Fotoni, mitohondrije i sorabi kao faktori ivota

Prim. dr sci. Todor Jovanovi

Univerzum je jedan veliki orkestar. Ko je bio dirigent pri stvaranju, a ko je sada to

nije vano. Orkestar se vremenom rodi, komponuje i belei nove i nove kompozicije.
Instrumenti su savreni, dirigent se ne vidi, ali se uje. Divne melodije mogu da se
osete od najsuptilnijeg zrna peska na dnu okeana do kapljice usijane lave gore,
levo, desno, sve je savrena harmonija oktavnog ustrojstva primerena svim
svetovima, svim galaksijama, suncima, planetama i svim biima individualne i
kolektivne svesti.
Orkestar svira oktavnim ustrojstvom prelepe melodije. Ko dostigne VII nivo
prosvetljenja, on je uronjen u rajsku muziku. Nevernici ostaju gluvi za ovu muziku.
Samo u ekstremnim sluajevima se pojavi neki mali huligan i svirne u pitaljku.
Sklad se, tako, remeti sve do uklanjanja maliana. Opet se ukljuuju instrumenti po
principu klavira koji stoji blizu ulaza u dvorac i sam se ukljuuje kad ue lopov...
Na nivou univerzuma, Zemlja je poput malog huligana koji remeti sklad.
Tokom vie decenija sam pisao oktavnom ustrojstvu univerzuma i stvaranju ivota.
Ali sam imao nesreu da mi deo tih radova na temu stvaranja ivota i / ili
permanentnog ivota univerzuma na bilo kom mikronskom delu podloge lava,
dijamant, granit, vazduh, voda, vakuum itd. odnese na zajam Miroslav Radman,
koji je uz pomo Vladimira Ajdaia dolazio u moj stan u tadanjoj Ulici Lole Ribara
2, dannjoj Svetogorskoj.
Nauka je odavno ustanovila da je materija neunitiva. Znai, jedan iv organizam,
ovek ili maka, koja e da ivi, vitalna je, sjajna, jedan sjajan ivi stvor koji e da
ugine jednog dana. Ceo njen organizam, koji je sastavljen od organskih materija,
pretvorie se ili u hranu za druga organska bia i biljke ili e se pretvoriti u
neorgansku materiju, razloie se na sve ono to ima u maki.
Ako je neto toliko oigledno, da ne moe da se porekne, znai da na svaki nain
moe da se izmeri i dokae. Zato bi materija finije, suptilnije strukture bila unitiva?
Znai, to je jedno ivo bie blie mikroorganizmu, to mu je ivot jednostavniji. to
mu je ivot jednostavniji, to se i manje transformie. Dok bi se jedna maka
transformisala u niz hemijskih supstanci, dotle e jedan mikroorganizam da bude
takav kakav je, nee se razlagiti u mnogo razliitih varijanti.

Od mikroorganizma, jo suptilnija, sitnija i vitalnija bia, ne moemo rei ni elija, ni

supstance, jo uvek jedva moemo da ih nazovemo, predstavljaju osnovu celog
ivota, svih organizama. U pitanju su mitohondrije. To su sorabi (pramikroorganizmi,
praklice) koji su, takorei, neunitivi, dok se ceo organizam pretvara u neorgansku
materiju.
Svaka iva i neiva elija sadri stotine i hiljade mitohondrija. One su prele u eliju
kada je kiseonik stvoren u vazduhu i kada je unitio sve organizme koji su do tada
iveli u beskiseoninim uslovima.
Za mitohondrije se moe rei da su zarobljenici koji sadre adenozin tri-, di- i
monofosfat. Bez ovih jedinjenja, organizam ne bi mogao da funkcionie, kao to ni
automobil ne moe bez akumulatora.
Ako u jednoj jedinoj eliji imamo 50 - 5,000 mitohondrija, elija je praktino skup
mitohondrija. Postoji i jedno jedarce koje verovatno regulie funkcionisanje tih
mitohondrija. Mogue je da e se jednog dana otkriti da je i to jedarce ustvari
mitohondrija. Znai, mitohondrije su se sklonile u elije koje su se stvorile i
adaptirale na kiseonik i postale zarobljenici koji su i vie od toga jer vladaju.
Mogue je izneti i jednu veoma smelu pretpostavku: mitohondrije su se prosto
sklonile u jednu neorgansku zatitu i napravile od nje ivot ivi organizam. Znai,
ne moe da se ivi bez mitohondrija. Bez njih nema energije, ni snage za ivot. A one
su mogle da se uvuku u neke beskrajne upljine nekog komada kamena. injenica je
da svako organsko, ivo bie ima i neorganske materije u sebi. A da ne govorimo o
insektima koji imaju hitinski omota i to je organska materija u kojoj ima svaega.
Voda je ipak najvaniji sastojak svakog ivog organizma.
Vrednost vode iz nekog ljudskog organizma, lina voda je samo za taj organizam od
najvee vrednosti jer ona hrani, odrava ivot, raznosi kroz telo hranljive sastojke
kiseonik prihvata, vodonik izbacuje... Voda pravi celu proceduru ivotnog opstanka.
Lina voda je toliko lina, toliko posebna, koliko je poseban otisak prsta ili DNK,
koliko je posebna individualnost i specifinost bilo kog organizma. Vodu moramo da
pijemo. Preporuke su da se dnevno popije 2 litra vode. Koje? Ova vodovodska je
uglavnom zagaena i ide iz runih tehnikih dubina. Neto potpuno drugaije je
izvorska voda koja prolazi kroz istu zemlju, kroz kamen, korenje biljaka koje je
bogato razliitim materijama, prolazi kroz umu korenja raznog voa i povra...

Lubenica sadri vodu. Ali, kakvu? To je ista, oplemenjena voda, voda puna
blagotvornih sastojaka koji osveavaju, lee. Oni napajaju itavo telo, sve elije
primaju tu vodu. Isto se dogaa i sa vodom iz kruke, jabuke ili kupusa. Sva ta voda
ima veu vrednost. Najvanije je stalno se truditi da ima dovoljno vode u organizmu i
da se vei deo te vode nadoknadi najkvalitenijim i najneophodnijim sastojcima.
Kad ispari lina voda pojedinca, ostane sve ono to je bitno za vodu lino. Ako joj
vratite teni deo, ona e opet biti neija lina voda, nee biti neto drugo. Koju god
vodu isparite, neto ostane. Nije voda samo H 2O. Da je voda samo H2O, bila bi
destilovana voda. Pa i u destilovanoj vodi postoji jo neto u tragovima, neto to ne
znamo da postoji. Kao to ni visoki vakuum nije prazan prostor bez iega. ak i
vakuumu, ali i u svakom segmentu ivog i neivog sveta prisutne su praklice,
sorabi ili nemanodije.
Sorabi ive svuda oko nas i u nama. Ima ih u morima, ali i u pustinjama i dunglama
ima slanih izvora i slanih stena. Vrelo sunce brzo stvori so u zrnima. Sorabima nisu
toliko privlane bioloke vrste oko njih. I tako ive hiljadu, dve, deset hiljada, milion
godina. Kada se morska so upotrebi, oni ulaze u organizam, privenaju se se sa
njim. Nije poznato da li vie vole da ive samostalno i / ili u organizmima. Moemo
da stavimo kaiku soli u vrelo jelo, pa da se izgubi malo joda iz nje, ali sorabi ive i
dalje jer se revitalizuju, regeneriu. injenica je da im je regeneracija bra, ukoliko se
so dodaje na kraju kuvanja. Sve u svemu, postoji ivot i u slanim stenama, ali sorabi
ive isto tako i u dijamantima.
Energija i snaga soraba su praktino neunitive. Sorabi se ne mogu presei ni
dijamantskim seivom, lava ne moe da ih spri i sagori. Oni mogu da postanu
kancer-virioni ili da se sami konzerviraju i dekonzerviraju. Upravo zbog svega ovoga
su veni, zato su klice ivota permanentni i veiti. Moe ak da se kae da su
Boije estice venosti.
Znai, sorabi borave u stenama soli, dijamantima, itd. Ali, najvanije je ono to je
bilo u vodi. To je isparilo i ostalo je neto poput kamenca u ajniku. Samo to u vodi
iz ajnika ima samo krenjaka i jo ponekog minerala. Ovde ima raznih elemenata.
Ima soli, naravno, a zato ne bi bilo ivota?! Ali, za ovu planetu (ovde se ne misli na
vasionu za koju nismo nita vie od mikroorganizama), koja je naa veliina, sorabi
su vrlo relativnih dimenzija. Prosto, mi ih jo ne vidimo dovoljno dobrim
instrumentima. Sorabi imaju neku svoju priu opstanka, svoj sistem ivljenja i
preivljavanja, za razliku od nas.
ovek misli da, kad bolesnik dobije slanu infuziju, da oive, da dobije tenosti i samo
soli, pa ivne od fiziolokog rastvora i da se prosto nahrani, ali ime jo? Svata

moe da se dobije, moda i sorabi koji su tajna ivota, ali ostaju tajno. Jedva moemo
da ih dokuimo, da ih sagledamo, a oni preivljavaju veito. Pod svim uslovima, oni
ostaju ivi na svim i u svim mestima zarobljeni u stotinama, na hiljade, na milione
godina stoje zarobljeni u dijamantu, granitu, stenama... Kad se stena razbije, evo
njega slobodnog. Kad se stena spali lavom, isto tako. Kako onda sorab prelazi u
ivot nekog vieg organizma koji ih je nakupio jedui so, povre, voe koje je
uzelo sorabe iz zemlje, stene, vode...
Vrlo je vano znati da su mitohondrije kopije soraba, a ne obrnuto da su
sorabi kopije mitohondrija. Zbog toga elija moe da ima 50 5,000
mitohondrija. Mitohondrije naputaju eliju, mnoe se panino i prave ogroman
broj arita, koja se pogreno smatraju metastazama telesnih elija. Sorabi su
fotonske strukture vidljivi i nevidljivi, stvarni i nestvarni. Re sarab na
arapskom znai fatamorgana.
Fotoni su gradivne gredice svega ivog i neivog, materijalnog i nematerijalnog,
itavog univerzuma. Fotoni elegantno prelaze iz energije u materiju i obrnuto. Oni
su najvaniji element veno usijane lave u sreditu Zemlje, a proimaju i najskuplje i
najlepe dijamante.
Fotoni ive milijardama godina u granitu, kvarcu, slanim stenama, sve do samog
sredita zemlje i sredita okeana i sredita univerzuma. Njima treba da budemo
zahvalni to danas, po ko zna koji put, mogu da kaem da ivot postoji (i to
odgovorno tvrdim) u visokom vakuumu, u vazdunim prostorima svakojakog sastava,
u delovima univerzuma i svemira gde nalaze samo koncentrovani azot, ugljenik,
kiseonik, ozon, fosfor, itd.
ivot se nalazi, dakle, u svakom otkrivenom i neotkrivenom elementu Mendeljejevog
sistema. Prema tome, hajde, da od danas kaemo da traimo ivot, odnosno vrstu
ivota svuda u univerzumu! Da nam se ne bi smejala deca iz obdanita u sledeih 10
25 godina.
Mnogi mozgovi olako i povrno definiu foton kao esticu svetlosti ili elementarni
kvant svetlosne energije. U tom sluaju bi bilo bajkoliko da smo roeni ili stvoreni
bajku da ostvarimo. Ali, onda bi ivot bio bljesak svica u noi to naravno iz ove
perspektive nije tano. Znai, od fotona do Boije esticu.
Mitohondrije i sorabi daju materijalni, fiziki ivot. Taj fiziki ivot oigledno ne
moe da se realizuje, ne moe da se uklopi, da se formira u nekom, makar i
najprimitivnijem telu, bez fotona.

Foton je, ustvari, dua. I ako je Bog svuda oko nas i ako je Bog sveprisutan i ako je
Bog onaj koji sve vidi, sve osea i razume patnju organskih bia, onda je to ustvari
svest fotona.
Sorabi, pa mitohondrije koje su kopije soraba originala. Imamo kopije kod side
krah imuniteta, oslobaaju se mitohondrije, raspad elija i itavog organizma sa tzv.
HIV-om. Fotoni su osnova svega.
Na problemu konfrontacije virusa sa organizmom, mogue je objasniti ta se deava
na nivou elije, organela, molekula, energije fotona. Ceo odbrambeni sistem je
jedan organ, a svi organi zajedno stvaraju ljudsko telo. Susret virusa i oveka ne treba
posmatrati na nivou jedan virus-jedna elija. Virus nastupa u zajednici i stvara jedno
homogeno polje delovanja, sutinski po kvalitetu istih polja energije, nastupajui
jedinstveno. Te energije svih virusa se superponiraju. Virus je u ovom pogledu ispred
oveka, u smislu ubitane energije i organizacije. ovek ne poseduje takav
mehanizam.
Polazei od pretpostavljene energetske konstrukcije organizma virusa, dolazi se
koristei fiziku i poznate zakone elektrofizike, do postulata konstrukcije tog
energetskog sistema. Od vieg oblika energije, njegovog nivoa uvek mogu da se
stvore nii organizmi.
Mi polazimo od konfrontacije na nivou elektromagnetnih polja koja mogu sve elije
zajedno da proizvode ili svi virusi zajedno. Ljudski organizam nije u dovoljnoj meri
razvijao mehanizme da moe da sadejstvuje ili komunicira sa viim ili veim
energijama. Ti mehanizmi su velika tajna i svako ko njom ovlada i uspe da svoju i
spoljnu energiju iskoristi usmerivi je u pravcu neophodne borbe organizma sa
virusom uspee sam sebe da izlei, suprotstavljajui se energiji virusa.
U korist ovakve tvrdnje, podsetiu da skoro sve religije u sebi nose poruku okretanja
sebi za reavanje problema, pa i bolesti. injenica je da je religija hiljadama godina,
razvijajui se kroz vekove, prikupljala saznanja o prirodi i oveku i da je ona
proizvod i koncentracija ogromne ljudske mudrosti. U zdravom organizmu, energija
je izbalansirana.
Kada su kancer i tumorski markeri u pitanju, zvanina medicina je dovedena do
apsurda. Kako da se ponaa? Kako da tumai tumorske markere, koji su esto
nespecifini, nevalidni? Zato to sva oboljenja imaju istu osnovu sorabskomitohondrijalnu. Tumorske elije se esto promene do te mere da lie na sve samo ne
na ono to se vidi i zakljuuje na meunarodnim onkolokim kongresima.
Prvo, mnoge stvari su nepoznate i ne mogu da se prepoznaju. Onkolozi ne mogu da
prihvate da javnosti kau da ne znaju. Ne snalaze se i ne smeju da prihvate jednu
ogromnu nemo medicine. Istina je da su, po njima, sredstva za detekciju otila

napred. injenica je i da mogu svata da zakljue, da ustanove. Meutim, u ovom

trenutku je dosta toga nejasno. Pogledajte samo patohistoloke dijagnoze koje su
dosta nejasne i esto kontradiktorne u opisu stvarnog stanja organa i tkiva pacijenta.
Kancer je poslednji stadijum bolesnog stanja organizma, izazvanog anarhinim
mnoenjem praklica, koje se uveanjem svog broja bore za opstanak u nepovoljnim
uslovima. Podela tumora na dobroudne i zloudne se moe izvriti na osnovu
patogenosti i naina razmnoavanja pramikroorganizama. Dobroudne tumore
formiraju praklice slabe patogenosti, koje se razmnoavaju deobom na dve jedinke i
uz relativno zadovoljavajui odgovor imuniteta. Sa porastom zloudnosti,
smanjenjem odbrambenih snaga organizma i intenziviranjem delovanja, gore
navedenih, sekundarnih faktora, tumor prelazi u zloudni i metastazira.
Dakle, kancerogene elije nisu somatske elije jer hemoterapija i zraenje ih ne
ubijaju, a pepsin ih ne vari, za razliku od telesnih elija.
Hemoterapija, zraenje, hiruke intervencije ozleuju organizam i odvlae snage
imuniteta od borbe sa parazitima. Te intervencije, najpre izazivaju smanjenje tumora,
ali zatim oni poinju da rastu jo bre, izgubivi mnotvo sunarodnika (preivele
praklice se spaavaju bekstvom prodiru u krv i limfu i raznose se po itavom
organizmu), formirajui, na pogodnim mestima, nove kolonije, gde intenzivnim
razmnoavanjem nadoknauju prethodne gubitke.
Pojedine hemoterapije kotaju oko 5,000evra, ali se na zna koliki je rabat za farmalekarsku bratiju.
Uporedna analiza morfofiziolokih karakteristika
pramikroorganizama (soraba) je pokazala:

elija

tumora

elija

Temperaturi ispod nule i temperaturne razlike od preko trideset stepeni

Celzijusovih ne deluju na elije i tumora i sorabe.

Tripsin ne vari elije tumora to svedoi o tome da su to ivi mikroorganizmi.

Tokom procesa kultivisanjana hranljivoj podlozi za sorabe,praklice, naroito

posle zraenja i delovanja hemoterapijom na kulture elija, primeeno je da se
veliina elija uveavala pet i vie puta i da su se elije bre umnoavale.

Nain razmnoavanja elija tumora i praklica je bio identian, ali razliit u

odnosu na nain razmnoavanja normalnih elija, za koje je karakteristina mitoza
koja poinje od raspodele dvadeset tri para hromozoma na dva jednaka dela i deobe
jezgra na dve polovine. Kod tumorskih elija i pramikoba uoavaju se dva tipa
razmnoavanja:
- uzduna deoba cistoidnih elija na dve jedinke (unuutranja deoba pri nepovoljnim

uslovima), bez primetne razlike izmeu jedinke majke i jedinke erke, i

-pupljenje (spoljna deoba, pri povoljnim uslovima): odvajanje od elije majke jedne
ili nekoliko jedinki znatno manje veliine, koje se esto dre na tankim "pupanim
vrpcama". Pri takvom razmnoavanju, razliita koliina hromatina odlazi svakoj
erki eliji i, samim tim, njihovi genomi se razlikuju. U jezgrima elija tumora i
pramikroba, esto je konstatovan hromatin u citoplazmi elija sa jedrima i
protoplazmi elija bez jedara, i to u vidu grudvica i sithih zrna, to bi znailo da su
kod njih odsutni hromozomi, u pravom smislu te rei.

elije tumora, kao i elije praklica, nemaju karakteristini genom za sve

jedinke. To predstavlja potvrdu njihove uzajamne slinosti i razlikovanja od zdravih
elija.
Reenje u borbi protiv kancera bi moglo leati u mehanizmu oslobadjanja kiseonika
koji je prisutan u samim elijama. Obezbedjivanjem uslova za optimalno elijsko
funkcionisanje kiseonikom i odgovarajuim pH dobijamo dah ivota za humane
elije i poljubac smrti za elije kancera, bakterije, gljivice, viruse i crevne parazite.
Tu lei sutina zdravog ivota i otkrie najprirodnijeg i najefikasnijeg antibiotika.
Atom na nivou energije ili energetske strukture predstavlja centar mase gde nema
gravitacije, nego postoji stroga koherentnost elektrostatikih i elektromagnetnih polja
koja dre elektron, koji je ili estica ili elektromagnetni talas. Taj elektron moe da
slui na razne naine kao prenosnik energije, za kontakt izmeu atoma. Bez tih
estica nema interakcija, nema molekula, nema ispoljavanje specifinih svojstava.
Bakterija je omotana polisaharadnim omotaem.
Hibridizacijom izmeu virusa i bakterije, virus dobija razornu snagu, u odnosu na
prirodne viruse. Mogue je pretpostaviti da je tu slina stvar kao kod fuzije atoma na
energetskom nivou, koja uz najveu moguu energiju poveava atomsku masu jezgra.
Posledice koje se odravaju uglavnom u energetskom nivou molekula rastu do
maksimuma te energije. Ali, opet, te energije se izraavaju u energetskom nivou
elektrona koja je u obliku fotona.
Foton je izvor, klica ivota. Fotoni se raspravaju na sve strane, kao viak i novi
dobitak energije koji moe da se koristi.
Jedini dokaz te slike je pomou otkrivanja znaenja polisaharida kao neshvaene
pogranine zone izmeu materije i energije. Oni se meusobno spajaju, stvarajui
velike konstrukcije molekula i mogu da se postepeno razgrade. Polisaharidi su mala
polja, elektronski oblaci koji cirkuliu unutar svog malog domena, prostora i putuju
kao jedinice napajanja.
Hologram je pojava u kojoj se informacija svetlosti prvo snima u jednom pravcu kad
svetlost treperi, a zatim u drugom kad je svetlosni zrak polarizovan. Znai da svetlost
jednom prolazi horizontalno, a jednom vertikalno, ali informacija je ista tako da je
mogue posmatrati je sa svih strana. Tako i elija koja prima informaciju uvek moe
da detektuje ono to je ostalo itavo i da kombinujui delove informacije oita celu

informaciju.
Ako je tano da su fotoni estice koje je elektron svojom snagom i veliinom, kao
negativan potencijal, zgrabio, to znai da bi foton morao da bude elektromagnetno
osetljiv na negativno, tj. da je pozitivan. Niko nikada nije utvrdio da li je foton
negativan ili pozitivan. Foton je za sada koliina energije.
Da li je mogue da su fotoni nosioci informacije? To pretpostavljeno dinamiko
vienje jeste ve jedan hologramski zapis jer hologram ine dve razliite
polarizovane svetlosti. Kada se hologramski zapis osvetli polarizovanom svetlou,
dobija se izvorna informacija. Ako je poznato da je DNK mogui generator
infracrvenog svetla, to znai da je u stanju da zrai monohromatsku svetlost.
Da li bi DNK, kao konstrukcija, mogla da ita hologramski zapisanu informaciju?
DNK svojom svetlou moe da ita tu informaciju. Foton putuje zahvaljujui
okolnosti da postoji plus i minus pol i onim predispozicijama neophodnim za
putovanje izmeu ta dva pola. Ako foton putuje sa elektrona, onda nije udno to su
elije na opni prema polu i prema jezgru naelektrisane negativno. Deo prema
membrani od DNK pozitivnog je naelektrisanja.
U svakom ljudskom organizmu, dogadja se proces oksidacione redukcije, tako da se
kiseonik redukuje u slobodne radikale kiseonika i kiselinu. Ljudi ne bi mogli da
opstanu, kada ne bi imali itave serije enzima koje oslobadjaju kiseonik nazad u
njegovo molekularno stanje. Enzimi su serije aminokiselina sa vitaminskim kofaktorom i mineralnim aktivatorom (kao i metalima u tragovima). Oni deluju samo
zato to postoji energetsko polje koje im to omoguava. To energetsko polje se
identifikuje kao elektrostatiko ili magnetno.
Ustvari, magnetno polje je izmereno i registrovano, dok enzimi obavljaju svoju
funkciju. Negativno magnetno polje je energetsko polje koje okree elektrone
suprotno od smera kretanja kazaljke na satu.
To je energetsko polje koje aktivira enzime u cilju preokretanja kiselina i
oslobadjanja kiseonika koji je u njima zarobljen i nema vrednosti, u smislu
oksidacije, dok se ne oslobodi nazad u molekularno stanje.
Oksidoreduktivni enzimski sistem kroz multiplikovane enzime ima funkcionalni
kapacitet da oslobadja kiseonik iz zarobljenog stanja u kiselinama i, takodje,
katalizuje slobodne radikale kiseonika u vodonik peroksid, a postoji opti put kojim
ga enzimske katalaze katalizuju u molekularni kiseonik i vodu.
Enzim je sposoban da vri katalizu bez sopstvenog unitavanja. On se vezuje za
supstrat i ta kombinacija slui kao elektronsko udubljenje, sposobno da uklanja
elektrone iz elektronski vezanog kiseonika.
Negativno magnetno polje uva alkalni baferski sistem nedirnutim i tako pravi
medijum pogodan za oksidoreduktaznu katalizu. Enzimi se elektrostatiki stabiliu
strateki smetenim kiselinama, bazama, jonima metala ili dipolima, koji su deo
strukture enzima. Inhibiranje kiselih i pojaavanje baznih oblasti, pod uticajem

negativnog magnetnog polja, daje negativni elektromagnetni pravac u korist

oksidoreduktazne enzimske katalize. Magnetno polje koje je prisutno tokom katalize
se moe izmeriti.
Katalitika reakcija ima elektrino polje. Poto je magnetno polje uvek prisutno u
elektrinom polju, kada se deava kretanje elektrona, onda je magnetno polje prisutno
i tokom katalize. Ustvari, identifikacija magnetnog polja tokom katalize je metod za
dokazivanje katalitike reakcije.
Telo pravi svoje sopstveno magnetno polje oksidacijom. Ljudi su elektromagnetni.
Mozak je pozitivno elektromagnetno polarisan, a periferija od mozga ka spoljanjosti
je negativno polarisana. Kada zadobijemo povredu neke vrste, elektrino i magnetno
polje povrede je pozitivno elektromagnetno polje.
Organizam kroz svoje mehanizme nervnog sistema i elija koje okruuju nervni
sistem koncentrie negativno elektromagnetno polje na mestu povrede, u cilju
izleenja. On mora odrati negativno magnetno polje, kako bi se dogodilo izleenje.
Ukoliko se ne uspostavi negativno elektromagnetno polje, izleenje se ne deava.
Apsolutno je neophodno da ono bude prisutno tokom procesa izleenja. Negativno
magnetno polje je alkalinizirajue. Moramo alkalinizovati oblast, da bi se dogodilo
izleenje, zato to ne moemo imati kiseonik u kiseloj sredini.
Molekularni kiseonik jedino moemo imati u alkalnoj sredini. pH nae krvi je 7,4; mi
smo, drugim reima, alkalni. Kada idemo ka kiselosti postajemo bolesni i razvijamo
razliite vrste simptoma. Gde god da je ta kiselina, oblast je zapaljena; moemo je
zvati artritis ili, ako je u mozgu, psihoza.
Normalna, zdrava elija je alkalna, mora to biti ili nee biti kiseonika neophodnog za
stvaranje energije. ATP (adenozin trifosfat), supstanca koja stvara bioloku energiju
upotrebom kiseonika u tzv. oksidativnoj fosforilaciji. ATP je alkalan i zahteva
dovoljne koliine molekularnog kiseonika.
Infektivni mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice, crevni paraziti i sl.) i elije
kancera koriste drugi metod. On se zove fermentaciona fosforilacija. ATP (energija)
se stvara putem fermentacije, koja uopte ne zahteva kiseonik.
Ustvari, i kada bi bilo dovoljno kiseonika, on ne bi funkcionisao. Prisustvo kiseonika
i alkalno stanje bi spreili fermentaciju, za nju je neophodna kisela sredina i mora biti
malo ili nimalo kiseonika. Humane elije imaju sposobnost da stvaraju ATP
oksidacionom fosforilacijom ili fosforilacijom supstranog nivoa (fermentacionom
fosforilacijom).
Kada se, na primer, intenzivno bavimo nekom fizikom aktivnou i iskoristimo sav
na ATP i nemamo vie kiseonika zato to se jo izlaemo naporu, miine elije e
prei na fermentacionu fosforilaciju, ali samo privremeno. Ovakva fosforilacija ne
moe odravati ivot ljudi, ve je samo privremena pomo za organizam.
Fermentaciona fosforilacija odrava ivot elija kancera i infektivnih
mikroorganizama, zato to oni na taj nain sintetiu ATP. Dva mehanizma pravljenja
energije su inkompatibilna i nikada ne funkcioniu oba u isto vreme.

Mi neadaptivno reagujemo na hranu, hemikalije, inhalante, toksine. Svi oni proizvode

lokalno kiselo stanje, ali ga ponekad moemo sistematski izmeriti.
Povrede, inflamacije, infekcije, itd. su kisele. Bilo ta to oblast ini kiselom je
predispozicija za razvoj kancera tokom dugog perioda. Reakcije na hranu
(imunoloke
alergije,
neimunoloke
neadaptivne
reakcije,
zavisnosti)
predispozicioniraju pojedinca za razvoj kancera.
Postoji i drugi mehanizam. U proseku zadobijemo 10 000 povreda naeg genetskog
materijala zvanog DNK u toku jednog dana kancerogenih hemikalija.
DNK moe biti izleena (popravljena) sve dotle dok elija ima dovoljno kiseonika i
alkalni medijum. Mi sve vreme popravljamo svoju DNK, ali ako ona nije u alkalnom
stanju, onda se ne popravlja. Kancerogena elija se povredjuje, i poto je u kiselom
stanju, moe popravljati DNK, pa se reprodukuje sa defektnom (oteenom) DNK.
Drugim reima, kancer nastaje u tkivu koje je u acido-hipoksijalnom elijskom
stanju, bez obzira na individualne uticaje koji se mogu pojaviti (toksine supstance,
kancerogene hemikalije i sl.), stanje acido-hipoksije, takodje, mora biti prisutno da bi
dolo do stvaranja kancera. Razvoj kancera uvek, kao to je pomenuto, ukljuuje
oteenje DNK, koje moe biti popravljeno (samim tim i kancerogene elije unitene)
sve dok je alkalna hiperoksija povezana sa negativnim magnetnim poljem prisutna.
Najbolje bi bilo laboratorijski ispitivati stanje somatskih elija, krvnih elija telesnih
tenosti, kao i direktno delovati u cilju obezbedjivanja acidobaznog optimuma
organizma (pH 7,4). Na taj nain mogue bi bilo preduprediti nastanak veine
steenih bolesti.
Trebalo bi, svakako, u cilju takvog preventivnog delovanja, objasniti i pravu prirodu i
znaaj DNK. Ona je, naime, banka podataka za izgradnju i funkcionisanje organizma.
Genska informacija uskladitena u DNK prenosi se u dva stepena do sinteze raznih
molekula enzima, o kojima je ve bilo rei. Medjutim, moramo imati u vidu da nije
ceo molekul DNK funkcionalan. Vei deo DNK, vie od 90%, prividno ne slui
niemu, pa ga je jedan od koautora otkria strukture DNK, Krik, nazvao smee. to
bi se moglo shvatiti kao evolutivno smee ili kao dalji potencijal za evoluciju, gde se
mutacijama moe igrati evolucije, a kada nastanu novi geni, onda ih aktivirati. Da bi
se genska informacija odrala u sluaju ljudskog organizma, potrebno je da se
poetnih 3 milijarde hemijskih slova (A, T, G, C adenin timin, guanin, citozin
hemijske baze iji redosled u DNK odredjuje specifinost datog organizma) iz prve
stanice podeli nekih milion milijardi puta tokom ovekovog rasta i ivota, to jest
treba da se uradi milion milijardi kopiranja genskog teksta.
Red veliine je takav da nije mogue oekivati savrenstvo i odsustvo greaka. Kao i
u svim vanim ivotnim procesima, i u ovom kopiranju uestvuju enzimi. Struktura
tih enzima je odredjena molekulima gena. DNK je, opet, skrojena tako da omoguava
vrlo efikasnu opravku i ispravljanje oteenja i greaka koje se deavaju i to, upravo,
pomou tih specifinih enzima.
Virus side uopte ne treba da radi to to sve vreme govore, da ukljuuje te
mehanizme, reverznu transkriptazu, da bi postigao te promene. Na primer, ne pomou

elektrona, nego pomou svojih fotona koje on prenosi, znai infracrvenom ili
polalrizovanom svetlou, moe da izvri te promene na elijama domaina. Ako je
on jai, ako mu je jai potencijal, ako ima jae polje od jezgra domaina.
Ako zamislimo elektron kao jednu loptu koja krui oko nekog jezgra i stalno baca
neke zrane efekte plazmu, fotone, koji kao da su vezani za elektron nekim
nevidljivim elektrinim nitima i ako fotoni nemaju gde da udare da bi se zakaili,
oni se vraaju nazad i opet poleu. I dok elektron krui u prostoru, on baca fotone i
u jednom trenutku, koji niko ne razume, foton se otkai. U prostoru, dok su dovoljno
udaljeni, samo se izbacuju i vraaju na elektron. Medjutim, kad se stvaraju nove
jedinke, poinje razmena fotona i onda se niti kidaju. Ovo je samo jedan apstraktni
model.
Elektron ne moe dovoljno dugo da se zamrzne na odredjenoj taki, a da ostane
nosilac energije. To je matematiki konflikt, jer ako neto miruje u elektromagnetnom
prostoru, to vie nije nosilac energije. Ako se on bez benzina, da tako kaem, kree
u prostoru, onda ne moe precizno da se odredi gde se nalazi u vremenskoj jedinici.
Ovo pominjem zbog toga to niko, do sada, nije napravio model u eksperimentalnoj
fizici, pomou koga bi se moglo objasniti kako se, zapravo, elektroni kreu oko
jezgra i koji je to mehanizam po kome se fotoni prostiru oko elektrona.
Moje miljenje je da bi foton (ukoliko je tano da su fotoni estice eterikog porekla,
koje je elektron svojom snagom i veliinom, kao negativni potencijal, zgrabio) morao
da bude polarizovan, on mora elektromagnetski da bude osetljiv na negativno
naelektrisanje, tj. da bude pozitivno naelektrisan. Nikada niko nije utvrdio da li je
naelektrisanje fotona pozitivno ili negativno.
Budui da znamo da je elektron vrsto vezan za atom, verovatno nije svejedno da li
elektron dolazi od atoma X ili Y, to mu daje razliite u kvalitativne osobine, ali
je verovatno glavna razlika u kvalitetu njegovih fotona.
Koliina je vie ili manje fotona! Da li je mogue da su fotoni u obliku hetero-brzih
talasa, da svaki foton nosi deli informacije? Niko nije uspeo da vidi kako se stvarno
foton kree, to dinamiko miljenje je jedan hologramski zapis. Hologram je
polarizovana svetlost, to su dve razliito polarizovane svetlosti, i kada se hologramski
zapis osvetli polarizovanom svetlou, dobije se izvorna informacija.
To znai da, poto je poznato da je DNK jedan mogui generator infracevrenog
svetla, ona moe da zrai monohromatsku svetlost. Postavlja se, u skladu sa tim,
pitanje da li bi konstrukcija DNK mogla da ita hologramski zapisanu informaciju.

DNK pomou svoje svetlosti moe da ita tu informaciju. Samim tim, moemo doi
do zapaanja da su elektroni ti koji transportuju fotone informacije. Oni imaju
elektrini potencijal i ponaaju se elektroneutralno. Foton putuje zahvaljujui
injenici da postoje plus i minus i predispozicijama neophodnim za putovanje
izmedju plusa i minusa. Sve ono to se prema pozitivnom i negativnom
naelektrisanju ne ponaa onako kako se oekuje naziva se neutrino i ne moe da
prenosi informaciju. Znai, budui da foton putuje sa elektrona, onda nije sluajno to
su elije na spoljnoj opni prema polu i prema jezgru polarizovane negativno. Onaj
deo prema membrani od DNK je pozitivno naelektrisan.
Lake e se dokazati ta virus radi sa elijom domaina, nego ta jedan ili nekoliko
elektrona ine u odnosu na DNK. I jedno i drugo je veoma interesantno, jer
potvrdjuje da su fotoni nosioci odredjenog kvaliteta koji utie na DNK. Taj
makromolekul, znai, nije jedna mrtva stvar, im moe da reaguje na kvalitet fotona,
okoline.
Znai, virus, kao nosilac zapisa, koji pomou fotona emituje energiju i dovodi do
promena u DNK elije i, uopte, elektroni koji ulaze u eliju nisu samo nosioci neke
energije, u smislu elektronskog potencijala. Sve se vidi jasno na nivou samog
elektrona.
Poremeaj u prenosu informacija DNK, ne u samoj DNK nego u prenosu tih
informacija, poetak je rizika za rak. On, naime, predstavlja poremeaj elijskog
transporta informacuje koji se oigledno odvija na istim principima, koristei iste
mikrofizioloke magnetno-rezonantne ili elektromagnetne sisteme prenosa
informacija. Jer ovaj katalog uzronika sainjavaju: benzen, hrom, virusi, zraenje,
ultravioletni zraci, benzen, benzpiren, itd.
Svi ovi faktori, koji navodno hemijski deluju, imaju zajedniko to da se direktno
nalaze svojom molekularnom strukturom na nivou mikroradijacije ili mikrofotonske
radijacije DNK, koji postoji na nivou infracrvenog svetla, a ima jedan dodatni
element informacija, na toj noseoj infracrvenoj frekvenciji od ultravioletnih zraka i
istovremeno emituje i jedno i drugo. Tako da je u jedinici vremena putem
ultravioletnih zraka, mogue preneti mnogo vie informacija.
U biologiji, do sada nisam naiao ni na jednu teoriju koja govori o znaaju fotona za
eliju. Govori se neto malo o tome u oblasti fotosinteze, ali su sve ostale elije,
anaerobne i aerobne, izuzete od ovakvih objanjenja.
Dupla funkcija, nosioca energije i nosioca informacija, tajna je, verovatno, i za
filozofska razmiljanja; o tome da li je energija ili nivo energije povezan sa

kvalitetom informacije. Ukoliko stvari postavimo na ovaj nain, na kraju se dolazi do

zakljuka da je, u jednoj skali, jaa ona energija koja nosi kvalitetniju informaciju.
Informacija koja postoji pri vakcinaciji, da se razvije bolest, bakterija TBC ili virus
poliomijelitis recimo, unitena je pre nego to se deportuje detetu, najee ili ipak
odraslima. Sada se HIV-infekcijom vraa ta informacija. Vetaka konstrukcija,
nazvana HIV, sadri deo koji se zove komplementarna informacija za aktiviranje
starih vakcina kao tek dobijenih kod novoroenih beba.
Po tome bi vakcinisanje bilo unitenje informacija. Ako se javi informacija, onda
nastaje borba odbrane janiara koji su izgubili pamenje i uljeza koji je pod punom
sveu.
Nastaje rat kod HIV-a, pojaanom informacijom kuge (plus jedan ili dva virusa). Nije
dovoljno da ta informacija doe do elije, ve mora da prodre u nju i nije dovoljno
samo da prodre i da razori eliju i iz nje poalje informaciju kako bi se stvorila
odbrana najamnika koji tite agresora, a ne da brane organizam. Antitela su lana
odbrana! Lana vojska!
Veina naunika je smatrala da CD-4 receptori postoje samo kod T- limfocita (elija
pomonika ili engl. helper cells), ali se ispostavilo da i praklice, sorabi. imaju isto
ranjivo mesto Razmnoavajui se u elijama mikroba, virusi ih primoravaju da se
ponaaju na jedan potpuno nov nain. AIDS ima vrlo dugaak period bez simptoma.
Za to vreme, organizam biva zatrovan toksinim materijama, koje izazivaju
malokrvnost i supresiju imuniteta. Pre nego to se HIV naselio u njima, praklice su se
skrivale i kamuflirale u ljudske elije, a sada postaju neobino agresivne i kreu u
otvorenu borbu protiv njih. Uzrok ovakve promene ponaanja lei u injenici da
virusi, naselivi se u pramikrobima, remete njihovo prirodno stanje i primoravaju ih
da aktiviraju rezervne mehanizme za preivljavanje. Slino se dogaa i pod uticajem
hemijskog zagaenja ili zraenja.
"Bolesna" praklica iz stadijuma mirovanja prelazi u ameboidni oblik, prodire u krvne
sudove i raznosi se po organizmu. Izluujui toksine materije, praklice truju
ogroman broj zdravih eritrocita i leukocita. Tako razoren imunitet ostavlja prostor da,
ak, i infekcija koju bi oboleli ranije lako preboleo, ima fatalan ishod. AIDS se esto
zavrava rakom, to potvruje da, opte gledano, imaju zajednikog uzronika.
U sluaju da se sida ne zavrava kancerom, nego nekim infektivnim oboljenjem, tada
se stalnim izazivaima praklicama i HIV-u suprotstavlja neka od oprtunistikih
infekcija (herpes, kandidijaza, toksoplazmoza, salmoneloza...), koja ih suzbija (ali ne

i unitava).
Fascinantna promenljivost HI-virusa se moe objasniti promenljivou domaina
virusa. Budui bespolni jednoelijski organizam, praklica se samooplouje. Ona
nema jasan broj parova hromozoma, stoga i ne prenosi elijama erkama, u
potpunosti, sebi svojstvene osobine. Prilikom svake deobe, kao to je ve objanjeno,
nastaju nove jedinke, predstavnice novih vrsta. to znai da se kod jednog istog
bolesnika, u raznim stadijumima bolesti, mogu izdvojiti razliiti sojevi virusa, koji se
meusobno razlikuju po koliini i kvalitetu nukleotida, koji ulaze u sastav
nukleinskih kiselina.
Kod oko 7% HIV pozitivnih ne dolazi do razvoja side, to su tzv. engl. "non
progressors" (non progresori). Kod njih su praklice uspele da se odupru pokuaju
virusa da se nastani u njima.
Brojni su i sluajevi onkoloko-kardiolokih bolesnika, to ne udi, s obzirom da ove
bolesti imaju istog izazivaa. Kao to se od cistoidnih, pupeih oblika formiraju
tumori, tako se od njih formiraju i trombovi u krvnim sudovima. Praklice ne napadaju
samo krvne sudove, nego i glavni organ srce. One stvaraju trombove, zadebljavaju i
degeneriu srani mii, smanjuju njegovu sposobnost da se gri jer razlau srana
vlakna na proteine aktin, p-24 i miozni, p-17. Tokom emocionalnih ili fizikih
preoptereenja, oteeni zid srca ne moe da izdri i puca tj. dolazi do infarkta.
Treba razumeti kopije kod side, a kod kancera tumorske markere. Recimo kod side,
pacijent lepo odrava 5,000 20,000 kopija, to je ispod granice detekcije, barem je
tako bilo. Ako se serum-plazma dri na sobnoj temperaturi 3 4 h, broj kopija naraste
na stotine hiljada. Ne kaem da se to radi namerno. Ali, pacijent se, onda uvodi u
terapiju, koja nije zdrava. Znai, izvadi se krv, centrifugira, dobija se serum-plazma.
A ko to tamo poludi zbog ekanja 2 4h?
U sutini, izvadi se iva krv koja se bori sa virusima i koja se bori sa kopijama, koje
nisu vene. ak kopija ima mnogo manju snagu i mnogo krae ivi nego original.
Ona ostaje neugroena kad se krv izvadi, izolovana je od krvotoka, od svega to
organizam daje, ime se organizam bori, u ovom sluaju protiv side. Kopije, ovako
izvaene, dobijaju slobodu, nisu toliko ugroene od celokupne odbrane organizma.
Zato se na sobnoj temeraturi tako brzo mnoe. To nesavesni lekari koriste da bi uveli
oveka u terapiju, pa jo kau Evo produili smo ti ivot, u odnosu na proli, toliki i
toliki period! Nije tako! Sad je i sam period inkubacije i preivljavanja produen.
Ali, postoji niz faktora koji se bore protiv kopija od leukocita do autointerferona
koji se produkuju od imunokompetentnih elija, do citokina, interleukina, hemokina,

itd. Mi, dosad, i ne znamo i ne moemo da nasluitmo ta sve u organizmu ustaje

protiv bolesti (Na Todoxinovom sajtu se nalaze i tekstovi o sva 3 imuniteta
materijalnom, vibraciono-talasnom i prasupstratu svesti). Mi znamo da, kad izvadimo
krv, prebrojimo leukocite ako je infekcija, poveava se broj, poraste sedimentacija...
Ali, nisu samo oni ti koji se bore.
ak i lina voda radi na unitavanju bolesti. To je stvar iskustva. Zato je potrebno
unositi puno tenosti? To moe da se objasni na razne naine. Iskustvo je pokazalo da
je potrebno da se uzima mnogo, mnogo tenosti zato to i lina voda utie na
unitavanje bolesti. Drugo, zato to krvotok izbacuje, isti mrtve elije, mrtve
mikroorganizme, sve ono to je odradilo svoje da ne zaguuje krvotok, da ne
zaguuje organizam. Onda, ienje limfe, ienje jetre sve to treba da se radi da ni
se ozdravljenje dogodilo mnogo bre.
Kardiovaskularna oboljenja, kancer, AIDS, dijabetes, skleroza, inzult i druge bolesti
civilizacije imaju istog uzronika, koji kao jedinka ne znai nita, ali kao kolonija
praklica, voenih iskustvom koje se moe meriti milijardama godina, moe potpuno
poraziti ovekove elije. Ljudske elije se mnoe u skladu sa potrebama organizma,
pa je razumljivo da gube bitku sa pramikrobima, koji se, kao to je pomenuto, mogu
mnoiti na vie naina. U krajnjem sluaju, njihov broj raste geometrijskom
progresijom (2, 4, 8, 16, 32....).
Sve je sporno. Ali, kad jednom postavite i saoptite dijagnozu kancer ili sida
pacijentu, on je ve psiholoki oteen. Tako bolest dobija mnogo vei prostor. Samo
kod izuzetnih linosti, koje imaju veliku psiholoku snagu, koje imaju veliku
mudrost, koje su mudre due, stare due ili koji su posebni borci, jedno takvo
saznanje e izazvati otpor i jednu ozbiljnu borbu protiv bolesti i moe da doe do
izleenja. Oni koji to nemaju bie blokirani od uasa i preputeni stihiji. Bolest e ih
hipnotisati kao zmija otrovnica svoj plen.
Neophodno je verovati svom lekaru. Ako veruje lekaru, pacijent e mnogo pre da
ozdravi i pobolja svoje zdravstveno stanje, nego ako mu ne veruje. Ali, pre svega,
lekar mora da bude mentalno zdrav i treba da bude dobar ovek. A to je danas retkost
meu ljudima.
Kad jedan organ postane neupotrebljiv, kad jedno fiziko bie postane neupotrebljivo,
to je kao kad se pokvari aparat i ne moe vie da se popravi. Ljudi, zapravo, ne umiru
od kancera, HIV / AIDS-a ili bolesti zavisnosti ve od gubitka energije,
neuhranjenosti, slabosti i propadanja koje prouzrokuju ova oboljenja.
Todoxinovi preparati imaju svojevrsno imunomodulaciono dejstvo, odnosno
sposobnost da ojaaju imunokompetentne elije (specifine odbrambene elije

organizma za svaku vrstu bolesti) i napune ih mikrobioenergijom (makrobioenergija

je energija koju poseduje organizam u celini, a mikrobioenergija podrazumeva
energetski potencijal svake elije).
Mitohondrije su elijske organele koje funkcioniu poput akumulatora i odravaju
elektromagnetni potencijal elije na odredjenom nivou. Todoxin, svojevrsnom
energijom lekovitog bilja, podie i odrava na visokom stadijumu mikrobioenergiju
na nivou mitohondrija i na taj nain elije postaju sposobne da se suprotstave
izazivaima bolesti.
Todoxinova nauna grupa se bavila prouavanjem mikrobioenergije jo od ezdesetih
godina prolog veka, zbog ega je esto bila na meti napada tvrdokornih zastupnika
zvaninomedicinskih stavova, koji su mikrobioenergiju svrstavali u sferu
paranormalnog i mistinog.
Ne znam kako su se ti ljudi oseali posle saoptenja da su Nobelovu nagradu za
medicinu 1992. godine dobila dva nemaka naunika Bert Sakmen i Ervin Neher,
koji su uspeli da izmere mikroenegiju kanalia elijske membrane. Dakle, vie nije
bilo dileme, mikrobioenergija je prisutna u ivotu svake elije.
Propadanje organizma, koje se naziva kaheksijom, praeno je gubitkom ivotne
snage, teine, troenjem miinog i drugog tkiva i invalidnou i povezuje se sa
oportunistikim infekcijama i prestankom rada nekih organa. Kaheksija se javlja kao
posledica nenormalnog metabolizma ugljenih hidrata, proteina i masti.
Onda fotoni prosto izau jer nemaju vie ta da oivljavaju. A ta urade mitohondrije
i sorabi? Nita oni ostaju da ive. Njihova simbioza sa fotonima je vena. Oni su
veno obasjani fotonima. A foton nije neto najsitnije, ima i sitnijih struktura.
Sve je obasjano i proeto fotonima ivot na svim strukturama, segmentima,
takama, ak i u vakuumu, vodi, lavi, etru, plazmi... Foton je osnova ive i neive
prirode. On moe da sadri sve oblike postojanja poznate oveku. Dua je najveim
delom fotonske strukture. Sve je obasjano, sve je proeto i ispunjeno fotonima.
ta je zapravo ivot tela, a ta ivot due? Postoji neto to je veito, neunitivo i to
prelazi iz energije u materiju i obrnuto.
Fotoni su vrhunac u ovom trenutku, gornja granica do koje smo, u ovom trenutku,
stigli u otkrivanju ivota. Ako su mitohondrije i sorabi fiziki ivot, fotoni su ivot
due. Fotoni mogu da prelaze iz jednog stanja u drugog. Foton e uvek biti foton, ali
kad foton prome ivi organizam, tj. organsku materiju, organska materija e postati
iva.
Znai, ceo jedan ivi organizam se pretvara u neorgansku materiju, da bi se onda opet

transformisao, kao hrana, u organsku. Dotle e ti faktori ivota, koji su ispod

mikroorganizama, ostati ivi. Jednostavno, oni su nepromenljivi, veiti. Mogu
hiljadama i stotinama hiljada godina da budu zarobljeni u kamenu, pesku, vodi bilo
gde i na bilo koji nain i da ponovo daju ivot nekoj neorganskoj materiji.
Mi smo, znai, ne kao organizmi, ne kao planeta, nego kao ceo svemir zagnjureni,
utopljeni, proeti svetom fotona. I to jeste ivot. Da li e sad na nekoj planeti da se
stvori ivot isti kao na Zemlji ili vrlo slian, zavisi od nekih drugih uslova.
Na ovoj Planeti su iveli i organizmu kojima nije bio potreban kiseonik, iveli su i
organizmu kojima nije bilo potrebno sve ovo ili ono, ali da li su to bila inteligentna
bia? To teko moemo da tvrdimo. Ne moe jedan dinosaurus da bude inteligentnije
bie od jednog slona. A slon nije kreativan. Znai, ono to je specifino za oveka,
meu tim svim ivim biima Planete, to je kreativnost.
ovek ima potrebu da stvara, nijedno drugo ivo bie ne stvara. To znai da on prima
od tog duhovnog sveta, od sveta mudrosti, velike mudrosti. Prima neki svoj deo od
tog sveta koji stoji iznad fotona, koji jo nismo imenovali, ni otkrili. Zato kaemo da
je naduhnuto Bogom, da je slino Bogu, da nije Bogoliko u onom smislu da bi imalo
oi i nos, nego ima svoju istinu u onoj svojoj duhovnosti.
Kako do te sutine, do te duhovnosti, do inteligencije? Lako, mozak stalno ereta,
ove elije rade ovo, one elije ono to je tano. Ali, to je samo mehanizam, samo
aparat, preko koga se ostvaruje zamisao. Ali re zamisao se mora prevesti na
ljudski jezik. Via zamisao tog nebia. tog sveopteg, to je kao svest zagnjurena u
ivot. Znai, neto to je u ovom trenutku sasvim neuhvatljivo.
Nauka e, stepen po stepen, korai po korai, doi jednog dana i do tog otkria. Sve
e da razrei fizika, hemija, astronomija. Nije to velika tajna. Tajna je u tome to
ovek jo nije stigao da je otkrije, da je razrei, ako to moe da se nazove tajnom.
Tajna je u nemoi ovekove tehnike i dostignua. Ovo je vek velikog skoka. Taj skok
se ve dogodio u XX veku, a u XXI e biti prava eksplozija. Znai, ovi sistemi
komunikacije, ove arolije, u sutini za proli vek, bile su vezane za istu aroliju,
takve ideje i bajku. Ove arolije e nas brzo dovesti do novih vrata pred kojima emo
da stanemo i pred kojima emo ve da znamo daleko, daleko vie.
Utopljeni smo u fotone, I naa dua, uproeno gledano, sastavljena je od fotona. Nije
ona ba tako jednostavna i prosto sastavljena od fotona. Ali, moemo rei da fotoni
due predstavljaju indukcioni element (snagu) due. Znai, neto to omoguava
koheziju cele linosti, celog bia (stari narodi su verovali da svaka biljka ima duu.
Bili su u pravu. Mi samo te due ne razumemo. Ali, Buda je komunicirao sa biljkama

i ivotinjama).
Mi samo te due ne razumemo, nemamo mogunosti. I ako znamo da biljke reaguju
na panju, reaguju na zanemarivanje, na oprezno i dozirano zalivanje. Ako se zaliva
sa ljubavlju, ona osea, ona odgovara i pokazuje sveinu na liu i bre raste. A da ne
govorimo o ivotinjama.
Buda je napravio filosofiju. On je, da kaemo, napravio sistem, tj. otkrio sistem
svojim intelektualnim spekulacijama, intuicijom, iskustvom i mudrou. Stvorio je
jedan filosofski sistem egzistencije na svetu. Nije prolo due vreme od dve
generacije, i od toga je napravljena religija i uvedeni razni rituali, na koje Buda nije
uopte mislio.
Ali, koliko budista ima vie od hriana? To je jedna dominantna religija. Hrianstvo
preovlauje na tlu Evrope, Amerike i Afrike, ali je hriana manje od budista.
Muslimani su tu negde.
Religija je potreba oveka da se uhvati za neto jer se osea uplaeno, bespomono i
usamljeno u svetu. Svet eli da pretvori neto u Boga, da mu se moli. Najvanija je
iskrena molitva. Ona stvarno deluje. ovek na taj nain trai vezu izmeu duhovnog
sveta, nevidljivog, i fizikog sveta. Iz duhovnog svemira izvlai snagu, izvlai pomo
i sve to mu treba, ako stvarno veruje u to u ta veruje. Nije vano da li je musliman,
budista, hrianin, paganin, neki divljak.
Sve to, naravno, pomae, pomae svaka udotvorna ikona. Na nju se prosto
nalepilo sve ono to su ljudi, molei se stotinama godina, na nju izlili. Takva
svetinja stvarno pomae. Meanjem fotona, svojih fotona, koje ovek izbacuje na
ikonu i onih fotona koje prima sa ikone, on tu ustvari snai i dolazi do reenja uz
pomo odgovarajuih fotona koji su njemu neophodni i koje izvlai.
Svako od nas treba da se seti koliko se puta u ivotu stvarno molio. Kad osetimo da
smo izali iz sebe, ne bukvalno, nego kad se potpuno predamo nekakvom oseanju,
spiritualnom oseanju bliskosti. Ja mogu da kaem da mi se to dogodilo 5 6 puta,
dakle vrlo malo jer sam malo puta imao potrebu za tim.
Za takvo stanje je potrebno dosta vremena i koncentracije. Jedan od hiljadu ljudi to
stvarno duboko iskreno doivi.
Verujem da meu Jevrejima ima mnogo vie takvih pojedinaca, nego kod drugih
naroda. Kad oni dou do Zida plaa, stvarno imaju za im da plai. Jevreji su narod

sa enormno velikim iskustvom ugroenosti i straha.

Vekovima se delila i jo uvek se deli tuga. Tako isto, i pred udotvornim ikonama.
Kada imamo jednu ikonicu, recimo, kupljenu u prodavnici na pijaci, moemo svojim
srcem da je osvetamo.
To nisu iluzije. Iluzija je samo put kojim se dolo do toga. A zato se dolo? ovek je
stvarno mali, jadan i bespomoan i uplaen, dirigovano uplaen (razni filmovi,
popularno pripremljeni, o smaku sveta, ratu svetova. To je Tesla mogao da izazove,
poto je izazivao elektrine eksplozije i poare sa kraja na kraj sveta).
Zloupotreba crkve se organizuje ne priama sada o crkvi, ne priama o politici, ne
priama o istoriji, ni o emu od toga. Ide se na isto religiozna oseanja i na kraju,
kojim putem ovek dolazi do spasenja kroz molitvu ili dolazi do pomoi kroz
molitvu.
Mi smo u toj meri optereeni religijom i Bogom, da ne moemo da shvatimo ta je
osnovno u tome. I Bog i svet su jedno boanstvo koje ukljuuje i sve fotone i sve
sorabe i sve mitohondrije i sve to postoji u vazduhu i sve to postoji u vodi. Sve je
proeto tom velikom energijom koju nazivamo na razne naine i koju gledamo
raznim oima.
Kad jedan primitivan narod gleda Boga u suncu i on ima isto toliko pravo koliko
svaka druga, nazovimo je via, religija.