ldentifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise

nase misli i diktira reakcije na svet oko nas

Tumacenje nesvesnih
kodova i oznacitelja
koji sacinjavaju nas
najstariji zajednicki
jezik
Preko 1 600 vizuelnih
simbola, ukljucujuci
fotografije, umetnicke
slike i ilustracije,
sa autoritativnim
dubinskim
komentarima,
definicijama i
objasnjenjima

MAPK O'CONNELL
RAJEAIREY

......------------------------------------------

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA

ZNAKOVA ISIMBOLA
Identifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise
nase misli i diktira reakcije na svet oko nas

MARK O'KONEL
I REJDZ ERi

'V'

SADRZAJ
Uvod 6
PRVI DEO:

ZNAKOVI ZIVOTA

Hinduizam 40
Budizam 42
Judaizam 44
Hriscanstvo 46
Islam 48

SIMBOLII UM
DREVNI SIMBOLI
Praiskonski poceci 10
Kolevka civilizacije 12
Stari Egipat 14
Klasicno doba 16
Paganska Evropa 20
Bliski istok 22
Plemenska Afrika 24
Juina i Jugoistocna Azija 26
Okeanijska predanja 28
Srednja i Juina Amerika 30
Severnoamericki domoroci 32
Arkticka predanja 34

SIMBOLI SPIRITUALNOSTI
Samanizam 36
Taoizam 38

Frojd i Jung SO
Arhetipski simboli 52
Psihologija orijentisana na procese 54
Simbolicni zivotni put 56
Simbolika sna 58
Sinhronizovanost simbola 60

SIMBOLIKA U DRUSTVU
Znacenje i veza 62
Uloge i odnosi 64
Tabui 66
Grupni identitet 68
Tradicionalno pripovedanje 70
Umetnost 74
Reklamiranje 76
Simbolika i nauka 78

DRUGIDEO:

SIMBOLI PO KOJIMA ZIVIMO

80

Lavirinti 148
Man dale i jantre 150
Prorocanstva i predskazanja 152

ZIVOTNI KRUG
SVAKODNEVNI ZIVOT
Univerzalne terne 82
Nastarnbe kao sirnboli 84
Vrata 86
Putovanja 88
Basta 90
Kuca 92
Status i bogatstvo 94
Pisrna i pisanje 96
Govor tela 100
Urnetnost na telu 102

OBRASCI I GRAFIKA
Brojevi 104
Tackice i linije 106
Krst 108
Spirale i krugovi 110
Trouglovi i kvadrati 112
Baja 114

MIT I KOSMOS
Tok stvaranja 116
Sunce 118
Mesec 120
Zvezde 122
Zodijak 124
Bogovi i boginje 126
Raj i pakao 130
Demoni i andeli 132
Vile i duhovi prirode 134
Fantasticna stvorenja 136
Zmaj (azdaja) 140

Ljudsko telo 154

Rodenje i srnrt 158
Seks i plodnost 160
Ljubav i srodstvo 162
Obredi glavnih zivotnih promena 164
Detinjstvo i igre 166
Tocak 168

FLORA I FAUNA
Drvece 170
Biljke, trave i zacini 172
Cvece 174
Voce 176
Zivotinje 178
Ptice 180
Vodena stvorenja 182
Insekti 184
Zmija 186

ZIVA PLANETA
Godi5nja doba i vreme 188
Zemlja 190
Karte i smer 192
Kopno 194
Vada 196
Vazduh i nebo 198
Vatra 200
Duga 202

TRECI DEO:

KNJIGA ZNAKOVA

POVEZIVANJE SA DUHOVIMA
Sveti predmeti 14 2
0 ltari i sveta mes ta 144
Alhemijsko pretvaranje 146

ZAHVALNOST
INDEKS 251

250

204

UVOD
Rec "simbol" potice od starogrcke reci simbalejn

kao sto je u slucaju dirna koji oznacava vatru u blizini iii tragova

koja znaCi zajedno. Njeno figurativno koriscenje

koji ukazuju na prisustvo narocite zivotinje. Ova knjiga se

nastalo je u obicaju lomljenja glinene plocice

prvenstveno bavi znakovirna koji irnaju svesno iii nes\esno

da bi se zakljucio neki ugovor iii sporazum:

znacenje za ljude, ali kako se budemo udubljivali u prirodu,

svaka ugovorna strana dobila bi jedan od

\'idecerno da rnozda postoje dublje veze izmedu prirodnih pojava i

slomljenih delova, koji bi se prilikom ponovnog

sirnbola koji narn nesto znace.

sastanka slagali kao slagalica Ovi delovi, koji

su identifikovali jedno od urnesanih lica, bili
su poznati kao simbola, tako da sirnbol ne

da narn pomognu da plovirno psihospiritualnim prostranstvima iii

predst,wlja samo nesto drugo nego i ukazuje na

nesadejstvenom stvarnoscu Duho\i i slike iz sna prilwataju se kao

to da "nesto .. nedostaje, nevidlji\i deo koji treba

vodic iii kao kompenzacija za neki deo nase celovitosti koji je jos

da ostvari potpunost iii celovitost Dali swsno iii

neprozivljen Znacenje tahih simbola i znakova sustinski zavisi od

nesvesno, sirnbol nosi osecanje spajanja stvari da

nase slobode da na njih odgovorimo

bi se stvorila celina koja je veea od zbira delova,

Staroegipatski ank
(simbol zivota) predstavlja
ranu manifestaciju
simbola krsta

Sposobnost davanja znacenja znakovirna i simbolirna dovela

kao sto se okupljaju nijanse znacenja da bi nastala

je do rnogucnosti kornunikacije i razrnisljanja i omogucila je

slozena zarnisao

ljudskim bicirna da prenose svoje povesti, rnitologije i poglede

Znak, s druge strane, moze da se shvati kao

GORE

Dok znakovi i simboli mogu da narn posluie kao mape i

putokazi u svakodnevnoj realnosti, sirnboli sveta sna i duha mogu

na svet pripovedanjem, slikanjern i pisanom recju. Znakovi

nesto sto zarnenjuje iii ukazuje na nesto drugo u

i simboli su odigrali kljucnu ulogu u unapredenju naucnih

doslornijem smislu Znak postoji da bi preneo

shvatanja s\eta i pomogli su nam da razvijerno sve slozenije

informacije o nekom naroCitom predmetu

tehnologije, unapredujuci ih od izurna primitivnih alata do

iii zarnisli, dok sirnbol te:/:i da pokrene niz

kompjutera i svemirskih brodova Religijska i duhovna predanja

percepcija, wrovanja i emocionalnih odgovora.

Na primer, kao znak, rec "drrn" oznacava narocitu vrstu biljke koja

koriste sirnboliku za pomoc na putovanju prerna razumevanju

i dozivljavanju boianskog i prerna "ispravnom zivljenju"

razvija trajnu dnenastu strukturu sa deblom i granjem, korenjem

psihologiji su se razvili pristupi koji koriste sirnboliku za spajanje

i liscem Kao sirnbol, drvo moze da ima mnogo znacenja: rno:le

uma, tela i prirode.

da predstavlja plodnost i bilje prirode, izdrzljivost i dugovecnost

iii rnrefo rodbinskih odnosa; kao hriseanski simbol moze da se

0 OVOJ KNJIZI

odnosi na krst, au rnnogim predanjima ono predsta\lja "drrn

Ova knjiga istrafoje upotrebu i rnoc simbola, bilo da se oni koriste

zivota .. koje povezuje svakodnevni sa duhovnim svetom.

za individualne iii drustvene svrhe, iii za manipulaciju Ona se

Ni znakovi ni sirnboli nemaju sustinsko znacenje sami po sebi.

deli na tri dela. Prvi deo daje pregled upotrebe, znacenja i raZ\'Oja

Isto dno moze se opisati sasvirn razliCitim recima na razlicitirn

znakova i sirnbola onako kako se vide iz vise razlicitih perspektiva:

jezicima, a njegova znai::enja kao simbola forrniraju se u ljudskoj

istorijske, kulturne, socioloske i psiholoske. Drugi deo sagledava

interakciji s njim I znakovi i simboli su postali deo drustvenog i

prirnenu simbola u rnnogim oblastima zivota i ukljuC:uje poglavlja

kulturnog identiteta, koji se menjaju i razvijaju naporedo s nama .

o kulturi i komunikaciji, apstraktnirn simbolima, mitu i kosrnosu,

Oni su prenosna sredstva informacija i znacenja, koja deluju na

biljkarna i zivotinjama, ciklusu ljudskog zivota i zemlji Najzad,

razlicitim nivoima - univerzalnom i posebnom, intelektualnom

Tred deo, knjiga znakova, sadrii vise od I 000 znakova i sirnbola,

i emocionalnom, prostornom i vrernenskom, duhovnom i

od kojih svaki irna sopstveni ideogram i kratko objasnjenje

rnaterijalnom Oni su nacin osmisljavanja iskustva. Kada ne

znacenja i prirneneo

bismo mogli da klasifikujemo svet koristeci simbolicke kodove

Nadamo se dace informacije iz ove knjige podstaCi

i strukture, bili bismo zaguseni culnim podacima Da bisrno

interesovanje citalaca za ovu duboku i slozenu temu, navodeci

razumeli sta narn se dogada potreban narn je nacin na koji cemo ga

ih da se zagledaju dalje od povr5nog znacenja svakodnevnih

opisati

predmeta i misli da bi stigli do boljeg razumevanja nacina na koji

Osim sto su bi tan deo ljudskog drustva, znakovi i simboli se

pojavljuju u prirodi i rnogu se odnositi na predsvesnu informaciju,

se veliki deo svakodnevnog zivota, na5a medusobna kornunikacija,

oblikuju bogatstvom znakova i sirnbola .

su za
sirnbol!zo\1 a!e srva1aiaC:ku
r1;0( sunca ! besn-1nnost

sc.: u rjima

Sirene su sirnboli
zarnarnnog
snaZno obuzin1a n1uSko

LEVO

ooLE

Sestokraka Z\iezda !ma

veliko simbolicko znacenje

kulturama. ali
no,ncY7r,on'o kao

Davidova zvezda, vaZan

vere

je
promenama
usled nauc11ih otkrica
o kosn1osu u
postajimo

P R

ZNAl{OVI
v
ZIVOTA
Simboli se nalaze u sustini kulturnog identiteta,
buduCi da oblikuju sve aspekte zivota. Oni se
koriste svim izvorima

zivirn i nezivim - u svom

nadahnucu i pojavljuju se u svim pojmljivirn

oblicima: kao slike, metafore, zvukovi i gestovi, kao
personifikacije u mitu i legendi) ili se odigravaju
kroz obred ili obicaj.
Jos od najranijih vremena pojam simbolike
pojavljuje se u svim ljudskim kulturama,
drustvenim strukturarna i religijskim sistemima,
doprinoseci gledanjima na svet i oblikujuci
ljudsko shvatanje kosmosa i naseg mesta u njemu.
Velika moc simbola odavno je poznata: kazu da
je starokineski mudrac KonfuCije rekao: "Svetom
vladaju znakovi i simboli, ne reci ili zakoni."

Monolitni kipovi na Uskrsnjem ostrvu imaju zivotno

prisustvo koje simbolizuje upornost ljudskog duha.

DESNO

DREY.NI SIMBOLI
10
-1

0
CD

2'

Moc I ZNACENJE NEKIH NAJSTARlJIH SVETSKIH Sii\IBOLA DOSTUPNI SU NAM I DANAS PRONADENI u PREZIVELIM SLIKA!VIA l
PREDMETli\L\ RANE ClVILlZAClJE SVETA, ONIJASNO GOVORE 0 FIZICKIM, DRUSTVENIM l DUHOVNIM BRlGA!VL\ NASIH PREDAKA I
PREDSTAVLJAJU IDEJE KOJE SU OD SUSTINSKE VAZNOSTl ZA MODERJ\fO COVECANSTVO.

z
>
cc

PRAISIZONSIZI POCECI
je rad sa izlomljenim kamenom..

plasenje opasnih zivotinja. Vatra

Tokom ovog razdoblja probudila

je omogucila ljudinu da produze

se rnitska masta i zapocelo je

dan posle padanja rnraka, da se

stvaranje umetnosti.

zabavljaju oko logorske vatre ili

Pocetak rnitologije i simbolike

ognjista, pricajuci mitove i price .

znacio je da ljudi pocinju da

U ovoj ranoj fazi vatra je takode

uspostadjaju ,ezu sa pojmovima

postala simbol preobrazenja

koja je dublja od svakodnernog

preko procesa kuvanja

iskustva. Lako je zarnisliti da ih

je odnos prema prirodi, prerna
zirntinjama koje

SU

lovili, prema

rad,rnju dece i neminovnosti

Ova paleolitska
pecinska slika u Laskou,
Francuska, verovatno je
imala za cilj da predstavlja
simbolicnu vezu izmeau
lovca i bizona, povezujuci
lovca sa duhom zivotinje.

GORE

smrti, naveo na razmisljanja o

bile svetilista. Izgleda da su ljudi

izvoru i znacenju dogadaja u

ziveli oko ulaza iii unutra tik do

lzrnedu doba Australopitekusa,

zirntu. Primitivni simboli pecine,

njih, a ulazili su dublje u pecine

vatre, rucne sekire i predstave

samo zbog religijskih iii magicnih

miliona godina pre n e) i doba

figura zivotinja verovatno

razloga

SU

Homo sapiensa ( 2 5 do l 0 hiljada

povezivali ove ljude s ritmovima

godina pre n e ), ljudi su poceli

njihorng tela i prirode, i navodili

zidovima pecina verovatno je

da prave alat, naucili

ih da postuju sile koje na njih

bi lo sredstvo po,ezivanja sa

uticu.

njihovim duhovnim svojstvima.

Takode su poceli da koriste jezik.

POTPALJIVANJE VATRE

bi bili zaredeni kao lovci - pri

obrede i simbole .

Sposobnost potpaljivanja vatre

cemu je ovaj obred verovatno

i obuzdavanja njene energije

podrazumevao simbolicku

precima potice od arheoloskih

predstavljala je ogrornan napredak

smrt i ponovno rodenje i koji je

dokaza kao StO

SU

da koriste

i gradili su kuce sa ognjistem.

Busmani iz pustinje
Kalahari jos slikaju u
stenama u zelji da da
na simbolican nacin
predstave uspeh u lovu

UMETNOST
Za primitirne ljude pecine su

"junog majmuna" (oko 3.6

\atru i zatm da je potpaljuju,

DOLE

P ECIN E I PEC INS KA

Ono sto znamo o svojim ranim

Slikanje zivotinja na

Decaci su uvodeni u pecine da

koji je postigao Homo erectus

verovatno bio snafan dozivljaj,

slikarstvo, predrneti i tragovi

(oko I 6 miliona do 300 hiljada

duboko, u slabo owetljenom

moguce obredne prakse, kao

godina pre n.e ), i dala je ntri

mestu, nalik utrobi koje je bilo

i od poredenja sa prirnitivnim

veoma vane simbolicke osobine

okruzeno slikama zivotinja.

SU

pecinsko

narodima kasnijih razdoblja .

Cin potpaljivanja vatre predstavlja

Dokazi o razvoju simbola i obreda

iskru rnaste i kreati\nosti, a

simbolizovala napustanje

poticu uglavnom od paleolitskih

energija vatre sama po sebi je

svakodnevne stvarnosti, buduci

ljudi koji su se pojavili pre

simbol moci: obuzdavanje i

da su ulazili unutra da pronadu

otprilike dva rniliona godina

koriscenje prirode za kontrolu

mesto gde se njihova dublja

Za rane ljude pecina je mozda

Oni su bili lovci. a ,eliki deo

drugih aspekata prirodnog

priroda povezuje sa i slavi

njihove aktivnosti podrazumevao

sveta, stvaranje zivotne topline i

duhove drugih zirntinja; mesto

RUCNA SEKIRA
Rucna sekira iz kamenog doba pojavljuje se svuda gde su postojali rani
ljudi (izuzev dalekog azijskog istoka) i predstavlja najpopularniji oblik
alata tokom poslednja dva miliona godina. Ona je oruoe visestruke

preobra:Zenja gde su ritualno

namene koje se koristilo za struganje zivotinjske koze, rezanje me'sa,

umirali i ponovo se radali u

kopanje rupa, secenje drveta i verovatno kao oruzje u samoodbrani

novorn obliku

od zivotinja iii drugih ljudi Pravljenje ovog oruoa podrazumevalo je otkidanje ljusaka od kamenog

Mnoge pecinske slike, kao

sto su one u pecini Troa Frer

>

jezgra, oznacavajuci duhovnu i psiholosku obnovu tog jezgra. Smatra se da su prve sekire sa dva lica
predstavljale poboljsanje odnosa u konfliktima ljudi.

(Tri Brata), u juinoj Francuskoj,

prikazuju bica koja su delirnicno

zivotinjskog a delimicno ljudskog

slikanje zivotinja u parenju ili

njegove gla\e nalazio se \'eliki

oblika. Bradata rnuska figura,

zenki sa mladuncima. Glineni

kamen i s njim sahranjeno

sa usirna bika, rogovirna jelena

kipovi bizona u parovirna i bika

orude od kremena i stap

i konjskim repom, verovatno

koji sledi krarn pronadeni su u

poglavice napravljen od roga sa

je predstavljala boianstvo ili

Francuskoj; u La Madleni jedan

ugraviranim jelenom Pronadeno

carobnjaka

crtez prikazuje srnu s lanetorn

je mnostvo drugih primera tela

u kamenirn grobnicama ili u

Tesko je u paleolitskorn
slikarstvu praviti razliku izmedu

PRINOSENJE ZRTAVA

plitkim grobovima, skupa sa

ljudskih C:arobnjaka i boianskih

Najraniji dokazi verovatnih zrtan

dragocenim nakitom, alatom i

iigura, jer su, izgleda, delili

natprirodnim silarna pronadeni

drugim obrednim predmetima.

O\'U

sme5u ljudskih i zivotinjskih

su u Drahenlohu, u Taminskoj

lzgleda da je pokojnicirna davana

karakteristika. Carobnjak je

dolini, Svajcarska. Tamo su

Juana i orude, mozda simbolicno,

bio vafan pripadnik zajednice i

ostavljene rnedvede kosti sa

da budu opremljeni za zivot na

verovatno je smatran boianstvom

jos nesto mesa na lobanjama, s

0110111

svetu

u ljudskom liku, sa uticajem na

netaknutirn mozgom i sa butnim

Ponekad su sahranjena tela

bogove i zivotinjske duhove

kostima u stanju pred jelo Smatra

bila vezana u s,wijenorn polofaju

se da su to bile prinete irtve radi

Verovatno je bila namera da

smirivanja zivotinjskih duhova, u

pokojnici budu spreceni da

MAGIJA LOVA
Paleolitski ljudi su sigurno

znak zalwalnosti njirna za uspe5an

se vrate i da muce S\'Oje :live

koristili rnagiju kao porno( pri

lov i trazenja naklonosti od njih

potomke U Kini su pronadeni

lovu zivotinja . Glavna forrna

za bu duce pohode u lov.

ostaci ljudskih biea u ernlutivnoj

magije bi la je podrafavajuca: oni

fazi na pola puta izmedu

bi oponasali zivotinju koju bi

SA H RAN JI VAN J E

Pitekantropusa i neandertalca:

lovili da bi se povezali s njenim

MRTVIH

osim lobanje i donje vilice,

duhom i da bi obezbedili uspeh

U paleolitska otkrica spadaju i

ostale kosti tela ostavljene su

Medutim, takode su koristili

prvi dokazi sahranjivanja mrtvaca

da predstavljaju zivotinje koje

sacuvstvenu ili horneopatsku

u obredne svrhe Verovalo se da

bi pojeli Dali je ovaj drevni

magi ju, uvereni dace delovanje na

pokojnici dobijaju natprirodne

pogrebni obred znacio "Ono si sto

predrnet koji predstavlja zivotinju

moCi i da ih treba postovati

jedeS"?

doslovno uticati na samu

i traziti od njih da vode :live

zivotinju Tako

Njihova tela su posipana crvenirn

SU

rn

pronadene

glinene figure i crtezi zivotnja

okerom; ova je verovatno

koje su bile isecene i rasporene,

predstavljalo krv i simbolizovalo

od kojih se verovatno ocekivalo

zivot i snagu za putovanje na

da donesu uspeh u lovu .

drugi svet

Stalno prisustvo divljaci za lov

U Lezotou, En, Francuska, u

bilo je kljucno, a magija plodnosti

jednom malom useku, pronaden

se izvodila da bi je obezbedila

je skelet iz kasnog paleolita

Ovo ie obicno podrazumevalo

posut crvenim okerorn lza

Prikazi sunca i meseca

na ovom venecuelanskom
duborezu koncentrisu se
oko ljudske figure.
GORE

Prvi ljudi su ritualno

koristili crveni oker, koji
je upotrebljen za bojenje
ovog kamena u Bevoku,
Ceska, pre 250 hiljada
godina
GORE

Kao simbol, vatra se

povezuje sa kreativnoscu,
razaranjem i mastom..

ooLE

l(OLEVKA CIVILIZACIJE
12

ziiu svakodnevnog zivota, sa

0

hrarnom posvecenim glavnim

CD

bogovima u srcu svakog grada

ili varosice

rec

>
w

u pocetku je bila

prilicno jednostavnim

gradevinama od blata, ukrasenim

a::
0

kupastim geometrijskim
mozaicima i freskama sa ljudskim
ili zivotinjskim figurarna
Pravougaoni kovceg, poznat kao
'sela", imao je altar od cigle iii
zrtveni sto ispred kipa hramovnog
boianstva Javni obredi,
prinosenje :Zrtava i irtve li\enice,
odrfavali su se dnerno, kao i
mesecne gozbe i godisnje proslave
lvlozemo samo
da zamisljamo kako su
izgledali prvi gradovi stare
tvlesopotamije Utisak
ovog slikara prikazuje,
na levoj strani slike,
impozantan hram

GORE

Hamurabijev zakonik
iz XVIII veka pre n e
primer je klinastog pisma,
prvih pisanih znakova
koji su zamenili slikovne
predstave
DOLE

Kada su lovacko-skupljacka

su se koristili slikovni znakcni ili

drustva pronasla nacin da

ikonice, sa jednim od najranijih

obraduju zemlju, doslo je do

recnika koji je sadrfavao oko

Nave godine.

HRAMOVI

pojaw trajnih naselja, narocito

dn hiljade grafickih simbola, od

Ovi rani hramovni kompleksi

u podrucjima u kojirna cc doci

kojih je svaki morao da lici na

postepeno su se razvijali u

do bujanja useva.Jedno taho

ono sto predstnlja. Medutim,

zigurate, impozantne gradevine

podrucje bilo je l\!lesopotarnija,

kako se drustvo razvijalo i

nalik piramidama, od kojih su

plodni polurnesec" kopna izmedu

potreba za belezenjem slozenih

neke dostizale 90m visine. Jedan

Tigra i Eufrata, u danasnjern

stvari povecavala, ogranicenja

od najranijih takvih primera

jufoom lraku Negde od 5000. g

slikovnog pisma su postajala

predstavlja Beli hram Uruka, koji

pre n e male ratarske naseobine

ocita. Ljudi

je bio posvecen sumerskom bogu

pocele su da se postepeno

se pisani znakovi mogu koristiti

Anu, gospodaru neba, a datira s

kraja 3000 godina pr n . e

SU

polako sh\atali da

ranijaju u gradove i \arosice,

za predstavljanje zyukova pre

iznedrujuci neke od najranijih

nego stvari, pa su slike bile

civilizacija - rec ''civilizacija"

zamenjene klinastim pisrnom,

gradeni u nizu od tri, pet iii sedam

potice od latinske reci civis, koja

kodeksorn koji se zasnivao na nizu

sve uzih terasa, sa stepenicama za

znaci stanornik gr.1da" Ljudi

Mesopotamski zigurati su bili

klinastih slova, koja su obicno bila

uspon na drugi nivo . Za sedam

izrnisljJ!i pisane jezike, gradili

ispisivana na mekoj podlozi, kao

terasa kafo da odgovaraju broju

su hrarncne, palate i nastarnbe,

sto je ilo\aC:a

od sedam planetarnih nebesa .

SU

i stvarJli su slozena drustva u

Prema sumerskom predanju,

kojirna su se znakovi i simboli

RELIGIOZNI ZIVOT

najnizi nivo je bio povezan sa

preplitali sa tkirnm svakodnevnog

Poplave Tigra i Eufrata bile

Saturnorn i slikan je crnom

zivota.

su silovite i nepredvidive: za

bojom; drugi nivo je bio slikan

samo jedan dan zirntodavalacka

belom bojorn i odgovarao je

VODENJE ZAPISA

kisa rnogla je da se pretvori u

Jupiteru; treci nivo je bio crvene

Drevna sumerska civilizacija

rusilacku snagu Verovalo se da

boje cigle i simbolizovao je

imala je naprednu poljoprivredu,

ove mocne sile kontroliSu bogovi,

Merkur, dok je cetvrti, plavi nivo,

trgO\inu i industriju i bila je

pri cemu

bio povezivan s Venerom.. Sesti

jedna od prvih civilizacija koja je

vise od robova cudima sudbine

nivo, Mars, bio je fot, dok je

razvila sistem pisanja U pocetku

Orn je religiju stavilo u samu

sedrni nivo bio siv iii srebrnast

SU

ljudi bili tek nesto

oEsNo Krilati bik sa ljudskom glavom, jedno od hibridnih stvorenja

poznatih kao lamasu koja su bila klesana u vazne javne zgrade
asirskih gradova

da bi predstavljao mesec, na koji

lazurnog kamena i dugine ogrlice,

bi sjala zlatna sunceva svetlost

sto je simbolizovalo njenu vezu s

Zrtvovanja su se obicno odvijala

nebom. Kao kraljica neba, svake

<

na najvisem nivou. Sirnbolika

nod se vozi neborn u kociji koju

)>

zigurata takode je uporedivana sa

vuku lavovi iii jarcevi. Zodijacka

kosrnickom planinom za koju se

sazvezda bila su poznata starim

tvrdilo da se nalazi u centru sveta,

Arapima kao Meseceve kuee, a

kao i sa hramovima gradenim

ceo zodijacki pojas bio je poznat

u obliku planine Simbolicki,

kao "opasac !Starove", naziv koji se

zigurati su slicni merdevinama,

odnosio na mesecev kalendar.

n
<

)>

spajaju nebo i zemlju i stvaraju

prolaz za smrtnike da se uznesu

VAVILON

i bogovima da sidu Zigurati su

U starom Vavilonu, !av je bio

navodno predstavljali nadahnuce

popularni simbol kraljevske

za Vavilonsku kulu, koja je u

vlasti, dok je zmaj bio povezivan

Starorn zavetu tumacena kao

s vrhovnim bogom, lv!ardukom

simbol ponosa, koji su ljudi

Zakoni i obicaji zemlje bili su

izgradili u poku5aju da se

objedinjeni pod Hamurabijem

izjednace sa Bozijirn sjajem

(vi l 792-1750 pre n e ), a grad

Vavilon postao je poznati centar

BOGINJA !STAR

za nauku, posebno za prirodne

Sigurno najvainije bofanstvo

nauke, matematiku i astronomiju .

S telom bika, ponekad sa pet

u staroj Mesopotarniji bi la je

Vavilonski naucnici razvili su

nogu. krilate i sa bradatim

boginja rneseca !Star, koja je jos

brojeani sistem, koji je do,eo

ljudskim glannu, 01e skulpture

poznata kao Inana, Astarta ili

do naseg 60-minutnog casa i

su bile uklopljene u nzne javne

Astar (a kasnije, u starorn Egiptu,

360-stepenog kruga Starogrcki

grade\ ine, kao sto je kraljevska

kao lzida) !star personifikuje sile

istoricar Herodot obnarodovao

p.:data iii gradske kapije Neke su

prirode koje mogu da daju zivot

je da je Vavilon "toliko divan

bile visoke cak Sm i teske 30 tona

i da ga uniste, pa se njen oblik

da se nijedan grad na zemlji ne

Lavi bik

stalno menja kao i kod rneseca.

moze uporediti s njim Njegove

snagu, muzevnost i nho,nu \last,

Ponekad je bila predstavljana

zidine i cuvene visece baste bili

iako je i jedna i druga zirntinja

kao boginja plodnosti sa velikim

su medu sedam cuda staroga

po,ezivana sa boginjorn meseca:

SU

simbolizovali musku

grudirna i okruglim trbuhom

sveta, a Vavilon je postao sinonim

spektakularna Istarina kapija

Ona je boginja polne ljubavi,

za sjaj i dostignuea Medutim, u

koja je 1odila u grad Va\ ilon bib

au kucama starih Vavilonaca

judejsko-hriseanskoj tradiciji on

je ukrasena la,ovima. dok su

male skrinje sa njenim likom

je postao antiteza raja i nebeskog

rogcni bika na !Starinoj perjanici

prikazivale su je kako naga sedi u

Jerusalima, simbolizujuci

oznacavali srp mladog meseca.

bogohuljenje

Glava cnih sfingi simbolizovala je

prozoru - sto je tipican polofaj za

prostitutku
!Star je i boginja rata, au
tom vidu mogla je da bude

moc ,],:idara d.1 zastiti narod, kri!J.

LAMASE

su oznacav.:ila sposobnost da leti.

Simboli mod i zastite, masirne

dok su noge predstavlj,:ile budnost

prikazivana kako stoji na lavu

krilate sfinge iii lamase, imaju

proti, ljudskih i natprirodnih

(koji simbolizuje svirepost)

koren u vavilonskim magijskim

neprijatelja koji bi mogli da

i sa kandfarna i krilima save

predanjima, iako se cesce

napadnu iz bi lo kog pravca

Prikazivana je i kako nosi

povezuju sa asirskom kulturom

trorednu krunu zvezda, plavog

( oko 1000-600 g pre n e )

GORE Ova umetnicka

impresija Vavilona
prikazuje popularnu
zabavu lovljenja lavova
Lav je za Vavilonce bio
simbol kraljevskog
autoriteta i vlasti.
DOLE Jedna impresija kula
lstarine kapije, koja je bila
divno ukrasena zlatnim
lavovima

STARI EGIPAT

Egipatske piramide
poseduju celo bogatstvo
simbolike
GORE

u SREDINI Dvostruka
kruna starog Egipta imala
je mnoga simbolicka
znacenja, povezujuci
dva kraljevstva Gornjeg i
Donjeg Egipta.
GORE

PIRAMIOE
Piramida je simbol
uspenja podignuta
u liniji sa suncem
i zvezdama da bi
omoguCila prelaz
od zemlje do neba
kako bi upokojeni
faraon mogao
da preae u drugi
zivot u zapadnoj
hermeticnoj tradiciji
piramida spaja
simboliku kvadrata
i trougla Simbolika
piramide se takoae
povezuje sa humkom
(i sa kosmickom
planinom), buduci da
se smatra da lici na
brdo koje je izronilo
iz praiskonskih voda
kada je stvorena
zemlja, pa je tako
simbol nadmoci
zivota nad smrcu.

Civilizacija starog Egipta

Set je povezivan sa haosorn, kao

je na svom vrhuncLI bila

i sa neplodnoscu i susom.. Slicno

najspektakularnija na zemlji .

tome, Kemet je bio mesto reda - LI

Pojavila se pre oko S 000 godina

isto neme je Nil, krvotok Egipta,

i bujala je tri milenijLlma, dajuci

plavio zemlju, obezbedujL1ci

Nil je simbolizovao krvotok

Egipta, jer je plodnost zemlje
zavisila, i jos zavisi, od njegovih
sezonskih poplava

GORE

nam zadivljujL1ce mnostvo

bogate zetve - dok je Deshret

PO DELA I UJEDINJENJE

simbola, od kojih su mnogi bili

poveziv.in sa neplodnoscu i

Kraljevstrn je politicki bilo

ukorenjeni u tlo i prirodu Stari

neredom Harmonija se postizala

podeljeno na dva dela: Gornji i

Egipat je postojao LI .imbijentu

kada bi ove dve sile bile odrfane u

Donji Egipat, pri cemu se Gornji

krajnosti, koji se simbolicki

ravnoteii, kada nijedna od njih ne

Egipat nalazio na jugu, a Donji

izraZ:avao kao crveno i crno .

bi predadala onu drugu, a bila je

Egipat na severu Delte Nila

Cn'ena zemlja (Deshret) nalazila

olicena u boginji Maat, kceri boga

podela je bila predstavljena belom

Ra, tvorca i boga sunca.

i crvenom krunom.. Crvena kruna

se na saharskoj strani dr:i:.ive,

a bi la je sprzen.i i pL1sta L1sled

Maat je predstavljana sa

ova

Donjeg Egipta imala je visok,

silne neline sunca: Crna zemlja

nojevim perjem na glavi, koje

uski potiljak i tanki svitak na celu,

(Kemet) bila je plodno podrucje

je bilo sirnbol istine i ideogram

dok je bela kruna Gornjeg Egipta

u dolini Nila, potamnjena

njenog imena . Ona je odrfavala

bila oblikovana kao visoka kupa

sezonskirn poplavama reke i

red na zernlji i na nebu, vladajuci

sa loptastim vrhom. Ponekad

osencena njenom \'egetacijom

godi5njim dobima, danom i noci i

je ukra5avana sa dva pera LI

Na onj nacin, egipatska zemlja je

kretanjima zvezda. Ona je takode

oblikLI koji se zvao atef-kruna,

simbolicki predstadjala vencanje

odredivala sudbinu mrtvih u

koja je povezivana sa Ozirisom,

sL1protnosti, sintezu. Ovaho

donjem svetu, mered teiinu srca

gospodarom podzemnog sveta.

posrnatranje oblikovalo je sisteme

pokojnika perom istine na svorn

Ponekad su se dve krune spajale i

formirale duplu krunu

\'erovanj.i Egipeana i n.ilazilo se LI

kantaru pravde Kada bi kantar

SLIStini njihove kulture

do5ao u ravnoteiu, nagrada je

bi la raj; kada bi se kantar nagnuo,

driave Egipat moze pratiti do cina

RED I HAOS

pokojnika bi progutalo cudoviste,

Lljedinjenja Gornjeg i Donjeg

Odnos izmedL1 reda (maat)

koje je delimicno bilo lav, nilski

Egipta pod dadarom koji se

i haosa (isfet) predstavljao je

konj i krokodiL Maat je takode

zvao Menes (za koga ne postoje

Verovalo se da se poreklo

okosnicu staroegipatske rnisli.

upravljala dekretima, zakonima i

arheoloski dokazi), negde oko

Bog Horse povezivao sa svim

drustvenim odnosima, a regulisala

3100 g~ pre n.e Hijeroglifski znak

onim sto je pravilno i sredeno, a

je i verske obrede

koji se koristio za izraiavanje

BALEGAR

ANK

Balegar je

Nastao stavljanjem petlje oko slova T, ank je bio staroegipatski hijeroglif koji je

simbolizovao

predstavljao zivot i besmrtnost i cesto se koristio u ikonografiji suprotnosti Petlja, oblik

novi zivot i

kruga, moze da predstavlja kosmos, a T eoveka. Alternativno, rec je o sjedinjenju muskog

vaskrsenje. Zvao

i zenskog simbola boga Ozirisa (T) i bogomajke lzide (okrugli deo), Ozirisove sestre i

se balegar zbog

supruge, a simbolizovao je jedinstvo neba i zemlje Na egipatskim zidnim slikama bogovi

toga sto je obicno

(narocito lzida) i kraljevi takoae se prikazuju sa ankom u ruci, da bi tako simbolicki

valjao lopticu

predstavljali svoju moc nad zivotom i smrcu Ank se takoae povezuje sa smrcu i

izmeta u koju je polagao

pogrebnim obredima: kada ga nose pokojnici, on ukazuje na bezbedan prelazak sa ovog na onaj svet,

jaja . Smatralo se da ovo

a kada se drzi okrenut naopacke predstavlja kljuc kojim se otvara kapija smrti da bi se uslo u vecnost.

simbolicno predstavlja

Ponekad se stavlja na celo izmeau ociju, sto ga povezuje sa vidovitoscu

putovanje sunca nebom

Balegari koji su izlazili iz gliba
povezivani SU Sa zivotom koji
nastaje iz praiskonskog brega
i simbolizovali su spontano
stvaranje sveta

Raom, koji se ponekad predstavlja

na putu, a zastitne amajlije su

kao krilati suncev disk. Ovaj

stavljane na mrtvo telo

bogoliki status davao je faraonu

apsolutnu vlast, ornogucujuci

o,e najvise koriscene amajlije

bile

SU

zastitno Horovo oko, koje

mu da vlada vojskom i svim

u jednoj verziji mita o Ozirisu

pojma ujedinjenja predstavljao

Ci\i!nirn narnestenicirna, kao i

koristi Ozirisov sin, Hor. da bi

je stilizovano spajanje pluea, sa

svestenstvom Kud god da

natio oca u zivot, i balegar, koji

dusnikom koji se dize izmedu

isli, obicni ljudi su podseeani

je postavljan na srce Balegar je

njih U urnetnickirn predstavarna,

na faraonov status, koji su

povezivan sa Heprijem (jednim

SU

lWJ.j amblem je rnogao da bude

sirnbolizovali masivni kameni

aspektom boga sunca Ra) i zato

okruzen sa dva boianstva,

kipovi kralja u oblicju boga Ra,

je bio simbol novog zivota i

ponekad Hororn i Setorn, ili u

kao i ,elicanstnne piramide

vaskrsenja Ponekad su balegari

drugim prilikarna sa dva boga

Nila, pri cernu je jedan irnao na

pogrebni spornenici kraljeva i

kraljica starog Egipta

prikazivani sa krilima sokola, kao

simbol preobrazenja i zastite

GORE Uprafojavanje
i obredni elementi
mumificiranja bili su puni
simbolickih znacenja.

glavi biljku papirus (heraldicki

DRUGI :ZIVOT

vodeni krin) (arnblem doline

Smrt i sahrana imale su mnogo

Nila) Figure sa strane cesto se

sirnbolickih asocijacija u starom

prikazuju kako povezuju stabljike

Egiptu, gde se postojanje drugog

papirusa i lotosa

zivota nalazilo u centru religijskog

LI

CVOr oko

hijeroglifa Uloga kralja iii faraona

wrovanja. Praksa mumificiranja

bil.i je da ujedini ove dve zemlje

otkriva snaino verovanje da telo

ti tu lama "Gospodar dn zernlje" i

zahteva da ostane netaknuto za

"Kralj Gornjeg i Donjeg Egipta"

zivot posle smrti, dok tekstovi

FARAON

verovalo da se mrtvi pen ju na

vezani za pogreb pokazuju da se

Naz iv faraon (per-a a) doslovno

nebo, u carstvo sunca i mesto

znaci "velika kuea" U periodu

drugog zivota. Bilo je nekoliko

Novog kraljevstva (oko lSSO-

metoda uspinjanja, ukljuC:ujuci

oko l 069 pre n e.) ovaj nazi\ se

jahanje na ledima so kola, guske

koristio da opise kralja, ali pre tog

ili neke druge ptice; dizanje ka

vremena odnosio se na kraljevu

nebu zapaljenim tarnjanom; ili

palatu ili dvor U starorn Egiptu

putovanje na plovilu od trske ili

se za kralja ili faraona verovalo

barci koja je isla na jedra, vesla ili

da predstavlja zivu manifestaciju

je bila tegljena Ovo putovanje

boianstva, povezanog i sa Horom,

je bi!o opasno, pa

bogorn neba sa glavom so kola, is

bajalice da pomognu pokojnicirna

SU

Horovo oko (vadjat)

pruza zastitu pogrebnoj
laai na putu u drugi zivot.

DOLE

amblem delte), a drugi lotos (ili

Se Ci tale

l(LASICNO DOBA

Akropolj simbolizuje
slavu klasicnog sveta.

GORE

I klasicnJ. grcka ci\iliz,1cijJ. i

kontrJ.ste i prcobrazenjJ. kojJ.

za1isno od raspolozenja. Za s1c

mocno Rimsko CJ.rSt\ 0 inuli

odreduju i kosmicki i ljudski

bogo1e se srnatrJlo da poticu od

su ogronun utc1j nJ. zJ.p.1dno

zi1 ot. Bogo1 ii boginje grcko-

Gee (Zernlje) i Ur.111J (neln),

drust10, uticuci nJ. njt:go1 e

rimskog pJ.nteo1u olil:J.1ali

J.

zakone i obicJjt:, umctnost

SU

U anticko doba,
lovorov venac je bio
simbol pobede, kao i
znak statusa koji je nosila
vladajuca klasa

SU

ljudski - zJ.ljublji1 ali su se. radali

i nauku, filozofiju i nacin

L1d,rnjc, smrt i 1,1skrsenje. r,1t i

decu. s1 irJ.li muziku. s1 JdJ.li sc

zivota. Sistemi 1 crO\ J.njJ. 01 ih

mir. ljub,11ibrJ.k,i1IJ.Lhli su s1im

i imali ljubarnc 1eze. S1 Jki bog

mediteranskih 1ur0Lh mogu se

.1spcktirn,1 dne1 nog zi1 ot,1

1ideti u njiho1im mitologijam,l.

GORE

.irht:tipske tcmt: kao StO

njiho1 zirnt je ZJ!l1isljan kao

l\faj1 isi 1rh u pcjzazu st,ire

je imao sopst1enu sferu utic,1ja

- AJrodita (rim ska VenerJ.)

koje su bile kar,1kteris,rnc

Grcke bib je pLmina Olimp. koja

1 ladaL1 je ljubJ.\lju, a Ares (rimski

zi1opisnom. drJ.l11Jticnom

je bib sLrnistc bogc" a Oni su

i\!ars). nJ. primer. rJtom - i s1a

vitalnoscu koja je cu1,1L1 moraine

odJ.n!e 1lachli s1etom i pomag.1li

1eca bo:i.J.nst1 a imab su hramo1 e i

principe, prirodne zJ.kone i 1elike

su ljudima iii su ih ornet,1li.

s1etilist,1 kojJ im behu pos1ecena

VRHOVNI BOG
Najveci bog bio je Zevs (kod

CENTAR S\TL-\
Jed no od naj1 J.inijih s1etilista

Rimljana Jupiter), koji je bio

bio je hram Apolonu u Delfinu

vrhovni vladar neba i zemlje, kao

1u padinJ.ma PanusJ.. Apolon.

i gospodar manjih bozanstava

koji je u jednorn od aspekata

Olimpa Bio je ozenjen svojom

bio powz,111 sa suncem. imao je

sestrom Herom, ali je imao

mnogo drugih polnih veza,
izrodivsi mnostvo potomaka i sa

prorocansku moc i u Delfirna

je odgo1arao na pitanja o

boginjama i sa smrtnim zenama,

buducnosti preko s1oje

tipicno prerusen

svestenice. Delfi su se srnatrali

pretvarajuci

se u labuda, bika, konja iii u obilje

centrom s1eta, tackom gdc se

zlata Njegovi simboli bili su

susrecu d1e ptice koje lete s,1

munja i orao, iako je prikazivan

i u ljudskoj formi sa krunom

suprotnih strana zemlje. Veliki

lovorovog lisca na glavi, kako sedi

kamen. poznat bo omfalos iii

na prestolu drzeci skiptar.

pupcani kamen, bio je tamo

postadjen da to simbolizuje .

ELEUZINSKE MISTERIJE
U sustini grcke religije bile su eleuzinske misterije, tajni
godisnji obredi za koje se verovalo da drze ljudski rod na
okupu Uvedeni u tajne su cuvali iste tako revnosno da mine

HRAMOVI

su simbolicku formu u mitu o

znamo sigurno sta su orii, u stvari, dozivljavali, ali se cini da su

Zemaljska bora1 is ta bogova

Persefoni (koju su Rimljani znli

imali trostruko otkrovenje bozansku viziju device Persefone;

bili su njihovi hramovi i za

Prozerpina), nevinoj kceri Zevsa

spoznaju da je Persefona rodila Eona, bozije cedo, u vatri; i

izgradnju istih nije se :Zalio

(Jupitera) i Demetre (Cerere),

novae. Rane dnene uradevine

boginje Zemlje. Prema mitu o

ustupile su mesto kamenim,

Persefoni, Had (Pluton, bog

narocito merrnernim, koje su bile

podzemlja) uhodio je lepu devicu

ukrasene frizo1ima jarkih boja

dok je brala makove i silom ju je

"'

misterije su praktikovane 2 000 godina, okoncavsi se gotskim

pustosenjem Eleuzine 396. godine n e

>

rimskim vremenima, okoncavsi se

na kojima su prikazivani podvizi

odveo da bude njegova kraljica u

krajem IV veka n . e. Obnovljene

carstvu mrtvih Ophrvana bolom,

su u modernom dobu l 896.

hramo1a bi la je posvecena nekom

Demetra je zanemarila zemlju

godine Jedan od simbola koji

narocitom boianst1u, ciji kult se

dok je trazila svoju kci. Zemlja je

je povezivan sa Olimpijskim

Jedan od najcuvenijih
starogrckih hramova, Partenon,
sagraden je na Akropolju
("visokom gradu'") u Atini izmedu

postala jalova, letina je venula i

igrama jeste trkac s bakljom,

propadala, a rezultat je bio vecna

koji nas vraca u vreme kada su

zima.

se stafotne trke odrfavale posle

Da bi pomogao coveeanstvu,
Zevs se ume5ao i poslao je

padanja mraka, tako da su trkaCi

Hermesa (Merkura), boga

Pobednicki tim ih je koristio

pos,ecen zastitinici grada, Ateni,

izaslanika, da vrati Persefonu

za paljenje vatri na oltarima

boginji mudrosti i ratovanja, a

1Vledutim, u meduvremenu ona

posvecenim Zevsu i Ateni.

imao je njen ogroman kip od zlata

bese pojela hrarrn pokojnika (u

Pobednici su nosili lovoro\' venac

i slononce. Son, kao simbol

obliku sest semenki nara) i tako

koji je bio posvecen Apolonu i

mudrosti, bila je njen amblem

je postala vezana za Had: mogla

predstavljao simbol pobede

i moze se naci na srebrnim

je da se vrati Demetri samo deo

godine Njen godiSnji dolazak

SU

ko\ani u Atini

posle velikih grckih pobeda nad

Persijancima +79. g pre n e
Rimski obieaj uzdizanja mrtvih
careva u boianstva znacio je da

obeleiava se ponovnim radanjem

proleea, ali krajem leta ona mora
da se vrati u Had, kada zemlja
ponovo postaje jalova

su mnogi hramovi izgradeni zbog

njiho\'Og obo:Zavanja, ukljucujuci

IGRE

hram A\gusta i njegove supruge

Ne samo zabava, sport je bio

Livije, koji se jos nalazi u Vianu,

nacin obucavanja za ratovanje i

Francuska Tahi hramovi su bili

za slavljenje bogova. Nacionalne

simboli i boianske i zemaljske

svecanosti privlacile su sportiste

moci, svedocanst\'O kulturnih i

iz celokupnog grckog sveta,

politickih dostignuca Rimljana

a najvainija sveC:anost bile

su Olimpijske igre, koje su

GODISNJA DOBA I

odr:Zavane svake cetvrte godine

CI KLUS!

Zevsu u cast.

Grcki zi\'Ot se nalazio pod

Ove igre su bile toliko znaC:ajne

dominacijom religije, a ona

da su obustavljani ratovi da

je bi la sustinski povezana sa

bi svet mogao bezbedno da

prirodnim ciklusima. Godi5nja

putuje u Olimpiju i iz nje . Prve

smrt i ponon10 radanje

Olimpijske igre odriane su 776..

zemaljske vegetacije poprimili

g pre n . e. i nastavile su se i u

Pet krugova koji

su simbol modernih
Olimpijskih igara
predstavljaju pet
kontinenata sveta
GORE

nosili baklje da bi osvetlili put

-J..+7 i 432. g pre n.e. Bio je

novcieima koji

er.

videli su klas zita, koji je obec'avao novi zivot i plodnost Ove

bogova, boginja i junaka. Vecina

postovao na tom mestu.

>

DOLE Triptolema,

eleuzinskog kneza, u
eleuzinske tajne uvode
Demetra i Persefona

Ogromne dimenzije
Koloseuma imale su za
cilj da impresioniraju i
podjarmljene narode i
rimske graoane velikom
moci Carstva

DESNo

z
>
LW

""0

LOVOR
Povezanoscu
s Apolonom,
aromaticni listovi
lovora bili su krunski
amblem grckorimskog sveta kako
za ratnike tako i
za pesnike Lovor
jer bio simbol
primirja, pobede,
mira, prorocanstva i
prociscenja

\!EDICIN:\ I

tela kao sto je S\etska zdrant\'ena

iz,1bran je breg Palatin, na kojern

LECEN_f E

organizacija

jc Romul zaorao brazdu da bi

Rimljani su takode \ero\:tli d,1

Za stare Grkc. bolest jc

bolcst mogu da doncsu bogo\ i,

f(,1d,1 jc Rem pokusao da preuzme

bogc11 i. kojinu su sc oni t,1kodc

kao i n,1dzbinc i klet\ e, a t:ikode

inicijatirn od brata. Romul ga je

molili z,1 izlcccnjc S\ctilista

SU

prcdst:l\ lj,1la bznu koju s,1lju

Merkurova palica,
sipka iii stap, obavijena sa
dve zmije, simbol je boga
Hermesa . Koristi se kao
amblem homeopatske
medicine.

njomc oznacio granice grada

DOLE

prinosili zrt\C bogc11 ima

pos\ cecn,1 ;\sklcpiju (gri:kom

obliku delo\'a tela OY,1 pr.1ks,1

J\Lus je od,ez:io Romula u s\ojoj

lcbru koji je oboza\'Jn bo bog

sci d,rnas nastadj,1 u crb anu

kociji da bi postao bog

medicine) biL1

SU

izgr.1dcn,1 sirom

nekih meditcr,rnskih zem:ilj,1. gdc

grckog S\cta, ,1 n,1jpoz1utijc jc

se koriste metaln,1 znarnenja sa

bilo u Epid,rnrusu Bolcsnici

izbocenim sarama

koja doji
blizance, Romula i Rema,
jedan je od simbola starog
Rima

Hrabroscu i prcd,1torskom
prirodom \ucica je z,1 M.us,1
biJ.1

su isli 1u hodocasc,1 t.1b irn

DOLE Vucica

ubio. KaLh je Rim bio osno\ an.

S\

et,1 zirntinja i post,1Ja je

totemski simbol Rim,1. jedne

hramo\ ima, gdc su sc izlag.1li

0 SN I\' A.NJ E R Ii\ L-\

od n,1j\ ecih sYctskih supersila

postupku izlcccnja poz1utom bo

Prcm,1 legcndi, Rim su 753

Rimsko carstn1 je izgradeno na

inkubacija Sp.1\ ali su u hr,1mu

godine pre n.c osno\ ,1la br,1c,1

snazi

i koristili su sno\ c bo Lrnal

Romul i Rem. sinO\i rimskog

komunibcijc sa EskuL1pom, u

bog.1 rat,1 \!Jrs,i. K,10 bebe.

S\

oje \ojske.

SNAGA. I POBEDA.

nadi da Lm mozc d,1 im pobzc

blinnci su b.1eeni u rcku Tibar

Zasnov,rn,1 1u strogoj disciplini,

bko cc ozdr,niti. L1tim bi

i ost,n ljeni Lb umru. ali su bili

gyozdenoj \ olji i hrabrosti, rimska

S\cstenik iz\Co prcporuccni

izbaccni na obalu i z,1dojila ih jc

\'Ojska jc posta]a sinonim za

trctman Obic,1j je bio da sc ost,n i

Yucic.1. K,1d,1 su odr,1sli. odlucili

Rinu 0\ a \'Ojska ne samo da je

sirila granice ClrSt\',l, nego je bila

!llOC

ncb nsta simbolickc predst,1\c

su Lh s,1grade gr.id na Tibru.

zall\ ,1cenog de la tcLi, i prilikom

Da bi odredili gde

tr.1zcnj,1 isccljenj,1 i u zn:ik

gr.id. brac,1 su se popela na breg

gDdeci neprobojne tvrdave

zah\ .:dnosti na kr.1ju.

(Rem na A\ en tin J Romul na

na nhu breoova da bi branila

Palatin) i trazili su od bogo\',l da

rirnsko bogatstvo Boginja Nib,

Eskulapo\ amblcm bio jc

ee sagr.iditi

odgornrna i za njegorn zastitu,

"'

njcgo\ ,1 palic.i, gruba granJ

irn posalju znamenja U grcko-

krilati aspekt A.tene, postala je

ob.1\ ijen,1 zmijom, ciji

rimskoj tr,1diciji, orao lesinar je za

simbol \'Ojne pobede Cesto

simbolizuje obn,1\ lj,rnje mladosti

A.polona bio S\'eta i proroc,rnska

je prikazi\ana sa globusom i

Cha palica je jos mek sirnbol

ptic.i. Dakle. kada je Romul

pobednickim vencem, a prinosene

isceljenj,1. a koriste jc lekarska

\ ideo 12 lesin,1ra. a Rem samo 6,

su joj rtve pre i posle bitaka da

S\

lak

bi sc obezbcdiL1 pobcd,1 i iskaz,1Li

steknu slobodu. a neki gL1dijatori

jc bio sladjen u podzcrnnim

z,1h\ alnost IlJ uspchu

su stic.1li st.Hus slan1ih licnosti

hr,1mo\ ima, gdc sc od\ijao

Or,10 je us\ ojen kao rirnski

jed.111 1utpis u Pornpejima

taurobolium (obrcdno irtHl\anje

barjak Poznat kao akvi/a, s,un

opisujc gladij,1tora po irncnu

bika), a u\odcni u kult su krsteni

b.ujak jc post,10 ,1mblcm carske

CeL1d kao muskarc.i za kojim

njcgcnom krdju Ponckad se

moci. Orio\ a kriL1 su cu\ al.:t

uzdisu cb ojkc K.ida bi gladijator

i\[itr,1 prikawjc ujarrnljcn u krug

mir C,irstYa, dok jc sposobnost

bio r,rnjcn, mogao je da z,Hrazi

zodijaka, \Cio\atno .iludirajuci

enc pt ice Lh obori zrt\ u u

rnilost Ako bi sc pLiblika (i or)

n,1 kr,1j Dob,1 bika i pocct,1k Doba

smrtonosnom IlJlctu podsccal.:t

umilosti\ili, podignLiti p.1lcc\ i su

O\

IlJ ratnickc \rline Rima.

zn,1cili d.i mu jc 1- ostedcn ziwt,

\TCI11C

i\lcdu r,1tnim plcnom n,1lazili

su sc robo\ i, a neki od njih

.1 spusteni palccvi su oznac,n,1li

brut,1lnLI srnrt

(ukljucujuci zcne) Yczbali

SU

kao gLidij,1tori, koji

SU SC

KU LT i\!1 TRE

mcdusubno borili, ccsto do

Origin,1lno pcrsijski bog sunc.1,

smrti,

i\litr,1 jc stekao kultni st,1tus kod

LI

amfitcatrinu koji su

podizani sirom C,irst\ a Ch,1ba

rims kc\ ojske. koj,1 je prosiriL1

janlJ arhitcktur,1, rnoc,rn simbol

njegcno oboi.n,rnje LI cclom

rirnskc dorninacijc, kulminir,1Li

rimskom drust\ LI i c.ustni. L10

jc izgr,1dnjom spekt.1kuLunog

t\ orac i \lad.u kosmos.i i\!itr,1 jc

Koloscunu u Rimu . Ot\oren

obicno prikaziv.in kako ubij,1 bika,

80. god inc n e, mogao jc d,1

simbolizujuci pobedu co\eka

primi oko SO hilj,1da gledalac.1,

nad njcgon1m :i:ivotinjskom

,1 proccnjeno jc da je u njemu

prirodorn, kao rimskLI politicku

poginulo 500 hilj,1lh gLidij,1tora

\last n,1d neprijateljima Mitra

CLidij,ltorske borbe inulc su

rcligiozno poreklo, buduci da su
sc odrzavale na pogrebim,1 da bi
sc ukaz,1la (,1st pokojniku, ali u
n-eme cue\ a one su bile knJ\ a
z,1ba\a. Pobednici su rncwli ch

"

oEsNo U Rimskom carstvu, kult Mitre

je bio otvoren samo za muskarce.
Ovaj friz prikazuje ovog boga kako
ubija befog bika, simbolizujuci
musku polnu potenciju i moc u
najcistijoj formi

1u kojc jc bi lo prikbdno za to

Krilata Pobeda- iii Nika, jedan aspekt

Atene za Grke drzi dva
najvaznija rimska simbola
moC:i i pobede, palicu sa
orlom na vrhu i venac od
lovoerovog lisca

GORE

Barjak rimske
legije bio je glavni simbol
njenog ponosa i vojnicke
casti
GORE LEVO

PAGANSIZA EVROPA
20

Kada je Rim sa srnjim zapadnim

-'

carstYorn pao pred vanarskim

C!J

OS\

ajacima, .+-:-6 godine n e,

severna Enop,1 je usla u period

z

nestabilnosti Uticaj rimske

>
c::

ci,ilizacije je slabio, iako jc

klasicna nauka sacuvana u

hriseanskim manastirima, a stara
Instrument duse,
govorilo se da je keltska
harfa izazivala tri reakcije:
srecan smeh, suze tuge i
vedrinu iii san

GORE

keltska kL1ltura bila preplete1u s

germanskom i skandinavskom
tradicijom n,1stupajL1cih sila
U VI veku Anglosaksonci su

Keltski kazan bio je ,afan

simbol obilja, ponornog radanja

stigli LI Britaniju iz SkandinaYije

i rtrnvanja: beskrajna zaliha

i Nernacke, izbacujuci rimsku,

jeb iii znanja, cesto povezivan

keltskLI i hriscansku kulturu sa

sa nhO\nim keltskim bo"Olll

teritorije koja je sada postala

Dagdom Za ubijene koji su

"

Gundestrupski kazan
pokazuje velicanstveno mnostvo
keltske simbolike vezane za
prirodu, ukljucujuci rogatog boga
Kernunosa, zivotinjsko bozanstvo

GORE

jagnjenja Oru jc inspirisala

zemlja Angla"" iii Engleska

bacani u kazan CTO\orilo se d,1 se

narodne pe,ace i bib je bozanstvo

I<..1snije, izmedu 800. i 900

ponorn radaju sledeceg dana.

isceljenja koje je stitilo i zene na

godine, hropu i Britaniju napali

Keltski kazan je mozda preteca

porodajLI

su Vikinzi. Medutim, u XI veku

5, etog Grala iz legendi o kraljLI

Koci Kelta je mac

nove kulture su bile asimilovane

Arturu VeliC:J.nstveni kaz.rn od

je 0.!origan, koja je po,ezi,ana

simbolizovao vlast,

i hropa se izdigla obnodjena

pozlacenog srebra i bakra iz I i

s vranom. SL1pruga Dagde. ona

iz rdracnog u Srednji vek, sa

II \eka pre n.e, Gundestrupski

je bib boginja boja. borbe i

proC\alirn rimskim hriseanst,om

kazan. prikazuje Kernunosa,

plodnosti lmab je moc d,1 LICini

kao dominantnom Yerom. koje

Rogatog boga. musko

rnuskarce potpuno bcspornocnim,

se smatralo da

je bilo pome5ano sa elernentim,1

zivotinjsko boanstvo. u svetom

narocito kad,1 nisu priznavali

poseduju carobna

starijih, prethriscanskih kultura

braku s I\!ajkom Zemljom iii

woja zenska sn1jstva Dagdino

prirodom On inn rogcne jele1u,

ime znaci

KELTI

koji simbolizuju obnorn ( buduci

jc bio Hstitnicka figura oca,

nisu uspeli, bila

Keltske mitcwe i simbole preneli

da jeleni odbacuju rogo\e i da irn

cesto prikazi\an kako drzi stap

je znak njegovog

su narodni pevaci, koji su mesali

rastu 110\i) Isto tako se pojaYljuje

iii Sd napetim penisom, StO je

KELTSKI MAC

zastitu, hrabrost,
istinu i pravdu Mac
je i simbol falusa
Za neke maceve

svojstva Slika Artura

koji izvlaci mac iz
kamena posto drugi

"

Druga trostruka boginj,1 bila

-S\

emocni bog On

kraljevskog

uloge svestenika, ucitelja i

kao Yepar, kojem su se Kelti di,ili

simbolicki predstavljalo muskost i

dostojanstva

zabavljaea i odriavali kulturu

zbog brzine i spremnosti da se

st\ aranje zin1ta.

u zirntu. Kelti SU imali duboku

bori; oni su ,erovali da on ima

Kelti su slavili srnje bogove

naklonost prema prirodi, pa su

magicna SYojstva i direktne veze

LI svetirn lugovima Hramo,e su

prirodni obrasci snaino prisutni u

sa podzemnim svetom. Kernunos

poceli da grade tek pod uticajem

keltskoj umetnosti.

drzi zmiju sa glavorn ovna, simbol

Rimljana Hrast je bio simbol

polnosti i ponon10g radanja

lllOCi i zastite, a hrastovi iugovi SU

U grofoviji Galvaj u Irskoj

stoji jedan drevni kamen, poznat
kao Turoski kamen. U njernu su

U keltskoj umetnosti ima

bili sveta mesta.

mnogo primera trostruke boginje,

uklesani stilizovani obrasci koji

koja se pojavljuje LI tri vida: kao

ANGLOSAKSONCI

podsecaju na biljke i zivotinje,

devica, majka i babuskera Brigid

Oko .+50. godine Anglosaksonci

sto ga C:ini simbolom preporoda

je bila trostruka boginja, koja je

su poceli seobu u Britaniju iz

Verovatno je to bilo mesto gde su

obicno povezivana sa keltskom

Danske i severne Nemacke Oni

ostareli kraljevi bili zrtvovani za

prolecnom SYetkovinom u

su bili drustvo gordih ratnika,

obnavljanje kulture.

ImbolkLI, koja se slavila LI vreme

sa politeistickim \erovanjima i

slavili

SU

zivotinjc kao StO

SU

\cpar, konj i jelen

godini, polaga!.1 svecJna zakletva

Anglos,1ksonci su \erovali u

po tom bio zrt\ o\an: smatra!o se

unaprcd odredcnu sudbinu, koja

da on odlazi direktno bogovirna,

jc bib poz1Ht,1 kao vird. Ovaj

noseci z,1k!etn1 s,1 sobom, dok

pojam je bio otelotvoren u tri

je njegLwo nklano telo peceno i

scstre Vird iii Norne, koje su

s[uzeno

tkalc mrezu sudbinc (nesto kao

je simbolizova!o pono,no radanje

grcke Sudaje za koje se verov,1!0

boginje sunca .

da prcdu. mere i seku nit zi\ota

s\akog ljudskog bic,1)

>

nad Julskim \eprom. koji bi

jabukorn

LI

>

er.
7'

>
<
0

ustima, StO

Jelen je bio otmeni simbol

anglosaksonskog kralja i njegcl\'og

ratnici i trgovci koji su se nalazili

na vrhuncu moci od VIII do XI
veka, napadajuci Evropu s mora
mocnim, dugackim brodovima,

Za Anglosaksonce su konji

1odstrn Jelenji kolac, sa glarnm

otimajuci najpre pokretnu

bili sveti i predstavljali su veliko

je[ena na vrhu koja je okrenuta

imovinu a potom teritorije, od

bogJtstrn i rang Legende

prema sun cu, obicno se pobijao

Saksonaca

kazuju o Hengistu ("pastuvu')

za proklinjanje iii vredanje

i Horsi ("konju"), bogovinu

neprij,1te!j,1

b!iz,rncima za koje se govori!o da

Swtkovina boginje plodnosti

Odin iii Votan, glavno

nordijsko boianst\'O, bio je
bog misli i pamcenja. dveju

su predrndili invaziju Britanije

Eostre s!avi!a se u prolece. a

mentalnih sposobnosti koje su

Za goleme konje od krede koji su

prema ovoj svetkovini nastao je

cenili nordijski narodi. Tor je

uklesani u brdirna juine Engleske.

hriscanski Uskrs. Njena zivotinja

bio bog munje i grm!javine, sto

kao sto je sluc,1j sa Ufingtonom i

bi!a je zec - otkuda dolazi

znaci moci, koji je vitlao silnim

Vestbcrijem u Viltsiru, smatra se

moderni vaskrsnji zeka: prema

cekicem da bi zastitio !jude i

da su anglosaksonskog porekla

jednoj legendi ona je pretvori!a

bogove od di\'O\'J. Freja je bila

pticu koja se smrzla u zimskoj

boginja ljubavi i lepote. ali je bila

simbol zastite i kra!jevskog

meeavi u zeca. koji je u znak

i ratnik; njena sveta zirntinja bila

dostojanstva. Povezinn je sa

zahvalnosti nastavio da leze jaja

je macka . Frejin brat blizanac bio

Froom, bogorn kra!jnskog

svakog pro!eca

Vepar je bio ang!osaksonski

dostojanstva i plodnosti .

je Frejr, rogati bog plodnosti, bog

Anglosaksonci
su povezivali
vepra s kraljevskim
dostojanstvom, obiljem i
zastitom u boju
GORE

VIKINSKI
BRODOVI
Vikinzi SU bili
majstorski graditelji
brodova i gledali
su na svoja plovila
("konje talasa") kao
na simbol moci i
brzine. Ovi brodovi
su takooe bili simboli
bezbednog odlaska
na drugi svet, tako
da su se oni koristili
kod sahrana, cvrsto
zavezani i usidreni,
da zastite telo
pokojnika .

uspeha i takode ratnik, koji se

Ratnici su nosili njegovu sliku

VIKINZI

na slemovima. uvereni dace to

Nordijski narod Skandinavije

uciniti snagu wpra dostupnom

slavio je panteon bogova i

nosiocu. U Jultajdu se, u znak

boginja koji su bili predvodeni

obeleiarnnja najkraceg dana u

Odinom. Vikinzi su bili morski

borio rogom iii vapitorrL

ooLE Vikinski dugacki brodovi bili su

simboli uzasa i surovosti za nesrecne

narode koji su bili izlozeni upadima
Nordijaca

KORMILO
STRAHOPOSTOVANJA
Smatrano da cini
nosioca magicno
nepobedivim i
zastrasujudm za
neprijatelja, kormilo
strahopostovanja
bilo je vikinski simbol
zastite Osim sto je
bilo fizicki slem nosen
izmeou ociju, kormilo
strahopostovanja
verovatno ima veze i
sa oblikom magijske
prakse koja se koristila
da stvori zabludu u
mislima drugih.

>

BLISIZI ISTOIZ
FAR/WAHAR
Vrhovni bog
Vl

Persijanaca, Ormuzd,
bio je personinkovan

Bliski Istok, koji sc poncbd

ukr,1sa\,1li su kraljc,sku paLltu u

Zaratustrovci \cruju Lfa jc pn,1

s,1glcd,n,1 kao r,1skrsec istorijc

Suzi, gLffnom gradu

St\orcna zin1tinja bio bcli bik,

predak SYih drugih zivotinja i

s,1st,1j,1listc Istoka i Zapada

dozi\co jc poectkc ci\iliz,1cijc

ZARATUSTRIZAi\!

bilj,1b, dok jc ccntr,1lna tacb

ovc religije \atra, posmatr,rna bo
najcistija m,rnifostacija Ormuzda .

faravaharom,

i bio jc rod no mcsto judaizma,

Godine 2+7 n . e. S,1sanidsb

"-'

slikom kraljevske

isLrnu i hriseanstY,1 Njcgcl\a

dinastija je uspostaYila

licnosti koja izranja

kultunu sloicnost odr,1:i.a\a dugu

zar,Hustrizam kao Z\'anii:nu

Sirom Pcrsije su st,1lno gorclc

istoriju ljudskih seoba, OS\,1janja

religiju Persijskog carst,a, tako

v,1tre. ncke pod \edrim ncbom,

da sc on,1 jos pr,1ktikuje u Iranu i

a drugc z,it,orcnc u \',ltrenim

drugim delo\'ima s\eta . Zasniv,1 se

hramo,ima, o kojima su se sLuali

>
a:

iz krilatog diska
koji predstavlja
ljudsku ambiciju da
ostvari jedinstvo
s bogom. Ova

PE RS IJS K 0 C AR S T\' 0

na ucenjima proroka Zar,1tustre,

S\cstenici znni m,1gi ( (odaklc

licnost simbolizuje

Od kraja VI \eka pre n.c . Pcrsijsko

u kojima suprotstavljene sile

potii:e rci: magija) Pribzi oltara

dobra i zla simbolizuje Ormuzd,

s \,1trom nalne se n,1 starim

nhmno bofanstvo koje jc

no\cicima

slobodnu volju:
njena ispruzena ruka
predstavlja teznje
ljudske duse, a druga

carst\o, ruj\eee i najboljc

organizo\ano carst\o starog

S\

eta

koje je do t,1da Yidcno, \ ladalo je

odgovorno za istinu i s\etlost,

Kako Zaratustr,1 snutr,1

ru ka drzi prsten,

Bliskim Istokom, obuh\atajuCi

i opaki Ariman. Njih drnjica

\atru s\etinjom, krcmir,rnjc

simbol kraljevskog

zemlje od ob,1le Sredozemnog

prcdstadjaju dvojnost kosmosa:

nije donoljcno zato sto bi

dostojanstva i
ciklusa raaanja, smrti
i ponovnog raaanja

rnora do granic,1 Indijc. Persijanci

za r,uliku od Satane, Ariman nije

kontaminiralo v,1tnr: umcsto

su pr\i ujedinili lr,rnski pbto,

t' orc\ina \Thovnog bog,1 ncgo je

tog,1, teb se izlazu na nhu kula

koji je postao noYi centar moCi

njemu ra\',Hl

u o\om regionu - obi.1st kojom

SL!

naj\ eci deo prethodnih 2

SOO godina. kulturno i politii:ki,

dobrih duh ova ( ora) i zlih

-duhova ( deva) konacno

ec

BE DUIN!

dovesti do trijumfa Ormuzda, a

Beduini su pustinjski nomadi

Bliskog lstoka, a mnogi od

Persijsko carstn1 jc sadrz,walo

Ormuzda preko "dobrih misli,

njih i:l!\aju tradicionalni nacin

mnogo razlicitih ruroda koji su se

dobrih reci i dobrih dela .. Ova tri

zi\'ota jos i dan.is. !me irn poticc

ccsto bunili proti\' persijske yJasti

ideala predstavljena su pomocu

od arapske reci koj,1 znai:i

D,1 bi oi:uYali red. Persijanci su

tri pera sa krila faravalzara, koji

"stanonrik pustinje Nosili su

imali \coma efikasnu \ojsku od

je glavni zaratustrovski simbol

dugacke talasaste ogrtai:e Lfa bi

Prostrano i planinsko podrucje,

Kamila je najvaznija
za opstanak Beduina, pa
je arapski pesnici slave
kao "pustinjsku laau"
koja prevozi ljude i robu
preko prostranih pescanih
okeana

lesinari.

vernici ce biti ohr,1breni d,1 slecie

dominirali i\[esopot,rn1ija i Egipat

DOLE

tisine .. da bi njihove kosti pokupili

Uniwrzalni sukob izmedu

desct hilj,1da specij,1lno obucenih

Yojnika, kraljeYih telohranitelja
i cuvara zakona i reda koji su
sejali strah kud god su prolazili,
brzo guseci pobune Pripadnici
ove elitne ratnicke sile bili su
pozruti kao "besmrtnici .. zato
sto bi snki poginuli rnjnik bio
odmah zamenjen. Mozaici sa
besmrtnicima koji nose koplja

oesNo Ova krilata naprava

je faravahar, simbol ljudske
zudnje da ostvari jeinstvo sa
Ormuzdom, vrhovnim bozanstvom
zaratustrovske vere.

TEPI SI
Sirom Bliskog lstoka, tepisi SU nesto vise od funkcionalnih predmeta,
buduci da se koriste kao simbol vaznih elemenata plemenskog,
porodicnog i licnog zivota. Njihove sare obiluju simbolickirn
znacenjima Na primer, karnile, beduinsko blago, oznacavaju srecu
i bogatstvo za tkaca i vlasnika tepiha, dok paunov rep nalik tocku
predstavlja simbol sunca i kosmickog ciklusa Uobicajeno je da tepih
ima namernu manu, jer samo Bog moze da stvori savrsenstvo
0

im bilo hbdnije, ali je \erov.itno

S druge strane, u tisini i samoCi

11.ljniniji deo beduinske odeee

pustinje susret s nekom drugom

pokrivka ZJ glan1 Ono se s.istoji

osobom moze da bude neobiean

od pbtna kojc nJ mestu drzi

i znac.ij,rn dogadaj Orn je n,nelo

agal (kanap). sto ukazuje na

beduinsku kulturu da pridaje

sposobnost nosioca da sacuva cast

\ eliki znaeaj gostoljubi\"Osti i

i da ispuni obavcze i odgo\ornosti

drust\enoj etikeciji: posetioci se

muzen10g doba. Beduinke takode

docekuju muzikom, poezijom i

obelefa\aju status pokrivkorn za

plesom B.icanje loptica tamjana u

glavu - udate iene, na primer,

\ atru tradicioiulan je pozdr;i\.

nose oko cela crno pL1tno,

poznato kao asaba
Beduini se tradicionalno dele

DRA.GOCENI TAMJAN
Jedna od najbolje cmanih

na srodna plemena, od kojih

t.1jni u dJ\nini bilo je mesto

svako predrndi seik SeleCi se od

n.1 kojen1 raste drvece koje

mest.1 do mest.1, u za\ isnosti od

chje miro i tamjan, koji su se

godisnjeg doba i ziveci u satorima,

cenili vise od zlata 0 mestima

cuvJju kamile, ovce i koze, jasuci

na kojima su se oni nalazili

r.1SI1e konje. koji su poz11.1ti po

ispredale su se f.rntasticne price:

eleganciji i brzini

grcki istoricar Herodot pisao je

U tahom suro\om ambijentu

sqko narusavanje teritorijalnih

Lh su to drvece C:uvale krilate

s.1 kraljevskim dostojanst\"CHn i

zmije koje bi ubile s\akoga ko

bozanstH>m. T,rn1jJn ima dugu

prav.1 smatra se teskim

bi poku5ao da odnese smole,

tr.1diciju koriseenja kod svetih

prestupom: gornilice kamenja

a gcworilo se da je bogatstrn

ccremonija, kolutovi njego\og

se tr,1dicionalno koriste za

legendarne kraljice od S;ibe

mirisnog di ma dozidjavaju se

obeleiannje granica imanja

s;igradeno 11.1 tim materijamJ. U

kao nebeske put,rnje z,1 1nolitve i

DOLE Tamjanske

smole su dragocene
materije sa razlicitim simbolickim
svojstvima Tamjan se koristi za
prociscavanje

pustinjskim krajevima Arabije

sjcdinjenje s bogovima. Tamjan

tamjan i miro su bili bogati

se tJkodc po\ezuje sa muskoscu,

simbolickim asocijacijama . Skupa

a duh mira je ienski i po\ezan je

sa zlatom, oduvek se poyezuju

sa zemljom.

Crna feredza koju

nose zene beduina znakje
da su udate

1zNAD

Mnogi
svakodnevni spoljasnji
znaci beduinskog
zivota imaju simbolicno
znacenje, ukljucujuCi sator
i odecu ovoga C:oveka
SASVIM GORE

TRADICIONALNI SATORI
Satar je boraviste pustinjskog nomada i ima mnoge simbolicke asocijacije U Starom zavetu, lutajuca
plemena lzrailja podizala SU sa strane sator za Boga, koji je postao prototip hrama Kao i hram, sator
je mesto u koje se priziva bozanstvo da se pokaze. U mnogim predanjima koplje satora se povezuje
sa simbolikom stuba i drveta, predstavljajuci vezu izmeou neba i zemlje Beduinski satori simbolizuju
dvojnost muskog i zenskog . Oni se obicno de le na dva dela, jedan za muskarce, jedan za zene,
zavesom poznatom kao ma'nad Muskarcev prostor se naziva mag'ad (mesto za sedenje) i namenjen
je prijemu vecine gostiju. Maharama (mesto za zene) je prostor gde se kuva i gde zene primaju
zenske goste

PLEMENSIZA AFRII(A
DUHOVNA VEROVANJA

lecenje bolesti Leko\i mogu da se

U mnogirn tra.dicionalnirn

spradjaju od skoro svih sirovina,

africkirn drustvirna duhon1i i

ali su prirodne siro\ine kao

0
co
2:

svakodnevni S\'et su jedno isto,

drvece, biljke i zivotinjske koze iii

gde SU svi vidovi zirnta prozeti

perje uobicajene i oblikuju se u

>
UJ

silnom zivotnom snagom

a:
0

arnajlije sa sirnbolikom koja varira

nekim drustvima se smatra da

zavisno od koriscenih sirovina i

ovo zraci iz vrhovnog duha

snhe za koju se koriste

stvaraoca - Masaje iz kenije

ga nazivaju Ngaj, dok Nupe iz

GORETonganski saman
iz Zambije sedi u svojoj
kolibi od trave s raznim
tikvama, rogovima i
drugim simbolicnim
stvarima ispred sebe.

Fetis je simbol
bozanske energije
koja je sabijena u
neki predmet Za

Nigerije, na primer, kafo da se

Kod tradicionalnih africkih

njihov bog Soko nalazi na nebu

drustava, nuske se koriste za

Cesto postoji hijerarhija duhova,

mnoge razlicite drust\ene

od prirodnih duhma reka,

dogadaje i obrede, narocito

Stena, dneca i zivotinja, preko

maske koje se upotrebljanju kod

predackih duh ova pokojnika, do

ceremonija inicijacije i pogrebnih

boianstava koja dobijaju rnoc od

obreda Skupa sa kostirnom koji

duha tvorca Lugbare iz Ugande

skriva identitet nosioca, uloga

irnaju kult koji se koncentrise

maske ima rnnogo funkcija, kako

oko duhova pokojnika, u kojem

duhornih tako i svetornih Maske

se smatra da zivi pripadaju

se nose da pouce iii obra.zuju, d,1

Podrucje pustinja, savana,

"spoljasnjem" svetu dok rnrtvi

disciplinuju iii podare autoritet,

visokih planinskih lanaca i gustih,

pripadaju "zemlji" Ako se preci

da ornoguce nosiocu pristup

ekvatorijalnih kisnih 5urna, Afrika

zanemare, mrtvaci kainjavaju

specijalnim silama, iii prosto da

je wlik i raznovrstan kontinent

potomke donoseci im nesrecu i

zabave. Uloga rnaske prenosi se

Ona. je zavicaj mnogirn razlicitim

bolest

preko pokreta i plesa - rnaskerade

drustvenim sisternirna, gde se

F ETI SI

MASKE RADA

Veruje se da se duhovnom

gde kornpletan kostim postaje

gornri preko hiljadu jezika i gde

snagom rnoze manipulisati u

mocna i energicna sila koja

se mitovi i kosmologije preplicu s

svrhu dobra iii zla Pozitivna

predstavlja i ljudski i duhorni

rnora.lnim kodeksirna i nacinirna

mistiC:na snaga je produktivna,

svet Maskeradu cesto izrnde ljudi

sa.gledavanja sveta

moze da leci boles ti, i zastitnicka

koji su Clanovi tajnih drustava:

je, dok negativna snaga zdere

medu Dogonima iz Malija, na

lako je nernoguee izaci sa

prirodne fetise,

homogenirn videnjem africke

zdravlje i duse svojih frtava

primer, musko tajno drustvo iii

kao StO SU parcad

kulture, posteno je kazati da se

i uzrokuje nesrecu. Mnostvo

Ava, organizuje sve pogrebne

kroz \ise hiljada godina nacin

Strucnjaka kao StO

zivota mnogih Afrikanaca menjao

iscelitelji i isceliteljke (poznati u

drveta, skoljke,
obluci i perje, veruje
se da duguju svoja

SU

vracevi,

svecanosti, sa rnaskiranirn
plesacima u pogrebnoj povorci"

manje od industrijalizovanijih

vecini bantu jezika kao ngange),

Maske imaju snafoo simbolicno

duhovnim silama

delova swta i da tradicionalno

gatari i prizivaci kise poseduju

znacenje, a plesaci predstavljaju

magijska svojstva
koje u njima borave.

ti ljudi zive od stocarstva iii

zanje o ovoj snazi i koriste ga u

uzorke muske i zenske snage i

Duborezi i mali

ratarstva . Simboli u africkoj

spravljanju "lekova" Lekovi se

uzorke iz zivotinjskog i sa drugog

kipovi mogu takooe

religiji, umetnosti kulturi

mogu koristiti za podsticanje

sveta.

odrafavaju ovaj socijalni i

iii sprecavanje kise, za pomoc u

U tradicionalnom drustvu

se aktiviraju preko

istorijski kontinuitet, au vecini

lovu, za zastitu od zlih duhova,

Joruba, smatra se da zene imaju

obreda i bajalica

africkih drustava duhovni i

za uspeh u ljubavnirn vezama

dve izrazite strane svoje prirode,

nganga

prirodni svet odrafava se u

iii za pronalazenje ukradenih

moc da stvaraju i odrfavaju zivot,

svakodnevnorn zivotu

stvari. Mogu se takode koristiti za

koja se spaja sa potencijalom za

da budu prozeti
ovom snagom kada

veliko razaranje ivledu Jorubama.

kod inicijacije izvodi ,-e;tbc

geledska maskerada koju igraju

oponas,1juci zirntinju koju

rnuski iii zenski paro\ i treba

predst..wlja Mnoge maskc su

da obezbedi da se zenska moc

prava urnctnicka tvore\ina:

kanalise za dobro zajednice

zensko inicijacijsko drustvo

Geledske nuske se pojaY!juju u

Sandi u plemenu Mendi, Sijcra

\clikom broju razlicitih obrazaca

Leone, inu drvenu nusku koja

i obicno se nose na vrh glaw,

je ukrasena duborezima koji

meliko doprinoseci visini

predstavljaju pretke, gospodare

nosioca .

onih koji se primaju u drustvo .

U~JIVERZALNI KALABAS
Kalabas je tikva tvrde kore, koja je cini korisnom posudom
kada se izvadi njeno meso. Moze se koristiti kao lonac za
vodu iii se moze napuniti semenkama da sluzi kao zvecka.
Kada se horizontal no prereze na pola, okrugli kalabas se
C:esto koristi kao posuda za darove iii simbolicne predmete
u hramovima, a obicno se ukrasava duborezima iii slikama
geometrijskih obrazaca, kao i slikama ljudi i zivotinja
U Abomeju, Benin, kosmos se uporeduje sa okruglim
kalabasem, pri C:emu je linija horizonta tamo gde se sastaju
polovine podeljenog kalabasa . Za sunce, mesec i zvezde kaze
se da se krec'u u gornjem delu kalabasa, dok je sama Zemlja
ravna i pluta unutar te sfere na isti nacin na koji mali kalabas
pluta u velikom.

Ma koja d,1 im je namena,

svi kostimi i maske su ,eoma

ADINKRA SIMBOLI

tela, ljudsko telo i nefiguratirne

oblike. U pocetku korisceno za

stilizovane kreacije. a njiho\a

Umetnost adinkre

simbolika varira u zavisnosti od

koji se rucno izraduju na

simbola

konteksta. i\ledu nigerijskirn

platnu - karakterisu simbolicki

rnnogim prilikama. pod uslovom

Ogonima, mnoge maske su

motivi, koji su graficki izradeni

da su simboli prikladni. a i samo

dizajnirane tako da lice na

u stilizovanim geometrijskim

je sirnbol kulture Gane.

zivotinje. pri cemu nosilac

oblicima Ovi simboli se odnose

pogrebe, platno se sada nosi u

Akoben, adinkra
simbol za budnost i
obazrivost

GORE LEVO

poprima duh iii karakter maske i

na istoriju, filozofiju i religijska

verovanja naroda Asanti u Gani

Dogonske maske formiraju

liniju, sto simbolizuje vezu
izmeau sunca i zemlje preko
plesacevog tela
DOLE

i Obali Slonovace, a grupisani su

u razne kategorije, ukljucujud
stvorenja, biljni svet, nebeska

Platno adinkra najpre je

pravljeno za pogrebe. Sam naziv
prevodi se kao "oprastanje od
nekoga"

DOLE

Gaj name,
sto znaci "osi m za Boga;
najpopularniji je adinkra
simbol u Gani
GORE DESNO

7'

>
>

>

JuZNA I JuGOISTOCNA AzIJA

0

Vl

Carski peeat je bio hrizantema,

0\a skulptura se nalazi na tocku

simbol sunca i nacionalni cvct

zakona iii darmacakri, koji

Japana. U modern om Japanu car

simbolizuje Budina ucenja.

nastavlja da zauzima presto od

z
>

hrizanterna: duga neprekinuta

ARHITEKTURA

dinastija sirnbolizuje kontinuitet

Veliki kineski zid se uzima kao

sa prosloscu, a car se po ustavu

vizuelni simbol Kine On kri\uda

definise kao simbol drfave

celom severnom granicom ove

Carcvi u Kini bili su vladari

Kineski car, odeven

u simbolicno zuto, pred
paravanom sa motivom
zmaja

GORE

Japanska zastava koja

prikazuje "istinski" crveno
sunce na "C:isto" beloj
pozadini

GORE

JAPAN SKI
SARAN
Japanski sarani koji
plivaju u mnogim
japanskim vodenim
bastama simbol
su strpljenja,
hrabrosti i snage
koji su potrebni u
postizanju velikih
ciljeva u poslu i
zivotu

Si Hang iz dinastije Kin kao

s\et) i Cetiri strane sveta,

sredstni odbrane od varvarskih

odrfanjuci harmoniju izmedu

plemen.1 sa sc\era . N,1 hiljade

neba i zemlje Imali su devet

robova urnrlo je u toku gradnje

obelezja: zmaj, planine, fazan,

onig zida, zbog cega je on postao

zrna pirinea, sekira, plamenovi,

simbol tiranskog ugnjeta\anja.

Kulturna, politicka i duhovna

barska trava, zrtvena cinija i fare

istorija istocne Azije bogata

koje simbolizuju pravdLL

je i dramaticna i predstavlja

zemlje, a zansio ga je car Kin

Srednjeg carstva (svakodnevni

Zmaj sirnbolicki predstavlja

Za vlada\ine dinastije l\[ing

( 1368-1644 pre n e ) ovaj zid

je ojacan u \elicanst\enom

ogroman trezor simbolike, koji

carsku vlast i ulogu cara kao

stilu, kakav je danas, i srnatra se

se prostire od drevnih predanja

posrednika izmedu neba i zemlje

jednim od sedarn svetskih cuda.

do modernocrb doba Velike

On se pojavio na kineskoj

Iz raznih perspektiva on mo:Ze

civilizacije behu uspostavljene

nacionalnoj zastavi za vladavine

da se sagledava kao simbol moci,

u lndiji 2 500 godina pre n e,

dinastije King i bio je vezen

podele, zatvorenih sta\'O\'a i

au Kini 2000 godina pre n.e.

na dvorskoj odori Kinezi su

ugnjetavanja

Japan je sebe posmatrao kao

verovali da su direktni potomci

trece carstnJ'', jednako Indiji

Zutog cara, za koga se priealo da

U Indiji, kod grada Agre,

Tadz Mahal predsta\lja trajan

i Kini, a po predanju ga u VII

ima glavu coveka i telo zmaja.

i dubok simbol ljubavi Orn

\eku pre n e osnovao car Dzimu,

Zuta boja, koja je simbol zemlje

velicanstvenu grobnicu, koja je

cija se carska dinastija nastavlja

i prema tome. ratarstva, ostala

zavrsena 1652, sagradio je vladar,

neprekidno sve do danas.

je carska boja Od vrernena

5ah D:Zahan u znak secanja na

dinastije Han (od 206. pre n.e .

Mumtaz Mahal, svoju dragu

CARE VI

do 220

zenu koja je umrla prilikorn

Dalekoistocni carevi su sebe

slikani i u drugirn bojama, koje

porodaja Srnestena izmedu

dugo povezivali 5,1 iskonskim

su svaka za sebe imale razlicitu

kanala i tihih basta, ova grobnica

i rnitskirn izvorima snage.

sirnboliku: tirkizni zmaj postao

je napravljena od s\etlucanig

Nipon, kako Japanci

ZO\'U

Japan,

znaci "zernlja izlazeceg sunca'',

a carska porodica je isticala
svoju centralnu ulogu u zemlji

rie )

zrnajevi su bili

je simbol cara, povezan sa

belog rnermera, koji je ulep5an

istokom i izlazecim suncern .

poludragim kamenjem Cetiri

Godine 1950. indijska vlada je

usvojila, kao nacionalni simbol,

kanala u bastarna sirnbolizuju

cetiri rajske reke koje su

- i svoj autoritet - upotrebom

skulpturu iz vladavine cara

opisane u Kuranu, dok baste

sun cane simbolike. Japanski

A5oke (vL 272-232 pre ne)

predstavljaju konacno pocivaliste

carevi su,preko legendarnog

Ovaj stub klesanog kamena

du5a pokojnika

pretka Dzirnua, pratili svoje

prikazuje cetiri lava, slona,

Tadz Mahal je podignut kao

poreklo dovelike boginje

konja, bika i jos jednog lava,

simbol ljubavi, ali mozda i kao

sunca, Amaterasu, centralnog

sve odvojene lotosom u bazi, s

demonstracija velicine 5aha

bofanstva panteona Sinto

natpisorn "samo istina pobeduje"

Dfahana. Kaiu da je za sebe

oesNo Velicanstveni Tadz Mahal,

strasni simbo! vecne ljubavi jednog
cara prema svojoj princezi,
Mumtaz Mahal

pl:iniI10 drugi l11JUZOlcj. od

br.1ta. bliska ,1li nc priljubljcna.

crnog mcrmcr:i. n:i suprotnoj

N,1 hindu vcnc,rnjim,1 par

str,111i rckc Dz,111rnnJ. i povcz,111

drzi pirin,1c, wb i lisec. sto

s,1 pn im srcbrnim mostom, :iii

simbolizujc zdr,1\ ljc. bog.1tst,o i

jc umro pre ncgo sto jc njcgo\

srccu.

pLrn mog.10 da bude sprovcdcn u

U [(ini

c
z
>
c
0

SC

gostu slLlzi (,1j lzao

dclo. t,1ko Lh jc s:ihranjcn u T,1dz

simbol f'Osto\ anj:i i dobrc ,oljc.

l\L1h,1lu.

,l odbijanjc soljc C,lj,1 snutra

SC

ncpristojnim. Solj,1 sc pL1ni do

Pl RINA( I CAJ

scd,1111 dcsctina, ,1 preost,1lc tri

Siron1 Azijc pirin:ic jc gLn-11J

dcsctinc sc pL1nc prij,1tcljst\om i

n,1mirnic,1, koj,1 sc obicno

ljub,1\ ljLI Prcnu jcdnoj lcgcndi,

po\ezujc s,1 izobiljcm, naprctkom

pijcnjc C,lja pocclo jc kada

i plodnoscu i prcdstavlj,1 simbol

car Sen Nung. jednog dana,

zirnta . Stanon1ici B,1lij,1, koji

odnur,10 u senci biljkc c.1ja i

jcdu pirin,1c z,1 sv,1ki obrok,

kaLh je nckoliko listo\,1 p.1!0 u

kazu za njcga da jc nasi, sto

njcgon1 sol ju vrcle 'ode. Posto

>
>
N

SC

zn,1ci "nosnica : drugim rccinu.

jc popio zbtnu tccnost. bio jc

tm1ctnosti. LI obliku j.1p.rnskc

konzumir,rnje pirinca sm:itra sc

prozct di\nim osecajcm sreee.

c,1jnc S\cc,111osti iii C:.rnoju,1.

LOTOS

koj,1 pcrsonifikujc clcmcntc zen

lako raste u mulju,

prcncli monasi zcn budiznu.

filozofijc C1jn.i s\cc,rnost C:,1dzi

lotos zadrzava

koji su ga pili ch bi ostali budni

s,1stoji sc od pct sati ritualnih

koje ne pojedu biti oziljak na lieu

prilikom mcditiranjaJapanci~

pokrct,1

muza

su podigli ispijanjc c.1ja na ni,o

jcdnako \aznim kao disanjc U

Kini sc za devojkc sLibog dpctita
gon1rilo da

ee s\ako zrno pirinca

U _fapanu se pirinac
smatra s\ctinjom. a njegovo
konzumiranjc jc S\cti obrcd.

U sinto rcligiji prinosc Se zrt\e

Zclcni c,1j

SU

iz !(inc LI japan

svoju lepotu Kao

nacionalni cvet
lndije, on je simbol
cistog duha koji

je ukorenjen u
zemaljsku stvarnost
Budisticka mantra
"Om mane padme"
odnosi se na

boz,rnstn1 Inari, koje donosi

prosvecenost,

pirinac. J.1p.111ci \cruju da

"dragulj u lotosu"

1ut,1panje pirinca pre kmrnja

oslobada zivotnu cnergijLI,
koj.1 mo:i.e da doncse mir dL1si.
Ponekad se Zd zrna pirinca
govori da su "male Bude', da bi se
dcca podstakla da ih jcdu .

U Indiji se pirinac smatrJ.

hranom koja donosi srecu.
Nma letina se proslavlja kao
deo s\eeanosti Pongal. kach se
pirinac kma u loncima dok se
oni nc prcliju. Svet ukra$a\a
prostor ispred kuca pirincanim
brasnom LI boji i prinosi Zrtve
bogo\ima Kaze se da zrna
pirinca treba da budu kao dva

tevo Veliki kineski zid je

primer kako jedna stvar
moze imati razlicita
simbolicka znacenja,
zavisno od kulturne iii
politicke perspektive.
Ovaj zid se razlicito
posmatra kao simbol
zastite, moci i dostignuca,
iii ugnjetavanja, izolacije i
podela

0KEANIJSKA PREDANJA
_j

Hiljade ostna u centralnom

Urodenicki n,1J'odi veruju da

kucnim gredama i na rnnogirn

i juznom delu Tihog okeana,

se pennjem narocitih pesanu,

drugirn nstama kucnih i

ukljucujuci r\ustraliju. Novi

na kljucnim t,1ckarna zcmlje,

duhornih prcdrneta Tiki jc

Zeland, polinczijskc Havajc i

direktno povezuju sa sanjanjcrn

muska figurJ koju rulazimo

i\falajski arhipelag. cine zajcdno

>
LW

Oke,rniju Postoje tri glanu

c::::
0

Totemske zirntinjc igraju vaznu

skulpturarna,

kulturna grupis,rnja: Polinczija,

Bratstva imaju totemski odnos

i na odeci . PolineJni n:ruju da jc

Melanezija i 1\likronezija.

sa rurocitom Zi\'Otinjom. pa im

on njiho\ prvi prcdak iii uopste

Domorodacko stanovnistvo

jc zabranjeno da jedu meso tc

pni co\ck, i simbolizuje falus iii

zirntinje, jer bi to bilo isto kao

moc r,1danja

Australije predsta\ lja jos jednu

\ dZilU

kulturnu grupaciju sa O\'Og

podrucja

da neko jede bliskog rodaka

tetO\ azi

Duborczi Mavara sa Non1g

Karakteristikc i osobine totemske

Zeland,1. u kostima, skoljkama,

nefritu i dnetu. prikazuju \aine

bratstn1 Neki australijski

mitoloske teme i prirodne

domoroci jos uvek se cvrsto

obrasce. Korn predst;nlja list,1sti

r\boridzini' je zapadnjacki

drie za sanjanje totema. Jednom

organ paprati. simbol no\og

term in, koji se koristi za opis

eoveku ciji jc totem bio p.1pagaj,

zivot,1 i cistote koji doL1ze na S\'et.

dornorodackog naroda koji su

bilo je dozvoljeno da putuje

Pieter je vertikalna fr1rma kod

hropljani osrnjili iii kolonizovali

po svetu zato sto je u prirodi

koje se preplicu dve spir,1le On

Domorodacko stanovnistvo

papagaja da prelece granice

predstadja \ecnost i \ecni odnos

POLINEZIJA

stilizovana udica. koja prcdstavlja

paron iii kultura. Hej-matau je

su dosli sa !v!alajskog poluostrva

Zauzirnajuci veliki deo istocnog

napredak i obilje i duboko

Njihova duhornost se blisko

podrucja juinog Pacifika, sa

postonnje prema okeanu Ona je

povezuje sa odnosom prema

glavnim ostrvima Havaji i Novi

simbol vlasti i autoriteta i kafo da

zemlji preko "nemena sna".

Zeland, Polinezija je bila jedno

nosiocu pruia zastitu kada putuje

od poslednjih podrucja S\'eta

mo rem

st\aranja sveta Ono se odnosi na

koje je naseljeno, uglavnom u

stvaranje zemlje, l.judi i zirntinja.

migracionim talasima.

ali u is to neme ono je vecno

Polinezijski
kanui su divno izrezbareni,
sto simbolizuje duhovnu
moc i prestiz

DOJ\!OROCI

Sanj,rnje je \ itab.n koncept

SASVIM GORE

kamcnu,

r\USTRALIJSKI

preko 60 000 godina, a vero\atno

Maska sa Malajskog
arhipelaga (Nova Gvineja)
koristi elemente koji
povezuju ljudski svet sa
svetom prirode.

LI

zinitinje postaju dostupne

Australijc zauzima ovu teritoriju

GORE

po celoj Polineziji. u dnenim

ulogu u urodenickom drust\u

Iako su ova ostrva worna

Ogromni kipcni n,1 Uskrsnjern

ostrn1 isklesani su od kamena, a
wrovatno predstavljaju bogO\c

prisutno na mitskom ni\ou.

udaljena jedna od drugih,

zastitnike, koji

Veruje se da je ceo zirnt prozet

polinezijska drust\'a imaju

narodu na ostrn1 Prevelika glava

sanjanjeni. Price nastale za vreme

nit jedinstva koja prolazi kroz

kod polinezijskih skulptura istice

sna prikazuju pretke u kretanju

njihove sisteme vero\anja i

s\ete atribute gla\e

kroz zemlju. u oblikovanju zemlje

drustvene strukture Rec je o

SU

okrenuti prerna

i u napajanju zivotom biljaka i

aristokratskim drustvirna koja

POLINEZIJSKE

zivotinja. Za vreme sna, urodenici

predvode poglavice. Za plemstrn

TETOVIRANE SARE

i zemlja su deo jedno drugoga

se smatra da poseduje duhovnu

Postoje dve vrste polinezijskih

Pojedinac pokusava da prozivi

rnoc, poznatu kao "mana", koja se

tetoviranih 5ara Enata su

zivot u skladu sa zakonom koji su

pokazuje kroz obred i urnetnost

prirodni sirnboli koji se odnose

posta\'ili preci
Kako su preci duhovi putovali

Polinezijski vajar ispoljava

manu u svojoj urnetnosti

na zivot pojedinca, na njegcwo

poreklo i drustveni rang Oni

kroz zemlju, stvarali su putanje

otkrivanjem lepote i sustinskih

takode stite nosioca: ribar bi

snova. koje se cesto nazivaju

osobina u dnetu iii kamenu

imao 5are koje ga stite od ajkula,

"linije pesme", buduci da su

Ukrasne rezbarije pojavljuju se

dok bi ratnik imao sare koje

oni pesmom oziveli zernlju

na kopljima, kanuirna, nakitu,

ga brane od napada Etua su

29

misticni simboli koji se odnose na

proslost predab - lozu 5amana,

>

poglavica i boianstava. Ovi

simboli su prikazi\ ali manu, koj,1
se prenosila lozom

>

i\!ELANEZIJA I

>

i\!IKRONEZIJA

Na i\!el.:ineziji i i\!ikroneziji

ljudskih, zirntinjskih i prirodnih

simbolicne umetnosti irna za cilj

postoji mnogo kultura i preko

slika Figurice totemske zirntinje

odriavanje dobrih cH.-!nos,1 izmedu

hiljadu jezika Papuanci su bili

bratst\a, kao sto je riba, zmija

zemaljskog i duhmnog orstn

prvi stanovnici Melanezije,

ili krokodil. ponebd pokazuju

Nosenje maski je \azan nacin

dosavsi tamo barem pre .+O

kako zirntinj,l prozdire oca

postlwanja i pribzivanj,1 predaka.

000 godina Ovo tradicionalno

br,1tstva Iako ovo deluje opako,

i\bske centralnog dela severne

drustvo zasniva se na

vercH"atno ukarnje na duhovno

G1ineje pribzuju natprirodne

poljoprinedi, g,1jenju svinja, lorn

poisto\ecivanje ljudi s totemskim

duho\e i pretke Izradene

i trolwini

zi1 otinjama. Za L1tumule u

od skoljki. zirntinjskih koza,

Nornj G\ineji morski krokodil

sernenki, c\eca, drveta i perja, cive

"'

i\lelanezijska religiozna
umetnost obicno se odlikuje

jet\ orac

jarkim bojama i nastaje na

Krokodil, koji je bio prrn ljudsko

duha i bo veliki iZ\or snage u

sirokorn spektru materijala. Veliki

bice, pario s pukotinom u zemlji

poslu i ratu.

deo religiozne umetnosti sla,i i

(prvom zenorn) da bi stvorio

S\

ih stvari. I\..aiu da se

maske se slnataju kao prebivaliste

U tradicionalnom

pomiruje snai.ne uticaje duhov,1

zirnt. Dor*\ ilica I\..rokodila

nnuatuanskom drust\u, odnos

i.i\otinja i prirode, kao sto ukazuje

postala je zemlj,1, ,1 gornja nebo

coveka i S\"inje je od izuzetnog

postovanje prema precirna

S\et veruje da tokorn inicij,1cije

znacaja, u tolikoj meri Lh se s1inji,

Ona se cesto sastoji od spleta

Krokodil prozdire decake i

bda se kolje, pevaju pesme i

ponaea ih bo musbrce
Zmija duginih boja pojavljuje
se na domorodackim slikama koje
su stare do 6 000 godina

Postovanje prechka je vazno za

Kipovi Uskrsnjeg
ostrva simboli su religijske
i politicke moci i veruje se
da u njima borave sveti
duhovi
GORE

miluje se pre nego sto izdahne Za

Koru, mavarska
papratska spirala,
predstavlja raaanje novog
zivota
GORE

DOLE Krokodil je postovana

totemska zivotinja LI
mnogim okeanijskim
kulturama.

svinje se \ eruje da imaju dusu i da

DOLE

!v!eLrnezijce, jer se smatra da oni

mogu da se smatraju clanovima

uticu na zive rodake. Veliki deo

porodice Broj svinja u vlasnistvu

u \ezi je s,1 statusom vlasnika,
kao sto je slucaj i sa du:i.inorn
SYinjskih zuba. J(ada se s\inje
hrane prirodno zubi se trose, pa
ih vlasnici hrane rukom dado
toga ne bi doslo. S\inja je i polni
simbol, otelotrnrujuci odnos
izmedu musbraca i zena.

ZMIJA DUGINIH BOJA

Zmija duginih boja kljucna je za verovanja naroda Arnemije,
ali je prisutna kod uroaenika Sirom Australije Rec je o velikom
zmijolikom stvorenju koje se povezuje sa vodenim tokovima
Australije Ona predstavlja izvor zivota i stiti ljude i zemlju, ali
ako se ne postuje postaje destruktivna

SREDNJA 1JuZNAAMERIKA
simbolikom, koj,1 jc n.uocito bib
ICAMNA

po1ezana sa s1ctom prirodc.

f\Jajvise slavljen bog panteona Maja bio je lcamna,

dobrocudni bog sunca, gospodar istoka i zapada, dana i

z
>
0

noci, i osnivac tviajapana, majanske prestonice On je doneo

].AG Uz\R

znanje, kulturu i pismo svom narodu, a na svecanostima u

Ncbd poznati kao narod

njegovu cast svestenici su darivali spise njegovoj figurici.

jaguara, Olmcci su sLnili

lcamna je bio odgovoran za donosenje kukuruza i kokaa

bogcl\e koji su bili poluljudi

ljudskom rodu, za osnivanje religioznih ceremonija i podelu

zemljista Obicno je predstavljan kao dobrodusni starac sa
upalim obrazima, krezubim vilicama i velikim nosom, a cesto

i poluzi\Otinje J1gu.u je bio

njiho10 omiljeno boz.rnst10

je sedeo na prestolu kao kralj, svestenik iii pisar. U Cicen lei na

kc1jcg su se u is to Heme mnogo

Jukatanskom poluostrvu ljudske zrtve su se redovno prinosile

pL1sili Oboz,11.111 zbog sn,1gc,

gorostasnom kipu krokodila, za koji se verovalo da predstavlja

surcwosti i !01 ai:kih sposobnosti,

njega

jaguar jc bio jcdan od n.1jmocnijih

simbol.1 u 1\lezo,1merici i u

Reljef na hramu
prikazuje majanskog boga
Jaguara kako izvodi obred
pustanja krvi sa svojom
zenom, kraljicom Hok
GORE OESNO

LJ \Teme spanskog

OS\

,1janja

Juznoj ;\rnerici, ,1 njcgo1 a

1519. godinc, u i\lczo,1mcrici

stilizo1 an,1 iorm,1 poj,11 ljujc se

- pod kontrolom i\laja i ;\stcb

1u umctnickim prcdmctima u

mogu snst,1ti ljudski dogadaji

- i u podrucju 1\nda - pod

celom rcgionu BogO\i su cesto

i\[aje su koristile d1a blendara

1!.iscu Inka

pribzi1 ani u jagu.uskoj kozi bo

r.ulicitc duzinc, jedan s1 eti, jedan

urb,rne ci1iliz,1cije Temelje 01 ih

postojalc su 1 clike

s1ctoj nosnji, J. macku su, kJ.o

sekul.irni; datumi su izracuna1ani

ci1 ilizJ.cija polozile su ranije

bozanskog z.1stitinib kr ,1ljc1 skog

n,1 cha pLrn,1 p.iralclnog

kulture, kao sto jc olmecb,

dostoj,rnst1J. 1 L1d,u,1. posto1 .iii

postoj.1nja. 01 .1 Lha blcndar,1

ca1insb, naskacb i toltecb, koje

i i\ l,1jc i ;\steci Z,1 1rhornog

bi la su toliko slozena da isti

GORE Jaguar je glavni motiv

Sirom Srednje i Juzne
Amerike, cesto povezan sa
bozanstvima

su delile mnogc brakteristike:

.1stei:kog boga i z,1stitinib

rasporcd nijc rnog.10 da se desi z.1

3--+ HO godina

Znakovi na drevnom
ogromnom Kamenu sunca
simboli su povezani sa
asteckom kosmologijom

DOLE

monumentalnu ,uhitekturu,

kraljel'skog dostoj,111st1a,

cerernonijalne centre s,1

Tcsbtlipoku ( Gospod,u,1

kornpleksima piramid,1 i trgo1 a,

zadimljenog oglcdala), go\Orilo sc

bmcn (pozn,1t i bo Suncani

slozene blend,uske proracune

ch poscdujc zi1 otinjski .1ltcr-ego u

bmcn) n.1j1 ec,1 jc .1stccb

i - kod i\laja - hijerogliisko

obliku j.1guara, koji jc n.1stanjil'JO

skul ptur,1 do sad,1 pro1udcna

pismo Umetnost i kultura

pl.rninskc 1Tho1c i ulazc pcci1u

Sa prei:nikom od -tm, njego1i

01ih civilizacij.1 behu bogatc

Prcnu mitologiji i\[aj.1, smola

zn.1ci su bili 1isc simbolicni

Veliki astei:ki blendarski

od kopJ.Ll, jcdna od najvaznijih i

nego pr.1kticni i odnosc se na

najs1etijih matcrija za izgar.rnje

astecku kosmologijlL ;\steci su

tarnj,11u u dreYnim ,1mcrickim

vcrol'ali d,1 je svet prosao kroz

kulturJ.ma. biL1 je dar tri razlicit,1

cetiri st1ar.rnja, koje su unistili

j.1gu.ua, belog, zlatnog i tamnog,

jaguari. vatra, Yetar i 1oda Sunce,

sto jc odgovaralo trima razlicitim

mesec i ljudsb bica st\Oreni

bojama Cl\'e smolc

su na pocctku petog i tekueeg

st1ar.111ja, za koje sc prognozira

KALEN DA.RI

da

ee biti unisteno zemljotresima

!(,1lendar je simbolii:no

Kalendarski kamen je koriscen za

predstavljanjc ncmena. To je

prorJ.cuna1anje tah-ih opasnih

nacin preciznog odrcdivanja

perioda U centru kamena

redornog odvij.111ja prirodnih

nalazi se Zemaljsko i:udovistc,

poja1a - kao sto je izlazak

okruzeno simbolima prethodnih

i zalazJk sun ca - uz kojc se

stnranja Dvadeset glifova koji

ASTECKA !MENA DANA

Ovaj astecki kodeks dana pokazuje 20 imena za dane iz
ratarskog kalendara Ovi simboli su se spajali s jednim brojem
od 1 do 13 da bi se dobio datum, kao sto je tri lesinar.

-~
0

z
>
c
N

z
>
>

s:

:n

Ovaj astecki duborez obredne

loptom prikazuje igraca
odsecene glave (desno): krv koja
tece iz njegovog vrata prikazana je
u obliku zmija, koje su bile simbol
plod nos ti.
GORE

organ koji je mogao bi ti ponuden

>

bogovima, a kopije srca su se

ponekad pravile od nefrita

trska

jaguar

orao

kremeni noz

kisa

cvet

Cenjeniji od zlata, nefrit je bio

sirnbol zivota i poljoprivrede
Obredne posude za koje se smatra

predst,wlj,1ju imeiu svih chna

dJ. su bile za krv iii srca prinetih

u ,1stcckom mesecu zauzinuju

:i:rtava, bile

SU

(esto ukrasene

lesinar

kretanje

kruznu traku u SJ.moj sredini.

lobanjama, simbolorn slave iii

Sv,1kog dana. bog sunc.1 je morao

porJ.Za, zavisno od situacije.

biti utoliko bolja, ukoliko igra

d,1 bude nahranjen ljudskim

Ljudske lobanje su ponekad

duze traje.

srcim,1 da bi dobio snagu ch

pretvarane u maske i koriscene su

prezi\i

u obrednirn predstavarna.

l10C

i d.i ponO\'O LIStane

NASKACKE LINIJE
Pre \ise od hiljadu godina

lRTVOVr\N_L.\ LJUDI

IGR1\LISTE ZA LOPTU

savrseno naslikane figure,

Religijski obredi koji ukljucuju

Za J\laje i Asteke svi aspekti

ukljucujuci zivotinje kao

zrtrn\ anjc [judi cini[i

zirnta, ukljucujuci zabavu, vrteli

StO SU kolibri, kit, !11.ljmun i

SU

deo

tr,1dicije Inka, Asteka i J\[aj,1

su se oko religije Narocito je

pauk, urezane su u priobalno

Zrtrn\ ,rnje ljudi bi lo je simbol

rnezoamerick_a igra loptom,

pustinjsko tlo u blizini Naske

jcdinst\'.l s bogo\ im,1. narocito

ulama, imaL1 svetu sirnboliku

u jufoom Peruu. Neke od njih

sa bozanst\ ima sun ca, kise i

S,rn10 su plemici mogli da igraju

su toliko velike da rnogu da se

Zemlje. Z,1 ;\steke i Inke ovi

krnYi Cil10\i SU se odigraYJ[i

LI

tu igru, u kojoj su dva tirna po

pravilno vide samo iz vazduha .

tri igraca ciljala da probace

Verovatno su one irnale neku

lHamoYima iii na pLrnin.imJ., dok

mJ.!u, cvrstu gumenu loptu kroz

\TS tu

Su J\L1je ponekad prinosile zrt\e

obruce\'e da bi postigli poene

darovi planinskim iii nebeskim

n,1 bururinu . ;\steci su obicno

Ovi obruci su bili razlicito

bogovima

svetog znacenja, rnozda kao

GORE Majanski brojevi,
odozgo sleva na desno:
0, 1, 4, 5, 11 i 18 Majanski
brojevni sistem koristio
je 3 znaka tackicu za 1,
crticu za 5 i skoljku za 0
Drugi brojevi su se dobijali
kombinacijama ova tri
znaka

zrtvo\ali zarobljene neprijatelje,

ukraseni, ponekad sa zmijama

.i pric.i se da je u jednom

i majmunirna. Igraliste je

cet\ orndnc\nom periodu ubijeno

predstavljalo svet, a sama lopta je

chadesetak hiljada irtan Zrt\'e

predstavljala mesec i sunce Ova

H UAKE

SU mog[e dJ. budu muskarci, zene

igra je bila zestoko takmicarska,

i dccJ.

jer je gubitnicki tim cesto bio

Sveta mesta lnka bila su poznata kao huake, pri cemu se

C:esto radilo o prirodnim mestima u pejza.ZU, kao sto su
pecine, izvori i veliko okruglo kamenje . Term in huaka koristio
se i za nosive predmete kao sto su amajlije i figurice. Smatralo
se da ovi simbolicki predmeti pruzaju zastitu i drzani su za
svetinju

Asteci su 'ise voleli da razapnu

Zrt\e

llJ

zrtvenom kamenu i

:Zrtvovan; ona je predstavljala

borbu izmedu tame i svetlosti iii

dJ. im cupaju zivo srce; ono je

srnrt i ponovno radanje sunca.

simboliz(nalo 1ujdragoceniji

Takode se verovalo da ce zetva

SEVERNOAMERICIZI DOMOROCI
0
ro
~

Domorod,1cki narodi Se,erne

tocak je kruzni obrazac u kojein

zinltinja; i sveta vatra u sredini,

Amerike verovatno su dosli iz

se pojedinac iii kultura orijenti5u

gde su ljudi povezani sa Velikim

Azije preko Beringorng moreuZJ.

u odnosu na sve aspektc prirode

Duh om

pre 12 do 25 hiljada godina

na putovanju kroz zi,ot

Americki urodenici ,eruju da

Talasi seoba sa Aljaske na

>

istok i jug dove Ii su do toga da

0

Bela kadulja je sveta

trava koja simbolizuje
prociscenje i cesto se
koristi u severnoamerickim
ritualima

u SREDINI Orao je simbol

moCi i vida
Kvadratni
krug Vradzbinskog tocka,
simbol zemlje

SASVIM GORE

Medved za americke
domoroce predstavlja i
snagu i isceljenje

energiju u s\im oblicima prirode,

vcliki broj razlicitih plemena iii

kruznom obliku. Sunce i mesec

Pojedinac se postaYlj,1 na tocak

su okrugli i kruze oko nas i

prilikom rodenja, sa iZ\esnim

glavnih kulturnih podrucja:

beleie kruzno vreme Nebo je

pcrcepcijarna i vradzbinskim

Arktik, Severozapadnu obalu,

krug, a horizont je rub majke

moCima, a kako prelazi svoj put

Nizije, Plato, Istocne surne,

Zemlje, iz koje duvaju cetiri vetra

na tocku usvaja vradzbinsku moc

Sewr i Jugozapad. Medu ovim

Sv,1ka godina je krug podeljen

iii mudrost iz novih percepcija i

ljudima, koji su cesto morali

na godisnja doba, a zivot i srnrt

,1spekata prirode

da se sele i ponekad ratuju,

pojedinca takode se sagledavaju

r,1zvio se zajednicki znakovni

kao kruc>

"'
Tocak je hadratni krug, sa

Z IVOTINJS KA
VRADZBINA

XV \eka, doveo je do velikog

C:etiri pravca i cetiri svete boje

Bizonske vradzbine

smanjenja broja stanovnika

obelezene na njemu Snki pravac

sagledanne kao zenski princip'

usled uvezenih bolesti na koje

predstavlja narocite prirodne

zivotod,n-alacke snage zemlje

domorodacko stanovnistvo nije

i zivotinjske sile i srnjstva koji

Bizon je smatran gospodarom

bilo imuno Doslo je i do mnogih

idu uz njih Orao leti na istoku i

svih zirntinja na zemlji ,'\led' ede

ratova izmedu domorodackih

simbol je vida, istrajnosti i snage

nadzbine irnaju rnuske aspekte

Arnerikanaca i bele zajednice u

Mis i n_e,inost se mogu naci na

sriage i moCi, kao i zenske aspekte

ekspanziji

jugu, medved i samoposmatranje

koji su povezani sa poznavanjem

SU

cesto

na zapadu, a bizon i rnudrost na

isceljenja pornocu korenja i trava,

severu Pored ova cetiri pravca

te sarnoposmatracka svojstn koja

u bliskoj duhovnoj vezi sa

postoje jos tri: otac Nebo (gore),

su povezana sa zimskim snom

zemljom . Njihov nacin zirnta

koji obezbeduje kisu i toplotu za

Clrao je gospodar ptica i

Americki domoroci bili su

SJ.manska drustn koja

SU

zivela

bio je prilagoden ekosistemima,

rast biljaka: majka Zemlja (dole),

poseduje najvecu mo(, Smatra

ponekad vise sedeci, ponekad

izvor zivotodavabckih biljaka i

se da orlovi, kao i ptice uopste,

nomadski, sa naglaskorn na lovu,

skupljanju plodova, pecanju
riba iii na poljoprivredi Njihova
istorija i odnos prema prirodi

SASVIM DESNO Mnogi

domorodacki americki
narodi postovali su bizona
kao simbol moci i srece

"vradzbina" znaci moc, \'italnu

jezickih porodic.1 nascle sedarn

jeziL Dolazak Evropljana, od

GORE

je Veliki Duh stvorio prirodu u

Za arnerickog domoroca

obrazuju mitologije i sisteme

simbola koji se pojavljuju u
umetnosti, muzici i obredima
O\ih naroda

ooLE

VRADZBINSKI TOCAK
Ponekad poznat kao sveti obruc,
nadzbinski tocak je va:Zna
predstava duhovnosti arnerickih
urodenika, ali se takode poima
kao ziva celina

LI

kojoj Se ljudi i

priroda prozimaju. Vradzbinski

oesNo Orlovo perje na perjanici

poglavica americkih domorodaca
simbolizuje zrake sunca

imaju \Toma slican duh ljudima,

selektin10 uzgajali kukuruz, a

jer lete u krug, grade kruzna

bda su stigli Enopljani. uzgajanje

<

gnezda i nisu priko,ani za zernlju

kukuruza se brzo prosirilo na

bo cetvoronozne zi\"Otinje Orao

ostatak sveta . Kao osno\na

je otelotornrenje vizije i

namirnica, kukuruz je inspirisao

u\ida. kao i ogromne snage za

rnnoge \ azne mitove. Kaiu da je

savladavanje S\ih neprijatelja i za

on jedna od tri sestre, Kukuruzna

napad sa nepogresivim naumorn.

:Zena, Zena od bundeve i Zena

Kada se nosi orlovo perje, ono

od pasulja, boginje plodnosti.

podseea na prisustvo Velikog

>
$'.

0
$'.

Boginja kukuruza kod lrokeza

Duba: orao je po\ezan sa suncem,

(Onata) cerka je majke Zemlje

a njego\a pera sa sunce\im

(Ejtinohe) On,1tu ulw,1te duhovi

zracima

iz podzemnog sveta i mora

0
0
n

je spasiti sunce tako da letina

TOTEMSKIKOLAC

moze da raste. Shene price koje

Algonkinska rec totem znaci

se odnose na godisnja doba

licni cmJ.r, obicno zivotinja iii

prisutne su u mnogim ratJ.rskirn

biljka koja usvaja americkog

drustvima.

urodenib preko obreda prelaska

u adolescenciji

TRAGANJE ZA VIZIJOM

Totemski kolac se rezbari, cesto

Pojedinac koji trazi uputst\a

od kedra, i predstadja i porodicni

iii odgovore na pitanja rnoze

i amblem brJ.tstva i podsetnik nJ.

da krene u tr,1ganje ZJ. vizijorn,

pretke On je simbol dostojanstva

ritualni cin preko kojeg se mogu

z,1lwalnost Velikom Duhu za

i uspeha. istorijskog i duhovnog

dobiti korisni znaci, koji mogu

dobijeno, a trazilac deli dozidjaj

ranga naroda. l\lnoga sirnbolicka

da se proturnace kao uputstva

s,1 sJ.manom da bi ga slwatio

znacenj,1 i priec koji

duhon. TraganjJ. za vizijom

SU

povezani

sa slikama poznati su samo

se dogadaju kada adolescent

ODRICANJE

ljudima bratstva. Na primer, price

prelJ.zi put uodraslog ccweka

Potlac je cinucb rec ZJ.

plemena sa severozapadne obale

Traiilac moli samana za pomoc.

ceremoniju '"odricanja u kojoj

Pacifika gornre o preobraiavanju

U prirodi se nade neko udaljeno

ist,1knuti ljudi prireduju gozbu i

zivotinja u ljude, kao i ljudi u

mesto i obelezi pravouganikom iii

odrii:u se svojih st,.:iri, deleCi ih

zirntinje Kaiu da narod lososa

krugom, gde trazilac ceka viziju .

prip.1dnicimJ. plemena Ponebd

iii kitova zivi u velikoj sreci

Sveti darovi kao sto je duvan (koji

1u kraju o\e ceremonije oni

u gradovima ispod talasa. Za

blagosilja zemlju) ostave se u ovaj

z,11nlc kucu i postaju beskucnici

ptice gromovnice se kaze da

prostor za Velikog Du ha Ponekad

dok ponovo ne st\ ore bog,1tstn1

se obrusavaju s neba, lo,eci

se kadulja, trava prociscenja,

ogromne kitcl\'e za rucak Vukovi,

polozi na tlo kao kre,et trazioca

americke urodenike, koji snutraju

kada se umore od !ova na kopnu,

Trazilac ostaje u svetom prostoru

da je to \clika cast za davaoc.:i i

postaju kitovi ubice i love u moru

jednu iii nekoliko noci, moleci

Z.1

se i cekajuci znakove iz sveta

deli bogatstrn i da nibd.:i ne drei

BOGINJA KUKURUZA

oko sebe Veliki Duh moze da

,ise nego sto mu je potrebno

DJ.v.inje je ,eoma znacajno za

prim.ioc.1 Trebalo bi da ccnek

Kukuruz je nastao iz divlje trave

goniri kroz bilo koje iskustvo,

Cur.in se snutr.:i orlom odric.:inj.:i

koja se zove teosint, a koja je

cak i kroz beznacajne susrete sa

iii zenuljskirn orlom.. On je

rasla u juznom Meksiku pre 7000

:i:ivotinjama i pticama iii drugim

bezbrizna ptica irtrnnnja koja

godina. Americki urodenici su

silarna u prirodi Na kraju se odaje

ot\.:ira pute\'C drugima

GORE Totem ski

kolac
izrezbaren je figurama
i licima koja se nalaze
jedno na drugom Ova
lica predstavljaju pretke
iii natprirodna bica koja
susrecu pripadnici bratstva
iii koji im daju narocite
poklone

ARKTICKA PREDANJA
0

z
>
0

Arktik je poznat kao

zemlja ponocnog sunca.

GORE

Za lnuite iglo je
simbol kuce i porodicnog
zivota. U Kanadi je on
registrovani zastitni znak
za lnuite
GORE

Neki od inuitskih
simbolickih alata
poklopac kutije, kepunska
sekira i kavik, zakrivljeni
noz

DOLE

UnutJr Arktickog kruga. veliki

INUITSKI DUHOVC

IGLO

okean je okruzen kopnom, SJ

Naziv "Inuit" znaci "st\arni ljudi":

Rec iglo znaci "nast,rn1ba, a

tundrom na rubu i zivotinjskim,

Algonkinci su ih Z\ali .. Eskirni '.

igluvajgak je ledena riastarnba

ljudskim i biljnim svetom na

sto znJci "izjclicc siro\og rnesJ ..

koju zimi koriste centr,1lni

cc lorn pod rue ju Arktik ukljucuje

lnuitska spiritualnost ba\i sc

lnuiti. lzgradeni od kocki leda

Sibir i drugc delove severnc

odobrornljavanjem bogova i

koje se di:lu u spirali, zido\ i

Rusije. Aljasku u Sjedinjenim

duhova iz prirode. da bi pornogli

igloa se zakridjuju prcma

Drz,1\anu, Lapland u Finskoj,

ljudima da pre;i;ive u surovim

unutra, st\arajuci kupolu od

severnu Nonesku i Svcdsku

uslovima. Nevidljive prirodne

lcda s ruporn na Hhu za

\ entibciju

N,1seljcn je uglarnom Inuitim,1

sile zovu se inua. a rnogu sc

Aljaskc, KJrude i Grenlanda,

IlJCi

i Fino-Ugrima severne

i zivotinjama. Inua rnogu da

onih koji su ga grad iii i njihorng

SkandinJvije i Sibira, u koje

postanu totemski cuv,ui ljudi.

odnosa SJ okolinom Iglo se grJdi

spadaju Saami

poznati kao tonzgak

iznutra i kada se 'kljucni kamen"

vazduhu, \'Odi. kamcnju

Iglo je sirnboliean produzetak

Dul10\i karnena i mcdvedJ se

postavi na vrh, iglo i njegcn

Arktika uticu n,1 znako\e i

srnatraju narocito mocnirn. !(ada

graditelj postaju jedno Iglo

simbole njegovih naroda. Arktik

duh med\eda postane i:ovekov

omoguc.wa lnuitima da opstanu

je, kod ljudi koji tJmo zive,

torngak, sirnbolicno ga pojede

u surmim llS!ovima, a gradi se od

pozn,1t kao zemlja ponocnog

medved i on se ponovo rodi kao

s,rn1ih elemenata tog ekstremnog

sun ca: leti sunce nikad,1 ne

carobnjak iii angakok

ambijenta.

EkologijJ, klinn i geologija

zJL:izi, a zimi nikada ne izlazi.

Za inua zivotinja se srnatra da

U inuitskoj mitologiji, J\ningan

Tajga i tundra su bezlican pejzaz

su veoma osetljivi na izradu oruzja

je bog rneseca i efikasan lovac

sa sirokim horizontima, dobro

koje ih ubija Ako bi ih ubilo

koji na nebu ima iglo u kojem

stanistc irvasa iii karibua, sto

orude slabe izrade, prijavili bi to

se odmara. kad,1 ga nebom ne

ga Cini pogodnirn ZJ l10!11'1dskc

SVetu duhova, pa

\'ij,1 brat sunce . On deli iglo

kulture koje se oslanjJju ru lovJ

duh mozda ne bi vratio u zernlju u

sa Irdlirvirisongom, svojim

na irvase Lov na foke, kitove i

nekorn drugom zivotinjskorn telu

demonskim rodakom, koji

morski ribolov takode su vafoi za

Da bi se ovo izbeglo, lnuiti se dice

ponekad izlazi da igra po nebu,

ljudski opstanak

svojim majstorstvorn

zasmejavajuci ljude

SC

zivotinjski

Iglo sirnbolizuje pocivaliste

KOSrv!ICKl SATOR SAMIJA

TradicionalnJ nastarnba. Sarnija

)>

:0

i psihicki dorn razlicitih strana

Ranije poznati kao Laponci,

je slozeni kupasti sator iii kata,

ljudske prirode Godine 1958

Sarni su deo finsko-ugarske

prethodnik jurta, koji rnoze da

kanadska vlada je registrovala

rase, velike grupe plemena koji

izdrii \'eorna jake vetrcwe i sneg

-I

sliku igloa kao zastitini znak, da bi

govore mnostvom razliCitih

On predstavlja simbolicnu kartu

zastitila rad inuitskih umetnika i

dijalekata jednog jezika. Sami su

kosmosa, sa ognjistem u sredini,

rn

rezbara.

)>

tradicionalno bili lovci i ribari, koji

koia 5atora predstavlja nebo,

su takode uzgajali pripitomljenog

a stoji na drvenim potpornim

S!MBOLICNI ALATI

irvasa; kako irvasi odumiru, oni su

stubovima koji su ekvivalent stuba

Dve druge va2:ne stvari u

postali vise nomadi

sveta

inuitskoj kulturi su inuksuk i

Kao sustinski 5amanska

Unutar kate postoji s\eti prostor

ulu . Uobicajen simbol u severnoj

kultura, Sarni shvataju svet sa

u kojern se drzi sveti bubanj . Sami

Kanadi, inuksuk znaci "oblicje

razlicitim nivoirna stvarnoati:

takode veruju da kada umre Clan

eoveka" On je putokaz koji vodi

donji, srednji i gornji svet

porodice telo treba da bude izneto

lnuite kroz bezlienu tundru.

Zarnislja se da je svet sacinjen

iz Satora kroz boaso iii kuhinju,

inace ce umreti jos neko.

Irvas je opsti i
sveobuhvatni simbol
zivota i smrti kod Samija.
Veruje se da on vodi dusu
pokojnika u gornji svet
GORE

NapraYljen od karnena, inuksuk

kao neka vrsta kosmickog

se pojavljuje u ljudskoj formi sa

satora, pri cemu centralna osa

ispruzenim nogama i cesto sluzi

Drveta sveta prolazi iz korena

IR VAS

navodenju karibua na mesta

u donjern svetu, kroz srednji

Jrvasu pripada centralni znaCaj

gde ih je lako uloviti. Dufa ruka

svet svakodnevnog zivota, do

kulturi Samija, a drianje irvasa je

mitske i magijske

inuksuka pokazuje prema jezeru,

sazveida Velikog medveda na

simbol licnog, grupnog i kulturnog

pesme koje su

sto znaci da se u jezeru rnoze naCi

vrhu. Centralna osa se opisuje i

identiteta. Deci se obicno daje

prenete kroz vise

riba na istoj udaljenosti na kojoj

kao C:etvorostrani stub sveta .

inas za nicanje prvog zuba i za

pokoljenja seljaka,

Za nebo se smatra da je

imendan . a jos irvasa dobijaju

objavivisi, 1835,

pricvrsceno "severnirn ekserom",

prilikom venC:anja, tako da

Kelevalu, finski

Polarnorn zvezdom, a molitve

svako novo domacinstvo obicno

nacionalni ep. Pesme

obezbeduju da ona ostane na

poseduje malo krdo irvasa s kojim

i sage ovog epa

se koristi za secenje platna,

rnestu tako da se nebo ne srusL

braeni par moze da zapocne

pruzaju vazan uvid u

pripremanje ko:la i za kuvanje.

Sarni se plase da Polarna zvezda

novi Zivot lrvas se takode cesto

verovanja i predanja

Ulu je simbol zenstvenosti i uloge

rnoze jednorn da se pomeri, sto

povezuje sa simbolikom meseca i

samijskih naroda.

zene u inuitskom drustvu

bi dovelo do unistenja zemlje

sa pogrebnim obredorn i smrcu .

inuksuk stoji u odnosu na rub

jczera.

Ulu je zenski noz sa ostricorn

. u obliku mesecevog srpa, koji

KELEVALA
Elias Lenrot, finski
LI

naucnik, sakupio je

SVETI BUBANJ
Sveti bubanj je znacajan za Samije Napravljen od brezovine, sa
glavom od koze irvasa, ovaj bubanj se obicno oslikava sokom od
jove iii krvlju figuricama ljudi, duhovima prirode i sa cetiri pravca
oko centralnog simbola sunca Kada se bubanj udara dolazi do
pomeranja niza malih prstenova, a kada se oni konacno umire
dolazi do samanskih predskazanja i prorocanstava. Sarni koriste
bubanj kao putokaz u svakodnevnom zivotu, da bi nasli stvari
koje su izgubljene i u isceliteljske svrhe.

)>

SIMBOLI SPIRlTUALNOSTI
l ZNA1'.0VI I SIMBOLI IGRAJU VITALNU ULOGU U SVIM SVETSK!i\f RELIGIJAivfA KAO PREDMETJ NA KOJE MOGU DA SE USREDSREDE
0

z
_J

MISLI I MOLITVE. 0NI POKAZUJU PUT KROZ NATPRJRODNI SVET DUHA, DELUJUCI KAO BELEZI VERE, NASTAVNA SREDSTVA I POMOC
NA PUTOVANJU PREivLA. RAZUMEVANJU SLOZENIH FILOZOFIJA.

<(

::::i
f-

.........

a:
c..
v;

SAMANIZAM

_J

0
ro

::2

Semene ljuske
se obicno koriste za
pravljenje samanskih
zvecki
GORE

Drevna tradicija famanizma

kojem se smatra da oni napustaju

boianskom licnoscu Cesto su

podrazumeva ulazak pojedinca

svoje telo, da se penju na nebo

te licnosti iz snova umrli preci

u izmenjena stanja svesti da bi

u "rnagijskom letu" iii da silaze u

samana koji ga ob~nestavaju da

mogao da poseti druge nivoe

podzernni svet da bi se sastali s

je on izabran Neki 5amani imaju

stvarnosti, iz kojih mogu da

precirna i razgovarali sa duhovima

nebeske supruge koje ih zovu na

proiziclu pouke, isceljenje iii

prirode Mnogi 5amanski sirnboli

put

vizije za njegovu zajednicu S

predstavljaju preobrazenje iii

poreklorn u paleolitskom periodu,

oslobadanje od jedne vrste

smrcu iii putonnje u smrt

5amanizam rnoze da se nacle u

postojanja u drugu

predsta\lja sna:i:an simbol

korenirna mnogih velikih religija

Tradicionalni 5amanizam se

sveta, kao i na rubovima mnogih

danas malo praktikuje, ali jedan

drugih

Severnoamericki
saman, sa bubnjem i
kopljem, "preobraca se" u
vuka.

samanske sposobnosti da
preobrazi svoje svakodnevno

talas interesovanja se razvio na

bice i da zi\i bezgresno uprkos

Zapadu, inspirisan Jungovim

napadima i izazovima zivota . Kafo

u Sibiru, a znaci "onaj ko zna''

povezivanjem 5amanizma

da su neki samanski ratnici toliko

Samani su posvecenici transa,

sa idejama o ''kolektvnorn

koncentrisani da mogu da hodaju

nesvesnom" i sve vecem davanju

kroz baraznu vatru i da ostanu

vafoosti putovanju izrneclu

neozledeni Psiholoski gledano,

Rec 5aman potice od Tunguza

DOLE

Suocavanje sa sopstvenom

zanosnog i izrnenjenog stanja u

razlicitih svetova iii stanja

hodanje kroz smrt predstadja

sposobnost odbacivanja liC:ne

POZIV SMv!ANU

istorije i identiteta, tako da ne

Samani mogu da naslede svoju

postoji nista sto maze da se

ulogu, ali se cesce desava da

napadne.

dozive spontani poziv kao

ljudi koje je priroda odabrala

SAMANSKI LET

Samansko pozivanje je sarno po

Za samane kazu da mogu magijski

sebi simbolicna pojava Cesto se

ch lete u obliku zivotinje, iii

dogacla da novog posvecenika

kao duh odvojen od tela. Na

pozove skoro srnrtno iskustvo,

ovaj nacin 5amani mogu da lete

kao sto je udar groma ili

kosmosom, premoscujuci zemlju

pre:livljavanje neke smrtonosne

i nebo, sto odraiavaju mnogi

bolesti. Neki dozive snoliko

simboli

iskustvo komadanja, pri cernu

oni metaforicki umru i zatim se
ponovo rode.
Drugi 5amani mogu biti

Paleolitske pecinske slike u

Laskou, Francuska, pokazuju
5amana s rnaskom ptice, a sibirske
5arnanske svestenice jos nose

"pozvani" tako sto ce se u snu

pticju no5nju . U busmanskim

sresti sa polubo:Zanskom ili

crtezima u kamenu, na jugu

DESNO Tunguski saman iz Sibira

nosi kozu i rogove svog duhovnog

saveznika, irvasa, da bi produbio
odnos s tom zivotinjom

/l,frikc, "antilopa transa"je stvor

bi dobio uputst\a Neki psiholozi

'ft

nalik antilopi, s nogama

vide direktnu vezu izmec!u

podignutim u letu. Ona \'erovatno

paralelnih St\arnosti sarnana i

simboliwje sposobnost samana

odnosa izmedu sna i svakodnevnc

da r;izgovaraju s prccima, buduCi

stv,unosti lz ove perspektive

da sc u busmanskoj mitologiji

znakcni i simboli iz nesvesnog, iii

pokojnici pretvaraju u antilope

u prirodi, predst,l\'ljaju nata koja

Slicne lcteee zivotinje javljaju se u

nas zmu u drugi nivo stvarnosti.

sibirskoj samanskoj mitologiji (i

Sanjanje orla, na primer, rnoze nas

mogu da budu iznir leteceg irvas,1

pozvati da zauzmemo distanciran

Dcda i\ [razJ)

pristup, sa ostro fokusiranom

>
>
z

pafojom.
PARALELNI SVETOVI
Osnovna samansb kosmologija

BUBA NJ

s;istoji se od tri nivoa iii sveta

Koriscen za uvodenje 5amanskog

- gornji svct. srednja zemlja i

transa, bub;inj ima narocito

podzcmni S\'Ct - ali neka predanja

sirnbolicko znacenje kao sredstvo

daju op is cak scdam iii dcvet

kojim se prelazi u izmenjena

svctov,1

stanja iii druge svetove Ustaljen

Uloga sanuna jeste da napravi

spone iii da putuje izmedu

ritarn koji se svira na bubnju, a

ponekad na zveckama iii drugim

o\ih sntova, a mnogi simboli

instrumentima, blokira druge

sc odnose na vezu izmec!u

culne informacije, omogucujuci

njih. U tradicijama americkih

5amanu da ude u drugo stanje

rnoze da oponasa radnje i glas

domorodaca izlazak dima kroz

s\esti. Bubnjanje ima \'ezc sa

zivotinjskog saveznika da bi

rupu kolibe predstavlja puto\anje

praiskonskim zvukom, za koji se

rnogao da deli njegove percepcije,

dulJJ. izmedu zemlje i neba. Drrn

ponekad smatra da je puls zemlje

darovitost i inteligenciju Za

weta je samanski simbol koji se

Za sarnane Altaja, centralna

individualnim bicem. Saman

sarnijske 5amane kazu da postaju

javlja u mnogim kosmologijama

Azija, kofa b.ubnja predstavlja

vukovi, medvedi, irvasi iii ribe.

- nordijski bog Odin, koji se vesa

podclu izrnedu gornjeg i donjeg

Tunguski sibirski saman ima

na drvo sveta lgdrazil, dolazi do

sveta U svim samanskim

zmiju kao duh koji mu pomaze, a

spoznaje preko izmenjenog stanja

kulturama bubanj je simbol

tokom 5arnanskog transa opona5a

njene gmiiuce pokrete

kojc jc rezultat patnje Lest\e

odnosa izmedu gornjeg sveta, koji

su sliean simbol, a nalazirno ih

se cesto po\ezuje sa muskarcem,

u brezama sa sedarn cvorova

i donjeg s\eta iii utrobe, koji se

SAMANSKA PUTOVANJA

sibirskog samanizrna, ali i u

povezuje sa zenom

Simbolicni svet samana moze da

drugim predanjirna, kao sto je

bude znacajan ljudima koji pate

Egipatska knjiga mrtvih i Stari

SAMANSKI SAVEZNIK

od nervnog sloma iii se suoce sa

zavet.

Saman ima saveznika iii ucitelja

smrc'u . Saman mo:Ze da napusti

Za mnoge 5amane postoji

u obliku pretka, upokojenog

sadasnju stvarnost da bi prona5ao

dircktna veza izmec!u njih i

5amana . iii cesto zivotinju iii

mudrost iii znanje u alternativnim

prirodnog sveta Rornski 5aman

duha prirode koji mu pomaze

stvarnostima. Susretljivi duhovi

prica o zemlji kao o svojoj

da dostigne izmenjena stanja i

zivotinja i predaka mogu se

baki, a

biljkama, zivotinjama,

svoju najdublju prirodu. Preko

posmatrati kao aspekti C:ovekovog

suncu, mesecu i zvezdama kao o

ove veze saman se konacno

nesvesnog, koji se susrecu na

roc!acima, s ko1inu razaovara da

susrec'e sa svojim dvojnikom iii

zivotnom putovanju

"

oote Samanski bubanj sa

stilizovanom slikom konja
u trku naslikanom na
povrsini

TAOIZAM
38

z
_J

<
:::i

ukorenjenim u verovanje da

civilizacija moze da izgradi bolje

Kini osnovao Lao Cu (iii "starac")

drustvo, dok se taoizarn vise bavi

priziva stanje "nedobrote kao

u VI veku pre n . e. Taoizam je

zivljenjem u skladu s prirodom

suprotne sile . Simbol jin /jang

bio utic,1jan u Kini i Japanu, au

stvari kakve one stvarno jesu .

ukazuje na balansiranje prirodnog

prosirilo i na Zapad
0

Lao

Cua, taoisticki magicni

dijagram koji obuzdava
kosmicko ci.

Prema legendi,
Lao Cu je, rastuzen
nesposobnoscu naroda
da prihvati "put" koji je
on predlagao, napustio
civilizaciju i odjahao u
pustinju na vodenom
biku Na poslednjoj
kapiji carstva ubeoen je
da ostavi zapis o svojim
ucenjima, i napisao je delo
Tao Te C::ing
DOLE

TAO

kojem svaki pokret sadrzi iii se na

I licni i kosrnoloski princip,

kraju pretvara u svoju suprotnost:

tao (iii put") opisuje nastanak

snaga dovodi do slabosti, zivot do

'Tnjige o putu", zbirke aforizama

kosmosa i stvaranje sveta. On se

smrti, a musko do zenskog

koji se bave prirodom s\eta i

odnosi na izvor obrazaca prirode

Prema predanju, Lao Cu

GORE "Svemocni" pecat

\lobrote'', odrnah i neminovno

zakona iii ciklusa promene, u

modernom dobu interesovanje se

CD

srnislu da se, cim se opise stanje

Taoizam je religijski i filozofski

sistem, za koji kaiu da ga je u

je bio autor Tao Te Cinga iii

Jin, zenski princip, povczuje

povezanoscu coveeanstva s tom

i na oseku i plimu prirodnih sila.

se s hladnocom, tamom i

prirodom Centralni princip ovog

U isto vreme, tao je misticni put

zernljom; jang, muski princip,

dela je neakcija

koji moze da se prati zivljenjem u

sa svetloscu, toplinorn i nebom.

nego aktivna saoseeajnost s

stanju jednosta\nosti, u skladu s

Ovaj simbol pokazuje da zivot

prirodom zivota, sagledavanje

ritmo\'ima prirode

mora da se sagledava kao celina

ne pasivnost,

zirnta onakvog kakav on jeste, pre

nego stremljenje ka ispunjenju

Dok se na Zapadu srce

i da ne rnoze da istinski postoji

sagledava kao izvor hrabrosti

u izolovanirn delovirna. Tarnni

i ljubavi, za Kineze je ono

i svetli delovi orna sirnbola

I taoizam i konfuCijanizam su

izvor cuvstava, sediste pet

direktno su suprotstavljeni, pa

uveliko uticali na kinesku kulturu

cula. Otkrivanje taoa zavisi

ipak se preplicu i medusobno su

i istoriju . Konfucijanizam je

od "prainjenja" srca od vecito

zavisni: dve male tacke u simbolu

eticki pristup zivljenju i vladanju

promenljivih iluzija cula, tako

pokazuju da svaka suprotna

zasnovan na cvrstim principima,

da je on istinit i vecan Obicno

sila sadri seme one druge Dn

se navodi da je Lao Cu rekao da

oblika zajedno cine savrsen krug,

"tao o kojem moze da se gornri

simbolizujuci celovitost prirode

niza zelja .

nije vecni tao To znaci da se tao

"'

Savremeni primer ovog

odnosi na ono sto prethodi svim

principa ocit je u odnosu

vidljivim stvarima (iii "rnnostvu

coveeanstva prema ekologiji

stvari") u prirodi.
Dok mnogi religijski sisterni

planete Na5a sposobnost

da upregnemo silu, resurse i

sagledavaju raj kao stanje van

informacije ogromno je porasla,

ljudske zemaljske egzistencije,

ali ako ne uspemo da spoznamo

taoizarn se, kao i veliki deo

svoju zavisnost od velike celine

kineske misli, vise bavi

zivotinja i prirodnih sila oko

jedinstvorn u kojem eovek zivi

sebe

u taou i poistovecuje se s njim..

dovcsti do nase smrti Simbol

Tako zivljenje prema taou znaci

jin/jang pokazuje kako svaka sila,

nase snage ce na kraju

da eovek bude voden najdubljirn

u trenutku kada je najveea, dovodi

putem u prirodi, koji se nalazi

do svoje suprotonosti

izrnedu zernaljskog i rajskog

postojanja.

BOZANSKE LICNOSTI
Taoizam nije u pocetku imao

JIN I JANG

nikakva staticna verska ucenja,

Za Lao Cua nije postojalo nesto

niti je bio vezan za postovanje

kao cvrsta definicija dobra i zla u

boanstava, ali se vremenom,

Do hrama Biksija na Taj Sa nu,

svetoj planini istoka, stize se penjuci
se uz 7 000 stepenika "Rajskog
stepenista'

LEVO

tc)o je postalo S\"Ct, cija Se \c)i(ina

>

obeldava sa pct svctih pL111ina u

Kini. Simbolicno po\ezane sa pet

clcmcnata, one su st,1j,1lc unutar
cetiri strane s\et,1 i u ccntru
carstY,1. a Yerovalo sc da drzc
ncbo
Lao Cu je savctovao slcdbcnikc
da 'budu rnirni kao planina i da
tcku bo \clib rcb', a mnogi su
trJzili tao podaecci se u planine
da zive

LI

samoci Po t,10istickom

verovanju pLrnine su srcdst\o

komunikacijc sa besmrtnicima
i s prirodom Kao sto jc slucaj

bko jc postajao popuLu,111,

K,1hr da jc Ju Huang, Car

mcs,w s,1 st,uijim kincskim

od ncfrit,1, takode poznat kao

sa drvctom s\ct,1, one povezuju

\ crc11 ,111jima bo sto jc tcorij,1 pct

Gospochr neb,1, nhcwni dadar

gornji i donji SYet Svetc planinc

clcmcn,1ta i posto\ ,111jc prcdab

nebesa i podzemnog s\cta

su mesta hodocasca. One su se

Post,w jc ncsto slicniji narodnoj

Z.1 Kinczc ncfrit simbolizujc

posto\ale k.10 pra\a bofanstva,

rcligiji. p.1 jc sLl\ ljcn cco p.111tcon

plcmstHi. sa\rsenstn1 i

mar1dstiri se naslanjaju na njil10Ye

bozanstav.1. ukljucujuci mitskog

bcsmrtnost i snutra sc rajskirn

p.1dine, a sam car sc jednom

(,ira od ncfrita. Sam Lw Cu jc

bmcnom C,u od ncfrita je

godisnje peo na nh najsntije

prct\ orcn u boz:rnst\o i bio jc

gL1\ni dclitelj mor,1lnc praYde i

planine, Taj $,111, planinu istoka,

jcchn od n.1jY,1znijih taoistickih

zastitnik Co\CCJnSt\",l U kincskoj

da prinese :lrtnr

boc'OY.l

tradiciji. r,1jsb upran sc smatra!J

"'

T,wisticki pantcon odr,1z,ffa

kopijom orskc \ ladaYine na

ursku hijcrarhiju u r.1ju i p.1klu,

zemlji, ,1 Car od ncfrit,1 bio je u

a t,10isticki s\ cstcnici stupaju u

dircktnoj \czi s kineskim c.Hom

\ czu s,1

O\

Car od nefrita je bio

slavljen kao bozanska
glava hijerarhije raja i
pakla

GORE

im bozanst\im,1 putcm

mcditacijc i \izuclizacijc Poncbd

PAN KU l PET SVET!H

sc za narod iz\ ode mct,1fizicki

PL:\N!N:\

ili simbolicki tc,1tarski obrcdi

Druga nzn,1 t,10isticb licnost

da bi SC prikaza)o znaccnjc

jc mitski P,111 Ku, za koga kahr

i funkcionis,111je boz,rnskc

d,1 jc pno stnircno biCe. Poslc

hijcrarhijc l\lnogi taoisti mole

st\ aranja kosmos,1, u kojcm je

sc bozanstYima iii prinosc

h,10s bio podcljcn na sile jina

zrt\C S\"CtiJistim,l koja SU njim,l

i jang.1, mcdudclovanje ovih

pos\ cecna

suprotstadjcnih principa dovelo

Simbol jin/jang
predstavlja beskrajnu igru
suprotnih svojstava u
prirodi

SASVIM GORE

TAO I MESEC
Prema nekim tekstovima, prvi
taoisti SU bi\i samani koji SU iete\i

je do stvaranja Pan Ku,1, koji je

na mesec i tamo savlaaivali sve

rcinbrnacija Vclikog vrhc11nog

zatim uzeo dleto i cekic i poceo

tajne promene Nasuprot tome,

gospod,1 iii Taj Sang Lao Cuna.

da klcsc ost,1tak sYet,1, a narocito

taoisticko viaenje sunca bilo

On jc sirnbol co\cb koji jc

prostor koji lezi izmedu neba

je da je rec 0 necem stalnom.

postao jcdno s,1 taom, uspc\si

i zemlje Pan Ku je zivco 18

tako da stvori bcsmrtno telo koje

hiljada godina, svakodnevno

se nauci od meseca i njegovih

sc odYaja od fizickog tela prilikom

r,1stuci, a kada jc, po zavrsetku

mena

smrti.

zadatka, lcgao i umro, njegovo

K,1zu da jc Lw Cu bio jcdn,1 od

Prvi taoisti su se daleko vise

interesovali za ono sto maze da

HINDUIZAM
40

Bez pojedin,1cnog istorijskog

Vl

z
<

,_.

osni\ac,1, bcz ustaljenog niza

U hinduskoj misli postoji jedno

Takode zvan CLI\ar, Visnu

\Crov,rnja iii dogmi i bez ikakvog

nhon10 biee - Braman

odrz,1\a harmoniju kosrnos,1 i

Ganes, bog sa
slonovskom glavom,
simbolizuje svetu mudrost
i obilje

koje

iz\or.1 aL1toriteta, hinduizam

jc beskrajno i vccno. Br,1111an jc

predstadja manifostaciju sunc.1

obL1hvata Il1110StYCl \Cro\anja i

izvor zivota, dui;a 5\et,1 i prisutan

koje snkodncn10 prelazi ncbo

obrcd.1, koji su cnsto utkani u

je LI svim stvarima kao atman,

u tri krupna koraka, LI s\itanje.

tlo i kulturu Indijc i'vledu \clikim

prava prirod,1 neprornenji\c

LI podne i na z.1lasku. L1zu da je

svetskim religijam,1 hinduiz.un je

sustine indi\idu,1!11og zirng bi ca

on, kao CLivar S\'eta, poprimio

trcci po bro ju sledbenika ( koji

GORE

\'ISNU

B RAi\!AN

Bas kao sto sva zi\a biea

L1gLm10m zi\e u Indiji i Nepalu)

predstavljaju sicusne delove

porninjLI kao avatari .. (doslorno

Medutim, mnogi Hindusi ne

kosrnosa, tako Branun poprima

.. onaj ko silazi .. ); u njih spadaju

priznaju termin hinduizam kao

r,ulicite forme, predst,wljajuci

Rama, Krisna i Buda Kao

opis s\oje religije, gornreci

neke aspekte bofanskog Shodno

gospodar kosmosa, Vi5nu plovi

umesto toga o sanatani darmi -

tome, postojc mnogi bogovi i

ru iskonskirn \odarna, spavajuCi

\ccitoj religiji iii zakonu Slozena

boginje LI hindL1skorn p.rnteonu,

na zmiji Ananti. Njegov,1 cetiri

sanskritska ree danna odnosi se

ukljucujuci Ganesa sa gL1Vorn

glarna simbob su fonka (iii

na prirodne nepromenjive zakone

slona, boga sreee i mudrosti;

skoljka), koja Se koristi

koji odrfavaju kosmos i drze ga

Hanumana. boga majrnuna koji

r.1sterivanje demoru, gada (iii

LI

notdi, sto je princip nalik

predstadja odanost, hrabrost i

tolj.1ga), koja predst.1vlja vlast,

posvccenost; i Laksrni, boginju

eakra (iii disk) protiv zlih sila

on se prevodi kao obawza d,1 se

blagostanja s,1 cetiri ruke

i pad ma (iii lotos) kao sirnbol

fJ\

drust\ene i eticke odgovornosti,

Cetiri glave Brahme
predstavljaju C:etiri strane
sveta

ZJ.

na t.10. U svakodnen1om zivotLI

reinkarnacije. Tulasi (slatki

slede iHesni zakoni i ispunjavaju

GORE

deset inkarnacija, koje sc

TRIMURTI

bosiljak) je sveta biljka za Visnua

tako da za mnoge Hinduse ne

Rec trimurti na sanskritu

i cuva se u hramovima njemu

postoji podela izmedu svetovnog

znaci "posedovanje tri oblika. i

posvecenim, a njeni listovi se

terrnin je koji se koristi za opis

koriste kod svetih s\ecanosti.

i rcligijskog zivota.

nhovnog trojst\a LI hinduizmu:

"Brania (Tvorac), Visnu

SIVA

(Cuvar) i Siva (Rusitelj) Brarna

Bohnstvo suprotstavljenih

Tvorac (ponekad prikazivan

i cesto kontradiktornih

SJ.

(etiri glave koje gledaju

karakteristika, Siva predstadja ne

na cetiri strane) predstavlja

samo unistenje, nego i obnovu,

urarnotefojucu silu koja

bas kao sto sered pojavljuje iz

povezuje Visnua, tvorca svetlosti,

haosa i kao sto novi zivot dolazi

i Sivu, gospodara mraka. Iako je

posle smrti . Kao Nataradza, on je

Brann vaan, postoje sarno dva

gospodar opsteg plesa stvaranja

poznata hrama koji su posveceni

i unistenja preko kojih odrava

iskljucirn njemu, dok se Siva i

ravnotefo kosmosa. Razigrani

Vi5nu slave kao glavna bofanstva

Siva se obieno prikazuje sa cetiri

ruke koje su okruzene krugom
plamena, sto predstavlja suncani
disk i stvaranje i kontinuitet
kosmosa. Siva je takode vrhovni

Visnu i njegova supruga,

La ks mi, jasu Garudu, orla koji
simbolizuje mudrost koja se postize
otvorenim umom
LEVO

bog rnuske snage, a simbolizuje

ga linga falusnog oblika (pandan
zenske joni), kao i asketski jogi,

oesNo Dajvali (svetkovina svetlosti)

podrazumeva simbolicko
prinosenje svetlosti da bi se
predstavio trijumf dobra nad
zlom

obucen u pepeo i zirntinjske

budenje. kao i tri srnjstva, zelju,

koze Njegorn trece oko (cakra

znanje i delanjc Aurn se koristi

u sredini ceL1) moze da unisti

kao mantra kod meditacije i

prilikom svete ceremonije .

vatrom sve koji ga poglechju,

z
0

>

s:

,1li t,1kode garantuje mudrost

preobrazenja Siva se ponekad

DNEVNA MOLITVA

prikazujc kako j.1se belog bika,

Pudia iii dncvn,1 rnolitva obicno

N,rndija, simbol moci i muskosti,

se obavlja kod kuce i glavni je

koji se cesto pojavljuje u

oblik hinduske molitve, iako

svetilistima ovog boga

se molitva koju rndi svestenik

takocle de5ava dva puta dnevno u

mandiru (hramu). Kod kuce se

SA KT I
Sakti je jos jedan vafan

molit\a odrfava na svetom rnestu,

non1 godinu; nago\estava nm

.ispekt bofanskog Sakti je

gde su odabrana porodicna

poeetJ.k i predstavljJ. vreme kada

pl,1CJ.ju dugovi, ciste i krecc

Z.Cnski princip, dinamicna

boianstva predstavljena u

SC

zin1todavalacka energija kosmosa

obliku slika iii kipova, koji su

kuee i os\etlja1.:iju mnostvorn

koja aktivira stvaralastvo; bez

poznati kao murtis U mandiru

svetiljki SYec,rnost Holi, u martu,

S.1kti drugi bogovi ostaju pasirni

se odrfava veoma ritualizonna

prosl.1\'lj.:i zetn1 zita i veoma

s\eCJ.nost poznata kao arti . Ovo

jc radosnJ., s,1 1elikim \ ,1tr,111u

prikazuje kako grli Sirn i irna

podrazumeva osvetljavanje pet

i m,uifotlucima (kao sto je

cfre str.ine svoje prirode, jednu

bofanstava od strane svestenika,

posipanje nJ.rod,1 konfet.1ma) i

plerom.

i bez motivacije Sakti

SC

cesto

Simbol aum
predstavlja sveti zvuk
stvaranja sveta

GORE

neznu i srnirenu, drugu surovu

koji kruzi lampama ispred

i strahovitu. Boginja Kali. koja

centralnog bofanstva dok vernici

se obicno prikazuje s crnim

pevaju pesrnu iz svetog pisma

GANG

jczikom, zakolutanim ocirna,

Na kraju sveeanosti dolazi do

U zemlji neline i prasine, vclike

ostrim zubima i \encem lobanja,

simbolicnog prinosenja hrane

reke lndije su \azan izn1r zi\ota

personifikacij.i je potonje strane,

(kao sto je voce, orasi iii slatkisi)

i energije, pa z.:ito nije cudo sto

dok Parvati, Sivina supruga,

bofanst\u radi blagoslova, a

se slaye kao svete. NajvainijJ.

predstavlja prvu stranu

zatim se ta hr.ana deli vernicirna.

Siva, koji igra u

krugu plamena, kosmicki
je simbol zivota, smrti i
ponovnog rooenja .
DOLE

mcdu njima je Gang. koja se

slavi kao boginja Ganga. a

SLOG A.UM

SVECANOSTI

tece preko Indije od izrnra u

U sanskritskoj kaligrafiji misticni

Hinduska godina sadrii rnnogo

Hinulajima, koji su tJ.kode

slog aum simbolicna je predstava

sveeanosti kojima se obelefavaju

sveti. Na hodocasca se ide u

Bramana

dogaclaji iz zivota boianstava

Varanasi (pcnezan sa Sivom) 11,1

krava se smatra

Opisuje se u Upani5adama

iii se slavi prornena godisnjih

obalama G.:inga da bi se narod

svetom i klanje

(svetim tekstovima hinduizrna)

doba . Sve ove sveeanosti su

okupao u svetim vodama reke

krave se smatra
strasnim zlocinom.

KR AVA
U hinduizmu

kao zvuk koji stvara i odrfava

vesele, sa mnogo muzike, plesa i

Veruje se da Gang ornogucuje

kosmos. a smatra se da se

drarne i daju priliku porodicarna

oslobJ.clanje od samsare, ciklusa

njegovim izgovororn sazima ceo

i prijateljirna da dodu zajedno.

ponon10g rodenja, a Varanasi

glavne za indijsku

kosmos (proslost, sada5njost i

Odrfavana u east boginje Laksrni.

se smatra povoljnim mes tom

poljoprivredu,

buducnost) Ovaj zvuk sadrzi,

Dajvali, svecanost svetlosti,

za kremir.rnje i z.:i razbacivanje

njihovo mleko je
vazan izvor hrane

u stvari, tri glasa, A, U i M, koji

najrasirenija je svecanost koja

pepela pokojnika. Organizuju

predstavljaju tri boga (Bramu,

se slavi u lndiji, simbolizujuCi

se i hodoeasca svetim rnestima

Visnua i Sivu) koji kontrolisu

trijumf do bra nad zlorn. U nekirn

u Hirnalajima, narocito planini

zivot Oni zakode simbolizuju

delovima zemlje, Dajvali (u

Kailas, gde kazu da Siva sedi i

tri ljudska stanja, san, spavanje i

oktobru iii novembru) obelefava

meditira.

Simboli plodnosti
i izobilja, krave su

dok se volovi koriste

za vucenje pluga,
omogucujuci tako
sejanje :Zita

BUDIZAM
1Vl

-'

<
::J
I-

simbolizujuci mnoga od njegovih

opredeljuje za ostanak u fizickom

osnovnih ucenja, ukljucujuci

svetu da bi pomogao drugim.1

potrebu za velikim trudom,

Na paliju (jeziku koji je nastao

potpunim samoodricanjem i

iz sanskrita), rec bodisatva

beskrajnom samiloscu. Odrastao

(spasitelj) znaci ''onaj ko je sustina

kao princ, Gaunama se odrekao

istine i mudrosti" Spasitelji se

Vl

svog bogatstva i napustio je

razlikuju od Bude po opustenoj

-'

porodicu u potrazi za uzrokom

pozi, cesto prikazani kako sede

0:
CL

Vl

patnje u zivotu. Posle mnogo

iii leze da bi pokazali srnju

godina koje je proveo kao

stalnu vezu sa covecanstvom

lutajuci isposnik, zakljucio je da

i\!edu najvainijim spasiteljima

ni predavanje zadovoljstvima

su Majtreja ( Majlaj u Kini),

ni krajnja uzdrianost ne daju

dobrodusna buduea licnost,

odgovor, pa je seo da razmislja

oceki\ani mesija budizma,

o o\orn problemu pod drvetom

koji se obicno prikazuje kako

prosvecenja u selu Bodgaja,

sedi u zapadnjackom stilu; i

Indija. Tu se prosvetlio i doziveo

A\alokajtisvara (Guan Jin u Kini),

je nirvanu - blazeno stanje

otelotvorenje saosecanja i milosti

saYrsenog mira, znanja i istine .

Kada je Buda sisao

kosu, koristio je ovaj cin
kao simbol odluke da se
odrekne sveta

GORE

BUDISTICKA
KOSMOLOGIJA

da ostatak zivota provede

Za razliku od zapadnjackog

Pre otprilike 2 SOO godina Sidarta

poducavajuci . Prvu besedu je

videnja kosmosa koje tcce od

Gautama, osnivac budizrna,

odriao maloj grupi ucenika

pocetka do kraja, budisticka

rodio se na granici izmedu

u Sarnatu, gde je ucio C:etiri

kosrnologija je ciklii:na. Ona ne

Nepala i severne Indije Buda

plemenite istine i Osmostruki

samo da se primenjuje na ljudski

put, ucenja koja obja5njavaju

zivot (beskrajni ciklus rodenja,

dobio posto je postigao duhovno

prirodu patnje i kako da se ona

smrti i ponovnog rodenja), nego

sarnoostvarenje ili "prosvecenje ,

okonca . Ovaj put podrazumeva

i na sistemc sveta . Oni ce nastati,

postajuci otelotovorenje savrsene

disciplinu rnisljenja i delovanja

nestati i biti zamenjeni novim

rnudrosti i sarnilosti. Budizam

i potvrduje nacin zivota koji ne

poretkom Neki budisti takode

se ne zasniva na verovanju u

ieli nikoga da ponedi Buda je

veruju da postoje bezbrojni

iii Probudeni
Otisak Budinog
stopala ukrasen
budistickim simbolima,
ukljucujuci obrnutu
svastiku (kukasti krst),
drevni simbol koji prethodi
nemackim nacistima
ooLE

Iako vise nije bio vezan za fizicki

svet, Buda je odlucio, iz samilosti,

je titula koju je

Boga, niti on ima ustaljeno

osnovao monasku sangu (sabor)

sisterni sveta koji postoje

vjeruju, neki centralni autoritet

sa zadatkom da cuva i siri njegovo

istovremeno. od kojih svaki

iii opste prilwaceno sveto pisrno

ucenje.

ima svog Budu, a neki od njih

imaju imena i s kojima se moze

Nikada ne zahtevajuci podanicku

pokornost od svojih sledbenika,

SPASITELJI

komunicirati Tako budisticke

budizam koegzistira sa lokalnim

Dok se neke forme budizma

ikone ne predstavljaju UYek

religijskirn tradicijama i darovao

koncentri5u na licno spasenje,

istorijskog Budu Gautamu (koji se

nam je bogatu tradiciju sa

postoji i put koji su budisti

pominje i kao Sakjamuni Buda),

raznolikim simbolima i mitskirn

pominjali kao "put spasitelja':

nego mogu da predstadjaju bude

misljenjem

Spasitelj je ucenik budizma

u raznim inkarnacijama Jedan od

(rnuski iii zenski) koji je sposoban

takvih je Amitaba, Buda beskrajne

da postigne nirvanu - sto znaci

svetlosti i cuvar Zapada, koji se

Zivotna prica Sidarte Gau tame

oslobodenje od samsare (ciklusa

cesto prikazuje s lotosom u ruci i

predstavlja temelj budizma,

ponovnog radanja) - ali se

u drustvu pauna

BUDIN ZIVOT

STU PA
Jedan od najvainijih i
najprepoznatljivijih simbola
budizma je stupa. U drevnim
tekstovima rec stupa znacila
je .. vrh .., a stupe su u pocetku
bile pogrebne humke koje su
sadriavale svete ostatke Bude
iii njegovih glavnih ucenika
(od kojih su neki postigli
prosvecenje) Osim sto je simbol
Bude i njegovog konacnog
OTISA.K BUDINOG

nernen,1, a zi\e na zcmlji kao

kosmicki simboL Iako ima mnogo

STOPALA

spasitelji Obredna pr.1ksa

arhitektonskih varijacija, ona se

U budizmu (i u hinduizmu)

podr,1zumcv,1 stv,uanje mandala

oslobodenja od samsare, stupa je i

tipicno sastoji od kupole (anda),

otisci stop.1la mogu prcdst,nlj,1ti

(.1pstraktnih crtcfa nalik tocku).

koja simbolizuje i .. svetsko jaje ..

prisustvo S\ete licnosti iii

pon.wlj,rnjc mantra i iz\odenje

(arhetipski simbol stvaranja

bozanst\a, koji sazinuju

sveta) i rnajcinsku utrobu, dok

njiho\c osobinc i atribute

rukam,1) Figurice i rnam.hle

relikvije koje sadrzi predstavljaju

1\!nogi budisticki hramo\ i sadrze

koriste se za koncentrisanje misli

seme zivota. Kupola obicno

duboreze kopij,1 Budinog stopJ.la.

ru medit,1ciju.

S\

mudra (simbolickih pokreta

pociva na cetntastorn tronu,

cesto sa budistickim simbolim,1

koji se tipicno povezuje sa cetiri

kao sto jc osmopJ.oc,rni tocak;

ZEN BUDIZAM

strane sveta, sto znaCi da kupola

koji simbolizuje Budin z,1kon.

Zen budiz,rn1 karakteri5u prostor

neba poCiva na zemlji . Stupe

Otisci Budinih stopala su takode

i jednostavnost Razvijena u Kini,

su se kasnije razvile u rnesta za

ukraseni simbolima kao StO

l\.oreji i Japanu, tradicija zena

SU

molitavu, a ponekad su gradene

ribc. S\astika, dij,111untsko zcz]o,

uticala jc na kinesko-jap.rnskc

da bi se slavili vaini dogadaji

skoljka. saksija i kruna Smatra

llll1Ctnicke formc, kao StO

MOLITVENI
TOCAK

SC

se vrti sa
upisanim
molitvama
poznatje

kaligrafija. slikarstrn i poezija,

Budine korakc, takode postici

kao i aranzir.rnje c\eca i basta,

prosveeenje

red. jednosta\ no st i ustaljenu

proccduru

GORE Viseslojni simbol

stupe

razlicitim zemljam,1 i kulturarna

n.:i koje sc prosirio Ponekad

izgovorenoj

skup.1 uspost;i\'Jja

Budinm nastoji da se pribgodi

poziut kao Vadirajana

sata jednakjednoj

S\ C

TIBETANSKI BUDIZAi\!

kao molitveni

smeru kazaljke

caj.rnkc. pa eak i borilacke

YcStine, StO

tocak. Kazu da
je jedan okret u

SU

d.:i ec pos\cecnici. ukoliko slcdc

Bubanj koji

Zlatna darma-cakra,
tocak sa osam palaca
koji simbolizuje ucenja
Bude, stoji izmeou dva
kipa jelena. predstavljajuc'i
Budinu prvu besedu u
Parku jelena. u Sarnatu,
hram D:Zokang, Lasa. Tibet

GORE

SLON I BUDA
Prica o Budinom rooenju obavijena je znamenjima o

(dijamantsko iii sredstrn munjc ).

njegovoj velicini Dok je bila trudna, njegova majka je usnila

tibetanski budizarn karakterise

kako raaa belog slona sa sest kljova Dolazak izabranog bio

panteon buda i spasitclja, kao i

je odavno predskazan, pa su tumaci uzimali ovaj san kao

najavu njegovog predstojec'eg dolaska. U indijskoj kulturi

molitvi Veliki

mnogi foopisni obredi, ,utcfakti

molitveni tockovi

i umetnicka dela. Vainost ziYih

prepreka'; sto je atribut koji se pripisuje hinduskom bogu sa

nalaze se van budistickih

ucitelja poscbno se ruglasavJ.; za

slonovskom glavom. Ganesu U budizmu se slon ponekad

svetilista, a vrte ih hodocasnici

neke od njih (pozn,lte kao lame)

koristi kao simbol Bude, predstavljajuc'i njegovu mirnoc'u i

veruje se da su reinkarnacijc

snagu

dok hodaju oko svetilista.

svetih ucitelja iz predJ.snjih

beli slon je breg Indra, kralj bogova, a slonovi se zovu "rusitelji

JUDAIZAM
44

narod, a zauznat trcba da sc dr'c

sc otkrila i\[ojsiju na Sinajskoj

Bo:i:ijih zakon.:i Ovi zakoni su

gorL

d,lti i\[ojsiju na Sin.:ijskog gori

_J

<(

Vise od riznicc zakona i prica,

kada je izrndio Jenejski narod iz

Tora sc saglcdava kao unutr,1snja

ropstva u Egiptu (Izgon) u Han.in

iii duhonu dimenzij,1 sarnog

(Izrael), zemlju koju je Bog

sveta, sredstvo prcko kojeg

obccao Anamu

pojedinac rnoze d,1 pristupi visim

carstvinu SvJka si1ugog.1 ima

OBECANA ZEJ\!LJA

lstocni zid svake

sinagoge sadrzi svitke Tore,
koji se citaju sa podignute
platforme radi ukazivanja
postovanja Lampa stalno
gori kao simbol zaveta koji
je jevrejski narod sklopio s
Bog om
GORE

Tora) 11,1 kojem je TorJ ispisana

na hebrcjskom rukom vestog

od obicnog mesta, ona je jedan

pisara; moze trajJti i godinu dana

od najvainijih simbola judaizma,

da sc ona ispise Svaki svitak

deo etnickog identiteta jcvrcjskog

inn rerncn koji ga drzi kada se

narod,1 J erusalim, grad 11,1jveccg

savije, tc grudni oklop i krunu,

izrailjskog kralja, Davida, narocito

sa srebrnim pokazivacem koji se

jc znab.jan . Tu je Davi do, sin,

koristi prilikom citanja da bi se

Solomon, sagradio hram, simbol

izbeglo dodirivanje pergamenta

jedinst\1 eoveka i Bog.1 Ovaj

prstom Jedan od najsvetijih

sirnbola judaizma, svici Tore se

Najstarija svetska monoteisticka

dok ga na kraju nije razorio rirnski

drze u specijalnom ormaricu

religija, judaizam ima kontinuitet

car Tit, 70 . godine n . e. Zid placa

iii udubljenju (poznatom kao

tradicije oko-+ 000 godina Naziv

(iii Zapadni zid) poslednji je

zavetni ko,ce:i:ic) u zidu koji je

'judaiz,1111 .. potice od plernena

ostatak hrama i mesto hodoeasca i

okrenut pre ma Jerusalimu

Juda, jednog od l 2 plemena

rnolitve zaJevreje celoga sveta

lzr.1ilj,1, ali je za judaizam sustinski

koji je

poznat kao otac jcvrejskog naroda

i njego, odnos prema Bogu.

Zavetni kovceg je
simbol lzgona

Istorija judaizma ukorenjena je

u lzrael. obecanu zemlju Vise

hram je obnavljan mnogo puta,

'"12..111 zi,ot An.:ima

GORE

SINA.GOGA
TORA

Posle rusenja hrama, Jevreji

Proucavanje s\etog pism,1 jedan je

rasejani sirom Rimskog carst\a, a

SU

bili

od najvainijih aspekata jevrejske

Jenejska s\eta pisrna kazuju kako

,ere. Prvih pet knjiga jevrejske

jc Bog sklopio z.ivet, iii sporazum,

Biblije poznato je kao Petoknjizje

sa Avram om: dace njegovi

iii Tora, a za njih se ,eruje da

potornci biti iz,1br,rni Boziji

sadrze sva Bozija ucenja kako su

JEVREJSKI MISTICIZAM
Za Toru kazu da obuhvata C:etiri nivoa znacenja: doslovni, alegorijski, crkvenobesedni i tajni iii misticni
Misticna tumacenja sagledavaju Toru kao sredstvo razumevanja Bozije prirode. Kabala, najuticajnija nit
jevrejskog misticizma, zamislja Bozije atribute kao niz od deset sfera (iii sefirota) kroz koje pojedinac
mora da proae da bi dosegao Boziji izvor. Svi aspekti ljudskog zivota su u krajnjem izrazi sefirota koji
sacinjava najdublju stvarnost, nas kontakt s Bogom Glavni tekst kabale je Zohar (Knjiga svetlosti),
koji se najpre pojavio u Spaniji u XIII veku.. Simboli povezani s kabalom ukljucuju Davidovu zvezdu i
tetragramaton (JHVH)

niz svitaka od pcrgJmentJ (Sefcr

Sofar je ovnujski rog koji se

koristi u jevrejskim obredima On
podseca na pricu o Avramu i lsaiji i
znakje Bozije milosti
ooLE

oesNo Na Pashu (jevrejski Uskrs)

simbolicni obrok ukljucuje gorke
trave i pogacu u znak secanja na
ropstvo u Egiptu

sinagoge su postale centar zivota

kao stalni podsetnik na Bozije

jevrejske zajednice Sinagoga ima

sveprisustvo

':i

okupljanja u kojem se jeHejska

ZAKONI I OBICAJI

>

z,1jednica moi:e sastajati bilo

Kazu d,1 je Mojsije na Sinajskoj

kojim povodom: dom nauke, gde

gori dobio zakon na dva kamena,

se prouca\a S\'eto pismo i gde

poznat kao Deset Boi:ijih

deca uce hebrejski i citaju Toru:

zapovesti, urezan Bozijim

i dom molitve, gde se sluzba

prstom

c
>

tri glavne fonkcije: ona je dom

$:

u sustini jevrejskog

odrfava subotom l\luskarci i

verovanja nalazi se Serna, prva

i:ene zauzimaju odnijen prostor,

Hpovest - ljubav prema Bogu.

au skladu sa Drugom zapo\escu

Reci Seme su ispisane na sitnim

prenose pomocu priea, akcija,

obicno nema nikabih slika

svicima i smestene su u kutijice

simbolicnog jela i pevanja.

ljudi iii zivotinja. Svaka sinagoga

(tefiline), sa kaisinu iii trakama.

Postoji pet velikih svecanosti

ima i lampu koja stalno gori

Tokom molitve radnim danima

iii daru strahopostonnja. kako

pred za\ etnim kovceiicem -

ortodoksni jevrejski muskarci

su z,1pisani u Tciri: Ros has,rna

kao simbol vecite svetlosti

nose tefiline privezane za celo,

(jenejska Ncna godi1u).Jorn

Bozije koja obasjava tamu

levu ruku i 5aku Svici Seme se

kipur (Dan pokajanja). Pasha

neznanja

takode stavljaju u kutijice zvane

( Uskrs), San10t ( Dul10\i)

"mezuze'', koje se prikuca\aju

i Sukot (Pr,1znik senica), sa

TETRAGRAJ\IAT ON

na nata kuce (obicno pred sw

m1wgo sim bola povezanih s

Prema predanju, Mojsiju se

prostorije osim kupatila i toaleta),

njima

otkrilo Bozije ime. ali je ono bilo

osluskujuci vreme kada su reci

toliko sveto da nije moglo da se

scme bile urezivane u dovratke.

konzunir,rnjem luane centralni

Ortodoksni Jeneji tipicno

su dco jcnejske vere. Za Heme

izgo\ara n,1glas Tetragramaton

Zakoni koji dadaju

sadri:i cetiri slova.J, H, V, H. koja

nose male kape (jarmulke) da bi

P,1she jede se samo pogac<1

na hebrejskom daju pram Bozije

pokazali srnju pokornost bogu

(rnacoh). u z1uk seeanja na

ime, a koje se pominje kao "ime"

Talit je odevni deo sa resama

lzgon, kada su lzrailjci rnorali

(ha 5em ), iii Adonaj ("Gospod'')

obicno plast iii 5al - koji nose

ooLE Tetragramaton daje

pravo Bozije ime na
hebrejskom jeziku, koje se
nikada ne izgovara nag las .

u iurbi da napuste Egipat, ne

DAVIDOVA
ZVEZDA
Jedan od
najprepoznatljivijih
znakova judaizma,

Kada se dodaju samoglasnici,

jevrejski muskarci On se odnosi

irn,1juci nernena da peku obican

Davidova zvezda je

dobija se ime Jalwe, koje neki

na odlornak iz Knjige brojeva

hleb Gorke tra\e simbolizuju

danas simbol drzave

hriscani prernde kao Jehova

( 15:38-39), koji kaze da rese sa

ropst\o u Egiptu, a jagnjeca kost

Tetragramaton je ugraviran

pLwom trakom treba prikaciti na

simbolizuje darove koji bi sc za

na Aronov stap i na Solomonov

donje rublje kao podsecanje na

Pashu nosili u Jerusalim

prsten, koji su simboli dasti Za

Bozije zapovesti Od tvrdokornih

stap se takode verovalo da ima

Jevrejki se zahteva da pokriju

cudotvorna svojstva (kao carobni

kosu u prisustvu muskaraca, sa

pozi\' 1urodu da se pokaje i da

stapic, koji je zajednicki mnogim

izuzetkom mufa koji jedino moze

novu godinu pocne iznova. Ovaj

U fojar, ornujski rog, duva

se

ZJ.

Herne Ros hasane, sto je

lzrael, koji se na
nacionalnoj zastavi
pojavljuje od 1948
godine. Kazu da ova
sestokraka zvezda,
koja se dobija od
dva trougla koji
se meousobno
zahvataju, potice

tradicijama), a za Solomonov

da uziva u njihornj seksualnosti;

rog je podsecanje n,1 Boziju

prsten se go\orilo da mu daje

vecina to postize noseci periku na

milost. kada je dozvolio Axrarnu

stita koji je David

javnim rnestima

da zrtvujc ovna umesto Isaije

nosio protiv Golijata

bo:Zanske moci.

u kabalizmu se

za tetragramaton verovalo da

Postoje tri glavna znrka fojara,

znaci zirnt i da ima magijske i

SVECANOSTI

.:i

isceliteljske moci. On se cesto

Jevrejska istorija i obrazovanje

pon,1djaju I 00 puta

upisuje na amajlije i na plocice u

otelotvoreni su u svecanostima

sinagogi, kao i u jevrejske kuce,

na kojima se predanja

za vrcrnc Ros hasane oni se

od sestostranog

Beli deo gornjeg

i crni deo donjeg
trougla simbolizuju
jedinstvo
suprotnosti

HRISCANSTVO
fVl

....J
<(

::::i
f-

a:

TROLUCNI
U KRAS

....J

0
ro

2
Vl

slova ksi i ro i koji je obecao

je najrasirenija svetska religija

pobedu njegove vojske, posle

Proizasavsi iz judaizma, ona ima

eega je on pre5ao u hriscanstvo.

oblik cesto se koristi

mnogo razlicitih predanja, ali

Bizancijum, prestonica Istocnog

da izrazi Trojstvo.

njeno centralno ucenje je da

rirnskog carstva, preimenovana

Ovaj geometrijski

Obuhvatajuci tri Iuka

je Isus od Nazareta, jevrejskog

je u KonstJntinopolj (Carigrad)

koji se meousobno

roda, Boziji sin, dugo oeekivani

i postala je centar Istocno-

mesija ciji

pravoslavne hriseanske crkve .

Q..

Vl

Skupa sa islamom, hriscanstvo

zahvataju, ceo
simbol oznacava

SU

dolazak predskazali

Drugi simboli koji se povezuju

vecnost, dok

proroci Starog zaveta . lsusov

trouglasti oblik u

zivot, od poniznog rodenja

sa Hristom jesu predmeti

sredini predstavlja

od Marije Device do raspeca,

vezani za Hristovo stradanje (ili

Trojstvo i njegovu

smrti i vaskrsenja, cini osnov

raspeee). U njih spadaju krst na

hriscanske teologije kako se

kojem je Hrist umro, kruna od

nedodi rljivost

Kruna od trnja je hriscanski

simbol raspeca

GORE

kazuje u jevandeljima (sto znaci

trnja, bic, cekic i cavli kojima je

emocionalni odgovor na Isuso\'e

"blagovesti") Novog zaveta.

prikucan za krst, koplje koje su

patnje

rimski vojnici upotrebili da ga

HRISTOVI SIMBOLI

probodu i merdevine kojima je

OVCE I PASTIRI

Hriscanstvo uzima ime od grckog

spusten sa krsta Od XIV veka

Isus se uveliko oslanjao na

prevoda hebrejske reci "mesija"

ovi predmeti su postali centar

zavieajnu zemlju i kulturu kada je

(miropomazani ). Hrist je naziv

snazne posvecenosti kod nekih

rec o simbolima koje je koristio

koji je lsus dobio od sledbenika i

hriseana, a svrha im je da pobude

simbolizuje se na vise nacina

Riha je jedan od prvih
hrisbnskih simbola, a nalazi
GORE

Krst na barjaku na

se na grobovirna u rimskim

u S\'Ojim ucenjima Na primer,

mnogi ljudi u tom kraju su drfali

dobri pastir, vra(a jagnje

u tor, koje je simbol Hrista kao
Spasitelja.
DOLE ISUS,

ovce, pa je poredenje Isusa sa

pastirom i njegovih sledbenika sa
stadom kljucna metafora

litijama iii krst koji se sastoji

katakombama - starom, tajnom

od grckih slova ksi i ro.

sastajalistu kada su hriseani u

pominje kao do bar pastir koji

Rimu bili progonjeni zbog vere.

vratiti zabludele pravom odnosu

Zasniva se na akrostihu: pocetna

prema Bogu, dok se on pominje i

slova grckih reci za lsusa Hrista,

kao "jagnje Bozije", simbolizujuci

irtvu koju je podneo, umiruci

se ihtus, sto na grckom znaci riba .

da bi gresi coveeanstva mogli da

Hrist je takode govorio za srnje

budu oprosteni. U hriscanskoj

apostole da su ''ribolovci ljudi",

ikonografiji, Isus se cesto

dok su prvi hriscanski oci vernike

prikazuje s jagnjetom nabacenirn

Jos jedan od najranijih simbola

lsus razapet na krstu
glavni je hriscanski motiv

ee

Sina Bozijeg i Spasitelja izgovaraju

nazivali piskuli (ribe)

GORE

U Jevandelju po Jovanu, Isus se

na rame, sto simbolizuje njegovu

sposobnost da spasava izgubljene

za Hrista jeste krst sastavljen

duse. On takode nosi pastirski

od inicijala za Hristovo ime na

stap, koji su usvojile vladike i

grckom, X (ksi) i P (ro) Ova

koji je postao simbol njihove

slova se obicno upisuju jedno

pastirske vlasti nad vernicima, kao

iznad drugoga, ponekad zatvorena

i podseeanje na Hrista

krugom, postajuci tako i kosmicki

Jedan od najstarijih
tajnih simbola za Hrista

GORE

i suncani simboL Kafo da je

TROJSTVO

rimski car Konstantin I doziveo

Iako je hriscanstvo monoteisticko,

viziju krsta koji se sastojao od

hriscani veruju da se Bog

-'

GOLUBICA
U judejskoj i hriscanskoj kulturi, golubica s
maslinovom grancicom u kljunu simbolizuje

47

milost Boziju. U znak kaznjavanja pokvarenosti

:r:

eovecanstva Bog je poslao potop, simbol

razaranja ali i prociscenja. Cestiti Noje bio

("),

>

je upozoren i sagradio je barku na kojoj su

spaseni njegova porodica i po jedan par svih

\/)

zivotinja Kaci je kisa prestala, Noje je poslao

<
0

golubicu da potrazi suvu zemlju Ona se vratila noseci maslinovu

grancicu sa Maslinove gore kao simbol Bozijeg prastanja. U hriscanskoj
ikonograiiji, golubica se koristi za predstavljanje Svetog duha, gde
sedam golubica znace sedam darova Svetoga du ha

pokarnje na tri razliCita nacina

i na glavi njezinoj vijenac

- kao Otac, Sin i Sveti duh . Ova

od dvanaest zvijezda .. Drugi

trostruka priroda Boga poznata

simboli njene svetosti i nevinosti

je kao Trojstvo lako svaki aspekt

ukljucuju ogradenu bastu,

Trojstva predst,wlja celinu za

zatvorenu kapiju i ogledalo Ona

sebe, svaki je isto tako deo Boga i

se obicno prikazuje sa oreolom

jedno bofanstvo. UV veku sveti

(u hriscanskoj ikonografiji

Patrik je koristio detelinu, biljku

simbol boianstva i uzvisenosti)

sa jednom stabljikom i tri lista,

i obucena u plavi plast, pri cemu

da bi obj.isnio ovaj koncept: bas

plast znaci zastitu a njegova

kao sto je svaki list poseban, tako

boja nju povezuje sa nebom

je u isto vreme i sastavni deo

i carstvom nebeskim, kao i s

biljke. Prema_Jovanu Krstitelju,

vodama krstenja. Devica je i

Trojstvo je bilo prisutno na

sama postala simbol i slavi se kao

Isusovom krstenju: Sin u vodi,

Bozija majka

Otac izgovara reci odobravanjJ. sa

neba, a S\eti duh silazi na zemlju

CRKVA

lupsenja Kao i poslednja

u obliku golubice

Iako rec "crkva .. koristimo za

vecera, evharistija podrazumeva

opis zdanja u kojem se odvija

deljenje hleba i vina, koji

DEVICA MARIJA

hriscansko bogosluienje, strogo

prcdstadjaju meso i krv lsusovu,

Takode poznata kao Bogorodica,

govoreci ona znaci "grupa

da bi se simbolizovalo uzimanje

Devica Marija se s!J.vi kao

\'ernika" iii onih koji se okupljaju

HristoYOg teb iii sustine

odabrana majka za svetog Boiijeg

u Isusovo ime . Tradicionalno,

sina, narocito u Rimokatolickoj

crkve se grade u obliku krsta,

crkvi. Marija se predstavlja

opsteg simbola hriseanstva, sto

mnostvom sirnbola, ukljueujuci

podseca na lsusovu smrt.

krin i belu ruiu, koji predstavljaju

Slika Device Marije,

na kojoj se vidi sa oreolom
u kojem ima dvanaest
zvezda Ova slika prikazuje
bezgresno zacece, a Marija
stoji na mladom mesecu,
koji je simbol nevinosti.
Ona takooe nosi plavi plast
koji je povezuje s nebom.
GORE

CETIRI JEVANDELISTA
Pisci prve cetiri knjige Novog zaveta

Mateja, Marko,

njenu nevinost, crvenu ruzu

EVHARISTIJA

i Jovan - poznati SU kolektivno kao Cetiri jevanoelista

(Isusove muke), kao i sunce,

Vecina crkava odrfava sluzbu

Apokalipticke vizije u Knjizi otkrivenja, kao i vizije

mcsec i venac od dvanaest

poznatu kao evharistija, ali

zwzda, koji je, izgleda, povezan

i kao misa iii sveto pricesce,

sa apokaliptienom vizijom

da bi se proslavila uspomena

opisanom u Otkrovenju ( 12: 1 ),

na poslednju veceru. To je

sa cetiri elementa, kao i sa arhanoelima Rafailom,

gde je .. zena obucena u sunce, i

obrok koji je lsus podelio sa

Gavrilom i Urilom

mjesec pod nogama njezinijem,

svojih dvanaest ucenika pre

starozavetnih proroka Danila i Jezekilja, povezuju Mateju

anaelom, Marka s lavom, Luku s volom i Jovana sa orlom
zapadnoj hermetickoj tradiciji oni su povezani sa ~v~''"'C'"
znakovima Vodolija, Lav, Bik i Skorpija, sa cetiri strane

ISLAM
0

-'
4:
::::i

-'

Muhamedom, poslednjim i

urnetnickih predmeta - u isbmu

najvafoijim Alahovim bozijim

se ne dozrnlja\aju figurativne

glasnikom Muharned (iii

predsta\e buduci da se smatraju

"prorok") roden jc u Makahu,

ravnima oboiavanju. Primercima

Arabija (sada u Saudijskoj

Kurana uvek se pazljirn rukuje

Arabiji), u VI \'eku n.e. Za njega

ionise drze na visokoj polici,

se veruje da je vratio cistotu

umotani u cisto platno Stalak

Alaho\ih ucenja, dovodeci tako

se koristi da knjiga bude

svetu Alahovu poruku rndilju do

otvorena za vreme citanja, a pre

ispunjenja i savrsenstva

uzimanja knjige rnuslimani uwk

proveravaju da Ii

SU

im ciste ruke.

PET STUBOVA !SLAMA

Detalj iz Kurana, za
C:ije same reci se veruje
da oznacavaju Bozije
prisustvo.
GORE

Islarn se gradi na pet glavnih

DZAMIJA

verovanja: veronnje u Alaha. u

!vluslimani se uvek mole Alahu

Naziv islam potice od arapske reci

Kuran, u andele, u Muhameda i

u d:Zamiji iii rnoseji (mestu

koja znaci "pokoriti se", pri cemu

proroke koji su bili pre njega i u

klanjanja). okrenuti prema Meki

je rnusliman "onaj ko se pokora\a"

Sudnji dan Muslimani takode

- ciji smer pokazuje mihrab iii

- to jest, onaj ko zivi nacinom

veruju da je sama vera besmislena

nisa u zidu Kako je islamska

koji je odredio Alah (Bog)

ako nije poduprta akcijorn u

umetnost nefigurativna, d:Zamije

Kako je Alah Jedan, ne postoji

svakodnevnom zivotu. Te akcije

su ukrasene arabeskama i

nikakva podela izmedu svetog

su poznate kao "pet stubova

geometrijskim obrascima, kao

i svetovnog, svirn aspektima

islama", a to su vera, molitva, post,

i kaligrafijom iz kurana. O\i

zivota vladaju islamski moralni

hodocasce i milosrde .

obrasci odrazavaju sustinsku

principi Centralno ucenje islama

Simbol zvezde i
polumeseca amblem je
islamskog sveta

GORE

harmoniju kosmosa i prirodnog

jeste da je on originalna religija,

KU RAN

sveta, koja potice od islamskog

vera otkrivena svim prorocima,

Sveti tekst islama poznat je kao

verovanja da je Alah Jedan Iako

ukljucujuci Adama, Avrarna,

Kuran (potice od arapske reci za

stilovi dhmijske arhitekture i

Mojsija i lsusa, ali kulminira

"kazivanje'} Muslimani veruju

ukrasa variraju shodno lokalnom

da

obicaju i periodu, mnoge dfamije

SU

to Alahove reci, ne reci bilo

kojeg ljudskog bica, direktno

imaju krov u obliku kupole koji

MINARET

prenete Muhamedu u periodu od

predstavlja rajsko nebo, kosrnos i

Rec "minaret" pot ice od arapskog

23 godine preko andela Dzibrila

stvoreni svet, cija je kruna obicno

manara, sto znaci "isijavanje

( Gavrila) u nizu vizija. Kako

minaret. Druge karakteristicne

svetlosti". verovatno aludirajuci

na njegovu simbolicnu funkciju
kule svetilje za okolnu zajednicu.
Minaret je tanki toranj sa
balkonom sa kojeg mujezin
poziva vernike na molitvu kao

je Muhamed primao pojedine

crte ukljucuju dvoriste, prilazne

delove teksta, ucio ih je napamet.

staze i cesme (iii tuseve) za pranja

s tim sto ga je Alah upucivao kako

koja zahteva islam U dfamiji

da ih kazuje .
Stvarne reci Kurana sagledavaju

se ne nosi obuca, buduci da se

smatra prljavom. Kako se Alah

stalno podsecanje na Alahovo

se kao bofansko prisustvo Alaha,

nalazi svuda, islam uci da je ceo

prisustvo Sam minaret sugerise

pa zato moraju da budu napisane

svet dfamija, tako da se o dfarniji

posredovanje izmeau naroda

jasno i pazljivo na originalnom

rnoie razmisljati kao o simbolu

arapskom; prevodi se nikada ne

sveta. Dfamija se takode smatra

Polumesec, jedan od simbola

koriste za molitvu Kuranska

centrom obrazovanja, a neke

islama, ponekad se stavlja na vrh

kaligraf'ija se razvila kao pobo:Zna

velike dfamije u istoriji imale su

umetnost, sa odlomcima iz

skole i biblioteke sagraclene do

Kurana kao ukrasirna zgrada i

njih .

okupljenog u dzamiji i neba

na koje minaret pokazuje.

minareta

FATIMINA RUKA

A NB ELI

Fatima je bila kci Muhameda i njegove voljene supruge Ajse. lako se ona ne

U islamu SU anoeli

pominje u Kura nu, siitsko muslimansko predanje daje joj atribute slicne Devici

stvorenja svetlosti

Mariji, pominjuci je kao "Gospodaricu zena sveta'; "Devicu" i "cistu i svetu'; i kaze

koja slave Ala ha i

da je stvorena od svetlosti Alahove velicine iii od rajske hrane. U popularnoj

religiji, vernici se oslanjaju na Fatimu, koja zastupa potlacene u borbi protiv

izvrsavaju njegova
uputstva Dzibril,
poglavar anoela,

nepravde koju je zapoceo njen otac Siitske zene putuju do svetilista koja su

bio je odgovoran

posvecena Fatimi, gde se mole za pomoc Amajlije poznate kao "Fatimina

za nametanje

ruka" svete su i nose se radi zastite Pet prstiju ove ruke takooe simbolizuju pet

Alahovog voostva
svim prorocima,

stubova islama.

ukljucujuci
Muhameda. Anaeli
se mole za ljudska
bica, posebno za
vernike, i pomazu

OBREDI I OBICAJI

kalendara, koji slavi uspomenu

godine Ovo platno je znak

verne Muslimani

Muhamed je odlucio da je

na vreme kada su se Muhamedu

poniznosti i postovanja, jer bi

veruju da svako ima

"cistoea deo vere", tako da pre

otkrile prve reci Kurana. Kraj

direktno gledanje u Cabu bilo

dva anaela ciji je

zadatak da beleze

salaha (molitve) vernici moraju

ramazana se obele:Zava mladim

slicno gledanju u Alaha, sto je

da se operu Ovo obredno

mesecom, kada rnuslimani

zabranjeno. Ono je izvezeno

ciscenje ili vadu predstavlja

prekidaju post porodiC:norn

zlatorn sa odlomcima iz Kurana,

simbolican cin, jer voda ne samo

gozborn

narocito na delu iznad nata

- koja vode u svetu unutra5njost

da pere fizicko telo nego takode

cisti du5u od greha Ako rnda

HODOCASCE

CitajuCi molitve, hodocasnici

nije dostupna, dozvoljeno je sum

Svake godine rnilioni muslimana

kruie oko Cabe sedam puta

pranje prasinorn ili peskorn

idu na hodoeasce (hadi) u

(ier je sedam mistiean broj)

Meku, sveti islamski grad,

HodajuCi u srneru suprotnom

rnuslimani stoje jedan pored

mesto koje je toliko sveto da

kretanju kazaljke na satu, oni

drugoga, simbolizujuCi jednakost

nemuslimanima nije dozvoljeno

poCinju u uglu gde je sveti Crni

Kod zajednicke molitve

svih

LI

Alahovim ocima Muskarci

dela doticne osobe

za Sudnji dan

da u njega udu . Hodocasnici

kamen uglavljen u srebrni rarn.

borave u ogromnom logoristu

Za ovaj kamen se veruje da je

ooLE

i zene su, rnedutirn, odvojeni,

a imam koji vodi molitvu stoji

i pre nego StO udu

ispred. Citaju se delovi Kurana,

odlaiu uobieajenu odecu i

posle kojih sledi niz forrnalnih

oblace jednostavnu belu, koja

akcija koje ukljucuju klanjanje

je znak jednakosti sa ostalima i

i padanje na kolena (znakove

poniznosti pred Alahom

pokornosti Alahu) Za molitvu

LI

grad,

Kada dodu u Meku, odaju

se koriste narociti tepisi, koji se

postu najsvetijoj islamskoj

posle upotrebe uvek pakuju u

gradevini, Cabi (kocki), koja

rolnu, ne premotavaju se

je glavno fariste muslirnanskog

Post igra vainu ulogu u islarnu

obo:Zavanja sirom sveta. StojeCi

i podrazurneva apstiniranje od

u dvoristu Velike d:Zarnije u

jela, piea i seksa u toku dana.

Makahu, Caba je jednostavan

Muslirnani veruju da post

kamen u obliku kocke koji je,

pojaeava njihovu svest da se uvek

prema predanju, prva kuca

nalaze u Alahovorn prisustvu, a

sagradena za slavljenje Alaha, a

rnnogi rnuslirnani poste redovno

koju su obnovili Avram i njegov

u odredene dane tokom cele

sin !Smael Caba simbolizuje

godine. Post je, medutim, bi tan

Alahovo prisustvo i prekrivena je

za ceo mesec ramazan, deveti

crnim kadifoim platnom zvanim

mesec (lunarnog) muslimanskog

kisvah, koje se zamenjuje svake

Caba u dvoristu Velike

dzamije u Meki jedan je

rneteorit, sirnbol Bozije rnilosti i

od najsvetijih i najdubljih

moci koji je pao s neba

simbola islama.

V'

>

s:

SIMBOLI I UM
MODERi'\JE ZAPADNE TEORIJE 0 ZNACENJU I UPOTREBI SIMBOLA POD VELIKIM SU UTICAJEivLPSIHOLOGIJE, NAUCNOG PROUCAVANJA
LJUDSKOG UiVL\. . SIMBOLIKA U SNOVIiVL\. PREDMETJE USHICENJAJOS OD PRASTARIH VREMENA, ALI SU U XIX VEKU PRVI PSIHOLOZI
POCELI DA ISTRAZUJU NJENU UPOTREBU U SMISLU PSIHOANALITICKOG ORUDA.

Zig mud Frojd je

verovao da su simboli
proizvod nesvesnog
uma i da mogu da sadrze
znacajne informacije

GORE

Zigmund Frojd ( l 856-1939 ),

SEKSUALNI Sli\!BOLI

kao "animus" i "anima" Animus

koji se cesto pominje kao "otac

Prosto receno, sve sto stoji

predstavlja rnusku, iii racionalnu,

psihoanalize', pr.wio je razliku

uspravno i moze da prodre, iii

stranu psihe, a anima zensku,

izmedu s\esnog i nesvesnog urna.

sto lici falusu na bilo koji nacin,

intuiti\nu stranu; Ako se jedna od

Njegovo kljucno delo, Tumacenje

simbol je muske seksualnosti

njih potiskuje. moze da postane

snova ( l 900), postavlja tezu da

Frojd zapaa: svi izdu:i:eni

destruktivna: "negativni animus"

su simboli proizvod nesvesnog,

predmeti, kao StO

mo:i:e da dovede do rigidne,

SU

stapovi,

koji tipicno nastaju u toku

debla drveea i ki5obrani

kontrolisane iii napadne licnosti.

sanjanja kao nacin komuniciranja

(otvaranje ki5obrana uporeduje

On takode moze da se do:i:iYi

sa svesnim bicem iii egom

se sa erekcijom), mogu oznaea\ati

simbolicno u snovima kao preteca

Nekadasnji Frojdov ucenik, Karl

muski organ ..

u duge primere

Po Jungu, musko
i zensko su takoae
psiholoska stanja, poznata
kao animus i anima

LI

budnorn

Gusta\ Jung (I 875-l 96 l) se

mogu spadati planine, visoke

zivotu kao strah od muske

razisao sa rnentorom, razvijajuci

zgrade, rnzovi, naliv-pera iii

Jutoritarne licnosti

teoriju "kolektivnog nesvesnog",

banane. Nasuprot tome, sve u

rnitski nivo nesvesnog C:ija je

sto se moze uci, sto je skriveno

KOMPENZACIJA

simbolika pre arhetipska nego

iii lici na vulvu i/ili vaginu na

Jung je Yideo psihu kao

licna

bilo koji nacin sirnbol je :Zenske

sarnoprilagodaYanje: poku5aj

seksualnosti: na primer, doline,

da se kompenzuju oblasti koje

EROS I TANATOS

pecine, vrata, kutije, fioke,

su ispale iz ran10te2e da bi se

Frojd je identiflkovao dva

kredenci, voee poput smokava iii

preklapajuca i suprotstavljena

cvece poput rua. Zenske grudi

instinktivna poriva: eras i tanatos.

se sugerisu izvijenim iii okruglim

Eros iii seksualnost, predstavlja

SIMBOLl(NE
STRUKTURE

oblicima, na primer kupolastim

Frojd je smatrao da um ima

poriv zivota, ljubavi i kreativnosti;

zgradama, talasastim breiul jcima

tri suprotstavljene unutrasnje

tanatos iii smrt je poriv agresije

iii bilo kojim okruglim rncem kao

i unistenja. Borba izmedu njih

sto

glavna je u ljudskom zivotu, pri

sam Frojd je shvatio da takve

cernu dolazi do neuroza kada se

stvari nisu nemino\no seksualni

bi izbeglo cenzuru superego,

instinktivni porivi negiraju

simboli, pa se smatra da je rekao:

id koristi simbolicne slike

( zato StO

"Ponekad je cigara samo cigara."

za kominikaciju sa egom

SU

bolni iii

SU

tikve iii dinje. Medutim,

potiskuju u nesvesni um. Kao

ANIMA I ANIMUS

proizvodi nesvesnog, sirnboli

Za Junga

SU

na(in spoznavanja ovih

potiskivanja.

tendencije id je nesvesno,
centar instinkta i :Zudnje, ego
je svesni deo bica, a superego
prihvaceni samokriticar. Da

Za Junga um ima takoae tri

antidrustveni) i kada se
GORE

rnuska licnost, iii

SU

mu ska i ienska

seksualnost izrazi dubljih

stvaralackih sila, koje on porninje

glavna dela:. svesni um; licno

nesvesno, riznicu individualnih
"secanja"; i kolektivno
nesvesno

lz frojdovske perspektive,
meke talasaste konture bregovitog
pejzaza mogu da simbolizuju
zakrivljenu formu zenskog tela.
LEVO

z1uk mek pen ezan sa sn~snom

mislju iza sebe, pJ je po prirodi

stvari unk bio manje od pojrna

koji je predstavljao Simboli su,

c

s druge strJne, uvek oznacavali

vise od svog ocitog i neposrednog

znacenja, upucujuCi na nesto sto
jos nije poznato On je smatrao
da simboli nastaju spontano u
nesvesnom, da nisu nesto sto se
moze stvoriti svesnom namerom.
Verovao je da se javljaju ne samo
u snovima, nego u svim vrstama
psihickih manifestacija, govoreci
da misli i osecanja, cinovi i

Karl Jung je razvio

teoriju kolektivnog
nesvesnog, sloj uma koji
koristi simbole da bi izrazili
univerzalne ljudske teme

GORE

situacije, svi mogu da budu

simbolicni !Sao je tako daleko da
je govorio da cak i ne:Zive stvari

ch "saraduju" sa nesvesnim

pornirili njeni suprotstavljeni

ljudski organizam sazdan tako

mogu

delovi Kada se oni pomire, mi

da se razvija prema psiholoskoj

u redanju sirnbolicnih obrazaca,

smo psiholoski uravnotezeni

i flzickoj zrelosti Jung je o

na\odeci primere potvrdenih

i postizemo celovitost On je

ovome govorio kao o procesu

priea

,erovao da se simboli mogu

individualizacije", pri cemu

da rade, o slikama koje padaju

koristiti za istrazi\anje granica

simboli koji poticu od nesvesnog

iii o ogledalirna koja se razbiju u

izmedu suprotnosti, au klinickom

pru:laju uvid u aktuelnu fazu

trenutku smrti njihovog vlasnika.

radu analizirao je simbole u

mentalnog i emocionalnog

snovima pacijenata, sagledavajuci

razvojJ pojedinca. Ovaj proces

ih kao putokaze u stanje njihovog

nije nesto sto moze da se

unu i indikatore ritma progresa

sprovede svesnom voljom, nego

SJmo kao sto sernenka izrasta

biljku, de5ava se bez nase volje,

Organski razvoj je sustinski za

prema predodredenorn obrascu.

Jungo,o rnisljenje, pri cemu je

Jung je takode verovao da u

psihickom sistemu svakog eoveka

Atomska eksplozija simbolizuje

Frojdov pojam tanatosa iii zelje za
smrc'u.

easovnicima koji prestanu

VISESPRATNICA

ZIVOTNI PROCES

DOLE

postoji organizujuca inteligencija,

izumitelj i izvor simbola 0

Jung je cesto koristio simbole nastale u njegovim snovima

da bi unapredio razumevanje psihe. Na primer, govorio je o
svom snu istrazivanja kuc'e sa nekoliko spratova da bi opisao
slojeve uma
San je poceo u sobi na prvom spratu,u prijatnom
dnevnom boravku iz XVIII veka; ambijent je bio prijatan i
prilicno poznat U prizemlju su sobe postale mracnije, a
namestaj mnogo stariji, datirajuci iz XVI veka iii ranije Zeljan
da sazna sta ima u ostatku kuc'e, dosao je do masivnih
vrata . Kada ih je otvorio, sisao je u pod rum i nasao se u

ovome je govorio kao o Ja i

divno zasvoaenoj prostoriji koja je deovala veoma drevno.

video ga je i kao nukleus i kao

Osec'ajuc'i se veoma uzbuoeno, ugledao je gvozdenu alku

ukupnost psihe Druge kulture

na kamenoj ploci i podigao ju je. lspod place nalazile su

takode izrafavaju svest o jednorn

unutrasnjem centru: na primer,
Grci su ga pominjali kao dajmon.

se stepenice koje su vodile u peCinu, koja je delovala kao

praistorijska grobnica, sa lobanjama, kostima i komadima
grncarije .
Jung je smatrao da se sprat odnosi na njegovo svesno ja,
prizemlje na licno nesvesno, podrum na kolektivno nesvesno,

ZNAKOVI I SIMBOLI
Jung je pravio razliku izmedu
znakova i simbola, govoreci da je

a pecina na najprimitivniji sloj nesvesnog, koji se granici sa

"zivotinjskom dusom"

ARHETIPSIZI SIMBOLI
Vcw\ ,rnjc da postojc L'brasci

dLibokih org,rnizujucih obrazaca

proistii:c \ari11: ,rnima i ,rnimLis.

iii tcndcncijc koji org,1nizLijLI

iii ,irhctipo\ c. b,1c1juci S\ ctlo

na primer, mogLI sc poj,niti bo

prirodLI i ljudskL' iskList\ o postoji

0

LI

ccloj istoriji

CO\

CCJI1St\ Ji

na z,1jcdnicki izbor simbolikc LI

\ ilc i p,1tuljci iii bogo\ ii boginjc

cc lorn

koji su primercni s1,1koj tr,1diciji

S\

ctu

u s1im s1ctskirn kultLirc1m,i.

Betmenovo
porice od sposobnosti da
prirodu
senke sa ljudskom
prirodom

GORE

iii rnitologiji

l\1g,rnsko poimanjc virda

KOLE!(T!VNO

bo prcdodrcdcnc mrczc

NESVESNO

Arhctipcn i rHrn pomazu da

sin a ti mo zajcdnicb ljudsb

sudbinc, sanj,1njc ,1ustralijskih

N,1suprot Frojdu,JLing jc

iskust\'cl, bo StO

domorodaca i S\ i drugi

\ cro\ ao Lh sc simboli kojc

smrt, promcn,1 iii prcobr,1zcnjc,

mitoloski sistcmi, p,1ntcon

st\,1ra ncs\csno nc odnosc samo

cclo\itost, rast i r,1z1oj, uspch iii

bogoq iii pojcdin,1cno

n,1 licnLI gradu On jc z,1p,1zio

ncuspch. mudrost i ljuba\

SU

rc1danjc,

bozanst1 o, prctpost,1\ lj,1ju po jam

pon,1\ lj,rnjc nckih simbolicnih

nc\ idljirng utiec1ja koji stoji

sliL1 i slicnost izmcdLI mnogih

Jr\

iz,1 S\ ,1kodncn10g zi\ot,L KM!

slib kojc jc otkrio i simboLi koji

Jung jc dcfinis,10 cclm itost kojoj

Jung jc prcuzco 01aj princi].'

sc pojadjLiju LI mitu, rcligiji i

i r,1nio jc psiholosku tcorijLI

umctnosti,

Ser Galahad, iz legende o kralju

/\rturu,
sposobnost
da budemo iskreni prema svojoj
unutrasnjoj prirodi, ispunjavajuci
tako
za svetim Gralom

Jung jct\ rdio

Lw i u czotcrijskim

trc1dicijama bo sto jc ,1lhcmij,1

DOLE

ch simboliL1

igra \ ,1znLI ulogu u psihickim

proccsinu koji LiticLI na ljLidski

s\i ljLidi tdc bo _lei: njcga ccsto

simbolizujc krug iii b ,1dr,1t J1
jc cilj proccs,1 indi\ idu,1lizacijc,
prcko kojcg postajcmo

S\

oj,1

pr,n a licnost
Potraga z,1 SYetim Gralom. LI

zi\ ot, s,1cfrza\ ,1jLici inform,1cijc o

lcgcndi o krJljLI Arturu. mozc se

ljLidskim cmocij,1111,1 i izraz,ff,ljLici

posn1atrati bo prcdsta\ ljanjc

dLibokc duho\nc istinc

Ja: scr CaL1had pro11,1lazi

Cr,1Li i uspinjc sc 1u ncbo. iii

JUNCOVI ARHETIPOVI

kao ispunjcnjc njcgo\ c pra\c

:\rhctip jc OSI10\11i SLIStinski

prirodc Simbol kola iii kocijc

obr,1z,1c koji nekorn dog,1d,1jLI

obicno prcdstcn-lj,1 puto\ anjc

dajc simbolicno zn,1ccnjc

LI Ja. pobzujLici gdc sc doticn,1

/\rhctipo\i nisLI b,1s moti\i iii

OSob,1 IU!Jzi n,1 Zi\OtnOI11 putLI

simboli sami po scbi, ncgo pre

odnosu na S\Oju ccloYitost k.Lica

dLiboko ukorcnjcna strcmljcnja

mozc da prcdsta\lj,1 strLikturuJa,

koj,1 uticu na formir,rnjc simboLi

a drLigi simboli Ja sadrzc jun ab i

Jung jc rcuumc\JO ,Hhctipskc

pL1ninu

LI

slikc L10 ncsto ukorcnjcno u

biologiju tcLi i njegcwih org,rna.

SENK,-\

sto n,15 f'lWCZLijC S,l cn1lLitin10m

Aspcktc prirodc nekc osobc koji

istorijom i n,1som zi1otinjskom

su ncs\csni iii neintegrisani i

prirodom [h\ao im jc nazivc

kojc tJ osoba smatra infcriornim

Lw sto SU Aninu, Animus. jJ,

iii losim, predstcwlja ,uhetip

Eros, i\L1jb i Scnb.

koji Jung opisLije bo Senku .

Jung jc sm,ltrao ,irhctipon~.

Oni LikljucujLI ncprih1atlji\c

koji dcluju na ni\ou kolcktin10g

zcljc, ncrJz\ijcna osecanja iii

ncs\ csnog. z,1jcdnickim eel om

idcjc i zi,otinjskc instinkte

conc,rnstn1, bcz obzir,1 n,1

Prozivljanna nesvcsno, Scnka

1ulikc u rasi, mcstLI iii istoriji,

se poj,1\ljuje L10 zlc licnosti u

iako simbolib koja iz njih

snovima iii mitcnimci . Senka se u

kukuruza i zetve

snu mozc f.'Oj,1viti bo pro\ ,1lnik

istog poL1 bo osob,1 koja s.111j.:i

Uloga lucle je cla bucle

u
C:e oni na vlasti
vicleti svoju luclost
KRAJNJE DESNO

U kultur,1111,1 s,1 rcstrikti\nim

drustvenim zakonim,1. Scnk.1 Hsi
kOI11f.1CI1Z.1Ciju t,1ko StO pc1st,1je

i\Iajkc Vestic.1 mozc d.:i

ist,1knutij,1. \',1mpiri su jedn,1 slib

pcrsonifikujc ljubomoran st,n

Senke Im.1juci ljudsko oblicje.

koji sc suprotst,1\ lja promeni

cmi zi\e u t,1mi, s,1 skri\enim

ncke drugc oso be iii njenom

zclj,11na. i inL1cc snagu iz onog,1

ranoju On,1 b,1c.1 i:ini 1u ljudc

sto mi n,ui\amo norm,1lnim

ch ih hipnotisc, uspalljujc ih iii

ih zarnbljav.:i n,1 jednom mestu,
drzcci ih t,1ko u

S\

ojoj \ L1sti

i\cgo\anjc i z.:istit,1 su

Vesticc mozemo da s,rnj.uno u

r1 c1 j,1111 ,irhctipskih ulog.1 i odnos,1

otclot\oreni u .:irhetipu i\Iajkc

\Tcmcnu promen,1, kad,1 jc tciiko

kcii nisu st.1til:ni ncgc c1oluti\11i

On,1 cbje zi\otnu energiju

napustiti ncki n,1cin zi\ot.1 iii

('ln f'i"df.1 cst,11 lj,1 d,1 zi1inw

deci. prij,1tcljim,1 i z,1jcdnici, ,1

sistcma \ere.

u nckcj n:;ti polj,1

LU[);\

crg.rnirnjc naSc' iskust\ o i t1Ti

l\egJtin1,1 m.:ijb je domin,rntna,

i\Iudrost u ludosti prcdst.1\ lj,1

uticaj n.1~ih ,1kcij,i.

ljubomorn,1 i moze d,1 uzmc iii

sc prcko ,uhetipa Ludc. On nc

m.1g11ctsk,1 kcjc istcnc111e1w

pcwezJ1u je i s,1 rcprodukcijom

i bujnim r,1stom u prirodi.

bo sto jL'

iii mitsku maticu kcj,1

unisti zivot. l\eki jun go\ ci t\Tdc

postujc z,1konc

s\ct,1 i izaziv,1 \last klon10\ i

s1 ctom l:iji se tLk i smer

SJ ,uhctipom i\lajkc mora ch

su z,1jcdnicki \ccini kultura u

Hcmc1w111 mcnj,1jLI p,,j,11 !juju sc

n,rnci d.:i negujc scbc i sopst\ cnu

svetu U Sckspiro\ im dr,rnumJ,

1i.ncl:itc ulcgc kcjc su rclc1 antnc

krcatirnu zin1tnu snagu d,1 bi

drnrsb luda jc

izbcgb ch budc dcstruktirna

uloga mu jc ch sc dosetbm,1 i

pok,uuju :;c LI s1,1k,,dnc\1wrn

Arhetip i\ Iajkc n.:ilazi sc

humorom suprotst,1Ylj,1 strogoj

iii c'tLI ,1 z.1ti111 ncst,1ju. Z,1 1us

u boginj,rnu zcmljc i ncba i

\ L1sti \bdar,1. indircktno mu

k,1ie ch ,;mo ll!"l111jeni

u drugim licnostim.:i Velikc

nudcci mudrost

i cb u c'nm iii Lnom trcnutkLI

S\

akodnen10g

\Ii n de I z.1m i ~ l i,1 ,irh cti rsku

d,1 zcna kojJ je j,1ko po\ezan,1

nujkc EgipJtsb boginjJ ncb.:i,

cest lik, a

z,1 jcdnu kulturu rcgiiu i ist,1riju

LI

m,1ticu

U nigcrijskoj mitologiji. Edsu

l\ut, licnost jc koj.i nJtkriljujc

je bio bog luda koji sc \coma

ul,1g,rn1,1 iii dulw\im,1 koji n,1s

lil:1w dcdiruju ,1li hji su i dco

mJjcinsku z,1stitu Crcb boginj,1

zabadj,10 inzivajuci s\ adu mcdu

zcmljc Dcmetr,1 (rimsb Cercra)

cL111ovinu z,1jcdnice. Nosio jc

po\ezujc sc i s,1 nujcinstvom i

scsir cij,1 jc jcd1u polo\ina bi la

SJ zct\om, a njeni gl.1n1i simboli

cncna ,1 drug.1 pL1\a, t,1ko da bi

su jcCJ.m i kukuruz, usc\'i bitni

J...:oncqt formalize\ ,rn LI t,1b im

tcorij,1ni.1 koncqit s1w1 ic1enjskih

pomognu u zonama
sukoba

sc ljudi prcpir,1li u vezi s bojom

iii mitskih cbr,1z,1c,1 kcii :;u temclj

ZJ zirnt. i\!Jjcinski ,1spckt i\farije

tog sesir.1. Dakle, iako

S\

n,1lazi sc u njenoj poja\i bo

d,1 inu destrukti\an utic.1j,

ch sirnbolicni prLlccsi tr.1ze od

Kr.:iljic,1 zcmlje

ovim marifctlukom pomagao je

n,lS d,1 SC prozi\ c S\

ljudima da uvide da postoji vise

n,1l:in sh1 ,1t,rnj,1 c\ ,1g,1 jestc ch iz,1

nacin,1 posnutr,rnja stv,ui.

S\

Dcstruktivni aspckt arhctip.:i

i\Iajke ocitiji jc kod hinduskc

S AR/\( l<AO
\/REt\!1ENSl<I
DUH

SC

i:inilo

boginjc Kali, koja jc rusiteljb

,1kodne\11og iskustL1 sugcrisc

CSl!Ll.

Jed,rn

,1k(1g ljudskog sukob,1 postojc

mi ts kc price koic pokus.11 .1jLI d,1

,1li i boginja stvaranja i nstite.

VREMENSKI DUHOVI

Vcsticc u snovima i bajbnu

Savremcni terapeut dr Arnold

mogu takode d,1 predstavljaju

Mimic! upotrcbio jc rcci

ncgativni aspckt arhetipskc

"vremenski duh" da bi opisao

sc odmot,1ju

PSIHOLOGIJA ORIJENTISANA
NA PROCESE
Procesni postupak doprinosi

vodi reakcija pacijcnta na ncko

proucavanju znakova i

tumacenje pre nego samo

simbola zato sto se priblizan i

tumacenje.

najekstremnijim iii najhaoticnijirn

dogadajima na bazi toga StO

SU

TUMACENJE REAKCIJE

ukorenjeni u arhetipske obrasce

SIMBOLA

Telesni simptorni. teska mentalna

Glavni koncept kod procesnog

stanja, zivotne promene i globalni

postupka. koji jc svojstven

konf1ikti, mogu se slwatiti

taoizrnu i mnogim drugim

kao arheti pske i simbolicne

tradicijama orijentisanim na

manifostacije koje traze da budu

prirodu, jestc da ga rndi reakcija .

otkrivene i svesno prozivljene

lako sirnbol rnoie da bude

preko 1us u svakodnevnom

proturnacen od strane nekog

iskustvu

strucnjaka, najbolja tumacenja se

PROCES PROTIV STANJA

odgovorirna ispitanika

ogledaju i potvrduju signalima i

Mindel istice da mi nastojimo
da sagledavamo zivot u smislu

Eksplozija koja se
dogaaa na rubu svesti u
snu iii kod "eksplozivnih"
fizickih simptoma moze da
znaci potrebu da budemo
emocionalno izrazajniji
GORE

DOLE DESNO Rubovi se javljaju

u prirodi tamo gde se sastaju
dva ambijenta Psiholoski
"rubovi" nalaze se ta mo gde
nailazimo na granicu onoga
sto znamo iii sto verujemo da
mozemo da shvatimo

Sanjanje izmaglice
iii mag le predstavlja
zatamnjenje nasih
uobicajenih percepcija,
prisiljavajuCi nas tako da
koristimo druga cula za
dozivljavanje sveta
DOLE

Pozitivna reakcija predstavlja

informaciju koja ukazuje na iii

stanja - cvrstih sirnbola, cvrstih

pokazuje put kod postupka neke

znacenja, cvrstih identiteta. stanja

osobe . Kada terapeut turnaci neki

Sezdesetih godina XX veka

urna - dok stvarno zivimo u

simbol iz sna, pozitirna reakcija

psiholoski teoreticar i terapeut

s\etu procesa - dobijajuci stalni

moze i ne rnora da bu de verbalni

Arnold J\!indel postavio je opus

dotok signala i informacija On

odgovor na turnacenje, ali is to

zasnovan na snu, koji je kasnije

pravi analogiju zivotnog procesa

tako moze se naci u drugim

preirnenovao u psihologiju

sa prugom kojom se krece voz,

signalirna i odgovorirna, kao sto

orijentis,rnu na procese iii

pri cemu stanice predstavljaju

su nesvesni pokreti, osecanja

procesni postupak Mindel je

prinemena stanja Kod proccsnog

i cuvstva, vizuelna iskustva iii

nenarnerni zvuko,L

prona5ao nesto zajednicko u

pristupa, sirnboli se sagledavaju

teoriji i mudrosti kvantne fhike,

ne sarno kao nesto sto irna

jungovske filozofije, 5amanizrna

fiksna znacenja, nego i kao deo

PRIMARNI I

i t,10izma, skupa sa drugim

aktuelnog fluidnog procesa koji

SEKUNDARNI PROCES

socioloskim i psiholoskirn

zahteva stalan oprez

pristupirna Procesni postupak

predstavlja fonornenoloski pristup

lz perspektive procesa rnogli

Jung je tvrdio da neki sirnboli

imaju fiksna znacenja, da

SU

bismo razrnisljati o simbolima

kao o snimcima u datorn vrernenu

koji nastoji da poveca svest ljudi

arhetipovi koji nadilaze kulturne

i na datom rnestu. Prirnarni

o obrascu, karakteru i toku onoga

i vremenske razlike . Osnovu

simboli su poznate stvari s

sto dozivljavaju

procesnog postupka terapeuta

kojima se identifikujemo Na
primer. znamenja i uniforme
koje nose policajci, vatrogasci
iii lekari sirnbolizuju njihovo
identifikovanje sa ulogom i
profesijom, i za njih predstavljaju
primarne simbole Nacionalne
zastave i himne sportista na
Olimpijskirn igrama takode su
primarni simboli Kada ljudi

spavaju, njihov primarni proces

sekundarnih procesa kao "rub"

iii identitct poja\iee se u snovima

Rub odreduje granice onoga

kao simbolicne licnosti kojc su im

sto mislimo da jesmo. On jc

poznatc, iii kao aspckti njihove

odreden svesnim iii nesvesnim

proslosti Sanjac cc govoriti o

uverenjima koja posedujemo

tome da jc L1ko prcpoznao te

o sebi i boji nasa gledist,1 i

ljudc. Tokom d.rna primarni

perspektive

proces sc 1ulazi u ulogama,

Rub je nafa rastuca granica

govoru tcla. nacinu pona5anja i

i psihicka "kofa" Kad god se

u drugim signalima koji su bliski

suocimo s necim nepoznatim

idcntitetu doticne osobe

Sckundarna simbolika mozc

>

iii s neC:im sto naru5ava nase

viclenje svcta, nalazimo se na

>

da nas inspirise iii uznemiri: ona

rubu. Simboli ruba su zajednicki

r.1dosti iii riade .1li moze takode

predstavlja nase aspckte s kojirna

mitologiji, folkloru i snovima

ch znaci prcobrazcnje iii prclazak

sc nc identifikujemo tako lako, ali

Rub sume je linija izmedu

ukazuje n.1 nase dublje procese

bezbednosti i ufasa, izmedu

i cvoluciju. Sekundarni proces

svesnog i nesavesnog, izrnedu

na novi ni\ o LI zi\otu.

narusava licni identitet neke

ljudskih carstava i prirode . To

KA.KO KOi\!UNICIRA.JU
LICA. IZ SNOVA.

osobc i dozivljan se kao nc5to

je rnesto na kojem napustamo

l(ada zamislimo tclo kao cclinLI

drugo' Na primer, kada se grupa

poznato zbog nepoznatog.

koja s.rnj,1, cini nam sc r.uurnno

ljudi rugJ. nekoj drugoj grupi,

Kao suma, rub izmedu dana

da lic.1 o kojima noc'L1 sanjamo

Licnosti kao StO je

"crni vitez" pojavljuju se
simbolicno u snovima,
a njihove karakteristike
mogu se odraziti na nase
fizicke simptome kada
smo budni

GORE

osobine koje ismavaju mogu da

i noc'i predstavlja granicu

trcba t.1kodc da sc izr.ue LI n.1sern

budu projektovan.1 sekundarna

izmeclu sntlosti svesnog i

tclu z,1 ncmc d.rn.1 Na primer,

svojstva samih rug,1lica

tame nesvesnog, iako je rec

neki co\ek se idcntifikovao

SIMPTOM\

o ciklicnom rubLI koji se

sa flcksibilnosc'LI i komotnim

Mindelovo

su oni koji su nam nepoznati:

ritmicki ponavlja Mnoge

pon.1sanjcm, 1n sc konccntrisao

Sekundarni simboli u snovima

interesovanje za
odnos izmeau

medvcdi, gurui, vode, misteriozno

kulture smatraju C:asove sutona

na opL1st.rnjc tcla i\!edL1tim,

cvece, mutnc licnosti, ncprijatelji,

prelaznim vremenom u kojem

izncnadio sc kada jc otkrio da

i informacija koje

napadaci i ljubavnici naseg

srno najblizi duhovima rnrtvih,

ljL1di pric,1ju o ncecm napctorn i

se kanalisu kroz

svcta sna Sanjanjc medveda

iii nemenom kada vile izlaze da

ncpopL1stljin1n1 u njcgcl\om telLI.

telo dovelo ga je
u situaciju da radi

u kavezu, na primer, moie da

se igraju Nasuprot tome, zora

sto se nunifostovalo njcgon1m

predstavlja medvedi aspekt

simbolizLlje radost i budenje,

pozom Post,10 jc 11.1pct i dobio

idcntiteta tc osobe - mozda

sveze videnje stvari

je glarnboljLI koja je kao i;lem

gncv, snaga iii veza sa zernljom

Rub stene ima konotacije

simbolike snova

s i':ovekom koji je
imao veliki tumor na
zelucu Uvelicavajuci

pritiskab njcgm LI glan1 Sa rnalo

iskustvo vezano

- koji je zakljucan Sekundarne

straha i propasti, ali je u isto

vise nagbska na o\e sirnptorne

za tumor, C:ovek

inforrnacijc ovc vrste mogu

vreme simbol strasnosti i

i pojac,1\si napetosti u njima,

je osecao da ce

se pojaviti u toku dana kao

ushicenja Videne s mora,

slnatio je da stoji i hoda popL1t

potistenost iii kao napetost tela.

stene mogL1 da budu simbol

viteza LI crnom oklopu Besc

Sckundarna sirnbolika obicno

nade za putnika koji se vraca

otkrio da je prcvise opL1sten

eksplodirati Bio je
podrzan da nastavi i
kada je "eksplodirao"
izrazio je osecanja

se projektuje na "neprijatelja" iii,

i snage protiv neprijatelja,

i da treba da se drii svojih

koja je godinama

suprotno torne, na ljude kojima se

ali su stene isto tako mesta

L1nutr.1snjih standarda

zadrzavao Kasnije

divimo.

samoL1bistva. Najznacajniji rub

RUB

Procesni postupak trazi od

jeste onaj izmeclL1 zivota i srnrti,

nas da re\idirarno krut pristLlp

cesto predstavljen grobom

zi\otu i simbolicnom znacenjLI,

grada u kojem je
ziveo.

Mindel definise aranicu izmedu

Kao metafora, srnrt moze da

razvijajuci svest da srno deo toka

naseg primarnog idcntiteta i

simbolizuje corsokak iii gubitak

LI sirnbolicnom kosmosu.

"'

se setio da je
sanjao bombu koja
eksplodira u centru

>

SIMBOLICNI ZIVOTNI PUT

s dcmonom Humbabom U

izmedu civilizacija iii izmedu

Homerovoj Odiseji, Odisej je

poznatog sveta i didjine iii

bio zarobljen na ostrrn Ogija,

nepoznatog U filmu Stenlija

neprestano odolevajuCi nimfi

Kjubrika, 2001: Odiseja u

Kalipso koja je pokusala da

svemiru, prag se prelazi ulaskorn

owoji njegovo srce. Bog Hermes,

u svemir, dok je Homerov

Zevso1 glasnik, konacno je rekao

Odisej putovao rnorem. U starirn

Kai ipso da ga oslobodi, posle

sagama i junackim prii:arna,

cega je pocelo njegovo traganje

more je opisivano kao nepoznato

Kralj Artur, uz porno( Merlina,

prostranstvo, puno rnisterija

zapoceo je putovanje zalwaljujuci

U rnodernom do bu, svernir je

jedinstvenoj sposobnosti da

postao novi simbol nepoznate

izvuce mac iz kamena.

teritorije. U avanturama
Zvezdanih staza u kapetanovom

CUVARI

dnevniku svernir se pominje

Kako nalazimo put u zivotu?

Licnosti pomagaca iii cuvara

kao "konacna granica" u kojoj i:e

Sta cini zivotni put znacajnim

otelotvoruju osobine koje su

Enterprajz traziti nove civilizacije,

i ispunjenim? Komparativni

potrebne za kretanje na junacko

putujuci "gde nijedan i:ovek nije

mitolog DfozefKembel znao je da

putovanje Junak je u poeetku

ranije do5ao"

bzc s1ojim studentima, "Sleditc

cesto slab iii neiskusan, ali dobija

s1oju srecu", 1erujuci da je to

podrsku cuvara koji moze da

INICIJACIJA I PROVERE

najbolji nai:in da se otkrije pravi

bude stariji, mudriji C:ovek, neka

Prelazak praga podrazumeva

uveo je pojam

zirntni put ,\[itologija i simbolika

zivotinja iii boianstrn.

suocavanje s novim izazovima

ekoloskog ja,

mnogih kultura predoea1aju zivot

preko kojeg ljudi

kao put samoostvarenja putem

cmara simbolizuju celu psihu

postojanje Ovo je svrha

shvataju duboko

razHlj<1 s1esti o, i 1eze sa s1etom

individue. Mentori i cuvari

inicijacije ( uvodenja) u mnogim

Odisej je bio zastic'en

i zarobljen sedam godina
u pec'ini nalik utrobi, gde
je bio suzanj nimfe Kalipso
GORE

EKOLOSKO JA
Filozof Arne Nes

poistovec'ivanje s

oko n<1s

prirodom Ekolosko
ja je poznato

U psiholoskorn smislu, licnosti

koji nadrna5uju svakodnevno

otelotvoruju svojstva kao sto

kulturarna, preko koje pojedinci

su ljubav, vernost, zastita, 1era,

iii grupe prosiruju svoj identiteL

PUTOVANJE JUNAKA

hrabrost, snaga i magija Duh

Kada junak krene na put, suocava

koje odrzavaju

U arhetipskom putovanju junaka,

cuvar kod Navaho Indijanaca,

se s nizorn mocnih neprijatelja

blisku vezu sa

simbolika se odnosi na ljudsku

Zena pauk, zastitila je ratnike

iii uvodnih provera, ukljucujuCi

borbu za nalazenje identiteta i

blizance tokom njihovog

svakojake izazove, bitke i

smisla znacenja i snhe. Junacki

putovanja ka suncu, kuci njihovog

zavodenja, otkrivanje junaku

mnogim kulturama

svetom prirode
Jedna nabrajalica
plemena l\lavaho
glasi "Planine,

ciklus se rnoze opisati u tri

oca . Ona ih je snabdela zastitnim

sopstvenih rnoci i slabosti .

postajem deo njih

izrazita dela: poziva na avanturu,

obrucem sa orl01im perjem

Svaka junacka pobeda u stvari je

uvodenje i ponataL

da odbija neprijatelje. Mladi

pobeda junaka nad sopstvenim

mavarski junak Hatupatu, koga

slabostima,

Trave, vatra, drvo,

postajem deo njih

"

Australijski uroaenici

Na pocetku traganja, junak

se poziva da prede fizicki iii

su braca maltretirala i zatim

U jungovskom smislu Senka,

dozivljavaju

psiholoski prag i da ude u

ubila, vratila je u zivot atua,

koja otelotvoruje poricane liene

sustinsko

slabosti kao StO

preko inicijacije

nepoznato iii u carstvo nesvesnog

natprirodno bice u obliku rnuve

poistovec'ivanje

U starom sumerskorn spevu,

zunzare, koje su poslali njegovi

lenjost, ponos, kukavicluk,

sa zemljom,

neurnorni kralj Gilgames pozvan

roditelji

sebienost, ljubomoru i

svojim pomocnikom Enkiduom,

PRAGOVI

pobedena iii prihvacena i

da bi na kraju proputovao kroz

Junacko putovanje uvek

integrisana To moie da znaci

Iran do jedne sume da se bori

podrazumeva prelazak praga

borbu s nekim neprijateljern

sagledavajuc'i to
ne kao simbolicnu,
nego kao osnovnu
stvarnost

je u avanturu preko susreta sa

SU

egoizam,

ambicioznost, mora da bude

iii suocavanje s nekim drugim

vepra i lubwe lisice

izazovom Jedan od zadataka

svako predstavlja jednu od

od kojih

zmaj Moze da bL1de dragoceni

koji dobija Heraklo (Herkul)

osobina koje koristi Bersilak

predmet, kao sto je vatra koju je

jeste da za jedan dan ocisti vise

LI pokusajima da ga zavede -

Prometej L1kr.:io bogo1ima da bi

desetina dubrista nagomilanih od

prikazuje njegovo odbijanje da

ljL1dski zivot LICinio podnoslji\im

vise stotina goveda u Augijevirn

podlegne njenim zavodenjima

nekoj pecini. koje cun u-sp.n.:ini

Blaga nesvesnog sc retko

stalarna, pretvarajuci tako jedno

J unake obicno op cine \estice,

prljavo mesto (iii nepozeljni deo

vile i dernonske ljubavnice koje

sposobnost da se suoci sa s1ojim

sebe) u nesto prihvatljivo

pokusavaju da savladajLI snagL1

dL1bokim strahovima

Junacki bojevi cesto

njihove volje iii da ih L1spavaju

oslobadajLI dok eovek ne razvije

Neki jL1naci moraju se pomiriti

podrazumevaju da junak

Odisej je naterao clanove

s,1 ocem, oznacavajL1ci trenL1tak

izla:l:e sopstveni zivot za neku

posade da napL1ne LISi voskom da

kada mogLI da prcLIZ!TlLI L1logL1

drugu osobu ili ideal. Za duse

bi se spasli od zavodljive pesme

koja im pripada LI drustn1

asteckih ratnika srnatralo se da

zanosnih sirena On sam nije

Neki drugi, posto LIS\'Oje sva

dobijaju razlicit raj, zavisno od

mogao da odoli zado\oljstvLI da

iskL1stva trag,rnja, posti:Zu

vrste junastva koje su pokazali

ih cL1je, ali je naredio mornarima

apoteozLI - postajL1ci bog JL111.:ik

Ovo bi se jednako odnosilo na

da ga zave:Zu za jarbol, da ne bi

se sada koleba izmedL1 sveta

ratnike koji poginu u boju i na

skocio na stene

wakodnevne stn.rnosti i s\eta

:l:ene koje urnru u toku porodaja

JL1nak takode cesto mora d,1

bogova Gilg.1mesu se ne otkriva

Mnogi junaci su ubili zmaja da

otpL1tL1je iz zivota u carstvo

tajru besrnrtnosti, ali se on vraea

bi spasili dernjku u mukama,

smrti . U sumerskoj legendi o

kLlci sa rnL1droscL1 o sopst\enoj

simbolicno oslobadajuCi ili

lnani, boginji neba, ona silazi u

smrtnosti i sa sposobnoscu da

stiteCi svoju dusu ili :l:enski

podzemni svet, dozivljavajL1ci

zi\i i uziva u zivotu.

aspekt od pustosenja ljubomore

srnrt, da bi vratila ljubarnika

ili sile

u zivot. Jona LI Starom zavetu

U kasnosrednjovekovnoj
prici, vitez Don Kiliot je izjahao

zavrsava u utrobi kita, da bi se

kasnije ponovo rodio s novim

da se bori protiv divova, ali je

mocirna. Mnoge totemske

nai5ao na vetrenjace, savremene

kLllture prik~zuju vodu plemena

simbole novog mehanistiC:kog

kako ga prozdire totemska

gledanja na svet koji su zamenili

zivotinja, postajL1Ci tako jedno s

stara cudovista. Sve vise se od

torn zivotinjorn .

modernih junaka trazi da se

Ma kakvo iskL1senje da je u

rvu sa tehnoloski naprednirn

pitanju, prave osobine junaka se

neprijateljima, simbolirna nase

pokazL1jL1 preko SL1sreta za vreme

rnehanisticke prirode.

putovanja Svaki neprijatelj koji

Junak je cesto izlozen

se pokaze sirnbolicna je strana

zavodenju ili ponudama

jLlnakove celovitosti koja ceka

moci, ili se drzi pod cinima

da se preobrazi i integrise

ili transom. U arturovskoj

prici Gavejn i Zeleni vitez,

POVRATAK

ser Gavejn mora da se odupre

Kada junak shvati ciljeve

nasrtajima zene Zelenog

traganja, rnoze da se vrati sa

viteza, Bersilak, da bi dokazao

bogatstvorn ili vizijom koji ce

da je pravi vitez. Gavejnovo

koristiti zajednici Moze to da

lovljenje nevinog jelena, divljeg

bude veliko blago skriveno LI

Junacki Prometej donosi

dar vatre C:ovecanstvu

GORE

ooLe Don Kihot je imao

plahovit karakter i bio je
resen da zivi punim zivotom
kao dace uskoro da umre.

SIMBOLIIZA SNA
zavisnost iii gubitak uloge iii
identiteta, bile bi zato po\ezanc
SJ

zivotnim mitonL Jz,lZO\

s\,1kodnernom ja iii i\!alom ti'

jeste da serves Velikim ti dok
ono ne post.rne saveznik inc oda
s\ojc tajne

TE HNI KE PO J ACA \!ANJA

Velika pa:lnja pokLrnja se
znakovima i simbolim.i u skladu s
nasim r.icionalnim razumcvanjern
i spoznajorn njihovog znaecnja.
Medutim, kada im pridcmo
celovitijc, postaje ocito da Cc
dublje razume\anje znakova i
simbola psihe ukljuciti ne sJmo
n.is um nego i mudrost teb i
Jacanje simbola u
snovima maze da utice na
Vas budni zivot

GORE

Prema Jungu. ukupnost

Indij.111ci pronalaze zirntni put

prirodc Poj.1c.n-anje se odnosi

ccneko\'og zivota u snu

sledcci uputstva koja dobijaju u

nJ koncentrisJnje na simbolicki

predst,1\lj.1 njego\ potencijal

snovima

s.idrzaj, bilo u snovim.:i, masti,

individualizacije Dok

Arhetipski lik vestice

maze simbolizovati zensku
moc koja je dobra iii zla

Za snove u detinjst\'u se

odgovaramo na licni s\et

kaze da sadrze obrascc koji su

simbolike mi putujemo stazom

simbolicni

koja vodi ka s.11110razumey,rnju,

iii put Oni obicno prikazuju

iii prema Ja, koje je Jungov

svakodnevnu licnost kojoj prcti

prototip celo\itosti

iii je s.n-laduje neki snazni rnitski

2.1

nas zivotni mit

DOLE

telu iii prirodi, osnazujuci

iskustvo t.iko d.i se odrnota,
ornogucujuci njegoYoj mudrosti
da buja

JUNG OVA AKT!VNA

lik kao sto je vestica, Jcti iii talas,

J\L\ ST A

ZIVOTNI MIT

koji predstavljaju aspckte nasc

Aktivna rnasta je psiholosko

J.1 ima p.1ralelc u unutra5njem

celovitosti n.i koje cemo naici

orude koje moze doprincti

dajmonu Grka, u geniju

u toku zivot.1. Na primer. neka

postizJnju celovitosti iii

Rimljana i u st.uocgipatskom

dernjka rnoze da pati od uiasnih

individualizacijc Om

ka (duhu zivotne sile koja je

snova u kojima je \'ija \es ti ca,

podrazumeva direktnu vezu

stvoren.1 sa individuorn i koja sc

.1li podsticanjc d.i sama igra

iii konfrontaciju sa nes\esnim,

s njom ponovo spaja prilikom

ulogu Yestice rnoze joj pomoci

bez potrebc za testiranjima i

smrti); u primiti\nijim kulturama

da savlad.i stral10\e pronalazcci

tumaccnjima

pojam duha vodica vidi se u

nove sopstvene zenske moci

totemskim zivotinjama i biljkama

Zivotni mit je osnovni obrazac

Kach se pacijent analizira,

prva faza podrazumeva izvestan

koje stite pripadnike bratstva

iii mitski potencijal koji oblikuje

stepen "sirnbolickog prenosenja"

Indijanci iz plernena Naskapa,

i organizuje zivotni put Co\'eka.

u kojem pacijent nesYesno

sa poluostrva Labrador, \eruju

Dr Arnold Mindel govori o

prenosi sirnbolicki sadr:Zaj na

da je njihova dufa unutrasnji

ovom mitskom potencijalu kao

terapeuta. koji drzi ove projekcije

pratilac koji se zove Mica'peo

o "Velikom ti", koje je temelj

dok pacijent ne bude spreman da

(iii "Veliki C:ovek"), koji se nalazi

preokreta u nasern zivotu. Sve

ih integrise Na primer, ter.ipeut

u njiho\om srcu, a posle smrti

poteskoce u zinitu, kao sto je

mozc predsta\ljati negativnu

se reinkarnira u druc 0 bice Chi

prekid veze, hronicno oboljenje.

iii pozitivnu majku, oca iii

"

autoritativnu licnost za pacijcnta;

preko terapcutske \'cze pacijcnt

$:
w

moze da n.rnci da intcgrisc

osobine koje su projekto\ane

>

Jung je jednorn rekao da je

\J)

ulazak u snove i koriscenje

>

aktivne mastc sustinska druga

polovina analize. te da bez
aktivne maste covek ne bi nikada
mogao da postane istinski
nezavis.111 od psihoterapeuta.
Osnovni pristup aktivne maste
jeste da bude sto vise sarna i
ncuznemiravana, koncentrisuci
se na sve ono sto dolazi od
nesvesnog C:esto

ee se u ovoj

situaciji poja\iti slika ili zvuk,

U potonjim godirHnu,Jung je

kojc zaista zauzimaju ove kanale

kojima ne sme da se dozyoJi

\cliki dco Hcmen.-i prcl\odio

nastoje da 1us uznemire, pa ipak

da ponovo potonu u nesvesno:

zaokupljcn akti\110m nustom.

u isto ncme mogu da imaju

to se moze postiCi crtanjem

igr.1juci se u pcsku i klesuCi

znac.1j.111 simbolicni sadr:laj,

iii slikanjem, zapisivanjem ili

kamcnc skulpturc kod kucc u

ukarnjuci n.1 nunje poznate

izra:lavanjem istog pokretima ili

Bclingenu.

S\ .-ijc,uska

GORE Za snove
adolescenata i dece, bilo
da su dobri iii losi, veruje
se da sadrze obrasce koji
simbolizuju nas zivotni
put

.1spckte nase licnosti

plesom
Posredniji pristup aktivnoj

POJA.CAVANJE PROCESA

SENOJ TEMIJARI

masti predstavlja pisanje prica

lnspirisanJungo\im pristupima

Z.1 neke kulture. pojaca\.:mje

DRAGULJ U
RAN I

o nekoj drugoj osobi; ovaj

poj,1c,l\,111ju. dr Arnold l\[indel

simbola sna predstavlja drugu

postupak neminovno uvodi u

jc raZ\ io cksplicitniji pristup

prirodu Scnoj Ternijari iz

igru pripovedacevo nesvesno

pojacavanju snolikih inform,1cij.1

severnc l\Lllczije pridaju

Jung je takode govorio o

kojc sc dcs.1\ .1ju u 1.1zlicitim

\cliki znacaj zivotu u snovima,

u borbi s koznim

razgovorima koje je vodio sa

kan.1lim,1 pcrccpcije

.:r istrazi\anjc i izra:l.:rvanje

poremecajem koji je

personifikovanim glasovima

l(ao indi\ idue im.11110 omiljcne

zivota u sno\ima koristi se za

Rouz-Emili
Rotenberg koristila
je aktivnu mastu

imala od detinjstva
Ona je opisala kako

nes\esnog kao o kasnijoj fo.zi

iii zauzctc kanale perccpcije (iii

un.1predivanje drustvenog zivota

aktivne maste. U neme kada

cula) i ncomiljenc iii ncz.1uzctc

i projekata zajednice Oni koriste

preko kreativne igre

bi se nalazio u posebno niskoj

kan.1lc. Ncki ljudi zamisljaju

s.:rlji\"i oblik tr.rnsnog plesa i

U pocetku je gledala

je preoblikovala sebe

zirntnoj tacki i kada bi se osecao

i poim.1ju fizicka cu\stva

zajednickog pevanja da bi se

na oziljke na telu

deprimiranirn, Jung je govorio da

prvcnstvcno u slikama, dok drugi

povczali sa s.1drzajima iz snova i

kao na inferioran

vodi duge i duboke razgovore sa

tunucc

pojac,1li ih .

mudrom unutrasnjom licnoscu

osob,1 tcii Lfa sh\ .1ti wet putcrn

zvanorn Filomena, od koje je

slika iii prcko Z\uka i reci, onda

pricanjc snova

vreme dorucka,

pocela da se odnosi

dobijao velike uvide .

on.1 zauzima vidne iii slusne

pa ako se dete plasi nekog sna, na

prema oziljcima kao

kan.1lc. Za osobu koja prirodno

primer sna u kojem pada, roditelji

pre ma "zvezdama" iii

draguljima, vodicima

Jung je uveliko sagledavao

S\

et rccima. Ako ncka

deo sebe, koji je

zelela da ukloni,

Senoj Temijari takode podsticu

z.i

aktivnu mastu kao nesto sto

f.l\'orizujc osecanje iii pokret

ce pomoci detetu da nauci da

zarnenjuje vaznost sanjanja,

kazc sc da zauzinu kincsteticne

sanja razumljivo da bi moglo da

jer je ona direktno povezana

ka1ulc pcrcepcije U svakom

kontrolise tok sna

sa arhetipovima i njihovim

sluC:.lju, drugi kanali

pojacavanjern i izrafavanjern.

relati\no nczauzeti lnformacije

ec

biti

tada dete

moie da promeni nekontrolisano

padanje u kontrolisan let.

ali je vremenom

u delove sebe za
koje je osecala da
su van kontrole i da
bole .

SIN"HRONIZOVANOST SIMBOLA
Sat koji se
zaL1stavlja LI trenL1tkL1
smrti vlasnika dobar je
primer sinhronizovanosti.
Teorija sinhronizovanosti
koristi simbole da bi
saopstila znacenje dva
inace sasvim razlicita
dogaaaja, stvarajL1ci
tako "fL1nkcionalnL1
koincidencijLI"
SASVIM DESNO

0
C'.l

Jung je sko\ao tcrrnin

"sinhronizo\ ,111ost da bi
opisao poklap,111je Lha iii\ ise
dogadaj,1

ZJ

kojc je

OSCCaO ltJ

ne mogu d,1 budu samo st\~u

sluc,1j,1 U knjizi iz 1952 godine.

Sinlzronizovanost: akauzalni
vezivni princip, izlozio je tcoriju
dam ,1 nsta "funkcion,1lnog
poklap,111j,1 unutrasnjeg i
spolj,1snjeg iskust\ a nijc u \las ti
principa buz,1lnosti, ncgo je
st\ ar unutr,1snjih psihickih stanja
koja uticu na spolj,1snjc dogadajc

0\ ,1j konccpt jc iskoriscen za

obj,1snjcnjc i1ucc ncobjasnji\ih
fcnomcna bo StO

SU

tcJcpatij,1,

,1strologij,1 i tumaeenjc t,uota.

U slucaje\i1n,1 sinhroniZOY,111osti, st\ ari kojc pri\idno
ncnuju nikahe mcdusobnc Yczc
stojc u \ ezi zato sto, po Jungo\om
misljcnju. dcle zajcdnicko tlo

sinhronizo\Jnosti, u kojcm mu

ncme1u i prestanak rJda srcJ

unus mzrndusa iii "jcdnog s\et,1,

je jedn,1 p,1cijcntkinja pric.:da o

Slicno tome. postojc mnogi opisi

mitsku dimcnziju koj,1 sc nalazi

snu u kojcm jc dobila zbtnog

ogledaL1 iii slika kojc padaju

iz,1 celokupnog zi\ota . Tahi

balcg,u,1 Jung. koji je bio ledima

1u pod i razbij,1ju sc u trcnutku

dogadaji prcnose funkcionalne

okrcnut prcma prozoru, cuo

nccijc smrti. sto prcdst,1\ ljJ

simbolc preko praga koji sc naL1zi

je u istom trenutku kucanjc

simboliku razbij,rnjJ zcmaljskc

izn1edu ncs\csnog i s\csnog,

u staklo i iznenadio se bdJ

slikc

POKLAPANJA U ISTO

b,1legara, koja jc lupaLi u prozor.

POKLAPANJE U ISTO

VREME IN;\ ISTOM

G,1lcg,1r jc egipatski simbol

\'REl\fE NA RAZLIC:ITil\I

MES TU

suncc\'og ciklusJ i ponon10g

l\fESTll\L\

Jung je dirno ispric,10 jcdan

rodcnja (iii prcobrazcnj,1). pJ je

Do otkrica poncbd dolazi u isto

od sopstYenih dozidjaj,1

iskljuciYo r,1cio1uln,1 perspekti\ ,1

Hcmc 11,1 razlicitim mcstimJ;

pacijcntkinjc prcma situ,1ciji bil.1

prcma biologu Rupcrtu Scldrejku

jc ugled,w bub,1zlatu. roLL1ku

DOLE I DOLE DESNO

Odbljesci svetlosti LI vodi

predstavljajLI primere
nacina na koji pokret i
svetlost mogLI da nas
privL1kL1 i da "koketirajLI" s
nasom paznjom

promenjcna on1m epizodom

Drugi Jun go\ primer odnosio

O\

o sc dcs,wa uslcd arhetipskih

obr,1z,1c.i koji uticu na strukturni

se 11,1 casO\ nik s kLitnorn z,1

razyoj On1 poj,n u jc opisao

koji sc pricJlo da sc z,rnst,1\io

Ken Kiz u knjizi Stoti majmun

u trcnutku kad,1 jc. I :-86,

( 1981) _/Jp.rnski naucnici su

umro pruski cJr Fridrih Veliki.

30 godin,1 proui:,1\'ali majmuna

ZaustJdjanjc c,1son1ib u

iVIacacca fuscata, bda su 19 52.

trenutku smrti njihlwih dasnib

primctili d,1 2cnb rn,1jmuna

snutra sc cestom poja\ om i

r,1nij,1 no\o ponasJnjc: poccla

\'Crovatno simbolizujc kr,1j

jc da pcrc u potoku indijske

---------------------------------------

krornpirc pre ncgo sto bi krcnula

Lh ih jcclc Chu

110\U

Pnc fosilnc ostatkc

nenadcrt,1lca pro1usli su 1856.

\estinu

::;:;

s,n "1Lhlc su nujkc i mL1dc

godinc r.idnici u bmcnolomu

rnajkc, ali nc i st.iriji majmuni.

Ncandcrskc dolinc u Ncm,1ckoj.

ali jc 1958 doslo do izncnadnog

pa su pn i ljudi 1uz; ani po toj

sircnja

dolini O\o podrui:jc jc, igrom

O\C

,iktin10sti

ccloj

<

>

popuL1ci ji maj rn u1u na ostn u

slucaja, dobilo irnc u XVII \cku

Jos jc

po loblnom p.1storu.Jo,1himu

tcrnclj cclokupne samanskc

Nojnunu, koji je uzco grcki

pr.1ksc i dcle ga n1nogi urodcniCki

\cCC

izncn,idcnjc da sc

on,i istonerncno prosiril,1 n,i

nujmunskc kolonijc na drugim
ostnima.

L10

i 1u rn,ijmunc n,1

kopnu Scldrcjk k,izc da jc

O\

pseudonim Ne,rndcr. sto zn,ici

narodi i\lindcl prica o jcdnom

'no\ co\ ck

,rnstr,1lijsko111 LlrodenikLI koji

,i

opisLljc mistcrioznu snagu

poj,i\a biLi pon~zana s promcnom

dn ct,1, kojc prid,1ci 1Hsu paznju,

u arhctipskom obrascu bda jc

;\rnold i\[indcl koristi rec

gcwori rum i bzujc pricu. Jcd,rn

Pro\c\si Lh,idcsct godina u

koketir,rnjc da bi opisao

romski s.rnun opisao jc

S\

oju

razmenu i rcflcksiju snolikih

inicijacijLI. lc:i:cei LI polju da bi se

formulis,rnju tcorije o poreklu

signaLi izmcdu posnntrac,1

poYcz,10 sa zcmljom i pro1usao

nst.1, Carls Darvin jc 1858

i posm,ltr,rnog, pri ccmu jc

pr.1\ i put. ,1 Yizijsb traganj,1

dobio pismo od prirodnj,1b

ncmogucc odrcditi st,i jc bilo

,1mcrickih urodcnib z,1sniY,1ju

;\lfrcd,1 R,1scla \'olas,1, u kojcm

pn o - oscc,ij d,i neki prcdmct

se 11,1 principu sinhronizo\anosti

sc n,iLizilo kratko ,iii\ co nu

z,ihtc\,1 pa:lnju iii samo

i kokctir,111j,1 LI prirodi koja sc

slicno obj,1snjcnjc 1uci1u na

posm,1tr,111jc. i\[indcl b:lc ch

j,n ljaju tr,1gaocu

koji se nstc raZ\'ij,1ju prirodnom

mi poscdujcrno razlii:itc Hstc

Konccpti sinhronizo\anosti

sclckcijom \'olas jc radio n,i

paznjc i S\ csti. NajYisc p.iznjc

i kokctir,111j,1 nuzno poYLii:c za

i\L1Lljskom arhipeL1gu i dos,10

posn~cujcmo rcflcksirnoj

sobom prctpostavku da jc s,1\'

jc do zakljucab ncz,l\ isno od

st\ ,unosti. ali na rubu on1g

zin1t sustinski po\ ezan Orn jos

Dan inon1g r.1da

iskust\ ,1 rnnogi sign,1li kokctir,1ju

nijc opstc prill\aecno u znnicnoj

tr,izcci 'dodatnu p.rznju

n,rnci, pa ipak r,1z\oj kYantne

POl(L\.P;\NJE U

(h,1 kokctiqnja mogu da

!hike i istr.1:i:i\',1J1j,1 procesne

R;\ZL!CITO \'RH!E

budu putobz u ncku drugu

psihologijc pobzuju u oYom

l(,10 ubcdlji\ primer prnfridanja

st\ arnost: nalct pticc, odbljcsak

smcru.

u sno\inuJung kazujc san jcdnog

sYctlosti 1u Yodi iii zamisljc1u

SYog stud en ta komc jc otac

suz,1 u oku prij,Hclja ,\lindel

ponudio puto\anjc u Sp.rniju ako

smatra ch kokctiranja dolaze

polozi ispitc Student sc toliko

iz carst\ ,1 cunta\a koja su

uzbudio da jc s,rnj,10 o Sp.rniji,

jcdnab Jungmorn kolcktin10rn

glcd,ijuci scbc kako set,1 ulicom

ncs\csnorn, s,i predsignalnog

koja Yodi do trg,1 na kojoj je

nin1a na kojcm st\ Mi postoje

uglcdao gotsku katcdr,1lu . Kach

bo stremljcnja pre nego sto se

jc zamabo u ugao ugledao je

nunifcstuju On jc opisao

lcpu kociju koju su rnkli konji

c.ust\o k.10 ncsto nalik sistcmu

Lida se probudio, ispric,10 jc san

korcnja izmcdu cfra dneta, koje

prijatcljima. a posto jc polozio

jc toliko prcplctcno ch ga jc

ispitc, otputovao jc u Sp.rniju i bio

ncrnoguec razc-h-ojiti.

jc vconu izncnadcn da jc rl.lsao

trg, katcdralu i kociju iz srng s1u

O\'O

Vcrcnanjc da su zemlja i ljudi

duboko po\czani predstadja

v;
-i

Priroda je
puna ritmova i obrazaca
lvioderna nauka pokazuje
da akauzalne veze postoje
u vremenu i prostoru
GORE LEVO

KO KET! R;\N_l E

dostignuta kritic1u m.1sa.

Vragolije prirode
pokazuju se u ovim
obrascima skoljki duginih
boja

GORE

Jedan jedini list u

pad u koji hvata svetlost
moze koketirati za nasu
paznju

DOLE

SIMBOLIIZA

u DRUSTvu

SlMBOL MOZE DA BUDE PRIRODAN ILI NEKI ARTEFAKT, A SIMBOLIKA ~!OZE DA NASTJ\NE KROZ AKCIJE, GESTOVE, MISLI !LI OSECANJA,
DA BI PREDOCILA NEKI SUSTINSKI KONCEPT lvfEDUTIM, ZNACENJE SIMBOLA NIJE SUSTINSKO PO SAiv!OJ STVARI, NEGO SE OSLAN};\
NA NJEN KULTUR-1\!l I ISTORIJSKI KONTEKST l MOZE DA SE PROMENI U ZAVISNOSTI OD VREMENA I PROSTORA.
0

<
--'

ZNACENJE I VEZA
U XX veku pocele su da se

znacenja za razlicite ljude

raz\ijaju teorije o znacenju i

Pirsov savremenik, De Sosir,

poreklu znakova i simbola u

prirnenio je ovu teoriju izricito

da "tamo" postoji neka vrsta

ljudskom drustrn. Americki

na jezik, koji je sarn po sebi

objektivne realnosti do predstave

fllozof Carls Sanders Pirs ( l 839-

sistem znakova koji nastoji da

da je "realnost" uvek kodirana,

1914) i svajcarski lingvista

prenese informacije i znacenje .

da mi prilwatamo svet i dajemo

Ferdinand de Sosir ( 185 7-1913)

De Sosir je identifikovao dva

mu srnisao preko kodova S\'Oje

bili su osnivaci serniotike,

dela znaka: "oznacivaea" (sam

kulture

znak) i "oznaceno" (pojrnovno

znacenje koje se znaku pripisuje,

da znacenja deluju unutar

na koji se znacenje stvara i menja

a do kojeg se stiie kulturnom

paradigme: mi biramo znakove iz

unutar jedne kulture

konvencijom) Na primer, slovna

celog niza alternativa. Da ponovo

fornucija c-a-t (oznacivac)

upotrebimo predasnji primer,

SEMIOTIKA

u engleskom jeziku opisuje

postoji nekoliko alternatirnih

Pirs je govorio o tri vrste

krznenu zivotinju sa cetiri noge,

oznacivaca

Za vozace
Sirom sveta, crveno svet/o
na semaforu predstavlja
univerzalni simbol za
"stop"
SASVIM GORE

maca, cica, mace,

znakova: "slikovni" iii znakovi

repom i brkovima, koja prede i

mackica

koji jasno predstavljaju

mijauce (oznaceno) Oznacivac

upotrebiti urnesto 'macke', a

predmete koje prikazuju (na

je simbolican znak: ista formacija

svaki od njih bi nosio razlicitu

primer, saobraeajni znak koji

slov.i mogla bi se veoma lako

nijansu znacenja. Semioticari kao

prikazuje siluetu automobila

upotrebiti da predstavi bilo sta

sto je De Sosir tnde da ne zi\'irno

iii motocikla): 'saqr:Zajni"

drugo, dok onima koji ne gornre

medu fizickim predmetima

znakovi koji predstavljaju

engleski ne mor.i da znaci nista

i dogadajima, nego medu

pojmove koje smo naucili da

Ulicni znakovi koriste
"vizeulnu stenografiju"
slika, slova i brojeva
da bi preneli prakticne
informacije

De Sosir je takode istakao

filozofske nauke o znakovima i

znakon1irn sistemima i o nacinu

koje bismo mogli

sisternima znakova sa znacenjirna.

KULTURNE KONVENCIJE

Ova znacenja nisu 'prirodna"

(na primer, dim je sadr:laj

Dok ovo rnoie da izgleda

iii neminovna, nego su usadena

"vatre"): i 'simbolicni" znakovi,

sasvim ocito, za De Sosira su

u na5u drustvenu strukturu i

implikacije bile duboke, sireci

vrednosne sisteme.

povezujemo s narocitim znakom

GORE

kao o "normama" Ovo glediste je

pomerilo naglasak od predstave

cija znaeenja

SU

odredena

se daleko van dometa obicnih

konvencijon1 i koji ne lice na

originalni predmet na koji se

formacija reci . On je tvrdio da

odnose (na primer, medunarodni

znakovi koje koristimo mogu

simbol za nuklearni otpad - tri

izgledati proiz\oljno, ali oni,

crna trougla u krugu na 2utoj

u stvari, otelotvoruju kulturne

podlozi - iii crveno svetlo r

ideologije i vrednosti o kojima

semaforu kao znak za "st1

Pirs je zapazio da, s obzi

tada pocinjemo da razmisljamo

1 ,

na

to da ljudi posmatraju svc 1,roz

filter licnog i kulturnog isku'.:t-.a,
isti simbol moze da ima razlic. a

oEsNo Ima mnogo razlicitih reci za

"macku''. a svaka od njih nosi malo
drugacije znacenje.

oEsNo Strukturalizam istra2uje jezik

mode i kako se nase percepcije
formiraju pomocu nizova signala,
ova slika pankera mogla bi da uputi
na lepotu iii na opasnost
63

ST RU KT UR AL I Z A i\1

De Sosir je istraziv,10 jezik kao

>

z
[',

strukturu, tndeci da sc ov1j

metod moie jednako primeniti

na bilo koji sistem stvaranja

<

znacenja: na plemcnski obred iii

m
N

obred neke zajednice (vencanjc,

>

kisni pies, pogreb); na modu"

Sistem srodstva jc struktura

jedan termin ima prednost nad

\izeulne umetnosti, knjizen10st,

koja sadrzi jedinice (muskarci,

drugim

reklame i bioskop

zene i deca) kojc

ci\ilizacija) je bolje ncgo "sirovo

(u odevanju, jclu i imovini); i na

SC

imcnuju

"kuvano" (kultura i

(ocevi, majke, deca), s pravilirna

(prirodno i "prirnitivno '), dobro

dalekose:Zne implikacije, ne s,11110

z,1 njihovo povezinnje: ovo sc

jc pozcljnije od zla, svetlost

unutar lingvistikc, nego unutar

moze predstaviti \'izuelno kao

od mraka, a musko (u mnogim

proucavanja svih komunikacija

rodoslovni dijagram

kulturarna) od :lenskog

De Sosiron1 delo imalo je

Srodst\eni sistemi odrcduju

Ono je utic.1!0 na sociologiju

Kao i Jung. Levi-Stros je bio

i prilwaceno je od vodccih

kako sc roba, ljudi i ideje

zaintcresovan za objasnjavanje

prcdstavnika strukturalistickog

"r.izmenjuju' unutar jedne

slicnosti medu mitovima

pokreta, antropologa Kloda

kulture: na primer, porodicne

r.izlicitih kultura Umesto da

Levi-Strosa (r l 908) i filozofa

grupe mogu da "daju zcne nckoj

gleda u njihO\ sadriaj, on je

Rolanda Bart,1 ( 191 S-80 ) .

drugoj porodici u z,1111enu z,1

primenio strukturalnu analizu,

De Sosir je utvrdio da

nesto nedno (miraz) Le\i-

tndcci da oni dcle zajednicku

je oznacujuci sistem bilo

Stros jc uporno tndio da se

strukturu . Kao sto je slucaj

koja struktura iii sistern

odnos unutar jednc strukture

s jezikom, mit jc sastavljen

iii organizacija koja stnra

ochija u parovima, koji su slicni

od jcdinica koje sc spajaju

znacenje iz kulturnih znakova

iii suprotni U knjizi Siravo

prcma odredenim pravilinu

Kao antropolog, Levi-Stros je

i kuvano ( l 96+ ), Levi-Stros

iii ko1wencijama (kao sto je

primenio clVe ideje na srodstvene

tndi da binarni p.uovi, n,uocito

ponadj,111je, pricanje price

sisterne, na kulturne organizacije

paro\i suprotnosti, cine osnovnu

po slojevima), a ove jedinice

i mit, dok jc Roland Bart

strukturu svih ljudskih kultura

formir;iju medusobne odnose

istrazivao savremene zapadne

(muskarac i zcna, na primer) i

koji se zasnivaju n,1 binarnim

kulturne "znakove', narocito

rucine razmisljanja (dobro i zlo)

p.uo\ima iii suprotnostirna, sto

u carstvu hranc, raklania i

On zapa:l:a da kod svakog para

daje osno\ za strukturu.

Vencanje, kao svaki

drugi obred u bilo kojem
drustvu, ima sopstveni niz
pravila iii signala koji su
slicni pravilima iii signalima
jezika
GORE

DOLE Brza hrana je zastitni

znak modernog drustva,
dok sveze voce i povrce
simbolizuju prirodnu
dobrotu i povezuje se sa
zdravljem

odcvanja.

SRODSTVENI SISTEMI

MITOLOGIJE

Levi-Stros je doSJ.o do zakljucka

lzmeou 1954. i 1956, Roland Bart je napisao niz od 54 i'lanka o raznim temama za jedan francuski

da bez obzira na sadr:l:aj, svi

levicarski casopis Pod kolektivnim nazivom "Mitologije'; ovi clanci pru:Zaju uvid u Bartove ideje

sistemi kulturne organizacije

o konstruisanju znai'enja, narocito u popularnoj kulturi - u filmovima, reklamama, novinama i

dele iste fundamentalne

casopisima, fotografiji, kolima, decijim igrackama i popularnoj zabavi. Bartje bio opcinjen znacenjem

strukture Jedan od njih je

stvari koje nas okruzuju u svakodnevnom zivotu i zeleo je da ospori njihovu prividnu "nevinost"i

srodstvo: svako drustvo ima

"prirodnost" Na primer, sportska kola i skromno porodicno vozilo dele istu funkcionalnu namenu

neki sistern kojirn odreduje ko

SC

moze kim ozeniti, ko

1110Ze

nasledi sta i od koga, i kako se

ovi odnosi zovu.

- oboje su prevozna sredstva - ali sugerisu razlicite stvari u vezi sa svojim vlasnicima . Bart je istrazivao

da

ove sekundarne signale, zainteresovan za analizu onoga o cemu je govorio kao o "mitovima" koji kruze
u savremenom drustvu i koji grade svet i nase mesto u njemu

ULOGE I ODNOSI
eak i istovrerneno. Kod definisanja

0
co

ljudskih uloga i promena tih

sirom sveta, zene i deca imajLI

uloga mnogo se koristi sirnbolika,

rnanje privilegovane uloge od

pri cemu se isticu stvari kao sto

rnuskaraca, iz cega proistice

su uniforma, drustveno ponafanje

borba za prava zena i dece

iii simbolicni obredi i obredi koji

Americka reforrnatorka iz XIX

obelezavaju promenu uloge

veka, Elizabet Kejdi Stenton,

Rana teorijJ uloga opisinla je

Pusenje cigareta
kod zapadnih :Zena na
pocetku XX veka bilo
je povezano sa sve
veeom samostalnoscu i
jednakoscu :Zena

uloge kao drustvene tvorevine

ogranieavajuce krinoline; te
caksire je preuzela Amelija

oeekivanjima i vrednostirna

Blumer, po kojoj su dobile ime i

koje moraju da se ispune unutar

koja ih je promovisala kao simbol

zajednice Kulturno definisane

pokreta za prava zena .

slozen je proces u kojem je

aktin10stima na poslu Novije

odevanje takode glavni simboL

teorije govore da su uloge

Zene su izbile u prvi plan za

Teorija o drustvenoj ulozi iz

takode odredene obrascima

vrerne pokreta protiv 5aha,

polj;i u prirodi: one prepoznaju

kada su crni velovi postali

pokazala jc da u sv,1koj zajednici

.. a\etinjske uloge", koje, iako nisu

revolucionarni simbol Posle

dolni do pojave razlicitih ulog,1

eksplicitne, predstavljaju skrivena

uspostavljanja Islamske

Uspcsno funkcionis,rnje zajednice

strujanja osecanja u jednoj

Republike, veo je jos jednorn

oslanj,1 sc na intcrakcije svih o\ih -

zajednici

postao deo dri:avnog odredenja

,1

s\,1ka ulog,1 je odrcden.:i

:Zena Moderne islamske

u srnislu odnosa prenu svirn

UZRAST I POL

feministkinje sada pokusavaju

drugim uloganu. Svaka uloga je

U drustvima LI kojima opstanak

da naprave razliku izrnedu

ziv simbol kulturnih vrcdnosti

nije data kategorija, broj uloga

patrijarhalne tradicije i vrednosti

z,1jcdnice

je manji i one SLI jasno odredene

islama, pri C:emu je veo slozen

L1ko drustvJ postaju sve

polom i uzrastom U slozenijirn

simbol sa cesto razlicitirn

drustvimJ postoji vise varijacija

znacenjem za razlicite ljude,

strukture uloga unutar njih U

L1!oga i vise specijalizacija . Slozena

zavisno od religije, kulture iii po la.

modernim drust\ima, pojedinac

drustva teze da irnaju vecLI

slozcnija tako su sve slozenije i

Simbolika vela varira
u razlicitim vremenima i na
razlicitim mestima, zavisno
od drustvenih, religijskih i
politickih uslova.

Emancipacija zena u lranu

porodienim aktivnostima i

sezdesetih godin,1 XX veka

ulog,1.

DOLE

nosila je turske caksire Llmesto

koje su odredene drustvenim

uloge pola narocito su vladale

GORE

U patrijarhalnim drustvima

Mnoga severnoarnericka

s\e vise igra istinske viscstruke

potrcbu

Llloge LI r.:izlicito vreme, a ponekad

uniforrne, konvencije iii pravila

berdejta, muskarca iii zene ciji

ponafanja u skladu sa ulogom

se polni identitet razlikovao

Zd

simbolima kao StO SU

Kod indijanskog plemena

Kornanea, lo\aca i ratnika, od

plemena velieala su ulogu

od ostalih pripadnika istog

pola Berdejci su simbolizovali

decaka se ocekivalo da bude

duhovnu snagu, bili su prirodni

agresivan i da uzme ono sto

"posrednici" u svadama polova i

mu pripada Medutim, kako je

savetovali su plemenske rnudrace,

rastao njegova uloga se menjala

jer se smatralo da su povezani s

i od njega se ocekivalo da refava

Velikim duhom

sporove i da izbegava nepotrebno

stvaranje neprijatelja Njegova

STATUS I PRVILEGIJE

uloga postajala je uloga mudrosti,

Sva drustva imaju sisteme

dobrote i trpljenja.

statusa i privilegija koji su vezani

Majkl Dfordan je bio vazan

uzor za mlade crnce, narocito u
Sjedinjenim Americkim Drzavama.

DOLE oesNo Uobicajeno opravdanje

kod diskriminacije roma jeste da ih
razlike cine inferiornim u odnosu na
sreaena drustva

DESNO

za prcovladujuce vrednosti i

cesto sluze kao uzori, obicno

verovanja doticne kulture. Medu

za ostale pripadnike istog po la,

0
C'>
m

Ibancima Bornea, na primer. vrac

rase iii fizickih sposobnosti

se bavi drustvenim krajnostima,

Istaknuti kosarkas l\[ajkl D:Zordan,

zivotom i smrcu i lecenjem

na primer, veliki je uzor crnirn

bolesnih, obracajuci se direktno

decacima Amerike. Slavne licnosti

svetu duhova. Njegova uloga

mogu postati legende ili ikone

mu obezbeduje visok status u

kada simbolizuju iii oblikuju

plemenu, koji je predstavljen

specifiene vrednosti za zivot

elegantnom perjanicom, nakitorn

drugih ljudi. Uzor simbolizuje

i maskama.

ono cemu mlada (ili odrasla)

Ponekad su statusni sisterni na

rnestu za do bro celog drustva,

osoba tezi. Medutirn, dok su

mnogi uzori slavne licnosti, neki

a drugi put oni predstavljaju

od najva:i.nijih uzora mogu se

predrasude unutar drustva, koje

naCi unutar naseg lienog kruga: to

nekima idu u prilog a nekima

mogu biti roditelji, starija braca iii

stete. Romi trpe diskriminaciju u

sestre ili drugi Clanovi porodice,

celom svetu, a studije pokazuju

profesori ili prijatelji

da se oni rangiraju kao ''drugi"

i zato inferiorni, pri cernu se

PROMENA ULOGA

povezuju sa zivotinjarna. U Indiji,

Uloge i njihova simbolika

hinduski kastinski sistem strogo

menjaju se unutar granica neke

odreduje uloge i interakcije

kulture kako se pomeraju njene

u tradicionalnorn drustvu,

vrednosti. U zapadnom drustvu,

zabranjujuci zenidbu, druzenje

za zenu je bilo tradicionalno da

iii eak fizicki kontakt izmedu

prilikom udaje nosi verenicki

pripadnika razlicitih kasta

i veneani prsten i da uzme

prezirne mufa da bi ukazala na

IGRANJE ULOGE I UZORI

promenjenu ulogu. Medutim,

Ljudima su potrebni pozitivni

poslednjih decenija ovi obicaji

uzori da bi pronasli put

su pretstali da budu opsti, a

sopstvenog razvoja. Preko igranja

pojavljuju se novi simboli braka

uloga i njihovog oblikovanja

Zene vise ne menjaju prezime

deca mogu da nauce uloge u koje

automatski, a bracni parovi nose

prerastaju kroz razliCite igre

prstenje kao simbole uzajamne i

Teorija o drustvenom ucenju

kaze da se glavni deo razvoja

jednake odanosti
Uloge se mogu menjati

deteta odvija kroz opona5anje

postepeno, odrafavajuci kulturne

uloge uzora Dete zapafa da je

trendove, iii njihovo obaranje

uzor, cesto istog pola, uspe5an

mo:le da oznaci naglu iii nasilnu

iii da ga drustvo nagraduje zbog

promenu, kao sto je svrgavanje

njegovog pona5anja Dete zatim

monarha u toku revolucije ili

usvaja karakteristike uzora i na

pretvaranje intelektualaca u

kraju se potpunije identifikuje s

ratare tokom Kineske kulturne

karakteristikama te uloge, koja

revolucije sedamdesetih godina

postaje njegova Javne licnosti

XX veka.

"

TABUI

Rec "tabu" potice od polinezijskog

Bili bi noseni na ledima ili

opasnu silu koja zahteva tabu

ta bu, sto oznacava sistem zabrana

rarnenirna drugih ljudi, jahali bi

da bi se izbeglc njene opasnosti,

radnji ili koriScenja predmeta koji

neku zivotinju ili bi se vozili u

Jung je posmatrao incest kao

se smatraju svetirn ili opasnirn,

kociji, ili bi hodali po tepihu koji

sirnbolicnu sliku koja se odnosi

neCistim ili ukletim. Tabui mogu

je polozen bas zbog n jih.

na pokusaj pojedinca da se nati

da proisteknu iz moraine svesti

0
co

Montezurnu, asteckog ci.ra

i da rnotivii;u individualnu i

Meksika, uvek su nosili njegovi

kolektivnu moralnu svest, ali

plernici ion nije nikada dotakao

isto tako rnogu da se koriste za

tlo. Prvi kraljevi i kraljice Ugande

medu bogovima, boginjama

odrfavanje drustvene hijerarhije

nisu nikada izlazili iz svojih

i kraljevirna, a narocito u

i reda.

ogradenih obitavalista Persijski

drustvima koja su koncentrisana

U anirnistickim i u drustvirna

ooLE Lotove kceri, u

uverenju da su svi drugi
muskarci poginuli, osecale
su da moraju da se ogluse
o tabu incesta i da navedu
oca da vodi ljubav s njima,
opivsi ga

rodio
Incest jc cesta mitoloska tcma

kralj je hodao po tepisirna po

na odriavanje suprernacije

koja se zasnivaju na prirodi,

kojirna niko drugi nije mogao da

Kada se vladari posmatraju kao

poreklo tabua verovatno je u vezi

gazi C:ak i danas postoji obicaj

boianstva, stupanje u brak s

sa medusobnim simpatijama i

prostiranja tepiha pred kraljeve za

nekirn van porodice uprljalo bi

nesimpatijarna razlicitih nivoa

vrerne svecanosti .

C:istu kraljevsku krv Egipatska

duhova. U potonjim kulturama,

GORE Na ovom barjaku iz

VIII veka, koji prikazuje
Budu kako pripoveda,
Buda je izolovan tako
da ne moze da dodirne
tlo, kao da bi duhovna
energija iscezla u kontaktu
sa zemljom

u majcinu utrobu da bi se pono\o

boginja lzida udala se za brata

tabui se odnose vise na poku5aje

TAB UI INCESTA

Ozirisa. Kraljica Kleopatra bila

ljudi da odobrovolje bogove i

Incest

je rezultat sedam pokoljenja

polni odnosi s nekim

boginje U savremenom drustvu

iz bliskog roda - je oblik tabua

brakova izmedu brace i sestara U

rec tabu irna rnanje duhovno

prisutan u celorn svetu, verovatno

Starorn zavetu, Lotove kceri imaju

znacenje, odnoseci se uglavnom

zbog genetskih porernecaja

polne odnose sa ocem zato sto ne

na stvari koje nisu dozvoljene u

do kojih dovodi. Indijanska i

postoji nijedan drugi muskarac da

drustvu zbog raznih drustvenih

kineska kultura prosiruju pojam

ih obrerneni. Vladarirna Inka bilo

razloga

incesta na polne odnose sa

je dozrnljeno da se zene svojim

osobama koje imaju isto prezirne

sestrama.

ZASTITNO BOZANSTVO

Medutim, bogovi i kraljevi su

U mnogim kulturama, kralj je

cesto oslobodeni ovog tabua

smatran bofanstvom i kraljevi

da bi odrfali cistotu bogovske

U tradicionalnom

su bili zasticeni od svetovne

iii kraljevske krvi. Dok je Frojd

kungbusmanskom drustvu u

realnosti tako sto im nije

turnacio incest bukvalno, a

pustinji Kalahari, gde

dozvoljavano da dotaknu zernlju.

seksualnost kao potencijalno

uslovi veorna surovi, drustvene

TAB UI POLA

SU

zivotni

uloge su sna2:no podeljene

prema polu Muskarci idu u lov,
prave oruzje i loze vatru, a iene
grade skroviSta za porodicu,
pripremaju jela, odr:Zavaju vatru
i kucu . Razdvojenost njihovih
uloga nagla5ava se dodeljivanjem
razlicite strane za sedenje oko
vatre za rnuskarce i zene. Ako
zena sedne na muskarcevo rnesto,
srnatra se dace je pogoditi
neka rnisteriozna bolest, a ako
muskarac sedne na mesto zene,
njegova lovacka rnoc rnogla bi

Za pripadnike plemana San

u Kalahariju tabui regulisu sedenje
muskaraca i zena oko vatre

DESNo

da oslabi. Tako de se smatra dace

zahvaljujuci sposobnosti da daje

oslabiti snaga muskarca ako zena

mleko . Zato je hranjenje krave

dotakne njegovo oruzje.

cin oboiavanja. Vecina Hindusa

SU

vegetarijanci i narocito je tabu

ZABRANJENA HRANA I

ubijati i jesti krave. Zato se krave

ZIVOT!NJE

rnogu videti kako lutaju ulicarna

U mnogim kulturama se veruje

C:ak se i rnokraca krave smatra

da duhovi mogu da udu iii da

svetorn i ponekad se koristi kod

obuzrnu nezive stvari, koje zatim

obreda prociscenja za ljude koji

postaju predrneti obo:l:avanja

su prekrsili neki tabu.

u drustvima u kojirna zivotinje

iii fetisi. Kada jestivo voce

iii biljke postanu fetisi, oni

preuzimaju ulogu totema

mesecevirn ciklusom, a mesecevi

postaju tabu kao hrana. Tako,

postoje tabui protiv ljudi koji

ciklusi su u pretpatrijarhalnim

na primer, levantinski narodi

jedu iii ubijaju zivotinje cijim

vremenima mereni na drvenim

nisu nikada jeli jabuke zato sto

totemskim bratstvima pripadaju.

stapovima koje istoricari nazivaju

su verovali da se u njima nalazi

Pri poistoveCivanju sa zivotinjom

"kalendarski stapovi" Jedan

duh prirode Zivotinje koje su

osoba postaje rodak iii cuvar

rnoguci izvor rnenstrualnog

POSLEPORODAJNA

KRV
U mnogim delovima
sveta krv koja prati
poroaaj smatra se

mogle da jedu ljudsko meso

zivotinje. Medutim, drugi

tabua mozda je strah da bi zene

necistom, mozda

postale bi fetisi; tako je pas postao

pripadnik zajednice sa razlicitom

rnogle da preuzmu kontrolu nad

zato sto se verovalo

zivotinja zabranjena za jelo

zivotinjorn rnoze slobodno da

mesecevim rnenama i promenama

da su zena koja se
poraaa i beba bile

zaratustrovcima . Jedenje majmuna

lovi i jede tu zivotinju Narod

godisnjih doba preko rnesecnih

je tabu u mnogim drustvima zato

Evahlaji u Novorn Juinorn Velsu

ciklusa svog tela

sto po izgledu lice na eoveka. I

i u juinom Kvinslendu veruje.da

Fenieani i Jevreji smatrali su zmiju

ce se dete koje slucajno pojede

Jevreji starog doba verovali su

u bliskom kontaktu
sa duhovima i
drugim svetovima.

da rnenstrualna krv irna otrovna

Neke kulture imaju

rneso prisne zivotinje razboleti:

svojstva . Stari zavet ukljucuje

obrede preciscenja

u slucaju zabranjenih dropljinih

zabranu kontakta s njom: Treea

za odstranjivanje ove

su bile obo:l:avane i o njima je

iii cureCih jaja, to moze da

knjiga Mojsijeva belezi da je

vodena briga kao o nosiocioma

dovede i do gubitka vida, dok

Mojsije dobio vest od Boga da

dobrih iii zlih sila . Njihovi bogovi

zabranjeno kengursko meso

fovek koji spava sa ienom koja

su smatrani otelotvorenirn u

rnoze da uzrokuje plikove na kozi

irna menstruaciju treba da bude

narocitim vrstama, koje su zatim

iii da dovede do susenja udova

odbacen od svog naroda, i da su

bile zastiCene tabuom Kao sto je

Medutirn, dok je Evahlajima

zene s menstruacijorn neciste

slucaj s Jevrejima i muslimanirna,

zabranjeno da jedu rneso prisne

sedarn dana

oni su smatrali svinju necistom

zivotinje, prihvatljivo je da jedu

zivotinjom, verovatno zbog njene

totemsku zivotinju bratstva.

rnenstrualnorn tabuu kao o

se da ukoliko neka osoba dotakne

MENSTRUALNITABUI

dok je Bruno Betelhajm govorio

svinju u prolazu, odmah mora

U patrijarhalnim drustvirna

da sposobnost zena da radaju decu

da se zagnjuri u vodu da bi se

menstruacija se obicno srnatra

i da imaju menstruaciju izaziva

kanalom zlih duhova.

U starom Egiptu, zivotinje

navike da jede strvinu. Srnatralo

ocistila. Egipatski svinjari

Frojd je gornrio o

negativnom stavu prema zenama,

tabuorn, kako u starom tako i

snaznu zavist kod rnuskaraca, koji

smatrani niskom kastom i nije

u modernom svetu. Medutim,

su stvorili tabue u pokusaju da

im bilo dozvoljeno da ulaze u

u matrijarhalnim drustvima,

izjednace polove Ferninistkinje

koja

ovo nazivaju matericna zavist",

SU

hramove.
Krava se u hinduskoj Indiji

krvi

SU

postovala zensko te[o,

menstruacija se smatrala

delimicno u znak protesta protiv

smatra svetorn zivotinjorn,

mocnirn i isceljujucim procesom.

Frojdove teorije da zene pate od

gde zivi kao sirnbol majcinstva

Ona se takode povezivala s

"penisne zavisti"

Za Hinduse je ta bu
ubijati iii jesti krave

GORE

SASVIM GORE Jabuka,

jevrejsko-hr iscansko
zabranjeno voce .

GRUPNI IDENTITET
>
f-

Simbolika se oduvek koristi

PREDVODNISTVO

kojeg je bi lo lakse nositi i koji

za oznacavanje identiteta i

Kada su ljudi poceli da formiraju

su bili vidljiviji izdaleka nego

za potrvdivanje privrzenosti

velike grupe za zajednicki zivot

dotada5nji cetvrtasti barjaci.

drustvenoj grupi iii 'porodici",

i lov, odabirali su vode koji su

Iz Kine se upotreba platnenih

osnovnim jedinicama

vladali i re5avali razrnirice medu

zastava prenela u Evropu, gde

drustva Bilo da se zasnivaju

njima. Kao znak svog poloiaja,

su se najpre koristile kao rnjni i

V")

:::>
a:

na zajednickim verovanjima

voda je nosio svecanu perjanicu

ceremonijalni znakovi, ali kasnije

iii zajednickim interesima i

i driao dugi, ukraseni stap,

kao nacin identifikovanja vladara,

aktivnostima, sve organizovane

batinu ili koplje sa amblemom

njihovih zemalja i nacionalnosti

grupe - na lokalnom,

na vrhu. Stap se takode koristio

na moru. U XVII veku doslo je

regionalnom, nacionalnorn iii

kao vidljivi znak za okupljanje

do uvodenja standardizovanih

medunarodnom planu - irnaju

iii pokazivanje pravca za napad

pukovskih boja, ratnih oznaka,

sopstvene simbole identiteta. Oni

Ove rane ,,zastave su poznate

zastava na brodovima i kuenih

mogu da budu u obliku totema,

kao veksiloidi i bile su pravljene

zastava trgovackih kompanija

barjaka, zastava ili izrazeni

od drveta, perja i zivotinjskih

(preteca modernog logoa) Pne

kodeksima odevanja ili preko

kostiju, rogova i koia Za Astecke

nacionalne zastave na kopnu

ritualizovanih forrni pona5anja

veksiloide se, na primer, dosta

pojavile su se u poslednjoj

pravom da se vlada

Jedna od vainih karakteristika

koristilo kecalovo perje i bili su

cetvrtini XVIII veka . Tokom

Francuskom, ljiljan

takve sirnbolike jeste njena

ukra5avani plemenitirn metalima

XIX i XX veka doslo je do pojave

ima tri latice, sto

vidljivost: ona je planirana da

kao sto

-'

0
co

Svi detalji zastave su

simbolicni boja, oblik i
motivi

GORE

LJILJAN
Najcesce povezivan
sa francuskim
kraljevima i

simbolizuje Sveto
trojstvo i trostruko
velicanstvo Boga,
stvaranja i kralja

SU

zlato, srebro, bakar

mnostva drugih zastava: vladinih

obezbedi lako prepoznatljiv znak

i dragim kamenjem Danasnja

sluzbi i cinovnika; pokrajinskih

grupnog identiteta, sto je nacin

plemena u Novoj Gvineji koriste

zastava; zastava ranga u svirn

kodifikovanja i strukturisanja

veksiloide koji se uglavnorn

delovima oruianih snaga; i

drustvenih odnosa, pravljenja

sastoje od drveta i suve trave, sa

zastava skola, univerziteta,

razlike izmedu onih koji su "u

amblemima od obojenog drveta,

naucnih instituta, organizacija,

igri" i onih koji su "van igre", u

perja i parcica tkanine .

politickih partija, sindikata i

gerilskih pokreta Postoje takode

cilju pobudivanja emocionalnog

odgovora, kao sto je strah,

ZASTAVE

zastave etnickih grupa, poslovnih

postovanje, poniznost iii ponos,

U Kini je izum svilenog platna

korporacija i sportskih klubova.

kod svih koji je vide.

doveo do pravljenja barjaka,

Svi elementi zastave su

simbolii:ni - boja, motivi i ukupan
izgled

ZANIMANJA I PROFESIJE
Za mnoge ljude, pripadanje nekom zanatu iii zvanju simbol je identiteta,
prenosenja ranga iii drustvenog statusa preko pripadnosti toj narocitoj
grupi. Mnoga tradicionalna zvanja mogu se prepoznati po zajednickim
simbolima

na primer kuvarska kapa, tri zlatne loptice zajmodavca,

i ima mnogo obicaja koji

su vezani za ponasanje u vezi sa

zastavama Na primer, kod vojne
parade zastave se pozdravljaju
kada se difo, spustaju ili kada
prolaze; vijorenje zastave na pola
koplja predstavlja znak ialosti;

mornarsko sidro - dok gotovo sva moderna preduzeca imaju sopstveni

pokrovna zastava koja se polaze

kompanijski znak. Mnoge profesije se takode odmah prepoznaju po

na mrtvacki sanduk, uglavnom na

nacinu oblacenja - formalne uniforme pripadnika oruzanih snaga, plavi

pogrebima vladinih sluzbenika

kombinezoni fizickih radnika, tamno odelo i kravata cinovnika iii beli

ili vojnika, sirnbol je narodnog

mantil laboratorijskog tehnicara

dok se mogu koristiti specijalni nazivi

postovanja prerna pokojniku;

u cilju odredivanja hijerarhije unutar grupe, kao sto je doktor, profesor,

skrnavljenje zastave je kafojiv

porucnik, vodnik iii glavni referent.

prkrsaj u vecini zemalja sveta.

ZASTAVA
AUSTRALIJSKIH
UR08ENIKA
69

Zastava australijskih uroaenika,

Ci

zvanicno usvojena 1995, deli

:0

se horizontal no na dva jednaka

dela, crnu traku gore i crvenu

dole, sa Zutim diskom u sredini

Crna traka predstavlja uroaenike,

0
m

ciji preci zive u Australiji preko

z
-l

40 hiljada godina; crvena traka

predstavlja zemlju i uroaenicku

rn

krv koja je prolivena u borbi

za odbranu zemlje; foti disk
na liniji horizonta simbolizuje
zivotodavalacko sunce.

PLEME I NAROD

svoj identifikacioni amblem.

U tradicionalnirn drustvirna,

Na primer, jedanaest plemena

bratstva i plernena koriste

Sijuksa koji :live u Juznoj Oakoti

Hitler je usvojio svastiku, drevni suncani simbol sa mnogo

rnnostvo simbolickih lukavstava

imaju zajednicku belu zastavu

dubokih znacenja, kao znak Nacisticke partije . Naglaseni

da bi razlikovali jednu grupu

Glavni amblem na zastavi u

od druge. Na primer, rnedu

obliku kornpasa simbolizuje

na mnogim mestima

mnogirn americkirn urodenicima

Vradbinski tocak (a cetiri strane

se promovisala nacisticka propaganda i usadila podanicka

totemi (stvari iz prirode, kao

sveta predstavljaju cetiri godi5nja

pokornost prema Hitleru Danas neke neonacistii':ke grupe

doba i cetiri elernenta) koji je

nastavljaju da koriste svastiku iii tronoznu varijantu kao

sto

SU

zivotinje) koriste Se za

SVASTIKA

crni znak u belom krugu na crvenoj podlozi postao je 1935.

nemacka nacionalna zastava, a ovaj amblem je koriscen
ukljui':ujuci decije igracke - da bi

amblem identiteta

predstavljanje narocitih plemena,

okruen sa jedanaest 5atora koji

kao i pojedinaca, dok svako

predstavljaju broj plemena Ima

bratstvo skotskih brdana ima

takode rnnogo grupa unutar

i srp, odraavajuci savez izmedu

kilts narocitim sarama (od

konvencionalnog drustva koje su

industrijskih i poljoprivrednih

neke vrste kariranog platna)

se opredelile za simbol s kojim

radnika: najveCi deo XX veka

U srednjovekovnoj heraldici,

se poistovecuju Na primer,

cekic i srp su bili amblem ruske

vecina evropskih vladara usvojila

na Zapadu su pripadnici gej

zastave i prve komunisticke

drave na svetu.

je grbove i heraldicke barjake

populacije usvojili pink boju,

s jednorn od dve najznacajnije

a crnu su usvojile neke rasne i

heraldicke figure: !av (kralj

politicke grupe, dok zelena boja

pokret koji je predvodio diktator.

zveri) ili orao (kralj neba)

pripada ekoloskorn pokretu

!me je dobio po simbolu 'snopica

POLITIKA I POBUNA

diktator Benito Musolini ( 1883-

koji je kao bed nosio italijanski

Ljiljan, jos jedan cest heraldicki

rnotiv, narocito se povezivao

Fasizam je nacionalisticki

sa francuskirn dvorom; kasnije

Politicke grupe, pobune i

1945). Ovaj snopic podrazumeva

ga je usvojio rnedunarodni

revolucije oduvek se povezuju sa

sveanj brezovih ili brestovih

skautski pokret Danas rnnoge

narocitim sirnbolima. Na kraju

prutica uvezanih crvenom

drzave nastavljaju da se vezuju

XV veka nemacki seljaci su se

trakom, ponekad omotan

za narociti amblern: na primer,

pobunili pod belom zastavom na

oko sekire, simbola pravde,

SAO sa celavirn orlom, Kanada

kojoj se kao amblem nalazio zlatni

kaznjavanja i odsecanja glave

s javorovim listorn i Engleska sa

opanak, koji je nasuprot Cizrnarna

Datira jos od starog Rima, kada

ruforn dinastije Tjudor

koje su nosili plemiCi bio sirnbol

SU

seljaka. Kornunizam i fasizam, dva

su imali ovlascenja da donose

bez drfave (na primer, u

najuticajnija politicka pokreta XX

presude. Hitler je, rnedutim,

SAO ima preko 550 priznatih

veka, takode su koristili simbole.

koristio drugaciji sirnbol za svoju

naroda i plemena) koji imaju

Sirnbol komunizma bio je cekic

Nacisticku partiju: svastiku.

Ima takode mnogo naroda

ga nosili liktori, cinovnici koji

Cekic i srp je
komunistii':ki simbol,
a oznacava jedinstvo
industrijskih i
poljoprivrednih radnika .

GORE

Rec fasizam
potice od "snopica':
sveznja stapica koji SU
nosili rimski cinovnici

SASVIM GORE

-------------------------

--

TRADICIONALNO PRIPOVEDANJE
Od praiskonskih vremena

veza sa bofanskirn Pripovedac je

jeste "poziv i odgovor", pri eemu

ljudska biea koriste price da

igrao vitalnu ulogu u zajednici,

"pozivac" pokreee "pesmu .. a hor

bi opisala stvari koje nisu

ponekad kao predstavnik

odgovara na poziv

juznoamerickim

rnogla da objasne. Takve price

kraljevskog iii plemickog dvora,

tradicijama

poku5avaju da odgovore na neka

ponekad kao putujuci pevac

u pustinji Kalahari priC:aju price

pripovedanja kaze

od najfundamentalnijih pitanja

koji kazuje zabavne i poucne

--1

se da ljudi poseduju

o ljudskom postojanju

dar slusanja koji je

UMETNOST
SLUSANJA
U nekim

O'.l

narocitirn zivotinjarna, oni

price. Mnoge religijske licnosti,

opona5aju polo:Zaj zivotinjskih

zasto smo ovde i kuda idemo, o

ukljucujuci Isusa i Muharneda,

usta, izgovarajuci reci kao sto bi

prirodi sveta oko nas i kako se u

koristile su pripovedanje kao

to uradile zivotinje, sto je nacin da

njega uklapamo

sredstvo za svoja ucenja .

ostanu u vezi sa duhom zivotinje.

OBREDI PRIPOVEDANJA

od coveka do eoveka cesto je

price - rnetaforicko razurnevanje

Stil iii protokol pripovedanja

deo pripovednog obreda rnedu

o kojern govorirno kao o

varira od kulture do kulture. U

urodenickirn narodima Arnerike,

dusu, zeleci da

rnitovirna Rec "mit'' potice od

mnogim tradicionalnim africkirn

kao sto SU Algonkini Po misljenu

ona naculji usi i da

grckog mitos, sto znaci rec iii

drustvima, publika se oseca

Algonkina, "ako prestanemo da

postane svesna

prica, ali sada oznaeava pricu koja

slobodnorn da prekida pricu iii

delimo nase priee, izgubice se

mudrosti koja je

pornaze da se objasni poreklo i

da sugerise pobolj5anu verziju

nase znanje" Danas u mnogirn

karakter kulture u simbolickom

pripovedacu Simm Afrike

delovima sveta ljudi ponovo

smislu Znacenje i sadrfaj

uobicajena forrna pripovedanja

otkrivaju pripovedanje da bi

neverovatan. To je
nacin na koji dusa
posvecuje paznju i
uci Stari pripovedaci
iii kantadori ispreda/i
su mitske price
o misteriji da bi
probudili uspavanu

sadrzana u prici

o tome

Kada pripadnici naroda San

Svaka kultura formulise

sopstvene pesnicke vizije i s\'ete

Pusenje Jule i njeno predavanje

takvih priea varirace zavisno od

vrernena i rnesta, kao i od osobe
do osobe, ali jedna od funkcija
mi ta jeste da sla\'i dvosrnislenosti
i kontradikcije koje se nalaze u
sustini ljudskog postojanja.

PRIPOVEDAC
Mnogo pre rnego s.to

SU

rnitovi zapisani, prenosili su

se usrnenirn putern Da bi
Sirena otelotvoruje
duboku vezu izmedu zene
i mora .

preziveli prolazak vremena

Nojeva barka, simbo/

C:ovekove vere i nade u
suocavanju sa nesreeom
koja un istava zivot

se dopadale nizu generacija,

GORE

DOLE

morali su da budu predoceni

kao dobre, divne price, koje su

verovatno se prilagodavajuci
novim drustvenirn potrebarna
Pripovedanje je rnoglo da se
odvija skoro svugde - u kuCi, na
pijaci iii na kraljevskorn dvoru
- a urnetnost pripovedanja bila

VALK/RE

je tradicionalno veoma visoko

U skandinavskom mitu, Valkire su bile natprirodne zene, andeli smrti

vrednovana, jer je bi la sredstvo

koji su leteli nad bojnim po/jima garantujuci ratnicima pobedu

kojim

iii poraz. Posle smrti, one su odnosile du hove poginulih junaka u

SU

Se ozivljava]i drustveni

kodovi i vrednosti kulture, njeno

pradedovsko poreklo i istorija, te

Odinovo carstvo Va/ha la .

PODZEMNI SVET
Vrlo cesto se podzemni svet nalazi ispod nekog vodenog toka, kao sto

je reka Stiks u grckoj mitologiji. Mrtvi se cesto prevoze camcem (kao

sto su pogrebne barke na egipatskim zidnim slikama iii brad vikinskih

ce im biti suoeno

-I

za dela u zemaljskom zivotu Uobicajen simbol za sud jeste merenje

>

ratnika, koji se posle smrti otiskuje na more), kada

duse: stari Egipcani su verovali da se tezina srca pokojnika meri pred

Ozirisom, gospodarom donjeg sveta

z
>
r
z
dali smisao zivotu i da bi odrfali
U

zivotu vezu

SJ.

kulturnirn i

pradcdovskirn poreklom

izuzetnorn snagom pomazu

covecanstvu da se istakne u

mnogim mitovima.

<

MITSKE TEME

ZIVOTINJE U MITU

dornorodaca zivotinje se cesto

Piranja o zivotu i srnrti istrazuju

Mitologije sirom sveta prikazuju

oslovlja\aju sa "brate", dok u

sc prcko rnita, a price o poreklu

zivotinje u ovoj iii onoj forrni,

,Hktickim predelirna postoji

i o kraju sveta rnogu se naci

a C:esto se one pretvaraju u

duhovni odnos izmcdu ljudi

u svim kulturama. Mitovi o

boianstva U starom Egiptu,

i zirntinja koji je od vitalnog

stvaranju sveta odnose se na

podizana su svetilista za slavljenje

znacaja za opstanak zajednice

praiskonski haos, koji se u

svetih zivotinja kao sto je ovan

mnogim kulturama simbolicno

Mendes ili bik Apis, dok su jedno

Zivotinje se ponekad pojavljuju

kao prevrtljive licnosti u

prcdstavlja kao vlaino, mracno

vrerne kobre i orlovi lesinari

tradicio1ulnim pricama; kojot je

i misteriozno rnesto . Mitovi

bili glavna boianstva Donjeg

prentljivo boanstvo Indijanaca

takode prcdvidaju propast sveta u

i Gornjeg Egipta. U Africi,

i rnoze da menja forrnu kako

nckom katastroficnom dogadaju

narocita plemena i poglavice prate

:leli, dok africke price gornre o

- kao sto jc skandinavska

svoje poreklo do zivotinjskog.

Zecu i Anansiju, pauku Tab-i

kataklizma Ragnarok - dok

bofanstva. Na primer, Haile

likovi krse prirodne ili bozije

mnogi govore o predasnjern

Selasije ("Lav od DZude"),

zakone, iako obicno sa pozitivnim

vremenu kada je svct bio skoro

osnivac rastafarijanske religije i

rezultatima, a mozda predstavljaju

unisten potopom. Biblijska priea

nekada5nji car Etiopije, pratio je

neunistivost i imentivnost
ljudskog duha.

o Noju jc najpoznatiji primer; u

svoje poreklo do mocnog boga

slicnoj rncsopotamijskoj prici,

Sirnbe, lava, dok neke poglavice

Utnapistim, mudrac koji je

plernena Zulu tvrde da poticu od

sam preziveo potop postao je

pitona.

besmrtan

Stvorenja koja su poluljudi i

Mitovi su tipicno price o

bofanskim i poluboianskim

Mitologija cesto pojacava

i opranhn odnose snage i

poluzivotinje takode se javljaju

vodstn Orn se tipicno istraiuje

u mnogim kulturama, kao sto je

prcko panteona sa hijerarhijskorn

bicirna - o bogovima i boginjama,

Garuda, orao sa telom muskarca u

strukturom: jedan nhovni

hinduskoj mitologiji, iii kentauri i

bog i/ili boginja na celu (cesto

arhetipskim licnostima koje

sirene u klasicnom mitu . Hibridni

povezani s ncbom i zemljom) koje

olicavaju borbu izmedu dobra i

kentaur, C:ovek i konj, upotrebljen

prati mnostvo vecih iii manjih

zla, istraiujuci moraine sukobe

je kao simbol C:oveka koji je

bofanstava Ova struktura sledi

i snafoe ljudske emocije kao StO

zarobljen sopstvenim culnim

strukturu koju je usvojilo ljudsko

su fodnja i pohlepa, ljubomora i

nagonima, narocito pohotorn i

drustrn U Kini, na primer, raj

strast, ambicija, ljubav i mrinja.

nasiljem.
U pricama mnogih drugih

je prikazan kao birokratija, koja

kultura, zivotinje i ljudi uzivaju

kao i carska administracija

magicno carstvo na onorn svetu,

u odnosu koji poseduje vise

U Japanu priea o Izanagi ju i

uobicajene

simbioze: u mitovima americkih

Izanami (prrnm muskarcu i zeni)

a zirntinje

SJ.

GORE Kobra ima zastitni

aspekt u mitu i svetoj
tradiciji

odriava zakon i red na isti nacin

svetu i drugom zivotu, kao i

SU,

Kentauri se koriste
kao simboli pozude
zamka zivotinjskog polnog
nagona

GORE

MODELI DRUSTVA

junacima i junakinjama

Predstave o podzemnom

Odisejevo epsko
putovanje simbolizuje
individualni poduhvat, ali
takooe stoji kao metafora
za zivotni ciklus.
GORE

U nekim americkim
predanjima, kojot se
povezuje sa zlom, zimom
i smrcu.

GORE

rn
0

>

rn

U grckom mitu, sirena je

demonska ligura, delom zena delom
riba, koja koristi pesmu da zacara
mornare i da ih odvede u smrt

LEVO

nasumicnost srece i nesrece) -

boga Visnua, dok je Herakle,

dok je rivalstvo medu bogovima

mozda najveci grcki junak, bio

ocito u skandinavskom mitu

Zevsov sin. Preko svojih akcija

U svim ovim pricama bogovi

i Jicnih osobina - kao StO

pokazuju karakterne crte i

hrabrost, istrajnost, strpljenje

ponafanje koji su potpuno

i bezuslovna ljubav - junaci i

svojstveni ljudskoj prirodi

junakinje mita nude obrazac

Oboiavanje predaka vaian

je deo strukture mnogih
tradicionalnih drustava i
zato je naglaseno u njihovim

SU

prema kojem ljudi mogu da

oblikuju sebe .
Neki mitovi pokazuju
kako ljudi mogu da teze ka

mitologijama; u mitologiji

bofanskom: u Kini, taoisticki

australijskih urodenika, na

mitovi o Osam besrnrtnika

primer, kaze se da su preci

opisuju kako, zalwaljujuci

iz Vrernena sna oblikovali

poboznosti, besmrtnici uspe\aju

pejzaz i odredili celu prirodu

da zaslu:Ze vecni zivot u raju;

zivotinjskog i ljudskog sveta .

dok je Herakle, preko cuvenih

dvanaest kuluka (zadataka

JUNACKI LIKOVI

koje dobija kao kaznu za raniji

Podvizi i putovanja junackih

zloCin), postao jedini grcki

JikO\a cesto

junak koji je stekao besmrtnost

SU

terna rnita.

Mnogi duguju nadljudsku moc

nekoj bofanskoj vezi: Kintaro,
sluzila je da opravda navodnu

junak ratnik iz japanskog mi ta,

KELTSKI BARD

zensku inferiornost u odnosu

bio je sin planinskog duha;

Odgovornost za
prenosenje keltske
plemenske istorije,
legende i folklora
lezala je na bardu.
Prvi poznati bardovi
ukljucuju Anejrina i
Talisina iz VI veka n e
Price su kazivane u
obliku pesama, kao
i u prozi, a bardova
vestina se visoko
cenila, narocito
osobina zvana hvil
na velskom strast
koja je umela da
inspirise publiku.
Danas se keltska
bardska tradicija
nastavlja na velskim
kulturnim festivalima
koji se zovu
ajstedvod

na muskarce, iako postoje

Rama, u hinduskom spevu

nagovestaji da je Japan originalno

Ramajana, bio je inkarnacija

bio organizovan kao matrijarhat,

pri cemu je carska porodica
tvrdila da potice od boginje sunca
Amaterasu, sto je vazilo kao istina
do kraja Drugog svetskog rat~L
Medusobni odnos boianstava
obja5njava se ljudskirn
kategorijarna srodstva, ljubavi i
mrinje, konkurencije i uticaja,
pri cemu je svako boianstvo
odgovorno za narocitu oblast
ljudskog zivota

plodnost,

radanje, ljubav i veze, rat i sukob,

bogatstvo i napredak. Mnoge
price grcko-rimskog rnita
odnose se na interakcije bogova
- pri (emu se ljudi cesto koriste
kao zalog u njihovim igrarna
za vlast (sto obja5njava ocitu

Srednjevekovni keltski mit

o kralju Arturu i vitezovima
Podvizi bozanskog junaka
Ra me i njegove zene Site (koja je
inkarnacija Laksmi) kazuju se u
Ramajani.

DOLE

oesNo Za kaznu zbog davanja vatre

ljudima, Zevs je vezao Prometeja za
stenu vecnosti

okruglog stola konccntrisao sc

anticih pripovedaca odz\anjaju

oko traganja za svetim Gralom,

i u modernim \Temenima zato

za koji kazu da jc putir iz kojcg

sto simbolizuju aspektc ljudske

je Hrist pio na Poslednjoj \eceri,

prirode i intcrakciju koja nam

iii da je korisccn da uhvati

ostaje relevantna, a stalno

krv na raspccu (iako on ima i

se preraduju i prilagod:ivaju

prethriscanske korene u keltskoj

u umctnosti, knjizevnosti i

temi o carobnom bakracu) Gral

popularnoj kulturL

::;:J

>
Ci

je postao simbol besmrtnosti i

Iako je tradicija pripovcdanja

z
>

-:i

savrsenstva, koje se moze dostici

kao forrnalan nacin ocuv,rnja

<

sarno preko velike nline.

grupne kulture i mita na Z;11ndu

Ci

Mnoge junacke figure

uveliko odumrla, mnogi ljudi jos

istovremeno su i "kulturni

uvck koriste fotografske albume

junaci", pronalazaci tajni prirode

i spomenarc da bi zabelciili

iii ideja i izuma od kojih zavisi

vaine zivotne dogadaje slikom i

civilizacija Primeri ukljucuju

recju. Psiholozi sada prepoznaju

grckog Prorneteja koji je ukrao

ovo kao terapiju za ljude koji su

\atru bogovima i dao je ljudirna,

izgubili direktan pristup svojoj

i polinezijskog Mauija koji je

proslosti preko porodica, kao

"upecao" kopno od okeana i

sto su usvojena deca iii oni

ukrao vatru iz donjeg sveta

koji su preziveli traumaticne

dogadaje.

OPASNE ZENE
Zene u mitu

SU

cesto lose,

opasne iii demonske, bilo zbog

radoznalosti i neposlusnosti iii

JUNAK GILGAMES
Spev o Gilgamesu predstavlja jedan od najstarijih junackih mitova i sadrzi mnoge arhetipske motive.

zbog lepote iii rnagijskih moci .

Gilgames, kralj Uruka u Mesopotamiji, bio je delimicno covek, delimicno bog Postajao je toliko

U grckom mitu, Pandora se

arogantan da su bogovi stvorili ratnika Enkidua da ga izazove. Posle borbe, njih dvojica su postali

ne pokorava bogovirna i pusta

bliski prijatelji i zajedno SU porazili cudoviste Humbabu Odusevljena njegovom hrabroscu i muskom

bolest i zlo u svet, bas kao sto

u judejsko-hriscanskoj tradiciji
Eva ne slu5a Boga i postaje

lepotom, boginja lnana je pozelela Gilgamesa za ljubavnika. Kada ju je on prezrivo odbio, ona se
osvetila tako sto je poslala Nebeskog bika da terorise Uruk, ali su ga udruzeni Enkidu i
Gilgames ubili. Bogovi su energicno zahtevali da jedan od junaka mora da plati
glavom za ubistvo bika, pa je Enkidu umro Ocajan, Gilgames se otisnuo

odgovorna za proterivanje ljudi

na put da pokusa da sazna zbog cega ljudi moraju da umru Otisao

iz raja. Sirene iz grckog mita,

je u donji svet i preko gorkih voda smrti prevezao ga je Ursanabi,

morske nemani sa nezasitim

apetitom za krvlju, mamile su
mornare u smrt pretvarajuci se
u lepe devojke, dok su u Kini

boianski splavar. U donjem svetu sreo se sa Utnapistimom,

besmrtnim pretkom eovecanstva i jedinim eovekom koji je
preziveo potop, koji mu je rekao da smrt, poput sna, dolazi
nama svima i da ne treba da se plasimo Na povratku kuci
Gilgames je nasao biljku koja moze da vrati mladost,

demonski duhovi povezani s

ali kada se zaustavio da se napije na izvoru, zmija je

nasilnom smrcu bili takode

pojela biljku Zato zmije odbacuju kozu i podmlaauju

spremni da se preruse u lepe

devojke. U Indiji se govorilo da

se, dok ljudi stare i umiru. Gilgames se tuzno vratio

kuci da isprica ovu pricu svom narodu, prisiljen da
se pomiri sa sudbinom. Njegova prica sazima vecne

pravi karakterraksasi (zenskog

teme o ljudskoj ambiciji, privrzenosti i gubitku, o

demona) moze da se prepozna

neprestanom preispitivanju postojanja i njegove

po tome kako su joj stopala

svrhe, kao i o neminovnosti smrti

okrenuta prerna natrag. Mitovi

>

UMETNOST
74

<(

Jos od iskona mnogi najdublji

a mnoge su uglavnom zi\otinjc

000 - 22 000 g p ric ), \'crujc

i najtrajniji sirnboli zapisuju

Ove nuske se cesto po\ezuju sa

se da je u isto vrcrnc simbol

se kroz umctnost. Bilo kao

sam;inskom praksom, s namerom

plodnosti i arhetip Velikc nujke

pccinskc slikc, figuricc i artefakti.

da prcobraze nosioca i da ga

Druge figuricc iz tog pcriod.1,

prcfinjene kreacije enopske

povc2u s magicnom snagom sveta

sa slicno preuvclieanim polnim

rencs;inse iii kao pokreti poput

duhova, a koriste se u obredima i

karakteristikama, dovcle su do

nadrcalizma, simboli u umetnosti

ccrcmonijanu

razmisljanja o tome da su ov.1

se koriste na mnostvo nai:ina

C!J

Umctnost australijskih

da izrazc aktuelna verovanja i

urodenika ostala je vidljiva na

imala matrij.uhalnu svctu

preokupacije. Bilo da to radi

svetim mestima tokom vi5e

tradiciju, obofavajuci majC:inski

svesno iii nc, uloga umctnika je

milenijuma i ima kontinuitet

arhctip Vclike boginje

oduvek da deluje kao instrument

tradicije, koristeci povrsinu

i glasnik duha srng doba,

zcmlje, stene, pecine i koru

dajuci formu prirodi i vrednosti

drvcta, kao i ljudsko telo, da bi

umetnost otkriva zaokupljcnost

\Temena .

izrazila pogled na svct u kojem

drugim svetom, dok su se u

ncma razlike izmedu svetovnog i

srednjo\ekovnoj hropi koristile

PLEMENSKA UMETNOST

svetog, prirodnog i natprirodnog,

rnrativne slikc sa viscslojnom

Duborezi, slike i kompozicije

proslosti i sada5njosti, iii cak

simbolikom u cilju upoznavanja

urodenickih naroda Afrike,

izmedu vidljivog i nevidljivog

nepismenih masa sa Svetim

irnaju malo zajednickog osirn

RELIGIOZNA

s Boc>om i kosmosom Islamska

sto su se razvili - kao gotovo

SIMBOLIKA

umetnost je nefigurativna -

sve velike umetnicke forme

Maske SU
karakteristika plemenske
umetnosti, povezane su
sa obrednom praksom i
nose u sebi mnogo slojeva
simbolicnog znacenja

Vilendorfska
Vener a, praistorijska
Bogorodica
SASVIM GORE

u starom Egiptu, pogrebna

lntimna veza izmedu religije

""

zabranjcno jc predstavljanje zivih

stvorcnj.1 zato sto bi to znacilo

- u intimnoj \'ezi s religijom

i simbolike izraiava se u

i magijom. Retko namenjeni

umetnosti i artefaktima svih

predstavljanje jcdnog aspekta

ukrasnoj funkciji, oni su

civilizacija. U praistoriji, za

Alaha, sto prevazilazi ljudske

izraz zajednickog nastojanja

slikovitu Vilendorfsku Veneru,

sposobnosti Zato se umetnost

covecanst\a da zivi u harmoniji

figuricu nage zene sa velikim

karakterisc ponadjanjem

s prirodom iii da kontrolise

grudima, od krecnjaka, (oko 24

geometrijskih obrazaca i formi

prirodne i natprirodne sile .

Uzmite. na primer. monolitne
gLwe i polovicne figure Uskrsnjeg
ostrva, kipove visoke do
l 8m koji su klesani u dugom
vremenskom periodu ( 900l 500 g n e) Smatra se da ovi
kipovi simbolizuju moc, za koju
se verovalo da poglavice sirom
ostrva nasleduju od bogova i da
je zadrhvaju posle smrti, kada
su i sami pretvoreni u bogove

oEsNo Kineska umetnost

sadrzi mnoge simbolicne
stvari, a veliki deo nje
povezuje pejzaz s ljudskim
telom iii salje duhovne iii
moraine poruke.

Vise hilj;ida godin.1 kasnije,

pismom i izraz;ivanja veze ljudi

Amerike, Australije i Okeanije

GORE

rana cvropska lovacka drustva

Rezbarene i slikane drvene maske

karakteristicne su za africku i
severnoamericku kulturu . Neke
imaju zivotna ljudska lica, druge
otelotvoruju zivotinjske forme,

oesNo Dela Maksa Ernsta, kao i dela

njegovih kolega nadrealista, puna
su frojdovske seksualne simbolike

Njeni jedini religijski elementi su

nevinost Japanska umetnost se,

zapisi iz Kurana, koji podsecaju

u vezi sa simbolikom, takode

rn

vernike da je Alah uvek prisutan i

oslanja na prirodu: tre5njin cvat

da ponistava sve sto ljudi stvaraju.

je cest motiv, vesnik proleea i

Nasuprot tome, u budizmu i

znak srece, a zbog prolaznosti

hinduizmu naglasak se stavlja

simbol je srnrtnosti

z
0

na vizuelnu moc sirnbola da

podignu svest, pa se figurativna

RENESANSA

simbolika pojavljuje u obe

Pocevsi u XIV veku u Italiji,

tradicije Iako je Buda rekao da

renesansa ("preporod" na

ne zeli da bude obofavan i rnada

francuskom) je predstavljala

se rana budisticka umetnost

obnovljeno interesovanje

ogranicavala na predstavljanje

za umetnost, arhitekturu i

njegovog stopala (da bi se

knjizevnost stare Grcke i Rima .

simbolizovalo njegovo prisustvo)

Mnogi umetnici su trazili

i tocka kao simbola njegovih

inspiraciju u prirodi, u ljudskom

ucenja, zelja ljudi za slikom Bude

telu i grcko-rirnskoj mitologiji

brzo je prevladala Jedan od

Na primer, slika Primavera

najimpresivnijih primera (koji

("Prolece") Sandra Boticelija

datira iz V veka n e.) je kolosalni

(1445-1510) kazuje pricu o

duborez, visok skoro 14m, urezan

nirnfi Hloris, koju vija Zeflr, bog

j,1kim uticajern Frojdovih ideja

u stenu Longmenske pecine u

vetra, pretvarajuci je u Floru,

o seksualnosti, slobodnim

POP

Jungangu, Kina, na mestu hrama

boginju proleea U centru slike

asocijacijama, snovima i

UMETNOST

usecenog u stenu

nalazi se boginja Venera, simbol

podsvesnom Seksualna

plodnosti ovog godi5njeg doba,

simbolika - nosevi u obliku

XX veka, pop

KINESKE TRADICIJE

dok je samo prolece takode

falusa, stidne dlacice na

Visoko stilizovane forrne

metafora za renesansni period,

neocekivanim mestirna

umetnost je koristila
slike komercijalne

simbolienog izraza

povratak uvafavanja umetnosti i

- prozima nadrealisticke slike,

karakteristiC:ne su za kinesku

nauke

a slikari kao Maks Ernst ( 1891-

umetnost, koja oduvek nastoji

da inspirise i obrazuje gledaoca,

Biblijske terne su takode bile

uvijene u klasicnu sirnboliku;

1976), Rene Magrit (18981967) i Salvador Dali ( 1904-89)

prufajuci uvid u odnos izmedu

na primer, na slici Strafoi sud

pokusavali su da predstave i

ljudi i bofanskog Duhovne i

Mikelandelo ( 147 5-1 564) slavi

oslobode delovanje iracionalnog,

Pojavivsi se u Britaniji
i SAD sredinom

umetnosti i drugih
masmedijskih
izvora S podlogom
u komercijalnoj
umetnosti, Endi
Vorhol (1928-97)
predstavljao je pop
umetnost u njenom
najekstremnijem i

moraine poruke su prenosene

Hrista kao blistavog Apolona,

podsvesnog urna, osporavajuCi

preko izvesnih ustaljenih tema,

grckog boga sunca, a ne kao

konvencije artistickog realizrna

najdestruktivnijem

narocito pejzafa i prirodnog

raspetog spasitelja Rafaelo

i pristojnog drustva. Magrit je

aspektu, slaveci

sveta. Na primer, za svaki

( 1483-1520 ), koji je dobio

namerno pogresno obelefavao

mehanicko

deo pejzafa se verovalo da

porudzbinu da oslika Vatikan,

svoja platna, Ernst je stvarao

simbolizuje jedan aspekt

spaja tradicionalniju sirnboliku

cudne pejzaze nastanjene

ljudskog bica: voda je bila krv,

Boga kao sedobradog patrijarha s

izuzetnirn zivotinjarna i

banalnog i povrsnog
Njegova platna u

drvece i trava bili su kosa, oblaci

rnitskim satirirna i nirnfarna pod

organskim forrnama, dok je Dali

stilu postera, koja

i magla bili su odeca, a usamljeni

trernorn.

izgradio novi jezik simbolickih

neprestano ponavljaju
istu sliku, mogu se

lutajuci mudrac bio je dufa.

slika u obliku C:asovnika koji se

ponavljanje i
stvarajuci kult od

sagledavati kao snaZni

Barn bus, koji rnofo da se savije i

NADREALIZAM

tope, stvorenja sa vretenastim

simboli modernog

da ne pukne, predstavljao je duh

Pocevsi kao knjizevni pokret,

nogama, cveca koje se leze iz jaja

potrosackog drustva.

mudraca, dok je nefrit znacio

nadrealizam se nalazio pod

i drugih bizarnih slika

REKLAMIRANJE
76

uticala na reklame XX veka..

proizvoda !vfedutirn, seksualnost

U reklamama su poceli da se

je verovatno najcesce koriscen

koriste "podsvesno ubedivanje"

"marnac" i rnnogo se koristi u

i "simbolicna asocijacija" u

rnarketingu, kako suptilno tako i

tolikoj meri da su slika iii naziv

razmetljivo Kod \'ecine reklarna

brenda postajali vafoiji od

koriste se konvencionalni

proizvoda . Autornobil nije vise

seks simboli, pri cemu se zene

samo prevozno sredstvo: dok se

prikazuju kao predmeti po:lude,

dizajnira da bude aerodinarnican

a rnuskarci kao dominantni .

0
c:i

i fonkcionalan, on se takode
Stiv Mekvin u Bulitu
sa fordom mustangom
iz 1968. I ovaj eovek i
kola postali su ikone koje
predstavljaju buntovnu
musku snagu

GORE

neprestano istra:luju i pomeraju

Koriscenje moci ubedivanja

prednjim delom u obliku falusa

granice seksualne eksplicitnosti

za promovisanje proizvoda

da bi se dopao potencijalnim

Seksualne slike uzrokuju najveci

predstavlja staru praksu

rnuskim kupcirna Reklamira se

uticaj, izazivajuci uzbudenje i bes

Simbolika koja se koristi za

kao simbol statusa i zivotnog

kada diraju u moral i tabue date

ubedivanje ljudi i uticaj na

stila

kulture.

njih rnora se obraeati glavnim

Seksualne slike
odavno se koriste kao
reklama za prodaju
proizvoda Slike zena kao
seks simbola mogu da
pogaoaju i muskarce i
zene, kao sto se vidi na
ovoj reklami za grudnjak

Dvadesetih godina XX veka

Frojdov neeak, Edvard Bernajs,

REKLAME I VEZA SA

U modernoj reklamnoj industriji

iskoristio je ujakove ideje za

BIOSKOPOM

uspesni reklameri govore o

rnanipulaciju arnerickirn javnim

Svetovi reklamiranja i filma

interesima i uverenjima potro5aca

ooLE

I filrnska i reklarnna industrija

pojacava zenstvenim oblinarna iii

onome na sta ljudi reaguju svesno

mnjenjern, pa ga cesto zovu

koriste simboliku da bi pobudili

iii nesvesno iii sa cime zele da se

"ocem odnosa sa javnoscu" On

snafoe emocije koje se obracaju

poveiu, pa dizajniraju i pakuju

je pokazao korporacijama kako

popularnoj kulturi datog

proizvode u skladu sa trendovima

mogu da usklade nesvesne zelje

vrernena Ove dve industrije

kulturnog i licnog ukusa

ljudi sa svojim proizvodirna i

rnnogo posuduju jedna od

da pretvore artikle u simbole

druge u koriscenju sirnbolike

sustinski kvalitet proizvoda i

zivotnog stila: na primer, u

i fanra: filmovi se koriste za

dobar glas njegovog proizvodaca

C:uvenoj akrobaciji iz 1929

prodaju modnih predmeta preko

bili gLwni faktori, masovna

godine za Americku duvansku

plasmana proizvoda, a fllmske

proizvodnja i medunarodna

kompaniju, on je anga:Zovao

ikone se koriste u reklamama

trgovina su udaljile potro5aca

manekenke da paradiraju

tako da ponekad izgleda da se

od proizvoda i proizvodaca, a

ulicama Njujorka, puseci, pod

ove dve stvari malo razlikuju.

reklamiranje se ubacilo da ispuni

zastavorn "baklje slobode"

Dok su u ranom rnarketingu

Do bar primer meduigre filma i

tu prazninu, postajuci samo po

Povezujuci pusenje s pokretom

reklarna jeste film Bulit iz 1968.

sebi industrija. Vecina rnodernih

za oslobodenje :Zena, on je

godine, za koji neki ka:lu da su u

reklarna ima za cilj da promovise

efektno prekrsio tabu protiv

njernu glavne zvezde Stiv Mekvin

ceo brend pre nego neki

pusenja Arnerikanki na javnim

i ford mustang iz 1968, i jedan

individualni proizvod, stvarajuci

mestirna .

osecanje podanicke pokornosti

kod rnusterija tako sto pode5ava

i drugi simboli urbane pobune,

cvrstine i muske snage Godine

SEKS U REKLAMAMA

2000. originalni film je vesto

Izreka da "seks prodaje"

preraden za reklarnu kompanije

jednako je tacna za sve druge

Ford, stvarajuci iluziju da Mekvin

PSIHOLOGIJA U

slike koje se obracaju ljudskirn

vozi najnoviji model forda purne .

REKLAMIRANJU

ernocijama, kao sto je koriscenje

Posle trideset godina, glumcev

Idejama o nesvesnim 2eljama

instinktivne reakcije ljudi na

imidz ikone jos uvek je imao moc

frojdovska psihologija je

bebe prilikom prodaje nekog

da prodaje kola .

sliku brenda preko sirnbolike .

SIMBOLIKA PRIMERENA ZEMLJI

Neki mnogo korisceni simboli i izrazi imaju razlicito znacenje u razlicitim delovima sveta, a koriscenje
specificnih slika iii simbolike u mnogim kulturama moze da dovede do problema kada su u pitanju
kompanije koje se reklamiraju na globalnom planu Na Zapadu, zelena boja moze da znaci "kreni"

AUTOMOBIL

SIMBOL

77

iii se moze povezivati s prirodom, dok se u drugim delovima sveta ona odnosi na opasnost i ima

::JJ

negativno znacenje U Kini se crvena boja odnosi na srecu i vencanje, dokje na Zapadu ona povezana

INDUSTRIJSKOG DOBA

sa opasnoscu, seksualnoscu iii naredbom "stop" Jedna americka kompanija koristila je simbol sove za

I sam ikona industrijskog doba,

reklamu jednog proizvoda u lndiji, da bi otkrila da je sova u lndiji simbol nesrece

Henri Ford je koristio metode

::0

masovne proizvodnje da bi

se simbolicno izraiava preko

najdragoceniji kapital ove

proizvodio kola koja nece bi ti

logoa i korporativnog stila,

kompanije i da njihove akcije

ogranicena na bogatu elitu

koji se odnosi na raison d'etre

moraju da pojaeaju tu vrednost.

Dzeneral motors je preuzeo

organizacije i na utisak koji ona

uspeh Forda kada su kola postala

zeli da ostavi na spoljasnji svet

MEDUNARODNO

simbol "buenih dvadesetih", a

Mnogi prividno moderni logoi

REKLAMIRANJE

dizajnirala su se i prodavala kao

u stvari irnaju koren u staroj

Ekspanzija globalnih triista

da predstavljaju novootkriveno

simbolici Trodelne sirnbole,

dovela je do novih izazova za

oslobodenje, seksualnu slobodu i

na primer, koji predstavljaju

medunarodno reklamiranje, koje

samoizra:lavanje doba dieza"

harmoniju i sansenstvo, koriste

se najvecim delom odnosi na

kompanije kao StO

znacenje i vrednosti koje treba

Tokom tridesetih godina XX

SU

J'.V[icubisi i

veka, u Sjedinjenirn Dr:lavama,

i'v1ercedes Bene. Drevni suneani

preneti Jedan problem predstavlja

zatvorena kola iii kombiji

krst (krst jednakih krakova unutar

dominacija zapadnih vrednosti

izrafavali su trezveni iii puritanski

kruga) pojavljuje se na oznakama

i ideala koji se prikazuju u

imidz. Medutim, ovaj period

Fijata i BMW-a. Zlatni lukovi

reklamarna, a koji mogu da utieu

je brzo zamenjen eksplozijom

Mekdonalda mogu se turnaciti

na druge kulture iii da ih uvrede

prodaje kola i konkurencijom,

kao dzinovsko M, ali oni takode

Zernlje s razlicitim moralnim

pri cemu su se posleratna kola

odgovaraju starom alhemijskorn

i religijskim stavovima cesto

prodavala kao simbol "arnerickog

znaku za vatru

prilwataju imidz zapadnih reklama

SASVIM GORE Trodelni

kao seksualno eksplicitan, iii ne

Micubisija

sna Sada su kola u reklamama

prikazivana kao vozila iz sna,

Brendiranje ima za cilj

da poistoveti proizvod s

odobravaju uloge koje igraju zene,

pozivajuci potencijalne vlasnike

proizvodacima kojirna se

pa se takvo reklamiranje rnoze

da ispune svoje zelje za seksom,

rnoze verovati Proueavanja

doziveti kao subverzivno

brzinom, bogatstvorn i statusonL

korporativne lienosti su pokazala

Do dana5njeg dana autornobili

efektnost svetlih traka u boji kada

zauzirnaju ono sto bi Arnold

se koriste kao deo imidfa nekog

Mindel rnozda nazvao duhorn

brenda. Jedan takav 5areni logo

vremena progresa i uspeha

pripada kompaniji Eso/Ekson,

Dizajn i reklamiranje modernih

koja takode koristi tigra kao neku

automobila pocinju da se igraju sa

vrstu maskote kompanije - njen

manje stereotipnorn simbolikom

cuveni slogan, stavite tigra u

po pi tan ju pola, u kojoj se

rezervoar", pozivao je potro5aca da

istrafoju uniseks i rne5anje polnih

se poistoveti sa snagom i lepotom

uloga Dok je ranije reklamiranje

ove zivotinje.

automobila bilo usmereno

lmena kornpanija i brendova

samo na muskarce, sada se ono

imaju vaan uticaj na potro5ace

usmerava i na muskarce i na zene

koji su suoceni sa trzistem

IMIDZ KOMPANIJA

proizvodirna Svake godine

zasicenim konkurentnim
lmidz kompanija se srnatra veoma

predsednik izvrsnog odbora

vafoirn u modernom marketingu

Sonija po11a\lja osoblju ideju da

Identitet neke kompanije cesto

cetiri slova S, 0, N, Y predstavljaju

oesNo Logo Mekdonalda predstavlja

adaptaciju alhemijskog znaka za vatru,
koji je prikazan ispod

Dvadesetih godina XX veka

proizvoaaci automobila predstavljali su
svoje proizvode kao simbole bogatstva,
osloboaenja i samoizrazavanja
DOLE

Fijatov logo koristi

stari simbol suncanog
krsta

GORE

logo

SIMBOLIIZA I N.AUIZA
78
::::i

>
f>V)

::::i

c::.
0
::::i
<(

"'

_J

0
ro

SAT
Kako je blisko
povezan sa

MAS INA

Znakovi, simboli i sirnbolika

i drustvene i ekonomske

igraju vainu ulogu u naucnirn

strukture. Kada je jedan

Francuski filozof Rene

istrazivanjima i u razvoju

od pionira hemije, Antoan

De kart ( 1596-1650) bio je

modernim

naucnih teorija Naucni

Loran Lavoazje (1743-94),

kljucna Figura u prelasku sa

poimanjima

koncepti su ukorenjeni u

dokazao da je voda sastavljena

srednjovekovne na modernu

kontrole,

savrernena verovanja u vezi

od razlicitih elemenata,

naucnu rnisao, predlazuci

produktivnosti i

s prirodom, "simbolicne

bio je ozbiljno kritikovan,

analiticki metod traganja za

autonomije, satje

rnodele" ili "paradigme"

narocito od farmaceuta

naucnorn istinom i prihvatajuci

simbol masinskog

(obrasce) koji oblikuju razvoj

Antoana Bornea, za podrivanje

samo stvari koje su nesumnjive .

naucnih teorija zasnovanih na

U kartezijanskoj eri, naucna

2:

vazan funkcionalni

Vl

doba . U XVII i XVIII

razumevanja. Naucne dileme

veku satovi su

se cesto razre5avaju kreativnim

fundamentalnim elementima

istrazivanja su favorizovala

postali dovoljno

ili iracionalnirn procesirna,

vatre, vode, vazduha i zemlje.

mehanicke vrednosti kvantiteta

precizni da mere

eak i simbolikom snova koje

Svaka promena u naucnim

i funkcije u odnosu na

dozivi naucni istrazivac.

shvatanjima pracena je

kvalitativne vrednosti duha,

od toga da budu

Kako se razvija nauka, tako se

sumnjama i otporom, a

estetike, osecanja, cula i same

voaeni simbolikom

razvija i jezik - stenografija

nove paradigme neminovno

prirode, a masina je postala

i ritmovima prirode,

znakova, simbola i formula

podrazumevaju radikalne

simbol moci, organizacije i

jer su se ravnali

koja omogucuje naucnicima da

promene naucnih temelja i

ljudske kontrole nad prirodon1

formulisu i prenesu znanje

sistema ubedenja civilizacije .

minute i sekunde,
pa su ljudi odustali

prema casovniku.
Jungovski terapeut

KVANTNA ERA

Mari-Luis fon
Franc (1915-89)

NAUCNE PARADIGME

NAUCNA REVOLUCIJA

Tokorn XX veka pocela je da

opisao je sat u

SIMBOLIKA

U srednjevekovnom kosmosu

se pojavljuje radikalno nova

postkartezijanskim

Nove naucne ere odvijaju

nebo i zemlja su sagledavani

naucna perspektiva, uvodeci

vremenima kao
simbol bezdusnog
kosmosa

Kopernikansko
viaenje kosmosa.
DOLE

se preko "paradigmatskih

kao dva odvojena carstva . Nebo

pogled na svet sacinjen od

promena", koje karakterise

se koncentrisalo oko boga i

tendencija i meduzavisnosti: u

radikalno menjanje

njime je vladao veeni zakon,

kvantnoj zapletenosti postoje

simbolicnog pogleda na svet

dok je zernljom i ljudima vladao

i posrnatrac i posrnatrano, pri

koji na kraju potresa i sustinski

prirodni zakon. Iako je nebo bilo

cernu sam cin posmatranja

reorganizuje tel1!1ologije

hijerarhijski nadredeno, zemlja

utice na stvar koja se posmatra.

se smatrala centrom svemira .

Fiziear Verner Hajzenberg

Ovaj pogled na svet

( 1901 76) konstatovao je

je preokrenut naucnom

da se, kada poku5avamo da

revolucijorn iz XVI veka, koja

objektivno sagledavarno

je, izazvana Kopemikovom

prirodu, mi u stvari susrecemo

astronomijorn i posmatranjima

sa sobom, sugeri5uci tako

Galileovim teleskoporn,

da nauka ima unutra5nje

zastupala stav o mnogo vecem

i arhetipsko poreklo. Da

svemiru koji se koncentrise oko

bi istrazio odnos izrnedu

sunca, ozbiljno osporavajuCi

arhetipske simbolike i naucnih

tvrdnje iznete u Starorn

koncepata, naucnik Volfgang

zavetu. Katolicka crkva

Pauli ( 1900-58) istrazivao

je uzvratila udarac, ali se

je arhetipske snove koje je

pojavio novi pogled na svet

dozivljavao, pa je postavio

koji je sirnbolieno pomerio i

hipotezu o psiholoskom

covecanstvo i zemlju iz centra

jedinstvu, koje je Jung nazvao

dogadaja.

unus mundus ili "du5a sveta"

Galileov heliocentricni
kosmos osporio je simbolicki znai':aj
zemlje, ali je naucnika Vatikan prisilio
da opovrgne tvrdnju.

oEsNo

SNOVI, SIMBOLIKA I

gradu atoma, video je u snu

NAUCNO OTKRICE

jezgro sa elektronima koji se

Koja je veza izrnedu simbolike

oko njega vrte, pa je za daljnji

i naucnih modcla? Sama nauka

rad dobio Nobelovu nagradu

nije prosto jedan racionalan

za fiziku 1922 godine Albert

proces, jer ima mnogo primera

Ajnstajn pripisao je zasluge za

naucnih otkriea koja su nastala

svoju teoriju relativiteta snu

engleskom jeziku jednako

zahvaljujuci snovirna i drugirn

koji je doziveo kao ucenik, au

zovu, prinL prev.). Srebro je

iracionalnim procesima - kao

kojern se vozio na saonicama

povezivano s mesecom, a kalaj

sto je njutnovska prica

koje su jurile neverovatnom

s planetorn Jupiterom. Gvozde

tome

kako je jabuka koja je pala

brzinom, pretvarajuci zvezde

je predstavljano simbolom za

na glavu ser Isaka Njutna

oko njega u zaslepljujucu

planetu Mars, a olovo simbolom

navela naucnika da slwati silu

svetlost dok se priblifavao

za planetu Saturn .

gravitacije lzgleda da nesvesno

brzini svetlosti .

1\mericki astronomi koriste

sirnbol kruaa s crticama da

rno:Ze da stvori sirnbole koji

"'

rnogu da oblikuju sledeci korak

NAUCNI ZNAKOVI

bi predstavili grupu galaksija,

u naucnom istrazivanju .

Da bi se prenosilo, formulisalo i

dok krug koji se naginje u

razvijalo naucno znanje, razvio

desnu stranu predstavlja jednu

otkrice benzenskog prstena do

Najpoznatiji prirner je

se stenografski jezik naucnih

galaksiju

kojeg je 1865 . do5ao nemacki

simbola i znakova . Astronomija,

hemicar Fridrih August Kekule.

botanika, biologija, hemija,

MAT EMATICKI

Svojstva benzena nisu se mogla

nuklearna hemija, fizika,

ZNAKOVI

objasniti pomocu linearnih

geologija, matematika i

U matematici dve paralelne

molekularnih struktura Jedne

meteorologija, sve one su

linije znace isto iii jednako

veceri, dremuckajuci pokraj

razvile sopstvenu stenografiju.

necernu, dok grupa od tri

vatre, Kekule je usnio dug niz

Najranije hemijske simbole

paralelne linije pokazuje

atoma 'koji se izvijaju i krecu

koristili su stari Grci, a usvojio

jednakost iii slicnost tamo

kao zmije" dok jedna od tih

ih je Platon da bi predstavio

gde ne postoji stvarna razlika .

zmija ne uhvati svoj rep Kada

svojstva ceti.ri elementa:

Zanimljivo je da se isti ovaj

se probudio, izneo je hipotezu

zemlje, vazduha, vatre i vode.

simbol u meteorologiji odnosi

o prstenastoj strukturi benzena,

Alhemicari su uveli sirnbolicni

na maglu, atmosfersku pojavu

sto je dovelo do novog plodnog

jezik

kada sve izgleda mlecnobelo i

perioda u razvoju organske

astrologije, kosmologije i

hemije Na konvenciji 1890

metalurgije - da bi prikazivali

izvucen iz astronornije,

gubi svoj identitet.

Znak plus (koji je rnozda

godine Kekule je savetovao

razne elemente, ukljucujuci

nastao kao skracena froma

kolege naucnike da "nauce da

sedam metala . Bakar je

latinskog et, sto znaci "i") poceo

sanjaju" da bi dosli do istine .

bio povezan sa elernentom

je da se uveliko koristi u XVI

Takode u XIX veku, ruski

zemlje. Zlato, koje predstavlja

veku da bi oznacio sabiranje.

savrsenstvo rnaterije, bilo

Znakovi za mnozenje i deljenje

sanjao je periodni sistem

je simbolizovano suncern.

uvedeni su u XVII veku.

elemenata, eak predskazujuci

Ziva (iii tecno srebro), tekuci

hemicar Dmitrij Mendeljejev,

postojanje tri prethodno

metal koji je povezivao zemlju

"nepostojeca" elernenta, koji su

i nebo, zivot i smrt, bi la je

otkriveni u roku od IS godina.

povezivana sa istoimenom

Pocetkom XX veka, danski

astroloskorn planetom

fizicar Nils Bor, proucavajuci

(Merkurorn, buduci da se na

Alhemijski
znakovi za bakar, zlato, srebro, zivu,
kalaj, gvozae i o/ovo

DESNO, ODOZGO PREMA DOLE

DRU.GI

SIMBOLI
PO I<OJIMA
v
ZIVIMO
Od reci na ovoj strani do sazvezd.a na nocnom nebu,
od slike boga do osecaja boianskog, od namigivanja
oka do Sarene obredne rnaske, od lic:a u nasirn
snovirna do sernafora na raskrscu, znakovi i sirnboli
SU integralni deo SVeta U lzojern zivirno.
Sledece stranice istrazuju upotrebu simbola
u razliCitirn aspektirna ljudskog iskustva - od
svetovnog do svetog, od prolaznog do vecnog.
Postoje poglavlja o sirnbolirna u drustvu, u prirodi,
u mitu i svetorn predanju, u ljudskorn zivotnorn
c:iklusu, kao i apstraktni simboli. Neki od ovih
simbola koji irnaju najslozenija znacenja

kao sto

su krst, zrnija, duga i tocak - posebno su izdvojeni

i o njirna se detaljnije raspravlja. Iako je nernoguce
ukljuciti sve rnoguce nijanse, c:ilj je da se da pregled
znacenja koja individualni sirnboli rnogu da nose.

DESNO Krug uspravnih kamenova u Stounhendzu, Engleska,

imao je razlicita simbolicka znacenja tokom vekova.

SvAIZODNEVNI Z1voT
l-

ZNAKOVI I SIMBOLI KOJI PROZLMAJU NASU KULTURU CESTO ZAVISE OD ISTORIJSKIH I DRUSTVENIH PRILIKA, ALI Ii'vfA DRUGIH KOJI

>

PREVAZILAZE KULTURU I KOJI SU DALEKO UNIVERZALNIJI.

Ovo POGLAVLJE SLEDI ZAJEDNICKE NITI KOJE FOIUv!IRAJU ZNAKOVI KOJE

NALAZIMO U SVAKODNEVNOM ZIVOTU.

z
>
UJ

z
0

U NIV.ERZALNE TEME

<(

>
Vl

ENERGETSKA PRIRODNA

formama i zasto nemaju nikakvu

SILA

pojedinaenu, ispravnu definiciju.

Jos od najranijih vrernena, ljudi

opisuju stanja i polja energije

MIKROKOSMOS I

koja prozimaju i pokrecu svemir.

MAKROKOSMOS

U mnogirn kulturarna se smatra

Pokusaji da se objasni

da svemir, Zemlja i na5a tela

poreklo zivota i docniji odnos

kanali5u suptilnu energiju iii

izmedu zivih stvorenja i

"zivotnu silu" U Indiji se to zove

kosmosa predstavljaju dva

prana, u Kini i Japanu Ci iii ki, u

najfondamentalnija interesovanja

Polineziji je mana, u zapadnoj

covecanstva. Ona se nalaze u

tradiciji etar

u alhemiji se zivotna

i u mnostvu sistema i hipoteza

mudrosti, sa quinta essentia

verovanja koji su formulisani da bi

("petom sustinom") iii "du5om

pruzili obja5njenja. Dominantna

sveta"

terna je shvatanje da mikrokosrnos

Moderna nauka shvata da je

materijalni svet, iako izgleda gusto

Zivotna sila i energija

prirode prozimaju zivotnu
"pricu" u usponima i
padovima, raaanju i smrti
GORE

Svastika je drevni
simbol prirode sa
visestrukim znacenjima,
primer kako se
znacenje simbola moze
menjati i prilagoaavati
Kada je okrenuta u
smeru suprotnom
kretanju skazaljke na
satu podrazumeva
suprotstavljanje prirodnim
strujama.

GORE

korenu fl!ozofije, religije, nauke

sila izjednacava sa kamenom

i makrokosrnos postoje paralelno,

tako da je zivot pojedinaca

Tokom vremena, razlicite kulture

i cvrsto, u sustini sastavljen od

blisko povezan sa kosrnosorn,

su razvile jedinstvene simbolicke

energije, sa atomima, protonima,

"kako gore, tako dole" Ovaj

jezike poku5avajuCi da izraze

neutronima, elektronima i

koncept je postojao u drevnim

svoje najrnocnije ideje i emotivne

C:esticama koje skupa titraju na

kulturarna zapadne Azije i

i duhovne odgovore na zivot

razlicitim frekvencijama. Svemir

oblikovao je astrologiju, alhemiju,

Simbolizarn prikazuje kulturne

rnoze da se zamisli kao nesto

prorocanske sisteme, mit i sveto

karakteristike koje se odnose na

sto se drzi na okupu nevidljivim

predanje Sirom sveta. Narocito je

istorijske trendove i geografske

energetskim "lepkom" Psiholog

dominirao mistieno-sirnbolicnim

regione u kojima nastaje i

Karl Gustav Jung video je ovu

misljenjern srednjevekovne

razvija se u skladu sa dubljirn

silu u onorne sto je nazvao

Evrope, dovodeci do pojma kao

vrednostima i individualnirn

"kolektivno nesvesno", koje

sto je "kosmicki eovek"

sistemima verovanja svake kulture .

Medutim, uprkos kulturnirn

fovek

predstavlja ogroman rezervoar

koji otelotvoruje sve elemente

obrazaca arhetipske energije u

svernira.

razlikarna, izgleda da u osnovi

koji se utapamo i izrafavamo ga

sirokog dijapazona simbolickog

simbolieno - bilo u snovima,

POLARNOST I

izra:Zavanja u svetu leze zajednicke

umetnosti, svetom predanju

CELOVITOST

teme . Mozemo ih srnatrati

iii nauci. Ovo moze doprineti

U okviru mnostva sisterna

"zivirn tokom sna", koji tece

objasnjavanju nase trajne

verovanja moze se izdvojiti

poput nevidljive struje kroz svet

opcinjenosti simbolima, zasto se

jos jedna terna: sirnbolika

svakodnevice.

oni pojavljuju u svirn moguCirn

suprotnosti Cini se da je na

Ova slika Pana, dobrodusnog

pretece Satane, pokazuje ga u
prvim manifestacijama kao neznog
i blagog.

oEsNo

DESNo ooLE Promena blagog boga

Pana u zastrasujuce zlog Satanu
pokazuje kako se simboiicno
znacenje moze promeniti

skoro s\im ni\'oima egzistencija

prirodom Urodenicki narodi

sastadjena od binarnih parova

shvataju vJ.inost odrzirng odnosa

iii suprotnosti, kao StO SU nebo/

s prirodom. koji se odrJ.Za\'a u

zcmlja, muskarac/Zena, dan/noc

njihornm simbolickom svetu,

U smislu energije magnetskog

koji je t,ikode ziva stnrnost. Oni

cnergetskog polja zemlje, ova

ucestvuju

ll

celoj "'mrezi zivota"',

suprotnost se izraiava kao

sL1\'eci zemlju, nebo, sunce, mesec,

polarnost izmcdu pozitivnog i

pretke, duhove prirode, vile,

negativnog, privlai:enja i odbijanja

zin1tinje i biljke.

iii plime i oseke. Ljudi defini5u

apstraktne pojmow na slii:an

PROMENLJIVA

naCin, sagledavajuci s\et u smislu

SIMBOLIKA

dobra ili zla, uspeha ili neuspcha,

Iako neki sirnboli zadriavaju

lepog ili ruinog Neke tradicije su

tr,ijno znai:enje u kulturarna i

iz ovoga stvorile moralni kosmos

dobima, drugi dobijaju i gube

u kojem jedna strana polarnosti

na vainosti i njihovo znacenje se

ima prednost nad drugom,

razvija tokorn vrernena Odlican

sa dalekoseznim politickim i

primer ovoga jeste kako se

drustvenim implikacijama. Na

simbolika jarca menjala i razvijala

primer, veliki deo civilizacije

vekovima U ranoj Evropi, jarac

sagraden je na patrijarhalnirn

je bio pozitivan sirnbol rasplodne

vrednostima, pri cemu se polofaj

rnoci, libida, plodnosti i zivotne

zene smatra inferiornim.

sile Jar,ic je posebno predstavlj"ao

Medutirn, neke tradicije, iako

svetinju grckim bogovima

priznaju obrazac suprotnosti

Dionisu i Panu Pan, pola covek

u prirodi, shntile su da sve

pola zirntinja, s rogovima jarca,

treba prihvatiti kao organsku

bio je bog S\'ih Stnri, naro(ito

celinu. Orn je znacenje kineskog

rasplodne rnoci.

simbola jin/jang ili alhemijskog

znaka za hermafrodita, gde su

Medutim, u starozavetnoj
Treeoj knjizi Mojsijevoj, jar,ic

musko i zensko spojeni u jedno

je postao "irtveni jarac .. zbog

telo Slicno slwatanje postoji u

grehova Co\'ecanstva i poslat

razlii:itim granama psihologije

je u di\ljinu, noseci onj opaki

U teoriji psihoanalize, neuroza

teret. Od ovog trenutka, ova

se jadja kada se delovi lii:nosti

iirntinja je sve \'ise simbolizovala

koji se srnatraju 1osim"' ili

polni nemoraL pri cernu je njen

neprilnatljivim otkidaju'"

srnrad povezi\'an sa zlom, dok

i odbacuju Kao obrazac za

u Srednjern veku ta svojstva

mentalno zdravlje, svim aspektima

nisu pripisana Davolu. U

psihe potrebna je S\'est, buduci

meduvrernenu je personifikacija

da oni simbolizuju aspekte nase

Pana pretrpela odgovarajucu

fundamentalne celovitosti.

prornenu u Satanu s glavom jarca

Sirnbolika se moze koristiti

lpak, jarac je zadriao pozitivne

za kontrolu i uticaj na ljudski

asocijacije na Mediteranu, gde se

foot ili da nam pomogne da se

srnatra cuvarom koji irna moc d,i

spojimo sa srnjorn najdubljorn

amortizuje zle uticaje

NASTAMBE IZAO SIMBOLI

zido1ima od debla i granja Clneea

Sl1\!BOLIC:AN POLOZAJ

>

i krovovinu od lisc,1 Deblo

I RASPORED

dnet,1 daje cnstinu dok krovic

Polofaj gr.1de1ine iii zajednice

od lisca obezbeduje skloniste

na zemljistu smatra se 1eoma

"-'

od elemcntarnih nepogoda.

1<1znim u mnogim kulturama.

Kada je unistena suma u kojoj su

Kuce su bile i:esto zidane na

zi1eli, pripadnici jednog africkog

lokalnim svetim mestim:r, a

pigmejskog plernena su bili

kamen temeljac bio je sliean

potpuno dezorijentis,111i zbog

omfalosu iii "pupcanom

napustanja vertikalnog s1eta

kamenu" hram:r

dneca bez horizon ta, pokazujuci

s1ctom predmetu koji jc

kako sc osceamo ' kod kuce i

omoguea1ao komunikaciju s:r

kako smo uklopljeni u :rmbijent,

bogovima Stara graditeljska

sklonist,1 i gr,1devine koji su n:rm

tradicija u Irskoj podrazumevala

poznati

je paljenjc '\atrc za

>

<
>
V1

Holmi i prostorije modcrnih

zgrada podscc,1ju n:r mrcze odaj:r

Pecina je bila oblik

sklonista koje je razvilo
iskonski simbolicni znacaj
i moze se povezati s
majcinom utrobom.

GORE

Kuca je simbol
eovekovog ja, a nacin na
koji je prikazujemo moze
simbolizovati aspekte nase
licnosti i ponasanja.

Pravougaonost
u arhitekturi moze
simbolizovati covekovu
zelju da se nametne
prirodi

uzbunu" trljanjcm prn dva

konstrukciona dn eta u obliku

u pecinama Pecin:r iii pecinska

Bridzitorng krsta . Tantra je

n:rstarnba podseea n,1 utrobu

obelefa1,1la ognjistc oko kojeg

ce se koncentris:rti ostatak kuce

Fizicke gr,1devine u kojirna

unutar majke Zemlje, cirne

1-.1dimo i zi1imo imaju i

simbolizuje r:rd,rnje, ponovno

funkcion,1liu i sirnbolicna

rachnje, negovanje i kreatin10st

tradicionalno su postadjali

s1ojst1a, a obicno su spoj

Kuea kao simbol majke

kucc i zajednice tako da njiho1a

jcdnoga i drugoga N,1se kuce

predstal'lja opsti pojam

teritorij,1 vizuelno prcdst.11 lja

GORE

DOLE

centralnom

i drugc zgrade predst1vlj,1ju

C:ak l S hiljada godina pre

Lo1ci i skupljaci plodova

kosmii:kog t1orca iii prctka u

nove ere nonudski lol'Ci Enope

antropomorfoorn obliku. Kuce

,uhetipskc obrascc, 1ezu s

otkrili su korisnost busenja i

od blata i grado1i dogonskog

duho1im,1 i precirna, kao i nas

zernlje z,1 gradnju i izolaciju. Od

naroda, koji zi1i na reci Niger

indikatore st1tusa i privilegija,

odnos prerna zaj.ednici i prirodi

primitirnih koliba od blata razvili

u Timbuktuu, rasporedeni

kuee ccsto imaju kosmolosko

su sc slozeni nacrti za zcrnljane

su prcma kosmoloskirn i

zn,1cenje, odra:faqjuci odnos

!UStambe sirom sveta Gr:rdcnjc

antropomorfnim principima

prcm:r ccntru, irnajuci u isto

zemljom dcwelo je do koriscenja

Njihova sela su gradena u

1reme licniji zn,1eaj za porodice

ciglc od ilovai:e Prica z,1 dccu o

parovima, oznaeavajuci tako

iii pojcdincc koji u njima zi1e

tri praseta i vclikom zlom 1uku

odnos izmedu neba i zernlje

Bogat:r simbolika kuce postaje

pokazuje kako cigle predstadjaju

Dogoni veruju da posle smrti

n,Hocito 1,1zna kada istrazujemo

sigurnost za n,1su domacu (iii

odlaze u raj koji je identican

ulogu koju on:r igra u psihologiji

svinjsku) prirodu u borbi protiv

njihovim kueama

i tum:rcenju sna.

sile prirode (iii l'Uka) Treee

LI

ziYOtll.

U Kini, gde se pr:rktikuje

prase ostaje bezbedno dok vuk

l'estina feng sui, bagua je model

PRVE KUCE

dma i frkce ali ne moze da oduva

za gradevine, sa osam gua koje

Pccine, dnece i zemlja bili su

njego\'U ciglenu kucu . J\!edutim,

okruiuju centar.. Svaka od zona

1azna sklonista za prve ljude i

dok cigle mogu da sirnbolizuju

odgo1ara jednoj oblasti zivota:

obezbedili su i nadahnuce i gradu

trajnost i sigurnost, one takode

prosperitetu, slavi i ugledu,

za docnije nastarnbe. Nastambe

moau da se koriste kao simboli

srodstl'U, porodici, zdravlju,

mnogih primitivnih naroda

represije prirode preko ljudske

kreativnosti, znanju i vestinama,

posecaju na prirodne senice, sa

snage i surcnosti

radu i pomagacima Nastamba

"

85

z
>

>

;;:

>
G

trcba da bude ispbnirana u

koji omogucuje porodici da

zi\ot.:i i sncna. ,1 mogu takodc

pr.1\orn odnosu sa cetiri strane

bude zajcdno i Lh istonemcno

da

weta i to tako da Ci slobodno

budc ukljuccn.:i u r.:izlicite

genija Gotovo s\e kulturc cenc

struji r,1Zlicitim zon.:inu na

,1kti\nosti; on1 jc ,uhetip5ki

ognjiste kao srce kuce. i,1ko

dobrobit st,111,1r,1

obr.:iz.:ic koji je jednako \'Jian z.:i

sc cini da je ono u modernim

U Jndiji, vasta purnsa je

duh kuce, opis.:in bo cvrsto

SC

odnose na iskru nuste iJi

one koji stanuju u jurtu k.:io i z.:i

\Tcmcnim,1 z,1mcnjeno

one koji zi\c u z.:imku

tclc\ izorom, koji t.1kode S\'etli i

s\etluca simbolicnim pric,rnn

sklupcano musko telo. D,1 bi

SIMBOLICNA

budc postadjcn.:i u odnosu na to

VREDNOST KU(E

onih koji u njinu borave. Dceija

telo t,1ko da glav,1. srce i udo\i ne

P5iholozi ccsto s.1gled:l\aju

sob,1 moze da prcdst,1dj:1 mesto

budu uznemir:1\.:ini

kucu bo simbol unutrasnjcg

igrc iii fant,1Zije, dok sp.n-.1ce

l\!ongolski ju rt jc

bica, t.1ko d.:i bd,1 p.1cijcnt

sobe z,1 odr,1slc mogu da ukazuju

crta kucu iii opisuje 5,111 o dclu

na scksu.1lnost i 1u odnos
doticne osobe prcm.:i seksu

makroko5mos:1. 5,1 svetirn

kuce. on opisujc s\oju psihicku

ognjistem na cetntastoj zcrnlji,

gradu Spoljasnjost kuce moze

kruznirn kro\om kao nebo i

se posnutrati bo spolj.:isnjo5t

psiholoskim tum,1cenjima,

sa ruporn za dim u krovu kao

licnosti, pri i:cmu prozori i nata

nik.1d,1 st\arno nc postoji

nebe5ko oko kroz koje dopire

pok.:izuju odnos prema drugirna

bilo bk\o fiksno znacenjc

suncana s\etlost Jurt se deli

i prcrna s\ctu

na zi\otne kvadrante, koji se

Potkrodja i podrurni su mest.:i

1\..,10 sto jc sluc,1j 5,1

o\ih simbob . Najn:Z:nije u

odrcdi\ ,rnju znai:,1ja aspckat.:i

gde nc sja s\ctlost svesti Oni

kucc jesu asocij,1cijc pojedinca u

zajednice

rnogu da simbolizuju duhcnno

odnosu na tc oblasti. Na primer.

Knjigafezik obrazaca

uzdizanjc i ncs\csno Jung je

Lhoje ljudi mogu da stYCire sliku

u autobiogr.:ifiji opis,10 bko

z,1tvorcnih \ rat,1 s\oje kuec

!Sik.n-.:i i M.lrej.:i Silverstajna

jc silazio u podrum zgrade u

Ako je pna osoba mek zi\ela

( l 97';"), opisuje obrasce koji su

kojem je otkrio primiti\ni deo

u kuci gde su ulazna n,1t.:i bila

zajednii:ki mnogim gradevinama

sebc Temelji kuce mogu da

otn,rcna i Ctcdc su oosti

mek bili
i:'

i gradovirna sirom sveta . Au tori

simbolizuju n.15 odnos prema

lepo prirnani, dok je druga osoba

su prO\eli vise godina u pokusaju

kolektin10m nes\esnom,

zi\ela u kuCi gde su zadnj,1 nata

da formulisu jezik obrazaca koji

prema dren1im pocecim.:i i

bi la rnesto odnosa, a gL1nu nata

doprinose dobrobiti pojedinaca,

nei:O\ecanskim carstvirna.

bi la U\ek z.:itvorcna, ewe slicne

porodica i zajednica Oni

l(uhinja, gde se kuvaju jela,

5matr.:iju da su mnogi od ovih

predstadja mesto alhemijske

,k'.uce na drvetu
simbolizuju odnos
izmeou ljudi i prirode i
predstavljaju mesta na
kojima deca mogu da
oslobode mastu

GORE

odnosc na ulogu porodice iii

Kristofer.:i A.leksander,1. Sare

Dogonsko selo
sagraoeno u obliku raja
kako ga zamisljaju Dogoni.

GORE LEVO

Znac,1j spaL1cih soba z,n-isi od

obezbedila srecu, kuc,1 mora da

mikroko5mick.1 prcdst:l\a

Mongolski jurtovi
su kruzne nastambe
sagraoene od drveta i
klobucine, a sluze kao
nomadske nastambe i
simbol kosmosa

GORE

slike

ce se razlicito tumaciti.

Slii:ne razlike u tumai:enju istih

obrazaca ,lrhetipski po svojoj

transformacije gde se odvija

simbola nast<1ce u analizi snova,

prirodi, povezujuCi i:ovei:anstvo

negovanje, tako da ona moie

gde

sa sustinskorn prirodom stvari.

da ,1socira na dobre iii lose

vez<rne za kucu zavisiti od osobe

Primer za to je nisa iii rnanji

roditelje. Svetli ugarci iii palaca\i

koja ju je sanjala

prostor unutar jedne prostorije,

plamenovi na ognjistu izvor su

ce znai:cnje svake slike

ooLE U modernim
vremenima, televizija je
zamenila ognjiste kao
centar paznje i simbolike
za porodicu

VRATA
Postojc mnogi simboli preb.ska,

(Jo\ an, I 0:9) U muslimanskoj

iii zastitna bozanstv,1 rnogu

>

JAN, BOG
VRATA

ali su nata iii ulaz arhetipski

tradiciji, razliciti nirni r.1ja dostizu

dobiti z,1cfatak da ih nadgledaju

rnoti\ koji predst,wlja ulaz u drugi

sc kroz niz vrata, sa l 00 stepenika

Kapije kineskih gradova bile su

Jedan od najstarijih

s\ct ( prostoriju, gr,1d, palatu,

koji \ode do sv,1kog ni\oa pre

postadjene na cetiri strane S\et,l,

hr,1111, drustvenu ust.u10vu) iii

nego sto se stigne do poslednjeg,

a (uva]i SU ih Jjuti lavovi koji

vrata i gospodar

u drugo stanjc biea koje moze

sedmog neba Jedno ucenje

privlacili dobre. a odbijali zle

i-

>

bogova Rima, Jan

je bio cuvar svih

>
Vl

SU

uvooenja LI misterije

da budc ncbesko iii pakleno, raj

na\odi dJ kljuc za ov;i nata

uticajc, dok su ulazi u \ a\ilonske

Cesto rezbaren na

iii zatvor Proci kroz nata znaci

ima tri kraka: proglas Alahove

i ,1sirske palate imali za cuv,1rc

dovratcima i na

preci prag, preCi iz poznatog

jedinstnnosti, pokornost Alahu i

gorostasne krilate skulpture

u nepoznato Vrata mogu biti

uzdrzavanje od cinjenja zla.

larnva i ljudi. zvane lamase

vratima, imao je dva

lica koja su znacila
da istovremeno

U azijskirn hrarno\ima figure

otH1rena, ali su cesto zatvorena i

moze da vidi one

pod strazom, tako da je putniku

ROElENJE I SMRT

ratnika z\ane dvarpala igrale

koji dolaze i one koji

n,1rnerniku potreban kljuc

Vrata se cesto povezuju sa smrcu

su istu ulogu Kerber. troglavi

odlaze, da posmatra

iii lozinka, iii rnora da prode

i sa rodenjem. U starom Egiptu,

p.1s iz grckog mi ta, cuva vrata

ncku proveru da bi rnogao da

bog sunca Ra putovao je wake

Hada (donjeg sveta kod Grka), a

ude Otuda su nata i simbol

noCi kroz donji s\et, prolazeci

njegova sporedna funkcija jeste

kroz l 2 nata koja su predstadjala

da obezbedi da oni koji budu

proslost i buducnost
Njegovi simboli bili
su kljucevi i koplje
Predsedavao je

inicijacije: obicno je rec

pocecima tako da

kapija iii svetova koje treba proci.

l 2 sati mraka, pre nego sto bi

jednom primljeni. nikada \ise ne

je prvi dan svakog

pri cernu s\,1ki \odi do \ece

se pono\o rodio snkog jutra.

iz,1du

meseca bio sveti

mudrosti, pre nego sto se dostigne

i\lrt\acki sanduci u starorn Egiptu

za njega, kao sto je

bio slucaj s prvim

nizu

st.rnje srece

mesecom LI godini

U starom Rimu svaki deo

ponekad su bili oslikavani s

nata cuv.ilo je rnanje boz,111st\ o

malirn laznim vratima, simbolicno

(numina): bog Forkul je, na

U gregorijanskom

RA.J I PAKAO

omogucujuci dusi (ha) da proleti

primer, nadgledao polja vrata, dok

kalendaru, januar je

lm,1 mnogo primera u religiji gde

U starorn Rimu, pokojnici su

je boginja Kardea pazila na sarke .

dobio ime po njemu..

se u raj iii pakao stize kroz vratJ.

se cesto prikazivali u umetnosti

Bog Jan. sa dva lica, bio je glarno

U jud;iizmu, na primer, \eruje se

u stojecem poloiaju ispred

boianstrn nata. U Kini je obicaj

da postoje jedna nata za Edenski

poluotvorenih nata Hebrejska

da se za novogodisnje vece na

nt (sirnbol raja), ali 40 hiljada

rec za "vrata"

\Tata za pakao, StO yokazuje

znaci "utroba'', vrata zivota.

koliko je teze naci raj i UCi

Ulaz u ovu peCinu

na BalijLI su usta cudovista
sa kipovima koji cuvaju
prag

DESNO

dalet - takode

kucna nata nalepe slike dva boga

vrata, koja se zatim zakljucaju do

LI

njega Za hriseane Isus predstavlja

CUVARI

ubzak u spasenje: 'Ja sam nata;

Kroz nata rnogu da udu i dobri

ko ude kroza me, spasce se"

i Josi uticaji, tako da cuvari

U mitu i prici, mala iii skrivena

vrata mogu da predstavljaju tajni
ulaz u carobni drugi svet

DOLE

oEsNo Kapija Tori je najveca

sintovska kapija u Japanu. Tori je
otvorena kapija koja simbolizuje
prelazak iz svetovnog u sveto

ponoCi da ne bi usli zli duhovi,

kapiju u Parizu, u ocekivanju

dok se u Japanu na ulazna vrata

pobede do koje nije nikada doslo .

stavlja kadomacu

Kasnije je ova kapija postala

ukrasi od

grancica zimzelenog drveca - da

spomenik posvecen vojnicima

privuku bogove i donesu srecu.

poginulirn u Prvom svetskorn ratu

Sliena tradicija, povezana sa

( 1914-18)

J>

paganskirn obicajima, praktikuje

se na Zapadu, gde se o Boiicu i

SKRIVENA VRATA

Novoj godini venci zelenike iii

Vrata ne rnoraju uvek da budu

sveinjevi imele stavljaju na vrata:

velika i ukrasena da bi bila

zelenika se povezuje sa zastitorn

znaeajna Ponekad mala iii

i sreeorn, a imela s rnagijom i

skrivena vrata obezbeduju pristup

medicinom - kod keltskih druida

drugirn vratirna, cesto onima koja

vode u magicne svetove Ulaz u

ulaz u sintovska svetilista. One

Zemlju C:uda u pricarna o Alisi

predstavljaju boiansko stanje

C:alkacingu, Meksiko, irna oko

Luisa Kero la ( 1832-98) najpre

stalne otvorenosti i simbolizuju

sebe isklesano lice cudovista,

je niz zeciju rupu a potom kroz

rnesto na kojern putnik prelazi iz

koje simbolizuje i zastitu ulaza i

mala vrata, kroz koja Alisa ne

svakodnevnog zivota u sveti. U

ostave s pirincem,

prelazak iz jednog sveta u drugi.

moie da prode dok se ne smanji

kineskoj tradiciji, otvorena vrata

koji simbolizuje izvor

U hinduskoj tradiciji, vrata

U Lavu, ve5tici i ormanu od

se srnatraju aktivnim, sto znaci

ona je bila sirnbol besrnrtnostL

Ulaz u jednu pecinu u

KLJUCEVI
U Japanu je kljuc
simbol srece zato
sto otvara vrata

zivota.

u hriscanskoj

tradiciji Sveti Petar

ponekad takode poprirnaju forrnu

K. S. Luisa (1899-1963) ulaz u

da su jang, a zatvorena vrata se

usta cudovista kroz koja eovek

earobnu zemlju vodi kroz ormar..

srnatraju pasivnim, StO znaci da

mora da prode kada putuje iz

Mnogi carobni vrtovi evropskog

jin. Otvaranje i zatvaranje vrata

je usvojila kljuceve kao

zivota u smrt

folklora dostupni su kroz rnajusna

predstavlja kosrnicki pies izrnedu

simbole autoriteta:

vrata koja su cesto maskiranai

jin i jang, gde oni naizrnenicno

se cesto prikazuje s
SU

KAPIJE POBEDE

na primer, u prici o uspavanoj

vladaju U taoizrnu, otvaranje i

Neka vrata se koriste kao simboli

lepotici ulaz u palatu gde princeza

zatvaranje rajskih vrata povezuje

pobede i vlasti, kako svetovne

spava obrastao je trnjem, koje

se s ljudskirn disanjem, tako da

tako i duhovne. Na primer, Kapija

princ junak mora da posece da bi

se zadr:lavanje daha izjednacava

boginje !Star u starom Vavilonu (u

stigao do nje

sa zatvaranjern vrata, a disanje s

kljucevima raja. Crkva

papski grb ima dva

kljuca, srebrni i zlatni,
koji su prethodno
bili amblemi rimskog
boga Jana .

njihovim otvaranjem

modernom lraku) sagradena je u

slavu majke-boginje !Star i u slavu

OTVORENA !LI

grada Vavilona. Ona je opkoracila

ZATVORENA VRATA

Litijski put i omogucila je ulaz

U Japanu, otvorene kapije

u grad, koji je imao tako debele

poznate kao tori obelefavaju

zidove da su se po njima mogle

naporedo voziti dve kocije U
Pekingu su kapije Zabranjenog

POLNA SIMBOLIKA

moze takode da se poredi s vratima, jer je istovremeno prolaz u zivot prilikom rodenja i ulaz u

grada predstavljale moc kineskog

Vulva

cara, dok su trijurnfalni lukovi

vaginu za vreme koitusa. U istocnim tradicijama kao sto su taoizam i tantra, polno jedinstvo je samo

starog Rima olicavali drfavnu i

po sebi put u transcedentno, kojim je moguce postici izmenjeno stanje svesti i doziveti "blazenstvo

politicku moc U novije vreme,

tela" Mitski Zuti car, Huang Ci, jedan od osam taoistickih besmrtnika, uspeo

Napoleon ( 1769-1821 ), koji je

zmaja delimicno i zbog vestine u vodenju ljubavi, dok rane kineske "knjige o spavaeoj sobi" govore

opona5ao rimski imperijalizam

o penisu kao o drsci od nefrita, a o vagini kao o vratima od nefrita, pri cemu je nefrit rajski kamen i

kada je postao francuski car,

simbol savrsenstva i besmrtnostL

poceo je da gradi Trjumfalnu

se na nebo na ledima

PUTOVANJA
88
0

>

z
>

U mnogim kulturanu, ,111ujlije i

pren1ze bozanst\',1 bo sto su

talsimani sc nose na putO\ an ju

\'en era, Jupiter i i\Llrs Kocijc

z,1 srccu i z,1stitu, ,1 putniku se

simbolizuju vodst\O i pobcdc i

pozeli '"dobra brzina (iii '"Bozija

ccsto sc po1czuju s rato\,111jcm:

brzina )

kcltsb ratna zapo\ cdnica,

Budika, obicno sc prik.:tzuje u

kociji, dok sc ahcmenidi, Yladari

KONJ

<(

>

en

Zirntinja koja je naj,uhetipskiji

st,uc Pcrsijc, opisuju kako idu u

simbol putmanja \ero\atno

boj praeeni kocijom Hhornog

je konj LT keltskoj kulturi,

bog.1, Ormuzda, koju nice os,1111

beli konji su bili S\eti i rnkli

bclih konja l(ocijc indijskih

su kocije s\estenik.:t i kr,1ljna

boz,111sta1,1, ponckad u obliku

Oni su povezinni sa boginjom

lotosa, n1ku razlicitc zin1tinjc,

Eponom, jednim od nekoliko

Krivudavi put
simbolizuje zivotne
uspone i padove

GORE

Puto\ anja sirnbolizuju traganje

U mitu i prici cipele

mogu da poseduju
magijska svojstva,
omogucujuci putniku da
brzo i bezbedno
velike udaljenosti

Kocija je simbol
sunca i kao takva se u
mnogim tradicijama koristi
kao prevozno sredsrvo
bogova, kraljeva i ratnika

bo sto SU konji za ;\gnija i Suriju

i guskc za Bramu. Englesb rec

Rimljani LT X\'l \eku, hropljani

'juggenuut (ncumolji1,1 sib)

materijalnim bilo duho\nim,

su u\eli konja u Se\ernu Arneriku

poticc od nazi\a za \eliku kociju

iii i jcdnim i drugim Putonti

(iako je mozda ranijc tamo

hinduskog boga Dzag.rnata.

zn,1ci ici (potcncijalno op.1snim)

postojao i izumro), ,1 njcgo\

putcm kroz zi\ot, na kojem

dolazak imao je dubok uticaj na

PLTTO\';\NJE \'ODOil[

kr,1jnjc odrcdiste nijc smrt ncgo

mnoga urodcnicb plcmcna. Oni

JcdrcnjKi, c,1mci i kanui takodc sc

duhon10 proswecnjc, koje je

su konje

pon~ziY,1li

s,1 gromom

- zbog zrnka kopita prilikorn

koriste za sirnboliuciju ~'uto\anja

kroz zivot LT starom Egiptu jedra

( bo sto SU Ostr\J besmrtnib

trcanja, a konj je post,10 simbol

su simbolizcl\ ala\ etar i dah,

u kineskim pricama iii religijska

bogatst\'a i moci

predstavlj:ijuci ncstalne 1etrm e

odredista hodoeasnib) iii u

Konji se pojaYljuju u mnogim

sudbine koji mogu da odunju

nckom d1-.1gocenorn predmetu

mitcwima o preyozu 11,1 drugom

putnika sa kursa. LT Egiptu i

(bo sto je S\Cti Gral iii Zlatno

S\'CtU, pri CC!llU (eStO \UkU kocije

kasnijc u Rimu, sY,1ke godine

runo) Ponebd su puto\111ja

bogova i obdareni su mitskim

se irtnwao jcdan no\ brod da

brakteristikama Slepnir, konj

bi obezbedio pon1ljne \Ctro\e i

sk.:tndinaYSkog bog.1 Odina, ima

mirno more: sa upisanirn s\etirn

podzcmna, simbolizujuci ulazak u

donji

DOLE

ee sl.iYiti

z,1 licnirn napredoYanjem, bilo

mitski oliceno u obcc,rnoj zemlji

GORE

keltskih bozansta\,1 koja

S\

et, ,1 ponekad su \azdusna,

sugcrisuci duhon1a stremljenja

os.1111 nogu, dok u grckom mitu

recirna, nat0\1l'Cll parfornima i

Pegaz ima krila i rnce kociju koja

kos,uama cvcea, bio je pori\an u

PLTTNIK

ZeYsu donosi grom i mun ju . Za

more d,1 ga odnesu \etro\ i

Cizrne iii cipele su simbol

i\luhameda kaiu da se uspco na

Putovanja vodom cesto

putnika i\foc rimske vojske

gradila se

11.1

moci pesacenja, koju

nebo jasuci hibridno strnrenje

se powzuju sa smrcu i

zyano Borak (sto u pre\odu

preobr.1zenjem, a simbolicni

je simboliZOY,1la vojnicka (izma

znaci "munja"), krilatog konja

brodOYi pokojnika CCStO

i\[noge price iz zapadnjackog

sa ljudskom glavom i paunO\im

se pojavljuju u rnnogim

folklora podrazume\aju "cizme

rep om

ci\ilizacijama LT Indoneziji se

KOCIJA

obreda s,rn1an koristi C:arnac da

od sedam mil ja' koje na magii:an

nacin omogucuju putniku da

mrtvaci izlaiu u kanuinu, a kod

prclazi \elike udaljenosti velikom

Kocije iii "trijumfalna kola",

'putuje kroz vazduh' u potrazi

brzinom, a da se pritom ne

preYozna su sredstn vladara

za du5om pacijenta LT starom

umara, dok je Hermes, grcki bog

i bogova

Egiptu, bog sunca Ra putovao

putoY,rnja, nosio krilate sandale .

umetnosti prikazuju se kako

u renesansnoj

je kroz donji S\'Ct i preko neba

RASKRSCE
Raskrsce traclicionalno obelezava
vazno mesto odluke, a svetilista
su graaena na takvim mestima
na primer, zavetni kamenovi koje

>

<

su ostavljali putnici u peruanskim

<
>

i'.\nclima prerasli su u piramicle

Raskrsce je mesto prelaska, simbol

opasnosti, sanse, promene, izbora i preobrazenja Kao mesto

>

gcle se sastaju clivergentni putevi, ono je vazno mesto

susreta, traclicionalno povezano sa silama sa clrugog sveta
(i clobrim i zlim) U mnogim clelovima sveta, raskrsca se
povezuju sa duhovima, vesticama i zlim silama u Evropi
su kipovi Hekate, "mracne" grcke boginje, poclizani na
Camci mogu simbolizovati
se verovalo
smrt. a u starom
cla prevoze duse mrtvih
GORE

\!ODER:\N PRE\'OZ

raskrscima, clok u Africi Bambare iz Malija prinose zrtve u

;\utomobili. \OZOYi i J\ioni

obliku alata, pamuka i platna Soba cluhovima za koje se

im,1ju simbolicne ,1socijKijc

u e:,m1cu od mi lion godin,1,

koje sc obicno sagleda\ ,1ju u

dok sc u l(ini i J.1p.l!lu koristc

psiholoskom smislu. Vo:i:nja

C,lll1Ci od papira kao prC\llZ!l,1

,rntomobila moc sc sagled,nati

srcdst\ ,1 duhoYa Hindusi koristc

bo metafora indiYidu,1lnog

rninij,lturnc c,11ncc koji prcn,zc

putoY,rnj,1 kroz zi\ot pri

sn~snoj

smatra cla se mesaju u ljuclske poslove. Raskrsca se takoae

uveliko povezuju sa proricanjem suclbine: u Japanu bi ljucli
ocllazili tamo u suton, kada bi reci prolaznika otkrile sta

ce suclbina cloneti. Ovo se povezivalo s verovanjem cla su

putnici mozcla bozanstva koja clonose srecu, a razvilo se u
obicaj proclavanja pirincanih kolacica suclbine na raskrscima

plamcn sto simbL1lic1w zn.ici

kontroli smer,1: pit.inj,1 sigurnosti

da prcnosc sol.irnu cncrgiju iii

i opasnosti, konformizm,1

;\\ion (i s\emirski brod)

nwlit\ c.

iii pobunc (postcn ,l!lj,1 iii

mogu simbolizoy,1ti duho\ne

krscnj,1 saobr,1cajnih propis,1),

tcznjc, pre\-,1Zilazcnje ljudskih

jun,1ckih puto\ ,rnja bro do, im,1

!nu t,1kodc mnogo opis,1

posedo\ ,l!lje osecaja za smcr iii

ogranicenj,1 prkosenjem

bo sto jc ;\rgos kojim jc_lason

izgubljcnost.

gr.nitaciji, uspinjJ.njcm

tr,1g,10 z,1 ZLltnim runom. iii

ist,1knc. Z.i r.izliku od ,rntomobib,

prociscujuca prostranst\'a neba

PriLhcn. kojim su isli kr,1lj ,--\rtur i

,rntobus jc j,1\110 pn:\ozno

i daljc ;\\ ioni takode mogu

njcgo\ i ljudi na puto\ ,l!ljc u donji

srcdst\ o i mozc da sugcrisc odnos

Lh budu simboli nezayisnosti,

odrcdcnc osobc prcma drustn1,

slobodc i brzine . Nest,rnak gori,-a,

S\

ct. \llrc prcdst,l\ lj,1 op.1s1wsti

l'd ncpoznatog. a pored op.1snosti

od brodoloma.

~1uto\-,l!ljc

mozc

Lh do\ cdc dL susrct,1 s,1 mitskim

zycrima Lw sto su ncmani i

S\

e to moze da se

t,1ko da pc>tcskocc pri uL1sku ili

sudar iii pJ.d mogu sugerisati

izl.isku mogu da budu znacajnc

""prizemljenje, e\entualnu bznu

\'ozo\ i radc prcnu c\Tstim

pr.1\ iii ma. Kasnjcnje, propust,l!ljc

dcmoni

\Oz.l

Z,1 ostrdj,l!lc su camci 1urocito

LI

iii h\at,l!ljc u poslednjem

za prcter,111e ambicije, bas kao

sto je Ibr pao

LI

grckom mitu

i dozi\eo smrt posto je leteo

trcnutku. puto\anje bez brte

oL-h-ec blizu sunca, koje je istopilo

\ azni. 1\:,1 primer, bzu da su ratni

iii u \ agonu nize klase,

njego\',1 rnstana krila

bnui \la\ ,1L1 dari\ ,iii prcstifom

mozc tumaciti

LI

smislu licnog

koji su bili njilio\ i \ lasnici iii

odnos,1 pre ma

S\

etu. i\lnogi

S\C

koji

SU

njima ploYili. StO jc idcj,1

S\'C

to sc

psiholozi \cruju lh je pcron

slicn,1 \ikinskoj \lorske L1dc

simbol nes\esnog, poi:ctna

su t.1kodc simbolicn,1 ploYila i

t,1cb doslo\'11og i metaforii:nog

z1umcnja bczbcdnosti: u judco-

puto\ ,l!lj,1. ,1 prtlj,1g simbol onog,1

hrisc,l!lskom Ycro,anju Nojc\ ,1

StO

barL1 jc s,1cm al,1 i:o\ cc,l!lstn1

prtljag rnoze da z11.1i:i psiholosb

SC

nosi'

psihi, tako da tefak

od propasti t,1ko sto jc sp,1sla po

optcreecnja, dok lak prtljag moze

jcd,l!l par za r,1zn1110z,1\anjc

da L1bzuje na unutrasnju slobodu.

:i:i\ i h bi ca

S\

ih

Zelj,1 za lctenjem je arhctipsb.

Konj je arhetipski
motiv. On simbolizuje
zivotoclvalacke ali opasne
sile, kao i moc i snagu.

GORE

Crveni automobil
simbolizuje musku
polnu potenciju i nagon.
On takoae sugerise
uzbuaenje brzinom i
snagom
DOLE

BASTA
,,
Terna Edena i pada omiljen

Je

spektakularne italijanske baste

knjizevnosti; u ove predstave

u Vila Lante (Banjaja) iii Vila

spada i BaSta zemaljskih slasti

d'Este (Tivoli), sirnbolizujuci

holandskog slikara Hijeronirnusa

ljudsku moc da ukroti prirodu

U svetoj hinduskoj
tradiciji, kao i u mnogim
drugim, basta je simbol
raja

GORE Cesme su simbol

zivota u mnogim
kulturama, a takoae su
znamenje zenstvenosti
ooLE Jezera i voda uopste
cesto se uklapaju u baste,
pri cemu voda u mnogim
kulturama simbolizuje
zivot

u Meksiku SU baste uzitaka

spev Izgubljeni raj D:Zona

asteckog cara Montezume

Miltona ( 1608-74) I u islamu

spajale funkcije privatne baste sa

se rajska sreca turnaci u kuranu

botanickom bastom i zooloskim

kao basta, dorn za odabrane

ntorn, cuvajuci ne sarno biljke

izvan groba, a Alah se ponekad

nego i ptice i zivotinje, sa oko

pominje kao "Bastovan" U staroj

600 cuvara koji su se starali o

Grckoj, Rajske poljane, mesto

njima Tu

u koje vrli odlaze posle smrti,

ljudi sa neobicnim fizickirn

SU

takode bili srnesteni

takode je predstavljano kao

karakteristikarna (kao patuljci iii

bas ta

albino ljudi)

U Kini, tradicionalna basta

GORE

SU

motiv u zapadnoj umetnosti i

Bofa (oko 1450-1516), i epski

Gotovo svuda basta predstavlja

aranzrnanirna, kao StO

Baste se uveliko povezuju sa

na ostrvu iii jezeru izrnisljena

culnim uzivanjern, ljubavlju

sirnbol zernaljskog i nebeskog

je da privuce Osam Besmrtnika

zavodenjem. Na primer, klasiC:ni

raja - rec "paradajz" (raj) dolazi

- grupu taoistickih svetaca koji

arapski erotski tekst o vodenju

od pairidaeza, stare persijske

navodno :live na Misticnim

ljubavi nosi naslov Mirisna

reci za bastu. U sarnoj basti,

ostrvima

baSta, dok se mnogi veliki

raspored i biljke doprinose

Vu Dija iz II veka p. n e. imale su

na zemlju Baste cara

ljubavnici iz mita i legende

njenoj sirnbolici Prve baste su

palate i paviljone sagradene na

(kao sto

verovatno uredivane u Kini pre

vestackim planinarna i povezane

cesto prikazuju u bastenskom

arnbijentu

otprilike 4 000 godina. Odatle

rnostovirna sa ostrvima koja su

su se prosirile na Mediteran i

se nalazila sred velikog vestackog

Bliski istok, a od tada gotovo

jezera.

SU

Rama i Sita u Indiji)

RAJSKE BASTE
U mnogim kulturama, basta

svaka kultura koja opstane iznad

nivoa golog odrfavanja zivota

BASTE UZITAKA

postoji kao vrsta sveta iz

neguje baste .

U starom Egiptu, baste su

snova, namenjena bekstvu od

bile mesta za rekreaciju. Slike

"stvarnog" sveta i uznosenju cula

NEBO !LI ZEMLJA

basta s jezercima i cvetnim

od svetovnog ka uzvisenorn.

Baste su sveti sirnboli u rnnogirn

obalama ukrafavale su grobnice,

Sinonirn ovoga je arhetipska

duhovnim tradicijama Judeo-

sugerisuCi radosti na drugom

persijska basta, zasadena

hriscanski Edenski vrt je

svetu, a ukra5avale su i zidove

vockarna i mirisnirn biljkarna

praiskonsko nebo na zemlji,

i podove palata. Rimljani

i ispresecana potocirna. U

koje je Bog stvorio za foveka

su doveli aranziranje basta

vreloj pustinjskoj zemlji i voda

(Adarna) i zenu (Evu) da zive

do veorna suptilnog nivoa,

(simbol zivota) i senka

u njernu Eden sirnbolizuje

uklapajuCi zgrade, kipove,

karakteristike basta

praiskonsko stanje bofanske

stepenista, kolonade, izvore,

Basta je ogradena i u nju se

pecine, bunare, fontane, pa je

obiC:no ulazi kroz velicanstvenu

basta postala jedan od simbola

kapiju, koja je simbol prelaska

nevinosti, kada

SU

Jjudi ziveli

harrnoniji s Bogorn, prirodom

SU

vafoe

i medusobno, pre nego sto

civilizacije Ova tema se razvila

iz jednog sveta u drugi. Cesto se

su pali u nemilost posto su

za vrerne evropske renesanse,

prostire oko velikog centralnog

pojeli plod sa Drveta zivota.

sa forrnalnirn sirnetricnirn

bazena, koji je ponekad

BASTE ALHAMBRE
Baste palate Alhambre nastale su u XIV veku, sledeci cetvorodelni plan
persijske baste. Danas ostaju cetiri dvorista, ukljucujuci Dvoriste mirte,
sa mirnim jezercem uz cije obale raste ziva ograda od mirte, i Dvoriste

OJ

>

lavova, sa blistavim fontanama i vitkim stubovima koji usmeravaju

pogled ka nebu Svako dvoriste je obasjano suncem, ali muse prilazi
tamnim prolazima s kolonadama, sto simbolizuje put u raj - duhovno
putovanje iz tame u svetlost

obrubljen pLnim ciglama da

brao iz baste sn1jih meditacija

talasaste obrasce, dok veliko

bi se stnirio utisak dubine. sa

Aranzmani persijskih basta

kamenje predstavlja zemlju.

cetiri kanab koji iz njega isticu;

uticali su n,1 ncke pozn,1te baste

Kada sc koriste biljke, grmlje

u \elikim bastama obrazac

u svetu. ukljucujuci palatu

kao StO

resetke moze da se ponavlja,

Alhambra u Spaniji i ve!elepni

i bambusi predstavljaju zemlju,

sa fontan,1m,1 koje obele:la\aju

Tadz i\lahal u Indiji

dok mahovin,1 predstavlja vodu .

ZEN BASTA

omogueav,1juci duhu prirode da

simbolizuju tok zirnta, dok

Na Istoku postoji izrcka da je

sc krece izrnedu jina i janga

ukrstanj,1 tokova predstavljaju

sveto mesto potpuno samo

ukrst,rnje potoka Osim sto

aza!eje, javori, cetinari

Prostor je sastavni deo zen baste,

SU

hladne i osvehvajuce, fontane

SU

Za razliku od basta na

Dvoriste lavova u
palati Alhambra u Granadi
bogato je simbolikom,
sugerisuci duhovno
dostignuce i vodstvo.
GORE

BASTE
OGRA8ENE
ZIOOVIMA
U srednjovekovnoj
hriscanskoj simbolici,

\ ezu izmedu svakodnen1og i

kada nema nicega sto se iz

Zapadu, ciji je cilj da slave

\ecnog Geometrijski obrazac

njega moze odneti Prve zcn

promcne godisnjih doba, zen

se ublaz.n-a \ocem i c\ecem,

baste uJapanu uredili su

b.1stc odrazav,1ju trajnost uma,

1urocito grozdem i ru:lama - u

budisticki rnonasi kao mesta

t,1ko Lh su manje-vise iste

mesto bekstva od

persijskom jeziku izrazi z,1 c\et i

kontemplacijc. cij,1 jc snlu

chnas kao i kada su n,1stalc

nevolja zemaljskog

ruiu su isti

bila d,1 dovedu um do tacke

pre\ ise stotina godi1H, pa cak

zivota Njena

smirenja pomocu jednostavnog

je i sljunak r,1sporeden na isti

zatvorena, tajna

meseca bila je vazna akti\nost

ali dubokog plana U zen basti

n,1cin. On trajnost sirnbolizuje

Ruze su sadene da bi privukle

nista nije prcpusteno slucaju i

transcedentni duh koji nije

slavuje: nocne navike o\ih

svi elementi su znacajni. Cilj je

okovan nemenom iii prostorom

ptica po\ezivale su ih sa

da se st\ori harmonija izmedu

mesecom, dok ih je njihova

dve kosmicke sile jin i jang, rnde

U persijskoj basti, posmatranje

pesma po\ezi\a!a s ljubavlju i

i zemlje. Tradicionalno, vodu

ce:lnjom. Doks<1ti u uglovima

simbolizuje sljunak iii pesak,

baste obezbedivali su skloniste

koji su tako zgrnuti da formiraju

onima koji su posmatrali nocno

basta ogradena
zidovima bila je
utociste duse i

priroda cinila ju je
simbolom zenskog
principa, a narocito
Device Marije Rec
"rozarij" (brojanice),

U Srednjem veku je basta

ograaena velikim zidovima bila
simbol sklonista. Ovde je prikazana
Devica Marija okruzena ruzama,
simbolima njene nevinosti.

DOLE

koja se koristi za
opis niza perli koje
se koriste prilikom
citanja molitava
Devici, najpre je
znacila bastu ruza

nebo Rec gazebo" ( doksat)

Persijske baste su

potice od persijske reci koja

takode bile okruzene

z1uci "platforrna za posmatranje

meseca': tradicionalno. ova
gradevina bi imala centralnu

zidovima da bi
bile odvojene od
zemaljskog sveta,
a bile su ispunjene

rupu u krovu kroz koju se moglo

mnostvom mirisnog

videti nebo

cveca, na kojem

Persijske baste su predstavljale

oazu inspiracije za poeziju,

se zasniva mnogo
simbolike; na primer,
jasmin i ruza se

muziku i slikarstvo U zbirci

posmatraju kao kralj

pesama i prica 8ulistan ("Basta

i kraljica cveca, dok

rufa") pesnik iz XIII veka,

je u narcisu uhvacen

Sa'di, uporedi\ao je svoje misli

miris mladosti

sa ruzinim laticama koje je

IZuCA
.\fET L\

SUDO\'!

Skromni deo kucne opreme,

Osim kaz.111.i, postoji rnnogo

metla jc t.:ikode simbol s\ctc

drugih .uhctipskih sudo1 a.

moci i 1101ih pocetaka

u nekim

ukljucujuci urne, 1,12c. krcagc i

se1erno.1frickim ratarskim

cinijc, kao i burad. s.rnduke. korpe

drustvim,L mctla za ciscenje

i kofere, i s1i inuju simbolicno

gm na predstadj.:i kultni

znJccnjc U mnogim kulturama.

prcdrnct U starom Rimu, kucc

ens ti sudovi se po1ezuju s,1

cistile pos]c pogrcba

srnrcu Stari Egipcani SU. kada bi

d.1 bi se otcrali zli duhovi i

mumificirali pokojnike, st.n-lj,1li

simbolizo,ao no,i pocct.1k, a

srce i druge unutrasnje organe

SU SC

Kinezi im,1ju sliean obic.1j n.:i

u kanopskc krc.1ge - nugicne

kraju godine, k,1da ciste kucu

sudo1e koji

da bi odstranili svaku nesrecu u

od zlih uticaja . U Enopi sc

pripremama za sledecu godinu

pokojnici obicno st.n-ljJju u

KA.ZA.N

iii kremiranja .1 njiho1 pepeo

ec z.1stititi sadrzinu

mrtv.1cki s.rnduk pre s.1hranc

ima
centralno mesto u kuci
kod svih kultura- ono je
izvor
i svetlosti,
ali i simbol sigurnosti,
udobnosti i osecanja
prpadnosti
GORE

Lonac za kunnje koji stoji

moze se st.1\ iti u urnu. U nekim

11J s1ojim nozicam.1 iii kazan

ju:lnoamerickim zemljarna.

zirnt.1 jc ognjiste, ,uhetipski

prcdstadja jos jedan sn.:lian

razbijcni sud stadjen na grob

simboL ,1li mnogi drugi obicni

.uhctipski simbol u mnostvu

ukazuje !1,1 prcbz,1k iz zin1ta

kultur.:i. U indoevropskim

srnrt

Tr.1dicion:dni cent.u kucnog

kucni prcdmeti uiivaju bogatu

simbolicnu tr,1diciju: u njih

misticnc i magijske moci i

zin1ta: rnesopot.unijska boginja

korpe i delovi narncstaja Na

preobrazenja. U keltskorn mitu

!St.1r cesto se prikazujc kako

Z.:ip.1du nekc od cnih st\ari

postoje tri n-ste L1Zana: D.:igdin

nosi urnu u kojoj se nalazi voda

narocito ognjiste - nisu \ise

S\

Kazan je arhetipski
simbol magije, misterije i
preobrazenja

Metia je simbol
odstranjivanja, a koristi se
za cisc'enje nesrec'e
DOLE

Urne i nze su takode simboli

sp.1daju metb i ogled.:ilo, lonci,

u opstoj upotrebi, ali z.:idri,1,aju

GORE

- tradicijama. on je instrument

LI

oju simbolicnu moc .

u kabali, 1aza sirnbolizuje

kaz.:in obilja - vecni iz1or je!J

zirnt.1

i znJnjJ; k.1z.:in ZJ Zrt\enu

duhcwno blago - simbolika koja

smrt u koji je potap.rn kralj

se pon,wlja u legend.111u o Gralu

st.ire godine .1 njegov.:i palata

u srednje1 ckoYnoj enopskoj

OGNJISTE

spaljivana: i kazan ponovnog

knjizernosti, gde je Gral putir za

Kao iz1or s1-etlosti. toplote i

rodenja u kojem su mrtvi

koji kazu d.1 sadrzi Hristorn kn

jel.1. oghjiste predstavlja kucu

ozidjavani.

is njom t.1jnu besmrtnosti. U

i z,1jednicu. toplinu. sigurnost

U Kini, tronoZ:ni kazan

jenejskorn Hramu. zl.:itne cinije

i porodicni iirnt Ono se

je irnao moc da daruje

poj.11ljuje u mitovim.1 i religijama

proroeansku sposobnost, da

sadrie zi1ot - koristile su se za

mnogih ci1ilizacija. U asteckoj

kontrolise ciklus godisnjih doba

obredno prinosenje darova .

tradiciji ono je bilo sveto z.i

i da garantuje besrnrtnost junak

Lhopolnog bog.:i Ometekuhtlij.i,

ju Veliki. osnivac Kineskog

Sudovi se takode powzuju sa

zcnskim principorn. I u ju:lnoj

carstva, izlio je devet sntih

i u Severnoj A.merici priC:e o

sredistu s\emira. dok u Kini i

kazana od bronze za koje se

korpanu i o pradjenju korpa

japanu bogcni ognjista privlace

govorilo da kuvaju bez vatre i da

cesto se odnose na zene: 11.1

obilje i srecu u domacinstvo,

SU

pri cemu j.1panski bog ognjista

Govorilo

bora,i u kuki na kojoj visi lonac

ako se ljudi na Zemlji okrenu od

meseca i z1ezda. Korpa je simbol

iz1ud \atre

vrline ka porocima.

majcine utrobe i atribut mnogih

Z:i

kog.1 Se \'Cl'O\a]o da zivi

sto je metafora za sudove koji

ispunjcni nebeskirn rnocima

SC

dace kazani nestati

primer, u jednom rnitu plemena

Poni, Zena korparka je majka

boginja. ukljucujuci Dijanu

oEsNo Tepisi iz .!\rabije povezuju

se s kueom, a boje i sare koje se
koriste u njihovom tkanju bogate su
simbolikom. Svaki tepih ima neku
gresku da bi se ilustrovalo islamsko
verovanje da samo Alah moze da
stvori savrsenstvo

Efesku, cije SU S\'CStenice nosiJe

frizuru u obliku korpe Kod Sona
u Zirnbal:neu. grncarske cinije

Ogled.:ib su simboli duhon1c

mudrosti, znanja i pros1ecenj.:i:

ponekad inuju oblik delo\a

u tibetanskon1 budizmu mudrost

:i:enskog tela. a postoji izreka da

Velikog ogledala uci da je svet

se mu:i: mora odnositi prema zeni

oblika koji se u njemu odraza1.:i

s postov.:injern da bi je sprecio

iluzija, dok kod taoist.:i ogledalo

da "okrene ciniju lUOp.:icke , i[i

src,1 odrai.1\'a nebo i zemlju .

da mu ne dozvoli pristup njenoj

Povcziv,rnjem s nebeskom

polnosti Slicno tome. u japanskoj

intcligcncijom. ogled.:ilo je cesto

ceremoniji caja. cajnik predsL1Vlja

solarni simbol: j,1panski mit

mesec i jin, iii zensku sustinu

kazuje kako je boginju sunca

Amaterasu iz peCine izmamilo

rngo\ arali Zajc\ rcjski n,uod.

OGLEDALA

swto ogled.:ilo da bi njena

porodicni trpez.uijski sto

Latinska rec za ogled:ilo

s1etlost ob.:isj.:il.:i s\et. Ogled.:ilo

pl1prim,1 ulogu oltara kada se

glasi "spekulum", a

je t.1kode zenski. lun.:irni

pOS\ ccujc obrcdom i molit\0111

spekulacija (razmisljanje)

simbol i ima veze sa srecom i

za \ rcmc subotnjcg obroka

- sada intelektualna aktin10st

pr,1zno\erjcm U Kini, ogledalo

Okrugli sto iz legcndi o kr,1lju

- originalno je znacila koriseenje

predstavlja znak harmonije

Arturu predst,1\ lj,10 je odabr.:inu

ogledala za posmatranje neba

i srecnog braka, pri cemu

z,1jcdnicu. idcj.:i koj,1 sc d,llUS

razbijcno ogledalo rugo\estav.:i

pc>n,n lj,1 u biznisu prilikom

koristila su se i

razcfr,1janje U zap,ldnjackonr

s,1stan,1ka koji se odri.1\ ,1ju za

kod predskazivanja dog,1dJ.ja

folkloru, za razbijeno ogled,1!0

okruglirn stolom

gledanjem u njih dok se ne

kafo da donosi sedarn godina

bi ukazala slika: Asteci su

nesreee osobi koja ga je razbila

S\

NAi\lESTAJ

i dz,1mijom, ,1 koriste sc d,1

i zvezda. Ogledab - narocito

zatamnjena

z;i

I tcpisi i z,1\ esc in1J.ju S\cte i

ctoYnc asocij,1cijc. Na Bliskom

posvecena bogu Teskatlipoki

U starom Rimu, care\i su sedeli

ulq1s,1ju i ocrt.1ju donuee i s\ete

ili Zadirnljenorn Ogledalu U

na Yisokoj stolici. dok je tron bio

pros tore Skupa s,1 par.11 ,rninu

nekirn indijanskim tradicijama

rczenisan za bogo\e. Danas u

i 1 clo\ inu. z,l\ csc obczbcduju

ntamnjena \'I'adzbinska cinija

delo\ima Afrike \isoka stolica

skri\ .:injc i omeduju prostor U

bib bi ispunjena \odom u cilju

predst.:idja simbole kr.:iljevske

Hr.unu uJcrus,1limu. ZJ\csa jc

dobijJ.nja istog efekta.

Ponekad se ogledala

funkcije, dok sc z.:i zbtnu

bil.1 na\ uceru prcko S1etinjc

stolicu As,rntija u Gani vcruje

n,1d

S\

ctinj,1ma. deb

S\

etilista

posmatr.:iju kao nesto sto

da cma dusu naroda. K,1ko

u koji jc mog,10 da udc samo

odraiava istinu: u grckom mitu,

podi:i:u onoga ko sedi. stolice se

jcncjski pn OS\ estcnik, dok

Meduza, ciji je pogled rnogao

f'O\'ezuju sa statusom i vbscu

nckim muslim,rnskirn drust\ ima

pretvoriti druge u kamen, sama

U hrisc,rnskoj tradiciji. latinski

za\ cs,un,1 pripada central no

je pret\ orena u kamen kada je

nazi\ za biskupsku stolicu bio

mcsto kod pr,1ktikonnja purde,

\'idela svoj odraz u Persejevom

je 'chatedrum" ( od grcke reci

to jest skri\ ,lJ1j,1 :i:cn,1 od ociju

stitu. Kinezi vesaju osmougaona

za stolicu, "kathedra"); zato su

j.:i\ nosti Da bi ncprekidno

ogledala s natpisom Pa Gu.:i

crhe kojima predsedava biskup

odria1ali s\etu vlast, kineski

iznad ulaza u kucu. uvereni da Ce

nazvane katedrale.

c,ueYi su u\ek drz.:ili veo izmedu

ogledalo, otkri\'ajuci prirodu zlih

uticaja, oterati iste

Ogledalo ima mnogo

slozenih znacenja, koja se
povezuju i sa suncem i sa
mesecom

GORE

istoku tcpisi sc pen ezuju s kucorn

ovu s\'I'hu pravili ogledala od

crnog brusenog opsidijana.

ljudi okuplj,1ju d.:i bi jeli iii

Sto je centralna tacka,

rnesto susreta na kojem se

sebe i gostiju. t,1ko d.:i oni mogu

d.:i \ idc a da nc bu du\ ideni

Zavese simbolizuju
razdvajanje razlicitih
carstava, bilo da ih
otvaraju iii skrivaju.
GORE

STATUS I BOGATSTVO
r0

Simboli se mogu koristiti za

>

pokazi\'JlljC moci i dasti

kako

S\'Ctovne tako i duhovne. Sve

kulture su raz\ile sirnbole

>

vlasti i ranga koji su u skladu

u..J

s njihovim drustvenim

\'rednostima, \erovanjima i

<
>

obicajima. l\!nogi su povczani

Vl

s kraljevskirn dostojanstrnm
i funkcijom iii sa bogatstrnm
i posedima Tradicionalno,
GORE Nakit s perlama
obelezava status kod
mnogih africkih naroda.

dragocene stv,ui su koriscene za

oznacavanje bogatstva i ranga
Sta predstadjaju specificne stvari
ugLl\'nom zavisi od kulturnih
nednosti - bog,1tstn1 nomadskih
naroda, na primer, moze se meriti
brojem kamila ili ovaca

DRAGOCENI ARTIKLI
Neki od najdragocenijih ,utikala
ccne(anst\"a

kao StO SU zlato,

MIROPOMAZANJE ULJEM

srebro i drago kamenje - cene se

U mnogim

cistote i nekvarljirnsti, zlato

kulturama se smatra

se povezuje sa bo:i:anstvom,

da ulje ima posebne

moci Narocito

i po lepoti i po retkosti. Simbol

kraljevskim dostojanstnim,
suncem i najvisim te:i:njarna

s mesecom, elementom ,ode,

simbol i duhovne

duha . Zlatne jabuke nordijskog

zenskom energijom i nevinoscu;

moci i prosperiteta

raj a, Asgarda, kao i jJbuke nta

ono je takode simbol bogatst,a,

U judeo-hriscanskoj

Hesperida u grckoj mitologiji,

koji se koristi kao none i sluzi za

sprecavaju starenje bogova, dok

plJeanje danka.

je maslinovo ulje

tradiciji kraljevi
i svestenici bilo
su obredno
miropomazivani

SU likovi Bude cesto pozlaceni kao

znak prosvecenosti i sansenstva.

U staroj l\!ezoamerici ncfrit

Raskosni portret ruske carice

Katarine Velike pun je simbola
kraljevskog dostojansrva, ukljucujuci
krunu, skiptar i zlatnu loptu.

GORE

NOVAC
Kako je proizrndnja robe i

jc cenjen vise nego zlato ili

usluga postajala raznovrsnija

uljem, sto je bio znak

Kao tradicionalni simbol

srebro; on je bio simbol cistote

i specijalizovanija, trgovina

Bozijeg blagoslova

bogatstva, zlato se pojavljuje u

i zinita i ocuvanja kraljenkog

obicnom trarnpom prestajala

i vlasti, moci i

obelezjirna monarhije i visokih

dostojanstva. Zirntinje i biljke

je da bude prakticna Opste

funkcija, a koristi se i kao simbol

takode daju dragocene supstance

pril1vaceno znamenje, koje se

slave darovanih
od Boga Grcka rec

ljudskih dostignuea - kao sto je

- bisere i slonovacu, mosus i

postepeno razvilo u novae,

rec "mesija" znace

zlatna medalja ili, figurativno,

amber, zacine, smolc i ulja l\laje

resilo je ovaj problem: cim SU SVi

"miropomazani".

pojam '"zlatnog doba'".

SU koristile tecnu eokoladu kao

prihvatili simbolicnu nednost

novae, dok je biber bio tako

nekog znamenja ono je moglo

povezuje sa besmrtnoscu; stari

dragocen zacin da kaZLI da je

da se zamenjuje za bi lo sta. Neka

Egipcani su, na primer, verovali da

Atila Hun u V \eku trazio l350kg

drustva SU koristila stvari kao StO

njihovi bogovi imaju zlatno telo i

bibera u zrnu na ime otkupnine za

SU skoljke i biseri, ali je metal,

srebrne kosti. Srebro se povezuje

grad Rim

kada ga je bilo na raspolaganju,

"hristos" i hebrejska

One se koriste za
lsusa kao simboli
njegove kraljevske,
prorocanske i
svestenicke vlasti

Kao i zlato, srebro se takode

STATUSNI SIMBOLI MODERNOG SVETA

Mnogi statusni simboli modernog zapadnog sveta proizvodi su
vrhunske tehnologije - elektronska roba kao sto su mobilni telefoni,

bio raznovrsniji i najcesee se

koristio. Novcici su originalno
predstavljali sustinsku vrednost
metala od kojeg su se pravili, ali

kompjuteri i haj-faj oprema, iii skupa kola Gde ljudi zive, nacin na, koji
ukrasavaju kuce, sta nose i cak sta jedu, sve su to indikatori drustvenog

>

polozaja. Slavne licnosti, mozda moderan ekvivalent mitskim junacima,

-i

koriste se za reklamiranje narocitih brendova u pokusaju da se podigne

V1

status proizvoda.
OJ

vrednost modernog kovanog

0
Cl

novca i papirnatih noveanica cisto

je simboliena .

Plast kineskog cara irnao je

i zena da bi se ilustrovalo

Crtezi utisnuti na aversu

okrugli okovratnik sa cetvrtastim

monarhovo bogatstvo ljudstvom,

novcica obicno su oznacavali

op5avom, cirne je njegov nosilac

dok sami biseri, euvari kraljevskog

vlast vladajuceg tela (najcesce

poistovecivan sa posrednikom

dostojanstva, simbolizuju njegovo

vladarevu glavu).. Oni su takode

izrnedu neba i zemlje Plast

materijalno bogatstvo

nosili ikonografske znakove

5arnana nosi celo bogatstvo

kulture - kao StO

simbolike: u starirn uralsko-

PECATI

i drvece na mnogim galskim

altajskim kulturarna, na primer,

Drevni simbol identiteta i

novciCima

bio je ukrasen trokrakim

vlasti je pecat, rnali predmet

SU

konji, veprovi

tradicija koja se

nastavlja do danas . Kineski

amblernom poznatim kao znak

izgraviran jedinstvenim crteforn,

novcici

droplje, koja je sirnbolizovala

koji se mogao utisnuti u plocu

SU

imali (etvrtastu rupu

u sredini koja je simbolizovala

komunikaciju izrnedu svetova

od rneke ilovace iii u otopljeni

Zernlju okruzenu krugorn neba, sa

smrti i vaskrsenja Danas se na

vosak. Koristio se kao potpis

natpisom cara, sina neba i zemlje

zapadu jos koristi bela Jasica

da bi garantovao autenticnost

kao ukras za plasteve drfavnih,

dokumenta kao sto je kraljevski

ZNAMENJE FUNKCIJA

sudskih, svestenih i akademskih

dekret, a mogao je i da obezbedi

Jedan nacin razlikovanja cina

dostojanstvenika .

sigurnost dokumenta u tranzitu:

jeste putem sveeane odece i

i_

>

Spolja5nja obelezja vlasti

doprinose rnisticnosti onih koji

kojirn je obezbedivan smotani iii

sagledava kao "sediste duse" i kao

zauzirnaju "sediste fonkcije"

papir u rolni, pecat nije rnogao

najplemenitiji deo tela, a fine kape

koja ih izdvaja od obicnog sveta .

da bude provaljen a da se tone

i perjanice obicno oznaeavaju

Ova "stolica" poprirna mnogo

otkrije. Pecati se jos uvek koriste

visok status - voda je "glava"

razlicitih vidova: lice koje na njoj

u zakonskim dokumentima, kao

grupe . One variraju od divnih

sedi predvodi neku organizaciju,

sto

perjanica indijanskih poglavica

dok se u akademskim krugovima

ponekad nosili u obliku prstena,

do krune monarha sa bogatstvom

vlasnik stolice u nekorn narocitorn

a na njima su bila upisana imena

SU

testamenti Pecati

SU

se

dragulja . Mnoge vode nose zlatni

predmetu nalazi na samom vrhu

bofanstava iii odlomci iz svetih

globus ili loptu (deo znamenja

te discipline Presto je specijalna

knjiga, sto je dovelo do njihove

koji su najpre nosili rimski carevi

stolica koja simbolizuje vlast boga

upotrebe kao amajlija .

iii suverena On se cesto nalazi

sveta), i skiptar sliean stapu. U

na podignutoj platformi da bi

Japanu je jedno od znamenja

oznacio vladarev visoki status,

carskog dostojanstva bronzano

a obicno je bogato ukrasen U

ogledalo, koje se povezuje s

Bibliji se presto kralja Solornona

boginjom Amaterasu i koje je

opisuje kao tron od slonovace

preneto na carsku porodicu, koja

prevucen zlatom, a stoji na vrhu

tvrdi da potice od nje.

sest stepenika, izmedu dva zlatna

Glavni deo odece koji cini

lava Prestoli kraljevstva Bamum

deo znamenja obieno je plast iii

u Kamerunu, sa obiljem bisernih

ogrtac.

ukrasa, sadr:Ze figure muskaraca

<
0

kada bi se utisnuo u pecatni vosak

njenih dodataka Glava se cesto

da bi pokazali da su gospodari

-i
v;
-i

Skiptar iii stap je

simbol vlasti i vladarstva

GORE

Presto je
sediste moci i vlasti, kako
u svetovnom tako i u
duhovnom carstvu
SASVIM GORE

DOLE Tradicionalno, pecati

su bili simbol vlasti i
identiteta

PISMA I PISANJE
l-

GotO\"O u s\irn kulturama, pisnu

>

i skwa su zaogrnuta simbolicnim

znacenjem U drenu nemen,1

ona su bila narocito po\ezi\ an,1 s

>
w

magijom, proroc,rnst\ima i

sn~tim

zn,rnjem. VL1danje cit.injem i

""'

pisanjem predstadjalo je zn,1k

>

privilegije i izrnr rnoCi - nesto

<(

Vl

sto \azi i danas, kada polo\ina

svetskog stanon1ist\a ne ume cfa
pise iii to jedva cini. Pisani jezik je
takode omogucio sirenje znanja i
Runsko pismo se
koristilo za pisani, ne
za govorni jezik, koji se
povezivao s magijom,
religijom i prorocanstvima .

GORE

informacija, najpre prcko pisanih

dokurnenata i rnnogo kasnije
preko stampanih knjiga

PISJ\NJE
Komunikacija pisanjern oslanja
se na dogo\oreni repertoar
formalnih znakova iii sirnbola

Prvo pismo zasnovano na

slovima, koje se cita zdesna ulevo,
bilo je verovatno fenicansko,
iz kojeg se razvilo hebrejsko,
aramejsko i arapsko pismo

GORE

Slikovno klinasto pismo moglo

se koristiti za beskrajan niz svrha
Ovaj natpis, koji datira iz XIII veka
p n e, predstavlja ugovor za prodaju
dece

GORE

RANI NATP!Sl

od teksta i gdc se koristio

koji se rnogu koristiti u

razlicitirn kombinacijarna da bi

Rimsko slovo A
oznacava pvri stepen iii
vrhunsku klasu. Takooe
simbolizuje i pocetak.

GORE

reprodukovali ideje koje pisac

StanovnistH' l\lesopotamijc

Poput Egipc.rna, Kinezi su

zeli da izrazi . lzgled,1 verovatno

umnogome se sastoj,1lo od

pripisi\ali pisrnu legendarno

da su se najraniji pisani sisterni

pastira i ratara, a jcdna od pnih

poreklo: prema jednoj prici car

- klinasto slikorno pismo

upotreba pisnu izgleda da je bila

Huang Ci ga je otkrio posle

stare Mesopotarnije, egipatski

z,1 rat,uske izvest.1je: 1ujranije

prouca\ ,rnja ncbeskih teb i

hijeroglifi i kineski ideogrami

poznate sumerske glinenc tablice

predmeta u prirodi, n,uocito

- razvili iz znakova i slika iz

na\'C)de dakove zita i st,1ch stoke

pticijih i zirntinjskih otis,1ka.

Klinasto pismo se z,1sni\Jlo

Iako su hijeroglifi i kli1usto

na piktogramima, tako da je.

pismo na kraju potisnuti od

praistorije
Kada su se pisma raZ\'ila (negde

ooLE Vise od obicnog

pisanog sistema za
prenosenje informacija,
kinesko pismo je
uzdignuto na nivo
pesnicke umetnicke
forme.

oko l 000 g p n e.) broj potrebnih

n,1 primer, riacrt kravlje gLffe

razlicitih slova drasticno je

simbolizo\ao

srnanjen: rirnsko pismo, koje

moglc bi ti predst,n-ljene i ideje i

nepromenjen: piktogrami za reci

koristimo i danas. sadrzi 26

predmeti: ptic,1 i j,1je jcdno pokraj

kao sto su sunce, dno, plJ.nin,1,

slma dok je za pisanje kineskog

drugoga z1ucili su plodnost

polje i \T,ltJ.

potrebno I 000 osnovnih znakova

O\'LI

zivotinju, ,1li

arapskog. sistcm pisJ.nja koji su

SU

Slcna koja su koristili stari

izmislili Kinezi ostaje

\"COI11.l

LI

sustini

rn,1!0

SU SC

prornenili z,1 3 000 godina

Egipc.rni poznata su kao

hijeroglifi, sto dolazi od d\e

P!Sl\L\

grcke reci koje znace s\eti

Fenieansko pisrno se gencralno

zapisi" Hijeroglifi su stv,u,rni

smatra pn im, a sastojalo se od 22

od stilizovanih crteza

suglasnib i pisalo se s,1 desnc u

ljudskih

glava, ptica, zirntinja, biljaka

lcn1 stranu. lz fenicanskog pisrna

i cveca, kao i nekih vestackih

raZ\i]a

predmeta - i pis,rni su u

,u,rn1ejsko, hcbrcjsko i ,u,1psko,

raznim smerovima. za\isno

koja se

SU SC

S\"J

pisma bo StO

SU

citaju zdesn,1 ule\o,

NEPISMENOST I GOVORNA REC

U modernoj zapadnoj kulturi, nepismenost se obicno pogresno uporeduje sa neznanjem Medutim,
mnoge velike duhovne vode, ukljucujuci Muhameda, zen ui':itelja Huj Nenga i indijskog mudraca
Ramakrisnu, bile su nepismene, sto ukazuje na njihovu neposrednu i intuitivnu percepciju bozanske
stvarnosti, koja se ne oslanja na pisanu rec. Na neki nai':in, pisanje se moze sagledavati kao pokvaren
oblik govora, simbol gubitka prisustva i nedostajuce govorne reCi Buda, lsus i Sokrat nisu ostavili
nikakva pisana dela dok mnogi veliki svetski mitovi i kulture imaju korene vise u usmenoj nego u
pisanoj tradiciji Lingvisti su identifikovali oko 3 000 govornih jezika koji se danas koriste u svetu, od
kojih se samo oko 100 normal no pise.

V'

>

z
nednost. Naucnici su zapazili

u kamenu i predstavljaju slova,

da je u mnogim starim pismima

reci i simbolicne pojmove

\ecina slova prikazivala neku

Na primer, run,1 Ansuz (koja

zivotinju, neki ljudski gest ili

je ekvivalent slova A) bavila

kao i neki manje poznati sistemi

fizicki predmet dok neka pisma,

se porukarna i signalima i

pisanja, od kojih su neki opstali

ru primer hebrejsko i runsko,

povezivala se sa ustima kao

U njih spada tifnag, pismo koje

predst,1vljaju niz narocitih reci

izvorom bo:l:anskog govora,

koristi tuareski narod severne

pre nego slova. Hebrejsko pismo

kao i uscima reka i nordijskim

Afrike, pisrno koje se istice

pocinje sa alef ( vo), bet (kuea),

prevarantskim bogom Lokijem

naglasenom geometrijskom

gimel (kamila), a ne sa A, B, G.

U antickom svetu, pisari su

predstavljali elitnu drustvenu klasu,
koja je ponekad imala vise drzavne
vlasti i znanja nego sam suveren.

GORE

formorn Ono je neobicno i po

Runsko pismo je bilo povezano

s religijskim verovanjima i

tome sto je njegova upotreba

EVROPSKE TRADICIJE

magijskom praksom, a nikada se

ogranicena na zene, buduci da je

Rune su najstariji pisani znakovi

nije koristilo za predstavljanje

tuaresko drustvo matrijarhalno:

starih Gern1ana Rec rnna na

govornog jezika . Nordijske

dobar primer veze izmedu

srednjevisokom nemackom

ekspedicije su prenosile rune u

pismenosti i drustvene moci.

znaCi "tajna", ,1 posudena je od

druge krajeve - anglosaksonsku

U druga pisma spadaju grcko,

finskog runo, sto znaci "pesma"

Englesku, Island, Rusiju i mozda

rimsko (koje cini osnov engleskog

Navodno stvorena od nordijskog

cak u Severnu Ameriku.

alfabet,1), sanskrit i Cirilica.

Individualru slova nekog pisma
mogu posedovati simbolicnu

boga Odina,

2+ slova runskog

pisma ukljucuju simbole

plodnosti sa praistorijskih crte:Za

Tek izd.ileka srodna runama,

slova keltskoot't irskoo
v iii
ogamskog "drvenog .. pisma
sastoje se od 25 simbola, od
kojih je svaki sastavljen od niza

SLOVO X
Slovu X se pripisuju mnoge razlicite asocijacije. U zemljama u kojima
se koristilo rimsko pismo, nepismeni ljudi su ga koristili umesto
potpisa na zakonskim dokumentima kao sto SU krstenice. Posto bi
nacrtali svoj znak, bio je obicaj da ga poljube u znak iskrenosti, sto je

horizontalnih iii dijagonalnih

ureza iii linija Originalno
su usecani u drvo ili karnen,
svaki glifje dobio ime po

razlog zbog kojeg danas koristimo X da predstavimo poljubac Koci

nekorn drvetu Jedna varij.inta

rimskih brojeva, X je brojka 10, dok u matematici oznai':ava mnozenje

ogamskog pisma naziva se po

iii u algebri promenljivu kod funkcije Ovo potonje, oznacavajuci

nepoznatu kolii':inu, dovelo je do izraza kao sto je "gospodin X", gde
X izrazava pojam anonimnosti. Upotreba X

tri prva slova: bejt (breza), luis

(oskorusa) inion (jasen) Za

za garanciju anonimnosti desava se i kod

ogarnske simbole se veronlo da

glasanja. Za razliku od kvacice, koja znaci

spadaju pod zastitu Ogrne, boga

"ispravno; X se koristi za oznacavanje greske

go\'Cira Kao i rune, ogamsko

Na saobracajnim i drugim znakovima, ono

predstavlja upozorenje da je nesto zabranjeno
iii je ponisteno, a koriscenje ukrstenih linija za
oznacavanje polozaja na karti dovelo je do "X
obelezava tacku"

pisrno je prvenstveno bilo metod

upisivanja i predskazivanja koji
su koristili druidi, proroci i
pesnici, pre nego sistem obicnog
pisanja

Slovo Z stoji na
kraju rimskog alfabeta i
simbolizuje kraj

GORE

Portret pisara
po imenu Meri, sefa
kraljevskih arhiva u
Sakarahu, sredinom 4
dinastije (oko 2575-2450 g.
p.n.e.), na vratima njegove
grobnice Cinjenica da
je Meri imao sopstver.u
bogato ukrasenu grobnicu
pokazuje n1egov visoki
status u staroegipatskom
drustvu. Ovaj reljef
prikazuje Merija na poslu,
dok upisuje natpis na
tablicu, sa stilusom iza uha.
ooLE

Ovi
staromesopotamijski
piktografi prikazuju razvoj
pisma. Najvisi red prikazuje
jed nostavne er teze
(magarac, vo, urma,jecam,
glava), dok sledeca dva
reda prikazuju kako se slika
razvijala u klinasto pismo.
DESNO

>

z
>
w..J

z
0

Japan, i u islamu, gde su sc zapisi

iz tekston. iz Kurana koristili
umcsto religijskih slika.

RELIGIJSKE TRADICIJE
Goto\o S\'uda sc pisanje
po\ ezivalo sa

<

S\

ctom tradicijom.

U starom Egiptu se smatr,1lo da jc

>

Vl

pisanje dar co\'ecanstn1 od boga

Tota dok se u lndiji Sarasvati.
boginja govora zo1 e i boginja
:vi ATE RI J A LI Z A PI SAN J E
je vazan simbol u mnogim tradicijama, a na razlicite
se povezuje s religijom, mudroscu i prorocanstvima.
hriscanstvo i is lam su "religije knjige: zasnovane
tekstovima iii pismima koja imaju bogomdani

pisma; njen suprug Brama, bog

Za pisanje su se koristili mnogi

t1orac, ponckad se prikazuje

razliciti materijali, ukljucujuci

s,1 wncem od 50 slo\'a o natu

papirus (stari Egipat), tablice od

Prema zapisu u Bibliji, Dcsct

pecene ilo\'aCe (iv!esopotamija),

zapovcsti je predsta\ ljeno Mojsiju

mermcr (Grcka), jelenska ko:Za

na kamenim t,1blicrn1a (kojc je

(i\!eksiko), bambus (Polinezija),

Mojsije simbolicno razbio kada

s\'ila (Kina) i dr\'O (Skandin,wija)

sc pouke nisu slusale). skupa s

Svaki rnaterijal je zahte\ao

Torom, gla1nim dokumcntom

specijalnom sanduku koji se ceremonijalno zakopava kada se

koriscenjc pogodnog pisaccg

jud,1izma

napuni

pribora, a naj\'ise su korisceni

U vezi sa rukovanjem svetim tekstovima razvili su se

ponasanja muslimani obavljaju obrede ciscenja pre
Kurana, koji se nikada ne stavlja na pod; u sinagogama
i svici previse izlizani da bi se iznosili na citanje, a
papira sa svetim recima ne bacaju se nego se drze u

U Kini su se knjige povezivale sa taoistickim mudracima

i bile su simbol velike ucenosti. U antickom svetu, za
sibilske knjige se verovalo da sadrze prorocanstva o sudbini

pero i kist
U islamskim tradicijama, pero

Za kabaliste. slo\a hebrejskog

pisma su pen ezana s brojcYim,1 i
smatra sc da imaju moc st1 aranja.

( kalarn) je veonn simbolicno. Sil a

dok u islamskim misticnim

boianskog otkro\ enja, ono je bi lo

prcdanjinu t.ikodc postoji

mo(, pa ako bi se knjiga nasumicno otvorila i na taj list bacilo

sacinjeno od s\'etlosti i stvorio

prcfinjcno proucavanje slova

zrno :Zita, tekst na koji je zrno palo ukazao bi na buduci tok

g,1 jc A!ah da pise po knjizi" iii

koje sc zasni\a na njihovim

dogaaaja iii bi odgovorio na pitanje Reci iz knjiga su se C:ak

tablici U klasicnoj rnitologiji

simbolicnim osobinama. U

stilus i t,1blica su atributi Kaliope.

sufizmu, slo1 ,1 arapskog pisma

Rima i u vreme kriza koristio ih je Rimski senat, dok se u

srednjovekovnoj Evropi smatralo da knjige imaju prorocansku

jele kao amajlije koje donose srecu, sto je bio nacin primanja
mudrosti i moci pisane reci

muze epskog pesnist\a, a u

mogu se klasifikovati prema

hriscanskoj ikonografiji cetiri

cetiri elem en ta ( \'atra, vazduh,

jevandelista sc ponekad po\ezuju

zernlja, rnda), od kojih sv,1ki,

sa guscjim pcrom

kao m,1terijalna predstan bozije

U Kini. kist za pisanje, skupa sa

mastilom i mastionicom, vaian

reci. nosi speciflcno znacenje

Neke tr,1dicije sagledanju

je simbol Zajedno sa papirorn

vokale i konsonante u smislu

oni cine e:etiri riznice ucenja",

"duha" i "materije" U anticko

simbole ucene klase koja je

doba smatr,1lo se da sedam

\'ladala Kin om od II \'eka p n e. a

grckih \'okala simbolizuju sedam

koristili su se u kaligrafiji u kojoj

nebeskih sfora i scdam nizo1a

je pisanje pretvoreno u umetnicku

zvezda koje se krecu unutar njih

formu koju je praktiko\'ala elita.

Kaligrafija se takode slagala

TAJNI KODOVI

sa \'isokirn statusom u drugim

Pisanje je oduvek povezano s

istocnirn zemljama, kao sto je

magijom i okultnim (sto znaci

"skrivenim ") i koristi se simbolima

cuvaju jedan broj pojmon koji

koji su namerno stvoreni da

su bitni za mnoge ezoterijske i

skriju informaciju od svih osim

okultne tradicije - na primer,

posvecenih iii ucenih, narocito

dvojnost rnaterije i duha i ideju

u ezoterijskim tradicijama

da se spasenje maze postici preko

cije ideje se suprotstavljaju

samospoznaje pre nego preko

ustaljenim tokovima misljenja

vere iii verovanja Tokom srednjeg

Na primer, hebrejska slon,

veka, magijske 'knjige recepata'

latinske reci i kabalisticki znakovi

zvane "maclionicarke" postavile su

ponekad se koriste u magicnim

sistem u kojem se samospoznaja

pecatima sa pet vrhova koji se

moze postici koriscenjem snage

nazivaju pentagrami, a utisnuti

simbola za prizivanje duhova s

na (istom pergamentu iii

kojima se C:arobnjak tada morao

SU

su ugravirani na plernenitim

suociti i sadadati ih. Danas

rnetalirna Oni simbolizuju

psiholozi mogu ova turnaciti

okultne sile i koriste se kod cini i

kao vise lica licnosti C:arobnjaka

magije

Mnogi magijski simboli (poznati

Zapadna okultna iii

ALFA I OMEGA
Prvo i poslednje slovo grckog
alfabeta simbolizuju ono sto
je sveobuhvatno, dva pola
kosmosa izmeau kojih se nalazi
ukupnost znanja, postojanja,
vremena i prostora U hriscanskoj
tradiciji ova slova se pripisuju
lsusu Hristu, koji u Knjizi
otkrovenja kaze: "Ja sam al fa i
omega, pocetak i svrsetak. . koji
jest, i koji bese, i koji ce doCi''
(1 8) U modernom govoru izraz
"od A do S" znaci "potpuno,
temeljito i detaljno"

VO

>

kao "znamenje") izrnisljeni su

.. hermeticka" tradicija vuce

tokom xvi XVI veka, kao sto

poreklo od Hermetika, spisa iz

simboli koje je stvorio dr Dion

SU

I do Ill veka n.e. koji navodno

Di, astrolog na engleskom dvoru

sadrze ucenja Hermesa

Elizabete I. Neka od Dijevih

Trismegistusa (grcki naziv za

znamenja slicna su slovima, kao

egipatsko bofanstvo Tota, boga

sto je naopako L iii Y iii obrnuto

mudrosti i pisanja) Ovi spisi

okrenuto Z

Danas su rune
popularne kao
prorocansko sredstvo,
pri cemu se svaki simbol
upisuje na kamen i onda
"kupi"
GORE

Ova naslovna
ilustracija Knjizice ljubavi
Dfona Dija prikazuje
Veneru sa magicnim
znamenjem na svitku i
trubi
SASVIM LEVO

tEVO Stamparska presa

dovela je do revolucije
u proizvodnji knjiga,
omogucavajuCi tako vecu
pristupacnost pisane reci.

GovoR TELA
100

sirom

eta kao znak pobede iii

Telo jc kanal komunikacijc,

Podizanje paled LI SAD zrraci

>

bilo da je informacija koju

LI redL1', ali je 1eoma nepristojno

prcnosi s1esna iii nes1esna,

u Brazilu, Rusiji i Grckoj. U

medutim. ovaj znak obrne, sa

namerna iii nenamerna. Njego1

Kolumbiji 01aj zn.1k, kada se

dlanom okrenutim prema sebi,

jezik je organizo1an i kultL1rno

stavi na nos, znaci da je neko

smatra se unedljiYirn

konstruisanim znacenjem i

homoseksualac Gesto1 i koji kod

Gestikulacije su gestovi tela

simbolikom i simbolikom

muskaraca podrazumevaju da je

koji prate i pojacavaju 1erbalnu

f-

>
w.J

z
0

<
>

en

nesYesnog iii carst1om snon

neka :Zena lepa mnogo varirajLI: u

kornunikaciju. Koriste se s1lllh,

Te lo je veliki izrnr simbolickog

Americi i Britaniji to je podizanje

ali SU narocito istak11L1te LI Italiji.

izr,1zavanja. komunicirajuci is

obna, u arapskorn s1etu hvatanje

gde je svaki razgovor zacinjen

n.una s,unima, u obliku mL1drosti

za bradu. u Italiji ntenje prsta na

tako sirokim spektrom rucnih

teJa, i S drugima lzrazi kao StO SU

obrazu, au Francuskoj ljubljenje

signala da je moguce razumeti

Nosicu te u srcu', osecam to u

nha prstiju

njihO\o znacenje s.i druge strane

kostima' i mnogi drugi. sugerisu

mnogim kulturama predst,1Ylja

od brade koja kao da pokazuje

bezobrazan, provokati1an iii

izrastanje brade znaci. oosadni

mredlji1 gest i\!edutim, u Tibetu

Ste

se ov.ij gest koristi kao pristojan

GESTOVI I

pozdra1 Na NoYom Zelandu ga

JEZIK ZNAKOVA

GESTIKULACIJA

M.i1ari koriste kao cerernonijalno

Formalni sisterni govora tela rnogL1

Namerni go1or tela poj,1djuje se

upozorenje. K,1da posetioci

ukljuciti gesto1e koji prikarnju

u gestcninl.l i gestikulaciji Kod

dodu, m.narski ratnik im prilazi

predmete i ideje ikonografski

pnih ljudi. koriscenje alata i

1u ratnicki naCin, sa izbuljenim

iii prenose kornunikacijLI

simbola postalo je moguce kada

ocima i ispla:i:enim jezikom, sto

izg(waranjem reci. Americki

su poceli da se krecu na dYe noge,

znaci, .. i\li smo spremni da vas

lndijanci Nizije koristili su

kada su oslobodenim rukama

napadnemo ako ne dolazite u

slozen, ugla1 nom sliko1ni sistem

mogli da fizicki i mentalno

prijateljstrn Ako na to posetioci

kornL1niciranja izmedu plemena

reaguju pasivno, dobij,1ju toplu

bez zajednickog jezika Godine

dobrodoslicu.

l 755. opat Sari Misel de! Epe

\ilwate iii shnte sYet

Gesto1i igrajLI L1!ogL1 kod

Znak CND dobijen

je koriscenjem signala
pomocu zastavica za slova
NiD

stvaranj.1 i prenosenja znacenja.

Znak u obliku slon \~ koji je

U Indiji i Kini, spajanje rukLI LI

popularisao britanski ratni voda

koji je postao temelj mnogih

molitYeni polofaj LI 1isini grudi

Vinston Cercil, sada se koristi

modernih znakovnih jezika .

zo1e se nanuste", a ovaj gest

moze se tL1rni:iti kao Bog u rneni
pozdradj,1 boga u tcbi", ali on
isto tako simbolizuje pomirenje
drnjnosti u prirodi Neki gestoYi
- kao Sto SU nakJon, Smesenje i]i
sleganje ramenima - javljaju se

Slovo V kao znak

za pobedu, dva prsta
podignuta u obliku v;
sa otvorenim dlanom,
prvi je upotrebio Vinston
Cercil, britanski premijer,
za vreme Drugog svetskog
rata. Danas se koristi kao
znak trijumfa Sirom sveta
DESNO

trga Na primer, ruka odmaknuta

kanal znaccnjskih i simbolickih

GORE

GORE

Plazenje jezika na nekoga u

da nase telo moze da bL1de

informacija
Ovaj indijski gest,
poznat kao namaste,
simbolizuje pomirenje
dvojnosti u prirodi. On se
takooe koristi u Kini kao
pozdrav

S\

trijumfa nad nesrecom. Ako se.

kao LlniYerzalni, iako i najcesci

znakovi mogu inuti razlicita
zn,1cenja LI razlicitim kLllturama.
lako LI vecini deJO\'J. S\'Cta
kJimanje gJarnm znaci sJaganje, LI
Indiji se slaganje prenosi ntenjem
glave sa strane na st ran LI ..

razvio je sistem znakcna za glme,

oEsNo Sari Misel del Epe, francuski

pedagog koji je izmislio sistem
znakova za gluve, predaje grupi
ucenika

teio prenese poruku. uopste ne

C';

zelim da te sretnern iii Zani ma

<

0
0

me nesto drugo

NEVERBALNA

>

KOMUNIL\CIJA
Tcorija komunikacije shnta
kornunikaciju kao razrnenu
diskretnih delo\a inforrnacije
preko signala i\li ling\isticki
kornunicirarno preko reci i

MUDRE

jezika, Jli i nenrbalno preko

Mud re su simbolicni i
znacenjski rucni gestovi

tona glasa, poze. kretanja iii

Bude, koji se prikazuju na

post~wljanja tela, smera pogleda

budistickim kipovima od

i dodira

V veka n e Mudra dijana

ukazuje na ravnoteu i
meditaciju. Mudra ksepana

Nasa tumacenja nenrbalnih

signala drugih ljudi mogu biti
veorna precizna iii mogu Lh

ignoris<rnirn

sasvirn prornase nhv<1ljujuci

jc Hrit<rnij<1, gdc jc ncpristojno

oznacava milost i ispunjenje

nasirn predrasudarna,

buljiti

svih zelja. Mudra utarbodi

projekcij.lfna iii kulturnim

predstavlja vrhunsko

\'J.rijacijama. Na primer.

LIC0.'I PROSTOR

pona5anje ociju moze da

Obibji. komcncijc i jczik tcla

znaci skropljenje nektara

besmrtnosti. Mudra varada

prosvecenje

LI

LI

zcrnlji kao Sto

nckoga

prenese relati\an drustveni rang.

postojc da bi dcfinisali licni

dominaciju, podredenost iii

prostor iii prostor Hjcdnicc

zastavica, koji sc najprc razvio

postovanje. Oci takode mogu

S\ <1ka z<1jcdnica in1<1 rnlicitc

za pornorske svrhc. koristi

da signalizuju agresiju, ljubav

sirnbolickc ritu<1lc i mctodc

poloi.:ije ruku i zastavica Lh

i polnu zaintercso\anost iii

opstcnj<1 s<1 gostin1J iii

bi prcnco slon alfabeta Tako

nez<1intcresovanost. Za crne

ncprij<1tcljirna 1u rubu snijc

se Z<l karnpanju

Amerikance nedostatak kontakta

dcfinis<rnc tcritorijc. S\aki

Signalni sistem pomocu

Z.l

nuklearno

razoru:Z:anje koristi simbol CND.

ocima pokazuje postovanje, ali to

poicdinac inu rnlicite potrebc

koji kombinuje signale za slova

mo:Zc biti pogresno protumaeeno

z<1 licnim prostorom. <1 one sc

N i Tl: d\e ruke okrenute

nadole u obliku

za N, i

jedna ruka koja pokazuje pravo

gore

druga pravo dole za "D

od strane belih Amerikanaca

rncnj<1ju z<l\ isno od nerncna i

koji ocekuju direktan pogled

okolnosti. Na primer. mo1ursi iii

Zadriavanje kontakta ocima kod

politicke \ode obicno izbcga\ aju

razgovora oznacava postovanje

gesto\c u ja\norn zi\otu

iii ukazuje na cestitost kod

ukoliko sc ne grle iii rukL1ju

DVOSTRUKI SIGNAL!

Arapa, Latinoamerikanaca i

simbolicno s<1 drugim Yodom,

Kada prenosirno dve iii vise

juinoevropljana. dok je kod

iii Llkazuju cast nekorn od

.1

razlicitih stvari u isto vrerne,

istocnoazijaca i Indijanaca

S\ojih podredcnih U drug<1cijoj

tada dajemo dvostruke signale

"periforni pogled" iii

situ<1ciji, s<1 prijatcljim,1 iii

Govor tela rnoze da poremeti

potpuno izbegavanje pogleda

cLrncl\ima porodice, ista

narneravanu kominikaciju, kao

prihvatljivije U Grckoj je

indi\idua ec srnanjiti s\oj

kada nekome kazerno, 'Lepo je

uobicajeno da ljudi bulje u

licni prostor i doZ\oliec \ecu

sto te vidim'. ali istovremeno se

druge na javnom mes tu, a Grci

intimnost

okrenerno od njega. tako da nase

se rnogu osecati nevidljivirn iii

GORE Kontakt pogledom

je vazan deo neverbalne
komunikacije

ooLE Rukovanje je
dragoceno i za ocuvanje
licnog prostora i za
probijanje prostornih
barijera

UMETNOST NA TELU
xx veka bila

l-

Iako sc moda i obiC:aji razlikuju,

sezdesetih godina

>

ljudi svih kLlltura koriste tclo da

mini sL1knja Kod kultura koje ne

purpurni ruz za usne kao nacin

izrazc sopstvcni identitet i da

gledaju na golotinju kao nesto sto

osporavanja dominantne kulture

obelde obrcde urniranja. Oni ga

treba skrivati. odeea predstavlja

u Japanu, gde bela sminka

menjaju i ukrasavaju na traj.rn i

ulepsavanje ljudske figure

>
LU

privremen nacin, od tetoviranja,

0
:,,;'.

'

Odeea moze da pokaze

koriste beli puder za lice a crni iii

predstavlja tradicionalni ideal

lepote i jos je rnaska gej5a. nekad

dekoratirnog pravljenja oziljaka

privrzenost narocitom

je bio obicaj da zene iz vise klase

i pirsinga, do nakita, frizura,

sistemu verovanja iii delu

briju obrve i crne zube da bi tako

srninke i odeee. Urnetnost tela se

drustva. Tinejdzeri na Zapadu

pokazale da su ostarile.

koristi da simbolizuje drustvenLI

biraju odecu koja se slaze s

i kL1itL1rnL1 odanost i razlike, da

prepoznatljivim stilom da bi

<(

>

Oslikavanje
tela kanom je stara
umetnost koja potice iz
Mesopotamije, a jos se
praktikuje u delovima
lndije, kao na ovom
hinduskom vencanju, i na
Bliskom istoku. Sama kana
simbolizuje ljubav, srecu i
zastitu.
GORE

U ovoj najranijoj
poznatoj slici iz Juzne
Amerike, koja datira iz
1599, Ekvadorijanac
iz Kitoa nosi evropsku
odecu ali ima pirsinge na
telu i nakit iz sopstvene
plemenske tradicije
DOLE

PIRSING TELA

oznaci rang iii moc. da istakne

ukazali na svoju drustvenu

Pirsing tela kao simboliean cin

lepotLI i da saopsti nesto

odanost. U mnogim religijskim

uobieajen je LI mnogirn kulturama .

rodu

iii polnoj L1potrebljivosti. Ona

tradicijama odeca monaha iii

U Juinoj Americi, Indijanci iz

takode igra vainu ulogu LI ritualu i

monahinja simbolizuje njihovu

plemena Karafa uvlace tanku

cercmoniji.

neprivr:Zenost materijalnom

trsku u don ju usnu da pokaiu

svetu i nezaintereso\anost za

da se nalaze u cvetu rnladosti.

ODECA I TABU

individualne karakteristike,

Pirsing jezika praktikovan je

Pored prakticne upotrebe u

L1mesto ceaa se koncentrisu na

u ritualnoj forrni kod Asteb i

smislLI zastite od nepogoda, odeea

boiansko

Maja, kao i kod drugih plernena

"

u mnogim kulturama ima moralni

kao sto

SU

Tlingiti i Kvakiutuli

znacaj . U viktorijanskoj Britaniji

OSLIKAVANJE TELA

snutralo se rizicnim za zenu da

u rnnogim delovima sveta zene

beduinima Bliskog istoka, alke

pokazc clanak, dok je jedan od

boje kozu kanom.. U delovima

u nosu su veoma uobieajene:

Indije ova praksa, poznata kao

velicina :ilke oznacava bogatstvo

mendi, ima tradiciju od preko

porodice, J. kada se muskarac zeni

simbola seksualnc revolucije" iz

Medu Berberima, Bed:i:ama i

5 000 godina Crtanje slozenih

daje supruzi prsten kao zalog ako

sara na rukama i podlakticama

se razvede iii ostane udovica. U

iii stopalima cini deo svadbene

Indiji je uobieajeno da zene nose

svecanosti i smatra se dace

nosne minduse na levoj nosnici;

ljubav bracnog para trajati duze

razlog za to je sto se u ajurvedskoj

ukoliko boja ude dublje u kofo

medicini, tradicionalnom sistemu

U Maroku, kana sirnbolicno

lecenja u !ndiji, veruje da se leva

blagosilja svog nosioca i kaiu da

nosnica povezuje sa zenskim

stiti od zla i pospesuje plodnost

reproduktivnim organirna preko

i bogatstvo U Sudanu, nosenje

tananog energetskog sistema,

kane predstavlja izraz srece i

pa se smatra da pirsing olak5ava

ljubavi supruge prema mu:Zu, dok

menstrualni bol i bolove prilikorn

njeno nenosenje predstavlja bol

porodaja

iii nedostatak ljubavi

Sminka se koristi za isticanje

Pirsing tela se takode ravna

prema estetskim stJ.ndardima. Na

pozeljnih crta lica, ali i za

primer, zene iz plemena Makololo

preru5avanje. Ona je cesto

iz Malavija nose u gornjoj usni

sredstvo povinovanja tekueoj

plocice zvane pelele da bi istakle

modi i idejama u vezi s tim sta je

lepotu Pirsing tela se takode

lepo, ali danasnji Goti, na primer,

povezuje sa erotikom: Karna

Sutra, indijski tckst o umetnosti

obelcfa\a lice, r,rn1ena i ruke

\Odcnja ljub,wi, govori o

crteiima koji su im prencti od

apadravji. \crtiblnom tegu koji

africkih predaka

sc ml.lei kroz gb\ic penisa radi

pcwecanog nadr,1zaja, dok su u

TE TO VAZ E

XIX \cku Evropljankc iz visokog

B,1lsJ.movana tcla pronaden,1

>

drustvJ. nosile "grudni prsten da

u mnogim delovima svcta,

bi povccalc bradJ.\ice i driale ih

ukljucujuci Egipat, Juinu

u stanju pobudcnosti Danas na

Ameriku, Afriku, Rusi ju i Evropu,

ZJ.padu pirsing teb. ukljucujuci

sugerisu da je tetoviranje dren1a

usne, jezik, obnc, nos, pupJ.k,

umetnost povezana sa ritualom i

brada\ ice i usmine, dozidjavJ.

svctom ceremonijorn Telo coveka

preporod Neki ljudi smatraju

iz bronzanog doba sacuvano u

da ll\'O prcdstavlja potrcbu za

ledu J.ustrijskih Alpa irnalo je

pO\'CZiv,ll1jCill S,l ne(im trajnijim

ukupno 7.5 tetovafa, za koje se

od prolaznih stnri potrosackog

smatra

drust\ ,1; pirsing sc takodc

lnuiti i neka indijansb plemena

po\ezujc SJ. potndivanjem

koriste tetovaze kao zastitu od

primer. u Arncrici jc kribt,1

individualnog i grupnog

bolesti, J. u Sudanu nubijske

lc1b,rnj,1 ,m1blcm motociklistickog

identitcta, sa pobunom protiv

dernjke imaju modrice" za koje

ganga Andcli pakla i\!cdu

se smatra dace oj,1cati njihov

pripadnicim,1 hisp,rno,1mcrickih

fetis,1

imuni sistern u toku trudnoce

g.rngo\ ,\ popuLuan jc p.1cuco

PRAVLJENJE OZILJAKA

samoanskih reci ta tau, sto znaci

Z,1 mnoge urodenicke narode

uravnoteien i "podesan

norm1 drustva i seksualnog

cfa su povezane s lecenjem.

Teto1 azc mogu

cfa oznai:a\,1ju

pripadnost plcmcnima,
br,1tst1inu iii g,rngo\ima Na

krst kc1ji sc st,l\ lja izmcdu p,1lc1 i

Rec tetovaJ. potice od

Ta

bziprst,1; drug,1 tctcn ,1z,1 sc sastoji

od tri tackice u obliku ~oir,1midc,

praksa pradjenja oziljaka

tau se koristi kao znak zrelosti,

sto z1uci mi vida loka iii moj ludi

jc veonia simbolicna Kod

koji odr,1:lava spremnost za ziYCit

zi\ c1t

pripadnib plemena KJ.ro

l\foski ta tau se nanose naroi:itim

u Etiopiji urczana linij,1 na

red om, pocev od donjeg dela

simbolicnu

grudin1J. musbrca pokazujc da

lcda i u\ek zavrsavajuci na pupku

jc nosi i onoga sto on,1 pribzujc,

jc on ubio ncprij,1telja iz nekog

Samoankc uvek imaju crte:Z u

sto dclujc kao totem. To znaci

drugog plemena, sto jc znak

obliku dijam,rnta ( malu) na

ch tcto\ ,1zc mogu imati z,1i;titnu

postcnanja. dok zene iz plemena

unutrasnjem delu kolena. Svaki ta

funkciju: nulczijski rib.Hi koristc

K.uo pojac,naju svoju lepotu i

tau koji ostane nezavrsen srnatra

tcto\ ,1zu dclfiiu Lh bi izbcgli

scnzualnost duboko zasecajuci

SC

grudi i torzo . Kod cerernonija

na nezavrsenu cerernoniju.

mogu da budu simboli ,1grcsijc:

incijacijc kojc praktikuju Barabezi

U manrskoj kulturi, slozene

11.l Z,1padu crtdi ukljucuju orlo\e

iz istocnc Afrike, decacima u

tetovaie poznate kao ta moko

s,1 noktinu sprcmnirn za lUpJ.d,

pubcrtetu se brije glan, ,1 u eelo

oznai:avaju uspehe i drustveni

p,rntcrc, skorpione, lobJ.nje iii

se, od uha do uha, urezuju tri crte

status. Linije i spirale nose se na

slike smrti i dcmona. Tetovazc

bo znak njihorng ulaska medu

lieu i zadnjici muskaraca, i na

t,1kodc mogu d,1 sirnbolizuju

muskarce. U zapadnoj Africi,

bradi. usnama i plecima zena. Oni

ljuba1 i odanost. pa je z,1to

mlade devojke imaju oziljke oko

koji pripadaju visokirn krugovima

popularJ.n crtci 11'1 Zapadu srce

pupka kao podsetnik na njihovu

takode imaju ta moko na lieu,

probodcno strclom, sa upisanim

pr,unajku, dok narod Duka iz

pri cemu se leva strana odnosi na

imcnom \oljcne osobc

Holandske Gvajane na Karibima

ocevu liniju, a desna na majcinu

sr,unnim zato StO ukazuje

T cto\ az,1 uspost.wlj,1

\CZU

izrncdu onog,1 ko

n,1p,1d ,1jkuLL Takodc, tctcwazc

Crtezi na plecima
mlade devojke iz plemena
8uka prave se zasecanjima
koja se popunjavaju
pepelom, zatim se ostave
da zacele i ponovo se
usecaju dok oziljci ne
dostignu pravi nivo
GORE

ooLE Tetovaze su postale

uobicajene u kulturi
mladih na Zapadu kao
znak identiteta iii u svrhu
pojacavanja eroticnosti i
lepote

0BRASCI I GRAFIIZA
NH:! OD NAJUBEDLJIVIJIH SIMBOLA OSLANJAJU SE NA OBRAZAC IL! BOJU, LINIJU IL! GEOMET:RIJSKI OBLI1':, TAKO DA
CESTO OVI NAJOSNOVNIJI SIMBOLI PREDSTAVLJAJU NAJVELICANSTVENIJE POJMOVE, KAO STO JE VECNOST KOJA SE

<

u
Vl

<

a::

PREDSTAVLJAJEDNOSTAVNOM TACKICOM !LI SPIRALOM KOJA PR.ENOS! SAM RIL-\J\l DISANJA I ZIVOT

BROJEVI

CD

Slozcna simbolika broje\a se:le

natrag u anticko doba. U mnogirn
tradicijann oni su povezani s
kosmickim principim,1, vladajuci
kretanjcm meseca i planeta, kao
i biljnim, zivotinjskim i ljudskirn
zivotom. Kafo da je u staroj
Grckog Pitagora (oko 569-+75
p. n. e ), koji se ponekad opisuje
kao prvi cisti matematic,u, rekao:
"Broje\ i \ ladaju svim st\arima
Numerologija je jedna od
najstarijih n,rnka o sirnbolirna
Kulturc sirom S\'Cta koriste
simbolicki pojedine brojeve i
Sestokraka zvezda
simbol je ravnoteze i
harmonije Ona je takoae
amblem judaizma
GORE

Broj jedan je
simbol pocetka

SASVIM GORE

Kao simbol
broja dva, blizanci
predstavljaju udvostrucenu
silu, ali simbolizuju i
zaracene du hove
GORE OESNO

onle dajemo neke od glavnih

asocijacija za brojeve od jedan do
deset

je broj Boga, dok u jungovskoj

nizo\e od dva, kao StO je slueaj

psihologiji predstavlja sirnbol

sa blizancima, naroCito srecnim.

1 Broj jcdan predstavlja pocetak i

jedinstva U indijanskom

U indijanskom zemaljskom

prauzrok On je simbol stvaranja

zemaljskom kalendaru jedan

kalcndaru dva predstadja

i ljudske vrste, a prikazuje se

predstavlja praoca Sunce i vatru,

pramajku Zemlju, telo, zemlju,

kao stojeci kamen, uspravan

iskru zivota i\[i koristimo izraz

smrt i samospoznaju Za

"broj jedan" kada zelimo da

pitagorejce broj dva predstadja

istaknemo vrednost pojedinca

zenski princip

stap iii falus pod erekcijom

monoteistickim religijarna jedan

U pitagorejskoj teoriji jedan

NULA

predstavlja muski princip

3 Broj tri izraian sve aspekte

stnranja, ukljucujuci radanje,

Upotreba nule razvila se mnogo kasnije od naseg sistema

za predstavljanje brojeva, iako su vavilonski pisari ponekad

2 Kincska numerologija se

zirnt i smrt; proslost, sadafojost

ostavljali prazan prostor gde je ona trebalo da stoji U

zasniva na broju dva, jer u

i buducnost Za Kineze je

starom Egiptu nije bilo hijeroglifskog znaka za nulu. Maje

su poznavale pojam nule i predstavljale su je kao spiralu,
sugerisuci utrobnu simboliku skoljke i fetusnog zivota. Nula
predstavlja prazan prostor beskraja, prazninu iz koje istice
zivot i u koju se vraca. Nula je simbol potpune mogucnostL

taoistickom verO\anju kosmos

on savrscn broj, koji izrafava

se sastoji od polarnosti koja

celO\itost i ispunjenje spajanjem

se izraava komplementarnim

neba, zemlje i foveeanstn. U

silama jin i jang Dva predstadja

pitagorejskoj teoriji on predstavlja

parove i dvojnost, razdvajajuci

savrsenu harmoniju, jedinstvo

tvorca i stvorcno, duh i materiju,

celine ( jcdan) i podeljenosti

muskarca i zenu, svetlost i

(dva) U islamu broj tri

tanm Mnoge kulture smatraju

predstavlja du5u, a kod Indijanaca

--,

DVANAEST
U hriscanskoj simbolici dvanaest je broj opsteg
ispunjenja, buduci broj Hristovih ucenika kao i broj
plemena lzrai!ja Postoji takoae dvanaest kapija

sc povernjc s ,odom i cmocijanu.

Kod Dogona on simbolizuje
rnuski princip Simbolika broja tri
povczujc sc sa trouglom.

4 Broj ectiri

SC

nebeskog grada Jerusalima, a "Drvo zivota"je nosilo

dvanaest plodova U mnogim tradicijama on se

<

odnosi na prostorno-vremensku celinu (sa zodijakom

i mesecima godine) i predsravlja zavrsen ciklus

odnosi na glan1e

str,1nc svcta, n,1 godisnja doba,

pitagorejskoj teoriji s pr.1nlom

ruku koje su odgov,H ale osmorici

na clcrncnte i n,1 faze mcscca.

U budizmu postoji nekoliko

cuvara kosmosa. Osmic.1 je t.ikodc

U pitagorejskoj teoriji, kao

grupisanj,1 scstice, ukljucujuci

',1ian broj u africkom ,cro\ anju:

prvi hadrat on prcdst,wlj.i

sest carsta\ a postoj,rnja. Sest se u

kod Dogona ima os,un junaka-

s.ivrsenstvo, ,1 u indijanskom

Knjizi otkrovcnje Ncnog z.neta

t\ oraca i osam praiskonskih

zcmaljskom kalemfaru

po1czujc s grchom: kao 666 on

pred,1ka, a osmica se pcnezujc s

simbolirnjc harmoniju Njcgova

post,1je broj

\Odom i scmenom

Z\

eri apokalipsc

simbolika powzana i jc i s
krstom is kvadr,ltom, sugerisuci

7 Broj scdam im,1 siroka znacenja

9 Devetka se odnosi 1u simboliku

red, stabilnost i tcmeljitost U

u magijskoj i prorocanskoj

trostrukc sile put,1 tri - tri

isl.imu se odnosi na materiju, ,1 u

misteriji. On je broj pLrnet.1 koje

tromesecja trudnocc iii tri trijade

hrisc.instvu n,1 cetiri jevandelista.

su bile poznate u .intici (Su nee,

de\ ct zapcncsti ,rndcl.1 U Kini jc

U hinduskim Veda ma on je

l\fescc, l\!erkur. Vencra, l\!ars,

O\

broj, ,1 s,1me Vede su podeljene na

Jupiter i Saturn) i broj da1u u

prcdstavlj,1 broj ncbcskih sfor,1

cctiri del,1Jap.rnska rec za cetiri,

nedclji Samansko kosmicko drvo

Kod Asteka jc de' ctospr.1tni

S\

eti

,1j broj 'eoma srcc,111 z,1to sto

Si. zn1ci kao rec za srnrt, pa se u

ima scd,1m gran,1, duga ima scdam

hr.mi odr,1za\,10 de,ct ncbesa

razgornru z,unenjuje sa jo iii jon

boja, ,1 ljudsko telo scdam glarnih

iii faza kroz kojc mora cb prode

cakri. U starom Egiptu bilo jc

dusa. U indij,rnskom zcmaljskom

5 Prema Pitagori, pct jc broj

scdam bogova s\ctlosti i sedam

kalcnd,1ru broj de\ et oznac,n ,1

ljudskog roch, pri cemu se ectiri

tame, a sedmica jc predstadjala

rnesec, mene i krctanjc

ekstrcmitct,1 i glava uklap.1ju u

simbol \ecnog zin1t,1.

pentagram iii u petokraku Z\'ezdu.

Nov,1 godi1u pocinjc u scdmom

10 U pitagorejskoj tcoriji desetka

U indijanskom zenuljskom

mesccu jencjskog kalcmhra

prcdstadj,1 boz,rnsku silu. U

kalcndaru pet

Muslimani ycruju da ima sedam

biblijskoj tr,1diciji to je broj

OZI1.1CJ\,l

cowka

Povezivanjem sa
trudnoc'om, broj devet se
povezuje sa nosenjem i
ispunjenjem stvaranja.

GORE

u jud,1izmu

kao sveto bice, premoscujuci j.u

zcmalj,1, sedam paklova i scdam

Bozijih zapowsti, au indijanskoj

izmcdu zemljc i ncb.1, proslosti

zemlji dok jc z,1 hriseane to broj

tradiciji predst,nlja intelckt

i buducnosti i nuterijalnog i

uz,iscnih nlina i broj smrtnih

duhovnog svcta U Kini, to je broj

grehova

anticko doba
bilo je Sedam poznatih
planeta, a po njima su
nazvani dani u nedeljL

SASVIM GORE

harmonicnog jedinstva jin (ch-a)

i jang (tri), dok u Indiji i Kini

8 Gotovo svuda je osmica

on predstavlja elemente

broj kosrnickc ran10tee . Za

,atru,

vazduh, zemlju, vodu i etar.

Indijance je to broj svih prirodnih

zakon,1. U budizmu se odnosi na

TRINAEST
Na Zapadu, broj 13 se uglavnom smatra nesrecnim. Ovo
sujeverje verovatno potice od 13 ljudi (Hrist i 12 ucenika) koji

6 U Kini, sest je broj nebeske sile

darmacakru iii na osmopaocni

i dugovecnosti U indijanskom

tocak zivota, a osam latica lotosa

su bili prisutni na kobnoj Poslednjoj veceri. Kabala navodi 13

zemaljskorn kalendaru on sc

predstavljaju osam putanja ka

duhova zla U drugim kulturama ovaj broj se smatra svetim. U

povezuje sa precima. lzrazen kao

duhovnom savrsenstvu Taoisti

staroj Grckoj on je predstavljao Zevsa, trinaesto bozanstvo, a

5estokr,1ka zvezda, on oznaeav.i

obofavaju Osam besmrtnika i

vazan je broj u meksickoj astronomiji, kalendarima i teologijL

harmoniju i r.ivnotefo i povezuje

Osarn dragocenih stvari dok je

U indijanskom zemaljskom kalendaru 13 predstavlja Boginju

se sa uni,erzalnim ljudskim, au

hinduski bog Visnu imao osarn

TACKICE I LINIJE
<
<

u
Vl

<

1\lozda jc tcsko zami:iliti da tako

pupi:anLI vrpcu koja jc ncrodcno

bazii:ni znakovi bo StO

dcte pmczinla

SU

tJi:kicc

U hinduskoj tradiciji,
tackica iii bindu sveti je
simbol i cesto se nosi na
mestu treceg oka

GORE

zin1tom. I\..io

i linijc mogu da inuju bilo bkrn

t,1cb na kr,1jL1 iskaza. moze da

simbolicko znaccnjc, p.1 ipak

prcdst,1dja kr,1j, ,iii isto t.1ko

ovi jcdnosta\ni crtc:li spa(hju

pretpostadja nov pocct,1k

u n.1jranijc i mozda n.1jdubljc

slcdccom rcccnicom.

simbolc Osirn sto su vazni sami

SJ

U hindL1skom L1ccnjL1 tai:kica jc

po scbi, oni takodc i:inc intcgr.ilni

poznat.1 kao bindu (od s.111skritskc

dco rnnogih drugih simbolii:kih

rcci koj,1 znaci 'bpljica") i simbol

sistcrn.1, ukljucujuci vizuclnc

jc .1psolutnog Predstadjcna jc

urnctnosti. pisanjc. matcnutiku.

LI j.rntri (Hsti krug.1) t.H'.kom LI

gcornctriju i raznc formc

kojoj sc s.ist.1jLI dva troLlgla koji

prcdskazanj,1. kao i svctc tradicijc

predstadjajLI Sirn i Sakti ( boga i

sirom s1cta.

boginjLI kosmosa) Bindu sc i:csto

TACldC\

i:cla. U hinduskoj i budistii:koj

\ida kao '"trcfr oko na srcdini

K.w

Z\

czda

1u

ncbu. tai:kica iii

tai:ka je pna ernanacija koj.i sc

tradiciji bindu jc izrnr mcditacije

i simbol dLihc11ne intcgracije iii

poj,1\ ljuje iz bcskrajne pr.iznine.

pros\cecnj.1; ccntar jc LI kojem

sitna s\ctlost iz S\eta duha Ona

se celokL1pno iskL1st\o s.ibira LI

simbolizuje centar iii iz1or iz

tot,1lnoj koncentr,1ciji pre nego

kojcg pocinjc

sto

SJ\

zirnt i U koji

SC

unL1tr,1snjom cksplozijom

jednog dan.i mora da sc vrati.

Hati s\om prapocctkLI - praznini

Sirnbolii:ru jc za pupolj,1k iii

iii tr,111scedcntnom stanjLI svcsti.

scmcnku.

U islamskom misticizrnu simbol

,1

simbolirnje pocetak

no\og zin1ta. nade u buducnost

je tYorc.1 i \'Ccr10sti. Numericki se

Ona jc pni znak prisustva i iz\ora

odnosi na simboliku nulc

STAPOVI I KAMENJE
ZA BELEZENJE
Kost lsanga iz Konga, koja
datira oko 25 000 - 20 000
g. p. n. e, smatra se jednim
od najranijih primera
stapa za belezenje. Zbog
niza horizontalnih ureza
ugraviranih u ovu kost,
ona se smatra lunarnim
kalendarom, pri cemu svaki
urez predstavlja jedan dan
u lunarnom ciklusu Jos
starija kost pronaoena u
.A.bri Blansaru u Francuskoj,
koja datira oko 32 000 - 25
000 g p n. e, prikazuje niz
krivudavih crteza sacinjenih
od tackica i smatra se da
predstavlja dvomesecni
lunarni kalendar. Neolitski
obluci sa geometrijskim
crtezima od linija, kao sto su
oni pronaoeni u Susi u lranu,
smatraju se kamenovima
za belezenje vremena iii
kalkulima - rec "kalkulisati"
(racunati) potice od latinskog
calculus, sto znaci "kamen"

silc - ccntar iz kojeg zrai:i svc

ostalo i sustina koj;;t ostaje kada se
Obrazac cik-cak
jedan je od najstarijih
geometrijskih oblika, a
smatra se da predstavlja
zmije iii vodu
ooLE

Horizont je linija
koja kao da deli zemlju
od neba, iii figurativno,
ljudsko i duhovno carstvo

DESNO

s\c

drL1go odstrani Ona jc zenica

HORIZONTALNE I

horizonta Ona predstavlj.1

VERTIKALNE LINIJE

podelu izrncdu neba i zcmlje,

i cent,u ob i pL1pak na sredini

Kao sto sugerise naziv,

razdelnu linijLI izmcdL1 ljudskog

tcla

horizontalna linija slcdi smer

zivota i carstava bogova, i

\izuelni podsctnik na

Ravna linija je jedan od pet

osnovnih elemenata u zapadnoj
ideografiji Ovo je sest najcescih
varijacija sleva (1) na desno (6)
1 osnova; 2 jedinstvo; 3 znak
jednakosti; 4 potpuna sustina; 5
slicnost u jednoj dimenziji; 6 isto
kao
GORE

CIK-CAK L!NIJE
Jedan od najr.rnijih poznatih
duboreza star jc preko 300
000 godina. Poja\ljujc se na
fragrncntu kosti iz Pcs dcl Aza u
Francuskoj. a prikazujc cik-cak
iii krivudavi obrazac Niz slicnih

osnov iii tlo na kojem stojimo

simbolickih crtefa st.uosti preko

Kao osa pravc1. horizontalna

-1-0 000 godina pronaden je u

linija simbolizuje kretanje na

Baeo Kirou u Bugarskoj Smatra

zemljinoj ravni: sleva na desno

se da ovahi crteii predstavljaju

(sa zapada na istok) iii zdesna

zmije iii vodu: u starom Egiptu

ulevo ( od istoka na zapad) kao i

cik-cak linija bib je hijeroglif za

kretanje u vremenu. Ona se bavi

vodu dok se paralelne cik-cak

zemaljkim carstvom, materijorn

linije u zapadnoj astrologiji

i supstancom, ravnotezom i

koriste kao znak Vodolijc.

stabilnoscu. Tradicionalno,
povezana je sa zenskim ili

PARALELNE L!NIJE

receptivnim elementom. iako

Iduci naporedo i nikada se

je u Kini simbol janga. gde

ne sastajuci, paralelne linije

oznacava aktivnu, musku

simbolizuju suprotnosti kao

snagu U rnatematici je kratka

i ravnotezu i jednakost Kod

horizontalru linija znak za

ranog klinastog pisma paralelne

rninus

linije

Ako se horizontalna linija

povezuje s materijorn, onda
vertikalna linija obulwata duh

dok

SU

SU

znacile "prijateljstvo.

ukrstene linijc znacile

"neprijateljstvo
Vertikalne paralelne linijc

propadanju. godini na izmaku i

klct\ i i Z\ ,lO

SC

_lacin. sto Zil.lCi

izdrz,1cc : dcsni stub. od bclog

k.1mcna,

Boaz. sto znaci

Zgrade se grade
kombinovanjem
horizontalnih i vertikalnih
linija iii ravni Horizontalne
ravni podova i plafona
pruzaju oslonac iii
zastitu dok vertikalne
ravni predstavljaju rast i
ambicije
GORE

i obezbecluje \ezu izmedu

mogu se posrnatrati kod stubova.

viseg i niieg sveta. Povezuje se

koji su se u arhitckturi antickog

u sn,ui i odgov,uao je suncu.

s muskim principom i opisuje

i klasicnog sveta povezivali sa

godini u usponu i blagoslo\u

kretanje odozgo prema dole.

i sa svetovnom i sa duhovnom

od neba prerna zemlji, od

vlascu Dvostruki stubO\i

nadira ka zenitu i obrnuto.

se pojavljuju i u ezoterijskoj

Srodni simboli ukljucuju kicmu

simbolici. Na primer. u tarotu,

ljudskog tela, deb lo Drveta

visokosvestenica se prikazuje

tekstova, zansiva se na nizu heksagrama sastavljenih

sveta, stap, precagu, skiptar iii

kako sedi izmedu dva stuba,

od isprekidanih i neisprekidanih horizontalnih linija

earobni stapic. te razne falusne

crnog i belog, koji simbolizuju

Neisprekidana linija je jang i odnosi se na sunce, dan i

simbole Takocle se mnogo

polarnost muskog i zenskog,

nebo, dok je isprekidana linija jin i odnosi se na mesec, noc

koristi u raznirn pismima: u

pozitivnog i negativnog, zivota

rirnskoj abecedi formira slovo

i smrti, stvaranja i razaranja.

'T, gde predstavlja autoritet

Ova simbolika se odrafava

eoveka.

u grckorn pismu formira

u ezoterijskom jevrejskom

slovo "jota", za koje su stari Grci

znanju sa dva stuba na fasadi

smatrali da predstavlja sudbinu

Solornonovog hrama u

Vertikalna linija se numericki

Jerusalimu. Levi stub, od crnog

odnosi na broj jcdan

kamena, odgovarao je mesecu,

Z\'<10 SC

TACKICE I LINIJE KOO PREDSKAZANJA

Kineski I Cing. jedan od najstarijih svetskih prorocanskih

i zemlju Obrasci sastavljeni tackicama koristili su se i kod

predskazanja, najpre u obliku kamencica, orascica iii semenki,
koji su bacani na zemlju i onda tumaceni Ovi obrasci s
tackicama kasnije su preneti na kocke iii domine, gde se
igru i za proricanje.

l(RST
LJ zap.1dnoj kulturi krst jc postao

<
<

Ukrstanjc horizont.1lnc i
'crtiblnc linijc osno\ jc .::o,cka

rnlicitih nsta krst.1, njih

,1 u st1 .ui jc jcd,111 od najst,uijih

stapa' jcdnc od n,1josn01 nijih

nckoliko je poscbno znac,1jno.

i najobuh1 ,1tnijih simboLL

prcdst,111 ljLidskc figure koja sc

Urczi1 ,rn u bmcn iii dno iii

n.1Lui na praistorijskirn slibma

GRCKI IL!

izradi1,rn u mct.1lu iii kosti,

LI stcni i na dccijirn crtd:im,1 LI

RAVNOSTRANI KRST

bog.1tL1 ukr.1s,11,rn iii jcdnostanw

ccloj istoriji KaLh sc spoji s.1

R.1n10strani krst je jcdan od

CCtiri g!JnlC Str,rnc S\'Cta, krst

n.1jj,:dnost,11nijih. Kada sc

postajc simbol orijcntacije LI

zatniri LI krug postaje solarni

u
Vl

<

crt.1n, krst

SC

poj,1djujc sirom

s1 eta l(amcni disk s,1 ugr.ll"ir.rnim

egipatska
verzija krsta i jedna je
od njegovih najstarijih
predstava

GORE

krstorn. pronadcn u pccini T.1t,1

odnosLI na zcmaljske pr.l\TC

krst iii sLincani disk, sirnbol

u i\ladarskoj, star jc, po proccni,

sc1cr. jug. istok i zapad, sto

slic.111 onomc koji su LISl'Ojili

oko 100 000 godina dok krstovi

sa svojc stranc cini simbolikLI

Asirci da bi predst,11ili boga

ugr,11irani 1u statuici mamuta iz

nadzbinskog tocb Indij,rnac.1

sLinca S.1rnasa LJ O\'oj frirmi,

Fogclhcrd.1 u Ncnuckoj datir.1ju

Krst unLitar kruga prcdst.11lja

krLig nagi.is;isa cikliean braktcr

od pre 1 isc od 30 000 godin,1. Krst

1ezu izrnedLI kndrata i kruga,

godisnjih doba dok eetrnrostrani

se naL1Zi u drcn1im civilizacij,1111,1

isticLici vczLI izmcdLI neb.1 i

krst prcdstadj.1 senkc kojc baca

Kine, Egipta i Srcdnjc Amcrikc, ,1

zcmljc KahI da ectiri krab

izLuecc i zalazcec sLincc na dva

ccst jc moti1 u africkoj umctnosti

krsta prcdst,nljajLI cetiri faze

solsticija Orn mozd,1 objasnjava

i pojavljujc sc na kcltskim

ITlCSCCJ. k,10 i cctiri elcmcnta,

zbog ecg.1 SC krst pojavljLije

grnc,uskim proiz1odima, 1ukitu

cctiri \ etra i cetiri godisnjJ dob,1.

mnogo primcr.1 megalitskih

i no1cicima. Smatr.1 se jednim od

Skup.1 sa badratom, krst se

crteza LI steni Neolitsb

cctiri osno1 na simbola. skupa sa

blisko p01czuje sa sirnbolikom

gradcvina LI L1kruLI LI lrskoj

t.1ckom. krugom i kndr.1tom, s

. broja cctiri, broj.1 koji oznac,1\'a

Ravnostrani iii grcki

krst cini tlocrt mnogih
ranih grckih crkava i
amblem je organizacije
Crvenog krsta

napradjcn.1 jc u oblikLI krsta, s.i

kojima jc takodc po1czan.

cclovitost i univcrz.1lnost, iako je

ccntralnim prolazorn LI pra,cu

LI Kini broj krsta pet, savrscn broj

chinocijskog izl.iska sur1c.1.

OBUHVATANJE CELINE

ljLidskog bica bo mikrokosmosa

l(rst cini cclo1itost. Ukrst,rnic

To jc zbog toga sto se racLina

su kombino1ali krst i krLig

i\!nogo wkon bsnije, Kclti

Lhc linijc kod njcg.1 rnoze sc

ccntr,1lna tacka (gde se dve linijc

LI jcdinstvcn obr,1z,1c koji je

saglcLhvati bo sjcdinj,1nnjc

prcsccajLI)

bio pcllczan sa plodnoscu

muskog (vcrtiblna) i zcnskog

iz1or s kojirn jc

isticLici ccntar iii

S\'C

povezano

- krst jc simbolizovao mLiskLI

regcnerativnu snagu, .1 krug

(horizont,1ln,1) principa Ovc

GORE

bko ima buhalno na stotinc

goto\o ncodn1jiv od hriscanst1,1,

d1 c osc takodc prcdst,ffljaju

SVETSKI SIMBOL

zcnskLI. Vrcmcnom SC keltski krst

dimcnzijc ncmcna i prostora,

U Kini se rana sirnbolika krsta

pocco koristiti bo hriscanski

matcrijc i dLiha. tcla i dLisc, bo i

izraa,ala ideogramom koji je

sirnbol koji prcdstavlja jedinst\'O

cbinocij.1 i solsticij.1.

znacio "Zernlja": ravnostran

neba i zcmlje

krst Linutar kvadrata . Prema

KRST I ISCELJENJE
Zbog raznih duhovnih i ezote:ijskih asocijacija, krst se
povezuje sa isceljenjem i cudesnim silama Nekad se smatralo
da krst pruza zastitu protiv poreme(aja kao StO SU epilepti(ki
napadi iii da ima moc da odbija natprirodne pojave kao

tradicionalnoj kineskoj izrcci,

SVASTIKA

Bog je obliko\ao zemlju LI oblikLI

Na sanskritLI svastika znaci

krsta. Slicno gledanje se javlja u

"blagostanjc, a LI Indiji je svastika

staroj meksickoj mitskoj tradiciji,

sirnbol plodnosti i srece. Ona se

gde krst sirnbolizLijc svet u

mnogo pojadjLije sirom Azije,

njegol'Oj ukupnosti: hriseanski

kako LI svetovnom tako i u

sto su vampiri i oavoli Danas se povezuje s medicinom i

teolog iz I veka, sveti Jeronim,

religijskom kontekstLI Rec je o

negovanjem preko Crvenog krsta, koji pruza negu zrtvama

dosao je do istog zakljucka kada

drevnoj i mnogo koriscenoj formi

je zapisao, "Sta je on nego oblik

solarnog krsta. Neki od najranijih

sveta u cetiri smera?"

e1Topskih primera pojadjLijLI se

rata i gladi

Levo U centralnoj Australiji domoroci

koriste formu krsta za kontrolu
kompozicija mnogih svetih
umetnickih dela

i st,1r simbol boga sunca, a

ispost,1\ lj,1 se Lh je falocentric,111,
jer njcgo\ oblik oz1ucJ\1 tcstise
i penis Cini osno\ egip.itskog
.inb, kod kojeg sc gornja strana
zamenjujc omcom. Simbol
besmrtnosti u starom Egiptu, ank
je usrnjcn kod Koptske crhc kao
jedinst\ ena form.i hrisc.rnskog
krsta . Krst

SJ

ruckom jadja

SC

i u Americi, gde je pro1uden

ugra\ ir,111 11.1 spomcnike u
na grncarskim proiZ\odima iz

ruscvinanu P.1lcnb, u J\!eksiku,

bronzanog doba. a pron,1deni su

kao i na komadima grnearijc

u Anadoliji. centralna Tursb,

datir,1juci ncgdc oko 3000 g p

L\TINSKI KRST

ll e Snstika sc takode pojadjuje

Postoji nesl.1g.rnje u \czi sa krstom

na bronzanim predmetima

koji je koriscen za raspece Hrista.

plemena Asanti u 1\frici, a koristili

Tek sredinom II \eka pre\odioci

su je Indijanci iz redov,1 J\{aja i

jevandclj.1 su prvi put upotrebili

plemen,1 N.11 aho

'krst u opisima smrti r.ispecem

S\JStib jc u sustini krst

Mnoge slikc prikazju Hrista bko

koji se nti, pri cernu uglo\ i

\ isi sa strukture u obliku slO\a

n,1 kraju

Y (racva) iii s.1 krst.1 u obliku T,

S\

.ikc strane sugcrisu

lUizmenicno strujanje

S\

etlosti,

bas k.10 sto suncani zraci

bo i sa poznatijcg latinskog krsta,

gde sc poprecna precag.1 l1Jlazi

LOREI'\SI..:.l k.RST

obasjJ\Jju zemlju Kalh se

otprilike n.i d\ e trccinc prcnu

_kd1u \ crtibla ukrstcna sa Lfrc

okrcce u smeru suprotnom od

gore Vremenom je L1tinski krst

horizont.1lc (gornj,1 kr.1ca od

krct,rnja bzaljki na s,1tu, bzu

postao glan1i simbol hriscanstva

donjc) f'OZI1Jt,1 jc bo drnstruki iii

d,1 prcdst,nlj,1 zenski princip. au

Neki veruju da sc ovo poklopilo

lorcnski krst. L1Lh sc doda trcc,1,

smeru bz,1ljki na satu predstadja

s postepenorn tendencijom kod

nunja horizont,1lna prccag,1, onda

muski princip Svastib u srneru

rane crhe da r,udniji duho\no

dobij,m10 trostruki krst, koji sc

suprotnom od bzaljki 11.1 s,1tu

i materijalno carstn1 u skladu s

pon~zujc sa p.1pst\ om. Za lorcnski

pojadjuje se u budizmu, taoizmu i

Hristcl\'im rccima. "J\loje carstvo

krst sc \ crujc da prcdst.1\ lj,1

indij.rnskim kulturama J\!edutim,

nije od o\'l1ga s\cta. O\aj sta\ je

11spcec. s,1 gornjom prccagom

u modernom zapadnom s\ctu,

prcodadao idejama o duhon1osti

koj,1 jc dodata da sc upisc lutpis

ovaj simbol se ugl.1n10m pO\czujc

u \ clikom delu hrisCJ.nskog sveta,

sa antisemitizmom zato sto ga

gde se zemaljski zi\'ot (ukljucujuci

z,1 lsus od N,12,ucta, kralj

je u XX veku prisrnjila ne1nacb

prirodu), svet i telo saglcdav,1ju

JCYrcja ), a prikuc.10 ju jc iznad

N.icisticb p.utija

KRST U OBLIKU T

INRI (sto jc L1tinsb skraecnic.1

bo sile kojc treba prcvladati, a ne

Hrist,1 Pontijc Pilat. Lorenski krst

bo delovi organske celine.

jc bio ,m1bkm srcdnje\ekon10g

Za hriseane je raspeee iskonski

Krst je postao
najrasprostranjenija verzija
u prikazivanju raspinjanja
Hrista i kao takav je mozda
najprepoznatljiviji simbol
hriscanstva

GORE

\ oj\ ode Aniujskog, bsnije

TJ.u iii krst u obliku slcn-a T

simbol, koji predstadja Hristorn

\ oj\ ode Lorenskog, a u Drugom

predst,1\lja jos jedan veoma star

smrt, vaskrsenje, pobedu duha

S\ etskom r.1tu

simboL Verov,1tno se razyio iz

nad materijom i iskupljenje

simbol Slobodnc Francuske, kao

sekire, koj,1 je bila rasprostranjen

co\ecanstva

suprotnost n,1cistickoj S\'JStici.

O\

aj krst je postao

ooLE Za rane hriscane, tri

smera krsta tau povezivali
su ga sa Svetim trojstvom

SPIRALE I IZRUG-ov1
<

I spirala i krug pojavljuju se u

zmija iii prepletena stabljika

<

c::

u
V)

<

c::

prirodi i u umetnosti, u mitu i

biljke Vetar i rnda takode prave

u svetirn predanjima . Najranija

spirale i krugove kod tornada,

poznata upotreba ovih oblika

\ irova, mreskanja na jezeru

bila je u doba paleolita, kad,1 su

iii kod okeanskih talasa. Sama

gravirani u kost iii karnen iii su

priroda kruzi kroz prornenljiva

crtani na zido\ima pecina Palice

godisnja doba i kroz beskonacan

od jelenskih rogova pronadene

ritam dana i noci.

CJ

u pecini kod lsturica, Francuska,

datirajLI negde od 25000

Zbog kruznog
oblika, prstenovi mogu da
simbolizuju vecnost pa
otuda njihovo koriscenje
kao ljubavno znamenje
GORE

l<ao i Zemlja,
krug je praiskonski simbol
savrsenstva

SASVIM GORE

Za OVU
trostruku spiralu na
groblju iz kamenog doba
U Njugrendzu, lrska, veruje
se da simbolizuje keltsku
trostruku boginju.
GORE DESNO

Megalitski spomenici
su C:esto postavljan i u
obliku kruga, sto se slagalo
s kretanjem sunca nebom.
ooLE

10000

SPIRAL\

godina pre n.e, a na sebi imajLI

Pocev sa jednom tackicom,

reljefkoji sadrzi slozene !;are od

spirab se razvija od pocetne

koncentricnih lukova i spirala

sernenke i krecc se napred

Jedan disk iz istog perioda,

u smeru kazaljke na satLI iii

oko kaduceusa (Hermesove

pronaden LI BrnLI, C:eska, ima

u obrnutom smeru; na taj

pal ice), iii kod drnstruke loze oko

vertikalnu liniju koja je usecena

nacin je po\ezana s kretanjem,

Brahmanorng stapa U asteckoj

od ruln prema centru i srnatra se

energijom i rastorn. Od najranijih

mitologiji, obrnuto rotirajuca

apstraktnom predstavom vulve,

vremena ona je omiljeni ukrasni

dupla spirala u obliku slova S

sto sugcrise vezLI sa obofavanjem

motiv povezan sa sirnbolikorn

simbol je grmljavine i mesece1ih

boginje karaktcristicnim za ovaj

rneseca i sa ciklicnirn tokom,

me1u Spiralne oci se pojavljuju

period

uvijanjem i razvijanjern,

na ulazima u s\ctilista sirom

vaskrsenjem i obno\orn. Ona

Evrope i smatra se da se po1ezuju

PRIRODNI SVET

se takode povezuje sa erotskom

Sa ebinocijima, kada

Sunce, mesec i planete pojavljuju

simbolikom nilve, sa zenskom

iste duzine

SU

dan i

llOC

sc LI krunom obliku dok spiralne

seksL1alnoscu i plodnoscu, dok

galaksije forrnirajLI neke od

se u mnogim kulturama veruje

TROSTRUKE SPIRALE

najdi\nijih obrazaca u svemiru.

da spirala predstavlja putovanje

Trostruka spirala se cesto

u biljnom i zivotinjskom svetLI

duse posle snuti. Onj motiv

pominje kao spirala zirnta i

spirale i krugovi se pojavljuju u

se mnogo koristi u oekanijskoj

konstantno je koriscena u keltskoj

mnogo razliCitih vidova, kao sto

umetnosti, gde se spirala gravira

umetnosti skoro 3 000 godina.

je koncentricni obrazac godova

LI hake vrata iii u pramce kanua,

Jedan od 1ujpoznatijih prirnera

drvefa oblik pticjeg gnezda,

iii se tetovira na telo Za Mavare

pojavljuje se u matericnoj"'

spirala pub iii skoljke, sklLlpeana

spirala predatsvlja stvaranje, a

odaji rnegalitske gradevine u

u Polineziji se smatra da je ona

Njugrendiu, Irska (oko 3200.

kljuc za besmrtnost

g p n e ), gde sunce1 snop

DVOSTRUKA SPIRALA

u toku zimskog solsticija. Ona

Spirale se cesto pojavljuju u

predstavlja trostruku boginju

pada na nju jednom godisnje,

parovima iii po tri. Za duplu

devicu, majku i staricu - koja

spiralu kaiu da simbolizuje

se sa svoje strane povezuje

dvojnost i ravnoteiu. Ona se

sa mesece\im rnenama i sa

takode pomera istovremeno

ciklusom rodenje-smrt-ponovno

u dva smera - prema uvijanju

rodenje Kazu da bi trostruke

i prema razvijanju, iii prema

spirale mogle biti povezane i

rodenju i smrti. Ovaj motiv se

sa tri tromesecja trudnoce kod

vidi kod preplitanja zrnija blizanki

ljudskog roda

111

SVET! PLESOV!

neprcstani ciklus godisnjih doba

Obredi inicijacije i sveti pleso,i

i bcskonacno puto\,rnjc sunca

cesto slede spiralni obrazac

nebom. On se cesto koristi kao

koji predstavlja smrt i ponon10

simbol za sunce (koje je i samo

rodenje Pleso\i u obliku spirale

simbol sa\Tsenstva) kao i za pun

mogu biti nacin posto,anja

mesec

V'

>

i s\;l\ ljenja iiYotnog obrasca

prornene i evolucije Na primer.

SIL\ SVETA

za Novu godinu lndij.rnci iz

U indijanskim tr.1dicijama

plemena Pueblo skandiraju

krug je rnozda naj\ azniji oblik,

spiralne pesmc i plesu spiralne

pen czan sa svetim obrucem ili

plesove Jedna od najpoznatijih

n.1dzbinskim tockorn: saman

normi S\'etog spiralnog ples.1 je

L1kotskih Sijuksa Crni Vapit

ona koju praktikuju mevlevi iii

( l 863-19 50) tvrdio je da sila

"vihorni dervisi" u Turskoj, koji

svct.1 deluje u krugovim.1 i da

sc \Ttc do bes,esti kao

krug sadrzi

\TIL

Bas

S\'C

st\ ari.

U drust,enom i politickorn

kao centar zantclog nha, telo

plesaca simbolizuje mirnu tacku

zivotu, krug je omiljeni oblik

srcd dinamicnog kretanja, oko

za skup jednakih: krug oko

u centru oluje kruzni plcso,i

logorske vatre, okrugli sto iz

takode simbolizuju obr.1zac

lcgende o kr.1lju Arturu On jc

zi\'Cita prorncna i toka.

<

najL1ksi geomctrijski oblik za

precizno Crtanje, SJ Staporn i

STEPEN!CE ZA RAJ

Lrnapom. a moze predstavljati

U staro doba se srn.1tralo d.1 se

pojarn kuce iii nastambc. koja

od ncgatirnih psihickih sil.i, ,1

u raj stile pcnjuci se spiralnom

se u ranim drustvima cesto

z.1stitini krug moze t.1kodc da

putanjom koj.1 sc uzdize ka

gr.idila prcma kruznom tlocrtu.

sc nosi

z\ezdama. koje se vrte u krug.

U .iustralijskoj urodenickoj

n.ll'ubica, poj.1s ili krun.1

Duse su se pele u raj ovirn

umetnosti u podrucju Zap.1dne

putem, koji se odraza,ao na

pustinje koncentricni krugO\i su

zcmlji kao spiralni put uz s\etu

cesto korisceni za predstadjanje

planinu iii kao spiralne stepenice

S\

etilista iii logorista, dok su

kao prstcn. ogrlic.i.

DUHOVNE
H!JERA.RHIJE
Crtezi konccntricnih krugo\J

oko gradevine kao sto je

linije izmcdu njih bile stazc i

sc koristc k.10 n.ist.1\ no sredst\ o

stepenasta piramida

tr.igo,i ljudi ili mitoloskih bica

kojc simbolizuje r.lZne faze

Ovdc krugo,i sugerisu mesta na

dul10\ nog r,1z\ oj.1 kod zen

kojima predacka moc rnoze da

budizrn.1, kao i u ezoterijskim

Bez pocetka i kraja, krug se

izroni na ponsinu zemlje i da se

hrisc.1nskim skol.inu kao sto jc

koristi da oznaci vecnost i

ponovo Hati

rozenkrojciz.1111. U hriscanskoj

KRUG

celovitost, nebo, kosmos,

simbolici. hijcrarhije andcl.i se

apsolutno i savrsenstvo. U

l\!OC I ZASTITA

ponekad prikazuju poredane

islamu se krug sagledava kao

Buduci zatvoren i sveobuh\'atan,

LI

savrsena forma, a pesnici slave

krug se povezuje sa zastitom,

dok

krug koji formiraju usne kao

dajuci sigurnost S\'ima koji se

it.1lij.1nski pesnik D.inte ( 1265-

jednu od njegovih najlepsih

smeste unutar njegovih granica

1321) opisL1je raj, cistiliste i

manifostacija. U mnogim

C:arobni krua se koristi u

pakao tako sto ih deli na razlicite

kulturama, krug predstavlja

okultnim tradicijarna kao cuvar

krugove i nivoe

"

krugo\ c oko Boga iii Hrista,

LI

Boz,rnstn?noj komediji

GORE U staroj tradiciji raj

je sagledavan kao spirala,
odrazavajuc'i spiralne
obrasce prirode, sto je
posluzilo Vilijamu Blejku
da naslika Jakovljeve
meredevine (XVIII vek)

Spirala simbolizuje
kretanje, energiju i vezu s
prirodorn.

DOLE

TROUGLOVI I IZVADRATI
U hrisc,rnstvu je on si1nbo"l
<

u
VJ

<
c:o

GORE Trougao

se cesm
povezuje sa svetim
planinama

Trougao i kvadrat su univerzalno

su koristili obrnuti trougao da bi

Svetog trojst\a, dok u islarnskoj

predsLwili zcnu, a on je zenski

urnetnosti simbolizuje ljudsku

simbol i u Kini U staroj Grckoj,

svest i princip harmonije

Rimu i lndiji trouglovi su sc

Trougao se pojavljuje u mnogim

cesto koristili kao dekorativni

pismima. On je stari hijeroglif

motivi kod frize\a lzgleda da

kod Maja za sunc,rni zrak, au

u s\im sluc,1jevima znace isto:

grckom pismu predstavlja slorn

,1ko su okrenuti prema gore,

'delta, koje je z,1 st,ue Grke

predst,1vljaju \"<1tru i muske

simbolizovalo cetiri elementa i

polne organe U opstijern srnislu,

otuda se po\ezuje sa potpunoscu

trougao okrenut prema gore

i celovitoscu. Danas se rec

moic simbolizovati dohvatanjc

'delta koristi u engleskorn jeziku

neba, pa

da opise trougaono podrucje

sa ambicijarna, sa postizanjem

zemljista na uscu reke (kao

ciljeva is novim mogucnostima.

SC

rnoze povezivati

vazni motivi. Oni su povez,rni sa

sto je delt,1 Nila), koje je cesto

Pol'czuje se i sa glavanu streb i

simbolikom brojeva tri i cetiri

veoma plodno Povezanost

s temom duhovnog traganja S

i s\ega na sta se ovi brojevi

trougla sa cetiri elementa takode

druge strane, troug.10 okrenut

PITAGOREJSKI
TROUGAO

odnose, a mogu se od njih

se pojavljuje u ,1lhemiji, gde sc

prema dole, povezuje se sa

odvojiti samo u smislu odnosa sa

koristi u raznim formacijama da

receptivnoscu, sa kretanjem

Pitagorejski trougao

drugim geomctrijskim likovima.

ih simbolizuje

prenu unutra a ne napolje, pa

bio je vazan simbol

kod Egipcana, koji su
smatrali vertikalnu

Trougao se cesto pojavljuje u

zato cesto sluzi kao simbo[ za

svakodnen1om zivotu, na primer

TROUGLOVI SA

meditaciju

na saobracajnim znakovima iii na

VRHOM PREJ\lA GORE I

stranu kao musku

uputstvima za pranje ve5a, dok

TROUGLOV! SA VRHOM

SPOJEN! TROUGLOVI

i zensku silu, a

jc, posle kruga. badrat najcesCi

PREMA DOLE

Kada se dodiruju nhovi

hipotenuzu kao

geometrijski oblik koji se stampa

Maje su uporedivale oblik

trouglc11a, jedan okrcnut prema

njihovo "cedo" Ovaj

1u tekstilu J\[noge zgr,1de imaju

trougla sa vrhom prema

gore a drugi prema dole, to moze

i horizontalnu

trougao simbolizuje
izgradnju i razvoj

Egipatske piramide
bile su simboli stvaralacke
snage sunca i iskonskih
humki

DOLE

badratni plan, ,1 u gradovima je

gore sa mladicom kukuruza

da oz1ucava polno spaj,rnje,

centr,1lni trg u obliku hadrata

koja izbija na povrsinu tla,

dok preklap,1jl1ci trouglovi

cesto centar aktin10sti.

povezujuci ga sa plodnoscu i sa

predstavljaju sintezu Kada su

muskim principo1n (falus pod

dva trougla postavlje1u tako

TROUGAO

erekcijom) . Za stare Hetite,

da im se dodiruju baze, rnogu

Ravnostrani trougao ima

trougao sa vrhom prema gore

da predstavljaju nadobzenje iii

tri stLrne jednake duiine

bio je simbol kralja i zdr,1vlja

iscezavanje rnesecevih faza

Kod ple1nena Pueblo na

jugozapadu Sjedinjenih Driava

Sestokraka zvezda sc dobija

preklapanjem dva ravnostrM1a

on predstavlja svetu planinu, dok

trougb i tako se odnosi na

troug,10 sa vrhom pren1a dole

simboliku trougla Ona je

predst,wlj,1 oblake .

alhemijski simbol za vezivanje,

Obrnuti trougao se takode

odnoseci se na jedinst\o

povezuje sa zenskom plodnoscu,

cetiri elementa. Kao Davidova

jer lici na stidno podrucje zene

zvezda ona je istaknuti simbol

i na njene unutrasnje polne

judaizma, dok kao Solomonov

organe - trougao koji formiraju

pecat u judejskom misticizmu

dva jajnika i materica Sumerci

predstavlja sveti broj sedam,

koji je predstavljen sa sest

krakova plus prostor u sredini,
mesto preobrazenja. U Indiji
je sestokraka zvezda poznata
kao Laksrnina zvezda (tj zvezda
boginje napretka i izobilja) i
cesto se crta u prahu na vratima
ili seoskim pragovima da odbije
neprijateljske duhove
KVADRAT

i sustinu zivota: cetiri elementa,

je u islamskom rnisticizmu

Starogrcki filozof Platon srnatrao

cetiri godi5nja doba, cetiri faze

on simbol pet elernenata

je da, skupa sa krugom, kvadrat

zivota (detinjstvo, adolescencija,

(vatra, voda, zernlja, vazduh i

olicava lepotu i savrsenstvo

zrelo doba, starost) i C:etiri

etar) i pet cula. Heksagon se

dok je u starom Egiptu on

strane sveta.

predstavljao uspeh Kvadrat je

U staroj Kini, prostor

takode povezuje sa islarnskim

ezoterijskim ucenjirna,

jedan od najcescih apstraktnih

se merio sa cetiri janga iii

simbolizujuci sest srnerova

simbola, koji predstavlja

kvadratna pravca; bog zemlje

kretanja (gore, dole, napred,

Zemlju, rnaterijalno postojanje i

je predstavljan kvadratnom

natrag, levo i desno)

svemir.. Oblik kvadrata sugerise

hurnkom, a glavni grad i

strukturu, red i stabilnost, ali i

caraska palata irnali su oblik

cvrsto telo koje predstavlja

ogranicenja - olicena izrazom

kvadrata, sa carom u sredini

trodimenzionalni fizicki svet

"blokiran" On se cesto sagledava

U hinduizrnu je kvadrat sidro

Ona takode sirnbolizuje sest

u odnosu na i kao suprotnost

koje obezbeduje red u kosrnosu,

smerova kretanja. U islamu

krugu neba iii kao ograniceno

dok se u islarnu ljudsko srce

predstavlja savrsenstvo: Caba u

Mozda najpoznatiji
gradski trg u istoriji,
prostrani rimski
Forum nalazio se u
sredistu gradskog
religijskog, trgovackog i
ceremonijalnog javnog
zivota.

GORE

Kocka je sestostrano

GORE $est strana kocke Cine

od nje simbol stabilnosti
i istine

nasuprot neogranicenorn, kao

prikazuje simbolicno kao

Meki, za koju kaiu da je centar

materija nasuprot duhu, statika

kvadrat, jer se srnatra otvorenirn

sveta, u stvari je crna kocka . U

nasuprot dinarnike .

za cetiri moguea izvora uticaja:

masoneriji, kamena glatka kocka

bofanskorn, andeoskorn,

(aslar) predstavlja usavrseno

se koristi za prostore odvojene

ljudskorn ili davolskom.

ljudsko bice

zbog svetih iii drugih razloga,

Nasuprot tome, srce proroka je

Sa cetiri trougaone strane i

kao StO

trougaono zato sto je imuno na

kvadratnom bazom, piramida

deset je sveti broj

davolske napade

sintetizuje simboliku oba oblika,

koji predstavlja

C:etvorougaona forma C:esto

SU

oltari, hrarnovi,

zamkovi ili vojni logori. Gradski

trgovi se tradicionalno nalaze u

TETRAKTIS
Zbir brojeva

1+2+3+4=10. u
pitagorejskoj teoriji,

kao i brojeve tri, cetiri i pet,

bo2ansku moc i
sustinu savrsenstva

sredistu gradskog zivota. Forum

SRODNI OBLICI

povezujuci se sa pitagorejskim

u starorn Rirnu bio je pijaca u

Simbolicno znacenje nekoj

"tetraktisorn" Kvadratna baza

srcu glavnog grada kroz koju je

geometrijskoj fonni daje broj

predstavlja ravan zemlje, a C:etiri

po cetiri sa svake

vodio Sveti put do Kapitola i

strana Druge vazne forrne

trougla s vrhovirna prerna gore

strane i jedna u

Jupiterovog hrarna; starogrcki

su pentagon (sa pet strana) i

sastaju se i forrniraju petu tacku,

sredini, koji se zove

pandan bila je Agora, trgovacki

heksagon (sa sest strana), kao i

koja ukazuje na peti element:

tetraktis

centar Atine okru:Zen hramovirna

trodimenzionalni oblici kao sto

ctar. Kako piramida strerni

i javnim zgradama.

su kocka i piramida U rnisticnoj

ka nebu, njen vrh predstavlja

kabali, pentagon se odnosi na

ljudsku dusu koja tezi da se

sjedini s kosmickirn Jednirn.

MISTICNA SIMBOLIKA

petu sefiru na drvetu zivota,

Sirnbolika kvadrata povezana je

koja se povezuje s pravdorn,

sa cetiri ugla, sto sugerise ternelje

ratom i planetom Mars, dok

Moze da se predstavi
kao trougao tackica,

BOJA
<

c::::

u
V\

<

c::::

iii "bez boje" (oseeati se lose)

Crvena boja se povezujc sa

Tokom XX veka, crvena boja

opasnoscu, gne\om i agrcsijom

se po\cziv.1la s Komunistickom

(1czujc se za ,\!arsa, rimskog boga

partijom dok zcleni pokret ima

rata) iii sa poharcnoscu i zlom

za cilj pokretanje ekoloskih

U starom Egiptu cnTna boja

pitanja u obiru politickog

je bila boja klct1e, po1eziy,111a

programa Slicno tome, boja se

sa rusilackim bogom Sctom, a

koristi z.:i oznac:l\anje rasc, pa

"uCiniti cneno" znacilo jc ubiti

"crna" i "bcla" nose drustvena i

nekoga 0 zlim delima se gornrilo

politicka znacenja u za\isnosti od

kao o "cncnim poslo\ima", a pisari

konteksta

su koristili specijalno cneno

c::i

mastilo kada su ispisiYali rcci zlog

CRVENA

znamcnja

Kao boja kni i vatre, cnena se

!TlllOgo povezuje

SJ.

zivotom i

toplinom U paleolitsko doba,

Crvena boja je boja
polne i romanticne ljubavi
i simbolizuje silnu strast

GORE

NARANDZASTA
SOJA
Na pola puta izmeau

cncni oker se vadio i mleo u

zlata, iuta boja sc pLwezuje

Skupa sa formom, boja jc jedan

~,r,1h

sa suncem i njego\im

narandzasta boja
ravnoteze izmeau
libida i duha: u lndiji

lzgleda da je on posedovao

od temelj.:i vizuclnih simbola

zivotodavabcke sile, a njegovo

zi\otoda1aL1ckim silanu U

Ona je takode blisko povezana

prisust\o u neolitskim grobovima

asteckom panteonu, Huicilopoctli,

sa mentalnim i emotivnim

\Crcn.:itno jc trebalo da pomognc

pobedonosni ratnicki bog

stanjima i moze mnogo da utice

mrtvima na drugom svetlL

podnevnog sun ca, prikazivan je u

na njih. Sedam boja u spektru

Hiljadarna godina kasnije, u

plavom i iutom, a u meksikanskoj

dugc odgovar.1ju misticnom

anglosaksonsko neme, za crvenu

kosmologiji nova kofa zcmljc

broju sedam i drugirn grupama

boju se verO\alo da cuva od

(pre nego sto dodu kisc i pretrnre

od sedam, bo sto je broj nota na

zla, pa su predmeti, dneee i

je u zelenu) bila jc zlatnozuta

rnuzickoj skali iii broj cakra na

eak zivotinje bojeni u crveno. a

telu

U Kini, iuta boja je pcnezinna

ratnici su bojili sekire i koplja

sa centrorn s\emira, a jcdan mit

u crvcno da bi oruzje dobilo

o stvaranju sveta opisuje da su

STENOGRAFIJA BOJA

earobnu snagu - obicaj koji

pni ljudi bili napravljeni od iute

Razne bojc se ccsto koriste

postoji i kod nekih australijskih

ilovace. Bila je to s\eta boja cara

bo stenografSki znaci za op is

urodenika .

Australijski urodenici koriste zuti

crvene i zute,
predstavlja tacku

ZUTA
Blisko pcnczana sa simbolikom

Crvena boja se povezuje

oker kao sirnbol smrti

je to boja druge cakre,

emotirnih st.:inja, pola iii

koja se dovodi u vezu

drustvenog i politickog statusa

s ljubadju i plodnoscu U

sa polnom energijom

Na Zapadu se boje tradicionalno

starorn Rimu, neveste su bile

razlicitih nijansi Z:ute boje: u

i emotivnom

koriste za pravljenje razlike

umotavane u vatreni crveni veo

islamu zlatnoiuta simbolizuje

srodnoscu. Preko veze

Ponekad se pravi razlib izmedu

izmedu polma - roze za devojcice

(flameum ), sto je obieaj koji

mudros,t dok bledozuta

boja simbolizuje i

i plava za decake - a boje se biraju

jos postoji u delovima Grcke,

ukazuje na izdaju U Egiptu i

plodnost i izobilje

radi razlikovanja sportskih ekipa

Albanije i Jermenije, dok su u

srednjevekon10j Evropi. h!ta je

Kini vencanica i veo crvene boje

bila boja za\isti; ona je takode

izrazima koji opisuju stanja

Crvena jaja se daju bracnom paru

oznaca\ala sramotu, a jos u\ek se

oseeanja pomocu boja nalaze se

kada dete dode na svet. Crvena

povezuje sa kuLl\'iclukorn.

"u pink boji" (sreean), "zelen od

boja se koristi da sugerise strast

sa vocem, narandzasta

Medu kolohijalnim engleskirn

za\isti", "u crnom raspolozenju",

i erotiku u indijskoj i zapadnoj

ZELE NA

"oseeati se plavo (jadno)", "videti

tradiciji iii sugerise veliku

Boja biljnog sveta, zelena rnoze da

crveno" (smrknuti se pred ocima)

energiju i brzinu.

predstavlja budenje, novi pocetak

i rast: u Kini i Japanu ova boja se

Sarnoposrnatranjem i (eznjonL LJ

odnosi na prolece Keltski Zeleni

delovirna arapskog sveta srnatra

covek vafan je bog vegetacije i

se da plava prufa zastitu od

plodnosti, a ima mnogo primera

urokljivih ociju, a stari engleski

u kojima se zeleno povezuje sa

obieaj da neveste nose nesto

natprirodnim silama U starom

plavo" irna za cilj da obezbedi

Egiptu vladao je strah od macaka

vernost

zelenih ociju, au srednjevekovnoj

Evropi zeleno se povezivalo sa

PURPURNA

davolom i srnatralo se da nosenje

lstorijski, na Zapadu, purpurnu

zelene odece donosi nesrecu

boju je bilo najteze dobiti zato sto

"Zeleni zrak .. je krajnje retka

se pravila od meku5aca koji su bili

manifestacija svetlosti koja moze

retki, a i proces dobijanja ove boje

ponekad da se primeti pri izlasku

bio je skup. Sarno bogati su mogli

iii zalasku sunca, au alherniji je

da nose purpurnu odecu, pa

tajna \'atra ili zivi duh zarniSljana

otuda sirnbolicna povezanost ove

kao prozirni zeleni kamen.

boje sa kraljevskim i svestenickirn

U islamu je zelena najvainija

dostojanstvom. Ova boja je

vlasti i autoriteta: ona je postala

boja: Muhamedov zeleni plast

bila omiljena kod vizantijskih i

znamenje Kalifata u I veku

predstavljao je raj, obnovu i

rimskih careva.

n e. Sm rt i zalost se na Zapadu

U Kini, purpurna je bila boja

duhovno osvezenje .

simbolizuju crnom bojom, a na

Plavo simbolizuje
bozanstvo i mir

GORE LEVO

zvezde Severnjace, sredista

Istoku belorn U Africi je bela

PL AVA

raja i mesta purpurne palate"

boja mrtvih, ali se takode veruje

Bi lo da je nebesko ili morsko,

nebeskog cara Da bi se zernaljski

da tera smrt i povezuje se sa

plavo asocira na sirinu, na

car identifikovao kao Sin neba,

isceljenjem

otvorena prostranstva, i povezano

njegovo carsko zdanje u Pekingu

je sa beskrajem i praiskonskorn

nazvano je Purpurni zabranjeni

bojJ vaskrsenja i vecnog :i:ivota,

prazninom.. Plava boja neba

grad Budisti srnatraju purpur

moida zato sto se smatralo da

S !VA

povezuje se s muskim principom,

svetom bojom, a na Tajlandu

ncni zivot dolazi iz tame. Crno

daljinorn i bogovima. U starom

ga nose udovice koje :Zale za

se povezuje sa bogomajkom

Egiptu, bogovi i kraljevi

muzevirna.

Tradicionalno, siva
se povezuje sa
staroscu i sa planetom
Saturnom Saturn iii
Hronos bio je bog
vremena u grckorimskom panteonu, a
mudrost je bila jedan
od njegovih atributa
Na kabalistickom
drvetu zivota, siva
se povezuje i sa
mudroscu.

SU

cesto

prikazivani sa plavim bradarna i

Bernisa (oko 273-21

g. pre n e ), kraljica Kirene i
Egipta, nosi purpurnu togu
kao simbol carskog statusa
GORE

U stJrom Egiptu, crnJ je bila

i plodnoscu kada se ponekad

vezuje za crvenu, za boju krvi.

perikama, a hindusko bofanstvo

CRNA I BELA

U Kini, crna predstavlja zenski

Kri5na prikazuje se u plavom S

U nekirn delovima arapskog

princip (jin), a njena suprotnost

druge strane, rnirna duboka voda

sveta srnatra se da crne zivotinje

je :luta

takode asocira na zenski princip

donose nesrecu: crni psi donose

Kao simbol rnira i nevinosti,

srnrt u porodici, a crne kokosi

duhovnu cistotu i nevinost, a

plava je boja Device Marije

se koriste kod vradzbina. Bela,

boja je kojJ se tradicionalno

Plava se povezuje sa snolikim

boja svetlosti, smatra se srecnom

koristi za odecu za krstenja i za

stanjirna, konternplacijom,

Medutim, crna je, takode, simbol

vencanice.

Na Zapadu bela simbolizuje

u SREDINI Na Zapadu,
belo simbolizuje nevinost
i cistotu

GORE

MIT I IZOSMOS
RAZNOLIKA SIMBOLIKA SE KO RIST! ZA OPIS POREKLA KOSMOSA MITOLOGIJA VEZANA ZA STVARANJE SVETA OBICNO ODRAZAVA
0

GEOGRAFIJU, KULTURU I VEROVANJAJEDNOG DRUSTVA I SLUZI DA s NJIM POVEZE PRIRODU I PREDUSLOVE ZIVOTA. POSTOJI

V)

NEKOLIKO ARHETIPSKIH TEiv!A KOJE SE PREPLICU U MITOLOGIJAivL.\ 0 STVARANJU SVETA

f-

TOK STVARANJA
ooLe Ova slika o Bozijem
stvaranju sveta bogata je
hriscanskom simbolikom,
ukljucujuci globus,
simbol snage i celovitosti
koji drzi Adam, grcka
slova alfa i omega na
prednjem delu Bozije
knjige koja predstavljaju
ulogu Boga kao pocetka
i kraja, i zivotinje i biljke
koje simbolizuju obilje i
raznolikost sveta koji je
stvorio Bog

Stvaranje svcta se mozc opisati

tokom nemcna, prvi muskarac

kao krupan kosrnicki dogadaj

i zena mek su glavni simboli

iii proces u fazama u kojirna

iskonskog coveeanstva

duboko postovanje prirode

Knjiga Postanja opisuje Boga
kako sarn stvara ceo svet On je

se stvari sve vise razlikuju,

zavrsio svoje de lo sestog dana

ponekad dorndeci do prirodne

BOGOVI TVORCI

stvaranjem ljudi, koji ce '"irnati

hijerarhije, a ponekad do svetog

Stvaranje sveta se cesto

vlast'" nad celim zivotom.. Tako

mcduodnosa izmedu svih

ostvaruje delovanjcm, snovirna

judeo-hriscanska kosrnologija

aspekata prirode Bilo da se

iii razmiSljanjima bo:Zanskih

daje ljudskom rodu narocito

mitolosko stvaranje ljudskih biea

bica. Upani5ade, hinduska sveta

rnesto pod Bogom u hijerarhiji

podudara sa stvarnim stvaranjern

pisma iz IX veka pre n e, opisuju

prirode

sveta iii dado njega dolazi polako

Bo2ansko iii Vrhovno bice koje

je strnrilo svet razmisljajuci

STVARANJE SVETA IZ

nistavilu i nasavsi samo

HAOSA ILi PRAZNINE

sebe . Onj fundamentalni cin

Grcka rec haos .. odnosi se na

samospoznaje doveo je do prvih

pocetnu tamu, na bezoblicni

reci: 'To sarn ja .. U samoanskoj

s\emir lz njega je iskocio Eros,

mitologiji, nhorni bog Tangaroa

bog plodnosti koji je kasnije

stvorio je svet iz nista\ila

povezan sa erotskom ljubavlju, ali

razmisljajuci o njemu

je u pocetku bio stvaralacka rnoc

Price australi jskih urodenika

iza zivota i prirode Sa Erosom

koje su stare prcko l 50 hiljada

je dosla Gea, boginja zernlje, i

godina pripisuju stvaranje s\eta

Tartar, bog donjeg sveta Geu

precirna koji

SU

ziveJi

LI

mitskom

prostoru i vremcnu poznatom

je obremenio njen sin Uran,

stvorivsi tako titane i kiklope,

kao "vreme sna .. Ova biea su

a zatim more, kopno i druge

zivela slicno svojim ljudskirn

prirodne pojave.

kopijama, putujuCi, loveCi, voleci

Kako okeani okruiuju svet, u

se i ratujuci i oblikujuci pejzaz

rnnogim mitovirna o stvaranju

svojim "lutanjima" U snu su preci

svemir nastaje iz haoticnog tela

sanjali dogadaje iz sledeceg dana,

vode. Stvaranje egipatskog sveta

sanjajuci sva ziva biea, sunce,

iz vode prikladno je u zernlji koja

me sec i zvezde. Australijski

je zavisila od periodicnih poplava

urodenici veruju da sva bica

reke Nila: iz Nua, prve vode,

dele sustinsku vezu sa izvorom

izronilo je brdo suve zemlje, a za

stvaranja, odraavajuci tako

njim je usledio prvi izlazak sunca

Egipatska boginja neba, Nut,

cije se telo izvija iznad zemlje,
razdvaja se od Geba, boga Zemlje.

LEVO

umiranja, ni scksa Oncb:je doslo

do vclikog kosmickog plesa,
tokom kojeg je jedini plesac bio

Prica o Adamu i Evi

zgnjecen i raskomadan

koji zive u Edenskom

<
>

Vreme je pocclo ovim ubistvorr1

vrtu predstavlja ih

na novorn horizon tu, a posle je

Tane 1'vLlhuta, bog surne, uspeo

i odmah je doslo do razdvajanja

u stanju nevinosti

>
z

usledilo stvaranje svega ostalog

da ih rastavi. pa su svetlost i

polova Tako jc prva smrt

u kojem ne postoji

>

\azduh usli izmedu nelu i zemlje.

istonemeno do\cla do pocetka

lzJ.nami uzburkali su praiskonske

U slicnom egipatskom mitu,

vremena, rasta i radanja

rnde kopljem, a kapi sa koplja

boginju neba Nut i boga zemlje

slile su se u ostrvo Onokoro

Geb,1 r.istavila su njihova deca.

Japanskibogovi lznagi i

Pripadnici plemena Arunta u

centr,1lnoj Australiji pricaju o

STVARANJE

svest o razlici u
seksualnosti, o
dobru iii zlu Jeduci
voce sa drveta

PRVI COVEK I ZENA

znanja, sto je Bog

Poreklo ljudskog roda

zabranio, oni postaju

simbolizuje se sirom sveta

svesni moralnog
osecanja i odgovorni

svetu koji je pokriven slanom

KOI\IADANJEJ\l

slikarna .. pnog co\eka i .. prve

vodom koju su postepeno

C::esta tema je stvaranje sveta iz

zcne .., koji predstadjaju obrazac

ljudske prirode

povukli ljudi sa severa,

smrti i komad,rnja praiskonskog

co\eeanstva . Medutirn, sa

Kao zabranjeno

otkrivajuci pno kopno Mit

bica. Takvi mito\i mogu pomoci

ljudima dolazi do stvaranja zlih

voce najcesce se

alt.1jakih fam,rn,1 centrJ.lne Azije

ljudinu da se porn ire sa teskim

sila s kojima moraju da se bore.

kazuje o vremenu pre postanja

zivotnim uslovinu i potrebom za

u kojem nije bilo zemlje, samo

smrcu da bi se zivot odriao.

beskrajru rnda nad kojom je

leteo beli gusan, bog Karahan.

Prenu skandinavskoj mitologiji

o stvaranju s\et~1. Odin, Viii i Ve
ubili

SU

div,1 [mira, iz cijeg tela

je nastao svet Njego\o meso

ST VARANJE

U sumerskoj mitologiji iz
treceg milenijuma pre nove
ere. Enki, \cseli bog mudrosti,

dvanacst drugih boginja, izvajao

je prve ljude od ilO\ace uzetc
iz korita reke Eufrat. Posto su

porcklo zirntJ. pomocu rJ.zbijanja

kosti su postale planine, a drvece

stvorili sansene ljude, imali su

praiskonskog stanja jedinst\a To

jc izr,1slo iz njego\e kose. lmirova

takmicenje da stvore ljudc za

obicno podrazumeva razdvajanje

\ clika lobanja postala je nebo

kojc drugi nece moci

muskog boga neb,1 i zenske

Slicno ornme, kada je umrlo

ulogu, sto je do\elo do ljudske

boginje zemlje, iako se u nekim

kincsko pr,1iskonsko biee, Pan

nesavrsenosti

kulturanu rnusko povezuje sa

Ku. njegov c!.:ih se pret\orio u

zemljom, a zensko s nebom

vetrovc, glas u grmljavinu, kn u

( cijc ime znaci .. sacinjen od

U mavarskim i drugim

vodu, ,1 misici u plodnu zemlju.

ilovace) stvara od zernaljskog

Od njegcne radosti zasjalo je

praha Bog tvorac, Jehova, koji

U biblijskom opisu, Adama

sunce, a njegov gnev je stvorio

mu udahne zivot. On zatirn

noci i tame. Na kraju

grom i munju . Vavilonski spev

dobija zensku saputnicu, Evu,

otac nebo, i Papa, majka zemlja,

Enuma Elis, nastao u XII veku pre

koja ce postati majka celog

sjedinili i stvorili zemlju i mnoge

nove ere, prica o bogu Marduku

covecanstva .

bofanske potomke Oni

koji ubija i r,1seca na dva dela

Iako se u oba mita ]judi

u rnraku dok nije odlueeno da se

telo Tijanute, boginje mora. D\e

stvaraju od zemljc, medu njima

roditelji rastave. Tu Matuenga,

polovine njenog tela postalc su

postoji razlika. Sumerski ljudi su

bog rata, presekao je tetive koje

nebo i zernlja

su povezivale njegove roditelje,

Indonezijska mitologija govori

Hebrejski uceni ljudi

daju prednost naru u
odnosu na jabuku

ch nadu

se u pocetku sastojao od vecne

ziveli

vremena, kada su
nastala umetnicka

formiralo je zemlju, more i reke

SU

iz srednjevekovnih
a ne iz biblijskih

tumacenja Pada.

su istekli iz njegove krvi, njegove

se Rangi.

prikazuje jabuka, ali

to verovatno datira

boginjom zemlje Ninursag, i sa

RAZDVAJANJEM

SU

za kvarenje

skupa sa majkom 1 ljubavnicom,

Terna razdvajanja obja5njan

polinezijskitn mitovima, svemir

ZABRANJENO
VOCE

stvoreni da bi bili robovi bogova.

Adama i Evu stvorio je jedan

siknula je krv svetom bojom

o vremenu pre postanja u kojem

Bog i dao im je moc da "pokore ..

crvenog okera. Medutim, tek je

nije bilo vremena, ni radanja ni

prirodu

ooLE ldeja o prvim ljudskim

bicima, 0 jednom eoveku
i jednoj zeni, zajednicka
je mnogim svestkim
mitologijama

SUN CE
0

;;;;

Kao nas jedini izvor S\'etlosti

pri cemu mu je jedno oko bilo

ZEMALJSKA VLAST

i toplotc, sunce jc kljui:no za

dovoljno da vidi, a drugo je

Mnoge kulture i njihovi vladari

zivot na zemlji i predstavlja

davalo svetlost i toplotu. U

polagali su pravo na poreklo od

jcdan od najvaznijih simbola

mnogim tradicijama sunce se

sunca, ukljucujuci Inke, faraone

f-

u svirn sntskim kulturarna

pesnii:ki naziva "oko dana"

starog Egipta, Kineze i Japance

Vl

Obicno se povezuje sa snagom,

U mnogim kulturama
zalazak sunca simbolizuje
starost, kraj i smrt
GORE

Za japansku carsku porodicu kaiu

manifestujuci se i kao vrhunsko

BOZANSTVA SUNCA

da potii:e direktno od boginje

bo2:anstrn i kao carevi iii

Veza izmedu sunca i bofanstva je

sunca Amaterasu, a izlazece sunce

kraljcvi Njegova aktivna

arhetipska i mnoge kulture slave

(predstavljeno crvenim diskom)

energija se obicno (mada

bofanstva sunca. ukljui:ujuci

nije sarno japanski nacionalni

ne uvek) sm.1tra muskom, a

Sama5a (Vavilon), Raa (Egipat),

amblem, nego i ime ove zemlje

povezuje se sa neposrednim,

Mitru (Persija) i Apolona (Greb

(Nihon).

intuitivnim znanjern iii

i Rim) U istocnim tradicijama

kosmickim intelektom. Suncev

sunce je sirnbol hinduskog boga

simbolom nade i novog pocetka.

pandan na nebu je mesec (koji

Visnua i Bude, koga neki kineski

nasuprot suncu sa zracima koje

se i:esto sagledava kao zensko),

pisci pominju kao "Suncani

znaci prosvetljenje U Kini je

a simbolika sunca i meseca

Buda" iii "Zlatni covek" Jevrejski

sunce bilo simbol cara koji je

suprotstavljena je u skoro svirn

prvosvestenik je nosio zlatni

nosio amblern sun ca (krug sa

kulturama . Suncani princip se

disk na grudima kao sirnbol

tronoznom vranorn) na odori .

bofanskog sunca, a Hrist se

Simbolika sun ca je uobicajen

ponekad uporeduje sa duhovnim

motiv na znamenju kraljevskog

suncokret), sa zlatom i sa bojama

suncern u srcu sveta i naziva se

dostojanstva. Ono se pojavljuje

kao sto su fota, narandfasta i

Sol_Justitiae (Sunce pravde) iii

na prestolu Kubua u jufooj

crvena. Su nee je vafan simbol u

Sol lnvictus (Nepobedivo sunce),

Africi dok A5anti iz zapadne

astrologiji. alhemiji i psihologiji,

sa dvanaest ucenika koji se

Afrike koriste zlatni suni:ani

gde predstavlja nepodeljenu

uporeduju sa suni:evim zracima

disk za predstavljanje kraljeve

Jako se sunce obicno smatra

duse Oblikujuci sebe prema

pOlezuje sa zivotinjama, pticama

j

bi/jkama (kao StO

SU

!av, Orao

lii:nost.

muskim, u nekim kulturama

bogu sun ca Apolonu, francuski

OKO SVETA

(africka, indijanska, rnavarska,

kralj Luj XIV ( l 638- l 7 l 5) bio

U mnogim kulturama sunce

australijskih urodenika, japanska

je poznat kao 'Kralj sunce", a

se uporeduje sa svevideCim

i germanska) bofanstvo

dvorski zivot se vrteo oko

bo:Zanskim okom. Ono je bilo

sunca je zensko, jer se zenski

njega kao planete oko sunca u

oko" grckoa boaa Zevsa (i

princip sagleda\a kao aktivan

rasko5noj palati u Versaju

Horovo oko bilo

je simbol kraljevskog
dostojanstva i besmrtnosti,
kao i amajlija za zastitu

Izlazece sunce se obicno smatra

"

"

rimskogJupitera), egipatskog

zahvaljujuci zivotodavalackim

boga Hora, hinduskog Varune,

silarna. Japanska boginja sun ca,

IZLAZAK I ZALAZAK

skandinavskog Odina i islamskog

Amaterasu, povlaci se u pecinu

SUN CA

Alaha. Samojedi sa podrucja

u znak protesta zbog toga sto

Nestanak sun ca svake veceri

GORE

Arktika smatraju sunce i mesec

njen brat. bog oluje, zanemaruje

i njegovo prividno ponovno

ocima Nurne (neba), pri i:emu

svoje obaveze, a drugi bogovi je

radanje sledeceg jutra cine

u SREDINI Sunce je

je sunce dobro a mesec zlo oko.

izvlaee napolje uz mnogo buke.

ga mocnim simbolom smrti,

arhetipski simbol,
postovano kod mnogih
naroda kao bozanstvo

Prerna rnitu Fulanija iz zapadne

U kosmologiji Dogona u Maliju

vaskrsenja i besmrtnosti Qyo

Afrike, kada je Gveno ( vrhunsko

sunce se opisuje kao usijani

cini osnov mnogih mitova i

bofanstvo) zavrsio sa stvaranjem

zemljani lonac (sirnbol majcinske

svetih obreda U starom Egiptu,

sveta, izvadio je sunce iz svoje

utrobe) okruzen spiralom

bog sun ca Ra je svake noci

oi:ne duplje i sta\io ga na nebo.

usijanog bakra, koji predstavlja

obavljao zastrasujui:a putovanja

Zatirn je postao jednooki kralj,

seme koje ce ga oploditi

kroz donji svet, susrecuci se

SASVIM GORE Lav je solarni

simbol, znak snage i
voostva

oesNo Apolon, bog sunca iz klasicne

antike, vozi nebom svoju suncanu
kociju

sa najljucim neprijatcljcm,
monstruoznorn zmijom Apofis,
pre ponovnog izlaska na istoku;
,1ko bi Apofis ikad.1 porazila Raa,
suncc nc bi granulo i zemlja bi
utonub u tamlL U prcdanjima
Indijan,1c1 iz plcmen,1 Ciroki
suncc jc zensko, a kada njena kci
umrc od ujcd,1 zrnije, sunce od
bola prckrijc lice i svet ostane
u tami Da bi utesili suncc,
ljudi igraju i pc\ aju, na sta ona
otkrije lice i svct ponon1 postane
os\etljcn Suncani pies nizijskih
Indij.111aca pcnezan je sa ovom
simbolikom
CRNO SUNCE
Nckc kulture uovorc o crnom

"'

suncu. Asteci su ga prikazivali

z,l\ r,;,11 ,1: 11,1 primc'r u trcnutku

na ledima boga donjeg svcta

Hri>tL>\ L'g r,1Sf1inj,rnj,1 rnncc

koji ga nosi na ledima, a l\faje

jc pl1t.1m11cl L' L' ,11 h cm i ji

su ga prikazinle kao jaguara.

crnc1 q1ncc prcdst,nlj,1 siron1

u --lstroncqniji i --1:.;trci\cit:ili

Kao antitcza podnevnom

I>komku nutcriju kuju trd1,1

s p.1ocim,1 ( kclt>ki si111bc1l 1 1

suncu na vrhuncu stvaralackih,

l>br.1diti:

zivotodavalackih sila, crno

simlwl i>kcnskog ncs1cqwg

Z.l

f1Silwlog,1

t.1cb unut.ir krug.11 kc11,1 ,c kc>ri,ri

lH\ll

jc

tL1c,1k

h1cij.1 - LI 1111wgi111 prc,Lrnrirn.t

(ukljul:LijLI(i 1wrdij,kc

sunce je povezano sa smrcu i

unistenjem, nagmest.wajuci

PS I H (\I() Sk\ SI\ I B (\LI k .\

SC

nczaustavljivu nesrecu . Zato

Sun cc sc ccstll poi czujc s,1

sc ncbo111 n1zi u hC:iji Su11CL'

sc pornracenja sunca srnatraju

f11'incipl11ll ,1lltl>i itct,1. CijC ic pn L)

zr.1cinu >Ligcri,;c f'IL"' c'tli,'nlc:

rdavim znamenjem, koje

L'liccnic ot,1c. (\no jc pL1cz.rno

l:c:;t gr.1ficki :;irnbcl jc kru:; ,,1

nagovestava kataklizrnicne

s,1indi1idu,1lnoscu.1oljom

zr.1ci111,1 kuji su prcdst.n liL'lli

dogadaje kojima se ciklus

cg,1111 i r1crson,1l1wscu kL1ji n,1

n.1izmcnicno Lw r.11 nc i uL1q,tc

n,1j1 iscm 11i1 cu tczc b psihickL1j

linijc sugcrisuc'i suncL'\ LI nwL

cck11itc>sti iii prLs1ctljcnju iii

d,1 St\ L>ri

sc n,1 11iiL'll1 ni1 DU prcpust,1ju

Tr.1dicion,1liw jc bi IL' ,c,Lim

U rnnogim tradicijarna,
pornracenje sunca je sa uzasorn i
strahorn sagledavano kao sirnbol
nesrece

GORE

s.1glcd.11 ,1 k,w bL1z,111,t1 L' kLlJC

>I

,,l

ctlo:;t i tor1IL>tLI

cgurn,1niji prctcr.rnoj gLrLfoqi i

zr.1LJ. z,1 scst pr.11 .1c.1 u kc>Si11L"LI

.1utc1rit.mwsti .Suncc jc t.ikodc

i scdmi jc kosmicb dirncn;ij,i

f'O\c'z,11w s,1 stqr,1L1cko111

.Suncc sc pL>nckad r1rib!llic

cncrgiicm zdr.11ljcrni1 it.1lnDscu.

s liccm

kod i11dij,1mkL1:;.

uticuci i n,1 fizicki i 11,1 r1sihicki

plcmcn.1 Hopi 11,1 prilllL'I Lw

r.1z1 oi k,w olicc11jc mus kc

i LI z.1p.1dnoj ikonogr.1t'i ii l

c11crgijc rnozc sc s.1glcd.11 .iti Lio

kdtskom mitLI suncc ic c1lic,l\',11w

r1rcd:;t.11 ,1 duh,1 i mozc sc

u Lugu ( s1 ctlosti l ,1 f'OilL'bd

j,n lj.1ti u

sno1 im.1 i mite>\ i111.1 Lw car kr.1lj

sc porninj.ilo Lw Cri,rn,1jnch

bc>g iii jLin,1k

( .Sunc.1110 lice l

\j I

MES EC
0

2
Vl

0
"'='.

I-

PLAVI M ESEC
Dva puna meseca
unutar istog
kalendarskog
meseca cine plavi
mesec, fenomen
koji se desava svake
druge iii trece
godine . Zato izraz
"jednom za plavog
meseca" (s mene na
us tap) znaci skoro
nikad. U vikanskoj
tradiciji slavi se esbat
(mesecev praznik)
povrh uobicajenih
12 u toku godine,
kada se smatra da
obredi i prizivanja
imaju dvostruku
mac

Za kamenove
Stounhendfa se veruje da
su sluzili za astronomsko
merenje mesecevih faza
ooLE

NalazeCi se na priblifooj

iskljucivo) povezana sa zenskim.

boginja Sofija iii Gospojina od

udaljenosti od 400 hiljada

Mesec se povezuje s mastom,

Mudrosti, boginja je meseca i

kilometara od Zemlje, mesec vrsi

intuicijorn, psihickom snagom i

personifikuje bofansku mudrost

snaino gravitaciono delovanje i

snovirna, a narocito se povezuje

Sing Mu, kineska boginja meseca,

na kopno i na more . Njegov uticaj

sa zenarna, plodnoscu i radanjem

naziva se boginjorn savrsene

je najprimetniji kod rnorskih

Stare civilizacije su praktikovale

inteligencije, a za Devicu Mariju,

plima, ali rnnogi smatraju da

obrede plodnosti i slavile su

ponekad zvanu Mesecom crkve,

deluje i na biljke i zivotinje,

rnesec na godisnjim svecanostirna

kaiu da poseduje savrsenu

ukljueujuCi ljude . Posle sunca,

posvecenim boginji, tra:Zeci njenu

mudrost.

mesec je najocitije nebesko telo,

pomoc kod zaceca. Smatralo

a njegova periodicnost bila je od

se da se vreme ovulacije kod

najvece vafoosti za sva poimanja

zena de5ava u periodu punog

Kako mesec utice na plimu i

vremena . Cinjenica da njegovi

meseca i verovalo se da je moc

oseku, tako se moze razumeti i

ritmovi odgovaraju gotovo tacno

percepcije kod zena veca tokom

da utice na nase emocije, koje

rnenstrualnom ciklusu kod

menstruacije.

se cesto povezuju s vodom Iako

:Zena, kao i godifojirn dobirna i

Boginje meseca postoje u

MESEC I DUSA

se mesec ponekad povezuje

godisnjern ciklusu, dovela je do

rnnogim starim kulturarna . Mesec

sa usvajanjem znanja, cesce

ocitih asocijacija u odnosu na

se slavi kao rnajka svih sa mnogo

se povezuje sa osecanjima, sa

zensko i na zernlju ili prirodu.

dojki, kao tvorac zivota na zernlji.

iracionalnoscu i sa nesvesnirn

Mesec ne emituje sopstvenu

Grcka boginja Arternida (rimska

ili skrivenirn Biti "pod uticajem

svetlost, nego odraiava svetlost

Dijana) prikazuje se sa mnogo

rneseca" znaci gubiti razurn,

sunca: osobine ove svetlosti

dojki i sa zivotinjarna i biljkarna

biti ponet raspolozenjima i

veliki su izvor religijske i pesnicke

koje joj iskacu iz glave, udova i

osecanjirna, u vlasti nesvesnog,

inspiraci je

grudi Kineska boginja rneseca

sto se u najekstremnijoj

rodila je sve stvari posle potopa;

formi rnanifestuje kao ludilo .

MESEC I ZENSKO

slicno tome, boginje meseca

(Uprkos njihovorn folklornom

Simbolika koja se pripisuje

u zapadnoj Aziji i Evropi bile

povezivanju, postoji veoma malo

rnesecu pretefoo je (ali ne

SU

izvor svih zivih StVOren ja.

Verovanja Inka u vezi sa rnesecorn

menjala su se vremenom:
najpre boginja bez ikakve veze

naucnih dokaza da su rnesec i

ludilo povezani).
U ranoj japanskoj mitologiji
svetlost Cukujornija, sintovskog

sa suncem, kasnije je postala

boga meseca, rnogla je da izazove

supruga sunca i boginja braka.

halucinacije i razocaranja .

Njena deca bila su zvezde . Najzad,

Hekata, grcka boginja tarnnog

smatrali su je nevestom svog brata

rneseca, darivala je vizije ali

sun ca.

je takode znala da unisti ljude

ludilom Isto vazi i za vecinu

UNUTRASNJA MU DROST

mesecevih bofanstava, pri

Mesec je veliko ogledalo i olicava

cernu je tanka linija koja deli

osobine receptivnosti koje su

isnpiraciju od ludila. Postoje

neophodne za intuitivni proces

price o pobesnelirn demonirna

i za dozivljavanje osecanja. Ova

koji se nalaze pod jakirn uticajern

receptivnost je jos jedan aspekt

rneseca. Sloveni pricaju o

boianstava rneseca .

vukodlacima - ljudima koji se

Mesec se cesto povezuje sa

mudroscu. Grcka i egipatska

pod svetloseu punog rneseca

pretvaraju u vukove. Oni su

STVORENJA NA MESECU
Krateri i senke na mesecu omogucili
su ljudima da projektuju svakojake
slike stvorenja na njemu Uobicajena
zapadnjacka slika jeste slika eoveka
na mesecu U Kini je rec o zabi iii zecu.
Altajski samani vide starog kanibala koji
je tamo zatvoren da bi postedeo ljudski
rod. Jakuti iz Sibira vide devojku sa jarmom na ramenima na kojem
nosi kofe . U Peruu vide lisicu iii jaguara lnke su videle lice za koje
su verovali da je ljubomorno sunce u njega bacilo prasinu da bi mu
potamnelo sjaj.

velika opasnost za ljude i

Arternida (ili rimska Dijana)

neranjivi su bilo kojirn oruzjem

obicno se prikazuje kako drzi

osim onoga koje je napravljeno

polumesec u ruci ili ga nosi na

od srebra, rnesecevog rnetala .

glavi Izvrnuti polumesec atribut

je egipatske boginje lzide, au

MESECEVE MENE

hriscanskoj ikonografiji Devica

Mesec odrafava ritrnove zivota,

Marija, koja je nasledila deo

prolazeci kroz beskrajan tok

lzidine sirnbolike, takode se

srnrti i ponovnog radanja u

ponekad prikazuje na izvrnutom

ciklusu od 28 dana; zato on

polumesecu On je atribut

cesto predstavlja prelaz i obnovu

prvosvestenice tarota, koja

i sirnbolizuje ciklieno vrerne .

se povezuje sa misterijom,

Mesec, u stvari, irna 28 mena u

intuicijom i silarna nesvesnog U

toku dnevnog izlaska i zalaska,

hinduizmu je polurnesec sirnbol

tokorn kojih prolazi kroz ceo

Sive, boga preobrazenja

zodijak.. Medutirn, cesce se

Polumesec je veorna vafan

GORE Od srednjevekovnog
vremena Devica Marija se
povezivala sa polumesecom,
i to u ulozi ogledala Hristove
svetlosti

pribliz,1\ aL1 zemlji da bi s\etlost

mogb d,1 ima \ cci uticaj

1ia

one

dole Jednom prilikom, i\[ani jc

sirnbol u islamskom svetu,

zgr.1bio d\ ,1 dcc,1ka koj,1 su nosila

meseca: rnlad mesec, pun mesec,

sirnbolizujuci otvorenost i

\Odu, Hiukija i BiL1, d.:i budu

tri cetvrti i tarnni rnesec.

koncentraciju Obicno pracen

njegcn i drug.ui, tako d,1 su oni

govori

C:etiri rnene ili cetvrti

jednorn zvezdorn, on je simbol

post,1li ml.:idi mcsec i tri cetnti

sa narastajueom energijorn

raja i vaskrsenja, cesto ugraviran

mcscc.1. i\Lrnij,1 jc cesto progonio

- odrafavajuci trudnocu - i cesto

ili naslikan na minaretima

\ uk Ha ti

se smatra da je do bro vreme

ili grobnicama. U arapskorn

,1trnosfcra jc post,1jaL1 J\etinjska,

za pocinjanje novih projekata.

pisrnu slovo "n .., oblikovano

,1 kaLh bi uspco d,1 g.1 b,1ci n.:i tlo,

Mesec je najjaci kada je pun:

kao polumesec sa tackorn

n,1st,1lo bi pomracenje.

tada predstavlja punocu 2enske

iznad, slovo je vaskrsenja, a za

energije i odrafava simboliku

upokojene rnolitve se pisu tako

Mladi mesec se povezuje

kruga, oznaeavajuci celovitost

da se rirnuju s njirn; ovo slovo

Tri cetvrti rneseca predstavlja

se izgovara kao "nan .., sto je u

vreme opadanja, odustajanja od

isto vrerne arapska rec za ribu,

stvari. Tamni mesec se povezuje

a riba je sirnbol vecnog zivota u

sa mirorn i pocetkorn uspenja iz

Kuranu

donjeg sveta ili srnrti

kad.:i bi g.:i uh\'atio.

mesec simbolizuje tacku

mirovanja zivotnog ciklusa
GORE Tri

cetvrti meseca
predstavlja 'odustajanje od
stvari' i 'opadanje'

(OVEK NA MESECU
20 jula 1969. Nil Amstrong je

MITOVI 0 MESECU

SASVIM GORE Tamni

simbolicno ostvario prvi fizicki

POLUMESEC

U nordijskom mitu, Mani, mesec,

kontakt sa mesecom, govoreci:

Kao znarnenje, polumesec se

i Sol, sunce, stvorili su bogovi i

"Mali korak za eoveka, ogroman

prvenstveno povezuje sa zenskirn

stavili su ih u koCije da putuju

korak za covecanstvo"

bofanstvima Boginja devica

nebom.. Manijeva koCija se C:esto

Kao t.1ckicc s\ctlosti kojc

obasjavaju tamu, z\ezde sc
0

odmek posm,1traju bo raj ski

""

simboli, oznacitclji boz,rnskog

prisust\a One su arhctipski
simboli koji se pojadjuju u
svetim i sckularnim tr,1dicij,rnu
sirom sveta. Prcma j.1kutskim
Zvezde SU
povezane sa duhovnim
prosvetljenjem i
bozanskim prisustvom

samanima iz Sibir,1 nezde su

GORE

oEsNo U hriscanskoj

tradiciji, zvezda je
vodila mudrace do
novorooenceta lsusa,
kome su dali poklone od
zlata, mira i tamjana.

bile prozori svemira. Njihovo

kr,1tkotr,1jno ot\aranje i
z,1t\ ,1ranje omogubvalo jc iii
sprec,walo ulazak u gornji svet
U r,rnim drustvinu posmatranjc

ncba bi lo je vJ.zJ.n dco zivota,

,1 ,1strologija i J.stronornija
bile su jedno Nebcske pojave
bile su od velikog pr.1kticnog
zn,1c,1ja. obc!czavajuci sezonske
prornene i dajuCi kalendar za lov
i sctrn L1ko su ljudi zap.1iali
da sc iZ\'esn.:i dogadanja na ncbu
pokLlp.1ju sa dogadJ.jima na
zemlji. te p.lralele su se spajale
u zn.irncnjc - kn-.wi rnescc, na

Petokraka zvezda
bila je amblem asirske
boginje lstar (kasnije
lzide, Venere) Petokraka
je postal a rasprostranjen
simbol duhovnog i vojnog
uspona

primer, prcdsbzino je prirodnu

GORE

bt,1strofu iii rat

i\!ITOVI 0 ZVEZDAMA
lsprcd.:iju su mnoge price o

Medu Astecima. Mlecni put

drnjnik S\J.kog bica na zemlji,

simbolici zvczda. Prema KalevJ.!i,

se zvao mikskoatl ('zrnija od

koji jc odgcnor,111 za r,1danjc i

finskom nacion,1lnom spevu,

oblaka") i po tome je dobio

rast bib na zemlji U hriscanskoj

Z\'Czde

ime MikskoatL bog zvezde

tradiciji rocicnjc Hrista najadjcno

SU

sacinjenc od dclova

ljuskc kadJ. se razbilo Jajc sveta .

Sc\crnjace i !ova. za kogJ. se

jc poj,1rnm Vitlcjemske Z\czde.

smatralo da stanuje na zvezdama

OJ.nas se z\ezde pmezuju sa

U rnajanskim hijeroglifima

snovima i zcljama i postoji

ZVEZDE PADALICE

zvezde se cesto pribzuju sa

\ercffanje da

Obicno posmatrane kao

prorocansko znamenje, zvezde
padalice se tu mace kao iskre
rajske vatre iii semenke bozanske
sustine Za njih kazu da igraju
slicnu funkciju za anoele, delujuci
kao glasnici izmeau raja i zemlje
i podsecajuci ljudska bica na
njihovu vezu sa du horn.

zracirna svetlosti koji izbijaju iz

ako jc pozelite kada Yidite zyezdu

njilL Prema narodnorn verovanju

padalicu

ee se ispuniti zelja

u Gvaten1ali i Pcruu, zvezde

predstavljaju duse prandnih

ZORNJACA

pokojnib, dok se rnedu Inkama

Kako orbita Venere leZ.i unutar

kosmicka simbolika zvezda

orbite Zemljc, ona se na ncbu

prosiruje ne samo na ljudc

pojavljuje prilicno blizu sunca,

nego i na zivotinje i ptice: oni

a zavisno od ciklusJ. \idi sc

su verovali da sc na nebu nalazi

blizu sunc,1 na izlasku iii na

oEsNo U indijanskim predanjima

zvezde se smatraju logorskim
vatrama predaka

zalasku. Zato se zove zornjaea

<

i vecernjaC:a. U vavilonskoj i

:::J

asirskoj mitologiji !Star, boginja

rn

ljubavi koja se povezuje s

Venerom, silazila je u donji svet
u potrazi za ljubavnikom i onda
Se vracala

LI

zin1t, bas kao StO

je vecernjaca nestajala neko

vreme pre nego sto bi se pojavila
ponovo da najavi izlazeec sunce
Kod nizijskih Indijanaca,
zornjaca je simbol zivotnog

pLrnine, pC1bzujuci n,1 bor,1\istc

principa - zato sto najavljuje

S\ C\

isnjeg bog.1 n,1 ncbu; shodno

sirnbol kosmickog coveka, au

zoru i ponovno radanje dana

tome. olt.ui u

- dok lndijanci iz plemena

obicno sc post,1\ lj,1ju na SC\crnu

HristO\og 'alfa i omega, poectka

Kora, sa jugozapada Sjedinjenih

stranLI hr,un,1

i kr,1ja

O\

im kr,1jc\inu

gore z,1 pcntagr.1111 kazu da jc

hriseanskoj tradiciji on je simbol

Driava, daju zornjaci jednak

Simbolib sc\crnjal:c kao

znaeaj kao suncu i mesecu, s

Hha ncb,1 odraz,n a ljLidskLI

su pcnt,1gram kao znak

kojirna ona formira ncbesko

hijcr,uhijLI U Kini, na primer,

idcntifikacijc, a on se ccsto

trojstvo. Medutim, u meksickoj

ncbo, s,1 ostatkom

poj,nljujc i kao ,1mblem kod

Z\

czd,1

Slcdbcnici Pitagorc koristili

tradiciji za zornjacu sc smatralo

r.1sporcdcnih z,\\ isno od odnos,1

nusona, cija istorija datira iz

da donosi bolest, pa su se vrata

prcm,1 sc\crnj,1ci, saglcd,l\,1 se

Hcmena pitagorejac,1

i prozori zatvarali pred svitanje

LI smislu strnkture drLISt\a, LI

da bi se sprecio ulazak opasne

kojcm su car i \l1dajuca klas,1

pentagram sc koristio kao

svetlosti; u rneksickoj narodnoj

bili stoicrn,1 tacb oko koje su se

,un,1jlija protiv zb za odbijanje

urnetnosti ona se cesto prikazujc

Hteli

dcmonskih sila. J\Icdutim,

sa lukorn i strelom, a nosi masku

mcstu. U lndiji sc sc,crnjaca

okrcnut n.wpako, Sd cfra nha

od lobanje U hriseanskoj

prizi\a LI' cdskim S\ ,1dbcnim

prema gore, pent,1gram sc

tradiciji jedno irne za davola je

'cscljima, prcdstadj,1juci

pO\eziv,10 s,1 davolom, pri cemu

mladozenjLI kao stozernu t,1cku

su Hhcni ,ideni kao roocn i

Lucifer, sto znaci zornjaea

S\

i drugi. s\,1ko 1u sYom

U srednje\ekovnoj Evropi

"'

odnos,1
SEVERNJACA

GORE Dve verzije

osmokrake zvezde
boginje lstar, koriscene
sirom Bliskog istoka
mnogo vekova pre Hrista
Gornja zvezda predstavlja
vavilonsku verziju, a donja
fenicansku

PENTAGRAM

Severnjaea simbolizuje cvrstu

ZVEZDANI Sli\!SOLI

U zapadnoj okultnoj tradiciji zvezde

i vecnu tacku u centru oko

ZYezda pctokr,1ka jc poznat.1 kao

petokrake su se urezivale na diskove

koje se vrti kosmos. U rnnogim

pent,1gr.11n i predst,1vlj;i dreYni

plemenitih metala kao sto su srebro

iii zlato da bi se dobio carobni pecat

delovima Evrope i Azije ona

m,1gijski zn,1k To jc forma koja

se razlicito porninje kao stozer,

sc j,wlja u umctnosti i u klasicnoj

glavcina, pupak, centar zivota

,uhitekturi, kao i u prirodi

slova, latinske reci i kabalisticki znakovi

iii kapija raja. U turkmenskoj

(morska zvczda i ncke \TSte

Ovaj pecat je simbolizovao moc

tradiciji ona se opisuje kao

c\ecd) Linije kojc sp.1jaju njcnih

okultnog i za njega se verovalo da moze

"fatorski kolac .. neba; Mongoli

FCt nhova dcle jcdn,1 drugu u

da uzrokuje zemljotrese, da inspirise ljubav, uzrokuje nesrece

je porninju kao zlatni stub, a

sr,1Zmcri pozn.itoj kao zlatna

Sarni iz severne Skandinavije

sredina iii bozanska srazrnera,

zovu je stub sveta. U vecini

cineci je L1ko simbolorn

pola krozjezgro, otkriva se oblik pentagrama: evropski Romi

severnoazijskih predanja

celcnitosti i s,1nscnstva

ovo zovu zvezda znanja

ona se nalazi na vrhu Svetske

Kada se crt,1 s nhom prcma

poznat kao pentagram Ponekad su

unutar ove forme upisivana hebrejska

i baca cini, kao i da pruza zastitu od zla Znak pentagrama

pojavljuje se na zidovima starih hramova, urezan u kamenje
crkava i kao crtez na staklu u boji Kada se jabuka presece na

ZODIJAK
0

2'

Simbol sam po sebi i zbirka

BIK(21

APRIL-21

simbola, zodijak je pojas

MAJ)

zvezda sa obe strane "ekliptike ..,

Drerni simbol muskosti i

prividne putanje kojorn preko

plodnosti Bikovi su lojalni,

LAV (24 JUL - 23

neba prolaze sunce, mesec i

prakticni, mirni, plemeniti,

AVG UST)

planete Deli se na 12 sazvezda

uvidarni i strpljivi Uzivaju u

Kada sunce ude u sazveide

iii znakova "Zodijak" dolazi

culnirn uzicima,ali znaju da budu

Lava, njegova snaga (na

od grcke reci i znaci krug zivih

tvrdoglavi i strogi Vladar Bika

severnoj hemisferi) nalazi se u

stvari. Rec je o pojmu koji je

je Venera; anatornski se odnosi

zenitu i ovaj znak se pO\ezuje

nastao u vrerne kada su ljudi

na grlo i vrat, njegov element je

sa toplinorn, plemenitoscu,

verovali da je svako nebesko

zemlja, svojstvo fiksno i dragi

kreativnoscu, hrabroscu i

telo naseljeno nekirn astralnim

kamen smaragd. Praznik u slavu

vodstvorn, iako zna da bude

grudi i stornak, a njegov dragi

kamen je foldspat

Vl

Ovan lici na glavu

ovna, ali i na izvor zivota.

GORE

Bik lici na glavu i

rogove vola.

GORE

duhom, a izvire iz stava koji

Budinog rodenja dolazi pojavorn

egoistican, gord i autokratskL

sagledava stvaranje sveta kao

prvog punog meseca posto sunce

Njegov vladar je sunce,

ogrornnu rnrezu medusobno

ude u sazve:lde Bika

element vatra a svojstvo fiksno

Anatomski, Lw se odnosi na srce,

povezanih sila, odrafavajuci iii

GORE Blizanci simbolizuju

dvojnost.

Rak sugerise klesta

raka, a moze da predstavlja
i promenu smera
GORE

cak uticuci na zivot i dogadaje

BLIZANCI (22

MAJ - 21

na Zemlji. Sazve:lda su se

JUN)

pcwezala s razlicitim zivotnim

Blizanci znace suprotnost i

forrnarna i predrnetima,

dvojnost U nekim tradicijama,

poprimajuci rnisticna znacenja

ovaj znak se prikazuje kao

Devica (u srnislu .. neza\isne

kod obja5njavanja ljudske

muskarac i zena iii kao

:Zene"), dolazi u vreme zetve

sudbine i zamrsenosti koje cine

i:iar ljubavnika. Blizanci se

Povezuje se sa veCinorn glavnih

SEPTEMBAR)

povezuju s ljudskim kontaktorn,

zapadnih boginja, ukljueujuCi

komunikacijorn i intelektom.

lzidu, Demetru i Devicu 1\fariju,

dobija tri "svojstva .. : glavno

Njihov element je vazduh,

(stvaranje iii inicijacija), fiksno

svojstvo prornenljivo, a vladar je

(trajno) i promenljivo. Svakim

Merkur. Anatomski, ovaj znak se

znakom "vlada" jedno nebesko

odnosi na pluca, ruke i rarnena,

telo

a dragi kamen je ahat U Indiji se

MART - 20

boginjorn majkom iz Veda

APRIL)
Astroloska godina pocinje na

RAK (22 JUN

23JUL)

prolecni ekvinocij (na severnoj

Rakovi

hemisferi) kada sunce ulazi u

rnastoviti, romanticni, zastitnicki

saZ\e:lde Ovna . Ovan se cesto

nastrojeni i neini, ali znaju

SU

osetljivi, cudljivi,

prikazuje kako trci napred

da budu sebieni i preterano

a gleda natrag Ovaj znak je

ernotivni Rak se povezuje sa

tvrdoglav, zanet, nezavisan,

arhetipom rnajke; njegov vladar

arnbiciozan i lako padne u

je rnesec, element voda a svojstvo

dosadu . Vladar Ovna je Mars;

glavno. Anatomski se odnosi na

anatomski se odnosi na glavu

Devica bi mogla da
bude nebeska krila, zena
koja drzi snop zita iii zmija

23

(2-+ AVGUST

ljudski karakter Znakovi se dele

ovo sazve:lde povezuje sa Adi ti,

Lav predstavlja
lavlju grivu iii stvaralacku
energiju slicnu zmijskoj.

DEVICA

izmedu cetiri elementa, a svaki

OVAN (21

GORE

a njegov dragi karnen je rubin

i lice, njegov element je vatra,

GORE

njegovo svojstvo glavno, a dragi

kamen dijamant

DESNO Krug zodijaka je simbol koji

predstavlja cikluse, faze razvoja i
aspekte muskog i zenskog

Device su prakticne, pronicljive,

analiticne i precizne, ali znaju

da budu cepidlake U vlasti

>

Merkura, Devica se odnosi na

creva, slezinu i pleksus Njen

Vaga prikazuje kantar,

ali i zalazak sunca .

GORE

element je zemlja, svojstvo

prornenljirn, a dragi kamen je
kornalin.

VAGA (2+ SEPTEMBAR

23 OKTOBAR)
Kada sunce ude u sazveide
Vage, nalazi se u sredini

i bozanske moci. Obicno se

astronornske godine kada su dani

prikazuje kao kentaur koji nosi

i noci jednake duzine. Vage

SU

Zodijak predstavlja savrseni

ciklus i zbog toga se njegova
simbolika odnosi na tocak i na krug.

GORE

luk i strelu; njegov glif predstavlja

urnetnicki nadarene, prefinjene

strelu, sirnbol coveeanstva koje

idealima, slobodom,

i dobri mirotvorci, ah znaju da

strcmi ka zvezdama. Strelac je

ekscentricnoseu i originalnim

budu neodlucne. Vladajuca

simbol vise mudrosti, duhovnog

razmisljanjem, vladaju Saturn i

planeta Vage je Venera, njen

traganj,1, filozofije, nauke i

Uran Anatomski, ona se odnosi

element je vazduh, a svojstvo

puto,anja, ali Strelac moze da

na donji deo nogu i na krv. Njen

glavno; dragi karnen je safir a

bude i ncrealan i nepouzd,rn.

element je vazduh, svojstvo

anatornski se odnosi na kicmu,

Njegova ,\adajuea planeta jc

fiksno, a dragi karnen arnetist

bubrege i jetru.

Jupiter, element v,1tra, svojst\'O

prornenljivo, dragi karnen topaz

RIBE (20

SKORPIJA (2+ OK.TOBAR

Anatomski.st1elacd,1dajetrorn,

MART)

22

NOVEMBAR)

butinama i karlicnom zonom

Otrornom Skorpijom vladaju

Mars i Pluton. U mnogim

Skorpija se zasniva na
hebrejskom slovu mem,
a strela predstavlja ubod
skorpijinog repa.
GORE

Strelac znaci
projekciju

GORE

FEBRUAR - 20.

D,anaesti znak su Ribe. a

sirnbolizuje ih par spojenih

JARAC (22

DECEi'v!BAR

riba koje plinju u suprotnim

kulturamaonasepovezujesa

- 20 JANUAR)

smerovima, pri cemu glif

propadanjem i srnreu. Skorpije su

Jarccm dada Saturn, ,1 wsnik

predstavlja ovaj kontradiktorni

odlucne, energicne i radoznale,

jc kulmi1ucije zime . Njegov

aspekt Ribe cesto oseeaju da

sa silnom polnom energijom i

clement je zemlja, S\ojstvo

ih vuku dva smera i obicno su

Jarac povezuje kozije

rogove sa ribljim repom.

GORE

strascu, iako su sklone ljubomori.

gbn10, dragi kamen granat;

sanjalacke. intuitivne, darovite i

Anatomski, Skorpija vlada

anatomski vlada kolenima,

lako se odusevljavaju, a psihicka

bubrezirna i genitalijama, njen

zubima i kostirna . Jarac

osetljivost oteia\'a im zivot

dragi kamen je opal. element

predsta\[ja red, cnstinu i

svakodnevnorn svetu Ribama

voda i svojstvo fiksno. Ovaj znak

stabilnost, kao i arnbiciju i

vladaju Jupiter i Neptun, bog

Ll

ponekad predstavlja orao, feniks

pregoran rad . Njegov naziv sc

mora, njihov element je voda a

iii zmija.

\ezuje za mitoloski cipalj, a glif

svojstvo promenljivo. Anatornski,

odra:Za,a i ribu i rocTcn-e

v

vladaju limfnim sisternom

STRELAC (23
NOVEMBAR - 21.
DECEMBAR)

Glif vodolije
predstavlja vodu i prenosi
ideju pasivnog dualizma.

GORE

i stopalirna, dragi kamen je

VODOLIJA (21

JANUAR

19 FEBRUAR)

hematit Kao poslednji znak

zodijaka, Ribe predstavljaju

Deveti znak, Strelac, predstavlja

Glif rndolije predstadja vodu i

rastvaranje, povratak vodnjikavog

savrsenog eoveka, spoj

kornunikaciju. Vodolijom, koja je

arnbisa pre nego sto ponovo

zivotinjske i duhovne snage

obicno povezana sa covecanskim

zapocne stvaralacki ciklus.

Glif riba predstavlja

dve ribe koje odlaze u
suprotnim smerovima .

GORE

BOGOVI I BOGINJE
bo:i:anstava sveta, sto ih cini

.:?:
Vl

spadaju Kecalkoatl (Asteci),

snaznirn .uhetipskim simbolima

Visnu (Indija) i Tangaroa

koji istraiuju neke od najdubljih

(Polinezija) .

ideja covecanstva .

Medutim, nisu sva vrhovna

bo:i:anstva muska. Kineska

VRHOVNI BOGOVI

boginja Nu Gua, ciji je donji

!deja o vrhovnom bogu tvorcu

deo tela bio zmijski ili riblji,

je univerzalna, sirnbolizujuci

stvorila je sve :live stvari kada se

praiskonsku silu od koje pocinje

preobrazila u mnostvo oblika,

sav zivot U mnogim tradicijama

dok je u predanju Navaho

to bozanst\'O se samo stvara i

Indijanaca Zena pauk stvorila

pojavljuje se na earoban nacin:

svet tkajuci obrasce sudbine bas

na primer, u starorn Egiptu,

kao sto pauk tka svoju mreiu

Aturn (cije irne znaCi ceo svet"')

Japanska tvoracka bofanstva,

izronio je kao humka ili breg

Izanagi i Izanami, bili su

iz haosa YC1dnjikavog arnbisa,

blizanci, brat i sestra, koji su

dok jc zulucnski Unkulunkulu

stvorili zernlju rne5ajuci vode

stvorio sam sebe od prostrane

praiskonskog okeana kopljem

mocvare obrasle trskorn u boji

koja je postojala na pocetku

VELIKA BOGINJA

sveta

Pojam svemocne boginje je

Vrhovni bog cesto sirnbolizuje

Zevs sedi na
trijumfalnom sudu sa
ostatkom olimpijaca i
progoni poslednje titane
u Tartar (podzemni
svet) Kao vrhovni bog,
Zevs je simbolizovao
musku snagu i vlast nad
bozanskim i ljudskim
svetom

GORE

veoma star Slavljena kao velika

musku snagu i vlast i povezan

boginja ili kao boginja majka,

je sa arhetipcnima oca, kralja i

ona se obicno identifikuje s

Sve kulture su stvorile

ratnickog vode. On se srnatra

prirodom iii zernljom U Ju:i:noj

sopst,enu rnitologiju, teologiju

svemocnirn i sveprisutnim,

Arnerici boginja plodne zemlje

i svete obrede u traganju za

nseci vlast nad prirodom,

bila je Paeamarna (njen kult

pomirenjem sa misterijama

zirntinjarna i ljudskim bicima

je u kolonijalnom periodu

svemira . Iako su rnisterije

Odin, ratnicki bog iz nordijskog

prilagoden Devici Mariji), a kod

utkane u kulturu u kojoj nastaju,

panteona, bio je poznat kao

Mavara je bila Papatuanuku (iii

s\ejedno irna zapanjujucih

'"sveotac .. Keltski Dagda, cije

Papa), boginja zemlje i stena i

slicnosti kod razlicitih

ime znaci '"svemocni bog ..,

majka naroda

kontrolisao je vreme i useve i

Boginja nije samo stvoriteljka

prufao je svom narodu zastitu

cija bezgranicna plodnost i

i blagoslov. I Odin i Dagda

plemenito obilje radaju, hrane

asteckog panteona,

su bili poznati po mudrosti,

i odrfavaju zivot, nego je i

Kecalkoatl je stvorio ljude

sto jc jos jedna karakteristika

unistiteljka koja trazi danak

od mrtvih iz prethodnog

nhovnih bogova Ponekad

kao deo obnoviteljskog ciklusa

stvaranja sopstvenom

vrhovni bog olieava pravicni

radanja, rasta, srnrti i ponovnog

KECALKOATL
Jed no od glavnih bozanstava

krvlju On je bio i gospodar

gne\' zbog ljudskih grehova:

radanja u prirodi Ona se

munja kojom je bog vitlao kada

cesto povezuje sa mesecom,

je milosrdno bozanstvo koje

bi se razbesneo, bi la je atribut i

odrafavajuci njego\'ll ciklicnu

je ucilo miru i bilo sila dobra.

Zevsa, starogrckog vladara neba

prirodu i svetle i tamne atribute .

Njegovi amblemi bili su zmija

i zernlje, i boga tvorca kod Inka,

U nekim ranim drustvima,

Virakoce ("gospodara sveta'} U

ona je predstavljana kao kupa

druge primere vrhovnih bogova

iii kameni stub, ponekad beo

znanja, bog vetra i zodijaka,

vegetacije i umetnosti Bio

tirkizne koze i plast

BOGINJA IZIDA
lzida je bila jedno od
najvaznijih bozanstava
starog sveta Njeno ime

J ponckad crn, sto odgO\'Jfa

Demetra je boginja plodova

znaci 'sediste" iii "tron"

njcnim svctlim i tamnim

zemlje. a njcni Jtributi su snop

i ponekad se prikazuje

aspcktimJ. U H,1ldeji, Va\ilon

:Zita. srp i rog izobilja. Hekata.

(dJnasnji lrak), ova boginja jc

boginja noCi, tame i smrti,

sladjena u obliku s\etog crnog

poneL1d sc prikazuje s,1 tri tela

kamena, za koji ncki 1uucnici

0
Cl

kako nosi presto na glavi

<

Takoae je prikazana sa
kravljim rogovima na

glavi izmeau kojih se

ili liec1 koja simbolizuju njenu

nalazi suncev disk, sto

Cl

\czu SJ mcsccom Povezana je sa

je povezuje sa Hator,

jc postao glavni za islamsku

rnestima prelaz,1 kao CLl\'Jr kJpija

boginjom ljubavi i

\'eru, Caba u J\!eki

Hada i kao boginjJ rJskrsca

vcruju da jc onaj isti kamcn koji

Prcdstavc Vclike boginje

HekJta se povczujc s magijon1

ukljucuju Selcnu (grcko-

i vradzbinJma u okultnim

rimsb), lzidu (starocgipatska)

tr,1dicijama

plodnosti lzida je
povezivana sa magijskim
majcinstvom i prirodom
Koci Grka je prutala zastitu
mornarima, a u starom
Rimu njen auibut su bile

i !Star (vJvilonsb) U Indiji

jc Velika boginja poznJta kao

MANJA BOZANSTVA

S,1kti - krJjnjJ stvaralacka

Postoje bogo\i i boginjc

snaga - De,i iii i\!alu-Dcvi

povczani prakticno sa s\im

("\clika De,i ) i smatra sc

dimenzijamJ zi\ota - kako

ruze

riba, ncmena i divljih neri. U

pcrsonifikacijom zenskog

u prirodnom s\etu, tako i u

primere o\ih bogova prirode

principa i majke svih stvJri

ljudskom drustn1 Bogovi

sp,1daju hindusb boginja

U svojim tamnim Jspcktima

prirode ukljucuju boianstn

PJrnti, supruga Sive, cije ime

poprima suron~ forme,

nebJ, mora i vegetacijc Na

zn,1ci "kci planinc": Pelc, ha\Jjski

ukljucujuci Durgu, ratnicku

prirner. Ur,rn (starogrcki) i

bog ndkanske vatrc: C:ak,

boginju, i Kali, boginju smrti .

Rangi (mavarski) su bogovi

majanski bog kise; Tor, nordijski

Durga se obicno prikazuje

neba, Posejdon ili Neptun

bog groma: Sedna. inuitsb

bko j,1se tigra i u svakoj od

(grcko-rirnski) i Susanovo

boginja morskih stvorenja; i

dcset ruku nosi oruzje kojirn

(japanski) \,1ladaju morima,

indijanska Selu iii Kukuruzna

ubija neprijatelje, dok se Kali

dok su Tamuz (sumerski) i

zena. koja svom narodu donosi

prikazuje okicena lobanjamJ,

Zcleni eovek (keltski) bogo\i

d,ir poznav,rnja gajenja kukuruza

\itlajuCi sabljom u jednoj ruci i

plodnosti pcnezani s prirodom i

odsccenom glavon1 u drugoj

obnadjanjcm zivota u prolece

TROST RUKA BOGINJA

obicno po\ezuju sa zenskin1

Llko se zcmlja i mesec

U Africi, zemlja i voda su

neizostavno boginje: kodJoruba
u zapadnoj Africi, Ili je boginjJ
rnajka zemlje, aJemodh je

U mnogim prcdanjima boginja

bozanstvima. u nekim

boginja vode Jemodzini glasnici

se deli na 'ise celina, nJjce5cc

tr,1dicijama oni SU muski bogovi

su nilski konj i krokodil, a njena

nJ tri - devica, majka, starica

Mcdu lnuitima. !gJluk, duh

kci je Adzi, boginja reke Niger

- sto odgov,lra rncsccevim

mcseca i snaian i vest lovac, je

mcnama. U grcko-rimskom

musko. dok jc u starom Egiptu

panteonu, Arternida (rimska

zcrnlju personifikovao Geb,

Mnoge kulture slave boanstva

Dijana), Demetra ( Cerera) i

koji se obicno prikazuje sa

povezana SJ drustvom i ljudskirn

HckatJ predstavljaju tri aspektJ

zelenim tclom da bi predstavio

vrednostima. Postoje bogovi

Trostrukc boginje ApolonovJ

vegctaciju, i sa dignutim falusom

ljubavi i udnranja kao sto jc

BOGOVI I LJUDSKI ROD

scstra, koja se po\ezuje sa

koji pokazuje njegovu zelju cfa

grcki Eros (rimski Kupid) i

suncem, nevina boginja lo\a

stigne Nut, boginju neba .

Jstecki Ksocikecal, i boginje

Artemida cesto se prikazuje kako

z
rn

Postoje i boianstvJ ratarstva

udaje i majcinstva kao StO SU

nosi srebrni luk i strelu, koje

i ribolova, planina i suma,

hinduska Laksmi i kineska

koristi za zastitu ali i za ubijanje

ndkana i zernljotresa, reka i

Kuan-Jin, boginja rnilosti

Hinduska boginja,
majka lv\ahadevi, ovde je
prikazana u svom dobrom
aspektu, kao Parvati
(supruga Sive), dok ruke
s oruzjem simbolizuju
ratnicku boginju, Durgu.

DOLE

0
~
VO

i-

GORE Prema legendi,

Venera, boginja ljubavi,
roaena je iz mora
Ovde je prikazana sa
bujnom, dugom kosom
koja simbolizuje njeno
devojastvo

Domovoj u Rusiji i Lari i Penati

stepen bofanstva preko figura

nordijska boginja plodnosti,

u starorn Rimu su kucni duhovi

kao sto

culnosti i erotske ljubavi; i

koji cuvaju kucu i porodicu

grcko-rimska boginja mudrosti

Bastet, staroegipatska boginja

Bo:Zanstva umetnosti i zanata

i ratovanja; Mat. staroegipatska

koja se povezuje sa uzivanjem

SU

Atena/ Minerva,

ukljucuju Benten, japansku

boginja istine i pravde; i Brigid,

i polnom ljubavi. Bastet je

boginju rnuzike; Ven Cenga,

kcltska boginja ucenja .

volela muziku i ples, a njen

sveti simbol bila je cegrtaljka ili

kineskog boga knjizevnosti;

Laksmi, hinduska
boginja bogatstva,
povezuje se sa slonom
(znak kraljevskog
dostojanstva) i cvetom
lotosa, simbolom
nevinosti
ooLE

Tane-Mahutu, mavarskog

BOGOVI LJUBAVI

zvecka. Spektakularna godisnja

boga drvodeljstva i rezbarenja;

Potreba za ljubavlju i bliskoscu

sveC:anost odrfavana u njeno

i Hefesta/Vulkana, grcko-

sustinska je za ljudski rod. Ona

ime privlacila je velike gomile

rimskog boga kovaea. Apstraktni

je sila integrisanja i razresenja

ljudi, a tada bi se popilo vise

pojrnovi kao stO

sukoba; \'erorn i predajom

vina nego u ostalom delu

partneru u ljubavi mogu se

godine

SU

pravda, istina

i rnudrost takode se uzdizu na

prevaziCi suprotnosti, sto

dovodi do jedinstva i celovitosti

BOGOVI RATA

i jedne i druge individue

Iako rat prvenstveno

Medutim, kada se izopaci, ona

simbolizuje agresiju, rusilacku

postaje princip deobe i smrti

snagu i trijumf surove sile,

Ljubav moze da poprimi mnoge

ratnicke vrednosti kao sto je

razlicite forme - od polne

hrabrost i cast podrfavaju se

ljubavi i strasti na jednoj strani

u mnogim drustvima i svetim

kantara do duhovne ljubavi na

predanjirna C:ak i u budizrnu,

drugoj - a u mnogim aspektima

religiji poznatoj po pacifizrnu,

predstavlja je mnostvo bogova

Buda se porninje kao "ratnik

i boginja . Medu njirna se nalaze

sa sjajnim oklopom". Rat se

Kama, indijski bog ljubavi;

rnoze sagledavati i simbolicki

Afrodita/Venera, boginja

kao unutra5nja borba, kao

ljubavi u grcko-rimskoj tradiciji,

prelazna faza u kretanju iz

koja se navodno rodila iz

tame u svetlost, iz ropstva u

morske pene; Jarilo, slovenski

slobodu. U primere bogova i

bog ljubavi i obnove; Freja,

boginja rata spadaju Ahajuta

BOGOVI VARALICE MIMI

Prema jednom mitu australijskih urooenika iz Arnem Landa
u Severnoj teritoriji Australije, Mimiji nastanjuju pukotine u
padinama ovog kraja Ponekad se prikazuju na slikama u kori

Aci, mocni bogovi rata blizanci

drveca kao tanke, avetinjske ngure, a kazu da se nocu cu ju kako

se\"tcrnoamerickcw
v naroda Zuni

pevaju i udaraju u stene. Mimiji imaju dvojnu prirodu: s jedne

;::,

Pueblo, i 1\[origan, boginja rata

strane SU velikodusni i predusretljivi, uceci ljude kako da love, ali

kod Kelta

ako budu uznemireni znaju da nanesu pustos, donoseci bolest

<

i nesrecu Zbog toga se lovci dozivaju da bi upozorili Mimije na

Ahajuta Aci su bili deca

svoje prisustvo i izbegli da povrede bilo kojeg kengura koji deluje

sunca i pokazali su vcliku

pitomo, jer bi on mogao da bude miljenik Mimija, koji

hrabrost kada su ukr.1li pribor

ce usmrtiti

svakoga ko ga povredi

za pravljenje kise od jedne

svirepe ratnicke grupe Bili su
hrabri r,1tnici i zestoko

prvenst\eno bofanstn1 sinto

mrzo,oljni saboter. .1 ponekad

narod Zuni, ubijajuci cudovista

vcre, priznato je i u budizmu,

njegovi podulnati pom.1zu

FR EJ A

i zlotvore u njihon1 ime. Oni

gde sc n.uiva Dajbosacu (",eliki

ccl\'eC~Ulstni. Nordijski Loki, n.:i

Nordijska boginja

su takode bili oLfoovorni

za
v

pros,etitelj ). Njegcl\'i .:itributi

primer, bio je i prijatelj bogova i

pribadjanje oruda i znanja za

SU

lov. Morigan, koja se ponekad

mir koji prati njegove akcije

dok je amcricki Kojot i junak i

zene prilikom udaje

pominje kao kraljica demona,

On ima funkciju da stiti r.:itnike

hulja. Kod N.1Yaho Indij.Hlaca,

i porooaja, nego i

cesto se pojadjivala kao

i zajednicu koja je na slobodi.

Kojot je sustvaralac sa prvirn

ratnike i kraljeve.

trostruka boginja, a njcna tri

Drugi zastitnicki bog koji

ccnekorn i prvorn zenorn,

Ona je bila veorna

aspekta predst.:ivljala su rat,

mir je kineski Gu.111-Di, bog

dobzi iz donjeg S\eta noseci

klanicu i smrt Vest,1 u magiji i

r;ita. odanosti i pr.:ivde

seme z.1 bilje koje deli razlicitim

je mogucnost da
menja oblik, noseci

plemenirna; ipak, Apaci g.1

plast od perja i

na bojnom polju u obliku nana

BOGOVI VARALICE

srnatraju odgon1rnirn za

pretvarajuci se u

iii gavranova (njeni simboli),

Bog v;ir,1lica je buntovna,

dolazak Enopljana, a Majdu iz

sokola da bi letela

casteci se lesevima Koristila

arnoralna i anarhicna figura,

Kalifornije za donosenje bolcsti,

kroz podzemni svet

je rnogucnosti rnenjanja forme

antijunak koji uzi\a da remeti

Zillosti i srnrti covecanstvu. U

SU

branili

stap i golub, koji simbo]izuje

CU\"J

proroeanstvima, pojavljivala se

!open koji je kr.10 njiho,o bbgo,

J.

da zavede muskarce i zadovolji

st,1tus b o - bilo d.:i su u

drugc prirncre bogova varalic.1

sniju polnu pozudu, a usla je

pit.:inju bogovi iii smrtnici. On

spadaju Esu, iz zapadno.1fricke

u spektakularan polni sudar sa

j e cesto mesovitog karaktera

Jorube; polinezijski l\Lrnji,

Dagdom, nhovnim keltskim

SJ.

zirntinjskir)l, [judskim i

donosilac vatre covecanstvu; i

bogom..

bozanskim karakteristikama.

l\limiji australijskih urodenika.

Ponekad se bocrovi
rata
v

Njegova pobarenost se

povezuju s mirom Jap.rnsko

posm.:itra .:imbivalentno

bofanstvo H.1ciman. iako

ponekad se pojavljujc kao

BOG TANE-MAHUTA
U mavarskoj tradiciji, Tane-Mahuta je bio sin Rangija, boga neba, i Pape,
boginje zemlje. On je bio odgovoran za stvaranje carstva svetlosti
tako sto je stopalima rastavio svoje roditelje, razdvojivsi tako nebo i
zemlju. Kako su njegovi roditelji bili goli, on je stvorio drvece i biljke
da pokrije majku, a oca je posuo zvezdama Tane je postao gospodar
sume i svih stvorenja koja su zivela u njoj (ukljucujuci ljude) i svih stvari
napravljenih od drveca Shodno tome, postao je bog svih koji rade s
drvetom Graditelji kanua ostavljaju sekire u njegov hram i mole muse
noc uoci sece drveta za pravljenje kanua.

plodnosti, culnosti i
erotske ljubavi, Freja
je stitila ne samo

vesta u magiji i irnala

DOLE Ovaj stari duborez

pokazuje kovrdzavog
Lokija, nordijskog boga
varalicu

RAJ

I PAKAO
Dumuzi ne zali za njom, lnaru
ga progoni u donji S\et umesto
sebc, a ona sc n,1ca u zi\ot po

sest mescci svake godinc.

ln,rna je boginja plodnosti, pa

i-

ova pric,1 simbolizuje sezonski

ciklus plodnosti u kojcm biljni
svet raste, dozrcva i umire, a
zatim se obnavlja Ov,1 prica
takode predstavlja psiholosko
putovanjc u kojem se cm ck
suoC:ava sa snljim celirn biecm
irtn1juci ego.
STAR! EGIPAT
Teksto\i u piramidarna su dugi
stupci hijeroglifa upisani na
zidove pogrebnih odaja . Smatra
se da su napisani ch bi pomogli
faraonu da se uspnc na nebo da
bi \'eCito ziveo pokr,1j S\'Og OCJ.,
Ra, vrhovnog boga.
Prvi vladar egipatskog donjeg
s\eta bio je Anubis. prikazinn
kao covek sa glavom 5akah 1'.ao
Biblija kaze da ce se
dusama suditi na Sudnji
dan. Spaseni ce ici u raj,
prokleti ce ici u pakao

GORE

Podela na gore i dole

SUMER

bog raspadanja i balsamo\anja,

uobicajena je mitska terna, a

Najraniji opis donjeg sveta

Anubis je nadgledao sudenje

sirnbolizuje fondamentalnu

nalazi se u sumerskoj mitologiji

mrtvima i stitio ih

Ll

zagrobnom

dvojnost svemira, Ovim d\ema

negde oko 2 700. g pre n e,

zin1tu. Na kraju je Oziris. u

polarnostima pripisuju se

kada boginja Inana silazi u donji

pocetku bog vegetacije. preuzeo

razlicite vrednosti i znacenja, pri

s\et i dozivljan simbolicno

ulogu sudije mrtvirna. Da bi

stigao u donji svet, i sarn jc

DEVET
PAKLOVA

cernu se gornja povezuje najvise

preobrazenje Ona napusta

sa boravistem besmrtnika,

"veliko gore .. i odlazi u "ndiko

umro i bio balsamo\an od

U asteckoj mitologiji

mestom srece, dok je donja

dole .. da bi se suocila sa sestrom

Anubisa: za Egipcane je njego\o

boraviste d<wola i bofanstava

blizankom Ereskigal, boginjom

balsarnon.nje simbolizo\alo

gde se rnuce duse pokojnika Na

vladarkorn donjeg sveta Kako

novo i trajno verovanje u

bazi kontrasta, u animistickoj i

lnana silazi, moze da prode kroz

zagrobni zivot

deo pogrebnog

5amanskoj tradiciji gore i dole se

sedam kapija neidljivosti san10

obreda. Njihove

posmatraju u mecluzavisnosti;

skidanjem zi\ota i plodnosti

GRCKA I RIM

duse su se doslovno

u perspektivi koja slavi zivot i

u obliku svoje blistave odece i

Starogrcki donji svet nazvan

smrt i vrednuje prirodne cikluse

dragulja, dok ne stigne gola pred

je po s\om vladaru, bogu

bilo je devet paklova

kroz koje je duse
umrlih vodio pas,
koji je zrtvovan kao

vracale na zemlju
sa koje su potekli.
Posle prolaska kroz
osmi pakao, dusa je

zivota
U raznim kulturama i u

Ereskigal Ona postaje !es, ali

Hadu, cije irne znaci "nevideni:.

bog varalica Enki pronalazi za

Rirnljani su ga poznavali kao

uranjana u deveti, u

raznim vrernenima, raj i pakao se

nju nacin da se vrati na zemlju

Plutona, "bogatog", a prikazinli

vecnu kucu mrtvih

slwataju i kao doslovna mesta i

ako uspe da pronade rezervnu

SU

kao razlicite metafore.

dusu Otkrivsi da njen ljubavnik

odrafavalo njegovo upravljanje

ga kako dr:li rog izobilja, StO je

zemaljskim bogatstvima.
Grcki junaci, mudraci i
posvecenici odlazili su na svetlo
i srecno mesto u donjem svetu

jos mozda veruju u njegovo

>

fizicko postojanje u nekoj drugoj

dirnenziji
>

Originalno biblijsko

koje se zvalo Rajske poljane,

prikazivanje pakla predstavljala

a koje je Horner srnestio na

je podzernna pecina u koju su

najzapadniju tacku zemlje

duse pokojnika, i dobrih i losih,

Mnogo vekova kasnije, rimski

odlazile na vecna vrernena.

pesnik Vergilije (70-19. g pre

Kasnije knjige Biblije opisuju ga

>
0

n e ) opisao je Rajske poljane

kao mesto ponistavanja ili vecne

kao mesto vecitog proleca sa

kazne, a rnodernija hriscanska

sopstvenim suncanim sistemorn

predstava pakla je stanje teske

gde vlada vecita glad

patnje

Zivotinjsko carstvo je mesto

Najdublji deo Hada bio je Tartar,

u kojem nema rnoci razuma

zatvor za titane i one koji su

ISLAM

Najzad, carstvo pakla je mesto

Kuran opisuje raj i pakao veoma

velike patnje i bola. Neko ko se

JUDAIZAM

slikovito. Raj se sagledava

oslobodi vezanosti i ko upozna

U judaizmu ne postoji jasna

kao blazenstvo a pakao kao

svoju istinsku prirodu na kraju

predstava pakla Gehena,

rnesto ognjenih rnuka, iako

postize stanje budanstva.

koja se opisuje kao tesko i

kod rnuslimana postoje

osudeni na vecitu kaznu

neprijatno rnesto, rnoe se

razrnimoilazenja da Ii ove

slwatiti kao rnesto na kojem se

opise treba smatrati doslovno

du5a prociscava ili duhovno

iii rnetaforicki U islamskorn-

preobra:lava da bi na kraju

verovanju svakom coveku se

mogla da se uspne u Gan Eden

sudi prema tome da li je ziveo u

ili u raj. Gehena je originalno

sto je bolje rnogao u skladu sa

bio naziv za gomilu dubreta

istinom. Nevernici koji odbacuju

do samih zidinaJerusalirna,

istinu islarna ne dobijaju milost

gde je vatra neprestano gorela

i oni ce pas\i u D:Zahanam iii

zalwaljujuci dodavanju surnpora

pakao, dok ce dobri ziveti u raju

za spaljivanje otpadaka Tela

pogubljenih zloCinaca bacana su

BUDIZAM

ta mo

U budizmu ima !;est carstava

postojanja, koja predstavljaju

HRISCANSTVO

stanja duse, a kroz koja ljudi

U hriscanskoj tradiciji raj je

neprestano prolaze u ciklicnirn

mesto povezano sa svetloscu,

reinkarnacijama, dok se ne

dok je pakao rnracan, bez

oslobode fizickog stanja . Deva

svetlosti Bozijeg prisustva

ili nebesko carstvo rnesto je

zbog grehova fovecanstva.

prijatnih stvari, ali je isto tako

Rani hriscani su verovali da je

nepostojano stanje. Carstvo

raj fizicko mesto iznad oblaka,

ljudi je mesto koje moze biti

ali je ova predstava osporena

veselo i tuzno . C arstvo asura

novim idejama o prirodi

(ljubomornih bogova i demona)

svemira. Moderni hriscani ne

je rnesto borbe . Svet gladnih

vide raj kao fizicko mesto, ali

duhova je mesto nezadovoljstva,

Anubis sa glavom
sakala, prvi egipatski vladar
donjeg sveta, balsamuje
telo na lezaju koji ima oblik
lava

GORE

ooLe Raj /paradajz/

(od staropersijske reci
pairidaeza) je ograaena
basta u kojoj zive pravednici
u prisutsvu Boga.

DEMON! I ANDEL!
0

2
Vl

0
:L

8AVOLAK
Manji iii slabiji

I Jndeli i demoni su bica sa

moraju prozi\cti 1u zemlji.

,idcli dcmone kao ,azdusastc1

bozanskorn snagom, postojeci

Sudbina moze da SC odlozi

St\Ol'Cnja bcz fizickog tela, sto

ncgdc izmedu bogova i

i da se izbegne, ali demon je

jc dc1vclo do vclike rc1spr;:l\e

ponasanjem koje je

ljudskih bica. Andcle i demone

ncumoljiv i nikada ne odlazi,

o tome da Ii oni jesu iii nisu

vise nestasno nego

pn enst\eno Luakterisu

trazeci da se sudbina zivi iii

bozc111St\a U XI I ,cku crba

naopako 8avolci

S\'Ojst\"1 svetlosti i scnke. a

opsedajuci covcka, postajuci

je prihvatiL1 dc1 demoni, kao

su mala, tamna i

mogu se po,ezivati sa svetloscu

tako unutrc1snji demon. Kako

i andeli, inuju duhcwno

demon povezan sa

senasta stvorenja
Mogu da menjaju
oblik, postajuci

i senkom unutar ljudskog

SU mogli dJ predvidc neciju

telo ponh kojeg sc nalazi

nes\esnog Jung je primetio da

sudbinu, sn1c1tralo sc da demoni

materijc1lno tclo.

lasice iii paukovi,

neke religije odbacuju demonski

predstavljJju bljeskove intuicije

a povezuju se sa

aspekt, konccntrisuci se samo

v.:in racionalnog misljenja, koji

na svetlost. i istakao je da se i

deluju kao unutrasnji nidici.

manjim nezgodama.

boiJnstvo" simbolizujc unutar

carstava senke .
Kada je
ilustrovao epski spev
D:Zona Miltona, lzgubljeni
raj, Vilijam Blejkje rekao
da je Milton, ne shvatajuci
to, preuzeo ulogu Satane
i prikazao je oavola kao
junaka
DOLE DESNO

DOLE Tradicionalnija

slika
oavola prikazuje ga vise
kao zver nego kao eoveka

Demon je zi,otni poziv

pojcdinca, pandan rirnskom

Kako su paganske i
politcisticke religije sn' ,isc
zamcnji,anc monotcistickim,
dernoni su svc 1isc postajc1li
unutrasnji glaso\i koji su

geniju, slobodna dusa,

sugerisc1li ludilo iii uticaj

DEMON!

zivotinjska dusa iii dusa

cfavola, cl nisu bili bozansko

U grckoj mitologiji, demoni

daha lnuita, nagval Navaho

\'odstvo. Pali andcli iii dcrnoni

su bili bozanska biea koja

Indijanaca i sova Kvakiutla na

poprimili su fizicke i mcntalnc

su spro,odila volju bogova

se\erozapJdu Kan.:ide. U nekim

mane i bili su prikazi\ani Sc1

nad ljudima u formi sudbine.

kulturama dcmoni se poimaju

crnom kosorn i ko:i:om nalik

Demon je dodcljivan svakoj

kao narocitc1 zivotinjska \'fStJ .

ljudskoj premc1Zc1!10111 crvcnom,

osobi pre rodenja, a nosio je

Cesto se povezuju s vatrom, a

crnom iii belom bojom Dok

sudbinu doticne osobe kao

genij je opisivan kao vatreni

su andeli irnali bofanska krila i

niz slika iii obrazaca koji se

nimbus iii oreol. ZaJunga jc

pretdno ljudskc karc1ktcristikc,

termin "demonski" opisivao

svestan odnos sa arhetipskim
figurama ljudske psihe
Poreklo pojrna andela, i
andela i demona kao oliccnja
dobra i zla, lezi u intcrakciji
izmedu persijskog zaratustrizma
i judaizrna. Zaratustrovci
opisuju borbu izmcdu dva
boanstva: Ormuzda, mudrog
gospodarc1" i boga svetlosti i
Arimana, "duha zla i boga t;:une,
sred cijeg estokog boja se sudi
dusarna ljudi Judaizam, kao
monoteisticka religija, zamislja
samo jednog boga Tako je
Satana, bog tame, simbolicno
izbacen iz raja .
Hriscanstvo je nasledilo idcju
demona kao andela koji su pali
s ncba kada se Satana pobunio
protiv Boga Rani hriscani su

Nebesko lllilOStVO anaela

sprerna se za boj. f1/\noge religije
govore 0 borbi izrneau anoeoskih
sila dobra i dernonskih sila zla
DESNO

OAK! NI
lndijanski pandan anaelirna,
dakini iii "nebeski setaci''.
nose duse rnrtvih u nebo
Posrnatrani kao Cista duhovna

ili polm idlji\a bic,1 koj,1 dcluju

energija, oni su besrnrtni,

kao \odici dusc, pornaiuci joj da

deluju van vrernena i nernaju

r.1stc i d,1 sc ranija. Takodc sc

rnaterijalnu supstancu

rn

\crujc d,1 oni organizuju svcmir

u samim tcmcljim,1, drzcci

dcmoni su

u skladu s,1 judco-

hrisc.1nskim st.1\ om o nadmoci

nad :i:i\otinj,1111,1 i prirodom
olic,n-,1li izuzctna S\ojstYa

r.nvoj :i:i\ot,1 na zcrnlji

R.rnohriscanske slikc andcla

bile su Ycoma slicnc grckirn i

ziH1tinjskog C.lrSt\".l, S,l krilima

mcsopot,1mijskim boianstvima.

slcpih miscv,1, Lrndzanu,

Imali su kriL1, koja su odrahv,1la

rogoYima i rcpo\ima. povczujuci

njihovo ncbcsko sYojst\o

njihovo zlo sa paganskim

Andcli su jcdnako vazni i za

bo:lanstYima prirodc

>

planctc na kursu i kontrolisuci

islam, a Ycrujc sc da je arhandel

Canilo diktirao Kuran proroku
Muhamcdu.

DAVO
:\rim,111, opako zar,1tustrovsko
bo:i:anstvo, i sam je t\orac

ANDEOSKA

,\[cdutim, u hrisbnstn1 da\ola

HlJERARHIJA

st\,1r.1 Bog . N,1ziv potiec od

SrednjcYckovni teolozi opisali

grckc rcci diabolos, sto znaci

su ncbcsku hijcrarhiju andela

"klnctnik. ,1li da\o ima mnogo

U prYoj sferi nalaze sc nebeski

drugih ime1u, ukljucujuci

s,n-etnici: serafimi, hcruvimi

i ljudskog carstva, da bi zJ.stitio

S.1t,rnu. Lucifera, ,\[efistofcla,

i prestonici U drugoj sferi su

dno :i:i\Ot.l c1gnjcnim s,1blj,1ma

METATRON
Ognjeni duh,

Bclzcbuba i naziw kao sto je

andcli koji radc kao ncbeski

antihrist iii princ tame . Nazi\

namcsnici: upradjaci, vrline

"gospoLhrinU ognja Z,ltO StO

Satana dolazi od hcbrejske rcci

i silc I najnizi redoYi andcla,

n,1st.1ju od ciste s\ctlosti iii

z,1 "ncprijatclj.1 iii "prepreku.

koji su ljudima najpoznatiji. su

cncrgijc, ,Hh,111dcli su posrcdnici

buduci da jc on ncprijatclj Boga

ncbcski glasnici, cije je mesto

prcko kojih sc Hsi Bozij,1

smrtnik korne je

Satana sc pobunio protiY Boga i

u treeoj sfrri: principalci,

\ olj,1 Oni donosc prij,1tr1.1

sopstvena dobrota

prognan je u pakao U Kuranu je

.uhandcli i andcli

uputst\ ,1, z,1i;titu i Bozijc porukc

donela Boziju

dan1 poznat kao iblis ili scjtan

Tokorn r.rnog Srcdnjeg \cb

Scrafirni, cije ime na

U st.uirn tcbto\ ima 1uzi\ ,rni

co\ ccanstn1 lmcna ,uh,111dcla

Metatron je "kralj
anaela''. vrhovni
anoeo srnrti On je
bio prorok Enoh,

11agradu tako sto je

primljen u najvisi red

hcbrejskom znaci '"goreti",

su: Urijcl. C1dkijcl. K,1mcl,

Lucifer jc snutr.rn pokvarenim

su andeli koji doslovno gore

FbL1cl. H.rnijcl, J\!ilujlo i

pisar, Metatron za

,1li nc i zastrasujuCim. Kako se

strascu za tvorca, umotavajuci

G.1nilo .

sirnbol irna svitak

hriscanska ikonografija razvijala,

Boga krilirna i nikada ne

on jc wc \ise priL1zi\an kao

otkrivajuci njegovo prisustvo

zastrasujuCJ. Z\'cr sa rogovima.

Oni stalno pe\aju u slan1 Boga

rasccpljenirn kozijim papcima,

i dcwode u red nebcsa muzikom

krilima i siljatirn rcpon1

sfora. Heruvimi, cije ime rnozda

anoela. Kao anoeo

DEVA-LO KA

u tibetanskorn budizrnu pandan anaelirna SU deve

Prerna

Tibetanskoj knjizi mrtvih, dusa posle srnrti prolazi kroz

dolazi od asirskc rcci koja znaci

sedam bardo carstava Prvog dana drugog bardoa dusa

ANDEL!

'"biti

nailazi na vrhovno bozanstvo. Ako je eovek za zivota sakupio

U ovoj ili onoj forrni, andeli

koja sja sa nebcsa i obasjava

SC

pojavljuju

vecini velikih

blizini", CUV.lri SU SYetlosti

zivot ljudi Kaiu da je Bog posle

rcligija kao posrednici izrncdu

Pada smestio heruvirne istocno

Boga i ljudi Oni su ncvidljiva

od Edenskog vrta, izmedu njcga

losu karrnu, bozanstvo

ce svojom jarkorn svetloscu saterati

ce biti odvucen na blazu svetlost

strah u njegovo srce i on

deve-loke, sto je pandan hriscanskorn anaelu

VILE I DU. Hovr PRIRODE

Zamisao paralelnog sveta

prirodi, vile iii duhovi prirode'

koji nastanjuju osetljiva bica

cesto predstavljaju sile sudbine

i od ljudi, pa je tu dern ucinio

u sukobu je sa savremenim

koje uticu na ljudski svet, bilo

nevidlji\om. Ovo povernje

zapadnjackirn pogledorn na

u zlonamerne ili dobronamerne

razdvajanje vilinskog carstva

prirodu, pa su vile i duhovi

svrhe . Vilinsko carstvo se cesto

sa patrijarhalnom kulturom u

prirode preseljeni u carstvo

opisuje kao nesto sto odrafava

kojoj su iene, deca i priroda

prica. U narodnom verovanju,

ljudsku hijerarhijsku strukturu,

degradirani

vile gube na znai:aju od XVII

sa kraljem i kraljicorn na vrhu,

veka zalwaljujuci urbanizaciji i

a daje i sliku strukture same

PALI ANDEL!

nadmoci nauke, ali jos ima ljudi

prirode

Jos jedan hristijanizovani stav u

koji veruju da je prirodni svet

ispunjen duhovnom svescu
Zavisno od perspektive iz
koje posmatrarno, vile i duhovi

GORE Hamadrijada iii

sum ska nimfa otkriva se
drvoseci kao duh cuvar
drveta

jeste da su andeli isterani iz raja

Vile se cesto povezuju sa decorn,

sa Luciferom Kada su pali na

za koju kazu da su sposobnija

zemlju postali su duhovi zemlje,

prirode mogu da simbolizuju

da ih vide, a ponekad im lice

vazduha, vode, vatre i biljaka.

Vile se ponekad zovu "mali

Sidhi u Skotskoj i Irskoj su

na prirodu iii da se sagledavaju

ljudi'" U Ju2:noj Americi krilati

takvi duhovi, poznati po lepoti i

kao nezavisna biea sa sopstvenirn

duhovi prirode, poznati kao

muzickim sposobnostirna Visoki

osobinama u sopstvenoj

himaninjos i himaninjas, lice

SU kao ljudi i zive U podzernnim

stvarnosti

dobro uhranjenoj deci; za njih

\ilinskirn palatarna

Verovanje u duho\e prirode

iii vile naji:esce je tamo gde se
veruje da duh pokrece prirodu

kazu da se vide na meksikanske

Zadu5nice Za siCusne abatve
. iz Afrike kaiu da zive

LI

Tuata de Danan u lrskoj je

vilinski narod boginje rnajke
Dane Legenda kaze da su oni

U lrskoj, gde jos postoji veza

mravinjacirna i da ih vide samo

sagradili irske megalite kao

sa keltskim korenima, i na

trudnice i deca .

kapije vilinskog sveta i da su

Hristijanizovana islandska

bili prvi euvari blaga Svetog

prirodorn, jos buja postovanje

legenda karnje da su vile najpre

Grala . Finvara, kralj vila, bio

prema vilinskom svetu .

bile Evina deca. Ona ih je prala

je opsednut smrtnirn zenama i

Starofranrnska r~c '"faerie .. iii

kada ju je pozvao Bog, pa je

rnamio ih je u vilinsku zemlju

sakrila decu koja nisu bila cista.

earobnorn rnuzikonL Kada je

na stanje opcinjenosti, sjaj ili

Bog ju je kaznio za ovu prevaru,

neko opcinjen muzikorn sidhija

uticaj U sustini amoralni po

govoreci da ono sto je skriveno

tada upadne u trans - sto je

'"feyerie"' originalno se odnosila

Vile se cesto opisuju
kako igraju LI carobnom
kolu

odnosu na vile, ovaj put keltski,

DEC\ I VILE

ljudska stanovista projektovana

Islandu, koji je okruzen divljom

DOLE

od Boga treba da bude skriveno

verovatno dovelo do izraza

"odnele ga vile"

DUHOVI DRVECA
U klasienom svetu, hamadrijade
(fomske nimfe) SU bile zenski
duhovi koji SU zive]i U drve(U
kao cuvari i koji su urnirali kada
bi drvo bilo poseceno "Drijade"
je opstiji naziv za vile drveca
koje se nalaze u earobnim
lugovirna Cesto prikazivane kao
pramenovi svetlosti, drijade su
vesela stvorenja, koja rnogu da

oesNo Ova ilustracija iz Hiljad1_1

i jedne noci prikazuje duhove
("Dzine") kako nose svoju princezu i
njenog ljubavnika

ponl.lzu. da omctaju ili da gnj.we

zclenim hrJ.sto,im lisecm On se

ljudc, a posebno su aktin1c z.1

pojadjujc kao simbol u n.1jveecm

ncme punog mesecJ..

delu Enope. gdc se povezuje

U japanskom folkloru Uku-

sa prolccnim svetkovinam.1

No-C:i jc boz.rnstrn kojc :i:i\ i

plodnosti i rnoci ch doncsc kisu.

u deblim.1 drveca, .1 Hamori je

Duborezi Zelcnog covcka u

z.1stitnik lisCJ. i\fajke zo\e su

k.1mcnu i drvetu korisecni su za

skandin.wske vile drveca kojc

z..1stitu ljudi od zla

zive u zovama, za koje se vcruje

<

<

Vodcni dul10\i koje jc

da poseduju \coma veliku

Paracelzus nazvao undinJ.ma zive

rnagijsku moc Lepa svedska

u podvodnim pecinama mora.

sumska nimfa Skogsr.1 cuvar je

jezcrJ., moC\.irJ. i rccnih ob.1la

suma i chljih zirntinj.1. Gili Du

Oni poseduju s\ojstva osuncane

jc usamljcna vil.1 drveCJ. koja zivi

\ode, tako da ritmicno svetlucaju.

u brezanu u Skotskoj

Brodarice su \odeni duhovi reka,

izvorJ., jezera i mocvara koji se

ISKONSKI DUHOVI

cesto pojadjuju kao lepe device.

Iskonski duhovi su duho\i

Vole muziku i pies i poseduju

'atr.1111.i. Im.1ju pJ.bc,1\'c jczike

cctiri osnovna elementa. zemlje.

proroc.insku moC. Llko mogu da

i mcnj.1ju oblik kJ.o i s.un.1

vode, v.uduha i vatre, koji su

donose darove ljudim.i, zn.iju i

\,1tr.1. Obicno sc pO\ezuju s.1

skupa sa mesecom, zvczd.ima i

d.i budu stetne, ponek.id d.1\'eci

snJ.gom.

ljude

procisecnjem i krcJ.ti\ noscu

suncem bili izniri celokupnog

stvJ.rJ.nja sveta u starogrckoj

Vodeni element se \'ezuje

S\

ctloscu, inspiracijorn.

U isbmskoj trJ.diciji vatreni

duhc\\ i sc n.izi\ .1ju "dzini

PORODAJNE
VILE
Za porodajne vile kazu
da su prisutne kada
se rada dete, pri cemu
daruju talente koji

ce

mitologiji Svajcarski alhemicar

za putir. koji u zapadnjackoj

i filozof P.iracelzus ( 1493-

magijskoj tradiciji simbolizuje

N.1stanjuju pl.mine koje tkru:luju

15-t I) naziv.io ih je gnomim.i

intuiciju i emocije, a povczuje

S\Ct i pozn.1ti su po ogromnoj

(zemlja), sabmanderima (v.itra),

se i SJ. stvarinu kao i;to su ljubav,

sn.izi i po sposobnosti da mcnj,1ju

lepotica, trinaesta vila

silfin1a (vazduh) i undinanu

seks, srodstn1 i deca . S ,odenim

oblik. ponekad sc poj.1djujuci

baca kletvu umesto

( rnd.1) koji naseljavaju carstrn

duhovima rnoiemo se savetovati

kao gorostasni ljudi . Dzini iz

davanja blagoslova

smestcno izmedu duhovne i

glcdanjcm u vodu u potrazi zJ.

:\bdino\c brnpc jc t.1kav duh.

nl.lterij.1lnc ravni Za njih kaiu da

simbolicnim slikama .

dadaju prirodnom i magijskom

Silfovi

SU

vecita, krilata

usmeriti novorodence
na narocit zivotni
put. U bajci Uspavana

ZEMALJSKA SVETLA

cnergijom koja utice na ljudske

iskonska bica vazduha, koja

Varke iii deciji fenjeri su bili zemaljska svetla koja su lebdela

misli i zelje

:live na vrl10,ima planina.

u grupama i za koja se smatralo da su vile koje cuvaju

Gnomi su duhovi zemlje,

Obicno se po,ezuju s logikorn,

a pojavljuju se u mitologiji

komunikacijom, ucenjern i

i folkloru severne Evrope.

putovanjenL Silfovi se prizivaju

Prikazivani kao patuljasta biea

paljenjem tamjana iii aromatskih

koja :live pod zemljom, ovi

ulja, a povezuju se s ritualnim

iskonski duhovi se povezuju

noiem iii macern, carobnim

sa magijom zemlje. lecenjem

orudern komandovanja,

tra\ania, zastitom, plodnoscu i

napretkom
Zeleni eovek je arhetipski duh

Salamanderi su iskonski
duhovi vatre, nastali od vatrenog
gustera bliskoistocnih pustinja

zclcne prirode, koji se obicno

Salamanderi :live u livenim

prikazuje potpuno pokriven

jezerirna, vulkanima i sumskim

izgubljeno blago, s namerom da zavedu putnika. Ova svetlost

je, u stvari, bio upaljeni mocvarski gas

FANTASTICNA STVORENJA
V1

ISKONSKE ZVERI

prccfanjima, stv,ir.ili, a mogu ch

F.rnt,1sticna stYorenja obicno

predstal'ijaju oliccnjc prirodnih

nastanjuju dirncnziju koj.1

sila . U Kini, dncec i rekc su sc

obuh1,1t,1 i s1akodnc,ni sYct i

poj,l\ili iz tcla di,,1 Pan Kua, au

drugc, nngijske s1eton. dclujuci

J.1p.rnu su prirodne k.uakteristikc

bo korisni glasnici iii ucitclji, iii

bo sto

bo rnonstruoznc prcprcke kojc sc

st1ar,1li dim' i zy.ini kajodiini U

moraju pre1azici da bi sc dostigao

nordijskoj tr,1diciji s1ct jc st\orcn

od tcl.i dil'a mraz.i lmir,1, koga

dclom zi,otinj,1m,1 dclorn ljudima,

jc ubio Odin sa s1ojom bracorn

iii

bogo1irna lmiro1 c kosti su

spoju r.ulicitih zirntinj.1,

kojc z,1jcdno cbju simbolicn.i

postalc pLrninc, njcgc11,1 lob.inj.i

s1ojst1,1 z,1 st1,u,rnjc ncecg no1og

ncbcski Sl'od, ,1 njcgol'a kn more

Obicno su obdarcni natprirodnim

kojc je potopilo Sl'C drugc dil'C11c

mocim,1 i pcwczani s jednirn

mraza izuzc1 Bcrgclmira i njego1 c

od cetiri elcmcnt,1

suprugc. koj,1 jc bsnijc rodil.1 rasu

zcmljom,
iako

su ncki po1czani s.i 1 isc od jednog

Divovi se pojavljuju u
mitologiji mnogih kultura
i cesto se posmatraju
sa strahom, ali u nekim
mitovirna o stvaranju sveta
oni su simboli stvaranja

"'

Di10, i su obicno surol'i

m.1sta i st\ ,1rnost nisu bili

riba s,1 ljudskim torzom. sto jc

ncprijatelji bogcw,1 i ljudi. bo

r.1zdrnjcni onako bko jc to

plwezujc i sa 1 odom i s.i zemljom

StO

uobicajcno u modernoj misli

K.10 bica s1ctlosti i tame, takodc

rimskc tradicije, iako ljudi mogu

One su tad,1 prcdstadj,1lc d1e

simbolizuju borbu izmcdu dobr,1

d,1 ih nadmudrc

jedn.1ko ncdne dimenzijc

i zla i duhon10 putonnje dusc

u Starom zal'ctu slucaj borbe

postoj,111ja, unutrasnjcg i spoljnog

pri suocaY,rnju sa strahoYima i

D,ffida i Golijat.L Ponekad

eta, od kojih jc s1 aki posedoY,10

njiho1om prcobrazayanju

SU

jcdnooki kiklopi iz grckokao sto je

din11i koristc srnju nadljudsku

sn,1gu ch pomognu ljudima:

stn1rcnj.1 su izumi ljudskc m,1stc i

DIVOVI

Dchotgozgajch kod indijanskog

j,11 lj,1ju sc u mnogirn tradicijama

Nazvani po grckoj reci gigantes,

plcmcna lrokcz,1 pruza z.1stitu od

Rec jc o pokusajima d,1 sc

oni koji su porazcni u borbi

zLi.

objasni neobjasnjin1, da se uhnti

sa bogoYima Olimpa, dirnvi

dimcnzij,1 iskust1.1 koja se opire

(gig.rnti) su humanoidn,1 bica

DIVLJI COVEK

objcktirnoj .rnalizi i da sc istra:le

ogromnc Yelicine. Oni su ostatak

i\lnoga prcdanja kazuju price

\.lzna ljudsb pit.111j.1 putem

predasnjeg doba, postojali su na

o didjem coveku koji sc nabzi

simbolikc.

pocetku sveta iii su ga, u nekim

LI

KENTAUR HIRON
Neke mitske zveri imaju pozitivnu simboliku U grckom
mitu, kentaur Hiron bio je izuzetno plemenit i mudar Njega
su ucili Apolon i Artemida, a on je zauzvrat ucio nekoliko
junaka, ukljucujuc'i Ahila Kada ga je ranio Herakle, odustao je
od besmrtnosti da ne bi nastavio da zivi u strasnim mukama
On je primer "ranjenog iscelitelja" - olicenje ideje da je patnja
deo ljudskog stanja i da njen dozivljaj moze da se iskoristi za
pomoc' drugima

boacwima

clcment,1: na primer, sircn,1 jc

S\

Himera, CUciO'liSte iz
klasicnog mita
bljuje
imalo je lavlju
telo i
rep

z.nnck suprotstadjcnu nordijskim

Izglcch da u ranirn kulturam,1

sopstn'nu mudrost. F.111tasticn.1

GORE

planinc i jczcra

cilj Cesto jc rec o hibridima -

1azduhom, Yatrom i 1odom

GORE

SU

cvrstom

SJ.\'CZU S

prirodonL

Tibct.rnski Jcti jc zastrasujuee,

kentauri su pokusali da otmu

di\ovsko st\orcnjc od sncga i

nevestu, silov,1li su zenske

leda. ,1 u indij,rnskoj tradiciji

S\

ato\'C i 11apali su nji\10,e

>

Vcliko Stop,1!0 iii Saskrnc ("divlji

domacine drvcnim trupcima

surnski fo\ek ) postujc sc kao

i bmenjcm. U nastaloj tuci

11,ltprirodno duhon10 biee. U

Lapiti su porazili kc11taurc,

enopskom folkloru divlji covek

sirnbolizujuci pobedu r,numa

koji zivi u sumi obic110 je dL1ka\"

nad nagonima i zi,otinjskom

inu vclike zube i ponckad rogme

strascu - koja je u ovoj prici

U Srednjem \cku je bio poznat

dovela do v.uvarskog haos,1

kao "sumarac i, poput keltskog

T,un11u, Z\ersku stranu

Zelcnog cmcka, predst,l\'lja

prirodne silc
Didji covek inu veze sa grcko-

>

z
>
<
0

z
>

ljudskog roda u grcko-rirnskom

mitu predstavlj.1 Minotaur,
covek sa glannn i repom bika.

rimskim satirom - stYCirenjem

Zatvoren u Ll\'irintu ispod palate

sum,1 i pLrnina kojc jc imalo

kritskog kr,1lja Minosa, on je

gornji deo teb co\eka, s

snke godine jeo sedam de,ica i

rogo\ima, i zad11je 11oge jarca.

sedan1 momab koji su dcffodcni

Sbdostr,1sni i nagoL1sti. ali

iz Atine na ime danb. Tezej, koji

ugLl\110111 dobrodus11i, satiri

jc bio deo ovog d,rnka, ubio je

SU prcdstavlj,1!i cuJ11e instinkte

cudoviste i iskoristio je konac

(narocito oluja i \ulka11skih

ljudi: bog plod11osti Pan

koji mu je dala Minosova keer

crupcija). Grcki junak Belerofont

bio je glan1i s,1tir.. Kasnije, u

Arijadna (simbol bofanskog

ubio je ovo cudo\iste. srucivsi

hrisc,rnskoj tradiciji. satir je

\odst\a) da ga izvede iz lavirinta.

sc na 11jeg,1 n,1 krilatom konju

poistovecen sa Satanom

KRO(ENJE ZVERI

Klasicni rnit daje mnogo

Pegazu i gurnmsi komad olma

primera zastrasujucih stvorenja

medu njegcl\e ccljusti. Zver

s kojima se 11,1 kraju sukobljava

je pL1menom otopib olcl\o i

ugusib sc njime

Lepi beli, krilati

konj Pegaz i hrabri junak
Belerofont simbolizuju
trijumf dobra nad zlom,
jer zajedno ubijaju
monstruoznu himeru
GORE

i\!itsb St\'Orcnja CCStO

junak i ubija ih Hidra j e bib

sirnbolizuju napetost izmedu

st\orenjc mocvare sa telom zmije

rugona i r,numa, prirode i

i sa ,ise glava (izmedu sedam

BAZILISK

ci,ilizacije koja jc deo ljudskog

i sto) Ako bi jedna glava bi la

Takode poznat kao

zivota. lzgleda da ljudi, kako

odsecena, iz nje bi narasle d\'e

aZdaja, pustinjski

postaju civilizovaniji, sve

da je zamene . Hidru je konacno

vise podle:Zu strahu od s,oje

ubio Heraklc odsecajuCi koren

"zivotinjskc: prirode, koja se

svakog od njenih vratova, nakon

posmatra kao zver koju treba

odsecanja glava

ukrotiti U grcko-rimskoj

bazilisk ima krila,

trostruku krestu i
kandze petla na telu
zmije Cuvar blaga,
bazilisk je imao otrovan

Drugo zastrasujuce eudclYiste

smrtonosan dah i

mitologiji to se simbolizuje

bila je himera, koja je imala lavlju

mogao je da ubije

sukobom izmedu kentaura

glavu i bljuvala je vatru, a telo

pogledom - jedini

i tesalijskih Lapita . Pohot11i

joj je bilo kozije i rep od zmaja

kentaur je im.10 ljudsku

iii zmije: himera je ponebd

glavu i torzo na telu konja,

prikazivana sa glavama koje rastu

a predstavljao je divlju,

iz svakog dela tela Ona je bi la

iii zmija. U hriscanskoj tradiciji, bazilisk je postao simbol

antihrista i u Srednjem veku je povezivan sa grehovima kao

neobuzdanu instinktivnu stranu

dete cudovista Tifona i Ehidne i

ljudske prirode Na svadbenoj

predstavljala je simbol iskonskog

svecanosti lapitskog kralja

haosa i prirodnih katastrofa

nacin na koji je mogao

da bude savladan bio je da se natera da pogleda svoj odraz
u ogledalu Za njega se govorilo da se leze iz jajeta bez
zumanca koje petao polozi u aubre, a na njemu lezi zaba

Sto SU pozuda, prevara i bolest (narocito Sifilis)

oesNo Rospije iii 'grabljivice" iz grckog

mita bile su zastrasujuce vestice
sa pticijim krilima i kandzama i
predstavljale su simbol smrti

:2
Vl

0
L

ZENSKI HIBR!Dl

LEVIJATAN
Verovatno zasnovan
na krokodilu,
levijatan iz

Ima mnogo primera zenskih

hibrida, koji su listom opasni i
destrukti\ni na neki nacin O\i

mesopotamijskog

hibridi predstavljaju muske

folklora je

straho\e od zenskog principa

praiskonsko morsko

ili mime, koji je povez,rn sa

ribi U grckom mitu rnorski

prcdstavljaju visu svcst i pruhju

instinktom i iracionalnoscu

ljudi nastanjuju Posejdonovo

z.1stitu Pcgaz, kribti konj iz

cudoviste koje se
pominje u Starom

U klasicnom mi tu Scila je bila

poLhodno carstvo. Posejdoncw

grckog mi ta, sirnbolizuje moc

zmija" U judaizmu se

cudovisno, sestoglavo stvorenje

sin Triton, pola co\ek i pola

prctvar.rnja zla u dobro. U Kini

smatrao antipodom

sa tri reda zuba u s\im ustirna .

delfin, upravljao je \'Odom

i japanu, lanni-psi

Nazvana je po steni u kojoj je

dmajuci u rog ili u skoljku (sto

post,1\ ljaju isprcd hramova i

zivela, nasuprot viru Haribdi u

su ljudi culi kao huk okeana) i

p.1lata u z1uk z,1stite od zlih

Medinskorn rnoreuzu. Ona je

bio je pozitivan sirnbol rnoci i

sila i da oznacc ulaz u svcto iii

koristila svoje duge vratove da

kontrole.

n.u-ocito mcsto . U budistickoj

zavetu kao "grdna

hipopotamu,
praiskonskom
zemaljskom
cudovistu koje
ce ga na kraju
unistiti Njegove

dolwati i zgrabi rnornare koji su

OCi SU obasjavale

prolazili izmedu dve prepreke

tamna mora, a

U enopskom folkloru,
sirenc su predstavljale

tradiciji

O\J.

SC

CCStO

StH1rcnja cmaju

budisticka uccnja, a muski

Sirene su bile krilata biea sa

nedokucin1 :i:ensku lepotu kao

lanivi-psi sc ponckad prikazuju

glavom i grudima zene i telom

i nepostojanost i tastinu (koje

s.1 sapom n,1 globusu. sto

zmije ili ptice. Slicne morskirn

simbolizuje ogledalo). One su

oznacan si11tama11i iii svcti

U hriscanstvu,

nimfama, bile poznate po moci

imale magijsku i prorocansku

dragulj budizma

levijatan predstavlja

s\og pevanja, koju su koristile

njegov smrdljivi
dah dovodio je
vodu do kljucanja

zemaljsku silu dok

njegove razjapljene
celjusti simbolizuju
ulaz u pakao.

da od\uku mornare u smrt.

Evropljani su nekad verovali za
amazonske kitme da su sirene.

U grckoj legendi rospije

GORGONE
U grckom mitu
gorgone su bile tri

moc i volele su muziku, a cesto

. SU prikazivane kako dr:Ze CeSalj

Popularan rncdu
Persijancirna, Vaviloncima i

koji su koristile za kontrolu

Asircirna, grifon ima gLwu, krila

oluja na morn Obicno opasne

i kandze orla (sto simbolizuje

za ljude (narocito za muskarce),

budnost i ostrovidost) i telo lan

su bile besne i prlja\e letece

sircnc kao sto jc nemacL1

(simbol snage) U st.uoj Grckoj

vestice, koje su rnogle da

Lorelaj moglc su da odvedu

on je bio svetinja za Apolona

izazovu oluje na kopnu i virove

smrtnike u srnrt utapanjem..

(boga sunca), Atenu (boginju

mudrosti) i Nemezidu (boginju

na rnoru; slali su ih bogovi

da kazne smrtnike. One su

BOZANSKA STVORENJA

osvete) U srednjevekovnoj

- Meduza, Evrijala

sirnbolizovale iznenadnu i

Kao i opasna cudovista,

Evropi grifon je predstavljao

rnnoga fantasticna stvorenja

snagu, zastitu i moc sunc.1, pa

zastrasujuce sestre
i Steno - koje su

preranu smrt, a bile su i glasnici

imale ljuspastu

donjeg sveta u koji su prenosile

ko:Zu, ocnjake i zmije

duse pokojnika. U obicnom

umesto kose. Kao

kod baziliska, njihova
snaga lezala je u

fargonu 'rospija" je okrutna

zena

ocima: pogledom
su pretvarale ljude u
kamen

MORSKA STVORENJA
Sirene i njihovi muski pandani
pojavljuju se u mnogim
mitologijarna Haldejski bog

oesNo Ovde je prikazan

hinduski bog Visnu kako
leti na Garudi, gorostasnoj
snaznoj ptici i simbolu
sun ca

mora Ea bio je morski jarac

dok je filistinski bog Dagon,
inace stari bog kukuruza, imao
donju polovinu tela nalik

JEDNOROG
Obicno beo, sa rogom koji raste iz eel a, jednorog je
simbol nevinosti. On ima telo konja, rep lava i noge
antilope, iako se ponekad prikazuje kao jelen iii

je tako postao simbol Hrista i

jarac Jednorozi su bili divlja stvorenja koja su mogla

vaskrsnuca.

da uhvate samo device, pa su se zato povezivali sa

MOCNE PTICE

je bio svet za Artemidu i Dijanu i povezivan je s

Mnoga predanja imaju primere

mesecom, dok u judaizmu rog oznacava jedinstvo

>

-i

>

zenstvenoscu i nevinoscu U grckom mitu, jednorog

mocnih ptica

u hinduskoj

budistickoj mitologiji, garuda

je kralj ptica i simbol duhovne

en
-i

du ha U hriscanskoj tradiciji jednorog je ponekad

>

predstavljao Devicu Mariju, a ponekad Hrista - njegov rog bio je simbol jevanoelja U heraldici ga veza
s mesecom cini pandanom lavu, simbolu sunca. Jednorog akooe postoji u Kini kao kilin (u Japanu
kirin), stvorenje sa telom jelena i belim iii zutim krznom. Ovo stvorenje je bilo toliko nezno da nije

moCi i pobede. Pola orao i

htelo da gazi ni na sta zivo. Njegova pojava najavljivala je vremena mira i napretka i postao je simbol

pola C:ovek, garuda je simbol

mud re carske vladavine.

jase na njemu Garuda je izafao

potpuno forrniran iz kosmickog

se vraca svakih I 400 godina da

i kornjaC:om) koja donose

jajeta i zivi na drvetu koje

bi seo na sveti kamen hen hen

mir i napredak, a njegovo

ispunjava zelje On je ljuti

u Heliopolisu ("gradu sunca")

pojavljivanje najadjuje dolazak

neprijatelj Naga - legendarne

U najpoznatijern rnitu o feniksu

naprednog cara iii proroka

rase mnogoglavih zmija koje

ova ptica se spaljuje na lomaci

Poznat i kao "skerletna ptica",

nastanjuju podzernni svet i

upaljenoj suncevim zracima, da

feniks se povezuje s letom,

simbolizuju vodu i plodnost.

bi se digla iz pepela kao rnlada

jugorn i crvenorn bojorn; on je

ptica U jevrejskoj tradiciji

i kineski svadbeni amlbem koji

gromovnica je rnocan duh

feniks se srnezura posle I 000

oznacava jedinst\o kroz brak

prirode Neverovatno je velika

godina, pretvarajuci se u jaje

(obicno se prikazuje kao orao)

iz kojeg izlazi podmladen U

i popularan je sirnbol u cistorn

sa munjama koje sevaju iz

persijskoj rnitologiji naziva se

zemaljskorn budizrnu koji istice

oC:iju iii iz kljuna i gromovitirn

simurg i sirnbol je bofanstva

reinkarnaciju duha. Popularan

lepetorn strahovitih krila . Nutke

i rnisticnog putovanja duse

je kao motiv u sin to svetilistirna

sa Vankuverskog ostrva veruju

prema svetlosti

(rnikosi) i, poput zmaja, sirnbol

da ova ptica vlada nebeskim

U Kini je feniks poznat kao

carstvom, dok plemena oko

feng-huang; u aspektu fenga

Velikih jezera veruju da se

je rnuski, sunccv sirnbol, dok

ona nalazi u stalnoj borbi sa

je kao huang zenski i rnesecev

podvodnim panterom, zbog

simbol, cime predstavlja

cega dolazi do oluja koje

olicenje jedinstva jin i jang

SU

opasne za ljude u kanuima.

Prikazuje se kao slozena ptica

5arenog perja, sa glavorn petla

_I

FENIKS

nalik suncu i sa ledima lastavice

Mitska ptica koja se povezuje sa

koja upucuju na polumesec

slavljenjem vatre i sunca, feniks

Njegova krila znace vetar,

je jedan od najvafoijih simbola

repovi predstavljaju biljni svet

preobrazenja, vaskrsenja i

a noge zernlju Sa delovima tela

besmrtnosti Cesto se povezuje

feniksa povezuju se i ljudska

sa orlom i ima vatreno crvena

svojstva, tako da grudi znace

iii zlatna krila, sto upucuje na

C:ovecnost, a glava vrlinu.

sunce koje se rada . U starom

Smatra se carem ptica i jedno

Egiptu feniks je bio poznat kao

je od cetiri sveta stvorenja

henu i govorilo se za njega da

(skupa sa zmajern, jednorogorn

0
rn

z
>

hinduskog boga Vi5nua koji

U indijanskoj tradiciji,

<

U Japanu, feniks se zove ho-o

j e carske vlasti.

GORE Feniks je arhetipski

simbol preobrazenja i
besmrtnosti . U mnogim
kulturama, kao simbol
sunca, povezuje se
sa smrcu i ponovnim
raoanjem

Grifon ima glavu, kljun i krila orla, telo lava i ponekad rep zmije
iii skorpije . U hriscanskoj simbolici cesto predstavlja Satanu

DOLE

ZMAJ (AZDAJA)
Vl

:?:
Vl

""

Ovde je prikazan
sveti Georgije kako ubija
azdaju u simbolicnom
cinu oslobaoanja od
ugnjetavanja.
DESNo

ZrnajcYi

SC

pojaYljuju sirom

sYcL1 k.10 sirnboli silnc snagc.

s.1 ccntr.1lnim z1uccnjcm za
kulturc u kojinu sc prieaju
lcgcndc o njirna N.ui, poticc
od grcb: rcci drakon (cnglcski
"dr.1gon ), sto znaci zrnija'
i\[itoYi o zmajc,inu ecsto sc
bavc tcmanu haosa i ncsrccc,
plodnosti, ponO\nog radanja i
ciklusa kosmos.1. i\!nogc drcn1c
kulturc inuju zrr1J.jC\C iii zrnijc

lstocnjacki zmaj
je dobrodusno sveto
iii carobno stvorenje
sa zmijskim telom,
lavljom glavom i pticijim
kandzama
GORE

s.1 kosrnoloskirn znaccnjcm, kao

sto jc grcki Uroboros, zrnija koja
guta sopstYcni rep i prcdstavlj.-i
unistav.rnjc i ,ccno obruvljanjc
S\'Clll i r J. .
Istocnjacki zmajevi cesee
sirnbolizuju pozitin1c osobine,
kao sto je mudrost i snaga, dok
ru Z.1p.1du zrnaj ccsto olicava
negati\nc silc iii prcprekc koje
junak treba da s.wlada u svorn
trag.rnju Slozcna zinltinja, zmaj

Zapadnjacki zmaj,
bljuvac vatre i cesto zelene
boje, predstavlja silu na
koju treba racunati. On
nema nista od plemenite
i napredne simbolike
istocnjackog zmaja.

ooLE

spajJ. razliC:itu snagu i osobinc

orlcnskim nogHna i raC\astim

Hvergelrnir. gloduci korenjc

zin1tinjskog C.HSt\',l

jezikorn. K.1da ju jc ubio bog

Igdrazib. Dncta s\cta kojc drzi

emir, u st.11110111 n.1stoj.111ju da

1\farduk. njeno prcscccno telo

S\

STVARALACKI I

postalo jc ncbo i zcmlja, a

gJ uniSti,

RUSILAC!(l Z7YIAJEVI

1\farduk je od njcnc kni st\orio

Najranija prciiYcla lcgcnda

ljudc.

o zmaju jcste lcgenda o Zuu

U Bibliji sc zmaj i zmija

ZAPADNJACl'-I ZJ\IA.J
U z.1padnjackoj lcgcndi. borbe

(iii Asagu), sumcrskorn zmaju

koristc naizrncnicno kao sirnbol

sa z111,1jeYima ccsto prcdst,1vljaju

koji je ukrao od vclikog boga

politickog suprotstavljanja

borbu izmcdu dobra i zb

Enlina Tablicc zakona koje su

Bogu i njcgoYom narodu.

Z,1p.1dnj.1cki znl.lje,i takode

drfalc red u svcrniru . Zu je ubio

PredstadjajuCi pitanjc zla.

predstadjaju pohlcpu. buduci

Ninurta, bog sunca. koji je tako

sustinu davol.1 i ncprij.1telj.1

da ecsto cm aju go mi le blaga

sprecio prclazak s\emira u haos.

ljudskog roda. zmaj ne postoji

U psiholoskom smislu. borba

Vavilonski mit o st\aran ju sveta

u prirodnom svetu ncgo

sa zrnajern moze d.1 prcdst.wlja

govori o velikom pocetku u

ostajc rnetafrlra zla u mnogim

unutrasnju borbu sa gramzi,om

kojern nije postojalo nist.1 osim

njegcnirn formama. Slicno

prirodorn iii sa otporom raz\oju.

dve praiskonske sile: Apsu,

tome, u persijskom rnitu aii iii

Znuj moze da prcdst~w lja

muski duh slatke vode i arnbisa.

zmaj nije irnao nikaknlg obzira

\ cliku psiholosku b.lrijeru

i Tjamat, zenski duh slane \'Ode

prerna ljudima, bio jc protin1ik

dobijanja pristup.1 bogatst,ima

i haosa. Tjamat je bi la zrnaj

dobra i prezren od bogova

unutrasnjeg bica.

sa lavljom glavom, ljuspastim

Skandinavski mitovi pricaju

telom, perjanim krilirna,

o zmaju koji se skriva u jarni

C:esta mitska tcma je tema

junaka koji napusta sYoju

oesNo Dva zmaja na jednom zidu

u Kini odrazavaju verovanje da su
zmajevi sposobni da rese sukob
suprotnosti.

okolinu i nailazi na cudo\istc

u dugom, zdran.im zi\otu i

iii zmaj.1 na rubu pozn.1tog

\clikom bog.1tstvu Kincski

svcta. On sc suoc.:n-a sa snagon1

n.uod naziv,1 scbc Lung Tik

mracnih sila i ubijajuci zrnaja

C:uan Ren, .. potomci zmaja'.

>

uspen. da sc pono\o po\"CZe

k:incski zmaj, Lung. bofansko

>

sa zivotorn i sa licnim snag.un.1

jc st\aralacko biec, sirnbol car.1

>

kojc jc stckao Lcgcnda o

i c.uskog zakona i od kljucnog

s\ctom Gcorgiju priea o

je uticaja n.1 kincsku kulturu

njcgovoj borbi Sa mocnim

Lung simbolizujc velicinu, moc,

s:
>

zrnajcrn (.1hhjom) koji jc

dobrotu i bl.woslov i sadadace

dobrodusne figure \'clike vcstine

pustosio K.1padokiju ( L-Lrnasnja

s\e prcprckc da bi postigao

i mudrosti koji ucc ljudc, dok su

Turska) U nastoj.rnju da sc

uspeh Intcligcntan jc, hrabar,

drugi rusilacka sib .

otarasi ovog cudovista, narod

plcmcnit, istrajan i pun cncrgije.

bcsc ponudio ncvinu princczu.

Tao is ta C:uang Cu ( 399-2 9 S g

"'

ASTECKI ZMAJ
Kecalkoatl je bio

Pjaz.1 iii .. ptica koj.1 jede ljude

plcmcna Ilini licib jc zmaju,

dobrodusni bog
Asteka i Tolteka
Tvorac ljudskog

Gcorgijc jc n.1pao zmaja, ubivsi

p . n c) ucio jc

g.1 kopljcm, spasao jc princczu i

mocim.1 zmaja da resi sukobc

koj.1 jc jcla

oslobodio n.uod od ugnjctaca

suprotnosti, cineci ga simbolom

pccini pokraj rckc Scjala je

pisu i upoznajuci ih

Njcgov primer hrabrosti koju jc

jedinstva

strah i napaL-bla je z.rt,e koje

sa poljoprivredom

Zmajevi na lstoku imaju

bi sc pre\ ise priblizilc Pjaw

Takoae je uveo

andeoske osobinc, lcpi su,

jc 1u kraju izmarnio iz pecinc

kalendar, muziku
i pies. Bio je

pokazao u odbrani sbbih snazno

sc podudarao s.1 hriscanskirn

tajanstvenim

buduci \ clika krilatJ zirntinja

111CSO

i ziveb

LI

qcdnostin1a, pa jc u XIV \cku

dobrodusni i mudri. Za njih se

F'ogl.n ic.:t

on progbscn svctim zastitnikom

grade hramovi, obicno pokraj

ju jc ubio otron1im strclanu

Z\

ani l(.\,1tonga, koji

rnora ili reka, buduci da zmajevi

Ci pc\ c i Kvil.1jutc pricaju o

zi,e u ,odi i dadaju njom. Oni

\Clikoj ptici gron10\nici koja je

Vcls.rna. i'vlabinogion. zbirka

st\araju teskc oblake punc

lepctom krila sh-.HaL:i vetron: i

Engles kc
Crvcni zmaj jc amblcrn

\clskih lcgcndi iz XII vcka,

oplodujuec kise. a povezuju

ciji poglcd jc palio rnunje . Njena

sadrzi pricu o borbi izmedu

sci s munjom i gromom,

omiljen.1 hr.ma bio je kit. koji

cncnog i bclog zmaja, koji

sjedinjujuci nebcsku kisu i

je bio prisiljen da bezi mnogo

simboliwje napadacke

zernlju

puta, da bi se n.:t kraju pon1kao

snagc Saksonaca. Zm.1je\i su

Carska japanska porodica

sahranjeni u kamcni mrtvacki

n1di poreklo od kceri zmajskog

sanduk, sto prcdstavlja

kralja mora poznate kao

zauzdavanjc d\e sile: \ero\alo

princeza Plodni Dragulj, od pre

d,1 njihovo z.1drzn-anje stiti

12.5 gcnerJ.cijJ., a za careve se

Britaniju od invazije, a ova prica

\erovalo da imaju sposobnost

simboliwjc spajanjc sudbinc

da se prct\orc u zmajcve. Bi lo

SC

Kelt.1 i Saksonac.1

preko prcdacke loze, bilo preko

sadasnjcg srodstva sa figurorn

!STOCNJAC!(l ZJ\!AJ

zmaja, zmajeve osobine snagc

S\e sto na Dalckom istoku

i mudrosti pristupacne su

irna nekc vczc sa zmajcvima,

ljudirna

bbgoskneno je. Godina

zmaja, koj.1 se dci;ava svake

Ai\.!ERICKI ZMAJEVI

Lh-anaestc godine po kincskorn

U indijanskim legcndama

kalcndaru, vcoma je naprcdna

postoje mnoga mitska stvorenja .

i oni koji se rode u njoj uzi\aec

Neki arnericki zmajevi su

u rnorske dubinc

roda, civilizovao je
ljude uceci ih da

poznat Majama i
Kulkulkanima, kao i
peruanskim Kviceima
kao Gukumac

ooLE Kecalkoatl (levo),

bog ucenosti, u borbi sa
orlovskim bogom obnove,
Kuauhtlijem

POVEZIVANJE SA DUHOVIMA
SVA DRUSTVA SU RAZVILA RAZUMEVANJE LJUDSKOG ZIVOTA I NJEGOVOG ODNOSA SA KOSMOSOM I UVELA SU NEKU VRSTU

>
0

DUHOVNE PRAKSE, MORALNOG KODEKSA !LI SISTEiV!A VEROVANJA DA BI NAPRAVILA VEZU SIMBOLI KAO STO SU LAVIRINT IL!
iV!ANDALE POSiV!ATRAJU SE KAO PUTEVI Kr\ PROSVECENOSTI, A SVETI PREDMETI DELUJU KAO GLASNICI DUSE.

z
<
>
N

>
0
c..

Sve svete tradicije imaju

ali na drugorn nivou oznacava

cerernonijalnog mesta ili se

sopstveni nacin povezivanja sa

ropstvo ljudske duse.

stavljaju u snopovima unutar

duhom i koriste razne sirnbolicke

predmete u svojim ritualima i

Mnoge svete tradicije

koriste brojanice kao
porno( pri molitvi iii
meditaciji

Za muslirnane, 99 bisera
sirnbolizuju 99 imena Alaha

njega. Mavarski svestenici

koriste boziji stap za prizivanje

ceremonijama Oni se obicno

(stoto ime poznato je samo

i odriavanje sustine boga ili

smatraju predrnetima moci i

Alahu) Molitveni konac je

duha. Stap drii svestenik ili se

ponekad su toliko sveti da su

poznat kao mi5aba ili suba,

pobode u zemlju . Kada ljudi zele

nevidljivi i nedodirljivi

a osim toga sto se koristi

da ispostave zahtev, sveti konac

za citanje Alahovih irnena i

se zakaci za boziji stap i vuce se

BROJANICE

atributa, predstavlja sredstvo

da bi skrenuo painju duha koji u

Uobii:ajene u mnogim religijarna,

koje pomaze parncenje

njernu pociva .

GORE

Budisticki molitveni
tocak je, u stvari, rotirajuci
bubanj koji sadrzi sveto
pismo. Stavljanje tocka u
pokret je simbolican cin.

DOLE

brojanice imaju bisere ili cvorove

molitava Hindusi i budisti

i sluie kao pomoc pri molitvi ili

koriste rnolitveni konac poznat

MOLITVENI TOCKOVI,

meditaciji. Broj bisera obicno

kao ma/a prilikorn kazivanja

ZASTAVE I KAMENJE

irna simbolicko znacenje, a konac

mantri ili svetih bajalica, u toku

Mnogo koriscen u tibetanskom

iii lancic takode je simboliean:

rnolitve ili rneditacije l 08 bisera

budizmu, molitveni tocak ili

na jednom nivou on predstavlja

budistickog konca odrafavaju

horlo, u stvari je rotirajuci

razlicite faze razvoja sveta

bubanj na kojern su ispisane

vezu izmedu ljudi i boianskog,

Katolicke brojanice obicno imaju

ili u njemu sadrfane molitve,

l 65 bisera koji se de le na l S

odlomci iz neke svete knjige i]i

nizova sastavljenih od po deset

ceo svitak. Kao sredstvo svete

rnalih i jednog velikog bisera .

sile, stavljanje tocka u pokret

Broje se izgovaranjem rnolitava:

uspostavlja kontakt izrnedu lica

svaki rnali biser predstavlja

koje se rnoli i nebeskih bifa On

Zdravomariju, a svaki veliki

se okrece u srneru kazaljki na

Ocenas.

satu dok se citaju rnolitve. Velike

SVETI STAPOVI

ispred budistickih svetilista vrte

rnolitvene tockove postavljene

Neke kulture koriste stapove

hodocasnici dok obilaze sveto

za povezivanje sa bofanskim

mes to

U indijanskoj tradiciji prave

Kamenje i zastave takode se

se specijalni stapovi za citanje

koriste za citanje molitava, a

molitava od obojenog drveta

ispisano karnenje je uobicajena

i ukraseni perjem, koncern

slika duz hodoeasnickih puteva

i drugirn stvarima. Oni se

na Tibetu . Molitvene zastave

ponekad postavljaju oko granica

nastale su u Kini i Indiji, ali su

DESNO Tablica

Od kamena mani",
na Tibetu, u koju je upisano, "Svi
pozdravite dragulj u lotosu'; sto se
odnosi na cistu savest

postale i sliko\ita karakteristika

obezbedi\ale plodnost svetog

tibetanskog krajolika. Ljudi

duvana, pa tako i napredJ.k celog

ispisuju s\ojc muke na p.ucicima

plemcna VranJ.

platna kojJ. bee na drveee iii

ih \esaju o konopac da bi vetar

SVECNJACI

0
$

odu\J.o ncvoljc

Svccc i s\ccnj;ici su svcti

rn

I-.:.ao dco prirodnog pcjzaz,1,

predmeti u mnogim tradicijJ.ma .

kamenje se Ln-eliko smatra

Oni su osvetlja\,1li grcke i

svctim prcdmetima i ccsto je

rimskc hramo\e, pojadjujuCi

pcnezano s mitom i folklororn:

se u k!J.sicnoj umctnosti da

u Kini i J.1p.111u se sm,1tralo da

bi predstavljali poboinost

SC

lepo rccno kamcnje iz[d:e u

i sveti obred. J. koriste se

zmaje\e, ,1 specijalni kamcnovi

nJ. hriseasnkim oltarima i u

su se koristili d,1 prizon1 kisu iii

budistickom obredu U l\!eksiku,

da doncsu sinovc icni. U Ncpalu

svccnjaci ''drveta zivota" spajaju

i Tibetu kamcnje mani, sa

prcthriseansku simboliku sa

molitvanu ispisJ.nim na njemu,

slikama A.dama i Eve i zmijom

ugraduje se u hramove i kuce i

znanjJ., dok se smrt moze pojaviti

duz stJ.z.1 i prolaza. a \erovatno

kao skelet u "granam,1" MenorJ.

ih imJ. na hiljadc

jc sedmokraki svecnjak koji

U zapadnoj Africi s\cstcnici

simbolizuje jcnejsku \eru

boga grmljavine,Jorube, nose

s\eto kamenje za koje se

AMAJLIJE I TALISl\!ANl

t,1lism,rni sc ponekad ispisuju

smatra cfa je iust:ilo od munja

Anujlija je mali predmet iii

ne\idljivim nustilom iii "pismorn

U kcltskoj tr.idiciji, okruglo

komad nakita za koji se \'eruje da

duhova. tako da mogu da ih vide

L1mcnje s rupom u srcdini

poseduje magijsku iii bofansku

s,uno duho\i U Jap.rnu, talismani

(poznato kao sveto kamenje)

moc; predmet na kojem je

pozn,lti kao

korisceno jc u obredima

ispisano. neka baj,1lica poznat je

s n,1111erom cb donesu srecu,

isceljenja i plodnosti - smatralo

kao talisnun Smatra sc da obe

prnchju sc iii chju u hramo\im,1

stvari povezuju ljude sa silama

sin to\ ere: obicno su u pitanju

drugoga sveta koje predstadjaju

kom,1dici papira sa imenom

se dace rupa zarobiti zlc duho\e.

l\!EDICINSKI SVEZANJ

olicavaju duh te zivotinje, U Kini,

U starom Egiptu. mumije su

gofu, koji se izraduju

bozanstva U isLunskoj tradiciji

lndijanci koriste specijalni

pokrivane ,11najlijama izradenim

uobic,1jen talisman je taviz,

fisek u kojem se nalaze sveti

od zlata, bronze iii kamena

kamcn,1 iii mctJ.lna plocica SJ.

prcdmeti kao sto je kamenje,

da bi obezbedile besmrtnost

z.1pisom iz Kurana.

trave i ,unajlije Poznat kao

pokojnika; balegar, Horovo

medicinski sveianj, moze biti

oko, lzidin pojas i ank (simbol

za licnu upotrebu iii ga moze

zivota) pojavljiv,1li

koristiti samJ.n. Ponekad je onj

amajlijama koriseenim zo. zastitu

svehnj kolektirno predstavljanje

iii za sticanje osobina kao sto su

dul10\ne snage i kohczije

\'italnost iii mudrosL Popularna

plemena Tokom ceremonija

hinduska amajlija je vifoupada,

bacio Mojsije. Njegovih sedam

plemena Vrana, medicinski

slika otiska stopalo. boga

krakova simbolizuje planete,

svehnj se otvarao i iene su

Visnua, U indijanskoj tro.diciji,

dane u nedelji i sedam nivoa

plesale s koiama lasice da bi se

za zivotinjske amajlije kao sto

stekle natprirodne moci koje su

su medvede sape smatra se da

SU

SC na

MENORA
Sedmokraka menora (svecnjak)
datira iz vremena izgona Jevreja
iz Egipta Prema predanju, on je
nastao od zlata koje je u vatru

raj a

lndijanski medicinski
svezanj je fisek koji sadrzi
svete predmete moc:i Ovaj
fisek sadrzi duvan

GORE

0LTARI I SVETA MESTA

Rec "oltar" dolazi od latinske

svete aktivnosti: u hrisc,rnskoj

reci ,1ltus. sto zn,1ci "visok",

tradiciji prelazne s\ecanosti

i opisuje podignuto mesto

ili prosLn-e kao sto

So se moze koristiti
za zrtvu kao simbol zemlje,
a isto tako i kao simbol
sopstvenih osobina
ocuvanja zivota.

Paljenje
tamjana stari je obredni
cin posvecenja, pri cemu
dim cesto simbolizuje
putovanje duse prema
nebu

svadbe

kojc cini ccntar svetog obreda

i sahrane, odvijaju se pred

i bogosluzenja Obicno se

oltarom
Tradicionalno, oltari su bili

podize unutar gradevine ili

GORE

SU

TRPEZA BOGOVA
Hiljadama godina traje
tradicija ostavljanja hrane
i pica na oltaru za bogove.
Ponekad se hrana i pice
blagosiljaju pred oltarom, a

prostora posvecenog nekom

mesto rtvon.nja Najraniji oltari

bohnstvu, iako neki oltari

su bili otvoreni prema nebu, pa

zatim se daju narodu u cinu

bogosluzenja. U hriscanstvu
je rec o hlebu i vi nu svetog

nisu t!ksni nego se postadjaju

se dim sp.1ljenih irtava dizao

pricesca, koji se daju prilikom

za narocite cerernonije i onda

prema bogovima; tek kasnije su

liturgije posvecene uspomeni

na Poslednju veceru U

se razmontiraju. Svetilista

zatvoreni u hramo\e saaradene

takode obezbeduju farista svete

u cast narocitih bo:bnstava,

akti\nosti, J. variraju od malog

ali \'CZJ. s ntrom i dalje ostaje

udubljenja koje sadrii neku vrstu

Na Filipinima se kao ht\e

"

hinduskoj veri, zrtva je

poznata kao prasad i obicno
je neka vrsta slatkisa. Druge
tradicije koriste stvari kao
sto su venci cveca, novae,
upaljene svece, zapaljeni

svetog predmeta (kao sto je kip)

koriste knjige od palminog

do mesta hodocasca Sva sveta

lisca, a pale se na kamenim

mesta, bilo da su prirodna ili

oltarima (batong buhaj), dok

izgradenJ., simbolizuju nacine

se svece i tamjan stavljaju rJJ.

po\ezivanja sa duhom i irnaju

oltar u mnogim tradicijarna,

Kini se bofanstva predaka

duboko znacenje i rnoc.

simbolizujuCi pros\etiteljska i

pojadjuju

onostrana svojstva vatre i dima .

Hriscanski grob, s,1 nadgrobnim

SIMBOLIKA. OLTARA

Indijanci cesto koriste duvan (za

spomenikom i zrt\ama cveea,

Oltar na malom planu

koji veruju da je s\eta trava), J.

takode je jedna nsta svetilista

reprodukuje cclokupnu svetu

ponekad i so. kao :lrtvu na oltaru

tamjan iii molitve

tradiciju koju predstavlja. a

flJ

kucnim skrinjama.

SVETINJE U PRIRODI

moze se cak posnutrati kao

SVETILISTA

U tradicioiulnim drust\ima u

rnikrokosmos s\emira . Ponekad

U mnogim kulturama s\etilista

kojinu su ljudi blisko povezani

se o njemu razmislja kao o

SU

duhovnorn centru sveta, pa je

pojavljuju se pokraj puteva,

da budu u samoj prirodi

njegovo sirnbolicno znacenje

u kucama, u prodan1icama i

Prakticno sve karakteristike

svakodnevni deo zivotJ.,

J.

s prirodom. sveta mesta tee

SASVIM GORE

srodno drvetu sveta ili kosmickoj

kancelarijama, kao i u svetirn

prirodnog pejzafa povezuju se

planini Oltar moze simbolizovati

oradevinama U rnnoaim
D
D

s nekom vrstom svete tr,1dicije

vrerne i mesto na kojem je nek,1

hriscanskim zemljama

Postoje S\'ete planine, reke i

licnost postala s\eta ili je izvela

uobieajeno je videti svetilista

jezera, pecine, kanjoni i krateri,

sveti cin. Kao sto je ognjiste

pokraj puta posvecena Devici

kao i drvece i surne Pbninu

centar kuce, oltar je hri5na tacka

Mariji iii nekim s\ecima, dok

Fudzi, ugaseni vulkan i najvecu

su u Indiji, Kini i Japanu kucna

japansku planinu, slave i budisti i

s\etilista posvecena raznim

sintoisti, pa je ona mesto rnnogih

bofanstvima da bi se dobio

liramo\a i svetilista

njihov blagoslov. Na slican

dnu svog kratera. U starom

nacin, lari i penati, kucni bogo\i

Egiptu Nil je bio s\etinja, a to je i

primeri To mogu biti i licne stvari, kao sto SU mirisi i slatkisi

starog Rima, bili su slavljeni

danas kod nekih africkih naroda,

Na zapadnoafrickoj obali, svetilista Mama Vate, vodenog

svakodnevnim molit\ama i

dok je jezero Titikaka. naj\eee

du ha, obojena su zelenkasto-plavo i ukrasena su ogledalima i

:Zrtvama.

UKRASI OLTARA I SVETILISTA

Slike iii simboli bozanstva obicno se postavljaju na oltar
iii iznad njega, a svaki predmet postavljen na oltar ima
simbolicko znacenje - svece, cvece i tamjan su tipicni

stvarima koje su vezane za vodu, kao sto su ribe i vesla.

C:ak i na

slatkorndno jezero u Juznoj

Svetiliste moze da slavi

Americi, bilo sveto za Inke, koji

uspomenu na pokojnike: u

su verovali da se bog Virakoea

SVETE PLANINE
Planine SU znacajne U taoizmu
kao sredstvo preko kojeg
ljudi mogu komunicirati
sa besmrtnicima i sa
praiskonskim silama zemlje
Taoizam ima cetiri svete
planine Tajsan, Hengsan,
Huasan i Songsan

digao iz njega da bi stvorio sunce,

mesec i zvezde.
Za australijske urodenike,
Uluru - mozda najpoznatiji
monolit na svetu - predstavlja
sveto mesto Vremena sna
Ogromno Zmijsko brdo Ohaja
je svetiliste koje su izgradili
Indijanci; ima oblik zmije
i verovatno je povezano sa

gr.1dc

S\

etc grade\ inc oko kojih

tibct,rnskih budist.1. Njcn nazi\,

slavljenjem zemlje kao bozije

su izrast.1li gr.1do\ i V.u.l!usi

koji zruci "i:ista zemlj.1. poticc

majke

n.1 ob.1Lm1a G.111g.1 n.1jsn~tiji

od mitskog brda Pot,1!.i u lndiji.

U Evropi, mesto na kojem se

je indijski gr.1d, s.1 hr.rn10\ inu

rncst.1 kojc otprilikc odgcn .n.1

i f"11at.111u koji se prostirn

r.ljLI i bor.l\istu Bodisat\c

je bilo sveta foma, kao sto je

LIZ rekLI LI duzini od 6km Na

:\\a lo kites\ arc, L:ija jc [hL1j

slucaj sa Apolonovim hrarnorn

ccntr.1lnoj \isiji_l,l\c, koj.1 sc

Larn.1 inkarn.lcij,1. U ll\Oj p.1lati

u Delflma u Grckoj, a hrastovi

zo\e Borobudm (sto zn.1ci hr.lm

sc n.1lazc grobnice prcdasnjih

lugovi bili su sveti za Druide .

bczbrojnih Rmb ) mlazi sc

D.1!J.j Lm1.1, od kojih jcdna od

nalazi Sartrska katedrala nekad

Adfantske pecine u Indiji su

n.1j\cec budisticko S\ ctilistc n.1

n.1jvclii:,rnstvcnijih im.1 rnasi\ni

hrarnovi u steni useceni gotovo

S\Ctu . Put prcma \rhu n.1pr.1\ ljcn

zlatni spomenik i divnu rn.1mhlu

vertikalno iznad fomovite urvine

jc kao hodobsnicka stn,1 koj.1

oblozcnu sa prcko 20 hilj,1cb

sa stepenastim vodopadima; ove

sc krcfr u smeru kaz,1ljki s.lt.1. pri

biscra

pecine imaju pet budistickih

ccrnLI s\,1ka 1,1\,111 predsta\lj.1 \isi

hramova i 24 manastira.

niYo dL1ho\l10g iskust\ a

Meteorski krater kod Flegstafa,

Ima mnogo prirncr.1 Lb su S\ct.1

Velicanstvena palata
na Tibetu,
Potala u
mesto je hodocasca
tibetanskih budista i nalazi
se na jednoj od
tacaka sveta

GORE

ogromni
metemski krater kod
(Arizona) sveto je
mesto i\Javaho

GORE LEVO

CRKVE USECENE

Arizona, koji je dovoljno

rncsta jedne kulturc prisn1jcn.1

U STEi\IE

dubok da moze da se izgradi

od nckc drugc kultme . Efes u

Jedno od

pedesetospratnica, smatra se

Turskoj jc nckad bio poznat

hriscanskih mesta

svetilistem plemena Navaho, kod

kao ccnt.H magijskih i okultnih

hodocasca je Lalibela u

cijih pripadnika vlada uverenje

\ estin.1, .1 njcgcn hr.1rn Artcrnidi,

da je ovaj krater stvorio plameni

boginji mcscca, n,1\ odno jc bio

XIII veka, crkve usecene

zmijski bog. Kanjon C:ako u

rujYccc od scdam cuda st.uog.1

u stene ukopavaju se
duboko i,

Nju Meksiku bio je boraviste

S\ eta Posto su hrisc.111i razorili

Anasazija iii "staraca", predaka

hr.un,

O\

iz XII i

o mes to jc Ycz.1110 za

i tunele,

naroda Hopi i Zuni . Sadrii

Dc\icu I\[ariju: i S\Ctiliste jc \CC

kruine odaje poznate kao kive.

\ cko\ im.1

u brda, dovodeci

SVETE GRADEVINE

Potala u Ljasi, S\eta jc rezidcncija

Ova mreza svetih

Kako su drustva postajala

( trcnutno prognanog) D.1l.1j

je osmo svetsko

slozenija, ljudi su pocinjali da

Lune, i mcsto hodocasc.1

Vclika p.11.ita zbtnog krcn .1,

1ijugavo se

taj11ih kripta i

---"!'

ALHEMIJSKO PRETVARANJE
>
0

alhemija - narocito teorijska

gde se sastaju telo, dus,1 i

veza sa zlatom i dugovecnoscu

duh. direktno po\ez;rn sa

bila je poznata u staroj

:::::i

<
w

elemcntima, zvezdama.

Kini i Indiji Ovaj proces sc

planctama, mcsccom i sunccm,

opisuje koriscenjem celog

koji sc svi sh\,1taju tako da se

bogatst\'a simbolike koja potice

oglcdaju unut,lr sv,1kog co\ck.1

od astrologije, astronomije.

kao kosmicke duse

mitologije i rane nauke.

<
>

S L\fB 0 LI(: KA KART A

N
w

>
0

Alhemicari na poslu,
u rukopisu iz XIV veka
Procesi pretvaranja koje
su oni koristili u svojoj
naucnoj praksi (ovde je
rec 0 destilaciji) postali
su simboli psiholoskog i
duhovnog napretka
GORE

K,ul Gusta\ Jung jc snutrao

MU DROST

alhcmiju korisnom simbolickom

Filozofija iz,1 alhemije direktno

kartom unutrasnjih iskusta\a

je pcn-czana sa ucenjima

On je dovodio u

\"CZL1

rnlicite

Herrnesa Trisrnegistusa

faze alhcmijskog postupka sa

(""Hermes Triput-naj\eci ),

fazama kroz koje prolazi co\ ck

koji je opisan kao vcliki ucitclj

kada dobija analiticku tcr,1piju.

i davalac mudrosti. lspostJvlja

Jung jc cesto koristio terrnin

se da je on pokusaj ujedinjenja

unus mundus koji jc posudio od

grckog boga Hermesa, koji je

srednjcveko\"11ih ,1lhemicara. To

vodio duse u podzemni s\et

je opis dozivljaja jednog sveta"

i prenosio poruke bogo\a, sa

u kojcm se tclo, dusa i duh

egipatskim bo:Zanstvorn Totom,

pojcdinca svesno sjcdinjuju sa

zastitnikorn ucenja i magije

kosrnickom dusom.

Alhernija je filozofija i praksa

Hermes je predstavljan sa

koja obuhvata i nauku i

kriL1tom kapom i sandalama,

:\.LHEMIJSKO

misticizam. Ona je uticala na

noseci krilati stap omotan sa

P RET VAR:\NJE

raznij moderne hemije, pa i

che zrnije Njego\i atributi

Alhcmijski proccs, t,1kode

na razvoj rnoderne dubinske

su simbolizovali povezi\anje

poznJt kao opus magnurn iii

psihologije Alhemicar uocava

donjeg sveta sa materijalnom

"\eliko delo". u sustini je proces

direktnu vezu izmedu rnaterije

stvarnoscu i nadpersonalnim

promene iii pretvaranj,1. koji

i duha i izrnedu organske i

"krilatim letom": on je, u sustini,

moze da bude fizicki, psiholoski

neorganske prirode
Najpre zaceta kao proces

bio posrednik izmedu svetova

iii duhovni Cilj alhemije je

Za Hermesa Trismegistusa se

prctvaranje osnovne supstance

slican formentaciji, u kojem

govorilo da je au tor \'ise hiljada

u visu. To sc moze slwatiti

obicni metali mogu da se

tekstova o nauci, filozofiji,

kao promcna osnovnih metala

pret\ore u zlato iii srebro,

okultnirn i drugim temama koji

u zlato ili kao pretvaranje

alhemijski proces je postao

su sazimali sn1 mudrost starog

najosnovnije ljudske svesti i

analogija psiholoskog i

S\'Cta.

iskustva u duboki uvid .

duhovnog preobrazenja

Hermeticka filozofija

Rezultat alhemicareve

koncentrise se na meduodnos

posvecenosti

nalaze se u zapisima iz starog

rnikrokosmosa i makrokosmosa,

Egipta Ova vestina se raz\ila

koji je sadrzan u ideji "kako

bio je izrazen kao lapis

philosoplzorum iii filozofcn

Najranija pominjanja alhemije

GORE Alhemijski simboli

za zivu (sasvim gore) i za
sumpor (gore)

HERMET!CKA

O\'Om

proccsu

u staroj Grckoj i u arapskom

gore tako dole", i na tome da

kamen", "unutrasnje blago"

svetu, vracajuci se u hriscansku

sve stvari poticu od "jednog"

iii stanje savrsene harmonije

Evropu preko ma\arske Spanije

Primenjeno na alhemiju, ovo

simbolizovano ispravnim

tokom XII veka . Medutim,

znaci da je ljudski rnikrokosmos,

mesanjem sumpora i zive (za

Svi alati, sastojci i naucr1i

procesi u alhemiji imaju sopstveni
znak iii simbol
DESNO

koje su alhemicari verovali da

suocava sa osecanjem krivice,

su glavni sastojci svih metala).

beznacajnosti i bespomocnosti

Alhemija je takode povezana

Kako se eliskir zagreva, sledeca

sa procesorn produfavanja

faza je albedo ili "beljenje",

iivota i teinjom za besmrtnoscu

tokom koje rastopljeni metali

stvaranjem "eliksira zivota" ili

pocinju da se prespajaju u

"pijaceg zlata".

cistiju formu

)>

:::r::
m

en
7'

u psiholoskom

smislu, ovo predstavlja svitanje

<
)>

FAZE RADA

tokom kojeg se depresija povlaci

:0

Prima materia je sirovina

i zivot pocinje da se vraca .

alhemijskog procesa, prvobitna

Zavri;na faza velikog rada naziva

materija koja prethodi podeli na

se rubedo ili "crvenjenje", a

)>

cetiri elementa - vodu, vazduh,

analogna je izlasku sunca . Ovo

zemlju i vatru. U ovom sirovom

je tacka velikog intenziteta

Herrnesa, boga intelekta i

Stan ju prisutne SU SVe zivotne

u kojoj suprotnosti pocinju

komunikacije, i Afrodite,

suprotnosti. Prima materia

da se sjedinjuju u coniunctio

boginje culnosti i ljubavi. Ovo

odgovara psiholoskom stanju

oppositorum ili "svetom

herrnafroditsko jedinstvo

minimalne svestL

vencanju", koje rezultira

predstavlja praiskonsko stanje

filozofovim kamenom.

ljudskog roda, pre pada u svet

Osnovna sirovina se drzi u

atanoru ili pecnici koja se sastoji
od jajolike staklene posude koja

suprotnosti. Ono se olicava u

SVETO VENCANJE

filozofovorn kamenu, nekoj vrsti

duhovne cvrstine.

se zagreva na vatri . Ova pecnica

Glavni simbol alhemije je

simbolizuje eoveka u cijem se

sjedinjenje kralja i kraljice u

telu povezuju dui;a i kosmos.

vatri ljubavi Ovo sjedinjavanje

Ona moze da predstavlja i

simbolizuje vencanje sumpora

ritualizovani prostor u kojem

(musko) i zive (zensko) ili sunca

su sadrfani svi preobrazenjski

(duh) i meseca (du5a). Alhemija

procesi. Vatra predstavlja

pretpostavlja da se ljudi nalaze

oplodujucu silu koja stoji iza

u stanju haasa i nesloge, buduCi

procesa pretvaranja Vazduh iz

da su izgubili vezu sa "Edenom",

mehova alhemicara potreban je

praiskonskim stanjem

za paljenje plamena i za sirenje

zadovoljstva. Slika svetog

procesa. Toplota u posudi

vencanja odnosi se na obnovu

odgovara prirodnoj vitalnoj

ove celovite prirode spajanjem

energiji za koju kaiu da postoji

glavnih sila u narna.

u svim stvarima.
Faza nigreda ili "crnjenja"

Vencanje kralja i kraljice

odgovara i predaji nafoj

je faza u kojoj se sirovina

hermafroditskoj prirodi, koja

rastapa u crnu tecnost Ovo

je predstavljena figurorn

simbolizuje rano budenje

po la musko pola zensko .

svesti, a vezuje se i za arhetip

Hermafrodit sirnbolizuje

ranjenog iscelitelja i za pocetak

postizanje intuitivnog uvida,

isceliteljske snage Nigredo

nasuprot jednostranoj

moze da predstavlja depresiju

snazi racionalne spoznaje i

kroz koju eovek pocinje da

diskursa. Termin hermafrodit

preispituje svoj zivot i da se

je spoj imena dva bofanstva;

ooLE Alhemijska nauka

poseduje celo bogatstvo
sopstvene simbolike,
gde svaki element i
proces dobija sopstveni
znak, ali ona ima i veliku
tematsku simboliku, koja
je ukorenjena u nacinu
na koji su alhemicari
gledali svet i istrazivali
mogucnosti njegovog
menjanja

LAVIRINTI
<
2

>

Lavirint je simbol zivota koji

svet. Druga cngleska rec za

SREDNJOEVEKOVNI

se tumaci na razlicite nacine

lavirint. "rnaze" (meiz), potice

CRTEZI

kao ncsto sto predstavlja glavne

od staroengleskog ameizan sto

RimljJ.ni su razradili nstu

::::J

duhovne i psiholoske brige

znaci "zbLlniti"

sa krivudavim, spiralnim i

OBLICI LAVIRINTA

radeci ih kao mozaike na

kreativno iii obredno rnesto koje

Lavirint je "jednosmeran": ima

zidovima i podovima Kasnije

odraiava nase osecanje neznanja

samo jedan put koji se s,wija

je on1 nstu Lnirinta us,ojib

i dezorijentacije dok prolazimo

i naea, ali na kraju do,odi u

crkva: najstariji poznati primer

kroz izazove i prepreke LI ziVOtLI.

centar.. "Visesmerni" lavirint

datira iz IV veka i nalazi se

Lavirint graficki predstavlja vezu

moze da ima vise pute\a, a zbog

nJ. podu bazilike Reparatus

izmedu svakodnevnog zivota

toga i slepih ulica. Pni primer

LI Orleans,ilu, Alzir Crkvcni

i donjeg s\eta, naseg svesnog

lavirinta dezorijentise, ali drugi

la,irinti su postali uobieajeni

biea i nesvesnog iii kolektivnog

dezorijcntise i tcra vas da se

u IX veku, a crtezi su bili

nesvesnog, i na.Se s\esti u

osecate potpuno izgubljeni.

dovoljno veliki dJ. se po njima

Kao simbol "prolaska", on jc

z
<
>

serpentinskim obrascima,

svih kultura koje ga koriste

<
t/)

GORE

Klasican oblik lavirinta

N
w

>
0
0..

budenju i proccsa snevanja

Labris, sekira koju

zakrivljene ostrice
povezuju sa mesecom i sa
korenom reci "lavirint"

GORE

lavirinta jeste "trokruzni"

hodocasea iii pokajanja bili

majcinu utrobu i grobnicu, a nit

crtez, ali arhetipski obrazac

izloeni u ladama francuskih

koja nam pornaze da pronademo

je "kritski iii "sedmokru:Zni

katedrala: najpoznatiji la\irint je

put predstavlja svest koja jc

Ia,irint. On ima sarno jedan ulaz

konstruisan u Sartru oko l 230.

potrebna da prodemo kroz zivot.

i jed.rn put do centrJ. l\[oze da

godine. Sestolaticni cvet LI svom

bL1de kvadratni iii kru:lni i irna

sredistu predsta,lja rascwtano

Stari koren "lavirintJ. .. je Ia',

sto znaci "karnen", odnoseci

Ova moderna
slika prikazuje savremeni
kosmopolitski zivot kao
lavirint (a deluje i kao kola
komjuterskog cipa)

DOLE DESNO

Ovaj klasicni italijanski

crtez lavirinta primer je
jednosmernog lavirinta

hoda, bL1dL1ci da su predmeti

Najjednostan1iji oblik

Clvaj stJ.ri simbol predstavlja i

ga u Enopi. severnoj Africi,

i isceliteljsko jedinstvo muske

se na nesto cnsto i na zernlji.

Indiji, Indoneziji i u Severnoj i

(Hrist) i zenske (i\!arija)

Labris je dvostruka sekira sa

Juinoj Americi. Gotovo svaki

energije.

!(rita, cije dve zakrivljene ostrice

drevni lavirint sledi ovaj plan

Krajern Srednjcg veka

simbolizuju mladi i opadajL1ci

Pronadeni su i klasicni lavirinti

razvio se novi oblik lavirinta

mescc, a u sredini svake ostrice

sa 11 do 15 krugova, kao sto

LI bastama i palatarna Evrope.

slika je cetvorokrakog krsta .

je jedanaestokru2:ni lavirint

Nju cesto dr:Zi boginja koja

sacinjen od \clikih oblutaka

CLIVJ. u!az

Vizbiju, Svedska

Chi lavirinti, sacinjeni vestirn

DOLE

LI

lavirint iii

ll

donji

ll

potkresivanjem biljaka, imali

su mnogo pogresnih skretanja
i slepih Lllica. "Jednostavno
povczan" lavirint. iako je slozen,
ima ncprekidan zid i moguce
je hodati drzeCi se stalno
jednom rukorn za zid U XIX
veku formirani su "visestruko
po,czani .. lavirinti sa ostrvima u
sebi, koje nije bilo rnogucc resiti
rnetodom "ruka na zidu"

SVETO PUTOVANJE U
DONJI SVET
Rani lavirinti su bili mape koje
su pomagale prelasku duse u
donji svet posle smrti . Stari

l..wirintski plcso\i i obrcdi

>

<

prikazivali su krctanjc izmedu

zi\ota i smrti, kroz vrata groba

u rnajku zcmlju Najstariji

zabelc:Zcni lavirint opisao je
Hero dot u V veku pre n c, a
sagradilo ga jc 12 egipatskih
kraljcva kao spomenik scbi
pokraj velikog vcstackog jezera
lz jcdnog zida la\ irinta dizala se
piramida, koja je imala nadzemni

u HcUJO\cru, Ncmack;i, i LI trista

i podzemni nivo Ona je cuvab

godina stcuom la\irintu u Safron

krugovcl koristi se bo rnotiv na

tela dvanaest krc1ljcva i grobnice

Vc1ldonu. EnglcsL1, od1L1\'an je

korpcrnu koje su tbli pripadnici

svetih krokodila

obrcd u kojem jc u sredini stc1jala

nc1roda Pima u Arizoni, a on

dcrnjb, a ch cl mladica

prcdstadja i pccat pinunskog

JUNACJ(O PUTOVANJE

SU

juril.1

ch jc pro1udu

plcmenskog sa\etcl. Onj model

obicno ima L1laz na vrhu i

Najcuwniji lavirint jc la\irint

kralja !v[inosa u Knososu na

Petostruki Ll\irint sa devet

PUTEVI SPASENJA

snutra se cL priknuje junacko

puto\ anjc LI utrobu

GORETezej drzi konac

kojim je odrzavao vezu
sa spoljnim svetom, a
koji mu je dala Arijadna.
Ovaj mit prikazuje Tezeja
kao simbolicnog junakaspasitelja koji savlaauje
zverske aspekte sopstvene
prirode kao i prirode
Minotaura. Zato lavirint
posiaje simbol inicijacije i
ponovnog roaenja

Kritu, koji se povezuje Scl mi tom

Us1 c1janjc Ll\ irintc1 od stranc

o Tezeju i cudcnistu s gLl\'om

hrisccrna den clo je do promcnc

bib znnorn Minotaur Tezej, sin

simbolickog nucenja. Ccntcu

piedstcl\ lja

atinskog krc1lja Egeja, zavetovao

nijc vise prcdsta\ ljao susrct Scl

formc i nalazi sc u Indiji Zasnin

se dace ubiti ovo cudo\iste da bi

smrcu ili sa cm1ovistem nego

sc na trostrukom centru pre

okoncao placanje prisilnog danka

jc prcdstc1\ljao spc1senjc, pri

nego na L1obicc1jcnom krstu, sa

kralju l\!inosu. Minosova kcer

ccmu je Lffirint bio put kroz

spiralom u sredini, i smatra se da

Arijadna zaljubila se u Tezeja i

zamrscnost gresnc ljudske

simbolizL1je rad.:inje, trasiranje

dala mu je klupko zlatnog konca,

prirode Simbolicno hodocascc

pL1tc1 za ncrodcno detc kroz

Dodavanje

ciji je krclj

ili pobjnicko puto\ mje kroz

l.:i\ irint matericc. U indijskom

trece dimenzije

sibzio u lavirint. Tezej se sL1ocio

lavirint moglo se propisati za

spevu l\L1hablnratc1, cc1kr<l\ ijuski

donosi nove

s Minotaurom u centru L:nirinta,

grcsnikc koji su bili prcsbbi

Lffirint je ncizost.:in10 kru:lna

nivoe slozenosti

ubio g~1 i natio se Arijadni

ch krcnu

forrn.:icijc1 stojecih ratnika kojLI je

prateci konac.

srednjevekovni monasi mogli

OIU

drza\a dok je On

Ovaj mit ima nekoliko

simbolickih brakteristika:

JU

dLIZC hodocasce, cl

su hochti crkvenim lavirintinu

tokom kontemplacije .

"prodor" u lavirint, dozivljaj

C1kra\ijuski Livirint
C\

olucijLI klasicne

izmislio carobnjak Drona.

Hopijski lavirinti iz XII nka,

VISESTRUKE
OIMENZIJE

plana lavirinta,
omogucujuci
kretanje izmeau
nivoa preko mostova

koji sc nalazc u Arizoni, javljaju

iii stepenista.

se u dve forme. Forrna Tapu'at

Teorijski je moguce
neprestano dodavati

OPLODNJA I RODENJE

asocira na bcbu savijcnu u utrobi

Llnutrasnjim cudovistem i

ULiz u la\ irint moze predstavljc1ti

ili novorodence smesteno u

njegmo ubist\o i re5enje lavirinta

n1h-u, a njegov centar zensku

majcinom krilu; ulazni i izlazni

izbacuje iz carstva

koje simbolizuje konac, a koji je,

jc1jnu cclijLI ili nutericu,

put sugerisu pL1pcanu vrpcu

svakodnevnog

u stvari, zivotna nit koja spaja dva

sugerisuci oplodujL1ce pL1tovanje

i rodni bnal. Druga forrna

zivota. Programeri

S\'Cta, gornji i donji, Sa

110\'C nade, zivOtcl i mogucnost

je okruglija i simbolizuje oca

kompjuterskih

ponovnog rodenja Ova tema je

sunce, koji daje zivot. Ova forma

principa predstavlja jos jednu

po1ezana s puto1anjem u majku

predstavlja putonnje kroz zivot,

temu. Mit o TezejLI i Arijadni

zemljLI i LI donji s\et, povczujuci

cl moze da prikazuje granice

"junacko putovanje"

opisuje zlatnu nit izrnedu

t~1ko teme zivota, smrti. plodnosti

hopijskih teritorija

u kuci igraca

muskarca i zene U lavirintu Rad

i rodenja

dezorijentacije, sL1sret sa

S\'CSCU

Odnos izmedL1 muskog i zenskog

dimenzije lavirintu,
ali ih to onda

igrica koriste
visedimenzionalne
lavirinte da bi stvorili

MANDALE I JANTRE
Sanskritske reci "mandala"

se sve vraca. Iako su simboli koji

pahulja snega iii suncokret. Cak

i "jantra" znace "krug" i

se koriste na rnandali specifkni

se i prirodne formacije u pejzazu

"instrument", a opisuju sematske

u zavisnosti od kulture, njena

uporeduju sa rnandalama

I
::J

slike cija je svrha da predstave

prvenstvena svrha je da dovede

Planina Kajlas, jedan od najvisih

i da doprinesu duhovnom

misao do rnesta tisine i praznine,

vrhova Himalaja, irna cetiri

iskustvu. Iako ukorenjene u

oslobadajuci je iluzija trajnosti

izrazite strane okrenute prema

sveta predanja lstoka, mnogi

u svakodnevnom svetu da bi

severu, jugu, istoku i zapadu,

aspekti n jihove simbolike deluju

iskusila nadpojavnost.

>

<
Vl
LU

z
<
>

arhetipski, a imaju razliCito

N
LU

>
0
CL

Tradicionalna hinduska

ruho sirom sveta Obrasci

mandala je kvadrat koji je

mandalom, svetim krugom iz

nalik rnandalarna pojavljuju

podeljen na manje kvadrate

kojeg izviru cetiri svete reke

Kao sto predstavlja sliku

(Ind, Satledz, Bramapu tra i

konternplacije, ona je i model

Gang) kao cetiri paoca vecitog

indijanska, keltska i hriscanska.

za tlocrt hinduskih hramova:

tocka

Oni se takode pojavljuju

centralni kvadrat je Brarnino

u snovima i u spontanim

mesto i sadrzi odaju koja

se u prirodi kao i u tako

razlicitirn tradicijarna kao StO

GORE TalasiCi

koji nastanu
kada se baci kamen u vodu
cine jednu vrstu mandale.

Obrasci
mandala javljaju se u
prirodi, kao sto je slucaj sa
koncentricnim krugovima
na ovom deblu drveta

SASVIM GORE

Mandale su sredstva
meditacije u duhovnim
tradicijama kao sto je
budizam Ova mandala
iz Tibeta koristi se kod
vadzrajanskog dragulja iii
tocka munje
DOLE

i uporeduje se sa ogromnirn
dijamantom. Budisti je smatraju

SU

I na nivou makrokosrnosa i na
nivou rnikrokosrnosa, mandale

zvrljanjirna i crtezima, sto je

predstavlja majcinu utrobu, sveti

kao da predstavljaju univerzalni

navelo Junga da kaze da je rec

deo hrarna

obrazac zivota: Zemlja se vrti

o poku5aju ocuvanja psihickog

altar..

reda i o sirnbolici procesa

individualizacije
UCENJA MANDALE

ll

kojern je srnesten

oko Mlecnog puta dok se celije

Tibetanski budisti prave

elektrona svih zivih biea vrte

rnandale na srnotanirn platnirna

oko centralnog jezgra C:ak je i

zvanim tang-ka Ove rnandale

ljudsko oko jedna vrsta mandale .

- su obicno pravougaone slike

Bas kao sto se duga stvara sarno

na kojirna se prikazuju Budina

PESCANE MANDALE

kada se spoje kapljice kise,

ucenja, tocak zivota, kosmicko

Man dale nisu uvek naslikane

svetlost i vid posrnatraca, tako

drvo,sveciidrugiduhovni

U tibetanskom budizmu,

su i vizuelni efekti rnandale

vodici na bogato obojenirn

kalacakra iii 'tocak vremena",

takvi da nista ne postoji izuzev

slikarna. Kruzne mandale zvane

ravna predstava svih krugova

susreta izmedu razlicitih polja i

kjil-hor takode se koriste

svemira, pravi se obojenim

obrazaca energije Red kosrnosa

za rneditaciju. Sirnboli se

peskorn kao sirnbolicni rituaL

se prikazuje kroz uravnotezen

razrnatraju po redu, krecuci

Pocinje ceremonijom prizivanja

aranzrnan geornetrijskih oblika

se s ruba prema unutrasnjosti.

boginje stvaranja i posvecenja

(prvenstveno kruga, kvadrata

Meditirajuce Bude, zastitnicka

mesta . Zatirn se mandala pravi

i trougla), boje i simbola kao

i destruktivna stvorenja, oblaci,

od centra napolje, simbolizujuCi

StO

bo2:anstva iii duhovna

planine i munje uobicajene

razvoj zivota iz jednog jajeta u

biea. Unutar spoljnog kruga iii

su ikone tibetanskih mandala,

svemir.. Na cetiri strane sveta

SU

kvadrata, koncentricni elernenti

simbolizujuCi prepreke s kojima

nalazi se po jedan monah koji

crtefa zrace iz i prema svetom

se rnoramo suociti pre nego

sipa pesak iz metalne cevi zvane

prostoru u sredini, simbolizujuci

stignemo u centar..

boiansko prisustvo. U

cak-pur Kada mandala bude

gotova, njena uloga je zavrsena,

hinduizmu je ovaj prostor 5unja

MANDALE U PRIRODI

a zavrsna ceremonija izvodi se

("apsolutna praznina") i bindu

Mnogi obrasci nalik mandalama

da bi se njene isceliteljske moCi

("kosmicko serne"), kreativnost

pojavljuju se u prirodi, kao

oslobodile u svet Pesak se cisti

i duhovno ispunjenje koji

StO

spolja prema centru i stavlja u

proisticu iz nistavila, prostora iz

deblu drveca, mreskanja vode

urnu. Ona se nosi u svecanoj

kojeg se radaju sve stvari i u koji

na povrsini, paukova mrefa,

litiji do oblifoje reke, gde se

SU

koncentricni godovi na

Ovde tibetanski monasi prave

pescanu mandalu Svi aspekti
mandale, ukljucujuc'i obrede
koji okruzuju njeno pravljenje i
uklanjanje, simbolicni su

LEVO

On prcdst,wlj,1 fizicki sn:t i

stiti i z,1tnr.1 unutrasnjost
Konccntricni kruc>ovi

"'

Prethriscanski keltski
krst, koji simbolizuje
C:etiri godisnja
doba i C:etiri strane
sveta, postavljan je
iznad kruga koji je
simbolizovao zemlju.

s.11no na osarn povrsina: na

Hrisc'anska tradicija

zlatu, srcbru. bakru, kristalu,

ima sopstvenu verziju

obrazovanja mandala,

isp11zni, t,1ko ch iscclitcljski

dircktnom kontaktu s njcgovim

brczi, kosti, kozi (L1kljucujuci

pcsak odL1zi u okc,rn cfa doncsc

tclom ch bi otcr,1lc bolcst tako

papir) i na specijalnom kamcnu

mir i h,irmoniju ccloj plancti

ch p.Hinc LI nunchlLI Zatim sc

zvanom visnu ,po zastitnickom

pcsak ritmlno L1kLrnja

bozanstn1 Samo ovi materijali,

kao sto su rozete sa

urezanim ukrasima
koji ukrasavaju
katedrale i crkve.

u kombinaciji sa pravim bojama

koristc slikc kod iscclitcljskih

ritu,1L1. lscclitclj iii iscclitcljb

_IANTRE

inodi ccrcmoniju 11,1 pcscanoj

K,10 \ arijant,1 m,111dalc, jantra

icnsko iii belom koja

slici u obliku m,1nchlc zyanoj

sc koristi LI hindL1izmL1 i

sirnbolizujc musko

iikaah ('mcsto n,1 kojc doLuc

budizmLI U pitanju jc slozena

potrebnu ran10tdu i harmoniju

duho\i )

geomctrijsb figura koja

encrgija

ec proci korisni dL1ho\ i bcb

vizuclno izraz,1\'a mantru iii

sc pozon1 tokom obrcda Ch,1

rnolitnL Ponekad sc mantra

ccrcmonija pocinjc LI zoru i

ispisujc da je ucnsti", ,1li se

ochij,1 sc LI hog.1nu, s\ctoj lozi

11.1j\isc korist.c geomctrijski

koj,1 jc bL1goslO\CJ1,1 Z,1

simboli LI rnisticnorn
prcdstavljanjLI st\aranja sveta i
intcrakcije kosmickih sila . Sile

rnarkcr,1, jcr poloz,1ji figura

koje poCi\aju LI jantri ozivljaVJ.jll

du ho\ ,1 mor,1ju bi ti prccizni da

SC

bi sc st\orilo mcsto harmonijc

sto jc bdcnje i citanjc molitve

l:Lua slikc sc prc1\i od pcsb,

1ud njom

prcko ritualnih (inova, kao

kL1kurL1za i polcn,1 iii mlc\cnih

Sri-jantra, koja sc smatra

Lltic,1, a z,1tim sc p.1zlji\O sip.1ju

jcdnim od najmocnijih crtd:a

ugljcn i mlc\ cni L1mcn d,1 bi

jantrc, koristi sc u hinduskom

sc do bi Ii obrisi 0Yc figure su

t,rntristickom obredu. Ona

cnstc konturc, s tclom kojc sc

sc s.1stoji od jcdnog kvadrata,

sip.1 t,1ko ch u potpunosti budc

koncentricnih krugova i devet

prisL1tno LI krugu. U sL1ton. co\ ck

trouglova koji se medusobno

komc jc potrebno isccljcnjc

prcsecaju Spoljni hadrat

doLizi u hog,111 i scda LI sredinLI

funkcionise kao gradski zid, sa

nun chic sa prilibma du ho\ ,1 u

L1pijama na cetiri strane svcta

cncnom koja simbolizuje

St\oriec

>

isceliteljskim tockom

mandala sveta sna

Sri-jantra moic da sc gravira

korisccnjcm \rpc.1 i drL1gih

CJ

linge (falusa), prcdst,1djenog

igru boz,rnskog para, Sive i Sakti.

O\Ll

>

mandalama, kao sto je

i hvatacem snova, pri

okrcnL1tim prcma dole, iii polnu

uporeouju s

C:emu je ova poslednja

prcdstavljenom trouglom

ccanost. J\L1mhL:i sc pr.n i

i lavirimi, svi se

trouglo\i prcdstavljaju spajanjc

gore, s,1 joni (matericom),

S\

pogrebne humke

i kosmicko jcdinstvo, dok

trouglom okrcnutim prcma

1u Hatinu kroz koj,1

Kameni krugovi,

slucaj i sa indijanskim

prcdstavljaju duhovno sircnjc

N,1\ ,1ho Indijanci takodc

ME8UKULTURNE
VARIJACIJE

DOLE Jantre koriste

apstraktne geometrijske
oblike u svom planu,
obicno trouglove, kvadrate
i krugove.

>

PROROCANSTVA I PREDSKAZANJA
Govoreci sirnbolickim jezikom,
prorocanstva i predska.zanja

Paradoksalno je da je jedina

koja su temelj celog stvaranja.

izvesnost u zivotu promena.

Moguee je osam razlicitih

nevidenirn uticajima koji su

Mcdutim, kod svih promena

rasporeda, a trigrami simbolizuju

van dosega obicnog sveta. lz

postoje obrasci, tako da su

osam faza u ciklusu razyoja i

psiholoske perspektive, ona

5amani stare Kine oovorili o

propadanja. iii plirne i oseke,

rnogu da se sagledavaju kao

"
ornj prcdvidljirnsti kada bi bili

sto se ocituje u svim oblastima

nacin prodora

zamoljeni da daju savete u vezi sa

zivota Svaki ima naziv uzet iz

nastupajucim dogadajima. Najpre

prirode: nebo, zernlja, grom, voda,

je odgonir na pitanje pogadan iz

planina, vetar / drvo, vatra i jezero

Nad ulazom

LI

dublje s\ojeve

LI

rnozda

najcuvenije prorociste staroga

obrazaca na zivotinjskim kostima

Trigrami su nekada ukra5avali

sveta, u grckim Delfona,

iii na oklopu kornjace Ovo

odecu svetovnih i duhornih voda,

uklesan je natpis, "Upoznaj

se razvilo u Icing iii u "knjigu

a mogu se koristiti kao amajlije

sebe Proricanje nije metod

promena', koja je postala mnogo

Spojeni

LI

parove, trigrami cine

predskazivanja buducnosti

vise od prorocanskog sredstva:

64 heksagrama I cinga, s nazivirna

- to bi podrazumevalo

sirnbolizovala je funkcionisanje

kao sto

da je zivot gotov program

celoo svernira

receptivan", porodica, od kojih

nego se najbolje razume

kao nesto fluidno, kao proces

oesNo U srednjevekovnom
ilustrovanom rukopisu
klasicni grcki astronomi
posmatraju zvezde sa
Svete Gore (Atosa) Oni su
verovali dace im citanje
ovih obrazaca pomoci
da predskazu buduce
dogaaaje

jang dva suprostavljena principa

su nacin odrfavanja veze sa

nesvesnog

Gone Tarot i kristalna kugla

su dva metoda koji se jos
koriste kod predskazanja

ICING

"

Osnov I Cinga je trigram,

SU

'"kreativan", "smanjenje",

se izvode turnacenja ljudskih

raspored tri linije koje su cele iii

situacija. Ona se dalje produbljuju

koji ukljucuje tekuci dijalog

isprekidane Cela linija predstavlja

'"izrnenom redova, sto povecava

sa duhovnom ili mitskom

energiju janga, a isprekidana

moguci broj permutacija na preko

dimenzijom Preko ovabog

energiju jina, pri cernu su jin i

10 000

odnosa moguce je citati izvesne

znakove koji bi inace ostali
skriveni, pojacavajuci tako
sarnosvest

PROROCANSKA
SREDSTVA
Proricanje koristi slucaj da bi
otvorilo vrata duhu da se izrazi
preko simbolickih obrazaca.
To moze biti bilo sta, od
nasumicnih 5ara listova eaja,

URIM I TUMIN
Tradicionalno, visoki
svestenik starih
Hebreja nosio je na

kostiju ili stapova, formacija

zvezda i komunikacija planeta
i zivotinja, do prefinjenih

grudima plocicu

simbo\ickih Sistema kao StO SU

sa draguljima

tarot iii I cing Za citanje ovih

koja je sadrzavala

obrazaca i izvlacenje znacenja

urim ("sjajni") i
tumin ("savrseni"),
dva kamena koji

potreban je intuitivni skok vere,

jer proroeanstva nece shvatiti

su se bacali za

racionalna misao, koja te:li

proricanje sudbine i

ka tome da odbaci ili previdi

ispunjavanje zelje.

znacenje informacija koje dolaze

slucajem.

,
l

oesNo Publika pomno slusa

prorocanstvo, jer je ispravno

tumacenje poruke bilo jednako
vazno kao i same reci
TA.ROT

smatralc ljudskirn glasnicima

Tacno poreklo i snha tarota

Prcdskazanje je jedan od

nisu poznati, ali se on u

najstJ.rijih oblika proricanja

XIV veku koristio za igru i

Opisi iz Kine, lndije, Persije i

proricanjc sudbine u ltaliji,

mnogih drugih kraje\a pokazuju

Francuskoj i Nemackoj, iako

da je n.uod pomno pratio ptice

su ga srednjevekovni crkveni

u prorocanske snhe - njihovo

<
>

ljudi optuzi\ali kao "davolsku

pe\anje, kretJ.nje, obrJ.scc !eta,

slikovnicu Tarot je spil karata

ponasanje, pa cak i jaja, kao i

ilustro\anih veoma simbolicnirn

narocite pticje nste . Na primer,

slikama. Mozda je on predstaYljao

Kakadhrita, tibetanski tekst iz

>

nacin skrivanja duhon1ih

IX veka, daje detaljna uputstva

>

ucenja koja su se suprotstavljala

za tumacenje znacenja graktanja

preovladujucirn crkvenirn

vrana

doktrinama, ali takode izgleda

>

Predskazanje, medutirn, ne

verovatno da je cinio deo sistema

zahteva organizo\an sistem

pamcenja Tokom renesanse, ars

znakova U pocetku jc verovatno

memorativa (slikovni sisterni

zavisilo na bliskom odnosu

izgo\ ,uali ncpoznati ljudi, dcca

pamcenja) postala je vezana za

izmedu ptic.1 i ljudi, pri cernu su

iii proLunici K.10 sto jc slueaj

GAVRAN

rnagijske talsimane ili arnajlije za

ljudi ulazili u misticno iskustvo

sa svim drugim prorocanst\ima,

prizi\anje narocite sile .

pticje s\esti . Rirnska drzava se

uspch oYog mctoda zavisi

uvek obracala predskazivacu pre

jednako od ot\orenosti primaoca

22 karte velikih tajni i na 56

donosenja neke va:Zne odluke,

prem.1 poruci i od sposobnosti da

karata malih tajni To je razlog

dok je prema predanju mesto

je rnume k.10 prorocanstvo, pri

sto se tarot ponekad naziva

za astecki grad Tenoctitlan bilo

C:cmu je proricanje intcraktivan

proces

Cesto predskazujuci
smrt, gavran se
obicno posmtra
kao ptica koja
donosi zao glas, ali
moze da donese i
dobre vesti U Knjizi
postanja Noje ga
je poslao da odredi
velicinu potopa, ali
se gavran nije nikada
vratio. Gavran se
takoae pojavljuje u
pricama o potopu
kod algonkinskih
lndijanaca U
Skandinaviji se
smatra da su
gavranovi duhovi
ubijenih ljudi, dok
prema jednom
kineskom predanju
dusa sunca poprima
formu vrane iii
gavrana

Tarot se deli na dva dela: na

Knjigorn tajnL Velike tajne

izabrano kada je na kaktusu viden

bave se arhetipskim temarna

orao sa zrnijom u ustima, sto je

koje odraiavaju prekretnice u

bio povoljan znak od bogova

DODONSl'-1 HRAST

zivotu, a sirnbolizuju ih karte kao

Tajvanski Bununi oslanjaju se na

Jed no od najpostO\ anijih

StO

cnkutanje ptica i nacin njihovog

proroeanstn u antickorn s\etu

ljubavnici, obeseni eovek i

!eta kao na znarnenje u vezi sa

bio je hrast koji je rastao u

svet Male tajne se dalje dele

lo\om: cnkutanje sleva smatra se

Dodoni na

na cetiri garniture, koje se

losirn zn.1kom i lo\'Ci se obavezno

\'ekovinl.l su hodoeasnici

odnose na cetiri elernenta kao i

Hacaju kuci .

puto\ .1li u potr.ui za drvetom

SU

bmfala, prvosvestenica,

SC\

eroz.1padu Grckt::

koje cc ih rnditi U 11.ljr.lllijirn

na svakodnevne brige: carobni

KLEDONSKA TRADICIJA

pricam.1 o Dodoni. prorocanstva

(vazduh i ideje), pehari (voda i

Prorocanstva mogu da deluju na

jc dav.10 sarn hr.1st, .:iii u

emocije) i pentagrarni (zemaljski

vise nacina. U klasicnom svetu,

HomerO\ o doba, oko 800 g

stapiCi (vatra i ambicija), sablje

reci koje se cuju nasurnice ili \an

pre n.e, grup.1 tumaca z\anih

konteksta, a koje bi rnogle da

seloi - koji su, prerna Ilijadi, bili

PREDSKAZANJE

uticu na slu5aoca smatrale su se

.. neopr.lllih nogu i sp.1vali n.1

Danas se termin "predskazanje ..

prorocanskim porukarna. Poznate

zemlji. - be5c se smestil.1 kod

odnosi na sve oblike proricanja

kao kledoni, ove simbolicne

O\

i materijalni resursi)

og hrast.1 Za komade dneta

Medutim, u pocetku je on

fragmente govora koji kao da

koji su uzimani sa hrasta govorilo

zn.acio turnacenje proroeanskih

su odgovarali na pitanje ili

se da imaju istu prorocansku

poruka ptica, koje

davali savet, obicno su nesvesno

moC..

SU

se (esto

--.........

ZIVOTNI IZRUG
154
NACIN NA KOJI LJUDI VIDE SVOJE TELO, SVOJ FIZICKI POLOZAJ U SVETU I VLASTITI ZIVOTNI VE!(, USLOVLJAVA BOGATU SL\IBOL!l(U
KOJA OKRUZUJE RODENJE I SMRT, LJUBAV I SRODSTVO, RITUAL I KREATIVNOST 5LIKO\'ITI SL\IBOLI KAO STO SU SRCE I TOCAK

ZAUZIMAJU CENTRALNO \!ESTO, ALIJE TO SLUCAJ I SA TEi\L.\TSKI\! Sli\IBOL!i\L.\ KAO STO SU VENCANJE I IZLAZAJ( SUNCA.

>

LJUDSKO TELO
G L :\ \!:\

Ljudsko telo je
bogat izvor simbolickih
znacenja. Zenska figura
moze predstavljati razlicite
aspekte zene, kao sto
je plodnost i zenska
seksual nost.
GORE

kalske z,1jednicc Sika pustaju

Gotovo s\ud,1 gla\ a se snutra

kosu i br,1du z,1to sto vcruju da

centrom uecnj,1, instrumcntom

su one simbol Bozijc ljub,n-i U

razurna i duhovnih i drust\ cnih

Kini jc obrij,11u glav.:i bila jcdnaka

sposobnosti koje izdizu ljude

kastrir.rnju i mogl.1 jc lisiti Co\cka

iznad zirntinja . Simboli \las ti

jarne sluzbe. Obrijan,1 glan rnoc

kao sto jc kruna nose se na gLn-i.

takodc uk,12i\ati

,1 s.1ginj,rnjc glan~ oznaca1 a

pokornost: monasi i mon,1hinje

sisaju kosu kada stupaju

mnogim ,1frickim plcmcnskim

mo1uski zirnt. Z,1 CJlc i druge

kulturam,1 izduzena glava jc

keltske narodc duga kos,1 je bib

simbol kraljcvskc vlasti iii simbol

i vodstv.:i, a diH1c frizure i

slobodc i ncz,n-isnosti

perjanicc sluze da 1uglase on1

su ljudsko tclo kao rnikrokosmos

osobinu

Duga rasplete1u kos.:i kod zena

nekad je bila simbol rnl.:idosti i

GLn-.:i je svctinja z.:i m.:ivarsku

nevinosti. J pletenicc iii mez,rn.:i

sadrzi sve faze stvaranja s\eta u

tradiciju, a keltski kult gla1c

kosa sirnbo]izcnaie

minij,1turnoj forrni. 1'.inezi su telo

kao swtinje ilustruju brojni

iii, nasuprot tome, kurtiz,rnu U

posm,1trali kao jin i jang, sto znaci

mito\i . U rnnogim tradicijam.:i,

hriscanskoj umctnosti iskupljena

SU

Lllhtu

ZCl1U

kao simbol sanscne ran10te:Ze i

odsecanjc gla1e neprijatelju

i posveeena Marija Magdalena

celcn itosti. U nckim tr.1dicijama

srnatra sc ponizenjem pojedinca.

eesto se prikazujc s,1 veoma

telo se pos111,1tra kao twarn dusc,

Hinduska boginja Durg,1 cesto

dugorn, raspletenom kosom kao

koji je posrednik izmcdu raja i

se prikazuje kako drzi sopstvenu

simbolorn svoje ne\inosti, ljubavi

i poniznosti

zemlje, pom.:izuCi S\'akorn coveku

odsecenu glavu dok u hriscanskoj

da shvati S\ oju bozansku svrhu i

ikonografiji ima mnogo primcrJ.

Frizurc

SU

cesto oznacitclji

jedinst\cne mogucnosti Druge

svetaca koji nose sopstvenu glavu,

drustvenih iii religijskih

tradicije s.:igledav.:iju telo kao

sto znaci da snag.1 duha pobeduje

razlika, kao sto jc slucaj sa

neprijatelja kojeg treba savladati,

smrt

rastafarijanskim plctenicama

KOSA

Jencja. U hinduskoj i budistickoj

strasti koji prete da s\edu ljudski

Glava se povezuje sa
ljudskim sposobnostima
razmisljanja Ona maze
takooe da se koristi za opis
odgovornog eoveka

LI

zn,1k dobrog kar,1ktera, mudrosti

kao skladiste niskih nagona i

GORE

zrtvov,rnjc iii

pokornost nckom viscm bicu U

,\[noge stare tradicije saglcdavalc

( doslorno mali s\et 1 koji

11.1

iii dugirn loknama hasidskih

rod na ni\o zivotinjskog swta.

Kosa cesto predstavlja rnuskost

tradiciji, za cuperak na nhu

Pored sirnbolikc tela kao celine,

i snagu, kao StO je sJueaj

glave se veruje da pokriva mesto

LI

prakticno s\aki pojedinacni

starozavetnoj prici o Samsonu

nJ kojern bofanski duh ulazi

deo ima sopstvene simbolicke

koji je izgubio snagu kada mu je

u tclo prilikom rodenja i izlazi

asocijacije

Dalila odrezala kosu. Pripadnici

prilikorn smrti: on se po\ezuje

Otvoreno oko u trouglu je

masonski simbol Ono simbolizuje
duhovnu svest.

LEVO

simbolizuje govor, ali se isto

tako povczujc sa surovoscu:

talasasti jezici su crtani na starim

0

kineskim grobovima d.:i bi otcrali

zle duhovc Na Tibetu, plazenje
jczika se smatra prijateljskim

pozdravom, dok je u manrskoj

kulturi to prkosan, provokativan
sa svetim narodom. Dlake na

irnalo je isceliteljsku i zastitinicku

(ali i zastitnicki) gest

telu se povezuju sa muskoscu

funkciju. Jedan od masonskih

iii zivotinjskim stremljenjima:

sirnbol.i. je jedno otvorcno oko

SRCE

u hriscanskoj urnetnosti one se

(simbol boanskog znanja)

Na Zapadu se srce povezujc

koriste kao simbol davola

smesteno unutar trougla

slika

s romanticnom ljubavlju od

koja se pojavljuje nJ. pozadini

Srednjeg veka. Medutim, u

OCI

americke ncwc,rnice od jednog

antickom dobu ono je bilo simbol

Kao sto se i ocekuje, simbolika

dol.1ra. Fraza '"sirom otnirene oci ..

centra i cesto se smatralo mestom

oka se po\ezuje sa percepcijom

znaci st.rnje budnosti

na kojem se nalazi du5a U Kini se

i vidom, sa sposobnoscu da se

takode smatralo da se srce nalazi

sen iii duh, i bilo je

vidi dalje od cisto fizickog sveta,

USTA

tamo gde je

u carstva duse i duha; shodno

Kao organ gcwora i disanja,

izvor inteligencije. Srce sc takode

tome, slepilo se cesto koristi

usta oliea\,1ju sn,1gu duha i

povezuje sa moralnom hrabroscu

kao rnetafora za nesposobnost

inspiraciju duse, uzviseno stanje

i istinom..

sagledavanja duhon1e i moraine

s\esti i sposobnost rezonovanja

istine . Medutim, slepilo moze

i komuniciranja. Preko veze s

takode da se poveze sa mudroscu

jelom, usta su takode povezana

i duhovnim darovima

sa destrukcijom, kao sto je

U nekirn tradicijarna,

slucaj sa ustima cudovista: u

ukljucujuci hindusku, taoisticku

hriscanskoj ikonografiji ulaz u

i sintovsku, oci se identifikuju

pakao su zub;it,1 usta demona.

sa suncem i mesecom, pri cemu

Srednjevekon1i umetnici su

dcsno oko odgovara aktivnom

prikazinli male demone kako

i buducem (suncu) a levo

izlecu iz usta neke osobe, sto je

pasivnom i proslom (mesecu)

zna(i]o da

Da bi ujedinile percepciju, neke

iii lazi

kulture veruju u postojanje

SU U

pitanju opake reci

Jezik i zubi irnaju sopst\enu

'"treceg oka'" koje se nalazi na

simboliku Na africkirn

sredini cela. I hinduski bog Siva

skulpturama, zubi mogu da

i Buda prikazuju se sa trecim

ukazuju na zastrasujucu snagu

okorn, sredstvorn percepcije

zveri da pojede, ali rnogu i da se

koja je kod meditacije usmerena

poveiu sa snagom i mudroscu U

prema unutra

persijskoj i evropskoj ljubavnoj

U staroj Grckoj simbol oka

je irnao magijska svojstva, a oci

poeziji, zubi se cesto uporeduju

sa biserima. Jezik se ponekad

naslikane na pramcima ratnih

uporeduje sa plamenom, au

brodova imaJe

hriseanskoj tradiciji jezici ognja

SU f!10C

da ih vode.

U starom Egiptu, Horovo oko

sirnbolizuju Sveti duh Jezik

Srce nije samo

simbol ljubavi, nego i
istine

GORE

ooLE Marija Magdalena se

cesto prikazuje sa dugom,
raspletenom kosom kao
simbolom svoje nevinosti i
aluzijom na vreme kada je
prala lsusove noge

Cinom pranja stopala svog

ucenika Petra, lsus je pokazao svoju
poniznost i ukazao na to da je on pre
sluga ljudskog roda nego njegov
LEVO

Kada jc Hrist prao stopala srnjih

ui:cnika, koristio je onj cin da
simbolicki pokazc s\oju ulogu

,_z

kao sluga, gcst koji su kasnije

oponasali cnglcski kraljc\i koji

>

su pr.1li nogc sirornasnih da bi

pokazali woju poniznost U
Republici Benin, bog rat,1 se
obicno prikazujc s,1 velikim
stop.1linu, sto simbolizujc
njegm u sposobnost da zg,1zi
neprijatclje

DAH I KRV
I d,1h i kn se powzuju sa
zi\ otnorn silom i bozanskom
snagorn Indijanci koristc dah da
prcnesu snagu izrnedu ljudi, a
on je irnao nugijska svosjt\a za
l(elte: druid Mog Ruit mogao jc
cbhorn cfa pret\ori neprijatelje u
L1rnen.

PU PAK

Mnoge kulture smatraju kn

Osim sto jc \izuclni podsetnik

Tradicionalno. s.1ka je simbol

svetom zato sto ona olicava

n,1

J.ktin1c bohnskc moci Otisci

dusu: u zapadnoafrickoj rndu

\CZU

te[a s,1 ziH1tom prcko

pupl:.lllC Hpcc, pup.1k

Simbolika pupka
povezana je sa centrom
sveta, zivota i stvaranja
DOLE

SAKE I STOPALA

SC

CCStO

s,1kc SC CCStO poj,1\[juju

nugiji sveti kipmi se mazu

LI

koristi k.10 simbol ccntrJ. S\ct,1

pccinskoj umctnosti austrJ.lijskih

iz kojcg jc 1ust,1lo st\ ,HJ.njc

urodcnib. prcdstadjajuci

,1 slicnu pr.1ksu su sprorndili

i\[uslim,rni opisuju i\[uh,1mclfovo

umctnikcn duhon1i otisJ.k i

Skandinavci koji su mazali

rodno mcsto bo pup.1k s\ct,1.

potpis U hinduizmu i budizmu

s\'C1jc s\ete rune \olovskom

au stuoj Crckoj Delfi su bili

s,1ka jc

CU\.lf

krdju da bi ih t.1ko aktivirali .

mes to S\ etog omfalosa iii

dusc. ,1

LI

pupc.rnog brncn,1. cilindricnog

11,1 zidu, n,1tinH iii drugim

L1rncn,1 SJ. z,wbljcnim Hhom

prcdmctinu znace zastitu

i deo uni\erz,1lnc

pilceom krdju da bi ozi\eli,

Krv se koristila da bi zapecatila

Indiji otisci s.1ka

zakletve, a japanski ratnici iz XIV

\ek,1 umakali su prste u kn da

koji jc simbolizcnao \CZu izmcdu

hrisc,rnskoj ikonografiji saka

overe ugmor Hriseani ritualno

tri S\ct,1 (r,1j,1, zcmlje i donjcg

predstay[ja Boziji blagoslcn i

pi ju Hriston1 kn u obliku vina

eta)

in ten enciju, a "rukopolaganjc"

prilikom pricesea

Z\czd,1 sc\crnj,1ca ponckad

sc koristi u crkYJ.ma kod

S\

sc pominjc k,10 pupc.111.1

Z\

czcb. oko kojc nebcsa kao

(_h sc Htc. U z.1p.1dnoj Africi.

J\!cdutim, u nekim tradicijama

iscclitcljskih obre(.fa i obrelfa

krv takode ima moc da otruje

z,uedenja.

u sinto religiji izraz za krv (ci)

Stopalo jc deo tcla koji

je tabu, dok ni Jevrejima ni

pupak sc posnHtr.1 kao prc(_facki

jc n,1jbliskije povczan sa

muslimanima nije dozvoljcno da

matrij,1rh,1lni simbol koji sc

zcmljorn Ono se povezuje i sa

jedu meso koje inu bilo kakav

odnosi na plodnost; oziljci

st,1bilnoscu i sa pokrctorn Bose

ostatak kn i Jevreji smatraju

se ritu,1lno pra\c oko pupka

noge tradicionalno ukazuju na

menstrualnu krv kao necistu,

dc\'Cijcice u pubertctu

poniznost, a bile

iako se ona povezivala i sa

SU

i znak za[osti

CETIRI TEMPERAMENTA
Grcki lekar Hipokrat (oko 460-380 p n e) doveo je u vezu cetiri telesne tecnosti sa cetiri
temperamema, pri cemu svaka tecnosT upravlja posebnim aspektom zdravlja i karaktera i povezuje se
sa elementima i bojom. Krv se povezivala sa sangvinii':nim temperamentom (optimistii':kim, prijatnim

p!odnOSCL!, kao sto je bi!o

LI

i plemenitim); boja koja se povezivala sa krvlju bila je crvena, a njen elemem je bio vazduh Zuc se
s vatrom i sa kolericnim temperamentom (ljucim, prgavim i osvetoljubivim). Crna Z:uc je

st.uom Egiptu.

bi la melanholii':na (depresivan, lenj i prozdrljiv Temperament); njen element je bila zemlja. Sluz se

POLNI ORGAN!

povezivala s vodom i sa zelenom bojom; njen temperament bio je flegmatik (dosadan, spor, kukavica)

Teorija o cetiri temperamema bila je glavna za srednjevekovnu zapadnjacku medicinu

Polni i rcproduktin1i organi

muskaraca i ena nose duboku

simboliku. Osim sto jc pO\"CZJ.na

i kanab zin1tnc silc. On se slavi

i cmocionalnu potistcnost

sa plodnoscu, matcrica

u rnnogim kultur.inu kao izvor

sa ncur.nnotdenoscu

se povezuje sa zastitom i

zivot.i U hinduizmu se po\ ezujc

tclcsnog cncrgctskog polja

taj.rnstvcnim skrivenim silama.

sa bogom Si\"lrn1 i simbolizujc

U hinduistickoj i budistickoj

Posude pretvar.inja, kao sto

gJ linga, uspr.:nan kamcn koji se

misli, suptilna cnergija ulazi u

su lonac za t.1ljenje i kazan,

obicno prikazuje spojcn s1 joni.

telo i napusta ga preko cakri iii

povezuju se sa simbolikom

simbolizujuci jedinstvo duh.1

encrgctskih ccntara, koji su \Tata

majcine utrobc, kao sto jc slueaj

i matcrijc, muskog i zenskog

izmedu fizickog i nem.iterijalnog

SJ prirodnim karakteristikama u

princip.i L1lusni prcdmcti su

c.ustva Gl.in1e C:.1kre su

pejzazu poput pccina J\[atcrica

sLwljcni u st,1foj Kini, .i japanski

porcdane duz centralnog

SC cesto povezuje SJ boginjom

bog braka se prikazujc u obliku

meridijana koji idc od baze

mJjkom: Delfi u staroj Grckoj,

falusa. Bogcni plodnosti kao

kiC:rnc do terncna gla\e

mcsto prorocista i s\ctinjJ \elike

sto jc rirnski Prijap ccsto se

rnajke zemlje, mor.i i ncba,

prikazuju sa falusom pod

naZ\".lllO jc po grckoj rcci de/fas,

crckcijorn, a s.1tiri su prikaziv,rni

Hinduski linga
kamenovi prikazuju se
kako se gnezde u okruglim
joni udubljenjima. Unga
i joni simbolizuju muski i
zenski reproduktivni organ
i muski i zenski princip
ooLE

sto znaci ''materica

Vuha se takodc obicno

s.1 ogromnom erekcijom

k.10

simbolom nji ho\e pohotljive

povezuje sa boginjama majkama.

prirodc U kabalistickoj misli

U hinduizrnu nju simbolizujc

falus je bio odgo,oran za

joni, predstadjena kao plitki

odrza\anje ravnotezc; preko

bJsen u obliku vuhe i grafickim

ukruci\anj.1 ili umeks.i\anja u

simbolom trougla. Bambarc

prisustn1 iii odsustn1 cncrgijc,

iz Malija o njoj govore kao o

on prcdstadi.1 uran10tdujuci

"divnoj velikoj rnajci i srnatraju

agcns cija jc uloga ch odrz.1\"J.

je H.1tima koja vode do

S\'Ct

skrivenog bl.iga i znanja Vuha

simbolizuje mrak, prozdrljivi

ENERCETSI..:.O TELO

aspekt boginje, ljubomornc,

J\!noge tradicije \eruju u

posesivne majke kojJ. ne zeli da

zi\otod.l\"abcku silu koj.1 protice

pusti decu ili zenu ljubavnicu

kroz s\e zi\ e st\ari, ukljucujuci i

Pojam zubate ngine (vagina

ljudsko telo. Poznata po r.nnim

dentata) moze Se povezati SJ.

nazivima (kao sto je Ci

ovim aspektom, a moze takode

ili prana u lndiji), zirntna sila

da predstavlja kastracionu

protice mrezom energctskih

uznemirenost muskarca - da

putcva poznatih kao mcridijani

LI

Kini

kada jednom ude u telo zene

(Kina) iii nadi (lndija)

neee vise moci da izade - i strah

Ezotcrijski i isceliteljski sistemi,

od predaje instinktima
Falus je simbol muskosti,
aktivnog principa, moci stvaranja

kao StO

SU

joga, refleksologija

i akupunktura su zasnovani na
O\'om sistemu i povezuju fizicku

------

RoDENJE 1 SMRT
I rodenje i smrt donose strah i

Mnogi znakovi i simboli i.J

uloge - i odlazi u sveto mesto

radost u svim kulturarna, buduCi

prirodi uzimaju se kao znamenje

za porodaj, podvrgavajuci se

da s\ako od njih predstavlja

rodenja i smrti. Mozda zato

obredirna prociscenja Trudovi

pocetak i kraj Roderljc~ je

sto je simbol preobrazenja,

rnnogo podsecaju na pocetnu

poi:etak zivota, ali moze se

leptir se razlicito uzima kao

fazu inicijacije kod koje se i:esto

snutrati i krajcm prethodnog

predskazanje jednog iii drugog

javlja veliki bol i rnisterioznost,

zivota iii puto\anja duse i krajcm

Na Orknijevskim ostrvima

a u rnnogim kulturama

trudnoCe. Smrt je kraj, ali je

duga predskazuje rodenje, a

postporodajna krv srnatra se

z,1 neke i pocetak znacajnog

jedna stara engleska narodna

jakom i necistorn, verovatno

novog putovanja u donji svet,

pesma povezuje pojavu snaka

zato StO predstav]ja snaznu

\'CZU

raj iii u sledecu inkarnaciju Oba

sa rodenjern: tri svrake za

sa svetom duhova. Cesto se

dogadaja poseduju tajanstvenu

devojcicu i cetiri za decaka .

smatra da bogovi i duhovi imaju

lepotu, ulivaju strahopostovanje i

U Evropi se smatralo da leptir

veliki uticaj za vreme porodaja.

izvori su nadahnuca i sujeverja za

mrtvacka glava predskazuje smrt

Anglosaksonci su se za vreme

ogrornnu oblast simbolike koja

zbog crtefa lobanje na ledirna.

radanja molili boginji Freji.

formira religiju, kulturu i nauku.

Samoanci su verovali da ce

Keltske kulture su ponekad

umreti ako ulwate leptira Kelti

skrivale radanje od natprirodnih

PREDSKAZIVANJE

su verovali da nailazak na leptira

stvorenja koja su inace mogla da

RODENJA I SMRTI

koji leti u noci znaci smrt, au

naprave neku pakost

Veliki deo sirnbolike koncentrise

hriscanskoj umetnosti caurica je

se oko rodenja i smrti, mozda

simbol smrti.

zato StO

SU

0\'i dogadaji toliko

tajanstveni, nepred\idivi i

Stari Rimljani su rnrzeli

sove zato sto su ih smatrali

POSTELJICA
Posteljica se postuje u mnogim
delovima sveta, simbolizujuci

uzbudljivi. Astrologija predvida

\'esnicirna smrti Za mnoge ptice

zivot, duh i individualnost. Ona

verO\atno neme rodenja i srnrti,

lesinarke, narocito gavrane,

se cesto zakopava na teritoriji

GORE Rasireno je verovanje

da zavijanje psa iii vuka
nagovestava dolazak smrti

neobicni nebeski znaci cesto su

smatra se da mogu da namirisu

predaka da bi obezbedila svetu

se tumacili kao ukazi\anje na

smrt pre nego sto se desi. pa

vezu izmedu deteta i zemlje:

dolazak i odlazak va:lnih liC:nosti

su zato znamenje zle kobi, ali

Mavari nazivaju posteljicu

Leptir koji leti

nocu bio je simbol smrti
kod Kelta

U stara vremena.nastanak nO\'e

u africkoj i indijanskoj kulturi

venua, sto znaci i "zemlja""

Hezde bio je znak za rodenje

ganan je koristan vodic rnrtvih

Ajrnari i Kvece u Boliviji

novog kralja; tako je Hristovo

na putovanju. Zavijanje psa ili

smatraju da posteljica irna duh .

rodenje predvideno po ovom

nailazak na avetinjski crnog psa

Nju pere i tajno zakopava muz

osnovu, verovatno kada se

moze da nagovesti srnrt. Psi se

da se ne bi razbolela majka ili

Jupiter (poznat kod Jevreja kao

takode pojavljuju u 5amanskorn

beba . Pripadnici plemena Ibo

SASVIM GORE

"kraljeva zvezda") spojio sa

ucenju kao i:uvari i vodici u

u Nigeriji i Gani prireduju

Saturn om, stvarajuci "Davidovu

donji svet

pravu sahranu za posteljicu zato

zvezdu"

BA BICA

sto srnatraju da je ona mrtvo

SIMBOLIKA RADANJA

blizance novorodenceta, a

Mnoge kulture smatraju

pripadnici plernena Hmong u

porodaj mocnom i prirodnom

jugoistoC:noj Aziji smatraju je

inicijacijom i daju veliki znacaj

"ko5uljom" - prvom odecom

vise takav status, ali babice stite i pomazu majku i dete U

raznirn fazama i za rnajku i za

deteta Oni je sahranjuju u

Britanskoj Kolumbiji rec babica kod naroda Nuu-ca-nult znaci

dete. Proces radanja odrafava

uverenju da ce se posle smrti

"ona moze sve'; a kod saliskog naroda ima znacenje "paziti,

proces inicijacije . Tradicionalno,

du5a vratiti da nade svoju

negovati" Grcka boginja Hekata bila je bozanska babica

rnajka se odvaja od drustva -

odecu.

Tradicionalno, babice su imale slican status samanima i

svestenicima. U modernom drustvu babica mozda nema

ostavljajuci iza sebe uobicajene

0
0

D R l' C 0 R 0 D E NJ E

simbolc smrti spalhju IL1b,111j,1 iii

\ od,1 jc odu'.ck simbolicno

grob iii 11,1dgrobni bmcn, ,1 od

koji podr,1zumcYa razlh,1j,rnjc

\ ,1/11,1 z,1 L1brcdc rodcnj,1.

bilj,1b nuk, zlatogL11 i ccmprcs

dusc

od

Hrisc.rnskL' krstcnjc kL1jc 111ozc

Lide smrti iii b,irzc simboliwju

duho1110 biec pomno sp,1j,1 s,1

puto\ ,rnjc 1u drngi s1 ct, narol:ito

prccim,1 u sni1,111ju, da sc 11,1

dctct,1 iii L'clr,1slL1g u pos\ cecnu

kL1d surih Egipc,111,1

iz1cstan 11acin n,1(,1 kuci Poslc

smrti z,1jcd11ic,1 pc1 a pcsmc

rndcnjc prcdst,1\ lj,1juci smrt i

0 H R E D I S .-\ H R .-\ N E

kojc s,llirzc simbolc smrti.

\ ,1skrscnjc Hrist.1 i ol:isccnjc od

kRL\L-\CIJ E

Lw

grclu S111,1tr,1 sc Lh jc o\ ,1j ob red

Pogrcbni obrcdi sc \Com,1

koji prcdst,11 lj,1 mrt1 o tclo iii

!Llst,\ll

[ndiji gdc

CStclliCi

sto su cr1 otocni m.111gro\

1111wgo r,1zlikuju u z,1\ isnosti od

plinu koj,1 sc odnosi n,1 proccs

j(1s p1.1ktikuju slic,rn ob1cd Sur,1

kulturnih st,1101,1 i \Cro1,rnj,1 i

prol:iscc11j,1 i odstr,l!ljcnjc

irsk,1 t1.1dicij,1 biL1 jc ur.rnj,rnjc

L'd kL1mbin,1cijc str,du i sL1\ cs

fizickog bic,1. \!rtncki sanduk jc

dctct,1 u mlckc1 Sto jc z,1Sll(l\,ll1L1

kojinu ljudi pristup.1ju smrti

obojcni t,1lisman kojim sc mole

LI

S\

n,1 1 cr(l\ ,rnju ch jc njcgo1

Pozn.1to jc ch pr.1ks,1 s,1!11,111,1

duho1 i Lh pomognu pokojniku

duh formir,111 prckL1 dojcnj,1

Lhtir,1 od pre 80 hilj,1d,1 godiru.

n,1 putcn ,l!lju

k,1tL1lieb crh ,1 z,1br,111iL1 jc 01 u

,1 uobicajcn,1 jc u drnst1 im,1

pr.1ksu 11-2 godinc

L1 st.ire indo-ir,rnskc narndc

u k(1ji11u jc popularno uccnjc

i z,1 narodc sirom Eqopc,

o tclcsnom 1 ,1skrsc11ju N,1

od bronzanog dob,1 na Lhljc,

S I ,\ I B 0 L I k _-\ S \I RT I

11,1L1ziStinu Lw Sto su S.111idarsb

krcnucij,1 jc simboliz0\,1Li

Sm rt im,1 m11ogL1 simboL1 od

pcci11,1 u lr.1ku, Tcsik-T,1s u lr,111u

prncisccnjc, oplcrncnji1,111jc

kL1jih jc \ CCill,l LIZllCllliruju(,l

i Dccijc pccinc u Fr,111cuskoj,

i uspcnjc 5,rnu 1 atr.1 jc

i,1ko -;c simbolib nadc i str,1h,1

pro11,1dc11,1 su tcLi koj,1 su

zrul:iLi oslobad,111jc dusc dok

pl1ncbd j,11 lj,1ju i-;to1 rcmcno

s,1hrcrnjc1u s,1 ,1L1tom i 11,1kitom,

jc dim simbolizo1 .10 njcno

l' umctnosti n,1jccsci pribz

,1 ccsto su ukr,1scn,1 er\ cnim

uspcnjc. Rimski pogrcbi su

srnrti jc u L1bliku groznog

okcrom

kL1sec1 skclcu u crnom pL1sru s

zcmljc

kL1-;om. trozupccm m,1l:cm iii

Lw

simbolc1m kni

Pogrcbni obrcdi ,1ustr,1lijskih

Crna skeletna
prilika Smrti bila je cesta
srednjevekovna slika

GORE

tcL1. S11utr,1 sc Lh sc

ukljul:iti pl1tpu1w ur,rnj,rnjc

\Odu. simbc1lizujc drugo

sh1 ,\t,1 bo dog.1d,1j prcobrazcnj,1

podrazumc1,1li litiju do groba iii

lorn.1cc, s,1 b!iskim rod,1cima
koji su nosili m.1skc umrlog

lukom i strcL111u, ,1 poncL1d i s,1

urodcnib slozcni su i r.1zlikuju

prctL1 De\ ct chn,1 kasnijc

pcsc,rnim s,1to1n kL1ji koristi z,1

sc L'd br,1tst1 ,1 do br,1tSt\ ,1 i od

d.1L1n,1 jc gozba i pcpco jc

mcrcnjc zin1t11og 1 cb. U drugc

kr,1j,1 do kr,1j.1 l' sustini, smrt sc

st,11 lj,rn u grob

Prvo krstenje,
krstenje Hrisra koje je
obavio Jovan Krstitelj,
simbolizuje Boziju milost i
ponovno rooenje
GORE LEVO

ooLE Nadgrobna ploca,

Grozni kosac i pescani sat
simbolizuju negativno
smrti

SEIZS I PLODNOST
160

Ljudska biea su prvenst\'eno

polna biea, a da bi se obczbedio
nastavak vrste priroda je

z
l-

obezbedila da seks bude prijatna,

>

zdrava aktivnost Mnoge tradicije

prepoznaju

\'CZU

izmedu seksa

i duha, sagledavajuci seks kao

sredstvo srece i preobrazenja

OBREDI PLODNOSTI
U mnogim tradicijama postoji
veza izrnedu sirnbolike zemlje

i seksa. Mongoli i stari Kinezi

videli su kisu kao '"serne" koje se
5alje sa neba da oplodi zemlju;
slicna verovanja postoje i danas
Voda je iskonski
simbol plodnosti, narocito
u obliku kise

GORE

Seks i
plodnost imaju mnogo
simbolickih asocijacija, od
svakodnevnih do svetih

SASVIM GORE

Na ovom
prikazu borbe ljubavi
i nevinosti, simboli
nevinosti - pojas i stit koji
odbija strelu - sasvim su
uocljivi

GORE DESNO

u delovima Afrike i i\ustralije,

gde zene legnu na kisu da
im pomogne da zatrudne. U

!star Mit o Tamuzu odnosi se

zbog mlecnog soka koji se rnoze

mitovima lovackih drustava,

na putovanje boginje u donji

dobiti od krupnijih sorti. Adami

znanje i snaga, pa cak i s.im

s\et da u njemu potr,1zi mrtvog

Eva su se sklonili iza smokvinog

ljudski zirnt, poticu od zirntinja,

ljubavnika. Dok je ona odsutna.

liSea kada su pojeli rnce sa drveta

a nije neobicno da su se ovi

zemlja je jalov.i, ali kada se vrati,

saznanja. Smokva kao plod se

darovi dobijali preko seksa Na

plodnost se vraea na zemlju.

povezuje sa zenskim genitalijama,

primer, opstanak Mandana iz

Ovaj arhetipski mit odnanja u

ali voce koje se najcesce vezuje za

severnoamerickih nizija zavisio je

staroegipatskorn opisu lzide i

seks i plodnost je jabuka, koja se

od bizona. Smatralo se da ljudsko

Ozirisa iii u starogrckoj prici o

gotorn svuda u Evropi pojavljuje

drustvo potice od seksualnog

Demetri i Persefoni

kao simbol ljubavi, braka i

prenosenja snage izmedu bizona

i zene, a sveti bizonski pies

SIMBOLI PLODNOSTI

polne srece i plodnosti zbog

kod ovog naroda odrafava ovaj

Luk kao simbol sabijene energije

mnostn ikre, simbola plodnosti

praiskonski cin.

u obrednom

pcnezuje se sa dinarnicnorn

vode, i zbog analogije ribe sa

plesu indijanskih plemena iz

polnom napetoscu i atribut

penisom.

Montane, Alberte i Saskecuana,

je boga Apolona, sirnbol

Zito je simbol
plodnosti zemlje, a koristi
se i kao simbol ljudske
plodnosti

Lutkice od kukuruza su

muskarac se okiti perjem i

oplodujuce snage sunca. Slike

tr.idicionalni p.iganski talism.ini

oponasa parenje prerijskog petla

boga ljuba\'i s lukovima cesto

plodnosti koji se prave u vreme

da bi se obezbedila dobra zetva

sirnbolizuju napetost zudnje.

Plodnost i medusobna

GORE

plodnosti Riba je falusni simbol

Kao sveto drvo zivota, smokva

zetve . Ponekad se ukra5avaju

cn'enim vrpcama, koje

privlacnost rnuskarca i zene

takode poseduje seksualnu

simbolizuju krv i vitalnost, a

smatraju se darovima boginje,

simboliku Za Grke je smokva

ostavljaju se iznad ognjista do

povezanim sa sezonskirn

bila atribut Prijapa i Dionisa. U

proleca Dolazak proleea slavi

ciklusima Zemlje U starom

Egiptu i Indiji ona se povezuje

se obrednim plesom oko majske

Vavilonu kralj i provosvestenica

sa rasplodnorn moCi, narocito

motke Ova motka, ukrasena

izvodi]i obredni poJni cin,

Sive i Visnua. Graficka \'eza

vrpcama, istovremeno je simbol

simbolizujuci rnisticno venC:anje

izmedu smokvinog lista i muskih

falusa i prikaz osovine sveta iii

Tamuza, sina i ljubavnika boginje

genitalija verovatno je nastala

kosmickog drveta .

SU

NEPLODNOST

perunika i ljilj.ini Lasica se

Bas kao sto su usevi znako\i

po\czi\ala sa cestitoscu zato

zernljinog obilj,1, tako su deca

sto ju jc belo zimsko krzno

"plodovi' polnog sjedinjavanja

poveziv,1lo sa nevinoscu.

simbol neiscrpne plodnosti

Neprestano punjen raskosnim

bracnog p.ira. Tradicionalno,

ncrnogucnost radanj.i pripisivana

ROG IZOBILJA
Rog izobilja je klasicni

cvecem i vocem, njegov falusni

TANTRA

suplji oblik predstavlja plodno

je '}1lornsti zene, pa se cesto

Ponekad opisi\ana kao "tehnika

prizivala bozija porno( Orn

ekstaze ',tantra n.i sanskritu znaci

je podr.izumev,1lo upuCiv;inje

"mrefa iii "tkanje Iako ova

molitJ\1 boginjam.i plodnosti

filozofija ima mnogo razlicitih

je on predstavljao bozansku i netrazenu nagradu Vremenom

jedinstvo muskog i zenskog

Za Zevsa/Jupitera se govorilo da je stvorio rog izobilja od
razbijenog roga Amalteje, koze koja ga je othranila, tako da

b.o sto su sumerska Inan.i ili

skola, z.ijednicka je tema da

je rog izobilja dobio znacenje plemenitosti, napretka i

grcka Artemida, ili itifalusnim

svakodnevni svet (sarns.ira)

bogatstva, kao i sezone zetve

(uvek napetim) bogovim;i

sadrii seme onoga sto je vecno

b.o sto je Legba, boianstvo

i nepromenljivo (nirvana iii

zapadnoafrickih Fona . F.ilusni

proswcenje): slicno tome,

Sledbenici tantre cesto

SU

zivcli

simboli su cesti i kao amajlije

telo-rnisao je ogledalo svemira.

na grobljirna, koja su sirnbolicno

plodnosti

Otuda se prosvecenje moze

podsecanje na prolaznost sveta

postici svesnim ucestvo\anjem u

i na :Zudnju za oplernenjivanjem

APSTINENCIJA,

svakodnevnorn zivotu pre nego

i prevazilazenjem smrti . Ucenja

UZDRZAVANJE,

njegcl\im negiranjem, a telo je

tantre su se cesto smatrala

CESTITOST

sredstrn preobrazenja.

pretnjom drust\enom poretku,

Dok neke kulture veruju da

Uobicajena tema tantrizma

a njihovo upranjavanje je bilo

trosenje polne energije moze

je ideja o kosmickoj

naroCito namenjeno razbijanju

da inspirise slicnu aktin10st

seksualnosti Preko po:Zude i

kastinskih barijera i tabua.

u prirocli, clruge srn.1traju da

igre praiskonskog para, Si\e i

to rnoze da omete plodnost

Sakti, dolazi do s\eobulwatnog

zemlje: Akani iz Gane veruju

stv,uanja sveta; o\aj parse

dace par koji bude vodio ljubav

u hinduskoj ikonografiji

n.1polju biti pogoden ludilom

i da

cc boginja plodnosti

uciniti tlo na kojem

SU

Je:Zali

ponekad prikazuje kao

hermafroditski Ardanarisvara .
Preko ritualizovanog polnog

neplodnim Drugo verovanje je

cina dolazi do reaktiviranja

da se .ipstiniranjem od seksualne

muskog i cnskog principa, pri

,1ktin1osti stvaraju zalihe energije

cemu svaki partner irna za cilj

koje ce pomoCi zemlji da popuni

da akti\ira energiju suprotnog

svoje rezerve.
C::estitost cesto predstavlja

pol.i da bi se postigla energetska

i psihicka celovitost Polnu

personifib.ciju neprijatelja

energiju simbolizuje sklupc':ana

erotske ljubavi, u liku zene

zmija (ili kundalini), koja spava

koja nosi stit kao odbranu od

u prvoj cakri, u bazi kicme

strela ljubavi ili pozude. Druga

Upra:lnjavanjem seksa ona

uobieajena personifikacija

se budi i prociseava na sve

cestitosti je jednorog, dok u

suptilnijirn nivoima dok se

druge simbole spadaju plava

konacno ne stopi s kosmickom

i bela boja, pcele, kestenje,

energijom, kada dolazi do stanja

golubice, pojasevi, trnje,

blazenog zanosa

ooLE Ardanarisvara,
hinduska spojena
hermafroditska figura
Sive i Parvati, simbolizuje
pomirenje suprotnosti i
postizanje jedinstva.

LJUBAV I SRODSTVO
simbolicki sistemi i rituali

ljubav koju su sLwili trubaduri,

ljubavi i srodstva razliciti su i

pesnici i muzicari srednjovekovne

promenljivi, kao i znacenja koja se

hrope.

s njima po\ezuju.
Eros, koji je nastao kao iskonska
stvaralacka snaga, postao jc grcki

ROMANTICNA LJUBAV
Otmena ljubav je bila licni

bog ljubavi i sin Afrodite, boginje

i romanticni oblik koji je

ljubavi. Njegov rimski pandan je

podrazumevao dvoje ljudi

Kupidon (iii Amor), sin Venere,

zaljubljenih vise u medusobne

heruvimski krilati rnornak koji

vrline ncgo u ideal.. Od viteza

izbacuje strele poiudc iz srng

se ocekivalo da pokaze duboko

Iuka. U hinduskoj mitologiji to

postovanjc prema dami u koju

je Karna, koji izbacuje slatke ali

je bio zaljubljen i morao je da

bolne strele poiude na ljude i

bude spreman da pati zbog svoje

bogove, sugerisuci patnju koja ide

ljuba,i Veliki deo renesansne

s ljubavlju - njcgovih pet cvetnih

knjizevnosti odnosi se na

strela rnogu da obraduju srce,

zajednicke motive ljubavi kao

da dovedu dovelike ljubavi, da

"rnuke" iii bolesti'', pri cemu se

uzrokuju zaludenost, da iscrpe

ljubavnici razbole iii ne mogu

iii da ubiju na prijatan nacin. U

da spavaju iii jedu . Zene su

psihologiji. terrnin eros odnosi

poprimale gotovo boz,rnsku

se na libido i nagon za zivotom, ali

simboliku: njihove OCi

je za Grke to bila strasna i stihijska

nsta ljubavi. Platon je shv,1tao

SU

dobile

centralni znaeaj kao kanali

emocija, dok su stopala, idealno

eros kao iudnju koja trazi duboko

bela i uska, sa visokim lukom.

svojstvo lepote, kao ideal na koji

postala mocan seksualni simbol.

nas osoba pred nama podseca, pa

otuda termin piatonska ljubav.
Grcki izraz "agape odnosi
Alegorijska slika
srecnog braka, na kojoj
su upotrebljeni simboli
ljubavi i plodnosti roga
izobilja, lovorov venac,
maslinova grancica,
Venera, pojasevi i lanci.
GORE

LJUBAVNI SIMBOLI
Cvece cesto simbolizuje ljubav

Veze koje nas privlace mogu

se na neku nstu duhovne iii

Za Hinduse je to beli procvali

biti polna privlacnost, osecanje

nesebicne ljubavi, na ljubav Boga

jasmin. u Kini bozur: za Rimljane

zajdnicke svrhe iii znacenja,

prema ljudskom rodu i ljudskog

su crvene ruze bile Venerino

posvecenost braku iii porodica

roda prema Bogu, koja takode

cvece i ostale su na Zapadu

i zajednica. Kako se ljubav ne

podrazumeva i ljubav prema

snazan simbol ljubavi U lranu

povinuje uvek drustvenim

drugim ljudima. Agape svecanosti

ljubav simbolizuju divlje rnasline

formama i konvencijama,

su bili rituali na kojima su hriscani

i jabuke Za Kineze par pataka

shwili pricesee, a Jevreji Pashu

prcdstavlja trajnu i iskrenu ljubav,

Drugi grcki izraz, "filia", odnosi

a golubovi obicno predstavljaju

se na postovanje drugog i blizi je

ljubavnike, bilo zato sto se pare

onome sto nazivamo platonskom

celog zivota iii sto gucu gledajuCi

ljubavlju, oznacavajuci

se u oci Ptice ljubavi, mali

prijateljstvo i odanost

fareni papagaji iz Afrike, takode

LJUBAVNI SIMBOL
ADINKRA
Narod Gane tka simbolicne crteze
na brokatu koji se zovu adinkra.
Ljubavni simbol se zove osram ne
nsoroma, a prikazuje zvezdu (zena)

"Amor'', rec nastala od imena

iznad meseca (muskarac); koristi se

rirnskog boga ljubavi, opisivala je

kao simbol verne, harmonicne ljubavi

novi pristup ljubavi kao visokom

duhovnom iskustvu: otmenu

predstavljaju ljubavnike zato sto

sede pripijeni u parovima
Drago kamenje predstavlja
znacajne simbole ljubavi, najpre

Crvene ruze su mnogo

koriscen simbol ljubavi, udvaranja i
romanse .

GORE

Neunistivost dijamanta Cini ga

simbolom trajne ljubavi

GORE

zato sto je "dragoceno", a drugo

S\adbeni prsten datira iz

Predmeti u obliku srca koriste

se izuzetno mnogo i u svim
kulturama kao simbol romanse.

GORE

Prstenje simbolizuje
vecnost i mozda je glavni
simbol ljubavi

GORE

egipatskog doba, kada su neveste

postoje i druge uspesne forme,

svojstva Dijamant, zato sto je

dobijale vence konoplje iii site

kao sto je brak osoba istog po la,

KELTSKA
BRATS TVA

neunistiv, predstavlja trajnu

Anglosaksonci su koristili prsten

poligarnija i brak iz interesa Brak

Rec "klan" na

ljubav Crveni rubin simbolizuje

kao znamenje obecane ljubavi, a

sluzi kao temelj zajednickog

strast, polnu zudnju i moc. C:ipka

zlatni svadbeni prsten postao je

zivota, rada i opstanka, kao

je postala simbol romanse zato

simbol vecne ljubavi i jedinstva.

osnov reprodukcije i odrfanja

sto icna moie da ispusti cipkanu

Egipcani i Rimljani su verovali

porodice

maramicu da bi je za nju podigao

da je zila na trecem prstu ( vena

pravi eovek . Medutim, najtrajniji

amoris) povezana sa srcem; tako

kultura preovlaclujuca forma je

klana zivotinja, onda

i najprisutniji simbol ljubavi je

nosenje prstena na torn prstu

dogovoren brak, kada roditelji

je rec 0 totemskom

ljudsko srce: celo, ranjeno iii

simbolizuje povezivanje srca

iii stariji odrede ko ce se skim

klanu . U velskom

probodeno ljubavnim strelama,

para Hriscanski svestenici

uzeti U zapadnom svetu posle

srednjevekovnom

srce oseea strast i bol ljubavi .

brojali Sveto trojstvo od palca

SU

Srednjeg veka postajalo je

drustvu broj devet

je simbolizovao

sve prihvatljivije da se parovi

koristeci snanu objedinjujucu

vencavaju iz ljubavi. Sarno

simboliku. lrski svadbeni prsten

vencanje je simbolican (in

sistem simbola kojim oznacava

je kladag, sa dve ruke koje drze

kojem partneri postaju dve

srodstveni status . Tako Menoniti

srce i krunu simbolizujuci ljubav,

polovine simbolicne celine koja

farbaju vrata u zeleno ako je

vernost i prijateljstvo

se zove "mi" Ono se ocituje u

celinu, pa se zato
LI

simbolici prstenova, "vezivanju

BRAK I SRODSTVO

od sedam boja da bi prikazali

Srodstvo je porodieni" odnos

status neke osobe: na primer, beli

koji je bitan za efikasno

biser (koji predstavlja nevinost i

funkcionisaBje drustva.

duhovnu ljubav) do plavog bisera

Struktura i pravila srodstva

(koji predstavlja vernost) obicno

razlikuju se od kulture do

se upotrebljava da pokaze da se

kulture, ali se sistemi srodstva

neko verio, dok plavi, beli i crni

cesto grade na instituciji braka

biser ukazuju na vencanje .

lako je to obicno formalizovana

za grupu koja ima

smatra da je predak

i zavr5avali su na prstenjaku,

juga Afrike upotrebljavaju bisere

Klan je drugi izraz

isto poreklo; ako se

u vecini tradicionalnih

Ono takode predstavlja toplinu i

njihova kcer za udaju, a Zului sa

galskom znaci
porodica iii deca

otvorenost prema "drugome".

I BEK

smatralo da je
deveta generacija
granica srodstva. U
Irskoj se srodstvo
priznavalo do 16. iii
17 generacije

cvora i deljenju imanja i miraza.

Jedan od hinduskih
ljubavnih simbola je
beli procvali jasmin, a
ljubavnici ga razmenjuju
kao znak odanosti.
LEVO

DAN ZALJUBLJENIH

Znamenje Zulua kao cestitka za Dan

Poreklo Dana Zaljubljenih verovatno lezi u paganskom

Zaljubljenih, ibek, nosi se oko vrata.

obredu u cast Junone, rimske boginje zena i braka

Plavi trougao okrenut prema dole,

Praznik Luperkalija slavio se 15. februara. Uoci tog dana

unutar crvene trake koja se nalazi u

devojacka imena su ispisivana na papiru i mladici su ih

beloj, ako ga nosi devojka, znaci nesto

kao, "Hoces Iida budes moja ljubav?"
Zahtev momka prema devoci bio bi isti,
ali bi trougao bio okrenut prema gore
kao simbol za "devojku"

OJ
)>

<

veza izmeclu muskarca i zene,

zato sto poseduje individualna

Svaka kultura ima sopstveni

izvlacili kao lutriju, uspostavljajuci tako partnerstvo za

vreme svecanosti Uobicajeni valentinovski simboli su slike
Kupidona, ljubavnih strela i ranjenih srca
pogodenih ljubavlju

sve simboli

0
0
v;

-I

<
0

0BREDI G-LAV.NIH
ZIV-OTNIH PROMENA
v

promeni odeec. kosc iii zuba, iii

tcb i ki-vi lsuso\c u obliku hlcb,1

St\-,lranjc ozilj,1ka i tctovir,rnje.

i \"i 11.l

Drugi v,1zan faktor jc priprcma

obrednog prostor.1, crtanjcm

PUBERTET

krug.1, podizanjcm gradcvinc

Vrcmc pubcrtcta oznaca\J.

iii putovanjcm nJ. drugo rncsto

prclazJ.k iz detinjstva u odraslo

kao sto jc peCina iii planina

doba. ukljucujuci dL1maticnc

Crkva, d:lamija i nadzbinski

fizickc i emocionalne

tocak. s\c su to primcri obrednih

promenc. k.10 i promcne ulog.1

prostora koji omogucuju ljudim,1-

i odgonirnosti Obrcdno

da sc odvojc od snkodncvne

modenje u pubertet razlikuje

stvarnosti da bi se po\ezali

sc od kulturc do kulturc, ali u

sa boianskim. i\laticni urcd u

sustini sL:n-i i obclezaYa on1

kojem se parcni vencavaju po

Ycliku zi\otnu promcnu U

zakonu primer je zakonskog

rnuslirnanskoj tradiciji, dccaci

obrednog prostora

izmedu I 0 i l 2 godina koji

Prclazna iii "lirninalna Lua

Muslimanka daje
skiptre trojici decaka u
beloj odeci za njihovo
obrezivanje u jednoj
istanbulskoj dzamiji
Na dan obrezivanja,
muslimanski decaci
postaju princevi na jedan
dan

GORE

podrazumcva podngavanje

paradiraju kao prinee\i taj clan.

oznaeavaju prolaz,1k pojedinca

izvesnim provcrama. iskusenjirna

ponekad na konjima, i cesto

iii grupe kroz glavnc zivotne

iii obrednim radnjarna, koje u

budu zasipani poklonima.

promcnc, k.to StO

sustini znace mctaforicku smrt

Prip.1dnici naroda Luisenjo u

i ponon10 rodcnje. Prethodni

jufooj Kaliforniji ponosno slaw

SU

rodenje,

pubertet, vcneanje i smrt. Drugi

obelei;l\"aju vaznc drustvene

ima staro poreklo

Rooendanska
rorta verovatno je
nastala od kolaca u
obliku meseca koji
su prinoseni kao
hramovske zrtve
Artemidi Svece
verovatno asociraju
na sjaj meseca, dok
u Nemackoj velika
centralna sveca
predstavlja "svetlost
zivota"

- idcntitct se rusi, otvarajuci put

prYu menstruaciju s\ojih kceri,

promene i sl.1ve prirodu Svi oni

za novi identitet koji tek treba

koje sc dclimicno zakopav"ljL1

su snazni sirnbolicki procesi

da dode . Polaganje zakletve

u topao pcs,1k, \cro\atno zbog

primer je ove faze, kao kada se

simbolike jake \czc sa zemljom

OBREDI INICIJACIJE

ncko lice koje postaje driavljanin

R08ENDAN
Mnogo simbolike
koja je povezana
sa rooendanima

sc podnga\aju obrczivanju

Formalizovani obredi simbolicno

Jenejski dccak postaje bar

Mnoge kulture cenc ceremonije

Sjcdinjenih Drzan zaklinje

micv.1h ('"sin zapo\esti ) sa

inicijacije kao deo kretanja

na vernost prcd nacionalnirn

13 godina Pn-e subote posle

kroz zivotne promene. Svc one

simbolima amcricke zastave.

svoa rodendana on cita iz Tore

podr,uumevaju prepoznavanje

Uklapanje znaci nacanje

u sinagogi i moze da vodi dco

LI

"

ulogc iii statusa u koji osoba

sastav zajednice iii obn<wljanje

bogosluzenja Kod pripremanja

ulazi i koji odbacuje. Vecina

licnosti sa no\im ulogama,

mora da uci jevrejsku istoriju,

ceremonija inicijacije utemcljena

svescu i odgovornostima

starohebrejski i svoje duhovne

je u pricama i simbolici.

Zvonjenje zvona poslc

korenc, razgovarajuci s rabinorn

Francuski antropolog, Arnold van

krunisanja monarha sirnbolicno

i sYojom porodicom kako ono

Genep ( 18 7 3-195 7) posmatrao

slavi njegovu non1 ulogu Posle

sto jc naucio ima veze s njegovim

je obred prclaska kao sustinski

velikih sportskih dogadaja, kao

zivotom i predstojecirn zrelirn

proces u podmladivanju kulture

sto

dobom

i opisao je faze uvodenja kao

prvenstni, uspe5ni timovi cesto

odvajanje, prelazak i uklapanjc.

se vracaju kuci i pobedonsono

KRSTENJE

pro laze ulicarna. Jelo i post

Jevrejska i hriseanska praksa

uvodenje ljudi u veru uranjanjern

Odvajanje podrazumeva da se

SU

Olimpijske igre iii Svctsko

osoba (iii sveti predmet) udalji

su uobicajena simbolika za

od prethodne situacijc iii statusa

fazu uklapanja. Hriscansko

u vodu predstavlja prociscenje

Ono

sveto pricesce podrazumeva

duha. Rani hriscanski spisi

simbolicno uklapanje iii jedenje

opisuju obrok od mleka i meda

ITlOZe

da znaci odbacivanje

identiteta, kao da je rec

oEsNo Vencanja su znacajan obred u

zivotu u vecini kultura Ma kako da
se slave, giavna tema je ova veiika
promena

koji prati krstcnjc. prcdstavlj.:ijuci

\esti, z,1 koja l\.inezi \erujLI Lh su

ulazak lzrailj,1ca u obcc,rnu

povcz.:ina s.:i bcsmrtnoscu. dugim

zemlju Ha1un RimoLHolicko

zivotom. prolcecm. mladoscu

krstenjc takodc podr.uume\a

i br.:ikom. ,1 on.:i su i sirnbol

isterivanje dan1b i pomaz,rnjc

ne\ inosti.

nuslino,im uljcrn, sto je simbol

Simboli plodnosti su nckad

d,uova s,etog duha

bili gL1\ni za ccrcmonijLI

,cneanja, au modcrnom dobu
ih z.:imenjuje pirinac (iii konfotc

VENC:\NJE
Znacenjc i simbolika ,cnc,rnja

od pirinc,rne hartijc) koji sc baca

odr,1zav,1 sustinska n!rovanja

prcko para. Svadbcni kolac jc

kultL1re. ,1li ugl.:in10m mirisu na

nekad bio simbol plodnosti. jcr

st,HLI simbolikLI kod kojc par

je hr.:ina scksu,1lni simbol ,1 njcno

postizc polL1bozansko stanjc

formalno deljcnje tokom gozbc

cclovitosti koja jc potrcbna za

simbol je spajanja c-h-c porodice

st\ar.:inje i z.:istitu nonlg Zi\ota.

Dcvcruse su simbol magijc

r.is~rostr.rnjcnc'

o,,1 idcja jedinstva ljudskog

plodnosti, .:i cvece koje nose

smrcu i z.1loscu L chi 11,1

i bohnskog odr.:ifan se LI

sirnbol je zenstvenosti i bericet.:i .

ncmc11.1 tclo P''kojnik.1 m,iz.1110

monahinje nazi,aju Hristovim

OBREDI VEZ:\Nl Z:\

si111bolikc kn ii 1cze s,1 zcrnljc,m.

nevest,1111a'

Si\[ RT

L>rugi Lll'bil:.1jcni sirnb,I z.ilc)Sti

Smrt coveka prcdst.:ivlja znaeajnu

jc brij.rnjc iii z.ipust.rnjc kosc

je u \czi s,1

jc cncnirn ,,kcr(1m u zn.1k

hriscanskoj tr.1diciji LI kojoj sc

Jedan od najznacajnijih
sirnbola veneanja koji je i da1us

N,,senjc crnine

prorncnu i za pojedinca i ZJ.

kulturnc 1 rcdnosti sc j.1sno

upotrcbi jc prsten, kruzni simbol

porodicu i z.:ijednicLI oko njih.

c'c1r.1z.11 ,1ju n.1 f'Ogrcbnirn

\ccnosti, jcdinstv.:i i potpunosti

Pokojnik sc ritu,1!110 priprema

,,brc'dim.1. C.1k i izr.1i..11 anjc

ll

Ovo se odrazava u hriscanskoj

da krenc dalje, ,crovatno kao

cnwcij.1 odr.1z.11 .1 kulturnc

ccrernoniji kada s\estcnik spaja

deo putovanja u drugL1 stvarnost.

q,110\C: u nekim kultur.1111,1

ruke mladenaca, au hinduskoj

a proces hlosti podrazumcvJ.

stL ic kod Sika n.uic.rnjc sc ne

ccrernoniji kada mladozenja ve2e

mnogo sirn~lolickih rituala

cfoZ1c1lj.11 ,\ duk sc u drugim.1

npcu oko vrata mlade U druge

kojima treba izraziti i kanalisati

ol:ckujc

simbole ,encanja spadaju znlna

emocije izazvanc gubitkom

kao sredstvo objavljivanja dobrc

voljene osobe.

S pokojnicim,1
PL'Stup.1

SC

k.w

cestc1

k.w d.1 idu 11.1 puto1 .rnjc:

ubl.icc sc u n.1rncitu odccu

is nji111.1 idu nc'ki licni i
GORE_.

"" 1 ~ ~

rcligijski prcdmcti iii ulisrn.rni

Z.1h1p.11 .rnjc tcl.1 rnozc zn.1citi
po11.1t.1k upokc1jcnog rn,ijci
zcmlji iii 1nrt1 i111 prccim.1.
1'rc111.1cij.1 predst.11lj,1
oslob.1d,rnjc duh,1 i r.1Zrcsenjc c1d
zc111ljc Z.1 Hind use pL1111c110\ i
simbolizuju Hr.1h111u
f\Ja hinduskom pogrebu boja
zaiosti je beta. pa su mrtvacki
sanduk, pokojnik i ozalosceni svi u
belom

LEVO

SASVIM GORE "

DETINJSTVO I IGRE

z
0

>

dominiraju logika, intelekt i

dobra i zla dobija kreativan

linearno razmisljanje, zivot

izraz u modernorn drustvu u

\'eka, kada su deca uveliko

postaje vise problem koji treba

obliku kompjuterskih igara.Jung

potcenjivana, Bari je st\'Orio

resavati nego misterija u kojoj

je verovao da kreativni nagon

Petra Pana kao arhetipski

treba uzivati . lpak, kreativnost

moze da bude kompenzacija

obrazac deteta u nama. Petar uci

i igra su bitni za ljudski razvoj i

za jednostranost sadasnjosti,

drugu decu da veruju u svoju

prirodne su aktivnosti u koje se

tako da je deo uloge umetnika

mastu, u rnogucnost da lete i

deca spontano ukljucuju. Preko

da komentarise iii da osporava

da putuju u Nedodiju Petar je

kreativnosti i igre mi putujemo

preovladujuce norme . I urnetnik

prirner vecitog deteta, detinje

u arhetipska iii mitska carstva,

i dete inspirise kreativni impuls,

maste koja zivi

eksperimentisemo sa ulogama,

zalwaljujuci kojem oni stvaraju

Deca koriste
slaganje kockica za
istrazivanje stvaranja i
razaranja

SASVIM GORE

Deca vole da se
oblace kao odrasli. Ovde
je grupa decaka obucena
kao muzicari na indijskom
prolecnom festivalu u
Bahag Bihu.
DOLE

Iako je pisao krajem XIX

ll

S\'ima nama.

rodbinskirn i drustvenim

jezik iii metaforu za izrafavanje

IGRA

strukturama, i ukljucujemo se u

onoga sto ih je pokrenulo.

U modernom drustvu

tokovirna.
Slikanje omogucuje
detetu da mesa
svetove simbolike sa
svakodnevnim zivotom.

nevinost i iskrenost.

tema kao sto je borln izmedu

simbolicni dijalog sa istorijskim

GORE

mudraca

U kulturarna u kojima

nastojimo da poveierno igru

DETE

sa detinjstvom i smatramo

U rnnogim kulturama dete je

je neC:im sto ljudi prestaju da

KREATIVNA

simbol nevinosti i spontanosti

rade kada odrastu'' Medutirn,

SIMBOLIKA

U hinduskoj tradiciji, detinjstrn

u drugim delovima sveta igra

Rec kreativnost dolazi od

je rajsko stanje nevinosti koje

ostaje na visokoj ceni i u zrelo

latinskog creare, sto znaci

prethodi svakorn saznanju o

doba, cesto

"stvarati. proizvoditi i dovesti

dobru iii zlu.

do rasta Ona je oplodujuca

U hriseanskoj tradiciji,

ll

formi ritualnog

promovisanja U Burkini Faso

i Mali ju, rnaskare koje prave

sila u samom korenu simbolike.

lsus je rekao da odrasli nece

iskljucivo deca smatraju se

Jung ju je opisao kao proces koji

uci u carstvo nebesko ako ne

veoma vaznim za do bro cele

nas povezuje sa arhetipskirn

postanu deca, sto odrafava i

zajednice. Ribarska sela na

ternama, izrazenirn na jeziku

odnos izmedu deteta i raja. U

istocnoj obali Koreje izvode

koji je relevantan za sadasnje

taoistickoj knjizevnosti, dete

zajednicke 5amanske rituale

vrerne . Na primer, ad1etipska

ovaplocuje svojstva svetog

poznate kao kut - me5avina

molitve, smeha i igre za koju se
srnatra da svodi bogove na nivo
ljuskih biea, pornaiuci im da se
rvu sa snaznim emocijarna koje
okruzuju velike krize

ll

zivotu.

Ovde je rec o isceliteljskim

ritualima koji podrazurnevaju
veselo i sirnbolicno ucesce
pozorisnih predstava bola,
lepote i misterije zivota.
U hopijskom drustvu "sveti
klovnovi" pornaiu stvaranju
ravnoteze izvrgavanjern
ruglu krajnosti u pona5anju,
dovodeci time do uspostavljanja
i uravnotezenja rnoralnih
standarda .

---------------------"""--~------

Igra i veselje prctpostavljaju

udaljavanjc od svakodnevnog

magiji i moCi Ona istraiuju

koristio za kockanje Njegcwe

""z]o"

cetiri strane predstavljaju

L1

smis]u cudovista. diVO\'a

idcntiteta i zaintercsovanost

i vestica, igraju se silama dobra,

'"uzmi nista", "uzmi sve", '"uzmi

n ulazak u eksperimentisanje

rnagije i preobrazenja kroz uloge

pola, '\doff' Druga simbolicka

sa drugim ulogarna i

vila, dobrih vestica i carobnjaka

karakteristika cigre ne odnosi se

mogucnostirna."

Deca eksperimentisu statusom i

na to kako ona slucajno padne,

moci igrajuci kraljeve i kraljice,

nego na to kako stoji dok se

dcca sc ukljucuju u "igru

poznate vode i bogate i slavne

vrti, sto je lep simbol zivota i

ovaplocenja", istrazujuci culima,

licnosti, ona istraiuju junacke

svemira

U wojim ranim godinama

Univerzalna igra "5uge"

proizvodeci zvukove, ritmove,

teme kao super junaci vojnicima

znakove i pokrete, pocinjuCi

igrackama

podrazumeva prenosenje ovog

IGRACKE I IGRE

osobe na drugu. Jedno dete

Lh opona5aju i da se obracaju
igrackama i predmetima

simbolickog svojstva sa jedne

oko sebe. da izmisljaju

Igre su modeli za arhetipske

se odabere da bude suga" i

price. U ovon1 trenutku, ona

forme odnosa i interakcija,

onda ono juri drugo dete da

raZ\"ijaju ve5tinu simbolickog

ukljucujuci razlicite kombinacije

ga dodirne i na njega prenese

Drajdel, C:etvorostrana
cigra kojom se igraju
jevrejska deca, smatra se
simbolom zivota i svemira
GORE

medudelovanja i pocinju da

slucaja, vestine i kreativnosti

"sugu" To drugo dete juri nekog

slwataju eksperirnent sa raznim

U partiji 5aha kretanje kraljeva,

drugog i tako se igra nastavlja

ulogarna i odnosima, a predmeti

kraljica i pe5aka mofo se shvatiti

Sirnbolika ove iare

moze
0

mogu da imaju znacenje i

kao metafora za promene

predstavljati autoritet, zarazu iii

znac<lj koji im se pripisuju.

nadmoci u ratu iii u sukobu

bilo koju drugu karakteristiku

Nije neobicno za malu dern

na raznim nivoima kosmosa.

koja nekoga izdvaja. Car ove

da zavole neku igracku ili cebe,

j\[noge igre odrafavaju kreativne

igre lei u izazovu lwatanja,

sirnbol sigurnosti, ljubavi i

impulse S\'emira, kao StO je

u uzbudenju i napetosti koji

prijateljstva

bacanju kocke i drugim igrama

se javljaju u prilazenju iii

na srecu, koje su vero\atno

dodirivanju deteta koje je '"5uga"

LI

FANTAZIJA

nastale iz drevne prakse

Za decu se svakodnevni svet

proricanja u Mesopotamiji,

preplice sa s\etom fantazije i

Indiji i istocnoj Aziji" Prutici

rnaste Deca vole da igraju razne

poznati kao '"spilikini". koji se

uloge oblaceci se kao omiljeni

bace na gomilu i onda jedan po

likovi i vole da srnisljaju

jedan isteruju kukom tako da se

drarnaticne price u vezi sa njima.

drugi ne poremete, verovatno

Putem igre dete uci, raste i

poticu od budisticke prakse

razvija se.

proricanja koja se zvala Cijen

Mnoge arhetipske iii mitske

Tung, au kojoj se sudbina

figure pojavljuju se u decijoj

prorice tako sto se trese kutija

igri Stari Kinezi su verovali

prutica dok jedan ne izade .

da su vesele pesme koje su

Poreklo cigre iii drajdela

deca pevala spontano blisko

potpuno je nepoznato, ali se

po\"ezane sa bofanskim, pa

ona koristi kao igracka iii za

ih cak s]ufa]i da ih vode

kockanje sirom sveta. Sam

u drfavnim pitanjima Preko

drajdel je simbol jevrejske

fantazije i igre deca istraiuju

svecanosti Hanuka, kada su

velike teme i duh vremena,

rabini dozvoljavali igre na srecu

price o dobru i zlu, o ljubavi,

tako da se cetvorostrani drajdel

SU

DOLE lgra SUQe ima mnogo

varijanti i igraju je deca
Sirom sveta

ToCAIZ
z

Kao arhetipski rnotiv, zn.:i.caj

u litiji sa b.:i.klj.1ma n.:i. lctnji

tocb se odnosi n.:i. njegcn oblik

solsticij i kotrlj.rnjc tockcffa niz

- krug koji s.1drzi p.1occ koji

brdo ru zimski solsticij.

izl.:i.zc iz centralnc abvcinc - i

i-

"'

>

na njegovu pokretljiYost On

SVETA TRADIC!JA

sp.:i.ja sirnboliku kruga i krcLrnja,

Tocak iii c.1kL1 je VJ.Zall simbol

predst.wlj.:i.juci kosmos bo vcciti

i u hinduskoj i u budistickoj

krug st\.:i.r.:i.nja i r.1stv.:i.r.:i.nj.1

tradiciji U hinduizmu toc.1k

U mnogim kulturama on se

predst.nlj.:i. jedinst\o vremena i

pojavljujc bo simbol sunca,

prostor.:i. i simbol je potpunosti:

sa bezbroj \'Crovanja koja ga

tocak SJ sest paoca jc jcdan

povczuju sa mitovima o suncu,

od simbob boga Visnu.1 U

iako neki tnde d.:i. jc tocak

budizmu, darmac.:i.kra sa os.:i.rr1

prvenstvcno simbol meseca,

paoca predstadja tocak zakona

oznaca\.:i.jud neprekidan ciklus

iii istine (darma) Ona SC ecsto

meseca.

poj.:i.vljuje na duborezirna koji

SIMBOLIKA SUNCA

stopala i simbolizuje moc

predstadjaju otiske Budinih

i\! ESE CA

njcgO\ih ucenjJ. d.:i. pregazc

Tocak inn asocijacije i

laZi Kao i ljudska sudbina,

SJ. suncern i SJ. rnesecom

bda sc toc.:i.k jednom pokrene,

Najjcdnosun1ija forma

nema snage koj.:i. moze d.:i.

. ima cetiri paoca, koji mogu

GORE Tradicionalno
oblikovan tocak, kao na
ovoj slici budistickog
osmopaocnog tocka,
predstavlja simboliku
sunca i kosmosa Tocak
je takooe trajan simbol
ljudskih pregnuca i
napretka

g.:i. zaustavi iii da ga vrati u

odrafa\"ati cetiri str.:i.ne sveta i

suprotnom smeru . Osam p.:i.oca

cetiri godisnja doba (kao kod

predst.:i.Ylj.:i.ju osmostruki put

YL1dzbinskog tocka), kao i

budizma, glavcina predstadja

Simbolib tocka odnosi se na

cetiri faze mescceYog ciklusa.

rnoralno sidro Budinih ucenja,

probzenjc vrcmena, na S\"et

Arijanrod, vclska boginj.:i. tbnja

<1 u nepokrctnom centru

i n.1 jedinst\"O koje postoji

i predenja, bila je povezana

stoji cakravarti ("'onaj koji

sred raznolikosti. Tocak se

s mesecorr1; njeno ime znaCi

okrece toc.:i.k ) , s.:i.m Buda .

povezuje SJ. zodijakom i s.:i.

'srebrni tocak"

Njegova keltska \arijanta je

Zi\"Otnim usponima i padovima

(kao toc.:i.k sudbine); bo

Tockovi sa l 2 paoca cesto

se pojavljuju u indijskoj

M.:i.g Ruit, mitski druid koji

je bio inkarnacija vrhovnog

indijanski nadzbinski toCJ.k,

knjizevnosti i umetnosti,

bog.1, Dagde. Mag Ruit je bio

on predstavlja kopiju zivota

asocirajud na kretanje sunca

magus rotarum iii "carobnjak

kroz zodijak, dok tradicionalni

tockova, a uz pomoc tockova

kineski toeak ima 30 paoca,

on je govorio svoja druidsb

oznacavajud mesecev ciklus

prorobnstv.1

TOCAK SVETE KATARINE

Kao amblem Svete Katarine Aleksandrijske, ovaj tocak se
povezuje s mucenjem Za nju se govorilo da je hriscanska

U klasienoj antici tocak je bio

preobracenica s pocetka IV veka, koja se u viziji misticno

povezan sa bogom Apolonom

U Starom zavetu,Jezekilj
uporeduje Boziji presto sa

udala za Hrista. Rimski car Maksentije zeleo je da se ozeni

(pa tako i sa suncem), kao i sa

kocijonl sa cetiri tocb, pri cemu

njom, a kada ga je ona odbila, naredio je da je muce na tocku

munjama i paljenjem vatre

svaki tocak predstavlja jednog

sa siljcima Ovaj tocak se nekim cudom slomio kada ga je

ona dotakla, ali je na kraju mucena macem Ona se obicno
prikazuje s tockom, koji je kasnije dao svoje ime rotacionom
vatrometu

Tocak kao simbol sunca

od cetiri ziva stvora i godi5nja

opstaje u evropskom folkloru .

doba, dok se u Danilovoj viziji

Postojala je tradicija iznosenja

plameni tockovi pojavljuju

plamtecih tockova na brdo

oko Bozije glave. Na prvim

VATRENI TOCKOVI
Vatreni suncevi tockovi pojavljuju se u mnogim tradicijama
Alhemicarima je bilo potrebno da vatra gori stalno na istoj temperaturi
da bi mogli destilovati filozofski kamen; ova vatra je bi la poznata kao
"vatra tocka" U keltskoj tradiciji, vatreni tocak se vrteo riaizmenicno u
oba smera, sto je pripisivario drevnoj simbolici duple spirale

hrisc<rnskim grobovima, tocak se

ponckad nalazi kao sirnbol Boga
i \ ccnosti

oesNo Fortuna zavezanih ociju,

boginja sudbine, vrti svoj tocak
nasumicno i bez milosti prema
krunisanim kraljevima.

TOCAK ZIVOTA

mogucnost svJ.kog trcnutka za

U hinduskoj iilozofiji sirnbolika

srecu iii nesrecu, jer okretanje

tocka se odnosila na samsaru,

njcnog tocka nekirna donosi

neprekidni ciklus zivota, srnrti

uspeh a nekirna propast na

i ponovnog radanja U kineskoj

prividno nasumican nacin. Ona

simbolici gbvcina se odnosi

sc cesto prikazuje kao slepa iii sa

na ncbo, a rub na zemlju, pri

zavezanirn ocima, jer je sudbina

cemu je ljudski rod predstavljen

rnoralno slepa Njen toeak uci

paocirna koji povczuju ovo

nas da ono sto ide gore mora da

drnje. Kineska norija (vodeni

side dole i obrnuto - tako da

tocak) i grnearski toeak

uspeh i neuspeh dolaze jedan za

t<10sitickog mudraca Cuang

drugirn, bas kao sto kruie zivot i

Cua predstadjaju neprekidan

srnrt U tarotu je toeak sudbine

\ir stvaranja i beskrajni ciklus

deseta kart<1 Velike arkane i

zi\ota i srnrti. Tacka oslobodenja

predstavlja nznu prekretnicu

nalazi se u glavcini, koja

ukazuje na duhovno putovanje

VRADZBINSKI TOCAK

kao nJ. kretanje od periferije

U rnnogim tradicijama tocak je

premJ. ccntru, od aktivnosti

simbol sveta Ovo Cini osno\'

ka mirovanju, sto je smisao

indijanskog vradzbinskog tocka

meditacije U keltskoj tradiciji

krsta unutar kruga koji zraci iz

godina se posmatra kao tocak,

ccntralne gl~\cine Ovaj tocak

pri cemu letnji i zimski solsticij

je nacrtan na tlu, a cetiri paoca

i prolecni i jesenji ekvinocij

prcdstavljaju cetiri godisnja

obcle:l:avaju cetiri prelazne tacke

doba, cetiri elementa i cetiri

zavisno od toga kako se snagJ.

strane sveta Godisnja doba

suno povecava i srnanjuje s

sirnbolizuju vreme, a strane s\eta

promenom godi5njih doba

prostor Peta i sesta strana (iznad

i ispod tocka) predstavljaju oca

TOCAK SUDBINE

nebo i rnajku zemlju Svako

Svojstvo tocka da se vrti

mesto na tocku povezuje se s

cesto se pmezuje sa srecom i

narocitorn bojorn, zivotinjskirn

sudbinom, koje su nepouzdane

totemom i svojstvorn, a ceo

i neocekivane. On se cesto

toeak predstavlja putovanjc kroz

pojavljuje kao motiv u

zivot

srednjevekovnoj evropskoj
umetnosti, a bio je atribut
Fortune, rimske boginje
sudbine. Fortuna predstavlja

oesNo lndijanski simbol

vradzbinskog tocka, krug podeljen
krstom, ovde je reprodukovan u
kamenu

SIMBOLIKA DRVECA, BILJA, CVECA I ZIVOTINJA SUSTINSKAJE ZA SIMBOLICKU KONCEPTUALIZACIJU JOS OD PRAISTORIJSKOG DOBA.
ZIVOTINJE SU U TOME NAROCITO ZNACAJNE, OBOZAVANE KAO BOGOVI !LI DUHOVI ZASTITINICI I BITNE ZA ZIVOT !..::AO VOCE I
POVRCE, U SMISLU HRANE KOJU OBEZBEDUJU

<
0

U davna vremena sveti lugovi

su bili prava svetilista.

LEVO

Drvo sYeta obicno se

predstavlja vrstom koja je
narocito vazna u doticnom kraju
Skandinavska mitologija priea
o jasenu Igdrazilu koji je rastao
izmedu Azgarda, carst,a bogova,
l\!idgarda, carstva ljudi. i Hela,
podzemnog sveta Stari Egipeani
su verovali da sveti javor raste
na pragu izmedu ziYota i srnrti;
u Mesopotamiji je osa sveta
prolazila kroz palmLL Hindusi
smatraju banijan svetim dnetom
dok su Maje verovale u Jaksci,
Drvo banijan je sveto
za hinduske bogove
smatra se da zalivanje
njegovog korenja i
prinosenje zrtava donosi
srecu i plodnost
GORE

Drvo je centralni arhetipski

svet, glamo je u mnogim

SVeto dl'\'O Cije grane drie nebo.

simbol u vecini delova sveta

mito\ima o stvaranju sveta Ono

Kinesko sveto drvo raslo je iz

Na Zapadu se drvece duboko

cesto predstavlja osu svemira,

centra sveta, ne odbijajuci jeku

povezuje s vremenom i istorijskim

povezujuci vise carstava: njegove

(eho) i ne bac.1juci senku Drvo

trajanjem Drugde ima jace

grane dde nebo, deb lo stoji u

sakaki se slavi se kao "rajsko

nze sa zi,otom, zdravljem i

zemaljskom carstvu. a korenje

drvo" japanske mitologije, a

snagom Stari narodi su obavljali

silazi u podzernni svet Drugi

jedna grana se zabija u zemlju

bogosluzenja u S\'etim lugovima,

simboli koji se s njim povezuju

kao sveto srediste oko kojeg se

s njihovirn deblima i baldahinom

su gmizavci koji gmiu u korenju

gradi dneni sinto hram .

od krosnji, koji su se kasnije

i ptice u granju koje simbolizuju

odrazili u izgledu crkava Engleske

famanski let

Drvece takode predstavlja

snazne simbole zivotnih veza i

reci za "istinu" i "veru" nastale su

od staroengleske reci za "drvo"

MAJSKO DRVO
DRVO SVETA
Evropski hrast je
simbol snage, stabilnosti,
cvrstine i trajnosti

Kosmicko drvo, koje simbolizuje

GORE

krajnje uporiste zivotnih sila

koje neprestano obnavljaju

U Evropi se na 1 maj odr2:ava prolecni obred plodnosti plesom oko

majskog drveta, koji simbolizuje vencanje boga vegetacije sa majskom
kraljicom Drveni direk, koji predstavlja duh drveta (sa ocitom falusnom
simbolikom), podizan je i ukrasavan i oko njega se igralo do besvestL

oesNo U mnogim duhovnim i

mitoloskim sistemima verovanja
drvo se smatra vezom izmeau ovog
i drugog sveta

DUD
U Kini, dud
predstavlja zivotne
cikluse. Njegovi

ekologije Indijanski pogla\ica

plodovi su najpre

CJ

Crni Vapit video je u viziji "s\eti

beli, sto predstavlja

<

mladost, zatim u

prsten"' svog naroda kako sa

srednjem dobu

rnnogim drugim pravi veci prsten

postaju crveni, da

unutar kojeg raste sveto drvo

bi na kraju sazreli

zastite. Drvo sveta u podrucju

i postali crni, sto

Amazona je cejba iii jucan:

asocira na mudrost,

huaoranski mit o stvaranju sveta

starost i smrt

prica o gorostasnoj cejbi zvanoj

Bobue, koja sadrzi sve oblike
zivota. Ona tako predstavlja ceo
ekosistem znacajan za zivot na

JELKA

zemlji, sto mozda nije daleko od

boginja neba, Nut, prikazivana

hinduski obred u kojem se drvo

istine

je kako izbzi iz ploda javora da

u centru sela maze maslacem i

ukrasenog drveca

bi ponudila hleb i vodu vecnosti

ukrasava rumenilom, 5afranom

za Bozic nastala

mrt\ima.

i vencima, posle cega :l:ene

je u XVI veku u

DRVECE I POREKLO

Serafirni koji vitlaju macevima

LJUDI

igraju sa nevenom u kosi U

Moderna varijanta

Nemackoj, gde su
se jelke ukrasavale

Drvo sveta se obicno povezuje

ognja cuvaju biblijsko drvo

Africi se drvece shwi kao centar

sa poreklom ljudi Sibirski Jakuti

zivot,1

u taoistickoj

zi\'Ota i plodnosti, a ukra5ava se

u boji Ova tradicija

veruju u drvo sa osam grana,

bozanska bresba prenosi dar

zbog povezivanja sa duhovima

je postala hriscanski

koje stoji unutar zlatnog pupka

bcsmrtnosti, dok su jabuke

predaka U hriseanskirn

tradiciji

sveta, rastuci u praiskonski raj

boginje Idun izvor sruge

kulturama, zimzeleno drvece se

gde je roden prvi eo\ek i gde se

skandinavskih bogon

ukra5ava za Bozic kao simbol

hranio mlekom zene, koja je i

Sama bila deo drveta Prvi eovek

jabukama i papirom

obred, verovatno
asocirajuci na rajsko
drvo, ali su njeni
koreni stariji, jer ovaj

zivota

simbol ponovnog

Muhamed dolazi preko drveta

roaenja datira barem

Kuran opisuje kako prorok

u staroj indijskoj mitologiji,

Tube koje stoji u centru raja,

DR VE CE SM RT I

u rimska vremena

Jama, pio je sa bogovirna pokraj

blist.:ijuci smar.:igdinu, rubinima

Zirnzeleno drvece je stari simbol

kada su slavljenici

jednog velieanstvenog drveta

i s,1firima: iz njegovog korenja

smrti i mogucnosti vecnog

tckli su mlcko, med i vino

zivota, ali cempres simbolizuje

C:esta indoevropska mitska

konacnost smrti zato sto iz

tema opisuje apokalipsu tokom

koje oluje, poiari ili poplave

OBRNUTO DRVO

njegovog panja nece nikada izbiti

pustose zemlju, ostavljajuci kao

Simbol obrnutog dn'eta 1ulazi

nova mladica. Slike patrljaka i

jedine pre:Zivele pretke ljudskog

se u jcnejskoj Kabali i u

panjeva nalaze se na heraldickim

roda koji su napravljeni od

hinduskoj Baga\ .:id Giti. O\o

amblemima koji predstavljaju

dn 0 zivota in1a korenje u nebu

smrt i ponovno radanje

drveta

,1 gr.:ine na dole, predstavljajuci

U Britaniji se tisa usko

DRVECE ZIVOTA I

Boga na ncbu kao izvor svih

povezuje sa srnrcu. Druidi su je

BE SMRTN OST!

st\ari. Slika obrnutog dneta

smatrali besmrtnom, a obicno se

U jednom od svojih aspekata,

moze se povezati sa ljudskim

nalazi na grobljima ili drevnim

drvo sveta je drvo zivota ili

nervnirn i cakralnim sistemom,

svetilistima. Za njeno korenje

besrnrtnosti . Ono se cesto

isticuci vezu izmedu ljudskog

se veronlo da upija duhove

povezuje sa zivotodavalackim i

mikrokosrnosa i rnakrokosmosa .

predaka i da ih preko grana

zastitnickim svemirom iz kojeg

oslobada i predaje vetrovima.

se mogu do bi ti eliksir ili darovi

UKRASAVANJE

zirnta

Praksa ukra5avanja drveca

stanje milosti iz kojeg

rnogu da padnu ljudi Egipatska

postoji sirom sveta . Karan je

Saturnalija koristili
zimzeleno drvece
da proslave roaenje
Nove godine .

::0

BILJEJ TRAVE I ZACINI

<

:::>

<

nemackog obubra cija je

jencjskoj tradiciji mandr,1gora

filozofij,1 formir,11u rnisticnom

sc po,czujc sa plodnoscu

vizijorn u kojoj je \ideo odnos

i ljub,1dju - njcn nazi\ 11,1

izmedu Boga i ljudi O\o nacelo

<

SC

primenilo

11.1

IllOCi bilja za

hcbrcjskom znaci . biljka

ljubavi

medicinske snhe. Na prirner,

srcoliki listovi purpurnog

TRAVE

bcsnika koristili su sc kao lck za

Vcorna raznonsna simbolick.1

srce (digitalis), dok su purpurnc

znacenja vezuju sc za obicne

zilice i zuta pega \"idea, kojc

trave. U staroj Grckoj ucenici

asocir,1ju na bolesno oko,

su nosili mladicc ruzmarina

pokazivale da jc ova biljka lek z,1

da bi poboljsali pamecnjc i

ocna oboljenja

koncentr,1ciju, a oYa biljka jc

Zbog slicnosti ljudskoj

U evropskom folkloru
mandragora se povezivala
sa smrcu, ludilom,
vradzbinama i magijom
Govorilo se da ispusta
vrisak nalik ljudskom kada
se bere
GORE

na kraju post,1la simbol secanja.

konturi, mandragori su u

Poveziv,1la se i sa ljubadju i

evropskorn folkloru pripisivana

,-ernoscu i post,1la jc simbol

ljudska i nadljudska svojst\a

besmrtnosti na pogrebnim

Za nju sc govorilo da buja oko

obredima . Zalfija sc takodc

\csala, Lh se hrani izrnctom i

po\czi\ala sa bcsmrtnoscu,

urinom koji padaju iz obesenih

a stari Grci su smatrali da

i da nisti kad,1 se uznemira\a:

podstice mudrost. !me joj

ovaj krik je dorndio do glurnec

potice od latinskog salnrc, sto

i ludila kod ljudi koji su imali

znaci "spasiti", au e\ropskorn

nesrecu da ga cu ju. Mandragora

travarst\u smatralo se da ona

se povezivala sa vradzbinama i

lcCi sve. Indijanci smatr;1ju

koristila se u ljubavnoj magiji,

da je ialfija trava koja leci i

Simbolika bilja powzuje

a za njen koren se go\orilo da

prociscava, posebno bela aliija:

se blisko sa njegovirn

ima moc da S\'Og \lasnika ucini

njeno suvo lisce cesto se formira

pre tp os ta v Ijen im .rn agi jski rr1

ne\idljivim Medicinski, ona je

u zaveiljaje za spaljivanje, pri

svojstvima da utice na ljude

koriscena i za lecenje artitisa,

cemu se dim ritualno rasteruje

n,1 rnnogo nivoa

fizickom,

cireva i zapaljenja, za izazivanje

da procisti atmosfcru U starorn

mentalnom i duhovnorn U

rnenstruacije, ublaiavanje

Rirnu, nana se povezivala sa

sirnbolickon1 smislu bilje se

trudcna i pomoc pri zacecu

bistrirn rnislirna i inspiracijom i

povezuje sa idejarna ravnoteie

i kosmickog reda, sto se cesto
odrazava u teorijama o prirodi
zdravlja i bolestL

NACELO POTPISA
Prema "nacelu potpisa", sve u
prirodi je obeleieno obrascem
ili znakom koji ukazuje na
Safran se u
budizmu smatra svetom
tr avom U Evropi se
povezuje sa kraljevskim
dostojanstvom
GORE

potencijalna svojstva. Ovaj

naziv je nastao od dela Signatura
Rerurn (Potpis svih stvari)
Jakoba Berna (1575-162-1-),

U evropskom predanju
ruzmarin je simbol secanja, ljubavi i
vernostL

DOLE

DOLE Zallija je sveta biljka u

indijanskoj tradiciji, gde se koristi
za prociscavanje.

KON 0 P LJ A
Rastafarijanci, koji je poznaju kao
gandzu, smatraju konoplju svetom

koristila sc b.o okrcpljinc

karanfilici prcdstavlj<1ju slast i

uavom koja se pominje u Bibliji, gde

rnozga, a u ar.1pskom s\ctu za

uk1vljc, au jJpanskoj umctnosti

vrsi pricesnu funkciju, dovodeci do

nju sc \crovalo da stimulisc

oni su sc povezivJ!i SJ scdam

izmenjenog stanja svesti preko kojeg

!l1LISkost i vckcwima SC pijc

bo2:anstavJ i sa srccorn

m
--i

je moguce nazreti bozansko List konoplje postao je simbol

)>

kao osvei:,n-,1juCi cJj koji sc

rastafarijanizma, a predstavlja i pobunu protiv vladajuceg

DUVAN

nudi gostima kao simbol

gostoljubivosti.

U Indiji, tulsi ili slatki bosiljak

svcta jc biljka za Visnua, a za

Oll\an je zavicajna biljka

nezakonitim. U danasnjem zapadnom svetu mnogi tinejdzeri

Sc\crne Amerikc, a za Indijance

gledaju na list konoplje kao na simbol pobune protiv

pogrcbni obicaj st<n-ljanja lista

Oni srnatrJju duvan svctom

bosiljka na grudi pokojnika

biljkom. pa zato onJ kod

autoriteta odraslih i drustvenog establismenta

smatralo sc da otv,ua \Tata

njih ima rasirenu ritualnu

Dja za putnika; u tjudorovskoj

i cercrnonij,1lnu upotrcbu

BELi LUK

Englcskoj gosti su na odlasku

Macigucnge iz PcruJ koriste

Na jednom staroegipatskom

dobijali minijaturnu saksiju

tennin seripegari, sto znaci "onaj

medicinskom papirusu ima preko

bosiljkJ da im pomogne na

ko koristi duvan", da bi opisali

200 recepata za beli luk. On se

putu U centralnom Kongu

5amana; pcceni listovi duvana

koristio za lecenje glavobolje,

listcwi bosiljka stitc od zlih

(scri) koristc se u samanskirn

fizicke iscrpljenosti i infekcija, a

duhO\a i nesrccc, dok su u staroj

obredima Za mnoge pripadnike

sirovi beli luk bio je ukljucen u

Grckoj oni bili protirntrov

naroda Pueblo duvan je bio

ishranu egipatskih radnika zbog

smrtonosnom otrovu baziliska.

dar kolibrija, koji je doneo

odrzavanja snage. U staroj Grckoj

Il.C\'Crcnatnog stvorcnja ciji je

dim samanirna da bi rnogli da

i Rimu beli lukje bio simbol

procistc zemljLL

snage, a trkaci su ga zvakali da bi povecali sanse na pobedu

dobila imc od grckog basilikon,

sto zn,1ci "'kraljevski

ZAC!Nl
Mnogi zacini

SU

IlJ slican

U Evropi sc pusenjc duvana

u trci. U mnogim tradicijama za beli luk se veruje ne samo da

u pocetku pcnczi\alo sa

pruza fizicku nego i mental nu zastitu, pa otuda popularno

razuzdanim rnladicima i

verovanje u evropskom folkloru da beli luk

vojnicima, pa je prva pojava

vukodlake i vampire, iii u staroj Kini da

2:cna pusaca krajern XIX veka

urokljivog oka

nacin bogati sirnbolikorn Crni

dclovala kao sok . Danas

bibcr. jcdan od n,1jstarijih

sirnbolicne asocijacije vezane

poznJtih zJcina, u anticko

za dll\an ambivalentne S jedne

dajuCi joj carobna sn1jst\a, a

doba se srnatrao afrodizijakom

stranc on je postao sinonim za

obred je zahtevao da druid u

Prasnik safrana luci duboku

smrtonosne bolcsti kao sto je

belom plastu secc irnelu posle

rak i sreana oboljenja, a s druge

zirnskog solsticija zlatnim

koristila za bojenjc plasteva

zadrfa\a element prefinjenosti i

srpom (koji je simbol sunca i

budistickih monaha, a ovJ boja

pobune

sc povczala sa budistickirn raj em

meseca) Ova biljka je morala

da se ulwati u belo platno zato

i sa mudroscu . U Evropi se

!MELA

sto se verovalo da ne sme da

5afran povezivao s kraljevskim

Kelti su povezivali imelu

dotakne tlo. Imela se koristila za

dostojanstvom i zlatom zbog

(Viscum album) sa magijom

lccenje mnogih bolesnih stanja.

i rnedicinom. Za druide je

a bila je i simbol plodnosti.

sernenke korijandera se vero\alo

ona bi la simbol besmrtnosti i

Obieaj ljubljenja za Bozic pod

da poseduju moc besmrtnosti,

dusa njihovog wetog drveta,

imelom ima korene u drevnim

a mahune kardarnona delc

hrasta, na kojem je rasla. Kelti

asocijacijama ove biljke

Z<J.

moze da odbije
moze da zastiti od

SU

zutu boju Tradicionalno sc

skupocc i boje. U staroj !(ini,

rn

drustvenog poretka koji je njeno koriscenje smatrao

se govori da su jc pni koristili

poglcd bio koban. Ova biljb. jc

<

slicnu simboliku u lndiji i na

su verovali da je imela stvorena

Bliskom istoku. U Kini i Japanu,

kada je munja pogodila hrast,

lmela je simbol
besmrtnosti i kod Kelta je
povezivana s magijom i
medicinom

DOLE

CvECE
ljudskih iskustava i utkano fe u

u minimalistickoj formi

mit i svetu tradiciju.

aranzmana. Tradicionalno,

Opste uzev, cvece predstavlja

vrhunac ciklusa rasta i krunu

aranzmani ikebane slede

trojni plan, pri cemu gornja

uspeha Rastuci iz zernlje i

grancica predstavlja nebo,

prirnajuei sunce i kisu, cvece se

srednja ljudski rod, a donja

povezuje sa snagorn pasivnog,

zemlju

ienskog principa, rnanifestujuei

svega sto zivi, sa ljudirna kao

simbolican obrazac

lepotu doslovno, duhovno

posrednicima izmedu neba i

i rnetaforicki. U hinduskom

zemlje U 'talasastorn" stilu,

obredu cvece odgovara

obesene grancice sugeri5u

elernentu etra (ili duha);

propadanje u ambis dok

u taoistickom tekstu Tajna

"uspravni" ili rika stil te:Zi prema

zlatnog cveta ono predstavlja

gore, simbolizujuei vernost

dostizanje duhovnog stanja.

izmedu mufa i zene, earn i

KAZITE TO CVECEM

su asimetricni i sugeri5u neki

bofanstvu . Aranzmani rika

Kulture sirom sveta
koriste vence cveca kao
nacin odavanja poste
pokojnicima.

GORE

Dok estetska lepota cveca

vekovima inspirise umetnike,

Mnoge kulture, ukljucujuci

aspekt prirode, kao sto je igra

ono takode ima dugu tradiciju

kinesku, egipatsku i indijsku,

svetla i senke.

koriscenja kod isceljenja i

razvile su sopstveni "jezik

obreda

cveca". Savremena publika

LOTOS

koja je gledala drame Vilijarna

Na Istoku je lotos cvet koji se

pre vise od 100

hiljada godina neandertalci su

Hinduska boginja
Laksmi sedi na lotosu,
simbolu prosvecenja
i uzvisenosti duha
Hinduska bozanstva se
cesto prikazuju sa ovim
cvetom.

DOLE

prinosili zrtve cveca svojim

Sekspira ( 1564-1616) svakako

najcesce povezuje sa uzvisenoscu

pokojnicima I danas se cvece

je bila upoznata sa skrivenim

duha. Brahma, hinduski bog

poklanja kao znamenje ljubavi

znai:enjirna sadrfanim u

tvorac, rod en je iz zlatnog lotosa

i zahvalnosti, kao nagrada za

odlomcima o cvecu: na primer,

koji izbija iz Vii>nuovog pupka

uspeh i postovanje mrtvih i kao

rnaji:ina dusica je simbolizovala

(koji je simbol centra sveta)

znak raznih vaznih promena

nepokvarenost, jaglika je znacila

Lotos sa hiljadu latica simbol

Cvece je postalo sirnbol raznih

ljupkost, ljubicica "ljubav u

je duhovnog prosvecenja

dokolici'', sipak ili orlovi nokti

Sanskritski nazivi za lotos su

znai::ili su "sjedinjeni u ljubavi",

padma ili kamala, koji takode

a dan-i-noc su predstavljali

opisuju vaginu, a cvet lotosa

misli. Viktorijanski pesnici su

predstavlja vaginu i u Kini.

razvili ovaj jezik u popularnu

umetnost, ulivajuci znacenje

LJILJANI

u boju, aranzman, vrste i

U hriscanskoj tradiciji ljiljan se

predstavljanje cveca .

povezuje s pokajanjem: kau

da je on izrastao iz Evinih suza

IKE BAN A

kada je napustala Edenski vrt

Majstori ikebane, japanske

To je cvet Device Marije: beli

umetnosti aranziranja cveca,

ljiljan simbolizuje nevinost i

razvili su slozenu simboliku

cestitost; on takode predstavlja

da bi odrazili pouke zen

cistotu u alhemiji. U Australiji

budizma Ideal zena vabi

se gimejski ljiljan povezuje sa

(namerni eufernizam),

hrabroscu i upornoscu: u jednoj

na primer, odrafava se

urodenickoj prici o snu rnladic

Na Zapadu, bele ruze se

povezuju sa cistotom i duhovnosc'u
i omiljeni su cvet za vencanja

DESNO

Kajmija spasao je pripadnike

poeziji kao jedan od c\etova

kada ju je oteo Had - u k:ojem

svog plemena iako je bio ranjen,

koji se nalaze u rajskim bastama

je postao simbol godisnje smrti

a tamo gde je pala njegov,1 krv

Za vreme Otomanskog carstva

prirode Od Prvog svetskog rata

izrasli su ljiljani U Kini i Japanu

turska rec za lalu pisala se

crveni makovi podsecaju na pale

se veronlo da dnerni ljiljan

istim slovima kao i rec 'Alah",

vojnike: ovi C\'eto,i su izrasli na

(Hemerocal/is) ima moc da

pa je ovaj C\'et postao simbol

bojistima Flandrije U Britaniji

otera patnju, pa su ga icne nosilc

bo:i:anst\'a, a zatim amblem

crveni makovi obeleiavaju

u pojasu da bi zaboravile na tugu

otomanskih vladara. Lale su

Nedelju secanja, dan kada se

zbog izgubljcne ljubavL

se sredinom XVI veka izvozile

bude uspomene na poginule

iz Turske u Evropu, a stvarane

vojnike u svirn ratovirna.

RUZE

su i hibridne vrste koje su bile

U klasicnoj antici se gornrilo

retke i izuzetno lepe Njihova

SUNCOKRETI

da jc prvu ruzu stvorila

vrednost je dostigla fantasticne

Suncokret je do5ao u Evropu iz

Hlorida, boginja cvcea (ciji je

visine tridesetih godina XVII

Arnerike, gde su ga Spanci zvali

rirnski pandan Flora), od tela

veka u Holandiji, kada su postale

hirasol iii suncokret zbog nacina

lepe nirnfc Ruia je bila sveta

simboli bogatstva i lepote Lala

kako se okretao prema suncu. U

Afroditi/Vencri, boginji ljubavi

je simbol Holandije

Kini je suncokret bio povezan sa

U arapskoj tradiciji prvu rufo

su oziveli zr:ici izlazeceg sunca u

besmrtnoscu, a smatralo se da
HRIZANTEME

Vclikoj persijskoj basti, prosirivsi

U Kini i Japanu, hrizantema se

njeno seme u sve druge zemlje,

vezuje za jesen i simbol je dugog

a bila je simbol plodnosti, lepote

zivota, srece i bogatstva. Rasirene

i cistote . Slavuj je zapevao kada

btice cine je simbolom sunca;

SU

procva[e prve bele ruze, aJi je

<

VIKTORIJANSKI
JEZIK CVE(A
Neke od simbolickih
asocijacija za cvec'e

konzumiranje njegovih semenki

bile SU: zutilovka

produ:i:ava zivot.

vatrenost; karanfil
cista ljubav; kamelija
savrsenstvo; gorusica
ravnodusnost;
detelina = srec'a; narcis

sto je dovelo do toga da je ona

srdacan pozdrav;

bio toliko ornamljen njihovirn

postala arnblem japanske carske

lincura = nepravedan

mirisom da je pao na zernlju, a

porodice i japanski nacionalni

si; beli glog = nada;

njegova krv je obojila njihove

cvet.. Sa sljivom, orhidejom i

latice u crveno.

U islamu rufa je sveta za

bambusom, hrizantema spada

u grupu koja .se zove Cetiri

Muhameda; za misticnu

viteza, za koju se veruje da

sufijsku sektu ru:i:a je povezana

predstavlja vrline slcdbenika

sa uzi,anjem, ali je zbog trnja

Konfucija u jednostavnosti,

povezana i s boloni

cestitosti i marlji,osti. Na

U hriseanstvu crvene ruze

Zapadu se hrizantema vezuje za

simbolizuju krv mucenika i zivot

jesen i koristi se u umetnosti da

posle smrti, dok se bele ruze

predstavi dekadenciju i smrt.

povezuju sa Devicom Marijom.

Rozenkrojcansko bratstvo,

MAKO VI

hriscanska sekta osnonna u

Kako stvara narkotik opijum,

Evropi u XV veku, spojilo je

mak se u staroj Grckoj

sirnbol ruze sa krstom da bi

povezivao sa snom i smrcu,

dobilo amblem drustva .

a bio je posvecen Hipnosu i

Morfeju, bogovima spavanja

LALE

i snivanja . Bio je povezan is

U staroj Persiji !ala je bila sirnbol

mitom o Demetri i Persefoni

savrsene ljubavi, slavljena u

- ova potonja je brala makove

zelenika
U Japanu, umetnost ikebane
je razvila sopstveni simbolicki jezik i
ritual, a odrazava jednostavnost zen
budizma
DOLE

ambicija;

Hristov venac = vera;

seboj

uvek odan

Vo CE
<

mitu o zlatnim jabukarna na

;;:)

Hesperidi ( ostnu blazcnih)

Bot,rnicki nazi\ biljke banane,

Kelti su jabuku posmatrali kao

i\lusa sapientum, zn,1ci \oce

<
<

drnl "drugog sveta', kao nata

mudraca", a dao ga je Lineus,

u vilinski wet Keltski kraljevi

s\edski botanicar, koji je

i junaci, kao sto je kralj Artur,

C:uo da je Aleksandar Veliki

sklanjali su se na lcgendarno

sreo rnudr,1cc u Indiji koji su

ostrvo Avalon, jabucnjak"

uglavnom zi\eli od banana.

0
-'

BANANE

U Kini behar jabuke

sirnbolizuje :i:ensku lepotu, a

Prema Kuranu, banan,:i je bila

zabranjeno voce u raju Za Budu

jabuke su simbol mira. Medutim,

jc drvo banane sirnbolizovalo

kako je kineska rec za "jabuku"

prolazni karakter i slabost

veoma slicna reci za "bolest'',

materije i mentalne konstrukcije

smatra se ko bnirn davati jabuku

U hinduskoj tradiciji ona je

invalidu.

simbol plodnosti i napretka

Oko jabuke se razvila nova

zahvaljujuci teznji da redorno

simbolika krajem XIX veka,

rada, pa se tako banane mogu

kada je D:Zoni Eplsid ("Jabukovo

ostaviti ispred kuce u kojoj traje

seme") sledio svoj san o zernlji

S\,:idba

procvalog drveca u kojoj niko

nije gladan, sejuci semenke

TRESNJE

jabukc sirom Amerike Svetska

Boja tresnje na usnama

metropola, Njujork, poznata je

Kineskinje srnatra se

kao "Velika jabuka"

svojst\cnn velike lepote, a

izraz "konzumiranje tresanja ..

Na ovoj alegoriji
Zemlje slikar koristi obilje
voca da bi simbolicno
predstavio bogatstvo i
napredak, rog izobilja
sugerise obilje, a lepa,
mlada :Zena puna oblina
pojacava simboliku
plodnosti
GORE

Najveci deo simbolike voea

Drvo smokve i plod pun sernenki

Ninos. Na Zapadu se tresnja

culima . Uzivanjc u

simboli su obilja i plodnosti koji

povezuje sa himenorn, a fraza

VOCU

lako

prizove asocijacije na erotiku

se cesto povezuju sa :i:enskim

"gubitak tresnje .. odnosi se na

i culnost, a takve slike se

osobinarna. Za smobu u

gubitak ne\inosti . Tresnjin

nrnogo koriste u urnetnosti

Palatinskom hramu u Rimu

c\et je nacionalni c\et Japana .

Voce takode sugerise obilje i

govorilo se da je drvo pod kojim

Samurajski ratnici rneditirali su

plodnost: ono se prosipa iz roga

je vucica dojila Romula i Rema

izobilja u klasicnoj mitologiji,

Rimljani su smatrali srnokve

jer na vrhuncu be hara cvet bi

predstavljajuci velikodu5nost

srecnim iii nesrecnim, zavisno od

graciozno pao na zemlju i umro,

bouova i dobru zetvu Voce

toga da li su bile svetle iii tamne.

sto je odgovaralo spremnosti

"'

Osim uloge "voca

saznanja'; jabuka se koristi
i kao simbol ljubavi,
vencanja, mladosti,
plodnosti i dugovecnosti

predstadja eufernizam za polni

obraca se dircktno i sn1:i:no

drveta :i:ivota predstavlja hranu

GORE

SMOKVE

U Knjizi postanja, Adami ha

besmrtnika, a sadrzi seme za

su koristili srnokvino lisce da se

reprodukciju i rast.

pokriju kada su postali svesni

zivotu i snuti ispod tresnje,

sarnuraja da se suoci sa srnrcu u

cvetu mladosti .

svoje golotinje, a zabranjeno

SLJIVE

JABUKE

VOCe koje

Na Dalekorn istoku, sljiva kao

Jabuka se identifikuje sa

smokva nego jabuka U Africi,

drvo je simbol proleca, kao i

"vocem saznanja'', bilo dobrim

narod Kokoto iz Cada povezuje

simbol kraja zime: kako ona

iii zlim, kao sto je u Edenskom

smokvu sa trudnocom, a smatra

cveta izmedu dva godisnja

vrtu iii u :i:ivotu, sa mudroscu

se da njen mlecni sok povecava

doba, predstavlja obno\'U

i besmrtnoscu, kao u grckom

stvaranje rnleka .

mladosti. Takode se smatralo

SU

je\i pre je biJa

oesNo Ova slika boga Dionisa tazvija

pol nu simboliku jabuke, smokve i
vinove laze da bi se istakla njena
eroticnost

da se besmrtnici hrane sljivinirn

Narovi su ostavljani kao lnana

cvetorn, pa je ovo drvo

u egipatske grobnice da prate

povezivano sa besrnrtnoscu l u

mrtve na putovanju U Grekoj,

japanskoj i u hriseanskoj tradiciji

na vencanjima i za Novu godinu,

ona je simbol vernosti

nar se razbija na tlu kao sirnbol

plodnosti i obilja.

BRESKVE
Breskva potice iz Kine, gde je

URME

srnatrana svetirn drvetorn zivota,

Urrna potice iz Persijskog zaliva

dajuci eliksir besrnrtnosti.

i oduvek bogato rada u lraku. Za

Taoisti su povezivali breskvin

Egipeane je ovo voce bilo sirnbol

cvat sa nevinoscu i sa zenskim

plodnosti Urmu Arapi pominju

genitalijama ("'Tao" je kineska

kao "kraljicu oaze" i kao "drvo

rec za .. breskvu'')

u staroj

zivota" i ka:Zu da je ovorn drvetu

Evropi breskva se zvala

najbolje kada su mu noge u vodi,

"Venerinim vocem" i bila je sveta

a glava u nebeskorn plamenu

S\,1dbcni111 S\ CC,l!ll'Stinl.l zbL1g

Yczc s.1 plod1wscu ..1 t.1 tr.1dicij.1

za Himena, rirnskog boga braka.

L!Cl I MANGO

pL1stoji i d,l11.1s U hrisc,lllskL>j

breskva u ruci bogomladenca

Lici je sitno voce sa juga Kine

ikonogr.1fiji. ponwr.1ndz.1 u ruci

Hrista simbolizuje spasenje.

sa grubom crvenkasto-braon

bogomL1denc.1 Hrist.1 prcdst,1\ lj,1

U hriscanskoj ikonografiji,

korom i velikom sjajnorn braon

p]odnost i SICCLI:

KAJSIJE

kosticom Stavljanje licija ispod

Eno pc L'\ l' \OCC jc prcdst.1\ lj,1IL1

/,l

\Cqicc

U Kini se kajsija povezuje sa

kreveta bracnog para izrafava

srcc U 1'.ini sc pl1mc,r.rndz.1 il'S

lepotom i seksualnoscu iene.

nadu dace biti blagosloveni

jcdc

Crvene kajsije simbolizuju udatu

de com.

dan No\c gc,dinc

ienu koja je nasla ljubavnika, a

Lw

simbol srccc n.1 drugi

Mango, sa socnim

oci lepe zene cesto se uporeduju

narandfastim mesom, zaviC:ajno

CROZDE

sa kosticama kajsije Ovo voce

je voce istocne lndije i Burrne

Vinu1

se koristi i kao simbol ienskih

U Indiji se s.rnatra svetim vocem,

poj.n ]juju u rimskL>j umct1wsti.

genitalija.

,l

k1z,1 i grozdc ccsto SC

predstavljajuci plodnost i srecu .

sugcrisuci bog.1tst\ L' i uzi\ ,1njc

Legenda kaie da je Buda dobio

.1

NAROVI

lug manga u kojem je mogao da

rimskim p.llld,uwm grckom

Rastuci u mediteranskoj

se odmara.

Dionisu. bogom \ ino\c IL1zc

klirni, narovi krajem leta

f'O\CZUjU SC

S,l

F\.1hL1Sl1Ill

plodnosti i L1slub,HLnj,1 i

postanu jedre crvenkaste

POMORANDZE

izr,1z,1\ ,rnj.1 str.1sti Crnzdc iz

kugle koje iznutra blistaju

Latinski naziv drveta

Obcc,rnc zcrnljc prcdst,1\ lj.1!0

od socnih crvenih semenki

pornorandze, Fructus aurantia,

jc n1oguCnost no,og Zi\

nalik draguljirna Njihovo

odnosi se na zlatnu boju

Izr.1iljcc Z,1 hrisc,lllc. \ ino jc

irne znaci "jabuka sa rnnogo

pomorandze, dok naranha, izraz

simbol Hristo\ c kn i

semenki" Nar je bio jedan od

za plod na spanskom, dolazi od

Alahovih darova u Kuranu,

persijske reC:i narang koja znaci

a za Izrailjce je predstavljao

'\mutra5nji miris" Pomorandfa

cari njihove zernlje i mudrost

sugerise i nevinost i rodnost,

naroda Cesto se povezuje sa

jer se cvet i plodovi pojavljuju

plodnoscu - simbolizujuci

istovrerneno. Cvet pomorandie

majcinu utrobu - ali i sa smrcu .

je bio prisutan u starim

(1tL1 zL1

simbolizovali
Sok nara korist c , __

ZIVOTINJE
<(

z
::)

Kerber je cuvao podzemni sn~t

SU

Maje su sahranji\,1le psc sa

simbolom duhovne pred.:inosti i

njiho\'im gospodarima da bi ih

prosveecnja.

pO\'CZi\ani

laH1rn, cineci ga

<(

vodili na drugom svetu.

Za Kineze je tigar, pre nego la\,

<(

Duz se\erozapadne obale

0
_J

kralj Z\'eri Duh cmar, u pocetku

Amcrike vuk je mocru

!ova a kasnije ratarstva, on je

duhovna Zi\'Otinja koja moze

treci znak kineskog zodijaka. Beli

da obdari s,unana natprirodnim

tigar se povezuje sa mcsecom, a

sposobnostima, a mnoge

bko vidi u mraku, simbolizuje

famanisticke kulture govore o

prosvecenje. U hinduizmu, tigar

tome kako earobnjaci dobijaju

predstavlja neobuzd.:inu strast

moci od zene prerusene u

i gubit,1k kontrole - bofanstva

vuka. U hriscanskoj tradiciji,

Siva i Durg,1 jasu tigrove bda

vuk sc obicno prikazuje kao

unistavaju demone, pokazujuci

suprotnost jagnjetu, pri cemu

njihon1 surovost i neustrasivost

U pretkolumbo\skim

jagnje simbolizuje \'ernike

Macke su bile svete

zivotinje za stare Egipcane
i pojavljivale su se kroz
njihovu celu kulturu u
vajarstvu i slikarstvu.

GORE

a vuk mod koje prete da ih

civilizacijama Srednje i Ju:Zne

Kroz celu istoriju zivotinje igraju

uniste. Kolobijalni izraz "vuk

Arnerike. jaguar je bio car

vaznu ulogu u simbolickom

u jagnjecoj kozi odnosi se na

d:Zungle i govorilo se za njega da

jeziku mnogih kultura. Slavljene

laznu nevinost, dok indijanska

je podario ljudima dar za vatru

su kao bogovi i smatrane su

plernena u americkirn nizijama

i lov l\[aje su ga smatralc bicem

izvorom rnudrosti i snage,

smatraju prerijskog vuka, ili

podzemnog s\eta koje poznajc

vesnicima srece i nesreee,

kojota, velikom nralicom. Ova

tajne zemlje: sm.:itralo se da jc

duhovima zastitnicirna i

ideja se poja\ljuje i u evropskom

gledanjern

vodicima u druge svetove, kao

folkloru u prici o Crvenkapici, u

moguce videti buducnost Danas

i simbolicnim predstavama

kojoj \'Uk simbolizuje grabljivo

mnoga plernena u podrucju

ljudskih karakteristika

rnusko

Arnazona slave jaguara kao

VELIKE MACKE

izvor isceljenja, povezujuci ga

lekove, odecu i kozmetiku, kao i

Zbog grive, zlatnog krzna i

sa plodnoscu, vodom i ki5om:

radi zadovoljenja ljudske tastine

carskog drfanja, la\ je stari

pripadnici naroda ivlace veruju

Simbolicno, one doticu sve

simbol sunca i ovaploeenje

da jaguari jedu duse pokojnika

nivoe svemira - nebo, zernlju i

zemaljske snage. U starorn

irtvovanjima i love se za hranu,

Egiptu faraon je cesto pribzivan

DOMACE 1\!ACKE

kao lav, a africki kraljevi su

Stari Egipeani su obofavali i

PSI I VUKOVI

koristili slike lava bo licne

balsamovali macke, a ubijanje

Pas je verovatno najstarija

simbole U alhemiji, lav je

ili povreda macke bili

pripitomljena zivotinja i

predstavljao polnu strast, dok je

smrtni greh Nasuprot tome,

oznacava odanost, zastitu

zeleni lav povezivan sa divljim

i drugarstvo Psi se uveliko

silama prirode Lw je takode

bile proklinjane zato sto nisu

podzemni svct

se ponekad
povezuje sa hrabroscu i
pobedom, a ponekad sa
surovoscu, lukavoscu i
pohlepom.

u Kini, tigar
(kao i leopard) je car zveri i
cuva vrata raja

SASVIM GORE

njegove oci bilo

naguala (cmara duha) i kao

Zivotinje se koriste u obrednim

GORE Vuk

Ll

SU

budizmu, macke i zmije

SU

povezuju sa smrcu i svetom

po\'ezivan s boginjom majkom

plakale kada je Buda umro

duhova: Ajnui u Japanu su

- bio je jedan od simbola

- iako iz drugacije perspektive

verovali da psi imaju psihicku

vavilonske boginje !Star. U

ovo moze da se shvati kao

moc da otkriju duho\'e; za Inke

klasicnom svetu, on je bio C:uvar

znak duhovne mudrosti . Stari

je zavijanje psa moglo da najavi

podzernnog sveta i simbol

Jeneji nisu voleli macke jer su

smrt rodaka: au grckorn mitu

bofanske zastite I Buda i Hrist

prljave dok su srednjevekovni

hriscani povezhali crne macke sa

sveta zivotinja i ne sme se ubijati;

vradzbinarna.

ove zivotinje se slobodno kreeu

<
0

ulicarna indijskih gradova.

Za razliku od krave, koja je

KUNICI I ZECEVI

retko irtvovana, irtvovanje

I kunic i zec se povezuju s

mesecom i prcdstavljaju simbole

bikova je veoma rasireno. U

plodnosti u mnogim kulturarna.

starom Rimu, bik je irtvovan

Eostra, saksonska boginja proleca

jednorn godisnje zato sto

sa zecijom gLworn, donela je

se verovalo da njegova krv

zoru i novi zivot. U Kini zec

obogacuje zemlju i prenosi

predstadja reproduktivnu moc

muskost; odjeci tahih \'erovanja

i dugovecnost I zec i kunic

pre:livljavaju danas u spanskoj

se pojavljuju kao prevaranti,

koridi. Zbog rike, bik je bio

narocito u pricarna o zecu Breru,

zivotinja bogova grmljavine,

tradicionalnirn africkim prieama

kao sto je nordijski Tor Apis,

koje su na americke plantaze

bik u starom Egiptu, bio je

doneli robovi.

simbol stvaranja sveta i cesto je

Dakote ga vide kao manifestaciju

prikazivan kako nosi suncev disk

nhon1og tvorca, pa on igra

SLONOVI

boga Ra medu rogovima: pa ipak

glan1u ulogu u ceremonijamJ.

I Afriku i Indiju cesto simbolizuje

bio je sveta zivotinja i Ozirisa,

traganja za vizijorn.

slon. On je simbol snage,

boga podzemnog sveta

dugovecnosti, mudrosti i srece; i

J\!EDVEDI

kad ga jasu vladari, on predstavlja

BIZONI I BUFALA

moc i autoritet U mitologiji

Dokazi iz pecinske umetnosti

tradicijama med\ed se povezuje

Indije i Tibeta, slon drzi svet

( kao sto je u Laskou, Francuska)

s medicinom, isceljenjem i

i simbolizuje nepromenljivu

otkrivaju centralnu ulogu

rnagijskorn mudroscu U severnoj

stabilnost. Ganes, hinduski bog

bizona u fizickom i duhovnom

Evropi. med\ed je kralj zivotinja

sa s!onovskom g(avom, rusi

Car Mugal je
prikazan kako jase belog
slona, simbol carskog
dostojanstva, moci i
mudrosti u lndiji

GORE

U rnnogim Samanistickirn

MAJMUNI
Pavijanskom bogu
Totu u Egiptu

zivotu prvih lovackih drustava

i povezuje se s ratnicima:

prepreke U budizmu, beli slon je

Slicni bizonjma i ponekad

zastrasujuci nordijski berserkeri"

sveta zivotinja: Budina majka je

poistovecivani s njirna, bufala su

isli su u boj obuceni samo u

Maje su verovale da

sanjala slona prilikom zaceca U

takode bila obofavana.

medvede krzno. U hriscanskoj

je majmun stvorio

simbolici, rnedved je smatran

umetnost, brojeve i

S\'C

Tajlandu, Laosu i Kambodzi kau

da slon daje kisu i bogatu letinu

Pripadnici plemena Zulu

\'Cruju da bufalo moze da

okrutnom, opakom i davolskorn

poseduje du5u C:oveka, a Sijuksi iz

slikom culnosti.

pripisivao se izum
brojeva i pisma .

pismo

BIKO\!! I KRAVE
Tradicionalno, bik je simbol
muskosti, krava majcinstva

KONJ

i plodnosti Zbog toga sto

Stari simbol zivotinja, konj se povezuje sa

njeni zakrivljeni rogovi lice na

suncem i bogovima neba . On predstavlja

polurnesec, krava je nebeski

snagu vetra, oluje, vatre i tekuce vode. Smrt se

simbol rnajke boginje (kao StO

SU

staroegipatska bofanstva lzida i

prikazuje kako jase crnog konja dok je beli konj

simbol svetlosti, zivota i duhovnog prosvecenja..
Za Budu kazu da je napustio zemaljski zivot na

Hator) U nordijskoj mitologiji,

belom konju Konji su vukli suncane kocije u

praiskonska krava - Hraniteljka

klasicnom, iranskom, indijskom, nordijskom i

- lizala je led da bi stvorila prvog

vavilonskom mitu

C:oveka . Za Hind use, krava je

PTICE
ganan je mracna suprotnost

Zato sto mogu da lete, ptice se

cesto smatraju posrednicima
izmedu neba i zemlje, delujuci
kao glasnici visih iii rnoci sa

<

a:
0

drugog sveta . One se takode

smatraju ovaplocenjern duha i
duse, jer let simbolizuje slobodu
od fizickih ogranicenja sveta
prikovanog za zemlju i cesto se
Pecat predsednika
Sjedinjenih Americkih
Drzava, koji je promenio
predsednik Truman
1945 godine u odnosu
na originalnu verziju iz
1880; okretanje glave
or la sa desne u levu
stranu (prema maslinovoj
grancici, simbolu mira)
tada se smatralo da znaci
promenu od rata u mir

GORE

koristi kao metafora za misticno

iskustvo.

DOLE DESNO

zapadnjackom folkloru, za
rodu kazu da donosi bebe
majkama, a u mnogim
delovima sveta ona je
donosilac dobrih vestL

dvoglavi orao se pojavio u

Mesopotamiji pre vise od
cetiri hiljade godina Smatra
se da njegova simbolika
povezuje bogove blizance
moci i sveprisustva, iii
zemaljsku vladavinu sa

kasnije, ovaj simbol su usvojili

PTICE GRABLJIVICE
Ratnici i plemiCi povezuju

Sveto rimsko, Prusko cartsvo

i predrevolucionarna carska
Rusija

golubici; takode se vercnalo da

je on duh blizak vesticama

grcko-rirnskoj tradiciji nane

su bile svete ptice z,1 Ate nu I
i\[incrvu, boginju r.1ta, ali su
bile sprec;n,rne da se spuste 1u
krmcnc njenih hramova zato
sto je to predskazivalo smrt !me
starovelskog kralja, Bran, znaci
"gavran"; za njegovu gla\u kazu
da je z,1kop.111a ispod londonske
Kule. ,1 t,rn10 se drze gavranovi
u skladu sa popubrnim rnitom

se sa pticama grabljivicama,

dace Englezi pasti ako oni ikada

narocito sa orlom, jastrebom

odu

i sokolom. Sokolovi, koje je

soko je oznacavao zlo, ali je

Neka indijanska plernena su

za lov koristila aristokratija u

pripitomljeni soko predstavljao

\'crovala da je gavran doneo vatru

Kini, Japanu i hropi, postali

preobracenog paganina, a soko s

i svetlost svetu lnuiti iz Sibira i sa

su simbol plemstva; u Kini,

cubom nadu u prosvecenje.

Aljaske dele slicno verovanje - da

Orao se uveliko povezuje

je ova ptica dosla iz praiskonskc

nosili su slike sokolove alave

sa vodstvom i usvojile su ga u

tame i da jc ostala da nauci prve

U starom Egiptu, soko je bio

raznim vidovirna ambiciozne,

ljude kako da prcfoe Shodno

"

U grckom mitu
govorilo se da belezi na
repu pauna predstavljaju
oci ubijenog diva Argosa

Stari simbol sunca,

bozanstvima. Mnogo vekova

barjaci gospodara \'isokog ranga

DOLE

DVOGLAVI ORAO

kralj ptica, a hijeroglif za so kola

ekspanzionisticke civilizacije

tome, ganan je predstadjao

znaCio je .. bog"; on je takode

(ukljucujuci stari Rimi SAD)

boga trnrca i gornrilo se da

bio simbol boga neba Hora.

kao simbol nacionalnog

ubijanje gavr,rna donosi nesrecu

Indijanska plemena smatraju

identiteta i suvereniteta. U

i lose Heme. Vran.:i je ptica

jastreba glasnikom predaka dok

Kini, orao simbolizuje snagu, a

proroeanstva u kini.

se u Polineziji ova ptica povezuje

u keltskorn folkloru je sirnbol

sa isceliteljskim i prorocanskim

dugovecnosti i podmladivanja.

GOLUBOVI

mocima. U Kini, jastreb oznacava

Za hriseane orao simbolizuje

rat, a istovremeno je i simbol

svemoc i sveprisustvo Boga, kao

Danas se vc>olub mnoao

v koristi
kao simbol svetskoa rnira. U

sunca Za ranohriseansku crkvu

i Hrista i svetogJovana apostola.

Stamm zavetu, to je bila ptica

U mnogim hriscanskim crbama

koja se vratila na Nojevu barku

Biblija se stavlja na naslon u

noseci maslinov list, ukazujuci

obliku orla, simbolizujuci moc i

na pomirenje Boga i ljudskog

inspiraciju Bozije reci .

"

roda, dok je u Japanu golub s

macem najavljivao kraj rata.

GAVRANOVI I VRANE

Golub je takode simbol cistote

Mnoge kulture ne prave razliku

duse; u hriseanskoj tradiciji on

izmedu gavrana i vrane i ove

predstavlja Sveti duh; u lcgendi

ptice dele slicnu simboliku I

o kralju Arturu on se povezuje

jedna i druga ptica srnatraju

sa svetim Gralom.. Za Rimljane,

se zloslutnicama, vesnicirna

golub je bio sveta ptica Venere, a

rata, srnrti i natprirodnog U

u Kini je povezivan sa plodnoscu

judeo-hriscanskoj tradiciji

i dugovecnoscu.

PTICIJE PERJE
lndijanci iz Severne,
Srednje i Juzne Amerike
koriste perje kao ukras
na spektakularnim
perjanicama Asteci su
koristili zeleno perje iz
repa kecala za vladare
(ova ptica je simbol
njihovog vrhovnog
boga, Kecalkoatla), dok
za sve lndijance perje
sadrzi moc iii "lek" ptice
od koje oni poticu, pri
cemu je najcenjenije
perje orla.

PA.UNOVI

LABUDOVI I GUSKE

sto je predskazivalo dace

Zbog

I guska i labud su velike

neko umreti i da grob treba

paun prcdstavlja bo:l:.1nst\o,

\ odenc ptice koje u mnogirn

da bude pripremljen Sovin

kr,1ljc\ sko dostojanst\ o, ljub,l\

kulturarna imaju asocijacije

izuzetno dobar nocni vid

i lcpotu U Pcrsiji je on boravio

s,1 drugirn svetorn U Sibiru

stvua tradicionalnu vezu sa

S\

ojc \ clic,rnstvcnosti,

u r,1jskim b.1st.rnu, ,1 dnir sc

bbud simbolizuje samansko

proric.rnjem Medu indijanskim

okrct,10 oko p.rnno\ og prcstob

uranjanje u podzemni svet, a

plemenima arncricke nizije

U hinduskoj tr,1diciji ov.1 ptic,1

po rnisljenju Tunguza on je bio

sovina pera su se nosila kao

jc kosmicka planina !(,rnu, bog

duh nidic prvog sarnana. Guska

magicni talismani, dok je za

]jub,ffi i S\ct,1 ptica z,1 S.uasvati,

selica sc takode smatra duhom

Poni plemena iz Nebraske

boginju rnudrosti i umetnosti

pornagacem, noseci sarnana u

sova predstavljala nocnog

Cudcsni bclczi na p.1uno\om

ncbeske ;nanture

zastitnika U staroj Atini, ova

rcpu od,1n10 sc poisto\ccuju sa

ocim,1 i uporcduju sa Z\czd,1111,1,

U hinduizmu, ove dve ptice

ptica je bila sveta za Atenu,

su mitski zamcnljive, tako da

boginju mudrosti: slicno tome,

,1 prcdsLl\ lj,1ju i sirnbolc sunc.1

Hamsa - jcdna ptica sastavljena

u alherniji. sova se smatra

U budizrnu paun oznac,1\a

od Lh-e - moze da se poja\i

najmudrijorn od svih ptica, a

saosccajnu budnost

kao guska iii kao labud, a

takode je i simbol istinskog

simbolizuje s,wrscno

alhemicara.

RODE

jedinst\o i ravnotcZlL Kako

U rnnogirn kultur,rnu roda jc

iabudo\i CCStO zive

gL1snik dobrih \Csti K,10 ptica

ceo zinit, u zapadnim

U predanju australijskih

sclic.1, on,1 jc sirnbol putnika,

tradicijama se pcnezuju sa

urodenika snake se povezuju

au zemlji u koju sc dosclj,n,1

vcrnoscu

sa srecom i ushicenjem dok u

LI

paru

grcko-rimskoj
tradiciji labud je bio sveta
ptica za AfrodituNeneru;
on se takoae pojavljuje u
mitu o Ledi, koju zavodi
Zevs kada se pretvori u
labuda

GORE LEVO

U mnogim
tradicijama sova
se povezuje s
magijom, sa drugim
zivotom, mudroscu i
prorocanstvom

GORE

SVRAKE

Kini naziv O\'C ptice znaci 'ptica

predst.nlja doL1nk prolcca i

otuda no\ og zi\ ota. U staroj

SOVE

radosti'" Kada se prikazuju

Grckoj

Zbog srnjih noenih letova,

kako nose kineski novcic,

U Kini i Japanu

z,1 Hcru, boginju braka i

jezivog hub i ogromnih ociju,

one predstavljaju zelju za

zdralovi SU

zastitnicu porodaj.1 [zrcka da

so\a se ccsto povezuje sa

svetskim mironL Ivledutim, u

rode donosc dccu u \ezi je sa

natprirodnim silarna. Bila je

evropskom folkloru svrake se

idcjom d,1 dusc ncrodcne dece

ptica smrti u starom Egiptu,

srnatraju lopovima i pticarna

zi\c u mocv,uama i b.lrama

lndiji, Kini i Japanu: u Kini

zloslutnicama .

- prirodnom stanistu roda - i

se smatralo da njen huk

rode ih otkrivaju trazcci ribu

zrnci kao reci .. kopaj, kopaj",

O\

,1 ptic,1 je bib

S\

eta

ZDRALOVI

tradicionalni simboli
dugovecnosti,
mudrosti i vernosti.
U zapadnjackoj
umetnosti oni
olicavaju budnost

v
--i

n
rn

VoDENA STVORENJA
KITOVI, AJKULE I

duho\a i kao prorocista vodcnih

DELFIN!

boianstan. U mnogim dclovima

U J1panu, kit je bio jedno od

zapadne Afrikc jetri i utrobi

sedam boianstava sreee i slavljen

krokodila pripisuje se mocna

jc kao bog ribolova i hrane. U

rnagija, a ponckad ih 5amani

mavarskoj tradiciji on simbolizuje

koriste za bacanje destruktirnih

izobilje; figura pakake

cini

- stilizovani kit sa velikim

spiralarna za celjusti - popLllaran

bili svete zivotinje i ponekad

je motiv.

su balsamovani. Kultni centar

U judeo-hriscanskoj tradiciji,

Stari Grci su postovali

delfine kao simbole
mudrosti i proroi':anstva.
GORE

staroza\etni opis Jone i kita

gde su pitomi krokodili bili

povezivao ga je sa smrcu i

ukras.wani zlatnim rnindL1sama

ponovnim roclenjem Ponekad

i ritL1alno hranjcni u slan1

se tndi da se ova prica odnosi

boga krokodila, Sobeka Ovaj

delimicno je LI vczi sa stanistem,

na ajkulu ljudozdera pre nego

bog jc bio pmezivan i sa zlim

delimicno LI vezi s njihovim

na kita, a hinduski bog Visnu

i destruktivnim silarna Seta,

izgledom i ponafanjem i

ponekad se prikazuje kako izlazi

boga podzernnog sveta, koji je

delimicno LI vezi sa znacenjem

iz Lista ajkule. Kitovi su simbol

poprimio krokodilski oblik posle

koje imajLI za ljL1dsko drustvo

prirodnih opasnosti.

ubistva svog bra ta, Ozirisa, i sa

postL1jL1 kao boianstva, sejLI strah

Staroegipatski bog sa
glavom krokodila, Sobek,
povezan sa davolom,
simbol je destrukcije.

je postojao u Krokodilopolisu,

Simbolika vodenih stvorenja

Vodena stvorenja se razlicito

DOLE

U starom Egiptu krokodili su

U staroj Grckoj delfini su

povezivani sa Apolonorn i

dobrodusnim bogorn sunca Ra.

Za australijske urodenike koji

kao cL1dovista i love se zbog mesa,

njegovim darovima rnudrosti

zive na Senrnoj teritoriji. veliki

Lilja, jaja, koe i kostijLI Ona igrajLI

i prorocanstva i sa boginjorn

krokodili ovaplocuju duhove

znacajnu ulogu u mitu, fokloru i

ljubavi roclenom iz vode,

znaC:tjnih ljudi i povezujL1 se sa

religiji

Afroditorn, oznacavajuci

mudroscu, dok narodi Madarpa

jedinstni muskog, solarnog sveta

iz severoistocne Arnemske zemlje

RIBE

i zenskog, vodenog carstva; naziv

veruju da je C:ovek krokodil

Mnoge tradicije koriste ribe

delfina na grckorn, delfis, odnosi

stvorio vatru. U Kini, aligator iii

kao simbol dL1hovne mL1drosti

se na rnatericu, po kojoj je dobilo

krokodil bio je izumitelj pev;rnja i

U hriscanstvu je riba sirnbol

irne sveto prorociSte DelfL U

bubnja, a igra L1!ogu u ritmu sveta.

Hrista, au hinduizmu se Vi5nu

mnogim indijanskirn kulturann

U ranohriscanskom verovanjLI,

pojavio kao riba Macja da spase

delfin je i bofanski izaslanik

osoba koju pojede krokodil

odlazila je LI pakao

C:oveeanstvo od potopa i otkrije

i oblik Velikog duha, dok su

Vede iii Sveto pisrno Zbog

navatejski arapski rnoreplovci

ogromnog broja jaja koja polafo,

verovali da delfini prate duse

ZABE

ribe se uveliko povezuju i sa

pokojnika u podzernni sveL

Tradicionalno, fabe su lunarne

plodnoscu. U Kini su one simbol

srece

zivotinje, a njihove radikalne faze

KROKDILI I ALIGATORI

Narocite nste se izdvajaju zbog

rasta povezivale su se sa fazama

Krokodili nastanjuju dva sveta

meseca One se takode povezuju

svojih simbolickih svojstava .

- kopno i vodu - sto ih cini

sa plodnoscu, vodenirn tokovima

Na primer, u Japanu 5aran

sirnbolirna fundamentalnih

raclanja i kise i sa preobrazenjem

simbolizuje ljubav, hrabrost,

suprotnosti. Neka africka

i besmrtnoscu

plernena slave krokodile

pretvaranja u princeve u

povezivali lososa sa rnudroscu,

kao posrednike izmec!L1

zapadnjackom folklom Za Kelte

prorocanstvom i inspiracijom

svakodnevnog sveta i sveta

je iaba bila gospodar kopna

dostojanstvo i srecu, dok

SU

Ke Iti

otuda motiv

SKOLJKE
Buduci da je struktura koja stiti
zivot, simbolika skoljke cesto se
povezuje sa majcinom \.)trobom,

<
0

radanjem i stvaranjem sveta. U

grcko-rimskom mitu, Afrodita/

Venera pojavila se iz ogromne

>

ljusture skoljke kapice, a u

''-"
-j

hinduizmu skoljka simbolizuje izvor postojanja, pri cemu njen

U bajci Se zabac pretvara
u princa kada dobije poljubac
od princeze, sto simbolizuje
preobrazenje

GORE

i iscelitcljske moci rnde, a za

Kornjaca je u mnogim
tradicijama sveta zivotinja.
indijanskim tradicijama ona je
simbol zemlje

tacke. Skoljke se koriste kao ceremonijalni rogovi kod Maja i

Asteka, a predstavljaju i jedan od simbola budizma. U Beninu,
skoljcice kauri su se nekad koristile kao novae i povezuju
se sa bogatstvom, kraljevskim dostojanstvom i ugledom U

U hinduskom mitu kornjaea

C:uba predstadj.:i jednu od

boianstvo cije je kreketanje

desct inkarnacija Visnua . Ona

predskazivalo i stnr,1!0 kisu

je sirnbol meditacije i duhovne

U starom Egiptu, boginja ab,1

hriscanskoj ikonografiji, Devica Marija se ponekad uporeduje

sa ostrigom, a Hrist sa biserom.

mudrosti U rnitu .:iustralijskih

povlacc se za vreme oseke), ona

Hekat,1 povezivan,1 je s magijom

urodcnika za kornjacu sc govorilo

se cesto povezuje s,1 mesecom. U

KORAL

i porodajcm, ,1 u Kini i Japanu

da se rach iz \oda koje su nastalc

tradiciji Inka ona je bib aspekt

Prem a

z.:ibc

otapanjem praiskonske planine

velike rnajke koja je progutala i

povezi\ane

m.:igijorn U

Jap.rnu, zab.:i je bila povezi\ana sa

leda, do kojeg je dove la boginj.:i

pornr.:icenjim.:i rnesec.:i, au Kini

sunca, dok u Polineziji kornjaca

s.:i booatst\om
i duoovecnoscu.
0
v

ovaplocujc moc rnorskih

vreme i mladi mesec

starokineskom
verovanju, koral je
nastao iz d rveta
koje raste na dnu

HOBOTNICE

mora U alhemiji je

U srednjevekovnoj Enopi :labe

bozanstava Medu africkim

U klasicnoj antici hobotnica je

bio poznat kao drvo

su po\czivane s magijorn i

plcmenirn.:i kornja(e

posmatrana kao cudoviste koje

zivota, ispunjeno

nadzbinama . U Bibliji su iabe

svete zivotinje vodenih bogova

SU

eesto

KORNJAC:E

napada nasukane mornare i

kida ih na komade. Kao i kraba,

bile jedna od deset napasti

Egipt.1

supstancom nalik
krvi (zbog boje). U
budizmu, za koralno

FOKE I MORSKI KONJI

hobotnica je povezivana sa

drvece se govori da

U nekim inuitskim pricama, ova

mesecom i letnjim solsticijem.

raste u raju

stn1rcnja slove kao praiskonski

Hobotnica se mnogo koristila u

Zbog cnstoce i oblika oklopa.

preci, sposobni da poprime

rninojskoj i mikenskoj civilizaciji

kornjaea je u mnogim kulturama

ljudski oblik i da uce ljude da

na Mediteranu, gde se ponekad

simbol sveta . Ona je najstariji

plivaju i lo\c ribu: ona su takodc

j;:ivlja zajcdno sa spiralom ili

indijanski sirnbol Zemlje iii

glasnici, koji se krecu izmedu

svastikom. Krakcni je povczuju

nujke zernlje - dok zemljotresi i

sveta duhova (rnde) i materije

sa stvar;:injern sveta koji se

gnnljavine nast.:iju kada kosmicka

(kopna). lnuitski obicaj diktira

razvija iz centra.

kornjaca trese srnj zernaljski

da se prilikom ubijanja ovih

oklop Maje su takode shvatale

iivotinja njihove besike bacaju

Zernlju kao ogromnu kornjacu,

natrag u more, jcr se veruje da

sto je bio slucaj i sa Kinezima,

ce se one tada ponovo roditi kao

koji su pege na oklopu kornjace

zive foke i morski konji Morski

smatrali kartorn sazvezda i

konj je jos poznat i kao rnorski

koristili su ih kod proricanja. Od

slon.

cetiri sveta kineska stvorenja,

kornjaea je jedina prava zirntinja

oblik formira visestruku spiralu koja nastaje iz jedne centralne

GORE

i\[aje i Asteke on.:i je bila vodeno

SU

<

KRASE

(preostala tri su zrnaj, feniks

S obzirorn na to da se kretanje

i jednorog), a bila je simbol

krabe ravna prerna rnesecevim

dugovecnosti

rnenarna (love za neme plime, a

DOLE Foke igraju

vaznu ulogu u mitu i
obicajima lnuita, gde se
cesto posmatraju kao
praiskonski ljudski preci.

>

lNSEIZTI
pokojnika koje posecuju zen11ju,
a slicno verovanje postoji u
Gvatemali . gde se oni povezuju
sa zvezdama. Kao i kod drugih
zivotinja, simbolicke asocijacije

insekata zasnivaju se na

_J

njihovom ponafanju i fizickim

karakteristikama i usac!eni su u

VILIN KONJIC
U nekim indijanskim
kulturama vilini konjici
simbolizuju snove, promenu i
prosvetljenje i povezuju se sa
samanskim mocima . Za Kineze
vilin konjic predstavlja leto, a
zbog ostrog nepredvidljivog
kretanja u isto vreme je simbol
nepouzdanostL

kulturu i vreme

MUVE

Na ovom portretu
Napoleona koristi se motiv
pcele, koji je izvezen ne
samo na carevom plastu
nego i na podijumu na
kojem on stoji. Rec je o
simbolu jednakih pod
jednim vodom
GORE

Leptir je simbol
duhovnog razvoja i
preobrazenja . U Latinskoj
Americi on se koristi i za
opis prostitutke, koja se seli
od jednog muskarca do
drugog
DOLE DESNO

napora, pccle se cesto koriste kao

!me Belzebub, glavni davo koji

rnodeli ljudskog drustva Kosnica

se pominje u Bibliji, potice

je postala metafora za sreden

od hebrejske reci koja znaci

i milosrdan zivot hriseanskih

"gospodar muva", ukazujuci na

rnonaskih zajednica. Peele se

prilicno cesto verovanje da su

odavno visoko cene i zbog saca,

rnuve vesnici bolesti i c!avolskih

izvora ne samo secera nego i

nesreca; one su bile trece od

voska koji se koristi za pravljenje

deset napasti u Egiptu Mec!utim,

sveca Tako

SU

pcele povezane i

u staroegipatskom Novom

sa slascu i sa svetloscu. U starom

kraljevstvu ( 1550-1100. p n

Egiptu one su bile simbol sunca,

e. ), rnuve su bile poznate po

nastale od suza boga sunca Ra.

Iz perspektive koja sagledava

istrajnosti i hrabrosti i usvojene

svemir kao mec!usobno

su kao simboli ratnika: iz ovog

oko matice (pcelinje kraljice),

prepletenu rnre:lu postojanja,

perioda

pee la je bila kraljevski sirnbol:

svaki deo prirode je znacajan, bez

stapici ukraseni arnajlijama od

usvojili su je srednjevekovni

SU

otkriveni earobni

Kako je kosnica organizovana

obzira koliko malen iii obican

muva Kod Navaho Indijanaca,

francuski kraljevi, a oziveo

bio. Shodno tome, cak i najsitniji

Dclflco ("velika muva") je

Napoleon kao sirnbol jednakih

insekti imaju bogate simbolicke

duhovni glasnik povezan sa

pod jednim voc!om.. U kineskoj

asocijacije, cesto se povezujuCi

isceljenjem

umetnosti, pee la iii leptir koji

sa bogovima, duhovima i drugim

lete oko cveta (simbola za ienu)

svctom . Na prirner, u mitologiji

PCELE

predstavljali su asocijaciju na

Srednje Amerike, mali leteci

Zbog marljivosti, drustvene

iarku :Zudnju U staroj Grckoj

insekti su se smatrali dufama

organizacije i zajednickih

med je povezivan sa recitoscu,

MRAVINJAK
U kosmologijama mnogih africkih naroda (narocito kod
Dogona i Bambara Malija) mravinjak igra znacajnu ulogu. On
se povezuje s jezikom i umetnoscu tkanja, sa zenskim polnim
organima i sa stvaranjem sveta; obicaj je da :Zena sedi na
mravinjaku zbog plodnosti Tradicionalni model dogonskih
koliba zasniva se na planu mravinjaka, a verovanje da mravi
znaju gde se nalaze podzemni potoci znaci da se bunari
cesto kopaju u blizini mravinjaka. U tibetanskom budizmu
mravinjak je simbol aktivnog zivota

dok se u keltskom svetu,

sa posteljicom, dok se Iscel,

(carobnica i isceliteljka)' bi la

medovina (formentisano pice

majanska boginja babinstva,

jedna od Cetiri boginje koje

od med a i vode) smatrala picem

pojadjuje kao pauk U Japanu se

cmale mrtvog Ozirisa. Usled

bogova

smatra da iene paukovi zavode

veze sa pustinjom, skorpija moze

putnike, a na Zapadu se iene

da predstavlja susu i bedu Neki

i vrlinu, a Japanci su

LEPTIRI

grabljivice ponekad uporeduju

amazonski narodi veruju da je

verovali da su one

Zbog metamorfnog zivotnog

s pauko\irna, jer koriste svoja

nju poslao neki ljubomorni bog

nastale sjedinjenjem

ciklusa leptir je ar hetipski

ienska lukavstva da namame

da kazni muskarce zbog toga sto

SU

SVILENE BUBE
U starom Japanu i
Kini svilene bu be su
predstavljale cistotu

boga vatre i boginje

zemlje. Kinezi su

simbol preobrazenja, misticnog

muskarce u rnrezu Kod Afantija

su vodili ljubav sa zenama koje je

u prolece prinosili

ponovnog rodenja i nadculne

u zapadnoj Africi paukovi se

on zeleo. U jednoj verziji grcko-

obredne zrtve od

duse . Ncki australijski urodenici

povezuju sa Anansijern, bogom

rimskog mita o lovcu Orionu, on

svilenih buba i

smatraju leptire duhovirna

prepredenjakom, koji je ljude

je umro kada ga je skorpija ubola

dudovog lisca. Svila

pokojnika koji se vraeaju na

ucio umetnosti tkanja U nekim

u petu, pa su oboje pretvoreni

zernlju, au grckom rnitu, Psiha

indijanskim mitovima za pauka

u sazvezda koja se nalaze na

(dufa) cesto se predstavlja kao

se kaze da je naucio ljude da pisu

suprotnim stranama neba

leptir Elegancija i lepota ovog

prateci oblike slova u njegovoj

stvorenja cine ga simbolorn

rnrezi.

iene u Japanu, gde dva leptira

koji zajedno plesu simbolizuju

Zbog cvrstine i gotovo

Simbolika Cr\'a povezuje novi

zivot sa raspadanjem i srnrcu

bracnu srecu, au Kini se on

ratnici su sebe ukrafavali

Prema kineskorn mitu, ljudski

povezuje sa zivotnim uzivanjima

sararna po uzoru na njLL

rod potice od crva koji su se

i radoscu Neko ko prelazi

Za Kelte je paukova mrefa

hranili lesinom praiskonskog

s jedne stvari na drugu i ko

nevidljiva struktura koja sadrzi

bica, a slicno verovanje postoji

nije nikada zadovoljan moie

velieanstveni obrazac zivota Za

u islandskoj tradiciji, gde crvi

se opisati kao leptir, dok u

Hinduse i budiste paukova mrefa

koji se hrane mraznirn divom

Latinskoj Americi spanska rec

predstavlja iluzije sveta, dok

lmirorn ( od cijeg tel a je stvorena

za leptira ( mariposa) moze da

ona u hriscanstvu predstavlja

zernlja) poprirnaju ljudski oblik

se odnosi na prostitutku, jer ona

Sataninu zamku Medutim, u

Za legendarnog irskog keltskog

ide od rnuskarca do muskarca

evropskorn folkloru ubistvo

junaka Kukulejna govorilo se da

Asteci su povezivali leptira sa

pauka donosi nesrecu, jer se on

je roden iz crva. U psiholoskom

ienarna koje su umrle prilikom

povezuje sa novcem i srecom

smislu, crvi se mogu povezivati

sa destruktivnim procesima koji

on bio simbol "crnog sun ca" koje

SKORPIJE

prolazi kroz podzemni svet u

Zbog otrovnog uboda i zbog

toku nocnog putovanja

toga StO je Staino sprernna na

raskos i obilje

CRVI

nevidljivosti mreie, indijanski

porodaja, dok je za Meksikance

se tradicionalno
vezuje za plemstvo

nagrizaju licnost

Skorpija se uveliko
povezuje sa smrcu i
destrukcijom U nekim
delovima Afrike mnogi
ljudi ne izgovaraju ni
njeno ime zbog verovanja
da bi to donelo zlo svetu.

GORE

PAUKOVI

sa smrcu i destrukcijom: u

ZRIKAVCI I
SKAKAVCI

U kulturarna australijskih

Africi mnogi ljudi koriste

U Japanu se zrikavci

urodenika veliki pauk je suneani

eufemizrne za ovo stvorenje, jer

junak, ali u drugim tradicijama

bi cak i izgovaranje njegovog

on je zenska sila, personifikacija

imena pustilo zlo u sveL

Velike majke u njenom i

Skorpija ima mnogo veza sa

stvaralackom i rusilackom

podzernnim svetom: zodijackim

aspektu Kod amazonskog

znakorn skorpije vlada Pluton,

uniste letinu, skakavci se obicno povezuju sa prozdrljivoscu i

naroda Tukano, na primer,

gospodar donjeg sveta, dok je

unistenjem

paukova mreh se uporeduje

staroegipatska boginja Selket

napad, skorpija se povezuje

povezuju s mesecom, a
u Kini su simboli smrti
i vaskrsenja U Kini i
nekim mediteranskim
zemljama smatra se
sreeom ako se zrikavac naae u kuci Zbog sposobnosti da

-ZMIJA
Od svih zirntinjskih simbola

rnitologiji Buto je bila boginja

zmija je \'Cro\atno najznacajniji

zmija, ccsto prikazivana kao

i najslozeniji lzglcda da su od

kobra. Njena slika na celu

najranijih vremena zmijc bile

faraona predstavlj.1la jc zastitu

po\ezanc sa vecnoscu, kao tvorci

od ncprijatelja Matrijarhatski

i rusitclji swmira. i povezivane

kult u Delfima bio je simbolicno

su sa isccljenjcrn i mudroscu;

unistcn kada jc Apolon ubio

one su takodc demonizov.111c i

zmiju Piton, a Ilijada kazuje

svrstane uz iskusenje. nemoral i

o torne kako Kalh,111t tumaci

Satanu

cinjcnicu da orao nosi ranjenu

zmiju u kand:Zarna kao znak da

Zi\IIJE I ZENSKI

ce patrijarhalna Grcka prevladati

PRINCIP

matrijarhalne tradicije Azije.

Zrnija jc cesto po\ezivana

Boginja zmija je
kritska Majka zemlja, ovde
prikazana kako drzi zmije
smrti i ponovnog roaenja
GORE

sa bobnstvirna, narocito sa

OD GLAVNOG BOGA

rnajkama boginjama i Majkom

DO ZLE Zi\IIJE

zernljorn Starofcnicanska

U mnogim delovima sveta zmije,

boginja plodnosti Tani ta, koja se

skupa sa ostalirn grnizavcima i

povezuje sa Evom, dovodila se

ribama, koriste se da predst~ne

"zmiju") su bozanske vodene

u vezu sa zrnijama U egipatskoj

prirodu u njenim najiskonskijirn

zmije, dobrodusne i mudre,

ili najfundarnentalnijim

prikazane s ljudskim licem i

aspektima Kako zrnija odbacuje

kofo i onda pocinje :foot iznova,
ona ovaplocuje ciklus smrti i
vaskrsenja. Zmija je bila glavni

NAGE I MUOROST
U indijskoj mitologiji, nage
(od sanskritske reci za

kapuljaeom kobre lndijska

alhemija, nagajuna, ima za
cilj da ujedini energije tela na
putovanju samospoznaje da
bi se sacuvao eliksir zivota

bog. postojeci u korenima

zivota, a ima jaku vezu sa
podzernnim svetom buduci da

Kada

dolazi iz dubina Majke zemlje.

boga u Hanan. zensko boanstvo

a psiholoski iz kolektivnog

i zrnija su prognani i povezani

SU

Hebreji uveli muskog

nesvesnog. On je bio gospodar

su sa zlom Zrnija u prici o

drveta zivota, gde se sastaju

Edenskom Htu in1a satanskc

vreme i vecnost Sumerski pecati

karakteristike, jer uvodi Evu u

iz 3500. godine p

11

e. prikazuju

greh neposlusnosti prema Bogu,

zmiju sa drvetom i boginjom

dok su nasenski anostici slavili

kako daje

zmiju u obliku sumerskog boga

\'OCe

zivota muskarcu

koji je do5ao kao gost

Hananejsko bofanstvo bila

"'

Enkija, koji je doprineo tome

da Adami ha postanu do kraja

je rnajka boginja, koja je bila

ljudi upoznavsi ih sa drvetorn

jako povezana sa zmijom i

saznanja.

predstavljala je tajne zivota .

Za Junga su zrnije
sirnbolizovale

0110

sto je

potpuno nesvesno i instinktivno,

Eva naslikana sa zmijomaavolom i sa zabranjenim vocem
koje zmija koristi da je navede na
greh
LEVO

a ipak poseduje skoro

natprirodnu i jedinstvenu
mudrost. koja moze doci u sukob

sa svesnim stavovima Zmija

LECENJE I SMRT

moie zato da simbolizuje i zlo

Zmije se odavno pO\ezuju

i mudrost, lako da prevazide

s lecenjem i posredovanjem

ljudska moralna naccla Ako

izmedu zivota i smrti U

se zmija sanja, znaci da postoji

grckoj mitologiji, Eskulap. sin

veliki jaz izmedu svesnog i

Apolona i srnrtne Koronide,

>

nesvesnog i da se nesvesno

mogao je da se pret\ori u zmiju

objavljuje n,1 opsesivan i

i da vrati pokojnika u :i:ivot,

povratan nacin. Zmija u snovima

cime je razgnevio Hada, boga

rnoze takode da znaci da smo

podzemnog sveta Jedna prica

Homcopatski princip d,1 se "klin

zalutali sa krivudavog puta ka

govori da je on postao zmija da bi

kJinom izbija' SUStinski je

okoncao kugu u Rirnu, a Rimljani

otrovnu isceliteljsku prirodu

su poceli da ga slave kao boga

zmije

inividualizaciji.

ZMIJA KAO TVORAC I

medicine i lecenja Eskulapovski

RUSITELJ

nacin lecenja, nazvan inkubacija,

ZJ.

TUKANSKA ANAKONDA

U mnogim mitovima zmije

podrazumevao je da pacijent

Narod Tukano iz podrucja

SC pojavJjuju kao izvor zivota .

mora da provede noc na nekorn

Am,nona pripisuje slozenu

iako one rnogu da budu i

S\'etorn mestu Tada bi pacijente

rusitelji Sumerci i Akadijci

LI Sflll

Mesopotamije opisali su

protumacio svei;tenik i to bi

ITIOrlStruozne ,1nakonde zive

me5anje voda Apsu i Tijamat,

rezultiralo lekom.

sumskim bgun.lma i u dubokim

iz kojih su izronile Lahmu i

posetio bog, Ciju bi poruku

Eskulapovski simbol zmije

i kontekstualnu simboliku
.:inakondi. Oni \ernju da
LI

\ irovinu ispod vodopada. Oni

Lahamu, dve cudovisne zmije

obavijene oko stapa predstavlja

takode uporeduju kret.:inje

koje su stvorile nebo i zernlju.

lecenje, a danas se koristi

Mlecnog puta sa preplit.:injem

Zmija duginih boja pojavljuje

kao medicinski simbol. On

dveju anakonda koje se pare,

se u urodenickirn crtezirna u

se cesto brka sa Merkurovim

odrafavajuci sezonske periode

steni u Arnemlandu, Australija,

"krilatim Stapom", na kojern SU

osemenj;l\anj.i, klijanja i r.idanja.

pre sest do osam hiljada godina

bile prepletene dve zmije. Ove

/\n.ikonda je put koji vijuga

Predak iz vremena sna je

zrnije su bile ume5ane u borbu

kroz sumu kao reka, a kada

zivotodavalacko bice povezano

u kojoj je intervenisao Merkur,

putuje uzrndno ona predstavlja

sa plodnoscu, obiljern i kisom,

otkrivajuci srnju prirodu vodica

putovanje inicijacije

a cesto je i tvorac ljudskih bica

dusa izmedu svetova.

Njegova destruktivna strana

Povezanost zrnije s leC:enjem,

podrazumeva kaznjavanje

zivotom i smrcu nalazi se

onih koji se suprotstavljaju

pagansko-hriscanskoj slovenskoj

L1

prirodnom zakonu tako sto ih

prici o Bogatiru Potoku, koji

proguta

se, posle smrti svoje mlade

LI

potopima i StO izbaci

njihove kosti

neveste, dao zakopati pokraj nje,

Stara germanska mitologija

pod punom ratnom opremom

povezuje zmiju sa smrcu i

i na konju, u duboku grobnicu

stalnirn podrivanjem korenja

U ponoc su se pojavili mnogi

dneta sveta . Nordijska tradicija

grozni gmizavci, ukljucujuci

je predskazi\ala potop koji

ce

veliku zmiju koja je bljuvala

unistiti svet kada se probudi

vatru. Potok je odsekao njenu

Jormangand, zmija u boravistu

glavu i vratio je suprugu u

ljudi

zivot mafoCi njome njeno telo.

GORE Dve zmije prepletene

na Merkurovom "krilatom
stapu" predstavljaju
preobrazensku moc
promene muskog
u zesnko i obrnuto
Eskulapovski stap sa
jednom zmijom bio je
originalni medicinski
simbol; meautim,
verovatno greskom, i
"krilati stap" se koristi u ovu
svrhu

Slikarstvo australijskih
uroaenika cesto prikazuje
zmiju i njenu vezu sa
plodnoscu i obiljem.
ooLE

"""

ZIVA PLANETA
<

NEMINOVNO JE DA VELIKI DEO KULTURNE SIMBOLIKE DOLAZI OD ZEl\!LJE I OD NACINA NASEG ZIVOTA NA OVOJ PLANETL GODISNJA

f--

DOBA I CIKLUSI, VREME, UDALJENOST, ELEMENT! I SAMO TLO, SVE TO JE DALO POVODA NASTANKU NAJSTARIJIH ZNAKOVA I SIMBOLA
COVECANSTVA, KOJI OSTAJU TRAJNI UPRKOS NACINU NA KOJI NAUKA SIR! NASE SPOZNAJE 0 PLANET! NA KOJOJ ZIVIMO.

<

>

GODISNJA DOBA I VREME

oEsNo Kameni duborez,
poznat kao Loselska
Venera, star 22 hiljade
godina Smatra se da je
rog koji drzi obelezen
godinom od trinaest
lunarnih ciklusa

Ljudski rod oduvek koristi

simboliku i ritual da bi kazi,ao
0

ritmovima i ciklusima zivota

Priroda obelefava postojanje

iivotnim dogadajima - trenuci
zaceea, rodenja i smrti - a
zivot se nastavlja u medusobno

VLASJ(I
Sazvezae Vlasici ima
mnoge simbolicke
asocijacije. Ove

zavisnim ciklusima Faze zivota

oduvek zaokupljaju coveka i one
su dobile sopstveni uni\erzalni
simbolicki jezik

zvezde su u starom
Egiptu predstavljale

KALENDARI I VREME

boginju majku Net,

Prvi kalendari zasnivali su se na

a u Kini su one bile

mesecevim fazama. PeCinske slike

behar iii cvetne

u Laskou, Francuska, pokazuju

zvezde . Pleme

da su mene racunate pre otprilike

Hojhoj iz juzne Afrike

naziva ih Huseti,
sto znaci kisonosne
zvezde U hinduskoj
tradiciji one su
plamenovi Agnija,
boga vatre

l 7 hiljada godina, <i duborez

Loselske Venere, koji je star oko

22 hiljade godina, pokazuje da

ciklusom, a preovladuje u

Venera drzi rag sa trinaest belega,

civilizacijama koje obofavaju

koji predstavljaju godinu lunarnih

boginju. Britanski Stounhendz

radanjem i obnovom prirode,

ciklusa. Lunarni kalendar se

je sirnbolican spomenik

simbolizov.rnim krugom i

povezuje sa rnenstrualnim

TIRANSKI CASOVNIK
U romanu Carisa Dikensa "Dombi
i sin" iz 1848. godine, casovnik
je tir an ska figura koja se cuje

Iako se vreme original no

povezivalo sa ritrnom, ponovnim

koji je P''ezan i sa suncern

ienskim genitalijarna, uticaj

i sa mesecom.. Lunisolarni i

judeo-hriscanstva doveo je do

solarni kalendari pojavili su se

osnivanja linearnog vremena. U

prornenom sa :Zenskih na muske

XIV veku Evropljani su poimali

vrednosti .

kosmos u srnislu rnehanizrna

Jevreji i rnuslimani i danas

casornika, au XVI I veku Isak

koriste lunarne kalendare Kineski

Njutn je okarakterisao vrerne kao

bez emocija, radi sve prema

kalendar, jos jedan primer

apsolutno i jedinstveno.

casovniku Ovde je casovnik

lunisolarnog kalendara, jos se

i oseca svuda G Dombi, lik

Tehnoloska dostignuca su narn

simbol mehanickog nacina zivota, pokazujuci kako je vreme

koristi za utvrdivanje praznika i

omogucila dJ. ignoriserno "vreme

zavladalo svescu industrijskog drustva

svecanosti i vafan je za kineske

prirode", da uzgajamo useve nn

ratare koji jos seju prema mesecu.

sezone i da doslovno produzimo

r
MAJANSKI KALENDAR
Majanska civilizacija je razvila veoma precizan kalendar, prateci i
kombinujuc'i cikluse meseca, sunca, planete Venere i Vlasic'a. Ovaj
kalendar su kasnije usvojili Tolteci i Asteci Za Maje je voaenje
kalendara bilo i sveti i politicki cin, a njihovi vladari su se povezivali sa
simbolima voaenja vremena

smatra rodendanom mes-eca i

Cl

slavi se gozbom i specijalnim

"mesecevim kolacima", koji su

simboli zajednistva
dnevno vreme u noc. Tek u

sopstvenu simboliku koja se

novije vreme, posle Ajnstajnove

oseca i danas. Zora je bila

teorije relativiteta, posvecuje se

paznja vremenu i prostoru

koja pocinje I+. januara. Njen

>

mladosti, dok je podne bilo

naziv znaci "kipljenje" - sto se

<

cas otkrovenja

odnosi na bogatstva prirode i

rn
rn

opsti simbol nade, radosti i

LI

jevrejskoj i

muslimanskoj tradiciji. Suton se

na slatko jelo od pirinea Ova

GODINE

C:esto povezivao sa neinesnim

svecanost traje tri dana, a prinose

U keltskoj tradiciji. simbolicki

vremenom propadanja i zato sa

se zrtve bogovima kise i sunca,

krug vremena predstavlja

smrcu.

koji su zalivali pirinac i doveli do

Samhain, zimski solsticij; Imbolk,

Ponovo inspirisana ciklusima

meseca i zalaskom i izlaskom

bitna za naprednu zajednicu

Bajsaki, svecanost Sika, slavi

sunca, C:etiri godisnja doba bila su

letnji solsticij: Lugnasada,

univerzalni simboli radanja, rasta,

se na severu Indije 13 aprila,

jesenji ekvinocij Tocak godine

smrti i ponovnog radanja U

prvog dana solarne godine Sika,

opisujc cikluse snirti, rodenja,

zapadnjackoj umetnosti prolece

kada igraci i bubnjari oponasaju

mladosti, zrelosti i obnavljanja

se prikazuje kao mlada :Zena,

prizore sejanja, zetve, vejanja i

zirnta, a s\aka t1cka je obeleiena

ponekad kao dete, a ponekad se

skupljanja letine.

sezonskim proslavama

povezuje sa beharom, jagnjetom

iii jaretom i sa grckom boginjom

- I novembar) je istovremeno

Afroditom Leto je ponovo zena,

Praznik mrtvih, kada se smatra

sa klipovima kukuruza na glavi i

da je veo izmedu zivih i mrtvih

ponekad sa srpom u ruci. Jesen se

nJ.jtanji GodinJ. pocinje u

povezuje sa Dionisom i zetvom,

umiruccm i propadajucem delu

ali i sa zecom Zima se ponekad

tocka. odrafavajuci keltsko

prikazuje ka9 starica iii kao zena;

razumevanje vaznosti starenja i

bog kovaca Hefest povezuje se

smrti da bi zivot mogao da buja

sa ovim godisnjim dobom, kao i

Ovo vreme simbolizuje figura

salamander i patka

st<1rice, koja je u isto vreme

i staresina. l\Iladost, lepota,

2ETVENESVECANOSTI

razrnj i produktivnost kasnije

Svecanosti zalwalnosti u vreme

su simbolizovani u keltskoj

ietve uobicajeni su u svim

godini devojkom i majkom, koje

ratarskim kulturama. To je vreme

su druga dva aspekta trostruke

kada se slave prirodne sile i preci,

boginje

kada se zajednica okuplja da

podeli ideje i iskustva, da prica

SEZO NSKA SIMS 0 LI KA

Prva merenja vremena zasnivala

price i jaca drustvene veze .

Proslava zetvenog meseca u

su se na pojavljivanjima i

Koreji, zvana C:usok, odvija se na

iscezavanjima i na promenljivim

petnaesti dan osmog lunarnog

putanjama sunca i meseca .

meseca Istog dana u Kini i

Glavne faze dana imale su

Vijetnamu je Cung C:uj, koji se

OJ

njegovog zrenja, i stoci koja je

prolecni ekvinocij; Beltane,

Samhain (31 oktobar

hinduska zetvena svecanost,

KELTSKI TOCAK

prclazne tacke u toku godine:

>

Pongal je juZlloindijska

Litija Sika na svecanosti Bajsaki,

kojom se slavi pocetak zetve
kukuruza, a odvija se prvog dana
solarne godine.
DOLE

BOG

VREMENA
Grci su razmisljali o
dve vrste vremena:
Hronos (prikazan
gore, sa zmijom oko
tela koja simbolizuje
vecnost), bio je
bog apsolutnog,
linearnog i merljivog
vremena, dok je
Kairos bio bog
vremena prave
prilike i sanse.

ZEMLJA
<

_,
<
>

oesNo Pogled na planetu

Zemlju iz svemira
promenio je nacin
gledanja na nas svet i
simbolizuje celovitost i
meousobnu povezanost
zivota

Ono sto nam Zemlja znaci

Klasicni, hinduisticki, budisticki i

vremenom se znatno promenilo.

jainski tekstovi slagali su se da je

Njcna simbolika snazno je

Zernlja, u stvari. ravan disk, iako

poYczana s nJ.sim kolektiYnim

su jc neki indijski mitovi smatrali

stJ.njem svesti i odrahva

loptastom

promene u ljudskim nednostin1J.

i nasem odnosu prema prirodi

Stari Hebreji, Egipeani i

V.1Vilonci imali su kosrnologije
u kojima je Zemlja bi la ravna.

oote Psaltirska karta, sa

Jerusalimom u sredini,
najstarija je prezivela karta
koja simbolizuje Hristovu
ulogu cuvara sveta.

RAVNA ZE.MLJA

Prema hebrejskoj knjizi o Enohu,

Vecina ranil1 drustavJ. zamisljala

andeo Urijel vodio je Enoha

je Zemlju kao ravnu, kao

do kraja Zemljc, gde je video

Eratosten izracunao je precnik

ogroman toeak iii disk. Stari

ogromne zveri i ptice, a iza

Zcmlje koristeci trigonometriju

Kinezi su opisivali Zemlju kao

cega je video nebo kako pociva

tako sto je izmerio duzinu senke

raYan kvadrat na nhu krnje,

na rubu Zemlje. Egipcani su

vertikalnog tornja u Aleksandriji,

cetvorostrane piramide ispod

zarnisljali prarnugaonu Zernlju,

kada se sunce nalazilo tacno

kruznog neba U Indiji, Rig Veda

sa boginjom neba Nut koja se

iznad Asuana, udaljenog 800

je opisivala Zemlju i nebo kao

telom nadvila iznad zemlje poput

kilometara

dva tocka na kraje\irna osovine.

kupole Vavilonci su zamisljali

ravno kopno okru:Zeno morem, sa

i\ledutim, paradigmaticna
promenJ. iz ra\ne u okruglu

nebeskim svodom oslonjenim na

Zemlju dogodila se pre vise

more iii na stubove Na Zapadu

stotina godina Kristofor

se najraniji opis Zemlje nalazi u

Kolumbo je, 1+92, ploveci

Ilijadi, gde je Homer opisao nebo

delimicno oko sveta, iskust\eno

kao cinijastu hemisferu koja

dokazao

pokriva ravnu, kruZI1u Zemlju.

pretpostavljalo raznirn

0110

sto se do tada

proracunima: da je Zemlja zaista

OKRUGLA ZEMLJA

lopta Izgleda da su Galilej i

Iako je vecina starih naroda

Kopernik bili veoma ohrabreni

smatrala da je Zernlja ravna, bi lo

KolumboYim iskustvom, pa su

je izuzetaka. Japanski urodenicki

brzo usledile dramaticne nove

narod, Ainu, zamisljao ju je

teorije koncentrisane na Sunce,

kao lop tu koja pliva u rnoru,

oko kojeg se okrugla Zemlja i

ali njiho\ izraz za Zemlju

Mesec vrte.

znaci "plivajuce kopno", sto

znaci da je to bila lokalizovana

ZEMLJA KAO

percepcija jednog ostrvskog

BOZANSTVO

naroda . Godine 375. p n. e.

Zemlja je u starom veku bila

Platon je opisao Zernlju kao

slavljena kao vrhovna boginja

globus, u kontekstu svemira

majka i verovalo se da je i ziva i

ciji je centar Zemlja, a Aristotel

boianska. Majka Zemlja bila je

(384-322 pne) je govorio da

licnost velike samilosti i izrnr

je ona lopta, sto se zasnivalo na

celokupnog zivota i plodnosti

njegovim zapafanjima kruZI1ih

Paleolitske slike boginje majke.

senki koje su padale na mesec

koje datiraju izmedu 22 i 18

za vreme njegovog pomracenja

hiljada godina pre nove ere,

Godine 200. p. n. e. Egipeanin

ukljucuju Loselsku Veneru,

oesNo Devica u ulozi neke vrste

majke zemlje posreduje kod Boga u
ime ljudskog roda

duborcz u stcni iz Dordona

nad Zemljom i prirodorn Ovo su

u Fr~mcuskoj, i male kipo,e

mnogi tumacili kao opravdavanje

poznate kao Lcspiska boginja,

slike Zemlje kao sredstva

pronadene u Ot-Garonu,

za ljudsku upotrebu Kako

Francuska, i Vilendorfsku

bofansko nije vise bilo sinonim

boginju pronadenu u Austriji Sve

za prirodu, Zemlja je mogla !J.ko

one su priLuJ.ne sa obesenim

postati predmct interesovanja

grudima i punim, zaobljenirn

i eksploatacije. Frcnsis Bekon

trbuhom.

( 1561-1626) govorio je o

Na Zapadu je poslednja

rn

>

prirodi u zenskom smislu i

boginja Zemlje bila Gea, ne vise

zJ.lagao se za \ladanje njom

vrhovna majka, ali svejedno

covecanstvu na korist Govorio

svcsno i zivo bofanstvo

je da prirodu treba "obavezati da

Na grckom njeno ime znaci

sluzi", "oblikO\ati .. je rnasinama i

"zemlja" Ona je bila trostruka

pretvoriti u "roba .. - istovrerneno

boginja, kao devica je bila

odra:laVJ.juCi preovladujuce

Persefon,1, kao rnajka Demetra

stavove prema zenama i prirodi.

i kao starica Hekata U toku

klJ.sicnog perioda doslo je

ZIVA ZEMLJA

do pomeranja interesovanja

Kach je 1969 godine naucnik

sa Gee na njcnog praunuka

Dzcjms Ladok zamislio snlju

ze,sa, sto je odrafavalo zamenu

hipotezu o Gei, opisao je da

slike bozanske majke mnogo

se oseea kao J.stronaut koji

ZJ. narod Kono u Sijera Leoneu

udaljenijim rnuskirn bogorn,

posmatra Zemlju stojeCi na

Zemlj,1 je z,1ista zi\o bice: ona

SUPLJA ZEMLJA
Od naucne revolucije

prosiri\'Si se Evropom, Bliskirn

mesecu, i da ponekad oseca da

jc suFrug,1 Boga i zato je tako

istokom, se,ernorn Afrikorn i

cela plan eta ucestn1je u necemu

produktivna i plodn,1 Naglas.1k

Indijom, dobi\si narocit znacaj u

nJ.lik "s\etom obredu .. Njegovo

nacina zi\ota kod 1uroda Kono

judeo-hriseanskom Bogu

videnje Zemlje kao slozenog

le2:i, kao kod rnnogih urodenickih

zatvorenog sis.tema koji se sam

nJ.roch, na odrza\anju harmonije

1829) verovao je
da se ona sastoji

U hriseansko doba Marija,

naucnici iznose
hipoteze da je zemlja
mozda suplja Dfon
Kievis Sims (1779-

Hristova majka, ovaplocuje iii

regulise, koji se pona5a kao

prirode prcko ljudskih odnosa i

odrafava neke osobine boginja

da je zin1 bice - pragmatiCJ.n

zajednice, i preko odnosa sa tlom

majki i deluje kao posrednik

i naucni stav - podstaklo je

i nc\ idenim silarna

izmedu neba i zernlje U

mnoga razmisljanja u vezi sa

rnedunemenu, muski Bog

njenim potencijalom modernog

NOVA SIMBOLIKA

postoji na nebu, van zemaljske

religijskog simbola . Koriscenje

Slika Zcmlje kako se vidi iz

unutrasnjoj i
spoljasnjoj povrsini

od cetiri supije
koncentricne lopte,
sa meouprostorom,
koje su verovatno
nastanjive na

sfore, simbolizujuci razdvajanje

imena grcke boginje Zemlje,

S\emira nudi znacajnu simboliku

Zcmlje i bofanstva.

Gee, verovatno je doprinelo

ZJ. sanemenog coveka Tc) je

moCi ovog naucnog modcla i

Zernlja kako se vidi sa "ncba',

HIJERARHIJA NEBA I

simbolickih slika.. Za mnoge Gea

,1 ovo izmenjeno videnje

ZEMLJE

predstavlja zamisao "zive Zemlje ..,

pokazuje nam da su rJ.zlike koje

poiu i predlagao
je ekspediciju u

Judeo-hriseansko poimanje

uprkos naglasku ove teorije na

dozivljavamo izmedu raznih

sveta naglasava hijerarhijski

tome da se Zemlja ponasa "kao ..

kulturJ., izmedu nas i prirode,

On je verovao
da postoje dve
ogromne rupe na
Severnom i Juznom

unutrasnje lopte
"Simsova rupa"je

odnos izmedu neba i zemlje,

zivi sistem Za Lavloka, Gea

beznJ.cJ.jne kada se sJ.gledavaju iz

smestajuci ljudski rod bli:Ze

je nesto sa cim ljudi mogu da

chljine Zemlja Yidena iz svemira

dvadesetih godina XIX

Bogu od ostalih zivih bica, sa

se ponovo spoje zadrfavajuci

nudi simbol obnoYljenog odnosa

veka

odgovornoscu da preuzme vlast

osecanje divljenja prema prirodi.

izrnedu co\eeanstva i prirode

postaia izraz sprdnje

IZARTE I SMER
CRTANJE KARATA
PREMA STIHOVIMA I
P RI CI
Australijski urodenici veruju
<
>

da je topografija njihove

zernlje stvorena putovanjima

ili "stihovima pesme" predaka.
Ovi stihovi presecaju Australiju
i urodenici ih pevaju dok prate
svete puteve.

u lovackoj kulturi kao sto

je sluC:aj sa Nunamiutima na
Aljasci, mladic mora detaljno
da upozna loviste pre nego
sto se prikljuci lovcima On
stvara simbolicku kartu lokalne
topografije sluSJ.juCi mitove
o duhovima i junacima koji
nastanjuju lovista .
Karta lslanda koju je
nacrtao Abraham Ortelius
krajem XVI veka pokazuje
mnostvo morskih
cudovista, polarne
medvede, lednike i vulkan
pod erupocijom Hekla
GORE

Kameni disk koji

sadrzi crtez putanja
kojima su se uz pesmu
kretali preci australijskih
urooenika. Australijski
urooenici veruju da ove
putanje privlace razlicite
grupe u zajednicki
sanjalacki odnos sa
zemljom
DOLE

Simbolika orijentacije i smera

je uobiC:ajena do kraja srednjeg

KOMPAS

odnosi se na to kako se ljudi

veka Ove karte su delile svet

Za neke ljude kompas je

krecu kroz zivot i svet, sta znaci

po trojnorn osnovu, jer broj

neutralan simbol koji ujedinjuje

biti na nekom mestu u neko

tri predstavlja Sveto trojstvo:

ljude na Zemlji, jer svi mi delimo

vreme, i na odnos sa mestima van

Jerusalim se obicno nalazi na

smerove severa, juga, istoka

naseg svakodnen10g iskustva

presecistu, pri cemu je Eden na

i zapada Medutim, kompas

vrhu ili na istoku, a ostatak sveta

je takode simbol istrazivanja,

CRTANJE KARATA

se deli na Aziju, Afriku i Evropu

orijentacije, ekspanzije i cak

Kako se crta karta zavisi od

Kako se za vreme renesanse

osvajanja prirode Fraza "moralni

stava prema svetu i uverenja

povlacilo srednjevekovno videnje

kornpas" sada se mnogo koristi

kartografa, od toga sta se smatra

S\'eta, Jerusalim i Eden nisu vise

u Sjedinjenim Drfavama u

glavnirn ili perifernim, sta je

crtani kao glavne karakteristike,

vezi sa rnoralno '"ispravnim"

postupcima.

poznato, tajanstveno ili pretece

a rubovi karata su poceli da

za kulturu Prva mappa mundi

prikazuju neistraiena podrucja,

ili karta sveta, bi la je sirnbolicna

sa cudnim hibridnirn stvorenjima

umeca feng sui (sto znaci

predstava poznatog sveta prozeta

na rubovima poznatog sveta.

vetar i voda") koriste krufoi

sa imago mundi ili slikom sveta

Ivlorska karta (Carta Marina),

magnetni kompas, poznat kao

kao sredenog kosmosa. Prve

svedskog nadbiskupa Olausa

luo pan, da bi locirali kuce i

karte su bile jednako kosmoloske

Magnusa, prvi put stampana

grobnice gde se energije nalaze

i mitske koliko i sredstvo

l 539 . u Veneciji, prikazivala je

u ravnotezi za ostvarenje srece .

praktiene orijentacije Beatusova

Severno more oko Skandinavije

Linije ili struje zmaja, za koje se

Prakticari geomantijskog

karta, koju je 787 godine nacrtao

ispunjeno zastrasujucirn morskim

smatra da pro laze kroz zernlju,

jedan benediktinski monah,

cudovistima. Bila je to prva

sastoje se od negativne struje

prikazuje svet kao pravougaonik

karta nordijskih podrucja, koja

jin, koju simbolizuje beli tigar,

okruzen svetskim morem. Ova

su ranije smatrana nepoznatom

i pozitivne struje jang, koju

forma, nazvana "T-karta", bila

zernljom ( terra incognita)

sirnbolizuje plavi zmaj . Jin reljef

STA JE GORE?

STA JE HLADNO

Simbolika "sever a" i "juga" se menja zavisno od toga da Ii zivimo iznad iii
ispod ekvatora. Za ljude koji zive na juinoj polulopti, jug se povezuje sa
hladnoeom a sever sa toplinom, sto je suprotno njihovom znacenju na
severnoj polulopti Kako su veliki deo globusa najpre crtaii Evropljani,

religijsku posveeenost,

karte tradicionalno imaju Severni pol na vrhu. Da bi se suprotstavili

isccljenje i obnovu - kroz

nesvesnoj dominaciji ovog pogleda na svet, neki ljudi iz zemalja "dole"

sveti iii znacajan krajolik

- Novi Zeland i Australija

napravili su karte sa Juznim polom na vrhu.

>
--1

Fizicko hodoeasee
je granicni cin, sto

Ce imati blago zatalasane zenskc

Sunce na horizontu najavljuje

znaci da u nekoj tacki

karaktcristike, a jang reljef ce

zoru novog dana, sveta iii ere,

hodocasnik prelazi

os)fe ili brdovite muske

i ukazuje na rnogucnost novih

prag, ostavljajuci svoj

poeetaka i svetle buducnosti

svakodnevni zivot iza

irnati

karakteristike .

sebe i putujuci ka svetom

ORIJENTACIJA

SVETA PUTOVANJA

Putnici i istrazivaci na kopnu i

Mitovi i legnde su puni prica o

odredistu.
U islamu je hadziluk

moru, jos od prastarih vremena,

putovanjim;L Price o seobama,

hodocasce u sveti grad Meku.

orijentisali su se prema polofaju

istrazivanjima, osvajanjima,

Stari Grci su putovali da dobiju

zvezda na nocnom nebu

junackim podvizima i

uputstva od prorocista u Delfima

Orijentacija je potrebna i u

hodoeascima sluze za obracanje

iii da se izlece u Eskulapovom

svakodnevnom zivotu, da znamo

painje i obnovu identiteta

hramu u Epidaurusu U Evropi

gde smo i kuda idemo, i za licni i

naroda, zajednice s bogovirna i

IX veka mnogi hodocasnici

kulturni oseeaj smisla i identiteta

duhovirna, i za slavljenje veze sa

su putovali u Santjago de

Mnoge kulture smatraju da

zemljom

je njihovo sveto mesto centar

Hebrejska priea o lzgonu

Kompostela na severoistoku
Spanije, na spoljni rub poznatog

sveta, a ono moze da bude

opisuje kako je Mojsije izveo

sveta, da posete cudotvorne

predstavljeno svetorn planinom,

lzrailjce iz ropstva ka zemlji koju

ostatke svetogJakova.

drvetom sveta iii svetilistem;

im je obecao Bog Astecka seoba

ljudi cc se .. koncentrisati" u

u XII veku bila je putovanje

vezi s njim, u cinu obnove iii

kulturne obnove, u kojoj je

rnanifostacija planine Meru,

uravnoteienja prirode i du ha

Meksike vodio bog Huicilopoctli

centra sveta. Putovanje na

na putovanjima sa ostrva Astlan

Sinajsku goru, gde je Mosjije

diamije, hrarnovi i crkve, i groblja

do Tenoctitlana, buduceg

dobio tablice zakona, kao mnoga

i ukopista, cesto slede osu istok-

glavnog grada .

hodoeasea, odra:Zava duhovno,

Mesta bogosluzenja kao sto su

zapad, srnerove izlaska i zalaska

Hodocasce je simbolicno

sunca. Ma gde da se nalaze u

putovanje - predstavljajuci

svetu, muslimani se u dnevnim

duhovnu preorijentaciju,

molitvama okrecu prema svorn

svetom centru, Meki Indijanci
se cesto mole okrecuci se prema
cetiri kosrnicka pravca, pocinjuci
obicno sa istokom, gde izlazi
sunce.

HORIZONT
Vaian simbol orijentacije,
horizont predstavlja najdalju
tacku do koje oko vidi ravan
zemlje . To je mesto vizije,
istrazivanja i novih otkriea.

Kompas luo pan

iii feng SUi, koristili SU
starokineski carevi
i mudraci kao izvor
orijentacije Prisutni
simboli, kao StO SU 24
planinske zvezde, 64
heksagrama, 60 korena i
ogranaka i 12 planinskih
zmajeva, koristili su se
kao porno( za smestaj
i okretanje zgrada i za
prorocanstva.

GORE

Hindusi odlaze na hodocasce

na goru Kajlas, koja je fizicka

kao i fizicko, putovanje sarnog

Mojsija .

Muslimanska
molitva podrazumeva
stajanje i zatim klanjanje u
smeru Meke

LEVO DOLE

Horizont CeStO
simbolizuje nase zemaljske
granice, kraj i pocetak
novih mogucnosti i
istrazivanja

DOLE

Bilo dJ smatramo dJ posedujemo

smatraju zemlju Bozijim darom,

PLUG

zemlju iii da smo je posudili iii

a vlasnistvo se dodeljuje precima

U stara vremena

da je delimo s,1 bogovima, ona

i duhovima prirode Oni zemlju

oranje se smaualo

ima vaino rnseto u simbolici.

cuvaju kao deponovanu .

duhovnim cinom,
jer je oplooivalo

Iz perspektive posedovanja,

od zivotodavalacke plodnosti tla

Tio iz narocitih oblasti iii
regija moze posedovati specijalna
svojstva Finsko-ugarski narod
poznat kao C::uvasi obadja ritual

zemlju. Plug je

polaganje prava na zemlju

ZEMLJOTRESI

u kojem kradu" grumen zernlje

tako~predstavljao

simboliean je cin vlasti, bogatstva,

Sasvim je razumljivo da su se

iz obli:Znjeg plodnog polja da bi

unapredili sopstveno zemljiste

muski aktivni princip

nacionalnog iii individualnog

udar i komesanje uzrokovani

u odnosu na pasivni

identiteta "Otkrice'', osvajanje i

zemljotresima cesto povezivali

Moderni biodinamicni uzgajivaci

kolonizacija drugih zemalja cesto

sa gnennn bogova zbog

vrse specijalne pripreme. kao

se simbolizuje stupanjem nogom

izopacenosti ljudi Japanci su

sto je trpanje tra1a u kravlji rog

na tlo, postavljanjem nacionalne

smatrali da seizmicka aktivnost

tokom astroloski znacajnog

zastave iii pisanjern pravnih akata

dolazi od boga oluje Susano-

vremena, a zatirn homeopatski

kojima se \lasnistvo prenosL

0, a Grci su verovali da je bog

jacaju smesu me5ajuci je u vodi i

zenski princip
Zemlje oranje je
tako simbolizovalo
cin koitusa.

Za rnnoge urodenicke narode

zernlju ne poseduju pojedinci,

oluje Posejdon, takode poznat

bacaju6i je po zernljistu Za ovo

kao Enosihton ("zernljotresac"),

se kaze da koncentrise kosmicke

nego se ona slwata kao ziva

uzrok zemljotresa. Prema

sile u tlu, podizuci tako vitalnost

celina iii bozanski dar. sto

Platonu, zemljotresi i poplave su

biljaka i onih koji se njima hrane

garantuje postovanje i srodstvo

progutali legendarnu civilizaciju

Urodenici Filipina, na primer,

Atlantide za samo jedan darL

Zemljotresi mogu da se uzmu

Obred plodnosti kod kojeg se

polni cin odvija u polju uobicajen
je u paganskim tradicij.:ima On

kao znamenje koje predskazuje

se takode nalazi u grckorn mi tu o

velike promene u religiji iii

Demetri, boginji tla Ona i kritski

politici: Novi zavet opisuje

mladic Jasion vodili su ljubav u

podrhtavanje Zemlje u vreme

polju koje je bilo preorano tri

Hristove smrti . Kao druge

puta, usled cega je ona rodila

prirodne katastrofe, zemljotresi

sina, Pluta ("bogatstvo")

cesto simbolizuju ranjive osobine

ljudskog roda u odnosu na

PLANINE

prirodne sile Zemlje.

Prirodno simbolicko svojstvo

planina jeste da su one deo

TLO

Zernlje koji je najblizi nebu,

Najbitnije za proizvodnju hrane,

gde ljudi mogu da razgovaraju

tlo se u ratarskim drustvima

s bogovima. Visoki vrh se cesto

smatra "crnim zlatom" Burrnanci

srnatra svetirn u lokalnoj kul turi

smatraju da je ono dragoceno

zato sto se veruje da je on osa

kao metali poput zlata, srebra,

sveta, koja povezuje Zemlju

gvozda, olova i kalaja . Mnogi

s nebom Mosjije se popeo

mitovi o stvaranju sveta kazuju

na Sinajsku goru da bi primio

kako su ljudi oblikovani od

Deset zapovesti, a lsus se uspeo

ilovace, a svi mi delimo zavisnost

na nebo sa Maslinove gore.

U starom veku zem/jotresi su

smatrani znakom bo2:anskog gneva,
a ni rano hriscanstvo nije razmisljalo
drugacije: ovde anoeoske trube
tresu zemlju.

budiste mitska planina Meru

Za Hind use, Jaine i tibetanske

LEVO

je centar svemira, sa bazom

u donjem svetu i vrhovima
na nebu. Njena zemaljska

0
u

z
0

rnanifestacija je planina Kajlas u

Hirnalajirna

obezbedivanja dobrog !ova.

Tunguzi veruju da gospodar

Ponekad se planine srnatraju

surne, zastrasujuci sumski duh,

doslovno telorn boianstava . U

rnoze da poprimi fornrn stene,

sin to tradiciji, japanska planina

pa oni zato izbegavaju stene koje

Fudzi je fizicka rnanifestacija

irnaju zivotinjski iii ljudski oblik.

kosmosa Stounhendz je postao

bogova Indijanci iz plernena

U Vijetnamu je kamen obdaren

glan1i obredni centar na jugu

Navaho veruju da narocite

zivim svojstvirna i smatra se da

Engleske negde oko 2100. godine

planine ovaplocuju rnuske i

krvari kad bude udaren .

p.

zenske duhove prirode Muski

Za razliku od simbola

11

e. i verovatno je koriscen

za sladjenje sunca. Falusni

duh se pruia preko lanaca Cuska

drveta, koje olicava zivotne

ka.menovi Bretanje povezivani su

i Kariso, pri cemu se glava nalazi

cikluse, karnen znaci vecito i.

sa orgijskim ritualima i k njima

na vr hu Cuska, dok se zenski duh

nepromenljivo. Greb omfalos

SU

prostire dolinom, sa glavorn na

iii pupcani kamen predstavljao

da zatrudne, pa su trljale trbuhe

je rodno rnesto kosmosa

prasinorn i vodom sa povrsine

Za drevno stojece karnenje

tih kamenova Za kamenje s

planini Navaho

dolazile zene koje

SU

zelele

KAMEN I STENE

u severnoj Francuskoj i na

ruporn takode se veruje da irna

Stene su sirnbol vecnosti i

Britanskirn pstrvirna srnatra se da

oplodujuea svojstva, a prolazak

nepornicnosti, pa se cesto vezuju

je korisceno u ranim ratarskim

kroz rupu, moze sirnbolizovati

za boianstva - za rnnoge od

drustvirna za zadrfavanje i

radanje putern zenskog principa.

njih se srnatra da su nastanjene

obuzdavanje silnih energija

U delovima Afrike za veliko

narocitirn bogo,irna i duhovima

zemlje, a obicno je bilo okretano

kamenje se srnatra da sadr:li duse

Stene cuvaju toplotu, hladnocu

prerna ciklicnirn kretanjirna

predaka

i vodu, a kristali odbijaju i

lome svetlost - sve svojstva
koja naginju sirnbolici - a
astrologija povezuje mrioge vrste

PUSTINJA
Simbolii':no, pustinja moze da se shvati na
dva nai':ina . Ona predstavlja praiskonsko

dragog kamenja sa planetarnim

stanje pre pojave zivota, ali moze da

uticajirna

prikazuje i povrsnost zivota ispod koje lezi

Pripadnici naroda Sarni u

severoistocnoj Rusiji veruju
da su neke stene nastanjene
duhovima koji kontrolisu okolni
zivotinjski svet, tako da se na
tirn stenama izvode rituali radi

stvarnost Pustinja je jalova i neplodna,

pa ipak u hriscanskoj misli moze da
simbolizuje i najbozanskiju milost kada
se natopi Bozijim prisustvom, i bi la je
odabrana kuca prvih hriscanskih monaha,
"pustinjskih otaca"

GORE Tibetanski

budistii':ki
hodoi':asnici zaobilaze
podnozje planine Kajlas,
svete planine i za budiste
i za Hinduse, za koju se
veruje da je boraviste
bog ova

Stounhendz je
naji':uveniji kameni krug
u Engleskoj, a smatra se
da je sagraaen da bude
uklopljen u kretanje
planeta.
GORE LEVO

VODA

Morski talasi
simbolizuju kreranje zivota
od njegovih najneznijih do
najburnijih aspekata
GORE

ELDORADO
Pomisao na izvor iii
cesmu koji mogu
da prenesu vecitu
mladost javlja se u

Kao i druc"i
osnon1i clementi
b

ljuba\ i sa boginj,1ma i sa smrtnim

ziYot.1, \oda igra v.1fou ulogu

ZC!l,1Jl1.1,

u svetu simbolikc i u mi tu o

jun.ikc, p.1 cak i lcgcndarnog

kojc SU r,1d.:dc cudo\jstJ,

stYaranju svet,1. Ona cesto

O\'Ila sa zlatnim runom. Njcgcl\e

predstavlja .izvor zivota, ali takode

S\'etC

zivotinjc bile SU konj,

tome, i\[rtYo more, kojc jc

prczasiecno solju, bczinitno jc i
opisujc sc u hcbrcjskoj simbolici
kao duhO\na pustos Za izopacenc
gradon~ Sodornu i Gomoru

neminoYno dovodi do smrti i do

simbol siklj,1jucih izvorJ, i bik,

smatra sc da su sc n.ilazili 1u

podzemnog s\cta Voda se kreee

koji jc predsudj,10 Poscjdonorn

jLIZnoj ob,1li i\[rtrng rnora

odozgo prema dole, uvek birajuci

oplodLljucu rnoc
REKE

najbksi put. pa jc zbog toga

snaz,rns simbol menjanja oblika

OKEANI

Reka koja tei:e obicno predst,1\lja

Voda je i dinamicna i haoticna.

Prostranstn1 okc,rna s\ eta

Heme, istoriju iii ljudski \ck

krecuci se LI t,1lasima i spir.ilarna

objasnjaYJ. bko jc beskrajna

Njcn iznir rnoze prcdstadj,1ti

i nikada ne iduci pravo Svete

ponsina \'Ode Ccsto bila

z,1ccee i rodenjc dok njeno

silc vode su Llnivcrzalne; bo

prcduslov za stvar.rnjc mnogih

uli\anjc u more cesto simbolizuje

psiholoski simbol powzuje sc sa

mitologija kao nosioci

smrt i zagrobni zin1t. Islamsb.

nes\esnim, sa dusom, osceanjima

celokupnog zivota, okcani

jcncjska, hriscansb, hinduska

i tokom zivota .

su obdareni majcinskim i

i budisticka tradicija gon11c o

zivotodaYaiackim S\'OjSt\'illlJ.,

cetiri reke ziYota kojc teku iz r.1j,1

mnogim legendama

i mitovima. Kada su

POSEJDON

hr,rncci one koji ziyc od njcnih

na cctiri str,rne svcta, simbolicno

se Spanci iskrcali na

Grcki bog Posejdon bio je vladar

plodoYJ i\fcdLltim, mora su

dcleci zemlju na cctvrtine. One

danasnju Floridu,

\'Oda i zemljotresa . Bio jc besan

u isto ncmc ncprcdvidi\a,

sc po\czuju sa prosvctljcnjcm,

i plaho\it bog koji je izazi\ao

predst,1\ljajuci izncn.idnu

duho\ nom snagom, ishranom i

(pozlaceni) sa

silan strah i posedovao sile za

opasnost, skrivena cL1do\ista,

smrcu

cesmom iz koje je

budcnje zi\ota, koristeci trozubac

oluje i donji svet

tekao eliksir zivota

da uskornesa gromove, velike

trazili su grad koji

se zvao Eldorado

talase i munje . Posejdon je vodio

Za rane jenejske piscc more je

bilo simbol stvar,rnja Nasuprot

Zivotod.ivalai:b priroda rcka

Yero\atno ,sc odnosi 1u plodnost
njihm ih obab, kojc su na\clc
ranc ci\ilizacijc da sc raZ\'iiu oko
Nila u EgotLI, Inda u Indiji i Tigra
i Eufr,1ta u Mesopot,rn1iji Rcke su
t,1kode prirodnc granice. a mitskc
rckc ecsto razchajaju mrtve od
zivih, kao sto jc sveti Stiks koji jc
poskakivao kroz Had, i jap.rnska
Sanzunohl\'a
Jorubc iz zapadnc Afrike
verujLI da se boginja Jernodh
preobr,uila LI reku Ogun U Rusiji
Vodaci bacajLI stvari u reku da bi
smirili duha rnde posle proslave
Bogojavljenske noci. Reka Gang
se takodc slavi kao boginja Ganga

LEVO Slika koja prikazuje Posejdona

iii Neptuna kako stvara konja, jednu
od svojih najsvetijih zivotinja, i
simbol prirodnih izvora

oesNo Ova slika potopa snazno

ilustruje simboliku poplava kao
nosioca
ali i mogucnost
prociscenja i ob11ove zivota

<

Hodocasnici uzim,1ju 1odu iz

njcgcl\ c fokti iii zcnskog izrnr.1 u

>

Himalajinu i njom prsbju ling,1m

(falus) u sclu R,uncsvar,1m,
mhljcnom

3 200km, sjcdinjujuci

boginju rckc S,l Simm, muskim

bogom plodnosti

IZVORI. VREL\ I
VODOP,-\Dl
\'oLh koja izbij,1 iz tla ima
spccij,1lnu \ezu sa donjim sYctom
i s,1 izYorom zi\ot,i. VrcL1 i izYori
sc obicno po\czuju sa utrobom
zcrnljc i smatralo sc da im,1ju
mo( da ispunc zcljc, prcdvidc

\I RO\ I

kaznu z,1 ljudskc grchove Nojc,

buducnost i izleec . U hropi,

Delo\ ,injc suprotnih struj,1 u

CO\

S\cta ncla izbij,1ju ru svctim

\ clikim \ odcnim ponsina111,1

i prdi\ i po top, d:i bi 1u kraju

mcstima, gdc su s\cci muccni,

do\odi do \Ttlog,1 koji nwgu ch

pono\O n,1mnozio ljude U

zmajc\i ubijani iii sc pojavljivala

budu tL1likL sn,1zni Lh od\ uku

\",1\ ilonskom spcn1 o Gilg:imcsu,

Dcvica i\larija. Za ncla pozruta

brod u dubinc. l 1 Odiscji, \ ir koji

l'tnapistim pric,1 Gilg,1mcsu o

bo b.1pska \crovalo sc da

pokus,n,1 ch prLgut,1 OdiscjcY

scdmodnC\nom potopu koji jc

pomal:u plodnost i pri porocfaju, a

brod

zatn1reno nclo simbolizovalo jc

Haribde. f'Otomb bogo\ ,1 Gee

srnju porodicu, sluge i zivotinjc;

i Poscjdon,1 Odiscj l'SLljC zil

brod sc

s,1mo z,1to Sto sc uln atio z,1

pLrninc. poslc ccg,1 su bogo\i

nc\inost.
ProrocanstY,1 su se ecsto

0\

,1ploccnjc jc cud cl\ ist,1

ck pun \Tlin:i, s,1gradi barku

na kraju z.iust,n-io n,1 \Thu

citaLi na nclima iii jezercima

gr,HlLI jcd1wg dnct,1. U pocmi

n:igr,1dili Utnapistima i njcgoYu

Pust,1 zcrnlja koj,1 istr,1zujc tcmu

suprugu bcsmrtnoscu

Yodcnoj ponsini, obr.uaca kojc

gubitb T S. Eliot koristi \ ir da

praYi plut,1jucc lisee iii ribe i

simbolirnje smrt i unistenje.

Priec o popl.:n ,una su prisutnc

u rnnogim drngim kultur,1ma
N,Hod Kimberli u upadnoj

jcguljc kojc pli\aju u dubini.

U Glastonbcriju, Samcrsct,

POTO PI

Austr,1liji im,1 mesto kojc sc

Engleska,

S\c price o potopima mogu sc

zo\c Vulungn,1ri, gde tri kamena

rnde Putirskog

nela go\orilo se

da

su obojene

Hristornm krdju, koja je doneta

sh\ ,ititi

Lw simbol haos,1 koji

opisuju potop iz Vremcna sn:i

nast,1jc k,1da sc ljudski rod nc

koji jc s\c unistio, postede\si

pon,1s,1 u skladu s,1 duhon1im

s,1rno momb i dc\ojku koji su sc

z,1konim,1 prirodc Biblijskc

uh\ atili z,1 rep kengura i dokopali

simbolizuju izrnr zirnta

price o potopu koji jc izbris,10

sc \iscg tl,1 Njih drnjc postali su

Prip,1dnici naroda Sunji u Nju

ljudski rod\ erc1\ ,1tno su n,1stale

preci

Mcksiku vcruju da su se prvi ljudi

u juznoj i\!csopot,uniji (da1usnji

poja\ili preko izrnr<1 iz donjeg

lr,1k) gdc sc s,1st,1ju rckc Tigar

sveta, a pric,1ju i o pern,1toj zmiji

i Eufr,1t

koja ziYi u vodama njihovih svetih

podloznom tcskim popLl\ anu.

inora. Sunji zato izbcgavaju

hjc jc mozda bilo i mcsto

ubijanjc zmija da bi zastitili svoje

Edcnskog nta. Biblijsb pric,1 o

rezenc Yode.

Noju opisujc potop bo Boziju

u Englcsku u svetom Gralu

lzvori i nela obicno

Nordijski bog Odin

zrtvovao je jedno
oko za gutljaj vode
sa izvora du ha
prirode Mimira koji
daje mudrost

on prc2:i1co izgradiYsi brod za

posmatranjcm krctanja na

z.i

GUTLJAJ
MUDROSTI

plodnom podrncju

S\

ih ljudskih bi ea

GORE Virovi

mogu da
predstavljaju promenu iz
jednog u drugo stanje, na
primer iz Z:ivota u smrt
Mnoge animisticke kulture
verovale su da duhovi
borave u virovima

VODA I ISLAM
U islamskoj tradiciji voda se pojavljuje kao izvor i odrzanje
zivota i kao sredstvo prociscenja. Kisa, reke i izvori su simboli
plemenitosti i milosti Alaha, za koga se kaze da voli one koji
se prociscavaju vodom.

VAZDUH I NEBO
198

<

i-

z
<
_J

<
>

VE TAR

pokazuju kako ce \'etar (iii

Obicno se vetar povezuje sa

du5a) napustiti telo posle srnrti.

cetiri strane sveta. Svaki vetar

Za vetar se uveliko smatra da

predstavlja razlicito bo:Zanstvo

kornunicira s ljudirna: kod

iii razlicita svojstva, a on je

Navaho Indijanaca Detc \'etra

vesnik drugacijih vrernenskih

SJ.puce junacirna njiho\ih

prilika, zavisno od lokalne

prica Inace, vetar moze da

klime Cirnsijani koji zive duz

"govori" kroz neki instrument: u

severozapadne obale Arnerike

prirnere spadaju okretaljka koju

veruju da su cetiri velika vetra

koriste australijski urodenici

bili velike poglavice cetiri strane

i indijanski 5amani, te eolska

sveta; posle rasprave kako da

harfa kod starih Grka. Razna

rasporede snagu, osnovana

"raspolozenja" vetrova opisuju se

SU

cetiri godifoja doba. Stari

kao 'rika'', "uzdisanje" iii "SJ.pat"

Grci su posmatrali vetrovc kao

U misticnom
islamu oblaci su
simbol praiskonskog,
nespoznatljivog stanja
Alaha pre stvaranja

GORE

GORE DESNO

u mnogim

kulturama grom i munja

su smboli bozanske moCi

Nebesa su boraviste bogova koji

plahovite i buntovne bogove

OBLACI

kontrolisu iskonske sile koje

koji su zatvoreni u pecine

Zbog pokrovnog karaktera

uticu na ljudski zivot na zemlji,

glavnog boga vetrova, Eo]a; oni

i veze sa neborn, oblaci se u

iz.lziv.ijuci i strah i cudenje

su se zvali Borej (severni vetar),

mnogim tradicijama pO\ezuju sa

Otuch su se obi.lei, vetar i oluja,

Auster (juzni vetar), Eurej

tajnama bofanskog U judeo-

grom i munja, sJgledavali kao

(istocni i jutarnji vetar) i Zefir

hriscanskoj tradiciji oblaci

bo:Zanske manifostacije pune

(zapadni i vecernji vetar)

ponekad ukazuju na prisustvo

simbolickih Jsocijacija Vazduh

Poznavanje \azdusnih struja

Boga: u Starom zavetu on se

ispunjava prostor izmedu zemlje

i njihovog uticaja najbitnija je

pojavio kao stub oblaka da

i neb,1 i u simbolicnorn smislu

stvar u kineskoj vestini fong Sui

povede svoj narod kroz pustinju

povezan je s vetrom, dahorn

Kinezi poznaju osam vetrova,

u toku lzgona, a u hriseanskoj

i duhom On je nevidljiva,

koji odgovaraju broju trigrarna

ikonografiji ponekad se

pokretacka sila koja po\ezuje

koji formiraju I cing Prema

predstavlja kao ruka koja se

pojedinca sa kosmosorn, a vrlo

jednoj legendi, vetar je stvorio

pojavljuje iz oblaka, dok za

cesto je sredstrn kojirn bogovi

beli zapadni tigar dok druga

Hrista kaiu da se uspeo na nebo

kornuniciraju sa ljudskirn rodorn

prica kaze da su vetrovi pusteni

na oblaku. Taoisticki besmrtnici

\i,uduh se obicno odnosi na

iz dfaka. Za japanskog boga

digli su se na nebo na oblacima,

Fudina takode se govorilo da

au nordijskoj mitologiji, Valkire

muski arhetip

dr:Zi vetrove u dfaku Kelti su

(zenski duhovi i Odinove sluge)

koristili poznavanje vetrova

su jahale na oblacima

VETROKAZ

za predvidanje vremena dok

Vetar je simbol promene

je natprirodni "druidski vetar",

su povezani sa plodnoscu i

Kao donosioci kise, oblaci

- novi smer vetra ukazuje na

stvoren po volji izdasima druida,

obiljem prirode U Kini izraz

promenu vremenskih prilika

oznacavao vlast nad elementima

za oblak zvuci kao "sreea",

Na crkvama je tradicionalni

i udruzio je dah s vetrom kao

povezujuci tako oblake sa

vetrokaz petao na vrhu krsta

sredstvo magije

srecom Takode se govori

koji pokazuje na cetiri strane.

Medu Apacirna za linije

Ovaj petlic simbolizuje oprez

na vrhovima prstiju ruke se

da su paperjasti oblaci zore

doneli pet kineskih elemenata

prema zlu koje bi mogao

kaze da pokazuju putanju

( vatru, vodu, vazduh, zemlju i

"uduvati" vetar.

vetra koji ulazi u telo u vreme

metal) sa pet svetih planinskih

stvaranja, dok linije na tabanirna

vrhova, i da su oblaci nastali

oesNo Nordijski bog groma, for,

zamahuje svojim mocnim cekicem,
Mjelnirom, u borbi protiv divova

bogom oluje iVfavari ka:Zu da

VETAR DUSE
U nekim tradicijama se smatra
da se vitalna energija kosmosa
prenosi vazduhom, pa ljudi
kada disu, udisu zivotnu silu,
poznatu kod Kineza kao ci, a
kod Hindusa kao prana. lnuiti
imaju slican koncept. poznat
kao sila, sveprozimajuci

<

>

bucne vetrove i oluje stvara

bog vetra, Taviri-Matea, da

bi kaznio neposlusnog brata

Tane-Mahutu (boga ljudskog

roda i suma), koji je razdvojio

OJ

njihove roditelje, zemlju i

nebo, da bi stvorio svetlost Na
Zapadu su se oluje sagledavale
kao davolsko delo U nekim

zivotodavalacki duh koji

indijanskim tradicijama nocni

povezuje sva ziva bica s

leptiri se povezuju sa vrtlo:Znim

ritmovima svemira. Kada

neko nije u kontaktu sa silom,
odvojen je od svog du ha

vetrovima zbog zavojite caure i

zbog zujanja njihovih krila.
Oluje se cesto povezuju sa
bogovima rata i sa vrhovnirn

sjedinjavanjem jina i janga U

rnuskim bofanstvirna: Indra,

taoizmu su oni simboli stanja

hinduski bog rata, bio je poznat

kroz koje ljudi moraju proci pre

kao Vadziri ("vitlac munja"),

nego sto dodu do prosvetljenja

a grorn i rnunja su bili glavno

- mentalne rnagle koja postoji

oruzje vrhornog grckog boga,

pre nego sto se dostigne

Zevsa.

bistrina. Kolokvijalni izraz"glava

U Bibliji, grorn je glas

ptica gromo\nica, surov.1 Z\'er

u oblacima sugerise da se neko

gnevnog Boga Kelti su turnacili

.1li i zastitnica ljudskog roda:

gubi u sanjarskim idejama bez

grrnljavinu kao kosmicko

z.1 grmlja\ inu se \eruje dJ je

osecaja za stvamost, dok "zivot

kome5anje, kao kaznu bogova

zn1k njcnih bit;ika protiv bica iz

pod oblacima" asocira na teret

koji su prizivali gnev elernenata

donjeg svcta.

iii srarnotu Mavarski naziv za

U Africi, grom i munja se

Novi Zeland - Aotearoa

povezuju i sa zemaljskirn

znaci

"Zernlja dugog belog oblaka".

OLUJE
Snazni vetrovi kao sto

CEK!CI GROJ\lA

vladarima. Jo rube iz zapadne

U rnnogim kulturarna cekic

Afrike veruju da je Sango,

ili sckira predstadjaju sirnbol

veliki bog grmljavine, bio

groma i munje. Sirnbol Sanga.

najveci kralj ratnik, au Beninu

boga groma kod Joruba, je

uragani, vrtlozni vetrovi ili

su rnunje sirnboli kraljevskog

drnglava sekira, koja predstadja

tomada, sirnboli su stihijske i

dostojanstva, ponekad

kamene rnunjc koje bog pusta

bofanske snage Bofanstva oluja

prikazane kao bronzani pitoni

sa neba . U nordijskoj mitologiji,

SU

su figure zastrasujuce rnoci

koji silaze sa kulica visokih

Mjelnir je bio cekic boga groma

koje ovaplocuju sile nereda

zgrada

Tora. Mjclnir je stvarao mun ju

i korne5anja; u njih spadaju

U hinduizmu i budizmu,

kada bi udario o karnen, a

japanski Susano-0, starogrcki

rnunja u obliku dijamanta

rnogao se pretvoriti u munju

Posejdon i rnajanski bog oluje,

( vadira) sirnbolizuje

kada bi bio baccn. On je takode

Hurakan, od kojeg je nastala

destruktivne i kreativne snage

bio sirnbol Torove plemenitosti

rec "uragan" Kao donosioci

- unistavajuci iluzije i cinjenje

i koriscen je na ccremonijarna za

kise, mogu se povezivati i sa

zla da bi pobedili jasnoea i

blagoslo\ deci i mladarna

plodnoscu, kao sto je slucaj

dobro U indijanskorn mitu,

sa Valom, starofenicanskim

duh groma i munje simbolizuje

oote Ovaj reljef

fenicanskog boga Vala
pokazuje njegov status
kao boga oluja, prikazujuc'i
ga kako drzi munju, ali
Val se povezivao i sa
plodnoscu zbog toga sto
je donosio kisu

VATRA
200

<
iw

z
<
<
>

Vatra maze da
ima mnogo asocijacija i
znacenja: mesto mastanja;
iskonska vatra ognjista; iii
mesto preobrazenja gde
se spaljuju obiicja, iii gde
se izvode obredi vezani
za znacajne dogaoaje u
zivotu.
DESNO

snovc . Ona je bitan clement'

prcobrazcnja kod obreda

koja im nijc dostupna Mito\i

kuvanja, inicijacijc i pogrcb,1,

,rnstralijskih urodcnika govorc

a podstice fizickc i spiritualne

o tajni kradc vatrc od ptica iii

procese u alhemiji i nauci .

zivotinja.

Kinczi povczuju vatru koja se

lukavi Prornetej je ukrao vatru

dize prema gore sa jangom iii

za ljudski rod od vrhovnog

muskim svojstvima. Ona jc

boga ze,sa Da bi

SC

osvetio,

J.ktivan element koji sc povczuje

Zevs jc naredio stvaranje prve

zene, Pandore, i predstavio ju

naprcd i nikada se ne odrnara

jc Prometcjevom bratu Ona je

dok nc potrosi ono cimc se

sa sobom donela kutiju punu

Vatra se ccsto povezuje sa

vclikih zala, koja su se rasirila po

svetu

Simbolika vatre ima sirok

snainim emocijarna, konfliktom

spcktar, iako se ona neprestano

i rJ.tom. Konflikt moze da bude

VULKANI

pojavljujc kao glavni motiv

izvor velike emotivne energije

Svaki vulkan na S\'etu ima

zivotrie sile. Ona moie da bude

i, kao i vatra, moze da dovede

poseban karakter iii licnost, od

intirnna i licna sila ljubavi,

do topline, vreline, motivacije

uspavanih divovJ. koji naglo

strasti i topline iii agresivno

i svctlosti, ali ona rnoze i da

provale posle dugih vremenskih

s,1bijcna u obliku mrfoje iii

spaljuje, ostccuje i unistava.

periodJ., do zadimljenih planinJ.

osvctc . Medutim, vatra je i opsti

U alhemijskom smislu, vatra

koje se nikadJ. potpuno ne ugase

simbol bohnske moCi, gneva

konflikta moze zaista da dovede

Ma kakvog da su karakterJ.,

iii istine, i nekontrolisanih sila

do preobra:lenja, ukoliko ne

vulkani izazivaju i postovanje

prirode koje donose propast i

dobije previse vazduha iii ne

i strah. Psiholoski gledano, oni

dovode do obnove U mnogim

bude liscna vazduha iii svesti .

simbolizuju snagu, promenljivost

kosmologijama ,;atra se povezuje

Otopljena lava
prokljucali gnev i strasti
bogova, izvor svetlosti,
doma i plodnosti iii
psiholoski simbol snage
i moCi.

u grckoj mitologiji,

sa kreativnoscu i strcmljenjern

napaja.

DOLE

od zivotinja u obuzdavanju sile

i sa stvaranjcm i sa apokalipsom,

i krckajuci iii sabijeni gncv, posle

KRADA VATRE

kojeg slede izlivi silovite agresije

svctlcci u raju i przeci u paklu

Krada vatre je simbolicna tema

Vulkan je bilo irne malog

Vatru su ljudi obuzdali zbog

koja ukazuje na njen nastanak i

ostrva u blizini Sicilije, kao i

zastite, svetlosti i topline i

na vrednost koju ima za ljudski

dimnjaka kovacnice Vulkana,

kao mesto za price, zanos i

rod. Cin krade vatre odvaja ljude

rimskog boga kovaca. Vulkan je

FEN I KS
Mitska ptica iz Arabije, feniks je bio velicine
aria sa velicanstvenim purpurno-zlatnim
perjem. Na kraju zivota zapalio je vatru od
sopstvenog gnezda i izgoreo je u plamenu,
a zatim se ponovo radio iz pepela Stari
Egipcani su gledali na feniksa kao na simbol
besmrtnosti, dok su hriscani ovaj mit doveli
u vezu sa vaskrsenjem, a za Rimljane je on
predstavljao veciti karakter Rima Kinezi SU sagledavali feniksa kao
nezno stvorenje koje se hrani kapljicama rose i koje preko jedinstva
energija jina i janga ovaplocuje svojstva vrline, milosti, bogatstva i
moci

VATROMETI

MAJANSKE VATRENE SVECANOSTI

Smatra se da je barut izmisljen

Maje su verovale da stvaranjem vrtloga energije mogu da

u Kini iii u lndiji. Prve petarde

su pravljene za vreme kineske
dinastije Han (206 g. p n

e. -

220 g. n. e) i sluzile su u pocetku

za teranje zlih duhova Kasnije
su se povezivale sa sreeom i

otvore vrata sveta duhova svojih predaka, kroz koja mogu

da odaju postovanje i dobiju isceljenje. Oni su pravili svetu
vatru crtajuci krug od secera na tlu, zatim stavljajuci na
njega smolu, kedar, zalfiju, ruzmarin, duvan, lavandu, cvece
i na kraju cokoladu i med, sto je predstavljalo zivotnu slast
Taj krug bi se zapalio sa uverenjem da ce na zrtve biti
odgovoreno blagoslovom

napretkom U Americi su prvi

doseljenici slavili praznike paleci
crni barut Danas, kada su se

sa Orrnuzdom, gospodarom

mnogi obredi izgubili, vatromet

mudrosti

se koristi kod dramaticnog

obeletavanja vaznih dogaaaja
kao sto je Nova godina iii Dan
nezavisnosti Sjedinjenih Drzava.

Judaizarn smatra vatru

osnovnim elementom koji treba
da prati sve irtve koje se prinose

GOMA
Jamabusijevski
monasi u Japanu,
sledbenici tendaj
budizma, izvode

Bogu, a vecna vatra je gorela pred

vatrene ceremonije

oltarom Hrarna . Slika andela

zvane goma 12

u svojoj kovacnici kovao munje

Britanskoj Kolumbiji, pripadnici

Gospodnjeg koja se pojavila

vekova, s ciljem da

zaJupitera i oruzje za Marsa,

naroda Cimsijan \'eruju da je

Mojsiju kroz zapaljeni grm

smire gnev Fudo

boga rata. Vezuv u ltaliji je

luka\i Gavran doneo svetlost

ilustruje hebrejsko verovanje da

poznat po tome sto je potpuno

ljudskom rodu iz vulkana

vatra znaci istinsku komunikaciju

je rat, zemljotresi

od Boga U hriseanstvu su svece

i razorni pozari.

kuce i plodnosti bi la je takode

podseeanje na prisustvo Boga,

Skandira se sutra

boginja vulkana. Ona je bila

a predstavljaju i nadu i zivot

zatrp,10 pcpelom rimske gradove

Pornpeju i Stabiju 79 . godine
nove ere. Rimski pesnik Vergilijc

Astecka boginja ognjista,

Mio-oa, gospodara
nesreca kao sto

srca uz ritam
dobosa, koje prati

( 70. p. n. c. - l 9. n. e) opisao

simbol i uzivanja i bola i vladarka

Vatra je snaian simbol obnove

je njegove kratere kako cure

bogatstva i dragog kamenja

i krstenja, ona spaljuje gresnost

knlju divova, a napisao je da div

Vulkan Ta! na Filipinima, koji

tako da ostane samo istina Bozija.

zvani Alikonej leii ispod njega

zanosno plovi u jezeru Ta!, jedan

Budizarn cesto koristi vatru

U \Teme erupcija poja\ile su se

je od najrnanjih vulkana, pa ipak

kao simbol sila koje udaljuju

semenki i kedrovine

price o divovima koji iskacu kroz

se smatra smrtonosnim Kazu da

C:oveka od prosvetljenja, kao

da bi stvorio dim koji

dim i ccpaju planinske padine na

on simbolizuje neustrasivu snagu

StO SU fodnja, poh!epa, rnrfoja i

komadice

naroda iz provincije Batangas,

neznanje, pa zato gasenje tih vatri

koja se skriva pod njihovom

simbolizuje nirvanu iv1edutim,

prividnom smirenoscu.

budizam takode korsti unutrasnji

Na Havajirna su ostrva
formirana stalnom aktivnoscu

plamen koji predstavlja

nilkana, a legende govore

o Pele, jcdnoj od najlepsih

VATRA I RELIGIJA

boginja vulkana, koja je sklona

U mnogirn religijskim

povremenim izlivima gneva Ona

tradicijama, vatra se povezuje

je uzrokovala zemljotrese besno

sa istinama i iluzijama

lupajuci nogama, a dovodila je

organizovanja duhovnog

do erupcije vulkana ceprkajuci

dozivljaja Zaratustrovci vatru

po zemlji S\'Ojim earobnim

smatraju izvorom celokupnog

stapom, koji se zvao pa'oa

stvaranja, a svako domaCinstvo

Kilauea je najaktirniji vulkan

ima svetu vatru, cije je paljenje

na zemlji i smatra se Peleinim

povezano sa blagoslovom

domom.

Zaratustrovski hramovi vatre

Vulkani se cesto povezuju sa

su mesta zajednickog slavljenja

gnevom bogova, ali su isto tako

bogova, koja vode svestenici

izvori svetlosti, snage i ogromne

dodajuci tamjan u svetu vatru .

plodnosti vulkanskog pepela. U

Ove vatre simbolizuju sadejstvo

prosvetljenje.

duvanje u rogove
od skoljki Svestenik
odrzava vatru
dodavanjem ulja,

nosi molitve Fudo

Mio-ou.

Jevreji su verovali
da je Bozija pojava u vatri
znak prave bozanske
komunikacije"

DOLE

201

<
>
:0

>

II

I
Pi

':j

;;(

DUGA
<

se govorilo da je veoma jak i

f-

z
<

da je sagraden vestije od bilo

JEOINSTVO I
RAZLICITOST

koje druge gradevine na svetu

Za neke lndijance duga

Hajrndal, cuvar Azgarda, ziveo

simbolizuje udruzivanje

>

je pokraj njega da bi upozorio

mnogo plemena kao "duginog

bogove na neprijateljske

<

napadace
Pripadnici indijanskog
plemena Navaho 1eruju da je

Duga se na razne
nacine povezivala sa
isceljenjem i sreeom, sa
snovima i svetovima iz
maste, sa plodnoscu i
poroaajem, pa cak i sa
iskustvom promene pola

GORE

U nekim folklornim
tradicijama - kao sto
je srpska, albanska,

sa promenom pola
Kada se na nebu

duga most izrnedu sveta ljudi

raznolikost svetih puteva,

i sveta duhova, dok 5amanske

duhovnog preobrazenja

veruju da natprirodna putovanja

u rnitu i folkloru, u svetoj

u zemlju mrtvih podrazumevaju

tradiciji, umetnosti i nauci,

prelazak duginog mosta. Burjatski

rata, ispalji1ao je rnunje iz duge,

kao i u savrernenoj zapadnoj

5amani iz Sibira pen ju se u svet

au Kambodzi i nekirn delovima

kulturi, sa nizom znacenja koja se

duhova dugom. koju simbolizuju

lndije duga je poznata kao "lndrin

medusobno razlikuju kao njene

parom crvene i plave trake koji

luk"' Tjermes, bog grmljavine kod

je privezan za cerernonijalnu

skandinavskih Laponaca, koristio

duga se postovala kao bog iii

brezu. Neki dugini mostovi

je dugu za ispaljivanje strela na zle

boginja, sejala je strah kao demon

su vestai::ki: ovaj naziv je dat

du hove

kineskim rnostovima sai::injenirn

od tkanja, koji premoscuju potoke

hriscanskoj tradiciji duga je

zaveta i rnira i kao znamenje

koji su bili presiroki iii prebrzi

znak mira i samilosti, simbol

rata i odmazde. Lucni oblik je

za konvencionalne rnostove na

Bozijeg obecanja posle potopa

sirnbolicno povezuje sa krugom,

stubovima - jedan takav most iz

da nece unistiti eovei'anstvo.

rnostorn i lukorn, dok se u nekirn

XIII veka jos sluzi za saobracaj.

Hrist se ponekad prikazuje kako

tradicijama povezuje i sa zrnijom

Postoje i dugini mostovi preko

sedi na prestolu od duge na

reke Nijagare i u Tokijskom

dan Stra5nog suda, pokazujuci

DUGIN MOST

zalivu

Most je arhetipski sirnbol

Duga se i::esto tumaci kao

razlikuju po rodu:

neba i zemlje iii vezu izmedu

boanski atribut i kao znak

Kinezi nazivaju

razlicitih svetova U japanskom

bofanskog prisustva. !Star,

glavnu dugu, a
tamniji sporedni luk
nazivaju zenskim.
Berberi iz severne

mitu o stvaranju sveta, blizanacka

vavilonska boginja ljubavi i

bofanstva Izanagi i Izanami

rata, nosila je ogrlicu u duginim

stoje na plutajucem Nebeskom

bojama, a Inke su verovale da

mostu da stvore svet, a verovanje

su duge kruna boga groma i

Afrike nazivaju dugu

u juinom Gabonu navodi da

kise, Ilape. Luk - koji je oruzje

"nevestom kise"ili

su ljudski preci stigli na zernlju

strelca - mo2e da predstavlja

"nevestom neba':

si5avsi sa duge. U nordijskom

boziji gnev Indra, hinduski bog

dok je Jamani u Tjera

del Fuego (Ognjena
zemlja) nazivaju
"muzem meseca".

Nasuprot tome, u judeo-

optirnizma i nade, boianskog

predstavlja putanju izmedu

muskom svetliju,

sistemom cakri

boje U razlicitim tradicijama

BOZANSKO PRISUSTVO

neke kulture ih

i isceljenja preko veze sa

duga se pojavljuje sirnbolii'no

prolaznosti, au torn obliku duga

pojave dve duge,

simbol zapadnjackog pokreta

"Novo doba': koji ukazuje na

tradicije sirorn Severne Amerike

maaarska i francuska
- duga se povezuje

Duga je takoae istaknuti

Nedokuciva, etericna i trenutna,

i kuga, srnatrana je simbolom

POL I ROD

naroda': a ovaj termin se na

isti nacin koristi u Juznoj Africi

mitu, Bifrost je bio dugin

most koji je povezivao Azgard,
zemlju bogova, sa Midgardom,
zernaljskirn carstvom. Za Bifrost

oesNo Bogovi Vikinga silazili su sa

neba na zemlju koristeci dugin most
koji je nordijska legenda nazvala
Bi frost

oesNo Ne postoji slaganje u vezi sa

bojama duge. Prema Dogonima,
ima ih cetiri:. crna, crvena, zuta, i
zelena. U budistickoj ikonograliji,
ima ih pet plava, bela, zelena,
crvena i zuta. Zapadnjacka nauka
govori o sedam boja crvenoj,
narandzastoj, zutoj, zelenoj, plavoj
indigo plavoj i ljubicastoj

Ci

>

svoju nebesku moc i rnilost Na

Tibetu, gde se duge jadjaju u
prelaznim periodima godine i
najadjuju promenu vrernena,
one se povezuju sa blagoslon1m

nezamrsenog klupka konca u

bodisatva tibetanskog budizma..

duginim bojam.1, kojim bi se

Postoji rasireno verovanje

ponistili losi uticaji duge Idejc

kod centralr10.1frickih Pigmeja

o bolestima koje uzrokuje duga

da je duga instrument bo:lanske

pojadjuju se sirorn Afrike, Azijc

komunikacije, au nekim

i Australije: za Senoje Malezije,

kulturama ona obele:Zava mesto

prolazak ispod duge uzrokuje

boianstn iii eoveka visokog roda:

fat,1lnu groznicu, ,1 .rnstralijski

u havajskom folkloru plemkinja

urodenici povezuju dugu sa

Hoamakejkekula je uhvaeena

gubom Upiranje prsta u dugu

praeenjem duge. Duga je

smatra sc ludoscu u mnogim

dccu u kolibc da bi ih sprecili

povezivana sa lridom, zlatokrilom

delovima sveta: rnadarsko

d.1 pokazuju iii gledaju dugu

glasnicorn grckih bogova, koja

rurodno \'erovanje kaze dace prst

Dobij,111je zutice. gubitak oka,

se cesto prikazuje sa stapom na

kojim se upire u dugu uvenuti.

ud.u groma iii cak nestaj,rnje

kojem su se preplele zmije Maje

dok pripadnici naroda Sumu u

su ncke od opasnosti kojc su se

su prinosile :lrtve u zlatu i srebru

Hondurasu i Nikaragvi skrivaju

\ ezi\ ale z.1 dugu

Kada se Hrist
prikazuje sa dugom, u
hriscanskoj umetnosti to je
obicno simbol milosrdnog
aspekta njegovih
bozanskih mod

GORE

zastitnici zena, [scel. koja je bi la

boginja medicine, plodnosti i
duge i koja je kontrolisala ki5u.

DUGI NO TELO
Srodno sistemu cakri, dugino telo moze se zamisljati kao energetska polja koja okru2:uju ljudsko telo,

LEGENDE 0 DUGI

svako sa razlicitim svojstvima.

Postoje rnnoge legende i obicaji

Nivo

Boja

Telo

Svojstva

vezani za dugu Sijuksi kaiu da

1 spoljasnji krug iii sloj

crvena

fizicko (prolazno)

temelj na kojem se grade svi drugi

nivoi

2. spoljasnji krug iii sloj

narandzasta

etarsko (prolazno)

rani emocionalni i formativni uticaji

okruzenja; energetski obrazac tela

3. spoljasnji krug iii sloj

2:uta

astral no (prelazno)

uticaji kulture i drustva, kao StO SU

religiozne i obrazovne institucije i kako
one oblikuju misao i delovanje

4 spoljasnji krug iii sloj

zelena

mental no (prelazno)

postizanje smisla zivota kroz odnos sa

drugima; spona izmeau prolaznog i
vecnog

5 spoljasnji krug iii sloj

plava

uzrocno
(transpersonalno)

usklaaeno sa dusom; skladiste secanja

duse, podstice njeno putovanje

6. spoljasnji krug iii sloj

indigo

dijamantsko
(telo blazenstva)
(transpersonalno)

razmisljanje potisnuto intuitivno

stecenim znanjem

7. unutr asnji sloj iii jezgro

ljubicasta

nebesko (vecno)

prosvetljenje; individualna dusa stapa

se s kosmosom, sjedinjavanje sa
bozanskim

je duga tarno gde je srnesteno

S\'O CVCCe

jarkih boja, pre i posJe

kratkog perioda cvetanja na

zernlji U irskom folkloru, kucni

duh je nesta5ni davolak koji dri
zlatni kreag na kraju duge; u
keltskoj tradiciji, novcici s dugom
nalazili su se tamo, zakopani u
zernlji, ali otkrivani posle velikih
oluja.

Medutim, duga se ne povezuje

uvek sa lepotom i srecom Stari
Peruanci

SU

tvrdili dace se

osoba razboleti ako duga ude u

njeno telo; lek je bio nalazenje

T R E

l(NJIGA
ZNAI<OVA
Od ranih pecinskih crtefa do savremenih logoa,
graficki sirnboli se koriste za prenosenje ideja,
pojrnova i znacenja. Sledece stranice sadr:Ze preko

1000 ideograma, grafickih motiva, simbola i crteia.

Svaki znak iii sirnbol irna kratko objafojenje znacenja
iii upotrebe. Neki od najprirnitivnijih simbola
imaju visestruka znacenja iii znacenja koja su sada
izgubljena, a drugi, kao spirala, imaju univerzalno
dosledno znacenje. 0 mnogim znakovima na ovirn
stranicama raspravlja se dublje u drugirn delovima
knjige. Znakovi kao krst ili alhemijski sirnboli kao
sto je Ziva, imaju zapanjujuCi broj varijacija, a mnogi
od njih su ukljuceni da pokazu tu fascinantnu
raznolikost simbola koje ljudsko drustvo koristi da bi
prenelo i ono sto je opipljivo i ono sto je apstraktno.

oesNo Pecinske slike ljudske ruke pronaaene su u juznoj

Africi, Juznoj Americi i AustralijL Da Ii su te ruke imale
istu va:Znost za one koji su ih crtali, da Ii je trebalo da
predstavljaju potpise? Nikada necemo saznati, ali
univerzalni znakovi poput ovih tkaju neprekidno platno
komunikacije u svim nasim kulturama.

u stene u Uksmalu,
Srednja Amerika,
1000 godina p. n . e
Usvojio ga je Rudolf
Stajner i povezuje
se sa Stajnerovom
antroposofijom

A Prvo slovo
alfabeta koristi se da
oznaci najbolje, prvo

AKOMA NTOSO
VAZDUH Element

Kabalisticki znak.

Ganski adinkra
simbol koji znaci
razumevanje i
dogovor

Zapadnjacka
umetnost cesto
prikazuje Mariju
i lsusa u oreolu
bademastog oblika.
ALGORAB

Nepomicna zvezda
koja se koristi
na kabalistickim
magijskim pecatima

ALFA Prvo slovo

grckog alfabeta,
povezano sa

ALKOHOL

Alhemijski znak

AKTIVNI INTELEKT

Nepoznatog
porekla, takooe
jedan od znakova za
vodu

VAZDUH Element

Stari hemijski
simbol

ADINKRAHEN

Najvazniji ganski
adinkra simbol, koji
oznacava vaznost
igranja vodece
uloge.

~~\\l\1hliltk,?k

~~~-.,~

,.

-:

ALHEMIJA, umece.
Znak Sunca je u
sredini, okruzen
sa cetiri osnovna
trougla, krunisana
hriscanskim krstom,
a zatim stavljena u
krug koji predstavlja
vecnu iii duhovnu
dimenziju.

ALKOHOL Stari

hemijski znak..

~
~"'
/1flffJlll\1\\~~'

AooN1 Hebrejski

izraz koji oznacava

gospodara koji nije
Bog

Osnov avionskog
kodeksa u vezi s
nepredvioenim
dogaoajima .

ALHEMUA, umece

PRETAKACA

menjanja Koriscen
u XVII veku, ovaj
znak je nastao
pod uticajem
pitagorejskog
geometrijskog
misticizma

Alhemijski znak
za sud iii kazan za
destilovanje Koristio
se i u nekadasnjoj
hemiji

l 1 ollll

AKO KO NAN

"Kokosija noga':
ganski adinkra
simbol koji oznacava
milost, negovanje
lnspirisan je
navikom kokoske da
gazi pilice a da ih ne
povredi, ponasajuci
se kao roditelj
zastitinik i vaspitac

LL
5VEJE U REDU

adinkra simbol koji

oznacava budnost
i oprez. Akoben je
rog koji se koristi da
oznaci bojni poklic

ambicija i
prevazilazenje
ljudskih ogranicenja

oo,og toke rni,li

AKOBEN Ganski

Av10N Duhovna

ALINEJA Tipografski
znak koji se koristi
u stampanim
tekstovima, a
oznacava pocetak

ALHEMIJA, umece

menjanja. Ovaj
simbol je uklesan i

ALGOL Nepomicna
zvezda koja se u
Kabali koristi u
nekim misticistickim
kontekstima na
magijskim pecatima.

pocecima. Vezuje
se za Boga, za koga
kazu da je alfa i
omega - pocetak
i kraj Nekad je
ovo bio tajni znak
hriscanske vere

ALFEKA Nepomicna
zvezda koja se koristi
kao kabalisticki
magijski pecat

STIPSA Alhemijski
BADEMVazan

simbol sa
paganskim i
hriscanskim
korenima, povezan
sa nevinoscu
i bezgresnim
zacecem Njegov
sokje u starom
veku povezivan sa
muskim semenom
Biblijsko predanje
kaze da se Aronov
svestenicki status
otkrio time sto
je njegov stap
procvetao i
radio bademe.

znak

AMALGAM

Alhemijski znak.

AMALGAMISANJE

Alhemijski znak

u jevrejskoj,
hriscanskoj i
islamskoj tradiciji;
smatra se da se
razvio iz semitskih
i egipatskih krilatih
bozanstava
Andeli se smatraju
glasnicima,
ratnicima, cuvarima i
zastitnicima

AFRODITA Znak

boginje
KAJSIJA U Kini je
kajsija simbol za
lepu zenu; Japanska
sljiva (ume) ponekad
se zove kajsija

MRAvMarljiv

rad, organizovana
zajednica . U
tibetanskom
budizmu mravinjak
je simbol
trudoljubivog
zivota; u delovima
Afrike povezuje
se sa plodnoscu i
kreativnoscu.

SPIRALA
SUPROTNA
KRETANJU
SKAZAUKI
SATA Dinamican

simbol zivotne
sile, kosmicke i
zemaljske .
APOLONOvaj

simbol boga zasniva

se na obliku lire, koja
je bila Apolonov
instrument

AMPERSAND

Tipografski znak sa
znacenjem "i"

ZIVOTINJSKO
CARSTVO Simbol iz

oaf f10

AKVA REGIA

Alhemijski znak za
"carsku vodu"

XVIII veka
ANTARES

Nepomicna zvezda,
kabalisticki magijski

peeat

HD

ANTI MON

Alhemijski, a koristi
se i u medicini.
ANARHIZAM

AKVA REGIA

Sinonim za politicki
pokret.

JABUKA Simbol

srece, narocito
polne; amblem
ljubavi, braka,
proleca, mladosti,
plodnosti i

ANK Krst sa

S10Ro

U ranom

hriscanstvu tajni
znak za krst, nadu,
spasenje Takode
simbol mora,
postojanosti i
sigurnosti; i vlastitog
bi ca

alkom na vrhu;
staroegipatski
simbol besmrtnog
zivota Kasnije
usvojen kao simbol
Egipatske koptske
crkve.

ANTILOPA

Africi povezana
s mesecom i
plodnoscu; za
Bambare (iz Malija)
ovu zivotinju je
poslao bog tvorac
da nauci ljude da se
bave ratarstvom

NAKOVANJ

Polineziji i delovima
Afrike povezan sa
zenskim principom
i plodnoscu; u
skotskom folkloru
povezan sa
magijskim mocima
kovaca

besmrtnosti.
Povezan sa
zabranjenim vocem
u Edenskom vrtu,
pa je tako hriscanski
simbol iskusenja i
prvog greha.

PRIBLIZNO JEDNAK

Matematicki znak
ANSUR Runa za

ANTINUKLEARNA

Kus1 MAJMUN

KAMP ANJA

Postovan u starom
Egiptu, Africi, lndiji
i Kini, ali omrazen u
hriscanskoj tradiciji,
gde je simbol
poroka i pohote.

Amblem kampanje
ANE>EO Simbol

bozanske volje u
nekoliko tradicija,
nebeskih stvorenja

za nuklearno
razoruzanje,
sastavljen od
semaforskih znakova
za"N"i"D"

Alhemijski znak
za "carsku vodu''.
varijacija

VooowA Zodijacki

znak.

ARATRON Plane.ta,

misticni kabalisticki
znak za pr vi
Olimpijski duh.

OvAN Zodijacki
LuKTrijumf

slozenost i moc
Podignuta ruka
moze da znaci
pretnju iii blagoslov
Ruka takoae
ima zastitnicke
konotacije

STRELA,
TALASASTA Marske

struje
ARSENIK Alhemijski
znak, varijacija.

znak

i pobeda;
velicanstveno
ljudsko dostignuce.

))))

ATOM, manje

uobicajena varijanta
od prethodne

STRELA, ORUZJE

ZAVETNI KOVCEG
ARKTUR

Nepomicna zvezda,
kabalisticki magijski
pecat

Jedan od simbola
jevrejske vere,
kovceg koji je bio
Bozije jamstvo
zastite Kovceg se
drzao u drugom
simbolu judaizma,
senici.

0KLOP

sred njevekovnoj
Evropi oklop je
simbolizovao viteske
vrline hrabrosti,
zastite, casti i snage;
simbol ratnicke
klase u Kini i Japanu

U islamu oznacava
Alahov gnev, a
u hriscanstvu
mucenistvo i smrt
Koci lndijanaca,
uvezane u snop iii
polomljene, strele
predstavljaju simbol
mira.

Auo1Amblem

As Bog, kasnije os,

runa za brzake iii
vodopad

proizvoaaca
automobila,
simbol jedinstva i
zajednistva.

ARSENIK Alhemijski
ARES Znak ovog

boga.

STRELA Znak za
8ARKA Ill LADA

znak.

smer

Simbol spasenja i
ocuvanja prisutan
u mitologiji naroda
Sirom sveta. U

ARES Znak ovog

boga, varijacija

hriscanstvu barka
predstavlja crkvu,
Mariju iii Hrista; u
svetovnoj simbolici
ona je simbol
Zemlje koja pluta
svemirom

STRELE Prodor
- svetlosti, smrti,
ljubavi iii spoznaje.
Povezana sa
simbolima sunca
i ostrim ubodima
ljubavi

evropski bizon)
Runa Ur, znak za ovu
zivotinju

ARSENIK Alhemijski
znak, varijacija

boga, varijacija
ARSENIK Alhemijski
znak, varijacija
STRELA,

i snage; mnostvo
ruku koje imaju
hinduski bogovi
simbolizuje njihovu

TuR (primitivni

(Asterisk)
Tipografski znak za
fusnotu.

STRELA/GLAVA

ARES Znak ovog

RUKA Simbol moci

ZvEzo1cA

JESEN
AToMTakoae

uranijum, nuklearni
reaktor (na
kartama), nuklearno
istrazivanje,
nuklearna fizika

Starogermanski
vremenski znak.

ZAKRIVUENA

JESEN

Stari znak prisutan

u praistor ijskoj
peCinskoj umetnosti
zapadne Evrope.

Starogermanski
vremenski znak,
varijacija.

medved je okrutan i
pohotljiv.

i duhovnu istinu;
japanski simbol
istine i poboznosti

SLEPI MIS Povezan

SEKIRA Gotovo

univerzalni simbol
odlucne moci i
autoriteta . Povezan
sa kreativnom
silom groma U
vezi sa starim
bogovima sunca i
oluje . U zapadnoj
Afr ici koristi se za
prizivanje grmljavine
i kise; simbol
jedinstva porodice u
kineskom braku

BANANA Frojdovski

falusni simboL

sa smrcu, simbol
straha i sujeverja,
u zapadnjackom
folkloru povezan
sa vradzbinama i
okultnim. U Africi i
staroj Grckoj bio je
simbol razumljivosti
Moze da znaci i
ludilo . Bozanstvo
donjeg sveta u
srednjeamerickoj i
brazilskoj mitologiji

BRADA Vazan
aspekt muske
simbolike, koji
predstavlja
dostojanstvo,
muskost i mudrost
Znak kralja; u starom
Egiptu su vladari bez
brade, ukljucujuci
zene, bili prikazivani
s laznim bradama da
bi ukazali na status
koji im pripada

BAZILISK

Srednjevekovni
simbol pofode i
bolesti

KADA Povezana
s kupanjem i
prociscenjem, kako
duhovnim tako i
iizickim.

JAZAVAC U Kini

povezan sa radoscu
igre; u keltskoj
tradiciji sa lukavoscu,
prevarom

LoPTA Simbol
decijih igara; u
Kini povezana
sa suncem i sa
simbolom jin/jang

PC:ELA

KoRPA Simbol

PAsuu Simbol

majcine utrobe; u
Americi se price o
korpama i pravljenju
korpa odnose na
zene.

plodnosti. u lndiji se
koristi za ljubavne
cini, au Japanu za
teranje zlih duhova

BAs Kuuc Muzicko

obelezavanje

BAMBUS

Kineski simbol
za elasticnost,
dugovecnost, srecu

KOSNICA

Drustvo, radinost i
zajednicki napori;
u evropskoj,
kineskoj i hinduskoj
tradiciji pcele se
takooe povezuju
sa romanticnom
ljubavlju . U
evropskom folkloru
one se povezuju
sa smrcu i drugim
svetom

kosmicku harmoniju
Praporci mogu
predstavljati srecu
i polno uzivanje
Na hebrejskim
haljinama nosi se
kao znak nevi nostL
Povezano sa
zenskim principom
predstavlja
zastitu. Obelezava
prolazenje vremena
i oglasava dobre
vesti, upozorava na
opasnost i zvoni
povodom smrti

PoJAS Ill TKANICA

Zenska cednost.
bracna vernost
iii zavodljivost
Magijski pojasevi
se pojavljuju u
mitu kao amblem
snage, a u Engleskoj
su postali simbol
casti Monaski
pojasevi u obliku
konopca aludiraju
na bicevanje Hrista
Hinduski pojas je
amblem vremenskih
ciklusa

BIO HAZARD

Upozorenje, SAD.

BREZA Blagotvorna,
zastitnicka, sveta
germanskim
bogovima
Kosmicko drvo
centralne Azije
U samanskim
obredima
simbolizovala je
ljudsko uspenje u
svet duhova

PTICE Simbol
ljudske duse,
predstavlja dobrotu
i radost, mudrost,
inteligenciju i
brzi tok misli U
prii':ama australijskih
urooenika one
nose informacije
U zapadnjackoj
umetnosti ptice
mogu simbolizovati
vazduh i dodir

BEoRK Runa za

slovo B
MEDVED Simbol
muske hrabrosti
i praiskonske sile;
dok medvedice
simbolizuju brigu
i toplinu, iako ih je

Jung povezao sa
opasnim aspektima
nesvesnog U
hriscanskoj i
islamskoj tradiciji

ZvoNo Glas koji

oglasava istinu,
narocito u budizmu,
hinduizmu, islamu
i hriscanstvu.. U Kini
ono simbolizuje
poslusnost i

BETOR Planeta;
misticki kabalistii':ki
znak za drugi
Olimpijski duh

KARTA RODENJA

Elizabetanska
Engleska, XVII vek

simbol sunca Li lranu

i simbol meseca u
Japanu. Postao je
hriscanski simbol za
tiraniju i pozudu
BIZON

BUFALO

Zivotinja visokog
ranga u lndiji i
jugoistocnoj Aziji.
U Kini se domaci
bufalo povezuje sa
kontemplativnim
zivotom Za
lndijance on
simbolizuje snagu,
napredak, obilje i
natprirodne sile

BoRAKS
BLAGOSLOV

BEZAZLENOST

CAMAC Simbol

Varijacija papinog
krsta

zastite nalik
majcinoj utrobi,
takoae povezan
sa simbolikom
spasenja i obnove
Nojeve barke

Alhemijski znak

drustvima
simbol moguce
reinkarnacije iii
telesnog vaskrsenja
Stara verovanja
su smatrala da se
sustina C:oveka
nalazi u kostima,
veza se vidi u frazi
"osecati nesto u
kostima"

MA5NA Simbol

sabijene energije,
snage volje,
bozanske moci i
napetosti. Amblem
rata i lova U
istocnjackoj misli
predstavljao je i
duhovnu disciplinu.

PovEz NA oc1MA

BJARKAN Runa koja

se povezuje s novim
zivotom i rastom

Duhovno slepilo;
u masonskom
obredu skidanje
poveza simbolizuje
prosvetljenje U
klasicnoj antici,
Fortuna (boginja
srece) je zavezanih
ociju da bi se znalo
da ona nikoga ne
favorizuje.

CIR

BLAGOSLOVENI
ZNAK Jedan od

blagoslovenih
znakova koji se,
izmeou ostalog,
pojavljuje u
lndiji u ranoj
simbolici otiska
Budinih stopala
Na Zapadu ovaj
simbol predstavlja
heksakord i
harmoniju uopste .

KuucATI

Starogermanski

KNJIGA Simbol
znanja i mudrosti
u mnogim svetim
tradicijama
(judejskoj,
hriscanskoj,
islamskoj); u starom
Egiptu, Knjiga
mrtvih bila je zbirka
svetih zapisa koji
su sahranjivani s
pokojnicima da
bi im pomogli na
drugom svetu.

BMWAmblem
proizvooaca
automobila,
varijacija suncanog
krsta, starog sklopa
za suncevu energiju

Alhemijski znak
BoRAKS Alhemijski

znak
i keltskom svetu
iskonski simbol
snage, agresivnosti
i hrabrosti Sveti

u
CINIJA

SUD

Alhemijski znak.

HLEB Glavni
zivotni artikal, u

hebrejskoj trad iciji,

povezana s nadom,
pogaca simbolizuje
prociscenje i zrtvu
Hriscanska metafora
za duhovnu hranu i
za Hristovo telo

.KUTIJA Simbol

KuucATI

VEPAR U severnom

MESING Alhemijski

znak

APSCES

Alhemijski znak.

oO.o
o~o
0

I TINKAL

KosT1 U starim

NARUKVICA Kao
nakit moze da
oznacava rang.
Moze se koristiti
i kao plocica
identiteta.

majcine utrobe i
zenskog nesvesnog,
povezan sa tajnama
i skrivanjem. U
klasicnom mitu,
_Pandorina kutija je
simbol onoga sto ne
sme da se otvori

MosTSpaja
dva razlicita
carstva (nebo i
zemlju, materiju
i duh, vidljivo i
nevidljivo); simbol
preobrazenja,
prelaska izjednog
stanja u drugo

IZIDINA KOPCA

Staroegipatski znak
zastite.

UzoE u klasicnoj
antici se govorilo
da ih je izmislila
Atena, boginja mira
i rata; povezane
sa umerenoscu i
uzdrzanoscu, kao
kod "obuzdavanja"
strasti

uroaenickih
naroda (Amerika,
Australija); kada se
zavrti u vazduhu,
on proizvodi
nezemaljsku riku,
koja podseca na
grmljavinu. Koristi
se u samanskim
ritualima radi
uspostavljanja
komunikacije sa
svetom duhova i
precima

Merkura, simbolizuje
posredovanje
izmeau
suprotstavljenih
sila i tumaci se
kao amblem
homeopatske
medicine. Osim
toga, simbol je
trgovine.

kamila povezuje
sa poniznoscu i
pokornoscu.

je konoplja "sveta
biljka'; cije koriscenje
je utemeljeno u
svetom pismu;
simbol pobune
protiv belog drustva;
takoae simbol
kulture mladih u
zapadnom drustvu

l<AMELIJA Kineski
simbol zdravlja i
cvrstine. Japanu
se povezuje sa
iznenadnom smrcu

II

0KSIDACIJA

Alhemijski znak.

ToP U staroj hemiji i

BuoASedeci

Buda je simbol
prosvetljenja.
Bu FA LO

gvozae

R0Gov1 BIKA

Povezuju se sa
polumesecom

RAK Zodijacki znak.

Vidi bizon
TELE Povezuje

se sa gozbom,
gostoljubivoscu
i proslavama, ali
i sa zrtvovanjem
(judaizam)

METLAOd

prastarih vremena
povezana je sa
magijskim mocima .
Simbol ciscenja
Zapadnjacki folklor
povezuje metlu
sa vesticama
zahvaljujuci
verovanju da zli
duhovi mogu da
omaaijaju sredstvo
koje se koristi za
njihovo isterivanje

81K Visestruko

simbolicna zivotinja,
koja predstavlja
mesec, sunce,
zemlju, nebo, kisu,
toplinu, zensku
plodnost, muski
:Zar, matrijarhat i
patrijarhat, smrt,
obnovu. U pecinskoj
umetnosti bikje
simbol zivotne
energije Energija
bika sabijena u riku
i topot nogama
povezuje se sa
grmljavinom i
zemljotresima,
naroi':ito na Kritu.

MEHURIC Simbol
iluzije (budizam,
taoizam) i
prolaznosti .

RAK Zodijacki znak,

varijacija

LEPTIR Simbol

duse i vaskrsenja
u meausobno
veoma udaljenim
zemljama, kao sto
su Kongo, Meksiko
i Polinezija. Takoae
simbol zivota i
njegovog ciklusa;
u :zapadnjai':koj
umetnosti Hrist se
ponekad prikazuje s
leptirom u ruci

BALDAHIN Senka

i zastita, takooe
povezan sa
kraljevskom vlascu,
simbol nebeske
zastite

S1uc1 Heraldii':ki
znak, u poi':etku
predmeti sa siljcima
koji su se koristili u
boju za obaranje
konja .

SvEcA Simbol

duhovnog
prosvetljenja,
svedoi':enja i radosti.
Njen kratkotrajni
plamen je metafora
za usamljenu,
i':eznutljivu ljudsku
dusu.

JARAC Zodijai':ki

znak

KAMILA Na
Bliskom istoku
tradicionalni simbol
MERKUROVA
PALICA Zmijin stap,
0KRETAUKA

Muzii':ki instrument
i kultni predmet

atribut gri':kog boga

Hermesa i njegovog
rimskog pandana

bogatstva i statusa;
u srednjevekovnoj
Evropi simbol
umerenosti; u
hriscanstvu se

JARAC Zodijai':ki
LIST KONOPUE

Simbol
rastafarijanizma, i':iji
sledbenici veruju da

znak, varijacija

JARAc Zodijacki
znak, varijacija

i ulepsa sveti i
porodicni prostor U
Evropi tepisi imaju
simbolican status,
pri cemu crveni
tepih ima ritualnu
upotrebu u javnim
svecanostima
na kojima se
pojavljuju visoki
dostojanstvenici i
slavne licnosti

duhovima, a
u Japanu sa
nesreeom Na
Zapadu povezana
sa vradzbinama i
oavolom

GUSENICA U lndiji
simbol seobe dusa;
za stare Rimljane
bila je simbol
pohlepe i ruznoce

JARAc Zodijacki

GE>

PECINA Veoma
star ideogram za
pecinu, imanje,
selo iii tvroavu,
takooe koriscen
na savremenim
kartama za pecinu

KENTAUR Mitsko
hibridno stvorenje,
pola eovek pola
konj, postalo je
simbol dvojnosti,
foveka zarobljenog
fizickim iii culnim
porivima, narocito
pozudom i gnevom

LANAC Simbol
privrzenosti i veze,
odnosa izmeou
dve stvari. Zlatni
lanci oznacavaju
cast i status
Savremeni simbol
ropstva. Pokidani
lanci simbolizuju
borbu za slobodu
i oslobaoanje od
ugnjetavanja

znak, varijacija.
ZAMAK

l<ARTE, IGRACE

U Evropi i Aziji
povezane
s igranjem,
kockanjem i
proricanjem
sudbine Same karte
sadrze simbolicne
slike i brojeve

SARAN

Kini simbol
dugovecnosti,
muskosti i naucnog
uspeha. Slike sarana
koristile su se na
jarbolima.brodova
iii krovovima da stite
od pozara

TVRDAVA

Arhetipski simbol
zastite i utociste
(duhovno i
zemaljsko); mesto
koje je odvojeno i u
koje se tesko ulazi,
za kojim srce zudi

svetovna upotreba
na Bliskom istoku;
koristi se da obelezi

KERBER Cuvar ulaza

u grcki donji svet,
simbol strasnih
neizvesnosti smrti

KAZAN Povezan sa

MACKA Simbol
preobrazenja,
vidovitosti, hitrine,
budnosti, culne
lepote, misterije
i zenske zlobe. U
Rimu se smatra
simbolom slobode
Nocne navike
macaka i moc
preobrazenja bili su
omrazeni

magijom, simbol
preobrazenja,
klijanja, obilja
i mogucnosti
ponovnog rooenja
i podmlaoivanja
Takooe povezan
sa mucenjem,
suoenjem iii
kaznjavanjem

LJ

U keltskom svetu
povezana sa opakim
lukavstvom, u
islamu sa zlim

STOLi CA

Univerzalni simbol
vlasti i nadreoenog
polozaja, povezan
sa tronom Kod
Svahilija (Zanzibar)
"stolica vlasti"
rezervisana je za
goste i za najvaznije
clanove porodice.

KELTSKA HARFA

Simbol bardske
tradicije, ali ima veza
i sa donjim svetom.
Koristi se kao simbol
za lrsku .

CERERA Asteroid

KELTSKI CVOR

Simbol kosmosa,
jer je nacrtan
neprekinutom
linijom, pa se zato
koristi kao zastitni
znak

PECINA Najiskonskiji

simbol utocista,
povezan s majcinom
utrobom, ponovnim
rooenjem, izvorom
i centrom. Tamnija
znacenja ukljucuju
ulazak u pakao iii u
nesvesno
MACKA, CRNA

TEPIH Sveta i

KEDAR Simbol
snage i besmrtnosti

CAI Hebrejska rec

za "zivot': obicno
koriscena na
ogrlicama i drugim
ukrasima

PUTIR I PEHAR Sud

obilja i besmrtnosti;
u hr iscanstvu je
putir ritualna 5olja
koja se koristi
prilikom pricesca;
u srednjovekovnoj
Evropi, ovaj pehar
je povezivan sa
svetim Gralom U
Japanu, razmena
solja predstavlja
simbol vernosti i
cini deo svadbene
ceremonije.

krsta iznad slova alfa

i omega, sto znaci
da je Hrist prvi i
poslednji
KotuA Dinamicni
simbol vladanja u
staroj ikonografiji;
simbol duhovnog
autoriteta i vlasti
bogova i junaka
Hinduski misticizam
povezuje vo:Znju
kocije sa Bicem, a u
moralnoj alegoriji to

je slika trijumfalnog
putovanja duha

HERUVIM Vrsta

anaeoskog bica u
islamskoj, judejskoj i
hriscanskoj tradiciji;
u hriscanskoj
umetnosti, heruvimi
su prikazani kao
kr ilata deca koja
predstavljaju
nevinost, sa
plavim krilima koja
simbolizuju nebo.

PoRoE>AJ Raaanje
deteta, rodoslov

HtMERA Mitoloska
hibridna zivotinja,
sastavljena od zmije,
lava i jarca, simbol
pobede duha nad
materijom

EPOLETE Simbol
ranga u vojnickom
i heraldickom
kontekstu
CER Runa za zetvu
Poznata jos kao
D:Zara

HRIST Monogram
dobijen inicijalima
Hrista u njihovoj
grckoj fromi, PX
U ovoj varijanti,
X je okrenuto za
45 stepeni da bi
formirao krst

HRIST Monogram,
varijacija; u
kombinaciji sa
grckim slovima alfa
i omega, prvim i
poslednjim slovom
grckog alfabeta,

da bi simbolizovao
Hrista kao prvog i
poslednjeg

HRIST Monogram,
varijacija

HRoNos Bog,

varijacija
HRIST Monogram,
varijacija; trougao
u bazi je simbol
bozanstva, sto znaci
da je Hrist centar
Svete trojice

DtMNJAK Falusni
simbol frojdovske
psihologije

EPOLETE Heraldicka

HRIST Monogram,
varijacija

varijacija

HRONOS Bog,

KINA Ovaj simbol

TRESNJA Samurajski

amblem u
Japanu, ovo voce
je u Kini simbol
nevinosti, a njen
cvat predskazuje
srecu U hriscanskoj
ikonografiji, tresnja
je alternativa jabuci
kao rajskom vocu.

KoKOSKAU

delovima Juzne
Amerike (kult
makumba), na
Karibima (vudu)
i u Africi, kultna
zivotinja; vodic
dusa pri obredima
inicijacije, zrtvena
zivotinja Deseti
znak u kineskom
zodijaku

HRoNos Bog

Kinezi koriste od
najranijih spisa ion
odrazava njihovo
sagledavanje svoje
civilizacije, a to
znaci da je rec 0
"carstvu u sredini';
smestenom izmeau
neba i zemlje, i
u sredini inace
necivilizovanog
sveta

varijacija.

HRIST Monogram,
varijacija

HRIST Monogram,
varijacija .

HRIZANTEMA

HRIST Jos jedan

monogram koji
simbolizuje Hrista,
sacinjen pomocu

Suncani i carski
simbol u Japanu,
povezan sa
dugovecnoscu i
radoscu; kineski
taoisticki simbol;
au zapadnjackoj
umetnosti koristi se
kao simbol jesenL

predstavlja sunce iii

mesec, kao i otvore
za oci iii usta. Koristi
se u ideografskom
pisanju oko pet
hil,jada godina
KRAJSLER Amblem

KRUG Presecen

proizvoaaca
automobila,
varijanta petougla
u kombinaciji sa
pentagramom.

dijagonalnom
linijom, grcko
slovo fi, koje se u
kompjuterskim
programima obicno
koristi za nulu. U
drugim kontekstima
oznacava precnik iii
prosecan broj

CRKVA

hriscanstvu slika
sveta; takoae
povezana sa
Hristovom
nevestom i majkom
hriscana, a otuda i sa
majcinstvom

CINOBER Alhemijski

znak

KRUG Presecen
dijagonalnim
krstom, savremeni
znak za nulti polozaj
masina

KRUG I STRELA

Jedan od najcesCih
ideograma u
zapadnoj kulturi.
Znak za planetu
Mars. Takoae znak
za gvozae i cink, te
za jutro.

KRUG Sa
vertikalnom linijom
koja se nastavlja
prema dole, jedan
od najstarijih
ideograma, takoae
se pojavljivao u
runskom pismu,
gde je neko vreme
predstavljao glas "m"

KRUG lspunjen,
mozda najcesci stari
ideogram prisutan
u mnogim starim
kulturama.

KRuGov1 Mali,

povezani pravim
linijama, veoma
stara struktura
pronaaena
u kineskim
i nordijskim
crtezima u steni.
U kabalistickim
misticnim
kontekstima slicni
znakovi se koriste za
zvezde i zvukove.

KRUG Na
KRUG Presecen

horizontalnom
linijom, jos jedan
od najranijih
ideograma ljudskog
roda, pronaaen
na slikama u steni
u srcu Sahare i u
mnogim ranim
sistemima pisanja
U savremenim
kontekstima
koristi se kao znak
za otvoreno . Na
brodovima je glavni
deo Plimsolove
linije

KRUG Presecen
uspravnim krstom,
redak znak koji se
ponekad koristi u
alhemiji za ulje iii
vosak U muzickom
obelezavanju znaci
"treba ponoviti"

horizontalnoj liniji,
stari ideogram koji
mozda oznacava
velicinu iii moc

0
-KRUG Na nekoliko
horizontalnih linija
koje se skracuju,
sa znacenjem
nepoznato;
pojavljuje se
u nekoliko
praistorijskih
evropskih peCina .

KRUG Podeljen
horizontalnom
linijom, cesto
prisutan na slikama
u steni. U ranoj
kineskoj kaligrafiji
oznacavao je sunce;
u grckom pismu
predstavlja slovo
teta

KRUG Podeljen
vertikalnom linijom,
stari znak u prvim
pismima Bliskog
istoka. Alhemijski
znak za azot

KRUG Na vertikalnoj

liniji, stari ideogram;

u staroj Grckoj bio
je znak za Afroditu;
u alhemiji je znak
za noc

KRUG Prazan,
jedan od najstarijih
ideograma Ponekad

KRUGOVI Tri,

KRUG Polukrug na
vertikalnoj liniji, znak
za izlazece sunce,
u meteorologiji se
koristi za rosu.

KRUG Jos jedan

veoma star
ideogram, povezan
sa bozanskim
iii mocnim
U budistickoj
i hriscanskoj
umetnosti koristi se
da oznaci harizmu
iii oreol

ispunjena, poznata
kao rupe u ciniji,
pronaaeni u
nordijskim crtezima
u steni; koriste se
na savremenim
kartama da
oznace rusevine
iii znamenitosti
koje vredi posetiti
U meteorologiji
se koriste za kisu .
U matematici i
geometriji ovaj znak
znaci "sledi" Ako se
okrene naopako,
ima znacenje zato
sto

S1TROEN Amblem

proizvoaaca
automobila,
inspirisan simbolom
pobede i vojne
nadmoci (V)

Vceb
'V'

um Skupa sa
kvadratom jedan
je od najvaznijih
masonskih simbola

O"AKS;mbol

ILOVACA Alhemijski

znak.

plodnost1 1
otkrovenja; u
Kini su ljubicasti
oblaci znakovi
srece Broj devet u
oblaku predstavlja
misticno blazenstvo
U modernom
dobu vezuje se
za turobnost,
povucenost iii
depresiju

ZALEPITI Alhemijski

znak

KoBRA U lndiji

PLAST Njegova
simbolika
metamorfoze i
skrivanja proistice
iz trenutne
promene koju cini
za izgled nosioca .
U tevtonskim i
keltskim legendama
carobni plast
se povezuje sa
nevidljivoscu i
zaboravom. Plast
takoae simbolizuje
intrige i svet
spijunaze

l<ARANfiLICI

U Japanu i Kini
predstavljaju
zdravlje i slast; u
japanskoj umetnosti
pripadali su
Mnostvu blaga koja
je nosilo Sedam
bozanstava srece

bozanstva kobre,
(nage) su bile
simboli zastite,
uglavnom
blagonaklonL
Hinduska kobra ima
dragulj u kapuljaci
i simbolizuje
duhovno blago.
Uspravljena kobra s
kapuljafom zastitini
je znak kraljevske
moci, koji SU faraonikoristili kao amblem
za pobedu nad
neprijateljem.
lzmeou zmija
i mudrosti iii
prorocanstva postoji
opsta veza

PETAO Obicno
pozitivna
simbolicka veza sa
zorom, suncem i
prosvetljenjem U
Kini je petao bio
pogrebni znak
koji je odbijao
zlo. U Japanu je
sveto stvorenje. U
islamu je Muha med
ugledao petla u
prvom raju Petlovi
takooe simbolizuju
pozudu

CE5Au Svet i
zasticen u mavarskoj
tradiciji
SASTAVITI

Alhemijski znak.

KoMETA Promena

na nebu; u
mnogim kulturama
nagovestaj rata i
nesrece Takoae
simbol nade i novih
pocetaka

KoKosov ORAH

Mnogo se koristi
u hinduistickim
obredima; "zrtvuje
se" kao kopija
ljudske glave i
povezuje se sa
Sivom, jer njegova
tri "oka" simbolizuju
oci Sive. Povezuje se
i sa plodnoscu

KoMETA Varijacija

KAPICA (SKOUKA)

Budisti, Maje i
Asteci koristili
su kapicu kao
ceremonijalni rog .
Oblik je povezuje sa
simbolikom spirale
U hinduizmu, zvuk
kapice simbolizuje
izvor postojanja.
Visnuov amblem.

KoMETA Varijacija

SATSimbol

vremena i
prolaznosti zivota;
zasutavljeni casovnik
moze da znaci smrt,
a u Juznoj Americi
satovi se postavljaju
na grobove da
oznace prelazak iz
zivota u smrt

PALICA Ima
dvostruku ulogu,
predstavljajuci
primitivnu
brutalnost iii
junastvo u
umetnosti.

KoNooR u Juznoj
Americi simbol
sunca

KosRANa

staroegipatskim
kapama kobra je
bila zastitini znak i
simbol kraljevske
moCi.

TREF Soja igracih

karata .

STUB Simbo\
zemaljske i duhovne
moci; Bog se pred
lzrailjcima pojavio
u pustinji kao
vatreni stub. Dva
stuba se pojavljuju
pred masonskim
hramovima,
predstavljajuCi silu i
formu.

SKUPSTINA
SESTAR U toku

renesanse povezivan
sa arhitekturom; u
evropskoj umetnosti
moze simbolizovati
racionalan

Savremeni znak,
slican starijim
znakovima koji
znace zajednistvo.

personifikovana kab
majka zemlja i kao
mesec Za Hinduse
i budiste kravlji
tihi, strpljivi zivotni
ritmovi jednaki su
svetosti.
KLAS U evropskim
SMUSENO
MENTALNO
STANJE Koristi

kulturama povezan
sa letom, zetvom i
plodnoscu

se u modernim
stripovima.

KRAVA Hinduska,
RoG IZOBIUA
SAZVEZE>E
NEPOMICNIH
ZVEZDA Kineski

znak

SIMBOL ZABRANE
REPRODUKOVANJA

Koristi se da oznaci
zakonsko pravo
vlasnistva nad
tekstom iii slikama

Rimski rog izobilja

koji se ne moze
isprazniti; u
zapadnoj umetnosti
kor is ti se da oznaci
obilje i napredak i
predstavlja zenski
simbol majcinske
nege i ljubavi
Atribut Dionisa,
boga vina, Demetre
i Prijapa, kao i
alegorijskih figura
Zemlje, Jeseni,
Gostoljubivosti,
Mira, Srece i Sloge u
zapadnoj umetnosti

simbolika krave
dostize najvecu
vrednost kod
Hindusa, koji je
smatraju svetom
zivotinjom.
Njena slika svuda
predstavlja srecu

KoLEVKA Simbol
majcine utrobe;
povezan sa
bezbednoscu,
zastitom i
sigurnoscu
Tradicionalni oblik
poput camca
povezuje je i s

putovanjem; simbol
sigurnog puta kroz
zivot

kazne i arhetipski
prozdrljivac Sa
strahopostovanjem
se smatra bicem
iskonske i okultne
vlasti r;iad vodom,
zemljom i donjim
svetom. Stari
Egipcani su imali
krokodilskog boga
plodnosti koji se
zvao Sebek . U nekim
delovima Azije ima
pozitivnija znacenja,
gde se pojavljuje
kao izumitelj bubnja
i pesme

LORENSKI KRST

Koristi se u heraldici

ZDRAL Kinezi

KAURI {SKOUKICA)

Simbol bogatstva
i ranga u nekim
delovima Afrike,
pojavljuje se na
odeci i ukrasima;
frojdovski simbol
zenskih polnih
organa, povezuje
se i sa plodnoscu i
sreeom.

LAZAREV KRST

Stari simbol svetosti

i prorocanstva

ga povezuju sa
besmrtnoscu; u
Africi se povezuje
s darom govora i
sa sposobnoscu
komuniciranja
s bogovima
hriscanskoj
simbolici ponekad
se povezuje sa
vaskrsenjem

HRISTOV KRST

++
++
PALESTINSKI
KRsT Koristio

se kao simbol

Jerusalimskog
kraljevstva posto su
grad zauzeli krstasi

KRST
BESKONACNOSTI

Simbol vecnosti

KosMICKO oRvo

KoRAL Crvena

boja ga u mnogim
tradicijama povezuje
sa krvlju za hriscane
simbolizuje Hristove
muke; u grckom
mitu, nastao je od
kapi Meduzine krvL
U starom Rimu su
se nosile koralne
ogrlice da odbiju
bolest

"Drvo zivota"
okrenuto naopako
tako da njegovo
korenje izvlaci
duhovnu snagu iz
neba

CvRCAK U Kini

povezan sa smrcu i
vaskrsenjem; takooe
predstavlja simbol
srece

PETROV KRST

KRsT GoLGOTE
KoJOT U Severnoj

KRAvAStari

simbol majcinske
nege, cesto

Americi i Africi
simbol prorocanstva
iii kulturni junak

Slican krstaskom
krstu
KROKODIL Glavni

simbol destruktivne
prozdrljivosti,
donosilac bofanske

Naopako okrenut
latinski krst koji
podseca na
mucenistvo svetog
Petra, koji je bio
raspet naopacke.

flLIPOV KRST

Povezuje se
s nordijskim
zemljama, meou
kojima ga neke
koriste u zastavama

KRsT sv. E>oRDA

KRST SA
KRST SVETIH

PAPIN KRST

STRELICAMA

Varijacija.

ARHANflELA

Varijacija

znak prisutan jos

u praistorijskim
pecinama Egipatski
hijeroglif koji
oznacava deljenje
kao matematicku
operaciju Znaci
mnozenje,
sukobljavanje,
ponistenje,
suprotstavljanje,
opstrukciju i
neodlucnost.

KRST SVETOG
JovANA Takooe
KRST sv. ANDRIJE

Nazvan po apostolu
Andriji, koji je raspet
na dijagonalnom
krstu.

magijski ideogram
iz vikinskog doba,
verovatno koriscen i
u kabalizmu

KRST PUACKASA
KRST, KELTSKI
KRST

KRST, PRIKRIVENI

JEVANflELISTA

Varijacija
kamuflirane forme
krsta koju su koristili
rani hriscani

KRST SA SIDROM

KRST SVETOG
KRST sv.

JovANA

ANTONIJA Nazvan

KRST SVETE CRKVE

po pustinjaku u
Egiptu, za koga se
pricalo da je oterao
grupu demona
ovakvim krstom
Poznat i kao tau krst,
kao krst u obliku
slova T, egipatski krst
i krst pljackasa.

Koriscen i u alhemiji
kao simbol lonca za
taljenje

Jedan od
kamufliranih krstova
koji su koristili prvi
hriscani.

KRST, KELTSKI

Varijacija
KRST, PRIKRIVENI

Varijacija, takooe
koriscen na pecatu
princa Biblosa,
fenicanskog grada,
2000. godine pre
nove ere

/X
KRST, UGAONI

KRST SVETIH
ARHANflELA Poznat

KRST, KOPTSKI

i kao krst Golgote

PATRIJARHOV KRST

KRST SA
KRST sv. BIRGITE

STRELICAMA

KRST, ISTOCNO-

Ukrasen sa pet
dragih kamenova,
predstavlja pet
Hristovih rana.

Oznacava sirenje u
svim pravcima i zato
je omiljeni simbol
fasista

PRAVOSLAVNI
KRST,
DIJAGONALNI Krst

jednakih kraka,
izuzetno star

KRST, EGIPATSKI/

KRST, SIUATI

KRST, BARJACNI/

KOPTSKI

Nastao u doba
krstasa kada su
vitezovi nosili sa
sobom krstove koji
su se mogli pobosti

KSl-RO Monogram
sastavljen od
pocetnih grckih
slova za rec Hrist

KRST Otvoren s
zatvorenim kracima,
stari simbol koji je,
izgleda, bio povezan
s vremenom, sa
cetiri vetra iii sa cetiri
strane sveta.

KRST, TAU

KRSTTOCKA,

EGIPATSKI

DIJAGONALNI

Sugerise
neutralizujucu
karakteristiku

u zemlju za vreme
molitve na bojistu iii
u logoru

KRST Sa jednakim
kracima, stari
ideogram u vecini
kultura, koji je
prisutan u celom
svetu, cesto povezan
sa cetiri elementa.
matematici se koristi
kao znak sabiranja

KRsT, TAU Varijacija

sa zmijom

KRST CEDNOSTI

KRST, SVETI
RIMSKI Ima svastiku
KRsT Sa ispunjenim
iii zatvorenim
kratkim kracima,
cest u staroj Grckoj,
pretkol u mbovskoj
Americi i na Bliskom
istoku do 1 000
godina pre nove ere,
povezan sa suncem
i moci

KRST, SA ODECOM

KRsT Smesten

KRST, GRCKI

u sredini, sto je
moguca aluzija na
Hristov povratak.

Simbolizuje raspece

na globusu. Znak
za jevanaelizaciju
sveta.

KRST, MALTESKI

KRST, KVADRATNI

Takoae poznat kao

krst obecanja. Koristi
se kao amblem
reda Svetog
Jovana, zasnovan
na staroasirskim
simbolima .

Predstavlja Zemlju
sa cetiri ugla

KRST, SA
KRUZNOM
PUTANJOM Simbol
konacnog trijumfa
Hrista nad svetom

KRST, PORTALNI

KRST TOCKA

SUNCA Prvi put

KRSTI MALTESKI

Varijacija.

KRST,
OBNOVITEUSKI

KRST, GVOZDENI/
MANTOVSKI
KRST Koristi se
kao nemacko
odlikovanje.

Koristio se u
heraldici XV veka
i na evropskim
novcicima. Koci lnka
predstavlja znak za
sunce

se pojavio u osvit
bronzanog doba, u
starom Egiptu, Kini,
pretkolumbovskoj
Americi i na Bliskom
istoku Povezuje se s
tockom.

>

RASKRSCE Simbol
donosenja odluka,
zivotnih promena i
putovanja

<

i sa zracima sunca;
takooe sveti cvet
Freje, germanske
boginje neba .

KRISTAL Savremeni

simbol
VRANA U Evropi i

lndiji simbol rata,

smrti, samoce,
zla i nesrece, ali u
Americi i Australiji
ima pozitivnu
simboliku kao
ptica sunca koja je
kreativna.

Q
KRUNA

PoistovecuJe se
sa vlascu, slavom
i posvecenjem
Nastale kao venci,
krune se oslanjaju
na simboliku kruga
predstavljajuci
savrsenstvo i prstena
- predstavljajuci

CEMPRES

Zapadnjacki simbol
smrti i zalosti, ali u
Aziji i drugde simbol
dugovecnosti i
istr ajnosti.

SKIPTAR Nastao

kao muski
simbol plodnosti,
podrazumeva
kraljevsku i duhovnu
moc za vrsenje
pravde Povezuje se
sa stapom i palicom
Jedan od znakova
episkopskog
autoriteta je skiptar

v
LONACZA
TAUENJE Alhemijski

i starohemijski znak

0PASNOST

sa simbolikom
kvadrata, otuda
u vezi sa fizickom
manifestacijom
sveta. Simbol
mudrosti i
savrsenstva;
kod masona, na
primer, glatka
kocka predstavlja
usavrsenog eoveka;
jedna od islamskih
najsvetijih struktura,
Caba, ima oblik
kocke

KUPIDON

LONAC ZA

EROS

S lukom i strelama
zudnje, Kupidon
je simbol ljubavi i
romantike

Starohemijski znak,
varijacija
KRUNA OD TRNJA

Originalno sprdnja
sa simbolikom
krune (od strane
rimskih vojnika koji
su razapeli Hrista),
sada je postala
simbol zrtvovanja
i posvecenja sama
po sebi

KRST, PRIKRIVENI

Hriscanski simbol
nade

Energija, simbol
vreline, u
kombinaciji sa
strelom.

KocKA Povezana

neprekidnost

TAUENJE

SMRTTrenutak

izdisaja, koristi
se u modernim
stripovima

DAEG Runa za D
KUVANJE

Alhemijski znak

0PASNOST

Energija, vrelina,
varijacija

BooE:Z I NOZ Sveti

simbol religijski
simbol kod budista
i Sika Koci Sika
simbolizuje hrabrost
i dostojanstvo
U tibetanskom
budizmu, ritualni
noz sa trostranom
ostricom koristi
se kod zastite
svetih gradevina . U
evropskom folkloru,
nozje povezan sa
izdajom

JELEN Opsti

0PASNOST Od

blagotvorni
znak povezan sa
zorom, svetloscu,
cistotom, obnovom,
kreativnoscu i
magijom

otrova, koristi se u
botanici. Takooe
simbol sah-mata u
sahu

ZAKRIVUENA

DENEB ALGEDI

LINIJA Deo

Magijski pecat

kruga, pojavljuje
se u mnogim
ideografskim
sistemima, starim i
savremenim.
BELA RADA

DAN Runa

Hriscanski simbol
nevinosti povezan
sa Devicom Marijom

povezana sa
svetloscu i
uspehom

DENKJEM, Krokodil,

ganski adinkra
simbol koji oznacava
sposobnost
prilagoaavanja
prilikama, bas kao
sto se krokodil
prilagoaava sa vode
na kopno

PRESLICA Koristi se
za pripremu vune
za predenje, simbol
Atene/Minerve,
grcko-rimske
boginje mudrosti
i izumiteljke
predenja i tkanja;
takoae povezana
sa prolazenjem
vremena

0ARMACAKRA

Budisticki tocak sa
osam paoca

+
DAUINA Savremeni

tehnicki simbol

BozANSKA Moc

PAsSimbol

Staronordijski/
anglosaksonski
znak; takoae logo za
Micubisi grup

odanosti; u keltskoj
i hriscanskoj tradiciji
zastitnicka budnost;
u antickoj misli
povezan sa donjim
svetom, gde je bio
vodic i cuvar Psi su
zastitnicki simboli
u Japanu i Kini, ali u
Kini imaju i veze sa
demonima

OEUENJE

Matematicki znak.

KuPOLA Simbol
neba, cesto se
pojavljuje na svetim
iii vaznim svetovnim
graoevinama, kao
StO SU dzamije,
vizantijske crkve iii
Rimski panteon

DozA LEKA Velika

tableta iii pilula,
stara farmakologija;
takooe u japanskom
budizmu i u alhemiji
znak za rastvor

od najcescih
starozapadnih
ideograma, koji
postoji jos iz doba
pecinskog slikarstva
i duboreza u steni.

LuTKA Koristi se

u religiji, ritualu i
magiji kao zamena
za ljude i bozanstva.

DEUENJE

MAGARAC

Matematicki znak,

Savremeni
simbol gluposti,
ali su preoasnje
konotacije bile
mnogo pozitivnije
(poniznost,
siromastvo i
strpljenje) iii
negativnije, kako u
egipatskoj tako i u
indijskoj mitologiji

PoG1Nuo u BOJU

0ESTILACIJA

Alhemijski znak

kao prilika za dobre

iii zle sile da uou iii
da izaou, pa je to
razlog da se vrata
uglavnom cuvaju

TACKAJedan

varijacija.

Vojnicki izraz koji se

koristi i na kartama
da oznaci bojno
polje

nosilac dusa na
Ostrvo blazenih
Atribut Posejdona,
Afrodite, Erosa,
Demetre i Dionisa
Prepleten sa
sidrom, dellin moze
da simbolizuje
razboritost.

0ZNAKA ZA DOLAR

Valuta SAD
RAZVEDENI

Rodoslov

e e
TACKE, TRI u
TROUGLU Moderan

znak za dakle

---

TACKE U REDU
DELfiN Rasireni

STAP ZA KOPANJE

Tradicionalno
oruae auswtralijskih
uroaenika za
skupljanje korenja
i povrca, sada
se u modernoj
umetnosti koristi da
oznaci pretka

simbol spasenja,
preobrazenja i
ljubavL Amblem

0ESTILOVANO UUE

Alhemijski znak.

RAZVEDENI

Rodoslov, varijacija

Hr ista kao spasitelja

U starogrckoj
mitologiji, dellin
je nosilac bogova,
spasitelj junaka i

VRATA

ULAZ

Mesto promene,
koje se u mnogim
kulturama sagledava

Moderan znak
za nesto sto je
izostavljeno
Nekoliko tacaka
u redu bio je
znak za kisu kod
Anglosaksonaca.

crkvama, obicno
na krstionicama i
propovedaonicama,
kao jedan od
atributa svetog
Jovana
BusANJ
GowsOpsti

simbol mira,
narocito sa
maslinovom
grancicom - ovo
je aluzija na pricu
o Noju, kada je
potop poceo da
se povlaci i da se
ukazuje kopno
Golub je takooe
personifikacija
Svetog duha i
simbol krstenja.

lskonsko sredstvo
komunikacije,
simbol kreativne
moci u lndiji,
glas neba u Kini,
sluzi za izazivanje
transa i zanosa
u samanistickim
drustvima. U
modernoj zapadnoj
simbolici, bubanj se
povezuje s ratom i
uzbunom

Uvo Prijemcivost; u
Africi usi simbolizuju
zivotinjsku prirodu
ljudi Na lstoku
SU klempave usi
simbol mudrosti
i dugovecnosti
Busenje usiju je
tradicionalno bilo
stari znak za zavet.

ZEMUA Planeta,
znak koriscen jos
500 godine p. n
e Danas se koristi
na kartama kao
znak za kapelu
Alhemijski znak za
protivrei':nost

JAJE Opsti simbol

ELEKTRICITET

za stvaranje,
cesto stvar iz koje
je nastao zivot,
bilo vegetativni,
bozanski iii iskonski
Simbol naklonosti
Sirom sveta,
simbolizuje srecu,
bogatstvo, zdravlje,
rooenje i vaskrsenje
Takooe povezan
sa prolecem U
jevrejskoj tradiciji
jaje je simbol
obecanja

Grom, munja .

ZEMLJA Planeta,

savremeni znak

PATKA Simbol srece

! Znak
narodnog
neslaganja,
dobijen od znaka
"viva!" okrenutog
DoLE

naopacke

u Japanu i Kini, pri

cemu par pataka
simbolizuje brak i
kucnu harmoniju

EHVAZ Runa za E

ZEMUA Element

BoRAv1sTE

ZEMUA Planeta,

Egipatski hijeroglif

savremena varijacija

0SAMSimbol
ZEMUA Element,
ZMAJ Blagotvoran

simbol na lstoku,
zlokoban na
Zapadu, sa obiljem
simbolike i za jedno
i za drugo.

kabalistii':ki

ZEMUA Planeta,

varijacija

SLON Stari simbol

suverene vlasti u
lndiji, Kini i Africi,
a po asocijaciji
povezan sa
dostojanstvom,
inteligencijom,
razboritoscu i
mirom Jahaca
zivotinja indijskih
vladara i boga
groma i munje,
lndre. Stari Rimljani
su povezivali
slona s pobedom.
Srednjevekovna

Evropa je verovala
da se slon uzdrzava
od seksa sa svojom
partnerkom tokom
njene trudnoce,
sto ga je ucinilo
simbolom cednosti,
vernosti i ljubavi Beli
slon Burme, Tajlanda
i Kambodze simbol
je plodnosti i kise

kosmicke ravnoteze
i obnove Srecan
broj u Kini

0RAO

Nedvosmislen i opsti
simbol moci, brzine
i zapazanja. Atribut
najvecih bogova,
koji je mnogo
kasnije usvojen
kao simbol carske
mod Pojavljuje se
i na duborezima
u hriscanskim

JEDANAESTA KUCA

Astrologija

PoMRACENJE

OsMA KUCA

MESECA

Astrologija

Astronomija

D
ZATVOREN
PROSTOR Cisterna iii
EMPEDOKLOVI
ELEMENTI, VATRA
ELHAZ Runa za Z, u

znacenju vapit

Predsokr atovski
starogrcki
geometrijski simboli
elemenata

zatvorena prostorija,
takoae sahranjeni, u
rodoslovu

LASICA Heraldika.

0Ko, TRECE

0KO VATRE

Starogermanski
znak, u alhemiji
cetiri elementa.

EMPEDOKLOVI

ENEAGRAM

ES EN CUA

HoRovo oKo

ELIPSA Nista, nula,

ELEMENTI, VODA

Alhemijski znak

odsustvo.

Predsokratovski
starogrcki
geometrijski simboli
elemenata

Devetokraka zvezda,
hriscanska, devet
darova duha

Simbol kosmicke
celovitosti i
svevidece moci
staroegipatskog
boga Hora. Takoae
poznato kao Vedjat

ULAZ

VidiVrata

ETERICNO UUE

Alhemijski znak

EMPEDOKLOVI
ELEMENTI, VAZDUH

Predsokratovski
starogrcki
geometrijski simboli
elemenata.

CAR lsus, pr vi, jedini,

sustina
EoH Runa za Y, u
znacenju tisa

,SSS,

Takoae zvano "oko

srca'; simbol oka
duhovne percepcije
u hinduizmu, a
vidovitosti u islamu.
Masoni su ga
usvojili kao jedan
od znakova svog
drustva

VERA

Ranohriscanski
simbol, jedan od
onih koji su upisani
u katakombama
u kojima su se
hriscani skrivali od
rimskog progona U
hebrejskoj tradiciji,
ribe se povezuju s
nadom

ZMAJEVO OKO

Starogermanski znak
za pretnju, opasnost

ISPARAVANJE

Moderan znak

0KO
EMU Pojavljuje se u
EMPEDOKLOVI
ELEMENTI, ZEMUA

Predsokratovski
starogrcki
geometrijski simboli
elemenata.

pricama australijskih
uroaenika 0
stvaranju sveta;
zato se ubijanje
emua povezuje s
nesrecom.

EPA Ganski adinkra

simbol u znacenju
lisice, simbol

ropstva .

ZNAK UZVIKA

Moderan znak
koji obelezava
iznenaaenje iii
isticanje u tekstu

OBRVA

Sposobnost vida,
vizije (doslovno
i metaforicki), u
mnogim tradicijama
povezana sa
magijskom iii
duhovnom moCi U
kineskom budizmu,
duge obrve su znak
mudrosti i starosti

SoKo Suncani
simbol pobede,
superiornosti,
ambicije, duha,
svetlosti i slobode.
Mnogi egipatski
bogovi prikazuju se
sa glavom sokola.
Sokolovo oko
simbolizuje ostar
vid. U zapadnjackoj
tradiciji soko je
simbol lovca, a u
nordijskoj mitologiji
boga neba, Vodena

PORODICA Znak
koji spaja znak za
zenu, za muskarca i
za zenu sa detetom

LEPEZA Simbol
dobrote (kineski);
atribut jednog od
japasnskih Sedam
bozanstava srece i
Visnua (hinduskog
boga). U Africi, Aziji
i na Dalekom istoku
simbol kraljevske
vlasti

FE Runa u znacenju

PAPRAT Polinezijski

stoke, takoae
vikinski simbol za
pokretnu imovinu

znak

SMOKVA Simbol
plodnosti,
u budizmu
takoae simbol
moralnog ucenja i
besmrtnosti

PRVA KUCA
VATRA Muski

simbol stvaranja,
destru kcije,
prociscenja,
otkrovenja,
preobrazenja,
obnove i duhovnog
iii polnog :Zara

FrATAmblem
PERO Simbol Mat,
staroegipatske
boginje pravde
U indijanskim
tradicijama, perje
sadrzi duh ptice i na
visokoj je ceni

proizvoaaca
automobila, dobijen
od suncanog krsta

PRECISTITI

Alhemijski znak
VATRA Alhemijski

znak

PETI ELEMENT

Peta, nematerijalna
materija iii etar.
Najbolje

SNOPIC PRUCA

Slikarsko
predstavljanje
sekire umotane
prucem i uvezane
ko:Zom, koju su nosili
rimski cinovnici
kao simbol svoje
vlasti. Kasnije je ovo
postalo kazneni
znak rimske drzavne
vlasti, da bi na kraju
bilo usvojeno od
fasizma.

BRZO KRETANJE

Moderan znak.

ZENSKO

FEOH Runa za F

PRSTI I NOKTI Veza

sa duhovnom mod
(lndija) i sa ucenjima
islama Dugi nokti su
tradicionalno znak
bogatstva i statusa;
dugi kandzasti nokti
su atributi kraljeva
Dahomeja u Africi.

KAMIN Vidi ognjiste

RIBA

Pojednostavljen
znak koji su koristili
rani hriscani kao prvi
Hristov amblem.

PETA KUCA

VATROMET

U modernom
svetu povezan
sa festivalima
i proslavama,
sto je raskosniji
spektakl to je bolja
prilika; povezuje
se i sa drugom
simbolikom, na
primer s raketom,
tockom, zvezdom,
spiralom.

ideogram, koji se
koristi i za mesecev
krug

RIBA Falusni simbol

srece i plodnosti. U
Kini je riba amblem
obilja i srece Slova
grcke reci za ribu
ichtus - cine
akronim za lsusa
Hrista, pa je zato
riba postala rani
tajni hriscanski znak.
U hebrejskoj tradiciji,
ribe predstavljaju
iskrene i verne U
hinduskom mitu,
one se pojavljuju
kao spasitelji..

VATRA Kabalizam

Astrologija.
VATRA Veoma star

Astrologija.

UorcA Simbol
ribolova i klopke
iz koje se ne moze
izbaviti.

PET ELEMENATA
ZAPADNE
IDEOGRAFIJE,
TACKA Gotovo

sva zapadna
ideografija zasniva
se na pet osnovnih
oblika, tacki, liniji,
polukrugu i dve
spirale

PET ELEMENATA
ZAPADNE

PET Povezano
sa ljudskim
mikrokosmosom i
rukom; vazan simbol
ukupnosti u Kini,
Japanu i u keltskoj
tradiciji. Povezano
i sa ljubavlju,
zdravljem, culnoscu,
meditacijom,
analizom, kritikom i
srcem.

FLASA

BOCA

Alhemijski znak
za flasu koja nije
prozirna

IDEOGRAFIJE,
LINIJA

MLATILICA ZA

CETIRI ELEMENTA

CvET Najveci

MUVE U mnogim

Srednjevekovni znak.

uspeh; zenska
lepota; takoae
znak za nestalnost
i prolaznost.
Posebne vrste cveca
imaju sopstvenu
simboliku, a u nekim
kulturama i jezik
Uveliko se koristi
u obredima Sirom
sveta (roaenje,
vencanje, smrt,
proslave) .

kulturama simbol
kraljevskog
dostojanstva, u
Polineziji znak ranga,
za budiste znak
samilosti.

FLASA Alhemijski
znak za flasu
napravljenu od
stakla

PET ELEMENATA
ZAP AD NE
IDEOGRAFIJE,

UC:VRSCIVANJE

POLUKRUG Poznat i

Alhemijski
PANOVA FRULA

kao presek

Povezana s Panom
(grcki bog suma i
polja), otuda njena
WIUAN Stilizovani

ljiljan sa tri cveta

koristi se kao
amblem Francuske
PET ELEMENATA
ZAP AD NE

ZASTAVA Amblem

IDEOGRAFIJE,

vladanja i identiteta
na mnogim nivoima
(meaunarodnom,
nacionalnom,
lokalnom); u ratu
simbol vojne casti,
pri cemu bela
zastava predstavlja
predaju; zastava
koja se vijori moze
predstavljati novi
pocetak.

SPIRALA Prikazivana

i obrnuto

PET ELEMENATA
ZAPADNE
IDEOGRAFIJE,
SPIRALA Varijacija

L~
STOPALO Bose
noge su cesto znak
poniznosti. Na lstoku
je pranje nogu cin
gosrnljubivosti
i znak ljubavi;
Hristovo pranje
nogu svojim
ucenicima bio je
simbolican gest
njegove ljubavi i
sluzenja .

CETIRI
JEVANE>ELISTA

CETIRI
JEVANE>ELISTA

Varijacija.

veza sa prirodom
i seksualnoscu;
frule od bambusa
povezuju se sa
monasima zen
budizma

CETIRI Cvrstina,

ISTICANJE

TAUENJE Alhemijski

znak

MuvA U mnogim
tradicijama
povezana sa
bolescu, smrcu i
aavolom

CESMA lzvor

organizacija, moc,
intelekt, pravda i
svemoc

vode, sto znaci

zivota Pijenje vode
sa cesme moze
simbolizovati
duhovno osvezenje
iii besmrtnost U
islamskoj tradiciji,
cesme predstavljaju
vezu izmeau ljudi i
Boga

CETVRTA KUCA

Astrologija.

L1s1cA U evropskoj
tradiciji povezana
sa lukavoscu, a u
srednjevekovnoj
umetnosti pojavljuje
se kao simbol
davola. U Kini i
Japanu, lisica je
donosilac bogatstva .

duhova . U anticko
doba povezivan
je s mesecom i
magijom i smatrao
se mocnim
afrodizijakom
ISPARENJA

pre 10 hiljada
godina, koristi se u
nordijskom runskom
pismu kao znak za
divove iii titane
Takode se korsti kao
izraz mod

Alhemijski znak

0-0
STAKLO
KAPUA Prelazni

fUNTUNFUNEFU

ZABASimbol

zacetka, narocito u
Egiptu, povezan s
magijom, klijanjem,
evolucijom,
mesecevim
menama, vodom
i ki5om. U Japanu
amblem srece.

destruktivnost kod
muskih i plodnost i
negu kod zenskih
Jedan od znakova u
zodijaku. U rimskom
mitu rog izobilja
potice od roga koze,
Amalteje, ugledne
Zevsove dojilje

Adinkra simbol iz
Gane koji oznacava
sijamske krokodile
koji imaju zajednicki
stomak, a ipak se
tuku zbog hrane .
Upozorenje na
unutrasnji sukob u
plemenu

simbol koji oznacava

kretanje izjednog
mesta, vremena,
duhovnog iii
psiholoskog stanja
u drugo Kapije
mogu takode
da simbolizuju
duhvonu i/ili
svetovnu vlast

ZLATO Alhemijski
znak, varijacija

ARSENIK

Alhemijski znak, u
rodoslovu onaj ko
nije u braku.
ZLATO Alhemijski

znak, varijacija
BoGINJA Jutra

iii veceri, grcka i

vizantijska.

GLOBUS

ZLATO Alhemijski
znak, varijacija.

ORBITA

Amblem moCi
bogova iii carskih
vladara, simbol
ukupnosti

BOG I NJ A

BLIZANCI Zodijacki

znak.
USTA OLUKA

Fu Autoritet, kineski
znak

Obicno na
olucima crkava
iii na ogradama
katedrala Tokom
srednjeg veka,
usta oluka su bila
uglavnom groteskna
iii demonska,
simbolizujuci moc
crkve da ispere zlo .

GeoFU Runa za G

RUKAVICA Snazan
simbol ranga koji se
koristi kao priznanje
superiornosti iii
vernosti vazala, te
kao zavet ljubavi.

ZLATNI BROJ
GoHEJI Sveti

carobni stapici sa
trakama bele hartije
rasporedenim u
cik-cak obrascu, koji
se koriste u sinto
obredima.

17

lz srednjevekovnih
almanaha za
izracunavanje
mesecevih mena

FULFUT Svedska
varijanta svastike

BELi LUK

mnogim tradicijama
povezan sa snagom
i zastitom od zlih

D1vov1 Prastari

ideogram koji
je verovatno
prvi put nacrtan

18

JARAC

ZLATNI BROJ

Ambivalentan
simbol koji znaci
muskost, pozudu,
lukavstvo i

lz srednjevekovnih
almanaha za
izracunavanje
mesecevih mena.

ZLATNI LIST

ZLATNA FOLIJA

Alhemijski znak.

lstaknuti
simbol za mnoga
tradicionalna
africka drustva,
gde se pojavljuje u
mitovima o stvaranju
sveta, predstavljajuci
jaje sveta iii
majcinsku utrobu.
TIKVA

GoNGMnogo

se upotrebljava u
svetim obredima
u Kini i Japanu. U
kineskim hramovima
udara se u gong
da bi se privukla
painja duhova, a zen
budisti kor iste gong
kao deo liturgijskog
skandiranja i
meditacije . Udarac u
gong maze da oznaci
dolazak iii odlazak.

,.,

Srednjevekovne
zbirke basni
uporeaivale su
guske sa poboznima,
iako su bele guske
povezivane sa
cudnim oblacenjem
i zlobnim
ogovaranjem.
Domaca guska je
simbol kuce, zena,
ver nos ti i bracnog
zivota. Divlja
guska se povezuje
sa saradnjom,
meauzavisnoscu
i budnoscu. Za
divlje guske kazu da
ostaju sa bolesnom
guskom, pa su zato
simboli odanosti.

GORGONE

Mitoloske hibridne
krilate zene iz stare
Grcke, sa zmijama
umesto kose
ovaplocenja zla.

Hibrid
lava i orla, simbol
vlasti nad zemljom
i nebom, razvio
se iz agresivnog
amblema za mac u
zastitnicki simbol
GRIFON

GRAL U evropskoj
tradiciji gral je sveti
predmet (obicno
putir iii kamen)
cije cudesne moci
prenose eliksir zivota
i vecnu mladost; u
srednjevekovnoj
legendi, narocito
povezan sa kraljem
Arturom i njegovim
vitezovima, za
njega se verovalo
da je pehar iz kojeg
je Hrist pio na
Poslednjoj veceri i
da je upotrebljen za
hvatanje njegove
krvi prilikom raspeca

HAGAL

Runa za H..

HAGIT Kabalizam

GusKA

Slozeni
stari simbol
plodnosti prirode
i duhovnog zivota
i kod pagana i kod
hriscana
GROZ>E

Pobeda
nad jalovoscu,
plodna zemlja; kao
simbol sna maze
da predstavlja nov
razvoj, nave ideje i
nave poduhvate .
TRAVA

MLETI

DROBITI

Alhemijski znak

I do,10,co i

simbolicno odnosi
se na boraviste
mrtvih i na mesto na
kojem se mozemo
secati mrtvih Kao
humka, maze biti
simbolicna aluzija na
svete planine .

Runa
povezana s
nesrecnim
slucajevima i
bed om
HEIL

...I y
GROB

Simbol
bozanstva iii
svetosti, originalno
zasnovan na prstenu
koji okru:Zuje sunce.
Narocito koriscen
u hriscanskoj
umetnosti, za oreol
se smatra da je
najpre koriscen
na paganskim
bogovima sunca,
kao sto je Mitra .
Oreoli se pojavljuju
i u budistickim
duhovnim
tradicijama
0REOL

J A\..,

CEKIC Kao oruzje,

cekic je simbol
muske snage,
povezan sa snagom
sunca i sa bogovima
rata Kao oruae,
maze se pojaviti
kao simbol zastite iii
bozanske vestine .

RAsTTakoae

ponovno roaenje i
postanje, egipatski
hijeroglifi za zenu i
zenski pol
Slozen simbol
sa mnogo znai':enja,
najvise povezan
sa zivotnom silom;
maze da bude
znak svetosti i
snage, kraljevske
moCi, slobode,
muskosti, nevinosti
iii popustljivosti.
KosA

PsENICA Jedan od
glavnih simbola rasta,
ponovnog roaenja
i plodnosti, skupa s
pirincem, kukuruzom
i jecmom Cesto
atribut bogova i
boginja zemlje
Stari simbol
plodnosti, koristi
se kod vencanja za
posipanje mladog
bracnog para

SuuNAK

PESAK

Alhemijski znak.

GAJ NIAME

Sveprisutni ganski
adinkra simbol,
koji znaci "osim
Boga", daleko je
najpopularniji kao
deo ukrasa

CEKIC I SRP

Komunisticki simbol
jedinstva radnicke
klase, koji spaja
srp kao simbol
poljoprivrednih
radnika, i cekic kao
simbol industrijskih
radnika

OGNJISTE Simbol
RuKASimbol

zemaljske i duhovne
vlasti, akcije, snage i
zastite.

fATIMINA RUKA

Simbol Bozije ruke

i pet osnovnih
nacela islama'. vere,
molitve, hodocasca,
pasta i milosraa. U
islamskim zemljama
mnogo se koristi
kao amajlija zastite
i srece

HARFA Mnogo

GLAVA U nekim

se koristi u
obrednim i svetim
ceremonijama;
u Starom zavetu
povezana sa

tradicijama boraviste
duse, povezana
sa plodnoscu
i falusnom
simbolikom,
instrument razuma
i mislL

jevrejskom nacijom
Carobna harfa
Dagda (keltska)
mogla je da svira
muziku za svaku
priliku i imala je
moc da uspava
neprijatelje. Harfa
sa tr i st rune koja je
koriscena u starom
Egiptu simbolizovala
je tri godisnja doba,
poplava, rasta i suse.

JAsTREB Suncani

simbol pobede,
superiornosti,
ambicije, duha,
svetlosti i slobode

doma, udobnosti,
sigurnosti i ljudske
komunikacije . Za
Rimljane je bilo
mesto kucnih
duhova cuvara
(lari), za Asteke
sveto mesto
Ometekuhtlija, za
koga se verovalo da
zivi u srcu svemira i
u srcu svih ljudi

HERMES Znak boga .

HAMSINA RUKA
(RUKA SUDBINE)

Jevrejska varijanta
Fatimine ruke
sa slicnom
zastitnickom
simbolikom.

HERMES Znak boga,

varijacija.

HEPTAGRAM

JEZ: U Kini i Japanu

SEDMOKRAKA

SRCE Prastari simbol

cije originalno
poreklo nije
poznato. Graficki
srodno vatri. Znaci
ljubav; pojavljuje se i
u religijskom smislu
kod Asteka, Hindusa,
budista, muslimana,

simbol bogatstva;
u srednjevekovnoj
Evropi povezan
sa pohlepom i
nezajazljivoscu
nekim delovima
centralne Azije i
Afrike povezuje se
sa suncem (zbog

ZVEZDA Ova zvezda

Jevreja, Kelta i
taoista .

zrakastog obrasca
bodlji) i sa izumom
vat re

sadrzi svu simboliku

broja 7

HERMES Znak boga,

varijacija

HERALDICKI
BODEZ Koristi se

u stampanom
tekstu kao znak za
napomenu.

SRECA Runa

CAPUA Amblem
jutarnjeg sunca
5RCE U PLAMENU

KUNIC Lunarni

simbol povezan
sa bozanstvom,
menstruacijom i
plodnosfo Zbog
veza sa bozanstvom
nekadje bio
zabranjena hrana.

LESKA Simbol
bozanstva,
mudrosti, plodnosti
i kise Leskov
carobni stapic
bio je instrument
severnoevropskih
carobnjaka i
mudraca .

Simbol vatrenog
hriscanina, ali u
umetnosti i atribut
milosraa i profane
ljubavi

SLEM Simbol zastite,

ali je povezan i sa
nevidljivom mod

HERMAFRODIT

Koristi se u botanici
za dvopolne biljke

SESTOUGAONIK

Geometrijski oblik,
vazan u islamu kao
orijentir.

indijskog kralja
svestenika ucrtan
je tri hiljade godina

p. n. e

HeKSAGRAM

SveTI ZNAK lz

PovRATAK

Zasnovan na
trouglu, stari znak za
Jevrejsko kraljevstvo.

lndije, pre otprilike

cetiri hiljade godina
Nalazimo ga i na
japanskim kipovima
Bude izVlll veka.

KUCI Znak Hopi

HrNDUIZAM

SveTo TROJSTVO

Trouglasta varijacija

lndijanaca iz
Arizone, takooe
simbolizuje nekoliko
povrataka iii seoba
plemena

Meo Alhemijski
znak, varijacija.

HoMoseKSUALAC
SveT1 DUH Prema
N1LsK1 KONJ

HueROGLIF

Simbolizuje
ujedinjenje Egipta

starom Egiptu,
zenka nilskog
konja bila je simbol
plodnosti i slavljena
je kao prava boginja.
U Starom zavetu,
nilski konj je simbol
sirove sile

nekim izvorima
ovaj hriscanski
znak potice od
stilizovanog goluba
Koristio se i u
alhemiji da oznaci
duh neke materije

Vidi Muskarac

l<APUUACA

Povezana s magijom
i moci da ucini
nosioca nevidljivim
Frojdovski falusni
simbol

SveTO TROJSTVO

Jos jedna trouglasta

varijacija

Meo Povezan sa

bogovima, cistotom,
inspiracijom,
recitoscu i obiljem
SveT1 DUH
VRHUNAC Duhovno
dostojanstvo

HNeFATAFL Tabla
za igru koju su
koristili Vikinzi

Ranohriscanski
simbol, jedan
od onih koje
nalazimo nacrtane
u katakombama
rlmske Palestine iz
vremena progona
hriscana.

SveTA TROJICA

Varijacija

Meo Alhemijski

znak

RoG Simbol moci

i snage povezan sa
rogatim zivotinjama .
Rog bika je zenski
lunarni simbol
(polumesec ima
oblik rogova), i
povezuje se sa
plodnoscu; rog ovna
je muski, solarni
simbol, povezan sa
muskoscu.

SveTo TROJSTVO

Spanska varijacija.
HrozAB lslamski
deo odece koji nosi
razna simbolicka
tumacenja,
ukljucujuci
osloboaenje i
ugnjetavanje. Za
mnoge od onih koji
ga nose predstavlja
izraz njihove ljubavi
prema Bogu

ZeLeNIKA Simbol

SveTO TROJSTVO

nade i radosti.

Ova forma, koja

oznacava trojno
jedinstvo, koristi se
mnogo u arhitekturi
crkava i katedrala
Meoutim, sam znak
je mnogo stariji
i na kipu jednog

Meo Alhemijski
znak, varijacija

KoNJSimbol

zivotinjske vitalnosti,
brzine i lepote,
takooe povezan sa
moci vetra, oluje,
vatre, talasa i tekuce
vode.

PoTKOVICA Stari

zastitnicki simbol, sa
petom okrenutom
prema gore koristi
se u magiji za
prizivanje meseceve
zastite

PESCANI SAT Simbol

vremena i njegovog
neminovnog
proticanja

sto je nemoguce
spaliti" Ovaj simbol
dobija znacenje
od tradicionalnih
svestenika koji SU
mogli da hodaju
po vatri a da se
ne oprze, sto je
inspiracija drugima
da istraju i prevaziau
poteskoce

l\l
t\.J

HoR Staroegipatski

bog sunca, sirnbol

kosmicke celovitosti.

00
BESKONACNOST

Odnosi se na
vreme, udaljenost iii
brojeve
BRSLIAN Simbol
besmrtnosti i
prijateljstva; u
klasicnom svetu
se povezuje i sa
biljnim obiljem i sa
senzualnoscu, pa se
otuda Dionis/Bahus
(bog vina) cesto
prikazuje sa krunom
od brsljana.

Is Runa za "ja"

ING Runa za Ng
!STAR Boginja,

kraljica neba kod

Vavilonaca i Asiraca,
takoae boginja
poroaaja

IBIS Sveti simbol

HvEMUDUA Stap

za merenje, ganski
adinkra znak koji
oznacava potrebu za
stremljenjem prema
najboljem kvalitetu,
bilo da je rec 0
pitanju proizvodnje
robe iii o ljudskim
poduhvatima.

mudrosti kod starih

Egipcana.

SAKAL

INGZ Runa,
povezana sa
plodnoscu.
ZRNCA LEDA Grad,
lsLAM Simbol

meteorologija

lndiji simbol
destruktivnosti iii
zla, ali u starom
Egiptu je bio slavljen
kao Anubis, bog
balsamovanja

sastavljen od zvezde
zornjace i jutarnjeg
meseca

JAGUAR Povezan
Gvo:Zf>E Alhemijski

znak.

H10RAZmaj

SAT Vremenski
znak, alhemijski.

iz grckog mita
sa mnostvom
glava simbolizuje
poteskoce u
pokoravanju
sopstvenih mana

IGLO lnuitski simbol

njihove kulture i
nacina zivota
OsTRVO Simbol
vannebeskog raja,
magicno mesto
odvojeno od
stvarnog sveta.

CD

sa prorocanstvima,
svetom duhova,
zemljom, mesecom
i plodnoscu Vazna
ikona u samanskim
tradicijama

8ESKONACNO

Savremeni
matematicki znak za
beskonacno veliku
sumu iii broj iii
neodreaen broj..

SAT Vremenski

znak, alhemijski,
predstava pescanog
sata.

HAJ VAN HAJ

Ganski adinkra znak

sa znacenjem "ono

Gvoi:E>E Alhernijski

znak, varijacija
IZOMORFAN

PODUDARAN

matematickim
i geometrijskim
sistemima

JARA Runa za

J.

lsus HRIST
JuNONA Asteroid.

KENGUR Simbol
savremene
Australije,
tradicionalno
povezivan sa
snaznim majcinskim
instinktima (nosi
mlade u svojoj torbi
i zestok je borac) i sa
duhovima predaka

a u Afr ici je svefanj

kljuceva na alci deo
dvorskih obelezja,
koji simbolizuje
bogatstvo drzave.
U Japanu je kljui':
simbol srece zbog
moci da otkljuca
ostavu sa pirincem

MLADA BRETANJA

K1NTINKANTAN

Keltski separatisticki
pokret u Bretanji,
Francuska . Ovaj
simbol je original no
bio povezivan sa
keltskim seobama

Ganski adinkra
znak za uobrazenu
velicinu.

JuNONA Asteroid,

bio je simbol zivota i

besmrtnosti. Cvorovi
se mogu koristiti
kao simboli ljubavi i
braka. Cest motiv u
keltskoj umetnosti,
njegova simbolika
povezuje se sa
stalnim kretanjem
i spajanjem
ljudskih i kosmickih
aktivnosti. Labavi
prepleteni C:vor
simbolizuje beskraj i
dugovecnost C:vrsti
cvorovi simbolizuju
jedinstvo, ali i
blokadu iii zastitu

'

'

'

MERDEVINE
SEOBE DUSA

Srednjevekovni
hriscanski znak za
putovanje duse
iz zemaljskog
postojanja u raj.

arhaicna varijanta.

KAuN Runa sa
znacenjem cir iii
gnojnica

KJu KwKs KLAN

ZMAJ U Kini i

DRAGUUI Simboli
cistote, finoce i
superiornosti U
istocnim tradicijama,
dragulji olii':avaju
duhovno znanje.

JuNONA Asteroid,

varijacija.

KEN Runa za

K.

Japanu koristi se
kao prorocansko
sredstvo; Japanci
su pustali
zmajeve za dobro
zdravlje i zetvu..
Kineski zmajevi
ukraseni leptirima
simbolizovali su
molitve za duse
pokojnika i za zive

Simbol rasisticke
organizacije u SAD.

JAGNJE Jedan od

JUPITER Planeta
MERDEVINE Jedna
od simbolickih veza
s planinama, takooe
simbol ambicije i
uspeha

KuucSvojom

SoK Alhemijski
znak.

moci da zakljucava
i otkljucava
vrata, kljuc je
simbol duhovne
i svetovne vlasti,
pristupa svetom
izemaljskom
bogatstvu.. U
hriscanstvu, na
primer, Hristje dao
kljuceve neba i
zemlje svetom Petru,

CvoR U umetnosti,
knjizevnosti i
svetoj tradiciji,
cvorovi simbolizuju
moc vezivanja i
oslobaoanja; u
starom Egiptu, lzidin
cvor (vrsta anka sa
spustenim kracima)

LAGU Runa za L, u
znacenju voda iii
more.

najranijih simbola
za Hrista, amblem
C:istote, zrtvovanja,
obnove, iskupljenja,
nevinosti i neznosti
Vazan zrtveni i
iskupiteljski simbol u
islamu i judaizmu

SVETIUKA

FENJER

Simbol duha, istine i

zivota. u hramovima
iii na oltarima,
simbol poboi:nosti i
prisustva bozanstva
U umetnosti
personifikacija
budnosti Kineski
fenjer je simbol
plod nosti, a kor isti
se na kineskim
ijapanskim
svecanostima za
privlacenje dusa
umrlih predaka

OLOVO Alhemijski

0LOVNI SULFAT

znak.

Alhemijski znak

LAZURNI KAMEN

Alhemijski znak

OLOvo Alhemijski
KAMEN MUDROSTI

znak, varijacija

Alhemijski znak

LIMUN Simbol
gorcine, neuspeha
iii razocaranja,
u hriscanskoj
umetnosti moze da
predstavlja vernost.

LEOPARD Cesto
se povezuje
sa divljinom,
agresivnoscu i
borbom; u starom
veku bio je simbol
snage i plodnosti
i atribut Dionisa;
simbol vrhovne
sudske vlasti kraljeva
Benina (zapadna
Afrika)
LEZBIJSTVO

MUNJA Savremeni
zapadnjacki znak
za munju sastavljen
od dva znaka za
opasnost, vrelina
skupa sa strelom za
usmereno kretanje .

Vidi

Ljubav izmeau zena

VAGA Zodijacki

znak.
0Lovo Rana

MUNJA Varijacija,

hemija

povezana sa
fasizmom, takoae
runa za 's'.

LovoR Listovi

KoPuE Povezano
sa Hristovim
mukama, ali i sa
vitestvom, simbol
muske, falusne,
zemaljske snage
Slomljeno koplje
simbolizuje
iskusnog vojnika

lovora bili su za
grcko-rimski svet
simboli pobede,
mira, prociscenja,
prorocanstva i
besmrtnosti. Lovor
je u severnoj Africi
imao amajlijsku
vrednost, au Kini
je drvo pod kojim
mesecev zec stvara
eliksir besmrtnosti

LAV Zodijacki znak

OLOvo Stari
apotekarski znak.

LAV Zodijacki znak,

varijacija.

ZEMUA EGIPAT

Znak povezan sa
simbolom povratka
kuci

SVETILJKA Vidi
Fenjer

LovoRov
VENAC Povezan

sa Apolonom,
grcko-rimska kruna
pobede za ratnike i
pesnike

0Lovo Alhemijski
znak, varijacija,
takoae muzicki
znak za podizanje
polutona U staroj
farmakologiji koristio
se u znacenju
"uzmi za ime Boga"
U modernom
dobu koristi se na
telefonima.

SvETIONIK Simbol
sigurnosti i zastite
pri suocavanju
sa opasnoscu; u
ranohriscanskoj
umetnosti povezan
sa Hristom, takoae
nebeska Iuka u koju
uplovljava dusa
posle opasnog
putovanja kroz zivot
Frojdovski falusni
simbol

LIIUAN

Poistovecuje se
sa hriscanskom
poboznoscu,
cistotom i
nevinoscu U starijim
tradicijama, povezan
sa plodnoscu i
erotskom ljubavlju i
plodnoscu boginje
zemlje . Simbol
plodnosti u staroj
Grckoj i Egiptu .

VAPNO Alhemijski

znak

osnovnih elemenata
zapadne ideogratije.
Oznacava jedinstvo,
celinu, bice,
autoritet, vlast
Takooe simbol
za jang, aktivnu,
snaznu, toplu,
otvorenu dimenziju
svemira

i vertikalne linije,
simbol za jin,
pasivnu, receptivnu,
materijalnu
dimenziju svemira

povezuje se sa
samanskim moCima,
vizijama i snagom
(nizijska Dakota)
Za australijske
urooenike gusterica
nabranog vrata
(kendi) donosi
kisu . Za Bananke iz
Kameruna gusterica
je simbol mirnog
domacinstva

CE> Alhemijski znak.

CVET LOTOSA

Staroegipatski
misticni simbol
koji je oznacavao
Zemlju
VAPNO Rana hemija
L1N1JE Tri identii':ne
paralelne i vertikalne
linije oznacavaju tri
jedinice, kao i aktivni
intelekt.

LINIJA Prava,

dijagonalna,
u modernoj
ikonogratiji
oznacava
zabranjeno iii
prebrisano kada se
stavi povrh drugog
znaka

LINIJA Prava,
horizontalna,
predstavlja bazu,
zemlju iii kopno
Moze da znaci
i povezivati,
povecavati iii
smanjivati, kada se
stavi iznad iii ispod
nekog drugog
znaka.

LINIJA Prava,
vertikalna, jedan od

LINGA lzvajani
uspravni falus
prisutan u celoj
lndiji Kultna slika
i simbol muskog,
kreativnog principa
(kod Hindusa),
povezana sa Sivom,
bozanskom moci
stvaranja i sa "osom
sveta" Zenski

poodoo lioge je joo;

LoGR Runa za crni

luk iii vodu, za potok
iii more

~~

LIUBAV IZMEE>U
ZENA Lezbijstvo,

moderan ideogram
L1N1JE Tri identicne,

paralelne i
horizontalne linije,
slicnost u jednoj
dimenziji, koristi se
u meteorologiji kao
znak za maglu

LINIJE Dve
identicne, paralelne
i horizontalne
linije predstavljaju
dupliranje
ujedinjujuceg
i povezujuceg
svojstva jedne
horizontalne linije

LINIJE Dve
identicne, paralelne

-~

LAV Solarna
zivotinja obdarena
bofanskim
svojstvima; simbol
kraljevske vlasti,
vojne pobede,
hrabrosti, budnosti
i postojanosti
Kraljevski amblem
Engleske i Skotske
i britanske carske
vlasti u XIX veku U
Kini i Japanu lav je
zastitnik

GUSTER Simbol
zla (grcko-rimski,
hriscanski, mavarski)
U indijanskim
plemenima

POPUSTITI

ODVITI

Moderan znak

LIRA Simbol
bozanske harmonije,
muzicke inspiracije
i prorocanstva
Povezan sa Orfejem
U mitu je liru
izmislio Hermes, koji
ju je ciao Apolonu,
ciji atribut je postala

<>
RoMB Jed no od
kineskih Osam
blaga, sa znacenjem
bogatstvo

MADR Runa za M,
u znacenju eovek
Takooe poznata kao
man.
CVET LOTOSA Star
i veoma rasiren
simbol u Egiptu,
lndiji, Kini i Japanu
Simbol raoanja,
kosmickog zivota,
bofanskog, ljudskog
duhovnog razvoja
i mogucnosti
duse da postigne
savrsenstvo

LAUTA U Kini
simbol ucenosti,
harmonije u
braku i uprave
U renesansnoj
umetnosti
popular an amblem
ljubavnika; ako
je prikazana
sa prekinutim
strunama, moze da
simbolizuje neslogu.

MAGNEZIJUM Rana

hemija

MUSKA
HOMOSEKSUALNA

l<ARTA SVETA

UUBAV Moderan

Ideogram iz
srednjeg veka,
vertikalna linija
je oznacavala
Sredozemno more,
horizontalna linija
levo predstavljala
je Nil, a desno reku
Don, gornji desni
deo bila je Evropa,
levi Afrika, a donja
polovina bi la je
Azija. Tacka u Aziji
predstavljala je
Jerusalim.

znak.

MusKARAcNe

postoji nijedan
simbol koji
predstavlja muski
princip, ali je ovo
simbolican motiv
koji se nalazi u
vecini svetskih
kultura princip
glavara. Danas
manje mocan, ali jos
uvek vazan, sadrzi
asocijacije kao sto
su sunce, zakon,
autoritet i ratnicki
duh

MARKASIT

I ZLATO

MARS Planeta,
varijacija, takoae
znak za gvozae

MASKA Dramsko
sredstvo
projektovanja
simbolike u
religiji, obredu i
pozoristu . Simbol
skrivanja iii iluzije,
u zapadnjackoj
umetnosti atribut
personifikovane
prevare, poroka i
noci

LAVIRINT Verovatno
se vezuje za
pecinske sisteme
u kojima je ljudski
rod nekad ziveo;
ambivalentna
simbolika
podrazumeva
zastitu, inicijaciju,
smrt iii ponovno
roaenje, izbor
zivotnog puta i
smera

_....5. . -

MANDRAGORA

Z1vA Alhemijski
znak, varijacija

MERKUR Znak za
planetu, varijacija.

Pee ZA TAUENJE

MERKUR Znak za

planetu

ZA BUDALE Takoae

gvozdeni sulfat,
alhemijski znak.

MERKUR Znak za
planetu, varijacija
MENORA Svecnjak
za devet sveca u
judaizmu, simbol
izrailjske drzave .

MARS Planeta,
nazvana po
rimskom bogu
rata, koji je u Grckoj
poznat kao Ares.
Postao je znak za
gvozae (metal koji
se koristi za izradu
oruzja) zahvaljujuci
Marsovoj vezi sa
ratom

MERKUR Znak za
planetu, starogrcka
varijanta

Alhemijski znak.

Evropski folklorni
falusni simbol,
prolecni amblem
plodnosti i obnove
sunca, povezan sa
klasicnim prolecnim
obredima .

MoRSKA NIMFA

Vidi sirena

MERKUR Znak za
planetu, varijacija;
takoae znak za zivu
i u ranoj hemiji znak
za otrov.

MAJSKO DRVO

srednjem veku se
verovalo da ima
magijske moci;
simbol magije i
vradzbina

Z1vA Alhemijski
znak, varijacija

Z1vA Alhemijski

METAL Alhemijski

znak

znak.

SEOBAZnak

Hopi lndijanaca
koncentrisan oko
ideje nekoliko
povrataka iii
dolazaka kuci

sa islamskom
d:Zamijom. Poreklom
od arapske reci koja
znaci "oslobaaati
svetlost'; minaret
deluje kao kula
prosvetljenja za
okolnu zajednicu
sa ovog mesta
mujezin poziva
vernike na molitvu

ILUZIJA

starim kamenim
graaevinama u
Svedskoj

MICUBISI Amblem
japanske kompanije.
MESEC, MLADI

U astrologiji
simbolizuje ljudsku
prijemcivost,
instinkt, podsvest,
emotivni :Zivot i

SMESA Alhemijski

znak

sposobnost reakcije
Takoae se koristi
kao simbol za majku
iii za :Zenu uopste.
Alhemijski znak za
srebro

PLANINA Simbol
transcendencije,
vecnosti, cistote i
duhovnog uspenja
Povezuje se sa
besmrtnicima,
junacima,
posvecenim
prorocima i
bogovima

SEOBA Varijacija,
keltska, u novije
vreme prihvacena
od Mlade Bretanje,
separatistickog
pokreta u
Francuskoj
0GLEDALO

MIHRAB

u islamu,

udubljenje u
zidu d:Zamije koje
pokazuje pravac
Meke, ukraseno
geometrijskim
motivima i tekstom
iz Kurana.

Simbol istinitosti,
samospoznaje,
cistote, prosvetljenja
Ponekad u
zapadnjackoj
umetnosti
predstavlja simbol
gordosti, tastine iii
po:Zude. Povezanoje
s magijom, narocito
sa prorocanstvom

SMESA Alhemijski
znak, varijacija.
PoLUMESEC Skupa
sa zvezdom koristio
se kao simbol za
rimsku provinciju
llirijum, a zatim za
Carigrad. Kasnije
se razvio u znak za
islamsku veru

MAJ MUN

lmitatorske
sposobnosti cine ga
sim.bolom ljudske
tastine i drugih
ludosti.

MAJKA I DETE

IMELA Sveto drvo za

MINARETTanki

toranj spojen

keltske druide kao

simbol plodnosti i
obnove, povezuje se
s vatrom, munjom
i ponovnim
roaenjem Bobicama
imele nekad su
se pripisivala
isceljujuca svojstva

destruktivne sile,
stvari koje se "jedu" i
"pro:Zdiru"

MESEC Egipatski
hijeroglif

MESEC

MESEC

DANA Hetitski

hijeroglifski sistem.

Pojavljuje se na
pretkolumbovskim
duborezima i
slikama u steni u
Arizoni, kao i na
jednoj etrurskoj
vazi oko 550 g. p.
n e Ovaj znakje
takoae prisutan u
srednjevekovnim
crkvama sirom
Evrope, kao i na

Mis Povezan
sa :Zenskom
seksualnoscu,
pohotom i
pro:Zdrljivoscu (stara
Grcka i Rim), iako
je beli mis simbol
srece (kod Rimljana) .
U srednjevekovnom
evropskom folkloru
takoae povezan
sa destruktivnim,
mracnim
silama, kraaom i
lukavstvom; misevi
su bili povezivani sa
vesticama i dusama
mrtvih; najezda
miseva smatrala se
bo:Zijom kaznom

PECURKA U Kini,
simbol :Zivota koji
nastaje iz smrti,
dugovecnosti i
srece; u nekim
delovima centralne
Evrope i Afrike
predstavlja duse
ponovo roaenih .
Folklor je povezuje
sa natprirodnim

MUZICKA NOTA

U srednjem veku,
takoae (i kao
obrnutu) kor istili su
Sumerci oko 3000. g
p. n. e.

NANANVeoma

UsTA Otvorena usta

povezuju se sa moci
duha da govori, sa
inspiracijom duse;
alternativno, mogu
da simbolizuju

star znak za boga

meseca, kasnije
poznatog kao Sin u
podrucju reka Eufrat
i Tigar. Za Vavilonce
je ovaj znak bio
povezan sa Venerom
i suncem.

NAJK Zastitni znak

kompanije.

MREZA Simbol
NAUD Runa za D, u
znacenju potreba,
bed a

lova i okupljanja; na
lstoku se ponekad
prikazuju bozanstva
sa mrefom koju
koriste da bi sebi
privukli ljude; u
hr iscanstvu se
mre:Za povezuje
sa apostolima kao
"ribarima ljudi"
U jungovskoj
psihologiji, hvatanje
ribe mrefom moze
da znaci povezivanje
sa nesvesnim.

PuPAK Centar
stvaralacke i psihicke
energije, izvor
zivota, povezan sa
plodnosfo

OMC:A Masonski

DEVET Kao
trostruko
trojstvo, devet
je neverovatno
mocan broj,
najsrecniji kineski
broj, najmocniji broj
janga U misticizmu,
on predstavlja
trostruku sintezu
uma, tela i duha.
Hebrejski simbol
istine, hriscanski
simbol reda unutar
red a.

N1KL Oksidirani

bakar, alhemijski
znak.

NACISTICKO

SS

Obelezje specijalne
jedinice nacisticke
policije, poznate kao
Sue Stafeln iii SS

NKONSONKONSON

NIO Runa za N

Lancane veze,
ganski adinkra
simbol koji oznacava
snagu unutar
jedinstva, koristi
se kao podsetnik
da treba doprineti
zajednici

simbol vrpce koja

vezuje eoveka za
zivot, a u obredima
inicijacije za
ponovno roaenje
Kao dzelatova omca,
simbol je smrti i
kraja zivota.

NsoROMA Dete
nebesa, ganski
adinkra simbol
koji se koristi kao
podsecanje da
je Bog otac i da
posmatra sve ljude

NJAME BIRIBI VO
SORO Bog je na

nebesima. Ganski
adinkra simbol.

Nos Povezan
sa intuitivnom
spoznajom, otuda
izrazi poput
"nanjusiti istinu" U
mavarskoj kulturi,
trljanje nosevima
nije samo nacin
ljubljenja, nego
simbolizuje bozije
udahnjivanje
zivota u ljude i
predstavlja znak za
mir. U Japanu, ljudi
pokazuju na nos
a ne na srce da bi
pokazali sebe

BROJ U modemim
zapadnim
sistemima
Koci muzickog
obelezavanja
naziva se ostrim i
predstavlja u putstvo
za podizanje za pola
tona. Koristio se i
u ranoj hemiji kao
oznaka za vazduh

BRoJ 10 lz
srednjovekovnih
almanaha za
izracunavanje
mesecevih mena

NEPTUNZnak

za planetu, retka
varijanta

Noc Vremenski
znak, alhemijski

tradiciji, orah je
simbol ucenosti i
predstavlja vrlinu
time StO SU pocetak
i kraj, seme i plod
jedno te isto.
Rimljani su smatrali
orah simbolom
plodnosti i kod ljudi
i kod zivotinja.

NsoRAN Zalost
iii lament, ganski
adinkra simbol.

0RAHVeoma

simbolican
u jevrejskoj

NJAME NNVU NA
MAVU Bog nikad

ne umire, dakle
ne mogu ni ja da
umrem. Ganski
adinkra simbol koji
podseca ljude na
besmrtnost

HRAsT Povezan
sa plemstvom
i istrajnoscu,
sveto drvo za
bogove Kelta,
Grka i germanskih
plemena, simbol
muske snage
i mudrosti, ali
povezan sa
majkama boginjama
i sa drijadama iii
sumskim nimfama

0LIMPIJSKE IGRE

OBELISK

Pet povezanih
krugova simbolizuju
pet kontinenata
koji ucestvuju na
ovom sportskom
dogaaaju

Pravougaoni, kupasti
stub, egipatski
simbol boga sunca
Ra, s piramidom na
vrhu koja je hvatala
svetlost

0KTAGON
( OSMOUGAONIK)

Oslanja se na
simboliku broja
osam, simbol
obnove, spaja
simboliku kvadrata
i kruga

VoOpsti

JEDAN Rimski

broj, jednina,
pojedinac, car, lsus.
U engleskom jeziku
oznacava prvo lice
jednine

OTEL Runa za 0

VroRACesto

0MSIMBOL

0PELZa

Pozdravljanje
mira u lndiji . Ovaj
simbol predstavlja
cetiri stanja svesti"
bud no, spavanje
sa snovima,
spavanje bez snova
i transcendentalno
stanje

zastitni znak,
ovaj proizvooac
automobila uzeo
je starnski znak za
pobedu

se povezuje
sa simbolikom
meseca zahvaljujuci
periodicnom
uranjanju i
izranjanju iz vode.
Jedna rumunska
narodna pesma
govori o vidrama
koje predvode
duse mrtvih. Vidra
cesto simbolizuje
smeh i vragolasto
ponasanje

blagonakloni simbol
snage, strpljenja,
popustljivosti i
truda. Hriscanski
simbol zrtvujuceg
Hr ista Zrtvena
zivotinja u starom
svetu Taoisticki i
budisticki simbol
mudraca

l
'/
SU NCO BRAN

I
PACUKO KRST Znak

prepoznavanja,
cesto se koristi
kao tetovaza kod
hispanoamerickih
ulicnih bandi.

POMORANDZA
OMEGA Poslednje
slovo grckog
alfabeta .

Najcesce simbol
plodnosti.
0RBITA

Vidi Globus

0KTAGRAM
STVARANJA

Gnosticko i
nordijsko prizivanje
magije i zastite

UROBOROS Zmija
savijena u krug s
repom u ustima,
simbol ciklicnog
vremena, vecnosti
i nedeljivog,
samoodrzivog
karaktera Prirode.

PANTER Obicno
predstavlja pozudu
i snagu. Meoutim,
u staroj hriscanskoj
simbolici panter
je bio jedna od
tri zivotinje koje
su predstavljale
cednost. Crni
panter je zenski
simbol noci, smrti i
ponovnog rooenja

KISOBRAN

PAGODA Sveta
graoevina u
budistickoj tradiciji,
smanjujuci nizovi
simbolizuju
duhovno uspenje.

PAPAGAJ

UuE Alhemijski

znak.

JEDAN Simbol Boga,

NoJ U starom

znak praiskonskog
jedinstva, moze da
predstavlja sunce
iii svetlost i izvor
zivota. Konfucijevska
savrsena celina
Simbol pocetka,
bica i samoce

Egiptu, nojevo
pero je bilo
simbol pravde
i istine . Nojevo
zatrpavanje glave
u pesak predstavlja
savremen simbol za
izbegavanje istine.

SovA U mnogim
tradicijama
povezana s
magijom, drugim
svetom, mudroscu i
prorocanstvom.

staroj Kini simbol

nebeskog svoda
Suncobran je bio
Visnuov simbol i
amblem samog
Bude Suncobran
je cesto solarni
simbol koji ukazuje
na rang, autoritet,
pa cak i na oreol
kralja kojeg zaklanja
U svakodnevnom
smislu suncobran
predstavlja zastitu

PALASZnak

asteroida.

indijanskom
predanju simbol
sunca i dolaska
sezone kisa U
hinduizmu, Kama
- bog ljubavi - jase
na papagaju kroz tri
sveta sireci ljubav i
pozudu

II II

univerzalnu
inteligenciju..

FALEK

PARZ Vrlo stara

runa, kasnije je u
anglosaksonskoj
knjizevnosti
predstavljala tajnu,
misteriju, inicijaciju

kabalistic':kom
misticizmu znak za
Mars

KRusKA Kruska

je simbol majke iii

ljubavi sa erotskim
asocijacijama,
verovatno zbog
svog oblika U
klasic':noj mitologiji
povezuje se sa
Afroditom i Herom
U Kini, simbol
dugovec':nosti

PETOUGAONIK
(PENTAGON)

Povezan s planetom
Venerom, koristi
se u nekoliko
zapadnjackih
ideografskih
sistema

VLASICI Magijski
LULA U indijanskoj

savezima.
PLIMSOLOVA
LINUA Nazvana po

izumitelju, stavljana
na bokove teretnih
brodova kao oznaka
za bezbednost
tereta, zavisno od
toga kojim vodama
je brad plovio

KAMEN MUDROSTI

Alhemijski znak

ZALAGAONICA

PENTAGRAM

Originalno deo
grba porodice
Medici, bogatih
zajmodavaca.

PETOKRAKA Koristi

PELIKAN

Hriscanski simbol
samozrtvujuce
ljubavi, zasnovan
na srednjevekovnoj
zabludi da ove
ptice kidaju

M1R Hriscanski

znak.

sopstvene grudi da
bi nahranile ptice
Ovo povezivanje
sa prolivanjem
sopstvene krvi
doveloje do
koriscenja pelikana
za predstavljanje
Hrista

pecat

kulturi duvan je bio

sveta trava. Pusenje
zajednicke lule
bilo je drustvena
aktivnost zasnovana
na religijskoj
ceremoniji iii
na plemenskim

se od cetiri hiljade
godina pre nase
ere sa nepoznatim
znacenjem, narocito
kod Sumeraca, dok
u pitagorejskom
misticizmu nije
definisan kao simbol
ljudskog bica. U
srednjevekovnom
jevrejskom
misticizmu poznat
kao Solomonov
pec':at

R1sE Zodijac':ki znak.

FENIKS Legendarna
ptica koja se
obnavlja u
vatri postala je
najpoznatiji simbol
ponovnog roaenja,
simbol vaskrsenja
i na kraju simbol
neukrotivog
ljudskog duha

R1sE Zodijac':ki znak,

starogrc':ka varijanta

PLETER Nordijska

PLUG Simbol mira,

takooe simbol
muske plodnosti,
jer muski plug
ulazi u zensku
zemlju . Takooe
simbol ratarstva,
krc':enja divljine i
njenog pretvaranja
u zemljiste za
proizvodnju hrane
Plug se suprotstavlja
mac':u kao antiratni
pojam

sara

PEORT Runa za P
BRESKVA Veoma
vaian simbol u
kineskoj kulturi sa
mnogo znacenja;
povezuje se sa
besmrtnoscu,
simbol braka i
plodnosti

NALIV-PERO

Frojdovski falusni
simbol, takooe
povezano sa
izvrsnom funkcijom
i snagom razuma
U sufistic':koj
tradiciji, Vrhovno
pero predstavlja

PosTO Savremeni

znak

Sv1NJA Dvosmislen
simbol prozdrljivosti,
sebic':nosti, pozude,
tvrdog lavosti
i neznanja, ali
i majc':instva,
plodnosti, napretka
i srece

PLATINA Metal
otkriven sredinom

XIX veka, njegov

znak je kombinacija
znakova za zlato i
srebro

PLUTON Znak za

planetu, najcesca
varijanta.

KVINKUNKS

BROJANICE Koriste
PLUTON Znak za

planetu, varijacija.

PosEJDON Znak

bog a

se u religijskom
kontekstu, kao
kod katolicizma
i budizma, kao
pomocno sredstvo
pri pamcenju
narocitih molitava iii
nizova molitava. Broj
zrnaca obicno ima
simbolicko znacenje

TALOG Alhemijski

PROCISCENJE

znak

Alhemijski znak.

PROCION Astroloski
znak za istoimenu
zvezdu.

PIRAMIDA Ima

(PETA,

istu simboliku kao

trougao i spada
u najmocnije i
najraznovrsnije
geometrijske
simbo\e.

NEMATERIJALNA

SODA Alhemijski

znak
PLUTON Znak za

planetu, varijacija

MOLITVENI STAP

SEVERNJACA

l<ARBONAT SODE

Nepomicna zvezda,

Kasnoalhemijski i
ranohemijski znak

magijski pecat u
kabalizmu .

Pomocno sredstvo
pri molitvama
u samanskim
tradicijama i veza sa
Bog om.

KVINTESENCIJA

ZASTITA Primer
za nekoliko slicnih
znakova koji su se
crtali na ambarima i
kucama radi zastite
iii srece

fUNTA STERLINGA

MOLITVENI

poistovecen sa
polnim iskusenjem,
kao i s jedinstvom,
plodnoscu, Jjubavlju
i brakom

Britanska valuta .

TOCAK Na Tibetu,

pomocno sredstvo
za budiste i Hinduse
koje se odmotava
kako molitva tece
Okretanje ovog
tocka je samo po
sebi simbol ciklusa
roaenja, smrti i
ponovnog roaenja.

Alhemijski znak.

PoDELA NA PET

Astroloski znak
PREPELICA Kineski
simbol svet\osti,
topline, .Zara i
hrabrosti. U grckoj
i hinduskoj tradiciji,
prepelica je simbol
obnove zivota i
povratka sunca.

feng sui-ju bundeva

simbolizuje
napredak i obilje
Fenjer od bundeve
simbol je Dana
vestica .

MATERIJA)

KATEGORIJA

Zee Snafoo
povezan sa
mesecom i otuda u
vecini tradicija u vezi
sa menstruacijom i
plodnoscu Folklorni
simbol bezopasnog
\ukavstva.

BuNDEVA U Kini i u

NARSnafoo

Astroloski znak:
ugao od 150 stepeni
izmeau planeta
viaenih sa Zemlje.

ZNAK PITANJA

Savremeni znak koji

obelezava pitanje u
pisanom tekstu

RAD Runa za

R.

239

RADIJACIJA Od
davnina se koristi
za sirenje svetlosti,
u modernoj
upotrebi oznacava
oslobaoanje
energije iii zracenje,

u stripovima
pesnicenje i
eksplozije .

kao prvi znak

zodijaka predstavlja
obnovu plodnosti
i povratak proleca
Takooe simbolizuje
muskost, revnost i
tvrdoglavost

RAFAEL Simbol

arhanaela

simbol gubitka,
smrti i rata, ali
drugde postovan
kao simbol sunca
i prorocanstva;
ptica glasnik boga
Apolona kod Grka,
povezana s rimskim
kultom Mitre. U
Africi je gavran
vodiC, au indijanskoj
kulturi junak. lnuiti
imaju boga tvorca
koji se zove Otac
Gavran i oni su
verovali da ubijanje
gavrana donosi lose
vreme

PAcov Simbol

Rruoo Runa
povezana
sa upadima,
putovanjem.

plodnosti, ali i
destruktivnosti i
zavisti Uglavnom
negativnih
asocijacija, ali
u folklornim
tradicijama
predstavlja simbol
znanja, dok se u
azijskim tradicijama
povezuje sa
bogovima mudrosti,
uspeha i napretka .

PRERADA

bog je napretka i
pirinca

REGULUS Zvezda,
srednjevekovni
magijski pecat

IRVAS U kulturama
dalekog severa,
irvasi imaju lunarni
znacaj kao pogrebni
simboli i za njih se
kaze da su vodici
mrtvih dusa. Let
irvasa o Bozicu
povezuje se sa
letom laponskog
samana

Savremeni znak za
preradu otpada

PoNAVUANJE
TRSKA Japanski

K1sA Vitalni simbol

plodnosti povezan
sa bozanskim
blagoslovom iii
kaznom Znak
nevinosti.

ZVECKA Koristi

se u samanskim
obredima, simbol
je samana licno i
njihovog polozaja
posrednika izmeou
zemlje i drugog
sveta

OvANSimbol

GAVRANU

suncane energije,

zapadnoj Evropi

i keltski simbol
prociscenja u
Mezoamerici,
simbol plodnosti
U klasicnoj tradiciji
ona je obelezje
Pana (on je pravio
svrale od trske), a u
hriscanskoj simbolici
povezuje se sa
Hristovim mukama,
od sunoera
umocenog u sirce
koji mu je ponuaen
na kraju trske.
U zapadnjackoj
folklornoj tradiciji, za
trsku se verovalo da
stiti od vradzbina

Muzicko
obelezavanje

0BRNUTA
CETVORKA Stari

i rasprostranjeni
crtez pronaoen
u praistorijskim
pecinama
zapadne Evrope,
sa znacenjem
nepoznato.

No~oRoG

Astroloski znak u
starom hinduskom
kalendaru (3100.
g p. n . e ), nosorog
je jedna od cetiri
zivotinje koje
okruzuju Bramu,
hinduskog boga
tvorca

PRSTEN Kruzni
simbol vecnosti i
zato iskonski simbol
vezivanja, takooe
simbol potpunosti,

neprekidnosti, snage
i zastite. Koristi se
kao amblem vlasti,
okultne zastitne
moci i kao znak
licnog zaloga.

TRAKA Simbolika
trake zavisi vise od
boje iii od konteksta.
Trake se cesto nose
kao znak narocitog
uzroka iii secanja
STENA Stena
obicno simbolizuje
ono sto je
nepromenljivo,
trajno i nepomicno

P1RINAC Glavni
simbol rasta,
ponovnog roaenja i
plodnosti Osnovna
namirnica u lndiji
i Kini i zato u ovim
kulturama ima
poseban znacaj,
povezujuci se
sa bo2:anskom
negom U Aziji se
pirinac koristi kao
simbol plodnosti na
indijskim svadbama
i pojavljuje se u
mitologiji kao dar
bogova prvim
ljudima . U Kini je
vino od pirinca bilo
sveto pice, a zrna
pirinca su se stavljala
u usta pokojnika.
Japanski bog, lnari,

U kineskoj
taoistickoj misli,
stene, kako se
vide na slikama
pejzaza, povezuju
se sa svojstvima
aktivnog principa,
janga. Slicno tome,
u hinduskoj tradiciji
stene su prozete
ovim istim aktivnim
principom Sizifov
kamen je simbol
zemaljskih zelja ljudi.

KAMENA 50

Alhemijski znak

'

PALICA

STAPIC

Stari simbol
natprirodne
moci povezan sa
drvetom, falusom i
zmijom

SLANA VODA
SAFRAN Alhemijski

SAUVASTIKA

znak
SATURN Znak za

boga.

STRELAC Zodijacki

znak

RuzA Misticni
simbol srca; centar
kosmickog tocka;
svete, romanticne i
culne ljubavi, kao i
savrsenstva .

Losos Simbol
muskosti, plodnosti,
hrabrosti, mudrosti
i predviaanja.
Za Kelte je losos
bio povezan sa
preobrazenjem
i muskoscu. Kod
naroda severne

RozETA Osmolista
rozeta je stari i
opsti simbol koji
predstavlja roaenje,
smrt i ponovno
rodenje, narocito u
odnosu na sunce
iii planetu Veneru
U modernom
dobu, rozete od
traka koriste se
za obelezavanje
pobede

SKIPTAR

Alhemijski znak

SANDALA lzuvanje
sandala predstavlja
vezu izmedu
ljudi i zemlje;
to se uocava u
masonskom obredu
izuvanja sandala
i u Mojsijevom
kontaktu sa svetim
tlom na Sinajskoj
gori. Za stare taoiste
krilate sandale
su omogucavale
besmrtnicima da se
krecu vazduhom,
a ova simbolika
se vidi i u krilatim
sandalama Hermesa
i Perseja .

Evrope, seoba lososa

uzvodno ucinila
ga je totemom
darezljivosti i
mudrosti prirode

Obrnuta svastika,
povezana s
nesreeom

STAP

Originalno muski
simbol plodnosti,
podrazumeva
kraljevsku iii
bozansku vlast
i koristi se kao
simbol carskog
iii kraljevskog
polozaja, narocito
u zapadnjackoj
umetnosti

TERAZIJE

SATURN Znak za
boga, varijacija.

SATURN Znak za

planetu

Uobicajeno
predstavljanje
pravde, istine,
ravnoteze i
razboritosti;
odmeravanje
odluka i akcija U
staroegipatskoj
mitologiji, terazije
su se koristile za
merenje dusa
pokojnika, a
u hriscanskoj
ikonografiji andeli
se cesto prikazuju
s terazijama kao

Ceremonijalna
alatka cije
secenje oznacava
kulminaciju i
otvaranje nekog
novog projekta .
Makaze su se
povezivale sa
Atropom, Sudbinom

simbolom bozanske
pravde

koja je presecala
zivotnu nit

MAKAZE

l<APICA (SKOUKA)
SANFOKA Ganski

adinkra simbol sa
znacenjem "vrati se i
shvati'; sto oznacava
vafoost ucenja iz
proslosti

SAUVASTIKA

Obrnuta svastika,
grcka varijanta oko

Povezana sa
Afroditom, a zato i
sa ljubavlju

SKORPUA Zodijacki

znak

500 g p. n e

So Alhemijski znak

BALEGAR
BRISAC Alhemijski

znak

Staroegipatski
solarni simbol

SKoRPIJA Zodijacki
znak, varijacija

SKoRPUA Zodijacki
znak, varijacija.

PECAT LAO-

CuA (taoistickog
mudraca)

zmije; u africkim
mitovima dugina
zmija povezuje
zemlju s nebom;
astecko bozanstvo
Kecalkoatl, ptica i
zmija, cini to isto,
a u Egiptu barka
koja prevozi mrtve
ulazi u zmiju
Zmija ima i polnu
i poljoprivrednu
simboliku.

Apolona, Ozirisa,
Mitru i Budu
Za islam simbol
savrsenstva .

PoLNA uusAv

SNOP ZITA Simbol

plodnosti, takoae
povezan sa obiljem,
hlebom i zetvom.

Moderan znak,
sastavljen od
srca i Erosove
strele, jedna od
najvise koriscenih
savremenih ikona.

Simbol
ucenosti i zakona.

Sv1TAK

Ratarska
alatka za kosenje,
povezuje se sa
rimskim bogom
Saturnom. U
srednjevekovnoj
ikonografiji atribut
Groznog kosca
(smrti)

Krotkost i
ocajnicka potreba
za voaenjem i
zastitom
OvcA

SoLoMoNov
PECATTakoae

poznat kao
pentagram i
Davidova zvezda.

ZMUA OMOTANA
OKO JAJETA

Ponekad nazivano
kosmicko jaje, grcki
simbol sveta koji stiti
kosmicka zmija

KosA

SEME SVEMIRA Ova

je tibetanski znak
za poreklo svemira,
takoae prisutan na
grbu asteckog boga
Kecalkoatla

Amblem
lrske, verovatno
iz vremena kada
je sveti Patrik,
zastitnik lrske,
koristio detelinu da
objasni vernicima
tri elementa Svetog
trojstva
DETELINA

5ESA VORUBAN

Ganski adinkra
simbol, u znacenju
sposobnost
menjanja i
preobrazavanja
zivota
Moderne
asocijacije sa
terorom i nasiljem.
A.lKULA

MoRSKI KONJ

Maze da simbolizuje
musku ulogu u
procesu raaanja,
kao muska zivotinja
koja nosi mlade u
sopstvenom telu

ZMUA Veoma
znacajna i slozena
zivotinja, simbol
iskonske zivotne
snage i bofanske
samodovoljnosti
Cesto deo mitova
o stvaranju sveta;
Visnu, hinduski bog
tvorac, odmara se
na klupku velike

STIT Simbol
zastite i spasenja. u
srednjevekovnom
viteskom periodu,
st it je bio deo
viteske znacke
casti i identiteta. u
mitu australijskih
uroaenika, stit
se povezuje s
mesecom.

PASTIR Simbol
zastite i brige lsus
Hrist je prikazan
u Bibliji kao dobri
pastir, a ta slika
se mnogo koristi
u zapadnjackoj
umetnosti

CIPELA Cipela
je obicno simbol
posedovanja . U
islamu je obicaj
da se izuva obuca
kada se prelazi prag
necije kuce, cime se
pokazuje da doticno
lice ne polaze pravo
na imovinu. Cipele
mogu takoae da
pokafo da je neko
lice sopstveni
gospodar.

OvNUJSKI ROG

SEDAM Sveti,
misticni i magijski
broj; simbol
kosmickog i
duhovnog reda;
sveti znak za

Simbol jevrejske
vere kojim se svira
kao trubom na
jevrejsku Novu
godinu..

simbolom zaceca,
trudnoce i roaenja

KoPUE Simbol

Su Kinesko slovo

S1GRUN Runa

PRACKA lz biblijske

koje znaci dug

zivot. koristi se
pri ukrasavanju
keramike i teksrila

povezana s
po bed om.

price o Davidu i
Golijatu, pracka se
koristi kao simbol
trijumfa slabih.

SIKIZAM Znak za
SRP Jedna od

SIRENA

Ovaplocenje polne
strane zenskog bica,
simbol iskusenja,
lepote i drugoga

veru Sika

S1Ruus Zvezda,
magijski pecat u
kabalizmu

alatki Groznog
kosca, povezana
sa smrcu, zetvom
i poljoprivredom.
Jedan od
delova znaka za
komunizam

SNEG Sestokraki
kristal; moderan
znak za zamrzavanje

PoMRACENJE
SMA Egipatski znak

SUNCA Simbol

za jedinstvo

kosmicke opasnosti;
u starim kulturama
bio je simbol straha

SREBRO Alhemijski

D1MSimbol

znak

SEsTSimbol
jedinstva i
ravnoteze

S1ToObicno
simbolizuje
razdvajanje dobra
i zla. Sito se takoae
koristi kao pribor
za prosejavanje
bozanske pravde iii
aavolskog suda.

muske, falusne i
zemaljske snage.
Povezano sa
vitestvom i sa
Hristovim mukama
buduci da ga je
probolo. Slomljeno
koplje je atribut
svetog 8oraa, sveca
zastitnika Engleske,
i simbolizuje
iskusnog vojnika

uspenja; za
lndijance sredstvo
komunikacije
na kosmickom i
zemaljskom nivou
Takoae simbol
skrivanja tajne

SvEMIRSKA
RAKETA Simbol

SfiNGA U starom

Egiptu, spomenik
lava sa ljudskom
glavom, simbol
sunca . U staroj
Grckoj, zagonetna
hibridna zivotinja
s krilima, zenskom
glavom i grudima,
koju je Jung
video kao simbol
prozdrljive majke

ljudskog poduhvata
i ogromne ambicije.

SREBRO Alhemijski
znak, varijacija
KLASZnak

SIGEL Runa za S.

LoBANJA Snazan

Puz Obicno lunarni

simbol smrti,
koisti se kao znak
upozorenja da je
neka supstanca
otrovna Kao deo
motiva lobanje sa
ukrstenim kostima
predstavlja simbol
gusarstva.

simbol, povezan
sa ciklicnim iii
periodicnim
procesima u
prirodi lzlazenjem i
vracanjem u oklop,
puz ukazuje na
vecno vracanje
kud Puz se takoae
povezuje sa polnom
simbolikom vulve;
Asteci su ga smatrali

istoimene zvezde

P1K Boja karata,

povezana
sa borbom,
sudbinom, logickim
razmisljanjem i
smrcu Originalno
znak za mac

PAUK Foklorne veze

sa nastupajueom
kisom i sa nebeskim
darovima

j'
j

D
SPIRALA Spirala
okrenuta u smeru
kazaljki sata
pocinje iz sredine,
simbolizuje vodu,
snagu, samostalno
kretanje i seobu
Jedan od najva:Znijih
i najstarijih simbola;
najcesci ukrasni
motiv u svim
kulturama Kao
otvorena, tecna
linija sugerise
sirenje, evoluciju i
kontinuitet

KVADRAT UNUTAR

u kineskoj

PROCEP Pojavljuje

KRUGA

se u najranijim
kineskim i drugim
starim sistemima
pisanja

simbolici, ovaj znak

predstavlja Zemlju
U Pekingu je hram
Zemlje sagraaen
na ovom principu,
dokje hram neba
predstavljen
krugom u kvadratu.

KVADRAT U
KVADRATU Cuvaj,

zadrzi, cuvaj unutra

iii zatvori. Moderan
znak za kanalizacioni
otvor.
STAP

JUPITEROV

Vidi Skiptar

JELEN Solarni

OOINOV STAP
PROLECE Alhemijski

znak vremena
KVADRAT SA
KRSTOM

Kini i Japanu
simbolizuje polje iii
zemljiste, nije cest
u zapadnjackoj
ideografiji
SPIRALA Mavarski
znak Koru,

polinezijska spirala
ima polnu simboliku
i zasniva se na listu
paprati ciji se uvojci
otvaraju Pokazuje
blisku povezanost
izmeau motiva
spirale i prirodnih
fenomena

PROLECE Ger man ski

vremenski znak

APOLONOV
STAP Poznat jos

kao latinski krst;

u prethriscansko
vreme predstavljao
je boga Apolona
i pojavljivao se na
starim novcicima
Kor istio se i u
pretkolumbovskoj
Americi i u podrucju
reka Eufrat i Tigar
kao znak sunca

KVADRATSA

STEPENISTE

TACKOM Selo u

Simbol uspenja
i silaska; sticanje
bozanskog znanja
prilikom penjanja
iii nesvesnog i
okultnog prilikom
silazenja.

STAP EgipatskL

Prisutan u
bronzanom dobu u
lrskoj, ovaj znak se
crta jednom linijom
bez pocetka i kraja .

KvADRAT lzraz dve

dimenzije koje cine
povrsinu; simbol tla,
polja iii elementa
zemlje Smatra se
da u egipatskim
hijeroglifima znaci
ostvarenje iii
materijalizaciju

simbol plodnosti ciji

rogovi simbolizuju
drvo zivota, sunceve
zrake, dugovecnost
i ponovno rooenje
Rogovi su korisceni
za ukrasavanje
glave bozanstava;
na keltskom bogu
Serunu predstavljali
su prolece i
plodnost

PosEJooNov STAP

kineskom pismu;
urin u alhemiji;
vlazno tlo u
meteorologiji.

SPIRALA ZIVOTA

STAP Fenicanski

ZEVSOV STAP

f>AVOLSKI STAP

ZVEZDA Trokraka,

poznata kao etiopski

amblem, veoma
redak simbol

l<AMENJE
ZVEZDA

LAKSMINA ZVEZDA

OBLUCI

Alhemijski znak

Osmokraka, stari
simbol boginje iii
planete Venere,
kao zornjace i
vecernjace

UsPEH Zastita od
zla, sumerski znak; i
vikinski

SuNCE Varijacija,
u prethriscanskoj
Grckoj, takooe, znak
za zlato.

SuMPOR Alhemijski
ZvezoA

Cetvorokraka,
takooe poznata
kao zvezda sunca,
oznacava ozbiljno i
svecano upozorenje

znak

VENERINA ZVEZDA
RooASimbol

dugovecnosti i
odanosti sinova
i kceri. Sveta
ptica grcke
boginje Here. Koci
hriscana povezana
sa cistotom,
poboznoscu i
vaskrsenjem

ZvezoA, ISTOCNA

Znak za planetu
Veneru. Uobicajen
meou plemenskim
narodima u Africi i
Americi.

SuNCE Najstariji
ideogram za sunce,
izgleda da se koristio
u svim kulturnim
sferama na svetu
SuMPOR Alhemijski
znak, varijacija.

VENERINA ZVEZDA

Fenicanska varijanta
ZvezoA Petokraka,
jedan od najcescih
i najvaznijih

zapadnjackih
ideograma;
koristi se na 35
nacionalnih zastava;
mnogo se koristi
u vojsci Oznacava
Vitlejemsku zvezdu .
Koristi se da oznaci
vrhunski kvalitet.

ZvezoA Gnosticka.
LETO Vremenski
znak, alhemijski

Mo RS KA
ZVEZDAZbog

STUPA (BUDISTICKI

svoje petostruke
simetrije, zvezda je
ezoterijski simbol
koji se povezuje
sa petokrakom i sa
spiralom zivota

SPOMENIK) Graficka

DAVIDOVA ZVEZDA

ZvezoA Sestokraka;

retka u zapadnjackoj
ideografiji, ali se
koristi u SAD kao
policijska znacka

SuNcE lz
bronzanog doba,
nordijski zna k,
takooe, praistorijski
egipatski.

Najpoznatiji jevrejski
simbol, pretpostavlja
se da se zasniva
na obliku stita
kralja Davida, ali
je gotovo sigurno
modernija. Poznata
i kao Solomonov
pecat, a u misticnim
tradicijama kao
pentagram

predstava stupe
koja simbolizuje
organizaciju
svemira kvadrat
predstavlja zemlju,
krug vodu, trougao
vatru, polumesec
vazduh i kapljica
etar

CeuK Alhemijski

znak.
SUBLIMAT

Alhemijski znak.

SuNCE Dominantni
simbol stvaralacke
energije u vecini
tradicija; simbol
vitalnosti, strasti,
hrabrosti i vecno
obnavljane
mladosti, znanja,
intelekta i istine
Amblem kraljevskog
dostojanstva i
carskog sjaja

SUNCANI KRST

Danski znak iz
bronzanog doba

SuNCANI KRST

Varijanta pronaaena
prilikom iskopavanja
kritskog grada Troje
starog 4 000 godina

BoG

suNCA

Arhetipski
staroegipatski
znak, poznat kao
Horovo oko i kao
vedjat. Simbol
kosmicke celovitosti
i svevidece moci
boga Hora.

SuNC:ANI TOCAK

Koristio se u
Galiji, takoae znak
Taranisa, keltskog
boga grmljavine.

su sva pozitivna;
ukljucujuci je i kao
jedan od simbola
Bude Svastika se
obicno povezuje
sa suncem i moc'i,
sa zivotnom
silom i ciklicnom
obnovom - cesto
prosirenom na
znacenje Vrhovnog
bica U modernom
dobu, svastiku je
monopolizovao
Hitler kao znak
Nacisticke partije
tridesetih godina XX
veka.

simbol, koji je
hiljadama godina
bio pozitivan znak
kosmicke obnove,
degradiran u
politicki amblem
represije i nasilja.

DAIRE

MALI

BUBANJ Vazan
TARTARAT

TAMFOA BEBRE

RESE U Francuskoj
XVII veka rese
su pocele da
predstavljaju
bogatstvo, prestiz i
moc. Kao masonski
znak, cetiri rese
predstavljaju glavne
vrline U
katolicizmu i
drugim religijskim
tradicijama, nosenje
resa moze da oznaci
rang

Alhemijski znak.

Pretkolumbovska
americka varijanta

IZLAZAK SUNCA

Novi dan, najraniji

kineski sistemi
pisanja

Ganski adinkra
simbol koji oznacava
vaznost ucenja od
proslosti
SVASTIKA

Starogrcka varijanta.
SVASTIKA Vikinska

5UNCANE ZVEZDE

VINSKE KISELINE)

SvASTIKA

varijanta

Japanski znak

(so

ritualni predmet za
lzrailjce i jevrejski
simbol pobede i
radosti

LABUD Romantican
i dvosmislen simbol
muske svetlosti i
zenske lepote u
zapadnjackoj muzici
i baletu . Atribut
Afrodite i Apolona

META Moderan

znak.

SVASTIKA Keltska

varijanta

5UNCANI TOCAK

Takoae poznat
kao prstenasti
krst; uobicajen
u nordijskim
zemljama,
pretkolumbovskoj
Americi i sirom
Mediterana pre oko
3 500 godina

SvASTIKA Stari

ideogram koji je
najpre pronaaen
u Sumeru oko
3000. g. p. n e.
Naziv mu potice od
sansritskih reci su,
koja znaci "izvor''. i
asti, koja znaci "bice"
Koristi se u lndiji,
Japanu i juznoj
Evropi sa raznim
znacenjima, od kojih

SVASTIKA

Hriscanska varijanta

SvASTIKA

Nacisticka varijanta,
u kojoj je stari

MAC: Vazan i stari

simbol autoriteta,
pravde, intelekta i
svetlosti. Amblem
magije. Povezan sa
izuzetnim vrlinama
i kultovima maca,
narocito u Japanu
i u religijskim
obredima krstasa.
Ima ceremonijalnu
ulogu, narocito
kod dodeljivanja
vitestva Simbol
postojanosti i
personifikovanog

gneva, u religijskoj
misli cesto se
izjednacuje
sa mudroscu i
znanjem.

TAURUS (BIK)

Zodijacki znak.
TARTAR Alhemijski

znak, pronaaen na
juznoamerickim
pecinskim crtezima.

SuzE Simboli bola

iii tuge.

Zus1 lskonski

znak.

veku, koje postoji i

danas, a ciji je glavni
cilj opste bratstvo
zasnovano na ideji
da je zivot sa svim
svojim oblicima
nedeljivo Jedno

simboli agresivnodefanzivne snage.

TRON Tradicionalni

TODRUNA Runa

simbol kraljevskog
dostojanstva,
bozanske vlasti i

smrti.

moci

C1cAK Simbol
0ZIRISOV STUB
TEf'iuN Jevrejska

kozna torba koja

sadrzi citate iz Tore,
privezana za ruku i
glavu

DESET Simbol
savrsenstva, narocito
u jevrejskoj tradiciji;
simbol za celovitost
stvaranja kod
pitagorejaca; i za
savrsenu ravnotezu
kod Kineza

:::i

to

n
.,

Poznat i kao f)edov

stub, u stvari je
stilizovano drvo
koje simbolizuje
tamarisku, koja je
drzala Ozirisovo
telo Simbolizuje
cvrstocu, stabilnost
i sposobnost
duha da raskine
zemaljske okove i
da se uzdigne ka
nebu.. lzjednacuje
se sa kicmom,
a verovatno i sa
penisom.

TETRAGRAMATON
(CETIRI SUGLASNIKA)

Cetiri hebrejska
slova koja se koriste
da predstave ime
Boga, Jahve, ime
koje se u jevrejskoj
veri ne sme
izgovarati naglas

0ESET ZAPOVESTI

Jevrejski znak

TEOZOFSKO
DRUSTVO Drustvo

osnovano u XIX

odmazde; takooe
isceliteljske
moCi. Amblem
mucenistva i
Skotske

TRNObicno

povezan sa
blokadama i
barijerama, kako
unutrasnjim tako i
spoljasnjim. Hristova
kruna od trnja moze
se shvatiti kao kruna
patnje iii kao solarni
simbol trnja koje
predstavlja sunceve
zrake, koji zrace
napolje Letece trnje
u Kini bilo je oruzje
koje je isterivalo
zlo. "Zemlja cicka i
trnja" u jevrejskoj i
hriscanskoj tradiciji
odnosila se na
tlo koje nije bilo
obraoivano i koje je
zato bilo neokaljano
(devicansko).

KoNAC Vezivni
simbol koji
povezuje mnoga
razlicita stanja bica
meousobno i sa
objedinjujucim
izvorom. Arijadnin
konac povezao
je Tezeja izmeou
donjeg sveta i
svakodnevnog
zivota. Konci lutaka
povezuju lutke sa
lutkarom

TODRUNA Runa

smrti, varijacija.
MuNJA Povezuje
se s nacizmom i s
runom za tisovinu,
vikinski znak

SEKI RICA
(TOMAHAVK)
TIGAR U Aziji i lndiji,

tigar zamenjuje lava

kao simbol svega
sto je veliko i strasno
u prirodi

Sekirice s lulom
su se koristile za
pecacenje ugovora
izmeou raznih
indijanskih grupa
Algonkinska sekirica
bi la je ceremonijalna
i simbol liderstva.

TRI Najpozitivniji
broj u simbolici,
religijskoj misli,
legendi, mitologiji
i fokloru. Srecni
broj tri je veoma
stara zamisao U
hriscanskoj misli,
on ima centralnu
vaznost u ucenju
o Svetom trojstvu,
Bogu Ocu, Sinu i
Svetom duhu, u
teologiji koja ima
poreklo u klasicnoj,
keltskoj i hinduskoj
tradiciji.

ZABA (KRASTACA)

Simbol smrti;
u evropskim
tradicijama
povezana sa
vradZbinama; u Kini
lunarni simbol srece;
povezana s kisom i
bogatstvom

PARADAJZ Bambare
(iz Malija) povezuju
sok od paradajza
sa krvlju, pa se tako
smatra da paradajz
sadrzi krv zivota i da
je nosilac zametka.

ravnoteze ali
konflikta. U Kini se
smatra nesrecnim
brojem

TJUDORSKA RUZA
TRoUGAO Sa
DRVO ZIVOTA
BAKUA Simbol

prosvetljenja. Njena
svetlost nastaje da
bi osvetlila put na
putovanju Pojam
vecne vatre je
veoma mocan

Opsti simbol
stvaranja, drvo
zivota ima korenje u
vodi donjeg sveta,
deblo u zemaljskom
svetu i granje na
nebu Posmatra
se kao sredstvo
pristupa drugim
svetovima

horizontalnom
linijom; element
vatre u Srednjem
veku

TROZUBAC Simbol

morske snage;
Neptunov amblem;
amblem minojske
civilizacije i kasnije
civilizacije Britanije.

Amblem kraljevske
dinastije Tjudor, koji
je nastao spajanjem
bele ruze Jorka sa
crvenom ru:Zom
Lankastera

T1R Runa zaT

KISOBRAN

Vidi

Suncobran

TROUGAO Okrenut

naopacke, element
vode. Takoae,
negativan spektar
znacenja.

TROUGAO

TOTEMS Kl
STUB Simbolicki
izrezbareni stub
koji predstavlja
totemsku zivotinju
i du hove cuvare
pojedinca iii
bratstva

Jednakostranicni,
povezuje se sa
bozanskim brojem
tri; simbol moci,
uspeha, napretka
i sigurnosti. Heteti
su ga koristili da
oznace izvor, dobro
iii zdravlje.

TROLUCNI UKRAS

Trodelni simbol
sastavljen od tri
ribe u mehuru,
uglavnom koriscen
za Sveto trojstvo, ali
prethodi hriscanstvu
i verovatno je bio
keltski simbol
trostruke boginje iii
Odina.

naopacke, sa
horizontalnom
linijom, element
zemlje u Srednjem
veku

TROUGAO
BLAGO Veliko

bogatstvo, pre
naaeno nego
zaraaeno, oduvek
je simbol uspeha
i pojavljuje se
u mitologiji
kao nagrada za
pravednike iii kao
sredstvo kaznjavanja
gresnika

TROUGAO

Pitagorejski

DoNJI svET

Egipatski hijeroglif

TROUGAO Okrenut

JEDNOROG lzvorni

TRISKELION

Jednakokraki,
varijacija
jednakostranicnog
trougla.

KoRNJACA Simbol
celog svemira,
pri cemu oklop
predstavlja nebo, a
ravna baza zemlju
Kineska i indijanska
tradicija povezuju
erekciju penisa s
nacinom na koji
glava kornjace izlazi
iz oklopa

TROUGAOS

vertikalnom
linijom, u hetitskim
hijeroglifima
ovaj znakje
predstavljao kralja,
pri C:emu vertikalna
linija oznacava
jedinstveno bice
unutar trougla, koje
je predstavljalo vlast
i bozanstvo

Grcki izraz za
tronozni, ovaj znak
je pronaaen na
jednom atinskom
stitu koji je bio
nagrada na
takmicenju 500. g
p.n e

BLIZANCI Kao
zodijacki znak,
blizanci su
uglavnom simbol
prirode dualizma

simbol cednosti,
dvorski simbol
sublimirane zudnje,
hriscanski simbol
inkarnacije

_.,; HJ=r
TRUBA Instrument

zle kobi, znacajne

vesti iii akcije,
koji se koristi u
vojnim, ritualnim
iii drzavnim
svecanostima

I URUZ Runa
u znacenju snaga,
zrtvena zivotinja
UR

DvASimbol
dvojnosti: podele ali
sinteze, privlacnosti
ali odbijanja,

OcAT

Alhemijski

znak.
URAN

Planeta

VENERA

Planeta,

GALICA Alhemijski

VooA U svim
vremenima i u
svim kulturama;
meau najranijim
egipatskim
hijeroglifima;
takoae usvojen sa
znacenjem otpor.

znak

Simbolika
bunara obicno
se povezuje sa
svojstvima svetog iii
nesvesnog; bunari
su mesta znanja;
izvor zivota; mesta
isceljenja; zelja iii
srece
BuNAR

varijacija

VooA

Kabalizam

VooA

Ranohemijski

GALICA

Ranohemijski znak.
DEVICA MARIJA

Planeta,
varijacija; takoae,
jutro.
URAN

URNA /VAZA

Zenski simbol,
cesto se pojavljuje
kao simbol vecnog
zivota u umetnosti
iii na pogrebnim
obredima

RIBUA BESIKA

Znak poznat i kao

misticni badem, koji
su hriscani usvojili
iz paganskih izvora
kao simbol cistote i
nevinostL

u
Suo

Simbol koji koristi

hriscanska crkva
da bi predstavila
Hristovu majku

znak.
ELEMENT VODE

K1T Simbol barke

iii majcine utrobe,
u Africi i Polineziji
povezan sa
inicijacijom.

FoLKSVAGEN
DEv1cA Zodijacki

znak.

Amblem
proizvodaca
automobila

VooA Cest znak

u
staroj Grckoj koji se
pojavljuje kao ukras

CINIJA

Alhemijski
znak; takoae
starogermanski
vremenski znak za
leto.

TocAK Solarna

Hinduski
bog drzi ovaj znak u
jednoj od cetiri ruke
kao simbol celog
svemira

PoeEDA

Planeta.

Vidi Dole!

VidiTrougao,
okrenut naopacke

V1sNu

VENERA

V1vA!

0RAH Judeo-

VosAK

hriscanski simbol
plodnosti i
dugovecnosti

znak

STAPI<'.'.

Alhemijski

Vidi Palica

Hriscanski

znak
Alhemijski, ali
i moderni znak.

VooA

NEDEUA Vremenski
znak u alhemiji

slika kosmicke
sile, neprestane
promene i ciklicnog
ponavljanja;
kasnije snage i
vlasti. Povezan
sa napretkom
eovecanstva.
Hinduski i
budisticki amblem
reinkarnacije.
Zapadnjacka slika
srece i sudbine .

249

B1cSimbol
vladavine, pravde i
plodnosti; u Egiptu
je mlatilica zamenila
bic, a u Africi, Kini
i lndiji lopatica za
muve .

Prva kruna
- simbol duhovne
i svetovne vlasti
oslanja se na
simboliku kruga
(savrsenstvo) i
prstena (kontnuitet)
VENAC

Ambivalentan
simbol okrutnosti,
lukavosti i pohlepe,
ali u drugim
kulturama simbol
hrabrosti, pobede
i nege (Rim) Sveta
zivotinja za Apolona
i Odina.
VuK

DRvo

Alhemijski

znak

Kineski
simbol za dvojnost
svemira

J1N JANG

ZEvs Znak boga,

varijacija

ZEvs Znak boga,

varijacija.

Alhemijski
znak, varijacija.
DRvo

Najraniji
ideogram za jin
jang. Na zapadu
ideogram za broj
10 od latinskog X;
oznacava i pescani
sat
J1N JANG

BELi ARSENIK

Alhemijski znak

VIN

Runa zaW

Cest znak i u
starim i u modernim
sistemima.

ZENA
BELO OLOVO

Ranohemijski znak

PEC SA PROMAJOM

y
.A

Alhemijski znak.
ZENA

ZENSKI POL

Egipatski hijeroglifi;
takoae mnogo
prisutni u pecinskoj
umetnosti;
povezani sa rastom
i postanjem,
podrazumevajuci
da je :Zena zacetnik
zivota

C1K-CAK
SvET Tibetanki

znak.
Simbol
ugnjetavanja od
rimskog doba.

JARAM

JANTRA lndijski
znak, javlja se i

o kornpjotmkoj
upotrebi

VAU FORO ADOBE

Ganski adinkra
simbol za istrajnost i
razboritost

CINK

Alhemijski

znak

Budisticki
simbol za vulvu

JoN1

GODINA Alhemijski
vremenski znak..

ZoDIJAK Takoae

poznat kao ekliptika,

via so/is iii put sunca.

ZIMA

Starogermanski
vremenski znak.
ZEvs

Znak boga

I
~

ZAHVALNOST

11*.

-~
I.

Tm ART ARClllH: p I Warburg Institute

Beetles. London UK: p70br Private .

Collection/Bonhams. London. UK: p203tr

V>

London/Eileen Tweedy: p2tl British

Collection/Chris Beetles . London. UK;

Musce de la Chartreuse. France/Giraudon.

Library: p2ml Sydney Parkinson . Bntish

p72t Bristol City Museum and An Gallery.

_;

Libra!) p4m tomb of Ncfenari . Dagli

CORBI>: p20b Richard T Nowitz; p22bl:

p22br Charles & Joscue Lcnars; p23t

Om: plOt Musec des Antiquites St

Germain en L1ydDagli Om: pl2t British

UK: p73t Muscc Gustave Moreau. Paris .

France: p83b Pri,ate Collection/Archives

DiMaggio/Kalish; p23m Kevin Fleming:

Charmct: p92t Pm ate Collection; plOOb

p24 Paul Almasy: p251 Charles & josene

<

~!uscum!Dagli

The lllus1rated London News Picture

Lou\Te. Pans/Dagli Oni: pl 3t Musec du

Louwc Paris/Dagli Oni: p I 3m Abbey of

Lenars: p25r Margaret Counney.Clarke;

p28t Wolfgang Kaehler: p28b Chris

!-

z
<

>
I

Oni: p I 2b Musee du

Libra!): London. UK; plOltl Private

Collection/Paul Freeman: p I0 ltr lnstitUI
National des Jeunes Sourds. Paris. France/
Archi,es Charmct: p I 02b Musco de

NLl\acdla or Ncustift/Dagli Oni: pl4tm

Luxor Museum. Egypt/Dagli Oni: pl Sb
Egyptian Museum C.1iro/Dagli On1: pi 6b

Rainier: p29t Charles & joscue Lena rs:

p29bl Michael & Patricia Fogden; p32b:
p33t: p34t John Noble: p34b Peter

1\mcrica. Madrid. Spain: pl04tr Pri1ate

Harholdt: p35b Ti:iana and Gianni

Farrukhabad, Bodleian Libra!)' Oxford:

Collection/Richard Philp. London: pl07t

National Archaeological Museum Athens/

p I 36t Musco de! Prado Madrid!Dagli Oni:

Walker An Gallery, National Museums.

Baldi::one: p39t Brian A. Vikander: p4 It

Rcmers: p4 3t Christine Kalisch: p48b

Dagh Oni: p 19 Chateau de Malmaison.

p I 36b Galleria d'Ane Modcrna. Rome/

Dagli Oni; pl 38t Cmto XIII Dante's

Musee du Lou\Tc Paris/Dagli Om: p I 7tl

Francc/Dagli Orti: p2 l t Na1ional Museum

of Praguc/Dagli Uni: p2 I b Bibliothequc
des Ans Dccor.11ifs Paris/Dagh Oni: p27t
Ta.r ~lahal. India. Dagli Om: p36 from
George Culin:S 1llusirations: p-121 Buddha.
Musee Gu1met. Paris/Dagli Om: p45t
Pala1inc Libra!) Parma/Dagh Oni: p461T

Di\ine Comedy. hy Gustave Dore: p 13911

Musee Conde Chantilly/Dagli Oni; p I 391r
Ashmolc 1511 folio 68r, Bodlcian Libra!)
Oxford: p 140tr Museum Recklinghauscn/
Harper Collins Publishers; p 141 b Mexican
National Ubal)/).lireille Vautier: p I 50b

Liverpool; pl09tr Pala::o Ducalc. Urbino .

Nevada Wier; p52t Close Murray/Corbis

Italy; p 111 t British Museum. London, UK:

p I i 2b Pnvate Collection/The Fine Art

Sygma: p53b Elke Stolzenberg: p6 I b

Richard Hamilton Smith: pMt Hulton-

Society, London. UK: p I I 3t Pm ate

Deutsch Collection: p54b David Turnley:

Collection/Christopher Wood Galle!)

London. UK; pl 14t Pri,ate Collection;

p55t Benmann: p55b Hulton-Deutsch

Collection: p66b Archivo lconogrnfico.

p I I 5tr Leighton House Museum and An

SA; p67t Anthony Bannister: Gallo

Galic!): London. UK; p I 26t Pri,ate

Collection/Lawrence Stetgrad Fine Ans,

Ubiquitous: p69tr: p74m Charles & joselle

Musco San Marco Florence/Dagh Om:

p46br Musec des Beaux Ans Tours/Dagli

Lucien B11on Collettion Paris/Dagh Oni:

pl 53t Dagli Oni: pl 55t Musee Thomas

New York: p 130 Private Collection: pl 32bl

Oni: p481 Turkish and Islamic ,\n

Dobrce. Nantes/ Dagli Oni: pl 55b Pala::o

Bibliothcquc de L'Arscnal. Paris. France,

Images: p69tl Mauhew McKee: Eye

Lcnars: p74b Christie's Images: p76b
Murray Andrew/Corbis.Sygma: p77b

Museum lstanbuVDagli Uni: p49b Brilish

Pini FlorencdDagh Om: p I 56t Tate

Archives Charmet; p 134t Muscc d'An

Leonard de Scha: p78b 1661-Drawing of

Libra!): p53tl Pala::o Barberini Rome/

Galic!) London/Eileen Tweedy: p I 59tr

Thomas Helli)'. Cherbourg. France,

Copernicus' world system. Bc!lmann: p791

Dagli Oni: p521r: p5-lt: p55 Musec des

Beaux Ans Nan1es/Dagh Oni: p6f!I British

Mcdiatheque Fran\ois MillerJnd. Poiticrs/

Dagli Oni: p I 60ir National Galle!).

Giraudon: pi 34b Nationalmuseum.

Galileo Galilct before the Inquisition (ca.

Museum; p72b Brilish Libra!): pH! Venus

of Willcndorf; p75 Peggy Guggenheim

London/Eileen Tweedy: p I 62t National

Stockholm. Sweden: p 135 Bibliotheque

des Ans Decoratifs . Paris. France Archives

Da1id Muench; p85tl Nik Wheeler: p85tr

1632) by RobertFlcul)'. Be1tmann: p84t

Galic!) London/Joseph Manin; pl72t

Buonwnsiglio Ctstlc Trento/Dagh Oni:

Charmet: pl 371 Bibliothequc des Ans

Collection Venice/Dagli Oni; p81t Pala::o

Decoratifs. Paris. France. Archl\es

Dean Conger: p85b Jose Luis Pelae: . Inc .

p86bm Bob Krist: p86br C.1rl & Ann

Arco Mantua haly/Dagli Uni: pHflbl

p I 78t Burnley An Gallel)!Dagh Oni:

Ca1hcdral Museum Fmara/Dagli Oni:

p89t Dagli Oni; p901 (Douce OR.a3 fol

p I 79t British Libra!): p 1801 Cuh-er

Cbarmct; pl 38b Royal Asiatic Society.

London. UK; pl39b The Marsden Archive.

Roger An1robus: p91t Jim Zuckerman:

Pictures; p 18 ltl Gallcna Borghese. Rome/

UK; p 1461 Bibho1hequc de L'Arscnal,

p93t; p94tl Antht>ny Bannister; Gallo

30). Bodle1an Libra!) Oxford; p9 I b

Paris. France/Archives Charmet; pl47t/

Stadelischcs Kunstmstitut Frankfun: p94tr

Dagli Om: pl86h Musco del Prado.

~!adrid!Dagli Orti: pl87t Dagh Oni: pl89t

Images: p96tr C.1rmen Redondo: p99br

early print shop workers at their trade.

Private Collection/Stapleton Collection:

Russian Historical Museum Moscow/Dagli

Archaeolog1cal Museum Merida Spain/

p 14 7b Pri\ ate Collection/Stapleton

Oni; p96tm Archaeological Museum

Dagh Oni: p I92t (Arch Bb9 plate 98),

Collection: p I 48bl Private Cl>llection/

Aleppo. Syria/Dagli Orti; p97b Old

Bodleian Libra!) Oxford

Stapleton Collection: p 149 Muscc des

Beaux-Ans. Rouen, France.

Kingdom Egyp11an. Saqqarah. Egypt (B 49)

Musec du LOU\Te Paris/Dagli Oni; p98b

THE BRIDGHIA:> ART LIB&\RY: p I 9ti

Musco e Gallcrie Nazionali di

L1uros/Giraudon; pl 52h Ms Add 24189

Ctpodimonte. Naples. Italy; pl9b Lomre.

fol 15 Libra!) London. UK: p I 59tl

Dagli Oni: p99bl Warburg Institute

Paris . France. L1uros/Giraudon: p20tl

Ashmolean Museum. University of Oxford .

London!E1leen Tweedy; p I 05t Scrovegni

Chapel Padua!Dagli Oni; p I !Obr

Musce des An1iquites Nationales. St.

UK: pl61b Private Collection/Stapleton

Collection; pl65t L1dy Lever An Galic!)'.

Mcdiathequc

Fran~ois

Minerand. Poiticrs/

Newgrange. lrcland!Dagh Oni: p 11 b

Musec des Beaux Ans Tours /Dagli Oni;

Germain-cn-L1ye. France: p26t.

Noningham Citf Museums and Galleries
(Nouingham Ctsilcl: p30b Musco

p I I 7t Ragab Papyrus Institute Ctiro/Dagli

Nacional de Antropologia, Mexico City;

Oni; p I I 9t Galleria Sabauda Turin/Dagli

Oni: p 120 Queretan> Museum Mexico/

Mexico. Scan Spraguc/Mcxicolore: p37t

Dagli Om: p I 22tl Galleria Sabauda. Turin/

Dagh Oni: p I 24hr Victoria and Albert
Museum London/Eileen Tweedy; p I 25tm
British Libra!): pl27t Dagli Oni: pl27b
British Libra!): p I 28t Musee d'Ors.11:

Bibliothcque des Ans Dccoratifs. Paris.

France. Archives Charmet: p38b
Bibliothequc Nationalc, Paris . France/
Archives Charmct: p40b Pri\'ate
Collection/Ann & BUI)' Peerless Picture
Libra!): p47 Prado. Madrid. Spain.

National Museums Liverpool: p I 69t

Trustees of the Walls Galic!). Compton.
Surrey, UK: p I 74b Pri,atc Collection/Ann
& BUI)' Peerless Picture UbrJI)': p I 76t
Johnny van Hacften Galle!)'. London, UK:
I 77t Galleria dcgli Uffizi. Florence, Italy.
Alinari: p I 82t Archaeological Museum of
Heraklion. Crete, Greece: pl82b Giraudon:
p 184t Musce Girodet. Montargis. France/
Peter Willi; p I 86tr: p I 90b 28681 f9

Pans/Dagli Orti: pi 28b Bri1ish Ubr.11):

p I 29t Musec des Ans Africains ct

Giraudon: p50t Freud Museum. London.

UK: p51tr Archives Ltroussc. Paris.

Psalter Map . British Library. London. UK:

pl91 Hotel Dicu. Beaunc, France/Paul

Ocranicns/Dagli Oni: p 12% Prehistoric

France: p52b Fogg An Museum/HarYard

Macyaen; pl94b Ms 386 fol.25r

Museum Moesgard Hojb.rcrg. Denmark/

University An Museums. USA. Bequest of

Bibliotheque Municipalc. C.1mbrai. France,

Dagli Oni: p 131 t Dagli Oni: p 131 b British

Gremillc L Win1hrop: p56 Johnny van

Museum/Eileen Tweedy: p I 32br Victona

and Alben Museum London/Graham
Brandon: pl 33 Musco Civico Padua/Dagli

Hacftcn Galic!): London. UK: p57t Prado.

Madrid. Spain: p57b Collection KharbineTapabor Paris, France; p58h Pri,ate

Giraudon: p I 96b Pala::o Pini. Florence.

Ital): 197t Loune, Paris, France; pl99t

Oni: pl35t (Pers bi Folio 15al

Collection: p59 Pri,ate Collection/Chris

Nationalmuscum. Stockholm. Sweden,

p I 99b Lounc. Paris, France: p20 I b
Private Collection/Index: p202b Private

Purcell: p87t Michael S. Yamashita: p88t

c 1800s. Beumann; pl02t Jeffrey L

Ro1man: pl03t Be!lmann; pl03b William
Whitehurst: p I08t Farrell Grehan: p I09tl
Penny Tweedie: p 120 Greenhalf
Photography: p 121 Tranquility Base. the
Moon: Apollo 11 commander Neil
Armstrong takes first step on lunar surface .
Beumann: pl23 Mauhias Kulka: pl42b
Ti:iana and Gianni Baldi:zonc; p 14 3t
Sheldan Collins: p 14 3m Werner Forman;
p I 45tl Jonathan Blair: p 145tr Brian A
Vikandcr: p 145b Michael S Lewis:
pl-t8br; pl51t Alison Wright: pl Sib Bob
Krist; pl57b Michael Freeman: pl Mt Rose
Hartman: pl65bl Adam Woolfiu; pl66b
Lindsay Hebberd; p I 67t Mark Cooper:
pl67b Norbert Schaefer: pl68t Lindsay
Hebberd: p I 69b George Huey; p I 70tl
Lindsay Hebberd: p I 70tr: p I 74t Fabrizio
Bensch: p I 75b Catherine Karnow; p I 79
Jim Zuckerman: pl81 Lindsay Hebberd;
pl84b Werner H. Muller: pl87b Michael
& Patricia Fogden: pl88t Archivo lcono
grafico: pl89b Reuters: pl92b Werner
Forman: pl95tr Galen Rowell: pi98b
Huben Stadler: p203tl Clayton J Price
THE KtiBAL C<'LLECTlllS: p76t Warner
Bros/The Koba( Collection

lNDEIZS
A

crveni oker 11, 114, 159, 165

Adami Eva 117

crveni semafor 62
cvece 31, 50, 148, 162, 165, 172,
174-5, 224

DZ
dfamije 48-9, 164, 193

"'

adinkra 25, 162

adoni 206
Afrodita 207
ajkula 182, 241

Edenski vrt 90
Egipat 231

akoben 206
akokonan 206
akoma ntoso 206

caj 27
cakre 40, 157, 168
ca mac 88-9, 159, 208, 21 O

egipatski krst 218

Eldorado 196
elektricitet 221

carobnjaci 11

elementi 222, 223, 224

Empedoklovi elementi 222

Akropolj 16, 17
aktivni intelekt 206
alat 11
alfa 99, 116, 206
alhemija 146-7, 206
Algol 206
Algorab 206
aligator 31, 182
alineja 206
amalgam 206
amalgamisanje 207
anakonda 187
anarhizam 207
Andrija, sveti 217
andeli47,49, 111, 132, 134,200,207

Bice 52
bik47, 236
bik Apis 179
Birgita, sveta 217
biseri 142, 163, 183
bizon 10, 11,32, 160, 179,210
bjarkan 210
blago 247
blagosloven znak 210
blagoslovi 210
blizanci 104, 124, 247
BMW 210
boce 224
bodisatva 42, 43

cekic 199, 226

cekic i srp 69, 226
cempresi 159, 171, 219
cesma 91, 224
cesalj 215
cetiri elementa 224
cetiri jevandelista 224
cetka 98
cetvorka 105, 108, 112, 224
cetvrta kuca 224
cini 24

'J,

Enata 28
energetsko telo 157
eoh 222
Eros 1 16, 162, 219
etericno ulje 222
Eva 73

F
falusni simbol 104, 107, 157, 161,
195, 197
fantasticna stvorenja 136-9
faraon 15
Fatimina ruka 227
feng sui 84-5
feniks 139, 200, 237

Caba 49

angakok 34
ank 15, 108, 109, 143, 207
ansur 207
Antares 207
antilopa 207

Bog 191
bogatstvo 94-5
boginja majka 126-7
boginja meseca 13
bogovi i boginje 11, 126-9, 225
boje 114-15, 161, 163, 202

antimon 207

boraks210

daljina 220

feoh 223
Fiat 223
figurice 74
Filipov krst 217

antinuklearni 100, 207

Antonije, sveti 217

boraviste 84-5, 221

bozanska moc 220

Anubis 130
Apolon 16, 17, 207, 243
Ares 208
arhandeli 133, 217

bozanske figurice 11
bozanske proporcije 123
brda 50, 51
breskva 171, 177, 237

dan 219
darmacakra 105, 220
Davidova zvezda 45, 112, 158, 244

foke 183
Folksvagen 248
Fortuna 169

delta 112
demoni 103, 132-3
desetka 105, 113, 246

Freja 21, 129

Fudzi, planina 144, 195
funta sterlinga 238

arhetip 52

breza 209
brsljan 229
bubnjevi 35, 37, 221

autobus 89
automobil 52, 76, 77, 89, 95

buda 42, 75, 150, 211

B
babice 158
baldahin 211
balegar 15, 60, 143, 240
barka 208
basta 26, 47, 90-1
bele rade 219
Belerofont 137
beli arsenik 249
belo olovo 249
beo 114, 115, 161, 163
beork 209
beskonacnost, krst 229
beskrajan 229
Betor 209
bic 249

c
carevi 26, 119, 222
car od nefrita 39
carska voda 207
cigarete 64
cigla 84-5
cik-cak linije 106, 107
cinober 214
cipele 88, 241
crn 114, 115, 165
crni vitezovi 55
crno sunce 119
crkve47, 164, 193,214
crven 114, 115, 118
Crvena zemlja,

D
daeg 219
Dagda 20
dah 117, 156, 198, 199

destilacija 220
destilovano ulje 220
deve 133
devetka 105, 163, 235
devica 124-5, 248
Devica Marija 163
dijamanti 163
dim 37, 159, 242
dimnjak 213
disk 40
doba 64
Doba sna 28
dole sa! 221
donji svet 71, 248
drago kamenje 163, 195
dragulji 230
drvo zivota 113, 170-1, 176, 183, 247
duga 114, 158, 202-3
dvanaestica 105
dvojka 104, 247

z
0

G
gada 40
Galahad 52
Ganes 40
Gang, reka 41, 196-7
Garduda 71
Gea 191
gestovi 100
Gilgames 73

~
:~

;t

'
ti
~

252

V)

L
WJ

I
~~
~

gladijatorske borbe 19
gmizavci 17, 186
Golgota, krst 216, 217
golub47, 129, 161, 162, 180,221
gong 226
gorgone 138, 226
gozbe 69
grbovi 108, 218
grcki krst 108, 218
grifoni 138, 139, 226
grncarski tocak 169
Grozni kosac 159
grupe 68-9
grupni identitet 69
gvozdeni krst 218

H
Had 17, 130-1
Hagit 226
harfa 20, 227
keltska 212
Hefest 189
heksagon 105, 113, 227
heksagrami 107, 152, 228
hemijski simboli 79
heraldicki bodezi 227
Hermes 17, 227
heruvim 133
hidra 137, 229
hijerogliii 228
himera 136, 137, 213
himne 54
hinduizam 40-1, 228
hinduski 40-1, 228
hleb45,47, 164,210
hobotnica 183
hodocasnici 193
Hor 14, 229
horizont 106-7, 193
horizontalna linija 106-7
Horovo oko 118, 143, 155, 222, 244
hrast 20, 153, 170, 173, 235
Hrist213
Hristov krst 109, 216
hriscanstvo 46-7
hrizanteme 26, 175, 213

ibis 229
icamna 30
I C:ing 107, 152
ideograiija 204
ideogram 204
lgdrazil 37
igra 166-7
igracke 167

ilovaca 215
ikebana 174, 175
imela 87, 173, 234
lnana 13, 130
incest 66
inicijacija 56, 164
insekti 184-5
inuksuk 35
irvas 35, 239
iskonske zveri 136
islam 49-50, 229
isparavanje 222
istocno-pravoslavni krst 217
istok 193, 198
lsus Hrist 230
!star 13, 160
izlazece sunce 118
izomorii 229
izvori 197, 249

J
jabuka 67, 117, 123, 160, 162, 171,207
jagnje 46, 178, 189, 230
jaje 221
jang 38, 39, 83, 87, 91, 104, 105, 199
jantra 106, 150, 151
jarac 83, 125, 225
jasmin 162, 163
jedanaesta kuca 221
jelen 31, 219
jelka 171
jesen 189, 208
jevanoelisti 217, 224
C:etiri 224
krst 217
jezik 155
jezik tela 100-1
jez 227
jin i jang 38, 39, 83, 87, 91, 104, 105, 199
joni 157, 188
judaizam 44-5
jug 193, 198
Junona 230
Jupiter 17, 230, 243

K
Kairos 189
Kajlas 150, 193, 195
kajsija 177, 207
kalendar 30, 106, 188, 189
kamen mudrosti 231, 146-7, 237
kamena so 239
kameni krugovi 110, 120, 151, 195
kamenje 195, 197, 244
molitveno 142, 143
kamile 22, 211

kanui 28, 88-9

kapuljaca 228
karanfilici 173, 215
karaniili 175
kapice (skoljke) 40, 183, 215
karta sveta 233
Katarinin tocak 168
kazan 20, 92, 157, 212
Keca Ikoatl 126
keltsko pismo 97
keltski bardovi 72
keltska bratstva 163
keltski cvor 212
keltski tocak godine 189
Kemet 14
kengur 230
kentaur71, 125, 136, 137,212
Kerber 212
Kina213
Kineski zid 26, 27
kipovi 8-9, 28, 94-5
kisa31,239
Kju kluks klan 230
klinast 12
klovnovi, sveti 53, 166-7
kljucati 21 o
knjige 98, 210
kobra 71, 215
kocka 113,219
kodeks oblacenja 68
kojot71, 178,216
kokosov orah 215
kolaci 164, 165
kolevka 216
Koloseum 18, 19
komete 215
kompjuteri 95
komunikacije 96-9
kondor215
konfete 165
konoplja 173, 211
konj 21, 88, 89, 179, 196, 228
koplje 231, 242
koral 183,216
koru 28, 29
kosa (alatka)
kosa (na g la vi) 117, 128, 154, 155, 226
kosmicko drvo 170-1, 216
kosmologija 116-17
kosti 11 7, 21 O
kraba 124, 183
Krajsler 214
kraljevi 119, 147, 167
kraljice 147, 167
krava 11,41,67, 179,216
kreativnost 166

kremiranje 159, 165

kristali 196, 219
krokodil 29, 182, 216
krst,
barjacni 217,
beskonacnosti 216
cednosti 218
dijagonalni 217
Filipov 217
Golgote 216
grcki 108, 218
gvozdeni 218
Hristov 109, 216
istocno-pravoslavni 217
jevanoelista 217
keltski 108, 151, 217
koptski 217, 218
kvadratni 218
latinski 109
Lazarev 216
lorenski 109,216
malteski 218
na globusu 218
obnoviteljski 218
palestinski 216
papin 217
Petrov 216
pljackaski 21 7
portalni 218
prikriveni 217
sa ispunjenim krakovima 218
sa jednakim krakovima 218
sa kruznom putanjom 218
sa odeeom 218
sa sidrom 217
sa strelicama 217
svetih arhanoela 217
svetih jevanoelista 217
svetog And rije 217
svetog Antonija 217
svete Birgite 217
svetog Borda 217
svetog Jovana 217
siljati 218
tocka I sunca 218, 244

---------------~---

krv 67, 117, 156, 158, 179

krug i strela 214
krugovi 32, 108, 110-1i, 113, 118, 245
kruska 237
ksi-ro 46, 218
kuca 31, 52, 84-5
kuhinja 85
kunic'.21, 71, 121, 179, 189, 227
Kupidon 162, 163, 219

izmeau :Zena 232

ljubicica 161, 174-5

majka i dete 234

majmun 31, 67, 179, 234
makaze 240
mandale 106, 150
mantovski krst 218
Marija Devica 47, 53, 191, 248
Mars 233
maske 24-5, 28, 29, 31, 74, 233
maslinova grancica 162, 180
masine 78
matematicki znakovi 79
med 165, 184-5, 228
medvedi u kavezu 55
mehurici 211

leptiri 158, 184, 185, 211

leto 189, 244
lesinari 18, 71, 248
limun 231

Menora 143, 233

menstruacija 67
merdevine 230

linga 40, 157, 232

linije 106-7, 108, 232
zakrivljene 219

merenje dusa 71
Merkur 233
mesec 11, 37, 39, 47, 118, 189, 234

lobanja 31, 103, 117, 123, 159

lonac za taljenje 20, 92, 157, 212
lorenski krst 109, 216

mlad 121,234
pun 121,234
meseceve mehe 120- 1

Iotas 15,27,40, 105, 128, 174,232

lov 10, 11

mesing 210
meta 245
metal 233
metla 92, 211
Micubisi 234

lula 237
lunarni kalendar 106, 188
Lung (zmaj) 141

LJ
ljiljan 47, 161, 174-5, 231
ljubav 128, 162-3

olovo 231, 249

altar 144

majanski kalendar 189

majcina utroba 157
majka zemlja 190-1
majke 53, 189

lava 200
lavirint 148-9, 151, 233
Lazarev krst 216
leopard 231, 223
lepeza 223

oksidacija 211
Olimpijske igre 17, 236
olovni sulfat 231

macevi 20, 153, 180, 245

macka 178-9, 212
magla 54
majcina dusica 174

Laksmina zvezda 112-244

lanci 142, 162,212
latinski krst 109
Lao-Cu 38-39
lasica 95, 161, 222
lav 13, 47, 69, 71, 118, 124, 138, 231

okeani 196
oklop 208
oko vatre 222
okretaljka 211

ljudsko telo 154-7

Ku ran 48, 75

labudovi 181, 245

lale 175
Laksmi 40

----,

minaret 48, 234

Minotaur 137, 149
mir 237
miro 23
misevi 234
mitovi 71
Mitra 19
mitska stvorenja 136-9
mobilni telefoni 95
molitvenitocak43, 142,238
molitveno kamenje 238
morski konj 241
mreze 235
mudre 101
mumije 15

oluje 198, 199

opasnost 219
muve 184, 224
muzicke note 234

N
nacisticki 235
nadrealizam 75
Najk 18-19, 235
nakit 11, 94
nakovanj 207
namaste 100
namestaj 93
Nandi 41
nar 117, 177, 238
narcis 175
natpisi 96-7

Opel 236
orao 19, 31, 32-3, 37, 47, 69, 103,
118, 138-9, 186, 221
dvoglavi 180
osma kuca 221
osmica 105, 221
osmokraka (zvezda) 123
osmougaonik 236

p
pacovi 239
pagode 236
pakao 86, 130-1
palica 68, 95, 104, 107, 129, 240

nebo 198-9
nedelja 249

palme 170
papagaji 236
papin krst 217

nefrit 31, 39, 87, 94

neplodnost 161

papir 98
papirus 15

Neptun 235

paprat 223

nikl 235
Nil, reka 14, 144
nilski konj 228

paradajz 246
pas 31, 67, 158, 178, 220
pastiri 46, 241

nkonsonkonson 235
noc 235
noge 156, 162, 198, 224
nokti 223
novae 94-5

patke 162, 189, 221

paukovi71, 185,242
paun 180, 181

noZ31, 35, 219

0
obelisk 236
oblak 75, 150, 198-9, 215
obnova 239
obrve 222
obrijane glave 154, 165
obrnuta cetvorka 239
ocat 248
oci 155, 162, 19~22~ 101
trece oko 222
odeca 64, 102
Odin 21
ogledalo 47, 60, 92, 93, 95, 234
ognjiste 92, 227
ogrlica 111

pecati 95
pecurke 234
pecinska umetnost 10-11
pee na promaju 249
Pegaz 137, 138
pehar 135,212
pelikani 237
peort 237

z
0

~
~

I
I

254
Vl

""'
0

perjanica 68, 95
perje 181, 223
pesak 91, 164, 226
pesme 167
pescani sat 159, 229
Petar Pan 166
petica 105, 108, 122, 224
peti element 223
petlici 198
petlovi 180, 181
petokraka (zvezda) 122, 123
petougaonik (pentagon) 113, 237
pik 242
pilici 213
piramide 7, 12, 14, 103,112, 113, 238
pirinac 27, 165, 239
pisanje 96-9
Pitagorin trougao 112
planetarni sistem 7
plast 47, 215
platina 237
plav 114, 115, 161, 163
plavi mesec 120
pleter 212
Plimsolova linija 237
pluca 15
plug 194, 237
Pluton 17, 237-8
po bed a 100, 248
podne 189
pogreb 151, 159, 165
pojas 111, 160, 161, 162, 209
pol 160-1, 194
Polaris 238
Polarna zvezda 35, 123
polumesec48, 121
pomracenje 119, 221, 242
ponavljanje 239
poplave 194, 197
porodica 223
Posejdon 196, 238, 243
post 49
posteljica 158
povratak kuci 228
precistiti 223

prepelica 238
prerada 239
pricesce 47
prolece 17, 75, 189, 243
Prozerpina 17
prstenovi 17, 45, 95, 110, 111, 208, 245
prsti 198, 223
prva kuca 223
pupak 156, 174,235
pupcani kamen 16
putovanje 88-9
puzevi 242

R
radijacija 239
Rafail 239
raj 78, 86, 130-1, 191
rakete 242
rang 64-5
raskrsce 89, 218
raspece 109
reke 196-7
reklamiranje 76-7
rese 245
riba46, 121, 125, 160, 182, 186,223
rooenje 158-9, 209, 135
rog izobilja 161, 162, 176, 216
rogovi 188, 194, 228
romanticna ljubav 162
rospije 138
rub 55
rubin 163
rub sume 55
ruke 208
rune 97, 99
rupa 195
ruza 47, 50, 162, 163, 175, 240

s
sandale 240
sat 60, 78, 188, 215
satiri 137, 157
Saturn 240
sauvastika 240
sazvezoa nepomicnih zvezda 216

Scila 138
sedmical05, 112-13, 114,241
seksualnost 76
sela 84-5
seobe 234
sever 193, 198
sfinga 13, 242
sidro 68, 207
sinagoge 44
Sinajska gora 193, 194
sirene 73, 138, 242
Sitroen 214
siv 115
skakavci 185
skelet 159
skiptar 95, 107, 164, 240
slep 155, 169, 210
slike u steni 10, 11
smesa 234
smokve 50, 160, 176, 177, 223
smrt 103, 1i7, 158, 159, 165, 187, 219
sneg 242
snop zita 241
snopic pruca 69, 223
snovi 58-9, 79
so 144, 240
sok 230
spirala zivota 243
srce 155, 163
srce u plamenu 227
srebro 94, 242
starac 189
staresine 53
starica 189
stepenista 243
stopala 156, 162, 198, 224
strelac 125, 240
stubovi 107,215
stupe 43, 244
sunce 11, 14, 26, 30, 32, 37, 40,
111, 244-5
suncobrani 236
suncokret 118, 175
suncani disk 108, 118, 119
suncani kalendar 188
suncani krst 218, 244
suncani pies 119
suncana svetlost 244
suncani tocak 245
suton 55, 189
suze 245
svastika 42, 43, 69, 82, 108-9, 245
sveta mesta 144-5, 193
svete graoevine 145
sveti predmeti 142-3
Sveto trojstvo 47, 228

Sveti duh 228

Sveti Gral 20, 52, 72-3, 92
Sveti znak 228

s
Safran 172, 173, 240
samanizam 36-7
saran 182, 212
satori 23, 35
sestica 104, 105, 242
sestokraka (zvezda) 104, 105, 112-1
sminka 102
suma 249
sumske nimfe 134-5

T
tabu 66-7
tacka 106, 107, 224
pojedinacna 220
kvad rat sa 24 3
tri kod trougla 220
u redu 220
Tadz Mahal 26-7
tajni kodovi 99
talog 238
tamjan 23, 144
tantra 161
taoizam 38-9
tarot 107, 152, 153, 169
tartar 245
tau 109, 218
temperament, cetiri 157
tele 211
Teozofsko drustvo 246
tepisi 23, 93, 212
terazije 240, 125
tetragramaton 45, 246
Tezej 149
tigar 178, 192, 246
tikva 238
tocak godine 189
tocak zivota 105
Tor 21
tornado 199
topovi 211

r
vestice 53, 58, 167
vetar 31, 198, 199

zimzelen, 171
zlatna folija 225

vidra 236
vile 134-5, 167
vino 47, 156, 164
vinova loza 177
virovi 197
Visnu 40, 248
Vlasici 188, 237

zlatni broj 17 225

zlatni broj 18 225
zlato 94, 114, 118, 225
zmaj 26, 139, 140, 192, 221
zmajsko oko 222

VO

totemi 68, 69
totemske zivotinje 28
trake 160, 165, 239
tref 40, 215
tresnje 176, 213
trnje 246
rrougao 104, 106, 112-13, 151,

155, 157, 163, 247

47, 236

voce 50, 63, 67, 117, 176-7

voda 31, 75, 91, 116-17, 159, 248-9
vodena stvorenja 182-3

i:

zacini 173
zakrivljene linije 219
zalazak sunca 118-19
zamkovi 212
zapad 193, 198
zapaljeni grm 200
zastave 54, 68-9, 164, 194, 224

uragan 199

zatvoren prostor 222

Uran 248
urna 92, 248

zavese 93, 248

zavetni kovceg 44, 208

uspeh 244
uspravni kamenovi 104, 195
usta 155, 234
uzde 211

zavezanih ociju 210

zelen 69, 114-15
Zeleni C:ovek 115, 135, 137
zelenika 87, 228

v
vagina 157
vampiri 52
vatra 10, 11, 147, 159, 165, 169, 223
duhovi vatre 135
hramovi vatre 200
vatromet 200, 223
Vavilonska kula 13
vece 122-3
vecernjaca 122-3
Velika boginja 126-7
venac lovorov 162, 231
vencani prstenovi 163, 165
vencanje 63, 165
Venera 74, 75, 122-3, 128, 162, 248
veo 64
vepar 21, 210
vera 222
vertikalna linija 106-7

zemlja 37, 78, 190-1, 221, 222

Zevs 16, 17, 126,243
zgrade 31, 52, 84-5, 145
zima 189, 249

Priprema za stampu:
"VIS Studio''. Novi Beograd

zabe 182-3, 225

zdralovi 181, 216
zene 73, 162, 189, 249
zenski pol 64, 249
zensko 223
:Zito 17, 241
ziva 17, 146, 147,233
zivot 82
zivotna sila 82
zrtve 31

:Zuc 157
zut 26, 114, 118

Prevod:
Lazar Macura
Korektura i lektura:
Jelesic Milana

zubi 155, 246

zvezda (morska) 244

vostani pecati 95
vradzbinski tocak 32, 108, 164, 168, 169
vucica 18, 33, 36, 158, 178, 249
vukovi 18, 33, 36, 158, 178, 249
vulkani 200-1

udica 223
ugaon i krst 21 7
ulje 236
destilovano 220
etericno 222
umetnost 74-5
uniforma 54

znak uzvika 222

zob 17, 241

zvezde padalice 215

Za izdavaca:
Mitar Miso Ninkovic

zmija omotana oko jajeta 241

zmije 37, 178-9, 186-7, 189, 197, 241

vodolija 125, 207

vosak 249

udaljenost 220

lzdavac:
IP "JRJ'; Zemun - Beograd

Dizajner:
Adelle Morris
Autori:
Mark O'Connell
Raje Airey
Stam pa:
Mladost, Loznica
Tiraz: 3000
Godina izdanja 2007.
COPYRIGHT
Annes Publishing Ltd 2005, 2007
za Srbiju LP JRJ Zemun-Beograd 2007.

Sva prava zasticena. Nijedan deo

ove knjige ne sme se reprodukovati,
umnofavati iii prenositi na bilo
koji nacin, mehanicki, elektronski,
fotokopiranjem iii drugacije bez
prethodnog pismenog odobrenja
nosioca autorskih prava.

z
CJ
m

ldentifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise

nase misli i diktira reakcije na svet oko nas
OcaravajuCi vodic u vise stotina simbola1 znakova i ideograrna1 ilustrovan
fotografijama, umetnickim delima, dijagrarnima i crtezima1 i predstavljen
autoritativnirn tekstorn1 komentarima i definicijama
Raskosne ilustracije pokazuju kako su znakovi i simboli tumaceni kroz vise hiljada
godina umetnosti1 mitologije i religije1 ocl Vavilonaca i Sumeraca do modernog sveta
Naucan, pristupacan tekst objasnjava1 desifruje i kategorizuje znakove1 ukljucujuCi
dubinsku analizu nekih najvaznijih simbola1 kao sto su tocak1 krst1 vrata1 duga1 zmaj1
sunce i lavirint
Saddi knjigu od preko 1 000 ilustracija ikonografskih simbola pored vise stotina slika
u boji koje prikazuju ave iskonske metafore