bk1 1

Uvodna razmatranja
Mehanike karakteristike betona

Deformacije betona pod optereenjem
BETONSKE KONSTRUKCIJE 1
Osnovne akademske studije, V semestar
Prof dr Stanko Bri
email: stanko@np.ac.rs
Departman za Tehnike nauke,

GRAEVINARSTVO
Dravni Univerzitet u Novom Pazaru
2014/15
Stanko Bri
Betonske konstrukcije 1
Uvodna razmatranja
Sadraj
1
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Osnovni pojmovi o armiranom betonu
Prednosti, nedostaci i primena AB konstrukcija

Klasifikacije betona
vrstoa betona pri pritisku
vrstoa betona pri zatezanju

Deformacije pri kratkotrajnom optereenju
Deformacije zavisne od vremena - skupljanje betona
Deformacije zavisne od vremena - teenje betona
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Sadraj
1
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu


Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Osnovni podaci o predmetu

Naziv: Betonske konstrukcije 1
Semestar: V
Fond asova: 3+3
Studijski program: Graevinarstvo (OAS)
ESPB: 7
Status predmeta: obavezni
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Uslov za sticanje potpisa:
- Uredno pohaanje nastave
- Uspeno uraen semestralni zadatak (5 zadataka)
Uslov za polaganje ispita:

- Dobijen potpis
- Poloen ispit iz Otpornosti materijala 2 nije uslov, ali je veoma
korisno
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Nain polaganja ispita:
- Pismeni ispit u trajanju od 3 4h (dozvoljena literatura)
- Usmeni ispit (bez literature)
Informacije o nastavi i predmetu:

- posle predavanja
- www.np.ac.rs, Departman Tehnikih nauka, Nastavni materijali
- asistent Mirza Hadimujovi
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Betonske konstrukcije 1 - Literatura

D. Najdanovi: Betonske konstrukcije, Orion Art, Beograd,
2004
. Radosavljevi: Armirani beton - knjiga 1, novo V izdanje,
Graevinska knjiga, Beograd, 1988
. Radosavljevi: Armirani beton 2 - Teorija graninih stanja,
Graevinska knjiga, Beograd, 1986
J. Todorovi: Betonske konstrukcije, 2. izdanje, Visoka
graevinsko - geodetska kola, Beograd, 2011
Grupa autora: Beton i armirani beton 87, 1 Prirunik,
Graevinski fakultet, Beograd, 1991
Grupa autora: Beton i armirani beton 87, 2 Prilozi,
Graevinski fakultet, Beograd, 1991
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

I. Tomii: Betonske konstrukcije, Drutvo hrvatskih
graevinskih konstruktera, Zagreb, 1996
J. Radi: Betonske konstrukcije - Prirunik, Hrvatska
sveuilina naklada, Zagreb, 2006
J.C. McCormac, J.K. Nelson: Design of Reinforced Concrete,
7th Ed., John Wiley & Sons, 2006
S.S. Ray: Reinforced Concrete - Analysis and Design,
Blackwell Science, Oxford, 1995
B. Mosley, J. Bungey, R. Hulse: Reinforced Concrete Design to
Eurocode 2, 6th Ed., Palgrave MacMillan, 2007
Eurocode 2: EN 1992-1-1:2004 Design of concrete structures General rules and rules for buildings
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Literatura
Softverski paketi od interesa

Tower 7 (Demo) . . . Radimpex Software,
URL: www.radimpex.rs
AxisVM (Student Study, Student Thesis - 180 dana)
. . . Structural Analysis & Design Software
URL: www.axisvm.eu
SAP2000, ETABS, CSiBridge . . . Computers & Structures, Inc.
URL: www.csiamerica.com
itd . . .
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Sadraj
1
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu


Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Armirani beton - osnovni pojmovi

Armirani beton je vetaki graevinski materijal koji vezuje
beton i elik (armaturu) u jednu monolitnu celinu
Beton je sloen graevinski materijal dobijen meanjem:
-
veziva (cement)
vode
agregata (pesak, ljunak, drobina)
po potrebi i odgovarajuih dodataka
elik za armiranje ili armatura su odgovarajue eline ipke:

-
glatka armatura (GA)

rebrasta armatura (RA)
armaturne mree: glatke (MAG) ili orebrene (MAR) ipke
Bi-armatura (BiA)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Beton, kao i kamen, poseduje visoku vrstou pri pritisku, a
relativno malu vrstou pri zatezanju
vrstoa betona pri zatezanju je 10% vrstoe pri pritisku
Grubo reeno, beton, beton pretstavlja vetaki kamen
Meutim, postoje bitne razlike izmeu betona i kamena
Svojstva kamena zavise od vrste kamena i nepromenljiva su,
dok svojstva betona projektant sam bira
Za razliku od kamena, oblik i veliina betonskih elemenata se
biraju i slobodno formiraju, jer se beton ugrauje u oplatu
Najvanija razlika je to beton moe da se armira elinim
ipkama, ime se bitno poveavaju mehanike karakteristike
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Armirani beton je odgovarajua kombinacija betona i armature
u novi materijal za pravljenje konstrukcija u kojima je betonski
deo izloen dominantno naponima pritiska, a elina armatura
naponima zatezanja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Prosta greda od nearmiranog betona
Nearmirani nosa se postupno optereuje silom P

U najoptereenijem preseku u donjoj zoni poveavaju se naponi
zatezanja sve do granice vrstoe betona pri zatezanju z (fbz )
Tada se javlja prslina na tom mestu, uz naglo smanjenje visine
poprenog preseka i dolazi do trenutnog loma nosaa
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Prosta greda od armiranog betona
U cilju poveanja nosivosti preseka nosaa u zoni zatezanja

preseka postavlja se armatura od elinih ipki
Posle pojave prslina u betonu armaturne ipke preuzimaju
celokupnu silu zatezanja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Prosta greda od armiranog betona
U cilju poveanja nosivosti preseka nosaa u zoni zatezanja

preseka postavlja se armatura od elinih ipki
Posle pojave prslina u betonu armaturne ipke preuzimaju
celokupnu silu zatezanja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Prikaz armiranja proste grede
Pozicije armature 1 do 3 su, redom,

1 - statika armatura za prijem napona zatezanja
2 - montana poduna armatura
3 - poprena armatura - uzengije
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

U podruju oslonaca se javljaju vee transverzalne sile, pa su,
osim normalnih napona, znaajni i smiui naponi (ravno
stanje napona)
Glavni naponi zatezanja su relativno visoki, pa se, osim
zategnute podune armature, postavlja i poprena armatura uzengije
Uzengije se esto kombinuju i sa koso povijenom podunom
armaturom, koja takoe preuzima deo napona zatezanja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Saradnja betona i armature
Armatura se postavlja u zategnute delove poprenih preseka

nosaa
Povoljnim rasporedom armature du nosaa i u preseku naponi
zatezanja u eliku mogu da se iskoriste do eljenih granica
Nosivost armiranih nosaa se time poveava vie desetina puta
u odnosu na nearmirane betonske nosae
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Sadejstvo betona i armature

Sadejstvo betona i armature
Efikasno sadejstvo betona i elika u armiranom betonu je
omogueno iz sledeih razloga:
Posle ovravanja beton vrsto prianja za elik, posebno u
sluaju rebraste armature (RA)
Ostvarena adhezija betona i armature se odrava dobro sve do
temperature od 80 1000 C, jer su koeficijenti linearnog
temperaturog irenja i betona i elika priblino isti, oko
t 1.0 105
1
0C
Ako je pravilno projektovan i ugraen, beton efikasno titi elik

od korozije
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Istorijat armiranog betona

Kraa istorija AB i PNB
1824 . . . patent za proizvodnju Portland cementa (J. Aspdin,
Engleska)
Period od 1848 - 1891 . . . izgraene konstrukcije po intuiciji,
bez prorauna i bez poznavanja osobina materijala
- J. Lambot (Francuska), 1848 . . . konstruisao amac od
cementnog maltera, debljine nekoliko cm, sa armaturom od
eline mree
- J. Monier (Francuska), 1849 . . . izradio vaze od betona
armiranog elinom mreom; Kasnije, od 1968 - 1873
patentirao izradu cevi i mostova od AB, a 1873 izveo prvi
rezervoar od 130 m3
- Knnen (Nemaka), 1866 . . . izveo AB plou (postavio
armaturu u zonu zatezanja)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Period od 1892 - 1905 . . . izvode se konstrukcije koje se
proraunavaju na osnovu empirijskih izraza, kao i
eksperimentalnih istraivanja
- Brojni autori i izvedeni objekti od AB, ukljuujui i mostove,
prvo manjih, a zatim i veih raspona
- Npr., drumski most u Beu 1899 duine 144m, sa tri luka od
50 i 40m raspona
- L. Considere (Francuska) od 1896-1900 . . . prvi teoretiar sa
velikim zaslugama za razvoj AB u Francuskoj
- Bauchinger (Nemaka) od 1894 . . . poeo da vri ispitivanja
modula elastinosti betona
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Period od 1905 . . . nauna dostignua u oblasti
eksperimentalno i teorijskog rada
- 1906 . . . prvi zvanini propisi za AB u Francuskoj, a 1908 i
1911 u Rusiji
- Mrsch (Nemaka), od 1908 . . . poeo sa eksperimentalnim i
teoretskim istraivanjima AB
- L. Considere (Francuska), 1916 . . . projektovao i sagradio prvu
betonsku vielunu branu
- E. Freyssinet (Francuska) . . . pravi brojne AB mostove u
Francuskoj
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
E. Freyssinet (Francuska), 1911 . . . prvi uoio pojavu skupljanja i

teenja betona i njihovu vanost za gubitak sile prednaprezanja;
prvi je istakao neophodnost primene visokovrednih elika i betona
vee MB u prednaprezanju (Freyssinet je otac PNB)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Sadraj
1
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu


Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Prednosti i nedostaci armiranog betona

Glavne prednosti primene armiranog betona su:
Proizvodi se od relativno jeftinih sirovina koje su lako dostupne
(cement, voda, pesak, ljunak, armatura, . . . )
Nezapaljivost i otpornost na kratkotrajne visoke temperature
(poar)
Trajnost, uz relativno niske trokove odravanja
Dobro ponaanje pri dinamikim optereenjima
Mogunost izrade montanih armiranobetonskih (AB)
konstrukcija
Velike mogunosti oblikovanja AB elemenata i konstrukcija
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Glavni nedostaci primene armiranog betona su:
Velika sopstvena teina, uz relativno male vrstoe,
onemoguava izradu AB konstrukcija velikih raspona
Oteano graenje monolitnih AB konstrukcija (livenih na licu
mesta) u zimskim uslovima pri negativnim (niskim)
temperaturama (montanim AB konstrukcijama se to
prevazilazi, kao i primenom specijalnih dodataka betonu)
Beton je dobar provodnik toplote (toplotni most) i slab
zvuni izolator
Zvuna i termika izolacija (posebno u zgradama) se reavaju
posebno
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu

Glavni nedostaci primene armiranog betona su:
Pojava prslina, posebno kod AB konstrukcija u agresivnim
sredinama (u raznim granama industrije), ima za posledicu
pojavu korozije i betona i armature
Izlaganje temperaturama od preko 2500 C dovodi do naglog
gubitka adhezije izmeu betona i elika, ime se bitno
smanjuje, odn. naruava nosivost elemenata konstrukcije
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Primena armiranobetonskih konstrukcija

Oblasti primene armiranobetonskih konstrukcija
Oblasti primene armiranog betona su u svim oblastima graenja
objekti visokogradnje (zgrade svih namena)
industrijski objekti (hale, silosi, . . . )
hidrotehniki objekti (brane, pristanita, rezervoari, kanali,
cevovodi, . . . )
podzemni objekti (tuneli, galerije, . . . )
visoki objekti (dimnjaci, vodotornjevi, TV tornjevi, . . . )
energetski objekti (elektrane, dalekovodi, trafostanice, . . . )
zatitni objekti (potporni zidovi, sklonita, bunkeri, . . . )
putni objekti (mostovi, kolovozi, propusti, nadvonjaci, . . . )
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Primena armiranobetonskih konstrukcija

Oblasti primene armiranobetonskih konstrukcija
Izborom recepture u spravljanju betona, kao i izborom
armature, moe da se utie na poveanje karakteristika
armiranog betona (do izvesne mere!)
Velike mogunosti izbora oblika i dimenzija preseka, kao i
formiranje veoma razliitih konstruktivnih sistema
AB konstrukcije su jeftinije od elinih konstrukcija
Armirani beton je (praktino) najvie korien graevinski
materijal u svetu
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Prethodno napregnuti beton

Prethodno napregnuti beton (PNB)
Prethodno napregnuti beton je posebna varijanta kompozitnog
materijala beton - elik
Glavna ideja prethodnog naprezanja je unoenje sile pritiska u
betonski element pre optereivanja elementa, na odgovarajue
lokacije u preseku i du ose nosaa (elementa), koje bi bile
zategnute usled kasnijeg ukupnog optereenja
Time se na odgovarajue delove preseka du nosaa unose
prethodni naponi pritiska, pre pojave eksploatacionog
optereenja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Princip prethodnog naprezanja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Prethodno napregnuti beton

Prethodno napregnuti beton (PNB)
Kada se aplicira i eksploataciono optereenje, naponi zatezanja
se, u superpoziciji sa prethodno unetim naponima pritiska,
potpuno eliminiu, ili svedu na znatno smanjene napone
zatezanja, koje beton moe da prihvati
Zahvaljujui tome, primenom PNB-a, mogu de se realizuju
vei rasponi nego primenom klasino armiranih betonskih
konstrukcija
PNB se iroko primenjuje kod projektovanja i izrade
- betonskih mostova
- u zgradarstvu (zgrade sistema IMS, tavanice sistema
Trudbenik, . . . )
- u industrijskim objektima (silosi, vodotornjevi, . . . )
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu
Propisi o AB konstrukcijama
Propisi o AB konstrukcijama
Propisi Republike Srbije (jo iz vremena SFRJ):
Pravilnik za beton i armirani beton, 1987 . . . BAB 87
Propisi Evropske Unije - Evrokodovi

EN 1992-1-1:2004 Design of Concrete Structures. General
rules and rules for buildings . . . EC-2
U Srbiji je na snazi BAB 87, ali e se (u dogledno vreme) prei

na Evrokodove (EC-2)
Proraun AB konstrukcija i prema BAB 87 i prema EC-2 je
zasnovan na Teoriji graninih stanja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Sadraj
1
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu


Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Kriterijumi klasifikacije betona
Klasifikacija prema gustini mase
- beton normalne teine: gustina mase je = 2.0 2.8 t/m3
- laki betoni: gustina mase je < 2.0 t/m3
- teki betoni: gustina mase je > 2.8 t/m3
Uobiajena (raunska) gustina mase nearmiranog betona je

= 2.4 t/m3 = 2400 kg/m3
Uobiajena (raunska) gustina mase armiranog betona je
= 2.5 t/m3 = 2500 kg/m3
Zapreminska teina armiranog betona je = 25.0 kN/m3
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Kriterijumi klasifikacije betona

Klasifikacija prema svojstvima ovrslog betona - klasa betona
Klasa betona pretstavlja zahtevana svojstva ovrslog betona
Klasa betona se utvruje projektom, za predviene uslove
upotrebe i tehnologiju graenja
Klasa betona se odreuje na osnovu
- marke betona (MB)
- posebnih svojstava otpornosti betona na agresivne uslove
sredine
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Posebna svojstva otpornosti betona na agresivne uslove sredine

vodonepropustljivost
otpornost na mraz
otpornost na mraz i soli
otpornost na hemijske uticaje
otpornost na habanje
otpornost na toplotu
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Marka betona (MB)

vrstoa betona pri pritisku se ispituje na uzorcima betona
oblika kocke stranice 20cm, koje su uvane u vodi ili u sredini
sa min 95% relativne vlage, pri temperaturi 20 30 C
vrstoa betona pri pritisku definie se kao prosean napon
ovakvog uzorka koji je izloen pritisku do loma u presi za
ispitivanje pri odreenoj starosti uzorka (obino 28 dana)
Lom kocke koja se ispituje se manifestuje odvajanjem bonih
(slobodnih) stranica
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Probna kocka - odreivanje MB
Karakter loma probne betonske kocke:

(a) povrina loma (prsline) u obliku dve useene piramide
(posledica trenja na povrini kontakta sa presom)
(b) prsline pri lomu su paralelne sa tokom sila pritiska
(iskljueno, odn. smanjeno trenje na kontaktu sa presom)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Probna kocka - odreivanje MB
Karakter loma probne betonske kocke:

(a) povrina loma (prsline) u obliku dve useene piramide
(posledica trenja na povrini kontakta sa presom)
(b) prsline pri lomu su paralelne sa tokom sila pritiska
(iskljueno, odn. smanjeno trenje na kontaktu sa presom)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Marka betona (MB)
Karakteristina vrstoa betona pri pritisku fbk je, prema
propisima, vrstoa probne kocke (a=20cm) starosti 28 dana
sa fraktilom od 10% (napon pritiska pri lomu kocke u MPa)
Fraktil 10% znai da pri ispitivanju vie uzoraka najvie 10%
rezultata moe da bude ispod propisane vrednosti
Marka betona (MB) je karakteristina vrstoa betona pri
pritisku, za kocku starosti 28 dana i izraava se u MPa, npr.
MB 30
Marka betona se propisuje projektom kao zahtevani kvalitet
betona sa kojim se izvodi AB konstrukcija
Za armirani beton se upotrebljavaju sledee marke: MB 15,
20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55 i 60
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Kategorije betona
Za nearmirane betone moe da se koristi i MB 10
Betoni MB > 60 su betoni visokih vrstoa (specijalni betoni)
Betoni prve kategorije (B.I) su betoni MB 10, 15, 20 ili 25,
prave se na gradilitu na kome se ugrauju i nisu obavezna
prethodna ispitivanja i kontrola kvaliteta
Betoni druge kategorije (B.II) su MB 30 se prave na osnovu
prethodnih ispitivanja u laboratorijama ili fabrici betona
Za betone B.II je obavezna kontrola proizvodnje, odn. provera
da li je za odreenu partiju postignuta projektom predviena
MB, kao i druga eventualno zahtevana svojstva
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Klasa izloenosti betonskih konstrukcija, zavisno od uslova sredine
1
2
suva sredina (unutranjost zgrada za normalni boravak)

vlana sredina (spoljanja sredina ili unutranja vee vlanosti)
(a) bez smrzavanja
(b) uz smrzavanje
3
4
vlana sredina uz smrzavanje i soli za odmrzavanje

morska sredina
(a) bez smrzavanja
(b) uz smrzavanje
hemijski agresivna sredina

(a) nizak stepen agresivnosti
(b) srednji stepen agresivnosti
(c) visok stepen agresivnosti
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Slabo agresivna sredina

Slabo agresivna sredina je unutranjost stambenih,
administrativnih i drugih prostorija u kojima AB elementi nisu
izloeni:
- vlazi
- atmosferskim uticajima
- korozivnim uticajima
To su elementi unutra, veoma suve sredine, relativne

vlanosti do 40%
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Srednje agresivna sredina

Srednje agresivna sredina je
Unutranjost prostorija sa veom vlanou i slabijim ili
povremenim korozivnim isparenjima
AB elementi u slobodnom prostoru, izloeni uobiajenim
atmosferskim uticajima
AB elementi u direktnom kontaktu sa tekuom vodom ili
obinim tlom
To su elementi napolju, relativne vlanosti do 70%
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Jako agresivna sredina

Jako agresivna sredina su prostori u kojima su AB elementi izloeni
jaim tenim ili gasovitim uticajima:
slabo kisele tenosti i slana voda
voda sa mnogo kiseonika
korozivna tla i gasovi
atmosfera zagaena korozivnim industrijskim gasovima
vazduh u blizini mora
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Vodonepropustljivi beton
Vodonepropustljivost betona je sposobnost suprotstavljanja
prodiranju vode pod pritiskom
Propisuje se za hidrotehnike konstrukcije, rezervoare, bazene i
konstrukcije u agresivnoj sredini
Marka vodonepropustljivosti (V-2, V-4, V-6, V-8, V-10, V-12,
V-14) je definisana pritiskom vode na probno telo i najveom
dubinom prodora vode tokom odreenog vremena
Na primer, marka V-8 (ili V-14) znai:
- pritisak vode na beton . . . 7 bara (1 bar = 0.1 MPa)
- dubina prodora vode . . . 100 mm (15 mm)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Beton otporan na dejstvo mraza
Marka otpornosti na dejstvo mraza se odreuje na osnovu broja
ciklusa mrnjenja (na 200 C) i odmrzavanja (na +200 C) koji
probna tela treba da izdre, sa max gubitkom nosivosti do 25%
Prema propisima BAB 87 primenjuju se sledee marke
otpornosti na dejstvo mraza: M-50, M-100, M-150, M-200
Beton otporan na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje
Otpornost na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje se odreuje
stepenom oteenja uzorka usled delovanja 3%-nog rastvora
NaCl (kuhinjske soli) posle 25 ciklusa mrnjenja (na 200 C) i
odmrzavanja (na +200 C)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Beton otporan na habanje

Otpornosti betona na habanje se zahteva od betona izloenog:
- jakom saobraaju
- brzom protoku vode
- teretu koji udara, klie ili se kotrlja po povrini
Otpornost betona na habanje obezbeuje se sa MB > 35,

tvrim agregatom i kruom konzistencijom
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Beton otporan na toplotu
Beton se ne sme due izlagati temperaturama > 2500 C, jer bi
moglo da doe do znatnog gubitka vrstoe
Za mogunost pojave veih temperatura se koriste specijalni
betoni
U AB dimnjacima se unutranja strana oblae specijalnim
vatrostalnim opekama
Beton mora da dostigne dovoljnu vrstou pre prvog izlaganja
visokim temperaturama (> 1200 C)
Uobiajen beton u konstrukcijama (MB 30) moe da izdri
poar u trajanju do 1.5h (90 min.) bez veih oteenja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Klasifikacija betona prema nameni

Obian armirani beton - propisuje se MB, ali se ne propisuju
posebna svojstva
Hidrotehniki beton - pored MB se propisuje
vodonepropustljivost, otpornost na mraz i otpornost na
habanje, a izuzetno i otpornost na hemijsku agresiju
Beton za kolovozne konstrukcije - pored MB propisuje se
vrstoa na zatezanje savijanjem, vodonepropustnost,
otpornost na mraz i soli i otpornost na habanje
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Klasifikacija betona prema nameni
Prethodno napregnut beton - pored propisane MB > 30,
zahteva se da u trenutku unoenja sile prednaprezanja vrstoa
betona iznosi min 70% MB, a ne manje od 30 MPa, da se
ogranii skupljanje i teenje betona, kao i vodonepropusnost
Beton za prefabrikovane elemente - pored MB, zahteva se
dobra ugradljivost betona
Vidljivi beton - pored MB, propisuje se otpornost na hemijske
uticaje i zahteva se postizanje dobre homogenosti meavine,
kao i posebna panja tokom ugradnje i nege betona
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Klasifikacija betona prema postupcima ugraivanja

Beton za uobiajeno ugraivanje
Beton za ugraivanje pumpanjem (pumpani beton)
Beton za ugraivanje pod vodom (podvodni beton)
Beton za ugraivanje u zimskim uslovima (niska temperatura Sibir)
Beton za ugraivanje u tropskim uslovima (visoka temperatura
- Afrika, Bliski istok)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Klasifikacija prema obradljivosti sveeg betona - konzistencija

Beton krute konzistencije
Beton slabo-plastine konzistencije
Beton plastine konzistencije
Beton tene konzistencije
Samougraujui beton (Self-Compacting concrete)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Sadraj
1
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu


Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Marka betona (MB)
Marka betona (MB) je karakteristina vrstoa betona pri
pritisku za kocku starosti 28 dana, fbk , izraena u MPa
vrstoa betona pri pritisku moe da se meri i na
standardizovanom uzorku oblika krunog cilindra prenika d i
visine h, (h = 2d), ili na uzorku oblika kvadratne prizme visine
h i stranice a, sa odnosom h = 3a
U srednjem delu prizme h = 3a se ne osea boni pritisak i
rezultati merenja pritiska su realniji
Ipak, MB se definie, prema BAB 87, na bazi kocke, a ne
cilindra ili prizme
Vai (naelno) odnos: fpr = 0.8 fbk
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Uticaj dimenzije uzorka na vrstou pri pritisku
Uticaj proporcija uzoraka na fbk (starost uzorka 28 dana)

- realnije vrednosti na cilindrima h=2d (ili h=2b)
- BAB 87: kocka a=20cm, EC-2: kruni cilindar h/d=15/15cm
(ili kocka a=15cm)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Uticaj starosti uzorka na vrstou pri pritisku
Uticaj starosti uzoraka na fbk (referentna starost uzorka 28 dana)

- obian portland cement i visokovredni portland cement
- 28. dana se ostvaruje 70% konane vrstoe (za t )
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Uticaj starosti uzorka na vrstou pri pritisku
Uticaj starosti uzoraka na fbk (referentna starost uzorka 28 dana)

- obian portland cement i visokovredni portland cement
- 28. dana se ostvaruje 70% konane vrstoe (za t )
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Marka betona (MB)
Prema naim propisima BAB 87 definiu se marke betona
MB 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55 i 60
Prema propisima Evropske Unije EC-2 (i povezanim normama
za beton ENV 206) definiu se 14 klasa betona C 12/15,
C 16/20, C 20/25, C 25/30, . . . do C 90/105
C je oznaka klase betona, prvi broj je vrstoa pri pritisku
cilindra dimenzija 15/15cm, dok je drugi broj vrstoa kocke
stranice 15cm
Na primer, betonu MB 30 prema BAB 87 odgovara priblino
beton C 25/30 prema EC-2
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Sadraj
1
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu


Stanko Bri
Uvodna razmatranja

vrstoa betona pri zatezanju fbz je znatno manja od vrstoe
pri pritisku fbk , 6 do 20 puta:
fbz
fbk
fbk
20
6
Srednja vrednost vrstoe betona pri aksijalnom zatezanju je,

prema BAB 87, data sa
q
2
fbz,m = 0.25 3 fbk
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Imajui u vidu relaciju izmeu fbz,m i fbk , dobija se:
MB = fbk
15 20 25 30
35
fbz,m [MPa] 1.5 1.8 2.1 2.4 2.65
kao i:
MB = fbk
fbz,m [MPa]
40
2.9
45
3.15
50
3.4
55
3.6
60
3.8
Pri proraunu graninog stanja pojave prslina, prema BAB 87,

za vrstou betona pri aksijalnom zatezanju se koristi vrednost:
fbz = 0.7 fbz,m
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

vrstoa betona pri zatezanju se odreuje eksperimentalnim
putem:
Direktnim zatezanjem uzorka
Cepanjem cilindrinog uzorka (tzv. Brazilskim opitom)
Indirektno, savijanjem prizmatinih uzoraka (ime se odreuje
vrstoa pri zatezanju savijanjem)
Odnos vrstoe pri zatezanju savijanjem fbzs i vrstoe pri

aksijalnom zatezanju fbz je, prema BAB 87,

fbzs
0.4
= 0.6 +
1
4
fbz
d
gde je d [m] visina poprenog preseka uzorka
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Odreivanje vrstoe betona pri aksijalnom zatezanju direktnim

zatezanjem uzorka
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Odreivanje vrstoe betona pri aksijalnom zatezanju direktnim

zatezanjem uzorka
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Odreivanje vrstoe betona pri aksijalnom zatezanju

cepanjem uzorka (Brazilski opit)
Linijsko optereenje du dve suprotne izvodnice
Dva mogua uzorka: kruni cilindar i kocka
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Brazilski opit - naponsko stanje uzorka
vrstoa betona pri zatezanju prema Brazilskom opitu na krunom

cilindru, izraena u MPa, je
fbz =
20 P
dh
gde je P ukupna sila du izvodnice cilindra pri kojoj je dolo do

cepanja, u kN, dok su d i h dimenzije cilindra u cm
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
vrstoa betona pri zatezanju - test cepanja
Odreivanje vrstoe betona pri zatezanju Brazilskim opitom
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
vrstoa betona pri zatezanju savijanjem
vrstoa betona pri zatezanju savijanjem je data sa

fbzs =
6Mu
bh2
gde je Mu momenat loma gredice (Mu = Fu `/4)

Stanko Bri
Uvodna razmatranja
vrstoa betona pri zatezanju savijanjem
Odreivanje vrstoe betona pri zatezanju savijanjem
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

vrstoa betona pri zatezanju odreene Brazilskim opitom na
cilindru vee su za 15-20% od vrstoa odreenih direktnim
zatezanjem uzorka, tako da je
fbz = (0.80 0.85)fbz,cil
Brazilski opit za odreivanje vrstoa pri zatezanju ima
prednosti jer se koriste probna tela pripremljena za ispitivanje
vrstoa pri pritisku
Takoe, koriste se iste prese kao i kod odreivanja vrstoa pri
pritisku
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
vrstoa betona pri istom smicanju

vrstoa betona pri istom smicanju
isto smicanje se u AB konstrukcijama praktino i ne javlja
vrstoa betona pri istom smicanju se teko eksperimentalno
odreuje
Za praktine potrebe moe da se koristi relacija
p
p
fs = 0.75 fpr fbz = 0.67 fbk fbz
gde je fpr vrstoa betona pri pritisku odreena na
prizmatinom uzorku, dok su fbk i fbz vrstoa betona pri
pritisku na uzorku kocke i vrstoa betona pri aksijalnom
zatezanju
Stanko Bri
Uvodna razmatranja
Meusobni odnosi vrstoa betona
Meusobni odnosi vrstoa betona

vrstoa betonske kocke pri pritisku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . fbk
vrstoa betonske prizme pri pritisku . . . . . . . . . . . . . . . 0.80 fbk
vrstoa betona pri istom smicanju . . . . . . . . . . . . . . . . 0.18 fbk
vrstoa betona pri zatezanju savijanjem . . . . . . . . . . . . 0.14 fbk
vrstoa betona pri aksijalnom zatezanju . . . . . . . . . . . . 0.07 fbk
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Sadraj
1
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu


Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Deformacije betona - opte napomene
Deformacije betona - opte napomene

Beton je vrsto telo koje se deformie pri optereenju
Prema karakteru deformisanja usled optereenja, beton je
visko-elasto-plastian materijal
Deformacije betona se menjaju kroz vreme
Deformacione karakteristike betona zavise od
-
duine trajanja i brzine nanoenja optereenja

spoljanje temperature i vlanosti sredine
oblika i razmere betonskih elemenata
starosti betona u trenutku nanoenja optereenja, . . .
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Deformacije betona pri optereenju
Generalno, deformacije betona mogu da se podele u dve grupe
- zapreminske deformacije nezavisne od optereenja (uticaj
temperature, skupljanja i bubrenja)
- deformacije nastale pod uticajem optereenja
Deformacije betona usled uticaja spoljanjeg optereenja mogu

da budu
- deformacije pri kratkotrajnom optereenju
- deformacije pri dugotrajnom optereenju (vremenske
deformacije)
- deformacije pri alternativnom, odn. ciklinom optereenju
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Dijagram pri aksijalnom pritisku
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Dijagram napon - deformacija - kratkotrajno optereenje do loma

Sa porastom optereenja dilatacije rastu kvazi-linearno do
napona koji je 50% graninog napona
Posle je kriva izrazito nelinearna
Max napon se dostie pri dilataciji neto veoj od 2, a zatim
napon postepeno opada
Kompletan lom uzorka deava se pri dilataciji veoj od 3.5
Pri istoj starosti betona oblik dijagrama bitno zavisi od
brzine nanoenja optereenja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Dijagram pri visokom pritisku
Za dugotrajno nanoenje optereenja lom nastaje pri nekoliko

puta veim dilatacijama, a pri naponima koji su oko 15% manji
u odnosu na napone pri kratkotrajnom optereenju
(c - karakteristina vrstoa dobijena ispitivanjem cilindra)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

fck - karakteristina vrstoa dobijena ispitivanjem cilindra

Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Ako se beton (starosti 28 dana) izloi visokom naponu pritiska,
bliskom vrstoi betona pri pritisku, lom nastaje brzo
Ako je napon pritiska, recimo, 0.95fck , stub bi izdrao
optereenje 10-20 minuta pre loma
Za manji napon, recimo, 0.85fck , stub bi izdrao sat-dva do
loma
Za jo nii napon pritiska (ali i dalje relativno visok), znatno
due bi trajalo do loma (danima)
Za dugotrajno nanoenje optereenja lom nastaje pri nekoliko
puta veim dilatacijama, a pri naponima koji su oko 15% manji
u odnosu na napone pri kratkotrajnom optereenju
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Kratkotrajno optereenje i rastereenje
Tok deformacije betona ekstrapolovan do loma

(radni dijagram betona)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Dijagram napon - deformacija - optereenje i rastereenje
Centrino pritisnut uzorak do napona b , koji je dovoljno
udaljen od granice loma B = fkb
Optereenje traje relativno krae vreme, pa se uzorak zatim
rastereti (ukloni se optereenje)
Naponu b odgovara ostvarena ukupna deformacija u
Posle rastereenja deo deformacije se vrati, elastina
deformacija e , a deo ostaje trajna, zaostala deformacija p
Odnos trajne i ukupne deformacije se smanjuje ukoliko se
vreme trajanja optereenja krae
Za (praktino) trenutno optereenje je u e , odn. p 0
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Modul elastinosti betona

Izraena linearnost krive zavisnosti na poetku nanoenja
optereenja doputa proraun sa konstantnim modulom
elastinosti
Linearno elastino ponaanje betona je opravdano za delovanje
eksploatacionih optereenja
To vai za napone pritiska u betonu b 0.4 fbk
U ovoj oblasti se mogu da usvoje srednje vrednosti modula
elastinosti betona
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Modul elastinosti betona
Za betone starosti t=28 dana, prema Pravilniku BAB 87,
modul elastinosti betona Eb je dat sa
p
Eb = 9.25 3 fbk + 10 gde su fbk u [MPa], a Eb u [GPa]
Imajui u vidu ovu relaciju dobija se:
fbk [MPa] 15
20
25
30
35
Eb [GPa] 27 28.5 30 31.5 33
kao i:
fbk [MPa]
Eb [GPa]
40
34
45
35
50
36
Stanko Bri
55
37
60
38
Uvodna razmatranja

Kratkotrajno optereenje i rastereenje
Modul elastinosti betona pri rastereenju je poetnom modulu

pri optereenju
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Modul smicanja betona
Poisson-ov koeficijent b je odnos poprenih i podunih
dilatacija u betonu
b se menja tokom vremena: za mlae betone je oko 0.30, a
vremenom se stabilizuje na oko 0.20 za betone bez prslina
Sa pojavom prslina b se smanjuje, tako da se usvaja u
granicama = 0.15 0.20
Prema BAB 87 se usvaja = 0.20
Modul smicanja betona Gb je dat sa
Gb =
Stanko Bri
Eb
2 (1 + b )
Uvodna razmatranja

Sadraj
1
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu


Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Deformacije betona zavisne od vremena
Deformacije betona zavisne od vremena: skupljanje i teenje

Deformacije betona zavisne od vremena su skupljanje i teenje
Skupljanje betona je pojava postepenog smanjenja zapremine
betona tokom ovravanja (a donekle i kasnije)
Skupljanje betona se odvija nezavisno od spoljanjeg
optereenja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Deformacije betona zavisne od vremena: skupljanje i teenje

Teenje betona je pojava postepenog rasta deformacija tokom
vremena pod delovanjem dugotrajnog optereenja
Vremenske deformacije betona (skupljanje i teenje) imaju
slian karakter i zavise od (skoro) istih parametara
Rezultat su termo-higrometrijskih promena i produavanja
hidratacionih procesa u neoptereenom ili optereenom betonu
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Skupljanje i bubrenje betona: skupljanje i teenje

Skupljanje betona je pojava postepenog smanjenja zapremine
betona tokom ovravanja (a donekle i kasnije)
Skupljanje betona se odvija nezavisno od spoljanjeg
optereenja
Cementno testo koje ovrava na vazduhu smanjuje
zapreminu - skuplja se
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Skupljanje i bubrenje betona: skupljanje i teenje

Cementno testo koje ovrava pod vodom, ili u sredini jako
zasienoj vodenom parom, poveava zapreminu - bubri
Cementno testo ili beton uvani u vodi od samog poetka
pokazuju poveanje zapremine i poveanje mase
Da bi se smanjilo skupljanje, vri se nega betona (polivanje
vodom)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Skupljanje i bubrenje betona

Poveanje mase betona koji ovrava u vodi nastaje zato to
cementni gel apsorbuje vodu
Molekuli vode deluju na koheziju i tee da razmaknu estice
gela, pa se zato poveava zapremina, odn. nastaje bujanje
Skupljanje i bubrenje su preteno visko-plastine deformacije
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Skupljanje i bubrenje betona

To znai da se odvijaju tokom vremena i da su uglavnom
nepovratne, odn. plastine
Veliina bubrenja u vodi je mnogo manja od veliine skupljanja
na vazduhu ( 7 puta manja, uz sve ostalo isto)
Skupljanje se uvek javlja, bubrenje je ipak retko
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Skupljanje betona
Proces skupljanja nije potpuno razjanjen, ali se smatra da
najvei uticaj na skupljanje betona imaju
- hidratacija cementa
- gubitak vode u cementnom telu
Skupljanje betona se odvija tokom vremena i poinje ve u

toku spravljanja betona
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Skupljanje betona
Posebno je intenzivno skupljanje tokom vezivanja i
ovravanja betona (dok je beton mlad)
Proces skupljanja je dugotrajan i u smanjenom obimu traje
vie godina
Konana vrednost skupljanja s moe da bude i do 0.6
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Faktori koji utiu na skupljanje betona

Vrsta cementa - vea skupljanja su registrovana kod betona sa
visokovrednim cementnom
Koliina cementa - vea koliina cementa poveava skupljanje
betona
Vodocementni faktor (W/C) - skupljanja su vea za betone
spravljene sa veim W/C faktorom
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Granulometrijski sastav agregata - sitnije frakcije koje
zahtevaju vie cementa treba manje da se koriste
Vlanost sredine - skupljanje je intenzivnije u sredinama sa
manjom relativnom vlanou
(vlanost sredine je znaajan faktor za veliinu skupljanja)
Temperatura sredine - skupljanje betona je znatno vee pri
viim temperaturama
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Skupljanje betona za razliite starosti betona
Na skupljanje utie i starost betona od poetka merenja

skupljanja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Skupljanje u zavisnosti od relativne vlanosti
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Dimenzije betonskih elemenata - odnos zapremine betonskog
elementa V prema spoljanjoj izloenoj povrini Ab je izraen
preko srednje debljine elementa
dm =
2Ab
2V
=
Ab
O
(sve mere u [cm])
gde je O deo obima poprenog preseka koji je u dodiru sa

vazduhom
Srednja debljina elementa dm utie na veliinu skupljanja
- ukoliko je odnos dm vei, utoliko su skupljanja manja
- za manje dimenzije betonskih elemenata skupljanja su vea
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Relativno skupljanje u funkciji srednje debljine dm
k=
dm [cm]
k
10
1.0
20
0.85
Stanko Bri
(dm )
(dm 10cm)
40
0.75
60
0.71
80
0.70
160
0.66
Uvodna razmatranja


Faktori koji utiu na skupljanje betona - vlanost sredine
Prema BAB 87 date su konane vrednosti skupljanja
nearmiranog betona odravanog u vlanom stanju prvih 7
dana, pri temperaturi sredine od 200 C, za betone od
portland cementa bez dodataka:
Srednja debljina
preseka
dm [cm]
10
20
40
Konano skupljanje s []
Relativna vlanost V [%]
40% 70% 90% u vodi
0.56 0.40 0.15
0
0.48 0.34 0.12
0
0.42 0.30 0.10
0
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


U BAB 87 dati su odnosi skupljanja st /s zavisno od vlanosti
sredine i srednje debljine preseka betonskih elemenata, a u funkciji
vremena t koje je proteklo posle prestanka nege betona:
Relativna
vlanost
sredine
40%
70%
Srednja
debljina
dm [cm]
10
20
40
10
20
40
Odnos skupljanja st /s
Vreme posle prestanka nege (dani,god)
7
14
28
90
365 3 god
0.20 0.28 0.38 0.60 0.85 0.95
0.10 0.15 0.23 0.40 0.68 0.88
0.05 0.07 0.10 0.20 0.45 0.73
0.16 0.23 0.30 0.50 0.75 0.90
0.08 0.13 0.18 0.30 0.58 0.83
0.03 0.05 0.08 0.15 0.35 0.63
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Sadraj
1
Uvodna razmatranja
Napomene o predmetu


Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Deformacije betona pri dugotrajnom optereenju

Dugotrajno optereenje betona pri = const - teenje
Teenje ovrslog betona je pojava postepenog porasta
deformacija pod delovanjem dugotrajnog optereenja
Vremenske deformacije se u poetku brzo razvijaju
Vremenom se brzina prirasta deformacija smanjuje
Posle dovoljno dugog vremena vremenske deformacije tee
konanim vrednostima
Skupljanje poinje od spravljanja betona, a posebno posle
prestanka negovanja betona, dok teenje poinje od trenutka
nanoenja optereenja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Deformacija betona pri dugotrajnom optereenju
Dijagram betona pod duim vremenskim optereenjem i

rastereenjem
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Dugotrajno optereenje betona pri = const
Pri optereenju sa duim vremenskim trajanjem, ukupne
deformacije betona rastu
Optereenje pritiska do napona b fb,cil /3 se postigne
brzo (za oko 2min), pa se odrava to stanje napona due
vremena
Posmatraju se deformacije pri konstantnom optereenju
(pritiska)
Deformacije se vremenom poveavaju, utoliko vie ukoliko
optereenje due traje
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Dugotrajno optereenje betona pri b = const
Posle odreenog vremena uzorak se rastereuje sa brzinom
istom kao i pri optereenju
Deformacije pri rastereenju se smanjuju
U fazi optereenja razlikujemo:
- deformacije usled trenutnog optereenja:
elastine deformacije e
- deformacije tokom vremena pri b = const:
deformacije teenja
ukupna dilatacija je jednaka zbiru trenutne i teenja:
u = e +
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


U fazi rastereenja razlikujemo:
- deformacije usled trenutnog rastereenja: trenutne povratne
deformacije 0e
- deformacije tokom vremena pri b = 0: povratne viskoelastine
deformacije 00e
- nepovratne (plastine) deformacije p pri rastereenom uzorku
Stanko Bri
Uvodna razmatranja

Vremenski tok dilatacija nearmiranog uzorka
Kvalitativan prikaz dilatacija betonskog elementa pod konstantnim

naponom pritiska, uz kasnije rastereenje
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Trenuci vremena na slici imaju sledea znaenja:
t,s . . . trenutak poetka skupljanja betona (prestanak nege)
t . . . starost betona u trenutku nanoenja optereenja = b
t . . . proizvoljan trenutak u fazi kada je beton optereen
t1 . . . starost betona u trenutku prestanka delovanja
optereenja
t . . . udaljeno vreme u kom vremenske dilatacije tee
konanim vrednostima
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Dugotrajno optereenje betona
Posle prestanka nege betona, od t,s , poinje intenzivnije
skupljanje betona (bez optereenja) i u trenutku t se realizuje
dilatacija skupljana s (t )
U trenutku t je aplicirano optereenje i dolazi do skoka
dilatacija
b
el = =
Eb (t )
gde je Eb (t ) modul elastinosti betona u trenutku t
Dilatacija el je trenutna elastina dilatacija
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Zatim dilatacije rastu tokom vremena pod dejstvom
konstantnog optereenja b = const
To su viskozne dilatacije - teenje betona v = , sve do
trenutka t1 , kada se ukloni optereenje
U proizvoljnom trenutku vremena t [t , t1 ] tokom delovanja
optereenja b = const, dilatacija je
b (t) = el (t ) + (t) + s (t) = el (t ) + (t) + s (t)
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


U trenutku prestanka optereenja t = t1 ukupna dilatacija je

+ s (t1 )
b (t1 ) = el (t ) + (t1 ) + s (t1 ) = (t ) 1 +
to moe da se napie u obliku

b (t1 ) =
b
(1 + ) + s (t1 ) = b + s (t1 )
Eb (t )
gde su
- . . . koeficijent teenja
- . . . funkcija teenja
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Koeficijent teenja je odnos izmeu viskozne i trenutne
elastine dilatacije
Funkcija teenja je data sa

=
1
(1 + )
Eb (t )
i pretstavlja razvoj (tok) dilatacija pod dejstvom jedininog

napona pritiska
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Kada se betonski uzorak rastereti u trenutku t1 , deo ostvarene
dilatacije se trenutno vraa
To je povratna (reverzibilna) elastina dilatacija
Povratna elastina dilatacija je manja od poetne trenutne
dilatacije el (t ) u trenutku t , jer je u trenutku rastereenja t1
beton ostario u odnosu na trenutak t , pa je dolo do
poveanja modula elastinosti betona
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


U vremenu t > t1 , posle rastereenja i trenutnih (elastinih)
povratnih dilatacija, u vremenu t , dolazi do daljeg
smanjenja dilatacija tokom vremena
To su povratne viskoelastine dilatacije
Meutim, jedan deo viskoznih dilatacija ostaje kao nepovratna
(ireverzibilna) viskoplastina dilatacija
Takoe, osim te nepovratne viskoplastine dilatacije, ostaje,
kao nepovratna (trajna) dilatacija jo i konana dilatacija
skupljanja s
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Razvoj viskoznih dilatacija zavisi od vie faktora, slino kao i
dilatacija usled skupljanja:
- starosti betona u trenutku nanoenja optereenja - to je beton
mlai, bie vee deformacije teenja
- trajanja optereenja (to due traje, vee su deformacije
teenja)
- konzistencije betona - betoni sa veim W/C faktorom vie teku
- atmosferske sredine - pri veim temperaturama i pri manjim
relativnim vlanostima sredine bre i vie se dovije teenje
betona
- veliine nanetog optereenja - za napone b < 0.4fpr dilatacije
teenja su proporcionalne sa naponima, a za vee napone
nastaje nelinearno teenje betona, sa brim porastom viskoznih
dilatacija
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Viskozne dilatacije betona u vremenu t , ili deformacije
teenja, mogu da budu 2-4 puta (pa i vie) veih vrednosti od
trenutnih elastinih dilatacija
Analiza ponaanja betona pri dugotrajnim optereenjima, odn.
analiza vremenskih deformacija, se prouava u okviru reologije
betona
Stanko Bri
Uvodna razmatranja


Posebne oblasti (odn. teorije) reologije betona:
Integralna veza izmeu napona i deformacija
Algebarske veze izmeu napona i deformacija
-
teorija starenja
modifikovana teorija starenja
teorija naslea
nasledna teorija starenja
Detaljnije razmatranje reologije betona u okviru analize

Prethodno napregnutih konstrukcija
Spregnutih konstrukcija
Stanko Bri

bk1 1

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

bk1 1

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Uvodna razmatranja

Mehanike karakteristike betona

Departman za Tehnike nauke,

Mehanike karakteristike betona

Deformacije betona pod optereenjem

Mehanike karakteristike betona

Deformacije betona pod optereenjem

Osnovni podaci o predmetu

Osnovni podaci o predmetu

Uslov za polaganje ispita:

Osnovni podaci o predmetu

Informacije o nastavi i predmetu:

Betonske konstrukcije 1 - Literatura

Betonske konstrukcije 1 - Literatura

Softverski paketi od interesa

Mehanike karakteristike betona

Deformacije betona pod optereenjem

Armirani beton - osnovni pojmovi

elik za armiranje ili armatura su odgovarajue eline ipke:

glatka armatura (GA)

Armirani beton - osnovni pojmovi

Armirani beton - osnovni pojmovi

Armirani beton - osnovni pojmovi

Prosta greda od nearmiranog betona

Nearmirani nosa se postupno optereuje silom P

Prosta greda od armiranog betona

U cilju poveanja nosivosti preseka nosaa u zoni zatezanja

Prosta greda od armiranog betona

U cilju poveanja nosivosti preseka nosaa u zoni zatezanja

Prikaz armiranja proste grede

Pozicije armature 1 do 3 su, redom,

Prikaz armiranja proste grede

Prikaz armiranja proste grede

Saradnja betona i armature

Armatura se postavlja u zategnute delove poprenih preseka

Sadejstvo betona i armature

Ako je pravilno projektovan i ugraen, beton efikasno titi elik

Istorijat armiranog betona

Istorijat armiranog betona

Istorijat armiranog betona

Kraa istorija AB i PNB

Kraa istorija AB i PNB

E. Freyssinet (Francuska), 1911 . . . prvi uoio pojavu skupljanja i

Mehanike karakteristike betona

Deformacije betona pod optereenjem

Prednosti i nedostaci armiranog betona

Prednosti i nedostaci armiranog betona

Prednosti i nedostaci armiranog betona

Prednosti i nedostaci armiranog betona

Primena armiranobetonskih konstrukcija

Primena armiranobetonskih konstrukcija

Prethodno napregnuti beton

Princip prethodnog naprezanja

Prethodno napregnuti beton

Propisi Evropske Unije - Evrokodovi

U Srbiji je na snazi BAB 87, ali e se (u dogledno vreme) prei

Mehanike karakteristike betona

Deformacije betona pod optereenjem

Uobiajena (raunska) gustina mase nearmiranog betona je

Kriterijumi klasifikacije betona

Posebna svojstva otpornosti betona na agresivne uslove sredine

Marka betona (MB)

Probna kocka - odreivanje MB