AROBNICA

MEDEJA
Valeri Sigvar

Prevela
Gordana Breberina

Naslov originala:
Valrie Sigward
MDE LA MAGICIENNE

Copyright 2006 by ditions Nathan, Paris-France

Translation copyright 2008 za srpsko izdanje, LAGUNA

AROBNICA
MEDEJA

I DEO

KOLHIDA
UVOD

HERMESOV OVAN

J
Zvezdice u tekstu upuuju na renik na kraju knjige.

edno dete sedi na alu i posmatra horizont. Leima je

okrenuto prema gradu belih bedema koji se uzdie na
obali. Kolh za devojicu nema vie tajni, prola je kroz
svaku njegovu ulicu i moe mureki da se eta po
njemu. Ali ta igra joj je brzo dosadila: zato bi tumarala naokolo zatvorenih oiju kad napamet zna ono to kapci skrivaju?
Ostaje joj jedino da istrauje horizont. Moda e danas
na njemu ugledati neko jedro. Samo malobrojni brodovi
uspevaju da stignu u Kolh, poto moraju da prou Simplegadske stene, a te dve hridi se stalno spajaju i razdvajaju,
mrvei svaku lau koja pokua da proe izmeu njih. Eh,
kad bi u Kolhidu moglo da se stigne vazduhom! Ali, naalost, nijedan smrtnik jo nije pronikao u tajnu ptica. To
dete je arobnica. Njena tetka Kirka* zna arolije koje primoravaju zvezde da siu s neba i ona je upuuje u dejstvo

10

Valeri Sigvar

arobnica Medeja

11

biljaka i trava i pripremanje ljubavnih napitaka i lekovitih

masti. Devojica brzo ui i oduevljava se novim moima
koje otkriva. Kasnije e biti kadra da upravlja elementima i
dan pretvori u no ukoliko joj se prohte.
Ali zasad se dosauje. Kako bi volela da upozna stanovnike oblasti koje se pruaju iza Simplegada, na drugoj
obali neprijateljskog mora. Zaranja ruku u pesak, uzima
ga u aku i posmatra kako joj klizi izmeu prstiju. Ovako,
pomisli, protie vreme. Nekoliko siunih zrna peska koja
su joj se zalepila za dlan naglaavaju linije na njemu. Ona
zatvara oi. Poto je arobnica, sigurno moe da postigne,
samo pomou snage volje, da se na horizontu pojavi neka
laa. Usredsreuje se na to. Ubrzo otvara oi i pretrauje
pogledom liniju to razdvaja vodu i zemlju. Srce joj poskoi od radosti i ona hitro ustane: u daljini je neto nalik na
takicu. kilji, sunce je visoko na nebu i deava se da stvori
privienja, pomerajui po vodi neobine oblike koji nestaju
kao rukom odneseni. Ne, sigurna je, neto je zaista u daljini
i pribliava se obali. Slika ubrzo postane jasnija, to je predivni zlatoruni ovan koga jae neki deak, koji se snano dri
za zlatne kovrde ivotinje da ne bi pao. Ovan polako izae
na alo i deak sjae. Zatetura se i padne na kolena u pesak.
Devojica dotri do njega. Malo je stariji od nje i deluje iscrpljeno.
Iz koje zemlje dolazi?, pita ona nestrpljivo.
Iz Grke, odgovara deak bezbojnim glasom.
Iz Grke? A gde se nalazi ta zemlja?
Deak upire prst u horizont.
Tamo, vrlo daleko, ne znam. Preli smo mnoge reke i
nekoliko mora. Plaio sam se da u pasti.
Zato si preplovio mora?
Hteli su da me rtvuju.* etva je bila loa i proroite*
je reklo da treba rtvovati kraljevog sina. Hermes* je usliio

molitve moje majke i poslao ovog zlatorunog ovna. On je

onda oteo mene i moju sestru i odneo nas je na svojim leima...
Na ove rei, on brizne u pla.
Zato plae?
Moja sestra Hela pala je u vodu dok smo leteli iznad
jedne velike reke.
Kako se zove?
Friks, odgovara deak, briui suze. A ti?
Medeja, ja sam ki kralja Ejeta, a ti si sada u Kolhidi.
Uzima ga za ruku.
Hodi, odveu te kod oca, on e se pobrinuti za tebe...

arobnica Medeja

POGLAVLJE 1

SVAKOG JUTRA SE BORIM

PROTIV STOTINU RATNIKA

ako znai, preao si opasan put od Jolka dovde

zato da bi mi uzeo zlatno runo?, pita kralj Ejet
momka koji stoji pred njim.
Mladi, ije je lice u senci, klima glavom.
Nalaze se u dvorani osvetljenoj bakljama koje oslobaaju
ljut dim. uvaju je naoruani straari, ije su pleue senke
nesrazmerno velike. Ejetovi vojnici vade maeve iz korica,
zveket gvoa postaje zagluujui. Ejet jednim pokretom
ruke zadrava svoje ljude:
Nekada davno jedan drugi mladi stigao je ovamo iz
Grke. Friks mi je poklonio Hermesovog ovna u znak zahvalnosti za gostoprimstvo koje sam mu pruio. Lino ga je
prineo na rtvu. Kolhidi je zlatno runo donelo mir i blagostanje, to je nae najvee blago, a ti bi hteo da ti ga dam! Koja
si ti budala! Prii da ti vidim lice!
Mladi iskorai: ramena mu prekriva panterova koa, a
lice mu je obliveno znojem.

13

Kako se zove?, pita Ejet.

Ja sam Jason, Esonov sin. Drugovi me ekaju na Argu,
mom brodu. Spremni smo da pristanemo na sve to trai
u zamenu za zlatno runo. Ako ima neprijatelje, mi emo ih
pobediti umesto tebe...
Ejet ustaje. Krupan je i za glavu vii od Jasona. On pljune
na zemlju. Jason se i ne pomakne, ali stegne pesnice.
Neprijatelje mogu da pobedim i bez tebe!, zagrmi Ejet.
Ne znam kako si uspeo da stigne do ulaza u moju palatu.
Neki kau da te je obavila gusta magla, sigurno te bogovi
tite!, doda prezrivo.
Ako ne veruje u mo bogova, daj mi zlatno runo, poto
ono potie od njih!
Isto onako naglo kako je planuo, Ejet se odjednom smiri.
Jasonu se ak ini da nazire smeak na njegovim usnama.
Hoe zlatno runo? Neka ti bude. Rei u ti kako e
ga dobiti. Sluaj me paljivo, Jasone. Svakog jutra se borim
protiv stotinu ratnika. Posejao sam zlo seme iz koga su oni
nikli. Zato njivu obraujem pomou dva hrabra druga, dve
prekrasne ali opasne zveri, dva bika tuanih papaka. Dok ih
ne ujarmim, bez prestanka bljuju vatru...
Kako mi te je ao, prekine ga Jason podrugljivo. Izgleda da se na Kolhidi prilino teko ivi.
Da, tako je, samo najhrabriji opstaju.
Ejet prilazi Jasonu stisnute pesnice, kao da se sprema da
ga udari. Kada zamahne, Jason ga uhvati za runi zglob. Ejet
se opire, vratne ile mu nabreknu. Jason mu silovito zavre
ruku, a on ni da krikne. Dva mukarca se bore, ali vojnici
stoje nepomino, kao da ih uopte ne zanima ta borba, poto unapred znaju njen ishod. Ejet iznenada prsne u smeh i
otvori aku, ispustivi neto na zemlju. Jason pogleda dole i
ugleda neto to mu lii na kosti poutele od vremena. Ejet
se otrgne i, dok trlja runi zglob, pokazuje bradom na tlo: