Sie sind auf Seite 1von 435

,

·(~

~

,/

,

,

·?Г­

ЈЈ

<'.

Као велюсе празнике Ii;рfCВЗ. сиаtра ДB~­

вајест: оса» ГОСIIОДЊИХ и четири Боrороди­

чивз,ито: Божиh, Боrојављеље, Сретеље, Цвети,

Вазнесеље,i ројице,ПреображељеиКрстов-дан;

Блаtовести, Бел. Госпојину, Малу Госпојину,

Ваведење. Ускрс сматра као празник нап пра·

аиицWIЗ;- као сунце Me~ звездама.

Ускрс сматра као празник нап пра· аиицWIЗ;- као сунце Me~ звездама.

Но овога nalia празнује се и почетак

Нове Године~

години, кае

почетнн

у

еvди-

не, од I\ојин

други као или по љиховом називу Низан, био је као

с~ештено време, у ком је месецу било створе­

ље света; њихово Т. ј. еврејско избављеље из

ропства мисириског, и према томе ЦРКВе'На 1,0-

дина као да се од 110четка тога месеца рачу·

нала. Јесен

усеви већ

а

тим

као

дину заврппше

као почееен

iодине. Такп

због тога,

да је свој

љ:ррдбу људску

са-

бираљем произведених плодова; - па да за ТИlll

одмах настаје нов природни течај, кад и нову

наду на будуhу родност ваља гајити. С тога

Септебар месец важио је као први месец нове

године ц то zрађанске. Првог дана месеца Сеп·

тебра, кад празновали једаред дошее Христос зборницуI
тебра, кад
празновали
једаред дошее
Христос
зборницуI
Еванђелист
Еванђељу
даше му
Исаије, и
где
беше написано: Дух је Господљи на меНИј за
кљигу

то ме помаза да јавим ЕваН9еље сиромасима,

посла ме да исцелим скрушене у срцу, да про­

поведам заробљеним а да ће се отпустити и слепима да ће прогледати; да отпустим сужље

и

сви

у

годинр

нљигу даде

гледаху на њ.

ееде

им

74

истиву, И свахи ко ГОЈ'. је од истине, слуша

глас мој.; - другим речма он је мој подајник,

Пилат ве звајуhи значеље речи пита га: .Шта је то истиваr«; -

.истине«, за­

че­

па

и

не

хајуhи одговора: Ba~дa за то што није ни на­

диже се

учио да му се истина у очи хаже,

па изађе пред Евреје, па им рече: »Ја не на­

лазим вихакве кривице на овом човеку.с Кад

то чуше Евреји,' а они повикаше: »Кяко да

није крив' Он буни људе, учеhи по свој Ју­ деји, почев од Галилеја па Д~Bдe.c А Пилат

хад чу' за Галилеју, запи!а: .А зар, је он Га­

лилејац? -

Кад му рекоше да јесте,. онда

Пилат упуrи Исуса к' Ироду, који управљаше

Галилејои,. да му он суди. А и Ирод беше због наступајуhег празника Пас~е дошао у

Јерусалим, где се све ово и дешаваmе. Пре

тога Ilилат и Ирод били су нешто у завади,' па се овом IIРИЛИКОМ измирише. Ирод видевши Исуса, беше му врло мило, јер чуо беше за .

љега, али га није видео и жељаше га видети

а и надаше се да ће Исус учинити какво

чудо. Ирод одпоче испитивати Исуса за много

које шта, али му Исус не хте ништа одгова·

рати, и тада га даде војницима да му се на­

ругају и осрамоте, па обукавши му белу ха­

љину, за знак да не налази никакве кривице,

врати Г.а х' Пилату.

Пи.uат позва првосвештенике и кнезове

јудејске, па им рече: »Ето, доведости ми овог

човека, као да развраhа народ, и ја ra испита и не нађо нихакве кривице, па га сла' и к Ироду,

па и 08 ве 8а9е кривице за шта би заслужио

iз7

прилике ШТО сад ваши порезници, питаху га

шта љих д~

преоптереh~ џ~JТf?!

ћујте оноющ,~

ничког peд~,

"Не

ној-

~eћ

заштиln.авају народ, а научељаке оног времена,

. тако зване фарисеје и садукеје, који су се

много поносили својом мудрошhу и' госпо·

ствоltl, прекоревао је речма: "Вог се гњеви на

вас.! Покајте се и створите род добрих дела,

а немојте

томци Авр~:'fЩТf:S,

дрвеТа, и

само тиме

вам 'кажем,

џџепа СТВОРИТИ

сикира CToj~:к

које не paђ~

по-

~пже

одсеhи ће се и у ватру бацити!"

Многи људи почеше мислити за Јована да

је он обеhани Месија, за којег су' пророци предсказали били да ће доhи; а неки дођоше

и ва ту мисао, да је Јован 'неко од старих

пророка, ~iРТВИ устао па ли ти Н'оји други пророо?" пн
пророка,
~iРТВИ устао
па
ли
ти
Н'оји
други пророо?"
пн одговарашп
ја
сам глас
пустињи" .
га

питаше: ."Јеси ли ти Месија или другог да че­

камо?"; - св. Јован одговараше: "Ја вас кршта­

вам водом, али Онај што иде за мном, јачи је

од мене; ја нисам достојан да му одрешим ка­

јиша с!! Његове обуhе; Он ве вас крстити

Духом свеоонк

Лопата

,еп:sвој

386

цркви, Једни су били поред каДИЛИПlта и ка-

дили K:CZ:CZ и ово се најчас- нија су солил:cz хле· бове; своје
дили K:CZ:CZ
и ово
се
најчас-
нија
су солил:cz
хле·
бове;
своје одређ:czп:cz ~~и'~"д~~и~,
ЗахарПЈП
своје

лишту.

]едаред кад је Захарија служио службу у

храМУЈ и хтео да кади, угледа он Божијег

Анђеnа. Захарија се упшiши, али га Анђео

почне умириiњти да се не плаши, пећ да прими к знању! да ће му жена родити сина! коме да

знатан,

надене

; који" ће

:czгтиритуозна

пити;надене ; који" ће :czгтиритуозна још у Богу вина и веБ који утроби

; који" ће :czгтиритуозна пити; још у Богу вина и веБ који утроби

још у

Богу

вина и

веБ који

утроби

Ду_{ом СвеТЮ~I

ттттоје и који.

многе синове Израиљеве.

Захарија" поче сумњати у ове- анђелске речи, па рече: »Ја не знам како то Ј.юже БИТИ t кад смо ја и" моја жена стари?«"" Анђео му одговори: »Ја сам Гаврило, који служим Бuгу

"и послттл

"за то,

.да ти овттј

КИ~:рУЈеш, биlкш

све пол

харија

пе ИСllУНИ«.

ием, И ПОU1ттп

. мутав

часа 3а-

МЛШЩИј:lше

iн:шесем; а

F~Iу:czавским знаЩ1ТilifЛ

ГОВОРИТТИ у

људма

присутнима у храму на знање,

шта

му

се

десило. Језиком је 3ахарија изразио своју сум­

њу у анђелске речи, и за то га је анђео каз

вио да не може никоме више изја-вљивати своје

сумничење у свеМОћ Божију, докле се све не

испунп

чудиш&::

11 ровиђење

И;Тiliплнадном

се све не испунп ч у д и ш & : : 11 ровиђење И;Тiliплнадном Сви

Сви се

че у човеL<,а

створеног пс,

403

при­

лици Божијој, да би усавршио на себи ту сли-

.

,

\

Ј!У И помрачену СВОЈУ природу грехом очистио.

Прошла су времена љутих гањања истра­

дања за Христа и сад ни од кога

се не тра­

жи да ПОДП<'zСИ оиокове муке, какве су· млоги

ће

некада подииеz:шz:т ели тражи

се тражити,

љали крсте

год будемо

ирста и

еиагда

Духа, амии имамо на уму, да треба да разапиљемо т. ј.

савлаljујемо у себи рljаве страсти, склоности

Оца и Сине

и навике,

као што· су:

лаж,

освета,

завист,

гордост, сујета, среброљубље, ПРОЖ.lрљивост,

пијанство, блудочинство и друге; и да би, са·

влаljуј"уhи

врлинама,

haHQ, пошсс,ш'F

светли

Св.

то, замењzz:а,щи

постати

ди, честити

оци и матере

ириm·

есране

цркве истављају нам се као оглеАала добро­

детељног т. ј, моралног живота. -

Св. uраtlедне како Старог тако и Новог

Завета, црква сматра па и прославља ове лич- тишини, је-

ности, који живеhи скромно и

дино заДОСzffiљеакю нелажаху у ве]

дужност~.f

ещпкеhи у

И

за-

беху као бистри lIоточиhи, који жуборе

цветну ливаду, па напајају жедног и клонулог.

Меlj праве.lпе на прво место спомињу се

Аћим и Ана родитељи Богородичини, за тим