treba drati 3-4 sata u jednom kavezu, zatvorene, sve do prekida
neprijateljstav meu njima. Ako doe do meusobnog napada nekih matica, kavez malo protresti i
one e se razii svaka na svoju stranu. U svakom sluaju, kavez sa maticama drati u toploj prostoriji,
bez pela, i za to vreme moraju biti snabdevene sa hranom. Posle toga, na ve opisani nain izvriti
dodavanje u pripremljena drutva.
Primer 6. Kod dodavanja starijih matica, pelar Gurjanov, sa veim uspehom primenjuje sledei nain:
Sredinom sunanog dana uzima iz mladog, vetakog roja sa mladim pelama (koje jo ne izleu)
ram i jednu njegovu stranu osvetli suncem, te na tu stranu puta iz kaveza staru maticu, a iz drugog
kaveza, drugu, naporedo do prve. Ako tako zbliene matice napadnu jedna na drugu, treba prstom
napad onemoguiti, tj. pregraditi im put i onemoguiti susret. Posle nekoliko minuta, prestae
neprijateljstvo meu maticama, a iza toga moe se, na isti nain dodati i trea matica. im se
neprijateljstvo meu maticama smiri, ram sa maticama se moe vratiti u sredinu novoformiranog roja
sa mladim pelama, a plodite dobro utopliti.
Primer 7. Da bi se utedelo u medu, koji se mnogo troi radi dranja rezervnih matica u posebnim
nukleusima, moe se vie matica drati preko zime u jednom drutvu. Uzme se malo vei kavez (to
se ini za vreme i najmanje pae) ija je duina 150, a visina i irina do 25 mm. U kavez se u jednom
uglu stavi tzv. vrsta hrana (na etiri dela sitno samlevenog eera uzima se jedan deo toplog meda).
Najpre se uzme jedna matica i stavi u pripremljeni kavez, a zatim druga, trea i tako koliko ih ima za
tu svrhu. Maticama ne treba dodavati pele. Kroz ianu mreu kaveza, matice posmatrati, i ako se
primeti neprijateljstvo meu njima, kavez malo protresti u ruci i matice e prestati da se napadaju.
Kavez treba uneti u toplu sobu, gde je temperatura oko 270C, i drati ih tako zatvorene 4-6 sati. Posle
tog vremena staviti zatvoren kavez izmeu okvira, u konicu, kojoj je prethodno oduzeta matica.
Nakon 24 asa, kavez izvaditi, malo ga otvoriti, i na taj otvor postaviti ranije pripremljenu vrstu hranu
ili pare vetakog saa namazanog medom. Kavez vratiti na mesto sa kojeg je uzet. Pele e ubrzo
progristi satnu osnovu, odnosno hranu i osloboditi sve matice.
Prema navodima pelara Daniljenka - koji je ovaj eksperiment vrio punih 15 godina - matice e
zauzeti svaka po jedan okvir i brzo poeti sa polaganjem jaja.

Meu njima nee doi do borbe, ako se u svemu postupa na prethodno navedeni nain. Ovako
sauvane matice mogu se korisno upotrebiti za obrazovanje i poveanje broja pelinjih drutava.
Kada se odgaje nove matice, od najboljih na pelinjaku, onda se umesto starih matica ove dodaju
novim drutvima. Od starih se mogu ponovo stvarati nova viematina drutva i matice koristiti do
njihove prirodne smrti, ako daju dobro i kvalitetno potomstvo.
Primer 8. Ve pomenuti pelar K. M. Daniljenko, praktikuje dranje preko zime, vie matica u jednom
drutvu. Poetkom novembra, tj. kada se pele skupe u klube, iz jednog drutva pronae maticu i
privremeno zatvori u kavezi, dodavi joj vrste hrane. Ovoj matici dodaje se jo 4-5 matica iz
nukleusa. Ako se primeti da napadaju jedne na druge, kavez protresti kao u prethodnom primeru.
Kroz 15 minuta matice e se nauiti zajednikom ivotu, nee se napadati, i u tom stanju treba ih
drati, u toploj prostoriji, do sledeeg dana. Nukleuse pripojiti osnovnim drutvima. Sledeeg dana,
kada pele ne izleu, otvoriti drutvo od kojeg je oduzeta prva matica, i ne vadei okvire, u svaku
uliicu, iznad klubeta, pustiti po jednu maticu.
Radei na ovaj nain, autor tvrdi da je u prolee, u odabranom drutvu uvek nalazio sve matice ive.
Ovim nainom utedi se dosta meda u toku zimovanja. U prolee, prilikom prvih pregleda mogu se
sanirati eventualni bezmatci, a i ostaviti sve matice u jednom drutvu, koje e doprineti brzom razvoju
tog drutva. Potrebno je samo, na vreme, voditi rauna o proirenju prostora, dodajui izgraeno sae
ili satne osnove. Od ovih matica moemo formirati i nova drutva, a njihov krai ili dui opstanak u
novoj zajednici, zavisi od starosti i kvaliteta navedenih matica.
Prikljucicu se razgovorima o vise matica u istoj kosnici. pre nekoliko dana sam bio kod Slobodana
Lazovica, biseg urednika "pcelara" sa Draganom Jevticem (velikim pcelarom iz Oparica kod Rekovca)
i jednim Draganovim drugom da pogledamo dokumentarni film o Draganovom nacinu pcelarenja koji
Lazovic upravo zavrsava (oko 90 minuta trajanja).
Ima nekoliko slika koje ne govore konkretno o Draganovom pcelarenju a predstavljaju poslastice za
pcelare, a jedna je upravo vezana za ovu nasu temu. Dragan je u jednu cinuju - posudu stavio dve
matice. one naravno odmah pocinju da se bore, ali on to ne dopusta i rastavlja ih perom od kokoske. I
tako vide puta... Posle nekoliko minuta izvanredna scena - matice se vise ne bore vec medjusobno
lizu i hrane. U filmu se kaze ako se nekoliko minuta postigne da se matice ne ubiju, one ostaju
pomirene za stalno. To je i Slobodan Jankovic naveo u svojim prethodnim tekstovima, puno hvala
Slobodane sto tako nesebicno delis svoja saznanja.
Na Vau inicijativu kratko cu opisati formiranje banke matica.
Jae drutvo stavio sam u jedan nastavak LR konice ,sa 3 okvira meda, 2 okvira meda+peluda i 2
okvira zatvorenog legla (u nastavak stane 7 standardnih LR okvira i dva sa maticama). Iz drutva sam
oduzeo maticu, prihranio ga pogaom i ostavio ga tako 24 sata. Nakon 24 sata u sredinu nastavka
stavio sam 2 posebno uraena okvira za smjetaj matica, u svaki moe stati 32 oploene matice
(ukupno 64 matice). Matice su odvojene jedna od druge, a pele mogu kontaktirati sa maticama samo
sa jedne strane okvira kroz mreu kaveza. Matice su bile oznaene zelenim flomasterom. Od 64
matice niti jedna nije uginula tijekom boravka u banki matica. Tijekom 30 dana dodao sam 2 okvira
zatvorenog legla iz drugih konica, kako bi bilo to vie mladih pela. Nakon 30 dana dio matica (20
kom.) sam ispitao u nukleusima, a ostatak sam podijelio pelarima svog pelarskog drutva, te cu i
kod njih moi prikupiti informacije o ponaanju tih matica. Nisam primjetio nikakve nepravilnosti u
polaganju jaja i razvoju zajednica. Na isti nain sam formirao zajednicu za pokus u zimskim uvjetima
10.9. sa 20 matica. Namjera mi je uvati matice do proljea i ispitati ih u narednoj godini. Problem se
moe pojaviti s obzirom da u zimi nema mogunosti dodavanjaokvira sa leglom. U zimskim uvjetima
problem je zimsko klupko na temperaturama ispod 10C, kada pele ne bi mogle hraniti sve matice,
izuzev onih koje bi se nale u sredini klupka.
Rijeenje sam potraio u grijanju konice na temperaturu 14-17 C. Tehniko rijeenje grijanja je
posebna pria, grija 12 V, transformator 220/12 V, termostat, mogunost pogona na akumulator od
12 V ( ako nestane struje), smjetaj grijaa, termometri i td.

DECEMBAR - FORMIRANJE VIEMATINIH DRUTAVA

Danas se dosta pelari sa pelinjim drutvima, u kojima, u pregraeno plodite konice, mreom ili
pregradnom daskom, rade dve matice. Pelari za formiranje takvih zajednica primenjuju razne naine
zavisno od usvojene metode i tipa konice.
Jedan vrlo interensantan nain formiranja viematinih drutava, koje opisuje u svojoj knjizi "Metod
pelovodeni" daleke 1916 god, ruski predava pelarstva u "Borskom pelovodnom tehnikume"
kijevske oblasti V..imanovski (1866 - 1934 g.), naveo me je da ga prikaem naim pelarima.
Opisanim nainom formiranja viematinih drutava postie se da u jednoj konici, bez pregrade,
rade est pa i vie matica.
Da li je, ovaj nain formiranja viematinih drutava, danas zaboravljen zbog njegove nepraktinosti ili
se izgubio u zaboravu proteklog vremena, mogue je ustanoviti samo opitovanjem.
elim da ovim lankom potstaknem pelare, koji su skloni opitivanju, da svoja istraivanja u formiranju
viematinih drutava usmere i u ovom pravcu. Mislim da za ovo postoji i razlog zbog problema sa
kojima se pelari susreu u dananjem nainu pelarenja viematinim drutvima
imanovski opisuje nekoliko metoda, amerikih i ruskih pelara, koji u osnovi koriste, vetaki
izazivan jaki stres kod pela, to ih dovodi u stanje razbijene kolektivnosti, i u takvom stanju
omoguava da prihvate sve nasilne izmene u organizaciji njihove zajednice u relativno duem
periodu.
Metod Aleksandrova
I u sledeim sluajevima opisano je presaivanje vie matica u jedno drutvo. Ovde se pominju tri, pri
kojima je postupak Aleksandrova bio neto izmenjen ili je pelar primenio sasvim drugi nain prijema.
Metod V. Ilinskog
V. Ilinskij izabere na pelinjaku vrlo jako drutvo, i uvee, iz nje odstrani maticu, pele prenese u
rojnicu a leglo iz konice razdeli drugim drutvima za dalju negu.
Pele liene matice i sve svoje imovine poinju jako brujati, no brzo se umire poto se nahrane
medom. Nakon tri asa g. Ilinskij poinje putati, ranije pripremljene oploene matice u razmaku od
2-3 minuta. On savetuje da se putaju na razne strane rojnice verovatno zato da se matice u prvo
vreme ne sretnu jedna sa drugom. Rojnica se nakon jednog asa odnese ka konici i pele sa svojim
maticama prenosu na ramove konice sa praznim saem. Nakon jednog dana konici se vrati njeno
leglo.
Ilinskiju je uspelo da na taj nain, u toku meseca ima u jednoj konici pet aktivnih matica. Zatim dve
matice su nestale a ostale su polagale jaja celo leto i sa njima je drutvo ulo u zimu.
I u postupku Aleksandra i Ilinskija je vana garancija uspeha; stanje pela bez matice na golim
zidovima konice ili rojnice i dovoljno nahranjene medom to ih jo vie ini ravnodunim na celu
okolinu.
Metod P.A. Metca
Pored gore izloenog P.A. Metc praktikuje sledei postupak.
Na mesto izabranog jakog drutva "M" (budue viematino) stavi se drugo "A". Zatim "M" pomeri
ustranu. izvadi iz konice "A" 3-4 rama puno legla i zajedno sa pelama na njima, odnese na novo
mesto, ovo se moe uraditi rano pre svanua, ovaj dodatak u konicu "M" nadoknauje gubitak
izletnica koje se presele u konicu "A". Ako se ovo premetanje izvri u podne lepog letnjeg dana, to
e oko 4 asa popodne u konici "M" ostati samo mlade pele koje se, kako je poznato, lako mire sa
dodavanjem matice. P.A. Metc koristi tu osobinu mladih pela i na razne satove sa leglom postavi, u
kaveze, pola tuceta oploenih matica, koje se navee u sumrak putaju na slobodu. Sve se one
radosno sreu sa mladim pelama iz konice i prekrasno polau jaja ne sretajui se jedna sa drugom

10

Neophodno je napomenuti da za presaivanje vie matica u jedno drutvo treba obezbediti vrlo jako
drutvo sa mnotvom mladih pela. P.A. Metc koristi konicu sa 28 - 32 rama koja omoguava
presaivanje veeg broja matica. On ne pominje da li drutvo u konici "M", pre toga, kad presauje
u njoj toliko matica, obezmatii. Ja lino mislim da bi se to moralo uraditi da bi se kod pela pobudila
eqa za maticom.
Postupak A.F. Moe pri formiranju drutva sa mnogo matica ili banke matica
Kao to je poznato u letnje vreme larve a takoe i pokriveno leglo moe, bez promena, dovoljno dugo
ostati bez pela koje ga pokrivaju i zagrevaju. Poznato je da Ceselski u toplo vreme preseljava ceo
pelinjak smetajui pele u rojnicu, a Dulitl stavlja ceo red konice Ruta, kao police jednu na drugu,
sa leglom ali bez pela i ne boji se da e se leglo prehladiti.
Ovu osobinu pelinjeg legla A.F. Moe koristi za formiranje svoje banke matica.
Pripremi veu konicu ili sanduk za tridesetak Dadan-Blatovih ramova i izabere u pelinjaku drutvo
odgovarajue jaine. Bira ramove sa leglom, prvenstveno pokriveno i pred izlazom, i pele koje su na
njemu strese nazad u konicu a mesto njega postavi ram sa saem. Izabrane ramove postavi u gore
pomenuti sanduk a zatim izmeu ramova puta oploene matice, moe biti i cela stotina!
Matice sreu tek izlegle miroljubive pele iji se broj svakog asa sve vie poveava. Ako se u sau
nalazi otvoren med i perga, to ishrana mladih pela bie obezbeena ali je nuno obezbediti im vodu
dok ne stasaju pele izletnice. Na ovaj nain formirana je velika banka rezervnih oploenih matica,
odakle se moe uzimati za prodaju ili za druge potrebe na pelinjaku.
imanovski misli, da je teko da, nepokriveno leglo koje je i u malim koliinama, a koje se nalazi na
ramu, moe opstati, i pored dosta hrane i pela koje su tek izale iz elija, bespomonih i za sebe,
mogle pristupiti ishrani larvi. Proi e dosta vremena dok sposobnost i brojnost ne bude dovoljna za
ispunjenje tog zadatka. Deo legla moe uginiti a da ostane neprimeen od pelara.
imanovski pie, da bi u pogledu izloenog, ukazanom u ranijem prijemu, bilo dobro, za razjanjenje,
da se postupak Moe primeni u malom obimu, u cilju opita, pri emu treba ustanoviti da li e larve biti
poteene od nametnutih uslova.
Rezime
Za inventivnost naih pelara prua se iroki prostor za korienje mnogomatinosti u formiranju
ogromne armije pela radilica, neposredno pred glavnu pau, da bi se po zavretku iste drutva svela
na normalnu veliinu ostranjivanjem vika matica.
I ako rezultati ovih metoda izgledaju neverovatni, prihvatio sam ih, kao mogunost, imajui u vidu
autoritet njihovih autora, kao i da su javno publikovana. Ovo me je pobudilo da analiziram stanje
pelinje zajednice u toku sezone, i potvrdim da se one, dodue samo kratak period, dobro poznat
svim pelarima, kada su u rojevnom stanju, u njima nalaze desetak pa i vie matica bez meusobne
agresivnosti.
A nai poznati pelarski strunjaci piu:
B. Veskovi: "Poznato je da u pelinjem drutvu ivi samo jedna matica. Izuzetno, samo kod tihe
smene matice, moe izvesno vreme da bude u jednom drutvu po dve matice, i to matica majka i
matica erka a veoma retko i kratko bude ih po tri.."
..Matica majka i matica erka ostaju zajedno u pelinjem drutvu samo u sluaju dok je pelinja paa
bogata."
Dr. Jovan Kulinevi pie o stanju nakon tihe smene matice:
"Tako nije nita neobino nai u istom drutvu dve matice u isto vreme, da bi ranije ili kasnije stara
matica isezla a mlada ostala u konici."

11

A Franja Tomain pie:

"Ima sliajeva (a u opitne svrhe to se moe jednostavno izvesti) da dve ili vie matica paralelno rade i
ive u jednom pelinjem drutvu. Ukoliko se spoje dve matice, starije od dve godine tokom juna i jula
one ne mogu fiziki jedna drugu da ubodu. Tokom cele godine one ive i rade a u toku zima ona
sposobnija izgrie krila onoj slabijoj i tako je onesposobiti."
Znai meusobni odnosi matica u viematinim zajednicama formiranim opisanim metodama nisu
potpuno strani pelinjim zajednicama. Koliko su trajni odnosi, formirani gornjim metodama, mogu se
odrediti samo viekratnim opitima. I u opisu rezultata metode B. Ilinskog konstatovano je da je dolo,
u toku vremena, do neznatnih promena, ali su sve metode, za posmatrani period od jedne sezone, u
osnovi prema opisu, uspele.

JANUAR - POGACE
Ja sam pre neki dan mojim nukleusima na jednom nastavku a polu ram LR-a za svaki slucaj dodao po
250gr. pogace koju prvim ja od mlevenog secera i meda. Do sada sam uvek stavljao i beli luk ali sada
sam imao goste pa da nebi usmrdeo stan nisam stavio beli luk. Pomesam ja to kad sutradan tako mi
smrde ruke kao nikada do sada, od onoga cega sve ima u seceru, jer do sada su mi uvek ruke
mirisale na beli luk, ako to mozemo da nazovemo mirisom. Tako da sam zalosno konstantovao da
smo jadni i mi a i nase pcele sa secerom koji koristimo nije vazno kako gde i kada. Sto se pcela tice
znam one izbace sve sto nije za njih, a znam kolege komentarisu kako nevaljaju pogace, jer ih pcele
izbacuju, ,,jadne pcele glupe pa izbacuju sve ono sto mi jedemo,, ali jedu i one kada se taj secer
invertuje.

JANUAR - HRANA I ZIMOVANJE

Ja sam ove godine u junu formirao 20 nukleusa sa poluramovima, naprimer, a i sedam osam je i
istinito, da su u jesen usli sa tri polurama u zimu LR-a, ima malo pcela mladu maticu , i vec docekao ili
docekali januar i to 15 naprimer, pa zar treba da padam na tvoju diskusiju i ne dodam mu 250grama
medno secernu pogacu. Ja i moj sin i jedan zajecarac odrzavamo manastirske pcele, pri pregledu u
junu nadjem ja tihu smenu i dva maticnjaka, jedan ostavim, a jedan oduzmem i sa tri rama poloskinih
formiram nukleus, matica se izvela lepo oplodila polagala i proizvela pcele koliko je mogla, usla u
zimu sa tri rama, a kolega iz zajecara trvrdi da to nece da prezivi, ja zbog sina koji se uci i na losim i
dobrim primerima tvrdim da ce preziveti, ali nisam rekao kao, kao i sa ,,kolumbovim jajetom,, sada
sam obisao tu pcelu u manastiru i njoj sam dodao 250gr. pogace i docekacemo prolece a mom sinu
sluzice za primer, a ovo pisem mnogima mladima da se nikada ne predaju, jer sam ja davno u
casopisu, a i u knjizi jednoj Crnogogrskoj je citirano, moje misljenje, da je BOG dao pcelaru
mogucnost da se pcelama igra kolika mu je masta, a o maltretiranju sebe i pcela, razmisljam sasvim
drugacije.
Ja imam isto takva "drustvanca" na pcelinjaku ali im pri uzimljavanju pravim takav raspored da je
medna kapa ogromna.To su oni rojevi koji su trebali biti formirani 28.maja ako se secate. Kako sam to
uradio:
Pa jednostavno nemilosrdnim suzavanjem gnezda ,prateci maticu kako stagnira u polaganju jaja u
toku ulaska u zimu,, ja iza pregradne daske prebacujem ramove na kojima ima meda i ti ramovi mi
ostaju tu preko zime (spremni za dodavanje u prolece). Pcele sa tih ramova prenose med
pripremajuci se za zimu-polako formirajuci mednu kapu. Ove godine na primer, jedno drustvo koje je
u septembru imalo 6 ulica pcela( lr) ja sam na kraju suzio na 3 ulice pcela. Sva cetiri rama bila su
krajem oktobra skoro skroz puna meda pri pregledu krajem oktobra, tj. dva krajnja bila su skroz (do
donje letvice) puna meda. Legla da je bilo za saku sa obe strane dva srednja rama, a mislim da je
bolje da ga tada bude sto manje a pcele su i dalje prenosile med sa ramova iza pregradne daske.
Krajem novembra kada nije bilo legla, pcele sam tretirao Apichemom i to drustvo imalo je mesta da se
uhvati za saku saca koja je sada bila jos manja, dakle skoro da se uhvatilo za donju letvicu. Ali tu
postoji problem pada klubeta na podnjacu,tj. na zicu posto ja imam sve zicane podnjace. Ja taj
problem resavam postavljanjem prstena visine 68cm ispod plodista-na podnjacu ili na nastavak,tako
da mi klube u pocetku zimovanja visi u vazduhu. Visina medne kape u pravcu satonose kod ovog
drustva bila je 17.5cm, a duzina u pravcu bocnih letvica 18-19-20cm i to je bilo jace drustvance.I

12

"jaka" drustva sam na slican nacin uzimio s tim sto su mi ona u DB kosnicama. Sva ta drustva mi
zimuju sa otvorenom podnjacom i trose sigurno oko 25% vise hrane. Do 12.januara ni jedno nije
stradalo, a na podnjaci nije bilo ni jedne mrtve pcele kod 99% tako uzimljenih drustvanca ali to sve ne
mora nista da znaci. Normalno da bi se ovo sprovelo mora se uloziti u pregradne daske i prstenove u
sta sam ja i ulozio. Zimskom "stresu-miru" pcela dajem veliki znacaj jer sam svestan koliko mi je
potrebna 1 zimska pcela, pa uznemiravanje u zimu tretiram kao ubistvo dela prvog legla u narednoj
sezoni i zbog toga ga gledam izbeci jer ih i u jesen dosta uznemirujem. Zimski stres je sigurno
ubitacniji jer pored stresa od uznemiravanja tu je i stres od hladnoce i suvisne vlage. Ruski naucnik
Alpatov je dokazao da pcela koja miruje u kosnici utrosi 8 mm kubnih kiseonika u 1 minutu, pcela u
pokretu pri istim uslovima utrosi 36 milimetara kubnih kiseonika, a uznemirena pcela pri istim
uslovima 520 kubnih milimetara kiseonika u 1 minutu. Odnos minimalnog i maksimalnog fizickog
naprezanja kod pcela iznosi 1:140, dok je kod coveka 1:10, tako da ono naprezanje je za coveka
nebitno. Ako je nuzda u pitanju, to za sledeci put gledam ovako:trazicu nacin da ne bude nuzda.
Ja retko ulazim u zimu sa pcelama ovako kao sada, ali se ukazala prilika za formiranje dvadesetak
nukleusa, a da bih formirao tih 20 morao sam da prepolovim onih npr.20 nuk. nisam planirao da
uzumim 40 nukleusa ali je tako ostalo kao jacu to da saniram, medjutim nisam imao ni ramova svih 20
sam formirao na po 3 polu rama LR=a mislio sam da cu ih prihranjivati ali mi je sin ottisao u vojsu a ja
na sve strane i ostalo je tako. Oni su jos u zivotu i kako bi ti , ali ti ne shvata koliok je to malo pcela, pa
ovi pcelari na moru kada bi znali i videli sa koliko pcela to ulazi u zimu i sa koliko izlazi i sta radi u
prolece oni bi takve nukleuse imali na stotine.
Znam i ja sam uvek govorio kao ti ali sada sam morao drugacije i bice bolje nego da sam ih ostavio
na cedilu.
Sto se tice mrezaste podnjace i sa otvorenim dnom znam da je tako jer to je sistem vrskara, a i kod
vrskara ne pada nijedna pcela mrtva dole, samo kada bi jos i okrenuo ramove da budu sever-jug i
onda bi bilo jos bolje.
Video sam sada prstenove ali sada ti su prstenovi bez ramova i meda samo odstojnik izmedju
mrezaste podnjace i plodista. Ali za nukleuse imas pogresno misljenje, da ja nisam imao ovakve
nukleuse nikada nebih dosao do pravilnog odabiranja matica, jer matice koje sam proizveo prosle
godine ulaze u proizvodnju ili u velika drustva tek sada u prolece, kada su se pokazale jesenas i
zimus u nukleusu ko su i sta su , tu i lezi zec a jazboravio da Vam na grupi kazem da ja ne menjam
matice ujesen vec u prolece, tj u rano prolece, iz mnogo razloga.
Mislim a mozda gresim da sto je drustvo slabije to vise raste procenat da ce matica iz zime izaci sa
vecim stresom i vecim izgledima da navuce bolesti i osteti unutrasnje organe. Mislim da kad
proizvedem maticu (prvo moram da proizvedem kvalitetnu maticu), da pre moram da vodim racuna da
sacuvam tokom zime ono zasta sam se trudio oko odgoja. Ja znam sta kaze nauka za zamenu
matica i u prolece i pred pasu, ali ako hocete da postignete taj efekat zar nije bolje da matice drzite u
jakim drustvima i da u prolece i pred pasu jednostavno vrsite uzajamnu zamenu matica. Mislim da je
efekat veci ako imate dva jaka drustva pa u prolece izvrsite zamenu matica, nego da imate jako
drustvo i nukleus pa da jednu maticu sklanjate a nukleus spajate. Ako vas plasi rizik dodavanja matica
onda nemojte ni da je menjate. Koliko je meni poznato prof.Farar to nije radio a uspesno je pcelario i
bez toga(mozda je i to krio).

PCELE I PRIRODA
Moje pretpostavke su ovakve a vi mi recite gde mislite da gresim: Glavni zadatak je produzetak vrste i
svako tako drustvo u tom cilju da odredjeni broj rojeva i to je jedino bitno. Kada sace dostigne kriticnu
starost, pcele ili napustaju staniste ili toliko oslabe da postaju plen mikroorganizama (bolesti) i
stetocina (mozda tako i treba da bude) zatvarajuci na taj nacin jedan lanac. U napustenom deblu
takvo sace se verovatno umoljca i tu ostaje miris propolisa i umoljcanog saca pa posle niza godina (a
sigurno vise od 40) bolesti nestanu a mirisi propolisa i umoljcanog saca ostaju trajni, pa izvidnice
nekog novog roja na osnovu tog mirisa opet dovedu roj da nasele to mesto a pretpostavljam da gde
god se roj zadrzi da je tu davno bio neki drugi roj .Pojedini pcelari koriste mesavinu umoljcanog saca,
propolisa i maticnjaka kao mamac za rojeve. Posto u prirodi nema rojenja ""ramom"" nego se pcele
""paketno"" roje kod njih se pojavio pojacan nagon ( u cilju da se vrsta sto pre nastavi) za brzo lucenje

13

voska a covek koji je ukrotio pcelu u kosnici, nije shvatio da i on tako treba da radi svake godine tj. da
koristi taj nagon i menja sace svake godine smanjujuci na taj nacin uslove za napad bolesti, posto
pcela nije svesno bice kao covek ona u deblu to nije mogla da radi i "njoj to nije bilo bitno". Uloga
coveka kao svesnog bica koje trazi korist od pcela treba da bude ta da prekine ciklus stvaranja uslova
za propast od bolesti i da vrsi rojenje bas na nacin kako se to desava u prirodi ili ako to radi "ramom"
da to bude zalezeno tek izvuceno sace. Prirodan roj ako je napadnut grinjama verovatno se u
vazduhu pre nastanjivanja oslobodi grinja(naglim visinskim promenama) i zapocinje svoju glavnu
misiju-produzetak vrste.
Pitao si za pcele i mravijak, to si mozda pogresno razumeo kada sam ranije pisao o tome,a rekao
sam da tamo gde je mravinjak postaviti kosnicu iznad mravinjaka i posmatrati kako i pcele i mravi
rade svoj posao o tome slicno ali prostije vec sam pisqao u casopisu.
Licno sam utvrdio, u toku dve godine, da roj pcela tezine 1,2 kg-1,4kg u toku sredine juna meseca
izvuce 5 DB ramova za 7 dana uz dnevnu prihranu od oko 150ml "secernog sirupa", i sa tako malom
tezinom roja ne treba rojiti jer taj roj nije za uzimljavanje. Misljenja sam da tezina roja sa kojom treba
rojiti (odmah posle bagrema ) treba biti upravo tezina koju daje drustvo iz prirodnog stanista pa je
interesantno izmeriti takav roj. Cvijetic Blaza, pcelar-amater iz sela Stopanja pre neku godinu uhvatio
je "ogroman roj" sa svojim sinom i naselio ga u DB kosnicu. Posto nije imao izvucene ramove on je
stavio svih 12 ramova sa satnim osnovama, tek onako, neznajuci za nagon koji ima prirodan roj.
"Sutradan" kada je hteo da pogleda da li je roj na svom mestu imao je sta i da vidi: Svih 12 DB rama
bili su izvuceni.
Drvo koje je suplje ne moze da zivi 40god a pcele u tim supljinama ne oboljevaju od mnogih tih
spomenutih bolesti ali i to je mnogo za pisanje na grupi.
Ja znam za jednu bukvu u mom selu koja je suplja i koja je takva vise od 50 godina.To tvrde mestani
sela a kada dodjete uvericete se. Hrast luznjak zivi i do hiljadu godina a ja mislim a mozda gresim da
sa supljinom moze da zivi dosta duze nego sto vi tvrdite, pogotovo ako je mozda pceli zadatak da ga
sa propolisom zaleci. Ja sam naveo deblo ali mislio sam za i bilo koje drugo staniste(stene,zemlja..)
kada sam govorio o mirisu a moj deda je bio pcelar i imam nekoliko kosnica kojima je on pcelario pre
30 godina i kada pomirisem unutrasnjost kosnice jos osecam mirise a tek pcela. Moje pretpostavke
su bile u cilju objasnjenja zasto izvidnice roja privlaci miris propolisa i umoljcanog saca - mozda sam
zalutao sa mojom mastom.
Na kraju predlazes i uporedjujes prirodni nagon za izvlacenjem, ali preko rama to ne valja za
uporedjivanje jer u prirodi pcele izvlace sace prema svojoj velicini i celije gde planiraju leglo su manje
od celija sa strane i npr.celije u prirodi su od 4,7 do 5,3mmm. a mi im dodajemo sasvim nesto drugo,
a kao prvo nase satne osnove nemaju piramidalni deo a u prirodi debljina zida je 0,08mm maltene
providna a kod dodatih to je ravno. Ja mislim da covek treba da kroti pcelu na "slican" nacin u kosnici
kao sto se ona ponasa u prirodi jer se covek bavi pcelarstvom iz koristi a ne zbog produzetka vrste a
eksploatacija proizvoda je neprikladna ako bi gajio pcele u prirodnom stanistu. Da je ovo drugo onda
bi svi radili ono sto vi radite a ne bi je "zbog ljubavi" stavljali u kosnicu zadovoljavajuci svoju tastinu
kroz price kako to rade iz uzivanja prema prirodi i pceli,a upravo je uzivanje korist- samo je nacin
drugaciji (od na primer voznje dobrog auta) a to ne vide da je tako pa nikada ne priznajy.
Misljenja sam da covek, koji kroti pcelu u kosnici da bi imao korist i racun tj. najmanje problema, treba
da je eksploatise na slican (nemoguce na isti) nacin kako se to desava u prirodi, da treba da roji na
slican nacin kako je u prirodi tj. da pcelari na nacin kako se ponasa roj u prve 1-2 godine i opet u
rikverc. Bio sam na vasem sajtu i video sam roj koji se uhvatio u buretu i siguran sam da prve godine
zimovanja pcele vise u vazduhu i da je medna kapa ogromna osim ako im covek ne uzme hranu.
Posto se covek prema pceli u kosnici ne ponasa onako kako je u prirodnom stanistu (uzima joj) ona
sigurno nece doziveti ni 10 godina sa tim sacem i uvek ce nositi rizik bolesti i zbog toga covek mora
da prekida taj ciklus tj. svake godine da se vraca u rikverc i da prati ponasanje odbeglog roja prve
godine u stvari da prati odbegli "jak go roj" a siguran sam da nije ni potrebno stavljanje satnih osnova i
prvo cu to da probam ove godine.
Sto se tice prirodnog roja ja sam izmerio najveci prirodni roj od 3,3kg. Proso sam ga izmerio uhvatio
ga ja u vrskari a predhodno imerena prazna vrskara, izmerim je sa rojem i to ti je to. Sto se tice pcela
u buretu to su pcele izgradile za dve nedelje jer nije bilo zrelih lutki, znaci oko dve nedelje je imao. Ja

14

sam ti govorio o fotografiji koja nije postavljena na sajtu a bice dve tri postavljene nove onda ces videti
silu Boziju za jedno leto.
Uzimljavanje pcelinje zajednice gledam na nacin kako zimuje prirodan roj "prve godine" tj. u pocetku
zimovanja pcele skoro da vise u vazduhu, medna kapa je neprobojna, nema problema sa prelaskom
iz jednog nastavka u drugi i zato koristim prsten (on nije za med jer meda treba da ima u drugom
nastavku) i sve to gledam da preslikam na kosnicu koliko je moguce.
A sada evo protiv cega sam:
Za mene nije prirodno i nema racuna: bilo kakva dvojna dustva - visematicna, bilo kakvo pojacavanje
sto izletnicama sto tempiranje (leglom) izletnica ili primateljica. Svaka teorija tipa proizvodna i
pomocna pa pojacavanje-nije prirodno, nukleusi - nikako i ja te stvari zovem racun-varka, normalno to
je moje misljenje koje ce se mozda menjati jer ima stvari koje neznam i tu je sve vestacko ili slabo i
nezabelezeno u prirodi pa u mom mozgu zasad stvari stoje tako a imao sam prilike da vidim sta rade i
nasi i americki i nemacki profesionalci i njihova baza je u vecini slicna - snaga i samo snaga drugo ne
postoji a cak neki namerno izazovaju grabez na pcelinjaku kako bi ostali samo najjaci-najsnazniji jer
misle da se tako desava u prirodi.

NUKLEUSI I OPLODNJACI
Prvo cu reci sta kazu da je nukleus:
Nukleus sluzi za izvodjenje, sparivanje, tesiranje i cuvanje rezervnih matica.Takodje drustva u malim
kosnicama nazivaju nukleusima.
Nukleusi sluze za pojacavanje pcelinjih drustava pred glavnu pasu radi "postizanja visoke
proizvodnje" i sve vecu uloga se pridaje toj svrsi.
Ovde bih naglasio da, a vec sam rekao da po meni nukleus nije pravi test za maticu a jedini test na
osnovu kog se izvodi zakljucak ovde je kompaktnost legla novoizvedene matice, dali leglo ima oblik
ruze i dali su jaja nagnuta u istu stranu a takvo leglo uglavnom ima svaka mlada matica kod koje nije
bilo drasticnih propusta pri odgoju i to ne mora da znaci nista. Znaci testirati majku i to je jedino
merodovno za cerku za druge testove treba vreme i jako drustvo.
A vec sam rekao da sam protiv pojacavanja i spajanja (jedino u jesen) ali ali ali sigurno je bolje
pojacavanje ako nismo resili uzrok, ako nam svake godine drustva izlaze iz zime slaba, ako za glavnu
pasu ne mogu da se razviju a kod vecine pcelara je to tako onda treba da pravimo nukleuse. Ja sam
pre za to da eliminisem potrebu pojacavanja pa zato i nisam za pravljenje tih vrsta nukleusa a
pogotovo sam protiv uzimljavanja istih.
Sto se tice nukleusa kao oplodnjaka tu nisam protiv, samo u slucaju kada se iskoriste i pregrade
postojeci nastavci (ekonomski opravdanije) tako da ako se pocetkom avgusta spoje mozemo
ocekivati da uzimimo jako drustvo. Oni imaju prednost jer se pcele ne rasipaju kao kod bebioplodnjaka i veci je procenat prijema maticnjaka za razliku od bebi-oplodnjaka. Nedostaci su visoka
pocetna ulaganja, transport i procenat oplodjenih matica. (Procenat se povecava kada se ostavi jedna
komora prazna.)
Ja sam se iz mog racuna odlucio za jednu specijalnu vec poznatu vrstu oplodnjaka i ako se sve
odradi kako treba oni su najisplativiji (ako se gleda ulaganje, kolicina potrebnih pcela, mogucnost
transporta, procenat oplodnje i mogucnost iskoriscenja pcela po zadnjem turnusu) po meni.
Sto se tice cuvanja matica preko zime ja sam za varijantu, a vec sam jednom napomenuo,
uzimljavanja dve matice u jednom DB plodistu i to da su matice sestre i da su svih 7 ulica u obe
pregrade pune i to mislim da treba da cini oko 10% od ukupnog broja drustava koliko ja i posedujem.
Odmah po izimljavanju, ukoliko kod "jakih" drustava nemamo gubitak matice, pa iako je efekat
razdvajanja u prolece bolji od efekta spajanja mislim da takva drustva treba sto pre spojiti u jednu
celinu.
Polu ram LR-a i nukleus sa pet ramova u njemu, ako te interesuje koliko sam takvih imao prosle
surove zime, na jednom nastavku, koliko su prezimili i sta su uradili u toku leta, drugo ja nukleuse ne

15

drzim zbog pojacavanja, slabih drustava, vec za odnegovanje maticnjaka i matica, i za oplodnju,
oplodnja je 100% samo ako maticu ne pojede nesto usput. Spreman sam da organizujemo
uporedjivanje, minumuma pcela pri oplodnji, a tvrdim ti da se nikada nije desilo da mi pri oplodnji
matice odu i pcele za njom iz mojih nukleusa nisam brojao pcele jer mi nije bilo potrebno koliki je
minimum, ali cu letos i taj podatak da imam. A znam koji su problemi sa bebi oplodnjacima. Malo opet
neverovatno ali prvo probaj pa ces videti, drugo nukleus opet sa pet ramova na dva sprata, to znaci
pet ramova LR-a prezimljava bez pogace i u prolece roji ako mu ne dodas nastavak. Na jednom
nastavku ne roji nikada a na dva i vise nastavka roji. Kad napuni oba nastavka dodam mu treci
nastavak, napuni i treci nastavak a ja mu dodam cetvrti nastavak i imam jedno telo LR-a od 10
ram.zapreminski, od cetvrtog nastavka dobijem prvi zreo med u prolece, izvrcam pet poluramova
punih meda, a mozes da vidis na moj web Pr. DR. Jovu Kulincevica kako odusevljeno drzi takav
poluram pun meda. Od pet plurama izvrcam pet kg. meda jer jedan takav ram daje isto kao i DB
poluram. Znaci opet koliko prstiju toliko ramova toliko kg.meda cetiri puta da vrcam po pet kg.godisnje
e tu mi vec treba matematika a ja pitam komsiju koliko je to a on kaze 20. Znaci ja od jednog LR
nastavka dobijem 20 kg.meda i njemu ostaju tri nastavka, a predzimu nateram pcele da treci nastavak
presele gde je bilo leglo, u zimu ulazi sa dva nastavka, i iz zime izlazi sa dva nastavka. Kada je toliko
produktivna matica ja joj dodam i peti nastavak zbog petog prsta, jedne ruke. Kada poludi i sa pet
nastavka ja to drustvo prebacujem u standardni LR nastavak spajanjem ramova po mom principu, ako
je matica stvarno dobra dodam mu i drugi st.nastavak i tako ulazi u zimu. Kada bude neko proizveo
20 kg. meda od jednog nastavka LR-a s da za zimu ostaju u isti nastavak i prolece docekaju bez
pogace a i u jesen bez sirupa, neka napise i neka pokaze drugu matematiku, za mene je to
produktivno. Lako za rukovanje nosenje prenosenje i sa tim nukleusima ce najverovatnije poceti da
pcelare stari pcelari koji nemaju naslednike a nemogu da dizu poloskine ramove, DB ram a kamoli
LR-ov nastavak. Pored takvih nukleusa svako moze da doceka duboku starost a da se ne odvoji od
pcela. Da ne govorim o proizvodnji biodinamickog meda. Tu je sada nova visa matematika. Ovo su
samo smernice ima tu i mnogo drugih finesa i dodataka ali malo neka i za drugi put.
U prvoj godini napravio sam samo pet kom. Drzao sam ih u verandi koja je zastakljena a imali kanal
od jedno 7-8 cm. kroz koji su izlazile napolje pcele, u drugoj godini dupliram nukleuse u verandi ali za
pet komada nema mesta jer sam dizao na sprat iznad. Tih pet komada ostavim ja napolje, kad u
prolece bolje su se razvili oni napolje u odnosu na one unutra. U trecoj godini svi napolje i do danas .
Medjutim kako ih nazvati drugacije kada njihova dva nastavka a ti si video fotografiju legla nazvati
,,mini kosnica,, jer LR-ovci takva pet rama zovu nukleus, bilo bi uvredljivo za za te moje nukleuse.
Tacno je da kada dobijaju 4 pa i 5 nastavka onoi su neverovatni ali ipak je to tada mini kosnica ili
maksi nukleus, pomagajte kumujte.

VRSKARE
U selu kod strica sam nasao dve kosnice vrskare ili pletare kako se vec zovu. Uzeo sam ih jer su mi
se svidele kao muzejski eksponat. Interesuje me da li one mogu i kako da se upotrebe u savremenom
pcelarstvu.
Jedna od varijanti formiranja vrskare, da ne razmatamo sada stresanje prirodnog roja, ili paketnog
roja, je da je postavis na mesto neke kosnice (ne treba da bude previse jaka) i da streses nesto
mladih pcela a onu kosnicu da pomeris. Maticu zadrzis u vrskari a kosnica neka proizvede sebi ili
dodas drugu. Da se pcele ne bi mnogo bunile, mozda oko vrskare mozes da postavis prazan
nastavak, samo da ih malo bolje orijentice, ali nije neophodno.
A kako posle? Ako naprimer zelis da formiras roj. Uzmes neku praznu kosnicu, podnjaca i plodiste.
Postavis ramove, neizgradjene i izgradjene, zavisno od sezone, mozda ce trebati i ramovi sa medom.
Na satonose plodista postavis vrskaru sa pcelama (najbolje da to radis na drugom pcelinjaku zbog
vracanja pcela). Posto je vrskara uzana, na to plodiste postavis dva ili vise prazna medisna nastavka
(zavisno od tipa kosnice) da "pokriju" vrskaru. Zatim stavis poklopnu dasku i krov. Pored vrsakre dole
na satonose mozes staviti hranilicu. Nepokrivene satonose mozes mozda pokriti nekom folijom,nije
neophodno.
Pcele ce uskoro ako su dobri uslovi preci dole u plodiste, i matice ce. Kada predje, ti vrskaru sklonis
na drugo mesto. Ona proizvede maticu a stara da ostane u novoj, savremenoj kosnici. postoje
naravno i druge varijante

16

Prvo moras da je oprlis dobro plamenom, ali da pazis da je ne zapalis, posle da je pritegnes na dnu
moze i zicom za ramove, zatim da je oblepis, zakrpis rupe,pomesanom belegom sa ppepelom i
krecom ili pogledati cime je vec oblepljena, i obavezno pri dnu na jedno 20cm staviti unakrsna
vodoravna dva prutica koji ce drzati tezinu da se ne surva med, kada je budes stavio na ramove.
Molio bih da mi neko objasni kako na najlaksi nacin prebaciti pcele iz trmke u LR kosnicu.
Ubacis vrskaru ali bez ramova u prazne nastavke na podnjaci, otvreno leto normalno, naucis pcele da
na leto ulaze ili kako strucnjaci kazu ostave feromon stopala kada pocinju da rade lepo a ti izvuces
vrskaru i stavis jedan a moze i vise ramova sa leglom i okrenes vrkaru sa otvorom na leto pocinjes
lagano da kucas po vrhu vrskare, pcele ce u redu uci u sanduk a ti sa nekim gledas kada ce matica
preci u nastavak, kad matica predje onda je lako uzme se noz kao sto ti je vec objasnjeno. Za zimu
sam obecao kolegi iz Makedonije da cu presnimiti sa video kasete i poslati mu ali sada vidim da to
moze da posluzi i mnogim mladim pcelarima a to je tako jednostavno ali treba videti barem jednom
koliko je to jednostavno onda je lako.

MAMAC ZA ROJEVE
"Pojedini pcelari koriste mesavinu umoljcanog saca, propolisa i maticnjaka kao mamac za rojeve"
Jedan kolega mi je pricao kako se u jednu napustenu kosnicu naselio roj. Naime pre mnogo godina
drustvo je stradalo od varoe i on je ostavio tu kosnicu ne zatvarajuci leta i ne dirajuci sace unutra.
Posle nekog vremena utvrdio je da se sace umoljcalo i ponovo vratio poklopnu dasku i krov. Leto je
ostalo otvoreno. Prosle godine je na svoje zaprepascenje primetio da iz njegove kosnice izlaze i ulaze
pcele.tj. naselio se roj, a saca tada verovatno nije ni bilo (to ga nisam pitao jer sam pretpostavljao da
nije ni uocio posto se radi o nemaru) ali na ramovima i zidovima ostali su mirisi.
Nesto slicno se dogodilo i mom stricu. Drustvo mu je stradalo i on je kosnicu drzao na terasi. Sledece
godine se u tu kosnicu uselio roj. Najpre je bilo nekoliko izvidnica a kasnije se sve zacrnelo od pcela
koje su se tu nastanile.
Na ovu temu postoji i vrlo dobar clanak Adriana Wennera na beesource.com sa lepim fotografijama.
Clanak se zove Swarm Movement: A Mystery Explained, a evo i direktnog linka
http://www.beesource.com/pov/wenner/abjjan1992.htm O mamcima za rojeve je, ako se ne varam,
svojevremeno pisao i Aleksandar u Melitagori.

CENA ROJEVA
Prije par dana me je kontaktirao jedan buduci pcelar iz Banja Luke u RS i pita za cijenu rojeva. Ja
sam mu rekao da je kod nas cijena jednog kg roja 18 eura, a on kaze da moze dobiti kilogram po 5
eura. Interesuje me kolike su cijene kod vas.
U Srbiji je cena paketnog roja 1,2kg sa maticom oko 20 evra. Matice pojedinacno su bile 5 evra ali su
se na puno mesta prodavale i po 6 evra. Ispada da je cena 1kg pcela 12,5 evra. To su cene posle
bagremove pase. Mozda ce mu neko dati pcele i jevtnije, sve je to pitanje, ali obicno takve prodaje
ispod cene nisu dugog veka ni od prevelike koristi gledajuci za pcelera koji to radi. On je obicno
prinudjen na to, iz raznih razloga, posle cesto ispadne da nije sebi mnogo pomogao, osteti pcelinjak i
sl. I ako pomogne sebi prodajom ispod cene, on kasnije obicno prelazi na vise cene.
Ja mislim da se "jedan buduci pcelar iz Banja Luke" nije dobro informisao o cijeni rojeva. U Banjoj
Luci i okolini je cijena jednog LR rama pcela u aprilu oko 5 evra (obicno se prodaje pet ramova).
Prodaja paketnih rojeva ovdje se mnogo ne praktikuje, a prirodni rojevi se prodaju po 15-25 evra
(najcesce po 20), zavisno od vremena rojenja i procjenjene velicine. Cijena matica je 5 evra. S
obzirom na ovo tesko mi je da povjerujem da neko prodaje roj pcela od 1kg za 5 evra kada je cijena
1kg meda skoro toliko.

17

JANUAR - VREME I SNEG

U Gacku (RS), na nadmorskoj visini 940 m, do prije 4 dana je bilo relativno toplo za ovo doba godine.
Zadnja 4 dana je temperatura do -13, gotovo bez snijega (1-2 cm). Za Gacko to i nisu neke niske
temperature. Interesantno, u Trebinju koje je i zimi relativno toplo (snijega nikada i nema),
temperatura je prije dva dana pala na -7 stepeni C, sto se nije dogodilo u zadnje 4 godine.
U Backoj Topoli za sada nema sneznog pokrivaca. Hladno je vreme i oblacno. Temperatura je jutros
bio -4.5 celzija. U petak ujutro je bio vedro i -9 stepeni.
Kod nas u Zapadnoj Bosni ima oko 5 cm snijega, ali je veoma hladno. Vec skoro citavu sedmicu
temperature su izmedju -10 i -15 celzija.
Danas je u Boru bilo 70. Moji nukleusi su prvi progvirili, izasle su pcele na kratak izlet i kada su videle
da je svuda sneg a iznad snega zraci hladno, brzo se vrate domet setanja je do 2met. Poneka se
isprazni kasnije su pocele i da izbacuju smrznute ili mrtve pcele sto me je iznenadilo da to rade pri 7 0.
Kasnije su pocele i standardne LR-ke da se isto ponasaju. Za nove na grupi da naglasim da sam ja
zatvorio donja leta a izbusio okrugla gornja leta. Pravo je zadovoljstvo bilo kada se pcele vrate i pored
te temperature pravo ulecu kroz okruglu rupu. Sutra ocekujem veci procistni let a za dalje videcemo.

GAUCO
Ipak smatram da je sada pravo vreme za vise diskusije, a kao jedna od tema smatram da treba da
bude Bayerov Gauco. Vec duze vreme na Slovenackim grupama su diskusije u vezi ovog otrova, koji
je u Franciji naneo velike stete u pcelarstvu, a isto se desva i u Sloveniji. Smatram da je vecina
pcelara upoznata sa ovim preparatom koji se koristi za tretiranje semena kukuruza, i kad isti cveta i
pcele sakupljaju polen, dolaze u kontakt sa preparatom koji deluje na nervni sistem i one gube
orijentaciju, tako da se ne moze vratiti u kosnicu.
Osnovna supstanca je Imidakloprid, i ista se nalazi i u preparatu za tretiranje krompira Confidor.
Sigurno da se ne mozemo nadati da cemo uspeti da se taj preparat zabrani, ali bi bilo dobro da se
pcelari bolje upoznaju sa dejstvom ovog preparata, i da ne za gubitke pcela uvek krivimo "jadnu"
varou. Ako neko ima vise informacija u vezi ovog preparata koji je mozda vec prisutan po nasim
poljima, neka nas obavesti.
Taj preparat je izuzetno otrovan pa su i sa njim prije dvije godine kod nas u Crnoj Gori mnogi pcelari
iz Podgorice ostali bez svojih drustava a sto je najgore niko se nije zauzeo da dokaze od cega su ta
drustva pomrla ali ja se trudim da sto vise ljudi upoznam da je sa tim preparatom unisteno skoro 75%
pcelinjeg fonda Podgorice i njenog okruga.
Taj podatak koji si ti naveo da je u Francujskoj bio veliki pomor pcela je istinit i tacno je da je uzrok
Gauco, ali za razliku od nase zemlje u Francuskoj je odmah zabranjen za koristenje.
Gdje nema zivota za pcele nema ni za covjeka" Znaci instituti su za ovo veliko trovanje pcela u
Podgorici rekli Kriv je aluminijski kombinat sto apsolutno nije tacno jer dok je aluminijski prije 10-20
godina radio 70% vecim kapacitetom nije nikakvih trovanja biloa kamoli sad. Nego nekim ljudima i
vlasnicima Agro kombinata 13 jul "Plantaze" proizvodjaci cuvenog vina Vranca i drugih svoje
plantaze Stite Gaucom i to naravno prskanjem iz aviona a kako znate Podgorica je ravna dovoljan je
mali vjetric da to raznese u poluprecniku od 17-20km, i naravno pcele padaju mrtve ispred kosnice, e
da samo znate gledao sam taj zalosni prizor to su skoro 2-3 lopate mrtvih pcela sakupljacica, ali je to
zataskano naravno kao i vecina stvari nego ajde nadajmo se bice boje !

PRSKANJE VOCA - MAVRIK

Danas mi je jedan kolega sa posla doneo reklamni listic sa pcelarske izlozbe u Bitoli, na kome se
reklamira preparat za prskanje voca u cvatu i u naslovu stoji:

18

"Zastitnik pcela i prirode"

ime preparata: "Mavrik 24 EW"
"Upotrbljava se za vreme cvetanja voca"
Proizvodjac: Makhteshim Agan Israel
U pocetku sam bio malo iznenadjen, da se propagira prskanje u cvatu, ali obziron da nasi vocari
uporno praktikuju bas taj nacin zastite, mozda je ovaj preparat resenje bar donekle tog problema, pa
ako stvarno deluje i nije stetan za pcele treba ga propagirati kod vocara? Dali neko ima vise
informacija?
MAVRIK je insekticid (aktivna materija fluvalinat), kojim se suzbijaju stetocine na poljoprivrednim
kulturama. Teorija o tome da se prska u cvetu jer ne skodi pcelama i stoji i ne stoji. Fluvalinat je
aktivna materija skoro svih drvenih letvica (i plasticnih) koje smo koristili godinama. Ako niste znali, svi
insekticidi primenjeni u pcelarstvu su primenjeni iz prostog razloga sto se pokazalo da je potrebna
mnogo veca doza da ubije pcelu nego varou. Kod fluvalinata, konkretno, potrebna je 10 puta veca
doza da bi se ubila pcela. Teorijski, stavite 20 traka sa fluvalinatom u kosnicu, i zbogom pcele.
Ako u prskanju voca prekoracite dozu koja ce delovati na jednu pcelu, eto stete. Po meni, to su samo
lepe zelje, i jos jedan uspesni nacin zagadjivanja meda. Ali, dobro, sve u cilju progresa, ne?

JANUAR - AMERIKANCI
Obavestavam Vas da sam se upravo vratio sa predavanja amerikanaca u Kraljevu. Tamo sam isao sa
predsednikom drustva u Nisu, Vlastimirom Spasicem, inace clanom Izvrsnog dobora SPOS-a. Tacno
je da oni dolaze u Nis u subotu, ali mi tada ne mozemo biti tamo jer idemo na Skupstinu SPOS-a u
Beograd. Zato smo i otisli u Kraljevo.
Verujte mi, predavanje je cist blam! Predavanje Nemaca u Nisu 2002. je bilo milion puta korisnije od
ovog. Znam da to ne mozete da razumete, ne mogu ni ja, ali predavanje je bilo ocajno, ispod nivoa
pocetnika. Da je i meni neko pricao, ne bih verovao. Toliko je bilo lose, da sam zabrinut za sva ona
drustva gde ce se predavanja organizovati, jer ce biti tako iskritikovani od pcelara da ce im sve
presesti.
O cemu se radi?
Predavaci su pcelari prakticari. Smatraju nas za debile tek sisle sa drveta, koji nista ne znaju o
pcelarstvu. To je u stvari i nacin predavanja amerikanaca u svim oblastima (bar ja imam takvo
iskustvo). Sve se pocinje od pocetka. Tema je glasila: Tehnologija pcelarenja. O tome nije bilo skoro
ni reci. Prvo su nam objasnili kako izgleda LR kosnica, i kako se naseljava paketni roj u nju (sto je jos
i bilo korisno za one koji to nisu znali). Zatim je krenula prica kako oni suzbijaju americku kugu
spaljivanjem. Problem su predstavili primerom Kine u cijem medu su nadjeni antibiotici. Onda sam ja
konstatovao (u pitanjima) da mi to dobro znamo, ali da vec 15 godina citam u njihovom pcelarskom
casopisu gomilu prica i nacina o upotrebi antibiotika. Na ime toga sam zapitao da li je spaljivanje
vecinska praksa, ili "lecenje" antibioticima. Odgovoreno mi je da je spaljivanje. Onda sam otvoreno
zapitao da to nije "pranje" istine kojom zele da prikriju da i u njihovom medu ima antibiotika. Odgovorili
su da nije pranje istine (!!?!!). Sta cete, danas svi stite svoje trziste i kriju se iza laznih i praznih prica.
Usledilo je najkrace moguce predstavljanje proizvodnje matica, putem filma. Tu je poznati amerikanac
Keith Delaplane (cest autor tekstova u American Bee Journal-u) prikazivao kako se proizvode matice.
Do danas sam imao pozitivno misljenje o tom coveku, od danas sam totalno razocaran. Mislim da je
film izazvao zgrazavanje vecine prisutnih. Prvo, u startere stavljaju 200 maticnjaka u jednom ramu u
dva paralelna reda. Kada ih prebacuju u odgajivacka drustva, ram tako stresu da su mi se okrenula
creva. Ali, to i nije toliko strasno. Kada kasnije vade maticnjake za presadjivanje, prosto ih krvnicki
bacaju i treskaju o radnu povrsinu bez ikakvih skrupula i ideje o tome da se mogu ostetiti. Uopste
gledano, prava industrija koju cak i ne interesuje narocito neki poseban kvalitet. A mi se ubismo od
neznosti u radu sa maticnjacima u svim stadijumima. Da ne pricam dalje. Pogledacete i cudicete se.
Sve u svemu, vrlo kratko predavanje spremljeno za totalne neznalice. Ocrnili su oksalnu kiselinu
pravdajuci se time da je kod njih "zabranjena" za upotrebu (a Predrag skoro izvesti das je nedavno

19

konacno registrovana za upotrebu u pcelarstvu u EU), jer su navodno njihovi strucnjaci otkrili da je
stetna za pcele. Mozda tu i ima neke istine, ali pouzdano znam iz skorasnjeg iskustva da nekoliko
puta manje mrtvih pcela padne na podnjacu od oksalne kiseline nego od Apitola (Apichema).

Danas, 31.01.2004. GODINE, je u Nisu odrzano "predavanje" (predavanje pod navodnicima) gostiju iz
Amerike. Gosti iz Amerike An Harman i Bob Hol su dosli u Srbiju pod pokroviteljstvom neke
humanitarne organizacije cije je sediste u Kragujevcu (ime nisam zapatio).
Dacu nekoliko zapazanja:
Oprasivanje poljoprivrednih proizvoda je na prvom mestu, a med na drugom mestu. Bob Hol je naveo
da su mu prihodi po drustvu na oprasivanju razlicitih poljoprivrednih proizvoda u toku godine 150
dolara.
Bob Hol je naveo primer kako oni odredjuju stepen zarazenosti varoom. U teglu se stavi oko 200
pcela, deo poklopca se izreze i na taj izrezani deo stavi mrezica. Preko mreze, pcele se pospu
secerom u prahu. Nakon toga se tegla protrese, okrene naopako i na beli list papira istrese secer u
prahu i zajedno sa njim varoa. Ako padne 30-40 i vise varoa treba tretirati, ako padne manji broj ne
treba tretirati.
U borbi protiv varoe koriste nekakvu integralnu metodu. Kazem nekakvu jer nisu objasnili sta se pod
tim podrazumeva.
Pre desetak dana na predavanju u Nisu, Djuradj Mrkailo je izneo svoja iskustva iz Amerike. Naveo je
da pcelar koga je posetio, dva puta godisnje daje antibiotike u masnim pogacama ili pomocu secera u
prahu posipa po satonosama. Cak je naveo da u pcelarskim prodavnicama mogu da se nadju
odgovarajuci lekovi. Medjutim gosti su tvrdili da se kod njih americka kuga ne leci nego se drustva
spaljuju (verovatno je to zvanicna verzija).
Pokazali su nam plasticne ramove sa trutovskim plasticnim sacem i plasticne satne osnove.
Veliki smeh kod prisutnih je izazvao kratki film o proizvodnji matica i pakovanju paketnih rojeva.
Maticnjaci su sa letvice skidni spaklom i leteli su na sve strane, a pcele su u pakete stresane i merene
kao kad mi sejemo pesak sitom.
Tek kad vidis druge shvatis koliko vredis.

FEBRUAR
Otvorih jedan petoramni nukleus koji je najosuncaniji i nadoh prva jaja i larve u nezatvorenom leglu.
Starost znaci do 5-6 dana. I badem je krenuo sa cvetanjem tako da se pravilo pocinjanja jednog i
drugog isto- vremeno (u Sutomoru) opet potvrdilo. Brzo vratih ram mada 14-15*C i rasformirano klube
garantuju da nema opasnosti od prehlade.
Dodajem clanak iz Hrvatske pcele iz 1982. godine prenosi tekst iz Poljskog casopisa i kaze:
"Ne preporuca se hodati oko pcelinjaka dok je snijeg smrznut i kripi (te ih vibracije valjda izludjuju),
vec tek kada se snijeg krene otapati (0-5C). Jo kazu da uznemirenost klupka nakon udarca traje 1nekoliko sati, a novo stanje klupka (veci volumen i pomak prema letu) moze potrajati 1-2 dana ..."
Ovo je bio vise nego lep dan (05.02), pcele su na Dunavu unosile polen i imale pravi i potpuni procisni
let. Vaga je od 14 januara pala za 1.300 gr.
Ja sam pre neki dan i po hladnom vremenu bio na svom pcelinjaku a danas, po divnom danu, rano
popodne, na jednom pcelinjaku u selu Ugljarevo 2-3km od Z. Morave, na blagoj uzvisini okrenutoj
jugu. Prvo sam bio iznenadjen da hrane imaju vise nego sto sam ocekivao (pomagao sam oko tih
pcela i jesenas). U pitanju su DB desetke sa zicanom podnjacom, negde je bio umetak a negde ne.
Otvarao sam kosnice, i cak podizao ramove (znam da mnogi nece voleti to da cuju ali ja to nisam
radio iz inata il i radoznalosti, vec sto sam imao razloga). Ostavljao sam po 3 najvise 4 rama u sredini

20

onako kako jesu i odmah uz njih dodavao po pun ram sa medom, ili samo preokretao za 180 stepeni
postojeci, kako bi med bio sto blize glavnini klubeta i primicao i druge ramove sa medom ako je
trebalo. Te pcele su sada mirne bar mesec i po dana, dok ne stignu topliji dani. Bio sam takodje
iznenadjen da je legla bilo vrlo malo (moguce i zbog relativno starih matica). Nisam detaljno gledao ali
skoro da u polovini kosnica (od 15) nije bilo legla ili mozda samo malo. Samo u jednoj sam video 3-5
cm krug zrelog legla (kazem, nisam svuda zagledao). Video sam nekoliko matica, naravno, sitnije su
nego sto ce biti za koji mesec.
Pcele (poneka) su donosile zut polen, mozda je leska, a inace je cvetala i visibaba. Do sada,
zimovanje ide jako dobrim tokom.
Mislio sam na promenljivost velicine, odnosno tezine matice tokom godine. Zimi, kada ne polaze jaja i
kada je pcele ne hrane tako kao tokom intezivnijeg polaganja, matica je nesto laksa i primetno sitnija.
Danas mi je jedan pcelar rekao da kod njega ima na vise ramova po malo otvorenog legla, znaci
situacija sa leglom se dosta razlikuje.
Nije rec o preokretanju ramova sa leglom, taman posla! Pcele su potrosile med uz centar klubeta (da
ne kazem leglo, posto ga kao sto sam rekao ima vrlo malo) a specificno za ovaj trenutak je da nisu
pocele da stavljaju polen (naravno, jos je suvise rano). Tako da uz sebe imaju deo praznog saca a to
se proteze negde i na drugi ram od klubeta. Tako da sam ja te ramove koji su prazni spreda okrenuo
za 180 i sace sa puno meda je doslo uz "leglo" odnosno centar klubeta. Ako je na tim ramovima bilo
nedovolno meda ja sam stavljao druge ramove pune meda koji su inace bili po strani. To je bio skoro
cesci slucaj.
Sve to se desavalao na pcelinjaku ciji je vlasnik umro, zapravo bracni par, u razmaku nepunih 2
godine, tako da nema ko da se brine i pcele ce morati da budu prodate. Iz bojazni da ne bi propale, i
sto ne mogu redovno da ih obilazim, sproveo sam ovu ranu intervenciju. Drustva na tom pcelinjaku su
jesenas bila vrlo jaka i skoro da sam mislio da ce sav med da pojedu. Dala su po 25-30kg meda za
vrcanje ali je u plodistu vrlo malo ostalo. Ipak su dobro i hranjena. Jedno je jesenas imalo leglo u
medisnom nastavku (sve su DB sa 10 ram.). Sada sam maticu nasao u tom nastavku (medistu),
srecom nije pocela da zaleze inace bi bilo teskoca (podnjace nisu pokretne da moze nastavak da se
stavi pod plodiste).
Ovakav dan se samo pozeleti moze za pregled stanja u pcelinjim zajednicama, za procisni let pcela,
za primicanje meda klubetu i zapocetom leglu. Stanje za ovaj period je odlicno. Mikro klima u
kosnicama dobra (nema suvisne valage), hrane ima u dovoljnim kolicinama a pcele unose polen. Svi
uslovi su tu da leglo krene a vec ga ima oko 1 do 2 dm od jednodnevnog do zatvorenog. Zadovoljstvo
je potpuno jer sve pcelinje zajednice uzimljene jesenas veselo i zdravo izlecu i dolecu. Na pcelinjaku
sam poveo i pcelara pocetnika Petrovic Desimira pa i za njega je ovaj dan bio pun novih saznanja.
Naravno da mu nisam rakao da nije svake godine ovakva situacija i da ima i onih godina kada slab
rad u jesen pokaze rezultat zimi ili u rano prolece. Za sada svi su uslovi da ove godine prolecni razvoj
bude dobar.
U sredu sam bio na pcelinjaku: bilo je + 16 stepeni i lepota. Lepota ne samo suncanog dana, vec i
zadovoljstvo posmatranja veselog leta pcelica, posle ko zna koliko hladnih, sneznih, tmurnih... dana.
Sve su do sada prezivele i nadam se da ce u istom broju docekati i prolece. Otvorio sam jedan
nukleus iznad FR i konstatovao da jo uvek nema legla. Poneka leska je krenula pa ima i malog
unosa polena. U subotu idem da ocistim podnjace i tretiram protiv varoe.

FEBRUAR - UGINUCE PCELA

Moj otac je zakljucio da su nam tri konice upravo zbog nemogucnosti izlaza na procisni let uginule!
Kako kaze to mu dokazuju veliki broj mrtvih pcela cija mrtva tijela smo nali na okvirima uz spojeve
izmedju gornjeg i donjeg nastavka (on kaze da su pokuale disati kroz taj mali prostor izmeu
nastavaka). Isto tako donji nastavak je pun mrtvih pcela (grozan prizor) a neke pcele se mogu naci
skamenjene na okvirima. Hrane u izobilju, meda u sacu zatvorenog i otvorenog. Protiv varoe sam se
borio mravljom kiselinom (8. mjesec) i apitolom (10.mjesec). Nakon zahvata nisam cistio podnicu, a
celjeve sam stavio pocetkom 12. mjeseca. Kod prezivjelih konica takodjer sam naao veliki broj

21

mrtvih pcela u konici pa sam im ocistio podnicu od njih i otvorio celjeve. Nozemoza nije, bar mislim
nema tragova izmeta na sacu ili na konici. Jel otac u pravu?
U ovakvim slucajevima se posebni vidi znacaj gornjeg leta. Bar bi eliminisao sumnju da li je uginuce
zbog gusenja. Da ti pravo kazem, ja skoro i da nisam video u praksi stradanje od gusenja tokom zime
(tokom leta, kada se nekim slucajem zaboravi da otvori leto i u drugim situacijama, jesam). Ali ne
treba iskljucivati tu mogucnost, uostalom i po literaturi se zaprecavanje leta telima uginulih pcela
navodi kao problem. Ja licno - sumnjam. Kosnice obicno nemaju toliko dobro dihtovanje a i nije
mnogo toplo.
Prosle godine sam spominjao za mene a izgleda i za mnoge, tajanstveno stradanje, da mrtve pcele
jednostavno budu rasute po celoj podnjaci u debljem sloju, u kosnici ima puno hrane ali sve pcele su
prakticno na podnjaci mrtve (i izvan podrucja gde bi inace bile da su jednostavno samo pale).
Da nema nozemoze ne mozes tvrditi iako nema izmeta, a nije fraza kada se kaze da bi pcele trebalo
dati na analizu. Nije ni svaka pojava izmeta, proliva i kosnici znak nozemoze. Mislim da ti pcele nisu
stradale ni zbog mravlje kiseline niti apitola. Kolike doze apitola si davao? Pretpostavljam normalne,
moglo je biti uginuca ali ne toliko.

FEBRUAR - TROVANJE PCELA

Pre neki dan sam sa nevericom cuo vest da je jedan kolega i prijatelj sa kojim sam doskora radio u
istoj firmi, izgubio skoro sva drustva (oko 100). On je kao tehnoloski visak napustio firmu i zajedno sa
zetom se posvetio profesionalno pcelarstvu i dosta ulozio u tome. Prvo sam posumnjao u slabu
pripremu za zimu zbog suse, pa u varou, nozemu i u sta jos ne. Danas sam s njim razgovarao i
izgleda da sve pretpostavke otpadaju, jer kaze da je pre snega sve bilo normalno, sva su drustva bila
u dobroj kondiciji, a kad je otisao da stavi pogace imao je sta da vidi, sva drustva sa mrtvim pcelama
na podnjaci. Ni traga od nozemoze, varou kaze da je tretirao a nije ni imao puno, sace cisto, a
nekoliko drustva koja su ostala ziva, veoma agresivna. Pitao sam ga dali je odneo na analizu u
veterinarski institut, a on je sakupio pcele u tu svrhu, ali kaze da su mu rekli da treba da odnese celu
kosnicu, sto me zacudilo. Njegova pretpostavka je da mu je neki "prijatelj" nekim sprejom insekticidom
oterao pcele u zimski san bez budjenja.
Nemam reci, ali moram da ukazem na jednu neuobicajenu pojavu. Naime, u jednom selu u nasoj
opstini dogodilo se uginuce nekoliko drustava kod dva pcelara. SVA drustva su u jednom redu, jedno
do drugog, sa kraja ka sredini. Da se to desilo kod jednog pcelara, mozda bih posumnjao na "sprej".
Postoje indicije koje ukazuju na neke od bolesti u ovakvim slucajevima, pa i na varou, ali u svakom
slucaju, klinicka slika nije bas tipicna, jer ima dosta pcela u kosnici (mrtvih). Kod varoe ih obicno ima
jako malo.
Nisi opisao jedan detalj. Da li su mrtve pcele bile sve na podnjaci i rasporedjene u podjednakom sloju
kao da ih je neko poravnao? Takvo fantomsko stradanje sam jos ranije opisao na grupi, i vec 3 godine
cujem za po neki takav slucaj, ali ovo sto ti javljas je strasno. Za ovo stradanje sto sam opisao svi su
izgledi da je virus u pitanju.
Sto se tice trovanja problem je ako je ta materija izvetrela a i analiza je vrlo skupa. Koliko li je
pametno u jednu kosnicu probno staviti malo pcela da se vidi da li ce naknadno stradati?
Sada je naravno kasno, ali samo da kazem, citao sam u ruskom "pcelovodstvu" u dva navrata je bilo
o leku "endoglukin" koji je na bazi enzima endonukleaze i kaze se da uspesno deluje protiv virusa i
ujedno utice na povecanu nosivost matice. Taj enzim unistava DNK i RNK virusa. Da, kaze se jos da
se kod virusnih bolesti javljaju visegodisnji recidivi, tako da je to jos mnogo opasnije.
Cuo od nekoliko kolega o potpuno istom stradanju u poslednjih 2-3 godine. Zaista cudno. Na sacu
nema pcela, ima meda normalno, sace je cisto, samo sto su pcele po podu, ravnomerno
rasporedjene. Kao da su se koprcale i borile za zivot, zaista ne znam. Kamo srece da neko sto pre
odgovori na to pitanje.

22

Inace, kada su virusi u pitanju, spominjao sam onaj ruski lek, ali je poznato da se u literaturi
preporucuje i obican secerni sirup, koji sadrzi ribonukleazu.
Pokusacu da odgovorim na neka pitanja iz poruke koje su sledile u vezi sa gubitkom pcela mog
kolege. Danas sam razgovarao telefonom (on je iz mesta 20km od mene) i rekao da su kosnice i sace
ciste, meda ima dovoljno, a pcele su na podnjaci ali razlicito, negde u gomolici, negde rasuto a negde
na ulazu gde su i zartvorile prolaz. Sto se tice ispitivanja u institutu, izgleda nece biti, jer su mu trazili
mnogo novca a rekli i da je kasno, pa ostaju samo pretpostavke o uzroku. Tretirao je u prolecu
fluvalinatom, a u drugoj polovini avgusta i pocetkom septembra 4 puta po 4 dana Varolikom. Pcele su
bile zive i u dobroj kondiciji do posle nove godine, pre snega. Stradale su u jednoj grupi skoro 100tinjak, a iza kuce od 10-tak ima dosta zivih ali dosta oslabelih koje nije ni detaljnije pregledao.
Pcelinjak je u planinskoj (ne previse visokoj) oblasti u skoro napustenom selu, a u istom mestu ima
jos jedan pcelinjak cijem vlasniku on pomaze, i taj nije izgubio nijedno drustvo. Pretpostavka o
virusima je moguca, ali zbog nepoznavanja te oblasti tesko moze da prihvati pogotovo bez ispitivanja

MART
Mislio sam na one skeptike koji zbog lose navike vecine i dan danas prekomerno utopljavaju pcele
plaseci se da im pcele ne uginu od hladnjoce. Zna se da za drustvo tokom zime mogu biti kobni vetar,
prekomerna vlaga, nedostatak hrane, stres i razne stetocine. Na jednoj video kaseti koju posedujem,
snimatelj pokazuje ogroman roj koji se uhvatio izmedju paleta na profesionalnom pcelinjaku Dika
Rubija.Trenutna temperatura napolju kako kazu je -20C. Roj je bio van kosnice skoro u snegu i nije
ga salomio ni vetar. Jedina zastita klubetu od vetra bilo je mlado sace.
Dalje, u mnogim deblima sa vecim ili manjim otvorom zimuju drustva. Jedan takav roj sa otvorom, u
sred zime, snimio je V.Umeljic koji krasi njegov ovogodisnji kalendar. U prirodi ih je manje i to ne mora
nista da znaci jer pcela nije svesno bice i nije joj bitno dali ce drustvo oslabiti zbog vlage, nedostatka
kiseonika, prehlade legla..., njoj je bitno da izdrzi kako bi se rojila i produzila vrstu. Ako vecina drustva
u prirodi zimuje sa manjim otvorom to isto ne mora da znaci da se ona vekovima prilagodjavala na
manje otvore i da samo tako ima idealne uslove za maksimalan razvoj i maksimalnu produktivnost.
Coveku je bitno da pronadje kada je maksimalno a njoj je za njen zadatak dovoljno i minimalno.
Pcelinje klube ima oblik "izduzene lopte ". Unutar te lopte postoji lopta u kojoj se temperature krecu od
20-30C a svaka takva lopta ima neki precnik (naravno nepravilnijeg oblika od stvarne lopte). U okviru
te lopte postoje razlicita temperaturna polja (21,23,24,25,26..30C). Mislio sam da ce me svi razumeti
kada sam upotrebio termin npr."precnik temperaturnog polja (20-30C)".Negde pise da je temperatura
u centralnom delu klubeta bez legla oko 22, negde oko 24 negde cak ide do 30C. Ja sam na osnovu
toga stavio opseg od 20-30C.
U okvir poklopne daske imam uglavljen stiropor debljine 3cm i kod Db-kosnica imam zbeg u okviru
krova a gornja leta ( 25mm) drzim zatvorena novinskom hartijom. Jednostavno mislim da za jako
uzimljeno drustvo to nije bitno u vecoj meri, a i mnogo je razlicitih misljenja i tumacenja u literaturi tako
da bi me samo bolela glava. Jednostavno mislim da im je dovoljan dotok vazduha odozdo jer ipak
dolazi tu i do manje turbulencije koja ne nosi opasnost vetra. Krajem marta cu na podnjacu podmestiti
po jedan prazan nastavak kako bi gnezdo udaljio od hladnijeg donjeg polja a podnjacu normalno
ostavljam otvorenu. Sve pukotine koje postoje u kosnici prepustam da pcele zaleme a moj zadatak je
da pcelinjak smestim na mesto gde je uticaj vetra minimalan. Ranije sam sastave oblepljivao lepljivom
trakom ali sam kasnije odustao od toga. Inace, u sklopu svake kosnice mi se nalazi obavezno i
pregradna daska ili ram hranilica.
Ovog leta trebam sve prstenove da snabdem sa zicanom mrezom pa ce mi iznad duboke podnjace
stajati 1-2 nastavka sa praznim sacem, prsten koji ima leto sa zicanom mrezom, nastavak sa
gnezdom i nadam se Lr-polunastavak sa medom. Najdonje leto bice zatvoreno jer pcele i onako nece
moci dole od zicane mreze na prstenu a ujedno cu da resim problem cuvanja saca i problem
skladista. Kada dodje potreba za prosirivanjem gnezda, jednostavno cu vrsiti manipulaciju sa
nastavcima koji su dole. Ovo je moja logika i ne tvrdim da je najbolja. Kod jakog drustva (uzimljeno sa
min 10 ulica pcela) svaka steta bice sigurno minimalana. Za slabice sve ovo ne vazi i rizici se
eksponencijalno povecavaju. A moja logika je sa obzirom na racun kolika je moc zaleganja matice, u
martu i aprilu, i kolika je povrsina saca za to potrebna, da sa dovoljno uzimljenim brojem pcela - do

23

kraja ce biti "mnogo vise pcela nego legla" koje omogucavaju zastitu precnika t.p(34-36). Inace ove
godine svi oni rojevi su prezimeli. Imali su dosta hrane ali su dosta i potrosili. Jedan roj je jednostavno
"nestao". Niti ima mrtvih pcela niti hrane.
Kada neko bude uradio istrazivanja kakva ja mislim da su kompetentna i bude dokazao da jako
drustvo zaostaje u razvoju zbog nezatvaranja podnjace vrlo jednostavno cu naci nacin da je zatvorim
a do tada necu. I necu reci "slazem se" a da nemam neko objasnjenje za to "slazem se". Ja kada to
kazem ja uvek imam neko objasnjenje koje je potkovano informacijama i prostom logikom i za bilo
koju drugu stvar u vezi pcela. I to ne mora da bude najbolje jer uvek nesto neznam. Iskustvo bez
papirologije ne uzimam za ozbiljno jer prosto pamcenje zna da prevari. Ja od 1998 godine sve sto je
bitno belezim i imam dokumentaciju i za drustva i za matice a kako jacam sa drustvima i ekonomski,
sve strozije cu da belezim pa ce zakljucci biti sve kompetentniji.

TEMPERATURA U KOSNICI
29.02.2003. / 13h 30 min
Vanjska 7,3 C
Podnica (drvena ) 20,1 C
Leglo 35,9 C
Vrijeme oblano. Srednje jaka zajednica uzimljena na jednom nastavku s umetnutim podlokom
(izmeu podnice i nastavka) visine 10 cm. Termometar badaren dan ranije. Pele su se dosta bunile
pa nisam nastavio daljnje mjerenje.

MART - RAZVOJ DRUSTVA

Juce sam bio na pcelinjaku i malo pogledao pcele, nisam ramove vadio. Hrane ima, vide se medni
venci pozadi a nasao sam jedan mali roj na svega 3 rama LR koji bukvalno zivi na pogaci, tiha grabez
mu je izgleda odnela med (nije mogao tako lako da potrosi). Dodao sam pogace sa polenovim
prahom koji sam kupio i videcu bas kako ce se pcele razvojati. Ranije sam se bojao stavljanja tudjeg
polena, ali sada sam se prelomio i odlucio da stavim. Mislim da ce biti manja steta od koristi.
Danas pade sneg i zahladne, pa je taj polen mozda i preuranjen, ipak mislim da nije, da je dat ranije
onda bi stimulisao na zaleganje a ovako pcele ce ipak pratiti temperature.
Ove godine ce izgleda i mali rojevi imati dobar razvoj jer je po svoj pretpostavci nozemoza mnogo
manje prisutna. Videce se ocigledno da nije samo broj pcela vazan vec njihovo fiziolosko stanje. To
naravno zvuci kao fraza kada se kaze ili kada neki predavac kaze na predavanju ali to ce se izgleda
ove godine jasno pokazati (pokazuje se naravno stalno).
Tako da hocu da kazem, kada su pcele zdrave i gledano na svaku jedinku, kada su snazne, dobro
izasle iz zime, razvijace se dobro u svakoj kosnici (uz omogucene druge uslove - med, polen...).

APRIL
U subotu sam bio na pcelinjaku (jezero Gazivode-718m/nv) I izvrsio kontrolu pcelinjih drustava.
Mislim da su u dobrom stanju: 7-9 ramova sa pcelama; 3-5 rama pola i vise pokrivena leglom, 2,5-4
rama sa pola i vise napunjenih hranom. Izvrsio sam okretanje svih ramova sa leglom za 180 0, pogace
koje sam postavio 14.03. kod drustava koje ih nisu pojele izvadio sam iz najlona i ostavio po
satonosama, postavio hranilice i sva drustva prihranio sa sirupom 1:1 (po oko 500 ml). Mada nisam
primetio varou, tretirao sam drustva Amitrazom 30 i tom prilikom isprobao masinicu koja pomaze
sagoravanje i ubacivanje dima od kartoncica u kosnice, koji radi na 2 x 1,5V baterije AAA, a koji sam
kupio na oktobarskoj Beogradskoj izlozbi (Dobra, brza i za rad laka stvarcica).Na pcelinjaku pocinje
da cveta kajsija, leska je prosla, mace jos ima, dren je u punom cvetu, sljiva, dzanarika i seftelija se
jos misle pcelice nose po dosta polena.

24

Prolecno ciscenje podnjaca je uzasno zametan posao. Ja sam samo jednom pokusao tako higijenski
da se ponasam ali sam brzo digao ruke i prepustio to pcelama i poceo da na stvar gledam drugacije
(a lenj covek uvek nadje nacina da izbegne rad :-)). Ako pcele same ne ociste podnjacu s proleca
nego je ostavljaju zadjubrenu onda mozes biti siguran da one ne vode bas najbolje racuna ni o
higijeni legla i saca a to znaci sigurnu propast i takve pcele i ne bi trebalo drzati nego bi trebalo sto
pre zameniti maticu. Ovakav pristup zapravo predstavlja vid selekcije na higijensko ponasanje pcela.
U normalnom drustvu retko koja bolestina moze biti izazvana "prljavom" podnjacom (zapravo ne pada
mi na um nijedna trenutno). Naravno da ako je nozema prisutna pa je podnjaca u jadnom stanju
propisna dezinfekcija moze donekle pomoci ali i to je veliko pitanje. Ja sam nakog nekog vremena cak
i prestao da s proleca izgrcem mrtve pcele iz kosnice (posle sam to radio samo radi uvida u stepen
uginuca) ako bi se desilo da je iz ko zna kojeg razloga doslo do prevelikog osipanja pcela preko zime
(imao sam pokretnu letvicu-regulator leta pa je bilo lako izgrtati otpad jutrom kada su pcele jos na
sacu). Jedino sam vodio racuna da se leto ne zacepi otpadom i to je sve.
Juce sam pregledao neka drustva. Mislio sam da su matice znatno smanjile leglo, sto sam rekao na
grupi, ali sam se prijatno iznenadio kada sam video da uopste nije tako. Legla ima na oko 8 ramova u
zavisnosti od predhodnog stanja drustva. Neka drustva sam prosirio satnim osnovama a na neka sam
dodao nastavke. U ramovima se vidi dosta svezeg nektara koji curi iz ramova kada se nakrenu.
Unose i dosta polena. Po ukusu bih rekao da je nektar od maslacka jer ima malo gorak ukus. Sada
cveta jabuka i po neka zaostala kruska. Samo da pred bagrem udari lepa kisa.
Jue se ipak razdanilo pa sam krenio na Dunav i usput hteo da istrazim gde ima uljane repice, prvo
sa nase strane pa sa maarske uz granicu. Slika sa nase strane toliko sumorna i razoaravajua da
je tesko opisati. Veina kombinata se prodaju, nemaju gazde, mehanizacija bedna i nepokretna, ljudi
bez plata i nade, kue u nekim selima potpuno napustene, druge zapustene, a na pitanje ima li
negde uljane repice, kulture koja bi trebala ipak biti profitabilnija od drugih, odgovori svuda negativni.
mozda je tome razlog proslogodisnja susa mada mislim da nije jedini....
Pele su uz dunav ipak pronalazile u sumi dosta polena i manjak od jednog kg za osam dana
umanjile za 300 gr. unosa ali deo vrba je ve prosla, cveta glog pa mi je kolega namestio hvatae
polena jer je u kosnicama prosto sve blokirano polenom.

APRIL - CVETANJE BILJAKA

Kod nas u Zapadnoj Bosni (okolina Kljuca, planina Grmec), je takodje slicna situacija kao u Homolju.
Mrtva kopriva je skoro prosla, jagorcevina je u punom cvatu, ali je pcele skoro i ne posjecuju, Ivancica
se jos drzi, tek pokoji Maslacak se probija. Djanarika se stidljivo javlja, ali koliko vidim u sumi se
tresnja rascvjetala. Na Maslacku sam primjetio nekakva dlakave bube koje su se uhvatile na njega
iako se jos nije rascvjetao, velicine su pcela i bude ih po nekoliko na jednom cvijetu. Prvi put sam ih
primjetio prosle godine, a evo ih i ove. Od njih pcele nemaju mjesta na Maslacku. Zn li neko nesto o
njima? Pokusacu da ih fotografisem danas, pa mogu poslati i fotografiju na licni email.
Kod nas u umadiji kajsija je precvetala, djenerika polako precvetava a danas pocinju da se otvaraju i
cvetovi ljive (stenlej). Nisam znao da je ovolika razlika u cvetavanju kod nas, jer me to do sada nije
interesovalo.
Na oko14 km od Obrenovca prema Sapcu-Valjevu, selo Grabovac-donji kraj, kajsija precvetala,
djanarika u fazi precvetavanja, u cetvrtak pocelo cvetanje tresnje, dva dana ranije vinogradarske
breskve, a danas pocelo cvetanje ranih sorti sljiva. U samom Obrenovcu, sve navedeno 3-4 dana
ranije.
Kod nas u Trsteniku sljive su se juce, 3. aprila masovno i odjednom rascvetale, sve se zabelelo.
Postoje ipak mnogo vece razlike u snazi drustava nego sto sam mislio - neka ce skoro morati da
dobiju mediste (cuo sam da je jedan pcelar vec stavio doduse tek ponegde) a druge su slabije. U
delovima opstine preko Morave, ka Cukojevcu, sela Ugljarevo, Stubal, pa Gledic imala su izgleda
dosta velike gubitke od varoe i pcele su stradale u vecem procentu nego na drugim mestima. Jos se
vrsi i zamena zimskih pcela.

25

Situacija u Cacku : Rane sljive precvetale, stenlejka polako precvetava, a poneke jabuke pocinju da
cvetaju. Ovo se odnosi na ravnicarske i nize predele a na vecoj visini vegetacija normalno kasni. Bilo
je i kod nas grada ali nije bilo ozbiljnije stete.

APRIL - BAGREM
Danas sam dva puta bio na pcelinjaku, a sta me je iznenadilo - pupoljci bagrema koji su na nekim
mladim stablima vec oko 1-1,2cm veliki a na drugim mladim oko 5mm i manji.
Znam inace za varijetete crni i beli bagrem, koji ne cvetaju istovremeno, ali ovo sto sam video mislim
da je dobar znak. Mislim da ove godine bagrem sigurno nece svetati istovremeno kao prosle zbog
onih strasnih vrucina. Pasa na jednom terenu bi mogla da potraje duze a moglo bi da bude pogodno i
za selisbu na drugi bagrem. Prvi cvetovi bi mogli kod nas da se zabele vec odmah posle 1. maja, sto
zaista nisam ocekivao, mislio sam da ga je hladno vreme zadrzalo.
Danas sam popodne bio na pcelinjaku i video da je bagrem poceo da cveta, iako ne masovno, ali prvi
grozdovi cvetova vec su rascvetani i razni insekti (bumbari, rutave bube i sta jos ne) slade slatki
sokom. Pcela nisam primetio jer je jos pocetak a ima dosta druge pase, pa za koji dan ce sigurno
masovno posecivati bagrema, koji je ove godine prepun resa i sigurno ce obilno cvetati, ali je rano
poceo jer je vreme dosta nestabilno, pre svega vetrovito i prohladno a susno, jer je dosad palo tek 4-5
litara kise na kvadrat. I pored nestabilnog vremena jaca drustva odlicno napreduju, dok se dosta
pcelara zali na velike zagube i pored povoljne zime, pre svega kod slabijih drustva.
Bagrem je kod mene proslog petka imao cvasti duge do 10 mm. Danas, posle 7 dana, cvasti su duge
do 20 mm (15-20). Kazu da u proseku raste 2 mm dnevno. Ako je to tacno, ocigledno je usporio
razvoj zbog hladnijih dana.
Prvo sam ocekivao oko 10-og maja. Zatim je talas toplog vremena pokrenuo brzi razvoj pa sam mislio
da ce se prvi cvetovi pojaviti vec oko prvog maja. Sada mislim da ce se prvi cvetovi pojaviti nesto
kasnije, mozda oko Djurdjevdana, 6. maja a pocetak cvetanja u vecoj meri oko 10.og. eventualno
9.og, a u brdskim krajevima u nasoj okolini, i kasnije. Sam pocetak cvetanja sigurno nece biti tako
ostar kao prethodnih godina, kao ni zavrsetak, to ce biti zaista posebna odlika godine. Blizu tebe, u
Obrenovcu ce cvetati mozda vec odmah posle prvog maja. nisam bio tamo ali po onome sto znam od
ranije...

MAJ - BAGREM
Svojim drustvima koja su u DB kosnicama odavno sam dodao po jedan izgradjen nastavak. Pcele su
ih zaposele i po nesto raduckaju ali nema znacajnijeg unosa. Nemam vise izgradjenih ali sam
pripremio jos po dva nastavka. Neke sa satnim osnovama a neke bez njih. U dilemi sam kako da
vrsim manipulacije sa nastavcima u bagremovoj pasi a da pcele ne usporim pogresno postavljenim
nastavcima. Nastavci su sa 9 sirokih ramova.
Sto se tice bagrema, kod mene (Zitkovac-Aleksinac) pocinje da cveta za 2-3 dana, zavisno od lokacije
(04.05.). U samom Aleksincu su se vec otvorili prvi cvetovi i pcele ih posecuju.
Kada ce procvetati bagrem (procena) i javite mi ako mozete kada procveta. Ovo pitam zbog
uporedjivanja pocetka cvetanja.
U s. Grabovac, 14 km prema Valjevu i Sapcu, na pojedinim stablima poelo otvaranje cvetova
bagrema. Oekujem da cvetanje krene 6-7 maja. U Obrenovcu (grad) ima stabala koja su procvetala
1 maja. U Bariu, Umci (5-7 km prema Beogradu), ima vei broj cvetalih stabala, uglavnom pored
puta i reke Save
Ne secam se koji datum sam ti pre naveo, danas sam bio do pcelinjaka koji je uz sam grad. Zabeleli
su se cvetovi na mladim stablima, i verujem da ce se oni prvi otvoriti sutra i prekosutra - 5. i 6. maja.
Inace, ostala stabla ce cvetati kasnije, verujem da ce razlika u pocetku cvetanja biti i do 7 dana pa

26

mozda i duze, i to sve na jednom terenu. U selima na levoj strani Morave koja iza sebe imaju
zaledjinu brda - okrenuta jugu, verujem da je bagrem mozda i procvetao.
Kod nas u Trsteniku bagrem se danas (07.05) u manjoj meri otvorio i vide se pcele na njemu, ali rad
na letu nije nista posebno, izgleda da nema rasta vage jer je i potrosnja velika. Duvao je i vetar, nije
bilo hladno, veliki deo dana suncano i vrlo lepo.
Na istom mestu gde su ova (mladja) stabla procvetala u delovima krosnje koji su vise izlozeni suncu,
ima drugih koji ni govora da ce se otvoriti pre mozda 5 pa i vise dana.
Malo se dvoumim koji datum da upisem u fenoloskom kalendaru, s obzirom da se fenolosko
posmatranje odnosi na posmatranje jednog konkretnog stabla a sto se bagrema tice, ja ga nisam
odredio.
Ono sto cu da napisem bice samo moje misljenje. Kisa nece nista smetati pupoljcima a vlaga u zemlji
ce odlicno doci bagremu. Nadajmo se da ce i vreme biti lepo. Opasno je posle velikih kisa u cvetu da
budu velike vrucine, onda ce se pasa vrlo brzo zavrsiti. Vladimir Hunjadi kaze koliko sam dobro
zapamtio da je svaka kisa u cvetu losa za bagrem, ipak ne bih rekao tako. On ustvari kaze da kisa
unisti cvet koji je otvoren, imaju sanse neotvoreni.
Prvi cvetovi bi mogli biti za oko 10 dana za one najvece pupoljke a za manje, za mozda 15 dana.
Sto se resetke tice, radi samog vrcanja a i uopste, bolje je ipak da je koristis. Neces morati da brines
da li ce ti matice pred kraj pase zalegnuti neki tek napunjen ram sa medom, na mladom sacu itd. Ja
sam je inace vrlo retko koristio ali izgleda da cu je uvesti, jos bi trebalo nesto da osmislim i vidim ove
godine, pa cu naredne odliciti. Podrazumeva se da je stavljas na prvi nastavak. To bi trebalo odmah
sada da uradis. Moj savet - zatvoreno leglo ostavi u drugom, sa ramovima sa vise meda. Taj drugi
nastavak bice iznad resetke do pocetka bagrema. Posle ga podigni na trece mesto (od podnajce) a
umetni prazno mediste na maticnu resetku. I eventualno jos jedno mediste stavljas ispod. Kada se
pasa zavrsi, sklanjas medista, sklanjas resetku, ostavljas pcelama ceo nastavak koji je sa njihovim
medom i gde je bilo leglo. Ako treba malo otklopis med u sredini da matica tu pocne leglo i da se tu
zimi formira klube.
Na mom pcelinjaku (4 km od Aleksinca ka Jastrepcu vazdusnom linijom) pcele su pocele da posecuju
cvetove bagrema 7. maja. O unosima cu javiti neki drugi dan, kada se i ako se poveca. Vreme bi,
prema prognozi, trebalo da pogoduje. Cekamo.
09.05. U Globoderu bagrem cveta vec treci dan. Prvi dan -0,2kg drugi i treci ukupno -0,5kg.Za sad
nema pozitivnog unosa, a ako bude odmah cu izvestiti.
10.05. Danas je vaga i dalje u minusu -0,1kg.To je bio cetvrti dan i ukupno - 0,8kg.
Konacno pozitivan unos!
vaga
A
B
07.05.2004.
-0.3kg (61kg)
-0,2kg (55kg)
08.05.2004.
-0,3kg
-0,2kg
09.05.2004.
-0,4kg
-0,3kg
10.05.2004.
-0.0
-0,1kg
11.05.2004.
+0,6kg
+0,4kg
12.05. Unos je danas 1550grama
13.05 Danas je unos 2,2 kg u obe kosnica
14.05. Danas je pad vage za -0,9kg . Cetir na letu prave grozd, ali to su one kojima nisam dodavao
satene osnove(2 poloske i 2 AZ), kod ostalin se nista ne primecuje.
15.05. Danas je unos trajao kratko. Do 13 casova unos je bio preko 3 kg a onda je vaga nesto pala.
Oko 12 casova za jedan sat bio je 1 kg. Unos danas glasi A=+2,6 B=+2,7
16.05. Unosa danas nije bilo. Unos je 0. Interesantno je bilo oko 11 casova. naglo je ogrejalo i pcele
su pocele da izlaze. Vaga je pala 1,5kg, a kroz 15 minuta je zahladnelo i pcele se vratile nazad. Vaga
je ponovo porasla za 1,5kg.
17.05. Danas je unos bio A+0,3kg i B+0,4kg.
18.05. Danas je unos bolji i ocekuje se jos 3-4 dana A=+3,1kg B=+3,7kg

27

19.05. Danas je unos bio A=+6,5kg i B=+5,3kg.

Na pelinjaku Steve Pavlovica, selo Krnule, optina Vladimirci, unos je bio 5,1 kg.
Ja sam merio na svom pelinjaku (selo Grabovac, 14 km od Obrenovca prema apcu i Valjevu), koriste
i jednostavnu stubnu prenosnu vagu ("Pelar" 5-2004, str. 189 i 6-1998, str. 262). Merenje sam izvrsio
17.5 u 19.25 i danas u 19.30 casova.
Unos, za 48 casova iznosi:
Farar konica, sa maticom ogranicenom u jednom nastavku........................oko 7 kg
DB dvomatina kosnica, primenom metoda Cvetka Cakica ....................... oko 11 kg
Rezultat je dosta dobar (prosek 3,5 odnosno 5,5 kg), jer u reonu mog pcelinjaka, nema vece kolicine
bagrema.
20.05. unos je definitivno zapoceo i kraj Subotice; juce oko 1 kg, danas 3.2 kg do 19 h,
20.05. Danasnji unos je A=+5,8kg i B=+4,6kg
21.05. Danas je unos bio A=+3,2kg i B=+4,3kg; kraj subotice danas 5.400.
22.05. Danas je unos po losem vremenu bio A=+1,7kg i B=+1.4kg; na severu, uz jak vetar i
male prekide zbog kise 3.6.
Malo sam se iznenadio kada mi se danas javio jedan mlad pcelar iz Beograda koji ima pcele u okolini
Golupca. I zbog samog javljanja i zbog dobre pase.
18. maja prosecna drustva su otezala 3kg a jaka 6kg.
19. maja prosecna 3kg, jaka 5,5kg
20. maja prosecna 8kg, jaka 13kg.
21. 05--2,6 kg, jak vjetar
22. 05--3,1 kg, umjeren vjetar
23 05-- minus 400 grama do podne, kisa.
25.05. danas po hladnom i obla nom vremenu plus 2 kg u okolini Subotice
26.05. Divan dan sa 5 kg.unosa

28.05. juce 27 4,5 a danas 28 maja 3 kg.

U nedelju nije bilo unosa i pasa je zavrsena. Pola pcelinjaka odseljeno u okolini Blaca gde je bagrem
3.-4. dan. Odseljeno je i drustvo na vagi A. Na njemu ( na vagi A) bilo jedno mediste puno dok je kod
ostalih od pola da dva medista razlicito. Ovo puno mediste bilo je 100% zatvoreno dok drugo mediste
samo je malo poprskano i to na dva okvira. Za razliku od njega druga drustva su samo po malo
pocela da zatvaraju med. Neznam koji je razlog? Mozda to objasnjava da je u odnosu na drustva na
vagi B nekada bio veci unos a nekada manji.
Ja imam pcele 15-tak km od Rijeke, u Rijeci je bagrem u cvatu, ali gore nema jos nikakvih naznaka,
mislim da barem jos 10 dana nista, takvo kasnjenje se do sada jos nije desilo.

MAJ - ROJENJE
Naime, prekjuce, 10.05. 2004. sam bio na vecem pcelinjaku u Brestovcu kod Bojnika, gde je bas toga
dana poceo da medi bagrem. Posto pojedinim drustvima nisam stigao da stavim maticne resetke. tom
prilikom sam racunao da cu to na brzinu uraditi. Vecina drustva mi je bila na dva LR tela, koja su vec
rotirana i polutelo koje je dodato pre nedelju dana. Posto je u gornjem nastavku obicno mladje leglo,
po pravilu bi i matica trebala da bude tu, ali ni to vise nije pravilo. Medjutim vec u trecem drustvu ja
naletim na desetak, zatvorenih, rojevih maticnjaka, velikih kao palac i svi se nalaze u donjem
nastavku, dok je matica u gornjem sasvim normalno radi, polaze jaja na moje oci. Iskontrolisem ja sve
ramove i nadjem otvoreno leglo na pet ramova, naravno i jednodnevna jaja, izmedju ostalog. Moram
da pomenem da je drustvo radilo fenomenalno. Posto su mi svi nukleusi u Pecenjevcu na ponovno
farbanje, razmisljao sam sta da radim. Odlucio sam i stavio maticu u donji nastavak, obezbedio joj
satne osnove nekoliko praznih ramova, stavio maticnu resetku, polunastavak, pa onda nastavak sa
dva najbolja maticnjaka, dok sam ostale porusio.

28

Rekoh sebi, ako je resila da se roji, neka ide. I tu sam utrosio dobrih pola sata, a vec sam nabio i
nervozu. Medjutim, idem ja dalje i naletim na jos jedan identican slucaj, gotovo u potpunosti. Razlika
je bila jedino u broju maticnjaka, kojih je bilo preko pedesetak, mnogo losih ali i solidnih
Da rusim maticnjake, nema svrhe, da odstranim maticu, isto nema svrhe, jer se i u tom slucaju
drustvo roji ako ostane dva do tri maticnjaka. Resim ja da postupim kao u prvom slucaju, ali dignem
ruke od rusenja maticnjaka jer nemam toliko vremena.
Pa onda, naletim na jos jedan i jos jedan i tako u osam drustava naletim na zatvorene rojeve
maticnjake, prisutnu maticu koja zaleze kao da se nista ne dogadja, i drustvo koje radi bolje nego
normalno. Ostvljam mogucnost da sam prevideo par ovakvih slucajeva.
I sledeci primer. Juce sam sa starim prijateljem isao na njegovom pcelinjaku u Pecenjevcu, da
stavimo maticu u Jenterov aparat. Drustvo mu je u DB dvanaestici, sa stavljena dva polunastavka,
Inace u Pecenjevcu bagrem cveta vec nedelju dana. Drustvo mu je izuzetno jako, vec je preslo sa
unosom u drugi polunastavak. Skinemo mi oba polunastavka, izvadimo ram sa aparatom koji je
stavljen prethodnog dana, i pocnemo da trazimo maticu, i ponovo naletimo na rojeve maticnjake,
prisutnu maticu koja normalno radi .
Razmisljali smo da li ima svrhe da je stavljamo u aparat, i posto sam ja na mom pcelinjaku koji je
udaljen 500 metara vec stavio Kulincevicevu maticu u moj aparat, odlucismo da izvrsimo eksperiment
i proverimo i ovaj slucaj. Ako stignem danas da vam se javim reci cu vam da li je njegova matica
zalegla aparat.
Ako se ova cudna pojava dogodila na dva mesta udaljena cetrdeset kilometara, verovatno ovakvo
iskustvo ima jos neko, pa bih voleo da ga cujem Pretpostavljam da je ovoj pojavi u mnogome
doprinelo ono naglo zahladjenje pre nedelju dana.
To sto si primetio dogadja se i u celom Aleksinackom kraju. Toga nije bilo ni "rojeve" 1999. kada su se
svi zalili na rojenje, ali ga kod nas nije bilo, vec smo imali rekordne prinose. Voleo bih da cujem
predlog borbe protiv ove pojave (ljubi majka junaka). Jer, maticnjaci se mogu naci i u drustvima koja
se nikako ne mogu nazvati jakim. Slazem se da je lose vreme izazvalo ovu pojavu, ali je interesantno
sto nema znacajne razlike u unosu izmedju takvih i normalnih zajednica. Sve izgleda normalno, a
rojenje je u toku kod pojedinih drustava.
I jos nesto. Ako se slazes, objavio bih tvoje javljanje u casopisu jer je veoma slikovito, kao raport sa
pcelinjaka. Na naslovnoj strani Pcelara videcete jedan od rojevih maticnjaka iz jedne moje kosnice od
pre par dana.
Mislim da je idealna prilika za primenu Hunjadijevog metoda. Ostaviti u kosnici samo ram sa maticom,
sve ostalo staviti u akumulatore ili posebne kosnice, moze neki ram sa pcelama mozda da se natrese
u staroj kosnici. Tu staviti satne osnove i prazne ramove, eventualno ako se stigne izvrcane (toje
mozda najtezi deo posla). Savetujem da se plodiste cak u tom slucaju suzi za 1-2 ili vise ramova
praznom ram hranilicom ili pregradom (da pcela ne grade i pune bas sve s. osnove, a posle im
postepeno dodavati). Kod LR je lakse, manje je plodiste mislim na 1 telo.
Sto se tice unosa drustava koja su u rojevom stanju, nedavno sam video neki tekst mislim u ruskom
pcelovodstvu gde detaljno navode svoja iskustva merenja unosa velikog broja kosnica u rojevom
stanju i van rojevog stanja. Po tome ispada da unos uopste ne slabi, navode primere cini mi se i do 45kg unosa danpred napustanje kosnice. To mi je sve bilo cudno ali evo vase vesti to potvrdjuju.
Upravo sedim i donosim odluku na koje sve konice, u toku sutranjeg dana da primenim Hunjadijev
metod, kada sam otvorio postu i video Predragovo misljenje, koje me je ohrabrilo u nameravanom
poduhvatu. Mislim da prilika nije samo idealna vec i neophodna i cini mi se jedino ispravna, u ovakvoj
situaciji.
Ne samo da ce se prekinuti rojevi nagon, vec ce se i kod drustava povratiti i do maksimuma i
sakupljaki nagon. Da li ce i tako necto vredeti, to se unosa tice, videce se. Sve ovo tim pre, ako se
ostvari prognoza RHMZ za narednih nekoliko dana (gledao sam prognozu za Beograd u narednih 5

29

dana), kojom se predvidja pogorsanje i ovako lose vremenske situacije, posebno od ponedeljka.
Bagrem se sve vise otvara, i neumitno prolazi. Dosadanji unos nije dovoljan ni za potrebe drustava.
Pozajmicom po jednog rama sa leglom (bez pela) iz Farar kosnica i vecinu DB konica u "prevesti" u
Farar, stavljaju i jedan deo medisnih tela u funkciju plodista (po jedno telo), uz postavljanje i maticnih
resetki (iskoristio bih DB polunastavke, ali u njima imam tzv. siroke ramove - 49 mm). Nameravam
da, gledajuci sa toplije strane, postavim ram sa polenom i medom, zatim prazan, do njega ram sa
leglom, dva sa satnim osnovama, a ostalo devicansko sace.
Sav visak legla i potrebna kolicina hrane u akumulatore, a ostali ramovi sa hranom u rezervu, za
formiranje rojeva, i eventualno ponovno dodavanje drustvima.
Ostaje nada, za bar nekoliko pogodnih dana, kako bi se iskoristio deo bagrema, koji je posle nekoliko
godina prepun cveta, i dobilo bar nesto viska meda, a bez jurnjave za rojevima i drugim problemima u
vezi rojenja.
Potpuno se slazem sa tobom da u jakoj pasi pcelinja drustva, sto manje imaju legla za negovanje,
vece prinose daju. Verujem i da Hunjadi postize izvanredne rezultate sa njegovim nacinom
pcelarenja. Ali, uvek postoji neko medjutim. Meni se cini da je takav nacin pcelarenja, veoma
komplikovan sa tehnicke strane gledista. Kada govorim o ovome, mislim na pcelinjak od pedesetak
proizvodnih drustava, gde treba obezbediti vertikalno ogranicavanje matice na dva do tri rama, kao i
horizontalno, pa obezbediti dodatne kapacitete za toliki broj ramova sa leglom, kojima se moraju
obezbediti zreli maticnjaci u tom momentu, jer ne znam kakav bi haos bio dopustiti im da sami
proizvedu maticu, pa pratiti njihov razvoj i obezbediti im primenu do kraja godine.
Iskren da budem, nisam mnogo o ovoj temi razmisljao, a sada si me ti podstakao, pa mi pade na
pamet nije li moguce da zbog ogranicenja matice, i nemogucnosti da pokaze svoje kvalitete, pcele ne
pocnu tihu smenu. I na kraju, najveci problem je sto ja do prvog juna moram da selim pcele na livadu,
a sa tri rama legla nije uputno. Da vracam ramove sa izleglim pcelama, sa prisilnim maticnjacima i
maticama isto nije uputno. Kazem, meni to izgleda mnogo komplikovano. A mozda i nije, samo treba
osmisliti i pokusati. Vreme je problem, ja nisam profesionalni pcelar a na jednom predavanju Rodoljub
rece; treba organizovati posao na pcelinjaku, tako da se provede najmanje moguce vremena u radu.
Unos sigurno zavisi i od faze rojenja. Interesantno je to da kazes kako pre izlazenja roja unos ne pada
znatno. Moracu da pregledam literaturu i vidim relevantne podatke. Jer, postoje ubedljiva istrazivanja
(i praksa ih uglavnom potvrdjuje) da prinos pada. Medjutim, sada se stvarno dogadja nesto cudno.
Medjutim, shodno vremenu koje meteorolozi najavljuju, rojenja mora biti. U casopisu ce biti objavljen
clanak o prekidu rojenja (jedna od mnogih varijanti) ali za mnoge vec kasno. Ko bi se nadao ovakvom
haosu u celoj zemlji. Svi koji me zovu govore isto: drustva gde nije vrseno demariranje se roje. A
pitanje je koliko ce i demarirana izdrzati u ovakvim uslovima.
Hunjadi seli pcele na veliki broj pasa i on ne bi mogao da bude miran ni sekundu ako ne bi uradio
nesto radikalno protiv rojenja. Tako da taj metod je upravo primenljiv i za tvoj slucaj kada zelis da selis
na livadu (verujem da ce ove godine biti dobra). Mislim da je cak i vrlo pogodan. Kako ces ti onda da
se boris sa rojevima na livadskoj pasi ako sada ne mozes? To sto bi pcele imale manje legla u toj
pasi, u krajnjoj liniji mozes da nadoknadis tako da ih pojacas sa malo pcela (jednostavno istreses na
priletnu dasku). Ali time opet povecavas sanse za rojenje. Mogao bi na kraju krajeva da uradis
nekoliko proba ali dobro osmisljenih da bi posle mogao da izvodis zakljucke. Sto se komplikovanosti
tice, to je tacno i to mi je odmah zasmetalo jos kada sam ga prvi put slusao. Ali efeket je veliki i
izgleda da se isplati. Njemu je doduse lakse jer ima paviljon i vrca odmah tu. Podsecam te da on ima
vise kosnica od tebe pa opet to radi. Fotografija njegovog kamiona sa prikolicom data je u reklamama
u Umeljicevom drugom atlasu, a davane su mislim i po casopisu.
Jos nesto da kazem povodom tvojih dilema. Naravno da ne treba da vrcas med sa maticnjacima i
leglom. To sve stavi u akumulatore pa posle prokontrolisi sta je sa tim. U maticnu kosnicu ces staviti
satne osnove i izvrcane ramove gde je bio med. U krajnjoj meri, ostavi i neki sa medom, probaj. Ja
sam predlozio i horizontalno suzavanje ako neces mnogo da vrcas a da pcele ne bi mnogo meda
stavlajle u plodiste.

30

Evo jos da dopunim ono sto sam malopre pisao o Hunjadijevom metodu. Mislim da je vazno reci da tu
nije rec, niti cak poenta da ako imaju manje legla da ce dati vise meda. Poenta je u "novom pocetku"
odnosno to je kao rojenje, gde su se pcele skucile - dobile nov dom i sada treba da donesu zalihe
meda. Prvi instinkt pcela u prolece nije da sakupljaju med vec da se prvo razviju pa izroje, pa tek
onda da sakupe med. Sam instinkt sakupljanja meda je inace izuzetno jak ali je ovde upitanju
redosled.
Kao i kod svih vas i kod mene je situacija sa rojenjem vrlo slicna. Nekoliko drustava su usla u rojevni
nagon i sve mi se cini da ce biti veselja. Glavni problem su mi kosnice sa kojima sam stalno u deficitu.
Vec sam proizveo ovogodisnje matice koje vec nose jedno 10-tak dana i sa njima sam popunio
nukleuse. Da stvar bude gora porucio sam i nekoliko matica od profesora Kulincevica koje izgleda
necu imati gde. Od bagrema sam se skoro vec oprostio. Cvetao je dosta ali pcele ne izlaze iz kosnica
zbog ovog bezveznog vremena. Na nekim kosnicama na podnjaci imam otvor visine 1.5cm sa cele
prednje strane kosnice (nesto slicno kao u Umeljicevoj knjizi). Jutros sam pri temperaturi od 12
stepeni po onoj kisici kroz te otvore jasno video veliko klube i pcele koje po njegovom obodu vise.
Pravo zimsko klube samo vece. Kada pogledam kroz prozor cini mi se da je vreme za zazimljavanje a
ne za bagremovu pasu. Svake godine pa i ove u jednom trenutku zakljucim da uprkos tome sto stalno
citam pcelarske knige ja zapravo nemam pojma o pcelarstvu. Taman pomislim da sam nadomak cilja i
da sam napokon poceo da ih upoznajem a one me vrlo brzo spuste na zemlju i pokazu gde mi je
mesto. Nema mi druge nego da odem u radionicu i skivam ramove i nukleuse i da na taj nacin
pokusam da se trgnem iz ocaja koji me ovih dana drma.
Zbog cele ove zavrzlame imam dosta maticnjaka i pitanje kako da iskoristim mlec iz njih. Koje su
starosti maticnjaci iz kojih se uzima mlec i kako da ga sacuvam na najjednostavniji nacin (bez naglog
zamrzavanja i ostalih peripetija)? Kako da napravim neke preparate na bazi meda i mleca?
Beli je napisao da je polen kvasac rojenja u svojoj knjizi koju je objavio nakon pedesetak godina
pelarenja. Ove godine polena e biti u izobilju i nema te sile niti toga posla koji e pele spreiti da
se sjajno i brzo razviju i roje sem ako im se ne oduzima u kontinuitetu leglo ili se matice ogranie u
kasete, nastavke i sl.
I ja sam imao jedan takav slucaj. Drustvo je bilo veoma jako, 16 ramova legla. Formirao sam dva roja
sa po 5-6 maticnjaka u svakom. Jedan roj sam formirao sa 5 ramova, a drugi sa 4. Prenio sam ih na
oko 5 km od mog pcelinjaka kod prijatelja, a staro drustvo je ostalo sa 11 ramova pcela. Pratim ga
svaki dan i pcele su mirne, unose nektar i polen, kao da se nista nije desilo.
Pregledajuci poruke u petak i procitavi ih, odmah sam u subotu otvorio konice i rezultat me je
porazio. Od 13 proizvodnih drutava 9 je izvuklo maticnjake(u raznim fazama). Poucen vaim
porukama odmah sam izbacio ramove sa leglom, osim jednog sa otvorenim leglom i ponekog sa
zrelim leglom i sa malo meda. Jo sam istresao sa po par ramova pcele. Od legla sam napravio
akumulator(cetiri plodita DB-12). Tu sam u dilemi kad da formiram rojeve jer se u akumulatoru
nalaze i maticnjaci koje bih da iskoristim. Ako mi niko od vas drugacije ne sugerie to cu uraditi u
utorak,sredu.
Koliko je u stanju da drutvo koje je ulo u rojevi nagon i koje je izmanipulisano kako sam predhodno
objasnio da ima prinos meda?
Akumulator je dobar za paviljonske kosnice gde je tesko manipulisati sa nastavcima, pomeranjem
kosnica i sl. metodama, nego se mora na brzinu, za jedan dan isprazniti leglo iz vrlo velikog broja
kosnica. Prednost akumulatora je da se maticnjaci nece prehladiti. Medutim ono sto ti treba da uradis
je da odaberes maticnjake od drustava koja imaju dobre osobine, razvoj, mirnoca, unos i druge te da
sa takvim maticnjacima oformis nukleuse. Ne boj se ako su rojidbeni. Imaces sigurno dobre matice.
Ali zasto jednostavno nisi preostalo leglo digao na drugi ili treci nastavak sa maticnjakom. Ni sada to
nije kasno na snelger dasku ili lezonit ako imas okruglo leto. To je najbrze i za mene dok sam ranije
pcelario na zemlji najjednostavnije jer se od gornjeg drustva uvek mogu ojacati donja ili pak donja
rasteretiti. Sve naravno zavisi od selidbi ali se i to da resiti.
Ti si uradio sta ti je bilo naj bolje u datom trenutku ali si u svakom slucaju bolje nego komsija rusenje
maticnjaka bez dodatnih operacija nista jer je svaka sezona specificna za sebe, ovu na primer prati

31

hladno vreme, i tako dalje ja ti mogu reci da sam jedne godine kolegi oduzeo maticu i dosta legla
napravili smo dobro drustvo ali nagon je nagon i drustvo je kao drugenac otislo na granu. Pri
rojevnom nagonu treba dobro razmisliti i u toj godini ne ocekivati mnogo jer moze da se desi da i od
avgusta moze da bude ovako hladnjikavo a silni rojevi treba da jedu nesto.
Sto se tice raporta iz Bora ja Vam prosto zavidim ja nemam lepog vremena da pogledam sta je unutra
kao vi tamo i prosto strepim jer neznam dali sam imao jaca drustva nego sada.
Sto se tice bagrema jos nije procvetao mlada stabla su se tek malo zabelela na vrhu stidljivo
najavljuje da ceka prve tople dane, i ako Milan slucajno cita ovu poruku shvatice kolika je razlika
izmedju trstenika i bora a javicu se kada bude procvetao cisto radi poredjenjka, jer sto se tice vage
niko nema u okolini da bi raport bio i licio na pravo stanje, mozda neko ima vagu da mi pozajmi, eto
vidite koja smo mi sirotinja postali u Boru.
Ako smem da kazem, moj pristup rojenju, posle pocetnih ohrabrujucih opita, je da u rano prolece
testiram sve kosnice i utvrdim koje ce se kosnice rojiti. 90% pogodaka bi po meni bilo vise nego
dovoljno. Tada odlucujem sta cu raditi sa svakom kosnicom. Recimo da rojevne koristim za
ojacavanje (najbolje zatvorenim leglom) onih drustava koja ne pokazuju zelju za rojenjem, ili da ih
sam rojim ili da sprecavam rojenje kako sam opisao u clanku... Dakle, moj pristup je PREDVIDJANJE,
ako se pokaze da je moguce. Ja se nadam da jeste. Povrsnim poredjenjem sa klasicnim nacinom
rada, mislim da je ovakav pristup potencijalno uspesniji. Uporedite: pred pasu se ojacavaju drustva
koja ce se rojiti, a kod kuce ostaju oslabljena drustva koja se inace ne bi rojila. Ovde se javlja problem
ocene produktivnosti drustva (kvaliteta matice) radi masovne selekcije. Mislim da bi se i ovo resilo
preciznom evidencijom.
Sam postupak odredjivanja stepena rojevog nagona je vrlo jednostavan i brz. Opisao sam u clanku.
U prolece se u sredinu legla ubacuje jedan ram sa prilepljenim vostanim caurama (na sl. 1), najbolje
kod prvog prolecnog prosirenja. Posle nekoliko dana ram se pregleda. Slucajevi su opisani u clanku.
Napominjem da se rezultati kod iste kosnice razlikuju u pocetku maja (testirao ove godine) od
rezultata dobijenih sredinom juna (test od prosle godine), bar po prvim mojim zapazanjima.
Detaljnije o ovome cu javiti na kraju sezone. Testirao sam 10 kosnica, procenio koja ce se rojiti, a u
avgustu cu znati koliko sam gresio.
Pitanja:
- U koje vreme je najbolje izvrsiti test. Poznato je da je intenzitet rojevog nagon funkcija slicna
Gausovoj, tj. menja se sa vremenom. U zavisnosti od toga treba tumaciti rezultate.
- Koji je optimalan broj caura: Premali broj daje manje pouzdane rezultate, a prevelik broj oduzima
vreme.
- Posle koliko dana od dodavanja rama treba izvrsiti procenu.
Danas me je pozvao jedan stariji pcelar (spominjao sam ga pre nesto manje od mesec dana kada
smo pojacavali drustva pred bagrem u zadnji cas). Nije lose prosao, imao po jedno skoro puno
mediste iz tih pojacanih a kod njega se jos oseca bagrem i pcele dobro rade. Pustio mu se jedan roj,
na obliznju lipu.
Imao je srecom jako dobre i dugacke merdevine koje je sam pravio. Iako je roj bio visoko i na
udaljenoj grani, sve je ispalo neobicno lako. Dodali smo jednu kuku od zice na obicne grabulje i ja
sam se popeo, privukao sebi granu sa rojem, odsekao vocarskim makazama viskove grana (srecom
tanke) i testerom za metal malo zasekao "glavnu granu" srecom i ona je bila tanka. Vec se i sama
zacepila i makazama sam je prekinuo i roj spustio sa delom grane gde se drzao.
Opisao sam detaljno, mozda moze pomoci nekom ko tu nema iskustva. Sve se radi naravno bez
kape, pcele su jako mirne.
Pregledali smo sve kosnice, oko 20 da vidimo odakle se pustio. Nismo gledali detaljno, samo smo
dizanjem poklopne daske ili eventualno podizanjem medista procenjivali da li je unutra smanjen broj
pcela ili nije. Kod nekih smo podizali i plodisne ramove.

32

Tim metodama nista nismo nasli, osim kod jedne, koja je bila pomocno drustvo i samo joj je onako
stavljeno mediste. Ona nije zaposela ni sve ramove u plodistu (12). Ali sta je karakteristicno? Nekoliko
ramova je bilo vrlo slabo pokriveno pcelama, kao kada se tresu paketni rojevi pa se vrati ram u
kosnicu. Po meni, to bi mogao da bude znak rojenja, posto nije u pitanju trovanje.
Ali u toj kosnici nismo nasli maticnjake! Pregledao sam sve - nista. Da li neko zna neki slican slucaj?
Znamo za napustanje zbog varoe, gladi... ali ovako. Da je bar imao jedan maticnjak, ima na primer
prelaznih pojava izmedju tihe smenei rojenja, ali ovo nije tako.
Rekao sam tom coveku da pogleda da li ce biti maticnjaka (da li ima maticu).
On je posle rekao da mu se prosle godine desilo kada su mu pcele bile na pasi da mu je izleteo roj i
isto nije bilo maticnjaka. Ne bih mu verovao da ovo nisam video, ni sada zapravo nisam siguran,
steta bi bilo da sve kosnice rasturamo.
Inace, kod mene sam nasao da su mi izletela 3 roja. Nisam stizao da obilazim pcelinjak i eto, sada ko
zna gde su.
O cudnom rojenju sam pisao pre cvetanja bagrema, a potom ispade da je sva teorija o pravilima koja
vaze za ponasanje pcela prilikom rojenja pala u vodu. Predrag rece da nije mogao da nadje
maticnjake u pcelinjem drustvu koje se izrojilo, a ja sam prisustvovao na pcelinjaku kada se jedna
kosnica rojila i taj roj sam uhvatio, a onda otvorio tu kosnicu i nasao cetiri mlade matice, koje sam
odmah stavio u kaveze, a posto je imala preko pedesetak rojevih maticnjaka, poceo sam da ih rusim,
da se ne bi ponovo izrojila jer je bila veoma jaka, ali gle cuda, matice izlaze i iz njih . Sve u svemu
sest mladih matica i odmah se setih Petra u Kanadi. Ne bi ovo bilo cudno da nisam u toj kosnici
nasao na svakom ramu jaja, rekao bih i jednodnevna.
Ne bih zeleo da kritikujem proizvodjace, nazovi, selekcionisanih matica ali moram da pomenem da
sam kupio prosle godine cetiri od jednog od poznatih nasih proizvodjaca, koje su pokazale solidan
prolecni razvoj, ali su se medju prvima zarojile, a od njih sam uspeo dve da sacuvam a dve su mi
pobegle (bile su obelezene).
Kod mene je slucaj u skoro osamdeset posto drustava. Sto bi rekao stari Brnda, negde sigurno
gresim. Posto za saniranje takvog stanja treba mnogo vremena, otvaranje kosnice i uznemiravanje, a
posto se prilikom unosa nektara ponasaju solidno, bez obzira na rojevi nagon, doneo sam odluku da
ih ne diram dok ne prestane unos, a onda cu detaljno svaku pregledati i spremiti za livadu.
Sto se tice hvatanja rojeva, na livadi gde se nalazi moj pcelinjak u Brestovcu, podno Radana, ima
samo jedna oniska divlja kruska, u precniku od 500 m, i svaki roj koji izadje, obavezno se uhvati na
njoj, tako da sam vec skinuo desetak. Za takvo hvatanje rojeva imam posebno napravljenu, veoma
laku i malu kosnicu koju podignem na potreban broj aluminijumskih sipki za sator, koje se nastavljaju
jedna na drugu do potrebne duzine. Podignem tu kosnicu, protresem tri - cetiri puta, spustim je na
zemlju i posmatram: ako preostale pcele iz roja ulaze u kosnicu, matica je sigurno u njoj. Preostaje mi
samo, da joj obezbedim neko mirno mesto na pcelinjaku.
Iskren da budem, u velikoj sam dilemi da li da od sledece godine, drustva podsticem na ubrzani
prolecni razvoj raznim metodama, da ulozim grdno vreme, rad i sredstva, a evo, drustva od kojih sam
oduzeo izletnice, i sklonio ih negde u cose pre cvetanja bagrema, sada mi pune drugi LR
polunastavak, mozda zahvaljujuci produzenom cvetanju bagrema ove godine, ali, to je cinjenica..
Petar iz Edmontona se cudi sto imamo ovakve probleme sa rojenjem, jer on ne pcelari sa nasom
carnicom, predpostavljam, nego sa nekiim sojem ligustike, koja ima daleko, daleko manje izrazeni
nagon za rojenje. Bas iz toga razloga je u svetu zastupljenija italijanka, koja nema tako buran prolecni
razvoj. Moj prijatelj, koji se bavi proizvodnjom matica u Veroni, kaze, isto kao i Petar, pokidaju
maticnjake i zavrsen posao. Jeste kod njih, ali kod nas je zavrsen samo za par dana.
Povod mi je Petrovo javljanje a i inace sam hteo par reci da kazem o pojavi ovako jakog rojevog
nagona ove godine. Mislim da nikako ne treba prirpisivati sve to kranjskoj matici (nije Petar to
pripisivao vec je bilo u ranijim komentarima), cak mislim da je pogresno. Radi se o ekstremnoj godini i
mislim da je kisno prolece odigralo najvecu ulogu. Videcemo uostalom narednu godinu kakva ce biti
pa cemo onda objektivnije gledati na ovu, ako se vec nismo osvrtali na prethodnu.

33

Ja sam u jednom englskom casopisu nasao ranije i to objavio u panorami iz sveta kako je valjda pre
dve godine na Kipru valjda bilo tako mnogo rojenja da su potrosene sve zalihe satnih osnova. (tu
sada ulazimo u problem tamosnjih pcela, ali verujem da nije sve kiparska pcela koja koliko se secam
izvlaci veoma veliki broj maticnjaka).
Sta sam u veci rojenja hteo da kazem - bas me zanima kako je prosao Ivan Vener, a i drugi koji rade
sa dvojnim drustvima. Mislim da je to mogla da bude jako dobra zastita protiv rojenja u ovakvim
uslovima. Naravno, pod uslovom koji je Vener potencirao, da gornje drustvo koje ce se spustiti dole
da zameni ono sa rojevim nagonom, dakle, da gornje nema rojevi nagon.
Kada se tice nasih matica u svetu, lepo je cuti o dobrom glasu u Kanadi, ali sam nedavno na grupi
BEE-L procitao dosta nepovoljan komentar nasih matica (iz YU) u SAD, ispada da je to bio promasaj
za njih?
Prije neki dan sam bio na pcelinjaku jednog mog prijatelja. On ima AZ kosnice na autobusu, oko 70.
Kad sam usao u autobus mlade matice su hodale po autobusu kao da su na korzu, pa smo ih hvatali i
djelili kome je bilo potrebno.

JUN -ROJENJE
O rojenju pcela a da nema maticnjaka ja mislim da je to zbog loseg vremena odlozeno rojenje pa
pcele ne roje kao prvenac - drugenac- trecenac vec imaju jos nekoliko matica neodustaju od rojenja i
nagona vec kada im se ukaze prilika one ipak roje.
Sto se tice nagona o cemu se trenutno raspravlja ova a i svaka slicna godina kada je kisovita a pcele
imaju hrane ulaze vise nego obicno u nagon za rojenje.
Evo da pokuam zavriti priu o bagremu ove godine. Imao sam sree to su mi konice u vozilu pa
sam mogao pomalo vrcati tokom protekle kine i hladne nedelje, naravno uz pomo beelice jer su
poprilino ljute. Naravno uspele su puno meda pretvoriti u meso pa sam iz vagarke uspeo izvaditi oko
17 kg od ukupnog unosa od oko 25 kg. Iz vagarke sam pred bagrem izvadio 8 ramova legla, a ostavio
tri, na kraju bagrema imale su ponovo deset ramova ali su sasvim solidno radile. No ipak nisam uspeo
zavriti vrcanje jer me rojevi zadravaju. I danas pri neto toplijem danu zatekao sam pet rojeva na
pelinjaku. to je najgore rojevi su sa mladim maticama, naravno po vie komada. Zanimljivo je da su
etiri bila na istom drvetu, dva na stablu a dva na granama. Taman sa zaleenim ramom na motki
spustim i maticu pa oekujem da e se spustiti i pele, a one i ne mrdaju, pa sve iznova.... A bagremi
visoki...
Prvi roj na mom pcelinjaku izasao je petog juna, tog momenta bio sam na pcelinjaku. Podelio se na 3
dela, koje sam ubacio u dve kosnice. Matice su bile u obe. Mislim da su prvenac i drugenac (mozda
terecenac) zajedno izasli, jer je prethodnih desetak dana bilo lose vreme. Do trinaestog juna izasla su
jos cetiri roja od 60 drustava. Meni ova godina izgleda slabo rojevna, bez obzira na mnogo kisnih
dana u maju i prvih dana juna. Ili mozda rojevi period kasni oko 3 nedelje. Videcemo. Ogled sa
prinudnim zvoncicima ponovio sam 30 maja na istih 10 kosnica kao mesec dana pre toga, i rezultati
su bili slicni. Od 10 kosnica 9 nisu pokazivale zelju za rojenjem, dok sam u jednoj kosnici nasao veci
broj maticnjaka na sredini rama sa leglom. Izgleda da sam bio SLON U STAKLARI i prignjecio maticu.
Inace tih 10 odabranih kosnica su bila najjaca drustva prosle godine, koja su dala 3-4 puta vise meda
od proseka, i naravno nisu se rojila. Moja pretpostavka je bila da ce ove godine da pokazu zelju za
rojenjem jer su matice starije. Pogresio sam ko mladji pocetnik. Moracu da ponovim ogled jos dva
puta na po mesec dana (zbog GO) i da testitam jos neke kosnice. Javicu na kraju sezone, kada
sredim sve rezultate. Neka zapazanja cu reci sada:
- kada se u kosnicu doda ram sa caurama, pcele ce te caure preoblikovati u zvoncice, ili razrusiti
zavisno od rojevog nagona. Caure mogu biti izgradjene/razrusene u razlicitim stepenima. Da li je
caura razrusena ili je to slabo izgradjen zvoncic, treba imati neki kriterijum. Moj kriterijum je bio: ako je
precnik vrha zvoncica uzi od sredine, tada takvu cauru brojim kao zvoncic. Sada mi izgleda da to nije
dovoljno, vec da kriterijum treba biti strozi, odnosno da zvoncic treba da bude vislji od ravni sata.
- kada pcele od caure obrazuju zvoncic i oko njega izvuku jos nekoliko manjih zvoncica, tada je
drustvo sigurno u rojevom nagonu, a od bocnih zvoncica, tokom izvlacenja maticnjaka, nastace
udubljenja na maticnjaku.

34

JUL - ROJENJE
Prosao mi je zadnji deo GO. Vreme je da i ja malo odmorim! Od iduce nedelje cu imati vise slobodnog
vremena i manje guzve na poslu. Zadnjih dve nedelje odradio sam treci ponovljeni postupak testiranja
drustava na rojevi nagon. Planirani cetvrti put cu preskociti jer nema svrhe.
Ogled se moze izvrsiti pojednostavljeno, tako da se ramovi za testiranje ne prevesavaju u gornji
nastavak, nema potrebe. Dovoljno je sa se pogleda stanje prinudnih zvoncica i proceni.
Rezultati su u jednoj polovini vrlo dobri. Testirao sam 10 kosnica koje su prosle godine dale najveci
prinos. Ocekivao sam da ce se neka od njih rojiti, ali to se nije dogodilo. Testiranje je to i predvidelo.
To znaci da se pouzdano mogu utvrditi kosnice koje se nece rojiti. Za utvrdjivanje koje ce se kosnice
rojiti ove godine nisam imao srece. Nijedna od 10 kosnica se nije rojila. Sada su na 4-5 nastavaka i
uglavnom su pune nepoklopljenog meda. Jedna je slabija jer sam prignjecio maticu a kasnije je
prepolovio na dva drustva sa mladim maticama. Prinosi meda su neuporedivo manji, i ovakav
postupak za produktivno drustvo se ne isplati.
Na zimu cu spremiti ogledne ramove za sve kosnice na pcelinjaku. Verujem da ce se i drugi deo
ogleda pokazati uspesan, tj. da se mogu prepoznati drustva koja ce se rojiti. To sam imao prosle
godine ali na malom broju kosnica.
Kupio sam malu digitalnu kameru pa sam mogao da treci eksperiment dokumentujem. Sada mi je zao
sto nisam imao svoju kameru ranije.

SEPTEMBAR - ISKUSTVA PCELARA - CUDNO ROJENJE

Ja se retko javljam, jer retko imam nesto da kazem sto bi drugima bilo zanimljivo ili od koristi. Ovaj put
bih zeleo da prenesem jedan interesantan dogadjaj.
Zadnjih dana se kod mog kolege pcelara koji drzi pcele kod mene i zahvaljujuci kome sam i ja postao
pcelar (imamo po 40-ak DB drustava) u dva navrata desila jedna vrlo zanimljiva pojava. Naime, pre
nekoliko dana pregledajuci svoje pcele, kolega je primetio u travi na nekoliko metara od kosnica
grumku pcela velicine pesnice. Malo boljim zagledanjem je video maticu u klupku pcela. Nije uspeo
toga dana da pronadje kosnicu iz koje je izasla matica, vec nakon nekoliko dana kada je vec bilo
kasno da je vrati, jer mu je u medjuvremenu matica stradala u kavezu u drugoj kosnici.
Juce ( 05.09.2004) smo zajedno pregledali pcele. On njegove, ja svoje. U jednom trenutku mi je
kolega povikao : - Eno mi ga roj na grani! Prisao sam drvetu i zaista video roj velicine pesnice na
drvetu pored kosnica. Istresli smo 'roj' na jedan poluram. Zaista, u njemu je bila matica. Dok smo par
trenutaka razmisljali sta cemo prvo da radimo, matica je poletela i ponovo formirala 'roj' na istom
mestu. E, sad smo prvo po ponasanju pcela pronasli kosnicu koja je bez matice iako ima
jednodnevno leglo. Zatim smo skinuli pcele sa grane i maticu stavili u kavez. Kavez smo zatvorili
secernim testom i ubacili u kosnicu. Prilikom otvaranja kosnice primetio sam da ima dosta varoe, iako
su pcele tretirane u dva navrata razlicitim preparatima.
Evo, pokusat cu iznesti moje iskustvo s takvim "rojevima". U prvom redu, mislim da nije u pitanju
varoa. Da je ona krivac, izaslo bi cijelo drustvo. Imao sam takav slucaj lani kada mi je doslo jedno
veliko i usljivo drustvo. Pisao sam o tome na grupi. Ovi "rojevi" o kojima pricas, a i meni se dogadaju,
nisu veci od 0,5 litre zapremnjine i gotovo uvijek imaju staru maticu. Moje misljenje je da se radi o tihoj
smjeni koja se dogodila dosta ranije pa nema tragova u kosnici, pri cemu, kada dode vrijeme da
ostane samo jedna matica, stara matica ne bude ubijena. Jednostavno je potjeraju van, ili sam izade,
a vjerne pratilje za njom. To objasnjava zasto su ti "rojevi" tako mali. Glavnina drustva je ostala sa
novom maticom. Isto tako i objasnjava moju tvrdnju da nije u pitanju varoa. Da se radilo o varoi, islo
bi cijelo drustvo van, jer bi inace pcele ostale bez matice. Ovako, mlada ostaje sa vecinom pcela, a
star, potjerana ide van, a vjerne pratilje za njom. Sto ja radim s takvim isprdkom ? Stresem ih na
izgradeno sace, pospricam aromom za kolace (izjednacavanje mirisa) i dodam okvire s medom,
peludom i zatvorenim leglom. Onda, kako im Bog da. A, mogu reci, da da dobro.

35

Po meni, postoji jos jedan nacin da izade takav roj. Ja sam ga imao pred nekih 20- tak dana. Ovo ljeto
sam malo osvjezavao krv. Kupio sam matice proizvedene kod dr. Stipana Kovacica. Pri trazenju starih
matica jednu nisam uspio naci. Kako bas nisam bio dobrog zdravlja i nisam se imao snage igrati,
stavio sam mladu maticu, a da nisam maknuo staru. Mladu su prihvatile, a stara se uhvatila na granu
iznad kosnice. Bar mislim da je to ta matica. Mlad, sa zelenom oznakom, je u kosnici i odlicno leze.
Onda bi ona na grani, trebala biti stara koju su najurile. Evo i treceg primjera. Ljetos sam stavio
rotenon. Bio je potpuno svjez. Navece napravljen, ujutro stavljen. Smrdiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii....za...... Drugo
jutro buka u dvoristu. Pun zrak pcela koje nesuvislo lete po dijelu dvorista gdje inace ne zalaze.
Izadem van, roj na zemlji. Nadem kosnicu iz koje je majka izasla. Na letu i oko kosnice panika. Vidi da
su upravo ostale bez matice. Mislim da je izasla zbog onog silnog smrada rotenona. U onoj hrpi pcela
nadem maticu, uhvatim je hvatacem za matice i odnesem u kucu. Pcele pospem brasnom. Znao sam
iz koje su kosnice, ali da potvrdim. Potjeram pcele dimom i vodom. Ulaze u onu sumnjivu kosnicu.
Odem u kucu, maticu stavim u kavez i zacepim plutenim cepom. Nakon par dana, kada je rotenon
malo ishlapio, izvadim pluteni cep i stavim cep od medno secernog tjesta i malo podmitim sirupom.
Matica ostala u kosnici i normalno leze. Eto, to je moje videnje tog problema. Volio bih cuti sto drugi
kazu o tome.
Ja do sada nisam imao veceg iskustva sa rojevima, narocito sa tim "minicima" ali evo jednog mog
slucaja. Kolega je otisao na rad u Libiju na godinu dana i zamolio me da mu za to vreme nadgledam
odnosno brinem o pcelama (5DB). Mesto dogadaja: pcelinjak na periferija grada. Vreme dogadaja:
ove godine, sazrele prve kaisije. Kosnice poredane ispod dve velike kaisije cije plodove degustiram i
vrsim pregled verovatno zbog: stanja legla, hrane, popunjenosti prostora i postoji li rojidbeni nagon.
NJegov otac u poodmaklim godinama sa pristojne udaljenosti "nadgleda" situaciju i u jednom trenutku
me pita, odnosno konstatuje: eno ga roj na grani. Pogledam, i na dva metra od mene na grani blize
deblu, pri vrhu ugledam sacicu pcela koja moze da lici na neki minijaturni roj ali sa vrlo malo pcela
koje po mom misljenju kao zajednica nikako ne mogu da opstanu. Prihvatio je moju konstataciju da to
ne moze nikako biti roj jer ima veoma, veoma malo pcala pa i da ima maticu. Moram priznati da sam
ostao u nerasciscenoj dilemi sa sobom, ali vecina mojih saznanja i dotadasnjeg znanja je presudila.
Potvrda mojoj "ispravnoj" odluci je: u svih 5 kosnjca je stanje dobro do odlicno. Ni kasnije nije bilo
maticnjaka, izvrcano 7-8kg po kosnjci od bagrema, kasnije nista, ...sada stanje normalno, potrebno
prihranjivanje. Posle ne znam koliko vremena (sati ili desetina minuta) sacica pcela sa grane je polako
slabila da bi na kraju nestala. Da nije bilo ovog komentara verovatno bih zaboravio navedeni slucaj.

HVATANJE ROJA
Kako iz velikog debla (oko 1,3 m precnik) da izvadim pcele. Ali posto to nije moje drvo i posto je kod
ljudi u dvoristu pa ga ne bi obarali.
Ja sam cuo za ovakav nacin:
Izbusi se rupa nekom burgijom otprilike negdje na kraju supljine u drvetu , a suprotno od ulaza tolikog
promjera da se kroz nju moze dimilicom ubacivati mlaz dima.
Kada se izbusi rupa okaci se na ulaz ram sa medom ili secernim sirupom i sl.. U izbusenu rupu se
ubacuju mlazevi dima a po drvetu se lupa necim i to od mjesta gdje je izbusena rupa prema
ulazu.Pratiti kad na ram okacen na ulazu predje matica. Takav okvir sa maticom i pcelama prebaciti u
kosnicu.
Ja ovo nisam probao ali sam cuo da ovako nekako ide.
Nisi napisao koliki je otvor na stablu i jos neke eventualne pojedinosti da bismo ti pomogli
odgovorima. Podrazumeva se valjda da neces seci stablo precnika 1,3 m radi jednog roja, pa i da je
tvoje!! Stablo ce ziveti mozda jos desetine i desetine godina, mozda i vise i primice u svoju duplju jos
puno rojeva.
Mozes pokusati dimom kako ti je Almir savetovao. Ako je otvor veci mozes pokusati da vadis komad
po komad saca, sa pcelama, samo vrlo malo da ih nadimis a prethodno pripremis neki dugacak noz ili
pogodan predmet da sace zasecas u dnu. To sace mozes ucvrscivati u prazan ram i stavljati u
kosnicu.

36

Ne znam koliko je pametno da primenis metod da na sam ulaz u deblo postavis neku manju kosnicui
u nju stavis ram sa leglom i nesto meda da privuce pcele. One ce verovatno radije ostati u deblu ali
postoji izvesna mala sansa mozda i da polako predju u tu kosnicu i naredne godine napuste deblo?

MAJ - ISKUSTVA IZ KANADE I KOMENTARI

Vreme je otoplilo i ja se "borim" sa ovima koje su mi prezivele. Dao sam im lekove i vec vise od tri
nedelje dajem im hranu, secerni sirup. Znam da ti radis sve drugacije. Ja jednostavno radim onako
kako se to ovde radi i kako jedino znam da radim. Moguce je da su gubici jednim delom ili cak i vise i
moja krivica. Ko to zna? Ja imam izbusene rupe na dosta kosnica sa leglom, mozda 40 % ali ja ih po
zimi zatvaram a ostavljam otvoren suzeni donji otvor i otvor na vrhu, na unutrasnjem poklopcu.
Nebih imao nista protiv da probamo sa eksperimentom koji si naveo vec ove jeseni. Jednostavno
izbusene rupe nebih cepio i to bi bilo to. Dali sam te dobro razumeo?
Da bih nadomestio izgubljena drustva kupio sam sa Novog Zelanda preko kooperative 15 pakovanja
pcela, nesto manje od 2kg po pakovanju, sa po dve matice. Ideja je da se pcele polove i da se
odmah starta sa dva nova drustva. Posto je bilo dosta hladno mislio sam da je bolje da ne polovim
vec da startam sa jacim drustvima. Tako sam i napravio, stavio sam po celo pakovanje u jednu
kosnicu tako da mi je ostalo 15 ekstra matica. Njih sam mislio upotrebiti kasnije kad drustva ojacaju
da ih polovim. Napravio sam, kako to ovde kazu, maticnu banku. Na jako drustvo koje je prezimelo
stavio sam maticnu resetku a na nju praznu kosnicu. Svih petnaest kaveza sa maticama stavio sam
na maticnu resetku a po njima komad stiropora da bi zadrzao toplinu. Dogodilo se da sam morao na
sluzbeni put u Otavu na cetiri dana. Dok sam bio tamo naisao je iznenadjujuce hladan talas sa
snegom. Padale su mi matice na um jos dok sam bio u tamo u Otavi ali naravno nisam nista mogao
da ucinim. Kad sam se vratio imao sam sta i da vidim, svih 15 matica su bile mrtve. Pretpostavljam
da su se pcele zbog hladnoce povukle u klupko a matice su ostale bez toplotne zastite. I prosle
godine sam pravio maticnu banku u kojoj sam ih drzao vise od tri nedelje i bilo je sve u redu. U svim
problemima i losim vestima ima i nesto dobro da se kaze. Svih 15 novih drustava radi veoma dobro i
sigurno ce biti dovoljno jake za polovljenje samo sto cu morati na vreme negde da pronadjem nove
matice.
Ja prosto nemam reci za te matice koje su ti nastradale imam i za to resenje ali ti neznam dali mozes
da napravis male nukleuse, i u njima bi garantovano sa malim brojem pcela koliko si i imao iznad
proizvodnih drustava prezivele bi prolecne oscilacije vremenske.
Ja u tako poluramnim nukleusima cuvam cele zime matice a kamoli ti u prolece pa nek padne i sneg i
temperatura koliko hoce tu ce tvrdim ti preziveti ali isto sa zatvorenim donjim letom i otvorenim
gornjim ali rupa od 20do 25mm.
Petre molim te velikim slovima zatvori donje i otvori gornje videces i leglo kako ce da sidje do dna
rama a o razvoju i drugim stvarima pisaces ti sam.
Sto se tice pcela i paketnih rojeva sa Novog Zelanda bas dobro sto si mi to napisao, meni je cerka na
Novom Zelandu i znam kakva je tamo klima neznam samo sa koje nadmorske visine su ti te matice,
ali ako su sa nizih onda one veoma tesko podnose te surove uslove kod tebe i ostalih i mislim da je tu
zec. Ja sam uradio kontra spustio sam matice sa 850met. na 300 i nemam nikakve rezultate samo
zive i tavore.

JUN - ZAPRASIVANJE KOMARACA

Posto ce kod nas sutra biti izvrseno zaprasivanje komaraca, preparatom ajkon (ne znam da li je tacan
naziv), interesuje me da li treba da izmestim kosnice ili je dovoljno da ih zatvorim. Covek zaduzen u
firmi koja vrsi zaprasivanje mi je rekao da nema nikakvih problema ako su pcele zatvorene za vreme
zaprasivanja i da se otrov brzo razlaze na svetlosti. Medjutim na radiju ide zvanicno obavestenje

37

pcelarima da izmeste pcele 5 km dalje na 5 dana. Rado bih izbegao selidbu. Moze li mi neko dati
savet u vezi ovoga? Kakva su iskustva i preporuke?
Kod nas u Trsteniku je tretiranje protiv komaraca bilo sinoc, oko 19-20 casova i to avionom i iz vozila automobila, po periferiji grada. Firma koja je zaduzena za zaprasivanje je iz Beograda, negde sam
zaturio ceduljicu sa nazivom. Avion je posle sleteo na nas aerodrom i tu ostao da prenoci, to je
izgleda olaskica da je mogao i kasnije da tretira.
Ja sam bio na pcelinjaku bas kada je tretirano, avion je leteo manje od stotinak metara daleko i nista
se nije dogodilo. Toga dana pre podne (na zalost nisam stigao ranije) otisao sam do opstine do
poljoprivrednog inspektora koji je novopeceni pcelar, inace covek mozda od pedesetak godina.
Pozvao je izvrsioca posla pa smo dobili informaciju da je preparat ajkon i da nije otrovan za pcele. ??
Jos smo pokrenuli i jednog naseg pilota koji je i pcelar, da se o svemu informise. On je bio sumnjicav
u pogledu otrovnosti (da li je nesto drugo i saznao, ne znam), ali je racunao na kasno tretiranje.
Danas predvece dosao mi je jedan stariji pcelar i pozalio mi se da su mu stradale pcele. Zamislite od
cega - ugusile su mu se posto ih je zatvorio. I to koliko - 30 drustava. Bilo mi je stvarno muka i prosto
nisam mogao da verujem. Njegov pcelinjak i nije uz Moravu, gde je bilo glavno tretiranje. On nije
pcelar od juce (pcelari oko 20-25 godina) i trebalo bi da zna opasnost od zatvaranja na vise od 30
stepeni. Cak i da se napravi ventulacija (osim mozda vrlo velike) i da voda u hranilicu (jako potrebna
zbog legla, kao sto je i vazduh jako potreban upravo leglu). Ja TV nisam ni gledao ni slusao
obavestenja ali on je izgleda sve bukvalno shvatao i napravio strasnu gresku. To je inace poseban
covek, vise puta sam imao osecaj da on kao da se pravi naivan, a sada je ispao stvarno tragicno
naivan.
Znaci, savet - ne zatvarajte kosnice na ovakoj temperaturi pa makar i deo pcela stradao. Drugo,
tretiranje bi trebalo da bude kasnije uvece kad mali deo pcela izlece a komarci se tek spremaju za
zurku. Ako ce biti vise tretiranja i direktno nad pcelama, ne znam, mozda je dobro i preseliti, ali nikako
zatvarati. Javicu ako cujem da su nekome stradale od prskanja, ali ne bih rekao... U gradu se osecao
neprijatan miris preparata. Slabiji doduse nego kada se tretira mitakom...
Postoje inace neke naprave koje sluze da sakupe pcele u bilo koje doba dana kada se naprimer
sazna za prskanje. To je neki vid bezalice, postavi se na leto i pcele mogu da udju - one koje se
vracaju a druge ne mogu da izadju. U tom slucaju pcele su krace zatovrene i sve je ipak lakse.
Mislim da tim preparatom prskaju i ovde u Beogradu, nisam sasvim siguran. Kao sto rece Predrag
kosnice nemoj nikako zatvarati. Ovde su pocetkom maja rekli da ce se zaprasivanje vrsiti izmedju 6 i
21. maja bez tacnog datuma nego onako ofrlje i da se mole pcelari da zatvore kosnice. Ne znam
samo kako su mislili da ja drzim pcele dve nedelje zatvorene i to jos u jeku bagremove pase. Ako se
zaprasivanje vrsi istim preparatom ne moras da preduzimas nista. Kod mene avion preleti preko
pcelinjaka i nista se ne desava. Secam se ranije kada sam bio mali dok je moj stric pcelario da su se
pcele mogle skupljati lopatama isred kosnica. Prskanje bi pocistilo skoro sve izletnice. To je bio kljucni
problem urbanih pcelara. Sada toga nema. Ne znam samo da li je to zbog toga sto je preparat
bezopasan za pcele ili oni prskaju vodicom tako da prskanje samo ima psiholoski efekat na ljude. Ako
se i pored ovih saveta odlucis da zatvoris kosnice nemoj da to uradis na svim. Zatvori jedan deo a
drugi ostavi. Ne znam sta se desava sa drustvom kada dodje do gusenja, mozda bi to neko mogao da
pojasni, ali kod prskanja stradaju samo izletnice tako da drustvo iako oslabi ipak prezivi.

JUL - CRTICE
Ovih dana na dve konice, u danima kada su bile velike vruine (moda i prethodna tri dana-nisam na
pelinjaku), na poletaljci, ali i prednjem zidu konice, veliki broj pela (i do 100), pod uglom od
priblino 30 stepeni u odnosu na vertikalnu osu konice, ujednaeno se kree napred-nazad, i pri tom
kao da isti poletaljku, odnosno zid konice.
U knjizi "Pele i cvee Potarja", autor, V. Tasi, pored ostalog, kae:
"ta to ine onih desetak-petnaestak pela na ulazu u svoj dom, kada svojim slonim kretanjem
napred-nazad, kao da glaaju prag svoje kue. Ovo se deava po pravilu kod drutava koja su
dostigla vrhunac u razvoju i kada ove pele, ustvari straarice, zbog smanjenog unosa nektara, nisu

38

previe zauzete svojim poslom. Glavom uvek okrenute prema spolja, svojim noicama "struu",
odnosno "glaaju" svoj kuni prag.... ta je to nego li rojenje, dogaaj koji nadmauje sva druga
radosna zbivanja u peli.... unutar roja, da bi usporile rad matice, pele joj se "penju na grbau",
prednjim noicama je pritiskaju, a itavim telom kreu se napred nazad istovetno se ponaajui kao
"strugaice". Meutim, "struganje" ulaza u konicu primetno je i krajem leta, u onim dobro razvijenim
rojevima koji su uglavnom, okonali sve pripreme za predstojeu zimu. Dakle, i u ovom sluaju pele
izraavaju zadovoljstvo obavljenim poslovima presudnim za opstanak."
Zaista, ove godine ce se pcele izgleda slabije spremiti za zimovanje, a u ovom periodu bi trebalo da
pocne radjanje i razvoj pcela koje ce zimovati. Hrane je vecinom slabo a i polena, pa sve to treba da
nas dobro upozori.
U Juznom Banatu situacija sa medom je dosta dobra. Pcele intenzivno rade.
Problem je sto med slabo dozreva. Imam kosnice sa po 3 nastavka nepoklopljenog meda. Posle 4
dana od stavljanja bezalica (tip sa 10 konusnih "sesirica") pcele nisu napustile nastavak. Inace ne
vrcam pojedinacne ramove vec skidam nastavke pomocu bezalica. Posto su pcele "pametnije" od
mene ja sam ih poslusao i ostavio med na dozrevanje. Kosnice lice na solitere, nisam izvrcao ni
kilogram od procenjenih preko 1000. Bice kvalitetniji med. Kakva je situacija kod vas? Da li je moguci
uzrok velika vlaznost vazduha.
Danas sam cuo za slucaj stradanja od gladi jakog pcelinjeg drustva sada, usred sezone. Pre nekoliko
dana sam cuo jos za jedan takva slucaj i skoro da nisam verovao, ne sto mislim da je nemoguce, vec
sto taj covek koji je javio ne vazi za mnogo pouzdanog ali je tada znaci bio sasvim pouzdan. U oba
slucaja je slicno, pcele su se srucile dole od gladi, samo je u ovom drugom slucaju sve napolju kao da
ih je neko izrucio.
To je kosnica jedne zene odmah blizu mog pcelinjaka. Ona nije nimalo nemarna, uvek najbolje od nas
hrani pcele i u prolece su joj bile najjace. Meda je imala manje nego inace (uvek skoro najbolje
prodje), od 7 joj se mozda nekoliko rojilo i matica je dosta prelazile u mediste jer je zbog snage
morala rano da ih postavi (DB).
Ja sam npr. formirao oko 40 mojih poluramnih nukleusa i svakom sam dodao po jedan ram sa
medom, kada sam pogledao meda nema sve su potrosile, na jednom pcelinjaku koga odrzavam ja i
jos jedan kolega pcelar, rojili smo i formirali smo tri roja, kada smo pre ovih kisa otisli da vidimo sta
smo napravili matice se lepo oplodile polozile su silno leglo meda nema ni kapi nasta smo odmah
reagovali prihranom jer bi sada doziveli istu sudbinu kao kod tebe, ali pojavio se jos jedan fenomen,
sve su dobile krecno leglo, pa normalno jer pcele nisu imale meda da bi grejale klube uveli smo jaku
dozu za prihranjivanje i po mojoj teoriji mislim da ce krecno leglo nestati. Treba alarmirati na sva
zvona pogotovu pcele koje su rojile pa ni rojevi nemaju, ja sam miran jer mi sve pcele imaju meda a
samo zahvaljujuci okruglim rupama i zatvaranjem donjeg leta. Nukleuse cu morati da prihranjujem ali
njima za zimu ne treba vise od 2kg hrane i jedna pogaca, a oni koji su rojili na normalnim ramovima
neka se pripreme.
Dopunicu jos sasvim kratko o toj izuzetno vaznoj temi. Nije samo problem sto ce neko drustvo da
stada od gladi. To je cak najmanji problem. Sta cemo sto se pcele jako slabo hrane i sto ako ovako
ostane bez prihrane one ce vrlo tesko izdrazati zimu i da ih nikakva bolest ne zakaci. Znaci prihvanjivanje u vrlo velikim kolicinama i sto pre poceti. Ko ima meda, moze ga naravno davati, i
starog, kristalisanog, pa eventualno dopuniti secerom. Sada je idealna prilika da se oslobodimo starih
i losih ramova, jer pcele sve mogu da "smazu" za vrlo kratko vreme. Juce sam pomagao ljudima na
cijem placu imam i ja pcele i kod jedne smo zatekli po malo meda u mozda 6-7 DB medisnih ramova.
Stavio sam jednu foliju koja se tu zatekla preko plodista, ali da 4-5 cm uz prednju dasku bude
otvoreno, ostalo je pokriveno. Gore sam stavio mediste sa tim ramovima. Verujete li da su danas sve
ocistile a inace ne bi tako brzo jer su imale osecaj da je med njihov.
Jedan stariji pcelar iz sela Donji Dubic, inace inteligentan i jako vitalan covek mi je rekao kakav je on
neobican nacin primenio, i to vec trecu godinu za redom, bez problema. Pcelinjak mu je uz kucu.
Imao je neki visak velkih DB ramova sa po malo meda sa kojima nije znao sta ce da radi (on ima
nekoliko DB kosnica sa 12 ramova i u medistu istih kao u plodistu). Stavio je ispred svake kosnice
naslonjeno na poletaljku po jedan ram. Sutra ujutru je sve bilo pokupljeno, on inace ustaje vrlo rano i
samo ih je sklonio. Ne bih to bas savetovao svakom ali eto, neka se ipak objavi na grupi.

39

E ovo sa nocnim prihranivanjem ispred ti je dobro svaka cast snalazljivom coveku. Sto se folija tice ja
to radim ko zana od kada moje kosnice imaju svaka svoj najlon koji ima broj kosnice i cetvrtastu rupu
100x100mm na sredinu i sada od 1-10 avgusta obavezno ih stavljam i to im je znak da ono sto ostave
gore je moje a ono sto prenose dole je njihovo, obicno mi ostave nepoklopljen med medljikovac koji
nece ni one da jedu ali ga donose za svaki slucaj ali ga ostave meni. Kod mene ima dosta sljiva ako
bude sunca i secera u njima bice malo stimulacije ali kao sto si rekao cvrsta prihrana, ja se bojim
proleca i nikako da mi iz glave izadje ,,Vangino,, prorocanstvo. Moramo da plasimo pcelare istinom
sada a ne u prolece posle bitke, jer postoji mogucnost po cvetanju bagrema po drugi put da ce zima
biti blaga i opet velika potrosnja meda, pitam se kakve ce to pcele biti na prolece koje ce morati cele
zime da jedu pogacu, ako im neko daje.

AVGUST - ZAPAZANJA
Kod nas je situacija sa nedostatkom polena i nektara bila prosle godine kada sam se morao deset
puta seliti u potrazi za polenom i nektarom.
Gotovo da je neverovatno da na tako malim razdaljinama imamo sasvim drugacije situacije. Kod nas
na severu, valjda zahvaljujuci obilju kise situacija je sasvim drugacija. Polena i nektara je toliko da se
ova godina moze slobodno uvrstiti u bolje godine za pcelarenje. Ja sam se do sada ponosio time da
mogu da kontrolisem rojenje, a ove godine mi se i rojevi oformljeni u maju roje po sistemu da matica
zalegne desetak maticnjaka na jednom ili dva rama i cim prvog poklope prhnu....Doduse bio sam
odsutan tri nedelje pa nisam prosirivao tj. dodavao nastavak ali nisam ocekivao da ce im jedan LR
nastavak biti tesan obzirom da su rojevi oformljeni od dva LR rama legla....
Zao mi je sto se to desava kod vas ali mislim da ram hranilica u ovakvim situacijama ima puno
opravdanje.
Jeste, prihranjivanje moze sasvim promeniti stanje drustava. Gledam rojeve koji su hranjeni, bez
obzira sto su samo na 5-6 ramova, ali ih lepo zaposedaju, duz celog rama i tek pocinju da formiraju
male medne vence, bice tokom avgusta pripremljeni za prezimljavanje. Samo, varoe je mnogo, to je
sto uocavam i bez obilazenja puno pcelinjaka kao prethodnih godina. I sto je Ivan nabacio jednom,
zbog slabe hrane pojavice se vise americke kuge, sada, tokom ovog i narednog meseca treba vise
obratiti paznju na leglo sa izbusenim poklopcima, udubljenim...
Ja sam tako pre neki dan pomogao prijateljima na cijem placu drzim pcele da formiraju nekoliko
rojeva sa oplodjenim maticama koje su prethodno obezbedjene. Drustva su im bila sa vrlo malo
hrane, poneka su imala mozda 2-3 kg, druga mozda ni 1kg, a pcela je bilo dosta. Bespasan period i
dosta kosnica na malom prostoru, pa sam se naravno bojao grabezi. Ali resili smo da ih formiramo.
Neka drustva smo samo prebacali u nove kosnice. Napravila se guzva, malo smo stali pa opet
nastavili i ukupno 4 roja formirali i isto toliko prebacili. Stavili smo kosnice ne na mesto gde ce da
budu posle vec privremeno na neko drugo mesto i leta malo pokrili travom. Sutadan je bila velika
guzva oko njih i tada je bilo kriticno da li ce pcele kada se vrate u svoju kosnicu da posle pocnu
pljackanje roja, sto je cesta pojava u takvim okolnostima. Zato sam uvece rojevima promenio mesto,
postavio ih ovog puta na stalno mesto a tamo gde su bili postavio sam prazne kosnice (koje smo bili
ispraznili i zamenili), tako da su sutra pcele doletale na te prazne i izbegli smo grabez.
Cvijeta jo nekakav bijeli, visoki korov. Ima male cvjetove promjera oko 1 cm. Nemam pojma to je, ali
pele zuje po njemu. Naao sam i nekoliko okvira meda koji blago mirie na crnogoricu ?! Imam dvije
crnogorine umice u krugu od oko dva kilometra. Da je dobar unos pokazuje i to to su svi
graevnjaci zaleeni. Sve sam ih povadio i predao supruzi na pretapanje. Mogu se "pohvaliti" da na
trutovima ima varoe. Proljetos sam morao izvaditi 150 - 200 larvi da naem jednu varou, ili ak
nijednu. Sada je to mnogo lake. Pred pola sata sam naruio rotenon-trake ( kod nas ih zovu
"grickalice" ). Ujutro idem po njih. Vidjet e ona (varoa) s kim ima posla -:)))) Poetkom V mjeseca
formirao sam za jednog pelara 5 rojeva. Nije doao po njih. Naao je jeftinije. Juer sam iz jednoga
od njih izvadio oko 25 kg meda. Ba me zanima kakvo je stanje u ostalima. Zapravo ih imam est,
jedno od tih drutava prirodno se izrojilo. Nisam mu na vrijeme stavio trei nastavak.

40

Onaj to je odustao od kupnje, oito se preraunao. Od onih pet, koje je on kupio u pola cijene,
ostalo mu je tri i sve ih vrijeme prihranjuje. Od ta tri jednom je mijenjao maticu. Ima kreno leglo. Ljutio
sam se kada me je prevario. Sada mi je drago. Puno vie sam zaradio time to su pele ostale kod
mene. Ako preive zimu, bit e jo i bolje.
Eto, ti nalazis vremena i snage da se javis dok se oporavljas od bolesti. Lepo je da je tvoje zalaganja
oko pcela dalo dobar rezultat. Mozda se ustvari i nisi toliko trudio ali je to nagrada za ranije muke. Da
imas bar da izvrcas a to sto kazes da med nije bas ukusan, nema to veze, takve su verovatno biljke.
Ja sam danas popodne bio kod oca jednog mog prijatelja (otac ima tri kosnice ali vrlo malo zna o
pcelama). Poneo sam dve matice da im zamenim i pogledam kosnice. Jedna koju je on hteo da
zameni u stvari se sama zamenila. Videli su se tragovi nekoliko maticnjaka (rojevih) iako vec prilicno
stari, ali sam vec po izgledu matice znao da je mlada. Tako da smo nju ostavili a oni da su po
automatski zamenjivali unistili bi pogresnu. I po leglu se videlo da je dobra.
Malo cu da dopunim sto si naveo: "da je dobar unos pokazuje i to sto su svi gradjevnjaci zalezeni.
Nisam siguran da je to bas uvek ovako, to je ustvari pitanje odnosa nagona za rojenje i nagona za
sakupljanje hrane. Kada ih zalezu to je naravno znak dobre pase ali stvarno jaku pasu pokazuje kada
gradjevnjake pocnu da pune medom. Ovo sada naravno tesko ako ne i nikako ne mozemo da
ocekujemo pa se naravno radujemo kada pcele uopste hoce i da grade sace.
Znamo da u pcelinjem drustvu u zoni legla preovladava temperatura od oko 35 Celzijusa, bez obzira
da li je vani 35 ili 15 stepeni. Pa ako je tako, zasto je preporuka svih, da se, prilikom primene mravlje
kiseline vodi racuna o temperaturnom rasponu od 14 do 25 Celzijusa. Ako se najcesce preporucuje
primena MK direktno na satonose iznad legla gde je uvek temperatura minimum 34 stepeni, kakvog
onda uticaja ima spoljnja temperatura. Da li pcele, u momentu unosenja MK u kosnici obaraju
temperaturu u zoni legla, da li pcele vrse posebno strujanje vazduh , ili se desava nesto sto ja u ovom
momentu ne mogu da dokucim. Moram reci i to, da ako se aplikacija MK vrsi na podnjaci, mora da se
zatvori mrezasta podnjaca, jer ako se to ne uradi efekat ce biti nikakav, ali u tom slucaju na podnjaci
je uvek minimum 32 Celzijusa.

DECEMBAR
Danas sam bio na pcelinjaku da proverim jesu li sve i kako su. Na lagano kuckanje kuc kuc sve su se
javile osim jedne. Otvorih je i videh u dve ulice malo pcela u gomilici pri vrhu na dva rama ukocene,
jedan mali broj se zavukao u celije, mozda ukupno stotinak, mozda i manje. Hrane nema. Tuzna slika
ali sta se moze. Prisecam se da sam i nju prihranjivao i da je po meni morala da ima hrane sigurno do
proleca. Razmisljam sta se dogodilo i zasto? imam odgovor ali... Da li je to pravi odgovor? Posumnjao
sam na bolest (nisu bile zgrcene i polozaj jezika normalan) pa sam pokupio desetak komada i maticu
u neku malu papirnatu kutiju sa namerom da posaljem na analizu (posle konsultacije sa nekim od
kolega). Po povratku u grad svratim do jednog pcelara da mu kazem i pokazem sta sam nasao.
Kutijicu sam stavio ispod dzempera do kosulje jos u pcelinjaku (da je ne bih zaboravio pri
presvlacenju) i kada sam je otvorio pocese pcele da izlaze iz kutije. Svi su mislili da zbijam neku salu
ali ja sam se zaprepastio i ...Brzo sam zatvorio kutijicu i potom dodao kap vode i malo meda. Stigao
sam kuci i stavio sve u vitrinu na toplom mestu. Odmah vam pisem i trazim vasu ideju, sta dalje.
Pretpostavljam da je matica ziva pa me interesuje kako da joj produzim zivot. Nista nije nemoguce.
Kada bi imao nukleuse kao moje polu ram ali nemas, onda ako imas bilo kakav nukleus ubaci te pcele
i maticu u nukleus, uzmi jedan ram sa pcelama od najaceg drustva i pcele pri suncu kao je ovih dana,
preko leta ubaci pcele u nukleus gde je matica sa tim pcelama, nemoj da streses pcele, zatvori
nukleus i preseli ga sa pcelinjaka jer ce se sutradan pri sucanom danu vratiti pcele .

DECEMBAR - MRTVE PCELE NA POLETALJKI

Prekjuce sam poslao onu poruku koja je stvarno bila dosadna jer je duga, ali juce mi dodje jedan
pcelar i rece da mu je pre nekoliko dana stradala i zadnja zajednica koju je imao. Neznam dali je
slucajno, ali tesko da jeste jer je rekao bas ono o cemu smo dan pre toga diskutovali. To drustvo je

41

bilo jako uzimljeno, sa dosta hrane i kada je hteo da kucanjem proveri dali se cuje zujanje nije se nista
culo. Kada je otvorio kosnicu zatekao je dvadesetak pcela i maticu. Ono sto je posle toga rekao
mislio sam da je zafrkancija, da negde cita poruke sa grupe, da ga je neko poslao, a rekao je : "Nije
mi jasno zbog cega nema ni jedne mrtve pcele na podnjaci". I on dalje kaze kako je jednu zajednicu
ujesen prihranjivao i kako te hrane nigde nema, i kako su mu u toj zajednici skoro sve pcele bile crne.
Tu zajednicu nije docekao da uzimi jer je jednog dana dosao i zatekao kosnicu praznu. Nije on jedini
za te crne pcele, u ovom kraju skoro svaki pcelar je to uocio. Ivan mi je poslao fotografiju crne pcele
na cvetu i bice to prve fotografije u mojoj galeriji jer jos i nemam digitalni fotoaparat. Ali ovo sve ne
mora nista da znaci, to je jedan slucaj i pitanje kod koga je tako visok stepen iscrpljenosti. Ja sam
opet optimista i nadam se da ovakvih slucajeva nece biti u velikom broju. .Bilo kako izvodjenje
zakljucaka je stop za dalje razmisljanje, tj. tacka.
Ovde u nasem kraju nisam cuo za tako drasticne gubitke. Cuo sam ali bas u tolikom obimu...Mozda
Predrag zna posto je on iz ovog kraja i vise se krece. Ono sto je glavno u pretpostavci, nije da ce biti
toliko gubitaka(to su vec mnogi pretpostavili), nego da ce ove godine mnogo vise biti stradalih
drustava kod kojih nece biti mrtvih pcele na podnjaci.
Neko objasnjenje:Jedne godine sam u Januaru mesecu uocavao da dosta pcela izadje i pada van
kosnice. U literaturi prepisuju i kazu nozemoza, mozda i varoa.Tacka. Sa instituta stizu podaci da su
moje pcele zdrave i da su negativni rezultati na nozemozu i varou.
Dali je moguce, da kada se svi faktori nagomilaju, jednostavno sve pcele izadju i ovako se ne vrate
zbog posledica predhodnog iscrpljivanja..
Jos sam u avgustu poceo ovako da pretpostavljam, mnogima izlazuci te pretpostavke, a nekima sam
(ne bas detaljno ovako) ovo pricao i na Tasmajdanu, bas na osnovu istih pretpostavki. I to je istina,
zato sto napamet, bez objasnjenja, retko kad pretpostavljam. Sve ono sto sam u prethodnim
porukama pretpostavljao to je na osnovu onoga sto sam saznao ( i uocavao dali je to sto sam saznao
validno) jos pre oko 3-4 godine i od tada razmisljao, jer su mi i od tada bile dostupne informacije
"Hrana i ishrana pcela" - G.F. Taranov

PCELE I STRUJA
Prof. Kulincevic u knjizi Pcelarstvo preporucuje da najmanja udaljenost od dalekovoda bude 50m
(pedeset).
Ja sam pre dve godine bio u poseti jednom pcelaru, kad tamo on je postavio pcelinjak bas ispod
dalekovoda od 10KV, a pcele su bile sasvim normalno razvijene nisu bile agresivne . Kada je saznao
za ovo sto si i ti pitao jer sam mu rekao da sam o tome citao hteo je da preseli pcele. Zamolio sam ga
da ih ostavi radi eksperimenta i poslusao sve je bilo u redu i on i sada drzi tako ispod dalekovoda.
Jos bolji primer pcele u steni kamena a iznad dalekovod sa duplim vodovima znaci ima ces vodova
zice i mnogo je veci napon jer ide direktno sa Djerdapa i pcele su izabrale bas tu sebi staniste sto mi
koji znamo o tome nesto nebi nikad to uradli.

DIMLJENJE PCELA
"Lutajuci" Bee-Forumom naisao sam na temu:"Dimiti ili ne dimiti" koja moze zainteresovati clanove
grupe, ne zbog toga sto neznaju sta se upotrebljava za dimljenje pcela, vec sta za tu svrhu
upotrebljavaju ameri. Mislim da ovo moze biti korisno u slucaju potrebe dimljenja pcela, a kada pri ruci
nemamo trud, suvu trulez drveta. Dakle clanovi ove diskusione grupe najvise upotrebljavaju: Suve
borove iglice, stari dzins isecen u trake od oko 5cm; suvu konjsku i govedju balegu; osusen bastenski
korov; suva trula i prozukla (sundjerasta) drva; zalfiju; suvu strugotinu ( svaku, a narocito od kedra);
kuglice novinske hartije; krpe od starih dzakova; seno od limunove trave(?!); koru drveta; krpe od
majci; esencijalno ulje; a umesto dimljenja koriste prskanje pcela secernim sirupom iz prskalice.

42

Ono sto spominjes limunova trava verujem da je maticnjak, mada bi mogla da bude i neka posebna
biljka.
Prskanje secernim sirupom mi se nikako ne svidja, to se lepi za krila i pcele ako ga odmah ne polizu
nije dobro. Bolje bi bilo stavljati med umesto secera ali to naravno nije preporucljivo zbog grabeza.
Dovoljno je obicna voda ali prskanje po mom misljenju trenutno zaustavlja pcele a ne toliko da ih
umiruje. Ja inace koristim obican karton - viseslojnu lepenku, od kutija i sl. kada se raspali jako dobro i
dugo dimi.
Moja rang lista:
1. gljiva, nezamenljiva, dugo tinja, lako se pali obilan i prijatan dim (ne smrdi)
2. trulo drvo od panjeva breze i vrbe, otkopa se i osusi, obilno dimi, krace drzi zar, a ne smrdi toliko
3. Palcik od trske, mora se odseci dok ne sazri inace se rascveta, koristi se sa delom stabljike bez
dimilice, za krace pregled
Jedno od dobrih, a ako sam dobro pratio, do sada nepomenutih sredstava je vostina pomesana sa
piljevinom. O ovom sredstvu, ako se ne varam, procitao sam u "Pcelaru". Tu je i predlog da se
naprave "kolacici" tako sto se pomesana vostina i piljevina presuju u jednom parcetu cevi precnika
50-60 mm (ako ne drukcije a onda upotrebom drvenog tuljka odgovarajuceg precnika i udarcima
cekica). Moze i dosta jednostavno, dok je vostina jos topla, pomesa se sa piljevinom i oblikuje rukama
u loptice. Na stvoreni zar u dimilici, stavi se kolacic, koji daje dim do dva casa. Koristim vec duze
vreme i vrlo sam zadovoljan. Predrag ima pravo, prskanje vodom daje samo trenutne efekte.
Sto se tice dimljenja, ja sam od gosp. Prvoslava Nesica naucio da su koreni kukuruza posle krunjenja
veoma dobri i lako za cuvanje i ima ih svuda pre stavljanja u dimilicu iscukaju se a lako se razbijaju u
cetri dela i dobro dime a i dim je podnosljiv i za pcelara i pcele. Medjutim ako zelite poslasticu lepog
mirisa ako naidjete na trulu tresnju uzmite taj trulez kao sto je ifkovic pisao za trulu vrbu i zapalite
videcete i siguran sam da cete se pohvaliti na grupi. Ono sto sam ja nasledio i nosim iz mog rodnog
Homolja je trud trud je gljiva sa hrasta, ta gljiva je mala specificnog je mirisa i verujte ona je najbolja
ali je tesko naci a ima je samo gde ima u izobilju hrasta sladunca kakosu ga nazvali braca Hrvati.
Za dimljenje koristim pamucni konac - otpadak iz tekstilne industrije.Neki ga jos zovu pucval a
automehanicari ga koriste za brisanje ruku. Daje jak dim, dimi dugo i jeftino je
Uh, voskovarina. Probao sam par puta. Gori ubedljivo najduze ali smrdi pa razbija. Cini mi se da stipa
za oci. Ja koristim suvu govedju balegu i trulo drvo.
Imam interesantan predlog za material za dimljenje. Moj dobar prijatelj, stari pcelar (preko 40 godina)
I jedan od velikih pcelara u Africi gde su pcele najagresivnije koristi suvu konjsku balegu - tvrdi da je
to najbolje jer daje hladan dim a pcele ne vole taj miris. Mozda neko moze da proba, ne kosta nista a
moze da bude dobro.
Rekose mi da je bukov trud najbolji, a da je hrastov jak i pcele ga ne vole toliko. To mi je rekao
dugogodisnji pcelar i lugar u penziji. U principu sam za sve samo nek je prirodno. Moze balega, ali
krpe stavljati u dimilicu je po meni u najmanju ruku upitno.
Prije izvjesnog vremena sam u B. Luci zajedno sa Miloradom vidio sredstvo za zadimljavanje. Prave
ga slovenci. Ne sjecam se naziva, ali ugodno mirise, a pakovanje kosta oko 12 eura.
Sredstvo se zove Dimak i to je u biti presana celuloza, vrlo prakticno, ali skupo. Pakiranje velicine
kutije djecjih cipela puno tih nozovimo stapica kosta oko 1600 sit, dakle oko 8 eura.
O dimljenju je bilo dosta reci, ja koristim trulo drvo, i zadovoljan sam jer ga ima u izobilju, daje
prirodan dim, ali me interesuje koriscenje truda (kod nas se zove trat). Kao decak secam se da su
stariji ljudi palili lule udaranjem kremena cije su iskre palile truda pa njime palili lule. On nije bio
koriscen u prirodnom stanju jer je tvrd vec je kuvan ili tako nesto, pa me interesuje kako ga vi
pripremate i koristite?
Do rata 1999.godine imao sam i parce kamena kremena i ognjilo i trud pripremljen za paljenje vatre
ovim priborom. Ovaj pribor odavno nisam video po kuci. Prilikom paljenja (najcesce cigarete) trud je

43

davao veoma lep i specifican miris celoj prostoriji u kojoj bi se zapalio. Za ovu svrhu suvi isitnjen trud
se pripremao na taj nacin sto bi se kuvao nekoliko sati, pomesan sa pepelom, nakon cega bi se voda
ocedila, a trud ponovo ostavio da se osusi. Inace bukov trud za dimilicu ja samo osusim, sekirom
rasparcam na vece komade, a malom sekirom ili vecim nozem secem na komadice 1-2 cm. Ovakav
trud nema intezivan miris kao trud pripremljen za paljenje vatre, ali je ipak prijatnijeg mirisa (za mene,
neznam za pcelice) nego sto ga daje trulez od drveta.
Sve sto si napisao imam i koristim u areaktivne svrhe, a objasnjenje zasto se trud sece u komadice i
obavezno ga seci, jer ako se ne isece na komadice pojedu moljci naj bolji deo za dimljenje.

METOD VLADIMIRA HUNJADIJA

Hunjadi mozda ni sam nije u pocetku bio svestan svih aspekata svog metoda, a sada kada
razmisljam, sve vise mi je zanimljiv. I to ne samo kao metod, jer necu da ulazim u to da li ce neko da
ga primenjuje ili ne. Vazan je jer ukazuje na prirodu pcela i vodi u interesantna razmisljanja.
Hunjadi je poceo od toga da kroz smanjen prinos meda i pobegle rojeve pcelari imaju ogromne stete
od nastanka rojevog nagona, kao i od tihog rojevog nagona (kada se pcele ne izroje i ne prave
maticnjake, a odustale su od skoro svih kucnih i drugih poslova). Hunjadi naglasava da pcele imaju tri
glavna nagona: razmnozavanje, rojenje i unos hrane.
Unos hrane je mislim najjaci, ali on deluje u punoj meri izgleda tek kada se pcele izroje. Zapravo,
sada dajem i delom svoje tumacenje: u prolece, pcele ne "razmisljaju" o sakupljanju hrane vec im je
prvi cilj rojidba. Kada se izroje, odnosno kada "steknu novu kucu" one nastoje da sakupe sto vise
hrane. Izgleda prosto, jos samo da je tacno.
E, Hunjadi je odlucio da ih izroji pre glavne pase da bi u punoj meri proradio instinkt za sakupljanje
hrane.
On pojacava pcelinja drustva pred bagrem tako da posle svih manipulacija koje kasnije obavi u
kosnici ostane oko 60 hiljada pcela. Kaze da njegov metod funkcionise i sa 45 hiljada. Inace, njegova
kosnica je AZ ali sa ogromnim ramom 40x30 i u plodistu i medistu.
Pojacava ih iz nukleusa koji su u poloskama pregradjeni. Do bagrema iskoristi prakticno sve pcele iz
nukleusa i oni ostanu prazni, mozda deo proda ili pokloni, zaista ne znam, ali to nije toliko bitno.
Znaci, pre bagrema otklapa med iz mednih venaca i u jabuci pojaca one kosnice koje nisu dovoljno
jake.
Prvog dana kada pocne bagrem da medi, on vadi sve ramove za leglom i pcelama na njima iz
kosnice i stavlja u stare kosnice poloske, a samo ostavlja onaj sa maticom i njenim pcelama. Ako tu
ima malo legla, onda ostavlja dva rama. Ramove sa medom izvrca i prazne vrati u kosnicu. U plodiste
u sredinu stavi onaj ram sa maticom, pored njega prazne i kombinovano sa satnim osnovama. Tako
ispuni plodiste pa gore stavi prazno mediste. Isto to moze da se uradi i sa drugim tipovima kosnica.
Te poloske u koje stavlja ramove sa leglom i pcelama naziva "akumulatori" a to mogu biti i 2 DB tela,
ili LR tela, preporucuje da ih bude najmanje 3 najvise 4. Skraja tih akumulatora, u svakom nastavku
stavi po 1 ram sa puno meda i polena sa svake strane. Kada zavrsi sa jednom kosnicom, on iz
naredne vadi ramove sa leglom i pcelama i stavlja odmah uz ramove koji su uzimani iz drugih
kosnica. U hranilicu im sipa po 3-4 littra sirupa 1:1, jer im je voda vrlo potrebna za leglo. Akumulatori
se ostavljaju na istom pcelinjaku jer je cilj da se deo pcela vrati. Uskoro u njima bude masa pcela i
one zapocnu maticnjake, pa posle 10 dana Hunjadi pregradi polosku kosnicu - akumulator na
nukleuse u kojima ce se izleci i oploditi matice...
Ovim metodom, njega ne boli glava kada posle seli pcele, ove godine je naprimer selio 10 puta, tako
kaze, jer da pcele prepusti njihovoj prirodi - pa pobeglo bi mu bar 100 rojeva verujem. Ima tu jos
detalja, ali ovo sto sam opisao je sustina, ako nisam dobro preneo neka me neko koriguje.

44

Vrlo zanimljiva metoda . Ja sam prosle godine na savetovanju pcelara u Novom Sadu cuo to
izlaganje Vladimira Hunjadija. Mogu da kazem samo da sam medju posetiocima tog savetovanja cuo
da mnogi upravo primenjuju taj metod vec duze godina i da su zadovoljni. Meni neke stvari nisu bile
bas najasnije npr. kako uspeva da nakon sto izvadi sve ramove sa leglom i pcelama ima i dalje u
kosnici 60 hiljada pcela .
Medjutim i ja sam prosle godine odlucio da to uradim sa moje dve kosnice i moram reci da sam bio
zadovoljan. Kod mene nema bagrema, ali su te dve kosnice dale posle bagremca po 10kg. meda za
vrcanje, a toliko su dobili i ostali pcelari u okolini koji nisu primenili ovaj metod. Kasnije na suncokretu
su te dve kosnice donele zajedno 53kg. meda, a ni ostali pcelari u blizini nisu dobili vise .
Voleo bih da ostali iskusniji pcelari malo prokomentarisu ovu metodu za koju su sigurno culi, a koja se
kosi sa nekim teorija. Tu se dosta remeti starosna struktura nakon vadjenja legla i mladih pcela, ali
ocigledno pcele same vrse medju sobom novu "regrutaciju" za poslove koji su im neophodni .
Potrebno je i reci da je ovaj metod ujedno i odlicna borba protiv varoe.
Svojevremeno, Hunjadi je izneo kompletan matematicki racun oko broja pcela i moram da kazem da
je taj racun po mom misljenju realan. Jedino da se iz legla izleze manje pcela (varoa, sparivanje u
srodstvu i slicno) pa da ne vazi. On racuna na relativno mali povratak pcela iz akumulatora. Sto se
tice legla, pojacava do 8 ramova legla, a tako veliki ramovi, to nije sitnica.
Podsecam da je rekao da ce metod funkcionisati i sa 45 hiljada pcela. Jednom nasem pcelaru je u
razgovoru preporucio da pokusa i sa nukleusom sa 5 DB ramova - sve da izvadi samo jedan ram sa
maticom da ostavi.
Da, tu su dve stvari - remecenje starosne strukture i kasniji manji broj pcela. Ovo prvo, kada se
razmisli - pa i pcele u roju ne idu sa mladim pcelama. Sto se tice ovog drugog, nemam predstavu
koliko pcela oslabe, ali to se ipak kasnije nadoknadi.
Taj tihi rojevi nagon prakticno cini vecu stetu nego pravi. Hunjadi nije mnogo o tome govorio ali je
indikativno kada je rekao da posle sprovodjenja njegovog postupka, na krajnjim ramovima kosnice i
na podnjaci, poletaljci... tokom dana nema pcela jer su odletele na pasu. Dok kod tihog nagona, pcele
jednostavno borave u kosnici i ne izlecu, "ulenje se".
Da li je to bas tako, ne znam, rekao bih da jeste. Naprimer gomila pcela izmedju donjih letvica i
podnjace, ili "brade"... Trebalo bi porediti i sa nekim drustvima za koje bismo znali da nisu u tom tihm
nagonu (da bismo eliminisali druge faktore). To je i onaj ternim koji se dosuse cesto vise formalno
koristi "odrzavanje radnog raspolozenja".
Imao sam prilike videti pcelinjak Hunjadija na uljanoj repici pre dve godine, pcele su izvanredno letele
iz kamiona, daleko najbolje od svih koje sam video na repici ali su iz kamionske prikolice letele
prilicno slabasno.
Leglo iz prikolice u kojoj su verujem uzimljena redovna drustva, Hunjadi pojacava drustva u kamionu
verovatno pocetkom aprila. Pcele tako ostaju na vocu i repici, a kada pocne bagrem da medi vadi sve
zatvoreno i otvoreno leglo, osim jedan, dva rama kako si i ti opisao....
Vecina od nas takode kada pocne bagremova pasa vadi poklopljeno leglo pa pojedinacno oformljuje
nukleuse i dodaje maticnjake ili puni Rosusov tub (ja ponekad pregradim farar na tri dela i naredam
cetiri pet nastavaka, sa hanemankom izmedu i zrelim maticnjacima). Razlika je u tome izmedu vecine
i Hunjadija sto on to radi dosledno, prvo pojacava svaku kosnicu u kamionu i ne zali sto ce oslabiti
kamionsku prikolicu .
Rezultat jeste da nema rojenja ni u prikolici ni u kamionu, mada je velika verovatnoca da na dobroj
repici vec zapocinje rojevi nagon te da u tako jakim drustvima u kamionu vec ima obilje
maticnjaka..Rezultat je i da se vrca prethodno prolecni med samo iz kamiona, a ne i iz prikolice koja
se sprema da eksplodira na lipi, a da se najvazniji i najskuplji bagremov med moze sa tako snaznim i
rasterecenim drustvom dobiti i onda kada je bagremova pasa slaba ili kada je prolecni razvoj
zajednice slab i to bez primesa prolecnih medova. Zanimljivo i korisno, uz cinjenicu da je Hunjadi

45

izvrstan pcelar, da odlicno pripremi drustva, da ima izvanredne uslove pcelarenja, da ga krase radne
vrline i vestine, a mlade pcelare ipak treba upozoriti da prinose koje on ima na vagarki nisu proizvod
jedne kosnice, te da se ne mogu uporedivati sa njihovim prinosima da se nebi razocarali. Uz ovu
prepisku treba procitati i Hunjadijev clanak u pcelaru, maj 2003. Mislim da sam dodao ono sto nije
bilo u clanku.... a ima jos toga...pomalo..
Hunjadi kaze da je prosle godine imao oko 70kg meda po kosnici, ali naravno, to je sa vrlo velikog
broja pasa, tako da sve zvuci vrlo realno.
Nisam znao za to sa prikolicom a setio sam se da je Hunjadi rekao da deo kosnice - neke poloske seli
u hodniku prikolice.
Oko koriscenja tih ramova sa pcelama koje vadi iz kosnica, mislim da ipak treba dati veliku prednost
tim akumulatorima jer se tako najbolje drzi toplota. Ako se pojedinacno vade i formiraju rojevi, onda je
to slabije. Ali u tvom slucaju sa Rosfusom, znamo da se rojevi greju odozdo kroz maticnu resetku pa
je i ta varijanta vrlo prihvatljiva i ostvarljiva. Inace bi trebalo uvesti neko podno grejanje...
Sto se tice sortne cistoce meda, probao sam Hunjadijev bagremov i lipov med, zaista izvanredni.

UKRSTANJE NASTAVAKA
Nisam dobro shvatio princip zakretanja gornjih nastavaka u alpskoj
zakrecete gornji nastavak za 90st.?

kosnici. Iz kojeg razloga

Evo kratkog odgovora. Navedenim ukrtanjem, uopte, a posebno u zimskim uslovima, omoguuje se
pelama iz neke konkretne ulice donjeg nastavka (uzmimo npr. ulicu 5), da preu u bilo koju ulicu
gornjeg nastavka. Vai i obrnuto, pri prelasku iz gornjeg u donji nastavak.
Za ovaj princip, nebitno je koja je vrsta konice, uz napomenu da je telo kvadratnog oblika. Ovaj
princip afirmisao je pelar Vojo Brstina, koji je za svoju konicu "Rodna Voja", osvojio srebrnu
medalju, ako se ne varam u Briselu.

UZIMLJAVANJE I VENTILACIJA
Pre koju godinu, sredinom januara sreo sam starog iskusnog pcelara. Na moje pitanje kako su pele i
da li su utopljene odgovorio mi je da e ih utopliti ovih dana. U prvi mah sam pomislio da je strano
nebrian. Kasnije kada sam malo porazmislio o svemu, otvorilo mi se nekoliko dilema. Ako nedovoljno
ili neutopljavanje dovodi do kasnijeg "buenja" drutva, koristi mogu biti viestruke: ostaje vie meda
za kasniji proleni razvoj jer temperaturu u klubetu nije potrebno podii, "zimske pele" ostaju due
sauvane, samim tim u kasnijem razvoju, recimo krajem februara, vei broj pela koje pokrivaju leglo
omoguavaju da se manjak pela iz januara veoma brzo nadoknadi jer u tom periodu matica zalee
znatno vei broj jaja, zbog istog razloga mogue je znatno ranije krenuti i sa stimulativnom
prehranom. Ako su moja razmiljanja ispravna, ne bi trebalo naim bubama da pruimo hotelski
komfor, a ni moj poznanik pelar ba nije mnogo nebrian. Da li neko sa grupe ima kakvih iskustava u
ovom pogledu ?
Ve nekoliko godina koristim iane podnjae. Redovno uoi zime zatvaram ih sa lepenkom. Po
reima brae Bugarski lepenka je efikasnija od lesonita prilikom odstranjivanja vlage iz konice. Od
Leva Plunikova, na predavanju, uo sam da on svoje sedmoramne konice ne zatvara odozdo
tokom zime, i da nema nikakvih loih efekata po drutva. Da li je neko eksperimentisao i da li neko sa
grupe ima iskustva sa nezatvaranjem podnjaa.
Iskreno ja nemam hrabrosti da proverim ni prvu ni drugu tezu, jer "ekipu koja dobija ne treba menjati"
pa i dalje utopljavam tokom jeseni i zatvaram podnjae. Meutim, moglo bi se utedeti dosta posla, i
nepotrebnog uznemiravanja pela.

46

Ja svoje pcele pocinjem uzimljavati u prvoj polovini oktobra. Znaci, stavim im novinski papir, a ovih
dana cu im staviti jos po komad kartona ili stiropor na papir. Ne stavljam nista oko kosnica. Zimi snijeg
ne diram, iako zna da prekrije sve kosnice, sto im je veoma dobra izolacija. Topli zrak koji izlazi iz
kosnice topi snijeg na letu tako da pcele imaju dotok kiseonika.
Sigurno da ima puno toga za i protiv ali ja sam prosle zime (mada nije bila neka zima, samo jednom 8) radi tako sto sam novine ispod poklopca stavio tek u drugoj polovini januara. Sto se tice mreznih
podnica, imam nekoliko (po nacrtu Aleksandra Mihajlovskog "Predlog za balkanski standard", i veoma
zadovoljan funkcionalnoscu) isto sam postupio, i fioke od lesonita ubacio tek krajem januara. Kako bi
bilo u ekstremnijim uslovima neznam, ali iskusniji tvrde da pcela od hladnoce nece stradati ako su
ostali uslovi ispunjeni.
Pcelama preko zime treba hrana i vazduh (kiseonik). Hladnoca utice na nesto vecu potrosnju hrane.
Utopljavanje novinama ne znaci mnogo. Da li je u kosnici toplije zbog toga 10 stepeni, 5 stepeni ili
mozda samo 0,1 stepen? Koliko je to vazno? Beznacajno. Zato drustva treba dobro utopliti kada
budemo zeleli brzi razvoj legla tj. mart ili eventualno druga polovina februara. Utopljavanje ako je
znacajno utice na potrosnju meda, pa u tom kontekstu razmotrimo zicanu podnjacu. Zicana podnjaca
omogucava pcelama svez vazduh i dobro zimovanje ali nesto vecu potrosnju meda. Ako imamo veliki
broj drustava mozda je i to neka znacajna kolicina meda, ali je nama mnogo znacajnije dobro
prezimljavanje pcela. Uz dosta hrane obavezno treba obezbediti dobru ventilaciju jer za potrosnju
1000, grama meda treba 982 grama kiseonika da bi doslo do reakcije iz koje nastaje 1982 grama
ugljen dioksida i vode u vidu vodene pare. Ako bi drustvo zimovalo bez kosnice, samo pokriveno zbog
padavina, zimovalo bi bez problema ako bi imalo dosta meda
Osobno, nita ne inim posebno prije zime. Donje i gornje leto te ventilacije na lesonitnoj poklopnoj
dasci su su suena. Ispod krova su novine ili stiropor ili tanka spuvica koja se koristi prije
postavljanja laminata.
Unazad tri godine ostavljao sam nekoliko jakih zajednica s puno zaliha kroz cijelu zimu u nekoliko
verzija:
1. 2 nastavka, niska iana podnjaa otvorena cijelom povrinom: uznemirene pele, vea potronja
zaliha, slabiji razvoj u proljee.
2. 2 nastavka, niska iana podnjaa otvorena cijelom povrinom, ali u veljai postavljena "puna"
podnjaa: nema znaajnog zastoja u proljee, poveana potronja zaliha.
3. 2 nastavka, niska iana podnjaa otvorena cijelom povrinom. Na otvorenu podnjau dodan jo
jedan nastavak da "glumi" duboku podnjau podnjaa: blagi zastoj u proljee, poveana potronja
zaliha.
4. 2 nastavka, niska iana podnjaa otvorena cijelom povrinom, postavljen limeni uloak za kontrolu
cijelom povrinom: nije primjeen zastoj u proljee niti poveana potronja zaliha.
Ipak, mjesta na kojim se nalaze pelinjaci se toliko razlikuju da nain uzimljavanja doista moe varirati
od skroz otvorenih do jako zatvorenih konica.
Stoga, ova moja iskustva uzmi s "rezervom" na svojoj poziciji, a malo pogledaj i po prologodinjim
"zimskim" diskusijama kada smo se doticali sline teme.
Pcelama preko zime treba hrana i vazduh (kiseonik) Treba uzeti u obzir da pcele u klubetu prelaze
na anaerobni nacin zivota. U metabolizmu tada umesto oksidaze ucestvuje ferment ..... (detalje i
referencu mogu javiti sutra, ako nekoga zanima). Pcele tada zive u sredini sa mnogo vecim
sadrzajem CO2 koji je dobar termo izolator. Potrebe za kiseonikom se smanjuju. Ima jos mnogo
fizioloskih i metabolitickih razlika kod pcela leti i zimi. Drugi put o tome. Mali otvor a posebno
vetrobran su vrlo korisni, po meni. Ovaj nacin zimovanja sam pokupio od starih pcelara i za sada, drzi
vodu, bar na mom terenu.
Utopljavanje novinama ne znaci mnogo. - Za temperaturni rezim ne znaci mnogo, dok za
odstranjivanje vlage ima velikog uticaja, posebno u vlaznim zimama. Mislim na moje LR standardne
kosnice, posto nemam posebne poklopne daske za zimu. Naravno, svako ima svoj nacin pcelarenja.
Zadnjih desetak dana se mnogo govorilo o uzimljavanju. Miljko je dao najsazetije objasnjenje o
mrezastim podnjacama, medjutim, zaboravio je da napomene, da u slucaju otvorenih podnjaca tokom

47

cele zime, kosnice moraju biti zasticene od potpirivanja jakih vetrova koji bi u tom slucaju bili pogubni
za pcelinja drustva. Ta potpirivanja vetrova mogu biti ublazena podmetanjem praznog polunastavka ili
nastavka, na podnjaci ispod nastavka sa pcelinjim klubetom. Hladnoca ne remeti normalo zimovanje
pcela, ali vetar ce obavezno ubiti pcelinje drustvo.
I taman sam mislio da svi zaboravise na uticaj povecane koncentracije CO2 u pcelinjem stanistu
tokom zime, kad se javi Tosho i uze mi rec iz usta. I sada bismo mogli da dodjemo do zakljucka da
kod otvorenih podnjaca, posto je CO2 tezi od vazduha, propada kroz mrezu te nikako ne moze doci
do povecanja koncentracije ugljen dioksida, sto remeti anaerobni nacin zimovanja pcelinjeg klubeta.
To znaci da smo im poremetili mikro klimu koja im je potrebna za normalno zimovanje.
Brndusic je, prilikom opisa prirodnih stanista pcela, rekao da u 99% takvih ulaz se nalazi u visini
gornjeg dela pcelinjeg klubeta koje se prostire znatno ispod visine ulaza, sto znaci da je prilikom
zimovanja koncentracija CO2 bila potpuno odgovarajuca. Shodno tome, Ivan je na svim kosnicama
zatvorio donja leta, a otvorio gornja kruzna, precnika 35 mm. O tome bi on trebao malo opsirnije, kada
bude imao inspiracije.
Tema o uzimljavanju svidja mi se i hocu da uzmem ucesce u diskusijama ali dok se ne rasplamsaju
diskusije zelim da naglasim sledece:
Pcele u suplini drveta uvek sace postave na toplo u odnosu na ulaz-izlaz, u vrskari uvek i nepogresivo
izvlace sace sever-jug a Vase kosnice sa mrezastim podnjacama su savremene vrskare, ali okrenute
na razlicite strane sveta, pcelari sa vecim mocem zapazanja videce razliku kod mrezastih podnjaca
okrenutih sever -jug .
Ja jesam zatvorio donje leto i otvorio gornje okruglo ali su mi ramovi na hladno sto otvara prostor
mnogim pitanjima bez odgovora kao i kod mrezastih podnjaca tj.savremene vrskare.
Video si si one dve cetvrtaste kosnice kod njih cu da primenim prirodno pravilo okrugli otvor sace na
toplo, a i sada kada merim temperaturu u nukleusima i LRkama temperatura je od 14 do 18 stepeni a
u onoj cetvrtastoj 21 stepen ne smem da dam neke radikalne izjave jer to ne cinim ni posle 10 god.
posmatranja a kamoli sada ali pratim sta se desava i bicu otvoren za sva pitanja.
Prema onome sto ja znam za sada, med pcele tokom zime trose i on se razlaze menja materiju u
ugljen dioksid i vodu. Da bi doslo do razlaganja potreban je kiseonik. Posto materija ne moze nestati
hemijska formula izgleda ovako:
C6H12O6 (med) + 6 O2 (kiseonik) = 6 CO2 (ugljen dioksid) + 6H2O(voda)+toplota16500J/g
Po zakonu stehiometrije treba uzeti onoliko grama meda i kiseonika kolika im je molekulska tezina sto
znaci:
12*6+1*12+16*6 + 6*16*2 = 6*(12+16*2) + 6* (1*2+16) +16500 J/g
u medu postoji do 16% vode sto znaci na levu i desnu stranu treba dodati po 30 grama vode pa
izgleda ovako:
180+30 + 192 = 264 + 108+30
210 + 192 = 264 + 138
/*4,76
1000gr + 914,28gr = 1257,14 gr + 657,14 grama
Pitanje koje mene muci je sta se desava sa potrosenim kilogramom meda tokom jednog meseca. Uz
ucesce 914,grama kiseonika dobija se 1257 grama ugljen dioksida i 657 grama vode u obliku vodene
pare. Znaci pcelama je jako potreban kiseonik jer nema razlaganja meda bez njega i zato je vazna
dobra ventilacija. Ako imas nesto novo voleo bih da procitam.
Samo ukratko:
U razlaganju meda zimi pcele koriste ferment dehidrazu. Inace dole navedena stehiometrija vazi.
Orijentirno, u 1 kubni metar vazduha tezine 1,3 Kg ima oko 260 g kiseonika (20%). 914 g O 2 se sadrzi
u 3,5 m3 vazduha sto iznosi 0,117 m3 dnevno ili 117.000 cm3 dnevno. U sekundi je to 1,35 cm3
vazduha koji mora uci u kosnicu. Kroz leto od 1 cm2 vazduh treba da struji 1,35 m/s unutra (isto toliko

48

treba da izadje). To je lagan povetarac, izazvan verovatno termickom depresijom unutar kosnice i
spoljnim strujanjem (ako kosnica nije pod snegom).
Razmotrimo problem kosnica ukopanih u sneg. Praksa kaze da pcele dobro zimuju. Sneg je porozan
tj kroz njega struji vazduh. Mali otvor na letu je dovoljan da obezbedi O 2.
Tu je i problem oticanja CO2 i pare, zasicenost vazduha parom (vlaznost),
Problematika zimovanja uopste nije slozena, ukoliko se posmatra povrsno. Kada se malo dublje
zagrebe stvari se menjaju. Da bi malo bolje razotrili problem, predlazem da uvedemo neki model,
pretpostavke i varijacije. U cemu je problem:
- razliciti bioloski podaci koji se mogu naci u literaturi
- razlicita oprema
- razlicita drustva
- razlicita klima
- razlicit sastav meda
- rasne razlike
Za model bih uzeo sledece parametre (ispravite greske, nisam sve proverio u literaturi)
- jako i zdravo drustvo od 25.000 pcela - 2,5 Kg, konstantno
- 15 Kg hrane, dobro uzimljeno
- drvena kosnica, spolja ofarbana, dobro dihtuje (priblizno zatvorenom sistemu), neporozna
- jedina veza sa spoljnim svetom je donje leto od 1 cm2
- mesecna potrosnja 1 Kg
- O2 u klubetu 17,5%
- CO2 u klubetu 4,5%- unutrasnja vlaznost kosnice i klubeta zimi 25% ravnomerno
- T unutar klubeta je 14 C -//- T u kosnici je 0C -//- T spolja je -7 C (ima razloga), bez vetra
- spoljna vlaznost 0% (kasnije cemo varirati)
- med se sastoji samo od glukoze i fruktoze 80%, ostali UH se posmatraju kao G i F
- vlaga u medu 16,2% (primer od Z. Milanovica)
- nesvarljivi ostaci u medu 3,8%
- cvrsti ostaci u u debelom crevu 25% (ovo nagadjam - nek javi ko zna)
- maksimalna zapremina debelog creva 50 mg -//- difuzija gasova se odvija trenutno (nije vazno) (Ta izvin'te me, imao sam zajebanog nastavnika
fizike)
Tehnicki podaci:
- O2 u vazduhu 21 % tezinski, ili .... (proverite jos jednom)
- N2 78% (to nije bitno)
- ostale sastojke vazduha zanemarujemo ...
- energetska vrednost meda 16.500 J
Posmatrajmo jedan slucaj, kada se u definisanoj kosnici sva vlaga izbacuje kroz leto, dakle nema
akumuliranja u pceli.
(sledece podatke sam malo prepravio) Orijentirno, u 1 kubni metar vazduha tezine 1,3 Kg ima oko
260 g kiseonika (21%). 894 g O2 se sadrzi u 3,5 m3 vazduha sto iznosi 0,117 m 3 dnevno ili 117.000
cm3 dnevno. U sekundi je to 1,35 cm 3 vazduha koji mora uci u kosnicu da bi bilo dovoljno O 2. Kroz
leto od 1 cm2 vazduh treba da struji 1,35 cm/s unutra (cm a ne m kao prosli put) . To je lagan
povetarac, izazvan verovatno termickom depresijom unutar kosnice i spoljnim strujanjem (ako kosnica
nije pod snegom).
Koliko treba da izadje CO2 i vlage prilikom sagorevanja 1 Kg meda, jer je pretpostavka da se nista ne
zadrzava unutar kosnice. 1229g CO2 u koncentraciji od 4,5% (pretpostavljam tezinski - ispravite ako
grasim) se sadrzi u 273 m3 vazduha koji treba da napusti kosnicu. Brzinu proracunajte sami. 665 g
H2O Na 25% vlaznosti i 14 stepeni C jedan m 3 vazduha ssadrzi 3,14g vlage. Da bi se ta vlaga izbacila
potrebno je 212 m3. Smatram da je sa potrebnom kolicinom vazduha za odstranjivanje CO2 izasla i

49

sva vlaga. Na -7 C zasicenost vazduha ce biti 100%, znaci pocinje da se kondenzuje. (proverite ove
podatke)
Posmatrajmo drugi slucaj, kada se u definisanoj kosnici sva vlaga akumulira u pceli, dakle nema
izbacivanja kroz leto. 25.000 pcela moze da akumulira u debelom crevu 1,25 Kg izmeta ili 1 Kg vode
(moje nagadjanje, ko zna tacan podatak neka javi). To znaci da pcele mogu da akumuliraju vlagu 1,5
meseci. Koncentracija CO2 bi tada dostigla skoro 100%, dakle on se mora odstraniti mnogo ranije. Ne
znam koja je maksimalna koncentracija.
Na sta se sve trosi vlaga u kosnici? Koliko sam ja uspeo da prikupim:
- jedan deo se odstranjuje iz kosnice strujanjem vazduha
- jedan deo se zadrzava u debelom crevu
- jedan deo pcele apsorbuju preko debelog creva (po Prof K.)
- jedan deo pcele koriste za razblazivanje meda na 50% kako bi mogle da ga koriste (to se vrti u krug)
- jedan deo upije kosnica i ramovi
- jedan deo izlazi kroz zidove kosnica
- pretpostavljam da jedan deo upije med u sacu
- nije mi poznato kako se menja % vlage u tkivu pcele tokom zime
Pored svega smatram da je 1 cm 2 dovoljan za zimsko leto. Prof. Kulincevic takodje preporucuje
gornje leto, sve do pocetka legla.
Najvece neslaganje i naucnika i prakticara je oko zazimljavanja i narocito oko ventilacije. Za sada je
najsire prihvaceno iz prakse:
Prvo - Ako kosnice imaju dobru ventilaciju nisu imali problema tokom zime. Iz tog razloga Pluznjikovi
su ostavljali zicane mreze, neki su busili rupe u podu i stavljali zicanu mrezu, neki su pravili gornja leta
i slicno.
Drugo - Utopljena drustva su imala samo manju potrosnju meda. U literaturi je mnogo napisano i
dosta suprotnih stvari pa sam ja u Pcelaru brj 10/1995 citirao vise pisaca iz kojih se vidi potpuno
suprotne tvrdnje. Meni je najrealniji tekst Franje Tomazina objavljen u Pcelaru broj 12/2001 od 5
strana i nastavak od 4 strane u broju 2/2002 godine. Posto mnogi sa grupe nemaju ove casopise evo
dacu bar jednu od 9 stranica clanka koji se zove ,,Kako pcele zive zimi,, a podnaslov ,,Ventilacija
tokom zime.
,,Ventilacija tokom zime
,,Vlaga, visoka koncentracija ugljen-dioksida i nedostatak kiseonika u klubetu maksimalno iscrpljuje
pcele. Iz tog razloga u 90% slucajeva dolazi do uginuca pcelinjeg drustva tokom zime.
Ako se utroskom 1 kg meda izdvaja 1.448 gr ugljen dioksida i 502 gr vode, onda ce se potrosnjom 13
kg meda tokom zime izdvojiti 18,8 kg ugljen dioksida i 6,5 litara vode. Postavlja se pitanje gde i kako
ce to izaci iz kosnice?
Da vidimo, jos jednom, kako je to reseno u prirodnom stanistu pcela - drvetu.
U pcelinjem klubetu vlazan vazduh, zagrejan na oko 25 stepeni Celzijusovih, podize se iznad
zavrsetka saca. Najveca njegova kolicina izlazi kroz plafon ( koji se nikad ne zavrsava ravno bez
pukotina ) u gornji deo stabla. Tu se kondezuje gde ga upija trula masa drveta, a deo tog vazduha
upija i drvo u predelu ispunjenog sacem. Ugljen-dioksid kao tezi gas, pada u dubinu drveta, ispod
zavrsetka saca i postepeno izlazi kroz otvor.
Istovremeno svez, hladan i suv vazduh ulaskom u stablo drveta delimicno se zagreva i podize prema
toplom delu supljine stabla, a to je pcelinje klube.
Na taj nacin priliv kiseonika je uvek u granicama potrebe, vazduh je pre ulaska u pcelinje klube
delimicno zagrejen, a kondezacije vodene pare nema ne samo na sacu, nego ni na stranama unutar
supljine drveta.

50

Na taj nacin ne dolazi da mesanja vodene pare sa medom stvaranje kisele smese, ne dolazi do
stresa nedostatkom kiseonika u pcelinjem klubetu i dounskog pogorsanja i ne stvara se budj na sacu.
Pcele nemaju potrebu za premestanjem sa jednog na drugo sace, potrosnja meda je manja po jednoj
pceli, opterecenje debelog creva je manje, a ciscenje pcela tokom zime prakticno nepotrebno. Zivotni
vek svake pcela produzen je za minimalno 15-20 dana.
To su osnovni razlozi zbog kojih pcelinje drustvo u stablu drveta retko oboljeva od nozemoze, a vrlo
retko i od drugih bolesti. Najbitnije je da u stablu drveta, kao prirodnom stanistu pcela, tokom zime
nikad ili sasvim retko dolazi do uginuca pcelinjeg drustva.
Da vidimo sta se zbiva u kosnici sa jednim letom na podnjaci. U pcelinjem klubetu nalazi se zagrejan
vazduh zasicen vodenom parom i ugljen dioksidom. Taj iskoriscen vazduh moze izaci samo kroz
donje leto, upravo tu gde treba da udje svez, hladan i suv vazduh.
Ako zanemarimo ugljen - dioksid koji ispunjava prostor izmedju okvira i poda (sto jos vise sve
komplikuje) proces se odvija na sledeci nacin:
- Posto topao vazduh nema mogucnosti da izadje iz kosnice, on se unutar kosnice (pa i u klubetu)
mesa sa suvim hladnim vazduhom.
- Mesanje hladnog i toplog vazduha dovodi do kondezovanja vodene pare bukvalno u svim delovima
kosnice.
Sve pozitivno sto smo rekli za prirodno staniste pcela, stablo drveta, za kosnicu bi trebalo ponoviti u
najnegativnijem obliku.

PODNJACA I LEGLO
Imam iskustva (i vise od toga) sa otvorenim podnjacam od 50-100% tokom cele zime. Logicno je
razmisljati tako, da ce leglo da krene kasnije. Medjutim, literaturni podaci govore da tako otvorena
podnjaca uopste nema uticaja na pocetak polaganja jaja. Licno mislim da ima, ali malo.
Kazem, imam iskustva, a ne znam odgovor. Jednostavno, trebalo bi se upustititi u tu avanturu i na
posredne nacine kontrolisati kada krece leglo (temperatura i drugo). Treba imati i ogroman uzorak
kosnica (bar 300-500) i tek onda dati sud.
A sto se tice potrosnje hrane, literatura kaze da se trosi 15% vise sa otvorenim podnjacama. I to
nisam mogao egzaktno da proverim, ali zasto ne verovati.
Sto se tice otvorene podnjace preko zime kazu da je to dobro. Prije dva mjeseca sam sjedio sa
nasim vele pcelarom Gvozdenom Stevanovicem i diskutovali smo o tome, on kaze da na svojim
kosnicama na Tari vec 20 godina nije uopste nista stavljao ispod mrezaste podnjace vec mu stalno
tako zimuju na mrezi i da je to odlicno jer nema ni ubudjalog voska ni bolesti kao prije, a da im to ne
smeta sto se tice temperature, a sa razvojem krecu kasnije nego utopljene kosnice ali da u ovoj
varijanti najvazniju ulogu igra medna kapa odnosno velike zalihe meda. On sigurno sa ovim ima
velikog iskustva inace je covjek koji ne pcelari samo ovdje vec kod velikih gazda u Americi i upravo se
sada tamo nalazi na Floridi gdje proizvodi matice, a inace od Americke vlade ima radnu dozvolu kao
pcelar prof. i za njih radi vec 20 i nesto godina. A sto se tice drvenih podnjaca (zatvorenih) dobro ih je
nagnuti naprijed 3% odnosno da je prednja strana kosnice niza od zadnje oko 1 cm tako da sva voda
koja udje od izvana kad kisa pada ili para od kondezacije izlazi sama, a i pcelama je lakse cistiti
kosnicu odnosno iznositi odpatke od voska i mrtve pcele i podnjaca je uvjek cista i suva.
7 .II .04(T=24C) sam pregledao nekoliko zajednica koje su zimovale sa otvorenom podnjacom (inace
sve ostale takodje su isto zimovale sa otvorenom podnjacom) i ustanovio da sve imaju zatvoreno
leglo.To ne govori nista posebno ali govori da su matice sigurno 30.I zalegala jaja a "verovatno" i od
17.I.04 a "moguce" i pre. Ono sto mislim da je bitno to je da se matica kod ovih podnjaca jednostavno
"ne zalece" sa zaleganjem a isto misljenje delim sa Aleksandrom da start legla ne odlazu otvorene
mrezaste podnjace. I sa zatvorenim podnjacama postoji razlika u startu legla, mala, koja zavisi od
mnogih drugih faktora. Zbog cega se matica "ne zalece"? Moja pretpostavka: Temperatura centralnog
dela klubeta kada nema legla je od 20-30C a na povrsini je oko 7C. Od povrsine klubeta ka centru
razlicita su "temperaturna polja" ali uvek postoji precnik temperaturnog polja (20-30C), i sa i bez

51

otvorene podjace, s tim sto je precnik temperaturnog polja (20-30C) kod klubeta sa otvorenom
podnjacom "manji" i matica se uvek nalazi u tom polju i to polje se ne koleba zbog otvorene mrezaste
podnjace pa matica nema razloga da odlaze start legla-ima razloga da se ne zalece zbog manjeg
precnika temperaturnog polja kod otvorene podnjace. Prema jednom merenju kada je tempereatura
spoljasnje sredine bila -15C u pcelinjem klubetu bez legla temperatura je bila 30C, sto "moze" da
znaci da ce pre da se javi start legla kod otvorene podnjace s tim sto je precnik takvog polja veoma
mali. Kada se pojavi leglo javlja se i novo temperaturno polje (34-36C) sa novim -"manjim precnikom"
cija je velicina formirana u zavisnosti od precnika temperaturnog polja(20-30C).Tada se pravi tkz.
"pcelinji prsten", pcele pokrivaju telom medjuramni prostor tj. dodatno ojacavaju koru klubeta. Kada
dodje do povecanja spoljne temperature i kada sunce pocne da zraci samu kosnicu // kod utopljene
kosnice sa zatvorenom podnjacom // dolazi do veceg povecanja temperature u kosnici. Precnik
t.p(20-30C) se poveca i stvore se uslovi za povecanje precnika t.p(34-36C) sto matica odmah
iskoristi. Kada posle toga nastupi hladno vreme i napravi se znacajna nagla temperaturna razlika,
dolazi do smanjenja oba precnika i t.p(20-30C) i t.p(34-36). Tada se desava da leglo upadne u
precnik za njega nepovoljnog t.p(20-30C). Kod otvorenih podnjaca "varke", koje dolaze uglavnom od
zracenja sunca, se odrazavaju manje katastrofalno ili se ne odrazavaju jer jednostavno nema
gomilanja toplote unutar same kosnice pa su manja povecanja precnika t.p(20-30C) pa i samo
sirenje precnika t.p(34-36C).Matica se ne zalece bez obzira na kolicinu hrane.
Nema "proljetnog oslabljivanja" drustava. Stalno je vise je pcela nego legla!
Jos jedna prednost kod ovih podnjaca je ta da drustva nemaju problema sa vlagom. Pre neku godinu
sam na dva - tri drustva zatvorio otvore na podnjacama. Negde u martu mesecu na 30-tak Db
kosnica koje su bile potpuno nove nije se videla zelena boja (koja je bila posledica budji-vlage) i one
su cele zime imale otvoreno dno na podnjaci. Na one dve - tri koje su zimovale sa zatvorenom
podnjacom videla se zelena boja na zidovima.
Sto se tice hrane tu mi se "cini" da podatak koji stoji u literaturi nije ispitan na odgovarajuci nacin ( na
uzorku od 300-500 kako rece Rodoljub i tu se slazem ali me cudi da Rodoljub forsira podatke
gos.Horna koji je ispitivao sa svega 12 kosnica). Interesujeme kako je to utvrdio Dzef Petis. Slutim na
osnovu ovogodisnje, ne bas neke procene, da trose vise od onih 15% hrane i krivo mi je sto nemam
uslove da to ispitam na nekom vecem broju.
Podnice moraju biti dublje ili da leze na podloge koje ne dozvoljavaju da vetar direktno piri unutra.
Sve moje mrezaste podnjace su duboke 110 mm i plus imam prstene (68mm), na svim lr kosnicama,
koje pri uzimljavanju stavljam ispod nastavka-na podnjacu. Zadnje podnjace su jednostavne i nemaju
nikakve falcove,podmetace, zatvarace.Za kontrolu varoe uglavljujem ispod podnjace karton namazan
svinjskom mascu. Nisam ostavio mogucnost da se podnjace zatvaraju. Jednostavno ako nauka poludi
ostaje mi mogucnost da jednostavno umetnem vece parce najlona ispod cele podnjace.
Na kraju kada se ispostavi konacan racun (nisam tu naveo i prednosti ventilacije leti, opadanje varoe,
zamka za grabezljive pcele..) sigurno je na strani OTVORENE MREZASTE PODNJACE i ne budite
skeptici jer nam i priroda to pokazuje pa nema razloga za veci strah.

MATICNJACI
Uskoro ce mi trebati vise matica jer oko15-20 drustava napreduju velikom brzinom i moracu da ih
polovim ince. Pcelarim sa LR kosnicama. Posto je veoma tesko da se nabave matice iz uvoza a
domace ce stici nesto kasnije razgovarao sam o isporuci maricnjaka sa jednim odgajivacem matica u
provinciji Saskachevan. On bi zapakovao maticnjake stare 10 dana u stiropor kutije tako da se ne
ostete a unutra bi stavio plasticnu bocu sa vrucom vodom koja bi odrzavala temperaturu u transportu
od otrilike 8 do 10 sati. Kutija bi putovala autobusom i trebalo bi da se rukuje sa velikom paznjom to
jest da se ne tumba. Sta mislite dali bi tako nesto uspelo?
Sto se tice maticnjaka ja cu ti napisati moje proslogodisnje igranje tj. eksperiment koji sam izvrsio. Ja i
jedan pcelar odrzavamo manastirski pcelinjak udaljen od Bora 65km. Pri pregledu nadjemo jedno
drustvo koje je uslo u rojevni nagon, podelimo mi to i pri podeli poce kolega da bira koje ce maticnjake
da ostavi a koje ce da porusi, oduvek sam tvrdio da mi to radimo samo iz neznanja a neznamo

52

zapravo koji su dobri a koji losi, da ne duzim to je posebna tema, moj sin je bio sa nama i da bi i onom
pcelaru i sinu dokazao da ima tu i dobrih matica uzeo sam najlonsku kesu i svaki maticnjak koji je
sekao stavljao sam u kesi vodoravno bez nekog cuvanja a bili su stari oko 10-12 dana koliko ih je bilo
neznam ali ja sam kesu drzao u ruci svo vreme voznje jer je sin vozio a mi se vozimo u trabantu pa ti
sad vidi koliko je ta voznja nezna jos smo na jedan sat svratili u Gamzigradsku banju kod kolege.
Kada sao stigli na pcelinjak bilo je vece i ja pod baterijskim svetlom ugradim u neki nukleus a
sutradan podelim po nekoliko u 20-tak nukleusa koliko je matica izaslo neznam jer mi je to na
pcelinjaku ali su se oplodile i super su 12kom.
Kolega je izabrao jedan kao super i cuvao ga super ali nije izasla matica. Uspeo sam da pokazem
sinu dobru lekciju i nikada se ne trbeba predati, pitanje je sta je bolje za transport maticnjaka dali da
se transportuju horizontalno ili vertikalno kao sto su na ramu. poucen proslogodisnim iskustvom
mislim da treba ih transportovati horizontalno pa i ako dozive neki stres manje ce se poremetiti u
horizontalnom polozaju. Ja to samo pitam posto to nikada nisam radio, a nemam ni potrebe ali ipak
bolje je se uciti na tudjim greskama nego na svojim.
Ako nije kasno: dr Slavomir Popovic savetuje da se maticnjaci u stiroporu pokriju vlaznom krpom kako
bi se sacuvala vlaznost od oko 80%. Preporuka je za transport od 100-200 Km, podrazumeva se u
nasim uslovima. Uz flasu sa toplom vodom i krpom kao fitiljem verujem da bi transport bio sasvim
uspesan.

MATICE I LEGLO
Da ponovim : postoje tri razlicita momenta u pcelinjoj zajednici kada su u pitanju mlade matice i to:
rojidbeni, tiha smena i prinudna zamena, pod prinudnom zamenom podrazumevam kada mi nehotice
ubijemo maticu ili je namerno oduzmemo. Za one koji su se kasnije ukljucili a i oni koji nemaju taj
casopis taj clanal o ,,Sesrama koje se ubijaju,, postavljen je na mom sajtu
http://solair.eunet.yu/~brnda a sada ukratko kod pcela kada se javlja rojidbeni nagon i pcele to
ostvare, roj prvenac odlazi sa starom maticom, sto je svima poznato, jedino ako je pri rojenju
nastradala matica pcele se vrate i roji zajedno i prvenac i drugenac, ali zanemaricemo taj ekstremni
slucaj govoricemo o normalnim uslovima, kada roji drugenac, ili kada se rojenje drugenca odlaze
zbog vremenskih uslova ili nesto drugo rojice drugenac i trecenci, i u drugencu i trecencu ima mnogo
matica jer pcele jos nisu izabrale vodecu dok ne zavrse sa rojenjem i stignu u novo staniste. Kada
stignu u novo staniste izaberu sebi maticu a ostale se medjusobno ubijaju ili ako je odnos neparan ta
jedna matica ako uspe da pobegne ucice u neko drustvo ako je roj smesten u pcelinjaku a ako ne
uspe da pobegne ubice je pcele, iz roja. Drugi slucaj je tiha smena to je sigurno poznato i idemo na
treci slucaj kada su pcele primorane da proizvedu novu maticu ako smo je mi ubili ili sklonili ali na silu,
tu vise ne vaze prethodna pravila vec prva matica koja izlazi iz maticnjaka ubija sve svoje sestre na
objasnjen nacin u clanku da ne ponavljam celu pricu.
Meni su licno oplodnjaci-nukleusi-male kosnice (doista od stiropora) kapaciteta 6 farrarovih ramova
zapoceti pocetkom juna (kao oplodnjaci) sa jednim ramom legla i jednim ramom meda i maticom (i
skoro bez izletnica, bez ikakvog pojacavanja kasnije), uglavnom uzimljeni sa starom maticom i
nastavkom se dosta meda (polupuni ramovi neprikladni za proizvodna drustva), pocetkom maja iduce
godine "kipeli" i zahtevali i treci nastavak. Takve kosnicice su s proleca imale bolji "izlet" od onih
"velikih i ozbiljnih" kosnica (koje bi se celog proleca, iako uzimljene kao dosta jaka i zdrava drustva,
jako sporo razvijale) i do leta ih skoro ( ih sad lazem! :-) ) pristizale u snazi.
Mislim da sam nekoliko puta na grupi citirao Ivana Venera, cuvenog pcelara iz Kupinova kod Sapca
(za one koji ga ipak ne znaju). On je rekao, da kada bi mogao matici da komanduje kada da pocne sa
zaleganjem, odredio bi da to bude sto kasnije. Dr Libig u tom clanku koga citiram govori da se pcele
ubedljivo najvise iscrpljuju negovanjem legla, pa se i Venerova izjava razume.
Evo citata. Imajte u vidu da je to u uslovima Nemacke, tim je upecatljivije.
Kako zivotni ciklus pcelinjeg drustva izgleda? I ovde je g. Libig izneo zanimljivo istrazivanje. 1996.
godine, 5 juna uzeo je malo drustvo od oko 900 pcela sa plodisnim ramom bez legla, ram sa medom i
polenom, novosparenu maticu i 8 praznih ramova u medistu. Krajem juna, upravo pre nego sto je prvo
leglo pocelo da izlazi, drustvo je imalo samo 500 pcela i 400 celija legla. Kroz 2 meseca, na kraju

53

avgusta, broj pcela je narastao na 8.000. 10. oktobra drustvo je sa oko 7800 pcela pripremljeno za
prezimljavanje. Tokom zime drustvo je izgubilo vrlo malo pcela. 6. marta je jos uvek imalo oko 7500
pcela i skoro 8.400 celija legla. Tokom tri meseca leglo se konstantno povecavalo i 28 maja dostiglo
maksimum od skoro 40.000 celija. U junu i julu drustvo je do kraja odnegovalo oko 30.000 celija legla.
U avgustu i septembru leglo je ponovo smanjeno, i u oktobru 1997. drustvo nije imalo legla, kao i
godinu dana ranije.
Da, stvarno sam to napisao da izgleda kao da treba matica vec u decembru da zapocne sa
zaleganjem. Zapravo stvar sa pocetkom zaleganja je mnogo komplikovanija nego sto to izgleda. Sto
se tice bagremove pase (za koju bi svi pcelari "prodali dusu" samo da zamedi), tu postoji ona racunica
- kada treba poceti stimulisanje (na razne nacine - da ne duzim) razvoja drustva. Tehnicki nama bi
odgovaralo da matica uposte ne prestaje da zaleze - samo kad bi nam klima dozvolila takav "luksuz".
Da nam se domovina zove npr. Novi Zeland ili nesto slicno tome tada nebi imali potrebe da
razmisljamo o ovim stvarima. Kod nas je problem za razvoj pcelinjih drustava, kao sto mnogi znaju,
pretpostavljaju i nagadjaju - temperatura. U drustvu koje neguje leglo pcele krace zive - to je poznato,
zasto - to je vec malo nejasnije, a odgovor: "zato sto neguju leglo" je prilicno neprecizan. Zapravo je
rec o energetskim bilansima u kosnici ali da se ne bi upetljavali u "termodinamiku" i ostale "teske"
teme pojednostavicu: pcele koje neguju leglo (ne samo negovateljice nego celo drustvo) mora da se
angazuje za to. Kako? Pa prvo i osnovno, mora se podici temperatura unutar klubeta (oko legla) sa,
cini mi se 14 C (ispravi me ako gresim - nemam vremena da trazim podatke) na znatno visi nivo (?), a
tu ucestvuje, naravno, celo drustvo podizanjem nivoa metabolizma (unutrasnjeg rada organizma)
svake pcele na visi nivo i samim time i temperature. I to je zapravo ono sto skracuje zivot pcela - taj
"unutrasnji rad". Naravno tu je jos i rad na ciscenju celija, ishrani itd. E sad dolazi "pipavi" deo. Da bi
odrzali tu temperaturu pcele moraju da "sagore" med (da stvore toplotu), a za taj proces im treba
kiseonik, a da bi dosli do njega treba im svez vazduh. Problem je sad sto je taj vazduh zimi i u rano
prolece hladan i ta dodatna cirkulacija vazduha ustvari rashladjuje leglo (klube) tako da bi pcele
odrzale temperaturu moraju trositi vise meda sto zahteva vise kiseonika, sto zahteva vise svezeg
vazduha koji je hladan i tako u krug se pcele iscrpljuju (i zbog toga krace zive, naravno). I tu sad
pcelinje drustvo "balansira" velicinu legla i utrosak energije. Ako pcele ulazu vise energije u
odrzavanje legla nego sto ce dobiti energije (kroz mlade pcele) onda je opadanje broja pcela
neminovnost (a to se gotovo uvek desava zimi sa ranim leglom) i to je ono sto pcelaru ne odgovara.
Medjutim, ako bi zima bila blaga i prolece toplo ovaj prevremeni razvoj legla bi bio zlata vredan jer bi
se taj energetski bilans (dobitak u energiji - gubitak u energiji) pomerio u korist pcela i pcelara tj. ne bi
bilo uopste smanjivanja jacine drustva tokom zime i ranog proleca, a to znaci bogatu pasu (i nazalost
nize cene meda :-) ). Iz ovoga svega se vidi da "rani" razvoj legla ne mora uvek biti los, pogotovo sto
se do neke mere moze i regulisati i iskoristiti (koristeci "tesna" i "toplija" plodista npr.). Dakako tu
postoji i ona verzija sa grejacima na podnjaci ali tu bi onda morali racunati "energetski bilans" pcelara
:-). I opet je na kraju sve do pcelara - kako ce on organizovati svoj pcelinjak i kakve ciljeve sebi
postavlja tj. hoce li mu odgovarati raniji ili kasniji start legla (u nasim uslovima je svakako sigurnije ici
na ovu drugu varijantu) i od uslova za pcelarenje.
Kada bi pcelari zeleli da krene prolecno leglo? Ja: sredinom februara, ali to se u praksi dogadja vise
od mesec dana ranije.
Nova teorija zimskog klubeta (RELATIVNO nova) kaze sledece: Slabo drustvo tokom zimovanja "pati"
od viska vlage. Jako drustvo je zedno. Drustvo optimalne snage nije ni zedno, niti ima vlagu u visku.
Ta ista teorija kaze da slabo drustvo ranije krece sa leglom od jakog, ne zbog nagona samoodrzanja,
kako se obicno smatra, vec trazi nacin (a razvojem legla ga nalazi) da negde "utopi" onu silnu vodu.
U razgovoru sa dr J. Kulincevicem na Tashu 2003, receno nam je da je leglo prosle godine vrlo kasno
krenulo, u martu. Vec sam o tome javio, ali ponovicu. Takodje sam primetio i na mom pcelinjaku. To
nije smetalo da mi prosla godina bude najbolja u prethodnih 10, koliko pcelarim.
Ja imam utisak da je kasni pocetak pogodnost. Medjutim pcele rade onako kako rade a ja nikako ne
mogu da osporim njihov nagon. Njihova evolucija je mnogo starija od mog pcelarskog neiskustva.
Podseticu vas na jedan clanak iz P ili BP (jos nisam pretrazio), gde je opisano uzimljavanje pcela iz
vremena kada u Srbiji nisu bile poznate savremene kosnice. Tada su se vrskare unosile u kolibu, pri
cemu ce na dnu kosnice kredom oznacavao pravac saca. Kosnice bi se slagale jedna na drugu

54

polozene na bok, tako da crta oznacava da je sace opet u vertikalnom polozaju. (za leto se nista ne
kaze, ali moze se zakljuciti). To znaci da su celije saca nagnute u stranu, a ne kao sto je normalno, na
gore. Kosnice bi se iznosile iz takvog zimovnika kada grane prolece, dakle u martu. Moja
pretpostavka (mozda pogresna) je da leglo ne krece dok se pcele ne iznesu napolje i postave u
normalan polozaj. U clanku nije dato poredjenje razvoja drustva i prinosa meda izmedju vrskara koje
su tako i uobicajeno zimovale.
Letos sam skicirao eksperiment. Pretpostavka je da pcele u celijama koje su nagnute na stranu (ili
dole) ne neguju leglo. Pretpostavka je mozda pogresna za gornje zakljucivanje. Medjutim opitom se
moze utvrditi da li matica zaleze u takvim uslovima. Stvar je jednostavna: Pomocu zagrejane manje
konzerve (limenke) ili pogodnog cilindra u oblasti sredine legla treba izvaditi jedan "cep" saca i
okrenuti ga tako da je nagib celija levo ili desno ili na dole. Dovoljno bi bilo da se po jednoj kosnici
rotiraju dva chepa na dva razlicita rama u leglu, jedan sa jajima/larvama a drugi sa praznim poliranim
sacem. Broj oglednih kosnica bi trebao da bude bar desetak. Sta ce biti sa leglom u cepovima kroz
nekoliko dana lako je uociti. Ukoliko matica ne zaleze u cepove moglo bi se nastaviti sa
eksperimentom. Na primer uzimljavanje kosnice polozene na prednju stranu. Ispravile bi se u martu
mesecu. Poredjenje razvoja drustva iz tih i kontrolnih kosnica kao i poredjenjem prinosa moglo bi se
zakljuciti koji su efekti. Naravno, potrebno je vise kosnica i vise vremena. Moglo bi se zakljuciti koliko
se zimske pcele iscrpljuju negom ranog legla, odnosno koliko im se skracuje zivotni vek Podsecam na
Whele-ovu i Lebedevu krivu razvoja drustva tokom godine.
Napomenucu da rani razvoj drustva (po OPSTOJ krivi iz knjiga) i usporeni razvoj ne moraju biti u
korelaciji sa prinosom meda. Moja zapazanja iz odlicne 2003-e. Stacionarni pcelinjak u Plandistu koji
je daleko od bagrema izimljen je sa 8-10 ulica. Do pocetka juna razvio se do 10-12 ulica, a zaliha
hrane nije bilo koliko za dnevne potrebe. Nisam stimulativno prihranjivao. Zimovanje je na cistom
medu, bez jesenje prihrane. Pocetkom juna krenuo je unos i razvoj drustva. Posle desetak dana
berbe visanja i interventnog dodavanja LR nastavaka, imao sam sta da vidim na pcelinjaku. Kosnice
su "eksplodirale". Drustva su se naglo razvila, preko svakog ocekivanja, a legla su bila najcesce
blokirana. U jednoj kosnici sam imao 3 nastavka za vrcanje, a leglo nije bilo blokirano. Livade imam u
okolini pcelinjaka, a velike table suncokreta su udaljene oko 3 km. (komsijske kosnice u samom
suncokretu NISU imale veci prinos od mojih - posebna teza u vezi podele rada na sakupljacice i
skladistarke) Prikolica sa 18 kosnica na Vrsackom Bregu je prebacena krajem aprila. Drustva su
normalno napredovala. Na bagremu su napunjena plodista plus po 3 kg za vrcanje. Na lipi je bilo jos
oko 15 kg za vrcanje. Sa pocetkom suncokreta preselio sam kosnice u Vrsacki Rit, oko 15 km od stac
pcelinjaka. Prinos suncokreta i livade na toj lokaciji bio je znatno slabiji nego na stac. pcelinjaku.
Rezultati se ne mogu direktno porediti jer nemam kontrolna drustva iz drugih grupa kosnica. Utisak je
da je stac pcelinjak sacuvao vise snage i da je na kraju nadoknadio zaostajanje, a mozda i nadmasio.
Jos nisam napravio pregled i poredjenje.
U toplim klimatskim podrucjima, kao Afrika pcele nemaju veliki prinos meda, vec daju mnogo voska.
Primer (Cerimagic) Etiopija ima 6 miliona kosnica, a po proizvodnji meda je nema u tabelama. Drugi
preimer koji sam cuo od Bate Milosevica, inace osnivaca SVEBOR-a. Kada je radio u Australiji, jedan
pcelar mu je rekao kako su uvezli nase Karnike, jer su njihove pcele lenje. Posle otprilike tri godine,
posle odlicnih rezultata i nase pcele su se ulenjile. Ja bih rekao da su se adaptirale na uslove
podneblja. Pcela je izuzetno adaptivna. Pcela je evolutivno prilagodjena da u toku godine 30-40 dana
intenzivno sakuplja nektar. To se vidi po krivi zaleganja matice i krivi razvoja drustva (pomerena u
desno za 3 nedelje). Gde je optimalna granica stimulisanja matice? Pretpostavljam da se ne moze ici
u nedogled.
Neznam dali telepatija moze da ima toliko domet ali danas sam bio ceo dan na pcelinjaku prvi put u
ovoj godini i ceo dan sam razmisljao o mladim pcelarima i taman sam hteo da napisem mnogo toga
sto je Tosho napisao a on Vam je vec napisao. Potpuno podrzavam to sto je Tosho napisao jer ste
vec svedoci mojih diskusija sa Milanom kada sam pisao o prolecnoj zameni matica a u toku zime da
se drze u nukleusima, pa u rano prolece umesto stimulativnog prihranjivanja normalno uz obilje meda
o kome sam uvek pisao i govorio a tome svedoci i clanak od 1995god. u br. 5 oduzeti staru maticu i
ubaciti mladu, normalno nisam isao toliko daleko jer u casopisu ne zelim i ne volim dugacke clanke
nisam detaljisao ali se da shvatiti da ja zastupam i odabiram matice koje rano ujesen prestaju da
polazu leglo a kao stare drzim u pr.drustvu koje se ne zalete u rano prolece sa pol. jaja vec verovatno
poucene prethodnim iskustvom od prosle godine(to mi je danas palo na pamet) ne krecu rano sa
leglom sto je i Tosho rekao.

55

Sto se tice nagiba celija ima u nasem pcelaru od pre neku godinu o zimovniku i pcelama u zimovniku
gde se tvrdi da je dokazano eksperimentom pola kosnica da su mnogo bolje prezimele pcele u
zimovniku koje su bile nagnute nekoliko stepeni pise sve to lepo i ja mislim da je to tacno i dobro.
U ostalom pisao sam o pcelama u mostu u betonu one su u zimovniku kada se ujesen ohladi beton i
dok se na ugreje oko 21 marta do aprila one ne izlaze kao i iz zimovnika samo sto me cudi idalje kako
im buka ne smeta jer je to ulazni i izlazni put ka Beogradu. Kosnice bez podnjace samo sa mrezom,
to da i podrzavam ali treba voditi racuna i dobro ih dihtovati na poklopcima jer opet moram vrskare da
dam za primer: ima vrskara kojima je isrulelo donje pruce to sam licno vide ostale su samo drvene
sipke oko kojih je pleteno oko deset santimetara prazan prostor pcele izlaze na sve strane i samo
furaju a sace je vec sislo i vidi se to je ta metoda mreza bez podnjace, ali kada sam ubacio iz te
vrskare pcele u moderne kosnice sipao sam vodu u vrskaru ona drzi vodu znaci nema gore
ventilaciju, ja to ne radim ali nije lose i verujem Milanu da ima super prezimljavanje na taj nacin i jos i
prsten, secam se pre jedno deset godina kada je Gosp. Prvoslav Nesic bio urednik bio negde i video
prvi put taj nacin pcelarenja bez podnjace sa mrezom, odmah kada je stigao u Bgd. zvao me i pitao
sta ja mislim i dali to moze, jos onda sam rekao da moze tako i da je to dobro, ali sto se potrosnje
hrane i ranog legla tice nemam odgovor, za taj odgovor moramo cekati ovo vreme iduce godine jer
vec radim na velikom projektu za pracenje mnogih stvari u pcelinjaku.
Tosho nadam se da citas ovo nemoj da se mucis sa obrtanjem celija ja sam pre jedno petnaet godina
doziveo na jednom pcelinjaku a o tome nisam ni pricao kolegama a o pisanju o tome tek mi nije palo
na pamet ali ti si me sada izazvao da o tome pisem: cetvrtast oblik od cetiri daske iste sirine
sastavljane ekserima duzine oko 1,5met. izbusen na sredinu i ubacen drveni klin koji strci levo i desno
po deset santimetara, postavljeno na postolju na dve racke kao za razanj za pecenje prasica oko kojih
rorira, u taj dimnjak da ga tako predstavim ubaci prirodni roj, pcele icvlace napune a on pcelar svakog
proleca okrece onaj tzv. cunak onaj deo sto je bio gore on ga okrece na dole a onaj sto je bio dole ide
gore veze to da se ne vrti samostalno i tako ima oko dvadesetak tih dimnjaka. Kaze da mu je to naj
produktivnije.

KRAJINSKA MATICA
Zelim ti puno srece u nalazenju "prave" kranjske, matice jer je nju isto tako tesko ili nemoguce naci
koliko i "laznu". Salu na stranu, uglavnom su sve matice nasih krajeva kranjske (i to "prave"). Ako je
neko nekada i "prosvercovao" koju italijansku ili kavkasku udeo gena tih "rasa" kod kranjske pcele,
zbog sukcesivnog povratnog ukrstanja sa kranjskom i kratkog generacijskog intervala, se moze
smatrati beznacajan (osim ako taj "uvoz" nije bio u bliskoj proslosti ili ako postoji izrazita izolacija
lokalne populacije u odnosu na susedne). Dakako, ako i zanemarimo mogucnost hibridizacije i
"necistoce" kranjske "rase" opet imamo problem da definisemo koja je to "prava" kranjska pcela zbog
mnostva lokalnih ekotipova ( a i tu se moze raspravljati o "hibridizaciji na duge staze"). Naravno,
mozemo reci da je slovenacka Kranjica "ona prava", ali to ne znaci i da je najbolja sa sve regione,
uslove i nacine pcelarenja. Pa eto npr. Ameri su '93 uvezli kranjsku pcelu iz Jugoslavije a ne iz
Slovenije (i to u vreme "sankcija"). Da li to znaci da su "Yugo" pcele bolje od Slovenackih? Na to je
pitanje tesko odgovoriti. O ovom se moze raspredati nadugo i nasiroko, a ja bih ti preporucio da
nabavis matice od renomiranih domacih selekcionera ili u krajnjem slucaju od lokalnih pcelara sa
dobrom reputacijom. Lokalne pcele, ma kakve i koje one bile, su obicno najprilagodjenije lokalnim
uslovima pcelarenja i tu nema greske, a za sve ostalo je odgovorna tehnologija pcelarenja. Ja sam na
svom skromnom pcelinjaku forsirao Banatsku Zutu jer mi se pokazala mnogo "pitomija" i produktivnija
nego Sivka (svidjala se takodje i onom koji mi ih je onomad "povadio" usred suncokretove pase), ali to
je isto samo stvar afiniteta. Naravno, ne preporucujem ti je jer je ipak to lokalni varijetet i ko zna kako
bi se pokazala u tvom kraju, a i ne znam da li se iko ozbiljnije bavi ovim varijeteom u smislu selekcije i
ocuvanja njenog "genetskog identiteta". Znaci, drzi se domacih pcela (kad valjaju Amerima, valjaju i
nama) i radi na tehnologiji pcelarenja. Prilagodjavaj tehnologiju pceli a ne sebi i neces pogresiti.
Mogu ti reci da su prosle godine u Crnu Goru uvezene matice iz Slovenije i da su pcelari koji su ih
kupili u pocetku bili odusevljeni sa njihovim zalijeganjem i pricali kako su nevjerovatne, ali su se ovog
proljeca pokajali jer nijesu one ono sto su oni ocekivali. Zalili su mi se kako polazu sada vise
trutovskih nego radilickih jaja, a po mom misljenju ima vise razloga za to nego necu te daviti sa time
sad pa drugom prilikom, u svakom slucaju poslusaj savjet od ovih kolega koji su te vec savjetovali.

56

DVOMATICNO PCELARENJE
Meutim, mene lino je va studiozan pristup svemu i gornji citat (a dvomatino ste pomenuli i u
prolom dopisu) inspirisao da Vas pitam moete li mi (nam?) opisati Vau dvomatinu tehnologiju
rada sa LR-kom ?
Praktina lina iskustva su kod nas pelara jo uvek iznad najlepih teorija.Takoe, kod nas su pae
kratke i ako drutvo nije razvijeno /oko 60.000/ za taj momenat paa proe, a konica na ponos od
60.000 moe samo da statira. Tu je verujem i odgovor na ono staro pitanje zato dve konice sa
jednako starim maticama, sa istim zalihama hrane, na istom terenu donesu razliite koliine meda.
Dvomatino verujem daje reenje za to ali obino su to komplikovani zahvati i za pelara i za
pele.Dva naina sam svojevremeno isprobao i odustao (od njih) ali ne i od traganja za onim pravim.
Da se malo vratim Gosp. F. Tomazinu. On je to probao. I rezultati su njegovi izumi TF500 i TF 2000.
Ne zaboravimo to pa, kad se ova diskusija razvije, bilo bi dobro da se pri kraju ponovo vratimo sa
kratkim osvrtom na te sisteme.
Moja vlastita iskustva sa dvomaticnim pcelarenjem su vrlo skromna (vise od dvije nisam jos probao,
ali cu u narednoj sezoni probati sa 4 matice). Od nedavno radim na svom pcelinjaku kombinacije (to
sam vec spomenuo u svojim ranijim izlaganjima na ovoj grupi), sve je sa LR standard tijelima, kako
plodista, tako i medista. Razmjenjujem iskustva sa svojim sugradjanima (Banja Luka) i jos nisam
odlucio da se upustam u gradnju ili nabavku plicih nastavaka ili dubljih plodista.
Jasno je da u LR standard tijelu ima vrlo malo prostora da se paralelno razvijaju dva drustva sa svojim
maticama, pregradjena pregradom sa dvostrukom mrezom (10x10). Prema iznesenim iskustvima i
stavovima starijih pcelara (Gosp. Cvetko Cakic i Boza Petrovic) izgleda da je DB plodiste za ovakav
rad mnogo pogodnije. No, ja se necu osvrtati na to jer o tome su spomenuti vec dosta pisali. Dakle,
iznosim samo nesto sto bih mogao smatrati vlastitim iskustvom. Sta je to?
Vertikalni pristup :
Jedna matica u jednom tijelu, iznad nje u drugom tijelu druga matica pregradjeni:
- od pocetka septembra do pocetka marta sa pregradom dvostruko omrezenog otvora 10x10
- od pocetka marta do pocetka septembra sa pregradom maticnom resetkom
O ovom metodu je dosta literature napisano. Neophodno je zestoko raditi (mi to kazemo kicmati).
Meni licno se u toj varijanti najvise dopada to da neko od novih slabijih drustava (kasnih rojeva,
nedovoljno razvijenih) mogu smjestanjem u gornjoj poziciji kvalitetno uzimiti, spasavajuci ga od
vjerovatno sigurnog propadanja ili stagnacije. Prateci literaturu (kod nas objavljene knjige, brosure i
clanke) i diskusije na ovu temu :
http://www.beesource.com/ubb/Forum2/HTML/001367.html
http://www.beesource.com/ubb/Forum2/HTML/000474.html
http://www.beesource.com/ubb/Forum2/HTML/000360.html
http://www.beesource.com/ubb/Forum1/HTML/000434.html
http://www.beesource.com/ubb/Forum2/HTML/000307.html
http://www.beesource.com/pov/usda/abj1968.htm
http://www.beesource.com/pov/usda/abj1968b.htm
http://www.beesource.com/pov/usda/beekpUSA64.htm
http://www.beesource.com/ubb/Forum2/HTML/000158.html
http://www.beesource.com/pov/usda/breeding5.htm
Primjedbe su iznesene na nestanak jedne od matica. I dosta slabo razvijena drustva (nukleusi)
razdvojeni samo jednom maticnom resetkom nemaju problema u tom pogledu tokom perioda mart
septembar. Prilikom zamjene tijela zbog ravnomjernijeg razvoja (ja bih prije rekao zbog podjednakog
opterecenja obe matice) nisam nikada primijetio nikakve borbe na poletaljkama. Dakle proces
zamjene je vrlo jednostavan. Moje negativno iskustvo pri zamjeni mjesta je bilo ponekad zahladjenje
legla, ali to je samo kod zaista slabih drustava - nukleusa. Ovako slaba drustva (formirana pocetkom
juna) tokom juna jula pri vrlo slabim pasnim uslovima (kupina) u pocetku sporije, ali kasnije ubrzano
dostizu razvijenost normalnih jednomaticnih majskih rojeva (ovo je samo zbog poredjenja). Kod jacih
dvomaticnih zajednica jos su manje mogucnosti gubitka matice tokom ovog perioda jer se izmedju

57

njih uglavnom pored maticne resetke nalazi i poneko mediste. Pri zamjenama pozicija plodista i
medista kod takvih drustava takodjer nisam opazio nikakve borbe medju pcelama, iako je ponekad
bilo dosta zabune kod pcela pri povratku sa pase. Svako tijelo mojih kosnica je razlicito obojeno (sa
raznim raznobojnim konturama koje su sarala moja djeca) tako da su vracajuci se sa pase mnoge
pcele pri ulasku slijedile te konture. Ali mnoge i nisu. Tako je dolazilo do znatnog mijesanja pcela. Da
zakljucim, bilo eventualno zbog susretanja matica ili nekog neprijateljstva pcela prema matici nisam
imao nikakvih problema u vezi gubitka matice kod ovog pristupa tokom perioda mart septembar i
umetnutoj maticnoj resetki izmedju tijela.

UBODI PCELA I ALERGIJA

Tvoj problem oko uboda pcela je u najmanju ruku veoma interesantan.
Svakako da ne mogu da se odredim da li je u pitanju alergija ili trovanjje (ipak na "trovanje" ne
pomisljam mnogo, jer te je do sada sigurno ubadao i mnogo veci broj pcela, ali nista nije iskljuceno).
Ova dva pojma je cak tesko i definisati i razdvojiti.
Ako je alergija (sto je najverovatnije) treba da znas neke stvari. U Aleksincu je postojao pcelar koji je
pcelario godinama, a posle jedne serije veceg broja uboda je postao alergican. Morao je da ostavi
pcelarstvo, jer mu nije bilo spasa ni u desenzibilizaciji (radila se u Knez Selu kod Nisa dok sam
studirao, verovatno se i sada radi).
Ali, da malo konkretizujem. Kazes da si primio Lemod od 40 mg. Trebalo je da primis od 80 mg (doza
je 1 mg/kg). Zatim kazes da ti je bilo bolje vec posle 2 minuta. To, verovao ili ne, kazu svi pacijenti
kada prime kortikopreparat u slicnim situacijama (Lemod, Dexason, Urbason i sl.) ali taj efekat je
verovatno u domenu placeba. Jer, kortikopreparati deluju posle najmanje 30-45 minuta od davanja,
ne brze. Navodis i da pijes Bronal. Ne preporucujem ga ni tebi ni ostalima, kao ni Astemisan (oba su
vec duze vreme u upotrebi, ali se polako izbacuju jer mogu da izazovu teske aritmije srca, narocito
kod iscrpljenih i dehidriranih, kakav si i ti verovatno tada bio). Jeste da se to retko dogadja, ali...
Preporucujem ti Flonidan (Claritine). Efikasniji je, pije se jednom dnevno (ujutru) i nema pomenuto
nezeljeno dejstvo.
Mozda si se posle svega uplasio. I treba da se plasis. U trenutku uboda to ti je veca pomoc od bilo
kog leka koji se uobicajeno koristi (Lentostamin, Synopen i sl.). Jer, u strahu se luci adrenalin, lek broj
jedan u trenucima jakih alergija. Kod ozbiljne alergije i anafilaktickog soka smrt nastupa i za 10-15
sekundi. Tu obicno i nema pomoci, jer je jedina pomoc davanje adrenalina injekcijom (subkutano,
intramuskularno, intravenski itd. Moze da se da cak i u kost (kalkaneus ili tibija), i to je bolje nego
direktno u srce. Medjutim, moze i da se drzi u ustima (pod jezikom). Mozda je to jedini nacin da neko
sebi ukaze pomoc, ili da mu nestrucne osobe popred njega ukazu pomoc. Kako se to radi, javicu ovih
dana detaljnije. U strasnoj sam guzvi.
Koriscenje Lentostamina i slicnih ne daje dobre rezultate, jer se tu sprecavaju novi efekti na
organizam, a ono sto se desilo se desilo i gotovo. Stvar se ispravlja samo adrenalinom. Nova
istrazivanja govore i da je glupost dati kalcijum, koji je nekada bio visoko vrednovan u terapiji alergija i
anafilaktickog soka. Njegovo davanje je samo gubljenje vremena u ukazivanju pomoci bolesniku. U
svakom slucaju se daje na kraju, posle drugih lekova, jer antihistaminike treba dati u vecim dozama,
ako ne damo kalcijum.
Alergija i otrov nisu bas logicki povezani.
Alergija je jedno, otrov je drugo.
Otrov napada neke organe u nasem telu (necu da otvaram sada enciklopedije da bih se pravio
pametan) i ubija svojom kolicinom/jacinom zavisno od izdrzljivosti organizma t.j. glavno, telesne
tezine.
Ali, otrov je ipak spoljna supstanca a nas organizam moze reagovati "panicno" na bilo koju spoljnu
supstancu. Ova reakcija je totalno nepredvidljiva prema dosadasnjem stupnju nasih saznanja. Jedan
put moze doci do reakcije organizma, drugi put (kod istog coveka) reakcije nema.

58

Ipak moze se reci da velicina reakcije, kao i sama njena pojava direktno zavisi, osim od osetljivosti
organizma, isto tako i od kolicine spoljne supstance (shto je ista stvar u dve dimenzije).
Fakat je da se osetlivost organizma moze trenirati/smanjiti. To znaci da se alergiska reakcija
organizma na primljenu spoljnu supstancu moze isprovocirati tek kada se kolicina supstance znatno
uveca.
Fakat je da odredjena "nenormalna" stanja organizma uvecavaju osetljivost (primer: upotreba nekih
lekova za smanjenje bolova zbog reumatizma, dodir sa mikro kolicinama te iste alergiske supstance ili
mozda neka prije uneta hranljiva ili druga supstanca).
Nisam nigde dosada cuo da se gadjenje smatra alergiskom reakcijom ali ja mislim da je to - blaga
forma.
Ako pojedem/unesem 100 gr. jagoda ja nemam alergisku reakciju.
Ako pojedem kilogram ja vishe necu da ih jedem (gade mi se)
Ako pojedem tri kilograma ja se sav osipam, sve me svrbi i...
Ako sam dovolno glup i pojedem 5 kilograma odjednom moguce je i da umrem.
Kako bih ja postupio kada bi me zadesilo ono sta si ti opisao?
Prvo necu slusati nicije savete. Pokusacu da shvatim sta je mentalna a sta organska panika.
Pauziracu neko vreme od rada sa pcelama, sve dok opet ne osetim da sam "kompletan". Onda uz
sve predostriznosti koje mogu da preduzmem (blizina ambulante, civilizovano mesto, antihistaminici
pri ruci) nateracu jednu pcelu da me ubode. Mirno cu posmatrati svoje rakcije.
Ako se prvi put radilo o "pravoj" nicim drugim nepovezanoj alergiji (osim uboda) moguce je da dozivim
jos burniju (vecu) reakciju.
Ako ne, reakcije nece biti, ali ja cu i dalje sebe da pazim od naglih uvecevanja u broju primljenih
uboda.
Eto toliko, nadam se da neces ovo shvatiti kao savet i da ces se okrenuti sebe posmatranju, bez
spoljnih uticaja, i da ces tako poneti punu odgovornost za sve svoje dalje postupke.
Setio sam se price jednog coveka koji se nekada malo bavio pcelama i kaze da je to voleo i zao mu je
sto je morao da napusti. Kaze da mu se pokopilo uzimanje nekog leka valjda za prehladu ? (nisam
zapamtio naziv) sa ubodima pcela dok je radio na pcelinjaku i da je od tada postao alergican. Posle je
navodno saznao da taj lek moze to da izazove. Banalna situacija jer lek uopste nije bio toliko
neophodan.
I kod pcelinjih uboda pristalica sam (koliko uopste to mogu da budem kao laik) postepenog
navikavanja, isto u slucaju jake rakcije, probe sa vrlo malim dozama otrova.
Lekovi su vrlo komplikovana i sto je najgore neispitana (i dalje nedovoljno ispitana) stvar a kada se
vise neispitnih stvari pomesa zajedno moze da ispadne svasta. Rekao sam "neispitana" a svestan
sam, cuo sam neki podatak da se navodno od 2000 ?? lekova koji se godisnje uvode i ispituju da li
valjda u Japanu, samo 2% registruje.
Dejan je doziveo nesto sto sigurno predstavlja najvecu katastrofu za nekog ko voli ovaj posao i sam
svet pcela. Ali nije sve tako crno kao sto izgleda. Navescu vam moj primer. Kada sam bio na letovanju
pre 20-tak godina sa svojim roditeljima u Makarskoj, nagazio sam na pcelu i doziveo prvu reakciju. 7
dana sam primao injekcije. Imao sam osip po celom telu ali anafilaktickog soka nije bilo. Nisam tesko
disao, nisam imao stezanje i oticanje u grlu, bolove u grudima i stomaku-reakcija je bila spolja. Da li bi
doslo do toga kasnije-neznam jer sam hitno prebacen u dom zdravlja. Ta predrasuda je bila mojima
glavni dokaz da ja ne mogu da se bavim tim poslom nikada u zivotu.
Dve-tri godine posle toga bio sam u blizini dedinog pcelinjaka i doziveo ponovni napad. Ovoga puta
stradalo je uvo. Setivsi se dogadjaja sa letovanja moji su se uspanicili ali spas sam nasao u potoku

59

gde sam celo uvo tako dobro ohladio da umalo ne dobijem zapalenje uha. Nikakve reakcije tada nije
bilo osim dambo uha. Kada sam se vise zainteresovao za svet pcela resio sam da nalazim pcele na
cvetu i da pustam da me ubadaju. Svakih 5-6 dana sam to uporno radio. Posle prvog uboda imao
sam otok duz cele ruke-do lakta i osecao sam blagi svrab ispod pazuha. Ruka mi je bila ogromna kao
u Popaja. 2-3 dana sam imao muku da otok padne. Hladio sam mokrom krpom koju sam predhodno
drzao 20-tak minuta u zamrzivacu, fakticki bio sam nesposoban za bilo kakav rad skoro 5 dana. Cim
bi otok spao opet sam pustao da me ubode(samo jedna). Sledeca reakcija bila je mozda malo blaza a
ruka opet ogromna. Ne mogu se tacno setiti ali mislim da sam ponovio 6-7 puta i dokazao svima da
mi ne trebaju lekovi. Iskreno, plasio sam se vise uboda ne toliko zbog sebe koliko zbog razocarenja.
Posle 3-4 ponavljanja otok je bio manji i na kraju se zadrzao samo na saci .To je bila neka vrsta moje
sopstvene imunoterapije bez kontrole strucnjaka. Govorili su mi da sam lud, i rodbina i komsije, a ja
sam samo "verovao" (verujte mi da nisam nosio lek sa sobom)d a nisam alergican i da ce se moj
organizam izboriti i stvoriti antitela tj.kasnije sam saznao da u stvari dolazi do povecanja IgG blokatora
u krvi. Antitelo koje izaziva alergiju je imunoglobin E (IgE). On se lepi za jednu vrstu celija (MAST
celija) da bi pospesio suzbijanje stranog proteina(otrova) stvarajuci IgG blokator. Svaki sledeci ubod
organizam spremnije docekuje. Ja o alergijskim reakcijama nisam tada znao nista posebno. Kasnije
sam takodje saznao da je dr.Junginger imao uspeha tretmanom imunoterapije i da je to radio sa
pacijentima 1-3 godine i da je posle toga samo 5% pacijenata imalo problema posle uboda pcele.
Dakle uspeh je veliki. Tretman se sastojao od ubrizgavanja malih kolicina otrova u ruku u toku 30
sedmica a cilj je bio da se ukloni preterana osetljivost tako da njihov imuni sistem izbegne burnu
reakciju. Radilo se sa najmanjim iglama ciji ubod manje boli od zaoke. Svake sedmice kolicina otrova
se povecavala.
Posle tretmana alergicna osoba treba da podnese ubode bez vecih reakcija a da bi se to stanje
odrzalo 1 mesecno pacijent treba da primi iste doze otrova kao u vreme imunoterapije.
Broj uboda u toku sezone ima veze sa verovatnocom pojave alergijske reakcije. Ako se primi preko
50 uboda ne dolazi do burne reakcije organizma a sto je manji broj uboda rizik od burne reakcije je
veci. Tako da Dejane mislim da nema potrebe da se plasis i moj ti je savet da slobodno pustis da te
ubadaju (u manjim kolicinama 1-2) svaka 3-4 dana i videces da do burne reakcije vise nece doci. Za
svaki slucaj, normalno, imaces neki lek uz sebe i brza kola a ako budes verovao kao ja ni to ti ne
treba..Za sve sto sam ti naveo, ako mi ne verujes, imam svedoke.
Sto se mene tice, posle svega, imao sam ubode i po glavi i telu i u venu i nikada nisam imao nikakvu
reakciju. Juce sam npr.primio sigurno od 100-200 uboda ( od 40-tak drustava, po drustvu sam imao
otprilike od 3-4 uboda a na nekim i mnogo vise), bilo je lose vreme i bile su ljute pa sam pri kraju
(zadnje 3) ipak stavio rukavice jer naucnici kazu da kada je u pitanju vise od 50 uboda "moze" doci do
zakazivanja funkcije bubrega i do otezanog mokrenja. Meni se to srecom ne desava ali kad se setim
tog podatka setim se i rukavica i vera da mi se to nece desiti- padne. Tako da danas tek od oko 100
uboda meni ruka neznatno otekne i to jedva da se poznaje. Mozes da svratis kod mene da se uveris.
Inace u Ginisovoj knjizi rekorda stoji da je najveci broj uboda da je neko preziveo je 2243. U nekom
od pcelara prof.Kulincevic je pisao da je na putu vakcina protiv alergije i da u americi vec moze da se
nabavi. Posle toga nisam o tome vise nista cuo.
Milane, hvala ti za iscrpno i zanimljivo javljanje na temu alergije. Imam povod da ponovim ono sto
sam ranije napisao Dejanu, o probama sa malim kolicinama otrova kada se pincetom drzi zalac i
ubode prvo u neku tkaninu pa posle u kozu coveka. Moze se naravno ici i sa celim dozama, ili recimo
zaoku odmah smaknuti cim ubode.
On ima i svoj sajt http://www.allergyfree-gardening.com/ gde govori o mogucnostima i nacinima
lecenja alergija na poseban nacin. Jako privlacno, i sam imam teskoca sa nekim alergijama bas sada
u maju i delu juna, nisam stigao da ozbiljnije pregledam sajt, morao sam da ostavim to za kasnije. U
ovom tekstu koga spominjem govori se o lecenju alergija lokalnim medom, gde naravno ima polena
sa tog podrucja. Clanak cu prevesti i objaviti kod sebe na sajtu, nadam se za najduze mesec dana.
Kao pocetnik moram da priznam da sam se bojao pcela i pregledao u jutarnjim casovima pri lepom
vremenu, pripremao dimilicu i stavljao sesir, a nisam dozvoljavao da se maksimalno razviju jer bi
pregled trajao dugo, a pcele tokom pregleda nemirnije. Divio sam se starijim pcelarima koji se nisu

60

bojali uboda i vremenom zapoceo da ih oponasam. Naravno da je to bila moja greska. Postao sam
nemaran kod selidbi, nisam stavljao sesir, nisam palio dimilicu jer se kao smanjuje aktivnost drustava.
Medutim pcele su mi povremeno kada bih se opustio pokazivale ko je gazda na pcelinjaku pa sam
poceo intenzivnije razmisljati o svojo *hrabrosti* bolje se stititi, a zatvarati kosnice kada su ljute, uvek
imati dobar dim, najlon da se prekriju satonose delimicno ili potpuno itd.
Prvi o zastitnoj opremi i zastiti pcelara prilikom pregleda i selidbi pcela, kao i prikaz sa ocenom
opreme koja se koristi za zastitu, cipele kombinezoni, sesiri, rukavice itd ( uporedba sa ocenom
pojedinih proizvodaca)
Drugi sa nacinom, merama i preporucenim lekovima koje pcelar treba da ima da bi pomogao sebi ali i
onima koji pretrpe ubode u blizini pcelinjaka.
Znam pouzdano da ako neko u svetu angazuje pcelara na rad u svom pcelinjaku obavezno zahteva
kompletnu zastitu jer u tragicnim slucajevima prvo se gledaju zastitna sredstva (kao i u slucaju
nesrece na poslu inspekcija prvo gleda dali je radnik imao zastitne cipele, naocari i slicno psa trazi
krivca...). U protivnom se ne mogu naplatiti eventualne premije osiguranja koje bi mogle postojati i za
slucaj gubljenja zdravstvene sposobnosti za obavljanje delatnosti pcelara.
Povodom teme o alergiji rekao bih nesto sa sasvim druge strane - o ponasanju pcela a i samih
pcelara, sto naravno nema nikakve veze sa alergijom ali ima sa ubodima.
Imamo vise varijanti kada su pcele ljute. Jedna je da je neko drustvo ljuto drugo nije, a i tu imamo
slucajeve - genetski (pa i tu ima nijansi, uticaj trutova, nisu sve pcele od istog oca...), zatim od
njegovog stanja, ako je bez matice, ili bez hrane, moze biti vise ljuto, necim je napadnuto, mehanicki
potres, vibracije itd.
Drugo je kada je skoro ceo pcelinjak ljut, a i to moze biti povremeno ili skoro stalno.
Pre nekoliko godina sam bio na jednom malom pcelinjaku gde su pcele tog dana a i duze vreme bile
nenormalno ljute, nisam verovao vlasniku dok nisam video i osetio. Proletos pak bio sam kod jednog
kolege, pcelinjak u sumi, bilo je hladno jedva su i izletale a mi zapeli da radimo prolecni pregled.
Izubadale su nas posteno, malo je sta pomagalo.
Moze o tome puno da se govori, mozda da se doda i podela - ljutina pcela greskom pcelara ili bez
njegove greske, propusta, makar uocljivog. Pa neko posebno stanje u vazduhu, elekticitet, pritisak,
zatim odustvo pase, kao poseban razlog ljutine. I grabez koji nastaje, guzva oko izvadjenih ramova,
naknadno izaziva ljutinu kod pcela.
Dejan je radio sa rukavicama a eto izubadale su ga gore mozda nego da je radio golim rukama.
Mozda je njegov slucaj i bez krivice pcelara, ali je cinjenica da se rukavicama teze radi, pcele se vise
gnjece, izazivaju i pcelar ne moze suptilnije da prati njihovo ponasanje. Jedan od zakljucaka bi bio da
ako se vec nosi oprema, ona treba da funkcionise.
Drugo, savet za mladje pcelare, koji nikad nije na odmet - a to je da se ne rade nagli pokreti. Nekada
ih nismo ni svesni, pa nam pcele mogu momoci da budemo svesnija bica. Ne kazem da je Dejan
nesto naglo uradio, ali ako su pcele vec nekako reaguje, mozda je on onda pravio nagle pokrete.
Kada na vas odjednom poleti masa pcela ne vrede nagli pokreti jer su pcele brze. Treba stati i istrpeti
prve ubode (pogotovo sto su bile rukavice), ili jos bolje samo blago ali efikasno skloniti ruke uz
minimalne pokrete, pribiti uz telo i sl. Pa naprimer zivotinje kada su u opasnosti ako je ona blizu, ne
vredi im bekstvo, posmatrajte kako tada reaguju. Ako pele nisu mnogo ljute, moze se uociti naprimer
kako pri priblizavanju nase ruke kosnici napadaju, ali ako mi zaustavimo ruku (ni napred ni nazad)
one najcesce samo slete na ruku. E, sada, one koje su stvarno ljute, to im nece znaciti mnogo.
Lako je deliti savete posle bitke, ali evo jos jedan: pratite pcele, prilazenje kosnici nije naivan cin i
covek ustvari treba da bude psihicki spreman. Ne mislim na ubode, vec da bude smiren, da
uravnotezi disanje (pa i misli) time i znojenje i sve, pcele to osecaju.
Juce sam bio sa jednim pcelarom da mu pomognem. Dvadesetak kosnica od kojih je hteo da napravi
12 da valjaju za pasu, on bi to posle selio na drugi bagrem. To je bilo vec zakasneli posao, ali je i
imao nekog smisla s obizrom na stanje pcelinjaka i cinjenicu da je dobro spremiti ih makar za drugi

61

bagrem. Covek je stariji, ali inace vrlo vitalan i zapravo mladolik za svoje godine, a kao pcelar
zapravo i nema neko veliko iskustvo i dosta toga radi napamet. Sada je bila jako uocljiva greska
"viska ramova", rec je o DB kosnicama, gde je sa obe strane po vise ramova sa po manje meda, koji
samo smetaju itd.
Ali drugo sam hteo da naglasim. Ja sam radio da tako kazem glavni posao, on je uglavnom
premestao ili sklanjao ramove (na momente je nastajala manja ili veca guzva tudjih pcela oko ramova
koji su bili van), pomagao sa dimilicom, dosta se kretao. Ja sam ipak objektivno bio vise izlozen
ubodima, ali necete verovati, njega su posteno izubadale a ja sam skoro prosao bez uboda (bez
rukavica), tek na kraju me dve tri ubole, i pre toga mozda jedna dve. Od ponasanja pcelara mnogo sta
zavisi i to je ono sto hocu da naglasim.
Smatram da nikad nije kasno da se isprica iskustvo, jer je vecina pcelara sigurno imalo nesto slicno.
Ja sam na primer pre 3-4 godine imao slucaj da sam rotirao nastavke LR i to da je matica dosla u
gornji. a bilo je tri puna nastavka, pa sam skinuo treci i drugi, a kod prvog sam nozem odvojio od
podne daske, ali nisam primetio kad sam podignuo zajedno sa nastavkom i podnu dasku koja se
zalepila i pala na kamenje sa visine oko pola metra i jako lupila sto je bila uzbuna da se oblak pcela
okomi na moje gleznjeve nogu (ujedale su preko carapa) i ruku, tu su direkno ubadale, a ja sam
nastavka ostavio na stranu i skidao sa ruku gomile pcela. Zbog ove situacije, sam se kulturno udaljio
na drugi kraj pcelinjaka, ali nisu bile zadovoljne, pa sam sisao 4-5 metara nize do potoka hladne vode
i pokusao da rasteram prskanjem, ali ni to nije pomoglo pa sam sisao jos 30-tak metara dalje do reke i
stavio ruke u bistru hladnu vodu (ima i pastrmke), pa kad sam se ohladio uzeo rukavice i vratio da
poslozim nastavke. Koliko me je pcela ujelo nisam ni priblizno mogao da procenim, ali sam imao
utisak kao da sam pao u kupine. Srecom, nisam osetio neku reakciju, samo sam osecao neku toplinu
i jos sam hteo da nastavim da radim, ali posto sam bio sam resio sam da motociklom odem kuci, a za
svaki slucaj javio sam se lekaru koji me je pitao dali sam alergican na pcelin ubod! Za svaki slucaj
dao mi je jednu injeciju i sve se zavrsilo na tome. I posle ovog slucaja kao i pre ne osecam neke
posebne reakcije na pojedinacne ubode, ali pazim mnogo vise kod podizanja nastavka.
Jedan Rus (sa kojim kontaktiram preko emaila) koji je postao alergican na pcelinji ubod, delimicno je
olaksao alergiju jednim ciklusom lecenja a obecao mi je da opise celo lecenje kada zavrsi drugi ciklus
od 15 dana.
Poslao mi je jedan tekst sa nekog ruskog pcelarskog foruma sa tipicno ruskim lekom za alergijsku
reakciju. Naime, savetuje se da osoba koja je alergicna odnosno dobije alergicne reakcije, popije 150
g votke (najmanje 100g) i da ce to zaista pomoci da se ne ispolje druge teske posledice. Za decu se
savetuje dva puta manja kolicina. Kaze se kroz salu doduse ali se misli ozbiljno, da stetnih posledica,
osim pijanstva ili sna ne moze biti a da moze pomoci. Deluje za 3-5 minuta. Ne znam da li je neko
imao iskustava sa ovim, znam od ranije da se i po ozbiljnijim kniigama vidjalo da je dobro popiti 50 g
votke, ovde se ta doza povecala. U tekstu se cak daje savet kako pomoci osobi koja moze da dise ali
ne moze da guta (usled soka od uboda). Daje joj se alkohol kroz injekciju, 5ml3. Dejstvo je kaze vrlo
brzo.
Jedna zena rodom iz Trstenika koja zivi u Francuskoj, sada u penziji, pricala mi je da vec deset
godina ne koristi nikakve lekove iz zvanicne farmacije, vec homeopatske, koje jos preporucuje njen
lekar homeopata. Kaze da se to tamo specijalizira 4 godine. Pokazala mi je kutiju sa 7-8 raznih
bocica, na kojima su bili ispisani nazivi, zatim valjda homeopatska koncentracija materije a ona je
svojom rukom napisala naziv bolesti za koju se sta primenjuje. Svi ti preparati su u vidu malih kuglica,
bledo bele boje, precnika oko 1,5mm i uzimaju se pod jezik.
Celu ovu pricu pricam zato sto mi je rekla da je iz Francuske nabavljala i slala ovde i takve
homeopatske lekove protiv alergije na pcelinji ubod. Kaze da je jednom svom komsiji tako pomogla da
se izleci od alergije za uobicajeni ciklus od 3 meseca a sinu jednog pcelara za 3 ciklusa, ukupno 6
meseci. Tog momka inace znam, on ranije nije bio alergican pa je doslo do anafilakticnog shoka. Bas
cu sa njim i licno porazgovarati kad bude prilike.
Taj lek ima oznaku "Apisse melifica 7 CH" sto ocigledno potice od latinskog naziva za pcelu. Uzima
se 3 zrnca dnevno ispod jezika. Kada se to zavrsi, uzima se prilikom uboda 3 zrnca na svaka 20
minuta do prestanka reakcije. Spomenula mi je da to ne treba uzimati zajedno sa upotrebom mentola.
Verovatno i jos neceg drugog sto smeta, a da se ne bi nagadjalo, uzima se izmedju obroka.

62

Kako ona kaze, u kuglicama je pcelinji otrov u vrlo malim koncentracijama (mozda i izuzetno malim moja primedba). Vracamo se na nasu raniju diskusiju na grupi da ljudi i sami sebi mogu pomoci
uzimanjem vrlo malih doza otrova. Ova zena je isto napomenula da je njen sin bio alergicana neki
antibiotik, vrstu penicilina i da ga je ona izlecila dajuci mu vrlo male doze tog antibiotika.

MED U PLODISTU
U principu za efikasno pcelarenje (govorim o intenzivnom pcelarenju kada gledamo da sto vecu
ekonomsku korist izvucemo od pcela a da ih ne upropastimo) med u plodistu, u toku pasne sezone
nam uopste ne treba, ukoliko bi postojala mogucnost da unos nektara bude neprekidan i da bude
dovoljan za razvoj drustva ili da stalno imamo medisni nastavak (sto bi srednje do jako drustvo u
Frarrarovim kosnicama svakako u jeku sezone trebalo da ima) u kojem bi imali izvesnu kolicinu meda
(zbog efekta zaliha na produktivnost zajednice). Medjutim, to je prilicno neizvodljivo cisto zbog
biologije pcele da odlaze med prvo oko legla a i sto je nemoguce imati uvek imati dobru pasu i "dobro
vreme". E sad, ako imamo "viska" mesta u plodistu, znaci oko legla (zbog nesto vecih kosnica ili
"lenje" matice), normalno je da ce pcele prvo tu da deponuju nektar-med. I onda imamo situaciju da
(kao sto sam dao primer) na bagremu (AKO zamedi) drustva smeste veliki deo (uslovno receno jer u
losoj godini i 1 kg meda moze da bude veliki deo) ili cak sav med u plodiste. Ostaviti taj med pcelama
(i vuci ga sa pase na pasu), iako je on vazi za jedan od najboljih za zimovanje (navodno), s obzirom
na njegovu relativno visoku cenu u odnosu na druge vrste meda, bi cesto znacilo "finansijsku
propast". Uzmimo da, recimo u plodistu ostane 5 kg meda (kojeg bi mozda mogli izvrcati) i
pomnozimo to sa 50, 100 i vise kosnica i tu kolicinu pretvorimo u novac - dobicemo vednost koju
gubimo s time, a to je za nase uslove "debela" para. Sa druge strane ako bi odlicili da vadimo taj med
imali bi situaciju da npr. trebamo seliti pcele na bagremac, livade itd., u isto vreme mozda formirati
nova drustva oplodnjake-nukleuse, mozda odgojiti koju maticu i takodje ispregledati plodista da bi se
izvadio koji "ramic" meda (ako to vec nismo uradili prilikom "glavnog" vrcanja- u kojem slucaju se to
vrcanje oteglllllloooooo) - znaci puno posla na gomili. Sa manjim brojem kosnica to "kopanje" po
plodistu u potrazi za medom mozda i nije neki problem (osim sto je velika gnjavaza - dimljenje,
pregledanje krajnjih ramova,stresanje pcela, paznja da se ne izazove grabez...), ali sa velikim brojem
to iziskuje puno vremena i gubitak po bilo kojoj osnovi je neminovan. I naravno nasa ideja da
pcelarimo "brzo i efikasno" radeci nastavcima, sa savremenom kosnicom, a ne ramovima "pade u
vodu" (ili u suprotnom trpimo izvestan finansijski gubitak). Takodje da napomenem, ovo je tzv.
"idealna" situacija, a realnost je drugacija, jer na sve te uslove za dobijanje ili gubljenje izvesnog
prinosa meda samo delimicno mozemo uticati i nije sve uvek tako jednostavno kao sto sam ja ovde
napisao. I da podsetim ovo svo pisanije se odnosilo na mane suvise prostranog plodista Farrarove
(pa i bilo koje druge) kosnice.
Kada se zaliha meda smanji na 8 kg pcele pocinjiu da ekonomisu sa medom, i zaleganje se smanjuje.
J. Zivanovic: "Med na medu rodi"
To je potpuno tacno. Ni ja nisam mislio da pcele u jeku sezone treba ostaviti bez kapi meda, vec da bi
bilo idealno kad bi on (novi med) bio u medistu u to vreme, a narocito ako se radi o dobro placenom
medu kao sto je bagremov. Jer, normalno je da ako je sezona i ako imamo unos nektara da imamo i
meda u kosnici, zar ne? Pa logicno! To sam na kraju krajeva i bio napisao sto se vidi u dole citiranoj
recenici. Ah da, i unos svezeg nektara, narocito kad je obilan stimulise pcele i maticu vise nego
neznam koliko kilograma meda u nekom cosku kosnice, znaci situacija sa onih 8 kg meda je
verovatno istinita, ali neverujem da vazi za svako doba godine i svaku pasnu priliku.
Visak voska podstice pcele na sakupljanje. Detaljnije je opisano u leiteraturi. Med podstice maticu na
zaleganje. Zlatna sredina je optimum.
Produktivnost pcelinje zajednice podrazumeva i proizvodnju meda, polena, voska pa i "novih" pcela
(nece se proizvoditi stare pcele, naravno), sto znaci imamo i "izvesnu kolicinu meda (zbog efekta....)"
u onom gore pomenutom medisnom nastavku, koja "podstice maticu na zaleganje" i visak voska koji
podstice pcele na skupljanje (jer doticni medisni nastavak nije pun). ne znam sta tu nije bilo jasno ali
ipak hvala na razjasnjavanju :-).

63

Medjutim, to je prilicno neizvodljivo cisto zbog biologije pcele da odlaze med prvo oko legla normalno
je da ce pcele prvo tu da deponuju nektar-med.
Problem blokiranja resiti blagovremenim prosirenjem medista, odabiranjem matica ili koriscenjem dva
polunastavka za plodiste.Tada netreba kopati po plodistu, vec ga jednostavno podeliti i svakoj polovini
dodati po polunastavak. Ograniciti resetkom. Matica je tamo gde je mlado leglo. Preurediti kosnicu.
Sve traje nekoliko minuta, a ometanje pcela je mnogo manje.
Da pcele treba sto manje uznemiravati -to je istina. To "kopanje" bi svakako trebalo (ako bi uopste
trebalo) raditi prilikom oduzimanja meda posle pase ili uz neku drugu manipulaciju sa pcelama
("rokada" plodisnih nastavaka i slicno), a sto se tice Lebedevih 10% mislim da se to odnosi na
petljanje sa pcelama u toku pase jer inace bi pcelari koji vrse stimulativna okretanja i premestanja
nastavaka s proleca i oni sa poloskama morali da dodaju meda pcelama da bi mogli da ga kasnije
izvrcaju.
U knjizi KOSNICE od Zorana Milanovica dato je mnogo proracuna za kosnicu. U uslovima Juznog
Banata, po mom iskustvu 1 LRN je dovoljan. Imao sam slucajeva, u spicu sezone, da je matica
zalegla svih 10 ramova i to kompletno od letvice do letvice. Nije im smetala resetka ni 4 cm smrtnog
prostora.

VOSAK
Obracam Vam se sa molbom ili pitanjem o ispitivanju cistoce voska. Naime uz nepoznatu kolicinu
rezidua koje bih dobio zamenom, takodje dobijam i nepoznatu kolicinu parafina koja se cini mi se
moze kontrolisati ali nisam zapazio nikakav clanak o tome. Mozda bi nas pravi proizvodjac satnih
osnova mogao uputiti u neku jednostavnu kontrolu parafina...U uhu mi je ostala prica kako je neki Pop
kupovao vosak za svece i dok su nazdravljali napravio je kuglicu voska i ubacio je u rakiju. Pokusao
sam napraviti kuglice od parafina i voska i u rakiji parafin pliva a vosak tone ( nase rakije su oko 5%).
Kada sam sa menzurom i alkoholom napravio oko 40 % rastvor akohola doslo je do diferencijacije 4
uzorka: parafin je plivao, ispod njega je lebdio uzorak koji sam kupio kao satnu osnovu pre par
godina, ispod uzorak cijoj izradi je prisustvovao vlasnik, a najdublje je lebdio moj vosak kog spremam
za zamenu. Na oko 33 % rastvora vec svi uzorci su plivali i tesko je bilo razluciti koji je bio uronjen
dublje. Apsolutno je sigurno da proizvodjaci dodaju parafin, samo koliko je pitanje. Zna li neko nesto
konkretnije..
Interesantna stvar, samo sad mi je dalo ideju i mislim da mozete naci "meru" na taj nacin a evo mog
predloga kako da probate: Napravite kuglice od cistog voska (zaperaka) i od cistog parafina i neka
budu mase 10 grama (treba ce vam apotekarska vaga). Onda napravite jos 3-4 kuglice od 10 grama i
to jedna neka cini 1g parafina i 9g cistog voska (10% parafina), druga neka cini 2g parafina i 8 grama
cistog voska (20%parafina)
Onda izaberite posudu odredjene zapremine i ako kazete da najbolje se pokazuje 40%alkohol (dolazi
do znacajne razlike u visini vasih uzoraka za razliku od 33%) sipajte ga u posudu do odredjene
zapremine. Onda ubacite kuglicu (100%) pa obelezite dokle lebdi. Zatim to isto uradite sa svim
kuglicama(0%-parafin), kuglicu (10%)...i na menzuri sve zapisite (verovatno je bolje da bude sto veca
i uza menzura). Posle toga uzmite neku satnu osnovu i od nje napravite kuglicu od 10g i ubacite u
menzuru.Tada ce te videti koliko otprilike ima %parafina jer ce te imati kakvu takvu "meru" koja
sigurno nije toliko precizna .
Drugi nacin koji isto daje kakvu-takvu "meru" je na osnovu temperature topljenja voska. Vosak bez
stranih primesa topi se na t=63-65C. Ukoliko je veca temperatura kod ispitivane mase utoliko ce biti
veci % stranih primesa. A da bi utvrdili tC naseg uzorka umocicemo vrh termometra u ispitivani
uzorak i izvaditi da se vosak koji je ostao na vrhu termometra ohladi. Onda cemo u jednu posudu
staviti vodu i u nju termometar na cijem vrhu je vosak. Ukljucimo ringlu i cekamo kada vosak sa
termometra pocinje da se odvaja i pliva na gore.Tada ocitamo stepene na skali i to je temperatura
naseg voska. I tu isto moze da se uhvati neprecizna"mera".
Ono sa temperaturom mi se cini manje precizno jer su podaci o topljenju razliciti od 62 do 65 celzija, a
kod odredenih materija te temperature se trebaju dati u decimalu to znaci da na vosak moze imati

64

razlicitih i razlicite kolicine primesa, pre svega polena cini mi se, a tacka topljenja kad su u pitanju
legure metala mislim da se nemogu izvesti precizno a za parafin i vosak neznam. Znam samo da
kada preteraju u dodavanju parafina vosak se oteze i kida iako postoji i prica o parafinima sa tackom
topljenja preko 80 stepeni, valjda sa nekim aditivima ili sl.
Ante je pitao za mogucnosti lakog ispitivanja falsifikovanja voska. Evo na brzinu sam nasao neke
recepte u jednom ruskoj brosuri.
1. proba Bluhnera
zasnovana je na razlicitiim hemijskim svojstvima i rastvorljivosti parafina i cerizina u poredjenju sa
voskom. Uzorak koji ispitujemo kuvamo u zasicenom alkoholnom rastvoru kalijum hidroksida (KOH).
prirodni vosak ce se pri tome potpuno rastvoriti a nerastvorive komponente falsifikovanog voska (koji
sadrzi parafin, cerizin ili tehnicki vosak) isplivace na povrsinu rastvora u vidu kapljica koje se
stvrdnjavaju i drugih tvorevina.
2. proba na stearin
radi otkrivanja stearina i kalafonijuma 1 gram voska se nekoliko minuta kuva u 10 grama alkohola,
hladi do 20 stepeni, filtrira i razblazuje vodom. Ako je vosak prirodan, rastvor je slabo mutan, ako
sadrzi primese, mlecno mutan ili sa talogom.
Inace, sto se tice vizuelne probe, znam da se naprimer Stepini radnici ("Zlatna pcela") koji kod nas
dolaze odlicno razumeju i kada razbiju kotur a cak i da ga ne razbijaju, odlicno znaju. Uz njih se
naucio i nas kolega koji im pomaze u zameni, i kome su vise puta ranije pcelari podvaljivali donoseci
falsifikate. Vosak kada se razlomi treba da ima kristalnu strukturu a ne da bude "vlaknast".
Dalje, gleda se tvrdoca voska, treba da bude sto tvrdji. Ispituje se iglama koje se zabadaju u vosak.
evo na kraju nekih racki topljenja (potrebanje precizan termometar) i specificnih tezina
vosak 0,956-0,970 tacka topljenja 62-65
cerizin 0,91-0,92 tacka topljenja 65-80
parafin 0,88-0,91 tacka topljenja 45-70
tehnicki vosak spec. tez. do 0,9 tacka topljenja 35-50
kalafonijum (smole) 0,986-1,108 t. topljenja 135
stearin 0,89 tecka toplj. 55,5
Nesto sam letos bio u medex-u i na polici su bile satne osnove po ceni od 400 i nesto dinara a odmah
pored njih koluti voska po ceni od preko 600, skoro 700. A ako se tek zaracuna cena proizvodnje
osnova ispada da materijal za izradu osnova kosta ispod 300. Ovo sve govori.
Negdje sam citao kako se to radi, a da bi to znali napraviti moramo biti upoznati sa nekoliko stvari:
-Specificna tezina parafina je manja od voska
-Specificna tezina voska je razlicita ovisno o njegovoj cistoci
Trebamo odabrati najcistiji vosak od zaperaka istopiti ga i odrezati jedan komadic. Nasuti cisti alkohol
u jednu cau, staviti u njega komadic cistog voska, dolijevati polako vodu u alkohol do trenutka kada
se komadic voska pocne dizati prema povrini. Ova mjeavina alkohola i vode odgovara specificnoj
tezini naega komadica voska.
Sav loiji, ali pravi vosak koji dodamo u ovu mjeavinu vode i alkohola ce tonuti nize. Sve patvorine
na bazi parafina (koji je rekli smo specificno laki od voska) ce isplivati na povrinu nae mjeavine.

VOSKOV MOLJAC I SACE

Najbolje ti je ako si u prilici i mogucnosti da ih drzis u zamrzivacu. Ja ramove i sanduke drzim u jednoj
supi napravljenoj od dasaka gdje je velika promaja. Na pod stavim zbijeg i na posljednji nastavak
takodje. Tako da je promaja izmedju ramova. Moljac ne voli promaju i nisku temperaturu. Mozes iz
svakog nastavka izvaditi po 2 rama, a ostale rasporediti. Ja ne ostavljam ramove starije od 2 godine.
Tako dobijam manje meda, ali i bolesti, vise voska, a malo moljca.
Na kraju clanka predlazem resenje upravo tvog postavljenog problema, kako se resiti postavljenih jaja
voskovih moljaca. bicu kratak u objasnjeju, jednostavno za probu uzmi jedan ram i stavi u hladnu

65

vodu i drz iga potopljen 24h izvadi ram istresi ga od vode osusi leti to radim na suncu, videces sta
sve izlazi iz rama pored tvog problema usput ces resiti mnoge probleme o kojima ne zelim da
otvaram.
Ovo sa zamrzivacem je bila i moja ideja, ali sam odustao kad sam otvorio zamrzivac: nema mjesta ni
za par okvira, a kamoli cijeli nastavak.
Mislim da je primjenjivije ostaviti nastavke sa sacem vani na snijegu pa sad cekam prvi snjeg i minus
temperaturu da ostavim preko noci stetocine da se smrznu, potom sam mislio umotati nastavke u
najlon i zavariti rubove tako da nista nema pristup sacu.
Neces ubiti moljca, ako je vec usao, za dan ili dva. Na mjestu iza kuce, gdje ti nece smetati stavi
jedno postolje kao za kosnicu, i na njega postavi sve nasavke, ispod stavi ventilacionu mrezu ili kako
ja to zovem sito, a na posljednji nastavak takodjer sito i poklopac. Ispod poklopca stavi letvicu barem
1 cm zaradi promaje, i nemas problema. Ostavi ih tako dok god ti ne budu potrebni. Izbjegavajte
koristenje hemijskih preparata. Kontaminirate sace bez potrebe. Znam to iz iskustva, jer pretapam
sace i drugim pcelarima i kad topim sace tretirano sumporom ili necim drugim dodje mi lose, a kako je
onda pcelama?

MREZASTA PODNJACA
O prednostima necu nista da ti ovde napisem vise nego sto sam do sada rekao. Mana ima svakako,
cak i ruza daje senku. Ovako na brzinu, evo par njih: Ima puno mesta za razvoj vostanog moljca.
Interesujeme koja su to mesta? Kod mene je jedino mesto povrsina kojom je zica zaheftana za drvo i
tu nisam uocio moljca dosad (za 7 godina). Jedino mesto koje je bilo na meti moljca je falc koji imam
na 10% takvih podnjaca koji deli zicanu mrezu na pola i omogucava da Db plodiste pregradom
podelim na pola.
Mreza strada kada koristis mravlju kiselinu.
Moja mreza je od razvucenog aluminijuma koji ne nagriza mravlja kiselina, mehanicki je slabija ali mi
ne treba jaca. Krutost je dovoljna a dubina podnjace je 110mm pa je pri selidbi skoro nemoguce
ostetiti.
Jedno parce ove zice koje je dovoljno za jednu podnjacu (Db ili Lr) kosta oko 0,80 centi (ceo kotur 6m
x 0.5m oko 10 evra) tako da i ako je mehanicki ostetim jeftina je pa se lako zameni.Z a 7 godina od
kako ih ugradjujem nisam ni jednu mehanicki ostetio.
Sama podnjaca je skupa za one koji je komplikuju. Moja podnjaca ima "skoro" istu cenu kao klasicna.
Teza je borba protiv grabezi (uslovno).
Kako?
Po mojim zapazanjima upravo je to prednost jer tudjice bivaju namamljene da dodju ispod podnjace.
Ali tu se desava jedna druga stvar koju sam primetio a to je da kao da dolazi do "socijalizacije" tj.
prema tudjicama pcele iz kosnice kao da se sazale i pocinju da im preko mreze predaju med. E to je
problem jer sta ako ove moje predaju med pcelama koje su iz tudjih kosnica? Ja neznam kolika je to
kolicina, mozda nije opasno a mozda je opasno ali cesto se sagnem i vidim taj prizor.
Pre neku godinu se sakupilo ispod jedne podnjace toliko pcela da su izvukle manje sace. Mislio sam
da cu mozda naci maticu, medjutim niti matice niti legla. Rasterao sam pcele i skinuo sace i kasnije
sam stalno obracao paznju dali ce se ponoviti ali nije se ponovilo.
Pitao sam se dali su to tada bile one tudjice ili mlade pcele koje su zalutale tu kada su izlazile i setale
po spoljasnosti kosnice ili izletnice koje su od tezine padale ispod kosnice .
Zbog toga a i zbog mnogih drugih razloga sam smatrao da treba uloziti u prstene koje takodje imaju
mrezu koji su u okviru zbega koji su mi takodje potrebni za druge stvari i koje okrecem i stavljam na
podnjacu ili nastavak (donja leta zatvaram) uglavnom u periodu pripreme za zimovanje. Izmedju dve

66

mreze rastojanje je najmanje 20 mm sto je vece od dve duzine rilica, ako postavimo direktno na
podnjacu, ili vece, u zavisnosti koliko nastavaka postavim. Na taj nacin eliminisem i taj problem a
resim dva. Preko zime izmedju mreza stoje prazni nastavci koje ne napada moljac, pcele ne mogu
dole a gnezdo je daleko od otvora koji ne zatvaram-e zatvaraci su skupi.
Varoa koja padne kroz mrezu biva meta a kada padne na podnjacu bira metu. Nisam zapazio niti igde
procitao da varoa puzi brzo ili sporo uz neki predmet. Nikada nisam video varou na postolju kako se
penje ka kosnici. Nikada je nisam video na poletaljci. Ni jednu. Ako se desi da se neka vrati
zanemarljivije je nego kada sve padnu na zatvorenu podnjacu. Da je to tako kako misli Harris neko bi
primetio makar jednu varou kako se vraca. Sa pcele na pcelu - varoa predje kao metak, to stalno
vidim. Najverovatnije da tako brzo predje i na pcelu koja se nalazi na cvetu zajedno sa drugom
pcelom ili uglavnom kada odu u kradju, onu tihu. Zbog toga je bitno jednovremeno ciscenje na celom
epizootioloskom prostoru jer bi na duze resili problem i zbog toga je negde ima manje a negde vise.
Nemam bas vremena, ali da kazem samo jedno o ovoj temi. Do sad sam pcelario sa obicnim
podnjacama i za ovu sezonu sam odlucio napraviti 30 mrezastih za eko pcelinjak. Prije par dana sam
zavrsio sa ciscenjem podnjaca. Trebalo je svaku kosnicu podici, skinuti podnjacu, ostrugati otpad,
oprati, opaliti plamenikom i najzad ponovo je staviti na postolje i vratiti kosnicu na nju. Tako ja cistim
podnjace. Veoma naporan fizicki posao, a ove godine sam to morao uraditi sam. Uzmemo li i da mi
kicma nije bas nesto, a trebalo je podici 140 kosnica, prednost zicane podnjace je velika. Ovo je samo
jedna prednost, za ostale ne znam jer jos nemam isustva sa njom u vezi varoe, ventilacije, razvoja itd.
Moja mreza je od pocinkovane zice (dok ne nadjem prohromsku) i takva ce i ostati. Kod mreze od
razvucenog aluminjuma ne mozes da ubacis kroz leto dodatak za skidanje polena, sto takvu podnjacu
cini multifuncionalnom. Aluminijumska mreza nema tu prednost. Okca su 3,15x3,15 mm, a ubuduce
(kad potrosim kotur zice koji imam na zalihi) kupovacu pletenu zicu od gospodina iz Arilja (opet, dok
ne nadjem prohromsku, a razgovaracu i sa njim cim stignem, jer sam mu tek skoro saznao ime i
adresu, da vidim kakve su mogucnosti da od prohromske zice isplete mrezu, naravno ako ima
mogucnost nabavke odgovarajuce prohromske zice).
Moja podnjaca mene kosta oko 5 EVRA (ne racunam rad, ali tvrdim da je nikome ne bih pravio bez
jos 5 EVRA). To opet izadje na trzisnu cenu, samo sto podnjace na trzistu ne mogu ni da se prinesu
uz moju podnjacu, koja nije najlepsa, ali je cvrsta i dugotrajna. Zidovi su od hrastovine, a okvir za
mrezu od camovine ili vrbe. Sasvim svejedno, jer i tako ce kroz nekoliko godina biti zamenjen, a okvir
ostaje.

SUZAVANJE LETA I IZLETNICE

Jedino ove godine nisam suzavao leta, ne zbog sebe, nego zato sto sam slusao druge. U stvari
vecina to ne radi pa sam bio smesan i lud sto to radim godinama a pojavila se nesigurnost, strah jer
uvek mislim da drugi vise znaju, bez obzira na neku moju logiku.Prosao sam katastrofalno i sad se
pitam dali je zbog toga.
Pretpostavljam da cak i za vreme bagrema, bez obzira na jaku pasu, da je bolje leta suziti.
Pretpostavljam da je "manja steta" od gurke na letu, jer gurka je samo u trenutku prolaza kroz leto.
Gubici u vremenu (sto neki misle ako je leto vece) mogu biti veci, ako je na primer izvor hrane za 6m
dalji, ako je zadrzavanje u polju za 4 sekunde vece, ako pcela naidje na cvet u kome nema nektara,
pa dok predje na drugi npr. jer toliko se otprilike izgubi pri guranju (normalno zavisi od obima
suzavanja). Po meni je sve to relativno. Tako da pretpostavljam da je varka kod coveka kad vidi
guranje i guzvu na letu, uhvati ga muka da to treba da prosiri, tj. da pomogne. Neka neko objasni
gubitke ako misli drugacije, tj. ako misli da leta treba prosiriti zbog gubitka prinosa. Dali postoje neka
istrazivanja i uporedjenje prinosa kod suzenih i nesuzenih? Gubitaka nekih sigurno ima. Ali dali su
veliki i koja je steta sveukupno veca? Ja opet ovo ovako gledam. Sve ono sto sam navodio je
"tvrdnja" Taranova. Oni su isto mislili da su crne pcele stare, da izgube dlacice od starosti. Medjutim
Taranov navodi:"Istrazivanja su potvrdila da te pcele izgube dlacice sa prvim danom izletnickih
aktivnosti".

67

Pretpostavljam, da su metodom posmatranja, obelezavanja to utvrdili. Jer ako obelezim pcelu koja tek
izadje, i posle 19 dana npr. vidim da je crna, da nema dlacice. Onda ona nije od starosti crna? Tako
da pretpostavljam da je to lako bilo utvrditi i da zakljucak nije brzo izveden kod njih. Onda sam se ja
pitao: Sta se desava kada dugo nema pase? Dali drustvo vrsi vecu mobilizaciju "izvidnica", zbog
opstanka,jer iz dana u dan ne dolaze signali o hrani. Dali raste broj "crnih pcela"?
Dali, kada je veca mobilizacija izvidnica, nastaje povecana potrosnja hrane. Taranov kaze da kada bi
svaka pcela isla da trazi izvor hrane,zajednica bi tada ostala bez hrane. I logicno je da je tako. Ako se
produzava bespasni period i ako raste broj izvidnica sve vise se stvari priblizavaju tome (da svaka
pcela trazi izvor hrane). U stvari, ako se iz dana u dan broj izvidnica povecava, mobilise, one moraju
da jedu zbog utrosene energije rada, sve ih je vise, duze tragaju i sve je veca potrosnja hrane. One
koje nadju izvor u bespasnom periodu to je iz kosnice (i to kaze Taranov), ili nesto slatko u okolini sto
nije iz nektarija.
Prvi put ove godine sam doziveo da vidim takvu najezdu pcela kada sam samo malo negde prosuo
sirup, dalje od kosnica. Ranije je to bilo ali ovoliki broj da tako brzo reaguje, nikad. Kada je vise
izvidnica dali je veci prenos varoe i dali sa duzinom bespasnog perioda raste broj varoe - jer je sve
vise "crnih Izvidnica", vise se krade? Ove godine desilo se otprilike tako, ali sve ovo ne mora da
znaci. Ovo je samo neka logika. I vecina se zali na isto. Zato pretpostavljam da za selekciju (kada su
okolnosti normalne) treba uzimati drustva kod kojih padne najvise varoe pri tretmanu, da takva
drustva imaju izvidnice koje su najsposobnije da nadju brzo izvor hrane, brze od svih reaguju na
bespasnost, najbrze vrse mobilizaciju, da kada nema pase one nadju kosnicu kao izvor hrane i tada
najvise prenesu varoe. Ne mora da znaci da ako je drustvo jako, da ono mora da ima nasledjene ove
osobine i da samo jaka drustva najvise kradu.
Pri izlasku iz zime, sve zimske pcele su stare, normalno. Ali tada je potrebna kod svih, velika
mobilizacija "izvidnica" jer zivot pocinje, priroda se budi i energija opstanka raste. Tako da to moze da
bude neko objasnjenje "zasto crnih ima dosta u prolece" i da ne mora zakljucak da bude da su "crne
pcele" zbog takvog zapazanja "stare pcele". Kasnije, pretpostavljam na osvovu Taranova, da kada se
pasni uslovi stabilizuju, one se smanje na potreban i ekonomican broj (ne upadljiv), a kada nestane
pase, opet obrnuto.Sve ih je vise, em nema pase, em jedu hranu i sve ide strmoglavo.
Pretpostavljam da kratak bespasan period nije toliko opasan, ali dug je katastrofalan. I za napredak
zajednice, i zbog varoe i zbog svih bolesti. Jednostavno to dodje kao pcelinja smrt.
Dali se "izvidnice" zbune kada im sipamo sirup u hranilicu. Dali si primetio da nekad izadju i vrte se u
krug, da im je izvor iznad gnezda, da je to nesto neprirodno, zbunjujuce za njih jer izvor uvek dalje od
zajednice, a ne bas tu iznad.
Ove godine, kod drustva kojem nisam skinuo dva puna DB nastavka meda, nije bilo nikakvih
problema.To mogu svi da vide i sada i da uporede sa onim drugim drustvima .
Oba nastavka sam podbacio pod plodiste (negde krajem juna). U oktobru mesecu sam sklonio oba
nastavka. Bila su skroz prazna. Plodiste je bilo puno meda, venac na svakom ramu, ogroman. Krajnji
ramovi puni skroz, do donje letvice.
Kada sam u bespasnom periodu otvarao ovu kosnicu, samo sam u njoj primetio zivot, miris kakav
treba da bude iz kosnice, kakav sam navikao. Iz ostalih zajednica (koji su vecinom bili proslogodisnji
formirani rojevi) sam osetio miris trulezi, uocio sam dosta crnih pcela a kod ove npr.nisam a stvarno
"obracao sam paznju" jer sam znao za tvrdnje Taranova. Leta su na tom drustvu svo vreme bila
najvise, od svih suzena. Jedino za vreme bagrema je bilo skroz sklonjeno.
Pri tretmanu sam uocio(nisam brojao a bilo je bas uocljivo), najmanje otpalih krpelja od svih ostalih.
Sve ovo sam naveo zbog pretpostavke o mobilizaciji izvidnica kod pcela u prirodi i ponavljam to je
samo jedna zajednica kojoj hrana uopste nije dirana. Pretpostavio sam da zbog toga nema ogromne
mobilizacije a i da ce zbog toga biti manje varoe. Sumljao sam jedino u nasledje, da ga nazovem
"bolja aktivnost crnih pcela".

68

I jos nesto: Do ove godine nisam imao problema sa varoom. Do ove godine sam suzavao leta, uvek, i
to zimska stavim odmah posle bagrema jer sam imao tu logiku. Mozda i nije zbog toga. Jer ko zna sta
sve tu jos ima. Naucnici tvrde da kada ocistite zajednicu od varoe, mirni ste od najezde nekih godinu
dana. Krajem novembra tretirao sam Apichemom i to dva puta. Mrtve pcele posle tretmana stvarno
nisam video. Svaku sam pogledao odozdo, jer su mi podnjace zicane i otvorene i samo na jednoj(od
50-tak) sam video 2-4 pcele mrtve posle tretmana. Dosta sam spajao ove godine, oko 20-tak mladih
matica sam unistio pocetkom oktobra. I to spojeno nista ne vredi. Jer spajati iscrpljeno je isto kao i
cediti iscedjeno.
Ovo sto sam napisao gore nije zakljucak, nego pretpostavka, da narednih godina (ako se desi) mnogi
obrate paznju na ovo. Da razmisljaju zbog cega se trosi toliko hrane jer dosta je ovde onih koji ne
obracaju paznju, znaju, a ne razmisljaju, a imali bi sta da uoce.
Stari pcelari kod nas kazu da se kroz veliko leto moze puno vise izneti nego uneti meda u kosnicu.....
Moja leta su 10 puta 110 mm i u najjacoj pasi, a skracujem ih sundjerom na 20 do 30 mm u
bespasnom periodu ili kada je slaba pasa u vozilu a na zemlji ostavljam i gornja okrugla uz donja
suzena. Medutim dopada mi se resenje jednog pcelara koji graficki lim isece kao cesalj prikuca uz leto
i otvara samo jedan zub oko 8 puta 10 mm u periodu prihrane svojih i tudih kosnica. Neverovatno ali
dobro funkcionise na peskovitom terenu bez pase od avgusta pa nadalje uz ram hranilicu. Moguce je i
da gresim, da zbog ovakvog rada imam manje unose, mada nebih rekao kada uporedujem vagarke
sa drugim pcelarima u pasi ali posto nisam svaki dan na pcelinjaku ne moram strahovati od grabezi i
razmisljati o pojavama koje Ti opisujes. Sa povecanjem broja drustava nema se vremena za
istrazivanje jer je prevelik broj pitanja na pcelinjaku..
Ne kazem da sam u pravu nego jednostavno logicki pretpostavljam na osnovu onoga sto trenutno
znam i sto uocavam. Koliko vremena izgubi jedna pcela pri "guranju" kada se vraca sa pase. Zasto ne
gledamo druge gubitke u vremenu i uopste druge gubitke, nego obracamo paznju na ono sto nam se
cini da je veliki gubitak, a i pitanje dali je sve skupa veci gubitak.
Zna li neko za neka ispitivanja ? Dali je neko probao da u sred bagrema na polovinu kosnica suzi leto
a drugu polovinu sirom otvori leta? Dali se neko bar seca da je slucajno zaboravio da prosiri leto na
nekoliko kosnica i dali je uocio da je prinos bio drasticno manji? Ja pretpostavljam da se nijedan od
vas nije usudio da suzava leto i da izaziva guzvu. Ne mislim bukvalno "veliku" guzvu i drasticno
smanjenje na prolaz za dve tri pcele kada je jaka pasa, nego jednostavno da pcele moraju u nekoj
manjoj meri da se guraju ,da ima guzve u nekoj meri.
Dali je neko razmisljao, dali uopste steti "guzva" na poletaljci. Mozda je obrnuto?
Sta li se desi kada dodje tudja izvidnica a guzva je na letu ( kada je i jaka pasa npr.)?
Prva varijanta: Da li ce te pre uspeti da se prosvercujete na stadion kada je "mali" ulaz, velika guzva
ispred ulaza (svi cekaju da udju), dobra organizacija cepaca karti i obezbedjenja i jos ista kolicina ljudi
izlazi sa stadiona. Ili druga varijanta: "veliki" je ulaz, nema guzve, mali broj obezbedjenja a jos podje
sa vama deset njih koji nemaju karte? Na silu, bar ce jedan da prodje i da se izgubi u masi. Imate
trecu varijantu, da nadjete neki prolaz na stadionu (pukotinu) koji nije obezbedjen i da udjete
besplatno na stadion. Onda ce po dojavi svi da grabe da udju tu.Cetvrta varijanta je kada deset jakih
drugara probije obezbedjenje i tel. javi da je anarhija i da moze da dodje svako da gleda besplatno
utakmicu jer je pobedjeno obezbedjenje. Javljate najuzem drustvu (najuzoj kasti) i oni dolaze i to isto
koriste. Ako je vise dojavljaca i svi jave svojoj kasti, ili ce obezbedjenje da se preda i da pusta, ili ce
da da jak otpor i da odbije napad. Sve u svemu lakse ce organizovati odbranu ako je prolaz mali. Ali
bolje je da prolaz odmah bude mali, da se nedopusti prolaz ni jednog, da se nedopusti dojava. Ovde
nisam uporedjivao coveka i pcelu nego nagone i moguce slicnosti delovanja u grupi ,i kod jednih i
kod drugih, uz malo sale.
U prvoj varijanti vam je sigurno najtezi prolaz . Jer sigurno odustajete i trazite drugi stadion gde je
prolaz laksi. Ne mozete ni da iskoristite "guzvu" jer ste crnac a svi ostali su belci.
Taranov takodje kaze "Pcele strazarice razlikuju sabiracice od izvidnica, progone ih i ne pustaju u
kosnicu"

69

Jedino ove godine nisam suzavao leta, ne zbog sebe, nego zato sto sam slusao druge.
Pretpostavljam da je "manja steta" od gurke na letu, jer gurka je samo u trenutku prolaza kroz leto.
Gubici u vremenu (sto neki misle ako je leto vece) mogu biti veci, ako je na primer izvor hrane za 6m
dalji, ako je zadrzavanje u polju za 4 sekunde vece, ako pcela naidje na cvet u kome nema nektara,
pa dok predje na drugi npr. jer toliko se otprilike izgubi pri guranju (normalno zavisi od obima
suzavanja). Po meni je sve to relativno. Tako da pretpostavljam da je varka kod coveka kad vidi
guranje i guzvu na letu, uhvati ga muka da to treba da prosiri ,tj. da pomogne. Neka neko objasni
gubitke ako misli drugacije, tj. ako misli da leta treba prosiriti zbog gubitka prinosa. Dali postoje neka
istrazivanja i uporedjenje prinosa kod suzenih i nesuzenih? Gubitaka nekih sigurno ima. Ali dali su
veliki i koja je steta sveukupno veca?
Moje iskustvo mi govori, dok u prirodi ima dobra pasa nema potrebe drzatu suzena leta jer je pceli
hrana dostupna svugdje u prirodi.
Prvi razlog zbog kojeg bi leta trebalo prosirivati je taj sto matica u proljece siri klupko na 3 pa 4 okvira i
ako je leto te velicine ostaje samo na njima, a krajnji postaju pljesnjivi. I ne samo to vec se zbog velike
guzve i unosa koji slaze (nakon zamjene nastavaka) u gornji nastavak, stvara osjecaj zbijenosti i
pobudjuje rojevi nagon. Zbog ovog razloga (ali i drugih) moje se pcele rijetko roje.
Ja opet ovo ovako gledam. Sve ono sto sam navodio je "tvrdnja" Taranova. Oni su isto mislili da su
crne pcele stare, da izgube dlacice od starosti. Medjutim Taranov navodi :"Istrazivanja su potvrdila da
te pcele izgube dlacice sa prvim danom izletnickih aktivnosti". Pretpostavljam, da su metodom
posmatranja,obelezavanja to utvrdili. Jer ako obelezim pcelu koja tek izadje, i posle 19 dana npr.
vidim da je crna, da nema dlacice.Onda ona nije od starosti crna?
Primjetio sam da je za vrijeme kadulje sva pcela crna.
Kadulja ima duboke cvijetove i pcela da bi dosla do nektara mora se zavuci u njega. Tako se sva
zamaze s peludom koji kucna pcela s nje cupka i talo pocupa i dlacice. Takva pcela naglo oslabi jer
su joj nefridije (kanalici za disanje) potpuno otvoreni i podlozna je bolestima pa zivi krace.
Zadnje vrijeme ne idemo na kadulju i cuvamo pcelu za jace pase.
Upravo ovo pitanje i odgovor sam sinoc preskocio evo primera; pcelarka pocetnik u 60 setoj god kupili
od mene tri roja, pa mi razmnozili i stigli do desetak drustava LR. Posto mi je taj pcelinjak usput do
manastira gde odrzavam manastirske pcele ja obilazim i dodajemo oduzimamo sta treba, tako da sam
ja dodao treci nastavak a negde i cetvrti ali unos nije bio vreme hladno ja sam ostavio leta kao zimska
5sm sa 1sm. Bagrem zamedio ja zaboravio da im kazem, da prosire leta, kada sam opet bio u
obilazak manastirskih pcela isao je i zaduzeni Zajecarac za odrzavanje man. pcela samnom i svrati
samnom na opisani pcelinjak. Prvo njegovo zapazanje i zaprepascenje su mala leta, ja sam mu
odmah odgovorio da je bolje manja no veca i tako mu malo razvio moju teoriju, poceli smo da vrsimo
pregled sta ima u nastavcima, za veliko cudo nastavci puni pcele se malo guzvaju ali rade, sede
kolega obrisa znoj i kaze kako ja sebi i drugima mogu da objasnim kako i gde su pcele mogle da
unesu toliki med, nagovorio ih je odmah da skinu letvice ja se nisam bunio jer znam da oni znaju da
je on poznt i dobar pcelar ali sam rekao da je to greska i bila je.
Ovo je samo moje razmisljanje i nacin na koji ja regulisem leta, bez pretenzije da je nesto strucno, ali
u principu, u punoj pasi (bagrem, ili sledece pase) kad primetim da pcele pocinju da ventiliraju
(ubacuju vazduh kroz leta mahanjem krila) ja vadim dasku i otvaram komplet ulaz (~ 20 x 370 mm) i
nikad za vreme pase nisam imao grabez jer tada u prirodiima ima nektara za sve pcele.
U pocetku nisam otvarao, pa zbog vrucine stalno je bila gomila pcela na poletaljci koja su ventilirala,
vise rojenja, i jednom rastopljeno mlado sace sa medom. Normalno, ovo se dogadja ako nema
zamrezenu podnu dasku ili otvorena gornja leta, koja ja tada nisam imao. U sustini smatram da je
suzavanje leta za vreme pase nepotrebno.
Dragi sta mislis dali tvoje opisano ,,ubacuju,, ja mislim izbacuju dali si probao nekad svecom da vidis,
ja mislim da izbacuju a to mi je merenje pokazalo, pamti pa na prolece probaj. Mozda ja gresim.

70

Sasvim moguce, na to nisam ni obracao paznju, vazno je da ventiliraju jer im je unutra temperatura
koja im ne odgovara, pa ako zbacuju topao vazduh mora zakonom fizike da od negde udje vanjski
vazduh radi izjednacenja pritiska, ili obrnuto. Jos je tu i voda koja u kapljicama postavljaju na sacu da
bi regulisali temperaturu legla i jos mnogo toga ... U sustini, u pocetku bavljenja ovim poslom, nisam
otvarao leta po celoj sirini i pcele su se "bradile" a sada se to ne dogadja, a grabez u sezoni nisam
imao.

GORNJA OKRUGLA LETA I POLETALJKA - BRNDA

Zalosno je citati barem meni o tolikom stradanju, ali te ja sada molim da mi ucinis jednu uslugu a to cu
zamoliti i Vasilija da napravis samo jedan eksperiment sa jednom kosnicom ne sa vise, a to je da im
izbusite okrugla leta gore odmah ispod satonosa i zatvorite donja leta. Clanak o tome je objavljen u
zborniku radova trstenickih pcelara a planiram da ga stavim na mom sajtu cim mi se sin vrati iz
vojske, gde biste procitali tekst i videli fotografije, tim mojim nacinom se smanjuje rizik za prelazak iz
jednog u drugi nastavak manja je potrosnja hrane brzi je prolecni razvoj, moze se uporediti sa
kosnicama koje se greju dodatno, a pcele zimi izlaze pri suncanom danu na procistne letove i pri 5
stepeni iznad nule.
Tvrdim ti da ces vec sledece sezone izbusiti sve kosnice ali je bitno da to radis sada ili u toku leta da
bi se pcele jos od sada pripremile sa zalihama svega za takvo prezimljavanje to raditi ujesen je kasno
nemaju kada da se prilagode i presele ili naprave novi raspored u spajzu kao ja to volim da kazem.
Donje leto se zatvara a otvaraju se gornja okrugla leta koja moraju da budu od 35do40mm. Na
svakom plodistnom nastavku a u tvojoj sadasnjoj situaciji bi jedna rupa na jednom nastavku bila
zatvorena, tek kada ojacaju i steknu uslov za treci nastavak onda se otvara i druga okrugla rupa.
Sada kada prihranjujes i jacas drustva opet te molim zatvori donje leto nekom slabom drustvu i otvori
gornje videces kako ce da na brzinu da nadmasi sva tvoja ocekivanja a clanak sa fotografijama bice
za 20 dana na mom sajtu javicu kada ce to biti postavljeno.

U vezi okruglih leta, za koja imas pozitivna iskustva, jer je slicno i u prirodi, mene interesuje jedan
detalj, da bih konacno na ona 2-3 drusva na kojima imam mogucnost da to ucinim, zatvorim donja
leta. Dilema je kad u toku zime budu povoljni uslovi za procisni let, a tempertura je takva da pcele nisu
u punoj kondiciji pa pri povratku slecu na donju poletaljku gde je leto zatvoreno ili ispred kosnice i ne
uspevaju da dolete na gornje leto, nece li stradati? Ako postavimo neku dasku, nece li misevi uci kroz
siroko okruglo leto? Ovo nije nikakva tvrdnja vec pretpostavka, pa bih hteo da cijem kao se to resava.
Da hoce i ja nigde i nikada nisam rekao da se buse rupe osim u prolece, a kada se izbuse rupe
ostaviti otvor za dve tri pcele a zatim zatvoriti i otvoriti kako sam opisao u tekstu. Nevalja busiti rupe
ujesen ni u toku leta, je pcele ce od proleca skladistiti cv.prah i med prema rupi a u toku leta i jeseni
one su vec pripremile zimnicu pod drugim uslovima a tek zimi nevalja. Znaci samo u prolece.
Borba protiv miseva je resena a mis se penje iako nema dasku on jednostavno ulazi ima podataka da
ponekad i skace da bi usao u kosnicu. Posto rupa nije busena prema zakonu iz prirode na toplo vec
na hladno misu je teze da se provice pored ramova .
Necu reci nista necu da se pravdam za nista ali mi je zao sto zato sto mi je zao. Idem na okrugla leta i
posmatranja a mernje koje sam letos i sada vrsio i vrsim , a to su me naterali bas ti koji mi ne veruju a
ja zelim da i m dokazem to i merenjem.
Letos temperatura ambijenta oko 50 st. u kosnici u legli od 33do 36st. Donja leta zatvorena otvorena
dva okrugla gornje leto zatvorile pcele efektom paucine hvala ti za izraz ne bih se setio jednostavno
zatvoreno da ne ulazi vazduh iz ambijenta.
Merim ja temperaturu u leglu 34 st. na donjem okruglom letu isto 34 st, pitam se zasto i odmah sam
dobio odgovor suv vazduh jos od 50 st. ce samo da osusi vlaznost u kosnici a da Vam naglasim
merim i vlaznost i u kosnici i u ambijentu.

71

Znaci pcele ne dozvoljavaju kada mogu to da ostvare a mogu preko okruglog leta ulaz suvog i tpolog
vazduha kojeg treba da ohlade sa 50 st. na 34 st. i dodatno posto je suv da mu dodaju i vlaznost.
Tako drze zatvoreno sve dok se ne izjednaci ambijent i temperatura u leglu, a kada se izjednaci i
obrne se situacija zatvaraju donje okruglo leto i tako rade svoj posao kako njima odgovara ako mogu.
Imam toliko pitanja za one koji imaju mrezu jer ne razmisljaju o izjednacavanju temperatre i vlaznosti ,
i da ne pisem previse , ko zna izvuci ce pouke ko nezna pcelari kako kaze komsija.
Pises Milane o guzvi na okruglom letu, pa tu nema guzve, izletnice izlaze po obodu rupe i odma
odlete, polenasice i vodonoce a i nektarose ulaze direktno u rupu jer je okrugla i u nju su usle od
vajkada a i lakse se orejentisu u okruglom jer je slicno sestouganom obliku.
Zimi kada je temperatura 5 st. a napolju suncano sa zatvorenim donjim letom i rupom izlaze na
procistni let pri pet stepeni a ovako znate .

Imam osecaj da kod Ivana Brdusica postoji nesto u podsvesti, nesto sto dolazi iz tog uocavanja a on
nekako nema sposobnost da to objasni, pa se mnogima cini da prica gluposti. On podsvesno zna da
je to - to ali svesno nezna.
Obratite paznju na njegovu ipak "tvrdnju" o gornjem letu. Nije to njemu doslo tek tako.Dali je bez
argumenata?Pa razmislimo realno. Kada je covek pravio poletaljku, dali je uopste razmisljao sta ce
pcelama poletaljka?
Dali mislite da pcela nije sposobna da iz mesta poleti? Mislite da joj treba neki zalet(kao avionu). Dali
je mozda to bio plod ljudske maste personifikovan sa nekim naucnim otkricem mozda avion) i bez
validnog objasnjenja.
Toga stvarno nema u prirodi i nema veze sto nema, nego dali ste se upitali dali je potrebno donje leto
i poletaljka??Mislite da ce pcela dobiti na vremenu?
Mislite da sila teze deluje na nju, pa kada sleti na poletaljku, bolje se odmara?Ili sta mislite?
A ko kaze da ona nema jake noge i da se isto tako dobro moze odmoriti u vertikalnom polozaju, na
kori sabla, na telu kosnice (mozda je teze kod tela kosnice jer nije hrapavo nego glatko)? Ili dali sve
odmaraju bas tu? Mozda je to mali broj i sve skupa nebitan? Mozda se cini da pomazemo? A onda
opet, sve se jednostavno slaze: i odbrana, i malo leto i guzva. Ali pazite, on je uocio i da: druga
drustva koja imaju donje leto stradaju od ovih drustava. On ima manje varoe (mozda malo zbog
njegovih matica iz prirodnih stanista a mozda i zbog manjeg prenosa varoe), pa on i ne tretira protiv
varoe, nema hemije. Ali eto vam neke logike da mu verujete. Dalje, dali ce pre doci do naletanja pcela
kada je ispred leta guzva ili kada nije?
Dali ce jace delovati feromonske bio"hemijske" supstance na uljeze kada je guzva ispred ili kada nije?
Kada ce naletacica prepoznati pre svoju zajednicu: "Kada je oblak feromona ispred kosnice (zbog
guzve) ili kada ga nema ispred kosnice? Ili dali ce pre naci svoj oblak feromona? Dali ce tada uopste
naletati? Ako ona prenosi varou (sto je jedna od pretpostavki naucnika) dali je moguce da ce tada biti
manji prenos varoe? Ili dali je moguce da ga uopste nece biti?
Dali ce taj oblak feromona biti jedna brana i za crne izvidnice?
Dali ste gledali (oni koji imaju zicane podnjace) kako se pcela ponasa kada udje na donje leto? Ja
jesam. O na pocinje da puzi uz unutrasnje telo kosnice i ide do vrha pa predje na ram. Nisam uocio
da "skoci" sa zida kosnice na ram. Ali koliko tu izgubi vremena? Dali je vece to vreme od vremena
guranja kada je guzva?
Dalje, Ivan uocava da veci broj odmah kroz kruzno leto fakticki direktno odu na ram. Ona koja se prvo
prilepi za spoljni zid kosnice ona udje i opet puzi (ali sada krace) jer je na polovini puta (posto je
gornje leto uglavnom na sredini). U prirodi je sve to prilepljeno i nema ram, tako da taj put, i gubitak
vremena ne postoji. Polako pocinje da mi pada teorija o zicanim podnjacama ali jos postoji. Skup

72

argumenata jos je jak i nije pobedjen ali ono sto je on primetio to je "izolacija pcela od otpale varoe",
sto zaista stoji.
Ono sto tvrdi oko velicine otvora ne zadovoljava logiku a mozda mu se i iz iskustva "cini" da je bolje.
Dalje, oko pomoci pcelama da udju kada je puna medna voljka i kada padaju ispred kosnice "onako
teske". Uocio sam da pcela koja padne, jedno vreme se odmori ispred ili ispod kosnice i ponovo poleti
ka letu. Ko zna koliko puta ona padne tako puna i pre dolaska do kosnice. Vidjao sam umorne pcele i
dalje od kosnice. Da li vise izgubi vremena ona pcela kojoj postavim dasku (da bi joj bilo lakse) i koja
mora da puzi, da dodje do poletaljke, da propuzi poletaljku, unutrasnji zid kosnice..ili ako se odmori i
odmah uleti kroz kruzni otvor. I to je relativno ali oni koji misle drugacije neka posmatraju i neka mere.
Pretpostavljam da znacajne razlike u vremenu nece biti. Dalje, kordon odbrane? Gde je bolji kordon:
na malom kruznom letu kada se pcele uhvate jedna za drugu i gotovo ga zatvore kruzno leto "efekat
paucine" (sto se vidi na jednoj njegovoj slici) ili na donjem cetvrtastom gde je lakse progurati pcele.
Kada demonstranti pokusaju da probiju kordon policije to je gotovo nemoguce jer se svi drze i velika
je debljina kordona. Mogu samo da guraju. Ali kada dodje neki zalutali policajac, kordon se zacas
rasiri i pusta da on udje u unutrasnjost kordona. Ako je crnac, nece ga pustiti jer ce se uociti prevara.
Znate nasta sam mislio.
Sve su to pitanja na koje cekam odgovor, uz objasnjenje, bez tacke. I jos nesto. Ovo kazem Ivanu:
Isto je i Taranov uocavao a plus je bio naucnik. Nije mogao bez nauke, bez prethodnih tudjih
uocavanja jer je nauka skup gresaka i raznih uocavanja kroz istoriju. Ako napravim razliku izmedju
onih koji uocavaju i ubacim simpatije, ja necu da uocim. I za to imam neko objasnjenje, bez tacke.

DECEMBAR - RAZMISLJANJA
Nauka kaze:
Kada nektara nestane u prirodi, broj pcela na cvetovima se brzo smanjuje. Pcele "sabiracice" se
vracaju u kosnicu i miruju na sacu sve dok se ne javi novi signal o postojanju hrane. Signal o
postojanju izvora hrane prenose pcele "izvidnice" koje i kad nestane nektara uporno nastavljaju da
lete i da traze hranu. One se zadrzavaju na mestu gde je bilo obilje hrane, negde oko 5-6 dana, pa
ako nema hrane pcele prekidaju patroliranje okoline. Kada bi svaka pcela (za sebe) trazila izvor
nektara, da li bi potrosnja energije i hrane bila ekonomicna? Koliko bi hrane potrosila jedna pcela
zbog bezuspesnog traganja i koliko bi se to odrazilo na celokupno drustvo ? Sama logika govori da ta
podela postoji. Kada nema nektara onda mali broj pcela traga za izvorom, stedeci na taj nacin
energiju rada.
Zasto sve ovo navodim ?
Ova godina, 2004, bila je vecim delom leta bespasna (u vecem delu Srbije) i to je trajalo dugo. Ovde
na grupi sam ranije video (jedno vreme sam bio iskljucen od yahoo pa mozda i nisam video odgovore)
da se neki pitaju odakle se pojavilo toliko crnih pcela .
Nauka dalje kaze:
"Izvidnice" se razlikuju po spoljasnjem izgledu. Na njihovim grudima i trbuhu nema dlacica tako da
izgledaju "crnje" od ostalih pcela. One gube dlacice sa prvim danom izletnickih aktivnosti i postaju
"tamnije". Kada nema nektara izvidnice bivaju privucene mirisima iz drugih kosnica .
Postavljam pitanje sa pretpostavkom, svima na grupi i navodim na razmisljanje:
1.Dali se, kada duze vreme nema pase, broj "izvidnica" iz dana u dan povecava, tj. dali je vise tih
crnih pcela? Dali zbog tog povecanja "izvidnica" u stvari nastaje i povecana potrosnja hrane? Dali ste
ove 2004 primetili povecanu potrosnju hrane i veci broj crnih pcela?
Nauka:
Broj izvidnica u normalnim okolnostima veoma je mali pa se te crne pcele jedva i uocavaju.
Razne izvidnice nalaze razlicite izvore nektara pa je i pretpostavka da postoje kaste u okviru izvidnica
(licno sam video da u sred jake pase pcele posecuju razne livadske slabonektarske biljke) .
2. Dali "izvidnice" najvise prenose varou (pored pcela i trutova koji nalecu iz jedne kosnice u drugu
pa i da dve pcele iz razlicitih kosnica posecuju isti cvet) i dali je intezitet prenosa varoe proporcionalan
duzini bespasnog perioda? Da li i u sred jake pase odredjene kaste izvidnica nalaze izvor hrane i u

73

"kosnicama". Dali je tzv. tiha grabez uvek prisutna u nekoj meri zbog svega pretpostavljenog i dali je
bas zbog tih izvidnica nemoguce apsolutno eliminisati varou? Uostalom zna li neko na grupi jos neku
pretpostavku o prenosu varoe?
Naucnici kazu da usled napada varoe pcele izlaze iscrpljenije sa nedovoljno razvijenim organima pa
da sa tako nerazvijenim organima ne mogu odgajiti kvalitetne pcele. Kada je bespasan period (vaga u
minusu svaki dan) kvalitet pcela se snizava usled smanjenja hrane, zajednica slabi a takve pcele
neguju takodje slabije pcele. Pa onda tretmani protiv varoe-pa jos slabije pcele, pa kasna prihrana
usled nedostatka hrane - pa jos slabije pcele. Kazu da ako preko zime ostane varoa (koja je jedan od
prenosioca virusa, tj.u klubetu je vektor virusa) verovatnoca od uginuca je veca. Bez obzira i na varou,
sigurno je da neka kolicina virusa uvek postoji, pa je i to jedan faktor slabljenja pcela. Dalje,
nozemoza, americka kuga, takodje u nekoj meri prisutni (U medu se nalaze uvek prisutne spore
americke trulezi). Ko zna koliko jos faktora tu ima tj. koliko ih jos ne znamo. Tesko je, gotovo
nemoguce utvrditi granicu izdrzljivosti kod pcela. Ova godina je veliki test
3.Dali je moguce, da usled toliko faktora koji su se ove godine pojavili, pcele pri prvom (neke pri
drugom, trecem) izletu odu na procisni let i vise se nikad ne vrate usled tolike iscrpljenosti ? Dali ce se
broj pcela enormno smanjiti i dali cemo videti mrtve pcele na podnjaci?
Pretpostavljam(ne tvrdim) na osnovu uocenog i ono sto sam ovde vec objasnjavao, ono sto su drugi
uocili i onoga sto trenutno znam:
1. Da ako na jednom izolovanom epizootioloskom prostoru svi pcelari drze suzena leta (sirine da je
uvek guzva(2-3cm npr.)) vise godina (bez obzira na jacinu pase) i ako nabavimo matice od nekog ko
drzi pcele u prirodnom stanistu dugi niz godina, da ce varoe biti sve manje a "mozda" je jednom (kao
nekad) i nece biti jer nece biti potrebna hemija pa ce se postepeno vracati prirodna otpornost.
Za ovu pretpostavku imam "neko objasnjenje" i za ovo drugo takodje (Na osnovu sopstvenog znanja i
Ivanovog uocavanja u prirodi). I to mogu da objasnim na dosta strana, logicki povezujuci nauku i
prirodu - da sve slozim sto trenutno znam.
2. Ako hocu da se odbranim od neprijatelja moram ga upoznati i na prirodan nacin pobediti, nikako
hemijom pa i onom "prirodnom".
Jedan primer: U Njujorku na jednog stanovnika dodje ogroman broj pacova. Naucnici vec duze godina
pokusavaju da hemijom uniste ovog glodara. Privremeno im uspeva. Prilagodljivost je neverovatna.
Posmatranjem su utvrdili da u koloniji pacova otrov uvek proba najstariji pa tek ostali. Ako se njemu
nesto desi, drugi ne uzimaju. Da bi pobedili inteligenciju pacova smisljen je otrov koji deluje kasnije,
kada pocinju da pucaju krvni sudovi. Ali ni to se nije pokazalo uspesnim. Najbolje se pokazala ova
metoda: Iz kolonije uhvate jednog pacova. Hrane ga toliko dugo (sa proteinskom hranom) dok ne
postane ogroman, jak. Onda ga ofarbaju u neku boju i puste ga da se vrati svojoj koloniji. Kada se
pojavi, deluje kao uljez, svi ga napadaju ali je on najjaci i rastrgne ogroman broj pacova svoje kolonije.
To rade u velikom broju i do sada se pokazalo kao najbolja metoda uzimajuci u obzir sve pokusaje
hemijom.

RASPORED RAMOVA
Preporucujem devicansko sace da ti bude dole. Ali ako je u njemu med onda naravno gore. Puni
ramovi sa medom - gore. Poluprazni i prazni - dole, ramovi sa polenom, gore u sredinu a ako je gore
samo med onda moze sa strane dole.
Leglo - varijanta da bude gore ali moze i u donjem nastavku. Nije lose da mozda prema snazi pcela
stavis na podnjacu kao prvi jos jedan (treci) nastavak, ali prazan, bez ramova. To je za slucaj jakog
drustva i ako je leglo u donjem nastavku. Za slabije je dovoljno da leglo bude gore, sa dobrim mednim
vencima a ostatak legla sa manje mada da bude dole. Slabija drustva mozes zazimiti tako da imaju
naprimer dole 7 gore 7 ramova. Tako ces lakse rasporediti hranu. ovakve price ima u nedogled,
morali bismo dalje bar nesto da preciziramo.

74

Po nekoj proceni koja ne moze da bude ni "od oka", drustvo bi moglo da prezimi na ukupno 10 farar
ramova (nisi nas podsetio koja je visina), recimo 5 gore 5 dole. Moglo bi i na manje naravno ali da
sada ne potenciramo to. Ivan je inace ranije mislim spominjao iskustvo zimovanja u njegovim malim
oplodnjacima.

PREBACIVANJE PCELA U NOVU KOSNICU

Zna li neko kako najlakse prebaciti u novu kosnicu samo jedan dio iz trodjelnog nukleusa a da se
prebace sve pcele (iz tog jednog dijela) ?
Izavisi gde je leto tog dela koga hoces da prebacis. Ako je sa strane, mozes staviti novu kosnicu
odmah uz tu trodelnu i to da okrenes leto upravcu iz koga su pcele ulazile ili jos bolje ako bi imala i
ona jedno dodatno bocno leto tamo gde je imala stara. Mozes joj tada otvoriti i prednje kasnije da se i
na njega navikava. Zatim prebacis sve ramove u novu kosnicu, i pcele i zatvoris taj sada prazan deo u
trodelnoj.
U sustini, mislim da ne treba da tezis bas nekoj idealnoj raspodeli, sve to ces lako moci da korigujes
ako iz nekog jaceg drustva sa rama sa otvorenim leglom streses mlade pcele pred novu kosnicu, na
priletnu dasku, ili cak direktno u kosnicu, ali pogodno bi bilo da nema sve ramove pa u prazan deo.

PREMESTANJE KOSNICA
Bazni pcelinjak mi je kod kuce na oko 250 m nadmorske visine ali zbog skucenog prostora i bolje
pase planiram da ga preselim na novu lokaciju koja je udaljena 3 km vazdusnom linijom i nalazi se na
450 m nadmorske visine. Posto to verovatno nije dovoljna udaljenost jer bi se pcele vracale na staro
mesto razmisljo sam da pcele prvo preselim kod rodaka koji se nalazi 6 km od moje kuce vazdusnom
linijom i to u suprotnom smeru na oko 100-150 m nadmorske visine. Da li je tih 9 km dovoljno i koliko
dana treba da budu na tom mestu, pre nego sto bih ih preselio na zeljenu lokaciju od 450 m
nadmorske visine. U koje vreme je optimalno da se ta operacija izvede.
Pcele mozes kad god zelis da preselis na tu udaljenost jer kada ih ti budes preselio sa 250met. na
450 met. one po medobrenje nece sici nize nego navise i ne postoji mogucnost vracanja, na staro
mesto. A ja bih molio kolege da precizno postavljaju pitanja, npr. Ja zelim da selim pcele u martu ili
aprilu ili maju, jer pcele dok ne unose nektar i ne ostaju u medobranju, a donose samo cvetni prah,
onda je i hladnije pa i domet skupljanja je kraci zbog hladnog vremena, duzina dana je razlicita, i tu
ima mnogo faktora kada nesto moze a kada ne moze.

PREMESTANJE KOSNICA NA MALA RASTOJANJA

Pre dve nedelje sam pimenio postupak koji nam je sopstio kolega Vasilija Raduca za premestanje
kosnice u okviru pcelinjaka. Premestio sam kosnicu na novo mesto uvece i sutra dan su se pcele
rvale sa staklom ispred leta. Staklo sam drzao dva dana. Na staro mesto (udaljeno oko 30 m od
novog) s vratilo oko 100-nak pcela, koje su posle 2-3 dana nastale i moja ocena postupka je
zadovoljavujuca.

SELIDBA I VETERINARSKA POTVRDA

Mi smo niskom institutu prosle godine placali 100 dinara po clanu unapred. Ove mozemo da biramo,
ili opet 100, ili 5 dinara po kosnici. Dobijamo neogranicen broj pregleda kad god pozelimo, i 20%
popust na analizu meda. U Zrenjaninu cujem da su im dali popust od 30%, pa na svakih 10 kosnica
pcelar mora da plati nesto vise od 200 dinara u prolece i toliko u jesen. Prilicno, zar ne?

75

Sto se tice anallize i selidbe, stvari stoje ovako. Nama su prosle godine rekli iz instituta da prolecni
pregled treba obaviti marta, eventualno aprila. Ta analiza nam je dovoljna za selidbu. Mislim da je to
odgovor na postavljeno pitanje.

VRSKARA
Okrenes stolac ( bez naslona) naopako, u njega stavis praznu pletaru s otvorom prema gore, stavis
na tu konstrukciju pletaru sa pcelama, mozes, a i ne moras, spoj zamotati komadom platna i onda
lupas ( naizmjenice) sa dva stapa po punoj pletari sve dok pcele ne predu u praznu. Dalje pretresaj
gdje Ti volja. Ako je puna pletara stara, malo poderana i suplja, mozes uporabiti i dimilicu. Tako smo
moj pok. otac i ja pretjerivali iskucance. Ja sam bio asistent tj. glavni bubnjar.
Najlakseg nacina za ovaj posao nema, izuzev ako u pletari nije tek uhvaceni roj. Ja sam prevrnutu
pletaru stavljao u staru limenu kantu, a iznad nje LR nastavak sa uradjenim sacem. Nakon lupanja
stapom po kanti i pomalo i po pletari jedan dio pcela predje u nastavak. Nastavak se zatim stavi na
podnjacu i dugim nozem pocne sa izrezivanjem satina iz pletare i njhovim ciscenjem od preostalih
pcela. Satine sa medom se stavljaju u neku posudu, a satine sa leglom se uglavljuju u pripremljene
prazne ramove, vezu kanapom i stavljaju u nastavak (moze i u novi). Kasnije se tom drustvu dodaju
ramovi sa osnovama, ramovi sa leglom iz pletare pomicu u stranu i na kraju odstranjuju iz kosnice.
Ovaj postupak je opisan u knjigama. Medjutim, posao je "pipkav" i mukotrpan, pogotovo ako je sace u
pletari mlado, a vrijeme toplo. Ja to radim bez rukavica, ali pcele skoro i ne bodu, jer su prosto
sokirane. Jedino, one umazane medom gmizu svuda po vama.
Potrebno je imati dimilicu, posudu sa vodom i pomocnika. Ne raditi kad nema pase. Ovaj posao nisam
nikad (i necu) radio za sebe, vec jedino prijateljima
Mozes da prihvatis neki od nacina koji su kolege vec prikazale. Ako tise ne zuri, a taj nacin sam
jednom opisao, mozes na podnjacu staviti jedan LR nastavak sa ramovima ili s. osnovama. Iznad
njega stavis dva prazna LR tela i u njih stavis trmku da pcele same predju dole. Poklopis odozgo.
Mozes i malo folije oko trmke da pcele ne idu gore.

DEMARIRANJE
Pcelarim sa LR kosnicama. Kao "mlad" pcelar ja nemam izgradjeno sace u rezervi, kojim bi ispunio
nastavke za medista. Na prolece, kada pocne da cveta dzanarika dodajem novim drustvima prvo po
jednu, pa jos po dve satne osnove da grade sace. Sledeci korak je dodavanje punog nastavka satnih
osnova, ali ispod plodista. Za pocetak se iz plodista dole prenosi po ram sa leglom i po dva rama sa
hranom sa strane, a u mediste se stavljaju po tri satne osnove. Sada me ceka sledeca operacija: iz
plodista se u mediste premesta jos po dva rama sa leglom, na njihovo mesto se ubacuju ramovi sa
satnim osnovama, plodiste se spusta dole (paziti da je u njemu matica odnosno da nije), stavlja se
maticna resetka, a dotadasnji donji nastavak, sa sada vec izgradjenih pet ramova sa sacem (1+2 sa
leglom i 2 sa hranom) se podize gore za mediste. Prosle godine je svako drustvo izgradilo po
nastavak saca na satnim osnovama, a i bilo je meda prosecno za taj teren.
Nadam se da cu i ove godine da zavrsim sve sto trebam da odradim i to sam.
Ovo je nesto slicno Demarijevoj metodi, odnosno demariranju, sto je poznato i kao jedan od nacina
sprecavanja rojenja, s tim sto se to radi kada drustvo (i ja radim sa LR) ima dva puna nastavka sa
leglom i medom, pa se u novi donji nastavak stavi jedan ram sa otvorenim leglom i maticu i jos ostali
ramovi sa satnom osnovom, a iznad maticne resetke ostala dva nastavka koja ce dok pcele izgrade
satne osnove i matica zalegne donji nastavak postati medista. Ja sam na jednoj kosnici prosle sezone
to uradio i kao sto i sam radis to je u redu, ali ja sam, posto sam pre dve godine imao puno drustva na
jednom nastavku a izgradjene ramove su moljci unistili, jednostavno sa plodista dizao jedan ram sa
leglom i jedan sa medom gore, dodavao 8 ramova sa osnovom i pcele su sve brzo izgradjivale,
matica delom popunjavala leglom, a ostale ramove pcele punile medom, a kod jacih drustva sam
dodavao jos jedan nastavak sa osnovama koje su pcele gradile i punile medom dok je bilo pase.

76

DIVLJE PCELE
Kad smo imali problem sa pcelama koje su napadale goste u basti restorana mog rodjaka, nisu
bukvalno napadale goste, ali su se zalijetale u kose gostiju kao i u njihovo jelo i pice. Posto je moj
prijatelj imao 10-ak drustava u blizini restorana, on je optuzen da njegove pcele uznemiravaju goste. I
ja sam, kad sam cuo za slucaj pomislio upravo na to, jer on nema puno vremena i pcele su mu veci
dio godine prepustene same sebi. Kad je situacija postala bas "nategnuta" odlucio sam da to
detaljnije ispitam. Sjeo sam u bastu i posmatrao pcele. Odmah sam vidio da su manje od "nasih"
pcela. Uhvatio sam jednu i primjetio da ima jezik znatno duzi, da su zuckaste i da im je zadnji dio
"tumbast". Namjerno sam je izazvao da me ubode zaokom i jedva da sam je osjetio. Poslije se je
javilo blago crvenilo praceno jos slabijim svrabom. Uglavnom, kako "nase"pcele ujedaju, to nije nista.
Kad sam otkrio da to nisu domace pcele nije bilo tesko da im se odredi staniste. Ono se je nalazilo u
trstici koja je iskoristena za potkivanje i ukrasavanje ljetne baste restorana. Zamislite trstiku i duz
citave njene duzine se prostire staniste te pcele. Staniste izgleda ovako: 2 do 5 mm polenovog praha,
larva, zatim cep od zemlje, pa opet polen, larva... i tako duz citave trstike, a trsika je "mali milion", pa
vi gledaje koliko sam polena bacio u vatru. Na zalost svu trstiku smo morali skinuti i zapaliti. Od tada
se vise nisu pojavile.
Dugo nisam mogao izbiti iz glave te pcele. Jer nisam znao ko su i odakle su? Onda sam na satelitu
slucajno uhvatio jednu emisiju na njemackom jeziku, gdje se opisuju ti i takvi slucajevi "divljih"pcela.
Znaci, postoje dvije vrste "zidnih "pcela; crvena i zuta. One ne skladiste med, vec samo polen. Kod
rusenja njihovog stanista nismo naisli ni na kap meda, ali je zato polena bilo u izobilju. Kada budem
imao vise vremena raspitacu se o ovoj tematici vise. Cak sam jedno vrijeme cuvao nekoliko
primjeraka te pcele, ali sam je negdje poslije zagubio.
Nijemci ih zovu "Gelbe Wand Biene", (zute zidne pcele), uz malo maste moze se povezati sa imenom
"Solitarne pcele", samim tim sto sakupljaju tako mnogo polena su i bolje oprasivacice od "nasih
"pcela.
Malo razjasnjenje:
"Solitarne pcele" je grupni naziv za pripadnike "pcelinjeg roda" koji ne formiraju zajednice (usamljene
pcele:lat. solitarius - usamljen, povucen, nedruzeljubiv (Vujaklija)) gde je svaka zenka plodna i sama
gradi svoje gnezdo u koje polaze jaja, a za razliku od "socijalnih (eusocijalnih preciznije receno) pcela
kojima pripadaju medonosne pcele. Sto se stanista tice jedino se ne mogu naci pod vodom i mozda
na severnom i juznom polu, a gnezde se u "rupicama" u zemlji, stenama, zidovoma, drvetu, biljkama
sa supljim stablom (trska!), a jedne se godine jedna crna sitna vrsta gnezdila u zidnoj uticnici u mom
kupatilu. Na Balkanu ih ima verovatno par stotina razlicitih vrsta i uglavnom nemaju narodna imena
vec su poznate pod opet grupnim imenima kao sto su: zidna pcela, blatarica itd. U svetu su cenjenije
od strane vocara nego od strane pcelara (medonja!!!), a eto, na Balkanu ih neki i iz neznanja
masovno i unistavaju.
I ja sam u prosloj i pretprosloj godini imao blizak susret sa crnim pcelama koje su mi desetkovali
pcelinjak. Sigurno je da se ne radi o starim pcelama jer su jako agresivne, i kad sam zatvorio
napadnutu kosnicu i sledeceg dana otvorio, na hiljade njih je u roju pobeglo u pravcu gde
pretpostavljam da im je baza. Ove godine na srecu nisu masovno napadale, vec pojedinacno, oko
koje su se kupile po 5-6 domacih i vukle van, a ona uporno pokusava da udje, pa sam se iznenadio
koliko su jake i agresivne kad tako uporno pokusavaju da udju.

GRABEZ
Ono do cega sam ja dosao posmatranjem, do grabezi dolazi iz iz tri osnovna razloga i to:
- prvi je covek, izaziva pcele na grabez iz vise razloga
- drugi je genetski nagon, ja mislim da postoje pcele koje nezavisno od jacine, kolicine hrane god.
doba uvek nezasite i spremne na grabez.
- treci razlog je nedostatak matice, npr. kao ove jeseni kada su stradale matice iz meni neobjasnjivih
razloga, a zatim ta drustva su bila zrtve, a pcelari se zavaravali sa varoom i nekim sporednim
problemima koji nisu osnovni razslog grabezi od jesenas.

77

Naprolece kada budu videli koliko drustava nemaju matice shvatice zasto je bilo toliko grabezi.
Koje pcele /starost/ ucestvuju u grabezi - vec sam naisao, genetski predodredjene, a za detaljna
objasnjenja bi sledilo zavisno od godisnjeg doba jer postoji i tiha grabez, i vracam se na pocetak tema
grabezi je veoma kompleksna.
Tu je greska coveka, umesto da uzme sve ramove sa sacem a da kosnicu ostavi praznu, da bi pcele
shvatile da su bas tu zavrsile svoj pohod i da nema vise razloga za dalje, pcelar ih zainati zatvaranjem
leta i slicnim greskama i one se jos vise ,,ostrve,, i nasrcu na sve ostalo. Treba im reci evo ovu ste
opljackale nema vise sve ste odnele i one najupornije koje i podsticu ostale u zajednici se smire a
uporne jos nedelju dana oblecu i ne shvataju pitajuci se, kako bre nema nista vise a bese puno meda.
Samo bih zelio da potvrdim ono sto je Brnda napisao o tome da ako je drustvo stradalo u grabezu ni u
kom slucaju se ne smije odnijeti citava kosnica, vec samo ramovi. Mnogi su ostali bez pcela jer nisu
ovo znali.
Posljednji primjer sam imao prije par dana. Dosao sam na pcelinjak i vidio da je jedno drustvo
napadnuto, a po 2 sa lijeve i desne strane vec opsjedaju tudjice. Izvadio sam ramove i ostavio
podnjacu, nastavak i poklopac. Za 20-ak minuta grabez se rasplinuo. Dan dva su one najupornije
oblijetale oko prazne kosnice, ali i one najzad odustaju.

DECEMBAR - PISMO IS SVEDSKE

Ovde zima je na veliko Pcele smo uzimili odavno. Godina 2004 bila katastrofalna za pcelare
godina tako lose vreme nije bio u juli mesec, hladno i kisa skoro svaki dan. Maj mesec bio
pa sam iskoristio uljanu repicu, a u avgustu vozio sam prikolicu sa pcelama na vrjesak. Suma
puna cveca lila sve okolo, koliko ocima mozes videti, ali vrjesak izgleda nije medio
hladnoce.

od 78
dobar
je bila
zbog

Protiv varoe koristimo mravlju kiselinu i jedan put oksalnu kiselinu. Inace ja ovako uzimim pcele.
Jedan svedo ovako uzimi veci 25 godina i nije izgubio ni jednu familiju preko zime.
Kao prvo izcedim sav med jer zima ovde je dugacka 4-5 meseci i hranimo sa sirupom neki kupe
gotov sirup a koji su ekonomicni i imaju vremena prave sirup.
Prvi nastavak je skroz prazan bez ramova, drugi nastavak je sa 10 -11 ramova sa hranom 16-18
kg secera, onda dodju poklopne daske koje nisu sire od 10 cm izmedju svake daske razmak je
oko 3-4 milimetra preko drugi nastavak dodje i treci nastavak. Treci nastavaj je prazan, u njega
stavim jednu ili dve novine preko novine stavim dva peskira i preko peskira dodje staklena vuna
oko 5 cm debline i tek onda poklopac. Ter papirom obucem celu kosnicu i to je sve.
Ulaz u kosnici skroz je otvoren duzina 30 cm i 1.5 cm visina tako da pcele kroz donji nastavak koji
je prazan imaju celo vreme cist vazduh i nema vlage. Novina upije vlagu ako se stvori i peskiri
(platno ) drzi toplinu a staklena vuna ne daje da izade toplina. Ove godine sam uzimio 32 familije
na ovaj nacin. Sada mi je 4 godina i jos nisam izgubio ni jednu familiju.

DECEMBAR - PISMO IZ KANADE

U Kanadu je stigla zima sto znaci da je vise vremena na raspolaganju za redovno pregledanje poste
pa i za pisanje. Uzelo mi je duze vremena dok sam konacno "uhvatio korak" sa svima vama i da
mogu lepo i redovito da citam postu. Vidim da se na grupi dosta diskutuje o detaljima u pcelarstvu.
Dali OK deluje na dodir ili.....? Ja licno mislim da je, izmedju ostalog, takva diskusija cilj ove grupe i
da je to u redu mada ima nas za koje, na pimer nije mnogo vazno na koji nacin OK deluje na krpelja
varoe sve dotle dok je efikasna. Meni je dovoljno da nam na sastanku pcelara kazu, kao sto je bio
slucaj ove godine, da apistan vise nije efikasan i da se treba preci na nesto novo. Zato postoje
placeni strucnjaci cija je duznost da nam pomognu a moje je da radim nesto drugo. .

78

Mislim da "dugujem" clanovima na grupi i da treba da nesto napisem ukratko o mojim pcelarskim
uspesima i dilemama koje sam imao ove sezone.
Kao prvo imali smo hladno prolece. Vidim da je u diskusijama na grupi bilo reci o maticnoj banci. Ja
sam uspesno drzao matice u takvim bankama sve do ove godine. Ovaj put sam ponovio sve kao i
ranije, avaj bas u to vreme morao sam da sluzbeno otputujem u Otavu na desetak dana. Dok sam
bio odsutan dobro je zahladilo, pcele su se povukle u klupko i matice su skapale od gladi i hladnoce.
Naravaoucenije? Mislim da nema potrebe da objasnjavam niti cu da duzim kakvih sam problema
imao zbog nedostatka matica. Posto sam to nekako prekuburio naislo je kisnije leto nego obicno i
krajnji rezultat je da mi je prinos bio na nivou proseka u provinciji Alberti, 85 kg po drustvu, sto je
manje nego ranijih godina.
Sve u svemu nisam nezadovoljan jer sam u septembru, na prvom sastanku pose letnje pauze,
saznao da su vecina i komercijalnih, velikih pcelara a i hobista prosli mnogo gore.
Inace ove godine sam povecao obim na 43 drustva tako da sam bio veoma zauzet i nije mi ostajalo
vremena za moje normalne letnje aktivnosti. Jedva sam uspeo da pocetkom augusta, posle prvog
vrcanja, "skoknem" do Britanske Kolumbije na desetak dana odmora.
Veleprodajna cena meda u Severnoj Americi je ove godine pala sa rekordnih US$ 1.40 pa cak i US$
1.50 po libri ili funti sto znaci oko US$ 3.00 do US$3.30 po kilogramu na oko US$0.90/lb ili
US$2.00/KG sto jos uvek nije losa cena. Mi koji prodajemo direktno komercijalnim potrosacima do
sada uspevamo da odrzimo cenu na proslogodisnjem, rekordnom nivou. Doklecemo? Videce se.
Jesenja dohrana, preventivno tretiranje i uzimljavanje su obavljeni bez problema. Moglo je biti toplije
u vreme dok smo drustva tretirali sa OK. Prekjuce je bio lep dan, suncano i svega minus 2. Obisao
sam jedan pcelinjak i vidim da su pcele izletale na prociscavajuci let. Mnoge nisu uspele da se vrate.
Priroda cini svoje. Sve do novog snega senice ce moci cak da pozivaju i goste. Ispred jedne jake
kosnice primetio sam tragove nozime. Pitam se kako je to moguce ako sam im dao propisanu dozu
fumagelina? Sumnjam da iko moze da postavi pravu diagnozu. Ipak bih voleo da cujem misljenje
ostalih.
Pored redovne isporuke meda za ovu godinu mi je jos jedino ostalo da za prolece narucim matice i
odredjeni broj pakovanja pcela. Time se moja pcelarska sezona zavrsava.
Zasto ne? Mislim da nije neskromno da se pohvalim da su mi vino i medovina i ove godine ispali
dobro. Ostalo jos jedino da se "uspesi" podele sa drustvom sto i cinimo. Jos nijedan zagorec nije
prodal............
Zima vise nije ono sto je nekad bila. Vreme nam je izuzetno suncano i lepo. Mislim da nigde nebo
nije ovako "nebo plavo" i cisto kao u prerijskim provincijama Kanade. Danas je doguralo do nule a do
vikenda bi trebalo da bude i plus 5, sto znaci da je moguce da nam se sav sneg otopi.

VAROA
VAROA I SECER U PRAHU
U teglu se stavi oko 200 pcela, deo poklopca se izreze i na taj izrezani deo stavi mrezica. Preko
mreze, pcele se pospu secerom u prahu. Nakon toga se tegla protrese, okrene naopako i na beli list
papira istrese secer u prahu i zajedno sa njim varoa.
Sto se tice mehanizma secera tu se sigurno radi o delovanju secera kao praskaste materije a ne kao
supstance. I sto se tice toga ja bih postavio pitanje na grupi bas oko te stvari: Dali neko ima vise
informacija o ispitivanjima profesora entomologije Ramiresa iz Kostarike jer on tvrdi da je efikasnost

79

aplikacijom glukoze u prahu 100% , a na primer 95% zaprasivanjem osusenih i samlevenih iglica bora
u sest tretiranja u razmaku od 4-7 dana po 50 cm kubnih .
Evo jednog primera upotrebe praskaste materije (secer) u borbi protiv varoe. Ovaj tekst je objavljen u
pcelaru.
SALEMSKI PCELAR ZAPANJIO PCELARSKU INDUSTRIJU 4 novembar 2002 - SALEM, OREGON Jedan pcelar iz Salema je pronasao uredaj koji koristi secer u prahu umesto hemikalija za unistavanje
varoe, parazita koji pustosi kosnice sirom sveta. Pcele se urone u posudu sa secerom u prahu, zatim
se salju kroz specijalnu vibracionu resetku, i izlaze napolje oslobodene od varoe. Konstruktor ovog
uredaja, Harry Vanderpool, kaze da nekoliko grama secera u prahu i njegova sprava - uredaj koji on
zove Mitey-Victor - mogu da pomognu pcelarima da se oslobode varoe. U pitanju su milijarde dolara u
pcelarskoj industriji i poljoprivedi koja zavisi od oprasivanja pcelama.
Naucnici koji rade na unistavanju varoe vec dugo vremena znaju da secer u prahu pomaze da se
varoa oslobodi ("otkaci") od pcela, ali nisu pronasli najefikasniju metodu. Medutim Vanderpoolov
mehanicki uredaj je nesto novo, i naucnici su se sa njime ozbiljno pozabavili. Ova inovacija bi mogla
biti alternativa na upotrebu hemikalija protiv varoe u proteklih 15 godina. Vanderpoolova ideja
obecava pa mu je pcelarska katedra u Oregonu dala skoro 12000 $ iz federalne kase da napravi
prototip ovog uredaja. Uredaj je vibracioni sa specijalnom pregradom na dva nivoa, koji koristi bateriju
od 12 volti. Napravljen je od nerdajuceg celika i postavljen na prikolici sa dva tocka. Pcele i secer u
prahu ulaze u levak na vrhu. Varoa i ostaci secera padaju u odvojene fioke na dnu. Varoa se susi i
umire za manje od jednog sata. Veci deo pcela izlece iz masine, a ostale su nakratko osamucene i
padaju na prenosnu platformu koja ih spusta na zemlju.
Secer se i inace koristi kod davanja antibiotika pcelama, jer ga one rado koriste. Ken Kite je hobistapcelar i omogucio je da Vanderpool testira svoj uredaj na njegovim pcelama. Bio je impresioniran, a i
lepo se zabavio: " Uredaj je samo izbacivao pcele uvaljane u secer." Pcelama nije skodio prolazak
kroz Mitey Victor, rekao je Kite, a dalji test je pokazao da je u kosnici ostalo samo nekoliko varoa.
Vanderpool, koji ima 50 kosnica na svom imanju u juznom Salemu, kaze da su njegove pcele prosle
kroz uredaj Mitey-Victor bez ikakvih stetnih posledica. Slicni resetkasti uredaji se koriste u industriji od
pekara do kamenoloma. Ali uredaj Mitey-Victor se moze patentirati, pa ce Vanderpoolu biti
zagarantovan placeni patent, ako uredaj bude zavrsio u roku od godinu dana.
O tom nacinu odredjivanja prisutnosti varoe bilo je reci na, ako se ne varam, Apiservices tj
Beekeeping-u; ideja i nije nesto narocito, racuna se na to da se one medjusobno ciste, varoa se
takodje "zbuni" (nije ona tako "blesava", zna ta i da trci iz kosnice kada se u nju sukne dim amitraza,
sigurno ste i sami to videli) i posle se vidi sta je otpalo. Takodje ima negde prilog (valjda isto na
Beekeepingu) o kupanju pcela i centrifugiranju maleckim elektricnim centrifugama. Sve u svemu,
slazem se sa komentarom kolege Mitica "Tek kad vidis druge shvatis koliko vredis."
EVO MALI TEKST O VAROI I SECERU
"Using Powdered Sugar to Detect Varroa
While seeking ways to recover varroa mites from bees for laboratory assays, Paula Macedo, a
University of Nebraska Graduate Student, found a new way to check colonies for varroa that is more
efficient than ether roll. In addition to being more efficient, it is not necessary to kill bees to conduct
the test.
You will need the following:
A wide mouth canning jar (quart or pint) with two-piece lid. #8 mesh hardware cloth (or any other
mesh that will retain the bees while letting varroa pass through). Window screen (or any other fine
mesh hardware cloth that will let powdered sugar pass through but retain varroa.
Retain the metal ring that comes with the two-piece lid, and discard the center portion. Cut a circle of
#8 mesh hardware cloth to fit inside the ring. Collect 200-300 bees in a wide mouth pint or quart
canning jar. Add powdered sugar to the jar through the #8 mesh lid (enough to coat the bees, 1 tsp. to
1 tbsp. should be adequate). Roll jar around to distribute the sugar. Allow the jar to sit for a few
minutes while you collect additional samples. Then invert the jar and shake to recover the mites. The

80

bees will remain in the jar, and the mites and sugar will pass through to a piece of paper. The sugar
will make it difficult to count the mites. You can pour the sugar and mites into another jar with a fine
mesh lid. Shake again and allow the sugar to escape. Then, dump the mites on a clean sheet of
paper and count them. A brief shaking will usually recover 70% of the mites. If you persist a little
longer you can recover 90%.
We can think of three possible reasons for the efficacy of this technique:
Varroa mite legs have a sticky pad called the empodium that helps them adhere to their host. The
presence of powdered sugar could make it difficult for mites to adhere to their host. Powdered sugar
stimulates the bees' grooming behavior. The powdered sugar on the mite's body stimulates mites to
release from feeding to groom themselves. Let us know how it works for you. It may be a problem in a
windy Nebraska bee yard, but it works well in a lab.
Powdered sugar applied to a colony will dislodge a few mites from their host bees, but it is not highly
efficient. Furthermore, the mites will eventually recover and return to their hosts. However, when bees
are isolated from nest materials, the mite recovery from exposing them to powdered sugar is
impressive. In fact, if you are willing to collect the adult population of a colony in jars and subject them
to powdered sugar shaking, you can lower the mite infestation comparably to a chemical treatment.
Continue shaking until mites cease to fall, and then return the bees to their colony unharmed. In future
studies, we will examine the efficiency of the technique in bulk bee cages. One limitation to using this
technique is that it is only efficient when brood is not present. When brood is present, 70 - 80% of the
mites will be in sealed brood cells.
We know that the method is a safe, inexpensive, and highly efficient way to check adult bees for
mites. We hope that you will find creative ways to use the technique to lower varroa mite infestations
and reduce the frequency of chemical treatments. Dare we even dream of eliminating them
altogether."
"Nasao sam na internetu sajt pcelara koji koristi secer da bi se izborio protiv varoe, pogledati pod
linkom varroablaster. http://geocities.com/usbwrangler/
Sajt http://babelfish.altavista.com/
Izaberi opciju prevodjenja sa engleskog na nemacki i imaces priliku da procitas o cemu je rec, u
prevodu ce biti malo nejasnoca ali generalno ces verovatno shvatiti najvaznije.
Danas sam u ABJ -u procitao clanak od izvesnog Jerry Harrisa ciji cu sadrzaj ukratko da prepricam
(po secanju).
Nakon ispitivanja tretmana varoe secerom u prahu na Florida Departent of Agriculture (FDA) su radi
odvajanja varoe od secera isti sipali u sud sa vodom da otope secer, zatim su dodatno varoe isprali
cistom vodom. Izbrojali su oko 1000 varoa. Oko 90% varoa je prezivelo "pranje". Sud u kojem su
ostale preko noci je bio od plastike sa visinom stranica od oko 20 cm. Sutradan kada je otoplilo (sud
sa varoom je bio u autu) varoe su ozivele i pocele da beze na sve strane. Sledeca 4 dana varoe su
bile aktivne i pokusavale pobeci mileci uz zidove suda. Cak je 20% od ukupnog broja varoe uspelo
pobeci kroz sloj ulja kojim su stranice bile namazane da bi se sprecilo bezanje varoe. Autor se zapitao
kako je to moguce kada sva moguca literatura tvrdi da varoa ne moze dugo da zivi (tj. da bude
aktivna) bez pcele na kojoj parazitira i da nakon kratkog vremena prelazi u stanje mirovanja u kojem
sa rasirenim nozicama ceka na neku pcelu koje ce je pokupiti (tipicno za krpelje). I na kraju se Harris
pita kako onda uopste tzv. antivaroa (mrezaste) podnjace "rade" kada se varoa pokazala toliko
vitalnom da se prakticno bez problema moze vratiti u kosnicu kada iz nje ispadne.
Sto se tice otpornosti varoe tek sada shvatam da mnogi neznaju a verovatno i tvoje mladje kolege sa
grupe ne znaju o mnogim osobinama varoe i tek sada shvatam zasto me mnogi nisu shvatili zasto
sam ja ko bajage protiv mrezastih podnjaca. Istinski jesam ali nisam se setio jer sam se sa varoom
igrao jos pre petnaest godima, kojim sve primerima da dokazujem otpornost i lukavstvo varoe.
Tada kada sam se igrao shvatio sam koliko je varoa izdrzljiva jer sam pored ostalih igara hvatao ose i
ubacio u tegli sa varoom i gledao kako se varoe hvataju na ose i kako se ose ciste od varoe kada sam
video da otporna osa umre a varoe ostaju jos nekoliko dana zaboravio sam koliko jer je to bilo davno

81

shvatio sam to sto sada pisem i ono sto je pcelar napisao o otpornosti i fizickoj izdrzljivosti samo se
nikada nisam setio o tome da nesto negde i napisem.
Sada vec ima osa onaj ko ne veruje neka uhvati osu i nekoliko varoa i naka ih zatvori u teglu i neka
prati iznenadice se i shvatice koliko im pomaze ili odmaze mrezasta podnjaca.

OKSALNA KISELINA
Oksalna kiselina obara do 8 puta manje PCELA od Apichema u jednom tretmanu.
Oksalna obori vise varoe u jednom tretmanu, nego Apichem u jednom tretmanu. U drustvima gde se
odmeri prava doza, efikasnost je neverovatno velika (to me pomalo upucuje na pomisao da dozu
mogu da povecam za kojih 10-20%. Videcemo).
Palo je prosecno po drustvu ukupno od 200-250 varoa (detaljnije, kako rekoh, uskoro).
I nisu tacne procene da varoe prosle godine "nije bilo". Kod mene je zaista bilo mnogo vise ove zime,
nego ranijih zima.
Varoa je padala dosta dugo u prolece. Prosto se divim njenoj otpornosti.
Zao mi je sto sam samo ovako nabacao nesto malo podataka. Stvarno cu se potruditi za koji dan da
pruzim vise.
Posto sam bio malo otsutan sa grupe (P.C.) i o oksalnoj je dosta receno na grupi a i pisano u Pcelaru,
ja bih izneo samo rezultate ovogodisnjeg trtiranja (inace O.K. koristim 3 godine) i to metodom
nakapavanja, jer nemam sublimator ili isparivac.
Iako je jos rano, posto sam utvrdio da je u drusvima malo legla izvrsio sam tretiranje i vrsio kontrolu
na samo jedno drustvo sa zamrezenom podnicom, mada je trebalo da to ucinim na ostala drustva sa
ovakvom podnicom, ali su rezultati i kod ove zajednice odlicni (za O.K.) a losi za mene i moje pcele,
jer sam ocekivao manje varoe.
Izbrojene varoe nakon 24 casa = 38
sledecih 24 casa = 200
48
= 312
24
= 85
48
= 50
48
= 35
48
= 20
48
=4
Na lesonitu je bilo po kojeg sitnog mrava ali smatram da nije uticao na broj otpalih varoa.
Kako pripremate rastvor za nakapavanje...
U 0.5 L vode otopim 0.5 kg secera i dodam 35 g OK. Dobijem koncentraciju oko 3.5 % (g/g)
Potrebno je pripremiti oko 950 ml. secernog sirupa, priblizne koncetracije secer-voda: 1:1.
Neposerdno pre tretiranja u oko 50 ml. mlake vode otope se 35 grama kristala oksalne kiseline.
Rastvorena kiselina se dodaje secernom sirupu i promesa.
Daje se oko 5 ml. ove tekucine na jednu celu ulicu pcela, kapljuci po samim pcelama (30 - 50 ml. po
drustvu).
Posebna paznja se mora posvetiti da dehidrat oksalne kiseline (kristali) ne dospiju u organizam
coveka. Rastvorena kiselina nije tako opasna, osim ako se ne popije.

82

Ne tretirati zajednice za zatvorenim leglom i ne tretirati jednu pcelu dva puta u njenom zivotu.
"...75 g oksalika-1 litar vode-1 kg eera e napraviti rastvor od 1,66 litra koji je dovoljan za 50
konica. Ovaj pomeani rastvor e potrajati samo nekoliko nedelja i treba se odmah iskoristiti.
Upotrebite rastvor od 20 do 35 ml za svaku konicu u zavisnosti od veliine tretiranog drutva. "
Nekima je poznato da sam prije mjesec dana izgubio dvije velike i jake zajednice zbog prekasne
odluke o lijecenju varooze.
Kad sam konacno odlucio nesto poduzeti izabrao sam za pocetak 85%tnu mravlju kiselinu sistemom
dugotrajnog hlapljenja. Kiselina je hlapila po mojoj procjeni tjedan dana i skinula povelik dio varoe
koju sam mogao brojati u stotinama na svakoj podnici.
Kiselina je najucinkovitija bila prvi dan kad se i po pcelama moglo vidjeti da se nesto novo dogadja u
njihovoj nastambi.
Mislim da je taj postupak spasio pcele od sudbine koja je snasla prva dva stradala roja.
Na drugi tretman sam se odlucio mjesec dana nakon tretmana mravljom kiselinom, jer sam svako
malo pri izlasku pcela iz kosnice vizualno mogao utvrditi po jednu ili cak dvije varoe na svakoj pceli.
Ovoga puta izbor je bio oksalna kiselina jer su temperature vec prilicno niske i mravlja nebi imala
efekta.
Drugi je razlog velika cijena mravlje u odnosu na oksalni dihidrat. Preporuka pcelara koji su koristili
oksalnu je bila 35g dihidrata na 1l secerne otopine u vodi.
Buduci da je to kolicna dostatna za pedesetak kosnica a ja ih imam 25 puta manje, smanjio sam
kolicine sastavnica za deset i tako pripremio 1dcl oksalne otopine uz isti omjer (1dcl secerne otopine
plus 3,5g OK dihidrata).
Prvi suncani dan otvorio sam kosnice svedene na jedan nastavak i nakapao po 5 ml po svakoj ulici s
pcelama, ukupno 40ml na jednu i 30ml na drugu kosnicu.
Pcele nisu pokazale gotovo nikakvu reakciju za vrijeme nakapavanja. Primjetio sam da iako je otopina
slatka pcele koje su prisle kapljici otopine na satonosi nisu stale da je polizu vec su je u luku zaobisle.
Nakon 6 dana izvukao sam podnice. Iznenedjenje! Na svakoj podnici je bilo na tisuce mrtvih varoa!
Tako puno varoa nisam vidio ni na slikama u literaturi ili na internetu.
Nazalost nisam imao fotic pri ruci da to dokumentiram ali kad sam ih sastrugao na kup bilo bi mi lakse
izvagati nego izbrojati sve te mrtve varoe.
Konacni zakljucak jest da mravlja ima svoje dobre dane ali oksalna je ocito pravi terminator varoe.
Stradalih pcela je bilo tridesetak ukupno iz obje zajednice, sto i nije los prosjek.
Treba pricekati proljece i vidjeti stvaran dugorocni rezultat ovog tretmana.
Zasad sve preporuke za oksalnu u slucajevima povecane invadiranosti zajednica.
I ja sam pretprole subote nakapao oksalnu kiselinu. (17,5 gr dihidrata OK, 300 gr eera i 300 ml
destilovane vode = 0,5 l, 2,5% rastvora). Kontrolisao sam samo jedno drutvo, kod kog sam prepravio
podnjau. Posle etiri dana na limu je bilo mnogo (odoka 150-200) mrtvih varoa i pela(stotinak).
Znai da OK deluje. Mrtve pele su verovatne rtve varoe koje je kiselina dokrajila.
Kako su drutva prilino oslabila biu zadovoljan ako uspeju da prezime. Dva slabija drutva su ve
nastradala.

83

Napomena: obe kiseline sam nabavio kod "Vetprom"-a. Da li neko ima saznanja o kvalitetu kod ovog
proizvoaa.?
Ja sam mjerio 3,5 grama praha oksalnog dihidrata tako da sam uzeo praznu plasticnu ambalazu od
tableta na kojoj se nalazi 10 rupica za 500mg teske tablete, i nasipao prah u sve rupice. Podijelio sam
ukupnu masu sa brojem rupica i dobio masu praha u svakoj rupici. Ispalo je da za 3.5 grama OK treba
5 i pol rupica tableta.
Moje su ulice dupkom pune od dna do vrha okvira osim krajnjih okvira na kojima je ulica rjedje
popunjena ali ipak dovoljno da se vide pcele. mislim da to doziranje nije tako rigorozno i da tolerancija
od jedan dva mililitra moze proci, ionako je jos uvijek dovoljno toplo pa se pcele stalno krecu po
kosnici i raznose otopinu posvuda.
Opet bravo! Odlicno razmisljanje. Ja to stalno ponavljam na svojim predavanjima. Vidite da je
potrebno samo malo logike i nista vise. Usudjujem se na osnovu iskustva da izjavim da predoziranje
do 30% nece izazvati nikakve stetne efekte, narocito u periodu dok pcele jos uvek opste sa okolinom.
Tacno ali sta se desava kada pcele ne izlecu i kada se pokvasi sace sa pergom? Zar u Pcelaru ne
pise da dolazi do budjanja ramova?
Ne dolazi do budjanja ramova, vec do budjanja perge u slucaju koriscenja metode PRSKANJA, dok
toga nema kod nakapavanja i isparavanja.
Aleksandre, postavicu ti nekoliko pitanja u ime svih pcelara Srbije koji ovih dana biju glavu oksalnom
kiselinom. Ako znas odgovore, molim te da navedes i izvor informacija ako ga se secas. Ako ne, bicu
zadovoljan i obicnim odgovorom i verovacu u njega. Kao i uvek. Znas koliko cenim tvoje pcelarsko
obrazovanje.
1) Sta se desava sa maticom, koja moze da dozivi i vise tretiranja oksalnom kiselinom. Rusi tretiraju
pcele 2%-nim rastvorom oksalne kiseline prskanjem po ramovima (ne nakapavanjem) i 6 puta
godisnje. Dva puta u prolece u razmaku od 12 dana, dva puta u leto u razmaku od 12 dana i dva puta
u jesen u razmaku od 12 dana. I to 10-12,5 ml po ulici pcela. Jedno jako drustvo tako dobije
(proracunato na nasu koncentraciju rastvora kiseline) tokom cele godine oko 400-500 ml 3,5%
rastvora. Sto se pcela tice, one umiru i radjaju se, a matica je ista. Prema tome pitam sta se desava
sa maticom u tretiranju nakapavanjem jednom u godini, a sta sa maticam u Rusiji pri ovakvom
basnoslovnom predoziranju kiseline za evropske pojmove.
2) Lebedev je pre neki dan poslao pismo clanu redakcije Pcelara Milanu Cirovicu u kome pise da pri
zagrevanju kristala kiseline u isparivacu, se oksalna kiselina razlaze na mravlju i ugljendioksid, pa je
aktivni princip zapravo mravlja kiselina. Za decembarski broj casopisa ceka na objavljivanje clanak o
istrazivanjima izlozenosti pcelara oksalnoj kiselini kod upotrebe prskanja pcela na ramovima
prskalicom i isparavanja u isparivacima. Za "hvatanje" molekula u vazduhu koristili su specijalne
filtere, ali u celom clanku pisu da "hvataju" molekule oksalne kiseline, a ne mravlje. Gde je istina? Da
li se cela kolicina oksalne na temperaturi isparivaca razlaze na mravlju i CO 2, da li samo jedan deo (i
koliki) ili se uopste ne razlaze, vec je dejstvujuci princip iskljucivo oksalna kiselina?
3) Ako strogo postujemo uputstvo da se na istoj generaciji pcela oksalna kiselina ne sme primeniti
vise od jednog puta, da li to znaci da metodu nakapavanja mogu da primenim u julu i u novembru,
recimo? Pcele nisu iste.
4) Kako u 50 ml vode rastvoris 35 g oksalne kiseline (pitam, a nisam probao) kada u literaturi pise da
se u jednom litru moze da rastvori najvise 102 g ove kiseline? Da li je rastvaranje potpuno, ili to
koristis iskljucivo kao delimicnu pomoc (ne znam kako da to drugacije nazovem).
5) Da li je igde u Evropi (pitam jer ja nisam cuo) utvrdjeno da tretiranje oksalnom kiselinom izaziva
pojavu krecnog legla?
6) Da li bi smeo da drzis svoju ruku 1 minut u rastvoru oksalne kiseline? Da li bi ti se nesto desilo, sta
mislis?

84

Samo sam ukratko htio iznijeti iskustvo rada s oksalnom kiselinom buduci da mi je ovo bio prvi korak
u tom smjeru.
Prema podacima iz literature deluje i OK preko limfe. Kod oveka i kod pele OK vee Ca iz krvi
odnosno iz hemolimfe i dolazi do hipokalecimije.Tako da ukoliko ovijek popije previe OK nema mu
zbog toga spasa isto tako je sa pelama ako jih tretiramo vie od 3,5 % raztopinu ili u vie navrata.
Evo vam gospoda knjige gdje si moete proitati sve o varozi i unitavanjem varoze sa organskim
kisleinama i kako te djeluju
prof dr. JOE RIHAR " Varoza ebel "
U njoj pie da OK na varoju deluje preko hemolimfe - to je oralno (strana 88). Da je to istina vidite
kako pripremate OK. Vie ili manje svi sa eerom. Ako bi djelovala kontaktno tego ne bi bilo treba,
ve bi radili isto kao sa mravljom kiselinom.
A drugi dokaz za to je, da varoe odpadaju jo cca mijesec dana nakon tretiranja. Ako bi ok djelovala
kontakno toga opet ne bi bilo !!!!
Sam radim sa OK vec etirini godina sa kapanjem i boljeg, jeftinijeg i jednostavnjijeg sredstva za sada
nema !!!!
Kako ta dolazi u pcelu druga je stvar - kod sublimacije svakako dolazi inhalatorno. Ali kako sam vec
spomenio ima logike u tome sto svi svijetski strucnjaki preporucuje recepat sa secerom - ima tu
logike.
Pcele piju tu rastopinu, koja dolazi u njihov organizam. A u njega moze doci takodje inhalacijsko i
kontaktno ( kao pesticidi kod trovanja!!!!)
Ako usporedjujemo dejstvo OK sa covekom, ta stvara kod njega hipokalcemiju i u vecima kolicina i
smrt - a verovatno se to dogadja i sa pcelom.
Sto se direktnog tretmana OK radi, mislim da 3,5% otopina nema direktog ucinka, jer je kiselina
preblaga da bi djelovala uspjesno - barem direktno.
OK uvrstavaju medju blage organske kiseline i ako bi htjeli imat njen dobar ucinak mogla bi biti barem
95% - primera radu MK koju upotrbljavamo je 80 % a u biti je jaca kislenina nego OK
VIse o svemu na mojo stranici: http://users.volja.net/augo56/
Izuzetno postujem delo profesora Rihara. Pre nekoliko mesesi sam nabavio najnovija izdanja njegovih
knjiga, nesto posle njegove smrti. Tek da imam poslednju verziju. Zao mi je sto to moram reci, ali
posle citanja tvrdnje koju je on tamo izrekao, mislim da je to receno prilicno olako i bez argumenata.
Postoje istrazivanja da se oksalna kiselina nadje u pcelama, jer one ipak uzmu neku malu kolicinu
rastvora, ali je prema literaturi tacno i da je dominantniji nacin kontaktni i inhalatorni. Bice oko toga jos
reci. Molim sve koji imaju neku informaciju da se jave i saopste je. Neka me niko ne shvati pogresno.
Ne dezavuisem Rihara, vec mislim da tu istina ima vise lica. Jos nema nepobitnih dokaza koji je
dominantni nacin dejstva. Ponavljam, ako neko ima informacije koje ja nemam, neka ih kaze.
Na istoj strani, Rihar pise i da se secer moze iskljuciti iz rastvora oksalne kiseline jer je efikasnost
skoro ista i bez njega. Ako je to tako (a nova istrazivanja kazu da nije bas tako) zasto bi pcele po cici
zimi pribegavale uzimanju hladne kisele vode? Samo pitam. Odgovora nemam.
Kada sam procitao da deluje kontaktno bilo je nelogicnosti. Ako ih tretiramo na 4 stepena one su u
klubetu. Kapanjem "kvasimo" samo povrsinski sloj pcela u klubetu. Kada kap padne direktno na pcelu
mala je verovatnoca da dospe do varoe koja je najcesce zavucena izmedju prstenova na trbuhu
pcele.Na pcelu koja je na dnu klubeta tj. uz podnjacu ok na ovaj nacin nece ni doci. Da bi delovala
kontaktno verovatno bi smo morali da ih dobro natopimo za sta je 5ml po ulici malo.

85

Mnogo je logicnije da se prilikom nakapavanja odredjenom koncentracijom ok sa dozom od 5ml po

ulici desava sledece: Pcele su socijalne zivotinje i kada mi izvrsimo nakapavanje one rastvor
medjusobno podele i to one koje su u istoj ulici podele rastvor koji je nakapan u njihovoj ulici. Ovim mi
postizemo da se u organizmu svake pcele ok nadje u odgovarajucem procentu i da se u hemijskoj
reakciji do koje tada dolazi u organizmu pcele stvore oksalati cija je kolicina podnosljiva za pcele dok
je za varou otrovna. Ta kolicina oksalata se zadrzava u organizmu i pcele ih kao ni covek ne mogu
izbaciti pa bi zbog toga ponovno tretiranje bilo pogubno. Sto se matica tice ja mislim da do nje ok ne
dolazi prilikom nakapavanja je je ona duboko u klubetu. Ostaje pitanje da li pcele prenose ok na
maticu hraneci je mlecom. Mogao bi se izvrsiti eksperiment u kome bi se u toku sezone pcele tretirale
sa ok a potom od njih uzela mlec koja bi se ispitala u odgovarajucoj laboratoriji. Mislim da bi to resilo
neke nedoumice koje postoje u vezi negativnog dejstva ok na maticu..
Oksalati se iz coveka jos kako izbacuju, i to mokracom (urinom). Oksalnu kiselinu stvara i sam nas
organizam u metabolizmu vitamina C recimo, a unos je ogroman (kroz voce, povrce, kakao, kafu itd.).
U organizam unosimo i on stvara ok ali te kolicine su male i normalne jer nas niko ne nakapava sa
kiselinom. Kada unesemo vece kolicine stvara se kalcijum oksalat koji se ne moze rastvoriti pa vece
kolicine mogu izazvati otkazivanje bubrega. I pcele u normalnoj ishrani unose ok u svoj organizam
putem meda jer se u medu nalazi odredjena kolicina ok. Kada tretiramo pcele zimi one unesu ok u
svoj organizam ali je ne izbacuju zbog toga sto ne idu na procisne letove. Znaci on se zadrzava u
organizmu pcele a verovatno nekim delom u hemolimfi. Te kolicine ok koje se tada nadju u pceli su
znatno iznad dozvoljenih i verovatno bi trebalo da prodje dosta vremena i da kroz pcelu prodje mnogo
materija (hrane i vode) da bi se nivo ok sveo na neku normalnu meru tj. da bi one izbacile taj visak.
Posto pcele u sezoni kada je moguc povecani promet materija zive kratko onda se to verovatno i ne
desava pa ih zato ne smemo tretirati dva puta. Ponovo kazem da je ovo samo moje razmisljanje i
nista vise od toga. Drago mi je sto se je diskusija rasplamsala i voleo bih da je nastavimo dok na kraju
ne donesemo neki opste prihvaceni zakljucak koji bi razbio famu oko ok a sve to za dobrobit
pcelarstva.
Upravo sam na "e-bay"-u kupio Isoarivac oksalne kiseline. Kosta 30 euro. Imaju visegodisnje iskustvo
sa njim i kazu da je izuzetno efikasan. Kad ga dobijem mogu prenijeti detalje iz uputstva, ako nekog
zanima. Fotografiju cu postaviti na sajt grupe u "Photos" u album "Amir"
Amire, da li je to Varrox vaporizer? Jer, ako nije, znaj da nije dovoljno dobar, jer postoji istrazivanje
koje Varrox stavlja u prvi plan po efikasnosti. Samo, ako sam dobro informisan, on kosta oko 120
EVRA.
O toj temi da li je OK sistemik ili ne govorili smo koliko se secam i pre oko godinu dana, ili manje. Da li
je to bilo kada je Rodoljub bio na onom predavanju u Topoli, il kada je bio Siferstajn u Beogradu, nije
toliko bitno, nemacki strucnjaci. Cuo sam u toj diskusiji odgovor da secer pomaze da se kiselina bolje
zalepi za pcele.
Ne bih da solim pamet o ovoj temi, (ok nisam do sada koristio), ali bih da prenesem samo jedan stav
koji sam nasao na internetu u trenutno paralelnoj diskusiji.
Mada je sve opet gledano sa aspekta organskog pcelara ipak mislim da je vrijedno paznje da se
zabiljezi.
Naime, radi se o stetnosti tretmana mravljom i oksalnom kiselinom po pcele.
Tamo se ucesnici u diskusiji slazu da je nauka za sada jos u zaostatku i ne daje efekte djelovanja tih
kiselina na pcele. Svuda se moze naci da (slobodna intepretacija) prema uputstvima odredjenih
postupaka te kiseline selektivno djeluju na parazitarne krpelje (izvorno su se kiseline prvo pocele
koristiti protiv trahejnih krpelja), te da nisu utvrdjene kontraindikacije na pcelama. Prema tim
diskusijama je u pitanju velika dilema kako to recimo oksalna kiselina moze da razara spoljni omotac
varroe, a da ne steti istovremeno plucima (trahejama) i !exoskeletu! pcele. (Izvinjavam se jer nisam u
struci).
Tako su mi te i ove diskusije na nasoj grupi jos bar za neko vrijeme odlozile odluku da se upustim u
koristenje ok. Mada sam, priznajem ipak najblize takvom pristupu.

86

A sad o OKSALNOJ. Tretirao sam nakapavanjem po uputstvu, 5ml po ulici, moda neto manje, 30.
novembra. Danas sam pregledao papire ispod mreice na 18 konica, na tri je bilo preko 20, na 4
preko 10, a na ostalim od 1 do desetak. Malo je teko brojati ih jel ima trunja od otklapanja saa.
Zadovoljan sam uinkom jer sam oekivao manje otpalih smatrajui da sam solidno odradio
prethodne tretmane....
Na par konica sam primetio kao da ih je vie otpalo po periferiji, moda ih je lake uoiti, a moda je
i neto drugo.....
Nazalost nisam brojao pojedinacne varoe jer se radilo o velikom broju, ali kad je rijec o redu velicina
onda je mravlja skinula po kosnici stotinjak varoa i hlapila je prva dva dana intenzivno a ostatak tjedna
nesto slabije, ukupno tjedan dana (1dcl 80%tne kiseline na zajednicu na dva nastvaka preko
spuzvaste krpe iznad satonosa).
Nekoliko tjedana kasnije sam koristio, na istim zajednicama, oksalnu kiselinu kao pripravak za
nakapavanje sa secerom i to po 5ml po ulici. Nakon dva dana na podnici je bilo na tisuce varoa, i
svega desetak mrtvih pcela, a trend padanja se nastavio i desetak dana nakon tretmana ali znatno
manje kolicine varoe, na desetke. Ponavljam, nisam nista od toga brojao jer je rijec o vecoj kolicini
sitnih nametnika pa nemam zivaca sjediti i s pincetom ceprkati po sacici uginulih kukaca. lakse bih ih
izvagao nego izbrojao. dosad sam ukupno sam prikupio dvadesetak mrtvih pcela iz dvije kosnice,
dvije sacice varoe, a zajednice sada vrlo lijepo zuje, zivahne su i preko hladnijih noci. Sveukupno
gledajuci oksalna je daleko ucinkovitija, za razliku od mravlje ciji miris bolno para nosnice i na nekiliko
metara oksalna gotovo da i nema nikakav miris, jeftinija je i lakse se primjenjuje. Ubuduce mravlja za
razdoblja s leglom, oksalna u fazi mirovanja.

AVGUST - VAROA
To je ukratko, predstavljanje mog zivota poslednjih mesec dana. I pored nabavke 9 litara Zorkine
mravlje kiseline, nisam uspeo da je primenim u izuzetno povoljnim danima za njenu primenu tokom
poslednjih desetak dana. Jednostavno, ona trazi malo vise zalaganja i cesci boravak na pcelinjaku.
Bio sam prinudjen da narucim (mojoj dusi omrznute) trake sa fluvalinatom (Apihelt, jer ih smatram
trenutno najefikasnijim na trzistu, sa debelim razlozima) i da ih stavim u svoje kosnice (da ne mislite
da reklamiram ove trake, treba da znate da sam izbacio njihov oglas iz casopisa, jer imaju dugovanje
za oglase, a IO SPOS-a je doneo odluku da tu vise ne moze biti tolerisanja, kao sto se rutinski
dogadjalo svih proteklih godina). Tamo ce stajati 16 dana. Danas, posle 7 dana sam otisao na
pcelinjak i proverio broj opale varoe. U proseku 400-500 komada. Divota! Bravo za Rodoljuba!
Uspesan pcelar, nema sta! Da dozvoli da varoa okupira pcele...
Prema tome, ne sedite na usima. Varoe ima mnogo. Ne smatrajte da jedino Rodoljub ne zna sa
varoom. Proverite stanje, pa onda govorite sta vam je volja. Tretirajte hitno ako vec niste. Ako imate
iole vremena, mnogo je bolje da primenite mravlju kiselinu. Detaljnija uputstva imate u casopisu
Pcelar za mesec jul, kao i u jednom starom broju casopisa Pcelar na koji se jedan clanak u ovom
broju i poziva).
U slicnoj dilemi sam bio i ja. Prvo sam trake isprobao na nekoliko kosnica, pa posto sam se uverio da
deluju, a varoe ima (vidi se cak i na po nekim pcelama), kupio sam i za ostale kosnice. Stavio sam ih
u cetrvrtak 05.08. Proverio sam efekat nakon nekoliko sati, pada li pada. Danas ponovo idem na
pcelinjak (udaljen 20 km od Nisa) pa cu ponovo proveriti efekat.
Planiram da kasnije, kad prestane leglo, probam i oksalnu kiselinu.
Zanima me koja je cena rotenon traka /dosta se koriste u Sloveniji?/ i ta je odluio da pored MK,
Mlecne K. i Oksalne K. izaberem Rotenon trake o kojoj je ranije na RI.pcela dosta dvosmisleno
pisano?"
Cijena "grickalica je 5kn kod proizvoa a i 8 kn kod trgovaca ( 1EURO = 7,35 kn ).
Zato sam se odluio ?

87

Nemam ni vremena, ni zdravlja da se "igram" kiselinama. Kad sam zdraviji, ne koristim nista osim
rama gradjevnjaka ( mislim na ljetno tamanjenje).
Evo brojeva proizvoa a "grickalica":
ROTENON
Kri Joa
091-298- 33- 33
28 66 24- ker - frizerski salon <AS>
5 kn/2004.
Pcelarstvo Turina
051 272 207
Gorski d.o.o. 051 436 365
051 835 138
Ja sam kupio od prvog na listi. Stavio sam ih prije manje od 48h. Do danas je otpalo oko 70-80 varoa
po kontrolnom drutvu. Drugi tjedan u malo kontrolirati efikasnost trakica. Rezultate u javiti na grupu.
Pcelarska laboratorija Drzavnog Univerziteta u Micigenu -SAD trazi uzorke krpelja varoe za koje je
provereno da su otporne na fluvalinat. Uzorak treba da broji oko 50 krpelja konzervisanih u 95% etil
alkoholu (about 50 mites in 95% ethyl alcohol). Placaju troskove slanja-postarine. Detaljnije
informacije na adresi bees@msu.edu kod profesora Zahari Huang-a . Web strana Univerziteta o
pcelarstvu je na adresi http://www.msu.edu/~bees .
Inace ja MK upotrebljavam zadnjih 5-6 godina (sok terapija), rezultatom sam zadovoljan, ali izgleda
da dugotrajna terapija isparivacem (koju ja ne primenjujem) daje bolje rezultate, pre svega u pogledu
sigurnosti matice.
Postoji (mnogi su me opomenuli) mogucnost da kod primene sok terapije (valjda zbog jakog mirisa)
da pcele uniste maticu, a ja sam zadnjih 2-3 godine u ovo vreme posle primene MK imao grabez pre
svega na bezmaticna drustva, pa sam ove godine odustao od MK tek da vidim rezultat a upotrebicu
OK kad ne bude legla. Mozda i gresim sa pretpostavkom, ali svejedno Fluvalinat odavno ne koristim
niti cu sad jer je receno da ne deluje, a i zbog rezidua, a interesuje me tvrdnja Rodoljuba da Apihelt
trake koje sadrze fluvalinat su najefikasnije.
Dali pored fluvalinata mozda sadrze druge preparate?
Interesuje me da li je Hemovar pogodno sredstvo za tretiranje varoe? I nacin primene ako neko ima
iskustva sa tim preparatom.
To je Amitraz, i jos uvek je efikasan.
Najlakse je tretirati dimljenjem u prolece i jesen, kada nema medisnih nastavaka, sa tri kapi preperata
na tinjajucem listicu, u tri navrata sa razmakom od nedelju dana.. Listic se ubode na zicu 25-30 sm
dugasku, upali zarom od cigarete (tako je moj brat postao pusac) i gurne kroz leto. Ako imas stari
tocak od bicikla, spice su odlicno resenje. Koliko kosnica imas toliko zica pripremi. Nakapavaj
neposredno pre paljenja. Temperatura nije mnogo bitna, vazno je da pcele nisu u klubetu. Nisam
primetio gubitak pcela i matice. Nijedno drustvo mi nije stradalo od varoe vise godina.
Najbolje listice pravi Filipovic iz Uzica. Vidi oglase u Pcelaru.
Svi hemijski preparati su opasni i ostavljaju rezidue, zato nadimljavaj kada su kosnice iskljucivo na
jednom nastavku.
Zica (spica) se provuce uzduzno po sredini kroz papiric na 3-4 mesta. Slicno kao da iglom i koncem
hoces da "ufircas" komad platna. Lakse je ako se zica zasilji na jednom kraju. Brzo i jednostavno.
Pola papirica je sasvim dovoljno.

88

VAROA - RAZMAKNUTI RAMOVI

Razmiljao sam da ovih dana napiem neto o temi koju upravo pokrete Milan, pa me to inicira da
napiem odmah. Oko 20-og maja (nisam ba zabeleio) tekue godine, odluio sam da isprobam taj
"genijalni " pronalazak. Jednu DB konicu sa 12 ramova, sa mesta na kojem je stajala, pomerio sam
na sasvim drugi kraj pelinjaka, izvadio dva rama a ostale razredio na tih "famoznih" 45-46 mm. Posle
desetak dana, po dobijanju novih izletnica (drutvo je inae bilo veoma jako) postavio sam i jedan
medini polunastavak sa irokim ramovima (izgraeno sae). 18.8.2004 godine (do tada konicu
nisam uopte otvarao) skinuo sam potpuno prazno medite. Na svih 10 ramova u ploditu (nisam ih
vadio) gledajui odozgo, video sam u cik-cak nadgraeno-produbljeno sae, sa uglavnom zatvorenim
medom. Pogled odozgo daje utisak dobrih mednih kapa. Izvrio sam tretiranje "Amitrazom" koristei
dimilicu sa baterijskim pogonom, ovog i jo 15 drutava u DB, Alpskim i Farar konicama. Ovde u
napomenuti da sam, (krajem maja i poetkom juna) zbog rojenja, uoenog nagona za rojenje i zbog
ukazanih potreba, sve konice pomerio na deo placa na koji sam stavio i DB konicu sa razmaknutim
ramovima. Jednostavno, zbog obeenja komiji poljoprivredniku, da udaljim pele od njegove parcele,
iskoristio sam navedene okolnosti da pelinjak formiram na novoj, neto pomerenoj lokaciji u okviru
svog placa. Ovo navodim zbog toga, to su svih 16 konica, zbog navedenih okolnosti ostale bez
izletnica, a time i dela varoe. Sva drutva, u vreme tretiranja, bila su priblino istog stepena
razvijenosti - jaka. Nakon tretiranja, posle samo desetak minuta, pogledao sam DB konicu sa
razmaknutim ramovima. Podmeta je bio patosan sa varoom. Pogledao sam, po zavretku
kompletnog tretiranja i jo etiri konice (dve DB sa 10 ramova, jednu DB sa 12 ramova, i jednu Farar
sa dva plodina nastavka). U ovim konicama otpale varoe je bilo bar za polovinu manje, od
posmatrane. Nisam uklanjao varou, pogledao sam sutradan i odnos je bio isti. Oistio sam podmetae
(nauljen lim od tamparskih ploa A3 formata) i 26.8.2004. u svih tih 5 konica (ukljuujui i
posmatranu) bilo je jo otpale varoe, gotovo u istom broju u svakoj (oko stotinak komada, procenanisam brojao). Tog dana, ponovo sam tretirao drutva. Posle oko sat vremena, pogledao sam ista
drutva, i u svim je bilo po 40-65 otpalih varoa, a u posmatranoj DB 32 komada. To vee otiao sam
kui, (pripreme za poetak kolske godine) a na pelinjak ponovo idem u subotu, 4.9.2004. godine, pa
u videti situaciju. Ako je suditi po navedenom, verovatno je neodgovorno bilo od odgovornih na
Apimondiji, to su dozvolili da se ovo saoptenje nae na tom skupu. Meutim, i period u kojem sam
ja posmatrao, svakako je mali da bih bio izriit u oceni. Zbog toga, mada skeptian u pogledu ishoda,
ovo drutvo ostavljam u stanju razmaknutih ramova, pa o rezultatima u ovo vreme sledee godine.
Moram da navedem i to da su pele u ovom drutvu vrlo agresivne. Da li je to sluajno, ili ima veze sa
razmaknutim ramovima ne mogu da izvedem validan zakljuak. Kada pregledam sve ramove u
posmatranoj konici, eventualno neto i snimim, javiu se ponovo. Uskoro u se javiti sa nekim
podacima o tzv. "sunanoj" konici, koji e moda biti interesantni, bar za one koji su se upustili u
neke eksperimente, ili su jednostavno bili i ostali znatieljni, posle objavljivanja lanka Dr Miloradovia
o "sunanim" konicama u listu "Pelar" pre 3-4 godine.

OKTOBAR - NESTANAK PCELA

Odmah bih presao na problem koji imam na vlastitom pcelinjaku, pa bih molio ako znadete da mi
pruzite pokoji savjet. Naime kupio sam proljetos nekoliko rojeva, dva su bila od 2kg, jedan od 3 i jedan
od nevjerojatnih 5 kg tezine. Vec na bagremu su pcele uspjesno izgradile nove kosnice sa sacem i
preko ljeta nakupile dovoljno meda do te mjere da sam cak i izvrcao dvadesetak kilograma viska iz
gornjih nastavaka. Razliku u medu sam im nadomjestio sa secernim sirupom tako da ne ostanu
gladne preko zime. U medjuvremenu od kad sam ih kupio nisam nijednom tretirao zajednice sa bilo
kakvim lijekom, jer sam bio uvjeren kako su mi pcele posve zdrave. Jedino sto sam ima davao jest bio
nozecid u sirupu prilikom prihrane sad najesen.
Prije dva dana odlucio sam pregledati zajednice i tretirati ih protiv varoe prije samog uzimljavanja. No
kad sam dosao na pcelinjak imao sam sto i vidjeti. Nakon svega dva tjedna od zadnjeg pregleda dvije
najjace i najvece zajednice su ostale posve unistene bez ijedne pcele! (Treca je spala na jednu
cetvrtinu po broju pcela, tako da i nju smatram gotovo unistenom.) Kosnice u kojima su bile na dva
nastavka bile su posve prazne bez ijednog stanara, osim smrznute matice i po par mrtvih pcela uz
nju. Na podnici nije bilo mrtvih pcela iako bih to ocekivao nakon uginuca cijele zajednice. U prvi sam
mah pomislio kako su se pcele koje su izlazile zabunile po povratku jer sam namjestio metalne
cesljeve na leta protiv miseva. Zakljucio sam da su sve presle u jedinu kosnicu koja mi je zasad

89

preostala i koja je jos uvijek dupkom puna pcela. No mislim da nisam blizu istini i da je problem
zapravo posve jednostavna posljedica bolesti. Kad sam izvukao podnicu na uginuloj kosnici na dnu
sam pronasao na stotine mrtvih varoa naguranih po rubovima podnice uz dascicu leta, kao da su
htjele zaci van ili su ih pcele same ovdje nagurale. Zakljucio sam kako je zapravo varoa prouzrocila
nestajanje mojih najjacih zajednica od puna dva nastavka pripremljenih za zimovanje. Mislim da sam
zakasnio sa tretiranjem pa je kompletno jesensko leglo stradalo od varoe.
Ali postavljam pitanje, zar je moguce da nije preostala niti jedna pcela pa cak ni mrtva na podnici? Zar
je moguce da od varoe strada cijelo cijelcasto leglo do te mjere da se ne izlegne niti jedna mlada
pcela? Jer te su zajednice prije samo dva tjedna brojile 4 i 5 desetaka tisuca pcela, pa gdje su sad
nestale, cak i ako su mrtve? Sto mi je ciniti? Sto da radim sa praznim kosnicama punim meda i
peluda? Zaista sam ocajan i tuzan zbog svega. Imao sam namjeru na proljece prosiriti pcelinjak, a
sad sam spao na jednu jedinu kosnicu i pitanje je hoce li i ona prezimiti. Da li bih uspio kad bih na
proljece nabavio samo rojeve pa ih naselio u vec pripremljene kosnice s medom i peludom? Koji je
zapravo idealan mjesec za tretiranje protiv varoe? Koji sistem tretiranja je najucinkovitiji? Je li bilo
prekasno kad sam odabrao kraj 10.tog mjeseca za prvi tretman proljetnih rojeva? Evo imam tolika
pitanja, jer ovdje u Zagrebu nemam koga pitati, a da bi mi mogao dati neki koristan savjet koji vec
nisam cuo u literaturi. Volio bih cuti misljenje prakticara, profesionalca, terenskog pcelara kojem je
pcelarstvo zivotna opcija.
Covek ne mora biti profesionalni pcelar da bi odgovorio na to sta se je ovde desilo. Sasvim je jasno
da su pcele napustile kosnicu zbog preterane zarazenosti pre svega varoom. Kada su bolesne i kada
osecaju da im se blizi kraj pcele napustaju kosnicu u vidu roja. U kosnici ostaju matica i nekoliko pcela
negovateljica bas kao sto je covek i napisao dok ostale napustaju kosnicu. Desava se da se lego ne
izlegne. Postoje dva razloga za to. Prvi je taj sto se lego prehladi jer nema pcela koje bi ga grejale a
drugi je taj sto varoe ubijaju pcelu pre njenog izlazka iz celije. Nisam bas razumeo pricu ovog coveka
o njegovom leglu ali mislim da je to, tj. da je ostalo poklopljenog legla.
Jako je ne zahvalno davati savete o tretiranju protiv varoe. Sve zavisi od toga kakvoj vrsti pcelarenja
covek tezi a i sa varoom nema pravila. Skroz je ne prihvatljivo tretirati ih krajem oktobra. Tada je
kasno. Taj covek bi hitno morao da tretira preostala drustva da i njih ne bi izgubio recimo amitrazom
a kasnije nekim sistemikom (apitolom ili oksalnom kiselinom). Moze i odmah sistemikom ako nema
legla.
Sto se koriscenja preostalih ramova tice mislim da se mogu koristiti ali samo oni sa hranom i pergom
dok bi ramove sa leglom najbolje bilo pretopiti. Ali i ovde treba biti oprezan jer varoa nikad ne ide
sama vec sa sobom nosi po jos neku bolest.
Ovo je moje skromno misljenje. Videcemo da li ce ostali imati nesto da dodaju ili koriguju.
I ja bih ti nestanak opisao kao sto su Todorov i Farkas to opisali ali uvek postoji neko ali usta nebih
se upustao ali slobodno daj savet kolegi iz Zagreba da nekom iglim ocisti celije od preostalog legla
ako nesto posumnja moze ramove da stavi pored mravinjaka i mravi ce idealno da ociste ostatke.
Varoa ne prenosi nijednu bolest koja bi iduce godine ugrozila novoformirane rojeve u ramovima u
kojima je ove godine bilo legle pa to je prava steta unistiti, jer po meni je lakse doci do pcela nego do
lepo izvucenih jednogodisnjih ramova. Da to prenosi varoa kao sto kazu ja samo po toj onovi nebih
mogao da sacuvam pcele 12god. bez ikakvog tretiranja.

NOVEMBAR - VAROA
Za pocetak zelim sa vama da podelim svoje iskustvo u borbi sa varoom. Kako se pcelarstvom bavim
iz hobija i proizvodim med samo za svoje potrebe, normalno je sto pokusavam da ga zagadim sto
manje, pa i po cenu gubitaka (prinosa i drustava). Krajem leta sam tretirao drustva mravljom kiselinom
(kratkorocni tretman) po uputstvima iz Pcelara. Mravlja kiselina je bila od proverenog proizvodjaca a i
pcele su se prilikom tretmana malo uzbudile sto je trebalo da znaci da je kiselina OK. Narednih dana
je na uloscima u podnjaci bilo tek po nekoliko varoa. Dobro je, pomislih, drustva su mi dobra!!! Moja
greska, ali skola za ubuduce. Onda se posle nekoliko dana javi Rodoljub i kaze da je tretirao drustva
letvicama i da mu je zarazenost vrlo velika. U meni se pojavi sumnja (ne u njegove vec u moje

90

rezultate), odem kupim letvice, stavim ih, i posle par dana na uloscima po nekoliko desetina varoa.
Zakljucak:MK nije oborila varou ali su sada letvice zavrsile posao!!! Da li su?? Pre neki dan odem da
obidjem pcele, kad jedna kosnica prepuna hrane, a nigde ni pcele. Uzrok (o tome je ovde skorije
pisano) verovatno preterana zarazenost drustva varoom. Sve ovo nije nista spektakularno, niti nesto
sto se ne desava i drugima, niti razlog za kukanje, ali mi je bilo motiv da se zapitam sledece: kada se
u tretiranju drustava moze stati i reci da su pcele ociscene? Pitanje je izuzetno jednostavno, ali ja na
njega nemam odgovor. Po mojim zakljucima iz prethodne price moze se zakjucivati na vise nacina:
- ako primenite neko sredstvo i nema padanja varoe, moze se zakljuciti da je drustvo ocisceno i ne
treba ga vise tretirati, ili da sredstvo ne valja pa ga treba tretirati ponovo nekim drugim sredstvom.
- ako ima padanja varoe moze se reci da je posle njega drustvo ocisceno jer je bilo padanja pa ga
vise ne treba tretirati, ili se moze reci da je drustvo zarazeno i da ga treba jos tretirati.
Ovo me podseca na ono " Ko uzme kajace se, ko ne uzme kajace se takodje'. I, konacno dolazim do
sustine ( izvinjavam se sto mi je ovoliko trebalo). Pitanje je: Kada, vi kolege iskusni pcelari, stanete i
kazete sada je dosta, drustvo mi je ocisceno i spremno za zimu?
Sto duze pisem sve vise razmisljam o nasem kolegi Brndusicu ( verovatno ima jos takvih) i njegovom
nacinu borbe protiv varoe, o kome nazalost ni ja a ni mnogi pcelari ne znamo tako reci nista.
Drustvo je ocisceno (gledano iz jesenje-zimske perspektive) kada u njemu ostane manje od 50 varoa.
I tada ne mora da se tretira do narednog jula.
Dva su nacina da saznas sta si uradio.
Jedan je da tretiras oksalnom kiselinom, Apitolom ili Perizinom. Ako ispostujes sva pravila tretiranja,
mozes da smatras da si oborio skoro svu varou, a to znaci da je drustvo ocisceno.
Drugi je da koristis metode za odredjivanje zarazenosti pcelinjih zajednica (objavljene u Pcelaru
7/2004).
Uzgred, oksalnom kiselinom sam tretirao 28. septembra, kada je legla jos uvek bilo (sto nosi
efikasnost tretiranja od 92-95%, umesto 95-99% kada legla nema). Od tada pa do 25. oktobra je palo
prosecno oko 1.200 varoa po zajednici pcela. Komentarisanje cemo ostaviti za neki drugi put, kada
prikupim kompletne podatke.

DECEMBAR - VAROA
Kako je situacija ozbiljna odmah prelazim na stvar. Ukratko: pcele su ti stradale od varoe. Posve
identican problem sam imao prije mjesec dana na svom pcelinjaku. Dvije najsnaznije zajednice koje
su u rojevima imale po 5 i 4 kg posve su isceznule nakon jesenskih priprema za zimovanje. Cijelo
ljeto su fantasticno radile izgradile kompletne kosnice sa sacem i prikupile po 20kg meda viska (na tri
nastavka, gotovo u samom gradu). Nakon jesenskog vrcanja viskova, obilno sam ih prihranjivao,
tretirao protiv nozemoze, i tvrdoglavo i uporno izbjegavao tretman protiv varoe, zeleci valjda
maksimalno postedjeti jesensko leglo bilo kakvih traumaticnih stanja izazvanih kiselinama ili
lijekovima. Kakva greska! U roku tjedan dana ogromna drustva uzimljena na dva nastavka ostala su
bez ijedne pcele. U praznim kosnicama sam pri vrhu nalazio maticu sa desetak smrznutih pcela.
Razbijao sam glavu oko toga gdje su nestale, sve dok mi bolji poznavaoci istog problema nisu
dijagnosticirali varozu. Naime, prema tvrdnji strucnjaka, pcele koje su snazno invadirane od varoe ili
kakvog drugog napasnika ili bolesti, u vidu roja napustaju kosnicu i odlaze kako bi zastitile maticu od
mogucnosti zaraze. Moja je teorija bila da su ljetne pcele jednostavno dosle kraju svog zivotnog
ciklusa, a novo leglo je doslovce pojela varoa, jer sam u mrtvom poklopljenom leglu na preostalim
sacama nalazio takodjer mrtve varoe i do 5 komada po stanici na mladim neizlezenim pcelama.
Smjesta sam pristupio lijecenju varoze na preostalim drustvima i hvala Bogu, zasad su ta drustva
ziva. S njih sam u dva navrata skinuo na tisuce varoa: najprije s mravljom kiselinom metodom
dugotrajnog hlapljenja, a zatim mnogo uspjesnije oksalnom kiselinom metodom nakapavanja.
Preporucam tretirati ostala drustva da se ne bi dogodila ista sudbina kao i s nastradalim.
Oksalnu sam ove godine dao 28. septembra, dok je jos uvek bilo legla. Do 25. oktobra je prosecno po
drustvu palo 1.200 varoa (tacniji podaci kad izbrojim jos jednom). Da li je to dovoljno da krenete sa

91

oksalnom? Ako nije, krenite sa Apitolom? Ili ste culi da i on steti pcelama? Verujte mi, ja sam lekar,
onoliko otrova koliko svakog dana unosite u sebe kroz razne salate, toliko potrosac meda nece uneti
da zivi po 100 puta ovaj zivot. Slicno je i sa pcelama. Koliko oksalna dobro bije varou, stete po pcele (i
da ih ima ima kolike da su) su mnogo manje od rezultata koji dobijemo protiv varoe. U licnim
merenjima sam utvrdio da oksalna kiselina (u adekvatno ispostovanom tretmanu) obori 16 puta manje
mrtvih pcela na podnjacu od Apitola (takodje datog adekvatno ispostovanim tretmanom).
Pozdrav svima i pokusacu da dam svoj doprinos time sto cu da citiram nekoliko recenica iz moje
knjige koja je objavljena pre sedam godina i zove se ,,Izabrane teme iz tehnologije pcelarenja" Na
38.strani pod naslovom ,,Utvrdjivanje uzroka stradanja pcela" i pod podnaslovom ,,Varoa" pise: ,,Ako
je od drustva ostala samo matica sa malo pcela ("saka pcela"), onda je to posledica varoe sa
mogucim prisustvom virusa koje ona prenosi. Takvo drustvo zavrsava kao plen grabezi. Moguce je i
da u kosnici bude dosta meda, ali da ne bude pcela, sto znaci da je nestala i zadnja "saka pcela"."
Ovo je simtomaticno za mnoga stradanja ove jeseni.
Razlozi su Fluvalinat koji ne deluje ili deluje samo dva do tri dana (zbog rezistencije), rani prestanak
pase i znatno ranije smanjenje legla sto je rano dovelo da broj varoe znatno predje broj legla i na
kraju ranija odluka pcela zbog lose pase da predje na proizvodnju zimskih pcela. Kasnije u avgustu
narocito u drugoj polovini doslo je do stimulativnog i drugog prihranjivanja koje je imalo za posledicu
novu odluku pcela o proizvodnji novih pcela ali sad kratkozivuce (letnje) koje su izumrle u septembru i
oktobru tako da sada imamo slabija drustva nego sto smo ocekivali posle zazimljavanja u septembru i
oktobru..

NEPRIJATELJI PCELA
BUBA Aethina tumida
Aethina tumida veoma dobro i aktivno leti. Problem je kada neko slabije zna engleski i onda josh ima i
losheg prevodioca.
Hvala na pravovremenoj intervenciji. Ja se nisam detaljnije upoznao sa ovom napasti. Na sledecoj
adresi ima nesto o njoj, ali nisam jos nasao prevodioca (pogotovu dobrog).
http://www.bienen.de/navigation/frames.php?verzeichnis=wissen . Danas sam pokusao malo
preslusati ono sto sam snimio na predavanju i Tomazin je sigurno rekao da buba ne leti i da joj je to
hendikep. Odkuda mu to, vrag ce ga znati, moguce da je problem bas u prevodiocu.
Ona nije parazit ko sto je varoa, i za razliku od varoe pripada istom rodu: insekti (varoa je akar) pa ce
se sa nasom pcelom boriti oko (skoro sasvim) istog zivotnog prostora.
Posledica toga bice samo STETA koja ce nastati ukoliko mi kao pcelari ne naucimo kako je moguche
da Aetini suzimo prostor a pcelinji prostor da favorizujemo. Cena koja se mora platiti (steta) mora
dovesti do toga da bude promenjena tehnika pcelarenja i da bude odbaceno dosta toga sto se u
proslosti kao tehnicka opreracija moglo bez problema uraditi.
Kada se bude odomacila na nasim prostorima Aetina ce kao i vos. moljac ziveti ZAUVEK uz (pored)
pcelinja drustva i bice "kazna" jedino onim pcelarima koji iz bilo kog razloga nece poshtovati ("nova")
pravila suzavanja njenog zivotnog prostora.
Aleksandar je dotakao temu o SHB (small hive beetle) i njegova ozbiljnost i strah od SHB me je malo
zacnula a pre dva meseca odgledao sam i tu kasetu koja je njegov izvor, pa sam se zadnjih dana
bavio time i prevodio bitne stvari iz "Study of the small hive beetle in the USA - pdf format - 69 strana"
koje sam pre par meseci skinuo sa interneta. Imam dosta materijala (oko 7Mb) ali ovde se nisam
smeo usuditi prevoditi ono sto nisam bio 100% siguran jer sa engleskim ne stojim tako dobro pa ovde
iznosim samo ono sto je imalo sigurnu smisao.

92

Ako neko ima na grupi ko odlicno vlada ovim jezikom moze se javiti da mu posaljem neke fajlove koje
se uglavnom odnose na istrazivanja i eksperimente u vezi SHB pa bi ih bilo korisno objaviti na grupi.
Clanovi grupe ce sami oceniti opasnost od SHB a na kraju ce procitati kako je, iz iskustva sa njom,
vide neki od najvecih americkih profesionalnih pcelara. Ako nekog interesuje imam dosta fotografija
(jaja, larve i odrasle jedinke) pa sam ih voljan poslati.
Postojbina je Juzna Afrika a nadjena je na 17 lokacija sirom SAD (1998 na Floridi zvanicno a prema
nekim izvorima i 1996 prvi put). Tokom 1998 i 1999 nadjena je i u drugim drzavama USA -Dzordzija,
Ohajo, Pensilvanija, Minesota, Severna i Juzna Karolina..).
U Juznoj Africi ne predstavlja veliki problem i tim povodom bih zamolio Danu Sumar koja zivi kod
Johanezburga, ako je u mogucnosti, da nam dostavi najvaznije informacije u vezi SHB (kontrola
SHB? a posebno iskustva pcelara?) koje bi nam(ne daj Boze) bile od pomoci.
Opis SHB(Small hive beetle, Aethina tumida - Murray):
Jaja :
- Jaje je biserno bele boje duzine 1.4 mm a sirine 0.26 mm.
- Lici na pcelinje jaje a velicina je 1/3 pcelinjeg jaja.
- Jedna studija je pokazala da se jaja nece razviti kada je vlaznost vazduha ispod 50%.
- Idealna vlaznost za jaje je 60%.
- Zenka polaze jaja u gomilama, u pukotinama i naprslinama
- Izlezu se posle 2-3 dana
Larve : NAJVECE SU STETOCINE
- Dostizu duzinu od 10-11 mm, sirinu 1.6 mm
- Duguljaste su i veoma slicne larvama voskovog moljca a za razliku od njih imaju tri para "nogu".
- Stadijum larve traje od 10-16 dana i za to vreme prave dzumbus u kosnici.
- Na oko t=30C prezivljava 100% larvi , na t=20C prezivljava 50% larvi a na t= 10C larva ne
prezivljava.
- Hrani se medom, polenom ali i mladjim larvama pcele radilice.
- Ostecuje vosak a narocito tek izgradjeno mlado sace.
- Za razliku od odraslih, jedinku larve SHB privlaci svetlost tako da na kraju svog ciklusa (kada
dostigne zrelost) larva puzi iz kosnice, ka svetlosti, trazeci odgovarajuce uslove(vlaznu zemlju) kako
bi nastavila svoj razvoj kroz lutku i mladu odraslu SHB.
- Sposobne su da puze i 200 m po betonu a verovatno i dalje - trazeci zemlju.
Lutka:
- Kada larva padne na zemlju ona se zariva u nju i ako je vlaznost odgovarajuca (najbolje joj godi od
5%-25% vlage) nastavlja razvoj.
- Najvise joj odgovara glinena zemlja i spremna je da prevali dug put dok ne nadje sto kvalitetniju
zemlju.
- Bela boja larve pocinje da se menja u tamniju polazeci od ociju, ka krilima i na kraju se siri ka celom
telu.
- Za 2 do 15 nedelja izbiva na povrsinu kao odrasla jedinka i posle nedelju dana se vraca nazad u
kosnicu.
Odrasla jedinka :
- Duzine su 6-8 mm.
- Boje je tamno braon do crne.
- Veoma se brzo krece i krije se po uglovima kosnice i pukotinama.
- Na 21 smanjuje joj se aktivnost a na 18,3 postaje potpuno nepokretna a pri niskim temperaturama
trazi spas u klubetu.
- Imaju jak oklop pa su na taj nacin zasticeni od najjaceg pcelinjeg oruzja.
- Zivotni vek je do 12 meseci a u labaratorijskim uslovima do 16 meseci.
- Odraslu jedinku veoma privlace sokovi voca i to najprivlacniji je ananas, osrednje privlacni su
grozdje, mango i bostan a manje privlacni su banana i grejfrut.
- Izmetom zagadjuje med menjajuci mu boju a pritom pravi kiselu reakciju sto dovodi do fermentacije
meda i med dobija miris "trule pomorandze".

93

- Odnos muskih i zenskih jedinki je uglavnom jednak.

- Zenka je za zivota sposobna da polozi do 2000 jaja a dnevno moze i do 200.
- Moze da leti i do 10 km a muzjak ima bolje letacke sposobnosti.
- Prvog ili drugog dana po sazrevanju odrasla jedinka dobija sposobnost letenja a kako stari slabije se
krece i radijus letenja se smanjuje.
- Bezi od svetlosti i trazi mracne delove kosnice.
- Moze ziveti 5-6 dana bez vode i hrane.
- Stete zajednice nisu izrazene kada postoje samo nekoliko odraslih jedinki.
- Da bi preuzele prostor i unistile zajednicu mora ih biti u velikom broju.
Zamrzavanje na temperaturi od -12C ubija sve stadijume parazita u toku 24 casa.
Pri cedjenju meda mogu nastati velike poteskoce, narocito ako je larva bila u medistu nekoliko dana
do nekoliko nedelja pa je posebno steta izrazena u skladistenim medisnim nastavcima, pogotovo
kada je produkcija bube u toku.
Sire se prodajom rojeva, uvozom voca i uvozom matica.
Da bi se utvrdilo prisustvo SHB skine se poklopna daska pa ako je zarazenost velika odrasle jedinke
se mogu videti na poklopnoj daski ili kako brzo prelaze preko satonosa ramova. Ako ih tako ne
primetimo onda se vadi ram po ram i paznja se usresredjuje na pukotine, tamnija mesta i podnjacu.
U velikim skladistima pcelari koriste halogenu svetlost kako bi namamili i sprzili larve SHB i metoda se
pokazala kao veoma uspesna. Pojedini od njih ujedno po betonu posipaju hlor na mestima gde larve
grade put ka svetlosti.
U studiji se posebno navodi da jake zajednice nemaju problema sa SHB dakle samo slabe i nukleusioplodnjaci.
Suzbijanje hemijom:
Tretmani u kosnici:
Od hemijskih sredstava za unistenje SHB u USA preporucuju ChackMite+(kumafos trake) koji se
koristi i za suzbijanje varoe ali su nacini primene drugaciji kod SHB. Za varou je potrebno trake drzati
42 dana dok je za SHB preporucljivo da se trake umecu u rebraste kartone 4x4 inci posto se odrasle
jedinke skrivaju po takvim mestima i kao takve stavljaju se na podnjacu i nema potrebe drzati je duze
od 7 dana. Ne preporucuje se drzanje traka duze od 45 dana. ChackMite+ je zabranjeno koristiti za
vreme pase. Kumafos spada u grupu veoma otrovnih materija - organofosfata i pri njegovoj primeni
obavezno je koriscenje zastitnih rukavica. Ne preporucuje se tretiranje vise od 4 puta sa ovim
preparatom. Najbolje efekte ChackMite+ daje na temperaturama preko 70 f.
Tretmani van kosnice:
Pcelari uvek zele da iskoriste trenutak da uniste SHB kada se zarije u zemlju, dakle van kosnice.
Za to preporucuju preparat GardStar 40 percent EC ciji je glavni sastojak permetrin a ovaj preparat se
ujedno koristi i protiv mrava. On ubija zajednice larvi-lutaka koje apstiniraju u zemljistu oko kosnice.
Ovaj preparat je veoma otrovan za pcele pa su preporuke za upotrebu veoma stroge. Najbolje je
drustva preseliti pa tek onda izvrsiti tretiranje a ako mogucnosti ne dozvoljavaju onda samo nocu kada
je vreme tiho i kada su sve pcele u kosnici jer veoma mala kolicina ovog preparata je opasna za
pcele.
Preparat se razredjuje u vodi i prska po zemljistu gde su bile kosnice. Pri tretiranju obavezno se
zasticuju oci i ruke.
Misljenja pojedinih americkih pcelara o SHB:
Bil Rhodes, profesionalni pcelar sa Floride (13000 drustava,8 radnika) kaze:

94

"SHB nije problem u poredjenju kolike probleme napravi varroa i jake zajednice nemaju problema sa
SHB. Prostoriju u kojoj skladistim med kadim "metil-bromidom". Kada je zajednica slabija i ima
problema sa varroom onda moze biti vecih problema sa SHB".
Inace na Floridi npr. u prolece za vreme cvetanja pomorandzi nemaju problema sa SHB a tada su
temperature danju 30 C a nocu oko 15C .
Fred Rosman iz Multrijea-J.Dzordzija inace veliki proizvodjac matica (15000 godisnje), 14 radnika (sa
ocem, tri sredovecna sina i unuci..) kaze da kod njega SHB ne pravi velike probleme i misli da je to
zbog nesto hladnijeg vremena njegovog podrucja. Imao je npr. usled SHB gubitak od 8 nukleusaoplodnjaka. Koristi Phostoxin za unistavanje voskovog moljca a takodje tvrdi da deluje i na SHB.
Takodje navodi da samo slabe zajednice imaju problema sa SHB.
Takodje da bi ubio SHB koristi biljno ulje koje natapa u peskir?
Ipak kako kaze najveci mu problem ipak prave medvedi i rakuni.
Ispitivanja suzbijanja nekim alternativnim metodama su u toku (pominju se pivo, jabukovo sirce, biljna
i mineralna ulja) a na jednom mestu pise:
Mineral oil kills 100% of the adult beetles, but is not attractive to the small hive beetle.
Na sastanku pcelarskog drustva u Sr.Karlovcima, sinoc smo pogledali film o famoznoj bubi. Opis sto
sledi je slobodan prevod sa engleskog i ono sto su sive celije zapamtile. Postojbina joj je juzno od
sahare. Buba izgleda kao buba-mara, samo je tamno zelene do mrke boje. Odrasli insekt se hrani
nektarom biljaka ( dok je izvan kosnice) a u kosnici i uginulim pcelama. U kosnicu ulazi na leto. Jaja
polaze u celije sa polenom i za razvoj larve je on neophodan. Kada se izleze larva prvo pojede polen
pa zatim krene na med i toliko ga zagadi i izgrize da kompletno sace postane neupotrebljivo. Larva lici
na larvu vostanog moljca, samo sto ih ima u milionima komada (bar sam takav utisak stekao). Kada
dodje vreme za stadijum lutke sve larve padnu na podnjacu ( bukvalno je prekrivena larvama) i kroz
leto izlaze napolje i zakopavaju se u zemlju gde se ucaure i posle izlaze kao oformljene bube. U
juznoj Africi pcele su *upoznate* sa deljovanjem bube, tako da im ne dozvoljavaju pristup u kosnicu i
ubijaju ih. Eksperimentalno je dokazano da ukoliko u kosnici bude vise od 100 odraslih buba, pcele
kao jedinu odbranu vide u kompletnom napustanju kosnice. I na kraju, jos nije pronadjeno neko
sredstvo( hemijsko ili bilo koje drugo)zs unistavanje ove bube.

VOSKOV MOLJAC
Sto se tice voskovih moljaca ja ih volim kao i pcele i stalno sam opsednut njima. Evo sada sam poslao
jedan clanak uredniku Pcelara o velikom voskovom moljcu, ali sam jos 1994god. pre deset godina
pisao o velikom i malom voskovom moljcu (Achroea grisela). Sada spremam poseban clanak o
malom voskovom moljcu kao najvecem neprijatelju pcela koji je veci od varoe pri biodinamickomekoloskom pcelarenju, jer ja vec preko deset godina ne tretiram pcele ili kako svi kazu nelecim nicim
pa mi mali voskov moljac pravi velike probleme. Posto po onome sto ja znam o malom voskovom
moljcu je da se sa vecim temperaturama brze razvija pa napr. Izraelci imaju mnogo vise problema sa
njim nego npr, Svedjani ili Slovenci.
Onako, iz mog iskustva znam da ovaj mali moze da stvarno unishti satne osnove, t.j. koristi i cisti
vosak za svoje razmnozavanje. Cini se da su mu jaja i ostali razvojni oblici, osetljiviji na niske
temperature. Kada su zime veoma hladne (-15 C i vishe) ne bi trebalo da bude toliko problematichan.
Na planinama ga skoro i nema.
U jednom selu na vecoj nadmorskoj visini gde sam selio pcele pre oko 10 godina lokalni pcelari su
imali obicaj da ostavljaju delove satnih osnova na poletaljci. I dan danas nemam pojma zasto. Mozda
zbog moljaca?
Mravlja kiselina, kazu, je dobra alternativa za zastitu saca.

95

VIRUSI
U jednoj diskusiji sa Ivanom rekao sam mu da mi je mnogo bitno da mi pcele zimuju bez ako je
moguce ijedne varroe. Moj najveci strah od naglog gubitka su VIRUSI koje prenosi i varroa. Ja cu
vam dati neke podatke i vama a i ostalima na grupi(koji mozda nisu upoznati) o raznim virusima koji
mogu harati drustvima a ja mislim da se pre radi o tome.
Virus hronicne paralize:
Pcele prestaju da lete, puze po zemlji uz travu.., krila su rasirena, zbijaju se na vrhu klubeta u kosnici,
dolazi do naduvavanja abdomena zbog sirenja medne mesine usled tecnosti. Ovaj mehanicki efekat
ubrzava nastup dizenterije a obolele jedinke umiru za nekoliko dana. Drustva zahvacena u vecem
obimu iznenada propadaju a cesto za samo nedelju dana.
Virus akutne paralize:
Smatra se da varroa aktivira virus ili ga oslobadja iz tkiva gde se obicno nalazi prilikom prodiranja u
telo inficiranih pcela koje ubrzo bivaju sistemski inficirane i na kraju umiru. Varroa sluzi kao "vektor"
virusa prenoseci ga sa zarazenih na zdrave odrasle pcele i lutke. Inace virus akutne paralize moze se
cak naci i u polenu.
Virus bolesti deformisanih krila:
Ispitivanja ukazuju da krpelj prenosi ovaj virus na isti nacin kao kod akutne paralize. Ovaj virus
umnozava se sporo jedino, lutke koje su u fazi stadijuma "belih ociju" prezivljavaju ali pcele koje od
njih nastaju imaju deformisana ili slabo razvijena krila i brzo umiru.
Virus oblacnih krila:
Cesto se srece a u V.Britaniji je ustanovljeno da je 15% drustava inficirano ovim virusom.
Identifikovan je kod nas i licno sam se uverio da kod pojedinih uzoraka pcela dolazi do primetnog
gubitka providnosti njihovih krila sto je glavni pokazatelj ovog virusa.
Virus spore paralize:
Uzrokuje smrt posle 12 dana od injiciranja u telesnu supljinu.
Postoje jos dosta vrsta virusa i "satelita virusa" i malo se pisalo o njima ali opet ponavljam da
sacekate analizu pa ako nije pesticid onda treba pretpostaviti da je u pitanju neki od virusa.
Joze Simec kaze: imao je jednu zajednicu kojoj nekoliko godina nije odavao nikakve osnove i
pokusavao je sto manje "dirati". Kada je prosle godine dodao osnove, zajednica je uginula. Jozetovo
razmisljanje ide u smjeru virusa koji su zaostali u vosku koji se po standardnoj tehnologiji
prociscavanja i proizvodnje zagrijava toliko da se uniste bakterije, ali smatra da to nije dovoljno da bi
se unistili virusi (otporniji na visoke temperature zbog jednostavnije gradje).
Da li su (virusi) bili "enkapsulirani" i "zatvoreni" u vosku ili su mogli prodrjeti u leglo ostaje za rasprave.
Ali, svakako su teme pravilne pripreme satnih osnova i utjecaja virusnih oboljenja veliko podrucje
kojm se znanost i praksa relativno malo bavi.
Ako idemo jos dalje mozemo ovoj problematici prikljuciti i razgovore na ovo grupi o utjecaju
neprirodne velicine stanice (4.9 - 5.x mm) u satnim osnovama i/ili postojanja prirodne mikroflore, pa i
virusne koja se "aktivira" zbog stresnih i neprirodnih stanja pcela (isto diskutirano na grupi).
Doista multidisciplinarna problematika koja ce nas sve vise poticati da mislimo puno sire i vise o
neocekivanim i indirektnim utjecajima poremecaja jednog parametra na zivot pcele.
Koja je temperatura unistenja virusa? Mislim da to nije "toliko" bitno (pa i da se uniste u osnovama) jer
virusi su non stop prisutni u okolini. Kod virusa hronicne paralize potrebno je vise miliona virusnih
cestica da bi doslo do peroralnog inficiranja i infestacije. Bitna je prijemljivost pcela na viruse i tu je po
meni najbitnije postovanje rasno - rejonskog principa jer se pcele prilagodjavaju vrstama, kolicinama i
virusa i bakterija koje haraju okolinom. Znam primer kada su jedne godine u V.Britaniji uvezli masu
produktivnih matica iz Rusije. I zaista su imali dobru produktivnost ali je vecina drustava stradalo od
virusa mesinastog legla. Zakljucak je bio da pcele koje su uvezli nisu bile prijemljive na viruse okoline

96

koji apstiniraju kod njih pa se krajnji racun ipak pokazao nepovoljnim. Pitanje je dali su satne osnove
koje je on dodao napravile stetu i drugim pcelarima? Da se javilo u vise slucajeva, prvo se satna
osnova proveri na druge bolesti i tek onda ojaca sumlja na viruse. Pojedini virusi na primer imaju
direktne veze sa nosema apis. Prvo treba eliminisati sve faktore koji se mogu ispitati. Postoje indicije
od strane naucnika da se virusi brze sire ukoliko su pcele sakupljacice sprecene da izlecu (ili izlecu
delimicno), u ono vreme kada slobodno treba da lete, a zimi pcele su zbijene jedna uz drugu pa je
dovoljno nekoliko cestica virusa koje moze da prenese 1 varoa i ona tu sluzi, kako kazu mnogi
naucnici, kao "vektor virusa" prenoseci ga sa zarazenih na zdrave jedinke. Zbijenost u klubetu
omogucava BRZE sirenje cestica virusa jer nastaju "pore" u kutikuli usled slomljenih i iscupanih
dlacica. Tada dolazi do izlaganja citoplazme epitelnog tkiva i kada se pcele zgomilaju virus se
jednostavno utrlja u ranu(poru) i eto brzog i naglog stradanja. Ja se nisam bavio virusima toliko da bih
mogao da se upustim u diskusiju a mogu dati neke informacije koje znam mada ta je tematika kod
nas prilicno sironasna informacijama ali opet je realnost da oni ne predstavljaju "velike" probleme.

JEZEVI
Zanima me da li si ikada vidio jeeve kako jedu ive pele. To mi je jako vano. Naime, kod mene ih
ima dosta i praktiki su kuni/dvorini ljubimci. Pokuavam ih uhvatiti na djelu, ali mi ne uspijeva. Vidio
sam ih kako se hrane mrtvim pelama i glistama, ali ivima pelama nikada (to ne znai da to ne
rade). Proveo sam dosta veeri, a i noi, posmatrajui ih, ali nikada ih nisam vidio da skidaju pele s
"brade". Jer, ako to rade, morat e se seliti iz mog paaluka.
Da su pcele jezevima poslastica to znam a skidanje pcela sa brade nisam video ali posto ja imam
naslonjene daske ili crep od zemlje do poletaljke jez se penje na tu dasku i jede ih ali od kako sam je
zatvorio donje leto nema ni pcela jez mora da se zadovolji starim i invalidnim pcelama. Posto je moj
pcelinjak nasred sela a imam i bastu a odmah ispred kosnica je sve oriljano i kopa se tu jez uvek ima
klopu ali obicno su pcelinjaci na livadama a pcele su po travi on ih teze nalazi prinudjen je da skida sa
brade. Ja sam resio bio da snimim to kako jede ali kao sto sam napisao zadnjih dve tri godine ih
nema , video sam izmet jeza na jednom mestu ali to nije nista kada sam ranijih godina svako vece po
dva tri jeza nosio na vili i bacao niz put .

BOLESTI I LECENJE
UTVRDJIVANJE BOLESTI
Rusi su u njihovom pcelovodstvu objavili 2001 godine clanak o novim metodama dijagnosticiranja
bolesnih pcela. Interesantan je, za dijagnostiku koriste aparate ,,Stela,, neznam dali neko zna nesto
vise o tome. Radi se o ranom orkrivanju - dijagnosticiranju mikroorganizama, i suzbijanju istih.
Govorim po pamcenju, da sada ne trazim, ali mislim da mi je secanje oko toga dobro. Ne radi se o
dijagnostikovanju vec profilaktici/preventivi i lecenju. To je aparat koji stvara aerosol od vode koja je
podvrgnuta el. struji i razlozena na "mrtvu" i "zivu", vec prema tome da li ima pozitivne ili negativne
jone. Znaci, u pitanju su dve vrste te jonizovane vode koje se izdvajaju kod elektroda.
Aparat je patentiran, konstruktori su prema pisanju casopisa nagradjeni na velikim svetskim
pcelarskim manifestacijama. I bez pravljenja aerosola te, mrtva i ziva voda su lekovite i mogu se
koristiti i u lecenju ljudi, i za pcele, recimo u pravljenju lekovitog sirupa i sl. Odlicno su dezinfekciono
sredstvo, zadovoljavaju ekoloske kriterijume. Aerosol se preporucuje prakticno kod svih pcelinjih
bolesti, cak i kod onih najtezih (u Rusiji, kao i u SAD u slucajevima amer. kuga se delimicno
primenjuju "lekovi").

97

AKAROZA
Akarozu izaziva grinja Acarapis woodi koji se nastani u trahejama pcele, ona busi te traheje hraneci
se hemolimfom, sto pceli otezava snabdjevanje kiseonikom. Kao rezultat busenja kanala u hemolimfi
se pojavljuje veci broj bakterija. Sve ovo jako slabi pcelu te joj skracuje zivot, sto postepeno slabi
pcelinju zajednicu. Zenke u trahejama polazu obicno 5 do 7 jaja, koja se u odraslu grinju razviju za
oko 15_tak dana.
Ljecenje se obavlja kristalima mentola i to njihovim zagrijavanjem na neku temperaturu (zaboravio
sam koja je)-slicno kao sublimacija oksalne kiseline.To se radi u proljece ili jesen .
Kazu da su simptomi dezorjentisanost pcela na poletaljci (pcele bauljaju sto bi rekli u narodu).
Jedan od lekova koliko znam od pre moze biti amitraz

BOLEST PCELA
Od 30 porodica pcela za 10 dana prezhivele su 10. Simptomi bolesti su, pcele su uznemirene, izlaze
ispred sanduka i krecu se bez neke kontrole, ubijaju se medjusobno, larve umiru pre izlaska iz svog
legla, membrana koja hermetcki zatvara larvu je ravna nije ovalna, nove pcele umiru i nemogu da
izagju, pcele su u sanduku nemirne i ne rade cujese neobican zvuk i svuda su u sanduku kao da
imaju temperaturu. 20 dana sam im davao sherbet sa geomicinom nestadinom i nezocidom, pre 10
dana sam stavio karton za suzbijanje parazita kao krpena i druge. Posto sam u teskoj situaciji unared
vam zahvaljujem na vashem savetu.
Bogami, to je dosta gadna stvar sto opisuje taj pcelar. Moja pretpostavka da bi moglo biti neko
trovanje. prvi simptomi koje opisujes mogli bi biti od Gaucha ali ostali su cudni...Tu se mesa jos
ponesto pa nije lako razdvojiti. Trebalo bi taj pcelar da opise i okolinu, biljke...

PCELINJI PROIZVODI
JANUAR - CENA MEDA
Kako sam ti obecao sam se raspitao za cenu ekoloskog meda. Nazvao sam oko 5-6 prodavnice sto
prodaju ekolosku hranu. Ali samo u jednu veliku prodavnicu koja ima filijale u svaki grad preko cele
Svedske nasao sam sa oznakom "KRAV" med i to je inportiran iz Argentine 1.Kg meda = 7.60 eura A
ima i svedski med "Anglamark" to je isto ko "KRAV" med i to je . 450g.= 8.40 euro
Med za prehladu
dodatno mentol, eukalyptus i peparmint 1.kg = 16.90 euro to je bas skupo ali ima da se kupi
mentol, eukalyptus i peparmint pa cu i ja pravim male flasice za iducu zimu da delim malo probe
kad kupuju obicni med.
A ima i Svedsli med sa ukusom limuna 1.kg = 13.40 euro
U Federaciji Bosne i Hercegovine cijena meda na malo se krece izmedju 4 i 6 po kg, kako u
trgovinama, tako privatno. Na pijacama se moze naci med po 2,5 , ali je on u vecem djelu vjestacki,
sto su dokazale i inspekcije, a protiv prodavaca su poduzete zakonske mjere. Na veliko cijene su od 3
, pa gore. Ja sam prodao 2 tone po 3 u rinfuzu i dobio sam nazad burad. Naravno ima i
odstupanja, ako nekom "gori pod petama", daje ga i jeftinije. U Republici Srpskoj cijene su nize i do
50%.
Cene svih vrsta meda na pijaci i kod kuce u Plandistu su 200 din. I pored niske cene prodaja slabo
ide. otkupne cene na veliko su smesne, kao sto su neki vec javili.

98

U Kosovskoj Mitrovici, a ni na teritoriji Severnog dela Kosova i Metohije nema organizovanog otkupa
meda. Med koji se kupuje na pragu, placa se 5 evra/kg, a na pijaci i prodavnicama varira od 250300,00 din/kg.
Meda ove godine ima dosta u K.Mitrovici i na Severnom Kosovu, mada nema mnogo pcela i pcelara,
jer vlasnici prodavnica ga, izgleda, kupuju na veliko po teritoriji "uze" Srbije pa ga ovde preprodaju.
Med iz "uze" Srbije narod izbegava da kupuje, jer, verovatrno, ima loseg iskustva sa njime i mnogo je
trazeniji med iz Ibarskog Kolasina, sa Kopaonika...
Cene meda u Svedskoj:
Na pijaci 700 g = 5.43 eura
U prodavnicu 700 g = 3.50 euro
iz Nemacke 340 g = 3.79 euro
iz Spanije tecni med 350 g = 2.48 euro
Turski med sa voskom 450 g = 4.12 euro
Turski med sa kikiriki 450 g = 5.43 euro
Kako vidite ovo je cena obicnog meda. Ja prodajem na vrata 700 g sa 4.43 euro. A 200 kg poslao u
udruzene meda dobio 3.03 evro po kilogramu. Voda u medu bio 18%. Da bi imao registrovanu
firmu bi dobio na svaku kilu meda jos 25 % 0.75 euro porezna promet ili 3.78 euro po kili.
UVOZNI MED VAN EG Akacija Madarska 325 g = 2.81 euro Akacija tecni 1 kg = 8.32 euro
Inport med Mexiko,Argentina, Madarska 700 g = 4.0 euro
Trenutno u Kosovskoj Mitrovici temp.=-4C, debljina sneznog pokrivaca 3-4cm.
Na pijaci u Zrenjaninu cena meda je 200 din. za cvetni i livadski, a 250 za bagremov i lipov. Ove cene
vaze i za kucnu prodaju. Inace jako me nervira kad cujem da neko prodaje ili kupuje cvetni med.
Stalno pokusavam u razgovoru sa prijateljima ili kolegama da im objasnim da je glupo tako nazivati
med jer sem medljike sav drugi je cvetni. Takodje med sa ovih podrucja se sigurno ne bi mogao
nazvati ni livadski jer ovde pravih livada ni nema. Ovde je retko cuti da neko prodaje suncokretov med
iako je on u Vojvodini zapravo najzastupljeniji, jer taj med ocigledno nema kod nas dobar "imidz" pa
ga "vrsni" pcelari prodaju kao cvetni ili livadski. Takodje je retko cuti da neko prodaje med od
bagremca iako ga mnogi vrcaju, a u tom medu je nektar koji pcele donose sa cveta bagremca sigurno
zastupljen u velikom procentu . Mozda ovo moje misljenje i nema valjanog "oslonca" , ali ja sam na
ovoj grupi pre svega da nesto naucim .
Kod nas je cena meda 180 denara (1EUR = 62den) sa teglom, a ima otstupanja da poneko prodaje
po 200 den. dok ima i onih koji to rade za 150 den! Otkup uopste nema, u Skoplju otkupljuju po 110
den a za pare treba cekati minimum 6 meseci, a posle toga neizvesnost...Med je uglavnom livadski.

PRODAJA MEDA
pcelarska zadruga "Matica" Kragujevac, tel. 034/334-361 i 62-311
u pcelarskim oglasima se mogu naci tel. 063/316-844, zatim 011/518-531
"Eliksir" d.o.o. Beograd 011/31-62-346 i 011/31-62-594
"mepolis-med" 011/53-33-008

PRODAJA MEDA
Da podsetim grupu prvi deo su bili problemi sa poslovnoscu otkupljivaca. Krece drugi deo. Prodaja je
obavljena a rok isplate najkasnije do 30 dana. Nisam zeleo pre da spominjem imena, ali sam se
predomislio. Prodao sam med preduzecu "Eliksir" iz Zemuna, vlasnik je gospodin Slobodan Ivancevic.
Robu su preuzeli 21/02/04. god. Prvi deo para, nekih 2/3 uplatili su mi 16/03/04 i veoma me prijatno
iznenadili svojom azurnoscu. Ali ne lezi vraze, ko sto bi nas narod rekao, do danas nema nista od
druge uplate, a po njihovin recima nece je ni biti dok im njihovi duznici ne uplate pare. Lepo je biti

99

veliki otkupljivac i preduzimac na ovaj nacin. Robu uzmes, preprodas drugom i dok ti on ne plati ti
svoje obaveze ne izvrsavas. Rizik ne postoji a, vlastiti kapital se ne ubacuje u promet i izmirenje
dugova.

MED - VRSTE
U Vojvodini ima dosta nektarskih ispasa koje mogu doneti znacajne kolicine meda i koje variraju od
godine do godine, u zavisnosti od vremenskih prilika, setvenog plana, gazdovanja sumama, tretiranja
useva i komaraca itd. Nazalost kod oznacavanja meda ne postoje niti mogu postojati BRENDOVI kao
kod drugih proizvoda. Moze biti da bi postojali, kao naprimer Vojvodanski lipov med ili Banatski
suncokretov med, Homoljski med itd, ali je za to potrebna neka velika kompanija koja bi sakupila,
obradila, pakovala med pod jednom etiketom. Sortni cvetni medovi kao bagrem, lipa imaju svoje
trziste, ima i suncokret, ali nema uljana repica, jabuka, visnja, bagremac, facelija, slacica, cistac ili beli
bosiljak itd. Oni se pojavljuju u razlicitim kolicinama i niko sem pcelara koji ga vrcaju ne cini na obuci
potrosaca da ih upozna sa prednostima. Nekada se u Subotickom Medoproduktu mogao naci izbor
svih ovih medova pojedinacno od malog do velikih pakovanja, sada toga nema.
Cvetni med koji prodaju pravi i posteni pcelari u sebi sadrzi vise vrsta nektara i nikad nije isti. Uvek
ima neku iznenadujucu notu i objasnjenje pcelara koje biljke preovladuju. Kada budes dekristalizovao,
upakovao i prodao15 tona bice Ti jasno zasto je to tako. Uz teglu meda kupci najcesce ocekuju i
pricicu....Moglo bi biti i drugih razloga kao etikete na primer no bolje je objasnjenje da pcelari
mesanjem razlicitih medova koji su izgubili svojstvo sortnog ili kao sortni nisu trazeni, dobijaju mesani
koji ima pravo ime. Naravno ima puno onih koji objedinjuju vise pasa u jedno vrcanje, pogotovo kad
su slabije.
Da nastavim o bagremcu ili amorfi. Tri puta sm uklapao ovu pasu i prvi put kada sam ga izvrcao bio je
crven kao krv, sporo se kristalizovao, pomalo oporog ukusa jer u sebi sadrzi puno polena. Zakljucio
sam da je i najveci deo nektara sa njega . Posle drugog i treceg puta shvatio sam da je rec pretezno o
bagremovom nektaru koji su pcele iz plodista potisnule u mediste. Jednom prilikom nisam hteo da
vrcam na bagremu nego sam otisao na tisu na bagremac vrcao prvi i drugi dan, a nektar se vec prvog
dana poceo crveniti, drugog je bio vec potpuno crven a okviri prepuni polena. To vise nije bio
bagremov med ali ni med od amorfe.... Inace polen bagremca je izvrsna i obilna priprema za
suncokretovu pasu. Pcele po pravilu uveliko trose polen pa ispada da je porast tezine zbog unosa
nektara sto je samo delimicno tacno. Med je nazalost za mnoge nepoznat kao sortni. U nekim
krajevima ipak se prodaje navodno je dobar za upale grla i kasalj.
U strukturi meda koji sam ja vrcao poslednjih godina suncokret jedva dostize 30 posto, a bilo je
godina kada je to bilo jedva preko 10 posto sa vise selidba na suncokret. Tvoj komenter da pod
imenom jednog pcelari prodaju nesto drugo nemoze se pobiti u celosti jer ima svakakvih ljudi ali
izuzetci ne cine pravilo. No tema je presiroka. Pomisli da svake godine stampas nove etikete u stilu; U
ovoj tegli nalazi se nektarski med 80% i 20 % crnogoricne medljike, od toga suncokreta 60%,
svilenice 15%, belog bosiljka 20 %, ostalo 5%...
Po meni nije u redu da se suncokretov med prodaje kao cvetni i zapravo sam to imao u vidu kada
sam pisao. Nisam se bavio slucajevima kada cistog suncokretovog meda ima malo u ukupnoj kolicini
i kada neminovno padamo u dilemu kako da nazovemo taj med. Pa vec sam jednom ranije pisao da
sam i sam posle svoje jedne jedine selidbe u Vojvodinu imao izvanredan mesani med (suncokret,
kokotac...) i kako bih ga nazvao? Mesani je ruzan naziv i sugerise da ga pcelar mesa. Poljski med, sa
polja, livadski... Cvetni nije neko posebno odredjenje. Doduse, iako strucnjaku taj naziv govori da je to
svaki med koji potice od nektara, za laika izgleda nije tako. I mi ovde imamo dilema oko naziva. Evo
ove godine je u jednom kraju bilo vise malinovog meda sa plantaza nego bragrema. To se jasno
osetilo po ukusu. Hunjadi bi uradio polensku analizu koja bi mozda malo pomogla, znam da mi je
pricao da je vise puta radio za svoje medove.
Podsecam da je i Erih Siferstajn govorio o znacaju preciznih termina kada se radi o oznacavanju
kolicine pojedine biljke u medu i sta cemo napisati na tegli.
Predlog prodaje razlicitih sortnih vrsta meda je lep. Na zalost nas savez sigurno nece biti u
mogucnosti da ima takvu prodavnicu (pravni razlozi, a i o drugim treba voditi racuna). Nedavno sam

100

video jedan nemacki sajt, mislim da je www.allos.de gde upravo nude veliki broj vrsta sortnih medova
iz celog sveta. Za bogato i probirljivo trziste Nemacke mislim da je to dobar potez. I jos sam za nekog
Engleza citao kako je narucio puno sorti meda iz celog sveta i napravio mala poklon pakovanja od
puno vrsta.
Ovde je retko cuti da neko prodaje suncokretov med iako je on u Vojvodini zapravo najzastupljeniji, jer
taj med ocigledno nema kod nas dobar "imidz" pa ga "vrsni" pcelari prodaju kao cvetni ili livadski.
Takodje je retko cuti da neko prodaje med od bagremca iako ga mnogi vrcaju, a u tom medu je nektar
koji pcele donose sa cveta bagremca sigurno zastupljen u velikom procentu .
Pricao je Hunjadi kada je bio u Nemckoj, video je u prodavnici teglu meda od ne znam valjda 5 DM i
teglu od skoro 20 DM (nisu precizne cifre ali to nije bitno). Njega je zanimalo kakav je to med po 20
maraka i kupio je. Kaze: obicna repica i to retka (redak med). Ali ona se ceni vise nego mozda neki
uvozni med, mesani med i sl.
Evo dacu nesto iz jedne brosire na ruskom. Napravljena je preuzimanjem iz literature, ima tu svega a
vredna je makar kao ideja ako ne drugacije. Naime, govori se o lekovitim svojstva 50 vrsta meda,
ukratko, ne previse strucno ali ni laicki. Za suncokretov med se kaze da se u narodnoj medicini
preporucuje kod bolesti pluca, malarije, gripa, katara gornjih disajnih puteva. Koristan je u slucaju
groznice, neuralgije, kod nekih bolesti koje poticu od prehlada
Od rodaka mi je do ruku dosla iz Svajcarske teglica meda. Etiketa jednostavna zuta crnim uokvira i na
njoj jasno dve reci Americanisher Honig /nize isto italijanski i francuski/. Nista vise. A na poledini malo
manja etiketa sa tabelicom 2-3 podatka /kalorije,belancevine itd./ ispod cega pise na nemackom
/trazio sam i nasao prevodioca/: Ovaj med je mesavina osam razlicitih medova, sto znaci da je njegov
sadrzaj bogatiji od svakog pojedinacno. Odstupanje u boji je dozvoljeno i prirodno jer zavisi od
preovladivanja medova koji ga cine. Na dnu etikete gotovo nevidljivo zemlja porekla Juzna Amerika.
Sve uopsteno, sve iskombinovano, sve kako mi nikad ne bi mislili da moze ici -funkcionise uzduz i
popreko planetom. Ja to zagovaram ovde u CG i tvrdim da prodajom 'na kucu' pa i na tezgu niko od
nas nista bitnije ne moze postici, samo ukrupnjivanjem odnosno otkupom u formiranim centrima na
medu ce se moci zaraditi a pcelinjaci udvostruciti ili upetostruciti jer to je resurs hrane i to Zdrave
hrane a nje nikad dosta.
Mislim da smo proli olako preko one kontrole o kojoj je Miro pisao, a malo me je razoarala
Rodoljubova presuda. Morali bi znati vie injenica poto se radi o zakonima hrvatske o kojima bar ja
nemam pojma.... koliko sam ipak uspeo razaznati u 17 uzoraka nema odgovarajue koliine polena
odnosnog meda i samo je u pitanju dali je med sortni ili poliflorni tj. cvetni.
Jesi li siguran Rodoljube da u tvom bagremu nee nai polena drugih biljaka. Trebaju li se pele
odmah po precvetanju izolovati da bi med bio potpuno ist. ta znai polen neke druge vrste koja ni
ne medi u nekom medu gde su pele unele po dvadeset i vie kila. Svi dobro znamo da jedan
kilogram meda od uljane repice moe da pokvari 20 kg bagrema, da dan cvetanja amorfe oboji
bagrem u crveno koji uzgred i nema neke znaajnije koliine polena.
Ja sam lino protiv zakona ovakve vrste kada drava nita ne daje ni u kom pogledu, a eli da
propisuje pravila i kanjava pelare. Ako niste primetili do sada Drava je pobegla od svih obaveza
prema poljoprivredi, ekonomiji, proizvodnji temeljima na kojima bi trebali graditi sve odnose, a samo
se uplie zakonima i formom Sutra e kazniti nekog pelara jer u cvetnom medu ima vie lipe nego
suncokreta pa je trebao napisati lipov a ne cveti, a potroa ba ne moe da podnese miris lipe.....
Dok je jo postojala jugoslavija negde 1988,9 godine poslao sam sa kolegom oko 900 kg meda od
slaice Medexu. Posle nedelju dana stigle su pare i analiza da se radi o medu od uljane repice.
Odgovorili smo im da je to nemogue jer i nismo bili na pai uljane repice. Nije prolo ni desetak dana
obraunali su razliku u ceni od repice i cvetnog uz izvinjenje i elju za daljom saradnjom...
Moj posao kao pelara je da proizvedem pravi med, stavim svoju etiketu da bi ga prepoznali moji
kupci i oni kojima je moj med neko preporuio. Nije pelarevo kako neki misle da treba da se bore
protiv nepravilnosti. Kupci e sami presuditi moda i platiti cenu svoje neopreznosti. Neka biraju
paljivije kao svog mesara, pekara, frizera, krojaa, obuara zato ne i enu. Nije sve ba tako dobro
kao u izlogu ili na etiketi...

101

AROMATICNI MED?
Interesantne su male flasice meda sa raznim aromaticnim ukusima, pogodne za propagandu.
Interesuje me kako ti nameravas dodati zeljenu aromu u med, ili to vec radis.
To jos ne radim ali planiram za iduce godine jako male flasice besplatno da delim pored obicni
med koji prodajem kuci. Da bih posle poceo i aromatcni med da prodam. Aromaticno ulje kako
vidis mogu da marucim preko kataloga gde ima da se naruci ostali pribor za pcelarstvo. a recept
lako da se nade preko intneta.
400-09 Eterisk olja, Citron 10 ml = cena 3.9 euro
400-10 Eterisk olja, Pomaranda 10ml = cena 3.9 euro
400-11 Eterisk olja, Eucalyptus 10 ml= cena 3.9 euro
400-12 Eterisk olja, Pepparmynta 10 ml = cena 3.9 euro
I ja sam zainteresiran za proizvodnju aromaticnog meda. Jedan moj rodjak u Svedskoj kupuje med sa
okusom oraha i kaze mi da i ja pokusam sa tom proizvodnjom.
Ja mislim da bi se med mogao aromatizirati i dodavanjem sirupa ili kasa od odredjenog voca u
hranilice drustava odredjenih za proizvodnju takvog meda. To bi bio, da kazem prirodan nacin. Ima li
jos neko kakvo misljenje o ovome?
O toj tematici je puno pisao (i radio) ruski apiterapeut i pcelar Naum Petrovic Jojris. Kod nas je Nolit
izdao njegovu knjigu "Pcele i medicina". Izmedju ostalog, govori o davanju secernog sirupa sa sokom
nekih biljaka (sargarepe, cvekle itd) pcelama. Koristio je nekada i glukozu umesto saharoze. Ja bih
mogao da predlozim da se umesto secernog sirupa koristi naprimer malo razblazen ili nerazblazen
bagremov med (do 20% vode).
Sta mislite da li bi bilo uspjesno dati u hranilicu samo iskasirano voce ili povrce, bez ikakvih drugih
dodataka npr. sumske jagode izgnjeciti i da li bi med poprimio okus jagoda vjerovatno bi trebala veca
kolicina voca i povrca, ali meni bi bilo bitno da je prirodno.

ZAGREVANJE MEDA
Bilo je govora da je pjena koja se pojavljuje nakon grijanja meda kancerogena. Sto to znaci? Da li je
to slucaj kod pregrijavanja i sto se smatra pregrijavanjem ako znamo da se smije grijati do 34
stupnja? Ako se to javlja i kod takvog grijanja, kako onda rjesavate kristalizaciju?
Necu moci da direktno odgovorim na tvoje pitanje u vezi eventualne kancerogenosti pene kod
pregrejavanja, ali ipak zelim da se osvrnem na temu grejanja meda. Vrlo korisni podaci o uticaju
temperature i vremena cuvanja meda na HMF i dijastazu dati su u slovenackoj knjizi "Od cebele k
medu" grupe autora.
Tako, HMF dostize 30mg/kg odnosno to je 30ppm 150-250 dana od vrcanja ako se cuva na
temperaturi 30 stepeni. Ako se cuva na 40 stepeni (to naravno niko ne radi) za 20-50 dana dostize
30ppm. Standard za HMF je inace 40mg/kg
Sto se tice dijastaze ona brze reaguje. Vreme razgradnje enzima dijastaze je 12.600 dana ako se
med cuva na temperaturi 10 stepeni, 1480 dana ako se cuva na 20 stepeni, 540 dana ako se cuva na
25 stepeni, 200 dana na 30 stepeni, 126 dana na 32 stepena, 78 dana na 35 stepeni, 31 dan na 40
stepeni itd. (na 80 stepeni je 1,2 sata). Gornji podaci se odnose na "razpolovni cas" da li je to "vreme
razgradnje" ili mozda "vreme polurazgradnje" ne znam, rekao bih - prvo. Dijastaza inace ne sme biti
manja od 8 za vecinu medova. Autori u toj knjizi preporucuju zagrejavanje do 40 stepeni. Poznato je
da se u mnogim zemljama kao mera zastite od fermentacije, a i brze kristalizacije primenjuje
pasterizacija meda- brzo zagrevanje do 60 stepeni i brzo hladjenje.

102

Nema svrhe da se pravim nesto pametan, preporucio bih da sto vise navikavas kupce na kristalisan
med. Drugo, koristi ga za razne preparate, mesavine sa polenom i sl.
Precizno ti niko ne moze reci, zavisi od ostalih uslova cuvanja, ali sigurno da nece lako pretrpeti
mnogo uzastopnih dekristalizacija. Vec sam citirao slovenacku knjigu gde savetuju nizu temperaturu
od 40 stepeni. Ti idi na 35 recimo. Ali mi smo davno mislim govorili na grupi, ja sam iznosio neke
rezultate kvarenja osobina meda (HMF i dijastaza) posle vise godina. Prakticno posle 2 godine
cuvanja (i ne govorimo o grejanju) najveci procenat cuvanog meda nece zadovoljiti standard.
Mogu da se nabave i samogrejni kablovi koji se obmotaju oko kante i koji nece pregrejati med
(prodaju se u vise vrsta, prema temperaturama). Imas i mnogo finijih nacina dekristalizacije a kao sto
sam rekao, za manje kolicine to uopste ne bih smatrao za neku teskocu, prodas taj med odlicno i
ovako, pakujes mala pakovanja, koristis za preparate i sl. Ja sam naprimer sada kupio nekoliko
kilograma kristalisanog meda (8kg) (nemam) da ga mesam sa polenom i prodajem (delom i
poklanjam). To je sve popularnije, ljudi su sve vise upuceni u korisnost, lekovitost.
Kolicina HMF-a u ne grejanom medu je 1.2 a u grejanom na 55 stepeni iznosi od 4.8 do 39 u
zavisnosti od vrste meda. A ako je zagrevan na 75 stepeni vrednosti HMF-a idu i preko 200

MATICNA MLEC
Maticnjaci za vadjenje mleca treba da budu nezatvoreni, to je osnovni uslov. Izvadis larvu
(slamcicom) i uzmes sadrzaj nekom improvizovanom kasicicom od drveta ili plastike. Moze se uzimati
i larva ali kod nas ne postoji taj obicaj. Mlec mozes rastvoriti u 20% alkoholu, i to u odnosu 1:5, 1 deo
mleca 5 delova tog alkohola. Uzima se desetak do 20 kapi pod jezik, i tako moze 2 puta dnevno ili tri
puta.
U med ga umesas (prvo u vrlo malukolicinu, pa onda sve to zajedno u vecu) i to opstaje mozda oko 3
meseca (podaci iz jedne ruske enciklopedije) ili i duze, sto neki drugi, poznati u apiterapiji, govore.
Kolicina mleca na 1kg meda moze biti po mojoj proceni do 10-20 grama. Bolje ti je praviti manja
pakovanja. preracunas med na kasicice (koliko kasicica u 1kg) pa kolicinu mleca podelis sa brojem
kasicica. Ta doza bi trebalo da bude do oko 200mg dnevno. Moze i manje, za preventivu, a i vise, u
posebnim slucajevima

POLEN - PERGA
Kako najednostavnije do perge bez ostataka voska i delova kouljica iz elija u kojim je izvoeno
leglo?
Evo jedne interesantne teme, o kojoj moemo razmeniti iskustva-saznanja u narednom periodu. Lino
me veoma zanima, jer pored injenice da je perga mnogo bolji proizvod od polena sa skupljaa, a
istovremeno je i ukusnija od meavine polena i meda (bar meni).
U listu "Beogradski pelar", br. 2/2004, u tekstu prof. dr Jovana Kulinevia na strani 39, izmeu
ostalog, stoji:
Uzimaju se dva dela svee izvrcanog meda u ta se dobro umea jedan deo usitnjene perge. Ovako
dobijena meavina zagreje se na 35-40 stepeni. Zagrejani vosak i kouljice treba da se odvoje od
perge i meda i da se podignu na povrinu odakle se mogu lako pokupiti. Kao krajnji proizvod ovog
procesa nastaje izvanredna i stabilna meavina perge sa medom. Svako ko eli da isproba ovu
metodu mora raunati na to da koliina meda zavisi od njegove gustine, koja nije uvek ista i zato se
mora malo eksperimentisati, da bi se ustanovio pravi odnos."
Postavljam pitanje, da li neko zna i za neke druge, eventualno bolje metode, izvodljive na jednostavan
nain kao to je navedena (istu je, kako navodi prof. Kulinevi, razradio Grest ajkovski iz Ukrajinepre tri godine se iselio u SAD). Ako ne, uveren sam da e i ova informacija nekom vredeti. Ako ima
zainteresovanih za proveru ove metode, predlaem da je isprobamo krajem maja ili tokom juna

103

sledee godine. Na taj nain verujem da bi smo, ne samo brzo ustanovili, ve imali i sigurnu potvrdu
za sve relevantne injenice vezane za kompletan metod.
Ovde je interesantno i kako-kojim metodom doi do to kvalitetnije perge, recimo u sau koje nije
zalegano (protivnik sam bilo kog proizvoda od pela koji dolazi iz plodinog dela). Najbolji metod
moemo, kroz diskusiju, verifikovati do recimo kraja januara 2005 godine. Lino, ovom pitanju nisam
posveivao veu panju, ali sam primetio, da ako izmeu dva izgraena i nezalegana rama stavimo
ram sa to mlaim leglom, (iznad plodita i matine reetke) pele deponuju cvetni prah u navedene
ramove. Za sada ovoliko.
Nemogu da verujem da ujesen i u toku leta nisi podigao ram koji je zatvoren medom, to poloskari
obavezno pre vrcanja moraju da pogledaju i postavis naspram sunca sva perga ako je ima je
neprovidna u odnosu na med.
Navodim neke delove u skraenom obliku:
1. Farrar, ...pele pokriju prah medom i poklope elije...
2. Bila, ...Najbolje je ako su oni zaliveni medom i zapeaeni."
3. Astrausken, ...zalivaju ih medom, zapeauju gore voskom."
Iz datih citata se vidi (navodi inovi) da pele poklapaju elije saa sa cvetnim prahom koji je zaliven
medom. No to ne rade uvek, pa u zakljuku navodi, "Da bi pele deponovani cvetni prah konzervisale,
tj. zalile medom i poklopile elije voskom, treba obezbediti uslove za to, a to su:
- mlade pele koje lue vosak
- unos nektara ili sirupa
ovo poslednje ne bitno
- toplota u oblasti deponovanja cvetnog praha.
Znamo da pcele npr. u lr-u u prvom nastavku obicno najvise skladiste pergu ali je i ne poklope, a to ne
mogu bas zbog toplote jer je leto sirom otvoreno i tu nema toplote ni meda osim perge.
Ja sam zatvaranjem donjeg leta i otvaranjem okruglog gornjeg leta pored tog problema resio i druge
probleme ali se nisam setio da u clanku u zborniku to navedem.
Sto se koriscenja tice znam da ima mnogo starih metoda tj. u starim casopisima a kako sam citao
kazu da perga ima najvise vitamina K .

PRIHRANA
POGACE I INVERTOVANI SECER
Na nasem podrucju lane u avgustu i septembru zbog suse jako malo su skupljale pcele cvetnog praha
i zbog toga sam kupio od poznatog pcelara i umesio sam u secerno-medno testo. Dao sam drustvima
pocetkom februara. Lepo trose, istina nisam pogledao do sada dali ima leglo, ali plasim se da ih
nisam preforsirao sa takvom ishranom.
Da se i ja ukljucim misljenjem. Sigurno se moze preporuciti, razmera obicno 50g mlevenog polena na
1kg testa, moze i vise. Mozda je bolje davati krajem februara, ali u slucajevima kada je zima kratka i
prolece toplo onda se podsticanje tako ranog razvoja veoma isplati i ne napravi se greska. Ali takve
sezone nisu ceste. Ja cu takvo testo i sa vise polena davati kasnije i u ram hranilice, davao sam i
krajem leta.
Polen je neophodan za razvoj legla i to je nedvosmisleno pokazano bezbroj puta. (Februarski broj
Pcelara, moj clanak o konzerviranju polena, a ko nema casopis, ima ga i na http://medija.netfirms
com/konzerviranje_polena.htm ). Rezerve koje jedna zajednica moze da postigne su u svakom
slucaju njene rezerve i one bi trebalo da budu dovoljne za tu masu pcela. Medjutim, pogace ako se
daju, a ima vise razloga i za i protiv, bi trebalo da budu oplemenjene i to polenom, dodavanje zamena,
surogata tipa kvasca (ima on B kompleks vitamina, ali u prirodi nema pcele koja jede ni pekarski ni

104

pivarski kvasac), sojinog brasna (vecina ne primeti da treba da bude obezmascena soja) ili drugog
samo je zamena a ne ono sto pcele jedu. Ljudi jedu i skakavce, ali ja to ipak nebih ... O pogacama, za
ili protiv; u svakom slucaju ako nema hrane treba im pomoci da prezive, ali u prolecnom razvoju one
imaju dosta prednosti: osim energetske uloge, hranljive, ona sluzi i kao utopljavajuci sloj i omogucava
pcelama da lako prelaze iz ulice u ulicu; ne tereba zaboraviti da se tuda prebacuje i matica jer ona
uvek zaleze sat simetricno (jedan sat polegne sa obe strane, a ne seje po ulici, dva sata malo levi,
malo desni, zato je vazno da se ona prebacuje), pogaca tada odrzava kompaktnost legla ... i jos
mnogo toga. To sto lepo trose ovu hranu je dobro i ne treba se opterecivati time da ce se one
preforsirati. Pcelama treba pomoci kada nemaju, a ostalo one savrseno dobro znaju, daleko bolje od
nas.
U pcelarskoj literaturi, u tekstovima koji se ticu postupaka u izradi pogaca, nailazim na pojam
invertovani, to jest, razgradjeni secer. Medjutim, ni jedan autor ne navodi kako se dobija invertovani
secer. Jedini postupak za koji znam jeste da se secer kuva sa kiselinom (vinskom, limunskom, ...), pa
bih molio ako neko zna jos neki postupak invertovanja secera za pogacu, da mi odgovori. Inace
pogace pravim sam jer sam imao veoma lose iskustvo sa pogacama EVROTOM iz Rume i ZLATNA
PCELA iz Race.
Invertni secer koji je dostupan u Hrvatskoj je zapravo glukozni ili glukozno-fruktozni ili fruktoznoglukozni sirup - ovisno o udjelima u smjesi. Sto je vise fruktoze, teze se kristalizira, ali je slatkoca
manja i obratno (slicno kao i u medu)
Spomenuti proizvodi se ne dobivaju iz secera (saharoze) vec hidrolizom skrobnih sirovina (kukuruz i
krumpir, uglavnom), ali ima proizvodjaca koji to ipak cine inverzijom (hidrolizom) saharoze - secera,
no mislim da je to teze naci u slobodnoj prodaji.
Proizvodjaci pogaca obavezno koriste neki od sirupa, vjerojatno fruktozno - glukozni, jer on moze dati
viskoznost i pastoznost pogaci bez straha od kristalizacije. Zato, pretpostavljam da ne koriste
invertirani secer (saharozu) u kojemu je omjer glukoze i fruktoze priblizno 1:1 i nije najpovoljniji.
Ako vec priones na inverziju saharoze, a koristis mlijecnu kiselinu, kuhaj je malko dulje jer moze
nastati furfurol koji se razgradjuje na povisenoj temperaturi. Ako se koristi primjerice limunska kiselina,
onda sam prilicno siguran da nema frke s furfurolom.
Limunska kiselina je jeftinija od vinske, a takodjer dobro obavi posao - potvrdjeno. Ako ti dojadi
invertiranje, sve razrjedis sa vodom i dobijes limunadu
U nekim nektarima ima prilicno saharoze i tada takvo invertiranje nazivamo prirodnim i ne mislimo da
se pcele iscrpljuju. Zasto bi se iscrpljivale posebno vise s dodanim?
Pcela ne zna kada je inverzija gotova, pa se niti ne opterecuje s time, vec postupa sa saharoznim
sirupom isto kao i sa svakim drugim nektarom. Zato se med dobiven iz saharoznog sirupa nikada ne
kristalizira - sadrzi jos uvijek veliku kolicinu saharoze koja se puno teze kristalizira od glukoze, pa cak
i fruktoze (to je nocna mora seceranama, pa zato trose puno energije).
Zato se u jesen dodaje saharozni sirup - ne samo jer manje opterecuje crijevo pcele i ona se moze
kasnije prazniti, vec i zbog nepostojanja kristalica, pa makar i vrlo malih, koji mogu ostetiti zastitni sloj
crijeva sto je najlaksi nacin ulaska i pocetka razvoja Nozemoze u pceli.
Sada da se nadovezem na ono sto je Aleksandar rekao, povod je taj sirup, za koji se skoro sigurno
moze reci da je invertovanje nepotrebno. Naravno, pomogne se pcelama, ali ne verujem mnogo
znacajno. Kada su pogace upitanju mozda je nesto nepovoljnije ali izgleda opet nije navece
iscrpljivanje od njene prerade. I pre sam pisao na grupi, a i sada izgleda treba skrenuti paznju da se
pcele ubedljivo najvise iscrpljuju negovanjem legla. Sve ostalo je izgleda marginalno. Ne bi valjda
nemacki instituti preporucivali davanje onoliko velikih kolicina secerne pogace u jesen i zimi. Na tu
temu je pisao i dr Liebig, a ja sam postavio na svom sajtu prevod jednog rada M. Thiella (ne secam se
tacnog pisanja imena) koji je inspirisan dr Liebigovim istrazivanjem dugovecnosti pcela.

105

Za kraj samo da se vratim na sam pocetak teme, pitanje kako se sve vrsi invertovanje, onako
enciklopedijski: Boris je opisao nekoliko nacina a svi se zasnivaju na seser+voda + kiselina a jos je
moguce secer+voda+med ili secer+voda+enzimi.
``Linija za izradu invertovanog sirupa i pogaca`` - materijal obavljen u casopisu ``Pcelar`` u br.12,
2002 godine od autora Vladimira Milica iz Kraljeva. Inace, ja sam izradio jedan takav invertor od
starog bojlera i veoma dobro funkcionise. Jesenas sam sa takvim sirupom obezbedio zimsku zalihu
kod pcela i pogacu sam sa takvim (sirupom) medom pripremio ove zime. Kristalni secer (od secerne
repe) se invertira sa enzimima koje se nalaze u medu. Dobiveni invert sirup povereno sada vec isa
moje strane ne kristalizuje se, i nema ostataka nikakvih kiselina koji su bili upotrebljeni za invertiranje.
Invertovanje saharoze, t.j. razlaganje na proste sechere je nepotreban posao! Ova moja tvrdnja se
odnosi na "teoriju" da se pcele iscrpljuju prilikom prerade saharoze u med. Mene sigurno ne iscrpljuje
razlaganje hrane u mom stomaku a isto tako niti pcele ne iscrpljuje prerada saharoze koja je i glavni
sastojak nektara. Da bi se izradila dobra pogaca jedini uslov je da se kristali saharoze samelju
najfinije shto se moze, da se doda voda i da se sceka par dana... To je sve.
Losa iskustav su sledeca. Svakog februara dodajem oplemenjene pogace drustvima da bih izvrsio
prolecno budjenje. Ranijih godina to sam cinio sa kupovnim pogacama. Prvo sam koristio pogace
Zlatna pcela iz Race i nakon toga sam obavezno imao gubitak od 3-4 drustva. Jedne godine sam
probao sa pogacom EVROTOM i nakon toga izgubio 7 drustava. Ta pogaca je toliko brzo kristalisala
da su se usatnim celijama stvarali cepici kristala secera koji se jedino cekicem mogu rasprsnuti. Posle
toga sam resio da sam pravim pogace u vidu secerno-mednog testa sa medom, polenom i prah
secerom i vec godinama nisam imao nikakvih gubitaka drustava, a pcele ih vrlo brzo prerade i svuku
u ramove.

SIRUP
Da napisem sada, zaboravicu mozda kasnije kada grane sunce: sazetak sa grupe BEE-L o
koncentraciji secernog sirupa koji se daje pcelama. Konkretno, to je izneo George Imrie, pcelar sa
kvalifikacijom i naucnik, sa ogromnim iskustvom.
On preporucuje sledece
sirup 1 deo secera 2 dela vode za stimulisanje zaleganja matice rano u prolece
sirup 1 deo secera 1 deo vode, kasnije kada otopli
sirup 2 dela secera 1 deo vode za dopunu zimskih zaliha hrane

PRIHRANJIVANJE
Molim vas da mi neko kaze koja je najniza temperatura na kojoj se moze prihraniti neko kaze 11
stepeni a neko 16 stepeni. Imam dve poloske i pokusao bih da stavim pogace
Temperatura uopste nije bitna. Moze i po mrazu ako je bas kriticno. Problem mogu da pretsavljaju
pcele ako su "izronile" na satonose. Za svaki slucaj pripremi nekoliko tankih letvica koje ces postaviti
preko satonosa, samo pazi da li ces u tom slucaju moci da stavis pogacu tj. da li ce imati mesta
izmedju poklopne daske i satonosa. Podrazumeva se da sve moras da uradis brzo i sa sto manje
uznemiravanja. Zasto si se odlucio da sada dodajes pogace? Nevolja ili...? Ja to obicno ostavljam za
februar. Napisi razloge pa cemo videti sta dalje.
Hranjenje pcela ne zavisi od temperature, vec dali imaju hrane ili ne, ako nemaju hranu moras odmah
da im nesto das najbolje med na neki nacin znam moj snalazljivi kolega je spricom ubacio med u
celije i tako ih prihranio do prvih toplih dana.
Sirup nevalja da se da sada daj im odmah pogace ako nemaju meda, samo nemoj pogace sa
dodatkom za stimulaciju matice i zamena za cvetni prah jer ce ako im das sada te pogace a naidje li
sneg sigurno ce umreti.

106

RECEPTI I PREPARATI
- Dvije kavene zlice meda, dvije kavene zlice jabucnog octa i dva decilitra vode. Mijesati dok se med
ne rastopi. Piti nataste. "Cisti krv", bar tako kazu babe.
Kod nas se za ir na eludcu preporuuje ist kestenov med rastopljen u mlakoj vodi, ujutru nate
srca, prije svega. ovek kod kog drim pele od toga se izleio ali ga je kae koristio dve godine.
Ja bih se takodje okrenuo medu, cak i uz dijabetes pod uslovom da nije previsok. Sace sa
bagremovim medom. Zvakanje jedne kasicice dnevno tokom 30 dana. Iz dva izvora sam cuo da je
zaista pomoglo.
U jednoj ruskoj knjizi podatak, izvori I. Matusevski, E.Kagor, A. Koltek 1982. posle terapije maticnim
mlecom tokom 6 meseci primecuje se znacajno smanjenje nivoa secera. Primena samo uz
konsultaciju i kontrolu endokrinologa. Trebalo bi i prekinuti ili smanjiti uzimanje insulina.
Nevezano od toga, podatak za cir i maticni mlec, pozeljno pre uzimanja mleca popiti casu vode sa
bikarbonom sodom (bazna reakcija, da smanji kiselost zeluca). To se pre svega odnosi na uzimanje
mleca sa medom, ali njega bi svakako trebalo drzati u ustima da se rastopi.
kod prehlade i gripa Uzimati suncokretov med sa sokom od limuna (100g meda i sok jednog ili
polovine limuna). To je mislim dnevna doza, nije navedeno.
Za iskasljavanje koristan je caj od listova bokvice. Uzme se 6 grama listova i prelije casom vode i
kuva 10 minuta, doda 30g suncokretovog meda. Daje se 1 velika kasika 3 puta dnevno.
Kod bolesti pluca. Po 1 casa soka od sargarepe, cvekle i rena, 30 grama votke, casa suncokretovog
meda, sok 2 limuna. Smesa se mesa drvenom lopaticom u emajliranoj posudi tokom 30 minuta, zatim
se uzima po 1 velika kasika 20-30 minuta pre jela.
Za cir na zelucu dr Mladenov preporucuje 40 kapi 30% alkoholne tinkture propolisa sa gutljajem vode,
1 sat pre ili 2 sata posle jela, tri puta dnevno. Ne odnosi se na perforirani cir. Licna iskustva su mi
izuzetno povoljna. Za zgaravicu cesto je dovoljan jedan tretman za duze vreme.
Za dijabetes po dr Mladenovu:
40-50 g nektarnog meda (najbolje bagremov) pet puta na dan po jedna cajna kasicica, lagano
rastapati u ustima. Po dr Vladi .......... iz Skoplja: terapija sa propolisom. Ja sam mojoj mami prepisao
terapiju po Mladenovu uz dodatak 10 kapi 25% tinkture propolisa u svaku kasicicu. Rezultat: secer je
sa 19 jedinica (starih) sveden u granice normale, uz 1/4 doze prepisanog leka. Ishrana kao i svi u
kuci.
OPREZ, leiti dijabetes medom je izuzetno rizino. Jedan prijatelj koji je to pokuao (sam) imao je
kolaps, a ja sam mu fotokopirao nain leenja iz pomenute knjige Apiterapija....zato nisam nita Miru
ni spominjao. Raditi se moe uz nadzor apiterapeuta i ini mi se iskljuivo sa nektarskim medom.
Nisam davno to itao ali im se vratim sa posla kui pogledau.
Da li ima nesto o sinusima?
Ima. Moja prakticna iskustva su odlicna.
Alkoholnu tinkturu nanositi spolja u oblasti sinusa i inhalirati sa cajem, najbolje od bosiljka (: travka
bosiljak a ne deda Bosiljko:). Dobro je da se vodeni ekstrakt ukapava u nosnice.
Javljam se povodom emaila o propolisu I sinusima. Preporucena doza je 30 kapi 33% propolis za dve
nedelje kod akutnog problema.
Danas mi se vratio pacijent sa jakom upalom mokracnih puteva, kome su zakazali laboratorijski
pregled za 10 dana (!!?).
Imao sam slucaj upale koji je trajao 10 godina. Preporucio sam (po dr Mladenovu) 3x40 kapi tinkture
propolisa 25% i 3x2 dl medene limunade (50 g meda i 80 ml jabukovog sirceta u 1 L vode). Posle 15
dana nalaz je bio negativan.

107

PROPOLIS
Bilo bi zanimljivo uti recept kako napraviti 33% otopinu propolisa ? Kako toliku koliinu propolisa
rastopiti i o kojoj se koliini propolisa se radi - na npr. 1000 ml 96 % etanola.
Njacesce se misli na "pijacnih / placovnih" 33%. Pod time se podrazumeva 33 g sirovog propolisa u
100 g (grama a ne ml) 96% etanola. Greska je dvostruka:
- 33 g sirovog propolisa u 100 g 96% etanola = 33 u 133, dakle krajnji produkt je u startu slabiji
- posle ekstrakcije koja traje dve nedelje, u otopini ostaju sastojci koji su rastvorljivi u etanolu, dok
nerastvorljive frakcije i deo etanola ostaju u talogu. Tezina otopine je za toliko manja. Otopine je
obicno manje od 100 g.
Tacan procenat se moze odrediti samo preciznim merenjem ulaznih i izlaznih produkata. Po mojim
relativno preciznim merenjima, stvarna koncentracija etanolske frakcije od 33g PP u 100 g etanola,
iznosi oko 12,5%, govorim po secanju. 100 g etanola zaprema 125 ml. Spec gustina je 0,8 (pise na
originalnom pakovanju).
Prole godine smo imali jedno predavanje s temom ''Proizvodnja, upotreba i konzervacija mati.mlei,
perge, propolisa...'' zabeleio sam sledee informacije vezane za % propolisa :
100 gr propolisa u 1 l 99% alkohola daje 6-7%-ne propolis kapi,
200 gr -"daje 10%-ne -"250-300 gr
daje 15%-ne -"- (najbolji, prim.predavaa)
350-400 gr
daje 20%-ne -"-

MEDOVINA
Na internetu ima mnogo recepata za medovinu. Ukoliko baratas sa engleskim jezikom, ukucaj na bilo
koji pretrazivac MEAD - izgovara se MID - dugo I kao kad kazes MIR i naci ces stotine recepata. Ja
ga pravim vec dugo godina i nije tesko. Ovaj put nemam vremena da pisem duze o tome ali
uglavnom sve se svodi na dva nacina. Prvi je da se pravi od cistog meda i vode. Dodavanje
kvascevih gljivica je obavezno. Druga varijanta je da se pravi od bilo kakvog voca, meda i naravno
vode. U tom slucaju, vecinom ne treba da se dodaje kvasac jer gljivice vec postoje na vocu. Vrenje i
dalji proces je uglavnom isti kao i kod pravljenja vina. Iduca dva meseca ili nesto vise bicu jako zauzet
a posle toga cu gledati da ti napisem vise o tome.
Evo jednog recepta iz lista "Pelar", br.8/1898 godine, za 50 litara medovine.
"U 40 litara ciste, lake vode rastvori se - razmuti se -15 kgr. meda, i ova se smesa dotle kuva i peni
dok ne postane bistra, zatim se mete u tencost dok jos kljuca: 50 grama ruzmarina, 50 grama
popovca (Thymian), 50 grama lista od lorbera, 50 grama svezeg, suvog sipka, i ostavi se da tecnost
vri jos jedno 10 minuta. Kad se tecnost skine s vatre i bude mlaka, tada joj se doda 150 grama slada
(koja se prethodno u vodenici od kafe isitni) i neto kvasca.
Zatim se sve dobro izmesa, saspe u jedno bure i ostavi na kakvo toplo mesto da prevri. Prema toploti
koja je u podrumu gde tecnost previre, i vrenje traje duze ili krace vreme. Ako je toplota veca i vrenje
se bre svrsava, a ako je toplota manja i vrenje duze traje. U svakom slucaju vrenje se svrsava za 1420 dana. Za vreme vrenja ne sme se otvor od bureta zatvoriti, vec ga treba pokriti gazom za vodu.
Kad je vrenje svrseno treba ga obojiti kakvom bojom
Zatim se spravljena i obojena medovina procedi kroz cedilo od artije ili filca (cedilo od filca, koje hvata
6-10 metara, i koje brzo i isto radi moze se nabaviti za 4 din.) i izruzi se u drugi sud. U taj sud doda
se jos 50 grama karanfila, 50 grama cveta od muskate, 50 grama oraja od muskate, 20 grama
umbira (ingwer).
Ovako zgotovljena medovina izvrsna je i u toliko je bolja u koliko je starija. Pisac ovog upustva poslao
je pre 3-4 god. jednom svom prijatelju 1 flasu ovako zgotovljene medovine koja je bila 5. godina stara,
i pomenuti prijatelj uveravao ga je da u svom zivotu nikad nije pio tako ukusnu medovinu."

108

OPREMA ZA PCELARENJE
IZRADA KOSNICA
Topola kao materijal za konice dosta esto se koristi u mom kraju. I ja sam naletio toj propagandi
kupio tri konice izraene od topolovine. Onako, da probam. Raspale su se iako sam ih zatitio na
"tradicionalan" nain - dva sloja firnajza i dva sloja uljane boje. Preko zime toliko "radi" da se izmeu
nastavaka zna stvoriti tolika pukotina da bi se mae provuklo kroz nju (karikiram ) -:)) Nikada mi vie
nije palo na pamet da kupim takvo to.
Meutim, topolovina je izvrsna kao materijal za okvire. Okviri su neobino glatki i kao takvi pogodni za
skupljane propolisa. Kod jelovih sa propolisom se struu i dlaice drveta i propolis nije tako ist. Osim
toga, sa tako glatkih okvira, prilikom zamjene saa i otkuhavanja starih okvira, sav stari vosak,
propolis i neistoe puno lake spadaju nego sa "dlakavih" okvira. Mana im je to je topolovina dosta
meko drvo i ako pele izgrade zaperke, onda prilikom dizanja gornjeg okvira, zna se dogoditi da
otpadne donja letvica, ako nije dobro zakovana. Meni osobno, topolovina je omiljen materijal za
okvire. Kau da je lipovina bolja, ali .........:
Topola je hidroskopnija od cama (upija vodu dok sa cama voda klizi) a i jako se peruta pa je i obrada
teza, pogotovo smirglanje. Imam nekoliko topolovih kosnica koje sam bio izbacio iz upotrebe ali sam
ih ponovo aktivirao u nedostatku camovih. Pcele se ne bune. Ne znam koliko ti je ta topola povoljnija
od cama. Ako je razlika velika onda prvi topolove ali ja bih ti preporucio cam.
Topola se moze koristiti za paviljonske kosnice i za medisne nastavke koji su manji deo godine na
kosnicama, mogu se obojiti drugom bojom za raspoznavanje. Za ramove je lipa zakon jer je
najglatkija, najmanje se vitoperi i mogu se raditi letvice najmanjih dimenzija. Moze i topola ali se mora
paziti kako je rezana i da je stablo velikog precnika. Idem prvo na topolu, izostavicu sve vec receno
jer su svi u pravu ali nisu se setili da kazu pravu stvar a to je ukus meda. Oni koji imaju prefinjen njuh
neka letos kada opece zvezda pomirisu pri podizanju poklopca kako mirise med iz camovine med
mirise na tamnjan, a iz topole na miris topole ali nije prijatan kao naprimer lipa verujte najlepsi miris
ima med iz lipovih kosnica, to je poenta a topola je veoma nezahvalna za obradu to su slazem se sa
svima onima koji su to naveli.

LR KOSNICA
Satonosa kod LR kosnice je dugacka 484mm " PRAKTICNO PCELARSTVO sa radovima po
mesecima " , autora dipl. inz. polj. Bozidara Veskovica, VII izdanje, PS "Grmec" - "Privredni pregled",
Beograd 2001. godine.
Langstrot Rutova kosnica se sastoji od tri jednaka nastavka spoljasnje visine 242mm. Ram je
spoljasnje visine 232mm a duzina satonose je 480mm. www.pcela.co.yu/SkolaPcelarstva
Duzina satonose kod LR rama je 19" (19 X 2.54 ) tj 48.26 cm
Moje iskustvo sa LR polunastavcima visine 145 mm su vrlo povoljna. Koristim oko 70 LRPN na
pcelinjaku od 60-70 drustava. Upravo zavrsavam alat za masovniju proizvodnju istih. Nekoliko
kosnica je kompletno od LRPN. Satonose su 25x10mm i sasvim su dobre. Smrtni prostor je smanjen
upotrebom tanje satonose. Obavezno koristim hanemanovu resetku. Plodiste od dva polunastavka je
zgodno jer moze da se podeli na dva dela prilikom nekih vaznih poslova:
-razrojavanja drustva
-zamene matice
-zamene starog saca
-deblokade legla.
Pri ovome, ramovi se ne vade, i posao se obavlja lako i brzo. 50 matica smo brat i ja zamenili radeci
dva dana po dva sata. Prijem je bio 46 komada, sto je bilo odlicno obzirom na krajnje nepovoljne
vremenske uslove.

109

Zimovanje je dobro jer je klube po sredini spojeno. Lako se manipulise sa istim. 1 LRPN moze da
sluzi kao produzena medna kapa nad 2 plodisna. Takve kosnice su skuplje. Zica se lakse provlaci.
Treba vise vremena za stavljanje satnih osnova. U korpi vrcaljke se stavljaju po 2 LRPN. Matica prvo
zaleze donji PN pa zatim prelazi bez zadrzavanja u gornji. Moze se dodati u plodiste kompletan LRPN
sa satnim osnovama. Olaksano je bocno kretanje klubeta. Kod prosirivanja kosnice ja dodajem
kompletne LRPN. bla, bla, bla,....
Vise o ovome kada zavrsim opitovanje sa inoviranim LRPRamom. Pocetni rezultati su odlicni.

FARAR
Najzastupljenija kosnica u Srbiji koju zovu Fararovom jeste kosnica kod koje su sve mere identicne sa
onima kod LR kosnice, osim sto je visina nastavaka 170 mm. Izradjuju ih i sa 12 ramova, ali i sa
visinom nastavaka od 190, 200 mm i slicno. Posto se meni 170 mm cinilo najlogicnijim izborom,
pcelarim tom kosnicom. Sto nikako ne znaci da treba da me poslusaju i drugi pcelari.
Sta god bih rekao tebi, ili bilo kom drugom o poredjenjima koja sam uradio na mom pcelinjaku sa DB
(kojom sam ranije pcelario) i Farar kosnicom (kojom sada pcelarim) ne bi ti mnogo znacilo.
Cim sam presao na Fararovu kosnicu, mozes da pretpostavis do kakvih sam zakljucaka dosao.
Medjutim, DB kosnica uopste nije losa. Ja samo imam teznju da pcelarim velkikim brojem kosnica, a
da ulazem mnogo manje truda. To ne mogu sa DB kosnicom.
Sto se tice tipova kosnice sa kojom se sa sto manje napora postizu najbolji rezultati u literaturi
nalazim da se DB smatra zastarelom (tesko prelazenje u mediste, teska za utovar, nekontrolisano
rojenje, teska zamena saca...), LR sa dva tela za plodiste (po mom misljenju) je premnogo i citam da
mnogi uvode polunastavak i telo za plodiste. Od vecine pcelara koje znam (a pcelare sa LR) kazu da
je rad sa nastavcima kod ove kosnice gotovo nemoguc i da se vecinom radi ramom (literatura tvrdi
suprotno), a meni licno smeta i to sto se med vadi i iz saca koje je bilo zalezeno. O FARARU znam
najmanje ali citajuci SAVREMENE PRINCIPE PCELARENJA (Rodoljub Zivadinovic) i MOJ
PCELINJAK(Branko Reljic) ova kosnica mi izgleda vrlo primamljivom. A kako nemam nikakvo
iskustvo sa njom (a i sa drugim vrlo malo) a u okolini (Arandelovcu) ne znam nikoga ko sa njom
pcelari, ne zelim da pogresim u izboru na startu posto se spremam da napravim 15-20 kosnica.
Radio sam sa DB (10,12) i LR tipom kosnica i nezadovoljan presao sam na fararovu (10) sa
velicinom nastavka 17 cm i ramom 16.2 tjs. 16cm.
Verovatno ima i kopetentnijih od mene da odgovore clanu nase grupe o standardu "farara"ali posto i
ja pcelarim sa ovim kosnicama pokusacu da pomognem. Standard ovog tipa kosnice kod nas nije
zvanicno usvojen pa se verovatno zato i javlja sarenilo dimenzija koje se vezuju za ime "fararove"
kosnice. Visina tela od 19cm vezana je za takozvane VSP kosnice koje se najvise koriste u Kanadi i
Australiji. Visina tela od 16.8cm vezuje se za "fararovu" kosnicu. Duzina rama se vezuje za DB ili LR
satonosu. Naravno i ja sam misljenja da je svaka kosnica dobra ako se primeni pravilna tehnologija za
taj tip kosnice. Ipak treba znati da "fararova" kosnica ima niz svojih dobrih osobina koje je svrstavaju u
savramenije kosnice sa kojima se lakse pcelari. Sigurno bi bilo dobro kada bi i kod nas bila uradjena
standardizacija i unifikacija ali sta je tu je. Ipak ja bi predlozio kolegi Cirovicu da potrazi knjigu
poznatog pcelara Milana Matica "usmeravanje rada pcela" gde ce naci sve o pomenutoj kosnici sve
njene dimenzije, dimenzije rama, kao i tehnologiju pcelarenja koju predlaze poznati pcelar M.Matic.
Posebno bi istakao ramove za armirane satne osnove (vertikalno ozicavanje) jer su prednosti
znacajne. I mislim da bi popularizacija ovog savremenog nacina ozicavanja u mnogome doprinela
kvalitetu izvucenog saca kod svih tipova ramova a posebno kod DB ramova.
Milan Matic pcelari sa visinom nastavaka od 17 cm. Sve druge mere su kao kod LR.
Na pcelinjaku ima odredjen broj istih takvih kosnica, ali sa 8 ramova umesto sa 10. Mogu vam reci da
imate veoma interesantan utisak kada pridjete takvoj kosnici. Vrlo je neuobicajena.

110

IZBOR KOSNICE
Ne razumem gde lezi srz problema zvanog KOSNICA?
Pcelari se raznim tipovima kosnica tako dugi niz godina. Kako odabrati pravu?
Najrasprostranjenija je LR kosnica. Za zimovanje (neki) najvise cene DB kosnicu. Najvise hvale
Fararovu (tzv), ali njome malo pcelare. Polosku svi kude. Za AZ kazu da je koliko "zgodna", toliko i
"nezgodna".
I sta sad da radi pcelar pocetnik?
Preporucio bih mu da se ljuti na sve pcelare koji su ziveli do sada, jer nisu iza sebe ostavili nikakav
zakljucak.
I, na kraju, neka odabere Fararovu (to ja, ovako, sasvim subjektivno). Kazu da ona trazi najvise
znanja. Ja bih rekao da njom moze da pcelari svaki pocetnik. I najveci nepoznavaoc "raznoraznih"
tehnika pcelarenja. SAMO, prvo mora da nauci biologiju (citaj ponasanje) pcela. Bez toga, nema
pcelarenja!
Da, ta knjizica (60 str.) je vrlo zanimljiva pogotovo sto g. Matic u njoj uglavnom opisuje jednu verziju
dvomaticnog pcelarenja koju on koristi (ili je koristio). Ja sam je kupio jedne godine na izlozbi
pcelarstva (ili sta vec) u Novom Sadu i slagacu, ali mislim bas od g. Matica. Bese to jedan jedini
primerak na standu pa sam je "zgrabio". S obzirom da je tiraz bio svega 1000 primeraka sumnjam da
se sada vec moze igde naci. U principu mogao bih zainteresovanima ovu knjizicu staviti na
raspolaganje putem Interneta ali nisam siguran da bi se to g. Maticu dopalo. Takodje se odlicna
shema Farrarove "dvanaestice" (visina nastavka 190 mm) se moze naci u knjizi Branka Relica
"Pcelarenje kao profesija i hobi" (ja sam svoje kosnice pravio po toj shemi). Sto se tice same
Farrarove kosnice i njene konstrukcije, moje je misljenje da je najpametnije za sada se drzati LR
standarda (sirina x duzina) izmedju ostaloga i sto je takvu kosnicu lakse prodati (ako dodje do toga) a
i oprema za nju bi bila dostupna svuda (uz male prepravke) ako "zagusti", mada je sve to relativno i
zavisi od regiona gde se pcelari. Jedino je bitno odluciti se za zapreminu plodista, tj da ono bude
optimalne velicine za uslove u kojima se zeli pcelariti (i za nacine takodje), pa prema tome i visinu
nastavka tome prilagoditi. Neko sa grupe pre neki dan iznese odlicnu racunicu za velicinu plodista
(nemogu naci tu poruku) baziranu na nosivosti matice. Kao sto rekoh racunica je odlicna, ali praviti
kosnicu nadajuci se da ce matica samo u vreme najbolje nosivosti polagati 2000 jaja (i vise) je cisto
"bacanje para". U nasim klimatskim i pasnim uslovima (bagrem!!!) bolji efekat na jacinu drustva (osim
kvaliteta matice) ima prezimljavanje i rani pocetak zaleganja nego sto ima "prostrano" plodiste. Cak
stavise, takvo prostrano plodiste, ustvari ometa proletnji razvoj drustva (sto je vecini pcelara, koji su
imali priliku da petljaju sa pregradnim daskama u DB i poloskama sasvim jasno) jer je tokom zime i
proleca strujanje hladnog vazduha oko klubeta povecano u odnosu na "tesno" plodiste, a samim time
je i usporen je razvoj drustva zbog povecanog gubitka toplote iz klubeta. Meni su licno oplodnjacinukleusi-male kosnice (doista od stiropora) kapaciteta 6 farrarovih ramova zapoceti pocetkom juna
(kao oplodnjaci) sa jednim ramom legla i jednim ramom meda i maticom (i skoro bez izletnica, bez
ikakvog pojacavanja kasnije), uglavnom uzimljeni sa starom maticom i nastavkom se dosta meda
(polupuni ramovi neprikladni za proizvodna drustva), pocetkom maja iduce godine "kipeli" i zahtevali i
treci nastavak. Takve kosnicice su s proleca imale bolji "izlet" od onih "velikih i ozbiljnih" kosnica (koje
bi se celog proleca, iako uzimljene kao dosta jaka i zdrava drustva, jako sporo razvijale) i do leta ih
skoro ( ih sad lazem! :-) ) pristizale u snazi. Ovo je tema stara koliko i pcelarstvo i moglo bi se o tome i
"nasiroko" i "nadugacko" pricati i opet ne bi bilo sve receno. Naravno standardi su neophodni (pa
makar i "nezvanicni"), ali svakako mogu imati i losu stranu sto se uvek ne poklapaju sa uslovima u
kojima se pcelari.
Kao sto rekoh, racun je bio odlican (i ja sam se dosta petljao s tim racunanjima) i sve je istina sto
govoris ali je racunica i dalje zasnovana na onih 2000 jaja na dan. Problem je sto svo ostalo vreme
kada matica ne proizvodi tih 2000 jaja/dan (a toga bude dosta) sace "zvrji" prazno ili bude ispunjeno
medom ili polenom "u nevreme". Takodje nisam siguran koliko je realna cinjenica da nase matice u
nasim uslovima i proizvode max. 2000 j/d (sigurno se desava ali koliko cesto?), a veruj mi ako bi se i
desilo da imam takve matice i male kosnice sa veseljem bi im dodao jos jedan nastavak. Farrarove
kosnice bi trebalo da budu "intenzivno iskoriscavane" tj. da u plodistu imamo tacno onoliko legla,

111

meda i polena u jeku pasne sezone koliko je to drustvu neophodno (to je i smisao, izmedju ostalog,
pcelarenja ovim tipom kosnice). Ako nam pcele na bagremu pored toga sto imaju par kilograma
"starog" meda smeste jos sedam- osam kg u plodiste umesto u mediste, onda imamo problem. Izbor
je: ili cemo vuci sa pase na pasu taj visak meda (i u neku ruku blokirati maticu) ili cemo se patiti
kopajuci po plodistu da bi spasili koju kilu meda (pri cemu sve prednosti Farrar kosnice odose u dim).
Tvoje dimenzije ramova su vrlo blizu onome kako ih ja zamisljam da bi ih i ja pravio, mada se
razmisljam da bi ramovi mogli biti i manji upravo zbog gore pomenutih razloga. Sto se tice brige oko
toga da bi matica bila blokirana ako ne bi imala dovoljno plodisnog prostora (za kalkulaciju koju si
napravio) neverujem da bi sa ovim tipom kosnice (kao ni sa vecinom drugih) bilo problema ukoliko bi
taj prostor bio manji. Zasto? Pa jednostavno zato sto se ta maksimalna mogucnost lezenja jaja
podudara sa periodom kada sa vecinom drustava svakako treba nesto uraditi sto bi rasteretilo
plodiste: razrojavati, formirati oplodnjake i nukleuse, zamenjivati sace itd.

PODNJACA
Da li je 10 cm dovoljno duboko za podnjacu ili treba dublje? Da li je dovoljno postaviti prazan
nastavak ako su podnjace plice od 10? Sta mislis o materijalu za podnjacu od vodootpornog spera
(blazujke )? Da li i nju treba zastiti nekim premazom?
Ovo oko konstukcije zicane podnjace interesuje i mene. Ja sam poceo da ih radim po nacrtu koji sam
skinuo sa interneta (standardi za balkan) samo sto sam smanjio visinu podnjace sa 17cm, na 8cm i
visinu otvora (koji postoji na sve cetiri strane i sluzi po meni za ventilaciju pri seljenju) na2,5cm. Imam
samo jedan problem, a to je komplikovana izrada. Koliko je takva konstrukcija valjana? I zasto je u
prvobitnoj visina 17cm.
Ne znam kakav je to materijal. Koliko je u stvari vodootporan? Podnica treba biti najjachi dio sanduka.
Nema kompromisa (ako ima para). Svaka zastita - jedan plus.
I... Obavezno treba predvideti mogucnost zatvaranja.
Razlog? Sada se ove mrezaste podnice zatvaraju da bi se leglo prosirilo i zastitilo od hladnih valova
vremena. ...I zbog tretiranja varoe sa dimnim/sublimatorskim/etericnim metodama.
"Blaujka", dobila ime po mjestu Blauj pokraj Sarajeva, a spada u uvjetno vodootporne perploe.
Slui za alovanje veih povrina. Ako je stavite u vodu poet e je upijati i bubriti. Dovoljno je da je
stavite npr. pod mjealicu dok radite i ono vode to je polije ve joj je dovoljno da pone "cvjetati" na
rubovima. Dakle, vanjske povrine su, koliko toliko vodootporne, a rubovi skoro pa nikako. Prava
vodootporna perploa se prodaje kao brodograevna i ima certifikat da ne proputa i ne upija vodu.
Dosta je skupa. U HR je prodaje firma " Sie-Kupres" d.o.o. po cijeni 60,00 kn/ m2/ 5mm debljine. Moj
savjet bi bio da se podnica i podloak izradi od stare dobre hrastovine. Zato? Mi smo na Uni pri
pravljenju amaca traili kompromis. amac je trebao biti lagan, dugotrajan, od lako dostupnog i
relativno jeftinog materijala. Kako se nemoe stisnuti i prdnuti, dno i "brkove" amca smo radili od
hrastovine, a stranice od aria ili smreke. Dno je trajalo godinama, a stranice od crnogorice smo
mijenjali svakih pet godina. Ako netko eli ii u perverziju do kraja onda moe napraviti podnice i od
nekog drugog tvreg drveta kao to su kesten i jasen pa ih premazati epoksidnom smolom ( 100, 00
kn/ komplet - "Chromos ", Zagreb ) pa e onda imati ne trajne nego vjene podnice. Samo !!!, nije
jednostavno raditi sa epoksidima kako se to ini iz priloenih im uputa.
Imam duboke podnjace godinama (10 cm) i pola CG-e ima takve, a mislim i vise od pola Srbije. To
nesto govori. Ici ispod toga Dubina gubi svrhu, jer radi se o svrsi a ne ukusu. Interesantno bi bilo cuti
koliko od pcelara na grupi ima duboku podnjacu od 17 cm ili bar koliko njihovih poznanika ih ima?
Uostalom onaj ko je postavio taj standard najbolje bi ga obrazlozio tj. sa cime i po cemu ga je
usaglasio?
Mrezasta podnjacha treba biti visoka samo ako je postolje visoko i otvoreno. Ako se upotrebljava
americki tip postolja onda mrezasta podnjaca ne mora biti visoka.
Kako u stvari vi zelite da pcelarite? Stacionarno? Ako da, onda vam ne trebaju oni otvori "na sve cetiri
strane".

112

Pcelarite selidbeno? Kako selite? Ako imate palete (mashinski utovar-istovar) - onda vam opet ne
trebaju oni otvori "na sve cetiri strane".
Ako selite a rukujete (utovar - istovar) rucno (razlicita prevozna sredstva) - onda vam trebaju ti otvori.
Ovakva podnjacha je komponenta sistema: "sanduk uvek spreman za selidbu".
Za mrezastu podnicu nema uzora. Iskustvo je glavni parametar. Dobro zasticena i dovoljno visoka
podnjaca se moze u nuzdi postaviti direktno na zemlji/travi - a ovakva nuzda se desava cesce nego
sto se moze zamisliti. Nema potrebe od umetanja nastavaka odozdo. Oni otvori "na sve cetri" osim
zbog ventilacije odlicni su rukohvati na glatkim klamionskim platformama.
Zbeg? - Ne!
Gornja ventilacija? - Ne!
Priprema za selidbu - daleko laksa, ako se koristi neki fiksni sistem za vezivanje nastavaka i poklopne
daske.
Podnjaca je alat. Za profesionalce postoji profesionalni alat, za druge, drugi. Morate u glavi imati viziju
sta zelite da postignete i onda cete moci da odaberete alat da biste zavrsili posao.
Moje podnjace su sa zicanom mrezom bez patosa ali sa falcom gde se moze uvuci karton ili lim.
Prakticno sam konstatovao problem u bespasnom periodu. Napadaju ih tudice, ima dosta mrtvih kao
posledica grabezi i imam osecaj da postoji tiha grabez (ili je to socijalna pomoc sitih gladnima kroz
mrezu). Mozda na ovu temu ima odgovor Ses. Ove godine sam ispod u ranu jesen stavio limene
podove i svi gore navedeni problemi su nestali.
Evo jedna podnica koja je konstruirana na Poljoprivrednom fakultetu u Osijeku kao dio Tehnologijskog
projekta ministarstva znanosti, a u suradnji s Agronoskim fakultetom, te tvrtkama Apimel iz Visnjevca i
Poliedar iz Grabovca (Baranja). Ucinkovitost primjene 15 %-tne mravlje kiseline (3litre kroz 28 dana)
aplicirane pomocu ove podnice je 95% (testirano prema EU normama). Na kraju tretmana u kosnici
se nalazi nesto manje legla (30-40%) u odnosu na netretirane zajednice, ali se kolicina legla izjednaci
vec nakon 10-tak dana. Gubici matica nisu zabiljezeni, a sto je najvaznije ovo proljece su docekale
sve zajednice koje su ovako tretirane prosle godine.
Za kupnju ove podnice nazovite Apimel (tel.:031/351-327) ili Poliedar (031/755-198)
Malopre sam konacno uradio skicu podnjace koja po meni je izuzetno funkionalna (da li gresim
prosudite vi). Polazna osnova je duboka podnjaca uzete sa "metagore" skracena sa 17 cm na 8cm.
Donji prorezi su dimenzija 12-15x2,5cm. Osim jednog zljeba na 3cm od zicane mreze, uradio sam jos
jedan na samom dnu (3mm od donje ivice) koji ce sluziti za uzimljavanje. Tu cu postaviti limeni
umetak i tako dobiti otvor za ventilaciju od oko 1dm stranu sa koje duva vetar cu zatvoriti. Ovaj gornji
zljeb cu koristiti pri tretiranju pcela i pri prolecnom razvoju kada je potrebno stvoriti pravu mikroklimu u
kosnici. Mislim da ova konstrukcija je kompromisno resenje i za pobornike zicanih podnjaca i onih koji
su protiv njih. Da napomenem da ovo nista nije primenjeno u praksi, tako da je ovo plod mog
dosadasnjeg proucavanja literature.
U Leskovcu u par radnji moze da se nabavi mreza, obicna, nepocinkovana, 3 15x3,15 po ceni od
313,00 din. po kvm. Pocinkovana nema znacaja jer pri prvom opaljivanju let -lampom, zastita gubi
znacaj. I ja sam pristalica zicane podnjace po celoj povrsini, sa falcom za uvlacenje lesonita sa zadnje
strane, koji se obavezno uvlaci prilikom prolecnog razvoja legla, prilikom avgustovske dopune hrane,
a i prilikom dodavanja pogace u prolece.
Juer sam malo zavirio u konicu. Ima leglo ( ustanovio pomou termometra ) na onim okvirima koji
su bili zaposjednuti medom. Da li je med pojela ili prenesla dolje to neznam. Da sam bio pametan,
stavio bi vagu.
- Vlazi ni traga.
- Poklopna daska od 20 mm suha. Sretan sam k'o malo dijete.
- Pele u dobroj kondiciji. ivahne i zaposlene kao da su u inkubatoru, a ne na otvorenoj podnici.

113

- Konicama koje su izloenije vjetru ubacio sam lesonit, ali sam ga malo skratio ( 20 mm) tako da ne
dihta u potpunosti. U njima ima neto malo vlage, ali mislim da je to zanemarivo u odnosu na pune
podnice.
- Moram napomenuti da je poetkom zime bilo vlage i u konicama sa otvorenom podnicom. To
pripisujem mikrolokaciji pelinjaka - najnii dio dvorita. Zadrava se vlaga na zemlji. Nastupanjem
hladnijih dana i one su se prosuile.
Sada malo o ljetnom periodu:
- esto primjeujem da se pele zalijeu odozdo u icu. Netko na grupi je rekao da su to tuice.
Meutim, ja sam vidio i posve mladih pela kako vise na podnici s donje strane. Stotinjak komada. ta
su one tu radile ? Kako sam stalno u strci i frci, nisam gledao hrane li ih one iznutra. Siguran sam da
to nisu bile tuice. Potjerao sam ih sa toga mjesta, jer se ni nakon nekoliko dana nisu vraale u
konicu, uvukao lesonit na jedan dan. Kasnije ih vie nisam primjetio. Naravno, osim onih koje su se
zalijetale odozdo i lupale po ici.
- Nema brade, nema srozavanja saa.
A sada neto meni najdrae.
- Ni jedna iana podnica mi se do sada nije "rascvjetala". Najstarija bi, po godinama, ve na jesen
mogla u prvi razred, a nema traga rasjedanju ili odvajanju. Pune me po tom pitanju izluuju. Stalno ih
moram popravljati.
- Sa ianom podnicom ne moram se bojati da e mi kia ili snijeg ui u podnicu i napraviti poplavu.
- Leta im se vade pa zauzimaju manje mjesta u prikolici.
- Lake su.
- Nemaju onoga bonog ruba na letu ( kao klasine ), pa nemam problema sa otvaranjem i
zatvaranjem "elja".
Zakljuak
iana podnica je moja podnica izbora.

KONSTRUKCIJA KOSNICE
Podnjaca: sto jednostavnija, obavezno mrezasta, ako selis bolje da koristis tvrdo drvo (hrast) Zbeg: to
ti ne treba, napravi obicnu drvenu poklopnu dasku debljine zida kosnice. Ako zbeg i zatreba, lako ces
ga napraviti od nastavka. Dobro je imati zamenu za poklopnu dasku u vidu okvira sa sitnom mrezom,
koja ponekad i u nekim tehnikama pcelarenja koristi. Kada moras da prihranjujes, koristi prazan
nastavak na vrhu kosnice u koji ces staviti plasticnu posudu, a umesto poklopne daske stavis
pomenutu mrezu. Jednom rukom podizes krov, a drugom rukom sipas sirup kroz mrezu.
Stara je pcelarska praksa da hvale bas onu kosnicu ili metodu sa kojom bas oni pcelare. Veoma je
vazno da iskoristis iskustva najuspesnijih i najnovijih tehnologija da bi sebi olaksao rad i smanjio
angazovano vreme.
Ja sam ti vec savetovao da pronadjes knjigu "usmeravanje rada pcela"od poznatog pcelara Milana
Matica i da se u eventualnom kontaktu sa njim upoznas sa njegovim iskustvima sa tom kosnicom i sa
tehnologijom pcelarenja koju on primenjuje. Mislim da bi te ta precica veoma brzo uvela na stabilan
pcelarski put. A evo i mojih predloga: 1. Poklopna daska - treba da bude od materijala i debljine kao i
zid tela kosnice, da bi imala iste termicke osobine. Na takvu poklopnu dasku ne treba dodatno
stavljati utopljavajuci material kod uzimljavanja. Okvir u koji se ugradjuje poklopna daska treba sa
jedne strane da bude deblji (da strci) 3mm a sa druge strane 13mm. Ovakav okvir poklopne daske
omogucuje da se daska koristi i za postavljanje pogaca u prihrani ili kad sluzi kao pregradna daska,
donjim nastavcima je poklopna a gornjim podnjaca. 2. Podnjaca - treba da bude "duboka", da je
zamrezena po celoj svojoj povrsini sa zicom dimenzije otvora 3.15mm, da omoguci ugradnju
unutrasnjeg skupljaca polenovog praha, da ima fioku koja se vadi sa zadnje strane. 3.Zbeg - je
nepotreban a moze ga zameniti jedan nastavak u kombinaciji sa zamrezenim okvirom . 4. Ram - treba
obavezno da bude za armirano sace jer skracuje vreme rada, daje najbolji kvalitet izgradjenog saca.

114

RAMOVI
Cena kvalitetnih ramova je samo 25 centi, naravno ako kupujes vece kolicine. U nedelju mi stize
1.200 ramova od, po meni, najboljeg proizvodjaca ramova u Srbiji, Milivoja Ignjatovica iz Grncara kod
Loznice. Telefon je: 015-860-544 i 063-256-675

RAM
Mada sam ranije dobio lanke o Toovom ramu, gledajui danas lanak na Predragovom sajtu,
zapitao sam se emu zakivanje gornjih i donjih letvica, kada se to moglo obaviti sa celim letvicama
(eventualno sa malim kosinama prema donjoj letvici, odnosno prema satonoi), a satne osnove
zasei i priviti na obe strane. Dobija se isti rezultat, a manje je posla. Eventualno ojaanje dobijeno
preklapanjem dve letvice mislim da nije od znaaja, posebno kod Farar, LR i Alpskih konica. Radei
u iste svrhe, ali, kako i Too kae "zasecanjem satonoe" (ali i otklanjanjem jedne od dve donje
letvice), jedno vreme sam upravo imao reenje gotovo identino njegovom (to se satonoe tie, o
donjoj nisam razmiljao na isti nain), ali sam ga dobio obostranim zasecanjem, a ne preklapanjem
dve letvice. Uinilo mi se komplikovanim, u odreenoj meri (tada) i problematinim, pa sam odustao i
zadrao ve ranije komentarisano reenje, koje je i objavljeno u Pelaru. Problematino mi je bilo i
reenje sa ostavljanjem na sredini cele irine satonoe duine 25-30 mm, radi lakeg baratanja
prilikom prihvatanja rama, stresanja pela i sl., ali sam uradio jedan ram i tek nedavno (nisam imao
drugi pri ruci) stavio ga u plodite na izgradnju.
Molio bih Toa da prokomentarie, ali kako se spremam upravo za odlazak na pelinjak, neu
najverovatnije saekati odgovor, ali u sastaviti nekoliko Farar ramova, i 8 kom. za Alpsku (u kojoj
imam jedan, pre dva dana skinut prirodan roj), sa eljom da ga iskoristim kako bih to pre dobio
izgraeno sae. Kad sve bude gotovo, fotografisau i poslati Predragu.
Resenje sa satonosom i sat lajsnom trouglastog preseka sam naveo u clanku.
Nisam nikada radio sa takvim ramom a odokativno bih mogao raci sledece:
- delove rama sa trouglastim presekom nije jednostavno napraviti
- celije na vrhu sata na svakoj polovini sa suprotnih strana su iste (normalne dubine). Smatram da ce
tako biti manje zaperaka.
- ram je simetrican po vertikalnoj osi, ne mora se voditi racuna koji je prednji/zadnji kraj kada se
stavlja ram u nastavak -delovi rama (dve standardne bocnice i 4 letvice za satonosu i sat lajsnu) lako
se proizvode jer su slicnih (istih) dimenzija
- problem sastavljanja satonose i sat lajsne se lako moze resiti lepljenjem drvofiksom i presovanjem
na jednostavnom uredjaju. Poslacu fotografiju u dogledno vreme.
- zadebljanje na sredini rama nisam predvideo za hvatanje, posto pcele i taj deo pokriju sacem, kao
na poslednjoj slici koja je uvecana. To je mana ovog rama. Smatram da nije prevelika mana.
- ovakve ramove nisam vrcao, malo ih imam. Mislim da to ne ti trebalo da bude problem.
- elektricni otklapac nemam, pa nisam u prilici da napravim modifikaciju za ovakav ram.

PRODAJA
Evo jos jednog proizvodaca kosnica i ramova: SIMA SARAGA -Cacak ( prodaja -tel:032/351-534
Gavrilovic Mladomir) cene:
DB-2799din ramovi nisu skovani, bez lima
2650din ramovi nisu skovani, bez lima
Neskovani ramovi 15,60din/kom. Nazalost ovo su nove cene koje vaze od 01.03.2004god. Bilo je
jeftinije ali nije imalo informacije i propagande. Zainteresovani su da prave i FR ali nema narucioca
(traze i crtez-mere). I jos jedna informacija: Milan Mladenovic iz Arilja pravi zicane podnjace (sita) od
nerdajuceg materijala (prohron) odlicnog kvaliteta. Cena 1050din/met. kvadr. pravi i po narucenoj
dimenziji.

115

SATONOSA
Visina satonose je tema za diskusiju posebno kod fararovih ramova. Ja koristim ramove sa
satonosom visine 16mm a odlucio sam da narednu seriju ramova ubacim sa visinom satonose od
12mm. Vazno je da kazem da su moja zapazanja da je visina od 16mm nepotrebno velika i da bi po
mom verovanju visina od 12mm dala manju medjuramnu supljinu a samim tim i laksi prelaz iz tela u
telo odnosno bolju povezanost klubeta u toku zimovanja. Automacki se povecava i prostor za
zaleganje na svakom ramu.

UZICAVANJE RAMOVA
Kad je ozicavanje u pitanju ja sam misljenja da se edukacijom i prkticnim uporedjivanjem treba sto
pre uveriti i pcelarima pribliziti armiranje saca. Naravno za sve tipove i velicine ramova. Brojne su
prednosti armiranog saca kao nacina ozicavanja u poredjenju sa ozicavanjem klasicnim busenjem
ramova. Armirano sace je mnogo jednostavnije za postavljanje u ramovima( sa tri poteza heftalicom ),
postavljate ga u ram u momentu potrebe za izgradnjom saca a ne u nekom pripremnom periodu,
(vosak nosite spakovan u kutiju do momenta postavljanja u kosnicu a ne na ramu), bocne letvice
rama mogu biti tanje (8mm) i ne krive se jer nema zatezanja zice, kod vertikalno armiranog saca (10
zica) nema deformacija celija zbog tezine meda i stvaranja "talasa" na ramu, i veoma vazno je to sto
ovakav nacin ozicavanja je mnogo jednostavniji i manji je utrosak vremena za isti broj ramova u
odnosu na klasicno ozicavanje bilo horizontalno, vertikalnio ili kombinovano putem busenja ramova i
provlacenjem zice. Naravno da i za vece ramove kao sto su DB ramovi preporucujem vertikalno
armiranje saca stim sto pored dve donje letvice izmedju kojih zavrsava satna osnova a one ne
dozvoljavaju "ljuljanje" satne osnove za selece pcelare preporucujem u donjoj trecini rama dve
horizontalne zice razmaknute medjusobno 5mm radi potpunog i sigurnog sprecavanja "ljuljanja" saca.
Ovako armirana satna osnova treba da je siroka od bocne letvice do bocne letvice minus samo 2mm
(brze je pcele lepe za bocnu letvicu), a ne kao kod klasicnog ozicavanja i zatezanja zice zbog
mogucnosti deformacije bocnih letvica satna osnova mora da bude minus i do 10 mm. Smatram da
ste se upoznali sa armiranjem saca putrem rama za armiranje i elektricnog "zvrka". Ja preporucujem
radi vece efikasnosti ram za istovremeno armiranje vise satnih osnova, i "zvrk" odnosno ispravljac
struje koji sa 220v pretvara struju u jednosmernu a jos bolje u naizmenicnu struju razlicitog napona
(6v, 12v, 18v, 24v) .
Mislim da treba prvo da razdvojimo:
- vertikalno ozicavanje ramova koje podrazumeva busenje satonose i donje letvice, provlacenje zice i
tek nakon toga utapanje satne osnove
- armiranje satnih osnova putem rama za armiranje i elektricnog "zvrka" (opisao Zoran Milojkovic u
svojoj poruci) i ugradnja tako armiranih osnova u ram
Drugi nacin rada sam probao, pa cu izneti neka svoja iskustva. Prilikom izrade ramova potrebno iz
satonose sa donje strane po duzini izvaditi letvicu. Donja letvica rama treba da bude iz dva dela (kada
se osnova postavi u ram donji deo je izmedju letvica). Po mom misljenju ovo resenje je odlicno za
medisne ramove i uopste nize ramove. Pcele odlicno izgradjuju ovakve ramove (Imali ste prilike da
vidite u casopisu Pcelar na slikama Rodoljuba Zivadinovica). Ja sam kod DB ramova imao problema
oko ucvrscivanja izgradjenog saca. Desavalo se da kad podignem ram da izgraceno sace pocne da
se njise i uvija, a ponekad i da se zarotira i izadje iz rama (treba biti pazljiv da se skroz ne otkida).
Neki pcelari su ovaj problem resavali postavljanjem jedne ili dve zice horizontalno u donjem delu
rama. Ja sam probao postavljanjem eksercica u bocne letvice. Probacu da se u narednom periodu
vise pozabavim ovim problemom, jer mi se cini da ovako armirane satne osnove pcele bolje grade, a
gledano u celini potrebno je manje angazovanje pcelara prilikom izrade ramova i postavljanja satnih
osnova.
Jo malo o ienju. Satne osnove esto su manje od dimenzija okvira. Takodjer neki stolari prave
lijeb s donje strane satonoe kako bi se priliom ienja mogla uvui i centrirati satna osnova. Zbog
ovih razloga ostaje razmak izmedju satne osnove i donje letvice okvira, koji pele vrlo rijetko do kraja
izgrade i spoje. Na taj nain klupko zbog veeg razmaka (tj. duplog hodnika) tee prelazi iz donjeg u
gornji nastavak u kretanju za hranom. Prilikom ienja potrebno je osnovu nasloniti na donju letvicu
jer pele uvijek spoje i ojaaju osnovu sa satonoom.

116

Moje iskustvo sa armiranim ramovima je sledece. Nisu pogodni za medisne nastavke jer prilikom
vrcanja veoma lako pucaju. Desavalo se da se toliko deformisu da sam morao da ih pretapam.
Ramove sam kupovao kod Dragoljuba Aleksica iz Kupinova. Ramovi su dobrog kvaliteta. U satonosi
se prikuca letvica na vec ozicenu s. osnovu. Donja letvica je dupla i ona obuhvati s.osnovu. Sve je to
uredu. Medjutim, problem je sto su bocne strane osnove slobodne. Desavalo se da se osnova iskrivi
kada se postavi u kosnicu i onda je i sace nepravilno izvuceno. Ja sam na bocne letvice busio jednu a
najcesce dve rupe za drvene tiplije od 8mm koje sam na celo zarezao koliko mogu da udju nekoliko
milimetara u s.osnovu. Nije to izgledalo lose, ali je sve to skupa bilo komplikovano i od pre nekoliko
godina presao sam na horinzotalno ozicavanje sa pet zica.
Evo da se ukratko pridruim temi. Probao sam vie naina oiavanja (svi ve pomenuti u diskusiji),
ali sam se za sada zadrao na horizontalnom. Razlog je i u tome to na svim ramovima u Farar
konicama (predvieni inae za vertikalno uiavanje) vadim letvicu iz satonoe, kao i donju letvicu
(sa iste strane). Visina mojih ramova je 180 mm (spoljna mera). Na taj nain, postie se sledee:
1. Satna osnova je do donjeg kraja donje letvice
2. Pele (ako se doda u pravo vreme) izgrade satnu osnovu do kraja, pa nema zazora izmeu donje
letvice i satne osnove. Naprotiv, smanjuje se i tzv. <smrtni prostor>, sa 16+10+10=36 na 10+10=20
mm. Zimovanje je zbog toga sigurnije.
3. Ako se usee satonoa taj prostor se svodi na samo 10 mm.
4. U ovom sistemu moe se (ja nisam imao problema sa lomljenjem saa pri centrifugiranju) u donjem
delu postaviti jo jedna ica. Nisam imao problema jer pele u toku gradnje dobro uvrste i zalepe
satnu osnovu, a i izgrade je po celoj visini sa obe strane.
5. Pored ostalog, ovim merama poveava se i ukupna povrina saa
6. Letvice koje ostaju, dobro poslue za mnoge namene - njih nikad dosta.

PREGRADNA DASKA
Belcicevu sam vec ranije vidio u Zlatnoj knjizi pcelarstva. Snelgrova mi je novost ali osim mogucnosti
otvaranja leta na sve strane ne vidim nista posebno sto bi bilo bitno razlicito od obicnog poklopca.
Sam sam konstruirao slicnu pregradu-hranilicu-poklopac-ventilacija. Prilagodio sam obican lesonitni
poklopac i ugradio mrezicu i okvir preko otvora. Druga polovica poklopca ima manji otvor za plasticnu
jednolitrenu hranilicu koju nakon prihranjivanja uklanjam sa poklopca da se smanji prostor do krova.
Iznad hranilice se postavi ventilacija koja drzi razmak izmedju krova i poklopca. Komad preostalog
lesonita je posluzio kao poklopac na mrezi za zimsko razdoblje. Preko toga jos dodje komad novina i
ventilacija je osigurana. Komentari dobrodosli.
Fotografija je pod Photos u albumu Pcelatrut.
Samo ga dodatno zastiti vertikalnim pregradnim daskama. U literaturi uvijek mkazu da trebaju biti od
lesonita. Ja sam ih kod tako malih zajednica izrezivao od 5mm stiropora. Stiropor bi prebojio nekom
eko bojom, da ga ne grizu, a stavljao sam ga s obije strane klupka, od poda do poklopca. Tako bih
dobio stvarno suzenu kosnicu u kojoj bi tako mala zajednica mogla udobno prezimiti..

POKLOPCI
Prolu zimu Boris Buar je pisao o presvlaenju krovova terpapirom, umjesto limom. Ja sam ga
posluao i ovogodinje, nove krovove "obukao" u tu "opravu". Jako mi se svia. ak toliko da se
upravo spremam po jo materijala, da presvuem i sve stare krovove koji ve imaju lim na sebi.
Naravno, lim ne mislim skidati.
Jedini problem koji e iskrsnuti je ljeto i sunce. Ali i za to ima lijeka. Moj pok. otac je takve krovove
premazivao smjesom krea i sitnog, rijenog pijeska.

117

Ovo me tvoje pisanje podseti price jednog pokojnog starog pcelara koji mi je ispricao njegov dozivljaj
kada je posle 1945 g. prvi put bio u mogucnosti da kupi lim i stavi na svoje krovove. Taj posao je
uradio u toku leta po suncanom vremenu i kada je naisla kisa i pocela da pada po krovovima ali
umesto terpapira bio je lim a lim je zveckao, pcele nenaviknute na tako nesto sve su mu izasle
napolje uznemirene zvonjavom lima.
Kada sam poceo da pcelarim poklonio mi je jedan roj i rekao,, ako hoces da imas uspeha umesto lima
na krovovima stavi ter,, nissam ga poslusao a mislim da sam pogresio, ali na domaku mi je stamparija
pa bilo je limova koliko hoces, kako ide vreme mozda cu se vratiti teru.

BORDMANOVA HRANILICA
Ja imam nesto napravicu fotografiju od 0,3mp. i poslacu ti ja sam je dobio na poklon od jednog mog
prijatelja ne koristim je ali se prihranjivanje vrsi spolja, preko litarske flase, ali to imaju i nemci, imam i
jednu fotografiju sa hranilicom spolja, hranilica je sa zadnje strane, a ta je porodica veoma stara oni
imaju pcele jos od 1833 god. Meni je to bilo interesantno i fotografisao sam ali nisam pitao kako se
zove ali mogu da da odem kod kolege i da se detaljnije raspitam.
Na nekom meksickom sajtu sam nasao dijagram uporedbe bordmanove hranilice i milerove. Pcele 4
puta brze prenesu sirup iz bordmanove, nema opasnosti od grabeza i postavlja se na leto kosnice, a
punjenje je jednostavno i lako. Tako pise na sajtu. Nema nikakve slike ni opisa te hranilice.
Pokusavao sam je pronaci na internetu, ali bez uspjeha.
To nije nikakva komplikovana hranilica. Ona koristi princip atmosferskog pritiska. Koriste se flase ili
tegle, konzerve, koje se postavljaju u drvene (najcesce) osnove (to je zapravo ta hranilica) u kojima je
urezano za otvor tegle ili flase a da bi sirup mogao da malo istekne do drugog dela gde dolaze pcele,
naprave se prorezi ka tom delu gde dolaze pcele, ili se naprimer podmesti neki mali opiljak pod teglu.
Kada pricam izgleda komplikovano ali verujem da si razumeo o cemu se radi. Te hranilice se
postavljaju na leto ili eventualno na neko gornje leto ili poseban otvor a mogu se postavljati i na
podnjacu unutar kosnice ako je napravljeno mesta.
I ja kod mojih LR kosnica koristim zbeg i u njemu postavljam hranilicu, ali sam imao problem pre dve
godine kad sam zbog velikog gubitka u hladnoj zimi morao da kupujem pcele, pa sam kupio i nekoliko
vrskara radi dobijanja prirodnih rojeva. Trebao sam da prihranjujem kako bi drustva brze dosli u
rojevni nagon, ali nisam imao prakticno resenje, vec sam podmetao obicne hranilice ispod vrskara sto
je bilo problematicno. Ovog proleca sam napravio nesto na bazi pomenutih Bordmanovih hranilica, s
tim sto sam koristio plasticne boce od 1/2 litre. Kroz probuseni poklopac sam provukao plasticno
crevo promer 4-5 mm, a drugi kraj creva sam pricvrstio u konzervi od ribe na nekoliko mm iznad dna.
Bocu sam napunio sirupom ocekujuci da kad potece sirup i dodje do otvor creva tecenje ce se
zaustaviti i nastavljati u zavisnosti od uzimanja sirupa od strane pcela. Ali zbog gustine sirupa a malog
promera creva, sirup uopste nije tekao, pa sam sistem doradio dodavanjem tankog creva (od izolacije
zice za struju) pored ovog, s tim sto u flasi tanje crevo ide kroz zatvarac do kraja flase (kad se okrene
flasa skroz gore) a u konzervi nekoliko milimetara iznad postojeceg. Kad sam postavio flasu i okrenuo
sirup je potekao i kad je dosao do tanjeg creva tecenje se zaustavilo i kako su pcele uzimale sirup, on
je doticao u konzervu bez davljenja pcela i drugih problema. Ovo ja osnova, a umesto ove flase moza
da se koristi i veci sud (tuba po zelji i potrebne velicine) a i razne kombinacije oko donjeg suda.
Jedan vrlo veliki pcelar ima obicne kutije- posude od lima zapremine oko 2-3 litara i u njih je stavio po
jedan "splav" od drvenih letvica oko 7x7mm u preseku. Kada hoce da sipa sirup samo podigne krov i
sipa preko mreze u kutiju - hranilicu. Pogodno kada je toplo vreme a manje pri hladnom

BOJENJE KOSNICA
Za zastitu kosnica nisam koristio farbu nego lazurni premaz koji proizvodi Belinkabeltop(sastav:alkidne smole,svetlosno i vremenski postojani pigmenti,UV filtri i vosak) a za boju da je
najbolja nisam znao stvarno.Hteo sam prvo da uzmem boju bukve ali posto ne rade u toj boji ja sam

118

uzeo namerno boju hrasta i to je boja hrasta, ali mislim da to nije "toliko" bitno.Interesuje me kako ste
vi utvrdili da je ona najbolja tj. na osnovu kojih parametara?
Ne bih ti savjetovao da bojis kosnice iznutra lanenim uljem. Kad budes strugao propolis i vosak sa
kosnisa kontaminiraces ga. Preporucujem da kosnice iznutra farbas mjesavinom propolisa i alkohola.
Posacu ti recept ako hoces. Ja upravo topim vosak i sav propolis sa ramova i nastavaka sakupljam
upravo za tu prirodnu farbu.

ELEKTRICNI OTKLAPAC
Od proizvodjaca, kod nas je najozbiljniji "Mineli". Inace, proizvode ga i u nekim manjim zanatskim
radnjama i u samostalnoj reziji. Cena je oko 500 evra ili nesto vise (nisam siguran da li je dostize i
600, treba pitati). Ja sa njima nemam iskustva. Vise mi se nekako dopada elektricni vibracioni noz ali
nemam ni jedno ni drugo. Isplativost u nasim uslovima relativno malog broja kosnica mozda i dolazi u
pitanje, ali je ipak zastupljen u Srbiji i rekao bih da su korisnici zadovoljni. Jedan moj prijatelj, veliki
pcelar ga ima odavno (4-5 godina) radi i sa LR i DB, mora poneki ram da rucno ispravi ali nema
nameru da ga prodaje :)
Javio mi se i Miro iz "Mineli-a", otklapac kosta 500 eura. Kod vas ga proizvodi i firma "Roj company" iz
Trstenika, da mi je samo znati koji je bolji. Da li bi mogao pitati svog prijatelja gdje je on kupio
otklapac? Ako je on zadovoljan ne vidim razloga da ne budem i ja. Firma "Pip" prodaje otklapac saca
po cijeni od 4.000 eura!!! Bas bih ga volio vidjeti kako izgleda.
Kod Boze Petrovica video sam vibracioni otklapac. Pored njega Bozo ne koristi otklapac sa valjcima,
iako ga ima. Gledao sam kako radi. Izvanredan je. Mislim da je jeftiniji. Na leto cu napisati clanak,
kada snimim fotke kako uredjaj radi.

KOMPRESOR
Ja sam narucio kompresor od "Neckermanna" i cena mu je 5.495,00 dinara + PTT 399,00 dinara. Prvi
utisci su veoma povoljni. Koristio sam ga samo za pravljenje rusvaja u mojoj radionici ili za ciscenje
alata. Ima pet prikljucaka za razne namene: crevo, punjac za pneumatike sa manometrom, pistolj za
farabnje, pistolj za gitovanje i pistolj za produvavanje. Na B. Potoku moze se naci i prikljucak za
peskarenje. Za otresanje pcela nisam cuo da ima neki prikljucak. Sudeci prema slikama iz amerike od
Pcelara od Gvozdena objavljenih pre neku godinu u Pcelaru, takav prikljucak mogao bi se lako
napraviti. Ostaje problem elektroagregata 220V/1500W.

TRAKE ZA VEZIVANJE
Nemam neko preveliko iskustvo ali od prosle godine koristim stege koje se sastoje od metalnog dela
u obliku slova "W" i dodatka koji sluzi kao poluga za preokretanje "W", kao i trake-gurtne za prozorske
roletne. Na jednom kraju trake je prikaceno "W". Traka se kao omca obmota oko svih delova kosnice,
zatim se provuce kroz "W" i onda se "W" preokrene i time zategne traku . Tesko je opisati.....Veoma
bitno je da bude gurtna a ne plasticna traka jer se one izvlace ( i to sam probao ). Kupio sam je prosle
godine na predavanjima u Beogradu i kostala je mislim 80 dinara. Moze da obuhvati tri LR nastavka +
podnjaca + hranilica-zbeg + bezalica. Pokazala se izvrsno jer mi je u poslednjoj selidbi prilikom
utovara ispala kosnica sa auto prikolice i spolja se nije nista ni pomerilo. Pokusacu da ti nadjem
adresu coveka koji pravi te stege.
Ako je zanimljivo, kupovina traka za vezivanje (i ostalog metalnog pribora i oprema za pcelarstvo) kod
Bore Stefanovia 021-617-869. Kopca je polucelicna, u obliku "W", a traka ima dve vrste: sa gurtnom
za roletne (130 din) i plasticna (100).
Naravno, bolje su sa gurtnom, ali ja koristim sa trakom od plastike i odlicno sluze i one.

119

ELEKTRICNI ZVRK
Ja radim sa oko 24V dosta snaznim trafoom i za bukvalno jednu sekundu zavrsim utopljavanje celog
rama odjednom. Kod transformatora za ove svrhe ustvari nije toliko vazno koliki napon daje vec koliku
struju, odnosno koliki mu je presek jezgra, koji zavisi od snage. Bolje je da je sto snazniji, masivniji,
manje ce se pregrevati i manje ce napon padati kada se prikljuci na zicu. Bolje je i da je npr. i 6V 3A
(18W) nego 15V 0,2A (3W). Kada se prikljuce, prvom ce napon neznatno da opadne ali ce biti visi od
napona drugog koji ce veoma mnogo da opadne.
Ja imam jedan trafo sa izlazom 24V 12.5A pa se pitam da li je to prejako, jer ti nisi rekao koliko
ampera ima tvoj trafo. Pored ovog imam i jedan sa izlazom 30 V 0.4A Da li bi bilo moguce da radim
pomocu njega? Brzina mi nije toliko bitna jer cu raditi sa malim brojem ramova. Mozda bi mi bilo
jednostavnije da se zice sporije greju. Ako ni jedan od ova dva nisu dobri, kakav da potrazim? Ili
mozda mogu ova dva da iskombinujem?
Vladimire, mozes da upotrebis tvoj trafo s tim da racunas na vrlo kratko vreme utapanja. Zaboravio
sam da li imas LR ili DB da sada ne gladam, DB imaju nesto duzu zicu.
Podatak od 12,5 ampera nemoj da te muci. To je struja predvidjena po proracunu da trafo najvise
daje. A koliko ce da "vuce" potrosac zavisice od njegovog otpora, u ovom slucaju od duzine zice. Taj
otpor je naravno isti za jednu zicu i ne zavisi od trafoa. Tom trafou napon sigurno nece da opadne
kada prikljucis zicu, a ovom drugom hoce. Mogao bi i njega da koristis ali ne gine ti u oba slucaja
proba. Nije nista strasno, uzmi neke komade satne osnove, pa i celu osnovu na kraju krajeva.
Za eventualnu korekciju, mozes na parce nekog izolatora otpornog na temperaturu, u krajnjoj liniji
drveta, namotati malo zice za ramove ali tako da se navoji ne dodiruju. To ces vezati redno sa
transformatorom, odnosno sa potrosacem - prikljuccima koji idu na zicu. To ce ti biti mala dodatna
otpornost (mozes da namotas i u punoj duzini za ram, probaj). Mada je najednostavnije bez toga. Ja
taj dodatni otpor koristim samo kada tim trafoom utapam osnovu u male ramove za oplodnjake ili neki
put utapam vec izgradjeno sace u ramice za oplodnjak.
Ja koristim transformator kojeg sam pre vise godina na poslu premotavao da bih napravio punjac za
akumulator, od pregorenih i bacenih transformatora. Napravio sam nakoliko izvoda od 12 do 13V i
izvod od 6V a snaga TR-a je oko 150-200VA. Prvo sam radio sa 12V i sve 4 zice utapao odjednom za
par sekundi, ali tu ima jedan problem. Potrebno je da su rupe izbusene linearno, kako bi sve zice
ravnomerno usle u osnovu, ince neke zice ostaju neuronjene pa treba dodatno korigirati.
Sada radim sa 6V i svaku zicu posebno utapam, sto je malo sporije, ali za jednu zicu treba deo
sekunde, pa nije problem. Sto se tice tvojih TR-a, smatram da je prvi bolji, ali je napom visok, pa ako
ga ne koristis za druge poslove, mozes sa sekundarnog namotaja, koji je obicno odozgo, bez
rasturanja jezgra, da odmotas odredjeni broj namotaja, cime ces dobiti nizi napon. U svakom slucaju
ne radi se o nekom strogo definisanom naponu, vec kroz probe dodjes do ono sto tebi odgovara.

MASINA - SATNE OSNOVE

U najnovijem broju ruskog "Pcelovodstva", danas sam dobio, upravo je oglas na celoj strani za jednu
liniju koja se sastoji od masina za sterilizaciju voska, za izradu vostanog platna i valjaka. Nazvali su je
"Margarita - 1". Osnovne karakteristike 11,5 kw, trofazna struja, produktivnost do 50kg osnova za sat,
14-16 tabli voska u jednom kilogramu, list voska 240x410mm, precnik celije 5,4mm - zavisno od
valjaka, dimezije cele linije 5,4x1x2m, kapacitet sterilizatora 250 litara. Proizvodjac je OOO NTP
"Paseka"
adresa
Rossija, 413093, Saratovskaja oblast, g. Marks, 11-taja linija, 75.
tel./faks (84567) 581-41, tel. 8-927-279-15-62

120

JENTER
Aparat sam kupio u Novom Sadu kod pokojnog Save Secerova a sada i njegovi prodaju aparat i
delove aparata.
U Umeljicevoj knjizi je kroz primer data stara verzija aparata koja se vise ne prodaje. Cena mu se
krece oko 55 eura. Ako postujes sve sto je kod Veroljuba napisano imaces uspeha, ali bas sve.
Mnogo je bitna priprema aparata a mnogi koji ga kupe najmanje paznje pridaju tome. I jos nesto, kod
nove verzije aparata pokretni cepic nema otvor kao kod stare pa je operacija koju Veroljub opisuje na
128 str.(sl.102) nepotrebna jer vec postoji zaobljenje na cepicu a mnogi se izlome gurajuci cepic o
satnu osnovu. Potrebno je samo umociti vrh cepica (ovlas) u zagrejani vosak (ne preko 80 stepeni).
Umeljic u knjizi pise o ciscenju aparata i na str.130 kaze da se voda zagreje na 70-80 stepeni "da
prozuji". Problem je samo sto voda zuji od 65-99 stepeni i nemas kontrolu kaljenja (od 70-90 brzo
prozuji). Ja sam bacio gomilu i cepica i osnova da bi na kraju narucio termometar direkto iz
"Thomasa" (od -20 do 200 stepeni) i od tada nisam imao problema sa deformacijom veoma kvalitetne
plastike. Na 70 stepeni se tesko ciste delovi pa tek od 78 stepeni je obezbedjeno kvalitetno i brzo
ciscenje. Aparatom sam zadovoljan kao i kvalitetom matica. Ima prednost jer starosna razlika izmedju
presadjenih larvi je minimalna sto je po meni bitno, larve se presadjuju sa mlecom i nema opasnosti
od povredjivanja. Ja radim malo drugacije od Veroljuba i imam 3 aparata a minimalni kapacitet
aparata je 70 (mislim na kvalitetno zapljusnute mlecom) larvi. Inace 2005 nameravam da predjem na
Ezi-Queen sistem posto radim na"veliko" i samo zbog brzeg presadjivanja a inace princip je isti.
Aparat izbegavaju profesionalci jer je skup, kako kazu. Ako ti je prioritet kvalitet pretrpi troskove
ulaganja i vremenom ce da ti se isplati jer bice ti tesko(dok ne steknes iskustvo) prvo da "na oko "
presadjujes larve obicnom kineskom iglom. Ekonomisti ti verovatno ne bi savetovali da ulazes u
aparat jer nije ekonomicno posto kako vidim imas samo 15 kosnica a kapacitet aparata je za veci broj
pa bi ti verovatno preporucili Milerov ili Alejev metod. Ja sam aparat kupio kada sam imao samo 3
kosnice a vremenom sam jos vise zavoleo pcele jer kako rece Umeljic sam odgoj matica je "poezija
pcelarenja" i od prvog koriscenja nisam imao "promasenu turu". Kada kupujes aparat, znaj da u
pakovanju proizvodjac limitira kapacitet aparata pa obavezno dodatno kupi jos 50 srednjih (osnova
maticnjaka) i 50 najvecih-zutih (nosaca maticnjaka).
Ja ti nisam rekao da temperatura od 90 stepeni "topi" delove aparata. Rekao sam da dolazi do
deformacije jer svaki deo fino naleze jedan na drugi, sa veoma malim preklopom koji se poremeti
kada temperatura predje 80 stepeni. Do te deformacije ne dolazi kada je temperatura ispod 80
stepeni, a ja ti savetujem da ne prelazis 78 jer to je, po meni, idealna temperatura za ciscenje i nije
dovoljno samo da potopis, moras i da provuces kroz vodu i ne duze od 3-4 sekunde da budu u vodi
jer za duze nisam proveravao a i nema potrebe da ih zadrzavas duze. Kod novije verzije aparata
"osnove maticnjaka" imaju perca koja omogucavaju da hvatas osnovu pincetom pa je ciscenje lakse.
Temperatura topljenja voska (bez stranih primesa) je od 63-65C. Sto je t voska veca, to vosak ima
vise primesa. Samo pcele ne grade maticnjak samo od voska-postoji tu jedan sloj "kosuljice"
(verovatno od kokona) tako da kada topim prazne maticnjake uvek se izdvaja taj deo koji verovatno
stiti od kolebljivosti temperature (jer i kod starog saca koeficijent provodljivosti je manji upravo zbog
slojeva kokona nimfe).
Aktivnih celija koje ima matica na raspolaganju za zaleganje aparata je 112 kod nove verzije (kod
stare 90). Prvo, matica nikad ne zalegne bas sve [uglavnom ostanu nezalezene celije na periferiji
aparata-slicno kao na ramu jer se javlja ogranicenje pa pcele zapostavljaju periferiju ( hranom i
temperaturom)]. Drugo, 4-tog dana kada presadjujes larve u aparatu imas odredjeni broj
jednodnevnih, dvodnevnih, trodnevnih - jaja (uglavnom perifernih) i jednodnevnih "suvih" larvi koje
nisu za presadjivanje tako da kod kvalitetne matice (koju ubacujes u aparat) tebi ostane oko 70 larvi
koje se "mogu" presaditi (jos zavisi dali je maj, juni ili juli). Od tih 70 "ja" iskoristim 50-60 i to samo one
koje "bogato" plivaju u mlecu pa je prijem larvi 99-100% tako da po jednom aparatu planiram 2
odgajivacka drustva. Kazem "kvalitetne matice" jer sto je matica kvalitetnija to je broj prezivelih jaja,
larvi i pcela veci po jedinici neke mere(npr. 100 celija). Dali su sva jaja mrtva ili su neka zapostavljena
to cu ti reci ove godine ako te bude interesovalo jer mene interesuje.
Tacni su podaci koje je naveo Veroljub ali prema tvojim potrebama ti ces i kupiti dodatke. Video si da
u kompletu ima 40 nosaca maticnjaka (zutih) a potrebno ti je sigurno jos 20-tak (prema gore
navedenom racunu) a pogodniji su za rad posto gornji precnik ne dozvoljava da maticnjak kada se

121

presadi propadne izmedju ramova i lakse je kada vadis 17-tog dana. A mozes da presadjujes i bez
njih-prilepljivanjem uz sace osnove maticnjaka sto ti otezava posao. Ako budes kupio termometar i
pratio t, onako kako sam ti rekao, onda neces zbog toga morati da kupujes onih 50 osnova
maticnjaka. Ali koliko god vodio racuna vremenom se zagube delovi sve tri vrste a meni se desavalo
da prodam i neki maticnjak pa mi uglavnom ne vrate (izgube) ceo nanizani komplet a ako proizvodis
samo za sebe verovatnoca gubitka je takodje manja.
Jenter aparat usporava profesionalnog odgajivacha matica ili proizvodjacha mleca. Presadjivanje
(kineskom iglom ili sl.) je zasad neprevazidjeno.
Janter aparat i njegovi se lako ciste u toplom bilnom ulju.
Aleksandar je bio u pravu kada je rekao da Jenter usporava profesionalca ali sada se pojavio novi
Ezi-Queen sistem koji omogucava da se operacija presadjivanja izvrsi velikom brzinom (ja mislim brze
od bilo kog presadjivanja) a morate naruciti od nekog u inostranstvu a ima ga u Italiji i Francuskoj.
Ja sam u predhodnim izlaganjima naveo prednosti i mane Jentera i slazem se sa Aleksandrom za
sporost pri radu i to stoji ali slozio bih se sa recenicom '' Ovoj metodi se prigovara da daje larve
nedovoljne ishranjenosti pa se produkuju maticnjaci duzine ispod 20 mm (Ilijev, 2002) '' - kada bi mi
tvorac dao adekvatne dokaze i "objasnjenje". A ja cu ti sada ponoviti sve uz "malo objasnjenja". Ono
sto ja radim u Jenteru prvog dana to oni rade u ramu izolatoru, samo sto je ogranicenje kod mene
vece (osim ako ne koriste izolator iste velicine) i velicina kod izolovanja mi je bitna zbog razlike u
starosti larvi (manja je) koja mi omogucava da "dobijem" 15-ti dan sa manje rizika (nego kad
presadjujem na oko), ako 14-tog dana imam lose vremenske uslove. Iskusni znam da ne mogu
omasiti ali pocetnik sigurno. Ne slazem se sa Umeljicem da tim ogranicenjem dobijem krupnije jaje i
to demantuju Bilas, Timosinova i Dorofeeova ( pcelovodstvo br. 7/85 ), jer za krupnije jaje treba vise
vremena i malo veca povrsina ogranicenja i konstantno ogranicenje (600-700 jaja u toku 9 dana). Ali i
tu ima kontradiktornosti. Franjo Tomazin u svojoj knjizi"Matica i njen kvalitet" tvrdi da je "dobro jaje"
posle ogranicenja tezine 0,144 mg a pomenuti naucnici 0,1830,003. On ima mikroskop sa ekranom i
tezinu izracunava matematicki dok pomenuti naucnici imaju specijalne torzione vage i vise
elektronskih mikroskopa. Da se vratim na Jenter. Do presadjivanja, i jaja i larve hrane se isto kao i
ostala jaja i larve u kosnici sa namerom da se od njih dobije pcela radilica (osim u specijalnom
slucaju), tako da ja kada presadjujem larvu "vodim racuna" da budu dosta zapljusnute mlecom. Kada
uporedim obicnu larvu na ramu i na Jenteru razlike nisu uocljive-ista je kolicina mleci. Cak Umeljic
navodi da je proizvodnja Jenterovom metodom najbliza tihoj smeni sto po meni ne stoji. Velicina
maticnjaka najvise zavisi od pripreme jaja, broja negovanih larvi i pripreme odgajivackog drustva i tu
je najmanja uloga Jentera. Presadjivanjem larvi nikada se sa larvom ne presadi kolicina mleci koja je
bila u celiji-uvek ostane koliko- toliko mleci (ukoliko radimo kineskom iglom) a ukoliko radimo obicnom
iglom jos je gore, jer posle moramo mi da pravimo hranu koja nikad ne moze biti kao ona u celiji tako
da pre tu moze da se javi nedovoljna ishranjenost a dalje(u odgajivackom drustvu) je za obe metode
isto tj. larva pocinje da dobija obilne kolicine maticne mleci. Dalje, ja presadjivanje (iglom- obicnom ili
kineskom) i larvu vidim kao "bager i malu bebu". Tj. postoji "verovatnoca" povredjivanja larve, sto je
kod jentera iskljuceno jer se presadjuje kompletno dno celije sa svom hranom. I na kraju najbolji
demant one recenice: Od kada radim sa Jenterom nisam imao maticnjak ispod 20mm. Uglavnom se
krecu od 22mm do 27.5mm i za to imam dokaze(uzorke maticnjaka koje cuvam i snimak jedne ture
video kamerom i snimke merenja) i tvrdim da to nije samo zbog "Jentera".
Jenter mozete naruciti na broj 021/334-047, 021/614-527 (porodica Secerov) a mozete i direktno da
se obratite Karlu Jenteru :
Karl Jenter 71154 Nrtingen, Eschenweg 17.
Tel/Fax 07022-39880.
E-mail: Karl-Jenter@gmx.de
Jenter aparat mozete dobiti i kod Velje Markovica, Beograd, tel. 011/ 244 55 33

AMBALAZA
Najjeftinije a kvalitetne tegle (zamena za staklo) za med koje i ja kupujem proizvodi "VUPLAST" G.
Milanovac. tel: 032/716-627 i 063/606-818.

122

U Vrnjcima, kod Vrnjacke Banje radi plasticar - "metaloplastika: koji je zapoceo veliki program za
pcelarstvo i on ima duvanu plastiku dobrog kvaliteta. Tegle od 720ml (1kg) su od potpuno prozirne
plastike, sa nepovratnim navojem na poklopcu (raskida se zastita po prvom otvaranju). Kostaju oko
11 dinara. telefon za informacije je 036/631-128 i 631-487
Evo one adrese proizvodjaca tegli uz druge koje smo spominjali. To je u Palicu, i u pitanju su
polietilenske tegle (mutna plastika) 720ml za zatvaracem.
telefon 024/ 753 408
656 500
cena je bila oko 6 dinara svega, ne znam da li je to bez poreza.
Inace, sto se tice toga ima li olova u teglama, saznao sam da bi analiza u zavisnosti sta se precizno
trazi kostala par hiljada dinara, i ako bi to neka ustanova ili pojedinac platio, mogu da ih povezem sa
ovlascenom laboratorijom.
U Novoj Varosi se prave vrlo prakticne i lepe kofe od 20 l i cena sa porezom je oko 150 dinara. Blago
mutna plastika, zatvaranje je izvanredno, mogu da se slazu jedna na drugu. Mogu se kupiti mozda po
nekim poljoprivrednim apotekama.
Cuo sam da su prohromske kante poskupele, one su ti odlicno resenje, to naravno i sam znas ali te
cena odvlaci. Mi smo preko donacije nabavili veliku kolicinu kanti, o tome sam pisao, proizvodjac je
Radomed iz Leskovca, ali i sa tim kantama kao i sa drugim njegovim proizvodima je bilo dosta
problema. Cure kada se sipa voda, pa i med (nismo to utvrdjivali u svim slucajevima), pa su se
pcelari snalazili na razne nacine (najbolje resenje je bilo da mu se vrate...). Kod nekih je pomoglo da
se iznutra savovi preliju vrelim voskom.
Ako poznajes nekog limara mozes ga pitati koliko bi uzeo da kupis prohromski lim a on da ti napravi
kantu...
Znam i da neki pcelari koriste i burad za naftu koja su iznutra posebno zasticena i postavljena je
slavina.

SKUPLJANJE PROPOLISA - MREZICA

Jedna molba za clanove malo bolje upucene u hemiju i tehnologiju. Na jednom ruskom sajtu sam
pronasao da se mrezice za propolis mogu napraviti od kaprona, materijla koji se koristi u tekstilnoj
industriji, kako se tamo kaze.
"
,
4 ( 1576-74 " ").
3-4 ,
."
Na ruskim sajtovima nisam pronasao nista detaljnije o kapronu ali sam pronasao ponudu jedne firme
(na engleskom).
" Two types of the biocatalysts have been studied: based on the kapron fibers (1) and narrow-pore
polyurethane sponge (2).The biocatalyst (1) had the voluminous netted structure forming a threedimensional voluminous net and was manufactured on the base of the kapron (polyamide) fibers
of irregular structure (waste derived from the kapron fibers manufacturing process). "
Our firm would like to offer you the next polyamide regrind PA6 - nylon 6 (produced by us) of the next
types. It is clean and dry, and free from all contamination, and suitable for molding injection and
compounding.
1. Polyamide regrind PA6 type AN
2. Polyamide regrind PA6 type AB"

123

Zna li neko nesto vise o tom materijalu i u kom obliku - pod kojim nazivom se moze naci kod nas?
Sudeci po ruskom tekstu njegova primena za izradu mrezice za propolis znatno uvecava efikasnost
iste.
Pogledaj u knjizi od pok. Boska Perosevica KALUPI ZA INJEKCIONO PRESOVANJE POLIMERA (ili
slicno). ta knjiga mi je na selu. PA bi mogao biti poliacetat. Pod fiberom se mogla kupiti mreza za
komarce, bilo nekada na OTC - buvljak na N. Bg. Ta mreza je tanka, jaka i vrlo savitljiva.
Potrazio sam jos malo u vezi kaprona-polyamida. Ima nekoliko proizvodjaca u Rusiji, Ukrajini i
Moldaviji. Koliko sam shvatio ovako na brzinu, uglavnom se i korisiti u obliku vlakana - fiber.
Rubberized cloths for inflatable boats and other inflatable articles - - gumirana platna za camce na
naduvavanje i druge proizvode na naduvavanje. Izgleda da je kapron podloga-platno-armatura na
koju se nanosi guma ( http://www.yrt.ru/english/tkani/tkani.shtml ).
Takodje sam pronasao (na http://www.trawl.ru/ropec.htm ) da se kapron vlakna koriste za (Twisted
kapron ropes) konopce u nautici ili kako se vec to kaze.
Jedan kolega pcelar mi je pomenuo i dzakove za krompir kao materijal za izradu mrezica. Nedavno
sam prolazio pored jedne gradjevine i video otpatke mrezice slicne "rabic" metalnoj mrezici koja se
koristi kod malterisanja fasada. Izgledala je mnogo zgodnije od tkanine za dzak za krompir.
Ja sam nesto vec radio od metalnih mrezica za-(protiv) komarace sto inace koristim i za zatvaranje
ventilacije-zbega na kosnici.
Ideja sa buvljakom ti je dobra, mada se mogu obici i gvozdjare i farbare.
Nemam nista napisano. Licno iskustvo je uobicajeno. Fober mrezica (raznih velicina) je zgodnija jer
lepo naleze na satonose. Kod skidanja mora se koristiti spahla jer mnogo PP ostaje zalepljeno.
Eksperimentisao sam sa skupljacima, koje je neki pcelar video u Kanadi, i napisaao clanak pre 5-6
godina. To su ploce dimenzija LR nastavaka (504*412) sa po oko 120 rupa fi 20 (?), ploce su na
medjusobnom rastojanju 2-3 mm. Proizvode se na N. Zelandu. Nisam uspeo da dodjem do korisne
adrese. Koristi se snop od 5 ploca umetnut izmedju dva nastavka. Ja sam to modifikovao i uneo jos
neke novine (na papiru), patentni zahtev cu podneti kada se steknu uslovi. Uspeo sam da rucno
napravim 5 takvih skupljaca. sa po 3-4 ploce na medjusobnom rastojanju od 2 mm (dobija se cist PP).
Koristio sam PE HD - polietilen velike gustine, koji je dozvoljen za namirnice za ljudsku upotrebu,
nabavio sam ih u obliznjoj fabrici Banatplast.
Iskustva se po godinama mnogo razlikuju. Bilo je godina kada se za mesec dana naskupi 70g cistog
PP po jednom skupljacu. Ove godine nisam nista prikupio. Kosnice koje sam koristio pocele su slabije
da napreduju, pa sam skupljace skinuo neobavljenog posla. Kompletan skupljac, kako sam ga ja
zamislio, tezio bi oko 1,4 Kg. Trebala bi mi 3 kalupa za injekciono presovanje, po oko 1.000 evura, po
proceni mog rodjaka plasticara. Suvise za mene, bar u ovo vreme. (:cekaju se boljavremena:)
Licno mislim da ce za skupljanje propolisa najbolje biti da se koriste namenski uredjaji. Razne
zamene nisu pouzdane a ni produktivnost nije ubistvena. Poseban je problem sto se ne sme svaki
materijal koristiti, svakako ne za proizvod koji ima terapijsku namenu.
Sakupljac propolisa bi rebao biti od materijala koji se moze koristiti za cuvanje hrane, jer propolis na
sebe navlaci sve sto se lako otapa. Meza koju spominjete i koristi se u gradjevinarstvu je,
predpostavljam, od PVCa sto ne bi smjela biti. U Hr se prodaju mreze sakupljaci od silikona, koji je
izrazito savitljiv i lako se odvaja od propolisa.
Na sajtu http://www.beeland.ru/beekeeping/beekeeping6_5.htm se moze videti ceo tekst o
prikupljanju propolisa.
Ukratko:
- mrezice su dvoslojne - tj. treba staviti dva sloja tkanine od kaprona cija su "okca" promera 4mm.
- mrezice se mogu stavljati vec u prolece, na ramove ispod utopljavajuceg materiajla.
- kod pregleda pcela, rotiraju se za 90 stepeni (ako sam ja dobro razumeo).

124

- skidaju se ujesen, najmanje dva meseca pre pocetka mrazeva.

Ovo se malo razlikuje od onoga sto sam ja do sada cuo, tj. da se propolis prikplja u kasno leto i jesen.
Po ruskom tekstu PROMAJA u kosnici izgleda da nije neophodna da bi pcele lepile propolis na
mrezicu.
Plasticne resetke za propolis u Kragujevcu proizvodi firma ROLOPLAST (034-343-575). Jos nisam
isao do njih da to pogledam, slika koju sam video na njihovoj reklami u Pcelaru podseca na
Hanemanovu restku.
Ja propolis, u manjim koliinama, prikupljam pomou skupljaa napravljenih od plastinih matinih
reetki, veliine male hranilice. Reetke su jedna u odnosu na drugu smaknute za 1-2 mm, tako da
kroz tako smanjeni otvor pele ne mogu proi. Dobijeni propolis je veoma ist, ali koliina nije velika.
Skuplja sam napravio tih dimenzija, jer i u poklopnim daskama je otvor te veliine - za po 10 mm po
duini i irini krai od dimenzija hranilice. Sigurno je da se, od istog materijala, moe napraviti i vei
skuplja i poveati uinak. Koristim i jedan skuplja izraen od drvenih letvica, koje su, sa lepkom, u
reetku spojene pomou dve platnene trake. Uinak je isti.
Kao nadraajno sredstvo moe se koristiti, kako se, u dole navedenoj knjizi kae, tampon od vate
natopljen sa 50 kapljica ulja od nane ili miroije, da bi se pele stimulisale na bre zatvaranje reetke.
Ja sam koristio kapljice nane.
U knjizi "Tehnologija proizvodnje pelinjih proizvoda", autori Krivcov-Lebedev, navodi se (pored
ostalih) primer Maarskih pelara, koji omoguuje da se u toku jedne sezone dobije i do 2 kg
propolisa po drutvu. Koliina je veoma znaajna i privlana.
Tu se kae: " Na satonoe ramova ispod platna stavljaju se tri reetke od plastine mase, sa otvorima
razliitih dimenzija. Dole se stavlja reetka sa elijama 100x100 mm, zatim sa elijama 3x3 mm i na
kraju, na vrh - reetka sa elijama 25x25 mm."
Interesuje me da li neko ima iskustva sa ovim nainom prikupljanja propolisa, a i konstrukcija ove
reetke (ne bi tetio i crte-fotografija) i to:
1. Spoljne dimenzije reetke
2. Debljina i vrsta plastike od koje je izraena
3. Razmak izmeu reetki
4. Kako se reetka postavlja (na satonoe, u otvor poklopne daske,...), i drugi bitni podaci
5. Kada se poinje i zavrava rad sa ovakvim skupljaima,...

SENZORI ZA PRACENJE STANJA U KOSNICI

Ja planiram da prema raspolozivim senzorima ubacim po dve merne tacke u svako staniste koje ce
mi sluziti za igranje sa time, pa ako ispadne nesto dobro je ali u svakom slucaju cu sve da objavim
gde budem mogao a mislim da je dovoljno na grupi, jer nas ima bas.
Sto se tice ovg programa za SAD i Kanadu to nije nista novo on koristi jedan sistem koji moze svako
da koristi to mozemo i mi ali mi smo uvek pored nasih pcela, moj prijatelj je koristio taj sistem i pravio
programe za takvu kontrolu jednog velikog vozila, pa preko senzora direktno gazdi u kompjuteru svi ti
dijagrami, o mestu gde se nalazi kamion, koliko ima terete, koliko ima goriva, vreme polaska sa mesta
i tako dalje nema kraja igranju odraslih ljudi. Sve to ide preko satelita. A konstruktor koristi solarnu
energiju jer nema u nedodjiji struju a mi na svakoj vikendici i salasu imamo struju pa i telefon. Ja
mogu da ugradim sledece: pritisak, vlaznost, temperatura, tezina tj.digitalna vaga, ali su senzori za
pritisak enormno skupi, a za merenje tezine tek ti senzori su skupi jer mora za kosnicu da budu cetiri
komada. Kada bi mi neko sa grupe imao barem senzor za pritisak da mi pozajmi a za vlaznost ima
jeftinih senzora.
Ja sam za sada ubacio samo po jedan senzor jer su me pcele iznenadile svojim ponasanjem sa
lakiranim zicama od 0,1mm nisam mogao da verujem da su u stanju da grickaju izolaciju a prekinule

125

su mi na nekoliko mesta i zicu. Morao sam da ih prevarim na drugi nacin ali i ugradnja 50 senzora
nije mali posao za sada imam ugradjeno 15 senzora.
Ono sto je interesantno oko dnevne i nocne temperature a interesantno je mnogo barem meni.
Posmatram LR-ovo telo a u telu 10 rama roj koji ima cetri ulice pcela. Sve kosnice imaju okruglu
rupu. Kod tog roja sve je zatvoreno osim te okrugle rupe a ima i senzor unutra. Uvece pri hladnim
nocima svojim telom zatvaraju otvor i nedozvoljavaju da ulazi svez vazduh a u kosnici je 34,5 stepeni,
sto znaci da su toliko inteligentne i ne trose sebe i med na odrzavanje nego zatvaranjem leta cuvaju
akumuliranu energiju. Da nije okruglo leto toga zatvaranja nebi bilo. Toliko novih i intresantnih
zapazanja da prosto zalim sto to nisam ranije ugradio. Da naglasim da jos nisam zavrsio hardver za
pracenje racunarom ali bice i toga bitno je da su delovi stigli a i softver samo mi vreme fali.
Kako radim po 12-14h dnevno, nisam u mogunosti izvriti mjerenja po danu. Zato sam sino u 21 i
30 izmjerio temp. na dvije susjedne konice. Zajedniko obima konicama je da su na 4 nastavka,
imaju otvorena okrugla leta na svakom nastavku i otvoreno donje leto.
1. iana podnica, poklopna daska 2cm (bez ikakvog otvora), stiropor 1cm, krov.
Temp. na satonoi 33,3 C.
2. Klasina podnica, iani zbjeg ( visina 6cm) cijelom povrinom konice, razmak 2 cm, poklopna
daska, stiropor, krov. Temp. na satonoi 31,3 C.
Vanjska temp. u 21 i 30h iznosila je 26,8 C

DIMILICA
"Skitajuci" po www.beesource.com naisao sam na interesantnu I veoma"mocnu" dimilicu. Ova
dimilica koristi plamen od propane za isparavanje i pravljenje (odnosno simuliranje) perjanice dima.
Izgleda mi dosta glomazno, a diskusija na beesource se vodi, uglavnom, oko njene bezbednosti (boca
pod pritiskom, mogucnost izazivanja pozara, zastita radnika od propanske eksplozije.), kao i cinjenice
da proizvodi veoma veliki oblak "dima". Licno mislim da je to uobicajeno nepoverenje u novotariju.
Na dole navedenom sajtu postoji mogucnost da se vidi dejstvo ove dimilice:
www.newbeesmoker.com

MEDONOSNO BILJE
FACELIJA
Sto se tice facelije bio sam na pasi krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih Te godine su
obecavale jer se sijalo i po 50 hektara u komadu. Prednjacili su pcelari agronomi i upravnici imanja jer
su drustvenu zemlju stavili malko u funkciju svojih interesa. Nazalost malo ih je ostalo, a za onog koji
je jos ostao jos iz toga vremena ostale su i price kako je terao pcelare iz drugih atara, pretio im
paljenjem kosnica i sl. Za njega ce zakon koji se kod nas priprema dobro doci... Moja iskustva su su
pozitivna jer sam jednom prilikom sa odlicnim pcelama sa oko 3,5 hektara izvrcao oko 300 kg iz 14
kosnica i imao snazan razvoj drustava. Uslovi su te godine bili idealni do cvetanja, a cvetanje je trajalo
nesto krace. Zemljiste izuzetno pripremljeno i sto je jos vaznije tih godina se u okolini puno sijalo
facelije jer se seme valda prodavalo nemcima. U druga dva slucaja slabije unose pravdao sam losim
pcelama, malim povrsinama, vetrovitom vremenu, losem sklopu biljaka i sl... Kada je vreme sadnje
optimalno neznam ali znam da je cvetanje u junu u nasim krajevima najoptimalnije za pcelare zbog
zega koje znacajno smanjuju duzinu cvetanja i isusuju nektar, pa mislim da je bolje da krenes za tvoje
uslove od perioda kada ti je cvetanje potrebno unazad. Inace da te upozorim na nuzpojavu; na pasi
facelije poprilicno stradaju krila pcela ali se to po mom saznanju ne odrazava pogubno na naredne
pase i predstavljaju malu cenu za ono sto se dobije. O 1000 kg po hektaru nemoj ni da sanjas. Mozda

126

je i moguce ali uslovi moraju biti idealni; od sastava zemljista, dubrenja, vremenskih uslova, sorte
itd.ali Ti u prvom pokusaju neces moci ostvariti. U svakom slucaju za takvu povrsinu pretpostavljam
da zelis da objedinis prihod od semena i prinos od meda da bi bilo rentabilno u odnosu na druge
mogucnosti.
Facelija je biljka mocvarnih podrucja i osetljiva je na susu a u samoj fazi nicanja i na mraz. Inace
pcele je obozavaju. Dve godine sam je sejao na 0,8 ha. Jedne godine je desetkovao mraz a druge
susa. Pre toga na manjim povrsinama 0.1ha dve godine je bilo uspesno ali uvek su unosi (zbog gore
pomenutih problema) bili beznacajni.
Najosetljiviji period na mraz je u fazi nicanja (3-15) dana po setvi. Ako se rano seje imace dovoljno
vlage samo paziti da prodju mrazevi. Moj predlog setva u tri etape sa razmakom od po 15 dana.
Cvetanje pocinje 45 dana od dana sejanja i traje oko mesec dana, kada treba pristupiti setvi. Seme je
dosta nezno i rasipa se pa setvu treba dobro tempirati.
Preko jedne firme sam narucio sjeme facelije sorte "julija", ali oni su mi poslali sortu "balo", pa sam
kao apsolutni pocetnik kontaktirao "Semenarnu Ljubljana", direktora sjemenskog odjela, sa molbom
da mi kazu nesto vise o toj sorti. Ljubazno su mi odgovorili i njihov odgovor proslijedjujem grupi sa
molbom za komentar ovog sto su napisali. Naime cijena kilograma sjemena je 6,5 eura, sto je po
mom misljenju, veoma povoljno. Jos jedno pitanje, mogu li faceliju sijati sa zitnom sijacicom i treba li
suzavati lule na sijacici. U arhivi grupe sam nasao da je bolje faceliju pri sjetvi mijesati sa psenicnim
grizom, nego sa prosijanim pijeskom, stoji li ta tvrdnja jos.
Seme facelija kojeg vi imate je sorte Balo, koja je potpuno usporediva sa sortom Julija. Sorta Balo je
najrazsirenija sorta u Evropi i vec je prosla pokuse u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, tako da smo sigurni
da je prihvatljiva za nase podrucje. Sorta Julija je sorta iz Njemacke, po nasim saznanjim isto tako je
dobra i ako zelite bas Juliju imamo je u Semenarni Ljubljana. Posto je Julija manje rasirena sorta kao
Balo te sorte ne sirimo na podrucje nasih preduzeca. Sorta Balo posebno se istice po bujnom
cvatanju sto je posebno ugodno za pcelare i brzoj rasti.
Nase seme u Bosni mozete nabaviti preko nase firme u Sarajevu, SEMENARNA BH
SEMENARNA BH, Blazuj 51, 71000Sarajevo
Tel.: 00387 33 636 100 10
Fax: 00387 33 409 210.
Sto se tice kvalitete semena kojeg imate iz deklaracije se vidi, da je to nase seme, da je klijavost
semena 75% ali isto tako da deklaracija vazi do oktobra 2003. Osobno smatram, da je seme u redu i
mozete ga koristiti ali neznam u kakvom skladistu je bilo seme, pa vam savetujem da seme proverite
prije setve (napravite manji test klijavosti seme stavite na vlazan papir na sobnu temperaturu). Inace
seme ove partije je dobro seme (proverili smo u nasoj proizvodnji) pa mislim da je klijavost dobra bez
obzira na to da je rok deklaracije pretekao. Osim seme facelije, nase pcelari puno kloriste I heljdu, pa
vam priporucujemo da pokusate I sa heljdom, a vise o njoj cete saznati na nasim web stranicama.

KUTJEVAKI HRAST SLADUN JEDINI NA SVIJETU MEDI LJETI

Europski znanstvenici zaintrigirani kutjevakim medljikovcem
Hrast sladun, lat. Quercus conferta, na zapadnoj granici svoje rasprostranjenosti, od Kutjeva do
aglina i Rueva medi u ljetnim mjesecima, to je za taj hrast jedinstvena pojava u svijetu. Fenomen
kutjevakoga hrasta sladuna zaintrigirao je i europske pelarske strunjake koji su ga poeli
prouavati, a ovog ljeta odrat e se o toj temi i prvi znanstveni skup te okrugli stol.
Prvi je prije 20 godina ozbiljno poeo prouavti i promatrati fenomen medljikovca hrasta sladuna
kutjevaki pelar Pero Beni, zaposlen u Hrvatskim umama. On smatra da se medljikovac hrasta
sladuna s ovog podruja ne moe svrstati u postojee klasifikacije medova koji se dijele na medove
nektarskog podrijetla i medljike koje su produkt nekih uiju ili nekih biljaka.

127

Taj je med do sada svrstavan u bjelogorinu medljiku. Meutim, mi pokuavamo dokazati da ne

pripada u tu skupinu, odnosno da je to posebna vrsta meda koja nastaje na hrastu sladunu, a moe i
na meduncu. To je karakteristika samo hrasta sladuna na ovoj zapadnoj granici njegove
rasprostranjenosti jer on ne medi nigdje drugdje gdje se nalazi. Pretpostavljamo da su ovdje za
njegovo medenje bitni mikroklimatski uvjeti, zatvorenost kotline, tlo, a moda i ak i neki insekti.
Razlog medenja tek treba otkriti i dokazati - istie Pero Beni.
Naime, medljika hrasta inae nastaje u proljee nakon brzog rasta izbojaka. Lisne ui tada siu biljne
sokove, a nakon probave izbacuju kapljice koje su slatke. To s lia skupljaju pele i tako nastaje
medljika koja je ivotinjskog podrijetla. Meutim, u hrasta sladuna koji medi ljeti to se dogaa tako da
slatki sok curi iz ira.
Osnovni je preduvjet za tu vrstu medljike da sladun ima ira. Bez uroda ira nema meda, a meda ne
mora biti ako ima uroda. Osim uroda za medenje su vane vremenske prilike. Potrebno je lijepo
vrijeme i visoke temperature - objanjava pelar Beni.
Na osnovi svoga dosadanjeg promatranja tog fenomena dipl. ing. Beni istie da ima nekoliko
teorija o razlozima medenja hrasta sladuna na kutjevako-aglinskom podruju.
Najblia istini ini mu se teorija o borbi vrste za opstanak na svom krajnjem arealu rasprostranjenosti
jer je tu hrast sladun u najnepovoljnijem poloaju. Zbog toga obilnije raa sjemenjem koje zbog
nepovoljnih uvjeta - vruine, jake insolacije - bude u velikom broju odbaeno kako bi se bar dio
sauvao za prirodnu obnovu. To odbacivanje neoploenih irova popraeno je luenjem slatkog soka
to ga onda skupljaju pele.
Pelarima okupljenima u udruzi "Zlatna dolina" cilj je da med dobije svoju klasifikaciju i znanstvenu
kartu kako bi se potvrdila njegova autohtonost, a time i jedinstvenost u svijetu.
HRAST SLADUN istonoeuropsko je drvo. Rasprostire se od Male Azije, preko Bugarske,
Rumunjske, Makedonije, Srbije, Maarske pa sve do Ukrajine, govori Hermann Pechhacker. Jo ga
ima u malom dijelu sjeverne Afrike te na jugu Italije. Na naem podruju uz sladun jo su etiri vrste
hrasta - kitnjak, hrast lunjak, cer i medunac. Hrast sladun na malim je povrinama, ali se uvijek javlja
s drugim drveem.
PELE SE MORAJU PRIPREMITI ZA MEDUNSKU PAU. Kako pelinja zajednica maksimum
doivljava za bagremske pae koja prestaje potkraj svibnja, potrebno je pele za pau na hrastu
sladunu drati u kondiciji. To se postie dodatnom prehranom pela, odnosno stimulativnom
pogaom. Dovede li pelar na pau hrasta sladuna pele u slaboj kondiciji, one nee moi skupljati
med. Nakon skupljanja tog meda konica se mora oistiti od njega jer je medljika hrasta sladuna
bogata mineralima te nije pogodna za zimovanje pela.
MEDENJE HRASTA TRAJE DO 2 MJESECA Hrast sladun poinje mediti kad i kesten, potkraj lipnja.
To moe potrajati i u srpnju i kolovozu, ovisno o vremenu. Prole godine zbog velike sue i vruina
poeo je mediti ak na poetku lipnja. Pelar Beni dodaje da se prole godine dogodio jo jedan
fenomen; naime slatki je sok bio toliko gust da ga nisu mogle do kraja konzumirati. U posljednjih deset
godina hrast je medio svakog ljeta, ali razliita intenziteta. Naime, hrast sladun obilno raa svake
etvrte godine, a nakon te godine urod je najslabiji, da bi se iduih godina poveavao.
OKRUGLI STOL O KUTJEVAKOM HRASTU SLADUNU okupit e pelarske strunjake i one iz
podruja fitocenologije i entomologije iz Austrije, Njemake, vicarske i Hrvatske. Do sada je, kako
istie Davorin Krakar, predsjednik pelarske udruge Zlatna dolina, obavljena analiza medljikovca
hrasta u glavnom njemakom institutu za analizu meda u Zelleu, a u tijeku su entomoloke pretrage i
peludne analize uzoraka u austrijskom institutu u Lunz am Seeu i na Agronomskom fakultetu u
Zagrebu.
KUTJEVAKI MEDLJIKOVAC BIO JE NA SVIH DEVET DOSADANJIH OCJENJIVANJA MEDA U
OSIJEKU i svaki je put osvojio zlatnu licu. To je med crne boje, trpka i malo kiselkasta okusa, bogat
mineralima i taninom, bez peludi. No u njemu e se ipak nai peludi, i to onih biljaka koje u to vrijeme
cvatu, uglavnom je to kukuruz. Kristalizira se za 2 - 3 mjeseca i tada postaje utosme. Tog se meda

128

s obzirom na povrinu hrasta sladuna na kutjevako-aglinskom podruju moe dobiti 10-20 t u

godini, ovisno o veliini uroda i vremenu.
Bas si lepo ime dao zanimljivo jer je jos zanimljivije sto sam ja jedne godine osetio veci unos te
medljike koju ti opisujes i to sve je isto do najsitnijih detalja, i ciste te medljike sakupile su mi pcele
oko 300kg. Kristalisao je bas kao sto si napisao a od potrosaca sam uspeo da sacuvam neki
kilogram. Svake se godine pojavljuje ali u manjim kolicinama a za vece kolicine stvarno treba
priprema i selidba gde ima u izobilju toga hrasta a ima ga mnogo u mom rodnom Homolju.

BAGREM
Mogu da preporucim jednog coveka iz Beograda, sumarski inzenjer, meni je dalji rodjak, zivi u
Beogradu a ima rasadnik kod Pozarevca. Mi smo u nasem drustvu pre nekoliko godina kupili od njega
sadnice, bilo je povoljno ( 011/ 130 486 Novica)
Jedan od najbogatijih Rasadnika medonosnog bilja /posebno ispred i iza sezonskih 'medovita' tj.
vrsnih medonosa / je kod pcelara Moma Koncara. Ima sve i drzi predavanje o istim. ( tel:011-817-711
i na pcelinjaku 817-793).

RECNIK - ENGLESKI
pcelarski ram - frame
satonosa - top bar
sat lajsna - ne znam na sta mislis, ako mislis na aluminijumski nosac ramova onda opisno - frame
carrier
vertikalni razmak izmedju ramova (smrtni prostor) - bee space
kosnica nastavljaca - ne znam tacno
nastavak (sprat, korpus) - super (medisni nastavak); hive body, box - telo
nastavak generalno; brood box, brood chamber - plodiste
satna osnova - comb foundation
sace - comb
pcelinja ulica - ovo bih preveo opisno, npr. number of frames occupied by bees
Bottom bar da, down bar ne. Bocne letvice su naravno side bars. Evo jos nekih pcelarskih termina.
Recnik sam preuzeo s jednog sajta (ne secam se vise kog) i preveo.
Apiary: pcelinjak
Apiculture: pcelarstvo
Beeswax: pcelinji vosak
Bottom board: podnjaca
Brood: leglo (kao stepen razvoja pcele)
Brood chamber: plodiste
Brood nest: leglo (mesto u kosnici)
Colony: drustvo
Comb: sace
Comb foundation: satna osnova
Comb honey: med sa sacem
Double screen board: pregradna daska (kod dvomaticnog sistema)
Draw: izvuci, izgraditi (sace iz satne osnove)
Drone: trut
Field bee (forager): radilica
Foulbrood: bolest legla - americka trulez, kuga
Frame: ram
Hive: kosnica
Hive stand: postolje
Hive body: plodiste ili nastavak/ brood chamber (plodiste); super (nastavak).

129

Honey flow: pasa

House bee: mlada pcela
Inner cover: poklopna daska
Langstroth hive: LR kosnica/
Migratory lid: poklopac bez ivica da bi se kosnice smestile jedna uz drugu prilikom seljenja.
Mites: krpelji (varoa)
Nosema disease: An infectious disease of adult bees caused by a protozoan,
Nosema apis.
Outer (telescoping) cover: poklopac
Overwinter: prezimljavati
Package bees: paketni roj
Pollen: polen
Pollen substitute: zamena za polen/ brewer's yeast (pivski kvasac)
Porter bee escape: bezalica
Propolis: propolis
Queen: matica
Queen excluder: maticna resetka
Reducer: sve sto zatvara ulaz kosnice i smanjuje broj pcela koje ulaze i izlaze
Rendering wax: topljenje voska
Royal jelly: maticni mlec
Super: nastavak (medisni)
Swarm: roj, rojenje
Take off/landing platform: poletaljka
Telescoping cover: poklopac
Top feeder: hranilica
Uniting: ujedinjenje dva drustva
Wax moth: vostani moljac
Wired foundation: satne osnove sa zicom (armirano sace)
Wiring: stavljanje zice u satne osnove (armiranje)

INTERNET
www.poljoprivreda.info
www.pcelarstvo.com
http://www.arka.com.ba/PCELA_I_MED/2003/novi_broj/pcela.htm
Nasao sam na internetu sajt pcelara koji koristi secer da bi se izborio protiv varoe, pogledati pod
linkom varroablaster. http://geocities.com/usbwrangler/
Pravilo EU (Regulation (EEC) No 2092/91 ) autora Franka
www.apimondia.org/apiacta/articles/2003/multinelli_1.pdf , a
"Organic and biodynamic Produce" koji svoje standarde
EU,USA,Japan.Autori
su
mr.Rod
May
i
Dr
www.rirdc.gov.au/reports/org/01-05.pdf .

Mutanelija u PDF formatu , adresa je

imam i adresu australijskih strucnjaka
za hranu uporedjuju sa standardima
Andrew
Monk,
a
adresa
je

Ako neko zeli da predje na novi tip kosnice moze moze videti razne tipove na adresi
http://www.beesource.com/eob/althive/index.htm ,a nasao sam na internetu krav standarde na adresi
www.krav.se/arkiv/regler/standards2003_utgJuli.pdf i na 70 strani dokumenta su date preporuke za
pcelarstvo. Molio bih Amira da mi javi ako je to sadrzaj fajla koji je poslat Ivanu.
http://solair.eunet.yu/~brnda
Evo upravo juce je bilo na grupi BEE-L predstvljanje jednog izvanrednog sistema za pracenje stanja u
kosnici i prenosa podataka preko email poruka. Za kontrolu, detekciju problema, koriste se SMS
poruke. Moze se pristupiti u realnom vremenu, mogu se dobiti podaci, grafici, analize itd. Sistem je

130

autonoman, napaja se iz solarnih baterija. Ima vise od 254 senzora po jednom pcelinjaku ukljucujuci i
meteoroloske senzore. Ima vise od 16 vrsta senzora!!! kao za tezinu, temperaturu, vlaznost, ugljen
dioksid, vazdusni pritisak itd. Sistem ce uci u komercijalnu primenu od aprila 2004. Informacije se
mogu dobiti na sajtu: http://www.beesystem.ca ali nemojte uzalud pokusavati, sajt spada u one kod
kojih je poseta ogranicena samo na jedan region, ovde je to SAD i Kanada, ne znam razlog.
Juce sam bio na jednom sajtu i skinuo za mene interesantnu stvar a radi se o "Ezi-Queen sistemu" ,u
stvari to je vrsta "poboljsanog Jentera" jer omogucava presadjivanje larvi neverovatnom brzinom a
adresa je www.eziqueen.co.nz - ako niste znali.
Sajt republickog hidrometeoroloskog zavoda Srbije. Sajt jos nije sasvim gotov (bice do kraja feb.2004)
ali se vec mogu naci neke informacije o vremenu . http://www.hidmet.sr.gov.yu
Pogledajte stranisu WWW.SAPIMIEL.COM , spisak nije po vrednosti medova, ali indikativno je da se
suncokretov med (sunflower) nalazi u vrhu, tj. drugi je posle poliflore (livade).
Zanimljiv clanak o preseljenju kosnica na malom
http://www.pcelarstvo.com/zanimljivosti.htm

prostoru.

Mozes

pogledati

na

linku:

http://www.apicolturaonline.it/mariano.htm
Podnjaca http://www.beekeeping.com/happykeeper/index_us.htm
Lokalni med, zdravlje i alergije, autora Toma Ogrena.
Na sajtu http://www.pcelar.co.yu/jentter.htm, nasao sam sliku nukleusa (od Umeljica) jednog koji mi je
izgledao jednostavan za napraviti (sam pravim kosnice ,ramove ..).
Vazdusni kompresor - pogledaj na ovoj adresi:
http://www.dadant.com/catalog/product_info.php?products_id=476
Polovne stolarske masine :
http://www.holzboerse.com/german/index.htm (prikaceni fajl Mica_g~1.htm )
http://www.lineta.co.yu/cirkulari.htm
Na sajtu http://www.beeland.ru/beekeeping/beekeeping6_5.htm
prikupljanju propolisa.

se moze videti ceo tekst o

Hvataca polena na podnjaci.

http://www.bee-commerce.com/hives/pollenTrap.htm
http://www.ag.uiuc.edu/~vista/html_pubs/BEEKEEP/CHAPT2/2-20.gif
Satne osnove:
Ovako na brzinu sam ti nesto pronasao na adresi:
http://www.legaitaly.com/eng/cat_1_9.html - mislim da ce ti se tu otvoriti katalog.
Na Google-u ima dosta rezultata za kljucne reci BEEWAX :
http://www.google.com/advanced_search?q=beewax&num=100&hl=de&lr=&ie=UTF-8&as_qdr=all
www.apis.admin.ch
Hrvatskog pelarskog saveza [http://www.pcela.hr] otvoren Pelarski forum
Pelarski forum na stranici http://www.pcela.hr/forum/index.php i registrirajte se.
Odlican forum na http://www.slovenski-cebelarji.com/forum .
Sajt grupe apiterapija http://groups.yahoo.com/group/apiterapija
Adresa za slanje poruka na grupi apaterapiaja apiterapija@yahoogroups.com
sajt http://www.apiterapija.tk
http://www.pcelarstvo-matejic.tk

131

hrvatskapcela-subscribe@yahoogroups.com za uclanjenje via e-mail

http://groups.yahoo.com/group/hrvatskapcela za on-line upis
http://groups.yahoo.com/group/casopis-PCELAR
casopis-PCELAR-@yahoogroups.com
http://groups.yahoo.com/group/nativehive-carniola
nativehive-carniola-subscribe@yahoogroups.com
http://groups.yahoo.com/group/BiH_pcelarstvo
BiH_pcelarstvo-subscribe@yahoogroups.com
Diskusione grupe - posebno iz USA.
http://groups.yahoo.com/group/sfbees/
http://groups.yahoo.com/group/MarylandBeekeepers/
http://groups.yahoo.com/group/FloridaBeekeepers/
http://groups.yahoo.com/group/beekeeper/
http://groups.yahoo.com/group/AmericanBeekeepers/
http://groups.yahoo.com/group/IndianaBeekeepingSchool/
http://groups.yahoo.com/group/CaliforniaBeekeeping/
http://groups.yahoo.com/group/SoCalBeekeeping/
http://groups.yahoo.com/group/wibeekeepers/
http://groups.yahoo.com/group/NorthernColoradoBeekeepers/
http://groups.yahoo.com/group/akbeekeepers/
Ja sam probrao neke interesantnije i posjecenije i uclanio se :
Backyard_Beekeeping-subscribe@yahoogroups.com
BeeGadgets-subscribe@yahoogroups.com
beekeeping-subscribe@yahoogroups.com
Norlandbeekeepers-subscribe@yahoogroups.com
Preporucio bih ovu grupu
http://www.honeybeeworld.com/gadgets/
Grupe koje rade na engleskom i na Hotmail-u.
http://partners.search.msn.ch/partner.asp?q=bee&FORM=CODECH&dom=groups.msn.com&v=1&cfg
=CODECH
Inace, moze biti interesantna jedan grupa, doduse irska, koja ima clanove u SAD.
http://uk.groups.yahoo.com/group/irishbeekeeping/
Za upis je adresa irishbeekeeping-subscribe@yahoogroups.co.uk .
Osnivac grupe je Dave Cushman, cije se prezentacije mogu videti na adresama:
Dave Cushman G8MZY
http://website.lineone.net/~dave.cushman or http://www.dave-cushman.net
Izvanredna americka grupa,
www.bee-l.com
Obnarodovao sam novi sajt http://www.apiterapija.tk na kome zasad funkcionise sekcija 'med' koja
obiluje apiterapeutskim receptima, ali uskoro i sve ostale (propolis, vosak, otrov, polen...).
Prva diskusionu grupu posvecenu apiterapiji. Poruka za uclanjenje:
apiterapija-subscribe@yahoogroups.com
a sajt grupe:
http://groups.yahoo.com/group/apiterapija
Mozda nekog interesuje novi tip kosnica.
http://www.aakosnica.8k.com/index.html

132

KREIRANJE POTPISA
Za stari Netscape Communicator:
1. napravio sam tekstualni fajl koji sam memorisao pod imenom "Signature pcelar" u TXT formatu. fajl
sadrz sledeci tekst:
Srdjan Dusej-Antonijevic
Kragujevac
47g., ekonomista
7 LR
http://ca.geocities.com/duci01
http://www.poslovi.net/portfolio.php?id=cf2gn39r6g0t3k06
Naravno zapamtio sam gde sam "stavio" taj fajl.
2. U meniju sam izabrao EDIT > PREFERENCES > MAIL&GROUPS > IDENTITY . Kod zadnjeg polja
SIGNATURE FILE klikne se na dugme CHOOSE i izabrao fajl iz tacke 1. Izabrani tekstualni fajl ide uz
SVAKU poruku kao njen deo na samom kraju poruke.
U istoj opciji (Identity) potoji mogucnost kreiranja "vizit kartice" (Edit Card) koja kao attachment moze
ici uz svaku poruku. Naravno, na ovoj grupi su attachment-i iskljuceni pa to nema efekta.
Nesto noviji Otlook Express:
1. u meniju sam izabrao TOOLS > OPTIONS > SIGNATURES .
2. pored srednjeg polja SIGNATURES sam izabrao NEW
3. u donjem polju EDIT SIGNATURE sam upisao zeljeni tekst, na primer za moju grupu:
Pozdrav,
Srdjan Dusej-Antonijevic
Kragujevac
pcelar-owner@yahoogroups.com
4. kliknuo sam na dugme APPLY.
Ovako se moze uraditi nekoliko potpisa-"signatures". Prema tome kome se salje poruka moze se
izabrati odgovarajuci potpis. Kada pisete novu poruku u meniju se izabere INSERT > SIGNATURE i
otvori se spisak "potpisa" koje ste napravili i zapamtili pod odgovarujucim imenima. To je mnog
zgodnije reseno nego u starom Nestcape-u.

CITLJIV TEKST
Tekst je potpuno citljiv. Treba namestiti encoding na Unicode (UTF-8). Ako koristite Outlook, otvorite
poruku i idite na View/Encoding/Unicode(UTF-8). Ako (kao Dejan) koristite yahoo ili neki drugi web
mail postupak je u Exploreru i Operi isti (za Netscape ne znam).
Petre tekst je kod mene potpuno jasan ALI kako mi se slicno deavalo pogledam iza desnog klika (na
'oplavljeni' naslov tvoje poruke) na Propreties pa Detals i vidim da ti je (i) ova pruka Unicode (UTF-8)
tj. kodirana. Prebaci u Format-u /pod Encoding/ na Western European. Inace clanak je ba
simpatican, vredan truda koji si ulozio.
Kod citanja nekih pisama i kod mene se vide "neobicna" slova.
Resavam tako sto u "View > Encoding" podesim na "Central European (ISO)" i skoro uvek se takva
slova prebace na "nasa" slova, ali na sledecem pismu to podesavanje se vrati na prethodno, pa u
krug.

133

Bilo bi dobro da neki iskusniji clan grupe(u Outluk-u) javi kako da ovo podesavanje bude osnovno
(default).

BESPLATNA IZRADA WEB PORTALA.

Rec je o ponudi Danila i Andreja sa portala http://www.slovenski-cebelarji.com/ . U kombinaciji je i Dr
Janko Bozic sa Univerziteta u Ljubljani kao i Dr vet Borut koji bi davali strucne savet u vezi veterine
pcela.
Mogucnosti ovih portala su brojne. Ponuda sadrzi:
- izrada interaktivnih prezentacija
- instalacija programskih modula i baza podataka
- uvodjenje u rad i pomoc pri vodjenju portala
- vodjenje i servisiranje portala
- hostovanje klasicnih html prezentacija i dinamicnih, e-mail
- priprema materijala za Intrenet i stampu - e-publikacije za Intrenet, CD, kompatibilnost za stampu
- World Web Trade program (WWT)
Neki primeri njihovog rada:
Internet trgovine
http://www.okna1.com
http://www.times.hr/shop
http://www.sewatec.de
http://www.mobimania.hr
http://www.zx2racing.com/store
http://www.frequentflyer.biz
http://www.1megashop.net
Internet portali
http://www.fragaria.hr
http://www.maturantska.com
http://www.biokozmetika.hr
http://www.biokozmetika.hr/index.php?option+AD0-content+ACY-task+AD0-view+ACY-id+AD013+ACY-Itemid+AD0-27
http://www.beautycentar-biokozmetika.hr
http://www.advenquest.com
http://www.iaimember.com (Flash aplikacija)
http://www.times.hr
http://www.mehanic-nautic.hr
http://www.video-buba.hr
http://www.virtueonline.org
http://www.simplicti.com
http://solutions.semotech.com

ZANIMLJIVOSTI
U vrijeme rata Bihacki okrug je bio u potpunoj blokadi, ali se ipak trgovalo (svercovalo).
Najlaksi nacin da se prebaci med bio je taj da pcelar u Hrvatskoj (tadasnja Srpska Krajina) dotjera
med sto je moguce blize linija, a pcelar u Bosni bi dotjerao svoje pcele takodje sto je moguce blize.
Ovaj u Hrvatskoj otvori kante sa medom, a pcele iz Bosne ga prenesu u svoje kosnice. Niko nikad nije
ostao bez para ili meda i obe strane bi bile zadovoljne. Ovaj iz Hrvatske bi prodao med po dobroj
cijeni, a ovaj u Bosni bi zaradio duple pare. Ako se moglo tada sta mi jos cekamo?

134

GREJANA RAKIJA
On se pravi od meke rakije, do 25 stepeni, oko 10 gradi (u to se ne razumem mnogo, komsija mi je
ispricao). Prvo se stavi malo secera u posudu i zagreje se da se secer karamelizuje - rastopi, ali da je
zagori naravno. To daje ukus i boju rakiji. Zatim se sipa rakija i kuva dok ne prokljuca. Sa rakijom se
sipa i med, zasladi se po ukusu. Ko nema med ili ne koristi, zasladjuje samo secerom. Kada provri
dodaje se voda, prema jacini rakije. Moj komsija dodaje naprimer 3/4 rakije i 1/4 vode. Zatim se pusti
da jos jednom provri i to se naziva "kaljenje". Kada provri, sluzi se, vec za to postoje posebne case od
debljeg stakla, male, valjda su do 1dl ili nesto manje. Pije se i po vise casa, vec koliko ko voli i moze.
Sljivovicu (kod nas je to meka rakija jacine od 10 do 12 gradi) pomesati sa secerom u odnosu 5:1 i
zagrejati do kljucanja.U posebnu malu posudicu staviti malo secera, zagrejati do rastapanja i preliti
sa malo vode da bi se napravio karamel (bojadiser rakije). Kada rakija prokljuca dodati bojadisera po
zelji i potom dodati "preseci je" casicu ljute rakije. Nakon toga skloniti sa vatre i poklopiti. Pije se topla
(sto toplija, ako si prehladen) a neko je voli i hladnu. Napomena: Najbolja je 12 gradi (1grad ima 2,5
stepena). Ako je jaca rakija treba vise secera i obratno. Upotreba meda umesto secera je dozvoljena
uz poznate degradacije meda pri povisenim temperaturama.

RADIOESTAZIJA
Interesantna stvar a verovatno je kao i mnoge druge stvari ostala zapostavljena. Mozda se neko sa
grupe lati toga i za neku godinu nam potvrdi ove eksperimente isto kako je to uradio Zdravko Ilijev.
Radi se o metodi koja se zove radioestazija .
Radioestazija je nauka koja koristi coveciji nervni prijemni aparat za hvatanje zracenja malog tela.
Primenjuje se za istrazivanje podzemnih tokova voda, ruda, u medicini, poljoprivredi i vojne svrhe.
Instrumenti sa kojima radi radiestezicar su klatno i raslja dopunjeni izvesnim elektricnim i magnetskim
spravama. Mnogi pcelari primetili su da pojedina drustva iako su matice sestre, razlika u jacini
neznatna, ipak mnogo razlikuju po visini prinosa ako su na razlicitim mestima. O tome je pisao cuveni
pcelar iz Niske Banje Zdravko Ilijev ( pc.9/2002) o Hartmanovim i Kerijevim cvorovima.
Evo sta sam pronasao i sta potvrdjuje Zdravkove rezultate.
Erih Genke iznosi u casopisu za ispitivanje rasljom (sept/okt 1940 god.) interesantne podatke:
"Od 1911 god. bavim se u mome mestu pcelarstvom i utvrdio sam ovo: Kada kosnice leze na tacno
odredjenim mestima pcele marljivije sakupljaju med i smanjuje im se nagon za rojenje. Godine 1937
sam utvrdio da su najbolja mesta tacno sredine i obale pojasa zracenja ali jos povoljnije gde se
ukrstaju dva pojasa zracenja. Ukoliko je jace zracenje utoliko je povoljnije za pcele. Jacinu zracenja
utvrdjujem pomocu celicne raslje na kuglastim lezistima. Ukoliko je cesce okretanje raslje iznad
takvog mesta utoliko je zracenje jace.
Ogledi:
"U jesen 1937 postavio sam jedan roj gde ima podzemnog zracenja a drugi roj na mesto gde nema
podzemnog zracenja.
U leto 1938, roj sa mesta koje zraci doneo je 24,5 funti meda (1 funta=0,45kg) i nije pokazao volju za
rojenjem dok je roj sa mesta koje ne zraci doneo 4,5 funti meda i pokazao volju za rojenjem.
U jesen 1938 promenjene su uzajamno mesta kosnica oba roja. Opet je roj sa mesta gde ima
zracenja doneo 59 funti meda a roj sa mesta gde nema zracenja 9 funti. Ovaj poslednji je pokazao
volju za rojenjem a prvi ne.
Od jeseni 1939 godine leze mojih 130 rojeva svi na mestima gde ima zracenja, neki vise neki manje.
Nisu mi uspeli pokusaji da vestacki pojacam zracenje pomocu aparata, ali mi je to poslo za rukom na
prost prirodan nacin: moji su rojevi postavljeni tacno iznad sredine zracnog pojasa, 80 cm iznad
zemljine povrsine.

135

Ispod rojeva naslagane su gomile kamenja iz shosea ili obicno kamenje. Osim toga stavio sam ispod
kosnice jednu spiralu koja zahvata povrsinu ispod kosnice, da lezi, odozgo gledano, zavijeno s desna
u levo, od bakarne cevi, jake bakarne zice ili bakarnih palitljika. Ovim se, prema mojim procenama,
zracenja povecavaju osmostruko.
Preko zime sam oduzimao zracenje.
Ima samo samo jedna stvar na koju treba ovde paziti a to je da se odabere podzemno zracenje koje
odgovara a tu moze da pomogne strucan radiestezicar."
Kada je Genke radio ove eksperimente nije se znalo za Hartmanove i Kerijeve cvorove koji su
nepovoljni za ljudski organizam a pcele izuzetno dobro podnose mesta koja se nalaze u pozitivnom
Hartmanovom i Kerijevom cvoru za razliku od vodenih tokova i negativnih kosmickih cvorova.
Genke je bio u zabludi (tadasnji naucni razvoj) sto se tice vodenih tokova ali je neminovno da su
zracenja koje je on utvrdio odgovarala pozitivnim Hartmanovim i Kerijevim cvorovima - izvan vodenih
tokova.
Po meni, u svakom slucaju treba prihvatiti Zdravkove preporuke pri proizvodnji matica. Pcelari kojima
su pcele na sopstvenim imanjima nemaju alternative pogotovo oni koji imaju objekte. Oni koji sele
mogli bi da o ovome povedu racuna jer su razlike povece.
Setio sam se ove price kada smo diskutovali o faktorima uginuca pcela koje je naveo Dragi, jer
Zdravko navodi stradanje pcela iz kosnica koje su bile locirane u negativnim cvorovima u vodenom
toku.
Da bi eliminisao sumlju da se radi o zaraznim bolestima Zdravko je na sace u istoj kosnici naselio
novo drustvo i kosnicu izneo iz vodenog toka.
Pcele koje su naseljene na sumljivo sace normalno su se razvijale i nisu pokazivale simptome bolesti
cime je eliminisana mogucnost da je u toj kosnici zajednica stradala od neke bolesti. To je prvo, po
meni trebao da uradi i Joze.
Inace kada je Zdravko pisao o dubokim zicanim podnjacama pre oko 20 godina niko mu to nije
uzimao za ozbiljno. Naprotiv.
To je teza koju vec duzi niz godina zastupa prof. dr Slobodan Miloradovic iz Beograda. U nekoliko
mesta je o tome drzao i predavanje, izmedju ostalih i u Aleksincu. Posle predavanja otisli smo na
pcelinjak gde je profesor rasljama od bakarne zice obelezio kosnicu za koju je utvrdio da se nalazi na
najboljem mestu. Pitali smo domacina sta moze da kaze o toj kosnici? Rekao je da nju nije selio, da je
oslabio maksimalno pre selidbe drugih kosnica kojima je dodao njeno zatvoreno leglo, a da je ona
ipak donela neverovatne kolicine meda na stacionarnom pcelinjaku sa jako malo pcela!
Ja sam skeptican na ovakve tvrdnje, ali... Treba razmisliti, isprobati, i konacan sud reci posle
eksperimenata. Da je van pameti, jeste. Ali... Licno podrzavam profesora u nastojanjima da svoju tezu
dokaze, ali cu u nju poverovati definitivno tek kada se i licno uverim.
Znate onu reklamu: Izgleda sasavo, ali mene glava vise ne boli.
Prvi odgovor obojici, nacicete u casopisu pcelovodstvo br.4 .2001god str.60 a ja ostalima kratko da
kazem da rusi kazu da su u pravu i oni koji tvrde jedno a drugi koji tvrde drugo. Medjutim Milan mi
nije odgovorio u ranijim diskusijam na pitanje zasto u njegovim i mnogim supljim stablima ne ulaze i
ne nastanjuju se pcele, a u nekim stablima ulaze i zive, ali mi je drago da ga to interesuje, a ako ga
interesuje saznace.
Sto se tice Rodoljuba vec sam mu odgovorio jednom prilikom o Pr.Miloradovicu jer smo u dva navrata
u Boru vrsili ispitivanja pcela koje zive u prirodi, i Slobodan i ja potvrdili smo i dopunili jedan drugog
saznanjima sto i danas cinimo. Ali u prvoj verziji mog rukopisa knjige o zivotu pcela u prirodi precizno
sam opisao mesta sa moje karte pcela zasto bas tu i to 15god. ali sam posle precrtao kao glupost i
nerazumevanje za tako nesto ali oni koji se za to budu interesoval saznace.

136

Evo jedan primer: Pcele kod pcelara koji imaju vrskare i hvataju prirodne rojeve rojevi se hvataju uvek
na istom mestu, mi to objasnjavamo na naucni nacin i to da su tu pcele ostavile feromon pa se zato
svi ostali rojevi mahom tu hvataju. Medjutim dodje stranac koji zna da meri i pokaze mesto gde se
hvataju rojevi (nije vidovit) i on ima svoju teoriju a sigurno ne oseca feromon.

IZVOZ MEDA
Moj surak dve godine saradjuje sa nekom firmom iz Stokholma, pri tom uvozi smrznutu ribu a izvozi
zacine, kiselis i tome slicno. Pocetkom ove godine, partner iz Svedske mu je trazio dvadeset tona
meda. Posto je trazio neprihvatljivo nisku cenu za nas, moj surak je nasao u Bugarskoj, mesani med i
to : sezdeset posto prirodni med i cetrdeset posto fruktoza, sve to pakovano u staklenoj ambalazi od
400gr. i po ceni od 0,70 eura po komadu.Na etiketi stoji bas pravo stanje proizvoda: mesani med,
toliko toga i toliko toga, sto je partner iz Svedske prihvatio.
Mislio sam da to u Svedskoj nece moci da prodje na trzistu, ali posle detaljnog objasnjenja Vasilija o
cenama i vrstama meda i mesavina, promenio sam misljenje. Pitam se samo koliko li ce taj sveda da
zaradi ako su cene kao sto je javio Vasilije.
Mislim da je veoma bitno da se kupac pravilno i posteno obavjesti sta kupuje, a na njemu je da to kupi
ili ne. Ja sam kod nas u radnjama nalazio na 100% vjestacki med, tako i pise na dekleraciji, porjeklom
iz Hercegovine i to trgovcu nije smetalo da satavi na njega cijenu od 5 eura po kg da li ga iko kupuje
tesko je reci. Kod nas su dolazili holandjani i nudili 1.5 eura za kg u rinfuzu i nisu nista kupili. Dobio
sam podatak da je hrvatski med na svjetskom trzistu ove godine dobio cijenu od 3,5 eura. Oni mnogo
cine na zastiti kvaliteta svog meda. Vi znate kako se kaze kod nas, "Koliko para toliko i muzike", uvjek
je bilo i bitce onih koji traze kvalitet, a imaju para da to plate. Odite danas u Sarajevo i stavite cijenu
meda 3 eura, tesko da vam iko kupi, ali stavite 5 eura necete imati problema.

TESLA O P^ELI
Veliki je ~ovek onaj koji svojim umnim darovima i sposobnostima natkrije
ostale qude, koji kao {to p~ela prikupqa med, prikupqa znawa i otkriva nove
istine, ali sve to kruni{e qubavqu prema ~ove~anstvu, da mu pomogne da {to
pre iza|e iz beda koje ga pritiskaju: straha, gladi, neznawa, bolesti. Nisu
veliki oni koji poni`avaju ~oveka, ve} oni kkoji oboga}uju wegovo duhovno
nasledstvo i time poma`u wegovoj sre}i.
Sticawe novih poqa poduhvata za
mesta zamagli}e i na kraju
materinske instinkte, tako da
postoje, a qudska civilizacija
p~ele...

`ene, wihova postepena uzurpacija vode}ih

izbrisati `ensku senzibilnost, ugu{i}e
}e brak i materinstvo mo`da prestati da
}e se pribli`iti savr{enoj civilizaciji

Sloveni koji su u usponu i koji }e povesti kada na wih do|e red, da}e novi
podstrek kreativnom i duhovnom naporu, ali i oni }e tako|e morati da se
usredsrede na ono {to je potrebno i prakti~no. Krajwi rezultat bi}e svet
p~ela.
Gledaju}i u daleku budu}nost, ja vidim dru{tvo vrlo sli~no p~eliwem, sa
ukinutim svim rasnim i nacionalnim razlikama...
Iz kwige TAKO JE GOVORIO TESLA - ilustrovani teslaslov, prirexiva~ Slobodan
Ivo{evi}, odabrao Sr|an Todorovski.

137

CESTITKA
DRAGE KOLEGE PCELARI
Kosnice vam pune, mir vam u dusi
Ruka vam duga, spokoj vam znacila
Srce vam veselo, zadovoljstva puno
Porodica vam srecom zracila.
Matica vam plodna a radilica zadovoljna
Trutova imao dovoljno a varoe nedovoljno
Bolesti i rezidua nemao a za grabez neznao
Pohvale primao a medne poklone darivao.
Nazdravimo i onima koji nemaju pcele
Neka se i oni sa nama vesele.
kratko i jasno, jer jos nije kasno
prepisah za vas, slova ova:
SRECNA VAM GODINA NOVA
Ranislav iz Cacka