BONTON NA SVADBI

Kao i u drugim situacijama i protokol na današnjim

svadbama je manje formalan nego ranije, zbog
drugačijeg načina i tempa života.
Ako to ranije nisu učinili, roditelji mladenaca bi
trebalo da se upoznaju bar mesec dana ranije. Obe
strane bi trebalo da se dogovore o načinu
organizovanja svečanosti, mestu održavanja i
zajedničkom podmirivanju troškova. Naravno, u
svemu tome veoma je važno i mišljenje mladenaca.
Porodice treba zajednički da se dogovore i oko liste
zvanica. Pozivnice za venčanje bi trebalo poslati
najmanje dve nedelje, do mesec dana ranije, sa mo-
lbom za odgovor.

Ako je venčanje u najužem porodičnom krugu (na šta se danas zbog materijalnih prilika odlučuje
sve više mladenaca), poznanicima i prijateljima se samo šalje obaveštenje o venčanju, a oni treba
da uzvrate čestitikom. Oni će kasnije posetiti mladence i čestitati im uz poklon.
Zvanice koje dolaze na svadbu takođe treba da se dogovore oko kupovine poklona, da ne bi
došlo do dupliranja.

BONTON PRILIKOM TELEFONIRANJA

Telefon je zadnjih godina postao neophodno sredstvo

komunikacije, zbog, brzog prenošenja poruka, čak i na
veliku daljinu. Zato je neophodno znati pravila lepog
ponašanja prilikom njegove upotrebe.
Osim u veoma važnim i hitnim slučajevima, nikome se ne
telefonira od 22 do 9 časova ujutru i od 14 do 17 časova
poslepodne. Možemo telefonirati i ako nam je onaj koga
zovemo dozvolio da ga zovemo u bilo koje doba. I
službeni razgovori se mogu obavlja-ti pre devet časova
ujutru.
Takođe se ne moramo pridržavati pravila kod telefoni-ranja intimnim prijateljima ako dobro
poznajemo njihove navike i znamo da ih nećemo uznemiravati. Ali, kad ih pozovemo u nevreme
uvek treba pitati da li ih uznemiravamo, da bi se, eventualno, izvinili.Telefon je zadnjih godina
postao neophodno sredstvo komunikacije, zbog, brzog prenošenja poruka, čak i na veliku
daljinu. Zato je neophodno znati pravila lepog ponašanja prilikom njegove upotrebe.
Osim u veoma važnim i hitnim slučajevima, nikome se ne telefonira od 22 do 9 časova ujutru i
od 14 do 17 časova poslepodne. Možemo telefonirati i ako nam je onaj koga zovemo dozvolio da
ga zovemo u bilo koje doba. I službeni razgovori se mogu obavlja-ti pre devet časova ujutru.
Takođe se ne moramo pridržavati pravila kod telefoni-ranja intimnim prijateljima ako dobro
poznajemo njihove navike i znamo da ih nećemo uznemiravati. Ali, kad ih pozovemo u nevreme
uvek treba pitati da li ih uznemiravamo, da bi se, eventualno, izvinili.

1
Kada dobijemo traženi broj telefona i neko se javi s druge strane, prvo se treba predstaviti, pa
onda tražiti osobu sa kojom želimo da razgovaramo.
Ako smo u prostoriji sa nekim ko telefonira, treba se držati tako da mu stavimo do znanja da nas
razgovor ne zanima.
Telefonski razgovor po pravilu treba da bude kratak i da prvenstveno služi za prenošenje poruke,
da bismo drugom oslo-bodili liniju, pogotovu ako imamo dvojnika.
Ako prilikom našeg telefoniranja dođe do mešanja linija i neko nam upadne u razgovor, treba ga
ljubazno zamoliti da spusti slušalicu. Ako to neće, spuštamo slušalicu i zovemo ponovo.
Ako zovemo tri puta isti broj i ne dobijemo vezu, treba prekinuti i zvati kasnije, da bismo
oslobodili liniju. Ako smo u javnoj govornici, i ne dobijemo vezu tri puta, treba prepustiti telefon
osobi u redu iza nas, pa posle njega pokušati ponovo.
Ako osoba koju smo pozvali nije kući, treba ostaviti poruku sa imenom i prezi-menom, brojem
telefona gde može da nas pozove i razlog našeg poziva.
Ako smo primorani da telefoniramo sa tuđeg telefona jer je naš u kvaru treba obaviti kratak
razgovor. Ako je razgovor na lokalnom području, treba se samo zahvaliti, ali ako zovemo van
našeg područja treba izračunati koliko košta i odmah platiti razgovor.
Ako smo u poseti, uvek treba prvo zamoliti, pa onda telefonirati.
Prilikom razgovora rečenice treba da budu kratke i jasne, da bi nas sagovornik što bolje razumeo.
Ako smo npr. u kupatilu pa ne možemo odmah da se javimo na telefon, treba da poručimo
sagovorniku da nas nazove kasnije, da ne bi čekao pored aparata.
I najzad, pored telefona treba uvek imati papir i olovku za pisanje poruka, da ne bismo tražili za
vrems razgovora i time bespotrebno produžavali vreme.

Na koncertu

Za odlazak na koncert važe ista pravila kao i za pozoriište. Treba se obući svečanije nego
obično.
Tokom koncerta zabranjen je ulazak sa zakašnjenjem, škripanje stolicama i šaputanje, pevušenje
ili lupkanje u ritmu muzike.
Ako hoćete da aplaudirate, to možete samo na kraju kompozicije, što zahteva dobro poznavanje
umetničkog dela. Ako niste sigurni da je došao kraj kompozicije, bolje sačekajte sa aplauzom.
Ako vas neko ometa u praćenju koncerta, treba se okrenuti i pogledati ga pravo u oči. Ako osoba
sedi ispred vas, treba sačekati da je opomene neko ko sedi ispred nje.
Ako ste pošli na koncert zabavne ili narodne muzike, nije potrebno da se obučete svečano kao za
koncert ozbiljne muzike. Isto važi i za ponašanje tokom koncerta. Tamo možete ne samo pevati
zajedno sa izvođačima, nego i igrati, ako to drugi pose-tioci čine.

Na sportskim terenima

Danas postoji veliki broj sportskih takmičenja kojima možemo prisustvovati i svojim navijanjem
postići emocionalno pražnjenje, što nam može smanjiti svakodnevnu napetost i nervozu. Ipak,
kao što za igrače važi da se ponašaju po pravilima fair-play-a, to važi i za gledaoce.
Ne treba se truditi da po svaku cenu svoje vozilo parkiramo blizu stadiona ili sportske dvorane,

2
jer ćemo tako samo doprineti da gužva na ulazu bude veća.
Ulazeći, ne treba da se trudimo da budemo prvi, jer je i drugima kao i nama stalo da zauzmu
dobra mesta.
Prilikom navijanja, ne smemo vređati gledaoce iz susednog tima, niti uzvikivati ružne i prostačke
izraze na račun sudija i takmičara.
Ne smemo vređati nacionalna, verska ili ateistička osećanja takmičara ili gledalaca i čast i
dostojanstvo bilo koga na takmičenju.
Ne smemo na teren ili u gledalište bacati otpatke: ambalažu napitaka ili grickalica, stare novine
na kojima smo sedeli, ostatke voća, itd.
Ne sme se stvarati buka pomoću zabranjenih tehničkih sredstava, ni bacati petarde i dimne
bombe na teren.
Ne sme se uništavati, namerno ili slučajno, inventar na sportskom borilištu, niti ispoljavati bilo
kakvo drugo vandalsko ponašanje. U slučaju nekontrolisanog ispada pojedinaca, gledaoci treba
da budu na strani predstavnika zakona i organa reda.
Po završetku takmičenja treba sprečiti da se navijačke strasti prenesu sa stadiona na
ulice.
U svakom slučaju, treba se uzdržati od nekontrolisanog ponašanja, jer može doći do gužve koja
može imati i tragične posledice.

U bioskopu

Za dolazak u bioskop nije potrebna posebna vrsta garderobe.

Na projekciju treba doći na vreme.
Ako nas nešto posebno omete i zakasnimo, treba što brže (sami ili uz pomoć razvodnika) doći na
svoje mesto, da ne bismo ometali druge. Pošto su ostali već seli, treba paziti da ih prilikom
traženja svog mesta ne nagazimo. Obavezno prolazimo licem okrenuti prema njima i obavezno
im se ljubazno izvinimo zbog uznemiravanja. Kada sednemo, treba da ostavimo mesta na
naslonu za ruke onima do nas. Ne smemo se telom naslanjati na susedne gledaoce.
Nekulturno je pričati za vreme trajanja filma. Ako treba nešto da kažemo svom pratiocu, treba da
nastojimo da budemo što tiši.
Ako odlučimo da vodimo decu u bioskop, treba da razmislimo da li im odgovara sadržina filma i
da li mogu da izdrže i mirno sede do kraja projekcije.
Ako je osoba koja sedi ispred vas visoka pa ne možete lepo da vidite, treba je ljubazno zamoliti
da se malo pomeri i zatim se zahvaliti.
Za vreme trajanja filma ne smete stalno pomerati glavu levo-desno, jer će i oni iza vas to morati
da rade. Takođe se ne sme glasno izražavati svoje mišljenje, niti zviždati.
Zabranjeno je suviše bučno grickanje semenki i ostalih grickalica, takođe bacanje otpadaka po
sali.
Mlade osobe često previše slobodno izražavaju svoja osećanja prema svojim part-nerima. Bez
obzira što je to mnogima jedino mesto gde mogu ispoljiti svoja osećanja, treba paziti da se drugi
posetioci ne ometaju.
U bioskopu je zabranjeno pušenje i konzumiranje alkohola.

U galeriji ili muzeju

Ako u galeriji vidite eksponate koji nisu po vašem ukusu, treba se uzdržati od komentara i izraza

3
negodovanja. Uopšte, treba biti tih, da se ne bi ometali drugi posetioci. Ako baš morate nešto da
saopštite svom pratiocu, učinite to šapućući.
Zabranjeno je diranje ili fotografisanje izloženih predmeta.

U pozorištu

Za odlazak u pozorište treba se obući svečanije (svečana haljina ili kostim i tamno odelo). Ne
smemo zakasniti na predstavu, jer će vrata biti zatvorena sve do kraja prvog čina i tek tada
možemo ući.
Za razliku od bioskopa, kapute i mantile treba ostaviti u garderobi. Za to se po pravilu brine
muškarac ako dolazi u pozorište sa ženskom osobom.
O sadržini komada možemo saznati iz programa koji u foajeu lrodaju razvodnici.
Ako sedimo u loži, žene sede napred, a muškarci iza njih.
Dok prilazimo svom mestu treba da se izvinimo svima koji već sede u redu. Uvek prolazimo
licem okrenuti prema njima. U red prvo ulazi muškarac, a kada se izlazi, ide irvo žena.
Za vreme predstave u gledalištu treba da vlada tišina da se glumci ne bi ometali. Ne smeju se
jesti ssndviči ili slatkiši. To možete učiniti u bifeu za vreme pauze.
Za vreme predstave ne smemo komentarisati komad ili glumu. Ali ako gledamo komediju, ne
treba se uzdržavati od smeha. Možemo aplaudirati ako se oduševimo glumom ili tekstom, ali tek
kad se scena ili tekst završe, da ne ometamo glumce. Ali, ako smo u aplaudiranju usamljeni,
treba odmah prekinuti.
Ako smo prehlađeni i kašljemo, najbolje je da odložimo odlazak u pozorište da ne bismo ometali
druge posetioce ili glumce.

U prodavnici

U današnje vreme kada se svi nekuda žure i kada su često gužve po prodavnicama, nije teško da
prodavci i kupci pogreše u ophođenju jedni s drugima.
Nikada se ne smemo gurati da uđemo prvi u prodavnicu, bez obzira na žurbu.
Treba znati da prednost na vratima uvek imaju oni koji izlaze. Tako će u prodavnici biti manje
gužve.Prilikom ulaska u prodavnicu muškarac uvek skida šešir.
Ako pred pultom ima puno kupaca, ne treba se gurati da bismo bili usluženi. To ne znači da treba
dopustiti da neko bude uslužen preko reda. Osobu koja bi to htela treba na miran i kulturan način
upozoriti i sprečiti.
Robu ne bi trebalo dirati rukama, pogotovu kad se radi o životnim namirnicama. Međutim, kod
nas ima još dosta ljudi koji hleb ili meso uzimaju u ruke da bi proverili njihov kvalitet. Ovo ne
samo da nije po bontonu već je i štetno po zdravlje. U prodavnici se ne sme pušiti.
Kada razgovaramo sa osobljem prodavnice, treba da budemo kratki i jasni. Ako dođe do
nesporazuma, treba mirno i argumentovano razgovarati sa prodavcem ili se obratiti poslovođi.
Nikada ne smemo vikati, vređati i biti grubi ni na koji način. Isto važi i za osoblje prodavnice.
Međutim, ako smo zadovoljni učinjenom uslugom treba pohvaliti osoblje, što naši ljudi još uvek
vrlo retko čine.

U restoranu

U koji restoran ćemo izaći zavisi od prilike i društva sa kojim izlazimo. Nekada je potrebno da se

4
mesto unapred rezerviše. Muškarac je dužan da na sastanak dođe pre dame, makar nekoliko
trenutaka. On prvi ulazi u restoran a dama iza njega. On joj takođe uzima kaput i ostavlja u
garderobu.
Ako u restoranu nema slobodnog mesta, muškarac ljubazno pita gosta koji je sam za stolom da
dozvoli da sednu dama i on. Ako on ne pristane ne treba se ljutiti, već potražiti mesto za drugim
stolom ili u drugom restoranu.
Ako primetimo poznanike u restoranu, treba ih diskretno pozdraviti, ali samo ako nas pozovu,
možemo sesti za njihov sto. Dama bira mesto za stolom a kavaljer treba da joj privuče stolicu, pa
tek onda da sedne.
Dama bira jelo po želji, muškarac bira jelo slično njenom.
Muškarac predlaže i sipa piće, ali ako partnerka ne prihvata njegov izbor, ne sme da je ubeđuje i
nagovara.
Muškarac zove konobara, ali nikako mahanjem ni dozivanjem, već očima ili laganim naklonom.
Ženska osoba prva započinje sa jelom. Muškarac treba da sačeka ako je u društvu starije osobe
po položaju ili godinama.
Obično muškarac sam plaća račun. Ako i dama želi da učestvuje u plaćanju (što je u današnje
vreme sve češće), on to može da prihvati, ali tek pošto sam plati ceo račun.
Ako je društvo veće i mešovito, svi mogu učestvovati u plaćanju.
Muškarac takođe plaća kafu ili piće na koje je pozvao damu. Ali ako je društvo veće i mešovito,
račun plaća muškarac koji je zvao prvi na piće.
Ako se posumnja u tačnost računa, treba mirno pozvati konobara ili šefa sale. Šef sale je obično
obučen u tamno odelo, ne poslužuje goste, već se brine da gosti budu dobro usluženi. Njemu se
možete obratiti i ako hoćete da promenite sto ili jelo i piće koje nije dobro.
Kad se ručak završi, muškarac uzima daminu garderobu i pomaže joj da se obuče.
Pri izlasku iz restorana prvo ide dama, a muškarac joj pomaže da otvori vrata.

Na godišnjem odmoru

Pripreme za godišnji odmor počinju mnogo pre nego

što se pođe na put. Treba izabrati da li ćemo ići na
more ili pla-ninu, da li ćemo kampovati ili odsesti u
hotelu, planinskom domu ili privatnom smeštaju. Od
svega toga zavise naše pripreme. Ne bi trebalo
poneti ni previše, jer se nepotrebno opterećujemo, ni
premalo. Treba shvatiti da odmor treba da bude i
fizički i psihički i da nervoza i uzru-javanje mogu
pokvariti odmor i nama i onima koji su sa nama.

U hotelu

U jeku turističke sezone zbog moguće prebukiranosti potrebno je izvršiti rezervaciju

odgovarajuće sobe u hotelu. Može se prilikom rezervacije uplatiti deo sume kao garancija da se
nećemo predomisliti, a soba u hotelu ostati prazna. Ako se ipak desi da nastane nesporazum oko
rezervacije treba mirno, bez vike i pretnji zahtevati da nadležni nađu prihvatljivo rešenje.
Ako budemo oštećeni na neki način, možemo od uprave hotela tražiti obeštećenje. Sve sporove
treba rešiti sa direktorom hotela ili drugim nadležnim licem, ali nikako pred drugim gostima.

5
U hotelu se trsba pridržavati propisanih pravila ponašanja. Ako ostajemo duže vreme, treba biti u
što boljim odnosima sa poslugom. Oni se u svom radu susreću sa raznovrsnim ljudima i nije im
lako da svima udovolje.
U hotelu je zabranjena upotreba pegli, grejalica, grejača vode i drugih električnih naprava.
Zabranjeno je prati odeću u hotelskom kupatilu. Prljavu odeću treba staviti u hotelsku vreću koju
će sobarica odneti na pranje. Odelo se takođe može dati na peglanje, a cipele na čišćenje. Možete
pri-bor za čišćenje cipela i da ponesete sa sobom. U svakom slučaju, čišćenje obuće tepisima i
zastorima smatra se veoma nekulturnim. Isto važi i za iznošenje peškira i drugog hotelskog
inventara.
Za učinjenu uslugu hotelskom osoblju treba dati napojnicu (npr. za serviranje obroka u sobi).
Ona ne bi smela biti manja od pet posto od konzumacije. Napojnica se takođe daje konobaru koji
poslužuje piće za vreme večere, nosaču, recepcionaru pri-likom odlaska ako smo zadovoljni
uslugom. Jedino se ne daje prilikom redovnog servi-ranja obroka u hotelskom restoranu.

U privatnom smeštaju

Zbog skromnijih materijalnih prili-ka, mnogi građani se odlučuju za privatni smeštaj na

godišnjem odmoru. Dešava se da neko godinama boravi kod istog domaćina. Da bi se to
postiglo,i gosti i domaćini moraju biti zadovoljni jedni drugima.
Veoma je važno unapred se dogovoriti o ceni, vremenu boravka i uslovima kori-šćenja privatnog
smeštaja.
Tokom boravka treba se pridržavati kućnog reda, da ne biste svojim postupcima suviše
uznemiravali domaćina.
U slučaju nesporazuma, sve treba rešavati na licu mesta. Ako uslovi smeštaja ne odgovaraju
dogovorenim, možete tražiti nižu cenu ili da promenite domaćina. U toj situaciji vaš stanodavac
bi trebalo da vam pomogne da nađete drugi smeštaj.
Ako tokom svog boravka u kući nešto oštetite ili razbijete, treba odmah da nadoknadite štetu.
Ako u kući borave i drugi gosti, treba ih po dolasku pozdraviti, ali bez obaveza da se zbližite sa
njima.
Nikada ne smete biti previše bučni.
Tokom boravka u kući treba biti ode-ven, nepristojno je šetati se u kupaćem ko-stimu.
Noćni odmor je uglavnom od 22 do 6 sati idućeg jutra. Tada i domaćini treba da paze da ne
uznemiravaju goste obavljanjem svojih redovnih aktivnosti.
Starijim ukućanima obavezno persi-rajte. Da li ćete se i koliko zbližiti sa domaćinima za vreme
boravka zavisi od vaše i njihove volje.

U kampu

Ljubitelji prirode, uglavnom mlađe osobe, odlučiće se za boravak u kampu. Međutim, bez obzira
što su tamo oslobođeni mnogih formalnosti, ipak se treba pridržavati nekih osnovnih pravila
pristojnog ponašanja.
Kao prvo, treba brinuti o ličnoj higi jeni i kućnom redu u kampu.
U vreme popodnevnog ili noćnog odmo-ra, ne smeju se uznemiravati oni koji hoće da se
odmore.
Oni koji vole rano da ustanu i oni koji se vraćaju u kasne sate iz noćnog života treba da budu tihi.
Ne sme se slušati preglasna muzika sa svog radija.

6
Svi moraju biti oprezni sa paljenjem vatre zbog moguće opasnosti od požara. Ako do požara
dođe, svi su dužni da priskoče u pomoć. Isto važi i ako požar izbije van našeg kampa.

Na pikniku

Ako planiramo odlazak na piknik, treba se pripremiti bez nervoze. To podrazumeva

blagovremeno nabavljanje hrane i karata ako idemo autobusom.

Ako putujemo sopstvenim vozilom, moramo sačuvati nerve dok smo u koloni vozila pri izlasku
iz grada i shvatiti da je i ostalima stalo da što pre odu na određeno mesto. Treba se uzdržavati od
dobacivanja drugima u koloni, gestikuliranja ili trubljenja.

Kada nađemo mesto za piknik moramo paziti da nismo na nečijem posedu. Možemo i zatražiti
dozvolu vlasnika da boravimo na njegovoj teritoriji.

Ako hoćemo da spremamo roštilj, treba se raspitati da li je to dozvoljeno na mestu koje smo
izabrali. Ne smemo paliti vatru ako je u blizini seno, suvo grmlje i slično, jer lako može doći do
požara.
Ako smo u blizini reke, potoka ili izvora, treba paziti da ih ne zagadimo bačenim otpatcima.

Ne sme se ulaziti u tuđa dvorišta ili bašte, niti brati tuđe voće i povrće.

PONAŠANJE NA STEPENIŠTU I U LIFTU

Veliki deo stanovništva živi u zgradama, pa je

poželjno znati kako da se ponašamo, da ne bismo
svojim postupcima uvredili one koje tu sretnemo.
Ako je stepenište usko, prednost pro-laza treba dati
ženama, starijim osobama, svakom ko nosi teret ili
vodi sa sobom malu
decu.
Na stepenište ne smemo bacati opuške cigareta,
šarati, niti pljuvati po podu.
Da ne remetimo mir ostalim stanarima, treba
izbegavati glasan razgovor, pevanje, smeh i svađu.

Ako je stepenište široko, muškarac po pravilu ide ispred žene niz stepenice, a uporedo s njom
kada se penje.
Veliki deo stanovništva živi u zgradama, pa je poželjno znati kako da se ponašamo, da ne bismo
svojim postupcima uvredili one koje tu sretnemo.
Ako je stepenište usko, prednost pro-laza treba dati ženama, starijim osobama, svakom ko nosi
teret ili vodi sa sobom malu
decu.
Na stepenište ne smemo bacati opuške cigareta, šarati, niti pljuvati po podu.
Da ne remetimo mir ostalim stanarima, treba izbegavati glasan razgovor, pevanje, smeh i svađu.
Ako je stepenište široko, muškarac po pravilu ide ispred žene niz stepenice, a uporedo s njom

7
kada se penje.
Onaj ko ulazi u lift treba da sačeka osobu koja ide dva-tri koraka iza i ponudi joj da uđe. Mlađe
osobe propuštaju starije, a muškarci žene. Onaj ko uđe zadnji, treba da zatvori vrata lifta i
pritisne dugme na tabli sa spratovima. Ako ne poznaje osobu sa kojom ulazi u lift, prethodno je
upita do kog sprata želi da ide.

U liftu se ne sme pušiti. Ako ste do lifta došli sa zapaljenom cigarom, ugasite je pre ulaska. Pre
ulaska u lift treba prvo propustiti sve osobe koje izlaze iz njega. Ako ispred lifta čeka više osoba,
prednost imaju one koje su prve došle, osim hendikepiranih osoba. Osim toga, prednost se može
dati (ako vam se ne žuri) maloj deci i ženama sa decom.

Prilikom ulaska i izlaska iz lifta ne sme se lupati vratima, a lift ne smemo zadržavati duže nego
što je potrebno za normalan izlazak.
Prilikom ulaska u lift treba pozdraviti sve prisutne, a prilikom vožnje treba stajati licem okrenut
drugim osobama. Stanari iste zgrade treba da se pozdravljaju čak i kada se ne poznaju. Strano
lice treba prvo da pozdravi stanara zgrade kog susretne u hodniku.

OPHOĐENJE U DRUŠTVU

U društvu uvek treba da se ponašamo onako kako

bismo želeli da se drugi ponašaju prema nama. Stoga
uvek treba biti kulturan i civilizovan.
U društvu ne možemo uvek reći sve što nam padne na
pamet, jer možemo uvrediti nekoga. Ali, ne treba ni
laskati i ponašati se servilno, ma kako važne osobe
bile sa nama. Zrela ličnost nikada neće prihvatiti da se
neko prema njoj tako ophodi.
Ne treba ići ni u drugu krajnost pa drugima
podvaljivati, podmetati ili se na drugi način ponašati
necivilizovano. Društvo vas zbog takvog ponašanja
može odbaciti.

Ne smatra se lepim ponašanjem ako je neko preterano pričljiv pa drugi ne mogu doći do reči od
njega. Ne treba biti ni previše ćutljiv, već u svemu tome treba naći pravu meru. Takođe, ne
smemo ogovarati druge, naročito ako nisu prisutni.
Ako o nekoj temi ne znamo dovoljno, bolje je da se ne trudimo da mnogo diskutujemo, jer
možemo ispasti smešni. Može se desiti da nam ubuduće ne poveruju iako stvarno poseduJemo
znanje.
Ne treba se truditi da u svakom trenutku budemo u centru pažnje. Ljudi se teško odlučuju za
trajno prijateljstvo sa takvim osobama. Svoj autoritet ćemo uspostaviti samo znanjem i kulturnim
ponašanjem.
Ako se prema nekom ophodimo podrugljivo, vređamo ga ili potcenjujemo, prvenstveno sebe
degradiramo kao ličnost, a ne osobu kojoj se obraćamo. Takvo ponašanje može da se prihvati
samo u sredini sa iskrivljenim društvenim kategorijama.
Poželjno je biti duhovit, ali se ne treba šaliti na tuđi račun, jer uvek može da se desi da nam
osoba odgovori i da izvučemo deblji kraj. Šala nikada ne sme da se pretvori u uvredu.

8
U društvu se nikako ne sme govoriti o intimnom porodičnom životu, bilo da je u pitanju
sopstvena ili tuđa porodica. Takođe je nepristojno pričati o fizičkim manama ako je u društvu
osoba sa takvim nedosta-tkom.
Nekulturno je i nemoralno pričati o svojim ljubavnim podvizima, što se naročito odnosi na
muškarce koji pričaju o damama.
Poštapalice se u izražavanju koriste ako osoba ima siromašan rečnik ili malo znanja o onome o
čemu govori. Još je nepri-stojnije upotrebljavati psovke, koje su nažalost u zadnje vreme postale
svojevrstan imidž govora mladih osoba.
Nepristojno je u društvu nametati svoje teme za razgovor, naročito ako nisu interesantne drugim
osobama.
Vrlo je nekulturno nešto obećati pa ne ispuniti i pritom zaboraviti da se izvi-nimo i damo
objašnjenje. Ako patimo od za-boravnosti, treba koristiti beležnicu ili rokovnik, da bi se
blagovremeno"podsetili na svoje obaveze.
Veoma je nepristojno nagovarati na piće osobe koje mu nisu sklone. Maloletnicima se ni u kom
slučaju ne sme nuditi alkohol. Takođe se ne smeju nuditi osobe koje će voziti automobil, ili raditi
za nekom mašinom.
Prilikom uzimanja alkohola treba biti umeren, da ne bismo preterali i postali predmet podsmeha
ostalih osoba u društvu. Da ne bi došlo do toga, ponekad treba odbiti ponuđeno piće.
U slučaju saobraćajnih nezgoda, elementarnih nepogoda, saobraćajnih nesreća i sl. potrebno je
pokazati solidarnost prema drugima i njihovoj imovini da bi se ublažile nastale posledice. U
takvim prilikama ne treba se strogo pridržavati pravila bontona, već nastojati da u svakom smi-
slu pomognemo drugima u nevolji.
Solidarno ponašanje se pokazuje i u slučajevima kada se odlučuje o uvođenju samodoprinosa za
izgradnju pojedinih komu-nalnih objekata od šireg društvenog značaja.
Živeći u savremenom društvu, poznajemo mnogo ljudi, ali za mali broj njih možemo reći da su
nam prijatelji. Da bi došlo do prijateljstva, osobe treba da imaju slične životne stavove, način
razmišljanja i ponašanja.
Prijatelji se ponašaju manje formalno nego poznanici. To ipak ne znači da prema prijatelju treba
biti manje ljubazan nego prema poznaniku.
Prijatelju ne smemo nametati svoje mišljenje.
Prijateljstvo nam je potrebno i u dobru i u zlu, zato ga moramo čuvati.Čak i ako se odsele dalje
od nas, sa pravim prijate-ljima ne prekidamo kontakt i međusobno se pomažemo. Međutim, ako
posle dužeg ra zdoblja bez kontakta utvrdimo da sa prijate-ljima više nemamo zajedničkih
sklonosti i mišljenja, nismo obavezni da prijateljstvo ponovo oživljavamo. Sa tim osobama
možemo biti poznanici, a prijatelji sa onima sa kojima imamo zajednička interesovanja.

LJUBLJENJE

Kada se rukujete, ljubljenje se primenjuje samo

prilikom čestitanja, saučešća, rastanka zbog dužeg
odsustva ili ponovnog susreta posle dužeg vremena,
ali samo među rođacima i dobrim prijateljima.

Ljubi se ili u obraz ili u vazduh. Prilikom grljenja,

obraz se nasloni na obraz druge osobe.

9
Tuđa deca se ne ljube, osim ako nisu bliski rođaci.

U automobilu

Lepo ponašanje u automobilu ne znači samo

pridržavati se saobraćajnih pravila i propisa.
Postoje i mnoga nepisana pravila ponašanja koja
treba poštovati ako hoćemo da nam vožnja bude
bezbedna i da ne ometamo druge učesnike u
saobraćaju.

Dužnost vozača je da uđe zadnji u vozilo, posle svih ostalih putnika.

Ako je vozač amater, na počasno mesto pored sebe smestiće ženske osobe, ljude kojima odaje
poštovanje, starije i krupnije osobe.
Ako je vozač profesionalac, počasno mesto je sa desne strane na zadnjem sedištu. To važi i ako
se službenim kolima vozi više putnika.
Deca se voze na sedištu pored vozača tek kada napune petnaest godina.
Kada stigne na cilj putovanja, vozač treba da izađe prvi i pomogne ženama i starijim osobama da
izađu.
Ako neko u automobilu hoće da otvori prozor ili da puši, treba prvo da se dogovori sa ostalim
putnicima. Isti je slučaj i sa korišćenjem radija u kolima.
Na kraćim relacijama razgovor u koli-ma bi mogao da ometa vozača, ali na dužim relacijama je
koristan, jer razbija monoto-niju putovanja. Prilikom vožnje kolima nepristojno je davati
instrukcije vozaču, jer takvo ponašanje može imati suprotan efekat. Ako želimo da vožnja bude
sporija, možemo to napomenuti na početku putovanja, a primedbe možemo saopštiti na kraju
vožnje.
Vozač treba da ima obzira prema osta-lim učesnicima u saobraćaju. Ne sme bezobzirno da
pretiče ostale učesnike, bez obzira koliko mu vreme bilo dragoceno. Prema pešacima treba da
bude krajnje korektan i da ih uvek propusti na pešačkim prelazima. Uvek treba da uspori ako
prolazi pored škole, vrtića, dečijeg igrališta. Ne sme da zatrubi iza leđa pešaka u uskoj ulici. Ako
je voda na putu, treba da uspori da ne bi isprskao pešake.
Vozači treba da se uzdržavaju od svađe sa ostalim učesnkcima u saobraćaju. Ako smatraju da ih
je neko ugrozio, treba da zapišu registraciju vozila, vreme pre-kršaja i lokaciju i da ih prijave
nadležnim organima. Takođe je nekulturno svađati se, raspravljati ili psovati saobraćajce.
Sirenu treba koristiti samo u slučaju opasnosti.
Pri noćnoj vožnji ne smemo svojim velikim svetlom zaslepljivati vozila koja nam dolaze u
susret.
Ako se na putu primeti vozilo u kvaru ili saobraćajna nesreća, treba stati i ponuditi pomoć.
Vozilo nikad ne treba parkirati tako da se ometaju drugi učesnici u saobraćaju. Takođe se ne sme
parkirati na travnatim površinama u gradu.
Vozači ne smeju svojim ponašanjem ugrožavati prirodnu sredinu u kojoj se kreću bacanjem
otpadaka kroz prozor, istre-sanjem pepeljara, ispuštanjem motornog ulja u vodu ili zemlju ili
pranjem vozila na rekama i potocima.
Nikada ne smete voziti pod uticajem alkohola. Ako ste popili više nego što treba, bolje je da kući

10
odete taksijem ili da vas neko odveze.
Nikada nemojte nagovarati vozača da konzumira alkohol dok vozi kola, niti da sedate sa pijanim
vozačem u kola.

U autobusu

Prilikom ulaska u autobus, osim putnika koji su ranije

došli, prednost imaju trudnice, mala deca, majke sa
decom, invali-di, stare i nemoćne osobe. Ovim
osobama treba i ustupiti stolicu u autobusu. Nažalost,
izgleda da kultura ponašanja u ovom prevoznom
sredstvu još nije zaživela, pa se mogu videti mnoge
mlađe osobe koje ležerno sede, dok starije stoje pored
njih.

Dešava se i da se neka starija osoba uvredi ako joj ponudite mesto, jer se ne oseća dovoljno
starom i iznemoglom da bi prihvatila. U svakom slučaju, prilikom ulaska u vozilo ne smete se
gurati, niti laktovima krčiti sebi put.
Ako nosite pakete ili torbe, smestite ih tako da ne smetaju drugim putnicima. Još više treba voditi
računa ako nosite kišobran sa koga se cedi voda.
Otpaci se nipošto ne smeju bacati na pod ili kroz prozor.
Ako putujemo sa malim detetom, treba paziti da ono svojim nogama ne isprlja susedne putnike
ili im smeta na neki drugi način.
Ako u autobusu sretnemo poznanika, razgovor s njim treba svesti na najnužnije. Nepristojno je
konverzirati tako da svi u autobusu mogu to da slušaju.
Nije nepristojno obratiti se nepoznatom saputniku, ali ako osetimo da nije raspoložen, razgovor
treba prekinuti.
Pušenje u autobusu zabranjeno je i putnicima i voznom osoblju.
Ne treba se upuštati u razgovor ili prepirku sa vozačem autobusa ako nam se nešto ne dopada
prilikom vožnje. Još je neukusnije vređati ili psovati putnike ili vozača.
U autobusu nije pristojno zavirivati u novine saputnika, ni sedeti raširenih ruku ili nogu.
Ako je neko nezadovoljan uslugom gradskog prevoza, može se obratiti saobraćajnom preduzeću
i saopštiti svoje prigovore i primedbe.

U avionu

Kao i u drugim prevoznim sredstvima i u avionu je najvažnije

da pazimo da svojim ponašanjem ne smetamo drugima. Pošto
je avion specifično prevozno sredstvo, naša najmanja
nepažnja može izazvati nervozu kod drugih.Za vreme leta za
sve se možemo obrati-ti stjuardesi. Ako nam je nešto
potrebno, dozvaćemo je pritiskom na dugme iznad glave i vrlo
brzo ćemo biti usluženi.

U zavisnosti od dužine leta, bićemo posluženi osvežavajućim pićima i obrocima. Treba pomoći
stjuardesi i dodati obrok putniku koji sedi do nas pored prozora.

11
Ako nam je hladno, možemo dobiti ćebe, a ako nam je muka, doneće nam aspirin i čaj.
Ako putujemo sa decom, stjuardesa nam može pomoći oko hranjenja i oblačenja.
Za obavljanje usluga stjuardesama se ne daje napojnica.

U vozu

Ako vozom putujete dužom relacijom bez spavaćih kola,

putovanje može biti veoma naporno. Treba se truditi da
budete što manje nametljivi ostalim putnicima u kupeu.
Potrudite se da stignete na stanicu dovoljno pre polaska
voza, da ne bi taksijem ili automobilom jurili kroz grad.
Takođe bi trebalo da se pre putovanja raspitate sa kog
perona polazi voz, da se ne bi u zadnjem trenutku gurali
pred šalterima na stanici radi obaveštenja.

Kada ulazite u kupe, potrebno je da po-zdravite putnike koji tu već sede, stavite svoj prtljag
iznad svog sedišta i smestite se a da pritom torbama ne ometate ostale.
Ako nemate rezervaciju, ljubazno upi-tajte putnike da li ima slobodnog mesta. Isto tako, dužni
ste da ljubazno ponudite slobodno mesto ako već sedite u kupeu a neko vam se obrati za pomoć.
Vozne karte i sva potrebna dokumenta tebalo bi da držite na jednom mestu pored vas da ne biste,
tražeći ih, ometali druge putnike.
Hrana koju nosite na put ne bi smela da bude aromatična, jer bi to moglo nekom da smeta.
Prilikom obeda pazite da ne mrvite po kupeu ili slučajno nekog isprljate. Niste obavezni da
nudite ostale putnike, osim ako ih poznajete.
U vozu je zabranjeno pušenje, osim u kupeu za pušače. Ako je nekom putniku zagušljivo,
potrebno je da se dogovori sa ostalima da li da otvori prozor ili ne. Ako bi to drugima smetalo ,
može izaći u hodnik i tamo stati kraj otvorenog prozora.
Ako se nekom prispava, treba da izbegava naslanjanje na ostale putnike.
Nije dozvoljeno preveliko raskomoćivanje, niti izuvanje cipela, čak ni noću. Takođe je
zabranjeno stavljati noge na sedište preko puta.
Ako biste želeli da se ugasi svetlo, morate se dogovoriti sa ostalima.
Možete voditi razgovor čak i sa onima koje prvi put srećete, ali nemojte preterivati u tome, da ne
zamorite sago-vornika. Nikada nemojte pričati o svojim problemima, privatnim ili službenim.
Ako vam je dosadno, možete se zabaviti čitanjem novina ili knjige.
Ako sa sobom vodite decu, potrebno je da im ponesete omiljene igračke ili knjige, da bi se
zabavila kada im postane dosadno, da ne ometaju druge. Takođe je potrebno poneti dovoljno
maramica, salveta, pelena i stvari za presvlačenje ako je dete malo.
Treba paziti da vaše dete prilikom obroka ili igranja ne isprlja ostale putnike.
U vozu je nepristojno češljati se, popravljati odeću ili se šminkati u prisustvu ostalih putnika.
Kada izlazite iz kupea, treba pomoći ženskim osobama i starijim saputnicima da skinu prtljag.
Takođe se pozdravite sa osta-lima pre nego što izađete.
Ako putujete spavaćim kolima, pozdravite saputnike pri ulasku. Starijoj osobi ili invalidu treba
ponuditi donji ležaj.
Saputnici iz kupea se dogovaraju kada će leći i ustati. Dok se jedan putnik sprema za spavanje,
drugi treba da izađe u hodnik ili vagon-restoran.
Prilikom jutarnjeg umivanja, preko pižame ili spavaćice treba obući kućni ogrtač. Sa ostalim

12
putnicima ne treba vodi-ti duge razgovore, naročito ako nam sagovornik nagovesti da to ne želi.
U vagon-restoranu pravila su ista kao i u drugim restoranima. Ako je restoran pun, treba se
zadržati samo toliko da bismo bez žurbe mogli da ručamo. Prema drugim osoba-ma za stolom
treba biti ljubazan, ako je potrebno dodati im vodu ili slanik, jer je prostor u vagon-restoranu
uglavnom skučen.
Ako želimo da zapalimo cigaretu, moramo da zatražimo dozvolu ostalih, pogotovo ako još nisu
završili sa jelom.
Ne treba se mešati u razgovor drugih osoba za stolom, osim ako nam one to ne dozvole.
Ako se nalazimo u kupeu i primetimo da se drugi saputnici spremaju da jedu, treba-lo bi da
izađemo u hodnik i tamo se zadržimo izvesno vreme, da bi se oni osećali slobodnije. Ali, ako nas
ponude, možemo pri-hvatiti, s tim da ne preteramo u jelu. Naš narod je poznat kao gostoljubiv i
možemo uvrediti saputnike ako se ničim ne poslužimo.

Na brodu

Za razliku od drugih prevoznih sredstava, brod

svojim komforom i prostorom omogućava da se
putnici osećaju kao u hotelu. Zato je vrlo važno
pridržavati se pravila plovila.
Ako sa nekim delite kabinu a putovanje je duže,
potrebno je da se međusobno predstavite, ali ako ste
zajedno samo jednu noć, dovoljno je pozdraviti se pri
dolasku i pre odlaska.
Sa saputnikom se dogovarate oko odlaska ujutru u
kupatilo, izbora ležaja, pušenja u kabini, gašenja
svetla pre spavanja itd.

Kada idete u restoran, morate biti pristojno obučeni, naročito za vreme večere.
Ako vas kapetan pozove na ručak ili večeru, to treba shvatiti kao veliku čast i prihvatiti poziv.
Ali, nikako ne smete pre kapetana početi obed.
Ako putujete turističkom klasom, prtljag treba držati pored sebe, ali tako da ne smeta ostalim
putnicima.
Posle obeda, ostatke hrane ne smete bacati u more, već ih stavite u kesu i bacite u korpu za
otpatke.
Na kraju putovanja treba se pozdraviti sa putnikom koji je sedeo do vas, bez obzira da li ste sa
njim razgovarali tokom putovanja ili ne.
Na dužim putovanjima možete napraviti i poneko poznanstvo, tako će vam putovanje biti
prijatnije, ali vas to ne obavezuje da sa poznanstvom nastavite po završetku putovanja.

Auto-stop

Vožnja auto-stopom je nekada bila česta pojava. Sada je toga daleko manje, ali još uvek postoje
osobe koje koriste taj način putovanja. Naročito su mlade osobe sklone da tako putuju, jer sa
malim sredstvima mogu da proputuju i svoju, i strane zemlje.
Ako ste vozač, budite veoma oprezni ako u vozilo primate nepoznatu osobu. Ako se već odlučite
na to, prema saputniku se ponašajte fer i korektno. Nikada nemojte nuditi svoje ljubavne usluge,

13
bez obzira što možda smatrate da ste neodoljivi. Prema
stoperu se ponašajte onako kako biste želeli da se drugi ponašaju prema vama.
U suprotnom slučaju, koristite tuđe usluge samo ako ste zaista u nevolji i tada ljubazno objasnite
vozaču zašto ste morali da se poslužite autostopom. Tom prilikom i vaš izgled, i vaš prtljag
moraju biti uredni.
Kada budete u vozilu, ne smete biti suviše bučni. Takođe, ne smete sami pojačavati radio u
kolima ili svoj radio bez dozvole vlasnika. U svakom slučaju, vozaču treba da bude prijatno što
vas je primio u kola.

PONAŠANJE ZA STOLOM KOD KUĆE I U GOSTIMA

Osnovnim merilom nečijeg ponašanja

smatra se ponašanje za stolom. Međutim, i
tu ima mnogo preterivanja i veštački
stvorenih pravila, pa se mnogi boje da odu
na neki prijem da ne bi u nečemu pogrešili.
Po pravilu bi trebalo da se za stolom
ponašamo na isti način i u svojoj kući i kod
rodbine i kod prijatelja, u restoranu ili na
nekoj svečanosti. Međutim, ipak se svi
ležernije ponašamo u svom porodičnom
krugu.

Dok sedimo za stolom, bilo da je to kod kuće ili na nekom skupu, treba se ponašati opušteno i
prirodno. Ne smemo žuriti sa jelom. Uvek treba paziti da ne smetamo onom ko sedi do nas.
Laktove treba držati uz telo, nikada raširene. Nad stolom se ruke drže samo do članaka, a lice
uvek treba da bude u visini ivice stola.
Kod kuće obično svaki član porodice ima svoje mesto za stolom za vreme jela. Ako smo u
gostima, domaćica poziva sve da sednu za sto i svakom određuje njegovo mesto. U svečanim
prilikama domaćini pozivaju sve goste da zauzmu svoja mesta za već postavlje-nim stolom.
Domaćica pre nego što sedne za sto pokaže gostima mesta na koja treba da sednu.

Domaćini sede za stolom na dva supro-tna kraja, jedan naspram drugog. Sa desne strane
domaćice sedi najvažniji gost (po položaju ili godinama), a sa leve strane drugi gost po važnosti.
Sa desne strane domaćina sedi najvažnija gošća, a sa leve druga po važnosti. Ostali gosti se
razmeštaju za stolom naizmenično žena-muškarac. Bračni parovi ne treba da sede zajedno, ali se
mladenci ne odvajaju.
Domaćica tako postavlja jelo da ne mora svaki čas da ustaje. Hranu joj može dodavati domaćin
koji još ima zaduženje da seče pečenje i suhomesnate proizvode za predjelo. On takođe gostima
služi i piće. Domaćici može pomagati i mlađi ženski član porodice i najmlađa gošća kada su u
gostima porodični prijatelji.
Dok sedimo za stolom, stolicu dovo ljno primaknemo, ni suviše blizu da nam bude neudobno, ni
suviše daleko, da se ne bismo klackali prilikom sedenja. Na stolicu sedamo sa leve strane.
Ako nismo sigurni kako se neko jelo jede, teba sačekati da naši susedi počnu sa jelom. Tanjir ne
smemo prepuniti jelom. Ako nam se neko jelo posebno sviđa, možemo sipati i drugi put. Ako
domaćica primeti da nam jelo prija i posluži nas, možemo sipati i treći put. Supa se sipa samo

14
jednom. Obično roditelji sipaju deci hranu u tanjir.
Salvetu za vreme jela držimo na kolenu i njome se možemo koristiti da ovlaš obrišemo usta ili
vrhove prstiju. Neukusno je vezati je oko vrata ili staviti za pojas, haljinu ili bluzu.
Dok jedemo, treba držati zatvorena usta i žvakati nečujno. Ne smemo nikada biti halapljivi.
Nepristojno je razgovarati punim ustima. Takođe je nepristojno odbijati da se poslužimo i držati
se uzdržano za stolom. Ako nam se neko jelo ne sviđa, ne treba ga kritikovati, već više uzeti od
dru-gog jela. Ne treba podrigivati, ni štucati dok sedimo za stolom, ali ako nam se slučajno desi,
moramo se izviniti ostalima. Ako nam malo hrane padne na odeću prilikom jela, izvinimo se i
obrišemo mrlju krpom ili salvetom.
Kada jelo sipamo u tanjir, nikada to ne činimo svojim priborom, već onim iz činije koji je
predviđen za sipanje jela. Posebnom kašikom se sipaju jela, sosovi itd.
Za stolom se ne smemo suviše nisko naginjati nad tanjirom. Ukoliko nekome treba nešto dodati,
to činimo iza leđa, a ne susedu ispred nosa.
Ako nas neko nešto pita, prvo treba progutati hranu koju imamo u ustima pa tek onda odgovoriti.
Za vreme jela ne smemo biti suviše glasni ni u govoru, ni u smehu. Ako pričamo sa nekim, treba
se okrenuti prema njemu i govoriti što tiše. Za stolom ne započinjati razgovor koji nekoga može
uvrediti ili ražalostiti. Teme razgovora su obično kratke i lake. Ne pričati o odsutnim osobama,
niti sebe stavljati u središte razgovora. Ne smemo praviti suvišne gestove držeći nož i viljušku u
ruci.
Ako ženska osoba nosi tašnu ili rukavice, može ih staviti pored sebe na sto, ako ima mesta. Ako
je tašna veća, stavlja je na stolicu iza sebe, a ako je veoma velika, spušta je na pod pored svoje
stolice.
Kod nas je uobičajeno čačkanje zuba posle jela, mada u inostranstvu na stolu nikada nećete
videti čačkalice. To nije znak nemara, već pridržavanje propisima da se zubi ne čačkaju za
stolom. Ako se na stolu nalaze čačkalice, možemo ih upotrebiti, ali usta zaklanjamo rukom.

Kako treba jesti

Sendviči, pogačice sa salamom ili šunkom ili kiflice se uzimaju rukama. Ako su veliki, preseku
se nožem i grizu. To važi i za pite sa makom i orasima i neke suve kolače.
Sitni kolači se rukom prinose ustima. Trešnje, baštenske jagode, višnje i šljive se uzimaju rukom.
Od jela se rukama služimo kod rakova i nekih vrsta riba.
Suia se jede kašikom koju držimo u desnoj ruci. Ako je vruća, ne smemo duvati u nju da bi je
ohladili, već treba malo sačekati. Kad je supa pri kraju, tanjir se može malo podići, ali na
suprotnoj strani, ne prema sebi. Ako se supa seriira u šolju, pri jelu se koristi mala kašika. Pri
kraju, kašiku možemo izvaditi i staviti na tanjir, a supu popiti. Rezance i knedle ivicom kašike
lagano sečemo u tanjiru.
Kako ćemo jesti predjelo, zavisi od njegove vrste. To vidimo po postavljenom priboru. Špagete
jedemo viljuškom i kašikom, a francusku salatu i pršutu nožem i viljuškom.
Jaja se jedu na različite načine, zavisno od načina pripremanja. Meko kuvano jaje se servira u
čaši i jede kašičicom. Ako nije oljušteno, ljuska se sa gornjeg dela skida kašičicom. Kajgana i
jaje na oko jedu se viljuškom, prženo jaje sa sirom ili šunkom, viljuškom i nožem. Oljušteno
tvrdo kuvano jaje jede se rukom. Jaja se nikada ne jedu srebrnim priborom za jelo.
Hleb i pogača se otkidaju i stavljaju u usta ili se premazuju nekim namazom. Nije lepo drobiti i
umakati hleb u mleko, kakao, ili kafu. Izuzetak su regionalna jela (na primer pogača i so) koja i
propisuju kako treba jesti.

15
Sir se jede na različite načine, u zavisnosti od vrste. Meki kravlji sir i sir sa kajmakom jede se
kašičicom. Tvrdi sirevi se seku nožem i prinose ustima na komadiću hleba. Ako se sir služi na
tanjiriću u tankim kriškama, jede se viljuškom i nožem.
Kobasice i viršle se negde u prolazu (u staničnom bifeu, na ulici) mogu jesti rukom, ali kući, za
stolom, nožem i viljuškom. Treba pritom paziti da nam, kad zabodemo viljušku, mastan sok ne
iscuri na odelo. Zato najpre vrlo pažljivo zabodemo viljušku, pa onda sečemo neposredno kraj
viljuške.
Pileće meso jedemo nožem i viljuškom. Jedino u intimnom krugu možemo zubima glodati meso
sa kostiju. U restoranu to nikada ne treba raditi, već nožem i viljuškom pažljivo odvojiti meso od
kostiju. Ostale vrste mesa jedemo nožem i viljuškom, osim ako nije usitnjeno ili sečeno na
komadiće i servirano u sosu. Tada koristimo samo viljušku.
Ne treba odmah iseći svo meso u tanjiru, već postepeno seći komad po komad.
Sve vrste jela od krompira (kuvan, restovan, pomfrit) jedu se samo viljuškom. Ne sme se seći
nožem tokom jela, ni gnječiti u sosu ili gulašu. Samo se čips jede rukom.
Guščija pašteta se jede viljuškom i nožem, a uz nju se pije dobro vino (na početku ručka belo
polusuvo, a na kraju crno). Jede se bez salate, sa tostom i maslacem.
Špagete možemo jesti viljuškom (u desnoj ruci) i kašikom (u levoj ). Viljuškom namotavamo
špagete pomažući se udubljenom stranom kašike. Ako tako ne umemo, možemo jesti kao i ostala
jela.
Salate se jedu iz tanjirića koji se nalazi sa leve strane iznad glavnog tanjira. Jedu se samo
viljuškom.
Kuvana testa (knedle, valjušci) jedu se samo viljuškom.
Artičoke se jedu tako što prstima odvajamo listić po listić. Ako su listići već odvojeni, sredina se
jede viljuškom.
Špargle se jedu viljuškom, tako što se preseče zeleni kraj.
Ostrige se drže u levoj ruci, a otvaraju se viljuškom.
Kavijar se stavlja nožem na hleb namazan maslacem i jede iz ruke. Ukusniji je ako se na njega
nacedi i malo limuna.
Sosovi se nikada ne jedu kašikom, niti se u njih umače hleb. Najbolje je ostaviti jedan krompir,
izgnječiti ga i tako pojesti sos.
Rakovi se jedu prstima. Može se rak uzeti desnom rukom iz činije i levom pridržavati na tanjiru,
dok ga odvajamo od trupa. Isto tako, možemo držati oklop desnom rukom, a levom povlačiti
noge da izvučemo unutrašnjost, pa meso prihvatiti viljuškom. Repne prstenove otvaramo
specijalnom viljuškom (prvo odstranjujemo utrobu). Noge se nikako ne sišu, već ih još u kuhinji
istucaju, a meso se krckalicom odvaja od kore. Posle jela peremo ruke u činijici sa toplom
vodom i limunom.
Ribe se jedu posebnim širokim nožem i viljuškom. Nožem se prepolovi riba duž kičme i odvoji
od kostiju koje se stave ili na ivicu tanjira, ili na poseban tanjir za kosti.
Kompot jedemo srednjom kašikom. Koštice ispuštamo na kašičicu i stavljamo na ivicu tanjirića.
Torte, voćni i čokoladni kolači jedu se malom viljuškom.
Kreme i pudinzi se jedu kašičicom.
Palačinke se jedu viljuškom.
Sladoled se jede pljosnatom ili obi-čnom kašičicom iz metalne ili staklene čaše. Ako u njemu
ima voća ili pečenog testa, oni se raseku ivicom kašičice.
Jabuke i kruške razrežemo na kriške, oljuštimo i jedemo rukom.
Narandža se zareže nožem po kori, olju-šti i jede rukom, krišku po krišku.

16
Breskve i kajsije se nabodu na viljušku, ogule nožem, zatim se seku mali komadi i jedu.
Banane se ogule (prethodno se vrh odreže nožem), seku na komadiće i jedu.
Trešnje, višnje i grožđe jedemo rukom, a koštice i ljusku vraćamo rukom na tanjir.
Baštenske jagode poslužene sa pete-ljkom jedemo rukom, a zašećerene, dezertnom kašičicom
srednje veličine.
Šumske jagode, maline, kupine, bobice jedu se kašičicom.
Grejpfrut se servira prepolovljen i jede kašičicom.
Lubeniia, dinja i ananas se serviraju u kriškama i jedu nožem i viljuškom.
Bela kafa, čaj ili kakao serviraju se u restoranima za doručak u posebnoj šolji, nezaslađeni. Za
belu kafu može se mleko servirati i odvojeno. U posebnoj činijici servira se šećer. Vlastitom
kašičicom samo mešamo piće, onda kašičicu odložimo
i pijemo. Uz čaj se servira i limun u kriškama sa korom ili već isceđen. Može se
servirati i rum u boci i po želji sipati u čaj.
Ako smo u gostima, piće ne pijemo dok domaćin (ili domaćica ako je on odsutan) ne da znak za
početak, tako što nazdravi svima. Kasnije i ostali gosti mogu nazdravljati. Žene nazdravljaju
samo ako su domaćice na kućnim prijemima.

Postavljanje stola

Na prvom mestu treba voditi računa o broju gostiju koje treba pozvati. Gosti ne bi smeli da sede
suviše zbijeni za stolom (između svakog gosta treba predvideti bar 50 cm).
Za ručak se može staviti beli stolnjak ili stolnjak u boji ako smo pozvali rođake ili bliske
prijatelje. Umesto stolnjaka mogu se staviti setovi u boji (podmetači za svaki pribor za jelo). Za
večeru se obavezno stavlja beli stolnjak. Stolnjak mora prelaziti 15-20 cm. rub stola na svakoj
strani.
Salvete se za ručak stavljaju na tanjir (ili se slože u trougao ili tako da stoje uspravno u tanjiru), a
za večeru pored tanjira sa desne strane. Obavezno su od platna. Samo ako su gosti izuzetno
bliski, upotrebljavamo papirnate salvete.
Sto možemo ukrasiti cvećem koje se aranžira u plitkim vazama duž stola. Ako je svečana večera,
možemo na sto staviti svećnjake sa svećama koje se upale neposredno pre ulaska gostiju i
prostoriji daju topliju atmosferu.
Osim pribora za jelo o kome je već bilo reči, na sto stavljamo i dovoljan broj slanika sa solju i
biberom. Ako se iz slanika ne sipa so ili biber, uz njih se stavlja kašičica. Gosti nikada svojim
priborom ne uzimaju začin.
Veoma je koristan stočić za posluživanje. Koristi se za donošenje jela i rezervnog pribora za
posluživanje i odlaganje upotrebljenog posuđa. Na svečanim trpezama je preporučljivo uz svaki
pribor za jelo staviti i mali karton sa rukom ispisanim menijem. Tako će gosti unapred znati koja
će jela biti služena.
Pre ručka ili večere služe se aperitivi. Oni se nalaze na jednom manjem stolu, već sipani u čašu.
Pri izboru aperitiva treba paziti na ukus i navike gostiju, ali i na svoje mogućnosti. Ponekad gosti
prilaze i služe se sami, a ponekad ih služe domaćini. Uz aperitiv se služe slani bademi, slani
štapići i sl. Posle služenja aperitivom, gosti prilaze stolu. Međutim, aperitiv se može služiti i za
stolom. Tada domaćin nudi pića i donosi gostu ono koje on želi. Ovako se aperitiv služi u
restoranu.

Posuđe za jelo

17
Posuđe za jelo za svečane prilike treba da bude boljeg kvaliteta.
Osnovni plitki tanjir stoji na dnu u sredini pribora za jelo i svojim spoljnim rubom dopire do
ivice stola. Na njega se tokom obeda nikada ne servira hrana, već služi da se preko njega
stavljaju tanjiri za pojedine vrste jela.
Plitki tanjir služi za predjelo, međujelo i glavno jelo (ne jedan za sve , nego poseban tanjir za
svako jelo).
Iz dubokog tanjira jede se supa ili varivo. On se obično donosi napunjen i stavlja na glavni tanjir.
Tanjir za toplo jelo se zagreva.
Tanjirići služe za predjelo, salatu i hleb. Tanjirići za hleb i salatu su sa leve strane glavnog
tanjira. U posebnim tanji-rićima se služe kolači i dezert.
Činije služe za supu ili salatu. One se stavljaju na sto, a gosti sami uzimaju kutlačom ili
posebnom kašikom ponuđeni sadržaj.
Činijice (plitke ili duboke) služe za salatu, predjelo, kompot, puding, sladoled, supu. Kada se
jedu rakovi, špargle ili oljušteno voće, s leve strane glavnog tanjira stavlja se činijica sa toplom
vodom i kriškom limuna za pranje prstiju.
Šoljice služe za duplu crnu kafu, belu kafu, čaj, mleko, kiselo mleko, supu, kakao i dr. Obavezno
se stavljaju na tanjirić. Ako se služi čaj sa limunom, limun se donosi na posebnom tanjiriću,
nikako na tanjiriću sa šoljicom. Ako se supa služi u šoljici, stavlja se zajedno sa tanjirićem na
glavni tanjir.

Pribor za jelo

Osnovni pribor za jelo su kašika, viljuška i nož. Kada smo kod kuće, obično se služimo jednim
priborom za jelo, osim kada jedemo voće i kolače. Na svečanom ručku ili večeri, u gostima za
svako jelo postavlja se poseban pribor. Kašike i noževi se stavljaju sa desne strane tanjira i to
onim redom kako će se upotrebljavati, a viljuška sa leve strane. Ponekad se kašika može staviti i
poprečno iznad tanjira. Ako se uvek služimo priborom od spoljne ka unutrašnjoj strani, nikada
nećemo pogrešiti, bez obzira što nismo sigurni koji deo pribora zašta služi.
Dok jedemo, nož držimo u desnoj, a viljušku u levoj ruci. Ako jedemo samo viljuškom, držimo
je u desnoj ruci. Nož i viljuška se drže tako da se njihova drška obuhvati palcem i kažiprstom, a
oslanja se na ostala tri prsta koja su savijena. Da bismo lakše sekli hranu, kažiprstom pritiskamo
nož, ali ne prejako, ni preblizu oštrici. Nožem se na viljušku u tanjiru dodaje sos, varivo i dr.
Pritom treba paziti da ne stružemo po činiji. Nožem se nikako ne sme prinositi hrana ustima. Ni
viljuška se ne stavlja u usta, već se njenim vrhom hrana prinosi ustima.
Kašika se drži u desnoj ruci tako da palac stoji na gornjoj strani drške, a a kažiprst i srednji prst
na donjoj. Kašika se prinosi ustima sa uže strane. Nikada se ne stavlja cela kašika u usta, već se
samo srkne bez šuma. Tokom jela glavu držimo mirno, a kašiku prinosimo ustima. Nikada se ne
uzima jelo prepunom kašikom. Kada završimo sa jelom, ostavljamo kašiku u tanjiru.
Ako još želimo da jedemo, prekrstićemo u tanjiru nož i viljušku, a ako smo završili, pribor
stavimo parale-lno od desne strane prema sredini tanjira. Na ovaj znak tanjir i pribor se mogu
skloniti sa stola.
Pribor za jelo nikada ne stavljamo na sto! Takođe ga ne treba stavljati na rub tanjira!
Kašikom se jede supa i razna kuvana jela. Malom kašikom se jede kiselo mleko, jogurt, meko
kuvano jaje, kompot, sladoled, krem, torte sa kremom, šumske jagode, borovnice, maline i
kupine. Njome se takođe meša kafa, čaj, mleko i kakao.

18
Viljuškom se jede meso, krompir riba, gusto varivo, burek, jaja, testenine. Malom viljuškom se
jedu predjela i kolači.
Viljuškom i kašikom se jedu špagete, ali se samo viljuška prinosi ustima.
Rukom se otkida hleb, iogača, tvrđi kolači, (npr. štrudla), sendvič, uštipak, keks, suvi kolači i
neke vrste voća kao što su domaće jagode, breskve, trešnje, šljive.

Čaše

Svako piće ima svoju čašu i od toga zavisi i oblik čaše. Posebnog oblika su čaše za aperitiv ,
posebno za crno vino, za belo vino, za šampanjac, za pivo, za vodu.
Čaše se postavljaju desno iznad tanjira i to po redosledu upotrebe sa desne strane na levo. Po
pravilu, čaša stoji više desno što će se pre upotrebiti. Izvan reda, najčešće sasvim levo, stoji čaša
za vodu. Ona se pri početku jela napuni hladnom ili kiselom vodom. Čaše za pivo imaju po-
dmetače. Rakija se služi u malim čašama. Viski se služi u čašama istim kao za vodu. Čaše za
vinjak su slične onima za crno vino, ali imaju kraću dršku. Belo vino se služi u čašama sa dužom
drškom, konusnog oblika ili u obliku lale. Za crna vina su čaše sa kraćom drškom ovalnog oblika
i trbušaste. Za penušava vina (šampanjac) koristi se čaša sužena pri dnu.
Flaširana vina se toče iz origina-lnih boca zatamnjenog stakla. Otvorena i konzumna vina se toče
iz bokala od prozirnog stakla. Mineralna voda se služi u originalnim bocama, a obična u
prozirnom bokalu.

POSEĆIVANJE

Posete mogu biti službene i neslužbene. Službene

se danas održavaju samo u diplomatskim
krugovima ili u izuzetnim slučajevima (kada
nekome nešto čestitamo ili ga posećujemo da mu se
zahvalimo na nečemu). Za takvu posetu oblači se
svečanije odelo. Najbolje je u posetu ići ne-deljom
od 11 do 13 časova, ili između 17 i 18 časova.
Obično se zadržavamo kratko (od petnaest minuta
do pola sata).
U neslužbene posete spadaju susreti članova
porodice, prijatelja, kolega sa posla, poznanika itd.
Posetu bi trebalo najaviti uvek kada je to moguće.
To možemo činiti pismenim putem, putem telefona
ili u neposrednom kontaktu. I prilikom neslužbenih
poseta najpogodnije vreme za posetu je od 10,30 do
12,30 ili između 17 i 19 časova. Ako idemo kod
dobrih prijatelja, ne moramo se uvek držati ovog
vremena. Ako su njihove obaveze takve da su
slobodni u neko drugo vreme, možemo tada otići u
posetu.

Ako smo već zakazali posetu, ne treba preuzimati neke druge obaveze u to vreme, ali ako
smo primorani na to, treba se blagovremeno izviniti. U svakom slučaju, prilikom zakazivanja

19
posete uvek treba odgovoriti da li ćemo doći ili ne, da domaćina ne ostavimo u nedoumici.
U posetu ne moramo doći tačno u minut u dogovoreno vreme, ali ne smemo ni pustiti domaćine
da nas čekaju duže od petnaest mi-nuta.
Ako posetilac dođe u iznenadnu pose-tu, domaćin ne mora da ga primi, osim ako nije u pitanju
neki važan razlog. Posetioca možemo saslušati u hodniku i izviniti mu se zbog žurbe. Međutim,
ako nigde ne žurimo, člana porodice, prijatelja i po-znanika treba ponuditi da sedne. Ako smo
planirali da idemo nekud, nije nekulturno reći mu da bude kratak. Ako posetilac dođe
nenajavljen,a domaćini mu ne otvore vrata, ne sme se uvrediti, već treba da ode kući i ugovori
posetu za neki drugi put.
Ako dođemo kod nekog u posetu, a on već ima goste ili je u toku ručak, treba se izviniti i odložiti
posetu za neku drugu priliku. Ako nas domaćin zamoli da uđemo, zadržaćemo se vrlo kratko.
Ako nas ponudi da ručamo, zahvalićemo se, ali možemo popi-ti piće i otići posle toga.
U posetu nikad ne treba dovoditi svog prijatelja ili neku drugu osobu nepoznatu domaćinu, ako
to prethodno ne najavimo.
Ako u trenutku kada nameravamo da odemo dođe novi posetilac, treba malo pričekati pa tek
onda otići, da ne bi novi gost pomislio da odlazite zbog njega. Pri odlasku, dovoljno je da se
pozdravimo samo sa domaćicom i domaćinom. Ostalim gostima je dovoljno samo se malo
nakloniti.
Ako kod nekoga idemo u prvu posetu, unapred treba ugovoriti vreme dolaska. Treba se svečanije
obući (odelo sa kravatom, haljina ili kostim). Domaćici se obavezno donosi cveće, a ako je
domaćin sam, gosti mu mogu doneti neku knjigu ili bocu pića, Ako dolazimo sa decom, posetu
treba skratiti što više, a prilikom posete paziti da deca budu pristojnog ponašanja.
Ako nam domaćica otvori vrata, predajemo joj cveće po dolasku, a ako nam otvori domaćin ili
neko drugi, prvo se skinemo, pa onda predamo domaćici cveće u sobi. Domaćica odmah stavlja
cveće u vazu na neko vidljivo mesto.
Muškarac ne sme da sedne dok to ne učini domaćica. Žena koja dolazi u posetu sme sesti i pre
domaćice.
Tokom posete, treba se držati teme koja je razlog naše posete. Sagovornika treba gledati tokom
razgovora pravo u oči, ne prekidati ga, ne upadati u reč, ne stavljati svoju ličnost u svakoj
situaciji na prvo mesto, ne pričati o licima koja nisu prisutna, ne pričati šale koje bi bile
neprijatne domaćinima.
Goste treba ponuditi čajem, kafom, sokom ili nekim alkoholnim pićem. Ako je poseta kratka, ne
mora se nuditi neko posebno jelo ili piće, može se eventualno izneti nešto za grickanje.
Ako u posetu idemo dobrim prijateljima, naše ponašanje može biti slobodnije. Ako prijatelji
imaju dece, možemo voditi i svoju decu, s tim što će domaćin odrediti gde će se deca zabavljati,
da ne bi ometala odrasle. Ako imamo malo, nemirno dete, moramo paziti da ne dosađuje
drugima i ne pravi štetu.
Ako je poseta vezana za rođendan ili neki drugi radostan događaj, obavezno treba doneti poklon.
Ako smo prilikom dolaska u posetu zatekli goste koji su stigli ranije, prvo se pozdravljamo sa
domaćicom, zatim sa domaćinom, a onda sa gostima koje poznajemo, dajući pritom prednost
starijim osobama. Sa gostima koje ne znamo upoznaje nas domaćica ili domaćin.
Ako je domaćica u sobi sa gostima, a domaćin uvodi novog gosta, ona ustaje i polazi gostu u
susret, bilo da se radi o ženskoj ili muškoj osobi.
Ako se gosti međusobno slabo poznaju, domaćini treba svima da posvete podjednaku pažnju i da
usmeravaju razgovor tako da svima bude prijatno. Nikada ne treba zajedno pozivati goste koji
nisu u dobrim odnosima.

20
Ako gost želi da pripali cigaretu, domaćica mu pruža šibicu ili upaljač, ali mu nikada ne
pripaljuje cigaretu. Ako ženska osoba želi da pripali cigaretu, pripaljuje joj najbliži muškarac, ali
ne svojom cigaretom, već upaljačem ili šibicom.
Ako su domaćini pre dolaska gostiju gledali televizijski program ili slušali radio, treba da
prekinu s tim kada gosti dođu. Mogu nastaviti jedino ako gosti izraze želju da im se pridruže.
Ako posećujemo bolesnika, prvo se treba raspitati da li su dozvoljene posete i šta mu možemo
doneti. Poseta uvek treba da bude kratka.
Ako je prijatelje ili poznanike zadesio smrtni slučaj u porodici, treba ih posetiti odmah pošto
saznamo za to (ako smo bliski sa njima) ili posle sahrane i izjaviti im saučešće. Tokom posete se
vladamo u skladu sa tužnom atmosferom koja vlada u kući.
U posetu nikada ne idemo ako smo prehlađeni ili gripozni.
U posetu se nikada ne dolazi pušeći cigaretu ili lulu.
U posetu nikada ne vodimo svoje kućne
ljubimce.
Ako je u posetu došao bračni par, žena treba da najavi odlazak.
Kada gost odlazi, domaćini ga ispraćaju do vrata. Ako pritom neki gosti ostaju, domaćica ispraća
onog ko ide, a domaćin ostaje sa ostalima. Ako je domaćica sama, izvinjava se onima koji ostaju
i ispraća goste koji idu.
Na odlasku se treba zahvaliti domaćinima, a oni su dužni da u roku od najviše petnaest dana
uzvrate posetu.
Poseta se uzvraća onolikim brojem gostiju koliko ih je došlo kod nas. Prijatelj uzvraća posetu
prijatelju, bračni par bračnom paru, porodica porodici. Mladom bračnom paru koji nema svoj
stan ne moramo uzvratiti posetu.

Višednevne posete

Ako idemo u višednevnu posetu ili nam dolaze gosti, treba se unapred dogovoriti o datumu i
trajanju posete. Prilikom gostovanja, gosti se prilagođavaju kućnom redu domaćina. Treba da
paze na čistoću i urednost sobe u kojoj borave. Ako domaćini idu na posao, treba ih što manje
ometati.
Isto tako, ukućani treba gostima da posvete pažnju. Svoje obaveze tokom posete treba da svedu
na minimum, da bi se što više posvetili gostima. Takođe, treba da ih odvedu u pozorište, muzej,
izložbu ili na neku drugu manifestaciju, da im pokažu grad i njegove znamenitosti. Mogu, ako su
u mogu-ćnosti, da izvedu goste na večeru u neki bolji restoran.
Gosti treba da se pridržavaju dogovorenog datuma odlaska. Mogu u znak zahvalnosti za
gostoprimstvo izvesti domaćine na oproštajnu večeru.
I u ovakvu posetu se ne pozivaju lica nepoznata domaćinu ili nepozvana od strane domaćina. I
ova poseta se mora uzvratiti, osim ako materijalne prilike to ne dozvoljavaju.

Na stanici

Ako imate goste, vaša obaveza kao domaćina biće da ih ispratite na stanicu. U toj situaciji treba
prikriti svoje uzbuđenje, naročito suze, ma kako vam rastanak bio težak. To ne znači da treba biti
ukočen i hladan prilikom pozdravljanja. Najbolje je da vedrim raspoloženjem doprinesemo da
rastanak bude što manje tužan.

21
Kao znak pažnje deci bi trebalo pripremiti slatkiše, a odraslima časopis koji će čitati za vreme
puta, ili mali buket cveća.

Treba ostati na stanici dok voz ne krene. Izuzetno, ako je vreme loše ili naši gosti putuju
spavaćim kolima, možemo otići sa stanice pre polaska voza kadć ih smestimo u kupe i oprostimo
se sa njima

POZDRAVLJANJE

Svakodnevno na ulici, u prodavnici, u zgradi u kojoj stanujemo, na radnom mestu ili prilikom
šetnje, susrećemo veliki broj ljudi. Pravila lepog ponašanja zahtevaju da po-zdravimo sve
poznate osobe. Takođe treba po-zdraviti nepoznatu osobu na stepeništu svojs zgrade, u liftu, ako
je zateknemo kod prijate-lja u kući ili stanu.
Kada ulazimo u prodavnicu ili neku javnu ustanovu, prvo pozdravljamo osoblje koje tu radi, pa
onda saopštimo razlog dolaska. Takođe, osoblje je dužno da prvo pozdravi kupca ili stranku, pa
da ga usluži.

U svakoj prilici mlađe osobe su dužne da prve pozdrave starije. Muškarac prvi pozdravlja žensku
osobu, sem ako nije mnogo stariji od nje. Oni koji nose šešir treba prilikom po-zdravljanja da ga
kratko podignu sa glave, pa onda vrate. Šešir se skida u svim zatvorenim prostorijama, javnim i
privatnim, kao što su: bioskop, bolnica, prevozna sredstva, restoran, pozorište itd. Kačket, bereta,
kapa ili šubara se ne skidaju prilikom po-zdravljanja na ulici, ali se skidaju u javnoj prostoriji.
Pravila bontona strogo zabranjuju da se prilikom pozdravljanja cigareta drži u ustima i ruka u
džepu.

POZIVNICE

Pozivnice se šalju ako se radi o nekoj svečanoj

prilici, bilo da je to svadba, rođenje ili krštenje
deteta, odlazak u armi-ju, prijem, svečani ručak ili
koktel partija. Ako se radi o većoj svečanosti rok za
slanje pozivnica je dve nedelje do mesec dana rani-
je. Pozivnica se štampa na belom, čvrstom papiru, sa
preklopom ili ne. Ako je povodom rođenja deteta,
može se štampati i na manjem formatu. Ako je
pozivnica za venčanje, obično se štampa zlatnim
slovima, može i sa prigodnom slikom.

22
Pozivnica sadrži zbog čega se priređuje prijem, mesto, datum i vreme održavanja, ponekad
kakvo odelo treba obući, zatim broj pozvanih osoba i molbu za odgovor u određenom roku. Na
pozivnicu obavezno treba odgovoriti, a vodimo samo onoliko osoba koliko je navedeno na
pozivnici.

ROĐENJE DETETA

Rođenje deteta za roditelje predstavlja najsrećniji trenutak u životu. Zato se i obeležava na

poseba način.
Otac deteta treba da se na odgovarajući način oduži svojoj supruzi tako što će joj kupiti neki
poklon trajne vrednosti (npr. nakit). Za ovu priliku obavezno će joj pokloniti i cveće.
Obično se u to vreme roditelji dogo vore oko imena deteta. Treba dobro paziti da tom prilikom
ne idete za trenutnim pomodarstvom i dati ime koje će možda kasnije vašem detetu biti smetnja i
koga će se stideti. Nije sve jedko ko ima kakvo ime, jer ga ono obeležava za ceo život .

RUKOVANJE

Rukovanje je običaj koji datira iz davnih vremena,

kada se drugoj strani stavljalo do znanja da se u ruci
ne nalazi oružje i da se želi kontakt bez zadnjih na-
mera. Stisak ruke prilikom rukovanja je kratak i čvrst,
ali ne preterano, jer oni koji se rukuju ne odmeravaju
snagu. Sagovornik se gleda pravo u oči.

Starija osoba prva pruža ruku mlađoj, žena muškarcu,

a onaj ko je na višem položaju, osobi na nižem
položaju.

Ako osoba ima cigaretu u ustima i ne može da je odbaci prilikom rukovanja, treba da je pridrži
palcem i kažiprstom leve ruke tako da žar bude okrenut unazad. Ako muškarac nosi rukavice,
treba da ih skine prilikom rukovanja, žena to ne mora.

23
Prilikom rukovanja, leva ruka se ne sme držati u džepu.
Ako su vam ruke zaprljane zbog nekog posla, treba se izviniti i rukovati se tek kada operete ruke.
Ako muškarac nosi šešir, prilikom rukovanja treba da ga skine (ako se rukuje sa ženskom
osobom) i tek po završetku ruko vanja i razgovora ponovo stavi na glavu.

Sa ljudima u susedstvu ili na poslu nije potrebno da se svakodnevno rukujete, osim ako idete na
duži put ili se duže vreme niste videli.

Ako nekom nešto čestitate ili mu izražavate saučešće, treba se rukovati, bez obzira da li ste se
već ranije s njim rukovali ili ne.

UPOZNAVANJE, PREDSTAVLJANJE I OSLOVLJAVANJE

Može vam se na prvi pogled učiniti da upoznavanje i

predstavljanje imaju isto značenje. Međutim, razlika
postoji, mada je veoma mala. Predstavljanje ima
zvaničniji karakter i uglavnom se upotrebljava pri
službenim susretima, a upoznavanje pre-dstavlja
slobodniji izraz i manje obavezuje pri društvenim
kontaktima.Kada se samostalno upoznajemo, treba
razgovetno reći svoje ime i prezime, sačekati da druga
osoba kaže svoje, pa reći:" Drago mi je" ili "Milo mi
je".Mlađa osoba se uvek prva predstavlja starijoj, a
muškarac ženi, osim ako nije mnogo stariji od nje.
Isto tako, osoba niža po položaju predstavlja se osobi
višoj po položaju.
Razgovor obavezno prva počinje žena, odnosno starija
osoba. Tokom upoznavanja, a i prilikom razgovora,
sagovorniku treba gledati pravo u oči. Isto tako,
poželjno je nasmešiti se, osim ako se ne radi o tužnoj
prilici.

Mlađa osoba se uvek prva predstavlja starijoj, a muškarac ženi, osim ako nije mnogo stariji od
nje. Isto tako, osoba niža po položaju predstavlja se osobi višoj po položaju.
Razgovor obavezno prva počinje žena, odnosno starija osoba. Tokom upoznavanja, a i prilikom
razgovora, sagovorniku treba gledati pravo u oči. Isto tako, poželjno je nasmešiti se, osim ako se
ne radi o tužnoj prilici.
U društvu, domaćin, domaćica ili organizator društvenog sastanka upoznaju
goste međusobno. Oni koji dolaze, pre- dstavljaju se već prisutnim osobama. Ženske osobe
koje već sede ne treba da ustaju prilikom upoznavanja i rukovanja, dok muške osobe obavezno
ustaju.
U većem društvu, prisutne može da upozna i najstarija osoba po položaju ili godinama. To
takođe može da uradi i lice koje u tom društvu poznaje najveći broj prisutnih.
Kada je društvo veće i mešovito, oni koji dolaze prvo se predstavljaju ženama, pa onda
muškarcima. Na primer: bračni par koji dolazi biće prvo predstavljen ženama koje su prisutne, pa
onda muškarcima.

24
Ako gosti već sede za stolom, pa bi predstavljanje novopridošlog gosta pore-metilo raspored i
razgovor gostiju, on ne mora da se sa svima pojedinačno upozna. Treba da sedne za sto na svoje
mesto, a domaćin ili domaćica će glasno izgovoriti njegovo ime i tako ga predstaviti ostalim
gostima. Kada se obed završi i društvo ustane sa stola, domaćin treba da ga pojedi-načno upozna
sa ostalim gostima.
Kada udata žena predstavlja svog brata, kaže njegovo ime i prezime; devojka kaže:"Ovo je moj
brat Dušan", a majka će reći:"Ovo je moja kćerka Maja".
Prilikom razgovora sa nepo-znatom osobom dužni ste da joj persirate, bez obzira na moguću
razliku u godinama, jer se onda izbegava mogućnost da se osoba uvre-di zbog oslovljavanja na ti
(može ga shvati-ti kao uvredljivo ili omalovažavajuće). Prelazak na ti čini se tek posle dužeg po-
znanstva na predlog starije osobe. Ženska osoba prva predlaže da se pređe na oslo-vljavanje na
ti, osim ako muškarac nije mnogo stariji od nje. Međutim domaćin, ili najstariji po godinama,
može u društvu po-znatih osoba da predloži da se kolektivno pređe na ti zbog jednostavnijeg i
nezva-ničnog druženja.
Ako nekome persirate, obavezno ga oslovljavate sa gospodine, odnosno gospođo. Po imenu se
oslovljava samo dobro poznata osoba koja je mlađa od vas. Mlađoj osobi može starija predložiti
da se uzajamno oslovljavaju po imenu, suprotno je nepristo-jno. Ovo važi i kod osoba koje su
različitog ranga ili na različitim funkcijama ili imaju različite činove u službi.

Svoje titule i oznake položaja treba upotrebljavati samo u poslovnim kontakti-ma, mada su ljudi
skloni da ih koriste i u privatnom životu. Svako treba sam da odluči u kojoj će prilici
koristiti svoju titulu, ali treba paziti da ne izgledamo neumesno i smešno. Jedino se doktorska
titula smatra sastavnim delom imena i možemo je uvek upotrebiti kada se obraćamo osobi koja
je ima.

VEŠTINA GOVORA

Potrebna je velika veština da bismo vodili

konverzaciju sažeto, zanimljivo i duhovito ili
govorili na nekom javnom mestu ili skupu. Treba
dobro paziti da ne budemo dosadni i nametljivi. To
ćemo postići tako što ćemo imati strpljenja da
saslušamo osobe koje su sa nama u društvu. Treba ih
pustiti da kažu šta misle i žele. Ako sa nekim prvi
put razgovaramo, uglavnom odabiramo neku opštu
temu kao što je na primer: muzika, literatura, film,
aktuelna zbivanja, sport itd. Nikako ne smemo
govoriti o ličnim problemima.

Pričanje viceva je poseban problem. Ne možemo ih pričati u svakom društvu i u svakoj prilici.
Ako društvo ne poznajemo dobro, treba izbegavati slobodnije viceve. Možemo ih pričati samo u
društvu intimnih prijatelja.
Ako primetimo da se ostali usiljeno smeškaju na naš vic, bolje je prekinuti sa pričanjem, jer
verovatno nismo uspeli da dobro ispričamo. Bolje je da to ostavimo onima koji su veštiji.
Bez obzira što su slobodniji izrazi i psovke postali deo imidža modernog izražavanja, po
pravilima bontona veoma je nekulturno koristiti ih, bilo da smo u poznatom ili nepoznatom

25
društvu. Ako njihovu upotrebu izbegavamo u kući i pri razgovoru sa najbližima, neće nam se
desiti da ih upotrebimo u društvu koje nam to može zameriti.
Ako smatramo da neko ne govori istinu, ne treba mu reći da laže, nego da se možda vara.
Prilikom razgovora sagovornika ne smemo držati za kaput, niti mu upadati u reč dok govori.
Takođe je nepristojno gledati okolo dok nam sagovornik nešto saopštava.
U toku razgovora ne smemo previše isticati sebe, niti se toliko uzbuđivati da počnemo žučnu
raspravu o temi razgovora.
Ako nismo sigurni u značenje neke strane reči bolje je ne koristiti je, da ne bismo ispali smešni.

VIZIT KARTE

Posetnica je uobičajeno sredstvo komuniciranja za

sve one koji učestvuju u javnom životu, kreću se u
poslovnim krugo-vima i dolaze često u kontakt sa
stranim ljudima.
Postoje dve vrste posetnica. Prva je poslovna ili
službena. Ona sadrži ime i prezime vlasnika, položaj
u ustanovi ili preduzeću, adresu i telefon ustanove ili
preduzeća.

Privatna posetnica sadrži ime i prezime, titulu i zanimanje (dr, mr, književnik, dizajner,
akademski slikar, vajar, profesor), adresu vlasnika i broj telefona. Dame ne treba da štampaju
adresu i telefon, već ih mogu pisati u skladu sa prilikom.
Posetnicom se nekome može nešto čestitati (rođendan, diplomiranje, Nova godina i sl.), može se
poslati neka poruka na poleđini, izjaviti saučešće, zahvaliti za učinjenu uslugu. Ona se takođe
redovno šalje uz cveće ili neki drugi poklon. Ako želimo da nas neko službeno primi, šaljemo
mu posetnicu preko pomoćnog lica koje nas tom prilikom najavi. Po odlasku ili još u toku
poslovnog razgovora možemo ostaviti posetnicu svojim poslovnim partnerima.

26